110325 Tng Rezervoar Prilog2

Prilog 2.

LICITACIONI ELABORAT IZGRADNJA SFERNOG REZERVOARA OD 1000 m ZA TNG U POGONU TNG NIŠ

3

SADRŢAJ REKAPITILACIJA

1. GRAĐEVINSKI DEO 1.1 Tehnički opis 1.2 Tehnički uslovi za izvoĎenje projekta 1.3 Statički proračun 1.4 Predmer opreme, materijala i montaţnih radova 2. MAŠINSKO-TEHNOLOŠKI DEO 2.1 Tehnički opis 2.2 Uslovi za izvo Ďenje radova 2.3 Predmer opreme, materijala i montaţnih radova

3. ELEKTRO DEO 3.1 3.2 3.3 3.4

Tehnički opis Proračuni Tehnički uslovi Predmer opreme, materijala i montaţnih radova

4. DEO MERENJA I REGULACIJE 4.1 Tehnički opis 4.2 Proračuni 4.3 Opšti uslovi izvoĎenja radova 4.4 Posebni uslovi izvoĎenja radova 4.5 Tehnički uslovi za Ex instalacije 4.6 Predmer opreme, materijala i montaţnih radova

REKAPITULACIJA:

1. GRAĐEVINSKI DEO :____________________________ 2. MAŠINSKI DEO :________________________________ 3. ELEKTRO DEO:_______________________ DEO:_________________________________ __________

4. DEO MERENJA I REGULACIJE:____________________ REGULACIJE:____________________

UKUPNO: _______________________ ____________________________________ _________________ ____

GRAĐEVINSKI DEO 1.1

TEHNIĈKI OPIS

Na zahtev investitora i na osnovu mašinskog projekta uraĎen je graĎevinski projekat sanacije temelja rezervoara, temelja stepeništa i slipera i proširenja hidrantskog šahta. Prilikom projektovanja korišćeni su podaci iz geotehničkog elaborata – Ispitivanje tla i analiza stanja temelja bombardovanjem srušenih sfernih rezervoara NIS-TNG u regionalnom centru u Nišu, br.25/12 od 20.06.2006 izraĎenog od strane: Institut za građevinarstvo i arhitekturu – odeljenje za geotehniku iz Niša; Glavni projekat temelja sfernog rezervoara V=1000 m 3, br. 44G3 od februara 1979. god izraĎenog od strane: Industroinvest iz Beograda; Glavni graĊevinski projekat temelja rezervoara V=1000 m 3 i temelja metalnog stepeništa, br. 140-G1 od avgusta 1983. god izraĎenog od strane: Industroinvest iz Beograda. 1.1.1 TEMELJI SFERNIH REZERVOARA A (R-7) I B (R-8) Na lokaciji u krugu NIS-TNG Regionalni centar Niš, bulevar 12.febr uara br. 154 u Nišu, postojala su dva čelična sferna rezervoara od 1000 m 3. Temelji rezervoara su izvedeni od armiranog betona, i to za REZ A u obliku prstenastog trakastog temelja sa sedam oslonačkih mesta za stubove rezervoara, a za REZ B u obliku AB prs tena oslonjenog na AB kruţnu

ploču, sa osam oslonačkih mesta za pripadajuće stubove. Dejstvom NATO avijacije tokom 1999 g. rezervoari su srušeni, a temelji delimično oštećeni, naročito u zonama oslonačkih mesta stubova. Prilikom kasnijeg raščišćavanja tere na i naknadnim radovima korisnika, sva oštećena oslonačka mesta su uklonjena (izravnata) do nivoa terena. Na delovima temelja ispod kote terena nisu raĎene nikakve intervencije. Obzirom da se investitor odlučio za ponovnu izgradnju uništenih rezervoara na istoj lokaciji, postavilo se pitanje mogućnosti sanacije postojećih temelja kao prvog i najracionalnijeg koraka u rešavanju problema temeljenja novih (istih) rezervoara. Ovom projektnom dokumentacijom, koja obuhvata kako idejni tako i glavni projekat, doš lo se do zaključka, da je sanacija armirano betonskih temelja moguća, a takoĎe su dati proračuni, postupci i crteţi neophodni za sanaciju istih. Do gore navedenog zaključka, došlo se analizom postojeće projektne dokumentacije (kako AB temelja tako i samih rezervoara), te geotehničkog elaborate Instituta za graĎevinarstvo i arhitekturu iz Niša, što je omogućilo da se: stekne ispravan uvid u stanje, dâ struĉno mišljenje, i definišu postupci pri sanaciji. Uvid u stanje – Za osnovni uvid u stanje temelja, p osluţio je veoma iscrpan geotehnički elaborat – „Ispitivanje tla i analiza stanja temelja bombardovanjem srušenih sfernih rezervoara NIS-TNG u regionalnom centru u Nišu“, br.25/12 od 20.06.2006 izraĎenog od strane - ,,Institut za graĎevinarstvo i arhitektu ru – odeljenje za geotehniku,, iz Niša kao i uvid u raskope (jame)

dim. ~ (1.5x1.5x2.0)m, koje su iskopane uz delove temelja, i to po četiri jame uz svaki temelj što je prikazano u pomenutom geotehničkom elaboratu u prilogu T9 i T10. Ustanovljeno je da izvedeno stanje temelja odgovara projektovanom stanju, osim dubine

fundiranja koja je nešto veća od projektovane, što povoljno deluje na objekat jer povećava stvarnu nosivost tla, a smanjuje ugibe. Obzirom da postoje arhivski izvoĎački projekti predmetnih temelja izraĎeni od strane Industroinvest -a iz Beograda, i to za REZ A: „Glavni projekat privremene pumpno kompresorske stanice i temelja sfernog rezervoara V=1000m 3, objekat S-312“ br.06-351/1155-79 od 27.12.1979, a za REZ B: „Glavni graĎevinski projekat temelja rezervoara V=1000m 3 i temelj metalnog stepeništa, objekat S -312, šifra 140.G1“ br.45 od 15.09.1983, sa svim detaljima armature, postoji potpun uvid u delove konstrukcije, koja je što uništena bombardovanjem što uklonjena naknadnim aktivnostima korisn ika.

Uvid u trenutno stanje podzemnog dela temeljne konstrukcije, moguć je samo u zoni raskopa (jama) i one su zajedno sa otkrivenim prslinama i oštećenjima prikazane u geotehničkom elaboratu u prilozima T9- T12. Na drugoj i trećoj slici priloga T11, prikazane s u prsline na vratu temelja REZ B, kod koje je došlo do vertikalnog /horizontalnog pomeranja betonske mase duţ prsline, i to za oko 10-15 mm. Ova pomeranja su mogla da izazovu kidanje horizontalne/vertikalne armature u zoni pomeranja betona vratnog dela tem elja, što se mora proveriti i sanirati.

Obzirom na realnu mogućnos da ovakvih prslina i oštećenja ima i na neotkrivenim delovima temelja, neophodno je otkopati u celosti oba temelja i tako steći uvid u ispravnost cele temeljnu konstrukciju za oba rezervoara. Obzirom da ovaj projekat sanacije polazi od pretpostavke iz geotehničkog elaborata, da većih oštećenja na neotkrivenim delovima - nema, i bavi se samo sanacijom uništenih delova temelja i uočenih prslina, neophodno je obavestiti projektanta i uraditi dopunu ovog projekta ukoliko se prilikom otkopavanja temelja u celini,

uoče značajnija oštećenja ili prsline.

Struĉno mišljenje - Na osnovu postojeće projektne dokumentacije, geotehničkog elaborata, i uvida u stanje temeljne konstrukcije na otkopanim delov ima, zaključeno je da je moguće sanirati temeljnu konstrukciju za oba rezervoara. Neophodno je steći uvid u stanje celokupne temeljne konstrukcije, da neka eventualna, sada skrivena ozbiljnija oštećenja ne bi ostala ne sanirana, što bi moglo kasnije dovesti do neţeljenih posledica u fazi eksploatacije novih rezevoara. Obzirom da iskustava korisnika govore da su se rezervoari u fazi eksploatacije

ponašali na projektom predviĎen način, i da projektovano stanje odgovara izvedenom stanju, sanacija postojećih temelja je najracionalnije i najjeftinije rešenje. Postupci pri sanaciji – Postupak sanacije temelja rezervoara A i B obuhvata sledeći niz koraka i aktivnosti: -

otkopavanje i čišćenje celog prstenastog temelja rez. A, do kote fundiranja, i otkopavanje i čišćenje cele temeljne ploče i vratnog dela temelja za rev. B, do kote fundiranja.

-

otvaranje svih prslina duţ kojih je došlo do pomeranja betonske mase, sve do prve armature (ispod zaštitnog sloja). Ukoliko je armatura oštećena, mora se sanirati. Sanacij a se svodi na štemovanje betona oko armature, ispravljanje iste i (ukoliko je došlo do kidanja) nastavljanja, sučeonim zavarivanjem ili na preklop od šipki istog profila. O ovome odlučuju na licu mesta izvoĎač radova i nadzorni organ. Posle zavarivanja armature, prsline se zatvaraju epoksidom ili

cementnim malterom, zavisno od širine prsline. -

zalivanje svih ostalih prslina epoksidom ili cem malterom zavisno od njihove

širine. Odlučuju na licu mesta izvoĎač radova i nadzorni organ. -

štemovanje betona na oslonačkim mestima u dubinu od oko 15 cm, kako bi se oslobodila armatura koja mora biti nastavljena istom armaturom, da bi se

formirao armaturni koš u skladu sa postojećom projektnom dokumentacijom. Isto vaţi i za ankere stubova. Nastavljanje glavne oslonačke armature i ankera se izvodi zavarivanjem, sučeono ili na preklop, što je odreĎeno projektom. Duţina i širina zavara je odreĎna proračunom, i data u detaljima armature. betoniranje oslonačkih mesta i formiranje oslonaca, u svemu prema detaljima iz

-

ovog projeka. Spoj starog i novog betona posebno obraditi epoksidom za lepljenje beotna ili drugim sredstvima (npr. HGP – SN VEZA). -

zatrpavanje temelja zemljom, i odrţavanje novougraĎenog betona na oslonačkim mestima.

1.1.2 TEMELJI ĈELIĈNOG STEPENIŠTA NA R EZERVOARIMA A I B – POS TS

S obzirom da se poloţaj temelja prethodnog čeličnog stepeništa uz sferne rezervoare ne poklapa sa novoprojektovanim poloţajem projektovani su novi temelji. Stubovi čeličnog stepeništa se preko anker ploča oslanjaju na temelje pos TS (4 kom). Dimenzije temelja su 0.8x2.2x1.0 m sa dubinom fundiranja 0.8 m. Gornja ivica temelja je na koti +0.20 m od kote

terena. Na temelje se postavljaju po dve anker ploče ≠400x10...400. Ispod temelja predviĎen je sloj mršavog betona 5 cm. Temelji za rezervoar A i B su isti. Armirano betonski temelji su projektovani od betona MB 30 i armirani armaturom RA 400/500.

1.1.3 TEMELJI CEVOVODA – POS TSS1-3 Za potrebe oslanjanja cevovoda projektovani su temelji pos TSS1, TSS2 i TSS3. Dimenzije temelja su 0.6x1.6 (1.4; 1.8)x1.49 m. Donja ivica temelja je na koti - 0.8 m, s tim što je ispod

temelja predviĎen tampon sloj od 20 cm sa nabijenošću Ms=2000 kN/m2. Gornja ivica temelja je na koti +0.99 m od kote terena. Na temelje se postavljaju anker ploče deblj ine 10 mm na koje se kasnije na pojedinim mestima zavaruju nosači – oslonci za cevi. Armirano betonski temelji su projektovani od betona MB 30 i armirani armaturom RA 400/500.

1.1.4 PROŠIRENJE POSTOJEĆEG HIDRANTSKOG ŠAHTA – POS PPŠ

Postojeći hidrantski šaht potrebno je proširiti za 60 cm desno od ose 3 do ose 3’. Proširenje se izvodi tako što se prvo ukloni ab zid debljine 20 cm u osi 3, zatim se zidovi u osama a i b oštemaju 25 cm od ose 3 kako bi se došlo do postojeće armature za koju će se vezati armatura novih zidova.

AB zidovi i deo ploče koja se dodaje armiraju se mreţom Q-221. Prilikom betoniranja ugraditi zaštitne cevi za prolaz cevovoda kroz zid. Armirano betonski zidovi su projektovani od betona MB 30 i armirani armaturom MAG 500/560.

1.1.5 ROVOVI ZA POSTAVLJANJE CEVOVODA I KABLOVA Za postavljanje cevovoda potrebno je iskopati rovove na dubini - 1.30 m od kote terena , širina rova zavisi od broja cevi koje se postavljaju u njih. Pre postavljanja cevi potrebno je nasuti 10 cm peska, potom nakon p ostavljanja cevi nasuti još peska do kote -0.95 m. Na koti -0.75 m postaviti signalne trake. Zatim se sve zatrpati zemljom. Na mestima prolaza cevi i kablova ispod kolovoza predviĎeno podbušivanje sa postavljanjem

zaštitnih cevi. 1.1.6 ŠAHTOVI ZA KABLOVE - POS OK1, OK2, OK3 I OK4

Potrebno je napraviti četiri šahta kroz koja će proći PVC cev Φ50 za kablove niskog napona i PVC cev Φ80 za kablove do 400V. Šahtovi su dimenzija 1.25x1.25 m u osnovi. Iskop se vrši do kote 1.52 m, gde se postavlja tampon sloj šljunka 20 cm. Na sloju šljunka se izvodi ab ploča d=12 cm armirana mreţom Q -221, potom se zida zid od opeke u cementnom malteru i postavljaju se penjalice Φ18 na predviĎenim mestima. U zidu ostaviti otvore kroz koje će proći PVC cevi. Na zidove šahta postavlja se ab ploča d=12 cm, armirana mreţom Q -221. Po ivicama otvora u ploči ugraditi čelični profil L50x50x4 na koji će se postaviti liveni ţeljezni poklopac. Armirano betonske ploče su projektovane od betona MB 30 i armirani armaturom MAG 500/560. 1.1.7 POSTOLJE ZA RAZVODNE ORMANE RTU I RK.1 – POS RO

Za postavljanje razvodnih ormana RTU i RK.1 projektovano je čelično postolje oslonje no na AB temeljnu ploču. Temeljna ploča dimenzija 1.4x1.4x0.5 m izvodi se na sloju šljunka od 30 cm. Potrebno je ostaviti tri otvora u ploči prečnika Φ50 za prolaz čeličnih cevi. Donja ivica tem. ploče je na koti -0.3 m od kote terena. U temeljnoj ploči ostavljaju se anker ploče ≠200x8...200 na koje se postavljaju stubovi UNP 120. Za stubove se vezuje čelična ploča debljine 3 mm na koju se kasnije kače razvodni ormani. Na kraj stubova postavljaju se čeone ploče ≠720x8...490 na koje se postavlja limeni krov.

Armirano betonske ploče su projektovane od betona MB 30 i armirani armaturom MAG 500/560. 1.1.8 PRIMENJENA TEHNIĈKA REGULATIVA

Saglasno projektnom zadatku i vaţećoj tehničkoj regulativi, kod realizacije ovog projekta primenjeni su sledeći tehnički pravilnici i standardi:

Opšta tehniĉka regulativa: Pravilnik o tehničkim normativima za beton i armirani beton (PBAB’87), Sl. list SFRJ, br. 11/71.

Pravilnik o tehničkim normativima za noseće čelične konstrukcije......Sl. list SFRJ, br. 61/1986.

Opterećenje Pravilnik o tehničkim normativima za opterećenje nosećih graĎevinskih konstrukcija.....Sl. list SFRJ, br. 26/1988

Projektovanje ĉeliĉnih konstrukcija SRPS U.E7.010/1988 Noseće čelične konstrukcije od opštih konstrukcionih čelika. Izbor osnovnog materijala.

SRPS U.E7.145/1987 i SRPS U.E7.145/1 iz 1991 Noseće čelične konstrukcije spojene zakovicama i vijcima

SRPS U.E7.150/1987 Zavarene noseće konstrukcije SRPS C.T3.001/1971 Tehnike zavarivanja metala. Definicije i pojmovi Osnovni materijal SRPS C.B0.500/1989 Opšti konstrukcioni čelici. Tehnički uslovi za izradu i isporuku Profili

SRPS C.B3.025/1984 Pljosnati čelici vruće valjani. Oblik i mere Zavarivanje

SRPS C.H3.010/1982 Obloţene elektrode za ručno elektrolučno zavarivanje čelika. Tehnički uslovi SRPS C.H3.011/1982 Obloţene elektrode za ručno elektrolučno zavarivanje niskougljeničnih

nelegiranih i niskolegiranih čelika. Označavanje SRPS C.H3.052/1974 Ţice za zavarivanje pod zaštitom praška. Zavarivanje sa više zavara niskougljeničnih i niskolegiranih čelik a SRPS C.H3.081/1986 Dodatni i pomoćni materijal za zavarivanje. Zaštitni gasovi. Tehnički uslovi Zavrtnjevi

SRPS M.B1.023/1983 Vijci sa propisanim osobinama. Tehnički uslovi za izradu i isporuku SRPS M.B1.028/1974 Navrtke sa propisanim osobinama. Tehnički uslovi za izradu i isporuku SRPS M.B1.068/1974 Vijci sa šestostranom glavom, za čelične konstrukcije SRPS M.B1.601/1965 Šestostrane navrtke srednje klase izrade SRPS M.B2.015/1974 Podloške za vijke za čelične konstrukcije SRPS M.B5.102/1956 Otvorene zatezne navrtke i spojke. Metrički navoj od M6 do M72

Radioniĉka izrada i montaţa ĉeliĉnih konstrukcija Tehnički propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za noseće čelične konstrukcije......Sl. list SFRJ, br. 41/1964

Tehnički propisi za tolerancije mera i oblika kod nosećih čeličnih konstrukcija.....Sl. list SFRJ, br. 41/1964

Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za montaţu čeličnih konstrukcija......Sl. list SFRJ, br. 29/1970

SRPS C.T3.020/1982 Zavarivanje. Klasifikacija grešaka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metala

SRPS C.T3.030/1960 Zavarivanje i srodni postupci. Oblici i dimenzije ţljebova za zavarivanje čelika topljenjem SRPS C.T3.035/1987 Zavarivanje. Postupci kontrole kvaliteta SRPS C.T3.040/1965 Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Radiografsko ispitivanje čeličnih

sučeonih spojeva. Opšte odredbe SRPS C.T3.061/1960 Tehnika zavarivanja metala. Ispitivanje stručne sposobnosti zavarivača za elektrolučno i plinsko zavarivanje SRPS C.T3.071/1972 ObezbeĎenje kvaliteta zavarivačkih radova. Opšta načela SRPS C.T3.072/1972 ObezbeĎenje kvaliteta zavarivačkih radova. Opšta načela SRPS C.T3.081/1972 Zavarene konstrukcije sa preteţno mirnim opterećenjem. Svedočanstvo o sposobnosti za zavarivanje čeličnih konstrukcija

Zaštita od korozije ĉeliĉnih konstrukcija

Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije.....Sl. list SFRJ, br. 32/1970

1.1.9 ZAVRŠNE NAPOMENE

Proračun je u svemu sproveden prema vaţećim propisima. Za sve betonske elemente konstrukcije predviĎen je beto n MB 30, a armarura MA 500/560 ili RA 400/500. Dimenzionisanje je sprovedeno prema graničnom stanju loma. Obaveza izvoĎača je da sve radove izvede stručno i kvalitetno, a u svemu prema projektu i vaţećim propisima.

IzvoĎač je obavezan dostaviti ateste za sve ugraĎene materijale i izvedene radove. Obaveza investitora je da obezbedi stalan i stručan nadzor nad izvoĎenjem radova. Projektant ne snosi odgovornost za izmene učinjene u projektu i tokom gradnje, bez njegove pismene saglasnosti.

1.2

TEHNIĈKI USLOVI IZVOĐENJA PROJEKTA

1.2.1 IZVOĐENJE BETONSKIH RADOVA

Pre izvoĎenja konstrukcija i elemenata od betona, armiranog i prednapregnutog betona, IzvoĎač radova je duţan da na osnovu projekta konstrukcije, shodno čl. 232 PBAB -a, izradi projekat betona koji sadrţi: a) sastav betonskih mešavina, količine i tehničke uslove za projektovanje klase betona, b) c) d) e) f)

plan betoniranja, organizaciju i opremu,

način transporta i ugraĎivanja betonske mešavine, način negovanja ugraĎenog betona, program kontrole ispitivanja sastojaka betona,

program kontrole, uzimanja uzoraka i ispitivanje betonske mešavine i betona po partijama,

g) plan montaţe elemenata, projekat skele za sloţene konstrukcije, kao i projekat oplate za specijalne vrste oplate. Projekat betona mora se dati Nadzoru na odobrenje. Betonski pogoni

Pogon za proizvodnju betona mora da ima potrebne kapacitete proizvodnje, kao i usaglašenu veličinu deponije agregata i silosa, pored toga što mora da zadovolji uslove jugoslovenskih standarda SRPS U.M1.050, SRPS U.M1.051 i SRPS U.M1.052. Fabrika betona mora biti opremljena i za proizvodnju betona u posebnim uslovima, tj. kada je

temperatura vazduha niţa od +5 C, odnosno viša od +30 C. Mora se u projektu betona dati udaljenost fabrike betona od pojedinih delova objekta, broj automiksera sa kojima raspolaţe fabrika betona, kao i trajanje transporta, uzimajući u obzir i zakrčenost saobraćaja na putu ako isti koriste javne saobraćajnice. Betonski pogon mora posedovati izveštaj o podobnosti proizvodnje betonskog pogona i izveštaj o jednomesečnom ispitivanju ureĎaja za doziranje. Skladištenje materijala, Transport betona Agregat za beton ne sme se mešati sa drugim materijalima za vreme transporta i skladištenja na gradilištu. Uslovi transportovanja i skladištenja moraju odgovarati odredbama č l. 233 PBAB-a. U pogledu transporta cementa, neophodne dokumentacije koja prati isporuku i uslova čuvanja cementa na gradilištu, vaţe u svemu odredbe čl. 234 i 235 PBAB -a, kao i Komentar navedenih članova. Dodaci betonu moraju biti označeni prema propisu j ugoslovenskog standarda SRPS U.M1.034 i uskladišteni prema uputstvima proizvoĎača. U pogledu uslova za transport betona i način obavljanja transporta od fabrike betona, gde se proizvodi betonska mešavina, pa do mesta ugradnje, vaţe odredbe jugoslovenskog s tandarda SRPS U.M1.045 Transportovani beton. Tehnički uslovi (1987).

Doziranje mešavina, Konzistencija betona, Mešanje betona Doziranje svih komponenti betona, prema čl. 23 PBAB -a, vrši se teţinski i mora odgovarati odredbama ovih Tehničkih uslova. Tačnost doziranja svih sastavnih delova mora biti u skladu sa tačkom 3.2. jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.050. Predlozi za doziranje, moraju se odrediti na osnovu prethodno izvršenih proba od strane izvoĎača radova, u skladu sa čl. 28 PBAB -a i odobrenja Nadzor a. Nikakav beton se ne sme ugraditi dok rezultati posle 28 dana ne dokaţu da su projektovana doziranja ispravna. Maksimalni vodocementni faktor koji je naveden je maksimalni vodocementni faktor koji je dozvoljen kod odgovarajućih klasa (marki) betona i obu hvata vodu koja

se dodaje u mešalicu i slobodnu vodu koju sadrţi agregat. Minimalne količine cementa koje su naznačene, predstavljaju sadrţaj cementa koji je dozvoljen za odgovarajuće klase (marke) betona. Cement potreban u većim količinama, od tih minimal nih, da bi se postigla potrebna čvrstoća i konsistencija, mora obezbediti izvoĎač radova bez prava na nadoknadu.

Ako testovi kontrole kvaliteta, kako je propisano u ovim Uslovima, pokaţu da je potrebna promena u sastavu mešavine, takva se promena mora izvršiti na teret izvoĎača. Konzistencija betona se odabira tako da se raspoloţivim sredstvima za ugraĎivanje omogućava dobra zbijenost betona, što lakše ugraĎivanje bez pojave segregacije i dobra završna obrada površine. Konzistencija betona je mera obradivosti i razlikuju se četiri područja konsistencije: kruta, slabo plastična, plastična i tečna. Mere konsistencije sveţe betonske mase date su u tabeli 2. čl. 2 PBAB-a.

Komponente betona za sve pozicije betonskih radova mogu se mešati u mešalicama fabrike beto na i to toliko dugo dok se ne postigne homogena mešavina. OdreĎivanje stepena homogenosti sveţe betonske mešavine vrši se prema tački 4.5 standarda SRPS U.M1.050. Mešalica mora biti uvek u takvom funkcionalnom stanju da posle punjenja pojedinim komponentama postigne homogenu

mešavinu u utvrĎenom vremenu mešanja. UtvrĎeno potrebno vreme mešanja, vreme koje protekne od momenta kada su sve komponente u mešalici do početka praţnjenja mešalice, mora biti naznačeno u tabelama za sastav betona i postavljeno na vid nom mestu. UgraĊivanje i negovanje betona Beton se ugraĎuje prema projektu betona. Temperatura sveţeg betona u fazi ugraĎivanja ne sme da je niţa od +5 C niti viša od +30 C. Ukoliko je srednja dnevna temperatura ispod +5 C ili iznad +30 C, smatra se betoniranjem u posebnim uslovima i u tom slučaju moraju se preduzeti mere u pogledu proizvodnje, ugradnje i nege betona u skladu sa poglavljem VII-7 PBAB-a.

U konstrukciju se mora ugraditi beton takve konsistencije da se moţe dobro ugraditi i zbijati predvidjeni m mehaničkim sredstvima za ugraĎivanje. Sveţem betonu se ne sme dodavati voda. Visina slobodnog pada betona ne sme da bude veća od 1.50 m. Ako se za dovod betona od mešalice do oplate koriste riţe ili oluci, isti moraju biti opšiveni limom, a kod strmih na giba opremljeni pregradama ili da su kratki kako bi se odrţala brzina kretanja. Ako se ugraĎivanje betona nepredviĎeno prekida, moraju se preduzeti mere da takav prekid ne utiče štetno na nosivost ili ostala svojstva konstrukcije, odnosno elemenata. Kada p rekid ugraĎivanja betona nije izveden ispravno, ili na način predviĎen projektom, izvoĎač je duţan da mesto prekida obradi onako kako to bude Nadzor zahtevao.

Beton se more dobro sabiti za vreme i odmah posle ugraĎivanja. Zbijanje se mora izvršiti mehaničkim vibriranjem i izvoĎač je duţan da obezbedi dovoljan broj vibratora za interno vibriranje (previbriranje), kao i uslove za njihovo premeštanje. Nadzor moţe propisati i upotrebu spoljnih vibratora na posebnim mestima. Vibratorima se mora rukovati tako da se potpuno obradi beton oko armature i u ćoškovima i

uglovima oplate, i mora dovoljno trajati i biti takve jačine da potpuno sabije beton, ali se ne sme produţavati da ne bi došlo do segregacije. Na površini se ne sme dozvoliti izdvajanje lokalnih površina maltera. Vibratori se moraju polako stavljati u beton i vaditi iz njega. Ne smeju se direktno oslanjati na armaturu ili usmeravati na delove ili slojeve betona koji su se stvrdnuli do stepena da je

beton prestao biti plastičan pri vibriranju. Odredbe ovog odeljka odnose se i na prefabrikovane elemente, osim ako Nadzor ne odobri

upotrebu spoljnog vibratora ili prihvati metod vibriranja IzvoĎača. Neposredno posle betoniranja, beton se mora zaštititi od: - prebrzog isušivanja - padavina i tekuće vode, -

visokih i niskih temperatura,

vibracija koje mogu poremetiti unutrašnju strukturu i mehaničkih oštećenja.

Površine betona izloţene uticajima moraju se zaštititi pokrivkom. Tip pokrivke mora da je po oceni Nadzora najpogodnija u postojećim uslovima. Ako prema oceni Na dzora pokrivke nisu potrebne, površine se moraju odrţati u vlaţnom stanju polivanjem ili prskanjem vodom. Ako projektom betona nije drugačije odreĎeno, vreme negovanja propisano je čl.267 PBAB -a. Završna obrada površine i tolerancije Sve površine od betona moraju se temeljno obraditi u vreme ugraĎivanja. Obrada mora da bude takva da potisne krupnozrni materijal sa površine i da malter potpuno nalegne na oplate da bi se stvorila ravna završna površina bez vode i vazdušnih mehurića. Ili šupljikavosti. Čim se beton dovoljno stvrdne, a oplata uklone, cela površina mora se temeljno očistiti, ukloniti tragovi oplate ili istureni delovi, kako bi površina ostala avna, bez ulegnuća ili nepravilnosti.

Kod kolovoznih (podnih) ploča, pošto se beton ugradi i sabije, mor a se poravnati do granica i visina naznačenih poprečnim presekom i mora se obraditi do glatke ravne površine. Kvalitet izrade mora biti takav da kada se kontroliše završna obrada letvom -ravnalicom od 4m ne sme pokazivati veća odstupanja od 10mm od propisan e visine poprečnog preseka. Ostala dozvoljena odstupanja u završnim betonskim radovima su: a) kod dimenzija poprečnih preseka stubova i nosača, ne više od 6mm b) kod ostalih dimenzija stubova i nosača, ne više od 10 mm, s tim da visinske kote na kvaderima mogu odstupati najviše do 5 mm, c) ravnost vertikalnih ili kosih površina mora biti u granicama od 8 mm mereno letvom duţine 3 m, d) odstupanja stubova i zidova od vertikale, mereno sa viskom ne sme biti veće od 6 mm.

Način izvoĎenja završnih radova kod posebnih elemenata ili delova konstrukcije dat je na crteţima ili je naznačen u predračunu. Uzimanje uzoraka i ispitivanje

IzvoĎač je odgovoran za sprovoĎenje i analizu odgovarajućih ispitivanja propisanih PBAB -om i odgovarajućim jugoslovenskim standardima, kao i za uzi manje potrebnih podataka iz rezultata tih ispitivanja u toku izvoĎenja radova. Saglasno ovom poglavlju izvoĎač je duţan da na zahtev Nadzora, tokom izvoĎenja radova od betona, uzme i čuva betonska tela za ispitivanje, u uslovima konstrukcije. IzvoĎač je duţan da sve troškove nabavke i rada opreme za uzimanje uzoraka za ispitivanje, kao i sve troškove na uzimanju uzoraka i ispitivanju, obuhvati ponuĎenom jediničnom cenom odgovarajućih pozicija radova, u svemu prema odredbama ovog odeljka i zahtevu Nadzora. Naknadno dokazivanje kvaliteta ugraĎenog betona u konstrukciji vrši se u posebnim slučajevima, na primer: ako nije moguće izvesti ispitivanje čvrstoće na pritisak, ili ako rezultati nisu odgovarajući ili ako postoji neki drugi razlog za ozbiljnu sumnju u čv rstoću betona u konstrukciji. Postupak za ispitivanje čvrstoće betonskih tela pri pritisku, izvaĎenih iz očvrslog betona regulisan je odredbama jugoslovenskog standarda SRPS U.M1.040 – OdreĎivanje čvrstoće betonskih tela pri pritisku izvaĎenih iz očvrslog betona. Merenje

Količina koja će platiti izvoĎaču po ugovorenoj jediničnoj ceni za jedinicu mere izvedenog elementa naznačenu u predmeru radova po kubnom, kvadratnom, duţnom metru ili komadu u svemu je odreĎena planovima, specifikacijama ili kako Nadzor utvrdi. Armatura i kablovi se obračunavaju u svemu prema odredbama poglavlja 5000 odnosno 5500 ovih Tehničkih uslova. 1.2.2

IZVOĐENJE ĈELIĈNE KONSTRUKCIJE

Osnovni ĉeliĉni materijal za konstrukciju Sastavni deo tehničke dokumentacije ovog Projekta je detaljna specifikacija materijala. IzvoĎač je duţan da iz detaljne specifikacije materijala obrazuje narudţbenu specifikaciju, prema kojoj će odabrana valjaonica izvršiti valjanje i isporuku materijala. Pri tome se mora voditi računa da isporučeni materijal u svemu odgovara propisanim standardima u projektu odnosnu navedenim u okviru ovog poglavlja. Pri sastavljanju narudţbene specifikacije, izvoĎač će voditi računa na potrebne dodatke za rezanje i naknadna ispitivanja.

Elementi koji se posebno naglašavaju: Tolerancija na teţinu limova i širokog pljosnatog čelika koja se priznaje iznosi od -0% do +4%. Ova tolerancija se odnosi na celokupnu isporuku, a ne na pojedinačne limove i odnosi se na teorijsku teţinu sračunatu sa zapreminskom masom 8.00 t/m 3 Čelik mora biti proizveden topljenjem po

postupku Simens-Marten (SM) ili nekim drugim postupkom koji garantuje čelik istih ili boljih osobina

napr. "popravljeni konvertorski" čelik ili čelik iz elektropeći. Postupak topljenja i način normalizacije (za pozicije gde je to propisano) u ponudi treba obavezno navesti. Materijal koji se koristi u konstrukciji mora odgovarati ranije navedenim standardima. Posebni uslovi: Mehaničke i hemijske osobine materijala date u Tablici 4 odnosno u Tablici 1 - SRPS C.B0.500 moraju se ispuniti za sve debljine iz narudţbene specifikacije. Osnovni materijal mora biti zavarljiv,

otporan na krti lom. Ove osobine dokazuju se probama na udarnu ţilavost koje treba da zadovolje vrednosti date u SRPS C.B0.500. Ugradnja dvoplatnih limova se zabranjuje.

Dvoplatnost limova se registruje ispitivanjem ultrazvukom. Atesti za osnovni čelični materijal moraju sadrţati sledeće podatke: broj šarţe na koju se sortament odnosi, standarde i kvalitete obavezne prema projektnoj dokum entaciji i propisane stvarne vrednosti hemijskih i mehaničkih karakteristika materijala. Atesti u vidu izjava da materijal odgovara zahtevanom kvalitetu nisu dozvoljeni i ne smeju se uzeti kao dokaz kvaliteta materijala. Preuzimanje materijala:

Sav će materijal biti u valjaonici kvalitativno i kvantitativno preuziman od strane IzvoĎača uz pregled svih površina i dimenzija. Pojedini delovi osnovnog materijala mogu se i naknadno odbaciti, iako je materijal u valjaonici prethodno primljen, ako se pri izrad i konstrukcije u radionici izvoĎača ustanovi da isporučeni delovi materijala imaju mane ili neodgovarajuće dimenzije. Isporučilac materijala je obavezan da u najkraćem roku, bez prava za naknadu, isporuči odbačeni materijal. Sav materijal u valjaonici mora biti obeleţen bojom u pogledu dimenzija i mora imati utisnut broj šarţe i broj pozicije iz narudţbene specifikacije. Zavarivanje

IzvoĎač je duţan da, u sklopu ponude, pruţi sve potrebne dokaze da je njegova stručna radna snaga i oprema biti angaţovana na izgradnji sa vaţećim sertifikatom izdatim od strane jednog od ovlašćenih instituta. Celokupna oprema koja treba da se upotrebi na radovima na izradi, montaţi i kontroli kvaliteta čelične konstrukcije mora biti u dobrom radnom stanju i ista podleţe pregledu od strane Nadzornog inţinjera. Tehnologije izvoĎenja zavarivačkih radova, korišćeni materijal i postupci kontrole moraju biti u saglasnosti sa prethodno navedenim standardima.

Za zavarene konstrukcije dinamički opterećene u načelu se preporučuju elektrode sa debelim plaštom bazičnog karaktera i niskim sadrţajem vodonika. Statički opterećene zavarene konstrukcije mogu se raditi i sa elektrodama obloţenim srednje i debelim plaštom kiselog karaktera. Za poluautomatsko zavarivanje elemenata konstrukcije primen juje se ţica EPP2 (Ili Sinkord) pod zaštitom uvoznog praška UM 50 ili domaćeg odgovarajućeg kvaliteta. Ako se valjani profili od neumirenog čelika Č.0370 zavaruju sučeono po visini celog preseka, nosivost ovako zavarenog nosača izloţenog savijanju, smanjuj e se za 50% nominalne nosivosti. Preporučuje se izvoĎaču da se ovakvi sučeono zavareni preseci pokrivaju podvezicama odgovarajuće nosivosti i zavaruju za osnovni presek ugaonim šavovima. U tom slučaju nosivost nosača nastavljenog podvezicama moţe se uzeti sa 100%. Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva

Kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva sprovodi izvoĎač u saradnji sa inţinjerima jednog od ovlašćenih Instituta. U radionici i na gradilištu mora se formirati posebna arhiva dokumenata vezanih za kontrolu kvaliteta zavarenih spojeva. Arhiva se mora opremiti i stolom za pregled filmova i

katalogom IIW sa etalon filmovima. Konačnu ocenu o kvalitetu svakog spoja daje Nadzorni inţenjer. Ugaoni šavovi moraju se izvesti dimenzija prema projektnoj dokumentaciji. ProizvoĎač je obavezan da kontroliše sve ugaone šavove po dimenzijama i kvalitetu. Kvalitativna kontrola se moţe obaviti vizuelnim putem lupama ili "Difuterm" postupkom penetrirajućim bojama. Kontrola dimenzija se obavlja specijalnim šablonima. Rezultati kontr ole moraju se konstatovati pismeno. Sučeoni šavovi rade se prema vaţećim tehničkim propisima u tri kvaliteta: specijal, kvalitet I i kvalitet II. Kontrola kvaliteta sučeonih šavova po pravilu se obavlja radiografskim postupkom. Dozvoljene ocene šavova kreć u se od 1-3. Šavovi ocenjeni ocenom 4 moraju se popravljati, šavovi ocene 5 se odbacuju kao nepodobni. Rezultati kontrole moraju se obuhvatiti posebnim elaboratom. Izrada konstrukcije u radionici

Izrada čelične konstrukcije moţe se poveriti samo kvalifikovanom izvoĎaču ovih radova, koji u okviru Ponude, mora dokazati svoju podobnost spiskom uspešno izvršenih sličnih poslova, spiskom raspoloţivog alata i mašina i spiskom stručnog kadra. IzvoĎač je duţan da sve radove izvodi prema odobrenoj projektnoj dokumen taciji, uz svestranu i svakodnevnu kontrolu Nadzornog Inţinjera. Projektnu dokumentaciju izvoĎač razraĎuje prema svojoj tehnologiji, a u svemu prema propisanim uslovima - Detaljni crteţi. U toj razradi, ne smeju se vršiti izmene projektovane koncepcije i u slovljenih detalja konstrukcije.

Uskladištenje materijala Materijal za pojedine pozicije koji nije preuziman u valjaonici od strane izvoĎača, mora biti obeleţen bojom i mora imati utisnuti broj šarţe. Preko ovakvih oznaka jedino je moguće uspostaviti vezu izmeĎu naručenog i materijala i sertifikata. IzvoĎač je duţan da prispeli čelični materijal paţljivo istovari i odloţi na skladište. Pri tim manipulacijama materijal se ne sme bacati, niti hvatati za ivice bez prethodne zaštite istih. Sva eventualna oštećenja će ceniti Nadzorni inţenjer da li se mogu tolerisati ili se oštećeni komad kod proizvoĎača zameniti o trošku izvoĎača. Sloţeni materijal na skladištu mora biti dovoljno odignut od zemlje. Oznake na materijalu moraju ostati vidljive. Radnje koje prethode Izradi konstrukcije

Pre početka izrade čelične konstrukcije, paralelno sa izradom radioničke dokumentacije, izvoĎač je duţan da pripremi i dostavi na saglasnost Nadzornom inţenjeru sledeće elaborate: 1. Dinamički plan proizvodnje, kontrole i isporuke 2. 3. 4. 5.

