Sećanje Na Ljubav

Sećanje na ljubav

1. poglavlje

V

eliki brod bezbrižno se ljuljuškao na talasima Egejskog mora. Leksi Denton se protegnula u krevetu pričvršćenom za zid skučene kabine. Susedni krevet bio je prazan, što je značilo da je Šejn već ustao. Izležavala se još nekoliko trenutaka pripremajući se za novi radni dan. Čekalo ju je mnogo posla i zato je odlučila da ustane. U malom kupatilu tuširala se nešto duže da bi opustila napete mišiće koristeći to što je na brodu još uvek vladao prividni mir. Bacila je pogled na svoju figuru u velikom ogledalu pričvršćenom za vrata kupatila dok je pokušavala da ukroti nemirnu kosu. Još uvek je imala devojački stas s blago naglašenom muskulaturom, što je bila posledica stalne fizičke aktivnosti, plivanja i povremenih odlazaka u teretanu. Počela je da utrljava mleko za telo još uvek se kritički odmeravajući. Visoka i vitka, u dvadeset devetoj godini imala je figuru na kojoj bi joj većina žena pozavidela, čak i one mnogo mlađe od nje. Grudi su joj bile čvrste i bujne, struk uzan, kukovi obli a duge noge savršeno izvajane. Na nežnom licu pravilnih crta dominirale su krupne zelene oči i pune usne. Kratko ošišana riđeplava kosa s krupnim, prirodnim loknama nemirno joj je, u pramenovima, padala na čelo. Šta god uradila, svoju kosu nije mogla da ukroti a sasvim kratke, muške frizure nije volela dok bi joj duga kosa oduzimala previše vremena. Učinila je poslednji pokušaj da dovede kosu u red i konačno je odustala. Čim je izašla na palubu, zadovoljno uzdahnuvši, okrenula je lice prema jutarnjem suncu i nekoliko trenutaka uživala u njegovim toplim zracima. Oko nje je vladala velika užurbanost jer se boravak ekipe bližio kraju i svi su želeli da urade što više pre nego što podignu sidro i vrate se u luku. Ronioci su proveravali opremu pre nego što zarone, nijedan od njih nije smeo da ide sam pod vodu i to je bilo pravilo kojeg su se svi pridržavali. Leksi je zakopčala ronilačko odelo, stavila je masku i zatim povukla vazduh prvo iz jedne boce s kiseonikom a onda i iz druge. Klimnula je glavom čime

2 Sećanje na ljubav

je dala znak da je sve u redu pre nego što se prebacila preko palube i zaronila. Moćni reflektori osvetljavali su arheološku iskopinu na gotovo sto metara dubine. Dvojica ronilaca klečali su na morskom dnu i, koristeći vazdušni most - veliku cev s vazduhom pod niskim pritiskom - usisavali su pesak koji je prekrivao lokalitet. Leksi je otplivala do očišćenog dela lokaliteta, gde su njene kolege već radile i započela je spor i mukotrpan posao oslobađanja nalaza. S velikom pažnjom pretraživala je morsko dno i svaki predmet, obeležen, sklanjala u posebnu korpu pričvršćenu za konopac, koju će kasnije mehanizam izvući na palubu. Kada je konačno izronila, dočekalo ju je namršteno lice kolege i dugogodišnjeg prijatelja Nestora Stefanosa. Naviknuta na njegov zaštitnički odnos, mirno je . počela da skida ronilačko odelo čekajući njegovu kritiku. - Opet si se zadržala duže nego što je trebalo - ljutito je rekao. - Imam dovoljno iskustva da znam koliko mogu da ostanem - odgovorila mu je uz osmeh. - Jednom će ti ta tvoja samouverenost doći glave - odmahnuo je glavom. - Sasvim moguće - slegnula je ramenima. - Ali do tog dana ima vremena. - Nema potrebe da se preopterećuješ - dodao je prihvatajući bocu s kiseonikom. - Ima toliko nalaza da narednih deset godina ne moramo da brinemo za posao. - Uživam u ovome, Nestore - odgovorila je opet se osmehnuvši. - Otkad znam za sebe, ronim i ponekad mi se čini da sam prvo naučila da plivam pa tek onda da hodam. - Kada si ti u pitanju, sve je moguće - konačno se nasmejao. - Gde je Šejn? - počela je da se osvrće oko sebe tražeći svog sina. - Džek ga uči da upravlja “Delfinom” - Nestor pokaza glavom na malu podmornicu na prednjoj palubi broda. - Samo mi je još to nedostajalo - promrmljala je duboko uzdahnuvši. Mala podmornica “Delfin” bila je najnovije čudo tehnike i u nju je moglo da se smesti dvoje ljudi. Opremljena najsavremenijim aparatima, reflektorima i kamerama, korišćena je za određivanje tačnog mesta za istraživanje pre nego što se spuste ronioci. 3 Sećanje na ljubav

Leksi je ušla kroz otvor na vrhu podmornice i, ne rekavši ni reč, sela je gledajući svog šestogodišnjeg sina. Šejn je pažljivo slušao starijeg čoveka koji mu je objašnjavao funkciju instrumenata na kontrolnoj tabli, koji pokazuju brzinu, pravac i dubinu, temperaturu, pritisak. S ljubavlju je gledala njegovu gustu, crnu, kovrdžavu kosu koju je nasledio od oca i sjajne zelene oči poput njenih. Od oca je nasledio i rupice na obrazima, koje su bile naročito izražene kada se smejao i sve više je ličio na oca. I protiv njene volje lik visokog, zgodnog muškarca pojavio joj se pred očima i preplavila su je sećanja. Pre skoro sedam godina otišla je sa ocem na odmor u La Pahu, gradić u meksičkom delu Kalifornijskog zaliva. Stiv Denton, strasni ronilac, izabrao je baš taj gradić zbog podvodnog ribolova, po čemu je bio poznat. I posle toliko godina Leksi je još uvek pamtila sve pojedinosti prvog susreta sa Sebastijanom Savarom. Visok i vitak, izdvajao se u povećem društvu koje je jedne večeri došlo na plažu u maloj zaklonjenoj uvali. Kao opčinjena, slušala je njegov zvonki smeh i duboki, baršunasti glas. Kada su im se pogledi sreli, njeno srce je poskočilo a puls se ubrzao zbog osmeha koji joj je uputio. Njegove kao oniks crne oči sijale su čudnim sjajem dok joj je prilazio krećući se sigurnim, samouverenim korakom. Od tog upornog pogleda Leksi se osećala kao životinjica uhvaćena u zamku ali mu je ipak uzvratila osmeh. Naredni dani prošli su joj kao u snu, a gospodar tog sna bio je Sebastijano. Ali svaki san jednom se mora završiti, a buđenje nije uvek prijatno. Veče uoči njenog odlaska Sebastijano ju je poveo na zabavu koju je njegov otac organizovao u njihovoj raskošnoj kući. Naviknuta na otvorene i neiskvarene ljude, kakva je i sama bila, Leksi se nije snašla a okupljeni su počeli da se šale na njen račun. Sebastijano je sve to posmatrao, videlo se da ga zabavlja, i nije joj priskočio u pomoć iako ga je pogledom preklinjala da je zaštiti od uvredljivih komentara. Povređena, osećajući se izdanom, okrenula se i otišla, a on nije pokušao da je zaustavi niti je pošao za njom. Sutradan je napustila La Pahu sa slikom pred očima, koja joj se urezala u sećanje i dugo ju je pratila: Sebastijano u društvu prelepe crnke, s podrugljivim osmehom na licu upućenim njoj. 4 Sećanje na ljubav

Po povratku kući svom snagom bacila se na učenje pa su obaveze na fakultetu donekle ublažile njen bol. Možda bi joj sve to bilo lakše da je imala majku kojoj bi mogla da se poveri, ali je njena majka umrla kada je Leksi bilo tek osam godina. A onda su počele jutarnje mučnine. Primetivši to, otac ju je odveo lekaru. Leksi nije mogla da prihvati činjenicu da je zatrudnela, međutim, posle pregleda nije više bilo sumnje u to. Otac je s njom obavio poduži razgovor i Leksi je morala da potisne ponos i da se vrati u La Pahu. Sebastijana nije videla, ali joj je njegov otac Miguel Savaro de Tiburon hladno rekao da ga njena trudnoća ne zanima i izbacio ju je iz kuće. Na sreću, njen otac pružio joj je svu podršku i ljubav koja joj je u tim osetljivim trenucima bila neophodna. A kada je prvi put u ruke uzela svog sina, Leksi je shvatila da je dobila novog gospodara svog sna iz kojeg se nikada neće probuditi. Uprkos obavezama oko dečaka koji je tražio njenu punu pažnju, uspela je da doktorira pa je sada bila jedan od vodećih stručnjaka za podvodnu arheologiju. Čim je Šejn dovoljno poodrastao, počela je da ga vodi sa sobom na lokacije širom sveta i dečak je postao nezaobilazni član njene ekipe. Naravno, o njemu su svi vodili računa. Uvek željen znanja, dosađivao je brojnim pitanjima svakome koga bi uspeo da uhvati, ali je svojim detinjim šarmom omekšavao i natvrđa srca. Leksi je mirne duše mogla da se koncentriše na posao jer je znala da njenog sina u svakom trenutku prati bar dva para budnih očiju. Morala je sebi da prizna da je, pored toga što nije želela da propusti nijedan trenutak njegovog odrastanja, počela da vodi sina sa sobom i zato da bi joj na neki način pružao zaštitu od muškaraca koji su je saletali na svakom koraku. Posle lošeg iskustva sa Sebastijanom, odbijala je udvaranje svih koji su pokušali da joj se približe. S jedne strane, nije želela da bude ponovo povređena, a s druge, nijedan od tih udvarača nije probudio u njoj tako jaka osećanja kao Šejnov otac. - Šta radite? - upitala je sina smešeći mu se. - Čika Džek kaže da će me spustiti dole u “Delfinu” pa ću te gledati kako radiš - Šejn ju je pogledao širom otvorenim očima. - Videćemo - rekla je neodređeno. 5 Sećanje na ljubav

- Ali mama... - Ako budeš dobar - Leksi se nasmejala ugledavši sinovljev razočarani izraz lica. - Znaš da sam uvek dobar - uvređeno je nastavio dečak isprsivši se. - Da, znam - ponovo se nasmejala. - Pogotovo kad spavaš. - Dobar je on dečak, Leksi - ubacio se Džek. - Da je moj sin bio ovakav, lako bih ubedio ženu da mi rodi bar još jedno dete. - Hoćeš li da ti ga pozajmim dok je ne ubediš? - ponudila je u šali. - Primamljiva ponuda - glasno se nasmejao Džek. - Razmisliću o tome. - Kako to misliš da me pozajmiš? - Šejn je ljubopitljivo gledao čas u majku čas u Džeka. - Objasniću ti kasnije - Leksi je ustala. - Hajde, vreme je da ručamo. Ne znam za vas dvojicu, ali ja sam gladna. - Jesi li našla nešto lepo danas, mama? - upitao je dečak žureći za njom. - Jesam, videćeš kasnije kada nalaze izvučemo na palubu - Leksi duboko uzdahnu spremajući se za brojna Šejnova pitanja koja će uslediti. - Jesu li lepo očuvani kao oni koje si pronašla juče? - bilo je prvo. - Jesu - klimnula je glavom. - A zašto je to tako? - nastavio je dečak da zapitkuje hodajući uporedo s njom prema trpezariji. - Zato što je voda dole hladna i nema kiseonika koji bi s vremenom oštetio te predmete - strpljivo je odgovorila. - A zar pomeranje vode ne može da ih ošteti? - pogledao ju je zbunjeno. - Misliš na morske struje? - upitala je. - Da - klimnuo je glavom. - Može, ali sve što se nalazi na morskom dnu zaštićeno je od morskih struja - objasnila je polako. - Zašto? - hteo je da zna. - E, to ćeš morati da pitaš Henka - pokušala je da završi ispitivanje.


- Idem odmah da ga pitam, brzo ću se vratiti - potrčao je u unutrašnjost broda. - Polako! - doviknula je za njim odmahujući glavom.

Poslednji sunčevi zraci u smiraj dana probijali su se kroz velika dvokrilna staklena vrata obasjavajući prostoriju. Glomazan, starinski nameštaj u duborezu dominirao je tom tamnom prostorijom dok su police s knjigama pokrivale zidove od poda do plafona. Na sredini sobe stajao je ogroman sto od tamnog mahagonija, na kojem je postavljen kompjuter, a nasuprot njemu bile su dve fotelje. Prema bogato opremljenom baru u uglu uputio se visok muškarac koji je u tom trenutku ušao u sobu. Snažno, mišićavo telo ocrtavalo se ispod moderno krojenog tamnog odela, a njegove crne oči odavale su umor. Odvezao je kravatu i zajedno sa sakoom bacio ju je na najbližu fotelju. Napunio je čašu tekilom i popio ju je naiskap, a zatim je dolio još jednu. Krupnim koracima prišao je stolu pa se zavalio u stolicu s visokim naslonom, a čašu je spustio na sjajnu površinu stola okrećući je u rukama. Duboko je uzdahnuo provukavši duge prste kroz gustu crnu kosu koja je na zaliscima bila prošarana sedim vlasima. Polako je ustao, prišao staklenim vratima i širom ih otvorio. Zakoračio je na mali popločani trem udahnuvši svež večernji vazduh, i zagledao se u nepregledne vinograde koji su se prostirali svuda unaokolo. Spuštala se noć, a u sumraku je dug, tanak ožiljak, koji se pružao od leve slepoočnice do ugla usana, bio jasno vidljiv na njegovom tamnoputom licu. Ipak, taj beleg nije naudio privlačnosti tog muževnog lica, oštrih, pravilnih crta. Bila je to uspomena na saobraćajnu nesreću koju je Sebastijano Savaro doživeo pre više od šest godina i za koju je sam bio kriv. Mada je davno mogao da ga ukloni plastičnom operacijom, namerno je ostavio taj ožiljak da ga svakodnevno podseća na sopstvenu glupost i kukavičluk. U trideset osmoj godini bio je uspešan biznismen na čelu poslovne imperije koju je preuzeo od svog oca, a on pak od svog.


„Savaro” vina bila su poznata širom sveta, a on je čeličnom rukom upravljao svime, i proizvodnjom i distribucijom. Međutim, iako je odavao utisak zadovoljnog čoveka, samo je Sebastiano znao da je to privid vešto stvoren da bi zavarao ljude koji ga okružuju. Nijedna žena, kojih je bilo mnogo u njegovom životu, nije uspela da otopi led oko njegovog srca, koji je nastao onog trenutka kada je svojim ponašanjem oterao jedinu devojku do koje mu je bilo zaista stalo. Pogled njenih zelenih očiju ispunjenih suzama još uvek ga je proganjao u snovima. S njom je otkrio sasvim novi svet, nikada nije mislio da će mu jedna potpuno neiskusna devojka pružiti toliku sreću i zadovoljstvo. Bezbroj puta prokleo je sebe što je dozvolio da strah od gubitka slobode potisne sva nežna osećanja prema njoj. Kada se osvestio i shvatio koliko je pogrešio, bilo je kasno, Leksi Denton je zauvek nestala iz njegovog života. Setno se osmehnuo prisetivši se kako je pun nade okrenuo njen broj u San Francisku. Ledeni glas njenog oca rekao je da Leksi nije tu i da bi najbolje bilo da je zaboravi pošto ona više ne želi da ga vidi. Svoj bes i bol pokušao je da ublaži alkoholom i u trenutku ludosti odlučio da je ipak još jednom potraži. Seo je za volan svog sportskog automobila i... završio je u bolnici. Kada se osvestio u bolničkoj sobi, pomirio se sa sudbinom prihvatajući nesreću kao znak da je devojka zelenih očiju za njega zauvek izgubljena. Potpuno se oporavivši od nesreće, prepustio se raspusnom životu. Menjao je žene brže nego garderobu. Ništa nije shvatao ozbiljno osim porodičnog posla, a u Meksiku ga je pratio glas bogatog plejboja. Takav život počeo je da ga zamara pa se neprimetno povlačio iz društvenog života. Znao je da će jednoga dana morati da se oženi da bi obezbedio naslednika porodičnog imena, ali je svesno odlagao taj dan. Uspravio se i rukom protrljao ukočeni vrat pokušavajući da tako otera teskobu koja ga je pritiskala. Morao je da donese odluku i to uskoro, jer je posle očeve smrti pre dva dana ostao jedini Savaro. A odluku nije mogao da donese jer nijednu ženu koju je poznavao nije mogao da zamisli kao majku svog deteta, a u poslednje vreme je sve češće mislio na Leksi. Iz razmišljanja ga je trgnulo kucanje po vratima, pa se namrštio zbog čega je njegov ožiljak postao još vidljiviji.

- Uđi - rekao je ugledavši svog prijatelja iz detinjstva Huana Karlosa Fereru koji je bio i njegov advokat. 8 Sećanje na ljubav

- Imaš li malo vremena? - Huan je stajao pred vratima, spreman da ode, jer je dobro poznavao raspoloženja svog prijatelja. - Da li je važno? - nezadovoljstvo je još uvek bilo primetno na njegovom licu. - Radi se o testamentu tvog oca - objasnio je brzo. - Testament je napisan pre nekoliko godina, znam šta u njemu piše ljutito reče Sebastijano okrećući leđa prijatelju. - Taj na koji misliš više ne važi, jer je Miguel prošle nedelje sačinio novi testament - rekao je polako. - Molim?! Šta pokušavaš da mi kažeš, Huane? - zbunjeno je dao znak prijatelju da uđe i zatvori vrata. - Znači li ti nešto ime Leksi Denton? - upitao je čim je ušao. Sebastijano zapanjeno pogleda prijatelja kao da ga vidi prvi put u životu. Na pomen njenog imena, bolna sećanja ponovo su ga ošinula poput biča. Brzim korakom prišao je stolu i ispraznio čašu u jednom gutljaju pre nego što se opet uputio do bara da dolije novo piće. Osećao je da će mu samo alkohol pomoći da shvati ono što će čuti u narednim minutima. - Vidim da ti je ime poznato - Huan je posmatrao prijatelja kako pokušava da isprazni bocu u rekordnom roku. - U kakvoj je ona vezi s testamentom? - u Sebastijanovom pogledu primećivalo se izvinjenje kada je shvatio da viče. - Izvini, uhvatio si me nespremnog. Miguel je Leksi video samo jednom i to nakratko, pa mi je čudno to što ju je spomenuo u testamentu. - Nije je samo spomenuo, ostavio joj je polovinu svega - rekao je Huan obazrivo. - Polovinu? - na Sebastijanovom licu pojavila se neverica. - Zašto? - To ne znam - slegnuo je ramenima - verovatno je sve objasnio u pismima. Jedno je adresirano na tebe, a drugo na nju. - Ne znam gde je ona sada - promrmljao je zbunjeno - ali mislim da još uvek živi u San Francisku. - Malopre sam razgovarao s njenim ocem i on kaže da je u Grčkoj, na nekim arheološkim lokalitetima - dodao je zamišljeno.


- Znači, ostvarila je svoj san - tiho reče Sebastijano zagledavši se u čašu u svojoj ruci. - Da li je ona dobro? - Hteo sam prvo da razgovaram s tobom pa tek onda da je pozovem Huan ljubopitljivo pogleda prijatelja. - Ne smeta ti činjenica da je njoj Miguel ostavio ono što je trebalo da bude tvoje? - Huane, dao bih sve što imam, i više od toga, samo za mogućnost da je još jednom vidim i ispravim grešku iz prošlosti - rekao je iskreno. - Znači, tu ipak ima nečega? - Mene što se tiče, ima, a zašto joj je Miguel ostavio polovinu mog nasledstva, to ne znam - promrmljao je zamišljeno. - Ali ću uskoro saznati, ne zvao se ja Sebastijano Savaro!


