ekvivalentnom odnosu. (ktivna /metaboli=ka6 adsorpcija predstavlja ulazak anjona u eliju na bazi energije osloboEene iz (@5$a. 5renosioci anjona kroz polupropustljivu membaranu su citozomi. 10. aktori koji "ti!" na "svajanje i sadržaj hranljivih elemenata.
Baktori koji uti=u na usvajanje jona suC 1. temperatura F pove=avanjem temperature poveava se i usvajanje hranljivih materija. #. svetlost F svaka biljna vrsta ima svoj zahtev prema intenzitetu i kvalitetu svetlosti. A. reakcija zemlji?nog rastvora /p6 F zaki?eljavanjem se bolje usvajaju anjoni, a alkalizacijom katjoni. 4. koncentracija jona F poveavanjem koncentracije jona se poveava i usvajanje jona iz zemlji?nog rastvora. . odnos i antagonizam F poDeljno je da svih 17 elemenata ima u ravnomernoj koli=ini. . aeracija zemlji?ta F razli=ite biljne vrste imaju razli=ite potrebe za aeracijom zemlji?ta /leguminoze > #0", dok pirina= <1"6. Unutra?nji aktori koji uti=u na usvajanje su C +orenov sistem koji treba da je zdrav, razvijen i dubok i aza razvia biljke gde se biljka razvojem poveava do odreEene granice. 19. )loga azota " 'romet" materije. Oblii azota " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka inedostatka azota " bilji.
(zot je jedan od rasprostranjenijih elemenata. *adrDaj azota u prizemnoj atmoseri je 78", dok je u zemlji?tu zastupljen 0,0A F 0,A". %d ukupnog sadrDaja azota u emlji?tu -7$-8" nalazi se u organskom, a #$A" u mineralnom obliku /) 4 i )%A6 pristupa=nom za biljke. !iljke mogu da koriste organski azot /urea, aminokiseline, amidi i dr.6 kao i elementarni azot /)#6 iz atmosere /leguminoze6. *adrDaj azota u suvaj materiji je oko 1," / varira 0,$ "6. nakuplja se u generativnim organima, odnosi se prinosom biljaka. (zot je konstitutivni element, ulazi u sastav brojnih organskih jedinjenja C aminokiselina, belan=evina, nukleinskih kiselina, nukleotida, amina, vitamina i dr. 5romoter je rasta i ravia biljaka. ma nezamenljivu ulogu u metabolizmu biljaka, uti=e na usvajanje drugih elemenata, daje biljci otpornost na niske temperature, uti=e i na voddni reDim biljaka. !iljke azot koriste tokom cele vegetacije, a najvi?e u azi ormiranja generativnih organa. !iljke azot iz zemlji?ta iznose u velikim koli=inama, od 0 F A00 kgHha, zavisno od biljne vrste. a biljke nisu poDeljne ni suvi?ne ni male koli=ine azota u zemlji?tu. *imptomi suvi?ka azota su C bujnost, stablo duDe, listovi duDi, deblji, so=niji, mehani=ka tkiva mek?a sklona poleganju, manja otpornost prema su?i i niskim temperaturama, produDena vegetacija, nakupljanje nitrata. *imptomi nedostatka azota suC smanjen rast vegetativnih organa, stablo krae, listovi krai, tanji, manji, zatim hloroza i nekroza starijih listova, gube hloroil, Dute i su?e se. +oren se izduDuje, ormira se manji broj korenovih dla=ica, kod Dita je manje bokorenje, skrauje se vegetacioni period, smanjen prinos i kvalitet proizvoda. 1. )loga fosfora " 'romet" materije. Oblii fosfora " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka i nedostatka fosfora " bilji.
*adrDaj ukupnog osora u zemlji?tu iznosi od 0,1 F 0,#". U zemlji?tu se nalazi u organskom obliku /#0$40"6 i u neorganskom obliku /0$80"6. mineralni osor je vezan u obliku osata (l, Be, a. !iljke mineralni osor koriste u oksidnoj ormi i to u obliku jona ortoosorne kiseline A5%4 i piroosorne kiseline 45#%8. )a usvajanje osora uti=u p, koncentracija osora, azot, temperatura i dr. U biljci je veoma pokretan, a u zemlji?tu je slabo pokretan. *adrDaj osora u suvoj biljnoj materiji iznosi 0,1$1" i nakuplja se u generativnim organima.
Bosor je konstitutivan element koji ulazi u sastav nukleotida /(@5, (95, (256, ima vaDnu ulogu u sintezi i transormaciji uglenih hidrata, masti, belan=evina i dr. UlaKi u sastav nukleinskih kiselina /9)+ &)+6 i nukleoproteida, u=estvuje u sintezi proteina i osolipida. ma posebnu ulogu u konverziji energije, nakupljanju i prenosu energije u biljkama, u=estvuje u regulaciji metaboli=kih procesa, promoter je rasta korena i sazrevanja. 5oveava otpornost biljaka prema niskim temperaturama, bolestima i poleganju. 5otreba za osorom se javlja na po=etku vegetacije. !iljke iz zemlji?ta iznose osor u velikim koli=inama, zavisno od biljne vrste od 0$100 kgHha. Butin je oblik osora koji se nakuplja u zrnu u obliku rezerve. a biljke nisu poDeljne ni suvi?ne ni premale koli=ine osora u zemlji?tu. *imptomi suvi?ka osora su C retko se javljaju, zbog vezivanja sa (l, Be, a, antagonisti=ki se pona?a prema n, Be, a, !, 2n veDe ih i izaziva nedostatak. *imptomi nedostatka osora su C javljaju se na jako kiselim i jako alkalnim zemlji?tima, mlado li?e zaostaje u rastu, dobija crvenkastu do tamnocrvenu boju, listovi nekrotiraju, su?e se i otpadaju. *manjen je rast korena i smanjen je prinos i kvalitet proizvoda. )edostatak osora se javlja na po=etku vegetacije u vidu crvenila lista kod biljaka poreklom iz toplijih krajeva. 2. )loga s"m'ora " 'romet" materija. Oblii s"m'ora " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka i nedostatka s"m'ora " bilji.
