Copyright © – UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd. Sva prava zadržana. Bez prethodne pismene dozvole od strane Univerziteta METROPOLITAN zabranjena je reprodukcija, transfer, distribucija ili memorisanje nekog dela ili čitavih sadržaja ovog dokumenta., kopiranjem, snimanjem, elektronskim putem, skeniranjem ili na bilo koji drugi način. Copyright © - BELGRADE METROPOLITAN UNIVERSITY. All rights reserved. No part of this publication may be reproduced, stored in a retrieval system or transmitted in any form or by any means, electronic, mechanical, photocopying, recording, scanning or otherwise, without the prior written permission of Belgrade Metropolitan University.
UVOD U MODNI DIZAJN
I DEO/OSNOVNI MODNI POJMOVI I OSNOVE MODNE ILUSTRACIJE a.Definisanje opštih modnih pojmova b.Crtanje I osnovno ilustrovanje ženske modne figure c.Osnove modne ilustracije I primena u printanim medijima Uvod Radionica za Modni dizajn ima za cilj da prikaže karakteristične elemente u okviru oblasti modnog dizajna koje su ključne za sam rad I realizaciju dizajnerskih rešenja budućih modnih dizajnera I profesionalaca. Moda je danas jedan od fenomena modernog sveta. Poput politike, ekonomije i umetnosti, nezaobilazan je deo svakodnevice bilo da je posmatrana kao deo kreativne industrije, kao ideologija, mehanizam ili prosto kao svakodnevno izražavanje oblačenjem. Pojam „moda“ je vrlo težak za definisanje, širokog je značenja i obuhvata na neki način lične elemente dobrog ukusa, stila u svim sferama čovekovog društva – muzika, literatura, slikarstvo, arhitektura, oblačenje. Moda jeste deo društvene sfere koji se razvijao uporedo sa ostalim sferama društvenog života, a kroz periode istorije sve one su imale uticaj jedna na drugu, pod kojim su se razvijale i pod kojim će se i dalje razvijati. Razvoj mode, njenog izraza i jezika, industrije tekao je pod uticajem kulturoloških promena (ratovi, razvoj trgovine, industrija zabave), koncepta životnog stila (klime, posla, slobodnog vremena), promena u komunikaciji (socijalni status, religijsko opredeljenje) i pod uticajem promena u tehnologiji (inovacije, masovna proizvodnja, nauka). U okviru radionice koja se sastoji iz tri osnovna dela upoznaćemo se osnovnim pojmovima I oblastima mode ali I sa osnovama modne ilustracije u okviru prikaza osnovne modne figure I pravila u izrazu iste kao I mogućnostima modne ilsutracije u okviru printanih medija.Drugi deo radionice upoznaće vas sa oblasti tekstila I mogućnosti intrevencija na tkaninama koje čine osnovni deo modnih dizajnerskih rešenja dok je treći deo posvećen oblasti krojenja I šivenja gde ćemo se pozabaviti osnovama konstrukcije suknje.
2
UVOD U MODNI DIZAJN
’’Moda bledi samo stil ostaje’’Coco Chanel(Google images)
Pomalo je teško definisati sam pojam mode u današnje vreme jer on različitim ljudima predstavlja različito značenje ali svakako moda predstavlja lični izraz-ekspresiju svakog od nas pojedinačno.
(Google images)
3
UVOD U MODNI DIZAJN
(Google images)
Francuska dizajnerka Coco Chanel pomalo poetično jednom je izjavila da’’ Moda nije samo nešto što je izraženo u odeći već je moda na nebu,na ulici,moda je ideja,način života,ono što se dešava oko nas.’’I zaista delimično to jeste istina,moda nije odredjena samo onim što nosimo i izborom garderobe već se prožima i u načinu ponašanja,našoj ličnosti kao i našim pogledima na svet koji nas okružuje.Kao osnovnom definicijom mode I pomalo generalnom to je termin za popularni stil u odevanju,obući,aksesoaru koji je prihvaćen od većine u odredjenom vremenskom periodu.Pojam ’’mode’’ odnosi se i na način života kao i na kreacije dizajnera koje se kupuju od strane većeg broja ljudi. Reč moda potiče od francuske reči la mode, koja vodi poreklo od latinske reči modus, što znači način i odnosi se direktno na vrstu i način života jednog naroda.Moda danas označava način, stil, obrazac ponašanja kojeg se ljudi u određenim oblastima društvenog života, pa prema tome i u odevanju, pridržavaju u nekom vremenskom periodu.
