UZGOJ ORAHA 1. Morfološke i fiziološke osobine vrste Orah je listopadni drvo, visine do 30 m, prečnika stabla do 2 m. Krošnja je retka velika sa dosta jakim glavnim granama. Listovi su na dugim i jakim peteljkama, naizmenični, neparno perasti, obično sa 5-9 listića. Listići su elipsoidni, sjajno zeleni, celog oboda i zašiljeni. Muški cvetovi su žućkasto zeleni, sakupljeni u debelim i dugim visećim resama. Ženski cvetovi su peharskog oblika, nalaze se na ovogodišnjim zelenim granama i liče na pupoljke. Vreme cvetanja - muški cvetovi pre listanja (april), ženski cvetovi posle listanja. Orah je jednodoma, anemofilna, mezofilna i toploljubiva vrsta. . Najpogodnija zemljišta za uspevanje oraha su duboka, plodna zemljišta s dobrim vodno-vazdušnim režimom kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. U odnosu na kiselost zemljišta nije veliki probirač, pa raste na zemljištima čiji je pH u rasponu od 4,5 do 9. Najpogodnija je neutralna ili slabo alkalna reakcija (pH 7-7,5). Alkalne soli ne podosi. Koren oraha u suvom skeletnom i manje plodnom zemljištu prodire znatno dublje nego u plodnom. Glavni koren prodire u dubinu od 3-6 m i više (jednogodišnji sejanci imaju 4,4 puta duži koren od visine stabla). Treba voditi računa i o tome da je korenov sistem oraha aktivan i u vreme mirovanja, tako da azotna đubriva možemo u zemljište unositi već u martu mesecu. Vek oraha: Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena ( postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno ). Prinos oraha: Orah razmnozen iz semena, pocinje da radja posle osme ili cak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili trecoj godini. Prinos oraha se krece od 40-50 i od 60-70 kgr po stablu, odnosno 4.000 - 7000 kgr po hektaru. Zahtevi prema zemljištu: Orah zahteva duboka, nešto vlažnija, krečnjačka zemljišta. osetljiv je prema mrazu od koga često strada. U junu i julu beru se pažljivo po suvom vremenu zdravi, neozleđeni, sočni, mladi, zeleni listovi i suše bez prevrtanja u vrlo tankom sloju. Ozleđeni, na zemlju otpali, stari ili u jesen brani listovi su neupotrebljivi. Potpuno zrenje ploda je u septembru. Sveto drvo Jupitera (Jovis glans), orah je još u antičko doba često upotrebljavan u medicini i kao i danas služio narodu za lečenje i u druge svrhe. Širenju oraha iz južne Evrope na sever najviše je doprmeo Karlo Veliki naredivši obavezno sađenje oraha i ostalih voćaka na državnim imanjima. Orah je višestruko korisna biljka, plodovi su jestivi, veoma hranljivi i ukusni, od njih se pravi ulje. Listovi, kora i zeleni omotač se koriste za bojenje vune, pamuka i drveta. Drvo je cenjeno u rezbariji i stolarstvu. Opšta rasprostranjenost: Delovi balkanskog poluostrva, M. Azija, Iran, Afganistan, Himalaji, Kina. Uspešno se kultivira umnogim zemljama Evrope, na severu sve do Engleske i Skandinavije. Mnogi autori smatraju da je poreklom iz Azije. Sreće se u prirodnim šumama, uglavnom u nižim i toplijim krajevima (kod nas na Djerdapu gde gradi specifične asocijacije sa Koprivićem). Ima ga u prirodnim šumama oko Bihaća, te u drinskom bazenu, a u mešovitim sastojinama na više mesta u hercegovini i Makedoniji. Mnogo više je gajen kao kulturna biljka. Sastav:
Orahov list sadrži čvrstog etarskog ulja žućkaste boje, mirisa na katran, tanina, galne i elagne kiseline, juglandina, materije ljutog i gorkog ukusa, juglona (oksi naftohinona), supstancije koja na vazduhu prelazi u ofcsijuglon ili dioksi-nafto-hinon; inozitola, gume i dr. Upotreba i hranljiva vrednost: Kao i ljuske, tako je i lišće mnogo bolje upotrebiti odmah, još dok je zeleno i sveže, za izradu sirupa, ekstrakata i drugih galenskih preparata, jer sadrži neraspadnute lekovite sastojke. Sušenjem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana fenolska jedinjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocrne, posmeđe. Droga se daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skrofuloze, katara želuca i creva i raznih drugih bolesti u obliku čaja. Spolja ga upotrebljavaju uglavnom za obloge i kupanje, protiv upale očiju, kroničnog ekcema i zagađenih rana, ulja za kosu i dr.. Mladi, zeleni orasi (Juglandis immaturi fructus) imaju vrlo mnogo vitamina C i drugih vitamina i fenolsfcih jedinjenja, te se takvi stavljaju u med kao "slatko" koji predstavlja pravu riznicu vitamina i daje se bolesnicima, slabunjavoj deci i malokrvnim osobama. Svi delovi biljike kad se trljaju, na vazduhu posmeđe, pocrne i oboje prste tamnom, mrko-crnom bojom koja se teško skida. Na toj osobini se osniva izrada takozvanog »orahovog ulja« za mazanje kože pre sunčanja. Svakodnevno konzumiranje oraha u malim količinama snižava nivo holesterola, štiti od kardiovaskularnih bolesti, podiže imunitet i opušta organizam. Koštunjavo voće mnogi izbegavaju jer obiluje kalorijama, a veoma je zdravo i vrlo je važno da redovno bude u ishrani, tvrde stručnjaci.To se posebno odnosi na orah, koji sadrži proteine, ugljene hidrate, nezasićene masne kiseline i bogat je mineralima, pre svega selenom, bakrom, cinkom, magnezijumom, kalijumom, fosforom, kalcijumom, gvožđem, manganom, hlorom, vitaminima A, C, E i B grupe (naročito folnom kiselinom). Ako se svakodnevno pojede šaka oraha, to ne može da ugrozi stas, a znatno snižava nivo holesterola i štiti od kardiovaskularnih bolesti. Folna kiselina u ovom voću sprečava taloženje masti u organizmu, dok esencijalne masne kiseline čine krvne sudove elastičnijim. Mineral selen, zbog kojeg se najčešće pripremaju ne baš svima dostupni morski plodovi, veoma je jak antioksidans, podiže imunitet i doprinosi boljem raspoloženju.Orah sadrži i melatonin, supstancu koja opušta organizam. Stare civilizacije su ga smatrale jakim afrodizijakom i preporučivali su ga i muškarcima i ženama da pojačaju plodnost. I danas se u kombinaciji sa medom savetuje u iste svrhe. U narodu je orah poznat još i kao arh, ora, oraj, orak, orev, oreh, orih, orjeh, urev. Orah je veoma, ali ipak nedovoljno rasprostranjena vrsta drveta u Srbiji. Velikog je značaja kao vrsta što proizilazi iz njegove višenamenske upotrebe. Plod mu je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (50-80%), belančevinama (12-25%), a kaloričniji je od goveđeg mesa više od tri puta. Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi među najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omot, kao i list i kora oraha. Plantaže oraha daju 1.500-2.000 kg orahovog jezgra po hektaru, što njegovo gajenjenčininveomanrentabilnim.
