1. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita I-1

GRADITELJSKO NASLE ĐE / OBNOVA I ZAŠTITA I

VII SEME VII SEMEST STAR AR – 2+ 2+22 NEDE NEDELJ LJNO NO • OBRAZOVNI CILJ: Sticanje osnovnih pojmova i principa u oblasti obnove i zaštite graditeljskog nasleđa • ISHODI OBRAZOVANJA (STEČENA ZNANJA): Osn Osnovna znanja o: - doktrini, - principima, - meto toda dam ma pr proučav avan anja ja,, za zašt štit itee i obn obnov ovee pojedinačnih građev evina ina i pro prosto storni rnih h kul kultur turnonoistorijskih celina, odnosno graditeljskog nasleđa u celini •


•

SADRŽAJ/ STRUKTURA PREDMETA: - Poj Pojam am gra gradit ditelj eljsko skog g nasle nasleđa i kulturnog dobra, - Osnov Osnovni ni pojmovi pojmovi u oblas oblasti ti zaštit zaštitee gradit. gradit. nasle nasleđa, - Ist Istori orija ja zašt zaštite ite gra grad. d. nasle nasleđa u svetu, - Ist Istori orija ja zaš zaštit titee grad. grad. nasle nasleđa u Srbiji, - Do Dokt ktri rina na za zašt štit ite, e, - Pri Princi ncipi pi zaštit zaštitee kulturni kulturnih h dobara, dobara, - Metode pr proučava avanja nja gra gradit ditel eljsk jskog og nas nasle leđa, - Pomoćne di disc scip ipli line ne u pro prou učavanju grad. nasleđa, - Vrs Vrste te kul kultur turnih nih doba dobara, ra, - Pra Pravna vna zaš zaštit titaa grad. grad. nas nasle leđa.


•

SADRŽAJ/ STRUKTURA PREDMETA: - Poj Pojam am gra gradit ditelj eljsko skog g nasle nasleđa i kulturnog dobra, - Osnov Osnovni ni pojmovi pojmovi u oblas oblasti ti zaštit zaštitee gradit. gradit. nasle nasleđa, - Ist Istori orija ja zašt zaštite ite gra grad. d. nasle nasleđa u svetu, - Ist Istori orija ja zaš zaštit titee grad. grad. nasle nasleđa u Srbiji, - Do Dokt ktri rina na za zašt štit ite, e, - Pri Princi ncipi pi zaštit zaštitee kulturni kulturnih h dobara, dobara, - Metode pr proučava avanja nja gra gradit ditel eljsk jskog og nas nasle leđa, - Pomoćne di disc scip ipli line ne u pro prou učavanju grad. nasleđa, - Vrs Vrste te kul kultur turnih nih doba dobara, ra, - Pra Pravna vna zaš zaštit titaa grad. grad. nas nasle leđa.


USLOVI ZA SLUŠANJE PREDMETA: položeni predmeti Uvod u istoriju arhitekture, Arhite Arh itektu ktura ra i grad grad sre srednj dnjeg eg ve veka, ka, Arh Arhite itektu ktura ra i grad grad novog doba i proslušan predmet Razvoj regionalne arhitekture. • PREDISPITNE OBAVEZE: Pohađanje predavanja i uspešno ocenjene vežbe • OBLICI NASTAVE I NA ČIN PROVERE ZNANJA: Predavanja, Vežbe, Konsultacije, Dva uspešno položena kolokvijuma tokom semestra ili pismeni ispit. •


•

FORMIRANJE OCENE na osnovu poena (iskazano u procentima): - pohađanje nastave do 5 % (odsustvo do 3 časa) (min. 2%)

- 2 kolokvijuma pojedinačno po 30% (ukupno do 60 %) (min. po kolokvijumu 18%)

- Vežbe (do 35 %) (min. 17%)

- Ispit do 60 % (min. 36%) (Poništavanje ocene u roku od 3 dana)


• • • • • • •

I KOLOKVIJUM – DATUM II KOLOKVIJUM – DATUM I VEŽBA ...... NEDELJA PREDAJA II VEŽBA ..... NEDELJA PREDAJA III VEŽBA ..... NEDELJA PREDAJA IV VEŽBA.... DATUMI ODRŽAVANJA ISPITA