Tehnologija zavarivanja Tehnologija izrade bravarskih radova

Tehnologija probne montaţe (ukoliko je projektom predviĎena) Plan kontrole sa posebnim osvrtom na meĎufaznu i faznu kontrolu zavarenih sklopova, odnosno geodetsku kontrolu na probnoj montaţi 6. Tehnologiju izvoĎenja radova na antikorozionoj zaštiti. 7. Plan pakovanja i način transporta PredviĎena tehnologija zavarivanja za komplikovane sklopove sa povećanim obimom zavarivanja, mora se kazati na probnim komadima. Tu treba proveriti sklonost materijala na promenu strukture

pod uticajem temperature zavarivanja kao i veličinu deformacija od zavarivanja. Na osnovu ovih ispitivanja proveriti empirijski odreĎene temperature predgrevanja za razne debljine i kvalitete materijala kao i reţim hlaĎenja zavarenih spojeva i veličinu preddeformacija. Prostor u radionici gde se obavlja probna montaţa (ukoliko je uslovljena tehničkom dokumentacijom projekta) posebno ureĎen - svi oslonci pojedinih elemenata konstrukcije u probnoj montaţi moraju imati takvo temeljenj e koje isključuje sleganja. Kod Izrade gore navedenih elaborata mora se ostvariti puna saradnja i usaglašenost sa projektom montaţe. Radioniĉka izrada IzvoĎač radova ne sme da ugradi u konstrukciju nikakav materijal bez odgovarajućeg atesta. Pri sečenju pozicija iz nabavljenih većih dimenzija tabli lima, za sve pozicije koje obrazuju glavne noseće delove broj utisnute šarţe i broj narudţbene pozicije moraju se preneti i na pojedinačne pozicije. Iz dnevnika izvoĎača mora biti vidljivo koje su pozicije krojene iz jedne narudţbene pozicije. Sva evidencija o materijalu, počevši od nabavke do ugraĎivanja, mora se uredno voditi i prilaţe se kao dokument pri isporuci konstrukcije. Bez ovakvog dokumenta konstrukcija se ne sme primiti. Pri izradi konstrukcije u radio nici, izvoĎač radova mora ispunjavati zahteve zakona, propisa i

standarda i ostalih normativa navedenih u okviru ovih uslova a koji vaţe za tip konstrukcije koji se nalazi u obradi.

Elementi koji se posebno naglašavaju:  Sečene ivice lamela moraju brušenjem biti doterane i ivice oborene.  Zavareni elementi moraju, posle zavarivanja, imati projektovani oblik i ravne površine  Rupe za zavrtnjeve moraju se isključivo bušiti.  Loze zavrtnjeva ne smeju zadirati u paket konstruktivnih elemenata. Naručivati duţine zavrtnjeva za svaku vezu ponaosob prema debljini paketa. IzvoĎač obavezno radi specifikaciju veznog materijala. Kod zavrtnjeva koji rade isključivo na zatezanje mora se voditi računa samo o njihovoj duţini. Sastavljeni sklopovi u radionici moraju se izvesti u tolerancijama koje vaţe za tip konstrukcije koja se nalazi u obradi. Konstrukcija se mora tako izraditi da dozvoli montaţu bez nasilnog navlačenja. Prijem konstrukcije u radionici

Nadzorni inţenjer zadrţava pravo da pregleda gotove elemente spremne za pri jem i otpremu, tek pošto pregled prethodno izvrši sluţba kontrole izvoĎača i o tome sačini svoj izveštaj. U zapisnik o prijemu gotovog elementa unose se sva odstupanja od projektovanih dimenzija i daje se popis

celokupne izvoĎačke dokumentacije (atesti materijala, atesti zavarivača, zapisnici i skice o krojenju pojedinačnih pozicija iz naručenih limova, nalazi kontrole izvoĎača, nalazi pregleda Nadzornog Inţinjera, kopije radioničkog dnevnika). Otpremanje gotove konstrukcije iz radionice na gradilište moţe se izvršiti tek pošto se Nadzorni inţenjer uveri da je konstrukcija u svemu izraĎena prema odobrenoj dokumentaciji i vaţećim propisima i standardima i snabdevena pratećom dokumentacijom. Nadzorni organ daje dozvolu za otpremanje konstrukcije u pismenoj

formi. Prijemu konstrukcije u radionici obavezno prisustvuje inţenjer izvoĎača odgovoran za montaţu konstrukcije. Isporuka konstrukcije

ProizvoĎač čelične konstrukcije mora da obeleţi krupnim oznakama sve sklopove, nastavke i spojeve pre isporuke konstrukcije. Ove oznake moraju odgovarati oznakama iz projektne

dokumentacije i sluţe za kasniju pravilnu montaţu na gradilištu. Montaţa konstrukcije Montaţu čeličnih konstrukcija moţe da vrši samo specijalizovana organizacija koja mora dokazati, u okviru Ponude, svoju podobnost spiskom uspešno izvršenih sličnih poslova, spiskom raspoloţivog alata i mašina i spiskom stručnog kadra. IzvoĎač je duţan da sve radove izvodi prema projektnoj dokumentaciji i odobrenoj dokumentaciji koju sam izraĎuje u skladu sa propisanim uslovima datim u tački - Privremene konstrukcije i tački Detaljni crteži , uz svestranu i svakodnevnu kontrolu Nadzornog inţinjera. Na osnovu projektne dokumentacije izvoĎač razraĎuje plan montaţe vodeći pritom računa da ne promeni projektom zamišljenu koncepciju objekta i uslovljene faze montaţe, da bude usaglašen sa radioničkom dokumentacijom i da obezbedi stabilnost konstrukcije u svim njenim fazama uz poštovanje svih vaţećih pravilnika i standarda. Pre početka izrade čelične konstrukcije u radionici, izvoĎač je duţan da pripremi idejni projekat montaţe i da ga dostavi na odobrenje Nadzornom inţenjeru. Pre početka montaţe čelične konstrukcije, izvoĎač je duţan da pripremi i dostavi na odobrenje Nadzornom inţenjeru sledeće elaborate: 1. Dinamički plan montaţe i antikorozione zaštite 2. Glavni projekat montaţe 3. Tehnologiju zavarivanja na montaţi 4. Projekat geodetskog obeleţavanja i praćenja objekta tokom montaţe 5. Plan kontrole 6. Tehnologiju izvoĎenja radova na antikorozionoj zaštiti čelične konstrukcije. Dopreml jena konstrukcija na gradilištu se mora odloţiti na unapred pripremljenu deponiju. Pri

manipulaciji sa čeličnom konstrukcijom mora se voditi računa da ne doĎe do njenog oštećenja - za hvatanje se moraju koristiti posebno konstrukciji prilagoĎeni alati. Ukoliko konstrukcija ima radionički nanet zaštitni premaz ili je pak toplo cinkovana, pri manipulaciji moraju se koristiti posebne "platnene" trake.

Montaţni plac se mora tako opremiti da omogući pravilno izvoĎenje svih predviĎenih veza uz punu geodetsku kontrolu, kao i da omogući nesmetanu kontrolu Nadzornom inţenjeru. Tehnologija montaţe mora se tako odabrati da je element konstrukcije pridrţavan u toku izvoĎenja zavarivačkih radova.

Zaštita od korozije U okviru Ponude izvoĎač mora definisati sisteme antikorozione zaštite koje će primeniti na pojedinim površinama čelične konstrukcije i uz njih priloţiti odgovarajuće sertifikate Izdate od strane jednog od ovlašćenih instituta. PonuĎeni sistemi moraju biti u skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije (Sl. list SFRJ br. 32/1970). Ne prihvataju se alkidni sistemi

zaštite od korozije. Redosled, vrsta i tehnologija nanošenja i način kontrole premaza ponudom predviĎenih sistema antikorozione zaštite moraju biti sadrţani u odgovarajućim elaboratima. Priprema površine po pravilu izvodi se mlazom abraziva. Stepen postignute čistoće površine odrediće se prema SIS 053900. Posle čišćenja i otprašivanja, površine čeličnih elemenata moraju se zaštiti bilo prethod nom zaštitom ili odmah pravim osnovnim premazom, a najdalje u roku od 8 časova. Stepen čišćenja površina u smislu člana 24 pomenutog pravilnika mora da zadovolji kriterijum 2 1/2 SIS. Priprema u zavisnosti od opremljenosti radionice, moţe se izvoditi nepos redno pre ulaska materijala u radionicu i po završetku izrade radioničkog sklopa. Posle čišćenja i otprašivanja površine čeličnih elemenata moraju se zaštititi bilo prethodnom zaštitom ili odmah prvim osnovnim zaštitnim premazom a najdalje u roku od 8 sati . Prilikom montaţe čelične konstrukcije voditi računa da površine koje se pokrivaju podvezicama dobiju prethodno i drugi osnovni premaz, kako bi svi delovi namontirane

konstrukcije imali isti stepen zaštite. IzvoĎač mora na gradilištu da obezbedi optimalne uslove za skladištenje i nanošenje izabranih premaza u svemu prema odobrenim elaboratima, priloţenim uputstvima proizvoĎača odnosno sertifikatima instituta, za ponuĎene antikorozione premaze. IzvoĎač mora na gradilištu da obezbedi svu potrebnu opremu i etalone za kontrolu.

Obraĉun i plaćanje za ĉeliĉnu konstrukciju Obračun i plaćanje izvršiće se prema jediničnoj ceni mase čelične konstrukcije. Jedinična cena daje se za nemontiranu i antikoroziono zaštićenu čeličnu konstrukciju i mora da obuhvata sav rad, a lat i opremu, osnovni i spojni materijal kao i sve potrebne privremene i pomoćne konstrukcije. U okviru Ponude mora se jedinična cena raščlaniti (izraţeno u procentima), na cene pojedinih pozicija radova radi obračuna kod ispostavljanja privremenih mesečni h situacija. Masa konstrukcije merodavna za obračun utvrĎuje se teorijskim putem na osnovu radioničke specifikacije materijala primenjujući zapreminsku masu za čelik 8.00 t/m 3 za limove, odnosno 7.85 t/m3 za profile. Ovako sračunata teţina uvećava se za 3% za spojni materijal koji se koristi u radionici i na montaţi. Zaštita od poţara Ukoliko je projektnom dokumentacijom predviĎena protivpoţarna zaštita čelične konstrukcije (u vidu "PLAMAL-a 3D", "TERMOSIL-a", "NEGOR- ploča" ili sličnih obloga) postupiće se prema posebnim uputstvima priključenim projektnoj dokumentaciji.

1.3

STATIĈKI PRORAĈUN

1.3.1 STATIĈKI PRORAĈUN SANACIJE TEMELJA REZERVOARA A (R7)

Proračun temelja rezervoara A, dat je u projektu: „Glavni projekat privremene pumpno kompresorske stanice i temelja sfernog rezervoara V=1000m3, objekat S-312, br. 06351/1155-79 od 27.12.1979 god. Iz crteţa detalja armature se vidi da je glavna vertikalna

armatura svih 7 oslonaca, za stubove rezervoara, 10Ø20, GA 220/340 po osloncu. Sanacija ovih oslonaca se svodi na: nastavljanje glavne armature istim profilom zavarivanjem na

preklop, proračun zavarenog šava i dovoĎenja geometrije oslonaca u prvobitno projektovane gabarite. Maksimalna horizontalna sila po osloncu, javlja se pri seizmičkim uticajima i iznosi Hs = 40.5 KN.

Proračun ugaonog šava, za nastavljanje glavne arm. Ø20 Maksimalna sila koju armatura Ø20, GA 220/340 moţe da primi na granici razvlačenja : max.Z = 3.14x22.0 = 69.08 KN - Za ugaoni šav a = 6 mm je :

σš,dop = 0.8x(1+1/6)x16.0 = 14.933 KN/cm2 Ø20 - Potrebna duţina ugaonog šava: a = 6 mm

l š,pot = max.Z / ( 0.75 x σš,dop x a x n) =

69.08 0.75 x14.93 x0.6 x2

= 5.14 cm

l š,usv = 7.0 cm - Za ugaoni šav a=6 mm, duţine l=7.0 cm je:

σš,stv =

69.08 0.75 x(0.6x7)x 2

= 10.97 KN/cm2 < 14.933 KN/cm2

Sanacija glavne armature Ø20 u svih 7 oslonaca, izvodi se nastavljanjem na preklop, armaturom Ø20 GA 220/340, pri čemu se veza ostvaruje pomoću dva ugaona zavarena šava a = 6 mm, dužine l =10,0 cm

NAPOMENA: potrebno je dokazati zavarljivost ugraĎenih profila Ø20 u svemu prema SRPS C.K6.020, nakon zavarivanja potrebno je kontrolisati debljinu šavova. Proračun smičućih napona u betonu, na mestu nastavljanja oslonaca τ=

40.5 x1.3 0.9 x90x110

=0.006 KN/cm2 < 0.11KN/cm2

NAPOMENA: Spoj starog i novog betona posebno obraditi nekim sredstvom za poboljšanje kontakta (npr. HGP – SN Veza). Prilikom obrade pridrţavati se uputstva proizvoĎača.

Proraĉun veze za nastavljanje ankera Ø30 Iz projektne dokumentacije rezervoara, koju je isporučio isporučilac opreme i izvoĎač radova, vidi se da je svaki stub rezervoara pričvršćen za temelj, sa dva ankera Ø30, GA 240/360. Sanacija ovih ankera izvešće se nastavljanjem od armature istog profila i to sučeonim zavarivanjem, dok se sa obe strane spoja postavljaju dve šipke čija ukupna površina mora biti veća od površine ankera, a za anker se vezuju zavarenim ugaonim šavovima. Ø22

- Za Ø30 je → A = 7.07 cm2 - Za 2Ø22 je → ∑A = 7.60 cm2 ---------------------------------------------------------

Ø30

1

1

- Maksimalna sila koju anker Ø30 GA 240/360

može da primi na granici razvlačenja : max.Z = 7.07x24.0x0.7 =118.78 KN

6.0 cm

- Za ugaoni šav a=6 mm je :

σš,dop = 14.93 KN/cm2

14,0 cm

6.0 cm

- Potrebna dužina šava :

l š,pot = max.Z / ( 0.75 x σš,dop x a x n) = presek 1-1

118.78 0.75 x14.93x 0.6x 4

= 4.42 cm

l š,usv = 6.0 cm - Za ugaoni šav a = 6 mm, duţine l = 6.0 cm je :

σš,stv =

118.78 0.75 x(0.6 x6)x 4

= 11.00 KN/cm2 < 14.933 KN/cm2

Sanacija ankera Ø30 izvodi se nastavljanjem, od profila istog preseka, tako što se izvede konstruktivno sučeono zavarivanje, pa se potom sa dve strane spoja postave 2 profila Ø22 GA 240/360 dužine l=(7+7)=14.0 cm, kao na skici, pri čemu se veza ostvaruje sa po 2 zavarena ugaona šava a =6 mm, l=(6+6) = 12 cm sa dve strane ankera.

NAPOMENA: potrebno je dokazati zavarljivost ugraĎenih profila Ø30 i Ø22 u svemu prema SRPS C.K6.020, nakon zavarivanja potrebno je kontrolisati debljinu šavova.

1.3.2 KONTROLA NOSIVOSTI TLA

Novi rezervoari se postavljaju na postojeće temelje (temeljni kruţni „prsten“ kao temelj rezervoara „A“ i kruţna temeljna ploča kao temelj rezervoara „B“) koji će shodno ovom projektu biti sanirani i time dovedeni u projektovano stanje.

Na osnovu pregleda proračuna u originalnim projektima postojećih temelja rezervoara, i činjenice da su se temelji u fazi eksploatacije (pre razaranja) ponašali normalno, došlo se do zaključka da geometrija temelja kao i količine armature izračunate u originalnim projektima zadovoljavaju, te se Glavni projekat bavio proračunom i načunom sanacije oštećenih delova, i dovoĎenjem temelja u prvobitno projektovano stanje. Obzir om da se pri proraĉunu sanacije temelja raspolagalo samo sa podatcima starih (uništenih) rezervoara, to se ovim projektom, temelji osposobljavaju za nošenje istih. Zbog toga je neophodno obezbediti da novi rezervoari budu istih teţina i gabarita kao stari ili da odstupanja u karakteristikama ne budu veća od Δ=±5% . Ukoliko odstupanja karakteristika novih rezervoara buda veća od ovih, mora se izvršiti ponovna provera nosivosti temelja, kako geometrije tako i armature i ankera. S obzirom da je 2006. godine r aĎeno ponovno ispitivanje tla (nakon delovanja projektila, i

eventualnog poremećaja tla), ovde ćemo samo uporediti proračunate napone u tlu sa dozvoljenim naponima dobijenim tim, novim istraţivanjima. Originalnim projektom temeljnog kruţnog prstena ( Glavni projekat

privremene pumpno kompresorske stanice i temelja sfernog rezervoara V=1000m3 , objekat S-312, br.06351/1155-79 od 27.12.1979 ) proračunati su maksimalni naponi u tlu u iznosu 172.5 kN/m2.

Originalnim projektom kruţne temeljne ploče ( Glavni g rađevinski projekat temelja rezervoara V=1000m3 i temelj metalnog stepeništa, objekat S-312, šifra 140.G1, br.45 od 15.09.1983) proračunati su maskimalni naponi u tlu 194.8 kN/m2.

Prema izveštaju iz elaborata pod nazivom „ Ispitivanje tla i analiza stanja temelja bombardovanjem srušenih sfernih rezervoara NIS-TNG u regionalnom centru u Nišu“, br.25/12 od 20.06.2006 izrađenog od strane Instituta za građevinarstvo i arhitekturu – odeljenje za geotehniku iz Niša, utvĎeno je da su temelji oštećeni samo u zoni iznad i neposredno ispod tla,

tj da nisu oštećeni temeljni prsten i ploča, te se oni neće ni na koji način menjati. S obzirom na to, moţemo uzeti sa dovoljnom tačnošću , da će i ova opterećenja na tlo ostati veoma slična proračunatim u originalnim projekt ima. U gore pomenutom elboratu, su pored ispitivanja tla, ponovo proračunate nosivosti tla ispod temelja rezervoara A i B i one iznose: - za rezervoar A (kruţni prsten širine 2.50m), - za rezer voar B (kruţnu ploču prečnika 10.4m),

σdop. = 266.0 kN/m2 >> 172.5 kN/m2 σdop. = 320.0 kN/m2 >> 194.8 kN/m2

Kao što se vidi dozvoljena opterećenja su znatno veća od proračunatih te nema potrebe za bilo kakvom modifikacijom geometrije temelja.

1.3.3 TEMELJ STEPENIŠTA - POS TS 10.115 m

q

1

0.88m

1

6.955 m

1.76 m

resek 1-1

3.755 m

0.2 m 0.7

2.725 m

0.7

4.125 m

Proraĉun uticaja na Pos TS Analiza opterećenja (q) 1. Teţina čel. Konstrkcije stepeništa ................................................................ = 1.40 KN/m' 2. Sneg ................................... .......................................... ..............0.75x 0.88 = 0.66 KN/m' 3. Korisno opt. ........................................ ...................................... 1.0 x 0.88 = 0.88 KN/m' ---------------------------------------------------------------------------------

q ≈ 3.0 KN/m' Vertikalna sila od stubaova stepeništa na Pos TS 1. Uticaji od (q) .............................................. ................................. (3.0 x 4.125/2) = 6.19 KN 2. Utic. od st . stuba ....................................................................... .... ~ 0.2 x 6.75 = 1.35 KN --------------------------------------------------------------------------------Fv ~ 8.0 KN

Dimenzionisanje Pos TS

8.0 KN

8.0 KN 20 50 30

22

176.0 cm

1

1

15

22

50

80.0

220.0 cm

15

cm

Gtem.= 0.7x0.5x2.2x25 = 19.25 KN 0.3x0.8x2.2x25 = 13.2 KN 0.5x0.3x2.2x18 = 5.94 KN ----------------------------------------Gtem.= 38.39 KN

- naponi u tlu :

∑V = 38.39 + 2x8.0 =54.39 KN. σp =

54.39 0.8 x2.20

= 30.9 KN/m2 < 70.0 KN/m2

- dimenzionisanje armature (presek 1-1) :

Zbog neiskorištenih napona u betonu min.μ = 0.3 % min.Fa = 0.3 x 50 = 15.0 cm2/m = ± 7.5 cm2/m

→

± Ø12/15 RA fap ± Ø8/25

--------------------------

Za oslanjanje stepeništa, usvaja se temelj kao na skici sa vertikalnom arm. ± Ø12/15 i horizontalnom ± Ø8/25 sve za MB30 i RA 400/500

1.3.4 TEMELJI SLIPERA - POS TSS

Analiza opterećenja Teţina cevi, vertikalna sila ........................................................................................ Fv = 0.42 kN Od cevi, horizontalna sila trenja u pravcu cevi ...................................................... Fh,x = 0.126 kN Od sadrţaja u cevima, vertikalna sila .................................................................... Fh,v = 0.352 kN

Teţina AB temelja: (1.80 · 0.60 · 0.30 + 1.80 · 0.30 · 1.19) · 25.0.............................. = 24.165 kN Teţina zemlje iznad temelja: 0.15 · 1.80 · 0.20 · 18.0 · 2 .............................................= 1.944 kN Kontrola napona u tlu N = 0.097+0.0123+24.165+11.27 = 35.544kN M = 0.0291 · 1.19 = 0.045 kN

Napon u tlu: σ = 33.05 kN/m2 < σdoz.~172.50 kN/m2 Dimenzionisanje

Zbog neiskorištenih napona u betonu min.μ = 0.3 % min.Fa = 0.3 x 30 = 9.0 cm2/m = ± 4.5 cm2/m

→

± Ø10/15 RA fap ± Ø8/20 ------------------------

---

Za oslanjanje cevovoda, usvaja se temelj kao na skici sa vertikalnom arm. ± Ø10/15 i horizontalnom ± Ø8/20 sve za MB30 i RA 400/500

1.3.5 PROŠIRENJE POSTOJEĆEG HIDRANTSKOG ŠAHTA

Novoprojektovani zidovi proširenog šahta u osama b i 3’ su debljine 20 cm, a zid u osi a debljine 30 cm.

Gornja ploča je debljine 15 cm. Svi zidovi i ploča se armiraju konstruktivno mreţom Q -221. Mreţa se nastavlja na postojeću armaturu iz zidova koji su prethodno oštemovani da bi se došlo do postojeće armature. 1.3.6 ŠAHTOVI ZA KOBLOVE - POS OK1, OK2, OK3 I OK4

Temeljna ab ploča šahta je na koti -1.32 m debljine 12 cm. Armirana je konstruktivno mreţom Q 221.

Gornja ab ploča šahta na koti 0.00 m debljine je 12 cm i armirana konstruktivno mreţo m Q-221. AB ploče su projektovane od betona marke MB 30. 1.3.7 POSTOLJE ZA RAZVODNE ORMANE RTU I RK.1 – POS RO

Temeljna ab ploča za konstrukciju koja nosi razvodne ormane je na k oti -0.30 m i izvodi se na tampon sloju šljunka debljine 30 cm. Dimenzije temeljne ploče su 1.4x1.4x0.5 m. Armirana je konstruktivno mreţom Q-221 u obe zone. U tem. ploči se ostavljaju anker ploče ≠200x8...200. Stubovi postolja su usvojeni od UNP 120 profila koji se zavare za anker ploače. Na visini 0.5 m od gornje ivice ploče postavlja se poprečni nosač L100 za koji se kače čelične cevi. Čelična ploča ≠1000x3...1200 se vezuje za stubove i na nju se dirktno kače razvodni ormani. Stubovi se sa gornje strane zatvaraju čeonim pločama ≠720x8...490. Čeone ploče sluţe i za postavljanje limenog krova.

1.4

PREDMER I PREDRAĈUN

TEMELJ REZERVOARA A (R-7 7 OSLONACA)……….1 komad

1 R.B.

OPIS RADOVA

1.1.

Razbijanje podne ploče iznad temelja d = 10.0 cm sa odnošenjem šuta na deponiju do 5 km daljine. 2 Obračun se vrši po m uklonjenog betona za sav rad,

KOL.

2

122.00

3

150.00

2

25.00

3

1.05

kg

158.00

detaljima armature. Zavarivanje na preklop u svemu prema detaljima iz projekta.Obračun se vrši po kg ugraĎene armature, za sav rad i materijal.

kg

70.70

Izrada, montaţa i demontaţa oplate za temelje sa svim potrebnim ukrućenjima i podupiračima, u svemu prema tehničkim propisima za ovu vrstu posla. Obračun se vrši po m2 za sav rad i materijal.

m

2

18.20

3

4.50

materijal i potrebna sredstva. 1.2.

J.K.

m

Iskop zemlje oko temelja.

Iskop se vrši u nasipu i samonikloj zemlji III kategorije. Iskopati temeljni prsten sa spoljašnje i unutrašnje strane kao i srednji temelj.

Širina i dubina iskopa dati su u projektu. Dno iskopa fino planirati +/- 3 cm. a strane koso odsečene. Posle izvedenih betonskih radova zemlju iz iskopa nasuti oko

temelja sa mehaničkim nabijanjem a višak utovariti u vozilo i odvesti na deponiju do 5 km daljine.

Cenom pozicije obuhvaćeni su i svi posebni radovi i troškovi vezani za obeleţavanje iskopa posebnim znacima upozorenja, obezbeĎenje i odrţavanje temeljne jame do kompletnog izvršenja radova. Obračun se vrši po m3 iskopa za sav rad, materijal i potrebna sredstva.Iskop se vrši ručno. 1.3.

m

Kontrola oštećenja na celoj temeljnoj konstrukciji. Sve pukotine očistiti i otvoriti do prve armature. Sanaciju oštećenja uraditi u svemu prema projektu. Ako je armatura oštećena, ispraviti je ili ako je prekinuta, nastaviti je sučeonim varom ili zavarivanjem na preklop sa šipkom istog prečnika i kvaliteta čelika. Sve prsline i pukotine zapuniti zaptivnom masom na bazi epoksidnih smola i cementa (prema preporukama

proizvoĎača). Obračun m2 oštećene površine betona za sav rad, materijal i sredstva rada.

Obraĉun zavisi od stanja na terenu. Za ovaj predmer je uzeta pretpostavka o oštećenju 10% površine temeljne konstrukcije. 1.4.

Štemovanje oslonačkih mesta do dubene od 15.0 cm, čišćenje i priprema za nastavljanje armature i ankera. Šut odneti na deponiju do 5km daljine. Obračun po m3 oštemanog betona za sav rad, materijal i sredstva za rad.

1.10 · 0.90 · 0.15 · 7 1.5.

1.7.

1.8.

m

Nabavka, sečenje, savijanje i montaţa armature GA 220/340 za temelj, u svemu prema statičkom proračunu i detaljima armature. Obračun se vrši po kg ugraĎene armature, za sav rad i materijal.

1.6.

m

Nabavka sečenje i montaţa ankera stubova Ø30 (ako nije moguće naći profil Ø30, onda Ø32 obraditi na strugu dok se ne dobije potreban prečnik) od čelika GA 240/360 u svemu prema statičkom proračunu i

Betoniranje oslonačkih mesta na temelju rezervoara armiranim betonom MB 30 u svemu prema projektu,

statičkom proračunu i detaljima. Spoj starog i novog betona posebno obraditi nekim

sredstvom za poboljšavanje spoja (npr. HGP SN veza) i

m

JED. CENA

CENA (DIN.)

R.B.

OPIS RADOVA

J.K.

KOL.

JED. CENA

CENA (DIN.)

tom prilikom se pridrţavati uputstva proizvoĎača upotrebljenog sredstva. U cenu uračunato nabavka materijala, spravljanje, transport, ugradnja i nega betona i sredstva za

poboljšavanje spoja. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada. 1.9.

Nabavka i razastiranje tucanika za tampon sloj ispod podne ploče debljine d=20 cm sa nabijanjem

mehaničkim srestvima. Cenom obuhvatiti nabavku, dovoz razastiranje i nabijanje šljunka. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada. 1.10.

3

25.00

3

12.50

m

Betoniranje podne ploče debljine dp = 10.0cm armiranim betonom MB 20 u svemu prema originalnom projektu, i projektu rekonstrukcije.

U cenu uračunato nabavka materijala, spravljanje, transport, ugradnja i nega betona. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada.

m

UKUPNO:

TEMELJI STEPENIŠTA REZERVOARA POS TS……….2 komada

2 R.B.

3.1.

OPIS RADOVA

J.K.

KOL.

Iskop zemlje za temelje.

Iskop se vrši u samonikloj zemlji II i III kategorije. Kote iskopa date su u p rojektu. Dno iskopa fino planirati +/- 3 cm. a strane koso odsečene. Posle izvedenih betonskih radova zemlju iz iskopa nasuti oko temelja sa

mehaničkim nabijanjem a višak utovariti u vozilo i odvesti na deponiju do 5 km daljine.

Cenom pozicije obuhvaćeni su i svi posebni radovi i troškovi vezani za obeleţavanje iskopa posebnim znacima upozorenja, obezbeĎenje i odrţavanje temeljne jame do kompletnog izvršenja radova. Obračun se vrši po m3 iskopa za sav rad, materijal i potrebna sredstva.

Iskop se vrši ručno. 2.5 ·2 3.2.

3

5.00

3

1.10

3

2.60

m

Nabavka i razastiranje tucanika za tampon sloj ispod

temelja debljine d=30 cm sa nabijanjem mehaničkim srestvima. Cenom obuhvatiti nabavku, dovoz

razastiranje i nabijanje šljunka. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada.

0.30 · 2.20 · 0.80 · 2 3.3.

m

Betoniranje temelja armiranim betonom MB 30 u svemu

prema projektu, statičkom proračunu i detaljima. U cenu uračunato nabavka materijala, spravljanje,

3.4.

3.5.

transport, ugradnja i nega betona. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada. 1.30 · 2

m

Izrada, montaţa i demontaţa oplate za temelje sa svim potrebnim ukrućenjima i podupiračima, u svemu prema tehničkim propisima za ovu vrstu posla. Obračun se vrši po m2 za sav rad i materijal. 6.25 · 2

m

2

12.50

Nabavka, sečenje, savijanje i montaţa armature RA 400/500 za temelj, u svemu prema statičkom proračunu i detaljima armature. Obračun se vrši po kg ugraĎene armature, za sav rad i

kg

107.50

JED. CENA

CENA (DIN.)

R.B.

OPIS RADOVA

J.K.

KOL.

JED. CENA

CENA (DIN.)

materijal. 53.75 · 2 3.6.

Izrada i montaţa čelične leţišne ploče # 400x10…400 u svemu prema statičkom proračunu i detaljima. Delovi koji se ne ugraĎuju u beton, minizirati i bojiti bojom za metal.

Obračun se vrši po kg ugraĎenog čelika, za sav rad i materijal. 26.00 · 2

kg

52.00 UKUPNO:

3

TEMELJ CEVOVODA POS TSS1 R.B.

OPIS RADOVA

4.1.


J.K.

KOL.

JED. CENA




Iskop se vrši ručno. 1.00 4.2.

3

1.00

3

0.20

3

1.00

m

2

7.10

kg

42.80

kg

24.50

m

Nabavka i razastiranje tucanika za tampon sloj ispod temelja debl jine d=20 cm sa nabijanjem mehaničkim srestvima. Cenom obuhvatiti nabavku, dovoz


0.20 · 1.60 · 0.60 4.3.

m


prema projektu, statičkom proračunu i detaljima. U cenu uračunato nabavka materijala, spravljanje, transport, ugradnja i nega betona. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada. 1.0 4.4.

Izrada, montaţa i demontaţa oplate za temelje sa svim potrebnim ukrućenjima i podupiračima, u svemu prema tehničkim propisima za ovu vrstu posla. Obračun se vrši po m2 za sav rad i materijal. 7.10

4.5.

Nabavka, sečenje, savijanje i montaţa armature RA 400/500 za temelj, u svemu prema statičkom proračunu i detaljima armature. Obračun se vrši po kg ugraĎene armature, za sav rad i materijal. 42.80

4.6.

m


Obračun se vrši po kg ugraĎenog čelika, za sav rad i materijal. 24.50

UKUPNO:

CENA (DIN.)

4

TEMELJ CEVOVODA POS TSS2 R.B.

OPIS RADOVA

5.1.


J.K.

KOL.

JED. CENA

CENA (DIN.)





3

1.00

3

0.17

3

0.9

m

2

6.35

kg

38.60

kg

21.00

m




0.20 · 1.40 · 0.60 5.3.

m




5.5.


5.6.

m

Izrada i montaţa čelične leţišne ploče # 200x10…1300 u svemu prema statičkom proračunu i detaljima. Delovi koji se ne ugraĎuju u beton, minizirati i bojiti bojom za metal. Obračun se vrši po kg ugraĎenog čelika, za sav rad i materijal. 21.00

UKUPNO:

TEMELJI CEVOVODA POS TSS3

5 R.B.

OPIS RADOVA

6.1.


J.K.

KOL.


mehaničkim nabijanjem a višak utovariti u vozilo i odvesti na deponiju do 5 km daljine. Cenom pozicije obuhvaćeni su i svi posebni radovi i

troškovi vezani za obeleţavanje iskopa posebnim znacima upozorenja, obezbeĎenje i odrţavanje

3

m

1.50

JED. CENA

CENA (DIN.)

R.B.

OPIS RADOVA

J.K.

KOL.

JED. CENA

CENA (DIN.)

temeljne jame do kompletnog izvršenja radova. Obračun se vrši po m3 iskopa za sav rad, materijal i potrebna sredstva.





0.20 · 2.35 · 0.60 6.3.

3

0.30

3

1.26

m

2

9.50

kg

59.50

kg

35.60

kg

35.00

m




6.5.


6.6.

m


Obračun se vrši po kg ugraĎenog čelika, za sav rad i materijal. 35.60 6.7.

Nabavka materijala, radionička izrada, miniziranje, transport i montaţa čelične konstrukcije nosača cevovoda, od čelika Č.0361, standardnih valjanih profila i limova, u zavarenom izvoĎenju i delimično šrafovskoj vezi, po detaljima i specifikaciji

Obračun po kg gotove konstrukcije.

UKUPNO:

DOGRADNJA ŠAHTA POS PPŠ

6 R.B.

OPIS RADOVA

7.1.

Iskop zemlje za dogradnju šahta. Iskop se vrši u samonikloj zemlji II i III kategorije.

J.K.

KOL.

Kote iskopa date su u p rojektu. Dno iskopa fino planirati +/- 3 cm. a strane koso odsečene. Posle izvedenih betonskih radova zemlju iz iskopa nasuti oko temelja sa

mehaničkim nabijanjem a višak utovariti u vozilo i odvesti na deponiju do 5 km daljine. Cenom pozicije obuhvaćeni su i svi posebni radovi i

troškovi vezani za obeleţavanje iskopa posebnim znacima upozorenja, obezbeĎenje i odrţavanje temeljne jame do kompletnog izvršenja radova. Obračun se vrši po m3 iskopa za sav rad, materijal i potrebna sredstva. 7.2.

3

4.25

3

1.10

Iskop se vrši ručno.

m

Rušenje bočnog zida i štemovanje postojećih zidova i plafonske ploče cca 15.0cm da moţe da se kontinuira

m

JED. CENA

CENA (DIN.)

R.B.

OPIS RADOVA

J.K.

KOL.

JED. CENA

CENA (DIN.)

armatura starog i novog dela šahta. Armaturu kontinuirati zavarivanjem u svemu prema detaljima. Šut odneti na deponiju daljine do 5.0 km. Obračun se vrši po m3 za sav rad , materijal i potrebna sredstva. 7.3.

Betoniranje šahta armiranim betonom MB 30 u svemu prema projektu, statičkom proračunu i detaljima. U cenu uračunato nabavka materijala, spravljanje, transport, ugradnja i nega betona.

Prilikom betoniranja ugraditi zaštitne cevi za ulaz cevovda u šaht u svemu prema mašinskom i graĎevinskom projektu. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i 7.4.

7.5.

3

1.83

m

2

19.00

kg

94.00

sredstva rada.

m

Izrada, montaţa i demontaţa oplate za zidove i plafon šahta sa svim potrebnim ukrućenjima i podupiračima, u svemu prema tehničkim propisima za ovu vrstu posla. Obračun se vrši po m2 za sav rad i materijal. Nabavka, sečenje, savijanje i montaţa armature RA 400/500 i MA 500/560 za zidove i plafon šahta, u svemu prema statičkom proračunu i detaljima armature. Obračun se vrši po kg ugraĎene armature, za sav rad i materijal.

UKUPNO:

7

TEMELJA ELEKTRO ORMANA POS RO R.B.

OPIS RADOVA

8.1.


J.K.

KOL.




Iskop se vrši ručno. 8.2.

3

1.20

3

0.60

3

1.00

m



razastiranje i nabijanje šljunka. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada. 8.3.

m


prema projektu, statičkom proračunu i detaljima. U cenu uračunato nabavka materijala, spravljanje,

8.4.

8.5.

transport, ugradnja i nega betona. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada.

m

Izrada, montaţa i demontaţa oplate za temelje sa svim potrebnim ukrućenjima i podupiračima, u svemu prema tehničkim propisima za ovu vrstu posla. Obračun se vrši po m2 za sav rad i materijal.

m

2

2.80

kg

47.00

Nabavka, sečenje, savijanje i montaţa armature RA 400/500 za temelj, u svemu prema statičkom proračunu i detaljima armature. Obračun se vrši po kg ugraĎene armature, za sav rad i materijal.

JED. CENA

CENA (DIN.)

R.B.

OPIS RADOVA

8.6.

Izrada i montaţa čelične leţišne ploče # 200x8…200 u svemu prema statičkom proračunu i detaljima. Delovi koji se ne ugraĎuju u beton, minizirati i bojiti

J.K.

KOL.

JED. CENA

CENA (DIN.)

bojom za metal.

Obračun se vrši po kg ugraĎenog čelika, za sav rad i materijal. 8.7.

kg

5.20

kg

104.00

Nabavka materijala, radionička izrada, miniziranje, transport i montaţa čelične konstrukcije nosača cevovoda, od čelika Č.0361, standardnih valjanih profila i limova, u zavarenom izvoĎenju i delimično šrafovskoj vezi, po detaljima i specifikaciji

Obračun po kg gotove konstrukcije.

UKUPNO:

ŠAHTOVI ZA KABLOVE POS OK1-4……….4 komada

8 R.B.

OPIS RADOVA

9.1.

Iskop zemlje za šahtove. Iskop se vrši u samonikloj zemlji II i III kategorije.

J.K.

KOL.

Kote iskopa date su u p rojektu. Dno iskopa fino planirati +/- 3 cm. a strane koso odsečene. Posle izvedenih betonskih radova zemlju iz iskopa nasuti oko temelja sa



Iskop se vrši ručno. 7.75 · 4 9.2.

3

31.00

3

1.25

3

1.33

m




0.32 · 4 9.3.

Betoniranje podne i plafonske ploče šahta armiranim betonom MB 30 u svemu prema projektu, statičkom proračunu i detaljima. U cenu uračunato nabavka materijala, spravljanje, transport, ugradnja i nega betona. Obračun po m3 gotovog posla za sav rad, materijal i sredstva rada.

9.4.

9.5.

m

0.33 · 4

m

Izrada, montaţa i demontaţa oplate za temelje sa svim potrebnim ukrućenjima i podupiračima, u svemu prema tehničkim propisima za ovu vrstu posla. Obračun se vrši po m2 za sav rad i materijal. 2.75 · 4

m

2

11.00

kg

95.00

2

22.00

Nabavka, sečenje, savijanje i montaţa armature RA 400/500 za temelj, u svemu prema statičkom proračunu i detaljima armature. Obračun se vrši po kg ugraĎene armature, za sav rad i materijal.

23.75 · 4 9.6.

Zidanje zidova šahta punom opekom deljine 12cm u produţnom malteru. Opeku pre ugradnje kvasiti vodom. Prilikom zidanja na

svakih 30cm ugraditi penjalilce kao i zaštitne cevi za ulaz kablova u šaht u svemu prema projektu elektro-

m

JED. CENA

CENA (DIN.)

R.B.

OPIS RADOVA

J.K.

KOL.

