EKONOMSKO - TRGOVINSKA ŠKOLA SMEDEREVO
VEŽBE NA SPRAVAMA SEMINARSKI RAD IZ FIZIČKOG VASPITANJA
Profesor :
Učenik:
Milena Pejčić
prof. Vesna Kočić
Smderevo, 2015.
UVOD Gimnastika, čije ime potiče od stare Grčke reči za disciplinarne vežbe, je kombinacija motoričkih veština i sposobnosti kao što su: koordinacija, gracioznost, spretnost, snaga, fleksibilnost itd., a sve to zajedno ukomponovano sa akrobatskim veštinama. Danas ovaj sport sjedinjuje sedam kategorija a to su: sportska gimnastika, ritmička gimnastika, skokovi na trampolini, sportski aerobik, sportska akrobatika i tzv. opšta gimnastika. Sportska gimnastika je najraširenija i najpoznatija sportska disciplina gimnastike. Čak se ponekad pod nazivom gimnastika u stvari podrazumeva, iako pogrešno, baš sportska gimnastika. Najčešće se deli na mušku i žensku sportsku gimnastiku, i to na način da se vežbači takmiče na preskoku, razboju, konju s hvataljkama, krugovima, vratilu i na tlu, dok se vežbačice takmiče na tlu, dvovisinskom razboju, preskoku i gredi. Sportska gimnastika je olimpijski sport od samih početaka modernog olimpizma 1896. godine, iako je ženama
dopušteno takmičenje u sportskoj gimnmastici na Igrama tek 1928. godine. Gimnastika kao sistem pripreme vojnika potiče još iz vremena stare Grčke. U staroj Grčkoj, razvila su se tri posebna programa gimnastičkih vežbi za održavanje dobre fizičke kondicije, vojnu obuku, kao deo uvežbavanja za sportiste. Gimnastika je uvedena u ranoj Grčkoj civilizaciji da olakša telesni razvoj kroz serije vežbi uključujući: trcanje, skakanje, plivanje, rvanje i dizanje tegova. Mesta gde se ova aktivnost upražnjavala nazivala su se "Gymnazium - γυμνάσια", a većina vežbača su doslovno u to vreme vežbali nagi bez ikakve odeće na sebi od čega potiče reč "Gymnos (γυμνός)-Nag". Fizička sposobnost je bila visoko cenjena aktivnost u staroj Grčkoj, a muškarci i žene su sve više uzimali učešća u energičnim gimnastičkim vežbama Postoje i zapisi o različitim modelima gimnastičkog vežbanja i u staroj Kini i Indiji. U današnjem obliku sportska gimnastika je nastala u 19. veku u tadašnjoj Nemačkoj i Čehoslovačkoj.
Rimljani su posle osvajanja Grčke razvili ove aktivnosti u više formalan sport, a koristili su gimnastičku dvoranu za pripremu svojih legija za rat. Padom Rimske imperije, nestao je interes za gimnastiku i ona je više ostala samo kao oblik zabave. Sportska
gimnastika je po svojim karakteristikama polistrukturalni konvencionalni sport. Takmičarske kompozicije sastavljene su iz niza raznovrsnih vežbi, specifičnih za svaku spravu. Osnova svih takmičenja je gimnastički višeboj, koji obuhvata takmičenje u vežbanju na više sprava. Sprave na kojima se izvode vežbe : vratilo, razboj ,kozlic (konj), krugovima, gredi, vežbe u penjanju.
VEŽBE NA VRATILU
Vežba 1. Zgibovi na vratilu
Vis nathvatom. Iz mirnog visa provlačenjem (vučenjem) doći u zgib tako da brada bude iznad šipke vratila. Telo je pruženo sa blagim uvinućem. Ponavljanjem uvežbati ovaj element.
Slika br. 1 - Zgibovi na vratilu
U početnoj fazi učenja jednom rukom na butini s preda a drugom u predelu krsta pomagati pri dizanju u zgib. Nakon osposobljavanja vežbača da samostalno radi prisustvovati, ali bez kontakta sa njim, sem u slučaju nasilnog napuštanja sprave. Pomaganje:
Vežba 2. Vis -vis uzneto
Vis nathvatom. Iz mirnog visa zgrčenim nogama provlak uzneto,opružiti noge, izdržaj. Vežbati sa ponavljanjem.
