Tng 6

VI 4. SISTEM ZA SNABDEVANJE SA BOCAMA Boca za gas je cilindričnog oblika koja se može upotrebljavati samo u vertikalnom položaju. Gas se koristi pojedinačno iz boca punjenja do 10 kg, odnosno pojedinačno i pomoću sistema sa bocama punjenja 35 kg, s tim što se prethodno vrši priprema za njegovo korišćenje: - isparavanje, - redukcija i regulacija pritiska i - mešanje sa vazduhom. Redukcija i regulacija pritiska isparenog gasa sprovodi se u jednom stepenu ili u više stepeni. Jednostepena redukcija i regulacija pritiska se primenjuje kod sistema sa bocama, a dvostepena redukcija i regulacija pritiska kod sistema sa rezervoarima. Pri dvostepenoj redukciji i regulaciji pritiska u prvom stepenu se smanjuje pritisak koji vlada u rezervoaru za uskladištavanje gasa odnosno u isparivaču na 0.8 do 2 bara, a u drugom stepenu na radni pritisak trošila (2.94 do 4.9 kPa). Najveći dozvoljeni pritisak gasa koji se može koristiti u objektima, koji nisu namenjeni isključivo za smeštaj uređaja za pripremu gasa, iznosi 1.4 bara. Sistem sa bocama se sastoji od boca za gas i nepokretne ili savitljive instalacije, uređaja za isparavanje , redukciju i regulaciju i razvod gasa do trošila. Instalacije za gas su izvedene od čeličnih bešavnih cevi atestiranih ili po kvalitetu njima odgovarajućih cevi koje se spajaju zavarivanjem. Gas iz boca i buradi se se može uzimati (koristiti) kako u gasnom stanju tako i u tečnom stanju (u Nemačkoj, naprimer, sme samo da se koristi samo gasna faza). Kod nas još uvek važi zastareli Pravilnik (iz 1971. godine), u pogledu opreme. On je tehnološki prevaziđen i nedorečen naročito u područ ju primene malih rezervoara. Zato treba, dok se ne donese novi Pravilnik, primenjivati nema čke propise u cilju sigurnosti. U sistemu sa bocama mogu se upotrebljavati ručni ili automatski uređaji za isključivanje praznih i uključivanje punih boca, takozvani inverzori. Boce moraju imati sigurnosni i odobreni ventil za zatvaranje i izdržati probni pritisak od 25 bara. Ventil za zatvaranje boca i njegovi spojni delovi moraju se zaštititi 68

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.







od oštećenja smeštanjem u udubljenje na boci, ventilskom kapicom, ili obručem pričvršćenim na boci odobrene konstrukcije. Boca kapaciteta punjenja većeg od 15 kg gasa, pored ventila za zatvaranje, mora imati i ventil sigurnosti. Ventil sigurnosti na boci mora da ima konstrukciju sa oprugom, da je bezbedan od udara i plombiran i da između njega i boce nije ugrađen nikakav drugi ventil. Sistem na bocama koji je priklju čen na stabilnu instalaciju mora imati odušnu cev preko ventila sigurnosti na kolektoru. Kraj odušne cevi mora biti udaljen 2.5 m od bilo kog otvora na objektu. Završni kraj odušne cevi mora imati ukošen otvor, koji omogućava ekspanziju ispuštenog gasa na gore. Odušne cevi se ne mogu zatvarati poklopcem ili žičanom mrežicom. Na svakoj odušnoj cevi mora postojati ispust za vodu i kondezat, koji se može zatvoriti. Postavljanje (smeštanje) boca i buradi nije dozvoljeno u prostorije koje su ispod nivoa zemlje, u stepenišnim prostorima, hodnicima i odmorištima, prolazima i provozima zgrada kao i u njihovoj neposrednoj blizini. Na mestu postavljanja boca (sa bocama nazivnog punjenja najviše do 14 kg) i buradi nije dozvoljeno pušenje i unošenje otvorenog plamena.

