Science Diseovers
Print document In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
NAUK NAUKA OTKR TKRIVA BOG BOGA
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
Download And Print Science Disco Dis cov vers God God originala: Science by Ariel Roth
Naslov Copyright: Metaphysica
Cancel
Prvo izdanje: 2007. Izdavač: Metaphysica Prevod: Ivan Bošković Te Tehničko uređenje: je: Met Metaphysic sica Tir Tira až: 1000 Štampa: Stručna knjiga Distribu istribucija cija:: 011/ 011/ 292-0062
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
D r A rijel rijel R ot
Nauka otkriva Boga Pozadina veli elike kontroverze erze
Print document In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
Sadržaj Predgovor........................................................................................7 Pogav Pogavlje lje 1. Da li naučnik sme sme da veruje veruje u Boga? ga ? .............. 11 Poglav Poglavlje lje 2. 2. Vrlo fino pod podešan ešanii univer univerzum... zum........... ................. ................. ........ 32 Poglavlje lavlje 3. Hak Hako o je nastao nastao život? vo t? ........................................ ........................................ 62 Poglavlje lavlje 4. Zamršenost amršenost slože loženo nos sti.................... ti....................................... ................... 88 Poglav Poglavlje lje 5. Tak Tako o malo vremena remena za s ve ................. ......................... ............. ..... 119 Poglav Poglavljlje e 6. Modni Modni trendov trendovii u nauci....................................
146
Poglav Poglavlje lje 7. Da Da li je nau nauka ka iskl is klju juči čiva? va?........ ................. ................. ................ ........ 175 ....................................................... Poglavlje 8. Sastavljanje Sastavljanje.......................................................
194
Rečn Rečnik ik stručn stručnih ih term termiina......................................... ........................................................ ............... 218 Indeks..........................................................................................226
5
Print document In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
PREDGOVOR Imaju li Ijudska bića ikakvo značenje ili svrhu? Postoji li Bog? Ako postoji, zašto dopušta toliko patnje? I zar nauka ne daje vrlo adekvatne odgovore odgovore i bez razmatra razmatranja nja Boga? Boga? Ovakva Ovakva pitanj pitanja a ne daj daju mira mira našim našim najdublj najdubljim im mislima mislima dok tragamo tragamo za odgovori odgovorim ma o svo svom m porekporeklu, svojoj svrsi i svojoj krajnjoj sudbini. sudbini. Malo Malo Ijud Ijudii može može da ignoriše ignoriše te zbunjujuće zagonetke koje nam se stalno nameću dok, čudeći se, razmiš razmišljljam amo o o tajnama svog postojanja. Pitan Pitanje je postojanja postojanja Boga Boga je pitanje koje jednostavno ednostavno nikad neće nestati. nestati. Srećom Srećom,, kad kad se dođe do krajnjih pitanja pitanja o postanku, nije sve sve nagađan nagađanje. je. Posledn Poslednjijih h godina godina je više značajnih naučnih naučnih otkrića otkrilo otkrilo takvu preciznost preciznost i kompl kompleksnost eksnost u posto postojećem jećem svetu svetu da postaje postaje vrlo teško teško sugeris sugerisati ati da je sve što postoji postoji nastalo nastalo samo samo po sebi, prosto slučaj slučajno. no. Izgleda kao da je jedan vrlo razu razum man Bog Bog morao biti umešan umešan u planiranje planiranje čudesnih sl složenosti oženosti koje nalazim nalazimo o svuda po po univerzum univerzumu. Neki Neki naučnici će odmah odmah reći da nauka ne m može ože da razmatr razmatra a Boga jer jer nauka i Bog Bog pr predstavljaju jaju od odvojena po područja mi misli. Nažalos lost, takvo stanoviš stanovište te nameće nameće nauci nauci ograničen pogled pogled na stvari, stvari, koji ograničava njenu njenu sposo sposobno bnost st da nađe svu svu isti istinu. nu. Nauka ne ne može može naći naći Boga Boga sve dok ga iskl isključuje jučuje iz svog domena domena objašnjenj objašnjenja. a. Ako nauka teži teži da iznese smislene i istinite odgovore na naša najdublja pitanja, ona treba da izađe izađe iz zatvora sekulari sekularizm zma a u kojem kojem se sad sad zarobila. zarobila. Nauka Nauka treba da je otvorena otvorena prema prema mogućnost mogućnostii da Bog postoji i da ga ga ne isključuje kao nešto što pripada drugoj oblasti istraživanja. Ova knji ga g a prilaz prilazii pitan pitanju ju po postoja stojanj nja a Bo B oga s a st s tano anovišta da na nauka jeste, jes te, ili ili bi bar trebalo trebalo da bude, bude, otvo otvoren reno o traganje traganje za istinom, is tinom, i da ćemo dopustidopus titi činjenic činjenicama ama iz prirode prirode da nas vode, vode, ma kuda to to bilo. bilo. Nauka se često upušta u razne špekulacije i hipoteze kakve su postojanje drugih drugih univerzuma van van našeg našeg ili život koji nastaje nastaje sasvi sasvim m sam od od sebe. Da bi bi bila bila dosledna, dosledna, nauka treba da bude voljna voljna i da razmotri 7
Print document In order to print this document from Scribd, you'll to .download postoj posfirst tojiineed Bog. Bog Takva Takvait.otvorenos otvorenostt uma uma
mogućnost ogućnost da mog moglla bi biti biti važna važna u slučaju slučaju da da Bog zaista zaista postoji. postoji. Zanimljivo animljivo je po pitanju pitanju postojanja anja Boga Bog a Print to da su pioniri moderne Cancelpostoj Download And nauke, nauke, kao Kepler, Galileo, Galileo, Bojl (Boyle} (Boyle}, Paskal Paskal (Pasca (Pascal), l), Line (Linne) i Njutn (Nev (Nevv vton), ton), svi svi uključi uključiv vali Boga u svoj naučni pogled. pogled. Oni su su često često govoril govorilii o Bogu, Bogu, i za njih su njihov njihove e naučne naučne studije studije bile bile otkriotkrivanje zakona koje je stvorio stvorio Bog. Ti Ti intelektual intelektualni ni divovi divovi pokazali pokazali su kako nauka i Bog Bog mogu ići jedno s drugim drugim dok se se proučava priroda. Od tog vremena se putevi putevi nauke i Boga Boga razilaze, razilaze, i današnja današnja nauka u suštini suštini ignoriše ignoriše Boga. Boga. Dalje, alje, neki naučnici naučnici su su duboko duboko zabrinuti zabrinuti da bi bi preuzimanje preuzimanje društva od od strane relig religioznih Ijudi ozbil ozbiljno jno škodil škodilo o nauc nauci.i. Sa druge strane, strane, ima ima sugestij sugestija a da su neki neki naučnici i drug drugi akademici ponovo ponovo zainteresovani zainteresovani za Boga. Boga. Tome Tome su delom delom uzrok skorašnj skorašnja a značajna otkrića, otkrića, kakvo kakvo su vrlo vrlo tačne vrednos vrednosti ti potrebne za osnovne sile sile fizike, fizike, i vrlo vrlo kom kompleks pleksni ni biohem biohemijijski ski fenom fenomeni eni kod kod živih živih organizaorganizama. Ti nalazi bude velike velike sumnje u to da je takvo stanje stanje stvari nastalo prosto prosto slučaj slučajno, no, i postaje postaje razumnij razumnije e verovati verovati u Boga nego u krajnje neverovatnosti koje se za ono što što nalazi nalazim mo u prirodi moraju pretpostaviti, ako Bog ne postoji. Ova knjiga široko pristupa toj toj temi, temi, što je suštins suštinski ki važno za sveobuhvatan sveobuhvatan pogled pogled kakav pitanje postojanj postojanja a Boga Boga i zaslužuje. zaslužuje. Pošto Pošto su najzna najznačajni čajnija ja osporavanja Božjeg Božjeg postojanja postojanja potekla potekla iz nauke, nauke, diskus diskusijija a se u suštini suštini usredsređuje usredsređuje na teme povezane povezane s njom. njom. Da bih bih pomog pomogao ao čitaocu da oceni nalaze i zaključke zaključke nauke, nauke, uključio uključio sam više više opisa opisa toga kako kako naučnici naučnici dolaze dolaze do svoji svojih h otkrića, obraćajući naročitu pažnju na detalje povezane sa pitanjem postojanja Boga. Ova knjig knjiga počinje kratkim kratkim istori istorijjski skim pregl pregledom, edom, koji nam otkriva otkriva iznenađujuću iznenađujuću činjenicu činjenicu da četiri od deset naučnika u SAD veruje veruje u ličnog ličnog Boga, koji koji odgovora odgovora na nji njihov hove e moli molitv tve. e. Paradoks je u tome to što vrl vrlo o mal malo o njih, ako ako ijedan, ijedan, objav objavljljuje uje nešto nešto o Bogu Bogu u naučnim časopis opisima i udžbenici udžbenicim ma. Ono u šta šta naučnici veruju veruju i ono o čemu piš pišu u kad zauzmu zauzmu naučni stav stav mog mogu u biti vrlo različite različite stvari. stvari. Ova knjig knjiga zato raspravlja o više ključnih pitanja povezanih sa postojanjem Boga. Ona uključuju složenu organizaciju materije univerzuma I preciznost sila fizike. fizike. Zatim sledi sledi viš više e biol biološki oških h tema tema koje ulj uljuču učuju ju postanak postanak života, života, genetski genetski kod i komplek kompleksne sne strukt strukture ure kakve su oko i mozak. Dalje alje se razmatra razmatra problem problem koje vreme vreme predstavlj predstavlja a za evolucij evoluciju kad se analizi analizira ra fosil fosilni ni zapis. zapis. Ispostavlja Ispostavlja se da su dug dugi geološ geološki ki periodi periodi sasv sasvim neaneadekvatni za pretpostavljene neverovatnosti evolucije. Posl Poslednja ednja trećina knjig knjige bav bavi se se intrigan intrigantnim tnim pitanj pitanjem em zašto, s obzirom obzirom na na to da tako tako mnogo mnogo podataka podataka zahteva postoj postojanj anje e Bog Boga a da bism bismo objasnil objasnilii to što što vidi vidim mo, naučnici naučnici o Njemu i dalje ćute? Tom pitanju se prilazi iz perspektive i sociološke snage dominantih ideja, 8
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
kao što je evolucija, evolucija, i isklj isključivo učivosti sti i elitizm elitizma a jednog jednog vrlo moćnog naučnog lobija. Zaključak knjige je to da nauka pruža obilje dokaza da postoji Bog. Ostaje nada naučnici dopustiti da se Bog vrati Cancel da će Download And Print u naučnu naučnu perspektivu, perspektivu, kako je to bilo bilo i kod pionira pionira moderne moderne nauke. Ova knjiga uglavnom razmatra dva snažno suprotstavljena pogleda na svet. Sa jedne strane, strane, ima ima onih onih koji koji ograničavaju ograničavaju stvarnost stvarnost na ono ono što prosto mogu uočiti u prirodi; za njih je u suštini to sve što postoji. Taj stav se blisko poklapa sa postojećim naučnim stavom koji isklj isključuje učuje Boga. Boga. Drugi rugi veruju veruju da postoji jedna transcedentna transcedentna stvarnost stvarnost iznad iznad onoga onoga što što je jednostavno ednostavno i uočljivo uočljivo.. Za njih posebno posebno postoji postoji krajkrajnje znače značenje nje našeg postojanja - postoji Bog koji koji nas je stvorio, stvorio, uključujući uključujući i faktore faktore kakvi kakvi su naša svest, svest, razumev razumevanje, anje, briga briga za za druge druge i ose osećaj ćaj za pravdu. pravdu. Drugim rečim rečima, u stvarnos stvarnostiti postoj postojii vi više od od obične obične vidlji idljiv ve materije, materije, i postoji svrha našeg našeg postojanja. postojanja. Koji god god od ova ova dva dva pristupa pristupa usvojim usvojimo, on ima ima dubok uticaj uticaj na naš pogled pogled na svet i ličnu ličnu filozofiju. Ova rasprava pretpostavlja da odvojenost ova dva suprostavljena pogleda na svet nije validna. Obični podaci nas u suštini suštini prisiljav prisiljavaju aju da zaključim zaključimo da da se dešava nešto neobično, neobično, i izgleizgleda da je razumni razumni transc transcedentn edentnii Bog bio bio uklj uključen u stv stvaranje aranje komkompleksnosti pleksnosti koje otkrivamo otkrivamo običnim opservacij opservacijam ama. a. Da li je ova ova knjiga objektiv objektivna? Je J e li nepristr nepristrasna asna?? Nažalost, Nažalost, odgoodgovor u oba oba slučaj slučaja a je ne. ne. Ko može da tvrdi da je sasvi sasvim m objektivan? Sa druge strane, naročito sam sam nastojao da budem fer fer u odnosu na činj činjeni enice, ce, obračaj obračajući ući najv najveću pažnju pažnju na najbolje najbolje od od nji njih. h. Pozivam Pozivam čitaočitaoca da zaklj zaključuje učuje na osnovu osnovu podataka, a ne opšteprihv opšteprihvaćenih aćenih zakljuzaključaka. Ova knjiga knjiga je jednostavno jednostavno pregled pregled preovlađujući preovlađujućih h tumačenja. tumačenja. Neki zaključci nisu u skladu sa zvaničnim stavom nauke. Ako hoćemo da poboljš poboljšamo prihv prihvaćena aćena glediš gledišta, moramo oramo biti spremni spremni i da pobeg pobegnemo od od njih. njih. Neke reči reči u tekstu, tekstu, kao što što su istina, nauka, religija, Bog, evoluvažne za ovu ovu rasprav raspravu, u, ali imaju razne cija, i stva stvaranj ranje, e, vrlo su važne upotrebe i značenja. Čitalac bi trebalo da koristi rečnik na kraju knjige da bi bi razja razjasni snio o njihovo značenje značenje kakvo kakvo se koristi koristi u ovoj ovoj raspra rasprav vi. U nekim slučajevima sam identifikovao naročitu upotrebu u tekstu. Posle više od 50 godina bavljenja sporom između nauke i religije, jak jako dob dobro shvatam ka kako ov ova pitanja pogleda na sve svet, koja od određuju čovekovu ličnu filozofiju, mogu postati emocoinalno nabijena. Takođe sam sasvim svestan da će nekima moj pristup biti neprijatan. Žao mi je zb zbog toga. Mi svi svi moramo mn mnogo da uč učimo jed jedni od dr drugih, ih, i zamolio lio bih one sa drugačij drugačijim im gledišt gledištima ima da nastave sa komunikaci komunikacijom jom i doprinošenjem ukupnom fondu znanja čovečanstva. Arijel R ot
9
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
Download And Print
Cancel
Napomena o velikim brojevima Svestan sam sam da neki neki čitaoci čitaoci imaju imaju averzij averziju u prema prema brojevim brojevima. a. J a sam sam njim njima fasci fascini niran, ran, ali sam sam pokušao pokušao da da ih održim na na minimum nimumu. Ponekad sam sam morao da upotrebim vrlo vel veliike brojev brojeve. e. Radi brzog opšteg opšteg poređen poređenja, ja, umestu umestu da ispis ispisujem ujem vrlo duge duge brojeve, brojeve, ja prosto prosto koristim uobičajenu konvenciju da pišem mali superskriptni broj posle obično običnog g broja 10 da bih bih pokazao broj broj prisutni prisutnih h nula (kvadrata broja deset). Evo ilustracije ilustracije tog sistema: sistema: 101 101 102 103 104 105 106 107 107 108 108 109 1010 itd.