JED. CENA

CENA (DIN.)

tehničkih instalacija. Pri vrhu šaht stepenasto završiti, za prihvatanje poklopca preko betonskog serklaţa. Po završetku zidanja spojnice očistiti do dubine 2 cm. U cenu ulaze i serklaţ, penjalilce i pomoćna skela. Obračun po m2 zida za sav rad, materijal i potrebna sredstva rada. UKUPNO:

ROVOVI ZA CEVOVODE I KABLOVE (ukupna duţina l ≈ 400m)

9 R.B.

OPIS RADOVA

10.1.

Raščišćavanje radnog pojasa. UreĎenje radnog pojasa, raščišćavanjem trase od useva, trave, korova, šiblja i rastinja sa ravnanjem istog. Uklonjene nečistoće deponovati unutar radnog pojasa na mestima koja odredi nadzorni inţenjer. Obračunava se 60% od ukupne duţine trase. Obračun po m' za sav rad i materijal.

10.2.

J.K.

KOL.

m´

240.00

m

3

530.00

m´

85.00

2

160.00

3

370.00

Iskop rova - ručni i mašinski. Iskop rova III kategorije sa pravilnim odsecanjem

bočnih strana i odbacivanjem bočnih strana i odbacivanjem zemlje na 1.00 m u stranu, te

obezbeĎenjem rova od zarušavanja. Pri iskopu rova humusni (obradivi) sloj odvojiti od ostalog materijala i z iskopa, da bi se kasnije mogao upotrebiti za humuziranje terena.

Na dubinama većim od 1.20m, gde postoji opasnost od obrušavanja bočnih strana, iskop rova vršiti sa odgovarajućim nagibom bočnih strana u zavisnosti od geomehaničkih osobina i kategorije zemljišta u kojoj se vrši iskop. Ovom pozicijom i cenom obuhvataju se radovi na

crpljenju (sniţenju) podzemnih voda. Obračun po m3 za sav rad i materijal. ručni iskop - 30% - 160.00 mašinski iskop - 70% - 370.00 10.3.

Podbušivanje za prolaz cevi i kablova ispod kolovoza.

Podbušivanje ispod kolovoza i postavljanje zaštitne čelične cevi za prolaz cevovoda i kablova. Unutrašnji prečnih zaštitne cevi mora biti veći od spoljašnjeg prečnika radne cevi. U cenu ulazi pravljenje iskopa za podbušivanje sa obe strane kolovoza, podbušivanje, postavljanje zaštitne cevi i vraćanje terena u prvobitno stanje.

Obračun po m´za sav rad, materijal i sredstva rada. 25 + 15 · 2 + 7 · 4 10.4.

Ugradnja peska u rov. Nabavka, prevoz, nasipanje i nabijanje peska: Na dno rova: d = 10 cm Oko i preko cevi i kablova: d = 30 cm

Obračun po m3 za sav rad i materijal. 10.5.

m

Zatrpavanje rova. Zatrpavanje rova nakon polaganja cevovoda zemljom iz iskopa u slojevima 0.20-0.30 m sa potrebnim

kvašenjem i nabijanjem i dovoĎenjem terena u prvobitno stanje. Pri zatrpavanju rova prvo se koristi sipki materijal a potom ostali zemljani materijal iz iskopa koji mora biti

ujednačenog kvaliteta, bez prisustva materija organskog porekla, očišćen od krupnih komada, šuta i drugog.

U završnom sloju izvršiti humuziranje rova u debljini

m

JED. CENA

CENA (DIN.)

R.B.

OPIS RADOVA

J.K.

KOL.

m´

1100.00

JED. CENA

okolnog terena.

Obračun po m3 za sav rad i materijal. 10.6.

Nabavka materijala, izrada i postavljanje upozoravajuće signalne trake. Nabavka materijala, izrada i postavljanje signalne

upozoravajuće PVC ţute trake u rov na 0.30 m iznad cevovoda i signalnog kabla.

Obračun po m' za sav rad i materijal. 10.7.

Svi geogetski radovi na objektu kao što su: 

Obeleţavanje trase cevovoda, kablova i radnog pojasa.

Obeleţavanje trase cevovoda i radnog pojasa na terenu kočićima.  Obeleţavanje se vrši na svim temenima, na mestu ukrštanja cevovoda, kablova sa dr. instalacijama i 

preprekama, kao i na doglednom rastojanju od 50 m kada je trasa u pravcu.  Geodetsko snimanje podzemnih i nadzemnih instalacija, graĎevinskih objekata radi unošenja u katastar podzemnih instalacija.  Izrada geodetskog elaborate i podnošenje RGZ  Snimak rezervoara pri HVP.

pauš. UKUPNO:

REKAPITULACIJA 1 TEMELJ REZERVOARA R7. 2 TEMELJI ZA STEPENICE REZERVOARA POS TS 3 TEMELJI NOSAČA CEVOVODA POS TSS1 4 TEMELJI NOSAČA CEVOVODA POS TSS2 5 TEMELJI NOSAČA CEVOVODA POS TSS3 6 DOGRADNJA ŠAHTA ZA PP VODU POS PPS 7 NOSAČ ELEKTRO ORMANA POS RO 8 ŠAHTOVI ZA KABLOVE POS OK1-4 9 ROVOVI ZA CEVOVODE I KABLOVE

UKUPNO:

CENA (DIN.)

MAŠINSKI DEO 2.1 TEHNI KI OPIS

Na lokaciji Regionalnog centra (RC) Niš, kao posledica ratnih dejstava, uništen je deo rezervoarskog prostora i infrastrukturnih objekata. Oštećeni sferni rezervoari za skladištenje tečnog naftnog gasa ( TNG ) pojedinačne zapremine V= 1000m 3 R-7 i R-8 zbog nemogućnosti da se saniraju, su uklonjeni i na njihovom mestu se grade novi rezervoari. Na osnovu ispitivanja stanja temelja, utvrneno je da se postojeći temelji mog sanirati, te će na istim nakon sanacije biti oslonjeni novi sferni rezervoari R-7 i R-8. Obzirom da su predhodni

rezervoari isporučeni od različitih proizvonača, i konstrukcijona rešenja su im različita. Predhodni sferni rezervoar R- 7 namenjen za uskladištenje tečnog naftnog gasa pr opanbutan i njihovih smeša, izranen je u kooperaciji Fabrike vagona Kraljevo i Poljske furme CEBEA-KIELCE.

Tehničke karakteristike 1. Nazivna zapremina 1000 m 3

2. Spoljni prečnik 12500 mm 3. Debljina zida rezervoara: U gornjem delu 28 mm U donjem delu 29 mm 4. Kvalitet materijala 18G2 ANb 5. Radni pritisak 16,7 kp/cm 2 6. Probni pritisak 25 kp/cm2 7. Proračunska temperatura -40 0C 8. Broj potpornih stubova 7 kom.

Rezervoar je izranen iz više segmenata, koji se spajaju na licu mesta ručnim elektrolučnim zavarivanjem. Za izradu rezervoara upotrebljen je specijalni finozrnasti poljski čelik k valiteta 18G2 Anb, prema Poljskim normama PN-72/H-84018. Rezervoar je izranen u obliku kugle, koja je oslonjena na 7 vertikalnih potpornih stubova. Zbog različitog načina oslanjanja ova dva rezervoara, armirano betonski temelji su različitih izvedbi i dimenzija, i to za R-7 u obliku prstenastog trakastog temelja sa sedam oslonačkih mesta za stubove rezervoara, a za R-8 u obliku AB prstena oslonjenog na AB

kruţnu ploču, sa osam oslonačkih mesta za pripadajuće stubove. Obzirom da se Investitor odlučio da sanira postojeće temelje i iskoristi ih za oslonjanje novih sfernih rezervoara, i novi sferni rezervoari moraju biti različite konstrukcije oslanjanja. Glavnim mašinskim pro jektom izgradnje sfernih rezervoara R-7 i R-8 u Regionalnom Centru Niš, biće obuhvaćeno: Detaljna dokumentacija povezivanaja postojeće cevovodne instalacije kolektorskog sistema sa sfernim rezervoarima i Osnovni potrebni podaci (detalji crteţa) neophod ni za izradu GLAVNOG

IZVO ĐA KOG PROJEKTA SFERNOG REZERVOARA R-7 ( Glavni izvoĎački

projekat obezbenuje isporučioc, odnosno izvoĎač opreme) i to: 1. Raspored i broj potrebnih priključaka sa njihovom orjentacijom. 2. Veličinu i orjentacija priključka za sigurnosni ventil i negov izbor ( Proračun ventila sigurnosti). 3. Broj oslonaca-nosećih stubova sferei njihova orjentacija.

4. Unutrašnje stepenice. 5. Spoljašnje stepenice i njihova orjentacija. 6. Protivpoţarni sistem ( proračun instalacije protivpoţarnog sistema). 7. Preporučeni materijal sa osnovnim proračunom debljine zida sfernog rezervoara 8. Proračun maksimalnog dozvoljenog nivoa punjenja sfernog rezervoara sa detaljom graničnog poloţaja 9. Lista podataka za sferni rezervoar R-7 Novi sferni rezervoari će biti opremljeni sa svom potrebnom armaturom i opremom koja je potrebna za ovakve posude i koja mu garantuje bezbednu eksplotacija, a sastoji se od: 1. Inspekciski otvor DN 24" 2 kom. 2. Ventili sigurnosti sa razdelnim vent. DN 6"x10" ANSI 300 lbs ( 1+1) 2 kom.

3. Ventili za punjenje i praţnjenje DN 4" ANSI 300 lbs 5 kom. 4. Ventil za punjenje i praţnjenje DN 3" ANSI 300 lbs 1 kom. 5. Ventil protiv loma cevi DN 4" ANSI 300 lbs 5 k om. 6. Ventil protiv loma cevi DN 3" ANSI 300 lbs 1 k om.

7. Ventil za kontrolu max. nivoa DN 2" ANSI 300 lbs 1 kom.

8. Ventil za merenje tečne faze DN 6" ANSI 300 lbs 1 k om. 9. Transmiter temperature DN 2" ANSI 300 lbs 1 kom.

10. Priključak za trasmiter pritiska DN 3/4" ANSI 300 lbs 1 kom. 11. Priključak sa manometrom DN 1/2" ANS I 300 lbs 1 kom. 12. Priključak sa termometarom DN 3/4" ANSI 300 lbs 1 kom. 13. Ventil za odmuljivanje DN 1" ANSI 300 lbs 1 kom. 14. Oslonci- noseći stubovi sfere R-7 7 kom. 15. Oslonci- noseći stubovi sfere R-8 8 pari.

16. Unutrašnje stepenice 1 kom. 17. Spoljašnje stepenice sa platformom 1 kom. 18. Protivpoţarni sistem 1 kom. Spoljašnje stepenice sa platformom su opremljene sa nosačem svetiljke za osvetljenje sfernog rezervoara. Prema pravilniku o izgradnji postrojenja za te ni naftni gas i o uskladištenju i pretakanju te nog naftnog gasa. ( sluţbeni list SFRJ«, br. 24771 i 26/71) primenjene su

mere protivpoţarne zaštite. Svaki sferni rezervoar je opremljen sa protivpoţarnim sistemom za hlanenje rezervoara. Sferni rezervoari imaju stabilnu instalaciju za spoljno hlanenje, a instalacija se sastoji od

cevnog razvoda i mlaznica kroz koje prolazi raspršena voda po spoljašnjij površini zida rezervoara. Stabilna instalacija će imati kapaciteta vode od 10 l/min na m 2 tlocrtne površine rezervoara, sa pritiskom na izlazu iz mlaznice od najmanje 3.5 bar u trajanju od najmanje 2

časa. Stabilna instalacija je izvedena kao: Sistem za raspršenu vodu( 50% kapaciteta vode sluţi za zaštitu od sunčanih zraka a ukupan kapacitet vode za hlanenje u slučaju poţara na susednom r ezervoaru). Napajanje protivpoţarnog sistema za hlanenje rezervoara obezbediti će se iz postojeće šahte hidrantske mreţe iz koje su se napajao i prethodni sitem (tačka priključenja TP11, PID 11205) . U šahti će biti smeštena četri zatvarača (zasuna za vodu) preko kojih će se napajati rashladnom vodom rezervoar R-7 sa dva (4") cevovoda i rezervoar R-8 sa sa dva (4" )

cevovoda. Zatvarači su opremljeni sa produţenim vretenom (iznad nivoa poklopca šahta). Količina vode potrebna za ovaj sitem data je u poglavlju 3.3.4. Pored stabilne instalacije potrebno je imati i po dva hidranta za svaki rezervoar i

odreneni broj prevoznih aparata za gašenje poţara, kapaciteta od 50kg. Sferni rezervoari R-7 i R- 8 se povezuju na postojeći cevovodni manipulativni sistem unutar skladišta. Izvršit će se povezivanje novih sfernih rezervoara sa postojećim cevovodnim sistemom u 10 tačaka priključenja , i to: 1. Na cevovodima tečne faze na usisu i potisu pumpi: TP01;TP02;TP03 i TP04 ( P&ID 11202) 2. Na cevovodima gasne faze kompresora : TP05;TP06;TP07 ; TP08 (P&ID-11203) 3. Na usisnom kolektoru od R1;R2;R3;R4;R5;R6;R7;R8 pema pumpama: TP09 i TP10 (P&ID1204)

Povezvanje sfera sa postojećim nadzemnim kolektorskim sistemom izvršit će se delimično sa podzemnom trasom predizolovanih cevovoda. Svi cevovodi pre ulaska u zemlju biće opremljeni sa izolacijonim prirubnicama, Neposredno ispred temelja sfera, podzemni cevovodi izlaze iz zemlje i nastavljaju nadzemno do sfera. Nadzemni cevovodi opremljeni sa

manipulativnom armaturom za ručno i daljinsko uopravljanje, oslonjeni na cevnim nosačima, povezuju se sa priključcima na sfernim rezervoarima. Novoprojektovani manipulativni cevovodi posredstvom pumpno- kompresorske stanice omogućiti će bezbednu i potrebnu manipulaciju za pretakanje TNG-a i to: 1. Praţnjenje vagon-cisterni u sferne rezervoarae, 2. Punjenje vagon-cisterni iz sfernih rezervoara, 3. Punjenje auto-cisterni iz sfernih rezervoara, 4. Pretakanje izmenu sfernih rezervoara

5. Pretakanje iz sfernih rezervoara u cilindrične rezervoara i obrnuto . U drugoj fazi projekta na vagon- istakalištu predvinena je izgradnja jedne merne grupe za komercijalno merenje i pet pari utakačkih ruku. Na auto -pretakalištu predvinene su dve

merne grupe sa dva para utakačkih ruku.

Merne grupe za otpremu i prijem TNG-a iz auto-cisterni i merna grupa prijem TNG-a iz vagon-cisterni, postavljene su na betonskom platou i povezane sa manipulativnim

cevovodima i utakačkim rukama opremljenim sopstvenim vezama DN50 i DN80. Platoi za pretakanje TNG-a opremljeni su sa protiv- poţarnim vodenim branama, pet na vagon pretakalištu i dve na auto pretakalištu, 2.2 USLOVI ZA IZVO ENJE RADOVA OPŠTI USLOVI ZA IZVO ENJE RADOVA

1. Na osnovu ovog projekta investitor moţe nabaviti i ugraditi opremu predvidjenu ovim projektom. 2. Instalacija i postrojenje se moraju izvesti tako da u svemu odgovaraju ovom projektu i

uslovima proizvodjača opreme, kao i u skladu sa vaţećim propisima i standardima. Svako odstupanje od projekta je dozvoljeno samo uz predhodnu saglasnost naručioca, a sve izmene se moraju uneti u gradjevinski dnevnik.

3. Ukoliko izvodjač odstupi od projekta bez pismene saglasnosti projektanta, tada snosi odgovornost i za eventualno nepravilno funkcionisanje postrojenja - instalacije. 4. Izvodjenju radova se moţe pristupiti tek nakon dobijene dozvole za gradnju i pribavljenih

svih potrebnih saglasnosti predvidjenih vaţećim propisima. 5. Izvodjač je obavezan, ukoliko primeti prilikom izvodjenja radova da je predloţeno rašenje tehnički neispravno, loše ili nije usaglašeno sa gradjevinskim o bjektima ili drugim instalacijama, da o tome obavesti investitora i traţi izmenu projekta. 6. Ugradjeni materijal mora imati uverenje o kvalitetu po vaţećim propisima. 7. Ako nadzorni organ zahteva ispitivanje materijala, izvodjač će ga podneti na ispitiva nje ovlašćenoj ustanovi, a troškovi, ukoliko materijal odgovara, naplatiće posebno kao višak rada, s tim što ima pravo na sporazumno produţenje roka. Ukoliko materijal ne odgovara stansardima, tada troškove snosi izvodjač. Ako nije drugačije dogovoreno sav materijal predvidjen za ugradnju mora da je neupotrebljavan (nov).

8. O svim radovima predvidjenim ovim projektom izvodjač je duţan voditi propisana dokumenta (gradjevinski dnevnik i knjiga) u kojoj će pored overe nadzornog organa, potvrditi ispravnost izvodjenja po projektu i odobrenim izmenama.

9. Izvodjač je duţan : da postrojenje izradi po odobrenom projektu, da postrojenje izgradi saglasno propisima, uputstvima i standardima, da preduzme sve potrebne mere za osiguranje radnika, prolaznika i saob raćaja,

kao i za

osiguranje postrojenja koje se gradi i susednih objekata.

10. Izvodjač je odgovoran investitoru i sa njim komunicira preko gradjevinskog dnevnika. 11. Za nadzor nad izvodjenjem radova, overu gradjevinske knjige i dnevnika, kao i overu drugih

sluţbenih dokumenata, investitor je duţan odrediti jedno stručno lice koje će ga ujedno zastupati u svim poslovima u vezi izvodjenja ugovorenih radova. Ime tog lica investitor je

duţan pismeno saopštiti izvodjaču radova. 12. Izvodjač je odgovoran za kva litet radova i ugradjenog materijala ako su radovi izvedeni po odobrenom projektu, odnosno odobrenom izvodjaču radova. 13. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat, tj. takve izmene koje ga funkcionalno ne menjaju ili ne zahtevaju znatnije povećanje i nvesticija, dovoljna je samo saglasnost projektanta.

14. Ukoliko se ukaţe potreba za većim izmenama projekta, onda se preradjeni projekat mora uputiti ponovo na odobrenje.

15. Nakon završetka radova, celokupno postrojenje -instalacija se mora ispitati na nepropusnost i čvrstoću. Ispitivanje mora izvršiti izvodjač radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa.

16. O izvršenom ispitivanju moraju se sačiniti zapisnici koji moraju sadrţati : predmet ispitivanja, popis lica koja su vršila i prisustvovala ispi tivanju, datum i vreme ispitivanja, okolnosti pod kojom se vrši ispitivanje, (temperatura, kiša, sneg i sl.) način ispitivanja sa naznakom aparata i uredjaja pomoću kojih se vrši ispitivanje, rezultati ispitivanja sa tačno dobijenim vrednostima uz eventualni grafički prikaz dobijenih

rezultata, zaključak u kome se konstatuje da li ispitivanje zadovoljava ili ne, svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanje i koja su prisustvovala ispitivanju.

17. Kao završetak radova smatra se dan kada Izvodjač podnese nadzornom organu pismeni

izveštaj o završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi, u gradjevinskom dnevniku odnosno zatraţi od investitora pismeno da se obrazuje komisija za tehnički prijem. 18. Za tehnički prijem izvodjač, odnosno investitor, je duţan kompletirati (pripremiti) sledeću dokumentaciju : odobrenje

za gradnju sa saglasnostima nadleţnih organa i ustanova (MUP, PTT, vodoprivreda, energetika, zaštita na radu, urbanisti, ekologija, zaštite spomenika i ţivotne sredine, itd.), kompletnu investiciono-tehničku dokumentaciju (mašinski, gradjevinski, elektro -projekat,

radionički crteţ i sl.), sa unetim dopunama i izmenama, ocenu ovlašćene stručne ustanove za izvedeni objekat sa aspekta zaštite na radu i protivpoţarne zaštite, potrebnu dokumentaciju upotrebljenog materijala i opreme, zapisnik o izvršenoj kontroli i prijemu konstrukcije pre montaţe, zapisnik i izveštaj o ispitivanju i rezultatima ispitivanja, uverenje o kvalitetu elektrode kojom je vršeno zavarivanje, atest zavarivača, dokumentaciju o izvršenoj kontroli zavarenih spojeva (radiografska kontrola), dnevnik rada, zapisnik o ispitivanju uzemljenja i gromobranske instalacije, izveštaj o internom pregledu izvedenih radova, uputstva za puštanje u rad i odrţavanje sa šemom postrojenja.

TEHNI KI USLOVI ZA MONTAŢU POSTROJENJA

1. Pre početka izvodjenja radova na montaţi postrojenja, potrebno je tačno odrediti lokaciju uredjaja i druge opreme i trasu cevovoda, a zatim pripremiti prostor za izvodjačke operacije . 2. Kod izvodjenja montaţnih radova preporučuje se da izradu i probnu montaţu delova instalacija izvodjač obavi u svojoj radionici, tako da na licu mesta izvodi samo sklapanje podsklopova.

3. Najvaţnija operacija pri montaţi je čeono zavarivanje cevi, pri rubnica, lukova i fazonskih komada, te ovome treba posvetiti naročitu paţnju, kako pri samoj pripremi i stručnoj kvalifikaciji zavarivača, tako i pri organizaciji i izvodjenju radova. Ovoj pripremi predhodi operacija čišćenja unutrašnjosti cevi i ostalih pomenutih elemenata od svih nečistoća i stranih predmeta. Čišćenje se izvodi ţičanom četkom namenjenom za ovu vrstu radova. Pri čišćenju nije dozvoljena upotreba grubog alata (čekića, turpije i sl). 4. Pre zavarivanja je potrebno izvršiti kontrolu krajeva c evi, prirubnica, lukova i fazonskih komada pomoću odgovarajućeg alata (kalibra). Ukoliko se ovi krajevi ne mogu prepraviti, treba ih odseći i sve ivice ponovo zakositi specijalnim mašinama, odnosno zameniti sa ispravnim prirubnicama, lukovima ili fazonskim komadima.

5. Kada su krajevi koji se zavaruju dovedeni u ispravno stanje, vrši se centriranje jedne cevi sa drugom ili odgovarajućim elementom koji se zavaruje. Centriranjem se postiţe propisano rastojanje izmedju dve cevi, ili izmedju cevi i odgovarajuće g elementa koji se zavaruje. To rastojanje mora iznositi 1,6 mm po celom obimu.

6. Zavarivanje vršiti u skladu sa propisima za terensko zavarivanje cevovoda. Po istim ovim propisima preporučuje se atestiranje varilaca, predvidjenih za ovaj posao, pri čemu svaki varilac osim potrebne diplome o kvalifikaciji, dobija i svoju oznaku kojom označava svaki izvedeni zavareni spoj.

7. Zavarivanje se vrši u dva sloja: koreni zavar i ispuna. 8. Kontrola kvaliteta izvodjenja svakog sloja mora se stalno sprovoditi, pri čemu treba upisivati

u knjigu zavarivanja sve potrebne podatke za ispravljanje eventualno loše izvedenog sloja. 9. Zavarivanje se moţe vršiti ako je temperatura okoline iznad 0 oC i ako nema vetra i kiše. Do temperature -5oC treba vršiti predgrevanje osnovnog materijala, a kod niţih temperatura treba obustaviti zavarivanje.

10. Preporučuje se da se zavarivanje izvodi sa specijalno dubokim i jednolučno penetrirajućim elektrodama, koje imaju veoma prodoran i lako kontrolisan luk.

11. Po površini zavareni spoj mora biti gladak i bez rupica. Maksimalno nadvišenje poslednjeg, gornjeg zavara, ne sme biti veće od 1,6 mm niti niţe od 0,8 mm. Isto tako i širina zavara ne sme da prelazi širinu ţljeba više od 1,6 mm sa obe strane. 12. Sem ovog, treba izvršiti i kontrolno radiografsko snimanje zavarenih spojeva (šavova). Ovo snimanje treba vršiti gama ili iks zracima prema metodi i specifikaciji koju izvodjač radova treba predhodno da dostavi investitoru na odobrenje.

13. Sve ustanovljene neispravne šavove (zavare) treba popraviti ili izrezati iz cevovoda, pa ih ponovo zavariti i snimiti. Ovo popravljanje eventualnih grešaka izvoditi onako kako je predvidjeno prema USAS B.31.8. tačka 829.9. 14. Prilikom zavarivanja prirubnica voditi računa da sve prirubnice koje se zavaru ju na cevima moraju biti pod pravim uglom u odnosu na osu cevi. Odstupanje paralelnosti površina prirubnica koje se spajaju moţe biti + 0,5 stepeni. Pre zavarivanja naleţuće (zaptivajuće) površine prirubnice moraju biti dobro očišćene od eventualne korozije i prljavštine. 15. Zaptivajući materijal mora biti kvalitetan i svugde iste debljine. Tolerancija zazora izmedju prirubnica sme iznositi + 0,1 mm u odnosu na debljinu zaptivanja.

16. Pritezanje vijaka vršiti unakrsno, a nikako redno (jedan do drugog). Pr i tome voditi računa da se ne prekorači sila pritezanja, pa se preporučuje rad sa alatom koji ima uredjaj za merenje sile pritezanja.

17. Svi elementi koji se ugradjuju moraju biti u ispravnom stanju. Naleţuće površine se moraju pre montaţe dobro očistiti. Potrebno je izvršiti detaljan vizuelan pregled elemenata,pa ako se primete i najmanje sumnjive prskotine ili oštećenja, elemenat se ne sme ugraditi. Naleţuće površine izmedju elemenata i prirubnica moraju biti paralelne, odstupanje paralelnosti površina mora biti u granicama + 0,5 stepeni. Svako veće odstupanje dovodi do stvaranja dodatnog naprezanja materijala, a veće naprezanje moţe dovesti do loma materijala.

18. Rastojanje izmedju prirubnica odnosno cevi mora odgovarati tačno duţini cevnog elementa, tolerancija rastojanja mora biti u granicama + 0,1 mm. Svako veće odstupanje moţe dovesti do havarije. Zaptivni materijal mora biti kvalitetan i jednake debljine po celom preseku, zato što nejednaka debljina izaziva neparalelnost zaptivnih površina, a time i pojavu dodatnog naprezanja. 19. Sve promene pravca, sva račvanja i suţenja ili proširenja treba izvoditi sa lukovima, T -

komadima i reducirima koje proizvode specijalizovani proizvodjači tih elamenata. Ne dozvoljava se izvodjaču radova, da tamo gde se za tim ukaţe potreba, ove zahvate pri montaţi izvodi na svoju ruku, koristeći se improvizacijom. 20. Nakon završene potpune montaţe sve cevovode sa armaturom i opremom treba ispitati na čvrstoću i nepropusnost. 21. Pri ugradnji opreme potrebno je voditi računa o sledećim opštim pravilima: Opremu treba postaviti na predvineno mesto i orijentisati u odnosu na ostalu opremu i

objekat kako je to naznačeno u projektnoj dokumentaciji. Pre montiranja, sve površine koje naleţu na temelje ili elemente noseće konst rukcije treba zašttititi od korozije, nanošenjem dva sloja antikorozionog premaza. Opremu treba postaviti na svoje oslonce potpuno horizontalno, sem ako to nije drugačije odreneno. Kod

betonskih temelja treba proveriti da li je nalegajuća površina izve dena bez neravnina i

iste, po potrebi, ispraviti. Zatim

treba postaviti anker zavrtnje i ne priteţući ih, postaviti opremu u horizontalan poloţaj koristeći u tu svrhu, po potrebi, klinove koji se podbijaju pod noseće elemente opreme. Posle toga se naliva beton u anker rupe i otvor izmenu temelja i nosećih površina opreme. Kada se beton stvrdne, izvlače se klinovi za nalivanje, zatvaraju njihovi otvori i umereno zateţu anker zavrtnji. Proverava se poloţaj opreme u odnosu na ostale aparate i zidove objeka ta u kome se nalazi kao i menusobni odnos pojedinih delova te opreme, (na pr. kod pumpe da li su u

saosnosti pumpa i motor). Zateţu se anker zavrtnjevi. Standardnu opremu treba montirati u potpunosti prema uputstvima proizvonača. Prilikom vezivanja pri ključaka opreme sa cevovodnim sistemom voditi računa da ne done donaprezanja spoja. Kod spajanja sa prirubnicom preporučuje se da se na priključak na opremi sa prirubnicom najpre veţe kontra prirubnica pa tek da se tada kontra prirubnica zavari za svoju cev.

TEHNI KI USLOVI ZA ISPITIVANJE STABILNIH POSUDA POD PRITISKOM

Definisano je sledećim standardima: Prvo ispitivanje pritiskom (saglasno SRPS.M.E2.200) Svrha ispitivanja:

Preventivna zaštita od pojave oštećenja nastalih kao rezultat grešaka konstruktivnog rešenja, ugranenog materijala ili izrade. Vrši se posle izrade posude kod proizvonača ili korisnika ukoliko se isporučuje u delovima pa se kompletira na mestu korišćenja. Način ispitivanja:

• tečnost pod pritiskom • gas pod pritiskom ili kombinacija gas - tečnost Osnovni zahtevi:

Posude se ispituju posle završenih zavarivačkih radova i termičke obrade, bez premaza, izolacije ili ozida, očišćena od korozije i spolja osušena. Ispitivanje se prati i meri sa dva manometra, od kojih je jedan kontrolni. Ispitivanje te noš u pod pritiskom:

Posuda mora biti tako postavljena da je moguće izvršiti drenaţu ispitne tečnosti, kao i potpuno odvazdušenje prilikom punjenja. Ispitivanje ne moţe biti kraće od 10 minuta, a mora biti dovoljno dugo da se posuda korektno pregle da. Rasterećenje od pritiska vrši se postepeno.

Najčešće se ispitivanje obavlja vodom temperature min. 10°C do max. 50°C. Moţe se koristiti i neka druga nekorodivna tečnost, ukoliko prisustvo vode pri ispitivanju nije dozvoljeno.

Pritisak ispitne tečnosti Izračunava se prema sledećem izrazu: Pi = 1,3Pr(bar), gde je: Pi - ispitni pritisak (bar) Pr - proračunski pritisak (bar)

Prilikom odrenivanja ispitnog pritiska, mora se uzeti u obzir i visina stuba tečnosti ukoliko hidrostatički pritisak prelazi vrednost 5% proračunskog pritiska. Ispitivanje gasom pod pritiskom ili kombinovano ispitivanje:

Primenjuje se samo u slučajevima: • kada nije moguće izvršiti odvazdušenje posude pri ispitivanju tečnošću • kada radni uslovi ne dozvoljavaju prisustvo vode ili neke druge tečnosti Pri ovoj vrsti ispitivanja, da ne bi došlo do pojave krtog loma kao i ugroţavanja bezbednosti, moraju se obezbediti sledeći uslovi: • pre ispitivanja izvršiti 100% kontrolu svih sučeonih spojeva radiografski ili nekom drugom metodom, • proveriti da se usled ekspanzije gasa iz izvora pritiska u ispitnoj posudi ne snizi

temperatura niţe od 25°C iznad temperature krtog loma, • preduzeti mere za zaštitu ljudi i okoline prilikom ispitivanja. Kao ispitni fluid najčešće se koristi vazduh. Pri kombinovanom ispitivanju uglavnom se radi sa vodom i vazduhom. Moguće su i druge kombinacije, ali je u tom slučaju potrebno voditi računa o njihovoj hemijskoj neutralnosti i korodivnosti. Pritisak ispitnog gasa Izračunava se prema sledećem izrazu: Pi = 1,1Pr(bar), gde je: Pi - ispitni pritisak (bar) Pr - proračunski pritisak (bar)

Do veličine ispitnog pritiska njegova vrednost se prvo povećava na 50%, a zatim postepeno po 10% do Pi gde se zadrţava 5 min. Ispitivanje se smatra uspelim ukoliko nema: • znakova razaran ja,

• trajne deformacije prilikom merenja • curenje, suzenje ili rošenje na zavarenim spojevima ili osnovnom materijalu Ispitivanje pritiskom stabilnih posuda u eksploataciji (saglasno SRPS.M.E2.201) Svrha ispitivanja:

Preventivna zaštita od pojave oštećenja nastalih usled oštećenja prilikom transporta, skrivenih grešaka, prethodno loše vonenog pogona, korozionog dejstva, vremenskih promena kvaliteta materijala vezano za njegovu eksploataciju I sl. Na in ispitivanja:

• tečnost pod pritiskom • gas pod pritiskom ili kombinacija gas - tečnost Osnovni zahtevi: Za posude koje se ispituju korisnik mora posedovati:

• overenu tehničku dokumentaciju • ispravu orezultatima prvog ispitivanja overenu od strane nadleţnog organa Posude koje su ispitane prvi put kod proizvonača, mogu biti zaštićene antikorozivnim premazom za vreme ovog ispitivanja. Ozidi, izolacija i druge vrste spoljnih obloga mogu se

postavljati tek nakon uspešno izvršenog ispitivanja. Za emajlirane, pocinkovane ili gumirane posude sva ispitivanja se vrše na radnom pritisku. Ispitivanje tečnošću pod pritiskom. Posuda mora biti tako postavljena da je moguće izvršiti drenaţu ispitne tečnosti, kao i potpuno odvazdušenje prilikom punjenja. Ispitivanje ne moţe biti kraće od 10 minuta, a mora biti dovoljno dugo da se posuda korektno pregleda. Rasterećenje od pritiska vrši se postepeno.

Najčešće se ispitivanje obavlja vodom temperature min. 10°C do max. 50°C. Moţe se koristiti i neka druga nekorodivna tečnost, ukoliko prisustvo vode pri ispitivanju nije dozvoljeno . Pritisak ispitne tečnosti je isti kao i za prvo ispitivanje pritiskom. Ispitivanje gasom pod pritiskom ili kombinovano ispitivanje

Primenjuje se samo u slučajevima: • kada nije moguće izvršiti odvazdušenje posude pri ispitivanju tečnošću • kada radni uslovi ne dozvoljavaju prisustvo vode ili neke druge tečnosti Pri ovoj vrsti ispitivanja, da ne bi došlo do pojave krtog loma kao i ugroţavanja bezbednosti, moraju se obezbediti sledeći uslovi: • pre ispitivanja izvršiti 100% kontrolu svih sučeonih spojeva ra diografski ili nekom drugom metodom,

• proveriti da se usled ekspanzije gasa iz izvora pritiska u ispitnoj posudi ne snizi temperatura niţe od 25°C iznad temperature krtog loma, • preduzeti mere za zaštitu ljudi i okoline prilikom ispitivanja. Kao ispitni fluid najčešće se koristi vazduh. Pri kombinovanom ispitivanju uglavnom se radi sa vodom i vazduhom. Moguće su i druge kombinacije, ali je u tom slučaju potrebno voditi računa o njihovoj hemijskoj neutralnosti i korodivnosti. Pritisak ispitnog gasa je isti kao i za prvo ispitivanje pritiskom, do veličine ispitnog pritiska njegova vrednost se prvo povećava na 50%, a zatim postepeno po 10% do Pi gde se zadrţava 5 min. Ispitivanje se smatra uspelim ukoliko nema:

• znakova razaranja, • trajne deformacije prilikom merenja • curenje, suzenje ili rošenje na zavarenim spojevima ili osnovnom materijalu Ispitivanje nepropusnosti stabilnih posuda pod pritiskom (saglasno SRPS.M.E2.202) Svrha ispitivanja: Preventivna zaštita od isticanja radne materije, posebno kada je o na agresivna, otrovna ili

eksplozivna. Isticanje kao posledica propusnosti moţe da bude rezultat grešaka usled konstruktivnog rešenja, pojave oštećenja nastalih usled izrade, transporta, skrivenih grešaka, korozionog dejstva, vremenskih promena kvaliteta materijala vezano za njegovu eksploataciju i sl.

Način ispitivanja: • tečnost pod pritiskom • gas pod pritiskom ili kombinacija gas - tečnost Osnovni zahtevi:

Za posude koje se ispituju na nepropusnost moraju se obezbediti sledeći uslovi: • čišćenje od korozije svih ispitnih površin a • za sve delove posuda lkoji se ispituju mora se obezbediti pristupačnost, osvetljenost iakustičnost • temperatura okoline ne sme biti niţa od 5°C • ojačanja i slični elementi moraju imati odreneni broj rupa sa navojem M10 Ispitivanje nepropusnosti cele posude:

Pre ispitivanja svi radovi na zavarivanju, brušenju i termičkoj obradi moraju biti završeni. Ispitivanje gasom pod pritiskom:

Najčešće se ispitivanje obavlja vazduhom ili inertnim gasom. Vrši se pre ispitivanja koja su definisana standardima SRPS.M.E2.200 i SRPS.M.E2.201.

Veličina ispitnog pritiska ne sme biti veća od 10% vrednosti proračunskog pritiska ili 3,5 bar. (niţa od ove dve vrednosti). Tokom ispitivanja koje ne moţe biti kraće od 10h prati se stabilnost pritiska. Vreme se moţe skratiti ako se cela posude premaţe sapuncom. Manje posude se mogu potopiti u vodu. Ispitivanje detektorima: Takone se radi o ispitivanju pod pritiskom od 0,2 - 0,6 bar. Koriste se gasovi kao što su freon, tetrahlor - ugljenik, amonijak i sl. čije curenje otkrivaju ose tljivi detektori. Ispitivanje

detektorima za akustičnu emisiju zasnovano je na principu da detektor pojačava zvuk

isticanja gasa koji curi, tako da on postake čujan. Ispitivanje nepropusnosti zavarenih spojeva ili delova posude: Ispitivanje penetrantima - zasnovano je na velikoj sposobnosti penetranata da prodiru u

prsline zareze i pukotine (način ispitivanja dat je u standardu SRPS.M.A7.081). Ispitivanje vazdušnim pritiskom: Vrši se tako što se pojedini delovi posuda izlaţu struji pritiska vazduha oko 4 ba r, dok se na drugoj strani, namazanoj sapunicom, proverava curenje. Vakuumsko ispitivanje:

Vrši se ostvarivanjem vakuuma na delovima posude premazanim sapunicom ili drugim indikatorom. Prednost metode je u tome što se kompletno ispizivanje obavlja na jedno j strani posude.

Posle završetka ispitivanja Izvodjač treba da napravi zapisnik o ispitivanju koji treba da sadrţi sve podatke kao što su: naziv stanice koja se ispituje, Popis lica koja su vršila i prisustvovala

ispitivanju kao i odgovorno lice koje je vodilo

ispitivanje, Datum isitivanja i vreme početka i kraja ispitivanja, Vremenske prilike pri ispitivanju, Način ispitivanja sa naznakom aparata, opreme i instrumenata, Podatke o merenjima pritiska i temperature medija za ispitivanje i okoline, podatke

merenja sa ispitnim manometrom sa tegovima i priloţiti sve dijagrame iz registrujućih instrumenata, Sve podatke o propuštanjima i lomovima kao i popravci istih, Rezultate ispitivanja sa grafičkim prikazom dobijenih rezultata, Zaključak nadzorni inţenjera u k ome se konstatuje da je ispitivanje zadovoljilo, Svojeručni potpis lica koja su vršila i prisustvovala ispitivnju.

Ovaj zapisnik Izvodjač će predati nadzornom inţenjeru u potrebnom broju primeraka. TEHNI KI USLOVI ZA ISPITIVANJE I PUŠTANJE U RAD CEVOVODNE INSTALACIJE

Posle završetka montaţe treba pristupiti pripremi instalacija za probu i konačno puštanje u rad.

Svaku cev treba posebno prati vodom sve dotle dok voda koja izlazi iz cevi ne bude čista. Iz cevi treba odstraniti sve nečistoće kao : pesak koji je korišćen za savijanje, opiljke čelika, čadji i sl. Pre pranja cevi, treba sve veze sa postrojenjima i urenajima razdvojiti i postavit prozirne

vodove kojim bi se odvodila nečistoća, odnosno nečista voda. Takone sve ventile na najniţim delovima cevi tr eba otvoriti. Slepe cevovode takodje treba očistiti i posle pranja cevovoda ponovo postaviti na svoje mesto. Zatim treba pristupiti probi na hladan pritisak.