4.1. POSTAVLJANJE BOCA ZA TEČNI GAS Pored mesta postavljanja i željene zalihe boca za tečni gas, značajna pažnja se posvećuje i ograničenoj mogućnosti oduzimanja TNG u gasnoj fazi. Na osnovu priključne vrednosti svakog trošila posebno, odnosno njegove časovne potrošnje gasa u kg, uz pomoć tabele 4.1 može se odrediti dovoljan broj boca tečnog gasa (uzeti su podaci iz nema čke literature u kojoj se radi samo sa propanom, a kod nas smeša, 40% propana – 60% butana, pa se podaci u tabeli trebaju smanjiti, za naše uslove; u Nemačkoj veličine punjenja boca su 5, 11 i 33 kg, a kod nas 5, 10 i 35 kg). Tabela 4.1. Određ ivanje ivanje moguć eg eg oduzimanja gasne faze gasa iz boca Veličina boce Način oduzimanja Kratkotrajno Periodič Periodično Trajno

5 kg

11 kg

33 kg

do 1.0 kg/h do 0.5 kg/h do 0.2 kg/h



Ukoliko moguća količina oduzimanja gasne faze iz jedne boce nije dovoljna, mogu se više boca vezati u sistem (ako je boca maksimalne veli čine). Po pravilu se isti broj boca, radne i rezervne, povezuju u sistem. Na taj na čin se pored dovoljne oduzete količine gasa može obezbediti i zagarantovano kontinualno snabdevanje. Prebacivanje sa radne linije na rezervnu može da se vrši ručno ili automatski.







Postavljanje boca i zamena može da se vrši pod nadzorom distributera, ovlašćenog stručnog lica ili korisnika ako je on stručno osposobljen za rukovanje bocama. Najveća opasnost po bezbednost je upravo pri zameni boca, te zato pri zameni uvek treba proveriti zaptivku i obavezno izvršiti kontrolu nepropusnosti sapunicom ili nekom drugom dijagnosti čkom metodom. Pre zamene boca svi ventili boca moraju da budu zatvoreni. Nisu dopuštene sledeće lokacije: - u prostorijama čiji je bilo koji deo poda ispod nivoa zemlje, - na stepeništima zgrada, hodnicima, prolazima i pomoćnim izlazima, - u prolazima za spasavanje i prolazima i provozima zgrada.

4.3. PREVENTIVNE ZAŠTITNE MERE Mesto gde su postavljene boce i sama upotreba boca ne sme da ima bilo kakve smetnje i opasnosti koje bi proistekle na okolinu. Obrnuto, mora se isto tako obezbediti da od okoline ne dođe do bilo kakvih štetnih uticaja na boce (zagrevanje dodirom plamena ili toplotnim zračenjem). Za održavanje zaštitnih mera razlikuju se sledeće varijante postrojenja sa bocama za tečni gas: 1. Tip I sa bocama punjenja 33 kg (35 kg), pojedinačnih ili u sistemu sa više boca, smeštenih nadzemno spolja (slika 4.1):

a

b

c

Slika 4.1. a) Grani č n je za boce za teč ni ni gas punjenja 33 kg čno o eksploziono područ postavljene spolja; b) Pomoć u dva zida bez otvora ograni č e je u čeno no je područ eksplozionoj zoni opasnosti; c) Eksploziono podru č je ograni č čeno eno pomoć u zaštitnog ormana za boce Tabela 4.2. Određ ivanje ivanje eksplozionog područ ja za boce punjenja 33 kg i uzimanje gasa u gasnoj fazi Boce za teč tečni gas punjenja 33 kg i oduzimanje gasa u gasnoj fazi Područ Područ je







Sistemi sa bocama na otvorenom prostoru po našim propisima moraju ispunjavati sledeće uslove: - da sadrže najviše 28 boca, uključujući radne i rezervne boce, - da su udaljeni od granice susednog zemljišta, javnog puta ili bilo kog stalnog izvora paljenja najmanje 15 m. 2. Tip II sa bocama punjenja 33 kg (35 kg), pojedinačnih ili u sistemu sa više boca, smeštenih u specijalnim nadzemnim prostorijama za smeštaj boca; Tabela 4.3. Određ ivanje ivanje eksploziono opasnih područ ja A i B kao i zona po Ex-RL, za boce punjenja 33 kg Boce za teč tečni gas punjenja 33 kg i oduzimanje gasa u gasnoj fazi Područ Područ je i Ex zona Postrojenje sa 2 do 6 Postrojenje sa 2 do 8 Pojedinač Pojedinačna boca boca boca Područ Područ je A R=1m R=1m R=1m Električ Električni uređ uređaji po Zona 1 Zona 1 Zona 1 Ex-RL Područ Područ je B r=2m r=2m r=3m Električ Električni uređ uređaji po Zona 2 Zona 2 Zona 1 do max. 5 m Ex-RL

