Vatrogasne Sprave i Oprema

Beleške iz predmeta: Vatrogasne sprave i oprema

VATROGASNE SPRAVE I OPREMA U vatrogasne sprave i opremu spadaju sve sprave i oprema što koriste vatrogasne jedinice u intervencijama i ntervencijama gašenja požara i tehničkim intervencijama (poplave, saobraćajne nezgode...). ipizacija i standardizacija vatrogasne opreme U cilju odre!ivanja najpovoljnijih veličina i vrsta vatrogasne opeme za uotrebu, izvršena je njena tipizacija. ako ako se vatrogasna armatura i vatrogasna oprema proizvode u četiri veličine, te imamo četiri tipa armature i opreme, i to" #za nazivni prečnik $$% $$% mm, tip & #za nazivni prečnik ' mm, tip  #za nazivni prečnik * mm, tip + #za nazivni prečnik * mm, tip  -zvršena je tipizacija vatrogasnih aparata za gašenje požara. o tipu" #ručni aparati za gašenje #prevozni aparati za gašenje o sredstvu za gašenje" #prahom #hemijskom penom #ugljen dioksidom #halonom /vaki tip vatrogasne opreme mora imati standard. 0abranjeno je korišćenje nestandardne opreme. /tandard je dokument koji izdaje /avezni zavod za standardizaciju koji sadrži tehničko tehnološke zahteve, uslove i pravila kojima se de1iniše proizvod. ak ako o na primer standard za prevozne aparate za gašenje prahom je" 2U/. 0. +3. $3. ostoje opšti standardi za vatrogasnu opremu na primer" #kojima se označava oprema, #koji propisuju tehničke uslove za izradu, način ispitivanja i isporuku svih vatrogasnih armatura ipski standardi koji svaki aparat posebno de1inišu. 4atrogasna 4atrogasna oprema se deli na" #5ičnu # koju duži svaki vatrogasac i #0ajedničku # kojom raspolaže vatrogasna jedinica.

1


I. LIČNA LIČN A VATROGASN VATROGASNA A OPREMA: OPREM A:

U ličnu vatrogasnu opremu spadaju" #6adno zaštitna odeća i obuća, #4atrogasni #4atrogasni šlem, #4atrogasni #4atrogasni radni (penjački) opasač. $. 6adno zaštitna odeća i obuća. 7deća se sastoji se od bluze i pantalona. 7va oprema mora biti od materijala koji maksimalno štiti vatrogasca od neposrednog del ovanja plamena, toplotnog zračenja, kiše, vetra i hladnoće. ored ovog u odre!enom vremenskom periodu mora biti negoriva, vodonepropusna, da upije telesne vlage koja se stvaraju kod teškog 1izičkog rada i da je antistatički obra!ena. 7buća je čizma. 8ora biti izra!ena i zra!ena od materijala koji obezbe!uju zaštitu nogu od toplotnog zračenja i povrede prilikom vatrogasnih intervencija i kretanja po zgarištu. 0bog toga ojačana je sa donje strane. *. 4atrogasni 4atrogasni šlem. 4atrogasni 4atrogasni šlem treba da osigura zaštitu glave vatrogasca od mehaničkih udara, odnosno povreda prilikom intervencija. ored toga šlem delimično štiti glavu od toplote, raznih tečnosti, prašine i od udara električne struje niskog napona. 9lem se izra!uje od polikarbonata. polikar bonata. 3. 4atrogasni 4atrogasni radni (penjački) (penjački) opasač. opasač. 7snovna namena opasača je da omogući vatrogascu da se pomoću njega pričvsti kada radi na visini tako da su mu obe ruke prilikom rada slobodne, zatim služi za samospasavanje samospasavanje kao i za spasavanje drugih osoba. 0a opasač pričvršćena je alka sa karabinom, kožna 1utrola sa sekirom, sigurnosna alka i uprtač. -zra!uje se od od kudeljnog prediva i sa unutrašnje strane je obložen kožom radi ojačanja. U novije vreme izra!uje se i od sintetičnih # polietilenskih vlakana.

2


I. LIČNA LIČN A VATROGASN VATROGASNA A OPREMA: OPREM A:

U ličnu vatrogasnu opremu spadaju" #6adno zaštitna odeća i obuća, #4atrogasni #4atrogasni šlem, #4atrogasni #4atrogasni radni (penjački) opasač. $. 6adno zaštitna odeća i obuća. 7deća se sastoji se od bluze i pantalona. 7va oprema mora biti od materijala koji maksimalno štiti vatrogasca od neposrednog del ovanja plamena, toplotnog zračenja, kiše, vetra i hladnoće. ored ovog u odre!enom vremenskom periodu mora biti negoriva, vodonepropusna, da upije telesne vlage koja se stvaraju kod teškog 1izičkog rada i da je antistatički obra!ena. 7buća je čizma. 8ora biti izra!ena i zra!ena od materijala koji obezbe!uju zaštitu nogu od toplotnog zračenja i povrede prilikom vatrogasnih intervencija i kretanja po zgarištu. 0bog toga ojačana je sa donje strane. *. 4atrogasni 4atrogasni šlem. 4atrogasni 4atrogasni šlem treba da osigura zaštitu glave vatrogasca od mehaničkih udara, odnosno povreda prilikom intervencija. ored toga šlem delimično štiti glavu od toplote, raznih tečnosti, prašine i od udara električne struje niskog napona. 9lem se izra!uje od polikarbonata. polikar bonata. 3. 4atrogasni 4atrogasni radni (penjački) (penjački) opasač. opasač. 7snovna namena opasača je da omogući vatrogascu da se pomoću njega pričvsti kada radi na visini tako da su mu obe ruke prilikom rada slobodne, zatim služi za samospasavanje samospasavanje kao i za spasavanje drugih osoba. 0a opasač pričvršćena je alka sa karabinom, kožna 1utrola sa sekirom, sigurnosna alka i uprtač. -zra!uje se od od kudeljnog prediva i sa unutrašnje strane je obložen kožom radi ojačanja. U novije vreme izra!uje se i od sintetičnih # polietilenskih vlakana.

2


II. ZAJEDNIČKA VA VATROGASNA OPREMA

U zajedničku vatrogasnu opremu spadaju" #0aštitna oprema #Ure!aji, sprave i oprema za gašenje #/prave i oprema za penjanje #/prave i oprema za spasavanje #ehnička #ehnička oprema i alati #7stala opema $. 0aštitna oprema 0aštitna oprema se deli na" #0aštitna oprema od plamena i toplote #7prema za zaštitu organa za disanje #7prema za zaštitu od kiselina, baza i agresivnih materija $.$. 0aštitna oprema od plamena plamena i toplote toplote rema nameni deli se na" $. 7prema za prilaz vatri *. 7pema za prolaz kroz vatru 8aterijal za izradu ove opreme je azbest i aluminizirana tkanina. &zbestno odelo služi za prilaz vatri pri tempreaturama okoline okoline do 3%%°+ /astoji se od" #kapuljače #bluze #rukavica #pantalona i #čizama. 7delo od aluminizirane tkanine služi za prolaz kroz vatru /astoji se od" #kombinezona #kapuljače #zaštitne rukavice i #čizme &luminizirana tkanina odbija :3#:;< zračenja i koristi se za prilazak vatri pri temperaturama okoline do ;%% °+.

3


7deća za prolaz kroz vatru u zatvorenoj prostoriji, kod temperatura do '%%°+ omogućava kraće zadržavanje. ri prolasku kroz plamen štiti od visokih temperatura i do $%% °+ ali vreme zadržavanja u vatri je ograničeno na svega *% sec. $.*. 7prema za zaštitu organa za disanje 7prema se deli na" $. =iltracione sprave *. -zolacione sprave $.*.$. =iltracione sprave U 1iltracione sprave spadaju" #zaštitna maska #cevni aparat U izolacione sprave spadaju" #izolacioni aparati sa komprimiranim vazduhom #izolacioni aparati sa kiseonikom $.*.$.$. 0aštitna maska sa 1ilterom -zra!uje se od gume. >amenjeno je zaštiti disajnih organa, lica i očiju od štetnog delovanja otrovnih gasova i para kao i čestica prašine, dima i magle u zavisnosti od vrste ugra!enog 1iltera. 8ože se koristiti u prostoru gde ima najmanje $'< kiseonika. $.*.$.*. +evni aparati >amenjeno je zaštiti disajnih organa, lica i očiju od štetnog delovanja otrovnih gasova i para kao i čestica prašine, dima i magle. ?oristi se potpuno nezavisno od koncentracije otrovnih para i gasova u atmos1eri jer uzima vazduh van zaga!enog prostora. ?oriste se kod ulaska u male prostorije, rezervoare, šahtove, u silose pri obavljanju tehničkih intervencija a nepodesne su za intervencije gašenja požara. ele se na" $. +evne aparate sa 1ilterom *. +evne aparate sa komprimiranim vazduhom 3. +evne aparate sa kompresorom $.*.$.*.$. +evni aparati sa 1ilterom /astoji se od gumenog creva dužine $% do $ metara na čijem se jednom kraju nalazi 1ilter koji se postavlja izvan dometa zaga!enog vazduha, a drugi kraj se vezuje za prikljičak ventila zaštitne maske.

