Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija “Visan”, Beograd Predmet: Anatomija
Anatomija egzokrini pankreas -seminarski rad-
entor:
!tudent:
Pro"# dr Petrovi$ Bojana
%orana &ragin '(-V)(*'+
!uoti.i, &e.emar, (*'+ *
!adr/aj '# Pankreas#######################################################################################################################################( (# 0unk.ija pankreasa######################################################################################################################+ 1# !truktura pankreasa#####################################################################################################################2 +# Pankreasni sok#############################################################################################################################3 4# Proteaze pankreasnog soka##########################################################################################################5 4#' Amilaza pankreasnog soka##################################################################################################'* 4#( 6ipaze pankreasnog soka#####################################################################################################'* 4#1 7egula.ija sekre.ije pankreasnog soka################################################################################'' 2# loga pankreasa#########################################################################################################################'1 8# Poreme$aji "unk.inisanja pankreasa##########################################################################################'+ 3# %aklju9ak###################################################################################################################################'4 3# 6iteratura####################################################################################################################################'2
'
'# Pankreas Pankreas je jedinstvena /lezda jer ima i egzokrinu i endokrinu ulogu# ao produkti endokrine sekre.ije poznato je nekoliko hormona: insulin, glukagon, somatostatin, pankreasni polipeptid, amilin# ;nsulin i glukagon imaju klju9nu ulogu u metaolizmu metaolizmu i zato je pankreas organ ez koga je /ivot nemogu$# Produkt egzokrine sekre.ije pankreasa je pankreasni sok#
!lika '# Pankreasa =>uštera9e? Pankreas =guštera9a? le/i u krivini dvanaestopala9nog .reva, iza donjeg dela /elu.a i izgleda kao "laša koja le/i postran.e# od mnogih ria pankreas je rasut u vidu mnogorojnih /lezdanih 9vorova u .revnoj mezenteri#
(
Pankreas ima dve "unk.ije: '# 6u9i pankreas pankreasni ni sok u kome kome su sna/ni sna/ni enzimi enzimi u neakti neaktivnom vnom stanju stanju koji koji su potre potreni ni za razlaganje ugljneih hidrata, proteina i masno$a a aktiviraju se dospe$em u duodenum (# ontroliše nivo še$era u telu pan.reas# !vakog dana 9ovekov pankreas proizvede od '(** '4** kuika istre, ezojne te9nosti koja se naziva guštera9ni sok, koji niz guštera9in kanal dospeva u dvanaestopala9no .revo Pankreas po9inje da proizvodi svoje sokove 9im hrana dospe u usta# @o je samo preliminarna priprema i kada kisela kaša doe u kontakt sa $elijama dvanaestopala9nog .reva koje proizvode hormone, lu9i se još sokova# &vanaestopala9no .revo u krv lu9i dva hormona koja deluju na pankreas: sekretin , pankeozimin# !astoji se od: •
glave =.aput pan.reatis? sa produ/etkom =pro.essus un.inatus?
•
srednjeg dela, tela =.orpus pan.reatis? i
•
duga9kog, su/enog dela, repa =.auda pan.reatis?#