4
UVOD U MODNI DIZAJN
(Google images)
(Google images)
Modni dizajn je primena opštih dizajnerskih rešenja i umetnosti,kao i inspiracije svetom koji nas okružuje na osmišljavanje odeće i aksesoara.Modni dizajn je uvek pod uticajem raznih kulturoloških pojmova,kao i vremena i prostora u kome nastaju dizajnreska rešenja a dizajneri mogu raditi ili samostalno u osmišljavanju svojih modnih linija ili u timu kada rade za neke brendove i modne kuće. Ono što neko umetničko delo ili kreaciju čini više vrednim u odnosu na druge su elementi koji su korišćeni u njihovom komponovanju - oblikovanju i estetski principi – načela, odnosno način na koji je to učinjeno.Kao što umetnik koristi različite elemente kompozicije 5
UVOD U MODNI DIZAJN
i principe komponovanja da bi stvorio estetski vredno umetničko delo, modni dizajner koristi elemente i principe modnog dizajna da bi realizovao svoju kreatorsku imaginaciju i viziju i ostvario dobru i estetski vrednu kreaciju, u kojoj svi delovi čine jedinstvenu, prijatnu i skladnu, harmoničnu celinu koja pleni tuđu pažnju, a vlasniku pruža samopouzdanje, jer ga čini zadovoljnim i srećnim. Posao modnog dizajnera je da osmisli odevni predmet koji će biti jednako funkcionalan ali i estetski prihvatljiv a u obzir se često uzimaju i tipovi ljudi kao i okolnosti u kojima se odredjeni odevni predmet nosi.Tako se dizajn može podeliti na individualne odevne predmete koji se dizajniraju u okviru haute couture varijanti ili opet onih za većinsko trziste ’’mass’’ market ,gde spada npr. ‘’casual wear’’ ili ‘’pret a porte’’ (ready to wear).Područja modnog dizajna mogu biti-Ženska odeća -Dnevna odeća, večernja odeća, donji veš, sportska odeća, trikotaža -Muška odeća -Dnevna odeća, večernja odeća, sportska odeća, trikotaža -Dečija odeća -Odeća za dečake, odeća za devojčice, tinejdžerska odeća, trikotaža Modni kreator se bavi kako individualnim rešenjima tako i u okviru modnih kolekcija.Rad u komercijalnoj industriji je kompleksan a izrada kolekcije ide u nekoliko faza• • • • • •
Prognoza modnog trenda Inspiracija - ideja Razrada ideje Odabir Naziv kolekcije Sastavni delovi kolekcije Kreiranje .
6
UVOD U MODNI DIZAJN
(Google images)
(Google images)
7
UVOD U MODNI DIZAJN
Neka od zanimanja u okviru oblasti modne industrije se:
Sаmostаlni modni dizаjner Modni dizаjner u mаsovnoj produkciji Proizvodni menаdžer u modnoj produkciji Modni stilistа Modni ilustrаtor Tehnički dizаjner u modnoj produkciji Dizаjner grаfičkih rešenjа u okviru mode Dizаjner identitetа i brendirаnjа Menаdžer u modi Mаrketing menаdžer u modi PR i event menаdžer u modi
U narednim prikazima upoznaćemo vas sa osnovnim kategorijama u okviru koji modni kreatori stvaraju svoje kolekcije
Pojam ‘’Haute couture’’ Do 1950 modna odeća I veći broj modnih kreatora je konstruiso odeću po meri a svaki odevni predmet je radjen zasebno za klijenta pa je otud I nastao ovaj pojam haute couture.Mada se ovaj pojam pojavio jos početkom XX veka sa Charles Worthom ipak je većini postao poznat u već pomenutom periodu.Odevni predmet uglavnom je izradjen od visko kvalitetnih tkanina,veoma skupih a sam komad je uradjen sa puno pažnje I ručno izradjenih detalja.Izgled I savršen kroj su ovde absolutni prioritet Elie Saab jedan je od najpoznatijih dizajnera ``Haute couture`` današnjice
8
UVOD U MODNI DIZAJN
9
UVOD U MODNI DIZAJN
Pojam Ready-to-wear (pret-a-porter)
(Google images) Poznate modne kuće Celine (slika levo) I Balneciaga (slika desno) Ready-to-wear odeća je na neki način prelaz od haute couture ka mass marketu.Odeća nije izradjena za individualnog kupca ali velika pažnja posvećuje se idalje materijalima I kroju. Readyto-wear kolekcije obično su prikazane svake sezone na manifestacijama poput fashion weeka I to dva puta godišnje I sl.
10
UVOD U MODNI DIZAJN
Pojam Mass market
(Google images)
(Google images)
Mass market stiže do velikog broja konzumenata I uglavnom se prate velike I priznate modne kuće sa svojim izgradjenim stilovima I kolekcijama iz kojih se izdvajau odredjeni odevni komadi koji se od veoma povoljnih materijala I jednostavnije produkcije izradjuju u velikim količinama a cena im je veoma pristupačna.