3. Tip III sa bocama punjenja 5 ili 11 kg (10 kg), smeštenih nadzemno u zgradama sa prostorijama za boravak (slika 4.2):

a

b

Slika 4.2. a) Postavljanje boca za te č ni ni gas punjenja 5 kg i 11 kg u prostorijama za stanovanje; b) štednjak na te č ni ni gas sa zaštitom protiv zra č enja enja i sa zaštitinim ormanom za bocu Tabela 4.3. Minimalna rastojanja od izvora toplote Boce za teč tečni gas punjenja do 14 kg i oduzimanje gasa u gasnoj fazi Najmanja Od aparata za grejanje, Od gasnog štednjaka i rastojanja Od grejnih tela ložišta i slič sli čnih izvora toplote slič sličnih izvora toplote Bez zaštitnog lima protiv 0.70 m 0.50 m 0.30 m







5. REZERVOARI ZA TEČNI GAS Rezervoar za gas je svaka zatvorena posuda izra đena i odobrena za punjenje gasom (prenosni rezervoar, stabilni rezervoar, transportna cisterna), koja ispunjava uslove predviđene važećim domaćim standardima. Odobren (atestiran) rezervoar ili uređaj, odnosno odobrena (atestirana) oprema je svaki rezervoar ili uređaj odnosno oprema koji su ispitani od strane domaće ustanove ili priznate inostrane ustanove, koji ispunjavaju uslove predviđene važećim domaćim standardima. Rezervoar za gas mora biti odobren, a može biti nadzemni ili podzemni. Rezervoar mora imati sledeće oznake: - naziv proizvođača, - fabrički broj, - godinu izrade, - debljinu plašta i podnice, - oznaku materijala od kojeg je izrađen, - žig ili druge oznake nadležne inspekcije, - ukupni sadržaj posude, - radni pritisak za koji je rezervoar izra đen [bar], - oznaku maksimalno dozvoljenog punjenja gasom pri temperaturi od 40 oC, a u skladu sa tehničkim propisima, - natpis SAMO ZA TEČNI NAFTNI GAS ČIJI PARNI PRITISAK NE PRELAZI 6.6 bar pri 40 oC (ako je rezervoar određen za čist butan), odnosno, 16.7 bar pri 40 oC (ako je rezervoar određen za čist propan ili smešu koja sadrži propan), - oznaku JUS standarda. Svi ovi natpisi se unose u natpisnu pločicu koja kod nadzemnih i prenosnih rezervoara mora biti pričvršćena za rezervoar. Ispitni pritisci za rezervoare iznose: - za butan 10 bar, - za propan ili smešu propan-butana 25 bar. Naš standard razlikuje pored stabilnih rezervoara i prenosne rezervoare. Prenosni rezervoari ili kontejneri su posude specijalno izra đene i opremljene za transport i uskladištenje TNG kapaciteta kapaciteta 250, 500, 1000 i 2000 kg. Stacionarni ili stabilni rezervoari za tečni gas služe za skladištenje tečnog gasa. Oni se pune na svom mestu postavljanja pomo ću autocisterni. Oduzimanje gasa se vrši preko stabilne instalacije (stabilnog cevovoda). Č







Slika 5.1. Oblik i konstrukcija ba č ve ve po JUS M.Z2.250; 1. zaštitni poklopac, 2. inspekcijski otvor, 3. ventil sigurnosti, 4. magnetski mera č nivoa, nivoa, 5. termometar, 6. č ep ep za ispuštanje neč isto istoć a, a, 7. uške za podizanje, 8. ventil za pražnjenje, 9. ventil za pražnjenje te č ne ne faze, 10. manometar, 11. ventil maksimalnog nivoa punjenja, 12. ventil za punjenje te č ne ne faze, 13. ventil za punjenje gasne faze, 14. tablica bač ve, ve, 15. oslonci ba č ve ve Tabela 5.1. Mere bač vi, vi, masa bač vi, vi, zapremina i najveć e koli č i ne punjenja (JUS M.Z2.250) čine Najveć Najveće Nazivno Masa, Zapremina, dozvoljeno punjenje, d+0.5% – 0.25% l l1 δc δd kg lit punjenje kg P/B, kg 150 600 1446 1070 4.0 5 105 370 150 250 800 1400 960 5.5 6 180 618 250 500 1000 1800 1210 7.0 7 352 1235 500 750 1000 2600 2010 7.0 7 491 1850 750 1000 1250 2295 1575 9.0 9 713 2470 1000 1500 1250 3330 2630 9.0 9 1000 3700 1500 2000 1250 4370 3670 9.0 9 1290 4940 2000