*umpor je dosta rasprostranjen element u prirodi, njegov sadrDaj u zemlji?tu iznosi 0,0" a u atmoseri varira. U zemlji?tu se nalazi u organskom obliku /belan=evine, aminokiseline, ermenti i dr.6 i to 80$-0" a u mineralnom obliku 10$#0". biljke sumpor iz zemlji?ta usvajaju u anjonskom obliku *%4#$, iz atmosere *%#. 9obro je pokretan po ksilemu, po loemu je ne?to sporiji. *umpor se transportuje iz starih listova u mlaEe listove, i sadrDaj sumpora u suvoj biljnom materiji iznosi 0,1$". *umpor je konstitutivni element, ulazi u sastav aminokiselina, prostih i sloDenih belan=evina, ermenata i drugih specii=nih jedinjenja. Uti=e na bubrenje koloida i regulaciju vodnog reDima, takoEe ima uticaja i na otosintezu, to jest sadrDaja pigmenata. &ast i razvie biljaka kao i kvalitet plodova. !iljke sumpor iznose od 10$0 kgHha. *imptomi nedostatka sumpora su C javljaju se na najmlaEim listovima, Duto$zelena boja /hloroza6, slab rast, izduDeni koren. *imptomi suvi?ka C retko se javljaju, jedino oko velikih industrijskih centara. #* je toksi=an Lkisele ki?eL. 21. )loga kalij"ma " 'romet" materije. Oblii kalij"ma i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka i nedostatka kalij"ma " bilji.
*adrDaj ukupnog kalijuma u zemlji?tu je naj=e?e 1$#", od ukupne koli=ine kalijuma oko -8" nije pristupa=no biljkama, a svega 1$#" je pristupa=no biljkama. !iljke kalijum usvajaju u neorganskom obliku + I$jona. ntenzivno usvajanje se de?ava u najranijim azama rastenja i razvia. +alijum se brzo preme?ta iz starih listova u mlade, prvi znaci nedostatka kalijuma maniestuju se na ivicama starih listova. +alijum je dominantan katjon u biljkama, sadrDaj kalijuma u suvoj materiji biljaka kree se od 0,A$$". kalijum je rasporeEen u biljnim organima prvenstveno C list, stablo, koren, seme, vegetativni organi. +alijum se najvi?e akumulira u mladim organima. +alijum je unkcionalni element reguli?e vodni reDim biljaka, otvaranjem stoma F vi?e kalijuma, manji transpiracioni koeicijent. +alijum povrava otpornost biljaka na bolesti, su?u i niske temperature. Uti=e i na usvajanje vode i transport asimilanata po ksilemu i loemu. Uti=e na otosintezu, sintezu belen=evina, ermenata, vitamina i dr. Uti=e na sintezu, transormaciju imetabolizam ugljenih hidrata. +alijumove biljke su ?eerna repa, ?eerna
trska, krompir.. +alijum uti=e na oplodnju, nalivanje, veli=inu i ujedna=enost plodova, kao i na kvalitet proizvoda. !iljke prinosom iznose iz zemlji?ta od 100$40 kgHha, zavisno od biljne vrste i visine prinosa. *imptomi nedostatka kalijuma su C prvo vidljivi na starim listovima, na peskovitim i kre=nja=kim zemlji?tima. )a starim listovima javlja se hloroza i nekroza mrke boje, vrhovi i ivice li?a savijaju se na dole. Usporen rast stabla, tanko i sklono poleganju, koren je kratak, slabo se grana, nije bele boje i u biljkama se smanjuje sadrDaj ?eera i skroba. *imptomi suvi?ka kalijuma C retko se javljaju, kalijum je antagonista sa a, 2g, !, n, 2n. 22. )loga kalij"ma " 'romet" materije. ?adržaj kalij"ma " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai nedostatka kalij"ma " bilji.