11
UVOD U MODNI DIZAJN
Osnove modne ilustracije-Modna figura Razumevanje ljudske figure ključno je za modnu skicu i ilustraciju, koja predstavlja proces crtanja stilizovane odeće na modnoj figuri.Laičkom posmatraču modna skica vrlo često može izgledati abstraktno,ekspresivno i pomalo nedovršeno,ali suština je da modna ilustracija i skica služe različitoj svrsi u zavisnosti od dela modne industrije gde se sam izraz prikazuje.Modna skica na primer, namenjena krojaču ili modelaru mora da sadrži odredjen nivo detalja ,koji podrazumevaju da mora da se vidi svaki šav na odeći,dok u prezentaciji generalnog koncepta modne kolekcije ili raspoloženja, figura može sadržati samo par linija i biti na nivou krokiija ,ali istovremeno vrlo ekspresivna. Proporcije modne figure su veoma često naglašene i stilizovane.Ovo na prvi pogled može biti zbunjujuće ,ali u kontekstu modne ilustracije upravo ovo naglašavanje i izduživanje figure predstavlja ideal u modnoj ilustraciji i prezentaciji, pre nego realističan prikaz ljudske figure. Krajem šezdesetih godina i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, prvi put se pojavilo izduživanje figure,i nakon toga je nastavak razvoja takvog prikaza bio neminovnost koja se razvijala sve više ,i postala sastavni deo modnog ilustrovanja.Realistična ženska figura obično meri 7-8 dužina glava ,dok modna figura može meriti od 9 -10 dužina glave ,ponekad i više.Za klasičnu modnu figuru najčešće se koristi dužuna od 8,5-9 dužina glave Primer -Realistična ženska figura meri 7-8 glava ,dok modna sadrži 9-10 dužina glava
12
UVOD U MODNI DIZAJN
Primer (Google images) Ipak pri crtanju modne figure neke osnovne proporcije ljudske realistične figure ostaju od glave do bokova,tačnije torso, dok se praktično izdužuje dužina nogu koja daje dramatičan efekat crtežu kao i više dinamičnosti.Struk se stanjuje kako bi što više naglasio ženstvenu formu.Dodatna dužina dobija se u vratu i delu torzoa iznad struka.Prosečna visina žena je izmedju 1,65 I 1,70cm, ali kod modne figure, kako bi se odeća prezentovala na što bolji pa i atraktivniji način ,ta visina u samoj prezentaciji mora biti veća.Uticaj na samo crtanje modne figure može biti i u zavisnosti od stilova u sezoni,pre svega u odeći koja se prikazuje i koja će odrediti na neki način i stilizaciju
13
UVOD U MODNI DIZAJN
same figure. Svaki tip odeće koja se kreira zahteva odgovarujuću modnu figuru. Shodno tome ne treba nikada koristiti samo jednu figuru.
Proporcije Da bi ste pravilno izveli modnu figuru , potrebno je da znate proporcije ljudskog tela i odnosa između njenih delova . Ljudsko telo je podeljena u tri glavna bloka:glave ,trupa ( koji ide od ramena do pubisa ) i ekstremitetima ( noge i ruke ) . Ukupna visina lica je ekvivalentna osam puta dužine glave , dok je u modnom predstavljanju mera devet glava koja se koristi kako bi se postigao više stilizovan lik. poze Modne figure služe da prenesu duh modne kolekcije . U ilustraciji modne figure mohu se korsititi različite tehnike: olovka , akvarel , flomaster , mešovita tehnika , digitalni tip , ili kolaž . Svaka od ovih tehnika doprinosi posebnom duhu reprezentacije , a svaki dizajner u skladu sa onim što mu najviše odgovara izražava svoje ideje i koncept kolekcije.
Primer crtanja osnovne ženske modne figure
14
UVOD U MODNI DIZAJN
15
UVOD U MODNI DIZAJN
16
UVOD U MODNI DIZAJN
17
UVOD U MODNI DIZAJN
Osnovna stilizacija figure I pokret/poze
18
UVOD U MODNI DIZAJN
19
UVOD U MODNI DIZAJN
20
UVOD U MODNI DIZAJN
21
UVOD U MODNI DIZAJN
ZADATAK 1-Nacrtati osnovnu pozu u proprciji modne figure/kroki crtež tehnikom prema ličnom izboru
Osnove modne ilustracije I primene u dizajnu modnih magazine
Modna ilustracija kao značajan segment modne industrije I dizajna postoji već oko 500 godina, ali potreba za njom, tj. načinom da se ideja prenese na papir i uobliči, zapravo postoji koliko i odeća. Nakon što ju je modna fotografija potisnula sa naslovnih časopisa gde je bila duži vremenski period kao glavni medij komunikacije odevnih komada sa kupcima, ilustracija ipak I danas nalazi svoje poklonike.Pre modne fotografije, modne ilustracije bile su neophodna spona između kreatora mode i njenih konzumenata jednostavno to je tada bio jedini način komunikacije. Ona je služila ne samo kao sredstvo modnim dizajnerima da pokažu svoj rad, nego i kao oblik umetnosti, ilustratori su bili sastavni deo modne industrije, a njihovi najbolji radovi objavljivali su se u modnim časopisima. Ako pogledate vrlo lako možete pronaći naslovne, poput onih poznatog magazina Voguea, koje su sve do otprilike 40-ih godina prošlog veka bile ukrašene prekrasnim modnim 22
UVOD U MODNI DIZAJN
ilustracijama, namenjenim približavanju I prikazu onoga što se krilo u dizajnerovoj glavi i približavanju toga modnim poklonicima. U vremenima kada moda nije bila tako masivna kao danas, modna ilustracija bila je jedini medij koji je prenosio modne novosti i stilove, a njihovim plasiranjem u modne časopise ubrzala se izmena modnih stilova pa tako je modna ilustracija I uticala na definisanje mode koju danas nosimo.