2. Agroekološki uslovi za gajenje Toplota, svetlost, vlažnost i strujanje vazduha su faktori koji određuju klimu pogodnu za gajenje oraha i svaki od njih ima veliki uticaj na uspevanje oraha. Temperatura. Za kretanje vegetacije potrebna mu je znatno veća suma godišnjih temperatura nego drugim voćnim
vrstama . U tom smislu orah najbolje uspeva u toplijim reonima (vinogradska zona). Na uspevanje i rodnost najviše utiču mrazevi, a manje visoke temperature (kasni prolećni mrazevi uništavaju mlade plodove već na 1ºC, mladare u prvoj fazi porasta na 2ºC, a otvorene muške cvetove na 3ºC, polen izdržava temperaturu do 8ºC). Izmrzavanje debala mladih stabala može se spreiti pričvršićvanjem kolca sa južne strane (zbog visokih temperaturnih kolebanja) i krečenjem u kasnijim godinama. Svetlost: Kao heliofitna vrsta koristi direktnu i difuznu svetlost. Pri nedovoljnoj osvetljenosti kruna se izdužuje i orah više raste u visinu (što je sa šumarskog aspekta korisna činjenica). Voda: Sa manjkom vlage u zemljištu porast mladara je usporen, oplodnja i zametanje plodova slabiji, usporava se porast plodova i slabi formiranje i diferencijacija cvetnih začetaka (posebno je nezgodno ako se suša javi u junu i avgustu). U zasadima treba obezbediti 250-300 mm vode (tj. 2.500-3.000 m3 vode/ha) u vreme suše. Takođe su štetne visoke podzemne vode i stajaće vode. Optimalna vlažnost vazduha za orah je 50-60%. Vetar: Orahu odgovaraju promajna mesta (radi oprašivanja i sprečavanja gljivičnih i drugih oboljenja). Vegetacija, u zavisnosti od ekoloških uslova, tipova i sorti oraha, počinje u martu (kod većine u aprilu ili početkom maja), a završava se u oktobru (kod nekih i u novembru). Cvetanje, nakon izduživanja i otvaranja resa (muških cvetova), počinje u toku aprila (početkom maja) i traje 5-7 dana (za muške cvetove), tj. 7-10 dana (za ženske) i traje, za sve cvetove na jednom stablu, 2-3 nedelje. Oplodnja nastaje 2-4 dana nakon oprašivanja, a za potpun razvoj plodova potrebno je 130-150 dana (tj. dozrevaju u oktobru mesecu) nakon čega se sakuplja. S obzirom da tipovi i sorte oraha cvetaju u aprilu, maju, pa čak i u junu, i da je jako izražena dihogamija (uglavnom protandrija), za redovne i visoke prinose treba odabrati sorte s kraćom vegetacijom (zbog mraza) i one koje se međusobno dobro oprašuju. 3. Sorte oraha i njihove karakteristike Naše sorte: Bačka - (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraća, relativno kasne vegatacije, srednje bujnosti i visoke rodnosti. Srednje krupan plod radmana oko 52 %. Rasna - (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), sorta autora M. Koraća, pre svega karekteristika je kratka vegetacija i izuzetna otpornost. Odlican oprašivac za većinu sorti cveta homogamo, vec u prvim godinama u rastilu kreće sa radjanjem. Male je buljnosti, visoke rodnosti, plod veoma krupan (14 g), randman jezgra oko 52%. Kasni Rodni - (Poljoprivredni Fakultet Novi Sad), autori M. Korać, S. Serović, B. Golsin. Kasne i vrlo kratke vegetacije tako da ga retko pogadjaju prolećni mrazevi. Cveta homogamno. Malo bujna i veoma rodna sorta, plod je srednje krupan (12 g). Ne dostatak sorte nizak randman jezgra. Francuske sorte:
Franquette - Stara sorta koja se najviše uzgaja u Francuskoj, odlikuje se kasnim početkom vegetacije, tako da se smanjuju štete od mogućeg mraza, odlikuje se srednje bujnim i relativno rodnim stablom. Muški cvetovi se razvijaju 10 - 12 dana pre ženskih, plod je srednje krupan, izdužen sa nešto hrapavijom ljuskom, značajno za ovu sortu je da je jezgro ploda svetle boje. . Parisienne - Vegetacija ove sorte počinje i završava vrlo kasno, muški cvetovi se razvijaju 10-15 dana pre ženskih, ima nešto sitnije plodove, lepog oblika, jezgra je malo tamnija. Mayette - vegetacija počinje 10 dana pre sorte Franquette ali se završava ranije, plodovi su izduženi s tankom ali neravnom ljuskom, jezgra je svetle boje, manje je rodna od sorte Franqutte Američke sorte: Hartley - Vodeća je američka sorta, vegetacija počinje malo kasnije, ali pre Franqutte,. Drvo je srednje bujno i relativno rodno, plod je srednje krupan, jezgra je svetle boje. Najčešće se prodaje u ljusci. Payne - Vegetacija počinje znatno prije Hartley ali se nešto ranije i završava,spada u manje bujne sorte,u toplijim krajevima spada u grupu najrodnijih sorti. Plod je srednje krupan, s izraženim vrhom, ljuska je deblja ali je dobro ispunjena jezgrom. Serr - Novija američka sorta, vegetacija počinje dosta rano, mana joj je prerano opadanje plodića tako da nema veliku rodnost, a plod je srednje krupan s izraženim vrhom, jezgro je vrlo svetle boje. Lompoc -Novija američka sorta, vegetacija počinje dosta rano, spada u rodnije sorte, a plod je srednje krupan do krupan s izraženim vrhom. Pedro - Američka sorta s kraćom vegetacijom, koja počinje 15-18 dana posle sorte Payne, tako da se izbegavaju štete od mraza, srednje je do slabije bujnosti, a plod je srednje krupan do krupan (13g), s malo izraženijim vrhom. Bugarske sorte: Šejnova - Najstarija Bugarska sorta, od svih Bugarskih sorti najkasnije počinje vegetaciju, a nešto je kasnije i završava - srednje je bujna i dosta rodna. Obično su u grupi po 2 ploda, dobra rodnost ove sorte dolazi zbog njenog visokog koeficijenta grananja, skeletne grane prave široki ugao, postoje dokazi da je prinos ove sorte stare 12-15 godina iznosio 64,2 kg po stablu. Kod nas za dobar urod ove sorte potreban je jedan oprašivač još kasnijeg resanja. Ova je sorta otpornija prema bolestima, plod je srednje krupan (12g),obrnuto krupastog blika, lepe ravne ljuske, jezgra je tamnije boje što se smatra nedostatkom, ljuska je tanka i dobro ispunjena jezgrom, količina ulja je dosta velika a količina belančevina relativno mala.Ovu sortu preporučujemo za uzgoj u našoj zemlji. Džinovski - Otkrivena u selu Džinovo po kome i nosi ime, vegetacija počinje 3-4 dana pre sorte Drjanovski, nekih godina strada od mraza, srednje je bujnosti i u toplim krajolicima vrlo rodna. Kod nas u vinogradarskoj zoni. Drjanovski - Sorta nastala je selekcijom iz domaćih populacija oraha, odlikuje se relativno kasnom vegetacijom koja počinje 3-4 dana pre sorte šejnove, prema bolestima je manje otporna. Plod je krupan
(14-16 g), okruglastog oblika, s relativno debelom ljuskom, jezgro ima veliku količinu ulja i malo belančevina. U našim predelima treba ga gajiti samo kao oprašivača. Plovdivsk - Sorta stvorena u institutu za voćarstvao, odlikuje se velikom bujnošću drveta, ali i visokom rodnošću, vegetacija počinje kao i u sorte Drjanovski ili dan-dva ranije, ima krupne plodove lepog oblika, ljuska je glatka, ali nešto deblja, jezgro odlično ispunjava ljusku, i ima izuzetno veliku količinu ulja, bolji rezultati uzgoja ove sorte se očekuju u toplijim krajevima. Rumunske sorte: Sibisel precoce - Odlikuje se bujnim i rodnim drvetom u vinogradarskoj zoni, rese se javljaju 8-10 dana pre ženskih cvetova, plod je krupan oko 14 g Geoagiu 65 - Odlikuje se nešto kraćom vegetacijom, drvo je srednje bujno i rodno, plod je krupan 13 g, malo duguljast s nešto tamnijom i manje ravnom ljuskom. Sibisel N°44 - Odlikuje se kasnom vegetacijom i velikom otpornošću na parazitnu gljivu, drvo je srednje bujno i rodno, plod je krupan oko 14g s glatkom ljuskom i izraženim vrhom. Ova se sorta može preporučiti i za gajenje u našim uslovima. Ostale poznatije sorte: Jupiter - Čehoslovačka sorta, odlikuje se kraćom vegatacijom, srednje je bujna i rodna, plod je srednje krupan oko 12 g, ovalnog oblika, ljuska je glatka i dobro ispunjena jezgrom, jezgro je nešto tamnije, ova se sorta može preporučiti za uzgoj u našim uslovima. Esterhazi I - Stara mađarska sorta koja se odlikuje relativno ranim početkom vegetacije, zbog čega spada u grupu sorti osetljivih na mrazove, ima izuzetno krupne plodove, umereno je bujna i srednje rodna, rano resa, plod je vrlo krupan 15-16 g, jajastog je oblika, ljuska je ravna i svetle boje, jezgro je svetlomrke boje i odlično ispunjava ljusku. Esterhazi II - Stara mađarska sorta koja se uzgaja i u Austriji i Nemačkoj, vegetacija počinje nešto kasnije, ali i nju često oštete mrazovi. Drvo joj je srednje bujno i rodno, a plod je srednje krupan do krupan od 13-14g, okruglastog oblika, jezgro je svetle boje i dobro ispunjava ljusku koja je nešto deblja. Ova sorta se može preporučiti za uzgoj u vinogradarskim predelima. 4. Osnivanje plantaže Priprema zemljišta: Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka početna ulaganja u osnivanje i negu zasada, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima sa među kulturom i 9 godina u zasadima bez među kulture. S obzirom da je jesen idealno vreme za podizanje novih zasada, u ovom periodu posebnu pažnju treba posvetiti izradi plana zasada i pripremi zemljišta za sadnju. Proizvođači moraju imati na umu da se sve greške napravljene prilikom podizanja voćnjaka više nikada ne mogu popraviti i izazivaju smanjenje produktivnosti i ekonomsku štetu. Izrada plana podrazumeva određivanje rednog i međurednog rastojanja, a u zavisnosti od odabrane sorte i podloge, kao i raspoložive mehanizacije. Sadnji predhodi i izrada sortne kompozicije, pri čemu treba voditi računa o vremenu cvetanja, kao i odnosima oprašivanja i oplođenja pojedinih sorti.