4


$.*.$.*.*. +evni aparat sa komprimiranim vazduhom o konstrukciji je nadgradnja prethodnog. ovod vazduha se obezbe!uje iz boce sa komprimiranim vazduhom. >a jednom kraju cevi (dužine do *%%m) nalazi se boca sa komprimiranim vazduhom, a drugi kraj preko plućnog automata vezan je za priključak zaštitne maske. $.*.$.*.3. +evni aparat sa kompresorom o konstrukciji sličan prethodnom s tom razlikom da umesto boce koristi se kompresor. $.*.*. -zolacione sprave U izolacione sprave spadaju" #izolacioni aparati sa komprimiranim vazduhom #izolacioni aparati sa kiseonikom $.*.*.$. -zolacioni aparat sa komprimiranim vazduhom /luži za zaštitu organa za disanje i nezavisan je od koncentracije štetne materije i količine kiseonika u takvoj atmos1eri. 7ni potpuno izoluju korisnika od okolne atmos1ere. 7prema se sastoji od" #čelična boca punjena pod pritiskom od *%% do 3%% bara. #regulator pritiska reducira pritisak iz boce na 3 do bara. #gumeno crevo niskog pritiska #plućni automat #maska @elična boca je smeštena na postolje sa kaiševima za nošenje na le!ima. -ma manometar na delu visokog pritiska preko koga se prati potrošnja vazduha. ?ada pritisak padne na ; bara prekinuti rad i napustiti ugroženo mestoA >a mnogim bocama postoji zvučna signalizacija kritičnog pritiska. 8aska je gumena sa panorama staklom. -ma izdišni ventil i priključak sa navojem za spajanje sa plućnim automatom. otrošnja vazduha iznosi kod" #mirovanja $% do $ litBmin #laganog rada *% do 3% litBmin #teškog rada 3 do  litBmin #najvećeg napora % do C litBmin $.*.*.*. -zolacioni aparati sa komprimiranim kiseonikom >amena ista kao kod prethodnog

5


/astavni delovi" #kutija sa priborom za nošenje #boca sa komprimiranim kiseonikom od $ kg **% bar #razvodnik kiseonika #uzdisna i izdisna rebrasta cev #manometar #zaštitna maska sa priključkom #alkalni patron #ure!aj za konstantno doziranje kiseonika #ure!aj za automatsko dodavanje kiseonika $.3. 7prema za zaštitu od kiselina, baza i agresivnih materija 7prema za rad sa agresivnim materijama izra!ena je od gume, odnosno gumenog platna, a u novije vreme se izra!uje od 4+ platna 7deća i obuća se izra!uju u elementima kao što su" #čizme #kecelja #rukavice #zaštitna maska (delimična zaštita) -li iz jednog dela u vidu" #kombinezona (potpuna zaštita) *. /prave i oprema za gašenje požara vodom *.$. Usisna korpa Usisna korpa se sastoji od" #kućišta (liveni) #nepovratnog ventila #ulaznog dela sa zaštitnom mrežom #mehanizma za otvaranje nepovratnog ventila i #izlaznog dela sa stabilnom spojkom. >amena mu je" #da onemogući ulazak mulja i drugih mehaničkih nečistoća u usisna creva, #zadrži vodeni stub u usisnim crevima nakon prestanka rada pumpe ili ako se usisavanje vode vrši nalivanjem umesto upotrebe vakuum ure!aja. -zra!uje se u veličinama &, , +, i . ovršina ulaznog dela je *, puta veće površine od izlaznog dela . akav odnos je potreban radi izjednačavanja otpora koji se javlja pri protoku kroz otvore rešetke. eriodično se ispituje nepovratni ventil. osle upotrebe usisnu korpu očistiti od mulja i ostataka mehaničkih nečistoća, zatim ovlaš podmazati naležuće površine nepovratnog ventila i komandne ručice. 6


*.*. Usisna creva Usisna creva služe za dovod vode od nalazišta do motorne vatrogasne pumpe. -zra!uju se od gume sa pletenim ili tkanim tekstilnim uloškom, a unutrašnje i spoljne spirale su od metala. 8etalne spirale imaju zadatak da spreče spljoštanje i da omoguće elastično gibanje cevi pri upotrebi. >a krajevima usisnih cevi nalaze se spojnice. -zra!uju se četiri tipa creva i to" #& unutrašnjeg prečnika $$% mm, dužine *;%% i $D%% mm, # unutrašnjeg prečnika ' mm, dužine $D%% mm, #+ unutrašnjeg prečnika * mm, dužine 3%%% i $D%% mm, # unutrašnjeg prečnika * mm, dužine $%% mm, >ajmanje jednom godišnje" #vizuelni pregled, #ispitivanje vodenim pritiskom D bar  min. #ispitivanje usisnog dejstva suvim i vlažnim usisavanjem ?od suvog usisavanja, crevo sa spojkama se izloži potpritisku od %,C bar u toku od najmanje $ minut i ne sme biti nikakvog propuštanja vazduha. 4lažno ispitivanje se vrši na dužini creva od najmanje : m. 0aptivenost # hermetičnost cevnog voda se proverava usisavanjem iz jednog otvorenog izvora vode. ri ovom ispitivanju crevo mora postići podpritisak od %,D bari. *.3. otisna creva otisna creva su namenjena za transport sredstva za gašenje (voda, pena prah i dr.) od motorne pumpe ili vatrogasnog vozila, posredstvom mlazince, do mesta požara. -zra!uju se od kružno tkanog tekstilnog dela, od prirodnih ili sintetičnih vlakana, sa unutrašnjom oblogom od gume ili plastične mase. ?rajevi creva se povezuju sa grlom vatrogasne pritisne spojnice. -zra!uju se u četiri tipa" #& dužine $ i *% m, # dužine $ i *% m, #+ dužine $ i *% m, # dužine , $%, $ i *% m,

-spitni pritisak zavisi od tipa creva" 7znaka tipa creva

6adni pritisak bar

ritisak prskanja (bar)

robni pritisak (bar) 7


&  + 

D $D $D D

$* * * *

* % % ;%

*.;. 4atrogasne spojnice /ve vrste vatrogasnih spojnica služe za me!usobno spajanje vatrogasnih creva i armatura. rema nameni podeljene su na" #spojnice za vatrogasna creva (usisne i potisne) #stabilne spojnice #prelazne (reducir) spojnice i #slepe spojnice roizvode se u veličinama &, , + i . U našoj zemlji upotrebljavaju se spojnice tipa EštorcF *.;.$. Usisne spojnice /astoji se iz" #tela #grla #kvačila #osigurača i #zaptivnog prstena elo spojnice izra!uje se kovanjem od aluminijske legure. Grlo spojnice je ižlebljeno u cilju boljeg vezivanja sa usisnim cevima , a izra!uje se od aluminijumske legure, presovanjem ili livenjem. 6azlike izme!u usisne i potisne spojnice" #grlo usisne spojnice je duža #gumeni zaptivač usisnih spojnica ima dvostruku ulogu i to" #da spreči ulaženje vazduha u usisno crevo i #da onemogući izlaženje vode na mestu spoja dve spojnice. #gumeni zaptivač potisnih spojnica samo ne propušta vodu. #zaokret kod kvačila usisne spojnice je :% ° #zaokret kod kvačila potisne spojnice je $C% °. *.;.*. otisne spojnice otisne spojnice se upotrebljavaju za priključenje potisnih vatrogasnih creva na hidrante, vatrogasne pumpe, za me!usobno sapajanje kao i spajanje sa svom ostalom vatrogasnom armaturom. *.;.3. /tabilne spojnice