• • • • •

Kurtović-Folić, N, Graditeljsko nasleđe, obnova i zaštita I, predavanja na sajtu FTN Kulturno nasleđe, izbor najznačajnih dokumenata Saveta Evrope, Beograd, 2004. Jokileto, Y, A History of Architectural Conservation, Oxford 1999. Brandi, Č, Teorija restauracije, Beograd, 2008 Brguljan, V, Pravna zaštita , Beograd


•

UČESNICI U NASTAVI: Dr NA ĐA KURTOVIĆ FOLIĆ, profesor Mr DUBRAVKA ĐUKANOVIĆ, asistent Arh. ANICA TUFEGDŽIĆ, asistent Arh. JOVAN ĐERIĆ, saradnik Arh. MIRJANA SLADIĆ, saradnik


DA LI JE SVE NASLEDJE ILI JE NASLEDJE NESTO TOLIKO SPECIJALNO DA SE SAMO VEOMA MALO I VEOMA POSEBNIH MESTA ILI OBJEKATA MOZE SMATRATI NASLEDJEM? • NASLEDJE JE BILO ŠTA ŠTO SVAKO OD NAS POJEDINAČNO ILI KOLEKTIVNO ŽELI DA SA ČUVA I PROSLEDI NAREDNIM GENERACIJAMA. UKOLIKO ZELIMO DA NEŠTO SAČUVAMO, TO JE NAŠE NASLE ĐE. • POSTOJE VELIKE RAZLIKE, U ZAVISNOSTI OD OSOBE ILI GRUPE LJUDI KOJE ISKAZUJU INTERES ZA TO. ZA RAZUMEVANJE UKUPNOG NIZA KOJI OPBUHVATA NASLEDJE, MOZE POSLUZITI JEDNOSTAVNO OBJAŠNJENJE. •


VREDNOSTI Prirodne Gradjene Ljudske Tradicionalne

JA porodica zajednica region pokrajina Država Zemlja Svet


•

NA JEDNOJ OSOVINI NASLEDJE POCINJE OD MENE KAO POJEDINCA I POSTEPENO RASTE DOK NE OBUHVATI CEO SVET OD MENE DO SVETA

JA SVAKI POJEDINAC POSEDUJE LICNO NASLE ĐE KOJE NEGUJE: PORODI ČNE SLIKE, MUZIČKE ZAPISE, LIČNE PREDMETE, SUVENIRE, PORODIČNU KUCU, CVEĆE, ŽIVOTINJE, OSOBE KOJE POSEBNO VOLI U PORODICNOJ TRADICIJI • TO JE LIČNO NASLEDJE KOJE POJEDINAC TREBA DA PREPOZNA, CENI, ČUVA I DELI SA OSTALIMA. NA TOM NIVOU, OBIČNO JE NA POJEDINCU ILI NJEGOVIM NAJBLIŽIMA DA PREPOZNA I PROSLEDI TO NALE ĐE S JEDNE GENERACIJE NA DRUGU. •



ZAJEDNICA •

•

SVAKA ZAJEDNICA POSEDUJE KOLEKTIVNO NASLE ĐE KOJE ŽELI DA ČUVA: GRA ĐEVINE, PARKOVE, TRADICIJU, ARHIVE, IMANJA, PEJSAŽE, ZBIRKE PREDMETA KOJE SU SAKUPLJALI GRA ĐANI, VEŠTI LJUDI, OSOBE KOJE DUGO PAMTE ZBIVANJA U ZAJEDNICI I DR. TO SAČINJAVA NASLE ĐE LOKALNE ZAJEDNICE. NA TOM NIVOU OBIČNO JE ODGOVORNOST ZAJEDNICE DA PODIŽE SVEST SVOJIH ČLANOVA O TOM NASLE ĐU.



REGION-POKRAJINA-DRŽAVA NA ISTI NAČIN, SVAKI REGION, POKRAJINA ILI ZEMLJA POSEDUJE ZAJEDNIČKO PRIRODNO, GRA ĐENO, LJUDSKO I NE FIZICKO NASLE ĐE KOJE TREBA KOLEKTIVNO NAUČITI DA SE PREPOZNAJE, CENI, ČUVA I DELI. • PONOVO, NA SVAKOM NIVOU, OD REGIONA, POKRAJINE ILI ZEMLJE ZAVISI DA SE DEFINIŠE ŠTA SE SMATRA NASLE ĐEM I KAKO SE TREBA BRINUTI O NJEMU. •