Priprema zemljišta podrazumeva uređenje zemljišta i obradu sa đubrenjem. Uređenje zemljišta podrazumeva krčenje rastinja, vađenje panjeva, uklanjanje velikog kamenja, nivelaciju terena ukoliko je potrebno, uređenje puta. Zakorovljene površine treba u drugom delu vegetacije tretirati herbicidima, a zatim kroz dvadesetak dana izvršiti duboko oranje. Ukoliko se sade bujnije sorte na bujnijim podlogama, neophodno je odraditi rigolovanje zemljišta. Kod slabo bujnih podloga nije neophodno raditi rigolovanje. Pre meliorativnog ili osnovnog đubrenja treba izvršiti analizu zemljišta. Osnovno đubrenje se vrši neposredno pred sadnju. Pre dubokog oranja zemljišta (50 cm) vrši se agro meliorativno đubrenje, kako bi se u zemljištu obezbedio optimalni sadržaj hranljivnih materija do nivoa sledeće zastupljenosti: 2,5-3,0% humusa, 250-300 ppm, lako pristupačnog K2O, 80100 ppm mlako pristupanog forfora (P2O5), 6-8 ppm lako pristupačnog gvožđa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3, ), 80-120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne količine mikroelemenata. Zgorelo stajsko đubrivo, i to polovina od predviđene količine, unosi se neposredno pred oranje i rastura se u trake širine 1,0-1,2 m u rednom prostoru. Preko stajnjaka se rastura i polovina predviđene količine mineralnog đubriva i pristupa se oranju cele površine. Preporučena dubina oranja je do 35 cm. Ukoliko se prilikom oranja primete larve gundelja ili žičnjaka potrebno je dodati zemljišni insekticid. Nakon oranja površinu je potrebno istanjirati ili izfrezirati. Neposredno pred sadnju treba uneti preostalu količinu stajnjaka i mineralnog đubriva i freziranje samo rednog prostora, odnosno trake sa razbacanim đubrivom. Sadnja počinje otvaranjem brazdi u pravcu pobijenih kolaca(vizirki) plugovima do dubine 20-25 cm. U pracu redova pobijaju se kočići za koje se veže kanap na visini od 20 cm koji određuje pravac redova. Sa korena sadnice se odstrane sve polomljene ili oštećene grane, a zatim se koren uranja u mešavinu sveže goveđe balege, ilovače i vode u odnosu 1:2:1. Dubina sadnje treba da bude na istoj visini kao što su sadnice bile u rastilištu. Zemlju oko sadnice dobro ugaziti i pri tome držati sadnicu uz postavljeni kanap u pravcu reda. Sadnja: Kada se plantažni zasad podiže na većoj površini, vrlo je važno da se ta površina podeli na parcele. Kroz sredinu orašara, u pravcu koji je najkomunikativniji treba izgraditi glavni put. U tom slučaju kroz sredinu voćnjaka mora se ostaviti razmak od 25 do 30 m. Međutim, ako se orah gajiu čistoj kulturi, parcelisanje nije neophodno, jer se međuredni prostori mogu koristiti za puteve. Ako se sade međukulture, potrebno je izvršiti parcelisanje. U tom slučaju od glavnog puta pružaće se od njega desno i levo pomoćni putevi.Veličina parcele je veoma važna za buduću organizaciju rada i primenu savremene agrotehnike i često varira zbog reljefa. Na osnovu iskustva preporučuje se da površina parcele ne bude veća od 8 do 10 ha. Pri tome dužina parcele treba da iznosi 300-500 m, a širina 200300 m. Parcele treba da su orijentisane popreko na pravac najčešćeg vetra. Ako je nagib terena 2-30 i više, parcele treba tako rasporediti da se osnovna obrada može vršiti popreko. Na položaj ima koji su izloženi jakim vetrovima, ili su sa većim nagibom, parcele treba da budu manje nego obično. Treba nastojati da veličina parcela bude ujednačena. U tom slučaju treba na osnovu najmanje parcele ndrediti veličinu ostalih. Raspored sadnica: Pravilan raspored sadnica treba pre svega da obezbedi dovoljno životnog prostora (hrana, svetlost i voda), sigurno oprašivanje, odnosno oplođenje i primenu mehanizacije. U zasadima oraha sadnice mogu biti raspoređene u kvadrat, pravougaonik, trougao i po izohipsama. Po kvadratnom rasporedu sadnice su posađene u pravim redovima, sa podjednakim rastojanjem između redova i u redovima tako da se redovi pruža ju i uzduž i popreko, i to pod pravim uglom. Zahvaljujući