*adrDaj kalcijuma u zemlji?tu moDe biti razli=it, kod koiselih zemlji?ta ima malo, a kod karbonatnoh i do A0". nalazi se u obliku neorganskih jedinjenja u sastavu razli=itih stena. 'lavna jedinjenja kalcijuma su a%A, 2g%A, a%A M2g%A. !iljke kalcujum usvajaju u obliku a#I$jona. +alcijum ima dobru pokretljivost po ksilemu, ne?to slabiju po loemu. U plodove se kalcijum transportuje preko loema, vrlo sporo, u malim koli=inama, pa se problem nedostatka kalcijuma uglavnom izraDava u obliku simptoma na plodovima. *adrDaj kalcijuma u suvoj materiji biljke kree se od 0,A$A". drugi je po zastupljenosti posle kalijuma. *a staro?u biljaka sadrDaj kalcijuma se pove=ava. +alcijum je rasporeEen po biljnim organima C list, stablo, koren, zrno. +alcijum je strukturalni element, odrDava strukturu i unkcionalnost elijske membrane. a$ pekat je komponenta svih =elijskih zidova.kalcijum uti=e na propustljivost elijske membrane. )edostatak kalcijuma uti=e na nekontrolisano nakupljanje i oticanje materija iz elije, neutralizuje organske kiseline. Uti=e na bubrenje koloida protoplazme, smanjuje hidrataciju koloida, povrava stabilnost i viskozitet. !iljke prinosom iznose od #0$400kgHha kalcijuma, zavisno od biljne vrste i visine prinosa. )ajmanje iznosi p?enica #0kgHha, a najvi?e kupus A00$400kgHha. *imptomi nedostatka kalcijuma C uo=ava se na kiselim zemlji?tima, najpre na mladom li?u. )a najmlaEem li?u javlja se hloroza i nekroza mrke boje, koja se ?iri od vrhova lisa i ivica prema unutra?njosti. vice listova se savijaju na gore. +oren zaostaje u razvoju, smanjen je broj i kvalitet proizvoda. )a plodovima jabuke pojavljuju se plutaste pege, smanjuje se p .&. $ smanjeno ili poveano usvajanje drugih jona. *imptomi suviska kalcijuma C restko se javljaju, antagonista je sa 5, 2n, Be, n i dr. 2#. )loga magnezij"ma " 'romet" materije. ?adržaj magnezij"ma " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai nedostatka magnezij"ma " bilji.
2agnezijum kao i kalcijum je zemljoalkalni metal, poti=e iz zemljine kore /#,1"6. U zemlji?tu se uglavnom nalazi u obliku neorganskih jedinjenja /l, *%4 i dr.6. !iljke magnezijum usvajaju u obliku 2g#I$jona. !rzo je pokretan po ksilemu, a dobro pokretan po loemu. *adrDaj magnezijuma u suvoj materiji biljke iznosi 0,1$1". &asporeEen je po organima C list, stablo, koren, zrno. 2agnezijum je strukturalni element, aktivira ermente koji uti=u na proces otosinteze i dianja. Uti=e na metabolizam ) i 5 u biljkama, neutrali?e vi?ak organskih kiselina, reguli?e vodni reDim bilaka. :r?i transport produkata otosinteze do mesta nakupljanja i centralni je atom u hloroilu /#,7"6 kojem odreEuje boju i zna=ajan je za otosintezu. !iljke najvi?e iznose prinosom iz zemlji?ta zna=ajnije koli=ine magnezijuma 10$80kgHha. )ajmanje p?enica, a najvi?e ?eerna repa kgHha. *imptomi nedostatka magnezijuma C prvi simptomi javljaju se nadonjem /starom6 li?u u vidu hloroze i nekroze, izmeEu lisnih nerava pojavljuju se mrke pege koje se kasnije ?ire i
sastavljaju. *manjuje se intenzitet otosinteze, smanjena je i sinteza ugljenih hidrata i njihovo odvoEenje do mestta nakupljanja. *imptomi suvi?ka magnezijuma C retko se javljaju, antagonista je sa a, +, + 4, 2n. 2(. )loga gvožEa " 'romet" materije. ?adržaj gvožEa " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai nedostatka gvožEa " bilji.
'voDEe je element visoke metaboli=ke aktivnosti F zbog polivalentnosti i stvaranja helatnih kompleksa. !iljke iz zemlji?ta usvajaju Be u obliku Be#I, BeAI i Be$helata. Usvojeni BeAI se redukuje do Be#I na povr?ini korena. 9ikotiledone biljke koriste Be iz helatnij kompleksa, a monikitiledone neorganske oglike. *manjeno usvajanje Be izaziva visoka p, hladno i vlaDno zemlji?te velika koncentracija osata. Be se sporo preme?ta iz starijih u mlade listove. *adrDaj Be u suvoj materiji kree se od 0$#00 ppm / spana A00 ppm6. &aspored po organima C list, stablo, koren, zrno. 'voDEe je strukturalni element. U proceesu otosinteze nedostatak Be$a prestaje sinteza hloroila, Be ulazi u sastav citohroma. U procesu disanja uti=e na oksido$redukcione procese BeAI I N Be#I. U unkciji elementarnog azota /)#6 redukciji )%A u )%#. U metabolizmu ugljenih hidrata. *imptomi nedostatka gvoDEa C najpre na ,laEim listovima, izmeEu lisnih nerava javlja se limunasto Duta boja F hloroza , na listu samo nervi zeleni, kasnije nastaje nekroza. loroza moDe biti izazvana i inaktivacijom Be i vezivanje sa 5. *imptomi suvi?ka gvoDEa C retko se javlja, izuzev na jako kielim zemlji?tima, antagonista je sa 5 i 2n. 2*. >ikroelementi i njihove najvažnije odlike.
