Anatomija CNS A

Univerzitet u Banjoj Luci Medicinski fakultet

Funkcionalne zone kore velikog mozga ( primarni, senzitivni i asociaconi centri) Brodmann-ova polja kore mozga

Mentor:

Student: Snjeana Tubi Br.indexa: 1331/2010

Funkcionalne zone modane kore

Modana kora se moe podeliti na primarne, sekundarne i asoc ijativne oblasti, od kojih svaka moe imati vie razliitih polja. Podruja kore odgovorna za elementarne osete, podruja u kojima se zavrava( Äprojektuje³) glavnina neurona III odgovarajuih senzitivnih i ulnih puteva, nazivaju se  primarna senzorna polja. Drugoj grupi kortikalnih podruja pripadaju motorna polja, koja kontroliu elementarne motorne funkcije i daju glavninu vlakana kortikospinalnog i kortikonuklearnog puta. Oblasti modane kore u kojima se vri sloena obrada vie razliitih vrsta informacija koje esto pristiu iz drugih kortikalnih podruja, nazivaju se asocijativna podruja kore. Asocijativna polja, koja vre kordinaciju, uporeivanje, analizu, predvianje i supramodalnu integraciju su kod oveka vrlo prostrana. Sekundarna polja se nalaze oko primarne senzorne( receptivne) oblasti, pa se zovu i sekundarna senzorna polja. Ona dobijaju aferentna vlakna iz odgovarjue primarne oblasti iz talamusa. Uz primarno motorno polje se nalaze premotorno polje, motorno govorno polje i suplementarno motorno polje. Sva navedena polja su bilateralna, tj. nalaze se i u desnoj i levoj hemisferi. Polje u jednoj hemisferi je gotovo uvek funkcionalno dominantno u odnosu na isto polje suprotne hemisfere. Ovja fenomen se naziva lateralizacija funkcija. Leva hemisfera je kod veine ljudi ( denjaka) dominantna za mnoge vane funkcije.

Senzorna polja

Primarno somatosenzitivno polje( area 3, 1 po Brodmann-u) obuhvata najvei deo gyrus  postcentralisa i zadnju treinu lobulus paracentralisa. U njemu se zavrava ju aksoni neurona III medijalnog lemniskusa, spinotalamikog i trigeminotalamikog put a. Ovi aksoni potiu od neurona iz nukleus ventralis poseterolateralisa talamus-a. Unutar   primarnog somatosenzornog polja postoji somatotopska organizacija. To znai da su  pojedine take predstavljene odgo varajuim takama unutra primarnog senzornog polja. Raspored zastupljenosti pojedinih delova tela u gyrus postcentralis-u je takav da su gore,  prema ivici hemisfere oblasti za natkolenicu, pa idui nanie, oblasti za karlicu, trbuh, grudni ko, pa jo nanie oblast za rame, podlakticu i aku. Ispod ovih oblasti, blie  parijetalnom operkulumu je oblast reprezentacije glave-lice, jezik, farinks i larinks. Na medijalnoj strani hemisfere, kora zadnje treine lobulus paracentra lis-a je oblast reprezentacije stopala i podkolenice. Simbolikim predstavljanjem i povezivanjem oblasti zastupljenosti pojedinih delova tela u senzitivnoj ko ri dobija se ema koja lii na deformisanog i umanjenog oveuljka, koji se naziva senzitivni homunkulus.

Sekundarno somatosenzorno polje(SS II) nalazi se du gornje usne Silvijusovog leba u operkulumu parijetalnog renja. Smatra se da se tu zavrava najvei broj vlakana nociceptivnog senzibiltiteta ( bola). Primarno vidno polje je area striata ( area 17 ili V1) najveim delom zauzima madijalnu, a daleko manje i spoljanju stranu okcipitalnog renja. Area striata je dobila svoj naziv po golim okom vidljivoj beloj liniji (striata Generii) unutar sive mase njene kore. U ovom  polju se zavravaju neuroni IV optikog puta. Area striata obuhvata dno i zidove sulcus calcarinus-a, kao i uzane delove kore cuneus-a i gyrus lingvalis-a. Sekundarna vidna polja okruuju areu striatu. To su parastriatno podruje( area 18) i  peristriatno podruje ( area 19). Sekundarna polja su odgovorna za identifikaciju i razumevanje osobina posmatranog objekta. Pri emu dolazi do po vezivanja razliitih elementarnih optikih utisaka ( svetlost, boja, po kret i sl.) Primarno akustiko polje (area 41 i deo aree 42) obuhvata najvei deo Heschl-ovih vijuga. U kori ovog polja postoji tonotopska organizacija. Sekundarno akustiko polje obuhvata deo aree 42 i 22. Primarna olfaktivna polja zauzimaju preteno prepiriformnu i piriformnu koru. Primarno gustativno polje smatra se da obuhvata najnie delove gyrus poscentralis-a i susedne delove parijetalnog operkuluma i insule. Primarno vestibularno polje nije tano lokalizovano kod oveka. Neki autori smatraju da se ono nalazi u gyrus temporalis superior-u, u neposrednoj blizini auditivnog polja, a drugi pretpostavljaju da lei u najrostralnijem delu sulcus intraparietalis-a.