takvom razmeštaju voćke su podjednako izložene svetlosti i imaju podjednak hranljivi prostor. Taj raspored obezbeđuje najlakšu ob¬radu zemljišta u oba pravca. Redovi su pravi i orašar ima lep izgled, lako se izvodi za¬štita od bolesti i štetočina i lako se komunicira kroz voćnjak. Pravougaoni razmeštaj sadnica se razlikuje od prethodnog po tome što je rastojanje između redova veće i što je rastojanje između stabala u redovima manje, tako da se krune voćaka kad odrastu u redovima često dodiruju. Taj način rasporeda sadnica omogućava međurednu obradu u jednom pravcu. Zbog toga se pravac redova podešava prema izvodljivosti mehanizovane obrade zemljišta i borbe protiv biljnih štetočina i iza¬zivača bolesti. Ako terenski uslovi dozvoljavaju, pravac redova se prilagođava prema najboljem osvetljenju, tj. u pravcu sever - jug. Trougaoni (šahovski) razmeštaj sadnica primenjuje se kada se formira kotlasta piramidalna kruna. Stabla imaju podjednako rastojanje u svim pravcima i moguća je obrada zemljišta u mladim zasadima u tri pravca. Ovde se voćke sade na temenima ravnostranog trougla. Stabla svakog drugog reda nalaze se u međuprostorima naizmeničnih redova. Na taj način stane 15% sadnica više na istoj površini, ali to razume se ide na uštrb hranljivog prostora. Raspored voćaka po izohipsama primenjuje se na strmim terenima, gde preti opasnost od erozije. Kod tog rasporeda razmak između redova je nejednak. Raspored sadnica po izohipsama prilagođava se padu terena, ali tako da se izbegne umetanje kratkih redova- suredica. Zbog toga je mnogo bolje da se redovi lome na izvesnim tačkama i prilagođavaju geometrijskim terasama, umesto da se umeću kratki redovi. Prilikom rasporeda sadnica u zasadu treba nastojati da redovi budu pravi i da se . pružaju u pravcu sever - jug. Na taj način vocke su najbolje izložene sunčevoj svetlosti. Kakvi će redovi biti zavisi naročito od reljefa, erozionih procesa, unutrašnjih komunikacija i dr. Određivanje rastojanja i broja stabala po hektaru: Rastojanje između voćakaje različito, kako između redova, tako i u samom redu. Ono uglavnom zavisi od osobina sorte i podloge, njihove bujnosti, osobina zemljišta, klimatskih uslova, načina obrade, mogućnosti primene mehanizacije i dr. Voćke treba saditi na dovoljnom rastojanju, tako da na jedinicu površine stane najveći mogući broj sadnica, ali da se time ne stvori zasenjivanje koje bi nepovoljno delovalo na prinos. Razmak treba da obezbedi normalan i maksimalan razvitak krune, tako da bude dovoljno osvetljenja, a zatim da stablo ima zadovoljavajući hranljivi prostor. Od mnogih činilaca zavisi koje će rastojanje biti između stabala. U tome ne može biti nikakvog šablona. Ipak su od najvećeg uticaja oblik krune koji treba da ima stablo, podloga i tip plantaže. Uzimajući u obzir ove činioce, u sledećoj tabeli su navedena orijentaciona rastojanja.
Tabela 1
Ranije je preporučivano da razmak između stabala bude takav da voćke mogu ne samo da se nesmetano razvijaju dostižući maksimalne razmere krune, već i da im se grane na periferiji nikad ne dodiruju. Međutim, u savremenoj proizvodnji oraha sa primenom mehanizovanih procesa odstupa se od tradicionalnog shvatanja da je orah voćka koja zahteva znatno veći prostor nego druge vrste voćaka. Zbog toga pri određivanju razmaka oraha, odnosno broja stabala po jedinici površine treba voditi računa o primenjenom stepenu intenzivnosti li gajenju i o nameni proizvodnje. Naročito voditi računa o činiocima koji utiču na razmak, kao što su podloge, osobine zemljišta, oblik krune, genetsko-biološke osobine sorte i odlika rejona gde se zasad podiže. Izračunavanje broja sadnica po jedinici površine (po ha) vrši se tako što se prvo izračuna površina koju zauzima jedna sadnica, pa se s tom površinom podeli površina jednog hektara. Na primer, razmak između sadnica je 6 x 5 m. Znači sadnica zauzima površinu od 30 m2. Za površinu od 10.000 m2 biće potrebno 333 sadnice, jer je 10.000 : 30 = 333. Postupak iznalaženja broja sadnica u kvadratu i pravougaonom obliku je isti, tj. pomnoži se rastojanje između redova sa rastojanjem između vocaka. Pri sađenju u trougao (šahovski raspored) stane 15% više sadnica nego sađenjem u kvadrat, odnosno pravougaonik. Tako, na primer, umesto 333 sadnica koliko stane na jedan hektar kvadratnog rasporeda, pri sađenju u trougao staće 383 sadnice. 5. Mere nege i zaštita plantaže oraha Nega oraha se sastoji u orezivanju i nezi krune, odrzavanju zemljista, gajenju potkultura, djubrenju zemljista i zastiti od bolesti stetocina. Orezivanje i nega krune: S orezivanjem se krece u prolece, prve godine po zasadjivanju. Orezivanje se izvodi tako sto se sadnica skrati na zeljenu visinu, pri cemu se ispod preseka ostave 4-5 dobro razvijenih pupoljaka. U toku proleca i leta iz ovih pupoljaka ce se razviti mladari. Narednih godina formiranje krune se sastoji u tome, sto se prema potrebi, skracuju jace razvijene bočne grane, radi ubrzavanja rasta.
