AKUSTIČKI DIZAJN PROSTORIJA
Akustički dizajn neke prostorije je projektovanje fizičkih intervencija kojima se zvučno polje u njoj podešava prema određenim zahtevima čula sluha. Akustički dizajn predstavlja praktičnu inženjersku primenu dela akustičke teorije koja se naziva „akustika prostorija“ (room acoustics). acoustics) Akustički dizajn j p prostorija j p podrazumeva kolektivni rad arhitekte i akustičkog konsultanta, jer je to najvećim delom kreiranje enterijera prema zahtevima čula sluha Njihov zajednički rad mora se organizovati u svim fazama izrade projekta (postoje neki jednostavni slučajevi kada arhitekta može samostalno da dizajnira prostoriju na osnovu publikovanih preporuka).
Opis jedne operske sale u literaturi, gde se navodi arhitekta i ak akustički stički konsultant kons ltant
Prostorija kao multipath sistem prenosa Osnovna osobina prostorije kao fizičkog ambijenta je prostorna ograničenost - to je vazdušni prostor sa svih strana ograničen građevinskim pregradama.
PRIJEMNIK IZVOR
Kada zvučna energija u prostoriji krene od izvora, ona na svom putu nailazi na pregrade kao fizičke prepreke, prepreke reflektuje se i nastavlja put po njenoj zapremini uz sukscesivne refleksije.
P1 1
Kada zvučna energija u prostoriji krene od izvora, ona na svom putu nailazi na pregrade kao fizičke prepreke, prepreke reflektuje se i nastavlja put po njenoj zapremini uz sukscesivne refleksije.
P1 P1 1
1
Između izvora i prijemnika uspostavlja se više od jedne putanje kojom zvuk putuje – P1
to se označava kao multipath prenos. prenos
1
Posledica: zvučno polje u prostoriji je rezultat superponiranja talasa a to znači više energetskih komponenti koje pristižu u talasa, vremenu. Osnovna fizička pojava koja određuje akustičko ponašanje prostorije je refleksija
U prikazu zvučne izolacije pokazano je da do refleksije dolazi pri nailasku na diskontinuitet u mediju, i da se doskontinuitet karakteriše promenom vrednosti impedanse Zs1 i Zs2.
Zs1= 1c1 Zs2= 2c2 JR JU
Intenzitet reflektovanog talasa koji se vraća nazad u prostoriju je
J
J R (1 ) J U
Za kvantifikovanje refleksije u akustici prostorija uveden je koeficijent apsorpcije :
J JU
On odslikava pogled na refleksiju iz prostorije odakle dolazi zvuk
1.2 11 1.1 1.0
koefficijent apssorpcije
0.9 0.8 0.7 0.6 0.5 04 0.4 0.3 0.2 0.1 0.0
63
125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija (Hz)
Primer koeficijenta j apsorpcije p p j - tepih p debljine j 1 cm na betonu
1.2 11 1.1 1.0
3
30 kg/m
koe eficijent ap psorpcije
0.9 0.8
5 kg/m
3
0.7 06 0.6 0.5 0.4 0.3 0.2 0.1 0.0
63
125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija (Hz)
Primer koeficijenta apsorpcije - vuna debljine 2,5 cm na tvrdoj podlozi
Refleksija od neravne površine – difuzna refleksija Kada K d talas t l naiđe iđ površinu ši koja k j sadrži d ži neravnine i ((reljef) lj f) pojava j refleksije je složenija nego od ravne površine. Proces refleksije zavisi od odnosa dimenzija neravnina i talasne dužine.
slučaj velike talasne dužine (niske frekvencije)
slučaj male talasne dužine ( i k (visoke frekvencije)
Semperopera, Drezden
Palace of Art, Budimpešta
Sala kulturnog centra “Vuk Karadžić”, Beograd (projekat)
Sony Music Studios, New York
Refleksiju od reljefne površine (difuzna ( f refleksija) f ) karakteriše raspršavanje energije po pravcima
Za kvantifikovanje j difuzne refleksije j uvedena su dva jjednobrojna j parametra: - koeficijent oe c je t d difuzuje u uje (d (diffusion us o coe coefficient) c e t) i - koeficient raspršavanja (scattering coefficient) Oba ova parametra na specifičan način kvantifikuju deo energije koji se rasprši po pravcima.
