UML modeliranje procedure upravljanja otpadom

 SEMINARSKI RAD UML modeliranje procedure upravljanja otpadom

 Katedra za logistiku i kvalitet   Predmet: Informacioni  Predmet: Informacioni sistemi za podrku logistici i kvalitetu    

Predmetni profesor: Prof. dr Beker Ivan

Student: Kuleevi Andrej 1738/I2 0

UVOD Unified Modeling Language ± UML Objedinjeni jezik za modelovanje ili UML (engl. Unified Modeling Language) je u polju softverskog inenjerstva standardni jezik za vizuelno prikazivanje objektnog modela. UML je opti jezik za modelovanje pomou kog se preko grafikih simbola pravi apstraktni model sistema poznat kao UML model. Zvanino je definisan od strane OMG grupe (Object Management Group) pomou MOF (Meta Object Facility ) meta-modela. Jedna od odlika UMLa kao i svih ostalih jezika definisanih uz pomo MOF-a je mogunost da se programeri vie posvete dizajnu i arhitekturi. Pomou odreenih alata, moe da se prevede u neki od standardnih programskih jezika. Modele stvaramo da bismo razumeli sistem koji treba da razvijamo. Model sistema treba to verodostojnije da prikae realni sistem koji je predmet modelovanja, u smislu, slike stanja i ponaanja. Blokovi izgradnje UML-a: 

Opta sredstva ±

1. Prikaz strukture sistema (statika sistema ) 2. Opis ponaanja sistema (dinamika sistema)



Relacije - Sastavne celine realnog sistema kojeg modelujemo su nekoj

v ezi

(relacije

spadaju u v eze). Tipovi relacija: - zavisnost - generalizacija - asocijacija 

Dijagrami, dijagramska notacija - Dijagram korisnikih funkcija (Use case ) - Dijagram klasa (Class) - Dijagram saradnje (Collaboration) - Dijagram sekvenci (Sequence )

Ovo nisu jedini, odnosno postoje i drugi tipovi (stanja - automati stanja, objektni, aktivnosti, komponenti, rasporeenosti).

1

 Dijagram korisnikih funkcija (Use case diagram ) Dijagram korisnikih funkcija je dijagram koji prikazuje skup korisnikih funkcija, njihovih izvoaa i relacije. Koriste se za modelovanje statistikog prikaza korisnikih funkcija sistema. 

Definisanje granica sistema, prikaz izvoaa unutar i van sistema i njihova interakcija sa sistemom (uloge),



Definisanje ponaanja sistema (ta sistem treba da radi, sa take gledita izvan sistema (nezavisno od toga kako to treba da radi )).

Tema ovog projekta je ÄUpravljanje otpadom³, pa se stoga i dole prikazan dijagram i njegovo objanjenje odnose na pomenutu temu.

Radnik

Uklanjanje otpada

Tr ansport otpada

Klasir a nje t ada  

Tr etir a nje otpada

Skladitenje otpada

¡ 

Upr a vljanje tpadom  

Kr eir a nje li ste otpadnog mater i jala

Menader 

2

Funkcija

Opis Kr ei ra   nje liste otpadnog mate r ijala je funkcija u

kojoj se k re   i ra   i/ili aur ir a   dokument od st ra   ne r ukovodstva a u skladu sa zakonom o otpadu i  Kr ei ra   nje liste otpadnog mate r ijala

zakonom o sr edini, gde je p r opisano koji otpad   pr ipada opasnom, a koji obinom otpadu. Po r ed  ovoga, pr opisan je i nain na koji se postupa sa svim v rs   tama otpada. K lasi ra   nje

K lasi ra   nje

otpada

r adnik

otpada je funkcija u kojoj je zaduen

duan da r azlikuje obian otpad od opasnog 

i sa njima da postupa na nain p r opisan Listom otpadnog mate r ijala. Upr avljanje otpadom je funkcija koja, u skladu sa Listom otpadnog mate r ijala i u skladu sa funkcijom