= 10 100 = 1000 000 = hilja iljad da 10.000 = 100.000 = 1.000 1.000.0 .000 00 = milio ilion n = 10.000.000 = 100.000.000 = 1.00 1.000. 0.00 000.0 0.000 00 = milijard ilijarda a = 10.000.000.000 =
=
Mali superskriptni superskriptni broj broj prosto daje daje broj broj puta puta koli koliko ko se broj broj deset deset množi samim sobom, i isti isti je kao broj broj nula kad se broj broj piše piše običnim načinom. To čitaocu štedi trud da broji sve nule u velikim brojevima, i olakaš olakašava ava poređenja. poređenja. Na pri prim mer, lako lako se vidi vidi da broj broj 10 1019 ima dve dve nule nule više više nego 101 1017 (da se ne bi bi brojal brojale e nule, kad bi bi one bile bile ispisane). U ovom ovom sistemu treba naročito imati imati na umu to da svaka svaka nula znači da je broj broj pomnožen pomnožen brojem 10; dakle dakle 103 103 (1000 (1000)) je 10 puta veći od 102 (100); slično slično tome, tome, 107 107 (10.00 (10.000.0 0.000 00)) je 1000 1000 puta puta manji anji od broja 1010 (10.000.000.000).
10
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
Poglavlje 1
Cancel
Download And Print
Da li naučni naučnik k sme da veru eruje u Boga? Nauka bez bez religij religije e je hrom hroma; religija religija bez bez nauka nauka je sl slepa.1 epa.1 Albe Albert rt Ajnštajn Ajnštajn Neumoran
Duboko posvećen posvećen relig religiji, iji, pisao pisao je opširno opširno o biblij biblijski skim m proročanstvima knjige Danil Danila a i Otkriv tkrivenja; bio je član član komisije komisije za izgradnju pedeset nov novih reli relig gijski ijskih h ustanova oko Londona, Londona, i pomag pomagao ao je u poklanjanju poklanjanju Biblije siro sirom mašnima.2 ašnima.2 Da li je bio sveštenik, sveštenik, teolog teolog ili misionar? misionar? Ne, ništ ništa a od toga. Bio je to onaj koga koga mnog mnogii smatraju smatraju najv največim naučnikom naučnikom svih vrem vremena. ena. Bio Bio je to Is Isak Njutn (Isaac (Isaac Nev Nevvton), ton), čovek koji koji je daleko daleko nadrastao druge druge umove ove dok je pomag pomagao ao da se se postave postave čvrsti temelji moderne nauke. nauke. Njegov Njegov život je odlikovalo odlikovalo duboko poštovanje poštovanje prem prema a Bogu Bogu i čvrsta predanos predanostt Njemu Njemu kroz naučno istraživanje. Isak Isak Njutn Njutn (slika (slika 1.1) 1.1) je rođen rođen u Engleskoj Engleskoj 1642 1642.. godine; otac otac mu je nažalost umro tr tri meseca ranije. Isa Isak je očigle igled dno bio ne nedonošće, i tako mali da je mogao ogao stati u posudu od jednog ednog litra. Paradoksal Paradoksalno, no, njegov njegovi slaba slabašni šni počeci iz iz neobrazovane i neznatne neznatne porodice proizveli su doajena doajena filozof ilozofiije njegov njegovog og vremena. vremena. Za njeg njegovog ovog oca, koji koji nije bio siromašan, siromašan, kažu kažu da nij nije e znao ni ni da se potpiše. potpiše. Isakovo Isakovo detinjstvo detinjstvo bilo je mozaik iskusta stava okarakaterisnih njegovom nezasitom željom jom da izračunava najbolj najboljii dizajn dizajn kod kod svih vrsta mehaničkih ehaničkih naprava, naprava, kakve kakve su dečji zmajev ajevii i sunčani sunčani časovni časovnici ci.. Voleo Voleo je knjige, knjige, i im imao mal malo o pripri jat jatelja lja, više iše vo voleći nauku ne nego dr druženje. Nisu ga uvek sa sasvim shvatali ili cenili cenili.. Kad je napustio napustio svoj dom i upisao Univerzitet Univerzitet Kem Kembridž, njegove gove sluge sluge su se se radov radovale, ale, uz komentare komentare da on i nije ni za šta drugo do za univerzi univerzitet. tet.3 3 Opisivan Opisivan kao “neum “neumoran oran”, ”,4 4 težio težio je da radi radi sam, i vrlo intenzivno intenzivno na na svojim svojim raznim raznim projektim projektima, nekad nekad zaboravlj zaboravljaj ajući ući i da jed jede ili spava. U Kembridžu embridžu se Njutn odmah ista istakao, kao, i uskoro uskoro postao postao njeg njegov ov čuven čuven član. Posl Poslao ao je Kraljev raljevskom skom društvu novu novu vrstu teleskopa teleskopa koju koju je na napravio (slika ika 1.2) 1.2).. Ona je pr proizv izvela velik liku sen senzaciju i entuzijaz jazam, i usk uskoro oro privukla pažnju pažnju najvećih najvećih astrono astronom ma Evrope. Evrope. Malo Malo posl posle toga ll
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. Cancel
Download And Print
Slika 1.1. Isak Njutn, na slici Godfrija Slika Slika 1.2. Reflektirajuć Reflektirajućii teleskop koji koji struisa isao Isa Isak Njut jutn i poklon lonio Nelera (Godfrey Kneller) oko 1689. je konstr Kraljevskom društvu 1671. godine. godine.
Njutn je poslao poslao Kralj Kraljev evskom skom društvu detaljno detaljno pripremlj pripremljene ene dokum dokumente ente 0 osobinam osobinama a svetlosti svetlosti i boje, boje, koji koji su takođe naišli naišli na velike velike pohvale. pohvale. Bio je suzdržan u predstavljanju novih ideja, i često bi neki svoj pro jek je kat predstavio drugima ima tek godina inama nakon što što ga je započeo. Objavljiv bjavljivao je samo samo malo malo svog svog rada, rada, “ali sv svaki deo bio je nepropadlj nepropadljiv iv spomenik njegovoj genijalnosti”.5 Verovatno Verovatno je neizbežno da da nagli nagli dolazak dolazak mladog mladog,, neiskus neiskusnog nog,, i vrlo uspeš uspešnog nog naučni naučnika ka izazove i neke kritike kritike stare stare garde; u Njutnovom Njutnovom slučaju slučaju na to se se nije nije čekal čekalo o dug dugo. Došl Došlo o je do viš više e sporova, sporova, i istori istoričari čari su mnogo mnogo pisali pisali o njima. njima. Njutn je znao da bude bude strašan strašan protivn tivnik ik.. Nakon što što bi bi proveo proveo godine na svojim svojim otkrič otkričiima, nekad mu mu je bilo teško da bude strpljiv sa onima koji jedva da su razmislili o njegovim idejama ili ih nisu razumeli, a odlučili da im se suprotstave. Čuven i dugačak spor odvijao se između Njutna i Roberta Huka (Hooke), (Hooke), kustosa kustosa eksperimenata eksperimenata Kral Kraljevskog jevskog društva (Roy (Royal Society). Society). Huk nije bio običan naučnik; bio bio je i sam na granici ranici genijal genijalnost nosti.i. Dalj alje, e, on je napisao raspravu Microgra Micrograp phia hia, takođe o svetlosti i optičkim temama. temama. Hukj ukje sm smatrao sebe konačnim autoritetom autoritetom za mnog mnoge e stvari, stvari, 1 imao imao je nepodnošljivu nepodnošljivu naviku naviku da tvrdi tvrdi da je sam došao došao do većine većine otkrića. otkrića. Kad se u Kraljev raljevskom skom društvu društvu raspravljalo raspravljalo o Njutnov Njutnovim im idejama, Huk Huk je požurio da istakne istakne da se većina većina Njutnov Njutnovih ideja nalazi u 12
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first to download Njutn, kojiit.tad tad nije nije bio tu, Micrograp Micrographi hii.i.need
njegovoj već u Kembridžu, Kembridžu, naposletku naposletku je istakao istakao da većina Hukovih Hukovih ide ideja ja o svetlosti svetlosti potiče od od čuvenog francus francuskog kog naučnika nauCancel čnika i filozof fiDownload lozofa, a, Renea sugeeAnd PrintDekarta! Huk je sug risao risao Njutn Njutnu u da, kao nov novajl ajlijija, a, treba da nastavi nastavi rad rad na teleskopi teleskopim ma, a polje eksperimentalne svetlosti ostavi onima koji su već izradili zadovoljavajuće koncepte.6 Spor je bio žestok. U London Londonu u su se vodeći vodeći intelektu intelektualci alci sastajal sastajali, i, vrlo tajno. Na tim sastanci sastancima ma se raspravljalo raspravljalo o Njutnovim Njutnovim idejama, idejama, i tu je, po očekivan očekivanju, ju, Huk Huk zaključi zaključio o da je Njutn usvojio neke od od njegovih ovih spostvenih spostvenih ideja.7 ideja.7 Raspravljal Raspravljalo o se i o prirodi prirodi svetlos svetlosti, ti, stvari stvari koja ostaje ostaje i dan-danas dan-danas prilič prilično no nerazjašnj nerazjašnjena, ena, kao i o tome šta uzrokuje uzrokuje različite različite boje svetlos svetlosti ti.. Njutn, Njutn, koji je izv izvrši ršio o mnoštvo mnoštvo eksperieksperimenata na tu temu, temu, brzo je odbaci odbacio o Hukove argumente argumente kao pogrešne. Te Te rasprave vođene su godina inama, sve do Hukove smr smrti. “Huku je,” sumira jedan jedan istori istoričar, čar, “Njutn bio bio strašan strašan rival; rival; Njutnu Njutnu je Huk samo bio nepodnošlji nepodnošljivo vo dosadan, plašlji plašljiv vi šakal šakal nemoćan nemoćan da se hrani hrani međ među u lavovima.”8 I drug drugii su, pored pored Huka, Huka, osporavali Njutnove Njutnove koncepte o svetl svetlost osti.i. Na evropskom kopnu, kopnu, jedan jedan stari stari jezui jezuits tski ki učitelj iz Liježa Liježa (Liege), Belgija, koji je sebe sebe nazivao Linus, pozabav pozabavio io se se Njutnov Njutnovim im idejama idejama o obojenoj svetlos svetlosti ti.. On je eksperi eksperime menti ntisao sao sa sa prizmam prizmama, a, kao i Njutn, Njutn, i smatrao da razne razne boje svetlosti svetlosti uzrokuju uzrokuju oblaci na neb nebu. u. Kad je Linus Linus preneo svoja gle glediš dišta ta Kralj Kraljev evskom skom društvu, Njutn je odgovorio odgovorio uputstvima uputstvima za za vršenj vršenje e ključnog ključnog eksperimenta eksperimenta koji koji će razrešiti razrešiti to pitanje, nje, i tražio od Kraljevskog Kraljevskog društva društva da da ga obavi. obavi. Dalja prepiska prepiska sa Liježom Liježom pokazuje pokazuje da je Linus Linus umro, umro, ali je njegov njegov vrlo lojalni lojalni učenik, učenik, Džon žon Gask Gaskojns ojns (John (J ohn Gascoines), Gascoines), bio spreman spreman da nastavi nastavi njegov njegovu u borbu borbu protiv Njutna. Njutna. Sugestij Sugestije e da je Njutn izveo izveo svoj eksperi eksperim ment samo jednom jednom odražavaju odražavaju i patetično patetično nepoznavanj nepoznavanje e Njutnove temeljitemeljitosti tosti i površn površnost ost komentara komentara iz Liježa Liježa.. Taj Taj ključ ključni ni eksperim eksperiment, koji koji je Njutn Njutn sugerisao, sugerisao, naposletku naposletku je obavljen u Kraljev raljevskom skom društvu, u prisustvu Roberta Roberta Huka, Huka, i možem možemo o da pretpostavimo pretpostavimo da on on nije bio bio oduševljen ishodom.9 ishodom.9 Rezultati su su bili tačno tačno onakvi onakvi kakve kakve je Njutn Njutn predvideo. predvideo. Pom Pomisli islilo lo bi se se da da je to utiš utišal alo o prigov prigovore iz Liježa, ali nije. Je J edan dr drugi profesor, Entoni Lukas (Anthony Lucas), preuzeo je bo borbu protiv Njutna, Njutna, ali je uskoro postal postalo o očito da su Lukas i Njutn na na dva dva široko široko različita različita nivoa objektivnosti. objektivnosti. Njutn je naposletku naposletku zatražio da da mu se pisma pisma od od Lukasa Lukasa više više ne predaju. predaju. Jo J oš je čuvenija ija bitka izm između Isa Isaka Njutna i Gotfrida ida Vilje iljem ma Lajbnica (Gottfried (Gottfried VVilhe ilhelm lm Leibniz), u kojoj kojoj su su se spori sporilili koji koji je od njih pn/i otkrio kompleksne matematičke procedure integralnog računa. To nij nije e bila bila sam samo borba između između dva dva rivala; ona je dosti dostigla gla međunarodne razme razmere. re. Nemac Nemac Lajbni Lajbnic c je imao mnog mnogo o pobornika, pobornika, 13
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download evropskom kopnu, kopnu,it. koji koji su taj pronalazak pronalazak