2ikroelementi pripadaju grupi nephodnih biogenih elemenata bez kojih biljke ne mogu da proEu normalno svoj Divotni put. %bi=no se uzimaju sledei kriterijumi za ocenjivanje neophodnosti jednog elementa C a6 ako nedostatak nekog elementa spre=ava biljku da zavr?i vegetativne i reproduktivne stadijume svog Divotnog ciklusa b6 ako se pojava znaka nedostatka moDe spre=iti ili otkloniti dodavenjem tog elementa i c6 ako element u=estvuje direktno u ishrani, pored toga ?to moDe da deluje povoljno na mikrobiolo?ku aktivnost i hemijske osobine hranljive sredine. a mangan, bor, cink, kobalt, bakar, molibden sasvim je dokazano da zadovoljavaju sva tri navedena kriterijuma. 2ikroelementi u zemlji?tu poti=u od razli=itih stena, i odgovaraju=im izi=ko$hemijskim reakcijama se moDe odrediti ukupna koli=ina i pristupa=na koli=ina nekog od mikroelemenata u zemlji?tu. zvori mikroelemenata u zemlji?tu su C 1. stene i minerali #. organska i mineralna Eubriva i A. mineralizacija ostataka biljaka, Divotinja i mikroorganizama. 2-. )loga bora i kobalta " 'romet" materije. Dnai nedostatka bora i kobalta " bilji.
*adrDaj ukupnog bora u zemlji?tu iznosi oko A0 ppm /-0kgHha na dubini do #0 cm6, a u zemlji?nom rastvoru pristupa=nih oblika ima 10$#0" od ukupne koli=ine. !iljke usvajaju bor u obliku A!%A$. !rzina transporta po ksilemu odreEuju transpiracioni tokovi, a po loemu je vrlo slabo pokretan, slabije od kalcijuma. Usvaja se intenzivno preko lista. *adrDaj bora u suvoj materiji je #$7 ppm. 9ikotiledone biljke usvajaju A$4 puta vi?e bora od monokotiledonih, najvi?e ga iznose leguminoze i ?eerna repa 00$700 gHha, a Dita do 100gHha. !or je strukturalni element u=estvuje u izgradnji elijskog zida i reguli?e metabolizam uglenih hidrata. 5oveava digestiju ?eera u repi, u=estvuje u sintezi osornih jedinjenja,
uti=e na oplodnju F podsti=e klijanje polena, koristi se pred cvetanje. Uti=e na rast koreena i sazrevanje, kao i na zdravstveno stanje plodova. 5rimenom 5 i ! znatno se bolje razvija koren, spre=ava su?a, ubrzava zrenje. *imptomi nedostatka ! C najpre na najmlaEim listovima, hloroza i nekroza, izumiranje ta=aka rasta, slabo razvijanje mehani=kih tkiva, korena, smanjen broj kvrDi=astih bakterija kod leguminoza. *adrDaj kobalta u zemlji?tu je vrlo nizak 0,8$ ppm, a u pristupa=nom obliku ga ima vrlo malo. !iljke kobalt usvajaju u obliku o#I i o$helata. 5o ksilemu je osrednje, a po loemu vrlo slabo pokretan / nakon olijarne prihrane ostaje u listu6. *adrDaj kobalta u suvoj materiji biljaka iznosi 0,1$0,4 ppm. )ajvi?e ga ima u generativnim organima i listu. !iljke prinosom iznose iz zemlji?ta male koli=ine do 10gHha. +obalt ulazi u sastav vitamina !1# /gra?ak, lupina, p?enica6. 5olivalentan je element /o #I, oAI6 u=estvuje u oksido$redukcionim procesima, takoEe i u iksacija atmoserskog azota, u aktivnosti kvrDi=astih bakterija. Uti=e i na metabolizam lipida, sintezu auksina, hloroplasta i druge metaboli=ke procese. naci nedostatka kobalta C kod leguminoza vodi ka nedostatku azota. 20. )loga mangana i bakra " 'romet" materije. Dnai nedostatka mangana i bakra " bilji.
*adrDaj mangana u zemlji?tu dosta je promenjliv, on je polivalentan metal od 2n#I do 2n7I i zna=ajan je regulator oksido redukcionih procesa. !iljke usvajaju 2n u obliku 2n#I i 2n$ helata. U buljkama se nalazi u obliku 2n#I. 2oDe lako da se oksiduje i u 2n AI i 2n4I. (ntagonista je sa Be#I, a#I, 2g#I. 5okretljivost je mala /ali vea od gvoDEa6. *adrDaj mangana u suvoj biljnoj materiji kree se od 0$#0 ppm. )ajvi?e ga sadrDe mladi organi, gde su metaboli=ki procesi najintenzivniji F meristemska tkiva, listovi, reproduktivni organi. !iljke prinosom iznose iz zemljista 10$00gHha. 2angan je polivalentan element. Uti=e na sintezu hloroplasta, na hilovu reakciju cepanja molekula vode F otoliza vode. +ao i na vezivanje i redukciju %# /karboksilaciju6 u tamnoj azi otosinteze, uti=e i na druge metaboli=ke procese, redukciju )%A, iksaciju atmoserskog azota, sintezu auksna i drugo. *imptomi nedostatka mangana C javljaju se prvo na najmlaEem li?u, hloroza vr?nog dela li?a izmeEu nerava, nervi lista ostaju zeleni, tzv. Lmozai=na hlorozaL, smanjen je intenzitet otosinteze, lisne povr?ine, usporava se rast korena i nadzemnog dela kao i slabije nalivanje semena. *imptomi vi?ka C retko se javljaju. *adrDaj bakra u zemlji?tu kree se od 10$140 ppm, a u .&. 5relazi 0,01 ppm. !iljke bakar usvajaju u obliku u#I i u$helata. (ntagonista je sa Be #I, 2n#I i n#I. 5okretljivost je srednja, u soku ksilema je naj=ese u kompleksim jedinjenjima. *adrDaj bakra u suvoj materiji je od #$#0 ppm. &asporeEen je po organima najvi?e u korenu, biljke prinosom iznose male koli=ine pd A0$100 gHha. !akar je strukturalni element, u=estvuje u graEi elijskog zida ili na odrvenjavanju / vinova loza, poslednja dva prskanja su bakrom6. Ulazi u sastav niza ermenata koji u=estvuju u oksidoredukcionim procesima, u=estvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, lipida i azotnih jedinjenja /belan=evina6. Ouva hloroil od razaranja i pomaDe sintezu antocijana. @akoEe poveava otpornost biljaka na su?u i biljne bolesti. *imptomi nedostatka bakra C prvi simptomi javljaju se na najmlaEem li?u, uvijanje vr?nih listova F zbog promene u strukturi sprovodnih sudova, hloroza, nekroza vr?nih listova, smanjen prinos i kvalitet proizvoda. *imptomi vi?ka bakra C retko se javlja, izaziva hlorozu po rubu listova, koren je mali i zadebljao, izaziva Be$hlorozu tj. smanjeno usvajenje Be#I.