Svaka bačva mora biti opremljena armaturom koju sačinjavaju najmanje: - jedan ventil nazivnog pritiska 25 bar za punjenje i pražnjenje bačve gasom u tečnom stanju (tečnom fazom), a na taj ventil mora biti u unutrašnjosti priključena cev koja ide do 50 mm od dna bačve;









- jedan ventil sigurnosti sa oprugom, čiji kapacitet i pritisak otvaranja moraju biti u skladu sa tehničkim propisima za sudove pod pritiskom; - jedan manometar; - jedan termometar; - jedan ventil za kontrolu najvišeg najvišeg nivoa tečnosti; - jedan pokazivač nivoa; - dva kontrolna otvora za unutrašnji pregled, prečnika 65 do 150 mm.

5.1.1. Lokacija i postavljanje Potrošači gasa ne smeju držati prenosne rezervoare u građevinskim objektima. Za potrošnju se može priključiti u seriji najviše 5 rezervoara, čija ukupna zapremina ne prelazi 15 m3. Prilikom pretakanja, manipulisanja i transporta, prenosni rezervoari moraju biti na prikladan način obezbeđeni od prevrtanja i pomeranja. Priključci za pomeranje prenosnih rezervoara moraju imati navojne spojke za brzo spajanje, a savitljive cevi za punjenje moraju imati ventile za brzo zatvaranje. Prenosni rezervoari se po pravilu pune ’’po zapremini’’. U isto vreme sme se puniti samo jedan prenosni rezervoar. Prenosni rezervoari moraju biti uzemljeni za vreme punjenja i pražnjenja gasa. Vatrogasnu opremu prenosnih rezervoara na mestu lokacije čine ručni aparati za gašenje požara odabrani tako da na svaki kubni metar rezervoara bude obezbeđeno 5 kg praha ili drugog odgovarajućeg sredstva za gašenje požara. Za rezervoare za tečni gas koji su postavljeni kao poluukopani i ukopani, nanosi se spolja delotvorna zaštita od epoksi smole.

5.1.2. Nadzemni rezervoari za te čni gas postavljeni u prirodi ili u prostoriji Stabilni rezervoari pod pritiskom za tečni gas, izrađeni od čelika, za nadzemnu gradnju, definisani su preko nemačkog standarda DIN 4680 deo 1. Slika 5.2 prikazuje mere i raspored priključaka za opremu rezervoara.







Slika 5.3. Nadzemni rezervoar za teč ni ni gas

U tabeli 5.2 su prikazani podaci i mere za nadzemne rezervoare za tečni gas, gde su moguća manja odstupanja kod proizvoda. Tabela 5.2. Podaci i mere za nadzemne rezervoare Velič Veličina rezervoara (zapremina) Podaci o rezervoaru 2700 lit 4850 lit 6400 lit Količ Količina punjenja, kg 1200 2100 2900 Količ Količina punjenja, lit 2430 4120 5440 Masa praznog rezervoara, kg 640 1050 1170 Dužina L, mm 2460 4255 5500 Preč Prečnik D, mm 1250 1250 1250 Visina H, mm 1600 1600 1600 Visina H1, mm 1400 1400 1400 810 (po želji Rastojanje A, mm 810 810 takođ takođe 2585 mm)

5.1.3. Ukopani rezervoari za te čni gas Ovi cilindrični čelični rezervoari se izrađuju po nemačkom standardu DIN 4681 deo 3, moraju biti tipski ispitani, sa spolja nanetim slojem delotvorne zaštite od epoksi smole, sa sigurnosnim oznakama, uputstvom za upotrebu, protokolom o ispitivanju i ugrađenim armaturama.