Odrzavanje zemljista: Odrzavanje zemljista u vidu ledine je najnepovoljnije, zato sto trave izvlace dosta vode, pa orah krzlja i sporije raste. Najpovoljnije je gajenje potkultura i to: pasulj, bob, tikve, krastavci i bostan, jagode, maline, breskva. Djubrenje oraha: Orah povoljno reaguje na djubrenje kompleksnim djubrivima, posebno na fosfor i kalijum, zato sto mu ova dva elementa pojacavaju otpornost prema mrazu. S jeseni, posle pada lisca rasturiti i zaorati po 400-480 kg po hektaru, ili 4 kg po stablu djubriva NPK, ciji je odnos 0:15:30. Rano s proleca, pre kretanja vegetacije, rasturiti i zaorati po 200-250 kg po hektaru, ili 2 kg po stablu kompleksnog djubriva NPK, ciji je odnos 20:5:5. Krajem proleca - u maju, rasturiti po 300 kg po hektaru ili 3 kg po stablu 27% KAN-a. Ovakvim djubrenjem orah ce redovno i obilno radjati svake godine. Uopšteno o zaštiti: Orah, u odnosu na druge vocne vrste manje napadaju bolesti i stetocine, ali ipak postoje izvesne bolesti koji mu mogu umanjiti rodnost i plod, ukoliko se blagovremeno ne suzbiju. Opisano je oko petnaestak raznih oboljenja oraha biotske (izazivaju ih živi organizmi) prirode. Medu najznacajnijim bolestima oraha je antraknoza, a zatim još neke mikoze i bakterioze ove biljke. Sve bolesti se uspesno suzbijaju zimskim i letnjim prskanjem. Zimsko prskanje se izvodi u martu, i to kreozanom ili rumesanom, u koncentraciji 1-1.5%. Letnje prskanje - prvo prskanje se izvodi pred sam pocetak listanja oraha i to sa 0.6 % ortocidom, cinebom ili ditanom, radi suzbijanja flekavosti i pegavosti oraha. Drugo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja oraha, i to istim preparatom kao kod prvog prskanja. Trece prskanje se izvodi u prvoj dekadi juna, i to sa 0.3% ortocida ili cineb, sa dodatkom 0.1% sistemina ili 0.2% dijazonona. Ovim prskanjima orah ce se u potpunosti zastititinodonajcescihobolestioiostetocina. Fitopatološkaoobolenjaooraha Antraknozaooraha: Antraknoza oraha je jedna od najdestruktivnijih bolesti ove biljke. Izaziva je gljiva ciji je strucni naziv Gnomonia leptostyla. Napada vrste roda Juglans, a medu njima je posebno znacajna Juglans regia (obični orah). Bolest je rasprostranjena gde god se orah gaji. Medutim, znacaj ove bolesti varira po regionima i po godinama. U našoj zemlji antraknoza se javlja svake godine, a ceste su i epidemije. Posledice pojave ove bolesti su direktno smanjenje prinosa, nedovoljna dozrelost letorasta zbog prevremenog opadanja lista. Oboljenje je narocito štetno u rasadnicima u kojima dolazi do defolijacije, umanjenog porasta, nedovoljnog zbrinjavanja sadnica i njihovog izmrzavanja u toku zime. Opisobolesti: Antraknoza se ispoljava се na svim zeljastim delovima oraha: list, lisna drška, letorasti i plod. Prvi znaci bolesti se javljaju u prolece (krajem maja), na lišcu u obliku pega razlicitog oblika i velicine (sl.1). Pege su u srednjem delu sivkaste boje, dok im je obod zagasit. Sa nalicja se, u okviru pega, razvijaju organi za razmnožavanje gljive. U vlažnim uslovima patogen se širi kišnim kapima, broj pega se povecava u toku vegetacije i znatna površina lista biva sasušena (sl. 2). Jaka pojava bolesti dovodi do opadanja listova još tokom leta, pa tako krošnje osetljivih sorti ostaju ogoljene vec u avgustu. Na letorastima takode se javljaju ovalne ili nepravilne uglaste pege sa svetlijim centrom i tamnijim rubom. Na mladim plodovima nastaju pege u okviru kojih epikarp i mezokarp pocrni i izumire, usled cega dolazi do deformacija i neujednacenog porasta ploda. Tako zahvaceni plodovi, narocito ako su rano zaraženi, opadaju. U slucaju jake zaraze, preko 80% plodova može biti izgubljeno. Plodovi koji su dostigli svoju normalnu velicinu takode mogu biti zaraženi. Pozne zaraze su manje štetne, ali, ipak, u
znatnoj meri, kod obolelih plodova, jezgro pocrni, sasuši se i neupotrebljivo je za ishranu. U narodu je ovaj simptom poznat kao „kvaran“ orah.