23
UVOD U MODNI DIZAJN
Modne strane mogu biti u varijanti ‘’product placement’’ varijante predstavljanja proizvoda,u vidu editorijala ili ilustracije
24
UVOD U MODNI DIZAJN
Modni ediotrijali /stilizacija
25
UVOD U MODNI DIZAJN
Modni ediotrijali /stilizacija
Modni ediotrijali /stilizacija
26
UVOD U MODNI DIZAJN
Kako je upravo Vogue popularizovao modnu ilustraciju, tako je doprineo i njenom nestajanju kao načinu portretiranja mode za njene ljubitelje. Naime, taj je prestižan modni magazin oko 30-ih i 40-ih godina prošlog veka počeo je koristiti modnu fotografiju umesto ilustracije i na taj je način bacio modnu ilustraciju u senku ali anas je opet postal veoma popularna I gotovo prestižna modna profesija.Modna ilustracija se razvila u nekoliko smerova, što samo pokazuje koliko je slobode u ovom načinu izražavanja, bilo da koristite tradicionalne tehnike, novu tehnologiju, ili pak kombinujete fotografiju i ilustraciju. Sve je to kreativno, baš kao što je i sama moda, a da se modna ilustracija i fotografija mogu savršeno povezati misle I mnogi savremeni ilustratori koji upravo koriste ovaj tip tkz.digitalnog ilustrovanja.Modna ilustracija je u osnovi vezana za odeću ali je zapravo mnogo više od toga.Savremena modna ilustracija je mnogo više od klasičnog portertisanja odevnih komada i aksesoara kakav je zapravo slučaj sa fotografijom gde se vidi svaki detalj.Modna ilsutracija prikazuje trenutak,atmosferu,izraz,raspoloženje same odevene figure,samostalno ili u okviru nekog ambijenta.Sam prikaz može biti kako eksplicitan tako i sugestivan.Modna ilustracija služi da izazove emociju i reakciju.Savremena modna ilustracija može se podeliti u nekoliko tipova a izdvajaju se tri osnovna tipa -Senzualisti -Sofisticirano -Tehnokrati Senzualisti rade uglavnom sa klasičnim likovnim tehnikama i njima je proces stvaranja same ilustracije jednako važan kao i konačan prikaz.Druga grupa ‘’Sofisticiranih’’ bazira prikaz na figurativnom tipu uz karikaturu i aspekte detalja koji podsećaju na crtani film a sve u svrhu toga da pokažu samo ponašanje likova.Treća grupa ‘’Tehnokrata’’ bazira svoj stil na kompjuterskoj umetnosti.Ovi umetnici započinju svoj prikaz ručno radjenim crtežima a zatim manipulišu i transformšu svoj rad putem grafičkih kompjuterskih tehnika.
