ITALIJANSKIFASIZAM
ISTORUA
rnSrz.qu I FRANcusKAAKCUA
t54 ITALUANSKO VEZIVANJE EVROPSKOGCVORA Odnos nacionalne dtlave i antifeudalnerevolucije, znadajanza unutra5nju konstiruciju svih evropskih drZrva, u Italiji je bio sasvim drugadiji nego u Francuskoj. U Francuskoj revolucija je nasrupilaposle nacionalnedrZave; bilo je logidno miSljenjeda je revolucijaugroZava,jer je uni3tila dvrstinunacionalne drLaveeliminasijem drZavotvornevlasti, kraljevstva, i proglaSenjemprincipa nacionalitetastavila pod znak pitanja njen spolja5nji primat. Nasuprot tome, u Itdiji je nacionalnadrlava bila posledicarevolucijei dinioci ove revolucije, uz sve unutra5njezategnutosti, nikada se nisu raspali, kao Stoje to bio sludaj u Francuskoj.Doberti, kao sardinijski predsednikvlade 1948. godine, nije bio Mirabo, a Macini kao trijumvir rimske republike svakako nije bio Robespjer. Narodnemasetamo nisu nikada bile zaistapokrenutei ono Stoje nazvano,moti popolari( bilo je upravljenoprotiv stranaca,koji su vekovimapredstavljaliprepreku na putu Italije ka jedinstvu.Nijednoubistvonije zastraSilokralja i podelilo duhove,pa ipak je pobedautrla Siri put Kawru i Viktoru Emanueluza buduinost nego Stoje to francuskarevolucija bila kadra. Vodeci sloj iz periodapre revolucije nije, uprkos porazu, i dalje igrao znaeajnuulogu kao u Francuskoj. Papska upravau crkvenoj drZavinestalaje zauvekbaSkao burbonskau Napulju. Nikakva linija kontinuitetanije vezivalaoficirski kor nove drlave sa korom stare,dak i ako je ,crna aristokratija*Rima joS decenijamamrzelakuiu Savoja,smatrajuii nlene dlanove bezodnim pljadkaSima.Papaje sebe i svoje pristalice sa 'non expedit. iskljudio joS drastidnijeiz politidkog zivota nego Stoje to bio kadar najkrvaviji rad giljotine, a na drugoj strani drbva je bila dovoljno mudra da ne
knjigu o ' Italijana Medutim, crkvu slu nostro(2k pitanja?3l oslobode su se Ten i Macinij naslutenc Uzt iznosilo r dinilo san Stonikakr Komuna I crtu pode na njima
uklj
- biie tc Sinovi ju koja bi se Postepen velikim z Adue 189 i istovrer sordimen iako u pr negou vi ne moze Neg uspehe.( godine pt rnOtr€xp je moral upravo 0 posurmja Ovo uzb onimkoj Stoje pt demokra Ut igri Dov dobije p
2rl
Milano 19 3rI
155
Tel i Renanpovijali i menjali pre :u s_e i Macinija takode postoji nekoliko^pc naslutenovi tokovi.
na njima se zahtevaloda novo kraljevstvoanektiraI liberalnih ideja . ]Jklludivanjenarodnihrnsa u potititu i proveraizdraLjivosti - .biie.to za Italiju, baskao i za c-eluEvropu, problem u rr"a..i. decengarni. sinovi j'naka risordimentarazresili ga spretno,ali bez sjaja, sa sporosiu, _su koja bi senazvalamudrosiu samo.uslueaju aiie mogtao"-i-.[r:uti'o.predvidivo. Pollepenoje prosirivan.krug.onih kojiimaju prau6 da biruju, i tek su se sa velikim zakasnjenjem pridruziti trci siia za totonilatni, p.orieji-". poraz kod
ne moZeporediti sa znadajemkoji je poraziz 1g71. godine imaoza Francusku. Negdeu isto vreme socijalisiiekai anarhistidkiagitacijauet"zite prve su uspehe.ostre represivnemeredavaresu malo plodovai struJk iz r9o4. E"n.rir"i godinepro-rzveo je takavrrias medugradanstvbmOa.;eFiief fi"tiie"o ukinuo Dnonexpedit*i time oslobodioput ka stvaranjutatotiete"maso'u'e partile, to3a je moralada irna negativniji ideoloski stav o isordimentu ,*ii"lizam. Ali upravo ova srodnostsocijalizma i liberalizma navelaje ".g" pie nacionalisteda posumnjajgu. partrjy iz koje su dosli, i da razmisljaju"o ,iurrr, sa katolicima. uvo'zbudenJe, doduse,po obimu i dubini ni izdalekase nije moglo meriti sa onimkojeje u Francuskoj-izazvalaaferaDrajfus, ali je uito utdirc frrspektivnije Stoje primarno bilo okrenuto protiv socijalista,i tek u drugom redu protiv demokratai liberala. je . , J to vreme socijalizam,toliko zastrasujuii,vec postaokarta u politidkoj
Onje Zeleodareforrnistieio r,ir" 5*ri"ri.,ier."partije lt^1,P":l11,?"li,tq. qoDUepremoc r u vradu pozove socijalistidku partiju Italue (psD kao levicu
2 'Ai Giovani drtaria* (Le piit beile pagine di GiuseppeMazzlni-scerteda carlo sforTa, Milano-1923,str. 63) ' ,La Pace., n.i.m.,str. 69.
156
-* druSt l na int risod ujedn izbeg bio di oseia vrline ranih do or s€-2
i te5 hriSC zanj svog evro donu cusk
190 prev novr je f< idea
Ant( redi trad zlz( nac
rzg poj: rasl svq vor filo Do
u >Voce<(Etora tikotija) ne spominje 4 Karakteristidnoje da izvestajo kongresuobjav'Ljen le riviste", tom II, 'La Voce", Torino' attrav;rso del'900 itaiiana ()La cultura poimence Musolinija 1960,str. 470 i d.d'). 5 Alfredo oii;ani Rivolta ldeale, Bologna,1943,str' 268' 6 Do"u" farduci Odi barbare - Alle fonti del Clitumno'
,Lt
157 d ostvatopila se samoje ik vlade laseon, duhovne ne krije olitidkih ndimenstorijski e Doliti do tada n5lo za rije deu revo{emu u [istidka Iako je A kako jadanje opskog uzroka njegai prvim ,tOmPO[ilo. mogao genmih lvidivo mento, gorkim krenuli rolnost veka. r Zeleo danije li,bio rednu rlilejac ijomo pminlr Torino, ' Gabrijele D'Anuncio It Trionfo deila Morte, prose di Romanzi, tom I, str. 95& t,La cultura italiana del,900 attraverso le rivisten tom I, rleonardo., ,Hermes.; tom II, ,La Voce<, Torino,1960 (upor. str. 313:,Bisogna fare qualcosa d;importante..j
158 shodnostiili obaveza. Tajedno sa svim ,rnladim* snagamaon re zalaln,za onu odluku koja izdvaja Italiju od svih evropskih nacija: to je odluka o dobrovoljnom ulasku u rat. A Precolini odlazi u Rim kao politidki dopisnikjednog dnevnog lista, koji je bio osnovansamozatoda bi iznudio intervenciju- Popolo d'Italia Benita Musolinija. UZGREDNA PRIMEDBA O METODI Ako ova skica ni izdalekanije dovoljna da bi se prikazala slika italijanskih prilika, ona ipak nagoveStavanekoliko problema tadaSnjeltalije. Zajedno sa njima spomenutisu najvaZniji pravci i imena, izvori onih potoka koji je trebalo da, sjedinjeniproizvedu reku faSizma.,Pokret obnove*kao takav nije bio preteda faSizma,veCsamonjegovpreduslov,iz kojegje istovremenoproizaSlonekoliko najznaeajnijihprotivnika: Dovani Amendola,vodaopozicijes Aventina;Gaetano Salvemini, prvi medu antifa5istiekimistoridarima;Duzepe Antonio Borgeze, znadajni pesnik, knjiZevni istoridar i politidki pisac. Izvori fa5izma bili su: nacionalistioko Enrika Koradinija, legionarioko D'Anuncija u doba poduhvata u Rijecl i bivSi nnrksisti oko Musolinija, koji su se otcepili od Socijalistidke partije.vOve tri grupe dale su fa5izmuvodu, etiku i ideje. Oruda se faSizam ni u kom sludajune moZeshvatiti bez razmztranjaprirode italijanskognacionaliznn, zbivanjau Rijeci i Musolinijeve socijalistidkeepohe.Najpoznatiji i najbitniji od ova tri diniocaje Musolinijev razvoj: njegovaidejna biografija mora otuda za ovaj, a pogotovoza kasniji period biti putokazza razumevanjena5eg prikaza. Ona istovremenopruza neprocenjivukorist Sto predodavaupravo onaj rnrksizam, koji je kao uzrok gradanskogstrahabio glavnapretpostavkafaSizma. Ovaj metodskiprincip ne znaci saglasnostsa tezamada je faSizamjednak musolinizmu.Medutim, eak i ondakadaje Musolini od 1920. do 192I. godine nekoliko meseci,kakoje izgledalo,bio iskljudeniz faSistidkogpokreta,u partiji nije moglo da se donesenikakva odlukakoja na krqiu nije dobila - ili iznudila - njegovu saglasnost.To naravnojoS u vecoj meri vaZi za period njegove vladavine. 9 Za,rad preciznosti trebalo bi spomenuti i futuriste oko Filipa Tomaza Marinetija i revolucionarne sindikaliste, diji je naistaknutiji predstavnik bio Filipo Koridoni, koji je poginuo u ratu a zatim proglaSen faSistidkim mudenikom. Ali, Marineti je igrao u fa5izmu sporednu, mada slikovitu ulogu (1921.zahtevao je u Centralnom komitetu fa5ista da papa bude prognan u Avinlrn), iako su svakako predratni futuristidki postulati (,svecchiare, pacificare, innovare e valocizzare I'Italiao) uticali na duh fa5izma. Najznadajnija fa5istidka lidnost, proizaSla iz futuristidkih redova, bio je krajem rata vrlo mladi Duzepe Botai, koji je izvesno vreme radio u okviru ,Roma futurista. (upor. i Dordo Alberto Kjurko ^Sloric della rivoluzione f ascista, tom I, str. 2l i d./v.nap. l73l). >Sindikalisti. se u Italiji nisu uvek lako mogli razlikovati od marksista: tako Edmondo Rosoni, diji 1ir razvoj ispoljio izvesne slidnosti sa Musolinijevim, pre nego Sto je postao organizator i voda fa5istidkih sindikata. Pravi anarhosindikalisti igrali su samo marginalnu ili privremenu ulogu u fa5izmu; npr. Aldeste de Ambris, pored D'Anuncija inspirator Carta del Carnaro (Kvarnerska povelja), ili Masimo Roka (Libero Tankredi), voda prvih gruppi di competenza, koje su bile zametak konzervativizma. Obojica su kasnije otiSla u emigraciju. Stari anarhista bio je Leandro Arpinati, >Ras
I
,idejn dulom sjajen prinuc ( Kroee grdko
no;ll i
Marks nesto politid pored Otuda iskren ( fenom dodac potpu teSko istorijr lidnon skidiv
I duden revolu ra5ire latnos stupio
1( il
dobro, a mensutt
,Historir osudeno che tu p abbasta t3
Torkvat blankist sta-Ber stavio g tom. X\
159 I onu
bom vnog Talia
skih )sa balo t&a liko :ano 2Q,
su: tata Cke am rna-
njora Seg naj na, tak ine
riJ'i ila rve
yortu itu ko a")
i, [a(
tD. nL da
u ka ile ro oj n.,
160
i osnov vec u sarad Trent komo 1912 Class znada najZiv vanje protiv udalja rat da l meri sazet psiho (kao,
I
marla koji i i najq upom poziv ,luii,
nikad malo prakti su ud rsihidkasklonostda vodi' potra'i za a bio voda u poseduverovanja ili u v e r o v a n j e m . o d n o s o v a d v a o , o o u n o e l e m e n t a d i n ipolitidke njegovu istoriju.onisu delatnosti, nlegove sjedinjeni.uiro p*g. i najduZemperiodu savrSeno " Socijalistidkepartije' tita u stuiui *j. ";"*tini
str' paolo_Alatri Le origini del fascismo, Roma, 1956' T"k. od ranije objavljenih dela: " 1950' borlhe.se.' Milano' 323; Paolo Moneli Mussoliii ii'""to socialdemocrazia socijalizma^"Jit,--Bin"rto Radonijeri 15 o istoriji *nog"it"ii:u"rtog 196l' Milano' tedescae sorciatiiti itatiini rcis-legs' i o'o'' izd, Roma, 1941, srr.25,32; sada 16 pr" ,u"g" L;--*j; vjla (napisano lgltllz),I " tom XXXIII 17 uPor. o.o., tom I, str' 251' 18okrenutostsebii(erotska)brutalnostzadudujuceotvoreno.izlaza'navidelouLania u zatvoru' da je ova prvai najpouzdanija autobiografija:rapisana bi trebalo Aline vita. toma, Milano, 1936 i d'd'' Margerita r9 npr. Ivon de"rn"-uriti Benjak vita cli Benito, uutiitini,3 n'n'm'' str' 250' str' 292 i d'd') Sarfati Dz.x, Milano, i.9ZeiO tome uPor' Nolte' 20 o.o., tom IV, str. 155'
sve n karak privid
vodat redno njega
prorz
161 ; lmu MO, o s:l
reci i?A Iiko nov Ima ffato Forhje fiu lova wde veC nda )rg( )nie cije kim eve roje ler,
aSu )sti am etu b
od 72
su sti,
str, eia
).o., tna
)ru. rita
., .DqlS", njegov marksizamnije tr nUe, poput Lenjina, bavio 6psei TLrd" nuuo se interesovaoza razlikt izm6du praktidno relevantneosnovnecrte doktril troleteraje za Musolinija, ba5 kao i za nlegovog vremena i n3en univerzalni sve ostale borbe i odreduje dak i one g pona9nja. ,ajanjaproizvodnih sredstava od proiz_
ffi"#:1"1":'jJ"'ill":iuffi#:*T crly klasne borbeje: eksproatacijaburzoazlie i korektivizacija sredstavaza proizvodnju. Protiwzikproletarijatau klasnoj borbi prvenstveno je drlavakao ,6r4614p_
r62 je. u prvom redu unu(raSnjopoliticki beno odeljenjeuvladajudeklase.'6Armija propagandanuZan deo proje antimititiristidka ugnjetauaoja.S1ogu i;;ft;# lererskeklasneborbe,;did; O'otteOaMusolini veliCadezertiranp'n b.;b"i; mozdanasilan,jer se 'jedna-klry nq odridesvojih Karakterklasne je-ishodiSte.Musolinijevog privilegija, osim ako je n9 prisife:.1 Nrypo"dano sorelom ni izdalekanisu sa Nj"govi'odnosi ooima nasilia pripisiviio sdr.r".
tiii t t"-uirtra i irdaenikakosukasnijepredstavljeni' P*yi":
je on nazivao,noitre maitreo(naSuditelj ilavni zaokret ka Morasu, Sto je Edua rodenia fa5izma, Musolini se uz kletv moljc6m.$ i ne spominjega vi$e do 19 filozofom ri vec"Marksa,velidanstvenim da ie u Trentinu vodio izuzeorooStrual socijatneborbe izmedu najamnih PolFgr niki u Romanji razviju u krvave ispade marksistabranio neobuzdanunarodnuprc
rel.
Ali klasna borba izloZenaje jedno. lizam advokatlo,koji je naklonienparli
icu."s u okviru evropskogsukota levolucionara i reformista -onotito Musolinrjev polozaj Cvrst i *p"st" koliko je to samo bilo moguce' :., pr".u lod., tio talo bfizu zvenidnom(ne samo' kao u Nigde u Evropi .*fftui "isu^bili FrancuskojudobaDrajfusoveafere,nezvenidnom)udeScuuvladi.Musoliniu 26o.o., tom I, str. 51. ' ;;;. C"ua"n, Megaro Mussolini in the Making' London' 1938'str' 8l' ne u o'o' 28o.o" tom I, str. lo2 29o.o, tom II, str. 125. s o.O, tom IU, str. 271. 31o.o, tom Iv, str. 153' 2 O.o, tom VI, str. 179. 33o.o, tom v, str. 249' s o.o" tom IV, str. 142. 35U top; p meri ceoitalijanskisocijalizamimaogradanskii humanitarnikarakter'pokazujo italiano, Firenze, 1925' delo Roberta Mihelsa Storiacritica del moyimento socialista 5 O.O, to- III, str. 355.
oblas svega Socij Muso evrop odvitj formi menlide s domu je mc
koji s pravo teorij )Sam negir naue politi i prol ,Dfu 'dijal svest sadrz meta orulir odno moC (sam je ne spred egois
govo tivno moZe ratnil
ci.. infettt Bergs<
163
I
I
I { I
on je sa isto tako velikom odludnosdusudelovaou sporu
okomctodaklasne
D parte di loro sono i miei figli , . . intendiamo_ >ritiche pud parere cinica, che io per primo ho ella circoazionedel socialismoitalianoun po,di XVI, str. 440). kongresuu Ankoni (O.O.,tom VI, str. 4Zg). { O.O.,tom IV, str. 156. '' O.O.,tom V, str. lZ5. 'z O.O.,tom VI, str. 173.
tu
DotDlrnoukidanjenapolidarstva'pretvon( i potisnuo je u Cefanziw republikance' *"i* z.fi di istoristi sve demokratskein i ooi-i *"au nadnidarezato sto revoluci i na selu".as
ilnu revoluciju'*s toliko rnnogo liudi' a doktrina "aptaSita --*
to back the Proletarianrevolution thing in Germany zavisiceod mogucnosti ,'rr*hole scriften, tom II' Berlin Ausgewahltc *ui.
tolikol revolu svom postoj konstn dok ni ponov pod z moga0 predst pokaz udini I previd jednot prena sloja t bio ne ( s,kla nije a ved i iskljut jetol oslob rgrad rreak< dve ": Sto bj rgrad blok. to jes grada Enge garda no St oruZj oni n od nx spos
da do (MEG
sa bul (Kom
165 eu )nju )roj nije na koj nja, )pt: nen 0ve nde po d0 Sto rsio zmt
on s.4 ima rbi, tbiv ,Mi mokog i,.6 fl.ql
;ilni )sti: l..s lena vo8 ona Karl li, a rtion brlin
ONTC
tolikom broju ljudi dala samopouzdanjedo tada potpuno nepoznato,kao ona o revolucionarnoj klasnoj borbi proletarijata. Te5ko da je ikada jedno udenje u svom praktidnom delovanju beleZilo tako ogroman uspeh na podetku, a tako postojanneuspehu toku daljeg ostvarivanja.Prvobiuro proizaSlaiz filozofske konstrukcije, dinilo se da ona odgovarasamomistorijskom kretanju sve dotle dok nije bilo postignutostanjenove relativnestabilnostidruStava,i postajalaje ponovo moCnasvuda gde je stanp stabilnosti zbog inzetnih dogadajastavlFno pod znak pitanja. Ali, inadeje vrlo brzo postaloodiglednoda se "proletarijat( mogaojedinstveno shvatiti kao pojam, ali kao politidki fenomennipo5to nije predstavljaojedinstvo. Naime, veC su se prva dva osnovnaelementapojma pokazalaprotivreena.Po Marksu, proletarijatje bio odredenda, s jedne strane, udini burZoazijusuviSnom,a s druge da je zbriSeu naletu ogordenja.Marks je prevideoda se ,proletarijat", u smislu sloja ,bez svojine*, sam izdiferenciraou jednom visoko diferenciranomdruStvui da vi5e nije lmao revolucionaranodnos prerur stanjustvari, eiji je deo postao.Zanemarioje daje ,proletarijat", u smislu sloja manuelnihradnikakoji je ostaorevolucionaran,stajaoizvan druStvai time bio nesposobanda ga predvodi. On je takodepropustio da stvori ,fenomenologijuproletarijata((poglavlje ,klasama* u trecemtomuKapitala). Marksizamu principu ostaloje nenapisano o nije znao Stada preduzmesa stvarnom,to jest ne samoekonomskomsituacijom, vec i s duhovnim stanjem razliditih grupa ,proletarijataukoje ne odreduje iskljudivoekonomskasihracija,nego ditav kompleksistorijskih uslova. Izgledalo je to kao igra sa iskrivljenim ogledalom:tek Stosu se do tadareakcionarnefirase oslobodile sveStenikai okrenule revolucionamomudenju, one ponovo odlaze u jest, socijaldemokratski tabor. I ova teznjaje moralada senazove "gradanski.,to ,reakcionarnom*. Tako se swda u Evropi revolucionamaparttja naSlaizmedu dve 'reakcionarne(vatre i njome nigde nije neospornoraspolagaoproletarijat, Sto bi bilo utoliko nuZnijejer bi svaka ozbiljna pretnja revolucijom okupila 'gradanstvo((zakoje nije postojaopraktidnorelevantanpojam)u jedankompaktni blok. Tako su neminovnomoralada sepojavepitanjaStaje ,zapravo(proletarijat, teznjasamogproletarijatada poprimi to jest, ko ga predstavlja,kako seobjaSnjava gradanskaobeleZja,gde treba traziti savezniStvonuZno za pobedu. Marks i Engelssu na prvo pitanieodgovorili, doduSe,vrlo neodredenimpojmom )avangarda(;prihvatanjeburZoaskog obeleZjaviSesukonstatovalikao engleskifenomen no Sto su poku9vali da ga objasne;srkao savezbilo imje prirodno bratstvopo oruZju salnaprednim delomo-gradanstvau ,demokratskojrevolucijin.s2Istina, oni nikadanisu postavili pitanjekoje se nametalo,da li je jedna partija, koja se od podetkasa velikim zanosomproglasilabuduiim grobaromsvojih saveznika, sposobnaz2 svez. jezgro profesionalnihrevoknjin je fiksirao avangardukao organizaciono
51 Engels pi5e Marksu 7. oktobra 1858:,. . . tako da ova najgradanskija nacija izgleda hoce da dode dotle da pored burhoazije poseduje gradansku aristokratiju i gradanski proletarijat. (MEGA, odelj. III, tom 2, str. 30). 52 ,U NemaCkoj dim burZoazija revolucionarno nastupi, Komunistidka partija se zajedno sa burZoazijrcm bori protiv apsolutne monarhije, feudalnog zemlji5nog poseda i malogradanstva* (Kommunistisches hlanifest, u: Marks/Engels Ausgewiihlte Schriften, tom I, Berlin 1955, str. 53).
166 lucionara, odabraoje seljakeza parhere u saveani dinjenicu daje deo radniStva poprimio gradanskaobeleZjasveona zaklju(ak da imperijalistidkom monopolskom kapitalizmu u nekoliko zapadnih zom lJa plazi za rukom da 'podmiti radnidku aristokratiju. prenosomjednog dela vanrednih profita. DoduSe, ovi odgovori morali su neminovno da dovedu do dalekoseZnepromenemarksizme: na mesto spontanostimasamoraoje da stupi autoritet vodstva, medunarodnaborba izmedu kapitalista i proletera morala bi da se preobrazi u borbu izrabljivanih i izrabljivadkih naroda, a pobedonosnarevolucija mogla je samo da bude predigra za odueujudu borbu dvaju nejednakihpartnera. I zaista, pre I svetskog rata medunarodnimarksizamje imao problema. Musolinijevi odgovori u su5tini nisu teorijska razmiSljanja,ved praktidna dela: borba protiv reformizma, sindikalizma, nedijalektidkog pozitivizma. Utoliko se na legitiman nadin moZepovuii paralela sa knjinovim redima i delirn. Ali, on se dvema karakteristikama,bremenitim posledicama,razlikuje od Irnjina. Kod njega se nigde ne moZe neCi paralela.za one dudoviSnereii: ,Marksovo udenjeje svemoCno,zato Stoje tadno..s3StaviSe,on se izjaSnjava protiv ,idolopoklonstva( Marksu;s on je spremenda sa svojim protivnicitrn diskutuje o temi rZivog i rrtvog u marksizmu*,sson rurnatra ideju (koju je arazio Precolini) dx narftsiz^m moZe predstavljati odraz posebnih prilika u Engleskoj,$dini se da on priznajepostojanjejednog 'novog, mladog, industrijskog, smelog(gradanstva,koje se razlikuje od starei konzervativneburZoazije u propadanju.sT Nasuprotovome stoji uverenjeda su socijalneborbe u Italiji desto samo ,pre-lottadidasse", odnosnoborba koja prethodi klasnoj borbi.$ Ali, da li se u marksistidkimpremisamamoZeopravdatida se ,narod" vodi u borbu protiv gradanstva,koje samoStoje pristupilo svom industrijskomzadatku i frurkciji? Musolini, doduSe,ne postavljaovo pitanje.No ma koliko daje bio ispunjen rnrksistidkom verom, on svakakonije bio dogmatidar,kogz nitta nije moglo da odvrati od puta kojim je krenuo. Otvorenza sumnjebaSkao i iznenadujuiu spoznaju,ovaj dovek necebiti zaStiienod potresasvoje "fedeu(vere - prim. prev.). Cini se da je moguia disocijacijaosnovnihdinilaca,jer pored sposobnosti uvidanja, kao druga karakternacrta postoji izvanredrnpodloznostuticajima, koja mu ne dozvoljavada se opire ili pokaZeravnoduSnimprern duhovnim strujama ili neobidnimzbivanjima. Ova osobinajasno izlazi na videlo kada on tumadi klasnu borbu rz pomoc vedpotiduiz jednog kategorija,koje po svomsmislunisu a priori nemarksistidke, drugog duhovnogsvetai atmosfere. Tako 'malom, odludnomi smelomjezgru", koje trebada budepravi nosilac borbe,neposredno,a to znadinedijalektidki,suprotstavlja>rnasu,doduSebrojnu, ali haotidnu, amorfnu i kukavidku".e On neretko govori o ,6lite proletarian,
koja 1 fluse. jetal i z?nt
lucion da se I uprav z.ane oseC 'slina' redi: , veZba m:ltr(
tropsl Cvrst na vic tokov l kadar bime na be na njr vitaln dolid radku
daso< ,idilii taj zb radun
vrsta okovi
traic
167 koja po njemu, kao dinamidnsrnnjine, dini zuprotanpol u odnosuna statidne mase.Onaje, pn njemu,grupa)snatnih., 'junaka., kadrih da pobede.Revolucija je ta koja ,brzinom munje pravi razliku izmedu jakih i slabih, izmedu apostola i zenallija, izmedu srdanihi kukavica*;@pre njihovog "istorijskog dana.6rrevolucionarni idealizamje ono Sto Zele i kadri su da zamisle, pa otuda sluZi tome da se "razlikujejedna od druge, kao stoka od ljudi..@ Sve to nije redenou Paretovomduhu,6 dija je teorija o kruZenjuelita bila upravljenabaSprotiv predstaveo besklasnomdruStvu;svakako,bilo bi besmisleno zanernriti dinjenicu da Musolini takvim redima nipo5to ne odstupa rmogo od osecanjaMarksa, Engelsa i Irnjina. Sta su Marks i Engels prezirali viSe od 'slinave slabostigduvstvenihkomunista.?* NU" li lrnjin napisaonemilosrdne redi: ,Jedna potladenaklasa, koja ne tezi za tim da stelne znanje o oruZju, da veZbaoruZjemi posedujega,jedna takva potladenaklasa trebada bude potladena, maltretiranai tretiranakao rob.*6 Z.usta, marksizamnipoStonije neratoboran,neherojski, mekoputan,filantropski. Ali, on uprkos tome nikada nije ideologija pobednika,heroja, onih dvrstih,mladih.On to necebiti ni kod Musolinija. Paipak, u izmeniterminologije na videlo u,lazi ona nepostojanostkoja u svom krilu moZeskrivati iznenadujuie tokove. BaS kao ni mladi knjiZevnici oko Leonarda ili Voce, Musolini nije bio kadarda se otme uticaju onog moinog opSteevropskog misaonogpravca,dije je bitne deloveanticipiraoNide, i koji je pratvorbomraznolikoi protivurednonikao na bezbrojmesta:"filozofija Zivota*.Musolini nije oklevaoda se izridito poziva na nju: ,Klasidni pojam revolucijeu danaSnjojtendencijifilozofije nalazielement vitalnosti. NaSakoncepcijaportmladuje.Nasuprot tome, reformizam, mudri i dolidno evolucionistidki,pozitivistieki i pacifistidki, ubuduie je osudenna staracku nemoi i propast*.67 Duh filozofije zivota (madane stmo njen duh) navodi Musolinija na redi dasocijalizamponovomorapostatirpokret,borba,akcija",€ on semoraosloboditi ,idilidne, arkadske,pacifistickekoncepcije*reformista;@ duh filozofije zivotaje taj zbog deganidije redi ne navodi tako eestokao Gijoove: ,Zivot - to ne znadi radunati,to znadi delovati."To Sve ovo po smislu nipoStonije nemarksistidko.Marksizamje takodeneka vrsta filozofije Livota gde se radi o borbi eksparzivnogZivota sa fiksiranim okovirna,koji su mu privremenopotrebni.Ali, on svoj pojamZivotane orijenti5e,
o oColla rapiditi del fulmine la selezione tra i forti e i deboli, tra gli apostoli e i mestieranti,
168 poput Bergsona,premapredstavio ,stvaraladkomrazvoju. biolo5kog Zivota, ved ga tumadi kao uspon ,transcendentalno*shvaceneistorije, koji se moZedovrSiti. Granidna linija postaje jasna kada Musolini izride: rKo kaZe oplodenje, povreda. Nema Zivota bez prolivanja krvi..7r Iz pojma bioloSkogzivota ne kaZe moZese izvesti predstavao besklasnomdruStvu.BesklasnodruStvo znati i prelaz iz carstva nulnosti u carstvo slobode. Ono je zaista antipriroda, ako se pod 'prirodom. podrazumwa vladavinaosnovnih crta organskogi anirnalnogZivota. Ni5ta nije lak5e nego iz su5tine'Zivota< dokaznim postupkomdodi do vednosti i prirodne nuZnostirata. Musolini dospeva,doduSe,u blizinu onih konsekvencifilozofije Zivota koje kao marksistane moZeda prihvati. Ali, on nipo5to ne prekoradujegranicu. Bez sumnje, i glavna redenicareformizma, BernStajnovatvrdnja "Pokret je sve, cilj nije niSta", arrtna js posledicafilozofije Zivota. Nepokolebljivoustrajanjena konadnomsocijalistidkomcilju, na "finaliti., dini da Musolini i poredsvebliskosti prema novom nadinu miSljenjazaista nikada ne postanenjegov pristalica. Krajnji socijalistitki cilj nlje slobodno smiSljen ideal: on * nzvija u fatalnosti, nezavisneod trdanja i Zurbe pojedinaca.Ako Musolini as neglaSava i ne istide viSe ovaj dinilac u meri u kojoj je to dinio "naudni socijalizam" osnivada,onda se to bez ustezanjamoZe objasniti izmenjenomduhovnom siruacijom. Odavno protiynici viSe nisu bili utopizam i filozofija slobode, veC pozitivizam i "gradanska(evolucionateorija. ZaStoraditi nepotrebanposao?Pa ipak, pojam nuZnostiza Musolinija ostajeprirodni i logidni preduslov,i tamo gde ga formuli5e on to dini veomaradikalno. Ideal stoganije niStadrugo do smisaosamogistorijskog pr@esa,koji izlazi na videlo u razumnoj volji jedne izuzetneklase. Ovaj smisaoprevazilazi pokret njegovogostvareqja,tako Stovodi ka stanju(vidu kretanja), koje se principiielno razlikuje od svih dosadaSnjihstanja. Musolini otuda brani odludujudeobeleZje 'Nema tu ciljeva. Namaje kretanje socijalizmakada iznosi: ,Bonomi uzvikuje: dovoljno.' Ali kakvo?Delirijum tremenstakodeje kretanje.." Musolini uvek na vrlo ortodoksannadin opisuje skup ciljeva socijalizma i tek pomocu njih moZe se odrediti karakter ,prinudnog procesa(, koji stvara ciljeve.
71o.o.. tom vI. str.248. o o.o., tom V, str.24. 73n.i.m..str. 134. ?4o.o,'tom vI, str. 80. 75o.o., tom III, str. 5. 76o.o., to- v, str. 314. 77o.o., tom I, str. 138.
rpredis i pravo borbe r M stogaS Furijeo T rzralajz svet te redima on tum ,bratou kada u Na mn osnovn vog tel nad ma zivniji, ne rukr vrlo tel u novo A u Must Is postav reform
"odsus razliku ono St opravd prezriv U odnosi postaj je Mus Milanu Zbog t sliku rr sa svo pet go(
7t '19 & E
n
83
u
85
169 >predistorijedovecanstvau: 'socijalizam ie podiii most izmedurjudske ,uki zivotinje
i pravog doveka, .1:,.y,Tg" nle,aistope ilil;Jq;ffffi
cou"La oa borbe_ Zivot do pnJareustva u Zivotu! . . ..,o n Marksova srika buduinosti izuzetnoje sematska i bzbojnai to verovatno speti na kolosekekscesimih snovaslidnih z poStovanjaprerur neponatom. a dopunjava Marksovu sliku dolazi do
vedoj meri je u karakteru vremena,no
a, sa.neduvenimogordenjemprikazuje rat i koji Ce sadamorati da G pomiri imer on navodi paola Orana (dvadeset j naredbi biti inicijator faSistidkerasne
170
dn nje
'Z; ma bor nf Marksu i je usolini istide 'idealn sa odludno3iu'koja nepoznata marksizmu U ortodoksije. Irnjinu, niposto eu n.;;Juujulz onillSarksistidke o bitku i svesti, i ako reienicu oblikovao rr,ir.tr"":rsno svudase sveti sto :" pomoiu maskiranih ipak on Marksi Engels.u *noto-t*otii'Uutuju "idealizamu' klase( ponovo radnicke ili "odludnosti termina poput >revor,i.t*"-" strasd;
po ptt
,N me na joS GK ne bit
kd isr iI na izd bi los
od
go olr
su ins zavr5avamarksizami podinjefilozofija verovattia.osUpravo njegovaevrsta.\ promenu:,Kakav Zivot, kakav entuzu: Sta ako sejednomu drugim redovima viSe snage?Da li ie intenzitetvere t:
Nji Va bic Mr sa\ pft ex
-
* OO.r,"m IV, str. 191.i. d. Musolini je De Benjaku nekoliko pYtu_C::".io o svojoj velikoj tra.iiue Mussolinic'd.Ed-d,tal volta, profondo' nostalgijiza nrladimMusolinijem:"Si, il dissidio proceptautologiirm da je u proslosti objasnjava il;ii'.;;;;';;k; (nov. tsrdj. terribile . . .. Citatl kao gore navodeniobasjavaju vezan' *nogott'-t'kt ii bio (mlad i) slobodan,"'a"t"' ttt"' 1950'str' 567)' Roma' Venezia' sasvimdrugadiji. ,u"tro- 1""'iziaui leaLlazo e o.O., tom VI, str' 85' 88o.o., torn IV, str' 174' s o.o., tom V, str. 122' s o.o.' tom vI, str.75'
ut nu
t71 drugapartrjapokazalavedu,vitalnost" u ulidnim borbama,neceli vec zbog toga njenastvar biti pravednija?