8


/tabilne spojnice služe za priključenje na stabilne potisne i usisne otvore odgovarajućih vatrogasnih ure!aja pomoću navoja koji se nalazi na unutrašnjem delu spojnice. *.;.;. relazne (reducir) spojnice relazne (reducir) spojnice služe za spajanje vatrogasnih creva i druge armature različitih unutrašnjih prečnika. 6educir spojnice mogu biti" #*B* mm ili +B #'B* mm ili B+ #$$%B' mm ili &B *.;.. /lepe spojnice /luži za zatvaranj potisnih i usisnih otvora odgovarajućih vatrogasnih ure!aja u cilju sprečavanja upadanja nečistoća. *.. 6azdelnica 6azdelnica služi za razvod vode i na taj način omogućava gašenje požara sa više mlazeva. -zra!uju se dvodelne i trodelne razdelnice sa slavinom ili ventilom od aluminijumske legure. 7značavaju se sa B++ i B++. -spitivanje razdelnica vrši se na odgovarajućem ispitnom ure!aju i ispituje se otpornost prema pritisku. ri natpritisku od * bar koji se održava najmanje $ minut ne sme biti nikakvog propuštanja vode, a armatura mora da izdrži probu bez pojave vidljivih de1ormacija, naprslina loma ili drugih oštećenja. *.D. /abirnica /abirnica služi za sabiranje vode iz dva izvora. rimenjuje se kada je potrebna veća količina vode, na primer pri gašenju požara sa dva vozila istovremeno, ili pri gašenju kada je jedan izvor je radni a drugi rezervni i potrebno je održati kontinualnost isporuke vode. /astoji se iz" #kućišta #dva ulazna i izlazna otvora #leptirastog zatvarača i #spojnica sa zaptivkama -zra!uje se od aluminijumske legure u dve veličine koje se označavaju sa" #B*+ i #&B* -spitivanje sabirnica vrši se na odgovarajućem ispitnom ure!aju i ispituje se otpornost prema pritisku. ri natpritisku od * bar koji se održava najmanje $ minut ne sme biti nikakvog propuštanja vode, a armatura mora da 9


izdrži probu bez pojave vidljivih de1ormacija, naprslina loma ili drugih oštećenja. *.'. Ublaživač reakcije vodenog mlaza /ila reakcije mlaznice zavisi od protoka i brzine isticanja vode, raste sa povećanjem pritiska i povećanjem promera usnika mlaznice. Ublaživač se stavlja izme!u mlaznice i creva. *.C. 6egulator pritiska >amena regulatora je da zaštiti potisni cevovod od oštećenja koja nastaju zbog previsokih nazivnih pritisaka izvora i hidrauličnih udara. -zra!uje se od legure aluminijuma i to u  i + varijanti a može biti izra!en i u kombinaciji sa trodelnom razdelnicom oznake B++. Ura!aj ima ulazni i izlazni otvor i otvor za izlaz previsokog pritiska. ?onstruisan je tako da omogućava jednakomernu regulaciju pritiska u rasponu od * do $D bar. ostavlja se ispred razdelnice ili iza centri1ugalne pumpe. *.:. 8laznice za vodu 8laznice služe za usmeravanje vode ili drugih sredstava za gašenje požara. /ve mlaznice za vodu mogu se podeliti u tri grupe" #obične mlaznice #univerzalne mlaznice i #mlaznice specijalne namene. *.:.$. 7bična mlaznica 7bična mlaznica sa ili bez ventila služi za dobijanje punog (kompaktnog) mlaza vode. -zra!uje se od aluminijumske legure. /astoji se iz" #tela #cevastog dela obloženog rabrastom 4+ oblogom #naglavka #usnika i #stabilne spojnice sa gumenim zaptivačem. 8laznica ima dva naglavka" #manji sa protokom vode *%% litBmin #veći sa protokom vode ;%% litBmin

pri pritisku od C bar.

10


*.:.*. Univerzalna mlaznica Univerzalna mlaznica omogućava dobijanje punog, raspršenog i kombinovanog mlaza vode. >a prednjem delu moguće je postavljanje posebnog raspršivača za dobijanje vodene magle. -zra!uje se od aluminijumske legure ili u kombinaciji mesing#aluminijum. /astoji se iz" #raspršivača #nastavka raspršivača #glave za regulisanje #konične igle za zatvaranje i regulisanje #usnika #obloge cevi i #stabilne spojke prečnika otvora * i ' mm. U univerzalne mlaznice mogu se svrstati sledeće vrste mlaznica poznata pod imenom" #urbomag #6otomag #6otosprej #Gun #erminator itd. /ve ove vrste mlaznica omogućavaju regulaciju protoka vode, oblik mlaza, trenutno otvaranje i zatvaranje vode, jednostavno rukovanje a odgovarajućim dodatkom može se gasiti i penom. *.:.3. /pecijalne mlaznice /vaka od ovih mlaznica ima jeku svoju speci1ičnost, pa iz tih razloga svrstane su u posebnu grupu. Grupu specijalnih mlaznica sačinjavaju" #pištolj mlaznice #monsun mlaznice #dubinske mlaznice #mlaznice za raspršenu vodu #1leksibilne mlaznice i #monitor mlaznice. *.:.;. ištolj#mlaznice ištolj mlaznice omogućavaju e1ikasno gašenje požara punim mlazom vode, vodenom maglom (i penom). /astoji se od" #kućišta mlaznice #mehanizma za zatvaranje i #stabilne spojnice.

11


riključna stabilna spojnica je prečnika * mm za spajanje sa + crevom, odnosno 3C mm za spajanje pancirnim gumenim crevom. *.:.. 8onsun mlaznica 7mogućava e1ikasno gašenje vodenom maglom. ogodna je za gašenje u zatvorenim prostorijama. >a glavi monsun mlaznice postavljeno je : raspršivača sa diznama. >a centralnom raspršivaču odvrtanjem dizne može se dobiti kompaktan mlaz vode promera : mm. *.:.D. ubinska mlaznica Upotrebljava se za gašenje tinjajućih i dubinskih požara, kao što su stočna hrana, žitarice, ugalj i slično. /astoji se iz" #sabilne spojnice sa zaptivačem prečnika * mm #naglavka sa slavinom #ručice za rukovanje mlaznicom i #cevastog dela dužine $, m onji kraj cevastog dela ima $C izlaznih otvora koji omogućavaju da voda pod pritiskom izlazi u krug. *.:.'. 8laznica za raspršenu vodu 7mogućava e1ikasno gašenje požara raspršenom vodom. /luži za gašenje šumskih požara i zapaljivih tačnosti na manjim površinama. *.:.C. =leksibilna mlaznica =leksibilna mlaznica se upotrebljava za gašenje požra na visokim objektima. Učvršćuje se na gornji deo automeheničkih lestava. 7mogućava veliki protok vode a rukovanje se vrši sa zemlje uz pomoć užeta. *.:.:. 8onitor#mlaznice # bacači vode ili pene acači vode ili topovi iznad vatrogasnih vozila. Upotrebljavaju se za gašenje požara gde je potrebno nabacivanje veće količine vode ili sredstva za gašenje. acači vode ili pene mogu biti prevozni, smešteni na prikolicama, prenosni i stabilni, 1iksirani na vatrogasnim vozilima ili brodovima. omet im je oko '% metara.

12


*.$%. Hidranti i hidrantski nastavci Upotrebljavaju se neposredno za gašenje požara ili posredno za napajanje vatrogasnih vozila vodom. U zavisnosti od konstrukcije i mesta postavljanja hidrantska mreža može biti" #spoljna #unutrašnja i #suva hidrantska mreža. *.$%.$. /poljna hidrantska mreža /poljna hidrantska mreža se snabdeva vodom prstenastim sistemom. 6astojanje izme!u dva hidranta iznosi najviše C% m, odnosno $% m u naseljenim mestima gde se nalaze pretežno stambeni objekti. Hidranti u spoljnoj hidrantskoj mreži su izvedeni u zavisnosti od mesta postavljanja kao" #podzemni i #nadzemni. *.$%.*. odzemni hidranti ostavljaju se ispod nivoa terena. rednost im je što u zimskom režimu eksploatacije ne dozvoljavaju smrzavanje vode i ne ometaju normalno odvijanje saobraćaja. >edostaci su im što je otežano brzo pronalaženje s obzirom da se nalaze ispod nivoa terena i korišćenje hidranta moguće je samo uz upotrebu hidrantskog nastavka koji za nadzemni hidrant nije potreban. Hidrantski nastavak može biti" #jednodelni ili #dvodelni. 2ednodelni nastavci se izra!uju pod oznakom B, B+ i +B+, a dvodelni pod oznakom B*+ i +B*+. &ko se podzemni hidrant nalazi u 1abričkom krugu u njegovoj neposrednoj blizini postavlja se hidrantski orman sa pripadajućom opremom. Hidrantski orman sadrži sledeću opremu" #hidrantski nastavak B*+ ili +B*+ #potisna creva prečnika * mm od $m #kluč za hidrant φ*; ili φ3; #univerzalni ključ &+ #mlaznice + *.$%.3. >adzemni hidranti >adzemni hidranti se postavljaju na mesta gde ne mogu ometati odvijanje pešačkog i drumskog saobraćaja, najčešće ispred većih objekata 13