Digresija: Reljefi u prostorijama javljali su se spontano tokom razvoja arhitekture, arhitekture kao posledica razvoja shvatanja estetike enterijera. Tek u novije vreme uloga i značaj reljefa u prorostorijama teorijski su objašnjeni. objašnjeni Danas se u prostorijama u kojima su akustičke karakteristike značajne reljefi smišljeno dizajniraju u skladu sa zahtevima akustike akustike.
KAKO SE U AKUSTICI POSMATRA PROSTORIJA?
Ponašanje prostorije kada u njoj radi zvučni izvor definiše se pojmom “akustički akustički odziv” odziv Najopštiji prikaz odziva svakog sistema prenosa, pa i prostorije, jeste takozvani "impulsni odziv". ulaz (izvor zvuka)
prostorija
izlaz (slušalac)
impulsni odziv t
Impulsni odziv se dobija kada se u prostoriji emituje jedan kratak impuls.
Eksperiment sa merenjem odziva u sali
(demonstracija sa primenom merne opreme i softvera za merenje)
0
1,0
apsollutna vrednost amplitude
vreme (s)
apsolutna vrednost amplitude
apsolutna vre ednost amplitud de
Tri primera impulsnih odziva različitih prostorija p j
0
1,0 vreme (s)
Ono što se čuje u prostoriji je kompleksna superpozicija svih komponenti odziva.
0
1,0 vreme (s) ( )
Struktura impulsnog odziva prostorije direktan zvuk k ji stiže koji tiž prvii
PRIJEMNIK
ap psolutna vred dnost amplittude
IZVOR
refleksije koje kasne i čija amplituda opada u vremenu
0 vreme (s)
1,0
apsolutna vre ednost amplitud de
P l di Posledice:
0
1. Ako se zvuk posmatra kao energija:
refleksije donose slušaocu dodatnu energiju
1,0
vreme (s)
(prostorija je pojačavač)
2. Ako se zvuk posmatra sa informacionog aspekta:
refleksije menjaju osnovni informacioni sadržaj koga je emitovao izvor
(originalnu informaciju nosi direktan zvuk)
Digresija:
apsolutna vvrednost amp plitude
Efekti postojanja impulsnog odziva se smanjuju ako u prostoriji postoji neka buka (ventilacija i slično)
buka
0
1,0 vreme (s)
Principijelni izgled impulsnog odziva prostorije rane refleksije Prebacivanje P b i j slike lik u logaritamsku razmeru (nivo) umesto eksponencijalnog daje linearni tok opadanja
0
direkttan zvuk
apso olutna vrednost a amplitude
niv vo (dB)
reverberacija
1,0 vreme (s)
vreme
direktan zvuk d
nivo (dB)
Osnovni podatak koji opisuje impulsni odziv prostorije je nagib njegovog reverberacionog dela To je podatak koji se izražava u dB/s. Međutim, tradicionalno se nagib kvantifikuje vrednošću vremena reverberacije T: T je vreme za koje nivo zvuka u odzivu prostorije opadne za 60 dB
vreme
vreme
T
direktan zvvuk
nivo ((dB)
Kada se u prostoriji emituje neki zvučni signal (muzika, govor, buka) svaki vremenski trenutak signala vuče za sobom jedan ovakav "rep".
