Žan Rasin
ATALIJA LICA JOAS, kralj Judeje. sin Ahazjin ATAUJA, udovica Joramova. Joasova baba JOAD, ili JOADA, prvosveštenik JOZAFATA, Joasova tetka, žena prvosvešteniku ZAHARIJE, sin Joadov i Jozafatin SULAMITA, Zaharijeva sestra ABNER, jedan od viših oficira judejskih kraljeva AZARIJE. ISMAEL i tri druga sveštenička i levitska glavara MATAN, sveštenik-otpadnik, prinosilac žrtava Valu NABAL, poverenik Matana GRUPA SVEŠTENIKA I LEVITA ATALIJINA SVITA DADILJA Joasa HOR DEVOJAKA IZ LEVIJEVOG PLEMENA Dogaña se u jerusalimskom hramu, u predvorju odaje prvosveštenika.
PRVI ČIN
Pojava prva - Joad, Abner ABNER Da, stižem u hram Večnog, s molitvom svojom revnom. da s vama, kao dosad. po običaju drevnom. proslavim dan kad Zakon dat nam je na Sinaju. O, da su samo mogli i danas još da traju ti srećni dani! Nekad, čim bi u zoru ranu zvuk se truba začuo u pozdrav takvom danu." posvećeni bi narod hit'o u gomilama na vrata tog vencima svud iskićenog hrama da Gospodu prinese darove svojih njiva, prve plodove zemlje svoje, i reka živa u pobožnom bi redu tekla do žrtvenika.
Za obred taj ne beše dovoljno sveštenika. No ta reka prcsahnu zbog jedne žene drske što je te lepe dane pretvorila u mrske. Šačica vernih, koji to ostaju do groba, samo je bleda senka minulog svetlog doba, a drugi svog Gospoda sramno zaboraviše; njima Valov1 žrtvenik primamljiv biva više, pa zato sada hule u gnusnim obredima ime što beše sveto njihovim očevima. Strepim da Atalija - što kriti strahovanje ne reši da odbaci hinjeno poštovanje i na vama do kraja, sklonivši vas s oltara, ne iskali svu jarost svog osvetnoga žara. JOAD Otkud ta crna slutnja? ABNER Zar možda zamišljate da za svetost, pravednost, platit' joj ne morate? Za duh vaš snažni ona već dugo mržnju gaji, jer s njim vaša tijara još mnogo jače sjaji; zbog kojih duše ljudi strava bi obuzcla; nem je i kovčeg sveti, i proroštva ne zbori.'; JOAD A koje to još doba tolika čuda stvori? Kad beše još toliko dokaza božje moći'.' Zar jcdino slepilu uvek ti služe oči. narode nezahvalni? Šta? silna čuda, znači, mogu ti samo uši, nikad i srce taći? Zar da još vas, Abnere. podsećam na čudesa što ih u naše vreme darovaše nebesa? Na muke što snañoše tirane Izrailja, jer se Bog svom narodu pokaza veran zbilja; na to kako je Akab bezbožni, krvav, pao na kobnom tlu kojeg se ubistvom dočepao,' na istom onom polju gdeno i Izabela bT smaknuta, a preko gnusnoga njenog tela protutnja mnoštvo konja i udove joj smrvi, i psi žeñ utažiše u neljudskoj joj krvi;" na skup lažnih proroka što se na muci naš'o; na plamen što je s neba na žrtvenik naš saš'o;1 Iliju, što prirodi svoj zakon namećući,13 zatvorio je nebo, pa beše sve od tuči, a zemlja tri godine bez kiše i bez rose; na pokojnika koji u život vratio se, dozvan od Jeliseja'4... Spoznajte kroz ta dela, Abnere, istog Boga kakvog zna večnost cela;
kad god mu se to svidi, njegova slava sine, a o svome narodu on, kao uvek, brine. ABNER No gde je veličina, Davidu obećana, potom i Salomonu, sinu mu, predskazana? Avaj! mi se nadasmo da srećna loza njina daće dug niz kraljeva, i da će vladavina jednoga od njih najzad biti uspostavljena svuda na zemlji iznad naroda i plemena, potčinivši kraljeve koliko god ih ima i svuda kraj donevši mržnji i ratovima. ATALIJA JOAD U obećanja neba gubite veru, znači? ABNER Gde je taj sin Davidov, zar možemo ga naći? Zar voljom samog neba može da bude stvoren novi cvet na tom stablu kom presahnu i koren? Udavila je dete Atalijina zloba u kolevci, a mrtvi ne ustaju iz groba. Ah! da bes joj omanu, da samo kaplja krvi kraljeva naših njemu izmače, ja bih prvi... JOAD Da? Šta biste vi onda? ABNER Srećnog li dana toga! S kakvim bih žarom hit'o da priznam kralja svoga! Zar ne bi oko njega naša plemena tada... Al' što me uljuljkuje isprazna jedna nada? Ahazja, taj naslednik blistave loze svoje, plača vredan, sa decora jedini ostao je; videh gde njemu strelom oduze život Jehu, a deca voljom majke poubijana behu. JOAD Ja neću sad o tome; al' svetlilo kad danje proñe do horizonta trećinu te putanje i kada treći sat nas na molitvu pozove,1 doñite tad do hrama, pun predanosti ove. Kazaće dela, puria slave neiskazane, da reč je božja tvrda i nikad ne obmane. Idite; za taj dan se pripremit' valja nama, a već u sjaju zore beli se sleme hrama. ABNER Kakva li su to dela što um ih teško shvata? Al' vidim, k vama ide presvetla Jozafata. Idem, pridružiću se ostalim vernicima,
da krenem u povorci svečanoj skupa s njima.
Pojava druga - Joad, Jozafata JOAD Stiže čas, gospo: ćutnju valja obustaviti, srećna se vaša kraña ne može više kriti. Dušmani Boga. drski. ne ustežu se reći, naopako tu ćutnju predugu tumačeći, da su sva obećanja njegova lažna bila. Štaviše, besu njinom to stanje daje krila, pa bi vaša maćeha16 u svome sramnom žaru da kadi već i Valu na našemu oltaru. Pokažirao tog kralja što duguje spas vama i što je božjom brigom rast'o pod krovom hrama. Umniji od svog rasta, dostojan svog je cilja, a krasi ga i hrabrost kneževa Izrailja. Pre nego što obznanim njegovo ime svima, posvetiću ga Bogu, kralju nad kraljevima. Skupštinu sveštenika već sazvao sam stoga, da joj novog predstavim vladara judejskoga. JOZAFATA Zna li on svoje ime i slavu što ga prati'? JOAD Veruje da se zove Elijakim17, da mati odrekla ga se dok je još malo dete bio, a ja da ga usvojih jer sam se sažalio. JOZAFATA Vaj! Kakvoj opasnosti ja otrgla sam njega, a kakva ga opasnost još čeka posle svega! JOAD Šta? Vaš se duh koleba? Vera u njemu bledi? JOZAFATA Vaše umne odluke uvek će on da sledi. Od dana kad od smrti ja preoteh to dete, vama sam ga predala, i vi odlučujete. Štaviše, izbegavam susrete s njim, iz straha da moja ljubav sebi previše ne da maha, da sa svojim suzama ne odam tajnu svoju ne vladajući sobom u svome nespokoju. Naročito protekle tri noći i tri dana suzama i molitvi ja bejah sva predana. Meñutim, sad vas moram pitati, moram znati koliko prijatelja spremno je uz vas stati?
Abner, odvažni Abner, da li će da nas brani? Zakleti se na vernost svom kralju da li kani? JOAD Sada znam da je veran, i verujem mu zato. No da kralja imamo, Abner ni ne zna za to. JOZAFATA A ko čuva Joasa, recite sada meni? Da 1' su Obed il' Amnon time udostojeni? Mnogim dobročinstvima moj otac njih zaduži. JOAD Sad gnusnoj Ataliji jedan i drugi služi. JOZAFATA S kim ćete se slugama njenim suprotstaviti? JOAD Rekoh vam: sveštenici sa mnom su, i leviti. JOZAFATA Znam da se na vaš poziv potajno okupiše, tako da vašom brigom već ih je dvaput više, vole vas, a užas ih od Atalije hvata, i zakletva njihova već unapred je data potomku Davidovom, mada im znan još nije. No, ma kakvom vernošću da srce u njih bije, za odbranu svog kralja, za veliko to delo. zar da se oslone samo na srce smelo? Zar Atalija neće, čim glasi dopru do nje o tome da u hramu sin Ahazjin je sklonjen, poslati strance svoje, te divlje zveri rata, da hram ovaj opkole, da razvale mu vrata? Šta mogu sveštenici vaši, ti ljudi sveti? Dizati k nebu ruke, nevične zlu, i kleti, moliti se za grehe naše u očajanju, oni, koji krv liju samo pri žrtvovanju. Pod bodežima gnusnim Joas će možda danas... JOAD Zar vam ništa ne znači Bog što se bori za nas'? Bog što štiti siročad i što u ljudskoj noći kroz slabost očituje bezraernost svoje moći? Bog što mrzi tirane, što se u Jisreelu zakle da će zatrti Akaba, Izabelu; Bog što ubi Jorama, supruga kćeri njine, pa i sina njegovog - Bog srdžbe, Bog istine čija ruka osvetna, za tren zaustavljena, nad tim rodom bezbožnim uvek je nadnesena? JOZAFATA Baš zato što tom rodu Bog tako strogo sudi za sina moga brata u meni strah se budi.
Ko zna je li to dete roñenjem osuñeno, zbog svoje porodice, za mračno delo njeno? Da li će Bog, rasrñen nad gnusnim rodom ovim, biti milostiviji s potomkom Davidovim? Onaj tren kad to dete od neba mi je dano užasava me groznim prizorom neprestano: ti zaklani prinčevi, tela u smrtnoj muci, svirepa Atalija sa bodežom u ruci, divlji vojnici koje u pokolj ona goni, željna zločina novih... Joasa, koga oni k'o mrtvog ostaviše, spazih u jednom trenu. Još dojkinju mu vidim, jadnu, izbezumljenu, kako, pred dželatima isprečivsi se ljuto, na svoje grudi stiska detence izvmuto. Uzeh ga, sveg u krvi, a lice su mu sprale suze moje, i malo života su mu dale; da 1' da me pomiluje, il' beše to od muke, osetih slabi stisak nevine male ruke. Ne daj, Bože, da kobna za nj bude ljubav ova! Dragoceni ostatak sveg roda Davidova, odgojen u tvom domu, zakonu odan tvome, sem tebe, nema oca još u životu svome. Sa krvavom kraljicom obračun sad nas čeka. Pored sve vere moje, hvata me strepnja neka, pa ako je prevelik udeo krvi, puti, u ovom mome plaču koji mi dušu muti, sačuvaj naslednika svetih ti obećanja i kazni samo mene za moja strahovanja. JOAD Nikakvoga prestupa nema u vašem jadu, no božja skrb očinska zahteva od nas nadu. Bog nije slep u gnevu, i ne sprema za sina, odanog njemu, kaznu zbog očevih zločina. Sav će narod jevrejski, što ga još uvek štuje, danas doći da mu se ponovo zavetuje. Rodu je Davidovom taj narod ost'o veran, a za kćer Izabele gaji gnev neizmeran. Dirnuti plemenitom čednošću Joasovom, gde kao da krv carska svetlošću blista novom, čuće i poziv Boga pod svodovima hrama što srcu će im reći da podu svi za nama. Jer Bogu dva neverna prkosila su kralja, takvog nam sad vladara na presto dići valja što neće smesti s uma da rukom sveštenika Bog ga u red uzdiže slavnih mu prethodnika, da ga tom istom rukom ote od grobne tmine
i učini da opet luč Davidova sine.18 Gospode, predvide li svevidne tvoje oči da će sa Davidovog on drugim putem poći, nek tvoja moć iščupa tad trulu voćku kletu, nek dah je bure ledne osuši već u cvetu. No ako tebi treba da poslušno to dete korisno sredstvo bude za ciljeve ti svete, daj da žezlo preuzme naš zakoniti vladar, da dušmane njegove porazit' budem kadar! Račune zle kraljice pomrsi, moćni Bože; neka njoj i Matanu u mislima se množe kobne greske; u duhu slepilo nek im vlada, za kraljeve zloslutni i jasni predznak pada! No sad hitam. Kći naša i sin naš vode k vama kćeri najpobožnijih vernika našeg hrama.