(škole, bolnice, 1abrike itd.) / obzirom na njegovu visinu brzo se uočava tako da nije potrebno da se posebno označava. >a telu hidranta se nalaze tri priključka sa stabilnim spojnicama za vatrogasne creva. va gornja otvora su prečnika * mm, donji je prečnika ' mm. /avremena konstrukcija hidranta je takav da nakon upotrebe, i kada je ventil zatvoren automatski se otvara ispust što sprečava smrzavanje vode u zimskom periodu. Hidrantski ormar za nadzemni hidrant sadrži sledeću opremu" #potisna creva prečnika * mm dužine $ m. #ključ za nadzemni hidrant, #ključ univerzalni &+ #mlaznice + *.$%.;. Unutrašnja hidrantska mreža Unutrašnja hidrantska mreža je skup ure!aja u objektu koji razvode vodu do hidrantskih ormarića. 8ože biti zasebna ili zajednička sa mrežom vode za piće. Unutrašnja hidrantska mreža mora biti stalno pod pritiskom, tako da na najvišem spratu objekta na mlaznici voda ima najniži pritisak od *. bar, najviši hidrostatički pritisak iznosi ' bar. U novije vreme postavljaju se ormari sa opremom za gašenje vodom ili penom. 7rmar se označava oznakom za hidrant (slovo H). Hidranti se smeštaju u prolaze, stepenišne prostore i puteve za evakuaciju u neposrednoj blizini ulaznih vrata prostorija koja mogu biti ugrožena požarom, tako da ne ometaju evakuaciju. *.$%.. /uva hidrantska mreža /uva hidrantska mreža je skup ure!aja u objektu koji su u normalnim uslovima bez vode, a u slučaju požara služe da se voda za gašenje požara transportuje do vatrogasnih vozila ili drugih izvora za snabdevanje vodom do mesta potrošnje. 8ože biti zavisno od konstrukcije i mesta postavljanja spoljna i unutrašnja. +evovod za suvu hidrantsku mrežu mora biti bez zapornog ventila i mora se automatski prazniti. -spitivanje hidrantske mreže" -spitivanje hidrantske mreže zakon traži jednom u D meseci. -spitivanje može da radi samo ovlašćeni servis. rilikom kontrole meri se pritisak vode pri istovremenom radu svih spoljnih i unutrašnjih hidranta istovtremeno. >a spoljne hidrante postavljaju se mlaznice usnika $D mm, a na unutrašnje sa usnikom $* mm. ritisak se

14


menri na kontrolnoj mlaznici na najvišem spratu ili na hidrantu koji je najudaljeniji i mora da bude minimum *. bar. /uvi hidrant se ispituje najmanje jednom u dve godine vazdušnim pritiskom od $. bar. *.$$. 7prema za prenos i polaganje vatrogasnih creva U opremu za prenos i polaganje vatrogasnih creva spadaju" #nosač creva #držač creva #cevna poveska #univerzalni ključ #prelazni most i #vatrogasna vitla. *.$$.$. >osač creva >osač creva je namenjen za podvezivanje dvostruko namotanih potisnih creva u cilju sprečavanja odmotavanja i lakšeg prenošenja. ako vatrogasac može istovremeno prenositi više komada tako povezanih creva. *.$$.*. ržač creva ržač creva služi za podvezivanje creva napunjenih vodom u cilju preuzimanja opterećenja kod vertikalno položenih potisnih creva. odvezivanje se vrši ispod potisne spojnice. *.$$.3. +evna poveska +evna poveska se upotrebljava u cilju sprečavanja izlaženja vode na oštećenom mestu potisnog cevovoda za vreme akcije gašenja požara. *.$$.;. Univerzalni ključ Univerzalni ključ se upotrebljava za kvalitetno spajanje svih vrsta i dimenzija spojnica kao i ostale vatrogasne armature. >osi oznaku &+ ili +. *.$$.. relazni most relazni most ima za zadatak da zaštiti potisni cevovod ako on prelazi preko javne saobraćajnice, na taj način obezbe!uje nesmetano odvijanje saobraćaja i tok akcije gašenja požara.

15


*.$$.D. 4atrogasna vitla 4atrogasna vitla služe da se na njih namota veća dužina potisnih creva. U zavisnosti od konstrukcije vatrogasna vilta mogu biti" #prenosna ili #prevozna. *.$*. 4atrogasne pumpe a bi se dobila potrebna količina vode za gašenje požara koriste se vatrogasne pumpe. rema principu rada vatrogasne pumpe se dele ne" #klipne i #centri1ugalne. *.$*.$. ?lipne pumpe voradna klipna vučna pumpa ugra!uje se u" #ručne aparate za gašenje vodom i vazdušnom penom(#brentača) i u #le!nu naprtnjaču koja je namenjena za gašenje šumskih požara. ?lipna pumpa daje dobar pritisak ali malu količinu vode. *.$*.*. +entri1ugalne pumpe +entri1ugalne pumpe daju znatno veću količinu vode i veći pritisak. /avremene centri1ugalne pumpe su samousisne (same stvaraju podpritisak u usisnim crevima) rema pritisku dele se na" #pumpe niskog pritiska do 3 bar. #pumpe srednjeg pritiska od 3 do $% bar. #pumpe visokog pritiska preko $% bar. 6otor i stator zajednički čine jedan stepen pumpe. U vatrogasnoj tehnici najviše se koriste" #dvostepene (C bar) i #trostepene ($* bar) pumpe. /vaki stepen višestepene vatrogasne pumpe povećava izlazni pritisak (pojedini pritisci svakog stepena se sabiraju). 2ednostepena pumpa u vatrogastvu se koristi kao muljna pumpa. 7snovni delovi centri1ugalne vatrogasne pumpe su" #kućište pumpe #rotor pumpe sa lopaticama #stator se lopaticama #ulazni otvor 16


#izlazni otvor #vakummetar (pokazuje podpritisak u kućištu pumpe) #manometar (prikazuje izlazni pritisak vode) *.$*.3. 4atrogasne prenosne motorne pumpe ele se" #prenosne, čija težina dostiže do *%% kg #prevozne, koje su ugra!ene na kolica ili prikolicu i #auto pumpe koje su stabilno ugra!ene na kolima. 0a prenosne i prevozne pumpe ugra!en je poseban motor za pogon. ?od automobilskih se korist u većini slučajeva motor vatrogasnog vozila. U održavanje pumpe spada redovno podmazivanje ležaja, čišćenje sita, vakuum ure!aja, jednom mesečno ispitivanje 1unkcionalnosti pumpe. U taktici gašenja pumpe mogu da se koriste pojedinačno ili grupno, voda se može dovoditi sa velikih udaljenosti, da se koristi za gašenje vazdušnom penom, teškom, srednjom ili lakom penom. *.$*.;. Grupno korišćenje pumpi *.$*.;.$. aralelna veza centri1ugalnih pumpi ?oristi se kada je potrebno povećati količinu vode. 0ajednički protok dve paralelno vezane pumpe je manji od zbira pojedinačnih protoka paralelno vezanih pumpi. IFI$JI*

*.$*.;.*. 6edna veza centri1ugalnih pumpi 6edna veza centri1ugalnih pumpi se koristi kada je potrebno povećati pritisak koji ne može biti obezbe!en radom jedne pumpe. 4elika visinska razlika ili velika udaljenost. *.$*.. 4akuum ure!aj kod centri1ugalnih pumpi 0adatak vakuum ure!aja je da stvori odre!eni podpritisak (valuum) usled čega voda pod dejstvom atmos1erskog pritiska ulazi u usisni vod. 7vaj pritisak mora biti toliki da savlada povratni ventil u usisnoj korpi kada će i voda početi da prodire u usisna creva. raktična dubina usisavanja je '. m 4akuum ure!aji se prema principu rada dele u sledeće grupe" 17


#klipni vakuum ure!aji (ručni i motorni) #rotacioni vakuum ure!aji #gasni ejektori 6učni klipni vakuum ure!aj retko se koristi, motorni klipni vakuum ure!aj ima veću primenu. 6otacioni vakuum ure!aji koriste centri1ugalnu silu rotacionih elemenata Gasni ejektori imaju ugra!enu 4enturijevu cev kroz koju prolaze izduvni gasovi iz pogonskog motora i isisavaju vazduh iz kućišta pumpe. *.$3. umpe i oprema za dobijanje vode i većih dubina 7vakve sprave služe za crpljenje vode sa dubina većih od '. metara o konstrukciji one mogu biti" #rotacione na mehanički pogon #rotacione na hidraulični pogon #rotacione na električni pogon i #mlazne na hidraulični pogon. ?od ovih ure!aja pritisak je skoro uvek mali te ne može istovremeno da omogući neposredno gašenje i izbacivanje vode iz bunara. *.$3.$. 6otacione sprave na hidraulični pogon (potapajuća turbinska pumpa) U zajedničkom kućištu nalazi se na zajedničkoj osovini mala vodena turbina i mala centri1ugalna pumpa. ogonska voda se dovodi do turbine sa odre!enim pritiskom i pokreće turbinu.ogonska i korisna voda se ne mešaju a njihov odnos je $B; do $B3 zavisno od dubine crpljenja. U praksi maksimalna visina crpljenja je *% do * metara. 3. 7prema za dobijanje pene ene delimo na" #hemijske pene (pena je ispunjena ugljen dioksidom +7 *) #vazdušne pene (pena je ispunjena vazduhom) U zadnje vreme najviše se koriste vazdušne pene. ene se dobijaju u dve 1aze" $. 1aza stvaranje smeše vode i penila *. 1aza dobijanje pene iz stvorene smeše. $. 1aza se ostvaruje u mešačima, a *. 1aza se ostvaruje u mlaznicama ili topovima.

