Teorija komparativne književnosti •
Pojam i predmet komparativne književnosti Podela nauke Podela nauke o književno književnosti sti podrazum podrazumeva eva podelu podelu na teoriju teoriju književno književnosti, sti, istoriju književnosti, književnu kritiku i uporednu književnost. Termin uporedne comparee . ili komparativne književnosti potiče od francuskog la litterature comparee. Engleski termin je comparative literature, a nemci ističu da je reč o naučnoj disc isciplin plini, i, pa kažu Ver Verg gleic eichen hende Liter teratur atur iss issensc enscha hafft. Zoran Konstatinović ističe Konstatinović ističe da pojedine pojave nije mogu!e potpuno razumeti ako ih ne posmatramo i izvan okvira pojedinih nacionalnih literatura "dakle, ne samo interliterarno, ve! i intraliterarno#, polaze!i od uzajamne povezanosti Konstatinoviću, komparatistika se literatu literatura ra na različit različitim im jezicima jezicima.. Prema Prema Konstatinoviću, $avi $avi izučav izučavanj anjem em odnosa odnosa nacion nacional alnih nih knjiže književno vnosti sti i knjiže književni vnim m i ostal ostalim im disciplinama disciplinama i poljima čovekovog delovanja "npr. "npr. religija#. religija#. Henri Remak kaže kaže da je komparativno komparativno proučavanje ono proučavanje proučavanje književnosti koje prevazilazi prevazilazi gran granic ice e jedn jedne e zeml zemlje je i da podr podraz azum umev eva a prou prouča čava vanj nje e odno odnosa sa izme izme%u %u književnosti sa o$e strane, i to na različitim poljima znanja i verovanja& na polju umetnosti "slikarstvo, arhitektura, muzika#, 'lozo'je, istorije, dru(tvenih nauk nauka a "polit "politik ike, e, soc sociol iologi ogije# je#,, relig religije ije itd. itd. )ednom )ednom rečju rečju,, to je pore%e pore%enj nje e lite litera ratu turre sa drug drugim im sfer sferam ama a ljud ljudsk skog og dela delanj nja. a. Ridiger sm smat atra ra da sve knjiže književno vnosti sti "$ez "$ez o$zir o$zira a na kom kom jezik jeziku# u# čini čini nedelj nedeljivu ivu celinu celinu ne samo samo u prosto prostorno rnom, m, ve! i istorijs istorijskom kom pogledu "govori o *eltliterat eltliterature ure ili o svetsko svetskojj književnosti. +n za komparatistiku kaže da ona može da se $avi pitanjima koja mogu mogu da posluže posluže samo kao polazi(ta, polazi(ta, i to u heuristi heurističk čkom om smislu. smislu. adatak elemente i komparatistik komparatistike e sastoji se u tome upore%ivanjem ispita književne elemente i kako one one najm najman anje je,, tak tako i one one najo najo$u $uhv hvat atni nije je.. Prem ema a Ričardu forme, forme, kak Rortiju, Rortiju, komparatistika je mesto gde se me%uso$no prepoznaju 'lozo'ja i književnost. -ogu se izdvojiti tri o$lasti izučavanja komparatistike& 1)gen genetske ili kontaktne vee! ") tipolo#ke analogije! $) interdisciplinarne poveanosti %enetske vee& z o$las o$lasti ti genets genetskih kih ili konta kontaktn ktnih ih veza, veza, pose$n pose$no o se izdvaj izdvaja a imagologija! kompleks pro$lema vezan za predstavu o nekom narodu u književnosti drugog naroda, a za imagologiju je usko vezana pro$lematika literarnog posredni(tva. Tu Tu se naročito ističe prevo'enje! ističe prevo'enje! kao pose$an vid posredovanja. posredovanja. načajna je i upor upored edna na me meto todo dolo logi gija ja// post postoj oje e i dva dva podr područ učja ja gde gde se inte interres esov ovan anje je komparatistike dodiruje sa drugim naukama& uporedna folkloristika, gde se kompar komparatist atistika ika susre! susre!e e sa etnogra' etnogra'jom, jom, i uporedna uporedna stilisti stilistika, ka, koja koja je deo nauke o jeziku. 0rancuzi su razvili genetska istraživanja i oni zapravo u njima vide jedino podr područ učje je kompa ompara rati tist stik ike. e. Lite Litera rarn rne e poja pojave ve se pren prenos ose, e, putu putuju ju iz jedn jedne e književnosti u drugu/ pri tome se i menjaju. Tipolo#ke analogije& (ovjetska #kola u tipo tipolo lo(k (kim im istr istraž aživ ivan anja ja vidi vidi sm smis isao ao knji knjiže ževn vnos osti ti i komparatistike. 1ličnosti ne moraju $iti rezultat uzora i podsticaja, a zaključci na osnovu zaista postoje!ih veza mogu se zasnivati i na pukim slučajnostima. slučajnostima. 1