Internacionalizam,poput klasne borbe ili finaliteta, nije iskljudivo tadka politickog programa.on je, StavisesadrZant stuarnostiodnosa,ma koliko ga puka aktuelnarealnostdestoskrivala.
,Monarhija, arnrija, rat! To su tri duhovno-ideoloska svetionika,oko kojih su se okupili leptiri italijanskognacionalizma- zaostaliu razvoju. Tri redi,"tri institucije,tri apsurda! u%
q
o.O.,tom II, str. 169. " O.O.,rom III, str. 280. f3 o.o., to- II, str. 206. s O.O.,tom I, str. 120.
172 leterski antipatriotizamotadZbinaje ,lazljiva fikcija, kojoj je isteklo vremeu.et Protetarijatp revazilazi,pojamotadlbinedrugimpojmom,tojest pojmomklase".tr I opetseMusolini pozivana Marksa,koji je svojimborbenimpoklidom,Proleteri syih zemaljaujedinite se!( postao'ruSilal starepatriotskeideologije".e propagandom. Ali, nije dovoljanduhovniotpor. BurZoazijasene zadovoljava Ona prelazi na delo a to znadi na rat. Po Musoliniju odgovor proletarijataje utvrden:"Mi iemo u sludajurata, umestoda Zurimona granicu,raspiriti pobunu u zemlji.os I, kadaje podeorat u Libiji, on je preduzeoozbiljan poku5ajda svoje redi pretodi u delo. Oblast Emilija bila je gotovojedino podrudjeItalije
no on vei odekujesledeci,istorijski danukada burZoazijanecevi3e da se bavi samo tamo nekim kolonijalnim poduhvatom,vei (e Leleti da raspali svetski pozar: "Ali nadamose da iemo tadabiti spremni.urm Taista,uZasnoje sloZenzadatakosporiti Musoliniju karakterinternacionaliste ili videti u njemuiskljudivomaskustrasnognacionaliste.Pa ipak, faSistidka literatura neumornose upinjala u tom pravcu. Ali, uprkos svim strategijama, neproverljivihprida do oiiglednih falsifikata, nije joj koje su i5le od preno5enja poSloza nrkom da stvori makar relativno uverljivu sliku o Musolinijevoj socijalistickoj epohi.ror TeSkoia,,blizina granice",koja je ipak svojstvenaMusolinijevominternacionalizmu,n|e tamo gde gomila hvaliocai apologeta7:elida je vidi. Ona je, StaviSe,sadrZanau apstraktnojradikalnostii naivnom mladaladkomkarakteru proglaSava:,Socijalizamne pozovog internacionalizma.DevetnaestogodiSnjak jezika i knjiZevnostipi5e.I profesor francuskog dok mladi naje nacionalnost.,r@ Onelji: ,PotladeninemajuotadZbinu,vec se smatrajugradanimauniverzuma*,lo3 urednik lista Lotta di Classe,iduii Erveovimstoparna,nazivanacionalnuzastavu ,krpom, koju trebapobostina dubretuu,t*da bi malo kasnijeredimakoje zvude veleizdajnickiustaoprotiv patriotskogentuzijazmalibijskog rata:,Glasnoi snaZno uzvikujemoda su arapskii turski proleteri naSabraia, dok su naSinepomirljivi nepriiatelii koliko turski toliko i italijanski gradani, bez lukave distinkcije ili pritvbnriekih obzirau.r05 JoSie se i direktor listaAvanti! energidnosuprotstavljati jednog francuskog socijaliste,da eak i socijalistidkadrLavamora da ima stavu vojni karaktsl; ,Mi imamo suprotno miSljenje.Smatramo- imajuii u vidu
ekonomsk terskog int jednoj drh da Cesprd Ono i naivnih tol jednostavn uvek raspa nalni probl u marksis su udruZen moCida po Dakle narnim sin bio marksi pitanja orto mali broj n optuZivan: nestrpljenje ti koji zu n niZu wedn< jer ih je ova Uvek sepoj je,itoner proizilazi n l. Ka 2. Gd 3. Da Stose turnadenjeI narksizamI 50 godinai 1895)goto munistitkog pobunastoj za revoluci i dekanje,n Sto se realista,koj realnostiisl nestrpl.ienj drugadijeg Apstra konadniMa
16 o.o., l@ o.o-
173 ; 96
ri l.
ie u
i
h e 0 d h n
u ri i
a t
i
lI'"' o.o" tom v, str. 180. O.O.,tom I. str. 120.
174 Clanci tyNovim rajnskimnovinama,obsasvimdrugadijusliku. Oni su u potpun i naprednenacije imaju vecaprava-od je besmisao,ako se nemajuu vidu razli Iz Marksovih dlanakamogaobi se ioS i lndiji'@ prema kojem Ui iiegoti,ffi nijalnom prinudom, dok bi se samonjegova'najdauaZelja* opirala svakoj vrsti ugnjetavanja. za veru, za najudaljenijuZelju nasuprot zma i mnogoznadno dini jednoznaenim. samovoljan,niti iskljudivo individualan: to je takodeizbor Lenjina i Roze Luki Ervea. On viSe odgovaraMarksovom dnosima u Zapadnoj Evropi podetkom r njegovasuprotnost. Ljednog gradanskogsistemaznaditinesto ufeudalnomporetku. Njegovi protivnici njegovo shvatanlesamogsebei njegovi
ffIH,l1:ff xJiifil"#;,,'.ti;,,uii Bez sumnje, u Musolinijevoj misli daleko su nagla5enij e pzolaznetatke moguieg-otudenja od marksitna nego kod knjina. Xa-oSto iie iokazano, one su,nastale-preuzimanjem odredenihkitegorija fil6zofije ziuota."iaio kod Muso_ linija marksizam,koji je dobio jednozriadnbobelezj6,u istom trenutku postaje ambivalentan. je . ono sto kod Marksa i-rcnjina bio po sebi razumrjiv, nikada posebno naglasavandinilac stvari, smelost i snaga, hrabrost i trerotam, vitalnost i l*l*-njg, osamosraljuje 9ekod Musolinijal posrajesvestanseue,tt mestimidno teii opstim pojmovirra, koji se vise ne mogu uskladiti sa rnrksizmom (,nern zivotabezkrv-oproliian,to znadinemazivo'iabez ratai poliiicte ,evotuiUe?) ono sto Marks i Ienjin smatr4lunaudnimpoimanjefonuz"oe toka isioriie i njenim samoukidanjem.u carstvusioboda,prea'stautla"po vu*rfiuu ,veru(, a ta vera_ sa svoje stranetezi da postaneiskljudiv dinilaipiogresivnog 6lan vital-a. Apstraktna realnost njegovog internacionilizma na traju ie tako e"udnopreplice sa neproblematidnimodusevljenjemza naprednumoc iehnike da tak ovde diso_ cijacija ne izgledanemoguia. potencijalnootudenjenajostrije izrazina videlo u Musolinijevom .. .oy9. bavljenjuNideom.rro je, doduse, sporadidnogkarakterai u neku ruku uvek se nanovo - ono udaurqvana period od nekoliko godina, pa ipak, njegovapti:i*ci*rt za utiske navodi Musolinija da se okusane samor p.i"tir"l" iir" i"i",riiuihi sumnjivih l@ Aus dem riterarischen Nachrass von Karr Marx, Friedrich Lassalle-^(izd. Fon Franc Mering) S to.u, Stuiigert, i9i3. l0 Marks/Engels, n.n.m., tom I, str. 319. "'O tome opSirno Nolte, n.n.m,
Engers und Ferdinand
sintezaNi jedne kraj emancipa stav o ,pol nogudnos renju. i N: To je festacijao biti mogu U cel individuak duhovnom dagaqje), I Pored moZezahv Musolinije da ga dove Medu objektu.Pr podeli rad svetskogdr kod Furije frrndanenu Sveje to N svojstven, zavrSi stva nepristrasn Hegelova, nijeva idej ra5dlanjav filozofije I katalizator
Taj k presudnois - nije pn
Avantilttzk vrernenoIu nalazilau n predstava
ttl 14u 112Tak ll3 To
und Werdega
r75 sintezaNideovei Marksove misli, vec i da apsoluuronespojivestvari stavlja jednekraj drugih. On, koji je nebrojenoputa velidao razlitite stepenei epohe ennncipacije,ipak se ne-usteZeda sa odiglednomsimpatijompredstaviNideov stavo )pobuni robovao.Cini se da on zaistanemaosedanjeza to da dve suproEre moguinostisayremenog istorijskogpoimanja,Hegelovi Marksov stav o ,ostvareqfu"i Nide-Morasovo >atentatu(,svrstavaparadoksalnoi neodrZivoblizu. To je bez sumnjeekstreunodinjenidnostanje,prva i najradikalnijarnanifestacijaonoga Sto ie od te5ko shvatljivog ,nizanja" po Musoliniju i ubuduie biti moguie: U celini, usadivanjetokovamisli drugogporeklau marksizamnije iskljudivo individualnapojava. Sve dok je deo jednog sloZenogdruStva, sa njegovom duhovnomraznoliko5iu,zz np,gaje elementi kriterijum vitalnosti analiza(razlaganje),koja je istovremenouklapanje. PoredenjeGran5ijevih i Staljinovih spisajasno pokazujeSta rrnrksizam moZezahvaliti liberalnom druStvu, diji je najoStriji i najpronicljiviji kritidar. Musolinijevanaklonostza Nideamoilepkazati do kakveopasnostije on u stanju da ga dovede. Medutim, ta opasnostnije iskljudivospoljna.Ona samomoZereci neStoo objektu.Predstaveo pojedincu,koji se slobodnorazvija, i vi5e nije podvrgnut podeli rada i izrabljivanju, o doveku industrijskomproizvodadumiroljubivog svetskogdruStva,nipoStonisu izumi marksizma.One su u svojjasnostirazvijane kod Furijea i Sen Simona.Ali, od npga nije niSta viSe poteklo ni poimanje fundamentalnog znadajaklasneborbe ili tezeda druStvenobiie odredujesvest. Sveje to Marks naSaou gradanskojfrancuskojistoriografiji. Marksizmuje samo svojstven,dokaz" da klasnaborba na osnow unutrasnjenuZnostimora da se zavrSistvaranjembesklasnogdruStva.rrtMarksizamje, takode, sintezavelikih nepristrasnih nacrtadobaprosvecenosti,realnosti nuZnostXIX veka, baSkao i Hegelova,pruska( filozofija drLave,Kontovakritidka ideja o napretkui Macinijeva ideja nacionalnehumanosti.Ni marksizamnije otporan na moguinost ra5dlanjavanja na svoje elemente.A kada ga je Musolini tumaciokategorijama filozofije Zivota, on je postavio temelj disocijaciji, koja je samo dekala na katalizator. RAT KAO REVOLUCUA Taj katalizatorbio je rat. On je rnrksizam u svim zemljamastavio pred presudnoisku5eniei ni u jednoj od njih - na unutraSniemili spoljnomplanu - nije pro5aobez posledica.U Musoliniju nije naisao na "urednikaulista Avanti!1lzkoji nije igrao ,nikakvu vodecuuloguu,rl3vei nz najuticajniju i istovremenonajsvojeglavijulicnost one Socijalistidkepartije Evropekoja se od svih nalazilau najsloZenijojsituaciji i prva bila sposobnada delujeu duhu predratnih predstava. lll MarkVEngels, n.n.m.,tom II, str. 425. "' Tako se Musolini navodi u XVIII tomu nemadkog izdanja Lenjinovih dela. ll3 To je jedna od teza koirm Andelika Balabanova diskvalifikuje svoju knjigu (Wesen und lV'erdegang des italienischen Faschismus, Wien-Leipzig, 1931,str. 197).
176 Cinjenicada-sesocijalistidkainternacionala pokezalanesposobnom da spredi rat opstim generalnimstrajkomne moZesejednostavnoobjasniti ,podbadajbm". Rat je bio posledicaokolnosti, jer se evropskezemlje nisu osecaledrustveno homogene. Medutim, upravo je marksistidko udenje najvise doprinelo naglaSavanjurazlika. Francuskisocijalistiimali su dobre marksistidkerazlogeda rat rumadekao napadfeudalnevojne sile na jednu, istina, gradansku,ali naprednudemokratiju. otuda su, bez premisljanja,mogli postativojnici otadZbinei najpoznatijiod svih antimilitarista,kao GistavErve, koji je ovaj korak udinio saglasnomresenosiu. Zanjih senije otvoriojaz izmeduzahtevarealnostii njihovesocijalistidkesavesti. Nasuprot tome, za knjina i Trockog bilo je od podetkasamo po sebi razumljivo dz tezeporazu carskemonarhije, jer je za sve marksistecaristidka monarhijapredstavljalanajreakcionamijui u najvecojmeri srednjovekovnu snagu u Evropi. oni su u skladu sa svojim uverenjimadoneli izuzetnuodluku protiv >realnosti< ftojoj nrje mogaoda uteknedak ni dovekpopht Georgijaplehanova), i za njenosprovodenjebila im je potrebnasva resenostna revolucionarnuborbu. Tako zaistanisu ostali ,po strani od krvavog svetskogputa ratau,llakoji je, po lrnjinu, postedeosamounebitneodnosenekoliko manjihdrzava*,t" ostavivsiih u ravnodu5nojugodnostinjihove beznadajnosti.
Kako da ova situacijabudepodnosljivaza dovekakao stoje Musolini, dija je prva reakcijana rat bila karakteristidna.U njemuon vidi presuditeljau bor6i lla Lenjin n.n.m.,tom I, str. 884. "- n.r.m. 116o.o., tom VI, str. 3ll.
izmedu r umestot( posibilis preteran Ali, ako ondajeu ne rat zar razvoj u te5komo ksizamje voljeno,1 oslobodi vlast u T Ne odup ugroZava Med istori.iu,a vrednosti kvijetista TaJ Stoje sam odluka o r 7-an Sve, 1914.go redenicam Zivimo u socijalisti Zelimoda znadi usm Must septemba i objektiv pravu, ne 'Ne stidir znalo za k Ozbi da stave1 Nemadkui svoju srec Za tt nedvosm
ll7 n.i.
lrt o.( ll9 o.(
14 n.i.
177
178 'nedu19o kasniieon energidnonapada mJe opasnost nemadka szmaje da ioro za Marni' ', dakle Pie kraja bitke na rtei to zloogengiesto-francusko-ruskog
u a bez odlaganjabacimo^svanaSauveren1a realnosfl"'"' nova staro gvoZdesamozato Stonas5e rznenadila
121n.i'm.,str. 318' y !!!L -.^r^ :r-rii-acrrnckomunizma' I 12 Trebalo je da on kasnije postanejedan od najvaznijih voda italijanskog 1239.9. tom VI, str. 331.i d. ra ni'm., str. 339' i d'd' str.716. 125'La cultura ttalian-adel,900attravelsole riviste., tom II, ,La Voce., ltalii: u svetski opravdao-ulazak ti (tato irju"lj"j. 1266u6u Musolini -.;g;1;;;-iis+ll XXXI' str' 161)' tom (o'O., on i xoriaoni,-D'Anuncio rat) da su samo tri cor"r," i"?-" z"f"f'u *,r jos nekoliko zrnacaistine' doda se ako samo i"c"t onda -127 ie makar u pru,,otno*-JiiJi"-it 9.9.. tom VI, str. 391.
Isto nadao dl oktobra t ed opera prim. pr mesecii vi5ene b nuZnost medutim fleksibit partUuI zaobilaz ofanzivn Za Avantiia na9o nt pomiren prilikon neutraln ustana neuspe neta neutrali Stoje o Nr govora podrue je nju ie part nekolik prijate partrja N od nje lzgleA smoga se izm mrZnjg
c
govon je shv da dor stvori
t:
niie - 1 :mo I
179 lve-
nije 7A
Kog
Istorijska realnost ,zadrLzlaje preimucstvo,ali se Musolini odiglednojoS nadao da ce izmedu .nje i nadela uspeti da ostvari nov odnos. osamnaes-tog oktobra objavl.ienje njegov dlanak'Dalla neutraliti assolutaalla neutraliti attivi
na' niji diti lno vio O(r
ilru itro nih rad ltiv oja vni ost Wi :at: )ve rla. ni, ile ski
)ru se ala 0st Ko ike no 1U
din3enicada je Musolini mogao da napisetako presudandlanak,a da pri tom nikoga nije morao da moli za sallasnost,vrlo jasno pokazujesnagu niegovepoziiip u partiji. tD o.o. tom vI. ri. ato. ls n.i.m- str. 44i.
180
enjeda su prema njemu bili nepra.ve4ni' r zaistase 6dnosila-najedno pitanje koje 'duha" * Oua tabora, i uPravo se iz
ii".io""tit" odludnosti i lidni kukavidluk' vrlo o5tra polemika i eestovrlo Iz ovog uzajamnognesporazuql *uif" se za socijalistitko poimanjefaSizma podlo neprijatef.lstuolJimffipo.t.ut3"o temelj i fasisticto poirnaniesocijalizma' disocijacija.sadaje Musolini bio vojskovoda u svakom.hi[jil#;;je bez vojske, vemik bez vere' ubrzo se ponovo okuplja je b"ei; za koju on bio "Dude'' Jednarnla g;; (u prilogu njegoveknjige Mussolini GaetanoSalveminiMussolinie l'oro francese "t*. Bari, 1952,str' 419-431) diptomatici, ' 19 O.O- tom VII, str. 441.
oko n* sindika rukovo i drug d'azio je iz^" baSld kritike E soctia realno dorast utiske i napu \ da isk ( teleti zadza madk mo/n zaklju posto Sto P soclja neotk sakrit zoolo skimn Mesb nebe nada Musc Maci CePt kreta
Rim: reda. !: svt nip t sud i: 1947
181 m u. a. la ra a a, (a n. a, o (, io m [. ih ie ji i.
ie l(
u n o ie la ri ie
B t-
'p ie o o B
h
oko njega. VeCu oktobru, dok se Musolini jo5 uvek borio sa sobom, iz redova sindikalista i socijalista formirale su se intervencionistidke gnrpe frscd, pod nrkovodstvomFilipa Koridonija, Mikele Bjankija, MasimaRoka, CezaraRosliar33 i drugih. U decembru su se udruZile sa Musolinijevim pristalicama u ,fascio d'azione rivolizionaria", u praceliju fasizma. Jedina bitna tadlo programa bila je iz^"ivanje intervencije na strani Antante; inale, Musolini iznosi zahtev, ne ba5 lako ostvarljiv: ,Potkrepiti socijalistidke ideale i revidirati ih u svetlosti kritike, s obzirom na sada5njustra5nulekciiu Cinjenica..rs Dakle, Musolini se prihvata niSta manjeg zadatkt do aktuelne revizije socljalizma, u dde 'ideale( ne dira, premdauspostavljanovi odnosprema novoj realnosti. To je skoro marksistidka namera. Ali, da li Ce joj Musolini biti donstao? On, koji nije hladnokrvni i distancirani mislilac, veCprijemdiv za sve utiske trenutka? Moze li da saCuvasvoju 'fede. ako ispusti nrku modnog duba i napusti nit-vodilju, koju do sadani u najsmelijim ispadimanije gubio iz vidttl VeCprvi pokuSajrazmiSljanjau vlastiton listu dokazujeu kojoj meri podinje da iskade iz koloseka. Cinienica da bi u ovom trenutku bilo revolucionamije Inleti nt nego ne lrleti ga, da je Marks pozvao proletarijat da pomogne u regvanju gradanskih zadataka,na primer u pogledu nacionalnogjedinstva, da se rat napadada(Nemadke)i napadnutog(Belgije) ne moZe meriti istim merilom: to se sve, ipak, moZe redi u socijalistidkom duhu; ali, nroZdaje ipak preterano )apsolutao( zakljueak kordaiz svega ovoga proizilazi: ,Zivot je ono relativno; apsolutno postoji samou hladnoj i neplodnoj apstrakciji..l$ I tai zatgudakje utoliko Cudniji Sto priprema tlo za vaspostavljanje prastarih >vednihistinao, koje je upravo socijalizamhteo da podrije: uobidajeneizjave o ratu su nedovoljne: '. . . postoji neotklonjiv sukob medu narodima. Ali, postoji neStojoS viSe, Sto ne moZemo sakriti, a to-je da je dovek ratobomo biCe, moZda najratobornije bide ditave zoologiie..'" Kao krunskog svedokapoziva Prudona,kojije rat proglasio ,boZanskim*. No, Musolini ne zM da ova slavna red prvobitno potide od Zosefa de Mestra i ne polaZesvojoj svesti radunao tome da su sistemi mi5ljenja nalik na nebeskatela, da zatim gravitacioni centri imaju privladnu snagu koja deluje nadaleko,a izmedu njih individui ne osqie nnogo prostora za slobodnodelanje. Musolini ,r,li dA opovrgne Marksa samo tanro gde je 'zastareo( da bi se vratio Maciniju, Prudonu, Bakunjinu, Furijeu i Pizakaneu,rt ali veliko je pitanje da li Ceplaneta, koja je postala kometa, po svom nahodenjumoCi da odredi pravac kretanja.
r35Mikele Bjanki igrao ja kasni!: kao generalni sekretar parti!: i kvadrumvir marSana Rim znedajnu ulogu. Posle pobede Musolini ga je koristio samo na poloZajima drugog i tredeg re'da,Cezare Rosi ostao F irdan od najblizih Musolini!:vih saradnika do ubLtva trlaieoti.ln, kaaa je svako oti5ao svojim putem. Rosijeva otkrida gotovo da su svrgnula Musotinilu medutim, on nije uspeo da utekne osveti modnika. Kidnapovan !> sa Svaiarske teritorilr i Specij.rtni politicki sud izrekao mu je dugogodiSnjukaznu zatvora" Posle rata napisaoil: Mussotini com'cra, Roma, 1947;Il Tribunalc Speciale, Milanq 1952. tt o.o, tom vII, str. z0. l3s n.i.m, str. 81. 15 ni.m. str. 99. 13?ni.m, str. 153.
t82 Od sadar" l4uselinUevomiSljenieviSene moZeodvojiti od nlegovogLivota
u nekoliko italijanskih gradovabrojni pripadnici manjine opredeljeneza rat nije izalao na ulicu i nametnuosvoju volju narodu, koji se s tim nije slagao.U Rimu
teor{am kao na Musolin culpa, n u igri \ takodet kulture poprim St u rat: E oholost rAvant Rusije, u Ame smislu
C
'kvantitativnog". l,li, iako je Italija u skladusa Musolinijevomvoljom stupilau rat, iako je rat konadnozavrSenu skladus njegovimidejama,ipakje duhovni razvoj u toku
da ime preduz madka orgeni ikakvib izdajni rata: ) zemlja I\ Nemc prema kojije na intt Frand Ir{estn prve \ pod n oseia inen galici
I
I
l
t3E Musolinijevo
drZanje u ratu nije davalo povoda za pisanje junadkih epova, ali ne opravdava ni kritiku za kukaviCluk ili strah, Sto su njegovi protivnic{ desto dinili (kao na primer Balabanova, n.n.m.). 19 Uporediti sedanja Erzbergera i kneza Biloa, od kojih nipdan nije spomenuo Musolinija. t* o.o" tom vII, str. 386. 141o.o., tom VIII, str. ll. 142n.i.m, str. 13. 143o.o, tom lX, str. 5.
1
d'ingan diceva Pet m( comm(
(o.o.
183 teor|arnaprisvajali njihove pesnikei vode, gledajuii oholo na italijanski narod kao na manje vrednu rasu i smatrajuii ih iskljudivo ,sviradima mandolina*. Musolini se dak ne usteZeda izridito pnma lidnu krivicu: socijalizamje ,mea culpa, meaculpa, meamaximaculpa(, zbg toga Stoje pre rata bio modanadut u igri Velike Nemadke.laNeprestanimzehtevimaza obj4vu rata Nemadkojon proSlosti,a za svoju buduinostbraniocalatinske takodevodi rat protiv sopstvene kulture i Macinijevog pristalice. Zbrlg toga sva opsta mestaratne propagande poprimajuvrlo lidni karakter. protiv ulaskaJapana Stogase 1915.godinedoslednoi vrlo odludnozaloZ,io u rat: Evropljani bi sami morali daizadu rn kraj sa Nemcima,inadeie njihova oholost postatijoS veca.tasDve godine kasnije on piSe elanak pod naslovom ,Avanti, il Mikadolu, u kojem predlaZeintervenciju Japanau Evropi preko Rusije,kojaje upravopostalaboljSevidka.A 1918.godinesve svojenadepolaZe u Amerikance.Z.{ to nije znadilo da je rat u svom najdubljemi suStinskom smislu bio uzaludan? dini se da njegovi napadina Nemcepostaju sve nervozniji i oStriji, kao da imaju zz cilj da bukom zaglu5eovo pitanje. On histeridno poziva da se preduzmumere protiv ,guinta ar63o (petekolone - prim. prev.),146 koju Nerndka veStoinfiltrira u narode:"Ona rasprostranjena,skrivena, prdzr;fitna,stra5na organizzcija- s leda - preti da paraliSenarode detvorne Antante.r'r7;on bez ikakvih obzira ZigoSesocijalistekao saveznikeneprijateljau zemlji, kao zlodince izdajnidkog"udarcanoZemu ledao,ra8 bezrazmiSljanja skiciraprogramgradanskog rata: "Bombe u ruci protiv Nemaca i njihovih prijatelja u Rusiji i drugim zemljama.(149 Musolini odiglednone Leli da ga zamenesaonima koji neprijateljstvoprema Nemcima(iako na daleko manjeizraZenlidan nadin) povezujusa neprijateljstvom premasocijalistima:sa nacionalistima.I tako se ponovo vraia staromdvoboju, pre prelaska kojije zapoieo1910.godinei nastaviose 1914.godine,neposredno na intervencionizam.r$Za np,gaje polaznatadkaprva ruska revolucija. Nllj je FrandeskoKopola )sa provalam:rbesa i odajanjemdovekakoji se napajaoDe N{estrom"pripisivao odgovornostza neuspehruske vojske. Tek Sto su doSle prve vesti o Brusilovl.ievojofanzivi, Musolini piSe dlanakuperenprotiv njega pod naslovom"BandiereRosse*,koji odajeveliki broj njegovihpotajnih nadai osecanja:"Dogadaji, dakle, budnoopovrgavajureakcionarnuteZnjunacionalizma i ne manje reakcionarnucimervaldskutear . Crvene zastave,postavljenena galicijskim streljackimrovovime, imaju vrednostnajvecegsimbola. Revolucija la o.o., rom XI, str. 343. 145o.o., tom vIII, str. 157. tou o.o., tom X, str. 136. 147n.i.m., str. 158. 148o.o., tom XI, str. 446 149n.i.m., str.249. l$ JoS 26. avgusta 1914.on je podrugljivo odbacivao nacionaliste: >E assai ridicolo prercndere d'ingannare il prossimo co portare sulle spalle I'ermollino di Grande Potenza quando - come .. (O.O.' tom VI, str. 3l). diceva Bismarck dei nobili polacchi - non si ha la camicia sotto Pet meseci kasnije on kaZe: >Insomma, bisogna decidersi: o la guerra o se no finiamola con la commedia della Grande Potonza. Facciamo delle bische, degli alberghi, dei postriboli e ingraniamo. (O.O., tom VII, str. 147).
184 je ta.koja.ne. strahuje je aj koji spasavarevoluciiu. zastave sa $-r1ta, rat carskim or[ovima neceodoreti crvenim zaitauana ievolucije. cnt'nN,r zAsrA_ ve poolct cn se i na potsdamskomdtoicu, kaga ar'ij; revorucije i zapadnih demotratijabudu razbileNemadkuHoencolernat Saia.""L..isl'i; je ocigledno naj$piji i ryjgmiti:niji san.jakobinskogsocijaliste",sto j;-Mus;iini los uuek: na delu revolucionamih armija brani i siri re"btucg,i. rta.iutiro, ni u Rusiji san nije-postao.stvanost,kobna delatnostrnemedkihig"*t". ; Ln-iino. na deru unistio ga je u zametku, tako da je u ovoj stvari Frandesto r6pora ostao u pravu. Ali Musolini se-jos uvek ne predaje. sredeii napad vodi protiv Enrika je sudio.demokratiii. i p-ripisaojoj od;;;;-;o {turadinija, koji i ,u, slabosti
u.vodeqiurala:rt o.1! roraoini, t"t" irriri*"j" ni"rlmi, zetida Sr-!9 Nemadkai rurska
budu uzori? 7-ar canzamnije bio,p.rriit.ti Lim*2 ga o" zeli.d?-se qiegovakritika demokratiiepomesasa kritikom nacionalisra. Nacionalisti kritikuju demokratijukao takvu; Musolini "ahtevadiktaturukao sredstvo, tome, kao citi T-anjegaje KlemansoiJeat Oemorcatstog :,d-35:fi,!-"1T,1u1_r,ol qu(ratora r u poslednjoj fazi rzta on nikome ne odaje toliko priznanja, nikomE ne poklanja.tolikopoverenjekao njemu. zanpgaro ro3o nEri/i vilroo takode demokratski diktatori. . Ova faza dvoboja ostajeprivreme pitanjima Musolini se tek tokom rata up pJogiji i nadinu mi5genja,kao u pogl& r sto se tree nove ocene katolicizma misticizamprvobitnog hriScanstvasvela Je ree o razradunavanjukoje pruZa mno . -. Medutim, najlidnije i naJintenzivni boljSevidkomrevolucijom. Za vreme b<
Irnjinom izgleda prvenstvenokao p ;a kao Stoje to sludaj razradunavanjasa m 1a1noka9 senka,koja je gotovonevidljivr teoruarskerevolucije. Ali, uskoro ozbi
izdajswo, kc opasnostkoj: pola miliona ljnopolitidkih revolucionar njegovogbek ('rivohziona Medutim, ag a iz tog isku znadajnim,t atentatna mo saudesnikjei: vrsta ponosa. onje kaoprvi ali je, s drug dalekojednos trogradjedno i rasnim imen simeli51l1J" Tri drugagoq Rozenfeld, Bl maeke(.161 To ide od simpa rajudeg nezad ie ga pratiti s perid imali p Najpres ,prodat*. Med mira potvrdilo i da je praviln Ako je Ir se dini da Bre je postao froz revoluciju!*16 Ali stvar na osnow ovi
trenutni poriv, poa Nolte Einc friihc i d.d.). U tom ran( t63 o.o, tor
185
186
mase,I zabora li olako
ls o.o, tom XI, str.23l. 16 n.i.m, str.3l. 16 n.i.m" str. l9l.
N bila u r obiljem jezidko svuda, postoja se pros Evrope sa gotc nacion drugad krizom ipak pa se prid najznad istodna vremer i oni st Rijekaj - prin zbog sr doSlod i Jugos otpor. I shvatlji hvaljen eegaje Tirolu? svegac kojima iskljudn po svon l7l
'mobilita'. (n.i.m" str. 271). Lo spirito 0 sopratutto 16 o.o., tom X, str.435. tE upot. o.o, tom VII, str. 155. lrc o.o., tom IX, str. 461.
na izborir Bio je po je Musoli koj: !r b Dalmacij< pristalica verbalnog
187
r*
:odene Critica koji je roblem, I protiv
mase, pa i radnici slave pobedu. Ali, niie li omarnljenkolektivnom pobedom zaboravio duhovne poraze, koje je doZiveo zbog puta li5enog orijentacije, nije li olako zanemarivaoargumente,koji su se mogli iskoristiti u borbi protiv njega? BORBA ZA SOCUALDEMOKRATUU
usolini. ak, ved 'r.7-aru p rata? ostalau ndnike . Prev.) i na nerbravam e stupio niievom
fifou.t* ne samo 'esovanja lo svom zadanni Npgovi nakraju, :ljswo sa l sukobe xti kada ileprSau nei crne narodne
ia 'giornale o koje se u lowto colla I dei ricordi li, nel mare fie, per me, rsrsola . . .
ipak padale senke, to je bilo samozbog toga Sto Italijani nisu mogli ili hteli da se pridrZavaju 1{ssinUevih z^hteva. Itallii je Inndonskim ugovorom obedan najmadajnijideo Dalmaciie,no zatoje moralada se odrekneRijeke. Dalmacija, istodnajadranska obala, bila je podrudje sa bogatomistorijskom uspomenomna vreme mletadkevladavine. Ali, broj italijanskih stanovnikabio je relativno mali
i Jugoslavija,koja joS nije bila konstiruisana,samoje redima mogla da pruZi otpor. NUeneshvatljivoStoje Italija sadapolagalapravona Rijeku. JoSje daleko shvatljivije Sto bvo odigledno krsenje postojeceg ugovora i jednog izuzetno hvaljenogprincipa nije baSnai5lona razumevanjena mirovnoj konferenciji. Zbog Cegaje Jugoslovenimauskraiivala ono na Staje samapolagala pravo u JuZnom
l7l tr16ta ne pokazuje bolje situaciju u Rijr:ci od dinjenice da su posle DAnuncijevog bekstva na izborima pobedili >autonomisti< na delu sa Zanelom, kolr |r Musolini rado nazivao >Hrvatima<. Bio je potreban prevrat da bi Rijeka ponovo dospela u ,italijanske. ruke. Konadno resenje, koje je Musolini kao predsednik vlade izdejstvovao na pregovorima, bilo je gotovo identidno onom koje je bez teskoda moglo da se ostvari i pre D'Anuncijevog mar5a: odustajanje od zahteva za Dalmacijr:m osim Zadra, Rijeka italijanska osim luke Baro6" >Dalmatinci< medu Musolinijevim pristalicama nisu odobravali njegov stav, usred fa5istiCkog Parlamenta dollo jo do karakteristidnog verbalnog sukoba izmedu Musolinija i Djunta (O.O., tom XXI, str. 350. i d.d.).