Ispitivanje se moţe sprovesti ili posle izvršene montaţe svih cevovoda ili pak posebno po deonicama ako to budu zahtevali uslovi gradnje. Probni pritisak iznosi 1,5 puta radni

pritisak u cevi (SRPS.M.B6.006). U toku trajanja od jednog časa na cevovodu i armaturi ne sme se pokazati nikakvo propuštanje. Pritisak na manometru mora ostati konstantan. Izuzetno se moţe dozvoliti pad pritiska od 2%. Probe se moraju vršiti sve dok se ne postigne nepropustljivost vodova i armature uz prethodno otklanjanje uzroka.

Sva ispitivanja se vrše pomoću sluţbenog manometra kojim se istovremeno kontrolišu i manometri u postrojenjima.

Ispitivanje se smatra uspešnim: - ako se na cevovodima nisu javile pukotine, - ako nije primećeno curenje/suzenje tj. rošenje koje ometa odrţavanje pritiska, - ako se ne pojavljuju vidljive promene oblika koje ostaju po završenom ispitivanju. Ispitivanje se smatra neuspelim ako je na zavarima primećeno i najmanje suzenje.

Ventili pre ugradnje moraju biti ispitani na nepropustnost pod hidrauličnim pritiskom i to na 1,5 puta radnog pritiska u cevi.

Posle uspešno izvršene hidrauličke probe cevovodi se stavljaju u probni pogon. Ovom prilikom treba prekontrolisati nepropustljivost cevovoda na varovima i armaturi, stabilnost pokretnih oslonaca. Cevovodi se stavljaju na radni pritisak i radnu temperaturu polako.

Pri prvom puštanju u rad sve zaptivače prekonstrolisti i zavrtnje paţljivo pritegnuti zbog eventualnog izduţenja zavrtnjeva. Posle prvih proba treba isključiti vodove, otkloniti sve neispravnosti i detaljno očistiti sva mesta. Nakon otklanjanja neispravnosti instalacija se ponovo stavlja u probni pogon u duţini od oko 15 dana. Za ovo vreme se personal upoznaje sa opsluţivanjem i rukovanjem uz jednovremeno eventualno doterivanje i naknadno ugranivanje nedostajućih instrumenata.Kod propuštanja fluida na spojevima, zavrtnje briţljivo pritegnuti unakr sno, ali izbegavati prekomeno zatezanje. Sve neispravnosti zapornih organa treba pravovremeno dovesti u

red. Radi olakšanja rada personala na cevovodima treba postaviti metalne tablice sa jasnim natpisom o vrsti fluida i strelicama koje pokazuju smer kretanja fluida (tablice

treba okačiti u blizini armature). Natpisi na tablicama treba da budu ispisani čitko i treba da su vidljivi sa rastojanja od najmanje 3- 5 m. Ispitivanje i puštanje u rad instalacije mora biti pod nadzorom stručne sluţbe fabrike prema vaţećim pogonskim uput stvima. TEHNI KI USLOVI ZA IZVO ĐENJE ANTIKOROZIONE ZAŠTITE NADZEMNIH ĈELIĈNIH KONSTRUKCIJA I CEVOVODA

1. Nakon obavljenog ispitivanja vrši se antikoroziona izolacija cevovoda, posuda i uredjaja prema Pravilniku o tehničkim merama i uslovima za zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije objavljen u sl. listu SFRJ broj 32/70 i prema Pravilniku o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za medjunarodni transport objavljen u sl. listu SFRJ broj 26/85.

2. Pre zaštite čeličnih konstrukcija od korozije vrši se priprema čeličnih konstrukcija za zaštitu od korozije koja obuhvata: odmašćivanje, čišćenje i otprašivanje.

3. Pre pripreme površine metala za zaštitu od korozije neophodno je oceniti stanje površine, odnosno oceniti stanje njene zardjalosti.

4. Stepen zardjalosti površine čelika i kvalitet njene (očišćenosti) pripreme za nanošenje zaštitnih premaza regulisani su standardom: stepen očišćenosti SIS 055900/1976, Švedska stepen zardjalosti površine metala (A,B,C,D) 5. Osnovni podaci potrebni za izvodjenje pripreme čeličnih konstrukcija za zaštitu od korozije dati su tabelarno.

6. Sa površine čeličnih konstrukcija moraju se ukloniti: masnoća, nečistoća, kovina od valjanja ili ţarenja, rdja i strane materije... 7. Pripremljene površine pre zaštite moraju biti očišćene, otprašene i suve. 8. Pre zaštite površine osnovnim premazom potrebno je izvršiti kontrolu i pismeni prijem pripremljene površine (hrapavost, stepen čišćenja, vreme izvodjenja...). 9. Očišćene (pripremljene) površine moraju se zaštititi osnovnim premazom u roku od 4 do 8 sati, po završetku pripreme tih površina. 10. Ako se ne izvrši blagovrena zaštita u roku od 4 do 8 sati smatra se da čelična konstrukcija nije pripremljena i postupak se mora ponoviti.

11. Radovi na zaštiti od korozije premaznim sredstvima nesmeju se izvoditi, ako je: čelična površina vlaţna, relativna vlaţnost vazduha iznad 80 % i temperatura vazduha ispod +5 oC ili iznad +40 oC.

12. Osnovni podaci potrebni za zaštitu konstrukcije od korozije premaznim sredstvima dati su tabelarno.

13. Prvi osnovni premaz se nanosi ručno, četkom. 14. Čelične površine, u slobodnom prostoru, i u jako agresivnim uslovima, dodirn e (preklopne) površine sa zakovicama i zavrtnjevima, pre spajanja treba da se pripreme prema ovim tehničkim uslovima i da se zaštite prvim, osnovnim premazom. Spajanje se vrši dok je premaz još vlaţan. 15. Posle izvršenog premaza, obavezno se mora izvršiti kontrola i prijem premaza (sloja), pri čemu se utvrdjuje da li je premaz potpuno suv, bez nedostataka (poroznosti, lošeg prijanjanja, mreškanja...itd.), utvrdjuje se i njegova debljina. Debljina sloja (premaza) se odredjuje pomoću uredjaja za merenje debl jine premaza.

16. Svaki sledeći premaz (sloj) ne sme se nanositi pre nego što prethodni sloj bude dovoljno suv. Vreme sušenja zavisi od vrste premaznog sredstva a daje ga proizvodjač. 17. Posle svakog izvršenog premaza mora se vršiti kontrola i prijem prem aza (sloja). 18. Za izvodjenje radova na zaštiti od korozije mogu se upotrebljavati samo materijali za koje je atestom (potvrdom o kvalitetu), izdatom od radne organizacije registrovane za ovu delatnost, potvrdjeno da u pogledu kvaliteta ispunjavaju zahtevane uslove.

19. Zaštitu od korozije premaznim sredstvima mogu da izvode samo stručne radne organizacije,regisrovane za tu delatnost u koju spada izvodjenje i kontrola radova na zaštiti. 20. Za vreme izvodjenja zaštite čeličnih konstrukcija od korozije moraju se unositi u odgovarajući dnevnik radova podatci o vlaţnosti vazduha, temperaturi vazduha, atmosferskim padavinama, stanju površine, sloja, debljini suvog sloja, postupku, premaznom sredstvu, tipu, vrsti veziva, vrmenu sušenja za ponovno nanošenje, viskozitetu, načinu nanošenja, merama predostroţnosti, ispitivanjima itd. 21. Za vreme izvodjenja radova na zaštiti od korozije mora se kontrolisati svaka radna operacija i rad u celini.

22. Premazno sredstvo mora potpuno i čvrsto prianjati uz podlogu i ne sme se ljuštiti. Prianjanje uz podlogu ispituje se zar ezivanjem kvadrata različitih dimenzija. 23. Za vreme izvodjenja radova na zaštiti od korozije povremeno se uzimaju uzorci materijala koji se koristi za zaštitu, radi utvrdjivanja kvaliteta prema SRPS H.C8.050. 24. Čelične konstrukcije i njihovi delovi ne mogu se staviti u upotrebu pre nego što se utvrdi da su zaštićeni od korozije na način propisan ovim tehničkim uslovima, pravilnicima i vaţećim standardima.

25. Nakon izvršene antikorozivne izolacije instalacije vrši se termička izolacija instalacije. Osnovni podatci potrebni za izvodjenje termičke izolacije dati su tabelarno. 26. Pre izvodjenja termičke izolacije potrebno je instalaciju detaljno očistiti od svih nečistoća. 27. Pre izvodjenja antikorozione zaštite svi cevovodi, uredjaji, sudovi i ostala opr ema moraju biti propisano uzemljeni, a prirubnice premošćene. 28. Izvodjač montaţnih radova treba nakon završetka radova da ukloni sav otpadni materijal sa radnog pojasa i isti vrati u stanje u kojem je bio pre početka radova. HIDROIZOLACIJA RADIJALNIH ZAVARA KOD PREDIZOLOVANIH ELI NIH CEVI

Opšte

1. Ove specifikacije obuhvataju minimum zahteva kao i procedure kontrole

materijala i postupka za hidroizolaciju radijalnih zavara (terenskih zavara) fabrički izolovanih čeličnih cevi. 2. Svi materijali koji se ugradjuju moraju da poseduju uverenja o kvalitetu, sertifikate

kao i rezultate testova koje je Investitor zahtevao od isporučioca. 3. Sa materijalima za izolaciju mora se pravilno rukovati i skladištiti prema preporukama proizvodjača. Materijali za izolaciju moraju biti uskladišteni i/ili transportovani u njihovim originalnim fabričkim pakovanjima u nadkrivenim, zaključanim, suvim skladištima i/ili vozilima do trenutka upotrebe. Materijali ne smeju biti smešteni u blizini radijatora, peći, grejanih cevi i slično. Kad stigne nova isporuka, treba je sloţiti iza starih zaliha, da bi se ove pre utrošile. 4. Materijali se moraju premeštati, dizati i spuštati bez upotrebe kuka, uţadi, kablova ili drugih oštrih uredjaja za rukovanje robom. Materijal se ne sme bacati , ili valjati, niti skladištiti tamo gde ima oštrih izbočina koje bi ih mogle oštetiti. 5. Namena ovog poglavlja je da obradi primenu zaštitne hidro izolacije, pa ništa što je ovde napisano ili moţda propušteno da se napiše, makar se radilo i o nekoj bitno j klauzuli, ne moţe biti shvaćeno na način, koji bi oslobodio Izvodjača njegovih duţnosti i obaveza za potpunu i zadovoljavajuće izvodjenje zaštitne izolacije. Sve radove Izvodjač će izvoditi marljivo, bez prekida, u dobroj nameri, temeljno, briţno, vešto i stručno, u punom skladu sa ustaljenom praksom pri izgradnji cevovoda i kako to nadzorni inţenjer odobri. 6. Izvodjač je odgovoran da obezbedi da montaţeri budu odgovarajuće opremljeni u smislu bezbednosti, a u skladu sa propisima o bezbednosti, što podra zumeva vatrootporne rukavice, naočare i sl. Epoksi prajmer treba koristiti u dobro provetrenom prostoru uz poštovanje bezbednosnih uputstava koja zahtevaju

propisi za rad sa zapaljivim materijama i mateijma koje sa vazduhom prave

eksplozivnu mešavinu. 7. Izvodjač je duţan da montaţerima obezbedi sav neophodan pribor za postavljanje izolacionog materijala na čelične cevi kao i neophodan materijal za izolaciju.

Priprema površine za postavljanje hidroizolacije 8. Bez prisustva nadzornog inţenjera ili njegovog predstavnika ne sme se vršiti izolacija. Odgovarajuću zaštitu treba preduzeti za vreme izolacije od vremenskih nepogoda koje bi mogle uticati na kvalitet prilikom izvedjenja hidroizolacije. 9. Neophodno je izvršiti proveru krajeva postojeće polietilenske i zolacije, slobodni delovi (nezalepljeni) izolacije moraju se odstraniti. I zolacija po celom obimu cevi mora biti dobro zalepljena a ivica tj kraj mora biti ravna linija. 10. Ukoliko ivica polietilenske izolacije nisu zakošene u fabrici, zakositi ivice izolacije sa obe strane zavara na cca 15 .

11. Površine sa kojih je skinuta, odlepljena izolacija treba da se i očiste kako je specificirano u ovim specifikacijama. 12. Optimalna temperatura cevi i izolacionog materijala je izmedju 20-25 oC, jer na toj temperaturi izolacioni materijal najbolje i najefikasnije naleţe na cevi. Niske

temperature okoline do kojih je moguće postavljati izolaciju na cevi propisuje isporučilac (proizvodjač) izolacionog materijala. 13. Otkrivenu čeličnu površinu kao i susednu polietilensku izolaciju na cevi koja će se pr ekriti sa izolacionim elementom treba očistiti od nečistoća od masti i ulja, okujine od valjanja, rdja, ostaci od zavarivanja i prskotine, kvrge, nazupčenja, smeće, blato, vlaga, prašine, korov i drugi zagadjujući materijali. Čišćenje ujla i masti a pre upotrebe mehaničkog čišćenja cevi moguće je po potrebi koristiti nezagadjujući rastvarači kakav je naprimer ksilol. 14. Otkrivenu čeličnu površinu cevi u zoni radijalnog zavara čistiti peskarenjem ili abrazivnim kuglicama do minimalno Sa 2 1/2 prema ISO 8501-1 standardu.

15. Fabrički postavljenu izolaciju u blizini zavara čistiti plamenim snopom pribliţno za po 50mm sa svake strane šire od slobodne površine cevi koju će prekrivati spojni izolacioni element.

16. Drugi mogući način čišćenja fabrički postavljene cevne izolacije moţe se izvesti ručno pomoću brusnog papira ili rotacionog brusnog kotura koji duboko zarezuje površinu izolacije bez topljenja površine odnosno ostavljanja labavo prijanjajućih ostataka na površini koji bi ometali finalno vezivanje. 17. Nakon obavljenog čišćenja površine zone zavarnog spoja, površinu obrisati suvom krpom.

18. Iz rolne izolacionog materijala iseći traku čija je duţina 100 - 120 mm duţa od obima cevi merenog na izolaciji.

19. Jedan kraj isečene trake markirati tako što se uglovi kraja trake zaseku u duţini od 15 do 50mm pre obmotavanja trake oko zavarnog spoja to je koji će biti sa unutrašnje strane spoja (biće prekriven drugim krajem trake za cca 50mm). 20. Predgrevanje zone zavarnog spoja smanjuje vreme montaţe i obezbedjuj e kvalitetno vezivanje prajmera i hidroizolacije za osnovnu cev i fabrički postavljenu hidroizolaciju.

21. Predgrevanje vršiti ravnomernim zagrevanjem površine (prethodno očišćene) gasnim gorionikom. Predgrevanje vršiti laganim pomeranjem plamena, pomerajući plamen kao četku za farbanje, povremeno proveriti temperature kako na čeliku tako i na polietilenu. Proveravanje temperature predgrejane površine vršiti pomoću traka za merenje temperature ili neki drugi način koji ne usporava postupak hidroizolacije. 22. Predgrevanje čelika i polietilena izvršiti do temperature izmedju 70 i 90 C pa tek

onda naneti smešu epoksi prajmera. 23. Spoj na polju ne predgrevati preko 100C jer će se prajmer stvrdnuti za vrlo kratko vreme.

24. Pre ili tokom predgrevanja spojeva, otvoriti dve limenke sa komponentama

epoksi prajmera i sipati sadrţaj limenke B (očvršćivač) u limenku A (smola) i mešati oko 30 sekundi pomoću štapa za mešanje. 25. Izmešani prajmer ima vremenski rok upotrebe od pribliţno 20 minuta na 30 C, 30 minuta na 20C, a moţe se koristiti u svako doba dok je još uvek tečan. Radi lakšeg mešanja prajmer treba skladištiti na temperaturi od minimalno 20C, ako je potrebno, drţati prajmer u zagrejanom zagrejanom prostoru. 26. Ako se prajmer koristi rinfuzno, odmeriti prvo komponentu A, a potom

komponentu B i sipati u posudu za mešanje u potrebnim količinama. 27. Ako je izvodjač snabdeven originalnim pakovanjima epoksi smola, uz njih se isporučuju i pumpe koje su posebno modifikovane da doziraju tačan odnos količina komponenti za mešanje. U posudu za mešanje prajmera sipaju se obe komponente iz kanistera, isključivo pomoću pumpi (pumpe su tačno odredjene za svaku komponentu prajmera zbog dozera koji se nalazi na pumpi), a količina potrebna za izolovanje jednog spoja dobija se povlačenjem ručica pumpi iz gornjeg u donji poloţaj. Komponente A i B epoksi smola se ispumpaju u jednakim zapreminama zapreminama u posudu za mešanje mešanje bez ikakvog odmeravanja. odmeravanja. Jedna zapreminska mešavina epoksi smola prekriva odredjenu površinu što zavisi od preporuka proizvod jača. Nanošenje prajmera u zoni radijalnog zavara 28. Sistem nanošenja epoksi prajmera bazira se na postizanju hemijskog vezivanja izmedju vlaţnog epoksija i adheziva izolacionog elementa koji se topi tokom njegovog vrućeg navlačenja. 29. Epoksi treba naneti preko golog metala i na fabričku nanetu cevnu izolaciju pribliţno 50 mm šire od površine koja se pokriva trakom pripremljenog izolacionog materijala. Izolaciona traka se postavlja odmah po nanošenju prajmera, dok je epoksi prajmer još vlaţan. Postavljanje izolacionih traka u zoni radijalnog zavara

30. Odmah po nanošenju epoksi prajmera, pripremiti za obmotavanje isečenu izolacionu traku centralno oko zavarenog spoja.Isečena traka se obavije oko cevi, tako da spoj bude u gornjoj polovini cevi. Markirani kraj trake se postavlja sa

unutrašnje strane spoja, a drugi kraj ga preklapa za duţinu koja je markirana (50 mm). Pre postavljanja potrebno je ovlaš zagrejati krajeve koji se preklapaju (prvo unutrašnji, a zatim i spoljašnji kraj). Voditi računa da traka bu de centrirana u sredinu zavarnog spoja i da je preklop pr eklop sa fabričkom izolacijom najmanje 50 mm sa obe strane.

31. Izolacionu traku treba obmotati oko radijalnog r adijalnog zavarnog spoja ostavljajući mali slobodan prostor izmedju dna cevi i same trake. Blago zagrevati unutrašnjost preklapajućeg kraja izolacione trake i pritisnuti na suprotanom kraj trake rukom koja je zaštićena rukavicom. 32. Preko zone preklopa izolacione trake postaviti središno komad za zatvaranje (”zakrpa”). Zatvarajuća traka (zatvarač) se postavlja preko preklopa, tako što se jednom rukom pritisne zatvarač zatvarač na preklop, a drugom rukom se se drţi brener kojim se zagreva kraj trake koji je prvi na udaru vatre. Plamen na breneru podesiti tako da bude duţine oko 500 mm i da je ţute boje. Koristeći ţuti deo plamena

zatvarač se zagreva ravnomerno od jednog kraja ka drugom sve dok se na njemu ne pojavi tekstura ojačanja tkanine. Rukavicom se pritisne zatvarač da bi se izravnale neravnine, a sa rolerom se predje preko zatvarača da bi se obezbedilo valjano vezivanje i eliminisali vazdušni dţepovi. Zatim zagrevati postavljenu izolacionu traku na jednoj strani cevi po obimu duţ cele zone izolacionog komada sve dok se traka ne prilagodi cevi, pa nastaviti sa druge strane trake sve dok se u celosti ne sastavi (priljubi) sa materijalom cevi i sa

fabričkom izolacijom. Kruţnim pokretima brenera zagrevati spoj od jednog kraja ka drugom tako da smer zagrevanaj bude kontra smeru duvanja vetra da bi se izbegao vazduh u spoju. Voditi računa da se brener previše ne pribliţava s poju

da ne bi oštetio traku. 33. Provera da li je spoj dobro vezan na cev moţe se izvršiti tako što se prstom povuče traka i ako je spoj dobar traka se automatski vraća u prvobitan poloţaj. 34. Posle naknadnog zagrevanja a dok je adheziv još tečan ( proba p rstom), silikonskim valjkom preći izolovanu površinu da bi se otklonili vazdušni dţepovi i višak epoksi smole. Valjanje započeti od zavara prema krajevima izolacione trake uz istiskivanje eventualnih vazdušnih dţepova van zone izolacone trake. Posebnu paţnju treba obratiti na uzduţne i kruţne zavare kao i na silazak odnosno prelaz sa fabrički postavljene izolacije na zonu “neizolovanog” dela cevi. Valjanje nema uticaja na svojstva izolacionih traka, ono samo pomaţe eliminaciju eventualno zaostalog vazduha. Vizuelni pregled izolacione trake

35. Spojni element izolacione trake treba kontrolisati vizuelno prema sledećem: Pregled spoja vršiti isključivo nakon hladjenja izolacione trake i sloja ispod nje na temperaturu okoline. Kontura profila zavara treba da bude vidljiva kroz postavljenu izolacionu traku (obujmicu). Krajevi izolacione trake (obujmice) moraju biti čvrsto vezani za fabričku izolaciju cevi. Ne sme biti nikakvih ivica koje vire iznad izolacije. Izolaciona traka na mestu spoja mora biti ravana (gladaka), bez rupica,

hladnih jezgara, mehura, proboja, progoretina ili bilo kakvih znakova grešaka izolacije. U sredstvu za lepljenje ispod obujmice ne sme biti nikakvih znakova

zadrţanih stranih materija. Izolaciona traka na mestu spoja mora imati preklop sa susednom fabričkom izolacijom od najmanje 50 mm sa obe strane.

Kontrola grešaka u izolaciji 36. Pre zatrpavanja cevovoda, ispitivanje oštećenja izolacije na cevovodu mora se obaviti visokonaponskim detektorom. 37. Provera izolovanog spoja i kom pletne izolacije vršiti pomoću aparata ”Holiday”

tek pošto se spoj ohladi, a to je najmanje nakon dva sata, a poţeljno je da više vremena prodje kako bi se pristupilo proveri izolovanog spoja. Nakon potpunog rashladjivanja pristupiti proveri izolacije. 38. Elektroda koja se koristi pri ispitivanju oštećenja izolacije mora biti elastična i

odgovarati prečniku cevi. Ispitni napon mora odgovarati tipu i debljini izolacije, a brzina povlačenja elektrode duţ cevovoda mora biti konstantna i mora iznositi oko 20 m/min. Prilikom ispitivanja izolacije i zolacije cevovoda mora se izabrati napon od 5 kV+5kV po mm debljine izolacije (ref. DIN 30672) sa kontaktnom elektrodom

punog obima ili četkom za svaki spoj. 39. Otkrivene greške u izolaciji moraju se popraviti izolacionim mater ijalom ijalom koji odgovara materijalu koji je upotrebljen za tu izolaciju.

Otpornost epoksi prajmera na ljuštenje

40. Na svakih 50 elemenata odnosno, alternativno, jedan element u okviru dnevno postavljenih spojeva treba podvrgnuti ručnoj probi ljuštenja. Nakon par dana i na

osnovu dobrih rezultata ova učestanost moţe se smanjiti. 41. Probu čvrstoće na ljuštenje treba vršiti na temperaturi izolacionog elementa od 23C, što znači da i sam element i zavarni sloj ispod njega treba da budu na toj temperaturi. 42. Trake dimenzija 25 mm x 200 mm treba iseći upravno na osu cevi prema DIN -u

30672 u zoni izmedju kruţnog zavara i fabričke izolacije. Ručno odstraniti prvih 30-40 mm prednje ivice trake koristeći odvijač, vodeći računa da inicijalni linijski rez adhezionog spoja bude uglavnom centriran unutar adhezionog sloja. Pripojiti

kontrolni merač čvrstoće na ljuštenje na prednju ivicu merne (probne) trake i zategnuti stezače. Drţeći probni merač sa obe ruke, primeniti konstantnu silu uz laganu brzinu povlačenja od 100 mm/ min i ispod 90u odnosu na obim cevi. Na

toj tački čvrstina na ljuštenje treba da je veća od 15N/10 mm, a veći deo adheziva treba da ostane na cevi.

Vazdušni dţepovi

43. Izolacionu traku postavljenu na cevi treba kontrolisati na eventualne zaostatke vazduha. Vazdušni dţepovi treba da budu minimalni, ali se ne mogu izbeći 100%.

44. Vazdušni dţepovi tj. ogoljena mesta na čeliku treba da su ograničena na maksimum 1 cm2 i maksimum ogoljena mesta 3 po jednom elementu. Ukupna

površina zarobljenog vazduha ne sme biti veća od 3% ukupne površine spojnog elementa. Veće dţepove treba popraviti saglasno proceduri proizvodjača izolacionog materijala.

Sanacioni postupak na popravci dubinskih ošte enja izolacije 45. Oštećenje izolacije do cevi, postupak za reparaciju je sledeći: Oštećeno mesto se zagreje da bi se mogao iseći otvor ot vor za reparaciju, čije ivice moraju biti zaobljene zbog mogućeg pucanja izolacije (da se odstrani uticaj zareza). Brusnim papirom i acetonom se očisti oštećeno mesto i zona oko oštećenog mesta u širini za oko 50 mm veća u oba smera. Pripremljena površina se zagreje na temperaturu oko 70 - 90C. Izolacionim materijalom sa adhezivom se prekrije pripremljena površina (samo cev ne preko izolacije), zagrejan izolacioni materijal adheziva se ravnomerno

razmaţe po celoj površini. Iz rolne izolacionog materijala iseče se zakrpa čija je površina jednaka pripremljenoj površini (50 mm veći od otvora za reparaciju), zatim se zakrpa malo zagreje i zalepi na pripremljenu površinu. Ceo reparirani spoj se gre je ţutim plamenom dok se ne promeni boja na termoindikatoru (60 - 70C), sa rukavicom se poravnaju neravnine, a sa

valjkon (rolerom) se istisne preostali vazduh (ako ga ima). Posle završetku svih ovih radnji na obodima zakrpe treba da se pojavi istisnuti prajmer i to je znak da je reparacija dobro uradjena. Reparacija malih površinskih ošte enja izolacije

46. Izolacija na cevi moţe biti oštećena samo u spoljnom izolacionom sloju (tvrda plastika), a ne do same cevi.

47. Kada je oštećenje u spoljnom sloju izolacije, reparacija se vrši pomoću specijalnih izolacionih materijala koji se isporučuje u obliku štapa. Oštećeni deo se prvo očisti od masnoće acetonom, a zatim se zagreva vrh štapa izolacionog materijala da bi se otapao i kao takav nanosio na oštećeno mes to. Izolacija priklju ka za katodnu zaštitu 48. Priključak za katodnu zaštitu moţe se postaviti i na neizolovanom i na izolovanom delu cevovoda.

49. Kada se priključak za katodnu zaštitu postavlja na neizolovani deo cevovoda, postupak izolacije je kao kod izolacije radijalnih zavanih spojeva.

50. Postavljanje priključaka za katodnu zaštitu na izolovani deo cevovoda, postupak je kao kod reparacije dubinskih dubinskih oštećenja izolacije. izolacije. Otpadni materijal pri izolovanje radijalnih zavarnih spojeva 51. Sav otpadni materijal (izolaciona traka za zaštitu radijalnih zavara, posude za

komponente epoksi prajmera, jezgra, kutije i slično) moraju se skupljati u gomile i odneti na deponiju ili uništavati na neki drugi način. Ništa se ne sme razbacivati uz duţ trase niti bacati u rov gasovoda.

2.3

PREDMER OPREME, MATERIJALA I MONTAŢNIH RADOVA

Projekat:Projekat izgradnje sfernog rezervoara R-7 u regionalnom centru Niš List

Predmer i predračun opreme i materijala

Red

OPIS

broj

JED. MER

KOLIĈINA

A1.) cevi 1

Čelična bešavna cev, hidropredizolovana YJ Standard: ASME B 36.10 Standard za hidroizolaciju: DIN 30670 Materijal : A - 106 Gr. B ASTM Dimenzija: 8" sch40 6" sch40 4" sch40 3" sch40 2 1/2" sch40 2 " sch40 1" sch40

2

m m m m m m m

1,0 75,0 240,0 80,0 160,0 8,0 150,0

m m m m m m

3,0 25,0 20,0 60,0 25,0 10,0

m m

6,0 2,0

Čelična bešavna cev Standard: ASME B 36.10 Materijal : A - 106 Gr. B ASTM Dimenzija: 6" sch40 4" sch40 3" sch40 2 " sch40 3/4" sch80 1/2" sch80

3

Pocinkovana bešavna cev Standard: ASME B 36.10 Materijal : A - 106 Gr. B ASTM Dimenzija: 1" sch80 1/2" sch80

UKUPNO:

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA

Projekat:Projekat izgradnje sfernog rezervoara R-7 u regionalnom centru Niš List


Red

OPIS

broj

JED. MER

KOLIĈINA

A2.) Fitinzi 1

Cevni luk BW LR 90˚ Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije : 6" sch40 4" sch40 3" sch40 2 1/2" sch40 2 " sch40

2

kom.

3

kom.

5

kom. kom. kom. kom. kom.

1 2 2 2 3

"T" Komad: BW Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije: 6"/6"; sch40 / sch40 4"/ 4" ; sch40 / sch40 3" /3" ; sch40 / sch40 2 1/2" / 2 1/2" ; sch40 /sch40 2 "/2" ; sch40 / sch40

6

9 6

Cevni luk: BW 45 ˚ Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije : 2" sch40

5

kom. kom.

Pocinkovani Cevni luk THRD 90 ˚ Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska : 3000 lb Dimenzije : 1"

4

4 3 7 10 8

Cevni luk SW 90˚ Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska : 3000 lb Dimenzije : 1" 3/4"

3


"T" Komad: SW Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije:

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA

7

8

1" 3/4"

kom. kom.

3 7

Pocinkovani "T" Komad: THRD Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 1"

kom.

1

kom. kom. kom.

4 1 2

kom.

4

kom.

2

kom. kom.

5 2

kom. kom.

5 5

"T" Komad redukcioni: Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije: 8" / 4" ; sch40 / sch40 6" / 4" ; sch40 / sch40 2 1/2" / 2" ; sch40 / sch40

9

"T" Komad redukcioni:THRD Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 1"/ 1/2"

10

11

Cevni reducir - koncentrični Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr. WPB ASTM Dimenzije: 4" / 2" sch40 / sch40 Cevna kapa, THRD Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N. ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 1" 3/4"

12

Kombinovana spojka - holender navojni Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 3/4" 1/2"

13

Prirubnica sa grlom WN Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 300

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije:

6" 4" 3" 2 1/2" 2" 14


4 16 5 8 4

kom. kom.

3 6

kom.

4

kom.

4

kom. kom.

1 2


2 3 3 2 4


Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 8" 4" 15

Prirubnica SW Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 150

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 1" 16

Prirubnica THRD Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 150

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 1"

17

Slepa prirubnica Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 150

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 8" 4" 18

Izolaciona prirubnica (kompletan prirubnički spoj) Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 300

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 6" 4" 3" 2 1/2" 2" 19

Vijak sa dve navrtke za prirubnice po ANSI B 16.5 Materijal vijka : A 193 B7 ASTM Materijal navrtke: A 194 2H ASTM

Dimenzije : M 20 x 125 mm M 20 x 110 mm M 20 x 100 mm M 16 x 90 mm M14 x 65 mm 20


48 200 64 160 16


4 12 5 8 4

8"; RF 4"; RF 1" RF

kom. kom. kom.

2 8 4

4" / 3/4" 4" / 1/2" 3" / 3/4" 3" / 1/2" 2" / 3/4" 2" / 1/2"

kom. kom. kom. kom. kom. kom.

3 2 1 1 2 2

Pljosnata zaptivka za prirubnice prema ASME B 16.5 Standard: ASME B 16.5 / ASME B.16,20 Materijal: TESNIT UNIT Klasa pritiska: ANSI 300 Dimenzija: 6"; RF 4"; RF 3"; RF 2 1/2" ;RF 2 " ; RF

21

22

Pljosnata zaptivka za prirubnice prema ASME B 16.5 Standard: ASME B 16.5 / ASME B.16,20 Materijal: TESNIT UNIT Klasa pritiska: ANSI 150 Dimenzija:

Zavarni komad - Sockolet Standard: ASME B.16.11 Klasa pritiska: 3000 lb Materijal: ASTM A 105 Dimenzija:

UKUPNO:

Projekat:Projekat izgradnje sfernih rezervoara R-7 u regionalnom centru Niš List


Red

OPIS

broj

Izradio: JED. MER

KOLIĈINA

A3.) Zaporna armatura i oprema

1

Zasun, prirubnički Standard: B.16.34 ASME / API 600 Klasa pritiska: ANSI 150 Materijal: A216 Gr. WCB


kom

2

kom kom kom kom kom

2 8 4 4 2

kom

4

kom

9

Kuglasta slavina prirubnička Standard: B.16. 34 ASME / ANSI B.16.10 Klasa pritiska: ANSI 300 Materijal: A216 Gr. WCB

Tip zaptivne površine: RF Upravljanje: ručno Dimenzije: 6" 4" 3" 2 1/2" 2" 3


Tip zaptivne površine: RF Upravljanje: elektro-pneumatsko Dimenzije: 4"

4

Kuglasta slavina SW Standard: B.16. 34 ASME / API 608 Klasa pritiska: ANSI 300 Materijal: A105 Gr. N ASTM

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 3/4" 5

Nepovratni ventil(brza spojka za uzimanje uzoraka) Standard: Klasa pritiska: PN 25 Materijal:

Tip zaptivne površine: navojni Dimenzije:

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA

3/4"

6

kom

1

kom

5

kom

1

kom

1

Sigurnosno ispusni ventil ravni Standard: SRPS M.E3.381 / DIN 3381 Klasa pritiska: PN 25 Materijal: CuZn37

Tip zaptivne površine: navojni (muško / ţenski) Dimenzije: 3/4" 7

Sferni rezervoar R-7 polufabrikovan u segmentima

pogodnim za montaţu na licu mesta Zapremina (m ³).................1000 Broj segmenata plašta (-)...38 Broj oslonaca (-)................7

Materijal plašta:.................P 355 NL 1 Antikoroziona zaštita izgraĎenog rezervoara a sve prema izvoĎačkom projektu definisanom u tehničkom opisu

9

Sistem za hlaĎenje sfernih rezervoara. Materijal: API Std 5L pocinkovano

UKUPNO:



Red

OPIS

broj

Izradio: JED. MER

KOLIĈINA

A4.) Ostalo 1

Hidroizolacioni materijal za zavarene spojeve predizolovanih cevi (manţetne) Standard: DIN 30672

Širina trake: 450 mm

2

3

- primer - hidroizolaciona traka

l m

Antikoroziona zaštita bojenjem nadzemnog dela cevovoda prema tehničkim uslovima

m

2

3 30

55,0

Nosači i drţači cevovoda, obujmice, zupčaste podloške i ostali potrošni materijal za oslanjanje cevovoda

UKUPNO:

kg

100,0

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA


Predmer i predračun montaţnih radova

Red

OPIS

broj

Izradio: JED. MER

KOLIĈINA

A1.) cevi 1

Čelična bešavna cev, hidropredizolovana YJ Standard: ASME B 36.10 Standard za hidroizolaciju: DIN 30670 Materijal : A - 106 Gr. B ASTM Dimenzija: 8" sch40 6" sch40 4" sch40 3" sch40 2 1/2" sch40 2 " sch40 1" sch40

2

m m m m m m m

1,0 75,0 240,0 80,0 160,0 8,0 150,0

m m m m m m

3,0 25,0 20,0 60,0 25,0 10,0

m m

6,0 2,0

Čelična bešavna cev Standard: ASME B 36.10 Materijal : A - 106 Gr. B ASTM Dimenzija: 6" sch40 4" sch40 3" sch40 2 " sch40 3/4" sch80 1/2" sch80

4

Pocinkovana bešavna cev Standard: ASME B 36.10 Materijal : A - 106 Gr. B ASTM Dimenzija: 1" sch80 1/2" sch80

UKUPNO:

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA



Red

OPIS

broj

Izradio: JED. MER

KOLIĈINA

A2.) Fitinzi 1

Cevni luk BW LR 90˚ Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije : 6" sch40 4" sch40 3" sch40 2 1/2" sch40 2 " sch40

2

kom.

3

kom.

5


1 2 2 2 3

"T" Komad: BW Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije: 6"/6"; sch40 / sch40 4"/ 4" ; sch40 / sch40 3" /3" ; sch40 / sch40 2 1/2" / 2 1/2" ; sch40 /sch40 2 "/2" ; sch40 / sch40

6

9 6

Cevni luk: BW 45 ˚ Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije : 2" sch40

5

kom. kom.

Pocinkovani Cevni luk THRD 90 ˚ Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska : 3000 lb Dimenzije : 1"

4

4 3 7 10 8

Cevni luk SW 90˚ Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska : 3000 lb Dimenzije : 1" 3/4"

3


"T" Komad: SW Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA

Dimenzije: 1" 3/4" 7

kom. kom.

3 7

kom.

1

8" / 4" ; sch40 / sch40 6" / 4" ; sch40 / sch40

kom.

4

kom.

1

2 1/2" / 2" ; sch40 / sch40

kom.

2

kom.

4

kom.

2

kom. kom.

5 1

kom. kom.

5 5

Pocinkovani "T" Komad: THRD Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 1"

8

"T" Komad redukcioni: Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr.WPB ASTM Dimenzije:

9

"T" Komad redukcioni:THRD Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 1"/ 1/2"

10

11

Cevni reducir - koncentrični Standard: ASME B.16.9 Materijal : A 234 Gr. WPB ASTM Dimenzije: 4" / 2" sch40 / sch40 Cevna kapa, THRD Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N. ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 1" 3/4"

12

Kombinovana spojka - holender navojni Standard: ASME B.16.11 Materijal : A 105 Gr.N ASTM Klasa pritiska: 3000 lb Dimenzije: 3/4" 1/2"

13

Prirubnica sa grlom WN Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM

Klasa pritiska : ANSI 300

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 6"; 4"; 3"; 2 1/2" ; 2" ; 14


4 16 5 8 4

kom. kom.

3 6

kom.

4

kom.

4

kom. kom.

1 2

kom. kom. kom. kom.

2 3 3 2


Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 8"; 4"; 15

Prirubnica SW Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 150


Prirubnica THRD Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 150 Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 1"

17

Slepa prirubnica Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 150 Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 8" 4"

18

Izolaciona prirubnica Standard: ASME B 16.5 Materijal : A 105 Gr. N ASTM Klasa pritiska : ANSI 150 Tip zaptivne po vršine: RF Dimenzije: 6" 4" 3" 2 1/2"

2"

19

48 200 64 160 16


4 12 5 8 4

kom. kom. kom.

2 8 4

kom. kom. kom. kom. kom. kom.

3 2 1 1 4 2

Pljosnata zaptivka za prirubnice prema ASME B 16.5 Standard: ASME B 16.5 / ASME B.16,20 Materijal: TESNIT UNIT Klasa pritiska: ANSI 150 Dimenzija: 8"; RF 4"; RF 1" RF

22


Pljosnata zaptivka za prirubnice prema ASME B 16.5 Standard: ASME B 16.5 / ASME B.16,20 Materijal: TESNIT UNIT Klasa pritiska: ANSI 300 Dimenzija: 6"; RF 4"; RF 3"; RF 2 1/2" ;RF 2 " ; RF

21

4

Vijak sa dve navrtke za prirubnice po ANSI B 16.5 Materijal vijka : A 193 B7 ASTM Materijal navrtke: A 194 2H ASTM Dimenzije : M 20 x 125 mm M 20 x 110 mm M 20 x 100 mm M 16 x 90 mm M14 x 65 mm

20

kom.

