'M Ip-
tfe .4 % f# "f* ® f* H V
e l i k i po ro DIGNI
S a v e t p UK u
Z d r a v l ju f vv%V%c%®1--f kni9\ Konvencionalno i alternativno lečenje
€
L
SADRŽAJ
SADRŽAJ
Uvod.................................................................6 Kako da koristite ovu knjigu
8
Rečnik konvencionalne medicine i alternativnih načina lečenja................. 10 Vodič kroz z d ra v lje ...................................24 Dečje zdravlje Zdravlje odraslih Zdravlje žena Zdravlje muškaraca Starenje
26 31 32 36 38
Hitna stanja - prva pomoć
40
Kućni ormarić s lekovima
72
Bolesti i mogućnosti lečenja
74
Registar konvencionalnih i prirodnih lekova O biljnim preparatima i homeopatskim lekovima
Zdrava ishrana........................................1018 Osnove ishrane Piramida hrane Važni vitamini i minerali
1020 1021 1022
llustrovani dijagnostički v o d ič .......... 1032 Anatomski a tla s..................................... 1042 D o d a ta k ..................................................1058 llustrovani prikaz akupresurnih tačaka llustrovani prikaz položaja u jogi
Rečnik 1078
♦
Autori i savetnici 1084
1060 1069
♦
Registar 1088
SADRŽAJ
SADRŽAJ
UVOD
yr J jr
!-
ada ste bolesni vi ili neko koga volite, pa čak i kad vas muče neke —U manje zdravstvene tegobe, želite da znate da li ste odabrali najbolji
način lečenja. U 21. veku, načina lečenja koje je moguće odabrati više je nego ikada ranije. Čak se i lekari koji brinu za naše zdravlje - dok raširenih ruku primaju i primenjuju tehnološke novine i revolucionarna otkrića - okreću s novim zanimanjem alternativnim, ili prirodnim, načinima lečenja na kojima se medicina zasniva. Cenjene metode lečenja, od akupresure i travarstva do joge i meditacije, sve više zauzimaju svoje mesto ravnopravno sa modernim oblicima lečenja kao što su imunoterapija i laserska hirurgija. U kontekstu tih mnogobrojnih mogućnosti izbora koja nam stoje na raspolaganju, ove stranice nude jasne i sažete informacije o stotinama zdravstvenih tegoba, od relativno bezopasnih do najtežih bolesti. Za svaku navedenu zdravstvenu tegobu konvencionalni pristupi lečenju predstavljaju ono najbolje u modernoj medicinskoj teoriji i praksi. Alternativni načini lečenja takođe počivaju na velikoj količini dokaza njihovog blagotvornog dejstva - iako je to blagotvorno dejstvo ponekad u suprotnosti sa naučnim saznanjima. Konačno, najbolja odluka biće ona koju donesete zajedno sa svojim lekarom ili osobom koja se brine o vašem zdravlju. Cilj ove knjige je da osigura čvrst temelj znanja koje će vam pomoći u tom procesu, tako da biste mogli, dobro obavešteni - a time i s više pouzdanja - da birate i donosite odluke o svom zdravlju i zdravstvenoj nezi.
7
KAKO DA K O R I S T I T E OVU
KNJIGU
K A K O DA K O R I S T I T E O V U K N J I G U
G
lavni deo ove knjige sastoji se od tristotinjak naslova i tablica, koji pokrivaju nekoliko stotina zdravstvenih tegoba i bolesti. M ožda ćete želeti da počnete od tablice simptoma (vidi prim er dole), koja će navesti nekoliko sličnih problema i pomoći vam da na osnovu simptoma odredite gde ćete da potražite dalje informacije. Nazivi bolesti (prim er na suprotnoj strani) i pripadajuće stranice pružaju potpuniji popis simptoma uz uputstva za prepoznavanje moguće teže bolesti i da li treba da se posavetujete s lekarom. Posle objašnjenja uzroka zdravstvene tegobe, u svakom opisu bolesti navedene su konvencionalne i alternativne mogućnosti lečenja; detaljnije informacije o načinima lečenja potražite u Rečniku konvencionalne m edicine i alternativnih načina lečenja, koji počinje na str. 10. Ako su određene tehnike akupresure ili joga-položaji navedeni kao mogući načini lečenja, ali nisu ilustrovani, proverite ih u Dodatku (str. 1058). Tu ćete naći prikaze s objašnjenjima za većinu tačaka za pritisak i položaje koji se opisuju kroz celu knjigu. Dok čitate opis bolesti, možda ćete biti upućeni na druge naslove ili na deo knjige pod nazivom Hitna stanja - prva pom oć. Podebljana kosa slova ukazuju na neki drugi naziv bolesti pod kojim treba da pogledate ili na lekove, odnosno lekovito bilje koji su opširnije opisani u Registru konvencionalnih i prirodnih lekova (prim er na suprotnoj strani) koji počinje na str.
876. O bična podebljana slova upotrebljavaju se za naglašavanje nekog pojma ili da bi se ukazalo na neku terapeutsku tehniku ili podvrstu glavnog zdravstvenog problema. Drugi delovi takođe su korisni kao izvor dodatnih informacija. Za opšti prikaz zdravlja svojstvenog ženama, muškarcima, deci ili starijima, pogledajte Vodič kroz zdravlje koji počinje na str. 24. Kučni ormančić s lekovima na str. 72 opisuje različito lekovito bilje, homeopatske lekove i lekove koje možete da dobijete bez lekarskog recepta, a koje bi trebalo da imate pri ruci kod kuće. Poslužite se Dijagnostičkim vodičem u slikama (str. 1032) da biste prepoznali probleme koje vidite, kao što su kožni osipi, očne infekcije i čirevi. Anatomski atlas (str. 1042) sadrži detaljne ilustracije različitih telesnih sistema i pet čula. Tehnički medicinski izrazi i postupci koji se spominju u knjizi definisani su u Rečniku. Ako ne možete da nađete bolest ili lek koji tražite, proverite opšti registar na kraju knjige da vidite da li su svrstani pod drugim imenom. Na primer, „crveno oko" se ne nalazi u delu sa zdravstvenim tegobama, ali ćete ga naći u registru sa brojem stranice za zdravstvenu tegobu pod nazivom „konjunktivitis", što je drugo ime za ovu infekciju oka. Registar olakšava i pronalaženje lekova time što daje popis generičkih naziva, glavnih proizvoda i klase lekova za konvencionalne lekove, kao i narodne i latinske nazive lekovitog bilja.
TABLICE SIMPTOMA
Neki simptomi, kao što su bolovi u trbuhu, mogu da budu posledica više različitih zdravstvenih tegoba, Tablice su odgovarajući način da se prepozna oboljenje prema simptomima i da se pronađe odgovarajući naslov i naziv bolesti. Kada se služite tim tablicama, počnite od kolone sasvim levo pa čitajte prema dole dok ne nađete grupu simptoma koja najviše odgovara vašim. Pročitajte u koloni pored ime bolesti pod kojim možete da potražite opis i podatke o uzrocima, lečenju i sprečavanju. Tablice simptoma su poređane abecedno prema nazivima bolesti.
KAKO DA K O R I S T I T E
OVU
KNJIGU
NAZIVI I OPISI BOLESTI
Svaki od skoro 300 naziva bolesti u ovoj knjizi uvek se pojavljuje u prepoznatljivom obliku. Prvo su navedeni simptomi i podaci o tome kada treba da zovete lekara. Svaki novi naziv bolesti opisuje tu bolest i način na koji ona deluje na vaš organizam. Zatim, svaki opis generalno prikazuje uzroke oboljenja, kao i ispitivanja i postupke kojima se vaš lekar može poslužiti da bi potvrdio dijagnozu. Deo o lečenju sadrži konvencionalne i alternativne preporuke za izlečenje tegobe i ublažavanje simptoma. Svakako se poslužite Registrom konvencionalnih i prirodnih tekova da biste našli važne podatke o lekovima koji su odštampani podebljanim kosim slovima; uvek proverite moguće neželjene efekte i negativno međudelovanje s drugim lekovima ili vrstama hrane. Većina opisa bolesti završava se savetima za preventivne mere kojima se možete poslužiti da biste ostali zdravi.
STA NAS OCEKUJE U LEKARSKOJ -ORDINACIJI ILUSTRACIJA I KRATKO OBJAŠNJENJE ZDRAVSTVENE -TEGOBE KONVENCIONALNI I ALTERNATIVNI . NAČINI LEČENJA SAVET O TOME KAD SE TREBA -OBRATITI LEKARU _ MOGUĆI UZROCI
l PEK TO R IS
NASTAVAK :
ŠTA MOŽETE DA UČINITE KOD KUĆE ILUSTROVANI VODIČ KROZ LEČENJE SAVETI O TOME KAKO OSTATI ZDRAV
REGISTAR KONVENCIONALNIH I ALTERNATIVNIH LEKOVA
U ovom delu su abecednim redom navedeni lekovi i lekovito bilje koji se najčešće upotrebljavaju; simboli identifikuju svaki naziv kao lek koji se dobija na recept ili lek koji je dostupan bez lekarskog recepta, kinesko ili zapadno lekovito bilje ili homeopatski preparat. Odlomak 0 svakom leku počinje uopštenim opisom i tačno navodi indikacije. Neželjena dejstva kategorizuju se prematežini, uz smernice u vezi s tim kada treba pozvati lekara zbog reakcije na lek. Navedeni su i svi posebni podaci ili posebne mere opreza, kao i moguće međudelovanje s hranom i drugim lekovima. Opisi lekovitog bilja 1homeopatskih lekova takođe uključuju podatke o raznim vrstama preparata datog leka koji su na raspolaganju.
...............
. IME LEKA MOGUĆI -NEŽEUENI EFEKTI SIMBOLI ZA . IDENTI Fl KACIJ U
’S | a s s -
LEGENDA -SIMBOLA
9
R E C N IK K O N V E N C IO N A LN E ME D IC IN E I A L T E R N A T IV N IH N A C IN A LEČEN JA
R E Č N I K K O N V E N C I O N A L N E M E D I C I N E I A L T E R NATIVN IH NAČINA L E Č E N J A
c
vet medicine može da se učini zbunjujuće složenim, s brojnim specijalističkim područjima koja su podjednako razdeljena između
dva široka sektora, generalno nazvana konvencionalnim i alternativnim. Definicije i objašnjenja na narednim stranicama nude pregled celokupnog područja, koje pokriva sve medicinske discipline i mogućnosti lečenja navedene u ovoj knjizi. (Napomena: zdravstvene tegobe štampane podebljanim kosim slovima detaljno su obrađene abecednim redom u delu knjige koji počinje na str. 74.) Razlika između konvencionalnog i alternativnog pristupa medicini najbolje se može razumeti na primeru temeljnog doživljavanja zdravlja. Konvencionalna medicina, takode nazivana biomedicinom, po pravilu doživljava zdravlje kao odsutnost bolesti. Glavnim uzrocima bolesti smatraju se patogeni - bakterije ili virusi - ili biohemijska neravnoteža. Kod uspostavljanja dijagnoze često se koriste naučne provere, a lekovi, operativni zahvati i radijacija neka su od ključnih pomagala u rešavanju zdravstvenih problema. Alternativna medicina, naprotiv, na zdravlje obično gleda kao na ravnotežu različitih sistema u organizmu mentalnih, emocionalnih i duhovnih, kao i telesnih. Svi aspekti osobe doživljavaju se kao medusobno povezani - načelo po imenu holizam, što znači „stanje celovitosti". Smatra se da svaki nesklad predstavlja stres za organizam i može da dovede do bolesti. U suzbijanju bolesti alternativna medicina služi se brojnim načinima lečenja kako bi ojačala odbrambeni sistem samog organizma i ponovo uspostavila ravnotežu.
Predloge o pronalaženju lekara ili osobe koja se bavi alternativnom medicinom potražite na str. 23.
11
KON VEN CIO NALN A
MEDICINA
K O N V E N C I O N A L N A MEDICINA A L E R G O L O G I J A I IM U N O L O G l J A
Alergologija je grana imunologije, nauke koja proučava imunološki sistem. Alergolozi leče bolesti kao što su astma, ekcem i polenska kijavica - reakcije imunološkog sistema izazvane veštačkim ili prirodnim alergenima u vodi, hrani i vazduhu. ANESTEZIOLOGIJA
Anesteziolozi hemijskim putem dovode u nesvesno stanje pacijente koji se podvrgavaju operaciji i uklanjaju sve komplikacije sa srcem ili disajnim sistemom koje se mogu pritom javiti. Oni isto tako mogu da nadziru davanje različitih vrsta sredstava protiv bolova tokom drugih medicinskih postupaka, kao što je porođaj. DERMATOLOGIJA
Dermatolozi leče probleme s kožom, ustima, kosom i noktima - poput akni, psorijaze, alergija i raka
kože. EPIDEMIOLOGIJA
Epidemiologija je nauka koja statistički proučava bolesti po određenim populacijama, odnosno grupama Ijudi. Nekada posvećena zaraznim bolestima i epidemijam a, danas se toliko proširila da pokriva i nezarazne bolesti kao što su rak i srčana oboljenja. FIZ IKA LN A MEDICINA I R E H ABI L I T A CI J A
Fizijatri rade s pacijentima koji su povređeni ili su im smanjene fizičke sposobnosti, naročito ako je tegoba neurološke, kardiovaskularne prirode ili se odnosi na mišiće i kostur. Oni propisuju sredstva protiv bolova i pomažu pacijentu da ponovo postigne ili stekne viši nivo psihološkog i telesnog funkcionisanja. I N T E R N A MEDICINA
Internisti se usredsređuju na brigu o odraslima i stručnjaci su za rad unutrašnjih organa i sistema organizma. Oni leče širok spektar problema, od uobičajenih tegoba do teških bolesti. Među podspecijalizacije interne medicine ubrajaju se kardiologija, koja se bavi poremećajima u radu srca, pluća i krvnih sudova (aterosklerozom ili anginom pektoris, na primer); endokrinologija, koja pokriva poremećaje u radu endokrinih žlezda (dijabetes ili tegobe sa štitnom žlezdom , na prim er); gastroenterologija, koja se bavi lečenjem bolesti sistema za varenje,
12
M EDICINSKE SPECIJ ALIZACIJ E uključujući čir želuca ili kolitis; hematologija, koja leči bolesti krvi, slezine i limfnih čvorova (anemiju ili leukozu, na primer); zarazne bolesti, posebno bakterijske i virusne kao što je AIDS (Sida) ili meningitis; nefrologija, koja se bavi problemima bubrega; onkologija, koja koja se bavi lečenjem svih oblika raka; pulmologija, koja leči pluća i disajne puteve kod bolesti kao što su upala pluća, pleuritis ili emfizem; i reumatologija, koja se bavi bolestima zglobova, mišića, kostiju i tetiva (na primer artritisom). HIRURGIJA
Hirurzi izvode širok spektar operacija koje uključuju mnoge delove tela. Osim toga, osposobljeni su da prepoznaju probleme koje bi trebalo proslediti uže specijalizovanim hirurzima, koji moraju da prođu dodatno stručno usavršavanje i polože ispit pred komisijom hirurga. Ove specijalističke kategorije uključuju kolorektalnu, za lečenje donjeg dela probavnogtrakta; neurohiruršku, kojase bavi perifernim nervima, kao i mozgom i kičmenom moždinom; ortopedsku, za probleme sistema mišića i kostura; otorinolaringološku, koja se bavi glavom i vratom; plastičnu hirurgiju, za rekonstrukciju, popravljanje ili poboljšanje izgleda i funkcije bilo kogdela tela, kao i kardiotorakalnu, koja se usredsređuje na grudni koš, posebno srce i pluća. MEDICINSKA G E N E T I K A
Medicinski genetičari savetuju potencijalne roditelje o potencijalnim opasnostima od prenošenja naslednih poremećaja i dijagnostikuju takve poremećaje kod dece posle rođenja. NEUROLOGIJA
Neurolozi se usredsređuju na poremećaje i bolesti mozga, kičmene moždine, perifernih nerava i ostalih delova nervnog sistema. Često su savetnici drugim lekarima pri određivanju uzroka takvih simptoma kao što su vrtoglavica ili glavobolje, a leče i poremećaje od Alchajm erove (Alzheim erove) bolesti do m ultiple skleroze. N U K L E A R N A MEDICINA
Specijalisti za nuklearnu medicinu daju pacijentima radioaktivne supstance interno da bi prepoznali i lečili poremećaje u tkivima i organima. Rak štitne žlezde, na primer, može da se otkrije i suzbije radioaktivnim jodom, koji apsorbuju ćelije štitne zlezde.
KONVENCIONALNA
MEDICINA
endom etrioza, kao i tegobama koje su izazvane
PORODIČNA LEK ARSKA PRAKSA
Porodični lekari su lekari opšte prakse. Većina njih pruža široku lepezu zdravstvene nege i obično poseban naglasak stavlja na brigu za m edicinske, psihološke i socijalne potrebe porodice na dugoročnom i kontinuiranom planu. Komplikovane probleme uputiće specijalistima. OFTALMOLOGIJA
Oftalmolozi leče probleme sa očima i vidom , kao što su glaukom ili mrena, često lekovima ili operativnim zahvatom, propisuju naočare i kontaktna sočiva. OTORI N O L A R I N G O L O G I J A (UHO, G R L O , NOS)
Otorinolaringolozi se bave poremećajima koji su vezani za uho, nos ili grlo, kao i povezanim delovima glave i vrata. O ni su stručnjaci za procenu i iečenje tegoba sa sluhom , bolesti sinusa, kao i mnogih drugih problema, a svi su i hirurzi, osposobljeni za obavljanje operativnih zahvata kod problema kao što je tonzilitis i iskrivljeni septum. PATOLOGIJ A
Patolozi su kvalifikovani da prepoznaju uzroke, dejstva i karakteristike bolesti. Oni obavljaju svoj posao prvenstveno putem laboratorijske analize uzoraka tkiva i telesnih tečnosti. O bavljaju obdukcije, a i pregledaju biopsije, često zato da bi mogli da odrede prisustvo raka ; oni su savetnici ostalim lekarima. PE DIJATRIJA
Pedijatri su stručnjaci za medicinske tegobe dece, od rođenja i kroz pubertet, a leče tegobe kao što su astma, pelenski osip, ovčije boginje, abnormalni rast i razvoj i sportske povrede. A K U Š E R S T V O I GINEKOLOGIJA
Akušeri-ginekolozi brinu o zdravlju žena tokom trudnoće i porođaja. Isto tako, bave se poremećajima u ženskom reproduktivnom traktu, kao što je
neravnotežom u proizvodnji hormona. Obavljaju hirurške zahvate, uključujući carski rez, podvezivanje jajovoda i histerektomije. P R E V E N T I V N A MEDICINA
Specijalisti preventivne medicine određuju načine ponašanja i življenja kako bi pomogli rizičnim grupama da usvoje zdrave navike i izbegnu bolest i povrede. Njihove preporuke mogu da se odnose na ishranu, ponašanje, faktore zanim anja ili okoline, kao i na javnu svest o brizi za zdravlje. PSIHIJATRIJA
Psihijatri su lekari koji su stručnjaci za lečenje mentalnih i emocionalnih bolesti i bolesti zavisnosti između ostalih i depresije i anoreksije. Kao i psiholozi i klinički socijalni radnici, i oni se služe psihoterapijom, ali samo psihijatri imaju lekarsku diplomu i mogu da propisuju lekove. RADIOLOGIJA
Radiolozi upotrebljavaju energiju zračenja da bi spolja dijagnostikovali i lečili bolesti. Među postupcima kojima se služe nalaze se rendgensko snimanje (uključujući mamografiju), kompjuterska tomografija (CT), tomografija emisijom pozitrona (PET), slikanje magnetnom rezonancom (MRI) i angiografija. STOMATOLOGIJA
Ovo područje uključuje brojne specijalizacije vezane za negu zuba, desni i usta. Stomatolozi su završili studije i bave se lečenjem zuba. Ortodonti su završili dodatnu specijalizaciju i bave se protetikom. Oralni hirurzi obavljaju operacije kod poremećaja kao što su sindrom viličnog zgloba i rekonstrukcija vilice. UROLOGIJA
Urolozi su stručnjaci za poremećaje u radu polnog i urinarnog trakta. Među zdravstvene tegobe koje oni leče - operacijom, ako je neophodno - spadaju bubrežni kamen, hronične infekcije bešike i tego-
be s prostatom .
m
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
ALTERNATIVNI
NAČINI
LEČENJA
A L T E R N A T I V N I NA ČI NI L E C E N J A AKUPRESURA
Ovaj način lečenja sastoji se u pritiskanju tačaka na telu prstima ili rukama da bi se izmenio unutrašnji protok navodne životne snage ili energije nazvane či (chi), njenim jačanjem , umirivanjem ili uklanjanjem prepreka za njen protok. Akupresura je jedna u nizu metoda lečenja koje se upotrebljavaju u tradicionalnoj kineskoj medicini, sistemu zdravstvene nege koji je potekao iz Kine pre nekoliko hiljada godina i još uvek nailazi na široku primenu u azijskim zemljama. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, tačke za akupresuru poređane su duž 14 telesnih meridijana ili puteva (slike, str. 76-7 7). Dvanaest meridijana je bilateralno, tj. njihove identične verzije (s istim grupama tačaka) postoje na telu sa obe strane. Preostala dva su unilateralna i pružaju se sredinom tela. Ovih 14 meridijana ne odgovara nijednom fiziološkom procesu ili anatomskoj strukturi tela, kao što su nervi ili krvni sudovi. Međutim, neka dobro kontrolisana ispitivanja nagoveštavaju da akupresura može da bude delotvorna kod niza zdravstvenih problema, uključujući m učninu, bolove i slabost povezanu s m oždanim udarom . Može da se pritisne samo jedna tačka da bi se ublažio određeni simptom ili tegoba; ili, da bi se poboljšalo opšte stanje organizma, može se raditi na nizu tačaka tačno određenim redosledom. Akupresuru može da primeni neko ko je uvežban u toj tehnici ili se ona može vežbati kod kuče. Snaga pritiska se razlikuje od mesta do mesta, ali generalno, na većini mesta potrebno je primeniti pritisak jednakog intenziteta prema dole u trajanju od jednog do dva minuta. Ako primenjujete pritisak na neko mesto nekoliko puta zaredom, dovršite postupak na jednoj strani tela pre nego što pređete na drugu. Opasnosti kod akupresure su minimalne, pod uslovom da se poštuju neke mere opreza. Tokom trudnoće nikada se ne smeju pritiskati tačke označene kao Slezina 6 i Debelo crevo 4 ; ako je moguće, potpuno izbegavajte predeo stomaka. Nikad ne pritiskajte otvorene rane, proširene vene, tumore, upaljenu ili inficiranu kožu, mesta nedavnogoperacijskogzahvata ili predele u kojima se sumnja na prelom kosti. AKUPUNKTURA
Akupunktura se, kao i akupresura, zasniva na tradicionalnoj kineskoj teoriji o meridijanima - putevima energije za koje se veruje da se pružaju telom, noseći životnu snagu ili energiju nazvanu či. Kod ovog lečenja protok čija se kontroliše ubadanjem igala, tankih
14
kao vlas kose, na određena mesta - ista ona mesta poređana duž meridijana koja se koriste u akupresuri (slike, 76-7 7). Za razliku od akupresure, akupunkturu mora da obavlja za to osposobljen praktičar. Prosečni tretman se sastoji od zabadanja 5 do 15 tankih igala. O ne mogu da prodru u dubinu od samo nekoliko milimetara (na vrhovima prstiju, na primer) ili do dubine od čak 7 ili 10 cm (na mestima gde postoji debeo sloj masnog tkiva ili mišića). Postupak retko boli, iako često možete da osetite pečenje ili težinu. Osim ubadanja igala (ili umesto toga), osobe koje vrše akupunkturu mogu da se odluče za lečenje zvano moksibustija. Sastoji se od dovođenja toplote direktno iznad mesta za akupunkturu pomoću smotuljaka tinjajućeg lekovitog bilja, obično m okše (pe/ena). Zaista je dokazana sposobnost akupunkture da ublaži bolove kod mnogih pacijenata, a telesna osnova ublažavanja bolova pokazana je kroz laboratorijske eksperimente na životinjama; akupunktura oslobađa endorfine i druge oblike neurotransmitera koji služe kao prirodna sredstva protiv bolova u samom organizmu. No, još uvek je teško objasniti kako akupunktura može dugoročno da ublaži bolove. Pomoću akupunkture suzbijaju se bolovi, ustanovljeno je da je delotvorna i kod rehabilitacije posle moždanog udara i kod ublažavanja m učnine. Takođe se preporučuje kao način lečenja zavisnosti od droga. AROMATERAPIJA
Kod aromaterapije upotrebljavaju se eterična biljna ulja da bi se ubrzalo opuštanje i ublažavanje simptoma kod određenih zdravstvenih tegoba. Eterična uljasu veoma koncentrisani mirisni ekstrakti, dobijeni maceracijom (stavljanjem mirisnog cveća u mast) ili destilacijom (parenjem) od cveća, lišća ili korenja. Ulja se razređuju tzv. temeljnim uljima kao što je bademovo ili sojino, a mogu da se nanesu masažom, pomešana s vodom ili da se koriste na koži kao oblozi, da se dodaju u kupku ili da se rasprše po vazduhu da bi se udisala. Eterična ulja se nikad ne bi smela gutati; jedna kap ulja može da odgovara količini od 30 g ili više cele biljke. Ako se unesu u organizam, ulja biIjaka kao što su pelen, mokša, kaloper, m iloduh i kadulja mogu da budu čak i smrtonosna jer su otrovna. Osobe koje se bave aromaterapijom smatraju da miris ulja ima umirujuće dejstvo na limbički sistem mozga, koji je uključen u kontrolu pamćenja, osećanja i hormona. Neki praktičari aromaterapije takođe
ALTERNATIVNI
imaju teoriju da se ulja kroz kožu apsorbuju i deluju direktno u organizmu. M eđutim , kritičari aromaterapije nagoveštavaju da je opuštanje koje se pripisuje uljima možda uzrokovano njihovim nanošenjem putem masaže, vrućih kupki i drugih ugodnih metoda. A J U R V E D S K A MEDICINA
Ajurveda je sistem dijagnostikovanja i lečenja koji se primenjuje u Indiji već više od 5000 godina. Izraz ajurveda ima sanskritske korene: reč ajur, što znači „život" i veda, što znači „znanje". Ajurveda smatra da sve bolesti u organizmu nastaju zbog stresova u svesti pojedinca; stresovi vode ka nezdravim načinima života, izazivajući ciklus lošeg zdravlja. Telesne manifestacije bolesti pripisuju se neravnoteži triju osnovnih fizioloških načela, zvanih doše. Doša vata predstavlja kinetičku energiju organizma; vata tera srce da kuca, krv da teče i podstiče funkcije mozga i nerava. Doša kafa je potencijalna energija, odgovorna za telesnu snagu i stimulaciju tkiva. Dosa pita, koja se smatra posrednikom između vate i kafe, upravlja metaboličkim procesima u organizmu, od varenja do ćelijskih operacija. Ako ova tri načela prestanu da deluju usklađeno, pojavljuje se bolest. Procena doša vrši se tehnikom po imenu nadi vigjan, koja uključuje brojanje otkucaja pulsa na ručnom zglobu; ova procena određuje precizni način lečenja koji će se primeniti. Praktičari ajurvedske m edicine propisuju različite precizne položaje tela, koji potiču iz drevne discipline joge, zajedno sa vežbama disanja i meditacionim tehnikama (vidi Psihosom atsko le čen je: Joga, str. 27). Osim toga, praktičari se služe lekovitim biljem, emeticima i enem am a, masažom uljima i ishranom koja unapređuje određenu došu s ciljem da se detoksikuje sistem i opet dovede u ravnotežu. Ustanovljeno je da neke ajurvedske mešavine lekovitog bilja sadrže veliku količinu olova i da mogu biti toksične. Svakako detaljno istražite sastav svakog leka pre upotrebe. RAD NA T E L U
Rad na telu je zajednički naziv za mnogobrojne tehnike, drevne i moderne, koje opuštaju i leče zdravstvene tegobe (posebno tegobe sa sistemom mišića i kostura) kroz poučavanje o pravilnom kretanju, ponovno edukovanje o držanju, kroz fiskulturu, masažu i razne druge oblike upravljanja telom. Neki načini rada na telu - uključujući m asažu, quigong (kigong), refleksologiju, šijatsu i taj či (T'ai chi) - mogu da se sprovode kod kuće. Ostali zahtevaju vođstvo stručnjaka. O blici rada na telu uključuju sledeće:
NAĆINI
LEČENJA
♦ Aleksandrova (Alexanderova) tehnika usredsređuje se na ispravljanje uobičajenog držanja i načina kretanja za koje se smatra da oštećuju funkcionisanje organizma. ♦ Astonovo modelovanje je tehnika koja prilagođava vođeno kretanje i ponovo uči kako da se zadrži određeni položaj tela za svakog polaznika terapije posebno. ♦ Feldenkraisova metoda odlikuje se pojedinačnim seansama koje izvodi za to osposobljeni praktičar; tokom njih se upotrebljavaju verbalno usmeravane vežbe, dodir i kretnja za učenje novih modela i poboljšanje držanja tela, kretanja i disanja. ♦ Helervork (Hellervvork), ogranak Rolfinga (strukturalna integracija), kombinuje dodir i ponovno učenje kretnji da bi se naučile metode kojima se bez stresa izvode svakodnevne aktivnosti. ♦ Masaža uključuje izbor manuelnih načina lečenja koji upravljaju mekim tkivima u organizmu da bi smanjili napetost i stres, pojačali cirkulaciju, pomogli lečenju mišića i povreda drugih mekih tkiva, suzbili bolove i unapredili opšte blagostanje. ♦ Mioterapija je oblik dubinske masaže koja se upotrebljava da bi se smanjili napetost i bolovi koji potiču iz tačno određenih tačaka u mišićnim slojevima organizma. ♦ Kigong (qigong), drevna kineska disciplina, naglašava disanje, meditaciju, vežbe u mirnom položaju i vežbe kretanja da bi se poboljšao protok energije ili či (chi, što se ponekad piše i ,,qi") kroz organizam. ♦ Refleksologija se sastoji u m anipulaciji određenih delova na stopalima - i ponekad rukama - sa svrhom dovođenja organizma u homeostazu ili ravnotežu. Prema refleksolozima, različiti delovi stopala (slike, str. 79) odgovaraju određenim organima ili telesnim sistemima i stimulacija odgovarajućeg područja ima svrhu da ukloni energetske blokade za koje se smatra da uzrokuju bolove ili oboljenje u povezanim strukturama. Raspored područja refleksologije na stopalima odražava organizaciju u organizmu u toj meri da su organi s desne strane tela zastupljeni na desnom stopalu, a tako je i sa levom stranom. U refleksologiji postoji nekoliko osnovnih tehnika, koje možete sprovesti vi sami ili partner. U temeljnoj tehnici palca koristi se unutrašnja ivica jagodice palca (udaljenija od ostalih prstiju) da bi se njome „hodalo" po refleksnim područjima; hodanje se sastoji od kretnji puzanja prema napred, u kojima se savija prvi zglob na palcu i neznatno ispravlja kako se prst malo pomalo pomera prema
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
A L T E R N ATIVN I NAČINI
LEČENJA
TA C K E ZA A K U P R E S U R U Tradicionalna kineska m edicina uči da se kanalima energije koja teče kroz celo telo može upravljati - pritiskom (akupresura) ili ubadanjem tankih igala (akupunktura) - da bi se izlečila bolest i poboljšalo zdravlje. Više informacija o tačkama pritiska i o tome kako izvesti akupresuru naći ćete u D odatku (str. 7060-7068). Bešika
Glavna žila (GŽ)
(B) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19
B1 B2 B7 B 10 B 13 B 23 B 25 B 27 B 28 B 29 B 30 B 31 B 32 B 33 B 34 B 40 B 57 B 58 B 60
Žila začeća (ŽZ) 20 21 22 23 24
ZZ ŽZ ŽZ ŽZ ŽZ
4 6 12 17 22
Žučni m ehur (ŽM) 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34
ZM ŽM ŽM ŽM ZM ŽM ŽM ŽM ŽM ŽM
2 8 14 20 21 30 34 39 40 41
35 36 37 38 39 40 41
GŽ 4 GZ 14 GŽ 16 GŽ 20 GŽ 24,5 GŽ 25 GŽ 26
Srce (SR) 42 43
SR 3 SR 1
Bubreg (BU) 44 45 46 47 48 49 50
BU BU BU BU BU BU BU
1 2 3 5 6 7 27
Debelo crevo (DC) 51 52 53 54 55
DC DC DC DC DC
56 57 58
JE 2 JE 3 JE 8
4 10 11 15 20
Jetra (JE)
Srčana kesa (! 65 66 67
Tanko crevo (TC) 68 69 70 71 72 73 74
PL PL PL PL PL PL
1 5 6 7 9 10
TC TC TC TC TC TC TC
3 4 5 8 10 11 17
Slezina (SL) 75 76 77 78 79 80 81 82
SL 3 SL 4 SL 6 SL 8 SL 9 S L1 0 SL 12 SL 16
83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93
ŽE ŽE ŽE ŽE ŽE ŽE ŽE ŽE ŽE ŽE ŽE
Želudac (ŽE) 2 3 6 7 16 18 25 35 36 40 44
Trostruki grejač (TG)
Pluća (PL) 59 60 61 62 63 64
SK 3 SK 6 SK 7
94
95 96 97
98 99
TG TG TG TG TG TG
3 4 5 15 17 21
ALTERNATIVNI
NAČINI
LEČENJA
ALTERNATIVNl
♦
♦
♦
♦
♦
18
NAČINI
LEČENJA
napred. Tehnika prsta koristi isti pokret hodanja, ali s ivicom kažiprsta najbližom palcu. Kada radite na određenom mestu, jedna ruka bi trebalo da radi, a druga da drži stopalo na kojem se radi u udobnom položaju - ispruženog tabana i ravnih prstiju. Praktičari refleksologije tvrde da ona može da ublaži široku lepezu različitih zdravstvenih problema. Kritičari kažu da ovi tretmani nisu ništa dru- go nego previše hvaljene masaže stopala. Rolfing, koji se naziva i strukturalnom integracijom , zasniva se na verovanju da su pravilna pozicioniranost i ravnoteža tela nužni za telesno i emocionalno zdravlje. Metoda se služi dubinskom masažom i vežbama kretanja da bi se opustilo ili oslobodilo srašćivanja u fascijama - vezivnom vlaknastom tkivu koje obavija mišiće - a sve to s namerom da se organizam vrati u ravnotežu. Šijatsu (Shiatsu), japanska tehnika slična akupresuri, služi se pritiskom prsta i palca na tačno određena mesta na telu da bi se podstakao pravilan protok životne snage ili energije za koju se veruje da kruži organizmom, a zove se či - ili ki, kako je zovu Japanci. Taj či (T'ai chi), jedna vrsta kigonga, borilačka je veština koja uključuje meditaciju i polagane, neprekinute samovođene pokrete koji slede utvrđene oblike. Svrha joj je da deluje na protok energije či i da probudi svest o sopstvenom telu. Terapijski dodir ne uključuje stvarni telesni dodir, uprkos svom imenu. Ruke praktičara kreću se sporim, ritmičnim pokretima pet do petnaestcentimetara iznad pacijenta u pokušaju da se otkriju navodne blokade u polju energije u organizmu koje mogu da uzrokuju bolest ili da joj doprinesu. Tehnika je osmišljena pre nekoliko desetina godina kao savremena verzija različitih drevnih načina lečenja u kojima osoba koja leči svesno nastoji da usmeri i usredsredi energiju na primaoca da bi ga dovela u ravnotežu i omogućila nesmetani protok energije. Seanse obično traju oko 20 minuta i navodno dovode do osećaja blagostanja, kao i do ublažavanja bolova i drugih simptoma. Tragerova psihofizička integracija (Tragerov pristup) odlikuje se nežnim dodirom i ritmičkim pokretima Ijuljanja i drmanja, kao i nizom usmerenih vežbi sa svrhom da se pomoću njih prepozna i ispravi hronična napetost koja deluje na držanje i kretanje. Istraživanja nagoveštavaju da je ova metoda korisnaza Ijude steškim neuromišićnim problemima koji su izazvani povredom ili bolestima kao što je m ultipla sklero za ili mišićna distrofija.
KINESKO LEKOVITO BILJE
Upotreba lekovitog bilja, zajedno s akupunkturom i akupresurom, važan je sastavni deo sistema tradicionalne kineske medicine. Lekari tradicionalne kineske medicine obično leče pod nazivom, titulom "ovlašćenog" praktičara akupunkture, a oni propisuju kombinacije lekovitog bilja prema složenim pravilima dijagnostikovanja, kojima je svrha da pomognu organizmu da ispravi neravnotežu među energijama. U tradicionalnoj kineskoj medicini veruje se da su zdravstvene tegobe izazvane poremećajima u protoku vrste energije zvane či kroz organizam, ili nedostatkom ravnoteže u međusobno dopunjavajućim stanjima jin (koji se odlikuje tamom i mirom) i jang (koji se odlikuje svetlom i aktivnošću). Kinesko lekovito bilje, poput ostalih lekova tradicionalne kineske medicine (kao što su proizvodi mineralnog i životinjskog porekla, npr. koža i masti), može da se pripremi na mnogo načina: da se prelije vrućom vodom za čaj ili oparak, da se prokuva da bi se dobio jači rastvor zvani dekokt (uvarak); da se upotrebi za izradu praha, pilula ili sirupa za unutrašnju upotrebu, kao i da se oblikuje u meleme ili meke, tople obloge koji se nanose na kožu. Lečenje bi trebaloda propisuje i prati osposobljen praktičar, jer kinesko lekovito bilje može da bude otrovno u većim količinama; drugo, kao što su cvetovi šafrana, trebalo bi upotrebljavati oprezno tokom trudnoće. Složene mešavine smeo bi da formuliše samo osposobljeni praktičar. Poslednjih godina kineska travarska medicina podvrgnuta je sve strožim ispitivanjima u Kini, SAD i drugde. Dokazi pokazuju da, iako neki lekovi nemaju dejstvo kakvo se tvrdi da imaju, drugi su se pokazali kao delotvorni. U današnjoj Kini biljni lekovi se često propisuju uz moderne biomedicinske načine lečenja. HIROPRAKTIKA
Hiropraktika, sistem lečenja koji se u Americi uči na posebnim koledžima u trajanju od pet godina i zakonski dopušta u svih 50 saveznih država prema kriterijumima koje je odredio Savet za hiropraktičarsko obrazovanje i Savez odbora za izdavanje dozvole hiropraktičara, zasniva se na zamisli da Ijudski organizam ima urođenu sposobnost samolečenja i da traga za homeostazom iii ravnotežom. Prema teoriji hiropraktike, nervni sistem igra značajnu ulogu u održavanju homeostaze - a time i zdravlja. Međutim, smatra se da problemi u zglobovima, pod nazivom subluksacije, ometaju pravilno funkcionisanje nervnog sistema, te je kao posledica toga smanjena sposobnost organizma da zadrži optimalno zdravstveno stanje.
IIIHHHHHHHHIHIIHIIIIIHIH
ALTERNATIVNl
NAČINI
LEČENJA
PODRUČJA R E F L E KSOLOGIJ E Zagovornici refleksologije smatraju da ručna obrada tačno određenih delova stopaia poboljšava funkcionisanje odgovarajućih organa i delova tela. Za detaljnije informacije vidi str. 15 i 18.
DESNO ODOZDO
LEVO ODOZDO
. . . . M OZAK _____ BOK/VRAT
SINUSI/ G LA V A /M O Z A K
SINUSI/ G LA V A /M O Z A K
-P R E D E O HIPOFIZE. GRLO /VRAT/ . . . ŠTITNA ŽLEZDA
. . P LU CA /D O JKE
STITN AZLEZDA/ _______ BRONHIJE
RUKA
________ BUBREZI
JETRA
DVAN AESTOPALAČN O CREVO
PREDEO STRU KA
PREDEO STRU KA — POPRECNO DEBELO CREVO
UZLAZNO DEBELO CREVO ILEO CEKALN I ZA LISTAK I SLEPO CREVO
SILAZNO DEBELO CREVO
M OKRACO VO DI TANKO CREVO ....
PREDEO KUKOVA I BED ARA
B EŠIKA
SIGM OIDN O (ZAVIJEN O) DEBELO CREVO
K RSTA/TR TICA
PREDEO KUKOVA IB E D A R A
DESNO SA UNUTRASNJE STRANE
DESNO SA SPOLJASNJE STRANE PREDEO KUKOVA I BED ARA PREDEO KARLICE PREDEO K U K O V A /LEĐ A /S ED A LN I NERV JA JN ICI/TESTISI
PR O STA TA /M A TER ICA /R EKTU M (ZA D N JE C R EV O )/SED A LN I NERV M ATERICA/PRO STATA LIM FA/PO LN I O R G A N /JA JO V O D M OKRAĆN I M EHUR D O JK E/PLU Ć A
S IN U S I/G LA V A /M O Z A K R U K A /R A M E
VRATNI
GRUDNI
SLABIN SKI
KRSNI/TRTICNI
DONJI DEO LEĐ A (KRSTA)
DESNO ODOZGO
KIČM A
LIM FA/PO LN I O RG AN /JA JO V O D K O LEN O /N O G A /K U K / DONJI DEO LEĐ A (KRSTA)
GRUDNI K O S /P LU C A /D O JK E /LE Đ A
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
ALTERNATIVNI
NAČINI
LEČENJA
Hiropraktičari pokušavaju da ponovo dovedu organizam u ravnotežu ručnom manipulacijom kičme i drugih zglobova i mišića, dopuštajući tako sistemu nerava, mišića i kostiju da nesmetano funkcioniše. Danas su hiropraktičari podeljeni u dva glavna tabora. Jedan, tradicionalistički, smatra da su subluksacije uzroci većine zdravstvenih tegoba. Oni drugi, koji se smatraju naprednim, teže tome da uvedu hiropraktiku u primarnu zdravstvenu zaštitu, s naglaskom na lečenju bolova u leđima i problema s mišićima i kosturom, zajedno s m anipulacijom. lako se hiropraktika svrstava u alternativnu medicinu, prihvaćena je do određene mere, delim ično zato što je veliki broj novijih ispitivanja pokazao da je ona prilično delotvorna u rešavanju problema kao što su akutni bolovi u krstima. L E Č E N J E LEKOVITIM BILJEM
Biljni lekovi se pripremaju od različitih delova biljke - listova, stabljike, korena, kore itd. Oni obično sadrže mnoge biološki aktivne sastojke pa se prvenstveno upotrebljavaju za lečenje blagih i hroničnih zdravstvenih tegoba. (Barem četvrtina svih konvencionalnih farmaceutskih sredstava sadrži nešto istih sastojaka, iako obično u pročišćenom obiiku.) Lekovito bilje može da se pripremi kod kuće na mnogo načina, bilo da se koriste sveži ili osušeni sastojci. Biljni čajevi i oparci mogu da budu različite jačine, u zavisnosti od toga koliko ste ih dugo pustili da odstoje. Korenje, kora ili drugi delovi biljke mogu da se kuvaju da bi se dobio jak rastvor zvani dekokt (uvarak). O parcim a i uvarcima može da se doda med ili šećer da bi se dobio sirup. U prodavnicama se biljni lekovi takođe mogu kupiti u obliku tableta, pilula ili praška, ili u koncentrovanom tečnom obliku zvanom ekstrakt i tinktura. Oni se mogu naneti lokalno u obliku kreme ili masti, tako da se njima natopi komad tkanine koji se stavlja kao oblog ili tako da se nanesu direktno na kožu kao mekan, topao oblog (na primer od mekinja). Za biljne lekove važe drukčiji propisi nego za konvencionalne lekove jer je jačina u kojoj se pojavIjuju vrlo nepredvidiva; količina aktivnih sastojaka uveliko se razlikuje, u zavisnosti od toga da li se koristi jedna ili više vrsta neke biljke i kada se biljka skuplja i priprema. Budući da neke biljke mogu da budu toksične ili kancerogene, sve bi lekovito bilje trebalo upotrebljavati pod nadzorom zdravstvenog radnika koji poznaje biljnu m edicinu. U spektru alternativnih načina lečenja, upotreba lekovitog bilja se razlikuje: naturopatska medicina,
20
tradicionalna kineska medicina i ajurvedska medicina međusobno se razlikuju po tome kako se bolesti dijagnostikuju i koji biljni lekovi se propisuju. Za detaljnije informacije o biljnim lekovima, vidi B iljn i p re p a ra ti (str. 1015-1016). HOMEOPATIJA
Homeopatija, koju je ustanovio nemački lekar po imenu Samuel Haneman (Hahnemann) 1790-ih godina, zasniva se na zamisli da se "klin klinom izbija" ili "slično leči sličnim"; to znači da se supstancama koje izazivaju određene simptome kod zdrave osobe takođe mogu izlečiti ti isti simptomi kod nekoga ko je bolestan. Prematom tzv. zakonu sličnosti homeopatija je i dobila ime: "hom eo"znači sličan, a "patija" bolest. U svojim ogledima, Haneman je razvio metod "potenciranja" homeopatskih lekova tako što bi ih razređivao u rastvoru vode i alkohola, a zatim snažno protresao mešavinu. Rezultati su ga uverili da visok stepen razređenog rastvora ne samo da svodi neželjene efekte na najmanju moguću meru, nego da istovremeno i povećava njihovu medicinsku delotvornost. Moderne homeopate obično propisuju doze u odnosima razređivanja koji se kreću od 1 x (1 deo supstance sa 9 delova medija razređivanja) do 200c (200 ponovljenih otapanja 1 dela supstance sa 99 delova medija razređivanja); viši odnosi označavaju se sa "m" za odnos 1 prema 999. (Vidi takođe H om eopatski lekovi, str. 1017.) Kritičari homeopatije dokazuju da, u ekstremnim odnosima razređivanja (koji se smatraju moćnijim) lekovi možda ne sadrže ni jedan jedini molekul izvorne supstance koja leči. No, ispitivanja su ipak pokazala da homeopatski lekovi mogu biti delotvorni kod određenih poremećaja kao što su p ro liv kod dece, polenska kijavica, astma i g rip . Većina homeopatskih lekova prošla je "dokazivanje" ili medicinska posmatranja kod kojih se zdravim pojedincima daju doze nerazređenih homeopatskih supstanci. Mentalne, emocionalne i fizičke promene izazvane ovim proverama pružaju lekarima homeopatama bolje razumevanje toga koji će lek najbolje odgovarati određenoj grupi simptoma. Kroz proteklih 200 g. vršena su ispitivanja za skoro 2000 supstanci. Većina homeopata praktikuje "konstitucionu" homeopatiju, koja se zasniva na ideji da paralelno sa svakom određenom zdravstvenom tegobom možda treba lečiti i konstituciju svake osobe - ili mentalnu, telesnu i emocionalnu građu. Klasičan je postupak da se odjednom koristi samo jedan homeopatski lek. Uzim a se detaljna anamneza pacijenta i posmatraju se njegovi telesni i psihološki simptomi, a zatim se
ALTERNATIVNI
propisuje početni lek. Ukoliko taj lek nema željeno dejstvo ili ako simptomi ustraju, sprovodi se druga analiza i propisuje drugi lek. Proces se nastavlja sve dok se ne pronađe ispravan lek za zdravstvenu tegobu. Konstituciono lečenje se generalno koristi za hronične probleme; akutne, ili kratkoročne, zdravstvene tegobe obično se leče lekovima specifičnim za tu bolest. U novije vreme za ceo niz čestih zdravstvenih tegoba mogu da se nabave kombinovani homeopatski lekovi bez lekarskog recepta. Ovi proizvodi sadrže nekoliko najčešćih lekova za određenu tegobu i mogu da budu korisni za samolečenje manjih oboljenja. Za duže ili ozbiljne bolesti profesionalni homeopata može da propiše specifične jedinstvene lekove. Praktičari homeopatije obično su prethodno stekli medicinsko obrazovanje, pa imaju medicinsku diplomu iz osteopatije ili naturopatske medicine. Farmaceutske proizvode koje oni propisuju u SAD priznaje i reguliše FDA, pa mogu da se kupe bez recepta u specijalizovanim apotekama.
♦
♦
♦
HIDROTERAPIJA
Hidroterapija, što doslovno znači lečenje vodom, služi se ledom, tečnošću i parom kako bi ublažila simptome brojnih vrsta infekcija, akutnih i hroničnih bolova, tegoba s cirkulacijom i drugo. Lečenje uključuje zam otavanje, sprejove i tuševe, prostorije s parom i saune, kao i vruće i hladne kupke - između ostalog, kupke s virovima, kupke za ruke ili stopala i sedeće kupke, u kojima ste uronjeni u vodu samo od bokova naniže. Cilj je da se podstakne odbrambena reakcija organizma ili da se on oslobodi toksina menjanjem telesne temperature. Hidroterapijom se često služe naturopate.
♦
♦
PSIHOSOMATSKOLEČENJE
Ovaj pojam podrazumeva aktivnosti i načine lečenja koji se usredsređuju na međusobni odnos duha i tela; kod svih oblika psihosomatskog lečenja cilj je usmeriti se na određene poremećaje i podsticati opšte zdravIje kombinovanjem mentalnog i fizičkog pristupa. |oga, na primer, obuhvata i telesne kretnje i meditativno stanje duha, pa može da posluži dvostrukoj svrsi unapređivanja nečijeg telesnog stanja i suzbijanja emocionalnih problema kao što su depresija i anksijznost. Kao što je naznačeno dole, dvosmerna veza između duha i tela koristi se na mnogo načina da bi se jticalo na hormonske, nervne i imunološke sisteme. ♦ Biofidbek (Biofeedback) služi se kompjuterizovanim spravama za merenje i očitavanje telesnih
♦
♦
NAČINI
LEČENJA
funkcija i stanja poput broja otkucaja srca, temperature kože, napetosti mišića i aktivnosti mozga. Praćenjem ovih funkcija kroz stadijume mirovanja i aktivnosti, pacijenti mogu da vide kako i zašto se menjaju i mogu ih konačno naučiti kontrolisati. Duhovnost je izvor opuštanja i utehe za mnoge Ijude, bilo da uključuje praktikovanje određene vere bilo razmatranje duhovnih vrednosti izvan verskog konteksta. Hipnoterapija, koju prim enjuje profesionalac, služi se opuštenim, usredsređenim stanjem svesti da bi pomogla da se promene fiziološke i psihološke reakcije na bol, bolest ili anksioznost. Moguće je naučiti i samohipnozu i primenjivati je za određene zdravstvene tegobe. Jogu čini niz položaja i pokreta tela nastalih kroz više hiljada godina da bi se smirio um, opustilo telo i olakšao duh (vidi takođe Ajurvedska medicina, str. 75). Vežbe meditacije i disanja uvode u cikluse istezanja i položaja koji se mogu razlikovati od seanse do seanse. Joga može da se nauči i izvodi kod kuće; međutim, tokom trudnoće ili u slučaju bolesti kao što je srčano oboljenje možda će biti potrebno prilagoditi pokrete. Stručnjak može da preporuči odgovarajuća prilagođavanja. Meditacija uključuje niz različitih azijskih i zapadnih iskustava. Svima su zajedničke osnovne karakteristike sedenja ili mirovanja u tišini, često zatvorenih očiju, i izvođenja mentalnih vežbi koje bi trebalo da opuste telo i izoštre koncentraciju. Relaksacijski odgovor je stanje psihološkog i fiziološkog mirovanja koje se odlikuje smanjenom potrošnjom kiseonika i usporenim otkucajima srca. O no se može postići mnogim različitim tehnikama, uključujući meditaciju, jogu, taj či, kigong i hipnoterapiju. O vakvo dubinsko opuštanje može da ublaži stres i njegove simptome. Grupe za pružanje podrške (ili za razgovor) okupljaju Ijude koji pate od iste bolesti ili sličnih vrsta traume. Unutar te grupe oni mogu da dele iskustva i osećanja, što može da urodi velikom psihološkom korisnošću, a možda i da poboljša funkcionisanje prirodnih odbrambenih snaga. Vizualizacija uči pacijente da zamišljaju scenarije pomoću kojih mogu da utiču na određena fiziološka stanja. Pacijent koji boluje od raka, na primer, može da zam išlja tumor kako se raspada, nestaje pod napadom „m etaka" imunološkog sistema. lako nema uverljivih ispitivanja o delovanju vizualizacije, pacijenti često potvrđuju dobra telesna i psihološka dejstva.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
ALTERNATIVNl
NAČINI
LEČENJA
N A T U R O P A T S K A MEDICINA
Naturopatska medicina osigurava holističku zdravstvenu negu iii zdravstvenu negu za ceo organizam koristeći izvore proistekle iz brojnih tradicionalnih sistema lečenja. Naturopatija, potiče s početka 20. veRa, organizovana je oko tri osnovna načela: lekar treba da teži tome da pomogne prirodnim sposobnostima organizma da ozdravi; trebalo bi se usmeriti na osnovni uzrok bolesti, a ne na njene simptome; i, pre svega, trebalo bi primenjivati samo one načine lečenja koji nikako ne mogu da škode (što znači da se štetni lekovi i operacije izbegavaju kad god je moguće). Naturopatski lekar može da pridaje veliki značaj pacijentovom načinu života, budući da naturopatska teorija smatra da telesni, psihološki, pa čak i duhovni elementi mogu da doprinesu bolesti. Praktičar naturopata može da primenjuje niz alternativnih načina lečenja, uključujući homeopatiju, biljne lekove, tradicionalnu kinesku m edicinu, manipulaciju kičme, ishranu, hidroterapiju, masažu i telesne vežbe. Lekari naturopate obrazuju se na priznatim četvorogodišnjim studijama naturopatske medicine. Prve dve godine uključuju osnovne predmete kao i redovne studije m edicine, dok se poslednje dve godine usredsređuju na osposobljavanje u prirodnim tehnikama lečenja. Trenutno naturopatski iekari imaju dozvolu delovanja u devet saveznoameričkih država; većina ostalih država im dozvoljava praksu s ograničenjima. Mnoga privatna osiguranja pokrivaju troškove naturopatskog lečenja. ISHRANA
Zastupnici konvencionalne i alternativne medicine podjednako priznaju važnost zdrave ishrane. Međutim, osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja više stavljaju naglasak na intervenciju u ishrani kod nekih oboljenja gde bi konvencionalna medicina prvo pribegla lekovima ili čak operaciji. Lečenje ateroskleroze, na primer, može da ima oblik ishrane s krajnje malo masnoća zajedno s programom meditacije, telesnih vežbi i grupne terapije. Neke vrste ishrane, kao što su tradicionalna japanska i mediteranska, sadrže male količine masnoća životinjskog porekla. Budući da imaju vrlo malo zasićenih masti, čini se da ovakvi načini ishrane štite od srčanih oboljenja i nekih oblika raka. Pokazalo se da vegetarijanska ishrana snižava krvni pritisak i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Određene vrste hrane mogu da imaju blagotvorno dejstvo: beli luk, na primer, navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i štiti od nekih oblika raka.
22
Dodatne količine vitamina i minerala imaju svoje mesto u preporukama za ishranu u mnogim načinima lečenja. lako su neki vitamini, kao A i D, rastopivi u masti i mogu u organizmu da dostignu toksičnu količinu ako se primena pažljivo ne kontroliše, drugi, kao vitamin C, rastopivi su u vodi i u organizmu se ne prave njihove zalihe; svaka prekomerna količina se obično izlučuje iz organizma. Uopšte, vitamini i minerali se preporučuju za svakodnevnu upotrebu kao mera prevencije. Često se pojavljuju u obliku tableta, a doze se mere prema težini miligramima (mg) ili hiIjaditim delovima grama, mikrogramima (mcg) ili milionitim delovima grama, ili univerzalnom normom poznatom kao međunarodne jedinice - MJ (engl. international units = IU). Ortomolekularna medicina, oblik terapije ishranom, služi se kombinacijama vitamina, minerala i aminokiselina koji se normalno nalaze u organizmu da bi lečila tačno određena oboljenja, kao što su astma, srčane bolesti, depresija i šizofrenija. Takav način lečenja takođe se može koristiti da bi se zadržalo dobro opšte zdravstveno stanje. OSTEOPATIJA
Osteopatija se usredsređuje na ispravljanje strukturalnih problema u mišićno-koštanom sistemu da bi se poboljšalo opšte funkcionisanje organizma. Da bi ponovo uspostavio ravnotežu i pomogao pacijentu da ozdravi, lekar osteopata će kombinovati manipulaciju zglobova, fizikalnu terapiju i obuku o pravilnom držanju. Budući da je osteopatsko lečenje holističko, tj. usmereno na ceo organizam, lekar pri usmeravanju na neku bolest i održavanje zdravlja takođe razmatra psihološke faktore, način života i ishranu. Otkad ju je osnovao američki lekar Endrju Tejlor Stil (Andrew Taylor Still) u drugoj polovini 19. veka, osteopatija spaja sve aspekte konvencionalne medicine sa svojim središnjim načelima o važnosti telesne strukture i njene predispozicije prema zdravlju, a ne bolesti. Lekari osteopate obrazuju se na posebnim četvorogodišnjim studijama i mogu da odaberu program specijalizacije za doktora medicine ili doktora osteopatije. Dopušteno im je delovanje u svih 50 saveznoameričkih država, pa mogu da propisuju lekove, obavljaju operacije i da se dalje specijalizuju u bilo kojoj medicinskoj podspecijalizaciji, npr. kardiologiji, neurologiji ili akušerstvu i ginekologiji. Osim važnosti koju pridaju mišićno-koštanoj funkciji i položaju (važnost koja se može razlikovati od lekara do lekara), većina lekara osteopata ima pristup i način rada veoma sličan doktorima medicine. ■
KAKO ODABRATI OSO BU
ZADUŽENU
ZA Z D R A V S T V E N U
ZAŠTITU?
KAKO ODABRATI OSOBU Z A D U Ž E N U ZA Z D R A V S T V E N U ZAŠTITU?
ostati pacijent znači postati potrošač, s istim mogućnostima izbora i pravima koja ima kupac bilo koje druge usluge ili proizvoda. Da biste osigurali zadovoljstvo na medicinskom tržištu, morate da znate kako da pronađete ili promenite lekara, kakvu vrstu odnosa možete da očekujete i kad treba da potražite još nečije mišljenje.
P
K O N V E N C I O N A L N A MEDICINA
Za lekara koji će da nadgleda vaše opšte zdravstveno stanje (a takođe i da predlaže specijaliste kada bude neophodno) dobar izbor unutar konvencionalne medicine je porodični lekar s akcentom na dugoročnoj primarnoj zaštiti. Kada tražite kandidate, tražite imena i preporuke iz lokalne bolnice ili medicinske škole, ili pokušajte kod lokalnog apotekara. Možda ćete da ustanovite da porodica i prijatelji mogu da pruže vredna mišljenja zasnovana na njihovom iskustvu s određenim lekarima. U svojoj potrazi nemojte da oklevate da delujete na osnovu ličnih razloga, motiva kao što su davanje prednosti muškom ili ženskom lekaru, ili starijem odnosno mlađem. Ako imate uverenja ili filozofiju koja igra važnu ulogu u vašoj zdravstvenoj zaštiti, svakako izaberite lekara koji će poštovati vaša shvatanja. Odnos le k a r- pacijent gradi se na uzajamnom poštovanju, poverenju i kom unikaciji; trebalo bi da to imate na umu dok procenjujete nekoga kad se odlučujete za svog redovnog lekara. Vaš lekar trebalo bi da odvoji vreme da bi vam objasnio postupke i raspravljao o mogućim planovima za lečenje - sve vreme izbegavajući zbunjujuću medicinsku terminologiju i dopuštajući vam da postavljate pitanja i uključujete se sa svojim primedbama. lako ponašanje lekara prema bolesnicima nije merilo stručnosti, lekar bi morao da bude prijateljski raspoložen i pristupačan. No, i vi ispunjavajte svoj deo obaveze u odnosu le k a r- pacijenttako što dolazite na vreme na preglede, izvršavate sva planirana ispitivanja i primenjujete terapije i odmah obaveštavate lekara o svim novim simptomima ili štetnim reakcijama na lek. Ako vam je postavljena dijagnoza koja zahteva hirurški zahvat, a podrazumeva bolest čiji rezultat je invalidnost ili smrt, ili traži vrlo složeno i skupo lečenje, trebalo bi da potražite još nečije mišljenje. Imate apsolutno pravo na drugo mišljenje; štaviše, kod nekih zdravstvenih osiguranja upravo se i traži još nečije mišljenje pre nego što se odobre određeni medicinski postupci. Vaš lekar bi vas na zahtev morao spremno uputiti na stručnjaka kojem se možete obratiti, a isto tako i pokazati vaš medicinski karton drugim lekarima. Ako vam je neprijatno da zatražite da vas on uputi na nekog drugog, nazovite lokalnu bolnicu i raspitajte se ili potražite u telefonskom imeniku. A L T E R N A T I V N A MEDICINA
Kada tražite praktičara alternativne m edicine, možda ćete hteti da počnete s preporukom konvencionalnog lekara. Grupe za samopomoć vezane istom bolešću i knjige o alternativnom lečenju mogu da budu dobar izvor imena. Trebalo bi da detaljno ispitate obrazovanje, stručnost i iskustvo bilo kojeg praktičara alternativne medicine i da proverite da li ima dozvolu za rad. Budite krajnje nepoverljivi prema svakome ko ispoljava neprijateijstvo ili prezir prema konvencionalnoj medicini ili daje pompezne izjave o izlečenju. Tražite jasne informacije o lečenju kojem ćete biti podvrgnuti i zapamtite da vi upravljate celokupnim procesom lečenja. Pre svega, verujte svom instinktu i proceni. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
V O D IC KROZ ZD RA V LJE
VODIČ
o
K R O Z Z D R A V I __ I E
vaj deo predstavlja sažetak osnovnih tačaka zdravlja vezanih za različite
—U faze života - počevši od perioda odojčadi, preko detinjstva i adolescencije
kroz zrelo doba do starosti. Razumevanje normalnog čovekovog razvoja i mogućih tegoba s kojima se muškarci i žene suočavaju kroz život jedan je od ključnih faktora za uspostavljanje ličnog plana za zdrav život. Usvajanjem dobrih navika i izborom razumnog načina života u mladosti možete da osigurate pun, zdrav život za sebe i ostale članove porodice.
SADRŽAJ Dečje zdravlje .......................................................................................................................................... 26 Zdravlje odraslih Zdravlje žena
.................................................................................................................................... 31
.......................................................................................................................................... 32
Zdravlje muškaraca Starenje
.............................................................................................................................. 36
.......................................................................................................................................................38
25
VODIČ
KROZ ZDRAVLJE
DEČJE ZDRAVLJE Rođenje deteta je verovatno najuzbudljiviji događaj i najveći izazov u porodičnom iskustvu. Dobar prenataini program pobrinuće se da vi i vaš partner budete dobro pripremljeni za brigu o novom članu porodice. Većina dece rađa se sa svim što im treba da izrastu u zdrave odrasle osobe, ali nikad nije prerano da se počne s preventivnom zdravstvenom zaštitom da bi se osiguralo dugoročno zdravlje i blagostanje. Svako dete bi trebalo da obavlja redovne medicinske preglede, da nauči da održava pravilno higijenu i ishranu i da dobije mnogo odmora i vežbi. Prvih nekoliko godina porodični lekar ili pedijatar treba da prati detetov razvoj i da bude na raspolaganju kad god se jave neizbežne dečje zdravstvene tegobe. Dete dobije vakcinu protiv hepatitisa ubrzo posle rođenja i trebalo bi da završi kompletan tok vakcinacije pre druge godine. Obavezne su vakcinacije protiv zaraznih dečjih bolesti i nijedno dete ne bi trebalo da krene u školu, a da se nije vakcinisalo protiv njih. (Vidi Kalendar obaveznih vakcinacija, stranica pored.) Većina dece približno istog uzrasta razvija se podjednako u težini, stasu i motornim veštinama, ali ne budite preterano zabrinuti ako se prekretne tačke kod vašeg deteta malo razlikuju od onih kod ostale dece u porodici ili komšiluku. Ako se razvoj vašeg detetaznatno ili dosledno razlikuje od razvoja njegovih vršnjaka, možda ćete želeti da se posavetujete sa svojim pedijatrom. Osim telesnog zdravlja vašeg deteta, treba razvijati i negovati njegovo mentalno i emocionalno blagostanje. Ljubav i podrška porodice i prijatelja pomažu u sticanju samopouzdanja, a druženjem s decom sličnog uzrasta razvijaju se važne društvene veštine. RANO D ETIN JS TV O (OD R O Đ E N J A DO 1 G O D I N E )
lako malo dete deluje bespomoćno, prva godina života je razdoblje velikog rasta i razvoja. Briga za detetovo zdravlje tokom ovog perioda počinje potpunim fizičkim pregledom pri rođenju, u kojem će se proveriti otkucaji srca, disanje i refleksi novorođenčeta. Ostaci pupčane vrpce obično otpadnu u toku prve dve nedelje. Do tada čistite patrljak alkoholom svaki dan i pazite da bude suv. Ako je vaš dečačić obrezan, pazite da mu polni ud bude suv i prekrijte ga kod svakog previjanja jastučićem gaze navlaženim vazelinom sve dok sasvim ne zaraste. Glava novorođenčeta ima dva meka mesta ili fontanele, tamo gde se površine lobanje još nisu spojile.
26
Manja fontanela na zadnjem delu glave obično se zatvara 8 -12 nedelja posle rođenja; veća spreda obično se zatvara između 6 i 18 meseci. lako je mozak prekriven čvrstom opnom, ove slabe tačke trebalo bi zaštititi od povreda. Fontanele će se dizati i spuštati dok odojče bude disalo ili plakalo. M eđutim, ako primetite da je meki deo neobično ispupčen ili utonuo, obavestite svog lekara. Detetove potrebe za hranom se obično prvih šest meseci zadovoljavaju ili majčinim ili adaptiranim mlekom za odojčad; dojenje se isto tako u mnogo slučajeva povremeno upotpunjava flašicom. Velika prednost dojenja je u tome što majčino mleko pomaže detetovom imunološkom sistemu da se odupre infekcijama, pa može da pomogne u zaštiti protiv alergija u budućnosti. U dobu od oko šest meseci dete će možda biti spremno da počne da jede meku hranu; pijenje iz šolje po pravilu dolazi na red nekoliko meseci kasnije. Vaš pedijatar može da vam da savete kada da potpuno odbijete dete od dojke ili bočice. Većina dece utrostruči svoju težinu na porođaju tokom ove prve godine života. (Vidi Tablice rasta, str. 28-29.) Bljuckanje male količine mleka ili hrane posle jela normalno je kod odojčeta dok se oslobađa progutalog vazduha. No, ako često povraća i ima temperaturu ili proliv, ili ako u izbljuvku vidite krv ili zelenu žuč, zovite svog pedijatra. Kod novorođenčadi stolica je zelenkastocrna ili boje senfa i može da bude jako vodenasta; dojena deca obično imaju češći rad creva od one koja se hrane adaptiranim mlekom. Da biste izbegli pelenski osip, menjajte pelene pre ili posle svakog hranjenja, posle svake stolice i posle svakog detetovog spavanja. Operite i obrišite deo koji pokriva pelena kod svakog previjanja; ako vidite znake nadraženosti, nanesite blagu mast za kožu ili zaštitnu kremu. Detetova prva glasna reakcija je plakanje, koje obično prestaje kad se drži ili hrani. (Vidi Kolike.) U uzrastu od jedne do dve nedelje odojče će da počne da prati vaše oči svojima, a u uzrastu od četiri do šest nedelja možda će se nasmešiti licu u svojoj blizini; ono što pre toga izgleda kao smešak verovatno je samo reakcija na gasove u crevima. U uzrastu od približno 12 nedelja možete očekivati da ćete čuti prvi detetov smeh. U periodu između 5 i 10 meseci većina dece dobija prve zube, a neka imaju čak osam zuba u vreme prvog rođendana. U uzrastu od oko tri do četiri meseca mnoga odojčad mogu da podignu glavu i ramena dok leže
VODiČ
na stomaku. Sa šest meseci odojče će možda moći da sedne uz malo pomoći. Većina dece nauči da puzi u uzrastu od oko osam meseci, a u vreme prvog rođendana pravi prve samostalne korake. Deca ovog uzrasta mogu takođe da pokazuju prstima i da govore nekoliko razumljivih reči, uključujući „m am a" i „tata". Neka odojčad imaju delove blede kože ili oznake na koži lica ili tela. Većina oznaka je bezopasna i nestaje kako dete stari, iako žutosmeđe, smeđe i Ijubičastocrvene oznake mogu da budu trajne. Budući da su neke oznake na koži ružne, a u retkim slučajevima nose i opasnost od raka, pitajte lekara o mogućnostima lečenja. Deca su po prirodi znatiželjna i morate ih zaštititi da se ne bi povredila. Pre nego što dete počne puzati preduzmite odgovarajuće mere u kući da bi ona bila sigurno mesto za decu. Možete, na primer, da postavite sigurnosna vratašca na vrhu i dnu stepenica i da stavite brave koje deca ne mogu da otvore na vrata i ormare; možda ćete hteti da stavite i zaštitne poklopce na električne utičnice. Ako se dete povredi, pogledajte
KROZ ZDRAVLJE
deo Hitna stanja - prva pom oć radi odgovarajuće nege. Odojčad takođe mogu da imaju manje zdravstvene tegobe, uključujući analnu fisuru, difteriju , proliv, zatvor, ekcem, gastroenteritis i žuticu. Odojče bi moralo da spava na čvrstom madracu. Neki stručnjaci to preporučuju da bi se sprečila mogućnost da se dete uguši u krevetu. Ne biste ga smeli pokrivati dlakavim pokrivačem ni ćebetom i trebalo bi tokom prve godine držati sve jastuke i punjene životinje izvan kreveca. Sindrom iznenadne smrti odojčadi ili „smrt u krevecu" događa se u snu i bez očiglednog razloga. Sindrom iznenadne smrti pogađa svako 2000. dete u prvoj godini, više dečake nego devojčice i događa se češće u hladnijim mesecima. Veruje se da stavljanje dece na leđa ili bok za spavanje smanjuje opasnost od smrti u krevecu. PREDŠKOLSKO DETE (1 DO 5 G O D I N A )
Narednih nekoliko godina period je brzog razvoja. Detetova individualnost postaje očiglednija, naročito kako napreduju jezičke veštine. U uzrastu od 18 meseci dete
K A L E N D A R V A K C I N A C I J E U R E P U B L I C I SRBIJI ZA 2 0 0 4 . G O D I N U Na rođenju
BCG
1 m esec 2 m eseca
D TP
Polio
Hep.B
3,5 m eseca
D TP
Polio
Hep.B
5 meseci
D TP
Polio
2. godine
D TP
Polio
7. godina
DT
Polio
12. godina
MMR
Hep.B
Hep.B* HbsAg + Hep.B* HbsAg + Hep.B* HbsAg +
Hep.B* HbsAg +
MMR
14. godina
DT
18. godina
TT
Polio
* Hepatitis B vakcina kod novorođenčadi čije su m ajke HBs antigen pozitivne Imunizacija (vakcinisanje) protiv zaraznih bolesti jedan je od najvažnijih aspekata zdravstvene zaštite, kojim se ne štiti samo pojedinac već i široka javnost. Pošto su određene vrste imunizacije efikasne samo u ograničenim razdobljima, potrebne su dodatne doze za jačanje već postojećeg imuniteta. Navedene vakcine u Republici Srbiji obavezne su za svu decu.
Legenda: BCG DTP DT TT MMR Polio Hep. B
tuberkuloza; difterija, tetanus, poliomijelitis; difterija, poliomijelitis; tetanus; morbili, zaušci (m um ps), rubeola; dečja paraliza; hepatitis B
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
VODIČ
K R O Z Z D R A V I __ I E
zna da slaže kocke, baca loptu i gura igračke uokolo po sobi. Uskoro će moći i da trči, penje se i silazi niz stepenište bez pomoći i da se hrani kašikom. Neka deca upotrebljavaju jednostavne reči u uzrastu od oko jedne godine, ali mnogo pre nego što počnu da slažu reči u rečenice, razumeju i reaguju delima na mnogo toga što vi kažete. Tokom druge godine dete može brzo da se frustrira i razočara i može da ima napade besa. Najbolje što roditelj može da preduzme jeste da nauči da zanemaruje takve izlive, a s druge strane da hvali detetovo pozitivno ponašanje. Dvogodišnjaci znaju dobro da trče i počinju sami da se oblače i skidaju. Većina dece je u ovom uzrastu već naučena na upotrebu toaleta odnosno nokšira pa ostaje suva ceo dan, iako će neka, posebno dečaci, možda ostajati suva tek od pete ili šeste godine. Njihov se rečnik dramatično proširuje, pa će oko trećeg rođendana vaše dete verovatno govoriti kratkim rečenicama. Žudeće za vašom Ijubavlju i odobravanjem i shvataće vaše neodobravanje. U uzrastu između 18
28
meseci i tri godine dete postaje prijemčivije - a ponekad i namerno neprijemčivo - na roditeljsku pouku. Tokom ovog perioda, koji se često naziva užasnim dobom od dve godine, deca razvijaju osećaj samostalnosti, kao i odgovornosti. Koliko god deca uživaju u pohvalama za stvari koje dobro rade, ne budite iznenađeni ako ponekad odgovore ,,ne" kada nešto od njih zatražite. Trogodišnjaci nauče da se služe jednostavnim rečenicam a, da se oblače i skidaju uz pomoć, kao i da se sami služe toaletom. Igraće se komplikovanijim igračkama kao što su Ijuljaške, tobogani i tricikli. Sada ih više zanim a druženje i igranje s drugom decom, a ne samo igranje pored njih, kao što to rade jednogodišnjaci ili dvogodišnjaci. U ovom uzrastu nisu neobični znaci suparništva i Ijubomore prema braći i sestrama. Verovatno je da će dete prestati da sisa palac ili prst tokom ove godine ukoliko već nije. Do četvrte godine deca obično počnu da upotrebljavaju složenije rečenice. Zbog svoje mašte dete se
VODIČ KROZ ZD R A V LJE
može bojati mraka ili zamišljenih čudovišta; takvi strahovi su normalni i obično nestaju za godinu ili dve. Petogodišnjaci imaju motoričke veštine skakanja na jednoj nozi i preskakanja. Telesna samostalnost i radoznalost čine malu decu posebno sklonom nezgodama. Većina ogrebotina i masnica brzo zarasta, ali neke povrede možda će zahtevati lekarsku pomoć. Vi i vaša porodica morali biste budno da pazite na opasnosti - kao što je vatra ili neograđen bazen koje mogu da izazovu teške povrede. Predškolsko dete može da dobije bolesti kao što su prehlada, grip ili streptokokna upala grla, posebno kad je izloženo drugoj deci u grupnim aktivnostima. Mnoge dečje bolesti praćene su temperaturom. Za razliku od odrasle osobe, detetu mlađem od osam godina koje ima temperaturu od čak 41 °C ne može se ništa loše desiti, iako se kod deteta između jedne i tri godine s temperaturom višom od 38,3 °C mogu javiti febrilni napadi. Ti napadi su zastrašujući za roditelja, ali su retko opasni za život deteta. (Vidi
Hitna stanja - prva pom oć: Napadi.)
ŠKOLSKO DETE (OD 6 D O 12 G O D I N A )
U uzrastu od šest ili sedam godina većina dece kreće u osnovnu školu, gde opuštenu atmosferu vrtića, igraonica i male škole zamenjuje više reda i podvrgavanja disciplini. U učionici i organizovanim sportskim aktivnostima detetu školskog uzrasta pružaju se prilike za intelektualni, telesni i psihološki rast. Mnoga deca razviju bliska prijateljstva, obično s decom istog pola. Vaše dete će početi da uči čitati i pisati; oni koji proživljavaju neobične teškoće u školskom radu mogu da se podvrgnu proveri da se ustanovi pate li od razvojnih problema, kao što je porem ećaj koncentracije , ili specifičnih smanjenih sposobnosti učenja, kao što je disleksija. Kada dete jednom počne da ide u školu, vrlo je verovatno da će biti izloženo ovčijim boginjama i drugim zaraznim bolestima. Mlečni zubi počinju da ispadaju, obično bezbolno. Trajni zubi su, s izuzetkom umnjaka, obično svi na svom mestu već početkom tinejdžerskog doba, oko 13. godine. Dete bi
Nazivi o kojima ćete naći detalinija obaveštenja naznačeni su podeblianim kosim slovima.
29
VODIČ
KROZ ZDRAVLJE
trebalo da odlazi na pregled zuba svakih šest meseci, a ako zubi ne izrastu pravilno, možda će vam biti potreban savet ortodonta radi ispravljanja. Neka deca u uzrastu između treće i devete godine proživljavaju jake „bolove usled rasta" u rukama i nogama. U većini slučajeva ovi bolovi se javljaju uveče i traju nekoliko sati, ali ne predstavljaju ozbiljnu zdravstvenu teškoću. Deca se takođe mogu žaliti na česte glavobolje ili bolove u želucu. Kako dete postaje sve samostalnije i pustolovnije, tako se povećava i verovatnoća slučajnih povreda. Da biste smanjili opasnost na najmanju moguću meru naučite dete kako se prelazi ulica i sigurno vozi bicikl, kako se pliva i kako koristi sigurnosni pojas za vožnju u automobilu. Naučite ga da noževi, oružje i alat nisu igračke i da ne sme da ih koristi bez nadzora roditelja. Takođe biste morali da objasnite detetu opasnosti od kontakta sa nepoznatim Ijudima, razliku između „dobrog" i „neugodnog" dodira, kada reći ,,ne" i ostale mere opreza protiv potencijalnogzlostavljanja dece. Za većinu devojčica pubertet počinje u nekom periodu posle 10. rođendana, za dečake posle 11. Rani znaci puberteta kod devojčica uključuju rast stidnih dlačica, grudi i primetno povećanje veličine tela. Rani znaci puberteta kod dečaka uključuju povećanje testisa i polnog uda, kao i pojavljivanje stidnih dlaka. Godinu ili dve kasnije dečaci počinju ubrzano da dobijaju na težini i stasu. Ako vaše dete pokazuje znake puberteta pre osme godine, morali biste da porazgovarate sa lekarem. lako uzrok koji možda stoji u pozadini preranog puberteta može jednostavno biti endo- krini sistem koji rano sazreva, mudro je proveriti da li se radi o mogućim poremećajima. U svakom slučaju, zapamtite da su preadolescenti koji počinju telesno da sazrevaju mentalno i emocionalno još uvek deca i kao prema takvima se treba i odnositi. ADOLESCENCIJA (OD 13 D O 18 G O D I N A )
Tokom tinejdžerskog perioda ili adolescencije dete postaje sve samostalnije i društveno zrelije i poprima mnoge fizičke atribute odrasle osobe. Kod devojčica menstruacija se po pravilu prvi put javlja između 1 1 . i 14. godine. Stidne dlake, grudi i sve znojne žlezde obično se razviju pre 14. godine. Nagli rast koji je započeo u 10 . ili 1 1 . godini obično se usporava posle prve menstruacije. Nije neobično ako tinejdžerke pate od bolnih menstruacija; pravilni menstruacioni ciklusi im možda neće biti uspostavljeni do 17. godine. Ako vam ćerka ima 15 godina, a kod nje nije došlo do nekog znatnijeg telesnog rasta, ili do 17. godine
30
nije počela da dobija menstruaciju, razgovarajte o zakasnelom pubertetu s vašim lekarom. Ako ima teške menstrualne tegobe, možda će trebati da joj pedijatar - ginekolog pregleda karlicu; u svakom slučaju, devojke bi trebalo da idu na pregled karlice pre 18. rođendana, a i ranije ako su polno aktivne. U uzrastu od 13 ili 14 godina glas vašeg sina počinje da se menja. Dlake ispod pazuha i na licu, kao i znojne žlezde, počinju dase razvijaju u periodu između 13 i 15 godina, a većina dečaka je u tom periodu već u stanju da izbaci semenu tečnost. Nagli rast koji je počeo u periodu između 13 i 15 godina obično se završava oko 17. ili 18. godine. Ako vam sin ima 15 godina, a kod njega nije došlo do znatnijeg telesnog rasta, ili ako mu se do 16. godine nije počeo menjati glas, porazgovarajte o zakasnelom pubertetu sa lekarom. Prirodno je za adolescente da istražuju i eksperimentišu sa sopstvenom seksualnošću, često kroz samozadovoljavanje. Počinju da razvijaju odnose sa predstavnicima suprotnog pola, a neki mogu da eksperimentišu i sa homoseksualnim odnosima, iako će u krajnjem ishodu malo njih postati homoseksualci. Kako vam dete ulazi u pubertet, morali biste da mu objasnite promene kroz koje prolazi, razlike između seksa i Ijubavi, homoseksualnost i moguće posledice polnog odnosa bez zaštite - uključujući trudnoću i
polno prenosive bolesti. Brz telesni i hormonski rast može da izazove druge promene, kao što su problem i s vidom, anemija usled nedostatka gvožđa i akne. Česta zarazna bolest koja pogađa decu svih godina, a posebno adolescente je mononukleoza. Poremećaji vezani za ishranu, uključujući anoreksiju i bulim iju, koji ponekad pogađaju tinejdžerke i mlade žene; znaci upozorenja su izrazit gubitak težine, tj. mršavljenje, težina koja se stalno menja ili jedenje po principu prejedanje čišćenje. Neki adolescenti, posebno devojke, skloni su migrenama (vidi Glavobolja). Više devojaka nego mladića podložnoj esk o lio zi, bočnom krivljenju kičme; većina škola rutinski pregleda decu radi skolioze. Telesni, intelektualni i psihološki razvoj do kojeg dolazi u vreme adolescencije može da se poveže sa emocionalnom nestabilnošću u ponašanju: nije retkost da tinejdžeri pate od depresije, anksioznosti i napada panike. Iz radoznalosti, kao posledica potištenosti ili druge traume, ili kao posledica pritiska vršnjaka, mnogi adolescenti eksperimentišu s drogama, alkoholom i duvanom. Morali biste da porazgovarate sa detetom o mogućim opasnostima za zdravlje, kao i o društvenim i zakonskim posledicama pušenja, uživanja alkohola i zloupotrebe droge. ■
VODIČ KROZ Z D R A V LJE
Z D R A V LJE ODRASLI H Rano odraslo doba je za većinu Ijudi period dobrog zdravlja. Veća je verovatnoća da će mlađa odrasla 3soba zadobiti slućajnu povredu nego da će oboleti, no neke bolesti, kao rak testisa i multipla skleroza, abićno više pogađaju mlade i sredovećne osobe nego starije.
u veću opasnost od celog niza zdravstvenih problema. U nekom periodu posle 40. godine neki Ijudi proživljavaju tzv. krizu srednjih godina dok razmišljaju o svom starenju i postignutim uspesima. Ako vas preplavi samoispitivanje ili potištenost u bilo kojoj fazi života, trebalo bi da zatražite stručni savet. ■
Z D R A V E NAVIKE
Da biste održali telo u formi, morali biste redovno da k'ežbate, jedete raznovrsnu hranu, održavate težinu u granicama, umereno pijete alkoholna pića, izbegavate zloupotrebu lekova i droga i ne pušite. Ako imate hroničnu bolest ili tegobu, ili mislitedaste nasledno predodređeni za određeni poremećaj, obav'estite svog lekara i naučite da prepoznate verovatne iimptome. Ako imate višak kilograma ili u porodičnoj anamnezi imate dijabetes, kod vas postoji određena ^pasnost od pojave dijabetesa - tip 2 (nezavisan od insulina) kako se približavate srednjim godinama. Rano Dtkrivanje bolesti je od ključne važnosti; iako se ne nože izlečiti, ona se može delotvorno kontrolisati.
OD REDNICE VISINE 1 TEŽINE Ž EN E
visina
slabija građa
srednja građa
147 cm
46-50 kg
49-55 kg
53-59 kg
150 cm
47-51 kg
50-56 kg
54-61 kg
152 cm
47-52 kg
51 -57 kg
55-62 kg
155 cm
48-54 kg
52-59 kg
57-64 kg
157 cm
49-55 kg
54-60 kg
58-65 kg
160 cm
50-56 kg
55-62 kg
59-67 kg
163 cm
5 1-58 kg
56-63 kg
61 -68 kg
jača građa
165 cm
53-59 kg
58-64 kg
62-70 kg
167 cm
54-60 kg
59-65 kg
64-72 kg
170 cm
56-62 kg
60-67 kg
65-74 kg
MOGUĆNOSTI Z D R A V STV EN E ZAŠTITE
173 cm
57-63 kg
62-68 kg
66-76 kg
Izbor porodičnog lekara ili druge osobe koja pruža ^dravstvenu zaštitu, kao i odgovarajuće zdravstveno Dsiguranje, daju vam zaštitu od neočekivane bolesti li povrede. Većina poslodavaca pruža osnovne pro^rame zdravstvene zaštite da bi se na radnom mestu Dsigurala produktivnost. Najmanje što bi trebalo da jčin ite jeste da ispitate mogućnost pristupačnog idravstvenog osiguranja koje pokriva potencijalno oogubne troškove katastrofalne medicinske situacije. Periodični pregledi mogu da pomognu kod otkri/anja zdravstvenih problema u njihovoj ranoj fazi,
175 cm
59-64 kg
63-69 kg
68-77 kg
EMOCIONALNO B LA G O STA N JE
Dsim održavanja telesnogzdravlja, važno je držati pod
178 cm
60—66 kg
64-71 kg
69-78 kg
180 cm
62-67 kg
66-72 kg
70-80 kg
183 cm
63-68 kg
67-73 kg
72-81 kg
M UŠKARCI
157 cm
58-61 kg
59-64 kg
63-68 kg
160 cm
59-62 kg
60-65 kg
64-69 kg
163 cm
60-63 kg
62-66 kg
64-71 kg
165 cm
61 -64 kg
62-67 kg
65-73 kg
167 cm
62-64 kg
63-68 kg
66-74 kg
170 cm
63-66 kg
64-70 kg
68-76 kg
173 cm
64-67 kg
66-71 kg
69-78 kg
175 cm
64-68 kg
67-73 kg
70-80 kg
178 cm
65-70 kg
68-74 kg
72-82 kg
180 cm
66-71 kg
70-75 kg
73-84 kg
183 cm
68-73 kg
71 -77 kg
74-85 kg
186 cm
69-74 kg
73-79 kg
76-87 kg
188 cm
70-76 kg
74-81 kg
78-89 kg
191 cm
72-78 kg
76-83 kg
80-92 kg
193 cm
73-80 kg
78-85 kg
82-94 kg
Ođržavanjem svoje težine unutar ovih raspona pridružujete se onim osobama koje je osiguravajuće društvo Metropolitan odredilo kao one koji imaju manje bolesti i duže žive.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
VODIČ KROZ ZD R A V LJE
ZDRAVLJE ŽENA
Sve žene povremeno treba da pregleda porodični lekar ili specijalista za žensko zdravlje. Pregled bi morao da uključuje odgovarajuće analize krvi, mokraće i stolice; pregled karlice da bi se proverilo zdravlje reproduktivnih organa i Papa-test i pregled dojki da bi se otkrili rani znaci raka grlića materice i dojki. Ako imate više od 50 godina ili ste ušli u menopauzu, trebalo bi jednom godišnje da obavite rendgensko snimanje dojki ili mamografiju, kojom se tumori mogu otkriti pre nego što se mogu opipati. (Kada uvesti mamogram jednom godišnje, sporno je pitanje, a neki lekari sugerišu da treba početi već od 35. godine.) Ako otkrijete čvorić pri samopregledu dojki - lekar će vas uputiti na odgovarajuće dalje ispitivanje, iako je većina čvorića u dojkama dobroćudna. (Vidi D ojke - rak, D ojke - tegobe, G rlić m aterice -
tegobe, Jajn ici - tegobe, Materica - tegobe, Vagina - tegobe.) PROCES REPRODUKCIJE
Tokom fetalnog razvoja ženskog deteta stvaraju se milioni jajnih ćelija i skladište u dva jajnika. Kad počne pubertet, jajnici počnu da oslobađaju jajašca u procesu koji se zove ovulacija. Uobičajeno je da do ovulacije dolazi naizmenično u jajnicim a, a jedno jajašce se oslobađa približno svakih 28 dana, te putuje prema materici kroz jajovod. Ako je do snošaja došlo 72 sata pre ili 24 sata posle ovulacije, milioni muških ćelija iz sperme plivaju prema jajašcu. Ako jedan jedini spermatozoid prodre u jajašce, dolazi do oplodnje. Oplođeno jajašce se obično usađuje u sluznicu materice, gde će se razviti u embrion. Ako se jajašce ne oplodi, ono se zajedno s endometrijumom ispunjenim krvlju izbacuje iz materice tokom menstruacije. Ako jajnici ispuste dva jajašca pa njih oplode zasebne ćelije spermatozoida, razvijaju se u dvojajčane blizance. Ako se oplođeno jajašce razdvoji na dvoje na početku svog razvoja, rezultat su jednojajčani blizanci. U retkim slučajevima razvije se tri ili više oplođenih jajnih ćelija; takva višestruka začeća mogu da budu jednojajčana ili višejajčana, ili kombinacija ovih dvaju. MENSTRUACIJA
Menstruacioni ciklus razlikuje se od žene do žene. U proseku menstruacija počinje svakih 28 dana i traje 4 dana, iako se i menstruacije svakih 23 do 35 dana i trajanja od 2 do 7 dana još uvek smatraju normalnim. Većina žena koristi ili vaginalne tampone ili higijenske uloške za upijanje krvi koja ističe. Tampon se ne bi
32
smeo ostaviti u vagini duže od osam sati - produženo korišćenje jednog tampona povezuje se sa sindromom toksičnog šoka, posebno kod žena mlađih od 30 godina. Neuobičajen stres ili dugo putovanje može da poremeti vaš redovan mesečni ciklus. Nepravilne menstruacije su takođe česte kod mladih žena koje su tek počele da je dobijaju i kod starijih žena koje se približavaju menopauzi. Izostanak menstruacije po pravilu ukazuje na trudnoću, no isto tako može da bude i posledica stresa, prekomerne fizičke ili sportske aktivnosti, gojaznosti, anoreksije ili drugih bolesti. Tokom menstruacije n ekežene imaju bolove u stomaku i grčeve ili bolove u krstima. Hormonske promene mogu da izazovu neobično jake menstruacije - one koje traju više od sedam dana - i nepravilne mesečne cikluse. Ako posle mnogo godina relativno bezbolnih menstruacija počnete da osećate bolove ili da dobijate menstruacije obilnije nego inače, trebalo bi da obavestite svog lekara. Neuobičajeni bolovi i jako krvarenje može da bude izazvano tumorom u materici, endom etriozom ili upalom karlice. Predmenstrualni sindrom (PMS) pogađa neke žene različitim intenzitetom približno nedelju dana pre početka menstruacije. Neravnoteža među hormonima može da izazove privremeno osetljive i bolne grudi, oticanje, zadržavanje vode, dobijanje na težini, želju za hranom ili promene raspoloženja. Ako menstruacije nisu počele da se javljaju pre nego što mlada žena navrši 17 godina, trebalo bi da ode kod svog lekara da bi se ustanovilo radi li se o poremećaju u njenom reproduktivnom ili endokrinom sistemu. TRUDNOĆA
Jedan od prvih pokazatelja trudnoće je izostanak menstruacije. Drugi rani znaci su osetljive ili nabrekle grudi, često mokrenje i možda mučnina ili povraćanje. Priborom za testiranje trudnoće koji možete da kupite u većini apoteka proverava se da li u vašoj mokraći postoji hormon koji je prisutan samo u trudnoći, no kućni testovi nisu uvektačni, naročito u prvim danima trudnoće. Čim pomislite da biste mogli da budete trudni, trebalo bi da odete kod lekara radi preciznije provere. U proseku deca se rađaju 266 dana (38 nedelja) posle oplodnje. iako ne možete tačno da kažete kada je došlo do oplodnje, možete da procenite termin detetovog rođenja s razumnom tačnošću, naročito ako su vam menstruacije redovne: prvom danu poslednje menstruacije dodajte 40 nedelja ili 280 dana. Kao
VODIČ
pogodne orijentacione tačke lekari često dele trudnoču u tri tromesečja od po 13 nedelja. Za razvoj deteta prvo tromesečje je možda i najvažnije; mikroskopski embrion izrasta u fetus dug oko 8 cm i formiraju se svi njegovi glavni organi. Dete je okruženo plodovom vodom i pupčanom vrpcom je povezano s majčinim krvotokom. Tokom drugog i trećeg tromesečja detetovi organi i udovi nastavljaju da se razvijaju. lako se porođajna dužina i težina mogu znatno razlikovati, tipično donošeno novorođenče dugo je oko 51 cm i teško oko 3400 g. Deca rođena između 20. i 35. nedelje trudnoće smatraju se nedonoščadima; neka ne prežive proces rađanja. Uopšteno gledano, što duže dete ostane u majčinoj utrobi veća je verovatnoća da preživi. lako svaka četvrta trudnoća završi spontanim pobačajem pre 13. nedelje trudnoće, do većine dođe rano - često čak i pre nego što žena uopšte zna da je trudna. Takvi spontani pobačaji javljaju se zbog genetskih abnormalnosti ili razvojnih nepravilnosti kod deteta. Spontani pobačaji usled pada, povrede ili stresa vrlo su retki. (Vidi Trudnoća - tegobe.) PRENATALNA NEGA
Pravilna prenatalna nega trebalo bi da započne čim saznate da ste trudni. Lekar će vas upozoriti da je upotreba duvana, alkohola, droga i lekova - bilo da su kupljeni na recept ili bez njega - potencijalno opasna za razvoj deteta. Pravilna ishrana je važna, a kvalitet hrane koju jedete važniji je od količine. Dobra ishrana tokom trudnoće bogata je svežim voćem i povrćem, a sadrži malo šećera i soli i raznoiika je, tako da uključuje različite vitamine, minerale, belančevine i masti. Većina trudnica do porođaja dobije između 9 i 14 kilograma. Od ove težine 3 do 4 kg otpada na dete; ostalo je posledica povećanih grudi i materice, pojačane snabdevenosti krvlju, plodove vode i posteljice. Tokom trudnoće mogu da vam se jave proširene
vene, šuljevi, bolovi u leđima, slabokrvnost, zatvor ili žgaravica; ako imate više od 35 godina u malo ste većoj opasnosti od dijabetesa ili visokogpritiska. Ovi problemi se obično umanje ili nestanu ubrzo posle detetovog rođenja. Ako su vam bradavice uvučene, možete da stavite plastične ili gumene uloške u grudnjak posle 15. nedelje trudnoće; oni će usisavanjem da izvuku bradavice do vremena kada se dete rodi tako da možete uspešno da dojite. Deca koju rađaju žene starije od 35 godina u nešto su većoj opasnosti od hromozomskih abnormalnosti, kao što je Daunov sindrom. Ako na jednoj ili obe strane porodice postoji anamneza hromozomskih poremećaja, možda ćete želeti da se posavetujete sa
KROZ ZDRAVLJE
genetičarem da biste odredili verovatnoću da vaše dete nasledi dotični problem. Prenatalna ispitivanja, kao što su amniocenteza i ultrazvuk, mogu da pomognu pri otkrivanju takvih poremećaja u ranoj trudnoći. Ako se tokom trudnoće zarazite toksoplazmozorh ili rubeolom - naročito u prvom tromesečju - vaše dete je u opasnosti od težeg urođenog defekta. Ispitivanja krvi pre nego što zatrudnite mogu da odrede da li ste imuni na bilo koju od ovih bolesti. Rubeola se može sprečiti vakcinacijom i sve žene bi trebalo da se zaštite od nje. Ako već niste imuni, trebalo bi da se vakcinišete protiv nje i da zatim sačekate tri meseca pre nego što pokušate da ostanete trudni. Parazit koji uzrokuje toksoplazmozu prenosi se sirovim mesom i mačjim izmetom. Ako niste imuni na toksoplazmozu, lekar vam može predložiti načine na koje ćete se čuvati od infekcije. Do relativno retke bolesti, iako se ona može sprečiti, dolazi kad je majčina krv nespojiva s detetovom krvlju zbog takozvanog Rh-faktora. lako to majku ne pogađa, može da uzrokuje ozbiljne poremećaje krvi kod deteta čiji rezultat može da bude slabokrvnost ili čak smrt. Vaš lekar može da odredi da li je vaše dete u opasnosti od dobijanja Rh-bolesti i može da preporuči preventivno lečenje - obično je to vakcinacija lekom Rh-imunoglobinom u prvom tromesečju i ponovo posle rođenja da bi se zaštitilo sledeće dete. Za druge potencijalne komplikacije vidi Trudnoća - tegobe. POROĐAJ
Pre termina porođaja morali biste da razmotrite mogućnosti rađanja. Vaš lekar ili prenatalna klinika može da vam pruži obaveštenja o različitim pristupima prirodnom porođaju, kao i o razlozima za i protiv upotrebe lekova ili anestetika da bi se olakšali bolovi za vreme porođaja. Epiduralna anestezija ublažava bolove, a istovremeno vam dozvoljava da ostanete budni i svesni porođaja, a obično ima manje potencijalnih neželjenih dejstava od opšte anestezije. Potreba za hirurškim zahvatima zavisi od niza okolnosti i možda ćete želeti da raspravite različite opcije s vašim akušerom. Tokom normalnog porođaja otvor vagine može hirurški da se poveća postupkom koji se zove epiziotomija. Kod carskog reza dete se hirurškim putem vadi iz materice. Za porođaj carskim rezom može se odlučiti unapred ili se može primeniti u hitnom slučaju kad je majčin ili detetovživot u opasnosti. Prve pokazatelje početka porođaja može biti teško otkriti. Neke žene imaju tzv. Brakston-Hiksove kontrakcije nekoliko nedelja pre term ina; one se javIjaju nepravilno, ne pojačavaju se i ne ukazuju na početak porođaja. Kod većine žena početak aktivnog
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
VODIČ
K R O Z Z D R A V I __ I E
porođaja naznačen je pucanjem vodenjaka. Ovo ispuštanje plodove vode koja štiti dete može da izgleda i kao lagano curenje i kao pljusak tečnosti iz vagine. Drugi znaci uklju- čuju lagani iscedak sluzi obojene krvlju ili stezanje materice u pravilnim razmacima. Porođaj se deli na tri faze. Tokom prve i najduže, usled trudova ili stezanja materice, otvara se grlić materice tako da dete može da izađe iz nje; to kod prvorotkinja može da potraje 12 i više sati. U drugoj porođajnoj fazi trudovi istiskuju dete iz materice; kod prvorotkinja to može da potraje nekoliko sati, iako se dete nekad rodi posle svega nekoliko minuta. Poslednja porođajna faza sastoji se od izbacivanja posteljice, brzog i relativno bezbolnog procesa. Posle ženinog prvog porođaja, trudovi i porođaj obično traju kraće, prosečno između 4 i 8 sati zato što su materica i mišići vagine rastegljiviji. Ako vam porođaj započne ranije nego što ste očekivali a niste sa svojim lekarom koji će vas poroditi, babicom ili porodičnim lekarom, sledite uputstva u Hitna stanja - prva
p om oć: Porođaj - prva pom oć. D O JE N JE IP O S L E NJEGA
lako je dojenje sasvim prirodan proces, i vi i vaše novorođenče morate ne samo da naučite kako da to činite nego, takođe, morate da steknete ugodnu rutinu. To može da potraje i nekoliko dana, pa nemojte da budete razočarani ako u početku budete imali teškoća; vaš lekar, sestra ili babica daće vam potreban savet. Tokom prva dva ili tri dana dojenja dete dobija kolostrum - retku, lepljivu tečnost bogatu zaštitnim antitelima, ali kolostrum će uskoro biti zamenjen pravim mlekom. Neke žene će možda odbiti dete od dojke i hraniće ga na flašicu adaptiranim mlekom posle samo nekoliko nedelja. Posle nekoliko meseci možete detetu da uvedete vodu i sok u flašici, a kasnije i čvrstu hranu. Vi i vaše dete znaćete kada ono bude spremno na to da se odbije od dojke ili oduči od bočice. Nekim ženam a koje doje svoju decu prepune se grudi ili ispucaju bradavice; ako se to desi, zatražite od osobe koja brine o vašem zdraviju odgovarajući lek. Nova majka može da oseća postporođajnu depresiju različitog intenziteta nekoliko nedelja posle porođaja, što se uopšteno pripisuje umoru, hormonskim i emocionalnim promenama. Ako vas preplave takva tužna raspoloženja nakon što ste rodili dete, trebalo bi da razgovarate o tome sa svojim lekarom. NEPLODNOST
Ako bezuspešno pokušavate dazačnete godinu dana ili više, vi i vaš partner trebalo bi da ispitate uzroke neplodnosti. Kod žena uzroci mogu da budu nesposobnost
34
jajnika da oslobodi jajnu ćeliju, začepljenje ili neka druga abnormalnost u jajovodima, poremećaj materice ili grlića materice, ili polnoprenosiva bolest. lako se mnogi slučajevi neplodnosti mogu uspešno rešiti, druge mogućnosti uključuju veštačku oplodnju, surogatroditeljstvo i usvojenje. (Za informacije o neplodnosti kod muškaraca vidi Zdravlje muškaraca, str. 36-37.) Na plodnost definitivno utiče starost. I kod muškaraca i kod žena plodnost dostiže svoj vrhunac u dvadesetim godinama. Posle 37. godine ženina plodnosl počinje znatno da se smanjuje. Dok muškarci mogu da proizvedu spermatozoide tokom većeg dela svog života, žena posle menopauze ne može da začne dete. P LA N IR A N JE PORODICE
Svaka žena treba da razmotri posledice polne aktivnosti: dovoljan je samo jedan snošaj da bi zatrudnela. Postoji niz načina da bude polno aktivna i da spreči začeće. Prirodno planiranje porodice je praksa određivanja plodnih i neplodnih dana ženinog menstruacionog ciklusa da bi se predvidelo kada će verovatnc doći do ovulacije, pa je zato verovatno da će začeti. Usklađivanje odnosa sa ovulacijom može pomoći da zatrudni; suprotno tome, suzdržavanje od polnih odnosa u vremenu blizu ovulacije može da posluži kao oblik kontracepcije. Moderni oblici prirodnog planiranja porodice ukIjučuju metod koji se oslanja i na opažanja cervikalne sluzi (Bilingsov metod) i na merenja bazalne temperature - odnosno temperature u stanju mirovanja - da bi se odredio period od dva ili tri dana tokom kojih će doći do ovulacije. Pobornici modernih oblika prirodnog planiranja porodice nagoveštavaju da sprečavanje trudnoće obično uključuje 10 do 14 dana uzdržavanja od polnih odnosa svakog meseca. Sprečavanje spermatozoida da dođu do neoplođenog jajašca naziva se mehaničkom kontracepcijom . U metode se ubrajaju upotreba prezervativa od strane muškaraca i upotreba dijafragme, ženskog prezervativa ili cervikalne kapice od strane žena. Svi mehanički metodi delotvorniji su u kombinaciji sa spermicidnom kremom ili gelom koji uništava spermatozoide čim dođe u dodir s njima. intrauterini uložak (spirala) stavljen u matericu sprečava da se oplođeno jajašce ugnezdi u zid materice; iako intrauterini ulošci mogu da budu vrlo delotvorni, neke žene koje ih upotrebljavaju doživljavaju neugodne, a ponekad i vrlo ozbiljne neželjene efekte. Žene mlađe od 30 godina koje koriste mehanička sredstva za unutrašnju kontracepciju takođe su u nešto većoj opasnosti od sindrom a toksičnog šoka.
VODIČ
Kontrola rađanja na hormonskoj osnovi - upotreba oralnih pilula ili kapsula koje se implantiraju pod kožu - ubraja se u najdelotvornija kontraceptivna sredstva. Sintetički hormoni privremeno potiskuju oslobađanje jajnih ćelija iz jajnika dok istovremeno dopuštaju nastavak menstruacije. Kontraceptivne pilule ili kapsule mora da prepiše lekar koji će dati savet 0 vrsti kontracepcije koja će najbolje odgovarati, potencijalnim neželjenim efektima i ostalim komplikacijama koji su u današnje vreme retki. Posle prestanka uzimanja pilula za kontrolu rađanja, ženi se vraća normalna funkcija jajnika pa mogu uspešno da začnu. Sterilizacijaje trajni oblik kontracepcije. Lečenje nekih bolesti, kao što su rak materice ili grlića materice, zahteva histerektomiju - hirurško odstranjivanje materice, a često i jajnika, jajovoda i grlića materice. Pošto rode jedno ili više dece, neke žene odluče da hirurškim putem preseku ili podvežu jajovode, čime se efikasno sprečava dodir između jajnih ćelija i spermatozoida. U retkim prilikama jajašce će se oploditi i ugnezditi izvan materice, u jajovodu. To se naziva vanmaterična trudnoća - bolan problem, a moguće i opasan po život majke, koji zahteva da se fetus hirurškim zahvatom pobaci. Pobačaji na zahtev obično se obavIjaju tokom prvog tromesečja trudnoće, po pravilu metodom poznatim kao dilatacija i kiretaža materice. OSTALIPOLNIPROBLEM I
Aktivni polni život koji uključuje više partnera povećava mogućnost veneričnih ili polno prenosivih bolesti. Direktan telesni dodir i izmena telesnih tečnosti tokom snošaja i oralnog seksa izlažu partnere vrlo zaraznim bolestima kao što su sifilis, gonoreja, genitalni herpes 1genitalne bradavice, kao i HlV-virusu (virusu Ijudske imunodeficijencije), uzročniku Side (sindroma stečenog nedostatka imuniteta). Dok se bakterijske polno prenosive bolesti obično mogu izlečiti, virusne polno prenosive bolesti se obično ne mogu, što može da podrazumeva posledice koje traju čitav život; Sida je, na kraju krajeva, smrtonosna. Muški prezervativi, ako se pravilno koriste, mogu da spreče neke polno prenosive bolesti, ali se ne bi smeli smatrati sto posto delotvornim. Ako se pojave ma kakvi simptomi neke polno prenosive bolesti, oba partnera odmah treba da pregleda lekar, a svaka osoba za koju se zna da ima polno prenosivu bolest morala bi potpuno da izbegava polni kontakt. PO LN A DISFUNKCIJA
Zenska polna želja, ili libido, prirodno se koleba; može da bude perioda kada je polni odnos uopšte ne zanima. To može da bude prouzrokovano bolešću,
KROZ Z D R A VLJE
propratnim dejstvima određenih lekova, stresom, depresijom ili problemima u odnosu. Ako vam je polna želja smanjena tokom dužeg vremenskog perioda, ako je polni odnos dosledno neugodan ili niste u stanju da doživite orgazam, možda želite da razgovarate o tom problemu sa lekarom. (Vidi Polne smetnje.) MENOPAUZA
Negde u periodu između 40 i 55 godina zaliha jajnih ćelija se kod većine žena iscrpi, a jajnici više ne stvaraju onolike količine estrogena - primarnog ženskog hormona - kolike su potrebne za nastavljanje menstrualnog ciklusa. U periodu od nekoliko godina razmak između menstruacija postaje duži. Konačno, ovulacija prestaje, menstruacija sasvim nestaje, a trudnoća više nije moguća. To je menopauza, prirodni završetak ženinih reproduktivnih godina. Ostali simptomi menopauze mogu uključivati talase vrućine, koji se pretežno osećaju u gornjem delu tela, sušenje i stanjivanje zida vagine, zbog čega snošaji mogu da budu bolni, a mogu da se jave i različite emocionalne komplikacije. Starije žene i žene koje su rodile mnogo dece mogu da izgube snagu mišića u predelu karlice koji drže matericu i grlić materice na mestu. Ove tegobe se obično ubrajaju u blaže, ali lečenje može da bude neophodno ako simptomi uzrokuju preteranu neugodu. (Vidi Materica - tegobe, G rlić materice - tegobe.) Opasnost od osteoporoze je velika u menopauzi, jer sve manje količine estrogena ubrzavaju trošenje kalcijuma u kostima. Da biste mogli da se suprotstavite nekim dejstvima menopauze raspitajte se za prednosti i nedostatke dopunskog hormonskog lečenja. (Vidi Menopauzalne tegobe.) OSTALI ZDRAVSTVENI P R OBLEM I
Među izlečive bolesti koje često pogađaju žene ubrajaju se infekcije urinarnog trakta (infekcije bešike), sindrom iritabilnog creva i gljivične infekcije. Neke žene su predodređene za hronične bolesti kao što su artritis, dijabetes, gojaznost, kao i poremećaji u vezi sa jelom, npr. bulimija i anoreksija. Od svih zdravstvenih pitanja koja brinu žene najznačajnije je verovatno rak. lako bolest pogađa relativno mali procenat žena, rasprostranjenost različitih vrsta raka raste kako se druge bolesti stavljaju pod kontrolu. Svaka žena bi trebala da budno pazi na znake koji upozoravaju na rak u bilo kom delu tela i da odmah ode kod lekara ako se pojavi simptom koji budi sumnju. Ako se otkrije tumor, bilo da je dobroćudan ili zloćudan, porazgovarajte o mogućnostima lečenja sa specijalistom da biste bili sigurni da dobijate najprimerenije moguće lečenje. (Vidi Rak.) m
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
VODIČ
KROZ ZDRAVLJE
ZDRAVLJE Svaki muškarac treba da uspostavi osnovne navike pomoću kojih će da osigura desetine godina neprekidnog dobrog zdravlja. Pre svega, važna je raznolika ishrana i održavanje telesne težine u granicama koje su preporučljive za vašu visinu i građu. Dobra ideja je da se počne sa vežbanjem od najranijeg doba, ili kroz aktivno bavljenje sportom ili kroz redovan program telesnih vežbi. Važnost telesne kondicije nastavlja se i u muškarčevim srednjim godinama i kasnije. Aktivni način života koji uključuje redovne fizičke vežbe može da pomogne u sprečavanju gojaznosti , a može da bude i važan aspekt vašeg mentalnog i emocionalnog blagostanja, posebno kao sredstvo za ublažavanje
stresa. Redovnim sistematskim pregledom kod porodičnog lekara ili pri zdravstvenoj službi prati se rad srca, pluća i krvotoka, a uključenaje i analiza krvi, mokraće i stolice da bi se proverile vrednosti šećera i holesterola u krvi i otkrili znaci sistemskih bolesti. Posle 50. godine sistematski pregled će verovatno uključivati i digitalni pregled žlezde prostate. U zavisnosti od vašeg opšteg zdravlja i porodične anamneze određenih bolesti, možda će biti potrebno da obavite još neka ispitivanja, kao što su elektrokardiogram (EKG) radi provere rada srca, sigmoidoskopija da biste bili sigurni da nema znakova raka debelog creva ili test opterećenja radi provere kardiovaskularnog sistema. Uvek je važno da bez odlaganja obavestite lekara o svim očiglednim simptomima bolesti ili telesnim poremećajima i da ukažete na sva neobična stanja, promene u organizmu ili smanjenu telesnu sposobnost. Važni faktori u suzbijanju bolesti i poremećaja su sprečavanje, rano otkrivanje i trenutno, stručno lečenje.
36
MUŠKARACA
PO LN A DISFUNKCIJA
Impotencija - nesposobnost postizanja erekcije ili zadržavanja erekcije onoliko dugo koliko je potrebno da se dostigne orgazam - pogodi većinu muškaraca pre ili kasnije u životu. Do privremene impotencije može da dođe ako pijete previše alkohola, ako ste previše uzbuđeni ili tokom emocionalne krize. Do preuranjene ejakulacije dolazi u nekim od navedenih okolnosti i ona može da bude frustrirajuća i za vas i za vašeg partnera. Oba problema obično nestanu kad nestane i uzrok koji se nalazi u njihovoj pozadini. Ako se bilo koji od ova dva problema javlja redovno ili uporno traje uprkos vašem silnom trudu, trebalo bi da odete kod lekara ili polnogterapeuta radi razgovora o mogućnostima lečenja. ('Vidi Polne smetnje.) Različiti poremećaji polnih organa mogu da spreče normalnu polnu aktivnost. Redovno bi trebalo da sami pregledate svoj polni ud i testise i da obavestite lekara o bilo kakvim abnormalnostima. (Vidi Penis bolovi , Testisi - tegobe, Testisi - rak.) NEPLODNOST
Većina muškaraca nema teškoća pri začeću dece, no ništa ne uznemiruje par više od saznanja da je jedno od njih neplodno. Dva najčešća uzroka neplodnosti muškaraca su mali broj spermatozoida i njihova slaba pokretljivost. Drugi muškarci imaju teškoća pri kontrolisanju trenutka ejakulacije ili možda izbacuju malo odnosno nimalo semene tečnosti. Različiti drugi genitalni poremećaji mogu da prouzrokuju neplodnost, između ostalog ovčije boginje ili povećane žile u mošnici ili upala testisa, ponekad izazvana mumpsom (zaušnjacima). Srećom, većina ovakvih stanja može da se izleči pravilnim lečenjem.
S I S T E M R E P R O D U KCIJE
POLNA ODGOVORNOST
Posle puberteta testisi muškarca proizvode semene ćelije i muški polni hormon testosteron sve do starosti. Sperma i tečnosti iz semenih kesica i žlezde prostate kombinovano stvaraju semeriu tečnost, koja se ejakulacijom izbacuje kroz mokraćnu cev tokom orgazma. Ako se semena tečnost ne izbaci za nekoliko dana, semene ćelije se ponovo apsorbuju i zamenjuju. U tipičnoj ejakulaciji izbaci se oko 500 miliona semenih ćelija, iako je potrebna samo jedna da bi se oplodila jedna jajna ćelija. Budući da seme može da živi u ženinom reproduktivnom traktu do 72 sata, do oplodnje može da dođe i tri dana posle snošaja.
Muškarac je obavezan da postane otac na odgovoran način i da podeli sa ženom odluku o početku trudnoće. Izvlačenje polnog uda tokom snošaja pre nego što dođe do ejakulacije nije delotvoran način izbegavanja oplodnje. Pouzdanija preventivna metoda je upotreba prezervativa, koji fizički sprečava spermatozoidima ulaz u vaginu; prezervativi su još efikasniji ako i žena koristi spermicidnu kremu. Sterilizacija je pouzdan, ali obično i trajan, oblik muške kontracepcije koji neki muškarci odaberu pošto su začeli decu. Hirurškim postupkom zvanim vazektomija semenovod se preseče i podveže, čime se sprečava dolazak spermatozoida do mokraćne cevi i
VODIČ
njihova ejakulacija. Vazektomija ne utiče na muškarčevu sposobnost da postigne erekciju i orgazam. Teorijski, vazektomija može hirurški da se poništi, ali u praksi je to poništenje sasvim uspešno tek u približno 30 posto slučajeva. (Vidi Zdravlje žena, str. 3 2 -3 5 , radi detaljnijih informacija o oplodnji i kontracepciji.) Prezervativi su delotvorno sredstvo i za sprečavanje polno prenosivih bolesti, koje se mogu javiti kao posledica i heteroseksualnog i homoseksualnog kontakta. Polno prenosive bolesti su po definiciji vrlo zarazne, pa bi muškarci aktivnog polnog života i s više partnera trebalo budno da paze na mogućnost da se zaraze i prenesu bolest. Na prvi simptom očigledne polno prenosive bolesti idite kod lekara i podvrgnite se detaljnom pregledu. Ako znate ili sumnjate da ste nosilac polno prenosive bolesti, izbegavajte svaki polni kontakt dok ne dobijete potpunu dijagnozu i medicinsko lečenje - ako je neophodno. SISTEMSKI POREMEĆAJI
Brojne zdravstvene tegobe mogu da pogode muškarce u bilo kom trenutku njihovog odraslog doba. Kod muškaraca postoji nešto veća verovatnoća nego kod žena da će patiti od kardiovaskularnih tegoba, kao što su ateroskleroza i srčani napadi. Oni su takođe u nešto većoj opasnosti od raka pluća i želudačno-crevnih problema, iako se te sklonosti možda i menjaju kako Ijudi postaju svesniji važnosti pravilne ishrane i opasnosti od pušenja. Morali biste da razgovarate s lekarom o bilo kakvim ranicama, čvorićima ili predelu kože druge boje bilo gde na telu. Isto vredi za teškoće s mokrenjem, polne smetnje ili sve druge očigledne telesne simptome. Važno je razumeti sve poremećaje koji se možda prenose s jednog naraštaja vaše porodice na drugi, bilo da se radi o dobroćudnim pojavama kao što su opadanje kose ili moguće smrtonosnim bolestima poput dijabetesa ili raka. Biti svestan takvih naslednih sklonosti i budno paziti na znake upozorenja može da znači razliku između zdravog života i rane invalidnosti. Ako u porodičnoj anamnezi imate neku bolest ili prepoznajete potencijalne simptome nekih poremećaja, porazgovarajte s lekarom o preventivnim merama. Promena načina života u ranom dobu može da bude ključ dugoročnog zdravlja. OSTALI P R OBLEM I M U Š K A R A C A
Loša higijena povezana je sa infekcijama mokraćnog trakta i rakom polnog uda, a ovi problemi se javljaju više kod neobrezanih nego kod obrezanih muškaraca. Neobrezani muškarci trebali bi svaki dan da se peru ispod prepucijuma. ('Vidi Penis - bolovi.) isto tako bi je-
KROZ ZDRAVLJE
dnom mesečno trebalo pažljivo da obavite samopregled testisa i proverite nema li čvorića ili povećanja. Rak testisa, iako redak, najverovatnije će da pogodi muškarce mlađe od 40 godina. Ako osetite bolove ili natečenost u testisima ili mošnici koji se ne mogu tek tako objasniti,obratitesesvom lekaru. (VidiTestisi-tegobe.) Problemi sa mokraćnom bešikom i prostatom razvijaju se postepeno tokom niza godina, što je razlog zbog kojeg mnogi muškarci prihvataju teškoće pri mokrenju i ejakulaciji kao normalne posledice starenja. Prostata je žlezda veličine oraha koja delimično okružuje uretru - cev koja odvodi mokraću iz bešike. Vremenom prostata može da natekne, stežući uretru i izazivajući često, bolno mokrenje. (Vidi Bešika - infek-
cije, Prostata - tegobe, Mokraćne tegobe.) Poremećaj koji nije u vezi s tim, rak prostate, najčešća je vrsta raka kod muškaraca, posebno onih starijih od 50 godina. Kao i sa svim oblicima raka, rano otkrivanje ključno je za uspešno lečenje; zato je važno obavljati redovne fizičke provere i pregledati se ako se pojave simptomi. lako medicinska intervencija ostaje pomalo sporna, trebalo bi da porazgovarate o svim očiglednim teškoćama sa svojim lekarem, koji vas može informisati o rezultatima najnovijih istraživanja i preporučiti odgovarajuće lečenje. MENTALNO ZDRAVLJE
Muškarce i žene podjednako mogu da pogode emocionalne i psihološke teškoće, često u periodima ličnih kriza, ali ponekad i kao problem koji se ponavlja ili traje ceo život. Ako ste skloni da u životu reagujete na stres besom ili depresijom , ili imate teškoća pri izlaženju na kraj sa nametnutim ili slučajnim promenama - kao što su prekid veze, gubitak posla ili smrt člana porodice ili prijatelja - možda bi vam koristilo stručno savetovanje ili terapija, sa lekovima ili bez njih. Smatra se da neki Ijudi imaju karakteristike tipa A, da su skloni agresivnim stavovima i stresnim uzorcima ponašanja. lako i žene mogu da imaju takva obeležja, čini se da su muškarci naročito predodređeni za to. Neka ispitivanja povezuju agresivno ponašanje i stresni način života s takvim zdravstvenim tegobama kao što su visok krvni pritisak, želudačno-crevni problemi i neki oblici raka. Stručnjaci veruju da, ako naučite da obuzdate takve sklonosti, možete da postignete blagotvorno dejstvo na opšte zdravlje. Emocionalno blagostanje je jednako važno kao i telesna kondicija, a vaše emocionalno i mentalno stanje može da ima duboko dejstvo na vaše telesno zdravlje. Ovo naročito vredi za period bolesti. Pozitivan, realističan stav - kao i jasno shvatanje bolesti - može da bude važan doprinos uspešnom oporavku. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
VODIČ KROZ 2 D R A V L J E
STARENJE Zahvaljujući ogromnom napretku u medicinskoj nauci i veštinama lečenja, većina Ijudi danas može da očekuje duži, produktivniji život od onog kakav su možda zamišljale naše deke i bake. Muškarci rođeni u drugoj polovini 20 . veka mogu da očekuju da će doživeti prosek od preko 70 godina; za žene prosečni životni vek iznosi više od 75 godina. Primereno vežbanje, pravilna ishrana i odgovarajuća medicinska zaštita kada je potrebno, mogu da pomognu da se vaše dobro telesno i mentalno zdravlje održi kroz srednje godine - između 40 i 65 - i dobrano u starost. S druge strane, slaba ishrana, gojaznost, bolesti i preterana upotreba duvana, alkohola i lekova obično ubrzavaju neizbežan proces starenja. PROCESSTARENJA
Telesna kondicija i mentalna produktivnost obično dostižu svoj vrhunac između dvadesete i tridesete godine i ostaju stabilne mnogo godina. Vremenom, ipak, svi telesni sistemi počinju bivati manje delotvorni. Možda nećete početi da primećujete promene dok ne zađete u četrdesete ili pedesete, no efekti starenja često dolaze bez upozorenja. Za mnoge Ijude je prvi znak starenja opadanje kose ili dobijanje sedih vlasi. Cubitak kose koji počinje dok ste još u dvadesetim obično je nasledan, ali kad god do njega dođe, gotovo ga je nemoguće sprečiti. Gom ilanje i preraspodela telesnih masnoća može takođe da doprinese promeni izgleda. U srednjim godinama prekomerne naslage masnoća kod muškarca se obično slegnu u predelu stomaka; kod žena masnoće gravitiraju ka grudima, stomaku i bokovima. Kosti dostižu maksimalnu gustinu u uzrastu između 25 i 35 godina, a njihova polaganaerozijado osteoporoze može da rezultira gubitkom nekoliko centimetara visine do kasnih sedamdesetih godina, istovremeno doprinoseći težini donjeg dela tela. U kostima se takođe može javiti kalcifikacija i one mogu da izgube zaštitnu hrskavicu u zglobovima ili se mogu javiti drugi simptomi artritisa. S godinama se koža polako stanjuje, gubi elastičnost i počinje da se bora, posebno na licu i rukama. Staračke pege ili fleke koje se pojavljuju na rukama i drugim mestima obično su bezopasne i mogu vremenom da nestanu. Najbolje što možete da učinite za svoju kožu je da izbegavate preterano izlaganje suncu. Ono što se nekad smatralo zdravim potamnelim tenom - ili čak jedna teža opekotina od sunca u ranom dobu - sada se smatraju potencijalnim rizičnim faktorom za rak kože. Pocrvenela koža koja svrbi i drugi oblici dermatitisa mogu takođe da se povežu sa sta-
38
renjem. Delovi opuštene kože mogu hirurški da se zategnu i da se uklone postojeće bore na neko vreme, no koža i slojevi masnoće pod njom i dalje će se stanjivati i konačno izazvati pojavu novih bora. Poremećaji sa zglobovima i koštanim sistemom mogu da postanu očigledniji kako Ijudi stare, čineći artritične bolesti čestim problemom. (Vidi Artritis, Zglobovi - bolovi.) Kombinacija sporijih refleksa i slabije ravnoteže čini starije osobe sklonijim padovima i drugim nezgodama. Lomljive kosti, slabiji mišići i tanja kožaznače da takve nezgode mogu da imaju i ozbiljnije posledice. Proces zarastanja znatno je sporiji kod starijih nego kod mlađih odraslih osoba, tako da relativno blage povrede mogu da postanu ozbiljne, čak i opasne po život. Telesne vežbe i dobra ishrana mogu pomoći da telo održite gipkim i snažnim, iako će i mišići vremenom prirodno atrofirati. Tkivo desni koje se povlači izazvaće klimavost zuba i sklonost krvarenju, pa su redovni pregledi kod zubara i korektivni rad na zubima važni za zdravlje usne šupljine. Ako pogoršanje stanja zuba i desni ometa uzimanje hrane, ako počnete da gubite zube, trebalo bi da razgovarate sa zubarom da vas pripremi za proteze. (Vidi Desni - bolesti,
Zubobolja.) PROM ENE U ČULIMA
Svako telesno čulo obično se pogoršava kako starite, različitom brzinom kod različitih osoba. Kad prvi pui otkrijete promene vida, posetite oftalmologa radi naočara ili kontaktnih sočiva da biste ispravili kratkovidos' ili dalekovidost. Osobe starije od 60 godina mogu di budu podložne glaukomu, mreni i degeneraciji očm m rlje; te pojave, ukoliko se ne leče, mogu naposletki da dovedu do delimičnog ili potpunog slepila. Buduć da se očni vid obično kvari polako, možda niste svesn progresivnog gubitka vida, pa bi trebalo da se najavit( za godišnji pregled da biste proverili oči i mogućnos ovih poremećaja. (Vidi Vid - poremećaji.) Cubitak sluha je obično postepen proces koji mo že da se primeti posle 40. godine; neke osobe mogi s vremenom da primete znatan gubitak sluha dok dru ge možda ne primete skoro nikakvu promenu. (Vid Sluh - porem ećaji, Tinitus.) Vaša čula mirisa i ukus; takođe će postati manje izoštrena, ali taj postepen gubitak je obično problem tek ako pogubno utiče n, vaš apetit. Starije osobe su podložnije nego rnlad«
hipoterm iji, toplotnom udaru i iscrpljenosti vrući nom (vidi ove nazive u Hitna stanja - prva pom oć) Na osetljivost na temperaturu mogu da utiču tegobt sa cirkulacijom ili tegobe sa štitastom žlezdom .
VODIČ
K R O Z Z D R A V I __ I E
TELESN E PROMENE
PRILAGOĐAVANJE PROMENAMA
Starenjem svi unutrašnji sistemi postaju manje delovo rni. Srčani mišići i krvni sudovi gube elastičnost Dtežavajući kruženje krvi kroz organizam. Pogoršanje ;tanja kardiovaskularnog sistema naposletku čini tele;ne napore vrlo zamornim. Budući da srce mora sve napornije da radi da bi obavilo svoj zadatak, mali po'ast krvnog pritiska je normalan; znatan porast može da znači da ste u opasnosti od srčanog ili moždanog jdara - odrasle osobe koje puše u znatno su većoj ^pasnosti. Redovne fizičke vežbe - hodanje, plivanje, golf ili tenis - pomoći će da održite zdravlje kardiovaikulamog sistema, ali posavetujte se s lekarom pre nego što počnete s novim programima vežbanja. Infekcije mokraćnog trakta kao što su bubrežne infekcije ili infekcije bešike, učestalije su što ste stariji i nogu da dovedu do ozbiljnijih posledica. Starije osobe :akođe su podložne želudačno-crevnim problemima
Telesne promene povezane sa starenjem biće praćene promenama u vašem ličnom životu. Penzionisanje i prilagođavanje načinu života sporijeg tempa mogu da imaju važno psihološko dejstvo koje neki Ijudi teško prihvataju. Pronalaženjem novih aktivnosti kroz koje ćete dati sebi oduška - putovanja, dobrovoljni rad ili bavljenje nečim što vas zanima celog života - možete da olakšate prilagođavanje drukčijoj ulozi u porodici i zajednici. Skromno ulaganje u sigurnost kod kuće - na primer, ručke za pridržavanje u kadi, pojačan rukohvat na stepeništu i sigurno pričvršćeni tepisi - mogu da pomognu u sprečavanju nezgoda. Ako ravnoteža ili pokretljivost postanu problem, upotreba štapa ili drugog pomagala za hodanje može da bude mudra odluka. U određenom trenutku, zbog sve lošijeg vida i telesnih refleksa, većina starijih osoba zaključi da je pametno da prestane da vozi automobil. Penzionerska udruženja pružaju mnoge pogodnosti starijim osobama, ali nečija odluka da izvrši krupne promene u svom načinu života mora da se donese sa jasnim saznanjem finansijskih i društvenih posledica i mogućnosti početne emocionalne traume. Smrt prijatelja i supružnika neizbežno će izazvati žalost i možda anksioznost u pogledu promena u vašem životu. Ako se osetite preplavljeni osećanjima, ili ako vi ili oni oko vas osećaju da patite od depresije, trebalo bi da zatražite pomoć lekara ili savetnika. BRIGA ZA STARIJE O SO BE
Casni stari pojam o mlađim članovima porodice koji se brinu o starijem naraštaju još uvek vredi, ali je za mnoge Ijude danas nerealan ili nemoguć. Ako odlučite da budete primarni staralac, možda ćete da ustanovite da prijavljivanje starije osobe za program dnevne nege olakšava mentalni i fizički pritisak povezan s takvom negom kroz duže vreme. Ako vam nije izvodljivo ili prihvatljivo da se sami kod kuće brinete za hronično bolesnu ili za krevet vezanu osobu, možete da razmotrite negu u domu, koju će pružati osposobljena medicinska sestra ili drugi negovatelj, bilo povremeno bilo stalno. Možda će doći vreme kada ćete morati da smestite starijeg bračnog partnera ili roditelja u starački dom ili sličnu ustanovu. To nije laka odluka, ali može da bude najbolje rešenje, naročito ako je ta osoba bolesna, članovi porodice daleko ili su uslovi kod kuće nedovoljni ili neodgovarajući. Uz pažljivo istraživanje i planiranje može da se nađe odgovarajuća i brižna sredina za stariju osobu. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja naznačeni su podebljanim kosim slovima.
v
SADRZAJ Prvi koraci u hitnim sta n jim a G u b ita k svesti
...................... 41
.....................................................42
G u še n je stranim t e l o m .................................... 43 K r v a r e n j e ................................................................46 N a p a d i ..................................................................... 47 Nos - hitna s t a n j a ............................................... 48 O k o - hitna stanja O p ek o tin e
.............................................49
............................................................. 51
O z e b lin e i p o t h la đ e n o s t ................................. 52 Povrede glave, vrata i leđ a
............................53
Porođaj - prva p o m o ć ....................................... 54 Prestanak rada srca i d i s a n ja ......................... 56 Prelom i i i š č a š e n j a ............................................ 60 Srčan i u d a r ............................................................. 62
H IT N A STA N JA PRVA POM OĆ
Strujni udar
.......................................................... 63
Š o k ..............................................................................64 A nafilaktički š o k .................................................. 64 Toplotni udar i iscrp ljen o st vrućinom
. . . 65
T r o v a n j e ...................................................................66 U ho - hitna stanja
............................................ 67
U n u trašn je k rvaren je D avlje n je
.......................................68
................................................................69
Z m ijski u j e d .......................................................... 70
Vidi takođe Bolesti i m ogućnosti lečenja za: D ijabetes..................................................................214 Disajni sistem ..........................................................220 Moždani udar
....................................................... 482
Mučnina ................................................................. 488 N esvestica...............................................................504 Povraćanje...............................................................584 Trbuh - bolovi ....................................................... 762 Ubodi i ugrizi insekata i p a u k o v a ..................... 788
Šta učiniti kod hitnog slučaja 1 2
Nazovite 94 (hitna pomoć) ili recite nekome u blizini da to uradi. Proverite prioritete kod povređenog
(desno). Zaustavite svako jače krvarenje (sfr. 46).
4 5
Sprečite šok (str. 64).
A OTVARANJE DISAJNIH PUTEVA Lagano zabacite glavu unesrećenog unazad i podignite mu bradu. OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, samo podignite bradu.
Pokušajte da utvrdite šta se dogodilo.
Pogledajte oko sebe da vidite ima li ičega što bi vam moglo pomoći, kao što su nekakav znak na unesrećenom značajan za medicinsko osoblje ili otvoreno pakovanje otrovne hemijske supstance.
Bočni položaj Stavljanjem u bočni položaj povređenog, koji nije pri svesti, a diše, omogućićete prohodnost disajnih puteva. O PREZ: Ne stavljajte unesrećenog u ovaj položaj ako sumnjate na povredu vratnog dela kičme ili leđa.
B PROVERA DISANJA GLEDANJEM , SLUŠANJEM I OPIPAVANJEM Gledajte da li se unesrećenom podižu grudi. Prislonite uho na njegova usta i pažljivo osluškujte oseti li se izdisanje vazduha; samo pomeranje grudi možda ne znači disanje.