188
12 Ugovorom iz Rapala izmedu Italije i Jugoslavije (1920) Rilka
!: postala >slobodan
-La '-lt naissance du fascisme. od juna 1918' M;"S" iasnije dude Musolini pripisao je ovu ulogu bici kod reke Pijave (O.O., tom XI' (O:O, tom XXl, str. 2i4;. U totu tutr Mu*lini .;u n" ro gledao daleko trezvenije str. 148 i d.d.). ttt upot.npr.171.
intervenc na redirn knjinova prevariti: drZave,pr poStoje z odludivan Tu tr izborili pc domovini reformom postupka. nadoveza zajednosa druStvene Isto rnasenisu op5tenez Strajkovi Da je refc kalnih org vezu sa lt ondabi, l inicirala d demokrat nisti, pod Tu jr tompravc proSlo5cu od trenutl Nem Kritidko p izmeni sv gradualis sadauven trenutak z sadaon u potezom diferencir poput I€i bolj5eviza kritikuje t
176D ldina koja rn o. 1[ o. tD v, sebe(Taska
189
kalnih organizacijapoSloza nrkom da prekinu dvosmislenui u su$tinineiskrenu
Tu je 1919. godinepostojalaMusolinijevapoliticka moguinostdelanjai u tom pravcusezaistakretalanjegovapoliticka volja. Ali, ta volja bila je opterecena proslosdui oslabljenaonom prijemdivosiukoja nije bila kadra da se distancira od trenutkanabijenogemocijama.
trenutak zahtevaklasnu saradnju.Ako je nekadagovorio o ,giomata storica(, sadaon uvida da se "izuzetnosloZenasvetskaprivredane moZeizmenitijednim potezom(.177 Raslojavanje na gradanstvoi proletarijatje simplicistidki,a :uizrazito diferenciranimi individualistickim drustvima zapada nije moguia revolucija popxt l€njinove. (Zbog toga Musolini jqi aprila 1919. godine izjavljuje da bo]jsevizamni na koji nadinne preti Italiji.tTs)Ispravnimi pronicljivim pogteaom kritikuje taktiku Socijalistidkepartije,lDkoja masuispunjavaoiekivanjima-,a niti 176non Sturcova partija popolara (PPI) mogla bi se nazvati njenim desnim krilom: ona je Pdina.$rja je zaista oi;ivela. "'O.O., tom XII, str,255. 178O.O.. rom XIII. str. 58. lD Vrlo je Iudno Sto A. Taska, n.n.m., desto mora da dA za pravo Musoliniju i opovrgne sebe (Taska d 1919-1922).
190 moze niti ,r,li da ih ostvari. On progla5avasvojim zadatkomda 'urazumi( ovu partUu. Niie te5kouoditi gde vidi taj )razum(: to je svojevremenotako o5tro napadnuti Turatijev reformizam ftome lidno joS nedostaje hrabrosti) i uzor francuskeGeneralnekonfederacijerada pod Leonom Zuoom. Fasizam, \gji zu osnovali 23. marta 1919. godine prereZnobivSi levi intervencionisti'" na jednom slabo posecenomskupu u Milanu, Zeli da bude shvaienkao podetaknacionalnogsociializma,zametaksocijaldemokratije.Naime, on je smi5ljenkao privremeno, labavo udruZenje,bez dogmi i 'finaliti remote(, sa pragmatienim prisrupom pri re5avanjuodredenih zadataka.l8rA ovi zadaci dine one osnovnedruStvenepromenekoje je lenjinizam povezao sa neodrZivim dogmamai koji upravo zbg toga vode u opasnost:republiku, agramu reformu (rla terra ai contadini"), ukidanjeSenata,konfiskaciju crkvenih dobara,delimidnu eksproprijacrjukapitala,privredne savete(oConsiglinazionali.) i politidki Parlament. U svakom sludaju, Musolini u tom pogledu ima vrlo jasnu predstavu da baS)revolucUa(mora da se bavi pravom svojine. Mladi faSizamnavodi kao \zor z:r svoj program, u viSenavrata,ne samoKurta Ajznera,tn vef,i ponosno ukazuje na )caratterepopolare e sowersivo* osnivadkeskupStine.lE3 Pa ipak, vec je tada bilo mnogo dobrih razlogada se ne veruje revolucionarnomkarakteruove "antipartije.i teSkodaje sludajnostili propustStoTurati, D'Aragonareili Buocittsnisirtrt6tida sestavefod pokioviteljstvoovogpomagaca.
mitizme: drugovim uperen p( Ova objasnitiC poloZaju. odbojnos redu njen i izdajnik. planovi, r sa vojnol s arditimt koji su sa ali su bili uvuHi su se usudio graniceni najvarnij ulidnebit opravdav protiv Dk morali da Par odi u Pog zato sto I
Sam' On I
zem. Pod plahovitim nagonombesazbog ,visokog savetavukova, lisica i Sakala u Parizu,*1eon sebacau narudjeteoriji o proleterskimnarodima,iako verovabro ma sa kojom nemeromju je postavioKoradini i svakakonije prevideoda joj se moZeuputiti ista kritika kao i ,simplicistidkoj* teoriji o proleterskojklasi. Ako u znadajnoj fazi dvoboja sa Ienjinom prebacuje velikom protivniku da u Rusiji ponovo zavodi kapitalizam, onda saveznidkimdemokratikim antiboljsevistimamora biti veomasumnjivosto Musolini koristi mitologemuantisels M"d.. prisutnima nalazili su se od kasnije mnogo spominjanih faSista izmedu ostalih Italo Bresijani, Roberto Farinadi, Filipo Tomazo Marineti, Djovani Marinoli, Mario Djampaoli, Umberto Pazela. O.O, tom VIII, str.220. "t 1e n.i.m" str. 18. ttt o.o., tom XII, str. 338. 19 Predsednik Confederalione Generale del Layoro (najveCe sindikalne organizacije u zemlji; pored nje postojale su Unione Sindacale ltoliona, ciju su politiku odredivali anarhisti, i Unione Nazionale del Lavoro, iz koje je pored Edmonda Rosonija potekla veCina faSistidkih sindikalista). 185Predsednik Saveza radnika metalske industrije. t* o.o., tom xII, str. 71. tt O.o., tom XIV, str. 9.
slavenad s popoh ne govor Mq dobrovo menta 72
lsr
u Rilrci s razlikuju , su sntrop 189 r90
Bisolatiiz ga je pred duh risor rleaderde srdadann
191
nn ,PopoJ Njihov oc 'le mnogo rqz
191
u o )r
mitizma: zajednidko delovanje jevrejskih bankara u Inndonu i Njujorku sa drugovimapo rasi u Moskvi spredavapobed3belih armija i predstavljadin osvete uperenprotiv arijevskerasei hriScanstva.'* Ova i slidna odstupanjaod glavnog puta moZda se mogu prevashodno
t/i
le (r
ci n tu IU
u o rO
koji su sa noZem izmedu zuba i bombom u pesnici, -izvodili smele poduhvate, ali su bili oslobodenibremenarovovskogratovanja.lsArditi i njihovi prijatelji uvukli su ga u jednu vrlo ruZnu demonstracijuprotiv Leonida Bisolatija, koji se usudio da se zaloZi za razmeu Dalmacije i Rijeke i posumnjau korisnost
)i, l.
ta
t r(t
e E
ie )ila rO
t
odi u pogledunjegovesituacije.Pregovori o bloku levice doZivljavajuneuspeh zato Slo niko ne Zeli da niegovim imenom navudena sebegnev naroda. OstavSi
dobrovoljacazaposeoRijeku i kada su socijalisti iskoristili prnr sednicu Parlamentaza isprami gest, nacionalistidkernasesu iste veCerina ulicama Rima
u ils O.O., tom XIII, str. 170. dak se mogu naCi poCeci politidkog udenja o rasama: revolucija u Rijeci stavlja dve rase i dva tipa Italijana jedan naspram drugog; svi udesnici u ratu bitno se razlikuju od onih koji su ostali kod kuCe (O.O., tom XIV, str. 2l); socijalistidki poslanici delimidno su antropoloski kreteni (O.O., tom XIII, str. 199). 1S O arditima upor. Manlio Kakonji Storia dello squadrismo, Milano, 1959, str. 13 i d.d. 1s Musolini p 1912.isterao Bisolatija iz Socijalistidke partiir, a za vreme rata (koji je Bisolati izvesno vremo gotovo kao Sezdesetogodi5njakdobrovoljno upoznao u rovovima) smatrao ga je predstavnikom levih intervencionista u kabinetu; kada je Bisolati posle rata hteo da prihvati duh risordimenta kao smernicu, a ne samo formalno, kao ukras, Musolini ga jo hitro proglasio ,leader dei tedeschi. (O.O., tom XII, str. 143), a opet godinu dana kasnije napisao mu je topao i srdadan nekrolog (O.O., tom XIV, str. 437). (upor. i gore str' 196) 191Ova epizoda, bas kao i dinjenica da socijalisti nisu poku5ali da izvr5e odmazdu napadom na ,Popolo d'Italia" jasno pokazuje da su od podetka bili slabiji na poliu organizovanog nasilja. Njihov odgovor sastojao se u tome Sto su radnici za svoj list skupili izuzetno veliki iznos, koji je mnogostruko prevazisao iznos Stete. Ali to nije bio poslednji put da je zapaljen rAvanti!<. rYr O.O. tom XII, str. 233.
t92 organizovale lov i zlostavljale neke socijalistidke poslanike. Dok se dinilo da Musolinijeva zvezdazalazi, na politidkom horizontu Italije pojavljuju se dva nacionalizami D'Anuncio. nova sazveZda: NACIONALIZAM Italijanski nacionalizamnije mladi od francuskog; dok je ovaj drugi roden zbivanja, koje je pobudilo najvecemedunarodnointereiz unutraSnj
svojinegrad koji bi prilir konadnomq oseianja gra ovom trenut vredno spon klasneintere izrekla inkor toga izvela n Cinjenicada. izgubio "sve tendencijud: Koradir protivnikaka i ,gradrnski ono Stoje v burZoazijudi nagore.To, kao poziv da ne proSiruje izrab$vadke njegov mode parovirn: st narodazasve uperenaprot zadovoljstvo ka ujedinien odumiruCebo nicu da je or na stranujar FrandeskoKc moZeigrati s vecamoguin Skodljiv, arg sinucije jedn Stanikadanis Mozdaj pevanetakve 2gmlja poput Identifikacija nitarismocris
1% n.i.m, l9 Enrikc 198Franrt
list >Politica.,nr italiianskos nac l9 ir"nd. m n.i.m.,
193 )da dva
den grekod kob ,ces line eko ila, )ma ralo ijahh 0m sla om rilo rcistu spr 'og rlo
{ie ';az o
ri
no iat no koj h to8 og roj li o). do lel
t94 licemerstva,koju su vodili izolovani narodi, dak ni u Hitlerovoj Nemadkojnije njihovih otislo tako daleftokao u italijanskomnacionalizmuKoradinija,Kopole i
tualac vaze s zatlzel veran l
reznji
i vlada mentu nepos secan je doS g a j eI u Rija
"eove4anstvou. U celini gledano,italijanski nacionalizammaloje mladi i dalekoneotesaniji i brat francuskJg, bokier kraj madevaoca,neoptereien-pr.edlaguiamadugog njegovog od daleko takode posmatrano, i.t*C*og obrffovanja; istini, malo bolje
P pridrui zbogn mogao skog n bili za Nirija, Stoje t raspolc koman u nepo namef koman D pridodr vrlo re nngu privilel palati s vlastito kao do u rat. T umiran mocno
m
parlamor uditelia r posle M potisnuli Akadem Musolini
19s
D'ANUNCIO U RUECI
nameromda zaposednuRijeku i molili su Gabrijela D'Anuncija da preuzme komandu.
196
Novin Kvarn ( najsta misije slove kansh tara p
't
Versa krstas
me(nil
26 Ku" stav stranca-savremenika upor. DL N. Mekdonald A political Escapade,The Story of Fiume and D'Annun1io, London, 1921.D'Anuncipvi politidki spisi iz doba rata i posle rata sada su sakuplieni u celokupnim delima, izdavad Mondadori, Milano: Prose di ricerca, di lotta, di comanda, di conquista, di tormento, dindovinamento, di rinnovamento, di celebraZione, di rivendicazione, di liberazione, di favole, ili giochi, di baleni, tom I, 1954. Citati u tekstu potidu iz prvobitnih originalnih izdanja. ry Neposredno pred izbore D'Anuncio je proglasio ratno pravo u Rijeci i smrCu pripretio svakom ,chiunque professi sentimenti ostili alla cause di Fiume. (!) (Taska, n.n.m., str. 75). m Gubriiel" D'Anuncio ltalia e Vita,Roma,1920, str. E3. -Entoni 2o upor. Rods Thc Poel as Superman - A Life of Gabriele d'Annunzio, London, 1959. str. 196.
ljudi f narod 1 brodo je svo Carna je me usuva ('Con porac anarh je na preno i uvo< ustav institu vedkc grade Tako r preva I uslovt I zais delu t u got rmarS bivala posta jo3 vi -
2 2 2
di Fiun 2
POZnAV
197 udio )ulo nne ijeka
Novina Zivotanije u Odesi, onaje u Rijeci, ona nije u Cmom moru' onaJe na Kvameru.(210
inski anio rbile mJe EIIU
dant ikog nosti rnile blef n.U ivala reni sima i rause rlvarrura rnika Gtjt rto lelo? Zivot lim i vost, znadi
9tory r rata lotta, u, di otiCu )retio
ndon"
2lo DAnuncio, n.n.m.,str. 51,58. 2lt n.i.m. str. 32.
198
NAJSUMORNUA MUSOLINIJEVA GODINA
renJilna jalistidk danaSn anarhije Pn sepre sr savrem prikloni Markso u paga odluci, irna dud pobedit doci do M duhu. ( njegan neizme ogoree naw& radnilc koja d mente jer je
"skrivi zasulv jedno tamon (
stavo ispolj pisuje rame ono 5 i pre kut[: odno
215On to svakakonije udinio iz pukog kukavidluka,vef pre iz odbojnostipremaiskljulivo loeidkoi oosledici.koia niie istovremenoostetska. " z"td51u25"nik,iloji L brinuo i duvao D'Anuncija, obavestioje Musolinija o smrti pesnika javim lo5u vest'' i pri tom je napravio karakteristidnuoma5ku:,Radujem se Sto mogu da vam (Galeacotaso, Tagebiicher 1937/ 1938,Harnburg,1949'str' 116) 2" o.o., tom XIV, str. 16. 218o.o., tom xv, str. 196. 219n.i.m.,str. 313. m o.o., tom xlv, str. 60. n1 O.O.:tom XV, str. 194.Torkvato Nani izve5tavada su na stolu mladog Musolinija uvek, pored Sopenhauerovihi Nideovih dela, bila i Stirnerova,n'n'm', str' 162'
a
merit redin klaso
r99 renjima. Sa drZavomod jude, danas, zutra. Sa gradanskomdrZavom i sa socijalistidkom. Nama, na smrt osudenimpristalicama individualizma, preostajeza dena5nji mrak i sumornu sutraSnjicusamo apsurdna, ali ipak uteSnareligija anarhije!*2 Protestantizamovog jeretika ,dvaju Vatikana, u Moskvi i Rimu", ispoljava sepre svega,kao pagenizqm,koji, preziruii sve 'teologe. i pokrStavanje, shvata savremenostprimarno kao 'prirodu"; dini se da je konadno napustio Marksa priklonivSi se Nideu: ,Mi, koji nadelnopreziremopokrStavanje,od Isusovogdo Marksovog,saizuzetnomsimpatijomgledamona ovaj 'polet' savremenog Zivota, u paganskim vidovima kulta snage i hrabrosti.ont lz toga proizilazi svest o odluci, koja ponekadnalikuje onomedimeje Hitler bio opsednut:,Dana5njisvet ima dudneslidnostisasvetimJulijanomApostatom.Da li Ce'crvenokosiGalilejac' pobediti joS jednom? Ili Cepobediti mongolski Galilejac iz Kremlja? Da li ie doci do, promenesvih vrednosti', kao Stose to dogodilo u suton Rirn?.z Mitologemei Nideovi radikalizmivrlo se brzo ,udauruju*u Musolinijevom duhu. Oni ga ne spredavajuda vrSi trezvenupolitidku analizu i razvije onu za njegarelevantnupostavkuproblema.Takoje njegovakritika Socijalistidkepartrje neizmenjenai tadna: ona salna sebi pregradujeput time Sto nepotrebnoiz^zivl ogoreenjesrednjih slojeva, odbacuje borce s fronta i pokuSavada Italijanima nawde koSulju ruskih muZika. Besmislenoi jednostrano velidanje manuelnih radnika, varljivo jedinstvo revolucionarai reformista t?azivauzajamnuparalizu, inosi argukoja dak govori o 'Turatijevom i na5emmiSljenju.*- On najdeSce mentekao ,frrnkcioner* socijalizma.Takojo5 uvek rumadisvoj intervencionizam, jer je tek on omoguiig- sadaSnjusihraciju, izazvaoje raspad scenarija, koji je )skrivaogradutopije.*ooSocijalistidkapartija sadamorada ima brabrosti istalare zastaw kolaboracije. Naime, njen je zadztakda dovrSi gradanskurevoluciju u jednoj zemlji diji su problemi predsocijalistidki, a proizvodne snageu rudimentarnom stanju."' Sadaje fascinantnoposmatratikako dovek obezvrednjujeu istom trenutku stavove koje su mu okolnosti nameguls, zato Sto prema njima uvek nimovo ispoljava prezrenp, prezrenjesvog ,temperamenta(,nikada ne prestajuii da pripisuje sebi'u slaw i dastosnivanjeitalijanskogkomunizma:,Vi nematetemperamentza 'istorijski dan' ili za 'krvoprolice' kako ga se Musolini seca:ostvarite ono Stomozeteda ostvaritei prestaniteda izigravatelavove,jer ste ipak zedevi, i prestanite da govorite o barikadama,kada umete samo da idete do biradkih je oblik koji poprima njegov kutija..a Za meSavinuelemenatakarakteristidan prema odnos knjinu. On sadaruskim komunistima viSe ne osporavavolju za moC i heroizam, ali im viSe ne priznaje da se bore za komunistidko druStvo. m O.o., tom XIV, str.398. n3 n.i.rn, str. 193.Medutim, znadajMarksa za Musolinija u kasnijem periodu ne moZe se meriti samopo broju polemidkihcitata.Neretko koristi Marksoveizrazesa manje-viSeizmenjenim redimai suStinom,i to prividno nesvesno: oslobodenjeradnidkeklasemora biti delo sameradnidke klase,ili: ,C'E uno spettro in Italia . . . lo spettro del fascismo.,O.O.,tom XVI, str. 198. * O.O.,tom XIV, str.232. D5 n.i.m^ str. 341. 26 n.i.m. str. 80. u n.i.rn,str.445. 28 n.i.m.,str. 350.
2W
je, inade,z 62", gdejr oktobra on proletarija u Bolonji ponovou I snagu.Ovt je dostigl razoearan
-
koja je nastalau nekim centrinn.*232
Zarsa odjek da s prilika da r nadu. Nair i onih soci prilidno de za njihove politidkih i odrZanihn naime upr raspolaga promenuStao Revo do prome 1915.god Stobi prin struknue r
uju kildz
D9 n.i.m.,str. 176. " o.o., tom XV, str. 93. uporedi sa ovim izdajnicku poslednjuredenicuu intervjuu listu >Echode Paris. iz oktobra 1933:,Intendo sperimentarecommestannofacendoRoosvelte Stalin.. Ova redenicaje izostavljenau italijanskom prevodu (Gaetano Salvemini Sotto la scure del
z16re o, se si vuole Un rapport( merce-lavorr d stato alter e conquista
23r). 2" o.o., tom XV, str. l5l.
izaz(
unutar sis ali on je r godine ne Od It onimpreo a time sv
--'n.l tln --- n.l
201
socuAlrsrrdro rrcn 1920. coDrNE
adaj, koji ni izvanzakonski nadin dovodi tom,smislu se iznudivanje intervenci.je
Medylim, onaje dovelasamoOoond! i legalnimputem, ne dirajuii u politiekE o politidkoj revoluciji govoriti tek onda *, ,: :", _rU** mogudakonstelacija
:;1;X",ffi"j'o:;?.'il3'i3l}: 13fr Od Marksanaovamopostojinavikada se termin,revolucrja( prizna onimpreobrazajima koji oovooea" fu"d"-;,uh" pro-.ne ekondmske samo strukrure, a rime svojinskihodnosai prava .aspotagania. rra"autiill lrilt niposto ne
lllffi;ililf;'^
202
Da li revolucija
Da sprenun Da
povoljan? Sud treba odg Nal otcepl.ien sizma, zJ da u tom dirljiva i1 ital|anski Musoliniji izrazio na delovati k ljudi bili reformato MoZ mozeser( iz ruke m ItalU dabises Ona panike. Kakt popolarin cijalistidk bila uspe Ali, Tret Socijalist je svojim diktahrru posle bur stidke pu
29K 2ao1 profesor gir zbog toga 1 urA u2T
postojao zr polaznu po blagonaklo borbenadi'
niiu*rT"{
203
rsi I
iri I
ka fi, Iv
-L
te ad no
iru rSu ItU
ilo od lm da
rju ZA
)ja je rvO
no lz-
oj:vo aje tiat la. lz ),8 DM
)ati 0m rje tek ju. tko t{a
I
I
Da li je ltalija bila jo5 toliko agrarno-feudalnadaje proletersko-antifeudalna revolucija bila moguda? Da li je socijalistidki vodeci sloj po svom obrazovanjui mentalitetu bio spremrn i voljan da podneseZestinu takve revolucije? Da li je izabrani trenutak posle pobede u jednom 'neZeljenom( ratu bio povoljan? Sudbinaitalijanske revoluciie odredenaje dinjenicom da na sva ova pitanja treba odgovoriti negativno, a pogotow na trede. Na partijskom kongrezu u Livornu (anuara l92l) na kojem je doSlo do otcepljenjakomunista, Konstantino Iacari, jedan od glavnih eksponenatamarksizma, z:;rrzenje kritidki stav prema grupi oko Ordine nuovo, sa obradoZenjem da u tom listu nikada nije proditao niStao 'dovednosti
2M Medutim, kako su samo ovi pokreti bili razliditi! U Torinu se jedna grupa yisokokvalifikovanih radnika, okupljena oko Gramsij€vog lista ordine nuow,M vrlo ozbiljno bavila problemom da sami proizvodadi upravljaju predrzecima, tim osnovnim problemom socijalista. Ovde je nastalai isprobanaideja i praksa,fabridl:ih saveta(;no bilo je nerazborito Sto su vrlo destokoristili rusku red 'sovjeto. JedinstvenuSkolupolitike i svestio odgovornostiza narodneslojeve,koji su vekovinu bili pod tutorstvom, predstavljalo je upravljanje socijalistidkim komunama.Ali novi gradonadelnicii op5tinski saveEdcine samoda su izazvali neizbeZanbesrazvlaSdenih uglednihgradana,vei zudestopribegavalinepotrebnim provokacijama.Najde5iese crvenazastava,a ne trobojnicavijorila na gradskim vecnicama,iz prostorija komune hitro su bili sklonjeni krstovi i kraljeve slike, a tu i tamo Stampanesu poStanskemarke i privremeni novac sa znakom dekiia i srpa. U rnloj opStiniPodjibonsidak su spalili trobojnicu na lomadi.us Klasnuborbu u najogordenijem,ali ne i revolucionarnomsmislupredstavljali su odnosi u poljoprivredi u dolini reke Po. Prenaseljenosti uspostavljanpbracciantato (nadnidarstva)morali su da izazow potpunu nemocbezobzimo izrabljivanih nadnidara,zaposlenihsamonekoliko mesecigodiSnie,ili su pak radnici u poljoprivredi morali da se udruZei da sekao kolektiv izbore za dovoljne nadnice i iste usloveza sve. Razumljivoje Stosu ,ligeu nadnidarabile izuzetnotiranske organizacije:neophodnadisciplinabila je odraz slabostipoloZaja.Oni su, pre svega,nastojalida sproveduprincip ,imponibile della mano d'operau,to znadi da je zemljoposednikuili napolidaru nametnut odredeni broj radnika, bili mu oni potrebni ili ne. Obmuto, svaki radnik samou dogovorusa ligom mogaoje da raspolaZesvojom radnom snagom.Ko bi prekrsio solidarnost bio bi lr,lohen nemilosrdnom"bojkotu": nijedan trgovacne bi mu prodaohleb, nijedan stolar ne bi mu pomogao,nijedan se lekar ne bi usudivaoda poseti npgovu kuiu. Lige su ponekadi5le tako daleko u monopolskomraspolaganjuradnom snagom da su napol,idaru nametale,talja" (porez),zato Stoje, na primer, svog sina, koji nije clan lige, poslaona rad. Razuriljivoje Stoje ovaj sistemmoraoda izazove mnogo gneva i ogordenja, i to ne samo medu veleposednicirna,vei i Sto je vlastirnasveglasnijeupuiivan zahtevda sevaspostavii obezbediprincip ,slobode rada". Drugu oblast delanja predstavljalaje nreia kooperativa i potro5adkihzadruga, koja je razvijanadecenijamaupornog rada - i nigde nije bila bolje organizovananego u Raveni, Stoje delo poslanikaNula Baldinija,% udenika AlesandraMusolinija, koji je mladog Benita nosio na rukama.u?Radilo se o jedinstveno ambicioznom poku5aju Sirom Evrope da se unutar kapitalistidkog druStvenogporetkastvori organizam,koji bi ga imutra mogaopodriti i konadno M upor. Antonio Gram$i L'Ordine Nuovo,Torino 1955. Musolini o Gramsiju: rMonstruoso e deforme nel corpo e nell'anima . . .. (O.O., tom XVI, str.225), Dun sardo gobbo . . . un cervello indubbiamente potente) (O.O., tom XVII, str. 291). Gram5i o Musoliniju: ,il tipo concentrato del piccolo boighese italiano rabbioso, feroce, impasto di tutti i detriti lasciati sul suolo nazionale dai vari secoli di dgminazione degli stranieri e dei preti< (citirano kod Taske, n.n.m., str. XXIX). ^' Kjurko, n.n.m., tom II, str. 49. 't upo.. izjavu veleposednika, koju prenosi Taska: ,Non abbiamo mica paura di Bombacci, d Baldini che ci fa paura perchd, colla sua Federazione delle Cooperative, ci fa sostituire dappertutto" (n.n.m, str. l5l). z7 De Ben3"k, n.n.m., str. 492.
ukloni reforn rarna, namo pravu I\ italijar je jed medut )zaoS I\ bimaz preter Strajk tvrdog ranju I i opije krajen nizgyn
politidl pravon bio ja neusp tehnid i prod postup izdejs prava, P guinos borbi. Ali pa uvere prome komru vincijr skih p je din pred r I Ali, o redim nesag
2
wisson i d.d.
205 ukloniti nakon stvaranjanovih vodecih grupa: bio je to pokusaj proizisao iz reformistidkog duha - ali sve njegoveinstitucije, zajeonoia naoilcti^ komorama, Narodnim domovimai kulturnim kruZocima,predstavljalesu revolucionarno dinjenidno stanje: drzavu u drZavi, u kojoj su siroke ruse videle svoju pravu domovinu. Na trecoj strani, sasvim drugadijeg karaktera bile su burne teznjejuzno . italijanskih seljaka-bezemlja9koje su ih navele da jurisaju na latifundiji j- sto ie iedan moini revolucionld pokret, u ovom srudaju Socijalistidki partija, medutim, manje-viSeignorisao,jer nije imao gotovo nikat"og uticaja oa oue )zaostale(m2se. Medutim, nisu li meseu gradovinn zaostajale?7ar s u bezbrojnimsukobirn zbog poskupljenjanisu po pravilu otirnalekontroli partije? Nisu liispoljavale preteranuosetuivost?Pa dak i najmanji povod bio je dovoljan za progl-asavanp strajka. u svakomsludaju,groteskniotpor protiv uvodenjaletnjeg vremenaili tvrdoglavoopiranjeda se plaiaju doprinosiupravostvorenomsocii-atnom osigu1anlupokazuju koliko su te nase u rnrksistidkom smislu bile maio ,vaspitaie. i oprjene samo revolucionarnimparolama.Nije to uopste bila masa, koja je kqajemavgustap-ristupilaslavnomzauzimanjufabrika, vec elita radnistva,6rginizovanau sindikatu metalaca(FIOM). po svojoj nameri ova akcija nije b-ila politidko-revolucionarnidin,u8 pa ipak, taj oogacaj, do tada bez piesedana,s plavgm se smatraoposlednjim vrhuncem revolucionarnogpokreta. Musolini ie bio jedan od prvih koji je velidao tu vrstu je "produktivnog strajka*.ueBio neuspesan zato sto radnici nisu u potpunostishvatili oproizvodnju*.Rukovodede !.h"igko osobl.ieiskljudilo se(sto nije bilo zadudujuie)iz ueesca,stalesu isporuke i prodaja, medunarodna reagovanjanisu mogla izostati. Kao sef vlade obliti je PolTpuo vrlo oprezno,izbegavaoje sve nasilnemerei na kraju posredovanjem izdejstvovaosporazum,koji je radnicimagarantovaodo tadapotp-unonepoanta prava, ali je zatozauvekpokopaosve revolucionarnenade.d Posle 25. septembraza italijanski proletarijat postojalaje jos samo moguinostda seodbranepravai dobit, do kojihje dosloposledvegodinemukotrpnih bo1bi.ona su se mogla odbranitijedino da je proletarijarirno uticaj na vlidu. Ali partlja je nastavilada govori o ,revoluciji" kao da se ni5ta nije dogodilo: uverenje i nadin misljenja se autornatski isto tako malo prilagodavaju upravo promenjenim odnosima kao sto je sludaj sa pravima i vidovima svojine. Na komunalnimizborima od 31. oktobrajedna riecina italijanskih komuia i provincijskih.uprava,dospela je u socijalistidkenrke uprkosformiranjubloka gradanskih partija. Partrjaje ostaladiv - ali njenakolenabila su paratisana.Tiagidna je dinlenicada je nastavilada govori o sebi kao da je najbrii trkad. pri tom su pred vratima vec bili oni koji je trebaloda je izneJu. Istina, u celini gledano,revolucionarnipokretje bio upadljivo miroljubiv. Ali, onje svojommnogostrukoscu, svojomsmetenoscu i pre svegi svojim uetiti^ reding preplasiognoga srcai povrediopremnogointeresa,zuog cegaje sakupljen - nesagledivkapital gneva,rnrZnje,osvetoljubivostii prezrenja. 28 Taska, n.n.m., str. ll9. ^' O.O., tom XII. str. 314. 2$ Nu1*iji izvestaj o zbivanjima daje Robert Mihels u Nemadkoi u >Archiv fiir Sozial. wissenschaft< Takode u Sozialismus und Faschismus in ltalien, rom 2,'I\,liinchen, 1925,str. 201. i d.d.
206 Eriko Malatestasagledaoje ispravno stvari kadaje rekao: 'Ako ne idemo strahkoji sadaulivamogradanstw".2sr do kraja, morademokrvivim suzama-platiti Ovo prorodanstvoispuniloseu potpunosti.Medutim, zaMalatestubilo je n4jgore Sto su u tome znadajanu6eo imali ljudi koje je nekadaveome cenio. FASISTIEKA RE-AKCUA Neprijateljske snageodgovorile su u suprotnomsmislu na pitanje kakav je znadajfaSistidkaakcija imala po poraz socijalizma.FaSizamje pripisao sebi u zaslugupobedunad boljSevidkomrevolucijom, spasItalije. Ali, malo govori u prilog takvom odgovoru. Isto se toliko rnlo potvrde 7a to mole naii u onim ianim, a bitnimMusolinijevim ujavama,ba$kao i u samimdirfenicarla.Odigledno je daleko tadnija antifaSistidkatezadt je faSizamzadaorevoluciji poslednji udaiac i to nakon Stoje ona zabelehilaneuspeh.2t Nekoliko neospornihdinjenicapotvrduje njenunadmoi: joS u oktobru t92O. godineu celoj Italiji bilo je 190 faSistidkihorganizacija,dok ih je krajem godine Musolini je odbio da sudelujena komunalnimizborima,jer je bilo uec 800-2s3 predvideo odigledan poraz. Tokom zauzimanja fabrika faSisti nisu preduzeli nikakw akciju. Ako je tadno da je okupacija fabrika predstavljalavrhunac i istovremeno poslednju Sansurevolucionarnogpokreta, onda je ova antifa$istidkateza bezreieruno iadna.I zaista,velika verovatnoiau domenuobjektivnoggovori u prilog proceni. ovoj- -Dodu5e, iz subjektivne perspektivestvari su izgle/.alepotpuno drugadije. JoSnovembra1920.godineu Bolonji senije mogaosahranitimrtvacniti zaposliti radnik bez dozvole Canura del Lawro. U to vreme brojne su socijalistidke jo5 poku5avaleda uz pomoc municipalnih predlzeca eliminiSu gradskeuprave -zanatlije. Ni u ovaj pozni das Italiji nisu nedostajalirevolucionarni lrgouce i govori. Razumljivoje da su veliki slojevi gradanskogstanovniStvau mnogim poorue;imajo51 sadaosecalida su im ugroZeninajvitalniji interesi. oni nisu iazmiSlpti o opasnostipo drZavu,videli su opasnostpo sebe.Verovatnone bi bilo na mestu zahtevati od njih razumevanjeda ie ukoliko nestaneopasnostpo drZaw uskoro nestati opasnosti po njih. T.elimo li da steknemosliku o Zestini i razmeramaborbe koja se odvijala sledecih meseci, ne smemo kao osnovu uzimati Musolinijevedlanke,koji u odnosuna socijalisteuvek irnju mentorski ili prezrivi prizvuk, vec b! pogled trebalo da upravimo na energidneizlive Sto ih j; rnladi Dino Grandi2sobjavio u bolonjskomlistu ,{ssa/ro:"Beiite od nas! NJdodirulte nas! Posteditenis truda da pljunemou vaseruZnolice!*255 251Taska, n.n.m., str. 7& 29 npr: >Non E il fascismo che ha vinto rivoluzione, i l'inconsistenza della rivoluzzione che provoca il sorgere del fascismo. (Taska, n.n.m., str. 123). 253Salvatoreli-Mira Storia del fascismo, str. 108. 29 Diro Grandi, roden 1895. kod Imole, pravnik bio ie pored Balboa i Botaia verovatno najsamosvesnija i najznadajnija lidnost medu fa5istidkim politidarima; 1926-1929. drZavni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova; 1929-1932. ministar spoljnih poslova; 1932-1939. ambasador u Londonu, glavni zagovornik prozapadne orijantacije Italije. Njegov nacrt odluke za setnicu Velikog veda od 25. jula 1943. znatno je doprineo Musolinijevom padu. 255K;urko, n.n.m., tom II, str. 214.