vreme
Psihoakustika definiše oprimalan oblik impulsnog odziva za svaku p j namenu prostorije
Zvuk u kao ao energija e e g ja – e energija e g ja koju oju nose ose refleksije e e s je treba eba podes podesi da bude što manja ili da bude dovoljno velika Zvuk kao informacija – usložnjava se prijem informacija koje nosi zvuk, pa čitav odziv treba podesiti prema specifičnim percepcije p j ((kvalitet zvuka, estetika zvučne slike)) zahtevima p
Digresija: U narodu se kaže za neku prostoriju da je “akustična”. (iako u stručnom smislu to ne znači ništa) Ljudi uobičajeno nisu svesni postojanja odziva koji traje u vremenu - tek kada je on dovoljno dugačak, postaje primetan i ljudi tada kažu da je prostorija “akustična” (velike crkve, kupatilo...) Ponekad se kaže da je prostorija akustična i kada se zvuk čuje dovoljno jako (na primer u nekoj sali)
SREDSTVA AKUSTIČKOG DIZAJNA J
Uobičajeno se misli da je akustička obrada samo primena odgovarajućih materijala, ali je za kontrolu odziva potrebno podešavati i geometrijske osobine prostora. Da bi se podesila struktura impulsnog odziva prostorije, pri projektovanju se koriste odgovarajuće kombinacije intervencija u sledećim l d ći d domenima: i - izbor adekvatne veličine prostorije prostorije, - primena adekvatnih materijala, - primena adekvatnih konstrukcija - primena adekvatnih geometrijskih oblika (reljefa)
Digresija: Postoje okolnosti kada nedovoljna veličina prostorije onemogućava ć kkvalitetno lit t rešavanje š j akustičkog k tičk di dizajna. j Zahtev Z ht za dovoljnim d lj i prostorom t u zgradi di univerzalni i l i je j princip akustike; pojavljuje se ne samo u akustičkom di ajn prostorija, dizajnu prostorija već eć mnogo češće u zaštiti aštiti od b buke. ke (dovoljno prostora za debele pregradne konstrukcije, konstrukcije dovoljno veliki volumen prostorija u kojima su izvori buke, dovoljno veliki prostor za ventilacione kanale da bi se smanjile brzine zraka u njima, dovoljno prostora za prigušivače, i ši č itd.) itd )
Vrste intervencija u prostoriji Postoje tri vrste akustičkih intervencija u enterijeru kojim se podešava njihov impulsni odziv. To su: - apsorpcioni materijali i konstrukcije - difuzori - reflektori Apsorpcioni A i i materijali t ij li i konstrukcije k t k ij služe l ž d da apsorbuju b j zvuk iz zvučnog polja (pretvore u neki drugi oblik energije) Difuzori su konstrukcije koje imaju zadatak da energiju zvuka pri refleksiji rasprše po pravcima Reflektori su dovoljno velike ravne površine koje pri refleksiji namenski usmeravaju j zvučnu energiju g j u određenim p pravcima
Podela apsorpcionih materijala i konstrukcija Na osnovu razlika u fizičkim mehanizmima apsorbovanja zvučne energije gj p postoje j tri vrste apsorpcionih p p materijala j i konstrukcija: - porozni materijali materijali, - akustički rezonatori, - mehanički rezonatori Oni imaju različite karakteristike apsorpcije, pa u obradi prostorija pokrivaju različite opsege frekvencija. Akustička obrada prostorija se u praksi realizuje kombinovanjem dve ili sve tri vrste da bi se odziv podesio u j u čitavom čujnom j opsegu. p g skladu sa kriterijumima
Porozni materijali Porozni materijali predstavljaju osnovni, najšire primenjivani oblik materijala koji se koriste u akustičkoj obradi. Akustičko delovanje poroznog materijala zasniva se na činjenici da je njihova unutrašnja struktura šupljikava šupljikava, i da se u njima nalazi sistem veoma finih, međusobno povezanih unutrašnjih kanala i šupljina pj ispunjenih p j vazduhom. U ovu kategoriju spadaju vune, poliuretanske pene (sunđeri), t k til i materijali tekstilni t ij li i slično. lič Materijali u kojima su šupljine zatvorene zatvorene, što znači međusobno nepovezane, nisu porozni materijal (na primer: stiropor).