Pojava treća - Jozafata, Zaharije, Sulamita, hor JOZAFATA Dragi moj Zaharije, nemojte zastajati; neka svog časnog oca i verni sin mu prati. O, kćeri Levijeve, vi mlada četo verna, što već vam dušu puni pobožnost neizmerna, vi što sa mnom delite suze i uzdisaje, vi, jedina mi radost u muci toj što traje, ti venci i to cveće koje vam krasi glave behu za svetkovine negdanje, pune slave. Ali, vaj! u te dane što beščašće ih prati zar bolji dar od suza možemo Višnjem dati? No glas truba obrednih da li sad i vi čuste? To je znak da uskoro u hram će da nas puste. Za povorku se spremiti moram; vi nastavite, pevajte slavu Boga kog ovde pohodite.
Pojava četvrta – Hor CEO HOR peva. Veličine njegove puna je vaseljena. Nek zauvek prizivan i hvaljen bude Bog! Jer carstvo je njegovo nastalo pre vremena. Slavimo dobrotu dela njegovog. JEDAN GLAS. sam Zalud 7la sila hoće. rasrdena. da pesma hvale nase bude mu uskraćena:
narod će uvek slaviti Boga svog. Moć i slava njegova putuju kroz vremena, veličine njegove puna je vaseljena: slavimo dobrotu dela njegovog. CEO HOR ponavlja. Veiičine njegove puna je vaseljena: slavimo dobrotu dela njegovog. JEDAN GLAS. sam On cveću daje boje dostojne samog neba; plodovi rastu voljom višnje moći jer on im daje koliko im treba i od toplote dana i od svežine noći: a polja uzvraćaju bogatim rodom hleba. DRUGI GLAS On daruje i svetlost, a sunce, u svom hodu, jer on to zapoveda, prirodi život daje; al' božja milost najveća je presveti njegov zakon, poklonjen ljudskom rodu. DRUGI GLAS O planino Sinaju, čuvaj od zaborava onaj dan svet i slavan, u oblaku kad tamnom na tvome se vrhuncu plamnom ukaza Gospod; kad je, u sjaju nepojamnom pred očima smrtnika sinula božja slava. Reci nam, zašto oni ognjevi, munje, blesak, reke dima: zbog čega kroz vazduh onaj tresak, sve one trube i sva grmljavina? Htede li on da sruši i sam poredak stvari? Da drevnoj zemlji kojom gospodari uzdrma temelj do dubina? DRUGI GLAS On tada poklanjaše svoj deci Izrailja besmrtnu svetlost jednog svetog cilja: naredio je svom narodu srećnom da ljubavlju ga voli večnom. CEO HOR O božanski zakone, o izvore čuda! Dobroto najviša, o pravična vlasti! Koliko je razloga da uvek i svuda volimo tog Boga! o vrhunska slasti! JEDAN GLAS, sam Pretke nam je spasao od tlačiteljskog besa, u pustinji im dao predivni hleb s nebesa. On nam je dao sebe, pravdu zakona svoga, a za toliko dobro, traži da volimo ga. HOR
O božanski zakone, o izvore čuda! ISTIGLAS Morem ih je sproveo preko suvog spruda, potoke im pustio s grebena bezvodnoga. On nam je dao sebe, pravdu zakona svoga, a za toliko dobro, traži da volimo ga. HOR Dobroto najviša, o pravična vlasti! Koliko je razloga da uvek i svuda volimo tog Boga! o vrhunska slasti! DRUGI GLAS, sam Zar vas ne opčinjava taj Bog, dobrota sama, vi nezahvalne duše, prepune ropskih briga? Zar, srca zatvorenih, tako je teško vama i tako mučno voleti ga? Samo roba tiranin strahom tlači; Samo ljubav za decu život znači. Hoćete u milosti Višnjeg da uživate, a ljubavlju ne uzvraćate? CEO HOR O božanski zakone, o izvore čuda! Dobroto najviša, o pravicna vlasti! Koliko je razloga da uvek i svuda volimo tog Boga! o vrhunska slasti!
DRUGI ČIN
Pojava prva - Jozafata, Sulamita, hor JOZAFATA Obustavite, kćeri, te vaše pesme svete da u javnoj molitvi i vi učestvujete. Da praznik taj slavimo trenutak stiže za nas, jer će i nas pustiti u svetilište danas.
Pojava druga - Jozafata, Zaharije, Sulamita, hor JOZAFATA Šta'? Zasto se sad vraćas. čemu ta žurba plaha, sine? Kuda to hitaš, prebledeo, bez daha? ZAHARIJE O majko!
JOZAFATA Šta je? ZAHARIJE Hram je oskvrnut. JOZAFATA Šta to reče! ZAHARIJE Božji oltar napušten, i žrtve biti neće. JOZAFATA Sva drhtim. Ne oklevaj, već šta se zbilo kaži. ZAHARIJE Već sveštenik, moj otac, kao što zakon traži, beše pružio Bogu, tom hranitelju ljudi, prvi hleb od letine koji se Njemu nudi, i krvavim rukama bio je već prineo drob žrtve paljenice što pušio se, vreo; kraj njega, služeći mu, u mantiji od lana' stajaše Elijakim. Žrtvenik, sa svih strana, kao i narod koji se u hramu okupio, krvlju od tih žrtava već poprskan je bio. Tad čudan neki žamor, nejasna neka buka privukli behu pažnju iznenañenog puka. Jedna žena... već ime njezino biva hula. Atalija je glavom pred nama osvanula. JOZAFATA Nebo! ZAHARUE Tu, gde kročiti sme samo muška noga, ta bezbožnica ude, i, lika ohologa, dignute glave, htede da korakne i tamo, u sveti onaj prostor, kuda sme levit samo. Narod se tad u strahu razbeža na sve strane. Moj otac... O, pogled mu, pun srdžbe rasplamsane! Mojsije manje beše pred faraonom strašan. "Kraljice, ne skrnavi", reče, "svetišta naša kud ne smeš zbog svog spola i bezbožništva svoga. Zar stižeš da prkosiš svemoći živog Boga?" Kraljica na to besnim pogledom ošinu ga htela je već da huli i da se Bogu ruga. Ne znam da li se pred njom anñeo božji stvori mač joj pokazujući što poput ognja gori20; no jezik joj sred usta sledi se istog trena; vascela njena drskost bila je poražena; pogled joj se činjaše ukočen strahom jakim; uzrok tome kao da bejaše Elijakim. JOZAFATA
Kako? Zar u blizinu on dospeo je njenu? ZAHARIJE Obojica gledasmo tu okrutnu, zlu ženu, a oba do dna duše jednako potreseni. Sveštenicima tad se nañosmo okruženi. Izvedoše nas otud. Samo to videh, eto. Pobegoh iz te gužve da ispričam vam sve to. JOZAFATA Ah! oteti ga od nas bez sumnje ona hoće: u hram je naš dovodi taj naum prepun zloće. Možda tom dragom biću baš sad stvor nesmiljeni.. Bože, što jad moj vidiš, Davida se spomeni! SULAMITA Zbog koga ste tolikom žalošću obuzeti? ZAHARIJE Zar to Elijakimu smrtna opasnost preti? SULAMITA Da li je kraljičinu on srdžbu navukao? ZAHARIJE Što bi od siročeta bilo ko strahovao? JOZAFATA Ah! evo je. Hajdemo: ne treba da nas sretne.
Pojava treća - Atalija, Abner, Agar, Atalijina pratnja AGAR Gospo, kakve imate razloge zagonetne da boravite ovde, gde sve je tuñe vama? Klonite se tih ljudi i njihovoga hrama: Bež'te iz tog meteža što muči vas i guši u dvorac vaš, što mir će vratiti vašoj duši. ATALIJA Ne, ne mogu; slaba sam i muke svoje sita. Matana mi pozovi; nek ne čeka, nek hita, da s njegovom pomoći ublažim sudbu hudu i nañem mir kog dugo već tražim. a zaludu. (Sedne.)
Pojava četvrta - Atalija, Abner, Atalijina pratnja ABNER Gospo, oprostite mi za smelost što ga branim. Joad duhom pobožnim, vama već dobro znanim, tek sledi volju našeg Gospoda, koji nama
oblik svog žrtvenika propisa, i svog hrama, odredi levitima kako da služe njemu, a deci Aronovoj da žrtve prinose mu jedino oni.21 On nam zabranjuje pre svega štovanje bilo kojih bogova osim njega. Vladara naših vi ste i supruga i mati: zar su vam ti zakoni toliko nepoznati? Od nas se otuñiste toliko? zar u svemu... Vaš Matan evo stiže: prepustiću vas njemu. ATALIJA Abnere, ostanite, sad ste mi ovde preči. Na drskost Joadovu ne treba trošit' reči, ni na to praznoverje, što posledicu ima da je hrara vaš zatvoren svim drugim narodima. Misli su mi prešnijim pitanjem obuzete. Znam da Abner, vojnički vaspitan još k'o dete, u duši je plemenit, i dobro zna šta ima da pruži svome Bogu, šta svojim kraljevima.
Pojava peta - Atalija, Matan, Abner, Atalijina pratnja MATAN Šta, velika kraljice, zar je tu mesto za vas? Šta je to što vas muči, šta to užasava vas? I šta li to tražite u dušmanskoj sredini, u tom hramu bezbožnom? U njegovoj blizini zar nesta traga mržnje, u vama raspaljene? ATALIJA Obojica pažljivo sad saslušajte mene. Ne želim da pred vama ponovo prošlost budim, nit" za krv što je prolih da opravdanje nudim. Učinih to. Abnere, jer mišljah da to treba, a da postupih pravo kazuje volja neba, pa ma kakve gadosti da pričaju o meni, suditi meni neće narod lakomisleni. Pošto je Atalija uspela, moć je njena izmedu dvaju mora svuda uspostavljena"; mivu Jerusalima ne preti ništa više, a svima što za vaših vladara pustošiše priobalje Jordana - Arapu, kom je draga skitnja, i Filistincu oholorn - nema traga. Sirijac me kraljicom i sestrom prozvao je. Najzad, gnusni izdajnik, tlačitelj loze moje, u Samariji drhti - Jehu, taj gordi Jehu čija divljaštva meni pogubna tako behu.