Motorna polja

Primarno motorno polje obuhvata Brodmann-ovu areu 4. Ono poinje na medijalnoj strani hemisfere, u prednje dve treine lobulus pracentralis-a, a zat im se prostire du gyrus paracentralis-a, suavajui se prema Silvijevom lebu. Mnog i delovi ovog polja odgovorni su za voljne pokrete pojedinih delova tela. Raspored unutra primarne motorne kore je somatotopski, tj. takav da odreene miie ili grupe miia suprotne strane tela inerviu odreene grupe neurona unutar ove oblasti. To znai da ove grupe neurona na neki nain reprezentuju Äsvoje³ miie. Vlakna iz kore prednje dve treine lobulus  paracentralis-a namenjena su inervaciji miia stopala i potkolenice. Na sa moj ivici hemisfere je polje za reprezentaciju miia natkolenice, a ventralno se reaju polja za miie trbuha, grudnog koa, ruke, vrata i glave. Neposeredno rostralno od donjeg dela  primarnog motornog polja nalazi se motorno podruje za govor ( Broca area). Ovo, Brokino polje , obuhvata pars opercularis i deo pars triangularis-a ( area 44 i 45) donje eone vijuge ( gyrus frontalis inferior) i to kod veeg broja ljudi sa leve strane. Kod oteenja ovog podruja javlja se poremeaj govora u vidu motorne afazije, bolesnik zna ta hoe da kae, ali to ne rezultira jasnim i razumljivim govoro m.

Premotorno polje ( area 6) se prua u vidu trake ispred primarnog motornog polja na spoljanjoj strani hemisfere. Deo ove zone se nalazi n a unutranjoj strani hemisfere isred lobulus paracentralis-a, naziva se suplementarno moto rno polje (SMA) i znaajno je za  planiranje i zapoinjanje pokreta. U zadnjem delu srednje eone vijuge ( gyrus frontalis medius) nalazi se frontalno ono  polje ( deo aree 8), koje ima ulogu u po kretima oiju.

Asocijativna

polja

U asocijativnim oblastima modane kore dolazi do povezivanja impulsa iz vie kortikalnih polja, kako senzitivnih i senzorjelnih, tako i motornih i u njima se vri multimodalna i supramodalna integracija. Supramodalana integracija je najue povezana sa gnostiikim i simbolikim funkcijama koje su osobina oveijeg mozga. Jedno od najvanijih asocijativnih polja nalazi se na tromei patijetalnog, okcipatalnog i temporalnog renja. Ovo podruje obuhvata gyrus supramarginalis ( area 40) , gyrus angularis ( area 39), i zadnji deo gyrus temporais superior-a ( Wernicke-ovo polje- area 22). Gyrus angularis i gyrus supramarginalis zajedno grade lobulus parietalis inferior. Ovaj deo hemisfere je od izuzetne vanosti za procese govora, itanja, pisanja i vizuospecijalne orentacije. Oteenjem Wernicke-ove go vorne oblasti nastaje poremeaj govora nazvan senzorna ( Wernicke-ova) afazija. Sluh je ouvan, ali postoji nerazumevanje tueg govora.  Na zadnoj strani temporalnog renja u o blasti gyrus occipitotemporalis lateralis-a, nalazi se oblast koju neki nazivaju polje za prepoznavanje lica. Naime, kod obostranog, ali izolovanog oteenja ovog kortikalnog podruja, postoji nemogunost prepoznavanja  poznatih osoba, ak i lanova prodice. Prefrontalno asociajtivno polje obuhvata najvei deo frontalnog renja ( area 8.9, 10, 11 i 12 kao i aree 45 i 46) i ini gotovo jednu etvrtinu celokupne modane kore. Ova, Ä  prefrontalna kora³prema delu gde se nalazi moe se podeliti na lateralni, medijalni i ventrali deo. Prefrontalna kora je reciprono povezana sa pojedinim delovima mozga, naroito sa drugim oblastima kore, zatim sa hipotalamuso m i mediodorzalnim jedrom talamusa. Ovo podruje je izuzetno znaajno za procese miljenja, prosuivanja, motivacije i emocija kao i planiranje ponaanja.