PROVERA RADA SRCA (PULSA) Lagano prislonite dva prsta, bez palca, u udubljenje na vratu povređenog sa strane, pored Adamove jabučice, i pokušajte da osetite puls.
PROVERA RADA SRCA KOD ODOJČETA (DO GODINU DANA STAROSTI)
Poduprite glavu povređenog i prevrnite ga na trbuh. Savijte mu ruku i koleno koji se nalaze bliže vama. Pažljivo mu zabacite glavu unazad, tako da disajni putevi ostanu prohodni.
Lagano pritisnite dva prsta, bez palca, s unutrašnje strane detetove ruke između lakta i ramena i pokušajte da napipate puls. Ako ga ne osećate, oslušnite da li se čuju otkucaji srca.
41
GUBITAK SVESTI
GUBITAK SVESTI
OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53. I Proverite prioritete kod unesrećenog (str. 47). Ako on ne diše ili mu se ne može napipati puls ili otkucaji srca, počnite s veštačkim disanjem 1 masažom srca (str. 56 - 59).
2
Sklonite unesrećenog s mesta koje mu škodi.
Opustite svu odeću koja steže unesrećenog, naročito oko vrata.
4
Stavite unesrećenog u bočni položaj (str. 47).
5 Utoplite unesrećenog, pokrivačem ili kaputom, dok ne stigne lekarska pomoć. Prelazite po čelu povređenog hladnom mokrom tkaninom. OPREZ: Ne pokušavajte da prizovete unesrećenog k svesti udaranjem, drmanjem ili polivanjem hladnom vodom. Ne stavljajte mu jastuk pod glavu, jer bi to moglo da izazove začepljenje disajnih puteva.
VAZNO! ♦ Pozovite 94.
GUŠEN JE
GUŠENJE STRANIM TELOM
STRANIM
TELOM
VAŽNO! ♦ Ako sumnjate da je u grlu unesrećenog zapelo strano telo pa on ne može da kašlje, diše, govori ili viče, nazovite 94 ili recite nekome u blizini da to učini. Počnite s prvom pomoći za gušenje stranim telima (dole). Ako ste vi unesrećeni, pogledajte okvir dole desno. Ako je unesrećeni odojče (do godinu dana), pogledajte okvir na str. 45. ♦ Ako sumnjate da je u grlu unesrećenog zapelo strano telo, a može da kašlje, diše, priča ili viče, nemojte se mešati. Međutim, budite spremni da reagujete ako se stanje pogorša.
□PREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, DOgledajte str. 53.
1
Ne pokušavajte da dohvatite strano telo koje »e nalazi u grlu unesrećenog. Tako biste mogli da ?a gurnete još dublje u disajne puteve.
Hajmlihov zahvat Obuhvatite unesrećenog oko struka. Jednu ruku stisnite u šaku i položite mu je na sredinu stomaka, odmah iznad pupka, a ispod rebara. Držite šaku drugom rukom. Izvršite pritisak brzo i više puta, pritiskajući prema unutra i prema gore
2
Primenite pritisak na stomak - (Hajmlihov IHeimlichov) zahvat). Nastavite da vršite taj zahvat dok strano telo ne bude izbačeno ili dok unesrećeni ie izgubi svest. O PREZ: Ako je unesrećena osoba :rudna ili gojazna, stavite stisnutu šaku na sredinu ijene grudne kosti; ne stavljajte ruke na rebra li na donju ivicu grudne kosti.
3
Ako unesrećeni izgubi svest, polegnite ga na leđa.
4
Očistite usta unesrećenoga. DPREZ: Upamtite - ne pokušavajte da dohvatite strano :elo koje se nalazi u grlu unesrećenog.
Q
\
r
Čišćenje usta prstom
\
Pridržavajte unesrećenom jezik i podignite mu bradu. Uvucite kažiprst i kružnim pokretom s unutrašnje strane obraza iščistite sva strana tela.
5
Otvorite disajne puteve unesrećenog. Lagano ^abacite glavu unesrećenog unazad i podignite mu aradu.
\
v
____ _—
6
Pogledajte, poslušajte i osetite da li diše. iivakako stavite uho na usta unesrećenog; samo pomeranje grudi ne mora da znači da diše. Ako on diše, pružite prvu pomoć za besvesno stanje (str. 42).
7
Dvaput udahnite vazduh u usta unesrećenog. Pogledajte da li se dižu njegove grudi sa svakim jdisajem ; pustite da se grudi spuste pre nego što jdahnete vazduh sledeći put. Ako se njegove grudi ne dižu sa svakim udisajem, lagano mu zabacite ^lavu još malo više unazad i ponovo pokušajte da mu dva puta polagano udahnete vazduh.
u
7
T
\
Davanje veštačkog disanja usta na usta
' v
—'
V
\
f j
/ /
,
—y
Unesrećenom prstima zatvorite nos i svojim usnama čvrsto prekrijte njegova usta. Dva puta mu lagano udahnite vazduh; između udisaja odmaknite usta.
NASTAVLJA SE
43
GUŠEN JE
STRANIM
TELOM
8
Ako se grudi unesrećenog i dalje ne dižu, pet puta mu pritisnite stomak. O PREZ: Dok pritiskate, ne činite to ni na jednu stranu.
9
Kružnim pokretom očistite usta unesrećenog, uverite se da su svi disajni putevi otvoreni pa mu ponovo dvaput udahnite vazduh u usta.
10 Ako se grudi unesrećenog i dalje ne dižu, pritiskajte stomak, očistite usta i dajte veštačko disanje. Izvršite pritisak na stomak pet puta. Očistite mu usta i dva puta polako udahnite vazduh. Ponavljajte ovaj niz pritisaka na stomak, čišćenje usta i polaganih udisaja sve dok strano telo ne bude izbačeno ili dok ne stigne lekarska pomoć. 1 1 Ako je strano telo izbačeno, a unesrećeni ne diše, počnite sa reanimacijom (spoljnom masažom srca i veštačkim disanjem) (str. 56-59).
Pritisak na trbuh. Položite dlan jedne ruke unesrećenom na sredinu stomaka, odmah iznad pupka a ispod rebara. Stavite drugu ruku na prvu. Izvodite pritisak brzo, pritiskajući prema unutra i prema gore.
SAM O PO M O C Pritiskajte sebi trbuh sve dok ne izbacite strano telo. Tražite lekarsku pomoć da biste se osigurali protiv komplikacija koje mogu da budu izazvane napadom gušenja ili prvom pomoći. OPREZ: Ako vidite ili osećate da vam se u grlu nalazi strano telo, ne pokušavajte da ga dohvatite jer biste ga tako mogli gurnuti još dublje u disajne puteve.
Pritisak na trbuh Stisnite jednu ruku u šaku i stavite je na sredinu stomaka, odmah iznad pupka a ispod rebara. Uhvatite šaku drugom rukom. Držeći laktove okrenute prema spolja, pritisnite šaku brzim pokretom u unutrašnjost stomaka i prema gore.
Pritisak na trbuh pomoću predmeta Stisnite jednu ruku u šaku i stavite je na sredinu stomaka, odmah iznad pupka i ispod rebara. Presavijte se preko naslona stolice, pulta ili nekog drugog čvrstog, tvrdog predmeta i snažno pritisnite o svoju šaku.
GUŠEN JE
O D O JC E Lupkajte po leđima i pritiskajte grudi. Cetiri puta ga lupnite po leđima. Ako ne izbacite strano telo, četiri puta mu pritisnite grudi. Ponavljajte u nizu četiri udarca po leđima, pa četiri puta pritisnite grudi sve dok ne izbacite strano telo ili dok odojče ne izgubi svest.
2 Ako odojče izgubi svest, očistite mu usta kružnim pokretom malog prsta. O PREZ: Ne pokušavajte da dohvatite strano telo koje se nalazi u grlu odojčeta. Dajte veštačko disanje. Ako odojče ne diše, dvaput mu udahnite vazduh u usta i nos. Ako mu se grudi ne dižu svaki put kada udahnete vazduh, lagano mu zabacite glavu još malo više prema nazad i pokušajte mu opet dva puta udahnuti vazduh. 4 Ako se odojčetu grudi ne dižu dok udišete vazduh, nastavite da dajete veštačko disanje, da ga lupkate po leđima, pritiskate mu grudi i čistite prstom usta. Ponovite niz od dva udisaja, četiri udarca po leđima, četiri pritiska na grudi i jednog kružnog pokreta kojim ćete očistiti usta sve dok strano telo ne bude izbačeno ili dok ne stigne lekarska pomoć.
STRANIM
TELOM
(D O 1 G O D IN E S T A R O S T I)
Udarac po leđima Odojče polegnite na svoju podlakticu licem nadole, pridržavajući mu glavu rukom, Bradu mu držite između kažiprsta i palca. Udarite po leđima između lopatica dlanom druge ruke.
Pritisak na grudi Okrenite odojče na leđa, s glavom niže od ostatka tela. Stavite kažiprst i srednji prst na grudnu kost odmah ispod bradavica. Pritiskajte brzo.
Čišćenje usta prstom Držite odojčetu jezik i podignite bradu. Ako vidite strano telo i mislite da ga možete lako ukloniti, kružnim pokretom pređite po unutrašnjosti usta uz obraz i izbacite ga.
Udahnite vazduh odojčetu u usta Jednom rukom držite glavu zabačenu, a bradu podignutu drugom rukom. Svojim usnama čvrsto prekrijte njegova usta i nos. Dvaput udahnite; odmaknite usta između udisaja. Udišite snažno, ali ne tako jako da vazduh ode odojčetu u želudac.
45
KRVARENJE
KRVARENJE
VAZNOt ♦ Ako je krvarenje jako, nazovite 94. ♦ Za tačno određena mesta krvarenja vidi takođe Nos - hitna stanja (str. 48), Oko - hitna stanja (str. 49) ili Uho - hitna stanja (str. 67).
OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53. Polegnite povređenog tako da leži ravno na leđima. Podignite mu stopala nekoliko centimetara. Ako je moguće, podignite ranu iznad nivoa srca. Proverite prioritete kod povređenog (str. 41). Ako povredeni ne diše ili se kod njega ne oseća puls odnosno otkucaji srca, počnite s veštačkim disanjem i masažom srca (str. 56-59).
3 Odstranite sva vidljiva strana tela iz rane. O PREZ: Ne odstranjujte nikakvo strano telo ili delove odeće koji su se zaglavili ili zalepili za ranu. Ne kopajte (pretražujte) po rani i ne nadražujte je ni na koji način.
Direktan pritisak Upotrebite čistu tkaninu, ili samu ruku ako je neophodno, da biste izvršili direktan pritisak na ranu. Držite rubove rane spojene.
Pritisak na arteriju Pritisnite ispruženim prstima arterijsku tačku pritiska koja je najbliža rani, između rane i srca.
4 Primenite direktan pritisak na ranu čistom tkaninom ili rukom. Ako krv probija kroz tkaninu, nemojte je uklanjati; stavite preko nje drugu tkaninu i zadržite pritisak. Možda ćete morati čvršće da stisnete ako krv i dalje nastavi da probija. U slučaju zabodenog stranog tela, pritiskajte oko rane, a ne strano telo. 5 Ako krvarenje ne prestane, izvršite pritisak na arteriju. Nastavite direktan pritisak na ranu dok pritiskate mesto arterije. Ne pritiskajte arterije koje vode do glave ili vrata osim ako jarko crvena krv šiklja iz povređene vratne arterije.
6
Kad krvarenje prestane, stavite zavoj. Ne uklanjajte tkaninu koja je stavljena na ranu da bi zaustavila krvarenje; preko rane stavite čistu tkaninu. Ako se u rani nalazi strano telo, ogradite ga sa svih strana i učvrstite zavojima. Pobrinite se da povređeni miruje i bude smiren.
46
Zavijanje rane Obmotajte zavoj ili čistu tkaninu oko rane; učvrstite je zavojem.
N APAD I
VAŽNO! ♦ Ako je to prvi put da je unesrećeni dobio napad, ako on ima više od jednog napada svaki sat ili ako napad potraje duže od dva minuta, nazovite 94. ♦ Napadi, iako zastrašujući, obično nisu opasni po život. Morali biste više da se brinete za uzrok napada, pa svakako pazite da utvrdite nosi li osoba na sebi ili uz sebe bilo kakav znak značajan za medicinsko osoblje i da li je pretrpela neku drugu povredu. |_______________________ S IM P T O M I_______________
DPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata li leđa, pogledajte str. 53. Ako unesrećeni sumnja da će imati napad li ako počne da gubi ravnotežu, pomozite nu da se spusti na tlo. Polegnite unesrećenog na bok kako biste prečili da mu izbljuvak uđe u pluća. 3PREZ: Ne stavljajte ruke unesrećenom u usta li u blizinu usta tokom napada. ) Opustite svu tesnu odeću na unesrećenom. I Sprečite samopovređivanje unesrećenog. Jklonite naočare. Odmaknite sve predmete i nameštaj koji mogu da povrede unesrećenog ko se sudari s njima. )P R EZ : Ne pokušavajte da mu obuzdate pokrete isim ako vidite da će se povrediti. > Kad napad prođe, pomozite unesrećenom da auzme udoban položaj na boku. Unesrećeni će erovatno biti umoran i smeten; možda će zaspati. > Proverite prioritete kod unesrećenog (str. 41). iko unesrećeni ne diše i nema puls, odnosno itkucaje srca, počnite s reanimacijom (str. 56-59).
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Osećaj bockanja Trzanje i grčenje mišića Kočenje tela Slinjenje Gubitak kontrole mokraćnog mehura ili creva Privremeni prestanak disanja Nesvestica
TEM PER A TU R N I (FEBRILNI) N APAD I Napadi kod male dece ili odojčadi često su izazvani iznenadnim visokim temperaturama. Ako dete ima vrlo visoku temperaturu, skinite ga i brišite mu telo sunđerom nakvašenim u mlakoj, ne hladnoj, vodi. Pozovite lekara radi daljih saveta. OPREZ: Ne kupajte dete u kadi.
NOS - HITNA STA N JA
NOS H IT N A S T A N JA
VAŽNO! ♦ Ako se krvarenje iz nosa ne zaustavi posle 15 minuta, ako se posle povrede iz nosa cedi bistra ili krvava tečnost, ili sumnjate na povredu glave ili vrata, nazovite 94.
— ». _ _ _ _ _ __
S IM P T O M I Strana tela
Strana tela
♦ ♦ ♦ ♦
Nadraženost Teškoće pri disanju kroz nozdrve Iscedak neugodnog mirisa iz nozdrve Krvarenje iz nozdrve
Krvarenje iz nosa
OPREZ: Nemojte se služiti pincetom ni drugim instrumentima u pokušaju da uklonite strano telo. Ne tražite od povređenog da snažno udiše.
♦ ♦ ♦ ♦
Krvarenje iz nozdrve Krvarenje u zadnjem delu grla Krkljanje Gušenje
1 Tražite da povređeni pokuša izduvati strano telo iz nosa. Pritisnite nepovređenu nozdrvu jednim prstom; recite povređenom da izduva nos. Ako se strano telo ne pomeri, kažite mu da ušmrče malo bibera da biste mu pomogli da kihne i izduva strano telo.
2 Ako se strano telo i dalje nije pomaknuto, odvezite povređenog u najbližu bolnicu.
Krvarenje iz nosa OPREZ: Ako vam je nos izobličen ili nakrivljen, ili imate otok, bolove ili modrice oko očiju, možda vam je nos slomljen. Sedite i pritisnite 0 nos hladnu tkaninu. Zamolite nekoga da vas odveze u najbližu bolnicu.
4 Ako krvarenje ne prestane, stavite komadić tkanine u nozdrvu koja krvari. Smotajte komadić čiste tkanine i stavite ga u nozdrvu koja krvari; držite obe nozdrve između palca i kažiprsta. O PREZ: Ne gurajte tkaninu predaleko u nos; pripazite na to da se lako može izvući napolje.
1 Sedite.
2
5 Kad krvarenje prestane, prekrijte nos i lice hladnom tkaninom.
Zatvorite nos stisnuvši ga prstima. Držite obe nozdrve, ispod grebena nosa, između palca i kažiprsta 10 minuta. Dišite kroz usta.
6 Izvadite tampon od tkanine iz nozdrve posle 30 do 60 minuta. Najbolje je navlažiti tkaninu pre vađenja. Ne duvajte nos, ne kopajte ga, ne naprežite se i ne saginjite se 24 sata. Utrljajte vazelinsku kremu u unutrašnjost nozdrve da biste pomogli da se spreči dalje krvarenje ili sušenje.
Ako u nosu imate ugruške krvi, pokušajte jednom da ih izduvate.
48
OKO HITNA STANJA
Strana tela
DPREZ: Ne dirajte i ne pokušavajte da uklonite lišta što se nalazi u oku. Ako je strano telo veliko, :ao što je pero za pisanje, prekrijte oko papirnom :ašom tako da podupire strano telo; možda će biti jotrebno da probušite rupu u čaši. Zalepite čašu ia se ne miče. Pokrijte drugo oko povređene osobe :istom tkaninom da biste sprečili da se povređeno )ko pomera. Ako je strano telo malo, prekrijte oba >ka čistom tkaninom i lagano je učvrstite na mestu.
VAŽNO! ♦ Ako sumnjate na povredu glave, da se u oku nalazi strano telo ili je u oko dospela hemikalija, nazovite 94. ♦ Ako se u oku nakupilo krvi, prekrijte oba oka čistom tkaninom i odvezite povređenog u najbližu bolnicu. ♦ Ako krvari iz unutrašnjosti oka, podignite mu glavu da bude iznad srca, prekrijte oba oka čistom tkaninom pa ga odvezite u najbližu bolnicu. O PREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, nemojte menjati položaj povređenog i ne pomerajte ga; pozovite 94. |_______________________ S IM P T O M t ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Posekotina ili masnica na oku Bol u oku ili oko njega Krvlju podliveno oko Suvo oko ili oko koje svrbi Suze Brzo treptanje Nemogućnost držanja oka otvorenim Osetljivost na svetlo Oštećen vid Glavobolja Zenice nejednake veličine
Operite ruke sapunom i vodom.
Potražite strano telo. Zamolite povređenog la polako kruži očima dok vi tražite strano telo. 3PREZ: Nemojte dozvoliti povređenom da trlja oko.
i Izazovite suze u oku. Ako vidite strano telo, »olako povucite gornji kapak nadole, preko donjeg :apka. Time ćete izazvati suze, što može da ispere trano telo.
I Uklonite strano telo koje vidite.
\ko se strano telo ne ispere suzama, isperite ;a tekućom vodom ili ga izvadite čistom, vlažnom kaninom. Još jedna mogućnost je da povređeni »tvori oči pod vodom u posudi sveže vode z slavine. Kad jednom strano telo izađe, povređeni >i morao da izvadi kontaktna sočiva ako ih ima. 3PREZ: Ne upotrebljavajte papirne ubruse maramice ili vatu da biste izvadili strano telo. ■Jemojte ga vaditi ako se nalazi u dužici ili zenici.
> Uklonite strano telo s donjeg kapka. \ko vidite strano telo na donjem kapku, isperite ;a vodom ili ga izvadite čistom, vlažnom tkaninom. Cad je strano telo napolju, povređeni bi morao la izvadi kontaktna sočiva, ako ih ima.
Vađenje stranog tela iz donjeg kapka Recite povređenom da pogleda gore, pa polako povucite donji kapak nadole. Izgurajte strano telo iz oka čistom vlažnom tkaninom. OPREZ: Ne upotrebljavajte papirnu maramicu ili vatu da biste izvadili strano telo.
NASTAVLJA SE ►
49
OKO - HITNA STA N JA
6 Uklonite strano telo iz gornjeg kapka. Ako ne vidite strano telo u oku ili s unutrašnje strane donjeg kapka, podignite povređenom gornji kapak. Ako vidite strano telo na gornjem kapku, isperite ga vodom ili ga odignite čistom, vlažnom tkaninom. Kad je jednom strano telo izvan oka, vratite gornji kapak u prvobitni položaj. Povređeni bi tada morao da izvadi kontaktna sočiva, ako ih ima. O PREZ: Ne upotrebljavajte papirnu maramicu ili vatu za vađenje stranog tela. Ako je neophodno, prekrijte oba oka i potražite lekarsku pomoć. Ako ne možete da nađete ili uklonite strano telo, ili povređenoga boli ili slabije vidi pošto ste uklonili strano telo, prekrijte oba oka čistom tkaninom i učvrstite je da se ne miče. Odvezite povređenog u najbližu bolnicu.
Podizanje gornjeg kapka Recite povređenom da gledadole. Stavite štapić za čišćenje ušiju, šibicu ili kašičicu za kafu preko gornjeg kapka. Uhvatite gornje trepavice i kapak povređenog i zavrnite gornji kapak preko šibice.
m
Prekrivanje oba oka Stavite čistu tkaninu preko oka povređenog. Obmotajte mu drugu čistu tkaninu oko glave tako da prekriva oba oka; učvrstite da se ne pomera.
Hemikalija u oku OPREZ: Nemojte da gubite vreme pre nego što počnete da ispirate oko i pobrinite se da voda dospeva pod oba kapka. Ne stavljajte u oko ništa drugo osim vode. Ne dozvolite da povređeni trlja oko. ; Isperite oko vodom. Vidi sliku zdesna. Ako ne možete da dovedete povređenog do slavine, 15 min. neprestano ispirajte oko čašama vode, pazeći da ona teče preko oka od unutrašnjeg ugla prema napolje.
2 Tražite da povređeni izvadi kontaktna sočiva, ako ih nosi. 3
Prekrijte oko. Pošto ste isprali oko, prekrijte ga čistom pamučnom tkaninom. Zatim vežite zavoj preko oba oka; time ćete pomoći da se spreči pomeranje povređenog oka.
4 Identifikujte, ako možete, hemikaliju koja je izazvala opekotinu. Budite barem spremni da osoblju hitne pomoći kažete da li je hemikalija bila u tečnom ili praškastom stanju. 50
Ispiranje oka Držite otvoreno oko povređene osobe pod tekućom vodom iz slavine najmanje 15 minuta. Voda bi trebalo da teče od unutrašnjeg kraja oka prema spoljašnjem. Ako su zahvaćena oba oka, pustite da voda teče preko oba oka.
O PEKOTIN E
OPEKOTINE
VAZNO! Nazovite 94 ako opekotine ne zahvataju samo jedan deo tela, ili ako zahvataju lice, vrat, šake, stopala ili polne organe, ili ako unesrećeni otežano diše. Nazovite i ako je unesrećeni dete ili starija osoba. Nazovite 94 ako su opekotine izazvane hemijskim supstancama. Vidi okvir dole. Ako sumnjate da je povređeni doživeo strujni udar, v/đ/Strujni udar (str. 63). Ako unesrećeni ima hemijsku opekotinu u oku, vidi Oko - hitna stanja (str. 49-50). Ako je unesrećeni prosuo hemijsku supstancu od koje se koža smrzla, pružite prvu pomoć za hemijske opekotine, a zatim prvu pomoć za ozebline (str. 52). Ako je povređeni prosuo hemijsku supstancu koja se apsorbovala kroz kožu ne spalivši je, vidi Trovanje (str. 66).
)PREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata i leđa, pogledajte str. 53. Odmaknite povređenog od izvora opekotina. ! Skinite svu odeću ili nakit s opečenog dela tela. 3PREZ: Ne skidajte vruću odeću ili odeću koja tinja li se dimi i koja je osušena ili zalepljena za opečenu ;ožu. Ne dišite i ne kašljite u opečenu kožu. ) Prekrijte lakše opekotine mokrom tkaninom. ^ko je opečeni deo manji od površine grudi lovredenog, polako ga prekrijte čaršavom i peškirom koji ste namočili u hladnu vodu, i držite opečenu kožu pod hladnom tekućom odom. )P R EZ : Ne stavljajte led na opečenu kožu. Je bušite plikove. Ako je opečeni deo veći id površine grudi unesrećenog, ne stavljajte »od vodu i ne prekrivajte opekotinu. Razdvojte opečene prste na rukama i nogama. vko su opečeni prsti na rukama i nogama, između ijih polako stavite komadiće suve gaze ili tkanine. )P R EZ : Ne upotrebljavajte vatu ili flastere. > Polako prekrijte opečenu kožu čistom suvom kaninom. Ako kroz tkaninu probija tečnost, ireko nje stavite još jednu. )P R EZ : Nemojte da nanosite nikakve masti, losione, naslac, sodu bikarbonu ili led na opekotine. > Podignite opečenu ruku ili nogu iznad nivoa rca unesrećenog.
DUBINSKE OPEKOTINE Kod dubinskih opekotina (na koje ukazuje pougljenisana ili bela koža), morali biste da kod unesrećenog takođe proverite prioritete (str. 41).
Z A P A L JE N A O D E Ć A 1 Polegnite osobu na zemlju tako da odeća koja gori bude gore. 2 Ugasite plamen pokrivačem, kaputom ili bilo kojom drugom tkaninom koja vam je pri ruci. Odvraćajte plamen od lica unesrećenog ili mu recite da se polako prevrće.
OPEKOTINE OD HEMIKALIJA SIMPTOMI ♦ ♦ ♦ ♦
Znakovi opekotine Glavobolja Problemi s disanjem Napadi
♦ ♦ ♦ ♦
Plikovi Vrtoglavica Bolovi u stomaku Nesvestica
1 Udaljite povređenog od hemikalije. 2 Isperite opekotinu vodom i odstranite zagađenu odeću. Opečeni deo držite pod tekućom vodom najmanje 15 minuta da bi se hemikalija razblažila. Dok ispirate
opekotinu, odstranite sav nakit ili odeću koji su možda došli u dodir sa hemikalijom. OPREZ: Kod krute (praškaste) hemikalije, kao što je kreč, otresite sve čestice pre nego što isperete vodom. 3 Proverite prioritete kod povređenog (str. 41). 4 Ako povređeni ne diše ili mu se ne može napipati puls ili otkucaji srca, počnite s veštačkim disanjem i masažom srca (reanimacijom) (str. 56-59). 5
Prekrijte opekotinu čistom, suvom tkaninom.
51
OZ E B LI N E I P O T H L A đ E N O S T
OZEBLINE I POTHLAĐENOST
VAZNO! ♦ Nazovite 94. ♦ Ako unesrećeni ima simptome i hipotermije (pothlađenosti) i ozeblina, prvo pristupite lečenju hipotermije. |_______________________ S IM P T O M I________________ Pothlađenost (hipotermija) ♦ Drhtanje ♦ Nekoordinisani pokreti ♦ Pospanost, slabost ♦ Nesvestica ♦ Prestanak rada srca
Pothlađenost (hipotermija) OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53. Proverite prioritete unesrećenog (str. 41). Ako unesrećeni ne diše i nema puls, odnosno otkucaje srca, počnite sa reanimacijom (str: 56-59). O PREZ: Pogođeni hipotermijom često imaju vrlo spor ili slab puls; zato odvojte malo dodatnog vremena i pažnje da im proverite puls. Polako odvezite ili odvedite osobu u sklonište. Presvucite je u suvu odeću. Ako ne može da stigne lekarska pomoć, polako ponovo ugrejte osobu. Pokrijte joj glavu i vrat. Poslužite se svojom telesnom toplotom, pokrivačima
Ozebline ♦ Neosetljiva (obamrla), hladna koža ♦ Ružičasta koža koja postaje bleda da bi kasnije pocrnela, stvrdnula se i smrzla ♦ Plikovi
ili aluminijumskom folijom da biste polako ugrejali unesrećenog. Stavljajte mu tople obloge na vrat, grudi i slabine. Ako je osoba pri svesti i može da guta, dajte joj da pije malo po malo tople, zaslađene, bezalkoholne napitke. O PREZ: Ne upotrebljavajte nikakav direktan oblik toplote, kao što je električni pokrivač, da biste ugrejali unesrećenog.
Ozebline OPREZ: Ako postoji i mala verovatnoća da će se koža ponovo smrznuti, nemojte je zagrevati. Pomerite unesrećenog s hladnoće i čekajte hitnu pomoć. 1 Odnesite unesrećenog u obližnje sklonište. Uklonite svu odeću koja ga steže i nakit.
2
Ako možete da utoplite ozeblu kožu, a pomoć neće uskoro stići, polako zagrevajte kožu. Stavite ozeble ruke ili noge u posudu tople, ne vruće vode i držite ih najmanje 30 minuta. Lagano mešajte vodu i kako se bude hladila, dodajite tople vode. Ili nakvasite pamučnu tkaninu u toploj vodi; ponovo je kvasite da bi ostala topla. Ako nemate na raspolaganju vodu, poslužite se svojim telom,
52
pokrivačima ili novinama kako biste ugrejali kožu. O PREZ: Ozebla koža može trajno da se ošteti ako se prebrzo zagreva; nemojte se služiti direktnim izvorom toplote, kao što je električni pokrivač. Ne masirajte kožu. Osušite zagrejanu kožu i držite je utopljenom. Kad jednom oštećena koža postane meka i u nju se vrati osećaj, prekrijte je čistom suvom tkaninom; stavite čiste suve komade tkanine između ozeblih prstiju na nogama i rukama. Obmotajte kožu suvom tkaninom da biste je održali utopljenom.
4
Ne dopustite unesrećenom da puši ili pije alkohol dok čekate lekarsku pomoć.
POVREDE
POVREDE GLAVE, VRATA I LEĐA
DPREZ: Ne pomerajte povređenu osobu ako nije ;asvim neophodno. Pobrinite se da unesrećeni u potpunosti miruje bude smiren.
2
Proverite prioritete kod unesrećenog (str: 41). ^ko ne diše ili ne možete da mu osetite puls li otkucaje srca, počnite sa reanimacijom
str. 56-59). DPREZ: Kad unesrećenom otvarate disajne puteve, amo mu podignite bradu. Ako morate da stavite jnesrećenog na leđa, poduprite mu glavu, vrat i leđa )a ga pažljivo prevrnite na leđa; pripazite da glava, 'rat i leđa svakako budu u ravni dok ga prevrćete. vlajbolje je imati najmanje još jednu osobu da vam )omogne da to uradite. Pristupite lečenju očiglednih povreda. Pobrinite se da unesrećenom bude udobno. ’obrinite se da unesrećenom bude toplo, pokrijte ;a pokrivačem ili kaputom dok ne stigne medicinska )omoć. 3PREZ: Ne stavljajte mu jastuk pod glavu jer bi to noglo da izazove začepljenje disajnih puteva. 'Jemojte mu davati ništa za jelo ili piće.
G LA V E, VRATA
[ LEĐA
VAZNO! ♦ Nazovite 94. ♦ Ako sumnjate da je unesrećeni pretrpeo povredu glave i krvari iz uha, oka ili nosa, pružite prvu pomoć kako je opisano dole, a zatim pristupite pružanju prve pomoći za hitne slučajeve s nosom (str. 4 8 ), okom (str. 4 9 ) ili uhom (str. 67 ). ♦ Ako možete, ustanovite kako je osoba povređena. Povreda glave, vrata ili leđa posebno je verovatna ako se unesrećeni zatekao u nezgodi koja je uključivala iznenadno ubrzanje ili usporavanje (kao u saobraćajnim nezgodama) ili od skakanja na suvom ili u vodu, ili ako postoje prostrelne rane glave i grudi. Višestruke rane i nesvesno stanje posle telesnih udaraca takođe su mogući pokazatelji. S IM P T O M I Povrede glave ♦ Rane na glavi ♦ Modrica ili čvoruga na kosmatom delu glave ♦ Krvarenje iz uha, nosa ili usta koje nije izazvano povredom tih delova ♦ Tečnost koja se cedi iz uha ili nosa ♦ Modrica na oku ♦ Modrica iza uha ♦ Glavobolja, mučnina ili povraćanje ♦ Promenjeno mentalno stanje ♦ Promene vida ♦ Nerazgovetan govor ♦ Nepravilan puls ♦ Nesvestica Povrede vrata ili leđa ♦ Bolovi u leđima ili vratu ♦ Osećaj bockanja u rukama ili nogama ♦ Nepokretnost ruku ili nogu ♦ Gubitak kontrole bešike ili creva ♦ Neobičan položaj glave, vrata ili leđa ♦ Nesvestica
> Pobrinite se da disajni putevi budu otvoreni. vko unesrećeni počne da se guši ili da povraća li gubi svest, poduprite mu glavu, vrat i leđa pažljivo ga prevrnite na bok. Najbolje je imati lekoga ko će vam pomoći da to učinite. 3PREZ: Pripazite da se glava i vrat unesrećenog »omeraju zajedno s ostatkom tela.
53
POROĐAJ PRVA POMOĆ
Priprema majke 1 Majku udobno smestite. Smestite je na veliku ravnu površinu sjastucim a ili nečim drugim udobnim, čime se može podupreti. Pod nju stavite čist čaršav ili novine. Pobrinite se da joj bude toplo. Pomozite joj da skine svu odeću ispod stomaka.
VAŽNO! ♦ Ako porođaj napreduje brže nego što ste očekivali (majka možda oseća neodoljivu želju da gura ili možda oseća detetovu glavicu među nogama), nazovite 94; zatim počnite s pružanjem prve pomoći kako je ovde opisano. Neophodno je zvati medicinsku pomoć što je pre moguće jer može da dođe do komplikacija koje mogu da ugroze život majke i deteta. ♦ Ako su kontrakcije materice pravilne i javljaju se u razmaku od tri do pet minuta, odvezite majku u bolnicu. ♦ Ako majci iz vagine curi tečnost, zovite njenog lekara. ♦ Porođaj je prirodni proces, pa se zato umešajte tel< kada bude potrebno. Ne pokušavajte da odgodite porođaj. Ne dozvolite majci da prekrsti noge i ne pokušavajte da gurnete dete nazad majci u vaginu.
2 Pobrinite se da majka bude smirena. Majku mogu da muče jaki bolovi; recite joj da diše duboko i polako. 3 Operite ruke vodom i sapunom. Izribajte sapunom i vodom i ispod noktiju i uklonite sav svoj nakit.
Porođaj 1 Pojaviće se tečnost obojena krvlju. Normalno je da se pojavi nešto tečnosti obojene krvlju; nemojte se uzrujavati. O PREZ: Odmah pozovite lekarsku pomoć ako majka izgubi više od 1 do 2 šoljice krvi pre, tokom ili posle porođaja.
2
Pridržavajte dete dok se pojavljuje na otvoru vagine. Biće klizavo; možete da upotrebite čist, suv peškir da biste ga držali. O PREZ: Ne vucite dete.
3
Proverite da li je pupčana vrpca oko detetovog vrata. Ako je pupčana vrpca obmotana oko vrata, podvucite pod nju prst i polako je prebacite preko detetove glave.
£j
Pridržavajte dete
y
--
J
y
\
Jgg
Većina dece rađa se s glavom napred. Poduprite glavu i ostatak tela kad se pojavi na otvoru vagine. Ona će se prirodno okrenuti na stranu, a uslediće i ostatak tela.
POROĐAJ - PRVA
4- Detetovo rame može da zapne. Ako se čini da se rame zaglavilo, lagano pritisnite neposredno znad majčinih stidnih dlaka ili joj podignite noge; ecite joj da jako gura. Dete je možda još u vodenjaku. Ako je tako, jrobušite vodenjak.
*
/f
\
\\.
Omogućite detetu koje izlazi na zadak da diše
&
' - ■/
>
I \
\
6 Možda neće prvo izaći detetova glava. \ko se to dogodi, polako pritisnite odmah znad majčinih stidnih dlaka. Zapamtite vreme. 3ridržavajte detetovo telo kako se pojavljuje. \ko se u roku od tri minuta ne pojavi i glava, aodignite detetovo telo kako biste mu otkrili lice Ja može da diše. Recite majci da nastavi da gura. DPREZ: Ne vucite dete napolje iz vagine.
----V y
'
A
YJ
I
POMOĆ
/
Podižite detetovo telo prema gore sve dok mu ne vidite lice. Očistite mu usta i nos čistim suvim peškirom.
Posle porođaja 1 Pomozite detetu da počne da diše. Držite dete ako da mu iz usta i nosa iscuri tečnost. Očistite mu jsta i nos čistim, suvim peškirom. Ako ne diše, držite ’a tako da mu glava bude niže od stopala i lupkajte $a po tabanima. Odmah mu protrljajte leđa. Ako o ne deluje, počnite s reanimacijom (str. 56-59).
ffW
Pobrinite se za oticanje tečnosti iz deteta Držite dete tako da mu glava bude niže od stopala, a glavu mu okrenite na stranu.
'> \ \
\
\
Obrišite i umotajte dete. Upotrebite čist, suv )eškir; nemojte mu ispirati belu supstancu s tela. Jmotajte ga u čist, suv peškir.
3 Vežite uzicu oko pupčane vrpce. % Sačuvajte posteljicu. Majka će najčešće izbaciti )osteljicu u roku od 30 minuta. Stavite je u posudu ia biste je dali medicinskom osoblju. Ako sasvim le izađe u roku od 30 minuta, odmah pozovite nedicinsku pomoć. Ne vucite pupčanu vrpcu ne pokušavajte da izvadite posteljicu.
U !
Vezanjem odvojite ostatak pupčane vrpce
'
Masirajte majci donji deo stomaka. ’ošto je posteljica izbačena, trljajte majci donji Jeo stomaka da biste pomogli da se održi pod ;ontrolom moguće krvarenje.
(l
---
(
^ ^3
A
Upotrebite uzicu ili pertlu za cipele pa je čvrsto stegnite oko pupčane vrpce najmanje 10 cm od detetovog pupka. OPREZ: Za podvezivanje pupčane vrpce ne upotrebljavajte konac.
5 Pobrinite se da majci i detetu bude toplo io dolaska lekarske pomoći.
55
PRESTANAK
RADA S R C A
I DISANJA
PRESTANAK R A D A SRCA I DISANJA
VAZNO! Ako povređeni ne diše, a ne čini se da se guši stranim telom, nazovite 94 ili recite nekom u blizini da to uradi; zatim počnite s reanimacijom (dole). Ako je povređeni odojče ili dete mlađe od osam godina, pogledajte str. 58-59. Ako sumnjate na gušenje stranim telom, vidite str. 43-45. Ako povređeni ima tegobe s disanjem, vidi str. 2 16. Ako sumnjate da osoba ima srčani udar, pogledajte str. 62. S IM P T O M I
Reanimacija Postupak pružanja pomoći kod prestanka rada srca iii disanja zove se kardiopulmonalna reanimacija. Ciljevi reanimacije su da se otvore disajni putevi, da se ponovo uspostavi disanje i ponovo uspostavi cirkulacija. Najbolje je da reanimaciju obavljate samo ako ste osposobljeni za taj postupak. OPREZ: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53.
1
♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Bledo ili plavkasto lice Grudi se ne dižu i ne spuštaju Nema otkucaja srca ili pulsa Nesvestica Nema izdisaja
Čišćenje usta prstom, odrasli Držite unesrećenom jezik i podignite mu bradu. Kliznite kažiprstom s unutrašnje strane obraza i iščistite sva strana tela.
Ispružite povređenog na leđa. i
2
Očistite povređenom usta. O PREZ: Ako ugledate strano telo u grlu povređenog, ne pokušavajte da ga dohvatite jer biste time mogli da gurnete telo još dublje u disajne puteve; pružite prvu pomoć za gušenje stranim telom (str. 43).
\ \
3
Veštačko disanje, odrasli
Otvorite disajne puteve povređenom. Polako mu zabacite glavu i podignite bradu.
Zatvorite unesrećenom nos i svojim usnama sasvim zatvorite njegova usta. Udahnite mu polako vazduh dva puta; između udisaja odmaknite svoja usta od njegovih.
4 Pogledajte, poslušajte i osetite da li diše. Svakako stavite uho na usta povređenoga; samo pomeranje grudnog koša ne mora da znači da diše. 5 Ako povređeni ne diše, dajte mu veštačko disanje. Gledajte da li se dižu grudi sa svakim udahom; pustite da se grudi spuste pre nego što drugi put udahnete vazduh povređenom. Ako mu se grudi ne dižu, polako mu zabacite glavu još malo više pa ponovo pokušajte dva puta polako da udahnete vazduh. Ako se grudi i dalje ne dižu, pružite mu prvu pomoć za gušenje stranim telom (str. 43). O PREZ: Ako je glava zabačena previše ili premalo, možda nećete uspešno otvoriti disajne puteve.
6
Proverite puls.
Provera pulsa, odrasli
Y '\
A /
"— ^ V
Polako stavite dva prsta, bez palca, u udubljenje na vratu povređenog sa strane, pored Adamove jabučice; opipajte mu puls.
Ako ne možete da napipate puls, pristupite spoljnoj masaži srca. Vidi ilustracije zdesna i na str. 58-59.
8 Ponovite postupak pod 3, 4 i 5. Ako je povređeni odojče ili dete mlađe od osam godina, udahnite mu vazduh samo jednom. 9 Primenjujte spoljnu masažu srca, veštačko disanje, pa ponovo proverite puls. Kod odrasle osobe ili deteta starijeg od osam godina ponovite četiri puta niz od 15 pritisaka, posle kojih mu dvaput udahnite vazduh usta na usta; zatim ponovo proverite da li se oseti puls. Kod odojčeta ili deteta mlađeg od osam godina ponovite deset puta niz od 5 pritisaka, posle kojih udahnite vazduh samo jednom; zatim ponovo proverite puls. Ponavljajte nizove pritisaka, udisaja i provere pulsa sve dok povređenom ne počne da otkucava puls ili dok ne počne samostalno da diše, ili dok ne stigne ekarska pomoć.
10 Ako povređeni ne diše, a možete da mu riapipate puls, dajte mu veštačko disanje. Ddrasloj osobi ili detetu starijem od osam godina jdahnite vazduh jednom svakih pet sekundi. 3roveravajte puls posle svakih 12 udisaja. Detetu starom između jedne i osam godina udahnite /azduh jednom svake četiri sekunde; proveravajte duIs posle svakih 15 udisaja. Odojčetu udišite /azduh jednom svake tri sekunde; proveravajte da li se oseća puls ili otkucaji srca posle svakih 20 udisaja. Nastavite dok ne stigne pomoć.
Položaj ruku, odrasli Stavite srednji prst u udubljenje gde se rebra spajaju s krajem grudne kosti. Stavite kažiprst pored i iznad srednjeg prsta. Položite donji deo dlana druge ruke pored i iznad kažiprsta. Maknite prste i stavite tu ruku preko svoje druge ruke; prepletite prste i držite ih u vazduhu, odignute od grudi.
Spoljna masaža srca, odrasli Postavite se tako da vam ramena budu direktno iznad šaka; ispružite ruke. Snažno pritisnite da biste udubili grudnu kost povređenog 4 do 5 cm. Popustite pritisak, ali ne odmičite ruke s grudi. Pritisnite 15 puta brojeći ,,i jedan, i dva, i tri...”. OPREZ: Ne Ijuljajte se napred - nazad.
NASTAVLJA SE ►
PRESTANAK
RADA S R C A
I DISANJA
O P O J Ć E (DO 1 GODINE) Č IŠĆ EN JE U STA , V EŠ T A Č K O D IS A N JE , PULS
SP O LJN A M A S A Ž A SRCA
Čišćenje usta prstom
Položaj ruku
Pridržite jezik i podignite bradu. Pogledajte u usta; ako vidite strano telo i mislite da ga možete lako ukloniti, uvucite mali prst uz unutrašnju stranu obraza i kružnim pokretom ga izvadite.
Stavite kažiprst tik ispod zamišljene linije na sredini grudne kosti, između bradavica. Stavite dva srednja prsta pored i ispod kažiprsta, a zatim podignite kažiprst. Slobodnom rukom pridržavajte odojčetovu glavu zabačenu prema nazad.
Veštačko disanje Jednom rukom držite bradu u podignutom položaju, a svojim usnama sasvim prekrijte odojčetov nos i usta. Prvo udahnite dva puta, azatim pojednom. Između udisaja odmaknite usta. Dišite snažno, ali ne tako jako da mu vazduh ode u želudac. Provera pulsa Polako pritisnite unutrašnju stranu odojčetove ruke između lakta i ramena s dva prsta, ne palcem. Ako ne možete da napipate puls, poslušajte otkucaje srca.
Vidi str. 56-57 radi potpunih uputstava.
Spoljna masaža srca Malo savijte i pritisnite ravno dole svoje prste, udubljujući odojčetovu grudnu kost I do 2 cm. Opustite pritisak, ali ne podižite prste. Postupak ponovite pet puta, brojeći: ,,i jedan, i dva, i tri...”. OPREZ: Ne Ijuljajte se napred - nazad.
PRESTANAK
DETE
RADA S R C A
I DISANJA
(O D 1 D O 8 G O D IN A )
C IS C EN JE U STA , V ES T A C K O D IS A N JE , PULS
SP O LJN A M A S A Z A SRCA
Cišćenje usta prstom
Položaj ruku
Pridržite jezik povređenog deteta i podignite mu bradu. Uvucite kažiprst i prelazeći kružnim pokretom po unutrašnjim zidovima usne šupljine izvadite bilo kakvo strano telo.
Stavite dva prsta svoje desne ruke u udubljenje gde se sastaju rebra s krajem grudne kosti. Stavite dlan leve ruke do svog desnog kažiprsta, prstiju odmaknutih od detetovih grudi. Sada maknite levu ruku i stavite dlan desne ruke tamo gde vam je bila leva. Levom rukom pridržavajte detetovu glavu zabačenu prema nazad (dole).
Veštačko disanje Prstima mu zatvorite nos i svojim usnama mu sasvim prekrijte usta. U početku mu dva puta polako udahnite vazduh; posle toga nastavite mu po jednom udisati vazduh. Između udisaja odmaknite usta.
Provera pulsa Polako pritisnite udubljenje na vratu povređenog deteta, sa strane, pored Adamove jabučice, s dva prsta, ne i palcem, i napipajte puls.
Spoljna masaža srca Postavite se tako da vam ramena budu tačno iznad detetovih grudi; ispružite ruke. Snažno pritisnite rukom da biste udubili detetovu grudnu kost 2 do 3 cm. Opustite pritisak, ali ne dižite ruku. Ponovite postupak pet puta brojeći: ,,i jedan, i dva, i tri...". Oprez: Ne Ijuljajte se napred - nazad.
Vidi str. 56-57 radi potpunih uputstava.
59
PRELOMI
I IŠČAŠENJA
PRELOMI I ISČAŠENJA
VAZNO! ♦ Nazovite 94. ♦ Ako sumnjate da je povređeni slomio vrat ili kičmu, vidi Povrede glave, vrata i leđa (str.53). ♦ Ako sumnjate da je povređeni slomio nos, pogledajte Nos - hitna stanja ( str. 48) |
PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa pogledajte stranu 53. ? Proverite prioritete kod povređenog (str. 41). Ako povredeni ne diše ili ne možete da mu napipate puls, odnosno otkucaje srca, počnite sa reanimacijom (str. 56-59). Nemojte da pomerate povređenog. PAŽNJA: Ne pomerajte nekoga ko ima povređen kuk, karlicu ili gornji deo noge, ako nije neophodno. Ako morate da ga pomerite na sigurno, imobilizirajte povređenom glavu među svojim rukama, čvrsto ga držite za odeću na ramenima i odvucite. Proverite ima li i drugih ozbiljnih povreda i pristupite lečenju. PAŽNJA: Ako povređeni krvari u blizini slomljene kosti ili oko nje, ne perite i ne dirajte ranu. Prekrijte je čistom tkaninom i učvrstite zavojem.
4 Imobilišite povređenu kost ili zglob. Ako je slomljen prst na ruci ili nozi, stavite na njega hladni oblog i podignite ga iznad visine srca povređenog. Stavite komadić tkanine ili vate između povređenog i nepovređenog prsta, a zatim ih povežite jedan uz drugi. Vidi ilustracije na suprotnoj strani radi uputstva kako da imobilišete povređenu nogu ili ruku. PAŽNJA: Ne pokušavajte izravnati ili promeniti položaj bilo koje izobličene kosti ili zgloba. Kada primenjujete imobilizaciju trouglastom maramom ili udlagom, nemojte prekinuti dotok krvi u povređeni ud. Ne učvršćujte udlagu preko preloma.
60
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
SIM PTO M I Bolovi Izobličen deo tela Modrice, nagnječenje Promenjena boja kože Otok Kost koja se vidi Obamrlost uda Gubitak funkcije zgloba, uda ili prsta
PR ELO M IIIŠČA ŠEN JA
IM O BILIZA CIJA P O V R EĐ EN E RU KE
IM O BILIZA CIJA P O V R EĐ EN E N O G E
P O D LA K T iC A , RUĆNI ZG LO B ILI ŠA K A
PO TK O LEN IC A
STABILIZU JTE POVREĐENU RUKU
STAVLJAN JE POTKO LENICE U UDLAGU
Stabillzacija ruke Poduprite povređenu kost ili ručni zglob rukama i položite podlakticu pod pravim uglom preko grudi povređene osobe. Palac povređenog trebalo bi da bude okrenut prema gore. Stavite ruku i zglob na časopis ili novine postavljene peškirom ili jastučićem i učvrstite časopis da se ne pomera. STAVITE RUKU U TRO U G LASTU M ARAM U
1 Stavite komad tkanine da posluži kao trouglasta marama. Položite veliki komad tkanine, košulju dugih rukava ili jaknu; presavijte tkaninu na pola, tako da oblikuje trougao. Podvucite tkaninu ili košulju između ruke i tela povređenog tako da dugačka stranica tkanine ili gornji deo košulje budu najbliži nepovređenoj ruci.
2 Zavežite tkaninu tako da se ne miče. Povucite jedan kraj tkanine povređenom iza vrata; drugu polovinu položite preko povređene ruke, Zavežite trouglastu maramu iznad ramena na nepovređenoj strani; presavijte tkaninu koja je ostala iza lakta i učvrstite je sigurnosnom iglom, Pazite datrouglasta marama dobro učvršćuje ruku, ali da je ne steže,
Upotrebljavanje dasaka kao udlage. Postavite dve duge daske; jedna bi trebalo da se pruža od kuka do pete povređenog, a druga bi morala da doseže od pete do slabina. Daske prekrijte pokrivačima i jastucima, a zatim ih stavite tako da obložena strana dodiruje povređenu nogu. Učvrstite daske da se ne miču kod slabina, bedra, kolena i članka.
Upotrebljavanje pokrivača kao udlage. Ako ne možete da dođete do dasaka, smotajte pokrivač, stavite ga između nogu povređenog i vežite mu noge zajedno kod slabina, bedara, kolena i članaka.
N A TK O LEN IC A ILI KUK STAVLJAN JE N ATKOLENICE ILI KUKA U UDLAGU PAZNJA: Nemojte stavljati povređenu natkolenicu ili kuk u udlagu ako ne morate da pomerate povređenog. Ne učvršćujte udlagu na mestu preloma.
N A D LA K T IC A , RAM E ILI K LJU Č N A KOST STABILIZU JTE RAM E ILI KLJUCNU KOST
1 Poduprite povređenu kost ili zglob rukama. Položite povređenu ruku preko grudi, s palcem okrenutim prema gore i stavite je u trouglastu maramu (gore).
2 Učvrstite trouglastu maramu da se ne miče. Vežite traku oko trouglaste marame, grudi i povređene ruke.
Upotrebljavanje dasaka kao udlage. Postavite dve dugačke daske: jednu koja se proteže od pazuha povređenog do pete i drugu od slabina do pete, Obložite daske pokrivačima ili jastucima, a zatim njihovu obloženu stranu okrenite prema nozi. Učvrstite ih da se ne pomeraju preko grudi, struka, slabina, bedra, kolena i članka.
SRČANI
UDAR
SRCANI U D A R
VAZNO! ♦ Nazovite 94. SIM PTO M I
PAŽNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53.
1 Proverite prioritete kod povređenog (str.41). Ako povredeni ne diše ili nema puls, odnosno nema otkucaja srca, počnite sa reanimacijom (str. 56-59). Pobrinite se da povređenom bude udobno i umirite ga. Opustite svu odeću koja ga steže, naročito oko vrata, grudi i struka. Ako je povređeni bez svesti, stavite ga u bočni položaj (str.41). Pobrinite se da mu bude toplo; ako je neophodno, pokrijte ga pokrivačem ili dodatnom odećom. Prelazite mu po čelu hladnom, mokrom tkaninom. PAŽNJA: Ne pokušavajte dovesti besvesnog povređenog ka svesti pljuskajući ga , tresući ili polivajući ga hladnom vodom. Ne dajte mu ništa ni za jelo ni za piće. Nastavite pratiti disanje i puls povređenog i, ako je nužno, počnite s reanimacijom.
62
♦ Stezanje ili bol u grudima koji se može proširiti na jednu ili obe ruke ili na vrat ili na vilicu. ♦ Nepravilni otkucaji srca ♦ Otežano disanje ♦ Strah ili teskoba ♦ Vrtoglavica ♦ Jako znojenje ♦ Mučnina ili povraćanje ♦ Blede ili plavkaste usne ili nokti na rukama ♦ Bleda, plavkasta ili vlažna i hladna koža ♦ Nesvestica
STRUJNI
STRUJNI U D A R
PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata li leđa, pogledajte str. 53.
1
Prekinite strujno kolo. Izvadite utikač električnog aparata iz utičnice ili isključite struju na glavnom vodu j kući. Ako to nije moguće, odvojite povređenog od nesta dodira sa električnom strujom. 3AŽNJA: Ne dodirujte kožu unesrećenoga dok je on oš u dodiru sa strujom. Ne dodirujte električnu žicu. Proverite prioritete kod unesrećenog (str.41). ^ko povredeni ne diše ili mu se ne oseti puls, jdnosno otkucaji srca, počnite sa reanimacijom nasažom srca i veštačkim disanjem (str.56-59).
3 Proverite da li ima bilo kakvih drugih ozbiljnih jovreda i pružite pomoć. Obradite moguće )pekotine na mestu ulaska i izlaska struje (str.52). '4 Pobrinite se da povređenom bude udobno. 5okrijte povređenog kaputom ili pokrivačem. 'Je stavljajte mu jastuk pod glavu; tako možete zazvati začepljenje disajnih puteva.
UDAR
VAŽN O ! ♦ Ako je povređeni u blizini visokog napona, ostanite na udaljenosti od najmanje 6 metara. Ako se povređeni nalazi u automobilu, recite mu da tamo i ostane; no ako auto gori, recite mu da iskoči iz automobila što dalje. Nazovite Elektro-distribuciju da isključe struju; zatim nazovite 94. Kad je struja isključena, počnite s pružanjem prve pomoći, kako je ovde opisano. ♦ Ako je povređeni u dodiru sa golom električnom žicom u domaćinstvu ili sumnjate da ga je udarila struja u kući, nazovite 94 i počnite s pružanjem prve pomoći kako je ovde opisano. Ne dodirujte povređenog ako je još uvek u dodiru sa strujom. ♦ Ako sumnjate da je povređenog udario grom, pozovite 94. Povređenog smete odmah da dotaknete i počnete pružanje prve pomoći kako je ovde opisano. SIM PTO M I ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Znakovi opekotina na ustima ili koži Osećaj bockanja Vrtoglavica Osećaj jakog udarca Bolovi u mišićima Krvarenje Glavobolja Nesvestica
Odvajanje povređenog od mesta dodira sa strujom Stanite na gomilu odeće, knjigu ili komad drveta: pazite dobro da ne stojite na mokrom. Uzmite nešto suvo od materijala koji ne provodi struju, poput drvene drške od metle ili stolice, i odgurnite povređenog od mesta dodira sa električnom strujom.
ŠOK
VAŽN O ! ♦ Pozovite 94. |_______________________ SIM PTO M I
PAŽNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53. Proverite prioritete kod povređenog (str.41). Ako povredeni ne diše ili nema pulsa, odnosno otkucaja srca, počnite s reanimacijom (str.56-59). Smestite povređenog tako da mu bude udobno. Osim ako je povređenom udobnije da sedi, polegnite ga na leđa, s glavom niže od ostatka tela. Ako ne sumnjate na prelom kostiju nogu, podignite mu noge 20 do 30 cm. Ponovo mu proverite disajne puteve.
3 Pokušajte da utvrdite uzrok šoka i pružite prvu pomoć za odgovarajući hitan slučaj 4 Pobrinite se da povređenom bude toplo i udobno. Opustite svu stegnutu odeću i pokrijte povređenog pokrivačem ili dodatnom odećom. Ne upotrebljavajte električni pokrivač ili bilo koji drugi oblik direktnog grejanja. Ako povređeni leži, ne stavljajte mu jastuk pod glavu jer bi to moglo da izazove začepljenje disajnih puteva. Pobrinite se da disajni putevi budu otvoreni. Ako se povređeni počne gušiti ili povraćati, okrenite mu glavu na jednu stranu tako da mu izbljuvak ne bi zatvorio disajne puteve.
6 Ako na lekarsku pomoć treba čekati duže od jednog sata, dajte povređenom, koji je pri svesti, da sisa čistu tkaninu natopljenu vodom.
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Nemir ili teskoba Slab, ubrzan puls Hladna, vlažna, bleda koža Jeza s drhtanjem Bolovi u grudima Brzo, površinsko disanje Vrtoglavica ili opšta slabost Mučnina ili povraćanje Nesvestica
A N A F IL A K T IČ K I Š O K
VAŽNO! ♦ Ako sumnjate na tešku alergijsku reakciju, povređeni je možda upao u anafilaktički šok
SIMPTOMI ♦ Svrab ♦ Rumeno lice ♦ Vrtoglavica ♦ Mučnina ili povraćanje ♦ Krkljanje ♦ Nesvestica
♦ Koprivnjača ♦ Topla koža ♦ Natečeno lice ili jezik ♦ Grčevi u želucu ♦ Otežano disanje
Osim pružanja pomoći povređenom u slučaju šoka, izvedite i sledeće postupke: ♦ Nastojte smiriti povređenog. ♦ Utvrdite da li je povređenog ujeo insekt.
Ako jeste, pažljivo odstranite sa kože povređenog ono što ga je ubolo. PAŽNJA: Ne upotrebljavajte pincetu; tako možete da gurnete više otrova u kožu. ♦ Dajte lek, ako vam je na raspolaganju.
Neki su Ijudi skloni anafilaktičkom šoku i možda imaju pri ruci zalihe za hitne slučajeve. Ako je tako, pomozite povređenom oko leka. To može uključivati i davanje injekcije adrenalina povređenom; sledite uputstvo dato na leku.
TOPLOTNI
TOPLOTNI U D A R I ISCRPLJENOST VRUĆINOM
TOPLOTNI UDAR Rashladite unesrećenog. Brzo pomerite unesrećenog na hladnije mesto. Stavljajte mu na čelo i telo hladne, mokre komade tkanine ili ga umotajte u mokre peškire ili čaršave. Hladite ga električnim ventilatorom, fenom nameštenim na hladan vazduh ili rukom. PAZNJA: Ne služite se trljanjem alkoholom da biste rashladili unesrećenog; nemojte mu davati ništa za jelo i piće.
UDAR
1 IS C R P L J E N O S T VRUĆINOM
VAZN O ! ♦ Ako sumnjate da je unesrećeni pretrpeo toplotni udar, pozovite 94. |
SIM PTO M I
Toplotni udar ♦ Telesna temperatura iznad 40° C ♦ Rumena, suva, vruća koža ♦ Sužene zenice ♦ Zbunjenost ♦ Uprzan puls ♦ Napadi ♦ Nesvestica Iscrpljenost vrućinom ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Hladna i vlažna koža Prekomerno znojenje Raširene zenice Ubrzan puls Glavobolja Mučnina ili povraćanje Grčevi u stomaku ili udovima Vrtoglavica Nesvestica
Iscrpljenost vrućinom 1
Pomerite unesrećenog na hladnije mesto.
2 Pobrinite se da unesrećeni legne ili sedne i podignite mu stopala. 3 Rashladite unesrećenog. Stavljajte mu hladne, mokre komade tkanine na čelo i telo ili umotajte unesrećenog u mokre peškire ili čaršave. Hladite ga električnim ventilatorom, fenom nameštenim na hladan vazduh ili rukom. PAZNJA: Ne služite se trljanjem alkoholom da biste rashladili unesrećenog. 4
Dajte unesrećenom koji je pri svesti hladno piće. Ako je unesrećeni pri svesti i može da guta bez teškoća, dajte mu da pije malo po malo slane vode (1 kašičica šoli pomešana sa 2,5 do 3 dl vode). PAZNJA: Ne prisiljavajte unesrećenog da pije; nemojte mu dati ništa što sadrži alkohol ili kofein.
5 Ako se stanje unesrećenog ne popravi, pozovite 94.
65
TROVANJE
TROVANJE
VAZNOt Ako su hemikalije prsnule ili se prosule unesrećenom u oči, vidi Oko - hitna stanja (str. 49). Ako su se hemikalije prosule ili prsnule na kožu unesrećenoga, vidi Opekotine (str. 51). Ako je unesrećeni udahnuo otrovni gas, izvedite ga na svež vazduh, a zatim počnite s postupkom prve pomoći za trovanje, opisanim ovde. Budući da otrovana osoba može da ne pokazuje skoro nikakve simptome ili da pokazuje simptome koji nisu dole navedeni, vrlo je važno pretražiti mesto trovanja kako biste našli pomoć u otkrivanju uzroka trovanja.
PAŽNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53.
1
Proverite prioritete kod unesrećenog (str.41). Ako unesrećeni ne diše ili nama pulsa ili otkucaja srca, počnite s reanimacijom (str.56-59). Pokušajte da ustanovite koji je uzrok trovanja. Ako je moguće, pitajte otrovanu osobu šta je progutala ili udisala. U ostalim slučajevima osvrnite se da biste u blizini uočili neko otvoreno pakovanje hemikalija ili biljke ili bilo šta iz domaćinstva što je unesrećeni mogao progutati; onjušite vazduh da proverite da li ima neobičnih mirisa.
3
Pozovite 94. Recite radnicima hitne pomoći koju je hemikaliju, biljku ili predmet iz domaćinstva unesrećeni progutao. Pričekajte uputstva o tome kako treba postupiti.
4
Sledite uputstva koja vam je dala hitna pomoć (94) ili služba za detoksikaciju. Zavisno od otrova, mogu da vas upute da izazovete povraćanje tako što ćete unesrećenom dati da pije mleko ili vodu, ili da mu date aktivni drveni ugalj. PAZNJA: Ne pokušavajte izazvati povraćanje ako vam tako ne kažu; ne izazivajte povraćanje ako je prošlo više od jednog sata otkad je unesrećeni progutao otrov. Ne dajte unesrećenom ništa da jede ili pije, osim ako vam tako ne kažu. Ne oslanjajte se na uputstva napisana na nalepnici na pakovanju
66
5
Stavite unesrećenog u bočni položaj (str. 41)
6
Sačuvajte izbljuvak za medicinske radnike.
SIM PTO M I ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Glavobolja Vrtoglavica Temperatura Bolovi u stomaku Problemi sa vidom Napadi Dah neuobičajenog mirisa
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Groznica Pospanost Opekotine na koži Mučnina ili povraćanje Problemi s disanjem Nesvestica
O TRO VN A SRED STV A U DOM AĆINSTVU Osim popisa otrovnih sredstava u domaćinstvu, otrovna su i mnoga sredstva za čišćenje, deterdženti, osveživači i sredstva za dezinfekciju. Lekovi, biljni preparati i vitamini, bilo da se dobijaju na lekarski recept ili bez njega, mogu biti otrovni ako se mešaju jedni s drugima, ako se mešaju s alkoholom ili se uzmu u velikim količinama; vidi Indeks konvencionalnih i prirodnih lekova. Nazovite lokalnu službu za slučajeve trovanja u vezi sa određenim sredstvima. ♦ Alkohol ♦ Antifriz ♦ Boja ♦ Duvanski proizvodi ♦ Coriva ♦ Herbicidi
♦Insekticidi ♦Lužina ♦Naftalin i druga sredstva protiv moljaca ♦Rastvori ♦Pesticidi
♦Sredstva za poliranje ♦Tablete gvožđa ♦Tečnostza vetrobransko staklo ♦Terpentin
OTROVNE BILJKE Postoje stotine potencijalno otrovnih biljaka. Mnogi delovi biljaka, uključujući semenke, bobice, jezgra orašastih plodova i lukovice su potencijalno otrovne. Ako imate pitanja u vezi s nekom biljkom, nazovite lokalnu službu za slučajeve trovanja. Neke od najotrovnijih biljaka su: ♦ Difenbahija ♦ Filadendron ♦ Digitalis
♦ Hermes, vinobojka ♦Potos ♦Oleander ♦Vodena ♦Otrovna kukuta kukuta
UHO -
UHO HITNA STANJA
VAŽN O ! ♦ Ako sumnjate na povredu glave ili ako iz uha teče krv ili druga tečnost posle povrede glave, nazovite 94. |
Strana tela 1 Istresite strano telo. Nagnite glavu povređenog tako da povređeno uho bude okrenuto nadole. Recite povređenom daprotrese glavu ili mu je vi protresite. PAZNJA: Ne udarajte povređenog u glavu u pokušaju da oslobodite strano telo. 2 Izvadite strano telo. Ako strano telo ne ispadne, pogledajte u uho. Ako vidite strano telo i ono je savitljivo, a nije živi insekt, pokušajte da ga odstranite pincetom. PAZNJA: Nikad ne gurajte strano telo. Ne pokušavajte izvaditi tvrdo strano telo kao što je zrno pasulja ili kuglica.
HITNA STA N JA
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
SIM PTO M I Bol u uhu Oslabijen sluh Oticanje, crvenilo uha Krvarenje Vrtoglavica Mučnina ili povraćanje
Ispiranje insekta iz uha Nakrivite glavu povređenog tako da povređeno uho bude okrenuto prema gore. Lagano povucite ušnu resicu unazad i prema gore i sipajte u uho maio topiog mineralnog, maslinovog ili dečjeg ulja. Posle toga bi insekt morao isplivati iz uha.
3 Ako se u uhu nalazi živi insekt, ubijte ga sipajući na njega malo ulja, sirćeta ili alkohola. To će pomoći da se ublaži bol. Zatim isperite insekta iz uha toplom, ne vrućom, vodom. 4
Ako je strano telo čvrsto smešteno u uhu, odvezite povređenog u najbližu bolnicu.
Krv ili druge tečnosti iz unutrašnjosti uha 1 Lagano prekrijte uho čistom tkaninom i zalepite je da se ne pomera. PAZNJA: Ne pokušavajte zaustaviti isticanje. Ne pokušavajte očistiti uho.
2 Položite povređenog da leži ravno na leđima. PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53.
67
UNUTRAŠNJE
KRVARENJE
UNUTRAŠNJE KRVARENJE
VAZN O ! ♦ Pozovite 94. SIM PTO M I
PAŽNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53. 1 Proverite prioritete kod unesrećenog (str. 41). Ako unesrećeni ne diše ili mu ne možete napipati puls ili otkucaje srca, počnite s reanimacijom masažom srca i veštačkim disanjem (str. 56-59). Dok čekate lekarsku pomoć, povremeno proveravajte prioritete kod unesrećenog. Pobrinite se da unesrećeni miruje i bude smiren. Nemojte mu davati ništa za jelo i piće.
3 Ako je unesrećenom natečena ili izobličena ruka ili noga, imobilišite je (str. 60). 4 Pristupite lečenju šoka (str. 64) dok čekate lekarsku pomoć.
68
♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
Modrice Kašljanje ili povraćanje krvi Rektalno krvarenje Krvarenje izvagine (ali ne menstrualno) Krv u mokraći Krvarenje iz nosa ill uha Rane na lobanji, grudima ili trbuhu Vrtoglavica Gubitak svesti Oslabljen puls Ostajanje bez daha Površinsko disanje Proširene zenice Bleda, hladna i vlažna koža
DAVLJENJE
DAVLJENJE
VAZNO! ♦ Ako davljenik piuta na vodi iicem nadole ili ima teškoća pri plivanju, pozovite 94 ili recite nekome u blizini da to učini; počnite s postupkom prve pomoći opisanim ovde. i
SIM PTO M I
♦ Hladna, bieda koža ♦ Nesvestica
PAZNJA: Ako sumnjate na povredu glave, vrata ili leđa, pogledajte str. 53.
♦ Poplavelo lice ♦ Nema izdisanja vazduha
SP A SA V A N JE IZ VODE Unesrećeni bez svesti. Ako je moguće, gazite po plićaku
1
Izvucite davljenika na sigurno. PAZNJA: Budite oprezni ako pružate ruku ili nogu davljeniku; unesrećeni može da vas nehotice povuče u vodu. Nastojte držati glavu, vrat i leđa unesrećenog ravno dok ga izvlačite na obalu; ako je moguće podvucite mu pod leđa dasku kako biste ga izvukli ili izneli iz vode.
2 Proverite prioritete kod unesrećenog (str. 41). Ako davljenik ne diše ili mu ne možete napipati puls, odnosno otkucaje srca, počnite s reanimacijom (masažom srca i veštačkim disanjem) (str. 56-59).
i izvlačite davljenika na obalu licem prema gore; pazite na jake struje. Ako je voda preduboka da biste po njoj gazili, potražite čamac kojim biste mogli doći do davljenika. Ako u blizini nema čamca, a dobar ste plivač, otplivajte do davljenika i dovucite ga do obale licem prema gore. U ostalim slučajevima zovite pomoć. Unesrećeni pri svesti. Izvucite davljenika na sigurno pomoću štapa, vesla, užeta i pojasa za spasavanje, peškira ili obližnjeg čamca. Ako je neophodno, pregazite vodu do unesrečenog, ali pazite na jake struje. PAZNJA: Ne plivajte do unesrećenog ako niste osposobljeni za spasavanje davljenika
3
Stavite unesrećenog u bočni položaj (str 41). PAZNJA: Ne stavljajte davljenika u bočni položaj ako sumnjate na povredu vrata ili leđa, koja je možda izazvana nezgodom pri skakanju u vodu.
4
Sklonite svu mokru odeću i pokrijte unesrećenog kaputom, pokrivačem ili suvom odećom.
5 Pobrinite se da unesrećeni miruje dok čekate medicinsku pomoć.
SP A SA V A N JE IZ Z A M R Z N U T E VODE (LEDA) Unesrećeni bez svesti. Ako ne možete do unesrećenog, vežite uže za stablo i sebi oko struka; otkližite se na trbuhu do unesrećenog. U ostalim slučajevima napravite lanac od Ijudi tako da spasioci leže ispruženi na ledu i izvucite unesrećenog na obalu. PAZNJA: Ostanite što je moguće dalje od pukotine u ledu. Unesrećeni pri svesti. Recite unesrećenom da se ne penje
na led, nego da se drži za ivicu. Izvucite ga pomoću velikog štapa, užeta ili merdevina. Ili napravite lanac od Ijudi u kojem će spasioci ležati ispruženi na ledu.
69
ZMIJSKI
UJED
ZMIjSKI UJED
VAZNO! ♦ Ako niste sigurni da ujed potiče od zmije otrovnice, pretpostavite da je tako i počnite s merama prve pomoći koje su ovde opisane. I
1 Pobrinite se da unesrećeni miruje i smirite ga, ako je moguće, pripazite da mesto ujeda bude ispod nivoa srca unesrećenog.
SIM PTO M I
Najčešći simptomi su bolovi i otok na mestu ujeda koji se ponekad širi na celo telo. Ako vas je ujeia šarka, to mogu biti jedini simptomi. Ujed opasnije otrovnice može izazvati mučninu, grčeve, šok ili asfiksiju (gušenje). Budući da kod svakog zmijskog ujeda postoji opasnost od tetanusa, hitno zatražite lekarsku pomoć.
2 Pokušajte odrediti vrstu zmije. Ako morate da ubijete zmiju nemojte joj oštetiti glavu. PAZNJA: Ne dovodite sebe u opasnost približavajući se previše zmiji. 3 Pozovite hitnu pomoć i obavestite ih kakva je zmija ujela unesrećenog. 4 Proverite prioritete unesrećenog (str. 41). Ako unesrećeni ne diše ili nema pulsa tj. otkucaja srca, počnite s reanimacijom (str. 56-59). 5 Ako je mesto ujeda na ruci ili nozi unesrećenog, iznad njega vežite traku. Traku popuštajte na minut-dva svakih 15 do 30 minuta. Ako se otok proširi do trake, pomerite je nekoliko centimetara naviše.
6 Ako ste sigurni da je zmija bila otrovna i da je do ujeda došlo u poslednjih 5 minuta, a treba više od 30 minuta da bi stigla lekarska pomoć, zarežite mesto ujeda i isisajte otrov. Sterilnim nožem zarežite kroz kožu i direktno kroz trag ugriza. Pumpicom ili ustima, isisajte otrov. PAZNJA: Zarežite ud po dužini, a ne popreko. Ne zarezujte unesrećenog po glavi, vratu ili telu. Ne gutajte otrov; ispljunite ga. Ne isisavajte otrov ako imate otvorene ranice u ili na ustima.
70
Vežite traku iznad ujeda. Poslužite se kaišem ili maramicom kako biste vezali traku 5 do 10 cm iznad ujeda; traka bi se morala nalaziti između ujeda i srca unesrećenog. Treba da možete da ugurate prst između trake i kože unesrećenog i da možete opipati puls ispod trake. Ako to ne možete, popuštajte traku sve dok to ne bude moguće.
|
ZM IJSKI
UJED
O TR O V N E ZMIJE U SRBIJI U Srbiji i Crnoj Gori postoje 3 vrste otrovnih zmija iz roda otrovnica ( Vipera ): šarka, italijanska otrovnica i poskok. Važno je da znate prepoznati zmiju koja je ugrizla žrtvu tako da se u bolnici može dati odgovarajući protivotrov. Sve tri vrste zmija imaju trouglaste glave, oči kao proreze, dugačke otrovne zube i sličan trag ujeda. PO SKO K V ip era a m m o d y te s
Lagano operite mesto ujeda sapunom i vodom. Tapkajte dok se ne osuši, nemojte trljati. 8 Uklonite sav nakit ili odeću u blizini mesta ujeda koja steže.
9
Preko mesta ujeda stavite čisti zavoj od tkanine.
10 Pazite na znakove težih alergijskih
reakcija.
S/idi Anafilaktički šok (str. 64). 1 1 Ako unesrećenoga treba pokretati, ne dajte mu da hoda. Nosite ga.
Poskok je vrlo otrovna zmija sive, žute ili smeđe boje, s tamnom cik-cak prugom i malim rogom na vrhu njuške. ŠA R K A
V ip era b e ru s
O B L IK G LA VE I TR A G O V I UJEDA N EO TR O V N A Z M IJA
O TR O VN A Z M IJA
Šarka je odozgo siva, smeđa ili gotovo crna, a na leđima joj je cik-cak pruga. IT A LIJA N S K A O TR O V N IC A V ip e ra a sp is
Neotrovne zmije obično ostavljaju trag ujeda sličan gore prikazanom, dva dvoreda tragova ujeda.
Otrovne zmije imaju prepoznatljivu trouglastu glavu; ujed obično ostavlja i dve rane na mestu ujeda otrovnih zmijinih zuba.
Italijanska otrovnica je slične boje kao šarka, ali su joj tamne pege na leđima retko spojene u cik-cak prugu.
KUĆNI ORM ANČIĆ
S LEKOVIMA
KUĆNI ORMANČIĆ S LEKOVIMA K O N V EN C IO N A LN I LEK O V I
K
orisno je imati kod kuće, pri ruci, nekoliko lekova za česte tegobe, tako da budete spremni kada se povremeno javi gripa ili prehlada. Svi dole navedeni proizvodi mogu se dobiti bez lekarskog recepta u većini apoteka. Sto se tiče imena lekova u klasama proizvoda koji se dobijaju bez lekarskog recepta, većin preparata ima iste aktivne sastojke, a razlikuje se samo u načinu pakovanja. Uvek imajte na umu da su proizvodi koji se kupuju bez lekarskog recepta ipak lekovi, i mogu imati potencijalno opasne propratne efekte ako se ne upotrebljavaju prema uputstvu; više podataka o tačno određenom leku možete naći u Indeksu konvencionalnih i prirod n ih lekova, koji počinje na str. 876. Sva ova sredstva morala bi se držati na tamnom i suvom mestu i izvan domašaja dece. Povremeno proveravajte rok trajanja na svim lekovima; mnogi preparati imaju ograničen rok trajanja. ZALIH E PRVE POMOCI Clanovi vaše porodice možda imaju druge, sasvim određene potrebe, poput adrenalina radi alergije na . , . „ , , ,., ,, , . • , , v. i i v , , , , , , , v Osim lekova, trebalo bi kod kuce pri ruci da drzite ubod pcele. I ovi lekovi bi trebalo da budu u vasem j za|j|-|U zavoja i materijala za prvu pomoć za hitne kućnom ormančiću s lekovima. slučajeve.Njih bi trebalo držati u čistoj, vakumiranoj ambalaži. ♦ Samolepljivi zavoji, izbor veličina ♦ Flaster-traka ♦ Antiseptičke maramice ♦ Leptir-zavoji ♦ Hladni oblozi (jednokratni) ♦ Vata - cik-cak i loptice ♦ Stapići za uši ♦ Elastični zavoj ♦ Priručnik za prvu pomoć ♦ Zavoji od gaze, različitih veličina, u jastučićima i rolnama ♦ Maramice za ruke (jednokratne) ♦ Sredstvo za odbijanje insekata
♦ Rukavice od gume ♦ Sigurnosne igle ♦ Makaze (koje se koriste isključivo u tu svrhu) ♦ Trouglasta marama ♦ Sapun ♦ Sterilne gaze (neprianjajuće) ♦ Toplomer (ako u kući ima dece mlađe od pet godina, svakako uključite i toplomer za rektalno merenje ili merenje temperature u uhu) ♦ Papirni peškiri ♦ Pinceta
KO N V EN CIO N ALNI 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
A n tacid - loše varenje A n tib io tsk a krema-posekotine, ogrebotine Lek p ro tiv proliva Lek p ro tiv gljivica - atletsko stopalo ili svrab u slabinama A n tih ista m in ik u kap sulam a -alergije A ce tilsaliciln a kiselina (npr. A sp irin ) ili paracetam « - bolovi poput glavobolje ili grčeva u mišićima K alam inski losion - svrab od osipa na koži i uboda insek. Lek za kašalj/ prehladu/ grip Tablete d im en h id rin a ta - bolest kretanja H id ro ko rtizo nska k re m a - kožni osipi i ubodi insekata V o d o n iko v peroksid - antiseptik za posekotine i
ogrebotine 12 La ksa tiv - zatvor 13 Vazelin - ispucala koža 14 Sred stvo za za štitu od sunca
72
KUĆNI ORM ANČIĆ
S LEKOVIMA
ALTERNATIVNI LEKOVI
P
rirodni preparati mogu se upotrebljavati za mnoge česte tegobe. Ove trave, ulja i homeopatski lekovi mogu se obično naći u prodavnicama zdrave hrane i specijalizovanim apotekama. Ulja i homeopatski farmaceutski proizvodi obično su pakovani, ali lekovito bilje se može kupovati i u rinfuzi i kod kuće kombinovati u stvaranju tačno određenih preparata. Ne zaboravite da lekovito bilje, isto kao i lekovi koji se mogu dobiti bez recepta, predstavlja snažne materije i trebalo bi ga oprezno upotrebljavati. Pripremanje i uputstvo o doziranju za prirodne lekove možete naći u Indeksu konvencionalnih i p rirod nih lekova, koje počinje na str. 876.
HOMEOPATSKI 1 A co n ite - prehlade, difterija, temperatura, šok 2 A p is - ujedi i ubodi, koprivnjača 3 Arnica-modrice, iščašeni zglobovi, šok 4 A rsen icum alb u m - prehlade, trovanje hranom, gripa 5 Bellad on na - bolovi u uhu, temperatura, glavobolja, infekcija, toplotni udar 6 B ryo nia - bolovi u leđima, temperatura, glavobolje, gripa 7 G e ls e m iu m -temperatura i gripa 8 H epar su lp h u ris - apscesi, čirevi, difterija, upalagrla 9 H ypericum - povrede živaca, ujedi insekata 10 P u lsatilla - dečje bolesti, prehlade, temperatura, tegobe sa sinusima 11 Rhus to xico d e n d ro n - bolovi u leđima, ovčije boginje, gripa, uganuća, istegnuća
BILJNI 12 A lo ja (Aloe barbadensis) gel za spoljnu upotrebu kod uboda pčele, sunčanih opekotina 13 Ka m i I ica (Matricarla recutita) čaj za ublažavanje za lošeg varenja 14 O bični crevac (Stellana media) - krema za smirivanje nadraženosti kože 15 Crni gavez (Symphytum officinale) - mast od listova za sekretoni, ali ne i ubodne rane 16 M aslačak (Taraxacum officinale) - koren, uvarak kao sekretorni laksativ 17 Crna bazga (Sambucus nigra), cvet, nana (Mentha piperita) i sto lisn ik (Achillea millefolium)
18 19
20
21
22
23
24
25 26
27 28 29
30
31
- bolovi u sinusima se ublažavaju ako se tri puta na dan uzima vrući oparak od jednakih delova Laneno sem e - laksativ G en cijana (Gentiana lutea) vruć čaj za ublažavanje lošeg varenja Đ u m b i r (Zingiber officinale) koren poparen vrućom vodom, prema potrebi, za ublažavanje mučnine O bični te trlja n (Marrubium vu/gare)-vrući oparak prema potrebi za kašalj Beli slez (Althaea officinalis) vrući oparak prema potrebi za kašalj Prava končara (Filipendula ulmaria), d ivlja iglica ( Geranium maculatum) i nana (Mentha piperita) - vrući oparak od jednakih delova za ublažavanje proliva S itn o cvetn a divizm a (Verbascum thapsus) - vrući oparak tri puta na dan za kašalj;dobro za decu M a I i n a (Rubusidaeus) sirup protiv groznice Nana (Mentha piperita) - čaj ili oparak za ublažavanje lošeg varenja, proliv T rp u ta c ( Plantago psyllium) laksativ K ad u lja (Salvia officinais) oparak za ispiranje upaljenog grla Kiselica (Rumex crispus) uvarak tri puta na dan kao sekretorni laksativ M elaleuka, u lje (Melaleuca spp.) - za spoljnu upotrebu kod atletskog stopala H am am elis (Hamamelis virginiana) - destilovan, upotrebite spolja za smirivanje svraba ■
73
BO LESTII M OGUĆN OSTI LEČ EN JA
^
Pre primene bilo kojeg od ovde navedenih lekova, konvencionalnog ili alternativnog, potražite ga u spisku konvencionalnih i prirodnih lekova koji počinje na str. 876, zbog mogućih opasnosti, međudelovanja i radi upozorenja. Treba imati na umu to da biljni preparati nisu pod tako strogom kontrolom kao lekovi.
BOLESTI
I MOGUĆNOSTI
LEČENJA
5ADRŽAJ Kdenoidne vegetacije - . . . 78 tegobe \ h e .....................................................80 ^ k n e ................................................. 82 M c h a jm e ro v a ............................ 86 (Alzheim erova) bolest 'ile rg ije ........................................... 90 ^lkoholizam ............................... 94 ^miotrofična lateralna . . . . 98 skleroza 'vnalna f is u r a ............................ 100 Vnalno k rv a re n je ................... 102 Vneurizam .................................. 104 vngina p e k to ris ......................106 u ik sio zn o st............................... 110 \n o re k sija .................................. 114 vrtritis........................................... 116 ^ stm a........................................... 122 vteroskleroza............................126 vtletsko s to p a lo ......................130
3 iazedovljeva .........................132 (Basedow ljeva) bolest le s n ilo ........................................ 136 iešika - in fe k c ije ...................138 iešika - r a k ............................... 142 'o g in je ........................................ 144 io lo v i........................................... 146 ^olovi, h ro n ič n i......................148 lo re lio za ..................................... 154 r a d a v ic e .................................. 156 radavice, genitalne.............158 radavice ta b a n a ...................160 r o n h it is ..................................... 162 ubrezi - r a k ............................166 ubrežna o b o lje n ja .............168 ubrežne in fe k c ije ................172 ubrežni k a m e n ...................174 u lim ija ........................................ 176 u r z it is ........................................ 178
C
G
C e lija k ija ..................................... 180 C ir o z a ........................................... 182 C reva - p o re m e ć a ji............ 186 pražnjenja
G a s tritis........................................ 260 G a stro e n te ritis.........................262 G ih t ................................................. 264 G la u k o m ..................................... 268 G la v o b o lja .................................. 272 Gliste i p a n tljič a re ................278 G ljivičn e in f e k c ije ................280 G o ja z n o s t .................................. 282 G o n o re ja ..................................... 286 G o r u š ic a ..................................... 288 G rip ................................................. 290 G rlić m aterice - r a k .............294 G rlić m aterice - tegobe . . 296 G rlo - b o lo v i............................300 Grlo - strep to ko kn o .............304 zapaljenje G rudi - b o lo v i.........................306 G u š a v o s t..................................... 308 Gušterača - r a k ......................310 Gušterača - te g o b e .............312 G utanje, o te ža n o ...................314
c Č ire v i.............................................. 188 Č m ič a k ........................................ 190 Č v o rić i........................................... 192
D D ebelo crevo - ......................194 rak D e p re sija ..................................... 198 D e p r e s ija ,.................................. 202 sezonska D e rm a titis .................................. 204 Desni - b o lesti.........................208 D ifte rija ........................................ 212 D ija b e te s ..................................... 214 Disajni sistem - ......................220 tegobe D isanje - te g o b e ...................222 D iskovi - t e g o b e ...................224 D ive r t ik u lit is ............................228 D ojke - r a k ............................... 232 D ojke - te g o b e ......................236 Droge i lekovi - ...................240 zloupotreba
E E k c e m ........................................... 244 E m f iz e m ..................................... 248 E n d o m e trio z a .........................252 E p ile p sija ..................................... 256
F F o b ije ........................................... 258
H H e p a titis ..................................... 316 H erpes........................................... 320 H erpes, g e n ita ln i...................322 Herpes pojasni.........................324 H ijatusna k ila ............................326 H ip o g lik e m ija .........................328 H la m id ija ..................................... 330 Holesterol - t e g o b e ............ 332 H r ip a n je ..................................... 336 H rk a n je ........................................ 338
I Im p e tig o ..................................... 340 Im p o te n cija ............................... 342 Im unološki sistem - . . . . 344 porem ećaji In fek cije........................................ 348 Inko ntinencija m okraće . . 350 I š i ja s ...............................................354
75
BOLESTI
I MOGUĆNOSTI
J
M
Jajnici - r a k ...............................356 Jajnici - t e g o b e ......................358 Jetra - r a k ..................................360
M a la rija ........................................ 438 M a m u r lu k .................................. 440 M an ičn a d e p re s ija ................442 M aterica - r a k .........................446 M aterica - te g o b e ................448 M e n ije r o v a ............................... 452 (M eniereova) bolest M e n in g itis.................................. 456 M enopauzne tegobe . . . . 458 M enstrualne teg o b e.............460 M išićna slabost.........................466 M išićni b o l..................................468 M išićni grčevi............................47 0 M okraćne tegobe...................472 M okrenje u k re v e t................474 M o n o n u k le o z a ......................476 M ozak - rak...............................480 M oždani u d a r .........................482 M rena (katarakta)...................486 M u č n in a ..................................... 488 M ultipla s k le ro z a ...................492
K Karlica - z a p a lje n je ............ 362 K a ša lj.............................................. 364 K ija n je ........................................... 368 K i l a ................................................. 370 Kinetoza - bolest ................372 kretanja Koleno - b o lo v i......................374 K o lik e ........................................... 376 K o lit is ........................................... 378 K o n g e stija .................................. 380 K o n ju n ktivitis............................382 K o p riv n ja č a ...............................384 Kosa i dlačice - ......................386 ispadanje (Alopecija) Kosti - r a k .................................. 390 Koštani trn o vi............................392 Koža - r a k .................................. 394 Krajnici - z a p a lje n je .............398 Kronova (Crohnova) . . . . 4 0 0 bolest Krvni pritisak, v is o k i............ 404 Krvni u g ru š c i............................4 0 8 Krvotok - te g o b e ...................4 1 0 Kurje oči i k a l u s i ...................414
L Laktozna intolerancija . . . 4 1 6 L a rin g itis ..................................... 4 1 8 Leđa - b o lo v i............................420 Leđa - te g o b e .........................422 Le u ko za ........................................ 426 Lice - b o lo v i............................43 0 L im fo m i........................................ 432 L u p u s ........................................... 4 3 6
76
LEČENJA
N N atkolenica - .........................496 povreda mišića N e p lo d n o st............................... 498 N e s a n ic a ..................................... 500 N e sve stica .................................. 504 N e u ra lg ija .................................. 506 N ikotinska apstinencija . . 508 Noga - b o lo v i.........................510 Nokat, u r a s li............................512 Nokti - tego be.........................514 Nosni p o lip i............................... 516
o O čn a m rlja - ............................518 degeneracija O ko - m o d r ic e ......................520
O ko - tegobe............................522 O p e k o tin e .................................. 524 O p eko tine od sunca . . . . 526 O psesivno-kom pulsivni p o r e m e ć a j............................528 O s ip i.............................................. 530 O sip od p e le n a ......................534 O s te o p o ro z a ............................536 O trovni bršljan.........................540 O včije b o g in je .........................542
P Palčani zglob - ......................544 zadebljanje Panika - n a p a d i......................546 Parkinsonova b o le st.............548 Pegavac ste n o v itih ................552 planina P e n is - b o lo v i.........................554 P e ru t.............................................. 556 Pleuritis - zapaljenje . . . . 558 plućne m aram ice Plikovi i žu lje v i.........................560 Pluća - ra k .................................. 562 Pluća - z a p a lje n je ................566 Polenska g r o z n ic a ................570 Polne s m e t n je .........................574 Polno prenosive bolesti . . 578 Posekotine, ogrebotine . . 580 i rane Potkolenica - bolovi.............582 Po vraćan je..................................584 P re d m e n stru a ln i...................588 sindrom P re h la d a ..................................... 592 Preponski mišići - ................596 istegnuće P ro liv...............................................59£ Prostata - ra k ............................60C Prostata - te g o b e ...................604 P s o rija z a ..................................... 60£
R
* a k ..................................................612 Rame - b o lo v i.........................618 ^ane od ležanja ...................620 (dekubitus) Razdražljivost............................622 Rejnoov (Raynaudov) . . . 624 sindrom -Jeumatska g ro zn ica .............626 Rubeola........................................ 628 Ručni zglob i šaka - . . . . 630 bolovi Ruka - b o lo vi............................632
5
5IDA (A ID S )............................... 634 š if ilis ...............................................640 šindrom h ro n ič n o g ............ 642 umora šindrom irita b iln o g .............646 creva Sindrom k a r p a ln o g ............ 650 tunela šindrom n e m ir n ih ................654 nogu 5indrom porem ećaja . . . . 656 pažnje Sindrom posttraumat- . . . 658 skog stresa Sindrom toksičnog šoka . . 660 Sindrom v iličn o g zg lo b a . . 662 Sinusi - z a p a lje n je ................666 Skolioza ..................................... 670 Slabokrvnost (a n em ija ). . . 672 Slabokrvnost (anem ija) . . 6 7 6 srpastih ćelija Slepo crevo - .........................678 zapaljenje Sluh - p o re m e ć a ji................680 Slušni kanal - ......................... 686 zapaljenje Sluz - ceđenje u grlo . . . . 688 Sportske p o vred e...................690 Srčana o b o lje n ja ...................694
BOLESTI
Srčane a ritm ije .........................700 Srčani u d a r ............................... 704 Stafilokokne in fe kc ije . . . . 708 Stopala - tegobe i bolovi . 712 S t r e s ...............................................714 S v ra b ...............................................718 Svrab u p re p o n a m a .............720
I MOGUĆNOSTI
LEČENJA
Uganuća i istegnuća.............790 U ho - z a p a lje n je ...................792 U h o b o lja ..................................... 796 U klještenje n e rv a ...................798 U ko čenost i t r n c i...................800 U m o r...............................................802 U sna duplja - ra k...................806
V
S
V
Š a r la h ........................................... 722 Š iz o fre n ija .................................. 724 Štitna žlezd a - tegobe . . . 726 Š t u c a n je ..................................... 730 Š u g a ...............................................732 Šuljevi (hem o ro id i)................734
Vagina - te g o b e ......................808 Varenje - p r o b le m i.............812 V a š i..................................................814 V eliki k a š a lj............................... 816 Vene, p ro šire n e ......................818 Vene - zapaljen je (flebitis) 822 V etro vi. .........................................824 Vid - p o re m e ć a ji...................826 Vrat - b o lo v i............................ 830 V rto glavica.................................. 832
T Telećak (vitilig o )......................738 Telesni m iris............................... 740 Tem peratura i groznica . . 742 Tendinitis - zapaljenje . . . 744 tetive Teniski la k a t............................... 746 Testisi - r a k ............................... 750 Testisi - t e g o b e ......................752 T e ta n u s ........................................ 754 Tikovi i t r z a j i ............................756 T in it u s ............................................758 Trbuh - b o lo v i.........................762 Tremor, drhtanje, ................766 trešenje T rih o m o n ija z a ......................... 768 Tro van je........................................ 770 Trovanje h ra n o m ...................774 Trovanje k r v i ............................776 Trudnoća - teg o b e................778 Tu b erku lo za............................... 784
u Ubod pčele i o s e ...................786 Ubodi i ujedi insekata . . . 788 i pauka
z Zadah iz u sta ............................834 Z ad ržavanje tečnosti . . . . 836 Z a ja p u re n o s t............................838 Z a p a lje n ja .................................. 840 Z a t v o r ........................................... 842 Zauške (m u m p s )...................846 Z e n ice , p ro širene...................848 Zglobovi - b o lo v i...................850 Zglobovi, nožni - ................852 bolovi Zglobovi, o te če n i...................854 Z n o jen je, prekom erno . . . 856 Z u b i, iz b ija n je .........................858 Z u b o b o lja .................................. 860 V
Z Ž d relo - ra k ...............................862 Ž elu d ac - rak............................ 864 Ž eludačni č i r ............................ 866 Ž u čno k a m e n je ......................870 Ž u t ic a ........................................... 874
77
A D E N O ID N E V E G E T A C IJ E - T E G O B E
SIMPTOMI Tegobe vezane za adenoide izazivaju sim ptom e u ušima, nosu i grlu. Bilo koji od sledećih sim ptom a m ože da ukaže na tegobe s adenoidim a. ♦ apnea koja se javlja pri spavanju i u kojoj se kod uspavanog deteta mogu da prekinu uobičajena obeležja disanja, bilo kratkim razdobljim a nedisanja mnogo puta tokom noći bilo dužim razdobljim a nedisanja - do 20 sekundi - jednom ili dvaput tokom noći ♦ ♦ ♦ ♦
disanje na usta (o pstrukcija nosa) hrkanje (opstruisani disajni put) nazalni glas (govorenje k ro z nos) izlučevine iz nosa tokom dana
kom binovane s kašljem noću, izazvane dreniranjem sinusa ♦ ponovljene infekcije uha u vezi s gornjim sim ptom im a
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ A k o vam dete ima razdoblja kad ne diše mnogo puta svake noći; to m ože da ukazuje na sindrom apneje pri spavanju, koji m ože da izazove porem ećaje u ponašanju kod dece zbog sm etnji pri spavanju, ili u težim slučajevim a m ože da predstavlja o pterećenje za srce i srčane krvne sudove. ♦ A k o prim etite da vam dete otežano diše ili diše otvorenih usta zbog krajnje nazalne kongestije. lako ovi simptom i nisu opasni po život, oni upućuju na to da adenoidi deteta m ožda opstruišu disajne puteve u nosu. ♦ A k o se vašem detetu vraćaju infekcije uha koje slabo reaguju na lečenje antibioticim a; infekcije uha koje se ne leče mogu prouzrokovati gubitak sluha.
denoidne vegetacije, limfno tkivo smešteno gornjem delu grla iza i iznad krajnika (slik dole, desno), imaju naročitu ulogu u detinjstvu. On stvaranjem antitela pomažu organizmu maloga df teta da se bori protiv infekcija disajnog trakta. O detetove treće godine do otprilike sedme, adenok rastu tako da mogu da pruže dodatnu zaštitu pluć ma i grudnom košu. Nakon, približno, osme godin oni obično počinju da se smanjuju, a do početk adolescencije oni praktično nestanu. Kad se adenoidi inficiraju ili nadraže, oni natel nu, često zatvarajući disajni put u nosu i Eustahijev trubu prema uhu, izazivajući blagu ili težu nelagc dnost i otežano disanje ili sluh. Ako ih ne lečirru povećani adenoidi mogu da dovedu do hroničn upale sinusa, a u težim slučajevima do apneje p spavanju - u kojoj dete u neko doba tokom noći n nekoliko sekundi prestane da diše. Možda ste odrasli u razdoblju kad je odstranjiv; nje adenoida i krajnika bilo uobičajeno, a možda st i sami bili podvrgnuti jednom od tih zahvata. Budui da lekari sada jasnije shvataju ulogu adenoida suzbijanju infekcija, znatno je manja verovatnoća d će vaše dete biti podvrgnuto adenoidoktomiji - on se sad obično ograničava na najteže slučajeve.
A
UZ RO C I
Primarni razlog hroničnih tegoba s adenoidima j strukturalne prirode: adenoidi narastu toliko velil da zapreče puteve u nosu. Infekcija ili nadraženos možda izazvana alergijama, takode može da izazc ve probleme jerzbog njih adenoidi oteknu.
LEČEN JE
Tegobe s adenoidima je teško dijagnostikovati zat što simptomi mogu da ukazuju na čitav niz bolesti teško je reći čak i nakon pregleda da li su uzrok pc većani adenoidi. Uvek odvedite dete lekaru na prc gled ako ima ponovljene infekcije uha, začeplje nos ili bilo koje druge simptome s popisa levo.
KONVENCIONALNA M E D IC IN A
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
Pedijatar vašeg deteta napisaće istoriju bolesti problema koje vaše dete ima s uhom, grlom i nosem i verovatno će vas uputiti otorinolaringologu - specijalisti za uho, grlo i nos ili alergologu radi procene simptoma kod vašeg deteta. Otorinolaringolog će pregledati dete, a možda će zatražiti i rendgensko snimanje pomoću kojeg će odrediti velićinu i oblik adenoida. Alergolog će verovatno da uradi ispitivanja da bi proverio da li postoji osetljivost na alergene iz vazduha (na primer: dim cigarete, prašina, polen ili alergeni životinjskog porekla, kao što su čestice dlaka i kože kućnih Ijubimaca). Ako su krivac alergije, pravilno delovanje je lečenje alergija - poput niza alergijskih injekcija kako bi dete postalo manje osetljivo - ili uklanjanje alergena. Ako alergije nisu uzrok, otorinolaringolog će možda da preporuči hirurški zahvat odstranjivanja adenoidnih vegetacija. Operacija se traži kao prva crta odbrane samo u slučajevima teškoga oblika apneje pri spavanju, kod koje posledica povećanih adenoidnih vegetacija može da bude hronični pritisak na srce i srčane krvne sudove, a krajnji ishod može da bude i otkazivanje srca.
Osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja obično prvo traže uzrok koji je u vezi s alergijama. Uvek, radi procene i lečenja treba da odvedete dete kod stručnjaka; kućna nega može samo da ublaži simptome. LEČEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
Za ehinaceu (Echinacea spp.) se veruje da pomaže u suzbijanju infekcije. Pomoću broćike (Galium aparine) može da se smanji otečenost limfnoga tkiva. Savetujte se s medicinarom koji se razume u lekovito bilje radi pravilnog doziranja. HOM EOPATIJA
Budući da hronične tegobe s adenoidnim vegetacijama izazivaju druge tegobe, trebalo bi da se posavetujete s lekarom homeopatom radi lekova koji odgovaraju zdravstvenom stanju, a i pojedincu. Homeopata će pratiti napredak vašeg deteta i menjaće lekove ako u kratkome vremenskom roku ne donesu olakšanje. OSTEOPATIJ A
Manipulativni tretman vrata, za koji se smatra da drenira limfni sistem, bio bi propisani redosled lečenja.
L E Č E N J E KOD K U Ć E
A D E N O ID I
A D EN O ID I
K R A JN IC I
Adenoidi su, kao i krajnici, limfni čvorovi koji deluju kao filteri protiv klica. Radi se o ružičastim kvržicama u zadnjem delu nosa (ovde su prikazane žutom bojom), iznad krajnika, Kad se adenoidi inficiraju, mogu da nateknu i otežavaju disanje.
Ovi lekovi mogu da ublaže neke simptome, ali neće ukloniti tegobu koja se iza njih krije. Uvek potražite pomoć stručnjaka kad dete ima hronični problem. ♦ Za decu s alergijama, smanjenje ili uklanjanje nadražujućih stvari iz okoline, može da olakša stanje i pomogne da se osećaju ugodnije. Na primer, elektrostatički filter za vazduh može da smanji količinu prašine ili plesni u kući. ♦ Ovlaživač može da pomogne detetu koje pati od kongestije tako što sprečava da sluz postane pregusta. Upotrebljavajte ovlaživačs regulatorom vlažnosti da biste osigurali pravu količinu vlažnosti u vazduhu. Temeljno očistite ovlaživač pre i posle upotrebe. ♦ Dekongestiv koji možete da dobijete bez lekarskog recepta može privremeno da ublaži začepljenost. ♦ Pileća supa takođe može da otvori začepljene puteve u nosu. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
AFTE
SIMPTOMI ♦ bolne ranice nalik na kratere, koje se pojavljuju usamljeno ill u grupama u unutrašnjosti usta i obično traju 5 do 10 dana. Ranice su sivkastobele ili bledožute s crvenom ivicom; mogu da se jave s unutrašnje strane obraza i usnica, na jeziku, na dnu desni ili mekom nepcu. ♦ bockanje ili pečenje u usnoj šupljini; ovaj osećaj često se javlja 6 do 24 sata pre nego što se pojave ranice.
OBRATITE S E LEKA RU : ♦ ako su gnojne ranice u vašoj usnoj šupljini izuzetno bolne; lekar može da vam da lek za ublažavanje bolova. ♦ ako ranice potraju više od 14 dana; to može da ukazuje na ozbiljnije oboljenje koje zahteva lečenje. ♦ ako imate više upornih ranica u ustima, koje mogu da ukažu na to da se u pozadini simptoma nalazi neki problem, kao što je reakcija na lek ili, retko, rak usne šupljine ili leukoza.
G
nojne ranice u ustima, takođe poznate ka afte, zapravo su infekcija usta koja pogađa muči veliki broj Ijudi. Najčešće se javljaju ko lescenata, čiji imunološki sistem nije još u potpunos razvijen i kod žena neposredno pre početka met struacije. Zapravo, kod žena je verovatnoća da i dobiju dva puta veća nego kod muškaraca. Ako s vam roditelje mučile afte, verovatnoća da ćete i vi c ih dobijete je 90 posto. Afte se često javljaju kad sl pod stresom ili kada ste iscrpljeni. Slične ranice mogu da se jave i kao posledic mehaničkih povreda. Te povrede obično su izazvar grubim zubnim protezama, četkicom za zube ili vri ćom hranom.
UZROCI Niko ne zna šta izaziva većinu afti ili zašto je vec verovatnoća da ih dobiju žene. Cini se da je njihov pojavljivanje često povezanosa stresom. Neki leka smatraju da afte mogu da budu posledica nedostatl< gvožđa, folne kiseline, vitamina B n ili kombinacij navedenog. Afte mogu takođe da budu posledic poremećaja odbrambenog sistema organizma, ka što je alergija na neku vrstu hrane. Smatra se da afl nisu zarazne.
LEČEN JE
Afte obično nestanu same od sebe, pa u većini sluči jeva njihovo prisustvo možete bez ikakvog straha d zanemarite. Pomoću lekova, koje možete da kupit bez lekarskog recepta, ubrzaćete proces zarastanj; Neki alternativni načini lečenja umanjuju stres deluju umirujuće na upaljeno područje. Ako je ran ca izuzetno bolna ili ne prolazi, idite kod lekara.
K O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A
Mnogi lekari predlažu upotrebu masti koje se mog nabaviti i bez lekarskog recepta za ublažavanj nelagodnosti koju stvaraju afte. Tražite lek koji sadr; glicerin, koji štiti ranicu, i peroksid, koji suzbija bal terije. Ako afte ne reaguju na kućnu negu i sredstv koja ste kupili bez lekarskog recepta, lekar će možd da vam prepiše lek koji sadrži difenhidramin da [ se ranica isušila i lidokain za ublažavanje bolov;
Ako imate infekciju, lekar će možda da vas leči antibiotikom na primer tetraciklinom. Ako su afte posledica nekog drugog problema, kao što je osetIjivost na hranu, trebalo bi dijagnostikovati i lečiti stvarni uzrok.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Alternativni načini lečenja imaju za cilj zarastanje ranica, kao i sprečavanje njihovog ponavljanja. A K U P R E S U RA
Za ublažavanje stresa, pritisnite tačku Žučna kesa 2 1 , najvišu tačku ramenog mišića, na pola puta između spoljnog vrha ramena i kičme. Ako to učinite čim osetite bockanje u ustima, pre nego što se razvije ranica, možete da pomognete da se umanji njena ozbiljnost. Vidi Dodatak radi još podataka o položaju tačaka. AROMATERAPIJA
Aromaterapeuti preporučuju nanošenje antiseptičkih ulja od mire (Commiphore molmol), melaleuke (Melaleuce spp.) i mirisne muškatle (Pelargonium odoratissimum). Možete isto tako da ispirate usta četiri puta dnevno s 1/2 šolje vode izmešane sa po 1 kapi ulja od mirisne muškatle i lavande (Lavandula officinalis). KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Praktičar kineske medicine može da napravi mešavinu lekovitog bilja koja će ojačati celokupni sistem, zaceliti ranice i sprečiti njihovo ponovno pojavljivanje. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Za zarastanje afti i sprečavanje njihovog ponovnog javljanja, pijte čaj od maslačka (Taraxacum officinale) ili uzimajte kapsule od 500 do 1000 mg korena u prahu tri puta dnevno tokom šest nedelja. Možete i da stavljate obloge koje ćete kvasiti u čajevima od nevena (Calendula officinalis), kanadske žutike (Hydrastis canadensis) ili mire (Commiphora molmol). PSI H O S O M A T S K O
Najvažnije je da pronađete tehniku opuštanja u kojoj uživate i koju ćete nastaviti da upotrebljavate. ISHRANA
Ako ste skloni aftama, izbegavajte kafu, začine, agrume i ostale vrste hrane koja može da vam nadraži usnu šupljinu. Ako su vaše afte posledica nedostatka nekog vitamina ili minerala, mogu da vam pomognu dodatne količine vitamina C i B kompleksa, kao i folne kiseline, gvožda i cinka. Ako vas muče ranice u usnoj šupljini koje se ponavljaju, a posledicasu osetljivosti na neku vrstu hrane, izbegavajte one vrste hrane koje pokreću alergijske reakcije.
L E Č E N J E KOD K U Ć E ♦ Isperite usta četiri puta dnevno kombinacijom 60 g hidrogen peroksida, 60 g vode i 1 kašičica soli i sode bikarbone. Nemojte gutati. ♦ Isperite usta magnezijumovim mlekom da biste prekrili ranicezaštitnim slojem. ♦ Probajte sredstva za ispiranje usta koja sadrže sredstvo za ublažavanje bolova hlorheksidin. ♦ Prekrijte ranicu mokrom kesicom čaja; tanin će da ubrza isušivanje afte. ♦ Upotrebljavajte masti koje sadrže glicerin i peroksid, a možete da ih nabavite i bez lekarskog recepta. ♦ Probajte vežbe akupresure za ublažavanje stresa.
PR EV EN CIJ A ♦ Perite zube sodom bikarbonom koja deluje dezinfikujuće. ♦ Svaki dan pojedite 4 kašike jogurta sa živom kulturom; on sadrži bakterije koje mogu da održavaju zdravlje u organizmu. ♦ Izbegavajte začinjenu, slanu ili kiselu hranu. ♦ Uzimajte dodatne količine vitamina C, B kompleksa, folne kiseline, gvožđa i cinka.
a
LEČENJE
'Mte često izbiju zbog stresa. Naučite da meditirate, jlušajte kasete za vizualizaciju (vođenu fantaziju) i aredstavljajte sebe kao zdravu, opuštenu osobu.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
AKNE
SIMPTOMI crvene tačkice, čirići ili nateknuća na koži koja uporno traju ili se vraćaju, obično poznati kao bubuljice; mogu da se upale ili ispune gnojem, a tipično je da se pojavljuju na licu, grudima, ramenima, vratu ili gornjem delu leđa, naročito kod adolescenata tamne tačkice, čirići s otvorenim porama u središtu su otvo ren i m ite se ri (k o m ed o n i)
čirići koji su ispupčeni i nemaju otvora su z a tv o re n i m ite se ri (kom ed on i) crvene natekline ili kvržice, katkad očigledno ispunjene gnojem su pustule (gnojnice) koje se razviju od otvorenih ili zatvorenih mitesera upaljene kvržice ispod kože, ispunjene tečnošću, koje mogu da narastu i do veličine od 2,5 cm su čvorovi (n o du li) ili ciste neprirodno crveni obrazi i nos znak su ro sacee , poremećaja nalik na akne koji pogađa odrasle osobe - većinom žene - starije od 30 godina.
G
otovo svako u neko doba života dobije bubi Ijice, što čini akne jednim od najčešćih kožn poremećaja. Do njega dolazi kad se sićušni dlaka začepe masnim izlučevinama iz kožni žlezda. Otvoreni miteseri (komedoni) javljaju se kz mali, obično ravni čirići, tačkice sa središtem potan nelim zbog izloženosti vazduhu; zatvoreni mitese su im nalik, ali su bez boje. Obe vrste bubuljica mo£ se razviti u natečene, bolne upale. Ciste ili čvori (papule), koje se povezuju s težim slučajevima akr čvrsti su otoci ispod površine kože koje se upale i pi nekad inficiraju. lako akne ostaju uglavnom problem adolescer skog doba, oko 20 posto svih slučajeva javlja se kc odraslih osoba. Akne se često pojavljuju tokom pube teta i obično su gore kod osoba s masnom kožor Javljaju se kod oba pola, iako se najteži slučajevi ot čno javljaju kod dečaka tinejdžerskog uzrasta. Kod ž na je, pak, veća verovatnoća nego kod muškaraca c će imati blage do umerene oblike akni u trideseti godinama i kasnije, a i nešto su sklonije rosacei. Mitove o tome kako neke škodljive vrste hranc nekontrolisani polni nagoni izazivaju aknezamenila jednostavna istina da naslednost i hormoni stoje i; većine oblika akni. Potpuni progon čokolade iz ishr ne ili ribanje lica 10 puta na dan neće da promeni va predispoziciju za ovaj kožni poremećaj, koji ne izgl da lepo, ponekad je bolan i često izaziva nelagodno' stid.
OBRATITE SE L E K A R U ako vaše akne tokom dva do tri meseca ne reaguju na lekove koji mogu da se dobiju bez lekarskog recepta; možda vam je potrebna lekarska pomoć; ako imate teži oblik akni, od kojih mogu nastati potkožne ciste i uporne bubuljice koje mogu da se inficiraju. Dermatolog može da vam prepiše lek da biste sprečili trajne ožiljke. ako vam koža postane abnormalno crvena po obrazima i nosu. Možda imate rosaceu, koja može da se drži pod nadzorom odgovarajućim antibiotičkim lekom.
UZROCI
Uzrok akni nije u potpunosti poznat. Slaba higijena, I ša ishrana i stres mogu pogoršati akne, ali sasvim je sno da im nisu uzrok. Obične akne (acne) vulgaris k< tinejdžera počinju s pojačanim stvaranjem hormor Tokom puberteta i kod dečaka i kod devojčica stvara velika količina androgena - muških polnih hormo koji uključuju testosteron. Androgeni mogu uporei da povećaju proizvodnju loja, materije koja podmaz je kožu i pomoću koje ona zadržava vlažnost i keratir primarnog sastojka dlačica. Sićušni folikuli dlačic naročito oni na licu, vratu, grudima i leđima, mogu se začepe lojem i keratinom. Kako se folikuli ispun vaju, a bakterije množe, na površini kože stvaraju zatvoreni ili otvoreni miteseri (komedoni), tego koja se zove neupalne akne. Ako zid pod pritiskor
)j iscuri u okolno tkivo, rezultat je pustula, ili upalne ikne. Ako se pustule inficiraju, stvar se dalje kompli;uje. infekcija može da prodre duboko u kožu i stvori iste, koje mogu da prsnu i ostave privremene ili trajle ožiljke. Različiti činioci čine određene osobe sklonim dolijanju akni, npr. akne u porodičnoj istoriji bolesti, tres i upotreba kontraceptivnih sredstava ili kortikoteroida. Uzimanje oralne kontracepcije može kod lekih žena da izazove akne, ali kod drugih ih zapravo uzbija, zavisno od vrste tableta koje uzimaju. Anabočki steroidi koje uzimaju neki bodibilderi takođe mo;u da dovedu do razbuktavanja akni.
-------------------- ▼ --------------------
R osacea Zene svetle puti iznad tridesete godine najsklonije su ovom poremećaju. Rosacea počinje upornim, neprirodnim rumenilom obraza i nosa, koje je izrazitije nakon konzumiranja začinjene hrane, vrućih napitaka ili alkohola. Upala se obično širi, a kod nekolicine obolelih od rosacee, obično muškaraca, razvije se teži oblik kod kojeg nos postane crven, zadebljan i bolan. Da biste stavili pod nadzor blaže oblike, lekar će verovatno da vam prepiše oralni antibiotik ili kortikosteroid lokalne primene. Losione i gelove koji sadrže sumpor kao aktivni sastojak može da prepiše lekar ili možete da ih kupite bez lekarskog recepta. Budući da mnogi oboleli od rosacee pate i od migrena, neki istraživači sumnjaju da može da igra ulogu i nepodnošenje određenih vrsta hrane. Neki slučajevi reaguju dobro na velike doze vitamina B, posebno vitamina B2 (riboflavin). Kod težih slučajeva rosacee, operacija ili laserski tretmani mogu da deluju reverzibilno na upalu i oticanje.
Akne imaju mnogo podvrsta. Neki oblici akni povremeno pogađaju novorođenčad i odojčad, obično dečake. Bubuljičavosip se pojavljuje na licu, ali obično se očisti posle nekoliko nedelja i ne ostavlja trajne posledice. Kod odraslih osoba, obično žena, koje prebrode tinejdžerski uzrast gotovo bez bubuljice mogu da se, dok stare, razviju uporne akne koje se javljaju u odraslom dobu. U nekim slučajevima razbuktavanje akni predstavlja alergijske reakcije na kozmetiku ili neke vrste hrane, dok su neki drugi slučajevi u vezi sa menstruacijom. I predmenstrualne i postmenopauzne akne obično su relativno blaže od njihovog velikog izbijanja povezanogs kozmetičkim tretmanom. Uprkos normalnom porastu u visini androgena tokom puberteta, neki istraživači veruju da razbuktavanje akni ima manje veze s nivoom androgena nekog pojedinca nego s tim kako koža te osobe reaguje na pojačano stvaranje loja. Bakterije propionibakterijum aknes (Propionibacterium acnes) i stafilokokus epidermidis (Staphylococcus epidermidis) prirodno se javljaju u zdravim folikulima dlačica. Ako ih se previše nagomila u začepljenim folikulima, mogu da izlučuju enzime koji razgrađuju loj, što podstiče lokalizovanu upalu. Neki Ijudi su naprosto osetljiviji od drugih na ovu reakciju, tako da količina loja koja će možda da izazove bubuljicu ili dve kod jedne osobe može da rezultira raširenim izbijanjem ili akutnim cističnim aknama kod drugeosobe.
LEČEN JE Povremena bubuljica ili dve ne zahtevaju nikakvo lečenje. Ako upotrebljavate kreme i kozmetičke proizvode za prikrivanje akni koje se mogu dobiti bez lekarskog recepta, oni bi morali da budu na bazi vode i hipoalergenski. Cak i ako razbuktavanje akni ne može da se otkloni, konvencionalni i alternativni načini lečenja mogu problem da ublaže. Konvencionalna medicina daje prednost lečenju lekovima koji zaustavljaju proizvodnju loja i keratina, ograničavaju rast bakterija ili podstiču gubitak površinskih ćelija kože da bi se otčepile pore. Budući da mnogi načini lečenja mogu da imaju snažna propratna dejstva, svaki bi pacijent s kožnim tegobama morao da postupa oprezno kod isprobavanja novog načina lečenja. Osobe s težim, upornim slučajevima akni moraju da se obrate dermatologu.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
AKNE
D
NASTAVAK
KONVENCIONALNA MEDICINA Za lečenje blagog oblika akni, lekar će možda da vam preporuči lek lokalne primene koji možete da dobijete bez recepta, a koji sadrži benzojev peroksid ili će da vam prepiše lek protiv akni tretinoin (retinska kiselina), derivat vitamina A. Pre nanošenja leka, operite predeo zahvaćen aknama blagim sapunom bez ulja i mirisa. Kad su gnojne bubuljice spremne da puknu, možete pospešiti postupak stavljanjem vrućeg peškira na nekoliko minuta. Inficirane bubuljice bi smela da otvori samo medicinska sestra ili lekar pomoću hirurških instrumenata i poštujući antiseptička pravila. Istiskujete li čiriće sami, možete da izazovete dalju infekciju i povećate mogućnosttrajnih ožiljaka. Za umerene do teže slučajeve, glavnu struju u lečenju predstavlja tetraciklin, antibiotik koji se obično uzima oralno, katkada u kombinaciji s tretinoinom lokalne primene. Ostali korisni antibiotici su eritromicin i klindamicin koji se uzimaju oralno. Za hronično upaljene ciste, lekar će možda da vam prepiše lek izotretinoin, ali zbog njegovih potencijalno teških propratnih efekata, lečenje mora da se pažljivo prati, naročito kod žena u drugom stanju. Manje česta mogućnost lečenja je ubrizgavanje triamcinolona, vrste kortikosteroida, direktno u ciste. Od ovog načina lečenja koža nekih pacijenata može da ostane privremenozatamnjenaokooštećenja. Budući da mnogim osobama koje pate od akni pomaže letnje sunce, dermatolog će možda da preporuči i kontrolisano izlaganje ultraljubičastoj svetlosti kako bi se opsežno izbijanje akni držalo pod nadzorom. Pacijenti koji uzimaju sredstva protiv akni morali bi budno da paze na moguće propratne efekte i interakcije. Lekovi tretinoin i benzojev peroksid mogu kožu da učine crvenom, suvom i osetljivom na sunce. Benzol-peroksid može da zaustavi blagotvorno delovanje tretinoina, pa ih nikad ne nanosite istovremeno. Uzimanje antibiotika u razdoblju dužem od nekoliko nedelja može da učini žene podložnim gljivičnim
infekcijama. Neke odrasle osobe imaju ožiljke ili kožu izbrazdanu od cista ili dubinskih bubuljica koje su izgrebane ili teško inficirane. Dva relativno agresivna hirurška postupka mogu da poboljšaju izgled kože: dermabrazija, kojom dermatolog brusi smrznutu kožu, i hemijski piling. Pomoću oba postupka uklanja se površina prekrivena ožiljcima i otkrivaju se neoštećeni slojevi kože.
84
AKU PRESU RA
1
Pomoću akupresure može da se ublaži upala, hormonska neravnoteža i emocionalne tegobe f30vezane s aknama. Cvrsto pritisnite palcem tačku Debelo crevo 11, na spoljnom kraju pregiba lakta. Držite jedan minut, a zatim ponovite na drugc ruci.
2
Da biste ublažili nadraženost kože, pritisni desnim palcem Debelo crevo 4, između palca i kažiprsta leve ruke, pritiskajući kost iznad kažiprsta Držite jedan minut, a zati ponovite na drugoj ruci. Ne služite se ovom tačkc ako ste trudni.
Pre nego što se odlučite za takav način lečenja, por; govarajte o tim postupcima, nužnim merama opre2 verovatnim rezultatima s barem dva dermatologa.
ALTERNATIVN I NAČINI L E Č E N J A Neki alternativni načini lečenja akni pokušavaju smanje upalu i suzbiju infekciju. Neki drugi pristi služe se metodama lekovitog bilja ili ishrane da bi k( trolisali činioce koji mogu da pospeše akne, kao štc stres. Kod blagih ili umerenih oblika akni, ovi pristi imaju smisla, ali obične akne i rosacea reaguju mnc sporije od većine drugih zdravstvenih tegoba na t kakav način lečenja. Budite strpljivi: mnogi načini čenja akni traju i godinu dana pre nego što se vide zultati. KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Kineski biljni lekovi za akne pokušavaju da kožu o; bode vlažnosti i topline, za koje se smatra da su fak ri koji ih uzrokuju. Preparati koji se često koriste u c svrhu uključuju seme knidija (Cnidium monniei
I vet kozije krvi (Lonicera japonica). Posavetujte se s »raktičarem kineske medicine o primeni i doziranju. .E Č E N JE
LEKOVITIM
BILJEM
/Inogo lekovitog bilja se upotrebljava kako bi se koža >rže oporavila i kako bi se ublažila upala i svrab. Među )iljem koje iskusni travar može da preporuči nalaze se > hinacea (Echinacea spp.), neven (Calendula officitalis), ulje melaleuke (Melaleuca spp.) i kanadska utika (Hydrastis canadensis); tinktura perunike (Iris 'ersicolor) naročito dobro deluje s rudbekijom. Uzinanje čaja napravljenog od kombinacije koprive Urtica dioica) i tinkture broćike (Galium spp.) može la bude delotvorno. PAZNJA: Nikada ne upotreblja'ajte nijedan biljni preparat na novorođenčadi bez )rethodnog savetovanja s lekarom. Ako stres možda doprinosi vašim aknama, pokuajte da se opustite uz šolju čaja od lavande (Lavandu3 officinalis) ili kamilice (Matricaria recutita). Parenje ica dva do tri puta nedeljno bilo kojom od ovih leko'itih trava takođe može da koristi. HOMEOPATIJA
'a manja izbijanja akni Hepar sulphuris ili Silica, u abletama jačine 6x, koje se uzimaju tri puta na dan lajduže nedelju dana, može da ubrza ozdravljenje. SHRANA
/ećina lekara sada smatra da akne nisu problem vezan :a hranu i retko traže od pacijenata da promene ishrai u kako bi smanjili izbijanje akni. Neke osobe koje se )ave alternativnim načinima lečenja promenu ishrane matraju osnovom lečenja. Stručnjaci iz oba tabora Jopuštaju da čokolada, masti i druge vrste hrane okri'ljene da izazivaju akne zapravo nisu uzroci akni, ali asprava se nastavlja u vezi s tim mogu li te vrste hrane Ja pogoršaju tegobu. Među dodatnim količinama vitamina i minerala, lutricionisti obično predlažu cink, koji deluje na hornonska događanja u organizmu. Dodatna količina od iO do 50 mg cinka na dan može da doprinese smaljenju upale i zaceljivanju oštećene kože. Dodatne coličine hroma navodno poboljšavaju sposobnost or;anizma da razgrađuje glukozu. Velike količine vitanina A mogu da smanje proizvodnju loja i keratina, lli budući da velike količine mogu da izazovu glavo)olje, umor, bolove u mišićima i zglobovima i druge
propratne efekte, uzimanje vitaminskih dodataka u velikim količinama ne savetuje se osim ako ga pažljivo prati vaš lekar ili neka druga osoba koja se brine za vaše zdravlje. Vitamin E, antioksidans, takođe može da se uključi u prirodnu odbranu protiv akni u dozama od 200 do 400 MJ na dan. Vitamin Bs, koji pomaže u metabolizmu hormona, može da bude naročito delotvoran kod žena koje pate od predmenstrualnih akni; 50 mgdnevnoje uobičajena doza.
L E Č E N J E KOD K U Ć E ♦ Nežno pranje lica sapunom bez ulja i mirisa - ili čak medicinskim sapunom - pomaže da održite vašu kožu čistom, ali trljanjem već upaljene kože akne se samo pogoršavaju. ♦ Oduprite se potrebi da istiskujete bubuljice. Pustite ih da same puknu kad dođe vreme, azatim nežno isperite. ♦ Za blagi do umereni oblik akni probajte sredstva koja se prodaju bez lekarskog recepta i koja sadrže benzojev peroksid. ♦ Umereno izlažite svoje akne suncu, ali svakako izbegavajte prekomerno izlaganje. ♦ Muškarci s umerenim do teškim oblikom akni morali bi da upotrebljavaju novžilet kod svakog brijanja kako bi smanjili opasnostod infekcije. Umesto losiona posle brijanja na bazi alkohola, probajte biljne zamene koje sadrže i eterična ulja lavande, kamilice i melaleuke.
PREVENCIJA Zbog povezanosti akni s kolebanjem nivoa hormona i mogućim genetskim uticajima, mnogi lekari veruju da ne postoji način da se spreče, iako je opšteprihvaćeno mišljenje da ni pravilna higijena ni ishrana ne mogu da spreče izbijanje akni, mali saveti pod naslovom Ishrana (levo) mogu biti korisni Pravilna opšta higijena i razumna nega kože naročito su važne tokom adolescencije. Osnove uključuju svakodnevno kupanje ili tuširanje te pranje lica i ruku nenamirisanim ili blagim antibakterijskim sapunom. Za devojke tinejdžerskog uzrasta bolje je da ne upotrebljavaju redovno kozmetičke preparate, i uprkos suprotnim tvrdnjama, komercijalnih sredstavaza kožu koja imaju blagotvoran učinak na akne malo je ili uopšte ne postoje. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ALCHAJM EROVA
SIMPTOMl ♦ promene raspoloženja: potištenost, paranoja, uznemirenost, anksioznost, sebičnost, detinjasto ponašanje ♦ gubljenje orijentacije, smetenost, nepažnja, zaboravljanje nedavnih događaja, nemogućnost zadržavanja novih informacija ♦ sve veća sklonost gubljenju stvari ♦ vrtoglavica ili oštećen osećaj ravnoteže
OBRATITE SE LE K A R U ♦ ako član porodice ili prijatelj ispoljava znakove Alchajmerove bolesti tokom određenog vremenskog razdoblja. Budući da osoba možda nije svesna da ima te probleme, često je na drugima da pomognu.
(A L Z H E IM E R O V A )
BOLEST
lchajmerovu (Alzheimerovu) bolest, progresi nu degeneraciju tkiva u mozgu, koja prve stveno pogađa osobe starije od 65 godina, obeleža' razorno pogoršanje mentalnih funkcija. Intelektualr funkcije poput pamćenja, shvatanja i govora pogc šavaju se. Pažnja obično luta, jednostavna računan postanu nemoguća, a svakodnevne aktivnosti posta sve teže, dok se izgubljenost i frustracija pogoršava noću. Dolazi do dramatičnih promena raspoložen - provala besa, napada straha, periodi duboke ne< setljivosti i bezvoljnosti. Oboleli, koji sve više gu orijentaciju, može da odluta i izgubi se. Postupno razvijaju i telesni problemi, kao što su čudan hod gubitak koordinacije. Konačno, pacijent može post ti potpuno nekomunikativan, telesno bespomoćar inkontinentan. Bolest je bez izuzetka smrtonosn Od neprimetne pojave Alchajmerove bolesti c smrti može proći nekoliko godina, ili bolest može tr jati čak 20 godina; prosečno trajanje joj je oko 7 goc na. Među odraslim Amerikancima, to je četvrti mec vodećim uzrocima smrti (nakon srčanih oboljen raka i moždanog udara). Do 80. godine života, prib žno svaka treća osoba oboli od nje. Zene su na bok dvostruko osetljivije od muškaraca, a belci su joj ol četiri puta podložniji od crnaca.
A
UZROCI lako se Alchajmerova bolest javlja kod mnogih oso kako stare, bolest nije prirodna posledica staren radi se o neprirodnom stanju čiji se uzroci i da istražuju. Cini se da je postupni gubitak funkcija mozga k ji karakteriše Alchajmerovu bolest, uzrokovan sa d glavna oblika nervnih oštećenja: nervna vlakna zamrse, a u bolesnom tkivu gomilaju se naslage b lančevina poznate kao »plak«. Istraživači još nisu gurni zašto ili kako dolazi do ove degeneracije tki\ ali neka novija istraživanja koja najviše obećavf ukazuju najednu belančevinu kojase prirodnojav u krvi, a zove se ApoE (skraćenica za apolipoprote E) i potrebna je z a prenos masnih materija u organ mu. Kao što je to slučaj sa svim belančevinama, nj' oblik je genetski određen, a identifikovano je nekoli različitih vrsta od kojih su neke očigledno povezam većom opasnošću od Alchajmerove bolesti. Mogu je da određeni oblici ApoE vode do uništenja nervr
ćelija u mozgu. Druga mogućnostje da je ta belančevina, koja možda deluje u kombinaciji sa drugim materijama, uključena u stvaranje plaka. Bez obzira na to je li ApoE deo mehanizma koji prouzrokuje Alchajmerovu bolest ili nije, gotovo je sigurno da geni igraju određenu ulogu u ovoj bolesti: poznato je da je opasnostod dobijanja bolesti veća kod osobe kojoj je roditelj imao Alchajmerovu bolest. Slute se i drugi uzroci. Prema jednoj teoriji, unos sićušnih čestica aluminijuma - s posuđa za kuvanje, na primer - može da dovede do Alchajmerove bolesti. Druga teorija naglašava vezu između stvaranja plaka i slobodnih radikala - nestabilnih molekula koji mogu da proizvedu destruktivne hemijske reakcije. Obe su teorije sporne i nedokazane. Zaista, mnogi istraživači danas smatraju vezu između Alchajmerove bolesti i aluminijuma krajnje diskutabilnom U središtu još jednog spora nalazi se cink. U okviru ispitivanja iz 1991. godine, pacijentima s Alchajmerovom bolešću davane su dodatne količine cinka, zato što se na temelju drugih ispitivanja pretpostavljalo da cink može da pomogne u poboljšavanju mentaIne živosti kod starijih osoba (isto tako se pokazalo da cink igra ulogu u funkcionisanju pamćenja). Posle samo dva dana, mentalne sposobnosti pacijenata tako su se brzo pogoršale da je zaključeno kako je ispitivanje previše štetno za ispitanike i trenutno je prekinuto. Tri godine kasnije laboratorijski ogledi pokazali su da od cinka, belančevine mogu da stvaraju taloge slične plaku koji se može naći u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti. Veza između cinka i Alchajmerove bolesti ostaje nejasna. Da navedemo samo jedno: naučnici još uvek nisu sigurni da li plak izaziva Alchajmerovu bolest ili je on posledica bolesti. Ako je tačno 3vo poslednje, moglo bi biti tačno da sposobnostcinka da stvara plak nema nikakve veze s onim što u prmm redu prouzrokuje Alchajmerovu bolest. U manjem broju slučajeva, trauma može biti činilac koji pridonosi bolesti. Oko 15 posto slučajeva abolelih od Alchajmerove bolesti imaju u istoriji boesti ozledu glave.
DIJ A GN OS TI ČK I POSTUPCI Dijagnoza stručnjaka je osobito važna zato što niz drugihzdravstvenih tegoba-od kojih su mnoge izlečive - ima neke simptome povezane s Alchajmerovom bolešću. Oni obuhvataju respiratorne infekcije, neprimerenu ishranu, nedostatak vitamina B n , anem iju, hipoglikem iju, depresiju i cerebrovaskularnu insuficijenciju (smanjen dotok krvi u mozakzbogsuženih arterija). Neželjena reakcija na propisani lek ili štetna kombinacija lekova može katkad izazvati simptome slične Alchajmerovoj bolesti. Druge bolesti i tegobe koje se ponekad mešaju s Alchajmerovom bolešću su Parkinsonova bolest, m oždani udar, tegobe sa štitnom žlezdom , tumori na mozgu, uznapredovali sifilis i Hantingtonova (Huntingtonova) bolest - nasledno degenerativno nervno oboljenje. Da bi proverio radi li se o Alchajmerovoj bolesti, lekar će verovatno da počne s fizičkim i psihološkim testovima zamišljenim tako da otklone druge moguće uzroke mentalnog oštećenja. Verbalne provere i razgovori s porodicom su uobičajeni sledeći korak, ali oni neće dati definitivnu dijagnozu. Sve donedavno samo se obdukcijom mozga moglo dobiti nesumnjive dokaze o Alchajmerovoj bolesti - izdajničke dokaze o zapletima, čvorovima živaca, plaku od belančevina i opštem smanjivanju mozga zbog odumiranja ćelija. Jednostavna, tačna dijagnoza omogućena je novorazvijenim postupkom koji se sastoji samo u davanju određene vrste kapi za oči. Očigledno, oboleli od Alchajmerove bolesti izuzetno su osetljivi na lek tropikamid, koji oftamolozi koriste za širenje zenica. Sirenje koje je primećeno kod pojedinaca s ovom bolešću tri puta je veće nego kod zdravih ispitanika. Cini se da to vredi čak i pre nego što se simptomi bolesti počnu očitavati.