Slika br. 2 - Vis-vis uzneto
U fazi obučavanja stojati sa vežbačeve strane,levom ili desnom rukom na ramenu, a desnom ili levom na krstima pritiskivanjem vežbačevih kukova omogućiti mu dolazak u vis uzneto. Nakon osposobljavanja pustiti vežbača da samostalno radi, a asistiranje svesti na aktivno praćenje rada. Pomaganje:
Vežba 3. Uzmah prednji iz visa (zgiba) stojećeg-saskok nazad
Stati tačno ispod dohvatnog vratila, savijenim rukama nathvatom uhvatiti šipku vratila izmahom jedne noge odozdo preko vratila a odrazom druge noge nasloniti se trbuhom na šipku vratila i ispraviti se u upor prednji. U uporu oslonom na trbuh o vratilo (šipku),
zamahnuti lagano nogama napred, pa snažno nazad i odrivom od šipke saskočiti nazad.
Slika br. 3 - Uzmah prednji iz visa (zgiba) stojećeg - saskok nazad Pomaganje: Stati
sa strane i vežbača uhvatiti jednom rukom za rame, drugom za leđa i omogućiti mu kružno kretanje tela i dizanje u upor. Pri saskoku obratiti pažnju na položaj tela pre doskoka.
Vežba 4. Naupor zavesom za potkoleno
Vis nathvatom. Napraviti zgib, sunožnim zamahom podići levu nogu kolenom do vratila, a desnom izvesti zaves za potkoleno izvan desne šake. Širokim zamahom leve noge odozgo nadole doći u naupor zavesom. Premahom desne noge nazad doći u upor i saskočiti nazad ili iz seda jahanjem desnom rukom napraviti predhvat u podhvat i saskočiti odnoškom.
Slika br. 4 - Naupor zavesom za potkoleno
Stati sa leve strane, vežbača uhvatiti levom rukom za levo potkoleno i pomoći mu da levu nogu digne kolenom do vratila dok desnom ne napravi zaves. Pri njihanju u zavesu uhvatiti vežbača levom rukom za levu nogu iznad kolena, a desnom rukom za leđa pomagati mu da se njiše i uradi upor jašući. Pomaganje:
Vežba 5. Njihanje-uzimanje njiha
Vis nathvatom. Iz mirnog visa napraviti zgib i lako zanoženje pa podmetnuti zamahom sunožno kroz vis uzneto u ruku nagore i napred telom preći u njihanje, zadržavanje šaka u jakom nathvatu. Napraviti nekoliko njiha i u zanjihu saskočiti. Vis nathvatom. Iz mirnog visa klimom podići noge napred-nazad i pojačano napred i nagore u vis uzneto kolenima uz vratilo. U tom momentu telo se ponovo njiše napred i kada ramena pređu vertikalu, vežbač se odvaja od vratila opružanjem tela nagore i napred prelazi u njihanje u visu. Pri tome zadržava „Jaki na hvat“ da bi u zanjihu imao siguran hvat. Posle nekoliko njihanja saskok nazad. Pomaganje: Pomagač
čeka dok vežbač digne noge do vratila, tada ga potisne o rame i kukove da lakše pređu u njihanje. Prilikom saskoka drži ga za nadlakticu i u zanjihu mu kaže kada treba da saskoči.
Vežba 6. Prednji uzmah Vis nathvatom,privući se uz zgib i zamahom sunožno preko vratila doći u upor prednji. Spustiti se u vis i ponoviti.Vratilo je doskočno, radi se kao na slici 3. Vežbati
ponavljanjem. Pomaganje: Izvoditi
kao za 3.vežbu a ako se planira provera ili takmičenje, onda obezbediti samo čuvanje, a ne i pomaganje.
Vežba 7. Naupor vučenjem-raznoručno Vis nathvatom, vučenjem u zgib, jak nathvat korišćenjem kretanja tela nagore,
prebaciti lakat i rame jedne ruke nagore, iznad vratila okomito, i napraviti oslon na tu ruku, potom prebaciti i drugu ruku laktom i ramenom napred i nagore i opružanjem ruku doći u upor. Saskok odbočkom sa oslonom.
Slika br. 5 - Naupor vučenjem - raznoručno
Pomaganje :
Pomagač svojim rukama nastoji da potiskivanjem vežbačevim nogu nazad i nagore omogući vežbaču izvođenje a potom se pomaganje svodi više na čuvanje a manje na pomoć. Vežba 8. Naupor sklopkom Njih na kraju prednjiha iz malog-blagog uvinuća vežbač zamahne nogama u vis
uzneto, stopalima uz vratila, sklapa se. U tom položaju sačeka da telo u zamahu nazad ne pređe vertikalu i tada se otvara, tj. pruža se nogama nagore i napred, opruženim rukama pritiska vratilo nadole a kukove približava vratilu, noge su stalno tik uz vratilo i opružanjem tela prelazi u upor do zanošenja.