18


otrebna oprema zadobijanje pene" $. izvor vode *. pumpa sa pogonskom snagom 3. mešač ;. rezervoar za penilo . cevovodi D. mlaznica 3.$. 8ešači za penu 0a stvaranje pene odnosno smeše je potreban izvor vode koji će ure!ajima za stvaranje pene dati odre!enu količinu i pritisak vode. o je odre!en tehničkim karakteristikama mešača. ogonsku snagu vodi daje pumpa, hidrantska mreža ili geodetska razlika nivoa mešača i vode. otreban pritisak za rad mešača je 3 do  bar. enilo može biti prirodno ili sintetičko. 8ešači se proizvode u više veličina i protoka i dele se na" #mešače koji rade bez pumpe za penilo i #mešače koji rade sa pumpom za penilo. 3.$.$. 8ešači koji rade bez pumpe #linijski mešači ili me!umešalica (za rad mešača primenjuje se princip 4eturijeve cevi) #predmešači ugra!uju se na usisnom vodu ispred pumpe na vatrogasom vozilu. #samomešalica ugra!ena na samoj mlaznici. (spojena mešalica i mlaznica) 3.$.*. 8ešači koji rade sa pumpom #koriste se kod stabilnih sistema za gašenje penom 3.*. 8laznice za penu 8laznice za penu su ure!aji koji od mešavine vode i penila stvaraju penu. rema vrsti pene mlaznice se dele na" #mlaznice za tešku penu #mlaznice za srednju penu i #mlaznice za laku penu. rema načinu primene" #ručne mlaznice #prevozne mlaznice #stabilne mlaznice. 19


8laznice imaju zadatak da stvore mehuriće u čijoj unutrašnjosti nalazi se vazduh. eška pena ima manje mehurića, i mlaznice za dobijanje su izra!ene kao ručne mlaznice. 8laznice za srednju penu su ručne mlaznice robusnije izvedbe. 0a dobijanje lake pene koriste se penogeneratori. 5aka pena ima mnogo vazduha. /astavni delovi penogeneratora" #ventilator za vazduh #brizgaljke #mrežica za stvaranje pene #mrežica za kalibraciju pene #cev za bacanje pene rincip rada" 4entilator uduvava vazduh pod pritiskom. /meša preko brizgaljki baca se na mrežicu. 4azduh skidajući penilo sa mrežice stvara penu. 8režica za kalibraciju pene usitnjava mehuriće (u peni) i tako stvara upotrebljivu penu. ;. ¶ti za gašenje požara ¶t za gašenje požara je naprava koja omogućava izbacivanje sredstva za gašenje požara. -zra!uju se kao" #ručni aparati i #prevozni aparati i služe za gašenje početnih požara. 6učni aparat za gašenje požara je aparat čija masa u napunjenom stanje nije veća od *% kg izuzev aparata za gašenje vodom i vazdušnom penom (brentača i naprtnjača) čija masa u napunjenom stanju ne prelazi *D kg. reko *% kg su prevozni aparati za gašenje požara. U zavisnosti od vrste sredstva kojim su napunjeni aparati za gašenje požara se dele na sledeće vrste" #aparati za gašenje hemijskom penom, sa oznakom h #aparati za gašenje vazdušnom penom, sa oznakom z #aparati za gašenje vodom, sa oznakom 4 #aparati za gašenje gašenje prahom sa oznakom / #aparati za gašenje vodom i vazdušnom penom, sa oznakom 4 (to je brentača) #aparati za gašenje ugljen dioksidom, sa oznakom +7* #aparati za gašenje halonom, sa oznakom H5 rema načinu izbacivanja sredstva za gašenje delimo ih na sl edeće grupe. /redstva se izbacuju" #pritiskom koji nastaje usled hemijske reakcije #pritiskom inertnog gasa sabijenog u čeličnoj boci ili rezervoaru aparata i 20


#ručnom pumpom. elovi koji služe za aktiviranje aparata" #dugme #poluga #točak ventila moraju biti plombirani ili zaštićeni drugim podesnim sredstvom kako bi se sprečila neovlašćena upotreba i olakšala stalna kontrola. 4reme aktiviranja za ručne aparate je maksimalno  sec. kod prevoznih aparata maksimalno $% sekundi na temperaturi od *% °+. /vi aparati moraju biti o1arbani crvenom bojom i imati odre!ene oznake" $. Utisnute oznake" #1abrički broj i #godina proizvodnje *. -spisane oznake (ispisano bojom različitom od crvene)" #oznaka aparata (prema posebnom standardu) #vreme neprekidnog pražnjenja #vrsta požara za koji je namenjen #posebno upozorenje kada se sa aparatom ne smeju gasiti požari na električnim instalacijama #najveća vrednost napona električne instalacije do koje se aparat sme koristiti (ako je odobrena njegova upotreba za gašenje ovakvih požara) #temperaturno područje upotrebe #naziv i adresa proizvo!ača kao i zaštitni znak (garantni list) #uputstvo za upotrebu u sažetoj i jasnoj 1ormi, sa potrebnim slikama -spitivanje aparata 4lasnik aparata šestomesečno mora kod ovlašćenog servisa dati aparat na ispitivanje. ?ontrolno ispitivanje aparata obuhvata sledeće" #kontrola mehaničke oštećenosti #kontrola kvaliteta sredstava za gašenje #kontrola sadržaja pogonskog gasa. etogodišnje treba vršiti sledeća ispitivanja" #ispitivanje otpornosti prema pritisku rezervoara, zatvarača, čelične boce i savitljive cevi #ispitivanje sigurnosne naprave. 6ezervoari i pripadajuća armatura ispitaju se dejstvom pritiska vode u rezervoaru u trajanju od 3 min. -spitni pritisak mora iznositi najmanje $.3  maks. 0a aparate punjene +7 *, kao i aparate punjene prahom, vodom ili halonom koji su pod stalnim pritiskom komprimovanog pogonskog gasa važe odredbe posebnog pravilnika. ¶ti punjene +7* ispituju se pod pritiskom od $:% bar. 0a ostale aparate iz ove grupe ispitni pritisak je $, puta  maks punjenja. /avitljive cevi kod +7 * aparata ispituju se na pritisku D% bar za ostale savitljive cevi iz ove grupe ispitni pritisak je isti kao i za sud rezervoara.

21


ogonski gas može da se nalazi u čeličnoj boci ili u rezervoaru aparata. U drugom slučaju aparat mora imati indikator pritiska u boci (manometar). ;.$. 6učni aparati za gašenje požara ;.$.$. 6učni aparati za gašenje hemijskom penom (h) rvenstveno su namenjena za gašenje požara klase  /astavni delovi aparata i punjenje" #spoljašnji sud #unutrašnji sud #poklopac spoljni #poklopac unutrašnji #spoljni rezervoar sa punjenjem (', lit. vodenog rastvora natrijum hidrokarbonata prašak ″″) #unutrašnji rezervoar sa punjenjem ($ lit. vodenog rastvora aluminijum sul1ata prašak ″?″) #nosač i #točkić za aktiviranje ¶t stvara hemijsku penu, pogonski gas je oslobo!eni ugljenj dioksid. ?oristi se na temperaturama od % do ; °+. U zimskom periodu umesto vode stavlja se anti1riz. omet mlaza je C metara. roizvode se kao ručni i prevozni aparati. &ktiviranje aparata" 7dvrne se zavojno vreteno na poklopcu aparata do kraja i okrene se aparat za $C% ° tako da mlaznica aparata bude okrenut nadole. 6astvori se mešaju i stvara se +7*i hemijska pena. 6učni aparati se proizvode do $% kg, revozni od %, $%% i $% kg. ;.$.*. 6učni aparati za gašenje prahom /luži za gašenje požara klase , + i K (napon do $%%%4) primenom odgovarajućeg prah i klase & i . roizvode se kao ručni i prevozni. 6učni aparati" /$, /*, /3, /D, /: i /$*. ¶ti /$, /* i /3 namenjeni su uglavnom za gašenje požara na motornim vozilima. omet mlaza praha bez obzira na veliči nu aparata mora iznositi najmanje 3 m. ¶ti moraju biti sposobni za rad na temperaturi od #*% do J; + °.