27
UVOD U MODNI DIZAJN
28
UVOD U MODNI DIZAJN
29
UVOD U MODNI DIZAJN
Razvoj modne ilustracije u okviru printanih medija Moda je uvek igrala veliku ulogu u razvoju svakog društva i predstavljala I klasni status. Kreatori na dvorovima širom Evrope su šili i pravili odeću po ličnim zahtevima članova aristokratskih krugova. Kako je želja za lepšim, šarenijim i novijim rasla, rastao je i broj kreatora i godišnja proizvodnja a moda se prenosila srednjevekovnom Evropom preko granica putem bračnih ugovora kraljevskih porodica i preko trgovaca. Međutim, bilo je teško dočarati raznovrsne tkanine, boje, i kreacije jednog dela Evrope ljudima na drugom kraju kontinenta. Tada se pojavila ideja letaka koje bi slikama pokazivale šta je u modi u Parizu stanovnicima Budimpešte. Veruje se da je prvi modni časopis objavljen oko 1586. godine u Frankfurtu . Ti ”modni časopisi“ su bili obični jednostrani letci sa crno-belom ilustracijom haljina ili cipela. Sredinom XVIII veka, počela je štampa modnih časopisa, u kojim su bile obojene ilustracije haljina, šešira,cipela, jahačke odeće, itd . Ovakva vrsta časopisa je objavljivana sve do kraja 20-tih godina XX veka, kada se razvila fotografija, koja je omogućila slikanje lutki sa modnim kreacijama. Sa razvojem fotografije u boji, modni časopisi postaju sve šareniji i estetski privlačniji. Svake godine, u početku tokom letnje i zimske sezone, a kasnije tokom sva četiri godišnja doba, kreatori i dizajneri predstavljaju svoje najnovije kreacije u modnim časopisama, koji tokom 60-tih i 70-tih godina, postaju mejnstrim publikacije. Kako modni časopisi postaju sve prisutniji i čitaniji, u toj meri se širi i spektar tema koje 30
UVOD U MODNI DIZAJN
se mogu naći u modnom časopisu, kao i veliki broj sponzora i reklama. Teme mogu da variraju od visoke mode do najnovije šminke, parfema i modnog bon-tona.Svetski modni časopisi se objavljuju u mnogim državama na različitim jezicima. Tako na primer, časopis Elle što u prevodu znači Ona se objavljuje u preko pedeset zemalja na pedeset različitih jezika. Fotografije I ilustracije čine veliki deo uredjenja modnih strana u magazinu .Modni urednici danas koriste u izdavaštvu softvere kao što su Adobe Photoshop I In design . Pre nego što započnete svoju modnu stranicu ,treba da razmislite o vašem osnovnom konceptu . Šta planirate da stavite na stranu da bi vaši čitaoci žele da vide i eventualno kupe u prodavnicama ? Razmislite o dobu godine . Ako je leto , možda će svadbeni koncept biti odgovarajući u vidu potencijalnih poklona ili modnih detalja I haljina.Sledi faza sakupljanja materijala .Uključite istraživačke fotografije i članke koje biste želeli da uključite na modnoj stranici i da ih preuzmete Principi razrade modne strane -Dajte vašoj strani naslov u odnosu na zadatu temu . -Odabrati najvažniju sliku koja će nositi stranu. Pogledajte ostale modne časopise i primetićete kako svaka strana ima naslovnu sliku koja dominira .Urednici ovo rade sa razlogom : da bi privukli pažnju čitalaca , pa će želeti da pročitaju ostatak teksta I pogledaju celu stranu pažljivije. -Ubacivanje slika po temi . Možda će dominirati neka boja ili opet specifični odevni komad I zavisnosti od teme.Možda će se tema odnositi na aktelnu sezonu I sl . Obratite posebnu pažnju na centralni deo strane kako bi ste adekvatno kreirali uredan ali I dinamičan I dramatičan raspored detalja. -Pisanje teksta sledi kada su vaše modne fotografije na mestu . Napišite kratak I jasan tekst koji će se odnositi na temu,koji će čitaocu pružiti osnovne informacije I zaintersovati gad a pogleda ostatak teme. Svaka fotografija/ilustracija mora sadržati potpis u vidu opisa komada I eventualno cene,ili opet ličnosti I sl.Koristite isti font za sve opise .. -Dodaj naslove za svaku stranu koristeći slova koja se razlikuju od teksta . Napomena-izabrati jedan stil za sve naslove u okviru teme .
31
UVOD U MODNI DIZAJN
32
UVOD U MODNI DIZAJN
33
UVOD U MODNI DIZAJN
Slede primeri primene modne ilustracije za kreiranje modnih I naslovnih strana u okviru modnog magazine
34
UVOD U MODNI DIZAJN
Krei Kre
Naslovna strana
35
UVOD U MODNI DIZAJN
Naslovna strana
36
UVOD U MODNI DIZAJN
37
UVOD U MODNI DIZAJN
Modne strane/product placement // Naslovna strana
38
UVOD U MODNI DIZAJN
Modna strana product placement
ZADATAK 2 URADITI NASLOVNU STRANU ILI MODNU STRANU(Product placement,likovna ilusutracija editorijala ili revijskih prikaza,kolažni prikaz teme/trenda itd.)MODNOM ILUSTRACIJOM NA FORMATU A4,TIPOM ILUSTRACIJE ILI TEHNIKOM PREMA SLOBODNOM IZBORU ODGOVORITI NA ZADATU TEMU. TEMA JE ’’ GLAMUR’’
II DEO/OBLAST- TEKSTIL
39
UVOD U MODNI DIZAJN
Uvod Pomeranje granica u radu sa tekstilom i pristupu različitim materijalima znači samim tim I pomeranje granica u modnom dizajnu. Tekstilni materijali predstvljaju osnovu, poseduju kvalitete kako u estetskom tako i u tehnološkom smislu, koji do potpunog izražaja dolaze kada se implementiraju kroz modno rešenje. Te možemo reći da su dizajn tekstila I modni dizajn u neraskidivoj vezi. Značaj modernizacije proizvodnje u tekstilnoj industriji kroz transfer novih tehnologija ogleda se između ostalog I u primeni laserskog sečenja. Lasersko sečenje tkanina je postalo popularano I poslednjih godina u modnoj industriji je njegova primena u konstantnom porastu. Lasersko sečenje je tehnika koja se može koristiti na tekstilu za kreiranje efekata čipke. Ovaj efekat u potpunosti menja drapiranje tkanine, materijal postaje lagan i stvara utisak fluidnosti. Cilj radionice je da se kroz redizajniranje postojećeg komada odeće upoznamo sa efektima koji se mogu postići u tekstilu. Na koji način i u kolikoj meri efekti laserskog sečenja doprinose modnom dizajnu. Polazeći od geometrijskih oblika, jer su oni pogodni za sečenje, I njihove repeticije kreiramo kompoziciju, ujedno se baveći I dizajnom tekstila I odeće.