Slika 1 i 2
Gljiva prezimljava u opalim zaraženim listovima i plodovima na površini zemljišta i u letorastima zaraženim prethodne godine. Peritecije sa askosporama se formiraju u prezimelim listovima, dozrevaju u prolece, oslobadaju se i raznose vetrom. Askospore kada dospeju na mlade listove oraha, vrše infekciju. Formiranje askospora naglo nastupa u našim uslovima u II i III dekadi marta, a njihovo dozrevanje se završava polovinom aprila. Period infekcije traje od kraja aprila do kraja juna. Izbacivanje askospora iz askusa pocinje za 10 minuta ili u toku prvog casa od pocetka vlaženja lista. Kada se na listovima i plodovima jave pege, u njima se formiraju konidije koje služe za sekundarno širenje zaraze tokom proleca i leta. Suzbijanje: Kako patogen prezimljava u opalim listovima korisno je sakupljati ih i spaljivati u jesen. Medutim, to nije dovoljno, jer se zaraza održava i na jednogodišnjim izbojcima, pa je potrebno orah štititi i hemijskim putem tokom vegetacije. Najbolje je izvesti dva prskanja, po jedno u maju i junu, jer se tada infekcija ostvaruje. Najbolje rezultate u zaštiti daje fungicid benomil, mada se i bakarnim krecom, bordovskom corbom, manebom i dodinom postižu dobri rezultati. Pegavost nalicja lista oraha: Pegavost nalicja lista oraha je ekonomski znatno manje znacajna bolest za našu zemlju od antraknoze. Opis bolesti - Na licu lista javlja se hloroza a na nalicju pamucasto - bela prevlaka kao kredom prevuceno usled sportulacije patogena. Pege su poligonalne i ogranicene nervaturom lista . Pege starenjem nekrotiraju, mogu se spajati i izazvati sušenje lista. Neki listovi opadaju, ali u celini ne dolazi
do defolijacije. Pri jakoj pojavi bolesti može doci do propadanja veoma mladih listova. Prvi simptomi na plodovima su u vidu sitnih, skoro kružnih zona, kao kredom presvucenih na egzokarpu, mada se retko uocavaju. Sa porastom plodova pege se povecavaju i dostižu do 3 cm u precniku. Obod pege je u pocetku prekriven pamucastom prevlakom gljive, a kasnije potamni ili pocrni formirajuci crni krug oko svetlozelenog centra. Obod pege je malo ulegnut, a centar izdignut i hrapav. Zahvacena strana ploda može ostati ravna. Zaraženi plodovi su sitniji, ali kvalitet nije znatnijeoumanjen.
Slika 3 i 4
Prouzrokovac pegavosti nalicja lista oraha je gljiva Microstroma juglandis (slika 3 i 4) Ciklus razvoja ove gljive je nedovoljno proučen. Bolest se jače javlja u vlažnim godinama i u voćnjacima u kojima je cirkulacija vazduha slaba. Suzbijanje ove bolesti se ne obavlja u našim uslovima. Ukoliko se suzbijaju druge bolesti oraha, istovremeno se suzbija i ova. Bakterioznaopegavostooraha: Bakteriozna pegavost je pre svega bolest oraha (Juglans regia), mada se može javiti i na drugimovrstamaorodaoJuglans. Opis bolesti: Bakteriozna pegavost oraha se javlja na svim nadzemnim organima oraha. Na listu i lisnoj peteljci nastaju sitne, uglaste ili okruglaste pege, koje se cesto spajaju u vece nekroticne površine mrke boje. Pege su u pocetku bezbojne, zatim mrke, a na kraju razvoja potpuno crne. Rasporedene su duž nerava, ali se ispoljavaju i na nervima koji menjaju boju i pocrne skoro po celoj dužini. Jace oboleli mladi listovi se suše, ali ne otpadaju odmah. Na letorastima se promene ispoljavaju u vidu elipticnih i nešto ulegnutih pega ili uzdužnih crnih pruga. Oboleli letorasti venu. Uvenuce pocinje od vrha i širi se ka osnovi, usled cega ksilem dobija mrku boju. Narocito su znacajne štete od ove bolesti na plodovima oraha. Gubitak prinosa može ponekad dostici i 80%. Na plodovima patogen dovodi do pojave sitnih, okruglastih pega koje su u pocetku vodenaste, kasnije postaju ugnute i mrke, a na kraju skoro crne (slika 5). Širenjem i spajanjem pega biva zahvacena sve veca površina tkiva, usled cega se plod smežura, sasušuje i opada. Bakterije prodiru i u unutrašnjost ploda, sve do jezgri, koje postaju sluzave, a kasnije se sasuše, pocrne i propadaju (sl.8). U starijih plodova promene se uglavnom zadržavaju u zoni epikarpa. Karakteristican znak bolesti je pojava bakterijskog eksudata, koji se, osušen na obolelim organima oraha, uocava u vidu sivkaste skrame. Zbog toga oboleli plodovi cesto dobijaju sluzastoizgled.
Slikao5
Bakterioznu pegavost oraha izaziva bakterija Xanthomonas campestris pv. juglandis (slika 5). Bakterija uglavnom prezimljava u spavajucim pupoljcima. Populacija bakterija u pupoljku se povecava do pred otvaranje pupoljka na pocetku vegetacije. Patogen se ponekad nalazi i u lezijama na letorastima. U povoljnim uslovima X. campestris pv. juglandis se umnožava na pupoljcima i kasnije na listovima i mladim plodovima na koje dospeva s kišnim kapima i insektima. Bakterije se mogu prenositi polenom koga raznosi vetar. Kiša je glavni cinilac koji doprinosi širenju bolesti zbog cega je bolest uvek jaca u kišnim godinama. Patogen može prodreti kroz stome ako se na njima nalazi slobodna voda, i kroz povrede na osetljivim organima oraha donetim insektima. Suzbijanje: Za sadnju oraha neophodno je korišcenje zdravog sadnog materijala. Tokom rezidbe potrebno je odstraniti sve zaražene delove oraha i spaliti. Korisno je i sakupljanje ostalih zaraženih delova, kao što su zaraženi plodovi i listovi i njihovo spaljivanje. Za zaštitu oraha se preporucuje „bordovska corba“, bakarhidroksid ili bakaroksihlorid. Ova sredstva se koriste nekoliko puta, zavisno od padavina u toku infekcionog perioda. U nekim vocnjacima obavljaju se tri tretiranja, do pojave resa da bi se smanjila kolicina inokuluma. Zaštita se obavlja i u toku cvetanja i tri sedmice posle cvetanja. Ako je vreme kišovito, mlade plodove je potrebno zaštititi u fazi intenzivnog porasta. 6. Prikaz projekta revitalizacije napuštenog površinskog kopa opekarske gline u Titelu Nakon završetka eksploatacije opekarske gline za posledicu je ostavilo potpuno zapušten degradirani prostor, zarastao u korov, na kome se povremeno odlaže šut. Eksploatacijom gline promenjena je topografija terena, pri čemu su narušeni prirodni uslovi života i pejsažne karakteristike. Predmet ovog projekta je sanacija degradiranog prostora i njegovo vraćanje u poljoprivredno zemljište sadnjom oraha. Ukupna površina degradiranog prostora je 4,1802 ha.