LEČEN JE Alchajmerova bolest je neizlečiva: ništa je ne može zaustaviti niti vratiti bolesnika u stanje pre početka bolesti. Cini se da neki lekovi donekle usporavaju njeno napredovanje u ranim stadijumima, a neki drugi mogu pomoći kod promena raspoloženja i drugih određenih problema u ponašanju koji se javljaju kod ove bolesti.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
A LCH A J MEROVA BO U EST
NASTAVAK
Briga za obolelog od Alchajmerove bolesti često je stresna za članove porodice; udruženja za pružanje podrške mogu da pomognu starateljima pri rešavanju problema i osečaja vezanih za njih. Konačno, biće neophodnastalna briga negovatelja. Neke porodice su u stanju da osiguraju takvu stalnu brigu kod kuće, dok se druge okreću profesionalnim negovatelji(ca)ma.
A KU PRESU RA
1
Pomoću pritiska na tačku Bubreg 3, smešteni s unutrašnje strane članka na nozi između kosti člank i Ahilove tetive, možete stimulisati mentalnu aktivnost. Čvrsto pritisnite i zadržite pritisak jedan do dva minuta, a zatim ponovite na drugoj nozi.
K O N V E N C IO N A L N A MEDICINA ♦ Godine 1993. takrin hidroklorid postao je prvi lek koji je odobrila FDA za lečenje Alchajmerove bolesti. U proverama je odgodio napredovanje bolesti za šest meseci i poboljšao je mentalne funkcije u slučajevima koji nisu jako uznapredovali. Njegova moguća propratna toksičnost za jetru mora da se prati svake nedelje. ♦ Ispitivanja daju da se nasluti da eksperimentalni lek acetilkarnitin može među obolelima od Alchajmerove bolesti doneti privremeno poboljšanje u verbalnoj sposobnosti, pamćenju, trajanju pažnje i drugim mentalnim funkcijama. ♦ U jednom ispitivanju pomoću zamenjenog lečenja estrogenom odgođen je početak slabljenja pamćenja i misaonih procesa kod 40 posto pacijentkinja koje boluju od Alchajmerove bolesti. ♦ Ceo niz lekova prepisuje se za tačno određene simptome: haloperidol i tioridazin za agresivno ponašanje i uznemirenost, sertralin za potištenost i zolpidem i difenhidram in za nesanicu.
2
Pomoću pritiska na tačku Jetra 2 - na vrhu stopala, u mreži između palčeva i drugih nožnih prstiju - možete da ublažrl razdražljivost. Jednolično pritiskajte jedan minut.
3
Pritiskom na tačku Slezina 3 možete da pomognete pamćenju. Tac se nalazi s unutrašnje stran stopala, tik iza ispupčenja koje čini veliki zglob palca na nozi. Zadržite jednoliča pritisak jedan minut, a zatir ponovite na drugom stopa
4
Spavanje se može poboljšati pritiskom na tačku Srce 7, smeštenu uz pregib na unutrašnjoj stran ručnog zgloba, ravno^na pravcu malog prsta. Cvrstc stiskajte jedan minut izmeč palca i kažiprsta, a zatim ponovite na drugoj ruci.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Kao što je to slučaj s konvencionalnom medicinom, ni alternativni načini lečenja ne mogu da obećaju lek za Alchajmerovu bolest, ali u nekim slučajevima mogu da pomognu da se uspori napredovanje bolesti ili da leče tačno određene simptome. AKUPRESURA
Ne iznenađuje da oboleli od Alchajmerove bolesti lako postaju potišteni i teskobni. Kako bi ublažili taj teret, praktičari predlažu tehnike akupresure na slikama desno; one su zamišljene upravo tako da podstiču opuštanje i služe kao opšte sredstvo za jačanje organizma i poboljšanjezdravlja.
KELACIJSKO
LEČENJE
Terapija kelacijom, koja se sastoji u neurohirurškot uklanjanju nagomilanih metala iz organizma, cilja r aluminijum - za koji neki istraživači veruju da im uzročne veze s Alchajmerovom bolešću; naslućuje s da se molekuli aluminijuma povezuju s molekulim kalcijuma da bi zajedno vezali naslage zvane plak. K( lacijska tehnika sastoji se od niza intravenskih injekc ja aminokiseline etilenediaminetetraacetne kiselin
(EDTA), za koju se veruje da popušta vezu sa kalcijumom i hvata aluminijum, kasnije ga oslobađajući kao otpad. Ispitivanja naslućuju da ovo lečenje može da uspori napredovanje bolesti, ali može da ima i potencijalno opasna propratna dejstva. Posavetujte se sa svojim lekarom pre nego što se odlučite za ovo lečenje. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Kaže se da ekstrakt ginko bilobe iz drveta ginka (Ginkgo biloba) ublažava rane simptome Alchajmerove bolesti - između ostalog, zaboravnost, potištenost, rastresenost, teskobu, vrtoglavicu, nemogućnost koncentracije, izgubljenost i zvonjenje u ušima. Prosečna preporučena doza je 40 mg, a uzima se tri puta na dan; tražite kapsule koje sadrže 24 posto ginko flavoglikosida. Prema zagovornicima ovakvog načina lečenja, pozitivni rezultati se vide posle četiri do šest nedelja. HOM EOPATIJA
Da biste izbegli preteranu upotrebu konvencionalnih lekova, posavetujte se s homeopatom o lekovima koji mogu da pomognu u lečenju neobičnog i razornog ponašanja; rezultate u pravilu vidite u roku od nedelju dana.
L E Č E N J E KOD K U Ć E ♦ Da biste obolelom od Alchajmerove bolesti pomogli da izađe na kraj s epizodama gubitka orijentacije i slabljenjem mentalnih funkcija, podstičite osećaj sigurnosti na sve moguće načine: zadržite stabilnu, poznatu okolinu u kojoj će živeti; držite se ustaljenih navika i postupaka; kad morate da budete odsutni, ostavite kao podsetnik poruke i jednostavna uputstva. ♦ Lutanje i gubljenje čest je problem obolelih od Alchajmerove bolesti; pobrinite se da oboleli nosi narukvicu za identifikaciju s telefonskim brojem na njoj. ♦ Da biste naveli osobu koja pati od Alchajmerove bolesti da više priča, izađite u šetnju. Ispitivanja
daju da se nasluti da hodanje može da stimuliše predele mozga povezane s govorom. ♦ Da biste pomogli obolelom od Alchajmerove bolesti da počne pozitivnije da gleda na sadašnjost, pokušajte da dozovete sećanja: pamćenje davnih događaja u početku često nije oštećeno, pa ugodne uspomene mogu uroditi osećajem sreće i blagostanja. To se može bolje postići u grupi. Dobri materijali za podsticanje lepih uspomena uključuju stare časopise, fotoalbume i omiljene porodične priče. Ne prisiljavajte obolelog da se priseti. Pažljivo pitanje ili dva mogu osigurati put do nekog sećanja. ♦ Potražite profesionalna udruženja koja mogu vama i obolelom da pomognu.
PREVEN CIJA Ne zna se pouzdano šta je uzrok Alchajmerove bolesti, pa se sve preventivne mere, u najboljem slučaju, temelje na nagađanju. Važno je da zapamtite da čak ako je Alchajmerova bolest i prisutna u vašoj porodici, nije obavezno da ćete i vi oboleti. Ako vas brine mogućnost da bi se kod vas konačno mogla javiti Alchajmerova bolest, najbolja vam je strategija živeti zdravim životom: jedite pravilno i redovno vežbajte kako biste održavali ceo organizam - a osobito nervne ćelije u mozgu - u dobrom stanju. Iznad svega, izbegavajte dim cigareta i zagađen vazduh koliko god možete; to će vam pomoći da svedete na najmanju moguću meru svoju izloženost slobodnim radikalima, koje su neka ispitivanja povezala sa stvaranjem nervnog plaka. lako neka ispitivanja naslućuju vezu između Alchajmerove bolesti i cinka, lekari ne preporučuju da pokušavate da ograničite njegov dnevni unos; cink je bitan mineral i ako bi trebalo da izbegavate njegovo predoziranje, učinili biste više štete nego koristi ograničavanjem njegovog unošenja ispod preporučene dnevne doze (15 mg za muškarce, 12 mg za žene). ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ALERGIJE SIMPTOMI ♦ Kijanje, hripanje, začepljenost nosa kongestija i kašalj upućuju na astmu ili alergije na neki lek ili respiratorne alergije. ♦ Svrab očiju, usta i grla simptomi su respiratornih alergija. ♦ Bolovi u želucu, učestale probavne tegobe i pojava želudačne kiseline (žgaravica) znakovi su osetljivosti na hranu. Nadražena koža koja svrbi, crveni ili otiče povezana je s alergijama na lekove, hranu i ubode insekata. ♦ Ukočenost, bolovi i oticanje zglobova mogu ukazivati na alergije na hranu ili lekove.
OBRATITE S E L E K A R U ♦ Ako imate žestoke grčeve u želucu, povraćate, nadimate se ili imate proliv; to bi moglo da ukazuje na ozbiljnu alergijsku reakciju na hranu ili nešto drugo ili trovanje hranom. ♦ ako disanje postane izutetno teško ili bolno; možda proživljavate napad astme, druge ozbiljne alergijske reakcije, ili srčani udar. Zatražite hitnu lekarsku pomoć. ♦ ako vam se iznenada jave promene na koži, praćene jakim crvenilom i svrabom; i srce može ubrzano da kuca. Ovi simptomi mogu da ukažu na nastupanje anafilaktičkog šoka, krajnje ozbiljne alergijske reakcije. Zatražite hitnu lekarsku pomoć.
( Vidi takođe Hitna stanja - prva pomoć: Sok).
zraz alergija odnosi se na neprirodnu reakcij odbrambenog sistema na materiju koja obicm nije škodljiva. Alergije se javljaju u raznim oblicima razlikuju se težinom od blago neugodnih do opasni po život. Procenjuje se da jedna petina stanovništv zapadne hemisfere pati od alergija. Niko ne zn zašto se one javljaju kod nekih Ijudi, ali se čini da m slednost igra ulogu u njihovom nastajanju, iako var se alergije mogu rasplamsavati i smirivati celogživc ta, Ijudima se retko javljaju nove alergije posle četi desete godine. Imunološki sistem štiti organizam od stranih mj terija - poznatih kao antigeni - tako što stvara antite la i druge hemijske materije kako bi se borili proti njih. Odbrambeni sistem obično zanemaruje dobrc ćudne materije, poput hrane, i bori se samo proti opasnih, poput bakterija. Alergijska reakcija javlja s kad imunološki sistem ne može da razlikuje dobr od lošeg, pa oslobađa vrstu hemijske materije, koj se zove histamin, da napadne bezopasnu materij kao dase radi o pretnji. Histamin izaziva mnoge sirr ptome koji se povezuju s alergijama. Materije koj mogu da izazovu alergijske reakcije, a poznate s pod nazivom alergeni, kreću se od polena prek alergena životinjskog porekla, poput dlaka ili perj kućnih Ijubimaca, d openicilina. Većina alergijskih reakcija nije ozbiljna, ali nek< poput anafilakse, mogu biti smrtonosne (uokvirem str. 94). Tek nekolicina alergija može se u celos izlečiti, ali za ublažavanje simptoma na raspolaganj je čitav niz različitih konvencionalnih i alternativni načina lečenja. Ako imate tešku alergiju, vrlo j važno da odete kod lekara konvencionalne med cine i dobijete trenutnu medicinsku pomoć za hitn slučajeve.
I
UZROCI
Alergije se javljaju u mnogo različitih oblika i uob čajeno je da se svrstavaju u opšte kategorije prerr vrstama materije koje ih uzrokuju ili delovima te koje pogađaju. Kožne alergije: Kontaktni dermatitis uzroku direktna, lokalna izloženost određenom alergeni atopički dermatitis je nepoznatog uzroka, ali je ob čno nasledan. Koprivnjača, ili urtikarija, manifestu se otečenim, crvenim plikovima na koži koji svrbe
mogu da potraju nekoliko minuta ili nekoliko dana. Angioedem se odlikuje dubljim otokom oko očiju i usnica, a katkad i šaka i stopala. I koprivnjača i angio-edem posledica su neželjene reakcije organizma na određene vrste hrane, polen, alergene životinjskog porekla (poputdlaka ili perja kućnih Ijubimaca), lekove, ubode insekata, hladnoću, toplotu, svetlo ili emocionalni stres. Respiratorne alergije: Oko 20 miliona Amerikanaca pati od polen skeg rozn ice (alergijski rinitis). Tipični simptomi uključuju svrab očiju, nosa i nepca ili grla, zajedno sa začepijenošću nosa, kašljem i kijanjem. Ako vi (ili članovi vaše porodice) imate druge alergije, poput dermatitisa ili astme, veća je verovatnoća da ćete imati polensku groznicu. Izrazi alergijski rinitis i polenska kijavica odnose se upravo na reakcije koje izaziva polen trava i biljaka koji širi vetar. No iste simptome mogu izazvati i druge materije nošene vazduhom koji udišete. One uključuju plesan, prašinu i alergene životinjskog porekla. Ako ste,
-------------------- T
--------------------
A l e r g i j a n a h r a n u il i NEPODNOŠENJE HRANE? Dva čoveka od pet veruju da su alergični na odredene vrste hrane, ali manje od jedan posto imaju isdnske alergije; većina nije u stanju da podnese određene vrste hrane, često zbog toga što im nedostaje enzim potreban za pravilno probavljanje. Neki Ijudi su osetljivi na laktozu, šećer koji se nalazi u mleku; ali mogu podneti mlečne proizvode poput jogurta, kisele pavlake i tvrdog sira. Neka deca ne mogu podneti gluten, koji se nalazi u pšeničnim proizvodima. Mononatrij-glutamat, sredstvo za pojačavanje arome, može da izazove zajapurenost, glavobolje i obamrlost. Sulfiti, koji se upotrebljavaju kao konzervans u mnogim vrstama hrane i vinima, mogu da izazovu osetljivost i da podstaknu alergijske reakcije.
na primer, alergični na alergene životinjskog porekla (mrtve čestice kože i pljuvačku), blizina mačke kod vas će da izazove kijanje, hripanje i šmrcanje. Alergije na plesan prouzrokovane su sporama koje se prenose vazduhom. Spoljne plesni - alternaria i hormodendrum - bujaju u toplim godišnjim dobima ili podnebljima, dok unutrašnje plesni - penicillium, aspergillus, mucor i rhizopus - rastu cele godine na vlažnim mestima (podrumi i kupatila, na primer). Prašina izaziva alergije zato što zadržava štetne materije kao što su polen, spore plesni i mikroskopske grinje; isto tako može da sadrži nadražujuća vlakna iz tkanina, tapaciranog nameštaja i tepiha. Astma: Astma ima različite uzroke, ali glavni su alergije na polen, spore plesni, alergene životinjskog porekla (čestice kože i pljuvačku kućnih Ijubimaca) i grinje. (Vidi Astma.) Alergije na hranu: Procenjuje se da 70 posto Ijudi s alergijama na hranu ima manje od 30 godina; većinu čine deca do 6 godina. Ponekad je teško tačno da izdvojite određene alergene koji uzrokuju alergiju na neku vrstu hrane, zato što su reakcije često zakasnele ili mogu da ih izazovu aditivi u hrani ili čak navike jedenja. No približno 90 posto alergija na hranu izazivaju belančevine u kravljem mleku, belance iz jajeta, kikiriki, pšenica ili soja. Među ostale česte alergene u hrani spadaju bobičasti plodovi, Ijuskari, kukuruz, grašak, žuta boja za hranu br. 5 i gumirabika (aditiv u prerađenoj hrani). Klasični simptomi alergija na hranu uključuju grčeve u želucu, proliv i mučninu. U težim slučajevima može doći do povraćanja, oticanja lica i jezika i respiratorne kongestije, kao i vrtoglavice, znojenja i nesvestice. Alergije na lekove: Najčešća alergija na lekove je alergija na lekove iz porodicepenicilina. Ostali česti alergeni među lekovima su sulfatni lekovi, barbiturati, antikonvulzivi, insulin, lokalni anestetici i boje koje se ubrizgavaju u vene radi rendgenskog snimanja. Cotovo milion Amerikanaca ima reakcije na acetilsalicilnu kiselinu; ove reakcije nisu prave alergije, nego više „osetijivost". Alergije na ubod insekata: Neka ispitivanja nagađaju da osobe koje imaju neke druge alergije (na hranu, lekove ili respiratorne alergije) mogu biti podložniji alergijama od uboda insekata, koje pogađaju oko 15 posto te populacije. Otrov u žaokama pčela, osa, stršljena i južnoameričkih otrovnih mrava je čest alergen. (Vidi Ubodi i ujedi insekata ipauka.)
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ALERGIJE
NASTAVAK
D IJA GN OS TI ČKI POSTUPCI Posle uzimanja potpune porodične i lične medicinske istorije bolesti, lekar će da vam postavi niz pitanja o vašoj izloženosti i reakcijama na različite alergene kako bi se isključili i prepoznali uzročnici vaših alergija. Možda će od vas da traži da nedelju dana vodite beleške o mogućim alergenima i svojim alergijskim reakcijama kako biste pomogli kod dijagnostikovanja. Posle toga će lekar da izabere metod testiranja. Najčešći test za respiratorne i kožne alergije i alergije na penicilin, ubode insekata i hranu je test na koži. Mala količina alergena stavi se na kožu ili ubrizga tik ispod nje, a lekar posmatra da li će da se pojave alergijski simptomi. Simptomi - oticanje, svrab i crvenilo - obično se pojavljuju u roku 20 minuta. Testovi na koži nisu u celosti pouzdani zato što u slučaju davanja prevelike doze alergena može da reaguje čak i osoba koja nije alergična. Isto tako posebno osetljive osobe mogu od testova na koži da zapadnu u anafilaktički šok. Druga mogućnost kod respiratornih alergija je RAST (skraćenica za radioalergosorbentni test), kojim se u krvotoku meri količina antitela povezana s alergijama.
LEČEN JE Najbolji način lečenja alergija je izbegavanje materija koje ih izazivaju, ali to može biti teško. Osnovni lekovi za alergije su antihistam inici, koji deluju kao protivteža histaminskim hemijskim materijama koje uzrokuju alergijske reakcije. Za teške simptome mogu da se koriste i kortikosteroidni lekovi koji se dobijaju na lekarski recept. U hitnim slučajevima kad dođe do anafilaktičkog šoka - upotrebljavaju se injekcije adrenalina kako bi se proširili bronhijalni putevi. Imunoterapija ili alergijske injekcije mogu da izleče neke alergije uvođenjem malih količina škodIjivih alergena kako bi pomogli organizmu da nauči da izlazi na kraj s njima.
KONVENCIONALNA MEDICINA Kožne alergije: Atopički i kontaktni derm atitis mogu se lečiti raznim kortikosteroidim a, obično hidrokortizonom . Kod koprivnjače i angioedema često
----------------- ▼ -----------------V
S
t a p o d s t ič e n a s t a n a k
A N A FILA KTIČKO G ŠOKA? Najteža i najopasnija od svih aiergijskih reakcija je anafiiaksa, ili anafiiaktički šok, koji počinje u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja alergenu i brzo napreduje, lako bilo koji alergen može da izazove anafilaktički šok, najčešće su to ubodi insekata, neke vrste hrane (na primer školjke i orasi) i injekcije odredenih lekova. Standardni hitni postupak lečenja uključuje ubrizgavanje adrenalina kako bi se otvorili disajni putevi i krvni sudovi; u teškim slučajevima može biti nužna i reanimacija. Vidi i Hitna stanja - prva pomoč: Sok.
nisu potrebni lekovi, ali teži slučajevi mogu zahteva antihistaminike koje će da vam prepiše lekar, cime tidin, terbutalin ili oralne kortikosteroide. Respiratorne alergije: Polenska kijavica se načelu leči antihistaminicima koje možete dobiti bez lekarskog recepta, ali lekar može da vam prepiš i druge, jače lekove - kao što je krom olin - ako s vaši simptomi teški. Isti načini lečenja primenjuju se u slučaju drugih respiratornih alergija, ali ako su var simptomi teški, lekar može da vam prepiše kortikc steroide, u spreju za nos ili oralnom obliku. Imunc terapija ima visoku stopu uspešnosti i njom se izle< 70 do 80 posto Ijudi koji se leče od respiratorni alergija. Alergije na hranu: Najbolji način lečenja alergij na hranu je izbegavanje. Ako se vaše reakcije na ne ke vrste hrane svode na iritaciju, a nisu opasne po ž vot, lekar će možda da vam prepiše antihistaminik ili kreme radi ublažavanja simptoma. Alergije na lekove: Jedini delotvorni način leče nja alergija na lekove je izbegavanje. Osipi na ko; povezani s alergijama na lekove po pravilu se leč antihistam inicima; ponekad se leče kortikosterc idima.
Alergije na ubode insekata: Izbegavanje je najbolji način lečenja, ali imunoterapija može da izleči alergije na ubode insekata. Ako ste izuzetno alergični i postoji verovatnoća da ćete pasti u anafilaktički šok, lekar će vam prepisati pribor za hitnu pomoć, koji morate uvek nositi sa sobom.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Caj od kamilice (Matricaria recutita), cveta crne zove (Sambucus nigra), lekovitog vidca (Euphrasia officinalis), belog luka (Allium sativum), zlatnice (Solidago virgaurea), koprive (Urtica dioica) te stolisnika (Achillea millefolium) deluju antimukozno i protivupalno. HOMEOPATIJA
Budući da može da bude teško dijagnostikovati alergije, a u mnogim slučajevima su neizlečive, alternativni lekovi za njih postali su prilično popularni. Ako imate tešku alergiju, ili u hitnom slučaju, morate da se obratite lekaru.
Za curenje nosa, svrab u grlu i kijanje, homeopata će možda sugerisati Arsenicum album (6c); za hronični gust sekret Pulsatillu (6c); za curenje nosa, herpes usne i svrab u očlm aAllium cepu (6c).
AKUPRESURA
Vitamin C i bioflavonoidi (koji se nalaze u belom jezgru agruma) deluju kao prirodni antihistaminici, pa bi trebalo da povećate unošenje agruma u organizam ili uzimate 500 mg vitamina C tri puta na dan. Smatra se za vitamine A i grupe B da su jaki stimulansi za odbrambeni sistem organizma. Proizvodi koji se prave s pčelinjim polenom i matičnim mlečom mogu da ublaže ili uklone simptome respiratornih alergija, ali ne biste smeli da ih uzimate ako ste alergični na pčelinji ubod. Kod alergija na hranu pažljivo čitajte etikete i pobrinite se da budete dobro upoznati s tim koje vrste hrane treba da izbegavate.
ISHRANA
Da biste ublažili simptome povezane s respiratornim alergijama, probajte Debelo crevo 4, najvišu tačku predela između kažiprsta i palca; trljajte čvrsto jedan minut, a zatim ponovite to na drugoj ruci. Ne koristite ovu tačku ako ste trudni. Da biste osnažili imunološki sistem, čvrsto masirajte Trostruki grejač 5, dva prsta od ručnog zgloba na gornjoj strani podlaktice, posebno predeo između dve kosti ruke. AROMATERAPIJA
Da biste ublažili začepljenost nosa, pokušajte da pomešate 1 kap ulja od lavande (Lavandula officinalis) i 1 kašičicu osnovnog ili baznog kao što je ulje od slatkog badema ili suncokretovo ulje; umasirajte u kožu oko sinusa jednom dnevno. Ulja eukaliptusa (Eucalyptus globulus), kedrovine i nane (Mentha piperita) takođe deluju kao dekongestivi; natapkajte na maramicu i inhalirajte. KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Kositernica (Ephedra sinica) deluje kao dekongestiv adrenalin, koji otvara disajne puteve u plućima kad je disanje otežano. Ali budite pažljivi: velike količine ove lekovite biljke iste su kao velika količina leka adrenalina i mogu da imaju ozbiljne propratne efekte. Ne upotrebljavajte kositernicu ako imate visokkrvn i pritisak ili srčano oboljenje. Pripremite čaj kombinujući 5 grama kositernice, 4gramaštapićac/mefa (Cinnamomum cassia), 1,5 gram sladića (Glycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsije (Prunus armeniaca); pustite da stoji u hladnoj vodi, a zatim pustite da prokuva. Procedite i pijte vruće.
P R EV EN C IJA Respiratorne alergije: Ugradite visokodelotvoran pročišćivač vazduha pomoću kog će se uklanjati polen i spore plesni i tokom toplih godišnjih doba kod kuće i u automobilu upotrebljavajte rashladni uređaj kako biste zadržali polen napolju; redovno čistite vlažne površine dezinfekcionim sredstvom da biste uništili plesan. Razmislite o unajmljivanju posebne službe za čišćenje kako biste se rešili grinja prašine na običnom i tapaciranom nameštaju. Izolujte svoje kućne Ijubimce i držite ih napolju što je više moguće (ili ih se rešite - ako to možete da podnesete). Redovnim kupanjem vašeg kućnog Ijubimca smanjićete čestice kože i dlaka. Alergije na hranu: Umesto mlečnih proizvoda, probajte hranu na bazi tofua. Uvek proverite etikete na namirnicama radi aditiva koji su poznati kao alergeni -žu te bojeza hranu br. 5 ili gumiarabike. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ALKOHOLIZAM
D
SIMPTOMI Sledeći simptomi se povezuju sa zloupotrebom alkohola: ♦ privremena nesvestica ili gubitak pamćenja ♦ ponovljene svađe ili tuče sa članovima porodice ili prijateljima ♦ stalna upotreba alkohola radi opuštanja, oraspoloživanja, uspavljivanja, rešavanja problema ili da biste se osećali »normalno« ♦ glavobolja, teskoba, nesanica, mučnina ili drugi neugodni simptomi kad prestanete da pijete ♦ zajapurena koža i popucali kapilari na licu; promukao glas; drhtave ruke; hronični proliv; uzimanje alkohola bez društva, ujutro i!i potajno. Ovi simptomi se povezuju direktno s hroničnim alkoholizmom
OBRATITE S E LE K A R U ako imate bilo koji od gore navedenih simptoma i niste u stanju da sami prestanete da pijete. Potrebna vam je medicinska intervencija da biste se izlečili od alkoholizma. Možda ste podložni i zdravstvenim tegobama poput ciroze, alkoholičarskog hepatitisa i srčanih oboljenja. ako pijete redovno i proživljavate hroničnu ili povremenu depresiju. Možda ste u opasnosti od samoubistva. ako ste pokušali da prestanete s pićem i iskusili simptome apstinencijalne krize poput glavobolje, teskobe, nesanice, mučnine ili delirijum tremensa. Potrebna vam je medicinska briga lekara ili centra za lečenje.
94
v udi prave alkoholna pića od pamtiveka L h Ako se konzumiraju u umerenim količina ma, alkoholni napici deluju opuštajuće i u nekim slu čajevima mogu čak da imaju blagotvorno dejstvo n; zdravlje (vidi Ateroskleroza). Ako se troši u preko mernim količinama, alkohol je otrovan za čovekovf telesne sisteme i smatra se drogom. Gotovo 100 00( Amerikanaca umire svake godine od posledica zlou potrebe alkohola, a alkohol je isto tako činilac koji ig ra važnu ulogu u više od polovine ubistava, samoubi stava i saobraćajnih nesreća u zemlji. Zloupotreb, alkohola igra ulogu i u mnogim društvenim i poro dičnim problemima, od izostajanja s posla i zločin protiv imovine do zlostavljanja supružnika i dece. Trenutne telesne posledice uzimanja alkohol kreću se od blagih promena raspoloženja do potpu noggubitka koordinacije, vida, ravnoteže i govorasvaki od tih simptoma može da bude znak privre menog trovanja poznatog kao akutno trovanj alkoholom, ili pijanstvo. Ove posledice obično ne stanu nekoliko sati pošto osoba prestane da pije (v/'c Mamurluk). Većina zakona smatra 0,08 procenat alkohola u krvi dokazom trovanja. Veće količine a kohola u krvi mogu oštetiti funkcionisanje mozga konačno mogu da izazovu gubitak svesti; krajnj preterana količina može da bude smrtonosna. Hronični alkoholizam je progresivna, potencija no smrtonosna bolest, koja se odlikuje neprestanor žudnjom za alkoholom, povećanom tolerancijom n njega, telesnom zavisnošću od njega i gubitkom kor trole nad njegovom potrošnjom. Telesnazavisnosto alkohola može i ne mora da bude vidljiva drugim; Dokse neki hronični alkoholičari jako napiju, drugi s dovoljno izvežbani u kontroli da ostavljaju utisak c izlaze na kraj sa svakodnevnim poslovima, na gotov normalan način. No alkoholizam može da dovede d niza telesnih tegoba, uključujući hipoglikem iju, bi brežna oboljenja, oštećenje mozga i srca, proširen krvnih sudova u koži, hronični gastritis i upalu gušt< rače (vidi Gušterača - tegobe). Alkoholizam može da dovede do im potencije kc muškaraca, oštećenja fetusa kod trudnica i povećar opasnosti od raka grla, jednjaka, želuca, gušterače gornjeg gastrointestinalnog trakta. Budući da se alk< holičari retko primereno hrane, verovatno će irr>£ manjak nekih hranljivih materija. Osobe koje rnno^ piju po pravilu imaju oštećeno funkcionisanje jetre, od 5 slučajeva u najmanje jednom se javlja ciroza.
Alkoholičareva stalna želja za alkoholom čini suzdržavanje od alkohola, što je važan cilj lečenja, izu^etno teškim. Ova se bolest dodatno komplikuje i 3oricanjem: alkoholičari primenjuju celi raspon psiloloških manevara kako bi za svoje probleme okrivili lešto drugo, a ne alkohol, postavljajuči takoznačajne Drepreke oporavku. U istoriji se za alkoholičarsko Donašanje krivila karakterna mana ili slabost volje; nnogi stručnjaci sada hronični alkoholizam smatraju jolešću koja može pogoditi svakoga. Cotovo sve kulture upozoravale su i upozoravaju ia prekomernu upotrebu alkohola i protive joj se, a leke su je čak i potpuno zabranile, retko s trajnijim jspehom. Doksu zakoni i obrazovni programi zamiiljeni tako da sprečavaju zloupotrebu alkohola, komercijalni i društveni pritisak i dalje dovodi Ijude u )pasnost. Alkoholizam je naročito neprimetan medu nladim i starijim osobama, delimično i zbog toga jer ;imptomi ne mogu lako da se prepoznaju sve dok )soba ne postane istinski zavisna od alkohola.
A L K O H O L I V A Š ORGAIM IZAM MOZAK
SRCE
JETRA
ŽELUDAC
GUŠTERAČA
CREVNI TRAKT R EP R O D U K C IJS K I O R G A N I (ženski)
R EP R O D U K C IJS K I O R G A N I (muški)
UZ R O C I Zini se da je uzrok alkoholizma spoj genetskih, teesnih, psiholoških i društvenih činilaca i uticaja okoine, koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca. lienetski činioci smatraju se ključnim: opasnost da leka osoba postane alkoholičar je četiri do pet puta /eća ako je jedan od roditelja alkoholičar. Neka de;a pijanaca prevladaju nasledno obeležje ponašanja )ostajući antialkoholičari.
Prekomerni unos alkohola može da ima drastične posledice. Uzimanje velike količine alkohola može da prouzrokuje akutni gastritis i da dovede do upale gušterače. Dugoročna zloupotreba alkohola može dovesti do kardiomiopatije (slabljenja srca), ciroze jetre i raka gornjeg dela crevnog trakta. Hronični alkoholizam je drugi najčešći uzrok oštećenja mozga, a može oštetiti i polnu funkciju.
KONVENCIONALNA MEDICINA
LEČEN JE Zilj lečenja je apstinencija. Medu alkoholičarima koji u inače dobroga zdravlja, društvene podrške i moivacije, verovatnost oporavka je velika: 50 do 60 )osto ostanu apstinenti na kraju jednogodišnjeg le:enja, a većina ih se odrekne pića trajno. Oni sa sla)om društvenom podrškom, slabom motivacijom ili )sihijatrijskim poremećajima obično se ponovo vrate ilkoholu u roku nekoliko godina nakon lečenja. Kod ih Ijudi uspeh se meri dužim razdobljima uzdržavalja, smanjenom upotrebom alkohola, poboljšanjem :dravstvenog stanja i boljim društvenim funkcionianjem.
Lečenje može započeti tek kad alkoholičar prihvati da problem postoji i pristane da prestane piti. Mora da razume da je alkoholizam izlečiv i mora da bude motivisan da se promeni. Lečenje ima dve faze: apstinencijska kriza - koja se ponekad naziva i detoksikacija - i lečenje tj. oporavak. Budući da apstinencija ne zaustavlja osećaj želje za alkoholom, često je teško održavati proces oporavka. Kod osobe u ranom stadijumu alkoholizma, apstinencija može izazvati teskobu i slab san. Prekidanje dugoročne zavisnosti može da izazove nekontrolisano drhtanje, grčeve, paniku i halucinacije delirijum tremensa (DT). Ako se ne leče stručno, stopa smrtnosti kod osoba s DT je viša od 10 posto, tako da bi se prekidanje alkoholizma u
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ALKOHOLIZAM
NASTAVAK
kasnom stadijumu moralo da sprovodi samo u ustanovi za lečenje zatvorenoga tipa. Lečenje može da uključuje uzimanje jednog ili više lekova. Disulfiram deluje na metabolizam tako da će uzimanje male količine alkohola izazvati mučninu, povraćanje, zbunjenost i otežano disanje. Naltrekson sm anjuježeljuza alkoholom, ali preporučuje se samo u temeljnim programima u kojima se pacijenti uče da rešavaju probleme. Benzodiazepini
izlečili oštećenje jetre izazvano upotrebom alkoh la. Proizvod se prodaje pod imenom silimarin u k psulama od 70 do 210 mg u prodavnicama zdra hrane. Za simptome apstinencijske krize, pokušajte prelijete vrućom vodom 2 kašičice šišk a -g ro zn iči (Scutellaria lateriflora), lavande (Lavandula officinai ili obične srčenice (Leonurus cardiaca) i uzimajte puta na dan. Neke ustanove za lečenje upotrebljav
su lekovi protiv teskobe koji se upotrebljavaju za le-
ju mešavinu čaja za spavanje napravljenu od je
čen\e simptoma apst\nenc\\a\ne kr\ze kao što su te-
nak\h dekwa kamilice IMatricaria recutita\ hme
skobe i loš san i za sprečavanje napada i delirijuma. Moraju da se upotrebljavaju oprezno jer mogu da izazovu zavisnost. Triciklički antidepresivi mogu da se upotrebljavaju za kontrolu teskobe ili depresije koje se jave kao posledica prestanka uzimanja alkohola, ali budući da ti simptomi mogu da nestanu s apstinencijom, s tim lekovima se obično počinje tek posle detoksikacije. Budući da alkoholičar ostaje sklon da ponovo razvije zavisnost, za izlečenje je potrebno potpuno uzdržavanje od alkohola. Za potpun oporavak potreban je pristup široke osnove, koji može da uključuje obrazovne programe, grupnu terapiju, uključivanje porodice i učestvovanje u grupama za samopomoć.
(Humulus lupulus), grozničice (Scutellaria lateri ra), nane (Mentha piperita), hajdučke trave (Achi millefolium) i mačje metvice (Nepeta cataria) ili lerijane (Valeriana officinalis).
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Kad jednom alkoholičar prihvati svoju bolest i prestane da uzima alkohol, niz alternativnih načina lečenja može ubrzati proces oporavka.
HIDROTERAPIJA
Tople kupke u slanoj vodi mogu da budu delotvo u izvlačenju materija koje stvaraju zavisnost i otr nih materija iz organizma. Rastopite 1/2 šoljice rr ske soli ili sode bikarbone u kadi tople vode i buc u njoj 10 do 20 minuta svaki dan. PSIHOSOMATSKO
LEČENJE
Budući da se alkoholičari često služe alkoholom bi se suočili sa stresom , različite tehnike opuštai poput masaže i meditacije, mogu da se pokažu risnim. Hipnoterapija može da pomogne pri ot vanju psiholoških teškoća koje se nalaze u pozac problema, u ponašanju. ISHRANA
AKUPUNKTURA
Cesto se lečenje ovlašćenog praktičara akupunkture pokazalo delotvornim u ublažavanju simptoma krize izazvane prestankom uzimanja alkohola, a i govori se da sprečava napade, da pomaže da spreči ponovnu pojavu zavisnosti i povećava verovatnoću da pacijent dovrši program lečenja. RAD NA TE LU
Masaža, kao deo programa fizikalne terapije, može da olakša oporavak opuštajući telo i ublažavajući teskobu koja se povezuje s prekidom uzimanja alkohola. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Savetujte se s travarom u pogledu uzimanja badlja (.Silybum marianum) kako biste se zaštitili, ili čak
5
Slaba ishrana ide zajedno s prekomernim uživanj alkohola: budući da 30 g alkohola sadrži više od z kalorija, ali nikakvu hranljivu vrednost, uzimanj velikih količina alkohola organizmu se poručuje ne treba više hrane. Alkoholičari često pate od dostatka vitamina A, B kompleksa i C; karniti magnezijuma, selena i cinka, kao i glavnih mas kiselina i antioksidansa. Obnavljanjem tih hranlji materija - naročito tiamina (vitamina Bi) - može se ubrza prestanak uzimanja alkohola i izlečenje. dnim ispitivanjem je ustanovljeno da su programi čenja dvostruko delotvorniji kad je u njih uključer terapija ishranom. Neki terapeuti misle da se stabilizovanjem k čine šećera u krvi lečenje može da učini uspešnij Preporuke uključuju uklanjanje šećera iz ishrane, <
_•.....
i voćnog soka, u kojem ima više šećera nego u samom voću; smanjenje količine jednostavnih ugljenih hidrata u ishrani, kao što su oni koji se nalaze u belom brašnu; i povećanje biljnih belančevina, belančevina iz povrća i složenih ugljenih hidrata kakvi se nalaze u celim žitaricama, mahunarkama i povrću.
L E Č E N J E KOD K U Ć E Apstinencija je najvažniji - i najteži - korak ka izlečenju. Da biste naučili da živite bez alkohola, morate: ♦ Izbegavajte Ijude koji piju i mesta na kojima se pije; naći nove prijatelje koji ne piju. ♦ Pridružite se grupi za samopomoć (vidi Podrška za oporavak, desno). ♦ Prihvatite pomoć porodice i prijatelja. ♦ Zamenite svoju negativnu zavisnost od alkohola pozitivnim zavisnostima kao što su novi hobi ili dobrotvorni rad pri crkvenim ili građanskim grupama. ♦ Počnite da vežbate. Telesnim vežbama se u mozgu oslobađaju hemijske materije koje osiguravaju prirodan osećaj »euforije«. Čak i šetnja posle večere može da deluje umirujuće.
PR EV EN C IJA Povratak piću predstavlja glavni problem za alkoholičare koji se leče; sprečavanje toga može da bude teško, ali može da se podržava stalnom terapijom, pozitivnom motivacijom i jakom društvenom podrškom. Drugi načini da se spreči vraćanje piću uključuju menjanje svakodnevnih navika, prihvatanje novog osećaja vrednosti i izbegavanje aktivnosti ili Ijudi povezanih s navikom pijenja. Na primer, 90 posto alkoholičara puši; kod alkoholičara koji prestanu da puše kao i da piju, postoji veća verovatnoća da će da postignu dugoročnu apstinenciju - da ne govorimo o drugim blagotvornim dejstvima nazdravlje.
SAMOPROVERA Nema jednog simptoma koji bi definisao alkoholizam, ali iskreni odgovori na sledeća pitanja pomoći će vam da odlučite da li ste vi sami ugroženi. ♦ Da li vam je ikada neki prijatelj ili rođak dao da naslutite da previše pijete?
------------------▼ ------------------
PoD RŠKA Z A OPORAVAK Uprkos tvrdnji da je alkoholizam bolest, a ne slabost volje, društveni beleg i dalje ostaje - posebno za žene. Mnogi alkoholičari poriču da je uživanje alkohola problem, a porodica i prijatelji koji pokrivaju alkoholičarevo ponašanje samo pomažu da se uguši svaki pokušaj traženja pomoći. Od životne važnosti je da porodica i prijatelji doznaju za problem s pićem, nauče što više o alkoholizmu i motivišu voljenu osobu da potraži pomoć. Grupna podrška pomaže mnogim alkoholičarima da vode normalan, produktivan život. Na primer, milion Amerikanaca članovi su udruženja Anonimnih alkoholičara (AA). Kod mnogih, pozitivan pritisak prijatelja iz AA igra ključnu ulogu u tome da ostanu trezni. Ipak, ima različitih mišljenja o nekim aspektima AA i sličnih grupa. Neki psihoterapeuti su zabrinuti je rA A ne dijagnostikuju psihijatrijske poremećaje niti osiguravaju lekarsku procenu.
♦ Da li vam je teško da prestanete da pijete nakon što ste popili piće ili dva? ♦ Jeste li ikada bili nesposobni da se setite šta ste radili tokom opijanja? ♦ Osećate li se ikada loše u vezi s tim koliko pijete? ♦ Da li se upuštate u svađe i telesne obračune kad pijete? ♦ Jeste li ikada uhapšeni ili hospitalizovani zbog pića? ♦ Jeste li ikada razmišljali o tome da potražite pomoć kako biste kontrolisali uživanje alkohola ili prestali piti? Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više pitanja, možda imate ozbiljan problem s alkoholom. Za vaše vlastito dobro, vreme je da otvoreno porazgovarate o tome s lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
AM IOTROFIČNA L A T E R A L N A S K L E R O Z fl
SIMPTOMI ♦ u ranijim stadijumima, povećana slabost u jednom od udova, posebno ruci ♦ teškoće pri hodanju; nespretnost ruku; otežan govor ♦ kako bolest napreduje, slabljenje ostalih udova, ponekad praćeno trzanjem, grčevima u mišićima i preteranim, brzim refleksima ♦ tegobe pri žvakanju, gutanju i disanju; može da dođe do slinjenja ♦ mreškanje mišićnih vlakana ispod kože, koje se naziva fascikulacija ♦ moguća oduzetost
L
u Cerigova (Lou Cehrigova) bolest - nazv prema igraču bejzbola koji je umro 1941. g< ne, a klinički je poznata kao amiotrofična la skleroza ili ALS - neizlečiv je, degenerativni loški poremećaj. Zbog razloga koji nisu razuml nervne ćelije mozga i leđne moždine, koji upravl voljnim mišićnim pokretima, postepeno propad, Kao posledica toga troše se mišići, što na kraju vodi do oduzetosti i smrti, obično za dve do godina. Jedine nervne ćelije koje su napadnute motorički neuroni; osećajno i intelektualno funk« nisanje ostaje posve zdravo. Bol nije prisutna I ove bolesti ni u jednom stadijumu. ALS je relativno retka bolest: u SAD se, na prin svake godine dijagnostikuje oko 5000 novih sluči va. Cotovo se uvek pojavljuje posle 40. godine, če kod muškaraca nego kod žena.
OBRATITE SE LEKA RU :
UZROCI ♦ ako imate bilo koji od gornjih simptoma; amiotrofična lateralna skleroza zahteva stručnu lekarsku pomoć.
lako je uzrok ove bolesti nepoznat, genetsko nasle igra značajnu ulogu u 5 do 10 posto slučajeva. N istraživači veruju da uzrok tzv. porodičnog ALI (odnosno nasleđenog) leži u lošem genu koji u orj nizmu sprečava stvaranje normalne količine enzii koji se naziva superoksidna dismutaza (SOD). O enzim pomaže pri neutralizaciji slobodnih radika visokoreaktivnih molekula kiseonika koji se proiz\ de tokom metabolizma i koji su u stanju da ošte telesna tkiva. Istraživači nagađaju da se oštećenjir zaštitnih enzima može objasniti nenasledni ALS i značajnu ulogu možda imaju i otrovi iz okoline. Neki dokazi upućuju na to da se bolest može pc staknuti izloženošću teškim metalima, životinjskc krznu, koži ili đubrivima. Nadalje, virusne upale i ja fizičke traume smatraju se takođe uzročnim činio ma. Drugi teoretičari povezuju ALS s pojavom zv nom ekscitotoksičnost, kod koje se nervne ćelije kc kontrolišu pokrete tako nemilosrdno nadražuju n urotransmiterom glutamatom da ponekad odumr
D IJA GN OS TI ČKI POSTUPCI
Neurolog će sprovesti elektromijelografiju (EMC) c bi proverio oštećenje mišića. Dodatnim analizan mogu da se isključe mišićna distrofija, multipla skl roza, tumori leđne moždine i druge bolesti.
koji se naziva neurotrofičnim činiocem, dobijenim iz ćelije; on može da štiti motoričke neurone i podstiče obnavljanje oštećenih ćelija.
P U C A N JE V E Z E ZDRAV S PIN A LN I N EU R O N
s a E » IL - v r
O BO LELI S PIN A LN I N EU R O N
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
■? '-SjT’ 'i
AKUPUNKTURA
Akupunktura može privremeno da smanji teškoće pri gutanju i ublaži potištenost do koje može da dođe zbog suočavanja s ALS-om. K I R O P R A K T I KA
Zdrav neuron ili nervna ćelija (levo gore) prenosi električne signale od mozga do poprečnoprugastih mišića izazivajući kontrakcije koje rezultuju pokretom. Neuron zahvaćen bolešću (desno gore) slabi i odumire, ostavljajući mišić bespomoćan, bez nadražaja za pokret.
Manipulacija kičme može da olakša tegobe s leđima kod obolelih od ALS-a koji, prisiljeni svojom bolešću na dugotrajno sedenje, često doživljavaju bol u leđima i ramenima. ISHRANA
lako se nikakvim lečenjem ne usporava niti zaustavlja napredovanje ove bolesti, različiti lekovi i pomagala stoje vam na raspolaganju za kontrolu simptoma i lakši život.
Verovatno zbog teškoća pri gutanju, Ijudi oboleli od ALS-a često su neishranjeni i mogu im koristiti vitaminski dodaci; tečni oblik biće im verovatno jednostavniji od uzimanja tableta. Testovi upućuju na to da se neki neuromišićni simptomi mogu ublažiti sa svakodnevnih 200 do 1200 MJ (međunarodnih jedinica) vitamina E s tiaminom (vitamin B i). Neki dokazi upućuju na to da dodatne količine koenzima Q 10, katalizatora belančevina, mogu da uspore propadanje nervnog tkiva koje prati ALS. Nadalje, aminokiseline leucin, izoleucin i valin mogu da pomognu obolelima od ALS-a u održavanju mišićne snage i produžavanju sposobnosti hodanja.
KONVENCIONALNA MEDICINA
LEČENJE KOD K U Ć E
Fizikalna terapija može da poboljša protok krvi i produži upotrebu mišića u ranim stadijumima ove bolesti. Nadalje, različiti lekovi mogu da se propišu kako bolest napreduje. Baklofen ublažava ukočenost (spastičnost) u udovima i grlu. Propadanje mišića i gubitak težine mogu da se uspore dodacima u ishrani koji se nazivaju razgranate aminokiseline. Kinin ili fenitoin olakšaće i grčeve. Triciklički antidepresivi mogu takođe da pomognu pri kontroli jakog lučenja pljuvačke - što je jedan od simptoma ALS-a. Vrlo sporan eksperimentalni oblik lečenja uključuje sintetičke oblike činilaca rasta živca nalik insulinu
Kako im se stanje pogoršava, oboleli od ALS-a trebaće pomoć osobe koja se brine za njih, iako mehanička i elektronička pomagala mogu produžiti pokretljivost i samostalnost. Prenosni kompjuteri i pojačala glasa mogu olakšati komunikaciju. Prerađivači hrane pretvoriće hranu koju je teško žvakati u manje porcije koje je lakše progutati. Hodalice ili invalidska kolica s motorom omogućiće bolesniku da se kreće. Respiratorom se mogu ublažiti teškoće disanja, a pomagalo za samousisavanje može pomoći bolesniku kod problema pojačanog lučenja pljuvačke i teškoća s gutanjem. ■
LEČEN JE
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
A N A LN A FISURA
SIMPTOMI ♦ kapi jarkocrvene krvi pri pražnjenju creva, na toaletnom papiru ili odeći; krvarenje je povremeno obilnije; ♦ bolovi poput razdiranja ili pečenja u predelu čmara tokom obavljanja nužde; tup bol može da potraje i nekoliko sati; ♦ komadić kože na kraju fisure (hemoroid) koji može da izviruje iz čmara; ♦ tvrda ili neredovna stolica, obično zbog namernog zadržavanja bolne stolice.
nalna fisura, takođe zvana i analni čir, čir r čmaru, plitka je raspuklina na sluzokoži anu ili čmara (najnižeg predeia creva, koji se otvara pr ma napolje). Fisura počinje odmah sa unutrašn strane analnog otvora te se proteže 0,5 do 2 cm d žine analnogzida. Analna fisura može da bude mučno bolna. Istislvanje stolice je nadražuje te mišići analnog sfinkte na analnom otvoru mogu da reaguju tako da počr da se grče. Ova kombinovana dejstva uzrok su izi zetnom bolu koji se još pogoršava ako su stolice tvrc ili vodenaste. Uprkos bolu, fisura nije opasna i ven vatno će proći uz jednostavno lečenje. Nemojte c je zanemarite: ako fisura postane hronična, može c se stvori ožiljkasto tkivo koje će da smeta pri pražnj' nju creva, a možda će da vam treba i operacija kal biste rešili problem.
A
OBRATITE S E LEK A R U ♦ ako primetite bilo kakvo analno krvarenje. Možda imate ozbiljan poremećaj, poput raka debelog creva, Mekelovog (Meckelovog) divertikula ili ciroze. Krvarenje iz čmara ne bi nikada trebalo da zanemarite. ♦ ako je lekar potvrdio da imate analnu fisuru, a i posle mesec dana lečenja fisura nije zarasla. Možda postoji drugi razlog za nastanak fisure ili za slabo zarastanje, poput raka debelog creva.
UZROCI
Cesto nije jasno zašto je došlo do raspukline na čm, ru. Stražnje fisure, uz stražnji analni zid, verovatr su posledica naprezanja kod zatvora; kod pražnji nja velikih, tvrdih stolica, analna sluzokoža se pn više rasteže i puca. Prednje fisure, uzduž prednjc zida, obično se povezuju s naslagama ožiljkastog tk va od pređašnje operacije ili s izuzetnim pritiskoi koji analni predeo podnosi tokom porođaja. Analr fisure takođe mogu da budu propratno dejstvo m kog drugog oboljenja, poput proktitisa (upala za< njeg creva), Kronove (Crohnove) bolesti ili raka di belogcreva.
DI J A G N O S T I Č K l POSTUPCI
Budući da svaki dodir ovog osetljivog predela moi da izazove bol, lekari nastoje da čine što je man moguće kako bi dijagnostikovali analnu fisuru i i ključili ozbiljne poremećaje kao što je rak debt log creva, sifilis, tuberkuloza, Kronova bolest SID A. Vizuelni pregled - pogled izbliza na prede čmara - često je sve što je potrebno. Lekar će mc žda da vam uvuče podmazan prst u rukavici kako I opipao anus ili će možda da uvuče mali tanki instri ment po imenu anoskop kako bi video jasnije izbliza (služeći se lokalnom anestezijom ako je pc trebno).
__________________
LEČENJE
LEČEN JE Cesta i pravilna analna higijena, kako bi se izbegla infekcija i održavanje mekše stolice, kako bi se na najmanju moguću meru sveli bolovi i grčenje, doprineće da fisura zaceli sama od sebe. Analne fisure se često javljaju ponovo. Hirurški zahvat je jedini poznat način lečenja koji može da prekine taj ciklus, pa je i najbolji u slučaju upornih fisura.
KONVENCIONALNA MEDICINA Anestetičke krem e koje se nanose pravo na fisuru su prva linija odbrane, zajedno s toplim sedećim kupkama i promenama u ishrani kako bi se izbegaozatvor. Ova je kombinacija obično uspešna ako se fisura počne rano lečiti. Ako fisura ne reaguje na ove načine lečenja, a ipak nije strašno teškog oblika, lekar će možda da primeni lokalni anestetik i uvući će prst u rukavici u anus kako bi proširio analni sfinkter. Time se smanjuje pritisak u unutrašnjosti analnog kanala i stvara sredina koja će pre da dovede do zarastanja. Ako je analna fisura izuzetno bolna, otporna na ostale oblike lečenja ili dugotrajna, najbolje rešenje je operacija. Ona se sastoji od podele donjeg analnog sfinktera kako ne bi mogao da se stiska i izaziva fisure. Hirurg isto tako može da ukloni fisuru i kožu odmah uz nju, uključujući hemoroid ukoliko postoji. Ovaj dvadesetominutni ambulantni postupak obavlja se pod lokalnom ili spinalnom anestezijom i vrlo je uspešan. Fisura obično zaraste i malo je verovatno da će opet da se pojavi. Više od 90 posto onih koji se podvrgnu operaciji nemaju problema s ponovljenom fisurom ako posle zadrže ishranu bogatu vlaknima. Nakon hirurškogzahvatazaoporavaksu potrebnatri do četiri dana, ali možda ćete imati teškoća pri kontroli vetrova.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Analnu fisuru često možete da izlečite regulisanjem stolice (vidi Zatvor i Proliv) i spuštanjem nivoa stresa i teskobe u vašem životu na najmanju moguću meru. Ako možete da istrajete u ovim promenama u svom načinu života, vrlo je mala verovatnoća da će fisura da se ponovi.
LEKOVITIM
BILJEM
Caj od maslačka (Taraxacum officinale) koji se uzima tri puta na dan može da pomogne da stolica omekša. Izmešajte 2 ili 3 kašičice maslačkovog korena sa 1 šoljom vode i kuvajte na laganoj vatri 10 minuta. HOMEOPATIJA
Može da vam pomogne ako bilo šta među dole navedenim jačine 12 c uzimate četiri puta na dan, najduže sedam dana. Ako jedan lek ne deluje, probajte drugi. ♦ Aesculus može ubrzati smirivanje analnih bolova i pečenja praćenih bolovima u krstima i velikim, suhim, tvrdim stolicama. ♦ Probajte Graphites za bolnu stolicu s grudvicama i sluzi. ♦ Za oštar bol koji osećate tokom zatvora i posle stolice kao da razdire anus, upotrebite azotnu kiselinu. ♦ Kad je bol od analne fisure oštar i peče kao da u čmaru imate staklo, upotrebite Ratanhiu.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Nanesite kremu koju možete da nabavite bez lekarskog recepta i koja sadrži 1 posto hidrokortizona ili vitam inaA i D odmah s unutrašnje strane anusa. (Za tu svrhu mogu da se nabave male gumene navlake za prst.) Hidrokortizon može da smanji otok i bolove, a vitaminska krema umiruje bolove i podstiče zarastanje. Supozitoriji (analni čepići) gurnu se daleko u zadnje crevo da bi mogli da pomognu. ♦ Nekoliko puta na dan sedite u toploj sedećoj kupki 20 minuta. Tako se opušta analni sfinkter i smanjuje grčenje i bolovi vezani za njega. ♦ Vidi Suljevi radi dodatnih saveta.
P R EV EN C IJA Sprečavanje uključuje izbegavanje zatvora i proliva putem ishrane i telesnih vežbi. Između ostalih korisnih stvari, zdrava ishrana i redovno vežbanje podstiču dobro zdravlje i rad creva i pružaju zaštitu od analnih fisura. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
ANALNO KRVARENJE Čitajte ovu kolonu kako biste našli svoje simptome. Zatim čitajte vodoravno.
SIMPTOMI
102
BOLEST/TEGOBA
♦ jarkocrvena krv u stolici ili na toaletnom papiru; mogući i bolovi u čmaru
♦ Krvarenje iz donjeg dela gastrointestinalnog tr možda prouzrokovano šuljevima (hemoroidi analnom fisurom, divertikulozom ili vaskulai ektazijom (krvni sudovi u debelom crevu se iskrive, zatim zapetljaju i prokrvare)
♦ bolovi i svrab u predelu čmara; jarko crveno krvarenje iz čmara; otežano pražnjenje creva, creva se nikada u potpunosti ne isprazne;
♦ Anorektalna striktura (suženje analnog kanala uzrokovana upalom, ožiljkom od prethodne operacije ili zloupotrebom laksativa.
♦ ponovljene vodenaste ili učestale stolice koje mogu sadržavati krv (krvarenje može biti obilno); bolovi u donjem deiu trbuha; slabost; mučnina; povraćanje; mogući i bolovi u zglobovima, ranice na koži u predelu čmara i/ili temperatura
♦ Kolitis, Kronova (Crohnova) bolest ili gastroenteritis
♦ jarko ili tamnocrveno krvarenje iz čmara; bolovi oko pupka
♦ Mekelov (Meckelov) divertikul (ispupčenje na tankog creva); može da dovede do upale trbi maramice ili intususcepcije (kod koje se crevc uvlači samo u sebe, izazivajući začepljenje)
♦ učestale ili vodenaste stolice; jarko ili tamnocrveno krvarenje iz čmara; osećaj punoće u zadnjem crevu; bolovi u donjem delu trbuha; moguće i povraćanje
♦ Rektalni prolaps (deo zadnjeg creva ispada kroz čmar)
♦ neredovne ili tvrde stolice; jarkocrvena krv i sluz u stolici; punoća u zadnjem crevu; grčenje u levoj strani trbuha
♦ Proktitis (upala zadnjeg creva), često usled
♦ nejasni trbušni i analni bolovi; svrab ili iscedak iz čmara; moguće i bezbolno krvarenje iz čmara ili jarkocrvene stolice, sluzavi analni iscedak i/ili kvržica u blizini čmara
♦ Polipi (izrasline tkiva koje štrče u gastrointestinalni trakt) ili rak debelog creva
♦ krv u stolici; povraćanje s krvlju; pojava modrica; krvni sudovi na koži nalik na pauka; žućkasta koža ili oči
♦ Ciroza
♦ malo dete s tamnocrvenim krvavim stolicama koje izgledaju poput želea od ribizli; kolike; zadihanost; povraćanje koje može da sadrži žutu žuč
♦ Dečja intususcepcija (vidi Mekelov divertikul, gore)
infekcije
ŠTA DA URADITE
O STA LE INFORMACIJE
Da biste doprineli tome da vam stolica bude neka, što svodi na najmanju moguću meru bolove krvarenje, pređite na ishranu bogatu vlaknima pijte barem osam čaša vode svaki dan.
♦ Topla petnaestominutna sedeća kupka tri puta na dan ublažiće bolove.
Jzmite analgetike koje možete dobiti i bez ekarskog recepta kako biste ublažili bolove; ekar može da vam raširi ili hirurški ukloni ;žiljkasto tkivo i/ili predeo strikture.
Zz gastroenteritis, borite se protiv dehidracije pijte 8 do 10 čaša vode dnevno) i mnogo ;e odmarajte. Za kolitis ili Kronovu bolest, zbegavajte stresne situacije i vrste hrane (oje vam ne odgovaraju.
lovite lekara bez odgađanja. Verovatno će biti jotrebna operacija kako bi se uklonio divertikul bilo kakav ulcerozni predeo creva.
♦ Kod kolitisa grčeve možete da smanjite ako budete jeli jedan čen sirovog belog luka (Allium sativum) svaki dan; pijte topli čaj od kamilice (Matricaria recutita) koliko često želite, možete pospešiti zaceljivanje crevne sluzokože.
♦ Ako vaši simptomi liče na upalu slepog creva, možda će da vas operišu da bi vam ga odstranili.
3ozovite lekara bez odlaganja. Zbog rektalnog srolapsa nekad je potreban hirurški zahvat.
Dbratite se lekaru. Antibiotici mogu da izleče jakterijski proktitis, a kod virusnog oblika -iožete da ublažite simptome.
♦ Mogući uzroci uključuju polno zarazne bolesti (osobito bakterije gonoreje, hlamidije i sifilisa te herpes virus), prekomernu upotrebu laksativa, rektalnu povredu, alergiju.
Dbratite se lekaru bez odgađanja :bog mogućnosti raka. Dobroćudni jolipi mogu se odstraniti operacijom.
♦ Mnogo slučajeva ozbiljnog analnog krvarenja je »okultno« ili skriveno. Ako ste stariji od 50 godina, idite kod lekara radi analiza na okultno krvarenje svake tri godine.
Ddmah pozovite medicinsku pomoć; cn/arenje može biti opasno po život.
♦ Suzdržavajte se od alkoholnih pića i svih lekova koji nisu nužni. Zdrava ishrana je bitna kako bi se zaustavilo napredovanje ciroze.
Ddmah pozovite medicinsku pomoć
♦ Većina slučajeva javlja se između 4 i I I meseci starosti. Intususcepcija može da se ponovi i na drugom je mestu, odmah iza upale slepog creva, među uzrocima bolova u stomaku kod dece mlađe od 13 godina. Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
ANEURIZAM
SIMPTOMI lako većina aneurizam a nem a sim ptom a, u nekim slučajevim a mogu da se pojave sledeći sim ptom i: ♦ Iznenadni i jaki bolovi, često opisani kao »kidanje ili razdiranje« ili neobični osećaj kuckanja, pulsiranja, bol ili kvržica bilo gde u telu gde se nalaze krvni sudovi. ♦ Bolovi u stom aku ili krstim a koji se protežu u slabine i noge, mogu da ukazuju na trb u šn i a n e u riza m , koja ponekad m ože da se vidi ili osetiti kao pulsirajuća kvržica i m ože biti praćena gubitkom težine ili apetita. ♦ Bol u grudim a, prom uklost, uporni kašalj i otežano gutanje m ože da ukazuje na prsni an e u riza m . ♦ O sećaj kuckanja ili kvržica sa zadnje strane kolena m ože da ukazuje na p erifern i a n e u riz a m ; koleno je često m esto ove vrste aneurizm a, osobito kod pušača. ♦ Teška glavobolja, drukčija od svih koje ste imali pre, praćena bolovim a u vratu koji se šire, m ože da ukazuje na disekciju ili prsnuće bobičastog a n e u riz m a u glavi. D isekcija aneurizm a koja se često odlikuje jakim bolovim a, m ože da se javi i drugde u telu i uvek predstavlja hitan slučaj.
OBRATITE SE LEK A R U ♦ ako sum njate da im ate aneurizam . Mnogi aneurizm i su ozbiljni i zahtevaju m edicinsku procenu. Aneurizam koji prsne m ože biti opasan po život.
neurizam je trajno naduvano mesto u zic arterije. Pritisak krvi koja prolazi može silo ispupčiti deo oslabljene arterije prema napolje, stv rajući mehurtanke kožice. lako mogu da pogode bilo koji oslabljen krv sud, aneurizmi se obično stvaraju u trbušnim ili gr dnim predelima aorte, glavne arterije koja vodi krv srca, ili u arterijama koje hrane mozak. Aneurizmi r bilo kojem od ovih mesta ozbiljni su, dok su oni perifernim arterijama često manje opasni. Najozbiljnija pretnja koju postavlja aneurizam da pukne i izazove moždarti udar ili krvaren opasno po život. Ali čak i ako ne prsne, veliki anei rizam može da usporava krvotok i podstiče neželj no stvaranje krvnih ugrušaka. Teško ćete sami da otkrijete aneurizam budu da su simptomi retki. Određeni Ijudi u većoj su op snosti od dobijanja aneurizma. Najbolji način da s. znate da li ste u opasnosti (vidi Uzroci, dole) jeste c se upoznate sa simptomima aneurizama i preduzm te preventivne korake.
A
UZROCI Svaka tegoba od koje zidovi arterija slabe ili prop. daju može da dovede do aneurizma. Najčešći kriv su ateroskleroza i visoki krvni pritisak. Ubodne r, ne i infekcije mogu takođe da dovedu do aneurizm Neke vrste, kao što su bobičaste aneurizme, posli dica su urođene ili nasleđene slabosti u zidovirr arterija.
LEČEN JE Jedini način da se rešite aneurizma jeste da je hiru ški odstranite, što je često riskantan postupak, ali vrl delotvoran kad uspe. Ponekad je operacija nemogi ća ili može da predstavlja veću opasnost od aneuri; ma. Pažljivo praćenje i lečenje lekovima tada mož da bude najbolje rešenje.
K O N V E N C I O N A L N A MEDICINA
Lekar će verovatno da vam odredi izgled, vrstu i mc sto aneurizma služeći se raznim tehnikama snim; nja. Pomoću te informacije odrediće se najbolji to lečenja.
Kod aneurizama koje se ne možgu operisati, možda će da vam prepišu lekove koji snižavaju krvni pritisak ili smanjuju jačinu srčanih kontrakcija, a time se i opasnost prsnuća svodi na najmanju moguću meru. Čak i kod aneurizama koje mogu da se operišu, lekar može prvo da pokuša lečenje lekovima i da savetuje pristup »pričekajmo-i-vidimo«, s povremenim
pregledima kako bi se pratio rast aneurizma. Možda će biti potreban hirurški zahvatako lekar ustanovi da je aneurizam opasno natekao. Hirurg može da neutrališe aneurizam uvođenjem stezaljke kojom se preseče dotok krvi u zahvaćeni predeo. Aneurizam se takođe može odstraniti, a taj deo arterije zameniti sintetičkim transplantatom.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Sledeće načine lečenja - a svima je prvenstvena svrha da spreče aneurizme - treba sprovoditi zajedno s uputstvima vašeg lekara, a ne umesto njih.
V R S T E A N E U R IZ A M A VRECASTI
Vrećasta aneurizama je ispupčenje u zidu arterije nalik na balon. Obično je prouzrokovana urođenom slabošću u srednjem mišićnom sloju zida, ova vrsta aneurizma može da sadrži ugrušak krvi.
HOMEOPATIJA
Kod malog, relativno dobroćudnog aneurizma ili kao preventivni lekza nekoga ko je u većoj opasnosti od dobijanja aneurizma, profesionalni homeopata možda će da preporuči preparat Baryta carbonica za jačanje zidova arterija.
B O B IC A ST I
PSIHOSOM ATSKO
Bobičasti aneurizmi, vrećasta vrsta aneurizma, nazvani su tako zbog svog malog, okruglog izgleda. Ova ispupčenja najčešće se javljaju na račvastim arterijama u bazi mozga.
LEČENJE
Održavate li um i telo opuštenim, možete sprečiti da se aneurizam pogorša. Probajte vežbe koje možete da vežbate kod kuće poput joge ili meditacije. ISHRANA
VRETENASTI
Oštećenje unutrašnjih i srednjih slojeva zida arterije može izazvati kobasičastu nateklinu poznatu kao vretenasti aneurizami. Visoki krvni pritisak i ateroskleroza primarni su uzroci ove vrste aneurizme.
VALJ KASTI
Valjkasti (cilindrični) ili cevasti (tubularni) aneurizmi je izduženo nateknuće koje prouzrokuje naglu promenu u normalnoj veličini arterije. Valjkasti aneurizami, koji je često posledica ateroskleroze ili sifilisa, može da se razvije duž arterije.
Promene u ishrani koje snižavaju krvni pritisak i usporavaju aterosklerozu mogu da pomognu pri sprečavanju pojave aneurizma. Vidi pod Ateroskleroza, Krvni ugrušci, Krvni pritisak, visoki i H olesterol tegobe.
PREVEN CIJA Ako ste u opasnosti, preduzmite odgovarajuće korake kako biste sprečili stvaranje aneurizma. Naročito ako u porodičnoj istoriji bolesti imate moždani udar ili srčane bolesti, uvedite izmene u ishrani i načinu života kako biste poboljšali opšte zdravstveno stanje. Redovno vežbajte, pazite šta jedete, a ako pušite, prestanite. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim stovima.
1
ANGINA PEK TO R IS
SIMPTOMI ♦ bol koji pritiska, steže, guši, oštar je ili peče; obično se oseća u grudima, ali m ože da se javi i u perifernim delovim a kao što su vilica ili stom ak. M esto i specifični osećaji razlikuju se od osobe do osobe, ali obično su dosledni od jednog napada do drugog, ♦ bol koji se javlja s naporom i povlači se s odm aranjem ; ♦ slabost, znojenje, gubitak daha, teskoba, palpitacije, mučnina ili ošam ućenost - sim ptom i koji mogu i ne moraju biti povezani s napadom angine
OBRATITE S E LE K A R U ♦ ako napad potraje više od 15 minuta; to m ože biti i srčani udar. Odmah
pozovite hitnu pomoć. ♦ ako m islite da je to kod vas m ožda prvi napad angine; m orate ustanoviti radi li se sigurno o tom e. ♦ ako su napadi postali jači, češći, duži i nepredvidljiviji; ovo su znaci
nestabilne angine. ♦ ako uzimate beta-blokator i proživljavate uznem irujuća propratna dejstva (vidi pod Beta-adrenergički
blokatori). ♦ ako uzim ate nitratni lek i hvata vas nesvestica, vrtoglavica, slabost, bledilo, nem ir ili počnete da povraćate ili se preko m erno znojite. O vo su znaci preosetljivosti ili predoziranja. ♦ ako uzim ate blokator kalcijumovih
kanala i prim etite propratne pojave poput grčeva u želucu, usporenog pulsa, aritm ije, glavobolja, zatvora, naticanja, nesvestice ili zadihanosti.
ngina je način na koji vam vaše srce govori d; ne dobija dovoljno kiseonika. Razlog može d, bude da su koronarne arterije - one koje snabdevaji krvlju -začepljene ili zato što se srce previše naprež* i zbog toga treba više kiseonika nego obično. Medicinski izraz angina pektoris (pectoris) do slovce znači „osećaj gušenja u grudima". Angina ji obično bol gušenja ili stezanja koji počinje u središti grudnog koša, duboko iza grudne kosti, a može da si širi i premadrugim delovima tela. Pacijenti su izjavil da se osećaju kao da im „slon sedi na grudima" il kao da im „stega steže grudi". Neke osobe osećaju bol izazvanu anginom sami na perifernim mestima kao što su vilica, stomak ili ru ke. Bol nekad može da se zameni sa simptomima lo šeg varenja jer su osećaji stegnutosti i pečenja slični Angina takođe može pogrešno da se protumači i ka< srčani udar; bol je sličan ali ne traje tako dugo - obi čno ne više od pet minuta. Od mnogih oblika angine, stabilna ili klasičn, angina - koju izaziva telesni napor i koja se povlac uz mirovanje i odm or- najčešća je. Ako imate stabil nu anginu, morali biste da budete u stanju da predvi dite kakva vrsta aktivnosti će izazvati napad. Dru^ oblik, nestabilna angina, akutnija je bolest; javlja s< nepredviđeno, čak i pri mirovanju, a trebalo bi da j< protumačite kao znak upozorenja na ozbiljnije srčan^ nevolje. Redak oblik ove bolesti koji se zove promen Ijiva angina i uključuje spazam koronarnih arterija češće se sreće kod žena. Angina pogađa oko tri miliona Amerikanaa Raširenija je kod osoba starijih od 30 godina i običn više pogađa muškarce nego žene; no nakon 65. gc dine više pogađa žene nego muškarce. Sama po sel angina ne izaziva trajna oštećenja zato što je srce te privremeno lišeno kiseonika. Ako vam se angina pc gorša, morali biste da znate da vam preti veća opa nost od srčanoga udara. Naročito se zabrinite al< dobijete nestabilnu anginu i obratite se lekaru.
A
UZROCI
Glavni uzrok koji se nalazi u pozadini angine jeste b< lest koronarnih arterija, koja potiče od ateroskleroi koronarnih arterija - kad se žile začepe ili suze usle masnih kalcifikovanih naslaga nazvanih plak. Angir isto tako može da bude posledica drugih bolesti ko
znost, dijabetes i srčane bolesti u porodičnoj istoriji bolesti. Svi ovi faktori rizika takođe su povezani s aterosklerozom.
P R E D E L I B O L O V A I Z A Z V A NI A N G IN O M PEKTORIS
Bol od angine pektoris može da bude rasprostranjena po celom gornjem delu tela u bilo kojem od sledećih područja (prikazanih levo), uključujući sredinu i levu stranu grudi i unutrašnju stranu leve ruke ( Ijubičasto). Bolovi takođe mogu da se jave u vilici (ze/eno), desnoj strani grudi i ruci (ružičasto) i između pupka i grudne kosti (žuto); mogu biti zahvaćena i ramena. U nekim slučajevima, bol se javlja između lopatica (Ijubičasti predeo na donjoj slici).
DIJA GN OS TI ČK I POSTUPCI Ako osetite bol koji bi mogao da ukazuje na anginu pektoris, lekar će da vas podvrgne detaljnom pregledu i različitim ispitivanjima. Elektrokardiogram (EKC) u stanju mirovanja biće obično u redu ako imate anginu pektoris, ali ovim ispitivanjem možete da isključite druge uzroke. Verovatno ćete da obavite test opterećenja na pokretnoj traci, možda u kombinaciji s tehnikom snimanja kao što je ultrazvuk ili radioizotopno skeniranje, kojima mogu da se otkriju problemi srca ili arterija. Ako ova ispitivanja ukažu na mogući problem, obaviće se angiografija kako bi se odredilo mesto i veličena svakog začepljenja koronarnih arterija.
LEČEN JE
oreterano opterećuju srce, poput slabokrvnosti, boesti aortnogzaliska (vidi Srčane bolesti), srčane aritmije i hipertiroidizma (vidi Stitna žlezda - tegobe). Stabilna angina pektoris poznata je još i kao ansina od prenaprezanja zato što je izazivaju aktivnosti od kojih srce ubrzano lupa. Zaista, fizička aktivnost je najčešći uzrok napada. Zavisno od određene osooe, napad može biti posledica bilo kakvog napora od jednostavnog hodanja do dizanja teških predmeta i i polne aktivnosti. Obilan obrok takođe može da prouzrokuje napad zato što varenje zahteva rad srca. Ostali često navođeni uzročnici su emocionalno uzouđenje i izloženost hladnoći, a oba podstiču rad srca. Osim toga, poznato je da više od 20 lekova podstiče anginu pektoris, od dekongestiva koji se dobijaju bez lekarskog recepta i različitih lekova koji se dobijaju na lekarski recept do nezakonitih sredstava poput kokaina. Određeni faktori rizika za srčane bolesti i bolest koronarnih arterija čine pojavu angine pektoris vero-.atnijom. Oni uključuju visok pritisak, stres, visok nolesterol (vidi H olesterol - tegobe), pušenje, goja-
Lekovi mogu da ublaže simptome angine pektoris, ali temeljne promene ishrane i načinaživota predstavljaju važan deo svakog programa za lečenje angine pektoris. Pre nego što uzmete bilo kakav lek, pažljivo raspravite njegova svojstva i porodičnu istoriju bolesti s lekarom. Mnogi lekovi ne bi smeli da se mešaju s drugim lekovima ili prirodnim materijama, a isto tako morate da se pobrinete da vaš lekar zna za bilo kakve već postojeće zdravstvene tegobe koje možda imate.
KONVENCIONALNA M E D IC IN A Ako imate anginu pektoris, lekar će bez sumnje da vam spomene važnost zdravog načina života koji ukIjučuje pravilnu ishranu, telesne vežbe, kontrolisanje svojetežine i nepušenje. Uz sve to, većina pacijenata s anginom pektoris uzima i prepisani lek. Postoje tri glavne vrste lekova za anginu pektoris: nitrati, beta-adrenergički blokatori i blokatori kalcijum ovih kanala. U lečenju angine pektoris lekari često primjenjuju kombinaciju ovih lekova. Nitrati, koji šire koronarne arterije i dopuštaju veći protok krvi, isproban su i jeftin način lečenja. Nitroglicerin je daleko najrašireniji nitrat;
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ANGINA P EK T O R IS
D
može da se uzima kad god je potrebno i može da pruži pomoć u roku od nekoliko minuta. Isto tako izaziva glavobolje kod približno polovine korisnika. Beta-adrenergički blokatori, koji se koriste kako bi se smanjio broj otkucaja srq£L snizio krvni pritisak i smanjila količina kiseonika srce rmši, delotvorni su u kombinaciji s nitratima rf^ m i. Blo^atori kalcijumovih kanalasmiruju spazam Ris^ arne^rterije, a neki takođe usporavaju otkucaje srca>^teij£Wi s teškim oblikom nestabilne angine pektoris^esto početku leče antikoagulansom heparinom zajec sacetilsalicilnom kiselinom (npr. Aspirinom), nitratima i beta-blokatorima. Ako lečenje lekovima ne deluje ili je nedovoljno, može se razmotriti mogućnostangioplastike koronarne arterije ili operacije premošćivanja. Angioplastika - kateterska tehnika kojom se proširuju začepljene arterije - postala je relativno rutinski postupak; operacija premošćivanja, kojom se krvotok preusmerava oko začepljenih arterija, primenjuje se u vrlo teškim slučajevima.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Uvek se savetujte s lekarom ako mislite da imate anginu pektoris. Navedeni alternativni načini lečenja mogu da pomognu da se ublaže simptomi ili spreče napadi, ali trebalo bi na njih da gledate kao na dopunu - a ne zamenu - brige konvencionalne medicine. AKUPRESURA
Simptomi angine pektoris mogu da se ublaže pritiskanjem tačaka Bešika 15, Osrčnica 5, Osrčnica 6 i Slezina 6 najmanje jedan minut. (Vidi Dodatak i str. 709 radi položaja tačaka.) AJURVEDSKA
(AYU R V E D S K A )
MEDICINA
Pokazalo se da ajurvedska (ayurvedska) mešavina trava i minerala poznata kao Abana znatno smanjuje učestalost i težinu napada angine pektoris; savetujte se s praktičarem u pogledu tog specifičnog leka. KELACIJSKO
LEČENJE
lako sporno, kelacijsko lečenje traže hiljade obolelih od angine pektoris. Njegovi pobornici tvrde da je sigurnije i jeftinije od mnogih konvencionalnih lekova ili hirurških zahvata - i jednako delotvorno. Kritičari
108
NASTAVAK
su uporni u zahtevima da ono mora proći strogu nai čnu proveru pre nego što se uvrsti u redove standarc nih načina lečenja angine pektoris i aterosklerozi Ako odlučite da probate kelacijsko lečenje, svakak potražite praktičara koji ima svedočanstvo jednog c glavnih američkih kelacijskih udruženja. (Vidi Att roskleroza radi potpunog objašnjenja kelacijskc lečenja.) LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
>(Crataegus laevigata) odlično je dugoročr sredstvo za jačanje kod angine pektoris zato što ist< vremeno širi koronarne arterije i umiruje srce. On čest sastavni deo lečenja angine pektoris lekoviti biljem kakvo bi mogao da vam prepiše naturops HOM EOPATIJA
Za trenutnu pomoć tokom akutnog napad preporučuje se Cactus grandiflorus (30c). To mo; doneti olakšanje ako tokom napada osećate kao c su vam grudi stegnute gvozdenim obručem. Mec dugoročne lekove koje bi vam lekar homeopata m< gao da prepiše ubrajaju se Nux vomica i Arsenicu, album. NAČIN ŽIVOTA
Požfiato je da određene materije koje zagađu vazduh, naročito ugljen monoksid, pogoršavaju i p> jačavaju anginu pektoris. Da biste izbegli ugljen-m noksid, klonite se duvanskoga dima i ostanite u ku u dane kad je prisutan jak smog. Izbegavajte alkohol i pijte malo dok ste pod I kovima protiv angine pektoris zbog mogućih štetn reakcija. Lagano vežbanje aerobika vrlo je korisno za pa< jente s anginom pektoris. Postupno izgrađujte izc žljivost i po hladnom vremenu vežbajte u zatvoreno prostoru. Svakako se savetujte sa svojim lekarom p nego što započnete s programom vežbanja. PSIHOSOM ATSKOLEČENJE
Ako ustanovite da imate teškoća pri kontrolisar emocija ili nivoa stresa, morate da naučite da opustite. Mnoge tehnike opuštanja - od biofidbe (.biofeedbacka) do joge - mogu izvanredno mno; pomoći. Izaberite metodu od koje se osećate p jatno i nje se držite; uspeh tehnika opuštanja razlik je se od osobe do osobe i s vremenom se poboljša\
'i
i,*>fi,,<' ‘ L ! ' i'
ISHRANA
Clavni ciljevi lečenja ishranom u slučaju angine pektoris su da se poboljša dotok krvi u srce i energetski metabolizam srca tako da mu bude potrebno manje •jseonika. Clavni način poboljšavanja krvotoka je -adzor ateroskleroze, a potrošnja manje količine zasičenih masti i holesterola je važan prvi korak. Da oiste poboljšali energetski metabolizam, svakako "iorate da se pobrinete da dobijate dovoljno magnezijuma u ishrani ili u sklopu multivitaminskih dodataka. Mogli biste isto tako da zamolite lekara da .am preporuči odgovarajuću dodatnu dozu L-karnitina i koenzima Q10, hranjivih materija koje se nalaze ^ organizmu i koje poboljšavaju energefej
TEST O PTEREĆENJA Teesne vežbe s anginom pektoris su složena stvar. Ako se izvode kako treba, mogu da spreče pogoršanje angine pektoris; ako se izvode preambiciozno, bo est će se pogoršati do te mere da može da posta"e opasna po život. Pa koliko je onda previše? Ako že ite početi s programom vežbanja, treba prvo da
AKUPRESURA
1
Kako biste smirili živce i smanjili osećaj neugodnosti, pritisnite tačku Osrčnica 6. Stavite palac na sredinu unutrašnje strane ručnoga zgloba, dva prsta od pregiba na ručnome zglobu i između dve podlaktične kosti. Cvrsto pritiskajte jedan minut, tri do pet puta, ponovite na drugoj ruci.
2
Pritiskom na Slezinu 6 možete poboljšati regulaciju krvnoga pritiska. Tačka se nalazi četiri širine prsta iznad unutrašnje kosti članka, uz rub potkolenične kosti, Lagano pritiskajte palcem jedan minut, zatim promenite nogu. Ne služite se ovom tačkom ako ste trudni.
%<1fi’n s g f f; . !'H ' l ’! " ,!i!l
;
,
obavite test opterećenja - koji se zove i provera »podnošenja telesnih vežbi« ili test opterećenja na pokretnoj traci. Ispitivanje traje oko pola sata. Staviće vam elektrode na grudi i manžetnu merača pritiska na ruku, pa ćete početi da vežbate na pokretnoj traci ili trim-bicikl; kako vreme bude odmicalo, vežbanje će postajati sve teže. Praćenjem vaših otkucaja srca, krvnoga pritiska i EKG-a, lekarće moći da odredi granice telesnog napora koji možete da podnesete. Naoružani tim saznanjem, možete da planirate zdrav program vežbanja.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Ako imate česte napade angine noću, pokušajte da podignete uzglavlje kreveta 8 do 10 cm. Time se smanjuje radno opterećenje srca izazvano vraćanjem venske krvi. ♦ Ako osetite da se napad javlja dok ležite, sedite i spustite stopala na pod. Ako bol traje, uzmite propisani lek. ♦ Tableta acetilsalicilne kiseline na dan, uz lekarevo dopuštenje, može da smanji opasnost od srčanog udara i nestabilne angine pektoris. ♦ Provedite najmanje jedan sat vareći težak obrok; poznato je da telesni napor nakon jela izaziva napade. ♦ Prestanite da pušite jer to mnogo pogoršava anginu pektoris. ♦ Ne uzimajte kontracepcijske pilule ako imate anginu pektoris: estrogeni su povezani s povećanom opasnošću od krvnih ugrušaka.
PREVEN CIJA ♦ Usvojte ishranu s malo masti i malo holesterola koja će da pomogne da vam arterije budu bez masnih naslaga. ♦ Vežbajte! Kod osoba koje vežbaju manja je verovatnoća da će imati višak kilograma i da će dobiti aterosklerozu. ♦ Naučite da kontrolišete emocije, a ne dopustite da one kontrolišu vas. Veća je verovatnoća da će dobiti anginu pektoris Ijudi koji zadržavaju stres u sebi; mnogi oboleli od angine pektoris navode da emocionalni izlivi ubrzavaju napade. ♦ Ako pušite, prestanite. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
109
ANKSIOZNOST
SIMPTOMI ♦ srčane palpitacije ♦ osećaj da će vam pozliti ♦ nem ogućnost koncentracije ♦ napetost m išića; bolovi u mišićim a
♦ proliv ♦ bolovi u grudima ♦ suva usta ♦ preko m erno znojenje ♦ prekom erno jedenje ili nedovoljno jedenje (prejedanje ili nejedenje)
♦ nesanica ♦ razdražljivost ♦ zadihanost; hiperventilacija ♦ gubitak polne želje ( vidi Impotencija)
Kod školske dece: ♦ strah od odvajanja od porodice ♦ odbijanje odlazaka u školu ♦ strah od stranaca ♦ nepotrebno zabrinjavanje
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ ako vaša anksioznost deluje nerazum no ili preterano u odnosu na situaciju koja bi to opravdala. ♦ ako vaša anksioznost om eta uobičajene aktivnosti. ♦ ako anksioznost slabije jačine traje tokom više nedelja. ♦ ako vaši sim ptom i iznenada postanu jaki ili nekontrolisani. Možda imate n a p a d p a n ik e . ♦ ako je anksioznost praćena gubitkom težine i izbuljenim očim a; možda im ate te g o b e sa š t it n o m ž le z d o m .
G
otovo svi se s vremena na vreme osećarr anksiozno. Kad je prisutna nekakva pretnj teskoba ili anksioznost je prirodna pojava- u vezana s načinom na koji se organizam priprema; suočavanje s opasnošću: u krvotok se oslobađa adrenalin i kortizon; ubrzavaju se otkucaji srca; dis nje postaje piiće i brže; mišići postaju napeti; jet oslobađa šećer; a psiha je sasvim budna i spremn Ali kad se anksioznost ne veže za prepoznatlji\ pretnju ili je jača ili duža nego što može da se opra da situacijom, radi se o kliničkom poremećaju, kc slabi organizam i deluje rušilački. Prepoznaju se mnogi različiti poremećaji anksi znosti. Među njima su fobije (strahovi od određen situacija, kao što je skučeni prostor, ili od naročit stvari, na primer insekata); paničninapadi (iznena ne pojave izuzetnog straha ili napetosti, bez nek< vidljivog razloga); opsesivno-kom pulsivni porem ćaj (uporne, iracionalne misli, kao što su užasavan od infekcija ili repetitivnog ponašanja, na prim proveravanja jesu li vrata zaključana); posttraume ski stresn ipo rem ećaj (dugotrajna anksioznost pos traumatskog doživljaja); i generalizovana - ili neo ređena anksioznost (neobjašnjiv osećaj zebnje k< može da potraje mesecima). Poremećaji anksioznosti mogu uveliko da se ra likuju potežini; mogu da budu blagi ili sasvim para zujući. Učestalost različitih poremećaja takođe razlikuje: fobije, napadi panike i opsesivno-kompi sivni poremećaj, na primer, javljaju se ređe od opš anksioznosti (koja pogađa dva puta više žena ne; muškaraca). Poremećaji obično počnu da se prim ćuju u tinejdžerskim godinama (13-19 godina) ranim zrelim godinama i znatno su češći među odi slima nego među decom. Neke oblike anksioznosti vrlo je teško lečiti; dru pak, dobro reaguju na lekove, psihoterapiju i altf nativne načine lečenja. Ono što ne deluje je samo čenje alkoholom ili stimulativnim sredstvima da bi ublažili simptomi. Mnogi pacijenti izaberu taj put, na kraju to će samo pogoršati stanje.
UZROCI Anksioznost može da bude posledica prepoznat vog stresa - kao što je nesreća, smrtni slučaj u poroi ci ili gubitak posla; u tim slučajevima, prilagođavar situaciji, uz proticanje vremena, imaće povolj
0
►
delovanje. U drugim slučajevima stres je nevidljiv zakopano sećanje na neki nesrećan ili zastrašujući aspekt detinjstva, koji vreba pod površinom svesnoga i otkriva svoje postojanje u anksioznosti. Genetsko nasleđe može unapred da odredi anksioznost kod nekih pojedinaca: ispitivanja jednojajčanih blizanaca pokazuju da ako jedna polovina identičnog para pati od anksioznosti, postoji barem 50 posto verovatnoće da će i druga. Osetljivost na određene vrste hrane takođe može da doprinese anksioznosti iako se mora sprovesti još istraživanja kako bi se potvrdila ova veza. Osim toga, anksioznost često prati nagli prestanak uzimanja alkohola, duvana ili drugih sredstava koja izazivaju zavisnost.
DIJAGN OS TIČK I POSTUPCI Prvi korakje isključiti mogućnostdasimptome izaziva organska bolest. Medu bolesti koje stvaraju simptome slične simptomima anksioznosti ubrajaju se hipertireoidizam (vidi Štitna žlezda - tegobe); hiperkalcemija ili hipokalcemija (previše ili premalo kalcijuma); bolest koronarnih arterija (vidi Srčane bolesti); tahikardija (ubrzani otkucaji srca - vidi Srčane aritm ije); i druge srčane tegobe. Temeljna procena vašeg lekara odrediće da li je uzrok bilo koja od navedenih mana. Ako ne može da se nađe nikakav organski krivac, a simptomi deluju nesrazmerno bilo kakvoj situaciji s kojom se suočavate, ovo će se stanje svrstati pod poremećaje anksioznosti.
LEČEN JE Anksioznost može da se leči konvencionalnom medicinom, psihoterapijom i mnogim alternativnim oristupima. Kombinacija konvencionalnih i alternathnih metoda često je efikasna.
KONVENCIONALNA METODA C:ij psihoterapije i psihoanalizeje identifikovanje su^oba i drugih stresova - možda odavno skrivenih koji se mogu nalaziti u korenu anksioznosti. Bihevioralna modifikacija - terapija koja se usredsređuje na oromenu uzoraka ponašanja - može da pomogne oacijentu da suzbije anksioznost ili da se bolje nosi s njom, kao i kognitivna terapija, koja se usredsređuje ~a promenu načina razmišljanja.
Lekovi su korisni pri ublažavanju simptoma anksioznosti i često se prepisuju uz ostale terapije. U najistaknutija sredstva p ro tiv anksioznosti ubrajaju se sredstva poznata kao benzodiazepini; među njima se nalaze lorazepam , diazepam, alprazolam i klonazepam . Imaju nedostatke: benzodiazepini nekad izazivaju pospanost, razdražljivost, vrtoglavicu i zavisnost. Ali poslednjih deset godina su uveliko zamenili barbiturate, koji ne samo da predstavljaju jasnu opasnost od zavisnosti nego takođe mogu da budu opasni za pacijente samoubilačkih sklonosti. Još jedan lek protiv anksioznosti je buspiron. Ima manje propratnih efekata od benzodiazepina ali ne bi smeo da se uzima ako imate bolesnu jetru ili bubrege; isto tako proverite kod lekara da li možete da ga uzimate za vreme trudnoće ili dojenja.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Mnoge alternativne prakse i načini lečenja mogu da ublaže simptome anksioznosti. Meditacija, telesne vežbe (naročito aerobik) i tehnike opuštanja ubrajaju se među najefikasnije. Ali njihova se delotvornost razlikuje od osobe do osobe. Na primer, osobama s telesnim simptomima - kao što su bolovi u želucu ili znojenje - više koristi telesna vežba, dok onima s mentalnim simptomima više pomaže meditacija ili neki drugi oblik mentalnog opuštanja. Kineska ili ajurvedska (ayurvedska) medicina služe se različitim biljnim preparatima koji mogu da posluže kao sredstvo za jačanje celog sistema i smanjivanje napetosti. Blaga masaža gotovo svakome će pomoći da se opusti.
AKUPRESURA
Kaže se da čitav niz akupresurnih tačaka pomaže smirivanju tela i duha. Dve su prikazane na str. 767. U pogledu ostalih, posavetujte se s praktičarem. Smatra se da delotvornost odredenih tačaka pritiska zavisi od uzrokaanksioznosti. AKUPUNKTURA
Nedeljno lečenje akupunkturom -takođe prilagođeno uzroku anksioznosti - može da bude od koristi. Savetujte se sa stručnjakom za akupunkturu koji ima iskustva u lečenju mentalnih tegoba.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ANKSIOZNOST
ID
NASTAVAK
A R O M A TER A P l JA
Smatra se da je aromaterapija vrlo delotvorna kod anksioznosti. Probajte eterično ulje lavande, jasmina ili plave kam ilice. Stavite kapljicu, dve na papirnu maramicu i udišite, ili inhalirajte paru iz ulja ili ih kapnite u parnu kupku. Ili pak možete da utrljate kapljicu u slepoočnice. BAHOVI
(BACHOVI)
pritiskom, upotrebljavajte koru bekovine (Viburnur opulus) i cvetove lipe. Od svog lekovitog bilja napr; vite ekstrakttako što ćete preliti ključalu vodu prek 1 do 3 kašičice osušenog bilja ili šake svežeg. Pustit da odstoji 10 do 15 minuta. Uzimajte malu šolju t do četiri puta na dan. Možete kupiti tinkturu od bilo koje navedene k kovite biljke u prodavnici zdrave hrane ili biljnt apoteci; sledite uputstva na flašici.
CVETNILEKOVI
Ove lekove razvio je na početku 20. veka britanski bakteriolog i homeopata Edvard Bah (Edward Bach), a upotrebljavaju se u lečenju niza različitih psihičkih stanja. Sve u svemu, postoji 38 lekova, od kojih je svaki specifičan za određeni emocionalni problem. Ovi lekovi u tečnom obliku dobijaju se umakanjem cvetova na vrhu posude s vodom, koja stoji na suncu tokom nekoliko sati; ovaj postupak, prema stručnjacima za ovu vrstu lekova, oslobađa energiju cvetova u vodu. Bahovi (Bachovi) lekovi mogu da se kupe u prodavnicama zdrave hrane ili biljnim apotekama. Obična turica i jasika smatraju se korisnim kod blagih do umerenih slučajeva anksioznosti. Kaže se da je trešnja-šljiva (myrobalan) kad se koristi sama dobra za teže slučajeve ili se može upotrebljavati kao deo tzv. spasonosnog leka - kombinacije cveća koja se preporučuje za sve vrste situacija koje izazivaju anksioznost, od posete zubaru do šoka koji preživljavate posle automobilske nesreće. Stavite 1 do 10 kapi u piće ili 1 kapdirektno najezik. Upotrebljavajte onoliko često koliko vam je potrebno. LEČENJE
LEKOVITI M B IL JE M
Kamilica (Matricaria recutita), matičnjak (Melissa officinalis) i cvetovi lipe (Tilia spp.) smatraju se blagim sredstvima za opuštanje i smirenje. Matičnjak je naročito dobar za smetnje s varenjem povezane s anksioznošću. Šišak (Scutellaria lateriflora) je nešto jači, dok valerijana (Valeriana officinalis), hm elj (Humulus lupulus) i pasiflora (Passiflora incarnata) imaju još jače delovanje na centralni nervni sistem. Ove tri poslednje pomažu kod nesanice i mogu se korisno iskombinovati. Ali hmelj se ne bi smeo upotrebljavati kod izražene depresije, a velerijana - da bi bila efikasna mora se upotrebljavati u prilično velikim dozama 0/2 do 1 kašičice tinkture). Ako je anksioznost povezana s palpitacijama, upotrebljavajte običnu srčenicu (Leonurus cardiaca). Ako je povezana s visokim krvnim
112
HOMEOPATIJA
Ako je anksioznost posledica iznenadnog straha šoka, probajte Aconite. Ignatia je ,,lek protiv tuge za koji se kaže da pomaže onima koji su uzrujani i: nenadnim gubitkom. Gelsem ium se preporučuje; anticipirajuću anksioznost i anksioznost zbog javnc nastupa, kao što je trema ili agorafobija (strah od ja nih mesta). Ako se nijedno od ovih sredstava ne pok že delotvornim, obratite se homeopati. Vešt praktič možda će znati da prepiše mešavinu čiji će sastojc jačina biti prikladniji vašoj anksioznosti. PSIHOSOMATSKO LEČENJE
Široka lepeza različitih načina i postupaka lečenja d ha/tela može da ublaži anksioznost. Ključno je uvi pronaći jedan ili dva koji vam najbolje odgovaraji dosledno ih sprovoditi. Među korisne meditacijsl tehnike i tehnike opuštanja ubrajaju se progresivt opuštanje mišića, autogeni trening, reakcije opušt nja, transcendentalna meditacija (TM) i orijentali tehnike vežbanja kao što su joga, taj či i kigong. [ bi se postigli najbolji rezultati, vežbe meditacije opuštanja trebalo bi sprovoditi svakodnevno ili č dvaput na dan. Budući da je anksioznost gotovo. uvek praće površinskim disanjem, vežbe dubokog disanja v su korisne; nemoguće je osećati se anksiozno kad 1 šete duboko i polako. Probajte sledeći oblik disar iz joge: lezite na leđa na neko udobno mesto. Po gano udahnite kroz nos, služeći se dijafragmom ka biste uvukli vazduh u pluća dopuštajući trbuhu da širi. (Stavite ruku na trbuh neposredno ispod pup kako biste se uverili da dijafragma gura trbuh pret gore i prema napolje.) Pošto se trbuh raširi, nastav da udišete što je moguće dublje. Kad izdišete, obr te postupak: stežite trbuh dok polagano i potpu izdišete. Ponovite nekoliko puta.
1
A K U PR ES U R A
Problemi sa spavanjem zazvani anksioznošću mogu da se ublaže pritiskom ačke Srce 7, smeštene duž pregiba s unutrašnje itrane ručnog zgloba, ačno u ravni s malim Drstom. Cvrsto stiskajte Dalcem i kažiprstom jedan ninut, a zatim ponovite na drugoj ruci.
2
Da biste smirili živce i smanjili osećaj nelagodnosti, pritisnite Osrčnica 6. Položite palac u sredinu s unutrašnje strane ručnog zgloba, dva prsta od pregiba ručnog zgloba i između dve kosti podlaktice. Cvrsto pritiskajte jedan minut, tri do pet puta, a zatim ponovite na drugoj ruci.
Terapeutski dodir (koji ne uključuje direktan dodir) naročito je koristan za pacijente prikovane uz krevet i za one s hroničnim bolestima ili povredama previše osetljivim na direktan dodir. Osim što ublažava anksioznost, terapeutski dodir takođe smanjuje bolove. EEG biofidbek (biofeedback), koji se koristi da bi se ponovno uvežbali modeli razmišljanja, može da bude od naročite pomoći s tegobama kod kojih su kombinovani i telesni i mentalni simptomi - kao što je to slučaj s anksioznošću. Kroz niz seansi s terapeutom, pacijent gleda prikaz svojih sopstvenih moždanih talasa na elektroencefalografu i postepeno uči da kontroliše talase. Praktičari procenjuju da će posle desetak seansi pacijent moći da upravlja mentalnom aktivnošću bez pomoći terapeuta ili instrumenta za praćenje.
Hipnoterapija se preporučuje kod sasvim određenih fobija, kao što su strah od letenja, trema ili strah od ispita i sportskih takmičenja. Pomaže i kod opšte anksioznosti. Deca i adolescenti nauče samohipnozu daleko brže od odraslih, možda zato što su tako navikli da upotrebljavaju svoju maštu. Hipnoza nije čaroban ili koban, mračan postupak u kojem ste pod kontrolom hipnotizera; pre se radi o obliku koncentracije. Svakahipnozajesamohipnoza; hipnotizer je tamo jednostavno zato da vas nauči kako možete najbolje da upotrebite ovu tehniku. Hipnoterapija često može da se pojača ako se upotrebljava u kombinaciji s biofidbekom (biofeedbackom).
LECENJE KO D K U Ć E ♦ Svakodnevno vežbanje može da bude jedno od najmoćnijih oblika lečenja simptoma anksioznosti. Ako ustanovite da kod vas deluje telesna vežba, prisilite se na žustre šetnje ili počnite da se bavite aktivnim sportom u kojem uživate. ♦ Dodatne količine magnezijuma pomažu, naročito ako patite od grčenja mišića. Ne uzimajte više od 300 mg triput na dan; previše magnezijuma može da izazove proliv. ♦ Izbegavajte alkohol i smanjite ili ukinite korišćenje šećera i kofeina. ♦ Svedite grozničav i iscrpljujući dnevni raspored na najhitnije i svakako se trudite da izbegavate aktivnosti koje vas ne opuštaju. ♦ Ako počnete da hiperventilišete, izdahnite u papirnu kesicu i udahnite vazduh iz kesice. Time se povećava količina ugljen-dioksida koji udišete, što može da smanji nagon za hiperventilacijom. Udisanje vazduha iz kesice pomoći će vam da ublažite vrtoglavicu ili bockanje koje možda osećate. i
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ANOREKSIJA
SIMPTOMI ♦ znatan gubitak na težini ♦ strah od debljanja, čak i u om ršavelom stanju ♦ preterano držanje dijeta i vežbanje ♦ iskrivljena slika o telu ♦ abnorm alna zaokupljenost hranom , kao što je sabiranje kalorija ili opsednutog proučavanja kuvara ♦ zatvo r ♦ suva, žućkasta koža ♦ rast diaka na licu i telu; gubitak dela kose ♦ prestanak m enstruacija ♦ potiskivanje polne želje ♦ hladne ruke i stopala na uobičajenoj sobnoj tem peraturi ♦ hronična nesanica; neobjašnjiv rast ili pad nivoa energije
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako vam je dete ili tin ejd žer opsednut dijetam a i ne prestaje da se oseća debeo, obično nakon većeg gubitka kilograma. ♦ ako dete hronično upotrebljava laksative, diuretike, em etike ili tablete za skidanje kilograma. ♦ ako vam dete preko m erno vežba kako bi om ršavilo. ♦ ako vam je dete zaokupljeno hranom , kalorijam a i priprem om hrane.
noreksija nervoza (anorexia nervosa) poremf je jedenja u središtu kojeg se nalazi preplav jući strah od debljanja. Posledica ovog neosnovai straha je samoizgladnjivanje i velik gubitak teži osim mršavljenja i slabljenja, pothranjenost može i zvati hormonske smetnje, slabokrvnost, nepravi lupanje srca, lomljive kosti i mnoge druge probler Problem se obično javlja između rane adolesc cije i ranog odraslog doba, iako može da se javi i snije. Oko 90 posto obolelih su ženskog pola; ovon bolešću pogođeno oko 1 posto Amerikanki. Anore ja je opasna, a stručnu pomoć trebalo bi da potra; rano. Brzo lečenje obično će sprečiti napredova bolesti, no neki slučajevi mogu biti vrlo otporni na čenje i mogu zahtevati hospital izacij u. Čak 15 po anoreksičara umire od komplikacija. lako je u središtu ove bolesti hrana, anoreksija bolest uma. Često započinje relativno prirodm željom za gubitkom nekoliko kilograma. Budući dijete samo privremeno ublažavaju psihološke p bleme koji se nalaze u pozadini, bez njih se uskc neće moći; unos hrane se postupno svodi na najn nju moguću meru sve dok se jelo gotovo sasvim ukine. Obolela osoba postaje opsednuta slikom s\ ga tela i često doživljava sebe debelom iako je isti upravo suprotna. Paradoks je da ona od priprem konzumiranja hrane pravi obred. Postaje očarana ceptima i kuvanjem, ali ipak neće i sama da jede, r ročito u prisustvu drugih osoba. Možda će protk gladovanje povremenim prejedanjem i čišćenjc (■ vidi Bulimija), osobito kad pokušava ponovno stc normalne navike jedenja. Oko polovine svih anore sičara u jednom trenutku počnu patiti od bulimi Anoreksičari obično dolaze iz porodica koje irr ju visoke zahteve u pogledu njihovih dostignuća i c sto traže savršenstvo, služeći se prisilom u mnogi vidovima života, osobito školi. Poricanje često pr njihovu izrazitu usredsređenost na to da ostanu n šavi: anoreksičari po pravilu neće hteti da prizna da nešto nije u redu, pa na izraze zabrinutosti drug Ijudi reaguju Ijutito ili odbrambeno.
A
UZROCI Dok neka ispitivanja ukazuju na to da geni moj donekle predodrediti anoreksiju, većina istraživai veruje da su ključni psihološki činioci. Anoreksičs
obično imaju nizak nivo samopoštovanja i osećaju se nedostojnima Ijubavi. U adolescenciji takva osećanja mogu da pogoršaju polne promene, kulturološke poruke koje veličaju mršavost i pritisci ili napetost unutar porodice. Krajnost gladovanja može da bude -ačin na koji anoreksičar pokušava da upravlja svojim životom - ne samo oblikujući svoj izgled nego i -sporavajući sazrevanje i polni razvoj.
Di J A G N O S T I Č K I POSTUPCI ako nekim ispitivanjima - kao što su EAT (test odnosa orema jelu) - mogu da se identifikuju potencijalni anoreksičari, prevladavajući pokazatelj je mršavljenje bez očiglednog telesnog razloga, osim gladova- a. Krv i mokraću trebalo bi temeljno da pregledate • ;%o bi se isključili drugi mogući uzroci gubitka :ežine i, što je još važnije, otkrila neravnoteža hormo'2 i nizak nivo važnih hranljivih materija kao što su kalijum, cink i masne kiseline. Nedostatak cinka ćest kod anoreksičara, naročito onih koji su vegetarianci - može da ošteti mnoge biohemijske funkcije u : '^anizmu, usporavajući rast i polni razvoj i konačno ; :orinoseći i samoj pojavi anoreksije. Budući da krajnji sučajevi neravnoteže hormona i hranljivih materija rrogu da dovedu do smrti, bitno je često praćenje.
LEČEN JE
KONVENCIONALNA M E D IC IN A Lečenje anoreksije će se razlikovati, zavisno od stadijuma u kojem se prepozna i pacijentove spremnosti na saradnju. Hospitalizacija je obično nužna ako je pacijent izgubio više od 25 posto svoje uobičajene telesne težine. U središtu lečenja prvenstveno se nalazi individualna psihoterapija kako bi se otkrili emocionalni problemi i teškoće u međuljudskim odnosima koji se možda nalaze u pozadini poremećaja. Porodičnaterapijaje takođe važna ako pacijentživi s porodicom, a bihevioristička terapija može pomoći da se promene loše navike. Osim toga, trebalo bi postaviti cilj u obliku tačno određenog raspona težine, a važni su i prehrambena edukacija i medicinsko praćenje. Dodatne količine cinkovog sulfata ukloniće svaki nedostatak cinka. Često se propisuju i dodatne količine ostalih hranljivih materija, sredstva za pojačavanje apetita, antidepresivi, kao i sredstva p ro tiv anksioznosti.
ALTERNATIVNI NA ČI Nl L E Č E N J A Alternativni načini lečenja mogu da pomognu kod nekih simptoma anoreksije i mogu da posluže kao korisni dodaci lečenju koje je usmereno na ishranu i emocionalne korene poremećaja. LEČENJE
Ps hoterapija, redovno medicinsko praćenje i vođenje ishrane trebalo bi da budu deo svakog prosrama lečenja anoreksije. Važna je bliska saradnja » ih zdravstvenih stručnjaka koji su uključeni u lečenje. Svi ti stručnjaci morali bi da imaju određeno svjstvo u lečenju poremećajajela.
LEKOVITI M B IL JE M
Vidi pod Anksioznost za popis lekovitog bilja koje deluje umirujuće. Za opuštanje želudačanih mišića, probajte žutu lincuru (Centiana lutea) ili bilo koje drugo gorko sredstvo za varenje; napravite čaj tako da prelijete kipuću vodu preko 1 do 3 kašičice sušenog ili šake svežeg bilja. Pustite da odstoji 10 do 15 minuta. Uzimajte malu šolju tri do četiri puta na dan. PSI H O S O M A T S K O
LEČENJE
Joga, taj či (t'ai chi), ples i plivanje spadaju među veKao roditelj ili prijatelj onoga ko se bori s anoreksijom, izbegavajte da komentarišete jelo, težinu, negovanost izgleda ili uspeh u školi ako niste upitani. Pokažite toj osobi da cenite nju i druge zbog unutrašnjih kvaliteta, kao što su pažljivost i pronicljivost.
žbe ili tehnike opuštanja koje smanjuju anksioznost i povećavaju svest o telu. EEC biofidbek (biofeedback) može da pomogne da se anksoznost i navike jedenja stave pod nadzor. Hipnoterapija isto može da bude korisna pri istraživanju emocionalnih problema koji se nalaze u pozadini. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ARTRITIS
SIMPTOMI ♦ Bolovi i sve jača ukočenost bez uočljivog naticanja, groznice ili tem perature to kom uobičajenih aktivnosti verovatno ukazuju na postupno pojavljivanje o ste o a rtritisa . ♦ Bolno naticanje, upala i ukočenost u rukam a, nogama, ručnim zglobovim a ili prstim a ruku na istim zglobovim a s obe strane tela, naročito posle buđenja, mogu da budu znakovi reu m ato id n o g a rtritisa . ♦ Tem peratura, upala zglobova, osetljivost i oštri bolovi, ponekad praćeni groznicom i povezani s povredom ili nekom drugom bolešću, mogu da ukazuju na infektivni a rtritis. ♦ Kod dece isprekidana tem peratura, gubitak apetita, gubitak težine, anem ija ili osip u flekam a po rukam a i nogama mogu da ukazuju na m lad alački (d e čji) re u m a to id n i a rtritis.
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ ako bolovi i ukočenost nastupe brzo, bilo od povrede bilo iz nepoznatog razloga; m ožda se radi o početnoj fazi reu m ato id n o g a rtritisa . ♦ ako su bolovi praćeni tem p eraturo m ; m ožda im ate infektivni a rtritis. ♦ ako prim etite bolove i ukočenost u rukam a, nogama ili leđim a nakon kratkih razdoblja sedenja ili posle prespavane noći; m ožda se kod vas razvija o ste o a rtritis ili neko drugo artritično oboljenje. ♦ ako se kod deteta jave bolovi ili osip ispod pazuha, na kolenim a, ručnim zglobovim a i člancim a, ili im a prom ene tem p erature, slab apetit i gubi na težini; dete m ožda ima juvenilni reu m ato id n i a rtritis.
6
adnici pate od bolova u zglobovima više neg od bilo koje druge vrste tegoba ili bolesti. Št se više naši poslovi i slobodne aktivnosti obavljaj sedeći, verovatnoća takvih oboljenja se povećav. Srećom, mnoge tegobe koje se često nazivaju "artr tisom" lako se leče i kontrolišu, a verovatnoća kon plikacija kojeoslabljuju i onesposobljavaju organizat daleko je manja nego što je bio slučaj s našim rod teljima, bakama i dekama. lako se naziv primenjuje na širok spektar različiti poremećaja, artritis znači upalu zgloba, bilo da je on posledica bolesti, infekcije, genetske mane ili nekc drugog uzroka. Mnogi Ijudi ga doživljavaju kao bil kakvu vrstu bola ili nelagodnosti povezane s pokr« tanjem tela, uključujući takve lokalizovane problem kao što su bolovi u krstima, burzitis, tendinitis (upi la tetive) i opšta ukočenost ili bolovi u zgiobovim (Vidi takođe Leđa - bolovi i Zglobovi - bolovi.). Izgleda da je za mnoge Ijude - iako to nipošto n znači za svakoga - artritis neizbežan deo procesa st; renja, a ne postoje nagoveštaji otkrivanja delotvornc leka u bliskoj budućnosti. Ako pozitivistički sagled; mo problem, napredak konvencionalne medicin« kao i altemativnih načina lečenja, omogućava poc nošljiviji život obolelima od artritisa.
R
V A Ž N I J E V R S T E AR TR I TI SA Reumatoidni artritis, katkad nazvan i reumatizam i
sinovitis, obično pogađa Ijude starije od 40 godina, to žene dva do tri puta češće nego muškarce. Mož da se javi i kod dece, naročito devojčica između 2 i godina. Karakteriše ga upala i bolovi u šakama naročito zglobovima prstiju - kao i u rukama, nogj ma, stopalima i opšti umor i nesanica. On isto tak može da izazove oštećenje drugih delova tela, uklji čujući srce, pluća, oči, živce i mišiće. Nelagodno: reumatoidnog artritisa može da se razvija nedeljam ili mesecima i obično je najjača posle buđenja Reumatoidni artritis kod starijih Ijudi može konj čno da izazove kvrgavost i izobličenostšaka i stopal kako mišići slabe, tetive se skupljaju, a krajevi kostij postaju neprirodno povećani. lako nema potpunog izlečenja, lečenjem zapc četim odmah posle pojave poremećaja ublažavaj se simptomi kod većine Ijudi. Simptomi mogu d potraju pet godina ili više, posle čega se obično st£ bilizuju ili slabe. Ranim lečenjem verovatnoća trajn invalidnosti smanjuje se kod svih, osim 5 do 10 postc pacijenata.
Dečji (juvenilni) reumatoidni artritis, ili Stilovu (Stillovu) bolest, karakteriše hronična temperatura i anemija. Bolest može imati i sekundarno dejstvo na ^rce, pluča, oči i nervni sistem. Pojave artritisa kod dece mlade od petgodina mogu da potraju nekoliko nedelja i da se ponovo vrate, iako su simptomi obično manje ozbiljni kod ponovljenih napada. Lečenje je uglavnom isto kao i za odrasle, s jakim naglaskom na tizikalnoj terapiji i telesnim vežbama kako bi se tela koja rastu održala aktivnim. Trajno oštećenje izaz'.anodečjim reumatoidnim artritisom sadaje retkost, a većina obolele dece u potpunosti se oporavlja od bolesti ne doživljavajući trajnu invalidnost. Infektivni artritis odnosi se na različite tegobe koje zahvataju veće zglobove na rukama i nogama, kao i prste na rukama i nogama. Artritična infekcija obično je komplikacija povrede ili neke druge bolesti i mnogo je ređa od artritičnih oboljenja koja se ja\ljaju sa starenjem. Budući da simptomi mogu da budu prikriveni primarnom povredom ili bolešću, zarazni artritis može da prođe nezapaženo. Ako se ne leči, može za posledicu da ima trajnu invalidnost. Osteoartritis, ili degenerativna bolest zglobova, odnosi se na bolove i upalu koja može biti posledica s stematskog gubitka koštanog tkiva u zglobovima.
Toje najčešći oblik artritisa, naročito kod starijih osoba. Kod osteoartritisazaštitna hrskavica na krajevima kosti u zglobovima - naročito u kičmi i nogama - postepeno se istroši. Unutrašnje površine kosti postaju izložene i taru se jedna o drugu. U nekim slučajevima na rubovimazglobova razviju se koštani trnovi, koji izazivaju oštećenja mišića i živaca, bolove, izobličenost i teškoće pri kretanju. (VidiKoštani trnovi.) lako je mehanizam osteoartritisa nepoznat, čini se da su neki Ijudi genetski predodređeni na degenerativne poremećaje kostiju. U retkim slučajevima, u ranom dobu se javlja urođena deformacija kostiju. Zloupotreba anaboličkih steroida, koji su popularni među nekim sportistima, može takođe da izazove osteoartritičnu degeneraciju. Kod mnogih Ijudi osteoartritis se pojavljuje postepeno i ne oslabljuje ozbiljnije organizam, iako može da promeni oblik i veličinu kostiju. Kod drugih Ijudi, koštane izrasline i kvrgavi zglobovi mogu da izazovu bolnu upalu mišića ili oštećenje živaca, zajedno sa znatnim promenama u držanju i pokretljivosti. Među ostala artritična oboljenja ubrajaju se ankilozni spondilitis (artritis kičme), koštani trnovi (koštane izrasline na pršljenovima ili drugde), giht (ulozi, kristalni artritis) i sistemski lupus (upalna bolest
DEGENERACIJA ZGLOBOVA
U zdravom zglobu čvrsto gumasto tkivo, nazvano hrskavica, štiti kosti od trenja na tačkama dodira. Tanka sinovijalna opna oblaže celu šupljinu zgloba i luči sinovijalnu tečnost da bi podmazala zglob.
Kod reumatoidnog artritisa sinovijalna opna postaje zadebljana i upaljena. Upala izaziva pucanje hrskavice u glavnoj tački zgloba, dok prekomerna sinovijalna tečnost prouzrokuje naticanje zglobnog omotača.
Osteoartritis - artritis izazvan trošenjem - posledica je postupnog propadanja hrskavice u zglobu posle brojnih godina upotrebe. Bez zaštitne hrskavice, kosti se počinju međusobno trljati, stvarajući trenje i bolove.
R E U M A T O ID N I A R TR ITIS
O S TE O A R TR IT IS
KOST H R S K A V IC A S IN O V IJA LN A TEČ N O S T S IN O V IJA LN A O PN A U P A LJEN A O PN A N A G R IŽ E N A H R S K A V IC A
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ARTRITIS
P
NASTAVAK
vezivnogtkiva). Vidi takođe Leđa - tegobe, Burzitis i Tendinitis - zapaljenje tetive), koji mogu biti posledica uganuća, povrede ili druge vrste nadražaja.
UZROCI Svaki od tri tipa artritisa ima svoje očigledne uzroke: Reumatoidni artritis. Uzrok reumatoidnogartritisa nije još u potpunosti shvaćen. Neki istraživači misle da se možda radi o nekom obliku autoimunog poremećaja (vidi Im unološki sistem - porem ećaji). Druga teorija daje da se nasluti da se radi o imunološkoj reakciji na virusnu infekciju negde u organizmu. Infektivni artritis. Ovu vrstu artritisa prouzrokuje napad bakterija ili virusa na zglobove i on u pravilu sledi posle neke druge bolesti, poput stafilokoknih infekcija, tuberkuloze, gonoreje ili borelioze (Lymeske bolesti). Osteoartritis. Ova učestala degenerativna bolest zglobova deo je procesa starenja. Bolest može da se poveže sa slomljenim kostima i može da se razvije kod mladih osoba zbog trošenja zglobova koji nose težinu tela, često kao posledica intenzivne sportske aktivnosti. U slučajevima osteoartritisa, hrskavica i kost ne mogu se u dovoljnoj meri same oporaviti da bi se mogle nositi s oštećenjem.
D IJA GN O S TI ČK I P O S T U P C I Osim analize simptoma često se koriste krvne analize da bi se potvrdio reumatoidni artritis; većina obolelih ima u krvi antitela nazvana reumatoidni faktori (RF), premda RF mogu da budu prisutni i kod drugih poremećaja. Kod dijagnostikovanja osteoartritisa upotrebljava se rendgensko snimanje, koje otkriva po pravilu skvrčene zglobove ili kalcifikate na krajevima kosti. Ako vaš lekar sumnja na infektivni artritis kao komplikaciju neke druge bolesti, analiza uzorka tečnosti iz bolesnog zgloba obično će da potvrdi dijagnozu.
LECEN JE Ponekad artritično oštećenje može da se uspori ili zaustavi, ali u većini slučajeva oštećenje se povećava dok bolest napreduje, bez obzira na to da li se upotrebljavaju lekovi ili drugi oblici lečenja da bi se ublažili
118
simptomi. Kao što može da se pretpostavi, trajanje jačina trenutnog bola i neugodnosti zavise od vrste težine artritisa. Proces može da potraje nekoliko d< na u slučaju manjih problema sa zglobovima ko inače zdravih odraslih osoba, dok kod ostalih mo2 potrajati mesecima ili godinama. Kod starijih Ijudi teškim reumatoidnim degenerativnim bolestima, r primer, posledice mogu da traju ceo život.
K O N V E N C IO N A L N A MEDICINA
U slučaju lokalizovanog bola, ukočenosti i nepomii nosti, uobičajeno lečenje u tri faze sastoji se od lel< za ublažavanje bolova i upale, mirovanja kako bi s ozleđenim tkivima omogućilo da se sama zaleče vežbanja da bi se obnovila pokretljivost i snaga Da bi ublažio bol i upalu u blagim slučajevirr reum atoidnog artritisa i osteoartritisa, lekar će v< rovatno da vam prepiše acetilsalicilnu kiselinu (np Aspirin) ili neki drugi nesteroidni lek p ro tiv upai (NSPL) kao što je ibuprofen. Lekari mogu da komb nuju ove lekove s režimom zagrevanja, mirovanja vežbanja, fizikalne terapije i fizičkih pomagala ka što su štapovi ili druge naprave za pomoć pri hod, nju. Kontrolisana primena dubinskogzagrevanja i u trazvuka može takođe da ublaži stanje u bolesnii zglobovima. Kod uznapredovalih slučajeva, lekar će možc da vam preporuči injekcije kortikosteroida da I ublažio bolove i ukočenost u zahvaćenim zglobov ma. Zavisno od pojedinca, rezultati se kreću od pt vremenog ublažavanja do dugoročnog sprečavan simptoma. Početkom ovog veka istraživači su otkrili da odri đeni spojevi koji sadrže zlato i koji se daju oralno injekcijom, pružaju olakšanje nekim pacijentima izazivaju potpuno mirovanje bolesti kod drugih. N pripazite: budući da se propratna dejstva lečen zlatom mogu kretati od manje ozbiljnih kožnih osip do težih poremećaja krvi i bubrega, ovom bi načir lečenja trebalo pristupiti oprezno. U slučajevima artritičnih komplikacija izazvan povredama ili infekcijom, specifičan način lečen zavisiće od prirode i ozbiljnosti bolesti koja se nala u pozadini. Najvažnije je da se zahvaćeno područ zaleči pre nego što dođe do ozbiljnijih komplikacij Lečenje infektivnog artritisa po pravilu uključu velike intravenske doze antibiotika, kao i drenai viška tečnosti izzglobova.
Različiti oblici operacija mogu da zatrebaju da bi ie inanjila nelagodnost izazvana artritisom ili da bi se p :o o \o uspostavila pokretljivost. Sinovektomija je :c ? :ranjivanje oštećenog vezivnog tkiva koje oblaže š l o inu zgloba i dopušta organizmu da ponovo stvorizdravo tkivo na njegovom mestu. Ova operacija se r^ češće vrši na kolenu. U slučajevima teškog artritičnogoštećenja vrata ili stopala, kosti se mogu hiruršlolm putem ukloniti ili spojiti. lako je kretanje posle tv .e o p e ra c ije ograničeno, tim se operacijama ubla-
ĆUVAJTE SE ŠARLA TAN SKIH LEKOVA Budući da ni konvencionalna ni alternativna medicina ne mogu izlečiti reumatoidni artritis ili osteoartritis, postoji obilje načina lečenja koji nisu dokazani. Oboleli od artritisa godinama govore o pomoći koju su im pružila sredstva koja se kreću od bakarnih narukvica do laserskog lečenja. lako se u pojedinaćnim slučajevima tvrdi da su takvi načini lećenja uspešni, morali biste da budete na oprezu i imate određenu količinu sumnje kad razmatrate šta bi za vas bilo dobro. Uopšte, neprovereni i nedokazani lekovi koji se ne daju u vidu injekcija i ne gutaju verovatno vam neće naškoditi. Invazivni oblici lečenja mogu da imaju opasne propratne efekte ili da izazovu druge sistemske probleme. Rezultat, ako ga uopšte bude, možda neće opravdati potrošen novac. Društvo za obolele od artritisa procenjuje da Ijudi u SAD svih visina primanja i svih stručnih sprema i nivoa obrazovanja troše više od milijardu dolara godišnje na sumnjive načine lečenja artritisa. Najbolja odbrana od bezobzirnih praktičara je što je moguće potpunije znanje o vašoj bolesti, opasnostima i koristi koju bi trebalo da donese predloženo lečenje. Razumevanje uzroka koji se nalaze u pozadini bolesti i zadržavanje zdrave količine sumnjićavosti u pogledu tvrdnji o brzim načinima izlečenja pomoći će vam da izbegnete ugrožavanje svog zdravlja i novca.
žavaju mučni bolovi i sprečava dalje oštećenje živaca ili krvnih sudova. Ako bol i upala zbog artritisa postanu zaista nepodnošljivi ili artritični zglobovi jednostavno prestanu funkcionisati, rešenje možda leži u hirurškim zamenama. U današnje vreme zglobovi kuka i ramena - kao i manji zglobovi u laktu, kolenu i prstima ruku - mogu da se zamene pouzdanim veštačkim zglobovima napravljenim od nerđajućegčelika i plastike. Budući da je jedan od najmučnijih vidova artritisa da se nauči kako se živi uz bolove, mnogi lekari preporučaju obuku o tehnikama podnošenja bolova, uključujući kognitivnu terapiju. Takvi programi usredsređuju se na poboljšanje emocionalnog i psihološkog blagostanja učenjem pacijenata kako da se opuste i sprovode svoje dnevne aktivnosti realnim tempom. Naučiti kako se svladava mentalni stres i anksioznost može da bude od ključne važnosti u izlaženju na kraj s telesnim ograničenjima koja mogu da prate hronični reumatoidni artritis i osteoartritis. Kognitivna terapija može da uključuje različite tehnike za planiranje rasporeda aktivnosti, vizualizaciju, opuštanje, razonodu i kreativno rešavanje problema.
A L T E R N A T I V N I NAČINI LEČENJA Budući da medicinska nauka nije našla nikakav potpuni lek za različite vrste artritisa, mnogo Ijudi se okreće alternativnim načinima lečenja da bi olakšali bolove i invalidnost. lako je malo alternativnih pristupa čija se delotvornost može konačno dokazati kontrolisanim studijama, istraživanja ukazuju na to da neke od ovih metoda mogu odigrati značajnu ulogu u lečenju artritičnih oboljenja. Meditacija, samohipnoza, vođena fantazija (vizualizacija) i tehnike opuštanja, na primer, mogu da imaju pozitivno dejstvo kod kontrole hroničnih bolova izazvanih artritisom. Oboleli od artritisa morali bi da budu izuzetno oprezni u pogledu načina lečenja za koje se tvrdi da će »izlečiti« bolest. Staviše, ono za šta se čini da deluje najednu osobu pod određenim nizom okolnosti možda neće uopšte da deluje kod nekoga drugoga. A K U P R E S U RA I A K U P U N K T U R A
Neki oboleli od artritisa smatraju da ovi oblici lečenja, kad ih primenjuje osposobljeni praktičar, ublažavaju bolove reumatoidnog artritisa ili osteoartritisa nekoliko nedelja ili meseci.
\a z iv i o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
ARTRITIS
NASTAVAK
RAD NA T E LU
U kombinaciji s drugim oblicima lečenja, masaža mekog tkiva oko zglobova zahvaćenih artritisom ili nežno dodirivanje od strane lekara ili nekog drugog praktičara mogu imati umirujuće dejstvo na one koji boluju od artritisa. Kod osoba koje nisu sposobne da izvode energične telesne vežbe osposobljeni terapeut izvodi pasivne vežbe. Osim što se od nje pacijentoseća fizički bolje, saosećajno davanje terapije dodirom može da pomogne kod ublažavanja emocionalnog delovanja hronične bolesti. Ispitivanja daju da se nasluti da ublažavanje stresa i napetosti ima pozitivno dejstvo na hormonsku ravnotežu u organizmu. KIROPRAKTIKA
Nakon dijagnostičkog pregleda, provera, ispitivanja i odgovarajuće konvencionalne terapije, kiropraktičar može da pomera kičmu i ostale artritične zglobove da bi ublažio bolove i ponovo uspostavio njihovu normalnu funkciju. LEČENJE
JOGA
1
Da biste opustili ručne zglobove šake, poslužite se Paukovim guranjem. Cvrsto priljubite vrhove prstiju, a dlanove držite razdvojene 5-8 cm. Gurajte dlanove jedan prema drugom dok vam se vrhovi prstiju i dalje dodiruju. Ponovite 20 puta.
2
Da biste ublažili ukočenost zglobova prstiju, probajte Stiskanje palca. Savijte prste u šaku oko palca, lagano stisnite, pa polako popustite. Ponovite 10 puta sa svakom rukom.
LEKOVITIM
BILJEM
Među različite lekove koje preporučuju travari za ublažavanje bolova ubraja se 5-mililitarska tinktura napravljena od 2 dela kore vrbe (Salix spp.) i po 1 dela cimifuge (Cimicifuga racemosa) i koprive (Urtica dionica), koja se uzima triput na dan. Da biste ublažili napetost mišića, utrljajte na bolno mesto tinkturu od lobelije (Lobelia inflata) i kore bekovine (Viburnum opulus).
3
Pas i Mačka pomažu istezanje kukova i leđa. Na rukama i kolenima u položaju kao na slici, udahnte dok spuštate leđa i
podižete glavu i stražnjicu (Pas). Zatim izdahnite dol izvijate leđa u luk i spuštat glavu i stražnjicu (Mačka). Ponovite 9 puta.
HOM EOPATIJA
Za hronični osteoartritis i reumatoidni artritis prepisaće se konstitucijski lekovi posle konsultacija s osposobljenim homeopatom. U homeopatske lekove za ublažavanje trenutnih bolova i ukočenosti zglobova mogu da se ubroje Rbus Toxicodedron ili Bryonia. HIDROTERAPIJA
Plivanje ili drugi oblik telesne vežbe u vodi, po mogućnosti u zagrejanom bazenu, dopušta obolelima od artritisa da rade na pomeranju zglobova zahvaćenih artritisom i unapređuju snagu mišića; voda pomaže da se pridržava telo i smanjuje gravitaciono opterećenje.
120
4
Izvedite vežbu C na rukama i kolenima. Izdahnite i zabacite glavu i stražnjicu što je moguće više ulevo. Duboko dišite
dok zadržavate ovaj polo; 10 sekundi. Izdahnite dok polako izravnavate leđa. Ponovite nadesno. Ponovite 10 puta.
ima delovanje antioksidansa na ćelije i neutralizuje destruktivne molekule zvane slobodni radikali. Smatra se da vitamini C, Bs i E, kao i cink, pojačavaju stvaranje kolagena i obnavljanje vezivnog tkiva. Uzimanje vitamina C takođe se može savetovati osobama koje uzimaju acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), koji narušava ravnotežu vitamina C u organizmu. Niacin (vitamin B3) može takođe da se koristi iako prekomerna upotreba može da pogorša jetrene tegobe. Uvek uzimajte dodatne količine vitamina pod stručnim vođstvom budući da predoziranje nekih vitaminskih spojeva može da ima propratna dejstva ili može da dođe do neželjenih interakcija s lekovima. Neki terapeuti preporučuju trešnje ili tamnocrvene bobice da bi se stimulisalo stvaranje kolagena, bitnoza obnavljanje hrskavice.
------------------ ▼
B olest
iz davnina
A rtritis je u o vo m ili onom obliku prisutan v e ć dugo. N e k e egipatske m um ije pokazuju n ep og rešive sim p to m e osteoartritisa, kao i sm rznuti ostaci čoveka iz bakarnog doba o tkriven i u tirolskim Atpama 1991. godine. O d reum atoidnog artritisa, prem a nekim stručnjacim a, Ijudi obolevaju te k relativno kratko. N ova vrsta virusa verovatn o je p o k renula b o le st p r e sam o dvestotinjak godina.
JO G A
Citav niz joga položaja (vidi susednu stranicu) može da ima blagotvorno dejstvo na artritis.