Zavarni komad - Sockolet Standard: ASME B.16.11 Klasa pritiska: 3000 lb Materijal: ASTM A 105 Dimenzija: 4" / 3/4" 4" / 1/2" 3" / 3/4" 3" / 1/2" 2" / 3/4" 2" / 1/2"

UKUPNO:



Red

OPIS

broj

Izradio: JED. MER

KOLIĈINA

A3.) Zaporna armatura i oprema

1

Zasun, prirubnički Standard: B.16.34 ASME / API 600 Klasa pritiska: ANSI 150 Materijal: A216 Gr. WCB


kom

2

kom kom kom kom kom

2 8 4 4 2

kom

4

kom

9


Tip zaptivne površine: RF Upravljanje: ručno Dimenzije: 6" 4" 3" 2 1/2" 2" 3


Tip zaptivne površine: RF Upravljanje: elektro-pneumatsko Dimenzije: 4"

4

Kuglasta slavina SW Standard: B.16. 34 ASME / API 608 Klasa pritiska: ANSI 300 Materijal: A105 Gr. N ASTM

Tip zaptivne površine: RF Dimenzije: 3/4" 5

Nepovratni ventil(brza spojka za uzimanje uzoraka) Standard: Klasa pritiska: PN 25 Materijal:

Tip zaptivne površine: navojni Dimenzije:

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA

3/4"

6

1

kom

5

kom

1

kom

2

Sigurnosno ispusni ventil ravni Standard: SRPS M.E3.381 / DIN 3381 Klasa pritiska: PN 25 Materijal: CuZn37 Tip zaptivne površine: navojni (muško / ţenski) Dimenzije: 3/4"

7

kom

Sferni rezervoar R-7 polufabrikovan u segmentima

pogodnim za montaţu na licu mesta Zapremina (m ³).................1000 Broj segmenata plašta (-)...38 Broj oslonaca (-)................7

Materijal plašta:.................P 355 NL 1 komplet sfera

9

Sistem za hlaĎenje sfernih rezervoara. Materijal: API Std 5L pocinkovano

UKUPNO:



Red

Izradio: JED.

OPIS

broj

MER

KOLIĈINA

A4.) Ostalo 1

Hidroizolacioni materijal za zavarene spojeve

predizolovanih cevi (manţetne)

2

3

Standard: DIN 30672 Širina trake: 450 mm - primer - hidroizolaciona traka

l m

Antikoroziona zaštita bojenjem nadzemnog dela cevovoda prema tehničkim uslovima

m

2

40,0

kg

50,0

Nosači i drţači cevovoda, obujmice i ostali potrošni materijal za oslanjanje cevovoda

4

3 30

Radiografska kontrola 10% zavarenih spojeva

paušalno : 5

Probe hladnim vodenim pritiskom ( hidrotest cevovoda)

paušalno : 6

Probe hladnim vodenim pritiskom ( hidrotest cevovoda)

kom

1,0

7

Transport polufabrikovanih segmenata za sferne rezervoare:

kom

1,0

UKUPNO:

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA


Izradio:

Rekapitulacija

Red

OPIS

broj

REKAPITULACIJA 1

Mašinska oprema A1) Cevi A2) Fitinzi A3) Zaporna armatura i oprema A4) Ostalo

2

Mašinski radovi A1) Cevi A2) Fitinzi A3) Zaporna armatura i oprema A4) Ostalo

UKUPNO:

JED. MER

KOLIĈINA

JEDINIĈNA CENA

UKUPNA CENA

ELEKTRO DEO I DEO MERENJA I REGULACIJE

3.1 TEHNIĈKI OPIS NAPAJANJE ELEKTRIĈNOM ENERGIJOM Ovim projektom se predviĎa kompletna elektroenergetska instalacija neophodna za ispravno funkcionisanje rezervoara R7 i R8. Za potrebe funkcionisanja sistema upravljanja i nadzora potrebno je napojiti ele ktričnom energijom razvodni orman MRO, koji se nalazi u Upravnoj zgradi i

koji se projektuje u delu merenja i regulacije ovog projekta. Dalje, što se tiče elektroenergetskih potrošača neophodno je napojiti osvetljenje predmetnih rezervoara. U tu svrhu predviĎa se razvodni orman RK-E, koji se nalazi u blizini rezervoara, a van zone opasnosti od eksplozije. Dakle, postoji potreba za napajanjem ormana MRO i RK- E, što će se izvesti sa novog razvodnog ormana, oznake RO-E, koji se postavlja u Upravnoj zgradi. Ovaj razvodni orman (RO-E) treba napojiti sa p ostojećeg glavnog razvodnog ormana GRO u Upravnoj zgradi.

U GRO treba formirati trofazni strujni izvod zaštićen sa C32, 3x1p automatskim osiguračima i pomoću kabela PP(00) -Y 5x4 napojiti novi orman RO-E. U RO- E se nakon glavnog prekidača formiraju 2 stru jna izvoda: monofazni za napajanje MRO (koji je takoĎe u Upravnoj zgradi) i trofazni za napajanje RK- E (koji se nalazi pored rezervoara). S obzirom da dosta veliku duţinu kabela od RO-E do RK-E, za zaštitu istog je na njegovom početku predviĎen zaštitni prekidač sa posebnom zaštitnom jedinicom za zaštitu dugih kablova, što je bitno sa aspekta efikasnosti primenjenog sistema zaštite. Sa MRO se napaja i razvodni orman mir, oznake RTU, koji se nalazi u blizini rezervoara, a pored RK-E. Kabel za napajanje RTU j e obraĎen u delu mir. Zapravo, kablovi za napajanje RK- E i RTU se vode potpuno istom trasom, kroz iste zaštitne cevi i na potpuno isti način. Paralelno sa ovim energetskim kablovima vode se i slabostrujni kablovi na način (i uz poštovanje sigurnosnih rasto janja) kako je to definisano u delu mir. Energetski kablovi se polaţu u zemljani rov dubine 80cm, a na pojedinim delovima trase se radi mehaničke zaštite uvlače u metalne zaštitne cevi.

Razvodni orman se (kao i orman RTU) montira na metalne nosače i ima nadstrešnicu. Unutar samog ormana ugraĎuju se pojedna monofazna i trofazna priključnica. Pored toga, formiraju se još dva monofazna strujna izvoda za napajanje svetiljki. Za svaki sferni rezervoar se predviĎaju po dve svetiljke u odgovarajućoj Ex izvedbi (z a zonu 1) sa po jednom sijalicom natrijum visokog pritiska 250W. Svetiljke se montiraju na odmorištu i pri vrhu stepeništa na rezervoarima. Uključenje svetiljki je putem dve grebenaste sklopke 0-1 (po jedna za svaki rezervoar) koje se montiraju na vrata RK-E.

PredviĎene svetiljke imaju dve uvodnice, tako da nema potrebe za korišćenjem razvodnih kutija. ZAŠTITA

Sva rasvetna tela u odgovarajućoj Ex izvedbi za EXPLOZIVNU ZONU 1, dok je sva ostala oprema koja se montrira van zone opasnosti, a na otvorenom prostoru u izvedbi IP 54 za zaštitu od prodora vlage i prašine. Svi elementi koji se ugraĎuju podleţu obaveznoj atestaciji nadleţnih organa u Republici Srbiji.

Primenjen je sistem zaštite TN -S, gde su nulti i zaštitni provodnik povezani u jednu tačku u zvezdištu transformatora (ovaj sistem je dozvoljen za napajanje ureĎaja u zoni 1 i 2). Zaštitu instalacija za osvetljenje vršiti po istom sistemu kao i ostale instalacije napona u tom delu pogona tj. preko TN sistema, što znači da je neutralni provodnik i zaštitni provodnik su istih preseka, kao i fazni provodnici i razlikuju se po boji izolacije. Nulti provodnik celom duţinom ima svetloplavu boju izolacije, a zaštitni provodnik ţuto-zelenu. Nakon završetka radova izvršiti merenje otpora petlje kratkog spoja i proveriti efikasnost zaštite od opasnog napona dodira, o tome sačiniti zapisnik i predati korisniku. Zaštitu od atmosferskih praţnjenja izvesti preko proširenja postojećeg sistema zaštitnog uzemljenja kompleksa, koji se nalazi u neposrednoj blizini projektovanih sfernih rezervoara. Projektom se

predviĎa izrada potpuno novog uzemljivača za sferne rezervoare, jer je stanje starih temeljnih uzemljivača u betonskim stopama nepoznato. Ako se prilikom sanacije temeljnih stopa nosača rezervoara otkriju ostaci temeljnog uzemljivača, tada novi uzemljivač treba povezati na stari. Novi uzemljivač se izvodi u vidu kruţnog prstena za svaki uzemljivač posebno. Naime, na udaljenosti od pribliţno 0,5m od vrha temeljnih stopa nosača rezervoara treba formirati uzemljivač kruţnog oblika. korišćenjem pocinkovane trake 30x4mm. Sa ovog uzemljivača treba izvesti otcepe, korišćenjem ukrsnih komada i pocinkovane trake, ka svakom čeličnom stubu – nosaču rezervoara i ka nosačima stepeništa. Spoj trake uzemljivača na pomenute nosače izvesti kao rastavljiv prema crteţu iz grafičke dokumentacije. Nadzemni cevovodi u blizini rezervoara se, takoĎe, povezuju na uzemljivač prema crteţu iz grafičke dokumentacije. Radi odvoĎenja statičnog naelektrisanja neophodno Izjednačavanje potenc ijala svih metalnih masa i njihovo povezivanje na uzemljivač. Ekvipotencijalizaciju izvršti spajanjem svih metalnih masa koji u normalnim uslovima nisu pod naponom na gromobransko uzemljenje i to pocinkovanom trakom FeZn 30x4mm, a na cevodima je potrebno prespajati prirubnice od slavina i ventila sa bakarnim

pletenicama sa obe strane prirubničkog spoja. Sve spojeve izvesti sa nazubljenim podmetačima ispod vijaka za spajanje prirubnica, koje je potrebo obojiti crvenom bojom. Spoj dve metalne

površine je potrebno očistiti do metalnog sjaja i onda izvršiti spajanja. Pre puštanja instalacija u pogon potrebno da akreditovana ustanova izvrši merenje galvanske neprekidnosti i merenje otpora uzemljenja i proveri da li on zadovoljava uslov iz JUS N.B4.802. O ovome sačiniti zapisnik, koji se predaje korisniku.

3.2 3.2.1.

PRORAĈUNI

PRORAĈUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Proračun je uraĎen prema “Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja” - Sluţbeni list SRJ br. 11/96, i prema standardima JUS IEC 1024-1, JUS IEC 1024-1-1, JUS N.B4.803 i JUS N.B4.802. Potrebno je odrediti da li je objekat za koji se proračunava gromobranska instalacija usamljen objekat ili je u pitanju sloţena topologija. U zavisnosti od toga odreĎuje se ekvivalentna prihvatna površina. Objekti koji značajnije utiču na ekvivalentnu prihvatnu površinu (Ae) posmatranog objekta, su oni objekti čije je rastojanje (d) u odnosu na posmatrani objekat manje od:

d  3  hs  h gde su: d - rastojenje razmatranog do susednog objekta [m], hs- visina susednog objekta [m], h - visina posmatranog objekta[m]. Ukoliko je gornja nejednačina zadovoljena tada se razmatrani objekat tretira kao objekat pod značajnim uticajem susednih objekata, pa mu se zato ekvivalentna prihvatna površina smanjuje na sledeće rastojanje:



d  3  hs  h 3

[m]

i ekvivalentna prihvatna površina je:

A e  a  b  6    (a  b)  9     2 [m2] gde su: a - duţina objekta [m], b - širina objekta [m], Za objekte koji nisu značajnijim uticajem okolnih objekata, ekvivalentna prihvatna površina se računa kao:

A e  a  b  6  h  (a  b)  9    h2 [m2] Gustina atmosferskog praţnjenja u tle se računa po sledećoj jednačini: 1,25

NG  0,04  Td

2

[broj udara/km god]

gde je: Td - prosečan broj dana sa grmljavinom u toku godine za odreĎeni region u kome se nalazi objekat, uzet iz izokerauničke karte SR Jugoslavije prema JUS-u N.B4.803. Srednja godišnja učestanost direktnog udara groma u objekat se moţe izračunati iz izraza:

Nd  NG  A e  106 [broj udara/ god] Usvojena vrednost udara groma (N c) pribliţno se proračunava na osnovu analize opasnosti od šteta imajući u vidu faktore u vezi sa objektom i to na osnovu podataka iz tabela od B 1 do B4 JUS IEC 1024-1-1 prilog B, kao što su: - tipu konstrukcije objekta (C 1), - sadrţa ju objekta (C 2), - nameni objekta (C 3), - posledicama od udara groma u objekat (C 4). Mnoţenjem vrednosti iz tabela od B 1 do B4 dobija se ukupni faktor:

C  C1  C2  C3  C4

Pribliţan proračun usvojene vrednosti udara groma izvodi se prema izrazu: Nc 

3  10 3 C

[broj udara/ god]

Ukoliko je Nc  Nd, pa je s toga gromobranska instalacija potrebna. Efikasnost gromobranske instalacije (E f ) se proračunava iz sledećeg izraza:

E f  1 

Nc Nd

Na osnovu dobijene vrednosti E f odreĎuje se klasa nivoa zaštite za razmatrani objekat prema tabeli 1 iz člana 6 “ Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja” - Sluţbeni list SRJ br. 11/96, odnosno, tabeli 3 standarda JUS IEC 1024-1-1. Prema članu 6 “Pravilnika o tehn ičkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja” Sluţbeni list SRJ br. 11/96 klasa nivoa zaštite I odreĎuje se bez proračuna za sledeće objekte: 1. Elektroenergetska postrojenja, 2. Telekomunikaciona postrojenja, 3. Proizvodna postrojenja i objekte sa zapaljivim i eksplozionim supstancama, 4. Objekte za proizvodnju, preradu, doradu, laboraciju, delaboraciju, ispitivanje , uništavanje i čuvanje eksploziva i baruta, 5. Postrojenja i objekte sa materijalima opasnim za okolinu (npr. radioaktivni, otrovni, bakteriološki i drugi slični materijali), 6. Objekte u kojima se čuvaju materijalna i kulturna blaga, kao i druge objeke od posebnog značaja). Na osnovu odreĎenog nivoa zaštite odreĎuje se postavljanje prihvatnog sistema iz tabele 1 standarda JUS IEC 1024-1. Iz tabele 3 standarda JUS IEC 1024-1 na osnovu nivoa zaštite odreĎuje se srednje rastojanje izmeĎu spusnih provodnika. Projektnim zadatkom moţe se zahtevati veći nivo zaštite od nivoa koji je odreĎen prema standardu JUS IEC 1024-1-1. U našem, konkretnom slučaju, vrši se proračun za gromobransku instalaciju sfernih rezervoara za TNG. Kao što je već navedeno, prema članu 6 “Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja” - Sluţbeni list SRJ br. 11/96 klasa nivoa zaštite I odreĎuje se bez proračuna za proizvodna postrojenja i objekte sa zapaljivim i eksplozionim supstancama , što je ovde, nesumljivo, slučaj.

Za klasu nivoa zaštite I širina okca mreţe mora biti najmanje 5 metara, što je ovde zadovoljeno, jer se kao prihvatni sistem koristi plašt rezervoara. Rastojanja spusnih vodova moraju biti najviše 10m, što je ovde zadovoljeno. Naime, pod spusnim vodovima se mogu smatrati čelični stubovi – nosači rezervoara. Rezervoar R7 ima 7, a rezervoar R8 ima 8 nosača. Prečnici rezervoara su 12,5m, što znači da su najveći obimi pribliţno

40m. Nosači su pravilno rasporeĎeni tako da su „rastojanja spusnih vodova“ za R7 5,7 metara, a za R8 5 metara, te je uslov za klasu nivoa zaštite I zadovoljen. 3.2.2. IZBOR NAPOJNOG KABELA RAZVODNOG ORMANA RK-E PREMA TRAJNO

DOZVOLJENOJ STRUJI I KOORDINACIJA SA ZAŠTITNIM UREĐAJEM Podaci o potrošaču Razvodni orman RK-E ima ovakve karakteristike: - maksimalna jednovremna aktivna snaga Pj=5kW - faktor snage cos =0,80 - maksimalna jednovremna struja potrošača In=9A

PredviĎa se kabel PP00-Y 5x4 mm2. Kabel će biti poloţen u zemljani rov i delimi čno voĎen kroz zaštitne cevi (što je kritičnije sa aspekta trajno dozvoljenih struja). Dozvoljena struja optere ćenja shodno tabeli 3 JUS N.B2.752, tip razvoda D – višeţilni kabel u kablovicama u zemlji, za kablove sa bakarnim provodnikom i PVC izolacijom, uz koeficijente - iz tabele 5 iz JUS N.B2.752 za grupno polo ţena strujna kola K=1,0 i - iz tabele 9 iz JUS N.B2.752 za temperaturu okoline K=1,0 (smatra se da temperatura ambijenta ne razlikuje od 20 oC, tako da se ne vr ši redukcija po tom osnovu) dobija se: Iz = 31·1,0·1,0 = 31 A> IB = 9 A Odabrani kabel zadovoljava uslove prenosa struje.

Predmetni izvod se štiti automatskim osiguračima u orma nu RO-E. Struja reagovanja ovih osigurača je 25A. Očigledno da su ispunjeni uslovi iz JUS N.B2.743: 1) IB  In  Iz, gde je: IB - struja za koju je strujno kolo projektovano, In - nazivna struja zaštitnog ureĎaja, Iz - trajno podnosiva struja kabla. Konkretno:

9A  25A  31A

2) I2  1,45 · Iz, gde je: I2 - struja koja obezbeĎuje pouzdano delovanje zaštitnog ureĎaja (za noţaste osigurače 1,6In, a za automatske osigurače je još manja ) Iz - trajno podnosiva struja kabla. Konkretno:

I2=1,6 · In= 1,6·25 = 40A 40A  1,45 · 31A = 44,95A

Zaključuje se da je u skladu sa zahtevima iz JUS N.B2.743 izvršena provera koordinacije provodnika i zaštitnog ureĎaja i da njihov izbor odgovarajući.

3.2.3. PRORAĈUN PADA NAPONA Procentualni pad napona za monofazne potrošače se računa po obrascu: 100  2 

P  l i

i

i

u% 

  U2  S

gde su: Pi - snaga i- tog potrošača [W], li - duţina voda od mesta priključenja razmatranog strujnog izvoda do i-tog potrošača [m], U - nominalni napon mreţe [V], U=230(400)V, 2 2  - koeficijenat provodljivosti [Sm/mm ], za bakar je 56 Sm/mm , S - poprečni presek provodnika [mm2]. Procentualni pad napona za trofazne potrošače se računa po obrascu (za kablove preseka do 16 mm2):

P  l

100 u% 

i

i

i

  U2  S

Ovako dobijeni procentualni pad napona je merodavan za nominalan rad. Za kabel preseka iznad 16 mm 2:

P  l i

u% 

i

10  U2

i

(r  x  tg)

gde su: r - poduţna otpornost voda [/km], x - poduţna reaktansa voda [/km],  - ugao faznog pomeraja izmeĎu napona i struje.

U članu 20. Pravilnika o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (do 1000V), sl. list SFRJ br. 53 i 54/88. navodi se da dozvoljeni pad napona izmeĎu tačke napajanja električne instalacije i bilo koje tačke u električnoj onstalaciji ne sme biti veći od sledećih vred nosti u odnosu na nazivni napon električne instalacije: 1. Za strujno kolo osvetljenja 3%, a za strujna kola ostalih potrošača 5%, ako se električna instalacija napaja iz niskonaponske mreţe, 2. Za strujno kolo osvetljenja 5%, a za strujna kola ostalih potrošača 8%, ako se električna instalacija napaja neposredno iz trafostanice koja je priključena na visoki napon. Za električnu instalaciju čija je duţina veća od 100m dozvoljeni pad napona povećava se za 0,005% po duţnom metru preko 100m, ali ne više od 0,5%.

Proračunati procentualni padovi napona za pojedine strujne izvode su dati u sledećoj tab

3.2.4. PROVERA ZAŠTITE OD INDIREKTNOG DODIRA PRIMENOM TN SISTEMA MREŢE

Standardom JUS-u N.B2.741 iz 1989. godine definisani su zahtevi za bezbednost

zaštite od električnog udara. U poglavlju 5 pomenutog standarda Zaštita od indirektnog dodira date su mere zaštite u zavisnosti od tipa razvodnog sistema (TN, TT ili IT). Razlikuju se tri tipa TN- sistema mreţa, u zavisnosti od nač ina polaganja neutralnog i

zaštitnog provodnika: a) TN-C četvoroprovodnički sistem, gde su neutralni (N) i zaštitni provodnik (PE) objedinjeni u jednom provodniku (PEN), b) TN-S petoprovodnički sistem gde je zaštitni provodnik (PE) u celoj mreţi odvojen od neutralnog provodnika (N), c) TN-C/S kombinacija prva dva sistema, gde je na delu mreţe bliţe transformatoru primenjen sistem TN-C, a u pojedinim ograncima TN-S. U delu TN- C zajednički (PEN) provodnik obeleţava se ţuto -zelenom bojom, dok se u delu TN-S sistema neutralni provodnik (N) obeleţava svetlo plavom bojom, a zaštitni (PE) ţuto-zelenom.

Uslov zaštite u TN sistemu je da izabrani zaštitni ureĎaj prekomerne struje, u slučaju kvara, automatski isključi napajanje u vremenu utvrĎenom u datoj tabeli Ako se ovaj uslov ne moţe ispuniti upotrebom zaštitnog ureĎaja prekomerne struje, mora se primeniti dopunsko izjednačenje potencijala ili zaštita pomoću zaštitnog ureĎaja diferencijalne struje. Ovaj zahtev je zadovoljen ako je ispunjen uslov: ZS  Ia  U0

gde je: Zs - impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor, vodove kroz koje prolazi struja kvara i zaštitni provodnik od tačke kvara do izvora [], Ia - struja koja obezbeĎuje delovanje ureĎaja za automatsko isključenje napajanja u vremenu datom u donjoj tabeli u zavisnosti od nazivnog napona [A], U0 - nazivni fazni napon prema zemlji [V].

Najduţa vremena isključenja zaštitnog ureĎaja u TN sistemu u zavisnosti od nazivnog napona su data u sledećoj tabeli. U0 [V]

t [s]

120 220 ili 230 277 380 ili 400 > 400

0,8 0,4 0,4 0,2 0,1

Duţa vremena isključenja (ali ne veća od 5 s) dozvoljena su za : - napojna strujna kola, - krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, pod dodatnim uslovima.

Struja aktiviranja osigurača za vreme isključenja od t=0,4 s i t = 5,0 s je data u narednoj tabeli.

EZ TROMI I0,4 [A] 7,5 28 60 105 160 260 360 500 760 1000

NVO I0 [A] 10 16 20 25 35 50 63 80 100 125 160 200 250 315 400 500 630

I5,0 [A] 34 59 70 92 225 350 450 640 850 1100 1500 1800 2400 3050 4000 5100 6950

I0,4 [A] 50 91 130 170 450 650 860 1150 1400 2000 2550 3300 4100 5500 7000 9500 12500

I0 [A] 2 4 6 10 16 20 25 35 50 63

BRZI I0,4 [A] 4 10 18 60 95 120 155

Gore navedeni uslov, pra ktično, znači da struja kvara I K mora biti veća od struje I a koja

obezbeĎuje aktiviranje zaštitnog ureĎaja u dozvoljenom vremenu trajanja napona dodira: Ia  IK

gde je: IK - struja kvara [A],

Struja kvara izračunava se iz obrasca: IK 

ZS 

0,9  U0 1,1  ZS

(za U0=230V dobija se IK 

188,18 ZS

)

R 2  X2

gde su: 0,9  U0 - napon izmeĎu faznog i neutralnog provodnika pri najnepovoljnijim naponskim uslovima u eksploataciji [V], 1,1  ZS - impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor električne energije, provodnik pod

naponom do tačke kvara i zaštitni provodnik od tačke kvara do izvora. Tako dobijena impedansa se još uvećava za prelazne i kontaktne otpore [], R - omski otpor petlje kvara [ ]

R

R  RT 

Vi

i

X - induktivni otpor petlje kvara [ ]

X  XT 

X

Vi

i

gde su: RT - omski otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [ ], RVi - omski otpor voda na i-toj deonici [ ], XT - induktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona [ ], XVi - induktivni otpor voda na i-toj deonici [ ].

Omski i induktivni otpor faznog i zaštitnog voda (kada su istog poprečnog preseka, što je i najčešći slučaj) na i -toj deonici se računaju kao: R Vi  2  rVi  li

XVi  2  x Vi  li

gde su: r Vi - poduţna otpornost voda na i -toj deonici [ /km], xVi - poduţna reaktansa voda na i -toj deonici [ /km], li - duţina voda i-te deonice [km]. Podaci za omske i induktivne otpore transformatora, kao i za poduţne otpornosti i reaktanse vodova su uzeti iz Kajzerovog elektrotehničkog priručnika.

Sveobuhvatan proračun efikasnosti primenjenog sistema zaštite nije moguće sprovesti jer nedostaje nekoliko neophodnih podataka. Konkretno potrebno je znati: - snagu, odnosno, podatke o rezistansi i rektansi transformatora sa kojeg se napaja GRO, - tip, broj ţila i presek ţila napojnog voda od TS od GRO,

Ipak moţe se smatrati da ukoliko je sistem zaštite bio efikasan pre sanacije , da će takav ostati i nakon nje, jer odabrana zaštitna elektro oprema potpuno odgovara nameni i konfiguraciji objekta. U narednoj tabeli je dat proračun za poznati deo trase. Impedansa transformatora i napojnog kabela bi neznatno povećali vrednost petlj e kvara, tako da ne bi značajno uticali na rezultat

3.3

TEHNIĈKI USLOVI

3.3.1. OPŠTI TEHNIĈKI USLOVI 1. Ugovor za izvoĎenje radova sadrţi specifikaciju radova koja mora biti u skladu sa specifikacijom iz odobrenog projekta. PonuĎači su duţni ponuditi sve pozicije navedene u specifikaciji. 2. Dokumentacija odobrenog projekta rekonstrukcije ima da sluţi kao baza za sastavljanje ugovora. 3. Ugovor o izvoĎenju smatra se zaključenim kad su se strane pismeno sporazumele o ugovorenim stavkama i ceni. 4. Ugovor o i zvoĎenju mora da sadrţi još i sledeće : - rok početka i rok završetka radova - način naplate izvršenih radova - ugovorene penale - garantni rok - nadzor investitora nad izvoĎenjem radova - obaveze izvoĎaca da postrojenje izradi prema odobrenom projektu rekonstrukcije i u skladu sa postojećim standardima, tehničkim uputstvima i normama 5. Po ustupanju posla izvoĎač je duţan da pregleda gradilište i utvrdi stanje graĎevinskih radova. NaĎene nedostatke-primedbe prijaviće Investitoru, te će sa njim, nadzornim organom i projektantom postići sporazum o radovima ili eventualnim izmenama. 6. Garantni rok za kvalitet montaţnih radova je rok predviĎen zakonskim propisima, ukoliko u ugovoru nije drugačije odreĎeno . Za ugraĎenu opremu vaţi garancija proizvoĎača.Ako se na zahtev izvoĎača ne izvrši blagovremeno prijem, garantni rok teče od isteka roka kada je prijem trebalo izvršiti , a za ugraĎenu opremu vaţi garancija proizvoĎača . Za vreme garantnog roka izvoĎač je duţan da o svom trošku otkloni nedostatke usled slabo izvedenih radova ili lošeg materijala. 7. IzvoĎač je odgovoran jedino za kvalitet montaţnih radova i ugraĎenog materijala, ako su radovi izvedeni po odobrenom projektu rekonstrukcije odnosno odobrenim izmenama. Ukoliko izvoĎač vrši i izmene bez saglasnosti projektanta i nadzornog organa snosi odgovornost za nepravilno funkcionisanje instalacije. 8. Ako izvoĎač radova utvrdi da se usled greške u projektu rekonstrukcije ili usled pogrešnih uputstava Investitora, odnosno njegovog nadzornog organa, radovi izvode na štetu trajnosti, stabilnosti, funkcionalnosti i kvaliteta postrojenja odgovara i sam za nastalu štetu ako na utvrĎene greške ili pogrešna uputstva ne upozori Investitora. 9. UgraĎeni materijal i oprema mora da odgovara tehničkim propisima i standardima.Ako nadzorni organ bude zahtevao ispitivanje nekog materijala, izvoĎač će ga podneti na ispitivanje priznatoj ustanovi, a troškove ukoliko materijal odgovara, naplatiće posebno kao višak rada, a s tim što ima pravo na razmerno produţenje roka. Ukoliko materijal ne odgovara standardima troškove snosi proizvoĎač . 10. Ako ugraĎuje materijal Investitora, izvoĎač će ga pregledati, pa ako smatra da nije kvalitetan odbiće ugradnju pismenom konstatacijom u gradjevinskom dnevniku. Ako i pored toga nadzorni organ bude naredio da ga ugradi, on će postupiti, ali ne odgovara za njega niti za posledice, takodje se izuzima garancija za ovaj deo instalacije. 11. IzvoĎač je duţan: - da postrojenje izvodi po odobrenom projektu rekonstrukcije, - da postrojenje izvodi saglasno tehničkim propisima, uputstvima i standardima, - da preduzima sve potrebne mere za sigurnost radnika, prolaznika i saobraćaja, kao i za sigurnost postrojenja koja se izvode i susednih objekata, - da izvrši pravilnu organizaciju posla tako da što manje ometa rad drugih preduzeća ili sluţbi. 12. Ako izvoĎač utvrdi da montaţni radovi neće biti završeni u ugovorenom roku, potrebno je da obavesti investitora uz obrazloţenje zakašnjenja.

13. U cenu montaţe postrojenja uračunata je: - potpuna montaţa, ispitivanje i regulacija, - obuka posluge korisnika postrojenja odmah po dovršenju montaţe, - dnevnice i druge nadoknade za montere i drugo osoblje koje je zaposleno na izvoĎenju radova, - izvršenje svih potrebnih ispitivanja i probnog pogona. 14. Ako izvoĎač za vreme montaţe primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na postrojenju koji nisu obuhvaćeni u pogodbenom predračunu ili izmene koje mogu imati uticaja na učinak ili na obim radova, duţan je odmah podneti investitoru predračun za te naknadne radove ili izmene postrojenja. IzvoĎač će pristupiti izvoĎenju naknadnih radova ili izmeni tek pošto mu Investitor odobri predračun za te radove. 15. IzvoĎač mora voditi prema propisima graĎevinsku knjigu i graĎevinski dnevnik. 16. IzvoĎač je na gradilištu odgovoran jedino nadzornom organu i sa njime opšti preko graĎevinskog dnevnika. NareĎenja nadzornog organa, telefonom ili pismom, obavezna su za izvoĎača tek kada se upišu u dnevnik. Na zahteve izvoĎača nadzorni organ mora doneti rešenje u ugovorenom vremenskom roku. U protivnom izvoĎač ima pravo na srazmerno produţenje roka, ili naknadu štete usled zastoja. 17. Radove navedene u specifikaciji izvoĎač će izvesti sa potrebnim brojem svojih stručnih montera i pomoćnika montera. 18. Za overu graĎevins ke knjige, dnevnika i drugih sluţbenih dokumenata, kao i za nadzor nad radovima, investitor je duţan odrediti jedno stručno lice koje će ga ujedno zastupati u svim poslovima u vezi izvoĎenja ugovorenih radova. Ime tog lica Investitor je duţan pismeno saopštiti izvoĎaču . 19. Sve instalacije moraju biti ispitane. 20. Ispitivanje postrojenja i drugih instalacija mora vršiti izvoĎač radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa. 21. O izvršenom ispitivanju moraju se sastaviti zapisnici koji sadrţe: a/ Predmet ispitivanja b/ Popis lica koja su vršila i prisustvovala c/ Datum ispitivanja i vreme ispitivanja d/ Okolnosti pod kojima se vrši ispitivanje (temperatura, kiša, sneg, i sl. ) e/ Način ispitivanja, sa naznakom aparata i ureĎaja pomoću kojih je vršeno ispitivanje f/ Rezultate ispitivanja sa dobijenim vrednostima uz eventualni grafički prikaz rezultata g/ Zaključak u kome sa konstatuje da li ispitivanje zadovoljava ili ne. h/ Svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanja i koja su prisustvovala ispitivanju. 22. Kao završetak montaţnih radova smatra se dan kada izvoĎač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o završetku radova i ovaj to pismeno potvrdi u graĎevinskom dnevniku, odnosno zatraţi od investitora pismeno da se obrazuje komisija za tehnički prijem. 23. Za puštanje objekta u rad, korisnik (Investitor) odreĎuje stručna lica koja će izvršiti interni tehnički pregled izvršenih radova prema projektu. O internom tehničkom pregledu sačinjava se izveštaj . 24. Za interni prijem IzvoĎač, odnosno Investitor, duţan je kompletirati sledeću dokumentaciju: - Odobrenje za gradnju objekta, uključivo saglasnosti nadleţnih ustanova (PTT, vodoprivredna, energetska itd), - Kompletnu investiciono tehničku dokumentaciju rekonstrukcije (mašinske, graĎevinske, elektro, radioničke crteţe, itd) sa unesenim dopunama i izmenama koje su nastale u toku gradnje objekta, - Ocenu ovlašćene stručne ustanove da su pri projektovanju primenjene propisane mere i normativi zaštite na radu, - Atestnu dokumentaciju upotrebljenog materijala i opreme u toku gradnje,

- Zapisnik o izvršenim ispitivanjima ureĎaja i objekta, - Dnevnik rada, - Podatke o geodetskoj kontroli izvedene trase, - Zapisnik o internom pregledu objekta, - Uputstva sa šemama instalacije za puštanje u rad. 25. Komisija za interni tehnički prijem objekta duţna je pregledati svu napred navedenu dokumentaciju kao i kompletno izgraĎeni objekat. Po završenom radu, komisija daje mišljenje, da li je objekat izveden po projektu rekonstrukcije, da li se objekat moţe pustiti u rad i pod kojim uslovima. 26. Nakon internog tehničkog pregleda i dobijanja pozitivnog mišljenja objekat se moţe pustiti u rad. 27. Periodični pregled svih postrojenja i ureĎaja , treba vršiti dva puta godišnje. Pregled vrši str učna komisija koju formira nadleţni rukovodilac. 28. Periodični pregled obuhvata proveru ispravnosti svih ureĎaja. 29. O izvršenom pregledu postrojenja i ureĎaja stručna komisija podnosi pismeni izveštaj o stanju postrojenja i daje predlog za otkljanjanje nedostataka. 30. Postrojenja i ureĎaji moraju imati dnevnik rada u koji se upisuje, u odreĎenim vremenskim razmacima (jednom mesečno), svi potrebni podaci iz kojih se moţe lako videti normalan rad postrojenja kao i odstupanje od propisanih uslova rada. 31. Ovi opšti uslovi su obavezni za sve učesnike u izgradnji.

3.3.2. POSEBNI USLOVI ZA POLAGANJE PODZEMNIH KABLOVA Ovi tehnički uslovi su sastavni deo projekta i njih se moraju pridrţavati i investitor i izvoĎač radova. Promene se mogu vršiti samo uz pismenu saglasnost projektanta. Iskop rova mora se obaviti u skladu sa opštim zahtevima graĎevinskih normi i ostalih vaţećih propisa za ovu vrstu posla. Najkasnije jedan dan pre početka radova izvoĎač je duţan da obavesti sve zainteresovane koji imaju svoje objekte na trasi raskopavanja. Obaveštena organizacija treba da uputi svog odgovornog radnika radi ukazivanja na poloţaj i način rukovanja sa njihovim objektima. Rov u koji se polaţe kabel po pravilu treba da se kopa kao otvoren rov. Izuzetak čine mesta ukrštanja sa većim preprekama gde se ne sme potkopavati ili na mestima ukrštanja sa saobraćajnicama na kojima se po pravilu saobraćaj ne sme ometati.U ovakvim slučajevima vrši se bušenje pomoću odgovarajuće mehanizacije. Širina iskopa rova zavisi od načina iskopa i prosečno iznosi 0,4 m dok dubina rova treba da bude 0,8 m ukoliko urbanističkim uslovima nije drugačije odreĎeno . Dubina rova moţe biti i manja odnosno veća u slučajevima ukrštanja sa drugim podzemnim objektima kada je potrebno zadovoljiti sledeće uslove: - od energetskog kabela 0,15 m - od vodovodnih, kanalizacionih, toplovodnih, i gasovodnih cevi 0,5 m - od kablovske PTT instalacije 0,5 m Kod ukrštanja kabela sa gasovodom visokog pritiska kabel mora biti poloţen u čeličnu cev. Na mestima lomljenja trase poluprečnik krivine mora da iznosi najmanje 90 cm. Kod ručnog kopanja rova obratiti paţnju na sledeće : - kod jako mekog i rastresitog zemljišta unapred pripremiti materijal za razupiranje rova otkop zemlje trase da bude dovoljno udaljen od stranica rova s tim što zemlju sa otpadnim gradjevinskim materijalom treba odvojiti od čiste zemlje, - u blizini (0,3-0,4 m) aktivnih podzemnih objekata (energetskih i PTT kablova, gasovoda, toplovoda, vodovoda, itd.)kopanje se vrši isključivo ašovom i lopatom. Strogo je zabranjeno korišćenje mehanizovanih oruĎa. Pre polaganja kabela potrebno je rov očistiti od raznih otpadaka, odrona zemlje i ostalih oštrih predmeta koji mogu oštetiti kabel. Polaganje kabela u rov vršiti ručno, ukoliko u opisu radova nije drugačije navedeno.

Nakon polaganja kabela u rov izvršiti geodetsko snimanje, patek onda pristupiti zapavanje ova.Samo zatrpavanje vršiti u slojevima od 15-20 cm, s tim što prvi sloj mora biti od prosejane ili rastresite zemlje,ili od peska.Ovaj sloj se poravna i lako nabije lopatom. Preko ovog sloja staviti štitnike (opeku ili plastične štitnike). Preko štitnika slojevito zatrpavati rov i nabijati zemlju. Pre zatrpavanja poslednjeg sloja postaviti plastičnu traku (PAŢNJA ENERGETSKI KABEL). Kod polaganja više kablova u isti rov treba voditi računa da razmak izmeĎu dva susedna kabela bude najmanje jednak debljini kabela. Prilikom ukrštanja kablova sa podzemnim cevima, razmak izmeĎu cevi i kablova treba da iznosi najmanje 40 cm. dobro nabijene zemlje,dok kod paralelnog vodjenja 0,8-1,0 m s tim da su po pravilu uvek cevi ispod kablova. U slučaju da se ovi razmaci ne mogu postići, treba ukrštanje za svaki slučaj rešiti posebno. Kod prelaska kablova ispod puta ili pruge, kablove treba uvući u čelične ili betonske cevi radi mehaničke zaštite od eventualnog sleganja terena ili vanrednog oštećenja kod prelaska teških vozila. Kod priključnog mesta kabela, treba u zemlji ostaviti rezervu kabela od cca 5-8 m. u zavisnosti od prečnika kabela, smotanog u vidu prečniku od najmanje 30-tostrukog prečnika kabela. Pri izlasku kabela iz zemlje treba ga mehanički zaštititi, polaganjem u zaštitnu cev ili na drugi pogodan način do visine od cca 2,0 m.iznad tla. Kod savijanja kabela, poluprečnik luka savijanja ne sme biti manji od 15-tostrukog prečnika kabela. Olovne plašteve kablova treba na oba kraja propisno uzemljiti. Jutani omotač treba sa kablova skinuti na delovima koji izlaze iz zemlje te kabel premazati antikorozionom bojom. Prilikom uvoĎenja kabela u uvodnice razvoda, motora, i sl. kabel se mora uvući u uvodnicu sa svim plastevima i dobro pritegnuti. Od ovoga se izuzimaju jutani plaštevi koji se moraju skinuti. Priključivanje kablova vrši se za jednoţične pune provodnike izradom okca, a za viseţične provodnike postavljanjem odgovarajuće kablovske papučice . Uzemljenje olovnog ili čeličnog plašta mehaničke zaštite kabela vrši se lemljenjem bakarne pletenice za plašt i spajanje na vijak za uzemljenje sa papučicom . Završetke kablova u zavisnosti od vrste kablova treba propisno obraditi prema propisima i standardima za tu vrstu kablova.