@e/ine je izmeu 4* i '4* g# &oro je zašti$ena i smeštena duoko u gornjem delu stomaka, retroperitonealno, u visini drugog lumalnog pršljena iza /elu.a i dvanaestopala9nog .reva, neposredno ispred ki9me#
1
(# 0unk.ija pankreasa >uštera9a oavlja dvostruku ulogu: •
izlu9uje sokove potrene za preradu hrane u .revima, koji se mešaju sa /u9i iz jetre# @o je egzokrina "unk.ija guštera9e
•
u krv lu9i hormone, koji deluju u drugim delovima tela, što predstavlja endokrinu "unk.iju guštera9e#
Cgzokrina "unk.ija se ogleda u lu9enju pankreasnog soka koji se preko Virsungovog izvodnog kanala izliva u nishodni deo dvanaestopala9nog .reva# Pored ovog glavnog izvodnog kanala postoji još jedan pomo$ni, p omo$ni, !antorinijev izvodni kanal# Virsungov Virsungov kanal k anal se naj9eš$e sjedinjuje sa glavnim /u9nim putem =&u.us .holedo.hus?# Da mestu gde se ovi izvodni kanali ulivaju u silazni deo duodenuma postoji mala izo9ina =papilla duodeni?, oko koje se nalaze miši$na vlakna, koja grade
&nevno pankreas 9oveka izlu9i oko (*** ml soka#
tripsin,
•
himotripsin,
•
lipaza i
•
amilaza#
Cgzokrini pankreas sekretuje još i "os"olipazu, elastazu i rionukleazu# @ripsin i himotripsin u9estvuju u varenju proteina pa se izlu9uju u neaktivnom oliku, kao tripsinogen i himotripsinogen, da i se aktivirali tek kada dospeju u tanko .revo# @o su takozvani zimo zimoge geni ni enzi enzimi mi## Prvo Prvo se pomo$ pomo$uu .rev .revne ne ente entero roki kina naze ze akti aktivi vira ra po9e po9etn tna, a, mala mala koli koli9i 9ina na tripsinogena pa zatim on aktivira preostalu koli9inu kako tripsinogena tako i himotripsinogena# 6ipaza se, takoe, izlu9uje u neaktivnog oliku, a aktivira se tek u tankom .revu pomo$u /u9i =stvara se u jetri i preko /u9nih kanala dospava u duodenum?# 6ipaza deluje samo na emulgovane masti, a da i se one emulgovale neophodna je /u9# /u 9# Amilaza Amilaza razla/e skro# +
Postoje tri "aze u regula.iji lu9enja pankreasnog soka: •
Ee"ali9na "aza: miris hrane, ukus hrane, izgled jela - vizuelna komponenta izaziva lu9enje pankreasnog soka preko dejstva nerva vagusa ali hormon hole.istokinin uti9e na ove pro.ese
•
Feluda9na "aza - širenje zida /elu.a pod uti.ajem hrane aktivira vagus, a takoe i pokree peristalti9ku rak.iju =peristaltika? =peristaltika? uz pomo$ ezuslovnih re"leksa#
•
Erevna "aza
6u9enje pankreasnog soka vrši se samo posle dospevanja hrane u duodenum, a svoj maksimum dosti/e dosti/e tri sata po unošenju unošenju hrane# @o lu9enje lu9enje je pod uti.ajem hormona sekretina sekretina koga stvaraju /lezde tankog .reva kada sadr/aj iz /elu.a dospe u njega# !ekretin iz tankog .reva krvlju dospeva u pankreas gde izaziva lu9enje pankreasnog soka ogatog vodom i ikaronatima# Da lu9enje ovog soka uti9e još jedan hormon, hole.istokinin-pankreozimin#
4
1# !truktura pankreasa
!lika (# ;zgled i struktura pankreasa %og olakšavanja opisa guštera9a je podeljena u 9etiri dijela: glava, vrat, tijelo i rep# >lava pankreasa je prošireni deo /lezde kojeg z desna oavija zavoj duodenuma E olika do gornjih mezenteri9nih krvnih /ila# Gvrsto pripada na medijalnu stranu silaznog i horizontalnog dela dvanaestopala9nog .reva# Pro.essus uni.atus, produ/etak in"eriornog dela glave guštera9e širi se medijalno u levo, posteriorno od v# mesenteri.ae superior#
2
Glava pankreasa polo/ena je posteriorno na v# .avi in"erior, desnoj a# renalis i v# renalis, te levoj