2. poglavlje

V

elike neonske sijalice osvetljavale su skladište, kako su arheolozi nazivali veliku prostoriju u potpalublju istraživačkog broda, i zujale su stvarajući metalni zvuk. Šejn je sedeo u uglu crtajući, dok su Leksi i Nestor razvrstavali i pakovali nalaze koji su uredno složeni ležali na dugim stolovima. Leksi i Nestor upoznali su se pre pet godina na iskopavanjima u Egiptu, na kojima su zajedno učestvovali. I pored toga što su poticali iz različitih kultura, društvenih slojeva i s različitih kontinenata, njih dvoje su odmah pronašli zajednički jezik i postali nerazdvojni prijatelji. Leksi se pored tog visokog, tamnoputog i snažnog Grka, koji se prema njoj od prvog trenutka odnosio zaštitnički, osećala sigurno jer ju je poput starijeg brata štitio na svakom koraku, a Šejnu je često bio zamena za oca. U trenutku kada je u drveni sanduk pažljivo spuštala veliku amforu koju je prethodno obezbedila za transport, zazvonio joj je mobilni telefon. - Javi se, molim te - dobacila mu je preko ramena. - Sigurno je tata. - Halo? - Nestor se zbunjeno namrštio pruživši joj telefon. - Nije Stiv, traži te neki advokat. - Leksi Denton? - duboki muški glas sa španskim naglaskom oglasio se s druge strane. - Da, ja sam - odgovorila je mršteći se. - Ja sam advokat Huan Karlos Ferera i zovem vas povodom nasledstva koje vam je ostavio Miguel Savaro - objasnio je ljubaznim glasom. Leksi je istog trenutka prebledela i počela da se guši, činilo joj se da se prostorija smanjuje i da će se svakog trenutka obrušiti na nju. Dok se borila da udahne vazduh, tlo je počelo da joj izmiče pod nogama. Pala bi da je Nestor nije uhvatio. Poslednjom snagom volje, oslanjajući se na Nestora, trudila se da se usredsredi na ono što joj je čovek s druge strane telefonske linije govorio. Pomisao na to da će možda ponovo videti Sebastijana izazvala je u njoj talas panike i dok se borila da ga savlada, pogled joj je počivao na sinu. Kada 11 Sećanje na ljubav

je čula da joj čovek objašnjava da mora da dođe u Meksiko na otvaranje testamenta, počela je nesvesno da odmahuje glavom. - Ne dolazi u obzir! - trudila se da joj glas zvuči odlučno. - Ništa ne želim od tog čoveka. - Ipak vam je ostavio... - Unapred se odričem svega! - prekinula ga je odlučno. - Bez obzira na to, morate prisustvovati otvaranju testamenta zbog drugih naslednika - insistirao je Huan. - Poslaću vam napismeno da se odričem svega, ali neću doći - počela je da odmahuje glavom. - Nije to tako jednostavno, senjorita... - Huan je naglo zaćutao kada je čuo Nestorov glas. - Ovde Nestor Stefanos - ljutito se javio Leksin zaštitnik uzevši telefon iz njene drhtave ruke. - Leksi je uznemirena i, verujte, to mi se nimalo ne dopada, gospodine. Javiće vam se moj advokat na broj s kojeg ste pozvali. Potom je prekinuo vezu i pomogao Leksi da sedne gledajući zabrinuto njeno bledo lice. Kada se uverio da se neće onesvestiti i da je počela da dolazi sebi, žurnim korakom izašao je iz prostorije. Vratio se posle nekoliko minuta noseći u ruci punu čašu viskija i naterao ju je da popije sve, ignorišući njene glasne proteste. - Kako se osećaš? Bleda si, jesi li dobro? - kada je klimnula glavom, čučnuo je ispred nje i zagledao joj se u oči. - Pričaj. - Ne sada, večeras, kada Šejn zaspi - krišom je pogledala sina. - Znači, to je u nekakvoj vezi s njim? - promrmljao je zamišljeno. - Možeš li da nastaviš da radiš? - Moram - naterala je sebe da se osmehne. - Jedino tako ću se smiriti. S teškim uzdahom ustala je i nastavila da pakuje pronađene predmete, sve vreme pod budnim Nestorovim pogledom. Kada je te noći saslušao njenu priču, toliko je pobesneo da je bio spreman da istog trenutka odleti u Meksiko i obračuna se sa čovekom zbog koga je Leksi toliko patila. Čim se malo smirio, pozvao je svog advokata zamolivši ga da, ako je to ikako moguće, dogovori Leksin izostanak na sastanku povodom čitanja testamenta.


Sebastijano je nervozno šetao po svom stanu u Meksiko Sitiju očekujući da Huan dođe. Pomisao na to da će možda ponovo videti Leksi bila je dovoljna da ga uznemiri. Čim se njegov prijatelj pojavio, uveo ga je u dnevnu sobu i, iščekujući odgovor na nepostavljeno pitanje, zagledao mu se u oči. - Dakle? - pružio je Huanu čašu punu viskija. - Ne želi da dođe, unapred se odriče svega - Huan je odmahivao glavom u neverici. - To sam i očekivao - osmehnuo se Sebastijano. - A očekivao sam i da te pošalje dođavola. - Ona nije, ali jeste muškarac koji se javio posle nje - tiho se nasmejao advokat. - Njen muž? - upitao je napeto. - Ne znam - Huan je slegnuo ramenima. - Ime mu je Nestor Stefanos. Saznaćemo ko je on kada mi se javi njegov advokat. - Slušaj, Huane - Sebastijano ga ozbiljno pogleda - kako znaš i umeš, dovedi je ovamo. Smisli nešto, laži ako treba, samo je nagovori da dođe. - Mnogo tražiš od mene - advokat ga je iskosa pogledao. - Ne tražim, molim te. U stvari - duboko je uzdahnuo - preklinjem te. Ti si najbolji advokat u Meksiku. - Videćemo da li će to nešto vredeti - rekao je ustajući. Sebastijano je zamišljeno gledao u vrata koja je Huan zatvorio za sobom. Ovo mora uspeti, jednostavno mora, pomislio je. Ne sme propustiti šansu da je vrati u svoj život, pa ma koliko ga to koštalo. Zavešće je ponovo vezati uza se, ona i nijedna druga biće majka njegovog deteta. Probleme na koje bude nailazio rešavaće jedan po jedan, a ako se u međuvremenu udala... Pa i to će se nekako rešiti.

Pogled na nepregledna prostranstva vinograda sa obeju strana auto-puta vratio je Leksi u stvarnost i ona je shvatila da je blizu La Pahe. Zadubljena u svoje zbrkane misli, nije primetila da se već satima nije zaustavila da odmori. 13 Sećanje na ljubav

Odlučila je da na put krene svojim automobilom da bi imala vremena da se psihički pripremi za susret sa Sebastijanom Savarom. Glava ju je bolela, oči su je pekle, a odeća joj je bila mokra od znoja jer je, iako je bio kraj avgusta, dan bio izuzetno vruć. Taj Huan Karlos Ferera zaista je bio ubedljiv, pomislila je setivši se njihovog ponovnog razgovora. Pravi je Meksikanac, zvao ju je poslom i usput zavodio dok je objašnjavao da je uslov za otvaranje testamenta njeno prisustvo... Pola sata kasnije s leve strane puta ugledala je visoku kamenu ogradu pa je naglo skrenula svesno birajući duži put do kuće porodice Savaro, koji je vodio kroz njihove vinograde i pored vinarije. Prošla je kroz masivnu gvozdenu kapiju na kojoj je krupnim slovima bilo ispisano „Savaro vinska industrija" i nastavila da vozi putem koji se postepeno uspinjao. Duboko je uzdahnula pokušavajući da potisne teskobu koju je osećala zbog činjenice da će se uskoro naći u kući za koju je vežu samo ružne uspomene. Kada je izašla iza poslednje krivine, zastao joj je dah, ovog puta od veličanstvenog prizora koji je ugledala. Pred njom se u nedogled prostiralo čuveno Kortesovo more, kako su stanovnici Meksika nazivali vode svog dela Kalifornijskog zaliva. Tanka linija horizonta jedva je bila vidljiva u daljini, a jato galebova se, u ponirućem letu, spuštalo prema morskoj površini tražeći popodnevni obrok. Leksi nije mogla da odoli iskušenju, pa se parkirala pored puta i, u trku zbacujući odeću sa sebe, uletela je u kristalno čistu vodu. Prepustila se nežnom milovanju talasa, nesvesna protoka vremena. Trgnula se kada je shvatila da će sunce uskoro početi da zalazi. Ovo mi je zaista bilo neophodno, pomislila je dok je izvlačila čistu bluzu iz male putne torbe. Pokušala je da dovede kosu u red koristeći retrovizor kao ogledalo, ali je ubrzo odustala i ponovo se koncentrisala na vožnju. Uskoro je počela da smanjuje brzinu jer se približila niskom zidu od crvene opeke iznad kojeg su se pružale bogate krošnje bugenvilija posute jarkocrvenim cvetovima. Zid je sa triju strana opasivao veliku kuću, zapravo tipičnu hacijendu, a četvrta strana bila je okrenuta moru. Između kuće i morskog plavetnila bio je veliki popločani plato s bazenom, udobnim ležaljkama i pletenom garniturom za sedenje, koju je od sunca štitio četvrtasti suncobran. Leksi je polako uvezla automobil kroz otvorenu kapiju uputivši se širokom stazom, posutom sitnim šljunkom, prema ulazu u kuću. S obeju strana staze


bila je lepo negovana bašta puna raznobojnog cveća koje je širilo opojan miris, zatim ukrasnih žbunova i niskog dekorativnog rastinja. Zaustavila se ispred velikog trema oivičenog lukovima, koji se protezao celim pročeljem kuće stvarajući prijatnu hladovinu u prostorijama koje su bile na toj strani. Leksi je izašla iz automobila ugledavši visoku, stariju ženu u jednostavnoj crnoj haljini, kose podignute u punđu, koja je upravo izašla na trem. - Senjorita Denton? - ženin glas bio je piskav. - Da - dobacila je preko ramena podižući putnu torbu sa zadnjeg sedišta. - Senjor Savaro je rekao da ćete danas stići, ali očekivali smo vas ranije rekla je žena prilazeći. - Zadržala sam se usput - osmehnula se kao da se izvinjava. - Ja sam Marija, domaćica senjora Savara - objasnila je uzvrativši pridošlici osmeh. - Uđite, verovatno želite da se osvežite od puta, vaša soba je spremna. - Htela bih da vidim gospodina Savara - zatražila je. - Senjor je rekao da će se potruditi da stigne na vreme da večera s vama Marija ju je pogledala preko ramena. - Molim? - Leksi zbunjeno zastade na stepeništu. - On nije ovde? - Nije - domaćica odmahnu glavom. - Ali poručio vam je da se osećate kao u svojoj kući. - Ovo je neverovatno! - procedila je kroz stisnute usne. - Hesus će doneti vaše stvari, a ja ću poslati jednu devojku da ih raspakuje - Marija otvori vrata sobe na spratu i propusti je. - Nema potrebe, nisam donela mnogo - Leksi pokaza na malu putnu torbu koju je zatim bacila na najbližu fotelju. - Samo to? - domaćica je bila zbunjena. - Ali senjor Savaro je rekao... - Šta? - pogledala ju je iskosa. - Da ćete ostati duže - odgovorila je uz osmeh. - Sigurno ste ga pogrešno razumeli - rekla je hladno. - Jasno sam naglasila da neću ostati duže od dva-tri dana. 15 Sećanje na ljubav

- Kako vi kažete, senjorita - Marija klimnu glavom i izađe. Čim je ostala sama, Leksi je počela da razgleda sobu okrečenu i opremljenu u nijansama njene omiljene boje. Slučajno ili namerno, zapitala se dok je posmatrala zidove nežne, nebeskoplave boje. Nameštaj u kombinaciji bele i svetloplave, oštrih linija, bio je minimalan ali je svaki komad odabran s posebnom pažnjom. Prišla je vratima i, širom ih otvorivši, izašla je na terasu koja se pružala celom stranom kuće okrenute moru. Iza velikog popločanog platoa s bazenom, gde je Leksi doživela svoje veliko razočarenje pre toliko godina, pružala se bela peskovita obala i more. Prišla je ogradi. Naslonila se laktovima na nju, zagledana u mirnu vodu udišući miris soli u večernjem vazduhu. Trgnula se i pogledala na sat začudivši se: bilo je već sedam sati. Požurila je u kupatilo pitajući se da li se Sebastijano vratio i koliko je joj je vremena preostalo do ponovnog susreta s njim. Dok je utrljavala mleko za telo posle tuširanja, primetila je još jedna vrata u kupatilu, koja su bila tek pritvorena. Zainteresovano je provirila u jednostavno nameštenu, belo okrečenu sobu iza tih vrata, jer nikada nije videla sve prostorije u kući. Tom prostorijom dominirao je veliki krevet, a umesto tepiha na podu je bilo prostrto medveđe krzno. Tiho je zatvorila vrata pitajući se čija je to soba pošto je bilo očigledno da pripada muškarcu. Dok je hodala duž galerije koja se umesto hodnika prostirala ispred soba na spratu, u kući je vladala tišina. Do nje nije dopirao baš nikakav zvuk pa se osećala pomalo nelagodno. Stepenište se pri dnu širilo, s njegove leve strane bio je glavni ulaz u kuću a s desne široki luk iza koga je, ako se dobro sećala, bila velika kuhinja. Pravo ispred stepeništa ulazilo se u prostranu dnevna soba koja je zajedno s trpezarijom zauzimala gotovo polovinu prizemlja. Ukrasne saksije s velikim fikusima, jukama i dracenama ispunjavale su svaki slobodan kutak u dnevnoj sobi i trpezariji. I pored toga što je prostor koji ju je okruživao bio lepo uređen i ogroman, Leksi je osećala da se guši. Znala je da se to njena podsvest igra s njom, ali nije mogla da se bori protiv toga. Do nje su iz pravca kuhinje doprli prigušeni glasovi pa se uputila u tom smeru ne želeći da bude sama u kući za koju su je vezivala ružna sećanja. 16 Sećanje na ljubav

Divila se sebi kako je uspela da skupi toliko snage da se ipak, posle svega, vrati u ovu kuću, ali ona više nije zbunjena devojka od pre sedam godina. Danas je mnogo toga drugačije: ona je odrasla i zrela žena, uspešna u poslu kojim se bavi i majka je šestogodišnjeg dečaka. Stekla je veliko životno iskustvo i naučila da se postavi prema ljudima u svakoj situaciji. Posle prvobitnog šoka, pre nego što je krenula na put, donela je dve važne odluke. Prvo, odbiće sve što joj je stari Savaro ostavio, a drugo, prema Sebastijanu će se držati hladno i rezervisano. Sebastijano Savaro je za nju samo poznanik iz prošlosti, koga je sticajem okolnosti slučajno ponovo srela. Nastavi da ubeđuješ sebe u to, narugala se sebi u mislima, videćemo kolika će biti tvoja odlučnost kada se nađeš licem u lice s njim. Duboko je uzdahnula i otvorila vrata prostrane, svetle kuhinje čija su dva zida zaklanjali elementi u prirodnoj boji drveta. Zastala je ugledavši Mariju kako joj prilazi sa zbunjenim osmehom na licu. - Oprostite, senjorita Denton, očekivala sam da ćete se duže zadržati u sobi - rekla je brzo. - U redu je - Leksi nemarno odmahnu rukom. - Da li je gospodin Savaro stigao? - Senjor Savaro neće doći - odgovorila je kao da se izvinjava. - Telefonirao je da će se zadržati u gradu. Večera je spremna i, ako želite, odmah ću vam je servirati u trpezariji. Leksi je zaprepašćeno shvatila da istovremeno oseća i bes i razočarenje zato što ga neće sada videti. Da bi prikrila zbunjenost zbog svojih oprečnih osećanja, ćutke je klimnula glavom i izašla iz kuhinje. Kada je završila večeru, napolju je već bio mrak a pun mesec osvetljavao je toplu avgustovsku noć koja je mirisala na morsku travu i slanu vodu. Dugo se prevrtala po krevetu osluškujući umirujući ritam zvuka talasa koji je dopirao kroz otvorena vrata terase. Vazduh je bio vreo, bez daška vetra. Konačno je odustala od pokušaja da zaspi i uspravila se u krevetu. Nije uključila svetlo jer joj nije bilo važno koliko je sati. Ustala je i bosa izašla na terasu u nadi da je tamo prijatnije. Naslonila se na ogradu i zagledala u mesec koji je svojom beličastom svetlošću obasjavao površinu okeana. 17 Sećanje na ljubav

I baš kada je odlučila da se vrati u sobu, krajičkom oka ugledala je žar cigarete nedaleko od sebe. Stresla se od jeze koja joj je prošla telom od tona dubokog, tako dobro poznatog, baršunastog glasa. - Ne možeš da spavaš zbog vrućine ili nečeg drugog? - upitao je tiho. - Šta radiš tu? - gledala ga je gotovo uplašeno. - Uživam u pogledu na tvoje gotovo nago telo okupano mesečinom značajno se osmehnuo. - Ostani tu i ne približavaj mi se - obavila je ruke oko svog drhtavog tela i povukla se u senku. - Vaša stidljivost zakasnela je nekoliko godina, senjorita Denton prigušeno se nasmejao i povukao dim iz cigarete pa mu je žar za trenutak osvetlio lice. - Šta radiš ovde? - trudila se da joj glas zvuči mirno. - Pokušavam da se osvežim - odgovorio je nemarno. - Mislila sam šta radiš ispred moje sobe? - promrmljala je ljutito. - Ispravka, ja sam ispred svoje sobe - zubi su mu blesnuli u mraku. - Molim? - pogledala ga je zapanjeno. - Zar nisi znala da su nam sobe jedna pored druge i da delimo kupatilo? upitao je mekim glasom. - Ovo je zaista previše! - viknula je ljutito. - Previše čega? - pogledao ju je iskosa. - Tvoje drskosti! - oči su joj sevnule. - Otkud ti ideja da me smestiš u sobu do tvoje?! Kao da sam... - Kao da si... šta? - u njegovom glasu osetila je da ga sve to zabavlja. - Zaboravi - odmahnula je glavom. - Trebalo je da se setim da si loš domaćin. - Besna si na mene zato što te nisam dočekao? - naglo je ustao odgurnuvši stolicu. - Odmah ću se iskupiti za to. U nekoliko krupnih koraka prešao preko terase i Leksi je odjednom osetila njegov vreli dah na svom licu. Izbegavajući da ga pogleda, svesna njegove blizine svakim delićem svog bića, koraknula je unazad. 18 Sećanje na ljubav

- Kasno je za ispravljanje grešaka, gospodine Savaro - nervozno je rekla nazrevši njegovu siluetu ispred vrata svoje sobe. - Put je bio dug, umorna sam i želim da spavam. Laku noć. - Dozvolite da vam pomognem, senjorita Denton - rekao je ljubazno. Umesto da joj se skloni s puta, Sebastijano se u dva koraka stvorio pred njom podigavši je u naručje. U prvom trenutku Leksi nije reagovala, zbunjena njegovim neočekivanim postupkom i opijena njegovim mirisom koji je tako dobro pamtila. Trgnula se i počela je da se otima kada je pod prstima osetila njegove nage grudi obrasle gustim maljama, zbog čega ju je on još čvršće stisnuo uza se. - Nemaš ništa na sebi! - uzviknula je zapanjeno. - Ponovo ispravka - rekao je tiho, tik uz njeno uvo. - Imam pantalone, što je mnogo više od te providne krpice koju ti imaš na sebi, a ispod koje nemaš ama baš ništa. - Odmah me spusti! - obrecnula se ljutito. Ne obazirući se na njene proteste, uneo ju je u njenu sobu i, ne ispuštajući je iz naručja, uključio je noćnu lampu na stočiću pored kreveta. Diskretno, prigušeno svetio ispunilo je sobu i Sebastijano se zagledao u Leksine širom otvorene zelene oči koje su mu ličile na dva krupna, sjajna smaragda. Pogled mu se zaustavio na njenim bujnim grudima koje su se brzo podizale i spuštale ispod tanke, kratke spavaćice s tankim bretelama koje su joj skliznule s ramena. Pod prstima je osećao njenu glatku, zategnutu, svilenkastu kožu i morao je da uloži veliki napor da bi obuzdao vatru koja je počela da mu se širi venama onog trenutka kada ju je ugledao na terasi. Za trenutak je skrenuo pogled na njene šake i sa olakšanjem je shvatio da ona ne nosi burmu i da prepreka koje se najviše plašio ne postoji. Leksi je proučavala njegovo lice prošarano senkama i jedva je odolela porivu da prstima prevuče preko tankog ožiljka koji se isticao na njegovoj preplanuloj koži, pitajući se kako ga je zadobio. Naglo se ukočila postavši svesna intimne situacije u kojoj se obrela. - Rekla sam ti da me spustiš! - ljutito ga je pogledala. - Ako insistiraš - rekao je mirno.


