ArmCAD 2005 (Build 1700) Uputstvo

1

ArmCAD 2005 program za izradu detalja armiranja

uputstvo za rad sa programom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

2

Sadržaj 1. UVOD ..........................................................................................................7 1.1

Potrebna konfiguracija računara .............................................................7

1.2

Instalacija programa ............................................................................8

1.2.1

Pojedinačna instalacija programa.................................................................9

1.2.2

Mrežna instalacija.................................................................................... 16

1.3

Deinstalacija programa ....................................................................... 23

1.4

Pokretanje programa .......................................................................... 24

1.5

Osnovna koncepcija programa ............................................................. 26

2. CRTANJE OPLATE ......................................................................................29 2.1

Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE OPLATA).................................... 29

2.2

Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA) ................................................ 31

2.3

Crtanje pomoćnih linija za lakše određivanje položaja armature (POMOĆNE LINIJE) ............................................................................................. 39

3. CRTANJE ŠIPKI U PODUŽNOM IZGLEDU....................................................41 3.1

Nova pozicija - proizvoljna šipka (PROIZVOLJNA).................................... 41

3.2

Nova pozicija - tipska šipka (TIPSKA).................................................... 52

3.3

Postojeća pozicija - ista geometrija (POSTOJEĆA) ................................... 57

3.4

Postojeća pozicija – nova geometrija (REPREZENT)................................. 64

3.5

Crtanje armature krstasto armirane ploče.............................................. 66

4. CRTANJE ŠIPKI U SERIJI ..........................................................................70 4.1

Konstantna serija u osnovi .................................................................. 70

4.2

Konstantna serija u podužnom preseku ................................................. 83

4.3

Konstantna serija u poprečnom preseku ................................................ 94

4.4

Promenljiva serija u osnovi.................................................................. 97

4.5

Promenljiva serija u podužnom preseku .............................................. 113

4.6

Promenljiva serija u poprečnom preseku ............................................. 118

4.7

Popločavanje ploče lučnim šipkama .................................................... 120

4.8

Popločavanje ploča serijama šipki....................................................... 122

4.9

Popločavanje konstruktivnom armaturom ............................................ 131


3

5. CRTANJE ŠIPKI U POPREČNOM PRESEKU................................................137 5.1

Pojedinačno postavljanje šipki u poprečnom preseku (POJEDINAČNO) ..... 137

5.2

Grupno postavljanje šipki duž zadate linije (DUŽ LINIJE) ....................... 141

5.3

Grupno postavljanje šipki u poprečnom preseku (CEO PRESEK) .............. 147

5.4

Vađenje preseka .............................................................................. 160 Kreiranje poprečnog preseka greda...................................................... 160 Kreiranje poprečnog preseka ploča ...................................................... 166

5.5

Skaliranje razmere poprečnog preseka (PROMENA RAZMERE) ................ 174

6. KOTIRANJE ŠIPKI ...................................................................................177 6.1

Kotiranje šipki (KOTA) ...................................................................... 177

6.2

Specifikator..................................................................................... 181

6.3

Multispecifikator............................................................................... 183

6.4

Postavljanje simbola preseka (SIMBOL PRESEKA) ................................. 184

7. EDITOVANJE ŠIPKI .................................................................................186 7.1

Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA) ............................................. 186

7.2

Editovanje šipki (EDIT ENTITETA)....................................................... 202

7.2.1

Editovanje šipki u podužnom izgledu ........................................................ 203

7.2.2

Editovanje serije šipki ............................................................................ 205

7.2.3

Editovanje šipki u poprečnom preseku...................................................... 207

7.2.4

Editovanje kota..................................................................................... 209

7.2.5

Editovanje simbola preseka .................................................................... 210

7.2.6

Editovanje simbola ‘konstruktivne armature’ ............................................. 214

7.3

Promena rednog broja pozicije (PROMENA POZICIJE) ............................ 215

7.4

Nastavljanje armature ...................................................................... 219

7.5

Sidrenje armature ............................................................................ 226

7.6

Ubacivanje segmenta ....................................................................... 229

7.7

Izbacivanje segmenta ....................................................................... 231

8. CRTANJE MREŽASTE ARMATURE .............................................................233 8.1

Pojedinačno postavljanje mreža (POJEDINAČNO POSTAVLJANJE) ............ 233

8.2

Serijsko postavljanje mreža unutar zadate konture (SERIJA MREŽA) ....... 240

8.3

Postavljanje mreža u poprečnom preseku (MREŽA U POPREČNOM PRESEKU) ....................................................................................... 250

8.4

Postavljanje otvora u mrežama (OTVOR MREŽE) .................................. 255

8.5

Baza pozicija mrežaste armature (BAZA POZICIJA MREŽA) .................... 259


4

8.6

Promena rednog broja pozicije mrežaste armature (PROMENA POZICIJE) ....................................................................................... 261

8.7

Editovanje mreža (EDIT ENTITETA) .................................................... 263

8.8

Prebacivanje serije mreža u pojedinačne mreže (EXTRACT).................... 265

8.9

Grupisanje više serija mreža u jednu (SPAJANJE KONTURA MREŽA) ........ 269

8.10

Promena položaja dijagonale (DIJAGONALA) ........................................ 269

8.11

Korekcija konture mreže ................................................................... 272

9. POMOĆNE NAREDBE ZA LAKŠE CRTANJE.................................................275 9.1

Podešavanje vidljivosti ‘ArmCAD’-ovih entiteta (VIDLJIVOST ENTITETA) .. 275

9.2

Sakrivanje entiteta ........................................................................... 281

9.3

Određivanje potrebne količine armature (PRORAČUN ŠIPKI)................... 282

9.4

Okvir crteža .................................................................................... 283

9.5

Promena koordinatnog sistema za crtanje (Promena UCS) ..................... 284

10. KREIRANJE BAZA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU...................285 10.1

Kreiranje baze tipskih šipki (BAZA TIPSKIH ŠIPKI) ................................ 285

10.2

Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH OPLATA)........................... 289

10.3

Kreiranje baze tipskih mreža (BAZA TIPSKIH MREŽA)............................ 290

10.4

Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA KOMENTARA) .......................... 294

11. PODEŠAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU.296 11.1

Podešavanje boja i fontova za ‘ArmCAD’-ove entitete (PARAMETRI) ........ 296

11.2

Definisanje stilova kotiranja ‘ArmCAD’-ovih entiteta (STILOVI KOTIRANJA) .................................................................................... 309

11.3

Propisi ............................................................................................ 318

11.4

Funkcionalnost ................................................................................ 334

11.5

Podešavanje razmere crteža (RAZMERA) ............................................. 343

11.6

Definisanje načina prikaza šipki na crtežu (IZGLED ENTITETA) ............... 344

12. IZVEŠTAJ ..............................................................................................346 12.1

Sadržaj izveštaja ............................................................................. 347

12.2

Pregled i kretanje kroz izveštaj .......................................................... 349

12.3

Formatiranje izveštaja ...................................................................... 352

12.3.1

Format hartije ...................................................................................... 353

12.3.2

Margine ............................................................................................... 354

12.3.3

Zaglavlje.............................................................................................. 355

12.3.4

Tekst................................................................................................... 364


5 12.3.5

Šipke - specifikacija............................................................................... 365

12.3.6

Šipke - rekapitulacija ............................................................................. 372

12.3.7

Podupirači ............................................................................................ 373

12.3.8

Mreže - specifikacija .............................................................................. 375

12.3.9

Mreže - rekapitulacija ............................................................................ 376

12.3.10

Mreže - plan sečenja.............................................................................. 377

12.3.11

Snimanje podataka o formatiranju izveštaja.............................................. 378

12.4

Štampanje izveštaja ......................................................................... 379

12.5

Eksport u RTF .................................................................................. 380

12.6

Eksport na crtež............................................................................... 381

12.7

Povratak u prozor za crtanje .............................................................. 381

12.8

Zbirna rekapitulacija......................................................................... 382

12.9

Grupisanje oplata............................................................................. 385

13. IMPORT ARMATURE ..............................................................................387 13.1

Eksport usvojene armature u pločama iz programa ‘Tower 5’ ................. 389

13.2

Import obične armature ploča u program ‘ArmCAD 2005’....................... 396

13.2.1

Pravila po kojima se oblikuje usvojena obična armatura.............................. 398 Donja zona....................................................................................... 398 Gornja zona ..................................................................................... 406 Promena debljine ploče ...................................................................... 409

13.3

Import mrežaste armature ploča u program ‘ArmCAD 2005’ ................... 410

13.3.1

Pravila po kojima se oblikuje importovana mrežasta armatura ..................... 411 Donja zona....................................................................................... 411 Gornja zona ..................................................................................... 414

13.4

Eksport usvojene armature u gredama iz programa ‘Tower 5’ ................. 417

13.4.1

Osnova ................................................................................................ 417

13.4.2

Ramovi ................................................................................................ 419

13.5

Import eksportovane armature u gredama u program ‘ArmCAD 2005’ ..... 420

13.5.1

Vođenje podužne armature..................................................................... 420

13.5.2

Oblikovanje armature na krajevima greda................................................. 424

13.5.3

Vođenje podužne armature u stubovima ................................................... 435

13.5.4

Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih stubova ....................... 436

14. WIZARDS ..............................................................................................441 14.1

Pravljenje novog složenog elementa ................................................... 441

14.1.1

Temelj samac ....................................................................................... 442

14.1.2

Temeljna traka ..................................................................................... 452


6 14.1.3

Jednokrako stepenište ........................................................................... 459

14.1.4

Potporni zid .......................................................................................... 465

14.1.5

Kontinualna greda ................................................................................. 472

14.1.6

Armirano-betonski zid ............................................................................ 486

14.1.7

Armirano-betonski stub.......................................................................... 495

14.2

Editovanje složenog elementa ............................................................ 504


7

1. UVOD 1.1 Potrebna konfiguracija računara Kako program ‘ArmCAD 2005’ radi u okruženju programa ‘AutoCAD’, to je za njegovo pokretanje neophodno da na Vašem računaru bude ispravno instaliran operativni sistem ‘Windows’, kao i sam program ‘AutoCAD’ (verzija ‘2004’, ‘2005’ ili novija). Što se tiče minimalne konfiguracije računara, ona je određena zahtevima ‘Windows’ operativnog sistema i programa ‘AutoCAD’, pa ako ove aplikacije mogu da rade na Vašem računaru, onda će sigurno i ‘ArmCAD 2005’ raditi ispravno. Ukoliko vaša jezička verzija programa zahteva i specijalne znakove, kao što su recimo ćirilična slova, za njihovo ispravno prikazivanje u programu, neophodno je da na nivou ‘Windows’-a, u okviru naredbe ‘Control Panel ► Regional Options’, postavite odgovarajuće podatke. Ukoliko se to ne uradi program će raditi u ‘lokalizovanom’ ASCII režimu, tj. svi slovni znakovi biće pretvoreni u najpogodniji ASCII znak (engleski alfabet).

Podešavanje podataka u okviru naredbe ‘Regional Options’, za ‘Windows 2000’


8

Podešavanje podataka u okviru naredbe ‘Regional and Language Options’, za ‘Windows XP’

1.2 Instalacija programa Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajući hardlock. Kako postoje i pojedinačne i mrežne verzije naših programa, a i različiti tipovi hardlock-ova (pojedinačni, mrežni, vremenski ograničeni), to morate znati i serijski broj instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi instalaciju za Vaš hardlock. Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on određuje kako tip instalacije, tako i režim rada programa. U slučaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobićete novi serijski broj, pri čemu stari više neće važiti. Program možete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znači da morate imati pravo pristupa sistemu ‘Power User’ ili ‘Administrator’ ako je na računaru instaliran ‘Windows 2000’, odnosno ‘Administrator’ ako je na računaru instaliran ‘Windows XP’. Za razliku od instalacije, za korišćenje programa nema ograničenja. Pre instalacije programa ‘ArmCAD 2005’, neophodno je da program ‘AutoCAD’ bude bar jednom startovan, u suprotnom instalacija neće biti izvršena. Važno: Kako ‘Windows’ ima poseban tretman prema USB uređajima, u slučaju da ste uz program dobili USB hardlock, nemojte ga stavljati na računar pre nego što ‘ArmCAD’-ov instalacioni program to bude zahtevao od Vas. Ako to ipak greškom uradite, odmah prekinite ‘Windows’ovu automatsku proceduru instalacije drajvera. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo postavljanje USB hardlock-a na računar. Nakon prve instalacije programa ‘ArmCAD 2005’, USB hardlock možete slobodno postavljati i skidati sa datog računara.


9

1.2.1

Pojedinačna instalacija programa

Sa instalacionog CD-a pokrenite program ‘\ArmCAD 2005\Setup.exe’, nakon čega će program prvo proveriti da li je ranije već instaliran drajver za hardlock, i ako nije automatski će ga instalirati. Nakon instalacije drajvera, program će izdati sledeću poruku:

Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajućeg hardlock-a, ovom porukom program Vas obaveštava da proverite prisustvo hardlock-a na računaru. U zavisnosti od tipa hardlock-a koji posedujete, možete ga priključiti ili na paralelni (LPT), ili pak na USB port Vašeg računara. Ukoliko posedujete hardlock za paralelni port, vodite računa da ga postavljate i skidate sa računara samo kada je računar isključen, u suprotnom može doći do njegovog oštećenja od strujnog udara. Hardlock za paralelni port, na svojoj zadnjoj strani ima i ‘ženski’ deo, koji omogućava priključenje printera iza njega.

Postavljanje LPT hardlock-a na paralelni port računara U slučaju da imate USB hardlock, i da ste ga greškom, pre instalacije programa priključili na računar, neophodno je da ga prvo izvučete, a odmah zatim ponovo postavite na USB port (resetovanje porta).


10

Upaljena lampica na USB hardlock-u označiće njegovo ispravno postavljanje Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će otpočeti instalacija. U slučaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati računar, program će preskočiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpočeti sa instalacijom programa. Na ekranu će se pojaviti dijalog box sledećeg izgleda:

Iz zatvorene liste izaberite jezik instalacije i aktivirajte komandno polje ‘OK’.


11

Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje ‘Next’.

U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korišćenja programa. Dobro ga proučite, i samo u slučaju da se slažete sa njim, postavite na uključeno stanje prekidač ‘Slažem se sa ugovorom’. Nakon toga, biće dostupno i komandno polje ‘Next’, čijim aktiviranjem će procedura instalacije biti nastavljena.


12

U ovom dijalog box-u, određuje se da li se radi o pojedinačnoj ili pak mrežnoj instalaciji programa. Klikom miša na ikonu ‘Pojedinačna’, postavite ovaj tip instalacije za tekući i aktivirajte komandno polje ‘Next’. U slučaju da na Vašem računaru nije instaliran program ‘AutoCAD’, pojaviće se odgovarajuće obaveštenje, nakon čega će procedura instaliranja programa ‘ArmCAD 2005’ biti prekinuta.

Ukoliko je na vašem računaru instalirano više verzija programa ‘AutoCAD’, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

U prikazanom dijalog box-u se vrši izbor verzije programa koju želite da instalirate. Napomenućemo da se aktiviranjem komandnog polja ‘Back’, u bilo kom dijalog box-u, možete vratiti na prethodni korak instalacije, dok pomoću komandnog polja ‘Cancel’ možete odustati od cele procedure instalacije programa. Za nastavak instalacije, postavljanjem na uključeno Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

13 stanje odgovarajućeg prekidača, izaberite željenu verziju ‘AutoCAD’ -a i aktivirajte komandno polje ‘Next’.

U edit box-u ‘Vlasnik licence’ upišite tačan naziv Vaše firme, obzirom da će se taj podatak ispisivati u dnu svake strane hartije Vašeg projekta. Napomenućemo da ste se ugovorom prethodno obavezali da napišete ispravno ime korisnika licence. U edit box-u ‘Registracioni broj’ pažljivo zadajte tačan serijski broj instalacije, koji ste dobili od Vašeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje ‘Next’.

U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni ponuđenom putanjom, imate mogućnost ili da u edit box-u ‘Instalacioni direktorijum’ zadate proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete željenu putanju. Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje ‘Next’. U slučaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju već ranije instaliran program, program će izdati upozorenje i omogućiti Vam da zadržite postojeće datoteke, ili da ih zamenite sa novim.


14

Da biste se lakše odlučili za jednu od programom predviđenih akcija, navešćemo listu datoteka u kojima se čuvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom: ArmCAD4.$bto ArmCAD4.$bts ArmCAD4.$btm ArmCAD4.$bk ArmCAD4.$bpd ArmCAD4.$bp ArmCAD4.$har

Baza tipskih oplata Baza tipskih šipki Baza tipskih mreža Baza tipskih komentara Baza podupirača Baza propisa (podaci koji se zadaju u okviru naredbe ‘Propisi’) Baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju izveštaja (specifikacija, rekapitulacija) ArmCAD4.$eds Konfiguraciona datoteka koja se kreira pomoću naredbe ‘Parametri’. ArmCAD4.$sks Stil kotiranja šipki u podužnom izgledu ArmCAD4.$skp Stil kotiranja šipki u poprečnom preseku ArmCAD4.$skso Stil kotiranja serija u osnovi ArmCAD4.$sksd Stil kotiranja serija u podužnom preseku ArmCAD4.$sksp Stil kotiranja serija u poprečnom preseku ArmCAD4.$skm Stil kotiranja mreža ArmCAD4.$skf Stil kotiranja specifikatora Ako ste u toku ranijeg rada sa programom sve baze prilagodili svojim potrebama, preporučujemo da aktivirate komandno polje ‘Yes’, što će dovesti samo do inoviranja izvršnih programa, dok će konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da mišem kliknete na komandno polje ‘Finish’, nakon čega će otpočeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu će se pojaviti informacija o uspešno sprovedenoj instalaciji.


15

Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, instalacioni program će završiti svoj rad. U slučaju da hardlock nije priključen na računar, program će obustaviti postupak instalacije i izdaće odgovarajuće upozorenje.

Ako je pak hardlock priključen na računar, a pogrešili ste pri zadavanju registracionog broja, komandno polje ‘Finish’ će biti nedostupno za aktiviranje. U samom dijalog box-u, program će napisati informaciju da je zadat pogrešan registracioni broj.

U ovom slučaju Vam preostaje da se pomoću komandnog polja ‘Back’ vratite na dijalog box za zadavanje registracionog broja i da ga zadate ispravno.


16

1.2.2

Mrežna instalacija

Da bi program mogao da radi na svim računarima u mreži, neophodno je da među njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak mrežne instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska instalacija, a u drugom se sa diska servera vrši klijentska instalacija, na svim terminalima na kojima je potrebno izvršavati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut (aktivan) ‘HASP License Manager’, program koji kontroliše rad mrežnog hardlock-a. Kako server služi samo za postavljanje hardlock-a, i smeštanje izvršnih programa, to performanse servera uopšte ne utiču na brzinu rada programa. Mnogo je važnije da sama mreža bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a što brže odvijala. Serverska instalacija Kako performanse servera ne utiču na brzinu rada programa, to za server možete proglasiti bilo koji računar u mreži. Znači, bitno je da na njemu bude izvršena serverska instalacija programa, prikačen mrežni hardlock i podignut ‘HASP License Manager’. Obzirom da pri instalaciji, program u ‘Registry’ upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvršnog programa, to je potrebno da se na server ‘log’-ujete kao ‘Administrator’. Na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenite program ‘\ArmCAD 2005\Setup.exe’, i sprovedite potpuno isti postupak kao i kod pojedinačne instalacije (vidi poglavlje ‘1.2.1’). Sve ranije opisano za postavljanje USB hardlock-ova važi i ovde. Svakako da je u ovom slučaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu ‘Mrežna’.

Instalacija ‘HASP License Manager’-a Nakon završene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program ‘HASP License Manager’. Sa instalacionog CD-a pokrenite program ‘\Hasp\LMSETUP.EXE’.


17

Aktiviranjem komandnog polja ‘Next’, otvara se sledeći dijalog box:

Ponuđena su dva načina instalacije: -

‘Application (nhsrvw32.exe)’, koja će instalirati ‘HASP License Manager’ kao ‘Windows’ aplikaciju ‘Service (nhsrvice.exe)’, koja će instalirati ‘HASP License Manager’ kao ‘Windows’ servis.

Instalacija ‘HASP License Manager’-a kao ‘Windows’ aplikacije Ukoliko se izabere način instalacije ‘Application (nhsrvw32.exe)’ i aktivira komandno polje ‘Next’, pojaviće se dijalog box u kome se može podesiti (ili prihvatiti predloženi) instalacioni direktorijum ‘HASP License Manager’-a.


18

Izborom komandnog polja ‘Next’, otvoriće se dijalog box u kome se može izabrati da se program stavi u ‘Startup Folder’ i automatski startuje pri svakom pokretanju ‘Windows’-a (a nakon ‘Login’-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se ‘HASP License Manager’ mora svaki put startovati preko: ‘Start ► Programs ► HASP License Manager ► HASP License Manager’.

Izborom komandnog polja ‘Next’, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doći će se do kraja instalacije ‘HASP License Manager’-a. Instalacija ‘HASP License Manager’-a kao ‘Windows’ servisa Ovaj način instalacije omogućava automatsko startovanje ‘HASP License Manager’-a pri svakom podizanju (restartu) računara i to pre ‘Login’ procedure. Ovaj način je naročito pogodan za prave servere jer eliminiše potrebu za bilo kakvom administracijom. Rad sa ‘HASP License Manager’-om Znak da je ‘HASP License Manager’ aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:


19

Crvena ikona označava da je ‘HASP License Manager’ aktivan Duplim klikom miša preko ove ikone, pojaviće se maksimizovani prozor ‘HASP License Manager’-a.

Izborom naredbe ‘Exit’, prozor ‘HASP License Manager’-a možete opet minimizovati. U slučaju da ovaj program nije stratovan na serveru, nećete moći da pristupite mrežnom hardlock-u ni sa jednog od povezanih računara u mreži, čime će biti onemogućen i sam rad izvršnog programa. Napomenućemo da ukoliko želite da program izvršavate i na serveru, morate i na njemu izvršiti klijentsku instalaciju programa, na isti način kao i na ostalim računarima na mreži. Klijentska instalacija Sa računara na kome želite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvršena serverska instalacija pokrenete instalacioni program ‘Setup.exe’. Znači klijentska instalacija se ne vrši sa instalacionog CD-a, već sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvršena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu ‘C:\ArmCAD 2005 Server\’.

Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje ‘Next’. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

20

U ovom dijalog box-u se vrši izbor vrste klijentske instalacije. U slučaju da se izabere ‘Klijentska instalacija bez kopiranja izvršnih fajlova sa servera na radnu stanicu’, na klijentsku mašinu se neće kopirati ni jedan izvršni fajl. Umesto toga program će se startovati pozivanjem izvršnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo opterećene mreže i prednost joj je u tome što je moguće neuporedivo lakše ažuriranje i instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi klijenti automatski dobijaju novu verziju. U slučaju da se izabere ‘Klijentska instalacija sa kopiranjem izvršnih fajlova sa servera na radnu stanicu’, tada će se svi izvršni fajlovi iskopirati na klijentsku mašinu. Ova varijanta je pogodna za mreže sa većim brojem korisnika, mreže koje su opterećenije ili mreže koje imaju manju propusnu moć. Prednost joj je što ne izaziva povećanje mrežnog saobraćaja i zagušenje servera pri startovanju, a samim tim se program brže startuje. Da bi se instalirala novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvršiti klijentsku instalaciju na svakom računaru. Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje ‘Next’. U slučaju da na Vašem računaru nije instaliran program ‘AutoCAD’, pojaviće se odgovarajuće obaveštenje, nakon čega će procedura instaliranja programa ‘ArmCAD 2005’ biti prekinuta.

Ukoliko je na vašem računaru instalirano više verzija programa ‘AutoCAD’, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:


21

I ovde je, isto kao i kod pojedinačne instalacije programa, potrebno odabrati verziju programa koju želite da instalirate. Nakon izbora željene verzije, aktivirajte komandno polje ‘Next’.

U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde će biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati komandno polje ‘Next’.


22

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da mišem kliknete na komandno polje ‘Finish’, nakon čega će otpočeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu će se pojaviti informacija o uspešno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.

Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim računarima u mreži, na kojima želite da koristite program.


23

1.3 Deinstalacija programa U slučaju da želite da poništite instalaciju programa, tada je potrebno da iz ‘Start’ menija aktivirate opciju ‘Settings ► Control Panel’.

U otvorenom prozoru, duplim klikom miša aktivirajte ikonu ‘Add or Remove Programs’ i otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program ‘ArmCAD 2005’ i aktivirajte komandno polje ‘Change/Remove’. U slučaju da želite da uklonite serversku instalaciju, selektujte program ‘ArmCAD 2005 Server’, a u slučaju klijentske instalacije program ‘ArmCAD 2005 Client’. Kako je ovo destruktivna akcija, to će program zahtevati njenu potvrdu.


24

Aktiviranjem komadnog polja ‘Yes’, otpočeće postupak deinstalacije, a na ekranu će se ubrzo pojaviti informacija o uspešnom deinstaliranju programa.

Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program ‘ArmCAD 2005’ će biti definitivno uklonjen sa računara, a ‘Windows’ će se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za deinstalaciju ranije instaliranih programa.

1.4 Pokretanje programa Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog pokretanja programa obavezno stavite na LPT, odnosno USB port vašeg računara. Sam program se pokreće iz ‘Start’ menija izborom opcije ‘Programs ► Radimpex ► ArmCAD 2005’. U slučaju klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju ‘Programs ► Radimpex ► ArmCAD 2005 Client’. U oba slučaja, na ekranu će se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled programa ‘ArmCAD 2005’.


25

Sada je potrebno da zadate glavnu razmeru crteža, na način koji je opisan u poglavlju ‘11.5 Podešavanje razmere crteža’. Prilikom prvog startovanja programa, Toolbar-ovi sa ikonama svih ‘ArmCAD’-ovih naredbi su postavljeni na crtačkoj površini ‘AutoCAD’-a i potrebno ih je rasporediti po obodu – povlačenjem mišem. Dodatne operacije sa Toolbar-ovima (isključivanje, uključivanje, pravljenje novih ili modifikacija postojećih) odvijaju se pomoću ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Tools ► Customize ► Toolbars…’, čije je funkcionisanje objašnjeno u dokumentaciji programa ‘AutoCAD’.


26

1.5 Osnovna koncepcija programa Kako je program ‘ArmCAD 2005’ pisan u programskom jeziku ‘C++’ i pomoću biblioteke ‘Object ARX’ vezan za ‘AutoCAD’, to on ne može da radi samostalno, već isključivo u okruženju programskog paketa ‘AutoCAD’ (verzija ‘2004’, ‘2005’ i novije). Ovakva koncepcija omogućava potpunu kompatibilnost ovih programa i mogućnost njihove direktne komunikacije. To praktično znači da je ‘ArmCAD 2005’, ‘AutoCAD’-ov pod-program koji je specijalizovan za iscrtavanje detalja armature po svim crtačkim pravilima koja važe u okruženju samog programa ‘AutoCAD’. ‘ArmCAD’-ove naredbe su smeštene u padajućem meniju ‘ArmCAD’, i mogu se ravnopravno pozivati kako iz ovog padajućeg menija, tako i pomoću ikona koje su smeštene u ‘ArmCAD’ovom ‘Toolbar’-u. Armatura koja se iscrtava u programu, načinom pozicioniranja je jasno razdvojena na običnu i mrežastu armaturu. Entiteti kreirani pomoću programa ‘ArmCAD 2005’, u sebi sadrže i sve neophodne numeričke podatke, tako da se u svakom trenutku rada sa programom može automatski kreirati tablica specifikacije i rekapitulacije armature koja odgovara trenutnom stanju na crtežu. Pored velike lakoće kojom se detalji armature i odgovarajuće specifikacije mogu kreirati, jedna od glavnih prednosti ovog programa je mogućnost učitavanja eksportovanih datoteka iz ‘Radimpex’-ovog programa za statički proračun: ‘Tower 5’. Naime, usvojenu armaturu u ovom programu, ‘ArmCAD 2005’ je u stanju da izpozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Malim izmenama na ovako eksportovanim crtežima (statički modeli obično ne odgovaraju potpuno arhitektonskim podlogama), na najbrži mogući način se mogu kreirati definitivni izvođački projekti. Program ‘ArmCAD 2005’ je kompatibilan ‘unazad’, što znači da je omogućeno učitavanje datoteka koje su kreirane sa programom ‘ArmCAD 2000’. Pri učitavanju ovih datoteka vrši se konverzija svih entiteta, kao i konverzija propisa. Procedura konvertovanja propisa je ista kao kod naredbe ‘Propisi’, kada se promeni tekući propis za crtež koji sadrži armaturu (vidi poglavlje ‘11.3’). Iako smo već na početku ovog poglavlja rekli da je program ‘ArmCAD 2005’ potpuno kompatibilan sa programom ‘AutoCAD’, i da sve ‘AutoCAD’-ove naredbe rade na isti način kao i kada se ovaj program koristi bez dodatka za crtanje armature, u daljem tekstu ćemo ipak staviti akcenat na neke najvažnije stvari koje se tiču njihove kompatibilnosti: - Kako je format ‘ArmCAD’-ovih i ‘AutoCAD’-ovih datoteka potpuno isti (*.dwg), to znači da se za iscrtavanje armature kao podloga može koristiti bilo koja od ranije kreiranih ‘AutoCAD’-ovih datoteka (pomoću naredbe ‘File ► Open’ se učita neka od postojećih datoteka), ili se pak pomoću naredbe ‘File ► New’ može otvoriti prazan crtež. Takođe, to znači i da se ‘ArmCAD’-ovi crteži mogu otvarati u samom ‘AutoCAD’-u, kod koga nije instaliran program ‘ArmCAD 2005’. Tada svakako nećete moći da intervenišete nad kreiranom armaturom, ali ćete takve datoteke moći recimo da štampate ili da ih kao podlogu koristite za druge namene. - Isto kao i u ‘AutoCAD’-u, sve se crta u ‘AutoCAD’-ovim crtačkim jedinicama, pri čemu se u okviru naredbe ‘Razmera’, za svaki crtež posebno, definiše čemu odgovara jedna ‘AutoCAD’ova jedinica. Uzećemo za primer da želite da jedna ‘AutoCAD’-ova jedinica treba da predstavlja jedan santimetar. Prema tome, ako koristite gotove ‘AutoCAD’-ove crteže kod kojih jedna crtačka jedinica ne odgovara jednom santimetru, tada je neophodno da pre samog crtanja armature, pomoću naredbe ‘Modify ► Scale’ uspostavite ovaj odnos. Ako su pojedini delovi ‘AutoCAD’-ovog crteža crtani u različitim razmerama, tada ih sve iskalirajte tako da na svim delovima crteža bude uspostavljen ovaj odnos. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

27

- Kako se svi ‘ArmCAD’-ovi entiteti prema pravilima ‘AutoCAD’-a smeštaju na tekući ‘layer’, to je na korisniku da eventualno pomoću naredbe ‘Format ► Layer’ otvori novi ‘layer’ i postavi ga za tekući pre nego što krene sa postavljanjem armature na crtež. Odabrana boja tog ‘layer’-a neće imati nikakav uticaj na ‘ArmCAD’-ove entitete, obzirom da je programom, pomoću naredbe ‘ArmCAD ► Podešavanja ► Parametri’ (vidi poglavlje ‘11.1’), omogućeno proizvoljno postavljanje boja za sve entitete na crtežu koji predstavljaju armaturu. Ovakva koncepcija daje niz prednosti u radu sa programom, obzirom da otvaranjem proizvoljnog broja ‘layer’-a za crtanje, armaturu možete grupisati u određene celine a da pri tome ne pokvarite osnovnu konfiguraciju boja koja će se koristiti pri štampanju crteža. Kao tipičan primer, navešćemo recimo slučaj kada zbog jedinstvene specifikacije želite da na istom crtežu prikažete armaturu i u gornjoj i u donjoj zoni ploče. Postavljanjem armature iz donje zone u jedan, a gornje u drugi layer, njihovim naizmeničnim ukidanjem vidljivosti dobićete za štampu dva znatno preglednija crteža, pri čemu će lista pozicija armature biti jedinstvena za obe zone. - Pri svakoj promeni svojih entiteta, program ‘ArmCAD 2005’ čita potrebne podatke iz samih entiteta. Ukoliko je ‘layer’, na kome se nalaze ‘ArmCAD’-ovi entiteti koji se menjaju, zaključan, program će automatski izvršiti otključavanje datog ‘layer’-a i ispisaće odgovarajuće obaveštenje na komandnoj liniji. - Kako se veličina tekstova u kotama ‘ArmCAD’-ovih entiteta zadaje u milimetrima na hartiji pri štampi, to je važno da pre samog crtanja pomoću naredbe ‘ArmCAD ► Podešavanja ► Razmera’ odaberete glavnu razmeru na crtežu (vidi poglavlje ‘11.5’). Na osnovu zadate razmere i zadate veličine tekstova na hartiji pri štampi, program će svim tekstovima preračunati odgovarajuću veličinu u ‘AutoCAD’-ovim crtačkim jedinicama. - Gotovo sve ‘AutoCAD’-ove naredbe za manipulaciju sa elementima crteža (‘Erase’, ‘Copy’, ‘Mirror’, ‘Move’, ‘Rotate’, ...), imaju isto dejstvo i kada se selektuju ‘ArmCAD’ovi entiteti. Pored toga, ‘ArmCAD’-ovi entiteti imaju ugrađene i specifične ‘grip’-ove, čijim razvlačenjem se može lako uticati na geometriju armature. Program će svakako voditi računa da se promena geometrije na jednoj poziciji armature automatski odrazi i na ostale šipke iste pozicije koje se nalaze na drugim mestima na crtežu. Uopšte uzevši, pri svim intervencijama program će stalno ažurirati i kontrolisati validnost trenutnog stanja crteža. - Kako se u građevinskoj praksi često javljaju potpuno isti ili slični elementi konstrukcije, to su ‘AutoCAD’-ove naredbe za rad sa blokovima crteža dostupne i kada se u njihovom sadržaju nalazi armatura. Pri kreiranju bloka sa armaturom, program u njega snima i sve neophodne numeričke podatke (redni broj pozicije, prečnik, broj komada, naziv pozicije oplate kojoj ta armatura pripada, itd.), kako bi pri kasnijem ubacivanju bloka u novi ili isti crtež, mogao da kreira potpuno regularno stanje na crtežu. Naime, pri ubacivanju bloka na crtež, program za svaki entitet iz bloka koji predstavlja armaturu, vrši sledeću analizu. Prvo proverava da li pridruženi naziv pozicije oplate za datu armaturu postoji u sastavu tekućeg crteža i ako ne postoji, otvara novu poziciju oplate na crtežu i datu poziciju armature smešta sa ostalim nepromenjenim podacima u nju. Ako u sastavu crteža postoji isti takav naziv pozicije oplate, tada program vrši analizu da li je dati redni broj pozicije armature slobodan i ako jeste, smešta je pod datim rednim brojem. Armatura će biti smeštena pod istim rednim brojem i ako ta pozicija armature nije slobodna, ali samo pod uslovom da je potpuno ista i po pitanju geometrije i po pitanju numeričkih podataka kao i pozicija na crtežu. Ako je dati redni broj pozicije zauzet i geometrija te pozicije ne odgovara geometriji pozicije iz bloka, tada program pretražuje da li takva pozicija armature postoji pod nekim drugim rednim brojem ili ne. Ako postoji, onda poziciji armature iz bloka program dodeljuje taj redni broj, a ako ne postoji onda pozicija armature iz bloka dobija prvi slobodan redni broj pozicije u listi pozicije oplate na crtežu. Isto važi i za naredbe ‘Cut’ i ‘Copy’, pomoću kojih se selektovani deo crteža prvo snima u ‘clipboard’, a potom pomoću naredbe ‘Paste’ proizvoljan broj puta ubacuje u sastav crteža. Napomenućemo da se ubačeni blokovi Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

28 obavezno moraju explodirati pomoću AutoCAD-ove naredbe ‘Modify ► Explode’, jer će u protivnom oni biti nedostupni za selektovanje pomoću ‘ArmCAD’-ovih naredbi.


29

2. CRTANJE OPLATE 2.1 Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE OPLATA) Izborom naredbe ‘Pozicije oplata’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Oplata’ ili , otvara se dijalog box sledećeg izgleda: klikom miša na ikonu

Izgled dijalog box-a za definisanje pozicija oplata U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu crteža. Ovde se pod pojmom ‘Pozicija oplate’, podrazumeva naziv konstruktivnog elementa (ram, greda, stepenište, međuspratna konstrukcija itd.) kome će se pridružiti armatura koja se kasnije bude iscrtavala. Ovakva organizacija podataka Vam omogućava, da na jednom crtežu imate proizvoljan broj nezavisnih konstruktivnih elemenata, i da za svaki od njih kasnije dobijete posebnu specifikaciju armature (u okviru jedinstvene tablice specifikacije, pozicije armature će biti jasno razdvojene zadatim nazivima pozicija oplata). Pozicija oplate se na crtežu ne vidi (fizički nije opipljiva), već je njena uloga samo da armaturu koja se iscrtava na crtežu grupiše u određene celine. Za svaku od definisanih pozicija oplate, numeracija pozicija šipki armature kreće od rednog broja 1 pa nadalje. Pri otvaranju novog crteža, program automatski kreira jednu poziciju oplate i po ‘default’-u joj dodeljuje naziv ‘noname’. Pored proizvoljnog naziva, poziciji oplate se može pridružiti i podatak o količini. Naime, pri izradi specifikacije, program će sve količine upotrebljene armature u datoj poziciji oplate pomnožiti sa ovde zadatim brojem. Ako se neka greda recimo ponavlja u nekom objektu 5 puta, tada se armatura na crtežu postavlja za jednu gredu, a u poziciji oplate se definiše količina 5. Na ovaj način će u specifikaciji armature sve količine dobiti 5 puta veće vrednosti i odgovaraće potrebnoj armaturi za sve ovakve grede u konstrukciji. Dodavanje nove pozicije oplate u listu odvija se aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’. Nova pozicija oplate će biti dodata u listu odmah ispod pozicije oplate koja je bila selektovana neposredno pre aktiviranja komandnog polja ‘Dodaj’. Selekcija pozicije oplate se vrši klikom miša, a selektovana pozicija je jasno naznačena u listi. Naziv pozicije oplate i podatak o količini se unose direktno u list box-u, tako što se mišem obeleži polje u koloni ‘Naziv’ (‘Količina’) i sa tastature se unese naziv pozicije (podatak o Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

30 količini). Na isti način se može promeniti naziv i podatak o količini bilo koje pozicije oplate koja se nalazi u listi bez ikakvih posledica na sam crtež. Uklanjanje pozicije oplate iz liste se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’. Kako se u sastavu crteža mora nalaziti barem jedna pozicija oplate, to će ova naredba biti neaktivna ako se u listi nalazi samo jedna pozicija oplate. Sa leve strane naziva pozicije oplate, nalazi se marker koji označava da li je datoj poziciji oplate već pridružena neka armatura ili nije. Simbol ‘X’ označava da je oplata prazna, dok simbol ‘√’ označava da je datoj poziciji oplate pridružena neka od armatura. Ako se komandno polje ‘Briši’ aktivira kada je selektovana neka od pozicija oplata koja već u sebi sadrži armaturu, program će izdati sledeće upozorenje:

Izbor komadnog polja ‘Da’ će selektovanu poziciju oplate ukloniti iz liste, a ujedno će i sva armatura, koja je ranije pridružena datoj poziciji oplate, biti uklonjena sa crteža. Komandna polja ‘Gore’ i ‘Dole’ će biti aktivna jedino ako se u listi oplata nalazi više od jedne oplate, i pomoću njih se trenutno selektovanoj poziciji oplate vrši promena položaja u listi na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren, a trenutno selektovana pozicija oplate u listi će postati tekuća, odnosno sva armatura koja se nadalje bude iscrtavala, biće pridružena tako postavljenoj tekućoj poziciji oplate. Napomenućemo da se tekuća pozicija oplate može menjati i u okviru naredbi za postavljanje i editovanje armature, o kojima će biti više reči kasnije.


31

2.2 Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA) Pomoću naredbe ‘Tipska oplata’ imate mogućnost da brzo kreirate plan oplate za neke od ranije definisanih oblika konstrukcija. Izborom ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Oplata’ ili klikom miša na ikonu

, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za izbor tipskih oplata U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja ‘▲’ i ‘▼’ vrši se promena tekuće strane, odnosno listanje gore i dole, u slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno prikazati. Izbor oplate iz baze tipskih oplata se vrši dvostrukim klikom miša na sliku željene oplate. U centralnom delu dijalog box-a se nalazi slika oplate koja je prethodno odabrana iz baze tipskih oplata. Kako oplate mogu biti proizvoljnih oblika, omogućeno je zumiranje i pomeranje prikaza izgleda oplate. Zumiranje je moguće izvršiti okretanjem točkića miša ili pomoću nekoliko posebnih komandi: -

-

CTRL+ levo dugme miša = Zum prozor. Dok je pritisnut taster ‘CTRL’ klik na levo dugme miša će odabranu tačku obeležiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uvećati, a sledeći klik na levo dugme miša će odabranu tačku protumačiti kao suprotni ugao pravougaone oblasti i uvećanje će biti izvršeno. CTRL+ srednje dugme miša = Zum sve. CTRL+ desno dugme miša = Zum prethodni. Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvršava klikom na srednje dugme miša i pomeranjem istog.

Na ovaj način se mogu zumirati i pomerati i svi oblici oplata koji su prikazani u gornjem delu dijalog box-a. Check box-ovi ‘Rotacija oko X ose’ i ‘Rotacija oko Y ose’, služe za osno preslikavanje oplate u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete simultano postavljati na uključeno i isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crtežu. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

32

Check box-ovi za osno preslikavanje odabrane oplate Kako je programom predviđena mogućnost automatskog kotiranja izabrane oplate, iznad komandnog polja ‘OK’ se nalazi zatvorena lista ‘Stil kotiranja’ koja sadrži sve stilove kotiranja definisane u ‘AutoCAD’-u, pomoću naredbe ‘Format ► Dimension Style’. Postavljanjem za tekući nekog od ovih stilova, definiše se stil kotiranja izabrane oplate na crtežu.

Zatvorena lista za izbor tekućeg stila kotiranja koji je definisan na nivou ‘AutoCAD’-a U svim prelomnim tačkama oplate, program postavlja mrežu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova međusobna rastojanja parametrizuje, odnosno označava ih slovima abecede. Pored toga, program po ‘default’-u u donji levi ugao mreže postavlja crvenu kružnu, a u gornji desni ugao mreže crvenu kvadratnu tačku. Kružnu tačku ćemo nadalje zvati ‘Tačka 1’ a kvadratnu ‘Tačka 2’. Ove dve tačke formiraju pravougaonu oblast pomoću koje se definiše geometrija Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

33 oplate na crtežu. Naime, aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo položaj tačke 1 na crtežu. Tačka 1: Nakon izbora ove tačke, program će zahtevati da zadate i tačku koja određuje ugao cele oplate u odnosu na horizontalu. Tačka koja određuje ugao: Kada je definisan i ugao nagiba oplate u odnosu na horizontalu, program će zahtevati da zadate tačku 2. Tačka 2: Kako oplata može biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora tačke 2 program zahteva unošenje tačaka koje će definisati dimenzije oplate koje nisu tačno određene izborom tačke 1 i tačke 2. Unutrašnja tačka: Broj unutrašnjih tačaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane oplate. Tokom unošenja ovih tačaka program prikazuje izgled oplate u ‘Drag’ modu. Crvena boja linija oplate u ‘Drag’ modu znači da izabranu tačku nije moguće uneti, odnosno da ona ne određuje traženu dimenziju oplate. Žutom bojom je prikazana pomoćna linija koja pokazuje koje unutrašnje dimenzije oplate određuje tražena tačka. Kada zadate sve unutrašnje tačke, program će zahtevati da zadate i tačku koja određuje udaljenost kota od ivica oplate. Položaj kota (Kraj) : Nakon izbora ove tačke program kotira postavljenu oplatu i završava naredbu, dok izbor podopcije ‘Kraj’ sa komandne linije označava kraj naredbe bez kotiranja oplate.

Prikaz iskotirane oplate


34 Obzirom da ponuđene tačke ne moraju odgovarati vašim konkretnim potrebama, to je programom omogućeno i da sami odaberete koje će dve tačke biti referentne za definisanje geometrije oplate. Naime, u samom dijalog box-u, dovođenjem miša u okolinu neke od presečnih tačaka, desnim klikom miša postavljate tačku 1, a pritiskom na taster ‘Shift’ i desnim klikom miša tačku 2.

Promenjen položaj tačaka 1 i 2 Pri izboru tačke 1 nema nikakvog ograničenja, odnosno možete je postaviti u bilo koju presečnu ili srednju tačku mreže koju formiraju horizontalne i vertikalne linije provučene kroz sve prelomne tačke oplate. Odabrani položaj tačke 1, ujedno će odrediti i sve moguće položaje tačke 2. Naime, kod oplata koje imaju gabarit u oba pravca, za položaj tačke 2 ćete moći da izaberete samo tačke koje nisu kolinearne sa tačkom 1. Da bismo Vam olakšali ovaj izbor, dovođenjem miša u okolinu svake od tačaka sa mreže, ili srednje tačke mreže, program datu tačku markira ili kružnim ili pravougaonim simbolom, u zavisnosti od toga koju je tačku moguće na tom mestu postaviti. Kao što smo već na početku rekli, sva međusobna horizontalna i vertikalna rastojanja prelomnih tačaka oplate su parametrizovana i označena slovima abecede. Klikom miša preko bilo kog od ovih slova, aktivan postaje i edit box koji se nalazi iznad zatvorene liste sa stilovima kotiranja, te u njemu selektovanom rastojanju možete zadati tačnu numeričku vrednost ili neko drugo slovo abecede.


35

Edit box za definisanje dužine trenutno selektovanog segmenta ‘D’ Nakon zadavanja vrednosti u edit box-u, na crtežu će se umesto datog slova pojaviti zadata numerička vrednost, odnosno zadato slovo abecede.

Za dužinu segmenta ‘D’ je zadata vrednost 40


36

Dimenzija segmenta ‘D’ je određena tako da ona predstavlja 40% od dimenzije ‘C’ Ako želite da zadatu vrednost poništite, odnosno da dato rastojanje nema tačnu dužinu, tada je potrebno da u edit box-u tom rastojanju pridružite neko slovo abecede. Klikom miša na bilo koju horizontalnu ili vertikalnu ivicu oplate, aktivan postaje isti edit box kao da ste kliknuli na neko od slova na crtežu. Ako je izabrana ivica oplate određena sa 2 prelomne tačke, uneta numerička vrednost će zameniti slovo abecede kojim je označeno rastojanje između tih tačaka. U slučaju da se na izabranoj ivici oplate nalazi više od 2 prelomne tačke, ispred edit box-a će pisati ‘Dužina=’, a uneta numerička vrednost biće raspodeljena između svih slova kojima su označena rastojanja prelomnih tačaka, u međusobnom odnosu koji je zadat pri ubacivanju oplate u bazu tipskih oplata.


37

Klikom miša je selektovana ivica oplate koje se sastoji od zbira segmenta A+B+A

Zadavanjem dužine od 100, vrednosti segmenata ‘A’ i ‘B’ su proračunate prema njihovom međusobnom odnosu Klikom miša na kosu ivicu oplate, ispred edit box-a će pisati ‘Ugao=’, a uneta numerička vrednost će odrediti nagib ivice oplate u odnosu na horizontalu.


38

Selektovana je kosa ivica oplate za promenu ugla njenog nagiba

Selektovanoj kosoj ivici je zadat nagib od 45° U zavisnosti od zadatih numeričkih vrednosti parametrima tipske oplate, pri njenom postavljanju na crtež razlikujemo tri osnovna slučaja: Oplate kojima su sve dimenzije segmenata poznate U ovom slučaju možete izabrati samo položaj tačke 1 (obzirom da su sve dimenzije oplate poznate, tačka 2 nema nikakvog smisla), a pri postavljanju oplate na crtež program zahteva da zadate samo tačku 1 i tačku koja određuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na horizontalu.


39 Oplate kojima su u jednom od dva moguća pravca poznate dužine projekcija svih segmenata Pri izboru tačke 1 nema nikakvog ograničenja, dok za tačku 2 možete izabrati neku od tačaka koje se nalaze na duži kojoj pripada tačka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su sve dimenzije poznate. Pri postavljanju oplate na crtež program neće zahtevati da zadate tačku koja određuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na horizontalu, zato što je taj ugao u ovom slučaju određen zadavanjem tačaka 1 i 2. Nakon zadavanja tačke 2 program će zahtevati da unesete unutrašnje tačke. Izuzetak predstavlja slučaj kada je nepoznata dimenzija samo jednog segmenta, te će ona biti određena zadavanjem tačke 2. Oplate kod kojih nisu poznate dužine projekcija svih segmenata, ni za jedan od dva moguća pravca Ni u ovom slučaju pri izboru tačke 1 nema nikakvog ograničenja, dok izbor tačke 2, kao i zahtev za zadavanje unutrašnjih tačaka pri postavljanju oplate na crtež, zavisi od broja segmenata sa nepoznatim dimenzijama. Na kraju ćemo napomenuti, da će ovako kreirana tipska oplata biti smeštena na tekući ‘Layer’, a njegova boja će ujedno odrediti i boju u kojoj će oplata biti prikazana.

2.3 Crtanje pomoćnih linija za lakše određivanje položaja armature (POMOĆNE LINIJE) Kako se geometrija šipki armature iscrtava definisanjem njenih prelomnih tačaka, to ćete verovatno zbog lakšeg odabira ovih tačaka imati potrebu da na nekom pomoćnom ‘layer’u iscrtate niz pomoćnih linija. Iako ćete za ovu namenu imati na raspolaganju sve ‘AutoCAD’ove naredbe (‘Line’, ‘Polyline’, ‘Circle’, ‘Arc’, ...), mi smo razvili i naredbu ‘Pomoćne linije’, koja je samo mala modifikacija ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Offset’. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Oplata’ ili klikom miša na ikonu odredite rastojanje na kome je potrebno postaviti pomoćne linije:

, program će zahtevati da

Rastojanje: Nakon zadavanja rastojanja, program će zahtevati da sa crteža selektujete objekte za koje želite da postavite pomoćne linije: Selektovanje objekata: Obzirom da se istovremeno stajati na komandnoj liniji označite kraj selekcije. Pri postavljati pomoćne linije u mrežastu armaturu.

mogu postavljati pomoćne linije za više objekata, ova poruka će sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili desnim klikom miša ne selektovanju objekata nema ograničenja. To znači da se mogu odnosu na oplatu (sve bitne ‘AutoCAD’-ove vrste linija), običnu i

Tačka koja određuje stranu: Sada je potrebno da izborom tačke sa crteža odredite stranu na kojoj će program iscrtati pomoćne linije, čime će naredba biti završena. Kao što ste i sami mogli da primetite, tok naredbe je gotovo isti kao i kod ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Offset’, s tim što se pomoću ove naredbe pomoćne linije smeštaju na trenutno aktivan ‘layer’, dok kod ‘Offset’-a zadržavaju ‘layer’ na kome se nalazi selektovani entitet. Pored toga, program pomoćne linije koje se postavljaju na uglovima produžuje, odnosno skraćuje do njihove presečne tačke. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

40

Na kraju, napomenućemo još jednom da se isti efekat može postići i pomoću ‘AutoCAD’-ovih naredbi, s tim što će postupak biti mnogo duži, obzirom da ćete pored naredbe ‘Offset’ morati da koristite i naredbu ‘Change’ za prebacivanje konstruisanih linija na poseban ‘layer’, kao i naredbe ‘Extend’ i ‘Trim’ za dobijanje presečnih tačaka na pomoćnim linijama.


41

3. CRTANJE ŠIPKI U PODUŽNOM IZGLEDU U okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’, nalazi se niz naredbi za postavljanje pojedinačnih šipki armature. Pre nego što krenemo na same naredbe, objasnićemo osnovnu koncepciju programa. Kako svaka od iscrtanih šipki na crtežu mora biti vezana za određeni redni broj pozicije, to se mogu javiti dva osnovna slučaja, i to, ili da se definiše potpuno nova pozicija armature, ili da se već definisana pozicija armature postavi na neko drugo mesto na crtežu. Za iscrtavanje geometrije nove pozicije nude se dve mogućnosti. Ili da se iz baze preuzme neki od već definisanih oblika i postavi na crtež, ili da se geometrija nove pozicije definiše iscrtavanjem njenih prelomnih tačaka na samom crtežu. Kako se u praksi često javlja potreba za predstavljanjem armature u nekom drugom obliku od stvarnog, to i pri postavljanju postojeće pozicije šipke na crtež mogu nastupiti dva slučaja. Ili da se postojeća pozicija na crtežu predstavi u već definisanom stvarnom obliku, ili da se predstavi na crtežu sa drugačijom geometrijom. Pomoću sledeće četiri naredbe se iscrtavaju nove i stare pozicije armature: ‘Proizvoljna’

na crtež se postavlja nova pozicija armature, iscrtavanjem njenih prelomnih tačaka na samom crtežu.

‘Tipska’

na crtež se postavlja nova pozicija armature čija geometrija odgovara predefinisanom obliku iz kreirane baze tipskih šipki.

‘Postojeća’

na crtež se postavlja postojeća pozicija armature čija je geometrija već ranije definisana.

‘Reprezent’

na crtež se postavlja postojeća pozicija armature, ali sada sa drugačijom geometrijom od ranije definisane.

Sada ćemo pojasniti i tretman programa prema pozicijama armature. Naime, kada se kreira nova pozicija armature, ona se smešta u bazu pozicija tekuće oplate, a iscrtana šipka na samom crtežu se proglašava za ‘instancu’ date pozicije. To praktično znači da se brisanjem instanci sa crteža, pozicija armature ne uklanja iz projekta već samo sa crteža, dok u bazi pozicija tekuće oplate ostaje netaknuta. Ova logika omogućava i definisanje pozicija armature koje se ne moraju nigde nalaziti na samom crtežu. Uklanjanje cele pozicije armature iz baze pozicija se vrši u okviru naredbe ‘Baza pozicija’, o kojoj će kasnije biti više reči.

3.1 Nova pozicija - proizvoljna šipka (PROIZVOLJNA) Izborom naredbe ‘Proizvoljna’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije koja će odrediti geometriju šipke, pa komandna linija dobija sledeći izgled: Prva tačka (Polilinija/Krug/Spirala): Program sada očekuje ili da zadate prvu tačku polilinije, ili da se izborom jedne od ponuđenih podopcija odlučite za dodatne mogućnosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije ‘Polilinija’, umesto slobodnog crtanja imate mogućnost da geometriju šipke definišete Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

42 selektovanjem proizvoljne polilinije sa crteža, dok su podopcije ‘Krug’ i ‘Spirala’ predviđene za definisanje specijalnih oblika proizvoljne šipke, o čemu će biti više reči na kraju ovog poglavlja. Ako ste se odlučili da geometriju šipke odredite crtanjem proizvoljne polilinije, nakon izbora prve tačke, na komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka. Sledeća tačka (Luk/Nazad): Podopcija ‘Nazad’ služi za poništavanje izbora poslednje tačke, dok je podopcija ‘Luk’ predviđena za definisanje lučnih segmenata polilinije. Izborom ove podopcije, program će prvo zahtevati da odredite tačku sa luka, a potom i krajnju tačku luka. Tačka sa luka: Krajnja tačka: Već nakon definisanja geometrije prvog segmenta polilinije, na komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija ‘Kraj’. Sledeća tačka (Luk/Nazad/Kraj) : Izborom ove podopcije označavate kraj procedure definisanja geometrije šipke, i ulazite u proceduru definisanja numeričkih podataka.

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o šipci U centralnom delu dijalog box-a, prikazuje se prethodno definisana geometrija šipke. Primetićete da je na prikazu šipke jedan njen segment uvek markiran crvenom bojom. Ovako naznačeni segment šipke nazivamo ‘tekući’. Promena tekućeg segmenta se vrši jednostavnim klikom miša na željeni segment šipke. Pored tekućeg segmenta na prikazu šipke je crvenim kružićem naznačena i njena početna tačka. Kako geometrija šipke može biti potpuno proizvoljna a prostor rezervisan za prikaz njenog izgleda je fiksan, omogućeno je zumiranje i pomeranje prikaza geometrije šipke. Zumiranje je moguće izvršiti okretanjem točkića miša ili pomoću nekoliko posebnih komandi: -

CTRL+ levo dugme miša = Zum prozor. Dok je pritisnut taster ‘CTRL’ klik na levo dugme miša će odabranu tačku obeležiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uvećati, a sledeći klik na levo dugme miša će odabranu tačku protumačiti kao suprotni ugao pravougaone oblasti i uvećanje će biti izvršeno. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

43 -

CTRL+ srednje dugme miša = Zum sve. CTRL+ desno dugme miša = Zum prethodni. Pomeranje prikaza geometrije pozicije se izvršava klikom na srednje dugme miša i pomeranjem istog.

U gornjem levom uglu dijalog box-a se prikazuje sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara.

Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadržaja kote Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeću namenu i značenje: -

Iz zatvorene liste ‘Kota’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja. Način kreiranja stilova kotiranja biće naknadno objašnjen (vidi poglavlje ‘11.2’).

-

Iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata.

-

U zatvorenoj listi ‘Pozicija’ se prikazuju sve slobodne pozicije koje odgovaraju postavljenoj tekućoj poziciji oplate. Bilo koja od pozicija iz liste se može postaviti za tekuću.

-

U edit box-u ‘Količina’, zadaje se broj komada date pozicije armature koji će biti pridružen iscrtanoj instanci na crtežu. Znači, ovaj broj komada se odnosi isključivo na mesto gde je postavljena prethodno iscrtana šipka.

-

U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona, gornja zona, /10, /20, ...). Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Način kreiranja baze tipskih komentara biće naknadno objašnjen (vidi poglavlje ‘10.4’).

-

Pomoću check box-a ‘Obostrano’, imate mogućnost da u sadržaj kote postavite simbol ‘±’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji će označiti da je na mestu iscrtane instance armatura postavljena u obe zone. Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, pri izradi specifikacije, program će zadatu količinu armature na tom mestu udvostručiti.

-

Pomoću check box-a ‘Uzengija’ se određuje da li je iscrtana šipka uzengija ili ne, što utiče na izbor pravila za savijanje šipke. Pravila za savijanje obične šipke i uzengije su različita i zavise od tekućeg propisa (vidi poglavlje ‘11.3’). Kada je ovaj check box Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

44 uključen, u tekstu kote se ispisuje simbol za uzengiju, ako je njegovo postavljanje predviđeno tekućim stilom kotiranja (vidi poglavlje ‘11.2’). -

Pomoću check box-a ‘Specifikacija’, određuje se da li šipka ide u specifikaciju ili ne.

-

U delu dijalog box-a ‘Tip armature’ se vrši izbor prečnika i vrste armature.

Ispod prozora rezervisanog za prikaz geometrije same šipke, u delu dijalog box-a ‘Krajevi’, nalaze se dve zatvorene liste i dva komandna polja koja rade kao prekidači.

Deo dijalog box-a u kome se definiše početak i kraj šipke po pitanju kuka Jedna lista i jedan prekidač se odnose na početak, a druga lista i drugi prekidač na kraj iscrtane šipke. Iz sadržaja zatvorene liste se može videti da se na kraju šipke može postaviti kuka ili pokazivač, ili se pak ona može završiti slobodno. Pokazivač ima oblik crtice koja u slučaju preklapanja dve šipke određuje dužinu prostiranja šipke u podužnom smislu. Napomenućemo da je pokazivač samo grafički simbol na crtežu koji ne utiče na samu geometriju šipke pri izradi specifikacije armature. Promena položaja kuka i pokazivača se vrši postavljanjem odgovarajućih prekidača u jedan od moguća dva položaja. Program može da automatski, u zavisnosti od izabranog tipa armature, na krajevima šipke postavlja kuke ili slobodne krajeve. Ova opcija se definiše u propisima i biće naknadno objašnjena (vidi poglavlje ‘11.3’). U delu dijalog box-a ‘Polilinija’, nalaze se edit box-ovi pomoću kojih je moguće vršiti ofsetovanje početka, kraja i svih segmenata šipke u odnosu na njenu zadatu geometriju.


45

Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je određena geometrija šipke Obzirom da je geometrija armature najčešće određena oblikom oplate, a njen položaj potrebnim udaljenjem od ivice oplate (veličina zaštitnog sloja + 1/2 prečnika same šipke), najlakši način postavljanja šipke je da se prilikom njenog crtanja, kao prelomne tačke koriste tačke sa oplata, a zatim da se pomoću ovih edit box-ova izvrši ofsetovanje geometrije šipke u odnosu na oplatu. ‘a =’

Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će ofsetovati početak, kraj i sve segmente šipke za tu vrednost. Ukoliko je uneta vrednost pozitivna, početni i krajnji segment šipke biće skraćeni, a svi segmenti šipke ofsetovani za tu vrednost prema centru gabarita šipke (ka unutra). Ako je uneta vrednost negativna, početni i krajnji segment šipke biće produženi, a svi segmenti šipke ofsetovani za tu vrednost od centra gabarita šipke (ka spolja).

‘a poč =’

Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će početni segment šipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produžiti ako je uneta vrednost negativna.

‘a kraj =’

Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će krajnji segment šipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produžiti ako je uneta vrednost negativna.

‘a seg =’

Kada unesete neku numeričku vrednost u ovaj edit box, program će tekući segment ofsetovati za unetu vrednost prema centru gabarita šipke ako je ona pozitivna, odnosno od centra gabarita šipke ako je uneta vrednost negativna (tekući segment je označen crvenom bojom).

‘L seg =’

U ovom edit box-u je prikazana dužina tekućeg segmenta šipke. Zadavanjem nove vrednosti u ovom edit box-u, imate mogućnost da promenite dužinu prvom i poslednjem segmentu šipke, dok promena dužine ostalih segmenata nije dozvoljena. Pri promeni dužine segmenta, sve prelomne tačke šipke su nepomerljive, odnosno menja se samo položaj tačke koja se nalazi na njegovom slobodnom kraju. Specijalni slučaj predstavlja jednosegmentna šipka (oba kraja šipke su slobodna) i tada je nepomerljiva početna tačka šipke.


46

Naknadna promena dužine prvog segmenta šipke Ova mogućnost programa se koristi kod šipki za koje je poznata dužina krajnjih segmenta, a sa crteža nije moguće izabrati tačan položaj početne, odnosno krajnje tačke šipke. Tada se za početnu, odnosno krajnju tačku šipke bira proizvoljna tačka sa prave na kojoj se nalazi segment, a zatim se u edit box-u zadaje tačna vrednost dužine segmenta. Obzirom da se zadavanjem ofseta menja dužina segmentima šipke, preporučujemo da prvo unesete vrednosti svih ofseta, a da dužine krajnjih segmenata zadate na kraju procedure definisanja geometrije šipke. Sa desne strane edit box-ova ‘a poč=’ i ‘a kraj=’, nalaze se komandna polja pomoću kojih se može sidriti početak, odnosno kraj šipke.

Komandna polja za sidrenje početka, odnosno kraja šipke Izborom nekog od ovih komandnih polja, otvara se dijalog box za sidrenje odgovarajućeg kraja šipke.


47

Izgled dijalog box-a za sidrenje krajeva šipke Ovaj dijalog box radi na gotovo isti način kao i u okviru naredbe ‘Sidrenje armature’, te ga ovde nećemo detaljno objašnjavati (vidi poglavlje ‘7.5’). Znači, na osnovu prethodno zadate vrste i prečnika armature, izborom tipa sidrenja i jedne od moguće dve dužine (‘ls1’-veće ili ‘ls2’-manje), program će iz podataka koji su definisani u okviru naredbe ‘Propisi’ (vidi poglavlje ‘11.3’), sam odrediti potrebnu dužinu sidrenja. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, ovaj dijalog box će biti zatvoren, a početak, odnosno kraj šipke, će biti produžen za odabranu dužinu sidrenja.

U edit box-u ‘a kraj=’, postavljena je negativna vrednost prethodno odabrane dužine sidrenja Napomenućemo da prilikom crtanja trodimenzionalnih šipki, zadavanje ofseta nije dozvoljeno, zato što bi bilo veoma teško odrediti na koju se ravan zadati ofset odnosi. Da bi se stekao bolji uvid u geometriju trodimenzionalne šipke, u ovom dijalog box-u je omogućena prostorna rotacija prikaza geometrije šipke (3D Orbit).


48

Deo dijalog box-a predviđen za rotaciju položaja šipke u prostoru Da biste izvršili rotaciju potrebno je da pokazivač miša dovedete iznad ove površi, a zatim da uz pritisnuto levo dugme pomerate miša. Pomeranjem miša unutar prstena koji obrazuju unutrašnji krug i krug kojim je ova površ ograničena, prikaz šipke se rotira oko Z ose. Rotacija prikaza šipke oko X ose se vrši pomeranjem miša iznad oblasti koja je ograničena unutrašnjim krugom u pravcu Y ose, dok se rotacija oko Y ose vrši pomeranjem miša iznad iste oblasti u pravcu X ose.

Zarotirani prikaz 3D šipke Desnim klikom miša preko kružne površine, predviđene za prostornu rotaciju prikaza geometrije šipke, otvara se padajući meni u kome se nalazi nekoliko programom definisanih pogleda.


49

Padajući meni za izbor pogleda Izborom jednog od pogleda ‘Top’, ‘Left’ ili ‘Front’, omogućen je pogled na geometriju pozicije sa različitih strana, dok je izborom pogleda ‘Izometrija’ omogućen izometrijski prikaz geometrije pozicije. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren, a svi zadati numerički podaci biće pridruženi iscrtanoj poliliniji, kojom je određena geometrija zadate pozicije armature. Pored toga, program će iscrtanu poliliniju proglasiti za ‘instancu’, a u bazu pozicija tekuće oplate će ubaciti kreiranu poziciju armature, koja ima iste numeričke podatke i geometriju kao i instanca. Nakon zatvaranja dijalog box-a, program će ili završiti naredbu, ili će pak ući u proceduru kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Selektovanje polilinije Nakon aktiviranja naredbe ‘Proizvoljna’, izborom podopcije ‘Polilinija’ sa komandne linije, imate mogućnost da Vašoj poziciji armature pridružite geometriju polilinije koju selektujete. Nakon izbora ove podopcije na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka: Selektujte poliliniju (Izlaz): Iako se ova podopcija zove ‘Polilinija’, ovom procedurom je omogućeno i selektovanje niza običnih linija, pri čemu je jedini uslov da selektovani segmenti budu povezani, odnosno da se kasnije mogu zameniti jednom polilinijom koja će odrediti geometriju šipke koja se kreira. Kraj procedure selektovanja se označava izborom podopcije ‘Izlaz’, nakon čega će program otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o novoj poziciji armature. Dalji postupak je u svemu isti kao i prethodno opisani, a jedina razlika je znači u načinu definisanja geometrije šipke. Kružna šipka Druga podopcija, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe ‘Proizvoljna’, služi za definisanje šipke kružnog oblika. Naime, nakon izbora podopcije ‘Krug’, program će prvo sa komandne linije zahtevati da zadate centar kruga, a potom i tačku sa kruga koja će odrediti njegov poluprečnik. Centar: Tačka sa kruga:


50 Napomenućemo da će odabrana tačka sa kruga, ujedno odrediti i mesto na kome će program postaviti preklop. Kako je na ovaj način geometrija šipke potpuno određena, program će otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o poziciji armature koja je upravo kreirana.

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o kružnoj šipci Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sada se sastoji od dva edit box-a: ‘a =’

Ako u ovaj edit box unesete pozitivnu numeričku vrednost, program će ofsetovati šipku ka centru kruga (smanjiće poluprečnik) za unetu vrednost, odnosno od centra kruga (povećaće poluprečnik) ako je uneta vrednost negativna.

‘Preklop =’ U ovaj edit box se unosi veličina preklopa. Obzirom da veličina preklopa isključivo zavisi od odabranog prečnika armature, program automatski postavlja vrednost od 30 ∅, a Vama je omogućeno da ovu vrednost promenite. Značenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija šipke definiše slobodnim crtanjem. Spiralna uzengija Nakon aktiviranja naredbe ‘Proizvoljna’, izborom podopcije ‘Spirala’ sa komandne linije, ulazi se u proceduru definisanja spiralne uzengije u podužnom izgledu. Sa komandne linije program će zahtevati da odredite položaj tačaka 1, 2 i 3.


51

Šematski prikaz tačaka koje određuju konturu spiralne uzengije Položaj tačaka 1 i 2 određuje kako dužinu na kojoj se prostire spiralna uzengija (L), tako i ugao njenog nagiba, a rastojanje tačaka 2 i 3 određuje prečnik (R) spiralne uzengije. Na kraju, program će zahtevati da sa tastature, ili izborom tačke na crtežu, zadate i hod spirale (t), nakon čega će geometrija spiralne uzengije biti potpuno određena, a program će otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o poziciji armature koja je upravo kreirana.

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o spiralnoj uzengiji Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sastoji se od tri edit box-a: ‘aR =’

Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program će umanjiti prečnik spirale (R) za unetu vrednost, i to simetrično sa obe strane, u odnosu na osu spirale. Ako je uneta negativna vrednost, prečnik će biti uvećan.

‘a poč =’ Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program će umanjiti dužinu spirale (L), odnosno ofsetovaće tačku 1 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za unetu negativnu vrednost dužina spirale (L) biće uvećana za tu vrednost.


52 ‘a kraj =’ Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program će umanjiti dužinu spirale (L), odnosno ofsetovaće tačku 2 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za unetu negativnu vrednost dužina spirale (L) biće uvećana za tu vrednost. Značenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija šipke definiše slobodnim crtanjem, s tim što će određeni parametri biti nedostupni za promenu, obzirom na specifičnost ovakve pozicije armature. Kako se spiralna uzengija u programu prikazuje samo u podužnom izgledu, to se za njeno eventualno prikazivanje u poprečnom preseku, morate poslužiti naredbom ‘Reprezent’ i njenom podopcijom ‘Krug’ (vidi poglavlje ‘3.4’).

3.2 Nova pozicija - tipska šipka (TIPSKA) Pomoću naredbe ‘Tipska’ imate mogućnost, da izborom jednog od ranije definisanih oblika iz baze tipskih šipki, brzo kreirate novu poziciju armature. Izborom ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu sledećeg izgleda:

, otvara se dijalog box

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Tipska’ U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici šipki koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja ‘▲’ i ‘▼’ se vrši promena tekuće strane, odnosno listanje gore i dole, u slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih šipki da se one ne mogu sve istovremeno prikazati. Izbor šipke iz baze tipskih šipki se vrši dvostrukim klikom miša na sliku željene šipke.