v# renalis# Da svom putu prema duodenumu, /u9ovod le/i u useku na posterosuperiornoj površini glave i okru/en je tkivom guštera9e# Vrat Vr at gušterače je kratak ='#4 do ( .m? i le/i preko v# mesenteri.ae mesenteri.ae superior, koja "ormira "ormira usek na
njegovoj posteriornoj površini# Anteriorna površina vrata, prekrivena peritoneumom, prijanja na pilorus /elu.a# V# V# mesenteri.a superior pridru/uje se v# spleni.ai posteriorno od vrata guštera9e te "ormira v# portau# Telo gušterače le/i lijevo od gornjih mezenteri9nih krvnih /ila, prelazi preko aorte i 6( kralješka
posteriorno od ursae omentalis# Anteriorna površina tela guštera9e prekrivena je peritoneumom, le/i na dnu ursae omentalis i 9ini deo le/išta /elu.a# Posteriorna površina tela guštera9e nije prekrivena peritoneumom i u dodiru je s aortom, a# mesenteri.om superior, levom nadure/nom /lijezdom, te levim uregom i renalnim krvnim /ilama# Rep guštera9e nalazi se ispred lijevog urega, u liskom odnosu s hilusom slezene i "leHurom
.oli sinistrom# 7ep je relativno pokretan i prolazi izmeu slojeva splenorenalnog ligamenta sa spleni9nim krvnim /ilama# Vrh repa je tup i superiorno orijentiran# Glavni gušteračin odvod, du.tus pan.reati.us ili Iirsungov vod, po9inje na repu i te9e kroz
parenhim /lezde do glave guštera9e tu skre$e in"eriorno i prili/ava se /u9ovodu# Ve$inu vremena, glavni guštera9in odvod i /u9ovod ujedinjuju se kako i stvorili kratku, proširenu ampullu hepatopan.reati.au =Vater?, koja se otvara u silazni dio dvanaestopala9nom .revu na mestu velike duodenalne papillae# najmanje (4J slu9ajeva, odvodi se otvaraju u duodenum odvojeno# !"inkter du.tusa pan.reati.usa =oko završnog dela du.tusa pan.reati.usa?, s"inkter /u9ovoda =oko završetka /u9ovoda? i hepatopankreati9ni s"inkter =
8
+# Pankreasni sok Pankreasni sok je te9nost alkalne reak.ije, pK je oko 3, zog velike koli9ine ikaronata koju sadr/i# sadr/i# &nevno se izlu9i izlu9i ' do '#4 l pankreasnog pankreasnog soka# !ok ima dve komponente: vodeni rastvor rastvor elektrolita i enzimsku komponentu# Vodenu odenu komponentu komponentu sekret sekretira iraju ju epitel epitelne ne 9elije 9elije koje koje ola/u ola/u lumina luminalnu lnu pov površi ršinu nu kan kanala ala##
on.etra.ij on.etra.ijee DaL i L su sli9ne onima u plazmi# >lavni anjoni su KE<1 i E6-, njihova kon.etra.ija u pankreasnom soku variraju re.ipro9mp- !elre.ija KE<1 zavisi od pK sadr/aja u duodenumu i raste sa pove$anjem kiselosti# Voda Voda se kre$e na osnovu osmotskog gradijenta#
!lika 1# !ekra.ija ikaronata u pankreasu Enzimsku Enzimsku komponentu komponentu pankreasnog soka sintetišu a.inusne $elije#
digestiju svih va/nih sastojaka hrane#
!lika +# Cnzimi pankreasnog soka 3
4# Proteaze pankreasnog soka Proteaze Proteaze su najzastupljeniji najzastupljeniji enzimi pankreasnog pankreasnog soka# >lavne proteaze pankreasa pankreasa su: tripsin, himotripsin, karboksipeptidaze i elastaze#
tripsi tripsinoge nogen, n, himotr himotrips ipsino inogen gen , prokar prokaroks oksipe ipepti ptidaz dazaa i proela proelasta staze# ze# Cnzimi Cnzimi se u a.inus a.inusnim nim $elijama nalaze u sastavu zimogenih granula koje su smeštene u apikalnim delovima $elije# Broj granula se pove$ava izmeu oroka,a posle oroka njihov sadr/aj se prazni egzo.itozom# Tripsinogen se spe.i"i9no aktivira u duodenumu pod uti.ajem enzima enterokinaza# &rugi naziv
ovog ov og enzima enzima je enteropeptidaza#
polipeptidne lan.e u manje peptide# aroksipeptidaze su egzopeptidaze koje spe.i"i9no odvajaju aminokiseline sa E-teminalnog dela reptida# Clastaze hirolizuju elastin i druga proteine#