Ali nije je spustio već ju je ponovo privio na grudi, čvrsto je stežući tako da nije mogla da se pomeri. Leksi je zastao dah kada je osetila njegove usne na svom obrazu, stekla je utisak da će se onesvestiti. - Mirišeš na more i leto - promrmljao je uzdahnuvši. - To je od gela za tuširanje - trudila se da joj glas zvuči hladno. - Pokušala sam da se osvežim. - I? - prošaputao je dok su mu usne klizile po njenom vratu. - Da li si uspela? - Sada je stvarno dosta! - počela je da se otima. - Odmah me spusti! Sebastijano je polako podigao glavu zagledavši se u nju. Proučavao je izraz njenog lica dok je njegovo bilo nedokučivo. Bez reči ju je odneo do kreveta i spustio naginjući se nad njom, a Leksi se odmah oslonila na laktove i počela je da mu uzmiče. - Šta to radiš? - upitala je uplašeno. - Ušuškavam gošću pred spavanje, kao svaki dobar domaćin - nasmejao se posežući rukom za svilenim pokrivačem. - Izlazi napolje! - ljutito je pokazala rukom vrata. - Nemoj posle da mi se žališ da sam loš domaćin - rekao je kroz smeh. Lepo sanjaj. Kako sam mogla da budem toliko glupa?, prekorela je sebe kada je ostala sama, zagnjurivši glavu u jastuk. Kako sam mogla da budem glupa verujući da ništa neću osetiti kada se ponovo nađem u njegovoj blizini? Trebalo je da poslušam Nestora, ali sad više nema povratka. Čim se gužva oko testamenta sutra završi, ona će otići i tako zauvek staviti tačku na svoje poznanstvo sa Sebastijanom Savarom. Zaspala je tek pred zoru nemirnim snom u kojem ju je Sebastijano proganjao ne dozvoljavajući joj da ode.


3. poglavlje

P

livanje u safirnoplavoj morskoj vodi pomoglo je Leksi da se osveži i pripremi za dan koji je bio pred njom. Nedostajao joj je Šejn jer su u protekla dva meseca gotovo svaki novi dan započinjali zajedničkim plivanjem u Egejskom moru. Duboko je uzdahnula svesna činjenice da je on daleko od nje, u Grčkoj, ali važno je da je on daleko i od ove zamršene situacije. Jednoga dana, kada poraste, ispričaće mu sve i objasniće svoje postupke, ali sada je još uvek rano, mali je da bi je razumeo. Polako je hodala prema kući nameštajući nemirne kovrdže koje su joj uporno padale na lice i uživajući u osećaju toplog peska pod njenim nogama. Najlepši prizor na svetu za nju, pored osmeha njenog sina, bilo je more, a najlepši osećaj mir i tišina koji su ga okruživali. Naglo je zastala kada je ugledala Sebastijana udobno zavaljenog u pletenoj fotelji na velikom popločanom platou. Sa sjajem u očima gledao je njeno vitko telo u minijaturnom bikiniju pre nego što su im se pogledi sreli. Sada, na dnevnom svetlu, u svetlim lanenim pantalonama i raskopčanoj košulji podvrnutih rukava, izgledao je još privlačnije nego što ga je pamtila. - Jesi li uživala u plivanju? - upitao je odmerivši je pogledom. - Jesam - trudila se da ostane mirna. - A jesi li lepo sanjala? - vragolasti osmeh zaigrao mu je na usnama. - Ne tiče te se - obrecnula se. - Kažu da san koji sanjaš prve noći u novom krevetu predskazuje budućnost - nastavio je kao da nije bila gruba. - Dakle, šta si lepo sanjala? - Zmije i zmajeve - osmehnula se zanosno. - Lažeš, a to ranije nisi radila - u dva koraka našao se pored nje. - Priznaj da si sanjala mene. - Ne valja biti toliko samouveren - nasmejala se u sebi jer su to bile reči koje je Nestor najčešće njoj upućivao. 21 Sećanje na ljubav

- Znam kada sam u pravu - slegnuo je ramenima. - Lepo, blago tebi - obišla ga je i nastavila prema kući. - Leksi, šta ti se to desilo?! - zapanjeno je gledao u njena leđa išarana sitnim ožiljcima. - Svi mi imamo svoje ožiljke - hladno je odgovorila i naizgled nezainteresovano, preko ramena, upitala: - Kada dolazi taj tvoj advokat? - Ne razumem šta hoćeš da pitaš - pogledao ju je zbunjeno. - Huan ovde nikada ne dolazi poslom. - Šta?! - naglo se okrenula, prekrstila je ruke na grudima i ljutito ga pogledala. - Šta sad to treba da znači Sebastijano Savaro?! - Ovo je moja kuća - odgovorio je mirno. - Ovde se odmaram od posla i ugošćavam prijatelje i lepe dame poput tebe. - Došla sam poslom, a ne da bi me ti gostio - procedila je kroz stisnute usne. - Ne dopada ti se ovde? - izvio je obrvu. - Iz ovih stopa odlazim! - uspela je da načini dva koraka pre nego što ju je on sustigao i zaustavio uhvativši je za nadlakticu. - Pusti me! - Smiri se - obratio joj se kao malom detetu. - Posao je strogo zabranjen u ovoj kući, to je pravilo koje važi već generacijama u mojoj porodici. - Zašto sam onda ja ovde? - upitala je mršteći se. - Da je situacija obrnuta, da li bi me pustila da spavam u hotelu? - upitao je smešeći se. - Klupa u parku bila bi prikladnija za tebe - rekla je otrovno. - Promenila si se - zagledao joj se u oči. - Odrasla sam - hladno mu je uzvratila pogled. - Ne nameravam da ostanem u tvojoj kući, a u Meksiko sam došla iz jednog jedinog razloga: da zauvek raskrstim sa svim članovima porodice Savaro u svom životu.


- Zaista si se promenila, Leksi - pogledao ju je s tugom u očima i prošao prstima kroz kosu. - U redu, spakuj se, krenućemo posle doručka. Huan nas očekuje u svojoj kancelariji u Meksiko Sitiju. - Odlično - zadovoljno je klimnula glavom. - Što pre to završimo, tim bolje. Okrenula se i brzo je otrčala ostavivši ga da zamišljeno gleda za njom. Morala je što pre da ode jer se plašila sopstvenih osećanja i reakcija svog tela u njegovoj blizini, a nije želela da ponovi grešku iz prošlosti. Sebastijano je ponovo seo u fotelju i zamislio se. Sada je primetio koliko je Leksi ogorčena i to mu je pomoglo da shvati koliko ju je zapravo povredio pre sedam godina. Pitao se da li ima pravo da se posle svega meša u njen život, da li je smeo da donese odluku i u njeno ime? Na kraju je ipak odlučio da pokuša jer mu je njeno telo govorilo da nije ravnodušna prema njemu. Ako postoji i najmanja nada da ponovo oživi njena osećanja, vredi se boriti jer je život bez nje bio prazan.

Leksi je besno gledala Sebastijana kako proverava svaki centimetar svog privatnog aviona, motor, ulje, gorivo, stajni trap. Naterao ju je da ostavi svoj automobil uz obećanje da će ih njegov pilot dovesti u Meksiko Siti u toku dana. - Još uvek ne razumem zašto je neophodno da idemo avionom kada do Meksiko Sitija ima nepuna dva sata vožnje pristojnim putem? - promrmljala je prekrstivši ruke ispod grudi. - Zato što je Huan veoma zauzet i nema vremena na bacanje - rekao je ne pogledavši je. - Zar ovoga puta nije mogao da načini izuzetak? - Ne volim da se pozivam na prijateljstvo kada je o poslu reč - odgovorio je pogledavši je preko ramena. Besno je frknula i promarširala pored njega do stepenica. Čim se spustila u udobnu stolicu u putničkoj kabini, čula je njegove korake kako se približavaju i brzo je počela da petlja oko sigurnosnog pojasa. - Dozvoli da ti pomognem - rekao je ulazeći za njom.


Pre nego što je uspela da mu kaže da nema potrebe, on se nagnuo nad njom i rukom je dotakao njene grudi dok je nameštao široke trake pojasa. Pokušavajući da prikrije drhtaje svog tela, pribila se uz sedište, svesna činjenice da joj se disanje ubrzava. Znala je da zadržava ruke na njenim grudima duže nego što je potrebno i u trenutku kada je pomislila da više neće moći da prikrije reakciju svog tela na njegov dodir, začula je zvuk zatvaranja metalne kopče. - Sasvim sam sposobna da sama zakopčam sigurnosni pojas, gospodine Savaro - morala je da čestita sebi što je uspela da joj glas zvuči tako ravnodušno. - Samo sam se pridržavao federalnih propisa, senjorita Denton osmehnuo se smeštajući se u stolicu pored nje. - Pošto često sam pilotiram ovom letelicom, bio sam dužan da proverim da li umete da vežete sigurnosni pojas. - Mogao si jednostavno da me pitaš - promrsila je suvo. - A za tvoju informaciju, ne samo da umem da vežem sigurnosni pojas, već sam i vešt pilot. - Zaista? - pridigao je jednu obrvu. Prekrstila je ruke na grudima i zagledala se kroz prozor odlučna da ga ignoriše do kraja leta. Uskoro je motor zaurlao, avion se podigao u vazduh i nekoliko minuta kasnije postigao potrebnu visinu. Leksi je krajičkom oka posmatrala Sebastijana. Uspela je da se obuzda i nije progovorila s njim čak ni kada su seli u njegov sportski dvosed koji ih je čekao na parkingu aerodroma u Meksiko Sitiju. Već su se uključili u gradsku gužvu u saobraćaju kada joj je pozvonio mobilni telefon. Sebastijano je zbunjeno gledao kako se izraz njenog lica naglo menja, nestalo je hladne rezervisanosti, a sreća joj je obasjala lice i oči koje su zasijale. - Ljubavi, baš sam mislila na tebe! - rekla je veselo. U nemoćnom besu Sebastijano je stegnuo volan toliko snažno da su mu prsti pobeleli. Zar ona u njegovom prisustvu naziva drugog muškarca svojom ljubavlju? Jedva se obuzdao da joj ne otme telefon iz ruke i izbaci ga kroz prozor, a onda točkovima nekoliko puta pređe preko njega. - Ne Nestore, sve je u redu - čuo ju je kako govori. 24 Sećanje na ljubav

Sebastijano je stezao vilice pokušavajući da obuzda bes jer je Leksi po završenom razgovoru vratila telefon u džep farmerki i nastavila da gleda kroz prozor. Nije mogao da oceni šta mu je više smetalo: to što je saznao da u njenom životu ipak postoji neki muškarac ili to što ga je ignorisala u poslednjih sat vremena. Do trenutka kada je zaustavio automobil ispred Huanove kancelarije u poslovnom delu grada, uspeo je malo da se pribere. Bez reči je izašao iz kola, obišao ih i otvorio joj vrata pruživši ruku da joj pomogne da izađe. Ponovo je besno stegnuo vilice jer je ignorisala njegovu ispruženu ruku i nije ga udostojila ni pogleda. Okrenuo se i brzo krenuo prema zgradi ostavljajući Leksi da gotovo trči za njim da bi ga sustigla. Tokom vožnje automobilom Leksi je ćutala ne zato što je još uvek bila ljuta na Sebastijana već zbog toga što je shvatila da je konačni kraj blizu. Uskoro je za Sebastijana ništa više neće vezivati. Tužno se osmehnula, svesna činjenice da će ipak ostati neraskidivo povezani celog života, ali i da Sebastijano za tu kariku, njihovog sina, verovatno nikada neće saznati. Potpuno izgubljena u svojim mislima, nije primetila ruku koju joj je pružio da joj pomogne da izađe iz kola. Dok je išla za Sebastijanom prema advokatskoj kancelariji, imala je osećaj da žuri na sopstveno pogubljenje. Prvi rastanak teško je podnela, a ovaj neće preživeti jer je shvatila da ga je volela od prvog susreta i da je zbog toga odbijala sve druge koji su pokušali da joj se približe u poslednjih sedam godina. Nepuna dvadeset četiri časa bilo joj je dovoljno da to shvati i da oseti poraz kao nikada pre u životu. Kancelarija u koju su ušli bila je svetla i moderno opremljena, duž celog levog zida bile su poredane police pune pravnih knjiga u kožnom povezu. Kao u bunilu gledala je visokog, krupnog muškarca koji im je prilazio sa osmehom na usnama. Predstavio se kao Huan Karlos Ferera, porodični advokat Savarovih i ponudio ih je pićem. Leksi je odbila uloživši veliki napor da se koncentriše na sadržaj testamenta koji je Huan počeo da čita. Kada je završio, u kancelariji je zavladala tišina, a Leksi je shvatila da joj je Miguel Savaro ostavio ogromno bogatstvo, verovatno gonjen grižom savesti. Odmahnula je glavom u neverici, a glas kojim je izgovorila da se odriče svega u Sebastijanovu korist, zvučao joj je tuđe i daleko.


Morala je da uloži veliki napor da bi sprečila drhtanje ruke kojom je potpisala svoju otkucanu izjavu, a za sve to vreme nijednom nije pogledala Sebastijana. Gotovo je, zaista je gotovo, vrištao je neki glas duboko u njoj iako je uporno pokušavala da ga utiša. Tromo je sela u stolicu osećajući da je veliki deo nje upravo umro, njeno srce bilo je mrtvo. Znala je to, kao što je znala da je na ovaj put krenula s nekom malom, podsvesnom nadom u to da će se sve ipak drugačije završiti. Sebastijano se do poslednieg trenutka nadao da će Leksi promeniti mišljenje očajnički tražeći način da ostane u vezi s njom. Pribojavao se da će se ona, čim izađu iz Huanove kancelarije, okrenuti i otići, a on će ostati slomljen i sam, bez volje za životom. Bio je bogat, verovatno najbogatiji čovek u Meksiku, a opet najsiromašniji na svetu jer nije imao ljubav žene koju je voleo. Kada su sve formalnosti u vezi sa testamentom završene, a njih dvoje polako krenuli prema parkiranom automobilu, Sebastijano je učinio poslednji pokušaj da je još malo zadrži uza se. Uhvatio ju je za nadlakticu blago je stegnuvši, i okrenuo ju je sebi. Pogledao ju je s molbom u očima. - Izađi na večeru sa mnom - zamolio je tiho. Leksi ga je zbunjeno pogledala zatreptavši dugim, gustim trepavicama, kao da se tog trenutka probudila iz dubokog sna. Gledala ga je nekoliko trenutaka proučavajući njegov izraz lica. - Nisam planirala da izlazim - rekla je odmahnuvši glavom. - Nemam šta da obučem. - To je bar lako rešiti - nasmešio se i poveo ju je do automobila. Kada su obavili kupovinu, Sebastijano ju je poveo u svoj stan u stambenoj četvrti. Stan je bio na petom spratu i, za razliku od kuće u La Pahi, moderno namešten. Iz ulaznog hola popločanog mermerom silazilo se dva stepenika u veliku i prostranu dnevnu sobu s trpezarijom. Dve velike kožne, bele sofe postavljene su jedna naspram druge na sredini prostorije, sa staklenim stočićem između njih. Na jednom dugom zidu bio je veliki kamin od belog mermera, a na drugom polica opremljena televizorom i drugim pratećim uređajima. Jedna sofa naslanjala se na trpezariju zaklonjenu niskom staklenom vitrinom, a na sredini je postavljen stakleni sto sa šest belih kožnih stolica.


Iz dnevne sobe jedna vrata vodila su u malu kuhinju opremljenu svim potrebnim aparatima i malim stolom sa dve stolice. Druga vrata vodila su u hodnik iz kojeg se ulazilo u dve sobe, jedna je bila radna, a druga spavaća i u prostrano kupatilo. Ipak, Leksi se najviše dopala velika terasa, koja se prostirala celom dužinom stana ispred dnevne sobe i trpezarije, s belom pletenom garniturom za sedenje. Pogled koji se odatle pružao oduzimao je dah.


4. poglavlje

U

večernjoj toaleti Leksi je stala ispred velikog ogledala koje je skrivalo plakar i kritički se osmotrila. Nije mogla da prepozna sebe jer je u svakoj prilici nosila odeću koja je bila manje ili više sportska. Svilena haljina smaragdnozelene boje padala je u mekim naborima prateći njene ženstvene obline i završavala se nisko ispod kolena. Ramena su joj bila naga, a zbog sitnih ožiljaka koje je imala na leđima preko njih je prebacila široki šal od istog materijala. Jednostavne crne cipele s visokom petom isticale su njene vitke listove. Diskretnom šminkom naglasila je boju svojih očiju, koja je bila gotovo identična boji haljine, a na usne je nanela samo sjaj. Blesak obožavanja koji je uhvatila u Sebastijanovim očima kada se pojavila u dnevnoj sobi njegovog stana u Meksiko Sitiju, naterao ju je da pocrveni. Morala je da prizna da i on izgleda neverovatno muževno u tamnom večernjem odelu i beloj košulji bez kravate. Uzvratila mu je osmeh i prihvatila njegovu ispruženu ruku. Činilo joj se da su se poslednjih nekoliko sati razumeli bolje nego ikada iako su razmenili jedva nekoliko rečenica. Kada su izašli iz automobila i krenuli prema restoranu, Leksi se, nenavikla na visoke potpetice, okliznula i izgubila je ravnotežu. Sebastijano ju je spretno obuhvatio oko struka i zadržao da ne padne, a njihovi pogledi sreli su se u tom trenutku. Neverovatno sporo počeo je da se naginje dok je Leksi kao opčinjena gledala u njegove crne, sjajne oči. Poljubac je bio beskrajno nežan, ispitivački i ona je osetila kako su joj se oči ovlažile od suza. Pokušala je da se odupre osećanjima koja su je preplavila, ali nije imala snage za to, previše je volela čoveka u čijem je zagrljaju bila. Kada se odmakao od nje, zagledao se u njene širom otvorene oči. - Ljudi nas gledaju - uspela je da izgovori a da joj glas ne zadrhti. - Smetali ti to? - upitao je smešeći se. - Obećao si mi večeru - uzvratila je nameštajući šal. Teatralno se naklonio uz široki osmeh i poveo ju je do ulaza u restoran, mali, ekskluzivni lokal u kojem je bilo nemoguće dobiti sto ako niste 28 Sećanje na ljubav

dovoljno bogati i ne poznajete šefa sale. Konobar ih je odveo do stola u uglu postavljenog za dvoje i uslužno im pružio jelovnike. Ćutali su sve vreme dok nisu posluženi aperitivima a onda su naručili jelo. - Da li sam ti rekao da večeras izgledaš zanosno? - pružio je ruku preko stola i uhvatio njenu. - Zašto ne ostaneš? - Ne idem nikud odavde - primorala je sebe da se osmehne. - Gladna sam kao vuk. - Nisi me razumela - nežno je stisnuo njenu ruku. - Zašto ne ostaneš u Meksiku, sa mnom? - Ne mogu, Sebastijano - brzo je izvukla šaku. - Zašto? - nije odustajao. - Moram da se vratim na lokalitet gde radim - odgovorila je sklanjajući pramen kose iza uva. - Ovogodišnja kampanja je pri kraju i sada ima najviše posla, a ja sam već previše vremena izgubila dolaskom ovde. - Zaista? - oči su mu ljutito sevnule. - Posao mi je veoma važan - rekla je ozbiljno. - Naročito ovaj lokalitet. - A zašto? - želeo je da zna. - Zato što je to moje prvo samostalno istraživanje sa ekipom koju sam sama odabrala - objasnila je ponosno. Ponovo su zaćutali jer im je u tom trenutku konobar doneo večeru i nastavili su da jedu u tišini. Posle deserta poslužena im je kafa i Sebastijano se zavalio u stolici zagledavši se pomno u nju. - Ko je on? - upitao je iznenada. - Ne razumem - zbunjeno ga je pogledala. - Ko je čovek zbog koga me ostavljaš? - zagledao se u nju netremice. - Ko je muškarac koga nazivaš svojom ljubavlju? . - Nemoj, Sebastijano - rekla je gotovo šapatom. - Nemoj da kvariš... - Šta to? - nagnuo se napred gledajući je pravo u oči. - Ovaj rastanak - duboko je uzdahnula. - Nemoj dozvoliti da se završi kao prošli, neka nam ovaj rastanak ostane u lepom sećanju. - Rastanak s tobom - ponovo je uhvatio njenu ruku prinevši je svojim usnama - ostaće mi u lepom sećanju samo ako podeliš ovu noć sa mnom. 29 Sećanje na ljubav