ISHRANA
L E Č E N J E KOD K U Ć E
Izbegavanje tačno određenih vrsta hrane može da zaustavi artritične simptome vezane za alergije, naročito za žitarice, orahe, mesne proizvode, jaja i mlečne proizvode. Služite se metodom pokušaja i greške, po mogućnosti pod nadzorom alergologa. Neki stručnjaci za ishranu preporučuju da se isključi sir, prehrambene biljke iz porodice pomoćnica: paradajz, krompir, patlidžan i paprika. Smatra se da alkaloidi iz ovih biljnih vrsta zaustavljaju stvaranje kolagena, koji gradi hrskavicu. Vegetarijanska ishranas malo masti i belančevina ublažava bolove i upalu reumatoidnog artritisa. Navode se pozitivni rezultati uklanjanjem delimično hidrogeniziranih masti i višestruko nezasićenih biljnih ulja i dopunjavanje ishrane lanenim uljem, sardinama i drugom masnom ribom kao izvorom masnih kiselina omega 3. Vitaminskom terapijom mogu da se ublaže određeni artritični simptomi. Beta karotin (vitamin A)
Toplota i mirovanje -tradicionalni lekovi za artritični bol - kratkoročno su vrlo delotvorni za većinu osoba koje pate od ove bolesti. Pacijenti prekomerne telesne težine morali bi da počnu da je smanjuju, naročito kad artritis zahvati donji deo leđa i noge. Ako artritisni bolovi nastupe neočekivano, sredstvu protiv bolova koje možete da kupite bez lekarskog recepta možete da dodate i suvo grejanje pomoću električnog jastučića ili vlažno grejanje u obliku vruće kupke ili termofora umotanog u peškir. Redovno vežbanje je važno da bi se održala pokretIjivostzglobova. Osobama s oslabljenim, jako izobličenim prstima od reumatoidnog artritisa pomaže posebno oblikovan pribor, sprave, posude i kvake na vratima i ladicama; osobe koje pate od slabosti u nogama i rukama izazvane osteoartritisom mogu da upotrebljavaju posebno ugrađena pomagala u kupatilu, naročito šipke na kadi i podignutu toaletnu dasku. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
ASTMA
SIMPTOMI ♦ nem ir ili nesanica ♦ sve jače, no relativno bezbolno, stezanje u grudim a ♦ blaga do um erena zadihanost ♦ hripanje ili šištanje, zviždukanje pri disanju, koje m ože da se kreće od slabog do sasvim glasnog ♦ kašalj, katkad praćen sluzi
OBRATITE SE LEKARU: ♦ ako vi ili neko drugi ima napad astme prvi put; astma je hronična bolest i m ože da bude prilično ozbiljna ako se prim ereno ne leči. ♦ ako propisani lek protiv astm e ne deluje za vrem e u kojem bi m orao; trebalo bi da dobijete novi lek, ili m ožda imate težak napad. ♦ ako vi ili neko drugi s astm om ima osećaj da se guši, što otežava pričanje; nosnice se šire, koža među rebrim a deluje uvučeno, a usnice ili koža pod noktim a deluju sivkasto ili plavkasto. To su sve znakovi krajnjeg nedostatka kiseonika. Odmah pozovite hitnu
pomoć.
stma je hronična respiratorna bolest koja, kac kod bronhitisa i emfizema, izaziva stezanje grudima i teškoće pri disanju. U slučaju astme o simptomi nisu uvek prisutni. Javljaju se u naletim, koje aktiviraju različiti „okidači" iz okoline (polei životinjske dlake, duvanski dim ...) ili su emocionalr prirode (stres). Neke osobe s astmom proživljava; samo blage i retke napade; za njih ova bolest pre( stavlja povremenu neugodnost. Za druge, pak, n, padi mogu da budu česti i jaki i da zahtevaju hitr medicinsko lečenje. Ako imate astmu, lekar bi m< rao da vas redovno prati i morali biste da tražite tri nutnu medicinsku intervenciju kod jačeg napad Prepoznavanjem okidača u vašem slučaju može da naučite da smanjite jačinu i učestalost napac astme, a možda ih i u potpunosti izbegnete. Astma nije problem s udisanjem, već s izdis, njem. Tokom napada astme grčenje mišića i bronh jalnih tkiva koja otiču sužavaju sitne disajne puteve plućima, koji se zatim začepe prekomernom slu^ Ustajali vazduh ostane zarobljen na dnu pluća, pris Ijavajući vas da upotrebljavate gornji deo pluća c biste s mukom hvatali vazduh. Blagi i umereni nap, di sastoje se od kratkih pojava ostajanja bez daha dahtanja. U teškim slučajevima disajni putevi u pli ćima postanu tako uski i začepljeni da je disan nemoguće. Napad može da prođe brzo ili da traje duže c jednogdana. Ponekad se simptomi vraćaju iznenac i s iznenađujućom jačinom. Ovaj »drugi talas« nap, da može da bude teži i opasniji od početnog napac i može da potraje danima ili čak nedeljama. Prilično česta bolest, astma, na primer, pogac između 15 i 16 miliona Amerikanaca. Cešća je kc dece nego kod odraslih, astma je glavni uzrok škc skih izostanaka i primanja na dečja bolnička od< Ijenja. lako je astma retko smrtonosna, prilično ozbiljna bolest. Ako imate astmu, morali biste da pi tražite pomoć lekara pre nego što probate altern tivne načine lečenja.
A
UZROCI
Astma nemajedan uzrok; tačnijejeda napade mo; da izazove niz različitih činilaca koji deluju zasebr ili u kombinaciji. Alergijesu primarni krivac. Izmec 50 i 90 posto astmatičara boluje od alergija. Najčeš
alergeni, ili materije koje prouzrokuju alergije, jesu polen, trava, prašina, plesan, duvanski dim i čestice odumrle kože i pljuvačkaživotinjskog porekla (dlake perje kućnih Ijubimaca). Kada se udišu, ove materije mogu da izazovu oslobađanje histamina i drugih hemijskih materija u organizmu, što prouzrokuje alergijsku reakciju i napade astme. Ostali alergeni uključjju hemijska isparavanja; acetilsalicilnu kiselinu npr. Aspirin) ili njene spojeve kao što su fenilbutazon, indometacin, ibuprofen i drugi nesteroidni lekova pro tiv upala; i sulfite, čije se visoke koncentracije nalaze u nekim vrstama hrane i tečnosti (vidi Prevencija, stranica 133). Još jedan važan činilac kod astme vezane uz alergije jeste naslednost: naučnici su otkrili gen koji, po svemu sudeći, čini Ijude osetljivim naovu bolest. Plućne infekcije takođe mogu da izazovu astmu. Bronhiolitis, virusna infekcija disajnih puteva koja obično pogađa dvogodišnju ili još mlađu decu, čest je uzrok dečje astme. Kod odraslih se astma može razviti kao posledica infekcije gornjih disajnih pute\a, poput bronhitisa. Medu druge okidače astme ubrajaju se fizički napori, emocionalni stres i neki stresovi iz okoline kao što je zagađen vazduh.
DI JA GNO STI ČKI POSTUPCI Da bi se utvrdilo da li imate astmu, lekar će verovatno da obavi proveru funkcije vaših pluća, kojom se meri jačina vašeg izdisanja. Osoba koja nema astmu po pravilu može izdahnuti oko 75 do 85 posto vazduha iz pluća u roku jedne sekunde, ispraznivši ih u roku tri sekunde. Astmatičaru treba šest ili sedam sekundi da bi istisnuo sav vazduh iz pluća. Provera funkcije pluća koja se najčešće koristi zove se test vrhunca protoka vazduha, kojim se rezultat očitava dok vi izdišete u spravu za merenje vrhunca protoka vazduha. Vaš vam lekar može prepisati spravu tako da možete pratiti bolest kod kuće.
LEČEN JE Ako imate astmu, morali biste redovno da odlazite kod lekara; kod teških napada uvek je nužno konvencionalno medicinsko lečenje. Niz alternativnih načina lečenja može da pomogne kad se koristi zajedno s konvencionalnim oblikom lečenja.
KONVENCIONALNA MEDICINA
DI S A J N I P U T E V I A S T M A T I Č A R A D U ŠN IK
Vazdjh pjtuje niz djšnik j pljća kroz cevčice koje se račvajj, a zovu se bronhiole i po pravilu s j obložene tankom sljzokožom. Kod Ijjdi s astmom odredena stanja ili jdahnjte materije mogj da d e ljjj kao »okidač« i izazovu ispjštanje hemijskih materija od kojih se bronhiole stežj i stvarajj previše sluzi. Začepljeni disajni pjtevi zarobiće vazdjh i otežati disanje.
Nakon dijagnostikovanja astme prvi korak bi morao da bude dogovor s lekarom oko plana lečenja. Kao deo tog plana, lekar će možda da zatraži da svakodnevno vodite dnevnik beležeći činioce iz okoline i emocionalne činioce koji izazivaju napade astme. To će ne samo da pomogne lekaru da prati bolest nego će da pomogne i vama da prepoznate i izbegavate ono što izaziva astmu. Za medicinsko lečenje astme lekari uopšte prepisuju bronhodilatatore, lekove pomoću kojih se suženi disajni putevi u plućima proširuju. Ovi lekovi mogu da se dobiju u obliku spreja i tableta. Bronhodilatatori za inhalaciju, koji se proizvode u spreju ili u obliku baždarenog inhalatora, liče na adrenalin (veštački proizvedena verzija hormona adrenalina koji se stvara u organizmu). Lekari obično više vole bronhodilatatore za inhalaciju, kao što su izoproterenol, metaproterenol, izoetarin i salbutam ol, zato što oni ulaze direktno u pluća i zato što je u njima upotrijebljeno 1000 puta manje leka nego u oralnim oblicima. Jedan do dva udisaja ublažavaju dahtanje i stezanje u grudima koji se javljaju s blagim
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ASTMA
D
NASTAVAK
do umerenim napadima. UPOZORENJE: Bronhodilatatori su snažni lekovi. Ako ih preterano upotrebljavate, mogu da izazovu opasna propratna dejstva, poput visokog krvnog pritiska. Oralni bronhodilatatori, u koje se ubrajaju teofilin, metaproterenol, salbutamol i terbutalin mogu da se dobiju u tečnom obliku, tabletama ili kapsulama. Cesto se prepisuju osobama koje ne mogu da podnesu lekove za inhalaciju ili pate od hronične astme. U teškim slučajevima mogu da se prepišu i kortikosteroidi, ali lekar mora pomno da prati ovo lečenje zbog ozbiljnih propratnih dejstava. Hitne situacije mogu zahtevati injekciju ili inhalaciju doze adrenalina da bi se pročistili disajni putevi u plućima. Ako su uzrok vašoj astmi alergije (naročito na polen ili ubode insekata), vašće lekar možda davam predloži imunoterapiju. Postepenim izlaganjem organizma određenom alergenu kroz niz injekcija, imunoterapija može da pomogne da vaš imunološki sistem izgradi odbrambeni mehanizam; svremenom alergijske reakcije mogu da se smanje ili u potpunosti nestanu.
ALTERNAT1VNI NAČINI L E Č E N J A Mnoge osobe navele su uspešnost alternativnih oblika lečenja kod astme, ali čak i zagovornici preporučuju ove metode tek kao dopunu konvencionalnim oblicima lečenja. Upamtite: kad se jednom dijagnostikuje, astmu bi trebao da prati lekar, a teži napadi uvek zahtevaju pomoć konvencionalne medicine. A K U P R E S U RA
Primenom laganog pritiska na određene tačke tela možete da ublažite neprijatnost izazvanu astmom. Pružajući desnu ruku preko levog ramena, čvrsto pritisnite deo leđa između leve lopatice i kičme (tačka Bešika 13); duboko udahnite pet puta, a zatim ponovite na drugoj strani. Ili stavite šake na grudi, s palcima okrenutima prema gore i napipajte osetljivu tačku uz grudnu kost, odmah ispod ključne kosti (Bubreg 27). Cvrsto pritiskajte dva minuta. (Vidi Dodatak radi dodatnih informacija o položaju tačaka.) A K U P U N K T U RA
Nekoliko medicinskih ispitivanja daje da se nasluti da pomoću akupunkture mogu da se ublaže simptomi astme. Postupak bi trebalo da izvodi samo ovlašćeni stručnjak za akupunkturu.
124
AROMATERAPIJA
Pomoću eteričnih ulja kao što su ulja eukaliptu (Eucalyptus globulus), miloduha (Hyssopus officin lis), lavande (Lavandula officinalis), bora (Pinus sylve tris) i ruzmarina (Rosmarinus officinalis) može da olakša disanje i ublaži nazalna kongestija. Udišete kroz nos nekoliko kapi jednoga ulja ili mešavine n koliko njih nakapanih na maramicu ili tkaninu, m žete olakšati disanje kod blagog napada astme. Ako vam je nos začepljen i u neko drugo vren (ne tokom napada), umešajte nekoliko kapljica eteri nog ulja u umivaonik pun vruće vode, prekrijte gla\ peškirom i udišite mirisnu paru kroz nos. KINESKO
BILJE
Kineska biljka kositernica (Ephedra sinica) delotvi ran je bronhodilatator. PAŽNJA: Velike količine o\ biljke mogu da imaju isto dejstvo kao i velike kolic ne adrenalina; ne upotrebljavajte je ako imate vist krvni pritisak ili srčanu bolest. Napravite čaj kor binujući 5 grama kositernice, 4 grama štapića cim tove kore (Cinnamomum cassia), 1,5 grama sladii (Clycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsi (Prunus armeniaca). Potopite mešavinu u hladnu v< du, a zatim stavite da provri. Pijte vruće.
LECENJE
LEKOVITI M
B IL JE M
Pomoću pravogomana (Inula helenium), korena kc deluje kao umirujući ekspektorans, možete očist organizam od prekomerne sluzi. Za pripremu čaja, kašičici usitnjenog korena dodajte punu šolju hladr vode; pustite da odstoji 10 sati, zatim procedite i pij vruće tri puta na dan. Caj napravljen od sitnocvetr divizme (Verbascum thapsus) preporučuje se za urr rivanje sluzokože, naročito tokom noćnih napada. HOM EOPATIJA
Homeopati nude niz različitih oblika lečenja simpti ma astme. Ovde ih navodimo nekoliko: za ublažav nje nemira i anksioznosti, uzmite Arsenicum albui (30c) prema potrebi. Za simptome koji se pi goršavaju noću i kadaje hladno vreme, ili nastupa naglo i iznenada, uzmite Aconite (6c) prema potret Za simptome koji se pogoršavaju zbog vlage, uzmi Natrum sulphuricum (6c) prema potrebi. Za osta lekove savetujte se s ovlašćenim homeopatom.
?EFLEKSOLOGIJA
/lasirajte kožu između palca i drugog prsta na obe loge; kaže se da ovaj predeo odgovara vašem grlu i ilućima. Zatim, savijajući prste tako da budu rašireni, nasirajte gornji deo stopala, predeo za koji se kaže da idgovara plućima i grudima. IOGA
3ga može da vam pomogne da naučite da dišete luboko i da se opustite, čime ćete moći delotvornije la rešite stres, koji je čest okidač astme. (Vidi Hripaije radi opisa vežbi.)
------------------ ▼ ----------------Z
a
BLUDE I ČINJENICE O ASTMI
Z A B L U D A : Astmatičari ne bi smeli
da vežbaju.
3REVEN CIJA
► Naučite da prepoznajete okidače - materije koje kod vas pokreću napade astme: vodite dnevnik s pojedinostima o svim emocionalnim činiocima i činiocima iz okoline koji vas pogađaju svaki dan tokom nekoliko meseci. Kad imate napad astme, prelistajte dnevnik da vidite koji je činilac, ili kombinacija činilaca, mogao da doprinese tome. ► Kod kuće pratite promene kapaciteta pluća služeći se spravom za merenje vrhunca protoka vazduha koju vam može prepisati lekar. Pošto ste upozoreni na smanjenje sposobnosti izdisanja, možete da preduzmete mere opreza i smanjite težinu napada astme. ► Izbegavajte hranu i pića koja imaju visoku koncentraciju sulfita, kao što je pivo, vino, vinsko sirće, i instant-čaj, sok od grožđa, limunov sok, grožđe, sveži račići, testo za picu (pizzu), sušeno voće (poput kajsija i jabuka), konzervisano povrće, instant-krompir, kukuruzni sirup, voćni preliv i melasa (šećerni sirup). Neki nutricionisti preporučuju izbegavanje hrane koja prouzrokuje prekomerno stvaranje sluzi, poput mleka. ► Pomoću dnevne doze vitamina grupe B (50 do 100 mg) i magnezijuma (400 do 600 mg) možete da smanjite učestalost i jačinu napada astme.
Č IN JE N IC A : Telesne vežbe su jednako važne za astmatičare kao i za sve ostale. Snabdeveni odgovarajućim lekom, astmatičari mogu normalno da vežbaju. Napomena: mnogi lekari astmatičarima preporučuju plivanje, budući da vlažnost olakšava disanje. Hlor u bazenima može da izazove alergijsku reakciju, pokrećući tako astmatični napad. Z A B L U D A : Astmu ćete »prerasti«. Č IN JE N IC A : Ovo je tačno i netačno.
lako se čini da oko polovine Ijudi koji su imali astmu između 2. i 10. godine »preraste« tu bolest, u mnogim slučajevima ona se vraća kad zađu u tridesete godine. Takođe je moguće da se astma razvije kod odrasle osobe koja je nije imala kao dete. Z A B L U D A : Majke koje pate
od atergije ne bi smele da doje. Č IN JE N IC A : Kod dece koja se doje manja je verovatnoća da će postati alergična nego kod one koja se ne doje.
■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
ATEROSKLEROZA
SIMPTOMI U ranom stadijumu ateroskleroza nema očiglednih simptoma. Oštećene ili delimično začepljene krvne sudove mogu da izazovu jedan ili više sledećih simptoma: ♦ tup, grčevit bol u mišićima stražnjice, bedra i lista usled naprezanja. To može da bude znak ateroskleroze u predelu karlice ili u nozi. ♦ iznenadna pojava ograničene oduzetosti, trnaca ili obamrlosti uda; delimični gubitak vida ili govora. Ovi simptomi mogu da ukazuju na cerebralnu aterosklerozu, koja može da dovede do moždanog
udara. ♦ angina pektoris, osećaj stezanja ili teškog pritiska u grudima. To može da bude pokazatelj ateroskleroze u koronarnim arterijama.
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako prvi put iskusite bol angine pektoris ili napadi angine napreduju od predvidivih do nestabilnih. Svaki od tih slučajeva je ozbiljna bolest koja zahteva trenutnu medicinsku pažnju. ♦ ako imate zagnojenu kožu promenjene boje i iznenadne oštre bolove u nogama i stopalima dok mirujete. To može da ukazuje na tešku aterosklerozu i moguće smetnje u krvotoku koje treba da se leče da bi se sprečila gangrena. ♦ ako doživite neobjašnjiv gubitak ravnoteže, koordinacije, govora ili vida. Svaki takav gubitak ukazuje na privremeni zastoj u protoku krvi prema mozgu, situaciju koja može da dovede do moždanog udara ako joj se ne posveti dužna pažnja.
teroskleroza - takođe poznata i kao arter skleroza ili otvrdnjavanje arterija - upalna bolest koja za posledicu ima ožiljke na zidovir arterija, prvenstveno usled dugoročnog skupljat masnih naslaga i kalcifikata. Ateroskleroza je jed od najčešćih bolesti srca i krvnih sudova i toliko je širena u razvijenim zemljama da mnogi Amerikai pretpostavljaju da predstavlja prirodnu posledi starenja. Silni dokazi ukazuju na usku povezani ateroskleroze s ishranom i načinom života, može naslutiti da može da se speči ili uspori, a u nekim s čajevima čak i izleči. Zavisno od položaja i stepena oštećenja arteri ateroskleroza može da dovede do bubrežnih tegol visokog krvnog pritiska, moždanog udara i dru| po život opasnih bolesti. Ateroskleroza obično po; đa aortu - najveću arteriju u organizmu, koja ide srca - i arterije koje vode do mozga, donjih udov bubrega. Oštećenja arterija koje prenose krv do no i stopala čine hodanje bolnim; jako otežan krvot prema udovima može da prouzrokuje čireve na kc pa čak i gangrenu (odumiranje tkiva). Zatvaranje Ironarnih arterija, koje direktno snabdevaju srča mišiće krvlju bogatom kiseonikom poznato je k bolest koronarnih arterija ili koronarna bole Ovaj poremećaj i njegove komplikacije - angi pektoris, srčana aritmija i srčani udar - glavni uzroci smrtnosti u SAD i većini evropskih zemalja.
A
UZROCI
Arterijske naslage počinju kao tanke, masne pru na zidu arterije. Kod osobe zdravoga načina živ< pruge se mogu pojaviti i nestati. Ali ako su nekor arterije oštećene - po pravilu zbog visokog krvn pritiska, stresa ili pušenja - unutrašnja površi zidova može da počne da propada. Da bi nadc nadila gubitak, arterija stvara novo tkivo koje mc da oblikuje sićušne kvržice ili ožiljke. Holesterol belim krvnim zrncima i druge naslage mogu počnu dase nakupljaju u ovim kvržicama, stvaraji plak koji začepljuje arterije. Konačno, naslage kal juma i ožiljkasto tkivo okružuju mekani plak, čir arterije postaju tvrde i nerastegljive. Budući da ateroskleroza sporo napreduje - ob no tokom mnogo godina - često se smatra da je to t lest starijih osoba. Ispitivanja pokazuju da se arterijs
O TV RD N JA V A N JE ARTERIJA
ENDOTEL MIŠIĆ
UPALJEN ZID . PLAK
U unutrašnjosti zdrave arterije mišićni sloj okružuje endotel, glatku sluzokožu kroz koju teče krv (gore, levo). Kod nekih osoba na endotelu mogu da se pojave pruge ili izbočine nastale od naslaga masti. S vremenom neprekidno skupljanje masnih naslaga dovodi do upale zidova arterija. Konačno, može da se javi tvrd, kalcifikovani plak koji može da ometa protok krvi {gore, desno).
laslage mogu početi da stvaraju u detinjstvu, a zna:ajna količina plaka može da se stvori već do 30. ;odine. Dok su stadijumi ateroskleroze jasno ustanovljeni, azlozi njene pojave manje su jasni. Osobe s visokim livoom holesterola u krvi - posebni lipoproteinskog lolesterola niske gustoće (LDL) - u naročitoj su opanosti od dobijanja ateroskleroze. LDL holesterol >na vrsta koja stvara arterijski plak - može da reaguje lestabilnim hemijskim spojevima, zvanim slobodni adikali, u složenom procesu kojim se oslabljuje i jrenosni mehanizam za kretanje holesterola kroz kr'otok i tkivo koje oblaže zidove arterija. Ipak, većina judi s visokim holesterolom ne dobije aterosklerozu, i mnoge osobe s aterosklerozom imaju normalan livo holesterola. (Vidl H olesterol - tegobe.) Zidovi arterije mogu da se oštete visokim krvnim )ritiskom, ugljen-monoksidom iz duvanskog dima i tresom. Na primer, jednim ispitivanjem sprovedenim j zemlji razorenoj ratom otkriveno je da stanovnici zloženi ratnim stradanjima imaju veće nakupljanje )laka od onih izvan ratne zone. Dok gotovo svi mogu da očekuju da se s vremelom kod njih u određenoj meri pojave arterijske nalage, na sklonost aterosklerozi utiču drugi činioci:
♦ Starost. Ateroskleroza obično pogada osobe starije od 35 godina, iako može dazapočne mnogo ranije. ♦ Pol. Kod žena u premenopauzi manja je verovatnoća da će dobiti aterosklerozu nego kod muškaraca iste starosti, ali nakon menopauze opasnost je podjednaka. ♦ Naslednost. Ateroskleroza u porodičnoj istoriji bolesti povećava opasnost od dobijanja ove bolesti. ♦ Gojaznost. Kod gojaznih osoba veća je verovatnoća da će imati aterosklerozu, verovatno zato što pripadaju grupi koja obično ima visok holesterol i visok krvni pritisak. (Vidi Gojaznost.) ♦ Način života. Nedostatak telesne vežbe povezuje se s aterosklerozom i konačnom pojavom koronarnih srčanih bolesti.
D IJA GN OS TI ČK I POSTUPCI Lekari obično traže karakteristične simptome arterijskogzačepljenja u različitim delovimatela kao pokazatelje ateroskleroze. Da bi se odredilo tačno mesto i raširenostzačepljenosti, lekar može da zatraži angiogram, koji rendgenski ističe arterijski plak.
LEČ EN JE Nakon obraćanja pažnje svim očiglednim simptomima, prvi korak u lečenju ateroskleroze je uklanjanje ili smanjivanje faktora rizika za dobijanje bolesti, na primer smanjivanjem količine zasićenih masti u ishrani da bi se sprečilo dalje nakupljanje plaka. Ako imate visok krvni pritisak, morali biste da preduzmete odgovarajuće korake da ga regulišete, na primer omršavite, redovno vežbate i smanjite izloženost stresu. Osobe sa šećernom bolešću moraju da kontrolišu nivo šećera u krvi. Pušači bi morali da prestanu da puše.
KONVENCIONALNA MEDICINA Nijedan lek direktno ne leči aterosklerozu, iako mogu da se prepišu razni lekovi za lečenje tegoba koje doprinose pojavi ateroskleroze kao što su visokkrvni pritisak, krvni ugrušci ili tegobe s holesterolom .
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
ATEROSKLEROZA
D
NASTAVAK
Razvijeno je više hirurških zahvata kojima se obnavIjaju oštećene arterije: mogu se otvoriti delovi arterije zahvaćene bolešću i odstraniti naslage plaka koje je začepljuju, ili se možezameniti oštećeni deo arterije. Jedan od češćih postupaka je operacija premošćivanja, kod koje se krv preusmerava oko prepreke pomoću presađenih ili sintetičkih krvnih sudova. Balonska angioplastika je nehirurška tehnika koja pročišćuje arterije razlamanjem i sravnjivanjem plaka o zidove sudova (desno). Razne druge tehnike služe se kateterizacijom, laserima i stentovima - sićušnim komadima ispletene žičane mrežice - da bi se u začepljenim krvnim sudovima ponovo uspostavio prihvatljiv nivo funkcionisanja.
A N G IO P LA S T IK A .N ASLA G A PLAKA IZDUVANI BALON
1
Balonska angioplastika je postupak kojim se pročišćuju začepljene koronarne arterije i ponovo uspostavlja
normalan krvotok. Kateter se uvodi kroz arteriju na ruci ili u slabinama i provlači se u zahvaćeni deo arterije.
A L T E R N A T I V N I NAČINI LEČENJA Budući da su ishrana i način života značajni činioci kod pojave i prevencije ateroskleroze, alternativni oblici lečenja nude čitav spektar mogućih načina da se bolest spreči.
2
AJURVEDSKA
(AYU R V E D S K A )
MEDICINA
Ajurvedska (Ayurvedska) medicina kombinuje ishranu, biljne lekove, opuštanje i telesne vežbe. Savetujte se sa stručnjakom u pogledu opsežnog programa lečenja. KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Za aterosklerozu preporučuju se brojne kombinacije kineskih trava, uključujući biljke Ledebouriella divaricata, Platycodon grandiflorum i zvinčac (Bupleurum chinense) u odovarajućoj kombinaciji. Savetujte se s praktičarem kineske medicine. LEČENJE
LEKOVITI M B IL JE M
Lekovima od lekovitog bilja za suzbijanje ateroskleroze po pravilu nastoji se da se smanji postojeći plak ili doprinese neozleđenosti krvnih sudova tako da se umanji verovatnoća stvaranja plaka. Glog (Crataegus laevigata) smatra se jednim od najboljih sredstava za suzbijanje plaka zbog svoje reputacije u jačanju arterija. Njegovi cvetovi, lišće i bobice mogu da se skuvaju kao čaj, a takođe je dostupan u obliku ekstrakta i tinkture. Za lekovito bilje koje može da ublaži neugodnost izazvanu aterosklerozom donjih udova, vidi K rvo to k - tegobe.
128
Kateter se precizno postavlja na naslagu plaka. Na vrhu katetera naiazi se sićušan, izduvan balon. Kako se balon naduvava,
on razlama i sravnjuje naslagu sa zidom arterije, uspostavljajući ponovo normalan krvotok.
HOM EOPATIJA
Ovlašćeni homeopat može dugoročno da prepi različite lekove za lečenje ateroskleroze. Dijagnoz. prepisani lekovi razlikovaće se prema homeopat voj proceni pacijenta. NAČIN ŽIVOTA
Dobre strane promena u načinu života izašle su r videlo u višegodišnjem programu namenjenom ob< lelima od srčanih bolesti, koji je vodio dr. Din O rr (Dean Ornish), a koji je uključivao strogo veget rijanstvo, telesne vežbe i smanjenje stresa. Na kra provere, merljivo izlečenje nakupljanja plaka koronarnim arterijama navedeno je kod 82 pos učesnika. PSI H O S O M A T S K O
LEČENJE
Budući da se smatra da stres ubrzava nastanak ati roskleroze, terapeutske tehnike opuštanja mogu p< moći da spreče ili uspore njeno napredovanje. Ce niz pristupa može da vam pomogne da se opustit
uključujući jogu, meditaciju, vizualizaciju i biofidbek. ISHRANA
Promene u ishrani i načinu života, ako se s njima započne rano i strogo ih se pridržava, mogu da budu dovoljne za sprečavanje ateroskleroze ili čak suzbijanje već postojeće bolesti. Kao prvo, vaša ishrana bi morala da bude ne samo siromašna holesterolom i zasićenim mastima, nego i bogata antioksidansima, koji neutralizuju slobodne radikale za koje se smatra da pogoršavaju oštećivanje tkiva. Ključni antioksidansi su vitamini E\ C, beta karotin (vitaminA) i selen, koji može da bude otrovan u visokim dozama. Budite oprezni u pogledu nekritičnog uzimanja bilo kog vitamina: previše vitamina D, na primer, može da ubrza kalcifikaciju arterijskog plaka. Da biste otklonili moguću opasnost, zatražite savet lekara ili nutricioniste. Neki dokazi daju da se nasluti da b eli luk (Allium sativum), akosejede u velikim količinama, ometaoksidaciju holesterola. Ekstrakt Ijuske grožđa i gugulipid (Commiphora mukul), lekovita biljka iz južne Indije, poznati su kao sredstva za smanjivanje naslaga plaka. Postoje tvrdnje da su lucerna ili alfalfa (Medicago 5ativa) i bromelin, enzim iz ananasa, postigli isto kod životinja, pa mogu da deluju i na Ijude. Brojna ispitivanja tokom proteklih 30 godina pokazala su da umerena potrošnja alkohola - čaša ili dve čaše vina dnevno - može da posluži kao zaštita od ateroskleroze i bolesti koronarnih arterija. Jedno ispitivanje naslućuje da flavonoidi u Ijuskama grožđa, koji crnom vinu daju njegovu boju i ukus, usporavaju gomilanje masnih naslaga. Za više informacija o ishrani, vidi H olesterol tegobe i Krvni ugrušci.
PREVEN CIJA ^teroskleroza se javlja kada se poklope genetska oredodređenost i faktori rizika. Ako u porodičnoj mamnezi imate ateroskleroze, da mudro postupite jnači da prihvatite ono što ne možete da promenite i oromenite ono što možete. ♦ Usvojite ishranu s malo masti i soli, a puno vlakana. Ne žalite truda da posebno pažljivo izbegavate vrste hrane bogate zasićenim mastima i holesterolom. ♦ Ako pušite, prestanite.
♦ Vodite računa o tome koliki je krvni pritisak. Ako je visok, snizite ga. (Vidi Krvnipritisak, visoki.) ♦ Pobrinite se da umereno vežbate - 30 minuta šetate, plivate ili vozite bicikl - nekoliko puta nedeljno, a ako je moguće i svakodnevno. ♦ Nađite tehniku opuštanja u kojoj uživate i uvrstite je u svoj svakodnevni raspored. ♦ Ako imate porodičnu istoriju bolesti koja ukazuje na povećanu opasnost od ove bolesti, svakako posećujte kardiologa radi redovnih pregleda. -----------------------▼ -----------------------
K e LACIJSKO LEČENJE: PRESUDA JOŠ NIJE D O N ESEN A Svake godine hiljade Ijudi u SAD očekuju od kelacijske terapije da ih izleči od ateroskleroze - više nego što ih se podvrgava operaciji premošćivanja. Kelacija se sastoji u ubrizgavanju hemijske materije zvane ED TA u krvotok. Po jednoj teoriji kelacijom se uklanja kalcijum iz arterijskog plaka, dok po drugoj ED TA deluje kao antioksidans. lako se kelacijsko lečenje pokazalo blagotvornim kod tegoba kao što je trovanje olovom, primena ove tehnike u lečenju srca i srčanih krvnih sudova ostaje sporna. Zagovornici reklamiraju kelaciju kao bezopasnu, relativno jeftinu i delotvornu alternativu drugim oblicima lečenja. Kritičari navode nedostatak pouzdanih naučnih provera i tvrde da je kelacija nedelotvorna ili moguće opasna, da može da izazove oštećenja bubrega). Lečenje po pravilu zahteva od 10 do 40 seansi i može biti skupo. Dok god kelacijska terapija ne preživi barem jedno strogo naučno ispitivanje, lekari će nesumnjivo da ostanu podeljeni u pogledu njenih zasluga. Kad nauka jednom osigura odgovore, kelacijska terapija će postati standardna preporuka svakog kardiologa ili terapeutski spomenik iz prošlosti. m
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
A T LE TS K O STOPALO
SIMPTOMI ♦ Ijuskav, crven osip koji svrbi i obično počinje između prstiju; ako se ne leči, razvije se u raspucalu kožu s mehurićima koji se mogu inficirati ♦ suva koža na tabanima koja se guli ♦ neugodan miris stopala ♦ beličasti, lomljivi nokti koji se Ijušte u slojevima
tletsko stopalo je česta gljivična infekcija i morate biti sportista da biste je dobili. Ova r£ dražujuča tegoba najčešće se javlja kod muškarac dečaka, ali je dosta česta i kod žena i devojčica. Got vo potpuno nepoznata u antičkoj Grčkoj i Rimu, k su Ijudi hodali bosi ili nosili sandale, atletsko stopalo propratni proizvod društva koje većinu vremena d stopala zatvorena u cipelama.
A
UZROCI OBRATITE S E L E K A R U ♦ ako osip ne reaguje na lek protiv gljivica koji se može nabaviti bez lekarskog recepta ili druge domaće lekove tokom četiri do šest nedelja; ili ako vas simptomi u bilo kom smislu onesposobe. Potrebna vam je medicinska dijagnoza i lekarski recept za odgovarajući lek. ♦ ako se osip razvije u mehuriće, s jakim crvenilom, bolnim oticanjem ili gnojem; ili ako dobijete temperaturu. To su znakovi sekundarne bakterijske infekcije, koja zahteva lečenje oralnim antibioticima. ♦ ako vam nokti na nogama postanu lomljivi ili promene boju, obično u beličastu. Ovaj oblik atletskog stopala teško se iskorenjuje i obično zahteva dugoročno medicinsko lečenje da bi se sprečilo njegovo vraćanje.
Razne vrste gljivica koje uzrokuju atletsko stopalo p padaju grupi po imenu dermatofiti, a koji takođe pr uzrokuju i svrab u predelu prepona. Gljivice bujc u zatvorenoj, toploj, vlažnoj okolini i hrane se kera nom, belančevinom koja se nalazi u kosi, noktim, koži. Atletsko stopalo je blago zarazno; može da proširi direktnim dodirom s infekcijom i česticar kožezaostalim na peškirima, cipelama i dnu tuškad oko bazena. lako hodanjem bosim nogama ispod t ša u gimnastičkim dvoranama ili oko bazena može da povećate verovatnoću da ćete da dobijete atletsl stopalo, veća je verovatnoća da ćete infekciju da d bijete od nemenjanja znojavih čarapa i obuće. Op; nost od dobijanja atletskog stopala može takođe < zavisi i od vaše osetljivosti. Na primer, osobe koje uzimale antibiotikdve nedelje ili duže nalaze se u v ćoj opasnosti jer taj lek ne samo da suzbija infekcij nego može i da uništi korisne bakterije koje poma da se gljivični uzročnici atletskog stopala ne prošii (Vidi Gljivične infekcije.)
LEČEN JE
Atletsko stopalo biste morali da počnete da lečite i prvi znak svraba na stopalima ili crvenila među nc nim prstima. Većina slučajeva atletskog stopala mo; da se izleči praškom protiv gljivica koji možete < kupite bez lekarskog recepta i održavanjem osnovi higijene. Temeljno perite i brišite stopala ujutro i uv če, menjajte čarape svakodnevno i ne nosite iste cipe iz dana u dan. Svakodnevno posipajte stopala i un trašnjost obuće praškom protiv gljivica. Pobrinite se da vam stopala budu dovoljno na v zduhu. Ako ne možete hodati bosi ili nositi sandal nosite pamučne čarape i obuću napravljenu od p
rodnog, propusnog materijala poput kože ili tkanine, a ne od vodootpornih sintetičkih materijala. Ako se ne leči propisno i trenutno, infekcija može da bude vrlo uporna. Čak i kad se leči lekovima protivgljivica, može da prođe i više nedelja pre nego što infekcija nestane.
KONVENCION A LN A MEDICINA Za slučajeve koji odolevaju domaćim oblicima lečenja, lekar će možda da prepiše 1 -postotnu terbinafinsku mast. Lek je skup, ali lečenje terbinafinom može da dovede do potpunog izlečenja za nedelju dana. Lekari prepisuju oralne lekoveprotivgljivica za atletiko stopalo samo kad lečenje lekovima za površinsku upotrebu ne uspe, budući da to lečenje može da ima Dzbiljne propratne efekte, poput otrovnog delovanja na jetru. Tipični oralni lekovi su ketokonazol i grizeo:ulvin. Iste mogućnosti lečenja primenjuju se na atletiko stopalo koje je zahvatilo nokte na nogama.
A.LTERNATIVN I NAČINI L E Č E N J A \ROMATERAPIJA
la suzbijanje infekcije stavite 5 kapi ulja kajeputovca Melaleuca spp.) u vodu za kupanje. Da biste ublažili ;vrab, pokušajte takođe u kupku da stavite 2 kapi ulja 7ane (Mentha piperita) i 4 kapi ulja kamilice (Matri:aria recutita). LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
''latapajte stopala pola sata u rastvoru od 5 kašičica 7idrastisa (\-\ydrastis canadensis) na 0,5 I vode; isto ako možete da naprašite stopala kanadskom žuikom. II svakodnevno utrljavajte ulje melaleuke Melaleuca spp.) u zahvaćeni predeo stopala. Isprojajte i druge kupke i masti od lekovitog bilja, sledeći jputstva na etiketi: kaže se da mira (Commiphora nolmol) suzbija gljivice; lavanda (Lavandula officinais) može smanjiti upalu; krema od nevena (Calendula )fficinalis) preporučuje se za lečenje ispucale kože. - IOM E O P A T I J A
)a bi se smirila upala, isprobajte preparat koji možete labaviti bez lekarskog recepta i koji sadrži neven. ’rofesionalni homeopata možda će da preporuči jraphites za stanje kod kojeg koža vlaži.
LEČENJE KOD K U Ć E Umočite inficirana stopala u toplu, slanu vodu (1 kašičica soli na šoljicu vode) 5 do 10 minuta svaki dan. Dobro obrišite stopala, a zatim nanesite sodu bikarbonu među nožne prste ili natapkajte rastvor aluminijum-hlorida, koji možete da nabavite u apoteci. Možda će vam biti draže da upotrebite prašak, kremu ili sprej protiv gljivica koji možete da kupite bez lekarskog recepta. Najdelotvomiji proizvodi sadrže sredstva protiv gljivica klotrim azol ili mikonazol. Ako predeo nije pun mehurića ili ispucan, uklanjajte odumrlu kožu koja se Ijušti mekanom četkicom pre nego što nanesete prašak ili mast površinske primene. Ne kidajte kožu koja se Ijušti; možete da ogulite okolnu zdravu kožu i proširite infekciju. Upotrebljavajte isti površinski oblik lečenja i za atletsko stopalo noktiju na nogama, ali ne očekujte brzo delovanje. Pazite da vam nokti budu podrezani i iščistite ostatke ispod inficiranih noktiju i oko njih glatkom drvenom čačkalicom ili šibicom, a ne turpijicom za nokte kojom biste mogli ogrepsti ili izguliti kožu.
PREVENCIJA Profesori fizičkog vaspitanja, treneri, školsko medicinsko osoblje ili roditelji bili su na pravom putu kad su vas terali da u svlačionicama i oko bazena nosite papuče. Ali mi sada znamo da je osetljivost na gljivice jednako važan činilac kao i samo dolaženje u dodir s njima. Smanjićete opasnost ako održavate stopala čistim, suvim i naprašenim fungicidom koji možete nabaviti bez lekarskog recepta. Ostale razumne mere su: ♦ Nosite pamučne čarape i cipele koje propuštaju vazduh; cipele koje ne puštaju vodu unutra takođe ne propuštaju ni znoj napolje. ♦ Nikadanedelitesdrugimacipele, čarape ili peškire. ♦ Ako dobijete atletsko stopalo, perite svoje čarape i peškire u što je moguće toplijoj vodi - ili ih iskuvavajte. ♦ Budite dvostruko oprezniji u pogledu stopala ako tokom dve nedelje ili duže uzimate antibiotik. Lek može da uništi korisne bakterije koje u normalnim uslovima drže pod nadzorom gljivice koje prouzrokuju atletsko stopalo. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
B A Z E D O V L J EVA
SIMPTOMI ♦ gubitak telesne težine uprkos pojačanom apetitu ♦ ubrzano kucanje srca, povišen krvni pritisak i pojačana napetost ♦ preterano znojenje ♦ pojačana osetljivost na toplotu ♦ učestalo pražnjenje creva, ponekad praćeno prolivom ♦ slabost mišića, drhtanje ruku ♦ pojava gušavosti (povećanje štitne žlezde koje dovodi do stvaranja otekline u donjem delu vrata) ♦ ispupčene očne jabučice ♦ kod žena, promena mesečnog ciklusa ili potpuni izostanak menstruacije
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako imate temperaturu, uzbuđeni ste ili delirični, a puls vam je ubrzan. Postoji mogućnost da osećate simptome tireotoksične krize, poremećaja pri kojem previsok nivo tiroksina izaziva potencijalno smrtonosnu bolest.
32
(B A S E D O W L J EV A )
BOLEST
azedovljeva (Basedovvljeva) ili Grejvsova (Gr£ vesova) bolest jedan je od najčešćih poreirn ćaja štitne žlezde i najčešći uzrok pojave hipertirt oze pri kojoj štitna žlezda luči prevelike količin hormona tiroksina. Jednom kada lekar potvrdi da s zaista radi o Bazedovljevoj bolesti, lečenje je priličn jednostavno. U nekim slučajevima, Bazedovljev bolest se povlači ili potpuno nestaje posle nekolik meseci ili godina. Medutim, ako se ne leči, može d izazove i vrlo ozbiljne posledice, pa čak i smrt. lak simptomi mogu biti vrlo neugodni, Bazedovljev bolest po pravilu ne ostavlja trajne posledice p zdravlje, pod uslovom da oboleli dobije pravovr« menu i odgovarajuću lekarsku pomoć.
B
UZROCI
Hormoni koje luči štitna žlezda upravljaju metabc lizmom, odnosno utiču na brzinu kojom organizat pretvara hranu u energiju. Brzina metabolizma d rektno je povezana s količinom hormonskog »gc riva« koje kruži krvotokom. Ako iz nekog razlo^ štitna žlezda proizvodi prevelike količine ovog gor va, metabolizam organizma počinje da radi većot brzinom i time izaziva ubrzani rad srca, znojenj« drhtavicu i gubitak telesne težine tipičan za Ijude kc ji boluju od hipertireoze. U normalnim okolnostim pojačano ili smanjeno lučenje tiroksina zavisi od pc ruka koje štitnažlezda dobija putem jedne druge hc mijske m aterije- hormonaza podsticanje radaštitn žlezde koji nazivamo tireotropin ili TSH, a luči g hipofiza smeštena u mozgu. U slučaju Bazedovljev bolesti, poremećaj imunološkog sistema organizm dovodi do proizvodnje abnormalnih protivtela, oc brambenih belančevina koje oponašaju hemijsk poruke hipofize (vidi Im unološki sistem - porem t ćaji). Podstaknuti ovim lažnim signalima, proizvodt kapaciteti štitne žlezde počinju pojačano da luč hormon tiroksin. Tačan razlog zašto imunološki sistem počinje c proizvodi neobična protivtela nije u potpunosti razj< šnjen. Nasleđe i ostali činioci zasigurno imaju velik ulogu u eventualnoj povećanoj sklonosti ovom obc Ijenju. Istraživanja su pokazala da, u slučaju kaa jedan blizanac boluje od Bazedovljeve bolesti, verc vatnoća da će i drugi blizanac oboleti od iste boles iznosi gotovo 50 posto. Takode, žene češće obolevaj
ad ove bolesti nego muškarci. Ako je uz to obolela asoba pušač, veroatnoća da će da oseti tegobe s /idom veće su nego kod obolelih nepušača. Tegobe s očima - najčešće u obliku upaljenih i na:ečenih očnih mišića i tkiva - koje potom dovode do spupčenosti očnih jabučica, jedan su od najvidljivijih Doremećaja povezanih s Bazedovljevom bolešću. Vleđutim, samo će mali broj obolelih od Bazedovlje/e bolesti da razvije simptome ovog poremećaja, pozlatog pod imenom egzoftalmus. Cak i kada se njegovi iimptomi pojave, težina Bazedovljeve bolesti nije u direktnoj vezi s težinom egzoftalmusa ni sa stepenom spupčenosti očnih jabučica. U stvari, nije u potpulosti jasno javlja li se ovaj poremećaj kao direktna aosledica Bazedovljeve bolesti ili nekog drugog, Dotpuno odvojenog, iako srodnog oboljenja. Ako jolujete od egzoftalmusa, vaše su oči bolne, suve i ladražene. Ispupčene očne jabučice podložne su jreteranom suzenju i crvenilu, delimično i zato što capci više ne mogu uspešno da ih štitite od različitih itetnih uticaja. U težim slučajevima egzoftalmusa, koji su Drilično retki, natečeni očni mišići vrše vrlo jak priti;ak na očni živac, što može da izazove delimičnu ilepoću za boje ili smanjenje oštrine vida. Očni miši:i, oslabljeni dugotrajnom upalom, mogu da izgube ;posobnost kontrole pokreta očnih jabučica, a krajlji ishod je dvostruki vid. D IJ A G N O S T IČ K I PO STU PC I ako se Bazedovljeva bolest može dijagnostikovati uz 3omoć jednog ili dva testa, vaš će lekar verovatno jrimeniti nekoliko različitih testova kako bi proverio ezultate prvog pregleda i otklonio sumnju u eventuilne druge poremećaje vida. Analiza krvne slike pocazaće jesu li nivoi tiroksina i trijodtironina, dve vrste lormona koje luči ili nadzire štitna žlezda, veći od jobičajenih. Ako jesu i ako je nivo tireotropina, lormona koji podstiče rad štitne žlezde, niži od sredviđenog, oboleli ste od hipertireoze, a BazeJovljeva bolest verovatno je uzročnik. Analiza krvi akode može da otkrije prisustvo abnormalnih proivtela povezanih s Bazedovljevom bolešću, ali takav e test prilično skup i po pravilu retko potreban. Kako bi potvrdio dijagnozu, vaš lekar može da provede i testakumulacije radiojoda u štitnoj žlezdi :ojim se otkriva nakupljanje prevelike količine joda
EG ZO FTA LM U S Ispupčene očne jabučice ponekad su simptom Bazedovljeve (Basedowljeve) bolesti. Kad se tkivo koje pokriva očnu šupljinu upali i natekne, očne jabučice se pomeraju prema napred i postaju ispupčene. Ovaj poremećaj nazivamo egzoftalmus. Ako kapci ne mogu da pokriju celu jabučicu, oko postaje suvo i nadraženo. Dugotrajna upala može da oslabi očne mišiće, da oslabi pokretljivost oka i da dovede do poremećaja vida.
I
■
u vašoj štitnoj žlezdi. Štitnoj žlezdi je jod preko potreban za proizvodnju hormona, pa ako utvrdite da apsorbuje neuobičajeno velike količine joda, žlezda verovatno luči prevelike količine hormona. Ako je egzoftalmus jedini simptom, vaš će lekar verovatno da sprovede analize krvi kako bi proverio eventualno postojanje hipertireoze jer se ovo oboIjenje oka može pojaviti i nezavisno od Bazedovljeve bolesti. Lekar takođe može da testira očne mišiće uz pomoć ultrazvuka, CT uređaja (uređaja za kompjuterizovanu tomografiju) ili magnetne rezonance (MRI testa). Znakovi natečenosti prilikom ispitivanja potvrdiće dijagnozu Bazedovljeve bolesti.
LEČEN JE Ako ste oboleli od Bazedovljeve bolesti ili samo sumnjate na nju, morali biste da potražite stručnu lekarsku pomoć, a ako je to potrebno, i poseban plan lečenja koji će biti prilagođen vašem stanju. lako je ova bolest posledica poremećaja rada imunološkog sistema, cilj svih pristupa lečenju, i konvencionalnih i alternativnih, jeste regulacija visine hormona štitne žlezde i otklanjanje neugodnosti.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BAZEDOVLJEVA BOLEST
K O N V E N C IO N A L N O L E Č E N JE Ako imate blaži oblik Bazedovljeve bolesti, posle savetovanja s lekarom možete da odlučite da pričekate daljnji razvoj oboljenja pre nego što se odlučite za određeni oblik terapije. Ako je lekarska intervencija nužna, dva najčešča konvencionalna pristupa lečenju uključuju onesposobljavanje štitne žlezde za proizvodnju hormona. Jedan od uobičajenih načina lečenja primenjuje visoke doze radiojoda koji uništava određene čelije štitne žlezde. Ovim postupkom pokušava se zaustaviti prekomerno lučenje hormona proređivanjem redova ćelija odgovornih za proizvodnju hemijskih materija. Količina radiojoda koju će lekar propisati zavisi od veličine vaše štitne žlezde, koja se utvrđuje fizikalnim pregledom ili ultrazvukom i od intenziteta njene aktivnosti, koji se utvrđuje testom akumulacije radiojoda u štitnoj žlezdi. Usprkos razornom delovanju na ćelije štitne žlezde, radiojod koji se koristi pri ovom postupku potpuno je bezopasan za okolno tkivo i organe. Lekar će najpre da vam da kapsulu ili napitak koji sadrži radiojod. Bez obzira na to u kojem ga obliku uzmete, ne biste smeli da osetite nikakve posledice. Najveća količina unesenog radiojoda koncentrisaće se i zadržati u štitnoj žlezdi, a višak će se ukloniti iz vašeg organizma putem mokraće. Dobro je da pijete nekoliko čaša vode više tokom nedelje posle ovog postupka, kako biste ubrzali izlučivanje radiojoda iz organizma. Za svaki slučaj, takođe bi trebalo da ograničite svoje kontakte s novorođenčadi, decom i trudnicama tokom najmanje sedam dana posle uzimanja radiojoda. Tokom prvih nekoliko dana verovatno nećete da primetite nikakve promene u svom organizmu, ali ako vaša štitna žlezda deluje bolno i upaljeno, paracetamol, ibuprofen ili acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) mogu donekle da ublaže neugodnost. Tokom sledećih nekoliko meseci intenzitet lučenja hormona štitne žlezde postepeno će se smanjivati. Za to vreme morate da odlazite na redovne lekarske preglede kako bi se terapija odvijala pod redovnim nadzorom lekara. Jedna doza radiojoda verovatno će biti dovoljna za ispravljanje vaše hipertireoze. Međutim, ako ne dođe ni do kakvog napretka u razdoblju od tri meseca nakon primene ovog lečenja, lekar može da vam da još jednu dozu radiojoda.
134
NASTAVAK
Jednom kada se vaš lekar uveri da je Bazedo Ijeva bolest pod kontrolom, moraćete da nastavite redovnim lekarskim pregledima kako biste se uver da nivo tiroksina u vašem organizmu ostaje unut predviđenih vrednosti. lako je lečenje radiojodom po pravilu bezopasni ono ne može da se primeni kod trudnica jer radiojc može da uništi štitnu žlezdu ploda. Dakle, pre ne^ što se podvrgnete takvom lečenju, uverite se c zaista niste trudni. Za svaki slučaj, pričekajte s plan ranom trudnoćom najmanje nekoliko meseci pos terapije. Savetujte se s lekarom koliko bi meseci tr< balo da čekate pre nego što pokušate da začnel dete. Radiojod ne predstavlja nikakvu opasnost 2 žene koje žele zatrudneti i neće imati nikakve poslf dice na reproduktivnu sposobnostžene ili muškarc Antitireoidni lekovi poput propiltiouracila i met mazola, koji deluju na proizvodnju hormona tiroks na, često se koriste prilikom lečenja Bazedovljev bolesti. Nakon štozapočnetes lečenjem, potrebnoj određeno razdoblje, katkad i nekoliko meseci, pi nego što se simptomi bolesti počnu povlačiti. Uzrc tome je činjenica da je štitna žlezda do početka leč( nja već uspela proizvesti i sačuvati dovoljne količin hormona kako bi on mogao nastaviti da kruži vašir organizmom u vrlo velikim količinama. Jednom kad se »skladišta« isprazne, količina hormona trebalo I da se vrati na normalan nivo. iako se čini da se bole potpuno povukla, verovatno vam je i nadalje potrc bna terapija lekovima kako bi vaša štitna žlezda pr; vilno funkcionisala. Cak i kada se Bazedovljeva bole povuče i vaš lekar kaže da možete da prestanete d uzimate prepisane lekove, svakako nastavite obavlj; ti godišnje lekarske preglede kako biste sprečili pc novnu pojavu hipertireoze. Beta adrenergičke blokatore poput atenolola propranolola, koji se često koriste u lečenju srčani oboljenja i povišenog krvnog pritiska, neki pacijen koriste za ublažavanje treperenja srca i drhtanja m šića karakterističnog za Bazedovljevu boiest. Pre ne go što vam prepiše beta adrenergičke blokatore za t svrhu, vaš lekar mora da zna da li ste astmatičar imate li kakvih tegoba sa srcem. iako je lečenje radiojodom i antitireoidnim le kovima po pravilu vrlo delotvorno, usporava ra štitne žlezde i lučenje njenog hormona, nekad j hirurški zahvat najbolji način lečenja Bazedovljev bolesti.
_____
Ako obolite od ovog poremećaja pre ili tokom rudnoće, ako oklevate da se podvrgnete lečenju adiojodom ili ste alergični na antitireoidne lekove, aš lekar može da preporuči suptotalnu tireoidekamiju, relativno bezopasan i jednostavan zahvat kom se uklanja veći deo štitne žlezde. Budući da većina konvencionalnih načina lečeija drastično ograničava sposobnost štitne žlezde da jči hormon tiroksin, postoji velika mogućnost da će ;rajnji ishod biti hipotireoza, potencijalno opasan loremećaj koji nastaje zbog manjka tiroksina (vidi titna žlezda - tegobe). Stoga, ako ste bili podvrgluti bilo kojoj od gore navedenih terapijaza lečenje Sazedovljeve bolesti, obavezno nastavite s redovlim lekarskim pregledima kako biste sprečili da lečeije postigne preterani, a time i neželjeni, učinak, idnosno da izazove nedovoljno lučenje hormona titne žlezde. Samo pet posto obolelih od Bazedovljeve bolesti isetiće takođe tegobe s očima koje zahtevaju struči u lekarsku pomoć. Staviše, polovina Ijudi koji zaista »bole od egzoftalmusa, čiji je simptom preterana ^pupčenost očnih jabučica, moći će da izleči taj poemećaj uz pomoć jednostavnog lečenja (vidi Lečey'e kod kuće u nastavku ovog poglavlja). Osobe koje obole od Bazedovljeve bolesti, a uz o osećaju i tegobe s očima, mogu privremeno da iblaže crvenilo, natečenost i bol uz pomoć lekova »oputprednizona, metilprednizona i deksametazo1a. Ovi lekovi, međutim, ne bi smeli da se uzimaju okom dužeg vremenskog perioda, jer prouzrokuju tezanje koštanog tkiva, slabost mišića i povećanje elesne težine. Tegobe s vidom i teži slučajevi is»upčenosti očnih jabučica mogu često da se isprave adioterapijom ili hirurškim zahvatom. U svakom lučaju, savetujte se s lekarom o mogućim kom»likacijama pre nego što se podvrgnete hirurškom ahvatu. U _ T E R N A T IV N I M A Č IN I L E Č E N J A vlternativni načini lečenja po pravilu služe kao do>una konvencionalnim načinima lečenja koji nasoje direktno da ograniče proizvodnju tiroksina. vieki od alternativnih oblika lečenja olakšavaju ne»rijatnost povezanu sa simptomima Bazedovljeve »olesti, dok ostali pokušavaju da uopšte pospeše »ravilan rad štitne žlezde.
LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Za ublažavanje simptoma Bazedovljeve bolesti, pokušajte s tinkturom koja sadrži 4 dela vučje noge (Lycopus spp.), 2 dela obične srčanice (Leonorus cardiaca), 2 dela grozničnice (Scutellaria lateriflora) i 1 deo crvenog gloga (Crataegus laevigata). Uzimajte ovu tinkturu tri puta na dan. NAČIN ŽIVOTA
Nakon što se ritam otkucaja srca vrati u uobičajene vrednosti, aerobne vežbe u trajanju od 15 do 20 minuta na dan često se preporučuju za održavanje pravilnog rada štitne žlezde. ISHRANA
Ako bolujete od hipertireoze, potrošnja hrane koja utiče na rad štitne žlezde može da smanji lučenje hormona. Među te namirnice ubrajamo kupus, kruške, rotkvice, kikiriki, švedsku repu, soju i spanać. Injekcije vitamina grupe B takođe mogu biti vrlo korisne. JOGA
Položaj Sveća, ako ga vežbate najmanje jednom na dan u trajanju od 20 minuta, u nekim slučajevima Bazedovljeve bolesti može povoljno da deluje na rad štitne žlezde. Lezite na leđa i podignite uvis noge i bokove. Poduprite bokove rukama i ispružite noge u uspravan položaj. Pomerite dlanove bliže ramenima, s palčevima položenim s prednje, a ostalim prstima sa zadnje strane tela. Težina tela mora da bude na ramenima, a ne na glavi ili vratu (vidi Dodatak za bliže podatke o joga položajima). L E Č E N JE KO D K U Ć E ♦ Ako kapci ne pokrivaju sasvim vaše očne jabučice, tokom noći koristite poveze za oči. To će da spreči preterano isušivanje rožnjače oka. ♦ Različite vrste veštačkih suza dostupne su vam i bez lekarskog recepta; navlažite oči kad god osetite dasu suve. ♦ Ako su vam ujutro oči crvene i natečene, spavajte tako da vam glava bude u uzdignutom položaju. ♦ Nosite naočare s tamnim staklima kako biste zaštitili oči od prejake svetlosti, sunca i vetra. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
B ES N ILO
SIMPTOMI Nakon razdoblja inkubacije, koje obično traje od jednog do tri meseca: ♦ bol praćena bockanjem na mestu životinjskog ugriza ♦ osetljivost kože Do deset dana nakon gore opisanih simptoma javlja se: ♦ slinjenje ♦ ne može da se guta tečnost ♦ bes koji se smenjuje s razdobljima mirnoće ♦ konvulzije ♦ oduzetost
OBRATITE SE LEKA RU : ♦ ako vas ugrize divlja ili nevakcinisana životinja ili životinja za koju niste sigurni da li je vakcinisana. Odmah se javite lekaru ili idite u bolnicu; neodložan početak lečenja izuzetno je važan. ♦ ako ste bili ugriženi i imate neki od gore navedenih simptoma. Odmah se javite lekaru ili idite u bolnicu. ♦ ako nameravate da otputujete u zemlju gde je besnilo rašireno; zatražite od lekara da vas vakciniše protiv besnila.
esnilo ili rabijesje virusna moždana bolest ko je, ako se ne spreči neodložnim lečenjem, f se dopusti da se razvije, gotovo uvek smrtonosn, Možete da obolite ako vas ugrize zaražena životinj Zivotinje koje mogu da budu prenosioci besnila s psi, mačke, šišmiši, tvorovi, rakuni i lisice. Glodari 5 izuzetno retko zaraženi. Bolest se u oko 70 posl slučajeva dobije posle ugriza zaraženih životinja kc su probili kožu. Bolest se naziva i hidrofobija (strah od vode), j< izaziva bolne mišične spazme u grlu koji sprečavaj gutanje. Upravo to izaziva smrt nelečenih bolesnil« -žrtve dehidriraju i umru. Razdoblje inkubacije za simptome može da tra od deset dana do dve nedelje, ali obično između u; riza i pojave prvih simptoma prođu tri meseca. Pr simptomi su bockanje, svrab ili osećaj hladnoće r mestu ugriza, lagana temperatura i opšti osećaj b< lesti. Nakon toga mogu da uslede groznica, otežan gutanje tečnosti, nemir, napadi besa, izuzetna ra: dražljivost, mišićni spazmi i slinjenje. Ako vas ugrize besna životinja, to ne mora sigu no da znači da ćete i vi da dobijete besnilo. Samo s kod oko 50 posto Ijudi koji su ugriženi, a nisu lečei razvije ova bolest. Ne izlažite se opasnosti. Ako vas ugrizla besna životinja ili ste na bilo koji način bili dodiru s takvom životinjom, odmah idite u bolnici Lečenje osigurava da ne obolite od ove bolesti i sv, ko odlaganje može da smanji njegovu delotvornos
B
UZROCI
Besnilo prouzrokuje virus koji ulazi u centralni nen ni sistem, mozak i kičmenu moždinu. Virus prodii kroz kožu ili sluzokože, zatim putuje u mozak, gd se umnožava i živcima širi u druga tkiva.
D IJ A GN O S TI ČK I P O S T U P C I
Ako ste ugriženi, vaš lekar će trebati da zna kakva v; je životinja ugrizla i pod kojim okolnostim. Ako s pokaže da je životinja zdrava, vlasnik može da dc kaže da je bila vakcinisana protiv besnila, verovatn vam neće biti potrebno lečenje, već samo čišćenj rane. Ako niste sigurni u pogledu životinjinog zdr< vlja, lekar treba da vam da injekcije za sprečavanj besnila ne čekajući potvrdu da je životinja bila z t ražena.
KINESKO LEKOVITO
BILJE
Vekovima su lekari kineske medicine koristili koren azijskog šiška (Scutellaria baicalensis) za lečenje konvulzija izazvanih besnilom. Danas bi vas stručnjak za kinesku medicinu uputio na odeljenje za hitnu pomoć najbliže bolnice. Pošto ste primili vakcinu, isti bi vam stručnjak mogao preporučiti preparat napravljen od lekovitog bilja za jačanje celog organizma.
Ako vas je ugrizla životinja koja možda ima besnilo, odmah idite lekaru. Sto duže čekate s lečenjem, to je veća verovatnoća da će se razviti bolest.
LECEN JE Posle ugriza treba ranu što pre temeljno oprati sapunom i vodom. Posle toga je još jednom operite antiseptičkim sredstvom, kao što je vodonik-peroksid. Ako je rana površinska, a vi ste sigurni da je životinja bila vakcinisana, to je sve što treba da uradite. Međutim, ako niste sigurni, najavite se najbližoj bolnici i odmah iditetamo.
KONVENCIONALNO LEČENJE Pre je trebalo da žrtve životinjskih ujeda prime u stomak i do 25 bolnih injekcija vakcine protiv besnila. Novo lečenje se sastoji od jedne doze imunoglobulina besnila i pet injekcija humanih diploidnih ćelija vakcine rabijes koje se daju tokom 28 dana. Možda će trebati da primite i injekciju za sprečavanje tetanusa.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Ako vas je ugrizla životinja koja bi mogla da ima besnilo, morate da primite vakcinu protiv besnila. Možete da isprobate i alternativne načine lečenja kao dopunu konvencionalnoj medicini kako biste ubrzali zarastanje rane i smanjili neugodnost. AROMATERAPIJA
Ulje m/'re (Commiphora molmol) ima antiseptičko i adstringentno delovanje. Stručnjaci za aromaterapiju preporučuju da se nanosi direktno na ranu kako bi pomoglo da se očisti.
LEČEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
Oblog od lavande (Lavandula officinalis) može da ubrza zarastanje rane. HOM EOPATIJA
Homeopat može da vam da sredstvo za ubrzavanje zarastanja rane. Smatra se da Echinacea jača imunološki sistem potpomažući oporavak.
KUĆNA NEGA ♦ Operite ranu sapunom i vodom, azatim vodonik-peroksidom. ♦ Ubrzajte zarastanje primenom biljnih obloga i eteričnih ulja. ♦ Očistite organizam unosom velikih količina sokova od voća i povrća.
PR EV EN C IJA ♦ Čuvajte se nepoznatih životinja. ♦ Insistirajte da se komšije pridržavaju zakona o vođenju pasa na uzici. ♦ Ako planirate da putujete u krajeve gde je besnilo rašireno među domaćim životinjama (Indija, delovi južne Amerike), treba da razvijete imunitet na virus primanjem vakcine protiv besnila od humanih diploidnih ćelija. Pitajte svog lekara o pojedinostima.
■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
BEŠIKA - INFEKCIJE
SIMPTOMI ♦ peckanje tokom mokrenja; ovo je najčešći znak infekcije bešike, ali bilo kakav bol ili teškoća pri mokrenju takođe mogu da ukazuju na ovo oboljenje ♦ čest nagon za mokrenjem ♦ mokraća jakog, neugodnog mirisa ♦ kod starijih osoba: letargija, inkontinencija, mentalna smušenost Kod težih slučajeva, ovi simptomi mogu da budu praćeni temperaturom i groznicom, bolovima u trbuhu ili krvlju u mokraći.
OBRATITE S E LEKA R U : ♦ ako peckanje traje duže od 24 sata nakon što pokušate da se lečite sami. Ako se ne leči, infekcija bešike može da dovede do ozbiljnijih bolesti. ♦ ako je bolno mokrenje praćeno povraćanjem, temperaturom, groznicom, krvavom mokraćom ili bolovima u trbuhu ili leđima; to može da ukazuje na moguću, po život opasnu, bubrežnu bolest, tumor bešike ili bubrega ili infekciju prostate. Odmah zatražite medicinsku pomoć. ♦ ako je peckanje praćeno iscetkom iz vagine ili polnog organa, što je znak
polno prenosive bolesti, zapaljenja karlice ili neke druge ozbiljne infekcije. Idite kod lekara bez odlaganja. ♦ ako imate uporne bolove ili teškoće pri mokrenju; to može da bude i znak polno prenosive bolesti, infekcije vagine, kamena u bubregu, povećanja prostate (vidi Prostata - tegobe), ili tumora bešike ili prostate. Idite kod lekara bez odlaganja.
138
nfekcije bešike - koje se obično nazivaju cist som, što znači zapaljenje bešike - česte su kod; na i vrlo retke kod muškaraca. Zapravo, oko polovi svih žena dobiju najmanje jednu infekciju bešike t jednom u svom životu. lako lekari nisu sigumi za* baš žene imaju mnogo više infekcija bešike od m škaraca, nagađaju da je to možda zbog toga što že imaju kraću uretru, mokraćni kanal kojim mokra izlazi iz bešike. Ovaj relativno kratak prolaz - du£ čak samo oko 4 cm - olakšava bakterijama da pre< u bešiku. Isto tako, otvor ženinog mokraćnog kana nalazi se blizu vagine i čmara, što bakterijama iz I područja omogućava pristup do mokraćnog trakl Infekcije bešike nisu ozbiljne ako se pravovrem no leče. Ali njihovo ponavljanje je često kod osetljiv osoba i može da dovede do bubrežnih infekcij koje su ozbiljnije i mogu da budu uzrok trajnog ošt ćenja bubrega. Dakle, vrlo je važno lečiti stvarr uzroke infekcija bešike i preduzeti preventivne me kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje. Kod starijih osoba infekcije bešike često je tešl dijagnostikovati zato što su simptomi manje određe i često se objašnjavaju starenjem. Starije osobe ko iznenada počne da muči inkontinencija, nesposol nost kontrolisanja nužde, ili koje počnu da se pon, šaju letargično ili smeteno, morao bi da preglec lekarzbog moguće infekcije bešike.
I
UZROCI Većinu infekcija bešike izazivaju različite vrste Escht richie coli (E. coli), bakterije koja se često nalazi crevima. Zene nekad dobiju infekcije bešike kao d rektnu posledicu polnog odnosa, kojim se bakterij mogu gurnuti do bešike kroz uretru. Neke žene dc biju infekciju - kojoj je dat naziv »cistitis medeno meseca« - gotovo svaki put kad imaju polni odno: Zene koje koriste dijafragmu kao primarnu kontre ceptivnu metodu takođe su naročito podložne ir, fekcijama bešike, možda zato što to sredstvo pritisk bešiku i sprečava njeno potpuno pražnjenje. Bakte rije se zatim brzo razmnožavaju u mokraći koja sto zaostala u bešici. Trudnice, kod kojih fetus dok rasti pritiska bešiku, naginju infekcijama iz istoga razloga
\e k e osobe dobiju simptome infekcije bešike kad zapravo nema nikakve infekcije. Ti su poremećaji obično bezazleni, ali ih je teško izlečiti. lako mogu da budu prilično neugodne i moguće ozbiljne ako se razviju komplikacije, infekcije bešike koje većinaženadobije, prođu brzo i relativno bezazleno. Ali kod muškaraca je infekcija bešike skoro uvek simptom nekog drugog poremećaja i uglavnom se smatra razlogom za veću zabrinutost. Cesto je infekcija prenesena iz prostate ili nekog drugog dela tela, ukazujući na probleme na tim mestima. Ili može da ukazuje na postojanje tumora ili neke druge smetnje koja ometa funkcionisanje mokraćnog trakta. Neka su ispitivanja pokazala da kod neobrezanih dečaka postoji nešto veća opasnost dobijanja infekcije bešike tokom prve godine života zato što bakterije mogu da se skupe ispod prepucijuma. Poslednjih godina sve veći broj infekcija bešike i kod muškaraca i kod žena povezuje se s dve polno prenosive bakterije, hlamidijom i mikoplazmom. A i kućna i bolnička upotreba katetera - cevi koje se uvode u bešiku radi pražnjenja - takođe mogu da dovedu do infekcije.
DIJ A GN O STI ČK I P O S T U P C I
Infekcije bešike obično mogu odmah da se dijagnostikuju analizom mokraće. Ako imate uporne ili česte infekcije, ili se sumnja na anatomsku manu kao uzrok tegobe, vaš će lekar možda želeti da se podvrgnete cistoskopiji, dijagnostičkom postupku kod kojeg se osvetljena cevčica uvedena kroz mokraćni kanal koristi za pregledanje unutrašnjosti bešike. Kako biste bili sigurni da nisu zahvaćeni bubrezi, lekar će vas možda uputiti na intravensku pijelografiju (IVP), posebnu rendgensku tehniku za pregledanje bubrega, ili ultrazvučni pregled koji će dati sliku celog mokraćnog sistema.
LEČEN JE
Blage infekcije bešike često brzo prođu reagujući na jednostavno lečenje kod kuće. Ali ako olakšanja nema u roku od 24 sata, trebalo bi da se posavetujete s lekarom oko agresivnijeg oblika lečenja. Ako odlažete
lečenje organizmaod infekcije, možete da izazovete ozbiljnije probleme.
KONVENCIONALNA MEDICINA Infekcije bešike leče se širokim spektrom antibiotika kako bi se organizam izlečio od infekcije; fenazopiridinom, koji se često daje za ublažavanje bolova i peckanja, i povećanim unosom tečnosti kako bi se mokraćni trakt isprao. Antibiotik koji će vam propisati vaš lekar i broj dana koliko ćete morati da ga uzimate zavisiće od vrste bakterija koje su uzrok infekcije. lako neka ispitivanja ukazuju na to da nekomplikovane infekcije zahtevaju tek jedan do tri dana lečenja, vaš će vas lekar možda lečiti duže kako bi bio siguran da su sve bakterije iskorenjene. Starijim osobama i onima s nekom hroničnom bolešću, kao što je dijabetes ili infekcija HlV-om, često se propisuje duži tretman antibioticima - nekad i do 14 dana. Posle isteka lečenja možda će vam reći da dođete radi kontrolne analize mokraće kako biste bili sigurni da vaša bešika ne pokazuje nikakve znakove infekcije. Osobama s infekcijama bešike koje se često ponavljaju mogu da se propišu niske dnevne doze antibiotika još dodatnih šest meseci ili duže. Pacijentima čije su infekcije vezane za polnu aktivnost može se dati mala doza antibiotika svaki put kad imaju polni odnos. Neki lekari propisuju estrogen kao kremu lokalne primene ili u obliku pilula, da bi se sprečilo ponavljanje infekcija kod žena u postmenopauzi. Za slučajeve gde je infekcija posledica začepIjenja ili opstrukcije, kao što je kamen u bubregu ili uvećana prostata, možda će biti potrebna operacija.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Ako se s njima počne odmah - na prvi znak peckanja tokom mokrenja, alternativni načini lečenja mogu da budu uspešni u rešavanju infekcije bešike. Ali ako ove metode ne donesu olakšanje u roku od 24 sata, morali biste da se obratite lekaru radi antibiotičkog lečenja. Savetujte se s lekarom ako želite da nastavite s alternativnim metodama dok uzimate antibiotike kako biste ubrzali proces oporavka.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
L F
B
BEŠIKA - INFEKCIJE
NASTAVAK
AKUPUNKTURA
HOM EOPATIJA
Lečenje akupunkturom može da pomogne u sprečavanju ponovljenih infekcija bešike. Savetujte se s osobom koja se profesionalno bavi akupunkturom.
Zavisno od simptoma, homeopate preporučuju a niz raznih lekova da bi se ublažili bolovi zbog infekci bešike. Evo tri sredstva koja se najčešće propisuj ♦ Ako je nagon za mokrenjem vrlo jak, a peckanj' intenzivno, Cantharis. ♦ Ako pri mokrenju doživljavate bolno grčenje ili vam je mokraća vrlo tamna ili krvava, Mercurius corrosivus. ♦ Za žene čije su infekcije izazvane polnim dodirom, Staphysagria. Uzimajte ove lekove svaki sat sve dok simptomi r nestanu. Ako u roku od 24 sata ne uočite poboljš nje, potražite stručnu pomoć.
KIROPRAKTIKA
Nameštanje kostiju i zglobova oko karlice može da deluje u smislu jačanja mišića bešike, pomažući da se spreči ponavljanje infekcije. Stručnjak osteopata takođe može da vam pruži ovaj način lečenja. LEČENJE LEKOVITIM
BILJEM
Otkriveno je da je neko lekovito bilje korisno u lečenju infekcija bešike i ublažavanju peckanja koje ih prati. Možda je najpoznatija brusnica, koja, kako to pokazuju novija naučna ispitivanja, ima izuzetnu sposobnostsuzbijanja infekcija bešike i drugih infekcija mokraćnog trakta (okvit; suprotna strana). Još jedna lekovita biljka korisna u lečenju infekcija bešike je kopriva (Urtica dioica), za koju je dokazano da ima osobine koje deluju protivupalno. Pomešajte 1 kašičicu osušenih, usitnjenih listova ili korena koprive sa 1 šoljom ključale vode. Pustite da se čaj ohladi, a zatim pijte 1 kašiku svakih sat ili dva - najviše 1 šolju na dan. Zimzeleni grm uve (Arctostaphylos uva-ursi), koja deluje kao diuretik i lek protiv zapaljenja, ima dugu istoriju kao narodni lek protiv infekcija bešike. Držite sveže listove u rakiji ili drugoj alkoholnoj tečnosti nekoliko sati, a zatim dodajte u ključalu vodu - oko 1 kašičicu listova na šolju vode. Ako imate osušene listove, možete ih direktno prokuvati u vodi bez prethodnog držanja u alkoholu. Zene sklone infekcijama bešike posle polne aktivnosti mogu da pomognu da se ponavljanje infekcija spreči ako peru predeo međice (između polnog organa i čmara) medicinskim rastvorom lekovite biljke kanadskažuf/7ra (Hydrastis canadensis) pre i posle seksualnog odnosa. Izmešajte 2 kašičice te trave na šolju vode, pustite da prokuva, azatim pustite da kuva na slaboj vatri 15 minuta. Pre upotrebe ohladite na sobnu temperaturu.
HIDROTERAPIJA I AROMATERAPIJA
Vrućim sedećim kupkama mogu da se ublaže sim tomi infekcije bešike. Dodatak određenih jakih bi nih ulja vodi za kupanje stvara umirujuću, mirisr paru za koju stručnjaci za aromaterapiju smatraju c čini lečenje naročito delotvornim. Pokušajte da stavi unutra nekoliko kapi eteričnih ulja ploda borovnic eukaliptusa, sandalovine, bora, peršuna, kedrovin m elaleuke ili kamilice.
Za ublažavanje bolova povezanih s mokrenjem, upotrebite levi palac da biste obradili područja na svom desnom stopalu koja odgovaraju nadbubrežnim žlezdama, bubrezima, mokraćovodima, bešici i krstima. Ponovite na levom stopalu.
▼
agruma. Ako niste izlečili infekciju, trebalo bi da izbegavate i moguće nadražujuće vrste hrane kao što su agrumi, paradajz, sirće, šećer, čokolada, veštački zaslađivači i jakozačinjenajela. Čekajte 10 dana pošto je peckanje prestalo pre nego što u ishranu ponovo uvedete ove vrste hrane i pića - jednu po jednu. Dodatne količine vitamina C (500 mg svaka dva sata) i vitamina A (25 000 MJ svaki dan) mogu takođe da ubrzaju oporavak. Ali proverite kod svog lekara pre nego što počnete da uzimate dodatne količine vitamina. Vitamin C povećava kiselost mokraće, što ometa rast bakterija ali isto tako smeta delovanju nekih antibiotika, čineći ih manje delotvornim.
S O K O D BRUSNICE: DO KAZAN NARODNI LEK Indijanci su vekovima upotrebljavali zdrobljene brusnice kao lel< protiv infekcija bešike i drugih delova mokraćnog trakta. Kontrolisana ispitivanja sada pružaju naučno potkrepljenje tom drevnom leku. Istraživanja daju da se nasluti da je delotvornost ovih bobica u suzbijanju infekcije posledica toga što sadrže visok nivo materije koja ometa rast bakterija E. coli i onemogućava im prianjanje za sluzokožu bešike. Za lečenje već postojeće infekcije bešike i za sprečavanje budućih, pijte 350 do 500 g soka od brusnica svaki dan. Ili, ako vam je draže, uzimajte brusnicu u kapsulama; pridržavajte se uputstva na kutiji. Isto tako možete da pokušate da menjate sok od brusnica sa sokom od borovnica, za koji se čini da ima slična dejstva suzbijanja infekcija.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) ili ibuprofen da biste smanjili upalu i peckanje. ♦ Svakodnevno pijte sok od brusnice.
PR EV EN C IJA
Možete isto tako da probate ulje za masažu najravljeno od 30 g biljnog ulja i po 5 kapi od bilo koje combinacije spomenutih trava. Svakodnevno masiajte utrljavajući ulje po krstima, trbuhu, želucu i cukovima.
♦ Pazite na redovnu higijenu posle obavljanja nužde. Temeljno očistite analnu oblast tj. oblast oko čmara posle pražnjenja creva. Žene bi morale da se brišu od napred prema nazad kako bi izbegle širenje fekalnih bakterija do mokraćnog kanala. ♦ Mokrite što pre kad osetite nagon i pazite da svaki put u potpunosti ispraznite bešiku. ♦ Nosite pamučni donji veš i nestegnutu, širu odeću koja ne zadržava toplotu i vlagu u preponama. ♦ Pijte mnogotečnosti.
Žene: SHRANA
3raktičari konvencionalne i praktičari alternativne nedicine slažu se da se jedan od najdelotvornijih lačina suzbijanja infekcije bešike - bez obzira na jzrok - sastoji u tome da pijete mnogo tečnosti kako 3iste često mokrili i tako temeljno ispirali mokraćni rakt. Morali biste da izbegavate pića koja bi mogla da nadraže mokraćni trakt i pogoršaju peckanje. vleđu nepoželjne napitke ubrajaju se alkohol, kafa, :rni čaj, čokoladno mleko, gazirana pića i sokovi od
♦ Ispraznite bešiku što brže posle polnog odnosa da biste isprali bilo kakve bakterije koje su možda potisnute u mokraćni kanal. ♦ Izbegavajte upotrebu mirisnih sapuna, pena za kupanje i dezodoransa za vaginu. Oni sadrže materije koje mogu da nadraže mokraćni kanal i učine ga podložnijim infekciji. ♦ Ako radi sprečavanja začeća upotrebljavate dijafragmu, pazite da propisno prianja i ne ostavljajte je predugo u vagini. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
BEŠIKA - RAK
SIMPTOMI U ranim stadijum im a rak bešike možda neće imati očigledne sim ptom e; u kasnijim stadijum im a sim ptom i mogu da uključuju: ♦ krvavu m okraću, čija se boja kreće od svetlije boje rđe do tam nocrvene, koja nekad sadrži krvne ugruške; tragovi krvi, nevidljivi golim okom , mogu se videti tokom analiza uzoraka m okraće ♦ česte infekcije m okraćnog sistem a, bolno m okrenje i potrebu za čestim m okrenjem ♦ gubitak težine ili apetita ♦ bolove u trbuhu ili leđima; upornu nisku tem peraturu, s la b o k r v n o s t
OBRATITE SE L E K A R U : ♦ ako imate bilo koji od gore navedenih sim ptom a; iako m ožda nisu vezani za rak, trebalo bi da se pregledate zbog mogućnosti raka bešike.
ešika je kesa u mokraćnom traktu u koju skuplja mokraća pošto je proizvedu bubre Bešika je obložena specijalizovanim prelaznim će jama i kad je nadražena stvaraju se dodatni sloje prelaznih ćelija. Ovaj proces povećava verovatno< da prelazna ćelija postane kancerozna, a zatim razmnožava da bi stvorila zloćudni tumor. Zloćud tumori počnu kao male površinske kvržice na un trašnjem zidu bešike. Rak se širi prodiranjem u mis bešike, uvlačeći se u okolno salo i tkivo i - ako se i leči - konačno će napasti i krvotok i limfni sistem. Sto se ranije otkrije rak, biće ograničeniji, a tin će i njegovo lečenje biti delotvornije. Zahvaljujući s vršenijim postupcima ranog otkrivanja, petogodišn stope preživljavanja ove bolesti popravile su se od posto 60-ih godina na više od 70 posto 90-ih godii prošlog veka. lako se tumori bešike često ponavljaj blagovremeno otkrivanje znači da mogu da se zaust ve dok su još površinski. Prosek godina za dobijan raka bešike je 68 godina. Muškarci su mu podložn od žena, a belci pak podložniji od crnaca. Na rak b šike otpada oko 5 posto ukupnih slučajeva raka.
B
UZROCI
Hronična nadraženost bešike povećava opasnost c raka. Osobe s urođenim oboljenjem bešike, hroni nom infekcijom bešike ili upornim cistitisom - z paljenjem bešike-jesu podložnije, kao i osobe ko u istoriji bolesti imaju dobroćudne tumore bešik Više od većine drugih oblika raka, rak bešil povezuje se s izloženošću kancerogenim hemijski materijama ili materijama koje izazivaju pojavu rak Na primer, pušači su izloženi tri puta većoj opasno; od dobijanja raka bešike nego nepušači zbog spec fičnih kancerogenih materija koje sadrži duvans dim. Slikari, vozači kamiona, kožari, mašinci i met lurški radnici, radnici u gumarskoj i tekstilnoj indi striji i osobe izložene industrijskim bojama u većo j; opasnosti. Osobe koje su lečene zračenjem ili alki rajućim hemoterapijskim materijama takođe su većoj opasnosti. Korišćenje nitrata u dimljenim i pri rađenim mesnim proizvodima može takođe da :
142
Doveže sa rakom bešike, kao i korišćenje kofeina i .aharina, ali povezanost je tako slaba da neki istraži/ači sumnjaju da ona uopšte postoji.
DIJAGNOSTIČKI POSTUPCI 3ešika može da se vidi kroz fibrooptičku cev poznatu cao cistoskop. Ako lekar otkrije tumor, uzima se .ićušan uzorak tkiva kroz cev i ispituje se u laboratorii. Ako je tumor slučajno zloćudan, lečenje će zavisiti )d toga u kojoj se meri, i je li se uopšte, rak proširio. spitivanje krvi i mokraće i rendgen bešike, mokraćo/oda, bubrega i drugih organa pružaju informacije o /eličini tumora, mestu i stepenu raširenosti.
LEČEN JE slema drugog prihvatljivog primarnog načina lečenja aka osim medicinske pomoći koju pruža specijalista snkolog. Alternativni načini lečenja izvan tradiciolalne medicine mogu pomoći da se ublaže bolovi coji se javljaju u toj bolesti i propratne pojave konven;ionalnog načina lečenja, ali nijedan nije dokazani ek za rak. Vidi Rak radi više informacija o lečenju.
KONVENCIONALNA MEDICIN A
\ko se otkriju rano, površinski zloćudni izraštaji obič10 mogu uspešno da se izleče transuretralnom resek;ijom (TUR). U ovom postupku hirurg uvodi cevčicu j bešiku i hirurški odstranjuje tumor ili ga spaljuje oplotom ili laserskim zrakom. U kombinaciji s henoterapijom ili terapijom zračenja, ovaj postupak nože da bude uspešan i u borbi protiv invazivnijeg aka bešike. Imunoterapija vakcinom s bacilom Kalnet-Geren (Calmette-Guerin) (BCG) blagotvorno Jeluje u 60 posto slučajeva. Ubrizgavanje BCG-a u )ešiku posle uklanjanja tumora znatno smanjuje nogućnost ponovnogjavljanja raka. Invazivni oblici raka mogu dazahtevaju radikalnu :istektomiju ili uklanjanje bešike. Hirurgzatim preu-merava mokraćni put i pravi otvor, ili stomu, kroz coji se ispušta mokraća. Pacijenti su nekada morali
da nose spoljne mokraćne kesice, ali novim tehnikama prave se unutrašnje kesice od crevnog tkiva. Vađenje bešike može da znači i uklanjanje reproduktivnih organa kod žena, a prostate i semenih kesica kod muškaraca. lako ovim postupkom muškarci postaju impotentni, a žene neplodne, muškarcima se mogu ugraditi implantati za polni organ da bi prevladali impotenciju, a žene mogu da ostanu polno aktivne. Posle operacije možda će biti neophodna kombinacija zračenja i hemoterapije da bi se sprečilo ponavljanje bolesti. Svako ko je imao rak bešike morao bi da ide na kontrolne analize budući da se tumori često vraćaju. Ako je rak metastazirao ili se proširio i izvan mokraćnog trakta, operacija se obično ne razmatra kao jedna od mogućnosti. Primarni oblik lečenjaza ponovljeni i metastazirani rak je hemoterapija.
DOPUNSKI NAČINI L E Č E N J A Nekoliko naučnih ispitivanja upućuju na to da određeni vitamini i minerali deluju blagotvorno i u lečenju i u sprečavanju raka bešike. Pacijenti koji primaju BCG imunoterapiju možda će ostvariti bolje rezultate s velikim količinama vitamina A, Be, C i E, kao i cinka. Istraživanja takođe potvrđuju smanjen broj slučajeva raka bešike među osobama s primerenom količinom vitamina B6, beta karotina i selena u ishrani.
P R EV EN C IJA Da bi se sprečila pojava raka bešike, najbolje vam je da se klonite mogućih kancerogenih materija. Za početak, nemojte pušiti. Jedite dimljene ili prerađene mesne proizvode tek povremeno i pripremajte svežu, a ne prerađenu hranu. Ako radite u blizini kancerogenih hemikalija, sledite bezbednosna uputstva da biste izbegli nepotrebno izlaganje. A ako osećate da ste možda u opasnosti od raka bešike, dogovarajte redovne analize sa svojim lekarom da biste osigurali njegovo rano otkrivanje. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BOGINJE
SIMPTOMI A ko je vaše dete dobilo boginje, biće teško bolesno. Pogledajte da li ima sledeće sim ptom e: ♦ I -3. dan: blaga do visoka tem peratura, oštar kašalj, curenje nosa, crvene oči 1 kijanje; sitne bele tačkice na desnim a blizu kutnjaka ili na sluzokoži obraza ♦ 4-8. dan: visoka tem peratura; karakterističan osip koji se širi s lica na trup, zatim na ruke i noge. Posle 2 do 3 dana koža počne da se Ijušti. D o trenu tka kad se proširi na ruke i noge osip lica izbledi Kod deteta m ože da se razvije i zapaljenje očiju ( konjunktivitis ) zbog kojeg će oči biti osetljive na svetlo. (P ogledajte
llustrovani dijagnostički vodič.)
oginje su jedna od najzaraznijih dečjih vii snih infekcija i jedna od najtežih s rasponc komplikacija od zapaljenja uha do zapaljenja pluć encefalitisa (zapaljenje mozga koje se javlja kod je nog od hiljadu bolesnika). Boginje u školama mo lako da se pretvore u epidemiju. Obično se prepoi čuje preventivno vakcinisanje, a u mnogim zemljar je i obavezno (vidi str. 27). Odrasli mogu da se zaraze boginjama ako n pre bili izloženi izazivaču i ako nisu vakcinisa Osobe koje su prebolele boginje razviju prirodnu < pornost i ne mogu se ponovo zaraziti.
B
UZROCI Virus morbila prenosi se direktnim dodirom ili kaplj nim putem (kijanjem, kašljanjem). Period inkubacije, tokom kojeg se virus razmr žava u organizmu i dete nije zarazno, traje od 8 12 dana. Dete je najzaraznije 2 dana pre pojave sirr toma, iako je zarazno još 4 dana pošto izbije os
OBRATITE S E LEKA RU:
LEČEN JE ♦ ako m islite da dete ima boginje; vaš je lekar m ožda dobio obaveštenje o postojanju epidem ije, pa će m oći da vam potvrdi dijagnozu preko telefona. ♦ ako dete ima boginje, a kašalj postaje sve oštriji i produktivniji (iskašljava), je r to m ože da ukazuje na zapaljenje
Ako sumnjate da vaše dete boluje od boginja, tre da ga odvedete na pregled pedijatru koji će verov, noželeti da prati razvoj bolesti deteta kako bi mog da interveniše ako dođe do komplikacija. Zaraže dete ne bi smelo da krene u školu nedelju dana p sle izbijanja osipa.
pluća. ♦ ako dete ima boginje i teško mu uspeva da ostane potpuno budno; izuzetno je bezvoljno; ili pati od razdražljivosti, gubitka orijentacije ili konvulzija u okviru nedelju dana od izbijanja osipa. O vi bi sim ptom i mogli da ukazuju na encefalitis. ♦ ako dete ima boginje i dođe do slabljenja sluha ili bolova u ušima, to m ože da ukazuje na infekciju uha ( vidi Uho - zapaljenje).
Detetu nemojte nikad davati acetilsalicilnu kiselinu - čak ni dečji Aspirin - ili druge proizvode koji sadrže so koja se zove salicilat za snižavanje temperature i ublažavanje bolova. Acetilsalicilna kiselina dovedena je u vezu s Rejevim (Reyevim) sindromom, retkom ali opasnom bolešću koja izaziva zapaljenje jetre i mozga.
HOMEOPATIJA
Uvek se posavetujte s homeopatom o odgovarajućim dozama za decu. U homeopatskoj medicini se smatra da Aconite pomaže detetu kome je naglo poraslatemperatura, ima crvene oči, nemirnoje, anksiozno ili plašljivo i osetljivo na svetlo. Belladonna se preporučuje kad dete ima crvenu, vruću kožu, vruće lice i glavu, ali hladne udove i visoku temperaturu. Pulsatilla može da pomogne ako dete ima blagu temperaturu, ako je plačljivo, nije žedno i ima gust, žut iscedak iz očiju ili nosa.
P R E P O Z N A V A N J E O S IP A
U prva 24 sata male, svetlocrvene pege izbijaju iza uha i na čelu, pa se šire po licu, trupu ( desno) i zatim po rukama i nogama. Pegice se tipično šire u nepravilne mrlje. Do trećeg dana osip postane gušći i izraženiji. Kako bledi, osip može da postane Ijuskav ili da promeni boju u bledosmeđu. Osip se obično povuče za nedelju dana.
OSTEOPATIJA
Blag, ritmički pritisak u području iznad slezine - postupak poznat kao "pumpanje" slezine - može da pojača oslobađanje belih krvnih zrnaca u krv. Zatražite pomoć osteopate.
KUĆNA NEGA
’edijatarće detetu propisati mirovanje u krevetu, isuanu tečnom hranom i povećani unos tečnosti. Le:ar može ostalim članovima porodice koji pre nisu )ili u dodiru s bolešću niti su vakcinisani da da injek:iju gama-globulina. lako se time neće sprečiti širenje joginja, može se ublažiti tok bolesti za osobe koje su zložene opasnosti od obolevanja.
\ LT E RN ATIVN I SIAČINI L E Č E N J A
PR EV EN CIJ A
'Jemojte se osloniti samo na lečenje kod kuće. Zaražite mišljenje svog lekara opšte prakse.
-EČEN JE
LEKOVITIM
♦ Dok su zarazna, deca treba da budu izolovana. Soba s prigušenim svetlom može da pomogne ako su oči osetljive na svetlo; u tom slučaju ograničite gledanje televizije i čitanje. ♦ Tečni puder, kupka sa sodom bikarbonom ili kukuruznim skrobom ublažavaju svrab. Paracetamol može da snizi temperaturu. ♦ Aparat za vlaženje vazduha može da olakša težak kašalj. Koristite aparats humidistatom (meračem vlage) da bi se dobila odgovarajuća količina vlage u vazduhu. Pre i posle upotrebe aparatza vlaženje vazduha uvek treba temeljno očistiti.
BILJEM
vlema biljke koja leči baš boginje. Međutim, brojni Keparati mogu da pomognu u ublažavanju simptona te bolesti. Čaj od hajdučke trave (Achillea milleolium), macine trave (Nepeta cataria), lipe (Tilia ;pp.), može pomoći da se snizi temperatura. Sredtvo za ispiranje očiju od vidove trave (Euphrasia ifficinalis) ili obloge od kam ilice (Matricaria recutita) nogu da pomognu osetljivim očima. Možete da zaražite pomoć iskusnog travara.
Mnogi stručnjaci za alternativnu medicinu smatraju da je za inače zdravo dete bolje da se zarazi boginjama nego da bude vakcinisano, jer borba s bolešću ojačava imunološki sistem. Međutim, vakcinisanje je obično zakonski obavezno, jer boginje mogu da izazovu školske epidemije. Danas se MMR vakcina (morbili, mumps i rubeola) daje deci staroj 12 do 15 meseci, s revakcinisanjem u uzrastu od 4 do 6 ili 10 do 12 godina. Homeopatska verzija vakcinisanja nije prihvaćena kao ravnopravna i neće obezbediti odgovarajuću zaštitu, ali neke homeopate će propisati lekovita sredstva za ublažavanje potencijalnih nežeIjenih dejstava MMR-a. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BOLOVI Čitajte ovu kolonu kako biste našli svoje simptome. Zatim čitajte vodoravno.
SIMPTOMI
146
BOLEST/TEGOBA
♦ bol i oticanje mišića i zglobova kod aktivne osobe; moguća i glavobolja
♦ Prenaprezanje
♦ bolno celo telo s curenjem nosa, kijanjem i kašljem; moguć bol u grlu, glavobolja
♦ Prehlada
♦ bolno celo telo s curenjem nosa, kijanjem, kašljem, glavoboljom, bolom u grlu, slabošću, groznicom i temperaturom; možda povraćanje i/ili proliv
♦ Crip
♦ bolno celo telo s temperaturom, groznicom i bolovima u grudima; kašalj s iskašljavanjem (sputumom)
♦ Upala pluća
♦ zglobovi bolni, crveni, topli, ukočeni, i/ili natečeni; bolovi jači ujutro
♦ Upalni artritis
♦ hronični, rašireni bolovi i ukočenost u mišićima, naročito ujutro; otežano spavanje i hronični umor
♦ Fibromialgija
♦ bolovi u mišićima ili zglobovima, glavobolja, umor, slabost i temperatura; mesecima pre, na koži se mogao pojaviti okrugli ili ovalni crveni osip veličine do 20 cm ili više s belim središtem, od ugriza krpelja koji je možda primećen, a možda i nije
♦ Artritis kao kasniji stadijum borelioze
ŠTA DA U R A D IT E
O S T A LE 1NFORMACIJE
lazmislite o uzimanju protivupalnih lekova, nasaži, kremi koja sadrži acetilsalicilnu kiselinu i homeopatskom leku Arnici. Takođe, ograničite elesnu aktivnost; obratite pažnju na rane znakove iremorenosti koje vam šalje organizam.
♦ Bolove po celom telu možda nećete da osetite čak dva do tri dana posle preteranog naprezanja. Ljudi koji vežbaju da bi poboljšali raspoloženje moraju da budu naročito oprezni.
fidi Prehlada. Odmarajte se, pijte mnogo ečnosti i, ako je potrebno, uzmite dekongestiv.
♦ Rašireno je verovanje da vitamin C ublažava simptome prehlade. I lekovita biljka ehinacea (Echinacea spp.) može biti korisna.
/idi Gripa. Odmarajte se, pijte puno tečnosti
♦ Vakcina protiv gripe često se preporučuje osobama preko 65 godina i onima koji pate od hroničnih bolesti. Deca mlađa od 18 godina koja možda imaju virusnu infekciju ne bi smela da uzimaju proizvode koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin), jer su ovi proizvodi kod mladih Ijudi povezani s neurološkim poremećajem Rejovog sindroma. Deca mlađa od 12 godina ne bi smela da uzimaju acetilsalicilnu kiselinu kad se razbole.
ako je potrebno, uzmite lek protiv upale kako liste smanjili temperaturu i bolove po celom telu. !a sprečavanje gripe, jedite zdravu hranu kako liste ojačali odbrambeni sistem organizma.
)dmah pozovite lekara. Lekarska procena 2 nužna radi određivanje dijagnoze i lečenja, oje može da ukijučuje antibiotike. Ako ste tariji i imate neku drugu težu bolest ili vam se prkos lečenju stanje ne popravlja, možda će biti iotrebna hospitalizacija. Vidi pluća - zapaljenje.
♦ Veća je verovatnoća da su bolovi u mišićima izazvani „atipičnom" upalom pluća, koja se sporije razvija i čiji je uzrok virus ili neki drugi mikroorganizam, a ne bakterija.
'idi Artritis. Uzmite lek koji deluje protivupalno
♦ U lečenju ove bolesti može pomoći akupunktura, homeopatija, biljne mešavine i promene u načinu ishrane. Bolovi u zglobovima mogu da budu i posledica neupalnog artritisa, poput osteoartritisa, kod kojeg ne dolazi do crvenila, toplote i oticanja.
adi ublažavanja bolova.
ečenje često uključuje analgetike, mtidepresive u niskim dozama i/ili injekciju nkalnog anestetika, moguće s kortikoteroidom, u bolne tačke na telu.
♦ Nekad se verovalo da je fibromialgija psihogenog porekla, ali sad se priznaje kao sindrom s podjednakim pokazateljima i simptomima. Mogu da budu korisne vežbe aerobika, kontrolisanje stresa, masaže i akupunkture.
)dmah pozovite lekara. Uobičajeno je lečenje intibioticima. Vidi Borelioza.
♦ Artritis prouzrokovan boreliozom, koju karakterišu bolovi u leđima i zglobovima, može se razviti mesecima, ili čakgodinama, nakon ugriza određene vrste krpelja, uzročnika borelioze.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BO LO VI , HR O NI ČN I
SIMPTOMI Prema definiciji, hroničan je svaki bol koji traje duže od šest meseci. Ovo stanje može uključivati slabost, otupelost, trnce ili druge osećaje, kao i teškoće sa spavanjem, nedostatak energije i depresiju. Neki od uobičajenih hroničnih bolova su ♦ stalni bol u mišićima praćen grčevima, napetošću, oteklinama, mišićnim spazmima ili ukočenošću ♦ trajni bol u leđima, oštar ili tup, stalan ili povremen, ograničen, može da se širi ili da bude difuzan. ♦ trajan bol u zglobovima, s preosetljivošću i osećajem toplote u zahvaćenom području, bolovima koji se šire i ograničenim pokretima.
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako imate bolove koji traju nekoliko nedelja i ne reaguju na odmor i analgetike dostupne bez recepta; pravovremeno lečenje može da spreči da akutni bolovi pređu u hronične. ♦ ako imate bolove koji ne popuštaju i ne reaguju na lekove koji se dobijaju na recept; lekar može da preporuči ispitivanja kako bi isključio rak ili neke druge uzroke. ♦ ako simptomi hroničnih bolova počnu naglo da se menjaju. Može da postoji opasnost od komplikacija ili nastanka neke druge tegobe koja nije u vezi s dotadašnjim tegobama.
148
H
ronični bolovi su medicinski termin koji opi; je svaki bol koji, uprkos lečenju, traje duže < šest meseci. Hronični bol može da bude blag ili m čan, povremen ili stalan, blago neugodan ili potpui onesposobljavajući. Najčešće vrste su glavobolt artritis, bol u zglobovim a, bol od povreda i bolc u leđim a. Druge vrste hroničnih bolova uključi upalu Ahilove tetive (tendinitis), sinusitis, dru oblike degenerativnih bolesti zglobova osim artriti: sindrom karpalnog tunela i bolove koji zahvata određene delove tela, na primer ramena, karlicu vrat. Opšti bol u mišićima iii živcima takođe može se pretvori u hronično stanje. (Vidi pojedinačne n slove radi detaljnih informacija o ovim bolestima.) U nekim slučajevima hronični bol sam sel održava. Na primer, iako trljanje osetljivog područ može da donese privremeno olakšanje, ono mo na isti način i da zaustavi ozdravljenje. Pošteda p vređenog uda može da izazove stres mišića i kostu koji izaziva nove tegobe. Emocionalna cena hronj nog bola takođe može da postane deo začaram kruga. Anksioznost, stres, potištenost, bes i iscrplj nost u složenim su odnosima s hroničnim bolovim mogu da izazovu smanjenu proizvodnju prirodn analgetika. Štaviše, takvi negativni osećaji mogu < povise nivo materija koje pojačavaju osećaj bo pogoršavajući ovu spiralu. Mogu biti narušeni čal osnovni telesni odbrambeni mehanizmi. Postoje d kazi da nepopustljivi bolovi mogu da oslabe imun loški sistem. S obzirom na psihosomatske veze koje su prisi ne kod hroničnih bolova, za uspešno lečenje mo; da bude potrebna obrada psiholoških uzroka ov< stanja jednako kao i telesnih.
UZROCI
Uzroci hroničnih bolova raznovrsni su. Jedan od č stih činilaca je razvoj nekog od brojnih stanja ko prate starenje i utiču na kosti i zglobove izazivaju hronične bolove. Drugi česti uzroci dugotrajnih b lova su oštećenja živaca i povrede koje potpuno r zarastu. Neki hronični bolovi imaju mnogo moguć uzroka; na primer, bol u leđima može da bude p sledica dugogodišnjeg nepravilnog držanja, nepr vilnog podizanja i nošenja teških predmeta, preterar telesne težine koja dodatno opterećuje leđa i kolen
jrođene mane kao što su iskrivljenost kičme, traunatske povrede, nošenje obuće s visokom petom, ipavanje na lošem madracu ili može da se pojavi bez lekog vidljivog telesnog razloga. Uzrok hroničnih bolova može da bude i prikri/ena osnovna bolest. Reumatoidni artritis i osteoarritis dobro su poznati krivci, ali uporan bol može sto tako da bude posledica drugih bolesti kao što su ■ak, m ultipla skleroza, čir želuca, SIDA te bolesti :učne kese. Ipak, u mnogim slučajevima otkrivanje izvora ironičnih bolova predstavlja vrlo složen, a ponekad i ajanstven zadatak. lako može da počne s povredom li bolešću, dugotrajan bol može da izazove psihooške tegobe koje ostaju i posle izlečenja telesne te^obe. Ova činjenica otežava precizno određivanje edinstvenog načina lečenja, pa lekari i druge osobe koje se bave lečenjem često moraju da probaju veći broj različitih načina lečenja.
LEČEN JE Mnogi Ijudi koji trpe hronične bolove mogu da 5teknu odredenu kontrolu nad svojim stanjem samostalnim vežbanjem psihosomatskih tehnika (vidi Psihosomatsko lečenje, strana 152). Nekima je potrebna stručna pomoć. Za njih rešenje često predstavljaju klinikeza bol, specijalni centri koji se isključivo bave borbom protiv nepopustljivih bolova. Neke klinike za bol nalaze se u sklopu bolnica, dok su druge privatne. U oba slučaja obično je na raspolaganju ambulantno i bolničko lečenje. Program lečenja može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Klinike za bol uglavnom imaju multidisciplinarni pristup, a u lečenju učestvuju lekari, psiholozi, fizioterapeuti i osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja. I sam bolesnik igra aktivnu ulogu u svom lečenju. U mnogim slučajevima cilj nije isključivo uklanjanje bolova, nego i uvežbavanje hroničnih bolesnika u suočavanju s njihovim bolovima kako bi uprkos njima mogli što normalnije da žive. Cesto je prvi korak odvikavanje pacijenata od zavisnosti od iekova protiv bolova. Druge metode koje primjenjuju specijalisti za bol uključuju biofidbek (biofeedback) i tehnike opuštanja radi kontrole aktivnosti moždanih talasa, terapiju promene ponašanja kojom se menja način doživljavanja bola, akupunkturu,
hipnoterapiju, meditaciju i druge vrste alternativnih lečenja. Jedna sofisticirana metoda sastoji se od minijaturne naprave kojom upravlja bolesnik ili usađenog elektronskog živčanog stimulatora koji odašilje sitne električne impulse koji bi trebalo da onemoguće prenos bolnih signala. Različita istraživanja pokazala su da je kod bolesnika s hroničnim bolovima posle lečenja u klinici za bol došlo do pedeset posto poboljšanja u smanjivanju bolova, a većina obolelih nauči bolje da podnosi svoje bolove i može ponovo da živi normalnim životom.
K O N V E N C I O N A L N A MEDICINA Sredstva protiv bolova dostupna bez racepta, poput acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) i ibuprofena, mogu da kontrolišu blaže oblike mišićnih i koštanih bolova i da smanje upalu. Lekar može da vam prepiše jače lekove, kao što su m išićni relaksansi, lekovi p ro tiv anksioznosti (na primer diazepam), antidepresivi, nesteroidni protivupalni lekovi koji se izdaju na recept ili kratkotrajno lečenje jakim sredstvima protiv bolova (na primer opioidni analgetici). Ograničen broj kortikosteroidnih injekcija u mesto ozlede može da smanji otok i upalu. Pokazalo se da oralne doze aminokiseline D-fenilalanina podstiču oslobađanje endorfina, prirodnih moždanih analgetika koji mogu da ublaže sve vrste bolova. Za povrede kod kojih je z a lečenje potrebna imobilizacija, lekar će da preporuči kratkotrajno nošenje okovratnika, udlage ili hirurškog korseta koji steže trup. U izuzetnim slučajevima povreda kod kojih je potrebna imobilizacija može da bude potrebno izvlačenje (trakcija) ili hirurški zahvat
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Za lečenje hroničnih bolova na raspolaganju je niz alternativnih mogućnosti. Neke se usredsređuju na telesne činioce, druge na psihičke činioce, a neke se bave podjednako i telesnim i psihičkim činiocima. A K U P R E S U RA
Lečenje akupresurom zasniva se na uverenju da određene tačke na rukama i nogama odgovaraju različitim delovima tela u kojima možete da osećate hroničan bol. Primenjuje se samostalno, a uglavnom se sastoji od vertikalnog pritiska pomoću savijenog palca ili prsta (ne noktiju) na određenu tačku tokom
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
BO LO VI , H RO NI Č NI
D
AKUPRESURA GORN JEG D ELA TELA
1
Pritiskom na tačku Debelo crevo 4 u kožnom naboru između palca 1kažiprsta možete ublažiti bol u licu. Palcem i kažiprstom leve ruke pritisnite nabor na desnoj i držite jedan minut. Ponovite isto na drugoj ruci. Nemojte koristiti ovu tačku ako ste trudni.
2
Da biste smanjili opterećenost vratnih mišića koja može da izazove glavobolju i bolove u leđima pritisnite mesto Zučna kesa 20. Postavite vrhove srednjih prstiju u udubljenja na bazi lobanje koja se nalaze na udaljenosti od oko pet centimetara, smeštena s obe strane kičme. Cvrsto pritiskajte jedan minut.
3
Pritisak na tačku Žučna kesa 2 1 može da pomogne u oslobađanju od napetosti u ramenima. Postavite desni srednji prst na najvišu tačku svog levog ramenog mišića, pet do sedam centimetara od donjeg dela vrata. Pritisnite dva do tri puta, pa ponovite isto na drugoj strani.
AK U PR ESU R A DON JEG D ELA TELA
I Bol u stomaku može d; se ublaži postojanim pritiskom prstima na tačku Zeludac 36 četiri širine prst ispod čašice kolena, odmah uz goleničnu kost. Pritiskajte jedan minut, a zatim zamenite noge. Mesto možete da proverite podizanjem stopala, pri čerr se na mestu pritiska pojavi mišićna izbočina.
2
Pritisak na tačku Slezina 6 može da oslobod od abdominalnih grčeva. Postavite palac četiri širine prsta iznad izbočine skočno, zgloba s unutrašnje strane desne noge uz rub goleničn kosti. Pritiskajte jedan minut pa pređite na drugu nogu. Sve ponovite dva do tri put Nemojte koristiti ovu tačku ako ste trudni.
Pritisak na tačku Osrčnica 6 pomoći će u ublažavanju bolova u grudima i gornjem delu stomaka. Postavite palac na unutrašnju stranu podlaktice dve širine prsta iznad izbočine ručnog zgloba, između kostiju podlaktice. Cvrsto pritiskajte jedan minut, ponovite tri do pet puta, a zatim isto učinite na drugoj ruci.
1
j Tačka Bubreg 3 koja se nalazi s unutrašnje strane skočnog zgloba između zgloba i Ahilove tetive može da olakša bolove u leđima. Čvrsto pritisnite kažiprstom i držite jedan do dva minuts pa ponovite isto na drugoj nozi. Nemojte koristiti ovu tačku posle trećeg meseca trudnoće.
5
4
Pritisak na Trostruki grejač 5 može da ublaži bolna područja gornjeg dela tela. Postavite palac u sredini spoljne strane podlaktice, dve širine prsta iznad ručnog zgloba. Cvrsto pritiskajte jedan minut, pa ponovite isto na drugoj ruci. Tako uradite dva do tri puta.
150
NASTAVAK
Bol u skočnom zglobu i stopalu može da se ublaži pritiskom na tačku Zeludac 44, koja se nalazi s gornje strane stopala u kožnom naboru između drugog i trećeg prsta. Lagano pritiskajte kažiprstima na ob noge tokom jednog minuta, Ponovite dva do tri puta.
ednog minuta, nakon čega se pritisak prekida, a zaim se ponovo duboko pritisne. O tehnikama lečenja pecifičnih vrsta hroničnih bolova vidi ilustrađje na evoj strani.
KIROPRAKTIKA
Kiropraktička manipulacija želi da obnovi pokretljivost zglobova u slučajevima burzitisa i teniskog lakta. Takođe se koristi i za smanjivanje bolova u lectima ili vratu ili kod mišićnogspazma.
\KUPUNKTURA
\kupunktura može da se koristi za smanjivanje otoca i upala povezanih s hroničnim bolovima. Lečenje nože da se sastoji od postavljanja igala uzduž neridijana za debelo crevo, koji se smatra najdelovornijim kanalom za ublažavanje bolova. Prema ednoj teoriji, akupunktura deluje tako da podstiče jslobađanje endorfina, prirodnih telesnih analgeika. Budući da se smatra kako ova terapija ima kunulativno dejstvo, najveću korist pruža ako se izvodi ■edovno. Da biste postigli najbolje rezultate, posaveujte se sa stručnjakom za akupunkturu koji ima isku;tva u lečenju raznih vrsta hroničnih bolova. \ROMATERAPIJA
^omešajte sledeća aromatična ulja s veznim uljem Doput bademovog ili jojobinog ulja ili ulja od semenci kajsije i smesu umasirajte u kožu na bolnom meitu: lavandino (Lavandula officinalis), za smanjivanje jpale i opuštanje mišića; eukaliptusovo (Eucalyptus ’ lobulus) za smanjivanje otoka i ubrzavanje ozdravjenja; đumbirovo (Zingiber officinale) za uklanjanje Dolova i ukočenosti koje prate artritis i druge degenerativne bolesti zglobova.
LEČENJE LEKOVITIM
BILJEM
Smatra se da kapsikum (capsicum), sastavni deo paprike (Capsicum frutescens) povećava protok krvi u zglobnom tkivu i takosmanjuje upalu. Mastdostupna bez recepta koja sadrži papriku može privremeno da ublaži osteoartritis i reumatoidni artritis, ali sme se upotrebljavati samo kratko vreme, jer jako peče. Infuz crne cimifuge (Cimicifuga racemosa) ili šest 500 miligramskih tableta ulja pupoljke (Oenothera biennis) nadan takođe možedasmanji upalu. I utrljavanje rastvora ulja nane (Mentha piperita) u zahvaćeno područje može da ima ublažavajuće dejstvo. Lokalna primena rastvora ulja gaulterije (Gaultheria procumbens), koje sadrži metilni salicilat, sastojak sličan onima koji se nalaze u Aspirinu (acetilsalicilna kiselina), može da ima analgetičko dejstvo. Kora mirisne pelargonije (Pelargonium odoratissimum) i bele vrbe (Sa//x alba) prirodni su analgetici. Prava kamilica (Matricaria recutita) ima antispastičko i protivupalno dejstvo. Posavetujte se s travarom o najprikladnijem lečenju vaše bolesti. Morate biti posebno oprezni ako ste trudni.
RAD N A T E L U
HOMEOPATIJA
Meksanderova (Alexanderova) tehnika nanovo vas jči pravilnim pokretima kako biste izbegli nepotrebno pojačavanje napetosti mišića koji podupiru kos:ur, sprečavajući tegobe s vratom i leđima. Pokazalo ;e da je ovaj način lečenja izuzetno koristan za ispra/Ijanje pogrešnog držanja koje može da izazove boove u leđima. Lečenje masažom može da pruži privremeno ubažavanje mišićne napetosti, ukočenosti i spazma. Obađivanje mišića tokom masaže može da prekine krul bol-spazam-bol kod mnogih vrsta hroničnih bolova smanjivanjem mišićne napetosti, koja može da izazo/e iznenadne, nevoljne kontrakcije i pojača bolove. Masaža s kesicama leda može da prekine bolne soruke koje putujuživčanim putevima, zamenjujući h porukama o temperaturi i na taj način doneti Dlakšanje.
Probajte Rhus toxicodendron za tegobe sa zglobovima, leđima i artritisom koje se pogoršavaju ujutro, odmah posle ustajanja, a ublažavaju se utopljavanjem. Nepopustljiv bol može da ublaži Kali bichromicum. Ako konzumirate mnogo soli i imate jake bolove u donjem delu leđa koji se smiruju posle čvrstog pritiska, probajte Natrum muriaticum. Za goreći bol u donjem delu leđa koji se smiruje kretanjem i pogoršava posle mirovanja uzmite preparat Calcarea fluorica. Sepia može da deluje na bolove u donjem delu leđa koji se pogoršavaju sedenjem. Posavetujte se s homeopatom o prikladnim sredstvima i dozama. Homeopatske kreme za lokalnu primenu čiji je glavni sastojak Arnica mogu da pomognu kod mišićnih bolova i drugih bolova koji nisu vezani sa zglobovima.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BO LO VI , HRONICNI
NASTAVAK
N ACIN ZIVOTA
O
lako kratkotrajno odmaranje može da ublaži bolove, previše mirovanja može da dovede do skraćivanja, zatezanja i slabljenja mišića, što pojačava bolove i može da izazovea povrede kad ponovo pokušate da počnete s telesnim aktivnostima. Ako vas je hronični bol onesposobio duže vreme, probajte tehniku »vežbi oblikovanja«: odredite vremensko razdoblje tokom kojeg možete bezbolno da izvodite neku aktivnost i napravite redovan raspored te aktivnosti. Ako vam je prag bola 10 minuta istezanja ili hodanja, prepolovite to vreme, ali umesto da se istežete samo pet minuta na dan, istežite se dva puta na dan po 5 minuta. Na taj način ćete postići jednaku korist bez osećaja bola. Postepeno ćete moći da produžite vreme vežbanja, jer će se prag bola povišavati. Istraživanja su pokazala da redovno vežbanje može dugoročno da smanji bolove poboljšavajući mišićni tonus, snagu i rastegljivost. Vežbanje može pomoći i u oslobađanju endorfina, prirodnih telesnih analgetika. Neke vežbe lakše se izvode nego druge, zavisno od toga od kakvih hroničnih bolova patite. Pokušajte da plivate, vozite bicikl, hodate ili veslate. PSIHOSOM ATSKO LEČENJE
Neki zdravstveni stručnjaci smatraju da umesto opiranja hroničnim bolovima, treba da pronađete načine da ih prihvatite i priviknete se na njih. Oni smatraju da njihovo gledište nije defetističko, nego da omogućava izbegavanje mentaliteta žrtve. Kao rezultat toga bol se može raspršiti, budući da psihološki činioci mogu da imaju važnu ulogu u načinu doživljavanja bolova. Psihoterapeutska metoda nazvana kognitivno restrukturiranje uči osobu kako će da zameni negativna, samouništavajuća uverenja pozitivnim odnosom prema »rešavanju« tegoba s bolovima. Unutrašnji-monolog osobe menja se od: »Ja to ne mogu. Neće mi biti bolje« u: »Ne znam šta nosi budućnost, ali znam da ovo sad mogu da učinim.« Vizualizacija takođe može da bude vredna tehnika za obuzdavanje bolova. Probajte ovu vežbu: zatvorite oči i pokušajte sebi da predočite sliku bola, dajući joj oblik, boju, veličinu i pokrete. Zatim pokušajte polako da promenite tu sliku, menjajući je u skladniju, ugodnu i manju sliku. Nemojte očekivati
152
R EFLEK SO LO G IJA ........ ..
m o z a k
..............
H IPO FIZ A .............- V R A T ... D IJ A F R A G M A .... SO LARN I PLEKS .............. K I Č M A
Simptomi hroničnog bola mogu da se ublaže prelaženjem palca preko solarnog pleksusa i područja dijafragme, pomerajući se iznutra prema napolje. Zatim palcem obradite područja za vrat i hipofizu na nožnom palcu i područje za mozak na vrhovima nožnih prstiju. Stimulišite kičmu pomičući palac uzduž unutrašnje strane stopala.
da će ova tehnika vizualizacije odmah da da rezul te: potrebnoje vežbati. Jedna druga tehnika sastoji se u vođenju dnev ka o bolnim razdobljima i uzročnim i korektivnim niocima koji ih okružuju. Redovno ga čitajte ka biste uočili moguće promene. Trudite se da bol pi matrate kao deo života, umesto da život svodite mo na bol. Elektromiografski biofidbek (EMC biofeedbai može da vas upozori na načine na koje mišić napetost doprinosi bolovima i da vam pomogne naučite da je kontrolišete. Hipnoterapija i samohipnoza mogu da vam f mognu u zaustavljanju ili preoblikovanju bola teh kama fokusiranja. Jedna od metoda samohipno; poznata kao »anestezija u rukavicama« zasniva se ulasku u trans, postavljanju dlana na bolno područ zamišljanju da je ruka opuštena, teška i neosetljiv zamišljanja kako ti osećaji zamenjuju druge, bol osećaje u zahvaćenom području. Pokazalo se da tehnike opuštanja kao što meditacija ili joga, kada se redovno primjenju smanjuju bolove povezane sa stresom. Blago rasi zanje kod joge posebno je dobro za jačanje miši
bez izlaganja tela dodatnim opterećenjima. Probajte sledeći, takozvani položaj stablo, za 10 minuta opuštanja. Pronadite mirno mesto gde niko neće da vas ometa i lezite na leda s malim jastukom ispod vrata i gornjeg dela leđa. Svesno pokušajte da opustite svaki deo tela, poćevši od prstiju na nogama i pomerajući se telom prema gore, sve do lica. Usporite disanje i obratite pažnju na telesne osećaje. Ako ne možete prestati da mislite na svoje brige, zamislite dva spiska. U jednoj koloni navedite brige prema njihovoj važnosti, a u drugoj zamislite moguća rešenja. U mislima kukicom označite svaku brigu za koju ste našli rešenje, zatim oba popisa sklonite iz misli i pokušajte vežbu opuštanja ponovo. ISHRANA
Za ublažavanje upale pokušajte da uzimate sledeće dodatke hranljivih materija (koje se uzimaju više puta tokom dana): 2000 miligrama kalcijum ovog pantotenata ili pantotenske kiseline (vitamin B 5 ); 800 do 1000 miligrama kalcijumovog citrat-malata na dan; 600 miligrama enzima bromelaina na dan. Za hronični bol u ledima koristila bi primena 500 miliarama vitamina C tri puta na dan uz obrok, 1200 miigrama kalcijuma na dan i 400 MJ (međunarodnih jedinica) vitamina E na dan. PAŽNJA: Svakako se posavetujte s lekarom ili nutricionistom pre uzimanja većih količina vitaminskih dodataka. Hrana bogata kalcijumom i magnezijumom opušta mišiće i može da pomogne u smanjivanju mišićno-koštanih bolova. Kod reumatoidnog artritisa i drugih mišićno-koštanih bolova poželjno je da izbegavate mlečne proizvode, meso i druge namirnice bogate zasićenim mastima. One podstiču telesnu proizvodnju prostaglandina, masnih kiselina nalik na hormone koji Tiogu da pojačaju upalu. Povremeno se ukazivalo na hranu kao uzrok nekih bolesti koje rezultiraju hroničnim bolovima. Ovaj oblik nepodnošenja hrane ogleda se u simptomima nekih bolesti. Na primer, alergije na pšenicu, kukuruz, agrume, paradajz ili krompir mogu da izgledaju kao 'eumatoidni artritis. Posavetujte se s lekarom ili odgo.arajućim specijalistom o lečenju ovakvih tegoba.
Verovatno će vam savetovati da pokušate da odstranite određene vrste hrane iz ishrane kako biste ustanovili jesu li one izvor tegoba. D RU GI NAČINI L E Č E N J A
Transkutani električni nervni stimulator ili skraćeno TENS, mala je sprava na baterije koja se elektrodama pričvršćuje na bolno područje. Ona stimuliše živce sprečavajući prenos bolnih impulsa prema mozgu. Posle obuke, ovu tehniku možete sami da primenjujete. Lečenje vrućom i hladnom vodom može da ublaži bolove. U jednu posudu ulijte vruću vodu, a u drugu ledeno hladnu. Umočite smotani peškir u posudu s vrućom vodom, ocedite ga i držite na bolnom području tri minuta. Zatim drugi smotani peškir umočite u ledenu vodu i držite ga jedan minut. Ponavljajte ovo naizmenično stavljanje peškira dvadeset minuta, tri puta na dan.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Akutni bol izazvan povredom mišića, ligamenta ili hrskavice lečite neodložnim mirovanjem, ledom, oblozima i držanjem povređenog područja na povišenom mestu. Odmarajte ozleđeni deo tela, naizmenično stavljajte ledeni oblog (paket smrznutog povrća ili leda) tako da ga 20 minuta držite na bolnom području, pa ga 20 minuta pomerite, stegnite područje elastičnim zavojem i držite povređeno mesto podignuto kako biste smanjili oticanje. Kad se oticanje zaustavi, primenite toplotu (boca vruće vode ili termofor). Na kraju, kreme koje sadrže acetilsalicilnu kiselinu mogu da pomognu da smanje bol i upalu. Važno je da lečite akutni bol pre nego što postane hroničan. ♦ Uzimajte redovno ili prema preporuci travara tablete ili parne obloge jednog od gore navedenih lekovitih sredstava. ♦ Kursevi joge ili biciklistički klub pružaju aktivnosti koje podstiču lučenje endorfina, prirodnih telesnih analgetika.
■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
BORELIOZA
SIMPTOMI ♦ kružni osip često s jasnim središtem , koji se širi do veličine od 20 cm ili više i traje dve do četiri nedelje ♦ m ože da bude praćen glavoboljom , slabošću, tem peraturo m , groznicom , bolom u grlu i bolovim a u m išićim a i zglobovim a ♦ ako se ne leči, nakon nekoliko nedelja razvija se opšti i bolni oblik a r t r it is a s naticanjem jednog ili ponekad oba kolena ♦ oduzetost (najčešće lica), slabljenje pam ćenja, područja obam rlosti ili trnaca ♦ osetljivost kože ♦ ukočen vrat ♦ osetljivost na svetlo ♦ nepravilni otkucaji srca, bol u grudim a, vrtoglavica ♦ psihološke prom ene, uključujući d e p r e s iju
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako m islite da im ate boreliozu lajmsku bolest, posebno ako prim etite kružni osip ili ako se odjednom pojavi bol i naticanje kolena bez prethodne povrede ili artritisa. Odgađanje lečenja m ože da izazove još ozbiljnije neurološke sim ptom e koji mogu da budu teški i ponekad neizlečivi.
orelioza ili lajmska bolest prenosi se sitnin krpeljima iz porodice iksodida (lxodidae) i na pada oko 10 000 Ijudi godišnje. Ova bolest prvo ji utvrđena kod grupe dece u Lajmu (Lymeu), Konekti kat (Connecticut), a kasnijeje pronađena u skorosvin američkim saveznim državama i u još 18 zemalja. Obično je prvi znak širenje kružnog osipa ko otiče do prečnika desetak centimetara pre nego št< nestane posle nekoliko nedelja. Kod nekih slučajev, osip može da bude različitog oblika ili može potpuni da izostane. Ostali rani simptomi - sa ili bez osipa ■ jesu simptomi gripa poput umora, glavobolje, tempe rature, bola u grlu, groznice i bolova po celom telu Takođe možete da imate i neodređene bolove i zglobovima bez oticanja. Kod oko polovine bolesni ka koji se ne leče, ovaj bol u zglobovima vraća se z, oko šest meseci kao bolni artritis s oticanjem, po sebno u jednom kolenu. Kod oko 10 posto tih sluča jeva, lajmski artritis postaje hroničan. Neki bolesnic takođe doživljavaju složeni niz drugih simptoma ka< što su ukočenost u vratu, glavobolje, osetljivost n, svetlost, gubitak pamćenja, promene raspoloženja hronična slabost, osipi koji se ponavljaju, oduzetos jednog ili oba dela lica, poremećaj srčanog ritma obamrlost ili trnci. Budući dasu simptomi slučajni i neodređeni (osin kružnog osipa) boreliozu je teško dijagnostikovati Na nesreću, ako se ova bolest ne leči odmah, izleče nje može da bude teško. Ovo je jedan od razlog. zbog kojih ova bolest izaziva strah kod stanovnik, područja gde je učestala, kao i verovatan razlogzbo; kog se tako često dijagnostikuje. Dobre vesti su da se proverava vakcina za koju s< smatra da sprečava ovu bolest. Ipak, sve dok se vak cina ne potvrdi, najbolja zaštita je pažnja. Budući d, do upale ne dolazi sve dok nije prošlo 36 do 48 sal otkad se krpelj zakačio za vas, svakodnevno pregle danje imate li krpelja može da bude delotvorna od brana na licu mesta. Ipak, budite svesni da su krpel vrlo mali; vrlo često su veličine semenki maka, iak< se povećaju kada se napiju krvi.
B
: UZROCI
------------------▼ -----------------
Borelioza se širi putem bakterije spirohete koje obično prenosi krpelj. Ove sitne štetočine koje se teško uklanjaju uzimaju samo tri obroka tokom svogživotnogciklusa koji traje nekoliko dana: na kraju stadijuma larve, stadijuma lutke i odraslogstadijuma. Lutka se najčešče hrani Ijudskom krvlju, ponekad između letnjih meseci i oktobra. U organizmu bakterija spirohete može da prouzrokuje simptome slične gripi, napadne mnoga tkiva - uključujući srce i nervni sistem - i izazove imunološku reakciju koja dovodi do lajmskog artritisa.
DIJA GNO STI ČK I P O S T U PCI Kružni osip je specifičan; bez njega je teško dijagnostikovati boreliozu. Ona liči na druge bolesti, kao što su gripe i artritis, i često postoji dugotrajna pauza između simptoma. Vaš će lekar proveriti simptome gripe i uzeti uzorak krvi radi provere reakcije protivtela na bolest. Ipak, analiza krvi nije ni potpuno pouzdana ni korisna u prvim nedeljamazaraze, kada bi zapravo lečenje trebalo dazapočne. Osim toga, bolesnici koji su se mnogo lečili imaju često godinama pozitivan test krvi, što povećava opasnost od pogrešne dijagnoze.
LEČEN JE Najbolje lečenje borelioze u ranom stadijumu je desetodnevna kura oralnih antibiotika, kojima se obično uništavaju zarazni organizmi i sprečavaju kasniji simptomi. Sto se ranije počne s lečenjem, hronični simptomi su slabiji. Ako bolest napreduje, i dalje može da se izleči proširenim lečenjem antibioticima, ili oralnim ili intravenskim putem. Ipak, u nekim slučajevima lajmski artritis ne reaguje na antibiotike. Postoji neslaganje oko upotrebe antibiotika kao preventivnog lečenja kod Ijudi koji imaju nejasne simptome ili kod kojih postoji strah da ih je ugrizao krpelj. Zbog propratnih dejstava antibiotika, nedostatka dokaza o delotvornosti takve prevencije i zbog male verovatnoće dobijanja simptoma posle ugriza krpelja (oko 1 posto) ova se strategija ne preporučuje često.
P rečesto DIJAGNOSTIKOVANJ E N e k i stručnjaci upozoravaju da je za b rin uto st ja vn osd zb o g opasnosti o d b o re iio ze dovela do p retera n o g prijavljivanja bolesti. D r A len S tir (Allen S te e re ) sa U niverziteta Tufts, ko ji je p rvi o tk rio b o le st 1975. godine, obavestio je da je o d 788 bolesnika poslatih u njegovu kliniku za lajmsku bolest, sam o 18 0 zaista i bilo obolelo. O boljenja koja se če sto zam enjuju s b o relio zo m su s in d r o m h r o n ič n o g u m o ra , fibromijalgija, nelajm ski artritis i drugi porem ećaji.
PR EV EN C IJA Ako provodite vreme napolju u područjima gde ima krpelja, nosite cipele, dugačke pantalone uvučene u čarape i duge rukave. Namažite predeo oko članaka sredstvom za odbijanje insekata. Ako radite ili hodate po grmovitim područjima ili šumi, redovno pregledajte imate li krpelja; lakše ih je videti na svetloj odeći. U zatvorenom prostoru potražite krpelje, posebno oko laktova, na preponama, na kosmatom delu glave i oko pojasa (deci pregledajte još i vrat i glavu). Pregledajte često i svoje kućne Ijubimce. Ako pronađete krpelja na koži, odmah ga odstranite. Pomoću pincete ili rukavice dohvatite ga što bliže koži, izvlačeći ga nežno i postepeno. Budite strpljivi; krpelji izlučuju posebnu materiju koja ih »cementira« za kožu. Sačuvajte krpelja ako je to moguće, radi provere. Operite mesto ugriza sapunom i vodom. Čak i ako delovi usta krpelja ostanu u vašoj koži, otklanjanje tela smanjuje rizik zaraze; pljuvačne žlezde koje sadrže bakterije su u crevima, daleko od usta. Ako se pojavi crvenilo oko ugriza, idite kod lekara. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
B R A D A V IC E
SIMPTOMI ♦ Obične bradavice su male, tvrde, hrapave izrasline, zaobljenog oblika i uzdignute površine. Obično se pojavljuju na šakama i prstima, a mogu da budu boje mesa, bele, ružičaste ili prošarane. ♦ Prstolike bradavice su rožnate izrasline u obliku prsta s bazom (na mestu rasta) nalik na grašak. Izbijaju na kosmatom delu glave ili oko njega. ♦ Siljaste bradavice su tanke i izdužene. Obično se pojavljuju na licu i vratu. ♦ Ravne bradavice izbijaju u grupama i do nekoliko stotina bradavica, obično na licu, vratu, grudima, kolenima, šakama, zglobovima ili podlakticama. Malo su uzdignute iznad nivoa kože i imaju glatku, ravnu i zaobljenu površinu. ♦ Bradavice koje se pojavljuju oko noktiju su hrapave, nepravilnog oblika i uzdignute iznad površine kože. Pojavljuju se na rubovima noktiju ruku i nogu, a mogu da izbiju i ispod nokta i da budu vrlo bolne. Vidi i Bradavice, genitalne; Bradavice
tabana, Dijagnostički vodič u slikama.