22


ostupak pri aktiviranju aparata" #izvadi se osigurač pokretne ručice #pritisnuti pokretnu ručicu nadole i naglo je otpustiti, sačekati  sec. i uperiti mlaznicu u požar i ponovo pritisnuti ručicu do kraja. 8laz se može prekinuti otpuštanjem ručice po želji. revozni aparatiL /%, /$%%, /$% i /*% /tandardom je dozvoljeno da prah bude pod stalnim pritiskom pogonskog gasa. U tom slučaju na indikatoru mora biti vidljiva vrednost pritiska i područja odstupanja, na temperaturi *% °+. ;.$.3. ¶ti za gašenje ugljen#dioksidom >amenjeni su prvenstveno za gašenje požara klase K (požari na električnim instalacijama napona do $%.%%% 4), a mogu se upotrebiti i za gašenje požara klase  i +. 6učni aparati se izra!uju u sledeće veličine" #+7*. * kg #+7*. 3 kg #+7*.  kg revozni aparati" #+7*. $% kg #+7*. 3% kg #+7*. D% kg omet mlaza minimalno * m. emperaturno područje rada" #za zimsko punjenje od #*% do J3 °+ #za letnje punjenje od #*% do J ;3 °+ 5etnje punjenje # nazivna vrednost mase +7* umanjen za $%< @elična boca (rezervoar) je izra!en od čelične cevi sa iskovanim dnom i grlom. U ventil je ugra!ena sigurnosna membrana (ventil sigurnosti) koja stupa u dejstvo kada pritisak naraste iznad $'% bar. ;.$.;. 6učni aparati za gašenje vodom i vazdušnom penom (4 $) /luže za gašenje požara klase & i . omet mlaza vode najmanje D m a domet mlaza pene je ; m. ;.$.. 6učni aparati za gašenje vazdušnom penom (z)

23


rimenjuju se za gašenje požara klase . -zra!uju se kao ručni : i $ kg. emperatura primene od % do ; °+. &ko se stavlja anti1riz do # $ °+. ?onstrukcija je identična sa konstrukcijom / aparata s tim da umesto praha imamo rastvor penila. 6azlika je jedino u mlaznici, ovaj aparat ima specijalnu mlaznicu. /tavljanje u pogon kao kod / aparata. ;.$.D. 6učni aparati za gašenje vodom (4 i 4r) rimenjuju se za gašenje požara klase &. -zra!uju se kao ručni : i $ kg. emperatura primene od % do ; °+. &ko se stavlja anti1riz do # $ °+. ?onstrukcija je identična sa konstrukcijom / aparata s tim da umesto praha imamo vodu. omet punog mlaza je D m. a raspršenog mlaza * metara. /tavljanje u pogon kao kod / aparata. ;.$.'. ¶ti za gašenje halonom roizvode kao" #ručne H$#$, H$#*, H$#3 i H$#D ($, *, 3 i D kg) #prevozne *L % kg /luže za gašenje požara klase K # skupe elektronske opreme kao što su računari itd. do napona $%%.%%% 4, a mogu se gasiti i požari klase &,  i +. emperatura primene od #*% do ; °+. ?ao zamena halonu koristi se ->K6GK> (mešavina >(*<), +7 *(C<) i argon(;%<)) ¶t je pod pritiskom pogonskog gasa azota D ili C bar. i ima indikator. . 7prema za penjanje # vatrogasne lestve 4atrogasne lestve se izra!uju od" #lestvenici od bora, smreke ili ariša #prečke od belog jasena #okov odnosno metalni delovi lestava od čelika i lima. rvo mora biti suvo, bez čvorova i pukotina. U novije vrem za izradu lestava sem drveta upotrebljavaju se i aluminijumske legure sa dodatkom silicijuma. U vatrogasnim jedinicam upotrebljavaju se sledeće vrste vatrogasnih lestava" #lestve prislanjača # sklopive, #lestve sastavljače #lestve kukače #lestve rastegljače, dvodelne i trodelne #mornarske lestve i #mehaničke lestve.

24


.$. 5estve prislanjače (sklopive) -zra!ene su tako da se preko zglobne veze, izme!u lestvenika i prečke mogu skopiti u obliku gredice. /astavni delovi" #lestvenice #prečke i #zglobne veze Ukupna dužina lestava u radnom položaju iznosi 3 m, a u sklopljenom 3,*D m. 8asa im je oko $% kg. 5estve se ispituju u položenom stanju. >a krajevima su oslonjene na oslonce, a u sredini se opterećuju masom od C% kg. 7ne treba da podnesu navedeno opterećenje bez vidljivih promena i de1ormacija. .*. 5estve sastavljače /astoje se iz tri osnovna dela" #lestvenika #prečki i #okova (ušica) za sastavljanje -zra!uju se najčešće od četiri elemenata,tri su dužine $,:D m i jedan od $,D: m. 8ogu se koristiti pojedinačno ili sastavljeno. U slučaju da se koriste sastavljeni lestve se moraju osigurati povezivanjem penjačkim užetom. -spitivanje se vrši na svakom elementu sa :% kg. .3. 5estve kukače /astoje se iz" #lestvenika #prečki #kuke i #odbojnika -zra!uju se u dužini od ;,% m sa $3 prečki ilil ;, m sa $ prečki. -spitivanje lestava sevrši u visećem položaju sa masom opterećenja od **% kg. tako da se svaka prečka optereti pojedinačno u trajanju od  minuta. -pitivanje u položenom stanju se vrši masom opterećenja od C% kg po sredini lestava tako da su oba kraja oslonjena na oslonce. ri ispitivanju lestve treba da podnesu opterećenje bez vidljivih oštećenja i de1ormacija. 5estve kukače se često upotrebljavaju u vatrogasnim intervencijama jer uz pomoć njih i dobro uvežbanih vatrogasaca mogu se savladati i najviši objekti.

25


.;. 5estve rastegljače # dvodelne /astoje se iz" #lestvenika #prečki #podupora #graničnika #stopala graničnika #papučice #okova i #užeta. 8ogu se koristiti u slobodno stojećem stavu ili naslonjene. /klopljnen lestve imaju dužinu ,; m, a kada su potpuno izvučene dugačke su :,3' m. a masa im je ok % kg. ?od ispitivanja se potpuno izvučene lestve postavljaju vodoravno na tri oslonca. svaki deo lestava se opterećuje istovremeno masom od C% kg. od ovim istim opterećenjem lagano se zanjišu delovi lestvi. >akon toga ne smeju se pokazati nikakva oštećenja. >akon rasterećenja izvlači se srednji oslonac, mesto preklapanja dva lestvenika se opterećuje masom od 3% kg. 5estve se lagano zanjišu. >akon toga ne smeju se pokazati nikakva oštećenja.

.. 5estve rastegljače # trodelne užina lestava u razvučenom stanju iznosi $3, m. u sklopnjenom ,* m, a masa im je oko$%% kg. rodelne rastegljače se približe objektu, podignu se , usidre i osiguraju poduporima. >akon toga se izvlače lestvenici pod uglom od ' ° do kraja a vrhom se oslone na objekt. 0a prečku podupora veže se opterećenje od $D% kg. ?od ispitivanja se potpuno izvučene lestve postavljaju vodoravno na četiri oslonca. svaki deo lestava se opterećuje istovremeno masom od C% kg. >akon toga ne smeju se pokazati nikakva oštećenja. >akon toga postavlja se na tri oslonca donji deo se optereti masom od C% kg, mesto preklapanja dva lestvenika se opterećuje masom od 3% kg. 5estve se lagano zanjišu. 0atim se promene strane. >akon toga ne smeju se pokazati nikakva oštećenja. .D. 8ornarske lestve 8ornarske lestve se izra!uju od konopljinog, sintetičkog ili čeličnog užeta, sa prečkama od drveta ili aluminijuma, dužine od $% do *% m. 26


Upoterbljavaju se za silaženjeu uske bunare, šahtove i slično. .'. 8ehaničke lestve 8asa lestava je različita i zavisi od broja lestvenika, a kreće se od '% do $3% kg. sa mogućnošću savla!ivanja visine od $3 do *3 m. 8aksimalni ugao postavljanja iznosi ' °. -zvlačenje lestvenika se vrši preko vitla sa čeličnim užetom, a ugao u vertikalnoj ravni se menja pomoću pužnog reduktora. D. 7prema za spasavanje U opremu za spašavanje spadaju" #otvorena spusica, #zatvorena spusnica, #uskočnica, #vazdušni jastuk, #penjačko i unakrsno uže, i #samospasilac. D.$. 7tvorena spusnica 8ože biti dužine od * do 3% m i širine od 3 m. -zra!uje se od čvrstog konopljanog platna. ?oristi se tamo gde ima prostora. >a donjem kraju spusnice su rukohvati za pridržavanje, a na gornjem kraju su zašivena užad za učvršćivanje za radni položaj. D.*. 0atvorena spusnica -zra!uje se od istog materijala kao i prethodna. -ma oblik vreće ili je četvrtasta, a veličina strane je $ m. užina može biti do *% m. ogodno je za spašavanje u uskim ulicama, svetlarnicima i sličnim mestima, gde nema dovoljno prostora da se razvije u kosi položaj, jer se njome može spašavati kada je nameštena vertikalno. &ko se spašavanje vrši u vertikalnom položaju, ona se upreda kako bi se na taj način zatvorila, s tim da gornji navoj bude ispod otvora sa koga se spašava. >akon toga spusnica počine da se vraća u prvobitan položaj raspredanjem.