- Ne! - istrgnula je ruku i spustila ju je ispod stola. - Ti me želiš - rekao je promuklim glasom. - Tvoje telo mi to govori svaki put kada si pored mene. Kako da mu objasnim, uspaničeno je pomislila, kako da mu objasnim da ga ne želim samo za jednu noć? A kako da mu objasni da je ono što ih spaja za ceo život, njihov sin Šejn, u ovom trenutku nepremostiva prepreka između njih? Gledala ga je sa suzama u očima tražeći prave reči, dok ju je njegov pogled pekao kao žeravica. - Nemoj se truditi - odmahnuo je glavom smešeći se. - Znam da sam u pravu. - Ne mogu, molim te, shvati me - rekla je drhtavim glasom. - Jednostavno ne mogu. - Onda mi reci da me ne želiš - zagledao joj se pravo u oči. - Ne mogu ni to - prošaputala je slomljeno. Nekoliko trenutaka gledao ju je sa čudnim sjajem u očima, a onda je pozvao konobara i platio račun. Izašli su u toplu avgustovsku noć, ulice su bile puste. Vozili su se ćutke a onda su se popeli do Sebastianovog stana u elitnom delu Meksiko Sitija. Ispred vrata svoje sobe Leksi se okrenula da mu poželi laku noć, ali su joj reči zastale u grlu kada je presrela njegov užareni pogled. Sebastijano se zagledao u njene sjajne oči i poluotvorene usne, ličila mu je na devojčicu. Ipak, te ženstvene obline koje je tako dobro pamtio govorile su mu da je ona zrela žena. Ispružio je ruke i privukao ju je u zagrljaj. Oči su mu čudno zasijale kada ju je uhvatio prstima za bradu i spustio strastan poljubac na njene usne. Osetio je da joj se telo ukočilo, ali ignorisao je to i još čvršće ju je privukao sebi. Leksi je pokušala da se izvuče iz njegovog zagrljaja, ali je njen otpor bivao sve slabiji. Kao kroz san osetila je da je Sebastijano podiže u naručje, nosi u njenu sobu i spušta na krevet. Poslednjim delićem svesti pridigla se u želji da ode, ali se on spustio pored nje privlačeći je u zagrljaj. Poljupcima je obasuo njeno lice i vrat dok joj je veštim prstima svlačio haljinu. - Nestvarno si lepa - rekao je promuklim glasom kada ju je konačno oslobodio odeće. 30 Sećanje na ljubav

Leksi je zaboravila na sve svoje odluke i obećanja koja je dala sebi i čvrsto ga je zagrlila. Čežnja za njim i njegovim telom postajala je sve jača. U nozdrvama je osećala Sebastijanov muževni miris i to je još više raspalilo vatru koja je uveliko besnela njenim telom. Ispustila je tihi uzdah kada je osetila njegovo nago telo tik uza svoje, a u tišini koja je vladala u sobi odjeknuo je kao udar gonga. Sebastijano je spustio usne na njene s takvom žestinom da ih je gotovo zgnječio. Ali umesto da se uplaši i ustukne, Leksi mu je odgovorila na poljubac jednakom silovitošću. Šetala je rukama po njegovim snažnim, mišićavim leđima osećajući svaki drhtaj koji je prolazio njegovim telom. Prigušeno je vrisnula kada je Sebastijano u naletu strasti nežno ugrizao njene nabrekle bradavice. - Nikada nikoga nisam poželo kao tebe noćas - prošaputao je na njenim usnama. Usne su joj zadrhtale, izdajnička suza skliznula je niz njen obraz a reči su joj zastale u grlu. Biti ponovo u njegovom zagrljaju bilo je nešto najlepše što je Leksi doživela. Nemoćna da kaže šta oseća, čvršće ga je zagrlila i poljubila, prvo ožiljak, a onda i žilu kucavicu na njegovom vratu koja je snažno pulsirala. Sebastijano je potražio njen pogled. Nikada ni pre ni posle nje nije toliko želeo ženu, ali ne za jednu noć ili neko vreme, želeo ju je zauvek. Sada je znao da bez ljubavi, bez nje, fizičko zadovoljstvo ne može biti potpuno i na usnama mu je zatitrao nežan osmeh. Poželeo je da i ona njemu u tom trenutku kaže koliko ga želi i da joj je nedostajao, ali ona ga je samo gledala smaragdnim očima prepunim strasti. Usne su im se ponovo spojile mešajući njihove dahove, a tela su im se pokrenula kao jedno... Čvrsto zagrljeni, klonuli su zajedno, sagorevajući u vatri strasti i osećajući da istovremeno dostižu vrhunac. Leksi se polako i nevoljno vraćala u stvarnost, grčevito se držeći za taj predivni osećaj blaženstva i sreće koji joj je pružala težina Sebastijanovog tela. Gledao ju je nežno i Leksi se uplašila da mu je otkrila svoju najslabiju tačku: ljubav prema njemu. Dozvolila je sebi da strast nadvlada razum, ali nije se kajala zbog toga iako je pogazila svoj ponos. Sebastijano se uz uzdah okrenuo na leđa i povukao je Leksi za sobom zagrlivši je, svestan činjenice da mu nikada neće biti dovoljno vođenja ljubavi s njom, uvek će želeti više. Prvi put u proteklih sedam godina nije osećao potrebu da pripali cigaretu, da se istušira ili samo ustane i ode, želeo je da ostane i da se probudi pored žene s kojom je vodio ljubav. 31 Sećanje na ljubav

Nije mogao ni da zamisli drugu ženu pored sebe i osetio je žestok ubod ljubomore na pomisao da bi Leksi mogla biti s drugim muškarcem. Osećao je potrebu da tog trenutka celom svetu, bar onom muškom delu populacije, pokaže da je ona njegova i da se drže podalje od nje. - Šta misliš, da li si... - Šta? - podigla je sanjive oči. - Vodili smo ljubav bez zaštite - konačno je rekao ono što mu se motalo po glavi. - Pa? - zbunjeno ga je pogledala. - Možda si ostala u drugom stanju - promrmljao je uzdahnuvši. - Ne verujem - odmahnula je glavom. - Voleo bih da jesi - pogledao ju je. - Vreme je da dobijem naslednika. - Bože! - Leksi je prevukla rukom preko očiju, naglo se uspravila i ustala je iz kreveta. - Šta to radiš? - zapanjeno je upitao. - Vrati se u krevet. - Ne pada mi na pamet dok si ti u njemu - uzela je svoje farmerke i bluzu, prebačene preko naslona fotelje. - Šta ti je? - gledao ju je namršteno. - Ništa! - brzo se obukla i okrenula se besno ga gledajući. - Pitam se s koliko si žena vodio ljubav bez zaštite da bi dobio naslednika?! - Nisam... - Kako sam mogla da dozvolim da ponovo napraviš budalu od mene?! uhvatila se za glavu osećajući da suze počinju da je guše. - Sama praviš budalu od sebe jer pričaš gluposti - ljutito je rekao uspravljajući se u krevetu. - Zašto, Sebastijano? - nemoćno je raširila ruke. - Zašto si opet morao da uništiš ono lepo što se desilo među nama? - Samo sam naglas rekao ono što mislim - slegnuo je ramenima. - Odlazi - pokazala je rukom vrata. - Već si mi dovoljno bola naneo. - Ponašaš se nerazumno, Leksi - odmahnuo je glavom. - Hoćeš li izaći ili ću morati ja da odem?! - oči su joj ljutito sevnule. 32 Sećanje na ljubav

Shvativši da neće moći s njom da razgovara, besno je skočio iz kreveta, u prolazu pokupio svoje stvari i snažno zalupio vratima za sobom. Leksi se sručila u fotelju zagnjurivši lice u dlanove i tako je ostala dugo dok su joj suze nezadrživo tekle niz obraze.

Sebastijano je proveo ostatak noći zureći u plafon. Nikada neće moći da razume te njene nagle promene raspoloženja. Kako nije shvatila koliko mu je stalo do nje, zar nije to osetila dok su vodili ljubav? Jedva je dočekao jutro da može da porazgovara s njom, da pokuša da joj objasni šta oseća, koliko je voli i koliko mu je važna. Na brzinu se istuširao i obukao a zatim, duboko uzdahnuvši, krenuo je u pravcu njene sobe. Nervozno je pokucao po vratima i sačekao nekoliko trenutaka, ali pošto nije bilo odgovora polako ih je otvorio i provirio unutra. Besno je opsovao gurnuvši vrata kada je shvatio da je prostorija prazna. Krevet je bio namešten, prekrivač zategnut, kao da na njemu niko nije spavao prethodne noći. U sobi nije bilo nijednog traga Leksinog boravka. Umorno se spustio u fotelju ne znajući šta da radi. Ovakvim gestom dala mu je na znanje da ne želi da ostane s njim, ali on jednostavno nije mogao da se pomiri s tim. Odlučan da krene za njom i da je pronađe, ustao je i krenuo prema vratima. U tom trenutku pažnju mu je privuklo nešto na podu. Sagnuo se i podigao nekakav koverat. Odmah mu je bilo jasno da u ruci drži pismo koje je njegov otac ostavio Leksi. Ono koje je Miguel ostavio njemu bilo je kratko i iz njega nije mnogo toga saznao. Premišljao se nekoliko trenutaka gledajući polomljeni pečat, a onda ga je otvorio. Odmah mu je bilo jasno da je ovo pismo mnogo duže i mada je znao da ne bi trebalo da ga čita, nije odoleo znatiželji.

„Leksi, oprosti mi. Tek sada shvatam da sam verovatno uništio ne jedan ili dva života, već možda tri. Mislio sam da znam šta je najbolje za mog sina, a ti se nisi uklapala u te planove, ali znam da sam pogrešio. Nikada nemoj dozvoliti da glupe ambicije utiču na tvoje rasuđivanje, kao što sam ja to učinio. Ako me nisi poslušala, a nadam se da je tako, i ipak donela dete na svet, shvatićeš jednoga dana kakva je roditeljska ljubav. 33 Sećanje na ljubav

Videćeš koliko ona može biti posesivna i mnogo pogrešnih stvari uradićeš u njeno ime. Sve što imam ostavljam Sebastijanu i tebi, a nadam se, iskreno se nadam, i vašem detetu, svom unuku ili unuci. Oprosti mi, povredio sam tebe i Sebastijana, ali i sebe. Moji ožiljci su svih ovih godina bili na mom srcu i duši. Miguel Savaro“ Dete? Dete?! Zar je Leksi bila trudna pre sedam godina? Sebastijano je stekao utisak da će se onesvestiti, a ruka u kojoj je držao pismo primetno je podrhtavala. Prstima je protrljao namršteno čelo dok je još jednom čitao pismo ispisano očevim rukopisom. Kako se usudila da mu ne kaže da nosi njegovo dete?! Šta joj je to Miguel učinio kada traži oproštaj ostavljajući joj polovinu svega što ima i šta se, dođavola, desilo s njegovim detetom?!

Kasno avgustovsko sunce bilo je nisko na nebu obasjavajući brod koji je bio usidren u Egejskom moru. Leksi je protegnula svoje zgrčeno telo i polako se uspravila. Zaspala je plačući na Nestorovom ramenu. Ustala je pazeći da ga ne probudi i nagnula se nad susedni krevet da poljubi Šejna koji je još uvek mirno spavao. - Kako se osećaš? - upita je Nestor pospano. - Mnogo bolje, hvala ti - osmehnula se jer je on protrljao ukočeno rame. Upropastila sam ti košulju. - Zaboravljaš da imam dve mlađe sestre, a ni moja žena ne zaostaje mnogo za njima plača što se tiče. To je svojstveno celom ženskom rodu - rekao je smireno. - Navikao sam, plašim se samo da ću uskoro dobiti reumu od tolike vlage. - Baš si nepopravljiv - morala je glasno da se nasmeje. - Pripazićeš na Šejna? Htela bih da zaronim do onih stena. - Nemoj dugo da se zadržiš, mislim da je to pucanj u prazno - odmahnuo je glavom. - Proučio sam fotografije tog dela dna dok si bila odsutna, a ni skice preseka nisu pokazale ništa interesantno. Po mojoj proceni, to su bazaltne stene, najverovatnije ostaci nekog zida. 34 Sećanje na ljubav

- To i ja mislim - promrmljala je zamišljeno. - Zato hoću da ih pogledam izbliza. - Kako želiš - slegnuo je ramenima. -Obećao sam Šejnu da će se danas i on spustiti na dno, tako da će ti se “Delfin” verovatno ubrzo pridružiti. Leksi je preko bikinija navukla ronilačko odelo, proverila boce s kiseonikom i ubrzo zaronila. Prošla je pored svojih kolega koje su završavale čišćenje dela lokaliteta i, protivno pravilima koja je lično postavila, sama je nastavila prema stenama. Raščistila je mali prostor i zadovoljno zaključila da je ipak u pitanju deo zida. Dok je plivala pored zida pokušavajući da ustanovi njegovu veličinu, divila se konstrukciji. Veliki kameni blokovi bili su složeni s mnogo pažnje i veštine, bez ikakvog vezivnog materijala. Pronašla je nekoliko blokova istog oblika i veličine, koji su očigledno s vremenom ispali i sada su ležali u blizini zida prekriveni koralima i morskom travom. Upravo se spremala da polako izroni kada joj je pažnju privukla duguljasta izbočina na morskom dnu nedaleko od zida. Brzo je proverila količinu kiseonika i, zadovoljno zaključivši da će moći da se zadrži još petnaestak minuta, upustila se u istraživanje brežuljka. Da je mogla, uskliknula bi od sreće kada je shvatila da je pronašla olupinu broda obraslu morskom travom. Pošto joj je ponestajalo kiseonika, snimila je nekoliko fotografija pre nego što je krenula prema površini. Čim se popela na palubu, vešto je zbacila s leđa gotovo prazne boce i počela je da svlači ronilačko odelo u želji da svoje otkriće što pre podeli s Nestorom i kolegama. Krajičkom oka uhvatila je metalni odsjaj na palubi i zbunjeno se okrenula jer je videla da je “Delfin” porinut dok je ona izranjala. Srce joj se stegnulo od straha da se Šejnu nešto desilo, ali je odmah odahnula shvativši da je odsjaj došao od helikoptera. Znatiželjno je počela da se okreće oko sebe pokušavajući da otkrije ko je to došao jer je helikopter koji je prebacivao vrednije nalaze dolazio isključivo ponedeljkom. Zbunjeno je zastala s do pola skinutim ronilačkim odelom kada je ugledala Nestora kako žuri prema njoj sa zabrinutim izrazom na licu. - Leksi, bolje da te ja upozorim... - Šejn?! - panično je uzviknula. - Ne - odmahnuo je glavom. - Njegov otac.


- Molim?! - pogledala ga je zapanjeno. Gledala je Nestora kao da je poludeo, a onda je preko njegovog ramena ugledala Sebastijanovu visoku priliku. Lice mu je bilo poput kamene maske, ali mu je u očima besnela vatra i Leksi se uplašila. - Šta tražiš ovde?! - obrecnula se na njega znajući da je napad najbolja odbrana. - Objašnjenja - odgovorio je naizgled mirno. - Nemam šta da objašnjavam! - odmahnula je glavom. - I te kako imaš - rekao je ledenim glasom. - Ne nameravam da... - Slušaj, Leksi - grubo ju je prekinuo - dobiću objašnjenja po koja sam došao. Milom ili silom, to zavisi isključivo od tebe. - Pazi kako se ponašaš, Savaro! - Nestor ga je uhvatio za mišicu. - Ti se ne mešaj - mrko ga je pogledao. - Ovo je između Leksi i mene. - Slušaj... - Nestorovo lice zacrvenelo se od besa. - Prekinite, obojica! - Leksi je stala između njih plašeći se njihovog međusobnog fizičkog obračuna i besno je pogledala Sebastijana. - Kako se usuđuješ da dođeš ovde i praviš mi scene?! - Odgovorićeš mi na neka pitanja - mirno joj je uzvratio pogled. - Ovde, pred svima, ako je potrebno, meni ne smeta. Leksi se brzo osvrnula oko sebe shvativši da ih članovi posade znatiželjno posmatraju. Ošinula je Sebastijana ljutitim pogledom, dala mu je znak da je sledi i povela ga u potpalublje, u kabinu koju je koristila kao kancelariju. Otišla je pre tri dana, tačnije, iskrala se i pobegla iz njegovog stana u Meksiko Sitiju i kao luda vozila je do kuće u nadi da će ponovo pronaći utehu u očevom zagrljaju. Stiv je u međuvremenu otišao na pecanje, pa je Leksi sela u prvi avion za Grčku i završila plačući na Nestorovom ramenu. A sada je Sebastijano Savaro stajao pred njom, očigledno ljut, i ona se pitala zašto je došao. Čim su ušli u kabinu, okrenula se njemu, prekrstila je ruke na grudima i pogledala ga je pravo u oči očekujući objašnjenje. Sporo, naglašavajući svaki pokret, Sebastijano je iz unutrašnjeg džepa sakoa izvukao očevo pismo. Istog trena, prepoznavši pismo, Leksi je 36 Sećanje na ljubav

eksplodiralo pred očima. Bila je svesna da nema više uzmicanja, a hladna jeza spustila joj se niz kičmu. - Ako nisi htela da saznam, nije trebalo da ostaviš ovo - rekao je opasno tihim glasom. - Ne razumem o čemu pričaš - pokušavala je da odglumi zbunjenost. - O ovome! - mahnuo joj je pismom ispred lica. - Šta se desilo s mojim detetom, Leksi? - To je trebalo da pitaš svog oca! - planula je. - Sad pitam tebe! - grubo ju je uhvatio za ramena. - Šta je bilo s detetom?! - Tvoj otac je rekao da treba da umre - pogledala ga je kroz poluspuštene trepavice. - Ne! - otelo mu se. U tom trenutku u kabinu je utrčao ozareni i nasmejani Šejn. Zbunjeno je zastao ugledavši nepoznatog čoveka. Crna, kovrdžava kosa bila mu je vlažna i nemarno je padala na čelo, a krupne zelene oči radoznalo su letele od neznančevog do majčinog lica. - Mama? - zbunjeno joj se obratio. Sebastijano je naglo ispustio Leksi okrenuvši se prema dečaku. Nekoliko trenutaka netremice ga je gledao, a onda je pogled usmerio na Leksi. U njegovim očima videla je pitanje ali i još nešto... Iznenadila se shvativši da je to nesigurnost. - Mama, šta se dešava? - Šejn je gledao čas nju čas Sebastijana. - Ko je ovo? - Moj prijatelj - požurila je da odgovori Leksi. - I ti si arheolog kao moja mama? - dečak radoznalo odmeri Sebastijana. - Nisam - odmahnuo je nepoznati glavom. - A gusar? - oči su mu se raširile. - Nisam ni gusar - Sebastijano je morao da se nasmeje. - Otkud ti onda ožiljak? - upitao je pomalo razočarano. - To je uspomena na tvoju mamu - setno se osmehnuo. - Stvarno? - dečakova znatiželja je porasla.