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako lekovi koje ste kupili u apoteci bez recepta ne deluju. ♦ ako ste ženskog pola i imate bradavice na području polnog organa (Bradavice, genitalne) koje u retkim slučajevima mogu da upućuju na rak grlića
materice. ♦ ako ste stariji od 45 godina i otkrijete izraslinu koja izgleda kao bradavica. Postoji mogućnost da se radi o mnogo težem kožnom oboljenju, poput
raka kože. ♦ ako se bradavice umnožavaju i šire, izazivajući neugnost. ♦ ako primetite da je bradavica promenila boju ili veličinu. Ove promene mogu da budu znak raka kože.
osle akni, bradavice su najrašireniji dermatolc ški poremećaj. Od četiri osobe, tri će dobi bradavice (verruca vulgaris) u nekom razdoblju živc ta. Bradavice su zarazne i možete da ih prenesete r druge delove tela dodirom ili brijanjem oko zaraž« nih područja. Deca i mladi skloniji su izbijanju br< davica jer nemaju potpuno razvijene odbramber mehanizme, iako bradavice možete dobiti bez obz ra na godine.
P
UZROCI
Nastanak bradavica uzrokuje virus papiloma (HPV koji ulazi u kožu kroz posekotinu ili ogrebotinu izaziva ubrzano razmnožavanje ćelija. Obično : bradavice prenose direktnim dodirom, ali moguće da se zarazite virusom u vlažnom okruženju, kao št su zajednički tuševi ili garderobe.
DIJ A GN O STI ČK I POSTUPCI
Kad uočite bradavicu, uglavnom nije potrebno ob; vljati ispitivanja za neke druge bolesti. Ipak, ukolik imate više od 45 godina, lekar će možda želeti c pregleda izraslinu, obično nakon što je ukloni, kak bi se uverio da se radi o dobroćudnoj izraslini.
| g
Jg
Cotovo svaki lekar reći će da je najbolje lečiti br, davice tako da ih uopšte ne lečimo. Većina Ijudi ra; vije vlastitu imunološku reakciju na bradavice, tak da se one posle nekog vremena povuku same od s( be. Jedna petina svih bradavica nestane u roku c šest meseci, dve petine u roku od dve godine. M< đutim, ako bradavica ne nestane, ili ako ružno izgl< da i izaziva neugodnost, možete da pokušate da sami odstranite ili potražite lekarsku pomoć.
KONVENCIONALNA MEDICINA
Ukoliko odlučite sami da lečite bradavice, prvo tr< ba da izaberete odgovarajući lek u apoteci, u oblik tečnosti, gela, obloga ili masti. Većina lekova sadr salicilnu kiselinu, glavni sastojak Aspirina, koja omel šava bolesne ćelije kože i razgrađuje ih.
Prvo bradavicu pet minuta držite u toploj vodi ka
^LTERNATIVNl NAČINI L E Č E N J A KINESKO LEKOVITO
BILJE
štručnjakza kinesku medicinu može da stavi komadić đum birovog (Zingiber officinale) korena na bradavicu i pokrije je tinjajućim pelenom (Artemisia 3rgyi). Tinjajuća biljka omogućuje delovanje đumbi•ovih antivirusnih sastojaka. Taj se postupak naziva ndirektna moksibustija.
LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Neke biljke sadrže hemijske materije koje mogu da jnište viruse i da pomognu u lečenju kožnih bolesti. štručnjaci za biljke preporučuju primenu sokova od 77aslačka (Taraxacum officinale), svilenice (Asclepias ;yriaca) i zmijinog mleka (Chelidonium majus). Mast jd tuje (Thuja occidentalis) nanosi se četiri do pet Duta na dan i takođe može da pomogne.
HOMEOPATIJA
-lomeopatski lekovi za lečenje bradavica su Causti:um, Antimonum crudum i azotna kiselina.
ISHRANA
3a biste ojačali imunološki sistem, jedite tamno^eleno i žuto povrće, koje sadrži vitamin A, zatim uk, b eli luk, kelj pupčar, zelje i brokolu jer sadrže
sum por. Dodaci vitamina i hranljivih materija koji mogu da pomognu protiv bradavica su beta karotin, L-cistein, cink i vitamini B grupe, vitamin C i vitamin E.
LEČENJE KOD K U Ć E Postoji bezbroj narodnih lekova protiv bradavica. Trljanje bradavice komadićem sirovog krompira ili unutrašnjom stranom bananine kore može biti delotvorno, jer obe namirnice sadrže materije koje mogu da razgrade bradavicu. Isto tako, možete da pokušate da primenite neke od sledećih lekova: ♦ vitam ineA i E koji uopšte povoljno deluju na kožu ♦ smesu zdrobljenih tableta vitamina C i vode ♦ lek protiv bradavica koji možete da dobijete u apotekama bez recepta ili smesu zdrobljenih tableta acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina); oba sadrže salicilnu kiselinu koja razgrađuje bradavice ♦ sokove od aloje (Aloe barbadensis), maslačka ili pelena. ♦ vatu namočenu u sveži sok od ananasa jer sadrži enzim koji razgrađuje bradavice.
PREVENCIJA Vodite računa o higijeni i jedite uravnotežene obroke bogate vitaminima A, C i E koji će da ojačaju imunološki sistem. Izbegavajte stres jer može da oslabi imunitet i naučite da se opustite.
Treba da budete sigurni da je izraslina na vašoj koži doista bradavica. Bradavice je lako zameniti s nekim dobroćudnim kožnim izraslinama kao što su mladež, kurje oko ili kalus, ali isto tako postoji mogućnost da se radi o nekoj vrsti raka kože. Bradavice su obično izrasline boje kože hrapave površine. Ako izraslina na vašoj koži ne izgleda tako, ništa ne prepuštajte slučaju i idite na lekarski pregled. Isto tako, idite na lekarski pregled ako se izgled bradavice promeni. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BRADAVICE, G E N I T A L N E
SIMPTOMI bezbolne izrasline boje mesa ili zelenkastobele boje na vulvi, čm aru ili m uškom polnom organu, koje mogu imati izgled karfiola izrasline koje svrbe ili blago bole
OBRATITE SE LEKARU: ako dobijete bilo koji od gore navedenih sim ptom a; iako su genitalne bradavice bezopasne, one su zarazne i zahtevaju m edicinsko lečenje
enitalne bradavice (Condylomata acuminat pogadaju velik broj Ijudi; trudnice i osobe s I šim imunološkim sistemom sklonije su toj infekc od ostalog stanovništva. Katkad su pojave koje liče na genitalne bradavii samo skup normalne kože koji nema nikakvo mec cinsko značenje; ima ih oko 1 od 100 muškarac Ipak, budući da su genitalne bradavice zarazne, tr ba da posetite lekara ako otkrijete takve izrasline. lako same po sebi bradavice nisu štetne, izglec da postoji veza između genitalnih bradavica i rai grlića materice. Neka istraživanja pokazuju da je S posto žena koje imaju rak grlića materice imalo genitalne bradavice. To ne znači da je rak neizbeža ali ako imate genitalne bradavice, trebalo bi da rac te PAPAtestsvakih šest meseci.
G
UZROCI Cenitalne bradavice izaziva humani papiloma viri (HPV), isti virus koji izaziva bradavice na rukam nogama i licu. Virus živi unutar ćelija vašeg organi. ma gde se obnavlja; na kraju izađe iz svoje prvobitr ćelije domaćina kako bi zarazio druge ćelije.
D IJA GN O STI ČK I P O S T U P C I
Lekar će možda uraditi kulturu kako bi odredio jes li bradavice zarazne. Ako ste žena i imate genitalr bradavice, obavezno se podvrgnite PAPA testu 2 vreme vaših redovnih ginekoloških pregleda. Lek; može da uzme razmaz ili uloži kolposkop, naprav kojom se mikroskopski pregledaju zidovi vagine i g lić materice kako bi se otkrile moguće bolesne ćeliji
LEČEN JE lako ne postoji ni lek ni vakcina protivgenitalnih br; davica, one se lako kontrolišu i ne bi smele da vat smetaju. Oko jedna petina svih bradavica nestane spont; no unutaršest meseci, dok dve trećine nestanu posl dve godine. Ipak, za razliku od bradavica na drugir delovima tela, genitalne bradavice treba da se leč jer su mnogo zaraznije. Cak i ako se konvencionalnir načinima lečenja bradavice otklone, virus se zadržav u organizmu i može da izazove naknadno izbijanjt
158
KONVENCIONALNA MEDICINA
HOM EOPATIJA
Ne pokušavajte da se oslobodite genitalnih bradavica pomoću lekova koje možete da kupite bez lekarskog recepta. Predeo polnog organa je preosetljivza te proizvode i mogli biste da oštetite kožu. Umesto toga, dopustite lekaru da vam odstrani bradavice hemijskim sredstvom zvanim podofilin. Lečenje podofilinom obično je delotvorno u roku od nekoliko nedelja. Ako ste trudni, lekar će da vas leči na drugi način budući da podofilin može da uđe u krvotok i izazove anomalije fetusa. Bradavice takođe mogu da se zamrznu tečnim nitrogenom ili čvrstim ugljen-dioksidom (suvi led), spale laserom ili hirurški odstrane. Drugi postupci lečenja uključuju injekcije alfa interferona ili A introna. Neka istraživanja pokazuju da se bradavice uklanjaju lekom u 50 posto slučajeva.
Homeopata će da odredi odbrambeni sistem vašeg opati mogu da preporuče occidentalis na bradavice. no,je drugi uobičajeni lek.
lečenje koje će da ojača organizma. Neki homenanošenje tinkture Thuje Sabina, primenjena oral-
PSIHOSOM ATSKO LEČENJE
Neka istraživanja pokazala su da hipnoterapija može da bude delotvorna pri smanjivanju broja bradavica ili njihovom uklanjanju. Pitajte lekara može li da vam pomogne hipnoterapija. Stres takođe može da doprinese izbijanju bradavica, pa pronađite metodu opuštanja koja vam odgovara. Mnogi oblici meditacije i samohipnoze mogu da se izvode kod kuće. ISHRANA
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Budući da su genitalne bradavice zarazne, treba da odete kod lekara pre nego što počnete istraživati alternativne metode koje će da ublaže simptome i spreče ponovno izbijanje bradavica. KINESKO
LEKOVITO
B ILJE Lekar kineske medicine daće vam jedinstven biljni recept za pročišćavanje jetre i jačanje imunološkog sistema organizma. Sastojci mogu da uključuju koren kineskog naprska (Rehmannia glutinosa) i sirištare ['C entiana scabra).
Da biste sprečili ponavljanje infekcija izazvanih humanim papiloma virusom, jedite mnogo hrane koja sadrži vitam ineA i C koji pomažu organizmu da suzbije infekcije i folnu kiselinu koja jača odbrambeni sistem organizma. Brokola i spanać su izvori ovih hranljivih materija.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Nanesite ulje Melaleuka (Melaleuca spp.) na bradavice kako biste ih izlečili. ♦ Uvedite raznovrsnu ishranu s puno voća i povrća. ♦ Redovno meditirajte. Pokušajte da slušate kasetevođene meditacije.
LEČENJE LEKOVITIM
BILJEM
Da biste izlečili bradavice, primenite heli luk (Allium iativum) ili sok kisele jabuke, stabljike maslačka, svežeg ananasa ili svežih zelenih smokava. Sok nevena [Calendula officinalis) i biljni sok stabljike nevena naneseni nazahvaćeni predeo takođe mogu da budu delotvorni. Svi sadrže sastojke koji ublažavaju i leče tegobe kože.
PREVEN CIJA Najbolji način za sprečavanje genitalnih bradavica je upotreba kondoma. Ako vaš partner otkrije bradavicu, budite uporni da ode kod lekara, pa ako se pokaže da su bradavice venerične, i sami se podvrgnite analizi - č a k i ako nemate simptome. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
B R A D A V IC E TABAN A
SIMPTOMI ♦ male, kvrgave izrasline na tabanima, veličine od 5 m ilim etara do 5 centim etara, katkad prekrivene sitnim , crnim tačkicam a ♦ tačkasta krvarenja iz bradavica kad se zagrebu ♦ bolovi u tabanim a pri stajanju ili hodanju
radavice tabana su tvrde, rožnate izrasline k je se razvijaju na površini tabana, tj. na donj strani stopala. Stajanje i hodanje obično ih potisku u kožu, a pritisakčini stopalavrlo bolnim. Poputsv bradavica, i ove su dobroćudne i s vremenom će povući i bez lečenja, ali najčešće su previše bolne ( bi se ignorisale. Bradavice tabana, koje rastu u gro dovima poznate su kao mozaične bradavice.
B
UZROCI Vidi takođe Dijagnostički vodič
u slikama.
OBRATITE S E LEKA RU : ♦ ako predeo postane crven, topao, bolan i osetljiv posle lečenja; m ožda je došlo do in fe k c ije ♦ ako niste sigurni radi li se o bradavici tabana ili nečem drugom , na prim er kurjem oku, otvrdnutoj koži (kalusu), m ladežu ili oštećenju kože. Većina ovih izraslina je bezopasna, ali neke mogu biti kancerogene.
Bradavice natabanima izaziva virus koji ulazi u ko; kroz sitne posekotine i ogrebotine. Bradavice t moraju da se pojave nedeljama ili mesecima pos prvog izlaganja virusu. Poput drugih virusnih infekc ja, bradavice tabana su zarazne i obično se preno na javnim bazenima ili tuševima. Među sportistin koji dele gimnastičke ili atletske objekte ili mec osobama koje se bave grupnim aktivnostima kod k jih noge moraju da budu bose ponekad izbijaju pra' epidemije bradavica tabana. Budući da većina Ijud vremenom razvije imunitet na virus, bradavice tab na češće se javljaju kod dece nego kod odraslih.
LEČEN JE
Biranje načina lečenja bradavica zavisiće od toga k ko podnosite bolove koje izazivaju pojedini načini I čenja. Postoji mnogo narodnih preparata za lečen bradavica, ali ni jedno lečenje nije uvek uspešn Konvencionalno lečenje usredsređuje se na odstran vanje bradavice, dok alternativni pristupi naglašava postepeno povlačenje. Sta god odabrali, nemojte c pokušavate sami da odsečete bradavicu na tabanu dopustite da se za nju pobrine ili lekar ili priroda.
KONVENCIONALNA M E D IC IN A
Lekar može prvo da pokuša da odstrani bradavk pomoću flastera sa salicilnom kiselinom. Ovakvo l' čenje pokazuje rezultate nakon nekoliko nedelj Spaljivanje, smrzavanje tečnim azot-dioksidom i f rurško odstranjivanje su agresivnije metode koje i primenjuju u težim slučajevima.
160
____________________________________________________________
A L T E R N A T IV N I NAČINI L E Č E N J A Mternativni načini lečenja uopšteno naglašavaju važiost pravilne ishrane, jer zdrava hrana, osim što poačava otpornost na virus, pomaže u borbi organizma orotiv virusa. Razne materije mogu da se primenjuju direktno na bradavice kao pomoć u njihovom odstraijivanju. ^ROMATERAPIJA
3ve kapi eteričnog limunovog ulja u deset kapi jabud članaka do bedara. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
la uklanjanje bradavica preporučuju se razni biljni jreparati. Bez obzira na to koji biljni preparat koristi:e, prethodno okolnu kožu zaštitite vazelinom, a jradavicu koju lečite prekrijte čistim zavojem. Ovaj Dostupak ponavljajte svaki dan, sve dok se bradavice ie povuku. * Na bradavicu nanesite sok stabljike maslačka (Taraxacum officinale) ujutro i uveče. ► Dva puta na dan stavljajte sirovi beli luk (Allium sativum) ili jednu do dve kapi ulja belog luka na bradavice. ► Dva puta na dan nanesite na bradavice nekoliko kapi tuje (Thuja occidentalis), koje se mogu nabaviti kao ulje ili tinktura. ISHRANA
^ezdrava ishrana može da bude jedan od uzroka italnog prisustva bradavica ili njihovog povremenog 3ojavljivanja. Namirnice bogate vitaminom A - jaja, ibe, luk, beli luk i tamnozeleno i žuto povrće kao što
su brokole, kupus, tikvice, šargarepe - pomoći će jačanje imunološkog sistema, jednako kao jogurt i drugi fermentirani mlečni proizvodi. Možete da se posavetujete sa stručnjakom za ishranu o mogućim koristima dodataka vitamina A, vitamina B grupe, C, E i L-cisteina i cinka.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Probajte sredstva za lokalnu primenu koja se nalaze u slobodnoj prodaji i sadrže salicilnu kiselinu, koju koža najbolje apsorbuje posle kupanja, tuširanja ili kvašenja u toploj vodi. Zdravu kožu oko bradavica zaštitite vazelinom. ♦ Pomešajte ricinusovo ulje s praškom za pecivo u gustu smesu i svake večeri je nanesite na bradavice i prekrijte zavojem. Postupak ponavljajte dok se bradavice ne povuku. ♦ Odrežite ili oljuštite nešto bele materije s unutrašnje strane kore od banane, po mogućnosti sa zelene banane, jer sadrži više enzima koji pomažu u borbi protiv virusa koji prouzrokuje bradavice. Nanesite malo ove materije na bradavicu pre odlaska na spavanje i prekrijte flasterom. Postupak ponavljajte svake večeri sve dok se bradavice ne povuku. ♦ Nanesite vitamin E dva puta na dan ili vitamin A svake noći - otvorite vitaminsku kapsulu, ulje nanesite na bradavicu i prekrijtejezavojem. Ponavljajte taj postupak sve dok se bradavice ne povuku. ♦ Za ublažavanje bolova u vreme dok se bradavice ne povuku, nosite u cipeli sunđerasti uložak. Na mestu gde imate bradavicu izrežite rupu u ulošku da biste sprečili pritisak na nju dok stojite ili hodate.
PREVENCIJA Od izlaganja virusu koji je uzrok bradavice tabana zaštitite se nošenjem obuće za tuširanje, papuča ili gumenih cipela za kupanje kad god odete na javni bazen ili koristite javni tuš. Stopala temeljno operite dezinfikujućim sapunom pošto ste boravili na mestim agdeje mogućazaraza virusom. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BRONHITIS
SIMPTOMI Akutni bronhitis: ♦ jak, suv kašalj ♦ žuti, beli ili zeleni ispljuvak, koji se obično pojavljuje 24 do 48 sati nakon kašlja ♦ tem peratura, groznica ♦ pečenje i stezanje u grudim a ♦ nešto bolova ispod grudne kosti za vre m e dubokog disanja
Hronični bronhitis: ♦ uporan kašalj koji stvara žuti, beli ili zeleni ispljuvak (najm anje tri m eseca u godini i više od dve godine za redom ) ♦ čujno otežano disanje
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako vam je kašalj tako uporan ili jak da vas om eta u snu ili dnevnim aktivnostim a; m ožda oštećujete osetljive vazdušne kesice u plućima. ♦ ako vam sim ptom i traju više od nedelju dana, a sluz postane tam nija, gušća i poveća zaprem ina; najverovatnije im ate infekciju koja zahteva prim enu a n tib io tik a . ♦ ako ispoljavate sim ptom e akutnog bronhitisa, a im ate hroničnih problem a s plućim a ili srcem ili ste zaraženi virusom koji u zrokuje S ID U : od infekcija disajnih puteva m ožete da postanete osetljiviji na ozbiljnije bolesti pluća, poput u p a le p lu ć a . ♦ ako im ate velikih teško ća pri disanju. O vaj sim ptom , koji se nekad pogrešno povezuje s bronhitisom , m ože da ukazuje na a s tm u , e m fiz e m , t u b e r k u lo z u , s r č a n e b o le s ti. ozbiljnu a le r g ijs k u reakciju ili r a k .
ronhitis je bolest gornjeg dela sistema za dis; nje kod koje se upali sluzokoža gornjih bronh jalnih puteva u plućima. Kad nadražena sluzokož otekne i postane zadebljana, ona suzi ili zatvori sitn disajne puteve u plućima, što dovodi do napada ka Ija praćenih iskašljavanjem guste sluzi, ispljuvkom teškim disanjem. Bolest se javlja u dva oblika: aku nom i hroničnom. Akutni bronhitis za posledicu ima jak, suv kašs i stvaranje ispljuvka koji nekad prate infekciju go njih disajnih puteva; u većini slučajeva infekcija virusnog porekla, ali ponekad je izazivaju bakteriji Ako ste inače dobrog zdravlja, natečena sluzokoi će da splasne pošto ste se oporavili od početr infekcije pluća, koja obično traje nekoliko dana. Hronični bronhitis, kao i plućna bolest emf zem, teški su dugoročni poremećaji koji zahteva redovnu medicinsku obradu. Osobe s hroničnii bronhitisom obično su gojazne i veći deo života pr< tiče im u sedećem položaju, a većinom su i teški pi šači; oni po pravilu imaju i emfizem, što objašnja\ neka preklapanja simptoma. Ako ste pušač i obolite od akutnog bronhitis biće vam mnogo teže da se oporavite od njega. G samo jedan udisaj cigarete dovoljan je da izazo\ privremenu oduzetost sićušnih ćelija nalik na vlas č je zadatak da isteraju napolje nadražujuće materij« prekomernu sluz. Ako nastavite da pušite, možc štetite ovim ćelijama, poznatim kao cilije, u tolik meri da sprečite njihovo pravilno funkcionisanj povećavajući tako verovatnoću dobijanja hroničnc bronhitisa. Kod nekih teških pušača sluzokoža osta upaljena i cilije konačno potpuno prestanu da fun cionišu. Pluća, začepljena sluzi tada su osetljiva r virusne i bakterijske infekcije, koje s vremenom iski vljuju i trajno oštećuju plućne disajne puteve. Akutni bronhitis vrlo je čest među decom i odra lim osobama. lako se ovaj poremećaj može čes delotvorno lečiti bez stručne medicinske pomo< moraćete otići kod lekarazbog recepta za antibiotii ukoliko je stvarni uzrok bakterijska plućna infekcij Ako bolujete od hroničnog bronhitisa, u opasn< sti ste od tegoba srca i krvnih sudova kao i ozbiljnij plućnih bolesti i infekcija, pa bi vaše stanje trebalo c prati lekar.
B
►
IZ R O C I
B R O N H IJA L N E C E V Č IC E
kutni bronhitis uopšteno je posledica plućnih fekcija; približno 90 posto tih infekcija virusnog je ^rekla, a 10 posto bakterijskog. Hronični bronhitis ože da bude posledica jednog od nekolicine čilaca. Ponovljeni napadi akutnog bronhitisa, koji abe i nadražuju bronhijalne disajne puteve s vreenom mogu da dovedu do hroničnog bronhitisa. dustrijsko zagađenje još je jedan krivac. Hronični •onhitis susreće se u stopama višim od normalne eđu rudarima, osobama koje dolaze u dodir sa žiricama, livcima metala i ostalim osobama koje su sprestano izložene prašini. Ali glavni uzrokje intenvno, dugotrajno pušenje cigareta, koje nadražuje •onhijalne cevčice i navodi ih na stvaranje prekoerne sluzi. Simptomi hroničnog bronhitisa takođe ■pogoršavaju visokim koncentracijama sumporoksida i drugih zagađujućih materija u atmosferi. M J A G N O S T IČ K I ’O S T U P C I pitivanja su obično nepotrebna u slučaju akutnog ronhitisa, budući da je tu bolest lako otkriti pregleDm. Lekar će verovatno jednostavno da upotrebi etoskop da bi poslušao ima li u gornjim disajnim jtevima u vašim plućima šumova (pucketanja) koji j pravilu prate ovu bolest. Ako simptomi potraju sdelju dana ili više, lekar će možda da uzme i kulru ispljuvka koji se javlja dok kašljete, da bi se itanovilo imate li bakterijsku ili virusnu infekciju. U jčajevim a hroničnog bronhitisa, lekar će gotovo gurno da proširi ove postupke rendgenskim snimaem grudi da bi proverio stepen oštećenja pluća, i o i proverom funkcije pluća da bi izmerio kapacit vaših pluća.
.E Č E N JE onvencionalno lečenje i kod akutnog i kod hročnog bronhitisa može da se sastoji od antibiotika i rupaza kašalj koji dobijate na lekarski recept. U tem slučajevima hroničnog bronhitisa možda će da jd e nužan dodatni kiseonik. Alternativnim načiniia lečenja uopšte se ublažava propratna nelagodost, ali se ne leče infekcije.
ZDRAVA B R O N H IJA L N A C E V Č IC A SLU ZO KO ŽA ZA Č EPLJEN A B R O N H IJA L N A C E V Č IC A PREKO M ERN A SLU Z
Vazduh prolazi niz dušnik do pluća kroz razgranate kanale zvane bronhijalne cevčice, ili bronhiole, koje su obično obložene tek tankom sluzokožom. Kod bronhitisa se ova sluzokoža upali, što dovodi do pojačanog stvaranja sluzi. Vremenom višak sluzi može da začepi bronhiole, prekidajući dovod vazduha u pluća. Kašalj je način na koji organizam oslobađa pluća nagomilane sluzi.
K O N V E N C IO N A L N A M ED ICIN A Ako je vaš akutni bronhitis posledica bakterijske infekcije, lekar će verovatno da vam prepiše antibiotike, pomoću kojih bi trebalo da se simptomi povuku za nekoliko dana. Cak i ako je uzrok virusni, vaš lekar će možda da prepiše antibiotike kao preventivnu meru zato što su vam pluća u ovako oslabIjenom stanju podložna bakterijskim infekcijama. Produktivan kašalj (tj. kašalj kojim iskašljavate sluz) koji se javlja s akutnim bronhitisom treba da očekujete, a u većini slučajeva i podstičete; kašalj je način na koji se vaš organizam oslobađa suvišne sluzi. Ako vas kašalj razdire, tj. ne dopušta vam da spavate, ili je tako snažan da postaje bolan, ili je neproduktivan (suv i hrapavog zvuka), lekar može da vam prepiše sredstvo za potiskivanje kašlja (supresor). U većini slučajeva, morali biste jednostavno da učinite sve ono što biste učinili u slučaju prehlade: uzmite acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) za temperaturu i pijte puno tečnosti. Ako imate hronični bronhitis, vaša su pluća osetljiva na infekcije. U slučaju da vam lekar ne savetuje suprotno, svake se godine vakcinišite i protiv
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
163
BRONHITIS
NASTAVAK
gripe i protiv upale pluća. Vakcinisanje protiv upale pluća obično je postupak koji se sastoji od jedne injekcije: jedna vakcina bi morala da vas štiti ceo život od svih čestih vrsta ove bolesti. Samo u vrlo retkim slučajevima potrebno je dovakcinisanje. Ne uzimajte sredstvo za potiskivanje kašlja (sup resor) u toku lečenja hroničnog bronhitisa ako vam lekar ne kaže suprotno. Kao i kod akutnog bronhitisa, produktivno kašljanje povezano s hroničnim bronhitisom korisno je zbog oslobađanja pluća prekomerne sluzi. Zapravo, vaš lekar će vam možda čak prepisati sredstvo za iskašljavanje (ekspektorans) ako vam je kašalj relativno suv. Ako primetite bilo kakve promene u boji, volumenu ili gustini sluzi, možda ste oboleli od neke infekcije. U tom slučaju vaš lekar će možda da vam prepiše kuru od nedelju ili 10 dana antibiotika širokog spektra, koji suzbija čitav niz bakterija. Ako imate višak kilograma, lekar će možda da ustraje na tome da počnete s dijetom kako biste izbegli prekomerno opterećivanje srca. Mnogi lekari takođe prepisuju bronhodilatatore, lekove pomoću kojih se proširuju suženi disajni putevi u plućima. Kod osoba s hroničnim bronhitisom bronhodilatatorima za inhaliranje, koji mogu da se nabave u spreju ili baždarenim inhalatorima, obično se daje prednost pred oralnim lekovima. U većini slučajeva, jedan ili dva udisaja ublažiće otežano disanje koje prati hronični bronhitis. Posebne okolnosti možda zahtevaju veću dozu, ali ne biste nikada smeli da povećate unos ako vam lekar nije rekao da to učinite. Bronhodilatatori su jaki lekovi; njihova prekomerna upotreba može da izazove opasne propratne efekte, poput visokog krvnog pritiska. Ako je u vašem organizmu znatno oštećen prenos kiseonika iz pluća u krvotok, vaš će lekar možda da vam prepiše lečenje kiseonikom, stalno ili prema potrebi. Sprave za davanje kiseonika mogu da se nabave bez teškoća. Ako kod kuće upotrebljavate bocu kiseonika, svakako«posebno pripazite da aparat ne izlažete zapaljivim materijama (alkohol i sprejovi, na primer) ili direktno izvorima toplote, poput fena za kosu ili radijatora. Ako pušite, lekar će istaći važnost prestanka pušenja. Ispitivanja pokazuju da osobe koje odbace tu naviku čak i u uznapredovalim stadijumima hroničnog bronhitisa ne samo da mogu da smanje težinu svojih simptoma, nego mogu i da produže očekivano trajanje života.
164
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
Niz alternativnih načina lečenja može da se kori; kao dodatak - ali nikada zamena - konvencionaln lekarskoj pomoći. Pomoću ovih lekova mogu da : ublaže neki simptomi akutnog i hroničnog bronh tisa, ali njima se ne leče infekcije. AKUPUNKTURA
Ispitivanja naslućuju da akupunkturom mogu da : ublažesimptomi vezani uz bronhitis. Postupak bi m< rao izvoditi samo ovlašćeni stručnjak za akupunktur AROM ATERAPIJA
Eterična ulja poput onoga eukaliptusovog (Eucali) tus globulus), m iloduha (Hyssopus officinalis), anis< vog semena (Pimpinella anisum), lavande (Lavandu officinalis), bora (Pinus sylvestris) i ruzmarina (Ro marinus officinalis) mogu da olakšaju disanje i ( ublaže začepljenost nosa. Duboko udišući kroz nc udišite miris nekoliko kapi jednog ili više ovih ul nakapanih na maramicu, ili udišite direktno iz bo( ce. Pokušajte da umešate nekoliko kapi eteričn« ulja u umivaonik pun vruće vode; prekrijte glavu pe kirom i udišite mirisnu paru. KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Kineska biIjka kositernica (Ephedra sinica) snažan bronhodilatator. PAZNJA: Velike količine ove tra' imaju isto dejstvo kao i velike količine hormoi adrenalina; ne upotrebljavajte kositernicu ako im te visok krvni pritisak ili srčane bolesti. Napravi čaj kombinujući 5 grama kositernice, 4 grama štaf ća cimeta (Cinnamomum cassia), 1,5 gram slad i (Glycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsi (Prunus armeniaca). Pokvasite mešavinu u hladn vodi, a zatim pustite da provri. Pijte vruće. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Citav niz različitih trava deluje kao umirujući ekspe toransi, što ih čini primerenima u lečenju bronhiti; Slede primeri lečenja; za opširnije informacije p tražite savetstručnjaka za lekovito bilje ili homeopal U slučaju akutnog ili hroničnog bronhitisa lek vita biljka p od b el (Tussilago farfara) može da opu sužene, stisnute ili zgrčene bronhijalne cevi i bla; ubrza oslobađanje sluzi. Za pripremanje čaja, prel te 1 ili 2 kašičice podbela šoljicom kipuće vod
nustite da čaj odstoji 10 minuta. Pijte ga što je mogu;e toplijeg, tri puta na dan. Sitnocvetna divizma \ erbascum thapsus), za koju se veruje da ima protivjpalno delovanje na sluzokožu, može da se pripreni i kao čaj sledeći gore navedena uputstva. Za lečenje akutnog bronhitisa, sledite ista uputitva da biste pripremili čaj od biljke m iloduh (Hy•sopus officinalis), koja može da pospeši znojenje snižavajući tako temperaturu) i smanji upalu. Biljni ?kspektoransi primereni hroničnom bronhitisu jključuju anisovo seme (Pimpinella anisum), pravi )man (Inula helenium) i b eli luk (Allium sativum).
-------------------- ▼ -------------------P
arom
DO OZDRAVLJENJA
Vlaga p om aže i p ri lečenju akutnog i hroničn og bronhitisa je r vlaga u vazduhu m o že da ra zred i sluz u plućim a i olakša n jeno iskašljavanje. Da bi bile d elo to vorn e, sprave za ovlaživanje m oraju pravilno da s e upotrebljavaju. Topla para koju šire raspršivači d o b ro funkcioniše kad se upotrebljava u relativno malom p ro sto ru , p o p u t kupatila; u so b i p ro se č n e veličine, većina raspršivača nije d ovo ljno jaka da stv o ri paru one gustine koja je
HOM EOPATIJA
Za akutni i hronični bronhitis, uzimajte dole navedeno tri puta na dan tokom najviše četiri dana: za lečenje temperature, kašlja i stezanja u prsima, uzmite Aconite (6c). Za retku belu sluz, kašalj i nadražljivost, upotrebite Kalium bichrom icum (6c). Za gubitak glasa, kašalj, žeđ i bol u grlu, uzmite Phosphorus (6c). ISHRANA
Da biste ojačali imunološki sistem i zaštitili se od infekcije, nutricionisti će često da vam preporuče vitamine A, C, E i grupe B, zajedno s mineralima selenom i cinkom . Neki stručnjaci predlažu da isto tako izbegavate hranu koja podstiče stvaranje sluzi, a to se uglavnom odnosi na grupu mlečnih proizvoda (iako kozje mleko obično manje podstiče stvaranje sluzi nego kravlje), kao i rafinirani skrob (proizvode na bazi belog brašna) i prerađenu hranu.
LEČENJE KOD K U Ć E Za akutni bronhitis: U toku trajanja infekcije ostanite kod kuće i utoplite se. Ne treba obavezno da boravite u krevetu, ali nemojte da se naprežete. Razmislite o upotrebi raspršivača ili pokušajte da udišete paru iznad umivaonika punog vruće vode. Za hronični bronhitis: Izbegavajte izlaganje boji ili isparenjima, prašini i kontakt s prehlađenim osobama. Razmislite o upotrebi raspršivača ili udisanju pare iznad umivaonika punog vruće vode. Oblačite se toplo po hladnom, suvom vremenu. ■
nužna da bi zaista bila o d koristi. Svakako re d o vn o čistite vaporizator tokom vaše infekcije, da biste sp rečili širen je klica. N e k e sp rave zapravo m ogu da budu opasne za vaše zdravlje. Hladni ovlaživači, ko ji se če sto k o riste u kućama sa suvim vazduhom , m oraju svakodn evn o da se dezinfikuju; inače m ogu da šire klice i p ospešu ju ra st plesni, povećavajući verovatnoću plućnih infekcija.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BUBREZI - RAK
>
SIMPTOMI C rven kasta ili m utna m okraća, mada m ikroskopski tragovi krvi mogu da budu vidljivi u rutinskim analizama m okraće pre nego što m okraća prom eni boju. lako je k rv u m okraći obično znak upale bubrega, ona m ože da bude povezana i s rakom . Tup bol u stom aku, u donjem delu leđa ili sa strane. T vo re vin a koja m ože da se o tkrije u donjem delu leđa i koja je na dodir glatka i čvrsta, ali ne osobito osetljiva. Kod raka bubrega koji je napredovao, m učnina, povrem ena malo povišena tem peratura, povraćanje, gubitak apetita i telesne težine i opšti osećaj bolesti.
OBRATITE S E LEKARU: ako osetite bilo koji od sim potom a raka bubrega. N ajčešći simptom i biće prom enjena boja m okraće, bol u leđim a ili sa strane i ponekad tvorevina u području bubrega.
ubrezi su par organa u obliku zrna pasulja su smešteni tačno iznad struka sa svake str kičme. Spoljni deo svakog bubregajezapravo mr nefrona (kapilara i cevčica) koji pročišćavaju k proizvode mokraću. Dobroćudne ciste koje liče kesice napunjene tečnošću obično se razvijaj mreži nefrona; mnogo ređe stvara se zloćudni tur Rak bubrežnih ćelija, najčešća vrsta raka bul ga kod odraslih, započinje u spoljnjem delu bul ga. Odmah sledeći po učestalosti je rak prelaz ćelija, koji započinje u unutrašnjosti bubrega, gd skuplja mokraća. Celije raka mogu da se rašire krvnim sudovima, masnom tkivu, limfnim čvor ma, obližnjim organima kao što su jetra ili nadbul žne žlezde ili, konačno, po plućima ili kostima. Na rak bubrega kod odraslih otpada oko 2 p( ukupnih slučajeva raka, ali njegova učestalost st£ raste. Dva puta je češći kod muškaraca nego žena i obično započinje posle 40. godine. Ako se jagnostikuje rano, verovatnoća da će bolesnici | živeti najmanje pet godina iznosi 60 do 80 po stepen preživljavanja od pet godina za uznapre vale slučajeve znatno opada zavisno od toga ko se rak razvio izvan bubrega. Kod dece obolele oc ka bubrega u 95 posto slučajeva se pojavljuje Vi sov tumor koji je, ako rano počne da se leči, u sl< svim slučajevima izlečiv.
B
UZROCI
Rak bubrega povezan je s mnogim drugim zd stvenim problemima: urođenim oštećenjima brega ili creva, čestim mokraćnim upalama, obc njima bubrega koja zahtevaju dugotrajnu dijali fon Hipel-Lindauovom (von Hippel-Lindauov bolešću - retkom bolešću koja pogađa kapilare n ga. Ustanovljeno je da je uzrok Vilmsovog tum specifična urođena mana. Pušači su dva putaskloniji dobijanju raka bubi nego nepušači. Bolest je povezana i s izloženc industrijskim materijama kao što su azbest, naftal anilinske boje i benzidini, kao i fenacetin, sred protiv bolova. Ishrana s mnogo masti i belanče' kao i gojaznost mogu da povećaju opasnost. Pl aflaktosini koje se nalaze u mleku, žitaricama, oras i semenkama takođe su povezani s rakom bubr
166
i
DIJAG NOS TIČK I POSTUPCI
iI|;S fl|;
RAKBUBREGA
Ako vaš lekar utvrdi postojanje tvorevina u stomačnom i bubrežnom predelu ili stetoskopom čuje neobičan šum iznad bubrežne arterije, proveriće da li imate rak bubrega. (Manje uobičajeno, visoki krvni pritisak, nenormalno funkcionisanje jetre, velik broj crvenih krvnih ćelija ili visok stepen kalcijuma u krvi mogu da pojačaju sumnju.) Lekar će dase posluži ultrazvukom, CT-om ili posebnim rendgenskim testom koji se naziva intravenska pijelografija (IVP) kako bi utvrdio postojanje i mesto tumora bubrega. Ako se utvrdi da je tumor zloćudan, ostali testovi pomažu pri određivanju da li se rak proširio.
LEČEN JE Ako se rano utvrdi, tumor bubrega otkloniće se hirurškim putem. Hirurg će pokušati da otkloni rakom zahvaćeno područje i ponekad će morati da odstrani čitav bubreg zajedno s masnoćom koja ga okružuje, limfnim čvorovima i ponekad nadbubrežnom žlezdom. Zračenje i hemoterapija mogu da smanje veličinu tumora, ali nisu jednako delotvorni u sprečavanju širenja raka bubrega. Hemoterapija posle operacije može da izleči 9 od 10 slučajeva Vilmsovog tumora. Ni zračenje ni hemoterapija nisu naročito uspešni u lečenju uznapredovalog raka bubrega. Ponekad se preporučuje hormonsko lečenje, stalno se testiraju i novi oblici lečenja da bi se poboljšao stepen izlečenja. Takođe obećava i imunoterapija koja koristi ili interferon ili interleukin 2, čime se pojačava prirodna snaga organizma u borbi protiv raka. Posle remisije, bolesnik mora redovno da se kontroliše zbog mogućeg ponovnog pojavljivanja ili naknadnih komplikacija. (Vidi Rak radi više informacija o načinima lečenja.)
P R E V E NCIJ A Ako pušite, odmah prestanite. Budite u kondiciji, smanjite potrošnju masne hrane, i to govedine i svinjetine. Odbacite svu hranu koja je postala plesniva ili užegla, kao što su orasi, semenke ili pirinač.
Bubrezi su par organa veličine šake koji pročišćavaju otpadne materije iz krvi sa začuđujućom brzinom od 1,5 I u minutu. Rano otkrivanje raka bubrega je teško, budući da se mali bubrežni tumori odlikuju s vrlo malo simptoma. Rak se pojavljuje blizu vrha organa (uvećana slika). Delotvornost bubrega u preradi otpadnih materija narušena je tek u kasnijim stadijumima bolesti.
B I L J E 1 L E Č E N J E R A KA Istraživači američkog Nacionalnog instituta za rak proveravali su hiljade uzoraka biljaka u nadi da će da izdvoje specifičnu hemijsku materiju koja može da pomogne u lečenju ili sprečavanju raka. Tako je slučajno utvrđena materija koja obećava. Npr. testovi pokazuju da materija zvana kumarin, koja se nalazi u određenim neotrovnim travama, može da poveća dejstva hemoterapijskog sredstva cim etidina; lečenje kombinovanjem kumarina i cimetidinaznačajno je usporilo bolest kod više obolelih od raka bubrega. Ipak, aktivni biljni sastojci deluju jedan na drugi na složene načine koji nisu ni predvidivi ni sasvim razumljivi. Stručnjaci za lekovito bilje upozoravaju na štetnost uzimanja trava, ali se nadaju da će neki njihov sastojak da bude koristan; bolesnici koji boluju od raka ne bi trebalo nikada da uzimaju biljna sredstva bez izričitog dopuštenja onkologa. Uzimanje otrovnih trava opasno je pod bilo kojim okolnostima. Lekar koji zna dovoljno o tome može da preporuči trave koje poboljšavaju opšte zdravstveno stanje tako da podstiču imunološki sistem, ali nije pronađen biljni lek za koji je utvrđeno da leči rak. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BUBREŽNAOBOLJENJA
SIMPTOMI ♦ česta žeđ i potreba za m okrenjem ♦ prolazak vrlo malih količina m okraće ♦ oticanje, posebno ruku i stopala, natečenost oko očiju ♦ neugodan ukus u ustim a i zadah nalik na m okraću ♦ stalna slabost i zadihanost ♦ gubitak apetita ♦ postepeno povišavanje krvnog pritiska ♦ bledilo kože ♦ izrazito suva koža koja stalno svrbi ♦ kod dece - povećana slabost i pospanost; smanjen apetit; i povrem eno usporen rast
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako im ate neki od gore navedenih sim ptom a. lako svaki od njih m ože da upućuje na neki drugi porem ećaj, u isto vrem e predstavlja znak upozorenja za postojanje po život opasnog oboljenja bubrega. Posavetujte se sa svojim lekarom bez odlaganja.
168
ubrezi, dva organa veličine šake, nalaze se s svake strane kičme tačno iznad struka i imaj važnu ulogu u održavanju života. Oni pročišćavaj krv odstranjujući otpadne materije i izlučuju suvišn tečnost, održavaju zdravu ravnotežu različitih hemi skih materija u organizmu i pomažu u regulisanj krvnog pritiska. Kada bubrezi obole ili dođe do oštećenja, mog odjednom ili postepeno da izgube sposobnostobav Ijanja ovih vitalnih funkcija. Otpadne materije i viša tečnosti tada se nakupljaju u telu, izazivajući različ te simptome, posebno oticanje ruku i nogu, zadihj nost i čestu potrebu za mokrenjem. Ako se ne leč( oboleli bubrezi mogu da prestanu da funkcioniši Prestanak funkcionisanja bubrega vrlo je ozbiljna moguće smrtonosna pojava.
B
UZROCI
Oboljenje bubrega može da bude akutno (kada s gubitak funkcije javlja odjednom) ili hronično (kad dolazi do postepenog pogoršanja, ponekad tokor više godina). Hronični oblik može da bude posebn. podmukao: simptomi ne moraju da se pokažu sv dok se ne razvije znatno, često neizlečivo, oštećenje Uzroke hroničnog oboljenja bubrega često j teško odrediti. Većina je rezultat drugih bolesti i tegoba, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak i ateroskleroza - odnosno, svih onih bolesti koje us poravaju dotok krvi u bubrege. Lupus i druge boles imunološkog sistema koje utiču na krvne sudov mogu takođe da podstaknu bolest bubrega izazi vajući upalu bubrega. Neka hronična bubrežna oboljenja, najčešće po licistična bolest bubrega (kod koje se stvaraju cist na bubrezima), nasledne su. Druge su urođene ■ posledica određenogzačepljenja mokraćnog puta i mane s kojom je osoba rođena, a koja predodređuj osobu za bubrežne upale i bolesti. Hronično oboljenje bubrega može da bude po sledica dugotrajne izloženosti otrovnim hemikalija ma ili lekovima, uključujući određene nezakonit droge kao što je heroin. Istraživači takođe sumnjaji da velika količina vitamina D i belančevina, poseb no u ishrani starijih ili vrlo bolesnih osoba, može d, ošteti bubrege. Ipak, kod mnogih hroničnih sluča jeva, tačni uzroci ostaju nepoznati.
Akutno oboljenje bubrega može da se pojavi u lekoliko dana prateći pojavu bilo koje zdravstvene egobe koja odjednom i dramatično smanjuje pro:ok krvi kroz bubrege. Primeri su srčani udar, traunatska povreda kao kod saobraćajne nesreće, ozailjna upala ili toksična reakcija na lek/drogu. Udisanje ili gutanje određenih otrovnih materija - kao što su metil-alkohol, alkohol; ugljen-tetrahlo'id ili antifriz; otrovne gljive - takođe mogu da izai o v u iznenadan prestanak funkcionisanja bubrega. vlaratonci i drugi atletičari na duge staze koji ne piju dovoljno tečnosti tokom sportskih takmičenja mogu da dožive akutni poremećaj bubrega zbog iznenadlog gubitka mišićnog tkiva, koje oslobađa hemijsku nateriju koja se naziva mioglobin, a koja može da DŠteti bubrege.
DIJAG NOS TIČK I POSTUPCI 3a bi postavio dijagnozu, lekar mora da vas podvrgie analizama krvi i mokraće i - ukoliko to vaši bubred mogu podneti, posebnom rendgenu, poznatom
LECEN JE Oboljenje bubrega je po život opasno oboljenje koje ^ahteva medicinsko lečenje. Alternativni načini leienja mogu da se koriste kao dopuna tom lečenju, ili pre nego što ih isprobate, trebalo bi da o njima 'azgovarate sa svojim lekarom. Pomoću lekova, posebno onih koji kontrolišu diiabetes i visok krvni pritisak može ponekad da se uspori napredovanje hroničnog oboljenja bubrega. Neki lekari su utvrdili da određene restriktivne dijete nogu biti korisne, posebno ako se stanje utvrdi dovoIjno rano. Ukoliko ove mere ne pomognu i oboljenje oubrega se pogorša do stepena na kojem ne mogu dalje uopšte da funkcionišu, postoje samo dva načina lečenja: dijaliza, kod koje veštačka pomagala či;te krv od otpadnih materija i presađivanje bubrega.
KONVENCIONALNO LEČENJE Ako vam je dijagnostikovano jedno od više ozbiljnih oblika oboljenja bubrega, lekar može da vam prepiše nekoliko lekova. Budući da je visok krvni pritisak i uzrok i simptom ovoga stanja, verovatno ćete dobiti recept za inhibitore enzima pretvaranja angiotenzina (ACE inhibitori) koji će da uspore stepen oštećenja bubrega ili diuretik, koji će sniziti krvni pritisak. Da biste održali ravnotežu hemijskih materija u organizmu, koja može da bude opasno poremećena otkazivanjem bubrega, možete takođe da dobijete lekove kao što su natrijum-polistiren sulfonat, koji smanjuje količinu kalijuma, i kalcijum ov citrat, koji zaustavlja apsorpciju fosfora u stomaku. Ako analizom krvi utvrdi da je broj vaših crvenih krvnih zrnaca nizak, lekar može da prepiše lek sa sastojkom gvožđa da bi se ponovo izgradile telesne zalihe eritroproteina, prirodne materije koja izgrađuje krv. Lekar takođe može da vam preporuči da uzimate kalcijum da biste zaštitili kosti od slabljenja, što je čest propratni efekat hroničnog oboljenja bubrega. Budući da se mnogi lekovi izlučuju kroz bubrege, trebaće takođe da se savetujete sa svojim lekarom pre nego što počnete da uzimate bilo kakve lekove koje možete da nabavite bez recepta. Možda će vam reći da izbegavate ibuprofen i paracetam ol, za koje se smatra da možda doprinose bolesti bubrega. lako ovaj pristup ostaje sporan u konvencionalnim medicinskim krugovima, sve veći broj lekara podstiče promene u ishrani pri lečenju hroničnog oboljenja bubrega (vidi Ishrana na stranici 170). Neka istraživanja su pokazala da strogo pridržavanje načina ishrane koje izričito zabranjuje belančevine može da uspori ili čak spreči dalje propadanje bubrega. Ovo je naročito tačno kod osoba kod kojih je bolest bubrega posledica dijabetesa. Istraživanja su pokazala da dijabetičari koji se drže dijete koja sprečava prevelike promene u nivou glukoze u krvi, mogu da uspore napredovanje oboljenja bubrega. Lečenje dijalizom služi se veštačkim pomagalima koja preuzimaju funkciju bubrega, a potrebna je kod uznapredovalih slučajeva oboljenja bubrega. Danas se koriste dve vrste dijalize. Hemodijaliza uključuje mehanički filter koji pročišćava krv. Hirurg ugrađuje priključak, malu cevčicu koja povezuje arteriju i venu
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BUBREZNAOBOLJENJA
u bolesnikovoj ruci ili nozi. Nekoliko puta tokom nedelje, po tri ili četiri sata, druga cevčica se povezuje s priključkom i bolesnikova krv se ispumpava iz tela u aparatza hemodijalizu i zatim se pumpa natrag. Drugi metod, nazvan peritonealna dijaliza, služi se unutrašnjim slojem trbuha, ili peritonealnom opnom - koja ima mnoge filtrirajuće karakteristike bubrega - da bi se ubrzalo pročišćavanje krvi. Plastična cev hiruški se ugrađuje u bolesnikov trbuh. Zatim setokom svakoglečenjatečnostzvanadijalizit ubrizgava kroz cev u trbuh. Otpadne materije koje se prenose krvlju koja kruži sitnim krvnim sudovima peritonealne opne filtriraju se u dijalizat, koji se ispušta posle nekoliko sati. Ovaj postupak ponavlja se tri do pet puta na dan. Dok je tečnost u trbuhu, bolesnik može da obavlja normalne dnevne aktivnosti. Oba tipa dijalize nose sa sobom moguće komplikacije i opasnosti, najviše od upala. Opterećenje koje predstavlja stalna obaveza ponavljanja postupka takođe se odražava na bolesnikovo stanje. Zbog tih razloga oboleli od uznapredovalog oboljenja bubrega često se odlučuju za presađivanje bubrega. Novi lekovi protiv odbacivanja i za poboljšanje staranja posle presađivanja znatno su povećali stopu uspešnosti takve operacije. Današnja stopa preživljavanja od tri godine za bolesnike koji dobiju bubreg davaoca koji je živi rođak iznosi oko 75 posto; za one kod kojih presađeni bubreg potiče od mrtvog davaoca koji im nije rođak, ta stopa iznosi 60 posto. Nije svaki bubrežni bolesnik kandidat za presađivanje; kod bolesnika moraju da budu ispunjeni određeni preduslovi ili neki drugi medicinski činilac mora da odredi takvu operaciju.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Budući da je oboljenje bubrega ozbiljna bolest, možete da probate alternativne načine lečenja tek pošto ste prethodno razgovorali o njima sa svojim lekarom. KINESKO LEKOVITO
BILJE
Praktičari tradicionalne kineske medicine služe se različitim biljem u lečenju bubrežnih poremećaja. Ipak, budući da mnoge biljke mogu biti štetne za bubrege, uvek treba da se savetujete sa svojim lekarom pre primene nekog saveta travara ili uzimanja bilo kakvog lekovitog bilja.
170
NASTAVAK
HOMEOPATIJA
Homeopatski lekovi uopšte su neškodljivi kod leč nja hroničnih bubrežnih oboljenja. Ipak, lek mora c prepiše lekar koji je dovoljno stručan i u područ konvencionalne i alternativne medicine, a lek ne srr da bude zamena za konvencionalnu medicinu. ISHRANA
Posebna restriktivna dijeta može da smanji opter ćenje obolelih bubrega, da održi ravnotežu telesn tečnosti i hemijskih materija i otkloni nakupljene c padne materije u telu. lako takve dijete treba da bi du specifično oblikovane s obzirom na individualr potrebe svakog bolesnika, sve one po pravilu sadr; sledeće opšte zabrane: ♦ belančevine: ne više od 1 grama po kilogramu telesne težine na dan ♦ kalijum : ne više od 2 grama na dan ♦ fosfor: ne više od 1 grama na dan (obično se postiže pridržavanjem zabrane 0 belančevinama). ♦ natrijum : u uznapredovalim slučajevima bolesti bubrega ne više od 2 grama na dan. Preporučuje se dodatna količina kalcijuma 1500 mg na dan da bi se zaustavilo slabljenje kosti koje često prati bolest bubrega.
H EM IJSK E MATERIJE Š T E T N E ZA B U B R E G E Nekoliko hemijskih materija koje se često nalaze proizvodima u domaćinstvu povezane su s akutnirr hroničnim oboljenjem bubrega. Pažljivim čitanje etiketa na proizvodima i s nekoliko jednostavn mera opreza, možete da ograničite svoju izloženc štetnim otrovnim materijama. Kadmijum. Ovaj redak metal koji se pojavljuje prirodi koristi se u proizvodnji pesticida, automob skih guma, plastike, boja i ostalih proizvoda. Zb( industrijske upotrebe, danas se često nalazi u vod hrani. Neke mere opreza: ♦ Ograničite uzimanje hrane s velikom količinom kadmijuma, najviše iznutrice, list, školjke 1povrće koje se gaji u blizini kanalizacije i uz upotrebu veštačkih đubriva. ♦ Pobrinite se da boje, lakovi i keramičke glazure koje upotrebljavate u umetnosti i zanatstvu ne sadrže kadmijum.
♦ Ne služite se glinenim posuđem koje može da sadrži pigmente na osnovi kadmijuma. ♦ Izbegavajte duvanski dim. Ugljen-tetrahlorid (metan-tetrahlorid, tetrahlorometan; perklormetan) - bistra, bezbojna tečnost s mirisom sličnim etru - bio je nekada među uobičajenim rastvorima u domaćinstvu, sve dok se nisu postavila pitanja o njegovoj otrovnosti. Da biste ga izbegli: ♦ Uklonite sve proizvode za čišćenje u starim limenkama ili bocama do sledeće akcije prikupljanja opasnog otpada u vašem delu grada. ♦ Upotrebljavajte ugljeni filter na slavinama kako biste odstranili tu hemijsku materiju iz vode koju pijete i upotrebljavate za kuvanje. Hloroform (trihlorometan; metil-hlorid, metenil -trihlorid; metil-trihlorid; formil-trihlorid). Ova hemikalija slatkog mirisa i ukusa nalazi se u pijaćoj vodi kao nusproizvod hlorisanja i u vazduhu kao posledica automobilskog i industrijskog zagađenja. Hloroform se još uvek koristi kao sastojak nekih sirupa protiv kašlja, pastazazube, uljaza masažu, lepila, pesticida i drugih potrošačkih proizvoda. Da biste ga izbegli: ♦ Dobro provetrite kabinu za tuširanje. Hloroform isparava iz hlorisane vruće vode i nivo može naglo da mu poraste u zatvorenoj kabini za tuširanje. ♦ Da biste smanjili svoju izloženost hloroformu tokom tuširanja, postavite filter od aktivnog uglja na cev s hladnom vodom koja vodi do bojlera. ♦ Citajte pažljivo etikete na proizvodima i budite izuzetno oprezni kada upotrebljavate bilo koji proizvod koji sadrži hloroform. Etilenglikol (1,2-dihidroksietan; 1,2-etanediol; etil-alkohol; etil-dihidrat). Ova bistra hemikalija slatkastog ukusa nalazi se prvenstveno u antifrizu za
automobile i tečnosti za kočnice, u kozmetici, posebno kremama. Da biste ga izbegli: ♦ Pažljivo čitajte etikete na kozmetičkim proizvodima; izbegavajte one proizvode koji sadrže ovu hemikaliju. ♦ Ne dopustite deci, koju ponekad privuče slatkasti ukus proizvoda koji sadrži etilenglikol, da se igraju u garažama ili na drugim mestima gde se čuvaju automobili i sredstvaza njihovo održavanje. Odmah očistite svu tečnost koja ističe iz vašeg automobila. Oksalna kiselina (dihidrat oksalne kiseline; etanska dioična kiselina). Oksalna kiselina, koja se koristi i u obliku praha i tečnosti, nalazi se u jakim proizvodima za čišćenje u domaćinstvu. Nekoliko kozmetičkih sredstavaza izbeljivanje pega i izbeljivanje kože sadrže ovu hemikaliju. Takođe može se naći i u lišću nekih biljaka. Da biste je izbegli: ♦ Čitajte pažljivo etikete svih jakih sredstava za čišćenje domaćinstva i masti za cipele; izbegavajte one koje sadrže oksalnu kiselinu. ♦ Ne upotrebljavajte sredstva za izbeljivanje kože koja sadrže ovu hemikaliju. ♦ Nikada nemojte jesti lišće rabarbare, jer sadrži visoke koncentracije oksalne kiseline. Tetrahloretilen (PCE; ugljeni dihlorid; perhloroetilen; PERC; 1,1,2,2-tetrahloroetilen). Ova bezbojna, teška tečnost najraširenija je hemikalija za hemijsko čišćenje u SAD. Neke mere opreza: ♦ Držite prozore automobila otvorene kada vozite odeću iz hemijske čistionice. ♦ Vetritete odeću koja je bila na hemijskom čišćenju napolju bar šest sati pre nego što je unesete unutra. ♦ Izbegavajte sredstva za uklanjanje mrlja, čišćenje prekrivača i tapaciranog nameštaja i sredstva za skidanje boje koja sadrže tetrahloretilen. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
B U B R E Ž N E INFEKCIJE
SIMPTOMI ♦ stalan bol koji obično započinje u gornjem delu leđa, iznad struka i širi se prem a dole do prepona ♦ tem peratura koja brzo raste - često do 4 0 °C ♦ učestala potreba za m okrenjem , čak i kada je bešika prazna ♦ m utna ili krvava m okraća ♦ jaka m učnina ili povraćanje
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako im ate sim ptom e koji upućuju na to da im ate upalu bubrega, što je ozbiljna bolest koja zahteva hitnu m edicinsku pom oć. ♦ ako prim etite k rv u m okraći; to takođe m ože da upućuje na bubrežnu bolest,
bubrežni kamen, tu m o r bešike ili bubrega, infekciju bešike ili prostate ( vidi Prostata - tegobe). Idite lekaru bez odlaganja. ♦ ako osećate bilo kakav bol ili teškoću pri m okrenju; ovo takođe m ože da bude znak neke polno prenosive
bolesti, tegoba s vaginom ili bubrežnog kamena, ili tum ora bešike ili prostate. Idite kod lekara bez odlaganja.
o bubrežnih infekcija dolazi kada upalni organizmi, obično bakterije, uđu u telo i putuju dc bubrega, gde izazivaju otok i upalu. Upala bubregč može da bude akutna (koja dolazi odjednom) i hronična (koja se pojavljuje povremeno i traje mnogc godina). Bubrežne infekcije su vrlo ozbiljne. Kada se nc leče, mogu da dovedu do trajnog oštećenja bubregi koje može da dovede do bubrežne bolesti. Infek cija takođe može da se proširi na krv, izazivajući tro vanje krvi. Svako može da dobije upalu bubrega, al su žene u trudnoći pod većim rizikom, delimičnc zbog toga što pritisak fetusa na bešiku otežava pot puno pražnjenje bešike (mokraća koja ostaje u beši ci moguće je sredstvo za razvoj bakterija).
D
UZROCI
Isto kao infekcije bešike, i bubrežne infekcije najčeš će su izazvane bakterijom ešerihija koli (Echerich'u coli) i drugim bakterijama koje se inače normaln( nalaze u crevima. Upala po pravilu počinje u bešici ušavši kroz mokraćovod - i zatim se širi do bubrega Dalje, upotreba katetera - cevčica koja se uvod u bešiku radi njenog pražnjenja - može da pokrem upalu bubrega. Kateteri mogu da se uvode tokon razdoblja oporavka posle nekog hiruškog postupka ponekad se koriste kod starijih Ijudi u domovim penzionera ili kod Ijudi s određenim vrstama neu roloških stanja kojasu povezanas kontrolom bešike
DIJA GN O STI ČK I POSTUPCI Biće potrebno da se preduzmu kompletna medicin ska ispitivanja da bi se utvrdilo da li imate bubrežn infekciju i da bi se odredilo koja je upalna materij izaziva. Ova će ispitivanja da uključe analize krvi mokraće. Ako ste prečesto imali upale, ili vaš lekč sumnja da je uzrok u urođenim abnormalnostim građe, biće potrebno više ispitivanja. Vaš lekar mož da zatraži intravensku pijelografiju ili rendgensk snimanje bubrega, cistoskopiju - postupak kojim s osvetljena cev uvlači kroz mokraćovod da bi se prc gledala bešika; ili ultrazvučno snimanje, koje daj detaljnu sliku bubrega.
172
LEČEN JE Upale bubrega zahtevaju hitno medicinsko lečenje; svako odlaganje lečenja organizma od upale može da dovede do ozbiljnih komplikacija. Pristalice alternativne medicine ističu da to lečenje može da koristi samo kao dodatak konvencionalnom medicinskom lečenju.
KONVENCIONALNA MEDICINA Cesto su antibiotici i mirovanje u krevetu sve što je potrebno da bi se akutna upala bubrega dovela pod kontrolu za 48 sati. Lekar će vas takođe uputiti da pijete velike količine vode - barem 3 i po litre na dan - što pomaže ispiranju bakterija iz mokraćnog kanala. Mala deca, starije osobe ili osobe koje su vrlo slabe zbog neke bolesti, ponekad se smeštaju u bolnicu da bi im se osiguralo dovoljno tečnosti i antibiotici. Hronične upale bubrega leče se antibioticima i velikim količinama tečnosti. Budući da je hronična upala ponekad izazvana time što se mokraća vraća iz bešike u bubrege, biće potrebna operacija da bi se rešio ovaj problem građe. Upale bubrega ponekad se vraćaju bez ispoljavanja bilo kakvih spoljnih simptoma, tako da lekar može da zatraži da dolazite na kontrole i kontrolne analize krvi.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Budući da su upale bubrega tako ozbiljne, većina praktičara alternativne medicine biće uporna da zatražite konvencionalno medicinsko lečenje. Ako odlučite da se podvrgnete alternativnom lečenju kao dopuni konvencionalnom lečenju, omogućite međusobnu komunikaciju onih koji vam pružaju pomoć. Kada je upala bubrega jednom izlečena, alternativni načini lečenja mogu da pomognu u prevenciji ponovnog pojavljivanja. HOMEOPATIJA
Homeopate se služe oblikom lečenja poznatim pod nazivom lekovi drenaže ili lekovi evropske kombinacije da bi pomogli telu da se reši bubrežne infekcije.
Pobrinite se da nađete stručnjaka koji je upoznat s tim lekovima. Sastojci jedne od kombinacija koja se katkad propisuje su A pis, Phosphorus i Teribinthina. ISHRANA
Sve dok ne izlečite upalu, izbegavajte hranu koja može da nadražuje mokraćni kanal i neprimereno pritiska bubrege. Alkohol, kafa, so, crni čaj, čokolada, gazirana pića, agrumi, paradajz, začinjena hrana, sirće, veštački zaslađivači i šećer mogu da nadražuju mokraćni kanal.
PREVEN CIJA Budući da većina bubrežnih infekcija započinje u bešici, prevencija počinje uklanjanjem bakterija iz celog mokraćnog puta. ♦ Pazite na higijenu nakon stolice. Zene bi trebalo da se brišu odnapred prema natrag da bi izbegle širenje fekalnih bakterija prema otvoru mokraćne cevi. ♦ Mokrite što je moguće pre kad osetite potrebu za mokrenjem i potpuno ispraznite bešiku. ♦ Nosite pamučni donji veš i udobnu odeću koja ne zadržava toplotu i vlagu u preponama. ♦ Pijte mnogo tečnosti. ♦ Pijte najmanje 3 i po dl soka od brusnice na dan. Istraživanja upućuju na to da brusnice imaju karakteristike koje štite od upala mokraćnih puteva. (Vidi Bešika - infekcije.) Zene: ♦ Ispraznite bešiku posle polnog odnosa da biste isprali bakterije koje su mogle ući. ♦ Ako koristite dijafragmu, pobrinite se da vam dobro prianja i nemojte da je ostavite predugo u vagini. ♦ Izbegavajte korišćenje mirisnih sapuna, pena za kupanje i dezodoransa za intimnu negu budući da svi sadrže hemikalije koje mogu da nadraže mokraćne puteve i čine ih podložnijim upalama. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BUBREŽNI KAMEN
SIMPTOMI ♦ navale oštrih bolova koji se javljaju bočno i šire se prem a preponam a ♦ m učnina i povraćanje ♦ obilno znojenje ♦ k rv u m okraći Katkad je prisutna upala koja m ože da stvara dodatne sim ptom e: ♦ tem peraturu i groznicu ♦ čestu potrebu za m okrenjem ♦ bolno ili otežano m okrenje ♦ mutnu m okraću ili m okraću neugodnog m irisa
OBRATITE SE L E K A R U : ♦ ako mislite da im ate kamen u bubregu; m edicinske analize bitne su za dijagnozu i lečenje. ♦ ako osećate talase oštrog bola sa strane ili u stom aku; takav bol m ože takođe da bude znak drugih ozbiljnih bolesti kao što su žučni kamen, upala karlice ili neko unutrašnje začepljenje.
Odmah zatražite medicinsku pomoć. ♦ ako osećate bilo kakav bol ili teškoću pri m okrenju, to m ože da bude znak
infekcije bešike, polno prenosive bolesti, tegoba s vaginom kao što je vaginitis, povećane prostate (pog led ajte Prostata - tegobe) ili tum ora bešike ili prostate. Idite lekaru bez odlaganja. ♦ ako prim etite k rv u m o kraći; to m ože da upućuje i na bubrežno oboljenje, tu m o r bešike ili bubrega, ili na upalu m okraćnog sistem a ili prostate ( vidi Prostata - tegobe). Odm ah idite lekaru.
amen u bubregu obično se stvara u središti bubrega, gde se mokraća skuplja pre odlaska i mokraćni kanal, cev koja vodi do bešike. On se stvar, kad se određene materije u mokraći - uključujuć kalcijum i mokraćnu kiselinu - kristalizuju i ti se kri stali talože. Sitan kamen može da izađe iz tela puten mokraće, često gotovo neprimetno. Naprotiv, već kamen nadražuje i pritiska mokraćni kanal kako si kreće prema bešici, izazivajući izuzetno jak bol sprečavajući prolaz mokraće. Ponekad kamen moži da bude velik kao loptica za golf i ostaje smešten i bubregu dovodeći do još težeg poremećaja. Kamen u bubregu češći je kod mlađih i Ijuc srednjih godina nego kod starijih i mnogo češće s< javlja kod muškaraca nego kod žena. Ljudi koji živ u toplijim klimatskim uslovima skloniji su kamenu bubregu zbog češće dehidracije, kojom se koncen trišu minerali u mokraći. Ako ste jednom oboleli od kamena u bubregi postoji verovatnoća da opet obolite. Zato je važm što je moguće bolje da odredite šta je izazvalo poja vu kamena kako biste preduzeli korake za sprečava nje ponovnogoboljenja.
K
UZROCI Zašto se kod nekih osoba stvara kamen u bubregu, kod drugih ne, nije uvek sasvim jasno. U 90 post slučajeva uzrok ostaje nepoznat. Ovaj se poremećj ponavlja u porodicama, a takođe izgleda da su prec određene i osobe koje boluju od gihta (uloga upalne bolesti bešike i hroničnih upala mokraćni puteva. Medicinska istraživanja upućuju na to da uz manje premalih količina tečnosti može da izazov pojavu kam ena, kao i dugotrajno ležanje u krevetL Hronična upotreba antacida koji sadrže kalcijur takođe je povezana s kamenom u bubregu. Nedc staci u ishrani, posebno vitamina Be i magnezijum i velike ko ličine vitamina D mogu da budu činioc koji utiču na nastanak kamena. Neravnoteža tih v tamina i minerala može da poveća količinu kalc jum-oksilata u mokraći; kad nivo postane previsol' kalcijum-oksilat ne otiče i mogu da počnu da se stvE raju kristali. Kod Ijudi koji imaju urođene predispc zicije hrana bogata kalcijum-oksilatom - kao što j čokolada, grožđe, spanać i jagode - može takođe d podstiče nastanak kamena.
: ::
51J A G N O S T I Č K I ’ OSTUPCI
ALTERNATIVN I NAČINI L E Č E N J A
udući da mnogi simptomi kamena u bubregu mou da upućuju i na druge poremećaje, lekar mora da otvrdi postojanje kamena. Ispitivanja će se sastojati 'd analize krvi i mokraće i verovatno intravenske pijlografije, posebne tehnike rendgenskog snimanja ubrega, ili ultrazvučnog snimanja kako bi se utvrila veličina i položaj kamena.
Osim dole opisanog lečenja kineskim travama, možda ćete se odlučiti za akupunkturu ili homeopatiju ; oba načina lečenja mogu da pomognu pri ublažavanju bola, a akupunktura može da ubrza prolazak kamena. U oba slučaja, pristalice naglašavaju da morate da budete pod kontrolom lekara. KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Stručnjaci kineske medicine ponekad prepisuju karambolu (Averrhoa carambola) da bi olakšali bol i podstakli mokrenje. Stavite tri sveža ploda u tiganj sa 2 kašičice meda. Dinstajte voće dok ne postane meko i tada pojedite voće i njegov sok. Ponavljajte svaki dan sve dok kamen ne prođe i dok se ne oslobodite bola.
.E Č E N JE (ONVENCIONALNA vlEDIClNA ludući da 90 posto kamena u bubregu iz tela izađe amo, bez ikakvog lečenja, tokom tri do šest nedelja, skar će najverovatnije da vam prepiše samo mnogo ode - najmanje 3 i po litre na dan - i lekove protiv iolova, kao što su acetilsalicilna kiselina (npr. Aspiin) ili paracetamol s oksikodonom . Termofor takođe nože da vam pomogne u ublažavanju neprijatnosti. 4ožda će od vas da traži da mokrite kroz sito tako da amen može da se uhvati i pošalje na analizu. JeInom kad je poznat sastav kamena, lekar može da am prepiše lekove ili odredi promene u ishrani da liste sprečili razvoj novog kamena. Obično je kanen u bubregu sastavljen od kalcijum-oksilata, tako la lekari često prepisuju tijazidni diuretik da bi spreili njegovo ponovno pojavljivanje. Ako se razviju komplikacije, kao što su upala ili »otpuno začepljenje mokraćnih kanala, kamen moa da se ukloni hiruškim putem. Zavisno od veličine i meštaja, kamen se otklanja ili konvencionalnom iperacijom ili, češće, pomoću tankog teleskopskog nstrumenta koji se naziva endoskop. Hirurg kroz nokraćovod uvlači endoskop u bešiku i mokraćni ;anal i zatim gura kamen napolje ili ga gađa zvučnim alasima ili laserskim zracima, razbijajući ga u sitne ;omadiće. Ukoliko je kamen smešten u bubregu, intrument se uvlači u bubreg kroz rez na bolesni;ovom boku. Nova metoda, poznata kao vantelesno iltrazvučno mrvljenje kamena (engl. ESVVL - extra:orporal shock wave lithotripsy) služi se visokoener;etskim ultrazvučnim talasima koji razbijaju kamen >ez operacije.
PREVENCIJA Da biste sprečili ponovo stvaranje kamena, možete da preduzmete više različitih mera, uglavnom vezanih za ishranu. Sve uvek prvo proverite sa svojim lekarom; sastav kamena odrediće šta tačno treba da preduzmete u sprečavanju bolesti. ♦ Pijte najmanje 3 i po litra tečnosti svaki dan, a još više kad je toplo vreme. ♦ Izbegavajte ili jedite u malim količinama hranu koja sadrži kalcijum -oksilat (čokoladu, celer, grožđe, slatke crvene paprike, grašak, jagode, spanać, špargle, repu, crni čaj). Možda ćete morati da ograničite ukupno uzimanje kalcijuma, ali ne činite to bez saveta lekara. ♦ Uzmite dnevne dodatne količine vitamina Bf, (10 mg) i magnezijuma (300 mg) koji smanjuju stvaranje oksilata. ♦ Izbegavajte hranu koja povećava nivo mokraćne kiseline; inćune, sardine, iznutrice, pivski kvasac. ♦ Smanjite mokraćnu kiselinu ishranom s malo belančevina. ♦ Izbegavajte antacide - oni obično imaju mnogo kalcijuma. ♦ Smanjite potrošnju soli tako da ne prelazi 3 grama na dan; veće količine mogu da povećaju nivo kalcijum-oksilata u mokraći. ♦ Izbegavajte dodatne količine vitamina D, koje mogu da povećaju nivo kalcijum-oksilata. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
BULIMIJA
SIMPTOMI ♦ ponavljane epizode prejedanja i čišćenja ♦ nerealan strah od gojenja ♦ kolebanje težine (iako m ože da se održava i relativno norm alna težina) ♦ želja za hranom ♦ preterana upotreba laksativa
♦ depresija ♦ ero zija zubne gleđi, infekcije desni, karijesi i prom ena boje zuba (izazvana želudačnim kiselinam a usled čestog povraćanja) ♦ želudačno-crevne sm etnje
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako se potajno prejedate, a zatim povraćate ili upotrebljavate laksative. ♦ ako izbegavate da jedete pred drugima. ♦ ako vam dete ispoljava nerazum an strah od debljine i misli da je debelo, iako zapravo nije. ♦ ako vam dete izbegava da jede s drugima ili često odlazi u toalet odmah posle jela.
176
ulimija je poremećaj vezan za uzimanje hrar koji je, kao i anoreksija nervoza, psihološkc porekla, a može da ima strašne telesne posledic Dok se anoreksičari jednostavno izgladnjuju, bulirr čari se prejedaju, a zatim čiste povraćanjem ko sami izazivaju. Oboleli od bulimije takođe često k riste pilule za mršavljenje, laksative i diuretike da smanjili težinu. Cišćenje može da ima dve svrh sprečavanje dobijanja na težini, a i privremeno ubl žavanje depresije i ostalih negativnih osećanja. Bulimija, kao i anoreksija, pogađa uglavnom ml de žene. Budući da se prejedanje i čišćenje odvijaju tajnosti, broj obolelih od ovog poremećaja nije pr cizan, ali procenjuje se da čak jedna petina sv američkih devojaka u srednjoj školi i koledžu bare privremeno ispoljava znakove bulimije. Prosečnast rost u kojoj se oni prvi put javljaju je 18 godina. Bulimija može da se javi sama za sebe ili naizm nično s anoreksijom. U tom naizmeničnom uzorku koji se javlja otprilike u svakom petom slučaju - d vojka neko vreme ne želi da jede, pripremajući se ; prejedanje: možda u fazi nejedenja upotrebljavE sredstvaza potiskivanje apetita. Uprkos preklapanj ova dva poremećaja povezuju se s nekim različiti crtama ličnosti: anoreksičari su skloni potiskivan svih poriva, uključujući polne; oboleli od bulimije druge strane, obično udovoljavaju svojim željam prenagljuju, upadajući u nevolje sa drogom, prorr skuitetnim ponašanjem, kractom po radnjama ili n kontrolisanim kupovanjem. Opšte zdravstveno stanje osobe obolele od b limije zavisi od toga koliko se često prejeda i čisti. T kva osoba može da povraća povremeno (jedno mesečno) ili jako često (mnogo puta na dan). Telesr posledice uključuju oticanje želuca ili gušterač upalu jednjaka, povećane pljuvačne žlezde, kvar nje zuba i bolest desni zbog povraćanja želudačn kiselina. Cestim povraćanjem takođe se troše vod; kalijum u telesnim tkivima, što izaziva poremećei ritmove srca, grčenje mišića, čak i oduzetost. U t žim slučajevima, neki od ovih telesnih problen mogu da dovedu do smrti. Još jedna opasnost je s moubilačka depresija. Bulimija je prava bolest i osobe obolele od n obično ne mogu svesno da je kontrolišu bez struči pomoći. Opomene porodice i prijatelja da prestar s takvim ponašanjem u najboljem su slučaju besk risne, a u najgorem imaju upravo suprotan efek<
B
JZROCI jmatra se da su pritisci i sukobi unutar porodice 3itan uzrok bulimije. Bulimičarka je obično osoba
A L T E R N A T IV N I N A Č IN I L E Č E N J A Većina alternativnih oblika lečenja bulimije ne zahvata uzroke koji se nalaze u korenu poremećaja, ali može da pomogne u ublažavanju nekih telesnih tegoba koje su posledica poremećaja. Važno je da se savetujete sa stručnjacima koji su iskusni u rešavanju poremećaja vezanih za uzimanje hrane. LEČEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
LEČEN JE Psihoterapija - često kombinovana s antidepresivima - početni je način lečenja, zajedno sa savetovanjem o ishrani. Svakako nađite psihologa ili psihijatra koji ima iskustva u rešavanju poremećaja vezanih za ishranu. Isto vredi i za savetovanje u pogledu ishrane, bilo da pacijent ode porodičnom lekaru ili drugom zdravstvenom stručnjaku. Klinike specijalizovane za poremećaje u ishrani često mogu da osiguraju usluge psihijatara, psihoterapeuta i nutricionista. Svi uključeni terapeuti trebalo bi da deluju u uskoj međusobnoj saradnji.
Upotrebite bilo koji način lečenja lekovitim biljem koji smanjuje anksioznost ili depresiju. Za umirivanje bolova u želucu ili upale usne šupljine, probajte koren belog sleza (Althaea officinalis) ili prah bresta (Ulmus fulva). (Vidi takođeAfte i Gastritis.) HOM EOPATIJA
Homeopatska medicina pruža moguće korisne recepte za poremećaje vezane za uzimanje hrane. U teškim slučajevima, gde konvencionalna medicina nije bila uspešna, razmislite o mogućnosti da potražite homeopatu koji je imao iskustva s lečenjem bulimije. P S I H O S O M A T S KO LEČENJE
K O N V E N C IO N A L N A M E D IC IN A Psihološko lečenje bulimije može da uključuje pojedinačnu, porodičnu ili grupnu psihoterapiju. Isto tako, često se prepisuju bihevioristička ili kognitivna terapija. Bihevioristička terapija usredsređuje se na menjanje navika (prejedanja i čišćenja u ovom slučaju); seanse se obično posvećuju analiziranju ponašanja i smišljanju načina da se to promeni, a između seansi pacijentkinja sledi tačno određena uputstva. Kognitivna terapija takođe se usredsređuje na uobičajeno ponašanje; njoj je cilj da istraži i suprotstavi se negativnim mislima koje se nalaze u pozadini destruktivnih navika. Pojedinačna ili grupna psihoterapija usredsređuje se na emocionalna iskustva i odnose koji su stvarni uzrok bulimije. Antidepresivi, u kombinaciji s psihološkim oblicima lečenja, sada su jedno od uporišta lečenja bulimije. Čini se da selektivni inhibitori ponovnog čuvanja serotonina, poput sertralina i fluoksetina, pomažu više od tricikličkih antidepresiva kao što su amitriptilin i imipramin.
Telesne vežbe poput joge, taj čija, kigonga i plesa može da pomogne osobama obolelim od bulimije u pogledu problematične slike koju imaju o svom telu. Ponovo programiranje mentalnih procesa da bi se stekao nadzor nad ciklusima prejedanja i čišćenja drugi je pristup. Mogu da pomognu ili hipnoterapija ili EEC biofidbek (biofeedback). Svakako razgovarajte sa stručnjakom za hipnoterapiju ili biofidbek o njihovom iskustvu u lečenju poremećaja vezanih za uzimanje hrane. ISHRANA
Ishrana bez šećera i vrlo bogata hranljivim materijama može da pomogne da smanji prejedanje. Takođe izbacite alkohol, kofein, sredstva za pojačavanje ukusa, glavninu soli i cigarete. Jedite raznoliko, uzimajući svakodnevno dodatne količine vitamina C (1000 mg), vitamina grupe B (50 mg) i multivitaminske/ multimineralne dodatke ishrani. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
BURZITIS
SIMPTOMl ♦ bolovi, upala i o tok u ram enim a, laktovim a, kukovim a, kolenim a ili zglobovim a šaka ili stopala, naročito za vre m e istezanja dok vežbate, dižete te re t ili na bilo koji način naprežete zglob preko njegovih uobičajenih mogućnosti. ♦ ograničen raspon kretanja u zglobu, sa trenutnim bolom ili bez njega.
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako bol u zglobu potraje duže od nekoliko dana; m ožda imate t e n d in it is (u p a la t e t iv e ) , istegnuti ligament ili tetivu, ili je to m ožda početak a r tr it is a . ♦ ako o tok potraje i posle uzimanja sredstva protiv bolova ili protivupalnog sredstva kako vam je propisano; m ožda lekar m ora da vam izvuče tečnost iz zahvaćenog zgloba ili m orate da se podvrgnete lečenju k o r t ik o s t e r o id im a .
de god vam se kosti, tetive i ligamenti pom< raju jedni uz druge, naročito u blizini zglobc va, dodirne tačke zaštičene su kesama ispunjenii tečnošću koje se zovu burze. Svaka od preko 15 burzi u organizmu smanjivanjem trenja pomai zglobovima da funkcionišu bez teškoća kroz ceo r, spon prirodnih pokreta. Kad se zglob previše upotrebljava, ili ostaje pc pritiskom ili napetošću tokom dužih vremenskih p< rioda, obližnja burza može da se upali. Kesa se ispi ni dodatnom tečnošću, izazivajući pritisak na okolr tkivo. Trenutni znakovi su bol, često praćena up, lom, oticanjem i osetljivošću tog predela. Jedno od najčešćih mesta koje burzitis pogać jeste rame, koje ima najveći raspon pokreta od sv važnih zglobova na telu. Bol se obično oseća di spoljne gornje strane ramena. Neprijatnost izazvar burzitisom obično je najjača posle noćnogspavanj; po pravilu će malo da oslabi s uobičajenim aktivni stima. Ostala mesta na kojima se burzitis obično j, vljasu laktovi, kukovi i kolena. Burzitis se povezuje s aktivnostima pri kojima : naprežete, naročito kod fizičkih radnika i sportist kao i kod osoba koje inače sede, pa naprežu orgar zam preko razumnih granica. lako ste možda u iski šenju da nastavite s aktivnostima zanemaruju bolove, to nije dobra zamisao. Hronični burzitis kc se ne leči može da dovede do stvaranja naslaga ke cijuma u inače mekim tkivima, što nekad izazi\ trajno ograničenje pokretljivosti zahvaćenog zglob
G
UZROCI
Neposredan uzrok burzitisa je po pravilu povreda pritisak koji je zglob pretrpeo, što dovodi do upa burzalne kesice. Profesionalni i amaterski sporti; podjednako prepoznaju burzitis u obliku bolnog r, mena koje se javlja zbog trčanja, bacanja i skakan ili preteranih zamaha rukom koji su česti u tenis košarci i kuglanju. Dizanje teških tereta, ponavljan određenog pokreta ili rad tokom dužih vremensk razdoblja u neuobičajenim položajima takođe mo[ da dovedu do napada burzitisa.
KIROPRAKTIKA
LEČ EN JE lako burzitis obično nestaje za nekoliko dana ili nedelja, morate da preduzmete mere da biste izbegli dalje naprezanje ili povredu.
Sledeći konvencionalne metode ublažavanja bolova, kiropraktičar može da upotrebi tehnike mobilizacije da bi ponovo uspostavio aktivni raspon pokreta nekog zgloba.
K O N V E N C IO N A L N A MEDICINA
LEČENJE
Početno lečenje po pravilu se sastoji od acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina) ili nesteroidnih protivupalnih lekova. Ta sredstva protiv bolova obično i smanjuju upalu. Pomoću toplote i ultrazvuka može da se opusti zglob i ubrza obnavljanje tkiva. Dijatermija (lečenje dubinskim grejanjem) pod vođstvom sportskog lekara ili ovlašćenog fizioterapeuta ne samo da može da ublaži neprijatnost i upalu izazvanu burzitisom, nego može i da umiri napetost mišića, živaca i tetiva. Burzitis može da se ponovi, naročito ako se redovno upuštate u naporno vežbanje ili fizički rad. U takvim slučajevima lekar će možda da prepiše lečenje kortikosteroidim a, u obliku oralnog leka, kreme površinske primene ili injekcija u obolele zglobove. U težim slučajevima možda će biti nužno da se izvuče tečnost iz upaljenih i otečenih burzi hipodermičkim špricom kako bi se ublažio pritisak. U slučaju upornih simptoma burze mogu da se uklone hirurškim putem.
B IL JE M
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Burzitis obično prolazi sam od sebe uz mirovanje, ali u međuvremenu bolovi i upala mogu da se ublaže nizom različitih metoda. AKUPUNKTURA
Osposobljeni stručnjak za akupunkturu može tretmanom da postigne brzo smirivanje bolova izazvanih burzitisom.
LEKOVITIM
Da bi se ubrzao krvotok, smanjila upala i ublažila napetost mišića, stručnjak za lekovito bilje mogao bi da preporuči tinkturu od 5 ml koja se uzima tri puta na dan i koja se sastoji od sledećih trava: po 2 dela vrbine (Sa//x spp.) kore, kore bekovine (Viburnum opulus) i celerovog (Apium graveolens) semena, zajedno s jednim delom biljke Zanthoxylum americanum. Izmešajte jednake količine lobelije (Lobelia inflata) i kore bekovine da dobijete tinkturu koju možete da utrljate u mišiće prema potrebi da biste ublažili napetost povezanu s bolovima od burzitisa. HOMEOPATIJA
Nakon procenjivanja prirode bola izazvane burzitisom, homeopata može da vam prepiše kure Belladonne, Bryonie ili Rhus toxicodendrona. ISHRANA
Preporučuje se vitamin C (askorbinska kiselina), vitamin A i cink radi stvaranja kolagena koji izgrađuje tkiva i radi obnavljanja ozleđenih tetiva i tkiva burze. Dobri izvori vitamina C u ishrani su agrumi i krompir; ulje iz jetre bakalara dobar je izvor vitamina A. Osim toga, smatra se da vitamin E delotvorno ubrzava zaceljivanje oštećenog tkiva. Sledite preporuke osposobljenog stručnjaka za ishranu u pogledu količina i trajanja tokom uzimanja dodatnih količina vitamina. Još jedan pristup za koji se tvrdi da pomaže kod ponovljenih slučajeva burzitisa uključuje injekcije vitamina B u , koje će vam dati osoba osposobljena za pružanje zdravstvene zaštite i pomoći.
RAD NA T E LU
Povređenom ili istegnutom zglobu treba mirovanje i imobilizacija da bi moglo da dođe do prirodnog zaceljivanja. Kratkoročno, masažom zahvaćenog predela podstiče se rad krvotoka i opuštaju okolni mišići. Nakon početnog lečenja, telesna vežba - kao što je joga - praktična je dugoročna metoda opuštanja i jačanja obolelih zglobova.
PREVEN CIJA Zagrevanje pre naporne telesne vežbe i hlađenje posle vežbanja najdelotvorniji je način da se izbegne burzitis i druga istegnuća koja pogađaju kosti, mišiće i ligamente. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
C ELIJA K IJA
SIMPTOMI ♦ bolovi i naticanje stom aka ♦ vetro vi i osećaj nadutosti ♦ p r o liv ♦ blede stolice vrlo neugodnog m irisa koje mogu da plutaju u vodi, nekad sa žutim kuglicama koje ostaju na površini vode u toaletnoj šolji ♦ umor, gubitak apetita i, konačno, gubitak težine ♦ m ehurići koji svrbe na koži laktova i kolena kod osoba s derm atitisom herpetiform isom ♦ kod dece, zakasneli rast i slabost mišića ♦ kod odojčadi, znakovi hitnog stanja vezanog za želudačno-crevni sistem u roku od nekoliko nedelja pošto započnu s uzim anjem žitarica
OBRATITE SE LEKARU: ♦ ako im ate celijakiju i počnete da osećate nove bolove u trbuhu, dobijete proliv ili gubite na težini; moglo bi da se radi o ranim znakovim a r a k a creva. ♦ ako vam se čini da se stanje vašeg odojčeta ne popravlja u roku od nekoliko dana pošto ste iz njegove ishrane izbacili žitarice.
lijakija je osetljivost tankog creva na gluter elančevinu koja se nalazi u većini žitarica, a ne i u kukuruzu i pirinču. Nepodnošenje glu dražuje tanko crevo i za posledicu ima propadanj sićušnih prstolikih resica na sluzokoži (bitnih za af sorpciju hrane). Izraz celijakija (od grčkog koiliakos) jednostavn znači bol u stomačnoj duplji, ali bolest može da irr komplikacije i izvan želuca i creva. Žene s nelečf nom celijakijom često ne uspevaju da zatrudne, ako i uspeju, kod njih češće dolazi do spontanog p( bačaja nego u zdravoj populaciji. Cak i posle leč< nja, do začeća možda neće doći 18 meseci ili duž< Bolest kod muškaraca može da izazove im potencij i može da im treba i dve godine od početka lečen da ponovo steknu potpunu polnu moć. Celijakija se često javlja u uzrastu odojčeta ili r, nom detinjstvu, ali do nje može da dođe u bilo koi uzrastu. Čini se da ima jaku genetsku komponenti pogađa dvostruko više žena nego muškaraca, nar< čito žena severnoevropskog porekla. Na Islandu, r primer, gde je praktično sve stanovništvo skand navskog porekla, svako tristoto dete ima ovu bole; ali onaje relativno retka među raznolikim stanovni tvom Sjedinjenih Američkih Država. Većina Ijudi s celijakijom prihvati zabranu pea nih proizvoda, testenina i ostalih vrsta hrane napra Ijene od integralnog ili prerađenog pšeničnog brašn Kod pacijenata s celijakijom koji ne uspeju da izbac gluten iz ishrane 10 do 15 posto veća je verovatno< da će dobiti rak tankog creva.
a
UZROCI
Čini se da je osetljivost na gluten nasledna i čes pogađa braću i sestre, no njen tačan uzrok je nepi znat. Neka istraživanja daju da se nasluti da poti< od nedostatka enzima koji razgrađuje gluten. Drug pak, istraživanja ukazuju na manu u imunološko sistemu zbog koje određene ćelije napadaju crevr sluzokožu kad je gluten u ishrani.
DI JA GN OS TI ČK I POSTUPCI Da bi se dijagnostikovala celijakija, lekar će možt prvo da napravi analizu krvi da bi se ustanovilo jesu prisutna protivtela, koja će da budu prisutna ukolil
ste osetljivi na gluten. Može da zatraži rendgensko snimanje s barijumovim kontrastom da bi se otkrile nepravilnosti na crevnoj sluzokoži. Konačna dijagnoza zahteva biopsiju tako da sićušni uzorak crevne sluzokože može da se pregleda pod mikroskopom.
održalo zdravlje želudačnocrevnog sistema. Papain, enzim koji razgrađuje belančevine, može da vam pomogne da svarite bilo koju količinu glutena koja vam promakne u ishrani; uzimajte 500 do 1000 mg na dan s obrocima. REFLEKSOLOGIJA
Korektivno lečenje celijakije gotovo se u potpunosti zasniva na ishrani i u većini slučajeva pacijent reaguje bez potrebe za dodatnim merama.
Za proliv vezan uz celijakiju, refleksolog će da masira predele na tabanima povezane s uzlaznim debelim crevom, poprečnim debelim crevom, dijafragmom, jetrom i nadbubrežnim žlezdama (Vidi str. 19 radi položaja pojedinih predela).
K O N V E N C I O N A L N A MEDICINA
JOGA
Primarno lečenje sastoji se u menjanju ishrane. Lekar će da vas uputi da izbacite iz jelovnika vrste hrane koje sadrže pšenicu, raž, ječam i zob. Verovatno možete da jedete hranu napravljenu s kukuruzom, pirinčem i prosom i s pšenicom bez glutena, koju neki pacijenti dobro podnose. Dijetetičar može da prepozna proizvode koji sadrže gluten u malo verovatnim oblicima, kao što su sojin sos i izmenjen jestivi skrob, koji se dodaje celom nizu pakovanih vrsta hrane. U porodicama u kojima su poznati slučajevi celijakije, dojenje dece tokom najmanje četiri meseca i nedavanje pšeničnih proizvoda do navršene jedne godine smanjuje verovatnoću da će oboleti od ove boiesti. Dok creva ne budu već gotovo sasvim zdrava, lekari će često da savetuju obolelima od celijakije da izbegavaju masnu hranu i mlečne proizvode, koje je relativno teško svariti. Ako patite od zatvora zato što ne dobijate dovoljno vlakana ishranom bez glutena, lekar će možda da vam preporuči da pokušate da pojedete kašiku pirinčanih mekinja pomešanu sa sokom ili voćem. Ako ste omršavili i delujete vrlo bolesno, lekar može da vam prepiše steroide, kao što je prednizon, kako bi se ubrzao oporavak creva.
Da bi se osnažio crevni trakt, praktičari preporučuju sledeću vežbu: sedite na pod ispruženih nogu. Stavite desni taban s unutrašnje strane na levo bedro, s desnim kolenom na podu. Stavite levo stopalo na desno bedro. Izravnajte kičmu, vrat i glavu. Zadržite taj položaj 60 sekundi, zatim promenite strane. Činite to što je moguće češće, i do 15 puta na dan.
LECEN JE
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Informacije koje slede uključuju predloge za ublažavanje neprijatnih simptoma i dopunjavanje ishrane bez glutena. ISHRANA
Možda su vam potrebne dodatne količine folne kiseline, vitamina A i cinka da bi se ubrzao oporavak i
LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Kora glatkog bresta (Ulmus fulva) dugo se već upotrebljava za umirenje creva. Pomešajte !A kašičice praška u šolji tople vode i odmah popijte, pa tako četiri puta na dan. Kašičica prave končare (Filipendula ulmaria) potopljena u šolji tople vode može da umiri creva i smanji verovatnoću proliva.
LEČENJE KOD K U Ć E Celijakija se retko »preraste«. Ključni činilac u držanju bolesti pod nadzorom jeste prestanak uzimanja onih vrsta hrane koje su napravljene od glutena ili ga sadrže, što znači da izbacite iz ishrane svu pšenicu, raž i ječam, a obično i zob. Neki pacijenti treba uz ishranu da uzimaju dodatne količine određenih hranljivih materija da bi se nadoknadio nedostatak gvožda i folne kiseline izazvan bolešću. Ako se strogo drže dijete bez glutena, Ijudi obično već nakon samo nekoliko dana počnu da se osećaju bolje. Potpun oporavak može da potraje nekoliko meseci, dok creva ponovo ne dobiju svoju normalnu sluzokožu. Nakon toga većina Ijudi može da svari bilo koju vrstu hrane dopuštenu u ishrani bez glutena. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja oznaćeni su podebljanim kosim slovima.
CIROZA
SIMPTOMI Č e sto se ne javljaju nikakvi sim ptom i sve dok bolest već nije ušla u kasne stadijum e. Kad se pojave, sim ptom i uključuju: ♦ mučninu, povraćanje i gubitak apetita ♦ neuobičajeno dobijanje ili smanjivanje telesne težine ♦ žutu boju kože i očiju (Vidi Zutica) ♦ tamnu m okraću ♦ krvave, crne stolice ili stolice neobično ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦
svetle boje povraćanje krvi oticanje stom aka dugotrajan opšti svrab otečena stopala ili noge crvene dlanove sm etnje pri spavanju i sm ušenost um or ili slabljenje izdržljivosti povećane grudi kod m uškaraca gubitak polne želje m enstrualni porem ećaji kod žena krvni sudovi nalik na pauka na grudima i ram enim a
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako prim etite bilo koji od gore navedenih sim ptom a; ako se pravilno ne leči, ciro za m ože da bude sm rtonosna.
182
iroza je ozbiljna degenerativna bolest koja s javlja kad se zdrave ćelije u jetri oštete, običn kao posledica alkoholizma ili hepatitisa, i zamen ožiljkastim tkivom. Kako ćelije jetre ustupaju mest tvrdom ožiljkastom tkivu, ovaj organ prestaje pravi no da funkcioniše. Teško oštećenje može da doved do otkazivanja jetre, a moguće i do smrti. Ciro 2 predstavlja i drugu opasnost: gusto ožiljkasto tkiv usporava normalan protok krvi kroz jetru, dovode' do povećanja pritiska u krvnim sudovima koji snal devaju ovo područje. U nekim slučajevima ovaj pr tisak toliko poraste da sudovi u jednjaku prsnu. Svake godine oko 26 000 Ijudi u SAD umire o ciroze. Bolest ne može da se izleči osim, u nekim sk čajevima, presađivanjem jetre. Cesto može da s uspori ili zaustavi, naročito ako se otkrije u ranim st< dijumima razvoja. Pacijenti koji misle da bi mogli c imaju cirozu morali bi bez odgađanja da odu lekari Ciroza je ozbiljna zbog važnosti organa koji p( gađa. Jetra, koja je teška oko 1,5 kg i velika otprilik kao rukometna lopta, najveći je unutrašnji organ telu. Među mnogim funkcijama, jetra služi kao bita deo sistema za varenje stvaranjem žuči, koja se ču\ u žučnoj kesi, zatim ispušta u tanko crevo, gd pomaže da se razgradi masna hrana. Jetra takoč pomaže da se održi pravilan sastav krvi regulisanjei količine masti, belančevina i šećera koji ulaze krvotok. Kao primarni pročišćivač krvi u organizmi jetra radi na detoksikaciji alkohola, lekova i ostali moguće škodljivih hemijskih materija. Uz slezini jetra zadržava i odstranjuje istrošena crvena krvr zrnca. A budući da pomaže u uklanjanju bakterija virusa iz krvi, jetra je životno važan deo imunološkc sistema. Ako vam jetra ne funkcioniše na zadov( Ijavajući način, podložniji ste infekciji. Jetra je izvanredno izdržljiva na bolesti i povredi Cak i pošto je 70 posto njegove mase uništeno odstranjeno, organ još uvek može da funkcioniše, i; ko sa smanjenom delotvornošću. Ako su tegobe ko; su izazvale oštećenje uklonjene ili ispravljene, jeti obično može da se brzo oporavi. lako nikako ne mc že da se ponovo uspostavi funkcija u delovima jeti koji su pretvoreni u ožiljkasto tkivo, možete daživil zdravim životom s preostalim delom ako se bole zaustavi na vreme. Kod ciroze postoji tačka s ko nema povratka. Kako ožiljkasto tkivo zamenjuje sv više ćelija, ostaje sve manje i manje zdravih ćelija k( je bi trebalo da obavljaju mnoge zadatke koje jeti
C
ma. Konačno se pojavljuju problemi u funkcionisaiju , a mogu i da se zadrže. Zbog toga je važno što 3re da odredite uzroke koji se nalaze u pozadini aroblema i preduzmete mere za njihovo uklanjanje.
UZROCI Ziroza se javlja kao posledica dugotrajnog oštećivanja etre. Mogući uzroci uključuju viruse, genetske mane, duže razdoblje otežanog protokažuči i dugotrajnu izoženost lekovima i drugim otrovnim materijama. U i/ećini slučajeva krivac je prekomerna potrošnja alkonola (vidi Alkoholizam ). Veza između alkohola i ciroze potkrepljena je brojnim dokazima. Ispitivanja pokazuju da iako umerena količina alkohola može da pomogne u ^prečavanju m oždanih udara, potpuno je jasno da t'elike količine alkohola imaju štetno dejstvo na jetru. Na primer, Francuzi -ču ven i po potrošnji v in a imaju relativno nisku stopu srčanih oboljenja, no stopa obolelih od ciroze u Francuskoj je vrlo visoka. Mnogi lekari veruju da više osoba koje piju umire od ciroze nego što ih se zaštiti od srčanih bolesti. Jednostavno rečeno, što više alkohola pijete - i ;to češće - veća je verovatnoća da ćete dobiti cirozu. Budući da organizam muškaraca i žena prerađuje alkohol na različite načine, količina koju možete da popijete bez opasnosti uveliko zavisi od vašeg pola. Uopšteno govoreći, muškarci mogu da piju dva ili tri alkoholna pića na dan ne pretrpevši oštećenje jetre. Zene, s druge strane, mogu bez opasnosti da uzmu samo jedno ili dva pića na dan. Uprkos ovim smernicama važno je napomenuti da podnošenje alkohola može da se razlikuje od osobe do osobe. Kod nekih osoba jedno piće na dan dovoljno je da ostavi trajne ožiljke na jetri. Ako pijete - naročito ako pijete mnogo i često - neka vas lekar pregledada vidi ima li znakovaciroze. To je nužno čak i ako se osećate zdravi, budući da se simptomi ciroze ne pojavljuju sve dok nije već prekasno za zaustavljanje razvoja bolesti ili usporavanje njenog napredovanja. Prekomerna potrošnja alkohola gotovo neizbežno vodi do ciroze. Neke osobe koje mnogo piju dobiju alkoholni hepatitis, upalu jetre koja može da potraje nedelju ili dve, stvarajući simptome mučnine, temperature, gubitka apetita, žutice i smušenosti. S
vremenom ova bolest može da dovede i do ciroze. Čak i osobe koje malo piju, pa sebi priušte pijančenje od nekoliko dana, mogu da obole od poremećaja poznatog pod imenom masna jetra, koji se javlja kad se ćelije jetre povećaju usled nakupljanja masti i vode. Ova tegoba može da urodi bolovima ili osetljivošću jetre, privremenom žuticom i poremećajima drugih funkcija jetre. (Masna jetra može da se javi i kao posledica dijabetesa, gojaznosti ili teškog oblika neuhranjenosti.) Nakon alkoholizma, najčešći uzrok ciroze je hepatitis, opšti naziv koji podrazumeva upalu jetre. Od raznih oblika ove bolesti, samo d v a - hepatitis B i hepatitis C - verovatno će da dovede do ciroze. Ožiljkasto tkivo obično se pojavljuje pošto hepatitis postane hroničan (tj. pošto je trajao šest meseci ili duže). Simptomi isprva mogu da budu tako blagi da pacijenti s hroničnim hepatitisom čak ni ne uviđaju da im se u jetri stvaraožiljkastotkivo. U međuvremenu, oštećivanje se nastavlja i možda će kasnije u životu za posledicu imati tešku cirozu. Stoga je važno da osobe s hepatitisom redovno obavljaju lekarske preglede. A budući da je hepatitis zarazan, analize bi morali da obave i članovi porodice zaražene osobe. Ciroza se ponekad, iako retko, javlja zbog nasleđenog poremećaja jetre. Kod Vilsonove bolesti, na primer, genetska mana koči metabolizam bakra u organizmu. Kao posledica prekomerne količine taj metal se gomila u raznim telesnim organima, naročitojetri, gde uništava tkivo. Nasličan način, kod hemohromatoze organizam apsorbuje suvišnu količinu gvožđa, koja oštećuje jetru i izaziva stvaranje ožiljkastog tkiva. Ovaj poremećaj uglavnom pogađa muškarce uzrasta između 40 i 60 godina; žene obično ne pogađa zato što njihov organizam gubi gvožđe tokom menstruacije. Deci koja se rode s galaktozemijom nedostaje enzim potreban za varenje mlečnogšećera. Uobičajeno je da mlečni šećer bez ikakve štete i opasnosti prođe kroz sistem za varenje i izađe iz tela. Kod osoba s galaktozemijom, ova se materija gomila u jetri u nivoima koji postaju otrovni i moguće smrtonosni ako se primereno ne leče. Maloj deci s ovim poremećajem moralo bi da prestane da se daje mleko i da počne da se daje veštačko adaptirano mleko. Neka deca se rađaju bez žučnih kanalića ili s izobličenim kanalićima. Budući da žuč ne može da istekne iz tela, nakuplja se u jetri i konačno je zatruje.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
CIROZA
NASTAVAK
lako ovaj problem ponekad može da se ispravi operacijom, većina dece s ovim poremećajem umire od ciroze pre nego što navrši drugu godinu. Ciroza može da se javi i kao posledica stanja, kad kamen u žu či blokira protok žuči i izazove njeno zadržavanje u jetri tokom dužeg vremenskog razdoblja. Bolest isto tako može da se pojavi kao posledica dugoročne izloženosti nekim lekovima, uključujući metotreksat i izoniazid i otrovnim materijama u okolini, kao što su pesticidi i jedinjenja na bazi arsena.
1 đ
DIJAGN O STI ČKI POSTUPCI Bolesnikova istorija bolesti i simptomi, zajedno s nalazom lekarskog pregleda, obično su dovoljni da se utvrdi da li se radi o cirozi. Kad se dijagnoza jednom postavi, lekar će možda zatražiti jednu ili više analiza funkcije jetre, kojima se na osnovu uzoraka krvi prepoznaju specifične bolesti jetre i procenjuje opšte zdravstveno stanje toga organa. Lekar će možda da zahteva i biopsiju ili uzorak tkiva jetre da bi utvrdio uzrok ciroze. Tokom togzahvata u jetru se uvlači igla da bi se izvukao komadić tkiva, koji se zatim šalje u laboratoriju na analizu.
LECEN JE Najbolji način lečenja ciroze je otklanjanje uzroka koji se nalazi u pozadini svega. To bi moglo da znači prestanak uzimanja alkohola, traženje leka za hepatitis ili nasleđenu bolest, ili uklanjanje određenih materija iz ishrane ili okoline.
Začepiti bocu najbolji je lek i za alkoholni hep titis i za masnu jetru izazvanu alkoholom. Obe I gobe obično prođu kad pacijent dovoljno dugo pije da mu se jetra oporavi. U konvencionalnc lečenju ciroze izazvane hroničnim hepatitisom , r glašava se važnost odmaranja, pravilne ishrane, moguće i upotrebe leka interferona. Neke vrste \ patitisa ne mogu da se izleče. Kod Vilsonove bolesti lekari obično prepisi lekove koji oslobađaju organizam od nakupljen bakra. Možda će biti nužno da se nastavi s uzinr njem tih lekova ceo život. U slučaju hemohromal ze, najbolji način da se rešite viška gvožđa je vađer krvi jednom ili dvaput nedeljno. U tome bi treb; da budete upornii čak dve godine ili dok nivo gvc đa ne dosegne zdrave granice. Lečenje se tada r stavlja svaka dva do četiri meseca. Teški oblik ciroze može da zahteva presađivai jetre - ozbiljan zahvat na koji se obično gleda kao poslednje utočište. Presađivanje nije prikladno re: nje za svakoga: neki pacijenti su prestari, premlad prebolesni za taj zahvat. A osobe čija je ciroza pos dica zloupotrebe alkohola moraju da pokažu da n gu da se suzdrže od alkohola tokom dugog vrem< skog razdoblja pre operacije. Lekari su po pra\ neodlučni u pogledu presađivanja jetre ako će je | cijent samo zloupotrebiti. Kao što je slučaj sa svakom većom operacijc presađivanje jetre može biti riskantno. Nova jetra n že da ne funkcioniše na zadovoljavajući način ili je ganizam može odbaciti. Isto tako postoji opasnost će nakon operacije uslediti infekcija. Ipak, opšta stc
KONVENCIONALNA M E D IC IN A Specifični lekovi za cirozu zavise od njenog stvarnog uzroka i stepena razvoja. Osim zaustavljanja napredovanja bolesti, konvencionalno lečenje za cilj ima da ispravi i bilo kakve komplikacije, kao što je unutrašnje krvarenje, koje same po sebi mogu da izazovu invalidnost ili čak da ugroze život. Ako je u vašem slučaju uzrok ciroze alkoholizam, jednostavno morate da prestanete da pijete - odmah i potpuno. Ako nastavite da pijete pošto vam je postavIjena dijagnoza ciroze, verovatnoća da živite duže od pet godina manja je od 40 posto. Ako prestanete da pijete, verovatnoća se povećava na 60 do 70 posto.
184
Budući da jetra ima ključnu ulogu u preradi lekova, alkohola i otrovnih materija u organizmu, oboleli od ciroze moraju da izbegavaju sve što može da nanese dalja oštećenja organu. Ako imate cirozu, vaša jetra možda ne može da prerađuje lekove na zadovoljavajući način. Svakako se posavetujte s lekarom pre uzimanja bilo kakvog leka, uključujući pilule za kontracepciju, antibiotike i lekove koje možete da kupite bez lekarskog recepta, kao na primer paracetamol.
uspešnosti ovoga zahvata je obećavajući. U SAD, na primer, 60 do 75 posto odraslih pacijenata i 90 posto dece preživi operaciju. Pacijenti s presađenom jetrom nakon operacije žive prosečno petgodina.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Alternativni načini lečenja ciroze uglavnom nastoje da ubrzaju funkcionisanje zdravih ćelija jetre kao i da ublaže neugodnost i oslabljenost organizma povezane s bolešću. KIN ESKA MEDICINA
Različito kinesko bilje, koje se upotrebljava u kombinacijama, može da ubrza zdravo funkcionisanje jetre. Samolečenje može da bude opasno; lekove bi isključivo smeo da propiše stručnjak. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Veruje se da čkalj (Silybum marianum) ubrzava zdravo funkcionisanje jetre. Posavetujte se s osposobljenim stručnjakom pre upotrebe ovog leka. HOM EOPATIJA
Određeni homeopatski lekovi, uključujući Taraxacum officinale i Chelidonium majus, mogu da povećaju delotvornostzdravih ćelija u jetri u slučajevima ciroze. Savetujte se s osposobljenim homeopatom u pogledu njihove pravilne upotrebe. ISHRANA
Pravilna ishrana često ima vrlo važnu ulogu u lečenju ciroze. lako delovi jetre koje je zamenilo ožiljkasto tkivo ne mogu da se obnove, raznolikom ishranom koja sadrži dovoljno voća, povrća, žitarica, mleka i belančevina - možete da ubrzate obnavljanje ćelija u netaknutom delu jetre. Odrasle osobe obolele od ove bolesti treba da prate unos belančevina u organizam. Premalo belančevina može da uspori obnavljanje ćelija, a previše može da poveća količinu amonijaka u vašem krvotoku, što može da dovede do mentalnih oštećenja. Proverite kod lekara ili nutricioniste koja je količina belančevina dobra za vas.
Budući da jetra mora da pročišćava materije koje uđu u organizam, pacijentima s cirozom često se savetuje da razgovaraju s lekarom pre nego što počnu da uzimaju velike količine vitamina ili dodatne količine drugih hranljivih materija. Oboleli od ciroze morali bi da izbegavaju nekuvane školjke, koje se ponekad vade sazagađenih mesta i možda nose organizme koji mogu biti uzrok hepatitisa ili drugih bolesti.
PREVENCIJA ♦ Ako pijete, znajte svoje granice i nemojte ih prelaziti. Uopšteno govoreći, muškarci mogu da popiju dva ili tri pića na dan, a da pritom ne pretrpe oštećenje jetre. Bezopasna granica za že n e je jedno ili dva pića nadan. Ipak, imajte na umu da se podnošenje alkohola može mnogo da se razlikuje od osobe do osobe. Lekari često savetuju Ijudima da sebi postave dnevno ograničenje od jednog ili dva pića i da izbegavaju da piju svaki dan. ♦ Izbegavajte nekuvane školjke. ♦ Nikada ne mešajte alkohol i lekove. Neki lekovi, uključujućiparacetam ol, reagujusalkoholom i mogu daoštetejetru. ♦ Izbegavajte izlaganje industrijskim hemijskim materijama, koje mogu da uđu u krvotok i izazovu oštećenje jetre. ♦ Pobrinite se da vam ishrana bude zdrava i raznovrsna. ♦ Preduzmite mere opreza da izbegnete zarazu hepatitisom . Praktikujte siguran seks i - ako upotrebljavate intravenske droge - naročito se pobrinite da izbegavate prljave igle. Pre putovanja u zemlje gde ova bolest vlada, raspitajte se kod svojega lekara za vakcinu protiv hepatitisa i injekcije imunološkog seruma globulina. (Injekcije imunološkog seruma globulina osiguravaju gotove odbrambene belančevine zvane protivtela, dok vakcinisanje podstiče organizam da stvara svoja vlastita.) ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim s/ovima.
C
R
E
V
A
-
P
O
R
E
M
E
Ć
A
J I P
R
A
Ž
N
J E
N
J A
Čitajte ovu kolonu kako biste našli svoje simptome. Zatim čitajte vodoravno.
SIMPTOMI
BOLEST/TEGOBA
♦ tvrda i/ili ne baš česta stolica ili naprezanje pri pražnjenju creva
♦ Zatvor
♦ vodenasta i/ili učestala stolica
♦ Proliv
♦ gliste u stolici, koje možda izgledaju kao
♦ Infekcija iglastim, okruglim ili trakastim glistar
končići svetle boje; moguć svrab u predelu čmara
186
♦ smena tvrde/ne baš česte i vodenaste/učestale stolice
♦ Sindrom iritabilnog creva-, tumor debelog
♦ velika stolica izuzetno neugodnog mirisa; gubitak težine uprkos dobrom apetitu; bolovi u stomaku
♦ Tegobe s gušteračom, moguće povezane
♦ bilo kakvi vidljivi tragovi krvi u stolici
♦ Brojne mogućnosti, uključujući šuljeve, analnu fisuru i rak debelog creva
♦ uporna retka trakasta stolica; moguće krvarenje iz čmara
♦ Moguć rak debelog creva
♦ tamnosmeđa ili crna, katranasta stolica metalnoga mirisa; mogući bolovi u stomaku
♦ Krvarenje iz gornjeg ili središnjeg dela gastroi stinalnog trakta, izazvano bilo kojom u celom nizu tegoba ili upotrebom određenih lekova
♦ stolica koja je ili pretvrda ili prevodenasta; bolovi u stomaku; nadutost; mučnina; povraćanje; temperatura
♦ Upala slepog creva
♦ crna ili tamnocrvena stolica; povraćanje s krvlju; modrice; krvni sudovi na koži u obliku pauka; umor; žućkasta koža i oči; gubitak ili dobijanje na težini; nadut stomak
♦ Ciroza
♦ bleda ili kredasta stolica; mokraća tamnonarandžaste boje do boje čaja; žućkasta koža i oči; tup bol u stomaku, temperatura, drhtanje, jeza
♦ Zučni kanal začepljen kamenom; poremećaj žučne kese; poremećaj jetre
creva; dijabetes, naizmenična upotreba laksativa i sredstava protiv proliva
s celijakijom
O STA LE INFORM ACIJE
Š T A DA U R A D IT E ’romenite ishranu tako da bude bogata vlaknima pijte najmanje osam čaša vode na dan.
♦ Više od 30 mogućih uzroka: iritabilno crevo, analna fisura, depresija i neaktivnost.
Dbilno uzimajte tečnost da nadoknadite zgubljenu. Ako proliv ustraje više od 18 sati, potražite lekarsku pomoć.
♦ Više od desetak uzroka, uključujući grip i trovanje hranom.
dite lekaru; lek koji ćete nabaviti la lekarski recept može da izleči infekciju.
♦ Govori se da se uzimanjem pelena (Artemisia absinthium) tri puta na dan u obliku pilule ili čaja (prelijte 1šolju kipuće vode preko 7- l kašičice pelena; neka odstoji 10 minuta) leče brojna zagađenja glistama
\ko često upotrebljavate laksative i lekove protiv >roliva, postepeno smanjujte njihovu upotrebu ive dok ne budete mogli sasvim da prekinete; >simtoga, bez odlaganja se obratite lekaru radi >ravilne dijagnoze.
♦ Laksativi mogu da oponašaju bolove u stomaku izazvane sindromom iritabilnog creva ili tumorom debelog creva. Vidi Rak debelog creva.
dite kod lekara. Možda morate da isključite z ishrane svu hranu koja sadrži gluten.
♦ Ako celijakija sprečava apsorpciju gvožđa, vitamina B 12 ili folne kiseline, uzimajte dodatne količine tih hranljivih materija.
dite kod lekara još danas - odmah ako je pacijent Jete ili ako je krvarenje obilno.
♦ Nikada ne zanemarujte analno krvarenje; ono može da ukazuje na rak debelog creva.
dite kod lekara još danas; rana i tačna dijagnoza e bitna.
♦ Ako se leči rano, rak debelog creva je izlečiv; ako se ne leči, može da bude smrtonosan.
dite kod lekara još danas radi pravilne dijagnoze; zvestite ga o svim sredstvima koja uzimate, ia lekarski recept ili bez njega.
♦ Kućnim priborom za testiranje možete da utvrdite ima li krvi u stolici; crvenkastosmeđa boja može da bude i posledica crvene hrane poput cvekle.
Ddmah se obratite svom lekaru li potražite hitnu pomoć.
Ddmah se obratite svom lekaru ili potražite -litnu medicinsku pomoć; ciroza može da bude Dpasna po život.
Jsvojite ishranu s malo masti. Ako su bolovi j stomaku jaki ili je prisutna temperatura, Ddmah posetite lekara. Vidi Zučno kamenje
♦ Izbegavajte alkohol, jako masnu hranu i sve lekove (osim onih koje vam je prepisao vaš lekar) da biste poboljšali funkciju jetre.
♦ Simptomi mogu da se ublaže dodatnim količinama
vitamina K.
Hepatitis. Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
ČIREVI V
SIMPTOMI Prvi stepen čira je upaljen, bolan, ponekad pulsirajući čvorić ispod kože, koji se najčešće pojavljuje na licu, vratu, stražnjici, ispod pazuha ili - retko na ženskoj bradavici. Posle nekoliko dana čir se razvije u ispupčenu, crvenkastu ranicu s belim ili žutim središtem; može da bude izuzetno bolan zbog nakupljanja gnoja ispod kože. Grupa čireva naziva se karbunkul; čir na očnom kapku je čmičak.
ir ili furunkul može da izgleda kao ružan čir aii je zapravo posledica infekcije stafilokokoi koja je zahvatila začepljeni folikul dlake ili, poneka lojnu žlezdu. (Vidi Akne.) U početku čir je crven osetljiv; posle nedelju do 10 dana ispod kože se sk pi gnoj, zbog čega središte čira dobije beličastu boj Cnoj je zapravo tvorevina belih krvnih zrnaca - ko je odbrambeni sistem organizma poslao da se bore infekcijom - pomešanih s bakterijama i odumrli ćeiijama kože. Cir može prilično da natekne i post ne bolan pre nego što pukne koža, gnoj isteče, a rai zaceli. Karbunkul je skup čireva. Pre pojave antil otika početkom ovoga veka, karbunkul se smatr, oboljenjem koje može da bude opasno po život.
C
UZROCI OBRATITE SE LEKARU: ako čir izaziva preterane bolove; možda ćete da poželite da vam ga lekar zaseče i istisne. ako je upala praćena temperaturom, ili vam se čir pojavi na usnici, nosu, obrazima, čelu ili kičmi; bilo kakva infekcija na tim mestima dovodi vas u opasnost od sekundarne infekcije zbog unutrašnjeg širenja bakterija krvotokom do kičme ili mozga. ako mislite da imate karbunkul. Radi se o ozbiljnoj tegobi koja bi se morala lečiti antibioticima. ako imate čir koji je vrlo osetljiv, naročito ako se iz njega šire crvene crte ili imate temperaturu i trese vas groznica; možda se infekcija proširila.
Bakterije stafilokoka koje prouzrokuju pojavu čire obično ulaze u organizam kroz posekotine, ogreb tine i druga oštećenja kože. Različiti činioci mogu i deluju na sklonost nekih osoba čirevima, uključuji poremećaje imunološkog sistema; dijabetes, izl ženost određenim industrijskim hemikalijama; pi teranu upotrebu kortikosteroida; obradu lezija oštećenja na koži proizvodima na bazi petrolej. uopšte slabo zdravstveno stanje, higijenu ili ishrar
LEČEN JE Većina čireva može jednostavno da se leči kod ku pranjem inficiranog područja antibakterijskim sap nom i stavljanjem vrućih obloga, koji pomažu da do kraja sazri. Antibiotici površinske primene k mogu da se kupe bez lekarskog recepta takođe delotvorni u ograničavanju širenja bakterijske inft cije. Ne istiskajte i ne zasecajte čir sami; većina čii va pukne sama posle otprilike dve nedelje. Kad se dogodi, perite lagano taj predeo sve dok gnoj potp no ne prestane da se pojavljuje, a zatim prekrijte f sterom da biste izbegli ponovno inficiranje i spre< da istisnuti gnoj dođe do drugih delova kože i pro infekciju. Svakako dobro operite ruke i dezinfiku peškire.
KO N VEN CIO N ALN A M ED IC IN A
\ko je bol jak ili ako čir nikako ne puca, lekar može ia ga zaseče i drenira pazeći da sve bude sterilno. 3a bi se izlečio teži oblik izbijanja čireva, lekar će nožda da prepiše oralni antibiotik kao što je eritronicin ili dikloksacilin.
\LTER N A TIV N 1 NAČINI L E Č E N J A
Zirevi muče Ijude već vekovima i Ijudi se koriste ;vim vrstama lekova. Budite oprezni kad isprobavate alternativne lekove na svojoj koži jer pogrešnim leženjem možete zapravo da pogoršate infekciju.
UURVEDSKA
LEČENJE
LEKOVITIM
ISHRANA
Slaba ishrana i određeni nedostaci hranljivih materija mogu da oslabe imunološki sistem organizma. Osim što će preporučiti ishranu bogatu voćem i povrćem, nutricionista može da predloži da jedete više belog luka (Allium sativum) zbog njegovih antiseptičkih svojstava i hranu bogatu cinkom da bi se ojačao odbrambeni sistem organizma. To možete da postignete ishranom ili možete da uzimate do tri kapsule belog luka i dodatnih 45 mg cinka na dan.
LEČEN JE KOD K U Ć E
(AYURVEDSKA)
MEDICINA
KINESKO LEKOVITO
zaustavi infekciju. Za vrlo bolne čireve probajte Hepar sulphuris, a za one koji sporo zarastaju probajte Silicu, iste jačine i učestalosti.
BILJEM
3ostoji veliki broj biljnih lekova za čireve. Za suzbijaije upale možete da birate između masti napravljene ; belim slezom (Althaea officinalis), biljnog obloga od bresta (Ulmus fulva) i tinkture od perunike (Iris versi:olor) ili mire (Commiphora molmol). Za suzbijanje infekcije nanesite ulje melaleuke [Melaleuca spp.) na čir četiri do šest puta na dan. Eterična ulja bergamote (Citrus bergamia), lavande [Lavandula officinalis), kamilice (Matricaria recutita) i kadulje (Salvia officinalis) takođe se preporučuju zbol svojih antibakterijskih svojstava. Hidrastis (Hydrastis canadensis) sadriži alkaloid poznat kao berberin, za koji se tvrdi da ima svojstva suzbijanja bakterija; zmešajte s destilovanim hamamelisom (Hamamelis t'irginiana) i upotrebljavajte kao sredstvo za ispiranje.
HOM EOPATIJA
<\ko čir izađe iznenada i vrlo je crven i vruć, Belladonna (12x) tri do četiri puta na dan može da uspori ili
♦ Pomoću toplih obloga ili tople kupke s dodatkom Epsomove soli iz čira će se izvući gnoj. ♦ Muškarci koji dobiju čir na licu trebalo bi da se pre brijanja operu antibakterijskim sapunom i da nanesu antibakterijsku kremu kad završe. ♦ Oduprite se želji da zasečete ili istisnete čir sami; posledica bi mogla da bude teška sekundarna infekcija. Većina čireva pukne sama od sebe; u nekim slučajevima čir prođe bez pucanja i nestane ispod kože.
PREVENCIJA Oštećenja kože čine osobu podložnu infekcijama koje izazivaju čireve. Mogu da ih izazovu posekotine od brijanja; isto tako i kontaktni sportovi, fizički rad, ugrizi insekata i niz drugih svakodnevnih aktivnosti. Evo nekoliko saveta: ♦ Redovno se perite i pravovremeno zbrinite manje ozlede na koži. ♦ Nikada ne delite peškire, posteljinu, odeću ili sportsku opremu s nekim ko ima čir ili neku drugu infekciju. Odeća, posteljina i peškiri takve osobe trebalo bi da se peru svakodnevno u vrlo vrućoj vodi s praškom za pranje ili izbeljivačem. ♦ Nikada ne istiskujte čir. Gnoj može da proširi infekciju i izazove komplikacije, poput sekundarne infekcije ili karbunkula. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
ČM IČAK V
SIMPTOMI Čmičak (hordeolum): crven, topao, osetljiv na dodir i ponekad bolan otok uz ivicu kapka. (Vidi takođe llustrovani dijagnostički vodič.) Halazion: relativno bezbolna, glatka, okrugla izbočina unutar lojne žlezde kapka.
OBRATITE S E LEKARU: ♦ ako se otok ne povuče nekoliko nedelja. ♦ ako otok utiče na vid. ♦ ako osećate bol u oku. ♦ ako se čmičci ponovo pojavljuju. Cmičak može da bude simptom drugih bolesti kao što su dijabetes i hronične kožne tegobe.
mičak je čirić ili apsces na gornjoj ili donjoj ivi
C
ci očnog kapka koji ukazuje na infekciju očm žlezde. lako se čmičci obično nalaze sa spoljne stra ne kapka, mogu da se pojave i s unutrašnje strane Spoljni čmičak počinje kao čirić uz trepavicu, zatim se pretvara u crven, bolan otok koji obično, pr nego što prsne i zaceli, traje nekoliko dana. Većin spoljnih čmičaka kratko traju. Unutrašnji čmičak (s unutrašnje strane kapka), tc kođe izaziva crven, bolan otok, ali njegov položj sprečava izlazak gnoja na kapku. Pošto infekcija prc đe, čmičak može potpuno da se povuče ili može d ostane mala, tečnošću ispunjena cista ili kvržica koj može da bude prisutna duže vreme, pa će morati d se otvori hirurškim zahvatom. Halazion je takođe znak inficirane žlezde na kaf ku, ali, za razliku od čmička, to je čvrsta, okrugl; glatka izbočina koja je obično malo udaljena od ivic kapka. Cmičci i halazioni uglavnom su bezopasni i re ko škode oku ili vidu. Mogu da se pojave u bilo kor dobu i obično se opet pojave, na nekom drugom de lu kapka.
UZROCI Cmičke najčešće prouzrokuju stafilokokne bakterij koje često žive u nozdrvama. Bakteriju možete c prenesete na kapak tako da dodimete nos i zatii protrljate oči. Halazion prouzrokuje začepljenje izvodnog k; nalića žlezde koja pomaže podmazivanje kapka. začepljenoj žlezdi može da dođe do razmnožavan bakterija, a upala koju izazovu dovodi do stvaran tvrde izbočine.
LEČEN JE lako su bolni i ružni, čmičci većinom prođu za nek< liko dana, sami od sebe ili uz jednostavno lečenj Halazioni se, takođe, često povuku sami od seb e,; može da bude potrebno mesec dana ili duže.
190
K O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A
LEČENJE
Cmičak se obično leči stavljanjem toplih obloga na obolelo oko, četiri puta na dan po 10 do 20 minuta, nekoliko dana za redom. Na taj način se smiruje bol i upala, pa se ubrzava sazrevanje čmička. Kad stavljate oblog, oko treba da bude zatvoreno. Kad čmičak formira gnojnu glavicu, nastavite da primenjujete obloge kako biste smanjili pritisak i ubrzali prskanje. Nemojte istiskivati čmičak, več ga ostavite da prsne sam od sebe. Ako se čmičci često pojavljuju, lekar može da preplše antibiotičku kremu ili rastvor. Nanositeje na kapak (oko treba da bude zatvoreno) prema uputstvima. Ponekad, ako negde drugde u organizmu postoji stafilokokna upala, lekar može da prepiše sistemske antibiotike za uzimanje na usta, na primer eritromicin. Ako ovakvo lečenje ne uspe, verovatno će biti potrebno operativno odstranjivanje čmička. Manji operativni zahvat može da bude potreban i za odstranjivanje ciste koja može da nastane kao posledica unutrašnjeg čmička. Posle primene lokalnog anestetika, oftalmolog će da otvori cistu i odstrani njen sadržaj. Kapakobično brzozaraste. Mada se halazion često povuče sam od sebe, primena toplih obloga i kortikosteroidne masti može da ubrza proces. Halazion takođe može da se odstrani jednostavnim hirurškim zahvatom uz lokalnu anesteziju. Posle zahvata lekar će zaštitnom gazom i flasterom pokriti oko na 8 do 24 sata kako bi se sprečilo krvarenje i oticanje.
LEKOVITIM
BILJEM
Za ublažavanje bolova i upale kod čmička, stručnjaci za biljnu medicinu preporučuju stručno pripremljene kapi za oči od lekovite očanice (Euphrasia officinalis). Mogu da prepišu i preparatza uzimanje na usta od čička (Arctium lappa). ISHRANA
Ako se čmičci i halazioni često pojavljuju, nutricionista može da vam preporuči uzimanje dodataka vitaminaA i C ko ji, čini se, čuvaju zdravlje kože. Možete da probate i ishranu za sistematsko pročišćavanje organizma koja se sastoji samo od svežeg voća i povrća, jogurta, voćnih čajeva, sokova i mineralne vode i primenjuje se do nedelju dana. Naturopati veruju da ova dijeta, ako se ponavlja u pravilnim razmacima, može da spreči nastanak čmička.
LEČEN JE KO D K U Ć E I na čmičke i na halazione stavljajte tople obloge četiri puta na dan po 10 do 15 minuta, nekoliko dana za redom. Kad čmičak sazri, sam će prsnuti. Oblog možete da napravite i tako da čajnu vrećicu navlažite toplom vodom i stavljate tri do četiri puta na dan po 5 minuta na zatvoreno oko.
PREVENCIJA
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A lako neki alternativni načini lečenja mogu da pomognu u ublažavanju infekcija očnog kapka, nikad nemojte na oko nanositi preparate ne posavetovavši se s lekarom. Neka antiseptička sredstva i lekovi mogu lako da povrede površinu oka. Kad na kapak stavljate losion ili oblog, oko treba da bude zatvoreno. AKUPUNKTURA
U tradicionalnoj kineskoj medicini veruje se da su sve vrste čireva, uključujući čmičke, izazvane navalom toplote. Kako bi raspršio toplotu, stručnjak za akupunkturu može zabosti igle u tačke Bešika 54, Slezina 10 i Jetra 11 (vidi Dodatakza položaj tačaka).
Ako se čmičci ponavljaju, treba svakodnevno da čistite spoljni deo očnih kapaka. Stavite nekoliko kapi vrlo blagog dečjeg šampona u šolju tople vode i promešajte. Koristeći pamučni štapić (za čišćenje ušiju), jednom na dan smesom nežno prebrišite kapke, držeći oči zatvorenima. Vrlo je važno izbegavati dodir očnih kapaka s kozmetičkim preparatima, prljavim peškirima ili zaraženim rukama. Cesta primena toplih obloga na prvi znak infekcije sprečiće dalje zatvaranje žlezda u očnim kapcima. Da biste sprečili širenje infekcije na druge članove vašeg domaćinstva, kao oblog koristite čistu tkaninu za jednokratnu upotrebu i nemojte koristiti zajedničke rukavice za kupanje ili peškire. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
Č V O R IĆ I Čitajte ovu kolonu kako biste našli svoje sim ptom e. Zatim čitajte vodoravno.
BOLEST/TEGOBA
SIMPTOMI Proverite kod lekara svaki nov ili neobičan čvorić koji ne znate da objasnite; takvi čvorići mogu da budu znak raka.
192
♦ jedan ili više crvenih čvorića napunjenih gnojem, prečnika od pola do dva i po centimetra na licu, butinama, vratu, laktovima; mogu da traju dve nedelje ili ponekad duže.
♦ Čir
♦ čvorić koji može ali ne mora da bude bolan i koja se nalazi obično s gornje, spoljne strane dojki
♦ Dobroćudna cista (može da nastane i nestane hormonskim promenama kao kod menstrualr ciklusa); moguće, kancerozni tumor (može namreškati ili nabrati kožu koja se nalazi iznac ili može izazvati uvlačenje bradavice i svrab).