UKRŠTANJE PODZEMNOG KABLA I PUTA 

 

Ukr štanje podzemnog kabla sa putem mora se izvesti bez o štećenja trupa puta i ugroţavanja saobra ćaja. Ugao ukr štanja podzemnog kabla i puta treba da bude 90 stepeni. Ugao ukr štanja čine osa puta i osa za štitne cevi za podzemni kabel. Ivica cevi mora biti na najmanje 1,5 x H od ivice trupa puta. H je dubina utiskivanja cevi. Dubina utiskivanja mora biti najmanje 1,5m u odnosu na povr šinu kolovoza. Zaštitnu cev za podzemni kabel utisnuti kroz trup puta pomo ću mašine za bušenje. Prilikom ovih radova ne sme do ći do oštećena trupa puta, kao ni ostalih putnih objekata. U vreme izvo Ďenja radova mora biti postavljena odgovaraju ća saobraćajna signalizacija. Kao zaštitne cevi mogu se koristiti: 1. 2.

 

OKI, koje izdr ţavaju pritisak od 120 kp/cm 2 VINIDURIT, koje izdr ţavaju pritisak od 800 kp/cm 2

Bez obzira koje od ove dve vrste cevi budu upotrebljene bi će zadovoljena bezbednost saobraćaja sa opterećenjem do 25 tona osovinskog pritiska. Pre početka radova Investitor je du ţan da pribavi saglasnost nadle ţne zajednice za puteve.

3.3.3. POSEBNI TEHNIĈKI USLOVI ZA IZVOĐENJE ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA NISKOG NAPONA Ovi tehnički uslovi su sastavni deo projekta za izvoĎenje električnih instalacija i kao takvi su obavezni za izvoĎača. Radove po ovom projektu moţe izvoditi samo preduzeće koje je registrovano za izvoĎenje radova predviĎenih projektom. Sve radove po ovom projektu treba izvoditi u skladu sa vazećim tehničkim propisima i standardima, tj. u skladu sa : - Pravilnikom o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (Sl.list SFRJ br: 53/88 i Sl. list SRJ br: 28/95) - Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova (Sl. list SRJ br: 6/92) - Pravilnikom o tehničkim merama za pogon i odrţavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova (Sl. list SRJ br:41/93) - Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţn jenja (Sl. list SRJ br 11/96) - Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta (SL. list SRJ br: 62/73) - Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreţa i pripadajućih trafo stanica ( SL. list SRJ br: 13/78). - Drugim vaţećim tehničkim propisima i Pravilnicima - Svim vaţećim standardima JUS-a Vaţnost standarda i propisa ačunaće se na dan tehničkog prijema objekta, tako da se moraju primeniti sve u meĎuvremenu nastale izmene istih. Ukoliko se u toku izvodjenja radova pojave opravdana odstupanja od projekta, izvoĎač mora za svako odstupanje da pribavi pismenu saglasnost investitora i nadzornog organa, koji će po potrebi upoznati i projektanta i za izmenu traţiti njegovu saglasnost. Za veća odstupanja od odobrenog projekta nadleţan je projektant koji je ovaj projekat izradio. Radovi na objektu mogu početi tek kada je pribavljeno odobrenje za izgradnju investicionog objekta od nadleţnog organa i da su obezbeĎena sredstva rada, transporta, zaštite i potreban materijal. Rukovodilac gradilišta obavezan je da svaki dan vodi graĎevinski dnevnik i graĎevinsku knjigu, koju overava predstavnik investitora, i nadzorni organ. Nakon završenih radova izvoĎač je obavezan da sačini tehničku dokumentaciju koju u orginalu predaje investitoru. Sav materijal upotrebljen za ovu instalaciju mora biti prvoklasnog kvaliteta i izveden prema standardima JUS-a. Prilikom izvoĎenja radova izvoĎač je duţan da vodi računa o već izvedenim radovima u zgradi. Ako bi se izvedeni radovi pri montaţi električne instalacije nepotrebno ili usled nemarnosti oštetili, troškove štete snosiće izvoĎač električne instalacije. Rušanje i sečenje gvozdene armature-betonskih greda i stubova ne sme se vršiti bez znanja i odobrenja nadzornog organa za ove radove. Pri postavljanju kablova ili provodnika u cevi, svi provodnici koji pripadaju jednom strujnom krugu moraju biti postavljeni u jednu cev. Spajanje provodnika moţe se vršiti samo u spojnim razvodnim kutijama, ormanima, baterijama i šahtovima. Metalne zaštitne obloge cevi i kablova ne smeju biti upotrebljene kao povratni provodnici kao ni provodnici za zaštitno uzemljenje. Cevi poloţene u zidu ili podu ne smeju se prekriti materijalom koji bi ih nagrizao. Prekidači i osigurači stavljaju se samo na fazne provodnike. U vlaţnim prostorijama instalacija mora biti vodonepromočive izvedbe. Pri paralelnom polaganju, horizontalne vodove jake i slabe struje treba polagati na sledeći način:

- pri vrhu zida polaţu se vodovi telekomunikacija - na 10 cm ispod ovih polaţu se vodovi energetike - razvodne kutije na ovim vodovima postavljaju se samo jedna ispod druge pod uglom od 45. Na mestima ukrštanja koja se izvode pod pravim uglom rastojanja izmeĎu ova dva moraju biti najmanje 10 cm. Ako to nije moguće, postavlja se izolacioni umetak debljine 3 cm. Sve provodnike savijati blagim krivinama bez oštrih uglova. Pri paralelnom polaganju vodova električne instalacije sa dimnim kanalima, gasnim, parnim, vodovodnim i kanalizacionim cevima treba odrţati rastojanje od najmanje 5 cm. a pri njihovim ukrštanjima od najmanje 3 cm. U oba slučaja prema toplovodnim cevima postaviti toplotnu izolaciju. Sve instalacione prekidače postaviti na strani otvaranja vrata, za vlaţne prostorije van njih pored ulaznih vrata. U kupatilima i vlaţnim prostorijama smeju se postaviti priključnice samo sa zaštitnim kontaktom. Prekidače i ostalu komandnu opremu smestiti izvan tih prostorija. Priključnice po pravilu postaviti na 0,8 m. od poda u kancelarijama, sobama, a u radnim prostorijama, kotlarnicama, kuhinjama, radionicama na 0,8-1,0 m. od poda. Razvodne table zatvorenog ili hermetičkog tipa ugradjuju se na 1,7 m od poda, a otvorene table na 2,2 m od poda (srednja linija ormana). Glavni napojni vodovi izmedju razvodnih tabli moraju biti iz jednog dela i trajno poloţeni na potrebnim mestima kao i mehanički zaštićeni. Razvodni ormani u instalaciji moraju ispunjavati sledeće uslove: - spoljni izgled ormana ne sme narušavati zamisao projektanta enterijera - moraju biti montirani ili u zid ili slobodno stojeći - brojila moraju biti odvojena od ostale ugradjene opreme - vrata moraju imati bravu sa ključem - sve stezaljke na ugradjenoj opremi moraju biti pristupačne sa prednje strane. U normalnom radu sve stezaljke i delovi opreme koji su pod naponom moraju biti zaštićeni od dodira. Ako u jednom razvodnom ormanu postoje opreme različitog napona treba da je grupisana i vidljivo odvojena. Zabranjeno je "krpljenje" ili zamena topljivih umetaka osigurača neodgovarajućim . Na vratima razvodnog ormana mora biti jednopolna šema sa svim strujnim krugovima. Vodomer u zgradi obavezno premostiti bakarnim uţetom 16 mm2. U prostorijama sa velikim stepenom vlage primeniti sniţeni napon. Potrebni aparati u tim prostorijama moraju biti dimenzionisani za napone: 6, 12, 24, 42 V. Uzemljenje mora biti opremljeno mernim spojem na kome će se meriti prelazni otpor uzemljivača . Pri ispitivanju otpora izolacije električnih vodova moraju se dobiti sledeće vrednosti: - otpor izolacije voda napona 220 V prema zemlji najmanje 220 k oma. - otpor izolacije izmedju vodova napona 380 V prema zemlji najmanje 380 k oma. Ako se prilikom ispitivanja i pregleda instalacije konstatuje da je ista neispravna, izvoĎač je duţan da o svom trošku istu dovede u ispravno stanje. 3.3.4. TEHNIĈKI USLOVI ZA IZRADU GROMOBRANSKE INSTALACIJE Gromobranska instalacija objekta izvodi se radi zaštite objekta od atmosferskih praţnjenja, a prema: “Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog praţnjenja” ( Sl.list SRJ br 11/96). Gromobranska instalacija za zaštitu objekta od atmosferskog praţnjenja sastoji se, po pravilu, od spoljašnje i unutrašnje gromobranske instalacije. Spoljašnja gromobranska instalacija se sastoji od prihvatnog sistema, sistema spusnih provodnika i sistema

uzemljivača . Sva tri sistema spoljašnje gromobranske instalacije moraju sa projektovati i izvesti prema uslovima utvrĎenim u jugoslovenskom standardu JUS IEC 1024-1. Unutrašnja gromobranska instalacija obezbeĎuje izjednačavanje potencijala radi sprečavanja opasnih indukovanih napona i prodor prenapona atmosferskog porekla, postavljanjem odreĎenih ureĎaja za zaštitu u električne instalacije niskog napona. Unutrešnja gromobranska instalacija projektuje se i izvodi prema jugoslovenskom standardu JUS IEC 1024-1 i propisu o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona. Klasa nivoa zaštite oderĎuje se prema jugoslovenskom standardu JUS IEC 1024-1-1. Prihvatni sistem je deo spoljašnje gromobranske instalacije, koji je namenjen za prihvat atmosferskog praţnjenja , i sastoji se od: štapnih hvataljki, štapnih hvataljki sa pojačanim dejstvom, razapetih ţica ili mreţe provodnika. Hvataljke se izvode na krovu od pocinkovane trake 20x3 mm (vod P 20x3 mm JUS N.B4.901 Č) postavljene na potpore na krovu. Potpore treba ugraĎivati standardne fabričke izrade, prema planu krovne instalacije. Pričvršćenje potpora za krovnu konstrukciju izvodi se za svaki tip hvataljke na način predviĎen od strane proizvoĎača . Na krovove pokrivene salonitom postavljaju se nosači trake predvidjeni za salonit koji se učvršćuju ispod klinova za pričvršćenje salonita za krovnu konstrukciju, ukoliko je predviĎena ugradnja potpore sa zavrtnjem ona se mora ugraditi na vrhu "rebra" salonitne ploče i uvrnuti u gredu. Mesto probijanja salonita treba zaštititi olovnim limom od prokišnjavanja. Slemeni nosači, učvršćuju se za slemeni pokrivač krova bilo obuhvatanjem slemena, bilo podvlačenjem pod jednu stranu slemene opeke, a tada treba voditi računa da ne prokišnjava na mestu podvlačenja potpore. Na ravne betonske ili bitumenizirane krovove, potpore za traku postavljaju se pomoću betonskih "pogača", tj. potpore za beton ulivaju se u betonske pločice 25x25x5 cm. koje se posle bitumenom lepe za krov na predviĎenim mestima. Na krovovima na jednu vodu, gde najviši deo predstavlja zid, potpore za hvataljke postavljaju se na taj zid ubetoniranjem u zid. Kod toga voditi računa da se hidroizolacija zida nakon postavljanja potpora dovede u prethodno stanje kako ne bi došlo do pr okišnjavanja. Traka hvataljke polaţe se na već postavljene potpore a pričvršćenje se vrši zavrtnjima. Traka se po pravilu polaţe pravolinijski, sledeći ivice krova odn. krovnu konstrukciju. Sva spajanja trake ( račve, produţenje i sl.) vršiti bez bušenja iste, pomoću standardizovanog pocinkovanog spojnog materijala. Spoj trake na metalne delove po krovu izvesti gde god je to moguće, standardizovanim pocinčanim materijalom, kao stezaljke za oluk, obujmice za slivnik, cevi i sl. Na mestima gde se spoj ne m oţe izvesti standardizovanim materijalom, treba ga izvesti bilo zavrtnjima bilo obujmicama raĎenim od trake, vodeći računa da se zaštiti od korozije i da se objekat na koji se traka priključuje ne ošteti. Instalaciju gromobrana treba spojiti sa gromobranskom instalacijom susednih objekata ako je ona u neposrednoj blizini. Kod polaganja trake, hvataljke na krovu postavljati tako da ne ometaju klizanje ili čišćenje snega sa krova. Odvod sa krova do sistema uzemljena izvode se “Spusnim provodnicima ”. Spusni provodnici se postavljaju bilo nad malterom, bilo u malteru. Kod postavljanja spusnih provodnika treba izbegavati oštre krivine prilikom savijanja trake. Ukoliko se spusni provodnoci postavljaju nad malterom u zid se na razmacima od po cca 1,0 m. ubetoniraju standardizovane pocinkovane potpore na kojima se traka pričvršćuje. Na visini od oko 1,7 m. od tla postaviti merni spoj (razvodnik prema JUS N.B4.932-E/PP) standardne fabričke izrade. Deo spustnog provodnika od razvodnika do uzemljivača, izvodi se trakom preseka najmanje 100 mm 2 jer čini sastavni deo sistema uzemljivača na koji se u tlu spoja. Ovaj deo spustnog provodnika treba zaštititi od mehaničkih oštećenja "L" profilom 30x30x3 mm, ukoliko svojim poloţajem spustni provodnik nije već zaklonjen.Ukoliko se spusni provodnici polaţu u malteru, ulaz trake u malter mora biti rešen tako da se voda ne moţe niz traku slivati i ulaziti u zid.

Traka se u malteru, polaţe od cca 1,7 m. od tla gde se postavlja kutija sa razvodnikom prema JUS N.B4.932-E/PP. Deo trake od razvodnika do uzemljivača radi se trakom preseka najmanje 100 mm 2 pošto je sastavni deo uzemljivača. Ova traka se takoĎe postavlja u malteru kojim je zaštićena. Nakon završetka gromobranske instalacije treba izvršiti pregled iste. Naročitu paţnju treba posvetiti pregledu svih spojeva trake na metalne mase na krovu u objektu i medjusobno. TakoĎe treba izmeriti prelazni otpor uzemljivača i pregledati spojeve svih uzemljivača i pregledati spojeve svih metalnih masa zaštićenog objekta direktno vezanih na uzemljivač (cevovodi, posude i sl.). O ustanovljenom stanju treba sačiniti zapisnik, koji ulazi u tehničku dokumentaciju objekta i biće osnov za redovne periodične kontrole gromobranske instalacije. 3.3.5. TEHNIĈKI USLOVI ZA IZRADU UZEMLJIVAĈA OD TOPLOPOCINKOVANE TRAKE Za izradu uzemljivača bilo koje vrste koristi se standardizovani u vatri pocinkovani materijal propisanih dimenzija. Korišćenje drugog materijala za uzemljivače je zabranjeno s obzirom na malu postojanost na koroziju ( čelik, aluminijum) ili pak s obzirom na deficitarnost i cenu (bakar). Kod proširenja već postojećih uzemljivača treba koristiti isti materijal od kojeg je i postojeći uzemljivač napravljen, da bi se sprečilo stvaranje korozionih članaka. Standardni materijal za izradu uz emljivača je čelična pocinčana traka. Pocinkovana traka koja se koristi za uzemljivače mora imati presek od najmanje 100 2 mm i debljinu najmanje 3,5 mm, radi postojanosti od korozije. Primena trakastih ( površinskih) uzemljivača uslovljena je specifičnim otporom i rasporedom vodljivih slojeva tla. Trakasti ili povrsinski uzemljivači se koriste na terenima gde je vodljivost tla najveća na površini . Uzemljivač se izradjuje po sledećem redosledu: - obeleţavanje trase, - iskop rova na trasi dubine najmanje 0,8 m, - polaganje pocinkovane trake u rov do svih mesta za priključak uzemljivača , - izrada svih spojeva u zemlji pomoću pocinkovanih vijaka i standardizovanih elemenata za spajanje, - zaštita svih spojeva ( naročito varenih) od korozije bitumenskim premazom, - zatrpavanje rova, nabijanje zemlje i ravnanje terena, - merenje prelaznog otpora uzemljivača i sastavljanje zapisnika. Na mestima gde se traka uzemljivača polaţe po istoj trasi sa kablovima po pravilu, traka se polaţe ispod kablova sa jedne strane rova, koji se na tom mestu produbi. Nakon polaganja trake ovo produbljenje se zatrpa te se u rov normalno polaţu kablovi u peščanu košuljicu. Svi spojevi trake u cilju račvanja ili produţavanja treba izvesti pocinkovanim standardnim spojnim materijalom ili sa najmanje dva pocinkovana zavrtnja. U slučaju da se spajanje izvodi zavarivanjem mesto spoja (var) treba zaštititi od korozije bitumenskim premazom. Svi izvodi sa uzemljivača rade se od trake iste dimenzije kao i sam uzemljivač . Spojevi izvoda na objekte koji se uzemljuju izvode se kao rastavljivi bilo obujmicama bilo zavrtnjima, da bi se uvek mogao izmeriti prelazni otpor ili kontrolisati povezanost izvoda sa uzemljivačem . Na mestima gde su izvodi svojim poloţajem izloţeni mehaničmim povredama treba ih zaštititi uvlačenjem u izolacione cevi do visine od najmanje 50 cm od tla. Nakon završetka radova treba sa svakog izvoda izvršiti merenje prelaznog otpora uzemljivača kako bi se ustanovilo nije li neki izvod otkinut ili loše spojen na uzemljivač . O merenjima treba sačiniti zapisnik koji potpisuje predstavnik izvoĎača i nadzorni organ.

3.4. PREDMER I PREDRAĈUN OPREME, MATERIJALA I MONTAŢNIH RADOVA

A. ELEKTRO OPREMA I MATERIJAL Vrsta opreme i materijala:

j.m.

kol.

cena po j.m.

Isporuka i ugradnja u objektu Upravne zgrade zidnog ormana oznake RO-E,

stepena zaštite IP43, pribliţne dimenzije (ŠxVxD), 400x600x200 mm, sa ugraĎenom i povezanom sledećom oprem: - 1 kom. glavna tropolna grebenasta sklopka na dovodu 0-1,3p, 32A - 1 kom. automatski osigurač 6kA, C16,1p - 1 kom. zaštitni prekidač 25A , sa

okidačem

sledećih

karakteristika

Ir=(0,8-1)In i Ii=80A, tip kao NS100N,

sa

okidačem

TM25G,

K o

Schneider m p

Electric - ostali sitan nespecificiran materijal Isporuka i montaţa na otvorenom razvodnog ormana oznake RK-E, le

1 t

stepena zaštite najmanje IP54, sa nadstrešnicom za zaštitu od kiše, pribliţne dimenzije (ŠxVxD), 400x600x200 mm, sa ugraĎenom i povezanom sledećom oprem: - 1 kom. glavna tropolna grebenasta sklopka na dovodu 0-1,3p, 25A - 2 kom. jednopolna grebenasta sklopka 0-1,1p, 10A - 2 kom. automatski osigurač 6kA, B10,1p - 1 kom. automatski osigurač 6kA, C16,1p - 1 kom. automatski osigurač 6kA, C16,3p - ostali sitan nespecificiran materijal K o m p le

1 t

Isporuka potrebnog materijala i formiranje trofaznog strujnog izvoda u

postojećeg glavnom razvodnom ormanu GRO koji će sluţiti za napajanje novog ormana RO-E. Za formiranje izvode upotrebiti 3 kom. C32A, 1p, 6kA, redne stezaljke, i ostali sitan materijal. K o t

le

p

m

1

cena

Isporuka

i

polaganje

po

zidu,

u

kablovski rov i uvlačenje u zaštitne cevi sledećih tipova kablova: - 230 met. PP00-Y 5x4 - 155 met. PP00-Y 3x1,5

Iskopi,

zaštitne

cevi

i

slično

su

specificirani u delu mir. Oprema i materijal za formiranje kablovskih puteva po rezervoaru je specificirana u delu mir. Napojni kabel za orman MRO je specificiran u delu mir. svetiljki u Isporuka i montaţa K o m p le

1 t

protiveksplozionoj izvedbu za montaţu u zoni opasnosti od eksplozije I. Svetiljka je tipa kao HSE 6050/31, Stahl, EEx de II CT4, sa natrijumovom sijalicom visokog pritiska 250W. Komplet svetiljka sa predspojnim spravama i sijalicom. (Napomena: 2 svetiljke treba da imaju po dve uvodnice, a dve svetiljke po Kom jednu uvodnicu).

4

K

Isporuka

i

ugradnja

p o m

plastificiranih p

metalnih gibljivih creva raznih prečnika. le

1 t

Premošćenje svih prirubničkih spojeva cevi, ventila i ostalih mašinskih elemenata korišćenjem bakarne pletenice i zupčastih podloški. Zavrtanj i matica sa zupčastom podloškom se boje u crvenu boju.

K p o m p le

1 t

Izrada rastavljivog spoja pocinkovane

trake uzemljivača na metalne mase nosača rezervoara i stepeništa korišćenjem standardnog pribora – ukrsnih komada i FeZn trake 30x4mm.

kom

25 UKUPNO:

B. MONTAŢNI RADOVI Vrsta radova:

Iskop zemljanog rova 0,4x0,8m za potrebe

j.m.

kol.

dimenzije polaganja

uzemljivačke trake oko oba rezervoara, kao i za vezu ka postojećem uzemljivaču kompleksa.

m

150

cena po j.m.

cena

Isporuka

i

polaganje

uzemljivačke

pocinkovane trake 30x4mm oko oba rezervoara, kao i za vezu ka

postojećem uzemljivaču kompleksa.

m

Postavljanje ukrsnih komada za nastavljanje pocinkovane trake i za

izradu

otcepa

sa

K p

uzemljivačkog

prstena. Ukrsne komade u zemlji zaliti bitumenom i staviti u kutiju (KUK).

170

o m p le t

1

Ispitivanje kompletne el. instalacije i Pau

puštanje u rad.

šal.

NepredviĎeni radovi i materijal.

Pau

Merenje otpora izolacije i zaštitnog

Pau

uzemljenja sa izdavanjem atesta.

šal.

Pripremno završni radovi.

Pau

šal.

šal.

1

1

1

1 UKUPNO: UKUPNO A + B:

4.

DEO MERENJE I REGULACIJA 4.1

TEHNIĈKI OPIS

1. TEHNIĈKI OPIS

U okviru izgradnje sfernih rezervoara rezervoara R7 i R8 u Regionalnom centru Niš potrebno je ugraditi: - Centralni sistem za merenje ( količina) zaliha tečnog naftnog gasa (TNG) - Nadzorno upravljački sistem za upravljanje ventilima.

Centralni sistem za merenje količina TNG u sfernim rezervoarima treba da zadovoljava preporuke OIML R 85 koji se odnose na merenje nivoa fluida u rezervoarima pod pritiskom i preporuke OIML R 125 koji se odnosi na merenje mase fluida uskladištenih u rezervoarima.

A. Centralni sistem za merenje koliĉina TNG treba da se realizuje pomoću sledeće merno-regulacione opreme: 1. Automatsko servomerilo nivoa tečne faze TNG-a ( LTI-70 i LTI-80 ) koji je u stanju da meri nivo i gustinu TNG-a u sfernom rezervoaru prečnika oko 12.400mm. Postupak izrade, kalibracije ugradnje, kontrole i korišćenja merila treba da bude u skladu sa standardima ISO 4266-3 i API-ASTM za merenje nivoa. Kao osnovno merilo za kontrolu zaliha ( Tank Inventory System) TNG-a u sfernim rezervoarima koriste se servo merila nivoa LTI- 70 i LTI- 80 sa „ displacerom“ ( teg koji lebdi u

tečnoj fazi ) za kontinualna merenja nivoa TNG. Transmiter je tipa 854 ATG sa displayom za lokalno očitavanje n ivoa i jedinicom za serijsku komunikaciju sa sistemom za daljinski nadzor nivoa u rezervoarima R7 i R8. Ovo merilo je veoma precizno tako da mu je tačnost pri merenju nivoa u granicama +/- 0,4 mm. To meĎutim ne znači da je tačnost merenja količina u tim gr anicama jer ona je zavisna od temperature i gustine TNG (tj. tačnosti sa kojom oni mogu biti izmereni, zatim od tipa skladišnih rezervoara i tačnosti njene kalibracione tabele i tačnosti merila pritiska gasne faze. Da bi se dobila tačnost pri merenju količina u granicama od +/- 0,5 % moraju se meriti i obračunati uticaj predhodno navedenih veličina i time praktično konfigurisan jedan sistem merenja zaliha u skladišnim rezervoarima. Merila nivoa LTI-70 i LTI-80 su predviĎena i za merenje gustine pri radnim uslovima ( tj. radnoj temperaturi sa tačnošću od +/- 3 kg/m3 ) iz kojih na osnovu izmerene prosečne temperature sistem moţe da računski odredi prosečnu gustinu pri 15 o C. Pored merenja nivoa u rezervoarima se mora meriti apsulutni pritisak PTI-70 i PTI- 80, , prosečna temperatura TT 70, TT-80 ili temperaturni profil u funkciji visine fluida. Merenje temperature i gustine fluida u

rezervoarima utiče na računsko odreĎivanje prosečne temperature i gustina TNG u rezervaoru , time i na tačnost izmerenih količina. Elektronska jedinica HSU (Hartspot) u kućištu merila nivoa omogućava da se transmiter temperature i pritiska poveţu direktno na servo merilo nivoa 854 ATG. Sa obzirom da se merila postavljaju na rezervoarima za goriva oni su u izvedbi za explozivne zone opasnosti i

u protivexplozivnoj zaštiti Eexde ( ia / ib ). Vrsta protivexplozivne zaštite neprodorni oklop (d) i povećana sigurnost (e) se odnosi na kućišta urteĎaja odnosno na napajanje i k omunikaciju, dok vrsta zaštite samosigurnost (ia / ib) odnos i se na analogne ulaze transmitera temperature i pritiska. Tip komunikacija sa nadreĎenim ureĎajima je serijski „ Bi -Phase Mark“ modulisani a protokol je „ Standard Enraf Fieldbus ( GPU protocol)“. Servo merilo nivoa ima procesni priključak na rezervoare od 2“, ANSI 300# koji se postavlja se na isti priključak od kalibracione posude koja na svom dnu ima priključak 6“,ANSI 300#. Kalibraciona posuda se postavlja na blok ventil od 6“, ANSI 300#, koji povezuje na prirubnicu 6“, ANSI 300# na vrhu sfernog rezervoara. Da bismo imali što tačnije merenje „Displacer“ se postavlja u umirujuću cev da bi se sprečio uticaj talasanja na merenje pri punjenju odnosno

praţnjenju rezervora. Detalj montaţe merila dat je na crteţu Br. 07-11212-MD-11216, a umirujuća cev je predmet mašinskog dela projekta. Ovaj sistem merenja je u saglasnosti sa preporukama OIML R85 za merenje nivoa fluida internacinalnim standardima ISO/DIS 4266-

3. Ovo merenje se moţe primeniti i za komercijalna ( fiskalna ) merenja ukoliko se atestira kod odreĎene ustanove. 2. Automatsko Multiple-spot merilo temperature (TT-70, TT-80 ) u više tačaka (15) u sfernom rezervoaru saglasno standardu ISO/ DIS 4266-6. Temperaturne sonde ( VITO MTT

Temperature probe) suu obliku uţeta koja ima 16 termosenzorra ravnomerno rasporeĎenih po duţini sonde. Referentni senzor je PT100, tačnosti +/ -0,06 o C, ostalih 15 termosenzora su termoparovi tipa T. Sonde su povezane sa transmiterima tempertaure (VITO MTT Interface) koji su montirani na vrhu sonde. Transmiteri temperature se napajaju preko dvoţičnih strujnih kola, a i zlazni signal je 4-20 mA sa HART komunikacijom. Transmiteri temperature podatke o temperaturi u rezervoaru HART protokolom prenose servo merilima nivoa LTI-70 i LTI- 80 (854 ATG). Tačnost celog sistema merila je bolj a od +/- 0,1 o C, a rezolucija merenja je 0.01 o C. Transmiteri i sonde su izraĎeni u izvedbi protivexplozione

zaštite Eex ia IIB T4 ( Atex). Zbog visokog pritiska u sfernom rezervoaru radi zaštite se postavlja u mehaničku zaštitu ( cev 2“) koja je predmet mašinskog projekta. Vidi detalj montaţe Br . 07-11212-MD-11217 ! 3. Transmiteri pritiska (PTI-70 i PTI-80 ABB 264ND ) sluţe za za merenje apsulutnog pritiska gasne faze gasne faze TNG-a i to za merni opseg od 0- 20 bara. Tačnost ovih instrumenata je +/- 0,075%. Transmiteri se napajaju dvoţično preko strujnog kola, izlazni signal je 4- 20 mA sa HART komunikacijom. Ovi ureĎaji su u protivexplozionoj izvedbi

samosigurnost Eex ia IIB T4 (Atex). Transmiteri se montiraju na sferni rezervoar na priključke od ¾“ ANSI 300# komplet sa dvoventilskim blokom i odvojnom membranom sa navojnim priključkom ½ „ NPT 14. Vidi detalj montaţe Br 07-11212-MD-11218 ! MERENJE NIVOA I KOLIĈINA Transmiteri nivoa se povezuju na Centralni sistem merenja nivoa sa jednim zajedni čkim kablom.

Kabel se povezuje na „ Field Port“ konektor 1 za transmitere na jedinici 880 CIU Prime, pri tom se koristi serijska komunikacija „ Bi -Phase Mark“ modulisana sa protokolom „ Standard Enraf Fieldbus GPU Protocol“. Ova jedinica ima 4 ulazna porta i moţe da prihvati maximalno 50 merila nivoa. CIU Prime (CIU 1) automatski prikuplja podatke sa povezanih merila nivoa i

razmešta informacije u bazu podataka. Izlazni konektor 1 „Host Port“ je spojen sa 880 CIU Plus jedinicom (CIU 2). Izlaznih portova im a ukupno dva i oni su RS232C/ 485 sa podrškom za standardni MODBUS protokol.

Jedinica 880 CIU Plus je računska jedinica koja na osnovu informacija iz CIU Prime automatski preračunava zapreminu, masu, gustinu itd i ove podatke smešta u bazu podataka. Mase odnosno zalihe skladišta se odreĎuju na osnovu sledeće procedure:   

izmeren nivo TNG u rezervoaru,



ukupna nekorigovana zapremina G.O.V. ( Gross Observed Volume ) na osnovu tabele kalibracije rezervoara T.C.T. ( Tank Capacity Table ),



ukupna standarna zapremina G.S.V. ( Gross Standard Volume ) koji je izračunat iz



G.O.V. i korigovan za V.C.F. ( Volume Correction Factor), V.C.F. se izvodi na osnovu merenja temperature, ASTM tabele br. 54 i gustine pri referentim uslovima ( temperatura =15 o C, pritisak =101,325 kPa)

izmerena prosečna temperatura gustina pri referntnoj temperaturi se izračunava iz izmerene gustine pri radnim uslovima ( ili pomoću laboratorijske analize ),



Mnoţenjem G.S.V. i gustine pri referentnim uslovima dobija i dodavanjem mase u obliku gasne faze dobija UKUPNA MASA TNG u rezervoaru.

Jedinica CIU Plus ima dva ulazna porta RS232C/485 za povezivanje dve CIU Prime jedinice. Ova jedinica ima 4 izlazna RS232C/485 porta za povezivanje na PC sa Entis Pro Softwareom ili neki drugi nadreĎeni si stem ( DCS, PLC, ili sl.). Jedan od portova je povezan na PC sa

ENTIS PRO a drugi na Nadzorno Upravljački sistem za upravljanje ventilima. Obe ove jedinice su smeštene u MRO orman u komandnoj prostorije u Upravnoj zgradi.

Entis Pro nadzorni software je najbitniji deo nadzornog sistema za kontrolu zaliha u rezervoarima na skladištu. On se sastoji od PC radne stanice na koji je instaliran software

ENTIS PRO. Entis Pro omogućava prikaz svih informacija dobijenih od transmitera nivoa na rezervoarima kao i on ih koji su izračunati u računskoj jedinici CIU Plus. Ovi podaci mogu biti prikazani grafički ili numerički. Svi proračuni vezani za kontrolu zaliha su potpuno u saglasnost sa API i ASTM standardima tako da Entis Pro prvi sistem za kontrolu zaliha ( inventory) u rezervoarima koji se moţe koristiti kao komercijalno merenje baziran na Windows opertaivnom sistemu. Ovaj sistem je preko RS232C/485 komunikacije povezan na

Računarsku jedinicu CIU Plus i omogućen pristup njegovoj bazi podataka i svim informacijama vezanim za kontrolu zaliha u svim rezervoarima ( R7 i R8) Regionalnog centra

NIŠ. Ova jedinica treba ima izlaz za Ethernet mreţu radi ostvarivanja mogućnosti komunikacije sa Centralnom kontrolom zaliha u svim centrima. Ova radna stanica se predviĎa da bude odvojena od radne stanice za Nadzorni- upravljački

sistem ventila ( ili i motora u kasnijoj fazi proširenja automatskog upravljanja) jer bi time pristup software- u bio oteţan zbog zahteva za komercijalno merenje ali treba ostaviti mogućnost meĎusobne komuni kacije. Na blok šemi je prikazana konfiguracija celog sistema.

B. Nadzorno upravljaĉki sistem za upravljanje ventilima treba da ima sledeće zadatke: 1. Nadzor maximalnig nivoa rezervoara do koje se moţe puniti sa TNG.om (LSHH- 70 LSHH- 80 ) pomoću se nzora sa vibracionom sondom. 2. Upravljanje ventilima ( kuglastim slavinama ) na ulazanim i izlaznim cevovodima iz sfernih rezervoara R7 i R8 (LCV-71, LCV-72, LCV-81 i LCV-82 ) i pokazivanje stanje njihove otvorenost/zatvorenosti ( ZSHL-71, ZSHL-72, ZSHL-81 i ZSHL-82 ) prilikom utakanja ili istakanja iz rezervoara. 3. Alarmiranje stanja maximalnih odnosno minimalnhg nivoa koji se preuzimaju od

Centralnog sistema za merenje količina TNG u rezervorima koji u stvarnosti treba da posluţe kao predupozorenje ( LSH -71 i LSH-81 ) da je nivo blizu maximalnog i da u slučaju nastavka punjenja nadzor maximalnog nivoa će da automatski zatvori odgovarajući ventil preko kojeg se puni rezervoar. U slučaju praţnjenja od Centralnog sistema za merenje količina se preuzme signal od minimalnog nivoa ( LSL-70 i LSL- 80 ), koji objavljuju predalarm i upozoravaju rukovaoca da je nivo tečne faze prenizak. 4. Prilikom utakanja TNG iz rezervoara

mora se obezbedi jedan nezavisan sistem za

kontrolu nivoa tečne faze TNG za zaštitu od prepunjenja sfernih rezervoara. To se vrši uz pomoć signalizatora nivoa LSHH -70 i LSHH-80 koji rade na principu vibracione viljuške. Ako nivo tečne faze dosegne maximalnu dozvoljenu visinu 3 940 mm od gornje ivice prirubnice za izlaz gasne faza za propan-butan. Od merila nivoa LTI-70 i LTI-80 na visini od 3100 mm treba da se javlja predalarm za propan i butani u prisustvu oba signala ( od LTI i od LSHH) obavezno je zatvaranje od govarajućeg ventila LCV -71 ili LCV-81 za ulaz tečne faze u rezervoar. Maximalna visina za mešavinu propana i butan a je na mnogo višem nivou tj na 3140 mm od gornje ivice prirubnice za izlaz gasne faze je definisana na osnovu alarma LSH-71 ili LSH-81

od merila nivoa LTI -71 ili LTI- 81.Pri dostizanju navedene visine od 3940 mm Obavezno je zatvaranje odgovarajućeg ventila LCV -71 ili LCV-81 zbog LSHH-70 odnosno LSHH-80.U

logici upravljanje ostavljati mogućnost da uz dozvolu višeg nivoa rukovodioca omogući i punjenje sa čistim propanom ili butanom. Da bi Nadzorno- upravljaĉki sistem ove zahteve mogao zadovoljiti mora da ima bude

opremljen sa sledećom opremom:

1. Vibracioni senzori za signalizaciju maximalnog nivoa (LSHH- 70 i LSHH-80 ) 2. On-Off ventili ( LCV-71, LCV-72, LCV-81 i LCV82 na izlaznom odnosno ulaznom cevovodu u sferne rezervoare sa kontaktima za pokazivanje poloţaja otvorenosti odnosno zatvorenosti ventila 3. SCADA sistem za prenos podataka od sfernih rezervoara do radne stanice za Nadzorno- upravljački sistem koji je u upravljačkoj zgradi udaljen oko 170 m od rezervoarskog prostora R1 i R2 4. Software za Nadzorno upravljački sistem sa mogućnošću prikazivanja na radnoj stanici

signala za nivoe i stanja ventila. Software treba ima mogućnost proširenja za upravljačke funkcije za još 6 rezervoara i 6 elektromotora ( (pumpi i kompresora) i 8 pretakačkih mesta. Treba predvideti grafički prikaz na monitoru Nadzorno upravljačkog sistema za sferne rezervoare R7 i R8, a u kasnijoj fazi proširenja Nadzornog upravljačkog sistema za ceo Regionalni centar u Nišu. C. NAPAJANJE, KABLOVSKA INSTALACIJA I ZAŠTITA NAPAJANJE Napajanje opreme za merenje i regulaciju u polju sa 220V, 50Hz izvesti iz ormana napajanja ( MRO) koji s e nalazi u Upravnoj zgradi Regionalnog centra Niš podzemnim kablom tipa: PPOO 3x2,5 mm do razvodne orman RTU u polju iz koje se napajaju posebni ureĎaji za merenje nivoa i PLC. Napajanje merila nivoa LTI-70 i LTI- 80 se vrši iz ormana

RTU u koji je doveden napon 220 VAC sa UreĎaja za besprekidno napajanje ( UPS) koji se nalazi u MRO ormanu . Dovodni kabel dovodi se u u istom rovu sa kablom za komunikaciju

samo se obavezno drţi meĎusobna udaljenost od 0,5 m ( u rovu širine 0,5 m i dubine 0,8 m). Na prelazima ispod puta napojni kabel se polaţe u posebne čelične cevi tako da se drţi meĎusobno rastojanje od 0,5 m. Isti kabel sluţi za napajanje PLC u Razvodnom ormanu RTU. KABLOVSKA INSTALACIJA

Pri polaganju kablova voditi računa da se samosigurni strujni krugovi budu odvojeni od ostalih i da se signalni i napojni kablovi budu poloţeni na propisnom rastojanju, poštujući Tehničke uslove za polaganje kablova. Komunikacione kablove tipa: Li2YCY 2x2x0,75mm voditi u plastičnim PE cevima celom

trasom u rovu kojim je razmak meĎu energetskim ( napojnim ) kablova i komunikacionih ne sme biti manja od o,5 m. Za povezivanje transmitera temperature i transmitera pritiska na servo merilo nivoa koriste se kablovi sa upredenim paricama i zaštitnim ekranom Li 2YCY 2x0,75mm sa plaštom svetlo

plave boje, jer su ti kablovi za „samosvojstvene“(„IS“)strujne krugove. TakoĎe i uvodnice za ove kablove treba da budu svetlo plave boje. Mehaničku zaštitu izvest i pomoću metalnih gibljivih creva.