SVET ZA SVA LJUDSKA BI ĆA KOJA ŽIVE NA PLANETI POSTOJE STVARI, OSOBE I TRADICIJE KOJE SMATRAMO ZAJEDNIČKIM NASLE ĐEM. • TREBA SAMO POMISLITI NA PIRAMIDE U GIZI, ATINSKI AKROPOLJ ILI MONT EVEREST I SHVATITI DA TA MESTA NE PRIPADAJU EGIPTU, GR ČKOJ ILI NEPALU. • ONI SU DEO LJUDSKOG NASLE ĐA I TE ZEMLJE SU SAMO ČUVARI TOG NEVEROVATNOG BOGATSTVA. • ZATO JE I STVORENA KONVENCIJA O SVETSKOM NASLEDJU, DA POMOGNE CELOM ČOVEČANSTVU DA DEFINIŠE ONO ŠTO ŽELI DA SA ČUVA I PRENESE SLEDEĆIM GENERACIJAMA. •



OD PRIRODNOG KA DUHOVNOM NASLE ĐU PRIRODNO NASLE ĐE ČINE ELEMENTI PRIRODE U NAJSIREM SMISLU. • MOZE SE SASTOJATI OD MESTA KOJA TREBA SAČUVATI ZBOG NJIHOVE LEPOTE ILI JEDINSTVENOSTI, UGROŽENE ŽIVOTINJSKE VRSTE ILI VRSTE KARAKTERISTIČNE ZA NEKO PODRUČJE, GEOLOSKE FORMACIJE KOJE OBJAŠNJAVAJU EVOLUCIJU NEKOG DELA ILI CELE ZEMLJE •


GRADITELJSKO NASLEDJE GRA ĐENE STVARI U NAJŠIREM SMISLU. • GRA ĐENO NASLE ĐE MOŽE SE SASTOJATI OD GRA ĐEVINA ILI STRUKTURA ARHITEKTONSKOG, INŽENJERSKOG ILI ISTORIJSKOG ZNAČAJA; INDUSTRIJSKIH OBJEKATA I MAŠINA, TRANSPORTNIH SREDSTAVA (AUTOMOBILI, BRODOVI, AVIONI), ARHEOLOŠKIH MESTA I OBJEKATA, ARHIVSKOG MATERIJALA I DR. •



LJUDI •

POJEDINE OSOBE MOGU SE SMATRATI NASLEDJEM, ZATO ŠTO POSEDUJU POSEBNE VEŠTINE ILI TALENTE, MUZIČARI, GLUMCI, UMETNICI, KAO I LJUDI KOJI POSEDUJU IZUZETNO SEĆANJE O ZAJEDNICI.



TRADICIJE •

NEOPIPLJIVIM ILI NEMATERIJANIM NASLE ĐEM SE SMATRAJU RAZNI OBLICI TRADICIJE: PESME, PRIČE, NAČIN ZIVOTA I DR.


OD MOJIH VREDNOSTI DO VREDNOSTI DRUGIH LJUDI VREDNOSTI POSTO SE POJAM NASLE ĐA ZASNIVA NA IZUZETNO RAZLIČITIM VREDNOSNIM SISTEMIMA, OD VREDNOVANJA POJEDINCA DO VREDNOVANJA ZAJEDNICE, PA DO CELOG SVETA, U POSEBNOM VREMENU I POSTO SU TI SISTEMI VREDNOSTI KONSTATNO U EVOLUCIJI, NORMALNO JE I DA SAM POJAM NASLE ĐA NEPREKIDNO EVOLUIRA. • LAKO JE RAZUMETI DA JAPANSKO POIMANJE MESTA ILI OBJEKTA OD POJEDINA ČNOG DO ZAJEDNIČKOG NE MOZE DA SE ISTOVETNO PRIMENI NA VREDNOVANJE ABORIDZINSKIH LJUDI ILI BEDUINA U ALŽIRSKOJ PUSTINJI, ILI NAS U EVROPI. •