53

Duplim klikom miša je za tekući postavljen željeni oblik šipke U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz geometrije šipke koja je prethodno odabrana iz baze tipskih šipki. I ovde važe potpuno ista pravila za zumiranje i pomeranje prikaza kao kod prethodno opisanih naredbi. Parametri koji se nalaze levo i ispod prikaza geometrije šipke, imaju isto značenje kao kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’), tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati. Check box-ovi ‘Rotacija oko X ose’ i ‘Rotacija oko Y ose’, služe za osno preslikavanje geometrije šipke u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete simultano postavljati na uključeno i isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crtežu.

Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije šipke


54 I kod ove naredbe je omogućeno zadavanje ofseta, ali se sada ofset ne odnosi na pojedinačne segmente šipke (kao kod naredbe ‘Proizvoljna’), već na pravougaonu oblast u koju je smeštena kompletna geometrija šipke.

Deo dijalog box-a za ofsetovanje gabarita šipke ‘a =’

Globalni ofset. Ako se u ovaj check box unese neka numerička vrednost program će ofsetovati sve stranice pravougaone oblasti za tu vrednost.

‘a gore =’

Ofset gornje stranice pravougaone oblasti.

‘a dole =’

Ofset donje stranice pravougaone oblasti.

‘a levo =’

Ofset leve stranice pravougaone oblasti.

‘a desno =’ Ofset desne stranice pravougaone oblasti. Napomenućemo da uneta numerička vrednost ofseta može biti i negativna. Sa desne strane ovih edit box-ova se nalaze komandna polja za sidrenje odgovarajućeg kraja gabarita šipke. Njihovim izborom se otvara dijalog box potpuno istog izgleda kao i kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’).


55

Dijalog box za sidrenje krajeva šipke Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ ovaj dijalog box će biti zatvoren, a odgovarajuća strana gabarita šipke biće produžena za odabranu dužinu sidrenja.

U edit box-u ‘a levo=’, postavljena je negativna vrednost prethodno odabrane dužine sidrenja U svim prelomnim tačkama šipke program postavlja mrežu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova međusobna rastojanja parametrizuje, odnosno označava ih slovima abecede. Način rada sa parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih tačaka, je potpuno isti kao i pri postavljanju tipskih oplata, tako da ga ovde nećemo ponavljati (vidi poglavlje ‘2.2’). Napomenućemo samo da se presečne tačke linija dobijenih ofsetom mogu izabrati za referentne tačke, čime je postavljanje šipke na željeno mesto na crtežu značajno pojednostavljeno. Kada ste zadali sve potrebne numeričke podatke, aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će program sa komandne linije zahtevati da odredite položaj tačke 1 na crtežu. Tačka 1: Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

56

Nakon izbora ove tačke (crvena kružna tačka u dijalog box-u), program će zahtevati da zadate i tačku koja određuje ugao cele šipke u odnosu na horizontalu. Tačka koja određuje ugao: Kada je definisan i ugao nagiba šipke u odnosu na horizontalu, na komandnoj liniji će se pojaviti sledeća poruka: Tačka 2: Kako šipka može biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora tačke 2 (crvena kvadratna tačka u dijalog box-u), program zahteva unošenje tačaka koje će definisati dimenzije šipke koje nisu tačno određene izborom tačke 1 i tačke 2. Unutrašnja tačka: Broj unutrašnjih tačaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane šipke. Tokom unošenja ovih tačaka program prikazuje izgled šipke u ‘Drag’ modu. Crvena boja linija šipke u ‘Drag’ modu znači da izabranu tačku nije moguće uneti, odnosno da ona ne određuje traženu dimenziju šipke. Žutom bojom je prikazana pomoćna linija koja pokazuje koje unutrašnje dimenzije šipke određuje tražena tačka. U zavisnosti od vrednosti koje su eventualno pridružene parametrizovanim dimenzijama šipke u dijalog box-u, isto kao i kod tipskih oplata, možemo razlikovati tri osnovna slučaja: Šipke kojima su sve dimenzije segmenata poznate Pri postavljanju ovakve šipke na crtež, program zahteva da zadate samo tačku 1 (crvena kružna tačka u dijalog box-u) i tačku koja određuje ugao nagiba cele šipke u odnosu na horizontalu. Šipke kojima su u jednom od dva moguća pravca poznate dužine projekcija svih segmenata Pri izboru tačke 1 (crvena kružna tačka u dijalog box-u) nema nikakvog ograničenja, dok za tačku 2 (crvena kvadratna tačka u dijalog box-u) možete izabrati neku od tačaka koje se nalaze na duži kojoj pripada tačka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su sve dimenzije poznate. Pri postavljanju šipke na crtež program neće zahtevati da zadate tačku koja određuje ugao nagiba cele šipke u odnosu na horizontalu, jer je taj ugao u ovom slučaju određen zadavanjem tačaka 1 i 2. Nakon zadavanja tačke 2 program će zahtevati da unesete unutrašnje tačke. Izuzetak predstavlja slučaj kada je nepoznata dimenzija samo jednog segmenta i ona će biti određena zadavanjem tačke 2. Šipke kod kojih nisu poznate dužine projekcija svih segmenata ni za jedan od dva moguća pravca Ni u ovom slučaju pri izboru tačke 1 (crvena kružna tačka u dijalog box-u) nema nikakvog ograničenja, dok izbor tačke 2 (crvena kvadratna tačka u dijalog box-u), kao i zahtev za zadavanje unutrašnjih tačaka pri postavljanju šipke na crtež, zavisi od broja segmenata kojima su dimenzije nepoznate. Kada su unete sve potrebne unutrašnje tačke, isto kao i kod naredbe ‘Proizvoljna’, program će postavljenu šipku na crtežu proglasiti za instancu, a u bazu pozicija tekuće oplate će ubaciti kreiranu poziciju armature koja ima iste numeričke podatke i geometriju kao i instanca.


57

3.3 Postojeća pozicija - ista geometrija (POSTOJEĆA) Naredba ‘Postojeća’ se koristi kada je ranije kreiranu poziciju armature potrebno postaviti na neko drugo mesto na crtežu. Izborom ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu


Izgled dijalog box-a za izbor postojeće pozicije armature U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim do tada definisanim pozicijama armature u okviru tekuće pozicije oplate. Izuzetak su jedino varijabilne pozicije, obzirom da je njihova geometrija određena isključivo njihovim položajem unutar kreirane promenljive serije šipki, o čemu će biti više reči u poglavljima ‘4.4’, ‘4.5’ i ‘4.6’. U koloni ‘N°’ se ispisuje redni broj pozicije i postavlja simbol koji ukazuje na karakter date pozicije armature. Možemo razlikovati sledeće tipove pozicija armatura: šipka uzengija varijabilna pozicija - šipka čija je geometrija definisana promenljivom serijom Primetićete da su ovi simboli prikazani ili crnom ili sivom bojom, a da kod nekih pozicija uopšte nisu postavljeni. Postoje 4 pravila od kojih zavisi prikaz ovih simbola: 1. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je različit od nule, simbol je crne boje. 2. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je nula, simbol je sive boje. 3. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je različit od nule, simbol je crne boje.


58 4. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crtežu, a broj komada šipki je nula, simbol se ne postavlja. U koloni ‘Oblik’ se prikazuje oblik date pozicije armature, u koloni ‘Arm’ se prikazuje vrsta čelika, a u koloni ‘ ∅ ’ prečnik šipke. Iz zatvorene liste ‘Oplata’, može se za tekuću postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata, pri čemu će lista pozicija armatura promeniti svoj sadržaj i odgovarati postavljenoj tekućoj oplati.

Zatvorena lista za promenu tekuće pozicije oplate Iz zatvorene liste ‘Kota’, može se za tekući postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, dok se u gornjem levom uglu dijalog box-a prikazuje sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara. U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovane pozicije armature (u listi je uvek jedan red markiran, što označava da je ta pozicija armature selektovana).


59

Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz geometrije selektovane pozicije armature Kako crteži mogu biti dosta složeni, a pozicije armature su najčešće sličnog oblika, to u praksi verovatno nije baš lako iz liste odabrati željenu poziciju samo po njenom obliku i rednom broju pozicije. Iz tog razloga se iznad prozora predviđenog za prikaz nalazi zatvorena lista, iz koje se za tekući može postaviti jedan od tri predviđena načina prikaza izgleda selektovane pozicije.

Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u ‘Geometrija pozicije’

Prikazana je samo geometrija selektovane pozicije armature.

‘Šipke iz izabrane oplate’

Prikazane su instance svih pozicija armature iz tekuće oplate, a položaj instanci selektovane pozicije je jasno naznačen.

‘Sve šipke’

Prikazane su instance svih pozicija armature iz svih pozicija oplate, a položaj instanci selektovane pozicije je jasno naznačen.


60 Desnim klikom miša preko prostora predviđenog za prikaz, kada je za tekući postavljen prikaz ‘Šipke iz izabrane oplate’ ili prikaz ‘Sve šipke’, otvara se padajući meni sa naredbom ‘Prikaz pozadinskog crteža’.

Padajući meni koji se otvara desnim klikom miša Izborom ove naredbe, u prozoru za prikaz se, pored prikaza geometrije pozicija, prikazuju i svi ‘AutoCAD’-ovi entiteti koje se nalaze na crtežu.

Rezultat rada naredbe ‘Prikaz pozadinskog crteža’ Ova naredba se može koristiti u svim dijalog box-ovima u kojima je omogućena promena vrste prikaza geometrije pozicije. Kako se pomoću naredbe ‘Postojeća’ kreira instanca date pozicije armature na crtežu, to za šipke koje imaju kuke na krajevima, program neće dozvoliti njihovo obrtanje, jer bi ono narušilo geometriju ranije kreirane pozicije armature. Jedino je za šipke sa slobodnim krajevima moguće eventualno postavljati pokazivače i vršiti slobodnu promenu njihovog položaja.


61 U delu dijalog box-a ‘Polilinija’ se nalaze edit box-ovi koji služe za zadavanje ofseta.

Deo dijalog box-a za ofsetovanje geometrije šipke ‘a =’

Globalni ofset. Ako se u ovaj edit box unese neka numerička vrednost, program će postaviti pomoćne linije na zadatom rastojanju od početka i kraja šipke, kao i paralelno sa svakim segmentom šipke, sa obe njegove strane.

‘a poč =’

Ofset početka šipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerička vrednost, program će na početku šipke postaviti pomoćnu liniju, čija je dužina jednaka zadatoj vrednosti.

‘a kraj =’

Ofset kraja šipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerička vrednost, program će na kraju šipke postaviti pomoćnu liniju, čija je dužina jednaka zadatoj vrednosti.

‘a seg =’

Ofset tekućeg segmenta šipke (tekući segment je na prikazu geometrije šipke označen crvenom bojom). Ako se u ovaj edit box unese neka numerička vrednost, program će na zadatom rastojanju postaviti pomoćne linije paralelno sa tekućim segmentom šipke, sa obe njegove strane.

Obzirom da jedna pozicija armature može imati više instanci, koje mogu da zauzimaju različite položaje na crtežu, pomoću komandnog polja ‘Ugao’ imate mogućnost da izaberete položaj bilo koje instance sa crteža ili da izaberete segment šipke koji će biti poravnat sa X osom. Naime, svakim klikom na ovo polje, prikaz pozicije će zauzeti položaj sledeće instance sa crteža, ili će se zarotirati za ugao potreban da se sledeći segment šipke poravna sa X osom.


62

Položaj šipke je zarotiran pomoću komandnog polja ‘Ugao’ Check box-ovi ‘Rotacija oko X ose’ i ‘Rotacija oko Y ose’ služe za osno preslikavanje prikaza pozicije u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete simultano postavljati na uključeno i isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crtežu.

Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije šipke Na slici je crvenim simbolom označena referentna tačka, odnosno tačka čijim ćete izborom odrediti položaj šipke na samom crtežu. Desnim klikom miša u okolinu bilo koje od prelomnih tačaka, ili na srednju tačku bilo kog segmenta šipke, možete promeniti položaj referentne tačke. Za referentnu tačku se svakako može izabrati i bilo koja presečna, odnosno srednja tačka, linija dobijenih ofsetom.


63

Desnim klikom miša je promenjen položaj referentne tačke Kada odaberete željenu poziciju armature, u edit box-u ‘Količina’ možete da zadate broj komada koji će biti pridružen datoj instanci. Check box-ovi ‘Obostrano’ i ‘Specifikacija’, kao i edit box ‘Komentar’, imaju isto značenje kao i kod naredbi ‘Proizvoljna’ i ‘Tipska’ i takođe će biti pridruženi instanci odabrane pozicije na crtežu.

Deo dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o poziciji armature Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’, program će zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite položaj referentne tačke na crtežu. Referentna tačka: Nakon određivanja položaja referentne tačke, potrebno je zadati i ugao nagiba cele šipke u odnosu na horizontalu. Ugao:


64 Ugao možete odrediti zadavanjem numeričke vrednosti sa tastature, ili izborom tačke koja će sa prethodno zadatom referentnom tačkom odrediti taj ugao.

3.4 Postojeća pozicija – nova geometrija (REPREZENT) Često se u praksi javlja potreba, da se pozicija armature na samom crtežu ne predstavlja svojom pravom geometrijom. U tom slučaju je, pomoću naredbi ‘Proizvoljna’ ili ‘Tipska’, potrebno prvo kreirati novu poziciju sa stvarnom geometrijom. Ako se pozicija armature nigde na crtežu ne pojavljuje u svom pravom izgledu, onda je potrebno nacrtanu instancu takve pozicije jednostavno ukloniti sa crteža. Izborom naredbe ‘Reprezent’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu

, na komandnoj liniji se javlja ista poruka kao i kod naredbe ‘Proizvoljna’.

Prva tačka (Polilinija/Krug/Spirala): Način iscrtavanja proizvoljne polilinije, kao i značenje svih ponuđenih podopcija na komandnoj liniji, je potpuno isto kao i kod već opisane naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’). Po završetku definisanja geometrije reprezenta, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za kreiranje reprezenta postojeće pozicije Ovaj dijalog box je gotovo identičan kao i kod naredbe ‘Postojeća’, pa sve rečeno u prethodnom poglavlju važi i ovde. Jedina razlika je u proceduri definisanja ofseta prethodno nacrtane polilinije. Naime, ovde je primenjena potpuno ista logika kao kod naredbe ‘Proizvoljna’.


65

Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je određena geometrija reprezenta Za lakši izbor pozicije armature za koju se kreira reprezent, pored prikaza geometrije reprezenta, iz zatvorene liste možete odabrati i sve ostale vrste prikaza, koje su dostupne u okviru naredbe ‘Postojeća’.

Zatvorena lista za promenu tekućeg prikaza Napomenućemo da će edit box ‘Količina’ i check box ‘Specifikacija’ biti neaktivni, ako se iz liste pozicija za tekuću postavi pozicija od koje je kreirana promenljiva serija. Znači, reprezentu od varijabilne pozicije nećete moći da pridružite broj komada šipki, obzirom da je stvarna geometrija ovakve pozicije određena tačnim položajem svake od šipki unutar kreirane promenljive serije, pa zadavanje broja komada nema nikakvog smisla. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program će zatvoriti dijalog box, a svi zadati podaci će biti pridruženi iscrtanoj poliliniji kojom je određena geometrija reprezenta.


66 Na kraju ćemo još jednom napomenuti da geometrija reprezenta ne mora da ima nikakve veze sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na crtežu, ali pri izradi specifikacije armature program neće uzimati geometriju iz reprezenta, već iz pozicije koju on predstavlja.

3.5 Crtanje armature krstasto armirane ploče Pomoću naredbe ‘Krstasto armirana ploča’ imate mogućnost na crtež postavite tipske šipke koje se najčešće koriste za armiranje ploča. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu


Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Krstasto armirana ploča’ U gornjem desnom delu dijalog box-a su prikazane sve šipke koje se mogu postaviti sa ovom naredbom. Selektovana šipka je jasno naznačena drugačijom bojom pozadine, a program ispod prozora ispisuje i kratak opis namene date šipke. Izbor željene šipke se vrši levim klikom miša preko njene slike.


67

Izabrana je šipka koja se postavlja u donjoj zoni ploče sa krajevima koji se povijaju u gornju zonu Program u donjem desnom delu dijalog box-a prikazuje tipski izgled oplate na kome su jasno obeležene sve tačke koje se moraju izabrati sa crteža da bi se postavila selektovana šipka. Tačke su numerisane brojevim koji označavaju redosled njihovog zadavanja. Takođe, na ovoj slici su iskotirane i sve dimenzije selektovane šipke koje se zadaju u dijalog box-u. Sigurno ste primetili da nisu svi parametri u dijalog box-u uvek dostupni za promenu. Obzirom da se svaka od ponuđenih šipki definiše sa različitim podacima, program dozvoljava menjanje samo onih parametara koji su neophodni za kreiranje selektovane šipke. U delu dijalog box-a ‘Ploča’ se zadaju dimenzije oplate koje program ne može da odredi na osnovu izabranih tačaka sa crteža, kao i vrednost zaštitnog sloja. Značenje svakog od ovih edit box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva. Pomoću parametara ‘A’,‘B’ i ‘C’ se definišu dužine segmenata šipki u ploči. Napomenućemo još jednom da su dužine koje se zadaju uvek iskotirane na prikazu selektovane šipke, tako da se jasno vidi njihovo značenje. Za definisanje svake od njih su predviđena po dva edit box-a. U prvom se dužina zadaje u procentima od odgovarajuće dimenzije ploče (koja je takođe iskotirana na prikazu šipke), dok se u drugom edit box-u unosi željena numerička vrednost. Dozvoljeno je i kombinovanje ova dva načina.


68

Dužina krajnjih segmenata šipke ‘A’ je zadata u procentima od ukupne dužine ploče ‘La’ U edit box-u ‘Ugao’ se zadaje nagib datog pravca armiranja u odnosu na horizontalu. Desno , čijim se aktiviranjem izlazi na crtež. Izbor od ovog edit box-a se nalazi i komandno polje dve tačke sa crteža će odrediti traženu vrednost nagiba i ona će biti smeštena u edit box-u. Najbolje je da prvo postavite sve šipke za jedan pravac armiranje, a zatim i za drugi, jer se na taj način izbegava stalno menjanje ovog podatka.

Edit box u kome se zadaje nagib datog pravca armiranja Ostali parametri koji se zadaju u dijalog box-u imaju isto značenje kao kod prethodno opisanih naredbi, tako da ih ovde nećemo detaljno objašnjavati. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

69 Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva da sa crteža izaberete tačke koje će odrediti nepoznate dimenzije šipke: Tačka 1: Broj tačke koji se pojavljuje na komandnoj liniji odgovara broju date tačke u dijalog box-u. Obzirom da se pravac armiranja određuje zadavanjem ugla u edit box-u ‘Ugao’, ove tačke ne moraju da se nalaze na istoj pravoj, što značajno olakšava njihov izbor sa crteža. Poslednja tačka ne utiče na geometriju šipke, već samo određuje njen položaj na crtežu, pa se pri njenom zadavanju na komandnoj liniji ispisuje drugačija poruka: Tačka koja određuje položaj šipke: Na osnovu izabranih tačaka i zadatih dimenzija u dijalog box-u program određuje dužine segmenata selektovane šipke i postavlja je na crtež.

Izgled kreirane šipke na crtežu Kreiranjem serije u osnovi od postavljene šipke, sada lako možete izvršiti armiranje date oblasti ploče.


70

4. CRTANJE ŠIPKI U SERIJI Pored mogućnosti pojedinačnog iscrtavanja šipki armature, program omogućava i kreiranje serija šipki, koje se prostiru na proizvoljno zadatom intervalu. U zavisnosti od projekcije u kojoj se serija šipki želi prikazati, programom su predviđena tri osnovna tipa serija: - serija u osnovi - serija u podužnom preseku - serija u poprečnom preseku Kako postavljene šipke unutar serije mogu imati i promenljivu geometriju, to svaka od navedenih serija može biti konstantna i promenljiva. Naredbe za kreiranje konstantnih i promenljivih serija se nalaze u okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ i u ovom delu uputstva će biti detaljno objašnjen način rada sa njima.

4.1 Konstantna serija u osnovi Nakon izbora ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu , program će sa komandne linije zahtevati da selektujete instancu pozicije za koju želite da kreirate seriju u osnovi. Selektovanje šipke: U ovoj proceduri moći ćete da selektujete bilo koju instancu pozicije armature, izuzev spiralne uzengije, kružne šipke i reprezenta od varijabilne pozicije. Nakon selektovanja željene instance, program će zahtevati da prvo odredite početnu tačku, Prva tačka (Krug): a potom i krajnju tačku intervala na kome se serija rasprostire (linije serije). Krajnja tačka (Luk/Nazad):


71

Tačkom ‘1’ je određena početna, a tačkom ‘2’ krajnja tačka linije serije Napomenućemo da zadata linija serije mora preseći selektovanu instancu, jer će u protivnom procedura definisanja serije u osnovi biti poništena. Izborom podopcije ‘Nazad’ se poništava unos prve tačke linije serije, dok podopcije ‘Luk’ i ‘Krug’ služe za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u osnovi rasprostire. Izborom podopcije ‘Luk’, program će prvo sa komandne linije zahtevati da odredite tačku sa luka, Tačka sa luka: a potom i krajnju tačku luka. Krajnja tačka:


72

Izborom tačaka ‘1’, ‘2’ i ‘3’, određena je lučna geometrija serije u osnovi Izborom podopcije ‘Krug’, program će umesto početne tačke serije, sa komandne linije zahtevati da prvo odredite centar, Centar: a potom i poluprečnik kruga. Tačka sa kruga: Zadata tačka sa kruga će ujedno odrediti i početak serije, dok će kraj biti na rastojanju koje odgovara kasnije zadatom međusobnom razmaku između šipki u seriji.


73

Izborom tačke ‘1’ je određen centar, a izborom tačke ‘2’ poluprečnik i početak kružne serije Sa slike se vidi da je kružna serija praktično specijalan oblik lučne, odnosno da se ona može definisati i lukom, ako bi se kraj luka postavio na razmaku od početka koji odgovara jednom međusobnom rastojanju šipki unutar serije. Kružna serija, kao specijalan oblik lučne, uvedena je zato što se njena geometrija mnogo lakše može definisati preko kruga nego preko luka (ne mora se voditi računa o međusobnom rastojanju šipki unutar serije, a i sama lučna geometrija se određuje umesto sa tri tačke, zadavanjem samo centra i poluprečnika kruga). Bez obzira da li je linija serije prava ili je kružnog, odnosno lučnog oblika, program će nakon definisanja njenog položaja, sa komandne linije zahtevati da eventualno definišete segmente na kojima se šipke postavljaju na različitim rastojanjima. Granica između segmenata (Nazad/Kraj) : Kako ćete i u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka moći naknadno da dodajete segmente i zadajete im tačne dužine, zadavanje segmenata izborom tačaka sa crteža nije obavezno. Izbor podopcije ‘Kraj’ sa komandne linije, označiće kraj procedure definisanja geometrije serije na crtežu, te će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih podataka.


74

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o konstantnoj seriji u osnovi U gornjem desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadržajem kote. Ovaj prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku možete videti kako će kreirana serija izgledati na crtežu. Slovima ‘S’ i ‘E’ su označene početna, odnosno krajnja tačka linije serije, dok je crvenim kružićem obeležena nepomerljiva tačka.

Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz izgleda serije na crtežu U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan podatak o rednom broju pozicije armature i nazivu pozicije oplate kojoj ona pripada. Kako se serija kreira za prethodno selektovanu šipku, to promena ovih podataka nije moguća.


75

Podaci o rednom broju pozicije šipke i nazivu pozicije oplate kojoj ona pripada. Iz zatvorene liste ‘Kota’ se za tekući može postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, a u edit box-u ‘Komentar’ možete uneti proizvoljan komentar, ili pak možete iz zatvorene liste odabrati neki od tipskih komentara, koje ste ranije kreirali pomoću naredbe ‘Baza komentara’ (vidi poglavlje ‘10.4’). Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na uključeno stanje, što znači da će zadati broj komada šipki ući u ukupan broj komada date pozicije pri izradi specifikacije armature. Ako datu seriju šipki predstavljate i u nekoj drugoj projekciji, sa nekim drugim tipom serije, tada je potrebno da ovaj check box postavite na isključeno stanje‚ kako se broj komada šipki date pozicije ne bi duplirao. Postavljanjem check box-a ‘Obostrano’ na uključeno stanje, u sadržaju teksta kote se ispisuje simbol ‘±’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji označava da se šipke u datoj seriji postavljaju obostrano, odnosno istovremeno i u gornjoj i u donjoj zoni. Samim tim će i pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box ‘Specifikacija’ postavljen na uključeno stanje, zadati broj komada šipki biti pomnožen sa brojem 2. Check box ‘Radijalno’ će biti aktivan jedino ako se radi o lučnoj seriji koja ima centralni ugao manji ili jednak 180°, dok je za prave serije (‘Fn=0’) on neaktivan i postavljen na isključeno stanje. Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje, kod lučnih serija će dovesti do postavljanja šipki u radijalnom smeru, odnosno sve šipke serije će umesto zadatog dobiti usmerenje ka centru datog lučnog intervala. Za kružne serije, ovaj check box je zamrznut i postavljen na uključeno stanje. Programom je predviđena i mogućnost da se pravi izgled šipke u seriji zameni pravom linijom. To se postiže postavljanjem check box-a ‘Reprezent’ na uključeno stanje.


76

Kod komplikovanih crteža, kada bi pravi izgled šipke opteretio crtež, ova opcija može biti zgodna. Pomoću check box-a ‘Pun prikaz’ se reguliše način prikaza kreirane serije na crtežu. Naime, njegovim postavljanjem na uključeno stanje, program će na zadatom rastojanju iscrtati simbole koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar kreirane serije.

Pun prikaz serije u osnovi U praksi se često javlja potreba da se na crtežu prikaže projekcija serije koja se u stvarnosti prostire pod nekim uglom u odnosu na ravan crteža (na primer pri izradi nacrta armature stepeništa, kosih krovova itd.). U tom slučaju se sa crteža bira prva, odnosno krajnja tačka projekcije linije serije, a u edit box ‘Nagib ravni pokrivanja’ se unosi ugao nagiba ravni serije u odnosu na ravan crteža. Na osnovu zadatog ugla program će izračunati pravu dužinu linije serije i nju će koristiti pri proračunu broja šipki, odnosno razmaka između šipki u seriji.


77

Zadat je nagib ravni serije od 30° U centralnom delu dijalog box-a je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom tačkom obeležena nepomerljiva tačka. Nepomerljivu tačku program po ‘default’-u postavlja na početku linije serije, a njen položaj se može promeniti desnim klikom miša na bilo koju krajnju ili srednju tačku segmenata serije. Izborom ove tačke, defininiše se koja će tačka na crtežu biti nepomerljiva pri promeni dužine linije serije i njenih segmenata.

Prikaz linije pružanja serije Ispod ove slike, nalaze se edit box-ovi koji numerički određuju geometriju linije serije i oni su podeljeni u tri celine.


78 Segmenti serije

Deo dijalog box-a za editovanje međusegmenata serije Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’ se vrši dodavanje segmenta, tako što se tekući segment podeli na dva dela. Aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’, tekući segment se briše, a njegova dužina se u zavisnosti od položaja nepomerljive tačke, dodaje dužini jednog ili oba susedna segmenta.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, dodata su još dva međusegmenta Na crtežu linije serije, zadati segmenti unutar kojih se šipke postavljaju na različitim rastojanjima su jasno razdvojeni, a trenutno aktivni, odnosno tekući segment je obeležen crvenom bojom. Promena tekućeg segmenta se vrši jednostavnim klikom miša unutar bilo kog Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

79 od prikazanih segmenata, a vrednosti u edit box-ovima, u delu dijalog box-a ‘Segmenti serije’, uvek se odnose na tekući segment i imaju sledeće značenje: ‘L =’

dužina segmenta. Ako je check box ‘Procentualno’, koji se nalazi pored ovog edit box-a, postavljen na isključeno stanje, dužina segmenta se izražava u ‘AutoCAD’-ovim jedinicama, a ako je postavljen na uključeno stanje, tada prikazana vrednost predstavlja procenat u odnosu na ukupnu zadatu dužinu serije.

Zadato je da dužine krajnjih segmenata budu 20% od ukupne dužine serije Napomenućemo da promenom dužine tekućeg segmenta nije moguće promeniti ukupnu dužinu serije. To znači da se pri promeni dužine prvog i poslednjeg segmenta uvek pomera njihova unutrašnja granica, dok za unutrašnje segmente položaj nepomerljive tačke određuje koja će granica biti pomerena. Izuzetak predstavlja slučaj jednosegmentne linije serije i tada se ovaj edit box ponaša na isti način kao i edit box ‘ΣL=’, u delu dijalog box-a ‘Linija serije’. Sa desne strane ovog edit box-a, nalazi se komandno polje ‘!’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež. Izbor dve tačke sa crteža će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta vrednost će biti smeštena u edit box. ‘e =’

razmak šipki unutar tekućeg segmenta.

‘n =’

broj komada šipki unutar tekućeg segmenta

Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’, proračunava se potreban broj komada šipki ‘n=’ i obrnuto.


80

Na srednjem segmentu serije je zadat razmak šipki od 20 cm U produžetku edit box-a ‘e=’, između zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka ‘e=L/n’. Znači, kao ulazni podatak možete zadati ili razmak šipki, ili broj komada šipki unutar tekućeg segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze šipke koje mogu pripadati ili jednom ili drugom segmentu, broj ‘n=’ u stvari predstavlja broj podela uvećan za jedan. Kako je u programu uvedeno pravilo da se šipke na granici između dva segmenta uvek pridružuju onom, unutar koga je zadat manji međusobni razmak šipki, to se tačan broj komada šipki unutar datog segmenta (broj koji će biti ispisan u sadržaju kote datog segmenta), može proračunati kada se od prikazane vrednosti u edit box-u ‘n=’ oduzme broj koji je sa negativnim predznakom ispisan u njegovom produžetku. Ako u produžetku ovog edit box-a nije ništa ispisano, onda to znači da će datom segmentu za broj komada biti pridružena upravo ta vrednost.


81 Linija serije

Deo dijalog box-a ‘Linija serije’ ‘ΣL =’

zbir normalnih rastojanja između šipki u seriji. Promenom vrednosti ovog podatka, menja se dužina linije serije. Ako se linija serije sastoji od jednog segmenta, a nepomerljiva tačka se nalazi na njenom početku, promena dužine serije će se vršiti pomeranjem njene krajnje tačke, dok će u slučaju nepomerljive krajnje tačke doći do pomeranja početne tačke. Ako se nepomerljiva tačka nalazi na sredini linije serije, zadata promena će se vršiti simetrično, pomeranjem i početne i krajnje tačke linije serije. Kada se nepomerljiva tačka višesegmentne serije nalazi na kraju linije serije, menjaće se samo dužina prvog segmenta, dok će se za sve ostale položaje nepomerljive tačke menjati dužina njenog krajnjeg segmenta.

‘Fn =’

dužina strele luka, odnosno rastojanje od sredine sečice do srednje tačke luka (za prave serije ovaj podatak ima vrednost ‘Fn=0’). U slučaju da ste kreirali kružnu seriju, umesto edit box-a ‘Fn=’ pojaviće se edit box ‘R krug=’, u kome će biti smeštena vrednost koja određuje poluprečnik kreirane kružne serije. Sa desne strane ovog edit box-a, nalazi se komandno polje ‘!’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež. Izbor dve tačke sa crteža će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta vrednost će biti smeštena u edit box. Napomenućemo da će očitano rastojanje uvek imati pozitivnu vrednost, te pri definisanju strele lučnog segmenta morate sami u edit box-u zadati odgovarajući pozitivan ili negativan predznak.

‘Ugao =’ pomoću ovog edit box-a se reguliše nagib instance u odnosu na zadatu liniju serije. Napomenućemo da za lučne radijalne i kružne serije, ovaj ugao može imati samo dve vrednosti i to 90º ili 270º. Za oba ugla instanca će biti usmerena ka centru luka, odnosno kruga, a naizmenično će zauzimati jedan od moguća dva položaja, koji se dobijaju njenim osnim preslikavanjem u odnosu na presečnu tačku sa zadatom linijom serije. ‘

’

prikazano komandno polje služi za obrtanje simbola šipke oko njegove podužne ose. Na ovaj način simbol šipke uvek možete da dovedete u položaj u kome se šipka zaista nalazi u poprečnom preseku ploče.


82 Ofset

Deo dijalog box-a za ofsetovanje početka i kraja serije Ova opcija je jako zgodna, jer imate mogućnost da prilikom zadavanja dužine serije birate tačke direktno sa oplate. ‘a poč =’ ofset početka serije (početak serije je obeležen slovom ‘S’ na prikazu serije) ‘a kraj =’ ofset kraja serije (kraj serije je obeležen slovom ‘E’ na prikazu serije) Ukoliko je uneta vrednost ofseta pozitivna, prva, odnosno poslednja šipka u seriji, će biti pomerena prema centru gabarita serije, a podatak ‘ΣL=’ će biti umanjen za tu vrednost. U slučaju da je uneta vrednost ofseta negativna, prva, odnosno poslednja šipka u seriji, će biti pomerena od centra gabarita serije, a podatak ‘ΣL=’ će biti uvećan za tu vrednost. Pri kreiranju kružnih serija ova dva edit box-a su zamrznuta. Napomenućemo još, da se pri crtanju nagnutih serija, ofset koji je unet pre zadavanja ugla u edit box ‘Nagib ravni pokrivanja’, pri zadavanju ovog podatka primenjuje na projektovanu dužinu serije, dok se ofset koji je unet posle zadavanja ovog ugla, primenjuje na pravu dužinu serije. Znači, neophodno je da obratite pažnju na redosled zadavanja podataka. Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a program će završiti naredbu ili će pak ući u proceduru kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Na presečnoj tački između instance i linije serije, program će postaviti simbol koji će uspostaviti vezu između ova dva elementa na crtežu, a samu instancu će pretvoriti u simbol koji je direktno vezan sa kreiranom serijom. Ako je data instanca pre kreiranja serije sadržala i broj komada šipki, on će pri kreiranju specifikacije biti ignorisan. Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, jasno se vidi da linija serije, međukota i instanca koja je pretvorena u simbol, predstavljaju jednu celinu, dok se kota selektuje posebno.


83

‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u osnovi ‘Grip’-ovi koji su postavljeni na krajevima linije serije (‘grip’-ovi ‘1’ i ‘2’), mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja nagib i dužina serije, s tim što nagib šipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu dužine međusegmenata, predviđeni su ‘grip’-ovi koji su postavljeni na njihovim granicama (‘grip’-ovi ‘3’ i ‘4’), i oni se mogu pomerati samo duž linije serije. Simbol instance takođe možete pomoću ‘grip’-ova pomerati samo duž zadate linije serije (‘grip’-ovi ‘5’ i ‘6’), odnosno linija serije i simbol instance moraju uvek imati jednu presečnu tačku. U slučaju da se radi o lučnoj seriji, program postavlja ‘grip’ i na sredini luka, čijim pomeranjem se određuje zakrivljenost luka. Kod kružnih serija, ‘grip’-ovi se postavljaju u centru kruga i na tački sa kruga koja određuje njegov poluprečnik. Pomoću ‘grip’-ova se može menjati i položaj teksta međukote (‘grip’-ovi ‘7’, ‘8’ i ‘9’), kao i položaj kote ako se i ona selektuje.

4.2 Konstantna serija u podužnom preseku Pomoću ove naredbe se najčešće prikazuju serije uzengija u gredama i stubovima. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva određivanje prve tačke linije serije.

, na

Prva tačka (Krug): Nakon određivanja prve tačke, program će zahtevati da odredite i krajnju tačku linije rasprostiranja serije. Krajnja tačka (Luk/Nazad): Izborom podopcije ‘Nazad’, poništava se unos prve tačke linije serije, dok podopcije ‘Luk’ i ‘Krug’ služe za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u podužnom preseku rasprostire. Način rada sa ovim podopcijama je potpuno isti kao i kod kreiranja serije u osnovi (vidi poglavlje ‘4.1’). Kada je određena linija rasprostiranja serije, bez obzira da li je ona prava, lučna ili kružna, program će zahtevati da odredite i visinu serije. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

84

Visina serije (Nazad):

Na prikazanoj slici, tačkama ‘1’ i ‘2’ je određen pravac i dužina linije na kojoj se pruža serija, a tačkom ‘3’ njena visina. Zadata visina i njen pravac jasno će odrediti i konturu serije u podužnom preseku. Kod pravih serija, sve šipke se postavljaju paralelno sa zadatim pravcem visine, dok se za lučne serije kod kojih je centralni ugao manji ili jednak 180º, mogu postavljati i paralelno i radijalno. Za kružne i lučne serije kod kojih je centralni ugao veći od 180º, sve šipke se postavljaju isključivo radijalno, odnosno imaju usmerenje prema centru kruga, odnosno luka. Kada ste odredili konturu serije u podužnom preseku, program će sa komandne linije zahtevati da eventualno definišete segmente na kojima se šipke postavljaju na različitim rastojanjima. Granica između segmenata (Nazad/Kraj) : Kako ćete i u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka, moći naknadno da dodajete segmente i zadajete im tačne dužine, zadavanje segmenata izborom tačaka sa crteža nije obavezno. Izbor podopcije ‘Kraj’ sa komandne linije, označiće kraj procedure definisanja geometrije serije na crtežu, te će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih podataka.


85

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o konstantnoj seriji u podužnom preseku Kako se kreirana serija u podužnom preseku može pridružiti proizvoljnoj poziciji, to se u gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi lista pozicija armature čiji sadržaj odgovara odabranoj poziciji oplate, iz zatvorene liste ‘Oplata’. Napomenućemo du su izuzetak jedino varijabilne pozicije i spiralne uzengije i one se neće ni prikazivati u listi pozicija armature.

Lista za izbor pozicije armature za koju se serija kreira Pored opcije izbora neke od postojećih pozicija iz liste, program omogućava i definisanje potpuno nove pozicije armature. Naime, ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno


86 polje ‘Tipska šipka’, čijim se aktiviranjem otvara isti dijalog box kao kod naredbe ‘Tipska’ (vidi poglavlje ‘3.2’).

Izgled dijalog box-a za kreiranje nove pozicije armature (‘Tipska šipka’) Obzirom da se na ovaj način kreira nova pozicija armature bez izlaska na crtež, neki podaci u dijalog box-u su zamrznuti i ne mogu se menjati. Komandno polje ‘OK’ će postati dostupno, tek kada selektovanoj tipskoj šipci definišete dužine svih segmenata. Njegovim aktiviranjem, program se vraća u dijalog box za zadavanje numeričkih podataka o seriji u podužnom preseku i u listi pozicija dodaje ovako kreiranu poziciju armature.

U listi pozicija je dodata novo krerana pozicija armature broj ‘8’ Kako biste lakše odabrali željenu poziciju armature, sa desne strane liste se nalazi prozor u kome je prikazana geometrija trenutno selektovane pozicije. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

87

Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled trenutno selektovane pozicije U delu dijalog box-a, gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice koje jasno ukazuju na smer gledanja šipke u seriji, odnosno koja strana šipke se poklapa sa nacrtanom konturom serije. Izborom komandnog polja ‘Ugao’, imate mogućnost da poziciju šipke postavite u željeni položaj, ako on po ‘default’-u nije dobro određen.

Pomoću komandnog polja ‘Ugao’, uzengija je postavljena u položen položaj Ispravna orijentacija šipki unutar serije biće od pomoći pri kasnijem, eventualnom vađenju preseka (vidi poglavlje ‘5.4’). Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući prikaz se može postaviti: Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

88

‘Geometrija pozicije’

Prikazuje se iskotirana geometrija selektovane pozicije iz liste pozicija.

‘Prikaz serije’

Prikazuje se iskotirani izgled serije, onakav kakav će se dobiti i na samom crtežu.

‘3D Prikaz serije’

Prikazuje se 3D izgled serije i on služi za vizuelnu kontrolu ispravnosti orijentacije šipki unutar serije.

‘Šipke iz izabrane oplate’

Prikazuju se instance svih pozicija armature iz tekuće oplate, a položaj instanci selektovane pozicije je jasno naznačen.

‘Sve šipke’

Prikazuju se instance svih pozicija armature, iz svih pozicija oplata, a položaj instanci selektovane pozicije je jasno naznačen.

3D prikaz geometrije serije Kada ste iz liste odabrali željenu poziciju armature, i pomoću 3D prikaza proverili njenu ispravnu orijentaciju unutar serije, preporučujemo da za tekući prikaz postavite prikaz serije, kako bi imali što bolji uvid u ispravnost zadavanja ostalih parametara u ovom dijalog box-u.


89

Iz liste prikaza je odabran ‘Prikaz serije’ Iz zatvorene liste ‘Kota’, koja se nalazi ispod ovog prozora, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, a u edit box-u ‘Komentar’ možete uneti proizvoljan komentar koji će biti ispisan u tekstu kote. Pomoću check box-a ‘Specifikacija’ se određuje da li će broj komada šipki iz kreirane serije biti pridružen ukupnom broju šipki date pozicije pri izradi specifikacije. Program po default-u ovaj check box postavlja na uključeno stanje. Postavljanjem check box-a ‘Obostrano’ na uključeno stanje, u sadržaju teksta kote se ispisuje simbol ‘±’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji označava da se šipke u datoj seriji postavljaju obostrano. Samim tim će pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box ‘Specifikacija’ postavljen na uključeno stanje, zadati broj komada šipki biti pomnožen sa brojem 2. Check box ‘Radijalno’ će biti aktivan jedino ako se radi o lučnoj seriji koja ima centralni ugao manji ili jednak 180°, dok je za prave serije on neaktivan i postavljen na isključeno stanje. Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje, kod lučnih serija će dovesti do postavljanja šipki u radijalnom smeru, odnosno sve šipke serije će dobiti usmerenje ka centru luka. Za kružne serije, ovaj check box je postavljen na uključeno stanje i zamrznut. Ispod komandnog polja ‘Tipska šipka’ je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom tačkom obeležena nepomerljiva tačka. Nepomerljivu tačku program po ‘default-u’ postavlja u početnu tačku linije serije, a njen položaj se može promeniti desnim klikom miša na bilo koju krajnju ili srednju tačku segmenata serije. Izborom ove tačke se definiše koja će tačka na crtežu biti nepomerljiva pri menjanju dužine linije serije i njenih segmenata.


90

Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled linije serije U donjem delu dijalog box-a, nalaze se edit box-ovi koji numerički određuju geometriju serije, i oni su podeljeni u tri celine. Segmenti serije Značenje ponuđenih parametara u ovom delu dijalog box-a je potpuno isto kao kod serije u osnovi, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, dodata su još dva međusegmenta, a za tekući je postavljen srednji


91 Linija serije

Deo dijalog box-a ‘Linija serije’ ‘ΣL =’

zbir normalnih rastojanja između šipki serije. Promenom vrednosti ovog podatka se menja dužina linije serije. Način promene dužine linije serije zavisi od položaja nepomerljive tačke i odvija se po istim pravilima kao kod serije u osnovi.

‘Fn =’

dužina strele luka, odnosno rastojanje od sredine sečice do srednje tačke luka (za prave serije ovaj podatak ima vrednost ‘Fn=0’). U slučaju da ste kreirali kružnu seriju, umesto edit box-a ‘Fn=’ pojaviće se edit box ‘R krug=’, u kome će biti smeštena vrednost koja određuje poluprečnik kreirane kružne serije.

‘α1 =’

ugao koji visina serije zaklapa sa zadatim pravcem pružanja serije (kod lučnih serija ovo je ugao u odnosu na sečicu luka).

‘h1 =’ visina serije. Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja ‘!’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež. Izbor dve tačke sa crteža će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta vrednost će biti smeštena u odgovarajući edit box.


92 Ofset

Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije ‘ Le ’

ofset leve stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘Le’ – Levo, na prikazu izgleda serije)

‘ De ’

ofset desne stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘De’ – Desno, na prikazu izgleda serije)

‘ Go ’

ofset gornje stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘Go’ - Gore, na prikazu izgleda serije)

‘ Do ’

ofset donje stranice konture serije (stranica obeležena slovima ‘Do’ – Dole, na prikazu izgleda serije)

Centralni edit box, koji nije označen nijednim slovom, služi za zadavanje globalnog ofseta. Kada se unese vrednost u ovaj edit box, biće ofsetovane sve stranice konture serije za zadatu vrednost. Nakon unosa vrednosti ofseta u ovim edit box-ovima, odgovarajuće stranice konture serije se ofsetuju ka centru konture, ako je uneta vrednost pozitivna, odnosno od centra konture ako je uneta vrednost negativna. Istovremeno program na prikazu izgleda serije iscrtava pomoćne linije na stranicama konture serije (konture zadate izborom tačaka sa crteža), tako da u svakom trenutku imate jasnu sliku značenja unetog ofseta. Pri crtanju kružne serije, a u zavisnosti od izabranih tačaka sa crteža, dva edit box-a za zadavanje ofseta će biti zamrznuta, a pomoću preostala dva se ofsetuje spoljašnja, odnosno unutrašnja stranica konture serije. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj linije koja određuje pravac pružanja serije. Položaj linije serije:


93 Položaj linije serije se određuje izborom tačke sa crteža, čime će naredba ili biti završena, ili će pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, može se videti da cela serija, zajedno sa linijom serije i međukotom predstavlja jednu celinu.

‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u podužnom preseku Na početnoj i krajnjoj šipci serije, postavljena su po tri ‘grip’-a, dok je na granicama segmenata postavljen po jedan. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, mogu se pomerati samo u pravcu pružanja serije i pomoću njih se vrši promena dužine segmenata serije. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘2’, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja nagib i dužina serije, s tim što nagib šipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu nagiba šipki unutar serije, kao i njene visine, predviđeni su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘3’. Pomeranjem ‘grip’-a označenog na slici brojem ‘4’, može se slobodno menjati položaj cele linije serije, dok su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘5’ predviđeni za pomeranje teksta međukote. U slučaju da se radi o lučnoj seriji, program postavlja ‘grip’-ove i na sredini luka, a njihovim pomeranjem se određuje zakrivljenost luka. Kod kružnih serija, ‘grip’-ovi se postavljaju na prvoj šipci serije (njihovim pomeranjem se menja visina i poluprečnik serije), na granicama segmenata (menja se dužina segmenata) i u centru kruga (pomeranjem ovog ‘grip’-a se pomera kompletna serija).


94

4.3 Konstantna serija u poprečnom preseku Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu

, program će sa komandne linije zahtevati da prvo odredite početnu,

Prva tačka (Krug): a zatim i krajnju tačku linije rasprostiranja serije u poprečnom preseku. Krajnja tačka (Luk/Nazad): Način definisanja linije serije, kao i značenje svih podopcija sa komandne linije je potpuno isto kao i kod prethodno opisanih konstantnih serija u osnovi i podužnom preseku. Nakon izbora krajnje tačke linije serije, program će sa komandne linije ponuditi i opciju zadavanja serije u dva reda. Položaj drugog reda (Nazad/Kraj) : Izbor tačke sa crteža će označiti položaj šipki u drugom redu, dok izborom podopcije ‘Kraj’ možete preskočiti ovu dodatnu mogućnost.

Tačkama ‘1’ i ‘2’ je određen pravac i dužina linije na kojoj se pruža serija, a tačkom ‘3’ položaj drugog reda. U oba slučaja, bez obzira da li se serija u poprečnom preseku postavlja u jednom ili u dva reda, program će sada ući u proceduru određivanja segmenata na kojima se šipke postavljaju na različitim rastojanjima. Granica između segmenata (Nazad/Kraj) : I ovde se, isto kao i kod serija u osnovi i podužnom preseku, možete odlučiti ili za definisanje ovih granica na samom crtežu, ili ih možete, ako su uopšte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka. U svakom slučaju, izbor podopcije ‘Kraj’ će


95 označiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon čega će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih podataka.

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o konstantnoj seriji u poprečnom preseku Značenje ponuđenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka za serije u podužnom preseku, pa se ovde nećemo upuštati u ponovno objašnjavanje načina rada sa ovim dijalog box-om. Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije i u check box-u ‘Otvorena uzengija’, koji se sada pojavljuje umesto check box-a ‘Obostrano’.

Check box ‘Otvorena uzengija’


96 Stanje check box-a ‘Otvorena uzengija’ će biti dostupno za promenu jedino kada se kreiraju serije u dva reda. Naime, ako je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, tada će program u sastavu kote postaviti simbol ‘±’, koji označava da se data pozicija postavlja istovremeno u obe zone, te će broj komada pri izradi specifikacije biti udvostručen. Međutim, kada se serijom u poprečnom preseku prikazuje pozicija armature koja ima oblik otvorene uzengije, broj komada šipki ne treba da se duplira pri izradi specifikacije. U ovim slučajevima je potrebno check box ‘Otvorena uzengija’ postaviti na uključeno stanje, i tada će program iz kote izbaciti simbol ‘±’, a broj komada šipki pri izradi specifikacije neće biti dupliran. Napomenućemo i da podatak u edit box-u ‘h1=’, sada predstavlja rastojanje šipki iz drugog reda u odnosu na zadatu liniju po kojoj se pružaju šipke iz prvog reda. Ako se serija u poprečnom preseku postavlja samo u jednom redu (‘h1=0’), tada će edit box ‘α1=’ biti neaktivan, odnosno zamrznut. Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren a program će ući u potpuno istu proceduru za postavljanje linije serije, kao i kod serije u podužnom preseku. Položaj linije serije: Položaj linije serije se određuje izborom tačke sa crteža, čime će naredba ili biti završena, ili će pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Selektovanjem kreirane serije u poprečnom preseku, program će postaviti ‘grip’-ove čijim pomeranjem možete lako editovati geometriju serije na samom crtežu.

‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u podužnom preseku (jedan red) ‘Grip’-ovi označeni brojem ‘1’, se mogu pomerati samo duž zadate linije pružanja serije, i oni određuju dužine segmenata, dok se pomeranjem ‘grip’-ova označenih brojem ‘2’, pored dužine, može menjati i nagib serije. Pomeranjem ‘grip’-a označenog na slici brojem ‘3’, može se slobodno menjati položaj cele linije serije, dok su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘4’ predviđeni za pomeranje teksta međukote. Kod serija koje imaju šipke u dva reda, raspored ‘grip’-ova je potpuno isti kao i kod serija u podužnom preseku. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

97

‘Grip’-ovi na konstantnoj seriji u poprečnom preseku (dva reda) Na početnim i krajnjim šipkama serije postavljena su po tri ‘grip’-a, dok je na granicama segmenata postavljen po jedan. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, mogu se pomerati samo u pravcu pružanja serije i pomoću njih se vrši promena dužine segmenata serije. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘2’, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja nagib i dužina serije. Za promenu nagiba šipki unutar serije, kao i njene visine, predviđeni su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘3’. Pomeranjem ‘grip’-a označenog na slici brojem ‘4’, može se slobodno menjati položaj cele linije serije, dok su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘5’ predviđeni za pomeranje teksta međukote. U slučaju da se radi o lučnoj seriji, program postavlja ‘grip’-ove i na sredini luka, a njihovim pomeranjem se određuje zakrivljenost luka. Kod kružnih serija se ‘grip’-ovi postavljaju na prvoj šipci serije (njihovim pomeranjem se menja visina i poluprečnik serije), na granicama segmenata (menja se dužina segmenata) i u centru kruga (pomeranjem ovog ‘grip’-a se pomera kompletna serija).

4.4 Promenljiva serija u osnovi Suštinska razlika između ove naredbe i naredbe za kreiranje konstantne serije u osnovi, je u tome što se sada ne zahteva selektovanje šipke od koje se kreira promenljiva serija u osnovi. Znači, prisustvo instance date pozicije armature na crtežu nije potrebno. Obzirom da u samom dijalog box-u ove naredbe postoji komandno polje ‘Tipska šipka’, to ni postojanje same pozicije armature nije neophodno. Nakon izbora naredbe ‘Promenljiva serija u osnovi’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► , na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor Serija’ ili klikom miša na ikonu tačaka koje će odrediti geometriju promenljive serije u osnovi. Prva tačka: U opštem slučaju, šema za izbor tačaka koje određuju geometriju serije izgleda ovako:


98

Opšti oblik konture promenljive serije Napomenućemo da redosled zadavanja tačaka nije bitan, odnosno da bilo koja od četiri tačke koje su obeležene na slici, može biti prva tačka konture. Nakon izbora prve tačke konture, na komandnoj liniji će se javiti nova poruka. Druga tačka (Luk/Nazad): Ako promena nije lučna, potrebno je sa crteža izabrati položaj sledeće tačke, a ako je lučna, tada je potrebno sa komandne linije odabrati podopciju ‘Luk’, a zatim klikom miša sa crteža izabrati položaj tačke sa luka i krajnje tačke luka. Kao što se sa crteža vidi, susedne linije konture serije ne mogu obe da budu lukovi, tako da sadržaj teksta poruke za izbor sledeće tačke direktno zavisi od oblika prethodno zadate linije konture serije. To znači da u slučaju lučne promene prethodno zadate linije konture, poruka za izbor sledeće tačke neće imati podopciju ‘Luk’. Treća tačka (Nazad): Nakon izbora treće, potrebno je zadati i četvrtu tačku konture serije. Četvrta tačka (Luk/Nazad): Ukoliko je linija konture serije zadata izborom četvrte tačke luk, program će povezati četvrtu i prvu tačku konture, čime će njeno definisanje biti završeno. Ako je linija konture serije zadata izborom četvrte tačke duž, komandna linija dobija sledeći izgled: Tačka sa luka (Poveži/Nazad) : Izborom tačke sa luka, poslednjoj liniji konture serije se zadaje lučna promena, dok se izborom podopcije ‘Poveži’, četvrta i prva tačka konture povezuju crtanjem duži. Pravac pružanja serije je definisan oblikom njene konture. Naime, ako kontura serije sadrži lučnu promenu, serija se pruža između dve naspramne prave linije konture. Ako su ove linije


99 paralelne, linija serije je prava, a šipke u seriji se postavljaju pod uglom od 90° u odnosu na nju. U suprotnom, linija serije će biti luk, a šipke u njoj će se postavljati radijalno.

Prava linija serije

Lučna linija serije U slučaju da kontura serije nema lučnu promenu, serija se pruža između paralelnih linija konture, ukoliko ih ima, i tada je linija serije prava, a šipke u seriji se postavljaju pod uglom od 90° u odnosu na nju. Ako nema paralelnih linija konture, serija se pruža između druge i poslednje linije konture, a linija serije je lučna, što znači da se šipke u seriji postavljaju radijalno.


100

Prava linija serije

Lučna linija serije Napomenućemo da se pravac pružanja serija koje nemaju lučnu promenu, može menjati kako sa komandne linije, izborom podopcije ‘Zamena mesta’, tako i naknadno u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka. Kada ste odredili konturu promenljive serije u osnovi, program će sa komandne linije zahtevati da duž linije pružanja serije eventualno definišete segmente na kojima se šipke postavljaju na različitim rastojanjima. Granica između segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) : I ovde se možete odlučiti ili za definisanje ovih granica na samom crtežu, ili ih možete, ako su uopšte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka. U Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

101 svakom slučaju, izbor podopcije ‘Kraj’ će označiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon čega će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih podataka.

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o promenljivoj seriji u osnovi Kako se kreirana promenljiva serija u osnovi može pridružiti proizvoljnoj poziciji, to se u gornjem levom delu dijalog box-a nalazi lista pozicija armature, čiji sadržaj odgovara odabranoj poziciji oplate iz zatvorene liste ‘Oplata’. Napomenućemo du su izuzetak jedino pozicije od kružnih šipki i spiralnih uzengija, kao i pozicije kojima je pridružena neka konstantna serija, i one se neće ni prikazivati u listi pozicija armature. Ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno polje ‘Tipska šipka’ koje funkcioniše na potpuno isti način kao kod konstantnih serija u podužnom i poprečnom preseku.


102

Komandno polje za definisanje nove pozicije Sa desne strane liste pozicija armature, nalazi se prozor u kome je prikazana geometrija selektovane pozicije.

Pozicija šipke se uvek postavlja u položaj koji odgovara jednom od mogućih položaja unutar serije Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, pored prikaza geometrije selektovane pozicije (‘Geometrija pozicije’), za tekući se može postaviti prikaz izgleda kreirane serije (‘Prikaz serije’), kao i 3D prikaz serije (‘3D prikaz’).


103

Iz liste prikaza je odabran ‘Prikaz serije’ ‘Prikaz serije’ odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku možete videti kako će kreirana serija izgledati na crtežu. Radi lakšeg snalaženja pri zadavanju ofseta, na ovom prikazu su obeležene strane konture serije. Takođe, na crtežu serije, crvenom tačkom je označen njen početak. Ova informacija će Vam biti od značaja ako se odlučite za ‘ručno’ definisanje promene dimenzija segmenata, o čemu će biti reči malo kasnije.

Položaj crvene tačke označava početak linije pružanja serije ‘3D prikaz’ služi za vizuelnu kontrolu zadatih parametara serije, i njegovim izborom se pored prozora za prikaz pojavljuje i površ ‘3D orbit’. Rad sa ‘3D orbit’-om je isti kao i u ostalim dijalog box-ovim u kojima se on pojavljuje (vidi poglavlje ‘3.1’). Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

104

Iz liste prikaza je odabran ‘3D prikaz’ Kako šipke unutar ovako kreirane serije imaju promenljivu geometriju, to se sa desne strane prozora za prikaz, nalaze četiri edit box-a pomoću kojih se definiše promena geometrije šipke duž intervala pružanja serije (ovi edit box-ovi će biti aktivni samo ako ste za tekući prikaz odabrali prikaz ‘Geometrija pozicije’).

Edit box-ovi za ‘ručno’ definisanje promene segmenata šipke unutar serije Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekućem segmentu šipke, odnosno segmentu koji je na prikazu geometrije šipke jasno naglašen crvenom bojom. Promena tekućeg segmenta šipke se vrši jednostavnim klikom miša preko željenog segmenta. Edit box-ovi pomoću kojih se definiše promena geometrije svakog od segmenata šipke, imaju sledeće značenje: Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

105

‘Dsp =’

dužina tekućeg segmenta šipke na početku intervala serije

‘Dsk =’

dužina tekućeg segmenta šipke na kraju intervala serije

‘Fna =’

dužina gornje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lučnom zakonu)

‘Fnb =’

dužina donje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lučnom zakonu)

Opšti oblik promene dužine segmenta šipke Gde se nalazi početak, a gde kraj serije, označeno je crvenom tačkom na prikazu serije (vidi prethodni deo uputstva za tekući prikaz ‘Prikaz serije’). Program po default-u svim segmentima šipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk, Fna=Fnb=0), pa sada imate mogućnost da željenim segmentima šipke, zadavanjem potrebnih podataka u edit box-ovima, definišete promenu duž zadatog intervala serije. Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja ‘!’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež. Izbor dve tačke sa crteža će odrediti njihovo međusobno rastojanje i ta vrednost će biti smeštena u odgovarajući edit box. Vodite računa da funkcija promene geometrije cele šipke, duž pravca pružanja serije, odgovara zadatoj konturi serije, jer će u protivnom komandno polje ‘OK’ biti neaktivno. Ispod ovih edit box-ova, nalazi se check box ‘Preuzmi sa crteža’. Kada se ovaj check box postavi na uključeno stanje, program na tekućem segmentu šipke postavlja crvenu tačku, a edit box-ovi za definisanje njegove promene postaju neaktivni.


106

Check box, pomoću koga je dimenzija segmenta šipke određena zadatom konturom serije Postavljeni simbol crvene tačke označava da će dimenzija datog segmenta biti proračunata tako što će, za svaki položaj šipke unutar serije, njegova dužina odgovarati dužini cele šipke koja je umanjena za dužine projekcija svih ostalih segmenata šipke, poznatih dimenzija. Znači, suma projekcija svih konstantnih i promenljivih dužina segmenata mora odgovarati širini serije na tom mestu. Iz ovoga proizilazi i jasan zaključak, da samo jedan segment šipke može imati osobinu ‘Preuzmi sa crteža’. Ovo je svakako mnogo lakši način za definisanje promene, od prethodno opisanog ‘ručnog’ podešavanja. Napomenućemo da preuzimanje promene sa crteža, za segmente koji su normalni na pravac linije serije, nije moguće. Preuzimanje promene sa crteža neće biti moguće ni kada je na početku, odnosno kraju serije, zbir dužina projekcija svih segmenata šipke osim tekućeg, jednak ili veći od širine serije na njenom početku, odnosno kraju. U takvim slučajevima, na pokušaj postavljanja check box-a ‘Preuzmi sa crteža’ na uključeno stanje, program će postaviti prazan crveni krug, čime će jasno ukazati da se ovakva promena ne može zadati.


107

Postavljeni crveni krug na tekućem segmentu šipke, ukazuje da je suma projekcija svih ostalih segmenata šipke veća od najmanje širine serije Pored osobine ‘Prezumi sa crteža’, segmentima šipke se može zadati i osobina ‘Procenat od Dp’. Dimenzije ovih segmenta će takođe imati promenljive dimenzije, ali će one biti u funkciji od dužine cele šipke na datom mestu unutar serije. Postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje, u edit box-u ‘Ds=L x’, potrebno je zadati odnos dužine segmenta šipke prema ukupnoj širini serije.

Tekućem segmentu šipke je zadato, da za svaki položaj šipke unutar serije, njegova dužina iznosi 20% od ukupne širine serije na tom mestu Za kontrolu ispravnosti unetih podataka, zahtevaćemo od programa 3D prikaz serije.


108

Iz 3D prikaza se jasno vidi efikasnost prethodno zadatih parametara U delu dijalog box-a koji se zove ‘Podešavanje’, nalaze se dva check box-a i dva komandna polja pomoću kojih se vrši podešavanje položaja šipke unutar serije. Da biste bolje sagledali dejstvo ovih parametara, potrebno je da za tekući prikaz postavite ‘Prikaz serije’.

Deo dijalog box-a za promenu položaja šipke unutar serije - Kada se check box ‘Obrtanje šipke oko podužne ose’ postavi na uključeno stanje, šipka se osno preslikava u odnosu na podužnu osu, dok se postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Obrtanje šipke oko poprečne ose’, vrši osno preslikavanje geometrije šipke u odnosu na poprečnu osu.


109 - Pomoću komandnog polja ‘Ugao’, vrši se izbor segmenta šipke koji će biti poravnat sa pravcem koji je upravan na pravac pružanja serije. - Komandno polje ‘Zamena mesta’ će biti aktivno samo kod serija koje nemaju lučnu promenu. Njegovim aktiviranjem, pravac pružanja serije i šipke međusobno menjaju mesta. Napomenućemo, da u slučaju aktiviranja komandnih polja ‘Zamena mesta’ i ‘Ugao’, značenje termina ‘podužna’ i ‘poprečna’ osa, u nazivu check box-ova za obrtanje šipke oko svoje ose, može biti zamenjeno. Odnosno, na zahtev za obrtanje oko podužne ose, program može šipku obrnuti oko poprečne ose, i obrnuto. Ovaj tehnički problem neće predstavljati prepreku u radu, obzirom da se nakon svake akcije na prikazu serije može videti kako je program odreagovao. Ako ste prethodno definisali način promene dužine segmenata, promena položaja šipke unutar serije pomoću komandnog polja ‘Ugao’, dovešće do gubitka ovih podataka. Znači, poželjno je da prvo podesite željeni položaj šipke unutar serije, pa tek onda da definišete zakon promene dužina pojedinih segmenata.

Promena položaja šipke, pomoću komandnog polja ‘Ugao’, dovela je do gubitka prethodno definisanog zakona promene dužine šipke Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije, radi na potpuno isti način kao i kod konstantne serije u podužnom preseku (vidi poglavlje ‘4.2’), pa ga ovde nećemo ponovo objašnjavati.


110

Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije Kreiranoj seriji možete pridružiti i podatak o količini, unošenjem vrednosti u edit box-u ‘Broj serija’. Pri izradi specifikacije, program će količinu upotrebljene armature u seriji pomnožiti sa zadatim brojem.

Edit box za zadavanje broja serija Ostali ponuđeni parametri u ovom dijalog box-u, imaju potpuno isto značenje kao i kod konstantnih serija u osnovi (vidi poglavlje ‘4.1’), te ih takođe, nećemo ponovo objašnjavati.


111

Parametri koji imaju potpuno isto značenje kao i kod konstantne serije u osnovi Napomenućemo jedino, da se dužina linije serije može naknadno menjati samo na crtežu pomoću grip tačaka, tako da njena promena u dijalog box-u nije moguća. Iz tog razloga je kod jednosegmentnih serija edit box ‘L=’, u delu dijalog box-a ‘Segmenti serije’, zamrznut, odnosno nedostupan za promenu. Komandno polje ‘OK’ će biti aktivno kada je za jedan od segmenata šipke check box ‘Preuzmi sa crteža’ postavljen na uključeno stanje, ili kada funkcija promene geometrije cele šipke, duž pravca pružanja serije, odgovara zadatoj konturi serije. Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a program će ili završiti naredbu, ili će pak ući u proceduru kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, jasno se vidi da linija serije, međukota i simbol šipke predstavljaju jednu celinu, dok se kota selektuje posebno.


112

‘Grip’-ovi na promenljivoj seriji u osnovi ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, služe za promenu konture oblasti unutar koje se serija rasprostire. Pomeranjem ‘grip’-a koji je postavljen na preseku simbola šipke i linije serije (‘grip’ označen brojem ‘2’), menja se položaj kako samog simbola šipke tako i linije duž koje se pruža serija. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘3’, služe za promenu međusobnog odnosa dužina međusegmenata, dok su za promenu položaja teksta međukote predviđeni ‘grip’-ovi označeni na slici brojem ‘4’. Napomena: Obzirom da geometrija pozicije od koje je kreirana promenljiva serija u osnovi, zavisi isključivo od njenog položaja unutar serije, program će sve ostale instance date pozicije, ako ih ima na crtežu, pretvoriti u reprezente i poništiće im zadati broj komada. Napomena: U slučaju da ste za kreiranje promenljive serije u osnovi selektovali varijabilnu poziciju, tada će edit box-ovi za definisanje promene geometrije selektovanog segmenta šipke, kao i check boxovi ‘Preuzmi sa crteža’ i ‘Specifikacija’ biti zamrznuti i nedostupni za promenu, što znači da će program pri izradi specifikacije ignorisati podatke iz ove serije. Naime, program će pri izradi specifikacije sve potrebne podatke za ovu varijabilnu poziciju uzimati iz promenljive serije kojom je pozicija armature i prebačena iz konstantne u varijabilnu poziciju. Tipičan primer je kada ste crtanjem promenljive serije u poprečnom ili podužnom preseku kreirali varijabilnu poziciju i sada želite da tu seriju prikažete i u osnovi. Sve ovde rečeno važi i kada se kreiraju promenljive serije u podužnom i poprečnom preseku od varijabilnih pozicija.


113

4.5 Promenljiva serija u podužnom preseku Nakon izbora ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor tačaka koje će odrediti geometriju promenljive serije u podužnom preseku. Prva tačka: U opštem slučaju šema za izbor tačaka koje određuju geometriju serije je potpuno ista kao i šema za izbor tačaka kod promenljive serije u osnovi.

Opšti oblik konture promenljive serije Samim tim i poruke koje se javljaju na komandnoj liniji, u potpunosti odgovaraju datim objašnjenjima u prethodnom poglavlju. Nakon izbora tačaka koje definišu konturu promenljive serije u podužnom preseku, program će sa komandne linije zahtevati da eventualno odredite segmente unutar kojih se šipke postavljaju na različitim rastojanjima. Granica između segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) : I ovde se možete odlučiti ili za definisanje ovih granica na samom crtežu, ili ih možete, ako su uopšte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka. U svakom slučaju, izbor podopcije ‘Kraj’ će označiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon čega će program otvoriti dijalog box za zadavanje numeričkih podataka o kreiranoj seriji.


114

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o promenljivoj seriji u podužnom preseku U delu dijalog box-a gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice koje jasno ukazuju na smer gledanja šipke u seriji, odnosno koja strana šipke se poklapa sa nacrtanom konturom serije.

Prikazane strelice jasno ukazuju na smer gledanja šipki u seriji Ovo je vrlo važna informacija, kako promenu ne bi zadali pogrešnim segmentima šipke.


115

Pomoću check box-a ‘Preuzmi sa crteža’, bočnim stranama uzengije je zadato da preuzmu nacrtanu promenu sa konture serije Značenje ostalih ponuđenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje numeričkih podataka promenljivih serija u osnovi, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati. Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije.

Iz liste prikaza je odabran ‘Prikaz serije’


116

Iz liste prikaza je odabran ‘3D Prikaz serije’ Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren a program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj linije koja određuje pravac pružanja serije. Položaj linije serije: Položaj linije serije se određuje izborom tačke sa crteža, čime će komanda ili biti završena, ili će pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li će program ući u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Položaj ‘grip’-ova koji se postavljaju pri selektovanju kreirane serije je isti kao i kod konstantne serije u podužnom preseku, s tim što se sada pojavljuju i dva dodatna ‘grip’-a pomoću kojih se direktno na crtežu zadaje lučna promena odgovarajućim stranicama konture.


117

‘Grip’-ovi na promenljivoj seriji u podužnom preseku Na početnoj i krajnjoj šipci serije postavljena su po tri ‘grip’-a, dok je na granicama segmenata postavljen po jedan. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘1’, mogu se pomerati samo u pravcu pružanja serije i pomoću njih se vrši promena dužine segmenata serije. ‘Grip’-ovi označeni na slici brojem ‘2’, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomoću njih se menja nagib i dužina serije, s tim što nagib šipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu nagiba šipki unutar serije, kao i njene visine, predviđeni su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘3’. Pomeranjem ‘grip’-a označenog na slici brojem ‘4’, može se slobodno menjati položaj cele linije serije, dok su ‘grip’-ovi označeni brojem ‘5’ predviđeni za pomeranje teksta međukote. Pomeranjem ‘grip’ova označenih na crtežu brojem ‘6’, direktno se zadaje lučna promena odgovarajućim stranicama konture.


118

4.6 Promenljiva serija u poprečnom preseku Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu , ulazi se u potpuno istu proceduru određivanja geometrije serije na crtežu, kao i kada se kreira konstantna serija u poprečnom preseku. Jedina razlika je u izgledu dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o seriji.

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o promenljivoj seriji u poprečnom preseku Svi prisutni parametri imaju isto značenje kao i parametri u dijalog box-u konstantne serije u poprečnom preseku, s tim što se sa desne strane prostora predviđenog za prikaz, sada nalaze i edit box-ovi kojima se za selektovani segment šipke reguliše promena geometrije duž serije.