Upr avljanje otpadom

klasi ra   nja otpada, v r i sve pr ipr eme i poslove koji  vode ka efektivnom i efikasnom p r ocesui ra   nju otpada. Uklanjanje otpada je pod-funkcija funkcije

Uklanjanje otpada

upr avljanja otpadom koja u skladu sa zakonom i  Listom otpadnog mate r ijala v r i sve poslove vezane za uklanjanje otpada. T ra   nspor t otpada je pod-funkcija funkcije

T ra   nspor t otpada

upr avljanja otpadom koja u skladu sa zakonom i  Listom otpadnog mate r ijala v r i sve poslove vezane za t ra   nspor t otpada. T re   ti ra   nje otpada je pod-funkcija funkcije

T re   ti ra   nje otpada

upr avljanja otpadom koja u skladu sa zakonom i  Listom otpadnog mate r ijala v r i sve poslove vezane za t re   ti ra   nje otpada. Skladi t  enje otpada je je pod-funkcija funkcije

Skladi t  enje otpada

upr avljanja otpadom koja u skladu sa zakonom i  Listom otpadnog mate r ijala v r i sve poslove vezane za skladi t  enje otpada.

Tabela 1 3

Relacije izmeu funkcija:

Opis K lasi ra   nje otpada je u ovoj  r elaciji zavisna funkcija

Kr ei ra   nja

liste otpadnog mate r ijala i K lasi ra   nje otpada

 jer  se u Listi otpadnog mate r ijala utv r uje koji  otpad spada u opasan a koji u obian a od toga   nja otpada. zavisi r ad funkcije klasi ra

Upr avljanje otpadom je u ovoj  r elaciji zavisna Kr ei ra   nja

liste otpadnog mate r ijala i Upr avljanja otpadom

funkcija jer  se u Listi otpadnog mate r ijala utv r uje nain postupanja sa opasnim i obinim otpadom a od toga zavisi r ad funkcije upr avljanja otpadom. Upr avljanje otpadom je u ovoj  r elaciji zavisna

K lasi ra   nja

otpada i Upr avljanja otpadom

funkcija jer  r ad funkcije klasi ra   nja otpada r ezultuje r azdvajanjem opasnog od obinog otpada,  to

je

 pr eduslov za r ad funkcije up r avljanje otpadom. Uklanjanje otpada je zavisna podfunkcija funkcije Upr avljanja otpadom i Uklanjanja otpada

upr avljanja otpadom je r  se za svaki otpad ko r isti  funkcija upr avljanje otpadom a ne mo r a svaki  otpad da se uklanja. T ra   nspor t otpada je zavisna podfunkcija funkcije

Upr avljanja otpadom i T ra   nspor ta otpada

upr avljanja otpadom je r  se za svaki otpad ko r isti  funkcija upr avljanje otpadom a ne mo r a svaki  otpad da se t r anspor tuje. T re   ti ra   nje otpada je zavisna podfunkcija funkcije

Upr avljanja otpadom i T re   ti ra   nja otpada

upr avljanja otpadom je r  se za svaki otpad ko r isti  funkcija upr avljanje otpadom a ne mo r a svaki  otpad da se t r eti ra   . Skladi t  enje otpada je zavisna podfunkcija funkcije

Upr avljanja otpadom i Skladi t  enje otpada

upr avljanja otpadom je r  se za svaki otpad ko r isti  funkcija upr avljanje otpadom a ne mo r a svaki  otpad da se skladi t  i.

Tabela 2

( Tabela 1 pr ikazuje kor isnike funkcije sa njihovim opisom, a Tabela 2 pr ikazuje r elacije izme u kor isnikih funkcija sa opisom tih r elacija) 4