Slika br. 6 - Naupor sklopkom Pomaganje: Kako je sklopka složena radnja mora se učiti po fazama, pa se i
pomaganje ostvaruje po fazama, više objašnjavanjem kada i kako šta treba uraditi. Ostvariti dobro čuvanje jer je pomoć pored dohvatnog vratila otežana.
Vežba 9. Saskok nazad
Saskok nazad izvodi se tako što se vežbač u uporu nasloni trbuhom na vratilo, napravi mali sunožni zamah napred i snažnim sunožnim zamahom unazad odrine se od vratila u zaskok nazad.
Slika br. 7 - Saskok nazad
Vežba 10. Saskok odnoškom
U uporu jahanjem prehvat desnom (levom) rukom u pothvat spolja, sa strane, do noge i premahom odnožno levom (desnom) saskočiti odnoškom napred.
Slika br. 8 - Saskok odnoškom
Vežba 11. Odbočka oslonom U uporu prednjem prehvat levom (desnom) u pothvat, oslonom desnim (levim)
stopalom pored desne (leve) ruke i oslona težine tela na levu (desnu) ruku i desnom (levom) nogom saskočiti napred.
VEŽBE NA KRUGOVIMA Visina krugova od vrha strunjače iznosi 2 metra i 55 centimetara. Vežbe na krugovima se moraju sastojati od različitih pokreta demonstrirajući snagu, izdržaje i zamahe. Ovi se elementi izvode u visu, do ili kroz upor ili do ili kroz stoj na rukama, a treba da se izvedu pruženim rukama. Gimnastičar mora izvesti seriju okreta i izdržaja sa prednjim i zadnjim elementima, a kraj vežbe ili saskok se mora izvesti akrobatskom tačkom. Znati kako da se naprave kombinacije vežbi statike i dinamike a da izgledaju, jednostavno i tečno; naročito izražavanje stvarne i umetničke motorne aktivnosti, pravi je izazov.
Vežba 1.Vis uzneto -vis strmoglavce
Dohvatni krugovi u visini ramena, zgib stojeći sunožnim odrazom doći u vis uzneto, lice i kolena primaći sve više telu u ravnoteži, noge umirene-vodoravno. Telo opružati lagano i postepeno kroz vertikalu, od potpunog opružanja sa blagim uvinućem u stav strmoglavceizdržaj. Radnju ponavljati nekoliko puta. Posle toga spustiti se u vis stražnji i odstupiti.
Slika br. 10 - Vis uzneto - vis strmoglavce
Vežba2. Njihanje u visu uzneto
Dohvatni krugovi u visini ramena. Iz zgiba stojećeg povući se dva tri koraka nazad i snažnim koracima uhvatiti zalet, pa zadnjim korakom, kada se napušta tlo, odrazom doći u vis uzneto. Neposredno pre mrtve tačke zanjiha početi opružanje tela između gurtni, a ne do potpunog opružanja da bi se pojačao njih. Kad telo krene u prednjih, vratiti se u sklonjeni položaj i isti pokret napraviti pri dolasku pred mrtvu tačku prednjiha. U početku napraviti dva tri pojačanja u prednjihu i zanjihu a kasnije povećati broj. Na kraju njihanja saskočiti u
prednjihu podmetno, pre mrtve tačke opružiti se napred i saskočiti.
Slika br. 11 - Njihanje u visu uzneto
Vežba 3. Njihanje do visa uznetog i visa stražnjeg
Krugovi doskočni. Vis opruženo njihati se telom napred i nazad, pojačati njih i doći prednjihom i zamahom do visa uznetog, tada zamahom istim putem do visa pruženim telom, pri tome ne dozvoliti grčenje ruku u laktovima. Vežbač koji pravi snažni zamah iz visa
uznetog sa pogrčenim rukama, prolazeći kroz vertikalu, najčešće će se otkinuti i pasti licem nadole.
Slika br. 12 - Njihanje do visa uznetog i visa stražnjeg Pomaganja: Pomagač
mora biti sa strane i sve dok vežbač ne savlada dobro njihanje mora desnom rukom držati vežbačevu desnu nadlakticu a levom pratiti njegovo telo u visini kukova, da bi, u slučaju otkidanja vežbača od sprave, sprečio njegovo povređivanje i pad.