ugl uglavnom avnom na pripisi pripisiv vali ali njemu; u Engles Engleskoj koj je Kraljevsko Kraljevsko društvo služi služilo lo kao lojalna baza baza Njutnu, podržav podržavaj ajući ući njeg njega a kao pronal pDownload ronalazača. azača. Svaki Svaki od rivala optuživan optuživan Cancel And Print je da je ukrao integralni račun od onog dr drugog. Ta enigma, koja je bila podvrgnuta obimnim istraživanjima i izložena u mnogim spisima, kompleksna kompleksna je i vrlo vrlo intrigantn intrigantna, a, ali joj nedostaje nedostaje nekoliko nekoliko činjeničnih činjeničnih detalja detalja da da bi bi bila bila konačno rešena. Generalno, učenjaci učenjaci se se slažu slažu da da su verovatno obojica pronašli integralni račun nezavisno,10 Njutn pre Lajbnca, ali je Lajbnic Lajbnic prv prvi objavio svoje nalaze; i sim simboli integ integral ralnog nog računa računa koje koje je on razvio razvio još uvek uvek su isti isti oni oni koji koji se danas uče na na časovim časovima a matematike. atematike. Dok Dok se borba borba rasplam rasplamsavala, savala, Njutnov tabor je optužio Lajbnca da da pokušava da ignoriše ignoriše jedno jedno rano rano pismo pismo koje je dobio od Njutna, Njutna, a koje koje je sugeris sugerisal alo o ineg inegralni ralni račun. račun. Sa druge druge strane, ima ima optužbi optužbi da je Njutn uticao da izv izveštaji eštaji iz Kral Kraljevskog jevskog društva pripiš pripišu u njem njemu pronalazak pronalazak tog tog računa mnog mnogo o pre Lajbnica. Lajbnica. Njutn je bio predsednik te ugledne ugledne organizaci organizacije je poslednjih poslednjih 24 24 godine godine svog života, života, kad kad se spor spor odvij odvijao. ao. U pogl pogledu Lajbnic Lajbnicovog ovog inegralnog inegralnog računa, Njutn je bio mišlje ljenja da se kao pronalaz lazač prihv ihvati samo onaj koji prvi pronađe neku stvar, a ne i onaj koji je naknadno nađe. Isak Njutn se s pravo pravom m može optužiti optužiti za sam samotnj otnjaštvo, aštvo, naročito naročito u mladosti, ladosti, i mada mada se klonio klonio konfrontacija, konfrontacija, nije oklevao oklevao da da upotreb upotrebii sil silu u svog intelekta intelekta i položaja da mi minimizira nimizira rad onih koji su su mu se suprotsuprotstavlj stavljal alii. Kako bi bi se se i očekivalo, očekivalo, bila je u njemu njemu i blaga blaga strana. strana. Kad mu je polubrat oboleo oboleo od mali malig gne grozni groznice, ce, majka ajka ga ga je negov negoval ala a do ozdrav ozdravljljenja, enja, ali je naposletku I sam sama obolela. Kad je to čuo, čuo, Isak Isak je napusti napustio o Kembridž Kembridž I pohitao kući da da se lično lično brine o njoj. njoj. J edan od od njegov njegovih rođaka je pisao pisao da je Isak Isak ostaj ostajao ao po cele cele noći s njom negu ju jući je je, povijajući jo joj plik likove sop sopstvenim ru rukama, korist isteći svoju sp spretnost, po kojoj kojoj je bio čuven, čuven, da joj olakš olakša a bol. bol.1 11 Ali svi njeg njegov ovii napori napori nisu nisu mog moglli da zaustave razornu bolest, bolest, i majka mu mu je naposletku naposletku umrla. rla. Mada su svi svi njegov njegovii rani rani porodični odnosi bili zategnuti zbog drugog drugog braka njeg njegov ove e maj majke, ke, on se ipak ipak poka pokazao zao vernim i savesni savesnim m sinom. sinom. Kao Kao izvršitelj izvršitelj njene oporuke, postarao postarao se da bude bude pokopana pokopana pored njego njegovog vog oca, koga koga sam sam nikad nije nije vi video. Njutn, Njutn, koji koji je bio nev nevoljan da objavljuj objavljuje e bilo šta, šta, naposletku naposletku je objavio rezultate rezultate sv svojih ojih mnog mnogih ih godina proučavanj proučavanja a u svom del delu Principia,12 koje je bilo bilo pozdravljeno pozdravljeno kao “možda najv najveći događaj događaj u istorij storiji nauke - sigurno sigurno najveći najveći do skoriji skorijih h godi odina”;1 na”;13 3 dalje, dalje, “niko živ živ ne bi mogao ogao osporiti osporiti orig originalnos inalnostt ili moć tog dela. dela. Njutn Njutn je postao priznati priznati prvak naučne misl misli, i nema nikoga nikoga ko bi mogao da ukrsti što su su ona mačeve s nji njim.”14 Važnost Važnost trotom trotomnih nih Principia je u tome što uvel uvela u nauku dotad neviđen neviđen i vrl vrlo o visok visok niv nivo opservaci opservacione one i matematičk atematičke e strogosti strogosti,, povećavajaući ećavajaući tako dramatično dramatično poštovanje poštovanje 14
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it. postavio studij studi jama. Njutn je postavio nauku
prema prema takvim na mnog mnogo o čvršći čvršći temelj temelj od onoga onoga koji je im imala u proš prošlo lost sti.i. Principia su puna puna matematički atematičkih h dedukci dedukcija, ja,Cancel obuhvatajući obuhvatajući tem e kakve kakve su gravitacij gravitacija, a, Download teme And Print nebeska mehan mehanika, ika, komete, komete, mesec, plim plime, kretanje kretanje fluida, fluida, i zakone s tim time povezane. povezane. Njegova Njegova proučavanja zadala zadala su smrtni smrtni udarac popupopularnom veli velikom kom kosmološkom sis sistem temu u koji koji je razv razvio veliki veliki francuski matemati atematičar čar i fil filozof Rene Rene Dekart Dekart (Rene Descartes Descartes), ), poznat poznat po po čuven čuvenoj oj izreci izreci “Misl “Mislim im,, dakle dakle jesam. esam.” ” Dekart je pretpostav pretpostavljljao ao da se planete kreću dejstvom dejstvom rotirajućih rotirajućih vrtloga vrtloga u nekom etru ili ili medijum edijumu, u, koji se prostire prostire po celom univ univerzumu. Njutnova Njutnova elegantna elegantna izraču izračunanavanja, koja su pokazala pokazala kako gravitacija ravitacija objašnj objašnjava ava mnog mnoge e detalje detalje prepreciznih ciznih obrazaca obrazaca rotacije planeta, eli eliminis inisal ala a su svaku svaku potrebu potrebu za Dekartov Dekartovim idejama. idejama. Na kraju drugog izdanj zdanja Principia, Njutn je dodao dodao neke zaključne zaključne napom napomene ene pod naslovom naslovom General Scholium. I ovde na videlo izbija izbija nešto nešto od njegovog verskog verskog žara, jer smatra Bog Boga a Stvoriteljem, Stvoriteljem, uz komentar komentar da “j “je ovaj ovaj divni divni sis sistem tem sunca, planeta, i kometa, kometa, mogao ogao nastati nastati samo iz namere namere i vlas vlasti ti jednog jednog inteligentnog inteligentnog i moćnog Bića Bića.”1 .”15 Njutn je naposletku naposletku objavio i rezultat svojih mnogih nogih istraživanja istraživanja svetlost svetlostii i optike. Izgleda da da je imao imao mnog mnogo o toga spremnog kad je jed jednog da dana, vrativši se iz Kem Kembridž idža, našao da da je je jed jedna sveća izazvala požar u kojem kojem su mu izg izgoreli oreli taj rukopi rukopis s i drugi vrl vrlo o vredni vredni dokumenti. Taj gubitak ga ga je tako pogodio pogodio da se se pričalo pričalo da je bio van van sebe sebe mesec dana. dana. Neki Neki su su to opisali opisali kao ne nen/ ni slom, slom, ali se se drugi drugi s tim uopšte uopšte ne slaž slažu. u.1 16 Svi detalji detalji života života ovog ovog genija genija predmet su ekstre ekstrem mno podrobnog podrobnog ispiti ispitiv vanja i špekulaci špekulacije je.1 .17 Više Više od decenij deceniju u posle posle tog požara, požara, konačno je objav objavio io svoje svoje studije studije o svetlosti svetlosti pod pod naslov naslovom om Opticks (Optik (Optika). a). Istori storičar čar nauke Vil Vilje jem m Dampjer Dampjer (VV (VVilli illiam am Dam Dampier) komentariše komentariše da bi bi “Njutna “Njutna nj njegov egov rad rad o optici, optici, čak i da nije uradio niš ništa drugo, postavi postavio o u prvi red Ijud Ijudii od nauk nauke. e.”1 ”18 Delo Optika se pojavila pojavila u tri engles engleska ka izda izdanja, nja, kao i u dva dva franc francus uska ka i dva dva latinsk latinska. a. Njutn je pri primio mnoge mnoge počasti počasti.. U Kembri embridžu džu mu je njeg njegovo ovo matematičko umeće donelo položaj lukasovskog profesora matematike. tike. Kad se preseli preselio o u London, London, proglašen je šefom šefom kovnice kovnice (Master (Master of the Mint) Mint) i uključio uključio se u mnoga noga građanska građanska pitanja. pitanja. Francuska akademija akademija nauka ga je izabrala izabrala za svog člana, člana, a kralji kraljica ca Ana Ana mu mu je dodelila dodelila titulu viteza, viteza, i tako je postao sir sir Isak Isak Njutn. Njutn. Volter (Voltaire), (Voltaire), jed jedan od veliki ikih francuskih vođa nastajuć juće slob lobodne misli i pokreta razuma razuma tog vremena, vremena, lično je upoznao Njutna. Hvali Hvalio o ga ga je rečim rečima da kad bi se se “svi genij genijii univerzum univerzuma a skupili skupili na jednom mest mestu, u, oni trebatrebalo da bude bude njihov njihov vođa. vođa.”1 ”19 Vek kasnij kasnije, e, čuveni čuveni francus francuski ki matemati matematičar čar i kosmolog kosmolog Laplas (Laplace) je smatrao da je Njutnovom Njutnovom delu Principia zauvek obezbeđeno “mesto izn iznad ad svega svega što što je Ijudski um proizveo. proizveo.”2 ”20 15
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need o to download raspravi najvažnij najvažit. nijim im ličnos ličnosti tim ma prošl prošlog
Nedavno Nedavno je, je, u milenij ilenijum uma, a, magazin Time izabrao Njutna za lilično čnost st 17. 17. veka.2 veka.21 Nesumnjivo Nesumnjivo da je Isak Njutn Njutn bio jedan edan odCancel najv najvećih ećihDownload umova umova And svihPrint vremena. vremena. Nutn je, uz svoju vrhuns vrhunsku ku naučnu oštrou oštroum mnost, nost, bio i duboko pobožan, pobožan, i to je imalo značajne značajne im implikaci plikacije je u njegov njegovom razm razmatranju odnos odnosa Bog Boga a i nauke. nauke. Njutn nije nije odobravao neverovanje neverovanje u Boga, Boga, tvrdeći da je “ateizam “ateizam tako besmislen besmislen i odv odvratan čovečanstvu čovečanstvu da nikad nije nije imao mnogo nogo učite učiteljlja, a,” ”22 i nije prašta praštao o nikakvu nikakvu lakoumnost lakoumnost u pogledu pogledu reli religijskih gijskih stvari; stvari; kad kad se takvo šta dešaval dešavalo o u njegov njegovom prisustv prisustvu, u, on je to oštro oštro kri kritik tikov ovao.2 ao.23 3 Mada je većina naučnika naučnika njegovog doba veroval verovala a u Boga, Boga, i mada mada je bila uobičajena uobičajena praksa praksa da se na Boga Boga poziva u naučnim spisi spisim ma, Njutn se odli odlikovao i obi obimnim studi studija jam ma o relig religijski jskim m temama temama kao i svojom dubokom pobožnošću. Njutn Njutn je potomstvu potomstvu ostavio ostavio veli veliki ki broj spis spisa, a, a verovatno erovatno je bar bar trećina njih povezana povezana sa religi religijs jski kim m temam temama. a. Njutna su naročito zanimala zanimala bibli biblijs jska ka proročanstva, i proučavao proučavao je sve s tim tim pov povezane ezane materi materija jale le do kojih kojih je mogao ogao doći - bili oni pisani pisani na grčkom, rčkom, aramejsk aramejskom om,, latins latinskom kom ili hebrejskom jeziku. jeziku. Napravio Napravio je dug spis spisak ak mogućih ogućih tumačenja. tumačenja. Naročito ga je zanim zanimao odnos između između bibljskih bibljskih proročanstava proročanstava i istorije, istorije, i pre pre svoje smrti priprem pripremio je rukopis o tumačenju tumačenju istori istorijs jskih kih datuma. datuma. Taj Taj rukopis je objavljen posle posle njegov njegove e smrti pod naslovom Chronologies of Ancient Kingdoms Amended (Ispra (Isprav vljene hronolog hronologiije drev drevnih nih kralj kraljev evstava). stava). Naročit Naročito o su mu mu bil bile e zanimljive dve prvenstveno proročke knjige Biblije, naime Knjiga proroka Danila i Otkriv Otkriven enje. je. Proučav Proučavajući ih ih, koristio koristio je isti analitički analitički pristup kao i u proučav proučavanju prirode. Sači Sačinio nio je i seriju seriju od petnaest “Prav “Pravilila a za tumačenje tumačenje reči reči i jezika jezika u Biblij Bibliji”. i”.2 24 Tumačio je proročanstva u te dve dve različite različite knjig knjige kao otkrivenje svets svetske ke istori istorije, je, i mnog mnoga a sadašnja sadašnja tumačenja tumačenja tih bibli biblijs jskh kh knji knjig ga slična slična su Njutnovim Njutnovim.. Nekoli Nekoliko ko godina posle njegove smrti njegove studije objavljene su kao knjiga: Observations upon the Prophecies of Daniel and the Apocalypse of St S t. John John (Opservacij (Opservacije e o proročanstvim proročanstvima a Danila i Otkri Otkriv venja sv. Jov J ovaana).2 na).25 Pisao isao je i o Hristo Hristovo vom m životu i drugi drugim reli religijski ijskim m temama, temama, nenekad kad ispolj ispoljav avajući ajući veliku veliku nezavis nezavisnost nost u svom svom teološk teološkom om razmišlj išljanju. anju. Verovao je u ono što i Bibli Biblija ja kaže, da svi narodi potiču od Noja i da je Bog stvorio sv sve stv stvari onako kako to to On ka kaže u sv svojih Deset za zapovesti vesti.2 .26 6 Njutnu je proučavanje proučavanje Božje Božje prirode prirode i proučavanj proučavanje Božjeg Božjeg Svetog Svetog Pisma Pisma bilo bilo deo ogrom ogromne ne želje želje da upozna upozna Boga. Boga. Njutn Njutn je pručavao pručavao i alhemij alhemiju u i opšir opširno no pisao pisao o njoj. Temelj Temeljno no je poz poznavao navao alhemij alhemijsku sku literaturu literaturu sv svog vremena, remena, i prilazio prilazio je toj tem temi sa istim stim analit analitiičkim čkim stavom stavom koji koji je prim primenjiv enjivao i na druge teme. teme. Neki Neki šarlatani su izneli izneli alhemiju na loš glas jer jer su pokušav pokušavali ali da postignu postignu menjanje enjanje osnovnih elemenata elemenata u zlato, zlato, ali je u Njutnovo vreme, vreme, delom delom 16