29. )loga inka i molibdena " 'romet" materije. Dnai nedostatka inka i molbidena " bilji.
*adrDaj ukupnog cinka u zemlji?tu iznosi u proseku oko 0 ppm. U pristupa=nom obliku nekoliko ppm /0,#$Appm6, najvi?e kod pseudogleja $10 ppm. z zemlji?ta se usvaja u obliku n#I u alkalnoj sredini n%I i n$helata. (ntagonisti pri usvajanju n su Be, 2n, u, 5, %A. ink je dobro pokretan i po kislemu i po loemu. @ransportuje se u obliku n#I i u obliku n$helata. *adrDaj cinka u suvoj biljnoj materiji iznosi od #0$0 ppm. &aspored po organima C mladi listovi, koren, klica, seme. !iljke prinosom iz zemlji?ta iznose #00$ A00gHha. ink uti=e na aktivnost velikog broja enzima, centralni je atom auksina F hormona rasta, u=estvuje u metabolizmu nukleinskih kiselina 9)+, &)+, osornih jedinjenja ugljenih hidrata i proteina. 9aje biljkama tolerantnost premasu?i, u=estvuje na obrazovanje cvetova i plodova. n$mast se koristi u za?titi bilja, veterini, medicini. *imtomi nedostatka cinka C smanjena sinteza auksina /hormona rasta6, javlja se sitnolisnost, rozetavost. *manjen intenzitet otosinteze, javljaju se hloroti=ne pege i nekroza. *imptomi suvi?ka cinka C retko se javlja, aako se javi suvi?ak, toksi=an je za biljke, imaju niDi rast, amli koren, crvenkasto$mrke pege, nekroza. *adrDaj molibdena u zemji?tu je veoma nizak od #$4 ppm, a u pristupa=nom obliku oko 0,0# ppm. ma strukturalnu i kataliti=ku ulogu, polivalentan je i direktno je uklju=en u oksido redukcione procese. Usvaja se i transportuje u obliku 2o%4#$. *rednje je pokretljivosti i po ksilemu i po loemu. U suvoj materiji biljaka ima ga od 0,1$ 0, ppm. )ajvi?e ga ima u listu, izmeEu nerava, stablu, kvrDicama leguminoza. !iljke prinosom iznose iz zemlji?ta vrlo male koli=ine do 10 gHha. 2olibden vr?i ulogu katalizatora i iksatora atmoserskog azota, podsti=e aktivnost kvrDi=astih bakterija, ulazi u sastav ermenta nitrat$reduktaze, podsti=e osorilaciju tj ugradnju neorganskog osora u organska jedinjenja, u=estvuje u sintezi hloroila, vitamina , askorbinske kiseline i dr. naci nedostatka molibdena C patuljavost, rozetavost, hloroza, nekroza lista, slab razvoj mehani=kih tkiva, pove=an broj bo=nih korenova / truleD srca korena6. *imptomi vi?ka molibdena C retko se javlja, manji rast, hloroza, nekroza.
4 F G. $ sadrDaj %# F smanjenjem sadrDaja kiseonika smanjuje se intenzitet disanja i obrnuto. $ sadrDaj %# F poveanjem sadrDaja ugljen dioksida smanjuje se intenzitet disanja. $ sadrDaj vode F smanjenjem sadrDaja vode, smanjuje se i intenzitet disanja. $ svetlost F pri istoj temperaturi intenzitet disanja je niDi na svetlosti u odnosu na tamu. $ mineralna ishrana F obezbeEenost zemlji?ta mineralima uravnoteDuje disanje. $ starost biljaka F mlade biljke intenzivnije di?u od starih biljaka. 1*. 7lementi mineralne ishrane i njihovo "svajanje '"tem korena i lista. Hranljivi rastvor.