♦ otok ispod kože, posebno u području prepona i trbuha; može da bude mekan; možete osetiti bol i težinu kad sedate
♦ Kila (hernija)
♦ jedan ili više bezbolnih čvorića ili otoka, najčešće na vratu, laktovima i preponama
♦ Možda natečeni limfni čvorovi izazvani prisust infekcije negde u telu; mogu da budu znak H< kinove (Hodgkinove) bolesti ili drugih limfom
♦ oticanje, naročito na vratu, laktovima ili preponama, praćeno slabošću, povišenom temperaturom i bolom u grlu
♦ Mononukleoza
♦ bolno povećanje pljuvačnih žlezda (koje su smeštene između uha i vilice) praćeno groznicom, glavoboljom, umorom i povišenom temperaturom
♦ Mumps (zauške)
♦ mali čvorić boje mesa ili belkaste boje s povećanim krvnim sudovima, ili čvrst čvorić kao što je bradavica koja postepeno raste, posebno na delovima tela izloženim suncu
♦ Možda samo bradavica, ali moguće i rak bazalnih ćelija ili rak ćelija pljosnatog epitela.
♦ bezbolni čvorić na testisu; najčešće kod mlađih i muškaraca srednjih godina
♦ Možda dobroćudna cista, ali može biti i kancerozni tumor.
ŠTA DA U RADITE
O S T A L E IN FO R M A C IJE
itavljajte tople obloge da bi čir što pre sazreo. I stite i prekrivajte puknuti čir sve dok to jodručje ne zaraste. Nemojte istiskivati li probijati čir sami.
♦ Čirevi su posledica stafilokokne infekcije. Lekovitim biljem kao što su ehinacea (Echinacea spp.) i kanadska žutika (Hydrastis canadensiš) može da se ubrza suzbijanje infekcije.
3ogledajte Dojke - rak i Dojke - tegobe. Jvek proverite kod lekara svaki novi ii neobičan čvorić.
♦ Mlečni kanalići mogu da nateknu tokom nekih faza menstrualnog ciklusa, izazivajući ciste; kofein može da pogorša ovo stanje.
Dbratite se lekaru. Verovatno će vam biti X3trebna operacija da biste zalečili oštećenje.
♦ Nemojte se zavarati veličinom. Sto je sitniji otvor malog oštećenja, to je verovatnije da će doći do prekida dotoka krvi u ispupčeno tkivo - što je ozbiljan poremećaj.
Ddmah se obratite lekaru radi dijagnoze. ^apaljenje može da zahteva lečenje 3ntibioticima.
♦ Prateći simptomi u slučaju limfoma mogu da budu povišena temperatura, gubitak apetita, znojenje, opšti osećaj slabog zdravlja i ponekad svrab.
Dbratite se lekaru da biste potvrdili dijagnozu. Ddmarajte se u krevetu i postepeno se vratite lormalnim aktivnostima.
♦ Određeni vitamini i neki biljni i homeopatski načini lečenja mogu da ubrzaju oporavak, posebno jačanjem imunološkog sistema.
lauške kod dece zahtevaju mirovanje u krevetu paracetamoi protiv bolova. Kod dečaka j pubertetu i odraslih muškaraca potrebna e lekarska pomoć zbog manje opasnosti xJ steriliteta.
♦ Testisi mogu da nateknu kod dečaka u pubertetu ili odraslog mušaraca i kad se ne radi o zauškama.
/idi Koža - rak i llustrovani dijagnostički /odič.
♦ Gotovo svi oblici raka kože povezani su sa izloženošću suncu, pa ograničite izlaganje suncu i zaštitite se od njegovog delovanja.
Zidi Testisi - rak i Testisi - tegobe.
♦ Muškarci bi trebalo redovno da pregledaju testise nežno opipavajući kožu između prstiju i nastojeći da provere ima li čvorića. Rak testisa je izlečiv u velikom broju slučajeva ako se rano utvrdi. Dobroćudna cista može da se stvori ako je cev kroz koju prolazi seme - epididimis (pasemenik) začepljen.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
D EB ELO C R E V O - RAK
SIMPTOMI U ranijim stadijumima karcinom kolorektuma ili rak debelog creva obično ne stvara nikakve simptome. Najverovatniji znakovi upozorenja jesu: ♦ promene u pražnjenju creva, uključujući uporan zatvor ili proliv, osećaj nemoći da se u celosti isprazne creva ili krvarenje iz izlaznog dela debelog creva ♦ stolica s krvlju obojenim tamnim delovima ili duge tanke stolice nalik na olovku ♦ želudačne smetnje, povremeni grčevi, učestali bolovi od gasova, gorušica, mučnina, povraćanje, nadimanje ili otežano gutanje ♦ neobjašnjiv umor ili gubitak apetita ili težine
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako primetite promenu u pražnjenju creva, krvarenje iz izlaznog dela debelog creva ili vidite krv u ili na stolici. Nemojte pretpostavljati da imate šuljeve, dogovorite pregled zadnjeg creva, a možda i sigmoidoskopiju. ♦ ako imate uporne bolove u trbuhu, neobičan gubitak težine ili ste umorni. Ti simptomi mogu da budu posledica drugih uzroka, ali isto tako mogli bi da budu povezani s rakom. ♦ ako vam je dijagnostikovana slabokrvnost. U određivanju uzroka, vaš bi lekar morao da proveri ima li krvarenja iz probavnog trakta zbog raka debelog creva.
avijen u trbušnoj šupljini, nalazi se dugača cevast probavni trakt. Mišićasta druga polovir ove cevi - debelo crevo - sastoji se od debelog cre' (kolona), koje je dugačko više metara i zadnjegcre’ (rektuma), koje se meri centimetrima. Debelo i z dnje crevo zajedno deluju kao prerađivač otpad svarena hrana odlazi u debelo crevo, organiza apsorbuje svu preostalu vodu, a čvrsti otpad istisku se kroz zadnje crevo i izbacuje kroz čmar u oblil stolice. Unutrašnja sluzokoža kolorektalne cevi može ( bude plodno tlo za rast malih tumora zvanih p o lif Oko polovine svih odraslih osoba starijih od 40 goc na dobiju barem jedan kolorektalni polip. Većii polipa je dobroćudna, ali najmanje jecina vrsta p znata je kao prekancerozna. Devet od deset zl ćudnih kolorektalnih tumora razvije se od polipa žlezdanom tkivu crevne sluzokože, iako nekoliko re kih vrsta kolorektalnog karcinoma, odnosno raka d belog i zadnjeg creva, nastaje iz nežlezdanog tkiv Ako se rak debelog i zadnjeg creva dijagnostiku i leči dok je tumor još lokaliziran, bolest je u velik meri izlečiva, s petogodišnjom stopom preživljav nja od oko 90 posto. Ako tumor nastavi da raste, r, može da se proširi pravo kroz crevne zidove na okc no tkivo i organe, kao i na krvotok ili limfni sister Kad se rak jednom proširi na limfne čvorove ili druj organe, uspešno lečenje postaje teže. Zavisno o t me koliko je bolest uznapredovala, petogodišnja st pa preživljavanja kreće se od 70 posto do 5 post Na rak debelog i zadnjeg creva zajedno otpa( oko 10 posto slučajeva raka u Srbiji i Crnoj Cori, i f učestalosti je na trećem mestu među malignim t morima. Poput mnogih oblika raka, karcinom kol rektuma osobito je raširen među starijim osobam lako je otkrivanje često moguće u ranom stadijum mnoge osobe odgađaju da potraže medicinsku p> moć zato što im je neugodno ili se plaše simpton vezanih za creva. Opasnost se znatno povećava p> sle 50. godine, a raste i dalje s godinama. Karakte stično je da je rak debelog i zadnjeg creva gradsl bolest i češće pogađa stanovnike grada nego sela i \ še belce nego crnce.
S
:
►
CREVNI TUMORI
D EBELO C R EV O PO PR EČ N O D EB ELO CREVO . TU M O R U PO PRECN O M D EBELO M CREVU
U ZLA ZN O D EB ELO CREVO . S IL A Z N O D EB ELO CREVO .
IZ L A Z N I D E O D EBELO G CREVA (R E K T U M )
T U M O R U IZ L A Z N O M D E L U ________ D E B E L O G C R E V A _________
UZROCI Karcinom kolorektuma ili debelog i zadnjeg creva dovodi se u usku vezu s nekim drugim bolestima. Smatra se da su u velikoj opasnosti od raka svi oni koji u ličnoj ili porodičnoj istoriji bolesti imaju polipe debelog creva, upalne bolesti debelog creva kao što su kolitis ili Kronova bolest i rak gušterače, dojke, jajnika, debelog crijeva ili zadnjeg creva - naročito kod roditelja ili brata/sestre. Ako dobijete ulcerozni kolitis, opasnost da čete dobiti rak kolorektuma 20 puta je veća od proseka. Kao i s bilo kojom vrstom raka, moguća sklonost ka raku debelog i zadnjeg creva barem je delimično određena genetskim predispozicijama. Nekolicina Ijudi nasledi tegobu zvanu porodična polipoza, kod koje se polipi debelog creva pojave već u ranom dobu; ako se ne leče, kod tih će se osoba gotovo sigurno razviti karcinom kolorektuma. (Vidi uokviren tekst na sledećoj strani.) Cini se da i pogrešna ishrana doprinosi opasnosti ako je uzročno-posledična veza još nejasna. Pozna:o je da su pojačano ugrožene osobe čija je ishrana iiromašna vlaknimajer nejedu dovoljno voća, povrća žitarica. Mnoga ispitivanja navode masti i belanče/ine životinjskog porekla kao materije koje ubrzavau rak debelog creva, iako su istraživači oprezni u sogledu donošenja bilo kakvih konačnih zaključaka. sleka ispitivanja pokazuju da redovnim jedenjem
Donji deo probavnog trakta, ili debelo crevo (.sasvim levo) obuhvata debelo crevo i zadnje crevo. Debelo crevo ima tri glavna dela: uzlazno, poprečno i silazno debelo crevo. Tumor u poprečnom debelom crevu (uvećana slika, gore) može da dovede do bolova u stomaku, poremećaja u pražnjenju creva i krvi u stolici. Kod tumora zadnjeg creva (uvećana slika, dole) krv može da se vidi pri pražnjenju creva.
crvenog mesa, koje je bogato zasićenim mastima i belančevinama, povećavamo opasnost, dok nekim drugim ispitivanjima nije ustanovljena nikakva povezanost. Neki naučnici veruju daje mastglavni krivac, dok drugi sumnjaju na belančevine. Neki pak tvrde da se ne radi o samim mastima ili belančevinama, već načinu na koji se pripremaju. Oni napominju da masti i belančevine kuvane na visokim temperaturama - naročito kod pečenja na žaru - mogu da proizvedu mnoštvo moguće kancerogenih materija povezanih s karcinomom kolorektuma. Jako izlaganje određenim hemijskim materijama, uključujući h lo r- koji se u malim količinama često upotrebljava za pročišćavanje vode za piće - može da poveća opasnost od raka debelog i zadnjeg creva. Smatra se da izlaganje azbestu može da bude štetno, zato što se navodi kao uzročnik u stvaranju polipa u debelom crevu.
D IJA G N O S T IČ K I POSTUPCI Počevši od 50. godine, svako bi trebalo redovno da se pregleda zbog mogućnosti karcinoma kolorektuma. Jednom godišnje lekar bi trebalo da obavi digitorektalni pregled i proveri stomak i limfne čvorove radi znakova mogućegoticanja ili tvorevina. Kao sastavni deo vašeg godišnjeg sistematskog pregleda, trebalo bi da date na analizu uzorak stolice da se vidi
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
D E B E L O C R E V O - RAK ------------------T
------------------
G en etska v eza Istraživači su otkrili da su mnogim osobam a oboielim o d karcinoma kolorektum a zajedničke o dređ en e g en etske mane. A k o im ate neku o d tih mana, znači da ste p red o d re đ e n i na to da obolite - ali ne i da će te svakako oboleti. Na prim er, naučnici su prepoznali specifični gen za nasledni nepolipozni karcinom kolorektum a ili Lin čo v (Lyn ch o v) sindrom . Prisustvo tog gena - koji je izuzetno redak p red o d re đ u je osobu na rak debelog i zadnjeg creva, želuca, m aterice i nekih drugih trbušnih organa. N aučnici sada m ogu da testiraju o so b e koje imaju o ve oblike raka u p o ro d ici da bi ustanovili nosi li neki pojedinac o štećen i gen. T i se p ojedin ci zatim mogu redo vn o pregledati da bi se osiguralo rano otkrivanje raka.
ima li tragova krvarenja- mikroskopskih tragova koji bi mogli da ukazuju na krvarenje u probavnom traktu. Svakih tri do pet godina morali biste da obavite sigmoidoskopiju, pregled zadnjeg creva i donjeg ili zavijenogdebelogcreva pomoću rastegljive osvetljene cevi koja se zove sigmoidoskop. lako ova tehnika možda nije baš prijatna, izuzetno je vredna za otkrivanje ranih stadijuma raka i drugih gastrointestinalnih poremećaja. (Vidi takođe Kolitis i Kronova bolest.) Neinvazivni pregled zvani virtualna kolonoskopija ne služi se više tom cevi, već umesto nje upotrebljava spiralnu kompjuterizovanu tomografiju, kojom se stvara trodimenzionalna slika debelog creva pošto se ispraznilo i delimično napunilo vazduhom. Svi sumnjivi simptomi ili poremećaji upozoriće vašeg lekara da treba da izvrši kolonoskopiju, postupak vrlo sličan sigmoidoskopiji, koji omogućava jasniji pogled na unutrašnju sluzokožu creva. Ako vaš lekar pronađe polip ili tumor, biopsijom će se odrediti da li je zloćudan ili nije. Možda će vas uputiti i na rendgensko snimanje debelog i zadnjeg creva da bi
196
NASTAVAK
se videle moguće tvorevine, kao i na analize krvi mokraće da bi se proverilo postoje li karakterističr hemijski poremećaji. Kad bi se biopsijom potvrdi' rak, izvršili bi se drugi pregledi da se ustanovi da li s proširio na uobičajena mesta kao što je jetra, kao n primer rendgensko, ultrazvučno ili CT-snimanje Mogli bi da vas upute i na dalje analize krvi da bi s ustanovilo kako funkcioniše jetra i da bi se izmeri nivo materije u krvi, koja se zove karcinoembrionsl antigen, koji se često nalazi u koncentraciji većoj o normalne u prisustvu raka debelog i zadnjeg crev; naročito ako se proširio.
LEČEN JE Lečenje raka uključuje ne samo specifične načir lečenja za izlečenje ili kontrolisanje bolesti nego strategije za zadovoljavanje bolesnikovih emocic nalnih i telesnih potreba. Ponovno uspostavljanje održavanje kvalitete života, glavno je pitanje za lek; re kao što bi trebalo da bude i za članove porodice prijatelje. Mnogi dopunski načini lečenja raka mo^ da budu vredna dopuna kad se koriste uz standardr medicinsko lečenje da bi se stres povezan s rakorr njegovim lečenjem učinio što podnošljivijim. Di punski načini lečenja ne bi nikada smeli da zamer standardnu pomoć.
KON VENCION ALN A M ED IC IN A Operacija je najdelotvornije lečenje za lokalne tum re kolorektuma. Vrlo mali tumori mogu da se uklor kroz kolonoskop, ali čak i kod malih tumora hiru obično više voli da izvrši laparotomiju - odstranjen znatnog dela creva i okolnih limfnih čvorova. Ces hirurg može ponovo da spoji zdrave delove debeli creva i zadnjeg creva; kad to nije moguće, hiru napravi otvor u stomaku - koji se zove stoma i pr usmeri odrezano debelo crevo na nju. Otpadne m terije, tj. izmet skuplja se u kesicu koja se nosi prel stome. Ovaj zahvat, poznat kao kolostomija, često samo privremen; pošto je crevu ostavljeno dovolji vremena da zaraste, drugom operacijom ponovo povezuju debelo i zadnje crevo. Potreba za trajno kolostomijom češća je kod raka zadnjeg cre budući da može da bude teško da se sačuva zadr crevo. (Vidi Kronova bolest.)
U lečenju raka zadnjeg creva možda će da vam savetuju zračenje ili hemoterapiju pre operacije da bi se tumor smanjio. Zračenje i hemoterapija mogu da se preporuče i da bi se sprečilo ponavljanje lokalnih tumora i produžio život. Zračenje se retko preporučuje posle raka debelog creva. Umestotoga, lekari su ustanovili da hemoterapija u kombinaciji s imunoterapijom može da poboljša razdoblje života koje sledi kod pacijenata kod kojih se rak proširio s debelog creva na okolne limfne čvorove. Hemoterapija može da pomogne kod obolelih od raka zadnjeg ili debelog creva koji je metastazirao na organe u drugim delovima organizma, iako je malo verovatno da će ona da dovede i do izlečenja. (Vidi Rak radi više informacija o načinima lečenja.) Odmah u postoperacijskom razdoblju, pacijent može da očekuje da će da primi sredstva protiv bolova i druge lekoveza ublažavanje privremenog proliva ili zatvora. Pacijente će nakon operacije podsticati dajedu hranljive vrste hrane, bogate kalorijama i belančevinama da bi se ubrzalo jačanje i oporavak. Kad se jednom kod raka debelog ili zadnjeg creva postigne remisija, kontrolni pregledi kojima se proverava da nema znakova vraćanja bolesti neizrecivo su bitni. Stotine hiljada Ijudi žive udobnim normaInim životom čak i posle operacije debelog i zadnjeg creva i kolostomije. lako prilagođavanje životu posle kolostomije zahteva vreme, podršku i razumevanje, osobe sa stomama ustanovile su da većinom mogu da žive životom kakvim su živele i pre.
DOPUNSKI NAČINI L E Č E N J A Ispitivanja objavljena od 1970-ih godina u suštini potvrdila su da ishrana bogata vlaknima znatno smanjuje opasnost od raka debelog i zadnjeg creva. Cini se da vlakna dobijena hranom štite creva od dugotrajne izloženosti kancerogenim materijama tako da se brzo rešavaju otpada i zaustavljaju stvaranje nekih kancerogenih materija. Značajna ispitivanja takođe pokazuju da ishrana bogata voćem i povrćem smanjuje opasnost od raka debelog i zadnjeg creva, uglavnom zbog vlakana i drugih hranljivih materija kojima snabdeva organizam.
Dok neka ispitivanja ukazuju na to da folna kiselina, kalcijum , vitamin D i vitamini C, E i A (beta karotin) koji imaju antioksidirajuće dejstvo, pružaju zaštitu od dobijanja raka debelog i zadnjeg creva, druga ispitivanja nisu uspela da potvrde ova otkrića, a u nekim slučajevima odlučno su im se suprotstavila. Zasada, najbolji savet u pogledu raka debelog i zadnjeg creva i ishrane jeste da uključite u svakodnevnu ishranu integralne žitarice i barem pet vrsta svežeg voća i povrća - naročito krstašice poput karfiola ili brokole - kako biste svakako dobijali obiIje vlakana i mnogih hranljivih materija koje mogu da deluju zaštitno.
PREVENCIJA Jedite mnogo svežeg voća, povrća i integralnih žitarica; smanjite potrošnju crvenog mesa i drugih visoko-masnih vrsta hrane poput jaja i većine mlečnih proizvoda. Možete da dobijete potrebne belančevine iz mlečnih proizvoda s malom količinom masti, koštunjavih plodova, pasulja, sočiva i sojinih proizvoda. Nastojte da ne prepečete meso i ribu i ne pečete ih na žaru. Da biste dobili više vlakana, svojim žitaricama za doručak možete da dodate mekinje ili pšenične klice. Porazgovarajte s lekarom o najnovijim dokazima u pogledu acetilsalicilne kiseline i raka debelog i zadnjeg creva. Neka ispitivanja pokazuju da osobe koje redovno uzimaju acetilsalicilnu kiselinu (npr. Aspirin) znatno umanjuju opasnostod dobijanja raka debelog i zadnjeg creva, iako druga ispitivanja ne nalaze tu nikakvu međusobnu vezu. U svakom slučaju, ne počinjite da uzimate acetilsalicilnu kiselinu na svoju ruku; to je lek i može da izazove zdravstvene tegobe ako se uzima bez lekarskog saveta. Ako ste stariji od 50 godina, pobrinite se da vas savesno pregledaju radi znakova raka debelog i zadnjeg creva, naročito ako ste u velikoj opasnosti od bolesti. Kućni priborza testiranje kojim se proverava ima li krvi u stolici može da se nabavi u mnogim apotekama. Ako vam test bude pozitivan, idite kod lekara. Ako vam lekar otkrije polip, dajte da se odstrani. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
1
DE PRESIJ A
SIMPTOMI Kod teške depresije možda ćete da iskusite četiri ili više sledećih simptoma: ♦ uporna tuga, pesimizam ♦ osećaj krivice, bezvrednosti, bespomoćnosti i beznađa ♦ gubitak zanimanja za uobičajene aktivnosti, uključujući polni život, ili nemogućnost nalaženja zadovoljstva u njima ♦ otežana koncentracija ♦ nesanica ili preterano spavanje ♦ dobijanje ili gubljenje na težini ♦ umor, nedostatak energije ♦ anksioznost, uznemirenost, razdražljivost ♦ razmišljanja o samoubistvu ili smrti ♦ usporen govor; usporeni pokreti Kod dece i adolescenata: ♦ nesanica, umor, glavobolja, bolovi u želucu, vrtoglavica ♦ bezvoljnost, povlačenje iz društva, gubitak težine ♦ zlouptreba droga ili alkohola, slabljenje uspeha u školi, otežana koncentracija ♦ osamljivanje od porodice i prijatelja Kod distimije (slabije ali hronične depresije), simptomi će biti slabije izraženi, biće ih manje, ali će trajati duže.
OBRATITE SE LEKA RU : ♦ ako vas ili vaše dete obuzimaju misli o samoubistvu ili ispoljavate druge znake te šk e d e p resije ili d istim ije; m ože da vam se pomogne. N apom ena: Postoji jasna razlika između »deprimiranosti« (tj. trenutnog depresivnog raspoloženja ili potištenosti) i bolesti depresije. A k o se neko vre m e osećate potišteni, nem ojte se zabrinjavati. Ali ako osećate da ne m ožete da se izdignete iz svoga jada, potražite pom oć.
G
otovo svi se ponekad osećamo potišteni, obic no zbog nekog uznemiravajućeg događaja našem životu. Depresija koja traje- razdoblje nja od poremećaja poznatog kao teška depresija druga je stvar. Depresija u nekom svom obliku pogađ 25 posto svih žena, 10 posto muškaraca i 5 post adolescenata širom sveta. Radi se o najučestalijer psihološkom problemu koji, na primer, u SAD z; hvata oko 17,6 miliona Ijudi svake godine. Depresivna reakcija (blaža i često privremen depresija) obuhvata normalna osećanja deprimir; nosti ili potištenosti koji se javljaju kao posledica sp« cifične životne situacije. Simptomi mogu da bud teški, ali lečenje obično nije potrebno i oni se s vr< menom smiruju - posle dve nedelje do šest mesec Distimija (blaža, hronična depresija), nalik d( presivnoj reakciji po svojim simptomima i stepen patnje, traje duže - najmanje dve godine. Teška depresija, ili depresivna bolest, ozbiljan j poremećaj koji može da dovede do nemogućnos funkcionisanja ili čak samoubistva. Bolesnici ne s; mo da prolaze kroz razdoblje potištenosti i lošeg ra položenja, nego ispoljavaju i štetnije simptomi uključujući nezanimanje za svoje uobičajene akti' nosti, krajnji umor, tegobe sa spavanjem ili osećanj krivice i bespomoćnosti. Kod njih je veća verovatnc ća da će izgubiti dodir sa stvarnošću, ponekad doži' Ijavajući i halucinacije. Depresivna bolest može da s leči, ali često izmakne dijagnostikovanju zato što s meša s depresivnom reakcijom. Radi se o cikličnoi oboljenju, tako da iako se većina pacijenata opora od prvog napada depresije, stopa njenog ponavljan je visoka - možda čak 60 posto unutar 2 godine i 7 posto unutar 10 godina. Teška depresija obično s javlja spontano, naizgled ničim izazvana, i često ne taje takođe sama od sebe, obično za 6 do 12 mesec Zbog njenog onesposobljavajućeg delovanja ili m( gućnosti samoubistva, teška depresija treba da se lec Depresija može da se pojavi u bilo kom dobi uključujući detinjstvo. Ispitivanja u SAD pokazuju c 1,8 posto dece u pretpubertetu i 4,7 posto mladi između 14 i 17 godina ima neki oblik depresije. Ra; doblje života u kom bolest često nastupa jesu ran srednje godine, a depresija je naročito raširena međ starijim osobama, kao reakcija na činjenice vezan uz starenje - smrt supružnika ili prijatelja, telesr ograničenja vezana za godine i suočavanje sa smrći Stariji udovci naročito su skloni samoubistvu.
UZROCI Depresija je bolest za koju se čini da ima različite uzroke. Depresivna reakcija, ili »normalna depresija«, javlja se kao posledica određenog događaja. Depresivna raspoloženja mogu da budu i propratna pojava lekova, hormonskih promena (npr. pre menstruacije ili posle porođaja) ili telesnih oboljenja, kao sto su gripe ili virusna infekcija. lako tačni uzroci teške depresije i distimije nisu poznati, istraživači trenutno smatraju da su oba oblika posledica poremećaja živčanih prenosnika (ili neurotransmitera) u mozgu, hemijskih materija (naročito serotonina) koje usklađuju raspoloženja. Cini se da ovaj poremećaj ima snažnu genetsku komponentu: u jednom ispitivanju 27 posto dece s depresijom imalo je bliske srodnike koji su bolovali od poremećaja raspoloženja.
D IJA G N O S T IČ K I POSTUPCl lako je vrlo česta, depresija se često zanemaruje ili loše dijagnostikuje i nikako ne leči. Takva nepažnja može da bude opasna po život; kod teške depresije stopa samoubistava je izutetno visoka. Ispitivanja pokazuju da 74 posto osoba koje zatraže pomoć zbog depresije odlazi kod lekara primarne zdravstvene zaštite, a u 50 posto ovih slučajeva postavlja se pogrešna dijagnoza. Od onih slučajeva koje lekar opšte prakse ispravno dijagnostikuje, 80 posto ih dobija premalo lekova tokom prekratkog vremenskog razdoblja. Do nekih pogrešaka u postupku može da dođe zato što pacijenti traže lekarsku pomoć s telesnim simptomima i lekari prepisuju lekove za njih, npr. tegobe sa spavanjem, umor ili gubitak težine, ne razmišljajući o depresiji kao mogućem stvarnom uzroku. Trebalo bi i da se sprovedu ispitivanja da bi se isključili svi organski činioci - kao što su nedostatak hranljivih materija, hipotireoza (vidi Stitna žlezda - tegobe), reakcija na lekove (prepisane ili stimulanse) - koji mogu da izazovu slične simptome. Starije osobe su u najvećoj opasnosti od toga da se kod njih depresija previdi ili se postavi pogrešna dijagnoza. Lekari primarne zdravstvene zaštite, a i sami stariji pacijenti, simptome depresije jednostavno pripišu starenju ili ih kategorišu kao senilnu demenciju - ireverzibilni poremećaj koji izaziva gubitak pamćenja i koncentracije. Radi se o nesrećnom
razvoju događaja jer je depresija, za razliku od demencije, reverzibilna i može uspešno da se leči. Zbog svih ovih razloga morali biste da se posavetujete s psihijatrom ili psihofarmakologom (psihijatrom specijalizovanim za lečenje mentalnih bolesti lekovima) radi dijagnoze i lečenja.
LECEN JE Mnogi oblici lečenja-konvencionalni i alternativni dostupni su u slučaju depresije. Oblici lečenja mogu da se razlikuju s obzirom na uzrok depresije i njenu težinu. Konvencionalne metode uključuju psihoterapiju, sredstva protiv depresije i elektrokonvulzivno lečenje (ECT).
KO N VENCIO N ALN A M EDICINA Teška depresija i distimija obično se leče kombinacijom psihoterapije i antidepresiva. Psihoterapija teži tome da nauči pacijente kako da nadvladaju negativne stavove i osećanja i da ih podstakne da se vrate uobičajenim aktivnostima. Svrha lečenja lekovima je da ublaži ili ispravi neurohemijsku neravnotežu koja deluje na raspoloženja. Crupa antidepresiva koji se danas najčešće prepisuju, lekovi su koji regulišu neurohemijsku materiju serotonin. Poznati kao selektivni inhibitori ponovnog čuvanja serotonina (SSRI), grupa uključuje fluoksetin, paroksetin i sertralin. Bupropion, lek drugog izbora, takođe se upotrebljava za regulaciju živčanih
Depresija nije znak emocionalne siabosti. To je bolest s fiziološkim uzrocima, isto kao i psihološkim. Većina slučajeva depresije prolazi nedijagnostikovano i nelečeno često stoga što se Ijudi žale samo na neke simptome pa lekari primarne zdravstvene zaštite ne razmotre mogućnost depresije kao uzroka. Ako duže vreme patite od tegoba opisanih kao simptomi depresije, nemojte da se dvoumite - potražite pomoć psihijatra ili psihofarmakologa, koji mogu vašu bolest da dijagnostikuju i leče ispravno.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
199
DEPRESIJA
NASTAVAK
prenosnika. Za decu i adolescente lek koji je prvi izbor je paroksetin. Triciklička sredstva, koja se upotrebljavaju u lečenju depresije od 1950-ih godina, druga su mogućnost, iako će verovatno imati više neprijatnih propratnih efekata od SSRI. Budući da adolescenti ne podnose dobro njihova propratna dejstva i obično prestanu da uzimaju svoje lekove, triciklički lekovi se u njihovom slučaju ne preporučuju. Triciklička sredstva uključuju imipramin i am itriptilin, kao i nortriptilin, doksepin i dezipramin. Treća grupa antidepresiva, inhibitori monoamino-oksidaze (M AO ), takođe se pokazala delotvornom. MAO inhibitori deluju brže od tricikličkih lekova, ali imaju teža propratna dejstva i zahtevaju promenu u ishrani; može da dođe do teške hipertenzije ako pacijenti koji uzimaju MAO inhibitore jedu hranu koja sadrži tiramin - kao što su sir, mnoge vrste pasulja, graška i razna alkoholna pića. MAO inhibitori obično se prepisuju samo ako SSRI i triciklički lekovi ne uspeju da donesu poboljšanje. Litijum-karbonat, lek koji se često upotrebljava kod manične depresije, takođe se koristi i u lečenju depresije. Elektrokonvulzivno lečenje (ECT) uključuje primenu električnog udara od oko 80 volti kroz elektrode na glavi. Pacijent, koji je pod anestezijom, ne oseća udar. lako su lekari još nesigurni u pogledu toga kako tačno deluje ECT, njegove sporne tehnike usavršenesu u poslednjih 20godina, pasesmatrajednako sigurnim kao i lekovi - a u nekim slučajevima i delotvornijim. Ipak, ECT bi trebalo da se upotrebIjava tek pošto su se razmotrile sve druge mogućnosti -za to što zahteva hospitalizaciju i opštu anesteziju ili kad su od ključne važnosti brzi rezultati, kao kod pacijenata koji naginju samoubistvu ili onih koji odbijajudajedu ili piju. Postupci kojise obično primenjuju tri puta nedeljno tokom dve nedelje, uglavnom ne prelaze brojeve od 6 do 10.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Mnogi alternativni oblici lečenja delotvorni su, naročito kod blažeg oblika depresije. Kod težih oblika depresije morali bi da se smatraju dopunskim oblicima lečenja, a ne zamenom za konvencionalne metode; tešku ili hroničnu depresiju morao bi da leči psihijatar.
A KU PRESU RA Pritiskom tačke Jetra 8 možete da ublažite dejstva depresije. Savijte desnu nogu u kolenu, stavite palac iznad unutrašnjeg pregiba kolena, (zamahnite nogom nekoliko puta da ga pronađete). Pritiskajte jedan minut dva ili tri puta, zatim ponovite na levoj nozi.
Osim dole spomenutih načina lečenja, mogli bi te da razmislite o akupresuri ili akupunkturi, ko mogu da pomognu pri ublažavanju nekih simptom idite kod iskusnog stručnjaka. Masaža, koja umiru i daje energiju, osnažuje i okrepljuje organizam, m< že takođe da pomogne. Probajte je jednom nede no ako je moguće. AROMATERAPIJA
Aromaterapija može da ublaži mentalni umor i c pomogne kod spavanja. Eterična ulja koja mogu c pomognu kod depresije jesu bosiljak, muskatna kadi Ija, jasmin, ruža i kamilica (Matricaria recutita). Ul može da se stavi u posudu kipuće vode (2 ili 3 kapi), vodu za kupanje (5 ili 6 kapi) ili na rub jastuka (1 ili kapi). BIOFIDBEK (BIOFEEDBACK)
Dokazi koji se zasnivaju na pojedinačnim tvrdnjan daju da se nasluti da je EEC biofidbek (biofidbe moždanih talasa, takođe poznat i kao neuroterapij delotvoran u smanjivanju intenziteta svih oblika d' presije. Neuroterapija pokušavada promeni obele ja moždanih talasa uvežbavanjem - postižući or što lekovi čine hemijskim putem. Broj seansi uvežb vanja zavisi od težine depresije. Depresivna reakci može da traži samo 6 seansi, kod distimije može c bude potrebno u proseku 20, a teška depresi može da zahteva 30 do 60. Budući da se, zaprav radi o samouvežbavanju, biofidbek ima tu predno što stavlja depresivnu osobu u položaj da upravl svojim lečenjem; može njime da se posluži kad gc je potrebno.
KINESKO LEKOVITO BILJE
»Aspiracija« (engl. Aspiration) kombinacija je nekoliko kineskih i zapadnih trava za koje se veruje da pomažu da se suzbije depresija. Mešavina je usmerena i na telesne i na psihološke simptome, uključujući gubitak apetita, stezanje u grudima i zatvor. Najdelotvornija je kad se uzima uz redovno vežbanje aerobika, svakodnevnu primenu tehnike opuštanja i pravilnu ishranu (vidi Ishrana, desno). Još jedna kineska biljna mešavina, »Prikupljanje vitalnosti« (engl. Gather Vitality) može da pomogne kod nesanice ili preteranog spavanja, bolnih udova i umora. TELESNE VEŽBE
Telesne vežbe bi morale da budu sastavni deo svakog lečenja depresije; njima se poboljšava protok krvi prema mozgu, podiže raspoloženje i ublažava stres. Cak i kad se primenjuju same, njima često mogu da se ostvare iznenađujući rezultati. Ispitivanja pokazuju da 30-minutno trčanje tri puta nedeljno može da bude isto delotvorno u lečenju depresije kao psihoterapija. Odaberite vežbu koja vam se sviđa i primenjujte je svaki dan ako je moguće. Sve vežbe su dobre; što energičnije i aerobnije, to bolje. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Iskusan travar preporučiće vam određenu kombinaciju lekovitog bilja prilagođenu vašim specifičnim simptomima. Kao opšti recept protiv depresije, jedan predlog glasi: 2 dela gospine trave (Hypericum perforatum), 1 deo zobene slame (Avena sativa), 1 deo lavande (Lavandula officinalis) i 1 deo divljeg pelena (Artemisia vulgaris). Uzimajte 5 ml tinkture tri puta na dan tokom najmanje mesec dana. Gospina trava u bilo kojem obliku tradicionalan je lek protiv depresije u Evropi. Neki stručnjaci za lekovito bilje izjavljuju da je njeno delovanje nepredvidivo: nekad ta biljka postiže izvanredne rezultate, a nekad ne postiže baš nikakav efekat. PSIHOSOM ATSKO
LEČENJE
Mnogi psihosomatski oblici lečenja pomažu kod depresije. Muzika i ples mogu da podignu raspoloženje i daju telu energiju. Meditacija i tehnike opuštanja, kao što je progresivno opuštanje mišića istovremeno
stimulišu i opuštaju. U ostale oblike ubrajaju se transcendentalna meditacija i azijske tehnike vežbanja kao što su joga, taj či i kigong. Odaberite jedan ili dva koji vam odgovaraju i primenjujte ih svakodnevno. ISHRANA
Budući da se depresivni simptomi pogoršavaju zbog nedostatka nekih hranljivih materija, pravilna ishrana je važna. Povećajte unošenje zdravih vrsta hrane, kao što su integralne žitarice, nemasno meso, voće i povrće, riba i mlečni proizvodi s malo masti. Vrlo je važno da se izbegava alkohol, ali i da se klonite gotovih jela, jela za brzu pripremu, šećera i kofeina, koji izazivaju nagli porast energije ili osećaj euforičnosti, a zatim dolazi do sasvim obrnutog efekta. Novija klinička ispitivanja snažno sugerišu da su vitamini grupe B, folna kiselina (400 mcg na dan) i S-adenozilmetionin (dve doze od 800 mg na dan) korisni u lečenju depresije. Pokazalo se da antioksidans selen (100 mcg na dan) deluje kao sredstvo za podizanje raspoloženja u krajevima gde u hrani nedostaje selen. Mnoga evropska ispitivanja ukazuju na vrednost dodatnih količina aminokiseline L-triptofan, poznate po tome da pojačava sintezu serotonina, u ublažavanju depresije. Zbog tragova zagađenja u jednom od proizvoda, triptofan u svom sintetičkom obliku više ne može da se nabavi u SAD. Triptofan možete da nađete u određenim vrstama hrane, kao što su ćuretina, piletina, riba, kuvani pasulj i grašak, pivski kvasac, puter od kikirikija, orasi i soja. Jedite mnogo ove hrane, zajedno s ugljenim hidratima (krompir, testenina, pirinač) koji će da olakšaju ulazak triptofana u mozak.
PREVENCIJA Neki oblici depresije možda ne mogu da se spreče budući da novija teorija tvrdi da ih možda pokreće neurohemijski poremećaj u mozgu. Postoje snažni dokazi da depresija često može da se ublaži ili spreči navikama zdravoga življenja. Pravilna ishrana, telesne vežbe, odmor, izbegavanje prekovremenog rada i odvajanje vremena za stvari koje uživate da radite, smanjuju izglede za pojavu depresije. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
D EP R ESlJA , SEZ O N SK A
SIMPTOMI Svi ovi sim ptom i, ili neki od njih, javljaju se tokom jeseni i zim e. Ponekad do afektivnog porem ećaja povezanog sa godišnjim dobima dolazi i u leto, ali sim ptom i su drugačiji - smanjena, um esto pojačana ishrana i spavanje. ♦ d e p r e s ija , nedostatak životne radosti, pesim izam prem a budućnosti ♦ gubitak energije, tro m o st, tupost ♦ produženo spavanje, otežano jutarnje ustajanje ♦ otežano obavljanje svakodnevnih poslova; teškoće sa pravovrem enim dolaskom na posao, zadaci koji se inače lako obavljaju sada izgledaju nemogući ♦ pojačan apetit, dobijanje na težini ♦ neodoljiva potreba za ugljenim hidratim a ♦ želja za izbegavanjem Ijudi ♦ nervoza, napadi plača ♦ sm anjenje polne želje ♦ sam oubilačke misii ili osećanja D e c a i m ladi: ♦ um or i razdražljivost ♦ napadi besa ♦ otežana koncentracija ♦ nejasne žalbe da se osećaju loše ♦ izražena neodoljiva potreba za nezdravom hranom
OBRATITE S E LEKA R U : ♦ ako se početkom jesni i zime kod vas ili vašeg deteta pojave neki od ovih simptoma, a izgleda da se ublažavaju ili povlače s približavanjem proleća i leta.
fektivni poremećaj povezan sa godišnjim dobi ma je krajnji oblik sezonske depresije („zimski depresije") koji donosi mrtvilo, bolesnu ravnodu šnost i ograničava normalno funkcionisanje. Tek ne davno je određen kao odvojen poremećaj, ali o< 1982. godine mnogo se naučilo o samom poreme ćaju i načinima njegovog lečenja. Osobe koje boluji od ovog poremećaja prolaze kroz velike promem raspoloženja, kao da su podeljene na „letnju ličnost i „zimsku ličnost". lako se slična vrsta poremećaja može javiti let najrašireniji oblik počinje postepeno, krajem avgust ili početkom septembra i traje do marta ili početk aprila, kada se simptomi polako povlače. Poznato j' da bolesnici spavaju i po četiri sata duže svake noći da se ugoje više od 10 kilograma u nastojanju d „prespavaju zimski san". Od ovog afektivnog poremećaja žene oboljevaj četiri puta češće nego muškarci, a obično se javlja određenim porodicama. Geografski položaj, naravno, ima najveću ulog u podložnosti ovom poremećaju. Štoseživi bliže ne kom od polova, to je učestalost veća. Tako, na pr mer, kod Ijudi koji žive u Kanadi i severnom del SAD verovatnoća pojave afektivnog poremećaja pc vezanog sa godišnjim dobima je osam puta već nego kod onih koji žive u sunčanim, južnim kraje vima kao što je Florida ili Meksiko.
A
UZ R O C I Mišljenja istraživača o tačnom uzroku afektivog pc remećaja povezanog sa godišnjim dobima su pod( Ijena, ali smatra se da postoji više uzroka. Trenutn najverovatnije objašnjenje se odnosi na neurotran: miter serotonin, koji tokom kratkih zimskih dar dostiže najnižu koncentraciju u ključnim delovirr mozga, izazivajući depresiju. Bez obzira na hemijsk faktore, ovaj poremećaj pokreće nedovoljna kol čina prirodne svetlosti, a pogoršava ga stres. Kod dece se jesenji poremećaj javlja početkoi škole, pa se teško razlikuje od drugih mogućih uzr( ka promene raspoloženja. lako ga lekari i rodite često previde, afektivni poremećaj povezan sa g( dišnjim dobimatreba uzeti u obzir kao moguć uzrc tegoba.
DIJAGNOSTIČKI 3O S T U PCI
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
'ošto ne postoje laboratorijske analize za postavljaije dijagnoze ovog poremećaja, dijagnoza se postaIja na osnovu istorije bolesti pacijenta. Treba da je lostavi psihijatar koji ima iskustva sa ovim poremeajem. Bolesti sa sličnim simptomima koje treba isIjučiti su smanjena aktivnost štitne žlezde, hronične irusne infekcije i sindrom hroničnog umora. Kod lece treba misliti i na zlostavljanje i anksioznost bog odvajanja (od roditelja), a kod mladih na zlopotrebu alkohola i droga, kao i na anksioznost.
Kod ovog poremećaja može da pomogne fizičko vežbanje, kao i mnogi drugi psihosomatski oblici lečenja depresije. Isto tako, masaža može biti korisna dopuna drugim načinima lečenja. Da biste videli hoće li vam masaža pomoći, pokušajte sa tri ili četiri masaže, jer jedna nije dovoljnaza procenu. Iscelitelji su vekovima smatrali da određene električne pojave u atmosferi - negativni joni - poboljšavaju raspoloženje i zdravlje Ijudi. Poslednjih 30 godina naučnici su razvili male aparate koje emituju negativne jone u atmosferu prostorije. Izgleda da je negativni jonizator naročito koristan osobama obolelim od afektivnog poremećaja povezanog sa godišnjim dobom (jedno istraživanje je pokazalo smanjenje depresije za 58 posto), pa može predstavljati korisnu dopunu lečenju svetlom i lekovima.
-EČEN JE •Jajefikasniji način lečenja ovog poremećaja je lečeije svetlom, ponekad u kombinaciji sa antidepreivnim lekovima ili psihoterapijom, ili oboje.
ISHRANA
( O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A ečenje svetlom može se primenjivati na različite lačine, pa se mogu koristiti različite vrste kutija za vetlo, izvorasvetlosti sa štitnicima i svetiljki, sa ciljem la se u oči unosi dodatno svetlo. Pazite da filteri kutia za svetlo zaustavljaju štetne ultraljubičaste zrake. Kod najraširenijeg lečenja svetlom, osoba sedi is>red snažnog izvora fluorescentne svetlosti (10.000 jksa - oko 10 do 20 puta jače od običnog kućnog vetla) u periodima od 15 minuta do sat i po dnevno. Cutija se postavlja na sto ili klupu gde osoba može lešto da radi - da čita ili telefonira. Drugi izvori svetlosti uključuju veće kutije koje toje na podu, štitnike na koje su pričvršćeni izvori vetla i simulatori zore - svetla koja su tako progranirana da se u zimska jutra uključuju kraj kreveta >re svitanja. Stručnjaci upozoravaju da kućna izrada kutija za vetlo može biti opasna zbog oštećenja koja može la izazove ultraljubičasta svetlost. Pošto afektivni poremećaj izazvan godišnjim do)ima predstavlja oblik depresije, primenjuju se razne 'rste antidepresiva. Lekovi koji se trenutno smatraju lajboljim su selektivni inhibitori ponovnog skladitenja serotonina, jer regulišu nivo serotonina u nozgu, a pri tom izazivaju manje nuspojava nego nnogi drugi antidepresivi.
Ljudi koji boluju od ovog poremećaja su skloni dazimi previše jedu, a naročito je jaka potreba za slatkišima. Jedan stručnjak za ovaj afektivni poremećaj preporučuje pacijentima izbegavanje hrane bogate ugljenim hidratima između obroka i umesto toga uravnotežavanje unosa ugljenih hidrata i belančevina ili ograničavanje unosa hrane bogate ugljenim hidratima na samo jedan uravnotežen obrok dnevno.
LEČEN JE KOD K U Ć E ♦ Prošetajte u vreme ručka, kad je sunce visoko na nebu. Provodite što više vremena napolju. ♦ Vežbajte što više. ♦ Provodite zimski odmor u krajevima gde su dani dugi. ♦ Povećajte količinu prirodne svetlosti u kući time što ćete potkresati niske grane drveća oko kuće i živu ogradu ispred prozora. ♦ Odaberite svetlu boju za zidove. ♦ Utoplite se i uživajte u dobrim stranama zime kao štosu kamin, knjige, muzika. ♦ Ako ništa drugo ne pomaže, a imate mogućnosti, preselite se u krajeve sa sunčanijom klimom.
■
Nazivi pod kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DERMATITIS
SIMPTOMI Suva, crvenkasta koža sa svrabom, ukazuje na neki oblik dermatitisa, ili upale kože, čijih je oblika puno. ♦ Crveni osip koji je ograničen na predeo kože izložen nadražujućem sredstvu verovatno je kontaktni dermatitis, alergijska reakcija. ♦ Crveni, okrugli delići kože koja vlaži, Ijuskava je ili skorena i svrbi ukazuju na numularni dermatitis, čest kod starijih osoba koje imaju suvu kožu ili žive u suvom okruženju. ♦ Masne, žućkaste Ijuske na temenu i obrvama, iza ušiju i oko nosa ukazuju na seboreični dermatitis; kod male dece naziva se temenjača ♦ Koža koja se Ijušti, deluje masno i ponekad je ulcerozna i pojavljuje se s unutrašnje strane donjeg dela nogu i oko članaka može da ukazuje na hipostazički dermatitis. ♦ Izuzetno uporan svrab može da ukazuje na atopički dermatitis ili ekcem.
Q
Vidi i Dijagnostički vodič u slikama.
OBRATITE SE LEKARU: ako na koži imate ranice koje vlaže ili druge znakove infekcije. Možda vam je potrebno lečenje antibioticima ili drugim lekovima. ako zahvaćena koža ne reaguje na lečenje kremama ili medicinskim šamponima koji se nabavljaju bez lekarskog recepta. Potrebna vam je lekarska dijagnoza i lečenje. ako ste tokom izbijanja ekcema u kontaktu sa osobom koja ima virusno kožno oboljenje (herpes ili bradavice), u povećanoj ste opasnosti od zaraze virusom.
204
ermatitis znači jednostavno upala kože, £ obuhvata čitav spektar tegoba. U večini sluč; jeva rani stadijumi odlikuju se suvoćom, crvenilorr svrabom kože, iako akutni napadi mogu da dovec do krastastih Ijuski ili balona iz kojih izlazi tečnos Budući da mnoga sredstva nadražuju kožu, lekar c pokušati da suzi dijagnozu na specifičnu kategori dermatitisa, iako je lečenje slično kod većine vrs nadražaja i kožnih upala.
D
UZROCI
Ovo su najčešći opšti tipovi dermatitisa i njiho tipični uzroci: Kontaktni dermatitis po pravilu izaziva poja\ ružičastog ili crvenog osipa na koži, koji može, a r mora da bude praćen svrabom. Možda će biti tešt da se odredi tačan uzrok kontaktnog dermatitis Među biljkama, glavni krivci su otrovni bršljan, otn vni hrast i otrovni ruj, iako na neke osobe nadraži juće deluje dodir s određenim cvećem, travam voćem i povrćem. Cesta hemijska nadražujuća srei stva uključuju deterdžente, sapune, hlor, neka sint tička vlakna, skidač laka za nokte, antiperspirant« formaldehid (koji se nalazi u tkaninama koje nije p< trebno peglati, imalinima, lepilu za veštačke nokt iverici i dr.). Nošenje gumenih rukavica, neoprar nove odeće ili pozlaćenog/posrebrenog nakita tak đe može da izazove kontaktni dermatitis. Upalu čes izazivaju i kozmetički proizvodi i proizvodi za nej kože. Numularni dermatitis sastoji se od naročitih c venih delića kože u obliku novčića, koji najčeš« mogu da se vide na nogama, stražnjici, šakama i r kama osoba starijih od 55 godina. Ovo oboljen može da bude posledica života u suvom okružen ili tuširanja jako vrućom vodom, kao i stresa i drug kožnih poremećaja. Seboreični dermatitis sastoji se od masnih, žu kastih Ijuskica na kosmatom delu glave i drugim pr delima pokrivenim dlakama, kao i na licu ili polno organu i u naborima kože duž nosa, ispod dojk drugde. Ova bolest može da se poveže s nedosts kom biotina kod male dece - kad je poznata kc temenjača - ili s prekomernim lučenjem ili začeplj njem lojnih žlezda kod odraslih. Može da se pogor stresom i česta je kod obolelih od SID E.
Hipostazički dermatitis posledica je slabog protoka krvi. Vene u donjem delu nogu ne uspevaju uspešno da vraćaju krv, što izaziva usporavanje protoka krvi i nakupljanje tečnosti. To dovodi do nezdravog rasta uzročnika dermatitisa i nadraživanja kože, naročito oko članaka. Od atopičkog dermatitisa ili ekcema koža svrbi, Ijušti se, otiče i ponekad se stvaraju mehurići. Ekcem obično spada u porodična oboljenja i često se povezuje s alergijama, astmom i stresom . Za informacije o drugim tipovima kožnih poremećaja, vidi takođe: Osip od pelena, Koprivnjača, Impetigo, Psorijaza, O sipi, Svrab i Herpes, pojasni.
D IJA G N O S TIČ K I POSTUPCI Većina tipova dermatitisa može da se dijagnostikuje lekarovim posmatranjem nadražaja i mesta gde se nalazi na telu. Može da se uzme uzorak kože radi mikroskopske analize. Da bi se odredili uzroci kontaktnog dermatitisa, lekar će možda da isproba test s flasterima, primenu materija za koje se sumnja da nadražuju kožu, na predele kože na leđima. Ako ne dođe do upale posle dva do četiri dana, lekar primenjuje druge moguće nadražujuće materije sve dok uzrok ne bude jasan.
LECEN JE Prvi korak u lečenju dermatitisa je određivanje i uklanjanje uzroka. Većina blagih kožnih upala dobro reaguje na tople kupke posle koje se na kožu nanesu vazelin ili hidrokortizon krema koja se nabavlja bez lekarskog recepta. Seboreični dermatitis može da reaguje na šampon na bazi katrana kamenog uglja; izbegavajte sunčanu svetlost prvih nekoliko sati posle njegove upotrebe budući da povećava opasnost od sunčanih opekotina temena glave. Kad se jednom odrede nadražujuće materije, koje izazivaju kontaktni dermatitis, lečenje će se zasnivati na njihovom izbegavanju, ublažavanju alergije ili drugim mehanizmima. Da biste ubrzali sušenje ranica od numularnog dermatitisa, kvasite bolestan predeo u slanoj vodi, zatim nanesite kortikosteroidnu kremu. Ako vas muči hipostazički derm atitis, nosite čarape za podupiranje vena i često se odmarajte podignutih nogu da biste poboljšali protok krvi.
KO N VEN CIO N ALN A M E D IC IN A Da biste smanjili upalu i izlečili nadraženost većine vrsta dermatitisa, lekar obično preporučuje kortikosteroidnu kremu koja može da se nabavi na lekarski recept ili bez njega, a možda će da propiše i oralni antihistam inik za ublažavanje jakog svraba i antibiotik ako se javi sekundarna infekcija. Teži slučajevi seboreičnog dermatitisa mogu dazahtevaju i kortikosteroidne injekcije. Hipostazički dermatitis može da uključi lečenje katranskom ili cinkovom smesom, koja mora da ostane na ranicama do dve nedelje; ova metoda zahteva previjanje koje će da obavi osposobljena stručna osoba.
ALTERN ATIVN I NAČINI L E Č E N J A Budući da su mnogi oblici dermatitisa hronični, većina alternativnih načina lečenjateži samo ublažavanju simptoma-svraba, pečenja i oticanja.
V E Z A S KOZM ETIKOM Ako vam se osip javi na licu, vratu, usnicama, temenu ili rubu kose, mogli biste prvo da posumnjate na kozmetiku ili druga sredstva za negu kože, uključujući parfeme, dezodoranse, antiperspirante, šampone, paste za zube, sredstva za ispiranje usta i losione posle brijanja. Nadražujući sastojak u proizvodima za šminkanje i negu kože obično je miris ili konzervans, ali čuvajte se i »nenamirisanih« proizvoda; oni mogu da sadrže hemijske materije koje neutrališu prirodne mirise, a i one mogu da vam nadraže kožu. Tvrdnja da je neki kozmetički proizvod ili proizvod za negu kože »hipoalergenski«, »organski« ili »nealergijski« može isto tako da vas navede na pogrešne zaključke budući da nijedan proizvod ne može da bude potpuno neopasan za svakoga. Ako imate osetljivu kožu, upotrebljavajte jednostavnu kozmetiku i sredstva za negu kože i oslanjajte se na nenamirisane proizvode.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DERMATITIS
LEČENJE
Đ
LEKOVITIM
N ASTAVAK
BILJEM
Vekovima se nebrojeno mnogo biljaka upotrebljava u lečenju tegobas kožom. Odabir pravestvari za vaše oboljenje može da bude težak, ali zatražite pomoć osposobljenog stručnjaka. Evo materija koje stručnjaci za lekovito bilje dosledno preporučuju: Cičak (Arctium lappa) jača imunološki sistem i pomaže da umiri upalu. Skuvajte čaj uzevši 1 do 3 kašičice sušenog korena na šoljicu kipuće vode, ili uzimajte do 1 i po kašičicu tinkture svaki dan. Neki praktičari veruju da pupoljica (Oenothera biennis) deluje isto kao i kortikosteroidi kod svraba kože i ima manje mogućih propratnih dejstava, ali preporučena doza od 500 mg tri puta na dan može da bude skupa. Osobe s bolešću jetre ili visokim holesterolom morale bi da je upotrebljavaju pod lekarskim nadzorom; trudnice ne bi smele daje primenjuju jer deluje na nivo estrogena i progesterona. Lekovite masti s nevenom (Calendula officinalis) ili kamilicom (Matricaria recutita) delotvorne su kod lečenja mnogih vrsta dermatitisa. Možete da napravite i drugi biljni lek mešanjem tinktura od koprive (Urtica dioica), broćike (Galium spp.) i ili hidrastisa (Hydrastis canadensis) ili m ire (Commiphora molmol) u jednakim delovima; uzimajte 1 i po kašičicu na dan. Možete isto tako da napravite čaj od sveže koprive ili sveže broćike - 1 kašika trave prelivena šoIjicom kipuće vode - i pijte tri ili četiri šoljice na dan. UPOZORENJE: U nekim slučajevima, alergija na koprivu pogoršaće atopički dermatitis (ekcem ). HOM EOPATIJA
Za bezopasne kratkoročne tegobe s kožom, krema Calendula, koju možete da nabavite bez recepta, može da umiri upalu. Uzimanjem Rhus toxicodendrona (12x) tri ili četiri puta na dan možete da ublažite svrab izazvan kontaktnim dermatitisom. Ako imate hronični oblik dermatitisa, homeopata će da ispita sve, od obeležja spavanja do porodične istorije bolesti, pre nego što vam preporuči lek. LEČENJE
SVETLOM
Kad određene hronične vrste dermatitisa ne reaguju na konvencionalno lečenje kortikosteroidima ili katranom kamenog uglja, mnogi lekari preporučuju upotrebu ultraljubičastih zraka iz veštačkog izvora svetla. Kod lečenja svetlom, pacijenti izlažu predele zahvaćene dermatitisom veštačkom sunčanom svetlu, koje
206
M u š k a r c i JEDNOSTAVNO NE DOBIJAJU N EKE O BLIKE OSIPA Paradoksalno, pravac uniseks m o d e o tk rio je neslućenu razliku m eđu polovim a. K o d muškaraca ko ji nose m inđuše ili druge oblike nakita daleko je manja verovatnoća nego k o d žena da ć e dob iti kontaktni derm atitis o d nikla u p o sre b re n o m ili pozlaćenom nakitu. Tim stručnjaka je ustanovio da je 12 p o sto 15-godišnjakinja u njihovom ispitivanju bilo osetljivo na nikal, d o k je m anje o d 2 p o sto mladih muškaraca u kasnijem ispitivanju imalo sličan prob lem . Razlike u vrsti nakita koju o ve d ve g ru p e n o se m ogu da razjasne n eke neujednačenosti, ali istraživači sumnjaju da m uški i žen ski ho rm on i m ogu da igraju značajnu, ali zasada nejasnu ulogu.
ispušta ultraljubičasto zračenje tokom propisanc perioda. U gotovo svim slučajevima koža se znatr očisti za nekoliko nedelja. Uprkos svojoj delotvornosti, lečenje svetlom iir nedostatke. S četiri do osam izlaganja svetlu mesečm lečenje može da oduzima mnogo vremena pacijei tu i da bude relativno skupo. Može da dovede i c preuranjenog starenja kože i da poveća kod osoh opasnost od raka kože. U nekim slučajevima de matitis može da se vrati u roku od godinu dana. U težim ili upornim slučajevima lečenje može c se upotpuni lekovima. Lečenje svetlom koje se poj, ča oralnim lekom po imenu psoralen ima dobre di goročne rezultate, ali nosi i dodatne rizike. Lečen psoralenom može da izazove jetrene tegobe kc nekih pacijenata; potrebno je pomno praćenje c strane lekara. Trudnice bi morale u potpunosti da i. begavaju lečenje svetlom uz podršku lekova budu da psoralen može da izazove oštećenja fetusa. Žer koje se podvrgnu ovakvom lečenju morale bi da pr čekaju nekoliko meseci posle prestanka lečenja pi nego što pokušaju da začnu.
Neke osobe nastoje da izbegnu lekarsku ordinaciju ili bolnicu služeći se solarijumom kao izvorom ultraljubičastogzračenja. Ali neće naći isceljujućezrake koje traže. Zbog zabrinutosti oko opasnosti od raka kože, solarijumi moraju dafiltriraju onu vrstu ultraljubičastih zraka koji se koriste u lečenju svetlom. Cak i pacijenti koji poseduju svetiljke za sunčanje ili su im dostupni drugi izvori ultraljubičastog zračenja morali bi da se oslone na lekarsku pomoć. Samo stručnjak lekar može da vam kaže koliko uItraljubičastog zračenja možete da podnesete, a da se ne izlažete opasnosti od dugoročnih oštećenja kože. PSIHOSOM ATSKO L E Č E N J E
Budući da neki slučajevi dermatitisa mogu da budu u vezi sa stresom, tehnike opuštanja poput joge mogu da budu delotvorne, naročito kod atopičnog i seboreičnog dermatitisa. Vizualizacija takođe može da pomogne: stvorite i kontrolišite sliku suprotnu telesnom izgledu bolesti. Na primer, ako imate crven, suv osip, zamislite kako nanosite umirujuću plavu mast na zahvaćeni predeo. Ova tehnika najbolje deluje ako zatvorite oči i uši za spoljne nadražaje i usredsredite sva svoja čula na sliku u mislima; treba da osetite miris masti, viditezaceljivanje i osetite olakšanje. ISHRANA
Budući da se smatra kako neki pacijenti sa seboreičnim dermatitisom imaju teškoća pri metabolizmu masnih kiselina nužnih za podsticanje protivupalnih reakcija u organizmu, lekar će možda da preporuči 50 mg vitamina grupe B dva puta na dan. Vitamin A (25 000 MJ na dan) i cink (50 do 100 mg na dan) mogu da pomognu pri zaceljivanju kože, dok vitamin E u obliku masti ili kapsula (200 do 400 MJ na dan) može da pomogne pri ublažavanju svraba i suvoće. Da biste izbegli opasnost od predoziranja, naročito vitaminima topivim u masti, nekavam lekar pažljivo proveri doze i prati vaše napredovanje; pedijatar mora da odredi sve dodatne količine vitamina koje se daju detetu.
L E Č E N J E KOD K U Ć E ♦ Preparatsazobenim ili kukuruznim brašnom, koji možete da nabavite bez lekarskog recepta i koji se umeša u toplu vodu za kupanje, može da umiri kožu i ublaži svrab. Pazite da ne ostanete u toj vodi predugo,
zato što dugim kvašenjima kožu možete da lišite esencijalnih ulja. ♦ Za suvoću, utrljajte vazelin ili biljnu mast za kuvanje nazahvaćene predele posle kupanja ili upotrebite lekovitu mast koja sadrži aloju (Aloe barbadensis) ili cink. ♦ Izbegavajte da jedete alergene, kao što su mleko, jaja i pšenica. Mogu da vam pomognu dodatne količine vitamina A, grupe B i E, kao i cinka. ♦ Ako sumnjate da ste alergični na hemijsko sredstvo ili kozmetiku, upotrebite kućni tests flasterima. Stavljajte malu količinu nadražujućeg sredstva, na koje sumnjate, na jedno mesto na ruci ili leđima tokom sedam dana. Ako vam se pojavi reakcija, znate da se radi o mogućem nadražujućem sredstvu.
PREVENCIJA Najbolji način sprečavanja osipa izazvanog dodirom s otrovnim biljkama, poput otrovnog bršljana, jeste da isperete izloženu kožu sapunom i vodom što je moguće pre, posle dodira. Većina drugih slučajeva dermatitisa javlja se kod osoba osetljive kože i može da se spreči jedino izbegavanjem nadražujućih materija. Ako imate atopični ili seboreični dermatitis, na primer, imate nadprosečne izglede da budete alergični na nikl u nakitu ili isušivanje kože tokom zime. Čini se da su osobe svetle puti naročito sklone kožnim tegobama. Ako osećate da ste u opasnosti, razmislite oovim preventivnim merama: ♦ Kod kuće i na poslu upotrebljavajte ovlaživač da biste sprečili preterano isušivanje vazduha. ♦ Nosite široku odeću od prirodnih vlakana; sirovi pamuk je idealan. ♦ Izbegavajte posrebren i pozlaćen nakit, naročito u ušima, da biste sprečili osipe vezane za nikl. Sigurnije je da odaberete minđuše čiji je deo koji prolazi kroz uho napravljen od hirurškog čelikaili 14-karatnogzlata. ♦ Ne nosite kaiš za sat koji vam je tokom dugih vremenskih perioda pritisnut na kožu; trenje i nakupljanjeznoja mogu da izazovu osip. ♦ Upotpunite ishranu dodatnim količinama vitamina A, E i grupe B i cinka. ♦ Namažite kožu posle kupanja nenamirisanim losionom ili kremom bez konzervansa. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DESNI - B O L E S T I
SIMPTOMI ♦ natečene, crvene desni podložne čestom krvarenju ♦ lokalizovan bol, klimavi zubi i zadah iz usta koji ukazuju na parodontitis, rendgenski snim ci mogu da otkriju delim ično stezanje koštanog tkiva u predelu vilice ♦ izuzetno bolne, upaljene desni, prekrivene sivobelom sluzi; ovi su sim ptom i nekad praćeni blagom tem peraturo m , osećajem potištenosti, zadahom iz usta, pojačanim lučenjem pljuvačke i bolovim a pri gutanju. To su sim ptom i Vinsentovog (Vincentovog) ili ulceroznog stomatitisa. ♦ iznenadno i neobjašnjivo stezanje koštanog tkiva oko kutnjaka i sekutića, posebno kod mladih afroam eričkih žena; ovi sim ptom i ukazuju na
mladalački parodontitis. ♦ izuzetno bolne i natečene desni koje često krvare ; u nekim slučajevim a povrem en bol u ušima, infekcija koja liči na sinusnu, krvarenje iz nosa, tem peratura, gubitak telesne težine i m alodušnost. M ožda ste oboleli od Vegenerove (VVegenerove)
granulomatoze, bolesti koja je vrlo retka, ali katkad sm rtonosna.
OBRATITE S E STOMATOLOGU: ♦ ako ste zapazili bilo koju grupu gore navedenih sim ptom a. Pravovrem eno lečenje sprečiće širenje infekcije i mogući gubitak zuba.
B
olesti desni, odnosno potpornog tkiva zub, gotovo su najčešći oblik hroničnih oboljen uopšte; otprilike 98 posto Ijudi u dobu iznad dina boluje od nekog oblika tih bolesti. Ishrana b< gata rafiniranim šećerom svakako je najveći krivac^ takvo stanje, iako je moderna stomatologija, l pomoć kvalitetnih četkica i pasta za zube, u veliki meri neutralizovala negativno dejstvo naših pri hrambenih navika. Zahvaljujući tome, svega 8 posl odraslog stanovništva oboli od težih oblika bole^ desni. Ova statistika bi bila još povoljnija kad bi Ijui uložili više svesnog napora da izbegnu visokoprer, đene namirnice, ozloglašene zbog velike količir rafinisanih šećera koje sadrže, i kad bi više vremer posvećivali higijeni zuba. Cinjenice, medutim, gov< re da vrlo malo Ijudi odlazi na stomatološki pregle najmanje jednom godišnje.
UZROCI
Bolest desni je upala zubnog mesa i ostalog tkiva ko podržavazube. Nevolje počinju taloženjem komac ća hrane, pljuvačke i bakterija uz ivicu desni i zub što ubrzava stvaranje meke bakterijske mase ko nazivamozubne naslage. Džepići takvih naslaga st£ no se povećavaju kako nove količine komadića hr ne i bakterija dospevaju u prostor izmectu zuba okolnogtkiva. Ovi džepići i otpadne materije koje sačinjavaju stvaraju izuzetno plodno tlo za množen otpre prisutnih bakterija. Preterane količine šećera hrani smanjuju lučenje pljuvačke (najvažnijeg pn tivbakterijskog oružja u ustima) i ometaju odbrar bena krvnazrnca. U najranijoj fazi infekcije, poznat kao gingivitis, javljaju se bezbolna upala, natečeno; crvenilo, a katkad i krvarenje. Neki oblici nedostatl vitamina, lekovi, poremećaji radažlezda i poremeć; krvi, mogu da vas učine podložnijima gingivitisu. I ipak, najčešći uzrok tog oboljenja ostaje nepraviln; nedovoljna higijenazuba. Ako se džepići oko vaših zuba produbljuju, a zu no meso je dobilo izrazito crvenu boju, poremećaj verovatno prerastao u parodontitis, upalu ligam nata koji učvršćuju zube u njihovim koštanim čašic ma. Ako se upalni proces nastavi, može da dovec do povlačenja koštanog tkiva i ispadanja zuba. Par dontitis napreduje polako i često neprimetno. lako: stomatolozi svojevremeno verovali kako je krvaren
B O L E S T D ES N I
POVLAČENJE DESNI ZUBNI KAMENAC KOREN ZUBA
j
KRUNA ZUBA
j j
Ako se ne uklanja redovnim čišćenjem, sloj bakterija koji nazivamo zubne naslage taloži se uz ivice zuba i desni. Naslage se kalcifikuju u zubni kamenac koji nadražuje desnii dovodi do njihovog povlačenja. Džepići koji se šire između desni i zuba pune se novim količinama naslaga i kamenca i dovode do oštećenja koštanog i vezivnog tkiva kojim je zub učvršćen u čašici. Naposletku dolazi do ispadanja zuba.
zubnog mesa pouzdan znak parodontitisa, novija istraživanja pokazala su da to nije slučaj. Rizik oboljenja od parodontitisa jednako je veliki bez obzira na to krvare li desni usled rutinskog četkanja zuba ili uopšte nikada ne krvare. U retkim slučajevima iznenadne pojave parodontitisa, verovatno je reč o jednom od druga dva oblika oboljenja; mladalačkog parodontitisa ili Vinsentovog stomatitisa. Mladalački parodontitis koji može da izazove intenzivnije povlačenje koštanog tkiva oko trajnih kutnjaka i katkad sekutića, najčešće se javIja kod mladih američkih crnkinja, iako istraživanja ukazuju na postojanje genetske komponente, njegovi uzroci nisu u potpunosti objašnjeni. Kao i kod drugih bolesti zubnog mesa, neodgovarajuća higijena zuba verovatno je najvažniji činilac. Vinsentov stomatitis (koji se u engleskom jeziku naziva »rovovska usta« zbog učestalosti tog oboljenja kod muškaraca izloženih dugom boravku u rovovima tokom Prvog svetskog rata) posledica je činilaca koji uključuju nepravilnu ishranu, stres i, naravno, bakterije. Vinsentov stomatitis posebno je raširen među tinejdžerima koji nemaju pravilne dentalne higijenske navike, a konzumiraju velike količine šećera. On izaziva izuzetno snažan bol, krvarenje i lučenje karakteri-
stične sivobele sluzi koja prekriva desni. Katkad je praćen blagom temperaturom, potištenošću, zadahom iz usta, pojačanim lučenjem pljuvačke i otežanim gutanjem. Poremećaj nazvan jagodni gingivitis, kada su desni do te mere upaljene da liče na prezrele jagode, često je prvi simptom jednog retkog, a moguće i smrtonosnog oboljenja koji se naziva Vegenerova (VVegenerova) granulomatoza. Zubno meso izrazito je bolno i natečeno, a krvarenje je izuzetno često. Ostali simptomi uključuju uhobolju, upalu nalik na upalu sinusa, krvarenje iz nosa, povišenu temperaturu, gubitak telesne težine, kašalj i potištenost. lako stvarni uzrok bolesti ostaje nepoznat, ona se razvija poput bakterijske upale. Napada Ijude svih starosnih i polnih grupa, iako je češća kod muškaraca. Ako se ne leči, može da izazove oštećenja srca, pluća i bubrega, pa čak i potpuno zaustavljanje rada bubrega. Po pravilu, pušači imaju više nego dvostruko veće izglede da obole od nekog oblika bolesti zubnog mesa nego nepušači. Ostale rizične grupe uključuju dijabetičare, obolele od leukoze i Kronove bolesti i trudnice. Istraživanja su pokazala kako određenim vrstama bakterija pogoduje visok nivo hormona, što trudnicama i ženama koje uzimaju oralna sredstva protivzačeća nalaže pojačani oprez. Hemoterapija i radioterapija takođe mogu da povećaju rizik od oboljenja zubnog mesa, kao i izlaganje otrovnim teškim metalima poputžive.
LECEN JE Najbolji pristup lečenju bolesti desni jeste prevencija. Ako već imate neki oblik bolesti zubnog mesa, potražite profesionalni savet i pomoć.
KO N VEN CIO N ALN A M E D IC IN A Pravilna i svakodnevna higijena zuba koju čine temeljno čišćenje zuba četkicom i zubnim koncem i redovni odlasci stomatologu koji će da očisti ona područja koja su vam nedostupna, najbolji su način prevencije bolesti desni. Katkad je gingivitis dodatno otežan spoljnim činiocima koje stomatolog ili ortodont verovatno može da ispravi; nepravilnim zagrizom, čestim škrgutanjem zuba ili loše ugrađenom krunom, odnosno zubnim mostom.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
209
DESNI - B O L E S T I
NASTAVAK
Kod agresivnijih oblika gingivitisa, stomatolog će najpre da ukloni zubne naslage i kamenac, to jest kalcifikovane zubne naslage, a zatim će verovatno da propiše upotrebu sredstva za ispiranje usta koje sadrži hlorheksidin. Delotvornije je nego komercijalne vrste koje možete da nađete u prodavnicama, ali ovo sredstvo za ispiranje može da izazove i neke nepoželjne propratne pojave, ukljućujući stvaranje tamnih mrlja na zubima i alergijske reakcije. Stomatolozi po pravilu primenjuju isti oblik lečenja u slučaju parodontitisa, iako je nekad potreban hirurški zahvat, kako bi se očistili upalni džepići i uklonilo oštećeno koštano tkivo. U svakom slučaju, posle takvog zahvata potrebno je da se nastavi s redovnim čišćenjem zuba četkicom i zubnim koncem i ispiranjem usne šupljine sredstvom za ispiranje. U slučaju Vinsentovog stomatitisa, stomatolog će da očisti oštećeno ili mrtvo tkivo i po pravilu da prepiše sredstvo protiv bolova, a katkad i antibiotike. U većini slučajeva, međutim, pravilna ishrana, uzimanje velikih količina tečnosti, odmaranje i pravilna oralna higijena (uključujući nepušenje) morali bi da budu dovoljni. U retkim slučajevima pojave Vegenerove granulomatoze, pravovremeno lečenje od najveće je važnosti. Citotoksična sredstva poput ciklofosfamida u kombinaciji s kortikosteroidim a smanjila su broj smrtnih slučajeva među obolelima, koji, kad se bolest ne leči, iznosi gotovo 90 posto. Poslednja dostignuća tehnologije uštedela su nam mnogo bola i buke koje inače povezujemo s posetom stomatologu. Ultrazvučni laseri još nisu u potpunosti zamenili strugalice, burgije i ostale zubarske instrumente, ali sve češće postaju preferirano oruđe za uklanjanje zubnog kamenca i ostalih štetnih naslaga. Stomatolozi su u prošlosti vrlo teško uspevali sa sigurnošću da prepoznaju bakterije odgovorne za pojedinačne oblike periodontitisa. Danas, međutim, usavršene metode pregleda učinile su preciznu dijagnozu, ali i delotvorno lečenje, mnogo uspešnijim.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Postoje mnogi alternativni načini lečenja bolesti zubnog mesa, uključujući primenu sredstavaza ispiranje usta i zubne paste koje će da smanje zubne naslage, ublaže upalu i krvarenje. Ovasredstva, međutim, nisu ništa delotvornija od konvencionalnih kada se radi o
210
SR Č A N A OBOLJENJA I PA RO D O N TITIS Čini se da loše higijenske navike vezane uz negu zuba kod mladih muškaraca povećavaju opasnost od njihovog obolevanja od nekog oblika srčanih oboljenja. Istraživanje iz 1993. godine, sprovedeno na uzorku od preko 10 000 ispitanika (muškaraca i žena), pokazalo je kako su srčane tegobe 25 posto češće kod Ijudi koji boluju od parodontitisa. Ova je veza najjasnija kod muškaraca mlađih od 50 godina koji boluju od parodontitisa. Pokazalo se da je verovatnoća njihovog obolevanja od koronarnih srčanih tegoba gotovo 50 posto veća nego kod Ijudi koji nisu bolovali od parodontitisa ili su imali blagi oblik te bolesti.
čišćenju područja ispod ivica desni, koje su upra' najvažnijeza razvoj parodontitisa. U svakom slučaj moraćete da obavljate redovne stomatološke pregl de kako biste smanjili opasnost od težih oboljer zubnog mesa i gubitka zuba. A K U P U N K T U RA
Stručnjak akupunkture usredsrediće se na meridij ne želuca i meridijane debelog creva kako bi stimu sao energiju u području zubnog mesa. AJURVEDSKA
(AYURVEDSKA)
MEDICINA
U slučaju krvarenja, masirajte desni mešavinom munovog soka (od polovine limuna) i šoljice vod kiselina će da smanji prisustvo bakterija. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Masirajte desni hidrastisom (Hydrastis canadensis) somalijskom mirom (Commiphora molmol) kako t ste ublažili infekciju. Za ispiranje usne duplje uzmi miriku (Myrica spp.) ili zantoksilum (Zanthoxylu americanum) kako biste podstakli protok krvi, pose no u slučaju krvarenja zubnog mesa. Mešavina k dulje (Salvia officinalis) i kamilice (Matricaria recutit izvrsno je sredstvo za ispiranje usne duplje. Uzmi
udbekiju (Echinacea spp.) za suzbijanje upale; najravite čaj stavivši 1 do 2 kašičice korena da uzavri u I šoljici vode i ostavite na laganoj vatri otprilike 10 ninuta. Napitak pijte tri puta na dan. Od istog sastojca možete takođe da napravite 1 do 4 ml tinkture. 3lemeniti jarmen (Anthemis nobilis) i somalijska mira Commiphora molmol) takođe su korisne za suzbianje upale zubnog mesa. PAZNJA: Upotreba somaijske mire ne preporučuje se trudnicama. H O M E O P A T IJA
7 ja osetljive desni koje često krvare i preterano luče )ljuvačku, isprobajte M ercurius vivus, uzimajte oral10 dva puta na dan tokom tri dana. Ako se tegobe naitave, potražite savet stručnjaka homeopatije. MASAŽA
vlasiranje zubnog mesa može da ubrza protok krvi i 'arastanje. Jagodicama prstiju malim kružnim pocretima krećite se duž crte desni ili spolja po čeljusti. Električna četkica koja ima samo dva reda vlakana, a jpotrebljava se bez zubne paste, takođe može da ma terapeutski efekat. ISHRANA
la zdravlje zubnog mesa presudna je pravilna ishraia , odnosno ishrana siromašna rafinisanim šećerima, i bogata vlaknima. (Vlakna deluju poput pseće kosti 11kolačića-poboljšavaju čišćenjezuba). Ostale hranjive materije uključuju vitamine A (beta karotin), C i E kao i cink, flavonoide (koje nalazimo u luku) i folnu kiselinu (posebno važnu za trudnice i žene koje kori;te oralna sredstva protiv začeća). Cingivitis se često javlja kod obolelih od skorbuta, što jasno ukazuje na i/ažnost vitamina C za zdravlje usne šupljine.
L E Č E N J E KOD K U Ć E Kod kuće možete da napravite velik broj različitih v^rsta sredstava za ispiranje usne šupljine kao i zubnih pasta. Evo nekoliko najdelotvornijih: ♦ mešavina sode bikarbone i vodonikovog peroksidaza čišćenje zuba ili ispiranje usne šupljine; ♦ mešavina m irike (Myrica spp.) i američkog jasenaza grgljanje; ♦ ulje indijskog oraščića i vitamin E ili melem od kanadske žutike i somalijske m ire kojima
ćete masirati zubno meso kako biste ubrzali proces ozdravljenja i sprečili razvoj upale.
PREVENCIJA Prevencija infekcije potpornog tkiva zuba započinje kod kuće, pravilnom i redovnom higijenom zuba. Nažalost, većina Ijudi ne ide dalje od brzinskog čišćenja zuba dva puta na dan i povremene upotrebe zubnog konca. Za zaista pravilnu higijenu, svakodnevno i temeljno čišćenje uz pomoć zubnog konca, dugotrajnije pranje zuba četkicom, ispiranje sredstvom za ispiranje zuba i masaža zubnog mesa, ne smeju da izostanu. Uvek prvo očistite zube koncem kako biste sklonili komadiće hrane i zubnih naslaga, potom kružnim pokretima perite zube mekanom četkicom, nežno ali temeljno. Snažno pranje vodoravnim pokretima četkice s tvrdim vlaknima pospešuje povlačenje zubnog mesa. Sredstva za ispiranje usta delotvorno uklanjaju bakterije, ali ne mogu sasvim da zamene čišćenje zuba četkicom dva do tri puta na dan. Preporučuje se odlazak kod stomatologa najmanje jednom do dva puta godišnje kako biste uklonili zubne naslage i kamenac. Neki stomatolozi veruju da odlična higijena zuba kod kuće može u potpunosti da spreči stvaranje naslaga i njihovu kalcifikaciju. Za postizanje ovog»savršenstva«, moraćete da posvetite svakoga dana najmanje 15 minuta čišćenju zuba koncem i četkicom i dodatnih 15 minuta masiranju zubnog mesa. Ako mislite da niste dorasli ovom strogom režimu, redovno odlazite stomatologu. Ako planirate trudnoću, posetite stomatologa kako biste temeljno očistili zube pre početka trudnoće. Žene koje imaju malo ili nimalo zubnih naslaga pre početka trudnoće, gotovo nikada ne obole od bolesti parodonta, kojaječesto povezanasvisokim nivoima određenih hormona. Dijabetičari i Ijudi koji su podvrgnuti lečenju hemoterapijom ili lečenju zračenjem, morali bi da odlaze na stomatološke preglede najmanje nekoliko putagodišnje. Ljudi koji već boluju od gingivitisa ili parodontitisa, morali bi da odlaze kod stomatologa najmanje jednom u tri meseca ili češće ako je to potrebno, kako bi se lečenje odvijalo pod stručnim nadzorom i sprečila ponovna pojava infekcije. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
D
I F T E R
I J A
SIMPTOMI ♦ oštar kašalj nalik na lavež, obično praćen otežanim udisanjem i katkad prom uklošću izazvanom zapaljenjem glasnih žica ♦ teško disanje uz očigledno napinjanje m išića vrata, rebara ili grudne kosti, od čega se ova područja prim etno stežu pri svakom udisaju
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako vam dete im a difteriju praćenu visokom tem peraturom (3 9,5 °C ili više). ♦ ako lečenje kod kuće ne deluje i sim ptom i difterije se pogoršavaju; m ožda će biti potrebna hospitalizacija. ♦ ako vam dete ima difteriju i njegova respirato rna stopa pređe 50, izuzetno teško diše, ne m ože da govori ili pobledi, odnosno poplavi. To su sve sim ptom i teške respirato rne krize.
Pozovite hitnu pomoć (94).
ifterija, virusna infekcija larinksa ili grkljan^ povezana sa znakovima infekcije disajnih pi teva, kao što je curenje nosa ili kašalj, srazmerno j česta dečja bolest. Prvi pokazatelj je obično kaša koji zvuči kao oglašavanje foka. Dete vam možd ima teškoća s disanjem zato što mu je tkivo oko grl upaljeno, čime se stiska dušnik, i zato što su bronh jalni putevi začepljeni sluzi. Zvuk vazduha koji se s lom probija kroz sužene disajne puteve može p svakome udisaju da stvara šupalj hripavzvuk, koji s naziva stridor. Difterija traje pet ili šest dana i vrlo je zarazm Od nje obično obolevaju deca stara između tri me seca i šest godina (prosečan uzrast je dve godine), či su mali dušnici i bronhijalne cevi podložni začeplje nju. Većina slučajeva blagog je oblika i može da s reši kod kuće. U težim slučajevima ili u slučaju ep glotitisa - nevezane bakterijske infekcije epiglotis (poklopca koji pokriva dušnik), čiji simptomi liče n difteriju - dete će možda morati u bolnicu.
D
UZROCI Većinu slučajeva difterije izaziva virus parainfluence Bolestse prenosi vazduhom putem kapljica iz kašlj zaraženog deteta.
♦ ako vam je dete m lađe od pet godina i diše glasno i ubrzano; m ožda mu je u grlu zapelo strano telo. ♦ ako dete iznenada počne da slini ili ne m ože da guta, ima visoku tem peraturu, ali bez kašlja i naginje se napred, ali ne m ože da savije vrat niti govori. D ete vam m ožda ima opasnu bakterijsku infekciju po imenu epiglotitis, koja izaziva začepljenje disajnih puteva. N e otvarajte usta da biste pogledali unutrašnjost grla; tako ga m ožete potpuno zatvoriti i zaustaviti detetu disanje. Pozovite hitnu pomoć (94).
2
Ako dete ne može da diše, kašlje ili govori i isturenoga vrata naginje se napred, ne otvarajte mu usta i ne naginjite mu glavu natrag da biste mu pogledali unutra. Grlo bi mu se moglo potpuno zatvoriti, izazivajući prekid disanja. Nazovite 94. Ako vam dete prestane disati, odmah počnite s reanimacijom
(vidi str. 56-59).
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
A KU PR ESU R A
AKUPRESURA
Stručnjaci za akupresuru predlažu da pritiskate redom najmanje sledeće četiri tačke: Debelo crevo 4; Trostruki grejač 5; Bešika 12, 13; Pluća 1, 2; Zilazačeća 17; i Glavna žila 24. (Vidi Dodatak radi podataka o smeštaju tačaka.) LEČENJE LEKOVITIM
1
Lagani pritisak na Žilu začeća 17 može da pomogne pri umirivanju deteta koje boluje od difterije. Stavite prst na sredinu detetovih grudi, na pola puta između bradavica i lagano pritisnite. Zadržite pritisak jedan minut, a zatim pustite.
BILJEM
Da biste ublažili uporan kašalj, travari preporučuju seme anisa (Pimpinella anisum), rosulju (Drosera rotundifolia), majčinu dušicu (Thymus vulgaris) ili koru divlje trešnje (Prunus serotina), za koje se govori da deluju kao blagi supresori ili sredstava za potiskivanje kašlja.
2
Spazam izazvan kašljem može da se ublaži pritiskom na Pluća I. Stavite po jedan prst svake ruke oko 1,5 cm ispod velikog udubljenja ispod ključne kosti, na spoljnom delu grudi blizu ramena, Lagano pritiskajte jedan minut.
HOMEOPATIJA
LEČEN JE Vas i vaše dete možda će uhvatiti panika od naizgled iznenadnog početka napada difterije. Pokušajte da umirite dete; plač će samo otežati disanje. Difterija se obično može lečiti parom, pomoću koje se otapa lepljiva ili osušena sluz u detetovim disajnim putevima. Budući dase bolestčesto pogoršava noću, mnogi lekari preporučuju da spavate u istoj sobi s detetom ili da se služite aparatom za praćenje zvukova u dečjoj sobi da biste čuli svaku promenu detetovog stanja. Budite spremni da zatražite lekarsku pomoć ako detetu ne bude bolje.
K O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A Lekari preporučuju kućnu negu za sve slučajeve difterije osim onih najtežih. Ako su simptomi dosta teški, vaš pedijatar će vas možda uputiti na rendgen da bi proverio radi li se o epiglotitisu - koji bi se lečio antibioticima tokom kratkog boravka u bolnici. Teški slučajevi difterije mogu takođe dazahtevaju hospitalizaciju; detetu će se dati da inhalira lekove kao što je racemički adrenalin ili oralni kortikosteroidi da bi se suzbilo oticanje.
Aconite, kojem neki homeopati daju prednost pri lečenju difterije, može se davati u dozama 12x ili 30c na početku napada i zatim svakih 30 minuta sve dok dete ne uspe da zaspi. Ako Aconite ne deluje ili zvuk detetovog disanja počne da liči na testerisanje drva, probajte Spongia iste doze i u jednakim vremenskim razmacima. Kod bronhijalnog kašlja koji je više ispunjen sluzi, Hepar sulphuris treća ]e mogućnost za lečenje akutne difterije.
LEČEN JE KOD K U Ć E ♦ Hladni ovlaživač vazduha može da pomogne detetu da normalno diše. Odvratite mu paru od lica i ne stavljajte lekove u vodu; oni mogu da nadraže detetu grlo. ♦ Pomoću pare sluz se može razrediti, a grlo opustiti. Otvorite tuš i pustite da se kupatilo napuni parom. Nosite dete po kupatilu (ne pod tuš) sve dok ne počne lakše da diše. ♦ Hladan vazduh katkad ublažava difteriju. Ako je noć prohladna, provozajte dete u automobilu otvorenih prozora. ♦ Paracetamol će spustiti temperaturu i detetu sniziti respiratornu stopu. ♦ Nudite puno napitaka, ali ne od agruma da bi se nadoknadila izgubljena tečnost i razredila sluz. ♦ Držite dete podalje od duvanskog dima. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
Dl J A B E T E S
SIMPTOMI ♦ prekomerna žeđ i želja za jelom ♦ učestalo mokrenje (katkad čak svaki sat) ♦ gubitak težine ♦ umor ♦ mučnina, možda povraćanje ♦ zamagljen vid ♦ kod žena: česte infekcije vagine, možda prestanak menstruacije ♦ kod muškaraca: impotencija ♦ kod muškaraca i žena: gljivične infekcije
OBRATITE SE LEKARU: ♦ ako osećate mučninu, slabost i preteranu žeđ; jako često mokrite; imate bolove u stomaku; dišete dublje i brže nego što je normalno - možda uz dah slatkastog mirisa koji podseća na skidač laka za nokte. Možda vam je potrebna trenutna mediđnska pomoć zbog ketoacidoze. ♦ ako se osećate slabo ili se onesvestite; imate ubrzane otkucaje srca, tresete se i prekomerno znojite; i osećate se razdražljivo, gladno ili iznenada pospano. Možda ulazite u hipoglikemiju i možda morate brzo da pojedete ili popijete nešto da biste izbegli ozbiljnije komplikacije.
4
ijabetes ili šećerna bolest, najčešći poremea endokrinog sistema, pogađa 1 osobu od 70 Bolest se javlja kao posledica poremećaja nivoa insu lina u krvi, hormona gušterače koji pomaže telesnon sistemu da pretvara glukozu ili krvni šećer u energiju Dijabetes tip 1 - koji se naziva i insulin-zavisnin dijabetesom, ili mladalačkim dijabetesom, ili šećer nom bolešću koja se javlja u mladalačkom dobu ■ posledicaje nedostatka insulina. Dijabetes tip 2 - takođe poznat i kao insulin nezavisan dijabetes, ili dijabetes koji se javlja u odra slom dobu, ili stabilna šećerna bolest - posledica ji nesposobnosti organizma da delotvorno preradi ta hormon. Oko 90 posto svih dijabetičara ima ova oblikte bolesti. Bez obzira na to koju vrstu šećerne bolesti imate morate delovati u uskoj saradnji s lekarom uprav Ijajući svojom ishranom, lekovima i aktivnostima i: dana u dan. Vaša sposobnost da brinete o sebi, odlu čuje o tome hoćete li moći da kontrolišete bolest i iz begnete njena moguća ozbiljna dejstva. Mnoge kratkoročne i dugoročne komplikaciji dijabetesa mogu da zahtevaju jednako mnogo brigi kao i sama bolest. Najvažnije je da upamtite da mo rate paziti na nivo šećera u krvi svaki dan da bist* sprečili napad hipoglikem ije, kod kojeg je nivo šeće ra u krvi prenizak da bi se zadovoljile potrebe vašej organizma za energijom. Hipoglikemiji može lako d< se doskoči kad jednom prepoznate njene simptome Hiperglikemija ili visok šećer u krvi može da iza zove težak dijabetički poremećaj poznat kao keto acidoza, kod koje krv postaje sve kiselija zbog naku pljanja otrovnih nusproizvoda, zvanih ketoni, koji s< stvaraju dok organizam razgrađuje masti proceson za dobijanje energije. Ketoacidoza se javlja kod obo lelih od dijabetesa tipa 1 ako ne primaju odgovara juće dodatne količine insulina, a u organizmu im s( razvila velika glad za izvorima energije. Ketoacidoz; može da se javi kod dijabetičara ako nivoi glukoze insulina nisu u odgovarajućoj ravnoteži ili ako je or ganizam podvrgnut naglom telesnom opterećenju možda zbog nesreće ili bolesti. (Bilo kakva vrsta bo lesti povećava potrebu organizmaza insulinom da b glukoza u krvi mogla da se preradi u energiju potreb nu za suzbijanje bolesti ili infekcije.) Ako ste dijabetičar, naročito pazite na znakove koji upozoravaju na ketoacidozu: mučninu, prekomernu žeđ, često mokrenje, krajnju malaksalost, bolove i
D
itomaku i ubrzano duboko disanje. Nemogućnost trenutnog reagovanja injekcijama insulina i intraven,kim davanjem slanih rastvora (da bi se nadoknadilo gubljenje telesne tečnosti) može da dovede do kome ili smrti. Dugoročne komplikacije dijabetesa mogu da oštete oči, nervni sistem, bubrege, srce i krvne sudove, a i da oslabe ukupnu otpornost organizma na infekcije. Posekotine i ranice zaceljuju sporije kod osoba sa šećernom bolesti, a dijabetičari su takođe skloni bolestima desni, infekcijama mokraćnog sistema i infekcijama usne šupljine čiji je uzrok kandida, poputsoora ili mlečca, izazvanih prekomernim širenjem gljivica. (Vidi takođe M okraćne tegobe i Gljivične infekcije.) Komplikacije šećerne bolesti primarni su uzrok slepila kod odraslih. U roku 10 godina pošto im se bolest dijagnostikovala, kod otprilike polovine svih dijabetičara razvije se očni poremećaj koji se zove dijabetična retinopatija, koja može da oslabi kapilare koji snabdevaju mrežnjaču krvlju i konačno deluju na vid. Cotovo svi oni koji imaju bolest najmanje 30 godina doživljavaju određen nivo dijabetične retinopatije. Kod dijabetičara isto tako postoji veća verovatnoća dobijanja m rene i glaukoma. Osobe s dijabetesom imaju veće izglede da obole od srčanih bolesti i tegoba s krvotokom poput visokog krvnogpritiska, otvrdnuća arterija (vidiA teroskleroza), srčanih i moždanih udara. Slab protok krvi takođe čini dijabetičare podložnijima ulkusima na koži, grčevima i gangrenoznim infekcijama (koje uništavaju tkivo). Oštećenja krvnih sudova u bubrezima zbog šećerne bolesti mogu da dovedu do otkazivanja bubrega. Niz Ijudi s dijabetesom ima poremećaj poznat kao dijabetična neuropatija, koja izaziva postepeno propadanje nervnog sistema. Cini se da ovaj poremećaj započinje rano kod oba tipa šećerne bolesti i pogađa motorne kao i senzitivne nerve. Kao posledicatoga, dijabetičari često imaju niz različitih bolova. Kod nekih se pojave usporeni refleksi, gubitak osećaja, obamrlost i trnci u nogama, im potencija i tegobe s krvotokom .
K OPASNOSTI VREBAJU Neki lekovi koje možete da nabavite bez lekarskog recepta i koji su bezopasni za nedijabetičare sadrže sastojke koji mogu da izazovu teškoće kod dijabetičara. Na primer, velike količine acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin) mogu da izmene nivo glukoze u krvi. Dijabetičari kojima su potrebna sredstva za ublažavanje tegoba s disajnim putevima moraju da budu oprezni pri upotrebi fenilefrina, adrenalina ili efedrina, jer svi mogu da povise nivo šećera u krvi. Oboleli od dijabetesa tipa 2 koji su u iskušenju da upotrebe sredstva za potiskivanje želje za jelom kako bi kontrolisali telesnu težinu moraju da znaju da ovi lekovi sadrže kofein, koji povećava šećer u krvi. Riblje ulje, koje se često uzima kao sredstvo mogućeg poboljšanja nivoa holesterola, takođe povišava šećer u krvi. Da biste saznali više o mogućim opasnostima koje vrebaju u lekovima koje nabavljate bez lekarskog recepta, razgovarajte s lekarom ili apotekarom i pažljivo čitajte uputstva.
UZROCI Kod dijabetesa tipa 1 gušterača izlučuje malo ili nimalo insulina. Organizam, nesposoban da upotrebi glukozu u krvi, pokušava da proizvede energiju razgrađivanjem masnoće i mišića. Dijabetes tipa 1 razvija se prilično brzo, obično pogađajući osobe mlađe od 30 godina. Novija istraživanja daju da se nasluti da su mnogi oboleli od dijabetesa tipa 1 možda bili genetski predodređeni za bolest koju je aktivirala virusna infekcija. Dijabetes tipa 2 obično se razvija kod osoba starijih od 40 godina, i čini se da postoji snažna veza između gojaznosti i razvoja šećerne bolesti tipa 2. lako upravo ova grupa dijabetičara može da ima dovoljne ili čak suvišne količine insulina u svom sistemu, njihov organizam nije u stanju delotvorno da upotrebi taj hormon. Suvišno unošenje hrane povećava nivo glukoze u krvi, a gušterača ne može da stvori dovoljno insulina da bi se suvišni šećer pretvorio u energiju.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
Dl JABETES
NASTAVAK
Katkad se sličan oblik ove bolesti, nazvan gestacijski dijabetes, javlja kao privremeni poremećaj kod žena koje su trudne.
D
P
rva
POMOĆ Z A DIJABETIČARE
Vi možete da preduzmete određene mere da biste pomogli nekome ko prolazi kroz dijabetičku krizu. Kao prvo, proverite da li bolesnik nosi znak upozorenja ili informacije 0 svom zdravlju. Ako osoba ima šećernu bolest, negde bi to trebalo i da piše, a moguće i tip dijabetesa. Hiperglikemija (visok šećer u krvi) može da se javi i kod dijabetesa tipa I i tipa 2. Hipoglikemija (nizak šećer u krvi) može da pogodi sve dijabetičare, a u nekim slučajevima 1osobe koje nemaju šećernu bolest. Simptomi hiperglikemije uključuju ubrzano, teško disanje; bolove u stomaku; dah slatkastog mirisa; često mokrenje; povraćanje; pospanost i moguće nesvesticu. Sta bi trebalo da učinite? Ako je osoba pri svesti i može da guta, dajte joj da popije nešto bez šećera (da biste sprečili dehidraciju), a zatim je odvedite u bolnicu. Ako je bolesnik bez svesti, odmah zovite hitnu pomoć (94). Simptomi hipoglikemije uključuju bledu, hladnu i lepljivu kožu; prekomernu glad; gubitak orijentacije; agresivno ponašanje i moguće nesvesticu. Sta bi trebalo da učinite? Ako je bolesnik pri svesti i može da guta, dajte mu da pojede ili popije nešto što sadrži šećer, poput voćnog soka, bombona, bezalkoholnog pića ili čak običnog šećera - a zatim ga odvedite u bolnicu. Ako je bolesnik bez svesti, odmah pozovite hitnu pomoć (94). Ako je bolesnik pri svesti, a vi niste sigurni radi li se o hiperglikemiji ili hipoglikemiji, dajte mu da pojede ili popije nešto što sadrži šećer, poput voćnog soka, bombona, bezalkoholnog pića ili čak običnog šećera, a zatim ga odvedite u bolnicu. (Cak i ako dotična osoba ima hiperglikemiju, dodatni šećer neće mu naškoditi.) Ako je bolesnik bez svesti, pozovite 94.
216
D IJA G N O S T IC K I P O S T U P C I
Lekar može da posumnja da imate šećernu bolest ak rutinski telesni pregled pokaže da se višak šećera vašem organizmu ispira u mokraću. Prava dijagno^ započinje proverom nivoa glukoze, što lekar obavlj uzimajući uzorak krvi ujutro pre nego što ste bilo šl pojeli; ako vaša gušterača stvara malo ili nimalo insul na (tip 1) ili ako vam organizam ne stvara dovoljno ir sulina za preradu šećera u krvi (tip 2), nivo glukoze vašem organizmu biće povišen. Dodatne analize i ustanovljavanje dijabetesa uključuju test podnošen: glukoze, kojim se meri sposobnost organizma da gk kozu pretvori u energiju. Nakon nekog vremena gl; dovanja, popijte vrlo slatko piće koje sadrži glukozu, zatim dajte da se proveri nivo glukoze u krvi.
LECEN JE
Lečenje oba oblika šećerne bolesti zahteva podešav; nje nivoa insulina u organizmu i strogo upravljanj ishranom kao i telesne vežbe. Poklanjanjem dužn pažnje sadržaju i vremenu vaših obroka, možete n najmanju meru da svedete ili izbegnete »uticaj klackt lice« kod kojeg se brzo menjaju nivoi šećera u krvi, št može da zahteva brze promene u doziranju insulin,
K O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A
Ako imate dijabetes tipa 1, bitno je da svakodnevn primate dodatni insulin, najmanje dva puta, da poc staknete u organizmu upotrebu glukoze iz krvi. Budi ći da je insulin belančevina i da ga uništavaju enzin za varenje, ne može se uzimati oralno. Umesto tog mora da se ubrizga direktno u organizam u određc nim razmacima. Dok neki dijabetičari upotrebljavaj kompjuterizovanu spravicu kojom se određene doz insulina daju u određeno vreme, većina lekara prc poručuje direktne injekcije. Naučiti davati injekcij sebi ili svom odojčetu ili detetu možeza vas u početk da bude deo kontrole dijabetesatipa 1 od kojeg najv šezazirete, ali taj postupak brzo prelazi u rutinu. Većina insulina koji se danas koristi prerađuje se dobija sintetički iako se određena količina još uve dobija izživotinjskih hormona. Insulin se pojavljuje tri oblika: kratkodelujućem (koji počne da deluje roku od 30 do 40 minuta i traje 6 sati); srednjedeluji ćem (koji počne da deluje za 2 do 4 sata i traje do 2 sata); i dugodelujućem (koji počne da deluje za 6 d
8 sati i traje do 32 sata). Svaki plan ubrizgavanja prila^ođava se pojedincu dijabetičaru i zbivanjima poput perioda stresa, adolescentskog rasta i predmenstrualnog perioda u ženinom mesečnom ciklusu. Praćenjem sopstvenog nivoa glukoze u krvi možete da uđete u trag kolebajućim potrebama za insuinom u vašem organizmu i da pomognete lekaru da proceni najprimereniju dozu insulina. Jedna od tehnika za samopraćenje uključuje upotrebu posebnog merača koji očitava nivo glukoze u uzorku vaše krvi, koja se razmaže po traci prethodno hemijski obrađenog papira. Druga metoda za pokazivanje nivoa glukoze služi se papirnim trakama koje menjaju boju kad na njih nanesete kapljicu krvi. Kod nekih dijabetičara tipa 2 ishrana i telesne vežbe dovoljne su da bi se bolest držala pod kontrolom; ostalima je potrebno lečenje lekovima, koje može da uključuje insulin ili oralni lek za hipoglikemiju poput tolbutamida, acetoheksamida, glipizida, gliburida ili hlorpropamida. Ako uzmete bilo koji od ovih lekova za dijabetes tipa 2, pitajte lekara za moguće međudelovanje s drugim lekovima koji se kupuju preko recepta, uključujući hloramfenikol, fenilbutazon, oksifenbutazon i klofibrat. Održavanje raznovrsne ishrane od životne je važnosti kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2, pa se posvetujte s lekarom o sastavljanju jelovnika. Bolujete li od dijabetesa tipa 1, a vreme davanja insulina određeno je aktivnošću i ishranom, kad jedete i koliko jedete jednako je važno kao i šta jedete. Lekari obično preporučuju tri manja obroka i tri do četiri lagana međuobroka svaki dan da bi se održala prava ravnoteža između glukoze i insulina u krvi. Ugljeni hidrati - naročito neki skrobovi i drugi složeni ugljeni hidrati, koji razmerno sporo oslobađaju glukozu u krvotok morali bi da sačinjavaju 50 do 60 posto vašeg ukupnog unošenja kalorija; belančevine bi trebalo da čine od 20 do 25 posto; masti od 20 do 30 posto. Preporučeni odnosi ugljenih hidrata, belančevina i masti kod dijabetičaratipa 2 u suštini su isti, iako se pacijenti prekomerne telesne težine podstiču da smanje unošenja masti i jedu više složenih ugljenih hidrata i vlakana. Budući da oboleli od dijabetesa tipa 2 obično ne moraju da brinu o rasporedu insulinskih doza, ne moraju da paze toliko ni na tačno vreme svojih obroka. Još jedan ključni element u dnevnom programu dijabetičara jesu telesne vežbe, koje mogu naročito
da pomognu dijabetičarima tipa 2 da izgube višak kilograma. Kod osoba s bilo kojim tipom bolesti telesne vežbe isto tako mogu da pomognu da se olakšaju kardiovaskularne komplikacije bolesti, a mogu da ublaže i stres. Oboleli od dijabetesa tipa 1 moraju da upamte da se telesnim vežbanjem spušta nivo glukoze u krvi. Da biste sprečili napad hipoglikemije, planirajte da pojedete zalogaj ugljenih hidrata približno pola sata pre nego što počnete da vežbate i pobrinite se da imate nešto da pojedete ili popijete ukoliko počnete da osećate simptome hipoglikemije. Ma o kojem se tipu bolesti radi, konsultujte se s lekarom pre nego što započnete s programom telesnih vežbi. Takođe je dobra zamisao da nosite narukvicu ili privezak na kojem se vidi da imate šećernu bolest; na taj način ćete da učinite druge svesnim vaše bolesti u slučaju da imate težak napad hipoglikemije i niste u stanju da postignete da vas Ijudi razumeju, ili ako ste doživeli nesreću ili ste u nekoj drugoj situaciji i treba vam hitna medicinska pomoć. Identifikacija samih sebe kao dijabetičara važna je zato što napadi hipoglikemije mogu da se zamene za pijanstvo, a oboleli obično nisu u stanju da se pobrinu za sebe. Bez pravovremenog lečenja, hipoglikemija može da dovede do kome. A budući da je vaš organizam pod povećanim opterećenjem kad ste bolesni ili povređeni, nivo glukoze treba da prati neko od zdravstvenih radnika koji vam pružaju hitnu pomoć.
ALTERN ATIVN I NAČINI L E Č E N J A Pošto šećerna bolest koja se neispravno leči može da bude opasna poživot, nikada ne biste smeli da pokušavate lečenje bolesti bez lekarske pomoći i uvek biste morali temeljno da raspravite sve moguće načine lečenja. Neki alternativni lekovi predstavljaju varijacije dijabetičarskih dijeta. Drugi pak naglašavaju važnost dodatnih vitamina i minerala, prepisuju lekovito bilje za regulisanje nivoa šećera u krvi ili leče sekundarna dejstva. Tehnike za smanjenje stresa mogu takođe da pomognu pri snižavanju nivoaglukoze u krvi. AKUPUNKTURA
Stimulacijom određenih tačaka možete da ublažite bolove povezane s dijabetičnom neuropatijom, ojačate imunološki sistem i na najmanju meru svedete komplikacije sistema krvnih sudova. Posavetujte se sa osposobljenim stručnjakom.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
Dl J A B E T E S
KINESKO
NASTAVAK
LEKOVITO BILJE
Kinesko lekovito bilje, uključujući koren ženšena (Panaxginseng), često se upotrebljava za ublažavanje nekih simptoma šećerne bolesti; savetujte se sa stručnjakom u pogledu opsežnog plana lečenja. LEČENJE
LEKOVITI M B ILJEM
Proverite kod stručnjaka da biste bili sigurni da trave odgovaraju vašoj bolesti. Upamtite: ako vam je potreban insulin da biste kontrolisali dijabetes, ne postoji biljnazam enaza ovaj hormon. Listovi borovnice (Vaccinium myrtillus) u uvarku (dekoktu) mogu da snize nivo glukoze u krvi i da pomognu da se održi sistem krvnih sudova. Ovaj lek može isto tako da pomogne pri sprečavanju krvarenja iz krvnih sudova oka ako dobijete dijabetičnu retinopatiju. U jednom ispitivanju dijabetičara koji su nakon skrobnog obroka jeli krekere napravljene od praha čička (Arcitum lappa), javio se manji broj slučajeva hiperglikemije. Krema napravljena s paprikom (Capsicum frutescens) može da ublaži bolove povezane s perifernom neuropatijom, vrstom dijabetične neuropatije. U kliničkim i eksperimentalnim ispitivanjima pokazalo se da dodavanjem semenki grčke piskavice (Trigonella foenum-graecum) ishrani možete da smanjite glukozu u krvi i nivo insulina dok smanjujete holesterol u krvi. Beli luk (Allium sativum) može da snizi krvni pritisak kao i nivo šećera i holesterola u krvi. Ekstrakti ginka (Cinkgo biloba) upotrebljavaju se za zaustavljanje pogoršavanja vida kod pacijenata jer obezbeđuju dovoljan dotok krvi u mrežnjaču. Među druga navodna korisna dejstva ginka ubrajaju se smanjenje opasnosti od srčanih bolesti, hipertenzije i povišenih nivoa holesterola. Luk (Allium cepa) može da oslobodi insulin koji ubrzava metabolizam glukoze u krvi, snižavajući tako njen nivo u krvi. Ustanovljeno je da ekstrakti iz sirovog i kuvanog luka imaju takvo dejstvo. Smatra se da je luk koristan za održavanje zdravlja srca i krvnih sudova. N AČIN ŽIVOTA
U laboratorijskim testovima, pokazalo se da telesne vežbe povećavaju u tkivima nivo hrom a, koji organizam upotrebljava za regulisanje nivoa glukoze i holesterola u krvi. Kod obolelih od dijabetesatipa 1 ustanovljeno je takođe da telesne vežbe povećavaju sposobnost organizma da se služi raspoloživim
218
insulinom pa je potrebno manje injekcija insulina. PAŽNJA: Ako imate dijabetes tipa 1, imajte na umu da telesne vežbe smanjuju glukozu u krvi; pojedite lagani obrok s ugljenim hidratima pre telesnih vežbi i ponovo jedite ili pijte ako osetite simptome koji vas upozoravaju na napad hipoglikemije. Dijabetičari tipa 2 koji moraju da omršave mogu da imaju koristi od umerenih telesnih vežbi. Ako imate dijabetes tipa 2, morali biste da izbegavati dizanje tegova ili druge oblike napora koji uključuju guranje ili povlačenje teških predmeta; ove aktivnosti povišavaju krvni pritisak i mogu da pogoršaju očne tegobe koje potiču od dijabetesa. Ako ste dijabetičar, svakako se dobro brinite za zube i redovno ih čistite zubnim koncem; šećerna bolest može da pogorša bolest desni. P S I H O S O M A T S KO L E Č E N J E
Bilo kakva tehnika koja će da smanji nivo stresa, poput biofidbeka (biofeedbacka), meditacije, hipnoterapije ili drugih tehnika opuštanja, može da ubrza smanjivanje potrebe za inzulinom. ISHRANA
Neki stručnjaci tvrde da je šećerna bolest poremeća zapadnog načinaživota, ističući činjenicu da kad osobe u drugim kulturama napuste izvornu hranu i usvoje ishranu rafinisanih i prerađenih jela, stopa dijabetess počinje da raste. Dijeta bogata ugljenim hidratima biljnim vlaknima (high-carbohydrate high-plant-fibei d ie t- HCFdijeta) predstavlja alternativu za konvencionalnu dijetalnu ishranu dijabetičara. HCF dijeta traži da dijabetičari slede ova dnevn^ uputstva pri planiranju svojih obroka: jedite 70 dc 75 posto složenih ugljenih hidrata, 15 do 20 postc belančevina i samo 5 do 10 posto masti. Smatra se da HCF dijeta povećava svojstvo insulina da podstr če glukozu u krvi kao izvor energije, da popravlj; nivo holesterola, smanjuje raširenost hiperglikemije hipoglikemije i pomaže pri mršavljenju kod obolelif od dijabetesa tipa 2. Izmenjena verzija HCF dijete još više ograničav; vrste hrane, ali povećava dopustivu količinu složenif ugljenih hidrata. Jedno univerzitetsko ispitivanje pokazalo je da dijeta bogata ugljenim hidratima vlaknima može da smanji potrebu za insulinom koc obolelih od dijabetesa tipa 1 čak 30 do 40 posto,; obolelih od dijabetesa tipa 2 između 75 i 100 posto
-------------------- T B
it n a
--------------------
NEGA STO PALA
A k o b olujete o d še ć e rn e bolesti, stopalo vam je Ahilova peta, slikovito rečen o . Razlog za to je to što o šteće n je živaca zb o g dijabetične neuropatije m o že da um rtvi vaše opažanje bola i om ogući da se o d p o vre d a p o p u t žuljeva razviju teške in fekcije p re nego što i p rim etite da n ešto nije u redu . D ijabetičari m oraju pažljivo da pregledaju stopala svaki dan, tražeći crv e n e tačkice, m odrice, p o sek o tin e, m ehuriće, tj. žuljeve, o to k e ili bilo kakve zn akove infekcije. Pazite na p re d e le su ve ko že, koja m o že da ispuca i om ogući najezdu bakterija i gljivica. S e cite n o kte na nogama ravno da biste izbegli urastanje noktiju. N o site udobne cip ele i nem ojte da se iziažete opasnosti o d p o v re d e stopala hodajući b o si ili n o seći sandale.
Dijabetičari bi morali da izbegavaju šećer budući da on može da smanji podnošenje glukoze u organizmu i da pogorša tegobe krvotoka. Nutricionisti takođe naglašavaju važnost određenih vrsta hrane, vitamina i minerala, uključujući sledeće. Dodatne količine hroma mogu da budu vrlo korisne kod obolelih od šećerne bolesti. Hrom ne samo da smanjuje nivo glukoze u krvi i poboljšava podnošenje glukoze nego i smanjuje nivo insulina i pomaže da se održi nizak nivo holesterola u krvi. Pokazalo se da inozitol, vitamin grupe B, pruža određenu zaštitu dijabetičarima od periferne neuropatije ublažavanjem osećaja obamrlosti i trnaca u šakama i stopalima. Budući da bi inozitol mogao da izmeni nivo šećera u krvi, svakako proverite kod stručnjaka pre nego što počnete da uzimati dodatne količine vitamina. Biotin, koji se takođe zove vitamin H, može da poboljša metabolizam glukoze kod dijabetičara. Vitamin Bf, može da umanji težinu dijabetične neuropatije i smanji potrebe za insulinom.
Kod dijabetičara tipa 2 vitamin B n može da pomogne u lečenju dijabetične neuropatije; injekcije mogu da se pokažu korisnijima od oralnih doza vitamina. Dijabetičari mogu da imaju potrebu za dodatnim količinama vitamina C da bi nadoknadili nizak nivo insulina u krvi, koji po pravilu deluje na ćelije da bi apsorbovale vitamin. Prave količine vitamina C pomažu organizmu da održi dobar nivo holesterola, suzbije infekciju jačanjem imunološkog sistema i spreči pojavu mrene. lako neki stručnjaci preporučuju dopunjavanje ishrane s najviše 1 gramom vitamina C na dan, morali biste da se posavetujete sa stručnjakom kako biste bili sigurni da se radi o neškodljivoj količini za vas. Pomoću vitamina E može da se ograniči oštećenje sistema krvnih sudova i poboljša nivo holesterola u krvi. Mangan pomaže organizmu da metaboliše glukozu; dijabetičari često imaju ozbiljan nedostatak mangana. Dodatne količine magnezijuma mogu da pomognu pri kontroli dijabetične retinopatije i smanjivanju mogućnosti oštećenja srca i krvnih sudova. Cink pomaže da se poveća podnošenje glukoze, a kalijum može da poboljša dijabetičarevu sposobnostda iskoristi insulin. Dodatne količinebakra mogu da doprinesu zdravlju srca i krvnih sudova. Okra i grašak mogu da ubrzaju stabilizaciju nivoa šećera u krvi i osiguraju snabdevanje vlaknima u ishrani bogatoj složenim ugljenim hidratima. Istraživanja daju da se nasluti da cimet može da smanji potrebe za insulinom kod obolelih od dijabetesa tipa 2; začinjavanje hrane s čak 1/j kašičice pri svakom obroku može da ubrza regulaciju nivoašećera u krvi.
PREVENCIJA Zbog očigledne veze između gojaznosti i dijabetesa tipa 2, možete bitno da smanjite izglede dobijanja bolesti tako što čete da smršavite ako imate višak kilograma. Naročito ako vam se šećerna bolest ponavIja u porodici. Program telesnih vežbi i raznovrsna ishrana koja sadrži različite hranljive materije mogu mnogo da ograniče delovanje dijabetesa tipa 1 i tipa 2. Ako pušite, prestanite; pušenje može bitno da poveća opasnost od srčane bolesti, naročito kod dijabetičara. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DISAJNI S IS T E M - T E G O B E
SIMPTOMI ♦ ♦ ♦ ♦
hripanje i disanje uz napor kašalj s iskašljavanjem sluzi groznica i temperatura umor
Disajne tegobe mogu da prate: ♦ ubrzano disanje i ubrzani otkucaji srca ♦ gubitak daha ♦ bolovi u grudima ♦ lagana glavobolja ♦ opšta slabost ♦ simptomi p reh la de: curenje nosa, upala grla i kijanje
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ ako im ate prehladu ili kašljete duže od 7 do 10 dana i bolest se ne ublažava posle prim ene lekova dostupnih u slobodnoj prodaji. ♦ ako imate osećaj punoće u licu, pritiska iza očiju, ako je prisutno ceđenje sluzi iz nosa u grlo ( vidi Sluz - ceđenje u grlo) i neprijatan m iris iz nosa. To su simptom i upale sinusa. ♦ ako dugo kašljete, iskašljavate neprozirnu sluz ili ostajete bez daha. O vo mogu da budu znaci hroničnog bronhitisa, emfizema ili raka pluća. ♦ ako im ate visoku tem peraturu (4 0 °C ili više), groznicu, bol u grudim a i kašalj kojim se iskašljava krvavi iskašljaj. O vo mogu da budu znakovi upale pluća ili neke druge ozbiljne bolesti. ♦ ako vam je disanje toliko otežano da se zbog toga brinete; mnoge bolesti mogu da prouzrokuju otežano disanje.
220
eškoće u disanju mogu da se podele u tri kategorije: infekcije gornjih i donjih disajnih puteva poput prehlade, upale sinusa, upale pluća i tuberkuloze, hronične opstruktivne bolesti pluća poput astme, bronhitisa i emfizema i plućne bolesti povezane s određenim zanimanjima kao što su azbestoze i bolesti od kojih obolevaju rudari u rudnicima uglja.
T
UZROCI Disajne infekcije, od blagih do izuzetno teških, uglavnom prouzrokuju virusi ili bakterije koje nastanjuji disajne puteve. Vaša sposobnostodupiranja ovim in fekcijama zavisi od više činilaca: godina starosti, pri sustva ili odsustva neke druge, osnovne bolesti i da I jeste ili niste pušač. Hronične opstruktivne bolesti imaju brojne uzro ke. Hroničnu upalu plućnogtkiva kojaje, na primer karakteristična za astmu, može da pokrene polen nadražujuća sredstva ili telesne vežbe. Razaranjt plućnog tkiva koje je posledica emfizema izaziv; preterano pušenje ili nasledni manjak enzima. Plućne bolesti koje su povezane s određenim za nimanjima mogu da budu posledica preosetljivost osobe na materije s kojima je u dodiru na radnon mestu ili udisanja određene strane materije, popu azbestnih vlakana, ugljene prašine i kamene prašim (koje prouzrokuju silikozu).
D IJA G N O S T IČ K I POSTUPCI
Lekari koriste različite dijagnostičke analize i tehnik za ocenjivanje tegobe u vašem disajnom traktu, uklju čujući rendgensko snimanje grudi, ultrazvučno sn1 manje pluća, CT snimanje, analizu uzorka pljuvačke testove rada pluća. Kad je potrebna tačno određena informacija, mc že da se primeni invazivna analiza. Na primer, ABi test (test gasova u arterijskoj krvi) meri nivo kiseonik i ugljen-dioksida u krvi, a biopsijom pluća dobijaju s uzorci koji se mogu mikroskopski pregledati.
piti mnogo tečnosti i povećati vlažnost vazduha u prostoriji u kojoj boravite i uzimati lekove protiv temperature ili bolova. Ako pušite, lekar će vam preporučiti da prestanete. Lekovi za udisanje mogu da pomognu kod hroničnih opstruktivnih bolesti poput astme i emfizema. Za plućne bolesti koje su povezane s određenim zanimanjima, kao što su azbestoza i silikoza, ne postoji delotvorno lečenje, osim izbegavanja daljeg izlaganja nadraživačima disajnih puteva, uključujući i sekundarno udisanje dima a ako pušite, prestanak pušenja.
G D E SE T E G O B E JA V L JA JU
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Alternativni načini lečenja mogu da pomognu da ublažite simptome disajnih tegoba. Posavetujte se s aromaterapeutom ili stručnjakom za lekovito bilje o primeni eteričnih ulja i bilja za masažu i inhalaciju para koji mogu da smanje kongestiju i ublaže upalu. Stručnjak za kinesku medicinu verovatno će preporučiti akupunkturu, akupresuru i razne vrste kineskog lekovitog bilja. Homeopati propisuju širok spektar lekova za disajne tegobe. Većina praktičara slaže se da imunološki sistem može da se ojača i održava snažnim pomoću zdrave ishrane i zdravih navika u ishrani. Pokušajte da primenite preporučene dnevne doze vitamina A, vitamina grupe B, C i E i minerala cinka i selena (vidi Dodatak).
Gornji disajni putevi - sinusi, nos, usta i grlo - mogu biti poprište bolesti poput sinusitisa i prehlade. Obično teže ili upornije bolesti zahvataju donje disajne puteve. Astma i bronhitis zahvataju dušnik i velike bronhe u plućima dok upala pluća i emfizem oštećuju mikroskopske vazdušne kesice u plućima.
LEČEN JE KOD K U Ć E LECEN JE Mnoge infekcije disajnih puteva prođu same od sebe za nedelju do deset dana. Konvencionalni i alternativni načini lečenja nude niz jednostavnih terapija za ublažavanje neprijatnosti.
Tokom uobičajenog sedmodnevnog do desetodnevnog trajanja disajne infekcije, za ublažavanje simptoma najbolje je da mirujete u krevetu, pijete velike količine tečnosti, povećate vlažnost vazduha u prostoriji u kojoj boravite i da uzimate lekove protiv temperature i bolova. ■
KO N VENCIO N ALN A M EDICINA Ako bolujete od bakterijske infekcije disajnih puteva, lekar će verovatno da vam prepiše odgovarajući antibiotik. U slučaju da bolujete od prehlade, upale sinusa i akutnog bronhitisa (upala bronhija), možete sebi pomoći tako što ćete mirovati u krevetu,
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DISANJE - T E G O B E Čitajte ovu kolonu kako biste našli svoje simptome. Zatim čitajte vodoravno.
SIMPTOMI
p
Tegobe s disanjem mogu da ukazuju na ceo niz različitih oboljenja. Sim ptomi iz donjeg popisa imaju svrhu opšteg vodiča kroz nekoliko širokih kategorija. Z a više inform acija o specifičnim grupam a sim ptom a, pogledajte popis naziva u susednom redu. ♦ zadihanost, teško disanje, hiperventilacija ili kašljanje posle blage ili nikakve telesne
♦ Stres; alergije: astma, emfizem;
upala pluća; srčani udar, rak pluća
vežbe
♦ kašalj praćen žućkastim ili zelenkastim
♦ Akutni ili hronični bronhitis
ispljuvkom
♦ kašalj praćen penastim belim, ružičastim , krvavim ispljuvkom ili ispljuvkom boje rđe
♦ suv kašalj s bolovim a u grudima
♦ Srčane bolesti: upala pluća; tuberkuloza;
rak pluća; apsces pluća; edem pluća
Srčane bolesti; rak pluća; pleuritis (upala p o reb rice); zapaljenje pluća; reakcija na lek za srce
222
ŠTA DA U RADITE
O S T A L E IN FO R M A CIJE
Odmah pozovite hitnu pomoć ako sumnjate na srčani udar. Vidi takođe Hitna stanja - prva
pomoć: Srčani udar.
♦ Ako pretpostavljate da je zadihanost izazvana opterećenjem kao posledica slabog fizičkog stanja ili teskobe, možete da rešite problem redovnim vežbanjem i primenom psihosomatskih tehnika lečenja poput joge ili meditacije.
Vidi Bronhitis. Vaš će vam lekar prepisati antibiotike ako je uzrok bakterijska infekcija.
♦ Ako je kašalj praćen temperaturom i traje samo nekoliko dana, verovatno imate akutni bronhitis. Ako kašalj potraje nekoliko nedelja, a vi pušite, možda imate hronični bronhitis.
Odmah se obratite lekaru. Kašalj praćen ovakvom vrstom ispljuvka smatrajte hitnim medicinskim slučajem.
♦ Penasti beli ili ružičasti ispljuvak (sputum) gotovo je uvek znak srčane bolesti, dok ispljuvak boje rđe ukazuje na upalu pluća. Od kašljanja uz naprezanje krvni sudovi u zadnjem delu grla mogu da puknu i izazovu krvarenje.Trebalo bi odmah da odete kod lekara ako iskašljavate krvav ispljuvak.
Obratite se lekaru radi prave dijagnoze.
♦ Ako suv kašalj nastupi kod deteta jako naglo, to može da znači da mu je u grlu zapeo mali predmet. Vidi Hitna stanja - prva pomoć: Gušenje stranim telom. Isto tako, grupa lekova za srce poznatih kao inhibitori enzima
pretvaranja angiotenzina (A C E inhibitori) mogu da proizvedu propratno dejstvo suvog kašlja kod nekih osoba.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DISKOVI - T E G O B E
SIMPTOMI Mnogi slučajevi oštećenih diskova ili m eđukičm enih jastučića nemaju telesnih sim ptom a. A ko vaša tegoba s diskom direktno deluje na nerve kičm e, možda ćete imati jedan ili više sledećih sim ptom a: ♦ oštar bol u leđima, koji se katkad širi nadole zadnjim delom jedne ili obe noge, odmah ili ubrzo nakon naprezanja ili povrede ♦ nem ogućnost da savijete ili ispravite leđa, praćena jakim bolovim a ♦ postepeno javljanje bolova u vratu ili donjem delu leđa, naročito jako pri ustajanju, kijanju ili kašljanju ♦ obam rlost ili trnci u ruci ili nozi i m ožda sve izrazitiji gubitak snage u jednoj ili obe noge
OBRATITE S E LEKA RU : ♦ ako osećate uporan bol u gornjem ili donjem delu leđa; m ožda imate ankilozni spondilitis ili oblik a r t r it is a . ♦ ako su bolovi u leđim a praćeni tem peraturo m ; m ožda im ate virusnu ili bakterijsku in fe k c iju . ♦ ako iznenada izgubite osećaj ili osetite slabost u udovim a; m ožda ste doživeli povredu leđne m oždine.
amo osoba koja je to iskusila razume agoniju bespomoćnost koje se javljaju zbog oštećenj, međukićmenih jastučića. Bol je razoran i svakin pokretom postaje sve jači. Kao i većina vrsta bolova on je zapravo vredan znak upozorenja. Ako obratiti pažnju nato upozorenje i preduzmete odgovarajuo radnje - ili, primerenije rečeno, ne preduzimate viši neke radnje - nelagodnost obično prestaje i problen može da se reši. Ako zanemarite upozorenje, mog biste da pretrpite trajno telesno i neurološko ošte ćenje. Kao deca, sigurno ste čuli roditelje ili rođak kako se žale na bolove izazvane uklještenjem diska Možda ste i zamišljali klimavu hrpu kolutova iz koj' jedan štrči napolje dovoljno da bi se ostali izvrnul Kao što je to slučaj s ostalim dečijim zabludama i ne shvatljivim pojavama, u slici ima nešto istine, ali n< mnogo. Međukičmeni diskovi su zapravo rasteglji\ jastučići koji su učvršćeni između pršljenova - zase bnih kostiju koje čine kičmeni stub (vidi Leđa - te gobe). Svaki od jastučića je pljosnata ovalna kapsul veličine otprilike 2,5 centimetra i debljine oko pol centimetra, a sastoji se od tvrdog, fibroznog prsten (annulus fibrosus), koji okružuje rastegljivo meki jezgro zvano nucleus pulposus. Diskovi su čvrsto ugrađeni među pršljenovima, na mestu ih drže ligamenti koji spajaju kosti kičme okolni mišići. Zaista ima malo, ako i imalo, mesta d bi oni mogli da iskliznu ili se pomere. Mesta na koj ma se pršljenovi zapravo okreću zovu se zglobne pc vršine, štrče napolje poputzavijenih krilasobe stran pršljenova i sprečavaju savijanje i iskretanje kojima t se mogla oštetiti kičmena moždina, vitalna mrež nerava koja prolazi kroz središte svake kosti. Disk se katkad opisuje kao ublaživač udaraca deo kičme koji doprinosi boljem podnošenju opte rećenja, što zvuči kao da je rastegljiviji ili savitljivi nego što zaista jeste. lako diskovi razdvajaju pršlje nove i sprečavaju njihovo međusobno trenje, nis pneumatski (ispunjeni vazduhom) ili nalik opruz Kod dece oni su zapravo kesice ispunjene gelom i tečnošću, ali počinju da otvrdnjavaju kao deo pr rodnog procesa starenja. Do ranog odraslog dob; dotok krvi u disk prestaje, meka unutrašnja materij počinje da otvrdnjava i disk postaje manje rasteglji Kod odraslih osoba srednjih godina diskovi su tvrdi prilično neelastični, gustinom liče na komad tvrd gume.
S
►
Moguće je da pod opterećenjem unutrašnja mairija otekne i protisne se u tvrd spoljni omotač disa. Ceo disk postaje iskrivljen i sva materija ili deo laterije iz jezgra viri kroz spoljni omotač na mestu de je slab, izazivajući pritisak na okolne živce. Ako aljnja aktivnost ili povreda izazove prsnuće ili kidaje omotača, sadržaj diska može da povredi kičmeu moždinu ili nerve koji iz nje izlaze, što dovodi do izornih, onesposobljavajućih bolova - nepogrešiogznaka da odmah treba da prekinete svako kretaje. Takva oštećenja mogu da budu ireverzibilna. Velika većina povreda diskova javlja se u lumbalom području donjeg dela leđa, a manje od 10 po:o zahvata vrat i ramena. Ne pritiskaju svi uklješteni iskovi živce i sasvim je moguće da osoba ima izobliene diskove bez ikakvogosećaja bola ili nelagodno:i. Iz tog razloga pregled magnetnom rezonancom i rendgenom koji pokazuje iskrivljeni disk može atkad dovesti do pogrešne dijagnoze bola, koji, meutim, ima sasvim drugi uzrok. Uklještenje diska najčešće se javlja kod muškaraca llađih od 50 godina, iako može da se dogodi i kod ktivne dece i mlađih odraslih osoba. Kod starijih
DISK
osoba, čiji pršljenovi nemaju više tečno jezgro, znatno je manja verovatnoća da će se sresti s ovim teškoćama. Kod osoba koje redovno i umereno vežbaju mnogo je manja verovatnoća da će imati tegoba s diskovima nego kod onih koji uglavnom sede. Osobe koje vežbaju obično duže ostaju pokretljive bez ukočenosti, koju mnogi smatraju neizbežnim delom starenja.
UZROCI lako jaka povreda može da ošteti disk, tegobe s diskovima često su izazvane svakodnevnim aktivnostima - dizanjem teških predmeta na pogrešan način, prejakim istezanjem za vreme teniskog voleja ili ako se okliznete na zaleđenom pločniku. Svaki takav događaj može da dovede do toga da vlaknasti spoljni omotač diska pukne ili se iskrivi do te mere da počne da pritiska kičmeni živac. Ponekad disk natekne, pukne ili se izobliči bez očiglednog razloga. Tegobe s diskovima katkad se posmatraju sve zajedno pod nazivom degenerativne bolesti diska. Promena u stanju diska prirodna je posledica starenja i doprinosi postupnom gubitku rastegljivosti. Degeneracija diska je daleko ozbiljnija kod nekih osoba. Teški slučajevi mogu da budu posledica nedostatka kolagena, materije koja sačinjava hrskavicu. Slab mišićni tonus i gojaznost takode dodatno opterećuju kičmu i ligamente koji drže diskove na mestu.
L E Đ N A M O Ž D IN A
D IJA G N O S T IČ K I POSTUPCI ZD RAVI D IS K U K L JE Š T E N I D IS K K IČ M E N I Ž IV A C P R Š LJE N
Zdrav disk deluje kao jastučić među kostima u kičmenom stubu. Kaže se da je međukičmeni disk iskliznuo kada meko unutrašnje jezgro proviri kroz oslabljeni ili puknuti spoljni sloj. Ako dodirne živac, posledica je trenutan, razoran bol.