119

Deo dijalog box-a u kome se reguliše funkcija promene tekućeg segmenta Isto kao i kod promenljivih serija u osnovi i podužnom preseku, u listi pozicija se mogu naći i varijabilne pozicije, ali će postavljanjem varijabilne pozicije za tekuću, ovi edit box-ovi, kao i check box ‘Specifikacija’ biti nedostupni za editovanje. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren a program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj linije serije, čime će naredba biti završena. Položaj i uloga ‘grip’-ova je potpuno ista kao kod konstantne serije u poprečnom preseku.

‘Grip’-ovi na promenljivoj seriji u poprečnom preseku


120

4.7 Popločavanje ploče lučnim šipkama Pomoću naredbe ‘Popločavanje ploče lučnim šipkama’ imate mogućnost da brzo i jednostavno kreirate konstantnu ili promenljivu seriju od lučne šipke. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu definisanja lučne oblasti koja se popločava.

, ulazi se u proceduru

Prva tačka: Nakon izbora početne tačke program sa komandne linije zahteva da zadate tačku sa luka, Tačka sa luka: a zatim i krajnju tačku luka: Krajnja tačka: Na komandnoj liniji se sada javlja nova poruka: Kraj duži : Od korisnika se sada očekuje da sa prave koja prolazi kroz centar i krajnju tačku luka izabere tačku kojom će završiti definisanje oblasti popločavanja promenljive serije lučnih šipki, ili da sa komandne linije izabere ponuđenu podopciju.

Izborom tačaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast popločavanja promenljive serije lučnih šipki Izborom podopcije ‘Konstantna serija’ komandna linija menja svoj izgled, a program od korisnka očekuje da sa crteža izabere tačku kojom će završiti definisanje oblasti popločavanja konstantne serije lučnih šipki. Kraj duži : Program sve vreme u ‘Drag’ modu prikazuje izgled oblasti poplačavanja za tačku iznad koje se nalazi pokazivač miša. Ukoliko za datu tačku nije moguće kreiranje serije oblast se ne prikazuje, a ako i pored toga izaberete baš tu tačku naredba se prekida.


121

Izborom tačaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast popločavanja konstantne serije lučnih šipki Bez obzira da li kreirate promenljivu ili konstantnu seriju, nakon definisanja oblasti popločavanja otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka kreirane serije Značenje svih ponuđenih parametara je potpuno isto kao i kod prethodno opisanih naredbi za kreiranje serija, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih zadatih promena, i na crtež postavlja kreiranu seriju. Na kraju ćemo napomenuti da se pri editovanju serija koje su kreirane pomoću ove naredbe otvara isti dijalog box kao pri editovanju bilo koje druge konstantne, odnosno promenljive serije u osnovi (vidi poglavlje ‘7.2.2’).


122

4.8 Popločavanje ploča serijama šipki Pomoću naredbe ‘Popločavanje ploča serijama šipki’ se vrši automatsko armiranje proizvoljno zadate oblasti ploče, sa konstantnim i promenljivim serijama u osnovi, a na osnovu uslova oslanjanja koji važe na njenim ivicama. Izborom ove naredbe, iz padajućeg menija , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu polilinije koja će odrediti geometriju oblasti armiranja. Prva tačka (Pravougaonik/Krug): Procedura iscrtavanja proizvoljne polilinije je potpuno ista kao kod naredbe ‘Serija mreža’ (vidi poglavlje ‘8.2’) tako da je ovde nećemo detaljno objašnjavati. Nakon definisanja oblasti program otvara dijalog box u kome se zadaju svi podaci koji su potrebni da bi se izvršilo njeno armiranje.

Izgled dijalog box-a za definisanje podataka koji su potrebni za armiranje zadate oblasti Zatvorene liste koje se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a imaju sledeće značenje: -

Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata.

-

Iz zatvorene liste ‘Tip armature’ se vrši izbor vrste armature

-

Izborom iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih tipova sidrenja za izabranu vrstu armature.

-

Izborom iz zatvorene liste ‘Zona’ se određuje da li se armira gornja ili donja zona ploče

-

Izborom iz zatvorene liste ‘Kota’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja serija u osnovi


123 U delu dijalog box-a ‘Podaci o armaturi’ se nalaze parametri pomoću kojih se za oba pravca armiranja definiše prečnik šipki (‘∅’), razmak između šipki u serijama, kao i ugao koji dati pravac armiranja zaklapa sa horizontalom (‘α=’), dok se pomoću prikazanog check box-a definiše da li se armatura postavlja u jednom ili u oba pravca.

Deo dijalog box-a u kome se definišu podaci o armaturi U desnom delu dijalog box-a je prikazana kontura zadate oblasti. Izborom naredbe ‘Prikaz pozadinskog crteža’, iz padajućeg menija koji se otvara desnim klikom miša preko prostora predviđenog za prikaz, od programa se može zahtevati da pored konture zadate oblasti prikaže i sve ostale entite koji se nalaze na crtežu. Na ovaj način se u samom dijalogu jasno vidi kako je koja ivica oblasti oslonjena, što znatno olakšava zadavanje potrebnih podataka.

Naredba za prikaz pozadinskog crteža


124 Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Podaci o selektovanom segmentu’ služe za definisanje uslova oslanjanja za selektovani segment konture. Selektovani segment je jasno naznačen na prikazanom crtežu, a samo selektovanje se vrši jednostavnim klikom miša na željeni segment konture.

Deo dijalog box-a u kome se zadaju podaci o selektovanom segmentu Izborom jednog od radio batton-a ‘Ivica ploče’ ili ‘Unutar ploče’ određuje se položaj selektovanog segmenta konture. Ako je izabran radio batton ‘Ivica ploče’, za promenu će biti dostupan i check box ‘Oslonac’. Kada je ovaj check box isključen selektovani segment se poklapa sa slobodnom ivicom ploče, a kada je uključen segment se nalazi na slobodno oslonjenoj ivici ploče, a za promenu postaje dostupan i edit box ‘Širina’ u kome se zadaje širina oslonca. U ovom delu dijalog box-a se nalazi i sličica koja u preseku prikazuje način oslanjanja selektovane ivice oblasti, što znatno olakšava zadavanje i kontrolu podataka.


125

Selektovani segment se poklapa sa ivicom ploče koja je oslonjena na oslonac širine 20 cm Ako je izabran radio batton ‘Unutar ploče’ za promenu postaju dostupni check box-ovi koji imaju sledeće značenje: ‘Oslonac’

– selektovani segment konture se nalazi na srednjem osloncu, čija se širina zadaje u edit box-u ‘Širina’

‘Dodir sa drugom oblasti’

– selektovani segment konture se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

‘Smanjena debljina ploče’

– ovaj check box je dostupan samo kada je check box ‘Dodir sa drugom oblasti’ uključen, i pomoću njega se određuje da li na datom mestu dolazi do promene debljine ploče.

Kombinovanjem stanja ovih check box-ova mogu se zadati svi načini oslanjanja ivice oblasti armiranja koja se nalazi u ploči.


126

Selektovana ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu širine 20 cm i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja ’ (‘pridruži svima’), podaci koji su zadati za tekući segment Pomoću komandnog polja ‘ konture mogu se pridružiti svim ostalim segmentima. Kada za više segmenata važe isti uslovi oslanjanja, najbrži način unošenja podataka je da se prvo zadaju uslovi oslanjanja za jedan od ’ ti uslovi pridruže svim segmentima konture. njih, a zatim da se pomoću komandnog polja ‘ Na kraju je potrebno samo da se promene uslovi oslanja za one segmente za koje su različiti.

Komandno polje ‘pridruži svima’ Kako se ovom naredbom menjaju podaci koji su možda ranije zadati nekim segmentima konture, nakon aktiviranja komandnog polja ‘

’ program izdaje i odgovarajuće upozorenje:


127

Potvrdan odgovor će označiti prihvatanje zadate promene parametara, dok će negativan odgovor označiti odustajanje. Pri zadavanju prelomnih tačaka polilinije, koja određuje geometriju oblasti armiranja, najčešće se sa crteža biraju tačke sa oplate, tako da se segmenti polilinije poklapaju sa unutrašnjim ili spoljašnjim ivicama greda, linijskih oslonaca ili poprečnih preseka zidova. Kako je za ispravno armiranje date oblasti potrebno da da se njene ivice poklapaju sa osama ovih konstruktivnih elemenata, pomoću komandnih polja koja se nalaze u delu dijalog box-a ‘Ofset’ može se vršiti ofsetovanje segmenata zadate polilinije.

Deo dijalog box-a za ofsetovanje segmenata polilinije U edit box-u ‘a=’ se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom je definisana oblast armiranja, dok edit box ‘a seg=’ služi za zadavanje ofseta tekućem segmenta polilinije. U delu dijalog box-a ‘Podaci o ploči’ se zadaju globalni podaci o ploči čija se oblast armira:


128

Deo dijalog box-a za definisanje opštih podataka o ploči ‘Debljina ploče’

- u ovom edit box-u se zadaje debljina ploče koja se armira

‘Zaštitni sloj’

- u ovom edit box-u se zadaje zaštitni sloj koji važi za celu oblast armiranja

‘Temeljna ploča’ - pomoću ovog check box-a se definiše da li je data ploča temeljna ili ne ‘Povijanje šipki donje (gornje) zone’ - izborom jednog od ponuđenih načina iz zatvorene liste, definiše se kako će program povijati krajeve šipki donje, odnosno gornje zone ploče. Iz ove liste se bira globalni način povijanja, dok dužina svakog segmenta šipki zavisi od zadatih uslova oslanjanja. Ponuđeni načini povijanja šipki su potpuno isti kao pri importu usvojene armature u pločama iz programa ‘Tower 5’ i detaljno su objašnjeni u poglavlju ‘13.2.1’. U donjem desnom delu dijalog box-a se nalaze parametri pomoću kojih se mogu vršiti dodatna podešavanja načina armiranja zadate oblasti.


129

Parametri pomoću kojih se mogu vršiti dodatna podešavanja načina armiranja Značenje check box-ova ‘Bez varijabilnih pozicija’ i ‘Koeficijent povećanja preklopa’ je potpuno isto kao kod naredbe za importovanje armature iz programa ‘Tower 5’ (vidi poglavlje ‘13.2’), dok se pomoću check box-a ‘Generisati konstruktivnu armaturu’ definiše da li će program da postavlja konstruktivnu armaturu u suprotnom pravcu, za segmente šipki koji su povijeni iz donje u gornju zonu ploče. Ako se unutar oblasti koja se armira nalazi otvor, aktiviranjem komandnog polja ‘Otvor’ program dozvoljava izlazak na crtež i definisanje proizvoljne polilinije koja će odrediti geometriju otvora, pa komandna linija dobija sledeći izgled: Prva tačka (Pravougaonik/Krug): Procedura iscrtavanja polilinije je potpuno ista kao kod naredbe ‘Serija mreža’ (vidi poglavlje ‘8.2’) tako da je ovde nećemo detaljno objašnjavati. Po završetku iscrtavanja polilinije program se ne vraća u dijalog box, već započinje proceduru iscrtavanje nove polilinije, sve dok desnim klikom miša ili pomoću tastera ‘Esc’ ne označite kraj naredbe.


130

Pomoću komandnog polja ‘Otvor’ unutar oblasti armiranja je dodat otvor Ako je u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja unutar oblasti armiranja postojao otvor, program izlazi na crtež, ali komandna linija ima drugačiji izgled: Izaberite (Dodavanje/Brisanje) : Sada je potrebno da izaberete jednu od ponuđenih podopcija. Izborom podopcije ‘Dodavanje’ se ulazi u proceduru crtanja nove polilinije, dok se pomoću podopcije ‘Brisanje’ mogu uklanjati postojeći otvori, pa se nakon njenog izbora na komandnoj liniji pojavljuje nova poruka: Selektujte otvor: Posle selektovanja otvora program će i dalje sa komandne linije zahtevati da selektujete otvor, sve dok desnim klikom miša ili pomoću tastera ‘Esc’ ne označite kraj naredbe, čime se selektovani otvori uklanjaju sa crteža, a program se vraća u dijalog box. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i zadatu oblast armira sa promenljivim i konstantnim serijama u osnovi u skladu sa zadatim parametrima.


131

Prikazana oblast je armirana pomoću naredbe ‘Popločavanje ploča serijama šipki’

4.9 Popločavanje konstruktivnom armaturom Pri armiranju ploča se postavlja veliki broj serija u osnovi koje su kreirane od jednosegmentnih pravih šipki, kao što je na primer konstruktivna armatura. Većina ovih šipki ima iste numeričke podatke (prečnik, vrsta armature), a razlikuju se samo u dužini, što izaziva kreiranje velikog broja pozicija. Da bi se to izbeglo, pomoću naredbe ‘Popločavanje konstruktivnom armaturom’ umesto serija možete postavljati simbole koji nemaju redni broj pozicije, kao i da već postavljene serije automatski zamenite sa ovim simbolima. Znači ovaj simbol može da zameni konstantnu seriju u osnovi koja nije radijalna i koja je kreirana od pravih jednosegmentnih šipki bez kuka na svojim krajevima. Aktiviranjem ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Serija’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka: Prva tačka (Konverzija): Sada je potrebno da zadate prvu tačku simbola, ili da sa komandne linije izaberete podopciju ‘Konverzija’ koja služi za automatsku zamenu postojećih serija sa odgovarajučim simbolima. Krajnja tačka: Kada ste zadali prvu, potrebno je da zadate i krajnju tačku simbola, nakon čega program otvara dijalog box za definisanje numeričkih podataka:


132

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka ‘konstruktivne armature’ U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreiranog simbola sa sadržajem kote. Ovaj prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku možete videti kako će simbol da izgleda na crtežu. Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’ za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata. Iz zatvorene liste ‘Kota’ se vrši izbor nekog od ranije kreiranih stilova kotiranja datog simbola, a u edit box-u ‘Komentar’ se zadaje proizvoljan komentar koji će se ispisivati u tekstu kote. Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu, koja se nalazi na desnom kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Dužina šipki sa kojima se vrši armiranje se zadaje u edit box-u ‘Dužina šipke’. Pri otvaranju dijalog box-a program za dužinu šipki usvaja dužinu kreiranog simbola, koju u svakom trenutku možete zameniti sa potpuno proizvoljnom vrednošću. Napomenućemo da zadata vrednost neće uticiati na dužinu simbola na crtežu. U delu dijalog box-a ‘Oblast popločavanja’ se definišu parametri koji imaju sledeće značenje: ‘L=’ – edit box u kome se zadaje dužina oblasti armiranja. Ova vrednost odgovara dužini linije konstantne serije u osnovi koju kreirani simbol zamenjuje ‘e=’ – razmak između šipki ‘n=’ – broj komada šipki Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’, proračunava se potreban broj komada šipki ‘n=’ i obrnuto.


133

Parametri pomoću kojih se definiše oblast armiranja Iz zatvorenih listi, koje se nalaze u delu dijalog box-a ‘Tip armature’, vrši se izbor prečnika šipki i vrste armature. Pomoću check box-a ‘Specifikacija’ se određuje da li zadata armatura ide u specifikaciju ili ne. Kada se check box ‘Obostrano’ postavi na uključeno stanje u sadržaju kote se ispisuje simbol ‘±’ (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji označava da je data armatura postavljena u obe zone. U tom slučaju program će pri izradi specifikacije zadatu količinu armature udvostručiti. Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i kreirani simbol postavlja na crtež.

Izgled kreiranog simbola na crtežu


134 Prednost ove naredbe u odnosu na serije u osnovi nije smo izbegavanje kreiranja velikog broja pozicija, već i značajno skraćenje procedure definisanja armature. Naime, da bi se kreirala konstantna serija u osnovi prvo mora na crtež da se postavi šipka, pomoću neke od za to predviđenih naredbi, a zatim da se od nje kreira željena serije, dok se kod ove naredbe svi podaci zadaju u samo jednom dijalog box-u. Takođe simbol ‘konstruktivne armature’ je jednostavniji od simbola serije, pa se preglednost crteža značajno povećava. Kada se postavljeni simbol selektuje, na osnovu ‘grip’-ova se jasno vidi da on i njegova kota predstavljaju jednu celinu.

‘Grip’-ovi na simbolu ‘konstruktivne armature’ Pomoću ‘grip’-ova ‘1’ i ‘2’ se menja položaj i dužina simbola, dok se pomoću ‘grip’-a ‘3’ može promeniti položaj kote. Napomenućemo još jednom da bez obzira na to što program pri otvaranju dijalog box-a po ‘default’-u u edit box-u ‘Dužina šipke’ ispisuje zadatu dužinu simbola, ove dve vrednosti ne utiču jedna na drugu. To znači da promena dužine simbola neće uticati na dužinu šipke koja je zadata u dijalog box-u. Ako želite da promenite dužinu šipke moraćete da koristite univerzalnu naredbu ‘Edit entiteta’, na način koji je opisan u poglavlju ‘7.2.6’. Obzirom da šipke koje se postavljaju pomoću ove naredbe ne pripadaju ni jednoj poziciji armature, program pri izradi specifikacije ‘konstruktivnu armaturu’ grupiše prema vrsti armature i prečniku šipki. Kako grupisane šipke mogu imati različitu dužinu, u tablici specifikacije se ne prikazuju podaci o pojedinačnoj dužini šipki i broju komada, već samo podatak o ukupnoj potrebnoj dužini šipki datog prečnika i date vrste armature.


135

Izgled tabele specifikacije za ‘konstruktivnu armaturu’ Konverzija postrojećih serija u osnovi Ako ste nakon aktiviranja naredbe ‘Konstruktivna armatura’ izabrali podopciju ‘Konverzija’ program će zahtevati da sa crteža selektujete konstantnu seriju u osnovi koju želite da zamenite sa simbolom ‘konstruktivne armature’: Selektovanje konstantne serije u osnovi: Kako se pomoću ove naredbe može vršiti grupna konverzija, to će program nakon selektovanja prve serije sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj ove procedure. Sa crteža možete selektovati bilo koju konstantnu seriju u osnovi, ali će se konvertovati samo one koje zadovoljavaju sve potrebne uslove (serija ne sme da bude radijalna, mora da bude kreirana od prave jednosegmentne šipke koja nema kuke na svojim krajevima). Po završetku selekcije program umesto svake selektovane serije koja zadovoljava navedene uslove postavlja simbol ‘konstruktivne armature’, preuzimajući od date serije sve potrebne podatke.

Konstantna serija u osnovi pre konverzije


136

Simbol ‘konstruktivne armature’ posle konverzije Ako selektovana serija ima više segmenata, program pri konverziji za svaki segment kreira poseban simbol ‘konstruktivne armature’.


137

5. CRTANJE ŠIPKI U POPREČNOM PRESEKU U okviru padajućeg menija ‘Poprečni presek’, programom je predviđeno više naredbi pomoću kojih se pozicije armature mogu prikazati u poprečnom preseku. Koju ćete od njih koristiti zavisi isključivo od trenutnih potreba i zahteva na crtežu.

5.1 Pojedinačno postavljanje šipki u poprečnom preseku (POJEDINAČNO) Pomoću naredbe ‘Pojedinačno’ imate mogućnost da proizvoljan broj šipki odabrane pozicije armature postavite na željeno mesto u poprečnom preseku. Njenim aktiviranjem iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom miša na ikonu dijalog box za izbor željene pozicije armature.

, otvara se

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Pojedinačno’ U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim pozicijama armature koje sadrži tekuća pozicija oplate (promena tekuće oplate se vrši izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’), dok je u desnom delu prikazan izgled trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakšao izbor željene pozicije armature iz liste, i u ovom dijalog box-u se iz zatvorene liste koja se nalazi iznad prozora za prikaz, za tekući može postaviti jedan od tri programom predviđena prikaza selektovane pozicije.


138

Zatvorena lista za promenu tekućeg prikaza Iz zatvorene liste ‘Kota’ se za tekući može postaviti bilo koji od ranije kreiranih stilova kotiranja pomoću naredbe ‘Stilovi kotiranja’ (vidi poglavlje ‘11.2’), a iznad ove liste je prikazan i sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara u dijalog box-u.

Zatvorena lista za promenu tekućeg stila kotiranja Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje ‘Tipska šipka’, koje funkcioniše na isti način kao kod konstantne serije u podužnom preseku (vidi poglavlje ‘4.2’). Obzirom da se pomoću ove naredbe instance selektovane pozicije na crtež postavljaju pojedinačno, zadavanje njihovog broja u okviru dijalog box-a ne bi imalo smisla, tako da je Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

139 edit box ‘Količina’ zamrznut, a njegova namena će biti objašnjena u okviru naredbe za editovanje šipki u poprečnom preseku (vidi poglavlje ‘7.2.3’). U edit box-u ‘Komentar’, imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar, dok iz zatvorene liste ‘Tip kotiranja’ možete odabrati jedan od programom predviđenih tipova kotiranja.

Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na isključeno stanje, što označava da se instance odabrane pozicije, koje se prikazuju u poprečnom preseku, neće uračunavati u ukupnu količinu šipki pri izradi specifikacije. Svakako da u slučaju potrebe, recimo kada se podužne šipke serklaža prikazuju samo kroz poprečni presek, ovaj check box možete postaviti i na uključeno stanje. Ako za prikazivanje u poprečnom preseku odaberete neku od varijabilnih pozicija armature, onda će check box ‘Specifikacija’ biti neaktivan i automatski postavljen na isključeno stanje. Kako se u jednom koraku postavljaju samo šipke iste pozicije, to je znači iz liste potrebno izabrati željenu poziciju armature i aktivirati komandno polje ‘OK’. Program će zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite položaj prve šipke u poprečnom preseku. Položaj poprečnog preseka šipke: Program će stalno biti u proceduri postavljanja šipki i u ‘Drag’ modu će iscrtavati mali krug čiji prečnik odgovara prečniku odabrane pozicije. Nakon unosa prve pozicije šipke, na komandnoj liniji će se pojaviti i dve nove podopcije. Položaj poprečnog preseka šipke (Nazad/Kraj) : Izbor podopcije ‘Nazad’ će dovesti do poništavanja prethodno određenog položaja šipke, dok će izbor ‘default’ podopcije ‘Kraj’, označiti kraj procedure određivanja položaja šipki u poprečnom preseku, nakon čega će program sa komandne linije zahtevati da odredite položaj kote. Početna tačka kotne linije (Zvezdasto/Paralelno/pOjedinačno/Nepovezano) : Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

140

Ponuđene podopcije na komandnoj liniji omogućavaju izbor jednog od programom predviđenih tipova kotiranja.

Programom predviđeni tipovi kotiranja Nakon izbora početne tačke kotne linije, program će zahtevati da zadate i tačku koja određuje, kako početnu tačku oznake, tako i smer ispisa. Početna tačka oznake (Zvezdasto/Paralelno/pOjedinačno/Nepovezano) : Napomenućemo da je izbor načina kotiranja omogućen i pri zadavanju početne tačke oznake, što će dovesti do poništavanja prethodno unete početne tačke kote i povratka na početak procedure kotiranja šipki u poprečnom preseku. U slučaju da ste za tip kotiranja odabrali ‘Pojedinačno’, tada će program zahtevati da odredite položaj rednih brojeva pozicije za svaku od postavljenih šipki u poprečnom preseku. Selektovanjem kreiranog poprečnog preseka, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, jasno se vidi da sve postavljene šipke i kota koja ih opisuje predstavljaju jednu celinu.


141

‘Grip’-ovi na postavljenim šipkama u poprečnom preseku Pomeranjem ‘grip’-ova možete uticati kako na raspored šipki u poprečnom preseku, tako i na položaj same kote.

5.2 Grupno postavljanje šipki duž zadate linije (DUŽ LINIJE) Izborom naredbe ‘Duž linije’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom miša na ikonu , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne linije duž koje će se postavljati šipke u poprečnom preseku, pa komandna linija dobija sledeći izgled: Prva tačka (Polilinija/Krug): Program sada očekuje ili da zadate prvu tačku linije, ili da se izborom jedne od ponuđenih podopcija odlučite za dodatne mogućnosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije ‘Polilinija’, umesto slobodnog crtanja imate mogućnost da geometriju linije definišete selektovanjem proizvoljne polilinije sa crteža, na isti način kao kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’), dok će podopcija ‘Krug’ biti objašnjena na kraju ovog poglavlja. Nakon izbora prve tačke linije, na komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka. Sledeća tačka (Luk/Nazad): Podopcija ‘Nazad’ služi za poništavanje izbora poslednje tačke, dok je podopcija ‘Luk’ predviđena za definisanje lučnih segmenata linije. Izborom ove podopcije, program će prvo zahtevati da odredite tačku sa luka, a potom i krajnju tačku luka. Tačka sa luka: Krajnja tačka: Već nakon definisanja geometrije prvog segmenta linije, na komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija ‘Kraj’. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

142

Sledeća tačka (Luk/Nazad/Kraj) : Izbor ove podopcije označava kraj procedure definisanja geometrije linije i program otvara dijalog box za definisanje parametara šipki koje se duž nje postavljaju.

Izgled dijalog box-a za postavljanje šipki u poprečnom preseku duž linije U centralnom delu dijalog boxa je prikazana prethodno definisana geometrija linije, dok se u levom delu nalazi lista sa svim pozicijama armature koje pripadaju tekućoj poziciji oplate. Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje ‘Tipska šipka’, koje funkcioniše na isti način kao kod konstantne serije u podužnom preseku (vidi poglavlje ‘4.2’). Izbor pozicije armature čije se instance postavljaju duž linije, vrši se jednostavnim klikom miša preko nje u listi. Da bi se olakšao izbor željene pozicije armature i u ovom dijalog box-u se iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, pored prikaza geometrije linije (‘Geometrija linije’), za tekući može postaviti jedan od tri programom predviđena prikaza selektovane pozicije.

Zatvorena lista za promenu tekućeg prikaza Na prikazu geometrije linije crvenom bojom je markiran njen tekući segment, dok je kružićima prikazan položaj instanci selektovane pozicije armature, u skladu sa zadatim parametrima. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

143 Promena tekućeg segmenta se vrši klikom miša preko željenog segmenta linije, a položaj instanci selektovane pozicije armature duž tekućeg segmenta sa definiše pomoću edit box-ova koji se nalaze sa desne strane prozora za prikaz.

Edit box-ovi za definisanje broja i razmaka šipki duž trenutno aktivnog segmenta linije U edit box ‘n=’ se unosi broj komada, dok se u edit box ‘e=’ unosi razmak između šipki koje se postavljaju duž tekućeg segmenta. Ovi edit box-ovi rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e’, proračunava se potreban broj komada šipki i obrnuto. U produžetku edit box-a ‘e=’, između zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka ‘e=dužina tekućeg segmenta/n’. Znači kao ulazni podatak možete zadati ili razmak šipki, ili broj komada šipki duž tekućeg segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze šipke koje mogu pripadati ili jednom ili drugom segmentu, programom je uvedeno pravilo da se one pridružuju svakom drugom segmentu linije. Tačan broj šipki duž segmenta (broj koji će biti ispisan u sadržaju kote datog segmenta) se dobija kada se od prikazane vrednosti u edit box-u ‘n=’, oduzme broj koji je sa negativnim predznakom ispisan u njegovom produžetku. Ako u produžetku ovog edit box-a nije ništa ispisano, onda to znači da će datom segmentu za broj komada biti pridružena upravo ta vrednost. Edit box-ovi koji se nalaze iznad prethodno opisanih edit box-ova ‘e=’ i ‘n=’ služe za zadavanje ofseta, odnosno udaljenosti na kojoj će se šipke postavljati u odnosu na zadatu geometriju linije. Način rada sa ovim edit box-ovima je potpuno isti kao kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’).


144

Deo dijalog box-a rezervisan za ofsetovanje linije duž koje se postavljaju šipke u poprečnom preseku U gornjem levom uglu dijalog box-a se prikazuje sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara. Iz zatvorene liste ‘Kota’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, dok se iz zatvorene liste ‘Oplata’ vrši izbor tekuće oplate. U edit box-u ‘Komentar’, imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar, dok iz zatvorene liste ‘Tip kotiranja’ možete odabrati jedan od programom predviđenih tipova kotiranja.

Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na isključeno stanje i pomoću njega se određuje da li će pri izradi specifikacije, šipke postavljene ovom naredbom, ući u ukupan broj komada šipki date pozicije. Ako za prikazivanje u poprečnom preseku odaberete neku od varijabilnih pozicija armature, onda će check box ‘Specifikacija’ biti neaktivan i automatski postavljen na isključeno stanje. Kada aktivirate komandno polje ‘OK’, program zatvara dijalog box i ulazi u proceduru postavljanja kota, koja je ista kao kod prethodno opisane naredbe ‘Pojedinačno’ (vidi poglavlje ‘5.1’).


145 Selektovanjem neke šipke iz kreiranog poprečnog preseka, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova, jasno se vidi da sve šipke postavljene duž jednog segmenta linije i kota koja ih opisuje predstavljaju jednu celinu.

‘Grip’-ovi na postavljenim šipkama u poprečnom preseku duž linije Pomeranjem postavljenih ‘grip’-ova možete uticati kako na raspored šipki u poprečnom preseku, tako i na položaj same kote. Ako ste nakon aktiviranja naredbe ‘Duž linije’ izabrali njenu podopciju ‘Krug’, program će sa komandne linije zahtevati da prvo zadate centar, a zatim i tačku sa kruga koja će odrediti njegov poluprečnik. Centar: Tačka sa kruga: Odabrana tačka sa kruga će ujedno odrediti i položaj prve od šipki koje se postavljaju duž kreirane kružnice. Program sada otvara dijalog box za definisanje parametara šipki koje se postavljaju u poprečnom preseku.


146

Izgled dijalog box-a za postavljanje šipki u poprečnom preseku po obimu kruga Značenje svih parametara u dijalog box-u je isto kao da ste geometriju linije definisali slobodnim crtanjem. Jedina razlika je u delu za zadavanje ofseta, koji sada sadrži samo edit box ‘a=’.

Edit box za ofsetovanje kruga Program pomera sve šipke prema centru kruga, ako je zadata vrednost pozitivna, odnosno od centra kruga, ako je negativna.


147

5.3 Grupno postavljanje šipki u poprečnom preseku (CEO PRESEK) Pomoću ove naredbe imate mogućnost da odjednom definišete položaj svih pozicija armature unutar poprečnog preseka. Pored toga, na crtež možete postaviti i iskotiranu oplatu sa tačnim položajem pozicija šipki unutar nje. Izborom naredbe ‘Ceo presek’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom miša na ikonu sledećeg izgleda:


Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Ceo presek’ Kako se poprečni presek može kreirati od proizvoljne pozicije, u gornjem levom delu dijalog box-a se nalazi lista pozicija armature čiji sadržaj odgovara odabranoj poziciji oplate iz zatvorene liste ‘Oplata’. Napomenućemo du su izuzetak jedino varijabilne pozicije i spiralne uzengije i one se neće ni prikazivati u listi pozicija armature.


148

Lista za izbor pozicije uzengije koja će odrediti geometriju poprečnog preseka Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje ‘Tipska šipka’, koje funkcioniše na isti način kao kod konstantne serije u podužnom preseku (vidi poglavlje ‘4.2’). Sa desne strane liste se nalazi prozor rezervisan za prikaz poprečnog preseka koji se kreira, i njegov izgled zavisi od geometrije trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakšao izbor željene pozicije, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući se može postaviti i jedan od tri programom predviđena prikaza selektovane pozicije.

Zatvorena lista za promenu tekućeg prikaza


149 Selektovana pozicija se u poprečnom preseku prikazuje svojom pravom geometrijom, a da bismo je razlikovali od šipki koje se u poprečnom preseku prikazuju kružnim simbolom, u daljem tekstu ćemo je nazivati uzengijom, bez obzira što se iz liste može izabrati proizvoljna pozicija. Sigurno ste primetili da se u uglovima selektovane uzengije nalaze crveni krstovi, koji praktično određuju mogući položaj šipki u poprečnom preseku. Sada je potrebno da iz liste, koja se nalazi ispod prozora za prikaz, izaberete poziciju armature koju želite da prikažete u poprečnom preseku.

Lista za izbor pozicija armature koja će se prikazati u poprečnom preseku Napomenućemo da ova lista sadrži sve pozicije armature koje su do tada pridružene tekućoj poziciji oplate, uključujući varijabilne pozicije i spiralne uzengije. Da biste selektovanu šipku postavili u poprečnom preseku potrebno je da mišem kliknete preko crvenog krsta, tako da se na njegovom mestu pojavi mali krug čiji će prečnik na crtežu odgovarati prečniku odabrane pozicije.


150

U gornjoj zoni su postavljene dve šipke pozicije 1 Postupak uklanjanja pogrešno postavljene šipke je potpuno isti, odnosno klik miša u okolini već postavljene šipke će dovesti do njenog uklanjanja iz poprečnog preseka, a na tom mestu će se ponovo pojaviti crveni krst. Program po ‘default’-u krstiće postavlja u uglove uzengije, s tim što svakako možete i sami uticati na njihov raspored. Naime, duž svakog od segmenata uzengije možete postaviti proizvoljan broj međukrstića. To se radi tako što se mišem klikne na željeni segment uzengije tako da on postane crvene boje, a u edit box-u ‘n=’, u delu dijalog box-a ‘Segment’, se zada željeni broj krstića. Nakon pritiska na taster ‘Enter’ ili ‘Tab’, program će prihvatiti zadati broj i tačno toliko krstića postaviti duž prethodno selektovanog segmenta uzengije.

Na gornjem segmentu uzengije su dodata još dva međukrstića


151 Svi krstići će biti postavljeni na jednakom međusobnom rastojanju, a ako želite da šipke duž datog segmenta uzengije postavite nesimetrično, potrebno je da zadate veći broj podela, a pri samom postavljanju šipki, postavićete ih samo preko krstića koji odgovaraju željenom položaju. U slučaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne može stati u jedan red, omogućeno je postavljanje armature u više redova. Za ovu namenu su predviđeni edit box-ovi ‘Redovi=’ i ‘e=’. Naime, u edit box-u ‘Redovi=’ je potrebno zadati broj željenih redova armature i unos potvrditi pritiskom na taster ‘Enter’ ili ‘Tab’. U tom trenutku će za editovanje postati dostupan i edit box ‘e=’, u kome možete zadati osovinsko rastojanje između redova armature, a na slici poprečnog preseka će se pojaviti i drugi red krstića koji u podužnom smislu odgovara rasporedu iz prvog reda.

Na gornjem segmentu uzengije je dodat još jedan red krstića na osovinskom rastojanju od 4.5 cm Pri zadavanju više redova armiranja, postavlja se pitanje kom segmentu uzengije će pripasti ugaone šipke, odnosno ugaoni krstići. Naime, program po ‘default’-u krstić na uglovima uzengije pridružuje jednom od segmenata, a postavljanjem check box-a ‘Promena ose glavne armature’ na uključeno stanje, imate mogućnost da to ‘default’ ponašanje promenite.


152

Postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje, ugaone šipke su sada pridružene bočnim stranama uzengije. Napomenućemo da se kod tipskih uzengija, izuzev pravougaone, armatura može postavljati u više redova samo na segmentima uzengija koji nose glavnu armaturu, dok je na bočnim stranama uzengija predviđeno armiranje samo u jednom redu. Kod pravougaonih uzengija i šipki proizvoljne geometrije omogućeno je postavljanje armature u više redova na svim segmentima. Obzirom da je pri usvajanju armature najčešće potreban podatak koji prečnik i koliki broj komada neke armature odgovara potrebnoj površini armature, to se izborom komandnog polja ‘Proračun’ otvara dijalog box u kome možete dobiti odgovor na ovako postavljeno pitanje.

Iz zatvorene liste ‘Tip armature’ izaberite vrstu armature, a zatim u edit box-u ‘Potrebno’ zadajte potrebnu površinu armature. U sledećem koraku, u delu dijalog box-a ‘Usvojeno’ zadajte broj šipki ili izaberite iz zatvorene liste neki od ponuđenih prečnika armature. Ako u edit box-u kao ulazni podatak zadate broj šipki, tada će program u delu dijalog box-a ‘Default’ ispisati prečnik koji je potreban da bi se sa zadatim brojem šipki pokrila potrebna površina armature. Ako kao ulazni podatak iz zatvorene liste izaberete jedan od ponuđenih Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

153 prečnika, tada će program u delu dijalog box-a ‘Default’ ispisati broj komada šipki zadatog prečnika koji je potreban da bi se pokrila zadata površina armature. Istovremeno program ispisuje i površinu armature koja uvek odgovara zadatom prečniku i broju komada šipki i po pravilu je veća od potrebne površine armature. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će Vas vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za postavljanje armature u celom poprečnom preseku. Ispod prethodno opisanog komandnog polja ‘Proračun’ nalazi se i komandno polje ‘Ukloni sve’, čijim se izborom iz poprečnog preseka uklanjaju sve postavljene pozicije armature. Postavljene pozicije armature će biti uklonjene iz preseka i ako iz liste pozicija, koja se nalazi u gornjem levom delu dijalog box-a, selektujete neku drugu poziciju. Kako je ovo destruktivna akcija, odnosno dovodi do promene oblika celog poprečnog preseka, program će u tom slučaju izdati odgovarajuće upozorenje.

Potvrdni odgovor će dovesti do promene poprečnog preseka koji se kreira i program će ukloniti sve šipke koje su ranije postavljene u njemu, dok će negativan odgovor dovesti do odustajanja od ove destruktivne naredbe. U slučaju da imate simetrično armiranje, odnosno da je potrebno postaviti istu armaturu na segmentima uzengije koji se nalaze jedan naspram drugog, dovoljno je da prvo postavite armaturu duž jednog od tih segmenata, a nakon toga da je automatski preslikate na suprotni segment uzengije. Ovaj postupak se sprovodi tako što se mišem selektuje segment uzengije duž koga je već postavljena armatura, tako da on postane crven, a zatim se klikne na desni taster miša.

Opcija za simetrično postavljanje armature u preseku


154 Iz ovako otvorenog padajućeg menija treba aktivirati naredbu ‘Simetrično’ i program će automatski osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajući naspramni segment uzengije.

Osno preslikana armatura iz gornje zone Kako se na crtežu poprečnog preseka u dijalog box-u ne kotiraju postavljene šipke, a sigurno je od interesa da u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prečnik i poziciju armature na kom mestu postavili, to je razvijena procedura identifikacije postavljenih šipki. Naime, dovoljno je da mišem dođete u okolinu šipke čiji Vas prečnik i redni broj pozicije interesuje i ispod slike poprečnog preseka pojaviće se informacija, koja nedvosmisleno ukazuje na redni broj pozicije i njen prečnik.


155

Prostor rezervisan za identifikaciju postavljenih šipki u poprečnom preseku Obzirom da se poprečni preseci najčešće crtaju u razmeri koja je krupnija od razmere celog crteža, zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Razmera’ sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u njegovom produžetku, neke od programom definisanih razmera, možete odmah odabrati razmeru u kojoj želite da prikažete poprečni presek, čime se izbegava njena naknadna promena. Značenje check box-a ‘Specifikacija’, kao i zatvorenih lista ‘Tip kotiranja’ i ‘Kota’, je isto kao i u dijalog box-u za pojedinačno postavljanje šipki u poprečnom preseku (vidi poglavlje ‘5.1’) Postavljanjem check box-a ‘Grupiši iste pozicije’ na uključeno stanje imate mogućnost da sve šipke iste pozicije, bez obzira na njihov položaj u poprečnom preseku, kotirate sa samo jednom kotom. U suprotnom, kada je ovaj check box isključen, šipke iste pozicije koje su postavljene duž različitih segmenata uzengije biće kotirane sa različitim kotama.


156

Levi poprečni presek je postavljen sa uključenim, a desni sa isključenim check box-om ‘Grupiši iste pozicije’ Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oplata’, imate mogućnost da kreirate oplatu za dati poprečni presek. Naime, postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Oplata’ za promenu postaju dostupni edit box ‘a=’, kao i check box-ovi ‘Kote’ i ‘Ploča’. U edit box ‘a=’ se unosi vrednost zaštitnog sloja na osnovu koje program iscrtava ivice oplate. Napomenućemo da se ivice oplate crtaju na zadatom rastojanju od osa segmenata uzengije, tako da ova vrednost u stvari predstavlja zaštitni sloj betona uvećan za polovinu prečnika uzengije. Ako mišem kliknete preko neke ivice oplate, za editovanje će postati dostupan i edit box ‘a seg=’, a program će datu ivicu markirati crvenom bojom. Ovako markirana ivica oplate se naziva tekućom, a promenom vrednosti u edit box-u ‘a seg=’ imate mogućnost da zadate različite zaštitne slojeve za različite ivice oplate.


157

Deo dijalog box-a za definisanje oplate i zaštitnih slojeva Znači, zadata vrednost u edit box-u ‘a=’, biće pridružena svim segmentima oplate, a zadata vrednost u edit box-u ‘a seg=’ samo tekućem segmentu oplate. Pomoću check box-a ‘Kote’ se određuje da li će oplata poprečnog preseka biti iskotirana, dok se iz zatvorene liste, koja se nalazi ispod njega, bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista sadrži sve ranije kreirane ‘AutoCAD’-ove stilove kotiranja.

Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate Kako se u praksi često javljaju slučajevi da se greda nalazi u ploči, pomoću ove naredbe je pored crtanja oplate grede za koju se kreira poprečni presek, predviđena i mogućnost iscrtavanja oplate ploče u kojoj se ona nalazi. Naime, postavljanjem na uključeno stanje check Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

158 box-a ‘Ploča’, za promenu postaju dostupni edit box ‘Dpl’, u kome se zadaje debljina ploče, kao i radio button-i koji služe za određivanje njenog položaja.

Grupa prekidača pomoću kojih se definiše položaj ploče u odnosu na poprečni presek

Grupa prekidača pomoću kojih se definiše sa koje strane se pruža ploča Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite položaj upravo kreiranog poprečnog preseka na crtežu. Referentna tačka: Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

159

Nakon zadavanja referentne tačke (za referentnu tačku program uvek usvaja donji levi ugao uzengije), potrebno je da izborom tačke sa crteža, ili unošenjem numeričke vrednosti sa tastature, definišete i zaokrenutost celog poprečnog preseka u odnosu na horizontalu. Ugao: Ako ste u dijalog box-u postavili na uključeno stanje check box ‘Kote’, nakon zadavanja ugla, program će zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj kota oplate. Položaj kota (Kraj) : Podopcija ‘Kraj’ ima isto značenje kao da je check box ‘Kote’ postavljen na isključeno stanje, odnosno njenim izborom se postavljanje kota oplate preskače. Sada je još preostalo da definišete i položaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura. Procedura kotiranja se odvija na isti način kao i kod prethodno opisane naredbe ‘Pojedinačno’ (vidi poglavlje ‘5.1’), s tim što će program seriju pitanja o početnoj tački kotne linije i početnoj tački oznake postaviti onoliko puta koliko ima različitih pozicija armature u datom poprečnom preseku. Pored kotiranja šipki podužne armature, koje je obavezno zato što šipke i njihova kota čine jednu celinu, program može automatski da uđe i u proceduru kotiranja uzengije. Ova mogućnost programa se definiše pomoću posebne naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’), a sama procedura kotiranja je ista kao kod prethodno objašnjenih naredbi za crtanje armature u podužnom izgledu.

Poprečni presek dobijen pomoću naredbe ‘Ceo presek’ Iako se pomoću ove naredbe sve odabrane pozicije armature postavljaju odjednom, one će se u programu tretirati kao odvojene celine. Naime, rezultat rada ove naredbe je isti kao i da smo svaku od pozicija armature uvrstili u sastav poprečnog preseka pomoću naredbe ‘Pojedinačno’. Prednost ove naredbe je u lakšem određivanju položaja šipki u odnosu na geometriju uzengije i mogućnost postavljanja kako uzengija tako i iskotirane oplate. Napomenućemo da će iscrtana oplata i njene kote biti smešteni na tekući ‘Layer’, znači na isti kao i armatura, s tim što će Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

160 boja oplate biti preuzeta iz definisane boje tekućeg ‘Layer’-a, a kote će imati i oblik i boju koja je definisana izabranim ‘AutoCAD’-ovim stilom kotiranja.

5.4 Vađenje preseka Ova naredba ima dvostruko dejstvo, u zavisnosti od toga da li želite da kreirate izgled armature u poprečnom preseku na osnovu ranije definisanog izgleda podužnog preseka, što je slučaj kod grednih elemenata konstrukcije, ili na osnovu definisanog izgleda armature u osnovi, što je najčešće slučaj kod ploča. Izborom naredbe ‘Vađenje preseka’, iz padajućeg , na komandnoj liniji se menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom miša na ikonu javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da odredi početnu tačku linije preseka. Prva tačka: Nakon izbora prve tačke, program će zahtevati da odredite i krajnju tačku linije preseka. Krajnja tačka: U zavisnosti od toga šta ste zadatom linijom presekli, komanda se deli na dve nezavisne procedure. Program prvo ispituje da li je zadatom linijom presečena serija u podužnom izgledu, i bez obzira da li se radi o konstantnoj ili promenljivoj seriji, nastavlja proceduru za kreiranje sadržaja poprečnog preseka na osnovu ranije definisanog podužnog izgleda armature. Ako linijom preseka nije presečena serija u podužnom izgledu, program proverava da li je presečena serija u osnovi. Ako jeste, tada ulazi u proceduru određivanja sadržaja poprečnog preseka na osnovu ranije definisanog izgleda armature u osnovi, a ako nije ni ova serija presečena, tada znači da je presek pogrešno zadat i program završava ovu naredbu.

Kreiranje poprečnog preseka greda Pomoću ove naredbe imate mogućnost da kreirate poprečni presek na osnovu podužnog izgleda armature, koji je definisan sa jednom ili sa više serija u podužnom preseku. Da bi kreiranje poprečnog preseka od više serija u podužnom preseku uopšte bilo moguće, one moraju da imaju isti pravac pružanja i moraju da se preklapaju, ili bar da se dodiruju jednom svojom stranicom. Takođe, sve presečene serije moraju da budu ili radijalne ili neradijalne. Kod neradijalnih serija, šipke unutar serije treba da imaju isti nagib u odnosu na liniju pružanja, dok radijalne serije moraju da imaju isti centar armature. Napomenućemo još da je dozvoljena kombinacija promenljivih i konstantnih serija, naravno ako zadovoljavaju prethodno navedene uslove. Ako ste zadatom linijom presekli više serija u podužnom preseku, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:


161

Dijalog box za ravnanje više presečenih serija uzengija U centralnom delu dijalog box-a su prikazane uzengije od kojih su kreirane presečene serije u podužnom preseku. Program automatski, na osnovu zadate linije preseka, određuje pozicije uzengija kao i njihov međusobni položaj, a u slučaju da je presečena i promenljiva serija, zadata linija preseka će ujedno odrediti i dimenzije uzengije na datom mestu. Jasno je da prikazani međusobni položaj neće uvek odgovarati trenutnim potrebama na crtežu, tako da u okviru ovog dijalog box-a imate mogućnost da uzengije presložite prema vašim potrebama. Mehanizam za ravnanje radi tako što se levim klikom miša na kraj ili na sredinu segmenta jedne uzengije postavi referentne tačka (crvena tačka na crtežu), a zatim desnim klikom miša odabere tačka sa druge uzengije koja treba da se poklopi sa referentnom. Napomenućemo da je radi lakšeg snalaženja uzengija na kojoj se nalazi referentna tačka uvek jasno naznačena u odnosu na ostale uzengije. Ako bi ova greda trebalo da bude recimo G-preseka (ploča stoji u desno), tada bi levim klikom miša selektovali prvo gornje levo teme uspravne uzengije, a potom desnim klikom miša gornje levo teme položene uzengije. Rezultat rada programa bi bio kao na sledećoj slici:

Poravnate uzengije su formirale oblik G-preseka Ako bismo pak želeli da dobijemo oblik simetričnog T-preseka, tada bismo prvo levim klikom miša selektovali sredinu gornjeg segmenta uspravne uzengije, a potom desnim klikom miša sredinu gornjeg segmenta položene uzengije. Sada ćemo dobiti ovakav način ravnanja:


162

Poravnate uzengije su formirale oblik simetričnog T-preseka Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Xp=’, odnosno ‘Yp=’, imate mogućnost da uzengiju na kojoj se nalazi referentna tačka pomerite za zadatu vrednost duž X, odnosno duž Y ose. Check box-ovi ‘Rotacija oko X ose’ i ‘Rotacija oko Y ose’, služe za osno preslikavanje uzengije na kojoj se nalazi referentna tačka u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove možete simultano postavljati na uključeno i isključeno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crtežu. ’ imate mogućnost da promenite smer gledanja selektovane Pomoću komandnog polja ‘ uzengije (uzengija na kojoj se nalazi referentna tačka). To praktično znači da će se pri svakom kliku miša na ovo komandno polje selektovana uzengija zarotirati za 90 stepeni. Napomenućemo da će se promena smera gledanja uzengije u ovom dijalog box-u odraziti i na njen položaj u seriji, i to na isti način kao da je korišćeno komandno polje ‘Ugao’ u dijalog boxu serije (vidi poglavlje ‘4.2’). Na prikazu uzengija su postavljene i strelice koje jasno ukazuju na smer gledanja uzengija u presečenim serijama, odnosno koja strana uzengija se poklapa sa nacrtanim konturama serija. Obzirom da će se često neki segmenti uzengija preklapati, selektovanje uzengije postavljanjem referentne tačke neće uvek biti jednostavno. U tim slučajevima selektovanje željene uzengije možete vršiti i pomoću komandnih polja ‘◄’ i ‘►’. Kada poprečni presek preuredite prema svojim potrebama, aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će program otvoriti novi dijalog box sledećeg izgleda.


163

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vađenje poprečnog preseka u gredama Program sada na osnovu zadate linije preseka određuje i položaj šipki podužne armature i tako kreirani poprečni presek prikazuje u desnom delu dijalog box-a. Da bi presečene šipke podužne armature ušle u sastav poprečnog preseka koji se kreira, uslov je da se one moraju nalaziti unutar gabarita presečenih serija uzengija. Kako bi se izbegle negativne posledice usled eventualnog netačnog crtanja, program raspolaže i sa programski usvojenom tolerancijom, te pri kreiranju poprečnog preseka koriguje eventualno loše zadati položaj armature u podužnom izgledu. Vrednost ove tolerancije možete sami podesiti u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Raspored armature po širini je određen brojem komada koji je pridružen svakoj od presečenih instanci i uslovom da one budu simetrično postavljene u poprečnom preseku. U slučaju da se više presečenih instanci u podužnom izgledu preklapa, program u uglove uzengija smešta one sa dužim gabaritom, a ostale na jednakom razmaku unutar uzengija. Napomenućemo da u slučaju presečene serije kružnih i spiralnih uzengija program podužne šipke raspoređuje ravnomerno po obimu, pri čemu presečenu spiralnu uzengiju prikazuje pomoću automatski kreiranog kružnog reprezenta. Da je zadatom linijom presečena samo jedna serija u podužnom preseku otvorio bi se isti dijalog box, s tim što bi se tada u njemu nalazilo i komandno polje za promenu smera gledanja uzengije.


164

Komandno polje za promenu smera gledanja uzengije Napomenućemo da pri promeni smera gledanja uzengije presečene šipke podužne armature neće menjati svoj položaj u poprečnom preseku. Ako je check box ‘Postavljanje simbola preseka’, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’), postavljen na uključeno stanje, program će na kraju ove naredbe automatski ući u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u će se naći i edit box ‘Labela’ u kome se zadaje oznaka simbola preseka.

Edit box za zadavanje oznake simbola preseka Značenje ostalih ponuđenih parametara u ovom dijalog box-u je isto kao i u okviru naredbe ‘Ceo presek’ (vidi prethodno poglavlje ‘5.3’). Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite položaj upravo kreiranog poprečnog preseka na crtežu. Referentna tačka:


165 Postavljanje poprečnog preseka na crtež se odvija na isti način kao kod naredbe ‘Ceo presek’ (vidi poglavlje ‘5.3’), pa ga ovde nećemo ponovo objašnjavati. Ako je zadato da program autmatski uđe u proceduru postavljanja simbola preseka, na mestu na kome je zadata linija preseka postaviće simbol (izvorište) preseka, a sa komandne linije zahtevaće da zadate prvo poziciju teksta (odredište), Pozicija teksta (Set/Izlaz/Labela<1>) : a zatim i ugao nagiba teksta. Pravac teksta: Ova procedura je detaljno objašnjena u okviru naredbe ‘Simbol preseka’ (vidi poglavlje ‘6.4’).

Poprečni presek dobijen pomoću naredbe ‘Vađenje preseka’


166

Kreiranje poprečnog preseka ploča U slučaju da ste zadatom linijom presekli barem jednu seriju u osnovi ili seriju mreža, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vađenje poprečnog preseka u pločama U gornjem delu dijalog box-a se nalaze liste u kojima su prikazane pozicije svih presečenih serija u osnovi i svih serija mreža. U listi ‘Paralelni preseci’ se nalaze sve pozicije kojima je zadatom linijom presečen simbol koji označava interval rasprostiranja serije (linija serije), a u listi ‘Upravni preseci’ sve pozicije kojima je zadatom linijom presečen simbol instance.

Liste u kojima su prikazane pozicije svih presečenih serija u osnovi Sa desne strane ovih lista se nalazi lista ‘Mreže’, u kojoj su prikazane sve presečene pozicije mrežaste armature. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

167

Lista u kojoj su prikazane pozicije svih presečenih serija mreža Pozicije iz liste ‘Paralelni preseci’ se prikazuju kao instance sa svojom pravom geometrijom, pozicije iz liste ‘Upravni preseci’ kao serije u poprečnom preseku, a pozicije mrežaste armature se prikazuju simbolom mreža u poprečnom preseku. Prema tome, ako na crtežu gornju i donju zonu prikazujete na odvojenim ‘Layer’-ima, što je u praksi najčešći slučaj, potrebno je da oba ova ‘Layer’-a pre aktiviranja naredbe ‘Vađenje preseka’ postavite za vidljive. U donjem levom uglu dijalog box-a se nalazi crtež na kome su prikazane sve presečene pozicije armature, a isprekidanom linijom je naznačen položaj zadate linije poprečnog preseka.

Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz armature presečene zadatom linijom preseka Uloga ovog crteža je da olakša izbor željene pozicije armature iz listi i određivanje njenog položaja u odnosu na zadatu liniju preseka. Pored vrste prikaza ‘Armatura zahvaćena


168 presekom’, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući možete postaviti prikaz ‘Sve’ i tada će biti prikazane sve pozicije armature koje se nalaze na crtežu.

Zatvorena lista za izbor vrste prikaza U centralnom delu dijalog box-a se nalazi crtež poprečnog preseka koji se kreira i njegov izgled zavisi od trenutnog stanja parametara u dijalog box-u. Klikom miša preko željene pozicije u listi, ona postaje trenutno aktivna i njen položaj se jasno označava na oba crteža u dijalog box-u.

Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz poprečnog preseka koji se kreira Kako se pri kreiranju pozicije armature ne zadaje podatak o tome da li ona pripada gornjoj ili donjoj zoni, to je jedna od osnovnih uloga ovog dijalog box-a određivanje zone kojoj pripadaju pozicije armature presečene zadatom linijom preseka. Naime, u koloni ‘Zona’ program svakoj poziciji iz listi automatski pridružuje parametar koji određuje kojoj zoni ta pozicija pripada.


169

Parametri koji određuju kojoj zoni koja pozicija armature pripada Desnim klikom miša preko pozicije u listi, parametar ‘gornja/donja’ naizmenično dobija suprotnu vrednost, što se automatski odražava na izgled poprečnog preseka. U slučaju da je zadatom linijom presečena serija u osnovi ili serija mreža koja se istovremeno postavlja u obe zone, tada će u koloni ‘Zona’ stajati parametar ‘Obostrano’ i njega desnim klikom miša nećete moći da promenite. Ako ste armaturu gornje i donje zone crtali na odvojenim ‘Layer’-ima, onda imate mogućnost da iz zatvorenih lista, koje se nalaze u delu dijalog box-a ‘Layer’, odredite na kom ‘Layer’-u se nalazi armatura koja pripada gornjoj, a na kom ‘Layer’-u armatura koja pripada donjoj zoni.

Liste pomoću kojih se, izborom ‘Layer’-a, definiše zona kojoj armatura crtana na tom ‘Layer’-u pripada Nakon izbora ‘Layer’-a iz ovih lista, program će svim presečenim pozicijama armature pridružiti odgovarajući parametar ‘gornja’ odnosno ‘donja’, a crtež poprečnog preseka će prepraviti tako Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

170 da odgovara zadatim parametrima. U slučaju da se radi o crtežu koji je eksportovan iz naših statičkih programa, na osnovu programski zadatih imena ‘Layer’-a: ‘A4_DZ’ i ‘A4_GZ’, program će znati da presečene pozicije automatski, pri aktiviranju naredbe smesti u gornju odnosno donju zonu. Serije u osnovi, odnosno serije mreža, koje su zadatom linijom preseka samo delimično presečene, program u poprečnom preseku prikazuje sa njihovim pravim gabaritom (kao da je zadatom linijom preseka presečena cela serija). Postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Parcijalni presek’, imate mogućnost da od programa zahtevate kreiranje poprečnog preseka samo od onih delova serija koji su zahvaćeni zadatom linijom preseka.

Check box za kreiranje parcijalnog poprečnog preseka ploče Ako je check box ‘Postavljanje simbola preseka’, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’), postavljen na uključeno stanje, program će na kraju ove naredbe automatski ući u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u će se naći i edit box ‘Labela’ u kome se zadaje oznaka simbola preseka.


171

Edit box za zadavanje oznake simbola preseka Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oplata’, imate mogućnost da definišete oplatu za kreirani poprečni presek ploče.

Deo dijalog box-a za definisanje oplate Postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Oplata’, za promenu postaju dostupni edit box-ovi za zadavanje zaštitnih slojeva, kao i check box ‘Kote’. Edit box-ovi za zadavanje zaštitnih slojeva imaju sledeće značenje: ‘a =’

Globalni zaštitni sloj. Zadavanjem vrednosti u ovom edit box-u definiše se zaštitni sloj za sve ivice oplate.

‘a levo =’

Zaštitni sloj od leve ivice oplate

‘a desno =’ Zaštitni sloj od desne ivice oplate


172 ‘a gore =’

Zaštitni sloj od gornje ivice oplate

‘a dole =’

Zaštitni sloj od donje ivice oplate

Podatak o debljini ploče program po default-u sam određuje na osnovu zadatih vrednosti zaštitnih slojeva i vertikalnog gabarita presečenih pozicija koje se u poprečnom preseku vide kao instance i prikazuje ga u edit box-u ‘Dpl=’. Svakako da zadavanjem željene vrednosti direktno u edit box-u ‘Dpl=’, možete da promenite ovako proračunatu debljinu ploče.

Edit box za definisanje debljine ploče Pomoću check box-a ‘Kote’ se određuje da li će oplata poprečnog preseka biti iskotirana, dok se iz zatvorene liste koja se nalazi ispod njega bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista sadrži sve ranije kreirane ‘AutoCAD’-ove stilove kotiranja.

Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate


173 Pozicije armature iz liste ‘Upravni preseci’ se uvek prikazuju kao podeona armatura, odnosno kao armatura koja je udaljenija od odgovarajuće ivice oplate. Ako to nije slučaj, pomoću check box-a koji se nalaze u koloni ‘Glav.’, imate mogućnost da željenu poziciju armature prikažete kao glavnu, odnosno da je postavite tako da bude udaljena od ivice oplate za zadatu veličinu odgovarajućeg zaštitnog sloja. Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje će automatski dovesti i do promene debljine ploče.

Check box-ovi za definisanje glavne armature Zadavanjem vrednosti u edit box ‘Razmera’ sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste koja se nalazi u njegovom produžetku neke od programom definisanih razmera, možete odmah odabrati razmeru u kojoj želite da prikažete kreirani poprečni presek.

Deo dijalog box-a za definisanje razmere poprečnog preseka Kada ste zadali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite položaj upravo kreiranog poprečnog preseka na crtežu, položaj kota oplate i položaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

174

Poprečni presek ploče dobijen pomoću naredbe ‘Vađenje preseka’

5.5 Skaliranje razmere poprečnog preseka (PROMENA RAZMERE) Kako se u praksi često javlja potreba da se pojedini delovi crteža prikažu u različitim razmerama, razvijena je naredba pomoću koje imate mogućnost da proizvoljno selektovanim objektima sa crteža naknadno promenite razmeru. Naime, izborom naredbe ‘Promena , na komandnoj liniji se Razmere’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crteža selektuje sve entitete kojima želi da promeni razmeru. Selektovanje entiteta za promenu razmere: Ova poruka će stajati na komandnoj liniji sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure selektovanja, nakon čega će program zahtevati da odredite tačku u odnosu na koju će selektovani objekti biti skalirani. Položaj bazne tačke skaliranja: Nakon izbora bazne tačke sa crteža, program će otvoriti dijalog box za postavljanje nove razmere.


175

Izgled dijalog box-a za promenu razmere U delu dijalog box-a ‘Globalna razmera celog crteža’ je ispisan podatak o postavljenoj glavnoj razmeri koja važi na nivou celog crteža (vidi poglavlje ‘11.5’), dok je u edit box-u ‘Razmera selektovanih entiteta’ prikazana trenutna razmera selektovanih ‘ArmCAD’-ovih entiteta. Promena razmere se vrši zadavanjem nove vrednosti u edit box-u sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste neke od ponuđenih razmera. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren, a program će skalirati sve selektovane elemente crteža sa faktorom koji predstavlja relativno uvećanje ili umanjenje u odnosu na glavnu razmeru crteža. U proceduri skaliranja program jedino tekstovima neće menjati veličinu, ali će zato promeniti njihov relativan položaj u odnosu na skalirane elemente crteža. Na ovaj način će svi tekstovi na crtežu, na skaliranim i na neskaliranim delovima, imati istu veličinu u ‘AutoCAD’-ovim crtačkim jedinicama, a ona će za postavljenu glavnu razmeru odgovarati zadatoj veličini u milimetrima na hartiji pri štampi. Da bi program bio u stanju da pri izradi specifikacije pozicijama armature pridruži prave dimenzije, to se za svaki od entiteta na crtežu pamti i podatak o eventualnom zadatom faktoru skaliranja (ako entiteti nisu skalirani faktor skaliranja ima ‘default’ vrednost ‘1.0’). Kako je ovo jedinstven podatak za svaki od entiteta, to u jednoj proceduri promene razmere nećete moći da selektujete entitete koji za ovaj podatak nemaju istu vrednost. U ovom slučaju program će izdati odgovarjuće upozorenje i poništiće prethodno izvršenu selekciju.

Napomenućemo da program prepoznaje promenu faktora skaliranja i kada se ona zadaje pomoću ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Scale’. Za ‘ArmCAD 2005’ to je potpuno regularna operacija kao i kada dejstvuje naredba ‘Promena razmere’, te će promenjeni faktor skaliranja upamtiti i pridružiti svim selektovanim elementima crteža. Iz ovoga proizilazi i zaključak da pomoću ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Scale’ ne možete uticati na promenu dimenzija selektovanih ‘ArmCAD’-ovih entiteta, već samo na promenu njihove razmere. Prednost naredbe ‘Promena razmere’ u odnosu na ‘AutoCAD’-ovu naredbu ‘Scale’ je u tome što se u okviru njenog dijalog box-a ispisuje podatak o trenutnoj razmeri selektovanih ‘ArmCAD’ovih entiteta, a promena se vrši zadavanjem željene razmere, a ne faktora skaliranja. Pored toga, veoma bitna razlika je u promeni razmere selektovanih kota oplate. Naime, kotne linije će pri promeni razmere promeniti svoje dimenzije, ali će se u tekstu kote i dalje prikazivati neskalirana vrednost, dok će se pri skaliranju pomoću ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Scale’ u tekstu kote prikazivati skalirane dimenzije. Ovu razliku ćemo prikazati na jednostavnom primeru pravougaonog poprečnog preseka dimenzija 30x40 cm koji je nacrtan u razmeri 1:50 (crtež br. 1 na sledećoj slici).


176

Datom poprečnom preseku smo prvo promenili razmeru u 1:25 pomoću naredbe ‘Promena razmere’ (crtež br. 2), a zatim i pomoću ‘AutoCAD’-ove naredbu ‘Scale’ (crtež br. 3). Sa slike se jasno vidi da su prvom slučaju vrednosti u tekstu kote ostale nepromenjene (30/40 cm), dok su u drugom slučaju pomnožene sa zadatim faktorom skaliranja i sada su 60/80 cm, što svakako nismo želeli.


177

6. KOTIRANJE ŠIPKI 6.1 Kotiranje šipki (KOTA) Pomoću naredbe ‘Kota’, imate mogućnost da na proizvoljno odabranoj instanci postavite kotu koja će na crtežu jasno odrediti o kojoj se poziciji armature radi. U okviru ove naredbe, kote je moguće postavljati na šipkama u podužnom izgledu, svim tipovima serija, i mrežama koje su prikazane u popečnom preseku. Svi ovi entiteti mogu biti bez kote, ili pak mogu imati jednu ili više kota. Procedura postavljanja kota za sve ove entitete je manje više ista, te ćemo se za ilustraciju poslužiti primerom kotiranja šipki u podužnom izgledu. Izborom naredbe ‘Kota’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Referenca’ ili klikom miša na ikonu

, komandna linija dobija sledeći izgled:

Početna tačka kote (Set/Izlaz) : Program sada očekuje da izborom tačke sa instance koju kotirate, odredite početnu tačku kote, ili da izaberete jednu od ponuđenih podopcija. Izborom podopcije ‘Izlaz’ naredba se prekida, dok se izborom podopcije ‘Set’ otvara dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za postavljanje tekućeg stila kotiranja Ovo je standardni dijalog box za izbor stila kotiranja. Obzirom da kote za različite tipove armature (šipke, serije, mreže itd.) nemaju isti oblik, u dijalog box-u se za svaki tip armature nalazi prozor predviđen za prikaz ‘preview’-a tekućeg stila kotiranja, kao i zatvorena lista koja sadrži sve ranije kreirane stilove kotiranja. Kada iz zatvorene liste za tip armature koji kotirate izaberete željeni stil kotiranja, aktivirajte komandno polje ‘OK’. Program će zatvoriti dijalog box i vratiće se u naredbu za postavljanje kote. Nakon izbora početne tačke kote, program zahteva da klikom miša odredite položaj teksta kote.


178 Pozicija teksta (Set/Izlaz) : Na kraju program zahteva da izborom tačke sa crteža, ili unošenjem numeričke vrednosti sa tastature odredite ugao nagiba teksta u koti. Ugao teksta: Program će iz instance pročitati sve ranije pridružene numeričke podatke i u zavisnosti od izabranog stila kotiranja kreirati izgled kote.

Za početnu tačku kote je odabrana tačka koja pripada samo jednoj instanci (kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3) Kada je check box ‘Višesegmentna kota’, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’), postavljen na uključeno stanje kotna linija se može kreirati od proizvoljnog broja segmenata, tako da je i tok naredbe nešto drugačiji. Naime, posle izbora početne tačke kote program ulazi u proceduru zadavanja prelomnih tačaka proizvoljne polilinije koja će povezivati instancu armature sa tekstom kote. Tačka kote (Set/Izlaz) : Nakon definisanja prvog segmenta kotne linije na komandnoj liniji se javljaju dve nove podopcije. Tačka kote (Set/Izlaz/Ugao/Nazad) : Podopcija ‘Nazad’ služi za poništavanje izbora poslednje tačke, dok se izborom podopcije ‘Ugao’ završava crtanje kotne linije i program zahteva da izborom tačke sa crteža, ili unošenjem numeričke vrednosti sa tastature odredite ugao nagiba teksta u koti. Ugao teksta:


179

Kota je postavljena izborom tačaka 1,2,3,4 i 5 Ako se na mestu koje ste zadali kao početnu tačku kote, umesto jedne nalazi više preklopljenih instanci, program će u tekstu kote prikazati podatke za sve selektovane instance.

Za početnu tačku kote je odabrana tačka koja pripada dvema prekopljenim instancama (kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3) Pomoću naredbi ‘Vidljivost entiteta’ i ‘Sakrivanje’ (vidi poglavlje ‘9.1’ i ‘9.2’), imate mogućnost da izbegnete ovakve slučajeve, odnosno da ukidanjem vidljivosti pojedinih pozicija pre procedure kotiranja, sami odredite koje instance će se naći u sadržaju kote.


180 Ako pri određivanju početne tačke kote umesto u okolinu instance mišem kliknete na prazan deo crteža, program će isto kao i kod prethodno opisane procedure, kada se selektuje tačka sa instance, zahtevati da odredite poziciju teksta, s tim što će se sada u sadržaju kote naći podaci za sve instance koje su presečene sa ovako zadatom kotnom linijom.

Za početnu tačku kote je odabrana tačka koja ne pripada ni jednoj instanci (kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3) Napomenućemo da će broj redova u ovako kreiranoj koti odgovarati broju presečnih tačaka između kotne linije i instanci na crtežu, a njihov položaj po visini će jasno odrediti na koju se instancu odnosi data kota. Ovakvim načinom kotiranja se praktično odjednom kreira više nezavisnih kota kojima se preklapaju kotne linije duž zadate linije preseka. Izuzetak predstavlja slučaj kada se linijom koja je određena početnom tačkom kote i pozicijom teksta preseče više instanci iste pozicije. U takvim slučajevima, imate mogućnost da od programa zahtevate da za sve instance iste pozicije kreira kotu u jednom redu. Da li će kota, u ovakvom specijalnom slučaju, biti postavljena u jednom ili više redova, definisano je u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’).


181

Zajednička kota u jednom redu za više instanci iste pozicije (kota je postavljena izborom tačaka 1,2 i 3) Na kraju ćemo još jednom napomenuti da procedura kotiranja svih tipova serija, kao i mreža u poprečnom preseku, u potpunosti odgovara opisanoj proceduri pojedinačnog kotiranja šipki u podužnom izgledu.

6.2 Specifikator Pomoću ove naredbe imate mogućnost da odabranu poziciju armature prikažete na crtežu u formi kakva je predviđena u specifikaciji, sa iskotiranim dužinama segmenata i podatkom o ukupnoj dužini šipke. Ovakav prikaz armature je od velike koristi kod komplikovanijih crteža, a po nekim standardima je čak i obavezan. Nakon izbora naredbe ‘Specifikator’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Referenca’ ili klikom miša na ikonu komandna linija dobija sledeći izgled:

,

Selektovanje objekta (Set/Izlaz): Sada se od korisnika očekuje da selektuje šipku koju želi da prikaže na crtežu u formi specifikacije, ili da izabere jednu od ponuđenih podopcija sa komandne linije. Izborom podopcije ‘Izlaz’ naredba se prekida, dok podopcija ‘Set’ služi za izbor stila kotiranja specifikatora. Napomenućemo da je u ovoj proceduri omogućeno selektovanje svih ‘ArmCAD’-ovih entiteta pomoću kojih se jedna pozicija armature može prikazati na crtežu (instanci šipki, reprezenata, svih vrsta serija, kao i šipki iz poprečnih preseka). Nakon izvršene selekcije program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj specifikatora na crtežu. Pozicija specifikatora (Set):


182

Izgled specifikatora na crtežu Selektovanjem postavljenog specifikatora, program će postaviti ‘grip’-ove, kako na glavnoj koti, tako i na svim tekstovima koji ukazuju na dužine segmenata date pozicije, tako da se lako može izvršiti promena njihovog položaja.