POSTUPAK 

Upravljanje otpadom predstavlja proces kod kog se otpad, nastao kao posledica proizvodnje ili na neki drugi nain, klasifikuje i u zavisnosti od klasifikacije dalje uklanja, transportuje, tretira ili skladiti. Klasiranje otpada direktno zavisi od tzv. liste otpadnog materijala koju kreira rukovodstvo, a u skladu sa Zakonom o otpadu i sa Zakonom o sredini. U listi otpadnog materijala je definisano koji otpad spada u obian, a koji u opasan otpad. Pored ovoga, u listi otpadnog materijala je definisano i na koji nain se odreeni otpad tretira, skladiti, transportuje ili uklanja. Zaduen radnik je duan da razlikuje opasan otpad od obinog i da sa njima postupa na nain propisan lisom otpadnog materijala. Situacije u kojima se rukovanje opasnim otpadom ne obavlja na nain predvien listom otpadnog materijala smatraju se vanrednom situacijom. Situacije u kojima se rukovanje obinim otpadom ne obavlja na nain propisan listom otpadnog materijala smatraju se povredom radne discipline.

 Dijagram klasa (Class diagram ) Dijagram klasa prikazuje skup klasa i njihove relacije. Slui za modelovanje statikog prikaza sistema. Ovaj dijagram je veoma vaan prikaz strukture ili konstrukcije sistema. ¦ 

ip otpada

id ipotpada nazivtipotpada

in t String

¦ 

£ 

£ 

1..1 ¢ 

¦ 

ip ransporta ¦ 

id iptransporta nazivtransporta

£ 

Otpad

in t String

¦ 

£ 

..*

idOtpada nazivotpada

£ 

£ 

in t String 1..*

1..* 1..1

¦ 

£ 

¢ 

¢ 

..*

ransport

id ransport rutatransporta

¢ 

¦ 

in t String

¦ 

£ 

1..*

..*

¢ 

£ 

..*

¢ 

retiranje

id retiranja nazivtretiranja ¦ 

£ 

1..* ..*

¢ 

..*

Skladi tenje § 

in t String

idSkladi te nazivskladi ta § 

£ 

§ 

£ 

¥ 

in t in t

£ 

¥ 

£ 

klanjanje

id klanjanje nainuklanjanja

in t in t

..* 1..*

Dispe erska slu a ¨ 

idDispeerskaslu a nazivdispeera ¨ 

£ 

£ 

in t String

5

Naziv klase

Atributi

Opis  je identifikuju i at ri but koji t re   ba da

ID otpad sa v re   dno u integer  Otpad 

ima jedinstvenu celobr ojnu v re   dnost  r adi lak e   g pr a enja

i aur ir a   nja u

sistemu kompanije. Naziv otpada sa v re   dno u st ri  ng 

 je pr ost at ri but tipa ime koji moe da bude: ili Äopasan³ ili Äobian³   je identifikuju i at ri but koji t re   ba da

Tip otpada

Id tip otpada sa v re   dno u integer 

ima jedinstvenu celobr ojnu v re   dnost  r adi lak e   g pr a enja

i aur ir a   nja u

sistemu kompanije. naziv tip otpada sa v re   dno u st ri ng

je pr ost at ri but tipa ime (npr . papi r )   je identifikuju i at ri but koji t re   ba da

ID t ra   nspor t sa v re   dno u integer 

  dnost  ima jedinstvenu celobr ojnu v re r adi lak e   g pr a enja

i aur ir a   nja u

sistemu kompanije.

T ra   nspor t 

Je sloen at ri but koji govor i o Ruta t ra   nspor ta sa v re   dno u st ri  ng 

lokacijama k ro   z koje konk re   tna t ra   nspor tna r uta t re   ba da pr o e.  je identifikuju i at ri but koji t re   ba da

ID tip t ra   nspor ta sa v re   dno u integer 

ima jedinstvenu celobr ojnu v re   dnost  r adi lak e   g pr a enja

  nja u i aur ir a

sistemu kompanije.

Tip t ra   nspor ta

 je sloen at ri but koji govor i o tome Naziv t ra   nspor ta sa v re   dno u st ri  ng 

da li je r e o d ru   mskom, eleznikom, r enom, pomor skom ili  vazdu nom t ra   nspor tu.  je identifikuju i at ri but koji t re   ba da

ID dispeer ska sluba sa v re   dno u Dispeer ska sluba

integer 

ima jedinstvenu celobr ojnu v re   dnost  r adi lak e   g pr a enja

  nja u i aur ir a

sistemu kompanije. Naziv dispeer a sa v re   dno u st ri  ng 

 je pr ost at ri but tipa ime i pr ezime konk re   tnog dispeer a.