Idealizovani izgled strukture poroznog materijala
zvucni talas
Na osnovu trenja koje se dešava između molekula vazduha d h kkojiji osciluju il j u porama i zidova materijala dolazi do pretvaranja mehaničke energije oscilovanja u toplotu.
Principijelni izgled frekvencijske zavisnosti koeficijenta apsorpcije poroznih materijala
1
debljina materijala veca
0
frekvencija
manja
Ivični efekat Zbog dif Zb difrakcionih k i ih pojava j na ivicama i i materijala t ij l zvučna č energija, ij koja bi inače pogađala zonu neposredno pored materijala, skrenuće i pogoditi površinu materijala gde će se apsorbovati apsorbovati.
zvucno polje
apsorpcioni i i materijal t ij l
Kada je koeficijent apsorpcije blizak jedinici, zbog ivičnog efekta će biti izmerena vrednost veća od 1.
1,2
25 mm
1,1 1,0
koe eficijent apsorpcije
0,9 0,8
15 mm
0,7 0,6 0,5 04 0,4 0,3 0,2 , 0,1 0,0
125
250
500
1k
frekvencija (Hz)
2k
4k
Plafonske ploče od presovane mineralne vune
Uticaj položaja materijala u odnosu na površinu masivne pregrade
brzina oscilovanja
brzina oscilovanja
/4
zid
/4
zid
1.2 1.1 1.0
koeficijent a apsorpcije e
0.9 08 0.8
22 cm
0.7 0.6 0.5 0.4
7 cm
0.3 0.2
na zidu
0.1 0.0
63
125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija (Hz)
Pliš postavljen na tri načina: neposredno na površini zida i g na udaljenju j j 7 cm i 22 cm od zida. zategnut
Varijante poroznih materijala
Presovana staklena vuna u tablama
Ploče od slepljene drvene vune
Beogradska g arena
Plafonske ploče od slepljene minealne vune
Plafonske ploče od slepljene minealne vune
1.2
20 cm medjuprostor
1.1 1.0
koefic cijent apso orpcije
09 0.9 0.8 0.7 0.6
40 cm medjuprostor
0.5 0.4 0.3 02 0.2 0.1 0.0
125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija (Hz)
Plafonske ploče od slepljene minealne vune
Plafonske ploče na bazi mase od kamene vune
Porozni materijali predstavljaju najefikasnije apsorbere zvuka sa koeficijentima apsorpcije koji se kod nekih vrsta približavaju vrednosti 1 u širikom opsegu frekvencija Međutim, njihova primena u prostorijama je ograničena zbog toga što su oni, po pravilu, nežne mehaničke strukture i moraju se štititi od mehaničkih uticaja uticaja. Zbog toga je njihova primena u prostoriji ograničena na zone koje ljudima nisu dohvatne (plafon, gornji delovi zidova) U nižim zonama moraju se štitit nekim mehaničkim zaštitinim pokrivačima (mreža, rešetka i slično)
Akustički rezonatori Akustički rezonatori su konstrukcije k j prii pobudi koje b di zvukom k kkoriste i t pojavu rezonance za intenziviranje gubitaka zvučne energije
p
Postoje j dva tipa p rezonatora: - Helmholcov rezonator - četvrtvalni č t t l i rezonator t
p
U akustičkom dizajnu koristi se samo Helmholcov rezonator
levo - rezonator iz Gornje crkve u Sremskim karlovcima (XVII vek) desno - rezonator iz crkve u selu Kormorane (XIII vek)
opekarski p p proizvod sa funkcijom j rezonatora
relativni nivo zvuka u rezonattoru (dB)
Relativna promena nivoa zvuka u jednom rezonatori (kriva selektivnosti)
0
-10
-20 20
-30 20
40
60
80
100
frekvencija j ((Hz))
120
140
Danas najširu primenu ima takozvani distribuirani akustički rezonator (perforirana ploča)
porozni materijal perforirana ploca