Klasičan postupak za prepoznavanje uklještenja diska je test podizanja ispružene noge. Pacijent legne na leđa dok mu lekar pridržava članak i polako podiže nogu; bol u zadnjem delu noge često - iako ne uvek ukazuje na uklještenje diska u donjem delu leđa. Lekar će takođe da traži slabost i gubitak refleksa u nogama i stopalima. Određivanje mesta bola može da bude dovoljno za prepoznavanje uklještenja diska. Rendgensko snimanje kičme može da isključi druge moguće uzroke, ali budući da rendgenski snimci ne pokazuju jasno meko tkivo, možda će za prepoznavanje i određivanje opsega uklještenja diska morati da se upotrebi magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija (CT) ili mijelografija - radiološka tehnika za snimanje kičmene moždine.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
225
DISKOVI - T E G O B E
LECEN JE I konvencionalna medicina i altemativni oblici lečenja traže način da ublaže bolove, osiguraju odmor, preduzmu mere za smirivanje upale i za vraćanje snage i uobičajenih aktivnosti. Osim u teškim slučajevima kada degeneracija diska zahvata živce koji kontrolišu pokrete mišića, uklještenja diska obično zaceljuju sama i retko je potrebna operacija.
KO N VEN CIO N ALN A M E D IC IN A Lekari obično propisuju mirovanje u krevetu i sredstva protiv bolova poput acetilsalicilno kiseline (npr. Aspirina), ibuprofena ili druga nesteroidna protivupalna sredstva, a u nekim slučajevima i kortikosteroide i sredstva za opuštanje mišića. Kod uklještenja diska bilo kakav pokret leđa može da pojača bol, a možda i pogorša povredu, tako da je potpuno mirovanje u krevetu bezuslovno nužno, barem prvih nekoliko dana posle pojave simptoma. Kad pacijentu bude dovoljno dobro da može da se kreće, lekar će možda da zahteva nošenje pojasa za leđa ili okovratnika da bi se ograničilo kretanje i smanjio pritisak na osetljive živce dok disk zarasta. U težim slučajevima možda će biti potrebno potpuno ili delimično istezanje. Ako je disk tek privremeno iskrivljen, izgledi za potpun oporavak su izvrsni. Ako spoljni omotač zapravo pukne ili naprsne i izgubi nešto svogželatinastog središta, oštećenje može da bude trajno dok se ne preduzmu agresivnije mere. Kad uklještenje diska izazove slabost ili oduzetost živaca koji kontrolišu mišiće leđa i udova, lekar će možda da preporuči epiduralne injekcije ili operaciju. Epiduralna injekcija sastoji se od kombinacije anestetika i kortikosteroida ubrizganih kroz dugačku iglu u prostor između zahvaćenog diska i nervnog omota i kičmene moždine. Može da se izvrši i operacija iglom za epiduralnu anesteziju da bi se odstranilo nešto jezgra natečenog diska, tako da disk ne pritiska više živac. Drugim mikrohirurškim postupcima mogu da se uklone komadići materije iz jezgra koji su probili vlaknasti spoljni zid. Diskektomija je hirurško odstranjivanje dela uklještenog diska i izvodi se da bi se ublažio pritisak
226
NASTAVAK
na živac. Ovim postupkom uklanja se jezgro diska ostavljajući tvrdi spoljnji omotač na mestu među pr šljenovima. Poput epiduralne injekcije, diskektomij; katkad donosi dugoročno olakšanje, ali nema garan cijezatrajnoozdravljenje. Budući dajesvaki invazio ni oblik lečenja u blizini kičmene moždine moguće opasan, operaciju bi trebalo da preduzmete tek i krajnjim slučajevima, kad uklještenje diska izaziv; slabost ili oduzetost živaca koji idu prema mišićima Injekcije leka kolhicina mogu da pomognu pr ublažavanju akutnog bola i upale izazvane prsnu ćem diska. Pomalo sporan oblik lečenja, sada uglav nom već u nemilosti, jeste hemonukleoliza, za koji se kaže da topi materiju u iskliznulom disku pomoći injekcije enzima kimopapaina. Isto kao što se veštačke zamene za oštećene ili is trošene delove hirurški ugrađuju u druge delove tela, zamena za međukičmeni jastučić prošla je eksperi mentalni stadijum i izvodi se u nekim zemljama. Preo staje da se tek uverimo u sigurnost i dugoročan uspel zamenediska, ali poputkukovaod nerđajućegčelika plastičnih srčanih zalistaka, sintetičke verzije međuki čmenihih jastučića predstavljaju medicinsku moguć nost u više ne tako dalekoj budućnosti.
ALTERN ATIVN 1 NAČINI L E Č E N J A Pored ublažavanja bolova i mirovanja koji slede od mah po uklještenju diska, alternativni načini lečenj. obično se usredsređuju na opuštanje i lake telesm vežbe da bi se ponovo uspostavio potpun raspoi kretanja. AKUPRESURA
Dok akupresura može da bude vrlo delotvorna u le čenju bolova u donjem delu leđa, terapeuti akupre sure vrlo su oprezni kada se susretnu s bolovim izazvanim diskovima u kičmi. Radije nego da prime njuje pritisak na kičmu ili na tačke na meridijanim pored kičmenogstuba, stručnjakza akupresuru mo že da preporuči preventivno lečenje da bi se opusti mišići kičme pre nego što se pojavi problem. Jedn takva preporuka je spavanje u položaju račića, ležec na boku sklupčanih leđa i upotreba toplih obloga i vlažnog zagrevanja da bi se poboljšao protok krv
AKUPUNKTURA
JO G A
1 Zakretanjem tela u loložaju Spušteno savijeno :oleno istežete mišiće lonjeg dela leđa. Lezite na ;đa ispruženih ruku, udahlite i stavite desno stopalo na
3 Položaj Dete razgibava nišiće donjeg dela leđa. edite na pete, skupljenih olena. Izdahnite i savijte e u kukovima. Pružite gornji leo tela preko kolena ruku
Stručnjak za akupunkturu odrediće precizno mesto živca ili živaca zahvaćenih iskliznutim diskom i verovatno će da obrađuje tačke duž meridijana glavne žile. (Vidi str. 76/ 77/ Dodatakradi više informacija o položaju tačaka.) RAD NA T E LU
levo koleno. Izdahnite, okrenite glavu nadesno i pomaknite desno koleno ka podu s leve strane. Zadržite položaj 15 do 20 sekundi, Ponovite na drugoj strani.
Z. Krpena lutka vraća vašem telu rastegljivost. Iz stojećeg položaja polako se savijte prema napred u kukovima, glave obešene prema dole, što dalje možete bez istezanja leđa ili savijanja nogu. Zadržite položaj 15 do 20 sekundi dok polako dišete. Udahnite i vratite se u uspravan položaj.
Alternativni terapeuti usredsređuju se na telesnu mehaniku koja je dovela do opterećenja diska. Refleksologija manipuliše određenim zonama na rukama i stopalima. Za ublažavanje bola i napetosti u donjem delu leđa, zagovornici refleksologije navode pozitivne rezultate primene čvrstog pritiska iza kosti članka i spoljne ivice risa. Pošto se uspostavi kontrola nad početnim simptomima, stručnjak osposobljen za Aleksandrovu (Alexanderovu) tehniku ili Feldenkrajsovu (Feldenkraisovu) metodu, može da pomogne osobama s hroničnim tegobama da ponovo steknu dobro držanje i kontrolu nad telom, što pak može da pomogne pri sprečavanju ponovne pojave tegoba s diskovima. KIROPRAKTIKA
Današnje kiropraktičarsko lečenje hroničnih problema s diskovima verovatno će da uključi postavljanje dijagnoze pomoću manuelnog pregleda ili rendgena da bi se odredilo mesto zahvaćenih pršljenova. Iza manipulativnih zahvata za ispravljanje poremećaja mišića i zglobova - s dužnim oprezom da se ne bi pogoršalo istegnuće diska - verovatno će uslediti program masaže i telesne vežbe koji će da umire i ojačaju okolne mišiće.
PREVEN CIJA Joga je uvrežen, dugoročan pristup ka opuštanju tela i uma i unapređivanju njihovog zdravlja. Vežbe s leve strane preporučuju se za jačanje leđa i vrata kao i za smanjenje opšteg telesnog opterećenja. ■ priljubljenih uz bokove i dlanova okrenutih prema gore. Primaknite čelo ka podu. Dišite polagano, zadržite 15 do 20 sekundi, zatim opet sedite.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DIVERTIKULITIS
SIMPTOMI ♦ jaki grčeviti bolovi u stom aku, koji su obično jači s leve strane ♦ ♦ ♦ ♦
mučnina tem peratura zatvor, retka stolica, proliv bolovi u donjoj levoj četvrtini stom aka koji se pojačavaju pri dodiru osetljivog mesta
OBRATITE SE LEKARU: ♦ ako im ate tem peraturu, groznicu i stom ak počne da vam otiče, ili povraćate; m ožda im ate peritonitis ili upalu trbušne m aram ice, infekciju sluzokože koja oblaže trbušnu šupljinu.
Odmah potražite lekarsku pomoć. ♦ ako se u stolici pojavi krv; ovo ukazuje na u n u tr a š n je k r v a r e n je . ( Vidi takođe str. 68 p o d H itn a s ta n ja - p r v a p o m o ć .) ♦ ako im ate tem peraturu; m ožda se radi o infekciji koja zahteva uzimanje leka. ♦ ako jaki bolovi potraju uprkos lečenju; m ožda imate neki drugi porem ećaj u trbušnoj šupljini.
D
ivertikulitis je upala ili infekcija malih dže pova, zvanih divertikuli, koji se javljaju duž zi dova creva. Stvaranje samih džepića relativno j' bezopasna pojava poznata kao divertikuloza. Džepi ći mogu da se razviju bilo gde u probavnom trakti ali najćešće se stvaraju na kraju silaznog i zavijeno debelog creva, a isto tako se često javljaju na prvor delu tankog creva (iako tamo retko izazivaju teškc će). Ako imate divertikulozu, možda toga nećete bi ni svesni, zato što su divertikuli obično bezbolni praćeni su s malo ili nimalo simptoma. Možda ćet osetiti grčenje s leve strane koje nestaje s puštanjer vetra ili vršenjem nužde. A budući da divertikuli kal kad krvare, u stolici može da vam se pojavi jarkc crvena krv. Ozbiljnija bolest, divertikulitis, može da obuhvč ta različite pojave od malog apscesa u jednom ili viš džepića do teške infekcije ili perforacije creva. Sirr ptomi liče na simptome zapaljenja slepog crevi osim što je mesto na kojem se javlja bol više s lev strane donjeg dela trbuha nego s desne. Divertikulitis može da bude akutan ili hroničar Akutni oblik može da se ispoljava kroz jedan ili viš teških napada infekcije i upale. Kod hroničnogdivei tikulitisa upala i infekcija mogu da se povuku, a možda nikada neće sasvim nestati. Upala izazvan divertikulitisom može konačno da dovede do zače pljenja creva, na šta će da vam ukaže zatvor, retk stolice, proliv, nadimanje stomaka i bol u stomaki Ako začepljenje potraje, bolovi i osetljivost u stom; ku će se povećati, pa ćete možda osetiti mučninu povraćati. Ako se ne leči, divertikulitis može da dovede d teških komplikacija, što zahteva opsežan hirurški z; hvat. Apscesi mogu da se stvaraju oko zahvaćenc divertikula, a ako prodru kroz crevni zid, može da s razvije upala trbušne maramice, moguće smrtonc sna infekcija koja zahteva trenutno lečenje. Zahv; ćeni divertikul može takođe da dopre do susednc organa i stvori vezu između njih ili fistulu. To se na češće događa između debelog creva i bešike, a mc že da dovede do infekcije susednih bubrega. Dru^ moguća komplikacija je jako unutrašnje krvarenje krvarenje debelog creva.
D IJA GN O STI ČK I POSTUPCI
UZROCI Starenje i naslednost primarni su činioci kod pojave divertikuloze i divertikulitisa, no ishrana takode igra značajnu ulogu; opasnostse uveliko povećava potrošnjom rafinisane hrane siromašne vlaknima. Zaista, u japadnim zemljama procenjuje se da izmedu 20 i 50 posto Ijudi starijih od 50 godina konačno oboli od divertikuloznih poremećaja; taj broj u SAD možda arelazi i 50 posto. Ako vas često muči zatvor i obično se napinjete pri pražnjenju creva, možete da izazovete dovoljan pritisak na zid creva da bi započelo stvaranje divertikuloznih džepića. Ako se divertikuli zatim ispune fekalnim sadržajem ili nesvarenom hranom, postaju Dsetljivi na bakterijske infekcije, što dovodi do upalne bolesti - divertikulitisa.
Ako mislite da imate divertikulozu ili divertikulitis, lekar će verovatno da vas uputi na analize krvi i stolice kako bi lakše dijagnostikovao moguću infekciju. Budući da rak, sindrom iritabilnog creva i divertikulitis mogu da imaju iste simptome, lekar će morati temeljno da vam pregleda creva. Barijumova kaša, koja napuni debelo crevo barijumom i omogućuje da se na rendgenu vidi unutrašnjost creva može da pomogne da se potvrdi dijagnoza divertikulitisa. Možda će vam pregledti unutrašnjostcreva i pomoću rastegljive osvetljene cevi, postupkom koji se zove sigmoidoskopija. Katkad može da se uzme i malo tkiva za biopsiju, da bi se proverilo da li ima kanceroznih izraslina. Ako imate akutni slučaj divertikulitisa, i barijumova kaša i biopsija mogu da vam ozlede creva, pa će lekar umesto njih možda da se posluži CT-pregledom, kojim se vidi zid creva i debelo crevo spolja, pa isto može dase potvrdi dijagnoza.
DIVERTIKULI
LEČEN JE Divertikuloza može da se leči kod kuće, ali ako imate divertikulitis, morate da odete kod lekara da biste se svakako u potpunosti oporavili i izbegli komplikacije opasne po život. Konvencionalna medicina leči divertikulitis služeći se promenom ishrane, antibioticima i ponekad operacijom. Alternativni oblici lečenja divertikulitisa mogu da se primenjuju zajedno s konvencionalnim oblicima da bi se ublažili simptomi i ojačao sistem za varenje. D IV E R T IK U L APSCES
Ako sluzokoža debelog creva iz nekog razloga oslabi( unutrašnji pritisak može da istisne džepiće sluzokože i stvori izbočinu u mišićnom zidu. Nesvarena hrana ili fekalni sadržaj smešteni u tim izbočinama - i divertikulima - mogu da postanu izvor infekcije. Ako se poremećaj ne leči, upala koja će uslediti - zvana divertikulitis - može da izazove pojavu apscesa koji mogu da se probiju kroz zid creva u trbušnu duplju.
KO N VENCIO N ALN A M EDICINA Ako imate blag slučaj divertikuloze, lekar će možda da vas uputi da jedete hranu bogatu vlaknima kako bi vam se creva redovno praznila i kako biste smanjili izglede da ćete oboleti od divertikulitisa. Ako vam se ipak razvije divertikulitis, ali dobijete samo blagu infekciju, možda ćete morati samo da ležite i uzimate sredstva za omekšavanje stolice, hranu u tečnom obliku, antibiotike za suzbijanje infekcije i možda antispazmodike.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DIVERTIKULITIS
ID
NASTAVAK
Ali ako ste imali perforaciju ili vam se razvije teža infekcija, verovatno će da vas smeste u bolnicu radi intravenskog lečenja antibioticima. Možda će vas i hraniti intravenski kako bi vašem debelom crevu ostalo vremena da se oporavi. U nekim slučajevima lekar će možda morati da drenira inficirani apsces i smanji opterećenje kojem je izložen crevni trakt izvodeći privremenu kolostomiju. Kolostomijom se napravi otvor tako da creva mogu da se prazne u kesicu koja je pričvršćena za stomak. Zavisno od uspeha oporavka, ovaj zahvat može da se poništi sledećom operacijom. (Vidi takođe R akdebelogcreva.) Ako imate nekoliko napada akutnog divertikulitisa, lekar će možda morati da vam odstrani zahvaćeni deo creva kad više ne budete ispoljavali nikakve simptome. Možda će vam biti potrebna operacija ako se intravenskim lečenjem ne bude delotvorno lečio akutni napad divertikulitisa. Ma kakvo bilo vaše lečenje, izgledi za potpuno ozdravljenje vrlo su dobri ako brzo dobijete lekarsku pomoć.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Stručnjaci za alternativnu medicinu mogu da leče neke blaže slučajeve divertikulitisa, ali ozbiljniji slučajevi zahtevaju lečenje konvencionalnom medicinom da bi se sprečile ozbiljne zdravstvene komplikacije.
LECENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Glatki brest (Ulmus fulva) može da deluje umirujuć na zahvaćene divertikule: stavite 1 kašičicu praha 1/2 šoljice vode, pustite da provri i kuvajte na lagant vatri 15 minuta. Pijte tri puta na dan. Uvek prvo proverite kod stručnjaka da biste s uverili da li je upotreba te trave primerena upravo z vašu bolest. HOM EOPATIJA
Mnogi homeopatski lekovi, kao što su beladona (B< lladonna), brionija (Bryonia) i Colocynthis mogu d se koriste za lečenje divertikulitisa. Proverite s lek; rom homeopatom da biste saznali koji lekovi i koj doze bi mogle da odgovaraju upravo vama. MASAŽA
Služite se laganim biljnim uljem da biste svako jutr ležeći izmasirali donji deo stomaka kružnim pokret ma u smeru kazaljke na satu. Posle masaže popijt čaj od lekovitog bilja poput kamilice (Matricaria n cutita), koja može da ubrza opuštanje. PSIHOSOM ATSKO L E Č E N J E
Tehnike opuštanja mogu da vam pomognu da se nc site sa stresom i bolovima izazvanim divertikulitison ISHRANA
AKUPUNKTURA
Da bi lečio divertikulitis, stručnjak za akupunkturu uvodiće igle u tačke za ublažavanje bolova i nadutosti, smanjivanje upale, regulisanje peristaltike creva i poboljšavanje tonusa zidova creva. Lečenje se izvodi jednom ili dvaput nedeljno zavisno od težine poremećaja, s potpunom kurom lečenja od oko 10 poseta. Vrlo je važno da održavate dobre navike u ishrani dok se podvrgavate lečenju akupunkturom. AROMATERAPIJA
Dve kapi miloduha (Hyssopus officinalis) koje ćete udisati tri puta na dan mogu da posluže kao sredstvo za opuštanje stomaka. KINESKO LEKOVITO
BILJE
Neke kineske trave koje se koriste za lečenje sistemskih poremećaja mogu da se pokažu korisnim kod divertikulitisa. Posetite stručnjakaza kinesku medicinu radi preporuka i lečenja.
230
Pijte najmanje šest čaša vode svakoga dana da bist sprečili zatvor. Ako ipak budete imali zatvor, suv šljive, sok od suvih šljiva ili čajevi od lekovitog bil namenjeni upravo zatvoru mogu da posluže kao pr rodni laksativi. Budite uporni u ishrani s malo mast masnoća usporava prolaz hrane kroz creva. Testira te se na alergije na hranu da biste odredili vrste hr; ne koje nadražuju vaš sistem i koje biste morali c izbegavate. Tokom akutnih napada divertikulitisa probajte c gladujete jedan do tri dana uz vodu ili biljne sokovi Jedite one vrste hrane koje ne povećavaju obim st< lice (supe i hleb siromašan vlaknima) dok su dive tikuli još upaljeni i osetljivi. Tokom napada akutnc divertikulitisa učinite sledeće vrste hrane značajnii sastojkom svoje ishrane: kuvano povrće, kuvano v< će i jabuke - koji će da deluju umirujuće na upaljer creva. Izbegavajte mleko i mlečne proizvode (jogu i sireve), koji mogu da pogoršaju bolest, naročito ak imate proliv.
R EFLEK S O LO G IJA
Da bi podstakao izlučivanje norepinefrina i hidrokortizona (koji pomažu vašem organizmu da se nosi sa stresom i ublažuju infekciju) i poboljšao održavanje tonusa crevnih mišića, stručnjak će da masira zone nadbubrežnih žlezda na stopalu. Nadraživanjem zona creva postiže se redovno stezanje creva i izlazak izmeta, kao što se isto postiže i nadraživanjem zona koje odgovaraju mestu upaljenih divertikula u crevima (zona silaznog debelog creva). Nadraživanje zone dijafragme/solarnog pleksusa može da pomogne kod stresa i napetosti.
LEČEN JE KO D K U Ć E ♦ Za suzbijanje blagih bolova i grčenja u stomaku upotrebljavajte električni jastučić. Nemojte da ga upotrebljavate tokom predugog vremenskog perioda i nikada nemojte da spavate na električnom jastučiću; mogli biste da se opečete. ♦ Da bi vam pražnjenje creva postalo redovnije, nastojte da vršite nuždu u isto vreme svakoga dana (obično je lakše posle jela). ♦ Ostanite u krevetu ako imate temperaturu ili jake bolove i ubrzo potražite lekarsku pomoć.
PREVEN CIJA
Najbolja preventivna mera koju možete da preduzmete protiv divertikulitisa jeste, naravno, da se čuvate da ne dobijete male vrećaste izbočine u crevima koje se nazivaju divertikuli. Imate dobre izglede za to ako jednostavno promenite svoju ishranu i način života. Jedite hleb od integralnih žitarica, zobenu kašu,
žitne pahuljice s mekinjama, sveže voće i povrće koje sadrži vlakna, ili probajte preparat koji možete da nabavite bez recepta i koji sadrži afričku bokvicu (Plantago psyllium) za povećavanje uloge vlakana u ishrani. Možete isto tako da probate mleveno seme psilijuma. Sipajte 1 kašičicu u bilo koji hladan napitak i pijte jednom na dan - u roku od nekoliko minuta pošto ste ga napravili. pre nego što se smesa zgusne. Pobrinite se da pijete mnogo tečnosti ako povećavate unošenje vlakana i pripazite da vlakna dodajete postepeno; iznenadan prelazak na ishranu bogatu vlaknima može da izazove nadimanje stomaka i stvori neugodnu količinu gasova u crevima. Prilagodite svoju ishranu bolesti i tako što ćete ukinuti onu hranu koju vam je teška za varenje. Izbegavajte rafinisanu hranu poput belog brašna, belog pirinča i drugih prerađenih vrsta hrane. Suprotno narodnoj mudrosti nije obavezno izbegavati jezgraste plodove i semenke; verovatnoća da će oni zapeti u divertikulima nije ništa veća nego kod drugih vrsta hrane. Kod suzbijanja zatvora probajte sredstva za omekšavanje stolice. Ako osetite želju za pražnjenjem creva, nemojte da je odgađate niti zanemarujete. Redovnim telesnim vežbama možete da održite tonus crevnih mišića, čime se podstiče redovno pražnjenje creva. Nemojte da upotrebljavate čepiće protiv zatvora jer vaš sistem može da postane zavisan od njih. Suve šljive, sok od suvih šljiva i seme biljke afričke bokvice dobri su prirodni laksativi. Posebne kombinacije čajeva za suzbijanje zatvora mogu da se nabave u biljnim apotekama, ali neke mogu da budu vrlo jake, pa ih koristite samo kako vam je rečeno; izbegavajte proizvode koji sadrže senu - majčino lišće (Cassia senna), koja je izuzetno jak biljni laksativ. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DOJKE - RAK
SIMPTOMI U ranim stadijum im a rak dojke obično nem a nikakvih sim ptom a. Kako tum or napreduje, m ožda ćete prim etiti sledeće znakove: ♦ otok ispod pazuha ♦ bol ili osetljivost u dojci ♦ čvo rić u dojci; često prvi očigledan sim ptom raka dojke, čvorići u dojkam a obično su bezbolni, iako neki mogu da izazovu osećaj bockanja. C vo rići su obično vidljive na mamogramu mnogo pre nego što ih vi m ožete videti ili napipati ♦ uočljiva ravnina ili udubina na dojci, koja m ože da ukazuje na tum or koji ne m ože da se vidi niti opipa ♦ svaka prom ena u obrisu, sastavu ili tem peraturi dojke; crvenkasta, izbrazdana površina poput narandžine kore sim ptom atična je za uznapredovali rak dojke ♦ prom ena na bradavici, poput uvučenog ili nam reškanog izgleda, svraba ili pečenja, ili gnojenja; Ijušćenje bradavice sim ptom atično je za Pedžetovu (Pagetovu) bolest, lokalizovan oblik raka ♦ neobičan iscedak iz bradavice koji može da bude bistar, krvav ili druge boje obično izazvan bezazlenim tegobama, ali moguć i kao posledica raka.
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ ako se na jednoj ili obe dojke pojavi abnormalan čvorić ili uporan bol, ili pak dojke izgledom ili dodirom otkrivaju da nešto nije u redu. U zro k bi mogao da bude nešto drugo osim raka, ali trebalo bi da se odredi. ♦ ako im ate natečene limfne žlezde ispod pazuha. Svaki takav o tok mogao bi da se dovede u vezu s rakom .
vaki mesec ženine dojke prolaze kroz privremene promene povezane s menstruacijom i na njima može da se stvori čvorić, iako njih 90 posto nije kancerozno, svaki bi čvorić trebalo odmah pregledati. Cvorići su najčešće u lobulama - malim kesicama koje stvaraju mleko - ili kanalićima kojims mleko putuje do bradavice, ali povremeno se javljaju i u nežlezdanom tkivu. Dva glavna tipa raka dojke su lobularni i duktalni karcinom. Svaki od njih ima brojne podvrste. Rak dojke obično počinje stvaranjem malog, lokalizovanog tumora. Neki tumori su dobroćudni, štc znači da ne napadaju drugo tkivo; drugi su zloćudni il kancerogeni. Mogućnost da zloćudni tumor metastazira ili se proširi zajednička je svim oblicima raka. Kac jednom takav tumor naraste do određene veličine verovatnije je da će se od njega odvajati ćelije koje se zatim šire u druge delove tela krvotokom i limfnirr sistemom. Različite vrste raka dojke rastu i šire se različitom brzinom; nekima su potrebne godine &c se prošire dalje iz dojke, dok se druge kreću brže. Muškarci takođe mogu da dobiju rak dojki, ali na njih otpada manje od pola posto svih slučajeva. To jc najčešći oblik raka kod žena, koji ugrožava svaku devetu ženu i čini jednu šestinu svih slučajeva raka, £ gotovo jednu trećinu svih slučajeva raka kod žena. Pc broju smrtnih slučajeva od raka ispred ovog oblike nalaze se rak debelog creva i rak pluća. Dve od tr pacijentkinje obolele od raka dojke starije su od 5C godina, a većina ostalih ima između 39 i 49 godina Srećom, rak dojke se vrlo dobro leči ako se otkrije rano. Lokalizovani tumori obično mogu uspešno di se izleče pre nego što se rak proširi; 9 slučajeva od 1( ima stopu preživljavanja od 5 godina. Kad rak jednom počne da se širi, rešiti ga se u potpunosti mnogc je teže, iako lečenjem bolest često može da se kon troliše godinama. Savršenija ispitivanja i mogućnost lečenja znače da će najmanje 7 od 10 žena s rakorr dojke preživeti duže od 5 godina nakon početne dijagnoze, a punih pola preživeće više od 10 godina
S
UZROCI
lako su precizni uzroci raka dojke nejasni, znamo koj su glavni faktori rizika. Ipak, većina žena za koje s< smatra da su u velikoj opasnosti od raka dojke ne obo li, a obole mnoge kod kojih nema poznatih faktor;
___________________________
rizika. Među najznačajnije činioce ubrajaju se starije doba i rak dojke u porodici. Opasnost je nešto veća kod žene koja je imala dobroćudan čvorić u dojci i znatno veća kod žene koja je prethodno imala rak dojke ili jajnika. Kod žene čija je majka, sestra ili kći imala rak dojke postoji veća verovatnoća da će se javiti bolest, naročito ako je u užoj porodici bilo obolelih. Istraživači su sad identifikovali gen koji smatraju odgovornim za porodični rak dojke: nosi ga otprilike svaka 200. žena. Ako žena ima taj gen, predodređena je da dobije rak dojke, ali to ne garantuje da će ga i dobiti. Uopšte, kod žena u postmenopauzi - što obično znači onih koje su navršile 50 godina - postoji veća verovatnoća da će da dobiju rak dojke nego kod žena u premenopauzi, a statistike daju da se nasluti da je kod crnkinja veća verovatnoća nego kod belkinja da će dobiti rak dojke pre menopauze. Veza između raka dojke i hormona postepeno postaje sve jasnija. Istraživači misle da što je veća ženina izloženost ženskom hormonu estrogenu, to je 3na podložnija raku dojke. U osnovi, estrogen nalaze ćelijama da se dele; što se ćelije više dele, verovatnije je da će na neki način biti abnormalne - možda oostajući kancerogene. Zenina izloženostestrogenu progesteronu raste i pada tokom života, a na to uti:e uzrast kad počne i prestane da dobija menstruaciu, prosečna dužina njenog mesečnogciklusa i njene ^odine kod prvog porođaja. Opasnost od dobijanja •aka dojke povećava se ako menstruaciju dobije prie 12. godine, rodi prvo dete nakon 30, prestane doDijati menstruaciju nakon 55. ili ima mesečni ciklus craći ili duži od prosečnih 26 do 29 dana. Uzimanje lormona u obliku kontraceptivnih pilula ili hormon;ke dopunske terapije može isto tako da poveća :>pasnost, iakozato nema konačnih dokaza. Lečenje /elikim dozama zračenja može takođe da igra odrelenu ulogu, ali mamogrami, koji imaju nisku dozu 'račenja, ne predstavljaju gotovo nikakvu opasnost. O vezi između ishrane i raka dojke još se uvek aspravlja. G ojaznost je faktor rizika vredan spomela, a i redovna potrošnja alkohola može da ubrza )olest. Brojna ispitivanja pokazala su da je kod žena :ija je ishrana bogata mastima veća verovatnoća da :e da dobiju ovu bolest. Istraživači pretpostavljaju da iko masti budu sačinjavale manje od 20 posto ženilih dnevnih kalorija, takva će ishrana možda da je titi od dobijanja raka dojke.
__
JO G A N AKO N O P E R A C IJE D O JK E
1 Ožiljkasto tkivo kao posiedica operacije raka dojke može da ograniči raspon vaših pokreta ruke. Da biste ožiljkasto tkivo i mišiće održali istegnutim, razgibanim i jakim, probajte Penjanje po zidu. Počnite stojeći tridesetak centimetara od zida, malo razmaknutih stopala i s obe ruke na zidu.
2
Polako klizite s obe ruke zidom prema gore. Sto dalje možete, ali odmah prestanite ako osetite bilo kakav bol. Ponavljajte pet puta na dan, s ciljem dizanja obe ruke iznad glave. Kao i sa svakom postoperacionom vežbom, uvek to činite uz odobrenje i pod vođstvom svoga lekara.
D IJA G N O S T IC K I P O S T U P C I Rak dojke najbolje reaguje na lečenje kad se otkrije rano. Osim godišnjeg medicinskog pregleda, sve bi žene morale da sprovode mesečne samopreglede dojki (vidi D ojke - tegobe). Osnovna mamografija rendgensko snimanje dojke s niskom dozom zračenja - preporučuje se ženama u dobu od 35 do 40 godina. Većina žena takođe bi trebalo da obavi mamografiju svake druge godine počevši oko 40, a svake godine nakon 50. godine života. Zene koje su u opasnosti od raka dojke trebalo bi da se savetuju s lekarom radi najboljeg rasporeda. Nad svakom opasnošću od izazivanja raka dojke mamografijom jasno preovlađuju njene dobre strane: čvorići u dojkama mogu mamogramom da se identifikuju i do dve godine pre nego što se mogu opipati. Pomoću nekoliko provera može da se razlikuje dobroćudn čvorićod zloćudnogtumora. Opipavanje kvržice možedavam pomogne pri zaključku: dobroćudna cista može na dodir da bude nalik zaobljenom, klizavom zrnu pasulja ili graška, dok tumor na dodir može da bude deblji i može da izazove jamicu na koži iznad njega. Budući da zloćudni i dobroćudni čvorići obično imaju različita fizička obeležja,
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
DOJKE - RAK
NASTAVAK
snimanja poput mamografije i ultrazvuka mogu često da isključe rak. Jedini način da se potvrdi rak jeste izvođenje aspiracije iglom ili biopsije i provera uzorka tkiva i postojanja ćelija raka. U slučaju zloćudne izrasline, vi i vaš lekar morate da znate koliko je rak uznapredovao. Različite analize koriste se da bi se proverilo prisustvo i verovatna mesta metastaza. Može da se ustanovi prisustvo hormonskih receptora na ćelijama raka da bi se ustanovilo da li je verovatno da će rak dobro da reaguje na hormonsko lečenje. Pomoću ostalih analiza može da se prognozira verovatnoća metastaza i mogućnost vraćanja bolesti nakon lečenja.
LECEN JE Ako imate rak dojke, učinite sve što možete što je pre moguće da biste ga se rešili. Ali pre nego što donesete odluku o lečenju, istražite mogućnosti. Postavljajte pitanja lekaru, specijalistima i osobama koje su imale ovu bolest i zatražite drugo mišljenje u nekom većem centru za lečenje raka. Pronađite lekara kom verujete i ne prenagljujte s odlukom. Kratko odlaganje između dijagnoze i lečenja neće ugroziti uspeh lečenja.
KO N VENCIO N ALN A M E D IC IN A Mogućnosti lečenja raka dojke zavise od toga koliko je rak uznapredovao, koliko je stara pacijentkinja i kakvog je inače zdravlja. Ako je moguće, rak dojke leči se hirurškim putem, iza čega obično sledi neka kombinacija lečenja zračenjem, hemoterapijom ili hormonskim lečenjem. Standardni hirurški postupak u slučaju raka dojke nekad je bio radikalna mastektomija - potpuno odstranjivanje dojke i okolne masnoće, mišića i limfnih čvorova. Kod mnogih žena čiji se rak dojke rano otkrije i još uvek je ograničen, način lečenja koji se sada preferira jest lumpektomija - uklanjanje kanceroznog čvorića i limfnih čvorova ispod pazuha. Praćena primerenim lečenjem zračenjem, hemoterapijom i hormonima, lumpektomija se pokazala isto tako delotvornom kao i radikalna mastektomija kod ranog raka dojke, a daleko je manje naružujuća. Kad se suoče s operacijom, neke žene radije odabiru modifikovanu radikalnu mastektomiju nego lumpektomiju i lečenje zračenjem. Ovim zahvatom
234
R
ek o n str u k tiv n a
OPERACIJA DOJKE Lum pektom ija ne izobličuje na način na ko ji je to nekad činila operacija dojke, ali čak ni m astektom ija ne m ora trajno da izobliči. D o k se n eke žen e odlučuju da n ose p ro te zu nakon m astektom ije, druge pak biraju re ko n stru kcijski h iru rški zahvat. T ri d ecen ije najčešća rekonstruktivna operacija podrazum evala je ugradnju p ro te z e p unjene silikonom isp o d ko že ili mišića grudi. N e k e že n e tvrd e da im je kao posledica silikonskih implantata ko ji cu re p o re m e će n im unološki sistem ko ji ih onesposobljava, pa su 1992. takvi implantati uklonjeni s tržišta. Otada u n ekoliko naučnih ispitivanja nije uspostavljena nikakva veza izm eđu im unoloških p orem ećaja i silikonskih implantata d ojke, iako su p o tv rđ e n e m anje ozbiljne, ali ipak neželjene, p ro p ra tn e pojave. Sada su u raširen oj u p o tre b i im plantati punjeni slanim vodenim ra stvorom . H iru rzi takode m ogu da p resa d e tkivo sa stom aka, leđa ili nekog drugog mesta da bi konstruisali veštačke zam ene za dojku. E ste tsk i rezultati su zadivljujući, ali je ta operacija skupa i složena, stvara dodatn e ožiljke i m o že da izazove slabost u p o d ru čju s kojega je u zeto tkivo.
odstranjuju se tumor i okolno tkivo dojke, ali većin mišića grudi ostaje netaknuta - što naružuje manj od radikalne mastektomije. U slučaju raka dojke koji je već metastazirao i pc novljenog rakadojke, primarni načini lečenjasu leče nje zračenjem i hemoterapija. Hormonsko lečenj takođe može da bude korisno u slučajevima rak koji reaguju na hormone; od lekova u upotrebi, ko potiskuju estrogen, najrašireniji je tamoksifen. I međuvremenu, istraživači istražuju lečenje raka do ke različitim oblicima imunoterapije; nadaju se d
će manipulacijom imunološkog sistema organizma da poboljšaju njegovu prirodnu otpornost na rak. Za više informacija o zračenju, hemoterapiji i drugim oblicima lečenja, vidi Rak.
D O P U N S K l NAČINI L E Č E N J A Kao i sa svakim oblikom raka, nema prihvatljive alternative za konvencionalno medicinsko lečenje. Načini lečenja nabrojani ovde trebalo bi da se smatraju preventivnim merama ili dodatnim mogućnostima koje treba da primenjujete zajedno sa standardnom medicinskom pomoći. NAČIN ŽIVOTA
Redovno vežbanje aerobika može donekle da zaštiti ženu od dobijanja raka dojke. Ispitivanja su otkrila da je kod žena koje vežbaju energično i često barem upola smanjena verovatnoća da će dobiti rak dojke u odnosu na one koje ne vežbaju. Telesne vežbe isto tako mogu da pomognu ženama obolelim od raka dojke da bolje podnose propratna dejstva zračenja ili hemoterapije. PSIHOSOM ATSKO
LEČENJE
Opuštanje uma može zasigurno da pomogne pri ublažavanju mentalnih i telesnih opterećenja izazvanih rakom. Osim primene takvih individualnih psihosomatskih pristupa poput meditacije ili joge, mnogim osobama koristi strukturisana terapija u grupi za pružanje podrške. Jedno retrospektivno ispitivanje 86 žena s metastaziranim rakom dojke tokom 10 godina pokazalo je da su se one koje su učestvovale u terapiji grupe za pružanje podrške i samohipnozi dok su primale konvencionalnu terapiju osećale bolje i živele u proseku 18 meseci duže od onih koje su primale samo konvencionalnu pomoć. ISHRANA
Vaša ishrana može da igra važnu ulogu u sprečavanju raka dojke. U načelu, masti iz ishrane mogu da povećaju opasnostod raka dojke, a voće, povrće i žitarice mogu da doprinesu smanjivanju te opasnosti. Dobra je zamisao punomasne mlečne proizvode, meso i hranu prženu na visokim temperaturama učiniti povremenom poslasticom, a ne osloncima svoje ishrane. Možete da oživite jelovnik probajući razne vrste svežeg voća i povrća i zasnivajući nova jela na integralnim žitaricama i mahunarkama. N ataj način
svakako ćete dobijati mnogo vlakana koja pročišćavaju organizam, zajedno s vitaminima i mineralima za koje se smatra da štite od raka dojke, posebno vitaminom A , C , D i E, pa kalcijum om , selenom i jodom. Neki lekari preporučuju obolelima i osobama koje su prebolele rak dojke da uzimaju dodatne količine antioksidansa. Određena biljna hrana sadrži fitoestrogene, slabe biljne estrogene koji mogu biti naročito korisni u borbi protiv oblika raka dojke osetljivih na hormone. Teoretski, fitoestrogeni zaustavljaju ulaz telesnog estrogena u tkivo dojke. Zadržavanje estrogena izvan dojke može da smanji verovatnoću raka i, ako zloćudna bolest postoji, može da smanji brzinu kojom se ćelije raka umnožavaju. Pšenica, soja, masline, šljive, šargarepa, jabuke, jam (slatki krompir) i kokosov orah ubrajaju se u vrste hrane koje sadrže fitoestrogene.
KUĆNA NEGA Posle operacije dojke, pomoću redovnih jednostavnih vežbi (str. 229) ponovo ćete uspostaviti pokretljivost i smanjiti ukočenost mišića. Da biste na najmanju meru sveli moguću neugodnost od lečenja zračenjem, izbegavajte da nosite grudnjak ili odeću koja može da nadražuje to područje, održavajte kožu čistom i dobro je vetrite i upotrebljavajte samo one losione za kožu, kreme i dezodoranse koje vam je preporučio lekar.
PREVEN CIJA ♦ Pregledajte dojke jednom mesečno, idite na detaljan lekarski pregled jednom godišnje i obavite mamografiju jednom godišnje ako imate 50 godina ili više. Počnite s mamogramima i ranije ako imate rak dojke u porodičnoj istoriji bolesti. ♦ Učinite voće, povrće, žitarice i ribu osloncima svoje ishrane. ♦ Ako upotrebljavate sredstva protiv začeća, zamolite svoga lekara da vam izloži sve razloge za i protiv kontraceptivnih pilula na bazi estrogena. ♦ Ako ste u velikoj opasnosti od dobijanja raka dojke, razgovarajte s lekarom ili ginekologom o rešavanju simptoma menopauze bez pilula estrogena. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
D O JK E - TEGOBE V
SIMPTOMl bolovi ili osećaj punoće u jednoj ili obem a dojkam a, najverovatnije izazvani predm enstrualnim oticanjem bolovi praćeni crvenilom i toplotom ili iscetkom iz bradavice; ovo m ože da ukazuje na infekciju. Iscedak isto tako m ože da ukazuje na dobroćudnu izraslinu ili r a k d o jk e . čvo rić koji je pokretan i pod dodirom deluje kao da se ne drži za grudi; m ožda imate c is t u ili fib r o a d e n o m . čvo rić koji je tvrd , nije pokretan i pod dodirom deluje kao da se drži za grudi, s bolovim a ili bez, m ožda naboran ili sm ežuran izgled dojke; to m ože da bude znak ra k a d o jk e .
OBRATITE SE LEKARU: ako prim etite bilo novi ili neobičan čvo rić u dojkam a, naročito ako on ostane prisutan tokom celog m esečnog ciklusa. lako je većina čvorića bezopasna, u retkim slučajevim a oni mogu da ukazuju na infekciju ili rak. N eka vam svaki čvorić proveri lekar.
enska dojka je organ koji se menja s pubertetom, svaki mesec s menstrualnim ciklusom i s trudnoćom; takode nastavlja da se menja s godinama. Većina promena u dojci savršeno je prirodna i nije razlog za zabrinutost. Možete da doživite bilc koju od nekoliko tegoba kpje zahtevaju lekarsku pomoć. Glavne među njima su bolovi u dojci i tvorevine ili čvorići (vidi dole i str. 192). Počevši od puberteta, trebalo bi da pregledate dojke svaki mesec, tako da budete upoznati s njihovom građom i da možete da otkrijete sve nove tvorevine ili čvoriće. Predmenstrualne promene mogu d£ izazovu privremeno zadebljanje koje nestaje posk menstruacije tako da je najbolje pregledati dojke oko nedelju dana posle menstruacije. Ako više nemate menstruacije, pregledajte dojke svaki mesec onoga dana koji ćete lako pamtiti, na primer onog£ datuma koji odgovara vašem rođendanu. Mamogrami - detaljni rendgenski snimci dojki mogu da otkriju tumore presitne da bi se opipali ru kom. Postoji neslaganje i priličan spor oko toga kad; bi žena trebalo da počne s rutinskim mamografi jama: neki lekari kažu u dobu između 35 i 40 godi na; drugi pak kažu da ne bi trebalo pre 50. Tipičar model ponašanja nalaže je svake druge godine posk doba od oko 40 godina, a zatim povećanu učestalos na jednom godišnje iza 50. godine. Ako u porodic imate obolelih od raka dojke, naročito ako se radi c vašoj majci ili sestri, lekar će možda da savetuj« drukčiji raspored.
Z
B O LO V I U DOJKAM A Bolovi u dojkama mogu da imaju brojne uzroke uključujući normalno oticanje tkiva dojke tokon menstrualnog ciklusa. Ostali uzroci uključuju infek ciju ili povredu; izrasline, uključujući rak; i možd. ishranu. Opšte oticanje tkiva dojke koje se javlja s men struacijom može da bude bolno, ali nije opasno nije potrebno nikakvo lečenje ako možete da pod nosite tu nelagodnost. Svaki mesečni ciklus dono; sa sobom hormonske promene, uključujući poras estrogena i progesterona, koji dovode više tečnosti dojke, šireći tkivo, rastežući nervna vlakna i izazi vajući bolove. Neke žene iskuse ovo bolno oticanj neposredno pre menstruacije, sa simptomima koji s
6
►
povuku pred prestanak menstruacije. Druge ga pak iskuse kao propratno dejstvo kontraceptivnih pilula. Drugi mogući razlog bolova u dojkama je smanjen nivo progesterona tokom menstrualnogciklusa. Nekoliko ispitivanja pokazalo je međusobnu povezanost cikličnih bolova u dojkama i niskog nivoa progesterona. Povreda i infekcija u dojkama stvaraju iste simptome koje biste videli i drugde na telu, osim što se u dojkama infekcije obično ograđuju od okolnogtkiva i ;tvaraju male apscese. To može da im da izgled cisti. infekcije se obično javljaju gotovo isključivo kod dojilja. Ako mislite da imate infekciju, idite kod lekara. Ciste mogu da izazovu bolove (vidi Čvorići u dojkama, str. 238), a rak dojke retko izaziva bolove ako bolovi ne isključuju mogućnostdase radi o raku.
LECEN JE >tručnjaci za konvencionalnu i alternativnu medicinu ;luže se ishranom da bi sprečili i lečili mesečno oticaije dojki. Jedni i drugi bi vas kao dobru preventivnu netodu podsticali da zadržite zdravu težinu i jedete ■aznoliku hranu. Budući da so može da doprinese ^adržavanju tečnosti i tako pogoršasimptome, trebalo Di da ograničite unošenje soli oko vremena menstrua;ije. Neke žene mogu da ublaže bolove u dojkama iko izbace iz ishrane kofein i srodne materije, poput netilksantina (koji se nalaze u čokoladi i čaju). Stručtjaci za konvencionalnu i alternativnu medicinu mo’u da vam predlože da nosite grudnjak čak 24 sata na jan da biste ograničili pomeranje dojki i smanjili neagodnost dok ne prođe osetljivost.
KO N VEN CIO N ALN A M ED IC IN A ^oslednjih godina neki lekari konvencionalne medi;ine predlažu dodatne količine vitamina E u dnevlim dozama od 800 MJ za lečenje bolova u dojkama ;oji nisu posledica raka. Osim toga, lekar konvenciolalne medicine možda će predložiti ublažavanje boova analgetikom poput acetilsalicilne kiseline (npr. Kspirina) ili ibuprofena. Ako ovi načini lečenja ne pomognu, vaš će lekar nožda da vam prepiše lečenje hormonom poput Janazola, za koji se pokazalo da pomaže pri ublaža'anju bolova u dojkama. Možda će vam dati i proge-
steron, budući da neka ispitivanja daju da se nasluti da nedostatak progesterona može da podstakne bolove u dojkama. Propisuje se takođe i lek protiv raka tamoksifen. Ako jedan od ovih lekova ne deluje ili od njega imate mučne propratne efekte, vaš lekar može da vas prebaci na neki drugi. Ne upotrebljavajte ove lekove ako pokušavate da zatrudnite. Svi gore navedeni oblici hormonskog lečenja imaju propratne efekte; propratni efekti danazola, muškog hormona, uključuju glavobolju, mučninu, menstrualne nepravilnosti i debljanje, kao i maskulinizaciju (povećan rast dlaka i, retko, dublji glas) koji mogu da budu ireverzibilni. Vaš lekarse možda neće odlučiti za upotrebu tamoksifena zbog nesigurnosti u pogledu njegovog dugoročnog delovanja (opasnost od raka), na gustoću kostiju, ginekološke izrasline i krvne ugruške. Zapravo, većina pacijentkinja može da ublaži simptome bez jakih lekova; najviše pomaže isključivanje kofeina iz ishrane. Infekcije dojki leče se antibioticima. Ako postoji apsces, lekar će možda napraviti mali rez da bi ga drenirao. Ako to ne deluje, sledeći korak je manja operacija.
ALTERN ATIVN I NAČINI L E Č E N J A Osim promena u ishrani i gore navedenih dodatnih količina hranljivih materija, stručnjaci za alternativnu medicinu često ieče bolove u dojkama većim dodatnim količinama hranljivih materija i lekovitim biljem. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Ulje pupoljke (Oenothera biennis), iako u SAD nije odobrenoza lečenje bolova u dojkama, upotrebljava se u Evropi i pokazalo se delotvornim. Možete da uzmete kapsulu od 500 mg tri puta na dan, svaki dan ako je nužno. Ovaj način lečenja izaziva manje nežeIjenih propratnih dejstava od hormonskog lečenja, koje se često prepisuje u konvencionalnoj medicini. ISHRANA
Vitamin E delotvorno ublažava bolove u dojkama. Nije baš jasno kako to postiže, ali istraživači ipak znaju daovaj vitamin utiče nazgrušavanje krvi; ako uzimate sredstvo za razređivanje krvi, savetujte se s lekarom pre nego što počnete da uzimate vitamin E. Alternativni praktičari katkad preporučuju doze do 1200 MJ, ali mnogim ženama pomaže već i 400 MJ na dan.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
D O JK E - TEGOBE
K A K O P R E G L E D A T I D O JK E
P
Pregledajte dojke svaki mesec, 7 do 10 dana po završetku menstruacije. (Najlakše je dok se tuširate, služeći se sapunom da biste kožu učinili glatkom.) Tražite nabrani deo, zatim probajte spiralnu metodu ili metodu mreže prikazanu dole, služeći se laganim pritiskom da biste proverili da li ima čvorića blizu površine, a čvršćim pritiskom da biste istražili dublja tkiva. Lagano stisnite svaku bradavicu; ako ima iscetka - naročito ako je krvav - savetujte se s lekarom.
1
Bilo da se služite spiralnom bilo metodom mreže, započnite dizanjem ruke i uvek se služite ravnom površinom prstiju. Primenite lagani pritisak jedva udubljujući površinu kože (/evo); tako ćete moći da napipate sitan čvorić blizu površine kože.
2
Kod čvrstog pritiska, pritisnite duboko u tkivo opet se služeći ravnom površinom prstiju. Obratite pažnju na sva osetljiva područja, neobične čvoriće ili zadebljanja tkiva.
3
Kod služenja spiralnom metodom, počnite na vrhu dojke u blizini pazuha i sledite uzorak prikazan na slici sleva. Prvo lagano pritiskajući prelazite dojkom kružnim pokretima krećući se prema bradavici, Ponovite ceo postupak služeći se pritiskom.
4
Kod metode mreže, zamislite uzorak kockica prikazan na slici sleva i pratite smer prikazan strelicama. Napravite u svakom polju malu spiralu služeći se prvo laganim, azatim čvrstim pritiskom.
238
NASTAVAK
Budući da se masti u ishrani povezuju s proizvod' njom estrogena, možete da smanjite nivo estrogen; u organizmu jedući hranu s malo masti.
L E Č E N J E KO D K U Ć E
Za ublažavanje bolova pokušajte na dojku da nane sete topli oblog od ricinusovog ulja. Natopite flanel sku krpu kvalitetnim ricinusovim uljem, stavite je n; dojku i prekrijte plastičnim omotom i peškirom; grej te oblog 20 do 30 minuta električnim jastučićem il termoforom.
Č V O R IĆ I U DOJKAM A
Kvržice u dojkama pojavljuju se u brojnim oblicima uključujući ciste, adenome i papilome. Oni se razli kuju veličinom, oblikom i mestom gde se nalaze kao i uzrocima i načinom lečenja. Oko polovine svil žena ima čvoričaste dojke, ili fibroadenozu, koja st katkad povezuje s hormonskim promenama vezanin uz menstrualni ciklus. Većinačvorića je dobroćudna ne ukazuje na rak; ali kad god nađete nove ili neobi čan čvorić, neka vam ga lekar pregleda kako biste s< uverili da nije kancerogen ili prekancerogen. Za viš< informacija, vidi R akdojke. Istraživači proučavaju učestalost slučajev; čvorića u dojkama kod žena koje uzimaju pilule z; kontrolu rađanja ili hormonsku dopunsku terapiju Kod dopunskog hormonskog lečenja, žene uzimaji različite količine hormona estrogena i progesta gena da bi olakšale simptome menopauze i smanjil« opasnost od bolesti srca i krvnih sudova. lako ne po stoje konačni dokazi, vaš lekar možda oseća zabrin utost u pogledu dopunskog hormonskog lečenja kvržica u dojkama. Dodatan razlogzazabrinutostjf što se upotrebom dopunskog hormonskog lečenj« menja građa dojke: povećava se njihova gustoća, štc otežava čitanje i evaluaciju mamograma. Ciste, koje mogu biti velike ili male, dobroćudnc su kesice ispunjene tečnošću. One se nekad javljaji ciklično i mogu da budu bolne. Najbolji instrumen za razlikovanje ciste od tumora solidnih ćelija je ul trazvuk; može takođe da se izvrši i biopsija iglom. S prestankom menstruacije u menopauzi, mnogf cistične kvržice smanjuju se i nestaju; zato bi leka odmah trebalo da vam pregleda bilo kakve čvorićc koji se oblikuju posle menopauze.
Fibroadenomi su najčešći dobroćudni tumori na lojci koji se susreću kod žena mlađih od 40 godina, a jovremeno se sreću i kod adolescentkinja. Fibroadeiomi su obično okrugli, veličine nekoliko centimeara i pokretni. Mogu sa sigurnošću da se prepoznaju amo biopsijom, koja se preporučuje svakoj pacijenkinji starijoj od 20 godina. Adenomi bradavice su tumori u predelu bradavi:e. Razlikuju se izgledom, nekad se vraćaju posle hiurškog uklanjanja, asamose retko povezuju s rakom. Intraduktalni papilom je mala izraslina koja se >ojavljuje relativno retko u sluzokoži mlečnih kanaića u blizini bradavice. Radi se o oboljenju koje se )bično susreće kod žena starijih od 40 godina i pri :ojem se stvara iscedak, koji može da bude krvav.
zahvatom koji se obavlja u istome danu, smatra se jedinim oblikom lečenja. Adenomi bradavice uklanjaju se hirurški zato što se katkad povezuju s rakom dojke. Intraduktalni papilomi hirurški se uklanjaju pre nego što postanu tako veliki da začepe mlečne kanaliće. Neki lekari konvencionalne medicine preporučuju izbacivanje kofeina iz ishrane da bi se smanjile ciste u dojkama, ali jedinim dovršenim ispitivanjem 0 dejstvu kofeina nije ustanovljena nikakva veza. Neka ispitivanja daju da se nasluti (iako nijedno nije dokazano) vezu između masti u ishrani - naročito zasićenih masti - i dobroćudnih čvorića, kao i raka dojke. Ograničavanje masti može da doprinese smanjivanju ili nestajanju čvorića.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
LECENJE
Alternativna medicina naglašava prevenciju kao delotvoran način rešavanja tegoba s dojkama. Ishrana i dodatne količine hranljivih materija prva su linija odbrane.
LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Ulje noćurka (Oenothera biennis) - 500 mg dva ili tri puta na dan - može da bude korisno za smanjivanje čvorića u dojkama. ISHRANA
lako nijednim ispitivanjem nije dokazano da ishrana izaziva tumore dojke, neka ispitivanja daju da se nasluti međusobna povezanost. Mnogi stručnjaci za alternativnu medicinu zagovaraju izbegavanje kofeina 1preporučuju uzimanje 400 do 1200 Mj vitamina E, zajecino s ne više od 150 mcg (mikrograma) selena na dan. Pažnja: selen može da bude otrovan u većim dozama i trebalo bi da ga upotrebljavate samo pod nadzorom stručnogzdravstvenog radnika. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
D
R O
G
E
I
U
E K O
V I
SIMPTOMI ♦ prom ene u izgledu i ponašanju koje utiču na odnose i poslovne rezultate ♦ kod dece, nagle prom ene raspoloženja ili stava, slab uspeh u školi, izlivi besa ili izražena tajanstvenost
Specifični simptomi zavise od vrste droge, odnosno leka: ♦ Izuzetna energija, gubitak težine, raširene zen ice, nesanica i drhtanje mogu da ukazuju na zloupotrebu stimulansa ili sredstava za podizanje raspoloženja. ♦ Letargija, nerazgovetan ili sm ušen govor, gubitak ravnoteže, sužene zenice ili previše spavanja mogu da ukazuju na zloupotrebu sedativa. ♦ Prom ene raspoloženja, crvenilo očiju, raširene zenice, usporen osećaj proticanja vrem en a i usporeni refleksi, vrtoglavica i letargija mogu da ukazuju na upotrebu marihuane. ♦ U lcero zn e nosnice tipična su pojava kod ušm rkavanja kokaina, a curenje nosa i li šm rcanje kod pušenja k re k (crack) kokaina; tragovi uboda iglom na rukam a mogu da ukazuju na intravensku zloupotrebu kokaina. ♦ G ubitak težine, letargija, prom ene raspoloženja, p reko m erno znojenje, nerazgovetan govor, sužene zenice i slab apetit ukazuju na zloupotrebu opijata. ♦ H alucinacije, p roširene zenice, drhtanje i znojenje ukazuju na upotrebu psihodeličnih droga.
OBRATITE S E LEK A R U : ♦ ako o tkrijete bilo koji od gore navedenih sim ptom a kod člana porodice - naročito deteta ili tinejdžera - i sum njate na zloupotrebu droga. O sob a koja ih uzima često će to da poriče; trebaće vam stručno vođstvo da biste se suočili sa situacijom .
-
Z
L O
U
P
O
T R
E B
A
loupotreba droga ili lekova je upotreba psiho aktivne droge ili leka u dovoljnoj količini d, onome koji ih koristi naškode telesno, mentalnc emocionalno ili društveno. Zavisnost je prisilna, ne prestana upotreba droge ili leka. (Vidi takođe Alkoho lizam i Nikotinska apstinencija.) Dok nam izraz "zloupotreba droga" dočarava na silne slike nezakonite trgovine drogom, zloupotreb, zakonom dopuštenih droga, odnosno lekova, još ji veći zdravstveni problem. Mnogo Ijudi zavisno je o< propisanih lekova, a bolnice navode isti broj hitnih slu čajeva nastalih zloupotrebom lekova kao i droga Poput osoba koje zloupotrebljavaju alkohol, osobi koje zloupotrebljavaju droge/lekove često poriču pro blem umanjujući dužinu vremenskog razdoblja upo trebe leka ili kriveći spoljne činioce, poputsituacije n poslu ili porodičnog stresa. Porodice mogu da se pri druže negiranju problema u loše usmerenom napori da odbrane osobu koja zloupotrebljava drogu, stvara jući snažnu prepreku lečenju i ozdravljenju. Lekovi i droge koji se često zloupotrebljavaju svr stavaju se u nekoliko širokih kategorija: Depresori centralnog nervnog sistema. Pilule z spavanje i sredstva protiv anksioznosti ubrajaju s> medu najpropisivanije lekove; na primer, oko sedan miliona osoba u SAD uzima neki oblik depresora cen tralnog nervnog sistema bar jednom nedeljno. Barbi turati deluju poput alkohola: male količine imaju opu štajuće dejstvo, ali velike količine mogu da oštete um telo. Ako se uzimaju zajedno s alkoholom, barbitura' mogu da budu i smrtonosni. Opasnosti od zavisnosti predoziranja su tako dobro poznate da lekari propisu ju barbiturate s krajnjim oprezom. Benzodiazepini su manje opasni od barbiturata ali mogu da izazovu zavisnost kako pacijenti počnu d ih podnose posle nekoliko nedelja upotrebe. U ov kategoriju ubrajaju se i popularna sredstva protiv anl< soznosti diazepam, alprazolam i triazolam. Njihov zloupotreba izaziva pospanost, nerazgovetan govor nedostatak koordinacije, koji mogu da prerastu u ošte ćenje pamćenja, drhtavicu i paranoju. Osoba koj zloupotrebljava droge, a leči se benzodiazepinom o< anksoznosti, tokom apstinencijalne krize vrlo veroval no će početi dazloupotrebljava benzodiazepin. Stimulansi koji izazivaju zavisnost dovode do ubi zanog govora, uznemirenosti i onesposobljavajuć izmene osećanja euforije posle kogsledi nagli pad ra; položenja. Osobe zavisne od amfetamina ili sredstav
Z
za podizanje raspoloženja, često pokušavaju da se 5mire depresorima centralnog nervnog sistema ili sredstvima za smirenje i nađu se uhvaćeni u ciklus uspona i padova raspoloženja. Snažnije stimulativno ^redstvo koje stvara jaču zavisnost je kokain; verzija namenjena pušenju, koja se naziva "krek" ("crack"), stvara izrazito jaku zavisnost. Procenjuje se da u SAD ima oko dva miliona zavisnika od kokaina. Opijati. Oko pola miliona Ijudi u SAD zavisno je od opijuma, morfijuma ili heroina. Zavisnost, po pravilu, izaziva depresiju, anksoznost, nizak nivo samopoštovanja i smanjenu sposobnost rešavanja problema. Intravensko uzimanje ovih droga nosi dodatni rizik od bepatitisa , SID E i drugih zaraznih bolesti. Kanabis. Pušenjem marihuane može kratkoročno da se oslabi pamćenje, motivacija i nivo energije. Hronična upotreba izaziva povećan broj otkucaja srca, ooremećaje vida, slabljenje funkcije pluća, promene j polnim hormonima i povećanu opasnost od raka oluća. Marihuana i drugi oblici kanabisa, poput haši>a, ne izazivaju tako snažnu zavisnost, ali se smatraju Dočetnim drogama: znatno je veća verovatnoća da će cokain da upotrebljavaju oni koji koriste marihuanu, lego oni koji to ne rade. Ostala sredstva koja se često zloupotrebljavaju kre:u se od duvana i alkohola do psihodeličnih droga aoput LSD-a. Sportisti koji koriste anaboličke steroide da bi povećali mišiće suočavaju se s mogućnošću nasilničkog ponašanja, srčanih bolesti i teških oštećenja etre i hormona. Deca trudnica koje zloupotrebljavaju droge ili lekove suočavaju se s naročitom opasnošću,
UZROCI
^otovo da i nema slaganja oko skrivenog uzroka zlouootrebe droga i lekova, ali stručnjaci će zavisnost vero/atnije da posmatraju kao bolest nego kao nedostatak ;nage volje. Osobe koje hronično zloupotrebljavaju al
-------------------- ▼ -------------------P o G R E Š N A U PO TREBA LEKOVA M nogi ijudi zloupotrebljavaju lekove ko ji m ogu da se nabave na lekarski re c e p t ili b e z njega. C a k i blagi "svakodnevni" lekovi kao što su lekovi za kašalj i dijetalne pilule, m ogu da se zio u p o treb e u to j m eri da dovedu do zavisnosti i neželjenih telesnih dejstava. Acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin) i ibuprofen m ogu da izazovu čireve na želucu ko ji krvare, dugoročna upotreba laksativa m o že da o šteti creva, a nazalni sp re jo vi m ogu da izazovu zavisnost koja pojačava kongestiju. L e k o v e bi trebalo uzimati sam o prem a uputstvim a; ako se lekom ne p o stiže željen o dejstvo, p osavetujte se s lekarom p re nego što uzm ete veću količinu.
od ključne važnosti: ne može da se postane zavistan od droga ako ih pre toga niste počeli da upotrebljavate. Mnogi Ijudi smatraju da zavisnost od droge proizlazi iz prirodne želje da se promeni svest neke osobe ili napora da se postigne celovitost. Jedan od razloga zbog kojih su droge koje izazivaju zavisnost tako opasne jeste da većina osoba koja ih uzima veruje da su otporne na zavisnost. Kad se jednom uspostavi zavisnost od droge, model ponašanja se teško prekida - bio korisnik svestan problema ili ne. Podnošenje opijata i stimulansa s upotrebom se povećava, tako da hronični zavisnici moraju da uzmu više da bi postigli isto dejstvo. Kod droga koje izazivaju najveću zavisnost, poput heroina i kokaina, neprekidna upotreba često je pojačana žeIjom da se izbegne bol apstinencijalne krize.
LEČ EN JE Lečenje se sastoji od dva koraka. Apstinencija ili prestanak uzimanja droge može da traje svega nekoliko dana ili nedelja, ali može da bude neprijatna i čak opasna bez stručnog nadzora. Oporavak je dugačka faza u kojoj organizam zavisnika ostaje bez droge.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
D
R O
G
E
I
L E K O
V
I
-
Z
KONVENCIO N A L N A M E D IC IN A Prvi korak u lečenju zloupotrebe droge je svest. Neki zavisnici možda ne znaju da su zavisni od droge, drugi to poriču. U ovoj fazi porodica, prijatelj ili pouzdan i poverljiv stručnjak mora da zna da odbrani apstinenciju i lečenje. Ne postoji ni jedno lečenje koje odgovara svim zavisnicima; primereno lečenje zavisi od tipa i težine zavisnosti. Pristupi se kreću od ambulantnih (spoljnih) održavajućih programa, psihoterapije i grupazasamopomoć, do programa u ustanovama zatvorenog tipa koji traju nedeljama ili mesecima. Zavisniku može da bude potrebno ne samo lečenje od droge nego i lekarska pažnja, socijalna pomoć i psihijatrijsko i socijalno savetovanje. Uspešni programi oporavka nastoje da uspostave društvenu podršku, povećaju samopoštovanje i osećanje duhovnosti i da pomognu zavisniku da izbegne situacije koje mogu da pokrenu povratak na staro. Za mnoge zavisnike ključ uspeha uključuje pronalaženje redovnog posla, smeštaja u kojem se ne uzima droga i prijateljstva s osobama koje ne uzimaju drogu. Apstinencija od depresora centralnog nervnog sistema ili sredstava za smirenje može da bude bolna, pa čak i opasna po život. Prekid hronične upotrebe barbiturata i nekih benzodiazepina može da dovede do delirijum tremensa, ubrzanog pulsa, slabosti, konvulzija i halucinacija. Zbog opasnosti od napada, apstinencija treba da se započne pod lekarskim nadzorom, ako su se lekovi koristili duže od četiri do šest nedelja. Oslobađanje od stimulansa, ili sredstava za podizanje raspoloženja, može da dovede do letargije, teskobe, umora, halucinacija i depresije. Budući da većina stimulansa ne stvara tako jaku telesnu zavisnost kao barbiturati ili heroin, simptomi apstinencijalne krize možda neće biti tako teški. Izuzetak je kokain, koji je vrlo teško ostaviti. Lečenje hronične zloupotrebe kokaina nakon apstinencijalne krize često zahteva obimno savetovanje, zajedno sa grupom i porodičnom podrškom. Terapija i grupna podrška jednako su bitne i zavisnicima od amfetamina; pacijenti mogu da postanu potišteni, pa i da imaju samoubilačke misli posle prestanka uzimanja droge. Apstinencijalna kriza posle prekida zavisnosti od opijata-s drhtanjem, znojenjem, tremorom i akutnom željom za drogom - uveliko je izdramatizovana. Ma koliko neprijatni bili simptomi, nisu toliko opasni po zavisnika koliko simptomi apstinencijalne krize posle
L O
U
P
O
T R
E B
A
NASTAV/
-------- T-------L
e KOVI
I STARIJE O SO B E
Starije o sob e če sto pate o d neželjenih propratnih dejstava iekova ili nehotice postaju zavisnici iz nekoliko razioga. Kako starim o sv e sp o rije m etabolišem o i izlučujem o lekove, pa je lakše uzeti preveliku dozu. M nogi Ijudi čak i ne uviđaju da su lekovi p ro tiv kašlja, sredstva za spavanje, dijetalne pilule i laksativi neka vrsta droge. K o d starijih osoba povećana je m ogućnost opasnih međudelovanja i propratnih dejstava uzimajući istovrem eno nekoliko prepisanih lekova za različite tegobe ili kom binujući lekove nabavljene na lekarski re c e p t i lekove nabavljene b e z lekarskog recep ta i znanja lekara. K o d starijih osoba sim ptom i trovanja lekovim a lako se zam ene s m entalnom bolešću ili drugom tegobom . Kom plikacije zlo u p o treb e lekova če šće su k o d starijih osoba, a detoksikacija složenija. O dred en i lekovi naročito brinu. Diuretici, koji se često koriste za snižavanje krvnog pritiska, m ogu da iscrpe zalihe kalijuma i drugih minerala u organizmu, d o v o d e ći d o slabosti i gubitka apetita. N e k i antihipertenzivi m ogu da izazovu potišten ost, um or ili nesvesticu. Lekovi protiv anksioznosti mogu da izazovu pospanost, drhtanje, sm e te n o st i am neziju ako se uzm u u p re k o m e rn o j količini, iako bi svi ko ji uzimaju lek o ve m orali pom n o da prate dozu. N a ročito je važno da to čine starije o so b e i da kažu svom lekaru za sve lekove ko je uzimaju. Nadgledanje ili pom aganje starijoj o so b i o ko lekova nije sam o Ijubaznost - m o že da jo j spase i život.
prestanka uzimanja alkohola ili barbiturata. lako ; nekada smatralo da je zavisnost od opijata gotovo n< moguće prekinuti, iskustvo mnogih veterana vijetnarr skog rata koji su dobrovoljno prestali da uzimaju drog po povratku kući pokazalo je da je samoinicijativr
^apočeto izlečenje moguće. Posle prestanka uzimanja leroina ili morfijuma, neki korisnici se "drže" pod le
\LTERNATIVN I MAČINI L E Č E N J A ^nogi alternativni načini lečenja mogu da ublaže stres ;oji prati ili se nalazi u pozadini zloupotrebe droge, ačaju organizam i umanjuju neodoljivu potrebu za Irogom. k K U P U N K T U RA
tručnjaci za akupunkturu navode uspeh u lečenju zaisnikaod heroina, kokaina i ostalih droga. U akupunkuri se naročito nekoliko tačaka na uhu navodi kao nesto za ublažavanje simptoma apstinencijalne krize i elje, sprečavanje povratka drogi i povećanje stope izdravljenja. -EČEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
lišćenje organizma od otrovnih materija važan je koak u ozdravljenju. Silimarin, koji se nalazi u gospinom rnu (Silybum marianum), uzima se za jačanje jetre. ^ovori se da ekstrakt divlje zobi, koren čička (Arctium ippa), ehinacea (Echinacea spp.) i sladić (Glycyrrhiza labra) pročišćavaju krv, dok šišak - grozničica (Scuteliria lateriflora), valerijana (Valeriana officinalis) i obična ajdučka trava smanjuju anksioznost. Posavetujte se s bučenim travarom zbog doziranja.
H ID R O T E R A P I J A
Neki terapeuti veruju da su za ma od droge potrebni meseci. trajanju od 10 do 20 minuta sode bikarbone ili morsku so pomoć pri detoksikaciji. PSIHOSOM ATSKO
pročišćavanje organizSvakodnevna kupka u koja sadrži pola šolje može da bude velika
LEČENJE
Tehnike biofidbeka, meditacije, reakcije opuštanja i vizualizacije mogu da ublaže stres i dovedu do promena u ponašanju koje će ubrzati oporavak. Za specifične tehnike, vidi Stres. ISHRANA
Osobe kojezloupotrebljavaju drogu obično slabojedu i možda prekomerno koriste šećer. Za trajni oporavak jedite najmanje tri redovna obroka na dan u kojima postoji ravnoteža belančevina, povrća i složenih ugljenih hidrata. Ako osećate neodoljivu potrebu za slatkišima, uzmite ječmeni slad ili sirup od pirinča umesto šećera i kapsulu hrom pikolinata od 250 mcg na dan da biste stabilizovali kolebajući nivo šećera u krvi. Raspitajte se kod svoga lekara o mogućim korisnim dejstvima dodatnih količina vitamina C i E, pantotenske kiseline Ivitamin Bs), ekstrakta nadbubrežne žlezde, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, kolina i folne kiseline.
PREVENCIJA lako naporima da se droge iskorene nije postignut gotovo nikakav uspeh, lečenje i poučavanje javnosti ipak nešto znače. Grupe roditelja, napori društvene zajednice, programi javne edukacije i prevencije, radna mesta bez droge i snažno nacionalno vođstvo - sve to može da odigra važnu ulogu u odvraćanju od upotrebe droga. Roditelji možda nisu u stanju da spreče da njihova deca probaju droge, ali mogu da im pruže tačne informacije o zloupotrebi droga - naročito o genetskom riziku za njihovu sopstvenu nerođenu decu. Predavanja i taktika zastrašivanja retko su uspešni, ali adolescenti bi morali da shvate unutrašnje i spoljne pritiske koji navode Ijude da počnu da uzimaju drogu, da čuju pobijanje argumenata za uzimanje droge i da nauče tehnike za odupiranje pritisku vršnjaka. Ako ne želite da vaša deca koriste drogu - uključujući alkohol i duvan - najbolji prvi korak je da pružite pravi primer. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
EKCEM
SIMPTOMI ♦ delići hronično suve, zadebljale kože sa svrabom , obično na ručnim zglobovim a, licu i unutrašnjim pregibima kolena i lakata ♦ lezije na koži, crveni delići kože, Ijuštenje kože i - kod tam noputih Ijudi - prom ene u boji kože; katkad mala ispupčenja ili mehuri iz kojih pomalo curi tečnost Vidi tako đe Dijagnostički vodič
u slikama.
OBRATITE SE L E K A R U : ♦ ako vam se pojavi neobjašnjiv osip, a u porodici im ate slučajeve ekcem a ili astme. Morali biste da zatražite m edicinsku dijagnozu ove pojave. ♦ ako upala ne reaguje u roku od nedelju dana na lečenje preparatim a od katrana kamenog uglja ili krem am a na bazi steroida. Le k ar će m ožda da predloži agresivnije oblike lečenja. ♦ ako vam se preko postojećih predela ekcem a stvori žućkasta krasta ili gnojem ispunjeni m ehurići. O vo m ože da ukazuje na stafilokoknu ili drugu bakterijsku infekciju koju bi trebalo da lečite antibiotikom. ♦ ako ste tokom razbuktavanja ekcem a u kontaktu sa bilo kim ko im a virusno kožno oboljenje poput herpesa sim plexa, genitalnih bradavica ili genitalnog herpesa. Ekcem vas dovodi u veću opasnost od zaraze virusnim porem ećajem . ♦ ako vam se pojave brojni mali m ehurići ispunjeni gnojem. M ožda imate
herpesni ekcem, retku ali moguće tešku kom plikaciju izazvanu virusom herpes sim plex II.
244
trogo gledano, ekcem je oblik dermatitisa koj se odlikuje hronično upaljenom kožom i svra bom. Zahvaćeni predeo po pravilu postaje suv, kož; se Ijušti, a nekad se stvaraju i m ehuri. Kad se ekcen pojavi kod osoba svetle puti, zahvaćeni predeli p( pravilu dobijaju smeđastosivu boju; kod tamnoputil osoba on obično menja prirodnu pigmentaciju, čine ći zahvaćeni predeo svetlijim ili tamnijim. Ekcem s< najčešće pojavljuje na licu, ručnim zglobovima kolenima, ali nije ograničen na ta područja. Ekcem -takođe poznat kao atopički dermatitis pogađa u određenoj meri između 3 i 7 posto popula cije, a kod više od 70 posto pacijenata on predstavlj, naslednu bolest. Najčešći je među malom decom, o< koje ga mnoga prerastu pre navršene druge godine Ako je uporan, dete će verovatno hronično da boluji od njega i može da mu se razvije jasno izražena zade bljala, smeđastosiva koža u predelima na kojima naj češće izbija. Ekcem se često povezuje s astmom, tak< da deca s tim poremećajem mogu da budu u većc opasnosti od kožnih tegoba. Budući da ekcem mož< delimično da bude i unutrašnja reakcija na neku vrsti spoljnog stresa, početno lečenje usredsređuje se n, prepoznavanje i ublažavanje mogućeg uzroka.
S
UZROCI
Mnogi slučajevi ekcema povezani su s alergijama Kod osetljivih osoba izbijanje ekcema može da budi posledica uzimanja određenih vrsta hrane; kravlje mleka, jaja, pšenice i oraha- kao i udisanja nadražu jućih materija nošenih vazduhom poputgrinja iz pra šine ili polena. Ekcem je takođe posledica dodira nadražujućim materijama u običnim materijalimc poput vunenih i sintetičkih tkanina, lateks gume, ne kih deterdženata, proizvoda na bazi hlora, mineral, nikla u pozlaćenim/posrebrenim minđušama i dru gom nakitu i hemikalija poput formaldehida, koji si nalazi u tkaninama koje nije potrebno peglati, masti m azaobuću, tepisima, penastoj izolaciji i iverici. Kod osoba sklonih ekcemu, lekari smatraju da iz bijanje ekcema može da bude izazvano promenon u načinu na koji imunološki sistem osobe reaguje n određene vrste fizički, hemijski ili emocionalno iza zvanog stresa. Osim dodira s mogućim alergenima svaki događaj s emotivnim nabojem - od seljenja di novog posla - može da pokrene rasplamsavanje ovo
)oremećaja. (Vidi Im unološki sistem -porem ećaji i itres.)
D IJA G N O S TIČ K I = O S TU P C I
3a bi se odredilo da li je alergija stvarni uzrok upale, ražite od lekara da vas uputi na radioalergosorbentni est (RAST).
Za krajnje slučajeve ekcema, naročito kod dece, mokri omotač za telo može da bude delotvoran u vraćanju vlage koži. Pacijentspava u mokroj pidžami prekrivenoj suvom odećom ili nepropusnim najlonskim »šuškavcem«; neki lekari predlažu prekrivanje lica mokrom gazom omotanom rastegljivim zavojem i prekrivanje ruku i stopala mokrim, a zatim suvim čarapama odsečenih prstiju. Pacijentovu sobu treba daodržavatetoplom.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
LEČEN JE
5udući da je ekcem, uopšte govoreći, bezazlen porenećaj i budući da se stvarni uzroci razlikuju od osobe 10 osobe, lečenje je prvenstveno usmereno na ubla:avanje simptoma. Kućno lečenje i sredstva koja mogu Ja se nabave bez lekarskog recepta obično su dovoljli. Kod hroničnog ekcema lekar će se usredsrediti na )repoznavanje alergena, jačanje imunološkogsistema 11 opuštanje pacijenta. Za informacije o lečenju svetom kod ekcema, vidi Dermatitis.
KO N VENCION ALN A VIEDICINA
Na raspolaganju su vam alternativni načini lečenja koji su usmereni na simptome ekcema kao i na neke prikrivene uzroke. Pacijenti bi morali da budu svesni da neki oblici lečenja lekovitim biljem mogu da izazovu alergijske reakcije i da neke kineske trave mogu da budu otrovne za jetru i imunološki sistem. Dugoročno lečenje travama moralo bi da se preduzima samo uz razumevanje svih mogućih dejstava i pod vođstvom stručnjaka. Budite krajnje oprezni kad lekovito bilje dajete deci, trudnicama i starijim osobama. A K U P R E S U RA
)a bi se ublažio svrab, većina lekara će za početak )acijentima da preporuči takve osnovne oblike lečelja kao što je topla kupka radi uklanjanja krasta s cože, posle čega treba da usledi nanošenje vazelina li biljne masti za kuvanje koji pomažu koži da očuva )rirodnu vlagu. Preparati od katrana kamenog uglja :a površinsku primenu takođe deluju, ali prljaju i leugodnog su mirisa; ne bi trebalo da ih koriste trudlice, a dugotrajna upotreba može da poveća rizik Jobijanja raka kože. Ako simptomi potraju, lekar će možda preporučiti )rimenu hidrokortizonske kreme na bazi steroida, coju možete da nabavite bez lekarskog recepta. Dokepinska krema takođe može da bude delotvorna u jblažavanju svraba povezanog s ekcemom. Nanesite nast u tankom premazu četiri puta na dan tokom naj/iše osam dana. Većina pacijenata ne navodi nikakve )ropratne efekte, ali u nekim slučajevima krema može Ja izazove osećaj pečenja. Ako je ekcem povezan s alergijom, može da ponogne uzimanje oralnih antihistaminika. U težim ilučajevima, lekar može da prepiše kortikosteroidni ek; steroide bi uvek trebalo da uzimate oprezno i nicada bez medicinskog nadzora.
Akupresura nije namenjena izlečenju ekcema, ali vršenje dubinskog pritiska nekoliko puta nedeljno na Jetra 3, na vrhu stopala, i Želudac 36, ispod kolena,
lako steroidne kreme ili oralni steroidi mogu da budu primereni kod akutnih izbijanja ili težih napada ekcema, dugoročna upotreba nije preporučljiva zbog znatnog rizika od propratnih dejstava. Steroidne kreme za površinsku primenu mogu da izazovu stanjivanje kože, izbijanje pega, akne i trajne strije. Ako se koriste za područje oko očiju, steroidni lekovi za površinsku primenu mogu, u retkim slučajevima, da dovedu do glaukoma. Pacijenti s ekcemom koji uzimaju oralne steroide duže od uobičajenog dvonedeljnog ciklusa i zatim prestanu da upotrebljavaju lek suočavaju se s dodatnim rizikom vraćanja bolesti u teškom obliku. Iz ovih razloga, lečenje steroidima preporučuje se samo pod lekarskim nadzorom.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
245
EKCEM
NASTAVAK
može da ublaži napetost koja možda izaziva periode upale. (Vidi Dodatak radi više informacija o smeštaju tačaka.) A R O M A T E RAPIJ A
Eterična ulja lavande (Lavandula officinalis), majčine dušice (Thymus vulgaris), jasmina (Jasminum officinalis) i kamilice (Matricaria recutita) mogu da budu delotvorna u smirivanju ekcema povezanog s alergijom. Stavite nekoliko kapi jednog od ovih ulja u činiju sa vrućom vodom da bi soba zamirisala. RAD NA T E LU
Među mnogim oblicima alternativnog lečenja koji ublažavaju napetost, šijacu (shiatsu) i refleksologija su najraširenije tehnike rada na telu. Posavetujte se sa stručnjakom u pogledu lečenja vašegslučaja. KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Ispitivanja daju da se nasluti da određena tradicionalna mešavina čajeva od lekovitog bilja može da deluje blagotvorno kod određenih pacijenata s ekcemom. Među te trave ubrajaju se Ledebouriella divaricata (koren), koren kineskog naprstka (Rehmannia gutinosa) i sladić (Clycyrrhiza uralensis), za koje se kaže da deluju protivupalno i božur (Paeonia lactiflora), za koji se kaže da deluje na imunološki sistem. Istraživači upozoravaju da se ne bi smele dugoročno upotrebljavati takve mešavine zbog moguće toksičnosti za jetru i zato što kožno oboljenje može da se vrati nakon što pacijenti prestanu da piju čaj. Zbog širokog spektra kineskih biljnih proizvoda, provereni stručnjak bi trebalo da prati vaše dugoročno lečenje. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Dokazi daju da se nasluti da ulje pupoljice (Oenothera biennis) može delotvorno da leči svrab povezan s ekcemom. Neki stručnjaci smatraju ga jednako delotvornim kao i kortikosteroide bez njihovih mogućih propratnih dejstava. Osobe s bolešću jetre ili visokim holesterolom morale bi da koriste ovaj oblik lečenjasamo pod lekarskim nadzorom, atrudnice ne bi smele uopšte da ga koriste zbog njegovog delovanja na nivo estrogena i progesterona. Koren čička (Arctium lappa) i koren maslačka (Taraxacum officinale) mogu takođe da budu delotvorni u lečenju nekih oblika ekcema. Uzmite do 1 1/2 kašičicu
tečnog ekstrakta na dan. Isto tako možete da kuvate čajeve od bilo kog od ovih korena: stavite 1 kašiku sušenog korena u šolju kipuće vode i kuvajte na laganoj vatri 10 minuta, procedite i popijte do tri šoIjice na dan. Mast od kamilice (Matricaria recutita ) umiruje suvu, perutavu kožu i pomaže pri suzbijanju upale i svraba. Ne uzimajte nijednu od ovih trava duže od mesec dana bez nadzora medicinskog stručnjaka za lekovito bilje ili drugog obučenog stručnjaka. HOMEOPATIJA
Homeopatski lek za umirivanje upaljene kože koji pacijenti mogu bez straha da upotrebljavaju kod kuće je mast za površinsku primenu Calendula. Ne pokušavajte da lečite ekcem drugim homeopatskim lekovima ne posavetovavši se prethodno s pouzdanim homeopatom. Budući da je ekcem hroničan, organski problem, homeopata će da izvrši detaljan pregled i ispita sve vaše simptome - uključujući obeležja spavanja, neodoljivu potrebu za hranom, telesnu temperaturu, raspoloženja i porodičnu istoriju bolesti - pre nego što se odluči šta će preduzeti. Tokom homeopatskog lečenja ekcem zapravo može da se pogorša pre nego što se poboljša, pa je važan stručni nadzor. ISHRANA
Budući da mnogi pacijenti s ekcemom imaju tegoba s alergijama, morali biste da obratite naročitu pažnju na ishranu. Osim izbegavanja tradicionalno osumnjičenih vrsta hrane - kravljeg mleka, jaja, pšeničnog brašna i oraha - pacijenti bi morali da se čuvaju prevelike količine crvenog mesa zato što masti životinjskog porekla sadrže masne kiseline koje ubrzavaju upalnu reakciju organizma. Ulja iz skuše, haringe i lososa bogata su eikosapentaenoičkom kiselinom (EPA), za koju se pokazalo da smanjuje upalu i svrab kože. Budući da biste morali da jedete čak kilogram sveže ribe na dan da biste dobili potrebnu količinu EPA kiseline, zgodnije je uzeti 1 kašiku ulja iz bakalarove jetre ili četiri 1000-miligramske kapsule ribljeg ulja na dan. Pacijenti mogu da imaju koristi od dodatnih 5C mg cinka na dan; mnogi pacijenti s ekcemom pate od nedostatka cinka, a cink pomaže organizmu da metaboliše masne kiseline. Lekar će možda da vam preporuči da uzimate vitam inA, koji se takođe nalazi u ulju od bakalarove jetre, štoje bitnozazaceljenje i obnovu kože. Možete da uzimate doze do 25 00C
A
nemedicinske lekovite masti poput vazelina ili biljne masti za kuvanje, ili pak masti napravljene sa cinkovim oksidom, kamilicom ili nevenom i bez aditiva, konzervansa, ulja ili parfema. Opustite se. Da biste ublažili stres i poboljšali protok krvi, brzo šetajte ili redovno vežbajte. Kod kuće napravite toplu kupku s nekoliko kapi eteričnog ulja lavande. Umirite kožu i povećajte joj vlažnostspavajući preko noći u mokroj pidžami, prekrivenoj nepropusnim najlonskim šuškavcem. Svakako održavajte sobu toplom. Jedite malo ili nimalo crvenog mesa. Klonite se hrane koja sadrži mnogo alergena, poput kravljeg mleka, pšenice i jaja. Uzimajte svakodnevno dodatne količine ribljeg ulja, vitam inaA i cinka. Ako vam odojče ima ekcem, sprečite da se češe stavljajući mu rukavice na ruke kad odlazi na spavanje. Da biste izbegli mogućnostda se izvučeni ili nezategnuti konci omotaju detetu oko ručnogzgloba ili prstiju i prekinu protok krvi, uvek izvrnite rukavice naopako tako da unutrašnjastrana ostane napolju.
Ž>
CUVAJTE SE SEK U N D A R N IH INFEKCIJA Ranice od ekcema mogu da stvore male otvore u koži kroz koje se gubi vlaga i kroz koje bakterije i virusi mogu da uđu u organizam. Cešanjem kože zahvaćene ekcemom stvara se još otvora. Ovo je naročito problem kod odojčadi, kod koje se ekcem obično javlja na obrazima i čelu. Ako vaše odojče ima ekcem, pazite da mu nokti budu odsečeni i - ako obično češe ranice - navucite mu na ruke izvrnute rukavice, naročito kad odlazi na spavanje. Otvorene rane od ekcema čine osobu osetljivijom nego što bi bilo uobičajeno za jako zarazne virusne kožne bolesti. Svako ko ima ekcem mora da pazi na to da izbegava kontakt s osobama koje imaju herpes simpleks, bradavice i druge bolesti izazvane virusima. Poimence, virus herpes simpleks II izaziva herpesni ekcem, retku ali moguće ozbiljnu komplikaciju ekcema kod odraslih ili odojcadi. Prepoznatljiv je po brojnim mehurićima ispunjenim gnojem, koji zahtevaju trenutnu medicinsku pažnju.
PREVENCIJA
MJ na dan. Da biste izbegli opasnost od predoziranja, naročito vitaminima topivim u masti, zamolite lekara da prati vaš napredak. PSIH O S O M A TS K O
LEČEN JE
Uz sve moguće uzroke ekcema, mnogi pacijenti previde ključni element emocionalnog ili fizičkog stresa. Svedska ispitivanja odraslih pacijenata s ekcemom ustanovila su da se onima koji su se služili tehnikama opuštanja uz redovnu upotrebu preparataza površinsku primenu, stanje poboljšalo mnogo brže nego onima koji su primali samo lek za površinsku primenu.
L E Č E N J E KOD K U Ć E ♦ Da biste ublažili svrab i pomogli koži da zadrži vlagu kod blagih oblika ekcema, probajte toplu kupku, posle čega nanesite mastza površinsku primenu. Upotrebljavajte jednostavne,
Budući da se ekcem često ponavlja u porodicama, pacijenti možda imaju dobru predstavu o tome jesu li možda njihova sopstvena deca ugrožena. Cak i ako je vaše dete nasledno predodređeno, možda ćete moći da umanjite izglede da postane hronični bolesnik. Jedno ispitivanje pokazuje da je kod dece koja se prestanu hraniti majčinim mlekom pre doba od četiri meseca gotovo tri puta veća verovatnoća da će im se vraćati ekcem nego kod dece koja su odbijena od grudi kasnije. Ako je moguće, deca bi morala da budu isključivo na majčinom mleku prva tri meseca života, a lekari savetuju nastavljanje dojenja najmanje šest meseci dok u odojčetovu ishranu uvodite čvrstu hranu. Da biste izbegli aktiviranje alergija na hranu koje bi mogle da izazovu ekcem, nemojte detetu da dajete jaja ili ribu dok dete ne navrši bar godinu dana. Odojčad bi takođe trebalo zaštititi od mogućih alergena poputduvanskog dima i dlaka kućnih Ijubimaca i od nadražujućih materija nošenih vazduhom poputgrinja i plesni. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
EM FIZEM
SIM PTO M I Emfizem s vremenom polako napreduje i često se zameni za neku drugu bolest, od astme do srčanih bolesti. Tipični simptomi emfizema uključuju: ♦ ostajanje bez daha, koje se tokom godina pogoršava ♦ hroničan, blag kašalj, katkad praćen malom količinom sluzi (ispljuvka) ♦ naduvene grudi valjkastog oblika
OBRATITE SE L E K A R U : ♦ ako vaš kašalj stvara neobične količine sekreta, naročito ako je taman i gust. To je simptom bronhitisa i prateće infekcije gornjih disajnih puteva koji mogu da zahtevaju uzimanje
antibiotika ♦ ako imate dugotrajan blag kašalj (koji se nekad zanemaruje kao »pušački kašalj«) koji ne nestaje posle nekoliko meseci. Ovaj simptom ukazuje na emfizem, ali isto tako može da znači rani stadijum raka pluća. ♦ ako počnete neobjašnjivo da gubite na težini. Ovaj se simptom povezuje s emfizemom, ali isto je tako karakterističan za rak. ♦ ako redovno ostajete bez daha posle jednostavnih aktivnosti, poput penjanja stepenicama. Opet, ostajanje bez daha povezuje se s emfizemom, ali isto tako moglo bi da bude znak raka ili srčanih
bolesti.
248
E
mfizem, moguće smrtonosna plućna bolest koja se odlikuje sve većim gubitkom elastičnosti u plućima, po pravilu izaziva hronično, kašljanje i zadihanost. lako celi niz činilaca - uključujući naslednost, zagađenje i odranije prisutnu hroničnu plućnu bolest poput astme - može da odigra značajnu ulogu u njegovom razvoju, emfizem je uglavnom posledica dugoročnog preteranog pušenja. U mnogim slučajevima, oboleli od emfizema takođe pate od hroničnog bronhitisa, koji objašnjava neke istovetne simptome. Više osoba u SAD umire od emfizema nego od bilo koje bolesti disajnih puteva. Do danas nije pronađen lek i nikakvo lečenje ne može da poništi učinak emfizema. Potražite li stručnu lekarsku pomoć u početnim stadijumima bolesti, možete bitno da usporite njeno napredovanje. Emfizem se javlja kad se alveole - malene, vazdušne kesice tankih zidova koje se u grupama nalaze na krajevima disajnih puteva duboko u plućim aoštete ili povećaju. Zdrava pluća sadrže oko 300 miliona ovih sunđerastih kesica, čiji je zadatak isporučivanje kiseonika u krvotok i izvlačenje otpadnog ugljen-dioksida. Kad se disajni putevi u plućima stisnu ili oštete, obično od pušenja, disanje postaje teže i iziskuje napor. Duga razdoblja teškog disanja opterećuju pluća tako da se alveole konačno rastegnu preko svojih prirodnih granica. S vremenom izgube svoju prirodnu elastičnost i nekad prsnu. Takvo oštećenje ne samo da sprečava delotvorno funkcionisanje alveola; ono takođe znatno smanjuje površinu i opštu elastičnost pluća. Kako se emfizem razvija, oboleli često nisu u stanju da izvedu čak ni najjednostavnije oblike vežbanja, na primer da se popnu svega desetak stepenika, a da se ne zadišu. Emfizem je najčešći kod muškaraca starih između 50 i 70 godina koji su godinama jako mnogo pušili, ali bolest postaje sve češća i kod žena kako se one pridružuju redovima teških pušača. Osobe s emfizemom naročito su podložne upali pluća, bronhitisu i drugim plućnim infekcijama, kao i tegobama sa sistemom srca i krvnih sudova poputzaustavljanja srca. lako pacijente s emfizemom treba da prati medicinski stručnjak, oni mogu da unesu promene u svoj način života, nauče tehnike disanja i upotpune lekarsku brigu nizom drugih oblika lečenja kako bi sebi olakšali život.
JZROCI )aleko najčešći uzrok emfizema je preterano du;otrajno pušenje. Smatra se da dim iz cigareta raz;rađuje rastegljiva vlakna u zidovima alveola, čineći azdušne kesice podložnijima prsnuću. Pušenje takote slabi zidove razgranatih disajnih puteva u plućima, zazivajući njihov kolaps posle izdisaja, čime se zadrava ustajali vazduh. Osim njegove uloge u nastajanju mfizema, pušenje takođe čini osobe s ovom bolešću lodložnijim infekcijama pluća i drugim ozbiljnim poemećajima, poput hroničnog hronhitisa. Cak i jedan udisaj cigarete dovoljan je da izazove irivremenu oduzetost u sitnim ćelijama nalik na dlae poznatim kao cilije, čiji je zadatak isterivanje koladića stranih materija i viška sluzi iz pluća. Cilije 'štećene neprestanim pušenjem funkcionišu slabo i onačno mogu sasvim da prestanu da funkcionišu. ^ačepljena sluzi, pluća su tada podložna virusnim i akterijskim infekcijama, koje s vremenom iskrive i ■ajno oštete disajne puteve u plućima. Bilo koja bolest pluća koja izaziva suženje disajih puteva - poput hroničnog bronhitisa ili astme iože da doprinese razvoju emfizema, budući da ritisak na pluća može da iscrpi i konačno oštetiti Iveole. U retkim slučajevima emfizem takođe može
ALVEOLE
da bude izazvan nedostatkom ćelijskog enzima koji pomaže da se održi elastičnost vlakana u zidovima alveola. Osobe koje su nasledile ovaj nedostatak enzima imaju veće izglede da obole od emfizema u tridesetim ili četrdesetim godinama, čak i ako ne puše.
D IJA G N O ST IČ K I POSTUPCI Lekar može da dijagnostikuje emfizem jednostavno lupkajući vas po prsima i slušajući stetoskopom. Ako lupkanje proizvede šuplji zvuk, više je nego verovatno da su vazdušni mehurići u plućima povećani ili prsnuti - što ukazuju na nastanak emfizema. Posle postavljanja dijagnoze, lekar će verovatno da vas uputi na rendgensko snimanje pluća pomoću kojeg će ustanoviti razmere oštećenja pluća.
LECEN JE Nikakvo lečenje neće povratiti vaša pluća u zdravo stanje, ali ima stvari koje možete da učinite da biste sprečili pogoršavanje emfizema. Prvi važan korak je da odete lekaru ako se pojavi bilo koji simptom naveden na prethodnoj stranici. Nikada ne odbacujte "pušački kašalj" kao bezazlen ili jednostavno dosadan; ako pušite, i ako kašljete uporno više od mesec dana ili patite od hronične zadihanosti, verovatno je da su vam pluća već oštećena. Morate odmah da prestanete da pušite. Ako to ne učinite, bolest će vam se gotovo sigurno pogoršati. Tehnike disanja, aromaterapija i lečenje kiseonikom (obično nužno kod uznapredovalogemfizema) mogu da vam pomognu da se lakše nosite s bolešću.
K O N V EN C IO N A LN A M ED ICIN A
PLUCA
Duboko u plućima, posao dopremanja kiseonika u krvotok i uklanjanja ugljen-dioksida izvode male vazdušne kesice tankih zidova zvane alveole. Kad se disajni putevi stegnu, obično zbog pušenja, pluća su prisiljena više da rade i to silno opterećuje krhke alveole. S vremenom kesice mogu da nateknu ili čak prsnu, ometajući životno važnu razmenu gasova.
Važno je redovno odlaziti kod lekara, ako imate emfizem. Lekar može da vas pouči kako ispravno da izvodite vežbe disanja i kako da primenjujete kontrolisano kašljanje kao način odstranjivanja sluzi iz pluća. Blaga telesna vežba takođe se preporučuje osobama s emfizemom. Lekar takođe može da prepiše bronhodilatatore radi lakšegdisanja. U težim slučajevima emfizema možda će da bude nužna terapija kiseonikom kod kuće; sprave za davanje kiseonikaza kućnu upotrebu mogu vrlo lako da se nabave u nepokretnim i pokretnim bocama.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
249
EM FIZEM
NASTAVAK
U nekim slučajevimajednaod mogućnosti izbora može da bude i operacija. Pokazalo se da zahvat kojim se odstranjuju oštećeni delovi pluća ublažava neke simptome emfizema.
A LT ER N A T IV N I N A ČIN I L E Č E N J A Ako bolujete od emfizema, morali biste da razmišljate o alternativnim načinima lečenja samo kao o dopuni konvencionalne lekarske pomoći. Sledeći načini lečenja mogu donekle da ublaže nelagodnost povezanu sovom bolešću. AROMATERAPIJA
Pomoću eteričnih ulja kao što su ulja od eukaliptusa
(Eucalyptus globulus), miloduha - izopa (Hyssopus officinalis), semena anisa (Pimpinella anisum), lavande (Lavandula officinalis), bora (Pinus sylvestris) i ruzmarina (Rosmarinus officinalis) može da se olakša disanje i ublaži nazalna kongestija. Udahnite kroz nos direktno iz flašice ili iz maramice na koju ste prethodno nakapali nekoliko kapi jednog ili više eteričnih ulja. Mogli biste isto tako da pokušate da masirate grudi s 2 kašičice laganog biljnog ulja pomešanog s 2 kapi eteričnog ulja. KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Kineska trava kositernica (Ephedra sinica), zvana još i ma huang, snažan je bronhodilatator. Upamtite, međutim, da velike količine kositernice imaju isto dejstvo kao i velike količine adrenalina; ne upotrebljavajte ovu biljku ako imate visok krvni pritisak ili srčane bolesti. Napravite čaj kombinujući 5 grama kositernice, 4 grama štapića cimeta (Cinnamomum cassia), 1,5 gram sladića (Clycyrrhiza uralensis) i 5 grama sem enki kajsije (Prunus armeniaca). Ostavite da mešavinastoji u hladnoj vodi, azatim jestavite na vatru da se skuva. Pijte vruće. LEČENJE
LEKOVITI M B IL JE M
Ceo niz lekovitog bilja deluje poput umirujućeg ekspektoransa i može da bude primeren lečenju emfizema. Smatra se, na primer, da pravi oman (Inula helenium) ubrzava pročišćavanje pluća od prekomerne sluzi. Da biste pripremili čaj, iseckajte koren da biste dobili 1 kašičicu i dodajte punu šolju hladne vode. Pustite da čaj odstoji 10 sati, zatim ga procedite i pijte vrućtri puta na dan.
250
Čaj od sitnocvetne divizm e (Verbascum thapsus) preporučuje se za smirivanje sluzokože, naročito tokom napada otežanog disanja noću. Ostale biljke koje mogu da ublaže simptom ostajanja bez daha uključuju grindeliju (Crindelia spp), euforbiju (Euphorbia pilulifera), lobeliju (Lobelia inflata), koru divlje crne trešnje (Prunus serotina), glatki sladić (C lycyrrhiza glabra), običnu srčenicu (Leonurus cardaca) i anisovo seme (Pimpinella anisum). HOMEOPATIJA
Za lečenje emfizema homeopata bi mogao da preporuči sledeće materije, koje bi trebalo da se uzimaju nedelju dana dva puta na dan ili prema potrebi. Za hripanje i kongestiju Antimonium tartaricum (6c). Za simptome koji se pogoršavaju kad su dani vlažni, u zagušljivim prostorima ili rano izjutra, Ammonium carbonicum (6c). Za simptome koji se pogoršavaju noću ili na hladnom vazduhu i promaji, H epar sulp huris (6c).
ISHRANA
Neki nutricionisti preporučuju da se izbegava hrans koja izaziva prekomerno stvaranje sluzi, poput mlečnih proizvoda, prerađenih prehrambenih proizvoda i proizvoda od belog brašna. REFLEKSOLOGIJA
Ispruženih prstiju, masirajte gornju površinu oba stopala, odmah ispod drugog i četvrtog prsta; ova zonz odgovara plućima i grudnom košu. JOGA
Sledeće joga vežbe mogu da vam pomognu da boljc dišete. ♦ Vrhova prstiju položenih na ramena, udahnite i spojite laktove ispred sebe. Podignite laktove što više možete, zatim ih spustite, rukama ocrtavajući krugdok izdišete. Ponovite. ♦ Dok sedite na stolici ili stojite, činite rukama pokrete kao da plivate prsnim stilom; polagano ih istežite iza sebe. Sklopite šake spuštajući ruke ispod zadnjice i povucite ramena prema natrag. Zatim, još uvek sklopljenih dlanova iza sebe, udahnite i podignite ruke što više možete. Izdahnite, spustite ruke i razdvojite dlanove. Ponovite.
: _ E Č E N J E KOD K U Ć E ’omoću udisanja pare može da se poboljša razređianje sluzi u plućima. Prvo napunite lavabo kipuom vodom. Zatvorite oči, prekrijte glavu peškirom i idišite paru dva do pet minuta. Da biste još više olašali disanje i ublažili nazalnu kongestiju, pokušajte vruću vodu da dodate nekoliko kapi jednog ili više teričnih ulja. (Za popis predloženih ulja, vidi Aronaterapija na prethodnoj strani.) Topla para koja izlazi iz raspršivača takođe može a poboljša pročišćavanje pluća. U sobi prosečne eličine, većina raspršivača nije dovoljno jaka da bi rvorila gustoću pare koja je nužna da bi bila istinski orisna. Ako želite da se služite raspršivačem, stavite a u manji prostor, poput kupatila. Ne upotrebljavaj; hladne ovlaživače: oni se moraju svakodnevno smeljno čistiti izbeljivačem; inače mogu da prošire lice i ubrzaju rast plesni, povećavajući tako vaše izlede da dobijete plućne infekcije.
»REVEN CIJA ,ko pušite, najbolji način da sprečite emfizem je da dmah prestanete. Postoje različite organizacije koje ude programe koji će da vam pomognu da se rešite ? loše navike. Na raspolaganju vam je takođe i ceo iz alternativnih tehnika za prestanak pušenja (vidi likotinska apstinencija).
4A U Č IT E KAKO .A K Š E DA D I Š E T E iko nema leka za emfizem, možete da uvežbate eke jednostavne vežbe i tehnike disanja koje će da am pomognu da se nosite s bolešću. (Vidi Joga radi >š vežbi disanja.)
Prošetajte. Telesna kondicija vrlo je važna kod osoba s emfizemom, a svakodnevna šetnja jedno je od najboljih sredstava za postizanje cilja. Počnite s kratkom šetnjom i svaki dan povećavajte udaljenost koju prelazite. Pokušajte da izbegnete jako zagađena područja ili obavite svoju šetnju u zatvorenom prostoru, možda u mesnom trgovačkom kompleksu. Podizanje ruku. Iz stojećeg položaja, podignite obe ruke visoko iznad glave duboko dišući. Kad vam se pluća potpuno ispune, polako spustite ruke i izdahnite. U početku ponovite vežbu tri puta, a zatim svaki dan povećavajte broj ponavljanja. Podizanje nogu. Udobno lezite na leđa savijenih kolena i stopala na podu. Duboko udahnite. Polako podignite jedno koleno prema prsima dok izdišete; spustite nogu dok udišete. Ponovite tri puta istom nogom, azatim promenite. Sedeće istezanje. Dok sedite u stolici, nagnite se natrag, duboko udahnite i podignite ruke visoko iznad glave. Brade priljubljene uz grudi, izdahnite dok se polako svom težinom naginjete prema napred; primaknite glavu kolenima i pustite da vam ruke slobodno vise sa strane. Ponovite tri puta. Disanje dijafragmom. (Ova vežba može da poveća delotvornost vaših pluća i ojača mišiće koji kontrolišu disanje.) Dok ležite na leđima, stavite vrhove prstiju jedne ruke preko dijafragme, koja se nalazi odmah ispod rebara na sredini trbuha. Duboko udahnite kroz nos i usredsredite se na pritiskanje dijafragme o prste dok grudi ostaju nepomične. Polako brojte do tri, zatim izdišite dok ne izbrojite do šest. Kad budete mogli da udahnete desetak puta na ovaj način, a da se ne umorite, isprobajte disanje dijafragmom dok sedite, zatim dok hodate i, konačno, dok se penjete stepenicama. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
E N DOM E T R I O Z A
SIMPTOMI ♦ oštar bol u stom aku pre, tokom ili odmah posle m enstruacije ♦ oštar bol u stom aku tokom snošaja ♦ m enstruacije koje su neprirodno obilne, naročito ako stvaraju velike ugruške i traju duže od sedam dana
♦ neplodnost
OBRATITE SE LEKARU: ♦ ako sum njate da bolujete od endo m etrio ze; ispravna dijagnoza presudna je za lečenje.
od prirodnog stanja stvari, tkivo kojim je obložena ženina materica, poznato kao endometrijum, nalazi se samo u materici. Kod žene koja boluje od endometrioze, mikroskopski komadići tkiva izađu iz materice, ugnezde se u druge organe tkiva i tamo rastu. Ove lezije, ili mesta neprirodno^ rasta tkiva, obično se stvaraju unutar trbušne šupljine - često zahvatajući druge delove reproduktivnog sistema, poput jajnika ili mišićnog zida materice - l retkim slučajevima mogu da deluju i na druge organe, poput pluća. Poput samogendometrijuma, tkivo koje se proši rilo izvan materice reaguje na hormone estrogen progesteron zadebljanjem i krvarenjem svaki mesec Budući da se tkivo zalutalo izvan materice ukopa i drugo tkivo, krv koju stvara ne može da izađe i n; kraju počne da nadražuje okolno tkivo, što izaziv. stvaranje cisti, ožiljaka i priraslica. Tako reproduktiv ni organi mogu zajedno da se slepe da lekar može d; ih pomera kao jednu tvorevinu. Slučajevi endometrioze dele se na minimalne blage, umerene ili teške, zavisno od veličine lezija dubine organa domaćina do koje dopiru. Simptorr
K
EN D O METRIJSK O TKIVO
. . . JA J N IK M A T E R IC A
D E LIC I E N D O M E T R IJU M A IZV A N M A T E R IC E
(.zeleno)
Posebno tkivo zvano endometrijum ispira se iz materice u sklopu prirodnog menstrualnog procesa. Ako se delići endometrijumskog tkiva ugnezde u druge organe u karličnoj duplji, oni mogu da rastu, nadražuju se, izazivaju bolove i konačno izrastu u ciste koje ometaju rad reproduktivnih organa.
252
►
e razlikuju i oko 10 posto pacijentkinja nema nikakve ločljive simptome. Druge pacijentkinje imaju nepriodno jake i bolne menstruacije i oštar, dubok bol u tomaku tokom snošaja. Endometrioza je razlog koim može da se objasni 30 do 40 posto neplodnosti :ena. Kod žena koje mogu da začnu, simptomi mogu la se smanje ili nestanu tokom trudnoće, ali mogu la se vrate godinu ili dve kasnije. Najveća je verovatnoća da će žene dobiti endonetriozu u tridesetim i četrdesetim godinama; ona )bično prestaje s menopauzom kada dolazi do na;lašenog pada u stvaranju estrogena.
UZ R O C I straživači ne znaju pouzdano kako endometrijumiko tkivo dopire do drugih delova tela. Jedna nogućnost uključuje poremećaj poznat kao retro;;radna menstruacija. U prirodnim uslovima, tokom menstruacije delići oljuštene sluzokože materice zlaze iz materice kroz vrat materice i vaginu. Kod •etrogradne menstruacije, delići endometrijuma Dtiču u jajovode i mogu zatim da odu u stomačnu duplju, dovodeći do endometrioze. Lekari su ustanovili da do endometrioze češće dolazi kod žena s :elesnim simptomima koji povećavaju verovatnoću retrogradne menstruacije, poput prepreka u vagini i t/ratu materice. Postoji spor oko toga može li tampon da izazove retrogradno isticanje krvi. Čini se da dokazi govore da ne može, ali neke žene koje imaju endometriozu izbegavaju tampone, za svaki slučaj. (Vidi takođe Sindrom toksičnog šoka radi uputstva za upotrebu tampona.) U retkim slučajevima kada endometrioza zahvati pluća ili druga tkiva daleko od materice, istraživači nagađaju da zalutali komadići endometrijuma putuju kroz krvotok ili limfni sistem iako niko ne zna tačno kako se to odvija. Druga teorija kaže da endometrijsko tkivo izlazi van materice prilično često, ali se razvije u endometriozu samo kod žena koje imaju tegoba s imunološkim sistemom, koje sprečavaju organizam da uništi zalutale komadiće tkiva. Uprkos nesigurnosti u pogledu specifičnih mehanizama koji se kriju iza endometrioze, istraživači
mogu da ukažu na međuzavisnosti. Činjenica da se ovo oboljenje ponavlja u porodicama ukazuje na to da bi genetski uticaji mogli da imaju značajnu ulogu. Ispitivanja su takođe pokazala da do endometrioze dolazi češće kod žena koje imaju kraće menstrualne cikluse nego što je to uobičajeno: kod žena kojima je razmak između menstruacija kraći od 25 dana ili im menstruacija traje duže od 7 dana, dva puta je veća verovatnoća razvoja endometrioze. Najnoviji dokazi takođe upućuju na izloženost dioksinu, industrijskoj hemikaliji, kao mogućem uzroku. Čini se da nema direktnog odnosa između veličine lezija i jačine bola u karlici. Neke žene s malim lezijama navode onesposobljavajuće bolove, dok neke druge s obimnim lezijama nemaju nikakve simptome. Bol verovatno potiče od ožiljaka i nadraženosti izazvane krvarenjem ili od endometrijumskog tkiva koje prodire do živca ili raste na njemu. Kako ova bolest izaziva neplodnost takođe je nejasno, ali se čini da nije povezano s težinom slučaja; neplodne su mnoge žene sa sasvim malim lezijama. Neki istraživači smatraju da delići endometrijuma izvan materice ometaju proces ovulacije. Oni takođe mogu da ometaju prolaz jajašca kroz jajovod smetajući cilijama, čiji je zadatak pomeranje jajašca. Druga istraživanja sugerišu da delići endometrijuma izlučuju hemijske materije koje stvaraju sredinu koja nije pogodna za oplodnju.
LECEN JE Endometrioza može da reaguje na konvencionalne i alternativne oblike lečenja koji se kreću od hormonskih lekova i operacije do biljnih lekova. Poremećaj može da se drži pod kontrolom, ali ne i da se izleči; simptomi se često vrate kad lečenje prestane. S menopauzom simptomi obično nestanu, ali kod žena koje uzimaju estrogen tokom ili posle menopauze, simptomi mogu da potraju. Budući da se endometrioza često vraća i često dovodi do neplodnosti, možda biste želeli da se pridružite grupi za pružanje podrške osobama obolelim od endometrioze kako bi vam pomogla da se suočite s neizvesnostima koje nosi ovaj poremećaj. Neke bolnice mogu da vas upute na grupu za pružanje podrške.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljartim kosim slovima.
ENDOMETRIOZA
NASTAVAK
K O N V E N C IO N A LN A M ED ICIN A Lekar obično obavi pregled karlice da bi isključio druge moguće uzroke vaših simptoma. Dijagnoza može da se postavi samo pomoću laparoskopije vizuelnog pregleda tankim osvetljenim instrumentom koji lekar uvede u stomačnu duplju kroz maleni rez. Ovaj zahvat obično se izvodi pod opštom anestezijom; mnogi lekari takođe izvode biopsiju da bi potvrdili dijagnozu. Za žene koje mogu začeti i žele dete, mnogi lekari smatraju trudnoću dobrim načinom lečenja. Trudnoća ublažava simptome, verovatno zbog toga što privremeno prekida menstrualne cikluse. Kod nekih žena endometrioza se više ne vraća posle porođaja. Druga mogućnost je da vam lekar prepiše da uzimate kontraceptivne pilule neprestano tokom devet meseci ili duže, čime se stvara pseudotrudnoća koja zaustavlja menstrualni ciklus i krvarenje endometrijumskih lezija. Ovaj oblik lečenja je delotvoran, ali ne deluje tako dobro kao prava trudnoća; simptomi se često vrate. Ako neprekinuta kura kontraceptivnih pilula ne donese olakšanje, lekar može da vam savetuje lečenje androgenima - muškim hormonima. Lekovi hormonskog dejstva poput danazola i nafarelina deluju zaustavljanjem menstrualnog ciklusa, čime se sprečava krvarenje iz tkiva materice. Ali danazol ima propratne efekte maskulinizacije koji možda nisu reverzibilni, poput pojačanog rasta dlaka i - retko produbljivanja glasa; ne može da se uzima tokom dugog vremenskog perioda. Kod svih takvih lečenja lekovima, retko dolazi do potpunog izlečenja, budući da delići endometrijuma izvan materice ostaju pričvršćeni za organe i mogu ponovo da počnu da krvare svaki mesec po završetku terapije. Analgetici poput ibuprofena i naproksena mogu da ublaže grčeve, ali neće uticati na ciklične promene delova endometrijuma izvan materice, tako da su i oni opet usmereni na simptome, ne delujući na stvarni uzrok. Ako je rast tkiva bujan i ne može da se obuzda, a lečenje lekovima nedelotvorno, lekar će možda da vam savetuje operaciju. Ako se odstrani sve neprirodno tkivo, vaši simptomi bi morali da nestanu. Neki delići tkiva mogu da ostanu i ponovo izrastu, a simptomi mogu da se vrate čak i posle histerektomije. Vaš lekar bi stoga mogao da kombinuje operaciju sa stalnom terapijom lekovima.
254
JO G A
1
Čamac jača kičmu i predeo karlice, Ležeći na stomaku, udahnite i podignite glavu, grudi, ruke i noge od poda. Ispružite ruke iza sebe
i zadržite položaj 15 do 20 sekundi, zatim izdahnite i opustite se ponovo na podu. Uradite jednom ili dvaput na dan.
Luk povećava rastegljivost kičme. Lezite na stomak i uhvatite oba članka. Dok udišete, stiskajte zadnjicu i polako podižite glavu, grudi
2
i bedra s poda. Zadržite položaj 15 sekundi, polaganc dišući. Izdahnite i zatim se opustite. Uradite jednom ili dvaput na dan.
3
podignite glavu, grudi i bedra s poda. Zadržite položaj 15 sekundi, polagano dišući. Izdahnite i zatim se opustite. Uradite jednom ili dvaput na dan.
Skakavac jača i napinje mišiće u predelu karlice. Lezite na stomak ruku položenih uz bokove. Stisnite zadnjicu dok rukama pritiskate tlo. Dok udišete,
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
L E Č E N J E KOD K U Ć E
Većina alternativnih načina lečenja ima za cilj ublažavanje simptoma; ali budući da oni obično ne deluju direktno na lezije, često su manje delotvorni od uporedivih konvencionalnih oblika lečenja.
AKUPRESURA
Možda ćete moći da ublažite grčeve pritiskom na tačku Slezina 6, smeštenu s unutrašnje strane noge oko 5 cm iznad članka. Ne služite se ovom tačkom ako ste trudni. (Vidi D odatak radi više informacija o položaju tačaka.) LEČEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
Neke biljne mešavine mogu da ublaže bolove. S iša k ^rozničica (Scutellaria lateriflora), cimifuga (Cimicifuga racemosa ) i divlji jam (Dioscorea villosa) mogu da deluju na hormonske probleme koji su uzrok simptoma. Valerijana (Valeriana officinalis) može da vam pomogne da se opustite, ali ne uzimajte je duže od mesec dana ako vam vaš lekar ne da drugo uputstvo. Biljke Senecio aureus i cimifuga deluju blagotvorno na zdravlje organa karlice. Posavetujte se sa stručnjakom u pogledu specifičnih mešavina.
ISHRANA
Organizam sadrži materije nalik na hormone koje se zovu prostaglandini i koji, između ostalog, igraju značajnu ulogu u stezanju mišića i tako doprinose menstrualnim grčevima. Potrošnja hrane bogate prirodnim antiprostaglandinima - uključujući skušu, sardine, losos i tunjevinu - može zato da poboljša ublažavanje simptoma. Možete da odaberete i uzimanje ovih hranljivih materija u obliku dodatnih količina ribljeg ulja i ulja iz bakalarove jetre. Dnevni dodatak ishrani - multivitaminski-multimineralni preparat koji sadrži vitamin grupe B (50 do 100 mg), vitamin E (400 do 600 MJ), kalcijum (1000 mg) i magnezijum (400 do 600 mg) može da pomogne da se uspostavi ravnoteža nivoa estrogena i prostaglandina i da se ublaže menstrualni grčevi.
♦ Osim uzimanjaanalgetika radi ublažavanja bolova, upotrebite električni jastučić, primenite vlažno zagrevanje i pijte tople napitke da biste ubrzali opuštanje mišića koji se grče. Umereno vežbajte da biste povećali količinu endorfina, prirodnih materija u organizmu za ublažavanje bolova. ♦ Da biste ublažili napetost, pijte umirujuće biljne čajeve načinjene od trava kao što su hm elj (Humulus lupulus) i valerijana (Valeriana officinalis).
PREVEN CIJA ♦ Izbegavajte izlaganje dioksinu, za koji poslednji dokazi govore da može da imaznačajnu ulogu u izazivanju nekih slučajeva endometrioze. ♦ Ako upotrebljavate tampone, menjajte ih često, naročito kad je krvarenje jako, i razmislite o tome da zamenite tampone higijenskim ulošcima; ove mere mogu da pomognu pri sprečavanju zadržavanja menstrualne krvi što je jedna od teorija o uzroku endometrioze.
FAK TOR I RIZIKA Nekoliko činilaca je u uzročno-posledičnoj vezi s povećanom opasnošću od endometrioze. Budite svesni veće verovatnoće da ćete dobiti ovu bolest: ♦ ako ste u bliskom srodstvu s osobom koja ima endometriozu, naročito ako se radi o majci ili sestri; ♦ ako vam je menstrualni ciklus uvek kratak kraći od 25 dana; ♦ ako dugo krvarite tokom svake menstruacije duže od nedelju dana; ♦ ako imate obilne menstruacije; ♦ ako upotrebljavate tampone i menjate ih ređe od svakih osam sati; ♦ ako imate unutarmaterični uložak ili spiralu; ♦ ako imate zdravstveni poremećaj koji vam začepljuje ili steže vrat materice ili vaginu; ♦ ako imate urođenu manu materice, poput dvostruke materice ili dvostrukog vrata materice; ♦ ako ste bili izloženi dioksinu. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
EPILEPSIJA
SIMPTOMI Napadi - razdoblja nepravilne aktivnosti živaca i mišića - osnovni su pokazatelji epilepsije. Oni se uveliko razlikuju: ♦ Zurenje ravno napred i nekoliko sekundi potpune nepokretnosti obeležja su petit mal napada. ♦ Gubitak svesti, ritmički trzaji i inkontinencija znakovi su grand mal napada koji može da traje do 30 minuta. ♦ Neprestano mljackanje usnama, beskorisni titravi pokreti i osećanje odvojenosti od okoline mogu da ukazuju na epileptični napad
temporalnog režnja. ♦ Ritmično trzanje šake, stopala ili lica, iza kojeg često sledi razdoblje slabosti ili oduzetosti ukazuju na Džeksonov (Jacksonov) napad. ♦ Konvulzije kod već bolesnog deteta starog tri meseca do tri godine, koje su posledica naglog porasta temperature nazivaju se febrilne konvulzije. Pogledajte str. 48 Hitna stanja - prva pom oć: Napadi radi uputstva za pomoć
osobi koja ima napad.
E
pilepsija ili padavica je teško objašnjiv neurološki poremećaj s mnogo simptoma, vrlo različitim stepenima težine i nejasnim uzrocima. Ipak, u svim slučajevima epilepsija je posledica nepravilnih izbijanja električnih impulsa u mozgu - nepravilnog oslobađanja električnih impulsa u neuronima. Nepravilna električna aktivnost u moždanim ćelijama izaziva karakteristične epileptične napade koji mogu da se javljaju retko ili ubrzano uzastopce. lako je svaki slučaj epilepsije različit, napravljena je standardizovana podela kako bi se opisali napadi. Napadi se dele u dva osnovna tipa: generalizovani (uključuju ceo mozak) i parcijalni (zatajenja izazivajedan predeo mozga). Unutar ovih tipova napadi se dalje dele prema svojim obeležjima. Dva najčešća oblika napada ubrajaju se u opšti tip: napad petit mal koji može da uključuje simptome poput pokreta gutanja ili zurenja i može da se ponovi više puta na dan; i napad grand mal koji može da započne plačem gubitkom svesti i padom, iza čega sledi ukočenost trzanje, razdoblje smetenosti i katkad dubokog sna Među parcijalnetipove ubrajaju se epileptični napad temporalnog režnja kojima može da prethodi neo dređen osećaj neugodnosti u stomaku, čulna haluci nacija i iskrivljena zapažanja poput "deža vi" (deja vu) i Džeksonovi napadi (Jacksonovi) s lokalizovanim tr zanjem mišića koje se nekad širi na celo telo. Prvi znakovi epilepsije obično se vide u de tinjstvu ili zrelom dobu. Vrlo mala deca mogu u; visoke temperature da imaju i konvulzije, ali to nij< prava epilepsija, pa takvi napadi uglavnom nestani posle treće godine.
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako vi ili osoba koja nikada nije imala epilepsiju prvi put dobijete napad. Potrebna vam je lekarska dijagnoza; uzrok može biti i trovanje, moždani udar iU prevelika doza leka. Kod odojčadi s groznicom, konvulzije mogu da budu znak meningitisa; odmah
zatražite medicinsku pomoć. ♦ ako napadi slede jedan za drugim, a bolesniku se ne vraća svest; mozak je možda ostao bez kiseonika -
odmah nazovite 94.
256
UZROCI Većina slučajeva epilepsije nepoznatog je porekle Katkad se ipak izdvaja genetska osnova, dok se ko ostalih slučajeva može naći trag porođajne traume trovanja olovom, urođene infekcije mozga, ozled glave, zavisnosti od alkohola ili droge ili posledic organske bolesti. Uzroci napada takođe se jako ra2 likuju. Među činioce koji mogu da izazovu napad ubrajaju se određena hemijska sredstva ili hrana, ne dostatak sna, stres, bleštava svetlost, menstruacij; neki lekovi koji se izdaju na recept i bez njega i mc žda oralna kontraceptivna sredstva.
D IJA G N O ST IČ K I PO STU PCI ^odvrgavanje osobe kojoj nedostaje sna elektroencealografiji (EEG) može da otkrije nepravilne moždane :alase karakteristične za epilepsiju dok se tehnikama ;nimanja poput magnetne rezonance (MRI) ili CT-a nože da otkrije telesna povreda koja je možda uz'ok napada.
L EČ E NJ E
onalnim lekovima, ali ne očekujte rezultate preko noći; homeopata će vam reći koliko će vremena proći pre nego što lečenje počne da deluje. PSIHOSOM ATSKO
LEČENJE
Elektroencefalogramski biofidbek (biofeedback) može da bude delotvoran u promeni moždanih talasa kod epileptičara radi sprečavanja napada. Uz vođstvo, epileptičari uče da nadziru vlastite moždane talase prateći ih na ekranu aparata. OSTEOPATIJA
Epilepsija često može dobro da se kontroliše pomo:u lekova. Kao mera opreza epileptičaru se preooručuje nošenje oznake da boluje od epilepsije :ako da drugi Ijudi mogu za vreme napada brzo da orepoznaju šta se događa i pruže mu odgovarajuću oomoć. K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A J velikoj većini slučajeva učestalost i težina napada nogu da se smanje ili potpuno uklone redovnim uzinanjem lekova: propratne pojave se razlikuju, ali /ećina ih je blaga. Antikonvulzivi koji se obično prooisuju uključuju fenitoin, fenobarbital, valproičnu kiselinu, karbamazepin i gabapentin. ^ LT ER N A T IV N I N A Č IN I L E Č E N J A Mikada ne biste smeli samostalno da odlučujete o jpotrebi lekova, a lekar bi trebalo da bude upoznat ;a svim drugim načinima lečenja koje preduzimate
J slučaju da prepisani konvencionalni lekovi ne
Kada je epilepsija verovatna posledica telesne povrede, kranijalna osteopatija ili kraniosakralna terapija mogu da pomognu; posavetujte se s osteopatom. L E Č E N J E KOD K U Ć E ♦ Redovno primenjujte metode biofidbeka naučene od stručnjaka kako biste suzbili epileptične napade. ♦ Dosta spavajte; premalo sna može da poveća verovatnoću napada.
PREVENCIJA Obratite pažnju na hranu i otkrijte okolinu ili telesne i emocionalne znakove koji prethode napadima. Uobičajeno je, na primer, da se osećate uznemireno ili oduševljeno nekoliko sati pre grand mal napada pa treba neposredno pre napada da postanete svesni upozoravajuće aure - možda ukusa ili mirisa; to upozorenje omogućiće vam da na vreme legnete kako biste izbegli pad. U slučajevima u kojima se napadi predosećaju mirisom, neke osobe mogu da ih suzbiju udisanjem jakog mirisa poput mirisa belog luka ili ruža. Kada znakovi koji prethode napadu uključuju potištenost, razdražljivost ili glavobolju, dodatna doza leka (uz lekarsko odobrenje) može da spreči napad. U slučaju Džeksonovog napada, čvrsto stiskanje mišića delova tela koji se trzaju može nekad da zaustavi napad. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
FOBIJE
SIMPTOMI Fobije su teskobni (anksiozni) poremećaji. Postoje tri osnovna oblika fobija: ♦ Ako trajno osećate iracionalan strah od određenih pojava, predmeta ili stanja kao što su zmije, pauci, visina, krv, letenje ili liftovi, patite od
specifične fobije. ♦ Ako trajno osećate iracionalan strah od situacija u kojima bi drugi Ijudi mogli pomno da vas preispitaju ili kritikuju ili osramote, patite od društvene fobije. ♦ Ako se bojite da napustite kuću, da budete sami ili van kuće u situaciji u kojoj se osećate kao u zamci ili bespomoćno, patite od agorafobije.
OBRATITE S E LEKARU: ♦ ako bolujete od fobije koja ometa normalan društveni ili poslovni život. Lečenje često može da umanji teskobu i ublaži ili čak iskoreni fobiju.
F
obije (od grčke reči phobos, što znači strah il beg) iracionalni su i onesposobljavajući straho' vi koji izazivaju snažnu potrebu za izbegavanjerr objekta ili situacije koja je izvor straha. Fobična OSO' ba razume da je taj strah preteran ili neosnovan, al pokušaji odupiranja samo izazivaju još jaču teskobu Od fobija boluje oko 7 posto Ijudi, a često počinju i detinjstvu. Najčešće se javljaju specifične fobije, a obuhvataju strah od škole, zubara, vožnje, vode, balona, zmija, debljine, starosti, visokih mesta (akrofobija) zatvorenog prostora (klaustrofobija). Osoba se obično ne boji samog objekta, nego neke strašne posledice, na primer, ispadanja iz aviona. lako osobe : fobijama priznaju daje njihov strah preteran, to saznanje ne umanjuje njihov strah. Zrtva agorafobije trpi višestruke strahove koji se vrte oko tri osnovne teme: straha od odlaska iz kuće od samoće i od situacija u kojima ne može naglo d'c ode ili dobije pomoć. Ako se agorafobija pojačava osoba može da dođe do toga da će sve učiniti kakc bi izbegla odlazak iz kuće. Kod društvene fobije, koja često zahvata mlad« Ijude, glavni strah je strah od javnog poniženja. Oboleli od ove fobije mogu da izbegavaju čak i obroke i restoranu. Izbegavaju razgovore u javnosti, zabave javne toalete. Ovakve situacije i mesta mogu da izazovu crvenilo obraza, snažno lupanje srca, znojenje drhtanje, zamuckivanje ili nesvesticu. Cak dvadeset pet posto osoba koje se profesionalno bave zanima njima koja uključuju javne nastupe bori se s teškim trajnim strahom izazvanim javnim nastupom, obli kom društvene fobije. Ako se fobija ne leči, osob; može da se povuče u sebe, postane depresivna il društveno nesposobna.
UZROCI
Neke specifične fobije mogu da se objasne ranirr traumatskim događajima, kao što je ujed velikog psa ali većina nema jasnih uzroka. Smatra se da do veći ne fobija dolazi kad se strah ili sukob koji je u poza dini fobije premesti na neki objekat koji s njim nem; nikakve veze. Agorafobija može da se razvije kac odgovor na ponavljane panične napade. Prvi simp tomi društvene fobije mogu da se primete u ranon detinjstvu, ali pravi razlog i dalje je nepoznat.
258
AROMATERAPIJA
LEČEN JE Jspeh lečenja delimično zavisi od težine fobije. Dok ;e neke fobije nikad u potpunosti ne izleče, mnogi judi mogu da nauče delotvorno da funkcionišu, posebno posle lečenja u klinikama za lečenje fobija i u ^rupamaza podršku u kojima učestvuju i osobe koje ;u se izlečile od fobija.
KONVENCIONALNA M E D IC IN A
Istraživanja su pokazala da eterično ulje lavande (Lavandula officinalis) može da smanji strah. Nosite flašicu ulja sa sobom, pa u stresnim situacijama uljem poprskajte maramicu i udišite ga. LEČENJE
LEKOVITI M B ILJEM
Čaj od valerijane (Valeriana officinalis) može da ublaži strah. Šoljicu vrele vode prelijte preko 1 do 2 kašičice korena i pustite da odstoji 15 minuta. HIPNOTERAPIJA
specifične fobije uspešno se leče sistematskom desenzibilizacijom. Na primer, osoba sa strahom od etenja može da se vodi kroz niz etapa, počevši od ^ledanja fotografija aviona u opuštenoj atmosferi te^apeutove ordinacije. Nakon ovog sledi zamišljeno outovanje avionom, zatim poseta aerodromu i kolačno pravi let. Svaku etapu treba da prate tehnike apuštanja. Vrlo je važna i podrška osobe od poverenja. Lečenje društvene fobije obično obuhvata poitepno izlaganje raznim društvenim situacijama, uz ^lumljenje različitih uloga i ponašanja. Oboleli se jče kako da smanje strah i podstiču da budu manje iamokritični i nauče da se prikladno ponašaju. Mogu ,e koristiti i lekovi. Mnogi muzičari, glumci i predarači smanjuju simptome koristeči beta adrenergičke blokatore (na primer pro pra n olol). Agorafobije se najbolje leče postepenim odlaženjem na mesta i u situacije koje izazivaju strah. Svakodnevnim preduzimanjem malih koraka u društvu osobe od poverenja, bolesnik s vremenom nauči da se nosi sa situacijama koje su nekad izazivale strah. Ovaj postupak može da se potpomogne antidepresivima (na primer imipraminom), koji smanjuju strah od panike. Mogu da se uzimaju i anksiolitici, ali opreznozbogopasnosti od razvijanjazavisnosti. Treba primenjivati tehnike opuštanja koje olakšavaju lečenje.
ALTERNATIVN I NAČINI L E Č E N J A Fobije teško možete samostalno lečiti. Mnoge terapije za samopomoć mogu da olakšaju lečenje, ali moraju da uključuju stručne osobe.