‘Grip’-ovi na specifikatoru Sadržaj teksta kote specifikatora zavisi od izabranog stila kotiranja, koji se može promeniti pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’. Naime, ako nakon aktiviranja ove naredbe, na zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata odgovorite selektovanjem specifikatora, otvoriće se dijalog box za izbor stila kotiranja u kome izborom iz zatvorene liste možete promeniti stil kotiranja selektovanog specifikatora. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

183

Napomenućemo da ispisani broj komada u koti specifikatora, pri izradi specifikacije neće ući u ukupnu količinu šipki date pozicije.

6.3 Multispecifikator U praksi se često javlja potreba da se sve pozicije armature nekog konstruktivnog elementa prikažu na crtežu u formi kakva je predviđena u specifikaciji. Obzirom da se pomoću naredbe ‘Specifikator’ selektuje i postavlja jedna po jedna pozicija armature, njeno korišćenje u ovim slučajevima bi bilo prilično naporno. Iz tog razloga je osmišljena i naredba ‘Multispecifikator’, pomoću koje se zadavanjem linije istovremeno selektuju sve pozicije armature koje zadata linija preseca. Nakon izbora ove naredbe, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Referenca’ ili klikom miša na ikonu prvu,

, program će sa komandne linije zahtevati da zadate

Prva tačka preseka (Set/Izlaz) : a zatim i drugu tačku linije preseka. Druga tačka preseka (Set/Izlaz) : Značenje podopcija ‘Set’ i ‘Izlaz’, je isto kao kod prethodno opisane naredbe ‘Specifikator’ (vidi poglavlje ‘6.2’). Nakon izbora druge tačke linije preseka, program će zahtevati da na crtežu odredite položaj specifikatora svake od selektovanih pozicija. Pozicija specifikatora (Set/Izlaz) :


184

6.4 Postavljanje simbola preseka (SIMBOL PRESEKA) Pomoću naredbe ‘Simbol preseka’ imate mogućnost da na crtež postavite simbol koji će pokazati na kom mestu u konstruktivnom elementu se dati presek nalazi. Simbol preseka se sastoji od dva dela: Izvorište - simbol koji se postavlja na mestu u konstrukciji na kome je dati presek izvađen Odredište - tekst koji se postavlja na mestu na kome se presek nalazi na crtežu

Izgled simbola preseka Izgled simbola preseka možete prilagoditi svojim potrebama pomoću naredbi ‘Parametri’ i ‘Stilovi kotiranja’. Izborom naredbe ‘Simbol preseka’ iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Poprečni presek’ ili klikom na ikonu početnu,

, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva da odredite prvo

Prva tačka: a zatim i krajnju tačku linije preseka. Krajnja tačka: Nakon izbora ovih tačaka program u ‘Drag’ modu prikazuje izgled postavljenog simbola preseka, a na komandnoj liniji se javlja nova poruka. Pozicija teksta (Set/Izlaz/Razmera<1:50>/Labela<1>) < Izlaz>: Sada je potrebno da zadate tačku koja će odrediti poziciju teksta, ili da izaberete jednu od ponuđenih podopcija. Pomoću podopcije ‘Izlaz’ naredba se prekida, dok se aktiviranjem Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

185 podopcije ‘Set’ otvara dijalog box za izbor nekog od ranije definisanih stilova simbola preseka (vidi poglavlje ‘11.2’). U zagradama koje se nalaze iza podopcije ‘Razmera’ program ispisuje razmeru celog crteža. Ako se ona razlikuje od razmere preseka, izborom ove podopcije imate mogućnost da u tekstu simbola preseka zadate razmeru sa kojom je presek postavljen na crtež. Razmera <50>: U zagradama koje se nalaze iza podopcije ‘Labela’ program ispisuje oznaku simbola preseka. Po ‘default’-u i izvorište i odredište sadrže oznaku i ona služi za povezivanje ova dva dela simbola preseka. Izborom ove podopcije možete za oznaku simbola preseka da zadate potpuno proizvoljan tekst. Labela <1>: Kada zadate poziciju teksta simbola preseka, potrebno je da izborom tačke sa crteža ili unošenjem numeričke vrednosti sa tastature odredite i ugao nagiba teksta, čime je naredba završena. Pravac teksta:

Simbol preseka postavljen pomoću istoimene naredbe


186

7. EDITOVANJE ŠIPKI 7.1 Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA) Izborom naredbe ‘Baza pozicija’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom , otvara se dijalog box sledećeg izgleda: miša na ikonu

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza pozicija’ U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija koje su do pokretanja ove naredbe pridružene tekućoj poziciji oplate. Značenje svake kolone u listi je isto kao kod prethodno objašnjene naredbe ‘Postojeća’, a tekuća oplata se može promenti izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’. Često se javlja potreba da se nekom podatku dodeli ista vrednost za više pozicija armature. Iz tog razloga je u ovom dijalog box-u omogućena istovremena selekcija više pozicija iz liste. Postoji nekoliko načina višestruke selekcije: - Pomerite pokazivač miša na poziciju od koje želite da započnete selekciju, pritisnite levo dugme i pomerite miša. Biće selektovane sve pozicije preko kojih ste prešli pokazivačem miša pre puštanja levog dugmeta. - Klikom miša obeležite poziciju od koje želite da započnete selekciju, a zatim pritisnite taster ‘Shift’ i kliknite na poziciju kojom želite da završite selekciju. - Ako držite pritisnut taster ‘Ctrl’, biće selektovana svaka pozicija na koju kliknete mišem, dok će klik miša na već selektovanu poziciju deselektovati istu.


187

Iz liste su selektovane pozicije sa rednim brojevima 4,6,7 i 9 U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovanih pozicija. Iz zatvorene liste iznad ovog prozora možete da izaberete jedan od tri programom predviđena načina prikazivanja selektovanih pozicija. Pri višestrukoj selekciji pozicije mogu biti prikazane kao ‘Šipke iz izabrane oplate’ (prikazane su instance svih pozicija iz tekuće oplate, a položaj instanci selektovanih pozicija je jasno naznačen) ili kao ‘Sve šipke’ (prikazane su instance svih pozicija iz svih oplata, a položaj instanci selektovanih pozicija je jasno naznačen), dok je vrsta prikaza ‘Geometrija pozicije’ predviđena za prikaz geometrije samo jedne selektovane pozicije.

Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u Iz zatvorenih lista u delu dijalog box-a ‘Tip armature’, možete selektovanim pozicijama menjati kako vrstu tako i prečnik armature, dok pomoću check box-a ‘Uzengija’ možete odrediti da li su selektovane pozicije uzengije ili ne.


188

Deo dijalog box-a za izbor vrste i prečnika armature i check box ‘Uzengija’ Ispod prozora u kome je prikazan izgled selektovanih pozicija armature, nalaze se liste i prekidači za postavljanje i obrtanje kuka. Kako se ove promene odnose na sve instance selektovanih pozicija na crtežu, u listama se ne nudi mogućnost postavljanja pokazivača, obzirom da su pokazivači samo grafički simboli koji se po potrebi postavljaju samo na pojedinim instancama koje imaju slobodne krajeve.

Liste i prekidači za postavljanje i obrtanje kuka U gornjem desnom uglu dijalog box-a se prikazuje ukupan broj komada šipki date pozicije armature, koji je pridružen svim instancama na crtežu (u ovu količinu ulazi i broj komada šipki iz svih serija i poprečnih preseka koji su kreirani za datu poziciju). Ispod ovog podatka se nalazi edit box ‘Dodata količina’, u kome možete za datu poziciju armature zadati proizvoljan broj dodatnih komada šipki koji nije prikazan na crtežu. Ovakvo definisanje dodatne količine armature najčešće ima primenu kod konstruktivnih elemenata koji se na crtežu ne prikazuju u podužnom već samo u poprečnom preseku. Ako za primer uzmemo serklaže koje obično prikazujemo samo u poprečnom preseku, tada se broj komada uzengija nigde ne vidi na crtežu, pa se jedino pomoću ove opcije on može lako definisati. Svakako da ima još mnogo Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

189 primera u praksi kada je problem nemoguće rešiti bez ove dodatne mogućnosti koju program nudi. Podatak ‘Ukupno’, koji se nalazi ispod edit box-a ‘Dodata količina’, predstavlja ukupnu količinu šipki date pozicije armature koja će ući u specifikaciju.

Za dodatnu količinu selektovane pozicije je zadata vrednost 10 Napomenućemo da za dodatnu količinu možete po potrebi zadati i negativnu vrednost, ali sa ograničenjem da podatak ‘Ukupno’ ne može dobiti negativan znak. Ako ste selektovali više pozicija koje imaju različit broj komada šipki, podatke ‘Količina’ i ‘Ukupno’ program neće moći da prikaže, ali će edit box ‘Dodata količina’ i dalje biti dostupan, a uneti broj dodatnih komada šipki biće pridružen svim selektovanim pozicijama. Jedini izuzetak predstavljaju promenljive pozicije. Obzirom da je geometrija svake šipke promenljive serije određena njenim položajem u seriji, zadavanje dodatne količine ne bi imalo nikakvog smisla, tako da nije ni dozvoljeno. Kada je za tekući postavljen prikaz ‘Geometrija pozicije’, selektovana pozicija je prikazana sa iskotiranim dužinama svih segmenata, a jedan od njih je uvek markiran crvenom bojom. Ovako naznačeni segment šipke nazivamo ‘tekući’. Sa desne strane prozora za prikaz se nalaze edit box-ovi sa numeričkim podacima koji određuju geometriju tog segmenta.


190

Deo dijalog box-a sa numeričkim podacima koji određuju geometriju tekućeg segmenta Promena tekućeg segmenta se vrši levim klikom miša preko željenog segmenta šipke, a prikazani edit box-ovi imaju sledeće značenje: ‘Ds =’ dužina tekućeg segmenta ‘Dx =’ horizontalna projekcija tekućeg segmenta ‘Dy =’ vertikalna projekcija tekućeg segmenta ‘α =’

ugao nagiba tekućeg segmenta u odnosu na horizontalu

‘Fn =’

strela tekućeg lučnog segmenta (vrednost Fn=0 označava da je segment prav)

Na prikazu geometrije selektovane pozicije, crvenom kružnom tačkom je obeležena nepomerljiva tačka. Program ovu tačku po ‘default’-u postavlja u prvu tačku šipke, a promena njenog položaja se vrši desnim klikom miša na bilo koju krajnju ili srednju tačku segmenata šipke. Njenim izborom se defiiniše tačka koja pri promeni geometrije tekućeg segmenta neće promeniti svoj položaj na crtežu. Na primer, ako za nepomerljivu tačku izaberete krajnju tačku tekućeg segmenta, a zatim mu promenite dužinu, ni jedan segment šipke koji se nalazi na istoj strani kao i nepomerljiva tačka, a u odnosu na tekući segment, pri zadatoj promeni neće promeniti svoj položaj na crtežu.


191

Promenjena je dužina tekućeg segmenta (Ds=300), sa zadatom nepomerljivom tačkom na njegovom levom kraju, tako da vertikalni segment šipke ne menja svoj položaj na crtežu Pored mogućnosti zadavanja željene vrednosti direktno u svaki od edit box-ova kojima je definisana geometrija tekućeg segmenta šipke, program omogućava i izlazak na crtež. Naime, sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje ‘!’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež i vrši izbor dve tačke čije će međusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Prva tačka: Druga tačka: Nakon izbora druge tačke, program će se vratiti u dijalog box i očitanu vrednost smestiti u odgovarajući edit box. Očitane vrednosti će uvek biti pozitivne, pa u slučaju da je u konkretnom primeru potrebno zadati negativan broj, moraćete sami u edit box-u da postavite negativan predznak. Desnim klikom miša preko prostora predviđenog za prikaz izgleda tekuće pozicije, otvara se padajući meni u kome se nalazi niz naredbi za rad sa tekućim segmentom šipke.


192

Padajući meni koji se otvara desnim klikom miša Ponuđene naredbe imaju sledeće značenje: ‘Sledeći segment’

vrši se promena tekućeg segmenta šipke unapred

‘Prethodni segment’

vrši se promena tekućeg segmenta šipke unazad

‘Novi segment - iza’

dodaje se novi segment, neposredno iza trenutno postavljenog tekućeg

‘Novi segment - ispred’

dodaje se novi segment, neposredno pre trenutno postavljenog tekućeg

‘Brisanje segmenta’

tekući segment šipke se uklanja

Napomenućemo da pri dodavanju i brisanju segmenta šipke zadati položaj nepomerljive tačke određuje koja tačka, odnosno koji segmenti šipke neće promeniti svoj položaj na crtežu. Iznad komandnog polja ‘OK’ se nalazi ‘3D Orbit’-a, pomoću koje se vrši prostorna rotacija prikaza geometrije pozicije. Rad sa ‘3D Orbit’-om je isti kao kod naredbe ‘Proizvoljna’. Obzirom da jedna pozicija armature može imati više instanci, koje mogu da zauzimaju različite položaje na crtežu, pomoću komandnog polja ‘Ugao’ imate mogućnost da prikaz geometrije selektovane pozicije dovedete u položaj bilo koje instance sa crteža, što u nekim slučajevima znatno olakšava eventualnu promenu geometrije te pozicije. Pomoću ovog komandnog polja prikaz geometrije selektovane pozicije možete dovesti i u ‘normalizovani’ položaj (položaj u kome će selektovana pozicija biti prikazana u specifikaciji).


193

Položaj šipke je promenjen pomoću komandnog polja ‘Ugao’ Kada je iz liste selektovana varijabilna pozicija, odnosno pozicija armature za koju je kreirana promenljiva serija, u koti promenljivog segmenta je ispisana dužina datog segmenta za prvu i poslednju šipku u seriji. Obzirom da je geometrija svake šipke određena njenim položajem unutar serije, edit box-ovi koji služe za definisanje geometrije, kao i edit box ‘Dodata količina’, su nedostupni za promenu.

Izgled kote promenljivih segmenata šipke Drugi specijalan slučaj je kada se za tekuću poziciju postavi spiralna uzengija. Kako je njena geometrija određena sa drugim tipom podataka, to će se umesto prethodno opisanih pojaviti tri nova edit box-a.


194

Edit box-ovi sa numeričkim podacima koji određuju geometriju spiralne uzengije Prikazani edit box-ovi imaju sledeće značenje: ‘L spir =’ dužina na kojoj se prostire spiralna uzengija ‘T spir =’ hod spirale ‘R spir =’ prečnik spiralne uzengije Treći specijalan slučaj je kružna šipka. Postavljanjem ovakve pozicije za tekuću, pojaviće se dva nova edit box-a sa numeričkim podacima koji određuju njenu geometriju.

Edit box-ovi sa numeričkim podacima koji određuju geometriju kružne šipke Prikazani edit box-ovi imaju sledeće značenje: ‘R krug =’ poluprečnik kružne šipke ‘Preklop =’ dužina preklopa Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

195

Pored prethodno opisanih mogućnosti korekcije, kako numeričkih podataka tako i geometrije same pozicije, ispod liste pozicija se nalaze komandna polja koja nude dodatne mogućnosti u radu sa pozicijama armature.

Komandna polja za rad sa pozicijama armature Aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’, na prvo slobodno mesto u listi se ubacuje nova pozicija koja ima istu geometriju i iste numeričke podatke kao i pozicija koja je bila selektovana u trenutku dodavanja. Primetićete da se pored rednog broja dodate pozicije ne postavlja nikakav simbol, što znači da ona nema ni jednu instancu na crtežu i da joj je broj komada jednak nuli (značenje svih simbola je objašnjeno u poglavlju ‘3.3’, naredba ‘Postojeća’).

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačena kopija pozicije sa rednim brojem 1 Pomoću već opisanih naredbi ‘Postojeća’ i ‘Reprezent’ možete da postavite instance ovako dobijene pozicije na crtež, a korekcijom njene geometrije i numeričkih podataka veoma lako Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

196 možete kreirati poziciju koja ima sličnu geometriju kao već postojeća pozicija, što je i najčešća primena ove naredbe. Aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’, možete sve selektovane pozicije armature da uklonite iz projekta. Kako je ovo destruktivna naredba, program će uvek izdati upozorenje i zahtevati potvrdu za njeno sprovođenje.

Izbor potvrdnog odgovora će dovesti do brisanja selektovanih pozicija iz liste, a sve njihove instance biće uklonjene sa crteža, dok će izbor negativnog odgovora označiti odustajanje od naredbe. Komandna polja ‘▲’ i ‘▼’ će biti aktivna jedino ako se u listi pozicija armature nalazi više pozicija, a selektovana je samo jedna od njih. Pomoću ovih komandnih polja se trenutno selektovanoj poziciji armature vrši promena položaja u listi, na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja ‘Promeni’ otvara se novi dijalog box, pomoću koga možete promeniti kako redni broj pozicije armature, tako i poziciju oplate kojoj ona pripada.

Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije i pozicije oplate U zatvorenoj listi ‘Pozicija’, se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste ‘Oplata’, prikazuju redni brojevi samo slobodnih, odnosno nezauzetih pozicija armature. Na ovaj način možete promeniti redni broj selektovane pozicije armature u okviru iste pozicije oplate, a možete i poziciju armature prebaciti u drugu poziciju oplate. Ako ste selektovali više pozicija armature, izabrani redni broj će biti pridružen selektovanoj poziciji sa najmanjim rednim brojem, a svakoj sledećoj poziciji će biti pridružen prvi sledeći slobodan redni broj u okviru izabrane oplate. U slučaju da polje ‘Pozicija’ ostavite praznim, selektovane pozicije će zadržati svoje redne brojeve ako oni već nisu zauzeti u odabranoj poziciji oplate, a ako su zauzeti biće im pridružen prvi slobodan redni broj pozicije u okviru nje. Izborom komandnog polja ‘OK’ program će se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi i ažuriraće listu pozicija armature prema novozadatim podacima. Često se u praksi javlja potreba da se kreiraju promenljive serije koje se na crtežu ne prikazuju u izgledu, a koje učestvuju u specifikaciji armature (na primer kod armiranja ’ otvara se novi dijalog box u kome se dugačkih zidova). Aktiviranjem komandnog polja ‘ promenljive serije mogu kreirati ‘ručnim’ zadavanjem svih potrebnih parametara, bez ikakvog prikazivanja na crtežu.


197

Izgled dijalog box-a za ‘ručno’ kreiranje promenljivih serija U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija pozicije koja je bila selektovana u listi ’. Napomenućemo da će ovo komandno polje u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘ biti neaktivno ako je u listi selektovana pozicija armature od koje je na crtežu kreirana neka promenljiva ili konstantna serija.

Prikaz geometrije pozicije za koju se kreira promenljiva serija Na prikazu geometrije šipke jedan njen segment je naznačen crvenom bojom i njega nazivamo tekućim segmentom. Promena tekućeg segmeta šipke se vrši jednostavnim klikom miša preko željenog segmenta. Sa desne strane prozora za prikaz nalaze se dva edit box-a pomoću kojih se definiše promena geometrije šipke duž intervala pružanja serije.


198

Edit box-ovi za ‘ručno’ definisanje promene segmenata šipke unutar serije Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekućem segmentu šipke i imaju sledeće značenje: ‘Dsp =’

dužina tekućeg segmenta šipke na početku intervala serije

‘Dsk =’

dužina tekućeg segmenta šipke na kraju intervala serije

Program po default-u svim segmentima šipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk,), pa sada imate mogućnost da željenim segmentima šipke, zadavanjem potrebnih podataka u edit box-ovima, definišete promenu duž intervala pružanja serije. U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan intervala pružanja serije, na kome je crvenom tačkom obeležena početna tačka. Dužina intervala pružanja serije se zadaje u edit box-u ‘ΣL=’.

Prikaz intervala pružanja serije i edit box u kome se zadaje njegova dužina Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Segmenti serije’ imaju isto značenje kao kod konstantne serije u osnovi (vidi poglavlje ‘4.1’), tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati.


199

Parametri koji služe za definisanje segmenata serije Ovako zadatu promenljivu seriju program pri izradi specifikacije tretira na potpuno isti način kao da je sa nekom od naredbi za kreiranje promenljivih serija na crtež postavljena serija sa istim podacima. To znači da će zadati broj komada šipki ući u specifikaciju, a program će geometriju svakog od njih računati na osnovu zadate promene i položaja unutar serije. Kreiranoj seriji možete pridružiti i podatak o količini, unošenjem vrednosti u edit box-u ‘Broj serija’. Pri izradi specifikacije, program će količinu upotrebljene armature u seriji pomnožiti sa zadatim brojem.

Edit box za zadavanje broja serija Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ se završava kreiranje promenljive serije, a program se vraća na osnovni izgled dijalog box-a ove naredbe. U listi pozicija armature pored selektovane pozicije sada stoji simbol promenljive serije, a sve instance date pozicije koje se nalaze na crtežu program nadalje tretira kao reprezente.


200

‘Ručno’ kreirana promenljiva pozicija armature Editovanje ‘ručno’ kreirane promenljive serije se vrši na isti način kao i kreiranje, aktiviranjem ’, čime se otvara potpuno isti dijalog box u kome možete promeniti komandnog polja ‘ željene podatke. Napomenućemo da se ‘brisanje’ ovako kreirane promenljive serije vrši unošenjem nule u edit box-u ‘Broj serija’, nakon čega u bazi pozicija ostaje konstantna pozicija armature sa istom geometrijom kao i pre kreiranja serije. Aktiviranjem komandnog polja ‘Sort’ otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za sortiranje pozicija armature Ovaj dijalog box sadrži kriterijume za sortiranje, pomoću kojih možete lako i brzo da preuredite listu pozicija armature prema trenutnim potrebama na crtežu. Izbor željenog kriterijuma se vrši klikom mišem na radio button ili na njegov naziv, a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i ažurira listu pozicija u skladu sa zadatim kriterijumom sortiranja. ● ‘Izbaci prazne pozicije (n=0)’ Iz liste će biti uklonjene sve pozicije armature kojima je broj komada jednak nuli (pozicije kod kojih je simbol tipa armature iscrtan sivom bojom ili uopšte nije postavljen), dok će njihove instance (ukoliko ih ima) biti izbrisane sa crteža. ● ‘Spoji iste pozicije’ Sve pozicije koje imaju potpuno istu geometriju, tip i prečnik armature biće spojene u jednu poziciju.


201 ● ‘Uvećaj redni broj pozicija za’ Ovim kriterijumom je omogućena promena položaja grupe pozicija u listi. U edit box-u ‘n1=’, odnosno ‘n2=’ se unosi redni broj početne, odnosno krajnje pozicije, iz grupe pozicija kojima se menja položaj, dok se u edit box-u ‘=> n1=’ unosi nova vrednost rednog broja prve pozicije u grupi. Na ovaj način se u stvari vrši pomeranje izabrane grupe pozicija u listi na položaj definisan novim rednim brojem prve pozicije u grupi.

Promena rednih brojeva grupe pozicija od 4 do 7 u redne brojeve od 101 do 104 Ako su neke od pozicija u koje se pomera izabrana grupa već zauzete, program izdaje obaveštenje, a zadato pomeranje neće biti izvršeno.

● ‘Uzengije stavi na kraj liste’

Sve uzengije u listi pozicija će biti pomerene na kraj liste.

● ‘Označiti uzastopnim brojevima’ Obzirom da se pri radu često dešava da neki redni brojevi u listi pozicija armature ostanu nezauzeti, odnosno da nema pozicija armature sa tim rednim brojevima (brisanjem pozicija, izbacivanjem praznih pozicija itd.), pomoću ovog kriterijuma možete ažurirati listu, tako da pozicije iz izabrane grupe (u edit box ‘n1=’ se unosi redni broj prve pozicije, dok se u edit box ‘n2=’ unosi redni broj poslednje pozicije iz grupe) budu označene uzastopnim rednim brojevima. ● ‘Sortirati prema tipu armature’ Vrši se pomeranje pozicija u listi tako da se grupišu sve pozicije kreirane od istog tipa armature. Poredak ovih grupa odgovara onom u listi za izbor tipa armature, s tim što se uključivanjem check boxa ‘Obrnuti poredak’ grupe sortiraju od poslednjeg tipa armature ka prvom. ● ‘Sortirati prema prečniku armature’ Vrši se pomeranje pozicija u listi tako da se grupišu sve pozicije kreirane od istog prečnika. Grupe se sortiraju od one sa najmanjim do one sa najvećim prečnikom armature, s tim što se uključivanjem check box-a ‘Obrnuti poredak’ sortiraju od najvećeg ka najmanjem prečniku. Pri ažuriranju liste pozicija, nakon izbora nekog od kriterijuma sortiranja, program će poštovati ranije zadata sortiranja ukoliko je to moguće. Na kraju, napomenućemo još jednom da se sve izvršene izmene u dijalog box-u ‘Baza pozicija’ odnose na sve instance na crtežu koje imaju referencu na dati redni broj pozicije za koji je vršena promena podataka. Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti prihvatanje svih Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

202 sprovedenih akcija u dijalog box-u, te će program prepraviti crtež tako da odgovara svim izvršenim izmenama, dok je komandno polje ‘Cancel’ predviđeno za odustajanje.

7.2 Editovanje šipki (EDIT ENTITETA) Naredba za editovanje šipki ima višestruko dejstvo, u zavisnosti od toga koji je entitet sa crteža selektovan. Pomoću ove naredbe, naknadno se mogu menjati ranije pridruženi podaci za sledeće tipove entiteta: -

Šipke u podužnom izgledu (šipke, uzengije, reprezenti) Serije u osnovi, podužnom i poprečnom preseku (konstantne i promenljive) Šipke u poprečnom preseku Kote za sve tipove entiteta (šipke, serije, specifikatori)

Sa ovom naredbom se mogu editovati i mreže i njihove kote, ali će o tome biti više reči u poglavlju ‘8.7 Editovanje mreža’. Izborom naredbe ‘Edit entiteta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da selektuje entitete kojima želi da promeni podatke. Selektovanje objekata: Kako se pomoću ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinačno i grupno, to će program nakon selektovanja prvog entiteta sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure selektovanja. Obzirom da se naredbom ‘Edit entiteta’ mogu menjati podaci entitetima različitog tipa, prilikom masovnog selektovanja se može desiti da budu selektovani različiti tipovi entiteta. Da bi se ovo izbeglo, najbolje je da klikom miša na jedan entitet odredite tip objekta na koji se selekcija odnosi, a zatim da zadavanjem pravougaone oblasti selektujete ostale željene entitete.


203

7.2.1

Editovanje šipki u podužnom izgledu

Ako ste selektovali samo jednu instancu šipke, program će otvoriti dijalog box istog izgleda kao i kod naredbe za crtanje šipki proizvoljne geometrije (vidi poglavlje ‘3.1’).

Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje podataka o šipkama u podužnom izgledu U ovom dijalog box-u možete slobodno menjati sve ranije zadate podatke, pri čemu će neki od njih biti pridruženi samo selektovanoj instanci, a neki svim instancama date pozicije. - Postavljanje kuke na slobodnom kraju šipke, kao i ukidanje ili promena položaja postojeće kuke, izaziva promenu geometrije kompletne pozicije armature. To znači da će se izvedena promena odraziti na sve instance date pozicije armature, a ne samo na selektovanu. Izuzetak od ovog pravila predstavlja reprezent. Obzirom da geometrija reprezenta ne mora da ima nikakve veze sa geometrijom pozicije, promena stanja kuka će se odraziti samo na selektovani reprezent, dok će geometrija pozicije ostati nepromenjena. Za razliku od kuka, postavljanje pokazivača na slobodnom kraju šipke se odnosi samo na selektovanu instancu i nema nikakvog uticaja na geometriju pozicije. - Obzirom da jedna pozicija ne može da ima instance sa različitim tipom ili prečnikom armature, promena ovih podataka u delu dijalog box-a ‘Tip armature’ će se odraziti na sve instance pozicije armature kojoj pripada selektovana instanca. - Stanje check box-a ‘Uzengija’ takođe utiče na geometriju pozicije kojoj pripada selektovana instanca i odraziće se na sve instance date pozicije armature. Promena svih ostalih podataka će se odnositi samo na selektovanu instancu. U zatvorenoj listi ‘Pozicija’ se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste ‘Oplata’, prikazuju redni brojevi svih pozicija armature. Primetićete da se pored nekih rednih brojeva pozicija u listi nalaze određeni simboli. Simbolom ‘→’ je označen redni broj pozicije kojoj pripada selektovana instanca, simbolom ‘+’ su označeni redni brojevi svih zauzetih pozicija armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija simbol ne postavlja. Ukoliko iz ove liste izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate komandno polje ‘OK’, program će u bazi pozicija armature kreirati novu poziciju armature, čija će geometrija biti određena geometrijom selektovane instance, a pozicija koju je selektovana instanca prethodno nosila, ostaje u bazi pozicija netaknuta. Ako iz zatvorene liste ‘Pozicija’ izaberete redni broj zauzete pozicije i aktivirate komandno polje ‘OK’, tada će program izdati sledeće upozorenje. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

204

Izborom potvrdnog odgovora, selektovana instanca će biti prebačena u odabrani broj pozicije i preuzeće njenu geometriju. Grupna promena podataka U slučaju da selektujete više instanci šipki u podužnom izgledu, program će otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna instanca, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane instance neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane instance biće posebno obeleženi).

Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o šipkama u podužnom izgledu Značenja svih parametara u dijalog box-u, kao i načini na koji se oni menjaju, su isti kao kada se selektuje jedna instanca armature. Jedino pri promeni pozicije oplate i rednog broja pozicije armature postoje određene razlike, koje zavise od selektovanih instanci sa crteža. Ukoliko selektujete instance koje pripadaju različitim pozicijama armature, ili pak različitim pozicijama oplate, zatvorene liste ‘Oplata’ i ‘Pozicija’ će biti zamrznute, odnosno nedostupne za promenu. U ovakvim slučajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se poslužiti naredbom ‘Promena pozicije’ (vidi poglavlje ‘7.3’). Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim instancama biće pridruženi samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.


205

7.2.2

Editovanje serije šipki

Pored promene geometrije na samom crtežu, razvlačenjem postavljenih ‘grip’-ova, svim kreiranim serijama je moguće naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Ako ste selektovali samo jednu seriju, program će u zavisnosti od njenog tipa, otvoriti odgovarajući dijalog box u kome možete promeniti bilo koji od ranije pridruženih numeričkih podataka.

Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje podataka o serijama šipki Napomenućemo da će kod konstantnih serija u osnovi za promenu biti dostupne i pozicija oplate i pozicija armature (zatvorene liste ‘Oplata’ i ‘Pozicija’), što nije slučaj pri njihovom kreiranju, obzirom da je na početku naredbe neophodno prvo selektovati instancu sa crteža za koju se kreira data serija. Ukoliko iz zatvorene liste ‘Pozicija’ izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate komandno polje ‘OK’, program će u bazi pozicija armature kreirati novu poziciju armature, čija će geometrija biti određena geometrijom pozicije koju je selektovana serija prethodno imala, a pozicija koju je selektovana serija prethodno nosila ostaje u bazi pozicija netaknuta. Ako iz zatvorene liste ‘Pozicija’ izaberete redni broj zauzete pozicije i aktivirate komandno polje ‘OK’, tada će program izdati sledeće upozorenje:

Izborom potvrdnog odgovora selektovana serija će biti prebačena u odabrani broj pozicije, a simbol serije će preuzeti njenu geometriju.


206 Grupna promena podataka Ako selektujete više serija istog tipa, program će ponovo otvoriti odgovarajući dijalog box, ali će sada samo neki podaci u njemu biti dostupni za promenu.

Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o serijama šipki Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim serijama biće pridruženi samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.


207

7.2.3

Editovanje šipki u poprečnom preseku

Ako ste sa crteža selektovali samo jednu šipku u poprečnom preseku ili više šipki koje predstavljaju jednu celinu, bez obzira kojom je od programom predviđenih naredbi poprečni presek kreiran, otvoriće se dijalog box istog izgleda kao i kod naredbe za pojedinačno postavljanje šipki u poprečnom preseku (vidi poglavlje ‘5.1’).

Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje podataka o šipkama u poprečnom preseku Jedina razlika je u tome što je u ovom dijalog box-u edit box ‘Količina’ dostupan za promenu, tako da zadavanjem nove vrednosti možete promeniti broj komada šipki koji je postavljen pri kreiranju poprečnog preseka. Pored broja komada, možete promeniti i bilo koji od ostalih podataka u ovom dijalog box-u (redni broj pozicije, tip kotiranja, itd.). Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će zatvoriti dijalog box i sve nove podatke pridružiti selektovanim šipkama u poprečnom preseku, nakon čega će ova naredba biti završena. Ako ste izvršili i promenu broja komada šipki, program će ih rasporediti prema svom internom pravilu, a korekciju njihovog položaja možete lako izvršiti pomeranjem ‘grip’-ova koji se pri selektovanju šipki u poprečnom preseku postavljaju na svaku od njih.


208 Grupna promena podataka Ako sa crteža selektujete više šipki ili više grupa šipki u poprečnom preseku, program će otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna šipka, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane šipke neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane šipke biće posebno obeleženi).

Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o šipkama u poprečnom preseku U slučaju da su selektovane grupe šipki različitih pozicija, istovremena promena njihovih pozicija, a samim tim i oplata kojima one pripadaju, pomoću ove naredbe nije moguća, već je za tu namenu predviđena posebna naredba ‘Promena pozicije’ (vidi poglavlje ‘7.3’). Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim grupama šipki u poprečnom preseku biće pridruženi samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.


209

7.2.4

Editovanje kota

Pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’ se može menjati i stil kotiranja selektovanih kota sa crteža. Bez obzira da li ste selektovali jednu ili više kota, program će uvek otvoriti isti dijalog box.

Izgled dijalog box-a za promenu stila kotiranja Ovaj dijalog box funkcioniše na isti način kao i dijalog box koji se otvara kada se u okviru prethodno opisane naredbe ‘Kota’ (vidi poglavlje ‘6.1’) izabere njena podopcija ‘Set’. Jedina razlika je u tome što je sada dozvoljena promena stilova kotiranja samo onih ‘ArmCAD’-ovih entiteta čije su kote selektovane sa crteža. Kada iz zatvorenih lista izaberete željene stilove kotiranja aktivirajte komandno polje ‘OK’, nakon čega će program zatvoriti dijalog box, a sve selektovane kote će preurediti u skladu sa izabranim stilovima kotiranja.


210

7.2.5

Editovanje simbola preseka

Pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’ se mogu menjati i parametri koji utiču na izgled selektovanih simbola preseka. Naime, ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crteža selektovali samo jedan simbol preseka otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje simbola preseka U desnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz selektovanog simbola preseka, dok se u levom delu nalaze parametri koje možete menjati. U zatvorenoj listi ‘Stil’ se nalaze svi stilovi simbola preseka koji su ranije kreirani pomoću naredbe ‘Stilovi kotiranja’ (vidi poglavlje ‘11.2’). Izborom nekog od njih možete promeniti stil selektovanog simbola preseka.

Izborom novog stila, promenjen je izgled simbola preseka U delu dijalog box-a ‘Labela’ se nalaze parametri koji utiču na oznaku simbola preseka. Ako je prekidač ‘5!’ uključen, u edit box-u za oznaku simbola preseka možete zadati bilo koji pozitivan ceo broj (pri uključivanju ovog prekidača program u edit box-u automatski upisuje prvi slobodan broj). Ako je uključen prekidač ‘A!’ u edit box-u možete zadati bilo koje veliko slovo (pri uključivanju ovog prekidača program u edit box-u automatski upisuje prvo slobodno Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

211 slovo). Kada su oba prekidača isključena u edit box-u možete zadati potpuno proizvoljan tekst za oznaku simbola preseka.

Uključivanjem prekidača ‘A!’, za oznaku crteža je postavljeno prvo slobodno slovo Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Početak’ služe za definisanje izgleda početka linije preseka (izvorišta). Ako je check box ‘Prikaži simbol’ postavljen na uključeno stanje, na početku linije preseka će se iscrtavati simbol koji je definisan u okviru naredbe ‘Parametri’ (vidi poglavlje ‘11.1’), u suprotnom ovaj simbol se neće iscrtavati. Check box ‘Obrni stranu’ će biti dostupan za promenu samo kada je check box ‘Prikaži simbol’ postavljen na uključeno stanje i pomoću njega se vrši preslikavanje postavljenog simbola u odnosu na liniju preseka.

Kada je check box ‘Prikaži simbol’ isključen, odgovarajući simbol se ne iscrtava Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kraj’ imaju isto značenje kao i prethodno opisani check box-ovi, ali se pomoću njih definiše izgled kraja linije preseka.


212

Uključivanjem check box-ova ‘Obrni stranu’ izvršeno je preslikavanje datih simbola u odnosu na liniju preseka Pomoću check box-a ‘Upravan tekst’ se menja orjentacija oznake preseka. Naime, kada je ovaj check box isključen oznaka preseka se ispisuje u pravcu linije preseka, a kada je uključen oznaka preseka se ispisuje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na liniju preseka.

Uključivanjem check box-a ‘Upravan tekst’ promenjena je orjentacija oznake preseka Kada je check box ‘Jednodelan’ postavljen na uključeno stanje linija preseka (izvorište) se crta bez ikakvih prekida, od početka do kraja. U suprotnom, kada je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, linija preseka se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije na mestu preseka.


213

Kada je check box ‘Jednodelan’ isključen linija preseka se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije Ako je check box ‘Postavi za default’ postavljen na uključeno stanje, pri aktiviranju komandnog polja ‘OK’ program će zapamtiti trenutne vrednosti svih parametara u dijalog boxu i u daljem radu će ih koristiti kao ‘default’ vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog box-u, program će automatski isključiti ovaj check box, tako da u svakom trenutku znate da li sadržaj dijalog box-a odgovara zapamćenom ‘default’ sadržaju. U slučaju da ste sa crteža selektovali više simbola preseka otvoriće se isti dijalog box kao da ste selektovali samo jedan, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane simbole preseka neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole biće posebno obeleženi).

Izgled dijalog box-a za grupno editovanje simbola preseka Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim simbolima preseka biće pridruženi samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.


214

7.2.6

Editovanje simbola ‘konstruktivne armature’

Pomoću univerzalne naredbe ‘Edit entiteta’ mogu se menjati i podaci koji su pridruženi simbolu ‘konstruktivne armature’. Pojedinačno menjanje podataka Ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crteža selektovali samo jedan simbol ‘konstruktivne armature’, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za editovanje simbola ‘konstruktivne armature’ Ovo je potpuno isti dijalog box kao onaj koji se otvara pri kreiranju datog simbola pomoću naredbe ‘Popločavanje konstruktivnom armaturom’ (vidi poglavlje ‘4.9’), tako da ga ovde nećemo ponovo objašnjavati. Grupna promena podataka U slučaju da ste sa crteža selektovali više simbola ‘konstruktivne armature’ otvoriće se isti dijalog box kao da ste selektovali samo jedan, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane simbole neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole biće posebno obeleženi).

Izgled dijalog box-a za grupno editovanje simbola ‘konstruktivne armature’


215

7.3 Promena rednog broja pozicije (PROMENA POZICIJE) Pomoću ove naredbe imate mogućnost da selektovanim entitetima sa crteža naknadno promenite kako redni broj pozicije, tako i poziciju oplate kojoj oni pripadaju. Podaci se mogu menjati za sledeće tipove entiteta: - Šipke u podužnom izgledu (šipke, uzengije, reprezenti) - Serije u osnovi, podužnom i poprečnom preseku (konstantne i promenljive) - Šipke u poprečnom preseku Sa ovom naredbom se mogu menjati i redni brojevi pozicija mrežaste armature, ali će o tome biti više reči u poglavlju ‘8.6 Promena rednog broja pozicije mrežaste armature’. Da bi se omogućila što veća funkcionalnost, ali i smanjila mogućnost zabune, ustanovljen je niz pravila, a entiteti su podeljeni u dve kategorije. U prvu kategoriju spadaju entiteti koji mogu da prenesu geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju i tu spadaju: šipka, sve konstantne serije, poprečni presek i sve promenljive serije koje mogu da idu u specifikaciju. U drugu kategoriju spadaju entiteti koji prikazuju ‘lažnu’ geometriju i oni neće moći da prenesu geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju ili da naprave potpuno novu poziciju. Pravila su sledeća: 1. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u bilo koju nezauzetu poziciju. 2. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u zauzetu poziciju i pri tome se od korisnika zahteva da izabere koja od dve geometrije će da se pridruži ciljnoj poziciji. 3. entitet druge kategorije koji je selektovan zajedno sa bilo kojim entitetom prve kategorije iz iste pozicije ponaša se kao entitet prve kategorije. 4. svi ostali entiteti druge kategorije mogu da se prebace samo u odgovarajuće postojeće pozicije. 5. primenjuju se generalna pravila o serijama, kružnim i spiralnim šipkama i njihovoj nekompatibilnosti. Izborom naredbe ‘Promena pozicije’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crteža selektuje entitet kome želi da promeni podatke. Selektovanje objekta: Kako se podaci mogu menjati i pojedinačno i grupno, to će program nakon selektovanja prvog entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desno dugme miša ne označite kraj procedure selektovanja. Ako ste sa crteža selektovali samo jedan entitet otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:


216

Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jednog entiteta U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovanog entiteta, dok se iz zatvorene liste ‘Oplata’ za tekuću može postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate.

Zatvorena lista za promenu pozicije oplate selektovanog entiteta Sadržaj zatvorene liste ‘Pozicija’ zavisi od tipa entiteta koji je selektovan i program ispod ove liste ispisuje poruku koji se redni brojevi pozicija iz izabrane oplate u njoj nalaze, odnosno u koje se pozicije može promeniti redni broj pozicije selektovanog entiteta.


217

Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije Pored rednih brojeva nekih pozicija u ovoj listi su postavljeni određeni simboli. Simbolom ‘→’ je označen redni broj pozicije kojoj pripada selektovana instanca, simbolom ‘+’ su označeni redni brojevi svih zauzetih pozicija armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija simbol ne postavlja. Kada se iz zatvorene liste izabere redni broj slobodne pozicije, ovaj dijalog box funkcioniše na isti način kao i kada se u okviru prethodno opisane naredbe ‘Baza pozicija’ (vidi poglavlje ‘7.1’), aktivira komandno polje ‘Promeni’. Suštinska razlika je tome što se u okviru ove naredbe redni broj pozicije, kao i oplata kojoj ona pripada, menja samo selektovanom entitetu, a ne svim entitetima koje ta pozicija armature sadrži. U slučaju da se iz zatvorene liste ‘Pozicija’ izabere redni broj postojeće pozicije, dijalog box će promeniti svoj izgled. Kako selektovani entitet i izabrana pozicija armature najčešće imaju različitu geometriju, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog polja ‘OK’, se definiše da li će pri zadatoj promeni entitet preuzeti, ili će promeniti geometriju pozicije u koju se ubacuje.

Kriterijumi kojima se definiše način promene rednog broja pozicije selektovanog entiteta u zauzetu poziciju


218 Izbor željenog kriterijuma se vrši klikom miša na radio button ili na njegov naziv, a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i ažurira crtež u skladu sa zadatom promenom. Ako je selektovani entitet reprezent, program neće nuditi ove kriterijume, već će reprezentu automatski dodeliti geometriju izabrane pozicije, iz prostog razloga što geometrija reprezenta nema nikakve veze sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na crtežu. Grupna promena podataka U slučaju da sa crteža selektujete više entiteta, program će otvoriti isti dijalog box kao da je selektovan jedan entitet, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane entitete neće biti prikazani.

Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe entiteta Ako selektovani entiteti pripadaju različitim pozicijama oplate, zatvorena lista ‘Pozicija’ će biti nedostupna za promenu sve dok iz zatvorene liste ‘Oplata’ ne izaberete željenu poziciju oplate. Obzirom da za entitete različitih tipova armature pri promeni pozicije važe različita pravila, sadržaj zatvorene liste ‘Pozicija’ sada odgovara preseku sadržaja odgovarajućih listi, koji bi se dobili pojedinačnim selektovanjem svakog od entiteta iz date grupe. U određenim slučajevima se može desiti da istovremena promena pozicije svih selektovanih entiteta nije moguća. Tada program neke entitete izuzima iz selekcije i u dijalog box-u ispisuje odgovarajuće upozorenje. Takođe, program entitete koji su izuzeti iz selekcije, u delu dijalog box-a koji je rezervisan za prikaz selektovanih entiteta, prikazuje posebnom bojom. To se na primer dešava kada se sa crteža selektuju instance konstantnih i reprezenti varijabilnih pozicija. Obzirom da se pozicije instanci mogu menjati u postojeće konstantne ili u slobodne pozicije, a pozicije reprezenata varijabilnih pozicija samo u postojeće varijabilne pozicije, zajednička promena nije moguća, tako da se jedna od ove dve vrste entiteta mora izostaviti iz selekcije.


219

Reprezent varijabilne pozicije je izostavljen iz selekcije Naredba ‘Promena pozicije’ se najčešće primenjuje kada se na istom crtežu nalaze dva slična konstruktivna elementa koji pripadaju različitim pozicijama oplate. U tom slučaju treba da armaturu koju ste kreirali za jedan konstruktivni element prvo kopirate, a zatim da pomoću naredbe ‘Promena pozicije’ grupnim selektovanjem prebacite sve iskopirane instance u drugu oplatu. Naknadnim izmenama možete lako da kreirate geometriju tog drugog konstruktivnog elementa. Naravno, na sličan način možete kreirati konstruktivne elemente, ili pojedinačne instance armature koje imaju sličnu geometriju sa postojećim i u okviru iste pozicije oplate. Promena pozicije oplate za grupno selektovane instance imaće primenu i pri ubacivanju u sastav crteža ranije kreiranih blokova sa armaturom. Na kraju ćemo još jednom napomenuti da se pomoću ove naredbe menja redni broj pozicije samo selektovanim entitetima sa crteža, a ne svim entitetima koje date pozicije sadrže.

7.4 Nastavljanje armature Kako se pri eksportu usvojene armature u našim statičkim programima ne vodi računa o maksimalnoj dužini šipki armature, koja je određena uslovima transporta, a svakako nismo ni u mogućnosti da automatski odredimo optimalno mesto za nastavljanje armature (zona najmanjih naprezanja), to smo u ‘ArmCAD’-u razvili naredbu pomoću koje se na proizvoljno odabranom mestu, selektovana instanca ili cela pozicija armature kojoj ona pripada može nastaviti na preklop. Svakako da će ova naredba imati primenu i kada se armatura iscrtava samostalno u programu ‘ArmCAD’. Izborom naredbe ‘Nastavljanje armature’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu poruka:

, na komandnoj liniji se javlja sledeća

Referentna tačka (Više istih): Sada se od korisnika očekuje da selektuje tačku sa instance u odnosu na koju će se izvršiti nastavljanje armature, ili da sa komandne linije izabere podopciju ‘Više istih’. Pomoću ove podopcije možete da izvršite nastavljanje jednosegmentne šipke, kreiranjem zadatog broja šipki iste dužine i ona će biti objašnjena na kraju poglavlja. Pomoću ove naredbe možete odabrati proizvoljnu tačku sa bilo koje instance pozicije armature na crtežu i sa simbola serije u osnovi. Nastavljanje armature za reprezente, simbole šipki u poprečnom preseku, kao i za serije u poprečnom i podužnom preseku nema smisla.


220 Napomenućemo da pri izboru tačke sa instance treba koristiti OSNAP kriterijume za precizno pogađanje tačaka. Nakon izbora referentne tačke program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature U gornjem delu dijalog box-a je prikazan redni broj pozicije, broj komada, prečnik i vrsta armature instance sa koje je izabrana referentna tačka. Ispod ovih podataka se nalaze prekidači, koji rade kao ‘radio button’-i i pomoću njih se vrši izbor jednog od ponuđenih načina zadavanja potrebne dužine nastavljanja armature. Naime, u zavisnosti od izabranog tipa sidrenja iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, program od tekućeg propisa preuzima ranije definisanu dužinu sidrenja zategnute (‘ls1’), odnosno pritisnute armature (‘ls2’) (vidi poglavlje ‘11.3’) i prikazuje je u edit box-u ‘ls=’. Znači, ako je na uključeno stanje postavljen prekidač ‘ls=ls1’, tada će prikazana vrednost u edit box-u ‘ls=’ predstavljati potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature, a ako je na uključeno stanje postavljen prekidač ‘ls=ls2’, tada će prikazana vrednost predstavljati potrebnu dužinu sidrenja pritisnute armature.

U edit box-u ‘ls=’ je prikazana dužina preklopa za pritisnutu armaturu ‘ls2’ i marku betona MB 30


221 Postavljanjem prekidača ‘ls=n x Ø’ na uključeno stanje, imate mogućnost da dužinu nastavljanja armature izrazite u funkciji zadatog broja prečnika selektovane instance armature. Naime, tada će za editovanje biti dostupan i edit box ‘n=’, te će u edit box-u ‘ls=’ program prikazati proračunatu dužinu preklopa, koja predstavlja proizvod zadate konstante u edit box-u ‘n=’ i prečnika selektovane šipke.

U edit box-u ‘ls=’ je prikazana dužina preklopa u funkciji zadatog broja prečnika selektovane instance armature ‘ls=40x1.4’ Pored edit box-a ‘n=’, sada je za promenu dostupan i edit box ‘ls=’ i u njemu možete zadati potpuno proizvoljnu vrednost za dužinu nastavljanja armature.

Dužina preklopa je zadata direktno u edit box-u ‘ls=’ Ako check box ‘Postavi za default’ postavite na uključeno stanje, program će zapamtiti trenutne vrednosti svih parametara u dijalog box-u i u daljem radu će ih koristiti kao ‘default’ vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog box-u, program će automatski isključiti ovaj check box, tako da u svakom trenutku znate da li sadržaj dijalog box-a odgovara zapamćenom ‘default’ sadržaju. Obzirom da se ovaj dijalog box pojavljuje u okviru nekoliko naredbi


222 (‘Proizvoljna’, ‘Sidrenje armature’, ...), ‘default’ stanje zapamćeno kod jedne od njih će važiti i za sve ostale. Pomoću check box-a ‘Cela pozicija’ se definiše da li će se zadato nastavljanje izvršiti samo nad selektovanom instancom, ili nad celom pozicijom armature kojoj ona pripada. Naime, kada je ovaj check box postavljen na isključeno stanje nastavlja se samo selektovana instanca, a kada je on postavljen na uključeno stanje nastavljaju se sve instance date pozicije armature. Izbor komandnog polja ‘Cancel’ će označiti odustajanje od naredbe, dok će aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ ona biti završena. U slučaju da je za nastavljanje selektovana instanca pozicije armature, tada će program kreirati dve nove instance koje se na zadatom mestu nastavljaju preklapanjem za zadatu vrednost u dijalog box-u.

Izgled nastavljene šipke Kada je check box ‘Cela pozicija’ postavljen na isključeno stanje, a selektovana pozicija ima instancu i na nekom drugom delu crteža, program će kreirane dve nove pozicije armature. Kada je selektovana pozicija koja ima samo jednu instancu na crtežu, geometrija stare pozicije će biti prepravljena, a program će kreirati samo jednu novu poziciju armature. Ako je check box ‘Cela pozicija’ postavljen na uključeno stanje, geometrija stare pozicije i svih njenih instanci će biti prepravljena, a program će kreirati samo jednu novu poziciju armature. U slučaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi, program će kreirati dve nove serije kod kojih su pravac i dužina rasprostiranja isti kao kod selektovane serije, ali će geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate uslove nastavljanja armature.


223

Izgled nastavljene serije u osnovi Više istih Ako nakon aktiviranja naredbe ‘Nastavljanje armature’ izaberete podopciju ‘Više istih’, na komandnoj liniji će se pojaviti nova poruka. Selektujte jednosegmentnu šipku: Sada se od korisnika očekuje da sa crteža selektuje jednosegmentnu šipku ili simbol serije u osnovi koja je kreirana od jednosegmentne šipke. Nakon izvršene selekcije, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature podopcijom ‘Više istih’ Levi deo dijalog box-a je isti kao i dijalog box koji se otvara kada se selektuje tačka sa instance, dok je u desnom delu prikazana geometrija selektovane jednosegmentne šipke i podatak o njenoj dužini (‘Dužina’). U edit box-u ‘Broj delova’ se zadaje broj šipki iste dužine koje će program kreirati umesto selektovane šipke, a koje se nastavljaju preklapanjem za zadatu vrednost u levom delu dijalog Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

224 box-a (‘ls’), dok se u edit box-u ‘Dužina jednog dela’ zadaje željena dužina jedne šipke. Ova dva edit box-a rade vezano, odnosno za zadati broj delova se proračunava njihova dužina i obrnuto.

Zadata je podela šipke na 3 dela iste dužine Prikaz šipke se pri menjanju ovih vrednosti osvežava, tako da uvek odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, a pored podatka o dužini selektovane šipke se ispisuje i efektivna dužina preklopa (‘ls,ef=’) kreiranih šipki. Ako je nastavljanje izvršeno na osnovu zadatog broja delova, efektivna dužina preklopa (‘ls,ef=’) je jednaka zadatoj dužini preklopa u levom delu dijalog box-a (‘ls=’). Kada se nastavljanje vrši zadavanjem dužine jednog dela, jasno je da efektivna dužina preklopa (‘ls,ef=’) ne može uvek da bude jednaka zadatoj dužini preklopa (‘ls=’) i tada se broj delova računa tako da bude zadovoljen uslov da je ‘ls,ef’ >= ‘ls’. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program zatvara dijalog i izvršava zadato nastavljanje.

Izgled nastavljene šipke Ako je check box ‘Cela pozicija’ postavljen na isključeno stanje, biće kreirana nova pozicija armature sa geometrijom šipki koje su dobijene nastavljanjem. Ako je ovaj check box


225 uključen, program će prepraviti geometrija postojeće pozicije i izvršiće nastavljanje svih njenih instanci na crtežu. U slučaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi koja je kreirana od jednosegmentne šipke, program će kreirati zadati broj novih serija kod kojih su pravac i dužina rasprostiranja isti kao kod selektovane serije, ali će geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate uslove nastavljanja armature.

Izgled nastavljene serije u osnovi


226

7.5 Sidrenje armature Ako pri postavljanju armature niste vodili računa o njenom sidrenju, pomoću ove naredbe imate mogućnost da armaturu naknadno produžite za potrebnu dužinu sidrenja. Izborom naredbe ‘Sidrenje armature’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu

, na komandnoj liniji se javlja sledeća poruka:

Selektujte šipku za sidrenje: Sada se od korisnika očekuje da selektuje instancu pozicije ili simbol serije u osnovi koji je potrebno sidriti. Kako se u jednom koraku može sidriti samo jedan od krajeva šipke, to je u proceduri selekcije potrebno odabrati tačku koja je bliža željenom kraju šipke koji je potrebno produžiti. Nakon izvršene selekcije otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za sidrenje armature Značenje svih parametara u levom delu dijalog box-a je isto kao kod prethodno opisane naredbe ‘Nastavljanje armature’, dok je desni deo dijalog box-a rezervisan za prikaz selektovanog kraja šipke i na njemu je isprekidanom linijom iscrtan oblik sidrenja koji je izabran iz zatvorene liste ‘Oblik sidrenja’.

Sadržaj liste za izbor oblika sidrenja ’ služi za osno preslikavanje izabranog oblika sidrenja oko ose krajnjeg Komandno polje ‘ segmenta selektovane šipke.


227

Komandno polje za osno preslikavanje izabranog oblika sidrenja Ako iz zatvorene liste ‘Oblik sidrenja’ izaberete oblik sidrenja koji se sastoji od dva segmenta, u dijalog box-u će za promenu postati dostupan i edit box ‘d1’ u kome se zadaje dužina odgovarajućeg segmenta, dok se dužina drugog segmenta računa po formuli ‘ls-d1’.

Edit box za definisanje dužine segmenata ‘d1’ Na sličan način se definiše i geometrija oblika sidrenja koji se sastoji od tri segmenta. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box, a selektovani kraj šipke sidri u skladu sa zadatim parametrima. Primenu ove naredbe ćemo pokazati na jednom jednostavnom primeru, kada je u donjoj zoni ploče potrebno postaviti seriju šipki u osnovi. U prvom koraku kreiraćemo geometriju šipke tako da ide do unutrašnje ivice srednjeg oslonca, ne vodeći računa o potrebnoj dužini sidrenja.


228

Aktiviranjem naredbe ‘Sidrenje armature’, lako ćemo postavljenu šipku prepustiti preko srednjeg oslonca za zadatu dužinu sidrenja pritisnute armature.

Od ovako korigovane geometrije šipke kreiraćemo ispravnu seriju u osnovi. Svakako da smo redosled poteza mogli i da obrnemo. Naime, mogli smo prvo da kreiramo seriju u osnovi od prvobitno kreirane geometrije šipke, a da tek onda aktiviramo naredbu za sidrenje armature. Naredba za sidrenje armature će imati veliku primenu i pri korekciji importovane armature iz programa za statički proračun u gornjoj zoni ploča, obzirom da postupak nije jednoznačan kao kod usvajanja armature u donjoj zoni, kada imamo jasno oivičene oblasti sa gredama i linisjkim osloncima. Znači pri zadavanju oblasti armiranja u gornjoj zoni pokrijte samo računski potrebnu armaturu, a zatim, nakon importa ove armature u ‘ArmCAD’, pomoću naredbe ‘Sidrenje armature’ svaku od šipki iz kreiranih serija u gornjoj zoni produžite za potrebnu dužinu sidrenja.


229

7.6 Ubacivanje segmenta Pomoću ove naredbe imate mogućnost da na proizvoljno selektovanom mestu na instanci ubacite ‘grip-point’, čime se praktično jedan segment šipke deli na dva nova. Sličan efekat se dobija i kada se u okviru naredbe ‘Baza pozicija’, iz padajućeg menija koji se otvara na desni klik miša preko tekućeg segmenta, aktivira jedna od ponuđenih naredbi ‘Novi segment - iza’ ili ‘Novi segment - ispred’. Razlika je u tome što se u bazi pozicija ubacuje novi segment a pomoću ove naredbe se postojeći deli na dva nova. Izborom naredbe ‘Ubacivanje , program će segmenta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu sa komandne linije zahtevati da selektujete mesto na željenoj instanci na kome je potrebno ubaciti novi ‘grip-point’. Referentna tačka:

1. LM

Izbor referentne tačke Nakon izvršene selekcije naredba će biti završena, a na željenom mestu će biti ubačen ‘grippoint’.


230

Na izabranom mestu je ubačen novi ‘grip-point’ Razvlačenjem ovako postavljenog ‘grip-point’-a, sada lako možete prepraviti geometriju date instance.


231

7.7 Izbacivanje segmenta Ova naredba ima suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe ‘Ubacivanje segmenta’. Naime, izborom naredbe ‘Izbacivanje segmenta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Šipka’ ili klikom miša na ikonu segment instance koji treba izbaciti.

, program će sa komandne linije zahtevati da selektujete

Selektovanje objekta:

1. LM

Selektovanje segmenta instance za brisanje Nakon izvršene selekcije program prepravlja geometriju pozicije kojoj pripada data instanca, uklanjanjem izabranog segmenta. To praktično znači da se na ovaj način izabrani segment uklanja sa svih instanci date pozicije armature.


232

Selektovani segment je uklonjen Ukoliko želite da promenite geometriju samo jedne instance, potrebno je da joj prvo promenite redni broj pozicije pomoću naredbe ‘Promena pozicije’, a zatim da izvršite brisanje željenog segmenta. Isti efekat bi se dobio i kada bi se u okviru naredbe ‘Baza pozicija’, iz padajućeg menija koji se otvara na desni klik miša preko tekućeg segmenta, aktivirala naredba ‘Brisanje segmenta’.


233

8. CRTANJE MREŽASTE ARMATURE Mreže predstavljaju posebnu celinu u programu i sve naredbe za rad sa mrežastom armaturom se nalaze u padajućem meniju ‘Mreže’, a pri izradi specifikacije se kreiraju posebne tablice u kojima se prikazuju samo podaci koji se odnose na mrežastu armaturu. Ako na jednom crtežu imate i običnu i mrežastu armaturu, za preporuku je da zbog preglednosti crteža i eventualno odvojenog štampanja na hartiji, pre postavljanja mreža, za tekući postavite ‘Layer’ koji je rezervisan samo za prikaz mreža. U osnovi postoje dva načina za postavljanje mreža. Jedan je pojedinačan, kada se jedna po jedna tabla mreža postavlja na željeno mesto na crtežu, a drugi je serijsko postavljanje više mreža unutar zadate konture. U serijskom načinu postavljanja mreža, definiše se kontura oblasti unutar koje je potrebno postaviti jednu istu poziciju mrežaste armature, a program ih sam raspoređuje na osnovu zadatih dimenzija mreža, preklopa i zadatog načina postavljanja. Postoji i treći način a to je kada se mreže prikazuju simbolom isprekidane linije u poprečnom preseku.

8.1 Pojedinačno postavljanje mreža (POJEDINAČNO POSTAVLJANJE) Pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’, vrši se pojedinačno postavljanje jedne po jedne cele table mreže na željeno mesto na crtežu. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu


Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’ U desnom delu dijalog box-a se nalazi prostor rezervisan za prikaz izgleda cele table mreže koja se postavlja ovom naredbom, dok je u levom gornjem uglu prikazan sadržaj kote koji odgovara trenutnom stanju zadatih parametara u dijalog box-u.


234

Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadržaja kote Iz zatvorene liste ‘Kota’ za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja, dok u edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona, gornja zona, ... ). Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata, dok se u zatvorenoj listi ‘Pozicija’ prikazuju sve, kako slobodne tako i zauzete pozicije, koje odgovaraju postavljenoj tekućoj poziciji oplate. U listi je svaka zauzeta pozicija jasno naznačena simbolom ‘+’ koji se nalazi ispred njenog rednog broja, te se i pri pojedinačnom i pri serijskom postavljanju mreža, iz liste može potpuno ravnopravno odabrati i slobodna i zauzeta pozicija armature. Kod obične armature to nije slučaj, već postoje odvojene naredbe za postavljanje novih pozicija i ranije definisanih postojećih pozicija. Razlog je u tome, što kod obične armature svaka različita geometrija šipke, bez obzira što ima isti prečnik, mora biti označena drugim rednim brojem pozicije, dok kod pozicioniranja mreža promenu rednog broja pozicija ne uslovljavaju njene različite dimenzije na crtežu, već samo odabrani tip mreže. Kako je programom predviđeno da se jedna pozicija mrežaste armature može sastojati od proizvoljnog broja preklopljenih mreža, ali od maksimalno tri različita tipa mreža, to se u delu dijalog box-a ‘Tip mreže’ nalaze tri zatvorene liste (‘M1’, ‘M2’, ‘M3’) i tri edit box-a (‘n1=’, ‘n2=’, ‘n3=’), pomoću kojih se definiše sastav pozicije mrežaste armature.

Deo dijalog box-a za definisanje sastava pozicije mrežaste armature


235 Iz zatvorenih listi se bira jedan od ponuđenih tipova mreža, dok se u odgovarajućem edit boxu zadaje broj komada istih tabli odabrane mreže koje se postavljaju jedna preko druge. Sadržaj liste sa ponuđenim vrstama mrežaste armature možete sami definisati i prilagoditi svojim potrebama pomođu naredbe ‘Baza tipskih mreža’ (vidi poglavlje ‘10.3’). Na početku zatvorenih listi ‘M2’ i ‘M3’ se nalazi prazno polje, koje označava da nije odabrana ni jedna mreža iz liste i u tom slučaju će odgovarajući edit box-ovi ‘n2=’, odnosno ‘n3=’, biti nedostupni za editovanje. Znači, ako se pozicija sastoji samo od jednog tipa mreža, tada je potrebno iz zatvorene liste ‘M1’ odabrati željenu mrežu i eventualno u edit box-u ‘n1=’ zadati broj komada tog tipa mreže koji se postavlja jedan preko drugog, dok u listama ‘M2’ i ‘M3’ treba da stoji prazno polje. Ako se pak pozicija armature sastoji recimo od dva različita tipa mreža, tada i iz liste ‘M2’ treba odabrati željeni tip mreže i u edit box-u ‘n2=’ zadati eventualno veći broj od ‘default’ ponuđene vrednosti ‘1’. Napomenućemo da će podaci o trećem tipu mreže ‘M3’ i ‘n3=’ biti nedostupni za editovanje sve dok u listi ‘M2’ stoji prazno polje. Dimenzije cele table i preklopa, koji će važiti za datu poziciju mrežaste armature, određeni su vrednostima u sledećim edit box-ovima: ‘B =’ ‘L =’ ‘dB =’ ‘dL =’

širina cele table mreže dužina cele table mreže veličina preklopa u pravcu širine table veličina preklopa u pravcu dužine table

Edit box-ovi za definisanje dimenzija cele table i preklopa Program po ‘default’-u za dimenzije table i preklopa usvaja vrednosti koje su u bazi tipskih mreža pridružene odabranom tipu mreže iz liste ‘M1’, ali ih svakako možete promeniti zadavanjem novih vrednosti u odgovarajućim edit box-ovima. Napomenućemo da ako se pozicija sastoji od različitih tipova mreža, one će sve imati iste dimenzije i odgovaraće postavljenim vrednostima u edit box-ovima ‘B=’, ‘L=’, ‘dB=’ i ‘dL=’. Pored mogućnosti zadavanja željenih vrednosti u svakom od ovih edit box-ova, program omogućava i izlaz na crtež. Naime, sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje ‘!’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež i vrši izbor dve tačke čije će međusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost.


236

Komandna polja za izlazak na crtež Edit box ‘α=’ i radio button-i ‘B’ i ‘L’, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Nagib mreže’, su predviđeni za crtanje projekcije mreže koja se u konstrukciji postavlja pod nekim uglom u odnosu na ravan crteža (na pr. pri izradi nacrta armature stepeništa). U tim slučajevima se u edit box-u ‘α=’ unosi ugao nagiba mreže u konstrukciji, a izborom jednog od dva ponuđena radio button-a se definiše da li je mreža nagnuta po širini (‘B’) ili po dužini (‘L’). Na osnovu zadatih podataka program računa dimenzije projekcije mreže koju postavlja na crtež. Napomenućemo da će se u tekstu kote, kao i pri izradi specifikacije, koristiti prave dimenzije date mreže, a ne dimenzije projekcije.

Deo dijalog box-a za definisanje nagiba mreže (zadat je nagib mreže od 30° u pravcu širine cele table) Pomoću check box-a ‘Obostrano’ imate mogućnost da u sadržaj kote mreža koje postavljate, postavite simbol ‘±’ (ili neki drugi simbol definisan tekućim stilom kotiranja) koji će označiti da se na datom mestu mreže istovremeno postavljaju u obe zone (pri izradi specifikacije program će zadatu količinu mreža udvostručiti). Check box ‘Specifikacija’ je po ‘default’-u postavljen na uključeno stanje, što znači da će zadati broj komada odabranih tipova mreža, pri izradi specifikacije armature ući u ukupan broj komada odabranih tipova mreža za datu poziciju. Komandno polje ‘Dijagonala’, koje se nalazi ispod prikaza table mreže, je predviđeno za izbor jednog od moguća dva položaja dijagonale na kojoj se ispisuje sadržaj kote na crtežu.


237

Komandno polje za izbor položaja dijagonale Napomenućemo da ako iz liste pozicija odaberete neku od zauzetih pozicija, nećete moći da menjate dimenzije table, odabrane tipove mreža kao ni njihovu količinu, jer bi se promenom ovih podataka promenio i karakter ranije definisane pozicije mrežaste armature. Svi ostali podaci u dijalog box-u biće dostupni za editovanje i možete ih slobodno menjati prema trenutnim potrebama na crtežu. Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj mreže na crtežu. Referentna tačka (Nazad) : U toku procedure definisanja položaja mreže na crtežu, program će sa komandne linije uvek nuditi i podopciju ‘Nazad’, čijim se izborom poslednji korak u proceduri poništava. Nakon zadavanja položaja referentne tačke (po ‘default’-u se za referentnu tačku uvek usvaja donji levi ugao uspravne table), program će sa komandne linije zahtevati da odredite i tačku koja definiše zaokrenutost uspravne table u odnosu na horizontalu. Tačka koja određuje ugao (Nazad) : Kako usvojeni uspravan položaj mreže i proglašavanje njenog donjeg levog ugla za referentni ne mora uvek da odgovara realnim potrebama na crtežu, to će program sa komandne linije zahtevati da izborom treće tačke odredite orijentaciju postavljanja date mreže. Orijentacija (Nazad) : U zavisnosti od trenutnog položaja miša, program će u ‘Drag’ modu iscrtavati jedan od mogućih osam položaja koje mreža može zauzeti na crtežu.


238

Mogući položaji mreže koja se postavlja u horizontalnom pravcu Na prethodnim slikama su prikazani mogući položaji za mrežu koja se postavlja u horizontalnom pravcu, s tim što potpuno ista pravila važe i kada je ona zarotirana u odnosu na horizontalu. Brojem ‘1’ je obeležena ‘Referentna tačka’, brojem ‘2’ ‘Tačka koja određuje ugao’, dok je brojem ‘3’ obeležena tačka koja određuje orijentaciju date mreže. Iz svega prethodno rečenog sledi zaključak, da se pri izboru prve dve tačke ne treba obazirati na uspravan izgled mreže koji je program po ‘default’-u usvojio, već je samo bitno da odabrana referentna tačka na crtežu predstavlja jedno teme mreže, a tačka koja određuje njenu Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

239 nagnutost u odnosu na horizontalu, prati nagnutost jedne od njenih ivica. Naknadnim izborom orijentacije, mreža će lako zauzeti željeni položaj. Selektovanjem postavljene mreže sa crteža, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova jasno se vidi da je kontura mreže zajedno sa kotom vezana u jednu celinu.

‘Grip’-ovi na celoj tabli mreže Pomeranjem ‘grip’-ova, dimenzije postavljene mreže se mogu i povećavati i smanjivati, a položaj kote lako menjati. U slučaju da konturu postavljene mreže povećate, program će unutar nove geometrije dodati nove table mreže sa istom oznakom pozicije, te ćete dobiti isti efekat kao da ste koristili naredbu za serijsko postavljanje mreža.

Kreiranje serije mreža pomeranjem ‘grip’-ova cele table Za veličinu preklopa program će koristiti podatke koji su pridruženi mreži koja se ‘grip’-uje, a redosled i ugao slaganja će biti određen njenim položajem na crtežu. Praktično, pojedinačnim Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

240 postavljanjem mreže, takođe se kreira serija koja u svom specijalnom obliku po geometriji odgovara dimenzijama jedne cele table odabrane pozicije mrežaste armature. Ako je potrebno postaviti jedno parče mreže koje ima manje dimenzije od cele table, tada je mnogo lakše pomoću naredbe ‘Serija mreža’, o kojoj će biti više reči u sledećem poglavlju, zadati konturu čija je geometrija određena dimenzijama datog parčeta mreže.