40
UVOD U MODNI DIZAJN
41
UVOD U MODNI DIZAJN
ZADATAK/Tema- GEOMETRIJA
Osmisliti jednostavnu kompoziciju od geometrijskih oblika na papiru. Kompozicija se može sastojati od repeticije jednog ili kombinacije različitih geometrijskih elemenata.
42
UVOD U MODNI DIZAJN
43
UVOD U MODNI DIZAJN
1.Nacrtati željeni dizajn-šaru na papiru i precizno iseći.
44
UVOD U MODNI DIZAJN
2.Preneti na tekstil crtež uz pomoć prednodno napravljenog papirnog šablona I precizno iseći makazama.
45
UVOD U MODNI DIZAJN
46
UVOD U MODNI DIZAJN
47
UVOD U MODNI DIZAJN
48
UVOD U MODNI DIZAJN
49
UVOD U MODNI DIZAJN
U PRILOGU VAM JE VIDEO KOJI ĆE VAM OMOGUĆITI BOLJE RAZUMEVANJE PRINCIPA LASERSKOG SEČENJA I OVOG TIPA INTERVENCIJE NA TKANINI III DEO/KROJENJE I ŠIVENJE Izrada odevnog predmeta obuhvata niz veoma bitnih faza, kao što su: skica modela, osnovna konstrukcija, modelovanje, kompletiranje i izrada šablona. Sve ovo su faze koje je potrebno izvršiti da bi ustupilo krojenje materijala i šivenje odevnog predmeta. U današnje vreme se sve češće vrši premodelovanje. Ono momogućava da se već po postojećim baznim krojevima na tačan i brz način dobiju novi modeli i forme. -Radionica se bavi upoznavanjem telesnih mera koje su neophodne za konstrukciju odeće. -Radionica obuhvata opis pomenutih faza od osnovne konstrukcije, modelovanja, kompletiranja i izradu šablona. Posebna pažnja je posvećena izradi osnovne konstrukcije suknje i premodelovanju.
50
UVOD U MODNI DIZAJN
-Radionica kroz zadatke pruža jednostavan i kreativan rad premodelovanja ravnje suknje u druge forme i modele. Telesne mere za konstrukciju krojeva Telesne mere predstavljaju osnovu za konstrukciju jednog odevnog predmeta. One mogu biti uzete na telu, izračunate preko specijalnih obrazaca ili uzete iz standardizovane tabele mera. U krojačkom zanatstvu se primenjuje direktno uzimanje mera sa tela osobe za koju je namenjen odevni predmet pomoću krojačkog metra. U industriji odeće mere za konstrukciju krojeva se dobijaju antropometrijskim merenjem grupe ljudi različitog pola i uzrasta. Na osnovu dobijenih podataka određuju se prosečne dimenzije odnosno mere tela na osnovu kojih su izraženi i standardi za odevne predmete. Mere za konstrukciju odeće mogu se grupisati u :
Glavne mere (mere se na telu)- visina tela, obim grudi, obim bokova i obim pojasa Pomoćne mere (mogu se uzimati ili izračunati)- širina vratnog izreza, dužina leđa, dužina modela, širina leđa, širina rukavskog izreza, prednja grudna širina, dužina bokova... Specijalne mere- obim mišice, obim lakta, obim ručnog zgloba.
Kod odeće mere se dele na:
Unutrašnje mere- određenim merama i formom čovekovog tela potrebno je poznavati ili uzeti u obzir: - dodatke za slobodno prijajanje - uticaj disanja - dodatke za međusobne slojeve - tehničko fiziološke dodatke - dodatke na siluetu
Spoljašnje mere- podrazumevaju dodatke na debljinu materijala za jednoslojne i višeslojne materijale.