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
usled pažljiv pažljivog rada rada Roberta Bojla, Bojla, alhemija počinjala počinjala da odbac odbacuje uje svoj mistični mistični plašt plašt na svom putu putu da postane ugledna hemi hemija. Neki Neki su su pokušali da Njutna proglase ličnošću Cancelmističnom Download And Printzbog njegovih alhemijskih skih spisa, spisa, ali to izgleda negira negira njegov njegov sas sasv vim racionalan racionalan (to jes estt na razum razumu zasnova zasnovan) n) pristup pristup fizici fizici,, metematici etematici i Bibliji Bibliji.. Ne Neke ke od od mis misiti itičnih čnih implikaci implikacijja alhemije možda su bile bile zanimljiv zanimljive za njegov njegova a neodgov neodgovoreorena pitanja, pitanja, ali je on tražio eksperi eksperim mentalnu entalnu potvrdu potvrdu u alhemij alhemijii kao što je to to činio i u fizic izicii.27 Oreol religijs religijskog kog žara koji koji se stvorio oko Njutna doneo mu mu je mnoge noge poštovaoce. poštovaoce. J edan čuveni čuveni Francuz pokušao je da razvij razvije e novu Religiju Religiju Njutnov Njutnove e crkve. crkve. Drugi rugi Francuz je ozbiljno ozbiljno kriti kritikovao kovao Engl Englesku što ne poštuje dovoljno Njutnovu božanstvenost. On je tražio i da se kalendar kalendar revidi revidira ra i počne sa datumom Njutnovog Njutnovog rođenja, i da da se izgradi crkva na mestu gde se Njutn rodio.2 Matematičar koji je bio rođen u Švajcars Švajcarskoj koj,, Fatio de Duje Duje (Dull (Dullier ier), ), bio je dobar Njutnov pripri jat jatelj, lj, i jed jedno njegovo pism ismo odražava Njut jutnovu duh duhovnu dubinu i uticaj. Fatio se razboleo i nij nije e očekivo očekivo da da preživi. preživi. Pišući Pišući Njutnu Njutnu svoje svoje možda poslednj poslednje e pismo, pismo, on kaže, “Zahvaljuj ahvaljujem em Bogu Bogu što mi mi je duša duša sasvim sa svim mirna, u čemu čemu si ti ti imao glavnu glavnu ul ulogu.”2 ogu.”29 Njutn je sahranjen sahranjen među među veli elikani kanim ma Engles Engleske, ke, u velič eličanstvenoj anstvenoj i poštovanoj poštovanoj Vestminsters Vestminsterskoj koj opatiji (VV (VVestminster estminster Abbey Abbey). ). ParadoksalParadoksalno, no, oko vek i po kasnij kasnije je i Čarls Čarls Dan/ in (Charl (Charles es Darvvin), koji je imao vrlo različite ideje o Bogu, takođe sahranjen u Opatiji, samo metar-dva etar-dva od Njutnovog Njutnovog počivali počivališt šta. a. Kad sam poseti posetio o grobove grobove te dve dve džinovske džinovske naučne naučne ikone ikone,, nisam nisam mog mogao ao da se ne zamislim zamislim o suprotstavljenim zaostavštinama koje su njih dvojica dali svetu. Taj kontrast je osnova ve velik likog de dela di diskusije ije u sl sledećim po poglav lavlji ljima. Za Njutna, Bog nije bio bio običan običan koncept. Oseća ećao o je prema prema Njemu Njemu duboko poštovanje, poštovanje, govoreći govoreći da “To “To Biće vla vlada da celim celim svetom, ne kao kao duša sv sveta, već kao Gospodar Gospodar nad nad svim; svim; ... Sveviš Svevišnji nji Bog je Biće večno, večno, beskrajno, beskrajno, apsol apsolutno utno savrš savršen eno. o.”3 ”30 Za njeg njega a je Bog bio i vrlo lično lično biće, koje nas voli voli i koga koga treba da volim volimo i poštujemo. Postoji ostoji nota jednostavne ednostavne iskrenos skrenostiti kad Njutn Njutn kaže da “moram “moramo o verovati verovati da postoji jedan Bog ili sveviš svevišnji nji Monarh da da bism bismo ga ga se mogli ogli bojati bojati i pokoravati mu se, poštovati poštovati Njegove zakone zakone i odavati odavati mu počast počast i slavu slavu.. Moram Moramo verov verovati ati da je On otac od od koga su sve stvari potekle, i da On voli voli svoje svoje Ijude Ijude kao sv svoju oju decu tako tako da i oni oni zauzvrat mog mogu voleti Njega i pokoravati mu se kao svom Ocu.”31 Isa sak k Njutn je, verovatno verovatno viš više e od bilo bilo koga drugog, drugog, pomoga pomogao o da se nauka zasnuje zasnuje na čvrstim čvrstim temelji temeljima. Učinio Učinio je to prim primenom vrlo rlo strogih standarda standarda na svoja svoja istraži istraživ vanja i publikacij publikacije. e. Nekima Nekima možd možda a izgleda paradoksalno paradoksalno to što što je jedan jedan od najvećih najvećih svetskih svetskih naučnika naučnika 17
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download relig reli giozan čovek. čovek.it.Njutnov život jasno asno
bio tako snažno snažno ilustruj ilustruje e to kako vrhunska vrhunska nauka i vrl vrlo o jaka vera vera u Boga Boga mog mogu u ići jedna s drugom. drugom. Cancel
Download And Print
Njutn nije bio sam Njutn Njutn je živ živeo u vrlo kritično kritično vrem vreme e za istorij istoriju u nauke. nauke. Bilo Bilo je to vreme vreme kad kad se moderna moderna nauka oslobađal oslobađala a čvrstog čvrstog stis tiska vekova vekova stastarih tradicija. Opservacija, eksperimentisanje i matematička analiza počeli su da zamenjuju filozofsku dogmu perioda koji se ponekad s pravom pravom karakteriše karakteriše kao “Mračno doba." doba." Nastajuća Nastajuća Renesansa, Renesansa, zvana zvana i “oživlj “oživljenje enje učenja”, stvoril stvorila a je atmosferu atmosferu intelektual intelektualnog nog meteža. eteža. Vodeći odeći naučnici naučnici su baš posle tog vremena postali postali pioniri pioniri moderne oderne nauke, nauke, i kao i Njutn, snažno snažno su verovali u Boga kao Stvoritel Stvoritelja ja sve svega. ga. Principi naše moderne nauke pojavili su se unutar intelektualne matrice atrice u kojoj kojoj je Bog bio domin dominantn antna a fig figura. Jo J ohan (J ohannes) Kep Kepler (1571-1630), koji je je radio u Pragu, ubra ja se među najveće naučnike svih vremena. On je pokazao da se planete kreću oko sunca sunca po oval ovalnom nom obrascu, obrascu, a ne po po kružnom. kružnom. Vrlo Vrlo vešt vešt u matemati atematici ci,, razvi razvio je tri principa, principa, nazv nazvana ana Keplerovi zakoni zakoni,, povezana sa kretanjem planeta. Ti principi ostali su skoro nepromenjeni njeni sv sve do do danas. Kao i čuven čuvenii itali italijans janski ki astronom astronom Galileo Galileo (1564(15641642 1642), ), Kepler je uviđao strikt striktnu nu vezu vezu između između Boga Boga i matem matemati atike ke prirode. prirode. Keplera eplera je na istraživanje motivisala motivisala želja želja da nađe nađe “mate“matematičke atičke harm harmonije onije u um umu Stvori Stvoritelj telja.”3 a.”32 Kao i Njutn, i on je pisao pisao o Hristovom životu.33 Svestrani Svestrani Francu Francuz z Blez Paskal Paskal (Blaise (Blaise Pascal) Pascal) (1623-1662 (1623-1662)) bio je još još jed jedan briljantan um svoje ere. Odlič lično je poznavao teologiju iju, ravnotežu ravnotežu flui fluida, da, i postavio postavio je temelj temelje e teorije teorije matemati atematičke čke verovatverovatnoće. noće. Princip Principii koje koje je on ustanovio ustanovio služe služe kao osnova osnova za za naš sadašnji sadašnji metod proučavanja proučavanja mnog mnogiih problema problema u fizici fizici,, biolog biologijijii i soci sociol ologij ogijii, kad kad šansu ansu da se svakakve stvari mogu ogu desi desiti ti treba treba procenti matemati matematički čki.. Paskal Paskal je bio duboko duboko reli relig giozan čovek; čovek; njegov njegova a im implicitna plicitna predanost Bogu Bogu vidi vidi se iz njegov njegovih ih reči reči da “Celokupni tok tok stvari mora im imati za svoj cilj uspostavljanje i veličinu religije.”34 Engleskog naučnika-pionira Roberta Bojla (Robert Boyle) (16271691 1691)) mnog mnogii smatraju smatraju ocem hemije. ije. J edan od njegov njegovih gla glav vnih doprinosa bilo je pobijanj pobijanje e ide ideje je o samo četiri četiri osnovna elem elementa: enta: vatre, vazduha, zemlj zemlje e i vode. vode. Studenti Studenti hemije znaju ga ga naoročito naoročito po Bojlovom Bojlovom zakonu, koji objaš objašnja njava va obrnuti odnos pri pritiska tiska i zapremine u gasovima. asovima. Bojl Bojl je je verovao verovao da čovek slavi Boga Boga objašnj objašnjav avajući ajući Njegov Njegovo o stvaranje, da je Bog stvorio svet i da da je stalno stalno potreban potreban da bi svet svet i dalje dalje postoj postojao. ao.3 35 Istorič storičar ar Frenk Frenk Manuel (Frank Manuel) kaže kaže da je “tradici tradicional onalna na upotreba nauke nauke kao vi vida hvale hvale Ocu Ocu (Bogu) dobidobi18
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
la nove nove dimenzij dimenzije e pod staranjem staranjem Roberta Boj Bojlla."3 a."36 Bojl Bojl je poklonio poklonio veliko bogatstvo u religijske svrhe u Irskoj i Novoj Engleskoj. Je J edan od vodećih bioCancel loga svo svoDownload g vr vremeAnd na Print bio je Šveđanin Karl fon Line (Carl (Carl von von Linn Linne) e) (1707-17 (1707-1778 78). ). On je bio istaknuti član fakulteta na univerzitetu univerzitetu Upsala (Uppsal (Uppsala). a). Njegov Njegova a sl slava ava zbog klasi klasififikov kovanja anja skoro skoro sv svega ega što što je znao privukla privukla je pažnju pažnju naučnika celog celog sveta. Klas lasififik ikov ovao ao je sv sve vrs vrste te organizama, organizama, i pomog pomogao ao da se ustanovi ustanovi sad korišćeni dvoimenski sistem imenovanja organizama upotrebom imena roda i vrste. vrste. I on je, kao i mnog mnogii drug drugii naučnici njegov njegovog og vremena, ena, verovao erovao da je “prirodu stvorio Bog sebi na ča časst i na blago blagosl slov ov čovečanstvu, čovečanstvu, i sve što se se dešava, dešav dešava se se na Njeg Njegov ovu u zapovest i pod pod Nj Njego egovim vim vodstvo vodstvom.”3 m.”37 Nisu svi svi naučnici naučnici tog tog vremena remena tako implicitno implicitno prihvatali prihvatali Bibliju. Bibliju. U Francusko Francuskojj je prirodnjak Bifon (Buffon) iznosio iznosio nebiblijska nebiblijska gledi gledišta, šta, koja su minim minimizirala zirala značaj Boga Boga u prirodi; prirodi; međutim eđutim, on je bio bio deo deo jed je dne male manjin jine.