Tabela 5.3. Podaci i mere za ukopane rezervoare (mogu ć a manja odstupanja) Velič Veličina rezervoara (zapremina) Podaci o rezervoaru 2700 lit 4850 lit 6400 lit Količ Količina punjenja, kg 1200 2100 2900 Količ Količina punjenja, lit 2430 4120 5440 Masa praznog rezervoara, kg 780 1050 1170 Dužina L, mm 2460 4255 5500 Preč Prečnik D, mm 1250 1250 1250 Visina H, mm 1800 1800 1800 850 (po želji Rastojanje A, mm 850 850 takođ takođe 2585 mm)

5.1.4. Poluukopani rezervoari za te čni gas Ovi cilindrični čelični rezervoari se izrađuju po nemačkom standardu DIN 4680 deo 2, moraju biti tipski ispitani, sa spolja nanetim slojem delotvorne zaštite od epoksi smole, zaštitnim premazom ili svetlo zelenim, sa sigurnosnim oznakama, uputstvom za upotrebu, protokolom o ispitivanju i ugrađenim armaturama.

Slika 5.5. Rezerovar pod pritiskom nazivne zapremine 2700 do 6700 litara, DIN 4680 deo 2 Tabela 5.4. Rezervoari pod pritiskom nazivnih zapremina 2700 do 6700 litara, DIN 4680 deo 2







Slika 5.6. Poluukopani rezerovar za te č ni ni gas Tabela 5.5. Podaci i mere za poluukopane rezervoare (moguć a manja odstupanja) Velič Veličina rezervoara (zapremina) Podaci o rezervoaru 2700 lit 4850 lit 6400 lit Količ Količina punjenja, kg 1200 2100 2900 Količ Količina punjenja, lit 2430 4120 5440 Masa praznog rezervoara, kg 640 1050 1170 Dužina L, mm 2460 4255 5500 Preč Prečnik D, mm 1250 1250 1250 Visina H, mm 1450 1450 1450 810 (po želji Rastojanje A, mm 810 810 takođ takođe 2585 mm)

5.1.5. Raspored armature na rezervoaru







5.2. POSTAVLJANJE REZERVOARA ZA TNG Kada se uzmu u obzir različite lokalne prilike, može se postavljanje rezervoara izvršiti po izboru, postavljanjem u prirodi, kao ukopani ili poluukopani. Alternativno se mogu postavljati i u posebnim prostorijama. Varijanta postavljanja ukopanih rezervoara je i varijanta koja traži najmanje mesta, sa harmoničnim uklapanjem u okolinu i boljom zaštitom od termičkih uticaja.

Slika 5.8. Nadzemni rezervoar

Nadzemno postavljanje rezervoara za tečni gas je kod dovoljno mogu ćnosti na placu, varijanta sa najmanje građevinskih rashoda. Poluukopani položaj rezervoara za tečni naftni gas kod visokog nivoa podzemnih voda je alternativa za potpuno ukopani rezervoar sa istovremenim ograničenenim optičkim efektom na okolinu.

Slika 5.9. Rezervoar pripremljen za ukopavanje









Slika 5.10. Punjenje cisterne sa teč nim nim naftnim gasom

Pri izboru mesta postavljanja rezervoara za tečni naftni gas bezuslovno se mora paziti: - da se nesmetano može dovoziti i odvoziti (i u zimskim mesecima) autocisterna do 25 t ukupne mase, - da dužina creva za punjenje koje autocisterna nosi sa sobom po pravilu iznosi 25 m, - da ako ova dužina nije dovoljna, predvideti stabilnu instalaciju za punjenje, - ova stabilna instalacija može biti neophodna kod teško prohodnih mesta postavljanja, velikih razdaljina između zgrada, - istakanje sa otvorenih ulica i površina je dozvoljeno, - u zavisnosti od veli čine rezervoara za tečni gas, punjenje traje oko 20 do 30 minuta, - u radijusu 3 m od priklju čka za punjenje ne smeju se nalaziti izvori paljenja, kanali, šahte, otvori. Ovo područ je se može ograni čiti pomoću građevinskih mera.







