Река Србица - ''Sequitur Xahthos fluuius, quondam Sirbes dictus''
Већ прилично обогаћена група сазнања о Србима међу њима у старини, крије се под још увек недовољно информативно уобличеним резултатима истраживања о древним староседеоцима Балкана Пелазгима или Пеластима. Још из првог века старе ере, код географа Страбона (63. г. ст. е. - 19. г. ст. е.), који је умногоме следио историчара Полибија, можемо да прочитамо: (серб.) ''А Пеласти као неки првобитни народ сву је Хеладу обухватао, највише међу Еољанима који су код Тесалије, са свима се слажући'' (Strabonis rerum geographicarum libri septemdecem, Basileae, 1571, стр. 244.) (лат.) ''Caeterum Pelasgos antiquam gentem per universam Greciam extitisse, maxime inter Aeoles Thessaliae incolas claram, apud omnes fere in confesfo est.'' Херодот је сматрао да је најстарији народ за време Псаметиха у Египту онај из Фригије, према мњењу Египћана, али је знао и за Пеласте, које такође спомиње у својој историји, као своје савременике на Пелопонезу и Хелади уопште. Ови Фригијци припадају Пеластима, аутохтоним балканским старинцима, јер су се са централног Балкана преселили у Фригију у давнини.
Хеленска племена почела су да насељавају југ Балкана најраније XX века ст. е., а ту колонизацију завршила до осмог и седмог века ст. е. Приликом колонизовања, на том тлу затекли су староседеоце Пеласте, који су тај простор настањивали - одувек. Утолико међу њих спадају и све оне заједнице народа који се називају ''илирским'' или ''трачким''. Сеоба Пеласта (једног дела) са централног Балкана у шире подручје Медитерана забележено је око XX века ст. е., а сеоба у Анадол и оснивање Фригије око XII века ст. е., као и у област доње Јерменије око I века ст. е. Из колоније ''Палестине'' они се селе у Италију, да би тамо били забележени као Тирењани или Етрурци, о чему сасвим јасно пише већ Страбон. Поред тога што код њега наилазимо и на значајан податак за сербску топономастику, будући да сасвим јасно каже: (серб.) ''Како су реку Ксант Србица називали раније" (ибид., с. 763) (лат.) ''Sequitur Xahthos fluuius, quondam Sirbes dictus.'' Код Страбона наилазимо и на навођења аутора који су раније казивали о Пелазгима, а у чију веродостојност он не сумња. Тако наводи стихове Хомера и Хесиода, Еврипида и Ефора од млађих, износећи и следеће : ''Антиклеид је први говорио о (Пелазгима) Лемну и Имбру, те да су са неким таквима од атичких Тирењана према Италији отпловили.
Извор и назив дела: Strabonis rerum Geographicarum Libri XVII. STRABO. Amsterdam: Joannes Wolters, 1707. Наслов: Strabōnos Geographikōn bibloi hepta kai deka. Strabonis Rerum geographicarum libri septemdecim. A' Guilielmo Xylandro Augustano magna cura recogniti, ... Iidem ab eodem Xylandro in sermonem latinum summa fide & accuratione deintegrò transcripti. Adiectae sunt eiusdem annotatiunculae non ... Стране: 244, 763 Аутори: Strabo, Wilhelm Xylander Сарадници: Henricpetri, Convento di Santa Maria in Aracoeli : Biblioteca, Gesuiti : Collegio Romano Издавач: ex officina Henripetrina, 1571 Оригинал из: Централна национална библиотека у Риму