Pravilno uzimanje mera
51
UVOD U MODNI DIZAJN
Kod primene direktnog uzimanja mera sa tela čoveka, neophodno je precizno posmatranje figure i procena da li osoba čije se mere uzimaju ima pravilno držanje tela ili neku urođenu ili stečenu deformaciju (pognuta ili spuštena ramena, okrugla leđa, pravo ili pognuto držanje...). Da bi se odredile konfekcijske veličine (veličine kroja) po već utvrđenim standardnim veličinama potrebno je poznavati stas.
Tipovi stasa
a) Nežan stas (veličine između mladalačkog i normalnog stasa) b) Normalan stas ( zasniva se na statistički dobijenim prosečnim merama) c) Među stas ( osobe nižeg rasta čije telesne mere odstupaju od mera normalnog stasa) d) Puniji stas ( Osobe sa većim telesnim merama)
52
UVOD U MODNI DIZAJN
Mere tela H- Obim grudi G- Obim struka I- Obim kukova P do Q- Širina leđa N do O- Širina grudi J- Obim vrata K do L- Širina ramena W- Obim nadlaktice V- Obim ručnog zgloba A do B- Dužina leđa K do H- Dubina grudi Y do C- Prednja dužina struka A do X- Dubina otvora za rukav E do F- Dužina od struka do kuka
53
UVOD U MODNI DIZAJN
C do D- Željena dužina od struka (suknja) T do U- Dužina raskoraka R do S- Bočna dužina od struka 1 do 2- Dužina sedalnog dela L do M- Dužina rukava Konstrukcija osnovnih krojeva Osnovna konstrukcija kroja predstavlja crteže na kojima je glavnim i pomoćnim konstrukcionim linijama projektovan deo ili ceo odevni predmet. Konstrukcija osnovnog kroja se zasniva na predpostavci da je ljudsko telo idealno proporcionalno i simetrično. Zbog toga je moguće konstruisati jednu četvrtinu ili polovinu osnovnog kroja. U zavisnosti od vrste modela za koji se koristi osnovna konstrukcija postoje elementarni odevni predmeti za koje su već napravljeni odevni predmeti. Oni služe da se već na postojećim glavnim linijama, modelovanjem i premodelovanjem konstruišu novi odgovarajući modeli u skladu sa modnim i tehničkim crtežom. U savremenoj konstrukcionoj pripremi osnovni krojevi postoje kao baze. Konstrukcija krojeva odeće izvodi se na osnovu:
-proporcija čovečjeg tela -piktograma (silueta tela) -sistema odevnih veličina -telesnih mera
Bazni ili osnovni kroj nekog modela odevnog predmeta konstruiše se prema određenim merama i pravilima. Odevne veličine muške, ženske i dečije odeće se zasnivaju na konstrukciji osnovnog kroja prema tabeličnim veličinama, rađenim na osnovu glavnih i pomoćnih mera. Oznake odevnih veličina se razlikuju u pojedinim zemljama, jer se izrađuju prema spacifičnim standardima za neke zemlje. Modelovanje Konstrukcijom ne možemo uvek dobiti oblik kroja kakav dobijamo modelovanjem. U većini slučajeva konstruisani kroj za neki model se mora prilagoditi obliku tela i zadatom modelu a to se postiže modelovanjem. Modelovanje ima dva osnovna zadatka:
-prilagođavanje kroja telu -pojednostavljenje rada u izradi odeće
54
UVOD U MODNI DIZAJN
Prilagođavanje kroja telu se postiže premeštanjem ušitaka, detalja, skupljanjem, presecanjem i širenjem kroja nacrtanog na papiru.
Pojednostavljenje rada postiže se tako da se papir na kome je nacrtan kroj preseca, skuplja ili preklapa na određenim mestima pa se na taj način izbegavaju razna nabiranja materijala pri šivenju i upeglavanje ili istezanje materijala a time se skraćuje vreme izrade odevnog predmeta. Pored modelovanja sve više se primenjuje premodelovanje. Kompletiranje Pod kompletiranjem podrazumeva se priprema i obrada svih delova za odevni predmete tj. svih krojeva koji su potrebni za serijsku proizvodnju. Tu spadaju sledeći poslovi:
dodavanje šavova, poruba i rezervi konstrukcija ostalih delova (postava, međupostava, džepovina) isecanje i obeležavanje krojeva
Izrada šablona Krojni šablon predstavlja precrtan oblik kroja na karton, plastičnu foliju ili specijalni papir koji je isecan po ucrtanim linijama. Svaki krojni deo (šablon) treba da ima obeležen pravac osnove, šifru, veličinu modela kao i fiksne tačke i cvikove. Ova obeležja služe kao uputstvo na koji način i kako treba da se ukope šabloni za određeni odevni predmet.