Danas najširu primenu ima takozvani distribuirani akustički rezonator (perforirana ploča)
porozni materijal perforirana ploca
1,2 1,1 1,0
ko oeficijent a apsorpcije
0,9 0,8 0,7 06 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2 01 0,1 0,0 125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija j ((Hz))
Koeficijent apsorpcije dva tipa perforiranih gipsanih ploča koje se danas nalaze na tržištu
Perforirana drvena ploča
Perforirana drvena ploča
Perforirana drvena ploča sa skrivenom perforacijom
Perforirana drvena ploča sa skrivenom perforacijom
Neki komercijalno dostupni proizvodi sa skrivenom perforacijom
1,2 1,1 1,0
koe eficijent ap psorpcije
0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 04 0,4 0,3 0,2 0,1 0,0
125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija (Hz)
Neki komercijalno dostupni proizvodi sa skrivenom perforacijom
Studio 6 Radio Beograda g
perforirani lim na zadnjem zidu hale Beogradska arena
Mehanički rezonatori 1.2 1.1 1.0
12 cm
mineralna vuna ploca
koefic cijent apsorrpcije
0.9 0.8 07 0.7
24 cm
0.6 0.5
6 cm
0.4 0.3 0.2 0.1 0.0
63
125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija (Hz)
Šper na različitim odstojanjima od zida, medjuprostor popunjen vunom
konstrukcije sa gipsanim pločama i vunom u međuprostoru su, po definiciji, p j , mehanički rezonatori
vuna 5 cm
vuna 5 cm
2x1,25 cm gips
2x1,25 cm gips
1,25 cm gips
2x1,25 cm gips min. vuna 5 cm
1,2 1,1 1,0
koefficijent apsorpcije
09 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 04 0,4 0,3 0,2 0,1 0,0
125
250
500
1k
2k
4k
frekvencija (Hz)
koeficijent apsorpcije gipsanog zida 2 x 12,5 mm, međuprostor 90 mm
Difuzori Difuzorii su reljefne Dif lj f površine ši od d tvrdog d materijala ij l kkoje j dif difuzno reflektuju zvuk Pri refleksiji dolazi do raspršavanja reflektovane energije po pravcima (takozvana difuzna refleksija, engl : sketering). engl.: sketering) Na neravnim površinama proces refleksije zavisi od odnosa dimenzija neravnina i talasne dužine.
Difuzori mogu biti spontano dizajnirani ili proračunate geometrije reljefa
Difuzori mogu biti spontano dizajnirani ili proračunate geometrije reljefa
Studio za mastering PGP RTS
Reflektori Reflektori R fl kt i su d dovoljno lj velike lik ravne površine od tvrdog materijala koje reflektuju zvuk u željenom pravcu
direktan zvuk k
nivo (d dB)
Služe za podešavanje prvih refleksija
vreme
Royal Albert Hall, London
VRSTE PROSTORIJA I ŠTA SE U NJIMA ZAHTEVA
U akustičkom dizajnu se pojavljuje četiri vrste prostorija koje imaju različite akustičke zahteve i koje se dizajniraju na različite načine: - prostorije u kojima treba smanjiti buku (mašinske prostorije) - prostorije za govor (učionice, amfiteatri, pozorišta) - prostorije za reprodukciju zvuka (u kojima radi ozvučenje) - prostorije za produkciju zvuka (koncertne i operske sale)
Potiskivanje buke u prostoriji Zadatak je da se sve komponente u odzivu što više umanje
nivo (dB) n
veličina liči zadata d t udaljenošću od izvora buke
potiskivanje i ki j ššto više iš
vreme