2a $i se pravil pravilno no o$jas o$jasnil nile e analog analogije ije,, potre potre$no $no je prouč proučiti iti jedins jedinstve tvenos nostt i zakonomernost sveukupnog istorijskog i dru(tvenog razvoja. merički merički naučnici naučnici su svoja istraživanja postavili (ire i o$uhvatili su i polja ostal ostalih ih umetn umetnost ostii i ljudsk ljudskih ih znanja znanja uop(t uop(te. e. 3koli 3koliko ko je pore%e pore%enj nje e zadata zadatak k komparatistike, da $i to pore%enje $ilo inteligi$ilno, potre$no je u pore%enju o$uhvatiti i druga područja, o$jasniti pojave uz pomo! drugih disciplina i nauka. 1vaka pojava ima svoj uzrok i zato je pitanje uticaja stavljeno u prvi plan. 4omparatistika se $avi izučavanjem uticaja. 3 odnosu na proučavanje nacio nacional nalnih nih knjiže književno vnosti sti,, komp kompara aratis tistik tika a se $avi $avi interl interlite iterar rarnim nim vezam vezama. a. 5ajpre se $avila izučavanjem literarnih veza izme%u samo dve književnosti, a u odnosu prema svetskoj književnosti nalazi se pred dvojakim zadatkom& da poku(a da prikaže književnost u sin*roniji i dija*roniji i dija*roniji i da odredi teorijsku osnovu svetske književnosti+ Komparat Komparatistik istika a mora jo( da razvija svoju teoriju, uop(tavaju!i saznanja iz prou prouča čava vanj nja a gene genets tski kih h veza veza,, tipo tipolo lo(k (kih ih anal analog ogij ija a i inte interd rdis isci cipl plin inar arni nih h povezanosti. 4omparatistika se služi pore%enjem kao postupkom, pri tome ne!e proizvoljno i mehanički staviti dve pojave jednu pored druge, ve! !e ove pojave videti uvek u (irem sistemu "tertium " tertium comparationis#. comparationis#. To je preduslov osmi(ljenog pore%enja, komparatista !e razmi(ljati o tim pojava i na taj način !e prona!i i sličnosti i razlike me%u njima. adatak komparatistike $io $i da se sve pojave i uslovi iz kojih nastaju prate u njihovom kretanju i menjanju, jer se na taj način otkrivaju njihove uzajamne povezanosti& kako se pojedinis sistemi kre! kre!u, u, kak kako delu deluju ju me me% %uso$ uso$no no,, a svet svetsk ska a knji knjiže ževn vnos ostt pred predst stav avlj lja a najo$uhvatniji najo$uhvatniji sistem, sistem je svih sistema u literaturi. ,el -ransoa .ilmen .ilmen 6789:87 godine održao je predavanje iz uporedne književno književnosti, sti, čime čime je kompara komparatist tistika ika do$ila do$ila status status univerzi univerzitets tetske ke nauke. nauke. 3z njega njega je ;an ;ak
i> iz 67?6. 67?6. godine godine,, u prvom prvom tomu tomu govori govori o (ire (irenju nju francuskog jezika. /pol /polit it Ten je, polaze!i od @ faktora A rase, sredine sredine i momenta, okrenuo komparatistiku ka proučavanju uticaja. -e%utim, u to vreme, na uticaj se i dalje gledalo veoma pravolinijski i nije se vodilo računa o menjanju pojava 0alder ersp spre reže že je pril prilik ikom om njih njihov ovog og kret kretan anja ja.. 0ald je 1"1+god izdao izdao francusk francuskii stvar4 , gde je časopis časopis za književno književnost st 2Komparativna knjievnost 3reč i stvar4, govorio o pokretljivosti književnih pojava. K56PRT/(T/K7metodička vestin K56PRT/(T/K7metodička vestina a istraž istraživa ivanja nja analog analogija ija i vea! vea! srod srodno nost stii i utic uticaj aja a sa svr* svr*om om da kn knji jiže ževn vnos ostt pri, pri,li liži ži osta ostali lim m područjima iražavanja ili sananjima 8drugim naukama) ili uajamno pri, pri,li liža žava vanj nja a kn knji jiže ževn vni* i* činj činjen enic ica a i teks teksto tova va ,ilo ,ilo da su ,lis ,liski ki ili ili udaljeni u vremenskom prostoru! ,ilo da pripadaju raličitim jeicima i kulturama ili tradiciji kako ,ismo i* mogli ,olje opisati! s*vatiti i uživati u njima9 pritom koristi tekstualne! ,iografske! istoriografske metode+ Komparatistika u užem smislu proučava interliterarne vee 8" ili vi#e nac+književnosti) Komp Kompar arat atis isti tika ka u #ire #irem m smis smislu lu prouč proučav ava a odno odnose se um umet etno nost stii reci reci prema drugim vidovima umetnosti 8opera! muika! :lm! slikarstvo)+