Tabela 3

6

Naziv klase

Atr ibuti

Opis  je identifikuju  i at ri but koji t re   ba

ID t re   ti  ra   nje sa v re   dno u integer 

da ima jedinstvenu celob r ojnu v re   dnost  r adi lak e   g pr a enja i  aur ir a   nja u sistemu kompanije.

T re   ti ra   nje Naziv t re   ti ra   nja sa v re   dno u st ri  ng 

 je sloen at ri but koji govor i o nazivu konk re   tnog t re   ti ra   nja otpada (npr . Reciklaa)  je identifikuju  i at ri but koji t re   ba

ID skladi t  enje sa v re   dno u

da ima jedinstvenu celob r ojnu

integer 

v re   dnost  r adi lak e   g pr a enja i  aur ir a   nja u sistemu kompanije.

Skladi t  enje Naziv skladi t  a sa v re   dno u st ri  ng 

 je pr ost at ri but tipa ime koji  govor i o nazivu konk re   tnog  skladi t  a.  je identifikuju  i at ri but koji t re   ba

ID uklanjanje sa v re   dno u

da ima jedinstvenu celob r ojnu

integer 

v re   dnost  r adi lak e   g pr a enja i  aur ir a   nja u sistemu kompanije.

Uklanjanje

 je sloen at ri but koji govor i o Naziv uklanjanja sa v re   dno u

nazivu konk re   tnog naina

st ri  ng 

uklanjanja otpada (np r . Uklanjanje bager om)

Tabela 3

( Tabela 3 pr ikazuje nazive klasa sa at ri  butima i odgovar aju im opisom, dok Tabela 4 pr ikazuje r elacije izme u

klasa sa odgovar aju im opisom)

7

R elacije

izmeu klasa:

Tip relacije:

Opis: Otpad moe da pr ipada jednom i 

samo jednom tipu otpada, dok tip Otpad i Tip otpada

º··* ¹··¹

otpada moe da pr ipada nijednoj a moe da pr ipada i vi e   pojava otpada. Otpad moe da se NE t ra   nspor tuje

Otpad

  nspor t  i T ra

1

··* º··*

a

moe da se t ra   nspor tuje vi e   puta, dok je pojavi t ra   nspor t pot re   bna bar  1 ili vi e   jedinica otpada. T ra   nspor t moe da pr ipada jednom i 

T ra   nspor t i Tip t ra   nspor ta

º··* ¹··¹

samo jednom tipu t ra   nspor ta, dok tip transporta moe da pripada nijednoj ili vie pojava transporta. T ra   nspor t moe da pr ipada jednoj i  samo jednoj klasi dispeer ske

T ra   nspor t i Dispeer ska sluba

º··* ¹··¹

slube, dok dispeer ska sluba moe da bude pr id ru   ena nijednoj a moe da bude pr id ru   ena i vi e    pojava t ra   nspor ta. Otpad moe da se NE t re   tit ra  

Otpad i T re   ti  r anje

1

··* º··*

a

  ti ra   vi e   puta, dok je moe da se t re

 pojavi t re   ti ra   nje pot re   bna bar  1 ili  vi e   jedinica otpada. Otpad moe da se NE skladi t  i a

Otpad i Skladi t  enje

1

··* º··*

moe da se skladi t  i vi e   puta, dok   je pojavi skladi t  enje pot re   bna bar  1 ili vi e   jedinica otpada. Otpad moe da se NE uklanja a

Otpad i

Uklanjanje

1

··* º··*

  puta, dok je moe da se uklanja vi e

 pojavi uklanjanje pot r ebna bar  1 ili  vi e   jedinica otpada.