Pošto ga moćni sused. kog protiv tog ubice ja vešto podstakla sam, pritiska nemilice, on sad ne ugrožava moju vlast suverenu. Spokojno moć uživah, mudrošću tom stečenu, no nečim što me muči već nekoliko dana ta moja likovanja bivaju ometana. Jedan san (zar san može da mi spokojstvo ruši?) održava nesnosni nemir u mojoj duši. Od njega stalno bežim, a on me svuda sledi. Beše noć puna strave od koje krv se ledi, kad mati mi se moja ukaza, Izabela. K'o u dan kad pogibe, tako se i sad cela nagizdala; nevolje nisu je ophrvale, jer pozajmljene draži i sad su na njoj sjale; imaše bogat nakit i našminkano lice, da doskoči starosti što hara nemilice/3 "Kćeri, mene dostojna'", reče, "u strahu budi; surovi Bog Jevreja i tebi će da sudi. Zalim te što ćeš pasti u užasne mu ruke, o kćeri moja." Nakon jezive te poruke, sen se saže, kao da bliže mi želi biti, ajajoj pružih ruke, htedoh je zagrliti. No nañoh samo neku užasnu mešavinu od rnesa što se vuklo kroz blato i prasinu, samo dronjke krvave, udove otkinute sto su ih razvlačile čeljusti pseće ljute. ABNER Blagi Bože! ATALIJA Tad spazih, u toj pometnji celoj, dečaka, u mantiji, svoj blistavoj i beloj, onakvoj kakvu nose jevrejski sveštenici. Skrhan, moj duh je snagu našao u toj slici; no dok se. izlazeći iz strašne smetenosti, divljah njegovom blagom licu, plemenitosti, nož jedan ubilački osetih iznenada kojim mi taj izdajnik u grudi udar zada. Čudnovat splet tih stvari, nespojivih zacelo, možda vam izgleda slučaja nekog delo. Svog straha se stideći, i ja sam neko vreme mislila da to neko bunilo obuze me, no duša mi, sećanjem na sve to opsednuta, u snu je isti prizor videla još dva puta, još dvaput mi se dečak ukaza, uvek spreman da nožem me probode k'o krvožedna neman. Klonuv od groznih pretnji nada mnom uzdignutih,
molitvu da me štiti ja Valu tad uputih i mir potražih pored njegovih žrtvenika. Sta sve neće smisliti strašljivi duh smrtnika! U hram Jevreja, snagom nagona nejasnoga, namera me povede da smirim njinog Boga; ja smerah darovima da stišam gnev u njemu i učinim da bude blaži uprkos svemu. Ti svešteniče Valov, oprosti mi to stanje. Uñoh: puk se razbeža, prestade žrtvovanje, prvosveštenik k meni ispunjen gnevom krenu. Kad progovori, ja sam, o strave! u tom trenu spazila isto dete što goni me u snima, onakvo kakvo videh u svojim košmarima. Ugledah isto lice i mantiju od lana, držanje, oči, crte - slika već dobro znana; to beše baš taj dečak. Kraj Joada ja njega spazih; no od mene smesta ukloniše ga. Takve me, eto, muke sad ovde zadržaše, a želim i mišljenje da o tom čujem vaše. Matane, kakav predznak sve ovo za me biva? MATAN U tom snu, u tom svemu, neki se užas skriva. ATALIJA No Abnere, to dete vama je znano lice: ko je, iz kog plemena, iz koje porodice? ABNER Tu behu dva dečaka, da obred danas prate: prvi je sin Joadov, od majke Jozafate. Drugi mi je nepoznat. MATAN Što da se troše reči? Valja oba ščepati, da svako zlo se spreči. Da sam pažljiv s Joadom dobro je znano vama, ne uzvraćam osvetom njegovim uvredama, i pravičnost je zakon kod svakog moga čina; no zar i Joad ne bi za zločin svoga sina tražio da, za kaznu, život mu oduzmete? ABNER Kakav to zločin može skriviti jedno dete? MATAN Nebo nam ga pokaza sa bodežom u ruci, a poruke su neba pravedni uvek suci. Šta još onda hoćete? ABNER Ta zar da prolijemo krv jednoga deteta zbog jednog sna? Zar smemo
da ubijemo nekog kom ne znamo poreklo ni ime? MATAN On je razlog straha, i sve se reklo. Ako je slavnog roda, opasan ponajviše on baš tad može biti, i zlo se njemu piše. Ako je prostog roda, plemenit ako nije, šta mari to što neka nevredna krv se lije? Zar kraljevi da vrše presporu pravdu? Često od brzog kažnjavanja zavisi njihov presto, pa zar tim obzirima da smetamo im tada? Jer nevin više nije taj na kog sumnja pada. ABNER Šta! Matane, zar tako sveštenik jedan zbori? Ja, vojnik što se svikoh užasu, ratnoj mori, u kom moćni imahu surovog osvetnika, ja svoj glas sada dižem za jednog nesrećnika! A vi, koji ste njemu očinske brige dužni, kao zatočnik mira usred vremena ružnih, - da, vi, čija se mržnja pod lažnu smernost krije, krv, po vašem mišljenju, mnogo se sporo lije!26 Gospoño, recite mi - jer zahtevi su vaši iskrenost, otvorenost - šta vas toliko plaši? Zar san, dete nejako, što mislite da ima poznat vam lik, baš onaj kog videste u snima? ATALIJA Volela bih, Abnere, da sam se prevarila. Tim sam snom možda odveć zaokupljena bila. Pa dobro! Moram opet sresti se s njim, jer tako njegov ću izgled moći da razmotrim polako. Neka mi obojica sad budu dovedeni. ABNER Bojim se... ATALIJA Šta? Nećete da ugodite meni? Taj prkos. opiranje, kakvi su to sad znaci? Moglo bi to da mene u čudne sumnje baci. Joad il' Jozafata nek smesta ih dovedu. Ja moau. kad to hoću, da sve privedem redu. Abnere. sveštenici vaši - što da se krije mogu se pohvaliti dobrotom Atalije. Ja znam koliko sebi slobode daju oni u pričama o meni, gde blaćenju su skloni. Pa ipak, još su živi, hram njihov nije pao, no blagost moja slabi, i nije mi ih žao.
Nek Joad svoju revnost ukroti, sabere se i neka mi uvredu ponovnu ne nanese. Idite.
Pojava šesta - Atalija, Matan, Atalijina pratnja MATAN Najzad mogu slobodno sve vam reći, u celu ovu zbrku istinu unoseći. Nešto se čudovišno rada iz ovog hrama, kraljice: ne čekajte da naudi to vama. Joadu već u zoru Abner požurio je, a vi znate koliko kraljeve voli svoje. Ko zna da li to Joad na njihov presto smera dovesti baš to dete što vas sad u strah tera, svoe sina, il' tog drugos... ATALIJA Oči mi otvarate. Naslućujem smisao poruke, s neba date. No da sumnje raščistim najvažnije mi biva. Dete nije sposobno da svoje misli skriva; jedna reč često oda poneki naum bitan. Dajte, dragi Matane, da vidim ga i pitam. Ne učinite ništa što možc da ih plaši, a moja tirska vojska nek oružja se maši.
Pojava señma - Joas, Atalija, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Abner, dva levita, hor, Atalijina pratnja JOZAFATA, dvojici levita Vi, božje sluge, oči imajte otvorene nad sudbinom te dece drage i dragocene. ABNER, Jozcifuti Budite mirni, gospo, nikakvom zlu ih ne dam. ATALIJA O nebo! Nema sumnje, koliko god ga gledam, to je on! Od užasa ledim se isponova. Da li je vaš sin ovo, suprugo Joadova? JOZAFATA Ko? ATALIJA Ko? Ovaj, gospo?27 Ovaj. JOZAFATA
Evo mog sina. ATALIJA, Joasu Njemu ja nisam mati. Dete, vi ćete valjda znati da kažete ko vam je otac? JOZAFATA Do ovog dana... ATALIJA Nek on kaže. Zašto ste toliko užurbana da za nj odgovarate? JOZAFATA Zar vi očekujete da će vam objašnjenja pružiti jedno dete? ATALIJA Dete je još nevino; njegova bezazlenost za laž još nije kadra, a ni za neiskrenost. Pustite ga nek samo priča o svojoj stvari. JOZAFATA, tiho Mudrošću svojom, Bože, govor mu sad obdari. ATALIJA Kako se vi zovete, dete? JOAS Elijakim. ATALIJA Moje je ime Vaš otac? JOAS Ne upoznah se s njime; siročetom me zovu; oduvek predan Bogu, ko su mi roditelji ja kazati ne mogu. ATALIJA Živite, dakle, bez njih? Zašto? JOAS ATALIJA Kako? Kad? JOAS Napustiše me. Čim se rodih. ATALIJA A da li sve to vreme bar znate iz kog kraja bejaste dovedeni? JOAS Taj hram je moj zavičaj; drugi je neznan meni. ATALIJA Gde ste bili nañeni? JOAS
Kažu, sred neke šume, meñu gladnim vucima, spremnim da razderu me. ATALIJA A ko vas je doveo u taj hram? JOAS Neka žena što uvek rni ostade neznana, bezimena. ATALIJA Ko se za vas brinuo dok beste u povoju? JOAS Zar Bog bespomoćnu ostavlja decu svoju? Jer njegovom će brigom svaki ptić hranu naći, a njegova dobrota prirodom celom zrači. Ja ga stalno prizivam; očinski on se stara o meni, i hrani me darovima s oltara. ATALIJA Kakvim to novim čudom uznemirena ja sam? Ta ljupkost, draž detinja i umiljatost glasa čine da moju mržnju smenjuju nepoznata nekakva osećanja... Zar samilost me hvata? ABNER Eto, dakle, gospoño, tog groznog dušmanina. Tih vaših snova sad je vidna sva neistina. sem ako nije kobni taj nemir što vas buni otuda što bivate čak samilosti puni. ATALIJA. Joasu i Jozafati Vi krećete? JOZAFATA Čuli ste svu priču tog deteta. Njegovo bi prisustvo već moglo da vam smeta. ATALIJA, Joasu Vratite se. Cime se bavite svakodnevno? JOAS Klanjam se svom Gospodu i njegov zakon revno ja učim, u knjigama božanskim nalazeći i potom svojom rukom ispisujuć' mu reči. ATALIJA Sta vam taj zakon kaže? JOAS Da Bog će uvek hteti da bude voljen; da se za svetogrñe sveti; da siročetu pruža zaštitu i očinstvo; da suzbija oholost, kažnjava za ubistvo. ATALIJA Shvatam. No čime se sav onaj narod bavi u tom hramu?
JOAS Zahvalan, on Gospoda svog slavi. ATALIJA Zar se tom Bogu služi beskrajnim molitvama? JOAS Svetovni su poslovi odstranjeni iz hrama. ATALIJA Pa sta su vam zabave? JOAS Katkad pri žrtveniku ja sol, ili pak tamjan, prinosim svešteniku; o slavi Boga slušam ponekad himnu neku, ili pak pratim kako obredi sveti teku. ATALIJA Šta! ta zar neke lepše nemate razonode? Žalim decu što tako turoban život vode. Dodite zato k meni, u raskoš dvora moga. JOAS Zar ja! Da zaboravim sva dobročinstva Boga? ATALIJA Da ga zaboravite - to od vas neću hteti. JOAS Vi mu se ne molite. ATALIJA A vi ćete to smeti. JOAS No drugome bih Bogu gledao žrtvovanja. ATALIJA Svako će od nas dvoje da svom se Bogu klanja; to su dva moćna boga. JOAS Bojte se, gospo, moga, jer on je Bog jedini, a vi ste pak bez Boga. ATALIJA Mnoga vas zadovoljstva čekaju pored mene. JOAS Sreća zlih mine poput bujice razlivene. ATALIJA Ko su ti zli? JOZAFATA dete... Gospoño, nemojte da vas ljuti ATALIJA, Jozafati Šta ga učite, to želim i ja čuti. Vi me, Elijakime, odista pridobiste,
budući da bez sumnje obično dete niste. Ja sam, eto, kraljica, a nemam naslednika. Manite tu mantiju, taj zanat sveštenika; sa varaa podeliti bogatstva svoja želim, pa spoznajte već danas da iskreno to velim. Za trpezom, posvuda, pred svojom okolinom, postupaću sa vama kao sa svojim sinom. JOAS Sinom? ATALIJA Da... Vi ćutite? JOAS Kog oca, vaj, gubeći... ATALIJA Dakle? JOAS Kakvu bih majku morao tako steći! ATALIJA, Jozafati On pamti naučeno, jer ovo što mi kaže s mišlju se Joadovom i vašom, vidim. slaže. Eto kako, trujući nevino biće mlado, vas dvoje koristite taj mir što vam ga dadoh. Željni da ovladaju vaš bes i mržnja njime, uvek sa grozom moje izgovarate ime. JOZAFATA Zar da pred njim krijemo zla dela, znana svima? Vi se sami, gospoño, hvalite uvek njima. ATALIJA Pravednim sam se gnevom, i meni ponos to je, osvetila potomstvu za roditelje svoje. Moj otac i moj brat su preda mnom ubijeni;z mater s kule baciše, sve naočigled meni; istog dana zaklaše - o, prizor prepun strave! osamdeset sinova kraljevske loze prave.29 A zašto? da osvete proroke samozvane30 čije kažnjene behu tlapnje neobuzdane. Zar da ja, kraljica prepuna strašljivosti, bezdušna kćerka, žrtva kukavne samilosti, ne budem kadra istom žestinom da uzvratim, uvredom za uvredu i krvlju za krv platim? I - kao i Akabu - zar pustiti bih smela da deci Davidovoj psi ne raznesu tela? Kakvu bih to sudbinu ja danas upoznala da nisam milosrñe maternje obuzdala, i da u potocima te krvi prolivene ne uguših sve vaše zavere protiv mene?