2
Predmet komparatistike su književna komparativna fakta. Zadatak komparatiste& komparatiste& 6#prepoznati komparativna fakta 8#otkriva ih @#tumači ?#vrednuje B#razmenjuje
Komparativna faktogra:ja& faktogra:ja & fakta fakta nastaj nastaju u iz susr susreta eta 8 različi različite te kultu kulture re,, Komparatista je tkz.posrednik, etničke grupe, civilizacije, discipline. Komparatista je tkz.posrednik, tumač, izučava duh i formu. Komparatistika je Komparatistika je doprinela sintezi, otvorenosti, duhu radoznalosti prema drugačijem. 4omparativna prednost komparatiste je to (to zna zna da upore upore%uj %uje/ e/ to pore%e pore%enj nje e je reCek reCektov tovano ano pore%e pore%enje nje,, inteli inteligi gi$il $ilno no "promi(ljeno, raz$orito, razumljivo# i pritom se koriste dve mo!i uma& mo! upore%ivanja i mo! razlikovanja. kriterijumi kompara,ilnosti ili uporednosti& 1+ raanati ,itno od ne,itnog A ne,itnog A ne smemo se voditi za spoljnim, ne$itnim sličnostima/ spoljne sličnosti nisu merila kompara$ilnosti "+ posmatrati stvar u okviru sistema $+ modeli ;+ pronaci du,insku sličnost •
/storijski ravoj komparativistike komparativistike < 1=+veku! postojale su dve grane& grane& jedna je o,eležena komparativnom metodom! a druga komsopolitimom+ komsopolitimom+ 0rancuski enciklopedisti su u svojim delima pominjali i druge literature (to je ostavljalo mogu!nost pore%enja tih lite litera ratu tura ra.. 4osmo osmopo poli lits tsk ko inte interresov esovan anje je se ugle ugleda dalo lo i u upor upored edno nom m proučavanju jezika. +d sred sredin ine e 6D.v 6D.vek eka, a, komparatistika je smatran smatrana a naučnom naučnom discipli disciplinom. nom. azvoj a zvoj kompara komparatist tistik ike e vezujemo vezujemo za 0rancusk rancusku. u. +ni su prvi imali imali profeso profesore re i akademske studije komparativne književnosti. 3 svom razvoju, komparatistika >oefa Teksta! eksta! je o$uhvatila $rojne pro$lemskoFmetods pro$lemskoFmetodske ke rasprave >oefa 0rintjera! ?ansona! 0aldersprežea i .an Tigema+ 1=;@71=A@ je prvo latno latno do,a komparat komparatistik istike e. Tada ada se poja pojavi vio o niz niz 1==A+godine se pojavio komparatističkih studija "Gete, Hajron, -icklič, uso#. 1==A+godine se prvi prvi uvod uvod u komp kompara aratis tistik tiku u I4om I4ompar parati ativna vna knjize knjizevno vnost= st= "veli "velika ka pažnja pažnja godine iza(ao je prvi časopis posve!en posve!ena a je kultur kulturolo( olo(kim kim vezama#. vezama#. 1==B+ godine komparatistike u -a%arskoj. 4rajem 6D.veka javljaju se prve $i$liogra'je, (to znači da ve! postoji o$imna literatura. >oef oef Tekst ekst je vodi vodio o najr najran anij iju u kate katedr dru u a kompa ompara rati tist stik iku u u -rancuskoj! rancuskoj! osnovanu 1=A+godine 1=A+godine na ?ionsko ?ionskom m univerite univeritetu+ tu+ 2eset Posneta 4Comparati 4Comparative ve godina ranije, u Londonu je o$javljena rasprava Posneta literatureD+ Tu Posnet u sociologističkom, spenserovskom duhu želeo da Tu je Posnet u konstrui(e evolucionističku shemu progresa/ Posnet polazi od stava da nema Tekst, kao i Posnet, tvrdi da su ni mi(ljenja mi(ljenja ni imagina imaginacije cije $ez pore%en pore%enja. ja. Tekst,
3