Tabela 4

8

 Scenario: CILJ 

Evidentirati tane, pouzdane podatke o otpadu, podatke neophodne za utvrivanje procesa upravljanja otpadom. Osim ovoga, cilj je i definisati aktivnosti i odgovornosti izvrilaca pri sakupljanju, uklanjanju, transportovanju i skladitenju otpadnog materijala.

PREDUSLOVI 

postojanje liste otpadnog materijala



poznavanje svih bitnih informacija, kako bi se razlikovao tip otpada



tano definisan proces upravljanje otpadom



tano predviena procedura za upravljanje bilo kojim vrstom otpada u skladu sa zakonskom regulativom

POSTUSLOVI 

mogunost implementiranja novih zakonskih i proizvodnih zahteva

 Dijagram saradnje (Collaboration diagram ) Predstavlja ponaanje koje obuhvata skup poruka koje se razmenjuju u skupu objekata, u okviru nekog konteksta (scenario realizacije procesa ), da bi se postiglo odreeno upravljanje sistemom (svrha). 

Poruka -nain komunikacije izmeu objekata, kojom se prenosi informacija upravljanja

(oekuje se pobuda od strane objekta koji prima poruku ). Postoji tano definisan (numerisan) redosled slanja poruka izmeu objekata. Redosled slanja poruka je sekvencijalan a slanje poruka se moe realizovati par alelno u vremenu. Tipovi poruka mogu biti predefinisani:  Call 

Retur n



Send

 Cr eate 

Destory 9

.

 

nformacija primlj na

 

© 

 

 

ransport

% 

$ 

isp

rs a slu  



"

 

& 

 

a

diti slo odno o a a otr  an transport otpada do s ladi ta  

 

 



 

5

tpad j

 

 

S ladi t nj  

 

 

 

otpada

5.

 

© 

 

.

 

© 

 





 

 

 

! 

 

" 

 

3

nformacija priml j na  

sti ao u s ladi t



 



© 



 

 

© 

osi otpad u s ladi t

3.

 

 

# 

 

 

 

© 

 

nformacija primlj na  

 

 

 

 

   

tpad

nformacija primlj na  

' 

4.

4

 

© 

 

 

$ 

o a  

" 

nformacija primlj na  

ola im sa otpadom  

Na ovom dijagramu saradnje prikazao sam jedan uproen deo teme upravljanje otpadom, transport. Iz ovog dijagrama se vidi da kada je re o transportu saradnja se vri izmeu otpada, skladitenje otpada, dispeerske slube i vozaa. Radi preglednijeg opisa, isti e se vriti po brojevima poruka. 

1. Saradnja poinje tako to otpad alje informacije transportu da je odreena koliina

otpada spremna za transport u skladite. 

1.1. Transport prima informacije



2. Poto je poruka primljena, transport poziva dispeersku slubu da obezbedi

slobodnog vozaa za transport otpada. 

2.1. Dispeerska sluba prima informacije.



3. Poto je poruka primljena, dispeerska sluba daje nalog vozau da pokupi otpad i da

ga odnese u skladite. 

3.1. Voza prima informacije.



4. Voza javlja skladitu da je sve u redu i da dolazi sa otpadom.



4.1. Skladitenje otpada prima poruku.



5.



5.1. Klasa

Skladitenje otpada alje poruku klasi otpad da je materijal stigao u skladite. otpad prima informaciju.

10

 Dijagram sekvenci (Sequence diagram ) Dijagram sekvence je dijagram interakcije, koji istie vr emenski r edosled slanja poruka u skupu objekata; za razliku od dijagrama saradnje, koji istie strukturnu organizaciju objekata koji alju i primaju poruke.

Otpad

( 

Potreban transport otpa da do skladita

( 

Voza 4 

ransport

. Informacija primljena ( 

) 

Obezbediti slobodnog

) 

0 

ozaa Dispeerska slub a

. Informacija primljena ( 

Nosi otpad u skladite

1 

1 

. Informacija primljena ( 

2 

Dolazim sa otpadom

2 

Skladitenje otpada

. Informacija primljena ( 

Otpad je stigao u skladite

3 

3 

. Informacija primljena ( 

11