•

•

• •

•

KROZ OVAJ DIJAGRAM MOZE SE OBJASNITI DA JE ZA NEKE POJEDINCE ILI GRUPE, NASLEDJE VISE VEZANO ZA OBLAST LJUDI ILI ZAJEDNICA, DOK SE NEKI DRUGI SUSTINSKI VEZUJU ZA GRADJENE SREDINE. NA SVAKOM NIVOU, TAJ NIVO IMA ODGOVORNOST DA IDENTIFIKUJE I BRINE ZA SVOJE NASLEDJE I NE TREBA OCEKIVATI DA SE TAJ POSAO RADI NA NEKOM DRUGOM NIVOU. ZNAČI NIJE SVE NASLE ĐE, ALI VEROVATNO POSTOJI VISE NASLE ĐA NEGO STO MNOGI LJUDI MISLE. UKOLIKO OSOBA, POKRAJINA, ZEMLJA ILI CEO SVET DOVOLJNO BRINE O NEČEMU STO TREBA PRENETI NAREDNIM GENERACIJAMA, TADA NEKO MOZE RE ĆI DA POSTOJI ISUVISE NASLEDJA, A NE DOVOLJNO NOVCA ZA BRIGU O NJEMU, TE DA ZBOG TOGA MORAMO DA NASLEDJE OGRANI ČIMO NA NEKOLIKO VEOMA POSEBNIH STVARI TADA SE MOZE ODGOVORITI DA NE RAZUME SUSTINU ZNAČENJA NASLE ĐA.


OSNOVI ZAŠTITE GRADITELJSKOG NASLEDJA DOK ČOVEK ŽIVI, ON JE IZLOŽEN NEKOM OKRUŽENJU I ZATO SU DVE OSNOVNE PSIHOLOŠKE FUNKCIJE TOKOM LJUDSKOG ŽIVOTA • ORIJENTACIJA I IDENTIFIKACIJA • KAKO BI IMAO SIGURAN OSLONAC U SVOM ŽIVOTU, ČOVEK TREBA DA BUDE SPOSOBAN DA ZNA GDE JE. ISTO TAKO, TREBA DA BUDE SPOSOBAN DA SE SRODI SA OKRUŽENJEM, ODNOSNO TREBA DA ZNA KAKVO JE ODREDJENO MESTO U KOJEM BORAVI. • IDENTIFIKACIJA ZNAČI POSTATI PRIJATELJ SA DATOM SREDINOM, A DOBRA SLIKA OKRUŽENJA PRUŽA OSEĆAJ VELIKE SIGURNOSTI. IZ TOGA SLEDI DA SU SVE KULTURE RAZVIJALE SVOJE SISTEME ORIJENTACIJE. •


GRADJENA SREDINA U KOJOJ SE LJUDI KREĆU I U KOJOJ SE ODVIJAJU SVE FUNKCIJE NJIHOVOG ŽIVOTA NASTAJALA JE U DUGOM PERIODU, NEKADA TAKO DUGOM DA SEŽE DO PRAISTORIJE, I TALOŽILA SE TAKO DA SU MNOGE GENERACIJE OSTAVILE SVOJ TRAG U NJOJ. TO PREDSTAVLJA ZAJEDNIČKO BOGATSTVO ČIJI SMO MI SAMO TRENUTNI, PRIVREMENI UŽIVAOCI I TO NAS ČINI ODGOVORNIM DA TRAG NAŠE GENERACIJE BUDE U SKLADU SA VREDNOŠĆU GRADJENE SREDINE. • S OBZIROM DA JE TA VREDNOST POSTOJALA PRE NAS PREDSTAVLJA GRADITELJSKO NASLEDJE. •


•

• • • •

IZ OBILJA GRADITELJSKOG NASLEDJA KOJE NAS OKRUŽUJE POSEBNO SE IZDVAJAJU ZAKONOM UTVRDJENE ČETIRI KATEGORIJE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA. TO SU: ARHEOLOŠKA NALAZIŠTA ZNAMENITA MESTA PROSTORNE KULTURNO-ISTORIJSKE CELINE SPOMENICI KULTURE


•

SVE ONO ŠTO SE VREMENOM OČUVALO ZNAČI DA JE ZA LJUDE IMALO ODREDJENU VREDNOST, ALI TA VREDNOST MOŽE BITI RAZLIČITA. KAKO BI SE UTVRDILA VREDNOST KULTURNOG DOBRA PRIMENJUJE SE POSTUPAK VALORIZACIJE.

•

OPŠTA VALORIZACIJA JE POSTUPAK KOJIM SE UTVRDJUJE ZNAČAJ ZA JAVNI INTERES.