U realizaciji se to postiže postavljanjem dovoljne površine apsorpcionih p p materijala j i konstrukcija j da bi se što više p povećali gubitci pri refleksijama i tako smanjile komponente u odzivu prostorije. Ovakav pristup se zahteva u: - sportskim salama - mašinskim prostorijama p j - fabričkim halama - aerodromskim prostorima - hodnicima h d i i - ... Smanjenjem komponenti odziva smanjuje se energija, a time i nivo zvuka u prostoriji. p j
Beogradska g arena
Beogradska g arena
Jedna mašinska p prostorija j u objektu j Beogradske g arene
Povećana površina apsorpbera može se dobiti njihovim j p postavljanjem j j u prostoru
Prostorije za govor (učionice, amfiteatri, teatri) Komponente odziva jakih delova govora prekrivaju slabije delove signala koji dolaze kasnije pokrivanje reverberacijom
pokrivanje reverberacijom
pokrivanje šumom
vreme
U impulsnom odzivu postoji početni deo koji ne deluje prekrivajuće p j na signal g g govora jjer dolazi dovoljno j brzo. Taj deo je koristan jer povećava energiju govornog signala na mestu t slušanja l š j
rana energija
kasna energija
Uvodi se podela impulsnog odziva na ranu i kasnu energiju Položaj granice rana/kasna energija u prostorijama p j za g govor jje na oko 50 ms.
vreme
Akustički dizajn prostorija za govor ima za cilj da poveća ranu energiju i relativno smanji kasnu energiju. veličina zadata udaljenošću d lj šć od d govornika
nivo o (dB)
50 ms
što više
što niže
vreme
Amfiteatar “Nikola Tesla”, Elektrotehnički fakultet, Beograd
Prostorije za reprodukciju zvuka (sve prostorije u kojima radi ozvučenje) Centralna tema akustičkog dizajna prostorija za reprodukciju zvuka je potiskivanje svih refleksija u odzivu ispod nekog praga. Kada je refleksija viša od granice primetnosti, ona može stvarati sledeće negativne efekte u zvučnoj slici pri reprodukciji: - menja boju zvuka (unosi “koloraciju”), - unosi promenu definisanosti i lokalizacije izvora Zbog toga akustički dizajn prostorija za reprodukciju zvuka obuhvata rešavanje sledećih zadataka: - potiskivanje prvih refleksija ispod zadatog praga - smanjenje reverberacije
vreme
nivo (d dB)
Tolerancija za T u prostoriji zapremine 100 m3 1.0 0.9
vreme reverrberacije (s)
0.8 0.7 0.6 0.5 0.4
maksimalno dopuštena vrednost
0.3 0.2
minimalno dopuštena vrednost
0.1 0.0 100
1000
frekvencija (Hz)
10000
r relativna amplituda
1
0
-1
0
100
200
vreme (ms)
300
400
500
Primer impulsnog odziva u realnoj prostoriji dizajniranoj za reprodukciju zvuka
0
relativni nivo (dB))
-10
-20
-30
-40
0.0
0.1
vreme (s)
0.2
0.3
Impulsni odziv snimljen u jednoj veoma velikoj bioskopskoj sali, na kome se vidi p potisnutost refleksija j u odnosu na direktan zvuk
Prostorije za produkciju zvuka (koncertne i operske sale) Produkcija zvuka ima najsloženije zahteve prema impulsnom odzivu prostorije prostorije, zato što se moraju zadovoljiti i zahtevi komfora i estetski zahtevi čula sluha. anatomski i fizioloski domen
fizicki domen
pL ZVUCNI IZVOR
ZVUCNO POLJE
levo uvo
CULO SLUHA
pD
psiholoski domen
desno uvo
ZVUCNA SLIKA
DOŽIVLJAJ AKUSTICKOG KOMFORA ESTETSKI DOŽIVLJAJ OŽ ZVUCNE SLIKE
To zahtevi su posledica složenog procesiranja signala u čulu sluha, p pre svega g na nivou centara u mozgu. g