nauka i pored$eni postupak nerazdvojni, ali je njegova rasprava usmerena na pro$lem književne istorije. 5jegov zaključak je da je i na osnovna pitanja o prirodi prirodi književn književnog og fenomena fenomena mogu!e mogu!e odgovori odgovoriti ti samo samo uporedno uporednom m istorijo istorijom m književnosti. Posnet govori o evolucionim analogijama, analogijama, Tekst govori o vezama izme%u naroda i književnosti književnost i "Teksta "Teksta !e u tome slediti mnogi kasniji francuski komparatisti#. načajan je i 0rintjerov i 0rintjerov doprinos utemeljenju komparatistik komparatistike. e. +n tvrdi da se književnost ne stvara ni iz čega " ex nihilo# i da je i ne(to (to deluje veoma originalno zapravo =nalepljeno> na ne(to ve! postoje!e. +vaj istoričar pod izrazom literature comapree podrazumeva najpre pro(irivanje vidika putem onakv onakvog og izučav izučavanj anja a istori istorije je knjiže književno vnost stii gde se preva prevazi zilaz laze e nacion nacionaln alne e granicie i koncentri(e se na tokove u velikim književnostima, književnostima, u njihovom z$iru A evropskoj književnosti. %istav ?anson !e ?anson !e sasvim drugačije gledati na smisao i ulogu pore%enja. +n je $liži Tekstu nego Hrintjeu u tome. Lanson je $lizak pozitivističkom pozitivističkom shvatanju shvatanju// on uporedna uporedna istraživa istraživanja nja shvata shvata prvenstv prvenstveno eno kao istraživ istraživanje anje stranih uticaja koja tre$a da upotpune i razjasne istorijski razvoj nacionalne književnosti, odnosno nastanak nekog književnog dela i njegovo mesto u istoriji. Lanson !e se $aviti pojmom uticaja i poku(a!e i da de'ni(e taj pojam. Prema njemu, pravi uticaj je onaj koji otkrivamo u jednoj književnosti kada ni pre%a(nja tradicija ni lična originalnost ne razja(njavaju iznenadnu promenu i kada jedino uvo%enje nekog vida stranog duha i stranog ukusa omogu!ava razumevanje zapažene tendencije ili forme. Lanson !e postati jedan od prvih zagovor zagovornika nika prouča proučavanja vanja književne književne recepci recepcije. je. Pis Pisac ac ne vr(i uticaj uticaj svojom svojom lično(!u, ve! svojom knjigom, a njen delatni smisao ne odre%uje autor, ve! pu$lika. 0ald 0alder ersp spre reže že i Pol .an Tigem pristupa pristupaju ju kompara komparatisti tistici ci kao rel relativ ativno no samo samost stal alno nom m podr područ učju ju nauk nauke e o knji knjiže ževn vnos osti ti.. Van Tigem igem je nakl naklon onje jen n sist sistem emat atiz izov ovan anju ju kompa ompara rati tist stič ičk ke prak prakse se,, ali ali je za njeg njega a "kao "kao i za Haldensprežea#, Haldensprežea#, komparatistika ve! formirana formirana disciplina, sa svojim metodama i istorijom, pred kojom se nalazi put daljeg razvoja. 0alederspreže se pose$no zadržava na Tenovom determinizmu. 1matrao je da se njegove teorije o povezanosti svih manifestacija jedne rase i jedne sredine u odre%enom vremenu A suprotstavljaju primeni uporednih metoda. Tenovski Tenovski sistem nije povoljno tle za razvoj komparatistik komparatistike, e, iako je u njemu književni pozitivizam $io izražen. +d tada u komparatistici nalazimo, prema Haldensprežeu, Haldensprežeu, dva osnovna smera& traženje analogija i izvora književnih dela u mitu mitu i folkl folkloru oru i preuz preuzima imanje nje vidlji vidljivih vih me me%uo %uodno dnosa sa nacio nacional nalnih nih nizova nizova književnih dela "=veliki "=veliki tokovi>#. tokovi>#. Halederspreže Halederspreže se zalagao za to da se o$rati o$rati pažnja na mo$ilnost književnih pojava, gde se hijerarhija vrednosti neprestano preo$ražava kroz vreme. .an Tigemov Tigemov priručnik =3poredna književnost> iz [email protected] donosi prvi put put jednu jednu celovi celovitu tu sis sistem temati atizac zaciju iju predm predmeta eta metoda metoda kompa komparat ratist istik ike. e. +n o$eležava o$eležava najvi(i najvi(i stupanj stupanj francus francuske ke kompara komparatist tističk ičke e misli misli ovog veka. veka. Van Tigem smatra da je cilj komparatistik komparatistike e upore%ivanje upore%ivanje prevazilaženjem prevazilaženjem jezičkih $arij $arijera era,, a najvi( najvi(e e je o$elež o$eležava ava kao kao discip disciplin linu u koja koja se $avi $avi izučav izučavanj anjem em uticaja. 5agla(ava važnost razlikovanja pojma uticaja "složeno pitanje uticaja jednog pisca na dugog# od uspeha "tj. popularnosti popularnosti stranog pisca u jednoj zemlji#. Tigem se zalagao za op(tu književnost, a komparatistiku je shvatio kao disciplinu koja se najče(!e $avi izučavanjem $inarnih odnosa.