Osnovna konstrukcija ženske ravne suknje – ZADATAK A
Glavne mere: VT- (visina tela)= 164cm OP- (obim pojasa)= 76cm OB – (obim bokova)= 100 DM- (dužina modela)= 60cm
55
UVOD U MODNI DIZAJN
Ove mere se za industrijsku proizvodnju uzimaju iz važeće tabele standarda u zavisnosti da li se izrađuje za domaće ili inostrano tržište.Pomoćne mere (izračunate mere) Na osnovu pravila proporcionalnosti tela, modula, mogu se izračunati sve mere potrebne za konstrukciju osnove kroja za odeću. Osnovni podaci su glavne mere, pomoću kojih se kroz određena izračunavanja dolazi do pomoćnih mera. Db (dubina bokova)= 21cm Šp (širina pojasa)= ½ Op +1cm= 39cm Za zadatak potrebno je nacrtati osnovnu konstrukciju suknje (tehnika: olovka, papir) u razmeri 1:5 vodeći se datim opisom rada i skicom osnovne konstrukcije suknje. Opis rada: 1-2 = DB= 20 do 22cm =21cm 1-3 = DM= 60cm 2-4 = ¼ OB + 1 do 2cm = 51cm 2-5 = 5-4 6-7 = 1cm 1-8 = ½ OP + 1cm =39cm
Višak na liniji pojasa je 12cm, raspoređujemo ga 7cm na bočnim šavovima, 2cm za ušitak na prednjem delu i 3cm za ušitak na zadnjem delu.
Pojas konstruišemo: širine 5cm i dužine ½ OP+1cm (polovina dužine pojasa)
56
UVOD U MODNI DIZAJN
Osnovna konstrukcija suknje
57
UVOD U MODNI DIZAJN
Premodelovanje- ZADATAK B
Ovaj zadatak je potrebno uraditi pomoću kolaž papira. U ovom slučaju se uzimaju već gotovi krojevi nekog modela i na njima se vrši premodelovanje, time se dobijaju novi modeli na mnogo brži način. Uzeti kroj prednjeg i zadnjeg dela prethodno urađene osnovne konstrukcije suknje.
Na prvom primeru (A) prikazan je model ravne suknje, koja je uzeta za premodelovanje u druge forme, proširene suknje (B) i proširene suknje sa psecom (C).
primeri premodelovane suknje (od sukne A dobijene suknje B i C modelovanjem)
Da bi se od suknje A dobila suknja B potrebno je na kroju prednjeg i zadnjeg dela suknje ucrtati liniju, počevši od vrha ušitka sve do ivice poruba (sl. Primer 1). U slučaju da se na kroju prednjeg i zadnjeg dela suknje nalazi više ušitaka od jednog, linija dolazi na ušitak koji je najbliži prednjoj, odnosno zadnjoj sredini ili se u drugom slučaju povlače linije iz svih ušitaka do poruba sunje i na svakom delu se vrše proširenja.
58
UVOD U MODNI DIZAJN
Primer 1 Prorezati papirni kroj duž ucrtane linije sve do vrha ušitka. Prikačiti gornje delove ušitka i bočne šavove okretati na spoljnu stranu do željene širine suknje. Ispod kroja je potrebno postaviti papir koji dopunjuje i docrtati liniju poruba (sl. Primer 2).
Primer 2
59
UVOD U MODNI DIZAJN
Potrebno je obratiti pažnju da se jednaka proširenja dodaju na prednjem i zadnjem delu kroja. U slučaju da na ivici struka ostane mali ušitak možete ga ostaviti kao ušitak a ukoliko je dubina ušitka manja od 1cm ovaj iznos oduzmite na bočnom šavu sve do boka. U slučaju da kroj odabrane suknje za premodelovanje nema na prednjem delu ušitak (sl. Primer 3) potrebno je raseći krojni deo od ivice poruba sve do ivice struka vertikalno i premodelovati kao prethodno opisano.
Primer 3
Da bi se od modela suknje A dobio model suknje C potrebno je ucrtati psec na prednjem i zadnjem delu u zavisnosti od zahteva novog modela ili želje, ucrtati i liniju od vrha ušitka sve do ivice poruba ( sl. Primer 4).
60
UVOD U MODNI DIZAJN
Primer 4
Razrezati ucrtane linije. Spojiti ušitke, ukoliko se jave neravnine prilikom spajanja ušitaka potrebno je blago izmodelovati tj.izravnati liniju pseca (sl.Primer 5). Ukoliko je ušitak na zadnjem delu duži od ucrtanog pseca, njegov višak se oduzima od bočnih strana.
61
UVOD U MODNI DIZAJN
Primer 5
Premodelovanje se ne mora vršiti na svim krojevima odevnog predmeta, ono se može izvršiti samo na određenim delovima za koje je predviđeno da menjaju svoju formu i izgled. Premodelovanje pruža mogućnost da se na veoma brz način dođe do novog modela odevnog predmeta menjanjem samo nekih delova kroja.
62