Vr
ipak sht
U trebnaj( razlikeI pretpos jaz neg ostvari neposre vaZnim septem nasilje. na ulici Seratij nije spr jula 19 Italije. I dom braned nasilnih socijal pa tivnika se zam N dveju p G raspola ili otpu Zadud su ove formira ,bes'lu preziru vi prot habitus E
u rukovr 25 25
dela gra kasniie - Et
(upor. X prikaZu knjizi o : mera (D karakter
207 Vrloje verovatnodaje antifaSistidka tezaispravna,ali je faSistidkotumadenje ipak shvatljivo.
nasilje. u Milanu se odmahpo zavrsetkurata dogodilo daje neki otpustenioficir na ulici hladnokrvno ispucao Sarzeru crvenu zastavuili da su rrladiii podupali Seratiju2sbradu;a?aprila 1919. godinepodmetnutaje vatra u listu Avinti!.-To I
_l
Pa ipak, faSistidkonasiljeje sistematskii smiSl.feno iSlo na uni5tenjeprotivnika. Medutim, socijalistidkiotpor nije bio koherentanved sporadidani brzo se zamarao. _ _ Ne postojenikakve sumnjeu pogleduosnovnihlinija, madasepredstavljanje dveju partija veomr razlikuje u smislu stavljanjaakcenatai osvetrjavanja.d Glavni adut fasistidkihsquadred'azionebio je u tome sto su bez izuu,etka raspolagaleu borbi prekaljenimljudima i ne bas skrupuloznimbivsim arditima ili otpu5tenimoficirime. Sanjima su seprevashodno udruZivaliudenicii studenti.
M Datinto Menoti Serati,bliski prijatelj mladog Musolinija, postao t 1914.njegov naslednik
mera (Die faschistische Revolution, Miinchen, 1939, tom II, str. 246). Takode ne osporava klasni karakter borbe niti dinjenicu da su policija i oficiri desto bili na strani fasista-
208 koji po svojoj volji posrupaju solinijejoS ranijegovorioo faSistickimleo-pardima, sa inertnom stokom socijalistidkih masa.Mete skvadri iskljudivo su bile socijalistidkeinstitucije, bezobzita da li su bliske revolucionanrimili reformistidkim frakcijama: Radnidkekomore, Narodni
gledali i voleli samosvoj kutak. Tako su se u roku od nekoliko mesecistotine skvadri rnladih ljudi, koje
stavkun daJ.ptrajanjefaSizma. 26 o.o., tom xv, str.267. 2d npr. Kjurko, n.n.m.,str. 41, ll3, tom III ru upor. Alatri, n.n.m.,str, 82. 63 Musolini u principu nije mnogo konkretan kada navodi faSistidkemere.Gore navedeno dinjenidnostanjese, medutim, kod nj:ga moZedokazati (O.O.,tom XVI' str. 357)'
Sistem Trstu i Furla
StVOm(, ZatO
dakle, nije ir narodirn ka pretenzijena A nacionaln razvila je dt socijalistidk kulturnim kt "kazneneeks su poprimal sela na krSu sediStaslove vljalo je vrh Italiji ukupl Radilo uslovi. Pres kasnije nako Bolonj grad, osim I rata gotovo 1920. godir konstituisan ,fascio" (na od nemiran Za ovu sin drhvnu zaS ukra5enucr zaista poku neiskusnist ruenegrana lice ispalilo je rauri invi iako odgov iako su osa qiihovi sim sveogorde iznenaduju samou dZ novejuriSn na izborim svoju zale prisiljavaju "sloboder: srnatrajudi Slidu je pomogl
209
Ju su ni ii0
m m ih ii h t. 'a t.
ri n h B I
0 I t-
a a : l I
SistematienifaSistidki teror zapodeoje kao borba izmedu nacionalnosti u Trsru i Furlaniji. Ovde je socijalizambez oklevanjaidentifikovan sa 'slovenstvom(, zatoStoje partija zadrlalasvojeorganizacione principeiz dobaAustrije, dakle, nije iskljudila Slovence i isto se tako energidno zzlagalaza mir medu narodima kao Stoje vodila klasnu borbu.. Jugoslovenskikrugovi imali su pak pretenzijena Istru, Furlanijui Trst, jerjoS uvek nije bilo donetokonadnoresenje. A nacionalna,baSkao i socijalnaodbranau svakompogledunadmodnijihItalijana razvrla je dovoljno eksplozivnu snagu kadru da potpuno unigti Citavu mreZu socijalistidkihinstitucija u zemlji, bilo da je red o radnidkim komoramaili o kulturnim kruZocima. Kako su vlasti bezuslovnobile na strani faSista,ove ,kazneneekspedicije*(retko da je bilo incidentakoji nije pnrzao izgovor) desto su poprimale karakter krstaSkihpohda trupa i gradanskemilicije na slovenadka sela na krSu, u Istri ili na podrudju Gorice. UniStenjehotela 'Balkan( u Trstu, sediStaslovenadkihorganizacija,zajednidkomakcijom faSistai policije predstavljalo je vrhunac ovog pohoda. Mnogo pre kraja godine socijalisti su u ditavoj Italiji salcupljalipriloge za >LrtvefaSizmaou Veneciji-Julijskoj krajini. Radilo se samoo rnrginalnom podrudju Italiie u kojem su vladali izuzetni uslovi. Prezudni proboj u kljudno podrudje postigaoje faSizamtek pola godine kasnijenakon dogadajau Bolonji. Bolonja se mogla nazvaticrvenomprestonicomItalije. Znztajm industrijski grad, osim toga sredi5teoblasti Emilije sa bezbroj liga, postaoje odmahposle rata gotovo neogranidenasvojina socijalista. Komunalni izbori odrzani oktobra 1920. godine takode su potvrdili njihovu premod. U meduvremenu,ovde su konstituisani)nucleo nazionalista*(lezgro nacionalista- prim. prev.) i jedan ,fascio* (na delu s Arpinatijem). Socijalisti su postali nervozni. Strahovalose od nemirana dan prve sednicenovoizabranogopstinskogvecaQl. novembra). Za ovu situaciju vrlo je karakteristidnoda socijalisti nisu traZili na primer, drZavnuzastitu,vecsu postavilisvojestrazeda zastiteveinicu, Palacod'Akursio, ukraSenucrvenom zastavom. To se pokazalo kobnim. Naime, kada su fa5isti zaista pokusali da prodru na trg ispunjen ljudima i ispalili nekoliko hitaca, neiskusni strazari izgubili su Zivce i obezglavljenopodeli da bacajupripremljene rudnegranatena gomilu. Na sedniciYw,a, rz delanamenjenog publici, nepoznato lice ispaliloje hice na predstavnike prilikom ubijen rnanjine, i tom "nacionalne( je ratni invalid, advokatDulio Dordeni. Sadase deSavaneStosasvimneobidno:
samou dZepu, sadamasovnopristupaju faSistima.Dm zz danom formiraju se novejuriSne trupe, iz noci u noc padajui gore uporiStasocijalista,a pobednici na izborima za tili das postajuprogonjeneZivotinje. odisceni grad oslobadai svoju zaledinu,u dugim kolonamakazneneekspedicijepristiZu u kamionima, prisiljavajulige i opstinskeuprave da sameseberaspustei vaspostaveprincip ,sloboderada*. Medutim, sami udesnici,a odiglednoi veliki deo stanovnistva smatrajuda sve to nije niStadrugo do odgovor na uZasanzlodin. SlidansloZeni dvosmislenkarakterimalo je krvavo delo u Empoliju, koje je pomoglofasizmuomoguiivsi mu konadanprodoru Toskanu.Glasinada dolaze
2lo fariisti na kamionimauzbudilaje stanovni5tvosubverzivnoguporiStai izazvala Kada su konadnodva kamionasa brzo, madarudimentarnoopStenaonrZavanje. ljudima uSla u grad, doCekaoih je pljusak kamenjai metaka;prvom kamionu polazi za rukom da utekne.Onima u drugomgotovo niStane pomaZuodajnidka uverenjada nisu fa5isti, vec vojni tehnidariu civilu. Besnagomila okomila se ih i premlatilaih na smrt Stapovimai kamenjem.Kao da na njih ne sasluSavSi su Megere zarile zlbe u meso zrtava,jer jedan ranpnik, koji je pobegao,biva otkriven i ubijen, badenu reku Arno, samoStoje zatrrtio daSuvode. I ovdeje, dakle, strahod faSistaizazvaobezumnonasilje,kojeje, sa svoje strane,ponovo bilo uzrok pobedidaleko Siregi osmi5ljenijegfa5istidkognasilja u atmosferisimpatije.2 Isto se dogodilo i sa atentatomna pozori1teDiana u Milanu Q3. marta). je strahote,rastrglaje oko dvadeset Bombakoju su podmetnulianarhistiiz-azvala posetilaca pozoriSnih nxroge i ranila druge. Cini se da je bomba, po bezazlenih miSljenjupolicijske uprave, imzla zz cilj protest protiv skandaloznihsludajeva napravaunetaje profaSistidkogmenjanjazakona.Kako je utvrdeno,-sfirtonosna panike.26 Ali, ko u takvim trenucima u pozoriStetek nakoniaZnevesti, u trenutku trazi motive i kontekste?Videla su se samouZasnoosakaienatela nevinih ljudi - i niStanije bilo reiitije od toga. Takvoje, dakle,bilo socijalistidkonasi$e:u su5tinibilo je iz-azvmoupravo falizmom, koji je hteoda pobedi;sporadidno,ponekaddivljadko,nikadasmiSl.ieno imalo je podr5ku individualnog terora i zverstavahuligana ("tePPa*).Za dela anarhistai huligana Socijalistidkapart|a nije snosiladirektnu odgovornost,ali su joj bila pripisivana.Iako je liberalnodruStvogotovo neosetljivona teorijsko dovodenlesvoje egzistencijeu pitanje,iako praktidnuugroZenostmoZeda preobrazi u etapesvog razvoja,ono je ipak, poput svakogdrugogdruStva,ophrvano uZasomkada se pojavi druStvenitalog. Ako je dobro primenjenadrZavnavlast uz minimum realnih naporaostvarilamaksimumefekta, vlast italijanskih socijalista sa minimumomrealnostiproizvelaje maksimumlalnog i zlog privida bez ikakve dobiti. FaSistidko nasiljebilo je sasvimdrugeprirode.Njegovkarakterbiie prikazan kroz tri rana primera. Aprila 1921. godinevoda firentinskogfaSizmannrkiz Dino PeroneKornpanji uputio je gradonadelnikujednog sela u Toskani pismo i skrenuo mu, prividno udtivim redima, paZnjuda komunom viSe ne sme da rukovodi jedna individua poput njega,i otudamu daje savetda do odredenogtrenutkadi ostavku, inadeCeon snositi )ogni responsabilitadi cosee di personen(svu odgovomost za stvari i ljude - prim. prev.). Ako se bude obratio drZavnim organima, ultimarumie isteci detiri daneranije.26 Bilo je ponato da se markiz nije 9lio. Moglo se odekivatida ie koristiti 26 Fa5isti Firence, grada knjiZevnosti i umetnosti, bili su poznati po svom divljaStvu. Na njihovom Colu bio !: propali (zato Sto je degradiran u vojsci) markiz Dino Perone Kompanji; znadajnu ulogu takode su igrali Dumini, koji jo kasnije ubio Mateotija, i deklasirani uditelj Tamburini, koji je skonCao kao Sef polici]: Republike di Salo (o tome pre svega Kankonji, n.n.m.). 26 Verovatno je neposredni povod bio Strajk gladu u koji su stupili Eriko Malatesta i nekoliko drugih anarhista, koji su se nalazili u milanskom zatvoru (upor. u vezi s tim izve5taj preZivelog svedoka: Armando Borgj L'ottentato del Diana, u,Il Ponte< ll954l,str.725-735)26 Taska. n.n.m.. str, 160.
posrednik tajanstven papir za pl lzgla predstavlj Jeda ulazi u kaf jednog od streljadku' dljivim od ovomdog Tel - pri mere.267 Grad dekanja,2, a seljaci b nekoliko r iskaduiz v lice ubilo s i brutalno scenarioD Ovde sitnog grad odnosapre Stog podetka fe prim. prev svog klasn Pa ip ljudi bili ti svoje stra gradansko turizrn i 1 na teskopi
2d Kt m n.i 2o ,G 27ov u Bolonji. A nailrastiCni snagu,pose
flt h, Mazziniana< generalismu guverner Lil istakne svojr Atlantika. Ia naslednika (,
2t1 ila sa lu KA
se la
posrednikada bi izneosvojezahtevei.pretnje.Medutim, aristokratapreziretako tajanstvene puteve.on punim imenomi adresompotpisujepismoi toristi zvanidni papir za.pismo sa memorandumomfirentinske ;rgr"d;Uti"L.t" do svesti da je pismo krividni presrupi teta.
VA
je
b ). 9t X) ta
ie E
li o o a ti ) t
Tel - prim. prev.), i pravosudesmatl mere.'o' Gradonadeln*Rokastradeodbija da se povudesa poloZaja.posle mudnog cekaljal 24. j.u/,adolazefasistidkit"-ioni. Li nekolikoi-uc, vatra, se ri"o-*e a seljaci beZeu polja. Konadno fasisti dlaze, i stanovnistvo se vraia. Samo je urlik motora, Skripakodnica, faSisti rvobeZi. Na povratkuje neko nepoztulto ljuju nanesrecnoselo.Bezbrojegiekucija io mimo mestone u bojno polje, vec-u ovde izlazi na videlo nasilje uvredenih i ugroZenih visih slojeva _ od siEroggradanstvado aristokratije:cinidno,sisternatiko,izolovano, *z dovednog odnosaprema vlastitomnarodu. Stoga su svi ozbiljni savremeniposmatradismatrari fasizam od njegovog podetka fenomenom re-akcije, kao ,J-acquerie uorgtreze. G;"dr".k. buna prim.,prev.),2ejer.je gradanitvovodilo oluj"ien rri p.u.n"ir"*""borbu protiv svog klasnogneprijatelja.2To Pa ipak, ova socioloska-klasifikacija ne zadovoljava.Nisu sludajnomladi ljudi bili ti na koje su fasistidkeo'.tod."o.tuuljalenajveci utisak i koji su ih, sa svoie strane,-razvijali i usavrsavali.za njih su one moZda bile ono ,izvanu gradanskogdrustva, ono za dim su deznuli"u je.dnoj mesa"inilo".ti".n", turizma i potrebeza slepim delanjem.ovde se_.verovatno "u-mozenaii i odeovor na teSkopitanlezbog eegasu seGrindi, Balbo,2zlOe veid,r;p;B;;,;i85;;;ri
212
asizmuane,g'1":t:::hTT:;l"ll#?#t$l"5T":li'"lllil'f prikrjuelif ::
(kapeta daodt U mesaro duZno i.mervi fa5ista gnuSa sluZbe
N
( uspon jedno dudeq Polak povec mera
Zeleo svak das lenijr
uru dinje faiis k*l. n@(
f-u v"nr".
za Jevreje.Poginuo *cu ia gotovo kao lrdini istupao
je u leto 1940'iznad Soluna'
ubedeni kodrorina' 1884' roden ;L 4z2i:,Ttr:ifi,T:llt'"'.1'#l'J., o' vardismon), preds?'#;]tlfffltf'lJl:il4;i monarhisa, *tirr"?i''nti"i"l' u '}posizione Dremesten marsalltali!:'streljan-uVeroni Ta KonstancoCano' pm
koZe,na cijoj ]r prednlrj stran -str. "82" slika kod Kjurka)'
:;if::;,;;l;:i,!;r:tl,i'l;ff;" ,Balilla., ministar *t'p"t""iil'rt"n'""atni
zeti vrastiroj re?9. oricir,kaogenerar ry kasnij: Kvadrumvir'
i"t" ui aatit"''i tf"i'i
fusi'-"'
LiBuccariskoja !r postalaslavna
sva je vt ois zloi
osp par mq
ivorna, vaZan posrednik izmedu
ulja,kop kao ni5tadrugo unizuje koja se-gotovosmatraspecifidnim ,rian"tto,u'Il Ponte' ll952l,stt' ,"iar" Cutiu""" u Ferari: komad crasilaZivotinja(Kankonji' n'n'm''
u Karari,kasnijevoda zatimsef.skvadre regionar,
miliiije u Republici di Salo'
od na
2t3
278-li:;-rtj"t;t;t"'t.ir Kjurko, n.n.m' tom III, str' 459 i d'd' nacionalnomkongresu ,t, f ti"nouniStuoispoljilo prema fasistidkom odredi pretnjamai fasistidki su Sto tome na pretezno se odrzanomnovombra 1921,zasnivalo poku5alida iznude poStovanje' nasiliem 2s-o.o.. tom XVI, str.3L 2819.9. tom XI, str. 344. tP Q.o.,tom xvl, str.44. 43 n.i.m.,stt' 276.
214 dasneod htpeia.2uFaSizamne sme,kao $toje to svojewemenodinio socijalizam, da izgubi ,bsecanjeza meru(, inadeie izguUiti svoju (veCsteienu)pobedu.285 Kadamu fa5isti"oslobodene" Ali da li on zaistaima uticajana tok dogadaja? Bolonje 3. aprila pripremajuodu5evljendodek, on u svom govoru u javnosti, jednim delom oduSevljena drugim zamiSljen,priznaje; ) . . . ponekad mogu da osetim kako je pokret vec provalio preko skudenihgranica koje sam mu ja odredio."2E6 Kakve su to granice, a time i ,cilFvin, koje;ie prekoradionovi faSizam, osvajajuii ditave gradovei ruSeii ukorenjenepozicije?To verovatnonije ni5ta manjedo osnovni karakter s:rmogfaSizma.On je, pored podudarnostikonkrenrog
fa5izmuneStovi5e od nove partije. Njegov presudni uticaj privremeno se odrrtava na turnaeenjefenomena' I u njemu dolazi do arrtaja prvobitni stav ba5 kao i podetak novog (mada u izvesnojmeri pripremljenog)identiteta. Kada Uusotini pita: ,Da li bi ikada - bez batine, revolverskihmetakai paljevinafaSista- bio raspr5enstrahovitiruski zanositalijanskogtrolj5evizma?", on odiglednone Zeli da tvrdi da je fa5izamza spasItalije odbio opSti ,socijalistidko-komunistidki"napad, vec heli da krte da je nasilje fa5izmavratilo socijalizzm sa stranputice,koja mu je u su$tini strana, i tbog toga on nastavlja: -,FaSiram je pomogao stulri italiianskog socijalizma.Ss On, dakle, joS uvek govori kao "funkcioner( socijalizma,kao ,ukrotitelj socijaldemokratije;"na isti nadin ocenjujeKongresu Livornu i rasceppartije: ,Da li ie to biti podetak mudrosti?u2s Tome odgovarapozitivno tunndenjekoje on daje o faSizmu:konkretno, preduzmeonu revoluciju njegovje programslidanSocijalistidkojpafiiji; on Zeli_da to.ia .ia moguia samou ltaliji: agrarnurevoluciju.4l Ono Sto socijalisti iznose o pozadinii finansijerirn kaznenihekspedicijaodbacujekao uturpiloquio(i tako kojim ipak opravpostupakpun prevarai samoobmana, primenjujekarakteristican dava faSistidkepoduhvate:oni predstavljajuzasluien odgovor na "klevete.u Medutim, koliko su malo vode skvadri pitali Dudeaza njegovomiSljenjeili ga makarsamoobave5tavali,sa zapanjujuiomjasnoSiupokazujedelimidnouvijen, delimidnoironidankomentar,koji je Musolini (u julu!) izneo u listu popolara iz Treviza u vezi sa kaznenimekspedicijama:dinjenicada faSistidak ne oba2e n.i.m.,str. 182. 28sn.i.-., str. 288. ffi n.i.m., str.24l. N n.i.m.,str. 287. m n.i.m.,str.347. 29 n.i.m.,str. 124. & n.i.m.,str. 127. 29rn.i.m.,str.2l2-
s veStavaju okvira stu ali i nemo rano navo FaSi na5egarije mu, zbogl zavojevad je namera njegovasl Svet uvazeneg plebejski kampanje sumnje,n boljSeviz Stoje gig Ali . oni kao t: Tek Dolitijevu u Parlam voda frak opet na o koherenc ozbiljnaP njegovo Tek kaZeda I tendenc Parlame Vodeces iskljude Raz u lice sv
292| D3t
fasistiakc, (n.i.m, str, prvenstvel D5 n.i.m., str. 2N
sjedinjuju . -malograd
jednoe#
21s lizam, lu.2s rdene" nosti, mogu muja iizqm,
r niSta ehog 0atrao godno lira u Novi iljem. tidi u :na.I dau aka i ma?", :ijalisociavlja: uvek a isti detak emo, ,uciju nose tako )rav'ete.( Ii ga 'Uen, olara oba-
ve5tavajusvoja glasila dokazje posebnogi sloZenogmentaliteta, koji izlazi iz okvira starih partija.2n Verovauro ga to osedanjenemoii prema elementalaom, ali i nemoguinost da sa socijalistimaraspravljana polju konkretnih pitanja, vrlo rano navodi na bekswo u mit. FaSizamzastupaopSti interes; on je proiza5aoiz ,duboke potrebe ovog naSegarijevskog i mediteranskognaroda, koji je u datom tre^qltku osetio da su mu, zbog tragidneludosti, ugroZenibitni teme$ postojanja..d'Drevnakultura, zavojevadkopolaganjeprava Rima na vlast ponovo se budi u fa5izmu, njegova je namerada povede Italiju na ponoulo osvajanjesveta, koji je nekadabio iiegova svojina.ry Sve to direktno vodi nacionalizmu,doduSesa tom razlikom Stonijedan od uvaZenegospode oko ldea Nazionale nije umeo da se koristi tako prostim i plebejskimjezikom kao, na primer, Musolini u govoru u okviru predizaorne kanrpanieodrZanomna Pjaca Beldojozo podetkom mzja 1921. godine.DsNema sumnje,nijedan od njih ne bi se dak usudio ni da pomisli da je protiv svih boljSevizann,ali ako ved mora da izabere,on bi dao prednostIrnjinovom, zato Stoje gigantskih, varvarskih, univerzalnih razmera.M uvek su samo simptomi, putokazi; Ali Musolinijevi izlivi temperamenta oni kao takvi nikada ne predstavljajuposlednju i presudnured. Tek Sto su ga novi izbori od maia I92I. godine (do kojih je doSlo na Dolitijevu inicijativu u uzaludnojnadi da Ceoslabiti polozaj socijalistai popolara u Parlamentu)uz ogromanbroj glasovadoveli ponovo u Parlament,gdeje, kao voda frakcije oko tridesetpet fa5istidkihposlanika,prvi put od 1914. godine opet na ozbiljnom politidkom polohju, sa kojega se bacau poslednjuborbu za koherenciju i povezivanjesa svojim podecima.U ovoj borbi doZivljava tri prva ozbiljna poriua u svojoj politidkoj karijeri; ona ie odrediti mnogo kasniji perid njegovogZivota. Tek Stoje stigaou Rim, on listu Giornaled'ltalia daje intervju, u kojem kaie dz fa5izamnipoStone treba pomeSatisa nacionalizmom,a daje on sam tendencioznirepublikanaci da zato frakcija neie udestvovatina prvoj sednici Parlamenta,takozvanojsedutareale, koja predstavljadinastidnumanifestaciju' Vodecesnagenacije su popolari, socijalistii faSisti,a saradnjamedunjima nije iskljudena.2eT Razumljivoje da intervju uaziva veliko uzbudenje.To je bukvalno udarac u lice svim onima koji su izabrali faSizamzato Stosu Zeleli da uni5te socijalizam M o.o., tom XVII, str. 51 i d. 293O.O., tom XVI, str. 239. Kada Musolini progla5ava da je rasna borba zapravo stvarnost faSistidko-socijalistidkog sukoba u Trstu i nastavljat ,la tazza i un fatto, duro come il granito. (n.i.m., str. 138), cinda so u tome ne mogu videti ishodi5ta politiCkog udenja o rasama. Ovde rasa prvenstveno znadi ono, Sto se u Nemadkoj naziva Dnarodnost(, 29 n.i.m., str. 335. 295,lispazzetemo< (o JuZnotirolcima),vi romperemo fascisticamente le ossa" (socijalistima), n.i.m., str. 301. 296 n.i.m., str. 157. Inade je u tom trenutku dvoboj sa Lenjinom bio na tadki u kojoj se sjedinjuju analiza i prorodanstvo: revolucija u Rusiji nije socijalistidka, veC agrarna, demokratsko. -malogradanskog tipa (n.i.m., str. 152); istorijska zasluga Lenjina je Sto priprema tlo za Stinesa, jednog^dana Rusija Ce biti jedna od najmodnijih proizvodnih snaga na svetu (n.i.m., str.121). 'Y' n.i.m.. str. 359 i d.d.
216 i stabilizuju prilike u konzervativnomsmislu. FaSizamkao katalizator omraZene koalicije socijalistai popolara,kojoj su seodludnosuprotstavili Vatikan i krupna industrija, dinastijai arrrija: uprkos sve opreznosti,mto je jedna od najprovokativnijih misli koja je mogla da seiznese,pogotovoStopodrazumevaneposrednu pretnju po oblik drZave! Za Musolinija uzbudenleje pre svegapovod da se "jasne redi upute regrutima.< Mnogim novim faSistimaodiglednoje nepoznataistorija faSizma.On, Musolini, nece dozvoliti da se ,obeleZjaonog faSiznn, koji samja osnovao, izmenedo neprepoznatljivosti."DKadabi redi irnle teZinu,ondabi araz,tendenciozni republikanacotakode treba neStoda znadi, poStosimbol faSizmanije sludajno rimski i republikanski snop pruia. Spremanje da ove ideje brani od svih. On sene odridekoherencije,daki ako svi imaju drugadijemiSljenie.Naime, on je voda koji vodi, a ne voda koji sledi.m Medutim, uskoro biva potisnutu odbranu.On, doduSe,pnziva"Fascistidellavigilia, fascistidell'azione,difendente il fascismo!"sllFaSistibudnosti,fa5istiakcije, branitefaSizam!- prim. prev.), ali i kod republikanaca,socijalista,popolaraosedaisto toliko malo simpatija kao kod nacionalistai liberala; stogase prepuStaizlivima podivljalog sveopSteg neprijateljstva,@dok se pri tom previSeoslanjana svoju frakciju. Prilikom odludujuieggliisanjaispostavljasedaje vecinagrupeprotiv niegapo tom pitanju koje je on lidno srurtraobiurim. To je Musolinijev prvi telzk praz u borbi sa novim faSizmom.Ali, on ga prihvatai zadovoljavase kompromisima,koji treba da prikrije niegov nadaj. Potpuno je neverovatno da je ovde vodio borbu za koherentnostjedne politidke dogmatike. On dozvoljava bez razmi5$mia da fa5isti, zajedno sa Salandrinim nacionalnim liberalima formiraju ,nacionalnu desnicu* u Parlamentu i svom prvom govoru u komori daje antidemokratskii antisocijalistidki prizvuk (u prvom redu biie i zbog toga da bi naglasiopobedu,jeretika", ,koga su oni iskljudili iz svojeortodoksnecrkve* i po svoj prilici ,potajno deznu*za njim).ffi potezu, Takodenije verovatnodaje bilo reii o iskljudivotaktidkomSahovskom koji je imao svrhu da obezbedimanevarskislobodu u odnosu na konzervativce postoji nekolikobitnih i nacionaliste.Tako u Musolinijevommi5ljenjui oseCanju oblasti, do kojih mu je gledano na duZi rok ozbiljno stalo, iako ne pokazuju krutu neprikosnovenost.Tome je verovatno pripadalo njegovo republikanstvo, no i jedna vrsta instinktivne privrZenosti 'socialismo pensante(,dasnimljudima medusubverzivcima,ato znadivelikoj, iako uvek ftrnovo propuStenojmoguinosti rzI9L9. godineiukrajnjrdlinijisecanjunasvojedetinjstvo.sUsvakomsludaju, on u leto 1921. godine postupaupravo onako kako bi se, imajuii u vidu ove
ffi On" se pre svega sastoje u tome Sto Musolini izra'lavt tezervu u pogledu ideje o 'controllo sindacale"(n.i.m.,str. 360). D n.i.m.,str.363. 0 n.i.m.,str. 367. sl n.i.m" str.37L M n.i.m, str.383. s n.i.m, str. 43L * upor.izjavu iz 1939.godine:' . . . Altri consiglieridi Leandro Rapinati si salvarono, allora. I migliori, i pii sinceri,mosserodiretti verso ilconfino. Erano tutti vecchi repubblicanio socialisti.(De Banjak,n.n.m.,str. ll2).
pretpostav taktiCkimm pristalice. Borba rnnogosli0 na Zivot i s Stogubi iz borbi proti z opasnost, je pobeden svoj cilj: sa moz€posta ne zamiSlja koje u isk korigovant takodeusa konstituisa ne dovoljn moZese de strogazab ganizacija ,FaSizamu bifif... i jednosta resa.*s Sa otvorenasi ulivanje nt ideje da pc problem,t revolucion najmladi,i Ali, i od neostv i dije celo morajuvo Onit u Bolonji, pljenjem fggizam,t Italije: En Balbo, Gr kako se di
3osg 36r" aJ?t
sn. 306
217 le E
u lI, l, F
e d ., u e I,
a g n u a a
pretpostavke, moralo odekivati i nema razloga da se veruje onim iskljudivo taktidkimmotivacijama,kojimaje vrlo brzobio prisiljenda smirujesvojeogordene pristalice. Borba za ,sklapanje mira. Gracificatione)izmedu fa5ista i sociialisa nema mnogo slidnosti sa suverenim Sahovskimpotezima, ved daleko viSe sa borbom na Zivot i smrt. Musolini izridito i krajnje nedvosmislenimre{fiiu zapodinjetime Sto gubi iz ruku jedan od najmaZnijih aduta svoje partiie, a to je mit o nutnoj borbi protiv boljSevidkeop:rsnosti: ,ReCi da u ltaliji jo5 postoji 'boljSevidka' opasnost,znadipobrkati izvesnanejasneoseCanja strahasarealnoSCu. BoljSevizam jepobeden. JoSvi5e: njegane priaaju ni vode, ni mase..s Nasiljeje postiglo svoj cilj: sadabi faSizqmu okviru gradanskognadmetanjatrebalo da dokaZeda moZepostati Zivotni ferment bududeItalije. Musolini ovu bududuItaliju nipoSto ne zamiSljakao "faSistidku.. U govoru u Parlamentuon spominjetri velike snage, koje u iskrenoj saradnji moraju da povedu zemlju u srednu bududnost:jedan (odigledno, ovaj poslednji korigovan socijalizam, popolari i na kraju fa5izam306 takodeusavrSen).To je joS uvek stari plan, modifikovan u skladusaokolnostima: konstituisanjetrodlanedemokratije, od koje je viSenego ikada udaljen, pa ipak ne dovoljno daleko da ne ugroZavanodne simpatije za fa$izam.Osim toga, ne moZe se dekati na praktidne mere: svim fa5istidkim organizacijamaupudenaje stroga zabranadaljeg preduzimanjakaaenih ekspedicijaprotiv ekonomskih organizacijai korporacija. On ogordeno i o3tro Zali zbog preobraZajafaSizma: ,FaSizamu poslednp vreme u odredenimzonana nipoStone lidi na onaj prvoTo je bio pokret za odbranunacije, a ne organizacijakoja iskljudivo bitni . i jednostavno sluZi represiji sa cil.|emza5tite odredenih, partikularistidkih intejezikom na najdudnijinadinse spaja resa.*- Sa ovim ostrim i raskrinkavajudim otvorenasimpatija za Turatija i nlegoveljude, diji Ceulazak u vladu predstavljati ulivanie nove krvi u vladajudi sloj.s Dakle, joS uvek je Musolini daleko od ideje da podmladivanjenije samopolitidki i socioloSki,vedjednostavnobioloSki problem, tako da se odnosi u jednoj fabrici mogu nrzvati obnovljenim ili Cak revolucionisanim u trenutku kada umesto opreznog oca rukovodstvo preuzeo najmladi, impulsivni sin. Ali, Stabi na to rekli mladi i stari skvadristi, koji zu ispo toliko udaljeni od neostvarivihpolitidkih predstavakoliko od sedanjana socijalistidko detinjstvo i dije celokupnopolitidko samopouzdanje zavisi od uverenjada ognjem i madem moraju voditi interni rat za opstanakugroZenedomovine? Oni protesruju,oni pridobijajusaveznike,oni sebune.Oni se"ivajukongres u Bolonji, a da pri tom dak ni pro fonna nisu pozvali MusolinUa.Prete otcepljenjem. Dino Grandi progla5avaoblast Emiliju 'kolevkom fa5izma.* 'Agrarni. faSizam,tj. ,novi* prihvataju izazov i pokazalose da drZe najvahUe oblasti Italije: Emiliju, Romanju, Veneto, Toskanu, Umbriju. Protiv Musolinija su Balbo, Grandi Farinadi, Arpinati, Kalca-Bini, Bolcon, i na tajnim skupovima, kako se eini, pripremajudvorski pud.3o 't ffi ry s o
o.o, tom XVII, str.21. n.i.m- str.65. n.i.m, str.75. n.i.m, str.72" 10L O skupu u Todiju ukratko i nejasnogovori Kjurko, n.n.m, tom III, str.5l0.
218
kao onaj 1 traSnjtlpo kapitalistid da udvrsti nacije i nt svegatoga kratiju kac re5enjejat sekularizo vrlo brzo se na Prin ono obrnu svojepolit zadaoSar
eti'
idejamae negojako Zar tadauvek Sas faSizami (pozivaju poreklo.