Najzad nemilosrdna osveta vašeg Boga do kraja razbi savez vašeg doma i moga. Davida se sad gnušam, njegove krvi stidim, a njegove potomke kao tuñine vidim. JOZAFATA Sve vam je to uspelo? Neka Bog za sve sudi. ATALIJA Taj Bog, što poodavno sve vaše nade budi, na šta će da izadu njegova predskazanja?*1 Neka vam da tog kralja iz svojih obećanja, potomka Davidovog, taj predmet vaših nada. No ja sam zadovoljna, i zato idem sada, jer videh što sam htela. ABNER, Jozafati Iznevereni niste: vraćam vam dragu decu koju mi poveriste.
Pojava osma - Joas, Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Abner, leviti, hor JOZAFATA, Joadu Mužu moj, da li čuste oholu ovu ženu? JOAD Cuo sam je, žaleći muku vam pretrpljenu. Leviti i ja, voljni da uz vas izginemo, već besmo spremni da vam u pomoć priteknemo. (Joasu, grleći ga) Neka Bog, hrabro dete, i dalje tebe štiti, ti što si znao ime njegovo proslaviti! Zahvalan sam, Abnere, vama: zadužiste me. Pamtite da vas čekam u urečeno vreme. A mi se pak vratimo, jer nas u molitvama omete ta zlotvorka bezbožna: nek pred nama, u čistoj krvi naših žrtava prinesenih nestane, ispran bude i trag koraka njenih.
Pojava deveta – Hor JEDNA OD DEVOJAKA IZ HORA Koja je zvezda to zasijala? Kakva li slava čeka čudesno ovo dete? Zovu raskoši, zlom obuzete, ATALIJA Duša mu je odolet" znala: Iskušenja mu uzalud prete.
DRUGA DEVOJKA Svako. pun strahopočitanja, bogu se Atalije klanja, al' hrabri jedan dečak veli da samo jedan Bog postoji: Ilija on je drugi, koji govori drugoj Izabeli.3' DRUGA DEVOJKA Ko će nam reći ko si, kog roda, drago dete? Potičeš li od neke proročke loze svete? DRUGA DEVOJKA Tako je Samuel, dečak sav od milja, pod tabernaklom vaspitavan. On je nada Jevreja postao, prorok slavan. O, da i ti postaneš uteha Izrailja! DRUGA DEVOJKA peva Neka to dete, drago Bogu, spozna blaženstvo, sreću mnogu, jer božji glas je čulo već rano, jer je od Boga poučavano! U samoći je raslo, ali već od roñenja svi darovi ga neba krase; privlačna sila zlih stvorenja čistog mu bića nije dotakla se. CEO HOR Detinjstvo zbilja radosno je kada Bog poučava i štiti dete svoje! ISTI GLAS, sam Kao mlad krin u nekom skritom dolu gde bure mu ne prete, miljenik prirode, što sluša, pitom, šum bistrih talasa, to dete u samoći je raslo. ali već od roñenja svi darovi ga neba krase; privlačna sila zlih stvorenja čistog mu bića nije dotakla se. CEO HOR O srećna li je detinja duša koju sam Gospod uči da zakone mu sluša! JEDAN GLAS, sam Vrlina ta što tek se raña, moj Bože, put svoj traži kroz pogibli i muke! Dok teži ka čistoti kroz klopke i beznaña, koliko li prepreka do tebe, njene luke! Koliko dušmana svud ima! Gde li se kriju tvoji sveci?
Ovaj svet vrvi grešnicima. DRUGI GLAS Dvorče Davidov, grade, gde, blizak svojoj deci, sam Gospod stanovaše, ti brdo sveto, reci, zbog čega se na tebe sručio gnev nebesa? A kada na prestolu kraljeva svojih vidiš bezbožnu tuñinku, o besa! Sione34 dragi, da li se tada stidiš? CEO HOR A kada na prestolu kraljeva svojih vidiš bezbožnu tuñinku, o besa! Sione dragi, da li se tada stidiš? ISTI GLAS nastavlja Ne čuješ čarobne pesme Davidove, njegove zanose svete, blagoslove kojima je slavio nebeskog Oca svoga. Sione dragi, reci, kad vidiš tu bezbožnu tuñinku, da hvali drugog boga a huli tvog Gospoda - da li se tada stidiš? JEDAN GLAS, sum Dokle ćemo, Gospode, tipeti da zli ljudi protiv tebe ustaju hulom i pogrdama? Evo gde te vreñaju i usred tvoga hrama. Za nas što smo ti verni govore da smo ludi. Dokle ćemo, Gospode, trpeti da zli ljudi protiv tebe ustaju hulom i pogrdama? DRUGIGLAS Šta li to nalazite u divljoj toj vrlini, kažu nam. Što izbegavate tolike slasti nepoznate? Taj vaš Bog ništa za vas ne čini. DRUGI GLAS Pevajmo i smejmo se, zabava neka vlada dok god se može, da uživamo u tom životu. Bezumnik samo budućnosti se nekakvoj nada tako nam bezbožnici govore. Život teče, a ne znamo do kada. Slasti mu ščepaj sada, možda nas sutra biti neće. CEO HOR Nek plaču, o moj Bože, nek ljuti strah ih svlada, te nesrećnike, što sjaj tvog svetog grada nikada neće ugledati. Pesma je samo za nas, jer ti otkrivaš nama empirej svoj, koji je svetlost sama; mi tvoju veličinu moramo opevati.
JEDAN GLAS, sam Od svih tih pustih slasti što pune duše njine šta će da preostane? Tek san što se raspline a lažnost mu se spozna. A buñenja njina, o buñenja grozna! dok siromahu trpeza će tvoja pružati spokojstvo rajskih perivoja spremaju im pehare paklenih nespokoja koje u dan tvog gneva presuda tvoja daje svakoj duši što tebi zgrešila je. CEO HOR O buñenja ta grozna! O san što kratko traje! O dan kad laž se spozna!
TREĆI ČIN
Pojava prva — Matan, Nabal, hor MATAN Devojke, Jozafati javite ne časeći da bi joj Matan hteo nasamo nešto reći. JEDNA DEVOJKA IZ HORA Matan! Bože, smiluj se i zgromi tog zlog stvora! NABAL Šta! sve se razbežaše, i to bez odgovora! MATAN Udimo.
Pojava druga - Zaharije, Matan, Nabal ZAHARIJE Šta? drzniče, kud biste vi to hteli? Ako zlo ne želite, ne biste dalje smeli. Te su svete odaje za sveštenike samo; svetovno neko Hce ne sme da kroči tamo. Ko vam treba? Moj otac u praznik ovaj neće da vidi vas, jer ne sme da neznabošce sreće; a moja se pak mati Gospodu moli svome i neće da je niko sad oraeta u tome. MATAN Sine moj, smirite se; tu ćemo pričekati
da na razgovor dode presvetla vaša mati. Mene šalje ovamo naredba kraljičina.
Pojava treća - Matan, Nabal NABAL Kako su samo drska ohola deca njina! No u ovoj prilici šta Atalija hoće? Odluke su joj pune zbrke i nejasnoće. Zbog bezočnog Joada od jutros uvreñena, s tim detetom iz snova što posta mora njena. svom gnevu nad Joadom oduška već je dala rešivši da uvede u taj hram vas i Vala. Niste mi krili radost što vam je pričinjena, a ja se već ponadah i svome delu plena. Zbog čega sad odluku menja, pokolebana? MATAN Zbilja, nju prepoznati ne mogu već dva dana. Sad to nije kraljica prepuna odlučnosti, preduzetna, lišena ženske bojažljivosti, što dobro znaše cenu trenutka izgubljenog, pa smesta napadaše dušmana zatečenog. Jer strahom od kajanja muči se duša njena, ona strepi, okleva; ona je, rečju, žena. Ja ispunih navalom gorčine, mržnje, besa srce joj, već zgroženo pretnjama sa nebesa; zato je poverila osvetu svoju meni, s naredbom da vojnici budu joj pripremljeni. No bilo jer je dečak koga joj dovedoše, taj nesrećni izdanak nekakve loze loše, umanjio grozotu stravičnih njenih snova, bilo što to učini čudna draž detetova, tek, videh da njen gnev se predomišlja, koleba, dopušta da osvetu odložit' možda treba. Slabost je zamenila rešenost njenu jaku. "Obaveštenja dobih", rekoh, "o tom dečaku. Već se čuju tvrñenja da slavne pretke ima; Joad ga pokazuje ponekad smutljivcima, i narod ga jevrejski k'o Mojsija već čeka, a sve to potkrepljuju proroštva lažna neka." Ta novost joj je rumen na lice naterala. Vešta laž nikad brže još nije delovala. "Zar ova neodlučnost priliči meni?", reče. "Vreme je da se najzad taj nemir moj preseče. Moju ćete odluku preneti Jozafati:
oružje je pripravno. oganj će likovuti. Da od hrama njihovog ne stvorim ruše\'inu. taj dečak mora biti talac za vernost njinu." NABAL Pa šta! zar zbog dečaka što nepoznat je svima. što mo/.da se slučajno obreo medu njima. pustiće da im trava proguta hram?... MATAN Prosudi ko je najupornije stvorenje od svih ljudi: Joad bi, umesto da preda u ruke moje dete koje svom Bogu on sam posvetio je, i smrt najužasniju radije prihvatio.'0 Uostalom, vidi se da im je dečak mio. Kraljičina se priča sa mojom sumnjom slaže: Joad mu o poreklu zna više no što kaže. Biće im koban, slutim: ne žele predati ga, pa će to i odbiti; drugo je moja briga. Taj mrski hram mi neće vreñati pogled vise pošto ga sila ognja i mača najzad zbriše. NABAL Šta je uzrok te rnržnje što vas je ophrvala? Velika revnost, možda, s kojom štujete Vala? Znate da je moj predak Jišmael, pa zbog toga nisam vernik ni Vala, ni izrailjskog Boga. MATAN Prijatelju, zar raisliš da neka revnost glupa čini me štovateljem drvenog jednog stupa, praznog idola,36 što ga - raada ga štitim revno crvi usred oltara rastaču svakodnevno? Možda bi Matan i sad bio sveštenik Boga kog štuju u tom hramu, da se s tom službom mogla pomiriti njegova žudnja za većom časti, želja da zapoveda, težnja ka moći, vlasti. Da li da te podsećam, Nabale, sada na to kako ja sa Joadom raspravu počeh. zato da bi kadionica u moje došla ruke' na spletke moje, bitke, na očaj moj i muke'? Kad me on porazio, izabrah druge pute, sve moje težnje behu ka dvoru okrenute. Posto sam vestom rečju ugañ'o kraljevima, zaključiše da ona moć proročansku ima. Proučih ćud vladara i šta im srce krije; cvećem im ukrašavah ivice provalije: ništa sem njinih strasti nije mi sveto bilo; merila sam menjao kako im beše milo.
Koliko su im strogost i krutost Joadova vredale ćud mekušnu, oholost njinih snova, toliko ih ja svojom veštinom očaravah kad njinom mahnitanju ugodne boje davah, kad žalosnu istinu od očiju im skrivah, a i krv sirotinje ne štedeći prolivah. Na kraju, novom bogu, koga je dala nama, Atalija podiže i zgradu novog hrama. Jerusalim proplaka zbog takvog oskvrnuća; bol dece Levijeve nikad ne beše ljuća; do neba im se krici dizahu prestravljeno. Ja, što im zakon izdah, odobrih učinjeno, strašljivim Jevrejima svoj primer tako pružih i mesto sveštenika Valovoga zaslužih. Samim tim, svom rivalu opasnu pretnju značih; krunisah se tijarom, i s njim se izjednačih. Ipak, moram priznati, pored sveg slavlja moga, nesnosno mi sećanje na napuštenog Boga još puni dušu strepnjom, što samo izaziva jarost moju, čineći da dvaput veća biva. O, kad bih, sveteći se na njegovome hramu, dokazao koliko mržnja je nemoćna mu, pa sred mrtvaca, ognja, sred zdanja što se ruše, i trag griže savesti uklonio iz duše! No evo Jozafate.