D.3. Uskočnica Uskočnica se izra!uje od čvrstog konopljivog prediva koje je uzdužno i poprečno ojačana trakama. o obodu je ušiveno kudeljno uže sa ispustima (rukohvatima) radi pridržavanja. -sporučuje se u okruglom obliku promera 3, m i četvrtastom obliku stranica veličine 3 m. 27


4isina spašavanja je do drugog sprata. 0a pridržavanje potrebno je najmanje $C vatrogasaca kada se skače sa prvog sprata i * kada se skače sa drugog sprata. D.;. 4azdušni jastuk 4azdušni jastuk je najsigurnija spasilačka sprava za skokove sa velikih visina (oko 3% m. zgrada od $% spratova). -zra!uje se od poliesterske tkanine obostrano plasti1icirane polivinilnim masom. kanina je velike čvrstoće, otporna na vlagu, habanje, truljenje i odre!enu temperaturu. 4azdušni jastuk poseduje komore u koje se preko usisnih otvora na donjem delu ventilatorima neprekidno ubacuje vazduh i vazdušne bočne otvore kroz koje se odvodi veliki deo udarne energije nastale prilikom doskoka. 4eći jastuk u naduvenom stanju ima dimenzije '. M . M * m, doskočnu površinu ;$ m* i masa mu je oko $% kg. D.. enjačko i unakrsno uže Užad i konopci imaju veliku primenu u tehnici samospašavanja i spašavanja sa visina prilikom vatrogasnih intervencija. -zra!uju se od kudelje ili sintetičnih sirovina. ?onopci izra!eni od sintetičnih ili polietilenskih vlakana lakši su za oko D%<. enjačko uže je namenjeno prvenstveno za samospasavanje vatrogasaca sa visina. ako!e se može upotrebiti za spašavanje drugih lica kao i za izvlačenje vatrogasne opreme sa spoljne strane objekta uz 1asadu. -zra!uje se u prečniku $* do $D mm i dužine $, *% i * m. >a krajevima užeta su postavljeni karabin sa jedne i alka sa druge strane. D.D. /amospasilac /amospasilac je ure!aj namenjen samospasavanju i spasavanju ljudi. roizvodi se u više tipova a najpoznatiji je ″675->G/″ /amospasilac tipa ″675->G/″ se sastoji od" #torbe za transport #čelične sajle sa karabinom #ploče sa koturačom #specijalnog užeta dužine D% m. #mehanizma za izvlačenje i regulisanje brzine spuštanja. '. ehnička oprema ehnička oprema služi vatrogasnim jedinicama prilikom intervencija u saobraćajnim nesrećama, zemljotresima, havarijama i drugo. 7va oprema je smeštena u tehničko vozilo, i u nju spadaju"

28


#hidraulični makaze i hidraulični razupirač. /luži za sečenje metala, razdvajanje, otvaranje vrata, dizanje tereta. Ura!aj je male težine. okretanje se vrši preko agregata koji pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem. #ure!aj za termičko (autogeno) sečenje. /luži za sečenje metalnih delova i konstrukcija, pravljenje otvora na metalnim površinama kao i presecanje deblje betonske armature i metalnih nosača u ruševinama. /astoji se od rama u koji su smeštene dve čelične boce (kiseonik i acetilen) sa manometrima, brenera i gumena creva. #motorne testere za sečenje drveta i metala. /luži za raščišćavanje ulica rezanjem drveća nakon oluja i jakih vetrova, otvaranje rupa na barakama u požaru presecanje drvenih nosećih i drugih konstrukcija. estera za rezanje metala služi za otvaranje limenih krovova, nasilno otvaranje prolaza i slično, #električna pumpa za tečno gorivo. Upotrebljava se prilikom pretakanja iz prevrnutih autocisterna. #pneumatski jastuci. Upotrebljavaju se za dizanje tereta, u zavisnosri od tipa mogu podići teret mase os $* do D' tona.. 8ogu se puniti vodom ili vazduhom do maksimalnog pritiska C bar. C. 7prema za rad sa agresivnim i opasnim materijalima. U ovu opremu spadaju" #ususivači i #jastuci za zaptivanje Usisivači nisu izra!eni u KM izvedbi i ne smeju se upotrebljavati u eksplozivnim zonama. 2astuk za zaptivanje se stavlja na pukotinu (naprslinu) i veže kaišem za cisternu i naduvava se vazduh. :. Klektrooprema 0a bezbedno isključenje struje treba posedovati sledeću opremu" #ispitivač napona struje, #odvijač, #penjalice, #izolovana kombinovana klešta, #gumenu ploču, #električarski penjački opasač, #izolovane makaze, #izolovanu produžnu motku, #gumene rukavice, #univerzalni ključ za otvaranje kućne priključne kutije i #zaštitni šlem.

29


$%. 7prema za osvetljenje U ovu opremu spadaju" #ručne prenosne akumulatorske lampe u običnoj ili KM izvedbi. #ručni prenosni re1lektori tronošci, #stabilni prenosni re1lektori i #prenosni elektroagregatori za proizvodnju struje. $$. 7prema za provetravanje i ventilaciju ?od požara u prostorijama u kojima nastaje velika količina dima i štetnih gasova upotrebljava se oprema za provetravanje i ventilaciju. 7vi ur!aji vrše svoju 1unkciju stvaranjem potpritiska ili nadpritiska. 8ogu biti na električni pogon, hidropogon ili sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. >ajčešće su aksijalni ventilatori. $*. 7prema za detekciju i dozimetriju U opremu za detekciju i dozimetriju spada" #radiološki detektor i #radiološki dozimetar 6adiološki detektor se upotrebljava za otkrivanje prisustva radioaktivnog izvora vrste zračenja i intenziteta zračenja. 6adiološki dozimetar vrši merenje doze ozračenja. $3. 7prema za vezu U?4 ure!aji koji se najčešće koriste u vatrogasnim jedinicama mogu se podeliti u sledeće četiri grupe" #relejna U?4 stanica #1iksna U?4 stanica #mobilna (kolska) U?4 radio stanica #ručna (prenosna) U?4 radio stanica. 6elejna U?4 stanica namenjena je za održavanje veza kao posrednika u radu sa 1iksnim, mobilnim i ručnim radio stanicama. 7snovna namena je da poveća domet radio stanice. =iksna radio stnica je namenjena za održavanje veza kao centralna ili krajna stanica. 8obilna (kolska) radio stanica je namenjena za održavanje veze sa 1iksnim, mobilnim ili ručnim radio stanicama.

30


6učna radio stanica je namenjena za održavanje veza u pokretu sa 1iksnim, mobilnim i drugim ručnim radio stanicama. 6adio mreže se dele na" #simpleksni sistem #dupleksni sistem #semidupleksna veza /impleksni sistem veza koristi samo jednu 1rekvenciju za naizmeničan rad predaje i prijema in1ormacije. upleks sistem veza koristi dve 1rekvencije, jedna za predaju druga za prijem. redaja i prijem in1ormacija na jednoj radio stanici su dve paralelne radnje i korisre se za direktan rad izme!u dve stanice ili za rad preko posrednika #releja. /emi dupleksna veza služi za rad na dve 1rekvencije od kojih se jedna koristi za predaju, a druga za prijem in1ormacije.rijem i predaja obavljaju se suksesivno, kao kod simpleksne veze. ?oristi se za rad preko posrednika. $;. 4atrogasna vozila /u vozila specijalno oblikovana za vatrogasne intervencije. >amena ovih vozila je" #da za najkraće vreme omoguće dolazak na mesto požara #prevoz ljudstva odn. vatrogasaca #prevoz opreme za gašenje #gašenje požara pošto raspolažu ure!ajima i sredstvima za gašenje. 7snovna podela vatrogasnih vozila" #komandno vozilo #navalno vozilo #kombinovano vozilo #autocisterna #vozila specijalne namene u koje spadaju" #automehaničarske lestve #hidraulična zglobna plat1orma #vozila za gašenje prahom #vozila za gašenje penom i prahom #tehničko vozilo #vozilo za kontejnerski transport i #vozilo za gašenje šumskih požara. $;.$. ?omandno vozilo ?omandno vozilo je manje terensko ili kombi vozilo koje služi za predvo!enje ostalih vozila pri grupnom odlasku na mesto intervencije. osada ovog vozila su" 31


#vozač #komandir čete ili bataljona #dežurni električar i #radio vezista. 7vo vozilo u slučaju potrebe može poslužiti i kao sanitetsko vozilo. $;.*. >avalno vozilo -ma zadatak da posadu vatrogasnog odeljenja (: članova) i predvi!enu opremu i ure!aje preveze na mesto intervencije. 4ozilo poseduje centri1ugalnu pumpu kapaciteta CBC (C%% litBmin vode pri pritisku od C bar) ili $DBC. 8ože imati ugra!enu cisternu za vodu zapremine C%% do $D%% litara. ?ao navalna vozila u vatrogasnim jedinicama najčešće se koriste vozila sa oznakom 4 (voda#pena).