- Šejne, molim te, idi do Nestora i odnesi mu ovaj film da ga da razvije pružila mu je mali aparat koji joj je još uvek bio u ruci - dok ja porazgovaram s gospodinom Savarom. - Našla si nešto? - zainteresovano je upitao dečak. - Jesam - osmehnula se. - A šta to? - pogledao ju je iskosa. - Videćeš ako požuriš i pomogneš Nestoru da razvije slike - čim je Šejn zatvorio vrata kabine za sobom, okrenula se Sebastijanu i prošaputala: - Moj otac je rekao neka živi. - Kako si mogla...? - gledao ju je optužujućim pogledom. - Tvoj otac mi je velikodušno popunio ček da se pobrinem za tvoje dete pre nego što me je izbacio kroz staklena vrata! - okrenula se izlažući leđa sa sitnim ožiljcima njegovom pogledu. - Tako mi je poklonio ovaj “ukras”. - Molim?! - pogledao ju je zapanjeno. - Šta ti sad nije jasno? - besno se okrenula prema njemu. - Trebalo je meni da kažeš! - odmahnuo je glavom. - Pokušala sam - duboko je uzdahnula. - Zato sam došla u La Pahu čim sam saznala da sam u drugom stanju. Ali ti si bio na krstarenju s prijateljima, kako mi je rekao tvoj otac, posebno naglašavajući prisustvo neke Mercedes. Sebastijano se uhvatio za glavu. Zaneo se, pa se brže-bolje sručio u stolicu. Setio se kako je otac, u vreme kada je upoznao Leksi, pokušavao da ga nagovori da se oženi kćerkom njegovog prijatelja, Mercedes Veros. Verosovi vinogradi graničili su se s njihovim, a Miguel je želeo da ih pripoji svojima. To ubeđivanje trajalo je mesecima. Duboko je uzdahnuo pokušavajući da sredi misli i da se povrati od šoka. - Šta je trebalo da uradim kada mi je to rekao?! - Leksi nije bila svesna činjenice da viče. - Da sedim ispred vaše kuće u nadi da će me neko od vas dvojice primetiti?! I to nakon što si me ti oterao svojim ponašanjem, a tvoj otac me izbacio kroz zatvorena vrata?! - Nisam znao... - glas mu je bio tiši od šapata. - Odlazi! - rukom je pokazala vrata. - Šejn ne zna za tebe i želim da tako ostane. 38 Sećanje na ljubav

- On je moj sin! - pobunio se. - Ne polažeš nikakvo pravo na njega! -obrecnula se. - On nije Savaro, jer su ga Savarovi odbacili i pre nego što se rodio. - Dozvoli mi da to promenim - pogledao ju je molećivo. - Ne možeš me kriviti, Leksi, nisam znao... - Nije te interesovalo, Sebastijano - odmahnula je glavom. - Da li ti je otac rekao da sam te tražio? - upitao je tiho, s nadom u glasu. - Jeste, ali bilo je kasno - skrenula je pogled u stranu. - Još uvek ima vremena, Leksi, dozvoli mi da...

- Došla sam u Meksiko samo da bih raskrstila jednom za svagda s porodicom Savaro i to sam učinila - prekrstila je ruke ispod grudi. - Ne treba mi ništa od vas, ni meni ni Šejnu, živeli smo svih ovih godina bez vas pa ćemo živeti i dalje. - Leksi... - Odlazi! - udarila je besno nogom o pod pokazavši mu prstom vrata. - Dozvoli mi bar da ga ponekad vidim - zamolio je mirno. - Ne - odmahnula je glavom. - Ne želim da ga zbunjuješ. Jedini otac za koga Šejn zna jeste Nestor i tako će ostati. - On je moj sin i imam pravo da ga viđam! - procedio je kroz stisnute zube. - Nemaš! - tvrdoglavo je podigla glavu. - Imam, Leksi - pogledao ju je namršteno. - Zakon je na mojoj strani. - Samo probaj! - ljutito je viknula. - Koliko vidim, ovu situaciju možemo rešiti na dva načina. - Samo na jedan, Sebastijano - suzila je pogled. - Tako što ćeš sad otići i zauvek nestati iz mog života. - Nema problema ako je to ono što želiš - klimnuo je glavom. - Ali ću biti i te kako prisutan u životu svog sina. - Toliko ti je stalo do naslednika? - upitala je ironično. - Stalo mi je do mog sina - ispravio ju je - za koga nisam znao da postoji do malopre. 39 Sećanje na ljubav

- Tako je trebalo i da ostane - progunđala je sebi u bradu. - Hoćeš li me saslušati ili da Huan pozove tvog advokata? - izvukao je mobilni telefon, spreman da okrene broj. - Slušam - procedila je kroz stisnute zube. - Dakle, prvi je način da napravimo potpuni haos od naših života i da izložimo dete dugotrajnom sudskom postupku utvrđivanja starateljstva rekao je gledajući je netremice. - A drugi? - upitala je sumnjičavo. - Drugi je da se udaš za mene i da priznam i usvojim Šejna... - Ti nisi normalan! - zapanjeno je uzviknula. - I - nastavio je kao da je nije čuo - da tako rešimo problem. - Neću da se udam za tebe! - odmahnula je glavom. - Onda ćemo se, draga moja, sledeći put sresti u sudnici - slegnuo je ramenima. - Proklet bio dan kada sam te upoznala! - viknula je i istrčala iz kabine. - Leksi! - pokušao je da je zaustavi. - Sačekaj! Međutim, Leksi je bila brža i dobro je poznavala uzane hodnike potpalublja. Preostalo mu je samo da trči za njom trudeći se da je ne izgubi iz vida. Kada je izašao na palubu, naglo je zastao ugledavši Leksi kako skače preko ograde u more, ne obazirući se na njegovo dozivanje.


5. poglavlje

S

nažnim zamasima Leksi je presecala talase udaljavajući se od broda. Bilo joj je potrebno da bude daleko od svega i da razmisli. Nekada davno sanjala je o tome da je Sebastijano zaprosi, ali uz romantičnu muziku i svetlost sveća, a ne ovako. Proklet bio, pomislila je, kako je mogao to da mi uradi? Od svih uvreda koje je doživela zbog njega i od njega, ova je bila najveća! Da je zaprosi na takav način, kao da joj predlaže nacrt poslovnog ugovora! Šta sada da radim, pitala se, kako da se izvučem iz ove zamršene situacije? Nije dolazilo u obzir da povlači Šejna po sudnicama, ali da se uda za Sebastijana, to... Zaronila je na dah u nadi da će tako malo ohladiti glavu, međutim, bilo je uzalud. Udati se za čoveka koga voli san je svake žene, pa ni ona nije bila izuzetak, ali šta da radi kada joj on jasno pokazao da želi da se oženi njome isključivo zbog deteta? Kako bi taj brak funkcionisao, da li bi bio pravi brak ili... poslovni dogovor? Shvativši da je otplivala predaleko i da je na otvorenom moru, polako je počela da se vraća prema brodu. Misli su joj se rojile, znala je da mora doneti odluku pre nego što se popne na palubu.

Sebastijano je nepomično stajao stežući šakama ogradu i gledajući kako se Leksi sve više udaljava od broda. Osetio je veliko olakšanje kada je otkrio da je ona ipak rodila njegovo dete, nije želeo da zna iz kojih razloga, nije mu to bilo važno. Želeo je svog sina, želeo je da dečak raste uz njega, ali je iznad svega želeo Leksi. Bez nje sve je gubilo smisao, a nikada, posle svega što je doživela zbog njega, ne bi mogao da joj oduzme Šejna. Pronašao bi on neki način da se uključi u dečakov život, ali ovako bi se sve rešilo najbezbolnije za sve troje. Leksi bi bila samo njegova za celi život, znao je da za njih ima nade posle noći koju su proveli zajedno.


Zato se nadao da nije preterao, nadao se da se Leksi neće pretvoriti u njegovog najljućeg neprijatelja. Krajičkom oka primetio je Nestora kako stoji pored njega i pomno ga posmatra. - Šta si joj sad uradio? - u Nestorovom glasu osećalo se da je ljut. - Otkud ti ideja da sam joj bilo šta uradio? - smireno je upitao Sebastijano ne pogledavši ga. - Otuda što Leksi ovako pliva samo kada je besna i nervozna - Nestorov glas je podrhtavao od pritajenog besa. - Ako je ponovo povrediš, kunem ti se svim što mi je sveto da ćeš mi odgovarati za to. Nestor se potom okrenuo i otišao, a Sebastijano je zapanjeno gledao za njim pitajući se šta je time hteo da kaže. Leksi je bila moja pre nego što se ovaj ovde pojavio, a Šejn je moj sin, pomislio je. Taj Grk nema šta ovde da traži, moraće to uskoro da mu objasni. Leksi se polako popela na palubu. Lice joj je bilo savršeno mirno, a njene oči nisu odavale nikakva osećanja. Bez reči je krenula prema kancelariji dajući ponovo Sebastijanu znak da je sledi. Čim su se vrata za njima zatvorila, upitala je: - Kako si to zamislio? - Kako sam zamislio... šta? - ponovio je zbunjeno. - Kako si zamislio naš brak? - procedila je kroz stisnute zube.. - Mislio sam da svi znaju kako brak treba da izgleda - pokušao je da se našali. - Gde bismo živeli? - ignorisala je njegovu upadicu. - Šejn za dve nedelje polazi u školu. - Moja kuća je u La Pahi - rekao je uzdahnuvši. - Ima dobrih škola i u Meksiku. - On ne zna španski - odmahnula je glavom. - Naučiće - rekao je jednostavno. - Osim toga, ima dobrih engleskih škola u Meksiko Sitiju. Možemo živeti u gradu, a vikendom odlaziti u La Pahu. Neće mi biti teško da svakodnevno putujem do vinarije. - Moj posao je u San Francisku - podsetila ga je ledenim glasom.


- Sa svojom reputacijom možeš dobiti posao i u Meksiko Sitiju - predložio je osmehnuvši se. - Koliko će trajati to usvajanje? - upitala je namrštivši se. - Ne znam tačno - slegnuo je ramenima. - Možda godinu dana. - Ne mogu se preko noći udati za tebe - rekla je zamišljeno. - Šejn bi doživeo šok jer u mom životu nema muškaraca. - Nijednog? A onaj Grk? - Nestor je prijatelj - odgovorila je jednostavno. - Šta predlažeš? - tiho je upitao osećajući da mu srce snažno tuče u grudima. - Udaću se za tebe pod dva uslova - izgovorila je posle kraće pauze. - Da čujem - zavukao je ruke u džepove. - Prvo - podigla je prst - Šejn mora da te prihvati, u protivnom ćeš otići iz našeg života i zaboravićeš da postojimo. - Mnogo tražiš, Leksi - odmahnuo je glavom. - On je moj sin, moja krv. - Drugo - nastavila je kao da ništa nije rekao - ako te Šejn prihvati, venčaćemo se, ali ćemo ostati u braku samo onoliko koliko je potrebno da se završi usvajanje. - Nikada neću pristati na razvod, Leksi - rekao je glasom koji nije trpeo pogovor. - Hoćeš, Sebastijano - ledeno se osmehnula - ili ću odvesti Šejna tamo gde nikada nećeš moći da mu se približiš. - Prevrnuću i nebo i zemlju da vas nađem - oči su mu ljutito sevnule. - Nisam rekla da nećeš moći da nas nađeš već da nećeš moći da nam se približiš - rekla je značajnim tonom. Nekoliko trenutaka netremice ju je gledao pitajući se šta da radi. Uplašio se da je otišao predaleko u svojoj želji da je veže za sebe i da će zbog toga izgubiti i nju i Šejna. S druge strane, dok se proces usvajanja ne okonča, a Huan bi mogao da se postara da to potraje, imaće na raspolaganju dovoljno vremena da je navede na to da poželi da zauvek ostane s njim, da ga ponovo zavoli. - U redu, Leksi - rekao je konačno. - Pobedila si. 43 Sećanje na ljubav

- I još samo nešto, Sebastijano - dodala je kao da se upravo nečeg setila. Ako se venčamo, taj brak će biti samo na papiru, sklopljen da bi ti mogao da usvojiš Šejna. - O, ne! Bićeš moja žena, Leksi, u pravom smislu te reči ili ću zadovoljenje svojih potreba potražiti na nekom drugom mestu - rekao je opasno tihim glasom. - Samo izvoli - uzvratila je naizgled hladno dok joj se srce stezalo - pa ću dokazati da si nepodoban da usvojiš mog sina. Da li si razumeo? - Jesam, Leksi, odlično sam razumeo - duboko je uzdahnuo.

Sebastijano je nervozno provukao prste kroz kosu čekajući na aerodromu u Meksiko Sitiju avion koji je kasnio. Leksi je pristala da dovede Šejna na nekoliko dana pre nego što počne škola i sada je nestrpljivo iščekivao njihov dolazak. Stajao je zadubljen u misli kada je avion sleteo. Čim su putnici počeli da izlaze, prišao je bliže vratima. Unervozio se jer u mnoštvu putnika nije video ni Leksi ni Šejna. Ubeđivao je sebe da bi mu Leksi javila da ih je nešto sprečilo da dođu ili da su zakasnili na avion. Činilo mu se da tu stoji čitavu večnost pitajući se kako će se Leksi ponašati i šta će reći. U Grčkoj mu je jasno stavila do znanja da ona sve ovo smatra poslovnim dogovorom ali da li će se zaista shodno tome ponašati, to nije znao. S druge strane, pitao se kako će se on postaviti u toj situaciji ako ona bude tvrdoglavo istrajavala u svojoj odluci. Promenila se, u njoj više nije bilo ni traga od naivne i nevine devojke koju je upoznao pre sedam godina. Sada je samouverena i odlučna, ume da se snađe u svakoj situaciji, uspešna je u svom poslu i dobra je majka. Žena koju je voleo majka je njegovog sina i to dobra majka, koliko je uspeo da vidi za kratko vreme koje je proveo s njima u Grčkoj. Da li će se njih dvoje slagati? Da li će ga Šejn prihvatiti? Bila su to pitanja koja su mu se motala po glavi proteklih dana kao i sada dok je čekao da ugleda svog sina i njegovu majku. Kada ih je konačno video, srce mu je poskočilo od radosti ali je osećao da je mnogo manje samouveren nego što se nadao da će biti. Leksi je hodala 44 Sećanje na ljubav

polako, noseći putnu torbu preko ramena. Na sebi je imala bele farmerke i jednostavnu belu košulju. Izgledala je divno. Pored nje je išao Šejn vukući za sobom torbu koja je bila velika gotovo kao i on, ali se činilo da mu to ne predstavlja nikakav napor. Kada su se njegov i Leksin pogled sreli, počeo je isprekidano da diše. Bila je tako lepa, tako prirodna. Leksi je nešto kratko rekla Šejnu i oni su se uputili prema njemu, a on im je požurio u susret. Moj sin!, ushićeno je pomislio Sebastijano zaustavljajući pogled na dečaku. - Zdravo - rekao je osmehujući se. - Kako ste putovali? - Dobro - odgovorila je Leksi kratko, izbegavajući da ga pogleda. - Super! - oduševljeno je uzviknuo Šejn. - Volim da putujem avionom. - Onda će ti se dopasti kada ti kažem da ćeš danas opet leteti avionom Sebastijano ga pogleda s ljubavlju. - Znam - Šejn je klimnuo glavom. - Mama mi je rekla. - Odlično - Sebastijano se ponovo osmehnuo. - Prvo ćemo nešto pojesti u gradu a onda ćemo dalje. - Voleo bih da probam tortilju - Šejn ga je pogledao s nadom u očima. Mama kaže da se to ovde jede. - Onda idemo na najbolje tortilje u Meksiku - veselo je prihvatio Sebastijano. - Ali prethodno treba da uzmemo vaš prtljag i... - Ovo je sve što smo poneli - Leksi je pokazala torbu na svom ramenu. - Samo to? - upitao je zbunjeno uzimajući torbu od nje. - Da li si sigurna da će vam to biti dovoljno? Ako želiš možemo nešto kupiti pre... - Ne - Leksi odlučno odmahnu glavom. - Poneli smo sve što nam treba za ovih nekoliko dana. Zar ne, Šejne? - Da, tako je - dečak je klimnuo glavom. - Poneo sam i Tira. - Tira? - Sebastijano je zbunjeno pogledao sina. - Da - Šejn je brzo otvorio torbu koju je vukao za sobom pokazavši ocu veliku plišanu igračku. - Tiro je moj dinosaurus. - A, tako! - Sebastijano se glasno nasmejao. 45 Sećanje na ljubav

- On je, u stvari, tiranosaurus reks, a ja ga zovem Tiro - nastavio je da objašnjava dečak. - Kada porastem, pronaći ću pravog dinosaurusa, kao što je onaj u maminom muzeju, i biću slavan. - Siguran sam da hoćeš - Sebastijano se opet nasmejao i poveo ih je prema izlazu. Leksi je sve vreme vožnje do restorana ćutala a on je pokušao da potisne svoje razočarenje time. Nasuprot njoj, Šejn je pričao kao navijen zastajući samo da udahne vazduh da bi mogao da nastavi. Sve ga je interesovalo i postavljao je mnoštvo pitanja na koja se Sebastijano trudio da odgovori. Leksi se i u restoranu držala na distanci, bila je tiha i malo je jela. Šejn je pojeo dve tortilje i tražio je treću sve vreme pričajući između zalogaja. Sebastijano je sa uživanjem gledao svog sina razmišljajući o tome da ostalim gostima restorana verovatno liče na pravu porodicu. Dok su leteli u La Pahu, a pilotirao je Sebastijano, dečak je postavljao pitanja u vezi sa instrumentima na komandnoj tabli malog aviona. Sebastijano je na svako pitanje strpljivo odgovarao i čak je nekoliko trenutaka dozvolio Šejnu da drži upravljačku palicu. Pogledao je krišom Leksi, ali je ona sve to mirno posmatrala jer je znala da je prebacio komande na automatskog pilota. - Ti si sjajan! - uzviknuo je oduševljeno Šejn. - Nestor neće čak ni da me pusti da sedim u ovoj kabini, kaže da sam još mali. - Nestor je u pravu, ljubavi - Leksi pogleda sina smešeći mu se. - Kad porasteš, naučiću te da letiš - Sebastijano se zadovoljno osmehnuo jer je saznao ko je Leksina ljubav.