A s ada: ada: konfr konfro ontac ntacijija a g ledišta Sastanku Geološkog društva Amerike (Geological Society of America) u Nju Orleansu (New Orleans) prisustvovale su hiljade geologa. Predsedavajući na jednom zasedanju zasedanju je istakao istakao da je “krea“kreacionizam cionizam (nauka (nauka o stvaranju) stvaranju) pogrešna pogrešna nauka," nauka," i izjav izjavio io je da su “kreacionis “kreacionisti ti isto isto tako lažni lažni kao i lažne novačni novačnice”. ce”. Jedan J edan drugi drugi gov govorornikje rekao rekao da je “biblijski “biblijski katastrofi katastrofizam zam", ", naime naime geološ eološka ka tumačen tumačenja ja zasnovana na globalnom Potopu opisanom u Bibliji, “nepošten” i “gnusan gnusan.” .” Neko je pak izjavio izjavio da “ne treba dopustit dopustitii da nauka nauka zapadne u obmanu kreacionista.” Ovo je sa sam mo nekol nekoliiko od zabri zabrinutih nutih komentara komentara koje sam sam čuo.3 čuo.38 Mada je iznesen izneseno o nekolik nekoliko o navodnih navodnih dokaza u potporu potporu tim tvrdnjama, to nije bila bila obična obična naučna naučna dis diskusi kusija. ja. Nestala je slika slika o mirnom mirnom,, oprezno proračunatom proračunatom, u beli beli mantil obučenom naučniku. naučniku. Tu žestoku žestoku reakciju izazvala je delimično i Galupova (Gallup) anketa odraslih Ijudi u Ameri Americi ci koja je ukazala na to da mnog mnogo o Ijud Ijudii ne sledi sledi mišnjenje šnjenje zvanič zvanične ne nauke. nauke. Ukupno 44% 44% njih veroval verovalo o je da je Bog stvo stvori rio o čovečenst čovečenstvo vo u poslednjih poslednjih deset deset hiljada hiljada godina; drugih drugih 38% 38% verovalo erovalo je da Bog vodi razvoj Ijud judske vrste milionima godina; a samo 9% veroval verovalo o je u model po kojem je čovečans čovečanstvo tvo evolui evoluiral ralo o mili milionima godina i da da Bog u to nije nije bio umešan. umešan. Nekolici Nekolicina na nije nije im imala stav stav.. Galupova Galupova organizacija organizacija ponovil ponovila a je istu istu anketu još bar bar četiri četiri puta, puta, i rezultati rezultati su bili skoro skoro isti isti.3 .39 9 Izgleda da je većini većini Ijudi Ijudi tešk teško o da veruje da Ijudsko Ijudsko postoj postojanj anje e nema nema značenj značenje e ili ili sv svrhu, i da smo mi ovde ovde prosto slučajno. 19
Print document In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
Gore citirani kritički komentari o Stvaranju (kreacionizmu) ilustruju to kako je sadašnja klima mišljenja mnogih naučnika o Bibliji vrlo različita od klime mišljenja pioniraDownload moderne nauke. Ti pioniri su žarko Cancel And Print verovali verovali da je Bibli Biblija ja Božja Reč. Sad Sad naučnici naučnici govore govore o Bibliji Bibliji kao u sušti suštini ni bezv bezvrednoj rednoj mitolog itologijiji.i. Međutim, ovo ovo ne ne znači znači da naučnici viš više e ne veruj veruju u u Boga. Boga. Prisu risust stvov vovao ao sam sam jednom međunarodnom gelošgeloškom kongresu u Parizu. Kao specijal specijalni ni kulturni događaj povodom tog kongresa kongresa je u vel velikoj ikoj katedrali Notr Dam Dam (Notre Dame) Dame) upril upriličen konkoncert ce rt na orgulj orguljam ama. a. Prijatno Prijatno me me iznenad iznenadililo o kad kad sam prim primetio da su mnogi nogi geolozi molit olitveno veno klekli klekli kad su ušli ušli u katedralu. katedralu. Moralo Moralo bi bi se se pretposta pretpostaviti viti da većina njih njih veruje u Boga. Boga. Tu sli sliku možda kompli komplikuku ju ju različ ličita ita značenja Boga i religije ije. Neki naučnici ici otvoreno izražavaju svoje verovanj verovanje e u neku vrstu vrstu reli religije, a]i ne u Boga. Drugi rugi povlače oštru razliku između religije i nauke.40 Čovek može definisati religiju na mnog mnoge e načine, kakav je moralna ispravnost, ispravnost, itd, ali se se reč relig religija ija obično shv shvata ata kao služenje služenje jednom jednom ili više više bogov bogova. a. Mi ćemo ćemo nastaviti sa tim shvatanjem na umu. Koliko naučnika veruje u Boga? Mada se mogu naći svakakve brojke o tome u raznim publikacijama i nekontrolisanim mišljenjima na internetu, izgleda da da su su valjana dva dva istraživanja istraživanja obavlj obavljena ena u presprestižnom magazinu Nature. Nasumično je izabrano izabrano hiljadu hiljadu Ijudi Ijudi sa spiska naučnika iz Ame America rican Men Men anđ Women of S cience cience (Američki Ijud Ijudii i žene nauke) i upitano upitano o njihov njihovom om verovanju u Boga. Boga. Ali, Ali, šta šta mi mi podrazumevam podrazumevamo o pod Bogom? Bogom? Reč Bog može može značiti značiti mnoge noge različi različite te stvari. Da li je Bog lično lično biće, biće, je li On On princip, ili je, je, kako mi je to rekao jedan jedan od mojih mojih profesora profesora zoologije, Bog ustvari ustvari priroda? Za Za većinu Bog je Superiorno Superiorno Biće. Biće. U ov ovom istraživ istraživanju magazina agazina Nature, bilo je upotrebljeno vrlo vrlo usko tumačenj tumačenje e toga ko je Bog, Bog, koje nije podpodsticalo pozitivan odgovor. Oni naučnici koji su verovali u Boga morali su da potvrde: potvrde: “Veruj Verujem em u Boga Boga koji intel intelektua ektualno lno i osećaj osećajno no komukomunicira nicira sa čovečanstvom čovečanstvom,, tj. tj. u Boga Boga kome kome se čov čovek ek može može moli molititi očekujući očekujući odgovor. odgovor. Pod ’odgovoro ’odgovorom’ m’ podrazumevam više više o od d subjeksubjektivnog, tivnog, psihol psihološ oškog kog efekta moli molitve.” Ispitani Ispitani naučnici naučnici su mog moglili i da kažu da ne veruju u takvu vrs vrstu tu Boga, ili da ne znaju. znaju. Oko 40 40% ih je reklo reklo da veruj veruje e u vrstu Boga Boga opisan opisanu u gore, gore, koji koji odgovara odgovara na njihov njihove e moli olitv tve; e; 45% da ne veruje; eruje; a 15% 15% nije imalo jas asno no određeno uvereuverenje. nje.4 41 Verovatno i vi više od 40 40% veruje veruje u Boga, ali ne u vrstu vrstu Boga Boga kakva kakva je ograničena uskom uskom definici definicijom jom te ankete. J edan naučnik je napisa napisao o na margi argini svog svog anketnog anketnog list listić ića: a: “Veruj Verujem em u Boga, Boga, ali ne verujem da se može očekivati odgovor odgovor na molitvu.” molitvu.” Zanim animljivo jivo je da je to isp ispitiva ivanje, obavlje ljeno 1996. godine ine, bilo ilo isto kakvo je obavlje ljeno 80 godina godina ranije, sa pribli približno žno istim istim rezult rezultatim atima. a. Malo Malo nakon nakon istraživ istraživaanja iz 1996 1996.. godine, i članov članovima ima prestižne Nacoinalne Nacoinalne akademij akademije e 20
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need y to download it. Academ Academy of Sciences Sciences) ) su su postavljena postavljena
nauka nauka (National ista ista pitanja o njihovom njihovom verovanju verovanju u Boga. Boga. Samo 7% 7%je reklo reklo da veruje veruje u vrstu vrstu Boga koji odg odgovara ovara na molitve, olitve, kakav jDownload e defin definiisan sa nPrint u pitanju iz iz te anket ankete.4 e.42 2 Cancel And Zašto tako mali procenat članova A Akadem kademijije e veruje veruje u Boga? Boga? Izgleda da je u to umešano umešano više više fakt faktora. ora.4 43 Očekivano čekivano je da viši stepen pen speciali specializacij zacije e u nau nauci, ci, koji koji članovi članovi Akademij Akademije e imaju, imaju, teži da suzi suzi njihov pogled pogled na svet. Specij Specijali alizaci zacija ja može lako ograniči ograničiti ti čovekovo čovekovo gledište, gledište, naročito ako on ne gleda dalje dalje od od svog područja specijal specijaliizacije. zacije. Dal Dalje, elit elitiz izam am povezan povezan sa člans članstvom tvom u Akademij Akademijii može može odražava odražavati ti stav superiornos superiornosti ti i ponosa koji uspeh uspeh u nauci nauci lako rađa. rađa. Ta Takav ponos može biti u ošt oštrom kontrastu sa poniznošću i molit litvenim stavom stavom koji koji verovanje u Boga podsti podstiče. če. Ima ozbiljni ozbiljnih h sugesti ugestija ja4 44 da u Boga Boga veruje veruje više više članova članova Akadem Akademije ije nego nego što što ih je to priznalo, i da da sociolo sociološki ški faktori imaju imaju znatnu znatnu kompli komplikujuću kujuću ulogu. ulogu. Već dugo dugo postoji stav da čovek, čovek, da bi bi bio naučnik, naučnik, mora da ostane slobodan slobodan od religije. U vrem vreme tog ispi ispitivanja, tivanja, Akademij kademija a je pripremala pripremala jednu, jednu, a revidirala dirala drug drugu knjižicu knjižicu o tome da treba u škol školama ama podsticati podsticati učenje učenje o evolucij evolucijii nasuprot učenju o Stvaranju. Takv Takve e aktivnosti i glediš edište sig sigurno ne ne podsti podstiču zagovaranje zagovaranje vere u Boga. Boga. Nasupro Nasuprott tome, jedan jedan član član akademij akademije e nedav nedavno no se usudio da kritikuje kritikuje evoluci evoluciju ju u štampi, ističuči ističuči da je ona previš previše e fleksi fleksibil bilna na i često korišćena korišćena da se objasne suprotstavlj stavljena ena gledišta gledišta kakva kakva su agresivno agresivno i altruis altruističk tičko o ponašanje, kao i da ona malo doprinosi eksperimentalnoj biologiji.45 Tr Treba im imati u vidu da da Akademija pr predstavlja lja manje od od 2% 2% naučnika Američkim čkim Ijud Ijudima ima i že ženama nama nau nauke. ke. Kao takva, nabrojanih u Ameri takva, ona očito očito ne predstavlja mišlj išljenje enje naučne zajednice u celini, celini, u kojoj 40% 40% Ijudi veruje u Boga Boga koji odgovara odgovara na njihov njihove e mol molitve. itve. Ali zašto zašto se u naučnim naučnim udžbenicim udžbenicima, a, člancima člancima i medijskim medijskim prezentacijam prezentacijama a Bog skoro uopšte ne spominje? spominje? Ta nedoslednos nedoslednostt nesumnji nesumnjivo vo odražav odražava a averziju averziju koju sadašnji zvanični zvanični naučni naučni stav stav izgleda izgleda im ima prema prema relig religiji, iji, averziju averziju koja nije nije u skla skladu du sa verovanji verovanjim ma mnog mnogih ih naučnka. Faktori stava stava i društvenih okolnosti okolnosti koje ćemo ćemo kasnije kasnije razmotriti razmotriti verovatno verovatno najbolje objašnjavaju objašnjavaju tu nesaglasno nesaglasnost. st.4 46 Sa druge druge strane, naučnici naučnici i drugi drugi autoriteti iz Diskavery Instituta Instituta (Discovery (Discovery Insti nstitute) imaju vrl vrlo o značaj značajan an uticaj kroz knjige,4 knjige,47 7 predapredavanja i internet. Oni promoviš promovišu u ide ideju ju da mora da da postoji postoji neka vrsta inteligentnog inteligentnog dizajna za prirodu, prirodu, i ta ide ideja ja se se sv sve šire šire razmatra kao pokret “inteligentnog “inteligentnog dizajna” dizajna” ili “ID-a” “ID-a” koji koji stič stiče e popularnost. popularnost. Ali Ali vodeći naučnici se snažno opiru čak i najmanjoj sugestiji o nekoj vrsti America rican Boga. Boga. J edan evolucioni evolucionist sta a u nedavnom nedavnom broju broju časopi časopis sa Ame Scient S cientis ist t kaže kaže da je “uspeh ID ID pokreta pokreta do sada zastraš zastrašujući ujući.. U bar bar 40 država se ID smatra dodatkom dodatkom potrebnim potrebnim naučnom naučnom nastavnom planu u javnim ško škollama.”4 ama.”48 Nešto Nešto od atmosfere atmosfere tog tog spora spora može se 21
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need razm otrito izv idownload zveštaj eštajit. koji koji je Discove Discovery ry
osetit osetitii kad se Instit Institut ut podneo podneo Kongresu Kongresu SAD. SAD. Prezente Prezenteri ri sa sa tog instituta instituta su su naglas naglasililii da su tu “sam “samo o da bi bi otvo otvori rilili umov umove e koje elitno no naučno svešten sveštenst stvo vo drži drži zatvoreCancel elit Download And Print nim.”49 Nedavno Nedavno je jedan jedan naročit naročit incident incident u Kanzasu dalje dalje odrazio i sv sve veću veću važn važnos ostt koncepta intel inteliigentn gentnog og dizajna dizajna i pretnju koju on predpredstavlja stavlja po evoluci evoluciju. ju. Da bi bi procenilo procenilo šta treba uklj uključiti učiti u nastavni plan ja javnih škola, državno Ve Veće za obrazovanje (Board of Education ion} pozvalo alo je Ijud Ijude e na na nekoliko nekoliko dana diskusi diskusije je između između zagov zagovornik ornika a inteliinteligentnog dizajna i evoluci evolucije. je. Nažalost, Nažalost, evolucionis evolucionisti ti se nisu nisu pojavili pojavili na tim tim susreti susretima ma da bi bi se suočil suočilii sa zagov zagovorni ornicima cima inteligentnog inteligentnog dizajna. Ali zato su se se osetil osetilii slobodnim slobodnim da drže drže konferencije za štampu štampu izvan izvan tih susreta! susreta! Bojkot od strane evoluci evolucionist onista a vodila vodila je Američka Američka asociasoci jac jacija ija za napredak na nauke (A (American Ass Asso ociat iation ion for for th the Ad Advancement of Science} Science}, koja je najveća najveća opšta opšta naučna organi organizacij zacija a na svetu i izdaizdavač prestižnog časopis časopisa a Science. Kao razloge nepojavljivanja nepojavljivanja evo evolulu Science. Kao cionis cionisti ti su naveli naveli,, izmeđ između u ostalog, ostalog, da žele da da izbeg izbegnu nu slušanje slušanje “zbrkanih “zbrkanih gov govora ora i zbunji zbunjiv vanje šir šire e javnos avnosti”, ti”, i da im ima dovolj dovoljno no vrevremena da da se stvar stvar raspravi raspravi kasnije. kasnije. Međutim, Međutim, takvi profani izgov izgovori ori za nepojavlji nepojavljiv vanje ozbiljno ozbiljno ukazuju ukazuju na to koliko koliko je njihov njihova a stvar slaba. slaba. Je J edna čl članica Ve Veća je pr prokomentarisa isala da da je “doboko ra razočarana što što su oni izabrali zabrali da predstave svoju svoju stvar stvar u senci enci” ” i da bi bi “uživala “uživala slušajući ono što imaju da kažu na profesionalan, etičan način.”50 Kad se ospori ospori dominantni dominantni sekulari sekularizam zam nauke, nauke, razumljivo ljivo je da se evolucionisti mogu osećati neugodno.51 Više Više modernih naučnika naučnika i dalje dalje veruj veruje e u koncept da da je Bog stvorio svet za šest šest dana, dana, kako kako je to opisano opisano u Bibliji. Bibliji. J edna neda nedav vna knjiga, In Six Days: Why 50 scientists choose to believe in Creation (Za (Za šes šestt dana: dana: Zašto ašto je 50 naučnika izab izabralo ralo da veruje veruje u Stvaranje),5 Stvaranje),52 predstavlj predstavlja a eseje 50 50 naučnika sa doktorskim doktorskim diplomam diplomama, a, koji koji objašnjav objašnjavaju aju zašto zašto veruju u biblijs biblijski ki opis Stvaranja. Posvećenos Posvećenostt piopionira moderne nauke Bibliji i njenom izveštaju o Stvaranju i dalje postoji, toji, uprkos mnogo mnogo osporavanja osporavanja i komentara komentara od stran strane e vodećih naučnika. naučnika. Gov Govoreći o gore spomenutoj spomenutoj knji knjizi, zi, evolucioni evolucionista sta Ričard Dokins Dokins (Richard (Richard Dawkins} Dawkins} sa Oksfords Oksfordskog kog univerz univerziteta iteta u Engleskoj Engleskoj kaže da “nije “nije mogao mogao da zami zamisli sli da su su moguća moguća tako tako proizv proizvolj oljna na mišljemišljenja i samoobmana amoobmana."5 ."53 Na drugoj drugoj strani strani Atlanti Atlantika, ka, pokojni Stefa Stefan n Guld Guld (Stephen Gould} Gould}sa sa Harv Harvarda arda takođe je ism ismejao ejao disk diskusi usiju ju o Stvaranju. Stvaranju. Po njeg njegov ovom om mišljenj šljenju u nauka je dala dala vrl vrlo o adekvatne odgovore odgovore i bez Boga. Boga. On karakteri karakteriše še evoluci evoluciju ju kao “dokum “dokumentov entovanu anu koliko koliko je to i bilo bilo koji koji drugi drugi fenom fenomen en u nauci" i kao “jedan jedan od najvećih najvećih trij trijumfa umfa Ij Ijudskog udskog otkrića.”54 Borbeni rovovi se kopaju sve dublje. 22