5
4#' Amilaza pankreasnog soka amilazu u koja se izlu9uje u aktivnoj "ormi#
prema supstratu kao i ptijalin pljuva9ke, tj .epa unutrašnje N '-+ glikozidne veze skroa do maltoze, maltotrioze i razli9itih dekstrina# Pored skroa, ova amilaza hidrolizuje glikogen i ve$inu drugih slo/enih ugljenih hidrata, izuzev .eluloze#
!lika 4# Amilaza pankreasnog soka
4#( 6ipaze pankreasnog soka pankreasnom soku prisutne i lipaze, enzimi koji razgrauju masti# >lavne lipaze pankreasa su tria.ligli.erol lipaza =pankreasna lipaza?, holesterolestar hidrolaza i "os"olipaza A (# Pankreasna Pankreasna lipaza razgrauje trigli.eride do ( sloodne masne kiseline i monogli.erida# Kolesterolestar hidrolaza hidrolizuje estre holesterola do holesterola i sloodnih masnih kiselina# 0os"olipaza A( razgrauje "os"olipide# Aktivira je tripsin# Pored navedenih, u pankreasnom soku se nalaze i rojni drugi enzimi, npr Mrionukleza i deoksirionukleaze koje .epaju 7D, onosno &D do sloodnih mononukleotida“#
'*
4#1 7egula.ija sekre.ije pankreasnog soka %a pank pankrea reass je karakt karakteri eristi sti9no 9no da je sekre. sekre.ija ija vode vodene ne i enzims enzimske ke kompone komponente nte nezavi nezavisno sno regulisana po sadr/aj proteina u pankreasnom soku mo/e da varida od 'J do '*J# !ekre.ija je prvenstveno pod hormonskom kontrolom# lavni hormoni koji u9estvuju u regula.iji sekre.ije su sekretin i EE#
!lika 2# Kormonska kontrola sekre.ije pankreasnog soka Sekretin stimuliše sekretnu aktivnost epitelnih $elija kanala ,preko .AP kao drugog glasnika, i
pove$ava lu9enje velike zapremine vodene komponente soka ogate o gate KE<1-# CC deluje deluje preven prevenstv stveno eno na a.inus a.inusne ne $elije $elije preko preko EaLL kao drugog drugog glasni glasnika ka i stimul stimuliše iše
sekre.iju enzimske komponente tj# malu zapreminu pankreasnog soka ogatu proteinima# EE nema direktno delovanje na epitalne $elije kanala, ali poten.ira delovanje sekretina na njih# ;sto tako sekretin ima slao delovanje na a.inusne $elije, ali poten.ira delovanje EE#
''
!ankreasna sekre"i#a , kao i /eluda9na, mo/e da se podeli u tri "aze: "e$aličnu# gastričnu i intestinalnu% eu euti tim# m# za razl razlik ikuu od /elu /eluda9 da9no nogg soka soka,, sekr sekre. e.ij ijaa pan pankr kreas easnog nog soka soka je
najite najiteziv zivnij nijaa u intest intestina inalno lnojj "azi,a "azi,a ini.ir ini.irana ana je sastav sastavom om himusa himusa u duod duodenum enumuu i po9 po9etn etnom om jejunumu# @ako @ako pove$ama kon.etra.ija KL =pK =pK O +#4? +#4? stim stimul uliš išee sekr sekre. e.ij ijuu sekr sekret etin inaa iz duode du odena naln lnih ih endok endokri rini nihh $eli $elija ja u krv krv, dok pep pepti tidi di i odre odreen enee amin aminok okis isel elin inee =tri =tripo poto to"a "ann i "enilalanin?, kao i sloodne masne kiseline i monogli.eridi stimulišu sekre.iju EE#
!lika 8# Parasimpatikusna kontrola sekre.ije pankreasnog soka Dervna kontrola egzokrine sekra.ije pankreasa je rza i kratkotrajna# A.h ima sli9no delovanje kao EE# EE# EE, EE, pored pored hormon hormonsko skogg delova delovanja nja,, aktivi aktivira ra i parasi parasimpa mpatik tikusn usnuu inerva inerva.ij .ijuu za pankreas preko uti.aja na a"erentna vlakna vagusa# Aktiva.ija simpatikusa imhiira sekre.iju pankreasa,ali najverovatnije indirektno , izazivaju$i vazokonstrik.iju i redukuju$i protok krvi kroz /ljezdu#
'(