Subjektivne dimenzije zvučnog polja dele se na: - one koje prepoznaje slušalac u sali i - one koje prepoznaje izvođač na bini (u operskoj sali i one koje prepoznaje muzičar u orkestarskoj jami) Osnovne dimenzije koje prepoznaje slušalac su: 1. prostornost (spaciousness) Ima dva aspekta: - doživljaj prividne širine zvučnog izvora je utisak da je zvučni izvor širi od njegovih vidljivih dimenzija (ASW – apparent source width) - okruženost slušaoca je utisak da je slušalac u prostoriji okružen zvučnim poljem (LEV - listener envelopment)
2. reverberantnost (reverberance) 3. glasnost (loudness) 4. jasnoća (clarity) 5. Boja zvuka (timbre) 6. Intimnost (intimacy)
nivo (dB) n
Kvalitet u svim dimenzijama zvučne slike postiže se adekvatnom strukturom impulsnog odziva
vreme
Osnovne subjektivne dimenzije koje izvođač može da prepozna su: 1. Lakoća združenog muziciranja (ease of ensemble) Odnosi se na to koliko lako muzičari mogu čuti ostale muzičare i s njima zajedno svirati ( d t t k u ovojj dimenziji (nedostatak di iji prouzrokuje k j ritmičku it ičk preciznost i ti poremećaj balansa između pojedinih instrumenata) 2. Podrška (support) Odnosi se na p podršku zvukom koju j p prostorija j p pruža muzičaru p pri naporu da stvara ton na svom instrumentu (pri nedovoljnoj podršci muzičar nastoji da forsira instrument i da svira i jjače, č a forsiranje f i j jjačine či zvuka k na iinstrumentu t t kvari k i kkvalitet lit t tona instrumenta)
Objektivni parametri za kvantifikovanje zvučnog polja u salama U traganju za objektivnim parametrima koji imaju dovoljnu k li korelisanost t sa subjektivnim bj kti i atributima t ib ti zvučne č slike lik d definisane fi i su dve grupe parametara: - monauralni i - binauralni. Monauralni parametri se izračunavaju na osnovu signala jednog impulsnog odziva snimljenog neusmerenim mikrofonom, a bi binauralni l i parametri t i se d dobijaju bij j upoređivanjem đi j iimpulsnih l ih odziva d i snimljenih pomoću dva mikrofona, najčešće veštačkom glavom. Obe kategorije parametara se izračunavaju iz snimljenih impulsnih p odziva.
Vremenom je utvrđeno pet međusobno ortogonalnih parametara kojij su relevantni za akustički kvalitet sale za p produkciju zvuka: 1. Indeks binauralnog kvaliteta BQI 2. vreme reverberacije na srednjim frekvencijama T 3. početni vremenski džep (initial time delay gap) ITDG 4. jačina zvuka GM 5. bass ratio BR
+
Tekstura
[ [tekstura : “the subjective j impression p the listeners derive from the patterns in which the sequence of early sound reflections arrive at their ears” (Beranek)]
indeks binauralnog kvaliteta
pL
BQI = [1-IACCE3]
(de)corelation DIRECT SOUND
vreme reverberacije na srednjim frekvencijama T
IACC
REFLECTED SOUND
ITDG level (dB)
početni vremenski džep ITDG
pD
RT
bass ratio BR time
jačina zvuka GM
(re direktan zvuk na 10m)
Tekstura loša
dobra 0
relative level ((dB)
relative level (dB)
0
-10
-20
0,0
0,1
time (s)
0,2
-10
-20
0,0
0,1
time (s)
(impulsni odzivi snimljeni na istom sedištu pre i posle renoviranja jedne operske sale)
0,2
Musikverein,, Beč
Sala Art Palace u Budimpešti p
Sala opere u Mariboru
Sala Bostonske filharmonije
Koncertna sala, Pert, Australija
Konzerthaus, Berlin
Sala opere u Ljubljani
Kraj trećeg dela