Za serijsku komunikaciju koristiti kabel sa upredenim paricama i zaštitnim ekranom ( širm), niskokapacivni kabel sa izolacijom od polietilena, Li2YCY (TP) 2x2x0,75. Ovi kablovi se vode

od servo merila do razvodnog ormana RTU. Ovi kablove se takoĎe vode podzemno kroz PE cevi prečnika 80 mm sa tim da za odvajanje treba koristiti T –komade, a za krivine odgovarjuću uga one i fazonske elemente. Na završecima koristiti metalna gibljiva creva. Po čeličnoj konstruciji kao zaštitu koristiti metalne cevi koji su postavljeni po gelenderu stepeništa rezervoara i provlačeći kroz ove metalne cevi dovode se do rova za kablove. O zemljanom rovu se kao zaštitu koriste plastične cevi do izlaska i rova gde se opet zaštite sa metalnim cevima. Iz razvodnog ormana RTU signal se po jednim kablom Li2YCY 4x2x0,75 servo merila

povezuju na CIU Prime ureĎaj koji se nalazi u komandnoj prostoriji Upravne zgrade. Ovaj kabel se vodi u kab el rovu širine 0,5m i provlači se kroz zaštitne plastične PE cevi a pri prelazima saobraćajnica kroz zaštitne metalne cevi prečnika najmanje 80 mm. Drugi kabel preko kojeg se vrši komunikacija izmeĎu PLC u polju i Radne stanice za Nadzor i upravljanje ventilima ( u Komandnoj sali) je tipa Li2YCY 2x2x0,75 i na isti način se polaţe u istu PE cev odnosno u Če cev pri prelazima preko puta. U komandnoj prostoriji gde se nalazi Radna stanica kablovi se uvode takoĎe kroz metalnu cev do ormana MRO gde se nalaze CIU Prime i CIU Plus ureĎaji za komunikaciju i proračun.

ZAŠTITA Sve metalne mase ureĎaja koji u normalnom pogonu nisu pod naponom treba propisno uzemljiti.Isto tako potrebno je povezati sve metalne delove, kako bi se obezbedilo

izjednačenje ( ekvipotencijalizacija) odnosno sprečila pojava razlike potencijala koja bi mogla prouzrovati varničenje odnosno paljenje explozivne smese vazduha i para TNG. Posebna paţnja se mora obratiti na uzemljenje instrumentacije kako bi se obezbedio minimum smetnji i „čist“ referentni signal (OV). Metalna kućišta instrumenata povezati na sistem izjednačenja potencijala ( povezati preko metalnog spoja na čeličnu konstruciju rezervoara i cevovod). Elektroniku instrumenta posebno povezati na odvodnike prenapona koji treba štit e sve

ulazne ţile koji dolaze spolja kao i na sistem izjednačenje potencijala PE. Električnu zaštitu (ekran) parica povezati samo na jednom kraju na sistem izjednačenja potencijala, a na druom kraju, na instrumentima ekran je potrebno izolovati. Ekrane kablova za serijsku komunikaciju spojiti samo u dispečerskom centru na zajednički

uzemljivač postrojenja ( na šini za izjednačenje potencijala ), kako bi se obezbedila što manja otpornost i minimalna razlika potencijala elektronike i kućišta opreme. Sva oprema koja se montira u prostor ugroţen od explozivnih smesa ( Vidi Eleborat o

zonama opasnosti od explozije), mora biti u odgovarajućoj protivexplozivnoj izvedbi, Ex zaštiti, saglasno sa zonama opasnosti od explozije za TNG.

Tečni naftni gas (TNG) pripada grupi gasova IIA i temperaturnom razredu T2 i sva oprema mora da zadovolji odgovarajuće zahteve. Razvodni ormani i kutije koji se nalaze u zonama opasnosti od explozije treba da su u izvedbi povećane sigurnostitj tj. u Exe izvedbi.

Isporuĉilac opreme mora naruĉiocu da dostavi sve tipske i pojedinaĉne ateste kao i izveštaje o ispitivanju predmetne opreme i to : 1.

-Sertifikat za protiveksplozionu zaštitu EEx de (ia) IIB T6 u sglasnosti sa Atex

standardom za servo merilo nivoa 854 ATG. Vrsta zaštite nepropaljivo kućište „d“ se

odnosi na kućište ureĎaja i uvodnice, povećana sigurnost „e“ se odnosi na priključne kleme i uvodnice, dok je „ svojstverna bezbednost ia „ vezana za opciju pri korišćenju ulazna ploče HCU koja omogućava priključenje transmitera tempera ture i transmitera apsulutnog pritiska. 2.

3.

4.

5.

Sertifikakat za protiveksplozionu zaštitu EEx ia IIB T4 u saglasnosti sa Atex standardom za transmiter apsulutnog pritiska i pritska 264 ND od firme ABB. Ovde uvodnice moraju imati sertifikat EEx e. Sertifikat za protiveksplozionu zaštitu EEx ia IIB T4 u saglasnosti sa Atex standradom za temperaturnu sondu i transmiter temperature VITO MTT. Uvodnice moraju imati sertfikat EExe. Sertifikate za strujne krugove za signalizaciju poloţaja LCV ventila ZSHL - 71,...su samo sigurnoj izvedbi kao signalizatori nivoa LSHH-70 i -80.

Sertifikate o isptivanju poduţnih kapacitivnost i induktivnost Li 2YCY kablova od ispručioca.

Sva oprema koja se nalazi u polju mora da ima zaštitu od atmosferskih praţnjenja koji mora da obezbedi i sigurnost ureĎaja smeštenih u Upravnoj zgradi. Oprema koja se nalazi u slobodnom prostoru mora imati odgovarajuću IP zaštitu.

6.

ISPITIVANJE

Po završetku svih montaţnih radova na rezervoaru potrebno je napraviti tebelu zapremine rezervoara u zavisnosti od merene visine. OdreĎivanje zapremine rezervoara od strane firme „ TCS Meter“ treba da bude uraĎeno pomoći 3D laserskog skenera modela CYRAX 2500. Na osnovu prikupljenih podataka iz navedene procedure skeniranja, kreiraće se kalibracina tabela rezervoara. Rezulucija skeniranja rezervoara je 1 cm.

Firma „TCS Meter“ poseduje akreditacju izdatu od strane „ Zavoda za mere i dragocene metale“ za obavljanje gore pomenutih poslova kalibravije rezervoara. Ovo isptivanje se obavlja kada je rezervora prazan i u njemu a ni oko njega nema ekplozivne

smeše, tako da se u toku radova kalibracije mogu koristiti električni ureĎaji koji ne treba da imaju sertifike za rad u eksplozivnim atmosferama. Za kasnija ispitivanja, ureĎaja i instalacija, u slučaju kada u r ezervoaru ima zapaljivih i eksplozivnih materija mora ju se koristiti ureĎaju u izvedbi za rad u eksplozivnoj atmosferi i za to poseduju sertifikate akreditivane laboratorije u Republici Srbiji za ispitivanje opreme i ureĎaja predviĎenih za rad u eksplozivnim atmosferama.

Kalibraciona tabela rezervora daje informaciju o zapremoni ispod referentne „datum“ ploče kao i tačnu informaciju o visini datum ploče u odnosu na najniţu tačku rezervoara. Za svu opremo, izvoĎač radova i isporučilac opreme obavezan je izvršiti isptivanja i podešavanje montirane opreme u uslovima eksploatacije i dostaviti atest o isptivanju od ovlašćene organizacije. IzvoĎač duţan je takoĎe da obezbedi odgovarajuću dokumentaciju za korišćenje i odrţavanje, kao i servis u garantnom roku i van garannog roka.TakoĎe je obavezan da obezbedi i rezervne delove za servisiranje u zakonom predviĎenom roku vremneskom roku. Napominjem da je prestala obaveza za izdavanjem potvrde o ispunjavanju metroloških i drugih uslova za merila iz uvoza od strane Zavoda za mere i dragocene metalae!

4.2

PRORAĈUNI

A. PROVERA SAMOSIGURNOST KOLA SVOJSTVENE BEZBEDNOSTI („IS“) UreĎaji koji su izraĎeni u protiveksplozionoj zaštiti „ svojstvena bezbednost“ ili „intrinsicaly safety“ „ia“ su transmiteri temperature i transmiter apsulutnog pritiska u rezervoaru, Ovi transmiteri su povezani na odgovarajući servo merilo i to na njegovu elektronsku ploču HCU . Sva servo merila nivoa su istog tipa 854 ATG od firme ENRAF, u zaštiti Eex de (ia) IIB T6 i poseduju sertifikat o protiveksplozivnoj zaštiti „ KEMA 01ATEX 2092 X“ u ovom dokumentu su navedeni podaci o maksimalnim vrednostima za ulazna HART kola ploče HCU: Ulazno kolo HART 1 ( kleme 4 i 9 ):

Ulazno kolo HART 2 ( kleme 5 i 6 ):

Uo= 23,1 V Io = 90 mA Po = 0,52 W Co = 1,02 mikro F Lo = 15 mH Uo = 23,1 V Io = 148 mA Po = 0,68 W Co = 1,02 mikro F Lo = 7 mH

Kao najnepovoljniji slučaj treba da se uzme povezivanje transmitera temperature (interface) VITO MTT 762 na ulazno kolo HART 1 i proveru za transmiter pritiska treba proverti za

ulazno kolo HART 2 kada je na njega priključen transmiter apsulutnog pritiska tipa 264ND od firme ABB. Za ulazno kolo HART 1 povezuje se transmiter temperture tip VITO MTT 762 firme ENRAF,

koji je u protiveksplozionoj izvedbi EEx ia IIB T4 sa sertfikatom „ KEMA 01ATEX 1212 X“ u kome su date sledeće maksimalne veličine za ovaj ureĎaj: Ui = 24 VDC Ii = 200 mA Pi = 2 W Ci = 6 nF Li = zanemarljivo mali

Ako se uporede parametri napon, struja i snaga vidimo da ulazno kolo HART 1 ograničava ove parametre u dozvoljenim granicama : Uo< Ui Io < Ii Po < Pi Ukupna kapacitivnost za ovo strujno kolo se dobija kada se saberu kapacivnost kabla i ekvivalentne kapacivnosti transmitera temperature : Cu = Ck + Ci gde je kapacitivnost kabla : Ck = Ckp x d gde je : Ckp – poduţna kapacitivnost kabla LiYCY koji iznosi oko 160 nF/ km d – je duţina i ona iznosi maksimalno 10 m tako da je ukupan kapacitet kabla :

Ck = 0,16 nF / m x 10m = 1,6 nF

Ukupna kapacitivnost kola je tada : Cu = 1,6nF +6nF = 7,6 nF

Iz ovog se moţe zaključiti da ukupna kapacitivnost daleko manja od maksimalno dozvoljene Co = 1,02 mikroF.

Na sličan način se proverava i vrednost induktivnost za ovo strujno kolotj. Sabiranjem induktivnosti kabla i ekvivalentne induktivnosti transmitera temperature: Lu = Lk+ Li gde je induktivnost kabla : Lk = Lkp x d gde je: Lkp – poduţna induktivnost kabla tipa Li YCY koja iznosi oko 0,65 mH / km d – je duţina kabla i ona iznosi 10m . Ukupna induktivnost kabla je : Lk = 0,65 mikroH x 10m = 6.5 mikroH

Ukupna induktivnost „ svojstveno bezbedosnog kola je: Lu = 6,5 mikro H + 0 = 6,5 mikroH Odakle se vidi da ukupna induktivnost kola daleko manja od maksimalno dozvoljene Lo = 15 mH. Iz dobijenih rezultata vidimo da su svi elementi ovog kola HART 1 pravilno odabrane i

omogućavaju pouzdan rad kola u pogledu protiveksplozione zaštie „ IC“ Ex ia. Za ulazno kolo HART 2 povezuje se transmiter pritiska tipa 264ND od firme ABB, koji je u protivekplozivnoj izvedbi EEx ia IIC T5 i po sertifikatu o protivekplozionoj izvedbi

„CERTIFIKATE ZELM 02 ATEX 0081“ navedeni su sledeće maksimalne vrednosti za ovaj ureĎaj : Ui = 30 VDC Ii = 100 mA Pi = 0,75 W Ci = 13 nF Li = 0,22 mH

Ako se uporede parametri napon, struja i snaga vidimo da ulazno kolo HART 2 ograničava ove parametre u dozvoljenim granicama : Uo< Ui Io < Ii Po < Pi Ukupna kapacitivnost za ovo strujno kolo se dobija kada se saberu kapacivnost kabla i ekvivalentne kapacivnosti transmitera pritiska : Cu = Ck + 2xCi gde je kapacitet kabla : Ck = Ckp x d gde je : Ckp – poduţna kapacitivnost kabla LiYCY koji iznosi oko 160 nF/ km

d – je duţina i ona iznosi maksimalno 10 m tako da je ukupan kapacitet kabla : Ck = 0,16nF / m x 10m = 1,6 nF

Ukupna kapacitivnost kola je tada : Cu = 1,6nF +13nF = 14,6 nF

Iz ovog se moţe zaključiti da ukupna kapacitivnos daleko manja od maksimalno dozvoljene Co = 1,02 mikroF.

Na sličan način se proverava i vrednost induktivnost za ovo strujno kolo tj. sabiranjem induktivnosti kabla i ekvivalentne induktivnosti transmitera pritiska: Lu = Lk+ Li gde je induktivnost kabla : Lk = Lkp x d gde je: Lkp – poduţna induktivnost kabla tipa Li YCY koja iznosi oko 0, 65 mH/ km d – je duţna kabla i ona iznosi 10m . Ukupna induktivnost kabla je : Lk = 0,65 mikroH x 10m = 6,5 mikroH

Ukupna induktivnost „ svojstveno bezbedosnog“ kola je: Lu = 6,5 mikro H + 0,22 = 0,226 mH Odakle se vidi da ukupna induktivnost kola daleko manja od maksimalno dozvoljene Lo = 7 mH. Iz dobijenih rezultata vidimo da su sve komponente ovog kola HART 2 pravilno

odabrane i omogućavaju pouzdan rad kola u pogledu protiveksplozione zaštie „ IC“ Ex ia. B.PROVERA SAMOSIGURNOST ZA SVOJSTVENO BEZBEDNOSNI KRUG SIGNALIZATORA NIVOA LSHH-70

Kao nepovoljni slučaj za proveru za svojstveno bezbednosna strujna kola treba pro veriti onaj sa najduţom kablovskim priključkom tj. strujno kolo vibracione viljuške za signalizaciju maximalnog nivoa LSHH-70. Ova razdaljina iznosi 110 m od mesta napajanja koji se nalazi u RTU. Vibraciona viljuška je odabrana od firme VEGA tipa: SWING63.CA.FEV.X.U.Z. u protivexplozionoj izvedbi ATEX II 1G 1G 1/2G 2G EExia IIC T6 sa sertifikatom instituta

PTB oo ATEX 2216x. Iz tih podataka za Vegaswing 63 su dati sledeći podaci za maximalne dozvoljene vrednosti: Ui = 24 V I i = 131 mA Pi = 785 mW Ci = zanemarljivo Li = zanemarljivo

Ako se koristi ureĎaj za napajanje i signalizaciju tipa Vegator 636 Ex 0AK on je u stanju da limitira gorenavedene podatke do sledećih vrednosti :

Uo = 20 V Ik = 125 mA P = 624 mW Pod uslovom da je : Cu < 97 nF Lu < 0,5 mH

gde je: Cu = Ck + Ci Cu = 0,16 nFx 110m = 17,6 nF < 97 nF a za induktivnost strujnog kola: Lu = Lk + Li Lu = 0,65 mikroH + 0 = 71,5 mikroH < 0,5 mH

Ovi vrednosti su računati sa podacima za kabel tipa LiYCY koji ima za poduţnu kapacivnopst Ckp = 160 nF/ km a za poduţnu induktivnost Lkp = 0,65 mH /km po podacima više proizvoĎača kablova. Prilikom nabavke kablova zatraţiti od isporučioca sertifikat za navedene parametre. Iz dobijenih rezultata vidimo da su sve komponente ovog kola VEGATOR 636 Ex pravilno

odabrane i omogućavaju pouzdan rad kola u pogledu protiveksplozione zaštie „ IC“ Ex ia. C. PROVERA SAMOSIGURNOST ZA SVOJSTVENO BEZBEDNOSNI KRUG SIGNALIZATORA POLOŢAJA VENTILA LCV-71

Pokazivač poloţaja ventila LCV -71 je svojstveno bezbednosni strujni krug ( „IS“ ), ZSHL-71 koji je vezan za ulazni modul P LC u kučištu RTU na udaljenosti od oko 50m. PLC je tipa ET 200 IS , a tip modula je : 4DI NAMUR, 6ES7 131-0AB0 i sertifikovan od strane KEMA ( 01 ATEX 1150x) i u samosigurnom strujnom krugu II 1G EEx ia IIC T6 ( nas zadovoljava i T4) dozvoljeni su sledeć i parametri: Uo = 9,6 V Io = 11 mA Po = 20 mW Co = 3,6 mikro F Lo = 240 mH Za induktivne inicijatore tipa:NCN3-F25F- N4 od firme Pepperl+ Fuchs , koji su uraĎeni u pokazivač poloţaja na L CV ventilima dati su na osnovu sertifikata TUV 99 ATEX 1479 x

sledeći dozvoljeni vrednosti :

Ui = 15 V I i = 25 mA Pi = 34 mW Ci = 100 nF Li = 0,1 mH

Sa obzirom da je kablovska veza dugačka 50m ukupna kapacitivnost se moţe izračunati na sledeći način : Cu = Ci + Ck = 100 nF + 0,16 nF x 50 m = 108 nF < 3,6 mikro F, a za ukupnu induktivnost : Lu = Li + Lk = 0,1 mH + 0,65 mikro H X 50 m = 3,35 mH < 240 mH,

što znači da predviĎeni tip kabla Li YCY i induktivni inicijator u pogledu samosigurnosti zadovoljava.

4.3

OPŠTI USLOVI ZA IZVOĐENJE RADOVA

A. OPŠTE Za izgradnju objekata moraju se primeniti u potpunosti sve odredbe “Zakona o

planiranju I izgradnji ” (Sl.Glasnik RS 47/2003), Zakon o izmenama I dopunama zakona o planiranju I izgradnji Sl.Glasnik RS br.34/2006). Osim toga je obavezna primena svih ostalih vaţećih zakona, pravilnika, propisa i standarda. Da bi Investiror pristupio izgradnji objekta mora da podnese zahtev za izdavanje ODOBRENJE ZA GRADNJU uz sledeća dokumenta:

1. Izvod iz urbanističkog plana ili akt o urbanističkim uslovima koji nisu stari ji od jedne godine.

2. Idejni projekat usklaĎen sa izvodom oodnosno aktom iz tačke 1. 3. Dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graĎevinsko zemljište, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgraĎenom graĎevinskom zemljištu I rešenje iz člana 84 ovog Zakona o planiranju I izgradnji. 4.Drugi dokazi odreĎeni urbanističkim planom. Ako odobrenje za gradnju izdaje Ministarstvo odnosno autonomna pokrajina uz zahtev se podnosi izveštaj revizione komisije prema članu 110. Za izgradnju sledećih objekata se NE IZDAJE ODOBRENJE ZA GRADNJU : 

 

Za izgradnju pomoćnih objekata i uzvoĎenje radova na odrţavanju i radovi na otklanjanju prepreka za invalidna lica se vrši na osnovu idejnog projekta. Adaptaciju i sanaciju objekta se moţe vršiti na osnovu glavnog projekta Izgradnju objekta i izvoĎenje radova iz predhodnih stavova se vrši na osnovu prijave. Uz prijavu se podnosi idejni odnosno glavni projekat i dokaz o pravu svojine odnosno prava korišćenja-

B. UGOVARANJE RADOVA 1. Odgovorni (IzvoĎač) radova i Isporučioci opreme se biraju na osnovu podnetih ponuda na raspisani tender po odredbama Zakona o javnim nabavkama ili konkurs. Prilikom

podnošenja ponude IzvoĎači radova I Isporučioci opreme duţni su da u ponudama podnesu sve dokumente koji su zahtevani od strane Naručioca. IzvoĎači radova i Isporučioci opreme

moraju imati sudsku registraciju za tu vrstu delatnosti kao I licence za izvoĎenje radova, odnosno isporuku opreme.

2. Specifikacije iz odobrenog projekta treba da posluţe kao osnova za postupak nabavke I ugovaranja. 3. Ugovor o izvoĎenju radova i o isporuci opreme smatra se zaključenim kada se Investitor

i Odgovorni izvodjač radova saglase o svim ugovornim stavkama i o cenama i to pismeno potvrde. 4. Ugovor o izvoĎenju radova mora da sadrţi još i sledeće:      

rok početka i rok zavrčetka radova i rokove isporuke opreme I termin planove, način naplate radova, materijala i opreme, ugovorene kazne, garantne rokove,

način vršenja stručnog nadzora Investitora, obaveze IzvoĎača da radove izvodi prema odobrenom projektu i u skladu sa postojećim standardima, tehničkim uslovima, normativima I preporukama.

5. U ugovorenu cenu radova i isporuke opreme Naručioc (Investitor) I

Odgovorni izvoĎač

radova su duţni da obuhvate sledeće troškove:  celokupnu montaţu, ispitivanja, puštanje u rad i podešavanje instalacija i opreme,  obuku osoblja Investitora odnosno Korisnika postrojenja odmah nakon završetka montaţe, 

dnevnice i druge nadoknade za radnike i drugo osoblje koje je zaposleno na



izvoĎenju radova, izvršenje svih potrebnih ispitivanja i probnog pogona.

C: IZVOĐENJE RADOVA 1. Po ustupanju radova Odgovorni izvoĎač radova je duţan da pregleda gradilište i utvrdi stanje graĎevinskih radova. NaĎene nedostatke i primedbe prijavljuje In vestitoru, te sa

njim, Nadzornim organom i Projektantom postiţe sporazum o izvoĎenju radova ili o eventualnim izmenama.

Garantni rok za kvalitet montaţnih radova je rok predviĎen zakonskim propisima ukoliko Ugovorom nije drugačije odreĎ eno. Za ugraĎenu opr emu vaţi garancija Isporučioca opreme.

2. Ako IzvoĎač radova neopravdano zakasni sa završetkom radova i time i garantne rokove smanji duţan je da iste produţi prema odredbama Ugovora ili da sam snosi troškove eventualnih opravki, za vreme garantnog ro ka. IzvoĎač je duţan da o svom trošku otkloni nedostatke usled nekvalitetno izvedenih radova ili lošeg materijala. IzvoĎač je odgovoran jedino za kvalitet montaţnih radova i ugraĎenog materijala, ako su radovi izvedeni po odobrenom Projektu, odnosno odobrenim izmenama. Ukoliko Izvo Ďač vrši izmene bez saglasnosti Projektanta i Nadzornog organa snosi materijalnu odgovornost za nepravilno funkcionisanje instalacije i za uzrokovane štete. 3. Ako IzvoĎač radova utvrdi da se usled grešaka u Projektu ili usled pogrešnih uputstava

Investitora, odnosno njegovog Nadzornog organa, radovi izvode na šetu trajnosti, ispravnosti i kvaliteta postrojenja odgovaraće i sam za nastalu štetu ukoliko na uočene greške ili pogrešna uputstva ne upozori Investitora pravovremeno. 4. UgraĎeni materijal i oprema mora da odgovara vaţećim srpskim tehničkim propisima i

standardima. Ukoliko za neke ureĎaje ne postoje domaći propisi ili standardi tada se primenjuju odgovarajući inostrani standardi.

5. Za sav ugraĎeni materijal i opremu IzvoĎač je duţan podneti sve ateste, certifikate i

izveštaje o ispitivanju koji se traţe po vaţećm propisima. Nadzorni organ ima pravo da zahteva i dodatna ispitivanja kod nadleţnih ustanova, a troškove ispitivanja ukoliko sporni materijal ili oprema odgovara st andardima i propisima reguliše se odredbama Ugovora.

Ukoliko materijal i oprema ne odgovara propisima troškove ispitivanja u celosti snosi IzvoĎač radova odnosno Isporučioc opreme. 6. Ako se ugraĎuje materijal ili oprema koju Investitor nabavlja, IzvoĎač je duţan da ga pregleda, pa ako smatra da nije kvalitetan, ima pravo da odbije ugradnju takvog materijala i opreme, što mora pismeno da konstatuje u GraĎ evinskom dnevniku. Ako i pored toga Nadzorni organ odredio da se takav materijal ugradi, Izvo Ďač to mora izvršiti ali ne odgovara za njega niti za eventualne posledice, te se izuzima garancija za ovaj deo instalacije ili opreme. 7.

IzvoĎač je obavezan da vodi GraĎevinski dnevnik i GraĎ evinsku knjigu. Izvo Ďač je na gradilištu odgovoran jedino Nadzornom organu I Rukovodiocu gradilišta sa njime opšti preko graĎevinskog dnevnika. NareĎenja Nadzornog organa, telefonom ili prismom, obavezna su za Izvo Ďača tek kada se upišu u graĎevinski dnevnik.

8.

Za overu graĎevinske knjige, dnevnika ili drugih sluţbenih dokume nata, kao i nadzor nad radovima, Investitor je duţan odrediti stručno lice za stručni nadzor koji poseduje licencu za tu vrstu radova koje će ga ujedno zastupati u svim poslovima u vezi ugovorenih radova. Ime toga lica Investitor je duţan da o tome pismeno obavesti IzvoĎaĎača radova .

9. Na zahtev IzvoĎača za tehničkim rešenjima i uputstvima Nadzorni organ mora dati

rešenja u ugovorenom roku, u protivnom, IzvoĎač ima pravo na razumno produţenje roka završetka radova ili na nadoknadu štete usled zastoja. 10. Radove navedene u specifikaciji IzvoĎač je duţan izvesti sa potrebnim brojem stručnih

radnika i pomoćnih radnika. 11. Ako IzvoĎač za vreme montaţe primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na postrojenju, koji nisu obuhvaćeni specifikacijama ugovore nih radova ili izmene koji mogu

imati uticaj na obim i trajanje radova, duţan je odmah podneti Investitoru predračun za naknadne radove ili za izmene. Izvo Ďač će pristupiti izvoĎenju naknadnih radova ili izmenama tek pošto mu Investitor odobri ili prihvati predračun za te radove. 12. Osim navedenih radova IzvoĎač je duţan:  

da radove izvodi prema ugovorenim specifikacija i glavnom projektu,

da instalacije, ureĎaji i oprema budu izvedeni saglasno vaţećim tehničkim propisima



uputstvima i standardima. da vodi brigu o merama za zdravlje i sigurnost svojih radnika, ostalih radnika,

 

prolaznika i saobraćaja, da se brine o bezbednosti i neometanju rada drugih preduzeća i sluţbi, da prilagodi svoju organizaciju posla ostalim Izvo Ďačima radova i učesnika u izgradnji objekta,



da obavesti Investitora o kašnjenju radova ili isporuke opreme i da radove ne moţe da završi u ugovorenom roku.

13. Nakon završenih radova

sve instalacije i ureĎaji moraju biti ispitani. Ispitivanje postrojenja ili instalacija mora da vrši IzvoĎač radova uz obavezno prisustvo Nadzornog organa.

14. Ispitivanja opreme, koja predstavlja posebnu celinu i izraĎuje se van gradilišta, a pripada obimu isporuke Izvo Ďača, Investitor i njegov Nadzorni organ ima pravo da prisustvuje fabričkom ispitivanju k od ProizvoĎača opreme. 15. O izvršenom ispitivanju I kontroli moraju se sastaviti zapisnici koji treba da sadrţe:  predmet ispitivanja,  popis lica koja su vršila ili prisustvovala ispitivanju,  datum i vreme ispitivanja,  okolnosti pod kojima su vršena ispitivanja (temperatura, kiša i sl.),

 

metode ispitivanja, sa naznakom aparata, ureĎaja pomoću kojih su ispitivanja vršena, rezultate ispitivanja sa dobijenim vrednostima uz eventualni grafički i tabelarni prikaz rezultata,

 

zaključak u kome se konstatuje da li i spitivanje zadovoljava ili ne svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanja i koja su prisustvovala ispitivanju.

16. Kao završetak montaţnih radova smatra se dan kada IzvoĎač podnese Nadzornom

organu pismeni izveštaj o završetku radova i ovaj to pismeno potvrdi u GraĎevinskom dnevniku, odnosno zatraţi od Investitora pismeno da se obrazuje Komisija za tehnički pregled. 17. Pre podnošenja zahteva nadleţnom organu

za izvršenje tehničkog pregleda objekta i dobijanja odobrenja za puštanje u rad, Korisnik (Investitor) moţe daodreĎuje stručna lica koja će izvršiti Interni tehnički pregled izvršenih radova prema projektu.

18. Za tehnički pregled IzvoĎač, odnosno Investitor, duţni su da kompletiraju sledeću dokumentaciju:  Odobrenje za g radnju objekta, uključujući i saglasnosti nadleţnih ustanova (PTT, vodoprivredna, elektroenergetska itd), 

Kompletnu investiciono tehničku dokumentaciju (mašinske, graĎevinske

elektroprojekte, elaborate, radioničke crteţe, itd) sa unesenim dopunama i izmenama koje su nastale u toku gradnje objekta, 

Ocenu ovlaštene stručne ustanove da su pri projektovanju i izvoĎenju radova

primenjene propisane mere i normativi zaštite na radu i protivpoţarne zaštite, Atestnu dokumentaciju upotrebljenog materijala i oprem e u toku izvoĎenja radova,  

Licence firme i odgovornog izvoĎača radova,



Zapisnike o izvršenim ispitivanjima ureĎaja i objekta,



Dnevnik rada,



Podatke o geodetskoj kontroli izvedene trase,



Zapisnike o internom pregledu objekta,



Uputstva sa šemama instalacije i uputstva za rukovanje i odrţavanje

isporučenih ureĎaja i opreme. 19. Komisija za tehnički pregled objekta duţna je pregledati svu napred navedenu

dokumentaciju kao i kompletno izgraĎeni objekat. Po završetku rada, komisija daje mišljenje, da li je objekat izveden po projektu, da li se objekat moţe pustiti u rad i dati uptrebna dozvola i pod kojim uslovima. 20. Nakon dobijanja upotrebne dozvole od nadleţnog organa objekat se moţ e pustiti u rad.

4.4

TEHNIĈKI USLOVI ZA IZVOĐENJE RADOVA POSEBNI TEHNIĈKI POSEBNI TEHNIĈKI USLOVI IZVOĐENJA

Ovi tehnički uslovi ( zahtevi) su sastavni deo projekta za izvoĎenje radova na električnim instalacijama instalacij ama I kao takvi su obavezni za za I zvoĎača radova. Radove po ovom projektu moţe izvoditi samo preduzeće koje je registrovano za izvoĎenje radova elektroenergetskih elektroenergetskih instalacija niskog napona I ima odgovarajuću licence od nadleţnog ministarstva saglasno Zakonu o planiranju I izgradnji.

Tip električnog razvoda odreĎuje se prema uslovima rada električne instalacije. 1 . Tipovi električnog razvoda, trajno dozvoljene struje provodnika i spoljašnji uticaj na

električni razvod utvrĎeni su prema Jugoslovenskom standardu JUS N.B2.751 i 752. 2. Izolovani provodnici i kablovi moraju se zaštititi od mehaničkih, termičkih i hemij skih

oštećenja pravilnim pravilnim izborom tipa električnog električnog razvoda, razvoda, načinom postavljanja, postavljanja, poloţajem ili ili zaštitnim oblaganjem. Električni razvod razvod ima dovoljnu mehaničku mehaničku čvrstoću ako su kablovi i provodnici provodnici postavljeni postavljeni u instalacione cevi, instalacione kanale ili p olice, a kablovi sa ispunom ili plaštom u malteru ili ispod maltera, a nezaštišćeni kablovi u prolazima i instalacionim prolazima. Na naročito ugroţenim mestima (napr. pri voĎenju izolovanih provodnika i kablova u podu) moraju se obezbediti dodatne zaštitne mere, kao što je postavljanje u cevi, kanale i sl. uz primenu odgovarajuĎeg stepena zaštite zaštitnim kućištem. 3. Presek i tip provodnika i kablova odreĎuju se prema uslovima za polaganje provodnika i kablova i prema trajno podnosivoj struji, uzimaju ći u obzir i ograničavajuće faktore zaštitnih

mera, karakteristika uraĎaja za zaštitu od kratkog spoja i preopterećenja, temperature spojeva i dozvoljenog pada napona.

Trajno dozvoljena struja provodnika pri normalnom radu električne instalacije mora biti manja od nazivne struje osigurača ili nazivne vrednosti struje delovanja ureĎaja za zaštitu od preopterećenja strujnog kola provodnika 4. Presek zaštitnog provodnika utvrĎen je prema jugoslovenskom jugoslovenskom standardu JUS N.B2.754. a vrsta zaštite se usklaĎuje prema izvoru za napajanje. 5. Spoj provodnika i druge električne opreme (u daljem tekstu: spoj) mora biti izveden tako

da bude siguran i postavljen tako da dozvoljava mogućnost stalne provere. Spoj mora biti osiguran sredstvima koja odgovaraju materijalu provodnika i njegovom preseku.

Spoj mora biti pristupačan posle skidanja poklopca ili pregleda alatom, a pristup mora imati stepen zaštite najmanje IP 24 prema jugoslovenskom standardu JUS N.A5.070. 6. Izolovani provodnici i kablovi ne smeju se nastavljati u instalacionim cevima i instalacionim kanalima. Izolovani provodnici i kablovi mogu se spajati samo u instalacionim kutijama, kablovskim spojnicama ili raskopnim blokovima, a mesta spajanja moraju se izolovati stepenu izolacije koji odgovara tipu električn og razvoda. Izuzetno od zadnje odredbe, u zidovima koji se montiraju od elemenata izlivenih od betona

spajanje se moţe vršiti u kutijama zidnih priključnica i to ispod priključnica, pod uslovima da dubina tih kutija dopušta smešaj spojeva istog strujnog ko la. 7. Me Ďusobni spoj električne instalacije ili spoj električnog razvoda sa električnom opremom

mora biti izveden tako da električni razvod ne bude izloţen silama izvlačenja ili uvijanja.

Ako se dejstvo sila iz stava 1. ove tačke ne moţe izbeći, mora se predvideti sistem za rasterećenje. 8. Spoj mora biti izveden tako da ne doĎe do smanjenja preseka ili oštećenja provodnika i izolacije. 9. Na krajevima električnog razvoda, a posebno na izlazima ulazima i na mestima prodiranja

električnog razvoda kroz zidove i električnu opremu, mora se izvršiti trajno zaptivanje (napr. uvodnicama). 10. Na mestima prolaza električnog razvoda kroz zidove, osim tipa koji se izvodi u instalacionim cevima i kanalima, mora se obezbediti odgovaraju ća dodatna mehanička

zaštita (napr. pomoću čaure, cevi, kutije i sl). Ako električni razvod razvod prolazi kroz metalnu konstrukciju, konstrukciju, otvor mora biti biti zaobljenih zaobljenih ivica. 11. Električni razvod koji je izloţen vibracijama mora biti izveden sa savitljivim provodnicima ili kablovima. 12. 12. Ako se u blizini električnog razvoda nalaze druge električne instalacije, mora se izmeĎu

njima obezbediti takav razmak da odrţavanje jedne instalacije ne ugroţava druge instalacije. Najmanji dozvoljeni razmak izme Ďu električnog razvoda i drugih instalacija je 30mm. 13. Ako se u blizini električnog razvoda nalaze instalacije gasa, vodene pare ili grejanja, cevi

sa toplim vazduhom ili dimnjak, električni razvod mora se izolovati toplotnom izolacijom ili ekranima ili se mora postaviti van toplotnih uticaja. 14. Električni razvod ne sme se postaviti ispod neelektričnih instalacija na kojima je moguća

kondenzacija vode ili drugih tečnosti. Električni razvod, po pravilu ne sme se postavljati u isti instalacioni kanal, cev i sl. sa drugim neelektričnim instalacijama, a ako se to ne moţe izbeći, mora se osigurati zaštita od i indirektnog dodira automatskim isključenjem napajanja ili primenom izolacije za opremu klase C i mora se postaviti odgovarajuća zaštita od opasnih uticaja drugih instalacija. 15. Metalni delovi e lektričnog razvoda (napr. spojnica i sl.) koji su izloţeni vodi ili kondenzaciji moraju biti zaštićeni od korozije spolja i iznutra i moraju imati obezbeĎ en odvod

kondenzovane kondenzovane tečnosti. 16. Ako se električni razvod postavlja po zidovima, najmanji dozvolje ni razmak izme Ďu

elemenata električnog razvoda i zida je 5 mm. 17. Električni razvod niţeg napona ne sme se postavljati u isti omotač ili cev, niti blizu

električnog razvoda čiji je napon viši, osim ako izmeĎu ta dva razvoda postoji izolaciona pregrada ko ja izdrţava izdrţava ispitni napon električnog razvoda višeg napona. Pri paralelnom polaganju horizontalne horizontalne vodove vodove jake I slabe struje se polaţu polaţu tako das das u gore telekomunikacioni vodovi , a 100 mm ispod njih elektroenergetske vodove. 18. U istu instalacionu cev ili instalacioni kanal mogu se postavljati provodnici samo jednog

strujnog kola, osim provodnika upravljačkih i pomoćnih strujnih (ali istog naponskog nivoa) kola.

Kroz isti višeţilni kabel ne sme se voditi više strujnih kola, osim provodnika upravljačkih i pomoćnih strujnih kola. 19. Električni razvod mora biti postavljen tako da u slučaju kvara ne ugroţava okolinu.

Razvodne kutije za kablove ili provodnike (u instalacionim cevima) koji se polaţu pod malter moraju biti od izolacionog materijala ili od metala sa izolacionom postavom i uvodnicima od izolacionog materijala. 28. Šeme dijagrami ili tabele električnih instalacija niskog napona moraju se postaviti na

mesta na kojima ima više strujnh kola tako da označavaju prirodu (tip) i sastav strujnih kola (tačke napajanja i broj i presek izolovanih provodnika i kablova) i karakteristike za raspoznavanje ureĎaja za zaštitu, uključivanje i isključivanje kao i njihovo mesto postavljanja i izolacije. 29. 29. U rasklopnom bloku bloku (razvodna (razvodna tabla, razvodni orman, komandni pult pult ili razvodna razvodna kutija)

mora se postaviti i grupisati električna oprema iste vrste struje i / ili napona i razdvojiti od električne opreme opreme druge vrste struje struje i / ili napona tako da ne moţe doći do meĎusobno štetnih uticaja. 30. Pri ispitivanju otp ora izolacije elektrčnih vodova moraju se dobiti sledeće vrednosti:  otpor izolacije voda nazivnog napona 220 V prema zemlji najmanje 220 kohma.  otpor izolacije voda nazivnog napona 380 V prema zemlji najmanje 380 kohma. Ako se prilikom ispitivanja i pr egleda egleda ispitivanja konstantuje de je ista neodgovarajuća,

izvoĎač je obavezan da o svom trošku istu dovede u ispravno stanje.