Vežba 4. Ljuljanje podmetnutim zamahom
Ljuljanje na doskočnim krugovima, u zaljuljaju u vis uzneto, u predljuljaju opružiti se telom napred u opruženi vis. Ponavljati veše puta a zatim u zadnjem zaljuljaju ostati u visu i u predljuljaju saskočiti.
Slika br. 13 - Ljuljanje podmetnutim zamahom
Vežba. 5 Prekopit raznožni
Doskočni krugovi.Iz nekoliko uzastopnih njihova zadnji prednjih pojačati podići noge u raširenom položaju sa strane ruku, pustiti kada noge dođu do šaka i bez prekidanja kružnog kretanja tela saskočiti mekim doskokom.
Slika br. 14 - Prekopit raznožni Pomaganje: U pomaganju mora učestvovati jedan ili dve pomagača, jedan desnom rukom drži vežbača sa prednje strane za levu nadlakticu a levom sa zadnje strane iste
nadlaktice dok drugi to radi obrnuto, zavisno od toga koji sa koje strane stoji. Vežba 6. Prekopit raznožni zaletom
Krugovi su dohvatni u visini ramena. Vežbač hvata zalet kao i u vežbi 2. pa poslednji korak koristi da bi se odrazio i nešto pre mrtve tačke prednjiha napravio prekopit raznožni. Vežba 7. Naupor u prednjihu
Krugovi doskočni, njihanje, prednjihom pojačati zamah, zaustaviti kretanje nogu, trzanje kukova manje, a prsa više izbaciti telu nagore do skleka.Iz skleka se podići u upor. Posle savlađivanja ovakvog načina izvođenja preći na izvođenje naupora u prednjihu na pružene ruke.
Slika br. 15 - Naupor u prednjihu
Vežba 8. Iskret nazad
Iskret nazad u visu stojeći Dohvatni krugovi u visini ramena, zgib stojeći, kroz vis uzneto spustiti se u stav na tlu, uspraviti se, raširiti ruke u stanu sa iskretom i privući ih opet u zgib stojeći. Vežbu izvesti više puta uzastopno. Iskret nazad trzanjem Krugovi kao i u prethodnoj vežbi. Trzajem napraviti otvaranje do upružanja tela nazad i nagore, podići ramena naviše, raširiti ruke u stranu i okrenuti ih. Doskočiti u vis stojeći.
Slika br. 16 - Iskret nazad
Iskret nazad uvito u zaljuljaju Krugovi dohvatni u visini ramena, vis uzneto; Dolazeći u zaljuljaj vežbač usmerava svu pažnju na to da u mrtvoj tački izvede iskret nazad uvito, telo opruža vodoravno nazad, ruke su mu opružene i raširene i kroz vis pruženo dolazi opet u vis uzneto. Početne pokušaje izvoditi iz manjeg ljuljanja da bi rizik od pada bio manji usled ranijeg ili kasnijeg iskreta.Ljuljanje pojačavati u meri u kojoj vežbači ovladaju izvođenje iskreta.
Vežba 9. Iskret napred
Iskret napred u visu stojeći Krugovi dohvatni u visini ramena, vis stojeći, raširiti ruke u stranu iskrenuti ih unutra i napraviti pretklon, sunožnim odrazom doći u vis uzneto i spustiti se u zgib stojeći. Vežbe ponavljati više puta uzastopno.
Slika br. 17 - Iskret napred
Iskret napred naskokom
Krugovi dohvatni u visini ramena, zgib stojeći, istovremeno uraditi sunožni odraz, širenje ruku i iskret do visa uzneto. Pri radu nastojati da telo ima što sklonjeniji položaj radi lakšeg izviđenja i preciznijeg obrtaja. Iskret napred u predljuljaju Dohvatni krugovi u visini ramena ljuljanje u vis uzneto, pri dolasku u mrtvu tačku
predljuljaja vežbač pravi otvaranjem (zamah) napred i sklonjenim telom iskret do visa uznetog.
VEŽBE NA KOZLIĆU I KONJU (SANDUKU)
Visina iznosi 1 metar i 5 centimetara od vrha strunjače. Dužina na vrhu je 1 metar i 60 centimetara, dok se razmak između hvataljki kreće u zavisnosti od vezbača od 40 do 45 centimetara. Vežbe na konju s hvataljkama se moraju izvoditi lagano, kontinuirano s jednim lancem cirkularnih i klatnih pokreta, sunožnih kružnih pokreta (kola), makazastih pokreta (striževi), a uz korišćenje svih ostalih delova konja. Kapacitet pokreta koje jedno telo moze da izvede sa ekstremnom preciznošću je sastavljen od cirkularnih elemenata, a ukomponavanih u jednu celinu sa svim ostalim elementima, te čini jednu elegantnu kompoziciju. Elementi snage i izdržaja na ovoj spravi nisu dozvoljeni.