Ne nija, ortt natog fai Me preSaoni ako pred naciona jasno pri bez unu jatelja ni
3lo 6.9., tom XVII, str. 80. 311n.i.m.,str. 91.
contempo azione si I da je ovo sebe. Pou, Nietzsche 'v< di una 316 317 3lt
219 lom ano Ce nati tela
rje
+
nih rto bez )je )nje ttoj Licu noj \li, rbi 'om (na Da ran eva oi
Zar govor o "izdatoj bradi Jadrana.'r,nUeupravo onaj koji je - Musolini do tada uvek - tegobno i okoli5eCi- nastojaoda liSi oStrine? sasvim je u skladu s tim sto Musolini sada takode izridito negira stari fasizami rrjregova,primitiyna sredstvau,zbog degaje nalikovao pokretu desnice (pozivajggj se na jednu Kopolinu tezu!). olnfantilanuje zahterr-opovratku na poreklo.3l8
ilja
rala pao iju;
POEECI NACIoNALFASIZMA .. N"o_rsurrnje: rimski kolgres predstavljakraj istorije nepoznatogMusolinija, ortodoksnogi zatimjeretidkogsocijaliste,a ti-me,istlouremeno, kiaj nepoznatog faSizma.
rviO tom oja ada :ioiko ati:rije sati
odi
u).
rlog, cevo visli
;
220 je karakterisalonegiranjei odredivaledeZnje,drugirn nedostupne.Druge prirode opet je bio nacionalizam rnnje radikalnih ideologa, koji nisu ustulinuli pred estremnim i antitradicionalnim posledicama.Savezova tri elementapredstavlja njegovaistorija zapodinjekongresomu Rimu. nacionalfaSizam: Ova istorija poznataje u osnovnim crtamapa nije zadatakda se ona ovde joS jednom prikaZein extenso.Moglo bi se diniti da ie ptevaziSlapredistoriju i udinila je suviSnom.Samona temelju ove predistorije moZese shvatiti poslednji i najosobeniji vid italijanskog faSizma- Repubblica di Sald - i samo usred reflektora moZe se od podetkado kraja )norrnalni( nacionalfa$izamsagledatiu svetlu autonomnekritike; u Musoliniju tog ranog perida je, najzzd, prisutno ono Sto ublaZavanacionalfaSizam,kao i ono Sto ga zaoStrava:kako tendencija da se faSizamshvati kao sinteza, tako i podetakpolitidkog rasnog udenja' Samo pod tim aspektirr,atreba skicirati poznatu istoriju. Godina 1922. je godina faSistidkogosvajanjavlasti i njene pripreme. Ta priprema je dvojaka. S jedne strane nosi je skvadrizam, Pord dijih novih poduhvatabledi sve ono Stoje do tada bilo. Musolini vi5e ne teLi da ih spre0ava, on ih Stavi5€podstidezahtevomda u velikom stilu vrSenasilF, $to je zahtev kojije paralisaovitalne centreneprijatelja.Sadasu ditaveoblastipod kontrolom skvadri, koji stidu naviku da nepoZeljneosobe, pre svega socijalistidke vode, jednostavno)prognaju(, tako da dak i poslanici, medu njima Dakomo Mateoti, morarjuda Zive u drugim gradovimekao ,izbeglice.. Gradovi se 'osvajaju.. Musolini lidno koristi urazn kao vojskovoda u neprijateljskoj zemlji: 'Rimini u na5imnrkamaznadida smo dobili polugu kljeSta,koja namje nedostajalakako bi povezaliEmiliju i Romanju,a istovremenoje fa5istidkiRimini mostobranza prodor u susednekrajine , -. . krajine neCemodi dugo da pruZaju otpor na5em iudbonosnom prodiranju."31e U svemu tome bilo je nedegneverodostojnog.Vlada dozvoljava da jedna naoruZanapartijska armija osvaja i teroriSezemlju. Ona ne samoda ne spredava te akcije, vec ih najdeSienaknadnolegalizuje tako Sto, na primer, sankcioni3e
(Luidi kao nje Iti nisu ok q"ajam paZnju koladen neprija socrjal od fa3i na sled demolc stvoriti ispolja niie li, maksin kongre svojup obavio F koristil nadinr se tako flgizan
oprede dovek A sledno nije bir Nije li proHa klasar najran D posled nekolil pecinu -
na!
prokrs -lz I
su Romt JZ
n n n 319n.i.m., str.28L m O.O. tom XVII, str.99.
I
n.nm, s
221 (Luidi Fakta) bio dovek malog forrnata i preteranogoptimizrna - kada su se kao npni elementiudruZili antifa$istii filofaSistida bi se uzajamnoparalisali.32t
ot upor.pre svega iscrpnu studiju Paola Alatrija Il secondo ministero Facta e la marcia su Roma, u, ,Le origini dol fascismo* t2 Taska, n.n.m" str. 2?6. et o.o, tom XYIII, str. 331. 3z n.i.m.,str.340. 95 n.i.m., str. 358. t6 upor. Italo Balbo Diario 1922, Milano, 1932, posebno beleSke 28, 29. i 30. jula, Taska, n.n.m., str. 315 i d" Kjurko, n.n.m', tom IV, str' 166-191'
222
podeta sednic tija da da se I revolu revolu nalnop S faSist nisu s manje sti: u l orgaru sadar I-okat Viva i prim. i mort i svih crno -
1a.33?
mand pucaj tome glasio ntzzu strnas
32't Oyajizraz najpre je koristio reformistidki list ,La Giustizia", kojim je rukovodio Klaudio Treves. 328Mudu gostima nalazio se i Benedeto Kroce. 329dinilo L du D'Anun"io sve viSe urasta u ulogu za5titnika jedne partije rada, koja miri (na celu naciju. Bio je posebno blagonaklon prema Federaziono Italiana dei Lavoratori del Mare je sada sa kapetanom bufijetijem), koja je fosebno delotvorno podrZavala poduhvat ! Rijeci, ali sindikalista' uZas Na sindikat. faSistidki protivnidki postigao to3o3, bila oibiljno ugroZena uspesima izdey Musolini je u jednom formalnom ugovoru Zrtvovao fasistidke organizacije i zauzvtat 1e stvovao D-'Anuncijevu kratkovidu naklonost (O.O., tom XVIII, str' 565 i d')' 3s Kjurko, n.n.m., tom V, str. 208.
o.o., tom XVIII, str.419. 11,1 ry n.i.m- str. 416.
eetvo glavn dovol revoh vlast. marki mijsk( stajal ni de rjedn vojsc -
I
plavokr
223 poc.!* opstegizmirenja. u vezi sa prvom tadkomMusolini je na odludujuioj rydni.i najuZegrukovodstvaodrZanoj16. oktobraprimetio: "Tieba spreiiti bolitija da preuzmevladu. Kakoje dozvolio da sepuia na D'Anuncija, dozvolio bi da se pucai na faSiste."333 Dakle, postojedva vrlo dudnamotiva koja su podstaklaow ,nacionalnu revolucijuuda marsirana glavni grad: l. 2el1a da sesprecida ,revolucrja(postane revolucija(u kojoj ie se pucati),2. teznJa, da se preduhitri manifesticijanacionalnog pomirenja. Sam"marS"ima vrlo jedinstvenoobeleZje.Gotovo svudau severnojItaliji fa5istisu zaposelijavneustanove,ponegdei kasame,a vlasti im se gotov6nigde nisu suprotstavljale.Tamo gde su pnrZili otpor, pobunjenicise polo- povlide manje-viSe bezborbe. u principu revolucijaseodvija u atmosferivelike svecanosti: u Trstu fasistidkevodesuupravopile sampanjac sageneralomi funkcionerima
333n.i.m., str. 581. 3s Kankonji n.n.m., str. 164. rrJ Kjurko, n.n.m., tom V, str. 122. 35 n.i.m- str. 159. 337Na tri.lumfalnom Musolinijevom putovanju u njegovoj pratnji neprestano su bila dvojica plavokoSuliaSa. 33Er;urko, n.n.m., tom v, str. l4l. 3e Ulis lljnri ]r u Rijeci bio D'Anunci.|ev adurant.
224 jer ihjejednim delom zaustavila'sadica karabinjera,dok zu svi bili bez hrane i odgovarajudeoprene, slomljeni neprestanomkiSom, dekajudi na naredbu za napadkoja nikada nije data. Naime, u meduvremenuRim je osvojenu salonimaKvirinala. Kada zu 27. uve0e doSleprve vesti o faSistidkoj pobuni, Faktin kabinet nije zrao da udini niSta pametnije nego da dii ostavku. Cak i ta preslaba vlada, koja je samo provizorno vodila poslove, imala je toliko osedajaza zuStinudrlave da je donela odtuku i proglasila opsadnostanje. Ovo osecanjenedostajaloje malom kalju, koji je joS 1915. okrenuoleda narodu.On je mislio na svoju porodicu (da nije moZdanjegovrodak, vojvoda od Aoste tezio dauz pomoCfaSistadode na njegovo mesto?)i plaSio se za svoju bezbednost(najviSi oficiri njegove armije rekli su mu da je sto hiljada fa5istakrEnulo protiv sedamhiljada ljudi rimskog gamizona - L zaprxyoje bilo dvadesetosemhiljada vojnika, kojima je komandovaojedan antifaSistidki opredeljeni generaljevrejskog porekla i na vojnom planu fa5isti protiv njeganisu imali ni najmanleizglede).mOsim toga,on nije voleoParlament, i strahovaoje pre svegada Ceposle razlazasa faSistimasocijalistiCkarevolucija opet podiii glavu. Tako se dogodilo ono neverovatno:kralj se opirao da stavi svoj potpis na dekret. Bili su primorani da ukinu opsadnostanje. Time nije samo z-ernlp,ve( i - rna kako paradoksalnozvudalo - Musolini lidno bio prepu5tensamovolji. On, po svemusudedi, sve do tog trenutka nije ni pomiSljaoda lidno postaneSef vlade ili dakjedne ,totalitarne( vlade. On je verovatnomislio na reSenjeSalandra-Musolini, kao Stosu to dinili nacionalistiu Rimu i svi faSistidkiposrednici (Grandi,eano, De Veki, Marineli). Medutim, u novim okolnostima,bilo svojom voljom, bilo ftako navodnotvrdi u nekoliko izve5taja)pod pritiskom radikalnih saradnika,viSenije hteo da se zadovo$ time i z^htevaoje iz Milana svu vlast. On ju je vec imao nakon Sto su je u Rimu ispustili iz ntku i ovog puta kralj nije mogaoda uskrati svoj popis. DvadesetdevetogoktobrauvedeMusolini je uSaou spavaiakola za Rim gde je stigao mnogo pre svojih legija, kojima je den kasnUebilo dozvoljenoda udu u grad, prodefiluju i dokaZusvoju neutoljenu ratnidkuhrabrostuniStavanjem,subverzivnih" listova.sr Ironija nije nuZnou suprotnosti sa naudnomobjektivno5iu i razboritoScu. Ona dak postaje njihov nuZni deo ako je red o dogadajimakoji su decenijama bili obavijenilovorovim vencimalaZnogherojstva.MarSna Rim predstavljaoje uzor konzervativnerevolucije bez prolivanja krvi. Pa ipak, ironija ne sme da ima poslednjured. Moglo bi se dogoditi da ,konzervativnarevolucijaupripadaisto tako paradoksalnimsredi5nimpojmovirn jednog doba ba5 kao i jedan nr"iv pokriva razlidita "hladni rat.. Odigledno, dinjenidnastanja. On se destoprimenjuje kada vladajuCislojevi i sistemi drZavnimprevratom jadaju-svojpoloZaj,izbacujuiz strojaneprijateljei ogranidavajupravo vladajudih slojeva.Ukoliko je ovde uopStedozvoljenpojam revolucije, rei je o onoj koja konzervira stanje.
* rrpot izve5taj generala u )II Ponte( (1952) su. lL? _ 126, Emanuele Pulioze l"esercito e la marcia su Roma. sl U to su jednostavno ubrojali i niz levih gradanskih listova poput ,secolo< i >Epoca".
Revolu izvanzakons FaSisti moln nazva dolazi do izn cionama pan @rSkom kq fa3izmau me one svakako kao,ambicio o nenurnom 1922. godne pokazujeod vrstomkonze okolnostimar nije bila za r revolucijomi pravima),jer postojanjaza stavljenapol: Tako je kada se baci Kabine ,kabinet nac preuzeopolo i spoljnihpo i vanpartijsk i 'Duca del Fa5istisu ug Velike njegoveprot da komunist sumnjaoda Parlamennrt Ako su auto Musolinija, besprekorni za stabilnoS kozmetidka1
Y2 lzgla ^Dosledniem tret f3 Nuju, dlan slavne Dr milici!: (O.O, I koja je izbila z grupe partizant
22s mne i lbu za st27. t udini samo donela halju, la nije Bgovo kli zu fzona jedan faSisti ment, ilucija ris na l, ved rvolji. neSef ialandnici 'ojom ralnih
vlast. knlj ini je na je lljenu oScu. ijama Poje ti da vima lidita atom iuiih koja
cito e )ca(
pteyp..polo?j predsednikai sefaMiniitarstui unutiasnjihposlova,a privremeio i WoljnihWslova; sva ostalavatna minista$tvazaposeiisu nacionatisti,liberali vanpartUskikonzervativci (kao na primer ,Duca deila vittoria*, geniral Dijaz, ,,Ducadel Jvlare., adm$l Taon.di Revel), atili su^?a.topfiiilpopolari.
226
uvek ruril dakle, nij ilegalnos driave, v Otu pravna pl drZavnio Na voljno pt prostorai nika i jar je prihva Mestrai nije uste Svo nadinu il zu seujr socijalis dristidko Ovaj dov a Musol njegoru faSistidk upuiivali praznog smatralo "zloeinc
Ovi
bila je 1 bila je tt mrak. Na videlo u
350
scena poli molto dell o camicie bene. Ap) 35t
4 Ti." je zakonskaprocedura,koja !l izaSlana videlo u svim zemljama'samonaglalena i ubrzana.o" tizs. godine iibilo je jns nekoliko ,fasistickih. strajkova. s5 o.o., tom XIX, str. 187. Y6 o.o, tom XX, str. 167.
1923: "Io con quest Upor. i 1 nacionaliz 352
zat Upor. 353 354 prekide ( terreur t
227 )ga rde oje ce. 0m lila )ut,
Milici.la, uvek nanovo mogao da preti da ie na njih nahuSkaticrnokoSuljaSe.3$ dakle, nije bila samolegalni napadna Ustav, vecje upravo znadilalegalizovanu ilegalnost. I utoliko njena egzistencijanije bila uperenasamo protiv liberalne drlave, vec u zuStini i protiv drbvnosti uopSte. Otudaje bilo dobrih razlogaza pretpostavkuda i drugaznadajnaustavnopraun promena ovih ranijih gdina, preobrabj 'Velikog faSistidkogveCa*u
,.345
tam rje ren rlne Iao ma rje om Lih
od ora ile, lku lju, aie ijih rtre laju rrim ako ;ivo ;tva nai ljali ima
,zlodinca.. Ova divna reakcijaje u najvecoj meri dinila dast zemUii njenim ljudima i bila je poput jasnog svetla pred tamnim vragriquna sledeCedve decenije. Ali bila je to irageOfa sudbineStoje upravo to svetlo u izvesnomsmislu proizvelo nrak. Naime, Musoliniju je udinjena nepravda. ono sto je negodovanjenaroda videlo u njemu nije bila stvarnost, veCmoguinost koja, dodu5e,nije ostala bez un po' la 3s ,Se cioE questi residui di cui parlavo poco fa intendesserooccupareancora scenapolitica, essi sanno,e tutti gli italiani debonnosapere'che io chiamereile camicie nere, molte lelle quali mordono il freno e sono impazienti.(o.o" tom XIX, stt.274). >Ditemi dunque, o camicieneie di Toscanae di Firenze,se E necessariodi ricominciare,ricominceremci?'('Si, si
!ena lora leno
terreur f asciste1922-1926, Paris' 193t).
228
Te preuzim v*, je z sugau posledi nije uvt konstin Iaterans privredr redu zal vode ko predsta linijevor Musolin PoslepI se runil pronic$ Na Musolin naziva t Po talnom Stosu r delo i s sekreta tenttizz (revolu )terza O ospora dok se poslea vrhovn ventivn moguC K
3ss 9.9, tom XX, str. 318, 324. 3$ n.i.m, str.329. 3s7 o.o., tom XXI, str. 70, 206. 358upor. Moneli, n.n.m" str. 16l. ,rsO.O,tomXXI,str.235id.d.,...
Seilfascismolstatounaassociazioneadelinquere, ha sfondo io sono il capo di quosta associazione a delinquere . . . la spedizione dell'Aventino >Memoriale repubblicano, Trenutak drzanja ovog g,ovora verovatno je bio odreden objavljivanjem metode Rosk 2?. decembra 1924, u kojem je njegov bivSi bliski saradnik bezobzirno razotkrio faSizma.
masa. Po da se ra, Mussolin 1 5,
tr
n,n.m,sl n
141,231
36
saufbau
229 NACIONALFASTSTIEKA TOTALITARNA RAZVOJNA DIKTATURA Tek sada,posle dve godine od stupanjau vladu, dosl6 je do totalnog preuzimanja vlasti,'procesakoji se nije odvijao po unapredodredenomptanu, vecje zz njegovuetapnurealizacijubilo potrebnooko dve godine. povremeno su ga usporavaliatentatina Musolinija, od kojih je poslednji, i po svojim posledicama najtezi(onaj^y^Bololji), dao povodamnogim pitanjirnai oo oanas nrje uverljivo razjasnjen.mMoze se smatrari da je pocetkom 1927. godine 'faSistidkaItalija.. SledecegodinesluZeudvrSdivanju konstituisana reZima,ee-.t Iateranskisporazum pruzapresudnidoprinos.Vrlo teZakispit predstavljasvetska privrednalqriza,koja, medutim,biva otklonjenzbezozbiljnih potresa,u prvom reduzahvaljujuiinovoj tehnici vladanja.pa ipak, ona je-jedan od uzroki koji vodekolonijalnomratu protiv Etiopije. Da je bila jedini uzrok, ovaj rat ne bi predstavljao kraj jedn^gepohe,vecenjen vrhunac,sto je bilo u skladu sa Musolinijevom namerom.xtAIi, kako je nekoliko uzroka-izmenilo polozaj rtalije i Musolinijevnaiin misl-i.enja, kraj ovog perida padana @etak 193i. godne. Posleprelaznogperiodaod oko dve godine, Musolini se nasaou sinraciji koja se umnogomerazlikuje od prethodne. Cak i ako su u sjaju njenih podetaka pronicljiveoCi vec mogle da vide bedni kraj. Najznadajniji dogadajte drugepo duZinii verovatnodrugenajsrednijeepohe Musolinijevepolitidke egzistencijebez sumnjeje bilo stvaranjeonoga slo se naziva totalitamavlast. Posle3. januaraMusolini se viSene opire oripresatotale, integr2ls" (to- prim. prev.)rc fa5istidkeakcije, talnom,integralnom oZivljavanju,nastavljanju sto su njegoviekstremistiodavnozahtevali.Skvadrizamponovo mocnopodize deloi suprotstavlja se neprijateljirnana svoj nadin.53Novoimenovanigeneralni sekretar Farinaiisecelokupnomenergijomsvogfanatizmapredaje zzdatku)smrttwttizzare"(demateotizacija-pim. prev.),istide "intransinganzanvoluzionana* (revolucionamu nepopustljivost- pim. prev.) faSizma,preti nepnjateljimasa ,terzaondata"(trecim falasom- prim. prev.), a antifaSistimejednostavno osporava italUanstvo.*OpozicijauskoroviSenemanikakvununevarskuslobodu; dok se faSistinajprezadovoljavajubezobzimomsekvestracijomnpnih listova, posleatentatau Bolonji zabranjujuse svi protivreZimskilistovi, konstiruiSese vrhovnispecijalnisud,kaztta "confino" (progonna dalekoostrvo) posqje preventivnamera, koju prefekti izriCu samovoljno, a da Qtrakti1no) ne postoji moguinostulaganjaprigovorai kontrole.rcGde bi drugde mogli da Zive makar m Navdnog izvrliea, jednog mladog Coveka, ytd sumnjivim okolnostima linCovala je masa.Po izjavama samog Musolinija izvrSilac je bio nepoznato lice. Nikada nisu zamukle glasine da se radilo o naruCenom atentatu ili o delu faiistiCkih ekstremista (upor. Gaetano Salvemini Mussolini storico di se stesso, u: ,Il Ponte., sv. V/1949/, str. 707 i d.d.). 1^' ,pr. gore str. 233 i d.d. tu O.O- tom X,YI. str. 265. %3O ubistvima u Firenci v. Gaetano Salvemini La terreur /asciste, str. 27 i d.d.; Kankonj n.n.m.,str. 186. K Roberto Farinadi Un periodo aureo del partito naTionale fascista, Foligno, 1927,str' 147,231,273, 339. s O ustavnoj i pravnoj situaci.ji saZeto piSe Helmur Folvajler Der Staats-und Wirtschaf tsaufbau im f aschistischen Italien, Wirzburg, 1939.
229 nekoliko iskrenim iciju na alllfla(,
aianjeu Zeleoda a sebei u iskresmiSljao namljuje Ldospeo sudbina, rcesdusolini u klinjuie ija, kad rSizami a njega, ilavku i u druge z 1919. lverenje da li je umoScu lustrija, i, jedna na koja viSe na ije. No ojasnio ) osetiti ovoljno vativne
Linquere, r sfondo rmoriale metode
NACIONALFASISTICKA TOTALITARNA RAZVOJNA DIKTATURA Tek sada, posle dve godine od preuimanja vlasti,'procesakoji se nij vex,Je za n,egovu etapnu realizaciju bi su ga usporavali atentati na Musolinj posledicamarnitezi (onaj u Bolonii), da nije uverljivo razjasnjen.mMoze se smatrati da je podetkom r92t. godine le godine sluZeudvr5divanjureZima,Cemu
se umnogomerazlikuje od prethodne. pronicljive oCi ved mogle da vide bedni lJajznacajnijjdogadajte drugepo duzini i verovatnodrugenajsrecnijeepohe Musolinijevepolitidke egzistencije-bezsumnjeje bilo ,t".id ooga sto se neziystslnlilarnavlast. Posle3. januara Musolini se vi5e tahom, integralnomoZivljavanju,nastavl Stozu njegovi ekstremisti odavno zahte v.), istide,intransinganza rivoluzionaria* gsgoravlitalijanstvo.o opozicija uskoro vise nemanikakvu rane,r"rC'kostouooo; dok se fasisti najpre hstova, 4doyolja-yaju bezobzirnom sekvestracijo. posleatentata.uBolonji "p"in zabranjujuse svi protivrezimskiiirioui,-toortituise se vrhovni specijalni sud, kazna.,go$rno* (piogon na daleko ostrvo) postaje preventivname1a,koju prefekti izridu sadovJtino, a oa rpratiie"o;'ne posto.yi moguinostulaganjaprigovorai kontrole.* Gde bi drugdi mogli da zive makar 6 Navodnog izvrSioca,jednog mladog doveka,pod sumnjivim okolnostima lindovala je masa'Po izjavamasamogMusolinija.izvrlilac je bio nepoznatolicp. Nikada nisu zamukle glasine da se radilo o narudenomatentatu ili o delu fa5istickih ekstremista(upor. Gsetano Salvemini Mussolinistorico di se stesso,u: >Il ponte<, sv. yfl9491, str.7O7 i dd,j. ' gore srr. 283i d.d. 1 "po. tom - O.o., XXI, str. 266. ffi o ubistvimau Firenci v. Gaetanosalvemini La terreur fascisre,str.27 id.d; Kankoni n.n.m,str. 186. K Roberto Farinadi IJn periodo aureo del partito nazionare fascista,Foligno, rgz7,str. 147,?31,273, 339. s o ustavnoji pravnoj situaciji saZetopiseHelmur Folvajler Der Staats-undWirtschaf t-saufbau im faschistischcn Italien, Wiirzbury 1939.
230
6 f s
o.o., tom XXI, str' 36?O.O., tom XXI[ str' 379' Legge sulla burocrazia, Legge sulla ,Legge sulla societi segrete, Legge suoi fuorusciti, difesa dello stato'Lrtt" norme giuridiche, Leggo sulle f""otti del potere esecutivo di emanare sogretario di stato, Riforma della p.i-o.inirtro governo del capo attribuzioni e prerogative del fascismo'" e attribuzioni del Gran Consiglio del rappresentanza politica, otiinuil"nto costituzione e funzioni 3?o,Legge sulla disciplina giuridica dei rapporti collettivi del lavoro,
porativiz radniStv U istoriji u poloz4ie ali sam kontrolil tako ima nad arm da se us na Hitlel Musolin Hitlera, biti te5k u pogd (nakon1 Da dakle Pt dolazi u bi treba dreden i svet, ' celine. je mog klasidn snatra jalnom njihovil od relil Time S pottiel spasa,I takvu s duhovr L vamo ( )telo(, (a fakt I\ postlib totalit: prividt 1 totaliti
delle corrPoraziTil
doduse, vrro neprecizno. opisuje stanje; *"u, str. r09. u detalju ova retenica, jeclnoj jedinoj izjavi ob!:dinjujtr rf"c"i" ila razlidit smisao, vec u )controllare< ne samo sto lr.""iri veomarazliditadinjeniCnastanja:organizacijeposloaavacunist'kontrotisanenaistinadinkao organizacije radnika.
3 3
231 )va fla ni. jja
Pofalivrzag je sistem partilislcedrrave, koja svom vodi stavlja na raspotaganje radniStvoftxo rposluSngmrsu<.,,,
d)m
ri na tto ne og da 1i ia, nu lgi io [o 4.,
ju a, n. rlu di lu u [to r-
la 1e la ni
F to
To.jeprvi kriterijum zaodredenjerazlikeizmedukomunistidkogi faSistidkog .. totalicarizma.
32 n.i.m. str. 91. upor. Folvajler, n.n.m., str. 23. "t
232 Musolinijev razvoj vrlo jasno pokazujerazliku. Naime, u posleratnimgodinann on vrlo odludno prolazi kroz razvoj od ranog antiklerikalizma i mrZnje prefira religiji do izuzebrogpoStovanjacrkve. Ovaj razvoj ne moZe se srntrati iskljudivo oportunisdekim,on je sadrZanu ishodiStuMusolinijevog staroguverenja, proisteklog iz filozofije zivota, i nuZnoje u sprezi sa njegovim novim konzervativnimmisaonimtokovima.On vecu svomprvom govoruu Parlamentu izrrtava poStovanje crkvi. Od tada,Musolini ne prestajedaje pridobija za gek iskljudivo i Iateranski sporazumpredstavljaknrnu. Time Stoje ,duSebriZniStvo" prepustiocrkvi, mogaoje utoliko odludnijeda obeleZipodrudjena koje je ,in manislxtotalitarian(na totalitarannadin- prim. prev.) polagaopravo: vaspitanje Crkveni gradanina,koje je odmah bliZe odredio kao ,rauridko vaspitanje".3Ta posrednici moZdasu slutili da je pravljenje razlike varljivo i neosnovanokada je reCo dovekukao Stoje Musolini, za kogaje teZiSteiskljudivo bilo na strani oa t o.luje sam polagaopravo. Ali, on to nije poricao i crkva je popustila.3Ts Musolinijevimjavnim istupanjimapotencijalno Pri tom je u najdostojanstvenijim kao, na primer, kadaje u velikom govoru veoma konkretno, neprijateUstvo bilo pred Parlamentomsa ciljem ,conciliazione* izneo radikalno konzervativnoopSte mestoo tome da je Rim suzbio hri$canskupobunu robova, ili kadaje na sledeci driavaupotpunosti nadinobjasniokatolidkikarakterfaSistidkedr-zave:,FaSistidka istide svoje pravo na etieki karakter: ona je katolidka, no ona je i fasistidka; dak, pre ivega, iskljudivo, u biti, faSistidka.*376 Istinr, papstvoje u odnosuna Musolinija saduvalodalekoveCusamostalnost od monarhije, premdanije predstavljaloozbiljno ogranidenjeMusolinijevoj vlasti. Njegov otpor ogranidiosena enciklike("Ir[e125biamobisogno('Nernamo-potrebe frim. preu.) i tek je u poslednjojetapi rata bio znadajanu praksi.3zOvde bi se, dodu5e,mogao izneti odgovarajuii prigovor. Moglo bi se reci da italijanskom faSizmunedostajudve najvaZnijegeneridkekarakteristikepolitidkog totalitarizmauopste:teror, koji iznudujejedinstvopolitidkogponahnja,i potpuno razvijenaideologija, koja daje svoj pedatcelokupnomduhovnomZivotu. Sto se tide terora, u njegov pojam ne spadanuZnostda w za cilj ima fizidko uniStenieprotivnika ili da on bude uperenprotiv apolitidnihgrupa stanovniStva (kao, na primer, protiv kulaka ili Jevreja).Fa5izamje doSaona vlast pomoiu tako snaZnogteroia da je kasnije preduzirnnje mera bilo delimidno suviSno. S druge strane, on i posle svoje pobedenije posrupaopopustljivije prema politidko-duhovnomrukovodecemsloju protivnika nego Stoje to, na primer, bio sludaj u Nemadkoj.sroA kako je ostvario pobedu zuodensa daleko snaZnijim i ogordenijimotporom, njegovemere morale su da izazovudaleko veci, opStui stratr,koji je, doduSe,pogadaoiskljudivo slojevestanovni5tvanaklonpne socio.o., tom XXIV, str. l0l. "o upo..ovaj rad, str.330. "t ttu o.o., tom XXIV, str. 89. '' upot.Luidi Salvatoreli La chiesa e il ascismo, u rll Ponte., sv. VI (1950), str. 594-605. f 378Politidki general5tabovi antifa5istidkih partija oti5li su u najmanju ruku isto tako kompletni u emigraciju kao Sto je to bio sludaj u Nemadkoj (i.o. Turati, Treves, Amendola, Don Sturco, Niti, Buoci, Neni, Taska, Toljat). Novi politidki poteci, koji su se u Nemadkoj formirali ipak u samoj zemlji, mogli su kod Italijana samo da nastanu u emigraciji (Karlo Roselini rGiustizia e Liberti.). I bez rasnog pogroma znaCajni deo najvi5e duhovne elite napustio je zemlju: Salvemini, D. A. Borgeze, De Bozis, Silone, Gobeti.
jalizmu i listovim Sto nedovo$ Partijeje del fascit ideologij njegover Ital neridka< naciona vaea i v snage.lv i ciljeve Akr Gkuplja je za np
"blagos pretpost svojevla razvojaI principij ogranido okarakte Zal
pobedet najbolje godinaC Italija kt kratskoj Sn 'Za des smelo?( oteto m( dak inu ukaziva kultivac reke Po meri pn ostvare duhoplo vode nij
379 3s
drastiCn piccolo vr avvenim
233 im gom4nje natrati g uvenovim mentu a sebe ljudivo je 'in pihnje rkveni r kada strani itila.375
ialno lovoru I opste ;ledeci unosti stidka; alnost vlasti. otreb Ovde r italitidkog )tpuno IZTCKO
ni5tva rmoiu ino.S polir, bio ijim i rpstiji soci-
jalizmu i komunizmu, i otuda gotovo nikadanije spominjanu velikim inostranim listovim'. Sto se tide ideologije, ajave da delo prethodi ueenju ukazivale su na nedovoljnuduhovnudoslednostfaSizma.Ali, od 1932.godine. svaki mladi dlan Partijeje, osim dlanskekarte i puSke,dobijao i primerakMusoliniieveDottina del fascisttto (Fa5istidkadoktrina - prim. prev.). A nameracentra moii da ovu ideologiju udini autarhidnomznadajnijaje za odredenjepojma ao za razmere njegove realizacije. Italijanski fa5izam 1927. godine, dakle, isto tako ispoljava najvaZnija generidka obeleZjapolitidkog totalitarizma uop5te, kao i specifidnekarakteristike nacionalfaSistidkogtotalitarizrna: instrumentalnafunkcija nepogreSiveruke osnivada i vode, potencijalno neprijateljsko oslanjanjena konzervativne druStvene snage.Medutim, do individualnog moZeda dode samo stav koji uzirn u obzir i ciljwe postojecegtotalitarizrn. Ako ime nacionalfaSizam,kako sedini, na prvom mestuznadijednu metodu Gkupljanjenacije u snop energije), ono ipak istovremenoukazuje na cilj: nacija je za npga predmetsvih nastojanja.Njemuje, u vrlo Sirokomsmislu, stalo do ,blagostanja*naroda. Naravno, "blagostanje*se moZe shvatiti vrlo razlidito i pretpostavljavrlo razlidite stvari. Musoliniju je u prvom totalitarnomperiodu svojevladavinepre svegabilo staloda ltal|u izuzehim naporomdovedena nivo razvojakoji su druge nacije ved postigle. Kako ovaj cilj nije mogao naiii na principijelno suprotstavljanje,vladavinajednog doveka, koliko god ona bila ogranidenaa njenemetodesporne,ne moZese nazvati despotijom. Nju bi trebalo okarakterisatikao totalitarnu nacionalfa5istidkurazvojnu diktaruru. ZAista, fa$izamnije samo ricinusovo ulje i ,manganeloo.On posle svoje pobedetakodeznadi ennzijazam izgradnje,polet u pristupu radu, u kojem mnoge najbolje snage mladog nagona za delanjem nalaze svoje mesto. Od tridesetih godina desto se govorilo da je potrebnaduboka obnova italijanskog Zivota, da Italija konadno mora da postanesavremenadrlava, da treba stati na put birokratskoj sporosti, i da ovakvo novo stanjeduha mora da se odrazi i na fa5izam. Smelereii nailazena odjeku mladimsrcima- i zarMusolinijevoobeCanje: ,7-a desetgodina, drugovi, Italija se nece moci prepozrati"3Dnije zaista bilo smelo?OduSevljenje iskazanoeoveku,koji je na vrSaliciuzirno u ruke snoplje, oteto modvarama,nije bilo veStadkiproizvedenozqhvaljujuii spreurojreZiji ili dak iznudenoterorom. Musolinijevi protivnici su, doduSe,bili u pravu kada su ukazivali da je Italija od vajkada bila zemlja izuzetnih "bonifikacija", da je kultivacija pontinskih modvaraznadila malo u poredenju sa kultivacijom delte reke Po, Stoje udinienou proSlomveku:m ovi nuZni radovi nikada nisu u toj meri prodrli u svest naroda, nikada nisu bili tako tesno povezani sa drugim ostvarenjimanacionalnogpoleta (kao, na primer, izgradnjaputeva, razvoj vazduhoplovstva,automobilizma,i tako dalp), nikada se drZavau lidnosti svog vode nije sa njim u toj meri identifikovalakao ovoga puta. Svakatotalitarna
-605. npletni Sturcq ipak u tizia e remini,
'D o.o, tom XXII, stt.246. * npa. Geatano Salvemini Sotto la scure del fascismo, n.n.m. str. 309. Salvemini je drastidno,ali tadno opisaojednu neugodnuposledicu:)In ltalia, i impossibilecostruire nel pii piccolo villaggio un lavatoio pubblico senza che i giornali ne parlino come di un inaudito avvenimento.(str. 315).