8.2 Serijsko postavljanje mreža unutar zadate konture (SERIJA MREŽA) Pomoću naredbe ‘Serija mreža’ se unutar proizvoljno zadate konture mogu automatski postaviti mreže jedne pozicije. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija , ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom na ikonu polilinije koja će odrediti geometriju konture, pa komandna linija dobija sledeći izgled: Prva tačka (Pravougaonik/Krug): Program sada očekuje da zadate prvu tačku polilinije, ili da sa komandne linije izaberete jednu od ponuđenih podopcija koje služe za lakše definisanje kontura koje se često javljaju u inženjerskoj praksi. Procedura definisanja polilinije koja određuje geometriju konture (kao i podopcija ‘Krug’) je ista kao i kada se kreira geometrija proizvoljne šipke (vidi poglavlje ‘3.1’), s tim što se ovde već nakon izbora druge tačke na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija ‘Zatvori’. Sledeća tačka (Luk/Nazad/Zatvori) : Izborom ove podopcije se povezuju poslednja zadata tačka i prva tačka polilinije, a samim tim se i definisanje geometrije konture završava. Napomenućemo da pomoću ove naredbe nije dozvoljeno postavljanje mreža unutar kontura čiji se segmenti presecaju, tako da u proceduri zadavanja prelomnih tačaka polilinije program neće dozvoliti izbor tačke koja bi dovela do presecanja segmenata date polilinije. U slučaju da povezivanje poslednje zadate i prve tačke polilinije, pri izboru podopcije ‘Zatvori’, dovodi do presecanja nekog segmenata polilinije naredba se prekida. Izborom podopcije ‘Pravougaonik’, program će sa komandne linije zahtevati da odredite prvi ugao pravougaone oblasti. Prvi ugao (Centar/Traka): Nakon izbora ove tačke, potrebno je da zadate i suprotan ugao pravougaone oblasti unutar koje se postavljaju mreže. Suprotni ugao: Pri pomeranju pokazivača, program će stalno u ‘Drag’ modu iscrtavati pravougaonik čija je dijagonala određena trenutnim položajem pokazivača. Izborom drugog temena pravougaonika, kontura će biti potpuno određena. Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije ‘Pravougaonik’ na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija ‘Centar’. Ovo je zgodan način za definisanje proizvoljnog pravougaonika kada želimo da se njegova srednja tačka (presek dijagonala), nađe na određenom položaju na


241 crtežu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije zahteva da se odredi tačka u kojoj će se nalaziti presek dijagonala pravougaonika. Centar pravougaonika: Nakon izbora centra pravougaonika, potrebno je zadati tačku koja određuje jedno njegovo teme. Ugao: I u ovom slučaju, program u ‘Drag’ modu iscrtava pravougaonik čija geometrija odgovara trenutnom položaju pokazivača. Za crtanje pravougaonika, programom je predviđen još jedan način. Naime, kada se izborom podopcije ‘Pravougaonik’ uđe u proceduru crtanja pravougaonika, na komandnoj liniji se pored podopcije ‘Centar’ javlja i podopcija ‘Traka’. Njenim aktiviranjem program će sa komandne linije zahtevati da zadate prvo početnu, Prva tačka: a potom i krajnju tačku srednje linije pravougaonika. Druga tačka: Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program će u ‘Drag’ modu iscrtavati pravougaonik čija geometrija odgovara trenutnom položaju pokazivača, a sa komandne linije ća zahtevati da izaberete tačku na crtežu koja određuje širinu trake, ili da izborom podopcije ‘Širina’ sa tastature zadate željenu vrednost. Treća tačka (Širina): Ovaj način zadavanja pravougaone oblasti se najčešće koristi kada se mreže postavljaju u gornjoj zoni, iznad zida ili grede čiji položaj određuje srednju liniju pravougaone oblasti. Bez obzira na koji ste od prethodno opisanih načina odredili konturu oblasti, po njenom zatvaranju program će automatski otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o seriji mreža.

Izgled dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka o seriji mreža Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

242 Većina prikazanih parametara ima isto značenje kao i parametri u dijalog box-u prethodno opisane naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’, pomoću koje se mreže postavljaju pojedinačno, s tim što su ovde dodati još i podaci koji su neophodni za ispravno kreiranje serije mreža iste pozicije. Napomenućemo da se i ovde iz liste pozicija mogu odabrati i slobodne i zauzete pozicije, jer kako smo to već naglasili ranije, redni broj pozicije nije određen dimenzijom datog parčeta mreže na crtežu, već isključivo tipom mreže i dimenzijom cele table iz koje se može iskrojiti dato parče. Kako se pri postavljanju mreža mora zadovoljiti uslov njihovog međusobnog preklapanja u oba pravca, to se ispod edit box-ova kojima se reguliše veličina cele table nalaze i dva edit box-a ‘dB=’ i ‘dL=’ u kojima se zadaje veličina preklopa u pravcu širine i u pravcu dužine cele table. Program po ‘default’-u za veličinu preklopa usvaja vrednosti koje su pridružene odabranom tipu mreže iz liste ‘M1’, ali ih svakako možete promeniti zadavanjem novih vrednosti u odgovarajućim edit box-ovima.

Edit box-ovi za definisanje preklopa U produžetku svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje za izlaz na crtež (‘!’), kao i komandno polje ‘n’, pomoću koga se vrednost preklopa računa na osnovu zadatog broja celih tabli koje program postavlja u pravcu odgovarajuće dimenzije referentne table.

Komandna polja za zadavanje broja celih tabli


243 Aktiviranjem komandnog polja ‘n’, koje se nalazi u produžetku edit box-a ‘dB=’, otvara se novi dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za zadavanje broja celih tabli U edit box-u ‘nB=’ se zadaje broj celih tabli, dok se u zamrznutom edit box-u ‘dB=’ prikazuje proračunata vrednost preklopa za uneti broj tabli. U produžetku edit boxa ‘nB=’ se prikazuju brojevi celih tabli sa kojima je moguće izvršiti popločavanje u pravcu širine referentne table, dok se u produžetku edit boxa ‘dB=’ prikazuje vrednost preklopa koja je pridružena odabranom tipu mreže iz liste ‘M1’. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ se tekući dijalog box zatvara, a u edit box-u ‘dB=’, osnovnog dijalog box-a za definisanje numeričkih podataka serije mreža, se prikazuje proračunata vrednost preklopa. Napomenućemo da će se u slučaju aktiviranja komandnog polja ‘n’, koje se nalazi u produžetku edit box-a ‘dL=’, otvoriti isti dijalog box, ali će se u njemu umesto edit box-ova ‘nB=’ i ‘dB=’ nalaziti edit box-ovi ‘nL=’ i ‘dL=’. U slučaju da popločavanje ranije zadate konture nije moguće izvršiti sa celim brojem tabli u željenom pravcu, pri aktiviranju komandnog polja ‘n’ program izdaje sledeće obaveštenje:

U prostoru rezervisanom za prikaz izgleda serije mreža, kreirana kontura se popunjava odabranom pozicijom mreže i to prema pravilima koja su određena zadatim parametrima u ovom dijalog box-u. Kako algoritam za popločavanje zadate konture nije baš jednostavan i zahteva neko vreme, to se pri promeni bilo kog od parametara koji utiču na način postavljanja mreža unutar zadate konture, sa crteža uklanjaju postavljene mreže, a ažuriranje njihovog novog položaja se vrši tek na zahtev korisnika aktiviranjem komandnog polja ‘Popločaj’.


244

Komandno polje za ažuriranje položaja mreža Primetićete da je na crtežu serije mreža jedna tabla uvek markirana drugom bojom, što označava da je program tu tablu usvojio za referentnu. Na osnovu položaja ove table program postavlja mreže unutar serije.

Položaj referentne table je jasno naznačen Kako po ‘default’-u odabrani položaj referentne table mreže najčešće neće zadovoljiti konkretne potrebe na crtežu, izborom komandnog polja ‘Ref. tabla <’, program dozvoljava izlazak na crtež i izbor potpuno proizvoljnog položaja referentne table. Referentna tačka (Nazad) : Sama procedura definisanja položaja referentne table u potpunosti odgovara već opisanoj proceduri određivanja položaja table mreže pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’ (vidi poglavlje ‘8.1’). Po povratku u dijalog box, aktiviranjem komandnog polja ‘Popločaj’, program će mreže presložiti, poštujući novi položaj referentne table. Komandno polje ‘Dijagonala’ je, isto kao i kod pojedinačnog postavljanja mreža, predviđeno za promenu položaja dijagonale. U delu dijalog box-a ‘Ofset’ se nalaze dva edit box-a koji služe za zadavanje ofseta. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

245

Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je određena kontura oblasti U edit box-u ‘a=’ se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom je definisana oblast popločavanja, dok edit box ‘a seg=’ služi za zadavanje ofseta tekućeg segmenta polilinije. Tekući segment je na prikazu izgleda serije mreža jasno naznačen crvenom bojom, a njegova promena se vrši jednostavnim klikom miša preko željenog segmenta polilinije.

Zadavanje ofseta tekućeg segmenta polilinije Napomenućemo da se segmenti polilinije ofsetuju ka unutrašnjosti oblasti popločavanja, ako su zadate vrednosti ofseta pozitivne, odnosno od unutrašnjosti, ako su zadate vrednosti negativne. Pored svih prethodno opisanih parametara, na izgled serije možete uticati i podešavanjem parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Popločavanje’. Kako smo već rekli da se zadata kontura automatski popločava mrežama striktno poštujući zadate veličine preklopa, to su posledice ovakvog načina slaganja parčići mreža koji se postavljaju uz ivicu konture i predstavljaju neki deo cele table mreže. Kako ovi parčići mogu biti jako mali, to se zadavanjem određene vrednosti u edit box-u ‘Tolerancija’, od programa Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

246 može zahtevati da kada ivica cele mreže dođe do ivice konture na rastojanje koje je manje ili jednako zadatom parametru ‘Tolerancija’, ne postavlja tako malo parče mreže. U tom slučaju program će smanjiti poslednji preklop za potrebnu veličinu kako bi se ivica date mreže poklopila sa zadatom konturom na tom mestu. Napomenućemo da se iz tog razloga za toleranciju ne može zadati vrednost koja je veća od polovine manje vrednosti definisanih preklopa.

Edit box za zadavanje tolerancije Primenu ovog parametra ćemo pokazati na primeru jedne uspravne table mreže dimenzija 215x455 cm, a koju želimo da postavimo na konturu dimenzija 215x840 cm. Namerno smo izabrali da širina pravougaone konture odgovara širini cele table mreže kako bismo lakše analizirali ponašanje samo u jednom pravcu. Naravno da isto važi i za drugi pravac i za kose ivice. Takođe smo zbog očiglednosti demonstracije, u oba slučaja za početnu tačku slaganja usvojili donji levi ugao pravougaone konture.

Primer primene parametra ‘Tolerancija’


247 U prvom slučaju je parametar ‘Tolerancija’ bio postavljen na nulu, što je dovelo do ubacivanja parčeta mreže od 80 cm (zadat je preklop od 75 cm), zbog rastojanja od 5 cm do ivice konture. U drugom slučaju parametar ‘Tolerancija’ je postavljen na vrednost od 7.5 cm pa parče nije ubačeno, već je poslednja mreža pomerena tako da je veličina poslednjeg preklopa umesto zadatih 75 cm postavljena na vrednost od 70 cm. Za vrednost parametra ‘Tolerancija’, mogla je biti postavljena i vrednost od 5 cm, što takođe ne bi dovelo do ubacivanja malog parčeta mreže. Pomoću check box-a ‘Auto’ imate mogućnost da proizvoljne dimenzije parčića mreža, koji se postavljaju uz ivice zadate konture, svedete na izabrani deo dimenzija cele table, a na račun povećanja poslednjeg preklopa. Postavljanjem ovog check box-a na uključeno stanje za promenu postaju dostupne i zatvorene liste ‘B’ i ‘L’, iz kojih za tekuću možete postaviti jednu od sledećih vrednosti: ‘1’, ‘1/2’, ‘1/3’, ‘1/4’, ‘1/3;1/2’, ‘1/4;1/3’. Izabrana vrednost iz zatvorene liste ‘B’ predstavlja deo širine, dok izabrana vrednost iz zatvorene liste ‘L’ predstavlja deo dužine cele table mreže. Ponuđene vrednosti nisu jednoznačne, već samo ukazuju na koje će cele delove date dimenzije table program pokušati da svede odgovarajuću dimenziju parčića mreže. Naime, ako na pr. iz zatvorene liste ‘L’ izaberete 1/4, program će za svako parče pojedinačno proveriti da li njegovu dužinu može da svede na ‘1/4’, ‘2/4’ ili na ‘3/4’ dužine cele table, a izabraće najmanju moguću od ovih vrednosti. Ukoliko ni jedna od ovih vrednosti nije moguća, za dužinu datog parčeta biće usvojena dužina cele table. Pored ponuđenih vrednosti, na početku zatvorenih listi ‘B’ i ‘L’ se nalazi prazno polje, čijim se izborom od programa zahteva da ne menja datu dimenziju parčića mreže.

Parametar ‘Auto’ U slučaju da se parametar ‘Auto’ postavi na uključeno stanje, a za toleranciju zada vrednost ‘0’, kontura iz prethodnog primera bila bi popločana na sledeći način:


248

Primer primene parametra ‘Auto’ U prvom slučaju je iz zatvorene liste ‘L’ izabrana ‘1/4’, tako da je umesto parčeta mreže 215x80 cm ubačeno parče dimenzija 215x114 cm (114 cm je jedna četvrtina dužine table). Ovo zaokruživanje veličine parčeta mreže je urađeno na račun preklopa koji je sada 109 cm (114-5=109). U drugom slučaju je iz zatvorene liste ‘L’ izabrana ‘1/3;1/2’, tako da je sada umesto parčeta mreže 215x80 cm ubačeno parče dimenzija 215x152 cm (152 cm je jedna trećina dužine table), a dužina preklopa je 147 cm. Postavljanje check box-a ‘Cik-cak’ na uključeno stanje dovodi do smicanja svake druge mreže, tako da se mreže slažu po šemi koja je uobičajena kod zidanja zidova od opeke. Uključivanjem ovog check box-a postaju dostupni i radio button-i ‘B’ i ‘L’, koji se nalaze u njegovom produžetku i pomoću njih se vrši izbor pravca smicanja. Naime, izborom radio button-a ‘B’, mreže se smiču u pravcu širine, dok se izborom radio button-a ‘L’ mreže smiču u pravcu dužine referentne table, tako da bude zadovoljen uslov da se preklopi koji su postavljeni u suprotnom pravcu od izabranog pravca smicanja ne preklapaju.

Parametar ‘Cik-cak’


249 Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren, a zadata kontura će biti popločana odabranom pozicijom mreža, na isti način kako je to prikazano i na slici u dijalog box-u.

Izgled serije mreža Napomenućemo da se za dimenzije parčića mreža nepravilne geometrije, u sadržaju kote ispisuju dimenzije odgovarajućeg pravougaonika iz koga se krojenjem na licu mesta može dobiti tražena geometrija. Pored toga, program sve parčiće mreža koji imaju dimenzije manje od cele table označava i dodatnim indeksima, pri čemu parčići istih dimenzija dobijaju i istu oznaku indeksa.

Obeležavanje parčića mreža


250 Ova indeksacija je veoma važna, obzirom da se pri izradi specifikacije programa izrađuje i plan sečenja mreža, te se na osnovu postavljenih indeksa lako može odrediti položaj svakog parčeta mreža u konstrukciji. Selektovanjem ovako kreirane serije mreža, ‘grip’-ovi će biti postavljeni na svim uglovima konture i na srednjim tačkama svake od kota, što znači da se cela serija u programu tretira kao jedna celina.

‘Grip’-ovi na seriji mreža Razvlačenjem postavljenih ‘grip’-ova možete menjati konturu oblasti, a program će stalno korigovati položaj složenih mreža unutar nje, tako da zadovolji sve zadate parametre pri njenom kreiranju. Znači, selektovanjem serije nećete moći da sprovedete bilo koju od programom predviđenih akcija samo nad jednom mrežom unutar serije. Recimo nećete moći da obrišete ili iskopirate samo jednu mrežu koja pripada seriji. Ako se u radu pokaže potreba i za ovakvom akcijom, tada je prvo potrebno da iz padajućeg menija ‘Mreža’ aktivirate naredbu ‘Extract’, koja je baš za ovu namenu i napravljena (vidi poglavlje ‘8.8’).

8.3 Postavljanje mreža u poprečnom preseku (MREŽA U POPREČNOM PRESEKU) Pomoću ove naredbe imate mogućnost da prikažete položaj ranije definisane pozicije mrežaste armature u poprečnom preseku. Naime, izborom naredbe ‘Mreža u poprečnom , ulazi se u preseku’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom na ikonu proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije kojom će odabrana pozicija mrežaste armature biti predstavljena u poprečnom preseku. Prva tačka (Polilinija/Krug): Način iscrtavanja polilinije je isti kao i kod definisanja geometrije proizvoljne šipke (vidi poglavlje ‘3.1’), tako da ga ovde nećemo ponovo objašnjavati. Nakon unosa poslednje tačke polilinije program otvara dijalog box sledećeg izgleda:


251

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Mreža u poprečnom preseku’ U centralnom delu dijalog box-a je prikazana geometrija prethodno kreirane polilinije, dok se u levom delu nalazi lista sa svim pozicijama mrežaste armature koje su ranije pridružene tekućoj poziciji oplate. Promena tekuće pozicije oplate se vrši izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’, dok se izbor pozicije koju će prethodno kreirana polilinija predstavljati na crtežu, vrši jednostavnim klikom miša preko željene pozicije u listi. Da bi se olakšao izbor pozicije iz liste, pored prikaza ‘Geometrija mreže u preseku’, za tekući možete postaviti prikaz ‘Mreže iz izabrane oplate’, kao i prikaz ‘Sve mreže’.

Zatvorena lista za promenu tekućeg prikaza Edit box-ovi, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Polilinija’, služe za zadavanje ofseta, a način rada sa njima je isti kao kod naredbe ‘Proizvoljna’ (vidi poglavlje ‘3.1’).


252

Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je određena geometrija mreže u poprečnom preseku Izborom iz zatvorene liste ‘Kota’, za tekući možete postaviti bilo koji od ranije kreiranih stilova kotiranja. Sadržaj kote je prikazan u gornjem levom uglu dijalog box-a. U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona, gornja zona, ... ). Pored mogućnosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom miša na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, možete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Indeks sečenja’, aktivan postaje i edit box sa njegove desne strane. U ovom edit box-u se zadaje broj indeksa sečenja koji će program ispisati u tekstu kote mreže u poprečnom preseku.

Deo dijalog box-a za zadavanje indeksa sečenja Simbolu mreže u poprečnom preseku možete pridružiti i pravougaonu oblast popločavanja. Naime, postavljanjem check box-a ‘Oblast popločavanja’ na uključeno stanje, aktivan Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

253 postaje edit box sa njegove desne strane i u njemu se zadaje druga dimenzija pravougaone oblasti, nakon čega dijalog box dobija novi izgled.

Deo dijalog box-a za definisanje geometrije oblasti popločavanja Program automatski za tekući postavlja prikaz ‘Popločavanje’, što znači da se u centralnom delu dijalog box-a prikazuje kreirana oblast popločavanja.

Prikaz kreirane oblasti popločavanja Sa desne strane prozora za prikaz se sada nalaze parametri pomoću kojih se definiše način popločavanja kreirane oblasti. Svi ponuđeni parametri, izuzev check box-a ‘Upravno’, imaju potpuno isto značenje kao kod prethodno opisanih naredbi ‘Pojedinačno postavljanje’ i ‘Serija mreža’, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati.


254

Parametri pomoću kojih se definiše način popločavanja zadate oblasti Check box ‘Upravno’ služi za određivanje orjentacije tabli mreža sa kojima se data oblast popločava. Naime, kada je ovaj check box isključen table mreža se pružaju u pravcu simbola mreže u poprečnom preseku, a kada je uključen table mreža se postavljaju upravno na simbol mreže u poprečnom preseku.

Check box pomoćo koga se definiše orjentacija tabli mreža Ovako kreiranu seriju mreža program tretira na isti način kao da je pomoću naredbe ‘Serija mreža’, na crtež postavljena serija sa istom geometrijom oblasti popločavanja. To znači da će broj komada mreža sa kojima je izvršeno popločavanje, pri izradi specifikacije armature ući u ukupan broj komada mreža pozicije za koju se kreira simbol mreže u poprečnom preseku. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box, a kreiranoj poliliniji pridružuje sve podatke koji su u njemu zadati. Nakon zatvaranja dijalog box-a, program će ili završiti naredbu, ili će pak ući u proceduru kotiranja simbola mreže u poprečnom preseku, što zavisi od zadatih parametara u okviru Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

255 naredbe ‘Funkcionalnost’ (vidi poglavlje ‘11.4’). Mreže u poprečnom preseku možete i naknadno kotirati pomoću naredbe ‘Kota’ (vidi poglavlje ‘6.1’), a sama procedura kotiranja je ista kao i procedura kotiranja šipki podužne armature.

Mreža u poprečnom preseku

8.4 Postavljanje otvora u mrežama (OTVOR MREŽE) Kako se često u praksi u pločama i zidovima nalaze i otvori koji mogu imati potpuno proizvoljnu geometriju, to smo za naknadnu korekciju ranije iscrtane konture koja je popločana mrežama, predvideli naredbu ‘Otvor mreže’. Znači, ako se unutar površine koja se popločava mrežama iste pozicije nalazi i otvor (jedan ili više njih), tada se u prvom koraku definiše kontura, tako što se mreže postavljaju i preko otvora, a potom se pomoću ove naredbe naknadno uklanjaju delovi mreža koji su višak. Izborom ove naredbe iz padajućeg , ulazi se u proceduru definisanja proizvoljne menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom na ikonu polilinije koja će odrediti geometriju otvora koji se postavlja. Prva tačka (Pravougaonik/Krug/Brisanje): Način definisanja geometrije otvora je isti kao i kada se definiše kontura u okviru naredbe za serijsko postavljanje mreža, tako da ga ovde nećemo ponovo objašnjavati, dok će podopcija ‘Brisanje’ biti objašnjena na kraju ovog poglavlja. Kako se mreže u pločama i zidovima nikada ne postavljaju do samih ivica otvora, već se od njih udaljuju za neku vrednost zaštitnog sloja, u okviru ove naredbe je omogućeno i ofsetovanje polililinije kojom je određena kontura otvora. Naime, nakon unosa poslednje tačke polilinije, program ne završava naredbu, već automatski ulazi u proceduru zadavanja zaštitnog sloja, pa komandna linija dobija sledeći oblik: Dužina ofseta: Sada se od korisnika očekuje da zada željenu vrednost ofseta ili da desnim klikom miša označi kraj naredbe. Ofset možete da zadate unošenjem vrednosti direktno sa tastature, ili izborom dve tačke sa crteža čije će međusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Ukoliko se odlučite za ovu drugu mogućnost, nakon izbora prve tačke program će sa komandne linije zahtevati da zadate i drugu tačku. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

256

Dužina ofseta: Specify second point: Nakon zadavanja vrednosti, potrebno je da izborom tačke sa crteža odredite i stranu na koju će se ranije definisana kontura otvora ofsetovati, što će ujedno označiti i kraj naredbe. Strana ofseta: Program će prepraviti postavljenu seriju mreža, tako što će ukloniti sve delove koji se preklapaju sa zadatom geometrijom otvora.

Izgled kreiranog otvora Selektovanjem ovako prepravljene serije mreža, videćete da program postavlja ‘grip’-ove i na tačkama koje određuju geometriju otvora.


257

‘Grip’-ovi na seriji mreža sa otvorom Promenom položaja novo postavljenih ‘grip’-ova svakako možete naknadno uticati i na geometriju samog otvora. Napomenućemo još da se otvori mogu postavljati i na celim mrežama koje su postavljene pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’. Brisanje otvora u mrežama Pomoću podopcije ‘Brisanje’, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe ‘Otvor mreže’, imate mogućnost da ranije kreirane otvore, unutar oblasti koja je prekrivena mrežama, uklonite sa crteža. Prva tačka (Pravougaonik/Krug/Brisanje): Nakon izbora ove podopcije komandna linija dobija sledeći oblik: Selektujte rupu mreže: Program sada očekuje da klikom miša sa crteža selektujete otvor koji želite da uklonite.


258

1. LM

Selekcija otvora u seriji mreža za brisanje Po završenoj selekciji, program će otvor ukloniti sa crteža, odnosno prepraviće seriju mreža tako da izgleda isto kao i pre postavljanja izbrisanog otvora.

Izgled serije mreža posle uklanjanja otvora


259

8.5 Baza pozicija mrežaste armature (BAZA POZICIJA MREŽA) Izborom naredbe ‘Baza pozicija mreža’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili , otvara se dijalog box sledećeg izgleda: klikom miša na ikonu

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza pozicija mreža’ U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija mreža, koje su do pokretanja ove naredbe pridružene tekućoj poziciji oplate. Način rada sa listom pozicija mreža, kao i sa komandnim poljima koja se nalaze ispod nje, je isti kao kod naredbe ‘Baza pozicija’ obične armature (vidi poglavlje ‘7.1’). U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled selektovane pozicije mreža iz liste, a u donjem delu svi numerički podaci koji su joj ranije pridruženi. U cilju lakšeg prepoznavanja određenih pozicija i u ovom dijalog box-u se iznad prozora za prikaz nalazi zatvorena lista iz koje možete da izaberete jedan od tri programom predviđena načina prikazivanja selektovanih pozicija. U edit box-ovima ‘B=’ i ‘L=’ se prikazuju dimenzije cele table, a u zatvorenim listama ‘M1’, ‘M2’, ‘M3’ i edit box-ovima ‘n1=’, ‘n2=’, ‘n3=’ sastav tekuće pozicije mrežaste armature. Način rada sa ovim parametrima je isti kao kod prethodno opisane naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’ (vidi poglavlje ‘8.1’). Iznad komandnog polja ‘OK’ se nalazi edit box ‘Dodata količina’, u kome možete za datu poziciju mreža zadati proizvoljan broj dodatnih komada celih tabli, koji nije prikazan na crtežu. Ovakvo definisanje dodatne količine najčešće ima primenu kod konstruktivnih elemenata koji se na crtežu ne prikazuju u osnovi, već samo u podužnom, odnosno poprečnom preseku. Tada je pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’ potrebno na proizvoljno mesto na crtežu postaviti datu poziciju mreža i odmah potom je obrisati sa crteža. Položaj ovako kreirane pozicije mreža u konstrukciji prikažite pomoću naredbe ‘Mreža u poprečnom preseku’, simbolom koji je predviđen programom, a potom zadavanjem dodatne količine u ovom dijalog box-u regulišite potreban broj komada celih tabli mreža, kako bi se pri izradi specifikacije dobili korektni podaci.


260

Edit box za zadavanje dodatne količine Check box ‘Jedinstven plan sečenja za sve oplate’ se koristi za definisanje načina na koji će program kreirati plan sečenja mreža pri generisanju izveštaja. Ako je ovaj check box isključen plan sečenja mreža se generiše za svaku oplatu posebno, a ako je uključen plan sečenja se generiše za tekuću grupu oplata (vidi poglavlje ‘12.9 Grupisanje oplata’).

Check box za definisanje načina kreiranja plana sečenja mreža Obzirom da svaka promena plana sečenja mreža dovodi i do promene indeksa sečenja, kada promenite stanje ovom check box-u i aktivirate komandno polje ‘OK’ program će izdati odgovarajuće obaveštenje, a zatim će ažurirati indekse sečenja u skladu sa novim planom sečenja mreža:


261

8.6 Promena rednog broja pozicije mrežaste armature (PROMENA POZICIJE) Za promenu rednog broja pozicije mrežaste armature se koristi ista naredba kao i za promenu rednog broja obične armature. Naime, izborom naredbe ‘Promena pozicije’, iz , na komandnoj liniji se javlja poruka padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu kojom se od korisnika zahteva da sa crteža selektuje entitet kome želi da promeni redni broj pozicije. Selektovanje objekta: Kako se pomoću ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinačno i grupno, to će program nakon selektovanja prve mreže, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete mrežu, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure selektovanja. Ako ste sa crteža selektovali samo jednu mrežu, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jedne mreže U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovane mreže, dok se iz zatvorene liste ‘Oplata’, koja se nalazi u gornjem desnom uglu dijalog box-a, za tekuću može postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate. U zatvorenoj listi ‘Pozicija’ se, za odabranu poziciju oplate, prikazuju redni brojevi svih slobodnih i zauzetih pozicija, tako da bilo koji od njih možete pridružiti selektovanoj mreži. Izuzetak predstavlja slučaj kada je selektovana mreža u poprečnom preseku i tada se u ovoj zatvorenoj listi prikazuju samo redni brojevi zauzetih pozicija.


262

Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije Ako se iz liste pozicija odabere redni broj slobodne pozicije, aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će u bazi pozicija mreža kreirati novu poziciju čiji će numerički podaci biti određeni numeričkim podacima selektovane mreže, dok će u slučaju izbora zauzete pozicije (pored rednih brojeva zauzetih pozicija u listi je postavljen simbol ‘+’) dijalog box promeniti svoj izgled. Kako selektovana mreža i izabrana pozicija najčešće imaju različite numeričke podatke, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog polja ‘OK’, se definiše da li će pri zadatoj promeni selektovana mreža preuzeti, ili će promeniti numeričke podatke pozicije kojoj se pridružuje.

Kriterijumi kojima se definiše način promene rednog broja pozicije selektovane mreže u zauzetu poziciju Izbor željenog kriterijuma se vrši klikom mišem na radio button ili na njegov naziv, a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i ažurira crtež u skladu sa zadatom promenom. Kada je selektovana samo mreže u poprečnom preseku, program neće nuditi ove kriterijume, već će joj automatski dodeliti numeričke podatke izabrane pozicije.


263 Grupna promena podataka U slučaju da sa crteža selektujete više mreža, program će otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana samo jedna mreža, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane mreže neće biti prikazani.

Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe mreža Kada se u proceduri selektovanja odaberu mreže koje pripadaju različitim oplatama, zatvorena lista ‘Pozicija’ će biti zamrznuta sve dok se iz zatvorene liste ‘Oplata’ ne izabere željena pozicija oplate. Napomenućemo da se pomoću ove naredbe menja redni broj pozicija samo selektovanim mrežama, a ne svim mrežama koje date pozicije sadrže, odnosno pozicije kojima su selektovane mreže prethodno pripadale ostaju u bazi pozicija mreža netaknute.

8.7 Editovanje mreža (EDIT ENTITETA) Pored promene geometrije na samom crtežu, razvlačenjem postavljenih ‘grip’-ova, svim kreiranim mrežama je moguće naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Za ovu namenu je predviđena univerzalna naredba ‘Edit entiteta’, čijim se izborom iz osnovnog padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom na ikonu , na komandnoj liniji javlja sledeća poruka: Selektovanje objekata: Kako se pomoću ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinačno i grupno, to će program nakon selektovanja prve mreže ili serije mreža, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete objekat, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure selektovanja. Obzirom da se pri pojedinačnom postavljanju mreža pomoću naredbe ‘Pojedinačno postavljanje’, takođe kreira serija koja u svom specijalnom obliku ima geometriju koja u potpunosti odgovara dimenzijama jedne table odabrane pozicije mreže, to se nakon selektovanja mreža, bez obzira na način njihovog postavljanja, uvek otvara dijalog box za promenu numeričkih podataka o seriji mreža. Ako ste sa crteža selektovali samo jednu mrežu, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda: Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

264

Izgled dijalog box-a za pojedinačno editovanje podataka o mrežama Ovaj dijalog box funkcioniše na isti način kao i dijalog box koji se otvara aktiviranjem naredbe ‘Serija mreža’ (vidi poglavlje ‘8.2’), tako da rad sa njim nećemo ponovo objašnjavati. Grupna promena podataka Ako sa crteža selektujete više mreža, program će otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna mreža, s tim što podaci koji nisu isti za sve selektovane mreže neće biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane mreže biće posebno obeleženi).

Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o mrežama Pri grupnom editovanju podataka edit box-ovi za zadavanje ofseta, edit box ‘Tolerancija’, kao i komandna polja ‘Ref. tabla <’ i ‘n’ su nedostupni za promenu, dok promena pozicije oplate i rednog broja pozicije armature zavise od selektovanih mreža sa crteža. Naime, ukoliko selektujete mreže koje pripadaju različitim pozicijama armature, ili pak različitim pozicijama oplate, zatvorene liste ‘Oplata’ i ‘Pozicija’ će biti zamrznute, odnosno nedostupne za promenu. U ovakvim slučajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se poslužiti naredbom ‘Promena pozicije’ (vidi poglavlje ‘8.6’).


265 Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, svim prethodno selektovanim instancama biće pridruženi samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok će ostali (prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni. Editovanje mreža u poprečnom preseku Kada se sa crteža selektuje simbol kojim je pozicija mrežaste armature prikazana u poprečnom preseku, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za editovanje podataka o mrežama u poprečnom preseku Način rada sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om koji se otvara pri kreiranju mreža u poprečnom preseku (vidi poglavlje ‘8.3’). Napomenućemo samo da pri istovremenom editovanju više mreža u poprečnom preseku, koje pripadaju različitim pozicijama, nećete moći da menjate redni broj pozicije, kao ni poziciju oplate kojoj selektovane mreže pripadaju.

8.8 Prebacivanje serije mreža u pojedinačne mreže (EXTRACT) Kako su podaci za sve mreže unutar kreirane serije jedinstveni i vode se u okviru jednog bloka, to će selektovanjem bilo koje od mreža unutar serije, automatski biti selektovane i ostale mreže koje pripadaju toj seriji. To znači da će sve akcije koje su predviđene programom biti sprovedene na celoj seriji mreža, te ako želite da iz kreirane serije uklonite ili iskopirate samo neke od mreža, to nećete moći da uradite ako prethodno niste pomoću ‘ArmCAD’-ove naredbe ‘Extract’ razgrupisali datu seriju. Nakon izbora ove naredbe, , na komandnoj liniji se iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuđene opcije. Extract tabli. Izaberite operaciju (Pojedinačno/Grupno): Opcija ‘Pojedinačno’ služi za izdvajanje jedne po jedne table mreže iz date serije, dok se pomoću opcije ‘Grupno’ iz serije izdvaja selektovana grupa mreža.


266 Pojedinačno Nakon izbora opcije ‘Pojedinačno’, program će sa komandne linije zahtevati da selektujete mrežu koju želite da izdvojite iz serije kojoj je do tada pripadala. Selektujte tablu mreže:

1. LM

Selektovanje mreže za ‘Extract’ Nakon selektovanja željene mreže, program će na njenom mestu unutar postojeće serije postaviti rupu, a od selektovane mreže će kreirati novu seriju čija se geometrija poklapa sa geometrijom selektovanog parčeta mreže. Program će i dalje biti u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’, ili klikom na desni taster miša ne označite kraj ove naredbe. Na ovaj način se praktično svakim selektovanjem mreže uvek od jedne serije dobijaju dve nove. Na crtežu nećete primetiti nikakve promene, s tim što klikom miša na neku od prethodno selektovanih mreža, možete na osnovu postavljenih ‘grip’-ova jasno videti šta je program uradio.


267

Nova serija mreža kreirana naredbom ‘Extract’ Od svakog selektovanog parčeta mreža unutar prethodno kreirane serije, program je napravio novu seriju koja po konturi potpuno odgovara datom parčetu mreže, te se njegovim selektovanjem samo nad tom malom serijom mogu sprovesti sve akcije koje su programom predviđene. Grupno Kao što je već rečeno, pomoću opcije ‘Grupno’ se iz date serije izdvaja selektovana grupa mreža. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledeći izgled: Prvi ugao (Centar/Traka): Sada se od korisnika očekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje željenu grupu mreža. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se kod naredbe ‘Serija mreža’, sa komandne linije izabere podopcija ‘Pravougaonik’ (vidi poglavlje ‘8.2’), tako da je ovde nećemo ponovo objašnjavati.


268

Zadavanjem pravougaone oblasti iz serije je selektovana grupa mreža Program selektuje sve mreže koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti i od njih kreira novu seriju, a na njihovom mestu unutar postojeće serije postavlja rupu. Program će i dalje biti u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster ‘Esc’ ne označite kraj ove naredbe. Klikom miša na neku od prethodno selektovanih mreža, možete na osnovu postavljenih ‘grip’-ova jasno videti šta je program uradio.

Nova serija mreža kreirana od selektovane grupe mreža


269

8.9 Grupisanje više serija mreža u jednu (SPAJANJE KONTURA MREŽA) Naredba ‘Spajanje kontura mreža’ ima suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe ‘Extract’, odnosno pomoću ove naredbe imate mogućnost da grupišete više serija mreža u jednu zajedničku seriju. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu želite da grupišete.

, program sa komandne linije zahteva da selektujete serije mreža koje

Selektovanje mreže: Nakon selektovanja serije mreža program će i dalje biti u proceduri selektovanja sve dok pritiskom na taster ‘Enter’, ili klikom na desni taster miša ne označite kraj ove naredbe. Kako se mogu grupisati samo serije kojima se gabariti preklapaju, a kreirane su od iste pozicije mreža, program će po završetku selekcije od kontura svih selektovanih serija koje zadovoljavaju ove uslove kreirati novu konturu i popločaće je sa mrežama date pozicije. Pravila za popločavanje (veličina preklopa, ‘Tolerancija’, ‘Auto’, …), kao i položaj referentne table, program će preuzeti od serije mreža koja je prva selektovana. Klikom miša preko prethodno selektovanih mreža, na osnovu postavljenih ‘grip’-ova možete videti koje su serije grupisane u novu zajedničku seriju mreža.

8.10

Promena položaja dijagonale (DIJAGONALA)

Kako se položaj dijagonala na kojima se ispisuje sadržaj kote za celu seriju mreža postavlja istovremeno, odnosno pri kreiranju i editovanju serije sve dijagonale imaju isti pravac, to se može desiti slučaj da samo na pojedinim tablama, iz razloga preglednosti, imate potrebu da promenite položaj dijagonala. Da ne biste samo iz ovog razloga morali da razgrupišete mreže pomoću naredbe ‘Extract’, to je razvijena naredba ‘Dijagonala’ koja proizvoljno selektovanoj mreži, ili grupi mreža iz serije menja položaj dijagonale. Njenim , na komandnoj izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuđene opcije. Promena orijentacije dijagonale. Izaberite operaciju (Pojedinačno/Grupno): Opcija ‘Pojedinačno’ služi za promenu položaja dijagonale jedne po jedne table mreže iz date serije, dok se pomoću opcije ‘Grupno’ menja položaj dijagonale selektovanoj grupi mreža date serije. Pojedinačno Nakon izbora opcije ‘Pojedinačno’, program sa komandne linije zahteva da selektujete tablu mreže kojoj želite da promenite položaj dijagonale. Selektujte tablu mreže:


270

1. LM

Selekcija table mreže Nakon selektovanja željene table, program će joj automatski promeniti položaj dijagonale i ostaće u proceduri selektovanja sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj ove naredbe.

Selektovanoj tabli je promenjen položaj dijagonale Grupno Pomoću opcije ‘Grupno’ se menja položaj dijagonale selektovanoj grupi mreža iz date serije. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledeći izgled: Prvi ugao (Centar/Traka):


271 Sada se od korisnika očekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje željenu grupu mreža. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se kod naredbe ‘Serija Mreža’, sa komandne linije izabere podopcija ‘Pravougaonik’ (vidi poglavlje ‘8.2’), tako da je ovde nećemo ponovo objašnjavati.

Selektovanje grupe mreža zadavanjem pravougaone oblasti Program selektuje sve mreže koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti i menja im položaj dijagonale.

Selektovanim mrežama je promenjen položaj dijagonale Ovim se naredba ne završava, već program ostaje u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster ‘Esc’ ne označite kraj ove naredbe.


272 Napomenućemo da pomoću ove naredbe istovremeno, zadavanjem pravougaone oblasti, možete promeniti položaj dijagonale mrežama iz različitih serija, pa čak i celim serijama mreža.

8.11

Korekcija konture mreže

Jedan od načina za naknadnu promenu oblasti popločavanja serije mreža jeste razvlačenje ‘grip’-ova, koje program postavlja u svim prelomnim tačkama konture serije pri njenom selektovanju sa crteža. Kako ovi ‘grip’-ovi često nisu dovoljni za dobijanje željene geometrije oblasti popločavanja, pomoću naredbe ‘Korekcija konture mreže’ imate mogućnost da u proizvoljno izabranoj tački sa konture serije postavite novi ‘grip-point’. Pored postavljanja novih, ova naredba nudi i mogućnost brisanja postojećih ‘grip’-ova. Njenim , na komandnoj izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Mreža’ ili klikom miša na ikonu liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuđene opcije. Korekcija konture mreže. Izaberite vrstu operacije (Dodavanje/Brisanje): Izborom opcije ‘Dodavanje’ se ulazi u proceduru dodavanja ‘grip-point’-a, a na komandnoj liniji se javlja nova poruka kojom se od korisnika zahteva da sa konture serije izabere željenu tačku. Izaberite tačku (Kraj) :

1. LM

Izbor tačke sa konture serije Nakon izbora prve tačke program će i dalje zahtevati da zadate novu tačku, sve dok izborom podopcije ‘Kraj’ ne označite kraj ove naredbe. U svim selektovanim tačkama sa konture serije mreža program postavlja nove ‘grip’-ove, a njihovim razvlačenjem sada lako možete promeniti geometriju oblasti popločavanja.


273

U izabranoj tački je postavljen novi ‘grip-point’ Ako sa komandne linije, nakon izbora naredbe ‘Korekcija konture mreže’, izaberete opciju ‘Brisanje’, program će zahtevati da sa konture serije selektujete neki od postojećih ‘grip’-ova. Izaberite tačku (Kraj) :

1. LM

Izbor ‘grip-point’-a za brisanje Izabrani ‘grip-point’ program sada uklanja sa crteža, a konturu serije prepravlja povezivanjem dva njemu susedna ‘grip-point’-a. Po završenoj korekciji program će sa komandne linije ponovo zahtevati da selektujete ‘grip-point’, sve dok izborom podopcije ‘Kraj’ ne označite kraj ove naredbe.


274

Izgled serije mreža posle brisanja ‘grip-point’-a Na kraju ćemo još napomenuti da pri izboru tačaka sa konture serije treba koristiti OSNAP kriterijume za precizno pogađanje tačaka.


275

9. POMOĆNE NAREDBE ZA LAKŠE CRTANJE U ovom delu uputstva opisaćemo način rada sa pomoćnim naredbama koje su predviđene programom ‘ArmCAD 2005’, a koje će sigurno biti od velike pomoći pri kreiranju planova oplate i armature.

9.1 Podešavanje vidljivosti ‘ArmCAD’-ovih entiteta (VIDLJIVOST ENTITETA) Pomoću naredbe ‘Vidljivost entiteta’ imate mogućnost da selektivno postavljate i ukidate vidljivost entitetima koji na crtežu predstavljaju armaturu. Ova naredba je transparentna, odnosno može se aktivirati i u toku izvršenja neke druge naredbe. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu sledećeg izgleda:


Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Vidljivost entiteta’ U gornjem levom delu dijalog box-a, prikazana je lista sa svim pozicijama oplate koje su pridružene tekućem crtežu. Ispod ove liste se nalaze radio button-i ‘Šipke’ i ‘Mreže’, pomoću kojih se određuje sadržaj liste koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a. Naime, ako je izabran radio button ‘Šipke’, u ovoj listi će se prikazivati sve pozicije armature koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.


276

Izborom radio button-a ‘Šipke’, u listi su prikazane sve pozicije armature koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate Kada je izabran radio button ‘Mreže’, u ovoj listi će se prikazivati sve pozicije mreža koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.

Izborom radio button-a ‘Mreže’, u listi su prikazane sve pozicije mreža koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate Kako je u ovom dijalog box-u omogućena višestruka selekcija i pozicija oplata i pozicija armature (višestruka selekcija se vrši na isti način kao kod naredbe ‘Baza pozicija’), kada se u gornjoj listi selektuje više pozicija oplate, donja lista će biti prazna. U produžetku naziva oplate, u koloni ‘Vidljivost’, nalazi se identifikator koji ukazuje da li je data pozicija oplate vidljiva ili ne.


277

Identifikator vidljivosti Desnim klikom miša preko ovog identifikatora on naizmenično dobija potvrdan, odnosno negativan odgovor. Znači, desni klik miša preko identifikatora će dovesti do postavljanja suprotne vrednosti, a ona će se odnositi na poziciju oplate koja je prikazana u okviru datog reda. Ako je iz liste selektovano više pozicija oplata, desnim klikom miša preko bilo kog identifikatora u listi, promeniće se vrednost identifikatora svih selektovanih pozicija oplata. Desnim klikom miša preko naziva kolone ‘Vidljivost’, menja se vrednost identifikatora svim pozicijama oplata u listi.

Desnim klikom miša preko naziva kolone, promenjena je vidljivost svim pozicijama oplata u listi Isti postupak je predviđen i za postavljanje, odnosno ukidanje vidljivosti u listi pozicija armature, odnosno pozicija mreža. Napomenućemo da je kriterijum za postavljanje vidljivosti po pozicijama oplata stariji od kriterijuma za postavljanje vidljivosti po pojedinim pozicijama armature. Naime, ako je za poziciju oplate postavljeno da je nevidljiva, onda će program sve pozicije armature u okviru nje postaviti za nevidljive, bez obzira šta je za ovaj parametar zadato u okviru liste pozicija armature. Selektivno postavljanje vidljivosti za pozicije armatura će imati smisla jedino ako je za poziciju oplate kojoj pripada, armatura postavljena za vidljivu.


278 U desnom delu dijalog box-a se nalazi prozor koji je rezervisan za prikaz pozicija armature. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekući se može postaviti jedna od 3 vrste prikaza: ‘Šipke iz izabrane oplate’, ‘Geometrija pozicije’ ili ‘Sve’.

Zatvorena lista za izbor vrste prikaza Naglasićemo da izabrani prikaz pozicija armature nije ‘preview’ od stanja na crtežu koje će se dobiti po izlasku iz dijalog box-a, već je njegova uloga isključivo da se iz liste lakše odabere željena pozicija armature. Znači, izabrani prikaz pozicija armature će u dijalog box-u uvek imati isti izgled, bez obzira na trenutno stanje vidljivosti koje je postavljeno u dijalog box-u. Zbog brzine iscrtavanja, u prozoru za prikaz se prikazuju samo ‘ArmCAD’-ovi entiteti. Izborom naredbe ‘Prikaz pozadinskog crteža’, iz menija koji se otvara desnim klikom miša preko ovog prozora, možete dobiti prikaz i ostalih entiteta koji se nalaze na crtežu. Da bi ova mogućnost programa bila dostupna, kao i kod ostalih naredbi, za tekući mora biti postavljen prikaz ‘Šipke iz izabrane oplate’ ili ‘Sve’. Kako će, nakon aktiviranja komadnog polja ‘OK’, program prepraviti stanje crteža, tako da odgovara postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u, to se može izvesti zaključak da je prevashodna uloga ove naredbe da se ukidanjem vidljivosti pojedinim pozicijama armature dobije pregledniji crtež. Uzećemo za primer slučaj koji se često dešava u praksi, kada se dve različite pozicije armature jednim svojim delom potpuno ili delimično preklapaju. Ako želite da baš na tom zajedničkom delu postavite kotu, u njenom sadržaju će se nakon selektovanja uvek pojaviti podaci za obe pozicije armature. Ukidanjem vidljivosti jedne od pozicija koje se preklapaju i selektovanjem na istom mestu, u sadržaju kote će se pojaviti podaci samo za vidljivu poziciju armature. Pored prethodno opisane namene, naredba ‘Vidljivost entiteta’ može služiti i za kontrolu tačnosti kreiranog crteža. Naime, u donjem levom delu dijalog box-a je prikazana zatvorena lista u kojoj se nalaze programom predviđeni filteri za dijagnostiku na crtežu, i oni će delovati samo na pozicijama armature koje su u listi postavljene za vidljive.


279

Zatvorena lista za izbor filtera za dijagnostiku -

Nijedan Program će za vidljive postaviti sve pozicije armature kojima je postavljen identifikator ‘Da’, bez ikakvih dodatnih kriterijuma.

-

Samo instance koje idu u specifikaciju Na crtežu će biti prikazane sve instance armature kod kojih je check box ‘Specifikacija’ postavljen na uključeno stanje, a broj komada im je različit od nule.

-

Samo instance koje ne idu u specifikaciju Pomoću ovog filtera se može dobiti korisna informacija koji su entiteti prisutni na crtežu a ne učestvuju u ukupnom broju komada date pozicije armature pri izradi specifikacije. Kod instanci pozicija armature, to će biti one pozicije kojima je pridružen broj komada ‘0’ ili im je pri kreiranju check box ‘Specifikacija’ postavljen na isključeno stanje, dok će kod serija, šipki u poprečnom preseku i mreža biti vidljivi svi oni entiteti kojima je pri kreiranju check box ‘Specifikacija’ postavljen na isključeno stanje. Na ovaj način možete lako uočiti eventualno učinjene greške.

-

Samo reprezenti Kako su reprezenti specijalan tip šipki, čija se geometrija ne uzima u obzir pri izradi specifikacije, to se postavljanjem ovog filtera, na crtežu lako mogu identifikovati ovakvi entiteti.

-

Samo varijabilne pozicije Program će na crtežu za vidljive postaviti samo pozicije armature čija je geometrija određena nekom od varijabilnih serija.

-

Samo varijabilne pozicije sa svim konstantnim segmentima Ovaj filter će biti još strožiji od prethodno opisanog, odnosno ukazaće na eventualno učinjene greške pri kreiranju varijabilnih serija. Znači na crtežu će postati vidljive samo one pozicije armature koje imaju konstantnu veličinu svih segmenata šipke, a prikazani su na crtežu pomoću neke od programom predviđenih varijabilnih serija. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

280

-

Samo serije Program će ukinuti vidljivost svih entiteta izuzev onih koji predstavljaju serije, bez obzira na to da li su one varijabilne ili ne.

-

Sve izuzev serija Ovaj filter ima obrnuti smisao od prethodnog. Naime svi entiteti će biti vidljivi izuzev konstantnih i varijabilnih serija.

-

Samo instance iz pozicija sa šipkama dužim od: Kada se izabere ovaj filter, program za vidljive postavlja sve instance koje su duže od zadate dužine u edit box-u, koji se sada pojavljuje u produžetku zatvorene liste.

Edit box za zadavanje željene dužine Kako program ‘ArmCAD 2005’ pri kreiranju šipki ne vodi računa o njihovoj maksimalnoj mogućoj dužini, koja je određena transportnim uslovima, pomoću ovog filtera lako možete da identifikujete date šipke i da ih naknadno, pomoću naredbe ‘Nastavljanje armature’, podelite na više delova koji zadovoljavaju ovaj uslov. - Samo mreže Program će za vidljive postaviti sve pozicije mrežaste armature. - Sve osim mreža Ovaj filter ima suprotno značenje od prethodnog, tako da se njegovim izborom za vidljive postavljaju sve pozicije armature izuzev mreža. - Samo instance sa izabranom vrstom armature: Kada se izabere ovaj filter u dijalog box-u se pojavljuju dve nove zatvorene liste, koje služe za izbor vrste i prečnika armature.


281

Zatvorene liste za izbor vrste i prečnika armature Program će za vidljive postaviti samo pozicije koje su kreirane od izabrane vrste i prečnika armature.

9.2 Sakrivanje entiteta Naredba ‘Sakrivanje entiteta’ se upotrebljava kada se želi privremeno sakrivanje nekih ‘ArmCAD’-ovih entiteta sa crteža, a u cilju dobijanja na preglednosti u toku crtanja. Ova naredba je transparentna, odnosno može se aktivirati i u toku izvršenja neke druge naredbe. , na komandnoj Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od ponuđenih opcija: Sakrivanje entiteta (Sakrivanje/Otkrivanje/Inverzija/sve sAkriveno/sve oTkriveno /Kraj) : Istovremeno program sve ranije sakrivene entitete prikazuje na poseban način - bojom kojom se iscrtavaju sekundarni entiteti u dijalozima. Ponuđene opcije imaju sledeće značenje: - ‘Sakrivanje’ – izborom ove opcije ulazi se u proceduru selektovanja ‘ArmCAD’-ovih entiteta, pa komandna linija dobija sledeći izgled: Selektovanje objekata: Po završetku selektovanja program date entitete sakriva, odnosno više ih ne prikazuje na crtežu. Napomenućemo da će ranije sakriveni entiteti i dalje ostati sakriveni. - ‘Otkrivanje’ – izborom ove opcije se takođe ulazi u proceduru selektovanja, ali sada se sa crteža mogu selektovati samo entiteti koji su ranije sakriveni. Po završetku selektovanja dati entiteti biće otkriveni, odnosno ponovo će se prikazivati na crtežu. - ‘Inverzija’ – aktiviranjem ove opcije ‘ArmCAD’-ovi entiteti menjaju stanje sakrivenosti. To znači da oni entiteti koji su bili sakriveni postaju otkriveni i obrnuto. - ‘Sve sakriveno’ – ova opcija automatski sakriva sve ‘ArmCAD’-ove entitete. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

282

- ‘Sve otkriveno’ – ova opcija automatski otkriva sve ‘ArmCAD’-ove entitete.

9.3 Određivanje potrebne količine armature (PRORAČUN ŠIPKI) Izborom naredbe ‘Proračun šipki’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box pomoću koga lako možete odrediti koliki je prečnik i broj šipki potrebno usvojiti da bi se pokrila proračunata potrebna površina armature na datom mestu.

Način rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kada se on pozove aktiviranjem komadnog polja ‘Proračun’, u okviru naredbe ‘Ceo presek’ (vidi poglavlje ‘5.3’), pa ga ovde nećemo ponovo objašnjavati. Napomenućemo da je i ova naredba transparentna, odnosno može se aktivirati i za vreme izvršavanja neke druge naredbe.


283

9.4 Okvir crteža Pomoću naredbe ‘Okvir crteža’ imate mogućnost da na crtež postavite okvir koji predstavlja dimenzije hartije na kojoj želite da štampate plan armature i oplate. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu sledećeg izgleda:


Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira U gornjem delu dijalog box-a, koji se zove ‘Orijentacija’, nalaze se radio button-i ‘Uspravno’ i ‘Položeno’ pomoću kojih se podešava orijentacija okvira. Sa njihove desne strane se nalazi i grafički prikaz ‘hartije’ odgovarajućih dimenzija, orijentacije i sa ucrtanim marginama. U centralnom delu dijalog box-a nalazi se grupa kontrola ‘Format okvira’, pomoću kojih se definišu dimenzije okvira. Kada je uključen radio button ‘Standardan format’ iz zatvorene liste možete izabrati neki od ponuđenih standardnih formata hartije (A0 do A10, B0 do B10, C0 do C10). Ukoliko se željeni format ne nalazi u listi, potrebno je da aktivirate radio button ‘Proizvoljni format’, nakon čega za promenu postaju dostupni edit box-ovi koji se nalaze u njegovom produžetku, i u njima možete zadati potpuno proizvoljne dimenzije hartije. U donjem delu dijaloga nalaze se četiri edit box-a: ‘Levo’, ‘Desno’, ‘Gore’ i ‘Dole’. Zadavanjem vrednosti u ovim edit box-ovima definišu se rastojanja od ivica okvira na kojima program iscrtava margine. Ukoliko je uneta vrednost u nekom od edit box-ova jednaka nuli, ta margina se neće crtati. Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program će zatvoriti dijalog box i ući će u proceduru postavljanja okvira na crtež, odnosno zahtevaće od korisnika da odredi tačku u koju želi da postavi levo donje teme okvira. Položaj okvira: Stvarna veličina okvira na crtežu se određuje na osnovu izabranog formata i tekuće razmere crteža. Broj postavljenih okvira na jednom crtežu nije ograničen.


284

9.5 Promena koordinatnog (Promena UCS)

sistema

za

crtanje

Pomoću naredbe ‘Promena UCS’ se vrši rotacija koordinatnih osa u ravni crtanja. Ova naredba je transparentna, odnosno može se aktivirati i u toku izvršenja neke druge naredbe. Njenim izborom iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu liniji se javlja sledeća poruka:

, na komandnoj

Položaj bazne tačke (World) : Prihvatanjem ponuđene podopcije ‘World’ se poništava ranije postavljeni ‘UCS’, odnosno koordinatni sistem se postavlja u ‘default’ položaj, dok se izborom tačke sa crteža ulazi u proceduru rotacije koordinatnih osa i na komandnoj liniji se javlja nova poruka: Ugao X ose: Rotaciju X ose možete odrediti ili zadavanjem željenog ugla sa tastature ili izborom tačke sa crteža koja će zajedno sa baznom tačkom odrediti njen nagib u odnosu na horizontalu. Trenutni položaj koordinatnih osa je prikazan u donjem levom uglu ekrana:

Trenutni položaj koordinatnih osa


285

10. KREIRANJE BAZA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU Pomoću grupe naredbi koja se nalazi u okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’, imate mogućnost da utičete na sadržaj baza koje program koristi u svom radu.

10.1

Kreiranje baze tipskih šipki (BAZA TIPSKIH ŠIPKI) Izborom naredbe ‘Baza tipskih šipki’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’ ili

klikom miša na ikonu


Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza tipskih šipki’ U dijalog box-u su prikazani svi oblici šipki koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja ‘▲’ i ‘▼’ se vrši promena tekuće strane, odnosno listanje gore i dole, u slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih šipki da se one ne mogu sve istovremeno prikazati.


286

Komandna polja za promenu tekuće strane Pomoću komandnih polja ‘Levo’ i ‘Desno’ se trenutno aktivnoj tipskoj šipci vrši promena položaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno. Klikom miša na prikaz bilo koje šipke u bazi tipskih šipki, ona postaje aktivna, a njen položaj u bazi je jasno naznačen.

Komandna polja za promenu položaja trenutno aktivne šipke u bazi Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’ u bazu tipskih šipki možete ubaciti novi oblik šipke. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva da sa crteža selektujete neku instancu armature. Selektovanje šipke: Znači, da biste u bazu tipskih šipki ubacili neki novi oblik šipke, neophodno je da prvo kreirate regularnu poziciju armature sa takvom geometrijom. Nakon selektovanja instance željene pozicije armature (u proceduri selektovanja nećete moći da selektujete jedino šipke koje u sebi sadrže i lučne segmente), program ponovo otvara isti dijalog box, a selektovanu šipku ubacuje u bazu iza šipke koja je bila tekuća u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘Dodaj’.


287

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u bazu tipskih šipki je ubačen novi oblik šipke Dvostrukim klikom miša preko neke šipke u bazi, ili aktivranjem komandnog polja ‘Edit’, program otvara dijalog box za definisanje parametara selektovane tipske šipke.

Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tipske šipke U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovane špke, a u svim prelomnim tačkama selektovane šipke program postavlja mrežu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova međusobna rastojanja parametrizuje, odnosno označava ih slovima abecede. Segmenti šipke sa istim dimenzijama označavaju se istim slovom abecede, s tim što je ostavljena mogućnost da proizvoljno selektovanom rastojanju promenite programski pridruženu oznaku zadavanjem tačne numeričke vrednosti ili nekog drugog slova abecede. Program po ‘default’-u u donji levi ugao mreže postavlja crvenu kružnu, a u gornji desni ugao mreže crvenu kvadratnu tačku. Obzirom da ponuđene tačke ne moraju odgovarati vašim konkretnim potrebama, to je programom omogućeno i da sami odaberete koje će dve tačke biti referentne. Način rada sa parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih tačaka, je isti kao i pri postavljanju tipskih oplata (vidi poglavlje ‘2.2’), pa ga ovde nećemo ponavljati. U edit box-u ‘Naziv’, imate mogućnost da selektovanoj šipci zadate proizvoljan naziv. Ovako zadati naziv biće prikazan iznad oblika šipke u bazi tipskih šipki i omogućiće vam lakši izbor željene šipke. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

288

Pomoću check box-a ‘Uzengija’ se određuje da li je selektovana tipska šipka uzengija ili ne. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a sve zadate parametre pridružuje selektovanoj tipskoj šipci. Parametri zadati na ovaj način biće prikazani kao ‘default’ parametri pri izboru date tipske šipke iz baze u dijalog box-u naredbe ‘Tipska’ (vidi poglavlje ‘3.2’). Izborom komandnog polja ‘Kopiraj’ program u bazu tipskih šipki ubacuje novu šipku kopiranjem oblika trenutno aktivne šipke. Promenom parametara ovako dobijene šipke imate mogućnost jednostavnog kreiranja tipske šipke koja ima veoma sličnu geometriju kao već postojeća tipska šipka.

Pomoću komandnog polja ‘Kopiraj’, u bazu je ubačena kopija postojeće tipske šipke Aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’ se trenutno aktivna tipska šipka uklanja iz baze. Izborom komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box i sve zadate promene snima u bazu, dok se aktiviranjem komandnog polja ‘Cancel’ zadate promene poništavaju.


289

10.2

Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH OPLATA)

Naredba ‘Baza tipskih oplata’ funkcioniše na gotovo isti način kao i prethodno opisana naredba za kreiranje baze tipskih šipki. Nakon izbora ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’ ili klikom miša na ikonu


Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Baza tipskih oplata’ U dijalog box-u su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem komandnih polja ‘▼’ i ‘▲’ se vrši promena tekuće strane, odnosno listanje gore i dole, u slučaju da je u bazu ubačeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno prikazati. Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’ u bazu tipskih oplata možete ubaciti novi oblik oplate. Naime, aktiviranjem ovog komandnog polja program zatvara dijalog box, a komandna linija dobija sledeći izgled. Selektovanje objekta: Na zahtev sa komandne linije možete odgovoriti selektovanjem proizvoljnog broja entiteta koji su kreirani pomoću ‘AutoCAD’-ovih naredbi ‘Line’ i ‘Polyline’ (izuzetak su lukovi i program će ih ignorisati pri selekciji). Pored pojedinačne, programom je predviđena i selekcija u prozor. Naime, ako na zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata kliknete mišem u prazan prostor, program će to protumačiti kao prvi ugao pravougaone oblasti za selektovanje i zahtevaće da odredite i dijagonalno teme. Klik na desni taster miša će označiti kraj procedure selektovanja, nakon čega program otvara isti dijalog box, a selektovane entitete ubacuje u bazu iza oplate koja je bila aktivna u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘Dodaj’.


290

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u bazu tipskih oplata je ubačen novi oblik oplate Način rada sa ostalim komandnim poljima u dijalog box-u je isti kao i kod prethodno opisane naredbe za kreiranje baze tipskih šipki (vidi poglavlje ‘10.1’).

10.3

Kreiranje baze tipskih mreža (BAZA TIPSKIH MREŽA) Izborom naredbe ‘Baza tipskih mreža’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’ ili

klikom miša na ikonu koristi u svom radu.

, otvara se dijalog box za ažuriranje baze tipskih mreža koju program

Izgled dijalog box-a za ažuriranje baze tipskih mreža U ovom dijalog box-u je prikazana lista svih tipova mrežaste armature koji se trenutno nalaze u bazi, a svaka od mreža u okviru liste je određena sledećom grupom podataka: ‘Naziv’

oznaka mreže, odnosno naziv koji bliže opisuje datu mrežu

‘Ø1 [mm]’

prečnik šipki koje se postavljaju u pravcu duže strane table (glavna armatura)

‘e1 [cm]’

razmak šipki glavne armature


291

‘Ø2 [mm]’

prečnik šipki koje se postavljaju u pravcu kraće strane table (podeona armatura)

‘e2 [cm]’

razmak šipki podeone armature

‘B [cm]’

širina cele table mreže

‘L [cm]’

dužina cele table mreže

‘∆B [cm]’

veličina preklopa u pravcu širine table

‘∆L [cm]’

veličina preklopa u pravcu dužine table

‘g [kg/m2]’ težina mreže po m2 njene površine Ubacivanje novog tipa mrežaste armature u listu se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’, nakon čega program odmah ispod selektovanog ubacuje novi tip mreže koji ima iste podatke kao i selektovani. Podaci dodatog, kao i bilo kog drugog tipa mrežaste armature u listi se mogu promeniti tako što se prvo mišem obeleži polje podatka koji se menja, a zatim se sa tastature unese željena vrednost.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačen novi tip mreže Za uklanjanje tipske mreže iz liste je predviđeno komandno polje ‘Briši’. Znači da biste obrisali neki tip mreže iz liste, potrebno je da ga prvo klikom miša selektujete, a zatim da ga aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste. Komandna polja ‘Gore’ i ‘Dole’ će biti aktivna jedino ako se u listi nalazi više od jednog tipa mrežaste armature i pomoću njih se trenutno selektovanom tipu mreže vrši promena položaja u listi na gore, odnosno na dole. Obzirom da se u praksi javlja potreba za izborom tipskih mreža iz različitih baza, u okviru ove naredbe je omogućeno kreiranje i učitavanje baza sa različitim podacima o tipskim mrežama. Da biste kreirali novu bazu potrebno je da prvo pomoću komandnog polja ‘Snimi kao...’ napravite kopiju tekuće baze.


292

Komandno polje ‘Snimi kao...’ Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Snimi kao

’, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog boxa za kreiranje nove baze U edit box-u ‘Ime fajla’ zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje ‘Snimi’. Po povratku u osnovni dijalog box ove naredbe izvršite potrebne izmene podataka i dobićete željeni sadržaj nove baze. Za učitavanje neke od ranije kreiranih baza tipskih mreža je predviđeno komandno polje ‘Učitaj’.

Komandno polje ‘Učitaj’ Nakon aktiviranja ovog komandnog polja, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:


293

Izgled dijalog box-a za učitavanje baze tipskih mreža Sada je potrebno da izaberete neku od ranije kreiranih baza tipskih mreža, a zatim i da aktivirate komandno polje ‘Učitaj’, nakon čega se program vraća u osnovni dijalog box ove naredbe, a selektovanu bazu tipskih mreža postavlja za tekuću. Podatak o tome koja je baza tipskih mreža tekuća se prikazuje u gornjem delu dijalog box-a.

Podatak o tekućoj bazi tipskih mreža Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti završetak rada ove naredbe sa prihvatanjem svih sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok je komandno polje ‘Cancel’ predviđeno za odustajanje. U daljem radu, program će u listama za izbor tipskih mreža ponuditi sve mreže iz postavljene tekuće baze.


294

10.4

Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA KOMENTARA)

Pomoću naredbe ‘Baza komentara’ imate mogućnost da kreirate listu tipskih komentara, iz koje ćete po potrebi selektovati željeni komentar i pridružiti ga koti entiteta na crtežu. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Baze’ ili klikom miša na ikonu , program otvara dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za ažuriranje baze tipskih komentara U centralnom delu dijalog box-a je prikazana lista svih komentara koji se nalaze u bazi. U koloni ‘N°’ se ispisuje redni broj komentara, dok se u koloni ‘Komentar’ prikazuje uneti komentar. Dodavanje novog komentara u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’, nakon čega program u listu dodaje prazan red, odmah ispod komentara koji je bio selektovan neposredno pre aktiviranja komandnog polja ‘Dodaj’.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačen prazan red


295 Komentar se unosi direktno u list box, tako što se mišem obeleži polje u koloni ‘Komentar’ i sa tastature se unese željeni tekst. Na isti način se može promeniti tekst bilo kog komentara koji se nalazi u listi.

Unošenje komentara u list box Za uklanjanje komentara iz liste je predviđeno komandno polje ‘Briši’. Da biste obrisali neki komentar iz liste, potrebno je da ga prvo klikom miša selektujete, a zatim da ga aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste. Komandna polja ‘Gore’ i ‘Dole’ će biti aktivna jedino ako se u listi nalazi više od jednog komentara i pomoću njih se trenutno selektovanom komentaru vrši promena položaja u listi na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja ‘OK’ dijalog box će biti zatvoren i naredba završena, a sadržaj ovako uređene liste će se pojaviti u svim dijalog box-ovima u kojima je omogućeno da u tekstu kote postavite proizvoljan tekstualni komentar.


296

11. PODEŠAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU U okviru padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ se nalazi niz programom predviđenih naredbi za podešavanje parametara koje će program koristiti u svom radu. U daljem tekstu ovog poglavlja opisaćemo namenu i način funkcionisanja svake od njih.

11.1

Podešavanje boja i fontova za ‘ArmCAD’-ove entitete (PARAMETRI) Izborom naredbe ‘Parametri’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili

klikom miša na ikonu , otvara se dijalog box za definisanje parametara pomoću kojih se određuje način prikazivanja crteža na ekranu.

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Parametri’ Stanje svih parametara koji se definišu u ovom dijalog box-u, može se trajno zapamtiti i snimiti pod proizvoljno zadatim imenom pomoću komandnog polja ‘Snimi’.


297

Komandno polje ‘Snimi’ Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

U edit box-u se zadaje željeno ime, a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U slučaju da zadato ime već postoji u listi konfiguracija, program će izdati odgovarajuće upozorenje.

Potvrdan odgovor će dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridruženi odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekućeg stanja pod tim imenom, dok će negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja. Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će poštovati postavljene parametre, ali pri ponovnom pokretanju programa oni će biti trajno izgubljeni. U zatvorenoj listi koja se nalazi sa leve strane komandnog polja ‘Snimi’, nalaze se sve ranije snimljene konfiguracije.


298

Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi će uvek stajati i konfiguracija koja se isporučuje uz program i koja se vodi pod imenom ‘Default’. Promena tekuće konfiguracije se vrši tako što se klikom miša na strelicu, koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista otvori, a zatim se mišem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuđenih konfiguracija. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, dijalog box će biti zatvoren, a tekuću konfiguraciju program će koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe ‘Parametri’ za tekuću ne postavite neku drugu konfiguraciju. Pomoću komandnog polja ‘Briši’ se vrši brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuću. Znači, konfiguraciju koju želite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke prvo morate da postavite za tekuću, a zatim da aktivirate komandno polje ‘Briši’. Pošto je ova naredba destruktivna, program će zatražiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora obrisaće selektovanu konfiguraciju.

Program u svom radu uvek koristi svoju tekuću konfiguraciju parametara – čak i za iscrtavanje crteža koji su napravljeni sa nekom drugom konfiguracijom. Ovo može da ima za posledicu to da crtež ne izgleda isto kao kada je poslednji put snimljen. To se često dešava kada korisnici ‘ArmCAD’-a razmenjuju fajlove među sobom ili pri promeni parametara. Pri snimanju crteža program snima i tekuće stanje svih parametara koji se podešavaju u okviru ove naredbe. Pomoću komandnog polja ‘Prethodni’ imate mogućnost da učitate stanje parametara sa kojim je tekući crtež poslednji put snimljen.