Vežba 1. Naskok u upor klečeći i saskok Iz zaleta naskočiti u upor klečeći, pa opružanjem tela i odrazom sa potkolenica
napustiti spravu i meko doskočiti.
Vežba 2. Naskok u upor čučeći i saskok uvito
Iz zaleta naskočiti u upor čučeći, odraziti se visoko i uporedo sa odrazom opružiti telo u skok uvito i meko doskočiti.
Vežba 3. Raznoška preko kozlića (jarca)
Slika br. 18 - Raznoška preko kozlića
Vežba 4. Zgrčka preko kozlića ili konja u širini
Iz zaleta odraz sa daske sunožno pruženim nogama, let sa zanoženjem, dohvat sprave i snažni odraz rukama uz prikupljanje tela, kolena ka prsima, podkolenice ka kukovima. Posle odraza rukama od sprave (kozlića, konja) opružiti telo nagore i napred i doskočiti u meki doskok.
Slika br. 19 - Zgrčka preko kozlića ili konja u dužini Pomaganje: Pomagač
koji stoji sa strane ispred sprave hvata vežbača jednom rukom za podlakticu a drugom za nadlakticu i pomaže mu da napusti spravu bez pada.
Vežba 5. Raznoška preko konja u širinu
Iz zalet sunožnim odrazom dohvat i snažan odraz sa obe ruke.Dići kukove i potisnuti napred noge što više raširiti u stranu i potisnuti napred.Posle odraza rukama, grudi potiskivati gore i napred i telo pružiti u letu. Doskok mekan i bez pomeranja u mestu. Pomaganje:Isto kao i za vežbu 3.
Vežba 6. Raznoška preko konja u dužini
Iz snažnog zaleta sunožnim odrazom pruženih nogu, bacanjem ruku na gore i napred opruženim telom sa zanoženjem let iznad sprave. Posle dohvata konja, na kraju snažno se otisnuti rukama dizanjem glave i grudi na gore i istovremeno raznožiti i potisnuti kukove i noge napred bez grčenja nogu u kolenima. Sprava(konj) je u početku visine 120cm, docnije je podizati.
Slika br. 20 - Raznoška preko konja u dužini Pomaganje: Zbog siline zaleta stojati više napred da vežbač ne proleti.
VEŽBE U PENJANJU
Vežba 1. Penjanje uz konopac pomoću nogu
Penjanje uz konopac obuhvatom ukršteno Tako rukama.
penjanje se najčešće izvodi u tri razdela. Početni stav je viseći na opruženim
Prvi razdeo: Podići kolena do visine grudi ukrstiti podkolenice tako da konopac prolazi sa spoljne strane stopala između podkolenice i kolena. Konopac stegnuti čvrsto stopalima i kolenima i ne dozvoliti da klizi.Ruke su i dalje opružene. Drugi razdeo: Preneti težinu i osloniti se na noge, pa opružanjem tela doći u zgib uz
najnužnije vučenje rukama,pridržavanjem tela uz konopac. Treći razdeo:Dohvatiti rukama konopac što više, obesiti telo na ruke svom težinom (kao i u početnom stavu) i spojeno, oslonom potpuno na ruke ponovo dići kolena kao i prvom razdelu.
Slika br. 21 - Penjanje uz konopac obuhvatom ukršteno
Svaki razdeo mora biti dovršen da bi se uvežbavanjem postigla savršena koordinacija i jedva uočljiva razlika između pojedinih razdela. Glavno opterećenje je na nogama, koje zbog svoje snage i omogućavaju više uzastopnih ciklusa (penjanja) sa opterećenjem ili bez njega.
Penjanje uz konopac presavijanjem preko stopala Umesto obuhvata nogama ukršteno zahvati se mogu izvoditi presavijanjem konopca preko stopala. Razdela takođe ima tri samo je hvat nogama drugačiji.
Vežba 2. Penjanje uz konopac samo rukama
Takav način penjanja zahteva od vežbača da se
ukoliko ima dovoljno snagu ruku,
penje upotrebljavajući isključivo ruke. Naizmeničnim snažnim privlačenjem uz zgib i prehvatanjem rukama, uz raširene noge u prednosu, izvodi se ovo penjanje. Skladnim
zanosima, nogama pruženim na gore treba olakšati i provlačenje uz zgib.