Tabela 5.8. Određ ivanje ivanje moguć e koli č i ne oduzimanja gasne faze iz u k o p a n i h rezervoara rezervoara čine Velič Veličina rezervoara Vrsta potrošnje 2700 lit / 1200 kg 4850 lit / 2100 kg 6400 lit / 2900 kg Kratkotrajno do 43 kg/h do 75 kg/h do 100 kg/h Periodič Periodično do 8 kg/h do 15 kg/h do 20 kg/h Trajno do 6 kg/h do 12 kg/h do 16 kg/h Tabela 5.9. Određ ivanje ivanje moguć e koli č i ne oduzimanja gasne faze iz p o l u u k o p a n i h rezervoara rezervoara čine Vrsta potrošnje i Velič Veličina rezervoara godišnje doba 2700 lit / 1200 kg 4850 lit / 2100 kg 6400 lit / 2900 kg Kratkotrajno leti do 37 kg/h do 68 kg/h do 90 kg/h Kratkotrajno zimi do 7 kg/h do 14 kg/h do 18 kg/h Periodič Periodično leti do 15 kg/h do 26 kg/h do 37 kg/h Periodič Periodično zimi do 3 kg/h do 5 kg/h do 7 kg/h Trajno leti do 12 kg/h do 19 kg/h do 25 kg/h Trajno zimi do 2 kg/h do 4 kg/h do 5 kg/h

5.3. UTVR ĐIVANJE KOLIČINE TNG-a U REZERVOARIMA Proizvođači, potrošači i trgovci TNG-om sve svoje kupoprodajne odnose baziraju na transfernim količinama TNG najčešće izraženim u težinskim jedinicama jedinicama (kg, t), jer je tako najjednost najjednostavniji avniji obra obračun – merenje, fakturisanje, plaćanje i sl. Pri određivanju težinske količine TNG u rezervoarima cisternama, neophodno je znati osnovne parametre: - zapreminu posude, - gustinu TNG,

i

transportnim







Koji će postupak biti primenjen, zavisi od konkretne situacije i od toga da li je i koliko, prilikom izrade projekta TNG instalacije, o tome vođeno računa. Smatra se da je postupak pod a) najbolji, pogotovo tamo gde je TNG instalaciji predviđen i postavljen kompresor za pretakanje.

5.5. ODSTRANJIVANJE TNG-a IZ REZERVOARA I CISTERNI Prema tehničkim propisima i logičnim sigurnosnim merama bilo kakvi radovi na rezervoarima za TNG su mogu ći tek pošto je iz njih odstranjen TNG. Otvaranjem svih ventila i slobodnim puštanjem TNG iz rezervoara u atmosferu, u unutrašnjosti rezervoara dolazi do izjednačenja pritiska, a prema tome i do situacije da u njima i nakon toga ostanu značajne količine gasa. Taj ostatak gasne faze TNG se može odstraniti iz rezervoara na nekoliko načina: 1. inertnim gasom, 2. vodenom parom, 3. vodom. Ispuštanje gasa u atmosferu treba vršiti vrlo oprezno, a najbolje bi bilo da se gas sagoreva na baklji. I u ovom slučaju izbor metode čišćenja zavisi od konkretne situacije, a preporučuje se da čitavu operaciju čišćenja obavljaju stručna i specijalizovana lica. S obzirom na činjenicu da i sasvim male količine TNG sa vazduhom daju eksplozivne smeše, čišćenje je potrebno vršiti i više puta, a pre bilo kakvog







puštanja u rad. S druge strane, voda sa nekim ugljovodonicima iz tečnog naftnog gasa stvara čvrste hidrate sa višom tačkom smrzavanja. Postavlja se pitanje: odakle voda u tečnom naftnom gasu? Iako i proizvođači i trgovci tečnim naftnim gasom vode računa da TNG bude bez vode, ona je ipak prisutna. Voda može da dospe u TNG iz novih instalacija, posuda i cevovoda pošto je zaostala nakon hidrostati čkih ispitivanja, ili je nastala kao rezultat atmosferske kondenzacije. Bez obzira na izvore i razloge njenog prisustva, vodu je potrebno odstranjivati iz TNG-a. Nakon svakog punjenja rezervoara potrebno je sa čekati izvesno vreme (nekoliko sati) i prokontrolisati da li u rezervoaru ima vode. Kontrola se vrši pomoću ispusnog ventila, specijalno predviđenog za tu svrhu, montiranog na donjoj izvodnici rezervoara. Ispuštanje vode i taloga iz rezervoara treba da se vrši prema odredbama Tehničkih propisa i prema odgovarajućem uputstvu izrađenom za svaku TNG instalaciju posebno.

Tng 6

Recommend Documents