Šejn je bio neumoran i kada su konačno stigli u La Pahu, morao je sve da vidi i sve da otkrije... odmah. Pošto su stigli u rano popodne, nagovorio je Sebastijana da ga odvede do vinograda i zaključio je da su mnogo prostraniji od onih koje je video u Francuskoj. Ipak, najviše mu se dopala plaža iza kuće i sitan beli pesak od kojeg je pokušao da napravi zamak dok mu nešto drugo nije odvuklo pažnju. Kada je konačno, posle večere, od uzbuđenja i umora zaspao na fotelji u dnevnoj sobi, Sebastijano ga je odneo u krevet. 46 Sećanje na ljubav

Leksi je duboko uzdahnula. Celog tog dana držala se po strani prateći Šejnove reakcije na Sebastijanovo prisustvo. Sada, na kraju dana, morala je da prizna da se Sebastijano zaista trudio da se približi sinu, spontano i nenametljivo. Možda sve ovo i neće ispasti tako loše na kraju, pomislila je jer je Šejn bio u godinama kada mu je otac najpotrebniji. Ali nije znala kako će ona izdržati, kako će živeti u braku sa čovekom koji je ne voli i da li će uspeti da odoli iskušenju koje se zove Sebastijano Savaro. Kad god bi se našla u njegovoj blizini, njeno telo je burno reagovalo. Proteklih sedam godina često se pitala šta se desilo s njim dok je u dugim samotnim noćima ležala sama u svom krevetu. Mislila je na njega kad god bi je obuzeo osećaj usamljenosti, kada bi počeli da joj se, poput noćne more, vraćaju snovi iz prošlosti. Prenula se iz misli kada je čula njegove korake kako se približavaju i podigla je glavu tražeći njegov pogled. Međutim, Sebastiano je prošao pored nje ne pogledavši je, i uputio se do bara. Nasuo je sebi piće i seo u fotelju zagledavši se u zamišljenu tačku na suprotnom zidu. Nekoliko minuta je ćutala čekajući da joj se on obrati. Kada to nije učinio, osećajući se neprijatno, polako je ustala i pošla uza stepenice. Ušla je u sobu u kojoj je nedavno boravila. Tiho je zatvorila vrata i, ne uključujući svetlo, prišla je širom otvorenim terasnim vratima. Noć je bila topla i tiha, srp mladog meseca oslikavao se na mirnoj površini vode, a blagi povetarac milovao joj je lice. Mogla bih da budem srećna ovde, tužno je pomislila dok se polako svlačila, samo kada bi me Sebastijano voleo. Zastala je usred pokreta kada je čula tiho kucanje. Podigla je glavu gledajući u vrata koja su se lagano otvarala. Počela je plitko da diše, a srce joj je tuklo kao ludo dok je zbunjeno i iščekivajući gledala krupnu priliku koja je ispunila otvor dovratka. Sebastijano je mirno stajao u vratima netremice je gledajući, obasjan svetlošću koja je dopirala odozdo. Još uvek je bio u crnim pantalonama, bela košulja bila mu je zakopčana otkrivajući njegove preplanule grudi, a u ruci je držao dve čaše. Na slaboj svetlosti lice mu je izgledalo još markantnije, a dugi ožiljak posebno se isticao. Leksi je, nesposobna da se pomeri, zurila u njega a pogled joj je bio prikovan za njegove grudi. Zadrhtala je prisetivši se noći koju su proveli u njegovom stanu u Meksiko Sitiju i ponovo ga je poželela. Uplašena da bi on to mogao da primeti u njenim očima, brzo je skrenula pogled. 47 Sećanje na ljubav

- Mislio sam da bi ti prijalo piće pred spavanje – rekao je podižući čaše. - Retko pijem alkohol - promrmljala je. - Možeš da napraviš izuzetak - slegnuo je ramenima. Dok je to govorio, zatvorio je vrata i polako je, sigurnim korakom, krenuo prema njoj iako je sobu sada osvetljavala samo blaga mesečina. Bez reči joj je pružio čašu s pićem pokušavajući da vidi njeno lice i da uhvati njen pogled u polumraku sobe. Leksi je osetila snažnu želju da pobegne što dalje od njega, ali noge je nisu slušale, odbijale su da se pomere. Drhtavim prstima prihvatila je čašu, otpila gutljaj i zagrcnula se jer je bila nenavikla na žestoka pića. Sebastijano je brzo uzeo čašu iz njene ruke i zajedno sa svojom spustio ju je na stočić ispred kamina, a zatim je potapšao Leksi po leđima. Kada se smirila, zadržao je ruku na njenim ramenima i počeo je polako da kruži prstima po njima prateći njenu reakciju. Odmahnula je glavom spremna da protestuje, ali ju je on nežno uhvatio za bradu prisilivši je da ga pogleda. Leksi je znala da treba da se usprotivi, da mu kaže da ode, ali reči nisu izlazile iz njenog grla. Njegove usne spustile su se na njene, njegovo telo se primaklo, a ruke su je čvrsto obgrlile i ona je bila nemoćna da bilo šta učini. - Nemoj mi samo reći da među nama ničega nema - prošaputao je na njenim usnama pre nego što ju je ponovo strasno poljubio. Kada ju je podigao u naručje i poneo prema krevetu, zaustila je da se usprotivi, ali je ponovo osetila njegove usne na svojima. Njeno telo se više nije protivilo i spremno je dočekalo njegova milovanja kada se, zajedno s njom, spustio na krevet. Mogla je samo da se prepusti i uroni u plimu strasti bez cilja i plana, svesna jedino želje i gotovo bolne potrebe za njim. Bila joj je tako potrebna njegova blizina i snaga, njegova muževnost... Obavila mu je ruke oko vrata i privukla ga sebi. Leksi je osećala svaki mišić Sebastijanovog snažnog tela, osećala je njegove prste koji su je milovali i pitala se kako je mogla da živi bez toga. Kada je osetila njegove usne na svojim grudima, zadrhtala je i provukla prste kroz njegovu gustu kosu privlačeći ga još bliže.


Učinilo joj se da proživljava agoniju kada se on odmaknuo od nje da bi se oslobodio odeće. Osećala je varnice želje duboko u sebi dok je gledala njegovo nago telo kako se nadnosi nad njom. - Rekao si Šejnu da ti je ovo uspomena na mene - drhtavim prstima nežno je prevukla preko njegovog ožiljka, a zatim ga je poljubila. - Ne želim noćas da pričamo o prošlosti - prošaputao je na njenim usnama. Ni ona to nije želela. Zagrlila ga je čvrsto, prepuštajući se njegovim iskusnim rukama i usnama koje su palile vatre u njoj. Zagrlila ga je i spremno dočekala duboko u sebi prateći njegov ritam dok su doživljavali eksploziju strasti. Nijedno od njih nije želelo da se vrati u stvarnost. Puls im se polako smirivao, a onda se Sebastijano pomerio i legao je pored Leksi. Ona je ležala na leđima očekujući da je on posle svega zagrli, a kada se to nije desilo, razočarano se okrenula na drugu stranu i sklupčala. Gutajući suze, jedva je bila svesna činjenice da je Sebastijano polako ustao, pokupio svoje stvari a zatim otišao. Kada je osetila da je pritiska samoća, dozvolila je suzama da poteku. Sebastijanovo prisustvo delovalo je na nju kao droga, pre sedam godina bilo je tako a ni danas se ništa nije promenilo. Ako se venčaju, ona neće imati snage da mu se odupre a kada se sve završi, neće moći da živi bez njega. Neću moći ni da živim pored njega, tužno je pomislila znajući da je on ne voli. Zaspala je tek pred zoru, obraza vlažnih od suza i bez ikakve odluke koja bi joj donela olakšanje.


6. poglavlje

P

rošlo je devet sati kada je Sebastijano otvorio vrata koja su iz kupatila vodila u Leksinu sobu. Provirio i video da spava, još uvek sklupčana. Tiho, da je ne probudi, prišao je krevetu i pažljivo se zagledao u njeno bledo lice. Umorno je protrljao slepoočnice, glava ga je bolela posle neprospavane noći. Seo je u fotelju ispred mermernog kamina zagledavši se u Leksi s tugom u očima. Ona je tu, bilo mu je teško da poveruje da je posle toliko godina ovde i da će ostati. Priznao je sebi da mu je bila potrebna kao vazduh, kao voda, ona i njihov sin. Duboko je uzdahnuo. Leksi se posle noći provedene u njegovom stanu u Meksiko Sitiju okrenula od njega, a on nije mogao da shvati zašto. To je bilo njeno pravo, znao je to, ali se pitao zašto je to uradila posle onolike strasti. Dok je protekle noći pokušavao da se sabere posle silne strasti koja ga je obuzela, a bila je, kako mu se činilo, propraćena obostranim snažnim emocijama, ona se okrenula od njega. Podala mu se kao nikada pre, a onda ga je isključila iz svog sveta dajući mu na znanje da tamo za njega nema mesta. Znao je da treba da ustane i ode dok ona još spava, ali nije mogao to da učini. Otkad je noćas otišao iz njenog kreveta, prvi put je osetio smirenje gledajući njeno usnulo lice. Trgnuo se kada su se druga vrata naglo otvorila i u sobu utrčao još uvek sanjivi Šejn, razbarušene kose. Sebastijano je brzo ustao dajući dečaku znak da bude tih, uhvatio ga je za ruku i izveo u hodnik. - Da li je mama bolesna? - upitao je Šejn zbunjeno. - Nije - odmahnuo je Sebastijano glavom osmehujući se - samo je umorna. - Ona nikada ne spava ovako dugo - dečak ga je sumnjičavo pogledao. Uvek se probudi pre mene. A šta si ti radio u maminoj sobi? - Navratio sam da proverim da li se probudila - Sebastijano je rekao prvo što mu je palo na pamet. - Hteo sam da je pozovem na plivanje.


- Mama i ja smo svakog dana plivali kada smo bili u Grčkoj - Šejn je bio zadovoljan odgovorom. - Pa pošto mama spava, hoćeš li da nas dvojica odemo na plivanje? – predložio je. Sebastijano se smejao gledajući Šejna kako trči u svoju sobu pa je požurio da se i sam presvuče. Kada se pola sata kasnije Leksi probudila i izašla na terasu, pažnju joj je privukao glasan smeh njenog sina. Osmehnula se kada je videla kako Šejn veselo ciči dok ga Sebastijano baca u vodu. Nekoliko trenutaka se premišljala, a onda je obukla bikini i požurila da im se pridruži. Šejn joj se obradovao dok ju je Sebastiano pogledao zamišljeno, a osmeh koji mu je bio na usnama nije stigao do njegovih očiju. Dala bi sve na svetu da može da otkrije njegova osećanja. Jedva da je mogla da razmišlja o bilo čemu, toliko je bila preokupirana njegovim snažnim, preplanulim telom po kojem su se presijavale sitne kapljice vode. On je tu, pored nje, mogla je da ga dodirne ako ispruži ruku... Jedva je potisnula želju da mu skloni nemirni pramen kose sa čela. Pomisao na zadovoljstvo koje joj je pružio protekle noći naterala ju je da pocrveni i brzo skrene pogled jer je videla da je pažljivo posmatra. Tek nešto kasnije, dok su sedeli na pesku, nedaleko od Šejna koji je opet pravio zamak, Leksi je skupila snagu da ga ponovo pogleda. Sedeo je na pristojnoj udaljenosti od nje, ne pokazujući želju za razgovorom, a lice mu je bilo kao isklesano u kamenu. - Ja... - Reci - nije je ni pogledao. - Nisam sigurna da ću moći... - Šta nećeš moći, Leksi? - upitao je šarajući prstom po pesku. - Da se udam za tebe. To bi bila prevara - rekla je u jednom dahu. - Bez ljubavi... - Misliš kao prošle noći? - Nije... - naglo je zaćutala. - Ljubav nije preduslov za uspešan brak, Leksi - slegnuo je ramenima. Zaprosio sam te iz određenog razloga. O ljubavi nije bilo reči. 51 Sećanje na ljubav

- Da, ali ja... - Rekao sam ti šta sam hteo, Leksi - hladno je izgovorio ne gledajući je. Znam šta hoću i učiniću sve da to dobijem, a samo od tebe zavisi da li će to biti bolno ili bezbolno. Potom je ustao i žurnim koracima uputio se prema kući ne udostojivši je ni jednog jedinog pogleda. Gledala je za njim, nesvesna suza koje su joj se slivale niz obraze dok joj se srce stezalo u bolnom grču.

Leksi je nervozno pakovala svoje i Šejnove stvari. Loše je spavala prethodne noći. Kada su se vratili posle nedelju dana provedenih u Meksiku, Šejn je bio prepun priča i utisaka, a za to kratko vreme Sebastijano mu je postao blizak. Dečak je oduševljeno prihvatio predlog da žive u Meksiku, a Leksi je morala da prizna da mu je zaista prijao boravak tamo. Ipak, strepela je od pomisli na njihov zajednički život. Nikada nije zaboravila svoj san u kojem je Sebastijano bio gospodar, ali ovo je bilo potpuno drugačije. Sebastijano je hteo da se oženi njome, ali ne zato što ju je voleo već zato što je želeo svog sina i ona će morati da nauči da živi s tim. Sela je na krevet i zagledala se kroz prozor držeći Šejnovu omiljenu igračku u ruci. Krajičkom oka primetila je nekakav pokret, pa je okrenula glavu prema vratima svoje devojačke sobe. Njen otac Stiv Denton je još uvek dobro izgledao zahvaljujući aktivnom životu koji je vodio. Leksi je znala da je njen otac i dalje privlačan ženama i često se pitala zašto se nije ponovo oženio. Jednom joj je rekao da je to zato što nije mogao da zaboravi njenu majku. I Leksi je nekada davno sanjala o tome da Sebastijano nju voli istom neprolaznom ljubavlju. Stiv je stajao naslonjen na dovratak, s rukama prekrštenim na grudima. - Da li si sigurna da radiš pravu stvar? - upitao je kćerku. - A šta drugo mogu da uradim, tata? -duboko je uzdahnula. - Znam da je Šejnu potreban otac, ali da li to baš mora da bude on? progunđao je nezadovoljno. - Imam li izbora? - nemoćno je raširila ruke. - Znam da želi Šejna po svaku cenu, a ja ne mogu da dozvolim da moje dete doživljava traume. 52 Sećanje na ljubav

- Šta je Nestor rekao na sve to? - Rekla sam mu samo da se udajem - nastavila je da se pakuje izbegavajući da pogleda oca. - A nisi mu rekla zašto to činiš? - pogledao ju je iznenađeno. - Nisam mogla, tata - duboko je uzdahnula. - Ko zna šta bi Nestor uradio. Znaš da je porodica za njega svetinja, a Šejna i mene smatra svojom porodicom. - A ti? - gledao ju je netremice. - Kako se ti osećaš zbog svega toga? - Šta misliš? - pogledala ga je sa suzama u očima. - Ne moraš ovo da radiš, Leksi - rekao je nežno. - Naći ćemo drugo rešenje. - Ne mogu da se borim sa Sebastijanom - odmahnula je glavom. - Za razliku od nas, on je ekstremno bogat. - Nestor bi ti pomogao - Stiv nije odustajao. - Ne želim da ga mešam u ovo. - Mislim da grešiš, ali ću te podržati, kao i uvek - rekao je njen otac konačno. - Nadam se samo da Šejn neće zbog tog vašeg nazovi-braka doživeti traume. - Učiniću sve da se to ne desi - prošaputala je gledajući oca kako odlazi.

Sebastijano je uzdahnuo sa olakšanjem kada je konačno stavio prsten na Leksinu ruku, a zatim se nagnuo i ovlaš ju je poljubio. Venčanje je bilo jednostavno, u prisustvu desetak prijatelja. Do poslednjeg trenutka, dok je nije ugledao na aerodromu, nije bio siguran da li će doći. Na sebi je imao tamno odelo, belu košulju i odgovarajuću kravatu, a dok je mirno stajao pored Leksi, krišom ju je gledao. Bila je bleda, ali njemu najlepša nevesta na svetu iako ju je uvek zamišljao u bogatoj beloj venčanici s velom. Jednostavna svilena haljina nežnozelene boje s dugim rukavima savršeno joj je pristajala. Jedini nakit koji je nosila bio je prsten koji joj je on upravo stavio na prst. Znao je da ga Nestor sve vreme mrko gleda, ali mu to više nije smetalo jer je s njim bila i lepa crnka Helena, njegova supruga. 53 Sećanje na ljubav

Stiv ga je hladno odmerio od glave do pete i kratko se rukovao sa zetom pre nego što se povukao držeći Šejna za ruku. Sebastijanovi prijatelji, na prvom mestu Huan, bili su mnogo srdačniji i veseliji. Kada su gosti posle svadbenog ručka otišli, Leksi se umorno spustila u fotelju u dnevnoj sobi Sebastijanovog stana u Meksiko Sitiju. Od danas je ovo moj dom, pomislila je i duboko uzdahnula. Krišom je gledala Sebastijana koji je, udobno zavaljen u fotelji i sa čašom u ruci, gledao nekud neodređeno. Poljubio ju je tako hladno, kao da je to uradio samo zato što se to od njega očekivalo. Otkad su se ona i Šejn pre dva dana vratili u Meksiko, Sebastijano je prema njoj bio suzdržan. Šta li će noćas biti?, pitala se. Gotovo je poskočila u fotelji kada mu je čula glas. - Šta si rekla ocu, Leksi? - pogledao ju je iskosa. - Istinu - slegnula je ramenima. - A šta je on na to rekao? - Da te pošaljem dođavola - odgovorila je prkosno. Tiho se nasmejao i nastavio da zuri u svoju čašu, a Leksi se učinilo da je udaljenost među njima nepremostiva. Netremice ga je gledala. On je sad njen muž a ovo treba da bude njihova prva bračna noć. Bezuspešno je pokušavala da pročita nešto na njegovom licu, ali ono je bilo kao maska. Leksi je želela razgovor, ali se nije usuđivala da ga započne. U tom trenutku nedostajao joj je Šejn koga je njen otac poveo sa sobom u hotel da bi ona i Sebastijano bili sami. Sebastijano joj se činio tako dalekim i muževnim istovremeno, a kada više nije mogla da izdrži tišinu, ustala je i krenula u svoju sobu. Tamo ju je čekao prazan krevet u kojem je, ne tako davno, doživela divne trenutke. Sebastijano nijednim gestom ili rečju nije spomenuo da ona treba da pređe u njegovu sobu, a ona nije želela da ga podseća na to. - Leksi... - Molim? - upitala je ne okrećući se. - Leksi? - njegov glas sada je bio sasvim blizu. Kasnije Leksi nije mogla da se seti kako je sve počelo, ali njih dvoje su odjednom bili priljubljeni jedno uz drugo. Sebastijanove ruke spustile su se 54 Sećanje na ljubav

na njen struk, a ona je klonula na njegove grudi i naslonila glavu na njegovo rame. Osetila je vreli dah na svom obrazu a zatim i nežan dodir njegovih prstiju. Zaustavila je dah dok je prstima polako klizio preko njenih obraza do usana. Podigla je glavu pogledavši ga sjajnim očima i željno iščekujući poljubac. Činilo joj se da je prošla čitava večnost pre nego što je osetila njegove usne na svojima. Bile su tople, a taj poljubac bio je pun želje i prikrivene strasti dok su mu ruke klizile niz njeno telo. Zagrlila ga je i privukla njegovu glavu bliže svojoj u želji da utoli glad za ljubavlju koju je u njoj budio. Kako ju je danas boleo onaj njegov hladni poljubac, ali sada je to izgledalo tako daleko... Sada nije mogla da dođe do daha od njegovih poljubaca koji su bili sve duži i strasniji. Zadrhtala je kada je osetila Sebastijanove usne na svom vratu i nije se bunila kada ju je podigao je u naručje. Oštra strela probola joj je srce kada je shvatila da je nosi u njen krevet, ali ga je samo čvrsto zagrlila oko vrata. Sebastijano je osećao da mu ruke drhte dok ju je nosio. Čitavog dana strepeo je od njene reakcije. Cele protekle nedelje mislio je na nju a danas, na njihovom venčanju, izgledala je predivno. Pa on je samo čovek koji voli svoju ženu i ako bude vodio ljubav s njom, to neće biti prevara, kako je ona rekla, bar ne njega što se tiče. Polako ju je spustio na krevet. Bila mu je potrebna, ali želeo je više. Ipak, zasad, bio je spreman da prihvati ono što mu je pružala nadajući se da će jednoga dana dobiti i to više. Leksi je u njegovim rukama zaboravila na sve osim na njegov dodir zamišljajući da joj Sebastijano u tim trenucima uzvraća ljubav. Uživala je u svojoj fantaziji cele noći, u njegovom naručju bilo joj je kao u snu... Na jutarnjem svetlu sna je nestalo, a Leksi se probudila sama u krevetu. Potpuno slomljena, teškim korakom pošla je u kupatilo u nadi da će joj tuširanje pomoći. Obukla je stare farmerke i majicu, a zatim se bosa uputila u kuhinju. Trebala joj je jaka kafa. Zbunjeno je zastala zatekavši Sebastijana kako posluje po kuhinji. Pogledao ju je i uzeo još jednu šolju s police. Leksi je osetila da je preplavljuje bes jer se ponašao kao da se prethodne noći ništa nije desilo. - Baš sam se pitao kada ćeš ustati - rekao je ne okrećući se. - Sedi, hoćeš li prvo doručak ili kafu? - Samo kafu, hvala - hladno je rekla. 55 Sećanje na ljubav