299

Komandno polje za učitavanje parametara iz tekućeg crteža Naime, nakon aktiviranja ovog komandnog polja program izdaje odgovarajuće upozorenje i u slučaju potvrdnog odgovora učitava stanje parametara iz tekućeg crteža.

Ova opcija omogućava da crtež dobije baš onakav izgled kakav je imao u trenutku snimanja. Takođe, omogućava prenošenje i razmenu konfiguracija parametara među korisnicima. Nakon postavljanja ovih parametara za tekuće, snimanjem konfiguracije sa ‘Snimi’ omogućava se njihovo korišćenje i ubuduće. Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan putem razgranatog stabla. Na ovaj način se isti prostor u dijalog box-u koristi za unos različitih grupa podataka.


300

U gornjem levom uglu dijalog box-a se nalazi stablo razgranate strukture Ispred nekih od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol ‘ + ’ koji označava da na datom nivou postoji podpodela. Klik miša preko ovog simbola otvoriće stablo na dole, a na njegovom mestu će se pojaviti novi simbol ‘ - ’ (klik miša preko ovog simbola zatvoriće datu granu stabla).

Klikom miša preko simbola ‘+’, otvorena je grana ‘Šipka’ Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom miša preko odgovarajućeg grafičkog simbola, može se postići i duplim klikom miša direktno preko datog naslova. Podnaslovi koji ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol predstavljaju kraj grane na tom delu stabla, te se klikom miša preko naziva nekog od njih u centralnom delu dijalog box-a pojavljuju parametri koji su vezani samo za selektovani podnaslov.


301

U dijalog box-u su prikazani parametri za selektovani podnaslov ‘Boja’ Da biste imali bolji uvid u značenje ponuđenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled trenutnog stanja parametara za tekuću stavku u stablu. Šipka U ovom delu stabla se nalaze parametri koji služe za definisanje načina prikazivanja šipki i njihovih kota na ekranu. Izborom podnaslova ‘Boja’, u centralnom delu dijalog box-a će se pojaviti komandna polja pomoću kojih možete menjati boju različitih tipova šipki na crtežu.

Komandna polja za promenu boja različitih tipova šipki Promena boje bilo kog od ponuđenih tipova šipki, postiže se klikom miša na odgovarajuće komandno polje sa bojom koja je trenutno važeća za njega, nakon čega se otvara dijalog box za izbor željene boje datog tipa šipke.


302

Izgled dijalog box-a za izbor boje Sam izbor boje se odvija tako što se mišem klikne preko malog kvadrata popunjenog željenom bojom i aktivira komandno polje ‘OK’. U delu dijalog box-a ‘Pokazivač šipke’ se nalaze parametri za definisanje izgleda pokazivača šipke.

Parametri za definisanje izgleda pokazivača šipke U prikazanom edit box-u se zadaje veličina pokazivača u milimetrima na hartiji, dok se pomoću check box-a, koji se nalazi u produžetku, definiše boja pokazivača šipke. Naime, kada je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, pokazivač se iscrtava u istoj boji kao i šipka, a kada je postavljen na uključeno stanje, za promenu je dostupno i komandno polje pomoću koga pokazivaču možete zadati proizvoljnu boju. Izborom podnaslova ‘Kotna linija’, za promenu postaju dostupni parametri pomoću kojih se definiše izgled kotne linije šipke na crtežu.


303

Izgled dijalog box-a za definisanje parametara kotne linije šipke Pomoću komandnog polja ‘Boja’ se zadaje boja kotne linije šipke, dok se klikom na komandno polje ‘Tip simbola’ otvara padajući meni za izbor jednog od programom predviđenih tipova simbola, koji će biti postavljen u presečnoj tački šipke i njene kotne linije.

Padajući meni koji služi za izbor tipa simbola U edit box-u ‘Veličina simbola’ se zadaje veličina izabranog simbola na hartiji u milimetrima. Izborom podnaslova ‘Tekst kote’, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definiše izgled teksta kote šipke na crtežu.


304

Izgled dijalog box-a za definisanje parametara teksta kote šipke U delu dijalog box-a ‘Redni broj pozicije’ se nalaze parametri za definisanje izgleda rednog broja pozicije špke. Iz zatvorene liste se vrši izbor fonta sa kojim će biti ispisan redni broj pozicije, dok se u edit box-u, koji se nalazi u njenom produžetku, zadaje veličina fonta na hartiji u milimetrima.

Zatvorena lista za izbor vrste i veličine fonta Pored komandnog polja za izbor boje rednog broja pozicije, u ovom delu dijalog box-a se nalaze i komandna polja koja rade kao prekidači, a pomoću kojih se zadaje podebljan, odnosno zakošen ispis rednog broja pozicije.


305

Komandna polja za definisanje podebljanog i zakošenog ispisa rednog broja pozicije imate mogućnost da tekstovima kota svih ‘ArmCAD’-ovih Pomoću komandnog polja entiteta pridružite stanje parametara koje ste definisali u ovom delu dijalog box-a. Kako se na ovaj način menja stanje velikom broju parametara, nakon njegovog aktiviranja program će zahtevati potvrdu ove akcije.

Potvrdan odgovor će označiti prihvatanje zadate promene parametara, dok će negativan odgovor označiti odustajanje. Aktiviranjem komandnog polja ‘Tip simbola’, otvara se padajući meni za izbor jednog od programom predviđenih tipova simbola, u koji će biti upisan redni broj pozicije šipke.


306

Padajući meni koji služi za izbor tipa simbola Veličina izabranog simbola se zadaje u edit box-u ‘Relativna veličina simbola’ i to u procentima zadate veličine rednog broja pozicije koji se u dati simbol upisuje.

Edit box za procentualno zadavanje veličine simbola Pomoću check box-a ‘Rimski brojevi’ se definiše način ispisivanja rednih brojeva pozicija šipki na crtežu. Ako je ovaj check box isključen redni brojevi pozicija šipki će se ispisivati arapskim, a ako je uključen ispisivaće se rimskim brojevima.


307

Check box za definisanje vrste rednih brojeva pozicija Ova mogućnost programa se najčešće koristi da bi se obična armatura što jasnije odvojila od mrežaste. Naime, u praksi se mreže najčešće pozicioniraju rimskim, a obična armatura arapskim brojevima. Parametri, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Tekst kote’, služe za definisanje izgleda teksta koji se ispisuje u koti šipke. Način rada sa ovim parametrima je isti kao i sa parametrima koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Redni broj pozicije’.

Parametri koji služe za definisanje izgleda teksta kote Izborom podnaslova ‘Specifikator’, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definiše izgled specifikatora šipki na crtežu.


308

Izgled dijalog box-a za definisanje parametara specifikatora šipki Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Dimenzije segmenata’, služe za definisanje izgleda teksta koji se ispisuje u kotama segmenata specifikatora, dok se pomoću komandnih polja ‘Boja specifikatora šipke’ i ‘Boja specifikatora uzengije’ vrši izbor boje odgovarajućih specifikatora na crtežu. Definisanje parametara ostalih ‘ArmCAD’-ovih entiteta se vrši na isti način kao i definisanje prethodno objašnjenih parametara šipke (grana stabla sa naslovom ‘Šipka’), tako da ih nećemo pojedinačno objašnjavati.


309

11.2

Definisanje stilova kotiranja ‘ArmCAD’-ovih entiteta (STILOVI KOTIRANJA) Izborom

naredbe

‘Stilovi

kotiranja’,

Podešavanja’ ili klikom miša na ikonu kotiranja ‘ArmCAD’-ovih entiteta.

iz

padajućeg

menija

‘ArmCAD

►

, otvara se dijalog box za definisanje stilova

Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja U delu dijalog box-a ‘Konfiguracija’ se prikazuje lista svih do tada definisanih stilova kotiranja, za izabrani ‘ArmCAD’-ov entitet iz zatvorene liste ‘Entitet’.

Lista sa stilovima kotiranja ‘ArmCAD’-ovog entiteta ‘Šipka’


310 Primetićete da su pored imena nekih stilova kotiranja u listi postavljeni određeni simboli i oni imaju sledeće značenje: Stil kotiranja je u upotrebi na tekućem crtežu. Stil kotiranja ne postoji u bazi konfiguracija, već je učitan sa tekućim crtežom. ‘ * ’ Ovaj simbol program postavlja sa desne strane imena stila kotiranja kada se u bazi konfiguracija izvrši neka promena. On ukazuje da izvršene promene nisu snimljene, a u trenutku snimanja program ga automatski uklanja. Stil kotiranja čije je ime u listi podvučeno je tekući stil kotiranja datog entita. To praktično znači da će program ovaj stil kotiranja ponuditi kao ‘Default’ stil kotiranja pri postavljanju datog entiteta na crtež. Tekući stil kotiranja se može promeniti pomoću podopcije ‘Set’, koja se javlja na komandnoj liniji nakon izbora naredbe ‘Kota’, ili u ukviru naredbi za postavljanje datog entiteta na crtež. Aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’, program na kraj liste ubacuje novi stil kotiranja, koji ima iste parametre kao i stil kotiranja koji je bio selektovan neposredno pre aktiviranja ovog komandnog polja. Obzirom da stilovi kotiranja u listi ne mogu imati isti naziv, program nazivu ubačenog stila kotiranja dodaje prvi slobodan redni broj.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačena kopija stila kotiranja ‘PBAB’ Promenom parametara i naziva ovako dobijenog stila kotiranja, imate mogućnost da kreirate potpuno novi stil kotiranja koji će odgovarati vašim potrebama. Promena naziva dodatog, kao i bilo kog slobodnog stila kotiranja se vrši direktno u list box-u, tako što se mišem obeleži željeni naziv, a zatim se sa tastature unese novi. Menjanje naziva stila kotiranja koji je u upotrebi na tekućem crtežu, kao i stila kotiranja koji je učitan sa tekućim crtežom nije dozvoljeno. Komandno polje ‘Briši’ će biti aktivno samo kada se u bazi konfiguracija nalazi više od jednog stila kotiranja i pomoću njega se trenutno selektovani stil kotiranja uklanja iz baze. Obzirom da je ova naredba destruktivna, program će izdati odgovarajuće upozorenje.


311

Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja selektovane konfiguracije, dok će negativan odgovor označiti odustajanje od naredbe. Napomenućemo da brisanje stila kotiranja koji je u upotrebi na tekućem crtežu, kao i stila kotiranja koji je učitan sa tekućim crtežom nije dozvoljeno. Aktiviranjem komandnog polja ‘Snimi’, program u bazu konfiguracija snima sve promene koje su izvršene nad stilovima kotiranja za tekući ‘ArmCAD’-ov entitet i izdaje odgovarajuće obaveštenje.

Ukoliko želite da se u bazi konfiguracija trajno zapamti i stil kotiranja koji je učitan sa tekućim crtežom, neophodno je da prvo pomoću komandnog polja ‘Dodaj’ napravite njegovu kopiju, a zatim da izvršite snimanje baze konfiguracija. Svi stilovi kotiranja koji su snimljeni u bazu konfiguracija, pojaviće se u listama za izbor stila kotiranja, u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor omogućen. Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju snimanja podataka u bazu konfiguracija, po izlasku iz ovog dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će poštovati postavljene parametre, ali pri ponovnom pokretanju programa oni će biti trajno izgubljeni. U centralnom delu dijalog box-a su prikazani parametri pomoću kojih se definiše selektovani stil kotiranja. Napomenućemo da će za različite ‘ArmCAD’-ove entitete, izabrane iz zatvorene liste ‘Entitet’, biti ponuđeni različiti parametri.


312

Parametri pomoću kojih se definišu stilovi kotiranja Da biste imali bolji uvid u značenje ponuđenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled kota za trenutno stanje parametara selektovanog stila kotiranja. Šipka Kada iz zatvorene liste ‘Entitet’ za tekući postavite ‘ArmCAD’-ov entitet ‘Šipka’, dijalog box dobija sledeći izgled:

Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja šipke U edit box-ovima, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’, se zadaju parametri koji definišu sadržaj teksta kote šipke. Parametri zadati u gornjem edit box-u definišu sadržaj teksta kote koji se ispisuje iznad kotne linije, dok parametri zadati u donjem edit box-u definišu sadržaj teksta kote koji se ispisuje ispod kotne linije.


313

Dijalog box-ovi za definisanje sadržaja teksta kote Aktiviranjem komandnih polja, koja se nalaze u produžetku ovih edit box-ova, otvara se padajući meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote.

Padajući meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote U produžetku simbola svakog parametra se ispisuje kratak opis, koji jasno ukazuje šta dati parametar predstavlja u tekstu kote. Izbor željenog parametra se vrši klikom miša i tada program zatvara padajući meni, a selektovani parametar postavlja u odgovarajući edit box. Sve ove parametre možete da zadate i direktno u edit box-u, unošenjem njihovog simbola pomoću tastature. Pomoću tastature takođe možete u edit box-u da unosite i proizvoljan tekst. Ova mogućnost programa se najčešće koristi za opis određenog podatka u tekstu kote. Jednostavan primer je ispisivanje dužine šipke u tekstu kote. Ako u edit box-u postavite simbol koji predstavlja dužinu šipke ‘%L’, u tekstu kote biće ispisana samo dužina šipke (na pr. 192), ali ako u edit box-u unesete ‘L=%L’, u tekste kote će pisati ‘L=192’, tako da u svakom trenutku znate šta prikazana vrednost predstavlja.


314

Unošenjem teksta ‘L=’ u edit box, opisano je značenje parametra ‘%L’ U delu dijalog box-a ‘Kota spirale’ se zadaju parametri koji definišu sadržaj teksta kote spiralne uzengije. Zadavanje ovih parametra se vrši na isti način kao i zadavanje parametara koji definišu sadržaj teksta kote šipke. Program po ‘Default’-u u tekstu kote šipki koje se postavljaju u obe zone ispisuje simbol ‘±’. Zadavanjem nekog drugog simbola, ili proizvoljnog teksta, u edit box-u ‘Oznaka za obostrano (±)’, imate mogućnost da ovaj simbol promenite.

Edit box ‘Oznaka za obostrano (±)’ U delu dijalog box-a ‘Format za dužinu šipke’ se definiše izgled podatka o dužini šipke u tekstu kote. Iz zatvorene liste se biraju jedinice (m, cm, mm, ...) u kojima će podatak o dužini šipke biti prikazan, dok se pomoću check box-a, koji se nalazi u njenom produžetku, određuje da li će se oznaka izabranih jedinica ispisivati iza podatka o dužini. U edit box-u se zadaje broj decimala sa kojim će podatak o dužini šipke biti prikazan u tekstu kote.


315

Deo dijalog box-a za definisanje formata dužine šipke Kada se pri kotiranju šipki (vidi poglavlje ‘6.1’), zadatom kotnom linijom preseče više instanci iste pozicije, od programa se može zahtevati da za sve instance iste pozicije kreira kote u jednom redu. Pomoću check box-a ‘Spajanje kota’ se definiše izgled ovako kreirane kote. Naime, kada je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, program će za svaku presečenu instancu kreirati zasebnu kotu.

Izgled kote kada je check box ‘Spajanje kota’ isključen Ako je check box ‘Spajanje kota’ postavljen na uključeno stanje, program će kote svih presečenih instanci iste pozicije spojitu u jednu, zajedničku kotu.


316

Izgled kote kada je check box ‘Spajanje kota’ uključen Serija u osnovi Kada iz zatvorene liste ‘Entitet’ za tekući postavite ‘ArmCAD’-ov entitet ‘Serija u osnovi’, za promenu postaju dostupni parametri pomoću kojih se definišu stilovi kotiranja serija u osnovi. Napomenućemo da se isti stilovi kotiranja koriste i za konstantne i za promenljive serije u osnovi.

Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja serija u osnovi Način rada sa ponuđenim parametrima je isti kao i sa parametrima za definisanje stilova kotiranja ‘ArmCAD’-ovog entiteta ‘Šipka’. Jedina bitna razlika je postojanje komandnog polja ‘Stil označavanja’.


317

Komandno polje ‘Stil označavanja’ Aktiviranjem ovog komandnog polja, za promenu postaju dostupni parametri pomoću kojih se definiše izgled serije, linije serije, kao i način njenog povezivanja sa kotama i međukotama za selektovani stil kotiranja iz liste.

Parametri za definisanje stila označavanja serije u osnovi Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeću namenu i značenje: -

Pomoću check box-a ‘Prikaz simbola šipke’ se određuje da li će simbol šipke od koje je kreirana serija biti prikazan na crtežu

-

Pomoću check box-a ‘Povezana kota’ se definiše izgled kote na crtežu. Kada je ovaj check box isključen na crtežu se ispisuje samo tekst kote, bez kotne linije, a kada je uključen iscrtava se i kotna linija.


318 -

Kada se check box ‘Međukota’ postavi na uključeno stanje, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definiše postavljanje međukota: -

Pomoću check box-a ‘Povezana međukota’ se definiše izgled međukote na crtežu. Kada je ovaj check box isključen na crtežu se ispisuje samo tekst međukote, bez kotne linije, a kada je uključen iscrtava se i kotna linija.

-

Izborom jednog od ponuđenih radio button-a se definiše kada se postavlja međukota: • • •

-

‘Uvek’ međukota se uvek postavlja ‘Samo za više segmenata’ međukota se postavlja samo kod višesegmentnih serija ‘Samo za jedan segment’ međukota se postavlja samo kod jednosegmentnih serija

Postavljanjem na uključeno stanje check box-a ‘Riblja kost’, program će duž linije serije na zadatom rastojanju između šipki postaviti simbole koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar serije. Izborom jednog od ponuđenih radio button-a se definiše način povezivanja ovih simbola sa linijom serije. • • •

‘Bez ičega’ oznaka za vezu se ne postavlja ‘Sa crticama’ simboli šipki i linija serije se povezuju kosim crticama ‘Sa kružićima’ simboli šipki i linija serije se povezuju kružićima

Na sličan način se definišu stilovi kotiranja i za ostale ‘ArmCAD’-ove entitete, tako da ih ovde nećemo sve pojedinačno objašnjavati. Ukoliko vam značenje nekog parametra ne bude jasno, promenite njegovo stanje, a na osnovu promene izgleda kote, koji je prikazan u desnom delu dijalog box-a, lako ćete protumačiti njegovo značenje.

11.3

Propisi Izborom naredbe ‘Propisi’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili

klikom miša na ikonu svom radu.

, otvara se dijalog box za definisanje propisa koje program koristi u

Izgled dijalog box-a za definisanje propisa


319 U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim propisima koji se trenutno nalaze u bazi. Prvi propis u listi je tekući propis i ispred njegovog naziva je postavljen simbol ‘ ’.

Tekući propis Komandno polje ‘Dodaj tekući u bazu’ će biti aktivno samo kada je selektovan tekući propis, a njegovim aktiviranjem se u bazu ubacuje novi propis koji ima isto ime i parametre kao i tekući. Na ovaj način možete u bazu da ubacite propis koji je učitan sa crtežom ili da snimite promenu parametara tekućeg propisa.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj tekući u bazu’, u bazu je ubačena kopija tekućeg propisa Promena tekućeg propisa se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘Postavi za tekući’. Ovo komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koji propis izuzev tekućeg.


320

Za tekući je postavljen propis ‘SNIP’ Dodavanje novog propisa u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’. Ako je check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na uključeno stanje, u bazu se dodaje kopija propisa koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u bazu je ubačena kopija propisa ‘SNIP’ Ako je check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na isključeno stanje, u bazu se ubacuje propis kome program po default-u dodeljuje naziv ‘Novi propis’.


321

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačen ‘Novi propis’ ‘Novi propis’ je potpuno prazan, tako da je neophodno da mu sami zadate sve potrebne parametre. Ukoliko neki od parametara nisu zadati, program će pri aktiviranju komandnog polja ‘OK’ izdati odgovarajuće obaveštenje. Naziv dodatog, kao i bilo kog drugog propisa u listi, može se promeniti tako što se prvo mišem obeleži polje u koloni ‘Naziv’, a zatim se sa tastature unese željeni naziv. Za uklanjanje selektovanog propisa iz baze je predviđeno komandno polje ‘Briši’. Obzirom da je ova naredba destruktivna, program će izdati odgovarajuće upozorenje.

Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja selektovanog propisa, dok će negativan odgovor označiti odustajanje od naredbe. Napomenućemo da brisanje tekućeg propisa nije dozvoljeno, odnosno kada se on selektuje komandno polje ‘Briši’ postaje neaktivno. Komandna polja ‘Gore’ i ‘Dole’ će biti aktivna jedino ako se u listi nalazi više od jednog propisa i pomoću njih se trenutno selektovanom propisu vrši promena položaja u listi na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja ‘Čelik za armiranje’, otvara se novi dijalog box u kome imate mogućnost, da za propis koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja, definišete vrste čelika koje ćete koristiti pri crtanju armature.


322

Izgled dijalog box-a za definisanje vrsta čelika U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim vrstama čelika za selektovani propis. U koloni ‘Naziv’ se prikazuje naziv vrste čelika, u koloni ‘σv [MN/m2]’ granica razvlačenja čelika, a u koloni ‘Oznaka u koti’ oznaka vrste čelika koja će biti prikazana u tekstu kote. Pomoću check box-a, koji se nalazi u koloni ‘Kuka’, definiše se ‘default’ stanje na krajevima šipke za tu vrstu čelika. Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje, program će pri crtanju šipke od date vrste čelika, automatski da postavi kuke na njenim krajevima.

Check box za definisanje ‘default’ stanja na krajevima šipke U edit box-u ‘Oznaka za uzengiju’ se zadaje oznaka koju će program prikazati u tekstu kote uzengije i ona je ista za sve vrste čelika. Dodavanje nove vrste čelika se odvija aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’. Ukoliko je check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na uključeno stanje, u listu se dodaje kopija vrste čelika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.


323

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačena kopija vrste čelika ‘GA’ Obzirom da imena vrsta čelika moraju biti jedinstvena, program ime kopije kreira tako što imenu selektovane vrste čelika dodaje prvi slobodan redni broj. Svi ostali podaci u ovom dijalog box-u, kao i pravila za oblikovanje armature i dužine sidrenja, za ove dve vrste čelika su potpuno isti. Promenom željenih podataka, za iskopiranu vrstu čelika, veoma lako možete kreirati novu vrstu čelika koja ima slične podatke sa već postojećom vrstom čelika. Ukoliko je check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na isključeno stanje, program u listu ubacuje novi red, odmah ispod vrste čelika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘Dodaj’.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačen novi red Za ovako dodatu vrstu čelika morate sami da zadate sve potrebne podatke, kako u ovom dijalog box-u, tako i u dijalog box-ovima za definisanje pravila za oblikovanje armature i za definisanje dužina sidrenja, koji će naknadno biti objašnjeni. Ukoliko ne zadate sve potrebne podatke za kreiranu vrstu čelika, program će pri aktiviranju komandnog polja ‘OK’ izdati odgovarajuće obaveštenje. Ovaj način dodavanja se koristi kada se kreira potpuno nova vrsta čelika. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

324

Naziv vrste čelika, ‘σv [MN/m2]’ i oznaka u koti se unose direktno u list box-u, tako što se prvo mišem obeleži polje u odgovarajućoj koloni, a zatim se sa tastature unese željeni tekst. Na isti način se mogu promeniti ovi parametri za bilo koju vrstu čelika koja se nalazi u listi, dok se stanje check box-a u koloni ‘Kuka’ menja jednostavnim klikom miša. Uklanjanje selektovane vrste čelika iz liste se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’. Komandna polja ‘Gore’ i ‘Dole’ će biti aktivna ako se u listi nalazi više od jedne vrste čelika i pomoću njih se trenutno selektovanoj vrsti čelika vrši promena položaja u listi na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program zatvara tekući dijalog box, a sadržaj ovako uređene liste pridružuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja ‘Cancel’ sve zadate promene u ovom dijalog box-u poništavaju. Aktiviranjem komandnog polja ‘Oblikovanje armature’ otvara se novi dijalog box, u kome imate mogućnost da za svaku vrstu čelika selektovanog propisa definišete prečnike i pravila za povijanje armature.

Komandno polje ‘Oblikovanje armature’


325

Izgled dijalog box-a u kome se definišu pravila za oblikovanja armature U gornjem delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim prečnicima armature, za tekuću vrstu čelika selektovanog propisa. Naziv prethodno selektovanog propisa je prikazan u levom gornjem uglu dijalog box-a, dok se tekuća vrsta čelika može promeniti izborom iz zatvorene liste ‘Tip armature’. U ovoj listi se nalaze nazivi svih vrsta čelika koje su definisane u dijalog box-u ‘Čelik za armiranje’.

Zatvorena lista za izbor vrste čelika U koloni ‘Naziv’ je prikazan naziv, koji će se pojaviti u zatvorenim listama za izbor prečnika armature u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor predviđen. U koloni ‘Ø [mm]’ je prikazan prečnik armature, a u koloni ‘g [kg/m]’ masa armature po metru dužine. Obzirom Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

326 da su pravila za povijanje običnih šipki i uzengija različita za isti prečnik armature, u listi je jasno naznačeno koji se parametri odnose na obične šipke, a koji na uzengije i oni imaju sledeća značenja: Šipke α1 [°]

Ugao povijanja kuka na krajevima podužne armature.

L1 [cm]

Dodatna dužina šipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na njenom kraju.

R1 [cm]

Prečnik povijanja kuka na krajevima podužne armature.

R2 [cm]

Prečnik povijanja podužne armature.

Uzengije α2 [°]

Ugao povijanja kuka na krajevima uzengija.

L2 [cm]

Dodatna dužina šipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na kraju uzengije.

R3 [cm]

Prečnik povijanja uzengije i kuka na njenim krajevima.

U levom delu dijalog box-a je prikazana slika sa primerom povijanja obične šipke i uzengije na kojoj su svi navedeni parametri jasno obeleženi. Dodavanje novog prečnika armature u listu se vrši aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’, nakon čega se u listu, odmah ispod selektovanog prečnika armature, dodaje prečnik koji ima iste parametre kao selektovani.

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačena kopija selektovanog prečnika Parametri dodatog, kao i bilo kog drugog prečnika armature u listi se mogu promeniti, tako što se prvo mišem obeleži polje parametra koji se menja, a zatim se sa tastature unese željena vrednost. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

327

Aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’ se trenutno selektovani prečnik armature uklanja iz liste. Komandna polja ‘Gore’ i ‘Dole’ će biti aktivna ako se u listi nalazi više od jednog prečnika armature, i pomoću njih se trenutno selektovanom prečniku vrši promena položaja u listi na gore, odnosno na dole. Izborom komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a ovako uređenu listu prečnika armature pridružuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja ‘Cancel’ sve zadate promene u ovom dijalog box-u poništavaju. Aktiviranjem komandnog polja ‘Sidrenje’ otvara se novi dijalog box, u kome imate mogućnost da za svaku vrstu čelika selektovanog propisa, definišete tipove i dužine sidrenja.

Komandno polje ‘Sidrenje’

Izgled dijalog box-a za definisanje dužina sidrenja Izborom iz zatvorene liste ‘Čelik’ se za tekuću može postaviti bilo koja ranije definisana vrsta armature selektovanog propisa. Naziv selektovanog propisa je prikazan u levom gornjem uglu dijalog box-a.


328

Zatvorena lista za izbor vrste čelika Izborom iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih tipova sidrenja za tekuću vrstu čelika.

Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim prečnicima armature koji su prethodno definisani za tekuću vrstu čelika. U koloni ‘ls1[cm]’ se prikazuju dužine sidrenja zategnute, a u koloni ‘ls2[cm]’ dužine sidrenja pritisnute armature za izabrani tip sidrenja. Promena dužine sidrenja se vrši direktno u list box-u, tako što se mišem obeleži polje sa dužinom sidrenja koja se menja, a zatim se sa tastature unese nova vrednost. Za kreiranje novog tipa sidrenja, predviđeno je komandno polje ‘Dodaj’. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za dodavanje tipa sidrenja U edit boxu ‘Naziv’ se zadaje naziv tipa sidrenja koji se kreira.


329

Edit box za definisanje naziva tipa sidrenja koji se kreira Kada se check box ‘Sa kopiranjem’ postavi na uključeno stanje, program će kreirati novi tip sidrenja sa podacima koji su isti kao i podaci tipa sidrenja koji je bio tekući u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘Dodaj’. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, za dužine sidrenja tipa sidrenja koji se kreira program će postaviti nule.

Check box pomoću koga se kopira sadržaj tekućeg tipa sidrenja Kada se check box ‘Dodati na kraj liste’ postavi na uključeno stanje, program će novi tip sidrenja ubaciti na kraj liste. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, program će novi tip sidrenja ubaciti u listu neposredno iza tipa sidrenja koji je bio tekući u trenutku aktiviranja komandnog polja ‘Dodaj’.

Check box pomoću koga se određuje položaj novog tipa sidrenja u listi Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ se novi tip sidrenja ubacuje u listu i automatski postavlja za tekući.


330

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačen novi tip sidrenja ‘Primer’ Sada je još potrebno da za dodati tip sidrenja zadate dužine sidrenja ‘ls1’ i ‘ls2’, čime će njegovo kreiranje biti završeno. Pomoću komandnog polja ‘Briši’ se vrši brisanje tipa sidrenja koji je postavljen za tekući. Znači, tip sidrenja koji želite trajno da uklonite iz liste, prvo morate da postavite za tekući, a zatim da aktivirate komandno polje ‘Briši’. Kako je ovo destruktivna akcija, program će izdati odgovarajuće upozorenje.

Potvrdan odgovor će dovesti do brisanja tekućeg tipa sidrenja, dok će negativan odgovor označiti odustajanje od naredbe. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a ovako uređenu listu tipova sidrenja pridružuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja ‘Cancel’ sve zadate promene u ovom dijalog box-u poništavaju. Ako promenite bilo koji podatak propisu koji ima isto ime kao tekući, ili tekućem propisu, u listi će se pored njegovog naziva pojaviti simbol ‘(*)’ koji označava da ova dva propisa imaju različite podatke.


331

Simbol koji označava da tekući i istoimeni propis u listi imaju različite podatke Obzirom da svaki propis sadrži veliku količinu podataka, utvrđivanje razlika između tekućeg propisa i nekog propisa iz liste bi bilo veoma komplikovano. Iz tog razloga je predviđeno komandno polje ‘Poređenje sa tekućim’, čijim se aktiviranjem vrši poređenje selektovanog i tekućeg propisa, a utvrđene razlike se prikazuju u dijalog box-u sledećeg izgleda:

Dijalog box koji se otvara aktiviranjem komandnog polja ‘Poređenje sa tekućim’ U levoj koloni se prikazuju podaci tekućeg (u prvom redu ove kolone, pored imena propisa piše ‘(tekući propis)’), a u desnoj koloni podaci selektovanog propisa. Da biste stekli bolji uvid u značenje prikazanih podataka, oni su obeleženi različitim bojama: -

Podaci obeleženi žutom bojom se nalaze u oba propisa, ali imaju različite vrednosti.

-

Podaci obeleženi zelenom bojom se nalaze samo u tekućem propisu, tako da se prikazuju samo u levoj koloni.

-

Podaci obeleženi crvenom bojom se nalaze samo u selektovanom propisu, tako da se prikazuju samo u desnoj koloni.

Napomenućemo da se podaci koji su isti za oba propisa ne prikazuju u ovom dijalog box-u. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

332

Ova mogućnost programa se najčešće koristi u slučajevima kada se sa crtežom učita propis koji ima isto ime kao postojeći propis u bazi, ali ima različite podatke. Aktiviranjem komandnog polja ‘Poređenje sa tekućim’, lako možete da utvrdite razlike između ova dva propisa. Takođe, kada promenite podatke nekom propisu, pomoću ove naredbe lako možete da utvrdite da li ste dobro uneli sve željene izmene. Napomenućemo da je u ovom slučaju neophodno, da pre menjanja podataka, dati propis postavite za tekući. Izborom komandnog polja ‘OK’, dijalog box se zatvara uz prihvatanje svih unetih promena. To konkretno znači da će program u slučaju promene nekih parametara tekućeg propisa, svu postojeću armaturu na crtežu pre-mapirati i oblikovati u skladu sa novim parametrima, koje će poštovati i u okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature. U slučaju da na crtežu postoji armatura, a u okviru naredbe ‘Propisi’ promenite tekući propis i aktivirate komandno polje ‘OK’, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za usaglašavanje propisa U levoj koloni su prikazane vrste čelika propisa sa kojim je postavljena armatura na crtežu, dok su u desnoj koloni prikazane vrste čelika tekućeg propisa u koje se konvertuje armatura koja je na crtežu postavljena sa vrstom čelika prikazanom u levoj koloni. Nazivi ovih propisa su prikazani u prvom redu tabele. Izbor željene vrste čelika tekućeg propisa, se vrši iz zatvorenih listi, koje se nalaze sa desne strane svakog reda prikazane tabele.

Zatvorene liste za izbor vrste čelika tekućeg propisa Pri promeni propisa, može se desiti da izabrana vrsta čelika tekućeg propisa, nema sve prečnike armature koje ima odgovarajuća vrsta čelika propisa sa kojim je armatura Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

333 postavljena na crtež. Iz tog razloga, u delu dijalog box-a ‘Pravilo za oblikovanje armature’, se nalaze radio button-i pomoću kojih se definiše na koji će način program vršiti izbor prečnika armature.

Radio button-i za definisanje načina izbora prečnika armature Kada izaberete radio button ‘Prvi veći’, sve šipke datog prečnika biće iscrtane sa istim prečnikom izabrane vrste čelika, ukoliko postoji, odnosno sa prvim većim prečnikom ako isti ne postoji. Kada izaberete radio button ‘Najsličniji’, sve šipke datog prečnika biće iscrtane sa istim prečnikom izabrane vrste čelika, ukoliko postoji, odnosno sa najbližim, većim ili manjim, prečnikom ako isti ne postoji. Izborom komandnog polja ‘OK’, program će završiti naredbu, a svu postojeću armaturu na crtežu će pre-mapirati i oblikovati u skladu sa zadatim parametrima, koje će poštovati i u okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature.


334

11.4

Funkcionalnost

Pomoću naredbe ‘Funkcionalnost’ imate mogućnost da način funkcionisanja programa prilagodite svojim potrebama. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili klikom miša na ikonu


Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Funkcionalnost’ Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan putem stabla. Na ovaj način se, isti prostor u dijalog box-u, koristi za unos različitih grupa podataka. U levom delu dijalog box-a je prikazano stablo sa nazivima grana koji jasno ukazuju na koje se naredbe odnose parametri prikazani u desnom delu dijalog box-a. Promena tekuće grane se vrši klikom miša preko njenog naziva, pri čemu se menja i sadržaj desnog dela dijalog box-a.


335 Generalno

Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Generalno’ U delu dijalog box-a ‘Izbor jezika’, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih možete odabrati jedan od programom predviđenih jezika. Iz zatvorene liste ‘Jezik aplikacije’, vrši se izbor jezika koji će program koristiti pri samom radu. Znači, samo okruženje programa će biti na odabranom jeziku. Koji će sve jezici biti podržani u ovoj listi, zavisi isključivo od licence kupljenog programa.

Zatvorena lista za izbor jezika aplikacije Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će izdati odgovrajuće obaveštenje.


336

Iz sadržaja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da prvo izađete iz programa i da ga potom ponovo pokrenete. Kako Vam se u praksi može desiti i slučaj da projekat radite za inostrano tržište, to bi svakako bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom željenog jezika, iz zatvorene liste ‘Jezik izveštaja’, svi nadalje generisani izveštaji biće ispisivani na odabranom jeziku. U ovoj listi nema ograničenja po pitanju kupljene licence, te će na raspolaganju uvek biti svi programom predviđeni jezici.

Zatvorena lista za izbor jezika izveštaja Ako je check box ‘Otvoriti dijalog za razmeru’ postavljen na uključeno stanje, program će pri svakom otvaranju novog crteža, automatski otvoriti isti dijalog box koji bi se otvorio pri izboru naredbe ‘Razmera’ (vidi poglavlje ‘11.5’). U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na isključeno stanje, program će otvoriti novi crtež sa ‘default’ podacima za razmeru (1:50) i jedinice (cm).


337

Check box za definisanje ponašanja programa pri otvaranju novog crteža Kada je check box ‘Prikaz tultipova entiteta’ postavljen na uključeno stanje, a pokazivač miša dovedete iznad bilo kog ‘ArmCAD’-ovog entiteta na crtežu, program će prikazati tultip sa sadržajem koji je isti kao i sadržaj teksta kote, koja bi bila postavljena za dati entitet sa tekućim stilom kotiranja.

Prikaz tultipa šipke Pomoću check box-a ‘Višesegmentna kota’ se određuje da li će se armatura kotirati sa standardnom kotom, čija kotna linija ima samo jedan segment, ili sa kotom čija kotna linija može imati proizvoljan broj segmenata. Oba načina su detaljno objašnjena u poglavlju ‘6.1 Kotiranje šipki’.


338

Check box za definisanje broja segmenata kotne linije Šipka

Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Šipka’ Ako je check box ‘Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja već postoji’, koji se nalazi u delu dijalog box-a ‘Šipka’, postavljen na uključeno stanje, pri kreiranju nove pozicije armature pomoću naredbi ‘Proizvoljna’ ili ‘Tipska’, program vrši poređenje geometrije kreirane i već postojećih pozicija. U slučaju da je geometrija kreirane pozicije potpuno ista kao i geometrijom neke postojeće pozicije, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:


339

Izborom potvrdnog odgovora šipka se pridružuje postojećoj poziciji, kao njena instanca na crtežu, dok se izborom negativnog odgovora kreira nova pozicija armature. Ako je check box ‘Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja već postoji’ isključen, kreira se nova pozicija armature bez poređenja geometrije. Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’, se definiše način kotiranja šipki. Kada je check box ‘Ući u proceduru kotiranja’ postavljen na uključeno stanje, program pri kreiranju novih pozicija armature (naredbe ‘Proizvoljna’ i ‘Tipska’), kao i pri postavljanju instanci postojećih pozicija (naredbe ‘Postojeća’ i ‘Reprezent’), automatski ulazi u proceduru njihovog kotiranja. Pomoću radio button-a, koji se nalaze ispod ovog check box-a, se vrši izbor jednog od dva programom predviđena načina kotiranja. Kada je selektovan radio button ‘Izbor 3 tačke’, procedura kotiranja se odvija zadavanjem početne tačke kote, pozicije teksta i ugla teksta kote. Kada je selektovan radio button ‘Izbor 2 tačke’, procedura kotiranja se odvija zadavanjem pozicije teksta i ugla teksta kote, a program na osnovu zadate pozicije teksta određuje i početnu tačku kote. Način određivanja početne tačke kote se definiše izborom jednog od ponuđenih radio button-a. Kada je izabran radio button ‘kao najbliža tačka’, program za početnu tačku kote usvaja tačku sa šipke koja je najbliža zadatoj poziciji teksta. Ako je izabran radio button ‘kao ortogonalna tačka’, program će tačku koja određuje poziciju teksta povezati sa šipkom ortogonalnom kotnom linijom, a u slučaju da to nije moguće za početnu tačku kote će usvojiti tačku sa šipke koja je najbliža zadatoj poziciji teksta. Postavljanjem check box-a ‘Ući u proceduru kotiranja spirale’ na uključeno stanje, od programa se zahteva da pri postavljanju spiralne uzengije na crtež automatski pokrene proceduru njenog kotiranja. Pomoću radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Višestruka kota’, definiše se način kotiranja više instanci iste pozicije koje su presečene zadatom kotnom linijom naredbe ‘Kota’ (vidi poglavlje ‘6.1’). Naime, kada je izabran radio button ‘U jednom redu’, program će kote svih presečenih instanci postaviti u jednom redu, a kada je izabran radio button ‘U više redova’, program će za svaku instancu kreirati kotu u posebnom redu, kao da se radi o instancama različitih pozicija. Serija u osnovi

Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Serija u osnovi’


340 Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’, imaju isto značenje kao i istoimeni parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ‘Šipka’, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati. Kada se kreira serija u osnovi program za zadati broj komada šipki unutar tekućeg segmenta ‘n=’, računa razmak između šipki i prikazuje ga u edit box-u ‘e=’ (vidi poglavlje ‘4.1’). Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Razmak između šipki zaokružiti na’, program dobijeni razmak ‘e=’ zaokružuje na najbližu vrednost koja je deljiva sa zadatom vrednošću u ovom edit box-u. Ovako zaokružena vrednost razmaka između šipki se prikazuje u tekstu kote serije. Napomenućemo da se razmak između šipki koji je unet direktno u edit box-u ‘e=’ neće zaokruživati. Kada se selektuje konstantna serija u osnovi, pomeranjem postavljenih ‘grip’-ova mogu da joj se menjaju različiti parametri (vidi poglavlje ‘4.1’). Međutim, kada se check box ‘Gripovanje geometrije pozicije’ postavi na uključeno stanje, pri selektovanju serije program postavlja ‘grip’-ove samo na simbol šipke i njihovim pomeranjem se menja geometrija pozicije od koje je kreirana serija. Isti efekat bi se dobio i kada bi se pomoću naredbe ‘Postojeća’ na crtež postavila nova instanca date pozicije, a zatim joj se promenila geometrija pomeranjem ‘grip’ova.

‘Gripovanje geometrije pozicije’ - isključeno

‘Gripovanje geometrije pozicije’ - uključeno

Značenje parametara koji se prikazuju u dijalog box-u kada se selektuju nazivi ‘Serija u podužnom preseku’ i ‘Serija u poprečnom preseku’, je isto kao i značenje prethodno objašnjenih parametara. Napomenućemo samo da je vrednost u edit box-u ‘Razmak između šipki zaokružiti na’ ista za sve tipove serija. Naime, promena ove vrednosti dok je selektovan jedan tip serija, će dovesti do njene promene i za ostale tipove serija.


341 Poprečni presek

Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Poprečni presek’ Kada je check box ‘Kotirati i uzengije’ postavljen na uključeno stanje, program će pri postavljanju šipki u poprečnom preseku pomoću naredbi ‘Ceo presek’ i ‘Vađenje preseka’, automatski ući u proceduru kotiranja uzengije. U edit box-u ‘Tolerancija za vađenje preseka’, se u procentima od ‘h’ zadaje tolerancija koju program koristi za korekciju položaja presečenih šipki podužne armature kod naredbe ‘Vađenje preseka’ (vidi poglavlje ‘5.4’). Kada se šipke podužne armature nalaze unutar gabarita serije, za vrednost ‘h’ program usvaja visinu segmenta uzengije koji one presecaju, a u slučaju da se presečene šipke podužne armature nalaze van gabarita serije, program za vrednost ‘h’ uzima visinu serije uzengija. Napomenućemo da se za visinu varijabilne serije usvaja visina uzengije koja je najbliža zadatoj liniji preseka. Kada je check box ‘Postavljanje simbola preseka’ uključen, program po završetku postavljanja poprečnog preseka na crtež automatski ulazi u proceduru postavljanja simbola preseka (vidi poglavlje ‘5.4’)


342 Mreža

Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Mreža’ Kada je check box ‘Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja već postoji’ postavljen na uključeno stanje, program pri kreiranju nove pozicije mreža, pomoću naredbi ‘Pojedinačno postavljanje’ i ‘Serija mreža’, vrši njeno poređenje sa postojećim pozicijama. Ako kreirana pozicija ima iste podatke kao i neka od postojećih pozicija, otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izborom potvrdnog odgovora, mreža se pridružuje postojećoj poziciji, dok se izborom negativnog odgovora kreira nova pozicija mreža, sa rednim brojem koji je zadat u dijalog boxu naredbe kojom je kreirana.


343 Mreža u poprečnom preseku

Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ‘Mreža u poprečnom preseku’ Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Kota’ imaju isto značenje kao i istoimeni parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ‘Šipka’, tako da ih ovde nećemo ponovo objašnjavati. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box uz prihvatanje zadatih promena, što konkretno znači da će program u daljem radu poštovati sve parametre zadate u okviru ove naredbe.

11.5

Podešavanje razmere crteža (RAZMERA) Izborom naredbe ‘Razmera’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Podešavanja’ ili

klikom miša na ikonu

, otvara se dijalog box za definisanje razmere na crtežu.

Obzirom da se veličina tekstova u kotama ‘ArmCAD’-ovih entiteta zadaje u milimetrima na hartiji, potrebno je uneti i razmeru u kojoj će crtež biti prenet na hartiju. Ova razmera se unosi u levom delu dijalog box-a, koji se zove ‘Razmera’, zadavanjem vrednosti u edit box sa tastature ili izborom iz zatvorene liste neke od programom definisanih razmera. Zadavanjem željene razmere u kojoj će crtež biti prenet na hartiju, program će prepraviti veličinu svih kota ‘ArmCAD’-ovih entiteta, tako da njihova veličina u crtačkim jedinicama odgovara zadatoj veličini u milimetrima na hartiji. U desnom delu dijalog box-a, koji se zove ‘AutoCAD-ova jedinica’, se nalazi zatvorena lista iz koje se vrši izbor jedinica dužine (m,cm,mm,...) i edit box u koji se unosi vrednost koja Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

344 definiše koliko će izabranih jedinica da predstavlja jedna ‘AutoCAD’-ova jedinica (ACU) na crtežu. Na ovaj način se uspostavlja veza između bezdimenzionih crtačkih ‘AutoCAD’-ovih jedinica i stvarnih dužina ‘ArmCAD’-ovih entiteta. Svi ‘AutoCAD’-ovi entiteti (pa samim tim i ‘ArmCAD’-ovi) svoju geometriju pamte i izražavaju preko ‘AutoCAD’-ovih jedinica (ACU). To je bezdimenziona veličina i može predstavljati bilo koju dužinu. Sa druge strane, ‘ArmCAD’-ovi entiteti (šipke, serije, mreže...) su konkretni objekti koji moraju imati stvarne dimenzije. Razmeru koju zadate na početku rada možete da promenite u bilo kom trenutku pomoću naredbe ‘Razmera’ i to će uticati samo na iscrtavanje tekstova. Međutim, promenu podataka o fizičkoj dužini ‘AutoCAD’-ove jedinice u principu treba izbegavati u toku rada. Ukoliko na crtežu postoje neki ‘ArmCAD’-ovi entiteti, njihove dimenzije u ‘AutoCAD’-ovim jedinicama neće biti promenjene – jedino će se promeniti način na koji se ACU jedinica pretvara u fizičku dužinu. Primer: Ako je 1ACU=1cm i ako je na crtežu nacrtana šipka dužine 200 cm (onda je njena dužina 200 ACU). Kada se u komandi razmera promeni da je 1ACU=1mm tada će ta ista šipka imati i dalje 200 ACU ali će tada njena fizička dužina biti 200 mm. Iz ovoga se vidi da komanda može biti destruktivna ukoliko se primenjuje kada crtež već sadrži neke ‘ArmCAD’-ove entitete i da je zato bitno da pre početka rada pravilno definišete fizičku dužinu jedne ‘AutoCAD’-ove jedinice. Napomenućemo još da će se dijalog box za definisanje razmere otvara automatski pri svakom otvaranju novog crteža ali se ovo ponašanje može promeniti pomoću naredbe ‘Funkcionalnost’. (videti poglavlje ‘11.4’)

11.6

Definisanje načina prikaza šipki na crtežu (IZGLED ENTITETA)

Kako se sve šipke na crtežu standardno iscrtavaju tankim linijama koje predstavljaju njihove osovine, to se njihova debljina pri štampi određuje pomoću ‘AutoCAD’ove naredbe ‘Plot’, definisanjem debljine svih linija na crtežu koje se prikazuju datom bojom. Na ovaj način će sve pozicije armature na hartiji imati istu debljinu, bez obzira na njihov stvaran prečnik. Pomoću naredbe ‘Izgled entiteta’, imate mogućnost da selektovane šipke prikažete na crtežu sa njihovom realnom debljinom (debljinom koja odgovara njihovom prečniku). Takođe, pomoću ove naredbe možete da utičete na način iscrtavanja prelomnih tačaka šipki, kao i na način prikazivanja serija u osnovi. Izborom naredbe ‘Izgled entiteta’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu , program će sa komandne linije zahtevati da selektujete sve entitete kojima želite da promenite način prikaza na ekranu. Selektovanje objekata: Kako se pomoću ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinačno i grupno, to će program nakon selektovanja prvog entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet, sve dok pritiskom na taster ‘Enter’ ili klikom na desni taster miša ne označite kraj procedure selektovanja, nakon čega se otvara dijalog box sledećeg izgleda:


345

Izgled dijalog box-a za definisanje načina prikaza šipki na crtežu Pomoću check box-a ‘Debljina linija’, reguliše se da li će selektovane pozicije armature na crtežu biti prikazane u realnoj debljini ili ne, dok je uloga check box-a ‘Zaobljenost’ da odredi da li će prelomne tačke na šipkama biti iscrtane oštrim ivicama ili zaobljeno, prema pravilima za povijanje šipki koja važe za odabrani tekući propis. Check box ‘Pun prikaz’ će biti aktivan samo kada je u selekciju uključena i serija u osnovi i pomoću njega se reguliše način prikaza selektovane serije na crtežu. Naime, njegovim postavljanjem na uključeno stanje, program će na zadatom rastojanju iscrtati simbole koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar kreirane serije. Znači, ovaj check box ima isto značenje kao i istoimeni check box u dijalog box-ovima za definisanje numeričkih podataka serija u osnovi. Napomenućemo da se, bez obzira na pridružene podatke u ovom dijalog box-u, šipke u poprečnom preseku uvek predstavljaju popunjenim krugovima, čiji prečnik odgovara prečniku date pozicije armature. Iako ne utiče na prikaz šipki u poprečnom preseku na ekranu, ova naredba pri štampanju crteža ima isto dejstvo na šipke u poprečnom preseku, kao i na sve ostale vrste armature. Naime, sva armatura za koju je check box ‘Debljina linija’ postavljen na uključeno stanje se štampa sa pravom debljinom šipki, bez obzira na podešavanja koja su zadata u okviru ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Plot’. Ovo ćemo pokazati na primeru jednog poprečnog preseka:

Check box ‘Debljina linija’ uključen

Check box ‘Debljina linija’ isključen

Prvi crtež je odštampan sa uključenim check box-om ‘Debljina linija’ za sve šipke, dok je kod drugog crteža ovaj check box isključen. Podešavanja u okviru ‘AutoCAD’-ove naredbe ‘Plot’ su ista za oba crteža. Aktiviranjem komadnog polja ‘OK’ program će prepraviti crtež tako da selektovane pozicije budu prikazane na način kako je to zadato u ovom dijalog box-u.


346

12. IZVEŠTAJ Ova naredba služi za automatsko generisanje svih vrsta izveštaja, kako specifikacije i rekapitulacije šipki, tako i specifikacije, rekapitulacije i plana sečenja mreža. Sadržaj izveštaja odgovara trenutnom stanju na crtežu. Istovremeno sa procesom generisanja, program prelazi u poseban režim rada koji će omogućiti pregled, podešavanje i štampanje izveštaja. Izveštaj se može: -

štampati eksportovati u AutoCAD crtež konvertovati u RTF (Rich Text Format - format kompatibilan sa mnogim tekst-procesorima).

, Nakon izbora naredbe ‘Izveštaj’, iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu program iščitava trenutno stanje na crtežu i automatski generiše izveštaj za svu armaturu koja pripada tekućoj grupi oplata (vidi poglavlje ‘12.9’). Umesto grafičkog okruženja ‘AutoCAD’-a, sada se otvara prozor za rad sa generisanim izveštajem.

Izgled prozora za rad sa izveštajem U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje deli izveštaj na manje celine i istovremeno predstavlja sadržaj izveštaja, a u desnom delu se prikazuje izgled trenutno aktivne stranice izveštaja, baš onako kako će izgledati na papiru posle štampanja. U dnu ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja izveštaja, rednom broju tekuće strane i ukupnom broju strana izveštaja.


347

12.1

Sadržaj izveštaja

Generisani izveštaj se sastoji od niza tabela, koje su na osnovu tipa armature podeljene u dve osnovne grupe: ‘Šipke’ i ‘Mreže’. Organizacija ove podele je prikazana u stablu koje se nalazi u levom delu prozora za rad sa izveštajem.

Struktura izveštaja Za običnu armaturu je generisan niz izveštaja ‘Specifikacija’ (za svaku poziciju oplate po jedan) i izveštaj ‘Rekapitulacija’. Ovi izveštaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane ‘Šipke’. - Svaki izveštaj ‘Specifikacija’ sadrži detaljne podatke o upotrebljenim šipkama za datu poziciju oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama šipke. - Izveštaj ‘Rekapitulacija’ sadrži zbirne podatke o upotrebljenim količinama armature za tekuću grupu oplata. Podaci su razvrstani po prečnicima i to za svaku vrstu armature posebno. Za mrežastu armaturu je generisan niz izveštaja ‘Specifikacija’ (za svaku poziciju oplate po jedan), izveštaj ‘Rekapitulacija’ i niz izveštaja ‘Plan sečenja’ (za svaku poziciju oplate po jedan). Ovi izveštaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane ‘Mreže’. - Svaki izveštaj ‘Specifikacija’ sadrži detaljne podatke o mrežama upotrebljenim u datoj poziciji oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama i dimenzijama mreža. - Izveštaj ‘Rekapitulacija’ sadrži zbirne podatke o svim mrežama koje pripadaju tekućoj grupi oplata. Podaci su grupisani po tipovima mreža. (Tip mreže je definisan oznakom i dimenzijama). - Svaki izveštaj ‘Plan sečenja’ sadrži grafičke šeme sečenja tabli mreže. Program pronalazi optimalni plan sečenja celih tabli da bi se dobio minimalan broj potrebnih tabli. Podrazumevani nivo uklapanja odnosi se na uklapanja pravougaonih parčića table koji obuhvataju stvarnu geometriju datog parčeta table. Podaci su grupisani prema pozicijama oplata i prema tipovima mreža. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

348

Kao što je već rečeno, program automatski pri aktiviranju naredbe kreira sve izveštaje. Ako želite da se neki od izveštaja ne prikazuje, potrebno je da kliknete mišem (desni klik) na stavku u stablu koja se odnosi na taj izveštaj, nakon čega će se otvoriti padajući meni sa naredbama ‘Prikaži’ i ‘Sakrij’.

Padajući meni koji se otvara desnim klikom miša Izborom naredbe ‘Sakrij’, selektovani izveštaj postaje nevidljiv, a njegov naziv u stablu se ispisuje sivom bojom. Naredba ‘Prikaži’ će biti dostupna samo kada se izabere prethodno sakriveni izveštaj i njenim aktiviranjem se dati izveštaj ponovo prikazuje. Na ovaj način može se menjati vidljivost i celim granama ‘Šipke’ ili ‘Mreže’, kao i proizvoljnom broju zajednički selektovanih izveštaja, tako što se nakon višestruke selekcije klikne mišem (desni klik) unutar selektovane grupe. Višestruka selekcija izveštaja u stablu se vrši po standardnim ‘Windows’ pravilima: - Ako držite pritisnut taster ‘Ctrl’, biće selektovani svi izveštaji na koje kliknete mišem, dok će klik miša na već selektovani izveštaj dovesti do njegove deselektcije. - Ako držite pritisnut taster ‘Shift’, pored izveštaja na koje kliknete mišem, biće selektovani i svi izveštaji u stablu koji se nalaze između njih.


349

12.2

Pregled i kretanje kroz izveštaj

U desnom delu prozora za rad sa izveštajem uvek se prikazuje izgled trenutno aktivne stranice izveštaja, baš onako kako će izgledati na papiru posle štampanja. U dnu ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja izveštaja, rednom broju tekuće strane i ukupnom broju strana izveštaja.

Polja predviđena za ispis tekućeg poglavlja i tekuće strane izveštaja Tekuće poglavlje izveštaja je u stablu uvek markirano posebnom bojom. Promena tekućeg poglavlja se vrši jednostavnim klikom miša preko njegovog naziva u stablu, nakon čega se, u desnom delu prozora, za trenutno aktivnu stranu izveštaja postavlja ona strana na kojoj počinje selektovano poglavlje.


350

Tekuće poglavlje je ‘Rekapitulacija’ u okviru grane ‘Šipka’ Na ovaj način, tekuće poglavlje u stablu je uvek usaglašeno sa prikazom tekuće strane izveštaja, što omogućava lako pozicioniranje na željeni deo dokumenta. Promena tekućeg poglavlja, može se vršiti i pomoću kursorskih strelica. Promena tekuće strane izveštaja se može vršiti i sa tastature pomoću tastera ‘PgUp’ i ‘PgDn’, kao i izborom odgovarajućih ikona. Izborom ove ikone, se strana koja prethodi trenutno aktivnoj postavlja za tekuću Izborom ove ikone, se strana koja sledi trenutno aktivnu postavlja za tekuću U slučaju da dokument sadrži veliki broj strana, za brzo postavljanje tekuće strane, može poslužiti i scroll traka postavljena uz desnu ivicu ovog prozora. Podrazumevani način prikazivanja stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane. Međutim, ponekad može biti od interesa da se istovremeno prikaže više strana izveštaja. Izborom ove ikone vrši se prelazak na istovremeni prikaz više stranica izveštaja na ekranu. Broj stranica koje će se istovremeno prikazivati vrši se izborom iz zatvorene liste, koja se aktivira klikom miša na strelicu sa desne strane ikone. Programom je ograničeno da se istovremeno može prikazati do 6 strana.


351

Istovremeni prikaz dve stranica izveštaja Izborom ove ikone vrši se povratak na prikaz samo jedne – tekuće strane izveštaja Zumiranje je moguće izvršiti okretanjem točkića miša ili pomoću nekoliko posebnih komandi: -

-

CTRL+ levo dugme miša = Zum prozor. Dok je pritisnut taster ‘CTRL’ klik na levo dugme miša će odabranu tačku obeležiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uvećati, a sledeći klik na levo dugme miša će odabranu tačku protumačiti kao suprotni ugao pravougaone oblasti i uvećanje će biti izvršeno. CTRL+ srednje dugme miša = Zum sve. CTRL+ desno dugme miša = Zum prethodni. Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvršava klikom na srednje dugme miša i pomeranjem istog.

Takođe, naredbe za zumiranje se mogu aktivirati i izborom odgovarajuće ikone. - Zum sve - Zum prozor - Zum prethodni - Zum dinamički - Zum pomeri


352

12.3

Formatiranje izveštaja

Program ‘ArmCAD 2005’ omogućava podešavanje velikog broja parametara vezanih za izgled i sadržaj projektne dokumentacije koja se kreira, a u cilju što boljeg prilagođavanja različitim propisima, potrebama i navikama korisnika. Sva podešavanja izgleda i sadržaja izveštaja odvijaju se u dijalogu koji se otvara aktiviranjem komande ‘Formatiranje izveštaja’ pomoću ove ikone

.

Izgled dijalog box-a za formatiranje izveštaja Ovaj dijalog box je zbog velike količine podataka organizovan putem kartoteka.


353

12.3.1 Format hartije U kartoteci ‘Format hartije’ imate mogućnost da definišete veličinu stranice dokumenta.

Izgled kartoteke ‘Format hartije’ U zavisnosti od izlaznog uređaja za štampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od ponuđenih formata hartije. U slučaju da u listi nije ponuđen željeni format, postavljanjem na uključeno stanje prekidača ‘Proizvoljni format’, imaćete mogućnost da u edit box-ovima ‘Širina’ i ‘Visina’ zadate potpuno prozivoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da vaš izlazni uređaj za štampu podržava zadati format hartije.

Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije


354 Postvaljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena dva prekidača, možete odabrati orijentaciju hartije: ‘Uspravno’ ili ‘Položeno’.

12.3.2 Margine U okviru kartoteke ‘Margine’ definiše se neto površina hartije za štampu.

Izgled kartoteke ‘Margine’ U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa četiri edit box-a, sa njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogućnost da definišete odgovarajuće margine. Vodite računa pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni uređaj ima ograničenje po pitanju neto površine za štampu. U ovoj proceduri, program će dozvoliti zadavanje potpuno proizvoljne vrednosti, ali se zato pri štampi dokumenta može desiti slučaj da drajver ne može na tom delu ivičnog prostora da izvrši štampu. U ovakvim slučajevima, nakon zahteva za štampu, program će izdati odgovarajuće upozorenje.

Jedino ograničenje pri zadavanju margina će biti u edit box-u ‘Dole’, obzirom da se u ‘futer’-u svake hartije mora naći i potpis autora programa. Minimalna, programski ograničena vrednost, za donju marginu je 8 mm. U slučaju da svaka strana vašeg dokumenta treba da sadrži i zaglavlje, tada je potrebno u edit box-u ‘Visina zaglavlja’, zadati njegovu dimenziju. Ako ne želite zaglavlje, tada u ovom edit box-u zadajte vrednost ‘0’.


355

12.3.3 Zaglavlje U okviru kartoteke ‘Zaglavlje’ definiše se izgled zaglavlja koje će biti odštampano u vrhu svake strane dokumenta.

Izgled kartoteke ‘Zaglavlje’ Default izgled zaglavlja, koje se isporučuje uz program, predstavlja samo ugledni primer za postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a se prikazuje trenutan izgled kreiranog zaglavlja. Širina tablice zaglavlja je određena širinom papira koja je umanjena za levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u ‘Visina zaglavlja’, u okviru kartoteke ‘Margine’. Tablica zaglavlja je podeljena na niz ćelija (pravougaonih oblasti), i klikom miša u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadržaj trenutno aktivne ćelije.

U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadržaj trenutno aktivne ćelije namenjene prikazu naslova projekta


356 U svaku od ćelija se može uneti potpuno proizvoljan sadržaj. Postupak editovanja sadržaja trenutno aktivne ćelije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i program ‘WordPad’. Izbor i veličina fonta se vrši iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad polja predviđenog za editovanje sadržaja trenutno aktivne ćelije.

Zatvorene liste za izbor vrste i veličine fonta Pomoću sledeće grupe ikona, utiče sa na izgled i sadržaj trenutno aktivne ćelije. Selektovani tekst se izbacuje iz ćelije i prebacuje u ‘clipboard’ Selektovani tekst se prebacuje u ‘clipboard’ bez izbacivanja iz ćelije Prethodno smešteni tekst u ‘clipboard’, ubacuje se u ćeliju, i to na mesto koje je određeno trenutnim položajem kursora Uključeno stanje ove ikone određuje zadebljani ispis selektovanog teksta Uključeno stanje ove ikone određuje zakošeni ispis selektovanog teksta Uključeno stanje ove ikone određuje podvučeni ispis selektovanog teksta Izborom ove ikone otvara se padajuća lista za izbor boje koja će biti pridružena selektovanom tekstu Uključeno stanje ove selektovanog teksta Uključeno stanje ove selektovanog teksta Uključeno stanje ove selektovanog teksta

ikone ikone ikone

određuje

određuje

levo

centralno

određuje

desno

ravnanje ravnanje ravnanje

Izbor ove ikone, selektovani tekst označava kao stavku u listi niza podataka Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

357

Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira oko ćelije.

Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira oko ćelije Postavljanjem na uključeno stanje ponuđenih prekidača, na odgovarajućoj strani ćelije se postavlja linija okvira. Oznaka za uključeno stanje je uvučen izgled ikone, pri čemu se u centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajućoj strani postavlja linija okvira. Postavljanjem na uključeno stanje prekidača ‘Pridruži svima’, imate mogućnost da odabrane strane za postavljanje okvira, pridružite i svim ostalim ćelijama u zaglavlju. Za najčešće slučajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih ćelija, sve ponuđene prekidače u ovom dijalog box-u, postavite na uključeno stanje, što će dovesti do željenog efekta. Izborom ove ikone otvara se dijalog box za učitavanje slika sa diska računara.

Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika u ćeliju zaglavlja Izborom jedne od ponuđenih opcija iz zatvoren liste ‘Tip fajla’, pored bitmapa, u ćeliju je moguće ubaciti i sadržaj metafajlova (‘*.wmf’ i ‘*.emf’). Nakon selektovanja željenog fajla, i aktiviranja komandnog polja ‘OK’, na poziciji kursora će se pojaviti sadržaj učitane slike. U slučaju velikog formata slike, kliknite mišem na nju, i pomoću scrooll traka dovedite jedan od njenih ćoškova u položaj da se vidi u prostoru predviđenom za prikaz ćelije.


358

Selektovanjem ubačene bit mape, u njenim uglovima i na sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog kvadrata pomoću kojih se vrši promena dimenzija slike. Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim razvlačenjem ka unutra, dovedite veličinu slike na željenu dimenziju.

Smanjena veličina učitane slike Izborom ove ikone, otvara se padajući meni za automatsko ubacivanje programski definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledeći tekstovi: #p #n #t #d

-

Redni broj tekuće strane Ukupan broj strana Trenutno vreme Tekući datum


359 Ubačeni programski definisani tekstovi, u ćeliji se označavaju simbolom ‘#’ i odgovarajućim slovom. Da biste definisali raspored ćelija koji odgovara Vašem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate željeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da poništitite ‘Default’ zaglavlje koje je isporučeno kao ugledni primer. Klikom miša unutar bilo koje od ćelija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima ‘Širina’ i ‘Visina’, prikazuju se njene trenutne dimenzije.

Edit box-ovi za numeričko zadavnje dimenzija trenutno aktivne ćelije Kako zaglavlje ima ograničnu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne ćelije utiče i na dimenzije ostalih ćelija. Usvojeno je da se promena dimenzija ćelija odvija sleva na desno, i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivičnih ćelija, odgovarajući edit box za numeričko podešavanje dimenzija ćelije biće neaktivan.


360

Za selektovanu gornju desnu ćeliju, nije moguće menjati širinu Da biste poništili ‘Default’ zaglavlje potrebno je da selektujete krajnju levu ćeliju i da joj za dimenzije zadate maksimalne moguće vrednosti. Ako ne znate koje su dimenzije maksimalne, dovoljno je da unesete vrednosti koje su sigurno veće od maksimalnih, a program će automatski odrediti maksimalne dimenzije ćelije.

Zadavanje maksimalnih dimenzija krajnjoj levoj ćeliji zaglavlja Na ovaj način dobićete da se zaglavlje sastoji samo od jedne ćelije.


361

Izgled zaglavlja koje se sastoje samo od jedne ćelije Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predviđen za editovanje sadržaja trenutno aktivne ćelije, i pritiskom na taster ‘Del’, izbacite ovu bitmapu iz sadržaja vašeg zaglavlja.

Potpuno prazan sadržaj zaglavlja U donjem levom uglu svake od ćelija nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomoću koga se svaka od ćelija može podeliti na dve nove, po vertikali. Mali položeni pravougaonik u gornjem desnom uglu svake od ćelija, služi za podelu ćelija po horizontali. Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajući oblik koji ujedno ukazuje i na smisao moguće akcije.


362

Pravougaonici za podelu ćelija na manje delove Operacija podele ćelija se odvija tako što se mišem klikne na željeni mali pravougaonik, i ne otpuštajući ga dovede u položaj željene vertikalne, odnosno horizontalne podele.

Razvlačenjem gornjeg desnog pravougaonika na dole, dobijena je nova ćelija I na novododatoj ćeliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaćemo još jednu ćeliju.


363

Razvlačenjem donjeg levog pravougaonika gornje ćelije u desno, dobijena je nova ćelija Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijete željeni broj i raspored ćelija. Dovođenjem miša u položaj da pokazuje na sredinu jednu od unutašnijh strana ćelije, omogućena je naknadna promena dimenzija date ćelije.

Unutrašnje strane ćelija koje se mogu razvlačiti Kako se razvlačenjem pomoću miša ne može odrediti tačna dimenzija ćelije, željene dimenzije možete zadati u edit box-ovima ‘Širina’ i ‘Visina’. Kada ste podesili položaj i broj ćelija u zaglavlju, preostalo je još da u svakoj od njih zadate i odgovarajući sadržaj, na način kako je to ranije opisano.


364

12.3.4 Tekst U okviru kartoteke ‘Tekst’, imate mogućnost da definišete sve podatke o vrsti, boji i veličini tekstova koji se ispisuju na hartiji.

Izgled kartoteke ‘Tekst’ U delu dijaloga ‘Štampanje’, nalaze se parametri pomoću kojih se definiše izgled izveštaja pri štampanju i konverziji u RTF format. Prikazani parametri imaju sledeće značenje: -

‘Tekst u tabeli’ odnosi se na sve tekstove u svim izveštajima. Moguće je izabrati font, visinu, zadebljanost, zakošenost, podvučenost i boju teksta.

-

‘Tekst na crtežima’ odnosi se na tekstove koji se nalaze na crtežima oblika šipke i plana sečenja mreža. Takođe, za ove crteže moguće je definisati i boje i debljine linija svih elemenata: ‘Šipka’, ‘Kota’, ‘Cela mreža’ i ‘Sečena mreža’.

U delu dijaloga ‘AutoCAD crtež’ mogu se definisati prethodno opisani parametri za izveštaj koji se eksportuje na ‘AutoCAD’-ov crtež. Veličine tekstova se preračunavaju prema tekućoj razmeri crteža (vidi poglavlje ‘11.5’). Boje tekstova i linija je moguće izabrati iz skupa ‘AutoCAD’-ovih predefinisanih boja. U edit box-u ‘Broj prve stranice’ se zadaje broj od koga program počinje numeraciju izveštaja. Ovo je veoma korisna opcija, obzirom da se izveštaj o potrebnoj armaturi nikada ne nalazi na početku projektne dokumentacije.


365

Edit box u kome se zadaje broj prve stranice izveštaja

12.3.5 Šipke - specifikacija U okviru kartoteke ‘Šipke - specifikacija’ moguće je definisati sve parametre vezane za istoimeni izveštaj (tabelu).

Izgled kartoteke ‘Šipke - specifikacija’ U edit box-u ‘Naziv tabele’, omogućeno je zadavanje naslova koji će se ispisivati na početku svake tabele. Položaj teksta naslova (u horizontalnom pravcu) moguće je podesiti izborom jednog od tri načina ravnanja

(levo, centar, desno).


366

Edit box za zadavanje naziva tabele i komandna polja za njegovo ravnanje U gornjem levom delu dijaloga nalazi se lista koja određuje redosled i sadržaj kolona koje čine ovaj izveštaj.

Lista koja određuje redosled i sadržaj kolona izveštaja Ispod liste nalaze se komandna polja ‘Briši’ i ‘Dodaj’ kojim je moguće brisati ili dodavati kolone i komandna polja ‘Gore’ i ‘Dole’ kojim je moguće promeniti redosled kolona u izveštaju.


367

Pomoću komandnog polja ‘Dodaj’, u listu je ubačena nova kolona Sadržaj svake kolone može se podesiti izborom iz zatvorene liste koja se otvara klikom miša na strelicu sa desne strane date kolone.