4
4rajem 8J.veka, značajni su Eaniel su Eaniel nri Pižo sa svojim delom 2
ditivna koncepcija svetske književnosti aditivna, je ona koja Prva Prva koncepc koncepcija, ija, koja se tradicio tradicionaln nalno o karakter karakteri(e i(e kao aditivna, priključuje mehanički nacionalne književnosti jednu uz drugu. Genetski je ova konce oncepc pcij ija a ver verovat ovatno no najs najsta tari rija ja,, spol spolja ja gled gledan ano o A najj najjed edno nost stav avni nija ja i najj najjed edno nozn znač ačni nija ja.. 5a 5ajv jvi( i(e e je krit kritik ikov ovan ana, a, a najv najvi( i(e e je upot upotrre$lj e$ljav avan ana. a. Podraz Po drazumeva umeva mehaničk mehaničkii princip princip izgradnj izgradnje e koji koji ne pretpos pretpostavlj tavlja a unutra( unutra(nji nji integri(u!i sistem, ne predstavlja istoriju svetske književnosti kao jedinstvenu celinu. celinu. +na ne omogu!av omogu!ava a otkrivanj otkrivanje e unutra(n unutra(nje je povezano povezanosti sti speci'čno speci'čnosti sti nacional nacionalnih nih književno književnosti sti ili analogni analognih h književno književnoisto istorijs rijskih kih jedinica jedinica i op(tih op(tih knjiže književni vnih h proce procesa. sa. +na ne otkriv otkriva a interl interlite iterar rarne ne zakoni zakonitos tosti, ti, ve! samo samo indir indirekt ektno no ukazu ukazuje je na njiho njihovo vo postoj postojan anje je i evocir evocira a neiz$ neiz$ežn ežnost ost njihov njihovog og proučavanja i podstiče na književna istraživanja. -nogi odriču ovoj koncepciji atri$ut koncepcije koncepcije z$og njene mehaničnosti. 5aime, ona ne sadrži upravo one momente koji $i izražavali neku konceptualnost, konceptualnost, unutra(nji unutra(nji stvaralački princip, kao kao rezul ezulta tatt nek nekog uop( uop(ta tava vanj nja a poja pojava va i proc proces esa. a. 4once oncepc pcij ija a svet svetsk ske e knjiže književno vnosti sti najče najče(!e (!e se reali realizu zuje je u knjiže književno vnoist istori orijsk jskoj oj praks praksi. i. 1lovač 1lovačka ka Istorija svetske književnosti= "6DK@# je na osnovu tradicionalno prihva!enih o$eležja aditivna, paralelistička/ to je istorija kod koje je organizacioni princip izgradnje izgradnje mehanički, odnosno odnosno ne postoji. 3 prvom prvom planu su književnosti književnosti koje imaju imaju najstari najstarije je književne književne spomenik spomenike e i koje koje poseduju poseduju pismenost pismenost u velikoj velikoj vremenskoj prednosti u odnosu na npr. mnoge evropske književnosti. Po(to je reč o književnosti 2alekog istoka ili Hliskog, 1rednjeg istoka, može se re!i da se ovde radi o geografskom principu izgradnje. Tako%e, Tako%e, IPovijest IPovijest svjetske svjetske književnosti= "6D9@, agre$# izgra%ena je na aditivnoj kocepciji. 1astoji se od osam tomova. tom tom& preo preovl vla adav dava sumiraj iraju! u!ii pristu istup p prem ema a star tarim kultur lturam ama a i književnostima "npr.ndije, 4ine, )apana...# tom& grčka, rimska, vizantijska, srednjevekovna, novovekovna, novogrčka, al$anska tom& ima karakter frankofonih interliterarnih zajednica V tom& italijanska, (panska, portugalska... V tom& književnost na nemačkom, jidi(u i ma%arskom V tom& književnosti keltskog porekla i anglofonske književnosti V tom& slovenske književnosti, kavkaske i $altičke književnosti V tom& jugoslovenske književnosti
5
•
%eteovo asnivanje pojma svetske književnosti Gete Gete je prvi prvi skova skovao o termi termin n svets svetske ke knjize knjizevno vnosti sti,, on glasi glasi =* =*elt eltlit litera eratur> tur>.. Ter Termi 5jegov ov se sekr kret etar ar min n je pron prona' a'en en u teks teksto tovi vima ma 81=" 81="=7 =71= 1=$@ $@)) . 5jeg kerman je a,eležio u svom dnevniku $1+januara 1="B+godine taj termin! a %ete ga je upotre,io veanog a neki kineski roman+ Gete je imao imao i svoj svoj čas časop opis is 2