- Leksi - dodao joj je šolju pre nego što je pročistio grlo i nastavio: - Hteo bih nešto da raspravimo da posle ne bude zabune. - Da? - prinela je šolju usnama obema rukama. - Ako ponovo ostaneš u drugom stanju... - Neću ostati u drugom stanju - odmahnula je glavom. - Ne možeš biti sigurna... - Mogu - grubo ga je prekinula. - Razumem - rekao je posle nekoliko trenutaka. - Ako nećeš da doručkuješ, idemo u kupovinu čim popiješ kafu. - Zašto u kupovinu? - zbunjeno ga je pogledala. - Potrebna ti je garderoba i... - Ponela sam sve što mi je potrebno - rekla je oštro. - Nemaš haljine, a... - To je zato što ih ne nosim - odmahnula je rukom. - Sad si moja žena i biće mnogo prilika kada će ti biti potrebne haljine, naročito večernje. Leksi ga je pogledala preko ruba šolje. Nezainteresovano je slegnula ramenima propustivši da primeti stezanje njegovih vilica. Popili su kafu u potpunoj tišini, izbegavajući da se pogledaju. Dok su obilazili ekskluzivne prodavnice, Leksi je izbor svoje garderobe potpuno prepustila Sebastijanu. Do tog dana ona je imala samo dve haljine: zelenu, koju je nosila prve noći u Meksiko Sitiju, i onu koju je nosila na venčanju. Zainteresovano je gledala kako Sebastijano spretno bira modele koji su joj, morala je to da prizna, savršeno pristajali. Zadovoljno se smešio svaki put kada bi ona izašla iz kabine u haljini koju je on odabrao i odobravao je sopstveni izbor klimanjem glavom. - Zar nikada nemaš problem kada treba nešto da odabereš? - upitala je pomalo iznervirano. - Moj jedini problem je taj što uvek tačno znam šta želim - odgovorio je osmehnuvši se. Leksi je nekoliko trenutaka proučavala njegovo lice, a zatim se bez reči okrenula i otišla je u kabinu da se presvuče. Sebastijano je bio zadovoljan tek 56 Sećanje na ljubav

kada je njegov automobil bio pun kesa i paketa jer je, pored haljina, insistirao da joj kupi i novu obuću, kozmetiku... - Ne nosim nakit - pobunila se kada ju je uveo u juvelirnicu. - I to ćemo promeniti - značajno se osmehnuo. - Ne - odmahnula je glavom. - Smeta mi nakit zbog posla, zato ga ne nosim. - Koliko vidim, nosiš burmu - uhvatio ju je za ruku. - To je drugo - duboko je uzdahnula. - U redu, ali samo lančić da mogu da zakačim burmu za njega kad radim. - I to je početak - nasmejao se i zatražio da mu pokažu ogrlice. Kada je kupovina konačno završena, otišli su u hotel po Šejna i, zajedno sa Stivom, ručali su u hotelskom restoranu. Posle ručka su krenuli kući i Sebastijano je predložio da Šejnu kupe ponešto od garderobe, ali se ubrzo predao i zaustavio ispred velike prodavnice igračaka. Shvatio je da je izaći na kraj s Leksi bilo lako, a sa Šejnom... Za jednog šestogodišnjaka bio je neverovatno tvrdoglav. Šejn je tačno znao šta hoće, kao i njegov otac uostalom, i nije dozvoljavao da bilo ko utiče na njega. Sa uživanjem je gledao Šejna kako oduševljeno bira igračke jer su u tom trenutku ličili na pravu porodicu: otac, majka i sin.


7. poglavlje

S

ebastiano je umorno uvezao automobil u podzemnu garažu zgrade. Protekla nedelja bila mu je užasno naporna. Izvukao je ključ iz kontaktbrave i zavalio se u sedište duboko uzdahnuvši. Snažno je protrljao ukočeni vrat i zatvorio oči zamislivši se. U poslednje vreme Leksi ga je sve više zbunjivala. Svaki slobodan trenutak provodio je s njom i sa Šejnom u pravoj porodičnoj atmosferi koju je Leksi stvarala. Bila je savršena majka, dobra domaćica i žena, puna strasti i topline, žena s kojom je mogao o svemu da razgovara. Nikada u životu nije bio tako emotivno ispunjen kao u poslednje vreme. Naravno, Šejn mu je mnogo značio, iskreno ga je zavoleo, ali koliko god čovek voleo svoje dete i posvećivao mu se, bila mu je neophodna žena. Leksi mu je bila sve potrebnija i počeo je da se pribojava budućnosti i mogućnosti da ona zaista ode kada on usvoji Šejna. Nije htela da ostavi svoj posao, u protekla tri meseca bila je četiri puta u San Francisku, doduše, samo onda kada je njeno prisustvo bilo neophodno. U međuvremenu je radila kod kuće i bila je u stalnom kontaktu sa svojim kolegama. O usvajanju nije želela da razgovara, samo je potpisala potrebna dokumenta kada joj ih je doneo pre mesec dana. Noću je bila samo njegova, tada mu je pripadala s tolikom željom i strašću, kao žena koja voli svog muža, ali nikada nije spomenula ljubav. Pitao se o čemu je razmišljala dok je bila u njegovom naručju. O drugom muškarcu? Ne, brzo je odbacio tu misao jer je uvek izgovarala njegovo ime i izgledala je srećno. A Šejn? Sebastijano je morao da se osmehne, to dete je zaista bilo neverovatno. Lako se priviknuo na novi život, kao da je od rođenja bio u Meksiku. Brzo je stekao nove prijatelje u školi, a za nepuna četiri meseca već je naučio toliko španskih reči da je bez problema mogao da komunicira s vršnjacima. Sebastijana je ispunio osećaj ponosa što je njegov sin toliko pametan i željan znanja. Kada je konačno ušao u stan, zastao je na pragu uživajući u onome što je ugledao: Leksi i Šejn mirno su spavali na velikoj kožnoj sofi u dnevnoj sobi, 58 Sećanje na ljubav

televizor je bio uključen, a svetlo prigušeno. Očigledno ih je san prevario, zaključio je gledajući ih s ljubavlju, i sav njegov umor u trenu je nestao. Leksina glava počivala je na naslonu, lice joj je bilo spokojno, a dečak je svoju glavu spustio u njeno krilo. Dugo je stajao ne pomerajući se i gledajući kao opčinjen u njih, a zatim im je tiho prišao, seo na naslon i nežno poljubio Leksi. Odmah se probudila. Zbunjeno je zatreptala i polako se uspravila. - Hteo je da te sačeka, ali je zaspao a ja sam samo zatvorila oči da.... - naglo je zaćutala kada je osetila njegove usne. - Za šta je to bilo? To je bilo tek tako - ponovo se sagnuo i još nežnije ju je poljubio. - A to? - upitala ga je sa osmehom. - To je bilo zato što si lepa - ponovo je nagnuo, a sada je poljubac bio strasniji. - I? Zašto ovaj poljubac? - želela je da zna. - Zbog njega - pokazao je glavom Šejna pre nego što ju je ponovo poljubio. Leksi je zbunjeno obavila ruke oko njegovog vrata i prepustila se pitajući se šta se to događa sa Sebastijanom. Da li je to neka njegova trenutna slabost ili ona počinje nešto da mu znači? Bio je tako nežan i pažljiv prema njoj, a ponekad joj se činilo da u njegovom pogledu vidi ljubav, ali je taj izraz brzo nestajao. - Šejn... - prošaputala je kada je osetila Sebastijanovu ruku na svojim grudima. - Spava, bićemo tihi - promrmljao je na njenim usnama. Nije stigla da se pobuni jer joj je ponovo zarobio usne strasnim poljupcem i mogla je samo da se prepusti, naravno, uživajući. Svesna činjenice da je Šejn pored njih, pokušala je da odgurne Sebastijana, ali je njena ruka malaksalo klonula na njegove grudi i tu ostala. - Šta to radite? - Šejnov glas bio je sanjiv. - Ljubimo se - Sebastijano se malo odmaknuo od Leksi pogledavši sina čija je glava još uvek ležala u njenom krilu. - A zašto? - upitao je dečak radoznalo. - Zato što to rade odrasli kada se venčaju - objasnio mu je otac. 59 Sećanje na ljubav

- A zašto? - Šejn je seo trljajući pospano oči. - Idi u krevet - Leksi požuri da promeni temu. - Umoran si. - Dobro - dečak poslušno ustade i pogleda Sebastijana. - Hoćeš li nastaviti da je ljubiš kada ja odem? - Šejne! - Leksi je osetila da crveni. - Hoću - Sebastijano se glasno nasmejao. - Idi sad da spavaš, kasno je. - Kladim se da se Alehandrovi roditelji nikada ne ljube - promrmljao je dečak udaljavajući se. - Grešiš - Sebastijano se ponovo nasmejao. - Ljube se, ali ih Alehandro nikada nije video da to rade. - Reći ću mu da obrati pažnju - Šejn je potom nestao u pravcu svoje sobe. - Gde sam stao? - Sebastijano je pogledao Leksi kada su ostali sami. Skliznuo je pored nje na sofu, privukao ju je u zagrljaj i nastavio strasno da je ljubi zavukavši obe ruke ispod njene bluze. Leksi ga je zagrlila i izvila telo prema njemu drhteći od zadovoljstva, dok je pod prstima osećala kako mu mišići igraju. Pogledala ga je pravo u oči kada je osetila promenu u njegovim poljupcima i načinu na koji ju je milovao. - Sebastiano... - zbunjeno je prošaputala. - Imamo celu noć - nevoljno se odmaknuo od nje. - Plašim se da bi Šejn mogao da se vrati, a hteo bih nešto da ti kažem. Dogovorio sam se s Dolores da te sutra pozove. - Ko je Dolores? - upitala je mršteći se. - Huanova rođaka - učinilo mu se da je osetio ljubomoru u njenom glasu. Ona je vlasnica jedne od najboljih agencija za nekretnine u Meksiku. Hoću da sutra s njom pogledaš i odabereš kuću za nas. - Ovaj stan nam je sasvim dovoljan - pobunila se. - Za nas troje jeste - složio se - ali ni ti ni ja nemamo radnu sobu. Ne mogu više da te gledam kako sklanjaš svoje beleške i laptop. - Ne smeta mi da...


- Osim toga - prekinuo ju je spustivši prst na njene usne - hoću da unajmim domaćicu, ne možeš sve sama da postigneš. - Mogu - tvrdoglavo je odmahnula glavom. - Ne možeš, Leksi - rekao je glasom koji nije trpeo pogovor. - Umorna si, vidim to svake večeri u tvojim očima mada se trudiš da prikriješ. - Sviđa mi se ovaj stan - duboko je uzdahnula. - I meni, ali kada sam ga kupovao, nisam znao da ću u njemu živeti s porodicom. U protivnom bih vodio računa o tome da ima bar dva kupatila. Osim toga, Šejnu nedostaje prostor za igru. - Dobro, ubedio si me, ići ću sutra s Dolores - nemoćno je podigla ruke. Do koje sume... - To nije tvoja briga - prekinuo ju je nežno. - Samo treba da izabereš kuću koja ti se sviđa i u kojoj bi želela da živiš. - Ali... - Dosta priče - podigao ju je u naručje i poneo u njenu spavaću sobu. Vreme je da pređemo na nešto konkretnije. - Sebastiano... - A da, pozvani smo na večeru sledeće nedelje kod... - zastao je primetivši da se ona mršti. - Šta je bilo? - Kada je ta večera? - upitala je zamišljeno. - U četvrtak, zašto? - Moram u San Francisko u ponedeljak. - Opet? - odmahnuo je glavom. - Ako zapnem, mogla bih da se vratim u četvrtak po podne - brzo je rekla. - To bi bilo u redu, zar ne? - Bilo bi, ali ćeš u tom slučaju biti premorena - pažljivo ju je spustio na krevet. - Otkazaću... - Nemoj - pružila je ruke pozivajući ga u zagrljaj. - Biće sve u redu.


Sa rukama u džepovima Sebastijano je mirno gledao kako se avion približava terminalu, dok mu je svaki nerv treperio. Uvek kada je čekao Leksi na aerodromu, pitao se da li će je ugledati kako izlazi iz aviona ili će ona u poslednjem trenutku promeniti mišljenje i ostati u San Francisku. Znao je da ona nikada ne bi ostavila Šejna, ali dao bi sve što ima da se jednom vrati samo zbog njega. Uvek ih je zvala po dva puta dnevno, ujutro, da vidi kako je Šejn spavao i uveče, da vidi kako mu je bilo u školi. Nijednom nije pozvala baš njega iako je vodio računa o tome da mu baterija mobilnog telefona uvek bude puna kada je ona na putu. Duboko je uzdahnuo nesvestan gužve oko sebe, pogleda usmerenog prema vratima na koja su putnici uskoro počeli da izlaze. Odahnuo je kada ju je konačno ugledao, izašla je među prvima. Na njenom lepom licu je, čak i sa te udaljenosti, video da je umorna. Tražila ga je pogledom a kada ga je ugledala, osmehnula se i krenula mu je u susret. - Zdravo - dočekao ju je osmehom. - Kako si putovala? - Dobro. - Je li to sve? - upitao je uzimajući malu putnu torbu iz njene ruke. - Da - klimnula je glavom. - Kao i uvek. Nasmejao se i poveo ju je do izlaza. Vešto se probijao kroz gužvu držeći je sve vreme oko struka. Iznenada je zastao, okrenuo ju je sebi, nekoliko trenutaka gledali su se netremice, a onda ju je nežno poljubio. Oboje su se nasmešili kada su se odmaknuli i čvrsto zagrljeni krenuli do velikog parkinga. Vožnja kući protekla je u opuštenoj atmosferi jer joj je prepričavao Šejnove nestašluke. Nepogrešivom dečjom intuicijom Šejn je shvatio da mnogo više može postići ubeđivanjem oca nego Leksi i to je obilato koristio, naročito kada je ona bila odsutna. - Sebastiano?! - zapanjeno je uzviknula kada je shvatila da on uvozi automobil u dvorište kuće koja joj se najviše svidela u petak. - Kupio sam je u ponedeljak, čim sam te ispratio na aerodrom - oči su mu sijale. - Ne mogu da verujem! - pljesnula je rukama. Istrčala je iz automobila i uputila se u kuću u koju se zaljubila na prvi pogled. Bila je to peta ili šesta kuća koju je obišla sa Dolores i čim je prešla prag, znala je da je ona prava. 62 Sećanje na ljubav

Obložena crvenom opekom, jasnih, modernih arhitektonskih linija, savršeno se uklopila u park koji ju je okruživao dok ju je visoka ograda štitila od radoznalih pogleda. Ipak, u toj kući najviše joj se dopalo posebno krilo u prizemlju sa bazenom, sve u staklu. Iznenađeno je uzviknula kada je ušla u hol i shvatila da je kuća nameštena onako kako je ona zamislila. U neverici je išla iz jedne prostorije u drugu. Sebastijano je gotovo do najsitnijih detalja ispunio njene zamisli. Kada su za vikend zajedno pogledali kuću, složio se sa svim njenim predlozima, ali nije očekivala da će zapamtiti baš svaku sitnicu. Sebastijano je išao za Leksi uživajući u njenom uzbuđenju. Želeo je da je iznenadi i uspeo je. Leksi je polako prelazila rukom po površini komode u dnevnoj sobi gledajući Sebastijana ispod oka. Kada se prvo uzbuđenje stišalo, počela je da se pita šta sve to treba da znači. Sve oko nje govorilo joj je da mu je stalo do nje, sve osim samog Sebastijana. - Kada si... - Šejn mi je pomogao. Treba da vidiš njegovu sobu, sam je birao nameštaj. - Mogu da zamislim — zakolutala je očima. - Veruj mi, ne možeš - nasmejao se. - Moraš to da vidiš. - Gde je on? - morala je da se nasmeje. - Prespavaće kod Alehandra - rekao je zagledavši se u nju. - Nisam hteo da zaposlim domaćicu bez tebe. Šejn je oduševljen kućom, naročito bazenom. - Znala sam - ponovo se nasmejala i pogledala na veliki sat. - Treba da se istuširam i spremim za tu večeru. - Dođi, pokazaću ti tvoju sobu - pružio joj je ruku. Krenula je za njim uza stepenice gutajući suze. Pokazaće joj njenu sobu. Ne njihovu, njenu. Uspela je da namontira zadovoljan osmeh na licu dok je pogledom prelazila po sobi, ali je raskoš i lepota nisu dotakli. Dugo se tuširala i to ju je malo osvežilo. Najbolje je da prestane da se nada, tako će se zaštititi od udaraca koje joj je, svesno ili nesvesno, Sebastijano zadavao. Njena garderoba bila je uredno složena u plakaru koji se protezao duž celog zida i skrivao vrata kupatila. Nekoliko trenutaka neodlučno je 63 Sećanje na ljubav

stajala ne znajući šta da obuče, izbor je bio veliki. Na kraju je posegnula za dugom crnom svilenom haljinom jednostavnog ali izazovnog kroja. Kosu je podigla sa čela ukrasnom crnom šnalom, a od šminke je upotrebila samo maskaru i bledoružičasti ruž. Jedini nakit koji je stavila, iako joj je Sebastijano nakupovao gomilu, bio je jednostavan zlatni lančić bez priveska. Zadovoljno se posmatrala u velikom ogledalu a onda je čula tiho kucanje. Zastao joj je dah kada je Sebastijano ušao u sobu. U crnom odelu i snežnobeloj košulji s kravatom izgledao je zanosno. - Vidim da si spremna - rekao je zadivljeno je gledajući. - Da nije malo preterano? - pokazala je haljinu. - Nimalo - njegove crne oči zacaklile su se kada je zaustavio pogled na njenom dekolteu. - Idemo? Dok su se vozili, Sebastijano joj je objasnio da večeru organizuje njegov prijatelj koji se pre nekoliko dana vratio u Meksiko. Takođe joj je rekao da će biti prisutno još nekoliko parova, ljudi koje je već upoznala. Ubrzo se zaustavio ispred velike bele vile u predgrađu. Njihov domaćin Fernando Huan Lopez dočekao ih je pred vratima. Bio je to visok i vitak četrdesetogodišnjak crne kose i tamnih očiju. - Znao sam da je Sebastijano uvek imao ukusa kada su žene u pitanju, ali sada je prevazišao sebe - rekao je dubokim glasom dok je prinosio Leksinu ruku usnama. - Očaran sam. Leksi se ljupko nasmešila i zbunjeno je pogledala Sebastijana kada ju je posesivno zagrlio. Fernando je bio savršen domaćin, trudio se da nikome ne nedostaje pića, ali kako je veče odmicalo, sve više je posvećivao pažnju Leksi. Tokom večere Fernando je sedeo u čelu stola i razgovorom držao Leksinu pažnju, jer ju je postavio desno od sebe. Sebastijano je sedeo preko puta nje i sve vreme ju je fiksirao pogledom. Što je ona više učestvovala u razgovoru s domaćinom, to je njen muž bivao ćutljiviji. Posle večere prešli su u moderno nameštenu dnevnu sobu i svi su ponovo posluženi pićem. Fernando je seo na kožnu sofu pored Leksi i spustio je ruku na naslon iza nje, tako da ju je gotovo dodirivao. Ona je pokušavala da ne obraća pažnju na to, sve vreme svesna Sebastijanovog mrkog pogleda. Leksi je krišom cele večeri gledala Sebastijana osećajući njegovu magnetnu privlačnost. Od svih muškaraca nijedan joj nije bio tako zgodan i 64 Sećanje na ljubav