234 diktaruramoralaje da pociva na temeljunuznog,nedodirivog,onog sto mozda samoqiu zaokuplja,a moZdana opasannadinprelazisvojegranice,Sto,medutim, najpre kritiku protivnika lisava snagei iznuduje saglasnostmasenaroda. Ta
cm( Dui Pre nije
ved tak( nep red
dub mol prq sklt pen
svom delanjui italijanskoj situaciji. Italija je mlada kapitalistidka zn^l]p, koja sebi ne moZeda, poput Engleske ili Amerike, dozvoli Strajkove,otpuStanjeradnika i druge radnesporove,kojima se rasipa energija i kapital. Sadatreba borbom za Lito (,battaglia del grano.) i
nuZnukoncentraciju energije radi brZeg razvojajedne zaostalezemlje. Ako sezamisli Musolini koji svakodnevnokao najviSi i najrevnosn{jisluZbenik zemlje obavlja izuzebro veliki broj radnih zadataka,%daje vrlo trezvene intervjue francuskim, engleskim i ameridkim agenciiame,vdi 'evropske( razgovore sa Emilom Ludvigom, onda se_morapriznati da senije bezrazlogapodelo govoriti o dobrom, ,domaiinskom.,w razumnomdiktatoru. Ko je tako video MusolinUamoraoje da zanemariili umenji one druge i ne manje stvarnemanifestacije:Musolinija, koji je na belom arapskomkonju carskim pogledom vr5io smotru ili stojeCina oklopnom vozilu govorio svojim 3E1O.O., tom XXIII, str. 215. @ Salvatoreli-Mira, n.n.m, str. 625. $3 o.o., tom XXV, str. lE5. 39 n.i.m., str. 49. 'tt o.o, tom XXIV, str.224. s Sklonost ka hvalisanju veoma je, medutim, vidliiva kada tvrdi da se u toku nekoliko godina^interesovao za lnslove dva miliona gradana. $/ Emil LudvigGespriiche mit Mussolini,Leipzig,Tg32.Narodito iznenaduje jedna (preteda) izjava u govoru povodom Conciliazione-a: 'Nessuno creda che I'ultimo fogliucolo che esca dall'-ultima parocchia non sia conosciuto da Mussolini< (O.O" tom XXIV, str. g9).
veli inst sist vek pre dol jed' obl po8 oi nje pos jed slu fa5 fa5 pre ljut
posl lokt izbt izaz nen
Mu j, iel
Kn liirl aru
235 cmokosuljasima'dok ig o.to..oj.gana hiljade-ljudi uzvikivalo: ,Dude, Dude, Dude!<;onog Musolinija,.koji:1"r6"ri."-iLad. svegaImpero (carstvo - prim. prev.) i koji dak ni tadanije imao saradirike, ved sado pomocriia"*ojina nikada nije ponudio stolicu. On je kao inforrnante.-9l19- da prihvati n9 s3mo socrjaliste i komuniste, vec i narodnegrupe jgzigin poirucj", to:e:iJericoa';;;, rezima isro $e,n tako drZala u strahu: Jurn66ito1"1; i sio"ri"i." nisu samo nanete r:rznovrsne ama u Evropi, vec im je Dude jasnim : njihove euridke individualnosti.
ia. (Istina,u nacionalsocijalizmu, naime )., tom XXII). pored proklamovane namere vlade , odgovaralo sluZbenim intencijama i to od strane rosti u fuZnom Tirolu i Veneciji_Juliiskoj krajini To Sto je sudbina JuZnotiroiaca u Nimadloj zbog romantidne ljubavi prema ovoj najjuZnilrj ntno da desnidarski politidar kao Hitler moZe i tom ne izgubi samopo5tovanje jedino ako nego Sto je bila odbrana jedne postojeCe politidke a upor. npr. F. K. Henerddorf /jednako Feliks Charlottenburg, 1926.O odnosima u Veneciii_Ju_ tav.a I t alian G enoci d e p olicy ag ai n st t he.SI oi, en es
236 u njegovom rasnom udeqiu, takodeje sadrzanarrniverzalnatendencla; ona je gotovo obeleZjenacionalfa5izm,nasuprot nacionalizmima.) u pravcu univerzalnog takode ukazuje vradanje na rimslce tradicije, sto Musolini dini sve odludnije i sto ga navodi na ambicioznu antitean ,Rim ili Moskva.. Medutim, da se pri tom ne radi o neproblemetidnomsudeljavanjuu smislu Morasa ili Hitlera, pokazuje okolnost da Musolini sa velikon paznpm prati promenljivu sudbinu evropskog komunizma i sa izuzeuro karakteristidnim
naJprepr put da p od vajka
Dal da se ost Francus ugovora sila, ipak civilizac za neki p bliskost vec nalu bio je u njegovo voljavao je, Stav su znadi oznadav konzerv slabosti: madkog miSljanj koreni b neponat Pri velikom drZales pristana Sin nalsocij njihova r pijelnon
Ml nego vel ,Stoproc z-acije, d sveta . distoj ge posledic
gl ffi
237 najpre predstavljao)razvojnu diktaturu. ne bi trebalo da nasnavedena pogresan pgt da prenebregnemoda je njegova najsuStastvenija,nimete prikrivena teznja od vajkada bila orijentisana na rat.
PoSLEDNJI AUTONOMNI ZAOKRET (193s_1937)
Prirodna sinteza razvojne diktature i rata bio bi kolonijalni poduhvat u velikom stilu. No svet je bio podel.len,stare kolonijalne sile su svoje posede drZrales naporom, Musolini se nikako nije mogao nadati da ie zadobiti ditrov pristanak.
e O.O..rom XXIIL str. 74.
* o.o"i.'"Ixni,;;;:ti.
238
njihov na Zrt mnog 1935 nije d dogod Stosu nenao do m4 osvoj borbe dijegr istorij osniv engle govor phodn bonos Roma tenzn T 1921. 1922. najvaZ omog A rijsku gdina Morao parme DruZe dosled drZavi podetk A odavn u Zivo dase
,t0 konflikt 4
tom XX prilikorn protiv p 4 ,1
239 njihovom saglasnosiu.eak i totalna pobedau savezus Hitlerom bacila bi senku
Sto su Musolinijevi skvardisti tadaru dobronamernuneutralnost drLzverazbili nenaoruzanog protivnika, tako su sadanlegovearmije i rnrgli od oktobra 1935.
osnivanjejedne "imperije* dija istorija nastankanije imala nikakve slidnosti s engleskimcarstvomkojem su zavideli. Musolini je taj rat propraiao dasstarim govorima o ,civilizatorskoj misiji", das modernijim postulatinn "vitalne neophodnosti".Ifud je 9. maja 1936. proglasio,[nnovno radanjeImperije na sudbonosnil] breZuljcinn Rima" ('la riapparizionedell'Impero sui colli fatali di Romaif frenetidno klicanie niegovog odu5evl.fenog nar-odaporaslo je do apoteoze.w Da li je ikada bilo povlaScenijegmil.fenikasredeod Musolinija? Godine 1921.je unutra5njaslabostnadmocnogprotivnika omoguiila pobedufaSizrn, 1922. mu je izolacija pojedinih partUskihvoda ("Ras*) omoguiilo da zanzme najvaZnijipoloZaj, 1935. mu je nevremekoje je pretilo da se srudi na svet omoguiilo da kao poslednjisrecnosmestiu ambarnacionalnukolonijalnuZetvu. Ali kao Stonjegovi neprijatelji 1920. nisu umeli da pravilno proceneistorijsku siruaciju,t4ko to sadani on nije umeo.Zadobioje ono o demusenekoliko godinaranijenije moglo ni sanjati,sadaje doSaotrenutakpotvrdivenjai odbrane. Moraoje da uvidi da Italija osvojenupoziciju moZeda zadrti jedno sa nekotriko partnera,pri demubi on samopstaojedinokaonekokojejedinstveni neponovljiv. DnrZenjes jednom mnogojadom i nezadovoljnijomzernljomi jednim daleko doslednijimi ogranidenijimdovekomnjegovogtipa donecenlemu i njegovoj drZavina duZi rok neizbei-nopropast, koliko god sjajno takvo savezniStvou poeetkuizgledalo. Ali takav uvid bio je odevenu gradenskoruho, a njega se Musolini vec odavnore5io.Tom uvidu suprotstavljale su se najjadestranenjegovogbiia: vera u Zivoti rat kao n"fegovo najviSepotvrdivanje,opijenostvelidinom,nesposobnost da sezaustavi,davanjeprednostivelikim perspektivama. Nije, istina, verovatno
4 Galeaco Cando tvrdi da mu je Flandin maja 7935.davao savete kako da naj'bolje zapci;ne konflikt (Togebiicher 1%78, fi. nD. 45 Musolini nareduje Badolju da se u velikoj meri koristi gasom i bacadima plamena (O.O, tom XXV[, str. 306), Zeli da so koriste syo ratna sredstva (str. 310), nareduje opsra streljanja prilikom ulaska u Adis Abebu (str. 320), insistira na )sistematskoj politici teror& i istrabfenja. protiv pobunjenika i stanovniStva koje im pomaZe (O.O" tom XXVIII, str. 266). 4tr O.o- tom XXVII str. 269. @ n.i.m. str.394.
240 daje i sam ozbiljno verovaou mit o 'bezduSnojopsadi( Stogaje sam stvorio.$ Niti su mu zapadnesile narodito oteZavalepovratak, niti je on samu prvo vreme Skrtario sa davanjem znakova i ponuda. Italija je sada postala konzervativna ponovno zblilavmjp sa zapadnimsilama nije samo pozeljno, nego neozeml1e., phodno.@Ali to se nije moglo postidi od danasdo sutra, a strpljenjenije nikada spadalomedu Musolinijeve vrline. Od sredine 1936. redaju se posete visokih nacionalsociialistidkih lidnosti Rimu: Frank, Sirah, Himler, Gering, Fon Blomberg. Nemasumnjeda su njihove uniforrre neuporedivoviSeodgovaraleslici fa3istidkogmitinga nego neupadljiva odela zapadnih drzavnika. Musolini je dao svoj prvi intervju list:u V6lkischer Beobachteri kao nekadasanacionalistimai ovde seuspostavilaveza,preko mosta antibolj3evizma.Preranoi bezpravepotrebeon govori o 'osovini Rim-Berlin.alo i pravi nedvosmislenenagoveStajeo zahtevimakoje postavlja zapadnimsilama, narodito Francuskoj.Sadasekonadnonalazi na kolosekuitalijanskih nacionalista, dija je poslednjanameraoduvek bio savezsa dinamidnomNerradkom s kojon ie podeliti svet, nasuprot preZivelim bogatim nacijarna Tapada. Ali on ume (polazeci od moskovskih procesa)da to poveZes perspektivemekoje su njima bile nanje poznate i koje predstavljaju njegov vlastiti, lidni trijumf: ,Zvezda prolivene krvi, dok se knjinova se gasi, tone na horizontu u more nepotrebn_o plodonosno Rima..411 sunce na nebu sve viSediZe i sija Tako je verovatno mislio da moZe, obasjansjajem svog neuporedivog prestiZa,da bezbriZnokrene na put u Berlin. Ali ta posetaje znadilai poslednji autonomni zaokret njegovogputa. OSVAJAEKA DESPOTIJAI SATELITSKA DRZAVA
drlave: ,J do kraia.. $aj g1yg7 izm
osiguraju
Dnardnih ze$ da ot malo nad ranih gov Italija nije ,Dalmaci cionalisti sveoveaI i samMu savezomI buduii da na simpa stornopo nikakvo t dak ni nji ne govor prijateljst manji nep Iakose salnogi t praznojZ dtth.als
Ovo putovanjeje na Musolinija ostavilo dubok i neizbrisiv utisak. Na odanostje bio navikao - ali da jedan ministar (Gebels)tokom celog govora drZi ispruZenuruku u znak pozdrava, to mu je bilo novo; klicanje naroda ga je uvek oknrZivalo - ali nemadkaozbiljnost u oduSevljenjudirnula ga je dublje nego osecanjanjegovih zemljaka;manevrirn je destoprisustvovao,ali sila i tadnostveZbi najmoCnijevojske na svetu zasenili su sve Stoje do tada video; strancisu mu destolaskalii pokazivalisvojesimpatijei prijateljstvo- ali sasvim dovekakao Stoje bio Hitler znadiloje za njegajednonovo iskrenoobozavanjeat2 i nadmoino iskustvo. Ovaj stil spoljnepolitike najviSeje odgovaraoMusolinije maksimu lidne etike proglasio za jevom ,temperamentu"i trez razmiSljanja princip odnosaizmedu dve, u svojim interesimatako fundamentalnorazlidite
* rpot. pismo D'Anunciju, n.i.m. str. 302. @ o.o.. tom XXVIII. str.267. 4lo gru'r"6, kad je prvi put upotrebljava, irS nema onaj rdelidni" znadaj kasnijeg vremena, nego - trebs da znadi suprotnost jednoj "di6f166ma'(n.i.m. str.70, l. novembra 1936). 411,r.1.-. str. 197. o" ,pot. kako dano izveStava o Hitlerovom opisu Musolinija (oktobra 1936): , ' . .the leading statesman in the world, to whom none may even remotely compare himself" (Ciano's Diplomatic Papers, London, 1948, str. 56).
Ali politike. aspektim pravi uzn brizljivije njegovon cemu 'sp koji don delovani je, da o, jedne pri osnovis
413(
der Geget d.d. 414
se ni libe iskoriSdav 415 4t6
241 ; |retlE fivna n@. ikeda
nosti hove lljiva tclur oosta [(4lo
lma, ista,
uom une iima wna kse Lvog dnji
Na 'ora rje blje tai eo; dm )vo iniza !ite
he o's
tom XXVII, str.252 Tekstgovorai zdravicaHitlera , -ot'o'o' i Musolinija inwettgeschichte der.Gegenwart in Dokumenten(priredio l,Iichaer Freund), 2. izd. Essen,gqz,;o^. v, str. 333 i 4ff Termin ,im.periiarizam* ni.u, kom srucajune opisuje dovorjno Hitrerove namere. , cak se ni liberalna i neliberarnakoronijarna potitika" lkoliko god da prva fakticki podrazumeva iskoriVavanje)ne bi smele obuhvatar-i *,ani- t..rnin"L. pre svega.Galeaco Cano, Tagebiicherl93g^943,krn, 1947,str. 123, ;;"- :T:. tZ8. upor.gore str. 404 i d.d.
242
4171u6 1938.Musolini kaZe danu da Zeli da Migurtiniju ustupi levrejima. Znadajna prirodna bogatstva olak5avaju stvari, pre svega lov na morske pse - Dveoma koriSan, mada de u prvo vreme biti pojedeno mnogo Jevreja.. (Galeaco eano,Tagebiicher 19371Td'str.214). A Sto se tile Musolinijeve ,humanosti* prema politidkim protivnicima, De Benjak izve5tava: ,Preferisco primo umiliare e, poi, perdonare. ireferisco obbligare gli altri e fare quelto che io, vinto, mai mi sentirei a compiere . . . . (n.n.m. str.377). disposto 4lt npr. 'La morale degli xhiavi finisce per avvelenare la gioia del tramonto alle vecchie caste - e i deboli trionfano sui forti i pallidi giudei sfasciano Roma. (O.O., tom I' str. 177). 419npr. ,nuovi miti semitico-orientali( (O.O., tom XIV, str. 135), ,gli irati numi dell'olimpo semitico chedirige il bolscevismo. (O.O, tom XVII, str. 35). Upor. i gore str. 230. U jasnom stavu (,Ebrei, bolscevlsmo e sionismo italisno., o.o" tom XV, str. 269 i d.d.), upucuje itslijanskim Ievrejima prvo ozbiljno upozorenje da se ne prikljuduju cionizmu. Iedino pod ovim uslovom u
seriji Clanaka Gli ebrei itailart sofio il regime fascista, u,La Rassegna mensile di Israel. (Rim' g6, i.d.). OpSirno i osporavano: Renzo De Felice Storia degli cbrei italiani sotto il f ascismo' Torino, 1962.
steci dva t biti jedno njihov mr duhovnon mitizma.a Iza Jevrejima ratnogpol i sveprizu zakonao su se nala 7v ,jadne ugledana blaze. To 100 ili vi porodice posledica sinovi pa Skolu.Da je dodata bilo koje Koli dnevnika koji je sr izgubio,i povodeci intimni d1 nFgove n jednu nac kao prvi smatralo Evropi novi priji o opasn vernih m Me
421b Italiana.. an!
prijateljsko -ie izdata st 423 Mo Mo 4261 4Zt I
da uslede tr Zibert ltal
243 a, a.
lfaSizamne moraju pod svim okolnostirna nastrojeni; 2. Uprkos _ s obzirom na q _.izlrzeFo jakom udesduJevreja u , nije do5lo do pojave znadajnijegaoiir"_
l
t.
lo la o m
) rasn€ politike lrje bila mrZnja prerna t( u Carstvu."" Odmah nakon zavrSetka
l.
ia rt t, u n t-
porodice udesnikau ratu i faSistidkih r
e L
u II
e nepopularne, to se vidr a Canovih
; a
I
(
l I
Medu znadajnim totaritarnim karakterima
,,rr,rrl1
epohe Musorini nije bio najdu-
Najpoznariji antisemira ir bio gr5 pre l9l4) Dovani preciozi; njegov casopisje ,Lr Vita rren bez zbog idnog izveStaja koji je govorio o rika i domadegstanovniSrvau VuLri
tr. 2l& pdTjl-n! lolu komediju za kolrm su imale "lur 1939/1943, str. l4). KritiCti o rome:Ferdinand Frankfurt r. M._Bonn,l%2, str.l1l i d.d.
244 bokournniji, ali je svakakobio najdosetljiviji, nije bio najznadajniji,ali je bio najljudskiji, niie bio najjasniji, nego najraznovrsniji.Bio je, dakle, u izvesnom smislunajliberalniji od svih njih. Od svih qiih on je svojim vlastitim sistemom najvi5e izgubio. Hitler i I*njin su ostali isti onakvi kakvi su bili na podetku, jer su od podetka predstavljali samo svoja vlastita i nepromenljiva ubedenja. Jedinoje Musolini u sebi samompredstavljaooba sistema.Nije potrebno vrSiti istraZivanjao delovanju faSizmana duhovni Zivot ItalUe, kad je samog svog Dudeatako temeljitoumeo da pojednostavi. Pa ipak, tzgledasmelo podetakMusoliniieve 'despot|e" oznaditi datumom njegovog putovanja u Nemadku. Koliko gd da je njegovo pona5anll prilikom pripajanja Austrije Nemadkoj izazivalo u Italiji Siroko rasprostranjenoneraspoloZenje,ipak ni najoStrijiposmatradnije prilikom uzvratneHitlerove posetemaja 1938. mogao da primeti ikakvo pogorSanjeodnosa izmedu Dudea i naroda. Dodeliv5i sam sebi Un Prirno maresciallo dell'lmpero - koji je imao kralj izjednadioje fondatored.ell'Imperoi u protokolarnompogledusa.ReImperatore, tako da je kralj, koji je ionako bio samo dekorativna figura, postao neka vrsta izazova.la Prilikom intervencije u Spaniji izgledatoje kao daje on bio onaj koji je sve vodio, a Hitler samo njegov pomocnik. A dani pre Minhena postali su spolja5nji vrhunac ditavog Musolinijevog Zivota. Njegovo angaZovanjeje omoguCilo konferenciju, on je bio jedini uCesnikkoji je vladao svim jezicima na kojiru se pregovaralo;po prvi put u nacionalnojistoriji, mora da je tako izgledalo,Italijaje dala vodeculidnostjednogvelikog evropskogkongresa.Kad se vratio u Italiiu, pozdravili su ga milioni i milioni ljudi - dosta njih i na kolenirna - iskreno videci u njemu dovekakoji je spasio mir i Evropu. Pa ipak je taj sjaj bio laZan,a trijumf bez osnova. On, koji je hteo da uspostavi potpunu autonomuu otadZbine i otuda raskine blage veze sa svojim partnerima u Sredozemlju,Engleskomi Francuskom,moraoje uskoro da oseti u kakw su se heteronomiju on i npgovi sledbeniciupustili. Dva anonimna novinska dlanka najjasnije i veoma rano obja5njavajutu promenu. Pebraestogseptembra1938. on u jednom 'pismu Runcimanu* brani Hitlerove "ahteveprena eehoslovadkoji dodaje:'Ako bi Hitler postavioz^htev da anketiratri i po miliona Ceha,Evropabi imala nzloga da seuzbudi i pokrene. Ali Hitler i ne pomiSljana to.(42e On to govori tonom prisnog prijatelja i nekoga ko je posvedenu tajne i verovatno se sedavremenakad je bio brac za prava za sammpredeljenjei Zivo udestvovaou organizovanjudeSkihlegija u Italiji.43o Nekoliko meseciposle toga nitleije, medutim, sedammitiona Cehapoput kakvog varvarskogkolonijalnog naroda stavio pod protektorat, i uopStemu nije padalo na pamet da Musolinija upita za savet. Ovaj, medutim, opravdava u Giornale d'ltalia takav postupak svog saveznikai dak sasvim izridito araZzva svoju solidarnost. O tome da za slabijeg moZe biti kobno ako se izvan svih principa (osim onih lidnog prijateljstva i kolektivne vitalnosd) pred moCnijim 44 U ospora"ajucim i negativnim ocenama o kralievom dvoru falisti i nacionalsocijalisti kao da su se takmiCili. Da p postojanjc monarhije, medutim, lr5 uvek predstavlialo granicu preko kop- mod faSizma nije mogla predi, pokazuje Galeaco Cano,Tagebiichcr l937lI9$, str. 288.
aD o.o.. tom iXIX-str. 143. o'upoi. o.o" tom XI, str.82"
obavezu konstituc majuje s da svaki ovaj bud da se rul je ovde stvarnos najviSia No ravni, po s6m nac bi moga Ako su l je bio da Na ni bezus njegovo nije prui Doi solinijev neceopc zauvek < bio ljubc od nqipo je italija ueeswo italijansl konadno nikakav Su okupacl oslobod dok je z
4311
str. 122):,
najvedana refima i s bio sport, (upor. str. ozbilinos 1!2
Fascista rr odgovorio che debba 433
izgubljen, Hitler u g kuZni ball
245
stvarnosti se radilo o tone da su se dva politidka kreda ujedinila da omoguie najviSi akt i sadrZaj svojefede: rat.
jedan dogadajzasluZujeu ovom kontekstunaroditupaznju.Redje o - samo okupaciji Jugoslavijeaprila 1941, prilikom koje su italijanske trupe, konieno oslobodeneod albanskog mostobrana,imale samo drugorazrednufunkciju. No dok je za NemadkuJugoslavijabila samood sporednogma(aja, odjedanputse
246 pokazaloda ona za Italiju znadi nesto sasvimdrugo. Jer, na iznenadenjeneupuienih, ispostavilosedaje Musolini dvanaestgodinadrZaospremanniz hrvatskih separatista, medunjima i Anta Paveliia, i odmahih je upotrebioprotiv pobedene zemljeda bi je razdelio. No, tek Stoje samostalnaHrvatskanastala,Musolini joj je dao da popije peharotrova, udiniv5i od nje puku partijsku drZavuustaSa, i to tako Stoje Italiji prisvojio ne samo velike delove Dalmacije, nego dak i oblastoko Ljubljane.Tako je Musolini, pred kra.j svog Zivota, konadnoreSioi "jadranskiproblemu(doduse,bez mnogo lidnog udesia) i to na najradikalniji nacin: uniStenjemmrskog suseda,odnosnopretvaranjemnjegove drLaveu ,krajine" i satelitskedriave. U slidnompravcu su se Musolinijevemisli kretalejoS krajem prvog svetskograta,avali su D'Anuncio i nacionalistirnnogo eesc-ei odludnije nego on udarali u jadranski ratni bubanj. Nakon rnrsa na Rim Musolini je prema Jugoslavijivodio pomirljivu politiku. TeLnp ka ponovnomdobijanju nekadasnjihmletadkihoblastiZivelaje, medutim,i dal.ieunutarfasizrr,a;Musolini je ru teznju sada,ostvarujuii je, joS vi5e zaostrioi tako svom fa5izmupridodao - koja je do tadanedostajalafundamentalnukarakteristikunacionalfasizrna
italijanskog prestiZla;ovde su poloZenikamen-temeljcidrtave koja ie, jedina posle rata, Italiji oduzetinekoliko njenih najlepSihgradovai oblasti. ltZ tragedijeje podivala u samom biiu nacionalfa3izma,koje mu nije dozvoljavaloda ima ni saveznikeni drugove, nego jedino privid toga. Ova tragedijanece, medutim, svoj najo5triji nraz i potpunostpostiii u dogadajima, negou osecanjimai mislima Musolinija. Jer ne trebaolako odbacitihipotezuda bibtza nemackapobedazna1ilai pobeduOsovine. No, Musolini bi u oba sludaja bio poteden. Cinjenicada je Musolini bez veceprovereopet dozvolio da ga u novoj i sasvim drukdijoj situaciji vode stare ideje, ne svedodiu korist njegoveradne sposobnostii elastidnosti.ObrazloZenje koje sebi i drugima navodi kao razlog za ponovni ulazak u rat isti je kao i godine 1914: kadaje red o tako vaZnom dogadaju,Italija ne moZeda ostanepo strani. To Stosasvimizmenjenaistorijska situacija neizbeZnonameie sasvim nove zakljudke, to da za staro razmisljanje viSenije bilo konkretnih razloga,Musolinija nije brinuto. pri tom je, a ri.Jllli:u od 1914. godine, odmahnapraviosvoju sitnu radunicu,a3s i dak ni nedostojanstveni, sasvimsatelitskipotezi koje je morao da povladi vec,l94o,ax nisu mu objasnili razliku koja je postojalaizmedupoietka epohei nj,:nogkraja. Ako prvi razlog dolazi nepromenjeniz arsenala njegoveZivotne filozofije, drugi nije ni5ta do nepromiSljeno primenjenaformula iz niegoverevolucioname 4A , . .. si pud tranquillamente intonare il De profundis alla lugoslavia. La poverina d morta. Prima ancora di essere nata, E morta.. (O.O., tom XII, str. 226). ott o.o., tom XXIX, str.365. 4s rNoi siamo alleati d'una grande, potentissima nazione militare. E la nostra non-belligeranza d data dal fatto che questa grande nazione encora non ha avuto bisogno de noi, non ci ha chiesto nulla . . . (n.i.m. str. 375). "
pro5losti: revolucijo samo 191 Moskvi i Povr dalje nego ier na kra -taze daou I zaista:d i osobeno dvadesetp ratniekih relima? Zato kao odajn uticaj part jednomvi se brine z istide kao doZivotnir vojnika h njihove $ Rusase dr Da li i l"enjina Sto je opr posledtdih Kao da n predfaiisti najviSimk Velikog vt pripremio red. Ne b NiStaod s S dru svojupolit depresijaI todasovno u,rrtaja d< vodili vojs kao prem smenjivan
437n.i.
as o.(
49 Gu
ru o.(
4t o.(
247 ) neurrskih edene solini stasa, dak i e5ioi ralnUi "krale jo5 )Sie i solini Uanju solini lodao rlatevao avalo ovoj Iinija ,trpeo rvi i edina nije Ova iima, ru da udaja ,voj i ndne ulog hom ijska ljlmje zliku ojantmu rfije, nme rina E
tallz, hiesto
437n.i.m.,str. 395. o* o.o., tom XXX. str. ll3. 49 G"lea"o Canoiagebilcher 193911943, str. 300 i. d. ; O.O.,tom XXX, str. 150. *'O.O., tom XXXI. str. l3g.
248 svega trazilo ponovno uspostavljanjenormalnog (to jest fasistidkog) ustavnog Zivota.i ponovno vracanje najvi5eg vojnog dina Sto ga je Musolini uzurpirao kmlju.*' Musolini je pokazao da slabo poznaje ljude kad je slepo verovao u naklonost kralja koga je viSe puta duboko uvredio. Njegovim hapSenjemse impozantnazgradzfaSizmasruSilakao kula od karata, dak ni elitne trupe milicije nisu makle prstom, davno izolovana partija nestalaje z Zivota nacije, kao da je nikada nije ni bilo. Nije se otvorio nikakav ponor; Zivot kao da je nastavio po starom, a - po naredenjuBadolja- i rat. A Musolini je apatidnodozvoljrvao da ga prebacuju iz jednog mesta u drugo, njegove misli su bile zaokupljbnesmriu i mrtvima; fotografiju koju mu pruZajedna obotavatellkapotpisujeposvetom,Mussolinidefunto..a3 PQVRATAK IZVORIMA? -
.REPUBBLICA DI SALO*
Ali je ovaj pokojnik bio prisiljen da vaskrsne.Hitlerovo prijateljstvooslobada Musolinija, teSkona njegovu radost, ali svakakoradi nuZnostida svedodi o sebi i protiv seb. Zakon na kojem je nova drlava trebalo da se zasniva ocrtao je Musolini u glavnim potezimavei u svom prvom govoru nakon oslobodenjapreko Radio-Minhena 18. septembra1943. Sramnaizdaja monarhijeie, kako je rekao, faSizamod sadaodludno vratiti onim starijim i distijim republikanskimtradicijamaiza kojih stoji ime Macinija. Povratak izvorima (pre dvadesetgodina ih je nazvao "infantilnim") od sadaie biti deviza i u smislu tih izvora nova drZavaie biti nacionalnai socijalnau najvisemznaeenjuredi. ona ie uniStitiparazitskuplutokratiju i napokonod rada napraviti subjektprivrede.Izdajice,naroditonevernidlanovi velikog ve(a, bi(e istrebljeni.oko formacijamilici,je mora se izgraditi jedna nova oruZanasila.*
1921.i t prva met lidioje ni Nemadk naroda?( faSista,< Sociale I entuzijaz saveznid ogorden zujedino na veom leta 194 branio M i nosilof ih sve vi doprinos postupke nije drr,a Goricui. rahr,a k usudio n ndfa5iza Na upornoS proglase ganjaov Sad odredi n nalnom t nije dava radunan svaki na pre sveg iz kolos della riv
bolidan nadin opet oslobodio onih ljudi koji su promenili njegovo lice godine @ lJ vezi ove sedniceuporedi:Benito Musolini Storiadi un anno (Primedba464);G. Botai vent' anni e un giorno,Z4. Luglio 1943,Milano, 194$Dino GrandiDino Grandi racconta,yenezi,a, t945. 443o.O. rom XXXI, str.223. * O.O. rom XXXII, str. l-5. a5 Najvalni.li su bili: Alesandro Pavolini, novi partijski sekretar,Fernando Mezasoma, narodni ministar za kulturu, Renato RiCi,glavnokomandujudimilicill, Roberto Farinadi, & U procesuu Veroni su izmedu oitalih osudeniistregani odluko- prekog suia: dano, Marineli i De Bono. Ostali clanovi Velikog veca koji su glasali protiv Musolinija cudeni su na smrt in contumaciam,
47 1 palima u Peskatore (1954), str. 44t l Salo nalaz repubblico izve5taju 1 tragedia, I 44 1 4$,
249 1921. i to se dogdilo isto tako protiv neodludneMusolinijeve volje kao i ona prva metamorfoza.Ali utoliko nrZnijeje sadaizmenjenkarakter fa5izna rz lV2l: lidio je na tudu armiju na tlu otadZbine.Kako da rat na straninacionalsocijalistidke Nemadke, koji nikad nije bio popularan, bude osnova za jedinstvo reZima i naroda?Odredi miliciie, koji su se opet brzo formirali od pladenikai ubedenih faSista, ostali su formacije gradanskog rata - pravom vojskom Repubblica Sociale ltaliana nikada nije raspolagala.Ali ovog puta ona nije imala oseCanje entuzijazma i'sigurnosti u pobedu; lagano, mada mudno sporo napredovanp saveznidkogfronta pratili su porast partizanskeborbe, Strajkovi, neuhvatljive ali ogordenepropagandneaktivnosti unutraSnjegneprijateljau gradovima.Ovog puta sujedino faSistipredstavljaliciljeve "kaznenihekspedicija.koje su destoizvodene na veorna podmukao nadin: kao jedna od brojnih lrtava tih ekspediciiapao je leta 1944. Dovani Dentile koji je godinu dena pre toga kao poslednji javno branio Musolinija. Ako je pre dvadesetgdina ,nacionalno oseCanje*podrhvalo i nosilo fasiste,ono sesadau istoj tolikoj meri okrenulo protiv njih, identifikujudi ih sve viSe sa nemadkimneprijateljem zemlje. Hitler je svojim merarnaveoma
(t
t,
a
usudio ni da energidnoprotesruje. Kao i u ditavoj Evropi, i u Italiji se nacioazlfagizamdokazaokao najnepouzdanijiod sve decenacije. Na ovoj labilnoj osnovi, u ovom opStemrasulu, Musolini je s najvedom teZiojednom cilju kojeg.su nepravednohteli da upornoSCui lidnim udeSCem Ali prilikom obrazlakoncesiju:socijalizaciji.44E proglaseza obidnu demagoSku delu. protivredi ganja ovog cilja sam sebi i svom dotadaSnjem Sadaje vaZno, izjavljuje na prvom ministarskom savetu republike, da se odredi mesto, frrnkciia i odgovornost rada u jednom uistinu modernom nacioDa fi to onda znadi da faSizamu protekle dve decenije radu nalnom druStvu.44e nije davaomestokoje mu pripada,da li to mati daltalija uprkossvomfaSistidkom radunanjuvremena,nije bila uistinu moderna drlav{! Musolini pokuhva da na svaki nadin zaobide ove zakljudke i da istakne kontinuitet fa5istidkerevolucije, pre svegaveliki znadajCana det Lavoro. Ono Stoje fa5istidkurevoluciju izbacilo iz koloseka jeste susret s jednim licemernim monarhom (,ln deviato il corso della rivoluzione fascistau);a$kralj i Badol.ioodbijaju danas naprednozakono-
a7 U maju 1944. uniSten je spomenik Nazaria Saure u Kapodistriji, u avgustu spomenik palima u Gorici (Salvatoreli-Mira, n.h.m. str. 976). O dogadajima u i oko Trsta up. Martino Peskatore Venti mesi di olleanZa naTi-fascista nella VeneZia Giulia, u, >II Ponte<, sveska X (1954), str. lzl.-2& 4 Manifest donet u Veroni i mnogo drugog dokumentarnog materijala o Republici di Salo nalazi se u G. Pertikone La politico italiana neltultimo fientennio, tom 3, Rim 1947, La repubblica iti Salb str. 157-161.Istoriju RSI napisao je Edmondo done. Mnogo podataka ima u izveStaju poslednjeg Musolinijevog privatnog sekretara Dovani Dolfina Con Mussolini nella trdgedia, Milano, 1949. 449O.O. tom XXXII, str. ?. 4$ n.i.m. str.343.