Vežba 3. Penjanje uz motku(drvo, stub, banderu i sl.)
Slika br. 22 - Penjanje uz motku
Obuhvatiti stablo motku ili banderu (stub) rukama podići noge što više pod grudi i snažno stisnuti.Oslonom na noge opružati se naizmeničnim prehvatanjem rukama i ponovnim dizanjem mnogu. Noge su tako raspoređene da omogućuju najbolji oslonac. Pri penjanju uz stablo stiskanje treba ostvariti jednom nogom s preda a drugom pozadi ili sa strane- obe noge paralelno. Vežba 4. Penjanje i silaženje po uspravnim i kosim lestvama
Penjati se i silaziti nagazom na svaku ili svaku drugu prečagu, lice okrenuto lestvama i silaziti okrenuto leđima.
Vežba 5. Kretanje po horizontalnim lestvama u visu
Slika br. 23 - Kretanje po horizontalnim lestvama u visu
Iz visa i lakog ponjiha kretati se napred naizmeničnim prehvatanjem.Prehvatiti kad je telo u prednjihu.
Vežba 6. Silaženjem niz kose lestve u visu
Slika br. 24 - Silaženje niz kose lestve u visu
U visu licem prema lestvama, silaziti prihvatanjem svake prečage naizmenično.
VEŽBE NA RAZBOJU Visina sprave iznosi 1 metar i 75 centimetara od vrha strunjače. Kao i krugovi
paralelne šipke razboja zahtevaju od vežbača da kombinuju okrete i momente naglašene snagom, visove i elemente izdržljivosti upored. Gimnastičar mora izvoditi vežbu celom dužinom razboja ispod i iznad pritki. Vežbama moraju da dominiraju okreti oko uzdužne i poprečne ose. Kontrola tela i vladanje pokretima ujedinjuju sve to u nežne i prirodne pokrete, tako što sve navedene elemente ujedinjuju u skladnu celinu koja se mora završiti saskokom sa sprave i kontrolisanim doskokom.
VEŽBE NA DVOVISINSKOM RAZBOJU Dvovisinski razboj je najspektakularnija sprava u ženskoj umetničkoj gimnastici. Ova sprava zahteva snagu, koordinaciju, hrabrost sa bezbrojnim izmenama hvatova i rotacija. Optimalna vežba je okarakterisana sa orginalnim kombinacijama različitih elemenata kao npr. elementi koji imaju fazu puštanja i hvatanja sprave, pokreti iznad, između i ispod pritki. Kao što sam naziv kaže visina obe pritke je različita: niža pritka je visoka 1 metar i 65 centimetara a viša je visoka 2 metra i 45 centimetara, razmak između pritki može da iznosi do 1 metar i 80 centimetara. Elementi su imenovani po znanim takmičarima koji su prvi izveli elemenat: Delčev, Ginger, Tkačev, Komaneči, itd. Vežbu takmičarke završavaju sigurnim doskokom sa sprave.
VEŽBE NA GREDI Visina grede od vrha strunjače iznosi 1 metar i 25 centimetara. Greda je 5 metara duga i široka samo 10 centimetara i obložena mekanim materijalom. Vežba na gredi mora
sadržavati umetničke kombinacije, raznolike akrobatske elemente, gimnastičke skokove, okrete, korake, elemente ravnoteže tokom stajanja, sedećeg i ležećeg položaja. Gimnastičarka mora koristiti čitavu dužinu grede demonstrirajući elegantnost, gracioznost, fleksibilnost, ritam, tempo, samopouzdanje, kontrolu i dr. Izvođenja serijskih akrobatskih elemenata mogu biti veoma spektakularna. Maksimalno vreme za vežbu iznosi 1 minut i 30 sekundi. Glavna karakteristika vežbi na gredi je odlično razvijen osećaj za ravnotežu i velika moć koncentracije prilikom izvođenja akrobatskih elemenata na izuzetno uskoj površini oslonca. Vežba mora posedovati akrobatsku seriju, ritmičku seriju, akrobatsko-ritmičku seriju, skokove sa velikom amplitudom pokreta, okrete za 360 stepeni itd.
LITERATURA
1. Rodić, N. (1999). Metodika sportskih aktivnosti. Učiteljski fakultet, Sombor. 2. Rodić, N. (2000). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Učiteljski fakultet, Sombor. 3. http://sr.wikipedia.org/sr/