Hipnoza, ako je primenjuje iskusan stručnjak, može da ublaži simptome, smanji strah, a nekad i otkrije uzrokfobije. PSI H O S O M A T S K O
LEČENJE
Brojne tehnike opuštanja, uključujući jogu, meditaciju i vežbe biofidbeka, mogu da pomognu da se smanji teskobu koja prati fobije.
LEČENJE KOD K U Ć E Potpunim lečenjem većina obolelih smanjuje strahove, pa u mnogim slučajevima uspe i da ih savlada. Vežbajte s bliskim prijateljem ili terapeutom. Evo nekih smernica: ♦ Slobodno tražite povratnu informaciju ili proveru realnosti vezanu uz objekat ili situaciju koja izaziva strah: Jesam li siguran/na? Hoće li me povrediti? ♦ Vežbajte usmeravanje misli u pozitivnom smeru - od ,,taj pas će me ujesti" do ,,pas je vezan i ne može da me povredi".
PREVENCIJA ♦ Redovno radite vežbe dubokog disanja i opuštanja, posebno kad teskoba počne da raste. ♦ Redovno vežbanje pomaže trošenje adrenalina koji prati panične napade. ♦ Izbegavajte alkohol, barbiturate i anksiolitike kad god je moguće. Lekovi samo prikrivaju simptome. Takođe izbegavajte kofein koji može da imitira neke simptome paničnih napada. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
GASTRITIS
SIMPTOMI Bilo koji od blažih do težih želudačnih simptoma mogu da ukazuju na gastritis. Najčešći su: ♦ nelagodnost ili bolovi u gornjem delu trbuha ♦ mučnina ♦ povraćanje ♦ proliv ♦ gubitak apetita
OBRATITE SE LEKARU: ♦ ako povraćate krv ili imate krvavu, crnu ili katranastu stolicu; imate unutrašnje krvarenje i potrebna vam je hitna medicinska pomoć (vid i stranicu 68). ♦ ako želudačni bolovi postanu jaki; možda imate čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu (vidi C ir na želucu).
♦ ako ste jako žedni, suše vam se usta ili manje mokrite; verovatno ste dehidrirali i treba da nadoknadite tečnost.
G
astritis je opšti medicinski pojam za upalu želudačne sluzokože. Napadi akutnog gastritisa, obeleženi bolovima, mučninom, povraćanjem ili prolivom, obično traju samo jedan ili dva dana, Pojam „akutan" znači da su napadi kratki i da su simptomi po pravilu jaki. Osobe s hroničnim gastritisom ne moraju da imaju bolove, ali mogu da izgube apetit ili osećaju mučninu. Hronični gastritis može de izazove opasnu slabokrvnost, nedostatak crvenih krvnih zrnaca izazvan nedostatkom vitamina B u Gastritis se najčešće javlja kod starijih osoba, al može da napadne i osobe bilo koje starosne grupe Briga o samom sebi često je najbolji način lečenja i slučaju blagog gastritisa. Lečenje koje će lekarda predloži za teže slučajeve, zavisiće od uzroka upale.
UZROCI Mnoga oboljenja mogu da nadraže želudac i izazovi akutni ili hronični gastritis. Acetilsalicilna kiselim (npr. Aspirin) i ostali lekovi koji mogu da se kupe n; recept ili bez njega, mogu da izazovu nagrizanje že ludačne sluzokože. Virusne ili bakterijske infekcijc kao i svarene materije mogu da izazovu upalu želuca
DI JA GNO STI ČKI POSTUPCI Lekar će možda na osnovu simptoma da posumnj; na akutni gastritis i da vas uputi na ispitivanja kako b potvrdio dijagnozu. Pomoću rendgenskog snimanja pošto ste popili barijumovu kašu, na primer, mogi da se ustanove oštećenja želuca. Drugi mogući pos tupak je gastroskopija, vizuelni pregled unutrašnjost želuca. Hronični gastritis potvrđuje se biopsijom.
LEČEN JE Konvencionalno i alternativno lečenje gastritisa zavi siće od tipa gastritisa koji imate. U konvencionalnc medicini za lečenje gastritisa koriste se antacidi koj se kupuju bez lekarskog recepta, propisani lekovi antibiotici i, u retkim slučajevima, operativni zahvati I stručnjaci konvencionalne i alternativne medicini predlažu promene u načinu života - poput prestank, pušenja - koje smanjuju rizik da obolite od gastritisa
260
K O N V EN C IO N A LN A M ED IC IN A Za blaži oblik gastritisa preporučuju se antacidi koji se kupuju bez lekarskog recepta. Ako oni nisu delotvorni, lekar može da vam propiše cim etidin, ranitidin ili famotidin koji smanjuju stvaranje želudačne kiseline. Gastritis izazvan bakterijama može da se leči antibioticima i preparatima koji mogu da se kupe bez lekarskog recepta, a sadrže bizmut-subsalicilat. Hronični gastritis takođe može da se leči antacidima koji se kupuju bez recepta. Ako je sluzokoža želuca jako nagrižena suvišnom želudačnom kiselinom i imate unutrašnje krvarenje, verovatno će vam trebati transfuzije krvi i druge intravenske tečnosti. Ako drugi načini lečenja ne pomažu ili ako imate čireve ili perforacije na želudačnom zidu, možda morate da se podvrgnete operaciji kako biste zaustavili krvarenje.
A LT ER N A T IV N I N A Č IN I L E Č E N J A Alternativni načini lečenja usredsređeni su na lečenje gastritisa fizikalnim i psihološkim metodama. Neke zahtevaju prisustvo stručnjaka, ali neke možete da probate i sami kod kuće.
------------------▼ -----------------L
e KOVI
I GASTRITIS
Le k o v i p ro tiv upaia ko ji se često upotrebljavaju k o d artritisa i drugih porem ećaja m ogu da nadraže žeiudačnu sluzokožu do te m ere da se razvije gastritis i druge žeiudačne tegobe.
Acetilsalicilna kiselina (Aspirin, A n d oi) i m nogi nesteroidni lekovi protiv zapaljenja p o p u t ibuprofena, naproksena, indom etacina i tolmetina lekovi su koji m ogu da izazovu osećaj težine u želucu. Izbegavajte ih ako se k o d vas ustanovi gastritis.
AKUPRESURAIAKUPUNKTURA
Stručnjak može da leči gastritis delovanjem na mnoge tačke, zavisno od vaših simptoma, ili vi možete da pritisnete tačke koje su povezane s tegobama sistema za varenje, poput tačaka Zila začeća 6 i 12, Osrčnica 6, Slezina 34 i Želudac 36. (Vidi Dodatak radi položaja tačaka.) LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Da biste ublažili želudačne tegobe, popijte čaj napravljen od jedne kašičice kamilice (Matricaria recutita) koju ste 10 minuta držali u jednoj šolji vruće vode. Ekstraktg/affog sladića (Glycyrrhiza glabra) u obliku kapsule ili tečnosti takođe može da pomogne. HOMEOPATIJA
Za akutni gastritis, isprobajte jedan od sledećih lekova svaki sat, najviše četiri doze; ako lek koji ste izabrali ne deluje, probajte neki drugi, a ako vas gastritis i dalje muči, posavetujte se s homeopatom o drugim mogućnostima lečenja. ♦ Zareći bol i povraćanje koji se ublažavaju uzimanjem hladne hrane i pića: Phosphorus (12x) ♦ Mučnina, osetljiv želudac i osećaj težine u želucu: Bryonia (12x) ♦ Osećaj kao da imate čvor u želucu, vraćanje kiseline, štucanje i povećana neugodnost posle jela i pića: Nux vomica (12x) ♦ Bolovi u želucu koji jenjavaju posle jela, ali se vraćaju dva sata kasnije: Anacardium (12x) ISHRANA
Ograničite ili isključite uzimanje alkohola, kofeina i gaziranih pića iz ishrane; suprotno opštem mišljenju, ipak ne treba posebno izbegavati pikantnu hranu. Jedite više voća koje ne spada u agrume, kuvanog povrća i lagane hrane i jedite manje rafinisanih ugljenih hidrata poput belog hleba i belog pirinča. Dodatne količine cinka i vitam inaA mogu da pomognu u lečenju želuca. L E Č E N JE KOD K U Ć E Antacidi i paracetam ol koji mogu da se kupe bez recepta mogu da olakšaju tegobe. Ne jedite tešku hranu prvoga dana kad se gastritis pojavi; pijte mnogo vode i druge tečnosti - ali ne mleko, koje ubrzava izlučivanje kiseline - kako ne biste dehidrirali. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
GASTROENTERITIS
SIMPTOMI G astro en teritis se takođe često zove želuđačna viro za ili crevna viroza. Sim ptomi obično ne traju duže od 48 sati. O ni uključuju: ♦ mučninu i povraćanje ♦ ♦ ♦ ♦
proliv grčeve i bolove u tbuhu tem peraturu slabost
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako sim ptom i traju duže od dva dana, im ate tem peraturu 38 °C ili višu ili vam se sim ptom i ponovo pojave posle lečenja; m ožda se radi o težem gastrointestinalnom porem ećaju. ♦ ako im ate sluz ili k rv u stolici ili povraćate krv; to ukazuje na unutrašnje krvarenje ( takođe vidi H itn a s ta n ja p r v a p o m o ć : U n u t r a š n je k r v a r e n je ). ♦ ako preko m erno osećate žeđ, m okrite manje nego inače, suše vam se usta i osećate se sm eteno; m ožda ste dehidrirali i m orate da nadoknadite tečnost. ♦ ako im ate jake bolove i nadima vam se trbuh; m ožda im ate zapaljenje
slepog creva ili drugi porem ećaj u trbušnoj duplji.
G
astroenteritis je opšti medicinski pojam koji se odnosi na mnoge tipove nadraženosti i infekciju probavnog puta. Ako se ne radi o težem slučaju ili komplikacijama, verovatno vam ne treba stručna dijagnoza ili lečenje. Ipak, deca, starije osobe i osobe s hroničnim zdravstvenim tegobama treba da budu pod kontrolom zbog komplikacija poput dehidracije.
UZROCI Gastroenteritis može da bude posledica mnogih stvari. Najčešći uzrok je virus koji može brzo da se proširi u kancelariji, školi ili domovima i vrtićima. Trovanje hranom, bakterije i paraziti takođe mogu da izazovu gastroenteritis. Bakterijska infekcija probavnog trakta često je uzrok proliva za vreme putovanja. Katkad upotreba određenih lekova i prekomerne količine alkohola mogu dovoljno da nadraže probavni traktda izazovu gastroenteritis.
DIJA GN O STI ČK I POSTUPCI Lekar obično može da ustanovi gastroenteritis samo pomoću simptoma. Laboratorijska analiza stolice može da pokaže da li se radi o parazitskoj ili bakterijskoj infekciji.
LEČEN JE Osim u slučaju bakterijskog oblika gastroenteritisa ili razvoja komplikacija, uglavnom vam ne treba stručna pomoć. Alternativnim postupcima leči se mučnina, povraćanje, proliv i drugi simptomi.
KONVE NCIONALN A MEDICINA
U jednostavnom slučaju gastroenteritisa, lekar će vam verovatno preporučiti odmor, mnogo tečnosti i laganu hranu, akoje podnosite. Lekovi koji se kupuju bez lekarskog recepta i sadrže bizmut-subsalicilat ili kaolin mogu da zaustave proliv. Drugi lekovi mogu da se propišu da bi se lečio jak proliv. Ako jako povraćate, lekar može da propiše prohlorperazin ili trimetobenzamid. Ako je gastroenteritis izazvan bakterijama, mogu takođe da se propišu antibiotici; njima može da se pogorša proliv, ali
262
nužni su da bi se uništila štetna bakterija. Ako od povraćanja i proliva dehidrirate, možda ćete morati u bolnicu radi intravenske nadoknade tećnosti. To se najčešće događa odojčadi, starijim osobama i osobama s hroničnim bolestima poput dijabetesa.
A K U PR ES U R A Akupresura na tačkama Osrčnica 6 i Želudac 36 može da ublaži mučninu, želudačne tegobe i tegobe s varenjem. Osrčnica 6 nalazi se između dve kosti podlaktice dve širine prsta od središta pregiba ručnog zgloba s unutrašnje strane (gore). Zeludac 36 nalazi se četiri širine prsta ispod kraja čašice kolena na spoljnoj strani bedrene kosti (dole). Palcem čvrsto pritisnite svaku tačku i držite jedan minut. Ponovite na drugoj ruci i nozi; pritisnite svaku tačku tri do pet puta.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A
Kao i većina konvencionalnih medicinskih postupaka, alternativni načini lečenja za simptome gastroenteritisa uglavnom podrazumevaju samostalno lečenje.
AKUPRESURA IAKUPUNKTURA
Uz upotrebu metoda akupresure prikazanih desno, pritisnite tačku Osrčnica 5 za povraćanje i mučninu (vidi Dodatak radi položaja tačaka). Idite kod stručnjaka za akupunkturu kako biste uskladili rad organa za varenje. LEČENJE LEKOVITIM
BILJEM
Prava končara (Filipendula ulmaria) može da smanji mučninu i kiselost u želucu: 2 kašičice osušene prave končare prelijte šoljom kipuće vode i pričekajte 15 minuta; pijte tri puta na dan. Glatki brest (Ulmus fulva) takođe može da pomogne pri smirivanju sistema za varenje pošto najgori simptomi prođu: pomešajte 1 deo bresta u prahu s 8 delova vode i kuvajte; lagano kuvajte 15 minuta i pijte pola šolje tri puta na dan. HOM EOPATIJA
Ako su simptomi teški, uzmite dozu 12x jednog od sledećih homeopatskih preparata svaka dva sata dok ne dođe do poboljšanja. Ako se ne osećate ništa boIje posle dve ili tri doze, probajte drugi preparat. ♦ Arsenicum album za nemir, iscrpljenost, groznicu, žeđ, povraćanje, proliv i žareći bol. ♦ Ipecacza neizdrživu mučninu i povraćanje. ♦ Nux vomica za simptome izazvane iscrpljenošću, prekomernim jelom ili prevelikom količinom alkohola ili kafe. ISHRANA
Pijte puno tečnosti. Pošto simptomi nestanu, jedite biološki jogurt s bakterijom Lactobacillus acidophilus, banane, hranu s mekinjama i povrće. Time se smiruje
želudac i obnavljaju odbrambene bakterije u sistemu za varenje. Izbegavajte mlečne proizvode dve nedelje pošto se proliv povuče; oni mogu da izazovu ponovni proliv dok se vaš organizam ponovo prilagođava apsorpciji mleka. R E F L E K S O L O G l JA
Podstaknite zonu nadbubrežnih žlezda da pobedi infekciju i želudačne zone da obnove normalnu funkciju. Pogledajte 19. stranicu kako biste saznali gde se te zone nalaze.
PREVEN CIJA ♦ Cesto perite ruke da ne pokupite ili ne prenesete klice koje izazivaju gastroenteritis. ♦ Pogledajte Trovanje hranom radi zaštitnih mera kod pripremanja i čuvanja hrane. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima
GIHT
SIMPTOMl ♦ iznenadan, snažan bol u zglobu, najčešće nožnom palcu ili članku, a ponekad i u kolenu ♦ natečenost, upala i osećaj vreline u zglobu ♦ u krajnjim slučajevim a, naizm enični osećaj hladnoće i toplote ♦ najčešće se javlja ili vraća potpuno neočekivano, iako sim ptom i u proseku ne traju duže od nedelju dana.
OBRATITE SE LE K A R U ♦ ako se snažan bol u zglobovim a ponovo javi ili ako potraje duže od nekoliko dana, a posebno ako je praćen groznicom ili tem peraturo m . O vi sim ptom i mogu da ukažu na početak reum atoidnog a r t r it is a ili, u retkim slučajevim a, na tro vanje olovom . ♦ ako se sim ptom i gihta pojačaju ili se pojave druge prateće tegobe tokom uzimanja alopurinola, čija je svrha sm anjenje proizvodnje m okraćne kiseline ili kolhicina i ublažavanje bola. Postoji m ogućnost da je došlo do negativnog m eđudelovanja ovih lekova s drugim lekovim a koje upotrebljavate.
B
ez ikakvog upozorenja i bez poznatog razlogj giht napada u gluvo doba noći. Javlja se intenzivan bol u zglobu, najčešće nožnom palcu, a ponekac i drugim zglobovima, uključujući kolena, laktove palce ili prste. Napadi gihta mogu da budu iznenadni i nepodnošljivo bolni. Uz pravovremeno lečenje bol i upala nestaće u roku od nekoliko dana, iakc mogu s vremena na vreme ponovo da se jave. Devetod deset obolelih su sredovečni muškarci a otprilike polovina tog broja ima nasledne sklonost ka ovoj bolesti. Giht je redak kod žena, a izuzetnc redak kod dece. Muškarci preterane telesne težine koji osim toga imaju i povišen krvn ip ritisa k, posebno su skloni gihtu, a ovaj se rizik još više povećava i slučaju uzimanja tijazidnih diuretika koji ubrzavaji oslobađanje vode iz organizma. Giht je zapravo jedan od oblika artritisa. Reč je c reakciji organizma na nadraženost izazvanu naslagama kristala u području između kosti i zgloba. Uprkoj snažnom bolu koji se javlja u ranoj fazi oboljenja, giht vrlo dobro reaguje na lečenje. Štaviše, blaži slučajevi mogu da se reše odgovarajućom dijetom. Nasuprot tome, hronični napadi gihta najčešće zahtevaju dugotrajno lečenje kako bi se sprečilo oštećenje kostiju i hrskavice, kao i oštećenje bubrega usled pojačane proizvodnje mokraćne kiseline. Hronični bolesnici ponekad mogu da osete dodirom male, tvrde kvržice koje se vremenom skupljaju u mekom mesu ruku, stopala ili ušnih resica. Ove bezazlene nakupine zovu se tofi, a nastaju koncentracijom kristala mokraćne kiseline. S vremenom počinju da izazivaju bol, ukočenost i pojavu sitnih kvržica. Ako se slične naslage počnu stvarati u bubrezima, mogu da dovedu do nastanka bolnog i potencijalno opasnog kamena u bubregu.
UZROCI
Giht se javlja kao posledica izrazito visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi. Mokraćna kiselina je nužna za normalno odvijanje procesa varenja hrane, a njen višak odvodi se kroz bubrege u obliku mokraće. Ako telo proizvodi previše mokraćne kiseline ili ne može da je se reši na uobičajen način, to jest mokrenjem, u zglobovima i tetivama počinju da se koncentrišu kristalići mononatrijum-urata, što dovodi do upalnog procesa, pritiska i pojave snažnog bola.
lako su pojedinosti mehanizma razvoja gihta još uvek nepoznate, ovaj poremećaj često se povezuje sa povredom ili hirurškim zahvatom, dugotrajnom izloženošću snažnom stresu, reakcijom na alkohol i određene lekove, kao što su, na primer, antibiotici. Gihttakođe može dase pojavi u slučaju nekih oblika tumora ili raka. Istraživanja su takođe potvrdila postojanje veze između gihta i bubrežnih oboljenja, pomanjkanja enzima i trovanja olovom. Giht takođe može da prati psorijazu ili slabokrvnost. Sklonost ka ovom oboljenju može da bude nasledna, a recidivi su vrlo česti ako se nivo mokraćne kiseline u organizmu ne kontroliše redovno. Pseudogiht ili lažni giht vrlo je sličan, ali uglavno manje bolan poremećaj koji nastaje zbog nakupljanja kalcijumovih kristala u zglobovima. Ovaj oblik se češće javlja kod Ijudi oba pola posle 60 godina, a leči se protivupalnim sredstvima ili, u teškim slučajevima, hirurškim zahvatom posle kog slede injekcije kortizona.
B O L U Z G L O B O V IM A
Giht nastaje kada organizam ne može da se reši viška mokraćne kiseline u krvi. Kristalići ove hemijske materije talože se između kosti i odredenih zglobova, a najčešće u nožnom palcu. Posledice uključuju iznenadan i snažan bol, zapaljenje, a u najtežim slučajevima i izobličenost zgloba.
D IJA GN OS TI ČK I P O S T U P C I Budući da mnogi drugi poremećaji mogu uspešno da se „preruše" u giht, vrlo je važno da se obratite lekaru u slučaju bilo kakvog bola u zglobovima kako bi on mogao da postavi tačnu dijagnozu. Analiza mokraće i krvi takođe može da bude koristan dijagnostički postupak budući da povećana količina mokraćne kiseline u krvi može istovremeno da bude simptom i nekih drugih tegoba. U suprotnom, analizom mokraće ili krvi potvrdiće se da se nivo mokraćne kiseline vratio u normalne vrednosti vrlo brzo posle napada. U nekim slučajevima specijalista može da pribegne snimanju rendgenom ili izvlačenju tečnosti iz sinovijalnog omotača koji obavija zglobove kako bi se utvrdilo prisustvo kristala mokraćne kiseline.
LEČEN JE Svako ko je ikada iskusio napad gihta zna da je prvi zadatak ublažavanje bola. Odeća ili bilo kakav drugi prekrivač samo pojačava osećaj bola i nelagodnosti u natečenim, osetljivim zglobovima pa se preporučuje da bolno stopalo ili udove držite nepokrivenim, čak i dok spavate. Sledeća faza lečenja odnosi se na oralno uzimanje lekova protiv bolova, najčešće nesteroidnih lekova p ro tiv zapaljenja.
Posle ublažavanja prvobitnog bola, sledeći korak je nadzor nivoa mokraćne kiseline. Cak i kada se bol i upala ne leče, bilo konvencionalnim ili alternativnim načinima lečenja, prvobitni simptomi gihta nestaće u roku od nekoliko dana ili nedelja. Ipak, uvek kad posumnjate na giht, obratite se lekaru kako bi potvrdio dijagnozu i preporučio određeni način lečenja. Ako lečenje izostane, naslage kristala mokraćne kiseline mogu s vremenom da izazovu trajno oštećenje bubrega i ostalog tkiva.
KONVENCIONALNA MEDICINA Mnogi lekari preporučuju oralno uzimanje ibuprofena, koji je dostupan na lekarski recept iii ponekad bez njega, i druga protivupalna sredstva. Ako vam je lekar zbog nekih drugih tegoba propisao niske doze acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirin), prestanite da je uzimate, jer usporava uklanjanje mokraćne kiseline iz organizma. Kortikosteroidne injekcije koje se daju direktno u zapaljeni zglob mogu da ublaže bol i upalni proces kod težih ili hroničnih slučajeva gihta. Međutim, kortikosteroidi, kao što je hidrokortizon, izazivaju kod nekih bolesnika neželjene propratne pojave i zato njihovu primenu uvek mora da nadgleda ovlašćeni lekar (vidi takođe Burzitis).
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
265
GIHT
NASTAVAK
N A P A D I G IH T A lako giht najčešće napada nožni palac, često su ugroženi i drugi zglobovi, kao što su laktovi, ručni zglobovi i kolena, Ponovljeni napadi gihta mogu da ugroze nekoliko područja istovremeno.
Za dugoročno podsticanje uklanjanja viška mokraćne kiseline najdelotvorniji lekovi su probenecid i sulfinpriazon. Međutim, baš kao i drugi lekovi kojima se leči giht, u međudelovanju s drugim lekovima mogu da izazovu nepoželjne propratne pojave ili otežaju postojeće tegobe s krvlju, čirom i bubrezima. U mnogim slučajevima pravovremena primena odgovarajućih lekova trajno će da reši problem. Budući da je povratak bolesti moguć, hronični bolesnici mogu da primenjuju lečenje vrlo niskim dozama lekova tokom dužeg vremenskog perioda, a po potrebi i tokom ostatka života.
ALTERNATIVNl NAČINI L E Č E N J A Nekonvencionalni pristupi lečenju gihta počinju ublažavanjem bola i upalnog procesa, a potom nastoje da uravnoteže nivo mokraćne kiseline u krvi. AKUPRESURA
Standardni način lečenja koji večina lekara preporučuje u slučaju akutnog ili hroničnog napada gihta, sastoji se od primene protivupalnog sredstva pod nazivom kolhicin, leka koji je u upotrebi već vekovima. PAZNJA: Kolhicin može da izazove neželjene propratne pojave, posebno kada se uzima istovremeno s različitim vrstama lekova protiv potištenosti, lekovaza smirenje ili antihistaminika. U svakom slučaju, trudnice ne bi smele da ga uzimaju jer može da izazove deformacije ploda. Lekar će verovatno da preporuči da izbacite iz ishrane neke namirnice bogate belančevinama, pre svega one koje obiluju purinima, hemijskim materijama potrebnim za proizvodnju mokraćne kiseline u organizmu. Ove namirnice uključuju životinjske iznutrice, školjke, masnu ribu, špargle, spanać i većinu sušenih mahunarki. Pijte mnogo tečnosti, ali izbegavajte alkohol jer usporava uklanjanje mokraćne kiseline iz organizma. Ljudi koji pate od gojaznosti morali bi da se podvrgnu strogoj dijeti. Održavanje potrebnog nivoa mokraćne kiseline u organizmu može da se postigne pravilnom ishranom i ako je to potrebno, uzimanjem alopurinola, koji može da izazove nadraženost kože, pospanost i smušenost, a u kombinaciji s drugim lekovima, posebno sredstvim a za m okrenje i lekovima p rotiv zgrušavanja krvi, i neke druge neželjene pojave.
266
Među tačkama akupresure koje se preporučuju za ublažavanje bola u gihtom zahvaćenom palcu nalazi se nekoliko tačaka smeštenih na samom stopalu; Slezina 3, na strani metatarzalnogzgloba, odmah iza nožnog palca; Zeludac 42, u sredini vrha svoda stopala: Jetra 2, odmah iza prostora između nožnog palca i susednog prsta. Cvrsto pritiskajte svaku od navedenih tačaka 60 sekundi. Ako vam bol to dopusti, možete takođe da obradite i druge dve tačke smeštene na zadnjoj strani nožnog palca (vidi Dodatakradi tačnog položaja ovih tačaka). AKUPUNKTURA
Budući da akupunktura može da se primeni i na druga područja tela, a ne samo na upaljeni zglob, ovaj je postupak verovatno prihvatljiviji u ranoj fazi gihta nego neki drugi, direktniji načini lečenja, kao na primer, masaže. Obratite se stručnjaku akupunkture zbog dogovora o odgovarajućem obliku terapije. ISHRANA
Uopšteno govoreći, giht se češće javlja kod Ijudi čija ishrana uključuje meso i životinjske masti, a vrlo se retko javlja kod onih koji se hrane uglavnom vegetarijanski. Dijetalni programi za prevenciju gihta kod Ijudi koji su nasledno skloni toj bolesti najčešće odmah isključuju crveno meso, mesne supe i sosove, kvasac i druge namirnice koje proizvode enzime;
iznutrice poput džigerice, teleće gušterače ili štitne žlezde i bubrega; školjke i neke vrste konzervisane ribe, uključujući sardine, haringe i inćune. Namirnice koje, čini se, ublažavaju prvobitne simptome gihta uključuju složene ugljene hidrate, posebno one sadržane u žitaricama, voću i lisnatom zelenom povrću. Jednostavni ugljeni hidrati, na primer rafinisani šećer, dodatno će da podstaknu proizvodnju mokraćne kiseline, pa ih zato treba izbegavati. Neke zdravstvene službe upozoravaju na povoljne rezultate u ublažavanju bola izazvanog hroničnim gihtom, svakodnevnim uzimanjem do 250 grama svežih ili konzervisanih višanja ili soka od višanja. Slično dejstvo navodno imaju i jagode, borovnice i druge crvenoplave bobice. Neki lekari preporučuju uzimanje jedne kašičice aktivnog uglja tri puta na dan kako bi se podstaklo uklanjanje mokraćne kiseline iz krvi. Uzimanje veće količine bistrih, bezalkoholnih napitaka, na primer sokova, biljnih čajeva i vode, pospešuje razređivanje mokraće i uklanjanje mokraćne kiseline pojačanim ispiranjem bubrega. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Napravite čaj od 2 kašičice semenki celera (Apium araveolens) ili grimizne konopljuše (Eupatorium puroureum) u jednoj šolji vode i uzimajte ga tri puta na
-------------------- ▼ --------------------
C e n a ŽIVOTA NA VISOKOJ NOZI Tradicionaina slika m uškarca pogođen o g g ih to m kao punačkog, postarijeg aristokrate, o kru žen o g p ečen jem i kriglama svetlo g piva, natečenog stopala uzdignutog na jastuku nije tako daleko o d istine. lako g iht nije jed n o stavn o sim b ol života na visokoj n ozi i m o že da se pojavi u bilo kom tren u tku zrelo g doba, danas znam o da bogata ishrana i pojačana potrošnja alkohola m ogu da dop rin esu izvornim uzrocim a gihta i da dodatno otežaju b o le st p o sle p rvo b itn o g napada.
dan kako biste podstakli uklanjanje mokraćne kiseline. Ako vam je lekar propisao upotrebu kolhicina, nemojte da pijete biljne čajeve. HOMEOPATIJA
Specijalista homeopatije može da posumnja na sklonost obolevanju od gihta tokom celokupnog tretmana organizma. Colchicum, odnosno mrazovac, biljka od koje se dobija kolhicin, vrlo je uspešan lekza ublažavanje bola koji prati napad gihta. Ostali mešani homeopatski lekovi sadrže razređene doze sledećih sastojaka: Arnica, Ledum, Urtica urens, Benzoicum acidum, Lycopodium i Pulsatilla. REFLEKSOLOGIJA
Kako bi povratio ravnotežu u bubrezima i slezini, dakle organima odgovornim za proizvodnju mokraćne kiseline, refleksolog će primeniti masažu odgovarajućih zona u središnjem delu tabana. Neki zagovornici refleksologije tvrde da ovom tehnikom mogu da se razbiju nakupine kristalića mokraćne kiseline koji su se nataložili u stopalima.
LEČENJE KOD K U Ć E Prva briga prilikom napadagihtaje ublažavanje bola i upalnog procesa. Stavite nazglob plastičnu kesicu s nekoliko kocki leda ili kesicu smrznutog povrća. Oblog će smanjiti bolni otok. Umotajte ledenu kesicu u mekanu krpu ili peškir i držite je na bolnom području najviše pet minuta, ali postupak ponavljajte u redovnim razmacima sve dok to bude potrebno. Budući da čak i lagani pritisak pokrivača ili ćebeta može da izazove dodatni bol u zglobu zahvaćenom gihtom, kad krenete na spavanje položite bolno stopalo u kartonsku kutiju ili u bočno položenu plastičnu korpu za veš.
PREVENCIJA Ako u porodici imate slučajeve kostoboljnog artritisa, a posebno ako ste muškarac, morali biste da smanjite potrošnju alkohola, masnoća, namirnica bogatih purinima i da održavate telesnu težinu u okviru preporučenih vrednosti. Analizom krvi i mokraće prilikom redovnih lekarskih pregleda utvrdiće se moguća sklonost obolevanju od gihta. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
GLAUKOM
SIMPTOMI ♦ Suzne i bolne oči, zamagljen vid, povrem ene glavobolje i postepeni gubitak perifernog vida, sim ptom i su
hroničnog glaukoma. ♦ Iznenadna pojava snažnog, pulsirajućeg bola, glavobolja, zamagljen vid, pojava koluta duginih boja oko izvora svetlosti, nadraženost i crvenilo očiju, proširene zenice i ponekad m učnina i povraćanje, sim ptom i su akutnog glaukoma. ♦ Zamagljen vid, glavobolja i pojava koluta duginih boja oko izvora svetlosti posle pretrpljene povrede oka, znakovi su sekundarnog glaukoma. ♦ Kod dece, suzne i zamagljene oči, neuobičajena osetljivost na svetlost i povećane rožnjače, sim ptom i su
urođenog glaukoma.
OBRATITE SE LEKARU: ♦ ako im ate sim ptom e akutnog glaukoma. O dm ah zatražite pomoć lekara kako biste sprečili moguće trajno oštećenje oka ili slepilo. ♦ ako osećate pospanost i umor, ostajete bez daha nakon upotrebe kapi za oči koje sadrže beta a d ren erg ičke b lo ka to re kao što su tim olol, betaksolol ili bunolol. O vi lekovi mogu dodatno da otežaju bolesti srca ili pluća. ♦ ako istovrem eno koristite lekove za druge zdravstvene tegobe. Mnogi lekovi, posebno oni koji se koriste za želudačne i crevne tegobe, mogu da ubrzaju nastanak glaukoma.
268
elik broj Ijudi boluje od glaukoma, odnosno zelene mrene pa je taj poremećaj jedan od vodećih uzroka slepila. Hronični glaukom čini više od 90 posto svih slučajeva glaukoma. Najčešće se javlja u srednjem životnom dobu, a čini se da je barem delom i genetski uslovljen. Naime, svaki peti oboleli ima najmanje jednog bliskog rođaka koji boluje od istog poremećaja. Lekari često nazivaju hronični glaukom „tihim kradljivcem" jer se razvija vrlo sporo i postepeno, ali s vremenom oduzima vid. Bolest često uznapreduje pre nego što opazite ikakve znakove upozorenja; boli vas glava, potrebne su vam nove naočare, vaš periferni vid slabi, a s vremenom ćete uočiti i pojavu slepih tačaka, odnosno mesta unutar vidnog polja gde uopšte ne vidite. Ostali oblici glaukoma manje su česti, ali ne i manje opasni. Ako osetite iznenadan, ali snažan bol u očima praćen zamagljenim vidom i proširenim zenicama, a nekad mučninom i povraćanjem, imate razloga da posumnjate na napad akutnog ili glaukoma zatvorenog ugla. lako čini manje od 10 posto svih registrovanih slučajeva glaukoma, akutni glaukom pojavljuje se iznenada i zahteva hitnu lekarsku pomoć. Ako se ne leči, u svega nekoliko dana može da izazove nepopravljiva oštećenja nerva koji prenosi vizuelne informacije iz oka u mozak, a zatim i slepilo. Sekundarni glaukom najčešće se javlja u sprezi s drugim poremećajima ili bolestima oka, na primer sivom mrenom (kataraktom), uveitisom (upala srednjeg očnog omotača), tumorom ili povredom oka. Dijabetičari su podložni pojavi izuzetno teškog oblika bolesti, neovaskularnog glaukoma. Urođeni (kongenitalni) glaukom vrlo je redak urođen poremećaj od kojeg oboleva novorođenčad: 80 posto slučajeva javlja se tokom prve godine života.
V
UZROCI Očno sočivo, dužica i rožnjača stalno se vlaže i hrane vodenastom tečnošću koju nazivamo očna vodica. Kako ćelije u unutrašnjosti oka bez prestanka luče novu tečnost, višak se normalno odvodi složenom mrežom tkiva koja služi kao drenažni kanal, na mestu gde se sastaju rožnjača i dužica. Nesklad izmedu brzine lučenja i brzine drenaže ove tečnosti izaziva nastanak hroničnog ili glaukoma otvorenog ugla,
N A K U P L JA N JE T E Č N O S T I NORMALNO OKO
HRONIČNI AKUTNI (otvorenog ugla) (zatvorenog ugla)
SO ČIVO ..........J i DUŽICA .................J ROŽNJAČA...............................J ŠLEMOV K A N A L............................................... —- J j DRENAŽNI KA N A L........................................................... J
U normalnim okolnostima tečnost se odvodi iz unutrašnjosti oka kroz drenažni kanal smešten između rožnjače i dužice, a zatim izlazi iz oka sitnim Slemovim (Schlemmovim) kanalom. Hronični ili glaukom otvorenog ugla (uvećana slika levo) javlja se kad se tečnost luči većom brzinom nego što drenažni kanal može da je odvede. Akutni ili glaukom zatvorenog ugla (uvećana slika desno) nastaje kad dužica ometa rad drenažnog kanala.
objekte koji se nalaze u ivičnim delovima vidnog polja. Ukoliko se oštećenje živca nastavi, poremećaj će zahvatiti i središnje vidno polje, a krajnji ishod je potpuno slepilo. lako mediđnska istraživanja još uvek nisu uspela da objasne uzroke ovih poremećaja, poznato je da postojeće stanje može dodatno da se oteža određenim postupcima ili upotrebom nekih lekova. Tako, na primer, dugotrajna upotreba određenih lekova p ro tiv potištenosti, lekova p ro tiv povišenog krvnog pritiska i steroida može da dovede do porasta intraokularnog pritiska, a promene u metabolizmu kolagena mogu da ubrzaju nastanak glaukoma. Kolagen je, naime, jedna vrsta belančevina koje u našem organizmu ima u vrlo velikim količinama, a izuzetno je važna za održavanje snage i delotvornosti očnog tkiva. Veruje se takođe da kortikosteroidne kapi za oči, koje lekari ponekad propisuju za lečenje drugih tegoba s vidom, mogu u određenim okolnostima da poremete metabolizam kolagena (vidi Oko - tegobe i Vid - porem ećaji). Stres i alergije mogu dodatno da otežaju simptome hroničnog glaukoma.
DIJ A GN OS TI ČK I POSTUPCI ujedno i najčešćeg oblika tog oboljenja koje se po pravilu javlja u starijem životnom dobu. Kod određenog broja Ijudi postoji nasledni oblik poremećaja u unutrašnjem delu oka, zbog kog šarenica ometa normalan rad drenažnog kanala. Kad se to dogodi, očna vodica nakupljena u unutrašnjosti oka stvara pojačani intraokularni pritisak, a on zauzvrat dovodi do pojave akutnog glaukoma. Kod novorođenčadi urođene mane drenažnog kanala dovode do pojave urođenog glaukoma. I akutni i kongenitalni glaukom zahtevaju hitnu lekarsku pomoć kako bi se sprečio mogući gubitak vida. Uzroci pojave glaukoma mogu da budu vezani za različite poremećaje; postepenu promenu tkiva drenažnog sistema, pojačano lučenje tečnosti ili urođene nepravilnosti. Bez obzira na uzrok, posledice su uvek iste: zbog nakupljanja tečnosti u unutrašnjosti oka, povišen intraokularni pritisak izaziva oštećenje očnogživca koji prenosi vizuelne informacije u mozak. Kako se oštećenje očnog živca pogoršava, vaše se vidno polje sužava i vi sve teže raspoznajete
Postupak dijagnostikovanja glaukoma vrlo je kratak i bezbolan. Vaš očni lekar će izmeriti unutrašnji očni pritisak uz pomoć tonometrijske metode. Pojava povišenog intraokularnog pritiska sama po sebi ne znači da ste oboleli od glaukoma; neznatno povišen očni pritisak bez znakova oštećenja očnog živca naziva se očnom hipertenzijom. U najvećem broju slučajeva redovni lekarski pregledi biće dovoljna mera prevencije oštećenja očnogživca. Ako sumnjate na pojavu glaukoma, vaš oftalmolog može da pregleda očni živac ručnim oftalmoskopom. Takođe zamolite svog očnog lekara da sprovede testiranje širine vidnog polja, kako biste proverili svoj središnji i periferni vid. Urođeni glaukom je mnogo teže dijagnostikovati jer deca mlađa od jedne godine ne mogu da opišu svoje simptome. Ako vam se rožnjača detetovog oka čini zamagljenom ili mutnom, moguća je pojava kongenitalnog glaukoma. lako sva novorođenčad prolaze rutinski pregled vida neposredno posle rođenja, ako sumnjate na kongenitalni glaukom, odmah potražite pomoć pedijatra oftalmologa.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
GLAUKOM
NASTAVAK
LECEN JE Lečenje glaukoma obuhvata različite postupke kojima se kontroliše protok i drenaža tečnosti u unutrašnjosti oka, a intraokularni pritisak spušta na normalan nivo. lako se hronični glaukom teško uočava u ranoj fazi oboljenja, jednom kad se dijagnostikuje, može uspešno da se kontroliše. I medicinski i hirurški pristup imaju vrlo visoku stopu uspeha u lečenju hroničnog glaukoma, a i vi sami možete da ubrzate lečenje tako što ćete ublažiti stres i kontrolisati normalnu proizvodnju kolagena. Akutni glaukom donekle je različit; ako se povišen intraokularni pritisak izazvan nakupljanjem tečnosti u unutrašnjosti oka ne reguliše u vrlo kratkom roku, moguć je potpun gubitak vida.
KONVENCIONALNA MEDICINA Način i oblik lečenja zavisi od prirode i napredovanjaglaukoma. U slučaju pojave neznatno povišenog intraokularnog pritiska, vaš oftalmolog najverovatnije neće propisati nikakvo lečenje. Redovno merenje intraokularnog pritiska, provere perifernog vida i pregled očnogživca biće dovoljni. Hronični glaukom najčešće se leči kapima za oči. Kapi koje sadrže adrenalin ili pilokarpin ubrzavaju drenažu očne vodice iz unutrašnjosti oka, iako ponekad mogu da izazovu neželjene propratne pojave; pilokarpin može da izazove glavobolju i zamagljen vid; epinefrin može da dovede do jakog crvenila i suzenja očiju, a u retkim slučajevima i dodatno da oteža postojeće srčane tegobe. Kapi za oči koje sadrže beta adrenergičke blokatore kao što su tim olol, betaksolol i bunolol mogu da imaju neželjeno dejstvo na rad srca ili pluća. Oralni inhibitori karboanhidraze dovode do smanjenog lučenja tečnosti, ali istovremeno mogu da izazovu želudačne tegobe i trnce u rukama i nogama. Pre nego što vam prepiše upotrebu određenih kapi za oči, oftalmolog mora da zna koje lekove upotrebljavate kako bi se izbeglo moguće međudelovanje lekova. Ako vaš hronični glaukom ne reaguje na prepisane lekove ili su propratne pojave koje ti lekovi izazivaju suviše neugodne, vaš lekar može da preporuči određene hirurške zahvate: ♦ Trabekuloplastika je postupak pri kojem se laserom napravi 50 do 100 sićušnih rezova
270
u tkivu drenažnog sistema, u tački gde se sastaju dužica i rožnjača, što omogućava bolju drenažu tečnosti iz unutrašnjosti oka. To je relativno kratkotrajan zahvat. ♦ U slučaju vrlo visokog intraokularnog pritiska i progresivnogoštećenja očnogživca, primenjuje se zahvat poznat pod imenom trabekulektomija, čija je svrha stvaranje veštačkog kanala za drenažu tečnosti. Rezultati se razlikuju, ali stopa uspešnosti ovogzahvata u proseku je vrlo visoka. U slučaju da glaukom ne reaguje na hirurški zahvat ili je rizik vezan uz primenu hirurškog zahvata previsok, postoje druge metode uništavanja ćelija odgovornih za prekomerno lučenje tečnosti; ultrazvučno lečenje služi se visokofrekventnim zvučnim talasima, dijatermija uništava željene ćelije vrlo visokim, a kriohirurugija vrlo niskim temperaturama. Mnogi lekovi, posebno oni kojima se leče želudačni ili crevni poremećaji, mogu dodatno da pogoršaju glaukom jer, između ostalog, dovode do porasta očnog pritiska. Svakako proverite da li znaju vaš lekar i oftalmolog koje lekove upotrebljavate.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Alternativni načini lečenja glaukoma naglašavaju prevenciju i pravilnu higijenu oka. Prirodne terapije mogu da spreče nastanak glaukoma ili, ako ste već pod kontrolom lekara, dopune konvencionalnu terapiju. Neki oblici lečenja utiču na smanjenje stresa, a time i na održavanje normalnog intraokularnog pritiska. Lečenje lekovitim biljem ili ishranom nastoji da održi ravnotežu kolagena i da nadoknadi mogući nedostatak hranljivih materija. AKUPUNKTURA
Kad se sprovodi u kombinaciji s lečenjem lekovitim biljem i dijetom, akupunktura može da smanji napetost i reguliše intraokularni pritisak. Profesionalni akupunkturista usredsrediće se na tačke smeštene uz meridijane bešike, žučne kese, jetre i bubrega (vidi Dodak radi tačnog položaja tačaka). RAD NA T E L U
Prema tumačenju refleksologa, nervni završeci smešteni u tačkama gde se nožni prsti sastaju s ostatkom stopala utiču na nerve koji prenose vizuelne
signale. Terapija masažom i manipulacija stopala jmanjuju stres i napetost, što ubrzava snižavanje in:raokularnog pritiska. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Vlnoštvo različitog lekovitog bilja poseduje svojstva
LEČENJE
Vežbe očnih mišića mogu da smanje nivo stresa i napetosti izazvane zamorom očiju i da poboljšaju lečenje mnogih očnih oboljenja, uključujući glaukom (vidi Vid - poremećaji). Hidroterapija može da stimuliše cirkulaciju krvi u unutrašnjosti oka. Na oči staviti topao vlažan oblog. Držite oblog najviše tri minuta. Ponovite postupak s hladnim oblogom, a potom tri puta naizmenično stavljajte tople i hladne obloge. ISHRANA
Istraživanja pokazuju da vitamin C snižava intraokularni pritisak i reguliše nivo kolagena, što je posebno korisno kada glaukom ne reaguje na terapiju oralnim lekovima i kapima za oči. Namirnice bogate vitaminom C uključuju karfiol, brokulu, lišće repe, jagode, grejpfrut i narandže. U suprotnom uzimajte svakodnevno dodatnih 3000 mg vitamina C. Veruje se da hrom, cink i tiamin (vitamin 87 ) takođe pospešuju lečenje glaukoma jer je kod većine obolelih primećen nedostatak ovih minerala i vitamina. Kad se upotrebljava zajedno s klasičnim lekovima, rutin može da snizi unutrašnji pritisak i povrati ravnotežu kolagena. Prodavnice zdrave hrane nude mnoge oblike rutina različite jačine. Pročitajte uputstvo ili se posavetujte s lekarom radi pravilne doze. Utvrđivanje i izbegavanje hrane i materija na koje ste alergični vrlo je važno jer alergijska reakcija pojačava unutrašnji pritisak oka.
▼ -------------------F aktori
rizika
S le d eći faktori povećavaju rizik nastanka glaukoma. A k o se jedan ili više činiiaca o d n o se na vas, obavezn o obavljajte p reg ied očiju najmanje jed n o m godišnje. ♦ H ro n ičn i giaukom n ajčešće se javlja u dobu iznad 40 godina. ♦ D ijabetičari imaju tri puta veću m ogućn ost oboievanja o d giaukoma nego ostaii. N eovaskularni giaukom , vrlo težak o biik oboljenja, povezan je s dijabetesom . ♦ Visok krvn i pritisak, m igrene i kratkovidost, usko su vezani sa pojavom giaukoma. ♦ Giaukom je p o n e k a d nasledno oboljenje, aii iako m nogi ijudi imaju naslednu sk io n o st to j bolesti, ne m oraju nužno i da obo le o d giaukoma.
L E Č E N JE KOD K U Ć E Rano otkrivanje glaukoma od presudne je važnosti. lako samo oftalmolog može sa sigurnošću dijagnostikovati pojavu glaukoma, obratite pažnju naznakove upozorenja. Ako vam se čini da imate tegobe s vidom, posebno ako imate više od 40 godina, neophodan je potpun i detaljan pregled vida. Ako ste kratkovidi ili dalekovidi, uravnotežena dijeta i vežbe očnih mišića mogu da budu vrlo uspešne mere prevencije protiv nastanka glaukoma. Ako bolujete od dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, morate se disciplinovano pridržavati propisane terapije kako biste smanjili opasnost od nastanka glaukoma. Jednom kad specijalista dijagnostikuje pojavu glaukoma, moraćete da ostanete pod stalnim i redovnim nadzorom svog lekara i oftalmologa. lako ćete verovatno morati da koristite kapi za oči do krajaživota, neki od alternativnih načina lečenja koje smo naveli mogu vrlo uspešno da dopune profesionalnu lekarsku pomoć. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
G U A VO BO U JA
SIMPTOMI Ako je glavobolja koju osećate: ♦ tup, ravnom eran bol koji podseća na stezanje obruča oko vaše glave, patite od glavobolje izazvane napetošću. ♦ pulsirajući bol koji prvo osećate samo na jednoj strani glave, a izaziva m učninu; verovatno je reč o migreni. ♦ pulsirajući bol koji se javlja oko natečenog, suznog oka i nazalna začepljenost na istoj strani lica; patite od tzv.
„klaster” (cluster) glavobolje. ♦ dugotrajan i stalan bol koji osećate u području iza lica, a koji se pojačava kad se naginjete prem a napred i praćen je kongestijom nosa; reč je o sinusnoj
glavobolji.
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ ako je glavobolja vrlo snažna i praćena povraćanjem , slabošću udova, dvostrukim vidom , nerazgovetnim govorom ili otežanim gutanjem . Moguće je m oždano krvarenje ili a n e u r iz a m .
Odmah potražite lekarsku pomoć. ♦ ako osećate glavobolju kakvu nikada pre niste osetili; u početku se javlja ujutro , ne posustaje, izaziva povraćanje, a prem a kraju dana se sm iruje. Verovatno imate p o v iš e n k r v n i p r it is a k , a u ređim slučajevim a, moguć je m oždani tum or. O b ratite se lekaru bez odgađanja. ♦ ako im ate visoku tem peraturu, svetlost vam nadražuje oči, a bol je oštar i praćen m učninom i ukočenošću vrata. M ožda je reč o m e n in g itis u - odmah
potražite lekarsku pomoć. ♦ ako posle povrede glave osećate pospanost, vrtoglavicu, mučninu ili povraćate. Moguć je potres mozga.
Obratite se lekaru bez odgađanja.
I
ako bolne i neprijatne, giavobolje su uglavnom blaži poremećaj koji se jednostavno rešava acetilsalicilnom kiselinom (npr. Aspirinom) ili nekim drugim sredstvom za ublažavanje bola. Pa ipak, ako je glavobolja snažna i česta ili praćena drugim simptomima, potrebno je preduzeti određene mere, a pre svega posavetovati se s lekarom. Glavobolje se dele prema pojavi koja im je uzrok. Glavobolje izazvane napetošću, odnosno grčenjem mišića, predstavljaju jedan od češćih oblika. Glavobolje izazvane stezanjem krvnih sudova, druga su najčešća grupa, a uključuju migrenu i ,,klaster" glavobolje. Treću grupu čine glavobolje izazvane tegobama sa sinusima (vidi Sinusi - upala). Glavobolje izazvane napetošću pre ili kasnije u životu oseti svaki čovek. Praćene su tupim, upornim i ravnomernim bolom koji izaziva osećaj stezanja glave obručem. Cesto ih prati napetost vratnih mišića, a određena područja glave i vrata osetljiva su na dodir. Nervni završeci smešteni u glavi i vratu, nadraženi napetošću mišića, glavno su izvorište bola. Glavobolje izazvane napetošću mogu biti česte, ali kratkotrajne ili stalne i hronične. Migrene su najteži oblik glavobolje i mogu gotovo u potpunosti da vas onesposobe. lako je broj takvih slučajeva mali, ponekad napadima migrene prethodeznaci upozorenja koje nazivamo aura. Oni uključuju poremećaje vida kao što su treperenje svetlosnih tačaka, pojava slepih tačaka i cik-cak krivulja ili, ređe, obamrlost udova i pojavu čudnih mirisa. Bez obzira na to, pojave li se znakovi upozorenja ili ne, migrena najčešće započinje snažnim, pulsirajućim bolom na jednoj strani glave. Bol može da se proširi, a neretko ga prate mučnina i povraćanje. Migrena traje od nekoliko sati do nekoliko dana i pc pravilu izaziva preteranu osetljivost na svetlost, mirise i zvukove. Svi su ovi, naizgled različiti, simptomi povezani s promenama prečnika moždanih krvnih sudova, Upravo stezanje u početnom stadijumu, a potom širenje krvnih sudova prati pojavu bola. Jedan od uzroka promene prečnika moždanih krvnih sudova je poremećena ravnoteža hemijske materije koju nalazimo u mozgu, a ime joj je serotonin. Cini se da hormoni takođe imaju svoju ulogu u nastanku migrene; promena nivoa estrogena i pojava migrene čvrsto si povezane.
►
„Klaster" (Cluster) glavobolje (engl. grupa; roj) dobile su naziv po tome što se javljaju u učestalim napadima. Po pravilu počinju nekoliko sati posle odlaska na spavanje, a ponekad im prethodi blagi Dsećaj bola na jednoj strani glave. Bol je snažan i aštar, a obično se javlja oko crvenog, suznog oka. Po oravilu praćen je kongestijom nosa i crvenilom lica. Najčešće traje između 30 minuta i dva sata, a potom ;e ublažava ili potpuno nestaje da bi se ponovo poja/io već sledećeg dana. Pre nego što dode do dugih 'azdoblja povlačenja, serija od 4 ili više napada u jed"lom danu može da se ponavlja svakodnevno tokom oerioda od nekoliko nedelja ili meseci. Najveći broj obolelih su muškarci. Sinusne glavobolje prepoznaju se po bolu u području čela, nosa, očiju i ponekad temena. U nekim ilučajevima takođe izazivaju osećaj pritiska iza lica. Zest uzrok sinusnih glavobolja je upala ili infekcija iluzokože sinusa, a ponekad i stvaranje delimičnog Dotpritiska u sinusnim šupljinama usled začepljeno;ti nosa.
N A JC E S C I U Z R O C I G L A V O B O L JE
P O D R U C JE BO LA
N ER V I
„KLA STER" G LA VO BO LJA
lako je njihov pravi uzrok nepoznat, „klaster” glavobolje mogu da nastanu zbog pritiska na nerve koji okružuju oči. Natečeno tkivo sinusa verovatno pritiska delove živaca, što dovodi do kratkog spoja u tim provodnicima električnih impulsa i oni emituju signal bola.
UZROCI
Jzro ci glavobolja su brojni. Sinusne glavobolje Dosledica su polenske kijavice i drugih sezonskih ilergija, a takode i prehlade ili gripe. Kod glavobolja izazvanih napetošću, najčešći uzročnik je stres. feskoba vezana za posao i porodični život ili neki ;poljni uticaj kao što je stalna buka, vrlo su često u
G L A V O B O L J A IZ A Z V A N A N A P E T O Š Ć U
Od različitih oblika ove glavobolje, najmanje je jedan vezan uz tegobe s određenim mišićima glave i vrata. Bol može da se ograniči na područje oko ovih mišića ili proširi na šire područje kosmatog dela glave.
S IN U S N E . Š U P L J IN E
SIN U SN A G LA V O B O LJA
U slučaju sinusne glavobolje, začepljenost sinusnih šupljina dovodi do oticanja zidova koji tada pritiskaju okolno tkivo i nerve, što zatim izaziva osećaj bola koji se širi celim licem.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
273
GLAVOBOLJA
NASTAVAK
Sinusne glavobolje mogu da se ublaže pritiskom natačku Zeludac 3. Stanite ispred ogledala i položite oba kažiprsta pri dnu jagodica, tako da se vrhovi prstiju nalaze direktno ispod zenica. Pritiskajte čvrsto jedan minut. Ponovite postupak 3 puta.
zagušijivoj prostoriji. Migrene se takođe mogu javiti nakon snažnih emocionalnih reakcija kao što su uzbuđenje ili bes. Fizičke aktivnosti, polni odnos ili uzimanje vrlo hladne hrane takode mogu da pokrenu napad migrene. „Klaster" glavobolje su najslabije razjašnjen oblik glavobolja. Češće se javljaju kod okorelih pušača nego kod nepušača, a u nekim slučajevima uzimanje alkohola i nekih vrsta hrane takođe igra određenu ulogu, iako pravi uzrok ove tegobe ostaje nepoznat.
2
DIJAG NOS TIČK I POSTUPCI
A KU PRESU RA
1
Pritiskom na tačku Glavne krvne žile 24.5 takođe možete da ublažite glavobolju. Položite vrh srednjeg prsta između obrva, na vrh korena nosa. Pritiskajte lagano dva minuta duboko dišući. Ponovite postupak tri do pet puta, najmanje dva puta na dan.
3
Kako biste ublažili napetost vratnih mišića koja može da izazove pojavu glavobolje, pritisnite tačku Žučna kesa 20. Položite vrhove srednjih prstiju u udubljenja u podnožju lobanje s obe strane kičme, razmaknute otprilike 5 cm. Pritisnite čvrsto u trajanju od jednog minuta.
4
Pritiskom na tačku Debelo crevo 4 možete da ublažite sinusnu glavobolju. Kažiprstom i palcem desne ruke pritiskajte žicu između palca i kažiprsta leve ruke jedan minut. Ako ste trudni, ne biste smeli da se služite tačkom Debelo crevo 4.
5
Pritiskom na tačku Jetra 3 možete da olakšate glavobolju. Položite kažiprste na gornju stranu stopala tako da se vrhovi prstiju nalaze odmah do velikog članka nožnog palca, između palca i drugog prsta. Pritiskajte jedan minut. Ponovite postupak dva do tri puta, dva puta na dan.
274
Kako bi uklonio organske uzroke glavobolje, na primer aneurizma, tumora ili strukturnog poremećaja, lekar može da pribegne pregledu vida, rendgenskom ili CT (kompjuterska tomografija) snimanju, lumbalnoj punkciji ili elektroencefalografiji (EEG).
LEČEN JE I konvencionalna i alternativna medicina mogu da budu vrlo delotvorne u lečenju glavobolje, a moguća je i kombinacija ova dva pristupa. Cotovo svi lekari veruju da je opuštanje ključ rešenja kod nekih oblika glavobolja, na primer glavobolje izazvane napetošću i migrene.
KONVENCIONALNA MEDICINA U najviše slučajeva, glavobolje izazvane napetošći mogu da se ublaže upotrebom sredstava za ublažavanje bola, kao što je acetilsalicilna kiselina (npr Aspirina), paracetamola i ibuprofena, dok su sredstva za lečenje potištenosti delotvorna kod hronič nih oblika glavobolje. Sinusne glavobolje mogu d; se ublaže upotrebom antibiotika i dekongestiva. Za lečenje migrene koristi se širok raspon le kova. Ako imate više od tri jaka i dugotrajna napad; migrene mesečno, lekar može da vam preporuč redovnu upotrebu profilaktičkih lekova, odnosnc lekova prevencije. Među njih se ubrajaju propra nolol, beta-adrenergičkiblokator koji ublažava ste zanje krvnih sudova mozga, i blokatore kalciju m ovih kanala kao što su verapamil ili antidepresivi Ako imate blaži oblik migrene koji se javlja najviše tr puta mesečno, lekar može da prepiše lekove koj
►
sadrže izometepten ili ergotamin (koji može da se upotrebi kao čepić ako povraćanje izazvano migrenom sprečava zadržavanje tableta u organizmu). Sumatriptan, koji postoji u obliku pilule i injekcije, imazadatak da ublaži migrenu i izazove brzo olakšanje. Terapeutski nazalni sprej na bazi dihidroergotamina (D .H.E. 45) neutrališe serotonin i tako izaziva trenutno stezanje krvnih sudova mozga i ublažava upalu. Čak i Aspirin može da bude delotvoran, ako ga uzmete u obliku šumeće tablete na prvi znak napada migrene. Popijte ga 10 minuta posle uzimanja metoklopramida koji ublažava mučninu i ubrzava apsorpciju, kako biste skratili napad. Jednostavna sredstva za ublažavanje bola nisu previše delotvorna u slučaju „klaster" glavobolja jer nemaju trenutno delovanje. Lekari su, međutim, utvrdili kako udisanje čistog kiseonika može da bude vrlo delotvorno i da izazove trenutno olakšanje. (Vidi Lečenje ko d kuće, str. 275.) Kratka terapija kortikosteroidim a, metisergid-maleatom i litijum-karbonatom može da ublaži ovaj oblik glavobolje, kao i neki blokatori kalcijum ovih kanala i vazokonstriktori koje koristimo u lečenju migrene.
sinusne glavobolje pokušajte da primenite istu tehniku, ali uz upotrebu eukaliptusa (Eucalyptus globulus) ili gaulterije (Gaultheria procumbens). Udisanje mešavine lavande, ruzmarina (Rosmarinus officinalis) i nane (Mentha piperita) pomaže kod svih oblika glavobolje. Oblog stavljen na bolno područje ili kupka uz dodatak ulja gore navedenog bilja, opustiće mišiće i ublažiti bol. HI R O P R A K T IK A
Neke glavobolje izazvane napetošću posledica su nepravilnogdržanja koje izlaže mišiće nepotrebnom opterećenju. Hiropraktičar može da ukloni napetost mišića manipulacijom i nameštanjem kičme ili vrata. Neka istraživanja utvrdila su da manipulacija kičme izaziva manje propratnih pojava i da ima dugotrajniji efekat nego konvencionalna terapija lekovima. LEČ EN JE
L E K O V IT IM
B IL J E M
Najčešći biljni lek koji služi lečenju i prevenciji migrene je kaloper (Chrysanthemum parthenium) jer izaziva smanjenje lučenja serotonina, prenosioca nervnih signala u mozgu. Kad se krvni sudovi počnu stezati u početnoj fazi migrene, dolazi do oslobađanja
A L T E R N ATIVNI NAČINI L E Č E N J A Najveći broj alternativnih načina lečenja pokušava da leči skrivene uzroke glavobolja. Budući da napetost i stres često imaju važnu ulogu u pojavi glavoboIje, tehnike opuštanja nalaze se u osnovi većine alternativnih načina lečenja. A KU PRESU RA
Uz pomoć ilustracija u ovom poglavlju utvrdite tačan položaj tačaka akupresure koje mogu uticati na ublažavanje glavobolje. Ove tehnike često se koriste u kombinaciji s jednom od tehnika aromaterapije opisanih u nastavku ovog poglavlja. A R O M A T E R A P IJ A
Određene vrste biljnih ulja poboljšavaju opuštanje tela i ublažavanje bola prilikom glavobolja izazvanih napetošću ili migrene. Navlažite vrhove prstiju kapIjicom eteričnog ulja lavande (Lavandula officinalis) pomešanog s takozvanim osnovnim uljem, kao što je suncokretovo, i kružnim pokretima nežno masirajte slepoočnice. Ponovite postupak na udubljenjima smeštenim pored očiju, iza ušiju i na vratu. U slučaju
lako njihova pravilna primena može vrlo delotvorno da ublaži glavobolju, sredstva za ublažavanje bola, posebno ona koja sadrže kodein ili kofein, ne bi smela da se uzimaju tokom dužeg vremenskog perioda. Istraživanja su pokazala da stalna upotreba sredstava protiv bolova može da ima suprotan učinak, to jest da prouzrokuje pojavu glavobolje ili neutrališe dejstvo drugih lekova, na primer profilaktičkih lekova koje morate redovno da uzimate kako biste sprečili pojavu migrene. Zavisnost od sredstava protiv bolova takođe može da umanji efikasnost endorfina, prirodnih sredstava za ublažavanje bola koje proizvodi organizam. Štaviše, veruje se da zavisnost od sredstava protiv bolova može da izazove trajne promene nervnih puteva, smeštenih u mozgu i kičmenoj moždini, koji kontrolišu osećaj bola.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
GLAVOBOLJA
NASTAVAK
serotonina. Majčinski vratič (Chrysanthemum parthenium) može da spreči takvu pojavu jer izaziva širenje krvnih sudova. Žvakanje jednog do dva listića na dan jedan je od mogućih načina upotrebe, iako ponekad dovodi do stvaranja čira usne duplje. Umesto listića možete da koristite kapsule od 125 mg. U slučaju akutnog napada odmah uzmite 3 do 4 kapsule i nastavite da ih uzimate u razmacima od 4 sata. Nikako ne uzimajte više od 12 kapsula na dan. Migrene izazvane stresom mogu da se leče mešavinom koju čine jednaki delovi crvenog gloga (Crataegus oxyacantha), lipe (Tilia spp.), ušljivca (Pedicularis canadensis), grozničnice (Scutellaria lateriflora) i udike (Viburnum opulus). Pijte mešavinu tri puta na dan u obliku čaja ili tinkture. Ako je migrena praćena mučninom i povraćanjem, pokušajte s 500 mg sušenog đumbira (Zingiber officinale) pomešanog s vodom. Popijte napitak na prvi znak pojave glavoboIje, a posebno ako joj prethodi aura. Ako je to potrebno, ponovite postupak svaka dva sata. Tri dnevne doze hidrastisa (Hydrastis canadensis) u obliku tinkture, čaja ili praška mogu da ublaže bol izazvan sinusnom glavoboljom. Glavobolje izazvane napetošću mogu da se ublaže čajem od valerijane (Valeriana officinalis) pomešanog s grozničnicom i pasiflorom (Passiflora incarnata). „Klaster" glavobolje mogu brzo da se ublaže uz pomoć masti od paprike (Capsicum frutenscens) koja se nekoliko dana nanosi u unutrašnjost nozdrva. Ista mast nanesena na kožu takođe može da ima povoljno dejstvo u prevenciji migrene. Budući da je kajenska paprika Ijuta i može da izazove bolne opekotine na koži, preporučuje se da je upotrebljavate uz kontrolu lekara. HOMEOPATIJA
Za lečenje različitih vrsta glavobolja na raspolaganju vam je čitav niz homeopatskih preparata. U slučaju pojave pulsirajućeg bola koji se naizgled pojačava na desnoj strani glave kada legnete, pokušajte s beladonom. Za izrazito jake glavobolje koje se pogoršavaju pri pokretu, buci, svetlu ili na dodir, uzmite brioniju. U slučaju bolnih sinusa i gustog, zelenkastog iscetka iz nosa, probajte Kali bichrom icum . U slučaju migrene ili drugog oblika hronične glavobolje obratite se stručnjaku za homeopatiju.
276
» O dolevanje
bolu«
U m m o že biti vrio d eio tvo rn o o ru žje p ro tiv giavoboije. Pokušajte da prim en ite tehniku koja se zasniva na sp o so b n o sti vašeg uma da odagna boi. A k o im ate partnera ko ji ć e vam p o m o ć i verbainim vodenjem tokom postupka, tim boije. U svakom siučaju, uz maio vežb e u sp e će te i sami. Z a tvo rite o či i zam isiite da je vaša giavoboija te čn o st koja ispunjava kutiju o d re d e n e veličine. S to je ja či boi, to je kutija veća. P otom zam islite kako p reiiva te b ol iz veće u n ešto manju kutiju, aii ne prelivajući p re k o njene ivice. N astavite prelivati b o l u sve manju i manju kutiju. M alo p o malo, b oi će p o č e ti da jenjava.
NACIN ZIVOTA
Redovne fizičke vežbe mogu podstaći oslobađanje endorfina, prirodnih sredstava za ublažavanje bola koje proizvodi organizam. Fizičke vežbe takođe mogu da poboljšaju širenje kapilara, što podstiče protok krvi i smanjuje mogućnost stezanja koje najčešće prethodi pojavi migrene. Da biste u začetku sprečili pojavu glavobolje izazvane napetošću, pokušajte da primenite sledeću vežbu. Važno je daduboko dišete i mislite na lepe stvari. Zauzmite sedeći položaj, udahnite i lagano podižite glavu sve dok vam se pogled ne zaustavi na plafonu (nemojte zabacivati glavu predaleko jer se time stvara pritisak na vratne pršljenove). Izdahnite i polako počnite da vraćate glavu u uspravan položaj sve dok bradom ne dotaknete grudi. Ponovite celu vežbu dva puta. Vođenje dnevnika s podacima o napadima glavobolje takođe je dobra zamisao jer ćete tako lakše uočiti određene pravilnosti u njihovoj pojavi. Vaš dnevnik morao bi da odgovori na sledeća pitanja:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Kad su glavobolje počele da se pojavljuju? Koliko često imate napade glavobolje? Prethode li ikakvi simptomi pojavi glavobolje? Gde tačno osećate bol? Koliko dugo traje napad? U koje doba dana se javljaju glavobolje? Javlja li se glavobolja posle uzimanja određene vrste hrane? 8. Ako ste žena, u kom trenutku vašeg mesečnog ciklusa se javljaju glavobolje? 9. Jesu li glavobolje izazvane pojavama u vašoj okolini, na primer mirisom, bukom ili određenim tipom vremenskih prilika? 10-Koje reči najbolje opisuju bol; pulsirajući, oštar, zaslepljujući, probadajući...? MASAŽA
Terapija masažom može da ublaži napetost mišića glave, vrata, ramena i lica koja inače izaziva glavoboIju. Pokušajte s masažom kosmatog dela glave u trajanju od 10 minuta. Položite oba srednja prsta na čelo uz rub kose. Nežno pritiskajući, postepeno povlačite prste prematemenu. Sledeći rub kose, ponavljajte ove pokrete opisujući sve veće i veće krugove, sve dok ne dohvatite slepoočnice. Kružite prstima nekoliko minuta po slepoočnicama. Potom položite palčeve obe ruke u podnožje lobanje uz rub kose i masirajte obe strane lobanje u smeru temena, kako biste ublažili napetost. P S I H O S O M A T S KO LEČENJE
Meditacija i progresivno opuštanje su dva oblika lečenja koja mogu vrlo uspešno da ublaže stres, odnosno glavobolju izazvanu napetošću koju izaziva stres. Biofidbek metode takođe su vrlo uspešne u ublažavanju stresa. Migrene možemo da lečimo metodom termalnog biofidbeka, što je jedan od oblika biofidbek metode. Tokom ovog oblika lečenja naučićete da povisite temperaturu svojih ruku i stopala. Zagrevanje udova izaziva širenje krvnih sudova,
ublažava njihovo neuobičajeno stezanje, a time i učestalost, jačinu i trajanje migrene. ISHRANA
Neke vrste hrane koje delimično utiču na nastanak migrene uključuju čokoladu, zrele vrste sireva, agrume, mesne prerađevine koje sadrže natrijum-nitrit ili prehrambeni aditiv mononatrijum-glutamat (MSG) i crno vino. Vođenje dnevnika o prehrambenim navikama može da vam pomogne da uočite namirnice koje morate da izbegavate. Magnezijum opušta stegnute krvne sudove pa njegov nedostatak može da podstakne napad migrene ili „klaster" glavobolje. Uzimanje dodatnih 200 mg magnezijuma tri puta na dan korisna je preventivna mera. Ako na prvi znak bola uzmete 50 do 200 mg niacina (vitamin B3), on može da pomogne u zaustavljanju stezanja krvnih sudova, a time i da smanji mogućnost nastanka migrene. OSTEOPATIJA
Osteopati veruju da glavobolja izazvana pritiskom na živce ili krvne sudove može da bude ublažena neuromuskularnom manipulacijom i masažom glave, vrata i gornjeg dela leđa uz pomoć mekane tkanine.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Držanje ledenog obloga ili kesice smrznutog povrća na čelu dok su vam noge umočene u toplu vodu, može da zaustavi migrenu, ako to odmah učinite. ♦ Na prvi znak pojave glavobolje popijte tri čaše vrlo hladne vode, zatim se povucite u tamnu, tihu prostoriju na spavanje (bez jastuka), držeći hladan oblog na čelu. ♦ Udisanje čistog kiseonika iz malog rezervoara smeštenog uz vaš krevet može da spreči napad „klaster" glavobolje. U svakom slučaju obratite se lekaru radi bližeg uputstva o upotrebi kiseonika. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
G
L I S
T
E
I
P
A
N
T L J I Č
SIMPTOMI ♦ Snažan svrab oko čm ara, naročito noću, nem ir i teško će sa spavanjem mogu da ukazuju na dečje gliste. ♦ Svrab na tabanim a ukazuje na ankilostomu (rudarsku glistu), u zročnika ankilostom ijaze; u nekim slučajevim a m ože da bude praćen osipom , iskašljavanjem krvavog ispljuvka i tem p eraturo m , a posle toga m ože da sledi gubitak apetita, proliv, snažno lupanje srca, anem ija i umor. ♦ M učnina, proliv, bolovi u trbuhu, vrtoglavica, prom ene apetita i um or ukazuju na veliku pantljičaru koja potiče iz govedine, svinjetine ili ribe. ♦ G ubitak apetita i težine, razdražljivost, proliv, bolovi u trbuhu i povraćanje su sim ptom i malih pantljičara, koje potiču od glodara ili psa. ♦ Proliv i grčevi koji traju do nedelju dana, zatim sledi tem peratura, bolovi u m išićim a, konjunktivitis i oticanje lica, naročito oko očiju, znakovi su
A
R
E
B
ele gliste i pantljičare su paraziti kojima se Ijudi zaraze zbog nehigijenskih uslovaživota i loše pripreme hrane. Mogu da budu različite veličine, od centimetar dugih dečjih glista do pantljičara dužih od 10 metara. Bele gliste, odnosno dečje gliste i askaride (gliste koje izazivaju askarijazu) paraziti su koji najčešće napadaju decu. Trihineloza je bolest koju prouzrokuju larve trihine, a ako se ne leči, može da dođe do oštećenja mišića i srčanih i neuroloških komplikacija. Ankilostome, „rudarske gliste" su bele gliste koje žive od krvi, glukoze i kiseonika koji isisavaju iz crevnog zida i uzrok su ankilostomijaze, koja često dovodi do teške anemije. Poput ankilostoma, i uzročnik strongiloidoze, (Strongyloides stercoralis) strongiloides sterkoralis može da se širi u pluća i da izazove hroničan kašalj; obema glistama često se zaraze osobe koje zajedno žive u malom prostoru, npr. zatvorenici u zatvorima i bolesnici u psihijatrijskim ustanovama. Nekoliko tipova pantljičara koje napadaju Ijude obično nije opasno, osim u slučajevima kad prodru kroz crevni zid i uđu u drugi deo tela. Svaka zaraza glistama ili pantljičarama može da izazove disajne i kardiovaskularne komplikacije, ali većina bolesti lako se leči i ne izazivatrajna oštećenja.
trihineloze. ♦ H ripanje, kašljanje i druge disajne tegobe, zatim sledi povraćanje, bolovi u trbuhu i nadimanje ukazuju na askariazu. ♦ Male, crvene lezije koje mogu da svrbe, zatim sledi kašljanje, hripanje ili bronhitis; proliv, bolovi u trbuhu i vetro vi, znakovi su strongiloidoze.
OBRATITE SE LEKA RU : ♦ ako se pojavi bilo koja kom binacija navedenih sim ptom a, treba da odete na lekarski pregled, je r m ožda imate gliste.
278
UZROCI Većina belih glista ima u organizmu sličan životni ciklus, ali se razlikuju po putevima ulaska u organizam. Dečje gliste žive u donjem delu čovekovog probavnog trakta. Ženka napušta čmar kako bi tokom noći odložila jajašca u području čmara. To izaziva razdražujući svrab koji, kad se češe, dovodi do prenosa jajašca na domaćinove prste, pa se na taj način, dodirom, gliste mogu preneti na sve članove domaćinstva. Ako se nehotice progutaju, jajašca se zaustavljaju u crevima i ciklus se nastavlja. Bela glista koja uzrokuje askarijazu može da ude u organizam putem neoprane ili sirove hrane koja sadrži jajašca. Čovek može da se zarazi i dodirom sa zemljom u kojoj se nalaze jajašca. Ankilostome i strongiloides sterkoralis ulaze u organizam zaraženom vodom za piće i kroz bose noge. Larve dođu do tankog creva i tu mogu dažive nekoliko godina, uzimajući hranljive materije iz crevnih zidova. Njihova se jajašca izlučuju stolicom, a ako zaražena stolica dospe u zemlju,
ciklus se ponavlja. Glistu koja uzrokuje trihinelozu možete da dobijete ako jedete sirovu ili nedovoljno kuvanu ili pečenu svinjetinu ili divljač, koja može da sadrži žive larve smeštene u cistama. Pošto sokovi za varenje razgrade cistu, larve prvo ulaze u sistem krvnih sudova i limfni sistem, a zatim se ukopaju u mišić i formiraju cistu s novom larvom. Pantljičare takođe ulaze u organizam putem sirove i nedovoljno kuvane govedine, svinjetine ili ribe. U retkim slučajevima deca mogu da progutaju zaražene buve ili uši koježive naštetočinama ili kućnim Ijubimcima. D IJA G N O S T IČ K I P O S T U P C I Lekar može da dijagnostikuje dečje gliste pomoću lepljive trake kojom može da pokupi jajašca koja se nalaze oko čmara. Posle toga se traka pregleda pod mikroskopom. Ponekad, u uzorcima stolice ili oko čmara može da se vidi i sama glista. Bele gliste, ankilostome, gliste koje su uzrok strongiloidoze i pantljičare takođe mogu da se otkriju u uzorcima stolice, a ponekad pantljičare mogu da se nađu u posteljini ili odeći. Da bi dijagnostikovao trihinelozu, lekarće analizirati uzorke krvi ili mišićnogtkiva.
jedan tretman lekovima. Može da se dogodi da pantljičare ne izađu iz organizma i do pet meseci.
ALTERNATIVN1 NAČINI L E Č E N J A Pošto je lekar postavio tačnu dijagnozu, za odstranjivanje glista iz organizma možete da primenite alternativne načine lečenja. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Posavetujte se sa stručnjakom za lekovito bilje o primeni ovog bilja, jer može da bude otrovno: ♦ Za dečje gliste i bele gliste, potopite 1 do 2 kašičice pravog pelena (Artemisia absinthium) u šolju vrele vode i ostavite da stoji 10 do 15 minuta; popijte tri puta na dan. Preporučuje se i tinktura pravog pelena i crnogoraha (Juglans nigra) dostupna u slobodnoj prodaji. Pridržavajte se doza na uputstvu leka. ♦ Za bele gliste i uzročnike strongiloidoze, potopite 1 kašičicu suvog običnog vratiča (Tanacetum vulgare) u šolji vrele vode 10 do 15 minuta. Popijte tri puta na dan. Ako ste trudni, izbegavajte vratič.
ISHRANA LEČ EN JE K O N V E N C IO N A L N A M ED IC IN A Većina glista reaguje na lekove koji su namenjeni određenoj vrsti glista. Lekovi za ankilostome i uzročnike strongiloidoze su pirantel ili mebendazol. Dečje gliste lekari obično leče sa tri oralne doze mebendazola s razmakom od dve nedelje. Budući da jajašcima mogu da se zaraze druge osobe, moraju da se leče svi članovi domaćinstva. Za odstranjivanje svih jajašaca dečjih glista ključno je pranje sve posteljine i odeće. Svrab u području čmara možete da ublažite vazelinom. U većini slučajeva trihineloza je blaga bolest i nije je potrebno lečiti. Ako su simptomi teški, lek izbora je mebendazol. Širenje trihineloze na disajni sistem, srce i krvne sudove ili središnji nervni sistem dogada se retko i tada se leči kortikosteroidim a koji imaju protivupalno delovanje. Pošto ste završili s lečenjem, ponovite dijagnostičke analize kako biste bili sigurni da ste se rešili parazita. Ako niste, možda će trebati da se primeni još
Navodno ananas, sok od papaje i semenke bundeve deluju protiv glista. Pokušajte za ispiranje glista iz creva da primenite ekstrakt semenki grejpfruta dostupan u slobodnoj prodaji. Pridržavajte se doza navedenih na uputstvu za upotrebu leka.
PREVEN CIJA ♦ Pobrinite se da deca uvekoperu ruke posle obavljanja nužde i pre jela. ♦ Secite nokte tako da budu kratki kako biste izbegli skupljanje jajašca dečjih glista ispod njih. ♦ U proleće i jesen pregledajte imaju li vaši kućni Ijubimci gliste, pa ih lečite. ♦ Da biste izbegli trihinelozu, pripremajte meso uz odgovarajuću termičku obradu. ♦ Pribor za jelo koji dolazi u dodir sa sirovim mesom temeljno operite u toploj vodi i sredstvu za pranje sudova. ♦ Uvek nosite cipele u područjima gde ankilostome i uzročnici strongiloidoze žive u zemlji. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
GLJIVIČNE INFEKCIJE
SIMPTOMI ♦ bezbolne, bele naslage u ustima i grlu koje mogu da se skinu pri jelu ili pranju zuba ukazuju na gljivičnu infekciju usne šupljine (mlečac, soor) koja je izuzetno česta kod odojčadi, starih Ijudi i obolelih od S ID E ♦ bele naslage u ustima i grlu, ponekad praćene bolnim oticanjem; ovo su simptomi gljivične infekcije jednjaka, potencijalne komplikacije S ID E ♦ Ijuštenje kože na šakama, naročito između prstiju i oticanje kožnih nabora oko noktiju, iznad pokožice; može da bude bolno, crveno i gnojno ♦ sjajan, ružičast osip s Ijuskastim ili mehurićima prekrivenom ivicom u kožnim pregibima praćen svrabom ili peckanjem. Simptomi ukazuju na dermatomikozu. ♦ kod žena, svrab i nadraženost vagine; crvenilo i oticanje stidnice; obično gust sekret bele boje i bolni polni odnosi. Ovo su znakovi gljivične infekcije vagine koja se naziva i monilijaza. ♦ kod muškaraca, crvenilo i mehurići na vrhu polnog organa i oko prepucijuma, mogu biti praćeni jakim svrabom i bolovima. Ovo su simptomi balanitisa.
OBRATITE SE LEKA RU: ♦ ako prvi put primetite neki od navedenih simptoma; pre lečenja lekar treba da postavi dijagnozu. ♦ ako infekcija ne reaguje na lečenje ili se stalno vraća; možda bolujete od teže bolesti poput dijabetesa ili HIV infekcije.
280
G
ljivična infekcija, ponekad nazivana kandidijaza, javlja se u mnogo oblika. Najčešće se javlja na delovima tela gde vlažno okruženje podstiče rast gljivica, naročito na kožnim naborima oko noktiju na rukama i nogama, polnom organu i kožnim pregibima. (Vidi Atletsko stopalo.) Mlečac ili soor je bezbolna infekcija koja se ponovljeno pojavIjuje u ustima i grlu, često se pojavljuje kod novorodenčadi i odojčadi, kao i kod starijih osoba, ali može dazahvati i druge starosne grupe. Monilijaza je bezbolna gljivična infekcija vagine od koje boluju mnoge žene, najčešće tokom trudnoće i tokom ili posle lečenja antibioticim a. (Vidi Vagina - tegobe.) Balanitis je ređa, ali isto neugodna infekcija polnogorgana. (Vidi Penis - bolovi.) Sistemska gljivična infekcija (sistemska kandidijaza) može da se javi kod osoba koje boluju od dijabetesa, SID E i drugih bolesti, kao i kod primene lekova koji slabe imunološki sistem.
UZROCI
Kandida albikans (Candida albicans) je gljivični organizam koji živi i raste u ustima, sistemu za varenje ili na koži. Vaš organ'rzam stvara bakterijsku floru koja je drži pod kontrolom. Kad rast gljivica nadvlada sposobnost organizma da ih drži pod nadzorom, nastupa gljivična infekcija, kandidijaza. To može da se dogodi kada je vaš organizam oslabljen bolešću ili uznemiren stresom . Moderni antibiotici kojima se leče mnoge bolesti mogu da ubiju i bakterije koje organizam štite od izbijanja gljivičnih infekcija. Gljivične infekcije često se pojavljuju među osobama koje često drže ruke u vodi, kod dece koja sisaju palac ili prste i kod osoba koje nose odeću koja zadržava vlagu. Pelenski osip ili kožnu kandidijazu prouzrokuje rast kandide albikans u detetovim kožnim pregibima. Dijabetičari su naročito podložni gljivičnim infekcijama jer imaju visoke nivoe šećera u krvi i mokraći, pa prema tome smanjenu otpornost na infekcije, a to sve odgovara rastu gljivica. U retkim slučajevima kandida može da prodre u krvotok kroz intravensku cevčicu ili urinarni kateter. Ako se infekcija proširi na bubrege, pluća, mozak i druge organe, može da izazove teške komplikacije, ali one se javljaju samo kod teško bolesnih osoba ili kod osoba koje imaju neke druge zdravstvene tegobe koje slabe njihov imunološki sistem, kao što su zavisnostod droge ili dijabetes.
D IJA GN OS TI ČK I P O S T U P C I Da bi dijagnostikovao gljivičnu infekciju usne duplje, lekar će da pregleda bele naslage i možda da uzme uzorak za analizu. Da bi ustanovio da li se radi o gljivičnoj infekciji vagine, lekar će uzeti vlažni bris vagine. Ako lekar misli da bolujete od sistematske gljivične infekcije, moraće da napravi analize uzoraka krvi, stolice ili tkiva.
LEČ EN JE Lečenje će zavisiti od pojedinog slučaja, ali svakako će da se usredsredi na sprečavanje rasta gljivica koje su uzrok infekcije.
KONVENCIONALNA MEDICINA Lekar će gljivičnu infekciju usne duplje verovatno da leči nekim antimikotikom poput klotrim azola ili ketokonazola. Odojčad koja boluju od mlečca (soora) obično se leče nistatinom koji se primenjuje pomoću kapaljke. Infekcija kože ili noktiju može da se leči lokalnom primenom klotrimazola. Za gljivičnu infekciju vagine obično se preporučuje lokalna krema dostupna u slobodnoj prodaji koja sadrži mikonazol ili klotrimazol. Ako lekovi dostupni bez recepta nisu delotvorni, lekar može da vam propiše terkonazol ili neki drugi antimikotikza uzimanje na usta koji sadrži flukonazol. Ako lekar ustanovi da bolujete od sistematske gljivične infekcije, verovatno ćete morati da primate intravenske doze amfotericina ili flucitozina.
------------------▼ -----------------H ronična GLJIVIČNA INFEKCIJA lako ova dijagnoza nije opšteprihvaćena, n eki lekari k o riste term in hronična kandidijaza ili hronična gljivična infekcija za b o le st koja zahvata sistem za varenje, nervni, en d okrin i i imunološki sistem . Le če n je se u sred sređ u je na uklanjanje predisponirajućih činilaca, kao što su lekovi ko ji se dobijaju na re c e p t i b e z recepta, hrana koja sadrži visoko rafinisani š e ć e r ili gljivice, p o v rć e ko je sa d rži m nogo ugljenih hidrata i m lečni p ro izvo d i. L e k a r m o že da uradi ispitivanja kako bi ustanovio da li b olujete o d n eke druge, osnovne b olesti kao što su dijabetes ili tegobe
sa štitnom žlezdom. Biljni lek za hroničnu gljivičnu infekciju je čaj napravljen o d I d o 2 grama suvog korena žutike (B e rb e ris vulgaris) i hidrastisa (H yd ra stis canadensis) u šolji vrele vode, ko ji se pije tri puta na dan. U z d ozvo lu lekara pokušajte s p rim en o m dnevnih dodataka gvožđa (45 mg), cinka (45 mg) i selena (200 m cg), ali izbegavajte visoke d o z e selena.
HOMEOPATIJA
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Alternativni lekovi mogu da ojačaju imunološki sistem i osiguraju otpornost na gljivične infekcije, mogu da izleče određene gljivične infekcije i spreče ponoi/no obolevanje. LEČEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
Za lečenje gljivičnih infekcija kože primenite punosnažno ulje m elaleuke (Malaleuca spp.) dva do tri outa na dan. Obično se javlja blago peckanje, ali u slučaju bolova prekinite primenu. Sve masti dostupne u slobodnoj prodaji koje sadrže neven (Calendula ifficinalis) dobre su za lečenje osipa kod dece starije od dve godine.
Brojni homeopatski lekovi koriste seza lečenje gljivičnih infekcija. Raspitajte se kod homeopate o tome koji najbolje odgovara vašim simptomima.
PREVENCIJA ♦ Ako zbog posla treba ruke dugo da držite u vodi, nosite gumene rukavice. Kad završite, operite ruke i na njih nanesite blagu protivgljivičnu kremu na recept ili dostupnu u slobodnoj prodaji. ♦ Nosite pamučni ili svileni donji veš koji, za razliku od najlona i drugih sintetičkih materijala, dopušta da višak vlage ispari. Temeljno perite i sušite donji veš. Cesto ga menjajte. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
G
O
J A
Z N
O
S T
SIMPTOMI ♦ procenat telesne m asnoće veći od trideset posto kod žena i dvadeset i pet posto kod m uškaraca (M erenje m ože da izvrši lekar.) ♦ telesna težina dvadeset posto veća od idealne. Idealna telesna težina određuje se prem a polu, starosti i uobičajenom nivou aktivnosti. Posavetujte se s lekarom ili stručnjakom za ishranu o tačnom određivanju vaše idealne težine.
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ ako sum njate da težite dvadeset posto više od svoje idealne telesne težine. G ojaznost vas izlaže mnogo većoj opasnosti od visokog krvnog
pritiska, srčane bolesti, dijabetesa, tegoba sa žučnom kesom , disajnih tegoba i različitih vrsta raka, uključujući rak dojke i rak debelog creva. ♦ više puta ste izgubili na težini, ali uvek ste se ponovno ugojili. M ožda vam je potrebno stručno vođstvo u osmišljavanju dugoročnog, trajnog program a m ršavljenja. ♦ preteški ste i osećate sm anjivanje polnog nagona, im ate problem a s m enstruacijom ili postajete dlakaviji; m oguće je da bolujete od horm onskog porem ećaja ili im ate tu m o r na nekoj žlezdi koja luči horm one.
ko uzimate više kalorija nego što ih potrošite, dobijaćete na težini. Neugodni deo ove jednačine je to da Ijudi različito brzo metabolišu hranu. Zašto se to dešava složeno je pitanje i potpun odgovor nije poznat istraživačima. Na primer, jedno novije istraživanje pokazalo je da teške osobe u stvari brže izgaraju kalorije od osoba preniske telesne težine, jer se njihov metabolizam, kako nabacuju kilograme, ubrzava, a kako pokušavaju da ih skinu, usporava. Gojazne osobe, uglavnom definisane kao osobe koje su teže dvadeset posto više od svoje idealne telesne težine, ne može da zasiti obrok prosečne veličine. Ne samo da ove osobe imaju više masnih ćelija koje odašilju signale o potrebi za hranom, nego njihov brži metabolizam isto tako troši više kalorija. Ako ste gojazni, uprkos preprekama treba da se potrudite da izgubite na težini. Gojaznost vas izlaže mnogo većoj opasnosti od razvijanja raznih izuzetno ozbiljnih bolesti, često i opasnih poživot, od raka do srčane bolesti. Naročito treba da se zabrinete ako je vaše telo sklono taloženju masnoća oko struka (vrlo često kod muškaraca). Za razliku od taloženja masti na bedrima, što je uobičajenije kod žena i verovatno će poslužiti kao izvor energije, trbušne naslage oslobađaju masne kiseline ravno u krvotok za trenutno, kratkotrajno dobijanje energije. Lekari još uvek nisu sigurni zašto ovo može da šteti zdravlju. Nažalost, mnogi Ijudi nikad ne uspeju da skinu višak kilograma niti da zadrže željenu težinu. Prema tablicama (vidi stranicu 37) koje je pre više od 50 godina pripremilo udruženje Metropolitan Life Insurance Company, a koje mnogi današnji lekari drže preblagima, po svoj prilici jedna četvrtina do jedna trećina odraslih osoba u SAD pati od prevelike telesne težine. Pouzdaniji način merenja jeste indeks telesne težine, koji određuje gojaznost na osnovu sadržaja telesnih masti, a ne na osnovu težine. Određivanje nivoa telesnih masnoća (merenje može da obavi lekar ili medicinska sestra) najbolji je način određivanja telesne težine. Na primer, možete da budete iste visine i težine kao neko koga smatraju gojaznim, ali akc imate relativno teške kosti i mnogo mišića - a time j manje telesnih masti - neće vam biti postavljena ista dijagnoza. Ukoliko ste preterano teški, morate da shvatite da je to doživotno stanje koje, da bi se stavilo pod
A
:ontrolu, zahteva ne samo posebnu ishranu i vežbaije, nego možda i savetovanje i lekove. Držanje goja:nosti pod kontrolom zahteva stalnu budnost, a to nije ak zadatak, posebno u zemljama gde je prehram>ena ponuda obimna i bogata mastima i šećerima.
V IS O K N IV O T E L E S N IH M A S T I
PLU ĆA SRCE JE T R A
JZROCI ’ostoje brojni uzroci gojaznosti - dijabetes, tegobe a štitnom žlezdom , nezdrava ishrana, nedovoljno ežbanje i naslede. Osobe sklone dobijanju na težini esto svoje stanje pogoršavaju pušenjem, konzumianjem alkohola i nedostatkom kretanja. Gledanje elevizije jedan je od glavnih elemenata u predvitanju gojaznosti. Ako ste gojazni, od ključne je važlosti prepoznati da ste bolesni i izbegavati navike oje vašu bolest pogoršavaju. Dok je u većini slučajeva gojaznost povezana s lorodičom anamnezom, društvenim okruženjem, ;hranom i drugim životnim navikama, postoje retki lučajevi kad je uzrok nešto specifično, kao tegobe a štitnom žlezdom. Određeni lekovi, posebno es'ogeni i progestageni, insulin i steroidi mogu takoe da budu odgovorni za dobijanje na težini. Jedno novije istraživanje pokazalo je da, osim naedenih faktora, i mišići imaju određenu ulogu u ojaznosti, kao i masne ćelije. Lekari su odavno utvrili da kad dobijate natežini, masne ćelije u telu rastu eličinom i masom. Tek nedavno se otkrilo da mišići ostaju delotvorniji i troše manje kalorija kad poušate da izgubite na težini, što objašnjava pojavu sporavanja metabolizma.
G U ŠTERAČA D EBELO CREVO Z A D N JE C R E V O
Značajan višak telesnih masti može da izazove ozbiljne zdravstvene tegobe. Višak kilograma predstavlja veliko opterećenje za sistem srca i krvnih sudova, doprinoseći visokom krvnom pritisku i srčanoj bolesti, dok visoka koncentracija masti može da izazove povećanje jetre. Cak i umereno dobijanje na težini može da pokrene dijabetes tipa II, kod kojeg tkiva u telu postanu otporna na insulin koji proizvodi gušterača. Gojaznost povećava i opasnost od raka debelog i zadnjeg creva.
Kako se menja znanje o uzrocima gojaznosti, tako se menjaju i načini lečenja. Za sada se većina konvencionalnih i alternativnih načina lečenja zasniva na ishrani, vežbanju i rešavanju mogućih psiholoških komplikacija.
K O N V E N C IO N A L N A MEDICINA .E Č E N JE ^e više osoba preterane težine uključuje se u prorame za gubitak suvišnih kilograma. Nažalost, uvre^no je mišljenje da je gojaznost posledica neke moilne nepodobnosti i da bi gojazni Ijudi mogli izgubiti a težini samo ako bi malo uvežbali snagu volje. leđutim, istraživanja pokazuju da odgovor nije tako dnostavan. Svaki put kad neko od nas priđe tanjiru hranom, u igri su snažne biohemijske i genetske sile. edostatak snage volje ima malo veze s tim kako će 'lo obraditi ono što pojedete ili reagovati kad ste siti.
Kad se radi o gojaznosti, jedino oko čega se svi mogu složiti jeste da je vežbanje ključno u svakom programu gubitka težine. Jedno istraživanje otkrilo je da je devedeset i pet posto bolesnika koji su bili na dijeti kako bi izgubili na težini vratilo kilograme koje su izgubili ako nisu u program uključili vežbanje. Drugi faktori, kao što su sadržaj masti i vlakana u ishrani, takođe su igrali važnu ulogu, ali ništa nije toliko važno kao vežbanje. Uistinu, možete savesno da izbegavate kalorije, a nikad ne izgubite masti. Glavni uzrok ove borbe s vetrenjačama je činjenaca da kako vi smanjujete broj kalorija koje unosite u organizam, tako telo reaguje
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
GOJAZNOST
NASTAVAK
na način koji se razvio pre nekoliko stotina hiljada godina kao odbrambeni mehanizam. Ono pretpostavlja da gladujete i zbog toga postavlja različite prepreke da bi se zaštitilo od gubitka težine, uključujuči usporavanje metabolizma i delotvornije skladištenje energije. Zbogtoga, ako pokušate da gubite na težini, vaše telo čini sve što može da tu težinu zadrži. Ako ste gojazni, morate da razmišljate o trajnoj promeni, a ne o kratkotrajnoj dijeti, jer problem koji imate je trajan. Posavetujte se s lekarom o određivanju ukupnog unosa kalorija i zatim taj unos održavajte. Ishrana s malo masti, malo šećera i mnogo vlakana pomoći će vam u postizanju cilja. U svoj nedeljni raspored ubacite i program vežbanja. Nešto jednostavno kao što je polusatna šetnja posle obroka može da bude vrlo delotvorno. Postoje dokazi da dugotrajni, strogi raspored redovnog vežbanja i umerena ishrana s malo masti može trajno da snizi težinu. U nekim slučajevima lekar može da preporuči da promene načina života i ishrane dopunite lekom koji smanjuje apetit. Najpopularnije mogućnosti uključuju efedrin, koji deluje na metabolizam stimulisanjem nervnog sistema, fenfluramin, koji inhibira uzimanje kalorija i daje osećaj sitosti te fluoksetin, antidepresiv kod kojegje takode uočeno da smanjuje apetit. Ljudi koji očajnički žele da omršave lake su mete za proizvođače koji nude čitavu gomilu beskorisnih preparata, od amfetamina i tiroidnih preparata do krema za lokalnu primenu kojima je cilj otapanje masti. Da biste bili sigurni, uvekse, pre probanja bilo kog leka za gubljenje težine koji je u slobodnoj prodaji ili se naručuje poštom, posavetujte s lekarom. U retkim slučajevima lekar može da preporuči hirurški postupak koji u osnovi smanjuje želudac. Samo motivisane zdrave osobe imaju koristi od ove terapije koju mnogi kritikuju. Ovaj zahvat otklanja potrebu za potiskivačima apetita, ali istraživanja tek moraju da pokažu da li mogu bolesnici dugoročno da održavaju smanjenu težinu. Dve mnogo jednostavnije tehnike, liposukcija i vezivanje donje vilice imaju takođe mnogo nedostataka i treba ih uzeti u obzir retko, ili uopšte ne. Kod izvođenja liposukcije hirurg napravi mali rez blizu masnih naslaga i zatim isisava mast. Na ovaj način može da se odstrani vrlo malo masti zbog moguće opasnosti za krvne sudove i živce.
284
Vezivanje donje vilice može da ošteti desni i zube i izazove mišićni spazam u viličnom zglobu. Tečna hrana koju takvi bolesnici moraju da koriste dovod do gubitka težine, no čim se žice odstrane bolesnic gotovo uvek vrate kilograme koje su izgubili. Najbolje lečenje zaobilazi te ekstremne pristupe i napada gojaznost na nekoliko nivoa, uključujući psihološki. Ako naučite kontrolisati ono što jedete svoje reakcije na hranu i svoje slobodno vreme (gledanje televizije ili šetnja), to će vam pomoći više oc hirurškog noža. Ako mislite da imate nezdrav odno; prema hrani, razmislite o kontaktu s iskusnim nutri cionistom, fizioterapeutom i po mogućnosti psihoterapeutom.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Većina alternativnih načina lečenja najbolje deluje kad se primenjuju kao dopuna postojećeg program; pravilne ishrane i vežbanja. AKUPRESURA
Neki zavisnici od hrane otkrili su da upotreba igle z; pritiskanje ili plastične spravice na određenim aku presurnim tačkama na uhu pomaže u ublažavanji želje za hranom. Posavetujte se sa stručnjakom koj se razume u lečenje poremećaja ishrane. KINESKO LEKOVITO
BILJE
Kineska biljka kositernica (Ephedra sinica) sadrž efedrin, koji ubrzava metabolizam u masnom tkivu Treba da se zna da ovo lečenje može da ima snažn, neželjena dejstva, uključujući nesanicu, teskobu, sr čanu aritmiju i visok krvni pritisak. Nemojte je koristil ako bolujete od šećerne bolesti, tegoba sa štitnon žlezdom ili srčanih bolesti. Da biste postigli najbolji rezultate, obratite se stručnjaku za kinesku medicim koji će pokušati da radi na svim organima, posebrn slezini. LEČENJE
LEKOVITIM
BILJEM
Pokušajte da ubrzate metabolizam pomoću algi (Fu cus spp.) u obliku tableta tri do četiri puta na dar Smatraju se posebno prikladnimaza gojaznost pove zanu s poremećajem štitne žlezde. Maslačak (Tara xacum officinale) može da ispere bubrege, pojač metabolizam i odstrani želju za slatkišima. Jedit
irovo lišće kao salatu ili pripremite čaj prokuvavaijem 2 do 3 kašičice korena u šolji vode 10 do 15 ninuta. Pijte tri puta na dan. HOMEOPATIJA
Homeopatija nudi lečenje za razne oblike gojaznoti. Na primer, mnoge mešavine koje su u slobodnoj )rodaji sadrže srebro-nitrit koji može da izleči snaži u želju za šećerom. Ako vam se težina ne smanji edan do dva meseca nakon početka primene kućlog homeopatskog lečenja, obratite se stručnjaku. MAČIN Ž I V O T A
’ušenje nam pruža odličan primer kako sklonostgoaznosti može osobu da privuče nezdravom načinu :ivota. Istraživanja pokazuju da su tinejdžerke preveike telesne težine sklonije pušenju i slabije prihvataju )rograme osmišljene da im pomognu da prekinu puienje, jer smatraju da cigarete smanjuju težinu. lako 3ušenje smanjuje apetit, ono takođe ima suprotno Jejstvo na odlaganje masti, što vodi većim naslagama nasti u području struka. Osobe prekomerne težine akođe su sklone povećanom konzumiranju alkohoa, čime povećavaju unos kalorija, a alkohol se u orgalizmu prerađuje slično masnoj hrani. PSIHOSOMATSKO
LEČENJE
Hipnoterapija, vođena vizualizacija i joga mogu da 3omognu u smanjivanju težine menjanjem odnosa Drema hrani. Raspitajte se kod stručnjaka o ovim :ehnikama. ISHRANA
Dijeta sa složenim ugljenim hidratima koji se nalaze j krompiru i testu, kao i u piletini, ribi i mnogim vrs:ama povrća trebalo bi da vas zasiti bez debljanja. 3okušajte da glavni obrok jedete sredinom dana, jer :ete tako imati priliku da potrošite veći deo kalorija
Zamenite konzumiranje bezalkoholnih pića, voćnih sokova i mleka tokom dana sa šest do osam čaša vode. Izbegavajte dijete s brojanjem kalorija. Takve dijete povećavaju opasnost od razvijanja poremećaja kao što su anoreksija, nervoza i bulimija. Uvek valja imati na umu da ne možete da gubite kilograme ako potrošnja energije ne nadmašuje unos energije.
LEČENJE KOD K U Ć E Kod nekih neželjenih dejstava gojaznosti, kao što je zatvor, mogu da pomognu određeni domaći lekovi. ♦ 1 do 2 kašičice pivskog kvasca ili malo maslačka smanjiće želju za slatkišima. Propolis ili malo paprike (Capsicum frutescens) može da ubrza metabolizam. ♦ Čaj napravljen od korena rabarbare može da ublaži zatvor.
PREVENCIJA Ako se nekoliko godina držite umerene ishrane s malo masti i rasporedom vežbanja, možete da snizite svoju „nultu tačku". Jednom kad telo prihvati manju težinu kao prirodno stanje, biće vam mnogo lakše da je održavate bez dijete. Evo nekoliko korisnih saveta za izbegavanje gojaznosti: ♦ Jedite tri do četiri umerena obroka na dan, s glavnim obrokom sredinom dana. ♦ Jedite hranu bogatu vlaknima i s malo masti. ♦ Izbegavajte „aktivnosti" poput gledanja televizije i redovno se bavite telesnim vežbanjem. ♦ Ne počinjite s dijetama kod kojih se broje kalorije ili koje zahtevaju da postite ili da sebi uskratite normalno uživanje u hrani tokom dužih vremenskih perioda. ♦ Nemojte se nagrađivati hranom. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
G
O
N
O
R E J A
SIMPTOMI ♦ gnojan m okraćni iscedak koji m ože da bude žućkast, m utan, zelenkast, beo ili krvav ♦ česta potreba za m okrenjem ♦ jače ili slabije peckanje prilikom m okrenja ♦ snažan bol u predelu karlice ili donjem delu trbuha ♦ stalna potreba za pražnjenjem creva
(analna gonoreja) ♦ m učnina, povraćanje, povišena tem peratura i groznica ♦ bol tokom polnog odnosa ♦ crvenilo i nadraženost vrh a polnog uda ♦ nadraženost ili jaka bol u grlu, otežano gutanje (gonoreična upala ždrela)
OBRATITE SE LEKA RU : ♦ ako imate bilo koji od gore navedenih sim ptom a. G o no reja je vrlo ozbiljna zarazna bolest koja m ože da izazove izuzetno teške posledice.
B
roj slučajeva gonoreje ili kapavca, to jest, bakterijske infekcije mokraćnih i polnih organa, £ ponekad i rektuma, grkljana ili očiju, u stalnom je porastu, posebno među tinejdžerima i mladim Ijudima uopšte. Ako ste žena i imate gonoreju, postoji vrlo velike verovatnoća da toga niste ni svesni; žene često ne pokazuju nikakve simptome sve do kasnije faze bolesti, kad je ozbiljna šteta već učinjena. Nasuprol tome, 90 posto obolelih muškaraca zapaziće simptome u roku od nekoliko dana ili nedelja. Budući cte se radi o vrlo zaraznoj bolesti, lekari su dužni da obaveste lokalne zdravstvene službe; moraćete da odgovorite na pitanja vezana za vaše polne aktivnosti i razdoblju koje je prethodilo pojavi simptoma. Ako se ne leči, gonoreja može da se proširi i da dovede do oštećenja srca ili pojave gonoreičnog artritisa. Kod muškaraca može da dovede do upale prostate, mokraćne cevi (vidi Prostata - tegobe i Mokraćne tegobe) ili pasemenika. Kod žena upala može da se proširi na matericu i jajovode i da izazove upalu karlice, što često dovodi do oštećenja jajovoda neplodnosti. Cak i kad ne uočite gore navedene simptome, zamolite svog lekara da jednom godišnje obavi tesl na gonoreju. Ovo je izuzetno važno za trudnice i žene koje to ubrzo nameravaju da postanu; novorođenčad može trajno da izgubi vid zbog izloženosti bakterijama tokom prolaza kroz porođajni kanal.
UZROCI Gonoreju izaziva bakterija gonokok (Neisseria gonorrhoeae), a prenosi se polnim putem.
DIJ AG NOS TI ČK I POSTUPCI
Ginekolog može da otkrije gonoreju tokom rutinskog pregleda karlice ako uoči crvenilo grlića materice ili sekret koji izlazi iz njenog središnjeg dela. Lekar mora da proveri svaki sekret iz upaljenog područja; grlića materice, mokraćovoda, grkljana ili rektuma i razmaz da pregleda mikroskopski.
LEČENJE
LEČEN JE Budući da je gonoreja zarazna bolest s potencijalno vrlo opasnim posiedicama, morate najpre dazatražite konvencionalnu lekarsku pomoć.
K O N V E N C I O N A L N A M E D IC IN A Vaš lekar može najpre da propiše terapiju analgeticima kako bi ublažio bol koji osećate, a potom antibioticima kao što su ceftriakson, doksiciklin, ampicilin ili eritrom icin koji će uništiti bakterije. Zbog pojave novih oblika bolesti otpornih na klasične lekove, lekar takođe može da vam prepiše probenecid, lek koji omogućava dugotrajnije delovanje antibiotika u vašem organizmu. U slučaju da se bolest proširila na druge organe, verovatno ćete morati da uzimate i am oksicilin.
LEKOVITIM
BILJEM
Neven (Calendula officinalis), somalijska mira (Commiphora molmol) i tuja (Thuja occidentalis) mogu da ublaže upalu i sekret koji prati gonoreju. Upotrebljavajte ovo bilje u obliku čaja ili kupke. Chimaphila umbellata, divlji šumski cvet koji se nekada upotrebIjavao kao aromatični dodatak bezalkoholnim pićima, takođe može da pomogne, baš kao i medvetka (Arctostaphylos uvaursi), kanadska žutika (Hydrastis canadensis) i čičak (Arctium lappa). HOMEOPATIJA
Specijalista homeopatije može da se odluči za uništavanje bakterija gonokoka uz pomoć antibiotika, a zatim da prepiše terapiju za jačanje vašeg imunološkog sistema i prevenciju povratka bolesti. ISHRANA
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Postoje različiti oblici alternativnog lečenja koji mogu da dopune konvencionalnu terapiju i tako ubrzaju lečenje gonoreje. A K U P R E S U RA
U kineskoj medicini beli sekret ukazuje na nedostatak „čija" („chija") tj. energije. Kako biste pročistili svoj organizam i omogućili stvaranje energije, pritisnite tačke akupresure označene pod Jetra 3, na vrhu stopala između nožnog palca i susednog prsta; Jetra 8, s unutrašnje strane noge iznad kolena. Takođe pokušajte da masirate tačku Bubrezi 3, s unutrašnje strane noge, između kosti članka i Ahilove tetive (vidi Dodatak radi tačnog položaja ovih tačaka). KINESKO
LEKOVITO
BILJE
Kako biste pročistili organizam, lekar kineske medicine možeda vam prepiše biljnu mešavinu prilagođenu vašem organizmu. Ova mešavina može izmedu ostalog da sadrži sirištaru (Centiana scabra), koren kineskog naprstka (Rehmannia glutinosa), kinesku angeliku (Angelica sinensis), prorašljika (Bupleurum chinense) i sladić (Clycyrrhiza uralensis). Lekovito bilje poput Coptis chinensis smatra se takođe vrlo korisnim za jačanje mokraćnog i reproduktivnog sistema, posebno u slučaju upalne bolesti karlice.
Ako je vaš lekar saglasan s tim, pokušajte da se suzdržite od uzimanja hrane tokom tri dana kako biste pročistili organizam. Pijte sokove od šipka i brusnice ili mešavinu celera, peršuna i krastavca kako biste isprali otrovne materije iz svog mokraćnog sistema. Budući da antibiotici uništavaju korisne crevne bakterije jednako kao i patogene, jedite jogurt obogaćen živim kulturama ili acidofilnost.
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Opuštanje u vrućoj kupki ublažiće bol i upalni proces. ♦ Jedite raznovrsnu hranu i jogurtobogaćen živim kulturama. ♦ Dopunite terapiju antibioticima primenom gore navedenih biljnih preparata. ♦ Upotrebljavajte ledene obloge kako biste ublažili bol u trbuhu. ♦ Upaljene zglobove zagrejte ili utoplite kako biste ublažili bol izazvan gonorojičnim artritisom.
PREVENCIJA Uvek koristite kondom. Ako se kod vašeg partnera pojave simptomi gonoreje, i vi i vaš partner morate otići na lekarski pregled. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
G
O
R
U
S I C
A
SIMPTOMI žarenje u grudim a, odmah iza grudne kosti (sternum a) koje se javlja posle obroka i traje nekoliko minuta ili nekoliko sati bol u grudima, posebno posle saginjanja ili kad legnete pečenje ili žarenje u grlu, pojava vre le, gorke ili slane tečnosti u grlu podrigivanje
OBRATITE S E LEKARU: ako osećate gorušicu praćenu nekim od sledećih sim ptom a: otežano gutanje, zadihanost, znojenje, vrtoglavica, povraćanje, proliv, izuzetno snažan bol u trbuhu, tem peratura ili crna, odnosno krvava stolica. Moguće je da se radi o uklještenju hijatusne kile,
tegobama s gušteračom, gastritisu, želudačnom čiru ili raku, a nije isključen ni srčan i udar.
Zatražite hitnu lekarsku pomoć. ako uzm ete antacid za ublažavanje gorušice i ne osetite nikakvo olakšanje u roku od 15 minuta. O vo takođe m ože da bude znak srčanog udara:
potražite hitnu lekarsku pomoć. ako se gorušica pogoršava pri telesnim vežbam a, a ublažava pri m irovanju. Možda je reč o srčanoj bolesti. ako im ate hroničnu žgaravicu (svakodnevno ili gotovo svakodnevno). Želudačna kiselina neprekidno nagriza vaš jednjak, što m ože da dovede do ezofagitisa, oštećenja tkiva jednjaka, želudačnog čira ili raka.
U
prkos svom engleskom nazivu (engl. heartburn - žarenje srca), gorušica nema nikakve veze sa srcem (iako su neki simptomi vrlo slični simptomima srčanog udara ili srčanih bolesti). Reč je o nadraženosti jednjaka želudačnom kiselinom. Pomoću sile teže kružni mišić po imenu donj sfinkter jednjaka zadržava želudačnu kiselinu u želucu. Donji sfinkter jednjaka nalazi se na mestu gde se jednjak sastaje sa želucem, ispod i malo ulevo oc grudnog koša. U normalnim okolnostima on se otvara kako bi propustio hranu u želudac ili omogućic podrigivanje, a zatim se ponovo zatvara. Ako se sfin kter otvara prečesto ili previše, želudačna kiselin; može da dospe u jednjak i izazove gorušicu. Povremena gorušica nije opasna, a hronična mo že da bude simptom ozbiljnih tegoba. Gorušica jc svakodnevna pojava kod 10 posto američke popula cije i 50 postotrudnica. Dodatnih 30 posto stanovni štva ima povremene neprijatnosti s gorušicom.
UZROCI
Osnovni uzrok gorušice je nepravilan rad donjej sfinktera jednjaka, koji se ne zatvara onoliko čvrstc koliko bi trebao. Neumerenost je često otežavajuć; okolnost; prekomerna količina hrane u želucu (pre jedanje) ili prevelik pritisak na želudac (čest sluča kod gojaznosti ili trudnoće). Neke namirnice imaji opuštajuće dejstvo na donji sfinkter jednjaka: para dajz, agrumi, beli luk, crni luk, čokolada, kafa, alko hol i pepermint. jela bogata masnoćom i uljim; (životinjskog ili biljnog porekla) često dovode do go rušice, kao i neki lekovi, posebno antibiotici
Antacidi mogu da prikriju ili otežaju već postojeće tegobe. Ne uzimajte antacide bez savetovanja s lekarom ako imate povišen krvni pritisak, srčanu aritmiju, tegobe s bubrezima, hronični zatvor, proliv, kolitis, bilo koji oblik crevnog krvarenja ili bilo koji od simptoma zapaljenja slepog creva. Trudnice i dojilje morale bi da se posavetuju s lekarom pre uzimanja bilo kakvih lekova, a posebno antacida.
288
------------- :— —
icetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin). Stres optere;uje nerve koji upravljaju donjim sfinkterom jednja
DIJAG NOS TIČK I P O S T U P C I
Dpis simptoma može da bude dovoljan za postavljaije dijagnoze, iako su nekad potrebne i dodatne inalize. Jednjak može da se pregleda uz pomoč enJoskopa, duge tanke elastične cevi koja se uvodi
LEČEN JE
Je ćina lekara zagovara upotrebu antacida kod po/remene gorušice. Lekari alternativne medicine osanjaju se na biljne lekove kako bi smanjili kiselinu, i ■azne tehnike opuštanja kako bi umanjili stres.
KONVENCIONALNO L E Č E N J E
3rvi zadatak je utvrdivanje uzroka gorušice kako bi u Dudućnosti mogao da se izbegne. Antacidi koji se
^LTERN ATIV NI NAČINI L E Č E N J A
la razne oblike dodatnog lečenja, pogledajte pogla/Ije Hijatusna kila jer je taj poremećaj često praćen jorušicom.
KINESKO LEKOVITO
BILJE
ednom ili dva puta popijte čaj napravljen od sledećih ;astojaka: 10 grama narandžine kore, 4 kriške svežeg fum bira (Zingiber officinale), 10 grama fulinga (Poria :ocos), 10 grama agastahea (Agastacherugosa) i 3
▼ Z
ab l u d e o mleku
Mlelco nije tek za gorušicu. O lakšanje k o je o seća te d o k ga p ije te je varljivo. Jed n o m kad m leko stigne u želudac, m lečn e m asnoće, kalcijum i belančevine izazivaju pojačano lučenje kiseline i tim e pojačavaju gorušicu. M nogi Ijudi veruju da m en tol b om bo n e ublažavaju g orušicu iako to nije slučaj. M etvica ima opuštajuće d ejstvo na donji sfin kte r jednjaka i tako povećava opa sn o st o d g orušice.
grama azijskog sladića (Glycyrrhiza uralensis). Ovaj čaj može da ublaži gorušicu, a ako ne pomogne, javite se lekaru. Ne smete ga piti često. LEČEN JE
LEKOVITIM
BILJEM
Čaj od dumbira (Zingiber officinale) može brzo da ublaži gorušicu, a umirujuće dejstvo čaja od kamilice (Matricaria recutita) može da bude vrlo efikasno u slučaju gorušice izazvane stresom. HOM EOPATIJA
Određeni simptomi gorušice dobro reaguju na homeopatske lekove. Potrebna količina je 6c, a lek se uzima svakih 15 minuta. Uzmite ga najviše tri puta, a zatim, ako je to potrebno, ponovite još jednom ceo niz. Posle začinjene hrane uzmite Nuxvomicw, posle konzumacije bogatih jela uzmite Carbo vegetabilis, a u slučaju žarećeg bola, uzmite Arsenicum album.
PREVENCIJA Gorušica se po pravilu može sprečiti. Ključno je održavati razumnu telesnu težinu, izbegavati materije koje izazivaju dotokželudačne kiseline u jednjak (vidi U zroci, gore), dovoljno se odmarati, ali i vežbati i smanjiti stres. Ako morate da se ispružite posle obroka, lezite na levi bok. U ovom položaju želudac će vam biti niže od jednjaka. ■
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
-
G
R
I P
SIMPTOMI ♦ temperatura - obično između 38 i 39 °C, povremeno doseže 4 1°C - ponekad se smenjuje s groznicom ♦ bol u grlu ♦ suv isprekidan kašalj ♦ bolovi u mišićima ♦ opšti umor i slabost ♦ začepljen nos, kijanje ♦ glavobolja
OBRATITE SE LEK A R U : ♦ ako dobijete bilo koji od ovih simptoma, a vaš imunološki sistem je već oslabljen rakom, dijabetesom, SID O M i drugim bolestima; ili ako imate tešku bolest poput hronične srčane ili bubrežne bolesti, teškog disanja, fibrozu ciste ili hroničnu slabokrvnost. Postoji opasnost od razvijanja teških sekundarnih komplikacija pa treba da budete pod kontrolom sve dok simptomi traju. ♦ ako temperatura traje duže od tri ili četiri dana, ako ste zadihani dok se odmarate ili imate bolove u grudima. Možda ste dobili zapaljenje pluća.
290
G
rip je veoma zarazna virusna bolest koja se najčešće javlja zimi ili u rano proleće. Infekcijase širi gornjim disajnim putevima i ponekad uđe u pluća. Virus se po pravilu širi u velikim grupama Ijudi koji se nalaze u istom zatvorenom prostoru kao što je škola, kancelarija i starački domovi. Velikaepidemija gripa iz 1918. godine - koja je počela u kampu za vojnu obuku u Kanzasu - usmrtila je oko 500 000 Ijudi širom Sjedinjenih Američkih Država. lako su i prehlada i grip posledice virusa koji inficiraju gornje disajne puteve, simptomi gripe su jači, a komplikacije teže. Grip se najčešće javlja kod školske dece, ali najteže posledice osećaju odojčad, starije osobe i osobe s hroničnim bolestima. Uprkos napretku postignutom u njegovom sprečavanju i lečenju, grip i njegove komplikacije još uvek su smrtonosne za veliki broj Ijudi. Specifični napadi gripa mogu da se spreče injekcijama protivtela u vakcini protivgripa, ali pošto grip - ili neka druga slična virusna infekcija započne, jedini lek je pustiti je da ide svojim tokom.
UZROCI Virus gripa prenosi se udisanjem kapljica u vazduhu koje sadrže virus ili dodirivanjem predmeta koje je dirala zaražena osoba. Simptomi se počinju razvijati jedan do četiri dana posle zaraze virusom. Istraživači dele viruse gripa u tri opšte kategorije: tipove A, B i C. Sva tri tipa mogu da mutiraju ili se pretvore u nove vrste, gripa tipa Astalno mutira stvarajući nove oblike virusa svakih nekoliko godina. To znači da nikada ne možete da razvijete trajan imunitet na grip. Cak i ako jedne godine razvijete protivtela za virus gripa, ta protivtela vas verovatno neće zaštititi od novog oblika gripa sledeće godine. Mutacije tipa A izazivaju velike epidemije svakih nekoliko godina. Tipovi B i C nisu toliko uobičajeni i izazivaju lokalne napade virusa i blaže slučajeve. Tip B se takođe vezuje uz razvoj Rejovog (Reyeovog) sindroma, moguće smrtonosne komplikacije gripa i drugih virusnih infekcija - kao što su ovčije boginje - koje obično pogađaju decu. Cini se da je većina virusa gripa koji zaraze Ijude poreklom iz nekih delova Azije gde blizak dodir između stoke i Ijudi stvara odgovarajuće okruženje za mutaciju i prenos virusa. Svinja ili prase mogu da se zaraze i ptičijim (od ptica ili živine) i Ijudskim oblicima
virusa i da se ponašaju kao domaćini tim različitim virusnim osobinama kako bi se one srele i pretvorile u nove oblike. Svinjazatim zarazi Ijude novim oblikom virusa na isti način na koji Ijudi zaraze jedni druge prenošenjem virusa vazduhom putem kapljica.
D IJA GN O ST IČ K I P O S T U P C I
Sva tri tipa gripa imaju osnovne simptome prehlade kao što su kašalj i glavobolja. Lekar će možda da zatraži bris grla ili analizu krvi kako bi isključio druge bolesti poput streptokoknog zapaljenja grla ili ako službenici u javnom zdravstvu skupljaju statističke podatke o određenoj vrsti gripa, kako bi otkrili specifično svojstvo virusa.
Ako ovi lekovi ne pomognu u slučaju teškog napada gripa, lekar može da vam da amantadin ili rimantadin, oralneprotivvirusne lekove koji su delotvorni kod gripa tipa A. Treba da budete strpljivi kako biste se potpuno oporavili od gripa i sprečili razvoj sekundarnih infekcija koje mogu da izazovu bronhitis, zapaljenje sinusa ili zapaljenje pluća.
ALTERNATIVNI NAČINI L E Č E N J A Alternativni načini lečenja mogu da ojačaju organizam tako da pobedi virus, oporavi se od bolesti i da ublaži privremene simptome gripa.
L E C E N JE Crip će ići svojim tokom bez obzira na to kako ga lečite. Budući da je to virusna bolest, ne reaguje na antibiotike. Ako ste dobrog zdravlja, grip će verovatno proći bez komplikacija za otprilike nedelju dana ležanja u krevetu i kućne nege. Ako imate više od 65 godina, dijabetičar ste ili imate drugu hroničnu bolest, posavetujte se s lekarom o vakcinisanju pre nego što dođe zima (vidi Prevencija, stranica 293). Ako i tada dobijete grip, neka lekar obavezno prati razvoj bolesti tako da može da uoči bilo kakvu komplikaciju i leči je na odgovarajući način.
KONVENCIONALNA MEDICINA Ne postoji jedinstven način lečenja koji može da se primeni u svim slučajevima gripa. Lekar će verovatno da vam kaže da ležite, jedete hranu bogatu hranljivim materijama i pijete puno tečnosti. Tečnost je naročito važna kako bi se izbegla dehidracija zbog temperature i da bi se smekšala sluz disajnih puteva. Možete da upotrebite lekove koji se kupuju bez recepta kako biste ublažili nelagodnost izazvanu kašIjem , začepljenost nosa i zapaljenje grla. Sobni raspršivač pare vlaži vazduh i može da olakša disanje. Ako imate temperaturu i bolove u mišićima, analgetici kao što su acetilsalicilna kiselina (npr. Aspirin), ibuprofen ili paracetam ol mogu da pomognu da se osećate bolje. Ne biste smeli da dajete acetilsalicilnu kiselinu deci budući da se ona povezuje s Rejovim sindromom.
I m a t e l i PREHLADU ILI GRIP? Prehlada i g rip su zarazne virusne infekcije disajnih puteva. lako sim ptom i m ogu da budu slični, g rip je g ori: prehlada vas m o že malo uzdrmati, ali k o d gripa ć e te se zg ro ziti i na sam u pom isao da izađete iz kreveta. Kongestija, upala grla i kijanje uobičajeni su k o d prehlade, a obe bolesti izazivaju kašalj, glavobolju i neugodnost u grudim a. U slučaju gripa, im aćete n ekoliko dana visoku tem peraturu i b o le će vas glava i telo. Kom plikacije izazvane prehladom obično su sra zm ern o blage, ali teški g rip m o že da izazove p o ž iv o t opasnu b o le st kao što je zapaljenje pluća. Poznato je više o d sto tipova virusa p rehlade, a n o ve v rste gripa razvijaju se svakih n ekoliko godina. Budući da su o b e b olesti virusne, nijedna n e m o že da se suzbije antibioticim a: ti lekovi upotrebljavaju se sam o p ro tiv sekundarne bakterijske infekcije koja m o že da izazove zapaljenje sinusa ili zapaljenje pluća.
Nazivi o kojima ćete naći detaljnija obaveštenja označeni su podebljanim kosim slovima.
291
G R IP
NASTAVAK
AKUPRESURA
Pritisak na određen broj tačaka može da se preporuči za razne simptome gripa; pogledajte Dodatak kako biste saznali gde se nalaze akupresurne tačke. Mehur 36 preporučuje se za podsticanje prirodnog odbrambenog mehanizmaza prehladu i grip. Mehur 2, Zeludac 3, Debelo crevo 20, Zučna kesa 20 i Glavna žila 16 i 24 mogu da pomognu pri ublažavanju začepljenosti nosa, glavobolja i pritiska u očima. Debelo crevo 11 može da pomogne pri suzbijanju temperature i jačanju imunološkog sistema. Debelo crevo 4 može da ublaži sve simptome gripa, ali ne pritiskajte tu tačku ako ste trudni. Žila začeća 22 i Bubreg 27 mogu da otklone kongestiju u grudima i kašalj. Na kraju pritisnite tačku Mehur 38 kako biste ublažili kašalj, teškoće pri disanju i komplikacije disajnih puteva. AROMATERAPIJA
Tokom perioda gripa, kad osobe u vašoj blizini imaju virus, zaštitite se ispiranjem grla jednom dnevno s po jednom kapljicom čistog ulja m elaleuke (Melaleuca spp.) i limuna u čaši tople vode; promešajte dobro pre svakog ispiranja. Ako dobijete grip uprkos najboijim merama sprečavanja koje ste preduzeli, dve kapIjice ulja melaleuke u vrućoj kupki mogu da pomognu u suzbijanju infekcije i ublažavanju simptoma. Ulje melaleuke može da nadraži kožu, zato nemojte da upotrebite više od dve kapljice za jednu kupku. Ako imate kongestiju u nosu ili grudima, dodajte nekoliko kapi čistog eukaliptusovog ulja (Eucalyptus globulus) ili ulja nane (Mentha piperita) u raspršivač pare. Ako bolujete od astme, ne služite se parom; umesto nje nakapajte na maramicu nekoliko kapi ovih ulja i udišite. LEČENJE LEKOVITIM
BILJEM
Ako želite da ojačate imunološki sistem lekovitim biljkama, probajte da uzmete pola kašičice tinkture hidrastisa (Hydrastis candensis) i ehinacee (Echinacea spp.) dva puta na dan. Ako se pojave simptomi gripa, prožvaćite čen sirovog belog luka (Allium sativum) zbog njegovih protivvirusnih osobina, ali ne jedite sirov beli luk na prazan želudac. Caj od konopljuše (Eupatorium perfoliatum) može da smanji bolove i temperaturu i da suzbije kongestiju: lagano kuvajte jednu šolju vode s 2 kašičice
292
ove trave 10 do 15 minuta; popijte punu šolju što toplijeg čaja svaki sat. Kako biste suzbili groznicu, uzmite 30 kapi stolisnika (Achillea millefolium) ili tinkturu cveta crne zove (Sambucus nigra) svaka četiri sata dok groznica ne prođe. HOMEOPATIJA
Akoželite dase lečite na homeopatski način, probajte jedan od sledećih lekova u dozama 12c svakih šest do osam sati tokom dana ili dva. Ako ne primetite poboljšanje stanja posle 24 sata, probajte neki drugi homeopatski lek. ♦ Ako se osećate umorno, slabo, „teško" i grozničavo, imate glavobolju i začepljen nos, probajte Galsemium . ♦ Ako osećate opšti bol u mišićima s glavoboljom i nadraženošću koje su jače dok se krećete i ako ste žedni hladne tečnosti i imate suv isprekidan kašalj, probajte Brioniju (Bryoniu). ♦ Ako ste nemirni, tresete se i žedni ste i imate suva usta, hrapav glas i bole vas zglobovi, probajte Rhus toxicodendron. ♦ Ako suvo kašljete i pritom osećate bol ili ako se osećate isprebijano i hvata vas groznica i žedni ste hladnih pića iako ona nadražuju želudac, probajte Eupatorium perfoliatum. ISHRANA
Jedite sveže voće i povrće bogato vitaminom C kao što su agrumi, brokula i jagode; ili uzmite 1000 mg vitamina C svaka dva do tri sata kad ste budni. Jedite više nemasnog mesa, ribe i hleba s mekinjama i žitnih pahuljica kako biste dobili više cinka. REFLEKSOLOGIJA
Kako biste ubrzali funkcionisanje disajnog sistema, pritiskajte palcem tačku solarnog pleksusa/dijafragme nekoliko sekundi ili masirajte tačku palcem. (Vidi stranicu 79 radi informacije o mestu na kojem se tačka nalazi.)
LEČENJE KOD K U Ć E ♦ Uzm ite dve tablete acetilsalicilne kiseline (npr. Aspirina), paracetam ol ili ibuprofen svaka četiri sata kako biste smanjili temperaturu, glavobolju i telesne bolove: ovi simptomi obično su jači poslepodne i uveče. Nemojte davati
♦
♦ ♦
♦
♦
acetilsalicilnu kiselinu nikome ispod 21 godine jer neke osobe u toj starosnoj grupi mogu da budu u opasnosti od Rejovog sindroma. Ako vam je grlo bolno i hrapavo, ispirajte ga slanom vodom. Rastopite 1 kašičicu soli u pola litre tople vode. Grgljajte kad god osetite neugodnost u grlu, ali nemojte gutati rastvor. Upotrebite električni jastučič za telesne bolove. Kad osetite glad, uzmite laku hranu bogatu skrobom, kao što su dvopek, banane, kuvane jabuke, kravlji sir, kuvani pirinač, kuvane pšenične pahuljice i pečeni krompir. Ova hrana omogućava lak prelaz vašeg sistema za varenje na normalnu ishranu u slučaju kad niste redovno jeli. Ne pijte alkoholna pića; možete da dehidrirate i oslabite telesne mehanizme za suzbijanje bolesti i sekundarne infekcije. Izbegavajte lekove protiv gripa koji se kupuju bez lekarskog recepta, a sadrže alkohol. Ako uzimate sredstva za ublažavanje bolova koja mogu da se kupe bez lekarskog recepta, pre nego što prekinete mirovanje, morate da budete sigurni da su simptomi stvarno nestali, odnosno da nisu samo privremeno potisnuti. Ako se potpuno ne oporavite, možete da produžite trajanje bolesti ili da izazovete komplikacije.
PREVEN CIJA Najdelotvornija mera za sprečavanje gripa je vakcinisanje svake jeseni, protiv vrsta koje su se razvile od poslednjeg izbijanja gripa. Ako ste vakcinisani protiv jedne ili više vrsta A i B tipa, još uvek možete da dobijete grip, ali simptomi će verovatno biti blaži nego dase niste vakcinisali. Vakcinu protiv gripa možete da dobijete kod lekara i u javnim zdravstvenim ustanovama. Budući da je grip ozbiljna pretnja, obično se preporučuje vakcinisanje
svakom iznad 65. godine, stanarima i zaposlenima u staračkim domovima, osobama čiji je imunološki sistem ugrožen SIDOM , rakom ili drugim hroničnim bolestima i osobama koje rade u zdravstvenim ustanovama. Obično se daje jedna injekcija vakcine, iako deca mogu da dobiju dve. Ako ste trudni, pričekajte do drugog tromesečja i posavetujte se s lekarom da vidite da li odobrava vakcinisanje. Kod nekih osoba kao propratna dejstva vakcinisanja javljaju se blago povišena temperatura i bolovi u mišićima. Budući da se vakcina razvija u embrionima pilića, ne preporučuje se Ijudima koji su alergični na jaja. Amantadin i rimantadin su oralni protivvirusni lekovi koji mogu da smanje opasnost od gripa tipa A, ali najdelotvorniji su ako počnete da ih uzimate nekoliko nedelja pre perioda gripa ili u roku dva dana nakon što se simptomi pojave. Ovi lekovi obično se propisuju osobama koje su u velikoj opasnosti od komplikacija iz