2# loga pankreasa !ekreti guštera9e sadr/e enzime velike va/nosti za varenje# 6u9enje tih enzima kontrolišu delom re"leksni mehanizmi a delom gastrointestinalni hormoni sekretin i kole.istokinin# &eo guštera9e koji lu9i poankreati9ne sokove je zapravo alveolarna /lezda koja sli9i /lezdama slinovni.ama# >ranule koje sadr/e proavne enzime =zimogene granule? nastaju u stani.ama i otpuštaju se egzo.itozom s vrha stani.a u lumen guštera9inih vodova# >uštera9in sok je alkalan =azi9an? =azi9an? te ima visoku kon.entra.iju kon.entra.iju KE<1- iona# &nevno se lu9i oko '4** m6 pankreati9nih pankreati9nih sokova# Fu9ni i intestinalni sekreti su takoer neutralni ili alkalni, te ti sekreti zajedno neutrališu /elu9anu kiselinu, povišuju$i pK sadr/aja dvanaestog pala9nog .reva na 2#* do 8#*# &o vremena kada humus dosegne jejunum, njegov pK je gotovo neutralan, no intestinalni sadr/aji su retko alkalni# Poten.ijalna opasnost otpuštanja male koli9ine tripsina u guštera9u je o9ita - rezultat i io lan9ana lan9ana reak.i reak.ija ja gde enzimi enzimi koje koje guš gušter tera9a a9a proizv proizvodi odi varenj varenjuu samu samu guš gušter tera9u# a9u# !toga !toga nije nije iznenaenje da guštera9a normalno sadr/i inhiitore tripsina#
'1
8# Poreme$aji "unk.inisanja pankreasa '# Akutno zapaljen zapaljenje je pankreasa pankreasa =pankreat =pankreatitis itis akuta?# akuta?# Postoje Postoje razli9i razli9ite te "orme: "orme: •
serozni,
•
egzudativni,
•
hemoragi9ni,
•
nekroti9ni
(# Kroni9no Kroni9no zapaljenje zapaljenje pankrasa-pan pankrasa-pankreat kreatitis itis .hroni.a .hroni.a 1# 7ak, 7ak, kar kar.i .ino nom m pank pankre reas asaa +# Ade Adeno nom m endok endokri rinog nog pan pankr kres esa: a: •
insulinom
•
glukagonom
•
gastrinom =!indrom %olinger-Clison?
•
V;P-om, B;P-azoaktivni intestinalni peptid
•
!omatostatinom
4# 7azvojn 7azvojnee anomali anomalije je pank pankrea reasa: sa: •
podeljeni pankreas =pankreas divisum?
•
prstenasti pankreas =pankreas anulare?
•
ektopi9ki pankreas
2# &ijae &ijaetes tes tip tip jedan jedan =diaet =diaetes es mellit mellitus us tp tp ;?
'+
3# %aklju9ak Pankreas ili guštera9a je veoma va/an organ u našem organizmu# Po histološkom sastavu pankreas je /lezda, nalazi se u trušnoj duplji i nije paran organ# Pankreas je /lezda i sa unutrašnjim i sa spoljašnjim lu9enjem# Pankreas najlakše mo/emo lo.irati tako što $emo spojiti pala. i mali prst desne ruke i ispraviti ostala tri prsta, prisloniti prisloniti vrh pal.a i malog prsta na pupak i okrenuti prste na levu stranu, i polo/aj naše šake $e iti upravo tu gde je i pankreas smešten u truhu# Cgzokrina uloga pankreasa se ogleda u lu9enju enzima# %a razliku od 6angerhansovih $elija, druga vrsta $elija koja 9ini pankreas stvara enzime i pankreasnu te9nost# Pankreas Pankreas stvara stvara nekoliko nekoliko veoma va/nih hormona, hormona, insulin, insulin, glukagon, glukagon, somatostat somatostatin in i pankreasne pankreasne polipeptide i digestivne enzime koji poma/u lakše varenje i kvalitetniju asorp.iju hranjivih stvari iz namirni.a# Cnzimi koje stvara pankreas poma/u rastvaranje proteina, proteina, ugljenih hidrata i masti#
'4
3# 6iteratura '# @rpina., @rpina., &: Kistol Kistologija, ogija, u$a štamp štampe, e, Beograd, Beograd, (**' (# Qeran, , , Dada: Pokretne Pokretne i nepokret nepokretne ne $elije $elije - uvod u histologi histologiju, ju, !avremena !avremena administra.ija, Beograd, '554# 1# aruši$ aruši$ A#, A#, Anatomi Anatomija ja 9ovjeka, 9ovjeka, edi.in edi.inska ska naklada, naklada, (**(# +# oore #, Elini.all Elini.all
'2