•
.an Tigemovo ralikovanje op#te i uporedne književnosti .an Tigem o$javi o$javio o je sažet, sažet, no veoma veoma sis sistem temats atski ki konci koncipir piran an i prizn priznat at 81$1). 4njiga je, kao rezultat dugog prir priručn učnik ik 2
@#stupanj op(te književnosti 5pr.na 5pr.na prvom stupnju moglo $i $iti reči o usoovoj I5ovoj Eloizi= i njenoj ulozi u francuskoj književnosti NV veka. 5a drugom stupnju $i moglo $iti reči o uticaju ičardsona na usoa kao romansijera. 5a tre!em $i moglo $iti reči o evropskom sentimentalnom romanu pod uticajem ičardsona i usoa. +p(ta književnost je (ire postavljena od teorije književnosti. Van Tigemovo vi%enje komparatistike kao discipline koja se $avi isključivo $inarnim odnosima i vezama, nasuprot op(toj književnosti A usmerila je dalji razvoj francuske komparatistike. •
Jta podraumeva fenomen naknadnog uklju čivanja u kanon svetske književnosti Pitanje svetske književnosti je pitanje kriterijuma i pronalaženja načina za Kanon je termin grčkog porekla "grčki pravljenje istorije svetske književnosti. Kanon je termi termin n je označa označaval valo o je (ipku (ipku za meren merenje# je# i podra podrazum zumeva eva odre%e odre%eni ni skup skup pravi pravila. la. 4a 4anon nonsk ske e i nekano nekanonsk nske e teksto tekstove ve posma posmatra tramo mo kao kao meroda merodavne vne i nemerodavne. nemerodavne. IHi$lija= je odličan primer literarnog i religioznog teksta, koji je sveprisutan u kanonu. Kanon je! dakle! skup dela koja su trajnim koncenusom kritičara i naučnika u#la u svetsku književnost+ storija storija svetske svetske književno književnosti sti nudi nudi nekolik nekoliko o primera primera naknadno naknadnog g uključivanj uključivanja a dela u kanon svetske književnosti. 4(lova va o po*o po*odu du 5pr.pr 5pr.prona onalaz lazak ak drevn drevnog og spomen spomenika ika stočni stočnih h 1loven 1lovena a 4(lo /gorovuD! koje Pu#kin tek 69KB.godine, mada je delo koje je prona prona(ao (ao 6usin Pu#kin napisano oko 667B.godine. sto se dogodilo i sa poemom gruzijskog pesnika Rustavelija, Rustavelija, autora 4.ite 4.itea a u tigrov tigrovoj oj kožiD kožiD,, zahv zahval alju juju ju!i !i kojoj ojoj ga je književna istorija nazvala gruzijskim Homerom. 5ajslavniji primer naknadnog uključivanja u kanon svetske književnosti je =Ep o Gilgame(u>/ ovo delo je smatrano početkom svetske književnosti. +dlomke pločica de(ifrovao je 2žordž 1mit 6798.godine. Tako je delo ugledalo svetlost sveta @9 vekova nakon svog nastanka, a u se$i sadrži reCeksije o prolaznosti ljudskog života i trajnosti čovekovog dela humanizma. Termin Termin naknadnog uključivanja je u @JFim godinama formulisao formulisao -rank .olman! me me%u %uti tim m A ter termin min tada tada nije nije $io $io prih prihva va!e !en. n. Tada ada u nauc naucii o književnosti nisu postojali uslovi za konkretnu analizu interliterarnih procesa, kakvi postoje danas. Hez primene naknadnog uključivanja, istorijsko proučavanje proučavanje praktično ne $i ni postojalo. Pronalazak novij pojava i njihovo o$ja(njavanje predstavlja smisao istorije istorije književno književnosti. sti. Tamo gde to izostaje, izostaje, javljaju javljaju se razne razne gnoseolo gnoseolo(k (ke e deformacije, kao (to su književni centrizmi. 4ategorija 4ategorija naknadnog uključivanja je ponikla iz interliterarnog interliterarnog proučavanja, ali je to ustvari uo(teni, sveprisutni sveprisutni princip i saznajni postupak književnog procesa. Tu je veoma značajan arhivski rad književnih istoričara, usmeren na pronalaženje nepoznatih činjenica, rukopisa. načajna je naknadna o$rada rukopisa, njihova identi'kacija i svrstavanje u sistem nacionalne književnosti.