privlačan kao on. Ali pošto ju je on ignorisao, Leksi se trudila da održi razgovor s Fernandom. Iznenađeno je pogledala muža kada joj je iznenada prišao i rekao da je vreme da pođu. Pozdravili su se i krenuli prema automobilu. - Mogu da se vratim sam ako ti želiš da prespavaš ovde - rekao joj je hladno kada su stigli do kola. Zapanjeno ga je pogledala i, uvređena njegovim rečima, ništa nije rekla. Vožnja je protekla u tišini i činilo joj se da je trajala večnost dok je ispod oka gledala Sebastijana, ali je njegovo lice bilo potpuno bezizražajno. Čim se zaustavio ispred njihove kuće, istrčala je iz automobila i ušla u kuću. Bila je povređena, optužio ju je za nešto za šta nije bila kriva. Ona nije uživala niti je podsticala Fernandovo udvaranje. Uostalom, kao njen muž, trebalo je da je zaštiti od svog prijatelja. Povređena Sebastijanovim ponašanjem, umesto da pođe uza stepenice do svoje sobe, uputila se u krilo gde je bazen. Bio joj je potreban mir, samoća i uteha a to je mogla pronaći samo u blizini vode. Staklena tavanica pružala je pogled na nebo posuto zvezdama, a pun mesec je srebrnastom svetlošću obasjavo prostoriju. Stala je nedaleko od ivice bazena i zagledala se u zvezdano nebo obavivši ruke oko svog tela. Zatvorila je oči pokušavajući da prizove u sećanje mir i tišinu, koji su okruživali morsku obalu La Pahe. U mislima je videla talase koji su nežno zapljuskivali peščano žalo i udisala je miris soli u vazduhu. Obavijena spokojem, nije primetila Sebastijana, a šum talasa koji je čula prigušio je njegove korake. Trgnula se i prigušeno je vrisnula kada ju je grubo uhvatio za nadlaktice i okrenuo sebi. Izraz njegovog lica bio je još uvek nedokučiv, a iz očiju su mu sevale varnice kada joj je zavukao prste u kosu i povukao njenu glavu unazad. - Ti si moja, Leksi, zapamti to - rekao je promuklim glasom. Sebastijana je razdirala ljubomora. To osećanje nije mu bilo strano, ali nikada pre nije ga osetio tako intenzivno. Osećao je potrebu da se svađa s njom, da raspravi to što se desilo, ali ona je ćutala. Isključila ga je iz svog sveta u koji je često odlazila. Želeo je da je povredi, da ona oseti sve ono što je on osetio večeras gledajući je kako prihvata udvaranje drugog muškarca. Opčinila ga je, kao i 65 Sećanje na ljubav

sve njegove prijatelje, cele večeri nije mogao da skine pogled s nje, a sada je tu stajala mirna i daleka. Pitao se da li mu se večeras svetila za ono veče pre sedam godina kada ju je oterao svojim ponašanjem. Ako jeste, onda je trebalo da je razume, ali bio je previše povređen da bi bio razuman. Leksi je kao hipnotisana gledala njegovo bezizražajno lice koje se sve više primicalo njenom dok joj je srce tuklo kao ludo. Uplašila se sjaja u njegovim očima i pokušala je da se oslobodi čvrstog zagrljaja. Kada ju je grubo, gotovo divlje poljubio, počela je da se otima, ali uzalud. Konačno je, nemoćna da mu se odupre, klonula u njegovim rukama i osetila da njegov stisak popušta a zagrljaj postaje nežniji. Poljupci su bivali strasniji, usne su mu bile nežne a njegove ruke nisu mirovale. Tiho je zaječala i sklopila oči prepuštajući mu se kada je osetila njegove usne na svojim grudima. Njena haljina ubrzo je bila na pločicama, odbačena, a ona je stajala naga pred njim. Kada se odmaknuo od nje, osetila je da drhti i po njegovom trijumfalnom osmehu znala je da je svestan toga. Ali nije joj to bilo važno, želela je samo da opet bude u njegovom zagrljaju. Sporim, odmerenim pokretima oslobađao se odeće dok je pogledom klizio po njenom telu. Obuzela ju je vrelina i nije osetila hladnoću pločica pod svojim leđima kada ju je spustio na pod. Izvijala se telom u želji da mu bude što bliže, uspinjala se i letela kao nikada pre ječeći u ekstazi. Zavukla mu je prste u kosu i privukla ga sebi znajući da je njeno telo samo njegovo i da će uvek biti tako. Zaboravila je na sve, osim na njegov dodir, predajući mu se i srcem i dušom. Kada je oluja prošla, ležali su jedno pored drugog boreći se za dah, a Leksi ga je krišom gledala. Mesečina je njegovom licu davala nedokučiv izraz, a ožiljak se jasno isticao. Nije se bunila kada je ustao podigavši je u naručje. Zagrlila ga je oko vrata i spustila glavu na njegovo rame. Nosio ju je lako, bez reči se popeo uza stepenice i uneo ju je u njenu sobu a zatim spustio na krevet. Uspravio se i nekoliko trenutaka netremice ju je posmatrao, a ona je osetila da joj se telo ponovo budi. - Sebastijano... - Razgovaraćemo sutra, pre nego što odemo po Šejna - promrmljao je, a onda se okrenuo i izašao je iz njene sobe, a ona je ostala da u neverici gleda u 66 Sećanje na ljubav

vrata koja su se za njim zatvorila. Povukla pokrivač do brade a zatim zarila lice u jastuk i u nemoćnom besu počela je da udara stisnutim pesnicama po njemu. Shvatila je da je vreme da prestane da se nada i da treba da potraži izlaz iz ovog pakla. Ma koliko ona to želela, Sebastijano nikada nije spomenuo ljubav. Kada se udala za njega, svesno je pristala na sve što takav brak nosi, u nadi da će je on zavoleti. Kako je bila naivna! Nasmejala se histerično kada se setila svog prvobitnog plana da bude hladna i da ga drži na distanci. Sebastijano ju je sada privlačio jače nego pre sedam godina i sve više ga je volela. Nije mogla da zaspi, pa je sela u veliku fotelju, podigla noge i obgrlila ih rukama, a bradu spustila na kolena. Zamišljeno je gledala kroz prozor u noć pitajući se šta joj nosi budućnost. Hoće li opstati u braku bez ljubavi, pored čoveka koji je ne voli i koji se ovako ponaša prema njoj? Želeo ju je, to je bilo nesporno, ali da li će je ikada voleti? Svake noći kada je odlazio iz njene sobe, time joj je naglašavao svrhu njihovog braka. Zapitala se šta će se desiti kada njihov brak nadživi svoju svrhu, kada on usvoji Šejna. Stresla se na pomisao da bi on mogao podneti zahtev za razvod iako je ona to zahtevala u početku nadajući se da do toga nikada neće doći. Bila je u bezizlaznoj situaciji: patiće ako ostane pored čoveka koji je ne voli, a ako ode, patiće daleko od njega. A tu je i Šejn, tužno je pomislila, za ovo kratko vreme vezao se za Sebastijana više nego što je očekivala. Odvesti ga daleko od oca koga je tek upoznao bio bi zločin. Gorko se nasmejala jer je uspela da od svog života napravi pakao. Jutro se potkralo u sobu zatekavši je u istom položaju. Duboko je uzdahnula i umorno protrljala čelo. Glava ju je bolela i bilo joj je muka. Umila se hladnom vodom po licu i vratu ali je i dalje osećala mučninu. Navukla je stare izbledele farmerke i tanki duks, pa je izašla iz sobe. Kada je ušla u kuhinju, zatekla je Sebastijana kako prelistava novine. Nije je ni pogledao. Nasula je sebi kafu i sela za sto odsutno se igrajući šoljom u rukama. - Leksi - zatvorio je novine i odložio ih u stranu - treba da razgovaramo. - O čemu? - pogledala ga je preko ruba šolje. 67 Sećanje na ljubav

- O tvom ponašanju sinoć - ledeno ju je odmerio. - Molim?! - zapanjeno ga je pogledala. - Ti si moja žena i poštovaćeš tu činjenicu sviđalo ti se to ili ne - oči su mu ljutito sevale. - Ja nisam... - Šta nisi?! -grubo ju je prekinuo. - Nisi prihvatila Fernandovo udvaranje?! Misliš da sam slep?! Da nisam video kako je koristio svaku priliku da te dodirne?! Misliš da nisam video kako si mu se sve vreme osmehivala?! - Ti nisi normalan! - jedva je kontrolisala bes. - Otkud ti pravo da me... - Ja sam tvoj muž, Leksi, nemoj to da zaboraviš! - udario je pesnicom po stolu. - Pripadaš meni! - Nisam stvar da bih ti pripadala! - planula je. - Šta si očekivao da sinoć uradim kada me nisi zaštitio od svog prijatelja?! Da napravim scenu pred svima?! Ustala je u želji da ode što dalje od njega, ali joj se zavrtelo u glavi. Počela je snažno da trlja slepoočnice i naslonila se na sto da bi se održala na nogama. Znala je da je Sebastijano besan i da viče, videla je kako mu se usne pomeraju, ali nijedan zvuk nije dopirao do nje. Osetila je da joj tlo izmiče pod nogama. Poslednje što je videla, pre nego što ju je obavila tama, bilo je Sebastijanovo bledo i uplašeno lice.

Sebastijano je vikao podstaknut ljubomorom koja ga je izjedala čitave noći i zbog koje oka nije sklopio. Ni njeno strasno predavanje kraj bazena nije ublažilo ono što je osećao. Ona ne sme nikoga drugog da pogleda, baš kao što je on bio slep za sve druge žene. Pa ipak, najteže mu je bilo da noćas ode od nje. Kada je jutros ušla u kuhinju, očekivao je da će nešto reći ali ona je ćutala, ponovo ga je isključila iz svog sveta. On više nije mogao to da izdrži i planuo je, a već sledećeg trenutka gorko se pokajao. Video je njeno bledo lice i umoran pogled, ali nije mogao da se povuče jer je otišao predaleko. A kada je konačno shvatio da njoj nije dobro i da će se onesvestiti, bilo je kasno. Nežno ju je podigao i 68 Sećanje na ljubav

brzo odneo u njenu sobu pažljivo je spustivši na krevet. Odmah je pozvao lekara. Odbio je da izađe iz sobe i ostao je uz Leksi dok ju je lekar pregledao.

Leksi je polako otvorila oči. Zbunjeno je zatreptala shvativši da je u svom krevetu. Trgnula se kada je pred sobom ugledala nepoznato lice i pokušala je da ustane, ali joj se još uvek vrtelo u glavi. Neznanac ju je nežno gurnuo nazad na jastuk, a iza njegovog ramena ugledala je Sebastijanovo zabrinuto lice. - Zdravo, ja sam doktor Munjoz - predstavio se neznanac. - Kako se osećate?

- Vrti mi se u glavi - prošaputala je jer su joj usta bila suva. - Onesvestili ste se od iscrpljenosti - rekao je lekar smešeći se. - Da li redovno jedete? - Da - klimnula je glavom. - Ne baš uvek - progunđa Sebastijano. - Morate voditi računa o ishrani mada mislim da tu ima još nečeg - lekar ju je značajno pogledao. - Ima li šanse da ste u drugom stanju? - U drugom stanju? - Leksi odmahnu glavom. - Ne, nema šanse. - Leksi koristi kontracepciju - objasnio je Sebastijano ledenim tonom. - Šta uzimate? - upitao je lekar. - Ja... ne koristim ništa - promucala je Leksi. - Ništa? - lekar se zbunio. - Tvrdila si da ne možeš da ostaneš u drugom stanju - Sebastijanov glas je bio opasno tih. - Da, ali... - Kako možeš da budeš tako sigurna ako ništa ne uzimaš? - pogledao ju je namrgođeno. - Nemoj me lagati, Leksi, sama si mi rekla... - Nisam! - odmahnula je glavom. - Tvrdila da nećeš ostati trudna! - pod-setio ju je ljutito. - Da, a ti si, umesto da me pitaš, sam doneo zaključak! - oči su joj sevnule. 69 Sećanje na ljubav

- Smirite se oboje - lekar ih je pogledao, a zatim se obratio Leksi: - Zašto ste sigurni da niste u drugom stanju, gospođo Savaro? - Zato što mi je tako rečeno. - Ko vam je to rekao? - Lekar koji me je porodio pre šest godina - objasnila je skrećući pogled u stranu. - Imala sam komplikovan porođaj, dobila sam sepsu, bila u komi neko vreme i odstranjeno mi je više od polovine desnog jajnika. Treba li vam još nešto?! - Bože! - Sebastijano je bio bez kapi krvi u licu. - I od tada niste ostali u drugom stanju? - nastavio je lekar. - Nisam - odmahnula je glavom ne želeći da objašnjava da nije bilo mogućnosti da se to dogodi. - Lekar vam je rekao da su šanse gotovo nikakve, ali ne i da ih nema lekar se ohrabrujuće nasmešio. - Često se dešava da parovi koji ne mogu da imaju dece ipak posle nekoliko godina ostvare svoj san. - Ali ja... mi... - Venčani smo jedva nešto duže od tri meseca - objasnio je Sebastijano umesto nje. - Smirite se, gospođo Savaro - lekar je potapša po ruci. - Ipak je najbolje da posetite ginekologa. - Koga predlažete, doktore? Ko je najbolji u Meksiko Sitiju? - Sebastijano se očigledno povratio od šoka i preuzeo je sve u svoje ruke. Čim je ispratio lekara, okrenuo je broj koji je dobio i zakazao pregled istog dana. S njegovog lica ponovo ništa nije mogla da pročita kada joj je kratko rekao da se spremi. Požurila je da se obuče, zbunjena svime što joj se desilo tog jutra, a zatim je sišla i krenula za njim. - Treba da odemo po Šejna - progovorila je konačno. - Razgovarao sam sa Alehandrovom majkom, ostaće tamo dok mi ovo ne rešimo - odgovorio joj je hladno. Znači, ovo je za njega “situacija”, pomislila je duboko uzdahnuvši. Pitala se šta će se desiti ako je zaista trudna. Sebastijano je želeo Šejna, ali da će želeti i ovu bebu, to nije znala. Osetila je da bes u njoj raste, ali do trenutka kada su stigli pred privatnu kliniku Leksi je bila pribrana i spremna na sve. 70 Sećanje na ljubav

Pitanja koja su je mučila utrostručila su se kada joj je ginekolog potvrdio sumnju doktora Munjoza. Polako se oblačila posle pregleda sve vreme osećajući neodoljivu potrebu da zaplače. Radovala se bebi, u stvari, bila je presrećna, ali se pribojavala šta će joj budućnost doneti. Zbunjeno je zastala kada se vratila u ordinaciju zatekavši Sebastijana u razgovoru s lekarom. Postavljao je pitanja, interesovalo ga je koliko će trajati njen zamor, nesvestice i mučnina, koju hranu treba da jede i koliko da se odmara. Ona je sve to znala, već je jednom prošla kroz to bez njega. Od njega nije uspela da dođe do reči, u njeno ime je zakazao sledeći pregled za dve nedelje. Umesto nje obećao je da će ona uzimati vitamine i da će se redovno odmarati. Kada je konačno ustao i pozdravio se s lekarom, Leksi je bila besna kao nikada u životu. On se ponašao kao da ona ne postoji! - Vidim da nisi srećna zbog trudnoće - rekao je tiho kada su bili na putu kući. - Slušaj... - Raspravićemo sve kada stignemo kući - brzo ju je prekinuo. - Ovo nije mesto za to. Ljutito je prekrstila ruke na grudima i zagledala se kroz prozor, rešena da ne progovori nijednu reč dok on ne kaže ono što ima. Ili će početi da se ponaša kako dolikuje, odgovorno, ili će ona otići pa makar celi život provela povlačeći se po sudovima s njim. Kada je zaustavio automobil ispred kuće, ona je požurila u dnevnu sobu. Sela je u fotelju i gledala kako Sebastijano prilazi baru, sipa sebi piće i ispija ga u jednom gutljaju. Spustio je čašu, zavukao ruke u džepove pantalona i zagledao se u nju. Ona mu je mirno uzvratila pogled, strpljivo čekajući. Prošlo je nekoliko minuta koji su se Leksi činili dugim kao večnost, pre nego što je progovorio. - Leksi... - pogledao ju je, ali kako ona nije reagovala, pročistio je grlo i nastavio: - Kriv sam za ovu situaciju u kojoj si se našla. Ja sam kriv za sve, za svaku tvoju prolivenu suzu i nevolju koja te je snašla. Spreman sam na sve da to ispravim, učiniću sve što poželiš ako odlučiš da rodiš moje dete. - Ako?! - oči su joj ljutito sevnule. - Daću ti razvod ako je to ono što želiš - nastavio je osećajući se neprijatno pod njenim pogledom. - Obezbediću te materijalno, i tebe i decu. Možeš 71 Sećanje na ljubav

živeti gde želiš, zadovoljiću se time da povremeno viđam decu kada to tebi bude odgovaralo. - Stvarno? - osmehnula se ledeno. - Okrenuo sam ti život naglavačke, svestan sam toga i molim te da mi oprostiš. Oprosti mi jer... - naglo je ućutao, nije više mogao da podnese njenu mirnoću. - Kaži nešto, dođavola! - Čekala sam da završiš monolog, pa da ti kažem šta imam, Sebastijano Savaro! - ustala je i polako se uputila ka njemu dok su joj iz očiju sevale varnice. - Šta zamišljaš, ko si ti?! Jasno i glasno rekla sam ti još u Grčkoj da mi tvoj novac nije potreban! Ni meni ni Šejnu, a ne treba ni ovom detetu! Ali ne! Ti si insistirao na tome da se venčamo! E, sada ćeš, dragi moj, morati da se pomiriš s tim jer imaš ženu i sina, i još jedno dete na putu! Nećeš nas se tako lako osloboditi! Odlično si igrao ulogu muža i oca proteklih meseci, pa možeš tako da nastaviš! I još nešto: preneću svoje stvari u tvoju sobu, dosadilo mi je da igram ulogu ljubavnice kada sam tvoja zakonita žena. - Leksi, zašto ovo radiš? - upitao je gledajući je netremice. - Sama si rekla da je brak bez ljubavi prevara. - Ako me ne voliš, to je tvoj problem i nauči da živiš s njim - trudila se da joj glas zvuči hladno. - Ako te ne... - zapanjeno ju je pogledao. - Šta hoćeš time da kažeš?! - Šta ti sad nije jasno, Sebastiano Savaro? - obrecnula se. - Ti me voliš?! - gledao ju je u neverici. - Volim te, proklet bio! - osetila je da joj se oči pune suzama. - Volela sam te pre sedam godina i volela sam te svih ovih proteklih godina! Šta misliš, zašto sam se udala za tebe?! - Leksi... - prošaputao je glasom otežalim od emocija, ali ga ona nije čula. - Udala sam se za tebe zato što sam se nadala da ćeš me zavoleti! nastavila je ne obazirući se na njegovu upadicu. - Zar zaista misliš da nisam bila u stanju da se borim za Šejna?! Nestor bi... - Dosta! - nasmejao se kada je video njen zapanjeni izraz. - Volim te, Leksi, i to je jedini razlog zbog kojeg sam se oženio tobom. Samo tebe sam voleo svih ovih godina.


- Sebastijano?! - nije se usudila da poveruje u ono što je upravo čula. – Da li je to istina? - Jeste, ljubavi moja - podigao ju je u naručje. - Ali zašto... - Ćuti, ljubavi - rekao je nežno dok ju je nosio uza stepenice. - Reči su sada suvišne. - Sebastijano! - srećno je uzviknula kada je videla da je on nosi u svoju sobu. - Kao što si rekla, ti si moja zakonita žena i ovde ti je mesto - nasmejao se spuštajući je na svoj krevet. - A Šejn? - zbunjeno ga je pogledala. - Nisam ga zaboravio, ali moraće još malo da se strpi - tiho se nasmejao. Sada mi je najvažnije na svetu da pokažem njegovoj mami koliko je volim. - Stvarno me voliš? - upitala je dok ju je privlačio u zagrljaj. Odgovor nije dobila, ali nije joj ni bio potreban, pokazao joj je svu snagu svoje ljubavi. Njegovo snažno telo spustilo se na njeno i oni su zajedno poleteli ka vrhuncu izgovarajući reči ljubavi.

KRAJ

Glorija & Marta


Sećanje Na Ljubav

Recommend Documents