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
Neki Neki se pitaju pitaju zašto, zašto, u ovom ovom dobu nauke, nauke, tolik toliko o Ijudi Ijudi u SAD veru je da je je Bog st stvorio Ijude. Nesumnjiv jivo je je da za to to ima mnogo razloga; ga; jedan jedan doprinoseći doprinoseći Cancel faktor faktor jeDownload i “iznenađujuće “iznenađu juće vel velik ik broj broj učitelja učitelja And Print biologije koji podržavaju kreacionizam.”55 Uz ovu izjavu izdavača časopisa The American Biology Teacher, u rubrici “Edukaciona zloupotreba” je objavljen objavljen i rezultat ispiti ispitiv vanja učitelj učitelja a biologije biologije u srednjim srednjim školama u raznim raznim državama. državama. Rezultati Rezultati pokazuju da izm između eđu 29 i 69% njih misli isli da “kreaci “kreacionizam onizam treba treba da se uči uči na čas časovima ovima nauke u javnim škola kolama”, ma”, a između između 16 i 30% zais zaista njemu njemu i uči. Bog nije mrtav na na tim tim naučnim naučnim časovima. Sa Sa druge druge strane, Nacionalna asocijac asocijacijija a učiteIja biologije (National Association of Biology Teachers) objavila je 1995. 1995. godine da je evolucija evolucija “nenadg “nenadgledan, ledan, bezli bezličan, čan, nepredv nepredvidi idiv v i prirodan proc proces es."5 ."56 6 Upotreba reči reči “nenadgledan” “nenadgledan” i “bezli “bezličan” je mnogima nogima sugerisa sugerisala la da Asoc Asocijijaci acija ja usvaja usvaja ateisti ateistički čki stav, stav, i zaprav zapravo o iznosi teološku teološku tvrdnju tvrdnju da ne postoji postoji Bog Bog. Pos Posle le dugih dugih rasprav rasprava, a, te uvredlj uvredljive ive reči povučene povučene su iz iz te izjav izjave, e, a neki neki izveštači izveštači iz javne štampe optužili su naučnike da kapituliraju pred kreacionistima. Situaciju komplikuje suptilna činjenica da je pitanje postojanja Boga tako nabijeno emocij emocijam ama a da mnog mnogii naučnici naučnici i drug drugii učenjaci učenjaci jednos jednos-tavno tavno ćute o tome. tome. Naučnici Naučnici se širok široko o razlikuju u miš mišljljenju enju po pitanju Boga. Boga. Korist oristiićemo ov ovaj izraz “pitanje Boga" s vremena vremena na vreme vreme kad budemo govorili o specifičnom pitanju da li Bog postoji ili ne.
Rastuće interesovanje za pitanje Boga To T okom poslednje decenije održano je više iše važnih konferencija ija o pitanju postojanja postojanja jednog ednog Planera Planera ili Boga. Boga. Naročito su važne važne bil bile e “Kosmos i stvaranje” (Cosmos and Creation) konferencija na Univerzitetu Kem Kembridž bridž (1994 (1994), ), “Čis “Čisto to Stvaranj Stvaranje” e” (Mere Creation) konferenci ja na Bajol jola (Biola) unive iverzite itetu (1996 996), “Nauka i duhovno traganje” je” (Science and the Spiritual Quest) konferencija u Berkli (Berkeley) kampu Univerziteta Kalifornija (1998), i “Priroda prirode” (Nature of Nature) Nature) konferencija konferencija na Bejlor Bejlor (Baylor) (Baylor) unive univerzitetu rzitetu (2000 (2000). ). Na tim susreti susretim ma, prezenteri prezenteri su bili prvoklasni prvoklasni naučnici naučnici,, a nekad nekad je učestovalo alo i nekoliko nekoliko nobelovaca. nobelovaca. Brojne druge druge konferencije konferencije na tu temu temu održane su i u drugim delovima delovima sveta. Mnoge ideje ideje se razmatraj razmatraju. u. Kad je u pitanju dominantno pitanje o postanku života, glavne ideje koje se razmatraju razmatraju su: su: (a) život je evolui evoluirao rao sam sam od sebe, Bog nije nije bio uključen (naturalistička evolucija); (b) postoji neka vrsta Intelig Inteligentnog dizajna; dizajna; (c) Bog je koristio koristio proces evolucij evolucije e (teistička (teistička evoluci evolucija); ja); (d) Bog je stvarao razne razne forme života milijardam milijardama a godina godina (progresivno (progresivno stvaranje); stvaranje); (e) Bog je sstvorio tvorio razne forme forme života pre nekonekoliko liko hiljada hiljada godina, godina, kako se to to podrazumev podrazumeva a u Bibliji Bibliji (nedavno (nedavno stvaranje). 23
Print document In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.
Postoji ostoji obilj obilje e dokaza o rastu zanimanja za za pitanje pitanje Boga. Boga. Dramaramatično tično rast raste e broj broj kursev kurseva a na temu odnosa nauke i relig religije. Dok Dok se pre samo nekoliko decenijaCancel u američkim visokog školstva Downloadinstitucijama And Print je jedva mogao naći ijedan tak takav ku kurs, u da današnjim nastavnim plan lanovima su stotine njih.57 Tome su nesumnjivo doprineli i podsticaji iz Džon žon Tem Templton plton fondacij fondacije e (John (J ohn Tem Templeton pleton Foundation). Foundation). Antologija ntologija (Kosmos, bios, bios, teos teos)5 )58 8 predstavlj predstavlja a prilog priloge e mno mno-Cosmos, Bios, Theos (Kosmos, gih istaknuti istaknutih h naučnika, uključu uključujući jući i preko dvadeset nobelovaca, nobelovaca, o nauci, religiji i postojanju Boga. Časopis Science Science,, verovatno najprestižniji nauč naučni ni časopis časopis na svetu svetu,, objav objavio io je 1997. 1997. godine diskusiju diskusiju pod nasl naslovom “Sc “Sciience ence and God: God: A VVarming arming Trend? Trend?"" (Nauka (Nauka i Bog: Bog: trend otopljavanja?")59 Toj diskusiji se ponekad pridružuju i odeljci sa vestima i pismima u nekim naučnim časopisima. Časopis Explorer Ame Američke asocijacije naftnih geologa (American Association of Petroleum Geologists) Geologists) je 2000. 2000. godine imao imao u uv uvodniku odniku članak koji koji je sugerisao da geolozi geolozi ostanu izvan izvan debata o Stvaranju Stvaranju zbog politike politike koja je u to uključen uključena, a, i zato zato što “će naučnik koji koji ode i raspravlj raspravlja a sa tim Ijudim Ijudima a biti progutan... progutan... Oni imaju svakakv svakakve e trikove trikove i izgovore izgovore koji kojima vas vas mogu ogu saples sa plesti ti,, ako ne znate njiho njihov vu takti taktiku ku.”6 .”60 Odgov dgovor or čitalaca čitalaca na taj uvodnik bio je ogromnom ogromnom većinom protiv protivan, ukazujući da nauka treba da je otvorenij otvorenija a prema prema raznim raznim idejama o Stvaranju Stvaranju ili ili Bogu.61 0 pitanju Boga Boga raspravlja se i u istraživanju istraživanju kosmosa. Kad se čuveni čuveni ruski as astronau tronautt Germ German an Ti Titov vratio sa sa svog svog putov putovanja, izjavio je da nije mogao da da nađe nika ikakve bogove; tražio je je anđele, le, i nije ije ih mogao ogao naći. On je bio samo 221 221 kilometar kilometar iznad iznad površine Zem Zemljlje. e. Kasnije asnije su, međutim, eđutim, Ijudi Ijudi sa sa Zemlje gledal gledalii kako Apolo Apolo astronauti astronauti na daljini od 386.000 km kruže oko Meseca i čitaju zadivljenoj publici prve prve reči reči iz Biblije, Biblije, “U početku stvori stvori Bog nebo i zemlju zemlju.” .” Diskusij iskusijii se čest često o pridružuje pridružuje i javna štampa. Jedan J edan bro brojj magazina agazina 1998. je celu naslov naslovnu nu stranu prekrio rečima rečima “Science “Science Newsweek iz 1998. Finds Finds God” (Nauka nalazi nalazi Boga), Boga), a mag magazin azin Time je 2006. godine na koricam koricama a iim mao naslov naslov “G “God vs. Sci Science” ence” (Bog nasuprot nauke). nauke). Magazini kao Christianity Today, New Scientist, Skeptic i Skep S keptticai icai često to rasprav raspravljljaju aju o pitanju nauke nauke i relig religije, ije, nekad nekad posvećujući posvećujući inquirer čes toj temi glavni deo broja. Ponekad su i neki vodeći naučnici opširno pisali o odnosu nauke i Bog Boga. Pol Dejvis Dejvis (Paul Davies Davies), ), profes profesor or teorijs teorijske ke fizik fizike e na Univerziniverzitetu Njukasl na Tajnu (New (Newcas castl tle e upon Tyne) Tyne) u Engleskoj, napisao napisao je popularnu knjigu God and the New Physics (Bog i nova nova fizika). fizika). On se se usudi usudio o da kaže kaže da “nauka nudi nudi sigurni sigurnijji put ka Bogu Bogu nego nego rel religija. gija.””62 Dejvis tu pazi pazi da ne identifi identifikuj kuje e preusko preusko Boga o kojem kojem govori govori.. U jednoj kasnijoj knjizi, on govori o “silnim dokazima da se 'nešto dešava’ iza svega svega toga toga.."63 "63 On dalje dalje podržava podržava tezu da naučnici mogu ogu biti reli24
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first ivanja need to objavlj objavljivan jadownload knjig knjigeit. ’Bog i nov nova a fizik izika’ a’,,
giozni: iozni: “Posl “Posle e iznenadil iznenadilo o me kad sam otkrio koliko mojih bliskih naučnih kolega praktikuje konvencional vencionalnu nu reli religiju giju.”6 .”64 Cancel Džon Polking Polki nghorn hornAnd (John (John Polking nghorne) horne) je proproDownload Print Polki veo 25 godina kao kao teorijski teorijski fizičar fizičar čestica čestica na Unive Univezitetu zitetu Kem Kembridž. bridž. Zatim se preorijentisao preorijentisao i postao teolog, teolog, a kasnije i koledž koledžski ski admini adminisstrator u Kembridžu. Kembridžu. Posve Posveti tio o se proučavanju proučavanju odnosa odnosa nauke nauke i teologiteologi je i objav javio više iše knjiga na tu temu. On veruje da Bog odr održava univerzum i da je aktiv aktivan u nj njemu, a i da olakš olakšava ava našu sl slobodu izbora. bora.6 65 I mnogi nogi drugi naučnici naučnici su su izrazi izrazilili svoje svoje verovanj verovanje e u Boga, i objavljeno je više zbirki takvih komentara.6 komentara.66 6
Nauka i raeiona raeionallni B og B iblij iblije e Postoji Postoji jedna fasci fascinantna nantna ideja ideja koja se promoviše promoviše već već pola veka, a koja osporava osporava navodni navodni kontras kontrastt izm između eđu nauke i Boga. Boga. Taj Taj koncept glasi glasi da se nauka razvila u zapadnom svetu naroči naročito to zbog njegov njegovog og jud judeo-hrišć išćansko skog za zaleđa. Drugim re rečima, umesto da da su nauka i Bog svetovi za sebe, nauka duguje duguje svoj nastan nastanak ak onoj onoj vrs vrsti ti Boga Boga kakva kakva je opisa isana u Bi Bibliji. iji. Ovu te tezu podržava impresivan broj učenjaka.67 Svetski Svetski čuveni čuveni fil filozof ozof Alf Alfred red Nord Nord Vajthed ajthed (North VV VVhitehead), hitehead), koji koji je predavao i u Kem Kembridž idžu i na na Ha Harvardu, pretpostavlja lja da da su su se se ideje moderne oderne nauke nauke razv razvile ile kao “nesvesni “nesvesni derivat srednjev srednjevekovn ekovne e teologiteologi je.”6 je.”68 Ko Koncept uređenog sv sveta kakav se za zaključuje na osn osnovu posto jan janja jed jednog jed jedino inog (monoteiza izam), racion ionalnog i dosled lednog Boga Biblije Biblije dao je osnovu za verovanje verovanje u uzročno-posledični koncept nauke. Mnog Mnogii nepredvidivi paganski paganski bogovi bogovi drugih kultura bili su su hirovi hiroviti, i tako tako se se nisu nisu poklapali sa sa doslednošću doslednošću koja omog omogućav ućava a posto jan janje nauke. R. G. Kolingvud (Collin lling gwood), koji je bio profesor metafizičke etafizičke filo filozofi zofije je na Univerzotetu Univerzotetu Oksford, Oksford, podržav podržava a ovaj ovaj koncept koncept ističući ističući da je verovanje verovanje da je Bog svem svemoćan oćan olakš olakšal alo o promenu promenu poglepogleda na prirodu sa nepreciznosti na preciznost,69 a preciznost se dobro uklapa sa tačnošću tačnošću koja se može može dobiti dobiti u nauc nauci.i. U Holandiji Holandiji je pokojpokojni Reij Reijer er Hukas (Hooykaas (Hooykaas), ), profesor profesor istori istorije je nauke na Univerzitetu Univerzitetu Utreht Utreht (Utrecht (Utrecht), ), takođe naglasio da je biblijsk biblijsko o stanovište doprinelo razv razvoju moderne nauke. nauke. Naročito Naročito je važan bio relativni relativni anti-aut anti-autori oritatarizam pothranji pothranjiv van Bibli Biblijom jom.. On je pomogao pomogao da se nauka oslobodi autoriteta autoriteta teologa. teologa.7 70 J edan od vodećih vodećih naučnika naučnika u ovoj ovoj oblas oblasti ti je Stenli Stenli L. Džekaj žekaj (Stanley (Stanley L. Jaki), J aki), koji koji je, je, uz doktorate iz fizike fizike i teologije, teologije, i profesor profesor na Siton Siton Hol (Seton Hall) univerzitetu univerzitetu u Nju DžersiDžersi ju (N (New J ersey sey). Džekaj ošt oštrroumno is ističe da da su su hin hind du, kine ineska, majanska, ska, egipats egipatska, ka, vavilons vavilonska ka i grčka kultura sve imale, imale, u raznim merama, početke u nauci, koja se, međutim završil završila neplodno. On to pripipripisuje suje nedostatku verovanja verovanja u racionalno racionalnost st univerzum univerzuma, a, karakteristi karakterističčnom nom za te kulture. J udeo-hriš udeo-hrišćanska ćanska tradicija tradicija Biblije Biblije dala je racionalracional25
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first need to download it.tanak neophodnu za nastana nas k nauke. nauke.7 71
nu vrstu Boga Boga Paradoks aradoksal alno no je da Boga, Boga, koji koji je možda sami uzrok nastanka nauke, nauke, sada tekuči sekularni stav nauke sasvimCancel odbacuje. Download And Print Ne možem možemo o reći reći da je širok široko o prihv prihvaćeni aćeni koncept uzročne v veze eze između Boga judeo-hrišćanske tradicije i moderne nauke nesumnjiva činjeni činjenica; ca; ali prihv prihvaćenost aćenost te ideje prosto pokazuje pokazuje da nema veli velike ke razlike razlike izm između nauke i vrste vrste Boga Boga opisane opisane u Bibli Biblijiji.. Taj Taj Bog Bog je božanbožanstvo uzroka i posledice, posledice, i dosledan je, a to se dobro poklapa sa naunaukom.