250
udestvujei u "gestioneu.Ponovosu ustanovljeniconsigli di fabbrica i radnicima je garantovanotajqg glasanjeza njihovepredstavnike.A upravootklanjanieovih opasnihinstitucUa4s3 bilo je cilj jedne od najodludnijihtolalitarnih mera-nakon 3. januara1925. Dualistidkastrukturafa5istidkihsindikata,koja je jedne pored drugih postavila udruzenjaposlodavacai radnika i vezalaih drZavnim organima, nije bila nedostataku lepoti korporativizma, vec njegovaunutrasnjapriroda. Musolinijevi protivnici su, istina, uvek skretali paZnjuna to da je jednakostkojoj se teZilo samo prividna i da se u stvarnosti svodi na neogranidenumoc kapitalista, koji sami sebe predstavljaju, nad radnicima. Musolini je jednim potezom pera, pa dak i jasnim redi-a,as dao ovim kritidarima za ptlvo: na mesto OotaOaSn;in institucija stupajedinstvensindikat rada i tehnike (confederazionegeneraleiel lavoro e della tecnica),kapital kao takav se iskljudujeiz sindikata. Ovo na kraju krajeva mora da vodi prisvajanju kapitala od stranedrZavei Musolini takvomupornosiuradi na tomeda krajemrnrta 1945.(!) svapredrzeca saviSeod sto radnika,odnosnojednogmilionakapitalaprestajuda buduprivatna. VaZnijeje, naglaSavaMusolini, da je red o "najtemeUitijojizmeni pozicije u kojoj se proizvodadisami nalazeu preduzecuo,4ss da se mora izbeci vlast birokratije, na primer uvodenjemudeSiau raspodeli dohotka. Godine I92llZZ. fasizamje razbio nabujalespontanesnagenarodai drtao ih dvadesetgodina u 451n.i.m. str. 61. 452Jedini poku5aj
da reSi jedan od velikih socijalnih problema koji su se na dnevnom redu nalazili od 1918.udinio je Musolini neposredno pred izbijanje rata )per la liquidazione del latifondo siciliano.. Predvidene mere nisu bile nimalo revolucionarne, ali se ni one nisu mogle sprovesti usled rata. Opisi koje Musolini u ovom kontekstu daje o Zivotnim uslovima na Siciliji spada.lu u sasvim retke primere fa5istidkog vremena kada so podiZu zavese retorike i pruZa pogled na unutrasnjost zgrade (o.o" tom XXIX, str. 306. i o.o, tom xxxl, str. t i a.d.) Sto se tide efekara fa5istidke vladavine na Zivotni standard ukupnog stanovni5tva, moZe se uprkos svim rezervama ozbiljno prihvatiti tvrdnja Salveninija da su italijanski radnici godine 1934. svojim platama mogli da kupe dve treCine dobara koje su mogli da kupe pre mar5a na Rim (.Solto la scure del fascismo, stt. 2'72). 453JoS 1925. fa5izam je doZiveo te5ke poraze na svim izborima u savetima preduzeca (upor. Musolinijev govor senatu od 5. decembra 1924.tt O.O., tom XXI, str.20l). _'l upot.O.O., tom XXXII, str. 294. a)) n,i.m. str. 20.
ludaCk simpati i ohrab dajeda comun vlasti i podsed razmiS uspeva meduti lojalnin nikoga kledi ni N kojoj r iskljude autorit masetl strane za soci i{eja. I naein: sprovo zastav fa5izm (1880 I! nije pr nakon Onaj k oceni. diji os npgov Ali da daje I
c
u pra uticaj
do sa pripre on je tome I
koga !> vernom
4:
251 I
) I I
i
ludadkoj koSulji svog sistema,koji je upravo iz tog raAoga uZivao tako velike simpatije u svetu. Upravo ove spontanemagepokuSavaMusolini da sadapovrati i ohrabri. To se, istina, deSavana veornaneodludannadin. Spominjekao znadajno dajedan od zamenikagradonadelnikaMilana nije dlan partije. Zakon o ,consulte comunali elettive* trebalo bi da na jednom mestuprovetri olovne oklope drZavne vlasti i gradanekoji su se odvikli od svake politidke aktivnosti (na nadin koji podsecana Morasov "libert6*) opet navedena odgovomu saradnju.Musolini Cak razmiSlja da li da dozvoli osnivanjejedne opozicione partije, ali taj plan ne uspevada sprovedezbog otpora koji pruzaju Farinadii ostali ekstremisti.at stoji, medutim, dvrsto na stanovistuda jedinstvenu partuu treba ,kontrolisati" drugim lojalnim grupama.SasvimnapustaideoloSki zahtevza totalitarnosCu: . sd nikoga se ne zahtevada se pod zakletvom od nedegodride, da poride"idologiju, kledi na kolenima, pravi gestovelcukavidluka."4t Na taj nadin bi Musolini napokon Leleoda stvori drZavu 'proizvdaea( u kojoj niko ko ne radi nenn politidka prava, ali i u kojoj nijedan radnik nije iskljuden iz politidkog Zivota. Ovo su dudni zahtevi za autokratskog Dudea autoritarnogi militaristidkog fa5izmakoji je, krenuvSinacionalistidkimstoparna, mnse temeUitoukrotio i disciplinovao, ali ih nikada nije "prihvatio*. S druge strane,to nisu nimalo dudni zatrtevizajednog biv$eg marksisrui vatrenogborca za socijaldemokratiju,koji tek 3. januara1925.konadnoodustajeod svojih starih i{eja. To je taj rani Musolini koji RepubblicaSocialeltalianu definiSena sledeCi naein: ,Ona ie biti republika italijanskih radnika i veCje podela sa odludnim sprovodenjemsvih onih postulata koji su punih detrdesetgodina ispisani na zastavamasocijalistidkih pokreta(.4s8On dakle RSI ne proglasavaza nestavljada fa5izma, niego?-aostvarenjesocijalistidke aktivnosti koja trqie detrdesetgodina (1880-1920) i u kojoj su njegov otac i on udestvovali! Musolinijevi protivnici su govorili o njegovoj dsmegogiji, o doveku kome nije preostalo niSta drugo nego da se trudi ne bi li zadobio naklonost radnika, nakonStosu ga napustili stubovi njegovemoCi- moharhija, armija, industrijalci. Onaj ko baci pogled na ceo Musolinijev Zivot neCemoci da se pridruZi ovakvoj oceni. Vremenskiperiodi, razdvojeniosarnnaestogodiSnj
2s2
ro ie, pi ,kad se: itdiianski da daje ta da sadat jalizacilie neuspeh maksima Najt Zivota.G govorio s gla5avatr teljstvo p koji nisu vodili rat kritike sa upravlja I evropske sam faSiz samibili Evropi s Ali r punoj sm apologets meni sred pobedeso jedinstve Nedemoc li je tom pokazujer da je "fin Naic go dublje nemagov
upr
madkoj,n nespojivo Tridesetg duhu. On nadin pre ag Dialogo quasi socratico, n.i.m, str. gZ i d.d. l: O.O.,tom XXXI, str. 250. u u,voduza svoj mladarackispis (rgr) It rrentino veduro daun sociarista, --------lt o.o" tom XXXII, str. 153i d.d. e o.o. tom XXXI. str.250. a6 npr. o.O, tom *XXII, str. ll5. w Storia di un anno Il tempo del bastonee della carota, najpre Milano,1944, sada u O.O.,tom XXXN
6o.
466n; e tt" 46 ,I @ni 4ro n.i 47r N (n.i.m, str. 2
253
a6 O.O., tom XXXII, str. 13& aG n.i.m. str. 132. 4fl n.i.m. srr. 201. 46,I tedeschi sono yesponsabili di tutto< (n.i.m. str. l9O). a@ n.i.m, str. 189. 470n.i.m, str. l9Z. a7l Najkrace u pismo od 18. oktobra 1944: ,Chi non ha fatto la guerra, non i un uomo. (n.i.m, str. 211).
254
Posle toga je, medutim, pokazivao slabu odludnost. Konadno.su se on i
Isto razvojav
Se OvO U
vrocnost politidke da ga odr dcl foscis Usl bide dovo tipu tuma Isto da opiSe Pagirc Li eist 'revo svojim m Ovdenije Musolinil koji je su prijatelja proSlostiJ jasnUeza iznajmizt kao pokre manjepol akadems
unj
materija, I jedasei & n.i.m, stt.2O2. 473Mudo njima su senalazili i streljanisu:AlesandroPavolini,FernandoMezasoma,Gofredo Kopola,Nikola Bombadi(koji !r 1920.kao komunistiCkivodapla3ioburZoaziju).U drugim mesrima su istih danaod stranepartizanastrelianiizmedu ostalih Farinadi,Starade,Arpinati. Dino Grandi, De Veki a drugi su pobegli u JuZnu Ameriku. *'' Moneli, n.n.m,str. 347. ott upor. primedbu 304.
1 ,En matizacije p 1937, koje c Musolini tal 2 ,No (De Benjak,
256 aprioristieke konstnrkcije, ali i da, obratno, izgedq-fiSensvegatudeg i opasnog i na pozornicu stupa kao.najmladi sin priznarog olrazrcyqtJa'- bva shemap6stajesasuimiasnau sledecojdefiniciji SerdaPanuncija:,Kao materije bez forme i kao Stoje forrn bez rr,aterije pra:En1,tako se ni nema Sto sindikalizam ne mo2e razumeti bez korporativumz, i on bez njega ne moZeda postoji."3Nadelno,slidnaje misaoDovanijaDentilea:,Fasizamne stoji nasuPrgt iiU"ritir-u kao sistemauioritetaprotiv siatemaslobode:negokqo sistemistinite i konkretne slobodeprotiv sistern'aapstraktnei lazne slobode'" Dovoljno je citirati u Dottrini samojednu reCenicuda bi nam postala je oblik' odiglednani"or Uti.tost s ovom shemom: ,FaSistidkadrlava . . plncip' Njen uoljo plozimg Ona eoveka. celog unftrdn:i zjkon i disciplina i$uh' gradanslq u ulrlapa koja selidnoiti, u srediSniljudske nahzi k"Jt; id;F prodire u dubinu i spu5iase q sr.cgdovekaod akcije kao i dovekaod -:'if"i.t -misti, ,rmetnita kao i naudnika:kao duh duha.'s To su svakakolepe i upedatljiveredi. Ali o specifidnom,.oblikufaSistidke drravi, npnom odnosu pre'a karakteristiCnojrealnosti partije,. 9 konkretnoj oO Oun"'*"tar njegovestvarnostione govgle isto tako melo riruu.iji;';;kr koliko i ki53 Sto ravnomerno pada-o ranovrsnim dogadanjima_u sali o dije pio"o.tuaut". preuzirnajuii oAbentitea - u ovom spisuneuporedivovi5e nego 'tito gAe drugde o suoi delu - Hegelolu terminologiju, Musoliniju uspeva puZrp-vredna mistifikacija, ali ol faSizamodsecai od njegove stvarne l*lou "ti*o*" viznosti (koja ima koiene u njegovom odnosuprena. Marksu i Nideu) g"; t stupanjduhnvngisorije. Ali i 1i:e1Ce da apmutira,liSi6e ipd"rlj" "tjl pojmoniin civilizacije i slobode, tako da na kraju ostaje bitno f,t"* ;; "d"doUraztozeniejake drZave i osuda anarhije' .leaino '-Musolinija, mog99e fu-o gOenlgitganizam .o,raiavaoriginalnetendenciLje tivota' Na o..filozofiji misli odevanje puto terminoloSko je razumeti-ga tao 'p.i-ar, antiteza ekonomskom materijalizmu ,takozvanog "spi-ritualistieka( i"*erog ili rnarksistiekog socijalizma" koja voluntarizam mladog Musolinija Oo"oOi"ujo! grublju suplotoosi prema wl-gamo shvacenomrnrksizmu, a isto
XIX iutoi Jti.;"oFoao"-otiberarni ti,1til Y#,';;:?;J["ff:fl;#::tr;
ffi ilS"Jffi"lffij#rd:"',i:TT
r svojoj unutmsnjoi tendenciji stremi mnogg daljoj proslosti nego sto lTgg;6 mu ooduseniie reka6Dovani Dentile, negon3 v@m, ubedljiv ;lf Hitler, kad mu je godine 1941. pisao: rCesto mi se dini da je u poslednjih 1500 godina razvoj eoveeanstvaimao samojedan prekid i sadaopet poeinje"dase,rradasuomoekidaSnjemp1tu.*5Neprijateljstvopremaistoriji Mu'*fi"i jezikom. irpof:,*a kad god govori, bei viSih pretenzija, svojim_sopstvenim polazi od koji pacifizma, protiv To se, pr"".u"g", Oogu[uu njegovomtekstu
romanti alternat Fil Musolin dinaca. stoidkei vaspitan Zivota.. Zeli da t beZnom no5Cun zubjeka odludiva drZavei je poka prewori rnazi imperija malobro On konzerv retko, a do stalan,r otadzbin predanj istorijsk deluje,i udini rn godina s njegovo apstrak utopija i primer, njegovih kontelst i lekovil mlados Nemad nemadk 7rl
-n. 9,; I
3 Serdo panuncio Allgemeine Thcorie dcs faschistischcn Staates, Berlin-Leipzig 1934' str. 45.
4 Giovanni Gentile Grundlagen des Faschismus, Kdln' 195' str' 47' 5,Enciclopedia ltaliana., tom XIV, str. 848. a
5 o.o, tom xxx, str.231.
in una trs 1o 1l, la '-l
13,
257 Nsnog rKao seni le dz uprot tinite )sfala blik, ncip, msku aod
tidke emoj melg
dije nego peva /ame i&u) liSiCe bimo rguCe .Na anog tinija isto stra. lriao rvom tr&
) Sto dlji" jeu opet Mu(om. dod
4, str.
stoidke filozofije, jeste ekstrakt ne s'mo politidkog udenja: ona zradi borbeno a borbaskriva; to je novi, italijanski stil ) se ove maksime (ako se na primer ne :serskogsporta) mogu obiedinit]i sa neiz_ adanskogZivota, s neprozimom racional-
suljgr5ta v.erikog rata, i jednog #:,*:X3rX13;:*: .drZav€, ffiiifffil?T "1T#:
odludiva4iai autonomije:^"Onoito se'nazivakriz6m .z" ; ;"iirij.ni"o purem ln ave i unutar drZave.*8Nekoliko godi"a kasniJ" ,"",riipj;;"d* kriza mu je pokazala -4" "ii.. u pravu..A-ri se ilop f{3ati aa ie unil oailene neuotle l*pero_a. Osrati,tipieoo faSistidkio Pretv.oriu oduSevl.lenje ry.q9" zbog_osvqianja izrazi.-.neophodnost-politike naset3auairia, drzavatuo,ol:r,," iiJ i uuouuirru imperijalizam kao dokaz vitarnosti - "orbguse naii na svakom koraku i u nalobrojnim sluZbenimspisima,dlancimai-govorima. ono StoDo''zz,odreduje sadrzajnoi pJlemidki jesu, medutim, opstamesta konzervativizmakoje Musoliii u ouoit outlku i oraiit jie-liio.--ioristi veorna u nJegovnajznadajniji deo.
udini ,ngplsp,oznatljivomu i kome u dul :nra redi ,protiv svih individualistidkih smislu osamnaestog veka i protiv svih vo poznavalacnede prevideti da se, na nokratije potpuno poklapa s nekima od
T,Enciclopedia Italianaj tom XIV, str. g49.a E n.i.m, str. 850. b 9 'E individuo che Dnazionee patria,leggemoralechestringeinsiemeindividui generazioni e in una.tradizionee in una missione.(n.i.m).-lo n.i.m. ll n.i.m. t2 n.i.m.str. 849. b 13n.i.m.
2s8 ni Pareta' vei jcdnog pisca op5irnije citira: ni Marksa, ni Nidea' ni Sorela' je red o strahu citatu tom U fiSizam*. Rcnana,kome pripisuj" Oulpr.noreca 'svaka fina kultura i svaki bitnom za samokritim'literatitma da bi se, naime, r demokratijoar''laUpravo za ovaj strah naii bilo kakw Potvrdu' BaSu ovome
t Morasai dak Hitlera'
rffir;r#r,i;::kl",f.,$eJr'; j,o.ri^i'J"1'ihfiT*?il1T#i:i'?h# ffi ,;;;;il;ffilk"hr" terminologije je sveianuodeZduhegelijanske um6tanou Ovo.lstvo Ovo eksplozivno koja ipak nije samop"ti'tp.fi"J"i
okolnosti da se ukras,jer najbolje.odgovara
i-iii"iJi:" iivota kaoi tbnie*atiuizam-pojavffiF" -:l:it i najradikalnijih o6anja straha antisemitizma. pojma ustankarobova, osnouoog i.pfi*.i:u, prirodu italijanDottrina del fascismoJ;krrkt.titiiean primei za kompromisnu njegotumaeenja; skog fenomenai naroe"iionjegovogkonz.irvativno-akademskog u traziti jos treba ne uvek razvoj vo bogarstvo,o ti-" l-poi'arlste L raditalan istorije' njegove O"ririJ*o- proizvodu,-negou totalitetu
/ upore izmed
na autl
mladi ponos jedino druge I buduC Mladi obiml nJego biti it: ulazit
l
politii ali se redi r,
owor ciona
I
jedna
junac revolr
I
daje t u oni izrab
nisu I repub sti?
la ,la bassademocrazia,che sembra dover condurre all'estinzione di ogni cultura difficile e di ogni pii alta disciplina" (n.i.m, str. 849' a)'
ven ahu 'aki .rah rme )il,
Pa da kad hlji
NEZGODM PRETHODMCI ma smeouzeti kaojedino merilo prilikom mogla zemisliti veda suprotnost od one lne strane,neprestanocitiranje i pozivanje rstupanje sa 'starim filozofima i bstarelim odnicima i pionirima".1 S iedne strane r dlq",. samo verbalna polivala jednog lja. S jedne stranenajintimniie zrun3e,i
eno dja )od )m.
Iie se ijih na. angoiu
Lsludajuu tome da je dinamizamokrenut je statidnoi pati za pro5lim vremeninn. rvu4urrvrusouru Je uxooe Drordrnamidan.ali je ipak imao veomabudnu, veoma opirnngistorijsku svest. Razlozi zbogkojih je fxgizam teze dovesti u vezu sa njegovimprethodnicimenego sa vtasiitid istoriliskimpocecima leze, naime, u biti italijanskenacionarne-tradicliei suvisesu rato prepo?air:i"i - o"1i -' se isplatilo ulaziti-u poj.edinadne probfemena radunnajvaznijihiotouil
brod njegove putnike *, JnT,tH,'frillKtLYilaribde
Qv{ i jedna i o.gorl: vrebare jedna.istina i Musolini je obe i;"iJil; ;;*lurno. 14. jula 1918. Musolini u Denovi prosravljanapaooa-nast'ityu . i tuz" o junacima risordimenta:,Svi . . su bili'naste4iici G;.rrih il;ja francuske revolucije.nP gdoh posle 3. januara 1925.on urednicimajednog fasistidkog dasopisa daje sledecudirektivu: ,protiv demokratuese treba'uoriti-isto tuko i p,. rrr"g" qlgd. socrjalnim i filozofskirn"nadelimato;a proiriiare P o.qp iz i suvise izrabljenefrancuskerevolucije.o3 , Ypiu ag91ja se prikljuduje onoj prvoj i osnovnoj. zar Macint i Garibardi nisu-bili republikanci?Kako id se m6iartrilstieti iastim poriuJii^pr"* o'ore.publikanstvu, koje podsecana jednu od najosetrjivijihsiti;;ija nj"iou" proslosti? I O.O" tom XXVI, str.2g4. 'O.O, tom XI, str. 205. r O.Oo tom XXI, str. 356.
2@ MoZdaje velidanie anlidkog Rima to Sto sve viSe odreduje duhovno lice faSizma,poput pokuSajada se zaboravi ono $to ga nagoni na samoodricanjei upravo time ga drZi u poziciji kompromisabez velidine. Postoje tri mogudnostiza suodavanjes ovom temom. Suprobrostse moZe tumaditi kao dijalektidki odnos, na primer tako Sto bi joS nezrela demokratija risordimenta tek u faSizmubila podignuta na nivo >stvame(demokratije. MoZeseposurrnjatiu istinitostprve citiraneMusolinijeveredenicei tvrditi da risordimentou stvari nemanidegzajedniekogsademokratijomi liberalizmom. i reSitikoliko neprijatnatoliko Napokon,moZeseprihvatiti suprotstavljanje i vredna veza. Sve tri moguinosti nalazese kod Musolinija bar u zametku. Prva je nuzgld najjednostavnija,ili bar najpovoljnijaza velike govore. nema nikakve afiiteze nego ,istorijski Izmedu Garibaldija i crnokoSuljaSa 1923.4i rralo potom sugeri5emiliciji i ideoloSkikontinuiteto,izjavljuje_decembra da ona ostvari san risordimenta.' Predcelim svetomzastupaovaj stavu velikomgovorupovodomLateranskih ugovora: ,Mi ital[janski risordimentone poridemo,nego ga Staviseupotpunjujemo.*6 Najostriju kritiku upuiuje tom prilikom pokusajuoizvesnihkatolidkih krugovauda osuderisordimento. SlabostrisordimentaMusolini vidi u tome Stoje do sadabio delo maju5nih manjina:falizam se, dakle, pojavljuj-ekao neka vrsta ponovljenogrisordimenta stupnju.' na viSemi sveobuhvatnijem Posvecivanjejednog spomenikaAniti Garibaldi sluZi kao povod da se ova tezajo5 jedanputsvedanopotvrdi. Pred garibaldincimakoji su stigli marSirajuii koji su u godiu svojim crvenim koSuljamaMusolini izjavlj{e: ,Cmoko5uUaSi narnasramoteumeli da se bore i da umiru stoje takodepolitidki na liniji ideala
i Zeli, zaprzvo,da razdvojirune )aspekte< negoje bliZi drugomvidu razmi5ljanja risordimenta.U ovome sasvim sledi metod Morasa, a po5toje i ovde red o predstavnikukritickog liberalizma, izgledi za uspehpostoje.Tako se na primer izridito nagla5avaMacinijevauzgrednakritika Francuskei individualizmafran' cuske revolucije, da bi se zasenilanjegovamnoga bitnija pripadnost,svetuo francuskerevolucde.U tom smislu Musolini tvrdi da Macini i Garibaldi nisu 4 o.o., tom XX, str. 136. s n.i.m,str. 176. 6 o.o., tom xXIv, str. 58. ' n.i.m.str. 283. 8 O.O.,tom XXV, str. 1ll. 9 n.i.m,str. 261. 10O.O.,tom XXVI, str. 27.
bili nikak demokra Ali r tualnobil uvoznapr plaiali pa antitezau i kao nepri Bilo sordimen pravacko je, napro pojam fai Gravellja i najodlu osnovniu Red deo svih f medutim, onomdru tilea, za k liberalizm Dal oba pola. njihoveid ItalUesas Musolini r
ll"* * o.c
13,Ar 14Pr" 15 Ku
barbara,2. i 16Ast vreme RSI I samo o jedn 17 Du
nego j: pril; pagano, Tu -- upc 19*t
261 lice jei ahe rija 'diri )m. Liko
iski crji kih
fukih
nih nta )va uii diala uje del tim uje "iz roji En,
.te( )o ner antu( isu
bili nikakvi libe.rali, i da risordiurento nemanideg zajednidkogs liberalizmom i demokratijom.rr
PRAKSA KAO PREMISA
DO MARSA NA RIM
namesta unisten,i rodova v nastavlja na balko kaZenek Ov predstav prednos bio isto t o bezgl Neru su mestubi prvo del ogranide da je Mt novinep s prvom Re da sama kamene ieje vod uslovi k
Nii
skup5tin su Muso izveSta Imenova
e $afnPa ministra
stupiti ( general fa5imau i ponos ,strogin kongres organiz 100.Go
1c 2l
asocijaci! JT
o kaZnja poslanika snaga re8 (Najboga Torino, I 4(
263
to ;lt
,o ftr ia tz i e u te o o e f
t
n ti z I,
e d
u
264
Ukratko,moZesereci daje faSizamgotovodo kraja godine1920.vegetirao, &z jake organizacije, bez paLnyevrednog impulsa koji bi ga vodio, bez stila koji bi impresionirao.od svih osnivadkihmomenata,najpre ie se, iznenadno, razviti stil. - D'Anuncrjevaakcija oko Rijekeje bilo to odaklesu fasistimastigri poret, plameni formule. u ,citti ol@austa(nastaoje u zajednidkomZivotu commondante-ai viSehiljada legionaranovi stil Zivota i govora.
svojim pesrnamaporudivali neprijateljskojvladi u Rimu da ie bodeZomi rudnom granatomosvojiti Kvirinal, ili su pevali: >I nostri bersagliericon Ceccheriniin testa Andrennoda Cagoiae gli faran la festaus Njihovi odredi su nosili dudnaimena: oDisperatao, rMe ne fregooi slidno. Komandantasu zvali viduii u horu i uveravaliga u vernosti odanost: oQuandovorra il comandante, Dove vora il comandante! Uno per tutti, tutti per unoo6
je i osek pobeder kao one Pd je fa5iza raspored i plansk direkcija ubrzo pr su poma podrudju kao grac narodito imalaje nerio i s podelad najdraZe ("teschi Ima grupaod da na ne demskig kod nen Musolin Na a kasnij organiza udaraju neogran Bolonjar nego rad u kazne koji CeI prisustv Ovi
uskoro je fasizamprisvojio ove elementei dao im, u okvirima drLavei socijalneborbe, rnnogo veiu vaZnost.Preuzimanjese dogodilo u isto vreme kad 5
"NaSi bersaljeri s dekerinijem na delu ici de u Kagoju (Niti) i svirari mu." ",Kad komandant Zeli Gde komandant Zeli Iedan za sve, svi za jednog..
fa5istidk Z,A zastave ranogju nosesvo odjekuju koje poz da dode lRt
na osnivad Musolini I
Er
265 zimati dana rcrazopolo
ret u k tog zdthe fa5io gane lirao, stila rdtro, ,olet, runix!*i tza?
use ;mih
:iu nom
:no.
kad pa172
rod alia goj 'ei rad
je i osekarevolucionarnog-pokretapruZila fa5izmuodludujuCupriliku. Ali velike ryb.d" nad lgnrijateljem koji je uzmicao nisu se mogle postizati na isti nadin kao one u Milanu. Bila je to prava prilika za lokalne-or[ani.atore. . ^ .PodetkompaJa 1920. u Trstu su formirane pwe tqridr" d,az,ionei s njima je fasizam postigao svoje najvece uspehe.Na.1^poaesni.li ehnovi jednog fasia rasporedujuse u mele.odrede, se man;e ili vise primiliy-ai. o-nziem .snabdevaju i planski i sistematskinapadaju ',unutraSnjegneprijateljau. Na delu se nalazila direkcija trscanskogfasia koji je tada bio-niiiaei u ltaiiji; no kad su se akcije ubrzo prenele na celokupnu teritoriju veneciji - Julijslie'krajio;, poieoini rjsi su pomagalijedni druge i bez izriditih naredeqia.uprivo u o-uomogianicenopodrudju sa medunacionalnomborbom faSistidkistviari su posmatranliskljudivo kao -gradanskamilicija.i pomocnaporicija; njihov agresiili t-rtt"r :,J time i njihovo naonrZavanje,naravno,btatsaoo. Svaka skvadra lrt*ilo _naglasavan imal2js-612ljivo i s ljubavljuodabranoimb "Oisperata",,Dispe tissima*,,Lupi neri" i slidna; svakase trudila da ima vlastiti galjardetou kojem je veomabrzo podela da.vidi _religiozni objekt (otuda zahtev oi ih sugradiri frstoiu;. vt co simbolena galjardetim' su se ubrajali fif.torstisnop i'mrtviefta ghva :uje*p ("teschioo). Ing mnogo slika-ovakvihskvadla(pre svegakod Kjurka). vidi se najdesce grupa od 10 do 25 muskaracaodludnih fi-a; u ruii destodrZebatinu i pokuiavaju da na neki plig ngeovesteda nose uniformu. veoma eesto su at asasuimisti kao femski gradanii oficiri, a "e retkoje opsti utisaktoii ostavtlaiu"astuptpni kod nenndkih srudentskih korpoqciig. pred ovim slikann" io.tuj" zagonema Musolinijeva Zelp dz flgizrm progtasiza pokret levice. Na slidannadinnastajei ostvarujese militantni fasistidkipokret u Bolonji, a kasnije.i u drugim krajevima Italije. Bez organizaciiesvuda ne ide; ali "za or-ganizacijuse brinu lokalne vode ne pitajuii-mnogo Milano. ovde se tako udaraju temelji mocnih ,Rasu-ova, od toiin ie nek-i do kraja fisizma ostati leogranideniposednicisvoje ,kuine vlastio (pre svegararinieit u Kremoni). Bolonjade-udinitipopularnomcrnu kosurju.koja poe"*u nije bila nista drugo ry nego radnidkakosulja brqccianti-a u nmiiiii, 6nih n'adniearae"iietfe su gnistili elqnedicijaryai dije vode su ubili ili prenrkli. Bolon-ia jJ i p*igrad l, YT""lkoji ie fasistidkupobeduprosraviti rnanifestacijomvelikog stiL i trunisaZeje prisustvomdo19kakoji medu svim fasistima ieo-ini vec poJduje ime: Musolinl. 21. ukazuje veCna karakteristidnecrte osmatranja. glavnih ulica Bolonje vise italijanske , ali ne i neverodostojnimizve5tajinra,od rulicamaradosnihlica. Udesnicirataponosno nose-svoje ordenje. Neprekidno odjekuje korak kolona u rnrsu. sa svih strana gdjekuju-pesTg,poklidi ,Evviva l;Italia!*. u stanicustizu vozovi pgni fasista poslepodnese formira jedna velika kolona {oj9 no-zdSlljaju muzidki orkesrri. da docekaMusolinija. Dvadesetokiienih automobilase nalLe na njenom celu, ' Roberto Farinati je bio revolucionarni socijalista, zatim intervencionista i ucestvovao je na osnivadkoj skupltini fa5ista na Pjaca San Sepolkro. Bio je i ostao najvedi ekstremista u partiji: Musolini ga je sp,reCavaoda udestvuje u stvarnoj vlasti (sve do 19251261. " Trst je Musoliniju icS u septembru priredio velidanstven docek, ali manjih razmera.
266 za njima sledi bataljon biciklista od 300 ljudi, koje sa straneprate motocikli s prikolicom. 7a,njimzpeskenastupajudetiri bataljona,svakadetanosi imejednog nacionalnogheroja i masaje Zivo pozdravlja.Prilikom dolaskaMusolinijevog voza duju se zvuci Giovinezza,svim galjardetimai zastavamase maSeu njegovu dast.Iz desethiljadagrla seori ,Alali!*. Brzim manevrom)CompagniaMussolini" okruZujeauto u koji ulaze Condottierei njegovi pratioci. Povorci se prikljuduju beskrajni redovi faSistidkih odreda. Iz svih kuia, sa svih trotoara se prolama klicanjenaroda.MusolinijaoduSevljeno slavekao ,Dude<-a,i "Salvatored'Italia". Sa Palazzod'Accursio zvoni veliko zvono, a na Sirokomtrgu Musolini, stojeci u automobilu,posmatradefile svojih trupa.e Bilo bi, naravno, nerazumnosmatratida je ,ditava* Bolonja Musolinija ovako dodekala,buduii da je samonekoliko mesecipre toga birala socijaliste. Ali bi bilo joS nerazumljivijeverovati da su teroristidkeakcije nekoliko stotina ljudi mogle da napraveditavu ,atmosferu*oduSevljenogodobravanja.Da bi jedna partrja koju su pre Sestmesecijedva poznavali mogla da naide na takvo odobravanjemorala su da budu povredenadubokaoseianjai ugroZenine samomoini interesi.Bolonjaje bila italijanskanMoskva*:ovdeje u prisustvugradonadelnika prvi 'sovjet(, ovde nije smelada se vije zastavanacije. Sadaje, nakon proglaSen nemoguie revolucije proletarijata,usledila mogudaprotivrevolucijaugroZenih. Ovde se izgradio fa5istidki stil i nikada nije bio autentidniji nego ovde, gde sugestivnostvelikog imena i drZavnemoci joS nisu mogli da po svojoj volji manipuliSuoduSevljeniem. Ovdesepodigaoelementarnitalasna kojemje faSizam Jer ovaj stil umeo da jaSei kojeg Cei kasnijeveStadkidestomorati dz iz-azove. ima svoje sopstvenezakone. Part{ja koja hoCeda ga koristi ne sme nikada viSe da za njim zaostaje. I zatoie neki pazljiviji posriatrad moZdamogao da predskaZeMusoliniju da ie morati da izgubi svoju borbu s Grandiemi ostalim ,Ras*, jer se partija kao Stoje ova ne moZezadovoljiti time da budejedna medu mnogirn i time da svoje protivnike samoourazumljujeu. S druge straneje i Grandi mogao da vidi da ovaj stil zahteva isticani jednog doveka na koga ie se sruditi sve podasti i u koga ie biti polaganasva vera. Ako je Grandi bio u praw svojom tendencijomka totalnosti, ondaje to bio i Musolini svojom(istina, tek kasnijerazvijenom)partijskomvoljom, to jest centralnim nrkovodenpm i disciplinom. Prvi znadajnirezultati njegovognrkovodiladkogimpulsajesu program i statutidonesenidecembra1921, koje je potvrdio kongresu Rimu. Oni istovremenopredstavljajujoS nepotpunu,ali frrndamentalnupretpostavkuza dalji razvoj Dudeovepartije. OrudazasluZujuda im se posveti pzznb. Generaledel Panitio NazionaleFascistaimenuje Ovaj Statuto-Regolamcnto za stvarninrkovodeciorganCentralnikomitet koji sesastojiod dlanovapartijske direkcije i po jednog predstavnikaregija Italije. On se, sasvim demokratski, koji ga biraju na nacionalnim srnatra,neposrednimizrazomvoljeorganizovanihu, kongresima.NaviSedoseZedo vrha direktorijuma i generalnogsektetara,a nanize svaki regionalni predstavniknadzire rad provincijalnih udruZenjakoji se nalaze u njegovoj regiji. Direkcija se sastoji od 11 dlanovaukljudujuii i generalnog
sekreta manjec mesnt, pozicijt
o
nastaj direkto
SFoga I
stituisa Svi fa5 ove im rale.-a K 9sqn (ili ea (rezem medut fa5istid NSDA joS uvt koman podd dolazi videlo I Grupp najva kaoir za ovu jenel I minili, Statu na pu sadav nadle su de morat ( per I' odgor vec b
Bolcon
272.) 9 O.o. to- xvl, str.468 i d.d.