Pojava četvrta - Jozafata, Matan, Nabal MATAN Kraljica šalje mene da uminm duhove mržnjom raspomamljene, a pošto blagost duha vas izdvaja sred ljudi. to što vam se obraćam nemojte da vas čudi. Zbog glasine sto - ipak - meni se lažnom čini, no koju potkrepljuju ti snovi kraljičini, a prema kojoj Joad urote kuje gadne, bujica njene srdžbe trebaše na nj da padne. Ne želim vam se svojim hvaliti uslugama: Joad je nepravedan za me. no uvredama jedino dobra dela valja suprotstavljati, te ponudu o miru moram vam, eto. dati. Živite i svetkujte neuznemiravani. Kraljica, kao jemstvo da pokorni ste, kani tražiti - odvraćah je, no ona je to htela to siroče, dečaka s kojim se ovde srela.
JOZAFATA Elijakima! MATAN Meni, doduše, ipak smeta to što snom je nekakvim toliko obuzeta. Ali smrtni dušmani vi za nju postajete ako sad smesta meni ne predate to dete. Kraljica, nestrpljiva, na odgovor vaš čeka. JOZAFATA I takav mir nam nudi! MATAN Ta zar vas smetnja neka preči da prihvatite taj čin popustljivosti? Da kraljicu smekšate s malčice ljubaznosti? JOZAFATA Čudilo bi me samo da Matan je u stanju i pravičan da bude, da, uz pritvornost manju. on. što po svakom zlu je glasovit nadaleko. učini naposletku i dobro delo neko. MATAN Na šta se to žalite'? Zar neko, bcsan, preti kako ce Zaharija. sma vam. oduzeti? Ko je taj drugi dečak. da volite ga tako? Tolika privrženost čiidna je. i tc kako. Toliko je dragocen da cene za nj i nema? Neki oslobodilac kog nebo za vas sprema? Nemojte smesti s uma: odbijete li, to će samo glas potvrditi što već se širit' poče. JOZAFATA Kakav glas'? MATAN Da taj dečak čuveno nosi ime i da nešto veliko vaš suprug smera s njime. JOZAFATA A mržnja Matanova s glasinom tom će moći... MATAN Princezo, ako grešim, otvorite mi oči. Ja dobro znam da laž je odvratna Jozafati, te da je ona spremna i glavom čak da plati da istina ni rečju ne bude narušena, čak i da za iskrenost sam život njen je cena. Zbilja se ne zna šta se zbivalo s tim dečakom? Njegovo je poreklo obavijeno mrakom? Ko su mu roditelji, to ne znate čak ni vi? I ko dečaka dade Joadu da s njim živi? Govorite, jer vama ja verovati mogu.
Ukažite, princezo, štovanje vašem Bogu. JOZAFATA Zar se vi, zli čoveče, smete da pozivate na Boga kog inače huliti samo znate; zar vi, što s okužene propovedaonice sejete otrov laži, smete mi sad u lice spominjati istinu njegovu; vi, sav sazdan od prevare, na svaku izdaju spreman vazda?
Pojava peta - Joad, Jozafata, Matan, Nabal JOAD Gde sam? Zar pred Valovim nañoh se sveštenikom? Zar, kćeri Davidova, pričate s izdajnikom? Trpite njegov govor? I strah vas pritom nije da će baš sada, pod njim, iz ždrela provalije suknuti, spržiti vas pakleni plamenovi, da će vas, na nj se rušeć', zidovi smrvit' ovi? Šta hoće? Zar obraza ima taj dušman Boga da okuži sam vazduh tog mesta presvetoga? MATAN Po toj žestini Joad prepoznaje se smesta. No i oprezu valja dati bar malo mesta, poštovati kraljicu, ne vreñajući stoga onog što je nosilac naloga njezinoga. JOAD Pa dobro! čujmo šta je naredba grozna njena, i to izvršitelju takvome poverena. .MATAN Već rekoh Jozafati šta kraljica sad hoće. JOAD Onda nestaj, ti čudo bezbožništva i zloće, odlazi, da užasa ispuniš meru svoju. Bog će te pridružiti tvom izdajničkom soju, Datanu, Abironu, Dogu, Ahitofelu.38 Oni psi kojima je predao Izabelu znaju da mu je srdžba ka tebi uperena, i već su na tvom pragu, a željni su svog plena. MATAN, u pometnji Već danas... ko će od nas... mi ćemo to da znamo. Al' poñimo, Nabale. NABAL Kud krenuste? Ne tamo! Zbog čega zapadoste u zbunjenost toliku? Ovuda treba poći.
Pojava šesta - Joad, Jozafata JOZAFATA Buraje na vidiku. Elijakima traži mahnita Atalija. Vaš naum i rod njegov manja su misterija, mužu raoj, no do juče. Matan, da ubedi me, umalo mi ne reče njegovog oca ime. JOAD No ko je podmuklici otkriti tajnu mog'o? Da pred njim taj vaš nemir ne beše rečit mnogo? JOZAFATA Učinih sve da sprečim da me taj nemir svlada. No verujte mi, mužu, opasnost preti sada. Sačuvajmo to dete za neko srećno doba. Dok se dogovaraju ti što ih hrani zloba, dajte da ga još jednom sakrijem negde, sama, pre no što ga ščepaju i oduzmu ga nama. Put mu je još otvoren, milostivošću neba. U najdublju pustinju ako s njim poći treba, spremna sam. Jedan izlaz odavde znan je meni kud oboje možemo proći neopaženi. Pošto Kedron39 preñemo, u pustinju s njim ja ću otići, gde je nekad i David sam, u plaču, tražio spas, k'o i mi, a bežaše od svoga sina pobunjenika40 što je progonio ga. Cak ću od divljih zveri za nj manje da se plašim. No zašto ne tražiti u nevoljama našim i pomoć Jehuovu? Možda je spas to za nas. Nek čuvar našeg blaga bude Jehu od danas. U njegovoj ga zemlji možemo odmah skriti, a ni put što nas čeka neće nam predug biti. Divljim se, nemilosnim, Jehu ne čini meni, a ime Davidovo on poštuje i ceni. Zar kralj toliko svirep, vaj! može postojati, sem druga Izabela ako mu nije mati, da ovog molioca odbije, ne primi ga? Zar nije svih kraljeva to zajednička briga? JOAD Iz kakve strašljivosti to meni predlažete? Zar u pomoć Jehua pouzdati se smete? JOZAFATA Bog ne brani da brigu i sami preuzmemo; vreña ga kad svu nadu u njega polažemo.
Za svoje svete svrhe koristeći i ljude, zar ne htede da vojnik njegov i Jehu bude?41 JOAD Jehu, koga izabra premudrost božja, Jehu u koga se uzdate, ogrez'o je u grehu: Bogu je nezahvalan za dobročinstva bio i groznu kćer Akaba na miru ostavio. Kraljeva izrailjskih primere ružne sledi, hramove egipatskog odumog boga štedi,4 najzad, usudio se da srdžbu Boga budi time što s uzvišica nesnosni kad mu nudi.43 Da mu služenje Bogu ne bude odbačeno, on nema čiste ruke i srce bezazleno. Ne, ne; naš oslonac samo Bog može biti. Elijakima treba pokazati, ne kriti. Da kraljem što pre bude proglašen, to je bitno; vladarskom krunom valja ovenčati ga hitno, pre no spletke Matana nevolju nam donesu.
Pojava sedma - Joad, Jozafata, Azarije s kojim ulaze hor i nekohko levita JOAD Je li hram, Azarije, zatvoren? AZARIJE preda mnom zaključane. Kapije su JOAD Sem vaših svetih četa i vas, u njemu, dakle, sad više nema sveta? AZARIJE Ja dvaput sve obiñoh; zavirio sam svuda. Nigde nikog; svi su se razbegli kojekuda, kukavci koji strah svoj savladati ne mogu. Sveto pleme44, jedino, još služi svome Bogu. Taj narod istim strahom u davnom dobu onom obuzet beše, kad je bež'o pred faraonom.45 JOAD Strašljiv i ropski narod, zaista; srce smelo samo pred Bogom ima! Sad preñimo na delo. Ali zar ova deca još uvek su sa nama? JEDNA DEVOJKAIZ HORA Zašto da se, prečasni, od Gospodnjega hrama i od vas odvojimo? Zar ovde svoji nismo? Mnogima meñu vama deca i sestre mi smo.
DRUGA DEVOJKA Avaj! da osvetimo sramotu Izraela ne mogu ruke naše, k'o nekada Jaela, neprijatelju Boga probiti mrsku glavu. Al' imamo svoj život, tu našu žrtvu pravu. Dok se za hram budete borili s napadačem, možemo barem Boga da prizivamo plačem. JOAD Eto kakvi se za te javljaju osvetnici, o Mudrosti večita! Deca i sveštenici! Ali kad ti ih štitiš, ko može da ih skrši? Ti udaraš, ti lečiš, tvoja se volja vrši; ubijaš, no kad hoćeš, vaskrsneš pokojnika. Njihova nada nije snaga im nevelika, već tvoje ime koje prizivaju sa žarom, ugovor tvoj sa njinim najsvetijim vladarom, taj hram što tvojom voljom tvoja je sveta kuća, a treba da potraje k'o nebeska ta luča. No zašto srce moje drhti u svetoj stravi? Da li će Duh božanski kroz mene da se javi? On je. Gori u meni. Govori. Vidim sada: sa minulih vekova preda mnom tmina pada. Leviti, zasvirajte svi skupa, prateći me; sledite glas božanski, složno, u skladu s njime. HOR peva uz pratnju svih instrumenata Neka nam se glas Gospodnji javi, neka reč proročka duši našoj čini isto što rosa mladoj travi u proleće, u jutarnjoj svežini. JOAD Čujte moj glas, nebesa; pažljiva, zemljo, budi. Jakove, Boga više za usnulost ne kudi. Grešnici, nestanite; Gospod se, evo, budi. (Ovde ponovo zasviraju svi instrumenti, a Joad nastavlja.) Kako od čistog zlata olovo nastalo je?47 Koji je to sveštenik zaklan sred kuće moje?48 Plači, Jerusalime, plači, neverni grade što ubijaš proroke i lišavaš nas nade.49 Ti si već iščezao iz srca Gospodnjega, a tvoj je tamjan takav da se on gadi njega. Kud će ta deca, žene,50 kakvo to zlo im preti? Gospod od svetog grada načini ruševine: sveštenstvo mu je roblje, presto mu kriju tmine. Tu više Bog ne želi ni svoje svetkovine. Izgorite, kedrovi; sruši se, hrame sveti.
Tugo moja, Jerusalime, koja li je to sila draž tvoju oduzela? Ko će mi pretvoriti oči u suzna vrela da plač za tobom preplavi me? JOZAFATA O Davide, naš kralju! AZARIJE O ti, naš hrame sveti! HOR Bože Siona, ti se dobrote svoje seti! (Ponovo počinju svirati svi instrumenti, a Joad ih nekoliko trenutaka kasnije prekida.) JOAD Kakav to novi Jerusalim5', s belegom besmrtnosti, blistavim sjajem seva nad pustinjama ovim, nad mrakom posustalim? Nek narod cele zemlje peva. Lepši, čarobniji, ponovo taj grad cveta. Ko je taj narod koji njime sad vrvi svud, ta deca iz vaskolikog sveta52? Ponosnu digni glavu, dični Jerusalime; jer vladari naroda koji na zemlji žive, kraljevi i carevi, tvojoj se slavi dive, prašinu tvoju ljube, pred tobom evo kleče;3 povorka se naroda u tvome sjaju kreće. Srećan je onaj kome sveti žar dušu vodi, pa ka Sionu uzdig'o se! O nebo, raspi svoje rose, i novog Spasitelja neka nam zemlja rodi!54 JOZAFATA Zar milost tu, vaj! steći od nebeskoga Oca, kad kraljevski su preci tog našeg Spasioca... JOAD Posla se, Jozafato, latite: evo trena da kruna Davidova bude nam pripremljena. (Levitima.) Vi, za mnom, do skrovišta, da se naoružamo strašnim onim oružjem što nalazi se tamo. Tu koplja i mačevi mnogi su sakriveni što krvlju filistejskom bejahu natopljeni. Njih, pritisnut teretom godina, slave svoje, svom zaštitniku, Bogu, David posvetio je. Za njinu upotrebu zar lepše svrhe ima? Doñite, ja sad hoću da podelim ih svima.