Slika 6
Sanacija degradiranog prostora sprovedena je čišćenjem terena, ravnanjem, nanošenjem završnog sloja humusa debljine 0.4 m i sadnjom oraha. realizacijom projekta celokupan prostor je ogradjen. Postupak rekultivacije degradiranog prostora, u ovom slučaju, podrazumeva postupak potpunog obnavljanja zemljišta i njegovog vraćanja primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji kroz tehničku i biološku etapu. a) Tehničku i b) Biološku etapu. Tehnička etapa obuhvata korekciju reljefa, nivelisanje terena, i nanošenje površinskog sloja plodnog zemljišta, kao skup meliorativnih i agrotehničkih mera. Biološka faza rekultivacije obuhvata pripremu zemljišnog supstrata i gajenje odredjenih kultura uz primenu fitomeliorativnih mera (setva, sadnja , nega) Obim i vrsta tehničkih mera rekultivacije: Projektom je predvidjeno da se celokupan prostor koji se uredjuje ogradi žičanom ogradom sa ciljem zaštite površine. Trošak ogradjivanja skoro da je jednak trošku nabavke, prevoza i sadnje sadnica.
Slika 7
Pored ograđivanja, kao mere tehničke rekultivacije izvršeno je uređenje i čišćenje terena, prilikom čega je sa ove povrčine odneto 9.600 m³ građevinskog otpada i ostalog šuta, i oko 3.500 m³ zemljanog materija nastalog površinskim skidanjem sloja od 0,2 m. Nasipanje završnog sloja - supstrat stajskog djubriva je sledeća operacija u fazi pripreme zemljišta, i izvodi se nakon potpunog uklanjanja otpada i nivelisanja terena. Kao supstrat u ovom projektu korišćena je smeša plodne zemlje i stajskog djubriva, pri čemu je upotrebljeno 200 m³ stajskog djubriva i 3.800 m³ plodne zemlje sa obližnjeg pozajmišta(u količinu uračunat i supstrat za zagrtanje rupa i finalno ravnanje u količini od 800 m³) Sadnja oraha - Rupe za sadnju oraha kopane mašinski, dimenzija 0,8x0,6x0,6 m. Na strmom delu, zbog nagiba od 30 °, nije izvršeno razastiranje sloja supstrata zbog erozionih pojava, i kopanje rupa je vršeno ručno u dubini od 1 m. Obim i vrsta bioloških mera rekultivacije: Biološke mere rekultivacije pretstavljaju završnu meru rekultivacije degradiranog prostora i neophodno ih je primeniti radi privođenja (vraćanja) zemljišta prirodnim uslovima posmatranog područja. Uzimajući u obzir prirodne karakteristike područja, kao i rentabilnost uzgoja, izvršeno je formiranje zasada oraha, imajući u vidu privredni značaj ove vrste u drvnoj industriji, kao i u proizvodnji hrane. Opšte poznate metode podizanja zasada oraha su obrađena u poglavlju xxx S obzirom da je glavni cilj uzgoja dobijanje industrijskog oraha za proizvodnju drvne mase, preporučena sadnja je 5 x 5, odnosno 380 sadnica /ha. Zbog relativno ranog perioda vegetiranja, preporučena je jesenja sadnja, sa sadnim materijalom nabavljenim od ovlašćenog proizvođača čija je proizvodnja pod kontrolom.
Slika 8
Slika 9
9. Berba i čuvanje oraha Berba oraha se vrši kad se na većini plodova, zeleni omotač raspukne i plodovi počnu da ispadaju iz nje. Pucanje omotača ubrzavaju kiša, magla i uopšte vlažnije vreme. Čuvanje oraha: Za čuvanje oraha najpodesnija su hladna, suva i provetrena skladišta. Manje količine se mogu čuvati u običnim skladištima, ali se moraju razastrati u tankom sloju. Pod ovakvim uslovima orah se može čuvati u dobrom stanju 7-8 meseci. Jezgre oraha se čuvaju pod istim uslovima, kao i orasi u ljusci, ali se mogu kraće vreme održati u ispravnom stanju, jer se isušuju i na njih jače deluje svetlost, vazduh i drugo. Ako su pakovane u hermetičku ambalažu, mogu se duže očuvati, jer se time sprečava isušivanje i dejstvo drugih nepoželjnih faktora. Pošto orasi lako primaju strane mirise iz spoljne sredine, ne treba ih skladištiti zajedno sa proizvodima koji odaju mirise kao sto su limun, pomorandža, jabuka krompir i sl. Plasman oraha: Najveci otkupljivaci oraha na teritroiji Srbije su firme koje se bave prodajom konditorskih proizvoda