$;.3. ?ombinovano vozilo ?ombinovano vozilo sa oznakom 4/ (voda#pena#prah) namenjeno je za gašenje požara klase &, , +,  i K, a kao sredstvo za gašenje koriste se voda, vazdušna pena i prah. 4ozila imaju rezervoar za" #vodu od $D%% do D%%% lit #penilo od *% do ;%% lit #prah od *% do $%%% kg. Ugra!ene su centri1ugalne pumpe $DBC ili ;%BC i bacila vode ili pene. ?arakteristika ovih vozila je da mogu istovremeno da rade i vodom i penom. $;.;. &utocisterne &utocisterne su namenjene pre svega za dopremu veće količine vode za potrebe vatrogasnih vozila koja učestvuju u gašenju požara. -maju rezervoar za vodu zapremine od '.%%% do $%.%%% lit. 7va vozila mogu i sama gasiti požare klase &, a ukoliko se obezbedi penilo u kantama ili buradima, mogu gasiti i požare klase  i + jer u vatrogasnoj instalaciji imaju ugra!en mešač za doziranje penila kao i priključak za povlačenje penila izvan vozila. 4ozila su snabdevena bacačem vode ili pene kapaciteta $D%% litBmin pri pritisku C bar. $;.. &utomehaničke lestve 32


&utomhaničke lestve su namenjene za spasavanje ljudi ugroženih požarom, a mogu se upotrebiti i za gašenje požara na visokim objektima. 5estve se proizvode u dužini od $* do D% metara. $;.D. Hidraulična zglobna plat1orma Hidraulična zglobna plat1orma je namenjena za gašenje požara na visokim objektima i spasavanje ljudi ugroženih požarom. roizvodi se u dužini od $ do D% metara, a sastoje se iz tri zglobne ruke koje se slažu jedna na drugu. >a kraju zglobne ruke nalazi se plat1orma sa komandnom tablom za upravljanje i stabilnom monitor#mlaznicom. 0globna plat1orma može da se približi mestima koja su klasičnim automehaničkim lestvama nedostupna. $;.'. Hidraulična teleskopska plat1orma Hidraulična teleskopska plat1orma služi za spasavanje ljudi i gašenje na visokim objektima. roizvodi se u dužini od 3% do '% metara. lat1orma je snabdevena komandnim pultom za upravljanje i stabilnom monitor#mlaznicom. $;.C. 4ozila za gašenje prahom 4ozila za gašenje prahom su poznatija pod nazivom / vozila. >amenjena su za gašenje požara klase , + i K (primenom odgovarajućeg praha i & i ) ogonsko sredstvo za izbacivanje praha je azot smešten pod pritiskom od $% bar. u jednoj ili više čeličnih boca. 4ozila sa *%%% ili ;%%% kg praha imaju po četiri mlaznice za prah na cevovodu dužine $ m. svaka je protoka $. kgBsec pri pritisku od $; do $D bar. acač praha je kapaciteta 3 do ;% kgBsec pri istom radnom pritisku. $;.:. 4ozila za gašenje penom i prahom 4ozila za gašenje penom i prahom su namenjena za gašenje požara lako zapaljivih tečnosti, a kao sredstvo za gašenje koriste kombinaciju suvog praha i vodenog rastvora &=== penila. #rezervoar za prah je zapremine D%% kg #rezervoar za penilo je zapremine '%% lit #rezervoar za vodu $%% lit. -zbacivanje sredstava za gašenje može se vršiti peko mlaznica koje su povezane sa vitlom za brzo gašenje ili preko stbilnih monitora. rah i pena se mogu izbacivati istovremeno ili u zavisnosti od potrebe pojedinačno.

33


$;.$%. erenska vatrogasna vozila erenska vatrogasna vozila su namenjena za gašenje šumskih požara i požara van puteva (na teško pristupačnom terenu). -maju pogon na svim točkovima. ?ao sredstvo za gašenje požara koriste vodu, vazdušnu penu ili prah. $. Gašenje požara iz vazduha 9umski požari se u pojedinim slučajevima moraju gasiti i iz vazduha upotrebom aviona ili helikoptera. 0a gašenje šumskih požara iz vazduha mogu se koristiti mali avioni poljoprivredne avijacije kapaciteta od D%% do*%%% litara vode, specijalni veliki avioni nosivosti preko %%% litara vode#avioni tipa ?anader ovi avioni se pune vodom u letu (nadletanjem vodenih površina uzimaju vodu) Helikopteri se više koriste za transport vatrogasne opreme, dopremu ljudstva i vatrogasnih vozila koja dalje mogu samostalno delovati ako imaju vodu na raspolaganju. Helikopteri se mogu uspešno koristiti za izvi!anje, obilazak i osmatranje terena kao i za komandovanje kod požara većih razmera. $D. Gašenje požara na vodi 0a gašenje požara na plovnim objektima (brodovima, tankerima, čamcima) i u priobalju, upotrebljavaju se vatrogasni brodovi. 4atrogasni brodovi su specijalno konstruisani i snabdeveni su sa nekoliko monitor#mlaznica i priključcima za rad sa vodom, penom i prahom. reko snažnih centri1ugalnih pumpi monitori dostižu domet mlaza do $*% metara. 4atrogasni brodovi moraju biti opremljeni opremom za spašavanje ugroženih osoba, sakupljanje razlivenih tečnosti (npr.sirove na1te) i opremom za brz transpotr na kopno. $'. /istem za dojavu požara =izičku osnovu svakog e1ikasnog sistema protivpožarne zaštite čini požarna signalizacija. =unkciju otkrivanja i dojave požara u njegovom početnom stadijumu, kao i njegovu lokaciju vrše automatski signalni ure!aji registracijom pratećih 1izičkih veličina koja se javljaju u okolini požara kao" dim, temperatura, svetlost, zračenje... ored ovih 1unkcija ovi ure!aji vrše i odre!ena isključenja, blokade u tehnološkom procesu, pomažu u sistemu alarmiranja i spašavanja i automatski aktiviraju stabilni sistem za gašenje požara. 2avljači požara prema načinu aktiviranja dele se na" #ručne i 34


#automatske. $'.$. 6učni javljači požara &ktivira ih čovek jer se nalaze ne pristupačnim mestima kao pogoni, skladišta. $'.*. &utomatski javljači požara 7snovna im je uloga da automatski registruju neku od pratećih merljivih karakteristika požara i pretvore u električni signal. 2avljači koji reaguju na dim" #jonizacioni javljači požara, #optički javljači požara. 2avljači koji reaguju na promenu temperature #termodi1erencijalni javljači požara #termomaksimalni javljači požara #termomehanički javljači požara #termomaksimalni i di1erencijalni javljači požara. $'.*.$. 2onizacioni javljač požara 7vaj detektor sadrži dve komore" spoljašnju i unutrašnju. /poljašnju u koju prodiru produkti sagorevanja i unutrašnju koja je izolovana od spoljne sredine. 7be komore su jonizovane radioaktivnim izvorom &mericium *;$ i stvaraju vrlo malu struju u električnom kolu. ?ada se poremeti ravnoteža izme!u dve komore usled ulaska produkta sagorevanja u spoljašnju komoru elektronika detektuje ovu promenu i daje alarmni signal na dojavnoj centrali i na samom detektoru preko crvene 5K diode. $'.*.*. ermomaksimalni javljači požara ermomaksimalni javljači požara se upotrebljavaju na mestima gde porast temperature nije brz. /enzori od bimetalnih traka će reagovati kada se pojavi maksimalna dozvoljena temperatura. $'.*.3. ermomehanički javljači požara ermomehanički javljači požara nisu u kontaktu sa električnom strujom i reaguju pucanjem na porast temperature. /luže uglavnom za aktiviranje stabilnih sistema za gašenje požara. $C. /tabilni sistemi za gašenje požara ostavljaju se na svim mestima gde je potrebna velika količina sredstva za gašenje, u prvim trenucima pojave požara iz razloga" #velike brzine prostiranja požara,

35

Vatrogasne Sprave i Oprema

Recommend Documents