Pojava osma - Sulamita, hor SULAMITA Koliko strepnji, sestre, u srcu nemimome! Zar su, Bože svemoćni, to plodovi rani, to mirisi, što biće žrtvovani u ovaj dan na žrtveniku tvome? JEDNA DEVOJKA IZ HORA Kakav nam prizor plašljiva srca dira! Ko bi slutio da će nam tu na oči ubilački mačevi i strašna koplja doći, da će zasjati u ovoj kući mira! DRUGA DEVOJKA Zbog čega Jerusalim, ravnodušan za Boga, ćuti dok beda na nas kreće? Zar hrabri Abner, sestre, zaštititi nas neće izašavši iz svoga ćutanja predugoga? SULAMITA Na dvoru, vaj! gde samo gola se sila bani i k'o jedini zakon shvata, gde položaji odabrani poslušnosti su slepoj i nedostojnoj plata ko, sestro, nevinog svoga brata spreman je još da brani? DRUGA DEVOJKA Za koga li se samo sad sveta kruna sprema, kad pogibao preti i muka pregolema? SULAMITA Gospod se smilostivi na nas i progovori; ali šta je otkrio danas proroku svome? ko će da objasni to nama? Sprema li se da ratuje za nas il' da nas pritisne novim nevoljama? CEOUOR peva O, obećanje! pretnjo! nedokučivi Bože! Sva ta zla i ta dobra što su nam dosuñena! Kako s tolikora srdžbom može tolika ljubav biti usklañena! JEDAN GLAS, sam Sion će da propadne. Okrutni jedan plamen spaliće njega, uništiti. DRUGI GLAS Ali Bog ne da Sion. Reč Božja njega štiti: ona mu je temeljac kamen. PRVI GLAS
Ja vidim kako sjaj mu na moje oči gasne. DRUGI GLAS Ja ceo svet sad vidim, pun svetlosti mu jasne. PRVIGLAS Sion je progutala duboka provalija. DRUGI GLAS Njegovo čelo usred nebesa sija. PRVIGLAS O žalosnog li pada! DRUGI GLAS O besmrtne li slave! PRVI GLAS Plač taj, lelek! DRUGI GLAS Te pesme, pobedne himne prave! TREĆI GLAS Nemojmo se mučiti: jer Bog, kad bude hteo, s velike će tajne sarn skinuti veo. SVA TRI GLASA Njegov gnev nek budi naše poštovanje, a ljubav njegova - sve naše uzdanje. NEKIDRUGI GLAS Pomutiti zar iko može mir srca što te voli, Bože? Jer ono tvoju volju istražuje u svemu, a ono samo nije ni važno njemu. Na zemlji, pa i na nebu Gospodnjemu, zar ima sreće ravne tom miru koji prože srce što tebe voli, Bože?
CETVRTI ČIN
Pojava prva - Joas, Jozafata, Zaharije, Sulamita, jedan levit, hor SULAMITA Gle s kakvim dostojanstvom ponosno glavu diže taj mladi Elijakim što s mojim bratom stiže. Al' šta to njih dvojica nose u ovojima? I kakav to mač ide u povorci pred njima?^5 JOZAFATA, Zahariju Na sto onaj postavi, sine, uz dužnu brigu, to sveto Svedočanstvo, zakona našeg knjigu. Elijakime dragi, vi sada postavite
kraj svete knjige krunu kraljevsku. Vi, levite, položite, vršeći naredbu Joadovu, taj sveti mač Davidov uz krunu Davidovu. JOAS Princezo, kakav obred sada se ovde sprema? Šta će tu sveta knjiga, taj mač, ta dijadema? Otkako sam stanovnik Gospodnjeg ovog hrama, ja se još ne suočih sa sličnim pripremama. JOZAFATA Uskoro ćete, sine, istinu znati celu. JOAS Al' čujem vam jecaje! Suze vam, vidim, teku! Princezo, zar samilost sad osećate neku? Zar će sudbina kćeri Jeftaja37, osuñene da bude žrtvovana, da snañe sad i mene? Zar svojom smrću treba da smirim srdžbu Boga? Sve što sin ima, avaj! - ima od oca svoga. JOZAFATA Evo ko će vam reći volju nebesa, sine. Pustićemo vas same. Neka vas taj strah mine.
Pojava druga - Joas, Joad JOAS, trčeći u zagiijaj prvosvešteniku Oče moj! JOAD Štaje, sine? JOAS Šta se to ovde sprema? JOAS Zar ćete da probate tu krunu na mom čelu? Nemojte oskvrnuti, princezo, slavu njenu: kralja što je nosio56 poštujte uspomenu. Nesrećno jedno dete, zverima prepušteno... JOAD To ću vam reći, sine, čekanja više nema. Pre nego svakom drugom, otkriti vama treba šta s vama, s tim narodom, sad smera volja neba. Budite još hrabriji i verujte još jače. Sad treba pokazati tu revnost što se zače davno u vašem srcu, uz moju brigu mnogu, i za sve što ste dužni odužiti se Bogu. Ta uzvišena želja da li vas i sad prati? JOAS Spreman sam, ako treba, i život Njemu dati.
JOZAFATA, probajući mu krunu Pustite, sine; činim što mi je nareñeno. JOAD O našim kraljevima vi slušali ste mnogo. Sećate li se, sine, šta poštovati strogo mora kralj, da nositi tu krunu bude kadar? JOAS Prema rečima samog Gospoda, mudar vladar ne bira za oslonac bogatstvo niti zlato, svojeg se Boga boji, i uvek sledi zato zakon njegov, pa volju njegovu poštujući neće da braću svoju bremenom teškim muči. JOAD No kad biste tražili svoj uzor, posle svega, kog biste izabrali da ličite na njega? JOAS David, za svog Gospoda pun ljubavi i žara, najbolji mi je uzor za velikog vladara. JOAD Zlu se ne biste dali, ni ugledali stoga na nevernog Jorama, Ahazju bezbožnoga? JOAS O, oče moj! JOAD Da čujem mišljenje vaše, sine? JOAS Svako ko njima sliči neka k'o oni gine! (Joad pada pred njim na kolena.) Zar da vas vidim, oče, u položaju tome? JOAD Štovanje vam odajem kao vladaru svome. Vi budite dostojni prestola Davidovog, Joase. JOAS Zar ja? Joas? JOAD, diiući se Znaćete posle ovog kako vas Bog sačuva od besne jedne žene, od oštrice bodeža. u vas već zarivene, i kako se, izabran, od smrti izbaviste. No od besa njezinog vi sigurni još niste: nju i sad, kao nekad, mahnita želja goni da poslednje unuče, vas usmrtivši, skloni. Jer za nju nema mira bez vaše pogibije, našla vas je i pod tim imenom što vas krije. No ja sam već uspeo pod vašim zastavama
skupiti ljude spremne da verno služe vama: smenjivahu se ovde u svetim obredima. Neka glavari uñu! Upoznaću vas s njima.
Pojava treća - Joas, Joad, Azarije, Ismael ijoš tri levitska glavara JOAD nastavlja Kralju, evo te snage koja će da vas brani. Sveštenici, ovo je vaš vladar obećani. AZARIJE Šta?tojeElijakim? ISMAEL U dečku ljupkog lika. JOAD Judejskoga vidite prestolonaslednika. Ahazje žalosnoga on poslednje je dete, a da se zove Joas, to već zaključujete. Taj cvetak, što pokošen bejaše tako rano, to dete, u narodu jevrejskom oplakano, trebaše biti s braćom, u grobu zajedničkom. K'o oni, meta beše bodežu izdajničkom; al' smrtonosni udar Bog ipak skrenu malo, nešto mu se toplote u srcu zadržalo; pa ga je, kriomice od pogleda dželata, svega okrvavljenog, iznela Jozafata. Saučesnik jedini ja bejah krañe njene. Dete smo i dojilju držali sakrivene u hramu. JOAS Da 1' za ljubav toliku i dobrotu odužit' ću se moći, oče, u svom životu? JOAD Nek vam zahvalnost čeka, njoj nije vreme sada. Ovo je kralj vaš, dakle; jedina vaša nada. Da sačuvam ga za vas, to beše moj zadatak; a sad vi, sluge božje, dovršite ostatak. Kćerka Izabelina, u krvi okupana, saznaće već da Joas još gleda svetlo dana, i sve će učiniti da u grob njega spravi. Iako to još ne zna, radi mu već o glavi. Vi, sveti sveštenici, sprečite tu strahotu i dokrajčite ropstvo Jevreja, tu sramotu. Naš zakon i naš presto valja uspostaviti; od oba nam plemena58 kralj mora priznat biti. Poduhvat taj je velik, a opasan zacelo:
oholu tu kraljicu mi napadamo sraelo, jer pod njenim barjakom logor je pun vojnika, drskih, hrabrih stranaca i naših nevernika. No moja borba nema - sem Božjeg - drugog cilja. Znajte da je to dete budućnost Izrailja. Bog osvetnik zloj ženi već šalje noćnu moru; a ja vas tu sakupih, i zlom doskočih stvoru. Da oružja nemamo ona je ubeñena. Krunišimo Joasa ne gubeći ni trena. Prizivajući onog što sudi svakoj bici, poñimo, novog kralja mi odvažni vojnici, da se, budeći veru u puku zavedenom, dočepamo zlotvorke u samom dvorcu njenom. Koje to duše, sramnim mrtvilom obuzete, kad vide nailazak povorke naše svete, moći će odoleti da pridruže se nama? Kralj, kog je othranio Gospod sred svoga hrama, i naslednik Aronov, u pratnji sveštenika, vode u bitku čete Levijevih vojnika, a u njinim rukama svi pritom videt' raogu oružje što ga David posvetio je Bogu! Bog će strahote svoje na dušmane da sruši. Krv neverničku lijte bez zgražanja u duši; i na same Jevreje morate udariti. Zar vaši preci nisu proslavljeni leviti što ruke posvetiše u krvi izdajnika kao svete ubice najbližih srodstvenika, kad Izrailj, prevrtljiv, štujući nilskog boga, u pustinji uvredi Gospodajedinoga?39 Taj vam podvig donese pravo da sem vas nikom ne pripadne služenje pred božjim žrtvenikom. Al' vidim, sve vas vuče tora uzvišenom boju. Nad ovom svetom knjigom zakletvu dajte svoju tom kralju kog je nebo rešilo da vam vrati, da ćete za nj živeti, tući se, umirati. AZARIJE Za se i braću svoju ovde se zaklinjemo da presto pradedovski Joasu vratićemo, da ćerao se tek onda rastati s mačevima kada se osvetimo njegovim dušmanima. Ko ovo obećanje prekrši, nek na nj sleti, moćni Bože, bujica tvog gneva što se sveti; nek mu se i potomstvo iz nasleña tvog briše, stižući meñu mrtve za koje ne znaš više. JOAD Hoćete li sad, kralju, obećati nam i vi
da ćete biti verni zakonu dok ste živi? JOAS A kako bih mogao ne poštovati zakon? JOAD O. sine - drznuću se da još vas zovem tako dopustite tu nežnost, oprostite za suze što potiču iz strepnje koja me za vas uze. Prestolu dalek, avaj! ne znate moć te časti, i kako može da vas otruje, upropasti, u kakvo vas pijanstvo vlast bezgranična baca i kako je čaroban glas podlih laskavaca. Brzo će vam tvrditi da svaki zakon ima da vlada prostim pukom, potčinjen kraljevima da kralj, kome svu smetnju njegova volja čini, mora sve žrtvovati vlastitoj veličini; da je narod osuñen na suze, rad i muke; da se njime upravlja pomoću čvrste ruke; da počinje da tlači ako sam nije tlačen. Tako ćete, u klopke i provalije bačen, izgubivši duševnu čistotu, tako retku, zamrziti i samu istinu naposletku. Najgroznijim bojama slikaće vam vrline. Najmudrijeg su kralja, vaj! smele laži njine. Kažite, uz svedoke, iznad te svete knjige, da od Boga nećete imati preče brige, da bićete štit dobrih, a pokora zlih ljudi; izmeñ' vas i ubogih da Gospod će da sudi, da ćete se večito sećati dana onih kad siroče ste bili i ubog kao oni. JOAS Kunem se, poštovaću taj zakon dat od Boga. Izdam li, nek me snañe, Gospode, kazna stroga. JOAD Doñite: svetim uljem valja vas pomazati. Da može sad da uñe, recite Jozafati.