Zakl Zakljjučni komen komenttari Pioniri Pioniri moderne nauke, kakvi kakvi su bili Kepler, Bojl i Njutn, Njutn, predano predano su verov verovali ali u Boga i Bibliju. Bibliju. Oni nisu videli nikakav konfl konflikt ikt izm između Boga Boga i nauke, nauke, jer jer je On stvo stvori rio o principe nauke. nauke. Očito čito je da veliki eliki naučnici mogu ogu verovati verovati u Boga koji koji je aktiv aktivan u prirodi. Otada je došl došlo o do razdv razdvajanja putev puteva. a. Nauka Nauka je otišl otišla a svo svojijim m putem putem, izolujući izolujući se se od religij religije, e, i pokušavajući da odgov odgovori ori na mnoge noge stv stvari, ari, uključujući uključujući i duboka pitanja našeg našeg porekla i sv svrhe, bez ikakvog ikakvog spominj spominjanja anja Boga. Boga. Mada mnog mnogii naučnici naučnici veruju u Boga, Boga, za sada sada je on u sušti suštini ni isklj isključen učen iz svih svih naučnih naučnih tumačenja. tumačenja. Savremeni vodeći vodeći naučnici naučnici su naročito odredili odredili ton za nauku odvojenu odvojenu od Boga. Na jedan naročiti način je vremenom došlo došlo do redefinisanj redefinisanja a prakse nauke, nauke, i to je vrlo vrlo važna važna stvar, koja se mora im imati na umu. umu. Generalno, eneralno, nauka nauka se sm smatra proučavanjem proučavanjem činjenica činjenica i objaš objašnjenja njenja o prirodi, ali detalj detaljii te definicij definicije e mog mogu u dram dramati atično čno varirati. arirati. Kad su se se postavljali postavljali temelji moderne nauke, oni koji su proučavali prirodu (naučnici) zvali su se se istoričari istoričari prirode prirode ili filozofi filozofi prirode, prirode, a Bog Bog za kog koga se smatral smatralo o da je aktiv aktivan u prirodi prirodi slavlj slavljen en je u naučnim naučnim spisima. spisima. On se često često nazivao Stvoritel Stvoriteljjem svega. svega. On je uspost uspostavio avio zakone prirode prirode i bio bio deo naučnog tumačenja. tumačenja. Božja Božja važnost je u nau nauci ci postepeno opala, naročito sredinom 19. veka. Sad postoji snažan trend u praksi nauke da isklj isključi Boga, Boga, i ako pokušate da Ga uključite, uključite, to to se smatra nenanenaučnim. učnim. Bog je jedostavno jedostavno isklj isključen učen po definicij definiciji.i. To glediš ledište te zatvara zatvara vrata nauci koja otkriv otkriva Boga. Boga. Tako nauka nije otvoreno traganj traganje e za istinom stinom,, i to može može dovesti do greške, reške, naročito naročito ako Bog postoji! postoji! U ovoj ovoj raspravi raspravi mi uzim uzimamo amo da naučnik naučnik treba treba da bude otvoren otvoren prema prema mogućnos mogućnosti ti da Bog postoji postoji, i da da nauka treba da bude bude otvoreno otvoreno traganje traganje za objašnjenji objašnjenjim ma, sledeći sledeći činjenic činjenice e iz iz prirode prirode ma ma kuda kuda to vodivodilo. Naš cilj cilj je da nađemo nađemo isti istinu, nu, a ne da uklopimo svoje zaključke zaključke u jed jednu usku definiciju nauke. Na narednim st stranama generalno lno ćemo smatrati smatrati nauku, nauku, kako je gore gore rečeno, proučavanj proučavanjem em činj činjeni enica ca i tumačenja o pri prirodi. rodi. Osnovno pitanje pitanje koje koje ćemo ćemo raspraviti u posledposled26
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first zašto needto to download to zaš nauka naukait. sada bira da da iskl isključi juči
njem poglavlju poglavlju je Boga Boga iz svog domena objašnjenja. Poslednjih Poslednjih decenija došl dCancel ošlo o je do izv izvesnog esnog trenda otopljavanja otopljavanja odnoDownload And Print sa prema prema relig religiji i Bogu Bogu u nauci, nauci, i pitanje Bog Boga a se ozbiljno ozbiljno razm razmatra, što odražava neke o od d načina načina na koje koje su su nauka i Bog delovali delovali zajedzajedno u prošlo prošlost sti.i. Dalje, alje, Bog opisan opisan u Bibliji Bibliji je dosledan, dosledan, racionalan Bog koji koji se dobro poklapa poklapa sa uzročno-posl uzročno-posledični edičnim m princi principim pima a nauke. nauke. U stvari, u smislu smislu fundamentalni fundamentalnih h racionalnih racionalnih pristupa, pristupa, Bog Bog i nauka nauka nis nisu u tako različiti, različiti, i jaz koji koji je nastao između između nauke nauke i Boga Boga zaslužuje zaslužuje da da bude premošćen. Literatura
1. Einstein A. 1950. 1950. Out of my later years. New York: Philos Philosophical ophical Library Library, p 26. 26. 2. Manuel FE. FE. 197 1974. 4. The relig religion of Isaac Isaac Newton, Newton, Ox Oxford: ford: Ox Oxford ford University University Press, Press, at the Clarendon Clarendon Press, Press, p 6. 3. VV VVestfall RS. 1993 1993.. The life life of Isaac Isaac Newton. Newton. Cambridge: Cambridge: Cambridge Cambridge Universi University ty Press, Press, p 18. 18. 4. VVestfall RS. 1980 1980.. Never Never at rest: rest: A biography biography of Isaac Isaac Newton. Newton. Cambridge: Cambridge: Cambridge Universi University ty Press Press.. 5. More LT. 193 1934. 4. Isaac Isaac Newton: Newton: A biography biography. New York: Dover Dover Public Publicati ations, ons, Inc., p 97. 6. More LT. 193 1934. 4. Isaac Isaac Newton: Newton: A biography biography. New York: Dover Dover Public Publicati ations, ons, Inc., p 106. 7. Christi Christianson anson GE. 1984. 1984. In the presence of the Creator: Isaac Isaac Newton Newton and and his tim times. New York: The The Free Press, Press, p 193. 193. 8. Christi Christianson anson GE. 1984. 1984. In the presence of the Creator: Isaac Isaac Newton Newton and and his tim times. New York: The The Free Press, Press, p 194. 194. 9. Christians Christianson on GE. GE. 1984. 1984. In the presence of the Creator: Isaac Isaac Newton Newton an and his tim times. New York: The The Free Press, Press, p 197. 197. 10. (a) Dampier WC. 1949. 1949. A Flistory Flistory of Science: Science: And its relati relations ons with phiphilosop losophy hy & religion, 4th 4th editio edition. n. Cambridge: At the Universi University ty Press Press,, p 159; (b) Westf estfal alll RS. 1993 1993.. The life life of Isaac Isaac Newton. Cambridge: Cambridge Cambridge Universi University ty Press, Press, p 276-286. 276-286. 11. Westf Westfall all RS. 1993. 1993. The life life of Isaac Isaac Newton. Newton. Cambridge: bridge: Cambridge Cambridge Universi University ty Press, Press, p 134. 12. Puni Puni naziv naziv ove ove rasprave rasprave je: Philos Philosophiae ophiae naturalis naturalis principia mathem mathematica. 13. Dam Dampier WC. 1949. 1949. A His History tory of Science: Science: And And its relations relations with with philosophilosophy & relig religion, 4th edition. edition. Cambridge: Cambridge: At the Universi University ty Press Press,, p 154. 14. More LT. 193 1934. 4. Isaac Isaac Newton, a biography biography.. New York: Dover over Publicati Publications, ons, Inc., p 287. 15. Newton Newton I. 1686, 1686, 1934. 1934. Mathem Mathematical principles principles of natura naturall philosophy philosophy and and His sy system stem of the world. orld. Translated Translated into English English by Andrew Andrew Motte in 1729, 1729, revised revised translati translation on by Florian Cajori. Berkeley Berkeley, Los Angeles: Angeles: University of California Press, Press, p 544. 27
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first needNewton: to download Isaac Is aac Newton : A it.biography biography, New York:
16. More LT. 19 1934 34.. Dover Dover Publicati Publications, ons, Inc., p 390-391. 17. Videti, ideti, na primer, neke od ovih ovih sugestija sugestija u: Manuel FE. FE. 1968. 1968. A portrait portrait Cancel Download And Print of Isaac Isaac Newton. Newton. Cambridge, MA: The Belknap Press Press of Flarvard University Press. 18. Dampier ampier WC. 1949. 1949. A History of Science: Science: And And its relations with philosophy phy & relig religion, 4th 4th edition. edition. Cambridge: At the the University University Press, Press, p 160. 160. 19. Kako je citirano citirano u: u: Mill Miller er DC. DC. 1928. 1928. Newton Newton and optics. optics. In: The His History tory of Science Society: Society: Sir Sir Isaac Newton, 1727-192 1727-1927, 7, A bicentenary bicentenary evaluation evaluation of his work. work. Baltim Baltimore: The Willi illiams ams & Wilkins ilkins Company pany, p 15. 20.. Mill 20 Miller er DC. 1928. 1928. Newton Newton and and optics. optics. In: The The His History tory of Science Science Society Society:: Sir Sir Isaac Isaac Newton, 1727-192 1727-1927, 7, A bicentenary bicentenary evaluation evaluation of of his work. work. Baltim Baltimore: The Willi illiams ams & Wilki ilkins ns Company, p 15. 21.. Gray P. 1999. 21 1999. The most im important people people of the millenium millenium.. Time 154(27):139-195. 22. Brewster Brewster D. D. 1885. 1885. Memoirs Memoirs of of the the life, life, writi writing ngs, s, and and discoveries of Si Sirr Isaac Isaac Newton, Volume Volume 2, Reprinted (1965 (1965)) from from the Edinburgh Edition. Edition. New Yo York, London: J ohnson Reprint int Co Corporation ion, p 347 347. 23. (a) Chris Christianson tianson GE. 1984. 1984. In the presence presence of the Creator: Creator: Isaac Isaac Newton and his tim times. New York: The The Free Press, Press, p 355; 355; (b) Manuel Manuel FE. FE. 1974. 1974. The relig religion of Isaac Isaac Newton. Newton. Oxford: Oxford: Oxford University Press, Press, at the Clarendon Press, Press, p 6, 61. 24.. Manuel FE. 1974 24 1974.. The religion of Is Isaac aac Newton, Newton, Ox Oxford: ford: Ox Oxford Universi University ty Press, Press, at the the Clarendo Clarendon n Press, Press, p 116-125. 25. Newton I. 1773. 1773. Observation bservations s upon upon the prophecies of Daniel and the apocalypse apocalypse of St. J ohn. London: London: Printed by J Darby and T Browne. 26. Westfall estfall RS. 19 1993 93.. The The life life of Isaac Isaac Newton. Newton. Cambridge Cambridge:: Cambridge bridge University University Press, Press, p 30 301,3 1,303. 03. 27. Christianson Christianson GE. 1984. 1984. In the presence of the the Creator: Isaac Isaac Newton Newton and his times. New York: The The Free Press, Press, p 225. 225. 28. Manuel Manuel FE. 1974. 1974. The religion of Isaac Isaac Newton. Newton. Oxford: Oxford Universi University ty Press, Press, at the Clarendon Clarendon Press, Press, p 53. 29. Turnb Turnbull ull WH, editor. 1961. 1961. The correspondence of Isaac Isaac Newton, Newton, Volum Volume e III, III, 1688 1688-169 -1694. 4. Cambridge: bridge: At At the Universi University ty Press, Press, p 229-230. 229-230. 30. Newton I. 1686, 1686, 1934. 1934. Mathem Mathematical atical principles principles of natural natural philos philosophy ophy and and His sy system stem of the world. orld. Translated Translated into English English by Andrew Motte Motte in 1729, 1729, revised revised translati translation on by Florian Cajori Cajori.. Berkeley Berkeley,, Los Angeles Angeles:: University of California California Press, p 544. 31. Kako je citirano citirano u: Manuel Manuel FE. FE. 1974. 1974. The religion of Isaac Newton: Newton: Oxford: ford: Oxford ford Universi University ty Press Press,, at at the Clarendon Pres Press, s, p 104; 104; from Yahuda Yahuda MS. 15. 3, fol. 46r. 32. Dampier ampier WC. 1949. 1949. A History History of Science: Science: And And its its relations relations to philosophy philosophy & relig religion, 4th 4th edition. Cambridge: bridge: At the Universi University ty Press, Press, p 127. 33. Manuel Manuel FE. 1974. 1974. The religion of Isaac Isaac Newton. 1973 1973.. Oxford: At the Clarendon Press, Press, p 61. 34. Pascal Pascal B. B. 1952. Pensdes. Pensdes. In: Pascal B. The prov provincial letters; letters; Pensdes; scientif scientific ic treati treatises ses.. Trotter WF, translator. translator. Great Books of the Western World Series. Series. Chicago, Chicago, London: London: Encyclopedia Encyclopedia Britannica, p 270. 28