Sadržaj zatvorene liste za izbor sadržaja kolone Za svaku kolonu izveštaja moguće je definisati: -

tekst koji će se ispisivati u zaglavlju širinu kolone podatke specifične za tu kolonu.


368 U edit box-u ‘Naziv kolone’, unosi se tekst koji će se ispisivati u zaglavlju izabrane kolone. Omogućeno je definisanje dva reda teksta. Zadavanje ravnanja (desno, gore, levo) se izvodi kao što je već opisano za edit box ‘Naziv tabele’. Desno od polja za unos teksta nalazi se , čijim se aktiviranjem otvara padajući meni. Stavka u meniju ‘%%c – komandno polje oznaka za fi’ omogućava da se u tekstu pojavi specijalni znak ‘ Ø ’.

Deo dijalog box-a za definisanje naziva kolone U edit box-u ‘Širina kolone’ unosi se podatak o zahtevanoj širini kolone. Kolona može imati i nepoznatu širinu. U tom slučaju se njena širina određuje tako da odgovara slobodnoj širini na hartiji koja preostaje nakon oduzimanja širina kolona sa poznatom širinom. Ukoliko više kolona ima nepoznatu širinu, slobodna širina hartije će biti ravnomerno raspoređena na svaku od njih. Da li će neka kolona biti sa nepoznatom širinom određuje se sa check box-om ‘Nepoznata’.

Deo dijalog box-a za definisanje širine kolone


369 Check box ‘Prikazuje se ispred rekapitulacije’ se koristi za definisanje redosleda izveštaja. Kada je ovaj check box uključen izveštaj specifikacije šipki se prikazuje pre izveštaja rekapitulacije i obrnuto.

Check box za definisanje redosleda izveštaja U donjem delu dijaloga prikazan je izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju parametara. Ovaj izveštaj može da se kreira kao kombinacija sledećih kolona: Redni broj pozicije - ispisuje redni broj pozicije šipke. Izgled šipke – iscrtava crtež geometrije šipke sa iskotiranim dužinama segmenata. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. ‘Zaobljenost’ – za definisanje načina iscrtavanja prelomnih tačaka na šipkama – oštrim ivicama ili zaobljeno, prema pravilima za povijanje šipki koja važe za odabrani tekući propis.


370

Check box ‘Zaobljenost’ Prečnik šipke – ispisuje podatak o prečniku šipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je definisan u propisima za šipku određenog prečnika - vidi poglavlje ‘11.3’. S obzirom da se u skoro svim propisima naziv šipke i prečnik šipke poklapaju zadržan je termin ‘Prečnik šipke’) Prečnik šipke jedne vrste armature – u ovoj koloni biće ispisan podatak o prečniku šipke ali samo ako vrsta armature pozicije šipke odgovara vrstama armature navedenim u edit box-u , čijim se ‘Filter armature’. Desno od edit box-a za unos filtera nalazi se komandno polje aktiviranjem otvara padajući meni iz koga se može izabrati neka od vrsta armature. Moguće je praviti i višestruki uslov stavljanjem znaka ‘+’ između imena vrsta armature. U slučaju da uslov o vrsti armature nije ispunjen polje u tabeli će ostati prazno. Napomena: Ukoliko se ovaj tip kolone koristi, obično se koristi u paru sa međusobno disjunktnim uslovima. Time se dobija ispis prečnika šipki za sve pozicije ali u odgovarajućim kolonama. Dužina šipke – dužina jedne šipke. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Napomena:Ukoliko je pozicija šipke varijabilna, ispisaće se dve vrednosti – minimalna i maksimalna dužina šipke u poziciji. Broj komada – ukupan broj komada šipki u poziciji. Specifični podatak za ovu kolonu je: ‘Faktor oplate’ – kada je ovaj check box isključen prikazuje se ukupan broj komada šipki date pozicije, a kada je uključen broj komada šipki je prikazan u formatu ‘zadata količina za datu oplatu (vidi poglavlje ‘2.1’) x zadati broj šipki date pozicije’.


371 Ukupna dužina pozicije – zbir dužina svih šipki u celoj poziciji. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Vrsta armature – naziv definisan u propisu za vrstu armature od koje je napravljena pozicija šipke Oznaka tipske šipke – ispis imena odgovarajuće šipke iz biblioteke tipskih šipki (geometrija šipke odgovara geometriji tipske šipke) Komentar – prazno polje, proizvoljne namene. Jedinična težina – podatak o težini šipke jedinične dužine. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz jedinične težine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Težina šipke – podatak o težini jedne šipke date pozicije. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine šipke ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje Težina pozicije - podatak o težini svih šipke date pozicije koje idu u specifikaciju. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine šipki ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje


372

12.3.6 Šipke - rekapitulacija U okviru kartoteke ‘Šipke - rekapitulacija’ moguće je definisati sve parametre vezane za istoimeni izveštaj.

Izgled kartoteke ‘Šipke - rekapitulacija’ Podaci vezani za ‘Naziv tabele’ kao i za opšte podatke svih kolona (‘Naziv kolone’ i ‘Širina kolone’) potpuno su isti kao i u prethodno opisanoj kartoteci. Izveštaj je grupisan prema vrstama armature. Unutar izveštaja o svakoj vrsti armature podaci su grupisani po prečnicima armature. Moguće je dodatno podešavanje načina grupisanja i to: -

ukoliko se želi da prikaz rekapitulacije prikazuje tablicu sa svim prečnicima šipki treba postaviti check box ‘Svi prečnici’ na uključeno. Inače, prikazivaće se tablica samo sa upotrebljenim prečnicima šipki.

-

ukoliko se želi poseban izveštaj za prave a poseban za povijene šipke check box ‘Posebno prave i povijene’ trebe postaviti na uključeno.

-

ukoliko se želi poseban izveštaj za šipke čiji je prečnik manji ili jednak nekom prečniku, a poseban za šipke većeg prečnika, treba postaviti check box ‘Razdvojeno do Ø’ na uključeno a u edit box-u ‘Ø=’ definisati granični prečnik šipke.

Ovaj izveštaj može da se kreira kao kombinacija sledećih kolona: Prečnik šipke – ispisuje podatak o prečniku šipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je definisan u propisima za šipku određenog prečnika – videti poglavlje ‘11.3’. S obzirom da se u skoro svim propisima naziv šipke i prečnik šipke poklapaju zadržan je termin ‘Prečnik šipke’) Ukupna dužina – ukupna dužina šipki iz pozicija odgovarajućeg prečnika i vrste armature. Specificni podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje.


373 Jedinična težina – težina šipke jedinične dužine. Specificni podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz jedinične težine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Ukupna težina – ukupna težina svih šipki iz pozicija odgovarajuceg prečnika i vrste armature. Specificni podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Napomena: specifično za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone. U edit box-u ‘Tekst zbira’ može se definisati proizvoljan tekst koji će se prikazivati pored zbira. Komentar - prazno polje, proizvoljne namene.

12.3.7 Podupirači U okviru kartoteke ‘Podupirači’ moguće je definisati sve parametre vezane za tablicu proizvoljnog oblika i sadržaja. Tablica je sastavni deo izveštaja rekapitulacije za šipke. Definisanje i prikazivanje ove tablice je opciono.

Izgled kartoteke ‘Podupirači’ Check box ‘Ulazi u izveštaj’ određuje da li će se ova tabela prikazivati. U edit box-u ‘Naziv tabele’ može se postaviti proizvoljan tekst koji će se ispisivati kao naslov, iznad tabele. Položaj teksta (u horizontalnom pravcu) moguće je podesiti izborom jednog od tri načina ravnanja

(levo, centar, desno).

Tabela može imati proizvoljan broj redova i kolona. Za rad sa kolonama tabele služe komandna polja u grupi ‘Kolone tabele’:


374 ‘Dodaj’ – dodaje novu kolonu u tabelu na kraj. Sadržaj novododate kolone će biti iskopiran iz do tada aktivne kolone ‘Briši’ – briše aktivnu kolonu ‘Levo’ – pomera aktivnu kolonu ulevo ‘Desno’ – pomera aktivnu kolonu udesno Grupa parametara ‘Širina kolone’ služi za definisanje širine aktivne kolone. Kolona može imati tačno zadatu širinu ili može imati nepoznatu širinu, pri čemu se njena širina proračunava tako da odgovara slobodnom prostoru na stranici. To se postiže uključivanjem check box-a ‘Nepoznata’. Za rad sa redovima tebele služe komandna polja u grupi ‘Redovi tabele’: ‘Dodaj’ – dodaje novi red tabele na kraj. Sadržaj novododatog reda biće iskopiran iz do tada aktivnog reda. ‘Briši’ – briše aktivan red ‘Gore’ – pomera aktivan red nagore. ‘Dole’ – pomera aktivan red nadole. Neki od redova sa vrha tabele mogu dobiti poseban status – zaglavlje tabele. Broj redova sa vrha tabele koji će biti proglašen za zaglavlje može se uneti u edit box-u ‘Broj redova u zaglavlju’. Redovi koji imaju status zaglavlja su obeleženi na poseban način. Razlog za uvođenje zaglavlja je u razdvajanju ćelija čiji se sadržaj retko menja (zaglavlje) od preostalog dela tabele. Pri aktiviranju komandnog polja ‘Snimi’, koje se nalazi u delu dijalog box-a ‘Baza podupirača’, pojavljuje se dijalog u kome treba uneti naziv pod kojim će se trenutno prikazana tabela snimiti.

Način snimanja tabele u bazu podupirača može se podešavati u grupi parametara ‘Snimanje’. Ukoliko je izabrana opcija ‘Snimi celu tabelu’, biće snimljena tabela (sa svim redovima i kolonama) a zajedno sa njom i sadržaj svih ćelija. Ukoliko je izabrana opcija ‘Snimi samo zaglavlje’, biće snimljena tabela (sa svim redovima i kolonama) a zajedno sa njom sadržaj ćelija iz zaglavlja. Ostale ćelije će biti snimljene kao prazne. Iz zatvorene liste je moguće postaviti za aktivnu neku od prethodno snimljenih tabela. Takođe, aktiviranjem komandnog polja ‘Briši’, briše se tablica sa imenom prikazanim u zatvorenoj listi. Sadržaj svake ćelije tabele je moguće popuniti proizvoljnim tekstom. Ravnanje teksta u svakoj ćeliji je moguće podesiti preko odgovarajućih komandnih polja u delu dijalog box-a ‘Ravnanje kolone’.


375

12.3.8 Mreže - specifikacija U okviru kartoteke ‘Mreže - specifikacija’ moguće je podesiti sve parametre vezane za istoimeni izveštaj.

Izgled kartoteke ‘Mreže - specifikacija’ Ovaj izveštaj može da se kreira kao kombinacija sledećih kolona: Pozicija – oznaka pozicije. Za sečene mreže prikazuje i indeks sečenja - jedinstveni broj dodeljen na osnovu dimenzija sečene table. Oznaka mreže – oznaka (naziv) mreže Širina B – dimenzije mreže u ‘B’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Visina L – dimenzije mreže u ‘L’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Broj komada – broj komada mreže. Specifični podatak za ovu kolonu je: ‘Faktor oplate’ – kada je ovaj check box isključen prikazuje se ukupan broj komada mreža date pozicije, a kada je uključen broj komada mreža je prikazan u formatu ‘zadata količina za datu oplatu (vidi poglavlje ‘2.1’) x zadati broj mreža date pozicije’. Jedinična težina – težina mreže jedinične površine. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz jedinične težine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje.


376 Ukupna težina – ukupna težina mreža. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Napomena: spečifično za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone. U edit box-u ‘Tekst zbira’ može se definisati proizvoljan tekst, koji će se prikazivati pored zbira. Komentar - prazno polje, proizvoljne namene.

12.3.9 Mreže - rekapitulacija U okviru kartoteke ‘Mreže - rekapitulacija’ moguće je podesiti sve parametre vezane za istoimeni izveštaj.

Izgled kartoteke ‘Mreže - rekapitulacija’ Ovaj izveštaj može da se kreira kao kombinacija sledećih kolona: Oznaka mreže – oznaka (naziv) mreže Širina B – dimenzije mreže u ‘B’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Visina L – dimenzije mreže u ‘L’ pravcu. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz dužine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Broj komada – broj komada mreže


377 Jedinična težina – težina mreže jedinične površine. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za jediničnu težinu ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Ukupna težina – ukupna težina mreža. Specifični podaci za ovu kolonu su: ‘Jedinice mera’ – za definisanje jedinice mera za prikaz težine ‘Broj decimala’ – za definisanje maksimalnog broja decimala koji će se koristiti za ispisivanje. Napomena: specifično za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone. U edit box-u ‘Tekst zbira’ može se definisati proizvoljan tekst, koji će se prikazivati pored zbira. Komentar - prazno polje, proizvoljne namene.

12.3.10 Mreže - plan sečenja U okviru kartoteke ‘Mreže - plan sečenja’ moguće je podesiti sve parametre vezane za istoimeni izveštaj.

Izgled kartoteke ‘Mreže - plan sečenja’ ‘Naziv tabele’ - ima istu funkciju kao i istoimeni edit box iz ranije opisanih kartoteka. ‘Broj kolona’ - određuje koliki broj slika će biti smešten u jednom redu. Od ovog podatka će zavisiti veličine slika. ‘Jedinice mera’ - određuje jedinicu mere koja će se koristiti pri ispisu dimenzija na crtežima ‘Broj decimala’ - određuje maksimalni broj decimala sa kojima će se ispisivati dimenzije


378

12.3.11 Snimanje podataka o formatiranju izveštaja Da bi svi podaci iz ovog dijaloga mogli da se koriste i na drugim crtežima, potrebno ih je snimiti u bazu. Izborom komandnog polja ‘Snimi’, koje se nalazi u donjem delu dijaloga, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

Sada je u edit box potrebno zadati tekstualni opis koji će asocirati na definisane podatke o formatiranju izveštaja. U slučaju da ste zadali ime koje već postoji, program će izdati odgovarajuću poruku.

Potvrdan odgovor će dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridruženi odabranom imenu, dok će negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja. Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviđena je za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija. Napomena: Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će ipak poštovati postavljene parametre. Štaviše, postavljeni parametri će se u trenutku snimanja crteža snimiti zajedno sa njim i time će se obezbediti da izveštaj bude formatiran na isti način i prilikom sledećeg otvaranja crteža. Pomoću komandnog polja ‘Briši’ se vrši brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuću. Znači, konfiguraciju koju želite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo morate da postavite za tekuću a zatim da aktivirate komandno polje ‘Briši’. Pošto je ova naredba destruktivna, program će zatražiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora obrisaće selektovanu konfiguraciju.


379

12.4

Štampanje izveštaja Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji će regulisati način štampe izveštaja.

Izgled dijalog box-a za štampanje dokumnta U delu dijalog box-a ‘Print range’, definiše se da li će te da štampate ceo dokument ili samo pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidača ‘All’ na uključeno stanje, od programa se zahteva štampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidača ‘Pages’ na uključeno stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane može zadati redni broj početne i krajnje strane koje određuju deo dokumenta koji treba odštampati. U edit box-u ‘Number of copies’ imate mogućnost da zadate broj kopija za štampu, a postavljanjem check box-a ‘Print to file’ na uključeno stanje, imate mogućnost da umesto direktnog izlaza na štampač, kreirate datoteku koja se može odštampati i van okruženja programa. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, otpočeće proces štampe. Napomenućemo da pri štampanju izveštaja program poštuje sve parametre koji su zadati u kartoteci ‘Tekst’, u delu dijalog box-a ‘Štampanje’ (vidi poglavlje ‘12.3.4’).


380

12.5

Eksport u RTF Izborom naredbe ‘Eksport u RTF’, imate mogućnost da ceo izveštaj prebacite u ‘*.rtf’ format, koji je čitljiv za gotovo sve ‘Windows’ tekst procesore, kakav je i ‘Word’. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a u okviru naredbe ‘Eksport u RTF’ U edit box-u ‘Datoteka’ se zadaje mesto na disku na kome želite da snimite ‘*.rtf’ datoteku koju kreirate, kao i ime same datoteke. Pored zadavanja ovih podataka direktno u edit box-u, imate mogućnost da aktiviranjem komandnog polja ‘Izbor...’ otvorite standardni ‘Windows’-ov dijalog box za snimanje datoteka.

Komandno polje ‘Izbor...’

Izgled dijalog box-a za snimanje datoteka Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Snimi’, program će zatvoriti tekući dijalog box, a podatke zadate u okviru njega će prikazati u edit box-u ‘Datoteka’ osnovnog dijalog box-a ove naredbe.

Zadati podaci su prikazani u edit box-u ‘Datoteka’


381 Proces eksporta započinje aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, a dužina njegovog trajanja zavisi isključivo od veličine izveštaja. Kasnijim učitavanjem u ‘Word’, ili pak neki drugi tekst procesor, moći ćete potpuno slobodno da editujete sadržaj eksportovanog izveštaja. Ova naredba ima primenu i kada želite da projektnu dokumentaciju šaljete svojim poslovnim partnerima u digitalnom obliku. Napomena: Kako ne postoje tehničke mogućnosti da se sadržaj zaglavlja konvertuje u odgovarajuće tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (‘meta file’). Negativna posledica ovoga je nemogućnost ažuriranja eventualno postavljenog brojača strana u ‘ArmCAD’-ovom zaglavlju. U takvim slučajevima je bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom ‘Word’-u, a da zaglavlje isključite iz ‘ArmCAD’-ovog izveštaja. Postoji još jedno rešenje, a to je da u okviru ‘ArmCAD’-ovog zaglavlja ne ubacujete brojač strana već da to uradite u ‘Word’-u. Napomena: Vodite računa da zadate margine u ‘ArmCAD’-u budu usaglašene sa maksimalnom površinom štampe koja je omogućena u ‘Word’-u, ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ćete kasnije učitavati eksportovani RTF fajl. Naime, ‘Word’, pogotovu starije verzije, ne može da štampa na celoj površini hartije koja je definisana drajverom datog štampača, kao što može ‘ArmCAD’. Iz tog razloga, može Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada se štampa iz ‘Word’-a, nema odštampane sve delove dokumenta po ivicima strane.

12.6

Eksport na crtež Pomoću naredbe ‘Eksport na crtež’, imate mogućnost da sve tablice kreirane u izveštaju postavite na sam ‘ArmCAD’-ov crtež. Naime, izborom ove naredbe program izlazi na crtež i zahteva da za svaku od kreiranih tablica zadate referentnu tačku, odnosno tačku koja će odrediti položaj gornjeg levog ugla date tablice na crtežu.

Šipke - specifikacija: Nakon zadavanja referentne tačke, program datu tablicu postavlja na crtež, a pri njenom kreiranju poštuje sve parametre koji su zadati u kartoteci ‘Tekst’, u delu dijalog box-a ‘AutoCAD crtež’ (vidi poglavlje ‘12.3.4’).

12.7

Povratak u prozor za crtanje Aktiviranjem ove naredbe, vrši se povratak u prozor za crtanje.


382

12.8

Zbirna rekapitulacija

Pomoću naredbe ‘Zbirna rekapitulacija’ imate mogućnost da uradite rekapitulaciju armature za više proizvoljno selektovanih ‘ArmCAD’-ovih datoteka. Ova naredba se najčešće primenjuje kada želite da saznate potrebnu količinu armature za ceo objekat koji je urađen na više crteža. Naime, izborom naredbe ‘Zbirna rekapitulacija’ iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu izgleda:

, otvara se dijalog box sledećeg

Dijalog box za izradu zbirne rekapitulacije Aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’ otvara se dijalog box za selektovanje ‘ArmCAD’-ovih datoteka za koje želite da kreirate jedinstvenu rekapitulaciju armature.

Dijalog box za selektovanje datoteka U ovoj proceduri omogućeno je kako pojedinačno tako i grupno selektovanje svih željenih datoteka. Izborom komandnog polja ‘Učitaj’ tekući dijalog box se zatvara, a u osnovnom dijalog box-u naredbe se prikazuju sve selektovane datoteke.


383

Lista datoteka koje su selektovane za izradu zbirne rekapitulacije Svako polje u listi datoteka sadrži i zatvorenu listu koja se otvara klikom miša na strelicu sa desne strane. Ova zatvorena lista sadrži nazive datoteke koje su prethodno korišćene u naredbi ‘Zbirna rekapitulacija’, kao i njihovu lokaciju na disku, tako da ih veoma jednostavno možete ponovo selektovati za izradu rekapitulacije.

Zatvorena lista za selektovanje ranije korišćenih datoteka Pri aktiviranju naredbe ‘Zbirna rekapitulacija’, sadržaj liste u dijalog box-u će biti onakav kakav je bio prilikom poslednjeg izlaska iz njega. Ukoliko su neke datoteke iz liste prestale da postoje (obrisane, preimenovane ili premeštene) i dalje će se nalaziti u listi ali će biti zasivljene i obeležene kao neispravne, a pri izradi rekapitulacije biće ignorisane.


384

Neispravne datoteke u listi Ako želite da uklonite neku datoteku iz liste, potrebno je da je prvo selektujete a zatim da aktivirate komandno polje ‘Briši’. Aktiviranjem komandnog polja ‘OK’, program će izvršiti generisanje zbirne rekapitulacije za datoteke koje se nalaze u listi i automatski će prikazati izveštaj.

Generisani izveštaj zbirne rekapitulacije


385

12.9

Grupisanje oplata

Često se dešava da se na jednom crtežu nađe više pozicija oplata, a da je potrebno kreirati izveštaj samo za neke od njih. Pomoću naredbe ‘Grupisanje oplata’ imate mogućnost da grupišete pozicije oplata, a zatim da izborom jedne grupe odredite koje će oplate ići u specifikaciju. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili klikom miša na ikonu dijalog box sledećeg izgleda:

, otvara se

Izgled dijalog box-a za grupisanje oplata U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu crteža. Za svaku poziciju oplate u koloni ‘Grupa’ se prikazuje ime grupe kojoj data oplata pripada (po ‘default’-u su sve pozicije oplata pridružene grupi ). Da biste poziciju oplate pridružili nekoj grupi, potrebno je da u edit box-u zadate ime željene grupe oplata.

Zadavanje imena grupe oplata Ukoliko zadato ime ne postoji program će kreirati novu grupu oplata. Poziciju oplata možete pridružiti nekoj grupi na još jedan način. Naime, klikom miša preko strelicu koja se nalazi na desnom kraju edit box-a, otvara se lista iz koje možete izabrati neku od postojećih grupa oplata.


386

Lista za izbor grupe oplata Iz zatvorene liste koja se nalazi u delu dijalog box-a ‘Tekuća grupa oplata’ se vrši izbor grupe oplata za koju će se kreirati izveštaj.

Zavorena lista za izbor tekuće grupe oplata Pomoću komandnog polja ‘Briši’ se tekuća grupa oplata uklanja sa crteža, a sve pozicije oplata koje su joj pripadale se automatski pridružuju ‘default’ grupi . Napomenućemo da program automatski iz liste uklanja grupu kojoj nije pridružena ni jedna oplata. Nakon izbora komandnog polja ‘OK’ program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih unetih promena. Pri sledećem aktiviranju naredbe ‘Izveštaj’ (vidi poglavlje ‘12’) generisaće se izveštaj samo za oplate koje pripadaju grupi koja je pomoću ove naredbe postavljena za tekuću.


387

13. IMPORT ARMATURE Naročita pogodnost za korisnike programa ‘ArmCAD 2005’ je mogućnost učitavanja eksportovanih datoteka, sa podacima o usvojenoj armaturi i oplatama, iz ‘Radimpex’-ovog programa za statički proračun ‘Tower 5’. Naime, usvojenu armaturu u ovom programu, ‘ArmCAD 2005’ je u stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Eventualnim malim izmenama na učitanim crtežima, na najbrži mogući način se kreiraju definitivni izvođački projekti. U svakom slučaju, program ne pretenduje da u 100% slučajeva reši sve moguće probleme, obzirom da u ovom delu projektovanja konstrukcija ne postoje apsolutno jasna pravila. Pored toga, postoje i razlike između matematičkog (uprošćenog) modela sa kojim vršimo statički proračun i gotovog izvođačkog projekta. No, ako program pri importu armature uspešno reši i 70-80% problema, smatraćemo da je uloga ovog njegovog dela potpuno opravdana. Program ‘Tower 5’ može eksportovati usvojenu armaturu i u program ‘ArmCAD 2000’ i u program ‘ArmCAD 2005’. Iz tog razloga se u dijalog box-u ‘Funkcionalnost’ nalazi odeljak ‘Eksport u ArmCAD’, u kome se vrši izbor programa za koji će se formirati datoteka sa podacima o usvojenoj armaturi.

Izgled dijalog box-a u kome se vrši izbor programa za koji se kreira datoteka sa podacima o usvojenoj armaturi U okviru programa ‘Tower 5’, moguće je eksportovati usvojenu armaturu i u gredama i u pločama. Postoje dva načina za eksport armature u gredama. Jedan način je takozvani ‘osnova’- način, kod koga se eksportuje niz povezanih greda. U programu ‘ArmCAD’ te grede se prikazuju kao jedna kontinualna pravolinijska greda prikazana u pogledu zarotiranom za 90 stepeni u odnosu na pogled u kome je izvršen eksport (eventualne lučne grede prikazaće se u razvijenom obliku). Drugi način je takozvani ‘ramovi’ način kod koga se mogu eksportovati proizvoljno izabrane grede iz jedne 2D grupe - rama, nivoa ili kosog pogleda. U programu ‘ArmCAD’ armatura tih greda biće prikazana u istom pogledu u kome je eksportovana. Isto važi i za oplatu. Jedina razlika između ova dva načina eksporta armature je u vrsti prikaza, odnosno u smeru gledanja koji se želi postići u ‘ArmCAD’-u. S obzirom da se oblikovanje armature vrši nezavisno od vrste pogleda, u pravom 3D prostoru, sa pravim 3D gredama i pločama, oblik šipki u jednoj gredi/stubu biće uvek isti bez obzira na način eksporta. Ovo je naročito važno za stubove koji se slobodno mogu eksportovati iz bilo kog rama i uvek će imati jedinstvenu armaturu.


388 Program pri eksportu armature ne vodi računa o dužini šipki obzirom na uslove transporta, te u slučaju da imate potrebu da ograničite dužinu šipki koristite raspoložive alate koji su već ugrađeni u program ‘ArmCAD 2005’. Prenos podataka između programa ‘Tower 5’ i programa ‘ArmCAD 2005’ ostvaruje se pomoću datoteka u kojima se snimaju podaci o usvojenoj armaturi i oplatama. U okviru programa ‘ArmCAD 2005’ postoji naredba ‘Import armature’ koja služi za ubacivanje sadržaja ovako eksportovanih datoteka u tekući crtež. Izborom ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD’ ili ili klikom miša na ikonu


Izgled dijalog box-a za import armature Sada je potrebno da selektujete neku od ranije eksportovanih datoteka i aktivirate komandno polje ‘Učitaj’ (u dnu dijalog box-a se za trenutno selektovanu datoteku ispisuje i tekstualni komentar, ako joj je pridružen pri eksportu iz programa ‘Tower 5’).

Komentar koji je pridružen selektovanoj datoteci Po zatvaranju ovog dijalog box-a, aktiviranjem komandnog polja ‘Učitaj’, otvoriće se novi dijalog box u kome se mogu definisati neki dodatni parametri i opcije. Nakon toga, program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj bloka, a u drag modu će iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik miša na željeno mesto na crtežu odrediće donji levi ugao bloka, i ubrzo ćete na crtežu dobiti plan oplate i plan usvojene armature. Eksportovana armatura biće formirana u skladu sa trenutno aktivnim propisom u programu ‘AutoCAD 2005’ (propis koji je korišćen u programu ‘Tower 5’ prilikom dimenzionisanja, kao i podaci o vrsti čelika i prečnicima armature, biće korišćeni kao podaci na osnovu kojih će se u Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

389 okviru trenutno aktivnog propisa u programu ‘ArmCAD 2005’ tražiti najsličniji i najpogodniji podaci za preslikavanje). Bez obzira da li je u insertovanoj datoteci eksportovana usvojena armatura u ploči ili gredi, program uvek otvara novu poziciju oplate u koju smešta sve pozicije usvojene armature i dodeljuje joj programski zadato ime ‘Export’. U slučaju da se u listi pozicija oplate već nalazi pozicija oplate sa istim nazivom, tada program za novo otvorenu poziciju oplate uz programski odabrano ime dodaje i indeks ‘(1)’, ‘(2)’, itd. Učitane entitete program smešta na ‘Layer’-e sa programski usvojenim nazivima: A4_OP - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje kreirane oplate A4_GR - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje usvojene armature u gredama A4_DZ - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje usvojene armature u donjoj zoni ploče A4_GZ - ‘Layer’ rezervisan za smeštanje usvojene armature u gornjoj zoni ploče Insertovana usvojena armatura u pločama, bez obzira da li se radi o običnoj ili mrežastoj armaturi, može se smatrati za gotov crtež, dok je za insertovanu armaturu u gredama potrebno još iskotirati postavljenu armaturu i kreirati odgovarajuće poprečne preseke. Pomoću raspoloživih ‘ArmCAD’-ovih naredbi ‘Kota’ i ‘Vađenje preseka’ to svakako neće biti veliki posao. Jedan od neophodnih podataka za pravilno oblikovanje armature je dužina sidrenja. Program ‘ArmCAD 2005’ dopušta definisanje proizvoljnog broja tablica sa dužinama sidrenja koje odgovaraju određenim vrstama betona, vrsti armature i uslovima adhezije. Iz tog razloga, prilikom importa armature potrebno je odlučiti se za tip sidrenja. Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje: ls1 – dužina sidrenja zategnute armature ls2 - dužina sidrenja pritisnute armature U daljem tekstu, detaljno ćemo objasniti način eksportovanja i oblikovanja usvojene armature u pločama i gredama.

13.1 Eksport usvojene armature u pločama iz programa ‘Tower 5’ Pre nego što objasnimo samu proceduru eksportovanja usvojene armature u pločama, objasnićemo neka osnovna pravila kojih se treba pridržavati prilikom usvajanja armature: - Pri zadavanju oblasti armiranja ne treba voditi računa o debljini konstruktivnih elemenata, već je ivice oblasti potrebno zadati po osi konstruktivnih elemenata (program pri eksportu sam prepravlja geometriju zadatih oblasti na osnovu poznatih dimenzija konstruktivnih elemenata). - Kada se postavljaju oblasti sa usvojenom armaturom u gornjoj zoni iznad srednjih oslonaca, morate sami da vodite računa o potrebnoj dužini sidrenja, obzirom da program strogo poštuje zadate dimenzije ovako postavljenih oblasti.


390

Zadata oblast armiranja iznad srednjeg oslonca u gornjoj zoni - Pri postavljanju obične armature u gornjoj zoni, preporučujemo da za drugi prvac ne usvajate podeonu armaturu (u okviru datog seta postavite ‘Ø2=0.00’) i da koristite princip superpozicije oblasti na delovima na kojima se one preklapaju. Na ovaj način će na zajedničkim delovima preklopljenih oblasti, iz dva ortogonalna pravca, glavna armatura iz jedne oblasti predstavljati podeonu armaturu za drugu oblast i obrnuto. Na nepreklopljenim delovima oblasti program će sam usvojiti podeonu armaturu, uz poštovanje uslova da površina podeone armature iznosi 20% od površine usvojene glavne armature. Ovaj uslov će program poštovati pri eksportu usvojene armature, kao i u ekranskom prikazu šrafura koje ukazuju na mesta na kojima je po proračunu potrebna armatura. Naime, kada otkrije da na nepreklopljenim delovima oblasti nije zadata podeona armatura, program će je postaviti automatski. Napomenućemo da ista pravila važe i kada u donjoj zoni ne postavite podeonu armaturu (ako se radi recimo o pločama koje nose samo u jednom pravcu).

Superpozicija ortogonalnih oblasti armiranja na delovima na kojima se preklapaju - U donjoj zoni program sam koriguje geometriju zadatih oblasti na osnovu dimenzija konstruktivnih elemenata i potrebnih dužina sidrenja. Prema tome, pri postavljanju oblasti Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

391 armiranja u donjoj zoni potrebno je samo da pravilno definišete geometriju oblasti na osnovu gabarita datog polja.

Zadate oblasti armiranja u donjoj zoni - Na ivicama ploče program običnu armaturu iz donje prevodi u gornju zonu i automatski kreira odgovarajuće serije podeone armature u gornjoj zoni, u zavisnosti od toga da li je ivica ploče slobodna ili oslonjena. Ovakva automatika ne postoji za mrežastu armaturu, pa je najbolje da nakon insertovanja eksportovane mrežaste armature u gornjoj zoni, u samom ‘ArmCAD’-u kreirate potrebne serije mrežaste armature na ivicama ploče. Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu ‘Tower 5’, aktivira komanda za eksport usvojene armature u pločama (‘Dimenzionisanje ► Beton ► Ploče ► Eksport u ArmCAD’), otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature u pločama


392 U edit box-u ‘Datoteka’ se zadaje ime datoteke u kojoj će biti snimljeni svi potrebni podaci o usvojenoj armaturi u pločama, a aktiviranjem komandnog polja ‘Izbor...’ imate mogućnost da se brzo pozicionirate na željeno mesto na disku vašeg računara.

Edit box u kome se zadaje ime datoteke U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u datoteku upišete i proizvoljan komentar koji će pri kasnijem učitavanju lakše odrediti njen sadržaj.

Edit box za unošenje proizvoljnog komentara


393 Pomoću check box-ova u levom delu dijalog box-a vrši se izbor elemenata crteža koje je potrebno eksportovati.

Check box-ovi za izbor elemenata crteža koji se eksportuju Ovi check box-ovi imaju sledeće značenje: ‘Oplata’ –

eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj pravoj veličini i smeštaju se na ‘layer’ koji ima programski zadato ime ‘A4_OP’. Napomenućemo da će program konstruktivnim elementima kojima nije odabran izgled poprečnog preseka (tačkasti i linijski oslonci), sam usvojiti ‘default’ dimenzije.

‘Donja zona’ – eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smešta na ‘layer’ koji ima programski zadato ime ‘A4_DZ’. ‘Gornja zona’– eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smešta na ‘layer’ koji ima programski zadato ime ‘A4_GZ’. Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, možete sami regulisati da li ćete u istom fajlu imati i gornju i donju zonu ili ćete se odlučiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U svakom slučaju program nudi i jednu i drugu mogućnost. U slučaju da eksportovanu armaturu želite da smestite u već ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove nacrtane u ‘AutoCAD’-u, tada možete postavljanjem check box-a ‘Oplata’ na isključeno stanje eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate.


394 U edit box-u ‘a0=’ potrebno je zadati veličinu zaštitnog sloja (po ‘defalt’-u program za ovu vrednost usvaja ‘1.5 cm’).

Edit box za definisanje zaštitnog sloja Pomoću check box-a ‘Temelji’ regulišete da li se radi o međuspratnoj konstrukciji ili o temeljnoj ploči. Naime, ako ovaj check box postavite na uključeno stanje, to će značiti da se radi o temeljnoj ploči (ploča ispod koje je površinski oslonac) pa se smer momentnog dijagrama obrće. Tada će u polju biti zategnuta gornja strana a na mestima oslonaca biće zategnuta donja strana. Ovo će onda uticati na drugačije oblikovanje armature.

Check box ‘Temelji’ Deo dijalog box-a ‘Podeona armatura’ se odnosi isključivo na ploče kod kojih je usvojena obična armatura. Naime, kako imate mogućnost da u setu usvojene armature za drugi prvac ne postavite armaturu, što je naročito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na delovima gde se oblasti ukrštaju pod pravim uglom, to će program na svim delovima usvojenih oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a.


395

Deo dijalog box-a za defiisanje podeone armature Program će svakako proveriti da li ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je površina podeone armature najmanje 20 % površine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen, onda će umesto zadate armature u ovom dijalog box-u usvojiti ili manji razmak šipki ili jači prečnik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen. Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura će biti eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U slučaju da ste odabrali datoteku sa već postojećim imenom, program će izdati odgovarajuće upozorenje:

Potvrdan odgovor će dovesti do snimanja novih podataka u već postojećoj datoteci, dok će negativan odgovor označiti odustajanje od snimanja.


396

13.2 Import obične armature ploča u program ‘ArmCAD 2005’ Kao što smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja naredbe ‘Import armature’ i izbora neke ranije eksportovane datoteke sa običnom armaturom u pločama, otvoriće se dijalog box za dodatno podešavanje parametara sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za dodatno podeševanje parametara armature u pločama koja se importuje Iz zatvorenih listi ‘Povijanje šipki gornje zone’ i ‘Povijanje šipki donje zone’ se vrši izbor jednog od ponuđenih načina povijanja krajeva šipki gornje, odnosno donje zone. Ponuđeni načini povijanja biće naknadno detaljno objašnjeni.

Zatvorene liste za izbor načina povijanja krajeva šipki donje i gornje zone Kada se check box ‘Ograničenje dužine šipki’ postavi na uključeno stanje, za promenu postaje dostupan i edit box ‘Maksimalna dužina šipke’ koji služi za ograničavanje dužine šipki u smislu poštovanja transportnih ili nekih drugih uslova. Program će modifikovati oblasti i kreirati serije sa šipkama čija će dužina biti manja od vrednosti zadate u ovom edit box-u.


397

Deo dijalog boxa za definisanje maksimalne dužine šipki Postavljanjem check box-a ‘Bez varijabilnih pozicija’ na uključeno stanje pokrivanje oblasti ploče biće izvedeno samo uz korišćenje konstantnih pozicija. To će se izvršiti modifikacijom oblasti popločavanja, ali uz povećanje dužine preklopa u zonama gde je to neophodno. Na relativnu veličinu povećanja preklopa može se uticati unošenjem odgovarajuće vrednosti u edit box ‘Koeficijent povećanja preklopa’. Što je vrednost ovog koeficijenta manja to će veličina dodatnog – suvišnog preklopa biti manja, ali će se povećati broj različitih pozicija koje će se ovom prilikom formirati. U suprotnom, što je vrednost ovog koeficijenta veća, smanjiće se broj različitih pozicija šipki ali će količina dodatnog (suvišnog) preklopa biti veća.

Pokrivanje oblasti armiranja korišćenjem samo konstantnih pozicija Izborom iz zatvorene liste ‘Tip sidrenja’, za tekući se može postaviti bilo koji od ranije definisanih tipova sidrenja za tekući propis. Izabrani tip sidrenja biće korišćen kao izvor podataka za dužine sidrenja (‘ls1’ i ‘ls2’).


398

Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja Nakon izbora komandnog polja ‘OK’, program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj bloka, a u drag modu će iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik miša na željeno mesto na crtežu će odrediti donji levi ugao bloka, i ubrzo ćete na crtežu dobiti plan oplate i plan usvojene armature ploče.

13.2.1 Pravila po kojima se oblikuje usvojena obična armatura U programu su usvojena jasna pravila po kojima se oblikuje armatura u zavisnosti od uslova po svakoj strani zadate oblasti. Prvi zadatak programa je da proizvoljnu geometriju zadate oblasti izdeli na delove sa homogenim uslovima na ivicama. Takođe, program svaku proizvoljno zadatu geometriju deli na nove podoblasti kako bi mogao da kreira odgovarajuće serije u osnovi (konstantne i varijabilne). Oblasti se dele u pravcu zadatih uglova armiranja. U daljem tekstu objasnićemo način oblikovanja armature u zavisnosti od uslova na njenim krajevima.

Donja zona Kako se oblast armiranja pri dimenzionisanju ploča zadaje po osi konstruktivnih elemenata, to program proverava uslove na ivicama oblasti i u zavisnosti od toga oblikuje armaturu. U sledećim primerima analiziraćemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasnićemo kako način oblikovanja krajeva šipki koje se rasprostiru upravno na nju (šipke Pos 1), tako i dužinu serije šipki koje se postavljaju u pravcu date ivice (šipke Pos 2). Uopšte uzevši mogu nastupiti sledeći slučajevi:


399 1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploče

Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploče udaljeno za veličinu zaštitinog sloja i povija se u gornju zonu za konstantnu vrednost od 30 cm. Serija pozicije 2 iz drugog pravca, prostire se takođe do ivice ploče udaljeno za veličinu zaštitinog sloja. U gornjoj zoni se automatski kreira i serija podeone armature od prave šipke čija dužina odgovara dužini serije pozicije 1. Razmak između šipki ove serije je konstantan i iznosi 15 cm, što uvek omogućava postavljanje 3 konstruktivne šipke Pos 3. Prečnik ove konstruktivne armature se preuzima iz zadatog podataka o prečniku minimalne podeone armature u dijalog box-u za eksport armature u pločama. Ovako kreirana serija konstruktivne armature se automatski pridružuje i ostalim serijama iz gornje zone i smešta na ‘Layer’ koji je rezervisan za armaturu u gornjoj zoni ‘A4_GZ’. Kada se popločava trougaona oblast može se desiti da se horizontalni krajevi šipki Pos 1, koji su povijeni u gornju zonu i sa jedne i sa druge strane, sudare pa se u tom slučaju serija prekida na mestu gde je dužina donjeg segmenta jednaka maksimalno mogućoj vrednosti od 60 cm. Pri oblikovanju armature Pos 1 program vodi računa o obliku armature iz drugog pravca, pa u slučaju da se i ona povija u gornju zonu veličina njenog vertikalnog segmenta (na crtežu označena sa ‘A’) može imati dve vrednosti. Ako je Pos1 jača armatura, onda će njen vertikalni segment imati dimenziju: A = d - 2a0 Ako je armatura iz drugog pravca jača, tada će veličina vertikalnog segmenta armature Pos 1 biti umanjena za veličinu 2 prečnika armature iz drugog pravca: A = d - 2a0 - 2∅ Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje: d - debljina ploče a0 - veličina zaštitnog sloja ∅-

prečnik jače armature iz drugog pravca


400 2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i ne dodiruje se sa drugom oblasti

Iako je ovaj primer nerealan u praksi, program ipak mora imati jasno pravilo po kome će i u ovakvom slučaju reagovati. Naime i šipka pozicije 1 i serija pozicije 2 se vode tačno do zadate ivice oblasti bez ikakvog skraćivanja i sidrenja. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Armatura pozicije 1 se sidri za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’, a serija pozicije 2 se skraćuje u odnosu na zadatu ivicu oblasti za polovinu zadatog razmaka između šipki te serije (‘e/2’). Na ovaj način se izbegava dupliranje ivičnih šipki iz levog i desnog polja na njihovom spoju. Ako su šipke pozicije 2 i 4 istog prečnika i postavljene na istom međusobnom razmaku, tada će program ove dve serije spojiti u jednu.


401 4. Ivica oblasti se nalazi na slobodno oslonjenoj ivici ploče

Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, i povija u gornju zonu za veličinu koja je određena svetlim otvorom tog polja (lo/10) u pravcu prostiranja te šipke. U slučaju da se radi o kosoj ivici pa je svetli otvor promenljive dimenzije, tada se usvaja najveća vrednost čime se izbegava kreiranje promenljive serije u osnovi i po ovom kriterijumu. Serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutrašnje ivice oslonca, a u gornjoj zoni se kreira serija šipki isto kao i kod slučaja kada se ivica oblasti nalazi na slobodnoj ivici ploče. Pozicija 3 ima oblik prave šipke čija dužina odgovara dužini serije pozicije 1, a serija se prostire na dužini od ‘lo/10’. I ovde se vodi računa o dimenziji vertikalnog segmenta pozicije 1, označenog na slici sa ‘A’. U zavisnosti od toga da li se i armatura iz drugog pravca povija u gornju zonu, i ako se povija da li je jačeg ili slabijeg prečnika, mogu nastupiti dva slučaja. Ako se pozicija 2 ne povija u gornju zonu ili se povija ali je manjeg prečnika od prečnika pozicije 1, tada vertikalni segment ima dimenziju: A = d - 2a0 U suprotnom slučaju, visina vertikalnog segmenta se umanjuje za dva prečnika armature pozicije 2: A = d - 2a0 - 2∅ Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje: d - debljina ploče a0 - veličina zaštitnog sloja ∅-



402 5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Iako je i ovo gotovo nemoguć slučaj u praksi, program ipak armaturu pozicije 1 prevodi preko srednjeg oslonca za dužinu sidrenja pritisnute armature ‘ls2’, mereno od unutrašnje ivice oslonca, a seriju armature iz drugog pravca (pozicija 2) vodi do unutrašnje ivice oslonca. 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Armatura pozicije 1 se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’ mereno od unutrašnje ivice oslonca, a serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutrašnje ivice oslonca. Armatura iz susedne oblasti armiranja, pozicije 3 i 4, se oblikuje na potpuno isti način obzirom da i za nju važe isti uslovi oslanjanja na posmatranoj ivici. U dosadašnjim primerima smo prikazali kako se povijanjem krajeva armature u gornju zonu obezbeđuje prijem negativnih momenata na slobodno oslonjenim krajevima ploče i ojačanje na slobodnim ivicama ploče. Program armaturu donje zone oblikuje na ovaj način kada je iz zatvorene liste ‘Povijanje šipki donje zone’ izabrana sledeća sličica:


403

Kada se iz zatvorene liste izabere postavljanje otvorenih uzengija,

program će umesto povijanja iz donje u gornju zonu, ubaciti još jednu seriju šipki sledećeg izgleda:

Povijanje šipki u gornju zonu

Otvorena uzengija

Dužina horizontalnih delova otvorene uzengije će odgovarati pravilima koja su prikazana kada se armatura na krajevima ploče oblikuje povijanjem iz donje u gornju zonu, odnosno u slučaju slobodno oslonjene ivice ploče imaće dimenziju ‘lo/10’, a u slučaju slobodne - konzolne ivice ploče imaće konstantnu vrednost od ‘30 cm’. U gornjoj zoni će takođe biti kreirana odgovarajuća serija podeone armature, na dužini koja odgovara dužini horizontalnog dela otvorene uznegije. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

404

Ukoliko ne želite da program automatski oblikuje krajeve šipki donje zone, iz zatvorene liste izaberite sledeću sličicu:

Program će sada eksportovati armaturu bez ikakvog povijanja, a Vi je možete pomoću za to predviđenih ‘ArmCAD’-ovih naredbi oblikovati prema sopstvenim potrebama.

Importovana armatura bez povijnja Ako se u eksportovanom fajlu nalazi usvojena armatura kod koje se sidrenje obezbeđuje kukama, iz zatvorene liste ‘Povijanje šipki donje zone’ mogu se izabrati sledeći načini oblikovanja krajeva šipki donje zone.


405


406

Gornja zona Isto kao i kod donje zone, u sledećim primerima ćemo analizirati samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasnićemo kako način oblikovanja krajeva šipki glavne armature koje se rasprostiru upravno na nju (šipke Pos 1), tako i dužinu serije šipki koje se postavljaju u pravcu date ivice (šipke Pos 2). 1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploče

Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploče udaljeno za veličinu zaštitnog sloja i povija na dole. Serija podeone armature (pozicija 2) iz drugog pravca, prostire se takođe do ivice ploče udaljeno za veličinu zaštitnog sloja. Veličina vertikalnog segmenta pozicije 1 (označena na crtežu sa ‘A’), ima sledeću dimenziju: A = d – 2a0 U slučaju da je armatura pozicije 2, takođe glavna i jačeg prečnika, tada se veličina vertikalnog segmenta umanjuje za debljinu prečnika pozicije 2: A = d - 2a0 - ∅ Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje: d - debljina ploče a0 - veličina zaštitnig sloja ∅-



407 2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Ovaj primer će se skoro uvek javiti kada se pokriva gornja zona iznad srednjeg oslonca koji je paralelan sa posmatranom vertikalnom ivicom. U ovom slučaju i šipka glavne armature (pozicija 1) i serija podeone armature (pozicija 2) se vode tačno do zadate ivice oblasti armiranja bez ikakvog skraćivanja i sidrenja. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

U ovom slučaju armatura se oblikuje na potpuno isti način kao i u prethodno opisanom primeru, bez obzira što se posmatrana oblast dodiruje sa susednom. Ako su šipke pozicije 2 i 4 istog prečnika i postavljene na istom međusobnom razmaku, tada će program ove dve serije spojiti u jednu.



Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljenog za veličinu zaštitnog sloja, i povija na dole, a serija šipki iz drugog pravca se vodi tačno do unutrašnje ivice oslonca. Veličina vertikalnog segmenta pozicije 1 (označena na crtežu sa ‘A’), ima sledeću dimenziju: A = d – 2a0 U slučaju da je armatura pozicije 2, takođe glavna i jačeg prečnika, tada se veličina vertikalnog segmenta umanjuje za debljinu prečnika pozicije 2. A = d - 2a0 - ∅ Upotrebljene oznake imaju sledeće značenje: d - debljina ploče a0 - veličina zaštitnig sloja ∅-


5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja


409 Iako je ovo nemoguć primer u praksi, program će armaturu pozicije 1 prevesti preko srednjeg oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’, a seriju pozicije 2 će skratiti tako da dođe do unutrašnje ivice oslonca 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

I ovakav primer će se verovatno retko javiti u praksi, jer nije baš ispravno nastavljati armaturu iznad oslonca na mestu najvećih naprezanja. No ako ste se ipak odlučili za ovakav način pokrivanja, program će glavnu armaturu (pozicija 1) prevesti preko srednjeg oslonca za dužinu sidrenja ‘ls1’, mereno od unutrašnje ivice oslonca, a seriju armature iz drugog prvca (pozicija 2) će voditi tačno do unutrašnje ivice srednjeg oslonca. Kako i za susednu oblast važe isti uslovi oslanjanja na zajedničkoj ivici, to se i armatura pozicija 3 i 4 oblikuje na potpuno isti način.

Promena debljine ploče Pri oblikovanju armature na spoju dve ploče različite debljine program poštuje ravnanje koje je zadato pri njihovom kreiranju, tako da se mogu javiti tri slučaja: - Ploče su poravnate po gornjoj ivici - Ploče su poravnate po donjoj ivici - Ploče nisu poravnate Ako su ploče poravnate po gornjoj ivici, a check box ‘Temelji’ je pri eksportu usvojene armature postavljen na isključeno stanje, tada se zategnuta armatura u gornjoj zoni oblikuje kao i kod ploča konstantnog poprečnog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’, i to za tanju ploču ravno, dok se za deblju ploču oblikuje u zavisnosti od širine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena debljine. Način oblikovanja armature u donjoj zoni je potpuno isti kao i na spoju dve grede različitih dimenzija, pa će o ovome biti više reči kasnije, kada budemo izneli pravila o oblikovanju usvojene armature u gredama na mestu promene debljine. Ako je pri eksportu usvojene armature check box ‘Temelji’ postavljen na uključeno stanje obrće se pretpostavka o položaju zategnutih strana ploča, tako da se tada šipke u donjoj zoni sidre za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.


410

13.3 Import mrežaste armature ploča u program ‘ArmCAD 2005’ Kao što smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande ‘Import armature’ i izbora neke ranije eksportovane datoteke sa mrežastom armaturom u pločama, otvoriće se dijalog box za dodatno podešavanje parametara sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za dodatno podeševanje parametara Ovde je moguće podesiti podatke koji se tiču načina popločavanja mrežama: - Check box-om ‘Auto’ i zatvorenim listama ‘B’ i ‘L’, koje se nalaze sa njegove desne strane, se utiče na sečenje mreža, odnosno diktira se veličina sečenih parčadi. - Check box-om ‘Cik-cak’ i poljima ‘B’ i ‘L’, koja se nalaze sa njegove desne strane, utiče se na način popločavanja.

Check box-ovi ‘Auto’ i ‘Cik-cak’ Uloga ovih check box-ova je detaljnije objašnjena u okviru naredbe za serijsko postavljanje mreža - ‘Serija mreža’ (vidi poglavlje ‘8.2’). Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Donja zona - naleganje preko oslonca’ se reguliše veličinu prepuštanja mrežaste armature u donjoj zoni preko oslonaca. Nakon izbora komandnog polja ‘OK’, program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj bloka, a u drag modu će iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik miša na željeno mesto na crtežu će odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ćete na crtežu dobiti plan oplate i plan usvojene armature.


411

13.3.1 Pravila po kojima se oblikuje importovana mrežasta armatura Zadatu oblast armiranja program zamenjuje sa odgovarajućom serijom mreža. Kako se u ‘Tower’-u, u setu podataka o usvojenoj armaturi, ne zadaju podaci o dimenzijama table mreže, veličini preklopa i njenoj težini po m2, to pri insertovanju ovakvih datoteka u ‘ArmCAD 2005’, program na osnovu zadatih prečnika i rastojanja šipki u oba pravca, pokušava da u bazi mreža pronađe istu ili najsličniju mrežu. Kod mreža koje nose u jednom pravcu (R mreže), orijentacija table je jasno određena zadatim uglom pod kojim se postavlja glavna armatura, dok za mreže sa istom armaturom u dva ortogonalna pravca (Q mreže), program analizira oba moguća položaja i usvaja onaj koji unutar zadate oblasti daje manji broj sečenih parčića. Isto pravilo važi i kada se bira položaj referentne table popločavanja. No, bez obzira na sve, ‘ArmCAD 2005’ raspolaže alatima sa kojima možete lako prepraviti bilo koji podatak koji je program prilikom importa automatski usvojio. Isto kao i kod oblikovanja obične armature, u programu postoje jasna pravila po kojima se oblikuje armatura u zavisnosti od uslova po svakoj strani zadate oblasti, s tim što se ovde pod oblikovanjem armature podrazumeva prepravljanje geometrije konture zadate oblasti armiranja. Ako na jednoj ivici oblasti nisu homogeni uslovi, program ne usvaja jedinstveni uslov po celoj strani, već zadatu geometriju oblasti koriguje na različite načine duž date ivice. U sledećim primerima analiziraćemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici, objasnićemo način na koji program prepravlja zadatu konturu oblasti armiranja.

Donja zona 1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploče

Ivica zadate oblasti se skraćuje za zadatu veličinu zaštitnog sloja ‘a0’.



Program ne menja položaj zadate ivice oblasti. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa drugom oblasti

Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veličine preklopa koja je na crtežu označena sa ‘ls1’. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru šipke glavne armature onda veličina preklopa ‘ls1’ iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu ivicu pružaju šipke podeone armature (‘R’ mreže) onda veličina preklopa odgovara širini jednog okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast važe isti uslovi na zajedničkoj ivici, to će i ova oblast biti prepravljena na isti način.



Zadata ivica po osi oslonca, skraćuje se tako da ulazi u oslonac samo za ‘dužinu naleganja preko oslonca u donjoj zoni’ (na crtežu označena sa ‘da’). Ova vrednost se može podesiti u dijalog box-u koji se pojavljuje prilikom importa mrežaste armature. 5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Isto kao u prethodnom primeru, program će zadatu ivicu oblasti armiranja prepraviti tako da ulazi u oslonac samo za ‘dužinu naleganja preko oslonca u donjoj zoni’ (na crtežu označena sa ‘da’).


414 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Obe oblasti se skraćuju tako da ulaze unutar oslonca za vrednost ‘dužina naleganja preko oslonca u donjoj zoni’ (‘da’), obzirom da za obe oblasti važi isti uslov oslanjanja na zajedničkoj ivici.

Gornja zona 1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploče

Isto kao i u donjoj zoni, ivica oblasti se skraćuje za zadatu veličinu zaštitnog sloja ‘a0’.



Program ne menja položaj zadate ivice oblasti. 3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploče i dodiruje se sa drugom oblasti

Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veličine preklopa, koja je na crtežu označena sa ‘ls1’. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru šipke glavne armature onda veličina preklopa ‘ls1’ iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu ivicu pružaju šipke podeone armature (‘R’ mreže) onda veličina preklopa odgovara širini jednog okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast važe isti uslovi na zajedničkoj ivici, to će i ova oblast biti prepravljena na isti način.



Zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produžuje se do kraja ploče udaljeno za zadatu veličinu zaštitnog sloja ‘a0’. 5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Isto kao u prethodnom primeru, zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produžuje se do kraja ploče udaljeno za zadatu veličinu zaštitnog sloja ‘a0’.


417 6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja

Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veličine preklopa koja je na crtežu označena sa ‘ls1’. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru šipke glavne armature onda veličina preklopa iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu ivicu pružaju šipke podeone armature (‘R’ mreže) onda veličina preklopa odgovara širini jednog okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast važe isti uslovi na zajedničkoj ivici, to će i ova oblast biti prepravljena na isti način.

13.4 Eksport usvojene armature u gredama iz programa ‘Tower 5’ 13.4.1 Osnova Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu ‘Tower 5’, aktivira komanda za eksport usvojene armature u gredama, način ‘osnova’ (‘Dimenzionisanje ► Beton ► Grede ► Eksport u ArmCAD’ (osnova)), u prozoru za 2D prikaz iscrtaće se dijagrami usvojene armature u gredama, a komandna linija će dobiti sledeći izgled: <0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Set / ): Izborom podopcije ‘Set’ može se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na proces eksporta. Programom je omogućeno selektovanje više greda (jedini uslov je da grede moraju biti međusobno povezane), pa će ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije ‘Kraj’ ili desnim klikom miša ne označite kraj procedure selektovanja, nakon čega se otvara dijalog box sledećeg izgleda:


418

Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature u gredama U edit box-u ‘Datoteka’ se zadaje ime datoteke u kojoj će biti snimljeni svi potrebni podaci o usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja ‘Izbor...’ imate mogućnost da se brzo pozicionirate na željeno mesto na disku vašeg računara. U edit box-u ‘Komentar’ imate mogućnost da u datoteku upišete i proizvoljan komentar koji će pri kasnijem učitavanju lakše odrediti njen sadržaj. Postavljanjem check box-a ‘Oplata’ na uključeno stanje, pored usvojene armature eksportuje se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veličini i smešta se na ‘layer’ koji ima programski zadato ime ‘A4_OP’. Ukoliko selektovane grede imaju poprečni presek tipa ‘T’, ‘I’, ‘sandučasti’ ili ‘otvoreni’, sa check box-om ‘Složene uzengije podeliti na pravougaone’ može se uticati na to da li će uzengija biti složenog oblika ili sastavljena od više pravougaonih uzengija:

‘Složene uzengije podeliti na pravougaone’ - isključeno

‘Složene uzengije podeliti na pravougaone’ uključeno

Pomoću check box-a ‘3D prikaz’ se u programu ‘ArmCAD 2005’ dobija 3D prikaz armature i oplate selektovanih greda. Ovakav način eksporta može biti od velike pomoći za sagledavanje i razumevanje detalja i načina povijanja šipki u prostornoj konstrukciji (treba koristiti alate za promenu smera gledanja u programu ‘AutoCAD’ - a naročito komandu ‘3D orbit’). Ipak, iako tačan, ovako napravljen crtež armature nije pogodan za praktičan rad u programu ‘ArmCAD 2005’, odnosno za kotiranje, vađenje preseka, specifikaciju ili rekapitulaciju armature. Naime, ni jedna šipka iz ovog eksporta ne ulazi u specifikaciju. Obzirom da se istovremeno mogu za eksport selektovati i obične i temeljne grede (kod temeljne se podrazumeva da se obrću zone pritiska i zatezanja), program je u stanju da sam prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda bila temeljna, ispod nje se mora nalaziti ili linijski ili površinski oslonac. Izbor komandnog polja ‘OK’ će označiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura će biti eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

419

13.4.2 Ramovi Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu ‘Tower 5’, aktivira komanda za eksport usvojene armature u gredama, način ‘ramovi’ (‘Dimenzionisanje ► Beton ► Grede ► Eksport u ArmCAD’ (ramovi)), u prozoru za 2D prikaz iscrtaće se dijagrami usvojene armature u gredama, a komandna linija će dobiti sledeći izgled: <0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/ /Set): Izborom opcije ‘Set’ može se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na proces eksporta. Podopcije ‘Sve’, ‘Prozor’, ‘pOligon’, ‘pResek’ i ‘eXtras’ služe da olakšaju selektovanje željenih greda, dok se pomoću podopcije ‘Deselektovanje’ pogrešno selektovane grede mogu isključiti iz selekcije. Kod ovog načina eksporta usvojene armature u gredama pri selektovanju greda nema nikakvih ograničenja, tako da one čak ne moraju da pripadaju istoj 2D celini (ramu, nivou ili kosom pogledu). Nakon završene selekcije, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda:

Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i dijalog box koji se otvara kod ‘osnova’ eksporta, tako da ga nećemo ponovo objašnjavati. Ukoliko sve selektovane grede ne pripadaju jednoj 2D grupi (jednom ramu, nivou ili kosom pogledu) nećete biti u mogućnosti da ih eksportujete na 2D način, već će program, nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’, izbaciti odgovarajuće obaveštenje:


420

13.5 Import eksportovane armature u gredama u program ‘ArmCAD 2005’ Kao što smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande ‘Import armature’ i izbora neke ranije eksportovane datoteke sa armaturom greda otvoriće se dijalog box za dodatno podešavanje parametara sledećeg izgleda:

U zatvorenoj listi ‘Tip sidrenja’ nalaze se konfiguracije sidrenja definisane u tekućem propisu. Izabrani tip sidrenja biće korišćen kao izvor podataka za dužine sidrenja (‘ls1’ i ‘ls2’). Po zatvaranju ovog dijalog box-a program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj bloka, a u drag modu će iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik miša na željeno mesto na crtežu će odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ćete na crtežu dobiti plan oplate i plan usvojene armature.

13.5.1 Vođenje podužne armature Način vođenja podužne armature najlakše jednostavnom primeru kontinualne grede na dva polja.

ćemo

prikazati

na

sledećem

Prikaz usvojene armature u ‘Tower’-u


421 Donja zona Armatura iz prve iteracije, bez obzira da li je raspoređena u jedan ili više redova, uvek se pruža preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za dužinu sidrenja ‘ls2’, mereno od bliže ivice oslonca. Armatura iz sledećih iteracija se vodi na dva načina, u zavisnosti od toga da li se u poprečnom preseku grede nalazi u prvom redu ili ne. Ako se nalazi u prvom redu tada se ona uvek prevodi preko srednjeg oslonca kao armatura iz prve iteracije, i sidri na potpuno isti način za dužinu ‘ls2’. Za primer koji analiziramo, program bi oblikovao armaturu u donjoj zoni na sledeći način:

Ako se armatura iz sledećih iteracija ne nalazi u prvom redu, tada se na proračunatu potrebnu dužinu iz ‘Tower’-a, na obe strane dodaje i veličina potrebna za sidrenje zategnute armature ‘ls1’, uvećana za 70% visine nosača. Da je recimo u prethodno prikazanom primeru jedna šipka u desnom polju dodata u drugom redu, tada bi program eksportovao armaturu na sledeći način:


422 Gornja zona Armatura iz prve iteracije se uvek pruža po celoj dužini grede, dok se za ostale iteracije na proračunatu potrebnu dužinu šipki iz ‘Tower’-a, na obe strane šipka produžuje za potrebnu dužinu sidrenja zategnutih šipki ‘ls1’ uvećanu za 70% visine nosača.

Armatura Aa3/Aa4 Ova armatura se uvek pruža po celoj dužini grede, s tim što se u slučaju promene prečnika šipki duž nosača, ili u slučaju skokova u iteraciji, ona nastavlja za dužinu sidrenja pritisnute aramture ‘ls2’.

Poprečna armatura Serije uzengija program postavlja uvek u svetlim otvorima polja, odnosno ne prevodi ih preko oslonaca.


423 Oblikovanje armature u slučaju skokovite promene debljine greda Kao što smo ranije istakli eksportovanje se vrši sa pravom 3D geometrijom, što znači da će se poštovati ekscentricitet greda, zarotiranost lokalnog koordinatnog sistema, kao i oblik poprečnog preseka. Razlikuju se slučajevi kada armatura jedne grede može i kada ne može da se produži i usidri u drugu gredu. Takođe, razlikuje se slučaj kada se na tom mestu nalazi oslonac od onog bez oslonca. I naravno, u slučaju da su razmatrane grede temeljne, obrće se pretpostavka o položaju zategnutih strana grede. Prikazaćemo slučaj vođenja armature pri promeni debljine grede iznad oslonca. Ostali slučajevi su analogni ovom slučaju i razlikuju se po tome da li se sidri sa dužinom sidrenja za zategnutu ili pritisnutu armaturu. Ako je oplata selektovanih greda poravnata po gornjoj ivici, zategnuta armatura u gornjoj zoni se oblikuje kao i kod greda konstantnog poprečnog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’, i to za tanju gredu ravno, dok se za deblju gredu oblikuje u zavisnosti od širine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena debljine, te mogu nastupiti sledeći slučajevi:

a) ls2 ≤ A, pri čemu je: A = b - a0 b – širina oslonca a0 – veličina zaštitinog sloja

b) ls2 ≤ (A + B), pri čemu je: A = b - a0 B = d2 - 2a0 - 2∅u b – širina oslonca d2 – visina deblje grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija

c) ls2 = (A + B + C), pri čemu je: A = b - a0 B = d2 - 2a0 - 2∅u b – širina oslonca d2 – visina deblje grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija


424 Sva ovde prikazana pravila važe i za oblikovanje usvojene armature u pločama sa skokovitom promenom debljine.

13.5.2 Oblikovanje armature na krajevima greda U zavisnosti od uslova oslanjanja na krajevima greda, kao i stanja naprezanja na tim krajevima, program usvojenu armaturu oblikuje na različite načine. Što se tiče uslova oslanjanja, razlikujemo sledeće slučajeve: -

slobodan (konzolni) kraj grede uklješten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede slobodno oslonjen kraj grede na tačkasti ili linijski oslonac (pravi oslonac) uklješten kraj grede u tačkasti ili linijski oslonac (pravi oslonac) uklješten kraj grede u srednji stub ili zid iz poprečnog rama slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) uklješten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) uklješten kraj grede u kraj stuba spoj dve nekolinearne grede

U ovom delu uputstva detaljno ćemo opisati načine oblikovanja armature iz donje i gornje zone (Aa1/Aa2), dok za uzengije i bočnu armaturu (Aa3/Aa4) važi univerzalno pravilo da se one vode do kraja grede, naravno udaljeno za veličinu zaštitnog sloja. Slobodan (konzolni) kraj grede

Armatura se u obe zone vodi ravno do kraja grede, udaljeno za veličnu zašitinog sloja ‘a0’. Uklješten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede U ovom slučaju se pritisnuta armatura u donjoj zoni sidri u zid za dužinu sidrenja ‘ls2’, dok se za zategnutu armaturu iz gornje zone proračunava potrebna dužina sidrenja ‘ls1’ i u zavisnosti od dužine zida mogu nastupiti sledeći slučajevi:


425

a) ls1 ≤ (b-a0), pri čemu je: b – dužina zida u pravcu grede a0 – veličina zaštitinog sloja

b) (A+B) ≥ ls1 > (b-a0), pri čemu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - ∅u b - dužina zida u pravcu grede a0 - veličina zaštitinog sloja d - visina grede ∅u - prečnik uzengija

c) ls1 > (A+B), pri čemu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - ∅u C = ls1 – (A + B) b – dužina zida u pravcu grede a0 – veličina zaštitinog sloja d – visina grede ∅u - prečnik uzengija U ovom poslednjem slučaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja zida udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, a u zid se ubacuje ugaoni anker. Dužine horizontalnog i vertikalnog segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature kao na gornjoj slici. U slučaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije oblikuje kao u prethodno opisanim slučajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se ukida i zamenjuje ankerom čija dimenzija vertikalnog segmenta takođe mora da zadovolji uslove sidrenja zategnute armature ‘ls1’ (C+B=ls1-A), a dužina horizontalnog segmenta ide do skoka u iteraciji i produžava se u desno za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’ uvećanu za 70 % od visine grede.


426

U slučaju da je zid toliko kratak da je njegova dužina manja čak i od potrebne dužine sidrenja pritisnute armature ‘ls2’, onda se i armatura iz donje zone povija na gore sve dok se ne zadovolji uslov o potrebnoj dužini sidrenja pritisnute armature (ls2=A+B).

Slobodno oslonjen kraj grede na tačkasti ili linijski oslonac Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proračunava potrebna dužina sidrenja ‘ls2’, i u zavisnosti od širine oslonca mogu nastupiti sledeći slučajevi:



427

b) (A+B) ≥ ls2 > A, pri čemu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - ∅u b – širina oslonca d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija

c) ls2 > (A + B), pri čemu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - 2∅u C = ls2 – (A + B) b – širina oslonca d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija Uklješten kraj grede u tačkasti ili linijski oslonac Ovde se pod tačkastim i linijskim osloncem podrazumevaju pravi oslonci a ne stubovi ili zidovi. Pritisnuta armatura u donjoj zoni se sidri potpuno isto kao u prethodno opisanom slučaju, dok se za zategnutu armaturu u gornjoj zoni proračunava potrebna dužina sidrenja ‘ls1’ i u zavisnosti od širine oslonca mogu nastupiti sledeća dva slučaja:



428

b) ls1 > A, pri čemu je: A = b - a0 B = ls1 - A b – širina oslonca a0 – veličina zaštitinog sloja

Uklješten kraj grede u stub ili u zid iz poprečnog pravca Pritisnuta armatura u donjoj zoni se vodi do kraja stuba, odnosno zida iz poprečnog rama udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, a u slučaju da je dimenzija stuba mala tako da se pritisnuta armatura ne može usidriti u njega za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’, tada se ona povija na gore. Za zategnutu armaturu u gornjoj zoni se proračunava potrebna dužina sidrenja zategnute armature ‘ls1’, i u zavisnosti od širine stuba osnosno zida iz poprečnog pravca, mogu nastupiti sledeći slučajevi.

a) ls1 ≤ A, pri čemu je: A = b - a0 b – širina stuba ili zida a0 – veličina zaštitinog sloja

b) (A+B) ≥ ls1 > A, pri čemu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - ∅u b – širina stuba ili zida a0 – veličina zaštitinog sloja d – visina grede ∅u – prečnik uzengija


429

c) ls1 > (A+B), pri čemu je: A = b - a0 B = d - 2a0 - ∅u C = ls1 – (A + B) b – širina stuba ili zida a0 – veličina zaštitinog sloja d – visina grede ∅u – prečnik uzengija U ovom poslednjem slučaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja stuba odnosno zida iz poprečnog rama udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, a u stub se ubacuje ugaoni anker. Dužine horizontalnog i vertikalnog segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature kao na gornjoj slici. U slučaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije oblikuje kao u prethodno opisanim slučajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se ukida i zamenjuje ankerom čija dimenzija vertikalnog segmenta takođe mora da zadovolji uslove sidrenja zategnute armature ‘ls1’ (C+B=ls1-A), a dužina horizontalnog segmenta ide do skoka u iteraciji i produžava se u desno za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’ uvećanu za 70 % od visine grede.