Pojava četvrta - Joas, Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Azarije, lsmael, tri druga levitska glavara, hor JOZAFATA. grleći Joasa Kralju! JOAS LKck ćete mi jedina majkabiti! Dodite, Zaharijc. bral. će vas zagrliti. JOZAFATA, Zahariju
Padni sad na kolena pred svojim kraljem, sine. JOAD, dok sc oui grle Zauvek kad bi mogli da tako se sjedine! JOZAFATA. Jocisu Znate iz kog je debla život vam potekao? JOAS I ko bi, da vas nije, taj život presekao. JOZAFATA Imenom vašim, Joas, mogu vas, dakle, zvati. JOAS Joasu ćete uvek voljena biti mati. HOR Šta! toje... JOZAFATA JOAD To je Joas. Čujmo šta levit javlja.
Pojava peta - Joas, Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Azarije, Ismael, tri druga levitska glavara, jedan levit, hor LEVIT Protiv Boga ja ne znam kakav se plan pripravlja, no preteći zvek bronze širi se na sve strane; stegovi svud se dižu. vatre su rasplamsane; Atalija bez sumnje sad svoju vojsku sprema. Za pomoć nam niotkud već više puta nema; pod ovo sveto brdo na kome hram se diže horda drskih Tiraca već sa svih strana stiže; jedan od njih, huleći, o Abneru nam reče da je u okovima: odbraniti nas neće. JOZAFATA, Joasu Uzalud, drago dete, vraćeni ste mi bili; učinih, vaj! što mogoh, da otmem vas zloj sili: Davida, vašeg pretka, Bog je zaboravio! JOAD Na sebe i tog kralja što vam je tako mio nije vas strah da ćete navući srdžbu neba? Pa i da Bog ga uzme, da odluči da treba najzad i kraj da stigne toj lozi Davidovoj, zar ne znate da ovde, na svetoj gori ovoj, praotac je Jevreja61 na sina nevinoga bez roptanja digao ruku što sluša Boga, na lomaču stavivši plod svojih starih dana, kako bi Gospod dela vršio obećana,
i žrtvujući njemu, u voljenom tom sinu, svu nadu svoga roda, dragocenu, jedinu? Druzi, podelimo se: vi ćete, Ismaele, da čuvate prilaze s istočne strane cele; vi pak, stranu Medveda62; a vi ćete na zapad, vi na jug. Nek se niko ne upušta u napad, ne brza i ne nagli; leviti, sveštenici, nemojte otkrivati šta smeram u toj bici. I neka u svakome rešenost ista vlada da i životom brani mesto kud kreće sada. U svome slepom besu, dušmanin na nas gleda kao na stado što će za kianje da se preda; misli da će tek nered i strah ga dočekati. Nek Azarije svuda našega kralja prati. (Joa.su.) A vi, izdanče loze hrabrošću dokazane, ulijte novu smelost borcima što vas brane. Dodite da vas sada krunišemo za kralja, i kao kralj ginite, ako već mreti valja. (Jednom levitu.) Jozafata će s vama. To oružje mi dajte. Deco, za milost Božju sad suze prolivajte.
Pojava šesta - Sulamita, hor CEO HOR peva Krenite, krenite, deco Aronova. Još nikada nisu zbog svetijeg cilja u bitku kretali preci Izrailja. Krenite, krenite, deco Aronova. Za Boga i vašeg kralja bije se bitka ova. JEDAN GLAS, sam Gde su strele tvoje što se usmeriše ka zlima kojima tvoja pravda preti? Bog revnitelj63 zar nisi više? I zar više nisi Gospod što se sveti? DRUGI GLAS Bože Jakovljev, gde je davnašnja ti dobrota? U užasu ovom što oko nas traje zar čuješ samo glase našeg zla i strahota? Zar Bog više nisi što oproštaj daje? CEDO HOR Bože Jakovljev, gde je davnašnja ti dobrota? JEDAN GLAS. sam U ovom ratu ljudi puni zlosti
ka tebi upravljaju otrovne svoje strele. "Dosta s tim Bogom na ovoj zemlji". vele. prekratimo mu svečanosti. Zbacimo njegov jaram sa nas i naše dece. srušimo mu oltare i pobijmo mu svece, nek ime njegovo i slava potonu u mrak zaborava; nek on i njegov Hristos ne kraljuju nam više.'" CEO HOR Gde su strele tvoje što se usmerise ka zlima kojima tvoja pvavda preti'? Bog revnitelj zar nisi više? I zar više nisi Gospod što se sveti? JEDAN GLAS, sam Izdanče lom^i kraljevske naše loze, poslednji mili cvete prekrasne jedne cvasti, vaj! zar ćeš kao žrtva matere jedne grozne i po drugi put sada pod njenim nožem pasti? Prinče ljupki, reci nam da li je spram ubica anñeo čuvar neki kraj kolevke ti stao; ili je sred grobnih tmica glas Božji tvome prahu ponovo život dao? DRUGI GLAS Zar njega ćeš da kazniš, o moćni Bože, reci, zbog toga što njegovi uvrediše te preci? Zar tvoja milost navek njega napustila je? HOR Gde je, Bože Jakovljev, davnašnja ti dobrota? Zar Bog više nisi što oproštaj daje? JEDNA DEVOJKA IZ HORA, ne pevajući Drage sestre, čuste li - o, strahota! da okrutnih Tiraca truba se oglašava? SULAMITA Cak viku tih varvara ja čujem sad, i prava obuzima me strava. Trčimo, bežimo, jer spas pružiti može nama mrak strašnog ovo° hrama.
PETI ČIN
Pojava prva - Zaharije, Sulamita, hor
SULAMITA Zaharije, kakav nam to donosite glas? ZAHARDE Sa dvaput većim žarom Gospodu molite se, jer poslednji trenutak možda nam primiče se; za strašnu bitku, sestro, naredbu već su dali. SULAMITA A šta je sa Joasom? ZAHARIJE Njega su krunisali. Prvosveštenik ga je pomaz'o uljem svetim. O, nebo! pred tim kraljem, od groba preotetim, sve oči sjahu, svako radovao se glasno. Još se na njemu, sestro, trag noža vidi jasno; verna mu se dojilja pojavila pred nama što čuvala je dete u jednom kutku hrama, a za brigu s kojom je znala ga negovati svedoci su joj sada tek Bog i moja mati. Veselo su kliktali, kroz jecaje, leviti; radosni, razneženi, počeše suze liti. Srdačan, bez gordosti, kralj, sred tog slavlja dugog, s jednim se rukujući, pogledom hrabreć' drugog, sve ih zovući braćom, ili pak očevima, kleo se, postupaće po njinim savetima. SULAMITA Da li se ova tajna pročula izvan hrama? ZAHARIJE Ne, za nju se još uvek zna samo meñu nama. U dubokoj tišini levitske su se čete kraj kapija svrstale, pripravne da se slete na uzvik "Da nam živi kralj Joas!"', jer to ima da znak za napad bude. No moj je otac njima naredio da Joas ugrožen ne sme biti. Traži da Azarije u bici kralja štiti. Meñutim, Atalija već se za bodež maša, posprdna, jer su za nju slab bedera vrata naša. Kobni stroj ona čeka, da prepreku tu smrvi; željna je ruševina i žedna samo krvi. Neki su sveštenici za dubok podrum znali, iskopan nekad davno; zato su predlog dali da naš kovčeg zavetni tu barem sklonjen bude. "O, kakve li bojazni", reče moj otac, "lude, uvredljive! Zar kovčeg, što zna da kule zbriše,66 pred kojim se i vode Jordana rastaviše, taj pobednik bogova, posle svih likovanja
pred tom ženom bezočnom da se u rupu sklanja?" Moja mati, uz kralja, teskobe smrtne slika, čas gledajući njega, a čas put žrtvenika, nema, u teškoj muci koja je svu obuze, iz najtvrñega oka izmamila bi suze. A kralj ju je hrabrio, i s vremena na vreme grlio... Drage sestre, sad za ranom, pratite me; jer ako je pisano da kralj naš umre danas, neka ista sudbina suñena bude za nas. SULAMITA Ko li to drskom rukom sad lupa? Otkud vika i meñu levitima rastrčanost tolika? I zbog čega oružje u skrovišta se sprema? Da li je hram zauzet? ZAHARIJE Razloga za strah nema: Bog nam šalje Abnera.