!iljke za svoju ishranu koriste ve=i broj hranljivih elemenata. *vi hranljivi elementi koji u=estvuju u izgradnji biljnog tkiva mogu da se podele u tri grupe C 1. neophodne /biogene6 elemente /10 makro i 7 mikro6, #. korisne i A. ?tetne. )eophodni elementi /biogeni6 su oni elementi bez kojih biljke ne mogu da zavr?e svoj Divotni ciklus /razvoj6. 2akroelementi su , %, , ), 5, +, *, a, 2g i Be. 2ikrolelementi su !, n, 2n, u, 2o, o, l. ajedni=ke karakteristike makro i mikroelemenata su da su podjednako vaDni bez obzira na koli=inu, da su nezamenljivi zbog svoje specii=ne uloge u Divotnim procesima F nedostatak hloroza i da su malih atomskih teDina /nisu otrovni6. +orisni elementi su oni elementi bez kojih biljke mogu da zavr?e svoj Divotni ciklus, a svojom pojavom deluju pozitivno / )a, *i, *e, (l i dr.6 %stali elementi su oni elementi koji imaju ?tetno dejstvo =ak i u malim koncentracijama /5b, (s, g, d i dr.6 Usvajanje mineralnih materija se moDe vr?iti preko korena aktivno i preko lista pasivno. !iljka preko korena usvaja mineralne materije iz zemlji?nog rastvora u vidu lako rastvorljivih soli, zatim uzima mineralne materije sa adsorptivnog kompleksa sa povr?ine koloidne =estice i iz kristalne re?etke minerala /+ I, aII...6. Uloga lista je prvenstveno otosinteza i transpiracija. &azlike izmeEu korena i lista su u graEi jer list ima kutikulu a koren ne i u kretanjumaterije kroz biljku, to jest u brzini kretanja pojedinih elemenata po loemu. 5o loemu se brzo kreu ), 5, +, *, 2g, lJ srednje Be, 2n, u, n, 2o, oJ i sporo a i !. !iljke mogu da koriste hranljive elemente i iz posebno pripremljenih rastvora F hranljivih rastvora. U ovim rastvorima moraju biti zastupljeni svi hranljivi elementi u odreEenoj koncentraciji i u odreEenom odnosu. ranljivi rastvori se priperamaju od nemijski =istih soli i destilovane vode ili tehni=ke soli i obi=ne vode. U zavisnosti od toga da li biljke koriste hranljive elemente preko korena ili lista. ipodrone biljke su one biljke koje hranljive meterije usvajaju preko korena, a aeropone biljke su one koje preko lista usvajaju hranljive elemente u prosorima gde je visoka vlaDnost valduha, ali se koren ne su?i zato ?to nije u zemlji. 1-. >ehanizam "svajanja jona '"tem korena. $rosta dif"zija, kontaktna izmena i aktivna a'sor'ija.
5rosta diuzija je usvajanje jona u ekvivalentnom odnosu, gde se uzima jedan jon a vra=a se drugi jon u istoj koli=ini u zemlji?ni rastvor. +ontaktna zamena je na=in usvajanja jona putem korena kada koren rastenjem solazi u kontakta sa koloidnom =esticom na =ijoj se povr?ini nalaze adsorbovani joni. +ao rezultat kontakta sa koloidne =estice odlazi + I$jon ili neki drugi, a u zamenu dobija $ $ jon u
ekvivalentnom odnosu. (ktivna /metaboli=ka6 adsorpcija predstavlja ulazak anjona u eliju na bazi energije osloboEene iz (@5$a. 5renosioci anjona kroz polupropustljivu membaranu su citozomi. 10. aktori koji "ti!" na "svajanje i sadržaj hranljivih elemenata.
Baktori koji uti=u na usvajanje jona suC 1. temperatura F pove=avanjem temperature poveava se i usvajanje hranljivih materija. #. svetlost F svaka biljna vrsta ima svoj zahtev prema intenzitetu i kvalitetu svetlosti. A. reakcija zemlji?nog rastvora /p6 F zaki?eljavanjem se bolje usvajaju anjoni, a alkalizacijom katjoni. 4. koncentracija jona F poveavanjem koncentracije jona se poveava i usvajanje jona iz zemlji?nog rastvora. . odnos i antagonizam F poDeljno je da svih 17 elemenata ima u ravnomernoj koli=ini. . aeracija zemlji?ta F razli=ite biljne vrste imaju razli=ite potrebe za aeracijom zemlji?ta /leguminoze > #0", dok pirina= <1"6. Unutra?nji aktori koji uti=u na usvajanje su C +orenov sistem koji treba da je zdrav, razvijen i dubok i aza razvia biljke gde se biljka razvojem poveava do odreEene granice. 19. )loga azota " 'romet" materije. Oblii azota " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka inedostatka azota " bilji.
(zot je jedan od rasprostranjenijih elemenata. *adrDaj azota u prizemnoj atmoseri je 78", dok je u zemlji?tu zastupljen 0,0A F 0,A". %d ukupnog sadrDaja azota u emlji?tu -7$-8" nalazi se u organskom, a #$A" u mineralnom obliku /) 4 i )%A6 pristupa=nom za biljke. !iljke mogu da koriste organski azot /urea, aminokiseline, amidi i dr.6 kao i elementarni azot /)#6 iz atmosere /leguminoze6. *adrDaj azota u suvaj materiji je oko 1," / varira 0,$ "6. nakuplja se u generativnim organima, odnosi se prinosom biljaka. (zot je konstitutivni element, ulazi u sastav brojnih organskih jedinjenja C aminokiselina, belan=evina, nukleinskih kiselina, nukleotida, amina, vitamina i dr. 5romoter je rasta i ravia biljaka. ma nezamenljivu ulogu u metabolizmu biljaka, uti=e na usvajanje drugih elemenata, daje biljci otpornost na niske temperature, uti=e i na voddni reDim biljaka. !iljke azot koriste tokom cele vegetacije, a najvi?e u azi ormiranja generativnih organa. !iljke azot iz zemlji?ta iznose u velikim koli=inama, od 0 F A00 kgHha, zavisno od biljne vrste. a biljke nisu poDeljne ni suvi?ne ni male koli=ine azota u zemlji?tu. *imptomi suvi?ka azota su C bujnost, stablo duDe, listovi duDi, deblji, so=niji, mehani=ka tkiva mek?a sklona poleganju, manja otpornost prema su?i i niskim temperaturama, produDena vegetacija, nakupljanje nitrata. *imptomi nedostatka azota suC smanjen rast vegetativnih organa, stablo krae, listovi krai, tanji, manji, zatim hloroza i nekroza starijih listova, gube hloroil, Dute i su?e se. +oren se izduDuje, ormira se manji broj korenovih dla=ica, kod Dita je manje bokorenje, skrauje se vegetacioni period, smanjen prinos i kvalitet proizvoda. 1. )loga fosfora " 'romet" materije. Oblii fosfora " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka i nedostatka fosfora " bilji.