•
Komparativna književnost prema teoriji književnosti
7
4njiževnost 4njiževnost je sistem koji se (iri polaze!i od teksta i to u sinhroniji i dijahroniji, kroz različite aktualizacije aktualizacije tekstova i kroz delovanje osvih aktualizacija. 1istem je u celini izuzetno o$uhvatan, o$uhvatan, jer je književnost zapravo i neprekidan poku(aj poku(aj da se stvarnosti oko nas podari smisao kroz medij jezika, jezika, s tim (to se on za tu svrhu i stvaralački o$likuje, a stvarnost se pro(iruje kroz igru ma(te. nauk nauka a o knjiže književno vnost stii je siste sistem, m, kroz kroz knjiže književno vnost st otkriv otkriva a ne(to ne(to vi(e vi(e od stvarnosti stvarnosti i života, jer je književnost ujedno i celokupno iskustvo iskustvo čovečanstva. 4omparatistika, kao deo sistema, nalazi pose$an smisao. +na je sistem unutar sistema, svako pojedinačno iskustvo iskustvo zahva!eno u tekstu kao književna pojava ne ostaje vezana za tekst, ve! se kre!e. 4re!u!i se prelazi iz jednog jezika u drugi, iz jedne kulturne sfere u drugu, a tako%e iz jedne literature u drugu, a i iz literature u neku drugu vrstu umetnosti ili neko drugo područje ljudskog znanj znanja a i delat delatnos nosti. ti. sto sto tako, tako, pojav pojave e iz drugih drugih umetn umetnost ostii i polja polja ljuds ljudsko kog g znanja nalaze svoje mesto u književnosti, u literarnom tekstu& npr.tehnika montaže, impresionistički način slikanja, psihoanalitičko ispitivanje du(e itd. 3nutar sistema nauka o književnosti, komparatistika komparatistika ispunjava prostor prostor izme%u izme %u proučavanja pojedinih nacionalnih književnosti kao monoliterarnih sistema i proučavanja koje $i celokupnu književnost o$uhvatile kao sistem svih sistema. 3 odnosu na proučavanje nacionalnih književnosti, komparatistika !e svoj zada zadata tak k vide videti ti u osve osvetl tlja java vanj nju u inte interl rlit iter erar arni nih h veza veza,, koja oja u vido vidokr krug ug posmatranja posmatranja stavlja najpre samo dve književnosti, dok se u odnosu na svetsku književnost nalazi pred dvojakim zadatkom& da prikaže svetsku književnost u dijahroniji i sinhroniji i da odredi teorijsku osnovu svetske književnosti. 4ada je u pita pitanj nju u svet svetsk ska a knji knjiže ževn vnos ost, t, kompa ompara rati tist stik ika a !e svoj svojim im ispi ispiti tiva vanj njem em interliterarnih veza $iti jedini mogu! put da se na kraju (irokim uop(tavanjem do%e do teorijske osnove za celokupnu svetsku književnost, do Iop(te nauke o književnosti=. 4omparatistika mora razvijati svoju teoriju, no ona !e to učiniti uop(tavaju!i saznanja iz proučavanja genetskih veza, tipolo(kih analogija i interdisciplinarnih povezanosti. +na !e se služiti pore%enjem kao postupkom, ali ne na taj način (to !e mehanički i proizvoljno staviti dve pojave jednu pokraj druge, ve! (to !e pojave sagledati u nekom (irem sistemu, koji je u tertium comparatio comparationis! nis! predu ovom slučaju i onaj tertium preduslo slov v za osmi(l osmi(ljen jeno o pore%enje, (to !e razmi(ljaju!i nad tim pojavama otkrivati ne samo sličnosti, ve! i razlik razlike e me%u me%u njima njima.. 1ada( 1ada(nji nji trenu trenutak tak komp kompara aratis tistik tike e odre odre%en %en je teor teorij ijom om komu komuni nika kaci cije je,, toli tolik ko se inte integr gris isal ala a u op(t op(tii me meto tods dski ki pris pristu tup p književnom delu i istorijskim tokovima da je danas svaka analiza koja ne $i sadržala komparatistički momenat A $ila nepotpuna.
•
5sam osnovni* pojmova književnog polja
8
/) 5ntolo#ka pitanja +va pitanja se ne odnose se na $i!a književnosti. Havi se načinima postojanja književnog dela 5pr. 5pr. usmena i pisana književnost& usmena ne poznaje stalnu de'niciju teksta, preno prenosi si se sa Ikol Ikolena ena na kolen koleno o=, ide Iod Iod usta usta do usta= usta=,, doživl doživljav java a niz promena i postoji kao niz varijanti, za razliku od pisane književnosti. //) pistomolo#ka pitanja Epistema je pistema je skup znanja u koji dru(tvo veruje. 5a(e do$a pretežno veruje u nauku. To su pitanja koja se odnose na to (ta je u književnom delu razumljivo i kako se shvata delo, kako dočitati delo. Epistema se menja kroz vreme i to ima značajnog uticaja na književnost. 