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first .need download 1949 1949. A to History Histor y ofit.Science: Science: And And its relations relations
35. 35. Dampier WC. with with philosophilosophy & relig religion, 4th edition. edition. Cambridge: At the University University Press, Press, p 140. 36. 36. Manuel FE. FE. 1974. 1974. The relig religion of Isaac Isaac Newton. Newton. Ox Oxford: Oxford Oxford Universi University ty Cancel Download And Print Press, Press, at at the Clarendo Clarendon n Press, Press, p 33. 37. 37. Nordenskiold Nordenskiold E. 1928, 1928, 1942 1942.. The history history of biolog biology y: A survey survey. Eyre LB, LB, translator. translator. New York: Tudor Tudor Publishi Publishing ng Co. p 206, 206, 207. 207. 38. 38. Za Za dalje dalje komentare komentare videti: Roth AA. AA. 1983 1983.. Where Where has the science science gone. gone. Origins 10:4849. 39. Videti: http:/ http:/ / www.gallup. .gallup.com com// poll/ content content// default.aspx default.aspx?ci= ?ci=19 1942 42 . Viewed, iewed, June J une 2005. 2005. 40. 40. Gould SJ . 1999. 1999. Rocks of ages. ages. New York: York: The Library of Contemporary Contemporary Th Thought. 41. 41. Larson EJ, EJ, Witham L. 1997 1997.. Scienti Scientists sts are still still keeping keeping the faith. faith. Nature Nature 386:435436. 42. 42. Larson Larson EJ, EJ, Witham Witham L. 1998. 1998. Leading scientis scientists ts still still reject God. Nature Nature 394:313. 43. 43. Za opšti opšti pregled pregled nekih nekih faktora faktora povezanih povezanih sa ovim pitanjem, pitanjem, videti: Pearcey NR. 2004 2004.. Total Total truth: Liberating Liberating Christiani1y from its its cultural captivity. ity. Wheaton, Wheaton, IL: Crossway Crossway Books, Books, p 97-121. 97-121. 44. 44. Za Za dalju diskus diskusijiju u videti: Larson EJ, EJ, Witham Witham L. 1999 1999.. Scienti Scientists sts and Religion Religion in Am America. Scientific Scientific American 281(3):88 281(3):88-93. -93. 45. 45. Skell PS. 2005. 2005. Why do we inv invoke Darw Darwin? The The Scienti Scientist st 19(16):10 19(16):10.. 46. 46. Videti Videti poglavlja poglavlja 7,8. 47. 47. Neke od od mnogih nogih značajnih značajnih publi publikacij kacija a su: (a) Behe Behe MJ. MJ . 1996 1996.. Darwin’s black box: box: The biochemical challenge challenge to evolutio evolution. n. New York: Touchstone; Touchstone; (b) Dem Dembski WA. WA. 2004 2004.. The design design revolution: Answering the toughest quest question ions s about intelligent intelligent desi desig gn. Downers owners Grov Grove, e, IL: lnterVarsi lnterVarsity ty Press; Press; (c) Dembski WA. 1999. 1999. Intell Intelligent igent design: design: The The bridge betw between een science science & theolog theology y. Downers Grov Grove, e, IL: lnterVarsity Press. Press. (d) (d) Johnson J ohnson PE. 200 2000. 0. The wedge edge of truth: Split Splittin ting g the foundations foundations of of naturalism naturalism.. Downers Grov Grove, e, IL: lnterVarsity Press: Press: (e) Johnson Johnson PE. 1991. 1991. Darwin on on trial. trial. Downers owners Grov Grove, e, IL: IL: lnterV lnterVarsi arsity ty Press: Press: (f) (f) Wells ells J. J . 2000 2000.. Icons of evoluti evolution: on: Science Science or myth? Why Why much of what we we teach about evolution evolution is is wrong. wrong. Washington, Washington, DC: Regnery Publi Publishing shing,, Inc. 48. 48. Shipm Shipman P. P. 2005. 2005. Being stalked stalked by intelli intellig gent desig design. American Scienti Scientist st 93:500-502. 49. Videti: http:/ http:/ / www.atheists.org .atheists.org// flash.line/ evollO evollO.ht .htm m. Viewed, Viewed, J une 2005. 50. Assoc Associated iated Press release, Topeka Topeka,, KA, KA, May 9, 2005. Videti: Videti: http: http:// / www.cbsne .cbsnew ws.com/ s.com/ stories/ stories/ 2005/ 05/ 09/ nation national/ al/ main693896.shtm ain693896.shtml . Pregledan Pregledano, o, Jun J une e 2005. 51. 51. Za sveobuhvatan sveobuhvatan pregled pregled dela dela ove ove arg argumentaci umentacije, je, videti: Dembski WA. 2004. 2004. The desig design revolution: Answering Answering the toughest questi questions ons about inte intelllliigent design. design. Downers Downers Grove, Grove, IL: lnterVarsi lnterVarsity ty Press Press.. 52. 52. Ashton Ashton JF, J F, ed. ed. 1999. 1999. In six six days: Why Why 50 sci scientists entists choose choose to beli believ eve e in creation. creation. Sy Sydney, London: New Holland Publ Publiishers (Austral (Australia ia)) Pty Ltd. 53. 53. Dawkins R. 2000 2000.. Sadly, Sadly, an honest creationis creationist. t. Free Free lnquiry 21(4):7-8. 21(4):7-8. 54. 54. Gould Gould SJ. SJ . 1999. 1999. Dorothy orothy, it’ it’s s really really Oz. Time Time 154(8):5 154(8):59. 9. 29
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll need to download it. actice: 200 2001. 1. first Educational malpracti alpr ce: Why do so
55. 55. Moore Moore R. many biol biology teachers endorse endorse creationism. creationism. Skeptical lnquirer 25(6):3 (6):38^ 8^3. 56. 56. Larson EJ, EJ, Witham L. 1999. 1999. Scie Scienti ntists sts and religion in America. Scienti Scientifi fic c Cancel Download And Print American 281(3):88-93. 57. 57. Larson EJ, EJ, Witham L. 1999. 1999. Scie Scienti ntists sts and religion in America. Scienti Scientifi fic c American 281(3):88-93. 58. 58. Margenau Margenau H, H, Varg Varghese hese RA, RA, editors. editors. 1992. 1992. Cosmos, bios, bios, theos: Scien Scienti tists sts reflect reflect on science, science, God, and the origins of the universe, universe, life, life, and Homo sapiens sapiens.. La Salle, Salle, IL: Open Open Court Publi Publishi shing ng Company ompany. 59. 59. Easterbrook G. G. 1997. 1997. Sci Science ence and and God: God: A warming trend? Science Science 277:890-893. 60. 60. Brown D. 200 2000. 0. Quiet agend agenda a puts science science on defense, creation debate evolves evolves into politic politics. s. Am American Associ ssociati ation on of Petroleum Geologis Geologists ts Explorer Explorer 21(l):20-22. 61. 61. Videti Videti deset deset pisama pisama u: u: Readers’ Readers’ Forum. 2000 2000.. Am American Ass Associ ociati ation on of Petroleum Geologist Geologists s Explorer Explorer 21(3):32 21(3):32-37. -37. 62. 62. Davies P. 198 1983. 3. God God and and the new physi physics cs.. New York: Sim Simon and Schuster, p ix. 63. 63. Davies P. 1989 1989.. The The cosmic blueprint: New discoverie discoveries s in nature’s creative abilit ability y to order the universe. New York, London: Touchstone, p 203. 203. 64. 64. Davies avies P. 1992 1992.. The mind of God: God: The The scienti scientifi fic c basis basis for for a rational rational world. orld. New York, London: Simon & Schuster, Schuster, p 15. 65. 65. (a) Giberson KW. 2002. 2002. Bottom-up apologist: apologist: John J ohn Polking Polkinghorne-p horne-parti article cle physi physicis cist, t, Gifford Gifford lecturer, Tem Templeton Prize Prize-w -winner, and and parish parish priest. Chris Christianit tianity y Today Today 46:64 46:64-65. -65. (b) (b) Polking Polkinghorn horne e J. J . 1990. 1990. God’s God’s action in the world. CTNS CTNS Bulletin 10 10{2):l-7; ):l-7; see also: also: (c) Polkinghorn Polkinghorne e J . 1986. 1986. One One world: the interaction of of science science and theology. London: London: SPCK; SPCK; (d) (d) Polking Polkinghorn horne e J. J . 1989. 1989. Science Science and creation: creation: the search for understandin understanding g. Boston: Boston: New Science Science Librar Library y; (e) Polki Polking nghorne horne J . 1989. 1989. Science Science and and prov providence: God’s God’s interaction with the world, world, Boston: New Science Science Library Library. 66. 66. Neki Neki prim primeri eri su: (a) Ashton Ashton JF, J F, editor. 2001 2001.. The God God factor: 50 scientis tists and academic academics s explai explain n why why they they believ believe e in God. God. Sydney Sydney, Auckland: uckland: Th Thorson sons, Harper Collin llins s Publis lishers, Austr stralia lia; (b) Asht shton JF, JF, ed. 1999. In six days: days: Why 50 sci scientists entists choose choose to believ believe e in creation. Sydne Sydney y, London: London: New Holl Holland and Publishers Publishers (Australia) (Australia) Pty Ltd; Ltd; (c) Barrett EC, Hs Hsher her D, D, editors. editors. 1984. Scientists who believe: 21 tell their own stories. Chicago: Moody Press; (d) Mott N, editor. 1991. Can scientists believe? Some examples of the attitude attitude of scienti scientists sts to religion. religion. London: London: Jam J ames es & J ames; ames; (e) Richardson Richardson WM, et al., editors. 2002. 2002. Science Science and and the spiritual quest: New essay essays s by leading leading sci scientists entists.. London, London, New York: Routledge. Routledge. 67. 67. Za jedan skorašnji skorašnji osvrt, videti: Stark R. 2003 2003.. For the glory glory of God: God: How How monotheism onotheism led to reform reformati ations, ons, science, science, witch-hu itch-hunts, nts, and and the end of slavery. Princeton, Princeton, NJ, NJ , Ox Oxford: Princeton Princeton University Press Press,, p 147-15 147-157. 7. 68. 68. Whitehead Whitehead AN. 192 1925. 5. Science Science and the modern modern world. London: London: Macm Macmilillan lan & Co., Co., p 19. 69. 69. Colling Collingw wood RG. 1940. 1940. An essay essay on metaphy metaphysi sics. cs. Oxford and London: London: Clarendon Press, p 253-255. 30
Print document
In order to print this document from Scribd, you'll first2. needRelig to download it.d the rise 197 1972. Reli gion and an rise of modern modern
70. Hooykaas R. 70. science. science. Grand Rapids, Rapids, Ml: Ml: VVilli illiam am. B. Eerdmans Publis Publishing hing Company, pany, p 98 98-162 -162.. 71. (a) J aki SL. SL. 1974. 1974. Science Science and and creation: From From eternal cycl cycles es to an osciloscilCancel Download And Print lating lating universe. New York: Science Science History History Publicati Publications; ons; (b) J aki SL. SL. 1978. 1978. Th The road of scien ience and th the wa ways to God: The Giffo ifforrd Lectures 1974-1975 and and 1975-19 1975-1976. 76. Chica Chicag go, Lond London: on: University of Chicago Chicago Press; Press; (c) J aki SL. 2000 20 00.. The savior savior of sci science. Grand Rapids, Rapids, Ml, Ml, Cambridge: Cambridge: VVilli illiam am B. Eerdmans Eerdmans Publis Publishing hing Company, pany, p 9-48.
31