U slučaju da je kraj temeljne grede uklješten u zid iz poprečnog rama, tada se pritisnuta armatura u gornjoj zoni vodi ravno do kraja zida udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, odnosno sidri se na dole za potrebnu dužinu sidrenja pritisnute armature ‘ls2’, dok se zategnuta armatura iz donje zone povija u zid na gore i sidri za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’.


430

Slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proračunava potrebna dužina sidrenja ‘ls2’. Dužina sidrenja ‘ls2’ se ne računa od ivice oslonca, već pomereno ka kraju grede za trećinu njegove širine. U zavisnosti od širine oslonca mogu se javiti sledeći slučajevi:

a) ls2 ≤ A, pri čemu je: A = 2/3 b - a0 b – širina oslonca a0 – veličina zaštitinog sloja

b) (A + B) ≥ ls2 > A, pri čemu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - ∅u b – širina oslonca d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija

c) ls2 > (A + B), pri čemu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - 2∅u C = ls2 – (A + B) b – širina oslonca d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija


431 Uklješten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje) U slučaju da se usled jakih torzionih naprezanja u poprečnoj gredi jave i oslonački momenti na posmatranom kraju, tada se zatagnuta armatura u gornjoj zoni povija na isti način kao i armatura iz donje zone u prethodno prikazanim slučajevima, ali se mora zadovoljiti uslov za dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’.

a) ls1 ≤ A, pri čemu je: A = 2/3 b - a0 b – širina oslonca a0 – veličina zaštitinog sloja

b) (A + B) ≥ ls1 > A, pri čemu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - ∅u b – širina oslonca d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija

c) ls1 > (A + B), pri čemu je: A = 2/3 b - a0 B = d - 2a0 - 2∅u C = ls1 – (A + B) b – širina oslonca d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja ∅u – prečnik uzengija


432 Uklješten kraj grede u kraj stuba U ovom slučaju ćemo pokazati kako se oblikuje armatura na krajevima i stuba i grede na njihovom spoju. Armatura iz grede, i u donjoj i u gornjoj zoni, se vodi ravno do kraja stuba udaljeno za veličinu zaštitnog sloja. Ako je dimenzija stuba mala, tada se armatura iz donje zone povija na gore sve dok se ne ispuni uslov o potrebnoj dužini sidrenja pritisnute armature ‘ls2’. Unutrašnja (pritisnuta) armatura iz stuba se vodi takođe ravno do gornje ivice grede udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, a spoljna (zategnuta) armatura se iz stuba povija u gredu tako da zadovolji potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.

Ako je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, tada mogu nastupiti dva slučaja u zavisnosti od toga da li se u stubu na odgovarajućem položaju unutar poprečnog preseka nalaze šipke istog prečnika kao i šipke iz poslednje iteracije u gredi. Ako se zategnuta armatura u stubu poklapa sa armaturom grede iz poslednje iteracije onda se zategnuta armatura iz stuba povija u gredu sve do skoka u iteraciji i produžava u desno za potrebnu dužinu sidrenja zategnute armature ‘ls1’ uvećanu za 70 % od visine grede, a armatura iz poslednje iteracije u gredi se ukida.

U suprotnom slučaju, kompletna zategnuta armatura iz stuba se povija u gredu i sidri za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’, a armatura iz poslednje iteracija se ne ukida već se od nje generiše anker koji ide do kraja grede i sidri na dole u stub sve dok se ne zadovolji uslov o potrebnoj dužini sidrenja zategnute armature ‘ls1’ (A+B+C=ls1).


433

Ako se radi o spoju temeljne grede i stuba, tada se armatura oblikuje na sledeći način:

Gornja (pritisnuta) armature u gredi se vodi ravno da kraja stuba udaljeno za veličinu zaštitinog sloja, odnosno sidri se na dole za potrebnu dužinu sidrenja pritisnute armature ‘ls2’, a donja (zategnuta) se povija u stub i to udaljeno od gornje ivice grede za proračunatu dužinu sidrenja ‘ls1’. Za unutrašnju (pritisnutu) armaturu u stubu se postavljaju vertikalni ankeri koji idu od donje ivice grede udaljeno za veličinu zaštitinog sloja sve dok se ne ispuni uslov da gornji kraj ankera bude udaljen od gornje ivice grede za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’. Usvojena armatura u stubovima se vodi po njihovoj celoj visini sa početkom na gornjoj ivici grede gde je i prekid betoniranja. Sva prethodno izneta pravila važe i na spojevima stuba i greda koji nisu ortogonalni.


434 Spoj dve nekolinearne grede Šipke iz gornje zone se spajaju u slučaju da su istog prečnika i da im se položaj unutar poprečnog preseka poklapa. U svim ostalim slučajevima one se sidre u drugu gredu za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.

Šipke iz donje zone se spajaju jedino u slučaju da su istog prečnika, da imaju isti položaj unutar poprečnog preseka i da je ugao koji grede međusobno zaklapaju veći od 150°.

U svim ostalim slučajevima armatura se sidri u drugu gredu za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’

Sva prethodno izneta pravila važe i na spoju dva nekolinearna stuba odnosno na spoju grede i stuba koji nije pod pravim uglom.


435

13.5.3 Vođenje podužne armature u stubovima Za šipke u stubovima se uzima u obzir samo iteracija sa maksimalnom usvojenom armaturom na dužini stuba između dva čvora. Znači, podužna armatura između dva čvora stuba je uvek konstantna. Za uzengije se uzimaju u obzir sve iteracije i serije uzengija se prekidaju na mestima gde grede ulaze u stubove. Podužna armatura se vodi najviše kroz dva sprata, pri čemu se vodi računa o uslovu da se u jednom preseku nastavlja maksimalno 50 % armature. Naime, program kreće od čvora sa najnižom koordinatom i sporovodi sledeću analizu za niz kolinearnih stubova: - U posmatranom čvoru razmatraju se samo šipke koje mogu da se spoje, a to su šipke koje su istog prečnika i nalaze se na istom položaju unutar poprečnog preseka. - Šipke ne mogu da se spoje ako je donja šipka u prethodnom čvoru već bila spojena, čime se obezbeđuje uslov da se šipka može voditi najviše kroz dva sprata. - Prednost prilikom spajanja imaju šipke koje se nalaze u uglovima stuba. - Postupak se ponavlja za sve čvorove u nizu. - Šipke iz donjeg stuba koje nisu spojene sa šipkama iz gornjeg stuba produžavaju se u gonji stub za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’. - Za svaku šipku iz gornjeg stuba koja nema odgovarajuću šipku u donjem stubu generiše se anker koji se u donji stub sidri za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’ i ispušta u gornji stub takođe za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’. Za mesto odakle se računa potrebna dužina sidrenja usvaja se mesto prekida betoniranja, odnosno gornja ivica grede koja ulazi u dati stub.


436 Oblikovanje armature u slučaju skokovite promene debljine stuba

Na spoju dva stuba različitog poprečnog preseka, armatura se oblikuje prema sledećim pravilima: - Sve šipke u tanjem stubu, i šipke u debljem stubu koje mogu da se produže u tanji stub tretiraju se na potpuno isti način kao i šipke u stubovima konstantnog poprečnog preseka. - Armatura iz debljeg stuba koja ne može da se produži u tanji stub, povija se pod pravim uglom i produžava se tako da prolazi kroz čitav poprečni presek.

13.5.4 Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih stubova slučajevi:

U zavisnosti od uslova na kraju niza kolineranih stubova mogu nastupiti sledeći

Slobodan kraj stuba Sve šipke armature se vode ravno do kraja stuba udaljeno za veličinu zaštitnog sloja.


437 Kraj stuba se završava ispod ili iznad niza kolinearnih greda U zavisnosti od dimenzije grede u koju stub ulazi i u zavisnosti od proračunate potrebne dužine sidrenja mogu nastupiti sledeći slučajevi:

a) ls1 ≤ A, pri čemu je: A = d - a0 d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja

b) ls1 > A, pri čemu je: A = d - a0 B = ls1 – A d – visina grede a0 – veličina zaštitinog sloja

U slučaju da se stub nalazi iznad kolinearnih greda, tada se za svaku šipku iz stuba postavlja odgovarajući anker koji mora da zadovolji dužinu sidrenja ‘ls1’ (A+B=ls1), a armatura iz stuba kreće od gornje ivice grede.


438 Stub počinje iznad ili ispod tačkastog oslonca, odnosno linijskog oslonca koja pripada drugoj ravni. U ovom slučaju se armatura vodi ravno do kraja stuba.

Kraj stuba se nalazi iznad ili ispod zida Ako se stub nalazi iznad zida, tada se za svaku od šipki iz stuba generiše anker koji ulazi u zid za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’ i za istu dužinu izlazi u stub. Armatura stuba kreće od gornje ivice zida.

U slučaju da se gornji kraj stuba završava ispod zida, tada se kompletna armatura stuba produžava u zid za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’.


439 Kraj stuba se nalazi u čvoru u koji ulazi više nekolinearnih greda U ovom delu uputstva iznećemo pravila za oblikovanje armature u čvoru za sve slučajeve koji nisu obuhvaćeni nekim od prethodno iznetih primera. Kako je ovo prilično opšte pravilo, a u jednom čvoru se može naći proizvoljan broj greda i stubova potpuno proizvoljnog oblika, to se u praksi svakako može desiti i slučaj da program u takvim čvorovima ne oblikuje armaturu uvek na najoptimalniji način. U takvim slučajevima ćete morati sami da intervenišete u ‘ArmCAD’-u. Za svaku od greda program određuje koja joj je greda odgovarajuća za sidrenje armature iz gornje zone, a koja za sidrenje armature iz donje zone. Ako je data armatura zategnuta, tada se ona sidri za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls1’, a ako je pritisnuta onda za potrebnu dužinu sidrenja ‘ls2’. Odgovarajuća greda se pronalazi tako što se težišna linija grede koja se analizira produži da prođe kroz čvor. Par za gornju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa težišnom linijom gledajući u smeru suprotnom od strane na kojoj se nalazi gornja zona. Par za donju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa težišnom linijom, ali sada gledajući u smeru koji je suprotan od strane na kojoj se nalazi donja zona.

Iz gore prikazane slike se jasno može videti prethodno opisano pravilo. Naime, armatura iz gornje zone posmatrane grede (1) se sidri u gornju zonu desne horizontalne grede (1), a armatura iz donje zone (2) se sidri uz desnu ivicu vertikalnog stuba (2). U slučaju da se težišna linija nakon produžavanja poklapa sa težišnom linijom drugog elementa onda se taj element usvaja za odgovarajući, čime se iz ove analize izbacuju slučajevi dva kolenarna stuba odnosno slučaj dve kolinearne grede, i armatura se u njima vodi prema ranije opisanim pravilima. U slučaju da je element konstrukcije koji se posmatra iznad, a element u koji treba da se sidri armatura ispod horizontale, tada se armatura iz posmatrane grede vodi ravno do ivice oplate a u element u koji je potrebno sidriti armaturu se ubacije anker koji ispunjava uslove sidrenja odnosno nastavljanja armature.


440

Ovo pravilo je uvedeno iz uslova prekida betoniranja i nemogućnosti sidrenja armature u već izbetonirane elemente konstrukcije. Na gore prikazanoj slici armatura označena sa (1) se vodi ravno do kraja oplate, ali se zato u odgovarajući konstruktivni element koji se nlazi ispod horizontale ubacuje anker koji zadovoljava uslove o potrebnoj dužini sidrenja. Ako greda nema par za sidrenje armature, odnosno u odgovarajućem smeru ne naiđe ni na jednu drugu gredu, tada se armatura iz te grede vodi ravno do kraja oplate.

Na prethodno prikazanoj slici, spoljna armatura stuba (1) se sidri u gornju zonu gornje grede (1), dok unutrašnja armatura (2) nema par za sidrenje pa se vodi ravno do kraja oplate. U slučaju da nije zadovoljena potrebna dužina sidrenja armatura se povija unazad u isti stub.


441

14. WIZARDS 14.1 Pravljenje novog složenog elementa Programom ‘ArmCAD 2005’ je omogućeno brzo i jednostavno crtanje plana oplate i armature tipskih konstruktivnih elemenata koji se često javljaju u praksi. Naime, izborom naredbe ‘Pravljenje novog složenog elementa’ iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Radionica složenih elemenata’ ili klikom miša na ikonu izgleda:

, otvara se dijalog box sledećeg

Dijalog box za izbor konstruktivnog elementa U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim konstruktivnim elementima koji su podržani ovom naredbom, dok je u desnom delu prikazana slika selektovanog elementa sa njegovim kratkim opisom. Namena ovog dijalog box-a je da se iz liste izabere konstruktivni element za koji se kreira plan oplate i armature, a zatim da se aktiviranjem komandnog polja ‘Napred’ pređe na definisanje neophodnih numeričkih podataka.


442

14.1.1 Temelj samac Kada se iz liste izabere ‘Temelj samac’, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.

Iz liste je selektovan temelj samac Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se definišu dimenzije oplate temelja samca:

Dijalog box za definisanje dimenzija oplate temelja samca U njegovom desnom delu je prikazan crtež oplate temelja na kome je svaka dimenzija obeležena svojim imenom i trenutno zadatom vrednošću u odgovarajućem edit box-u, tako da se jasno vidi značenje svakog od ponuđenih edit box-ova, a ujedno se u svakom trenutku Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

443 može izvršiti i kontrola zadatih podataka. Pored mogućnosti zadavanja željene vrednosti direktno u edit box-u, sa desne strane svakog od njih se nalazi komandno polje ‘!’, čijim se aktiviranjem izlazi na crtež i vrši izbor dve tačke čije će međusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Kada su zadate sve dimenzije oplate temelja treba aktivirati komandno polje ‘Napred’, nakon čega se otvara dijalog box za definisanje zaštitnih slojeva:

Dijalog box za definisanje zaštitnih slojeva U edit box-u ‘svi=’ se zadaje globalni zaštitni sloj, u edit box-u ‘av=’ zaštitni sloj za vertikalne, a u edit box-u ‘ah=’ zaštitni sloj za horizontalne strane temelja. U ovom dijalog box-u se nalazi i komandno polje ‘Nazad’ pomoću koga se možete vratiti u prethodni dijalog box radi ispravljanja pogrešno zadatih podataka.


444

Komandno polje za povratak u prethodni dijalog box Kada su definisani i zaštitni slojevi, aktiviranjem komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju podaci o armaturi:

Izgled dijalog box-a za definisanje armature temelja Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’, za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija oplata, dok se iz zatvorene liste ‘Tip armature’ vrši izbor vrste armature. Pomoću radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Glavna armatura’, određuje se da li se glavna armatura pruža u X ili u Y pravcu. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

445

Radio button-i za izbor pravca pružanja glavne armature ‘Y pravac’ Iz prikazane zatvorene liste vrši se izbor geometrije šipki koje će se postavljati u Y pravcu, dok se pomoću komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste određuje da li se na krajevima šipki postavljaju kuke, a ako se postavljaju i njihova orjentacija.

Zatvorena lista za izbor geometrije šipki Od izabrane geometrije šipki zavisi i izgled dijalog box-a. Naime, za neke geometrije pojavljivaće se novi edit box-ovi koji su neophodni za definisanje dimenzija segmenata šipki. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

446

Za izabranu geometriju šipki pojavljuju se edit box-ovi ‘h’ i ‘l’ Program armira temelj tako što od izabranih šipki kreira serije u osnovi. Za jedan pravac pružanja šipki mogu se definisati najviše tri oblasti sa različitim podacima. Naime,u edit boxovima ‘X1’, ‘X2’ i ‘X3’, se zadaju dužine ovih oblasti tako da njihov ukupan zbir uvek bude jednak odgovarajućoj dimenziji temelja. Ove dužine se mogu zadavati i u procentima ukupne dužine oblasti, što se postiže postavljanjem check box-a ‘Procentualno’ na uključeno stanje.

Zadato je da dužine krajnjih oblasti budu 30% od ukupne dužine Za svaku od ovih oblasti mogu se zadati različiti podaci za sledeće parametre:


447 ‘∅’

- prečnik šipki

‘e=’ - razmak između šipki u seriji ‘n=’ - broj šipki Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’ proračunava se potreban broj komada šipki ‘n=’ i obrnuto. Ako ne želite postavljanje neke oblasti, potrebno je da u odgovarajućem edit box-u za njenu dužinu zadate nulu.

Postavljanjem nula za dužine oblasti ‘X2’ i ‘X3’ definisano je da su sve šipke u Y pravcu istog prečnika i na istom međusobnom rastojanju ‘X pravac’ Parametri pomoću kojih se definiše armatura u X pravcu imaju potpuno isto značenje kao prethodno opisani parametri za Y pravac. Aktiviranjem komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se definiše način prikaza temelja na crtežu:


448

Dijalog box za definisanje načina prikaza temelja na crtežu Pomoću check box-a ‘Prikaži’ se određuje postavljanje oplate na crtež. Kada se oplata postavlja za promenu je dostupan i check box ‘Kote’, čije uključeno stanje označava da program automatski kotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste.

Parametri pomoću kojih se definiše način postavljanja oplate Postavljanja armature temelja na crtež se određuje pomoću check box-a ‘Armatura’. Kada se armatura postavlja za promenu su dostupni i parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Serija u osnovi’:


449 ‘Kote’

- kada je ovaj check box uključen program automatski kotira sve serije u osnovi sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste

‘Reprezent’ - kada je ovaj check box uključen program umesto prave geometrije linije crta pravu liniju ‘Pun prikaz’ - kada je ovaj check box uključen program na zadatom rastojanju iscrtava linije koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar kreiranih serija

Parametri koji određuju izgled serija na crtežu Pomoću check box-ova ‘Horizontalni presek’ i ‘Vertikalni presek’ se određuje da li će program da postavi date preseke na crtež. Kada je check box ‘Kote’, koji se nalazi u delu dijalog box-a ‘Serija u poprečnom preseku’, postavljen na uključeno stanje program automatski kotira sve serija u poprečnom preseku sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste. Kada je check box ‘Kote’, koji se nalazi u delu dijalog box-a ‘Podužna šipka’, postavljen na uključeno stanje program automatski kotira sve šipke podužne armature sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste. Obzirom da se u praksi često javljaju isti ili slični temelji, pomoću komandnog polja ‘Snimi’ je omogućeno snimanje trenutnog stanja svih parametara ove naredbe u bazu konfiguracija.


450

Komandno polje ‘Snimi’ Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

U edit box-u se zadaje željeno ime, a aktiviranjem komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U slučaju da zadato ime već postoji u listi konfiguracija, program će izdati odgovarajuće upozorenje.

Potvrdan odgovor će dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridruženi odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekućeg stanja pod tim imenom, dok će negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja. U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja ‘Snimi’, nalaze se sve ranije snimljene konfiguracije. Učitavanjem snimljenih konfiguracija i eventualnim izmenama nekih parametara znatno se skraćuje procedura postavljanja sličnih temelja.


451

Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija Pomoću komandnog polja ‘Briši’ se vrši brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuću. Pošto je ova naredba destruktivna, program će pre brisanja zatražiti potvrdu zadate akcije.

Kada zadate sve potrebne podatke aktivirajte komandno polje ‘Kraj’, nakon čega će program zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj temelja: Tačka: Nakon izbora ove tačke program postavlja plan oplate i armature temelja samca na crtež, poštujući pri tome sve parametre koji su zadati u dijalog box-ovima ove naredbe.


452

Plan oplate i armature temelja samca na crtežu

14.1.2 Temeljna traka Kada se iz liste izabere naziv ‘Temeljna traka’, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.

Iz liste je selektovan konstruktivni element ‘Temeljna traka’ Ova procedura je slična prethodno opisanoj proceduri definisanja podataka za temelj samac. Naime, nakon aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvoriće se dijalog box u kome se zadaju dimenzije oplate temeljne trake:


453

Izgled dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije oplate temeljne trake U desnom delu dijalog box-a je crtež oplate temeljne trake na kome je svaka dimenzija koja se zadaje jasno obeležena, tako da ih nećemo pojedinačno objašnjavati. U sledećem dijalog box-u naredbe zadaju se zaštitni slojevi:

Dijalog box za definisanje zaštitnih slojeva I u ovom dijalog box-u se sa prikazanog crteža jasno vidi značenje svih edit box-ova, tako da ćemo preći na sledeći dijalog box naredbe u kome se definiše armatura temeljne trake:


454

Izgled dijalog box-a za definisanje armature temeljne trake Izborom iz zatvorene liste ‘Oplata’ za tekuću se može postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate, dok se iz zatvorene liste ‘Tip armature’ vrši izbor vrste armature kojom se armira temeljna traka. U delu dijalog box-a ‘Poprečna armatura’ se nalaze parametri za definisanje poprečne armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crtežu u desnom delu dijalog box-a.

Parametri za definisanje poprečne armature


455 Iz prikazane zatvorene liste vrši se izbor geometrije šipki poprečne armature, dok se pomoću komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste određuje da li se na krajevima šipki postavljaju kuke. U zavisnost od izabrane geometrije u dijalogu se mogu pojaviti dodatni edit box-ovi koji služe za definisanje dužina segmenata šipki.

Dodatni edit box-ovi za definisanje dužina segmenata izabrane šipke Ostali prikazani parametri imaju sledeće značenje: ‘a poč=’

- udaljenost prve šipke poprečne armature od početka temeljne trake

‘a kraj=’

- udaljenost poslednje šipke poprečne armature od kraja temeljne trake.

‘∅’

- prečnik šipki poprečne armature

‘e=’

- razmak između šipki

‘n=’

- broj šipki

‘Uzengija’ - pomoću ovog check box-a se određuje da li su šipke poprečne armature uzengije Edit box-ovi ‘e=’ i ‘n=’ rade vezano, odnosno za zadati razmak ‘e=’ proračunava se potreban broj komada šipki ‘n=’ i obrnuto. Programom je omogućeno postavljanje još jedne dodatne serije poprečne armature sa šipkama koje mogu imati različitu geometriju od prve serije. Naime, postavljanjem na uključeno stanje prikazanog check box-a uključuje se postavljanje dodatne serije šipki, a za promenu postaju dostupni parametri neophodni za njeno definisanje. Istovremeno se u desnom delu dijalog box-a pojavljuje novi crtež, na kome je prikazano trenutno stanje ovih parametara.


456

Parametri za definisanje dodatne serije poprečne armature U delu dijalog box-a ‘Podužna armatura’ se nalaze parametri za definisanje podužne armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crtežu u desnom delu dijalog box-a.

Parametri za definisanje podužne armature u donjoj zoni Pomoću ovih parametara se definiše armatura u obe zone temeljne trake. Kada je iz zatvorene liste izabrana ‘Donja zona’ zadati podaci se odnose na donju zonu i imaju sledeće značenje: - pomoću komandnih polja, koja se nalaze desno od ove liste, određuje se da li se na krajevima šipki postavljaju kuke i ako se postavljaju njihova orjentacija Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

457

‘∅’

- prečnik šipki podužne armature u donjoj zoni

‘e=’ - razmak između šipki podužne armature u donjoj zoni ‘n=’ - broj šipki podužne armature u donjoj zoni neposredno ispod zida ‘ls=’ - dužina sidrenja šipki podužne armature u donjoj zoni. Pored unošenja dužine sidrenja se može pozvati naredba za direktno u edit box-u, pomoću komandnog polja sidrenje armature (vidi poglavlje ‘7.5’). Dužina sidrenja određena ovom naredbom biće prikazana u edit box-u ‘ls’. Kada se iz zatvorene liste izabere ‘Gornja zona’ dijalog box će promeniti izgled:

Parametri za definisanje podužne armature u gornjoj zoni Obzirom da se šipke gornje zone uvek vode do kraja grede, udaljeno za veličinu zaštitnog sloja, edit box za sidrenje se sada ne pojavljuje. Ostali parametri imaju isto značenje kao kod donje zone. Aktiviranjem komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box za definisanje prikaza temeljne trake na crtežu:


458

Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza temeljne trake na crtežu Pomoću check box-a ‘Prikaži’ se određuje da li se oplata temelja postavlja na crtež. Kada se oplata postavlja za promenu je dostupan i check box ‘Kote’, čije uključeno stanje označava da će program automatski da iskotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste koja se nalazi sa njegove desne strane. Pomoću check box-a ‘Armatura’ se određuje da li se armatura temelja postavlja na crtež. Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Poprečni presek’ služe za definisanje izgleda poprečnog preseka temelja na crtežu. Kada je check box ‘Prikaži’ uključen poprečni presek se postavlja, a pomoću check box-a ‘Kota’ se određuje da li će program da kotira armaturu. Iz prikazanih zatvorenih listi se biraju stilovi kotiranja za serije u poprečnom preseku (‘Poprečna’) i za šipke koje se prikazuju u izgledu (‘Šipke’). Parametri pomoću kojih se definiše izgled podužnog preseka imaju isto značenje kao prethodno opisani parametri za poprečni presek. Snimanje trenutnog stanja parametara i način rada sa snimljenim konfiguracijama je potpuno isti kao kod naredbe ‘Temelj samac’ (vidi poglavlje ‘14.1.1’). Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Kraj’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj temelja na crtežu. Tačka:


459

Plan oplate i armature temeljne trake na crtežu

14.1.3 Jednokrako stepenište Kada se iz liste izabere naziv ‘Jednokrako stepenište’, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.

Iz liste je selektovano ‘Jednokrako stepenište’ Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju dimenzije oplate stepeništa:


460

Izgled dijalog box-a za definisanje geometrije stepeništa U desnom delu dijalog box-a je prikazano iskotirano tipsko stepenište, na kome se jasno vidi značenje svakog od ponuđenih parametara. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, crtež tipskog stepeništa se u svakom trenutku može zameniti sa prikazom geometrije stepeništa koje se kreira.

Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u Kada su zadate sve dimenzije oplate stepeništa treba aktivirati komandno polje ‘Napred’, nakon čega se otvara prvi dijalog box za definisanje armature stepeništa:


461

Izgled dijalog box-a za definisanje armature na gornjem podestu U ovom dijalog box-u se zadaju podaci za tri tipa šipki koje se postavljaju u ploči i gornjem podestu stepeništa. Da bi se povećala preglednost prikazanog crteža, pomoću check box-ova ‘Vidljivost’ se može isključiti, odnosno uključiti prikazivanje svakog od ovih tipova šipki.

Postavljeno je da se prikazuje samo jedan tip šipki, tako da se na crtežu jasno vidi značenje parametara koji se zadaju


462 ‘Gornja zona podesta i gornja zona stepeništa’ ‘Dužina šipke u podestu’ - na osnovu zadatih dimenzija oplate i vrednosti zaštitnog sloja program računa dužinu segmenta koji se nalazi u gornjem podestu stepeništa i prikazuje je u ovom edit box-u. Naravno, ovu vrednosti po potrebi možete menjati. ‘Dužina šipke u stepeništu’ – kao što samo ime govori, u ovom edit box-u se zadaje dužina segmenta koji se nalazi u ploči stepeništa ‘Razmak šipki’ – razmak između šipki u seriji ‘Tip armature’ – iz zatvorenih listi se bira prečnik i vrsta armature za dati tip šipke ‘Krajevi’ – izborom iz zatvorenih listi definiše se stanje na krajevima šipki ‘Jedinstvena šipka za oba podesta i stepenišnu ploču’ – kada je ovaj check box uključen šipke prolaze celom dužinom stepenišne ploče i završavaju se u donjem podestu. U tom slučaju je edit box ‘Dužina šipke u stepeništu’ nedostupan za promenu. ‘Aa=’ – ovaj podatak program računa na osnovu zadatog prečnika i razmaka između šipki i on predstavlja površinu šipki datog tipa za jedan metar širine stepeništa. Ovaj podatak služi kao kontrola da li usvojena armatura odgovara potrebnoj armaturi koja je dobijena proračunom. Parametri pomoću kojih se definišu druga dva tipa šipki i koji se nalaze u delovima dijalog boxa ‘Gornja zona podesta i gornja zona stepeništa’ i ‘Donja zona podesta i gornja zona stepeništa’ imaju potpuno isto značenje kao prethodno opisani parametri. Jedino kod šipki koje se postavljaju u donjoj zoni podesta i gornjoj zoni stepeništa nema check box-a ‘Jedinstvena šipka za oba podesta i stepenišnu ploču’, što znači da se ove šipke uvek završavaju u stepenišnoj ploči. U sledećem dijalog box-u se zadaju podaci za šipke koje se postavljaju u donjem podestu i stepenišnoj ploči:

Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjem podestu i stepenišnoj ploči


463 Parametri pomoću kojih se definišu ova tri tipa šipki takođe imaju isto značenje kao prethodno opisani parametri, tako da ih nećemo ponovo objašnjavati. Kada su uključeni check box-ovi ‘Jedinstvena šipka za oba podesta i stepenišnu ploču’ u prethodnom dijalog box-u, za prva dva tipa šipki se mogu zadati zadati samo dužine segmenata u donjem podestu, obzirom da se tada šipke pružaju kroz celo stepenište, odnosno odgovarajući setovi podataka u prethodnom i ovom dijalog box-u se odnose na istu šipku.

Edit box-ovi u kojima se zadaje dužina segmenata u donjem podestu, za šipke koje se pružaju kroz oba podesta i stepenišnu ploču Kada su definisane sve šipke podužne armature, aktiviranjem komandnog polja ‘Napred’ otvara se novi dijalog box:

Izgled dijalog box-a za definisanje poprečne armature U ovom dijalog box-u se definiše poprečna armatura stepeništa, a prikazani parametri imaju sledeće značenje: ‘Zaštitni sloj’

– zaštitni sloj na početku i kraju šipki poprečne armature. Na osnovu ove vrednosti i širine stepeništa program određuje dužinu šipki poprečne armature.


464

‘Razmak šipki’ – razmak između šipki poprečne armature ‘Tip armature’ – iz zatvorenih listi se bira prečnik i vrsta armature ‘Krajevi’

– izborom iz zatvorenih listi definiše se stanje na krajevima šipki poprečne armature

U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definiše se izgled kreiranog plana oplate i armature stepeništa na crtežu:

Dijalog box-a u kome se određuje izgled stepeništa na crtežu ‘Pogled odozgo’

– kada je ovaj check box uključen na crtež se postavlja izgled stepeništa u osnovi

‘Pogled sa strane’ – kada je ovaj check box uključen na crtež se postavlja podužni presek stepeništa ‘Prikaz armature’ – pomoću ovog check box-a se određuje da li se na crtež postavlja armatura stepeništa ‘Prikaz oplate’

– pomoću ovog check box-a se određuje da li se na crtež postavlja plan oplate stepeništa

‘Pun prikaz’

– kada je ovaj check box uključen program na zadatom rastojanju iscrtava linije koji jasno ukazuju na položaj svake od šipki unutar kreiranih serija

Pomoću check box-ova ‘Kote’ se za svaki entitet određuje da li će program automatski da izvrši njegovo kotiranje pri postavljanju plana oplate i armature stepeništa na crtež. Iz zatvorenih listi, koje se nalaze u produžetku svakog od ovih edit box-ova, se vrši izbor stila kotiranja za dati entitet. Napomenućemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje parametara može snimiti u bazu konfiguracija pomoću komandnog polja ‘Snimi’. Snimanje, kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objašnjeni u okviru naredbe ‘Temelj samac’ (vidi poglavlje ‘14.1.1’) Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Kraj’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj kreiranog plana oplate i armature stepeništa. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

465

Tačka:

Plan oplate i armature stepeništa na crtežu

14.1.4 Potporni zid Kada se iz liste izabere naziv ‘Potporni zid’, ulazi se u proceduru zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crtež postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog elementa.

Iz liste je selektovan naziv ‘Potporni zid’ Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju dimenzije oplate potpornog zida: Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

466

Izgled dijalog box-a za definisanje dimenzija oplate potpornog zida U desnom delu dijalog box-a je prikazana iskotirana tipska oplata zida. Na ovom crtežu se jasno vidi značenje svakog od parametara koji se zadaju u dijalog box-u. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, crtež tipske oplate se u svakom trenutku može zameniti sa prikazom geometrije potpornog zida koji se kreira. Kada su zadate sve dimenzije oplate treba aktivirati komandno polje ‘Napred’, nakon čega se otvara prvi dijalog box za definisanje armature potpornog zida:

Dijalog box za definisanje armature u gornjoj zoni stope U ovom dijalog box-u se definiše armatura koja se postavlja u gornjoj zoni stope potpornog zida. Iz zatvorene liste ‘Vrsta armature’ se vrši izbor armature koja se postavlja, a ponuđene opcije su:


467 ‘Šipka’ - postavljaju se samo šipke obične armature, ‘Mreža’ – postavljaju se samo mreže ‘Šipka i mreža’ – postavljaju se i šipke i mreže. U edit box-ovima ‘H1’ i ‘H2’ se zadaju dužine krajnjim segmentima šipke, odnosno mreže u poprečnom preseku (u zavisnosti od opcije koja je izabrana iz zatvorene liste ‘Vrsta armature’), što se jasno vidi sa crteža tipskog potpornog zida:

Zadato je da dužine krajniih segmenata šipki i mreža u poprečnom preseku budu H1=15cm, a H2=20cm Ako želite da se ovi segmenti pružaju celom dužinom bočnih strana stope, ne morate da računate tu dužinu, već je dovoljno da u edit box-ove unesete vrednost koja je sigurno veća od potrebne. Program će na osnovu zadatih dimenzija oplate i zaštitnog sloja izračunati maksimalnu dužinu datog segmenta, a dobijenu vrednost će prikazati u odgovarajućem edit box-u. Šipka može da se postavi i bez jednog ili oba krajnja segmenta, što se postiže zadavanjem nule za dužinu datog segmenta. Napomenućemo da se logika zadavanja maksimalnih dužina krajnjim segmentima koristi za sve šipke u ovoj naredbi, ali se kod nekih šipki za dužine krajnjih segmenata ne mogu zadati nule. Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Šipka’ vrši se izbor vrste armature, prečnika šipki , razmaka između šipki kao i stanja na njihovim krajevima. Ako se u gornjoj zoni stope potpornog zida postavljaju mreže, iz zatvorene liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a ‘Mreža’, vrši se izbor jednog od ponuđenih tipova mreža. Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Zaštitni sloj’ definiše se zaštitni sloj za svu armaturu koja se postavlja u stopi potpornog zida. Na potpuno isti način se u sledećem dijalog box-u naredbe definiše armatura u donjoj zoni stope potpornog zida:


468

Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjoj zoni stope Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju šipke koje povezuju zid sa stopom:

Izgled dijalog box-a u kome se definišu šipke za uklještenje zida u stopu Za obe šipke se zadaju dužina segmenta u zidu ‘DZ’, dužina segmenta u stopi ‘DS’, kao i podaci o vrsti armature, prečniku šipki, razmaku između šipki i stanju na njihovim krajevima. U edit box-u ‘Zaštitni sloj’ se zadaje zaštitni sloj za sve segmente šipki koji ulaze u zid, ali i za sve šipke koje se celim svojim gabaritom nalaze u zidu. Postavljanje ovih šipki je opciono, odnosno one se mogu a i ne moraju postavljati, što se definiše pomoću check box-ova ‘Postaviti šipku’. Ukoliko se date šipke ne postavljaju, veza između stope i zida se može ostvariti sa šipkama koje se zadaju u sledećem dijalog box-u ove naredbe: Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

469

Dijalog box za definisanje armature u zidu U ovom dijalog box-u se definiše armatura koja se postavlja u zidu. Što se tiče obične armature mogu se postavljati šipke na gornjem i na donjem kraju zida. Za oba tipa šipki se zadaju dužine krajnjih segmenata, koje su jasno obeležene na prikazanom crtežu, kao i standarni podaci o armaturi (vrsta armature, prečnik šipki...). I za ove šipke važi da se ne moraju postavljati, što se definiše pomoću check box-ova ‘Postaviti šipku’. Pored obične, duž svake strane zida se može postaviti i mrežasta armatura. Postavljanje mrežaste armature se definiše pomoću check box-ova i zatvorenih listi koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Mreža u zidu’. Naime, uključivanjem ovih check box-ova aktivne postaju i zatvorene liste iz kojih se bira jedan od ponuđenih tipova mreža. Program duž stranica zida postavlja serije mreža, koje su na crtežu predstavljene simbolima mreža u poprečnom preseku.

Duž obe strane zida je postavljena mrežasta armatura


470 Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaje podužna armatura potpornog zida:

Izgled dijalog box-a za definisanje podužne armature U ovom dijalog box-u se za svaku stranu stope i zida mogu zadati različiti podaci za tip armature, prečnik šipki, razmak između šipki, kao i stanje na krajevima šipki podužne armature. U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definiše se izgled kreiranog plana oplate i armature potpornog zida na crtežu:

Dijalog box za definisanje izgleda potpornog zida na crtežu Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oplata’ se definiše način prikaza oplate. Kada je check box ‘Crtanje oplate’ uključen oplata se postavlja na crtež, a za promenu je dostupan i check box ‘Kotiranje oplate’. Stanje ovog check box-a određuje da li Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

471 će program automatski da iskotira oplatu, sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste ‘Tip kotiranja’. Sa check box-om ‘Armatura’ se određuje da li se na crtež postavlja plan armature potpornog zida. Kada je ovaj check box uključen, za promenu su dostupni i parametri koji služe za definisanje načina kotiranja svih tipova armature koji se postavljaju ovom naredbom. Naime, za svaki tip armature se pomoću check box-a ‘Kota’ određuje da li će program automatski da izvrši kotiranje, dok se iz zatvorene liste ‘Tip kotiranja’ vrši izbor stila kotiranja date armature. Napomenućemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje parametara može snimiti u bazu konfiguracija pomoću komandnog polja ‘Snimi’. Snimanje, kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objašnjeni u okviru naredbe ‘Temelj samac’ (vidi poglavlje ‘14.1.1’) Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Kraj’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj kreiranog plana oplate i armature potpornog zida. Tačka:

Izgled kreiranog preseka potpornog zida na crtežu


472

14.1.5 Kontinualna greda Pomoću ove naredbe imate mogućnost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i armature kontinualne grede pravougaonog poprečnog preseka, sa proizvoljnim brojem polja i sa mogućnošću postavljanja konzola na njenim krajevima.

Iz liste je selektovana ‘Kontinualna greda’ Nakon izbora ove naredbe iz liste i aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju opšti podaci:

Izgled dijalog box-a u kome se zadaju opšti podaci o kontinualnoj gredi U gornjem levom delu dijalog box-a se nalaze parametri za definisanje pozicije oplate kojoj će se pridružiti armatura grede. Iz zatvorene liste se za tekuću može postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplata, dok se zadavanjem imena u edit box-u može kreirati potpuno nova pozicija oplate.


473

Edit box i zatvorena lista pomoću kojih se definiše pozicija oplate Kada se kreira nova oplata, nakon unošenja imena za promenu postaje dostupan i edit box ‘Broj greda’ u kome se zadaje ukupan broj takvih greda u konstrukciji. Na ovaj način se postiže isti efekat kao da je prvo pomoću naredbe ‘Pozicija oplate’ kreirana nova oplata (vidi poglavlje ‘2.1’), a zatim je u ovom dijalog box-u izborom iz zatvorene liste ona postavljena za tekuću. Napomenućemo da se izborom postojeće oplate u edit box-u ‘Broj greda’ ispisuje zadata količina za tu oplatu, ali se ovaj podatak ne može menjati iz prostog razloga što ta oplata možda već sadrži armaturu, pa bi promena ovog broja izazvala promenu njene količine u specifikaciji, što sigurno ne želimo. Izabrano ime pozicije oplate program tretira kao ime grede i pri njenom postavljanju ga ispisuje na crtežu, zajedno sa zadatim brojem greda. U edit box-u ‘Zaštitni sloj’ se zadaje vrednost zaštitnog sloja.

Edit box u kome se zadaje zaštitni sloj Kako su uticaji smičućih naprzanja najveći u zonama oslonaca, često se javlja potreba da se oko oslonaca uzengije postavljaju na manjem međusobnom rastojanju nego duž celog polja grede. Da bi postavljanje ovih proguščenja bilo moguće neophodno je definisanje njihove Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

474 dužine, što se postiže pomoću edit box-a ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’. Naime, u ovom edit box-u se u procentima od dužine datog polja grede zadaje potrebna dužina ojačanja. Ova vrednost predstavlja i dužinu ojačanja šipki gornje zone oko oslonca, što se vidi i iz samog naziva edit box-a.

Edit box ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’. U edit box-u ‘Razmak uzengije od oslonca’ se zadaje udaljenost najbliže uzengije od svakog oslonca u kontinualnoj gredi. Gornji desni deo dijalog box-a je rezervisan za parametre koji utiču na geometriju kontinualne grede:

Parametri koji utiču na geometriju grede U edit box-u se zadaje broj polja kontinualne grede, dok se pomoću check box-ova ‘Konzola sa leve strane’ i ‘Konzola sa desne strane’ određuje da li se na početku, odnosno kraju kontinualne grede nalazi konzola. Stanje ovih check box-ova značajno utiče na dalji tok naredbe, ali o tome će biti više reči kasnije. Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Podaci o sidrenju’ služe za definisanje načina sidrenja podužne armature kontinualne grede:


475

Parametri za definisanje načina sidrenja Pomoću check box-a ‘Sidrenje’ se određuje da li će program automatski da izvrši sidrenje armature. Kada je ovaj check box uključen za promenu je dostupna i zatvorena lista ‘Tip sidrenja’ iz koje se bira jedan od ranije definisanih tipova sidrenja. Iz zatvorene liste ‘Način povijanja’ se bira jedan od ponuđenih načina povijanja krajeva šipki pri njihovom sidrenju.

Sadržaj liste za izbor načina povijanja krajeva šipki Ako je dužina sidrenja takva da se pri povijanju kraja šipke dobije vertikalni segment čija je dužina manja od visine grede, uključivanjem check box-a ‘Vertikalni segment do kraja’ od programa se može zahtevati da taj segment uvek produži do ivice grede umanjeno za vrednost zaštitnog sloja. Naravno, kada je ovaj check box isključen vertikalni segment će se postavljati sa svojom pravom dužinom. Ako je u edit box-u ‘Zaokruživanje dužine segmenta’ zadata vrednost različita od nule, program dužinu krajnjeg segmenta šipke, koji je dobijen povijanjem pri sidrenju, zaokružuje na prvu veću dužinu koja je deljiva sa zadatom vrednošću. Napomenućemo da zaokružena dužina krajnjeg segmenta šipke mora da bude veća od 12∅. Kada je u edit box-u zadata nula ovaj segment se postavlja sa pravom dužinom. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

476

Kada su definisani svi podaci u ovom dijalog box-u, treba aktivirati komandno polje ‘Napred’. Ako je check box ‘Konzola sa leve strane’ uključen otvoriće se dijalog box u kome se definišu podaci neophodni za kreiranje ove konzole:

Izgled dijalog box-a za definisanje podataka za konzolu sa leve strane grede Desni deo ovog dijalog box-a je rezervisan za prikaz kontinualne grede koji odgovara trenutnom stanju parametara. Da bi smo povećali preglednost pri zadavanju podataka zumiraćemo konzolu na levom kraju:


477

Zumirani prikaz leve konzole U delu dijalog box-a ‘Geometrijski podaci’ se zadaju ‘Dužina konzole’, ‘Širina grede’ i ‘Visina grede’, dok se aktiviranjem komandnog polja ‘Sekundarne grede’ otvara novi dijalog box u kome se zadaje položaj greda iz upravnog pravca:

Izgled dijalog box-a za definisanje položaja sekundarnih greda Sekundarna greda se postavlja aktiviranjem komandnog polja ‘Dodaj’, nakon čega se u listi pojavljuje novi red:


478

Pomoću komandnog polja dodaj postavljena je sekundarna greda Podaci o širini, visini i položaju sekundarne grede se zadaju direktno u list box-u tako što se selektuje odgovarajuće polje i sa tastature unese željena vrednost. Uklanjanje selektovane sekundarne grede iz liste se odvija pomoću komandnog polja ‘Briši’. Nakon aktiviranja komandnog polja ‘OK’ program zatvara tekući dijalog box, a armaturu gornje zone povija tako da ne prolazi kroz postavljenu sekundarnu gredu:

Povijanje osnovne armature gornje zone na mestu na kome je postavljena sekundarna greda Kao što je na početku napomenuto, ova naredba je predviđena za kreiranje plana oplate i armature grede pravougaonog poprečnog preseka. Kako se greda najčešće nalazi u ploči, za svako njeno polje, pa i za konzolu čiji se podaci zadaju u ovom dijalog box-u, je omogućen Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

479 izbor jednog od poprečnih preseka na kojima je prikazan i položaj ploče. Ponuđeni poprečni preseci se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oblik’, a izbor željenog preseka se vrši klikom miša preko odgovarajućeg prekidača.

Prekidači pomoću kojih se vrši izbor poprečnog preseka konzole Pored geometrijskih podataka u ovom dijalog box-u se zadaju i podaci o armaturi konzole.

Parametri za definisanje armature konzole


480 Za šipke osnovne armature u gornjoj zoni konzole se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i njihov prečnik, dok se u edit box-u zadaje broj komada. Šipke ove armature počinju od ivice grede, udaljeno za vrednost zaštitnog sloja, a završavaju se na udaljenosti od oslonca koja je zadata u edit box-u ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’. Na tom mestu se vrši nastavljanje ove armature i armature iznad oslonca, za dužinu nastavljanja ‘ls2’ armature sa većim prečnikom šipki. Ako ne želite da se postavlja osnovna armatura, već da program gornju zonu armira produžavanjem zadate armature iznad oslonca (za prvi oslonac se ova armatura zadaje u sledećem dijalog box-u) potrebno je da u edit box-u za količinu zadate nulu.

Vođenje armature u konzoli Kako je u ovoj naredbi omogućeno i automatsko vađenje poprečnih preseka u karakterističnim tačkama grede, pomoću check box-a ‘Presek kod oslonca’ se određuje da li će program da izvadi poprečni presek kod oslonca konzole. Armatura donje zone se definiše na isti način, s tim što se njeno postavljanje ne može isključiti. Ova armatura se pruža duž cele konzole i prevodi preko oslonca za dužinu sidrenja ‘ls2’, mereno od bliže ivice oslonca. Sa check box-om ‘Presek’ se određuje da li se postavlja poprečni presek u polju konzole. Za poprečnu armaturu se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prečnik šipki, dok se u edit box-u zadaje razmak između šipki. Kada je potrebno da se uzengije u okolini oslonca postave na manjem međusobnom rastojanju check box ‘Progušćenje’ se postavlja na uključeno stanje, a u edit box-u, koji se nalazi u njegovom produžetku, se zadaje novi razmak između šipki. Napomenućemo da je dužina progušćenja zadata u edit box-u ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’ u prethodnom dijalogu. Aktiviranjem komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box u kome se zadaju podaci o oplati i armaturi svakog polja kontinualne grede. Da je check box ‘Konzola sa leve strane’ bio isključen ovaj dijalog bi se otvorio posle dijaloga u kome se zadaju opšti podaci.


481

Izgled dijalog box-a u kome se zadaju podaci za svako polje grede U dijalog box-u se uvek prikazuju isti parametri, a njihovo trenutno stanje odgovara tekućem polju kontinualne grede. Na prikazu grede se uvek jasno vidi koje je polje tekuće, obzirom da je ono jedino iskotirano, a u delu dijalog box-a ‘Tekuće polje’ se ispisuje i njegov redni broj.

Označavanje tekućeg polja grede U ovom delu dijalog box-a se nalaze i komandna polja ‘Prethodno’ i ‘Sledeće’ pomoću kojih se vrši promena tekućeg polja grede. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

482

Dimenzije oplate tekućeg polja se zadaju u delu dijalog box-a ‘Geometrijski podaci’. Namena svakog od prikazanih edit box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva, dok je značenje komandnog polja ‘Sekundarna greda’ potpuno isto kao u dijalog box-u za definisanje leve konzole grede. Obzirom da su geometrijski podaci za više polja kontinualne grede najčešće isti, ili bar slični, ’ (‘pridruži svima’) podaci koji su zadati za tekuće polje grede se pomoću komandnog polja ‘ mogu pridružiti svim ostalim poljima. Na ovaj način se procedura zadavanja podataka značajno ubrzava.

Komandno polje ‘pridruži svima’ Kako se na ovaj način menjaju podaci koji su možda ranije zadati nekim poljima grede, nakon aktiviranja komandnog polja ‘

’ program izdaje i odgovarajuće upozorenje:

Ovo komandno polje je pridruženo svakoj grupi parametara u dijalog box-u, tako da se podaci koji definišu različite entitete mogu pridruživati ostalim poljima grede nezavisno jedni od drugih. Za sve tipove podužne armature se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prečnici šipki, a u edit box-ovima se zadaju količine. Armatura iznad oslonaca se sa obe strane produžuje u polja grede za dužinu koja je zadata u edit box-u ‘Dužina ojačanja uzengija i šipki gornje zone oko oslonaca’. Kao i kod konzole, postavljanje osnovne armature u gornjoj zoni se može isključiti zadavanjem nule u edit box-u Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

483 za količinu. U tom slučaju se armatura iznad levog i desnog oslonca produžuje do sredine polja grede gde se vrši nastavljanje za dužinu sidrenja ‘ls2’ armature sa većim prečnikom šipki.

Armiranje gornje zone sa korišćenjem osnovne armature

Armiranje gornje zone bez osnovne armature Armatura donje zone se uvek pruža preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za dužinu sidrenja ‘ls2’, mereno od bliže ivice oslonca, dok podaci za definisanje poprečne armature imaju isto značenje kao kod konzole, tako da ih nećemo ponovo objašnjavati. Pomoću check box-ova ‘Presek’ se određuje da li će program automatski da izvadi poprečni presek grede na datom mestu. Kada se zadaju podaci za sva polja kontinualne grede treba aktivirati komandno polje ‘Napred’. Ako je check box ‘Konzola sa desne strane’ uključen otvoriće se dijalog box u kome se definišu podaci neophodni za kreiranje ove konzole.


484

Dijalog box za definisanje konzole sa desne strane grede Značenje svih parametara koji se nalaze u ovom dijalog box-u je potpuno isto kao u dijalog box-u konzole na levom kraju grede. U poslednjem dijalog box-u naredbe definiše se način prikaza kreirane kontinualne grede na crtežu.

Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza kontinualne grede na crtežu Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Oplata’ služe za definisanje izgleda oplate: ‘Crtanje oplate’

– check box čije stanje određuje da li se oplata kontinualne grede postavlja na crtež. Kada je on isključen ostali parametri u ovom delu dijalog box-a su nedostupni za menjanje


485 ‘Kotiranje oplate’ – pomoću ovog check box-a se definiše da li će program da iskotira oplatu grede ‘Tip kotiranja’

– zatvorena lista za izbor stila kotiranja oplate

‘Odstojanje kote’ – udaljenost kota od oplate. Zadaje se u ‘AutoCAD’-ovim jedinicama Pomoću parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Poprečni preseci’ se definiše postavljanje poprečnih preseka na crtežu: ‘Vađenje poprečnih preseka’ - check box koji određuje da li će program da postavlja poprečne preseke na crtež. Kada je on isključen ostali parametri u ovom delu dijalog box-a su nedostupni za promenu ‘Razmera’

- zadavanjem vrednosti u edit box-u, ili izborom iz zatvorene liste neke od programom definisanih razmera, određuje se razmera poprečnog preseka na crtežu

‘Debljina ploče’

- edit box za zadavanje debljine ploče u kojoj se nalazi greda

‘Tip kotiranja’

- zatvorena lista za izbor jednog od programom predviđenih tipova kotiranja. šipki u poprečnom preseku

‘Mesto za preseke’ - zatvorena lista za izbor položaja poprečnih preseka na crtežu u odnosu na položaj grede U ovoj naredbi je predviđena i mogućnost automatskog postavljanja specifikatora svih šipki kontinualne grede na crtež. Da li će program da postavi specifikatore zavisi od stanja check box-a ‘Postavljanje specifikatora’. Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Kraj’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj kontinualne grede. Referentna tačka:


486

Izgled kontinualne grede na crtežu

14.1.6 Armirano-betonski zid Pomoću ove naredbe imate mogućnost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i armature jednog ili više armirano-betonskih zidova, a zatim da na crtež postavite tablicu sa svom potrebnom armaturom.

Iz liste je selektovana naredba ‘Armirano-betonski zid’ Nakon izbora naredbe ‘Armirano-betonski zid’ iz liste i aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box sledećeg izgleda:


487

Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskog zida U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crtež tipskog armirano-betonskog zida na kome su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalog box-u.

Crtež tipskog armirano-betonskog zida Sa ovom naredbom se može kreirati proizvoljan broj zidova, koji se pružaju kroz proizvoljan broj nivoa, što znači da se u dijalogu zadaje veliki broj podataka. Organizovanje rada sa ovim podacima se vrši pomoću dve liste koje se nalaze u levom delu dijalog box-a. U prvoj listi su prikazani svi zidovi koji se kreiraju, dok se u drugoj listi prikazuju nivoi kroz koje prolazi selektovani zid iz prve liste. U koloni ‘Naziv’ prve liste se unosi oznaka zida koji se kreira, dok se u koloni ‘x’ zadaje broj takvih zidova u konstrukciji. Znači u slučaju da se u konstrukciji nalazi više istih zidova, Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

488 dovoljno je da definišete armaturu za jedan od njih i da zadate njihov broj, a program će automatski da kreira armaturu za sve takve zidove. Napomenućemo da se pri postavljanju kreiranog zida na crtežu ispisuju i ovi podaci.

Lista u kojoj se zadaju oznaka zida i broj komada Dodavanje novog zida u listu se vrši pomoću komandnog polja ‘Dodaj’. Ako je u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja check box ‘Sa kopiranjem’ postavljen na uključeno stanje, program će novom zidu pridružiti i sve podatke koji su zadati za selektovani zid u listi. Ova opcija je veoma korisna kada se u konstrukciji nalaze zidovi koji imaju slične podatke.

U listu je ubačena kopija zida ‘Z1’


489 Uklanjanje selektovanog zida iz liste se vrši pomoću komandnog polja ‘Briši’, dok se pomoću komandnih polja odnosno na dole.

trenutno selektovanom zidu vrši promena položaja u listi na gore,

U drugoj listi se nalaze svi nivoi kroz koje selektovani zid prolazi. Nivoi su u listi prikazani u uzlaznom redosledu, prema visinskim koordinatama koje se zadaju u koloni ‘Nivo’.

Lista nivoa kroz koje prolazi selektovani zid Ubacivanje novog nivoa u listu se vrši pomoću komandnog polja ‘Dodaj’. Obzirom da su podaci o oplati i armaturi jednog armirano-betonskog zida isti ili veoma slični za sve nivoe kroz koje prolazi, pri dodavanju novog nivoa program uvek kopira sve podatke koji su pridruženi selektovanom nivou iz liste. Zato je najbolje da prvo zadate sve podatke za jedan nivo, a zatim da pomoću komandnog polja ‘Dodaj’ kreirate ostale nivoe zida, uz menjanje onih podataka koji su različiti. Za uklanjanje selektovanog nivoa iz liste koristi se komandno polje ‘Briši’. Radio batton-i ‘Po zidovima’ i ‘Po nivoima’ služe za izbor načina grupisanja oplata, odnosno armature. Naime, kada se izabere grupisanje oplata po zidovima program za svaki zid kreira novu oplatu, a kada se izabere grupisanje po nivoima program za svaki nivo kreira novu oplatu i svu armaturu koja pripada tom nivou pridružuje datoj oplati, bez obzira što se sa njom armiraju različiti zidovi. U delu dijalog box-a ‘Nivo’ se zadaju dimenzije oplate tekućeg nivoa armirano-betonskog zida koji je selektovan iz liste.


490

Parametri za definisanje oplate tekućeg nivoa armirano-betonskog zida Značenje svakog od ovih parametara se jasno vidi na prikazanom crtežu tipskog zida. ‘H’

- visina nivoa. Ovu vrednost program računa na osnovu zadatih visinskih koordinata tekućeg i prvog nižeg nivoa u listi

‘L’

- širina zida

‘B’

- debljina zida

‘Hc’ - dužina delova zida koji se armiraju kao stub. Ova vrednost se zadaje kao deo ukupne širine zida ‘L’. ‘a’

- zaštitni sloj

‘x’

- udaljenost krajeva horizontalne armature od bočnih strana zida

U delu dijalog box-a ‘Horizontalna armatura’ se za ovu armaturu zadaju tip, prečnik šipki, razmak između šipki, kao i stanje na njihovim krajevima. Isti parametri se zadaju i za vertikalnu armaturu u istoimenom delu dijalog box-a. Pri armiranju zidova se često postavlja i konstruktivna armatura koja povezuje šipke iz različitih zona. Ona se definiše u delu dijalog box-a ‘S armatura’ zadavanjem tipa armature, prečnika šipki i njihovog međusobnog rastojanja (‘Lsa’). Pored ovih podataka iz zatvorene liste se vrši izbor jednog od ponuđenih oblika šipki (‘S’ ili ‘C’).


491

Zatvorena lista za izbor oblika šipki ‘S armature’ U slučaju da ne želite da postavite ovu armaturu, potrebno je da u edit box-u ‘Lsa’ za razmak između šipki zadate nulu. Dužina nastavljanja šipki vertikalne armature na mestu prekida armiranja se zadaje u edit box-u ‘Lpr’. Pored direktnog unošenja u edit box-u, ova dužina se može odrediti i pomoću dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem komandnog polja

.

Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature Rad sa ovim dijalog box-om je gotovo isti kao kod naredbe ‘Nastavljanje armature’ (vidi poglavlje ‘7.4’), pa ga ovde nećemo detaljno objašnjavati. Kada ste zadali neohodne podatke za sve nivoe svih zidova koje želite da kreirate aktivirajte komandno polje ‘Napred’. Sada će se otvoriti dijalog box za podešavanje prikaza tabele sa armaturom kreiranih zidova na crtežu. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

492

Izgled dijalog box-a za podešavanje prikaza zida na crtežu U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju ponuđenih parametara. Kako bi, zbog ograničene veličine dijalog box-a, prikazivanje podataka za sve kreirane zidove smanjilo preglednost, u ovoj tabeli se nalaze podaci samo za prvi nivo prvog zida iz liste, što je sasvim dovoljno za sagledavanje značenja ponuđenih parametara i ispravno formatiranje prikaza podataka na crtežu. Dimenzije tabele se zadaju u delu dijalog box-a ‘Tabela’. Ove vrednosti predstavljaju dimenzije tabele na papiru, pri štampanju u razmeri koja je izabrana za glavnu razmeru crteža.

Deo dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije tabele


493 U delu dijalog box-a ‘Stil kotiranja’ se za horizontalnu, vertikalnu i ‘S’ armaturu definiše način ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe ‘Stilovi kotiranja’ (vidi poglavlje ‘11.2’), pa je nećemo ponovo objašnjavati. Napomenućemo samo da se za ispisivanje dužina šipki i razmaka između šipki koriste formati koji su definisani za tekući stil kotiranja serija u osnovi.

Deo dijalog box-a u kome se definišu stilovi kotiranja armature zida Kreirani stilovi kotiranja se snimaju zajedno sa svim ostalim podacima koji se zadaju u ovoj naredbi (način snimanja je objašnjen u poglavlju ‘14.1.1 Temelj samac’), tako da je najbolje da prvo snimite jednu konfiguraciju sa kreiranim stilovima kotiranja i da pri svakom novom pozivanju naredbe koristite tu konfiguraciju. U tabeli je svaka vrsta armature prikazana pomoću reprezenata čija geometrija odgovara pravoj geometriji šipke. Ovi reprezenti su skalirani tako da mogu da stanu u odgovarajuću ćeliju tabele. Ako šipke imaju i kuke, dešavaće se da se kod dugačkih šipki one ne vide dobro, a da kod kratkih izgledaju preveliko, pa čak i da izađu iz okvira date ćelije. Zadavanjem vrednosti u edit box-u ‘Procenat skaliranja šipki’ imate mogućnost da izvršite i dodatno skaliranje kuka, tako da izgled šipki u tabeli prilagodite svojim potrebama. Naglasićemo da ovo skaliranje nema nikakvog uticaja na pravu geometriju šipki, već samo na njihov izgled u tabeli.


494

Edit box za dodatno skaliranje kuka Kada je check box ‘Prikaz sheme’ postavljen na uključeno stanje program na crtež postavlja i tipski zid sa iskotiranim dimenzijama (isti kao onaj koji se prikazuje u prethodnom dijalog boxu). Dimenzije zida se kotiraju sa stilom koji je izabran iz zatvorene liste ‘Stil kotiranja’. Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Kraj’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj tabele, a ako je check box ‘Prikaz sheme’ uključen i položaja tipskog zida. Položaj okvira:

Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog zida na crtežu


495

14.1.7 Armirano-betonski stub Pomoću ove naredbe se kreira plan oplate i armature jednog ili više armiranobetonskih stubova, a na crtež se postavlja tablica sa usvojenom armaturom, koja je razvrstana po stubovima i nivoima kroz koje kreirani stubovi prolaze.

Iz liste je selektovana naredba ‘Armirano-betonski stub’ Nakon izbora naredbe ‘Armirano-betonski stub’ iz liste i aktiviranja komandnog polja ‘Napred’ otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskih stubova Pomoću ove naredbe se istovremeno može kreirati proizvoljan broj stubova koji prolaze kroz proizvoljan broj nivoa. Dodavanje, brisanje i sortiranje stubova i nivoa se vrši pomoću listi i komandnih polja koja se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a. Način rada sa ovim listama je potpuno isti kao kod naredbe ‘Armirano-betonski zid’ (vidi poglavlje ‘14.1.6’). Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

496

Liste pomoću kojih se organizuje zadavanje podataka U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crtež tipskog armirano-betonskog stuba na kome su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalogu. Napomenućemo da trenutno stanje parametara u dijalog box-u odgovara tekućem nivou selektovanog stuba iz prve liste.

Crtež tipskog armirano-betonskog stuba Ispod ovog crteža je prikazan izgled poprečnog preseka tekućeg nivoa stuba. Kako je programom predviđena mogućnost postavljanja stubova sa različitim poprečnim presecima, ovaj poprečni presek možete zameniti sa bilo kojim od pomoću komandnih polja ponuđenih preseka. Dimenzije poprečnog preseka se zadaju u edit box-ovima ‘Hc’ i ‘Bc’, a u


497 slučaju da ste izabrali kružni poprečni presek umesto njih se zadaju prečnik kruga ‘D’ i broj šipki ‘n’.

Za poprečni presek stuba je izabran kružni presek Za pojedine poprečne preseke je predviđena mogućnost postavljanja takozvane ‘S armature’ koja povezuje vertikalne šipke iz različitih zona stuba. Kada se izabere neki od takvih poprečnih preseka za promenu postaje dostupan check box ‘S’, koji se nalazi desno od crteža datog poprečnog preseka. Ako je ovaj check box postavljen na uključeno stanje ‘S armatura’ se postavlja i obrnuto, ako je isključen ‘S armatura’ se ne postavlja.

Poprečni presek kod koga se može postavljati ‘S armatura’


498 U delu dijalog box-a ‘Nivo’ se ispisuju visinske kote tekućeg i prvog nižeg nivoa u listi. Njihova razlika predstavlja visinu stuba za tekući nivo i prikazuje se u polju ‘H’. Takođe, u ovom delu dijalog box-a se nalazi i edit box ‘a’ u kome se zadaje zaštitni sloj za tekući nivo stuba.

Edit box u kome se zadaje zaštitni sloj ‘a’, i visina tekućeg nivoa ‘H’ U delu dijalog box-a ‘Uzengije’ se vrši izbor vrste armature, prečnika šipki od kojih se kreiraju uzengije (‘∅’) i zadaje se razmak između uzengija u seriji (‘e=’). Za svaki nivo je omogućeno zadavanje progušćenja uzengija na početku i na kraju tog dela stuba. U delu dijalog box-a ‘Zona A’ se zadaju dužina progušćenja na početku stuba (‘Ha’) i razmak između uzengija (‘e=’), dok se u delu dijalog box-a ‘Zona B’ zadaju dužina progušćenja na kraju stuba (‘Hb’) i razmak između uzengija na zadatoj dužini (‘e=’).

Parametri pomoću kojih se definišu uzengije za tekući nivo stuba


499 U delu dijalog box-a ‘Vertikalna armatura’ se vrši izbor vrste armature, prečnika šipki, kao i stanja na krajevima šipki vertikalne armature. Ova armatura se pruža celom visinom tekućeg nivoa stuba, a na vrhu se produžuje u sledeći nivo za dužinu koja se zadaje u edit box-u ‘Nastavljanje (L1)’.

Parametri pomoću kojih se definiše vertikalna armatura Programom je predviđena i mogućnost kreiranja armature koja povezuje stub sa temeljom. Postavljanje ove armature je određeno stanjem check box-a ‘Stub iznad temelja’, koji je dostupan samo kada se za tekući postavi najniži nivo stuba.

Parametri za definisanje armature koja povezuje stub sa temeljom U edit box-u ‘L1’ se zadaje sidrenje vertikalnih segmenata šipki u stub, u edit box-u ‘L3’ se zadaje dužina horizontalnih segmenta, a u edit box-u ‘Ht’ visina temelja. Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

500

Armatura koja povezuje stub sa temeljom Kada se armiraju krajnji delovi zidova (delovi zidova koji se armiraju kao stubovi), po nekim propisima se polovina vertikalne armature produžuje za jednu, a druga polovina za drugu dužinu nastavljanja. Postavljanjem check box-a ‘Stub u zidu’ na uključeno stanje, za promenu postaje dostupan edit box ‘L2’ u kome se zadaje ta druga dužina nastavljanja vertikalne armature.

Zadavanje različitih dužina nastavljanja vertikalne armature Kada je selektovan poslednji nivo stuba za promenu je dostupan i check box ‘Stub na vrhu’. Postavljanje ovog check box-a na uključeno stanje označava da se na tom mestu stub završava, tako da program šipke vertikalne armature za taj nivo neće produžiti za zadatu dužinu nastavljanja.


501

Check box koji označava kraj stuba Izborom jednog od radio batton-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a ‘Grupisanje oplata’, određuje se način grupisanja kreirane armature: ‘Po stubovima’ - za svaki stub se kreira nova pozicija oplate i pridružuje joj se armatura datog stuba ‘Po nivoima’

- za svaki nivo se kreira nova pozicija oplata i sva armatura koja pripada tom nivou se pridružuje kreranoj oplati, bez obzira što se sa njom armiraju različiti stubovi

Radio batton-i za izbor načina grupisanja armature


502 Kada zadate podatke za sve nivoe svih stubova koje želite da kreirate, aktivirajte komandno polje ‘Napred’. Sada će se otvoriti dijalog box za podešavanje prikaza tabele sa armaturom kreiranih stubova na crtežu.

Izgled dijalog box-a za podešavanje prikaza tabele na crtežu U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju ponuđenih parametara. Dimenzije ove tabele se zadaju u delu dijalog box-a ‘Tabela’. U edit box-u ‘Visina kolone’ se zadaje visina na kojoj program vrši prelamanje tabele i nastavlja ispisivanje podataka u novoj koloni, dok se značenje ostalih edit box-ova jasno vidi iz njihovih naziva. U delu dijalog box-a ‘Stil kotiranja’ se za uzengije, vertikalnu i ‘S’ armaturu definiše način ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe ‘Stilovi kotiranja’ (vidi poglavlje ‘11.2’), pa je nećemo ponovo objašnjavati. Napomenućemo samo da se za ispisivanje dužina kod glavne armature koriste formati koji su definisani za tekući stil kotiranja šipki, a kod uzengija i ‘S’ armature formati koji su definisani za tekući stil kotiranja serije u podužnom preseku. Šipke vertikalne armature dva susedna nivoa stuba istog poprečnog preseka, se nalaze na istom mestu u preseku. Pri postavljanju armature, posebno kada se radi o većim prečnicima šipki, to predstavlja problem, jer na mestu nastavljanja dolazi do njihovog sudaranja. Da bi se ovo izbeglo omogućeno je povijanje šipki vertikalne armature na mestu nastavljanja. Naime, u edit box-u ‘a’ se zadaje vertikalna, a u edit box-u ‘b’ horizontalna dimenzija povijenog dela šipke.


503

Edit box-ovi za definisanje povijanja šipki na mestu nastavljanja U tabeli se prikazuje i poprečni presek stuba koji se kotira sa tekućim ‘AutoCAD’-ovim stilom kotiranja. Udaljenost ovih kota od oplate se zadaje u edit box-u ‘Rastojanje kota’. Šipke sa kojima se armiraju stubovi se u tabeli prikazuju u vidu specifikatora. Iz tog razloga se u delu dijalog box-a ‘Specifikator’ nalazi zatvorena lista koja služi za izbor stila kotiranja specifikatora. Programom je predviđena i mogućnost postavljanja na crtež iskotirane sheme tipskog armirano-betonskog stuba. Naime, u delu dijalog box-a ‘Prikaz sheme’ se nalazi istoimeni chek box pomoću koga se definiše postavljanje sheme i zatvorena lista za izbor njenog stila kotiranja. Nakon aktiviranja komandnog polja ‘Kraj’ program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom tačke sa crteža odredite položaj tabele, a ako je check box ‘Prikaz sheme’ uključen i položaja tipskog stuba na crtežu. Položaj okvira:


504

Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog stuba na crtežu

14.2 Editovanje složenog elementa Pomoću naredbe ‘Editovanje složenog elementa’ imate mogućnost da iz konstruktivnog elementa, koji je na crtež postavljen sa naredbom ‘Pravljenje novog složenog elementa’ (vidi poglavlje ‘14.1’), preuzmete sve podatke koji su zadati pri njegovom kreiranju. Nakon izbora ove naredbe iz padajućeg menija ‘ArmCAD ► Radionica složenih elemenata’ ili klikom miša na ikonu

, komandna linija dobija sledeći izgled:

Selektovanje objekta: Sada je potrebno da sa crteža selektujete željeni konstruktivni element, nakon čega program poziva naredbu sa kojom je dati element postavljen na crtež (vidi poglavlje ‘14,1’). Sve parametre koji se zadaju u okviru ove naredbe program postavlja na isto stanje u kome su bili pri kreiranju selektovanog konstruktivnog elementa. Rezultat rada ove naredbe je isti kao i da ste pri postavljanju datog elementa na crtež snimili sve zadate podatke u bazu konfiguracija, a zatim pri ponovnom pozivanju naredbe učitali snimljenu konfiguraciju. Ako na primer sa crteža selektujemo stepenište,


505

1. LM

Selektovanje stepeništa otvoriće se dijalog box sledećeg izgleda izgleda:

Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara pri kreiranju stepeništa (vidi poglavlje ‘14.1.3’). Naime, program je iz selektovanog stepeništa pročitao sve podatke koji su zadati u proceduri njegovog kreiranja i postavio ih je za tekuće u ovom i svim ostalim dijalozima koji se otvaraju u toku ove procedure. Ako bismo naredbu zavrišili bez menjanja podataka, na crtežu bi dobili kopiju selektovanog stepeništa.


ArmCAD 2005 (Build 1700) Uputstvo

Recommend Documents