Pojava druga - Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Abner, Ismael, dva levita, hor JOAD Zar varaju me oči, Abnere dragi? Kuda moraste vi to proći da stignete kroz vojsku ovu što opseda nas? Bezbožna kći Akaba, rekoše meni danas, u negve je stavila te plemenite rukc. da bi svoj grozni naum ostvarila bez muke. ABNER Da, prečasni; od mene ona je strahovala, ali besu njenome ta kazna beše mala. U tamnicu užasnu odlukom njenom bačen, čekah da hram izgori. padne pred napadačem, te da potom bes njezin, još uvek krvožedan. doñe da mi oduzme i ovaj život bedan kog stoput prekratiti htedoh, jer sebe krivim što kraljevi su moji mrtvi, aja još živim. JOAD Kakvo je čudo razlog milosti ukazane? ABNER Njene su mračne misli jedino Bogu znane. Pozvala me, pa reče, a sva k'o pometena: "Mojom je vojskom zgrada tog hraraa opkoljena, pod silom osvetničkom pretvorena će biti u pepeo: tvoj Bog je nemoćan da je štiti. No sveštenici mogu umilostiviti me
pod dva uslova, ali žuriti valja s time: s Elijakimom oni moraju dati meni blago o kome znadem da su obavešteni, što ga je vaš kralj David nekada prikupio, a vaš prvosveštenik uzeo ga i skrio. Živeće, to im kaži, po takvu cenu sarao." JOAD Kako, Abnere dragi, da sada postupamo? ABNER To ?lato Davidovo, ako glas lažan nije da riznica njegova negdc se kod vas krije. i sve dragoccnosti što uspeste ih spasti od kraljice lakome na blaga i na vlasti, sve dajte, nećete li da rde te i ale naš žrtvenik unište i heruvime spale.11 da drznu se dirnuti sam kovčeg, i - o strave! na kraju vašom krvlju svetište oskrnave. JOAD No zar je plemenito. Abnere, dati dete na milost nevoljama koje mu sada prete, dete koje je meni povereno od Boga, i u smrt ga poslati zbog spasa sopstvenoga? ABNER Vaj! Dao Bog, kom znana mis'o je moja svaka, da Atalija najzad zaboravi dečaka, da, krvlju Abnerovom svoj bes napajajući, misli daje smirilato nebo štoje muči! No uzaludna žrtva zar spas je za to dete? Zar će živo ostati ako svi izginete? Zar nemoguć pokušaj Bog od vas traži sada? Samo zato da volja tirana jednog vlada, Mojsiju, kog je majka predala vodi Nila,0 smrt je, čim se rodio, suñena skoro bila; no, protiv svake nade, Gospod ga tada spase i učini da tiran uzme mu odgoj na se. S vašim Elijakimom - jer ko zna šta mu sprema drukčiju nameru on možda sad i nema, pa onu što kraljeve s toliko surovosti pobi nam, čini kadrom za malo samilosti? Jer ipak - to videsmo i ja i Jozafata kad dečaka ugleda, nju uzbuñenje hvata;' sve manje Ijutit, žestok, njen bes izgledaše mi. Uza svu tu opasnost, princezo, vi ste nemi'? Zar dopuštate mužu da sin vaš. Zaharije, umre da bi se spasio to dete, ko zna čije, da i vi poginete, sav naroñ, da u plamu
ncstanc trag na zemlji jedinom božjem hramu? Čak da kraljevi na.ši to dete ostaviše kao svog naslednika - šta biste mogli više? JOZAFATA. tiho Joadu Kraljevskoj lozi našoj vidite da je odan: što mu sve ne kažete? JOAD Trenutak nije zgodan. ABNER Mi vremena, prečasni, nemamo; vi to znate. Dok vi sa odgovorom preda mnom oklevate, Matan u dvorcu traži, dok bes mu sja iz zena, da za taj pokolj bude naredba izrečena. Zar da sad kleknem pred vas? U ime ovog hrama, u ime svetilišta dostupnog samo varaa, tog strašnog odmorišta svemogućega Boga, ma kako stega vaših propisa bila stroga, sprečimo da taj udar snade nas iznenada. Da nakratko predahnem dopustite mi sada. Čim svane, učiniću da prag te svete kuće siguran bude, da mačem osvetim oskvrnuće. No vidim - suze, reči, sve uzalud je meni, u to što vam govorim vi niste ubeñeni. Vaših načela strogih sve to ne dotiče se. Pa dobro! Nek mi neko sad oružje donese, i neka Abner barem pogine tu, pred vama, u borbi s dušmaninom, na kapiji tog hrama. JOAD Da sprečimo, Abnere, nevolje što nara prete, popuštam. Prihvatiću to što mi predlažete. Tačno je, od Davida sačuvano nam osta ATALIJA jedno blago, i čuvar upravo ja mu postah. Jevrejskom jadnom rodu sva nada ono biva, zato ga moja budnost od danjeg svetla skriva. No jer sad mora biti sa njime upoznata kraljica vaša - dobro. otvorićemo vrata. Nek ona uñe, s pratnjom od odvažnih glavara. ali nek daljc drži od svetih nam oltara horde stranaca njenih, razularenog šljama, i poštedi nas strave. pljačkanja našeg hrama. Zbog sveštenika, dece, zar strah se u njoj budiV Za njenu pratnju sa njom odredite broj ljudi. Kad je reč o dečaku zbog koga strah nju muči, ]a ću vam pred njom, vašu pravičnost poznajući, o njegovom poreklu sva objašnjenja dati,
pa da l' da ga predamo i sami ćete znati. Njemu i Ataliji sudija ćete biti. ABNER Ah! od sada, prečasni, Abner će da ga štiti. Budite mirni. Hitam kraljici ovog trena.
Pojava treća - Joad, Jozafata, Zaharije, Sulamita, Ismael, dva levita, hor JOAD Stiže čas, moćni Bože, da se dočepaš plena. Počujte, Ismaele. (Šapće mu na uho.) JOZAFATA Bože pun višnje moći, toj krvožednoj ženi opet zaslepi oči, kao onda kada si nejaku žrtvu milu otimao zločinu, i skrio u mom krilu! JOAD Idite, Ismaele, vreme je dragoceno. Tačno sve izvršite što vam je nareñeno; Svud kuda ona proñe, i u taj hram kad kroči, spokojstvo sušto neka sve bude joj za oči. Vi. deco. za Joasa sad pripremajte presto; nek, praćen vojnicima, na sveto stigne inesto. Princezo, prestanite sa plačem. I takoñe nek mu verna dojilja njegova sada doñe. (Jednom levitu.) A vi, čim se nadmena kraljica ta pred vama pojavi i, stižući, prekorači prag hrama, sprečite joj povratak. Nek ratna truba tada strah meñu dušmanima proširi iznenada. Zovite narod da se za svoga kralja bori. O čudesnom spasenju njegovom nek se ori glas, da ga svako začuje. No evo nam vladara.
Pojava četvrta - Joas, Joad, Jozafata, sveštenici, leviti, hor JOAD nastavlja Leviti, sveštenici, neka se svako stara da sad pred uljezima svi budete skriveni 1 uokrug tog mesta svuda rasporeñeni. Revnosno slušajući mene, iz klopke ove pojavite se samo kad vas moj glas pozove. (Oni se svi posakrivaju.)
Mislim da vama, kralju, dopuštena je nada da vidite dušmana kako pred vama pada. Ona što beše žedna detinje vaše krvi sada hita ovamo, rešena da vas smrvi. Ali nje se ne bojte, jer tu su borci moji, a uz njih, braneći vas, anñeo smrti stoji. Stupite na svoj presto... Al' gle, ulaze oni: dopustite da načas zavesa ta vas skloni. (Povlači zavesu.) Princezo, vi bledite? JOZAFATA Vaj! kako da mi lice ne prebledi kad vidim u hramu te ubice! Šta! zar vi ne vidite tu gomilu dželata... JOAD Vidim da svetog hrama zatvaraju se vrata i da je sve bezbedno.
Pojava peta - Atalija, Joas (skriven iza zavese), Joad, Jozafata, Abner, Atalijina pratnja ATALTJA, Joadu Tu li si. izdajniče, ti pogubni smutljivče, gnusni zavereniče, što svu nadu polažeš u podsticanje strasti, neprijatelju večni vrhovne svake vlasti! Na pomoć svog Gospoda račun'o si do sada; da l' te razočarala ta besmislena nada? I svoj hram i tvoj život on žrtvuje zbog mene. Na oltaru gde tvoje žrtve su prinošene ja bih te sad... No ipak. neka zadovolji me to sto si obećao. Samo. požuri s time. To dete i riznica što mi je ponudena. kaži, gde su? JOAD Smesta ćeš biti zadovoljena: jedno i drugo će ti sad pokazano biti. (Zavesa biva povučena.) Izañi, drago dete, kralju naš zakoniti. Potomka Davidovog prepoznaješ li sada, kraljice? Trag udarca kog nožem ti mu zada? Joas je to. tvoj vladar, i Ahazjino dete. Abnere, ljudi, kralju pokloniti se smete. ABNER Nebo! ATALIJA
Ti izdajniče! JOAD Ovo je tebi znana Jevrejka: njeno mleko detetu beše hrana. Jozafata od besa tvojega preote ga. Taj ga je hram primio, i Bog sačuva njega. To je sve što mi osta od blaga Davidovog. ATALIJA Podvala tvoja biće smrt za dečaka ovog. Oslobodite mene, vojnici, tog košmara. JOAD Vojnici Boea živog, branite svog vladara. (Pozadina pozomice se otvara. Vicli se umttrašiijosr Imvna, a naoružcuii levifi izloze sa svili struna na scemi.} ATALIJA Gde sam to? O nesrećo, o kraljice izdana! Dušmani pod oružjem stisli te sa svih strana! JOAD Zalud kružiš pogledom, od onog što se sprema voljom Boga za tebe izlaza više nema. Bog kom si prkosila sad predaje te nama: plaćaš za opijanje krvavim orgijama. ATALIJA Šta! bedna vojska moja zar premire u stravi! Sto me, Abnere podli, u klopku ovu stavi? ABNER Gospo, Bog mi je svedok... ATALIJA kreni na njih. Bedniče, mani Boga, ABNER, kleknuvši pred Joasom Na koga? Joasa. kralja moga! ATALIJA Zar on, tvoj kralj? On, Joas'? Znajte vi, buntovnici, da vas još uvek moji opsedaju vojnici. Borci me raoji zovu: čujte ih, sve su bliže. Drhtite, izdajnici. To pomoć meni stiže.
Pojava šesta - Joas, Atalija, Joad, Jozafata, Abner, Ismael, Atalijina pratnja ISMAEL, Joadu Prečasni, hram je spasen, dušmani razbijeni, stranci su svi u bekstvu, Jevreji potčinjeni. Vojsku je rasterao glas Svemogućeg Boga
baš kao vetar tmušu s neba maglovitoga. Leviti su narodu, sa porte našeg hrama, objavili da sin je Ahazjin vraćen nama, rekli mu kako dečak od mača beše spasen, kako kći Akabova u zamci zatekla se. Potom svuda odjeknu truba: od zvuka njenog strah se sred kraljičinog logora zatečenog raširi iznenada, i nasta metež tada kakvim Gedeon uspe da Madijance svlada.71 Tirci, prvi, u bekstvo kud koji su se dali; mačeve i štitove svoje su razbacali; pobegli su i neki Jevreji, prestrašeni, no drugi, Joasovim spasenjem zadivljeni, glasno su tad priznali njega za svog vladara. I sada ceo narod, pun istog svetog žara - žene, starci i deca - svud radosno se grli i slaviti Gospoda i kralja svoga hrli, opevajući vaskrs potomka Davidovog. Val je već rnrska prošlost svetoga grada ovog; hram je njegov razoren, ognjeni bes ga kosi, Matan - zaklan. ATALIJA Jevrejski Bože, pobedio si! Da, to je Joas; zalud grešci se nekoj nadam; eto baš na tom mestu udar je moj mu zadan; Ahazjino držanje prepoznajem, i geste; sve me na rod podseća koji mi mrzak jeste. David, David likuje, a samo Akab strada. Nemilosrdni Bože. tvorac si moga pada. Ti si, mamcem osvete prelako izvršene, sto puta na dan mene okret'o protiv mene. čas čineći da savest zbog deteta me muči, čas me svojim blistavim blagom zaslepljujući Što. bojah se, n pljački i ognju će da strada. Pa neka tvoj štićenik, to delo tvoje, viada; a kao obeležje njegove vladavine neka se njegov bodež u grudi mi zarine! Evo šta, umirući, potomku svome želim: - šta kažem, želim! tome nadam se ja, veselim želim mu da tvoj jaram, tvoj zakon, omrzne mu: veran krvi Akaba, koju ja dadoh njemu, sličan svojim precima koji mu primer daju, taj ukleti naslednik Davidov da na kraju, oskvrnuvši tvoj oltar i tvoju slavu celu, osveti Ataliju, Akaba, Izabelu.72 (Atalija izkizi, ci sledije nekoliko levita.)
JOAD Van hrama ona smesta nek bude izvedena, da svetost ovog mesta ne bude narušena. Vi što svetite svoje prinčeve umorene, krike im prekratite u ropcu smrti njene. A drzne li se neko na njenu stranu stati, zajedno s njom nek za to vlastitom glavom plati.
Pojava sedma - Joas, Joad, Jozafata, Abner, Ismael, nekoliko levita, Atalijina pratnja JOAS, sišavsi sa prestola Bože, ti koji vidiš dušu mi pometenu i jad moj, odstrani od menc kletvu njenu, ne daj da se ispuni. Tebe zaboraviti Joas neće; draža će i sama smrt mu biti. JOAD, levitima Pozovite sav narod, da on sad svom vladaru, kad mu ga pokažemo, obnovi vernost staru. Jakovljev savez s Bogom, zahvalni, puni nada, ljudi, kvalju, narode, potvrdićemo sada, i sa njim se vezati i novim zakletvama, iskreno posramljeni minulim zabludama. Abnere. vi i dalje budite pored kralja.
Pojava osma - Joas, Joad, jedan levit, uz ostale učesnike u prethodnoj pojavi JOAD, levitu Pa? je li bezbožnica kažnjena kako valja? LEVIT Pod mačem je platila za užas svog života. Jerusalim odahnu, osloboden strahota jarma njenog, i sad je, u srećnom ovom danu, radosno gleda, krvlju vlastitom okupanu. JOAD Taj strašni kraj, kog s pravom zlodela njena traže, nek ti jednom zauvek, jevrejski kralju, kaže da nevin osvetnika, siroče oca ima u Bogu što je strogi sudija kraljevima.