TEHNIĈKI USLOVI ZA POLAGANJE PODZEMNIH KABLOVA     



 

Ovi tehnički uslovi se odnose na niskonaponske kablove do 1000V i na signalne kablove iznad 48V. Ovi tehnički uslovi su sastavni deo projekta i njih njih se moraju pridr ţavati i Investitor i IzvoĎač radova. Promene se mogu vr šiti samo uz pismenu pismenu saglasnost projektanta. projektanta. Iskop rova mora se obaviti u skladu sa op štim zahtevima gra Ďevinskih normi i ostalih vaţećih propisa za ovu vrstu posla. Najkasnije jedan dan pre po četka radova IzvoĎač je duţan da obavesti sve zainteresovane koji imaju svoje objekte na trasi raskopavanja. Obave štena organizacija treba da uputi svog odgovornog radnika radi ukazivanja na polo ţaj i način rukovanja sa njihovim objektima. Rov u koji se pola ţe kabel po pravilu treba da se kopa kao otvoren rov. Izuzetak čine mesta ukr štanja sa većim preprekama, gde se vr ši potkopavanje ili na mestima ukr štanja sa saobra ćajnicama, na kojima se po pravilu saobra ćaj ne sme ometati. U ovakvim slučajevima vr ši se bušenje pomo ću odgovarajuće mehanizacije. mehanizacije. Širina iskopa rova zavisi od na čina iskopa i prosečno iznosi 0,4m, dok dubina rova treba da bude 0,8 m, ukoliko urbanističkim uslovima nije druga čije odreĎeno. Dubina rova mo ţe biti i manja, odnosno ve ća, u slučajevima ukr štanja sa drugim podzemnim objektima. Tada je potrebno zadovoljiti slede će uslove: a) razmak od energetskog kabela 0,5m b) razmak od vodovodnih, kanalizacionih, toplovodnih I gasovodnih cevi niskog pritiska 0,5m c) razmak od kablovske TT koncentracije koncentr acije 0,5m ili 0,3m ukoliko je TT kabel polo ţen u azbestno-cementnoj azbestno-cementnoj cevi. d) razmak od gromobranskih uzemljiva ča i njihovih odvodnika mora iznositi najmanje 3m, a ukr štanje treba sprovoditi pod pravim uglom. Ukoliko se pri ukr štanju ne moţe odr ţati ovaj razmak, on se sme smanjiti ako se dovod do uzemljiva ča izoluje zaštitnom cevi koja je od neprovodljivog neprovodljivo g i nehigroskopnog nehigroskopn og materijala. materijala . Du ţina

 

zaštitnih cevi mora biti tolika da izme Ďu kabela, koji treba za štititi i neizolovanog dovoda, odnosno uzemljiva ča, ostane razmak od bar 3m. Kod ukr štanja kabela sa gasovodom visokog pritiska, kabel mora biti polo ţen u čeličnu cev. Na mestima lomljenja trase polupre čnik krivine mora da iznosi najmanje 90cm.

Kod ruĉnog kopanja rova obratiti paţnju na sledeće: 



   

 





   

 

Kod jakog mekog i rastresitog zemlji šta unapred pripremiti materijal za razupiranje rova otkop zemlje treba da bude dovoljno udaljen od stranica rova, s tim da otpad graĎevinskog materijala treba odvojiti od čiste zemlje U blizini (0,3m do 0,4m) aktivnih podzemnih objekata (energetskih i TT kablova, gasovoda, toplovoda, vodovoda, i sli čno) kopanje treba vr šiti isključivi ašovom i lopatom. Strogo je zabranjeno korištenje tkz. udarnih oru Ďa. Pre polaganja kabela potrebno je rov o čistiti od raznih otpadaka, odrona zemlje i ostalih oštrih predmeta koji mogu o štetiti kabel. Polaganje kabela u rov treba vr šiti ručno, ukoliko u opisu radova nije druga čije navedeno. Nakon polaganja kabela u rov izvr šiti geodetsko snimanje, pa tek onda pristupiti zatrpavanju rova. Samo zatrpavanje vr šiti u slojevima od 15cm do 2ocm, s tim što prvi sloj mora biti od prosejane ili rastresite zemlje ili od peska. Ovaj sloj se poravna i lako nabije lopatom, te preko njega treba staviti štitnike (opeku ili PVC štitnike). Preko štitnika slojevito zatrpavati rov i nabijati zemlju. Pre zatrpavanja poslednjeg sloja postaviti plasti čnu traku "paţnja energetski kabel". Kod polaganja vi še kablova u isti rov treba voditi ra čuna da razmak izmeĎu dva susedna kabela bude najmanje jednak debljini kabela. Prilikom ukr štanja kablova sa podzemnim cevima, razmak izme Ďu cevi i kablova treba da iznosi najmanje 40cm dobro nabijene zemlje, a kod paralelnog vo Ďenja 0,8m do 1m, s tim da su po pravilu uvek cevi ispod kablova. U slu čaju da se ovi razmaci ne mogu posti ći, treba ukr štanje za svaki slučaj rešiti posebno. Kod prolaska kablova ispod puta ili pruge, kablove treba uvu ći u čelične ili betonske cevi radi mehani čke zaštite od eventualnog sleganja terena ili vanrednog opterećenja kod prolaska te ških vozila. Kod priključnog mesta kabela treba u zemlji ostaviti rezervu kabela od oko 5m do 8m, u zavisnosti od prečnika kabela smotanog u vidu namotaja pre čnika ne manjeg od 30-ostrukog prečnika kabela. Kod izlaska kabela iz zemlje treba postaviti za štitnu cev, ili na drugi pogodan na čin mehani čki zaštititi kabel do visine oko 1m od nivoa tla. Kod savijanja kabela, polupre čnik luka savijanja ne sme biti manji od 15-ostrukog prečnika kabela. Olovne plašteve kablova treba na oba kraja propisno uzemljiti. Jutani omotač treba sa kablova skinuti na delovima koji izlaze iz zemlje, te kabel premazati antikorozivnom bojom. Prilikom uvo Ďenja kablova u razvodne ormare i slično kabel treba kompletno da ulazi sa svim svojim plaštevima u uvodnicu, koja se zatim mora dobro pritegnuti. Od ovoga se izuzimaju jutani pla števi koji se moraju skinuti. Priključivanje kablova na razvod vr ši se za jednoţične pune provodnike izradom okca, a za vi šeţične postavljanjem odgovaraju će kablovske papu čice. Uzemljenje olovnog ili čeličnog plašta za mehaničku zaštitu kabela se vr ši lemljenjem bakarne pletenice za pla št, a spajanje na vijak za uzemljenje je papu čicom. Spojno mesto je potrebno veoma kvalitetno izolovati, jer će se u protivnom u prisustvu vlage

“aktivirati” Voltin spreg dva različ ita metala, pa će doći do intenzivne elektrohemijske  

korozije i razaranja spojnog mesta. Zavr šetak kablova u zavisnosti od vrste kablova treba propisno obraditi prema propisima i standardima za tu vrstu kablova. Kablovi se moraju polo ţiti i označiti tako da se mogu lako raspoznati pri ispitivanju, popravljanju ili eventualnom zamenjivanju. Podzemni kablovi se ozna čavaju na izlazu iz zemlje na oba kraja. Oznake moraju biti u skladu sa geodetskim snimcima trasa ovih kablova, kao i sa elektro projektima izvedenog stanja.

PRIBLIŢAVANJE I UKRŠTANJE PODZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH KABLOVA I TELEKOMUNIKACIONIH KABLOVA 







Ako su elektroenergetski kablovi do napona 10kV i telekomunikacioni kablovi poloţeni podzemno, na deonici pribli ţavanja horizontalna udaljenost najbli ţeg elektroenergetskog do najbliţeg telekomunikacionog kabela mora da iznosi najmanje 50cm. Ako se ova udaljenost ne mo ţe postići, na tim mestima kablove treba postaviti u gvozdene cevi, a telekomunikacione kablove u betonske cevi. Za napone preko 250V prema zemlji, elektri čne kablove treba uzemljiti na svakoj spojnici deonice pribli ţavanja. Ako su elektroenergetski kablovi napona preko 10kV, na deonici pribli ţavanja horizontalna udaljenost najbli ţeg elektroenergetskog kabela do najbli ţeg telekomunikacionog kabela mora da iznosi najmanje 1m. Ako se to ne mo ţe postići, treba postupiti isto kao i sa kablovima do 10kV, s tim da uzemljivač spojnica bude udaljen od telekomunikacionog kabela najmanje 2m. Ako su elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi postavljeni u zajedni čkom tunelu, oni se po pravilu postavljaju na suprotne strane tunela. Ako se izuzetno elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi moraju postaviti na istu stranu tunela, vertikalna udaljenost treba da iznosi 50cm. Telekomunikacioni kabel treba da bude postavljen ispod elektroenergetskog.

U slučaju kvara na elektroenergetskom kabelu, a da struja iz kabela ne bi mogla preći na omotač telekomunikacionog kabela, treba poduzeti sledeće mere: 1.

Na spojnicama elektroenergetskih kablova treba obezbediti dobru elektri čnu ‚ provodljivu vezu sa omota čem kabela zemljivač omotača mora biti udaljen najmanje 2m od telekomunikacionog

2. kabela 3. Telekomunikacione kablove treba postaviti na podlogu koja je lo š provodnik struje. 



Ako se elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi ukr štaju ugao ukr štanja po pravilu treba da bude 90 stepeni, ali ne manji od 45 stepeni. U izuzetnim mesnim prilikama on se mo ţe smanjiti do 30 stepeni, s tim što se to mora posebno obrazlo ţiti. Vertikalna udaljenost na mestu ukr štanja izmeĎu najbliţeg elektroenergetskog i najbli ţeg telekomunikacionog kabela mora da iznosi 30cm za elektroenergetske kablove do 250V prema zemlji, a 50cm za elektroenergetske kablove napona preko 250V. Ako se vertikalna udaljenost od 50cm ne mo ţe postići, kablove na mestu ukr štanja treba postaviti u za štitne cevi duţine 2m do 3m. U ovom slu čaju udaljenost ne sme biti manja od 30 cm. Za štitne cevi za elektroenergetske kablove treba da budu od dobro provodljivog materijala, a za telekomunikacione kablove od loše provodljivog materijala.

UKRŠTANJE PODZEMNOG KABLA I PUTA 

 

Ukr štanje podzemnog kabla sa putem mora se izvesti bez o štećenja trupa puta i ugroţavanja saobra ćaja. Ugao ukr štanja podzemnog kabla i puta treba da bude 90 stepeni. Ugao ukr štanja čine osa puta i osa za štitne cevi za podzemni kabel. Ivica cevi mora biti na najmanje 1,5 x H od ivice trupa puta. H je dubina utiskivanja cevi. Dubina utiskivanja mora biti najmanje 1,5m u odnosu na povr šinu kolovoza. Zaštitnu cev za podzemni kabel utisnuti kroz trup puta pomo ću mašine za bušenje. Prilikom ovih radova ne sme do ći do oštećena trupa puta, kao ni ostalih putnih objekata. U vreme izvo Ďenja radova mora biti postavljena odgovaraju ća saobraćajna signalizacija. Kao zaštitne cevi mogu se koristiti: 1. 2.

 

OKI, koje izdr ţavaju pritisak od 120 kp/cm 2 VINIDURIT, koje izdr ţavaju pritisak od 800 kp/cm 2

Bez obzira koje od ove dve vrste cevi budu upotrebljene bi će zadovoljena bezbednost saobraćaja sa opterećenjem do 25 tona osovinskog pritiska. Pre početka radova Investitor je du ţan da pribavi saglasnost nadle ţne zajednice za puteve.

4.5

TEHNIĈKI USLOVI ZA Ex INSTALACIJE

TEHNIĈKI USLOVI ZA IZRADU ELEKTRIĈNIH INSTALACIJA U ZONAMA OPASNOSTI OD EKSPLOZIJE

A. OPŠTE U prostorima ugroţenim eksplozivnim sme šama (zone opasnosti od eksplozija) električne instalacije treba izvesti sa posebnom pa ţnjom, u potpunosti prema JUS N.S8.090, JUS N.S8. 101, JUS N.S8. 201, ili prema odgovaraju ćim evropskim propisima ( EN 50014, EN 50019, EN 50018 ), u cilju spre čavanja da elektri čni ureĎaji ili instalacije prouzrokuju paljenje eksplozivne sme še. Samo posebno izra Ďeni električni ureĎaji ili aparati se smeju koristiti u zonama opasnosti od explozije, koji u normalnom pogonu, a ni u slu čaju kvara ne smeju biti uzročnici paljenja eksplozivne sme še. Svi ureĎaji koji se postavljaju u eksplozivno opasan prostor moraju imati tipski atest

od strane ovlašćene institucije kod koga je PROZVOĐAČ izvšio sertifikaciju odreĎenog tipa

svog proizvoda, zatim atest od Zavoda za standardizaciju u Republici Srbiji (nostrifikacija atesta) kao i pojedinačni atest proizvoĎača ureĎaja i pločicu na kućištu, koja sadrţi sve potrebne podatke za identifikaciju Ex ure Ďaja. IzvoĎač i isporučioc ureĎaja mora da obezbedi i čuva ateste i preda ih korisniku prilikom primo-predaje objekta Investitoru. Pre početka radova na instalaciji Investitor treba da otvori Knjigu elektro ure Ďaja u eksplozivnoj za štiti za objekat, u koju će se unositi podaci o tome ko je i kada vr šio radove na pojedinim delovima instalacije, ko je ispitao instalaciju i dao dozvolu za pu štanje u rad, dok će se za vreme odr ţavanja u redovnom pogonu unositi podaci ko i kakve popravke vr ši na pojedinim "Ex" ure Ďajima. TakoĎe je potrebno voditi rač una da "Ex" ureĎaji, kablovi i pribor budu pravilno uskladi šteni i čuvani na pogodnom suvom mestu.

Ukoliko se oznaci zaštite naprimer: Ex ia IIC T6 dodaje još jedno „E“ tada znači da predmetni ureĎaj usglašen sa evropskim normama CENELEC i izgleda ovako Eex ia IIC T6, što je u najvećem broju slučajeva i dešava kod proizvoĎača opreme.

Za eventualna oštečenja ili delovanje korozije (posebno kod vazdušnih raspora ureĎaja u Exd zaštiti), ili slično odgovoran je Ispuručioc opreme i IzvoĎač radova, i to za sve vreme od nabavke do pu štanja u pogon objekta.

U daljem tekstu obraĊeni su sledeći uslovi za pojedine delove instalacija: 1. Kablovi zaštićeni od mehani čkih povreda, otporni na vlagu, ugljene hidrate i uticaj agresivnih isparenja, smatraju se eksplozivno sigurnim i mogu se koristiti za instalacije u zonama opasnost od eksplozije. Plašt kabla treba da je izraĎen od plastične ili gumene mase

i moţe da bude ojačan ţičanom ili metalnom armaturom. 2. Spoljni zaštitni plaš t kabla, koji se ne pola ţe u zemlju, niti u peskom punjene cevi, mora biti izraĎen od samogasivog materijala (materijala koji ne podr ţava gorenje). 3. Uvodnice za kablove o kućištima i ormanima izvode se tako da osiguraju odgovarajuću vrstu zaštite, a zaptivke da spre čavaju ulaz vlage u izolaciju kabla. Otvor uvodnice treba da odgovara prečniku kabela. Kabel uvodnice podleţu posebnom atestiranju u pogledu Ex zaštite u zavisnosti od toga da li se primenjuje Ex d ( neprodorni oklop), Exe ( povećana sigurnost ) ili Exi ( svojsvena bezbednost) 4. Razvodne kutije i prekida če i senzore treba opremiti bilo sa trubastim ili uvodnicama u „povećanoj sigurnosti Exe“ Spajanje provodnika u razvodnim kutijama izvesti isključivo stezaljkama u "pove ćanoj sigurnosti Exe ili Exd). 5. Kablovski pribor treba da bude ispitan za odgovaraju ću vrstu zaštite i zonu opasnosti od eksplozije. 6. Neiskorišteni ulazi za kablove- cevi u ureĎajima treba da se zatvore č epovima koji odgovaraju klasi primenjene za štite 7. Kod prolaska kabela iz prostorije u prostoriju kroz otvoren prostor, obavezno izvršiti dobro zaptivanje u cilju spre čavanja prodora zapaljivih smesa iz ugro ţenog u neugro ţeni prostor, bez obzira na način izvoĎenja instalacija (za štitna cev, stalak, kablovski kanal, itd.). 8.Polaganje kablova treba da bude izvedeno bez mehani čkih oštećenja, zagrevanja, korozije ili delovanja rastorljivim materijama na iste, a polupre čnik krivine savijanja da ne bude manji od petnaestostrukog pre čnika kabela. 9. Krajevi metalnih za štitnih cevi treba tako da se oblikuju da se onemogu ći oštećenje kabela pri eksploataciji. Kod ulaska kabela u zemlju obavezno postaviti za čtitne cevi, tako da cev bude do 1m od nivoa tla. 10. Zatvaranje priklju čnih, razvodnih kutija, senzora i prekida ča izvr šiti savesno, bez umetanja brtvi na poklopce, podmazivanja i sli čno.Sve zavrtnje dobro pritegnuti specijalnim trobridnim ključem ako su u pitanju kućišta u Exd izvedbi . 11. Voditi računa da se svim prekida čima prekidaju fazni vodovi, a ne nule.Napajanje instalacije da bude prema šemama iz Projekta. Nije dozvoljena nikakva izmena bez konsultacije sa Projektantom. 12. Vodove na strani i zvora napajanja treba priključiti na unutrašnje kontakte

osigurača.

13. Voditi računa da se napajanje cele instalacije u zoni opasnosti moţe isključati

glavnim prekidačem ugraĎenim u razvod u zoni sigurnosti. Ovaj prekidač vidno obeleţiti! 14. Sve metalne mase ureĎaja ili aparata, koje u normalnom pogonu nisu pod naponom, treba da se uzemlje u cilju postizanja izjednačenja potencijala.Uzemljenje se vrši preko posebnog, za tu svrhu pripremljenog zavrtnja sa crveno obojenom glavom, koji je

fabrički ugraĎen. Pomenuti ureĎaji ili aparati ne smeju biti deo samog uzemljivača. Dozvoljeno je isključivo paralelno povezivanje sa uzemljivačem. 15. Kod primene TN sistema zaštite od napona greške nulti i zaštitni provodnik treba da budu odvojeni. 16. Kod TN-S sistema nulti i zaštitni provodnik treba povezati u jednu tačku u zvezdištu transformatora. Ovaj sistem je dozvoljen za napajanje ureĎaja -aparata u zoni 1 i 2. 17. Kod TNC/S sistema nulti i zaštitni provodnik povezati u jednu tačku van zona opasnosti. Ovaj sistem je dozvoljen za napajanje ureĎaja -aparata u zoni 2.

18. Nakon završetka rada na instalaciji da se ista ispita. Otpor izolacije da bude

izmeĎu faznih provodnika bar 380 K , a izmeĎu faznih vodova i zemlje 220 K.Sačiniti zapisnik o ispitivanju i predati ga korisniku. 19. Pre puštanja instalacija u pogon potrebno je izvršiti merenje otpora uzemljenja,

sačiniti zapisnik, koji treba predati korisniku i nadleţnom inspektoratu. 20. Kod primene sistema TN (TN- S, TNC/S) izvršiti merenje otpora petlje kratkog spoja i proveru efikasnosti zaštite od opasnog napona dodira, o tome sačiniti zapisnik, koji treba predati korisniku objekta.

B. TEHNIĈKI USLOVI ZA SVOJSTVENO BEZBEDNE STRUJNE KRUGOV E Sva električna oprema koja je sastavni deo strujnih krugova u izvedbi „ Svojstvena bezbednost“ ili „IS“ , instalirana na mestima ugroţenim eksplozivnim smesama, mora biti posebno izraĎena, ispitana, označena i montirana u skladu sa odredbama JUS-a iz grupe N.S8. U takvu opremu spadaju: a) svi ureĎaji i aparati u izvedbi "svojstvena bezbednost" (merni pretvarači, davači, detektori i slično) označavaju se sa EExia IIC T6, EEx ib IIB T4. b) elementi pripadaju}e instalacije u klasi čnoj izradi (kablovi) i izradi "povećana sigurnost" (razvodne kutije i sli čno) EExe c) pridruţeni elementi u izvedbi "svojstvena bezbednost" (sigurnosne barijere, napojne jedinice, svojstveno bezbedni relejni sklopovi i slično) označavaju se sa (EExia), (EExib). Šinu za montaţu sigurnosne barijere montirati izolovano od ku ćišta i direktno povezati provodnikom P/F (najmanje 4mm2 preseka kabla) sa { šinom za izjednačenje potencijala u energetskom ormanu-tabli. Ovu vezu izvesti pouzdano, spojevi da imaju dovoljan kontaktni pritisak i da budu osigurani na popuštanje. Ovo uzemljenje se sme izvesti samo u jednoj tačci i od osnovnog je zna čaja za protiveksplozionu sigurnost. Samu kutiju u kojoj su smeštene sigurnosne barijere povezati na sistem za izjednačenje potencijala na uobičajen način. Metalna kućišta svojstveno bezbednih ureĎaja (kada ova imaju samo svojstveno bezbedne strujne krugove), montirana u eksplozivno ugro ţenim područ jima zona 0 i 1, ne treba priključivati na sistem za izjednačenje potencijala. Stezaljke svojstveno bezbednih strujnih krugova treba da budu pouzdano udaljene od ostalih stezaljki (da budu u posebnom odeljku ili odvojene izolacionim zidom prema JUS N.S8.301 ili (razmakom od najmanje 50 mm) . Stezaljke obavezno da budu obele ţene, a svetlo plavom bojom ispisati upozorenje "samo za EExi". Kod oţičenja ili servisiranja obezbediti da ne doĎe do slučajnog meĎusobnog spajanja svojstveno bezbednih i onih strujnih krugova koji nisu svojstveno bezbedni, ako pojedini vod ispadne iz stezaljke i iz tih razloga najbolje svojstveno bezbedne

ureĎaje zaštiti sa providnom plastičnom zaštitom. Kada su svojstveno bezbedni strujni krugovi izloţeni uticaju električnih ili magnetnih polja, potrebno ih je ekranizovati. Kablovi da budu iz jednog komada (ne nastavljeni) i svom duţinom mehanički zaštićeni. Vodovi svojstveno bezbednih i onih strujnih krugova koji nisu svojstveno bezbedni ne smeju biti u istom kabelu, snopu kablova, cevi ili spletu.

U kablovskim stalcima-kanalima kablovi svojstveno bezbednih i onih strujnih krugova koji nisu svojstveno bezbedni treba da budu odelj eni zaštitnom pregradom, osim u slučaju ako kablovi imaju dodatni zaštitni ekran ili spoljašnju zaštitu koja osigurava odgovarajuć e odvajanje ili su tako učvr šćeni da je postignuto fizičko odvajanje. Zaštitne i druge cevi za kablove da budu obavezno za ptivene bar na krajevima. Svi elementi svojstveno bezbednog strujnog kruga moraju biti jasno ozna čeni. Označavanje se vr ši postavljanjem kvalitetnih (trajnih) natpisa na kućištu i stezaljkama ili pomoču svetloplave boje najmanje na početku i kraju kablova u ureĎaju ili instalaciji. Proizvo|ač opreme je duţan da obezbedi da svi ure|aji-aparati u izvedbi "svojstvena bezbednost" budu pojedina čno ispitani od strane ovlašćenih organa.

4.6 PREDMER I PREDRAĈUN OPREME, MATERIJALA I MONTAŢNIH RADOVA

POZ

OPIS

JEDIN.

KOLIČ

JEDINIČ.

INA

CENA

A.INSTRUMENTALNA OPREMA MERENJE NIVOA

1. 1.1

Isporuka servomerila nivoa i gustine (LTI-70 I LTI 80) TNG u sfernim rezervoarima D=12.400 mm za klasu ANSI 300 sa

sledećom opremom :     

1.2

plovkom za gustinu 500-600 kg/m3 kalibracionom komorom kabel uvodnicama (4 kom

kuglasta slavina 6”, 300#, “fire safe”,

Prema listu podataka LP-11212-1 Isporuka senzora temperature za ( TT-70 I TT-80 ) “Multiple spot” 15 tačaka po vertikali

kom

1

kom

1

kom.

1

duţine 12.400 mm) sa sledećom opremom:   

1.3

sa interface jedinicom u EEx ia IIBT4

prirubnicom od 2”, 300#, RF

kabel uvodnice (1kom) Prema listu podataka LP-11212-2 Isporuka transmitera apsulutnog pritiska PTI-70 I PTI-80 u rezervoasrima za TNG :  sa dvoventilskim blokom  sa odvojnom membranom za TNG Prema listu podataka LP-11212-3

UKUPNA CENA(DIN)

1.4

Isporuka ormana MRO za ugradnju na zid , DIMENZIJA:1000X600X400mm, montaţnom

pločom i pločom za uvodnice sa donje strane sa sledećom ugraĎenom opremom prema specifikaciji u crteţu 07 -11212-Md –11222 : 

Jedinice za komunakaciju sa merilima nivoa kompletno sa software-om I



kabelom za priključivanje na terminal (CIU Prime ili sličan). Računarske jedinice kompletno sa software-om I sa kablom za priključak na Radnu stanicu ( CIU Plus ili sličan).



UPS 220/220 VAC ( ME 500 ili



Odvodnik prenapona tipa: MOD MY



Odvodnici prenapona tipa:MD HFD/

        

sličan). 250, (DEHN ili sličan) ....1 kom. Ex/6, (DEHN ili sličan)...6 kom.. Automatski osigurači 10A...1 kom, Automatski osigurači 6A...3 kom, Automatski osigurači 4A...2 kom, Grebenasti prekidač ...1 kom, Servisna priključnica....1 kom,

1.5

Kabel uvodnice M20x1,5....5 kom, Kabel uvodnice M16x1,5....5 kom, Kabel kanali POK ...3m, Redne stezaljke ...15 kom Radna stanica (PC)

1.6

HP laser štampač

kom.

1

kom

1

kom

1

kom

1

kom.

2

kom

1

1.1-1.6 UKUPNO: 2.

2.1

INSTRUMENTALNA OPREMANIVOSIGNALIZACIJA : Isporuka

signalizatora

maximalnog

nivoa

(vibraciona viljuška) tečne faze duţine 3940 mm sa prirubnicom I sa napojnom jedinicom

“IS” kolo komplet protivxplozivnoj zaštiti 2.2

sa

atestom

o

Prema listu podataka LP-11212-4 Ispuruka kuglastih slavina ON/OFF (LCV-71, LCV-72, LCV-81 LCV- 82) , veličine 6”, 300# sa prirubnicom RF komplet sa klipnim aktuatorom I solenoidnim ventilom u EExme

II BT4 izvedbi sa ugraĎenim indikacijom poloţaja protivexplozivnoj izvedbi EEc ia IIC

2.3

T6. Prema listu podataka LP-11212-5 Isporuka bimetalnog termometra

sa

pokretljivim cifarnikom sa začtitnim cevom klase 1 tipa : TI-52 Bi + TW-TH ( Wika ili sličan). Prema listu podataka LP-11212-5

2,4

Ispuruka manometra sa Bourdon cevi I sa odvojnom membranom tipa: 213.53 ( WIKA

ili sličan) , membrana za odvajanje tipa : L990.10/12 ( WIKA ili sličan) 2.5

kom

1

kom

1

kom

1

Isporuka ormana za daljinsku stanicu RTU,

dimenzija 800x600x250 mm, sa montaţnom pločom I pločom za uvod kablova I sa ugraĎenom sledećom opremom za Simatic sistem 200iS ( ili sličan): 

Napojna jedinica 200iS tipa TM-PS

200iS…1 kom   

Interface modul tipa :151- 2…1 kom,

Ulazni modul

tipa:4DI Namur…4

kom, Izlazni modul tipa 2DO ( 25V, 25mA)



…2 kom , Osnona ploča sa Bus termination modulom ….1 kom,



Odvodnici prenapona tipa: MOD Ex

30 ( DEHN ili sličan)….10 kom , 

Odvodnici

prenapona

tipa:

MDHFD/EX ( DEHN ili sličan)….10 

kom, Odvodnici prenapona tipa: BCT MD



MY250 ( DEHN ili sličan)….7 kom, Napojna jedica “IS” VEGATOR 636Ex za

Vegaswing

63

(VEGA

ili

sličan)…2 kom, 

Napojna jedinica 220VAC/ 24 VDC

tipa: DTO/024 ( Effekta ili slična)….1 kom,         

Automatski osigurač 6 A…1kom, Automatski osigurač 2 A…1kom, Automatski osigurač 1 A…3kom, Releji za galvansko odvajanje 24

VDC /220 VAC ….4kom, Kabel uvodnice M20x1,5 8 kom, kabel uvodnice za “IS” 6 kom,

POK kanali duţine 3 m, Šina PE , Din šine 1,5m

RTU sa 32DI (Exi) I 32 DO signala I sa 2 porta za komunikaciju RS485 za prenos signala, komplet sa softwarom za akviziciju I 2.6

grafički prikaz stanja u skladištu Isporuka Računarske jedinice za sistem nadzora I upravljanja komplet sa radnom stanicom za upravljanje pretakanjem komplet sa operacionim I aplikacionim prog ramom za Nadzor I upravljanje u SIMATIC ili

sličnim sistemom I sa grafičkim prikazima operacija.

2.7

Isporuka rasteretnog (ispusnog) sigurnosnog ventila sa preklopnom slavinom sve za pri tiske 17,5 bara (PSV-70, PSV-80) za rezervoare R7 I R8. Prema listu podataka LP-11212-8

kom

2

2.1-2.7UKUPNO: INSTRUMENTALNA OPREMA UKUPNO:

B. KABLOVI I MONTAŢNI MATERIJAL 1.

Isporuka

kabla

Li2YCY*

2x0.75mm

svetloplav plašt 2.

40

m m m m m m m m kom kom kom kom kom m m m m m m

240 200 240 200 200 440 550 100 4 4 4 1 1 24 12 50 25 290 290 16 16 4 18 2 6 10 2 8 8 2 20 81 32 32 2

Isporuka kabla Li2YCY* 2x2x0,75mm svetlo

plav plašt 3. 4. 5 6. 7. 8. 9. 10 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37.

m

Isporuka kabla Li2YCY 2x0,75mm Isporuka kabla Li2YCY 2x2x0,75mm Isporuka kabla Li2YCY 4x2x0,75mm Isporuka kabla PPOO 3x2,5 mm Isporuka kabla PPOO 3x1,5 mm Isporuka PE (PVC) cevi D=80 mm Isporuka PE (PVC) cevi D=50 mm Kabel uvodnica „IS“ , plava, M20x1,5 Kabel uvodnica „IS“ , plava, ¾“ NPT Kabel uvodnica „Exe“

Ram za montaţu MRO1000x600x500mm Komplet postolje za RTU prema detalju Čelične zaštitne cevi Fi 80 Čelične zaštitne cevi Fi 50 Čelične zaštitne cevi Fi 25

Savitljive ( grkljan ) cevi za zaštitu Fi 25 Upozoravajuća traka za kablove PVC zaštite za podzemne kablove Vijci M16X60 Matice M16

Zaptivka 2mm 2”, 300#, RF Spoj za ekvipotencijalizaciju 0.1 mm

Slepa prirubnica ¾”, 300#, RF Zaptivka ¾”, 300#, RF Dupla nipla ½”,NPT 14 Slepa prirubnica sa priključkom ½ “ NPT Vijci M12X50 Matice M12 Zaptivka 2mm, 1/2”, 300#, RF

Cevni priključak navojni ½” NPT14 male Impulsna ceva za instrumentalni vazduh ½” Vijci M26X60 Matice M26

Zaptivka 2mm 6”, 300#, RF T komad Ermeto spoj za impulsnu cev ½“ NPT

m

8

38.

Slavina sa navojnim priključkom ½“ NPT,

10

femal KABLOVI I MONTAŢNI MATERIJAL UKUPNO:

1.

2. 3.

4.

5.

Montaţa merila nivoa (LTI -70, I LTI-80) komplet sa temperaturnim senzorom I transmiterom pritiska Povezivanje I postavljanje sistema merenje nivoa Montaţa signalizatora nivoa (LSHH -70, LSHH-80) komplet sa montaţom I ispitivanjem Montaţa slavina komplet sa montaţo m I ipodešavanjem (LCV-71, LCV-72, LCV-81 I LCV-82, kao i pokazivača polaţaja (ZSHL 71, ZSHL-72, ZSHL-81 I ZSHL-82 )

Montaţa

ormana

MRO

komplet

7. 8. 9. 10.

Montaţa

ormana

RTU

komplet

kom

1

kom

1

kom

2

kom

1

kom. kom kom m

1 1 1 1680

m m m

300 550 120

m

320

m

24

kom

4

sa

povezivanjem I isptivanjem mernoregulacione opreme I kablovskih veza I sa instalacijom software-a ua Nadzor I upravljanje Kalibracija rezervoara Isptivanje I puštanje u rad Polaganje kablova u PE cevi zemljani rov

Polaganje kablova na čeličnu konstruciju u cevi ili limene kanale

11. 12. 13.

1

sa

povezivanjem i postavljanje sistema za merenje nivoa sa instalacijom software-a I povezvanje sa sistemom Nadzora I upravljanja 6.

kom

Polaganje PE cevi prečnika 80 mm Polaganje PE cevi prečnika 50 mm Iskop, zatrpavanje kabel rova 0,5x0,8m sa

postavljanjem kabel štitnika I upozorne trake I sa nabijanjem po slojevima od 0,2m. 14.

15.

16.

Podbušivanje ispod saobraćajnica u krugu sa postavljanjem Če cevi I sa dovoĎenjem terena u prvobitno stanje Izrada okna za kabel dimenzija 1x1m dubine 1,1 m od betona i opeke komplet sa poklopcem i zatrpavanjem U prostoriji upravne zgrade uraditi potrebne

popravke kancelarije I izrada nameštaja za Radne stanice. UKUPNO:

Pauš.

REKAPITULACIJA : A. INSTRUMENTALNA OPREMA B. KABLOVI I MONTAŢNI MATERIJAL

C. MONTAŢNI RADOVI UKUPNO :

Prilog 2.1. Kriterijumi – uslovi za izbor ponudjaca za Izgradnju sfernog rezrevoara od 1000m3 u Pogonu TNG Nis Pravo učešće na konkursu ima domaće ili strano

pravno lice, koje ispunjava sledeće uslove:

I Opšti uslovi-Ponuđač dostvalja odgovarajući dokument kojim potvrđuje dole zahtevano

1) koje je registrovano za obavljanje odgovarajuće delatnosti kod nadležnog organa države u kojoj ima sedište (domaća pravna lica dostavljaju: rešenje o registraciji kod Agencije za privredne registre i osnivački akt, ili statut; strana pravna lica dostavljaju: rešenje o registraciji i osnivački akt ili statut); 2) protiv kojeg nije pokrenut postupak prinudnog poravnanja, stečaja ili likvidacije, odnosno koje nije prestalo sa radom – na osnovu sudske ili dr uge odluke sa obavezujućom snagom (dostaviti: uverenje suda); 3) koje nije – u roku od pet godina pre objavljivanja ovog poziva – pravnosnažnom odlukom

sudskog organa kažnjeno za krivično delo, privredni prestup ili prekršaj u vezi sa svojim poslovanjem, odnosno ako mu u tom roku nije izrečena pravnosnažna sudska ili upravna mera zabrane obavljanja delatnosti koja je predmet nabavke (dostaviti: uverenje suda);

4) koje je izmirilo dospele poreze, doprinose i druge javne dažbine za 2010. i tekuću godinu, u sk ladu sa propisima države u kojoj ima sedište; 5) Iizveštaj o bonitetu za poslednje tri godine koji izdaje Narodna banka Srbije – BON JN (za domaća pravna lica); 6) koje raspolaže neophodnim finansijskim kapacitetom (domaća pravna lica dostavljaju: scoring Narodne banke Srbije); 7) koje raspolaže dovoljnim tehničkim i kadrovskim potencijalom koji je u mogućnosti da realizuju kompletan posao (broj zaposlenih, kvalifikacija istih, tehnička opremljenost) II Tehnički uslovi- Ponuđač dostavlja odogovarajući dokument kojim potvrđuje dole zahtevano

1.

koje raspolaže dovoljnim tehničkim i kadrovskim potencijalom koji je u mogućnosti da realizuju kompletan ptojekat:

2.



Ishodovanje potrebnih uslova i dozvola za izgradnju sfernog rezervoara u skladu sa tehnickom dokumentacijom, a prema Zakonu o planiranju I izgradnji

   

Organizacija gradilišta, isporuka materijala i opreme i izvođenje radova Ispitivanje instalacija prema tehnologiji ispitivanja Ispitivanje instalacija u uslovima eksploatacije Tehnički prijem i ishodovanje upotrebne dozvole

Ponuđač mora da poseduje Rešenje o ispunjenosti uslova za građenje objekata, odnosno izvođenje radova za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, i to jednu od licenci: -

za objekte za preradu nafte i gasa, međunarodne i magistralne produktovode, gasovode i naftovode za transport, za gasovode nazivnog radnog pritiska preko 16bara, ukoliko

prelaze najmanje dve opštine, za skladišta nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona, za magistralne i regionalne toplodalekovode, za objekte proizvodnje biodizela

I 030М1 – izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija

-

za međunarodne i magistralne produktovode, gasovode i naftovode za transport, za gasovode nazivnog radnog pritiska preko 16bara, ukoliko prelaze najmanje dve opštine, za skladišta nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta preko 500 tona I031М1 – izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija

Broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih: ponuđač mora da ima najmanje 50 radnika od čega

po 2 (dva) zaposleni inženjer odgovarajuće struke sa važećom licencom za pružanje usluga i izvođenje traženih radova, za koje je potrebno dostaviti izvod iz PIO fonda i kopije licenci, a po potrebi dostaviti original na uvid (dokaz socijalnog osiguranja M4 model).

Lica koja obavljaju poslove zaštite od požara moraju da imati odgovarajuću stručnu spremu i položen stručni ispit iz oblasti zaštite od požara na osnovu „Pravilniku o posebnoj obuci i pola ganju stručnog ispita iz oblasti zaštite od požara" („Sl glasnik SRS broj 92/10). 3.

Ponuđač mora da osnovna sredstva za obavljanje poslova mehanizaciju i postrojenja u sopstvenom vlasništvu ili u zakupu (dokaz ugovor o zakupu) (zavisno od obima posla može se navesti minimum sredstava i mašina)

4.

Spisak izgrađenih objekata u periodu 2005 – 2010 i to najmanje 5 objekata investicione vrednosti od 30 miliona i minimalno 1 objekta preko 100 miliona (lista overena od investitora)

5.

Generalni Izvođač mora da realizuje minimalno 60% izvođačkih radova (ne ukljucujuci cenu materijala) sa sopstvenim kadrovima, i tehničkom opertivom a za preostali deo može da angažuje podizvođače koji ispunjavaju uslove prema Zakonu za obavljanje određene vrste posla. Dokazuje o ispunjeno sti uslova za podizvođača mora biti u prilogu ponude.

6. Uslov za davanje ponude je izlazak na predmetnu lokaciju sa predstavnicima Investitora,

gde će predstavnici investitora odgovoriti na sva otvorena pitanja III Komercijalni uslovi-

Ponuđač dostavlja odogovarajući dokument kojim potvrđuje dole zahtevano

1.Ponuđač je u obavezi da iskaže jedinicne cene prema licitacionom elaboratu u prilogu 2.Garantni rok- minamalno dve godine za isporučenu-ugrađenu opremu i izvedene radove 2.Ponuđač je u obavezi da prihvati predlog ugovora koji izradi Invstitor 3. Rok važnosti ponude-ne manje od 60 dana 4.Plaćanje-nakon izvršenog posla u roku od 30 (tridest) dana od dana obostranog potpisivanja zapisnika o izvedenim radovima 5. Rok isporuke opreme I rok izvodjenja radova- maksimalan rok je 10 meseci 6. avans koji ponudjac moze da zahteva je u intervalu od 0 do 40% ponudjenog iznosa za predmetni objekat, uz obavezu dostavljanja bankarske garancije za povracaj avansa 7.Izjava o spremnosti izdavanja banakarske garancije- P onuđač je u obavezi da dostavi izjavu izdatu od strane banke, i to za: a)Garancija za dobro izvršenje posla- Ponuđač je u obavezi da u slučaju da bude izabran kao najbolji ponuđač, dostaviti neopozivu, bezuslovnu, na prvi poziv plativu bankarsku garanciju za dobro

izvršenja posla, u visini od 10 % ugovorene vrednosti nabavke. Rok važnosti garancije za dobro izvršenje posla mora biti 30 dana duži od roka završetka predmetne investicije. b)Garancija za izvedene radove, ugrađeni materijal i opremu- za kvalitet izvedenih radova i ugrađenog materijala i opreme Ponuđač je u obavezi da dostavi bezuslovnu, neopozivu i naplativu na prvi poziv bankarsku garanciju prvoklasne poslovne banke koju prihvata Naručilac, a koja glasi na 10 % od

110325 Tng Rezervoar Prilog2

Recommend Documents