*adrDaj ukupnog osora u zemlji?tu iznosi od 0,1 F 0,#". U zemlji?tu se nalazi u organskom obliku /#0$40"6 i u neorganskom obliku /0$80"6. mineralni osor je vezan u obliku osata (l, Be, a. !iljke mineralni osor koriste u oksidnoj ormi i to u obliku jona ortoosorne kiseline A5%4 i piroosorne kiseline 45#%8. )a usvajanje osora uti=u p, koncentracija osora, azot, temperatura i dr. U biljci je veoma pokretan, a u zemlji?tu je slabo pokretan. *adrDaj osora u suvoj biljnoj materiji iznosi 0,1$1" i nakuplja se u generativnim organima.
Bosor je konstitutivan element koji ulazi u sastav nukleotida /(@5, (95, (256, ima vaDnu ulogu u sintezi i transormaciji uglenih hidrata, masti, belan=evina i dr. UlaKi u sastav nukleinskih kiselina /9)+ &)+6 i nukleoproteida, u=estvuje u sintezi proteina i osolipida. ma posebnu ulogu u konverziji energije, nakupljanju i prenosu energije u biljkama, u=estvuje u regulaciji metaboli=kih procesa, promoter je rasta korena i sazrevanja. 5oveava otpornost biljaka prema niskim temperaturama, bolestima i poleganju. 5otreba za osorom se javlja na po=etku vegetacije. !iljke iz zemlji?ta iznose osor u velikim koli=inama, zavisno od biljne vrste od 0$100 kgHha. Butin je oblik osora koji se nakuplja u zrnu u obliku rezerve. a biljke nisu poDeljne ni suvi?ne ni premale koli=ine osora u zemlji?tu. *imptomi suvi?ka osora su C retko se javljaju, zbog vezivanja sa (l, Be, a, antagonisti=ki se pona?a prema n, Be, a, !, 2n veDe ih i izaziva nedostatak. *imptomi nedostatka osora su C javljaju se na jako kiselim i jako alkalnim zemlji?tima, mlado li?e zaostaje u rastu, dobija crvenkastu do tamnocrvenu boju, listovi nekrotiraju, su?e se i otpadaju. *manjen je rast korena i smanjen je prinos i kvalitet proizvoda. )edostatak osora se javlja na po=etku vegetacije u vidu crvenila lista kod biljaka poreklom iz toplijih krajeva. 2. )loga s"m'ora " 'romet" materija. Oblii s"m'ora " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka i nedostatka s"m'ora " bilji.
*umpor je dosta rasprostranjen element u prirodi, njegov sadrDaj u zemlji?tu iznosi 0,0" a u atmoseri varira. U zemlji?tu se nalazi u organskom obliku /belan=evine, aminokiseline, ermenti i dr.6 i to 80$-0" a u mineralnom obliku 10$#0". biljke sumpor iz zemlji?ta usvajaju u anjonskom obliku *%4#$, iz atmosere *%#. 9obro je pokretan po ksilemu, po loemu je ne?to sporiji. *umpor se transportuje iz starih listova u mlaEe listove, i sadrDaj sumpora u suvoj biljnom materiji iznosi 0,1$". *umpor je konstitutivni element, ulazi u sastav aminokiselina, prostih i sloDenih belan=evina, ermenata i drugih specii=nih jedinjenja. Uti=e na bubrenje koloida i regulaciju vodnog reDima, takoEe ima uticaja i na otosintezu, to jest sadrDaja pigmenata. &ast i razvie biljaka kao i kvalitet plodova. !iljke sumpor iznose od 10$0 kgHha. *imptomi nedostatka sumpora su C javljaju se na najmlaEim listovima, Duto$zelena boja /hloroza6, slab rast, izduDeni koren. *imptomi suvi?ka C retko se javljaju, jedino oko velikih industrijskih centara. #* je toksi=an Lkisele ki?eL. 21. )loga kalij"ma " 'romet" materije. Oblii kalij"ma i oblii koje biljke "svajaj". Dnai s"vi%ka i nedostatka kalij"ma " bilji.