267 -, lnog rvog low lini* duju Lana liao.
ieci ndja iste. tina dna do)ini dka ron rih. gde olji am stil iSe 'iju lija da
ni, ;va to 9St
ri re'oj 5'e ke d, m Ze
]
sekretara.loStatut ne govori ni5ta o rangiranju odnosaunutar direktorijume; joS manjeo nekom ,Dudeu*i islina, Musolinijevo ime uvek faktidki stoji na prvom mestu, a okolnost da je verni Mikele Bjanki generalnisekretarutvrduje njegow poziciju moCi. Organizacijaseu osnovi sastojiod pojedinadnihfaSiakoji kro sekcijepartUe nastaju swda gde broj dlanova iznosi najmanje dvadeset. I oni imadu svoj direktorijum i svog politidkog sekretara.Medu prvim njihovim obavezamajeste stroga disciplina; ali veomr oStraodredbada fa5i moraju da prijave svoje konstituisanjepokazuje koliki je bio stepensamostalnostikoji su do tada uZivali. Svi fa5i jedne provincije moraju da budu deo jedne provincirjalnefederaciie. I ove imaju svoj direktorijum i svog politidkog sekretaraftasnije Cuvenog "fsdsrale*-a,koji odgovaranemadkomgaulajteru). Karakteristidnaza strukturu faSiaje pre svegaokolnost da su oni identidni v squadredi cornbattirmewo, bar nominalno. SvakifaSioorganizujejednu skvadru (ili eak viSe njih) od svojih dlanova. Podelaskvadristau ,principi. i "triari. (reznwa) uima u obzir razlike u starosti i telesnoj sposobnosti; u nadelu, medutim, nema razlike izmedu partije i njenih borbenih odreda; italiianska fa5istidkapartlja je oruda u svojim potecima mnogo vi5e militarizovana nego NSDAP (Nacionalsocijalistidkanerndka radnidka partUa). I skvadri se najpre, joS uvek po demokratskimprincipirn, organizuju ,odozdo.: dlanovi bir4iu svog kornndanta. Svaka skvadraim, vlastiti galjardeto; u poslednjoj instanci one su podredenejednom "Ispettorato Generale.unutar generalnogsekretarijata.(Time dolazi do dudne dvostrukosti u komandovanjuunutar part|e, Sto se najbolje videlo prilikom marSana Rim.) Druga, veom, samosvojnapojavau okviru pojedinadnihfaSiajezutakozvane Gn ppi di competetaa. Oni obuhvataju pojedince koji zu poslom vez.aniza najvaZnijejavneobjekte(Lelemica,poSta,tramvaj,elektrane,hidrocentrale,itd.), kao i druge struenjake.Tzasvegastoji, naravno,namerada se slome Strqikovi; za ow institucijunemapandanau nacionalsocijalistidkoj partiji. FaSistidka partUa je ne samojade militarizovana,negoje i jade retatizovana(. Neposrednidlanovi partije su, za razliku od Nemadke,lnne (Gruppi femminili), studenti (Gruppi univvrsitari) i omladina(Avanguardiegiovanilifasciste). Statut,sve u svemu,pripadajednoj partrji koja ,nli da,vlada Ital{iom". Ako je na podetku faSistidkepraksepostojala tendencijaka ekspanziji i jadanju, ro isto sadavaZi za organizacijukoja sebi pripisuje zadatkekoji inaee spadajusamo u nadleZnostdrZa,ie.I nije potrebno biti narodito oStroumanda bi se uvidelo da zu demokratski delovi ovog statuta ostaci haotidnih @etaka i da Ce uskoro morati da napravemestaSirim pravima rukovodstva.ll Ovaj razvoj postaje, naravno, nqipre vidljiv u )vojnom sektoru.. Direttive per l'organizzazione delle sqndre fasciste donete podetkom 192. joS uvek odgovarajustatutui dopunjujuga jedino mnogimdetaljima.t2AkcenatSe,istina, vec baca na hijerarhijsku strukruru koja odgovara rimskim vojnim terminima.
ZE
)g
10Prva direkcija se sastojalaod slededih imena:Musolini, Grandi,Marsik, Dudan,Sanseneli, Bolcon,Kalza-Bini, Bastianini,Rokq Postilirne, generalni sekretar Bjanki (o.o, tom XVII, str. 272.) 11n.i.m, str. 340 i d.d. 12K.lurko, n.n.m.str. 485 i d.d.
268 Svakaskvadra(20 do 50 ljudi) se deli na squadriglreod po detiri dovekapod jednimcaporale,Eetinskvadregradejednucenturia,kojomkomandujecentuione (kapetan),detiri cenrurijegradejednu kohonekojom komandujeseniore(major), i najzad od tri do devet kohorti obrazujese jedna legion, kojom komanduje console(pukovnik). Bitno je da se svi dinovi biraju, s tim StoviSeoficire mogu da biraju samoostali oficiri. Nekoliko mesecikasnije, u Regolamentodi disciplina per la Milizia fascista (podetkomoktobra 1922)," dinovi se rrnogo jade naglaSavaju,a moguinost biranja se potpunoeliminiSe.Pripadnicimilicije imaju obavezuda prema pretpostavljenima pokazuju"slepu,apsolutnu*pokornost.Svoju sluZbuimaju da vrSe proZeti "dubokim misticizmomni izrieito se zahtevada teze ka apsolutnoj pravednosti ,i izvan, uvek iznad pisanogi formalnog zakona". Sta se @razumeva pod ovom apsolutnompravedno5iupostajejasno iz upozorenjasvimaonirn koji zbog lahe humanostine postupaju po principu oko za oko, zub zz anb prema unutra5njimneprijateljimaItalije, da se, osim toga izdajicamapreti >najtezim sankcijama".Ova grupanaoruZanihljudi stvara,dakle,vlastitemoralnei kaznene zakonei suprotstavljaih otvoreno zakonimadrtave. Nije dudnoda ima sopstvena odlidja (zlatne medalje, znadkeza ranjenike, i slidno) i iskazivanjapodasti (na primer pred galjardetima),da generalnakomandaima sopstvene,fogli d'ordine" (sluZbenelistove) i da se konadnoItalija javno deli u vojne >zone<.U ovakvoj atmosferi vi5e ne moZe da se sprovodi demokratski izbor rukovodilaca, i zzto se izridito kaZe:,Vode biraju nadredenidinovi i upuiuju ih jedinicamafaSistidke milicije
. . .o13
Tako stoje stvari neposrednopred marSna Rim. Izgleda sasvim razumljivo da ce drZavakoja posrntra kako u nioj narasta takav jedan novi organizam pokuSatiili da ga amputiraili ie ga on nadvladatikao dovekarak. No dudno je to da sena vrhu ove organizacijenalaziojedangenerali dajoj je samadriava dala Zivotne sokove, time Sto je preporudivalasvoje oficire ili ih bar nije spredavalada u njoj imaju nrkovodeiu ulogu.ra Na neuporedivoveie teSkocenailazio je fa5izamprilikom Sirenjana sindikatnu oblast. Musolini je, istina, dostarano proklamovao,SindicalismoNazionale". Imao je on, doduSe, medu rukovodiocima najmanje od tri sindikalne organizacije,"Unioneitalianadel I:ovoro*, rnnogoprijatelja,pre svegaEdmonda Rosonija,ali joS krajem 1921.faiizamu ovoj oblastinije beleZionikakveuspehe. Mnogo znadajnijeod svih govora na kongresimabilo je, medutim, osnivanje prvog faSistidkogsindikata. Pozornicatog dogadaja,o eemuizvestavaKjurko,rs bilo je selo S. Bartolomeo u Boski u, podetkom1921,joS uvek 'crvenoj* provinciji Ferara. Tamo je, nakon povratka iz rata, borac s fronta Alfredo Dovani Volta, sin jednog zemljoposednika"bojkotovan" od strane mesnelige, ali je odludio da nastavi borbu i poslaoligi pravu 'objavu ratao.Najpre je sa nekoliko drugovaosnovao 13 n.i.m. str. 490 i d.d. 14To je su5tinski sadrZaj navodnog cirkularnog pisma ministra rata Bonomija, Iilr postojanje je, medutim, osporio sam Bonomi. Energidno ga je osporavao i Luidi Salvatoreli u svolrj r*enziji (upor. Rivista Storica ltoliono, tom LCIV, 1952, str. 114). Ipak se mole smatrati verovatnim da su se podredeni oficiri u ovom smislu izraZavali. Inade je sludaj De Bono dovoljno karakteristiCan 15 Kjurko, n.n.m. tom III, str. 84 i d.d.
kruZok bora njega osno prijateljstw u meduvre viSe dolazi energidnoP liga se pre svoje ljude Slidn Ofanziva fi obezglavlje preostaoza za faiistidl pretpostav postignuta FaSiz rano je Mt ono Stoje gatlajima, predstavaI formisane uzdignuto mudenika anato cap hladnokrv Musolinije estil<:to j ukratko, s od sile do Dod dak, kao i podivalar i koja mu iako je pl goYorepI fascinira,
16Mn rszvfstavanJ jednako zas (n.i.m, tom 17o.( lE ,Lr ad uno squ altri capi scoperti al ' al torzo^spt lY n.i 20 n.i
269 ; ione ior), duje rogu :ista lost rretyrse pra€va koji im Zim
ene ena (na ne( voj ato Cke ivo am lno lva
dje diiome da le.
ni, tono 0g wi ao
nJe ziji da aIL
kruZok boraca, koji je morao da raspustiusled bojkota. Kasnijeje Volta umesto njega osnovao monarhistidki kruZok "Patria e Liberti*. I ovaj je podlegao neprijateljstvulige. u trecempokusajumladii je osnovaofasio. opsta siruacijase u meduvremenupromenila,u zemljuje dopro glas o faSistidkimdelima, sveje viSe dolazilo do izralaja nezadovoljstvo ligom. Sadaje i pravda podela da energidnoprogoni ,Capolega.,i Volta je sa svojim pristalicamapostigaouspeh; liga se pretvara u "Sindicato fascista., zadrlava svoje sediSte,svoju strukturu, svoje ljude; promenila se samozastavai rukovodstvo. Slidni dogadaji su se tokom godine L921. odigravali na bezbroj mesra. Ofanziva fa5izma iskljudila je rukovodioce lokalnih sindikalnih organizacija, i obezglavljenemase su se stavljrls 'pod z^(titu< fa5ista,kojima je joS jedino preostaozadztak"inquadrimenta".Istorija pokazujesasvimjasno koji su uslovi za fa3istidki siadiftflizam: on je rezultat borbe koju vode nesindikatne snage; pretpostavljapasivnostorganizovanlhdlanovaod samogpodetkakoja je u miticiji postignutatek posle teSkihborbi.r6 Fa5izamje mnogo viSemaStepokazivaou daljemrazvoju svog stila. Veoma rano je Musolini izridito neglasiovaZnost,lato coreograficoe pittoresco".rTI ono Stoje aprila 1921. u Bolonji predstavljalo spontanuzlet ka izuzeurim dogadajima, to je godinu i po dana kasnije u Kremoni bila sasvim organizovana predstavakoja se po volji mogla ponavljati, u kojoj su udestvovaledak i uniformisane Zene, u kojoj su svedanoposvecivanezastavers,marSiralekolone s uzdignutomrukom pred Dudeomkoji ih je na isti nadinpozdravljao,s prozivkom mudenika('Appelo dei nartiri") i, konadno, velidanjemMusolinija ("nostro amatocapo e maestro"r). Do koje je mereu samomvrhu bila prisutna svesto hladnokrvnoj reZiji i upravljanju osnovnim emocijama objaSnjavanam jedna Musolinijeva primedbaiz tog vremena:'Demokratija je narodnomZivotu oduzela 'stilo: to jest liniju ponaSanja, boje, moci slikovitog, neoiekivanog,mistidnog; ukratko, sve ono Stoje vaino za duSumasa.Mi sviramona svim strunarn lire: od sile do religije, od umetnostido politike.*a DoduSe,Musolini nije nirnlo zasluZanza otkrivanje ove )stnme(. Nrje dak, kao Stoje to radio Hitler, pravio ni skiceza zr;ailkei zastave.Na demuje podivalarukovodedauloga kojuje, nakon velike krize, osvojio za kratko vreme i koja muje dozvolilada u leto 1922."Ras"-ovimaizdajedalekoseZna naredenja, iako je pokret stvorio samo nominalno i samoje relativno retko drZao velike govore pred narodom? Ako se izuzme njegova lidna nadmoc i sposobnostda fascinira,postojetri glavnarazloga:njegovosvojstvokao rukovodiocanajstarijeg 16Mttogo govori izveStaj generalnog sekretara Pasele na kongresu u Rimu o profesionalnom razvrstavanju 300 000 pristalica. Studenti, zemljoposednici i industrijski radnici brojdano su podjednako zastupfeni; najvedu grupu Cine zemlirradnici i otprilike su dvostruko jadi nego studenti (n.i.m., tom XIV, str. 582). 17o.o., tom XYI, str.325. 18'La cerimonia, brevissima, d stata semplice e solenne. Al primo sparo di petardo, seguito ad uno squillo di tromba, tutte le decine di maglaia di fascisti presenti - e tra essi Mussolini e altri capi hanno assunto la posizione di 'attenti'; al secondo sparo, i gagliardetti sono stati scop€rti al vento, i fascisti hanno fatto il saluto e quindici musiche hanno intonato I'inno fascista; al terzo sparo, tutti i presenti sono tornati in posizione di'riposo'(O.O" tom XVIII, str. 549). 't n.i.m- str. 546 i d.d. 20 n.i.m., str. 438.
270
NAKON PREUZTMANJAVLASTT(DO 1931)
2l M"lbo, Dudan, Acerbo, Rosi, Tore. " Sta je ovo znadilo objalnjava Musolinijeva izjava: >Giolitti sull'Aventino avrebbe significato la nostra fine. (De Begnac, n.n.m. str. 357).
Idea Na Tribuna Gc Jo nejasne sebi svc Ta nije to r druStve ukoms na kom Sp torima I Os proiziS znadilo vojske. naoruZ koji su armiju r stareSi )apsorb a osim tencijah solini(, CCNN na rasp profesio niz spe Postele To svedo 1 perioda da i nije biti i re dasez genera kompro jednadr Ar planove i radnik koji su tog pre
21 .
mesl Pre[ e farne d
271 nkciji i 4usolini t ili dak ,raksije godine narasla letadke tezada tije, ali t jasniji
olitiCke fkakve ogadaji panzija nbioze, talijanm lazrrDagan
tn3. rdana btkom llanovi moCno :sudu. iedinci nijevu nrima 1924. samo ,iSalim, u 1924. ko se nim i l prolak ni
Iificato
Idea Nazionalenrje nastavilada Zivi; ona ce se nestokasnije stopiti sa listom Tribuna. Godine 1923. s, otklanja i saradnjasa popolarimakoja se odvijala u vladi. JoSpre ubistva Mateotija faSistidkapartija je, razvijajuii se, preraslaone nejasneodnosekoji su bili karakteristidniza njenu mladosti dobila je jasne, sebi svojstvenekonture. Taj procesizdvajanjanije, istina, bio totalani zboguslovakoji su vladali nije to ni mogaoda bude. Uporedos njim trajaloje i oslanjanjena jade i starije druStvenemoci: monarhiju(vojsku), crkw, veliku industriju. Ovo oslanjanjeni u kom sludajunije znadilogubitak samostalnosti,nego se izralzvalo kao spremnost na kompromis. Spremnostka kompromisuse pojavljivalaveomajasno u najvaZnijimsektorima faSistidkeekspanzije. Osnivanjemilicije (Milizia Volontariaper la SicurezzaNazionale, MVSN) proizi5lo je iz neizbeine Zivotne potrebe faSistidkog re1ima;23istovremenoje znadilo i ogromannapredaku oblasti koja kao da je bila jedino u nadleZnosti vojske. Osim nekoliko stotinavojnika sadaje postojaoi (nominalno)veci broj naoruZanihi organizovanih muSkaracasa vlastitom komandom i uniformom i koji su se na vernost kleli na prvom meshrvodi partUei Sefu vlade. Ali su armiju umirili tako Stosu se oficiri milicije gotovo svi sastojaliod bivSihvojnih stareSina i Stosu, pre svega,odredbeza sludajmobilizacijepredvidaleda vojska ,Dapsorbuje( miliciju. Milicija je bila, dakle,neprocenjivposaoza suviSneoficire, a osim toga nije boravila u kasarnama.Moguinosti a jedansamostalani potencijalnoopasanrazvoj izgldale su male. Postojalisu i ,Moschettieridi Mussolinio, garda koja je duvala Dudea, ali isto tako i sve brojniji ,battaglioni CCNN* ("CamicieNereu),koji su u prvo vremekao laki peSadijskiodredi stajali na raspolaganjuvojnim oficirima. Kao ,Milizia Coloniale*joS rano su dve legije profesionalnihcrnoko5ulja5a ratovali u Libiji; osim togaje organizovani ditav niz specijalnih milicija (Milizia Forestale, Stradale,Confinaria, Ferroviaria, Postelegrafonica, Pornraria,Universitaria). To Sto se podecirazvojakoji bi armiju ugrozio ne pojavljuju u jadoj meri svedo poietka tridesetihgodina,jeste, sjedne strane,posledicaosnovnihuslova periodamira (isto takou nacionalsocijalistidkoj Nemadkojdo podetkaratagotovo da i nije bilo naoruZanihSS-jedinica);s drugestrane,jedan od razlogabi mogao biti i rezultat krize oko Mateotia koja je Musolinija prisilila da pusti miliciju da se zakune na vemost kralju i da na njeno delo postavi (trenutno) aktivnog generalaarmije. Ako je oblik milicije otudana podetkubio rezultatdvostrukog kompromisa, ipak se uskoro moglo raspomati da ona ni u kom sludajunije samo jedna dodatnapolitidka policija sa zada&omda suzbije revolucionare. Ambivalentanje bio i fa5istidki sindikalizam.Rosoni je prisvojio stare planoveostvaranju,sindicatimistiui hteoje da, shodnonjima, ujedini poslodavce i radnike u jednu veliku "Confederazione(.Iz razumljivih razlogasu industrijalci, koji su se vec moino organizovaliu ,Confederazionedell'Industria" bili protiv tog predloga.Musolini je doneoodluku koja je njima odgovarala.Praktidnoje 2l Ne samo zbog samoodbrane. Upor. slededu izjavu Musolinija: D. . . non si pud in tre mesi prendere dei giovanni, che erano stati abituati per due anni ad una ginnastica specialissima e farne dei soldatini di piombo . . .. (O.O., tom XIX, str. 254).
272 faSistidkikorporativi"'m iSaoza tim da se radnicimekao predstavnicinametnu faSistidkifirnkcioneri i ti predstavnicizatim rade u saglasnostisa predstavnicima industrijalaca.Da su pri tom sve prednostibile na strani poslodavaca,to nije teSkouoditi. O nekomotporu s njihove stranenije niStapoznato,dok su fa5istidki radnidki sindikati morali da budu @sticani najdudnijim ujdurmama, na primer razlikovanjem,zakonskipriznatih" organizacijai onih koje ,de facto postoje", pri demusu samozakonskipriznati (odnosnofa5istidki) sindikati imali prava da sklapajukolektivneugovorekoji bi vaZili i bili obavezniza sve! Tako su prisila i namamljivanje^sjedinieniu jedno oruZjekojem ni nekadaveomamoian CGL nije mogao da se usprotivi. Tako je Musolini oslobodioItaliju svih radnickih borbi - kako onda da ga industrijalci ne podrZavaju?Pa ipak, ovaj naizgled prilicno komotansistemkoji socijalnimnemiromistovremenoisuSujenajvaZniji izvor napretkai kontrole unutar kapitalistidkognadina proizvodnje, sadrZi i neposredne,ozbiljneopasnostiza gospodareprivrede. Jer u stvari nije "drZava" nego part|a i u poslednjoj instanci Musolini taj kome su podredeni. Borba razliditihuticajanikako nije prestajala,ali senastavljalaizvan vidokrugajavnosti i avan podrudjaracionalnog.U partiji je uvek postojalolevo krilo i Musolini je teSkoodustajaood ,antigradanskihu tonova. Jedinoje rat spreiio da pametni industrijalcidobrju odgovorna bojaZljivopitanjeda li su zapravodavolaisterali Belzebubom.2s Ne trebaiskljuditi moguinostdaje uzmicanjecrkve povezanosapromenom Musolinijevih uverenj^4, koliko god bilo dopuStenosumnjatiu njegovo fundamentalnoneverni5tvo.'o To je bio jedanod uslovaza preuzimanjevlasti, a naroCito gaje naglasilaDentileovareformaSkolstvakoja je osnoulu Skoluu velikoj meri prepustilacrkvi, a lateranski ugovori su to sproveli do kraja. Ali se Musolini nije povlacio po pitanju vanSkolskogvaspitanja,koje faSistidkapartija sasvim preuzinnna sebe:nije podnosiokatolidke uvan Balilla. NiStamanje "troyscoutsn nije uzmicaopo pitanju crkveneaktivnostiu perifernim oblastimapolitike (Katolidka akcija) kadaje part|skom sekretaruDuratiu prepustioda izri& najZeSie pretnje i skvadrizamopet vrati u Livot.n Pod ovakvim okolnostimate5koje odluditi kome su Lateranskiugovori doneli vecu prednost:ako je situacija, s jedne strane,bila takvada dakni ekstremisti,fascisaizzazioneu nisu izjednadavali sa slabljenjemcrkvenemoii, ondani crkva nije, s drugestrane,stvaralanikakve smetnjezahtevinnpartije da celokupnostanovniStvo obuhvatai vaspitavau svom
et Grand Capital). Nema sumnje da su industrijalci, kao i Federoni, viSe voleli da im predsednik bude Salandra.
smislu. Ci toga da p Dopolawr Pode politidkon fascisti na omladine Universita Associaio denti indu Operanaz muSkihdl najboljese italijanskir socijalisti 100.000I Razv onu liniju utvrduje I hijerarhije ali im je s cijskih sek direktoriju i generaln direktoriju autorizaci Usta 1926.ipo je preamb i ratno sta suzbijajuv i razvila* prakseoi 1 poticqj, on da uni5tav svoggosp -comunist Prov samostaln stavljati sa Dudeakao po slobod
a o.c D o.c
s n.i. 3l o.c 32n.i.
273 amehu nicima to nije Sistidki primer stoje*, avada prisila r CGL nidkih izgld rarniji drZi i tzava< Borba vnosti solini metni *erali enom undarodito men solini tsvim nanje (KaZeSie
idi se t, 101 rje su toga tniela isme dnik
):ii je rgust r. 65 1935
274
naredivanjasu sadasasvimjasni: Dude imenuje(praktidno)partijskogsekretara, ovaj sazivaprovincijske sekretare,ovi opet imenuju sekretarepojedinih faSia. Sekretarisa svoje stranedobijaju bezuslovnuprednostnad svojim direktorijujoS na podetke,kao i odredbada sefaSistima mirna;jedino ime 'sekretar.podseca ,ampia facoltadi discussione".Ali ove skupStine mora dozvoliti na skupstinama se dogadajujedanput godiSnje,i osim diskusije lsmaju ni funkcije ni prava. earobnared fa5istanije pravonegoduZnost,i zatosenovoprimljenifaSistaovako zaklinje na bezuslovnuodanost: "Kunem se da iu bez pogovora izvr5avati naredenjaDudeai svim snagama,ako trebasvojomkrvlju, sluZiti stvari faSistidke revolucije.ovU kojoj semeri partija identifikujesadrZavomi dak sa otadZbinom i najmradnijaodredbastatuta,daje onaj ko je izbaden pokazujei najinteresanorija iz -partije "izdajica otadzbine"i da mora biti uklonjeniz politidkog Zivota. U sledecojverziji statuta(od decembra1929)3sova odredbase menja tako $to se izraz ,vita politicaozamenjujeurazom,vita pubbliclu. To ne znadiniSta
U ovom statutui u sledecimorganizatorskimfazamaradilo sejoS jedino pojedinostiu veCpostojecojosnovnojshemi. Najznadajnijeje jadanje izmeni o pozicijepartijskogsekretara,koji samimsvojimpoloZajempostajei dlannekoliko najvaZnijihnacionalnihodbora i moZe se pozivati i na sedniceMinistarskog ve(a.31
Zanimljivoje da se stvaranjehijerarhije u partijskoj stnrkturi, oduzimanje moci niZim organimai jacanjenjihove disciplinene moZesvestisamona jednu centralnumoi, nego da je tome u doba krize oko Mateotija bitno doprineo najglasnijiopozicionizahtev,naimezahtevda se normalizujestanjeu zemlji, da se udini kraj haotidnojsituaciji u mnogim provincijamai samovolji"alti commissari" i "fiduciari politici" partije. U tom kontekstutreba razumetipoznato Musolinijevo cirkularno pismo prefektima,skoje se uvek navodi kad treba da 33 I"rr"stru tezinu su posedovali kvadrumviri, koji su doZivotno dlanovi Velikog veda. s n.i.m., str. 506. 35 o.o., tom XXIV, str. 386-391. 36Sta je u fasistidkoj Italiji bilo mogude, pokazuje na groteskan i zastra5ujuCi naCin epizoda koju navodi Salvemini: katoliCki svestenik Don Racoli iz Redjo Emilijr: je godine 1929.otPu5ten s posla jer je svojim ditaocima preporudivao da Stede novac zbog te5ke zime koja predstoji (,Soflo la scure, str.98). JoS vi5e zastraSujokada dovok biva osuden na pet godina zatvora zato Sto F majci jednog emigranta dao 300 lira pomodi (Salvatoreli-Mira, n.n.m. str. 325). 37 ,Commissione suprema del Consiglio superiore del'l'Educazione nazionale, Consiglio nazionale delle corporazioni, Comitato Centrale corporativo.. 38 o.o., tom XXII, str. 467 i d.d.
se doka zovanje sve vei prenes pozicija niegov Ni nalnsj 1 opterec izj4vek 3. janu pretvor je, svo vec sre dula po palated i prekri Gdegu horova zamisli ,l'on. I\ Pa pokreh pobde regruta velike I sveean prilikon a najva M najume moZeu partiju I frrndam I dobrov iracionr pred M stimula nad ost 9l
40l godiSnjice
str.1430
4l , 42 43
275 , proizilazi : dudnoda noviskadu generalnog partUskog tti. Nadini seketara, iinih faSia. lirektorijue faSistima ) skupstine ni prava. iistaovako rbvati nai fa5istidke tadZbinom je izbaden ivota. nenjatako rnadiniSta nuo u boj ilizovanim rili navikli ije doprlo jo5jedino je jadanje nnekoliko nistarskog duzimanle r najednu doprineo zemlji,da 'alti comti poznato I trebada ,g veda.
tCinepizoda 19.otpu5ten lstoii (Souo zato sto je onsiglio na-
I O.O" tom XXI, str.48l. o Oko ,storia del costume fasista. uporediti vanrednusvesku>Il ponte
276
ERAsrARACrttl:1-te:l)
I
(osvaja je ovu tt ove inter (na prir razvijeu i nedem razvoju To zbogsvc imrla m lica (Bo Bitnoje nije bila uniStava Bil stanovn propaSa negoSto Musolin kao i na drimcna smislur govori c jedne ut Or visokih je vodio za polu EI istomsr i rang r je faSis starsko smatra tidnogr bila san partijsk Corpor drZavn nost pa socijali: Or iemo p 47 /A 49
257 i d.)
Gaetano t7!6.
277 ). Ako prema je bio gaoda rstatke t svim rhunac odenle
(osvajanjeGondara)sa vlastitom korn je ovu tendencijujo5 viSezaoStrio,bud ove intervencije.Ali akoje milicija od (na primer, rirnki pozdiav pred-vojni:1 razvijeu elitnejedinicekakvb su bili St nija ,polizia segretafascista*,verovamo
ijem u anstvo ivnom ktidno umelo ordine iz:rcije (GIL), )go se amom juduje ovima idkom rcijau rc del anjem rakter Lilicije ularne rat u stvori rlonna odvig )vao u partip, io RSI, ziaro.). tr.68 i Wsmus lfinjeg lX, str.
go.voriokolnostda je Musolini joS marta 19af. smatia6-d"E ,il;d;";";:r; * jedne univerzitetskenovine piSupozitivno o BenedetuK,oc"*.* je . - ono Sto nedostajalobile su i ovde irneseneinstitoci:e ,a elitu, poput visokih parrijskih skola, ukoriko ru ne radunam.oscuala ai iiiiiiyo".r."r"'t'o.;u je vodio vito Musolini. umesto togaje desto bilo telesnih hrabrosti za polaznike,sto je, mora se priznati u svakomsludajuoetovlo ".iuiiiriit"siitovito. Eksparzijai intenziviranjepartijskoguticaja uriiri su se i-u . vrnu drZave istomsnagomkao i na rauni stanovnisiua."To stoje partijski ;G;, imao status i rang ministra' samoje od sporednevaZnosti.r"r"ogo"^uc":-:"1" bilo to da je fasistidkoveliko vece sve.vise postajaloglavni oiz"r--Lil-r,;,*toji je Mini_ starskomvecu sa najvecomlearnosiu davab "uputstva", koji su irnla da se romerur lgzista vlasti izgledala bez prak_ e Musolinija u oba saveta,to ipak nije r Musolinijevalidnost sve viSeuvaZava rarlamentau Camera dei Fasci e delle :kretari partUeujedinili s ministrirna i skog sfupa, Spoljnopolitidki, ova pred_ rog pakta fasiy-titke Italije sa nacional_ a s reZimom."v to je i ostvarivanjefaSistidkogstila. To 1ozuto slo je u svom imenu nosila pojam ,repressione antifascista<. '" O.O., rom XXXI. srr. 164. 49 o pruuno sasvim iasnim.implikacijama koje, med-utim, kralj i Bado[io nisu iskoristili upor. G_aetanoSalvemini Badogiio nella iecondl g"tiii io"ai"!e, u >\ ponte<, sveska Ix (1952), str. l7%.
278
I
njegovi rata mo ,gradan ratu na povrSin smatral Istinaje time St kako Ce svoj pa
Ne To je is suprots bila pra uspesim samraz Nii imala sl viSemq biti don Sapartij zadaci: Italijana ulogu n pohvaln partiju r razvoja ciju"?$ pa kose i n je najvi5 ni da sp Musolin
53 1 o svom: D udarci, ud despon ne snazi radi 54c -5t- n 56t
$ O.o., tom XXVII, str. 351i d.d. sl Germino,n.n.m.str. 70. 52o.o., to* XXVIII, str.205.
linijevoj n hor Zensk s7c 56c
, nego rc del rajala n cilj. ijanje mkim leale. una rlnse icanje h, to nlini vojih nstva rrema a roovno
279
EPILOG
liuiu ranja pred raa. retar
.m0 utto( r@3, idkih
Bom oda nija, duju ivije *iti ,*rcre )je ove zai ena rod ego ricu I se vidi u tome da izvesni kompozitor Muso_ zione. pod naslovom ,Felix Mater. koju izvodi
zt3).
280 nakon prve greSke,potvrdenaje u sve nervoznijim poku9jima da se za vaZno mestonade pravi dovek. Muti, Serena,Vidusoni, Skorcatakmidili su sejedan s drugim samou tome ko ce imati viSeneuspeha,i to nije bilo nimalo dudno. ,zlatne medaljeo,s fixlogo odludnostii malo Dvojica su bili junaci crnokoSuljaSa, mozga;treci je bio stari skvadristidkivoda i njegovonajznadajnijedelo je bio napadna Dovanija Amendolu, detvrti nije uradio dak ni toliko. Musolini je dobijao prve plodove fa5istidkogvaspitanjakoje je tako destohvalio i za koje se od podetkamoglo znati da neceiznedriti ni jednog Dolitija, joS rrnnjejednog Musolinija. Ali kakd su ovi mladi ljudi mogli da budu dorasli svom zadatku,kad su i njihovi uditelji tako lo5e proSli na ispitu rata?O impulsivnostii nezadrZivosti njegovih emocijai nadinarazmi5ljanjanajopseZnijui zaprepaSiujuiusliku daju dnevnicinjegovogzeta.Jednaod njegovihza partiju najsudbonosnijihodlukaje bila da u januaru 1941.sve ,Gerarchi*, ukljudujuii i ministre, po5alFna front. Opetje umestodrZavnidkemudrostikoristio lidnu etiku. U proZimanjupartije, drizve i narodaova ishitrenameramoralaje da vodi ka dezorganizacijivelikog stila, i osim togaje stvorila masuDmalumofi",koji neposrednodeluju na etos nacijei na kraju daju svoj doprinosdogadajimacd25.jula 1943.Ostaje,dodu3e, paradoksalnoda upravo jedna ratna mera ima tako veliku vaznost za slabljenje ratnidkog faSizma;ali to se u kontekstu moZe isto tako dobro razumeti kao i okolnost da se nekada$njipolet za obnovom sadapretvorio u rafiniran sistem klika, povlasticai korupcije.s Veliki ispit rata, ali i zakonitost samog njenog razvoja opet je vratio fa5istidkupartUu na njeneosnoure sastavnedelove: na grupicu izolovanih revolucionaraili radikalnih ideologai veliku masuone gradanskemilicije koja je revolucionarnim govorima skrivala svoju volju da s ne powde. Obe su jedino u zajednidkojakciji imale snagukojoj se svet tako dugo divio. Ali kad je rat situaciju,ozbiljno doveojednu grupuu priliku da, iskori3cavajuiiopSteomrznutu je da se sruSi, morala zgradz organizacije dZinovska interese druge,o ugrohva jer samasebeviSenije mogla da nosi; stil je tada postaobled i nemocan,jer nije viSe imao ni privid celine; i bilo je dovoljno da nekadaoboZavanidovek kaze u svom govoru nekoliko nesprebriht*i pu d" ga, na jugu i na severu, faSistii antifaSistiismejavajui rugaju mu se.
uzor.
dakve oslobo eksped mogui A protiv se razd presta sadasu s "izda procen vi5eni. Ali up nacion
I Dal.li razvo.l milicije, pre svega Mussolini., kasnije se sasvim ugleda na nemadki "Bataillone
o Ovo uporediti sa danovom beleskom u dnevnik nakon njegovog razgovora sa partijskim sekretarom Vidusonijem: 'Reklo bi se da govore ljudi koje smo potukli l92O i l92l . . . Ipak ne smeju preterati, jer ima mnogo ljudi kojima p ved svega dosta . . . nismo ni u kom sludaju voljni da iz navedenih razloga od bilo Cega odustanemo" (Tagebiicher 193911943,str. 435). 6l Red p o takozvanom ,Discorso del bagnasciuga. od 24. juna 1943.(O.O., tom XXXI, str. 188 i d.d.).
d
str. 296
6
saradnil koga su
281 ; jedan udno. malo ie bio ini je r koje dnog lsui ivosti daju ka je ront. fiije, likog etos du5e, ljenje rao i istem
r upropastioitalijanski nacionalfa5izam. rgodi u jednom svetu koji je iznedrio r5i mu neophodnepretposiavke.
ratio €voia je dino I rat iljno ruSi, , jer rvek €[, ono 'otiv liu Isa 'otiv Uai kai ndki skim kne oljni str.
'incidente*je bila verikaMusolinijevabrigapre pohoda na Abisiniju (o.o., tom xxVll, ^^@ t".tTl*:,lira protiv Grdke Cano1e zi to gu.u-ntouuo (O.O.,rom XXX,"str.2Z;. -- KazlrKovanJe na str€ni268 ove knjigeovdeje irelevantno:DovaniMarineii, Musolinijcv saradnikjos u listu >Avanrik, streljan je i'v"ro'i:foktor Atesanal; p;;;firt^;;rtao je dovek koga su se u Republici najvi5epla5ili.