•

DRUGI STEPEN VREDNOVANJA OBAVLJA SE U CILJU ODABIRANJA I PROGLAŠAVANJA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA KOJI SE SVRSTAVAJU U TRI KATEGORIJE:

1. KULTURNO DOBRO 2. KULTURNO DOBRO VELIKOG ZNAČAJA 3. KULTURNO DOBRO IZUZETNOG ZNAČAJA


POSEBNOST GRADITELJSKOG NASLEDJA, MEDJUTIM LEŽI U TOME ŠTO SE NJEGOVA VREDNOST NE ODNOSI SAMO NA FIZI ČKU STRUKTURU. NJEGOVA VREDNOST LEŽI U ONOME ŠTO ONO ZNAČI ZA LJUDE. • KLJUČ ZA RAZUMEVANJE GRADITELJSKOG NASLEDJA SU, ZNAČI, LJUDI, NJIHOVA SIMULTANA PROCENA PROŠLOSTI, SADAŠNJOSTI I PROJEKCIJE VREDNOSTI U BUDU ĆNOSTI. • U NAČINU KAKO SE SHVATA I INTERPRETIRA GRADITELJSKO NASLEDJE NALAZI SE ODGOVOR NA PITANJE: ZAŠTO SE BRINEMO O GRADITELJSKOM NASLEDJU? •


DEFINISANJE OBJEKATA I STRUKTURA IZ PROŠLOSTI KAO NASLE ĐA, I POLITIKE KOJE SE ODNOSE NA NJIHOVU ZAŠTITU, OBNOVU I POPRAVKU RAZVIJALA SE U SKLADU SA DRUŠTVENIM RAZVOJEM I DANAS SE SMATRA JEDNIM OD BITNIH DELOVA ODGOVORNOSTI MODERNOG DRUŠTVA. • POČEVŠI OD XVIII STOLE ĆA CILJ OVE ZAŠTITE JE BIO DEFINISAN KAO KULTURNO NASLE ĐE ČOVEČANSTVA; POSTEPENO SU U TO UKLJUČIVANI NE SAMO VEOMA STARI SPOMENICI I UMETNIČKI PREDMETI, VEĆ CELA PODRUČJA KOJA POSEDUJU RAZNOVRSNE NOVE VREDNOSTI KOJE SU PREPOZNATE U POSLEDNJIM DECENIJAMA. •


UNESCO JE DEFINISAO POTPUNI OBUHVAT NASLE ĐA (25 C/4, 1989:57) • KULTURNO NASLE ĐE DEFINIŠE SE KAO UKUPAN KORPUS MATERIJALNIH ZNAKOVA-UMETNI ČKIH ILI SIMBOLIČKIH-KOJI SE IZ PROŠLOSTI PRENOSI SVAKOJ KULTURI, A TIME I CELOM ČOVEČANSTVU. KAO BITAN SASTAVNI DEO IZRAZA I BOGATSTVA KULTURNOG IDENTITETA, KAO NASLE ĐE KOJE PRIPADA CELOM ČOVEČANSTVU, KULTURNO NASLE ĐE DAJE SVAKOM POJEDINAČNOM MESTU NJEGOVE PREPOZNATLJIVE ODLIKE I PREDSTAVLJA SKLADIŠTE LJUDSKOG ISKUSTVA. • ČUVANJE I PREDSTAVLJANJE KULTURNOG NASLE ĐA JE, USLED TOGA, KAMEN TEMELJAC SVAKE KULTURNE POLITIKE. •


OVAJ KONCEPT POIMANJA KULTURNOG NASLE ĐA PROISTIČE IZ ODNOSA KOJI PREMA NASLE ĐU IMA “MODERNI KONZERVATORSKI POKRET“. GLAVNI PRINCIPI I KONCEPTI OVOG POKRETA PRVI PUT SU ISKAZANI U XVIII STOLEĆU U EVROPI, IAKO SE KORENI NAZIRU ZNATNO RANIJE, U ITALIJANSKOJ RENESANSI, PA ČAK I PRE NJE. • GLAVNI MOTIVI SAVREMENOG INTERESOVANJA ZA NASLE ĐE NALAZE SE U NOVOM OSEĆANJU ZA ISTORIČNOST I ROMANITIČNOJ NOSTALGIJI ZA PROŠLOŠĆU, ALI BRIGA SE ISKAZALA I USLED VISOKOG VREDNOVANJA POSEBNIH KVALITETA DOSTIGNUĆA IZ PROŠLOSTI, ŽELJE DA SE U ČI IZ POSTOJEĆEG ISKUSTVA, KAO I ŠOKA IZAZVANOG NERAZUMNIM PROMENAMA PREPOZNATLJIVIH MESTA, RUŠENJA DOBRO POZNATIH ISTORIJSKIH GRA ĐEVINA ILI OMILJENIH UMETNIČKIH DELA. •

1. Graditeljsko Nasledje Obnova i Zastita I-1

Recommend Documents