*adrDaj ukupnog kalijuma u zemlji?tu je naj=e?e 1$#", od ukupne koli=ine kalijuma oko -8" nije pristupa=no biljkama, a svega 1$#" je pristupa=no biljkama. !iljke kalijum usvajaju u neorganskom obliku + I$jona. ntenzivno usvajanje se de?ava u najranijim azama rastenja i razvia. +alijum se brzo preme?ta iz starih listova u mlade, prvi znaci nedostatka kalijuma maniestuju se na ivicama starih listova. +alijum je dominantan katjon u biljkama, sadrDaj kalijuma u suvoj materiji biljaka kree se od 0,A$$". kalijum je rasporeEen u biljnim organima prvenstveno C list, stablo, koren, seme, vegetativni organi. +alijum se najvi?e akumulira u mladim organima. +alijum je unkcionalni element reguli?e vodni reDim biljaka, otvaranjem stoma F vi?e kalijuma, manji transpiracioni koeicijent. +alijum povrava otpornost biljaka na bolesti, su?u i niske temperature. Uti=e i na usvajanje vode i transport asimilanata po ksilemu i loemu. Uti=e na otosintezu, sintezu belen=evina, ermenata, vitamina i dr. Uti=e na sintezu, transormaciju imetabolizam ugljenih hidrata. +alijumove biljke su ?eerna repa, ?eerna
trska, krompir.. +alijum uti=e na oplodnju, nalivanje, veli=inu i ujedna=enost plodova, kao i na kvalitet proizvoda. !iljke prinosom iznose iz zemlji?ta od 100$40 kgHha, zavisno od biljne vrste i visine prinosa. *imptomi nedostatka kalijuma su C prvo vidljivi na starim listovima, na peskovitim i kre=nja=kim zemlji?tima. )a starim listovima javlja se hloroza i nekroza mrke boje, vrhovi i ivice li?a savijaju se na dole. Usporen rast stabla, tanko i sklono poleganju, koren je kratak, slabo se grana, nije bele boje i u biljkama se smanjuje sadrDaj ?eera i skroba. *imptomi suvi?ka kalijuma C retko se javljaju, kalijum je antagonista sa a, 2g, !, n, 2n. 22. )loga kalij"ma " 'romet" materije. ?adržaj kalij"ma " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai nedostatka kalij"ma " bilji.
*adrDaj kalcijuma u zemlji?tu moDe biti razli=it, kod koiselih zemlji?ta ima malo, a kod karbonatnoh i do A0". nalazi se u obliku neorganskih jedinjenja u sastavu razli=itih stena. 'lavna jedinjenja kalcijuma su a%A, 2g%A, a%A M2g%A. !iljke kalcujum usvajaju u obliku a#I$jona. +alcijum ima dobru pokretljivost po ksilemu, ne?to slabiju po loemu. U plodove se kalcijum transportuje preko loema, vrlo sporo, u malim koli=inama, pa se problem nedostatka kalcijuma uglavnom izraDava u obliku simptoma na plodovima. *adrDaj kalcijuma u suvoj materiji biljke kree se od 0,A$A". drugi je po zastupljenosti posle kalijuma. *a staro?u biljaka sadrDaj kalcijuma se pove=ava. +alcijum je rasporeEen po biljnim organima C list, stablo, koren, zrno. +alcijum je strukturalni element, odrDava strukturu i unkcionalnost elijske membrane. a$ pekat je komponenta svih =elijskih zidova.kalcijum uti=e na propustljivost elijske membrane. )edostatak kalcijuma uti=e na nekontrolisano nakupljanje i oticanje materija iz elije, neutralizuje organske kiseline. Uti=e na bubrenje koloida protoplazme, smanjuje hidrataciju koloida, povrava stabilnost i viskozitet. !iljke prinosom iznose od #0$400kgHha kalcijuma, zavisno od biljne vrste i visine prinosa. )ajmanje iznosi p?enica #0kgHha, a najvi?e kupus A00$400kgHha. *imptomi nedostatka kalcijuma C uo=ava se na kiselim zemlji?tima, najpre na mladom li?u. )a najmlaEem li?u javlja se hloroza i nekroza mrke boje, koja se ?iri od vrhova lisa i ivica prema unutra?njosti. vice listova se savijaju na gore. +oren zaostaje u razvoju, smanjen je broj i kvalitet proizvoda. )a plodovima jabuke pojavljuju se plutaste pege, smanjuje se p .&. $ smanjeno ili poveano usvajanje drugih jona. *imptomi suviska kalcijuma C restko se javljaju, antagonista je sa 5, 2n, Be, n i dr. 2#. )loga magnezij"ma " 'romet" materije. ?adržaj magnezij"ma " bilji i oblii koje biljke "svajaj". Dnai nedostatka magnezij"ma " bilji.
2agnezijum kao i kalcijum je zemljoalkalni metal, poti=e iz zemljine kore /#,1"6. U zemlji?tu se uglavnom nalazi u obliku neorganskih jedinjenja /l, *%4 i dr.6. !iljke magnezijum usvajaju u obliku 2g#I$jona. !rzo je pokretan po ksilemu, a dobro pokretan po loemu. *adrDaj magnezijuma u suvoj materiji biljke iznosi 0,1$1". &asporeEen je po organima C list, stablo, koren, zrno. 2agnezijum je strukturalni element, aktivira ermente koji uti=u na proces otosinteze i dianja. Uti=e na metabolizam ) i 5 u biljkama, neutrali?e vi?ak organskih kiselina, reguli?e vodni reDim bilaka. :r?i transport produkata otosinteze do mesta nakupljanja i centralni je atom u hloroilu /#,7"6 kojem odreEuje boju i zna=ajan je za otosintezu. !iljke najvi?e iznose prinosom iz zemlji?ta zna=ajnije koli=ine magnezijuma 10$80kgHha. )ajmanje p?enica, a najvi?e ?eerna repa kgHha. *imptomi nedostatka magnezijuma C prvi simptomi javljaju se nadonjem /starom6 li?u u vidu hloroze i nekroze, izmeEu lisnih nerava pojavljuju se mrke pege koje se kasnije ?ire i