5pr. književnost posle 0rojda nije ista. 1u$jekt se promatra kao veoma složen, kao spoj svesnog i nesvesnog. ///) Teleologija Teleologija 8telos7svr*a! cilj) Pitanja koja se $ave proučavanjem svrhu ili smisla književnosti. /.) r*eolo#ko pitanje Pitanja koja se $ave izvorima i poreklom književnog dela. Havi se pitanjima odnosa tradicije i individualnog u delu. .) Eeskriptivna pitanja +dnos +dnose e se na naslov naslov,, $roj $roj poglav poglavlja lja,, formu, formu, vreme vreme u romanu, omanu, foneti fonetiku ku... ... +dnose se na o$jektivni unutra(nji unutra(nji sklop dela. ./) Performativna pitanja Have se iskazima koji imaju mo! da izazovu reakciju. 4ako oživeti književna dela pred čitaocimaO 4ritika poistove!ivanja pretvorila se u kritiku anegdotskog tipa. .//) /storijska pitanja Vezana su pre svega za istoriju književnosti storija se može pisati& 1+ analitičkim pristupomFhronolosko pristupom Fhronolosko nizanje $ez preterane interpretacije "+na organski nacin $+dijalektička istorija ;+narativna istorija 1tiven Grim$lent napisao je $iogra'ju o ekspiru. To je hipotetička $iogra'ja "život 1ekspira kakav je mogao $iti# .///) Kulturolo#ka pitanja Have se odnosima književnosti i kulture. 86.vek 86.vek mnogo mnogo dosled dosledni nije je preo$ preo$lik likuje uje tradic tradicion ionaln alnu u teori teoriju ju knjiž književn evnos osti ti u poeti poetiku ku kultu kulture re.. 4a 4ao o najnov najnovije ije tenden tendencij cije e u nauci nauci u knjiže književno vnosti sti teorij teorijii književnosti mogu se smatrati slede!e stvari& 1)očito 1)očito pre$acivanje teži(ta interesovanja na postupke interpretacije "teorija se tretira kao samo jedna od mogu!ih korisnih diskursa ili kao $rojnost jezika podesnih u provesu shvatanja književnosti#
9
")odustajanje ")odustajanje od esencijalizma i zaokret u pravcu pragmatizma/ odustajanje od traganja za odgovorima =(ta je književnost> i prelazak na =kako književnost deluje> $)pro $)pro(ir (irenje enje okvira okvira interpr interpretaci etacije je uz pomo! pokretanj pokretanja a u interpr interpretati etativnim vnim postupcima svih mogu!ih kulturolo(kih relacija književnih dela i uključivanje razvnovrsnih kulturnih diskursa
•
(trukture+ 6odeli+ (istemi u teoriji komparativistike komparativistike strukt ktur ura a je sklo sklop! p! gra' gra'a! a! un unut utra ra#n #nja ja 5ajjed 5ajj edno nost stav avni nije je shva! shva!en eno, o, stru organiacija! konstrukcija+ Termin konstrukcija+ Termin proizilazi iz teorije organizama 6D.veka. 5a prel prelaz azu u iz 6D.v 6D.vek eka a u 8J.v 8J.vek, ek, on se poja pojavi vio o i kod nema nemačk čkog og 'loz 'lozof ofa a .il*ema Eiltaja "Ipsihič "Ipsihička ka struktura= struktura=#, #, u psi*oanalii (igmunda -rojda "Istrukt "Istruktura ura nesvesnog= nesvesnog=#, #, a ne(to ne(to kasnije kasnije i u fenomenologiji književnosti Romana /ngardena "Istruktura /ngardena "Istruktura književnog dela=#. -e%utim, tu je struktura označavala samo sklop, topogra'ju, raspored raspored nivoa ili o$lasti A dakle, jo( uvek nije imala tako precizno i konkretno značenje koje su ovom terminu dali pra(ki i francuski strukturalisti. strukturalisti. (osir, mada on uop(te nije koristio +tac +tac strukt struktura uraliz lizma ma je -erdinand de (osir, >orž 6un unen en ga je čak nazvao Inesvesnim ter termin min Istr Istruk uktu turre= ">orž s*vatanje jezika kao sistema potpuno se struktur strukturalis alistom= tom=#. #. Ee (osirovo s*vatanje poklapalo sa onim (to !e se podrazumevati pod pojmom strukture, u formi u kojoj !e se on pojaviti u okviru strukturalizma. ato je na kraju taj termin prihva!en kao naziv za čitav pravac. 4ategorija strukture ustalila se tek posle 6D8D.godine, "kada je organizovan Prvi me%unarodni kongres lingvista u Pragu# i to u izrazu Istruktura datog an Pijaže. )edna od najvažnijih i najplodnijih najplodnijih semiotičkih (kola 8J.veka nastala je na ?otman i
10
sa spoznajom struktura velike složenosti. 0envenist je 0envenist je tvrdio da je prirodan prirodan jezik jedan sistemski model koji ima svoj semiotički karakter A kako u svojoj formalnoj strukturi, tako i u načinima funkcionisanja. ahvaljuju!i tome, stvara modelsku formulu znaka. kriterijumi kompara,ilnosti ili uporednosti& 6. razaznati $itno od ne$itnog A ne smemo se voditi za spoljnim, ne$itnim sličnostima, spoljne sličnosti nisu merila kompara$ilnosti 8. posmatrati stvar u okviru sistema @. modeli ?. pronaci du$insku slicnost referencijalni okvir a stručnu raspravu& raspravu& sistem A tradicionalna komparatistika se nije mnogo $avila time 6# sistem A polisistem svetske književnosti 8# polisistem svetske @# sistem nacionalne knjievnosti "mnogo knjievnosti "mnogo uže# knjievnost "jo( lokalnijeg karaktera/ samo jedan podsistem u ?# avičajna knjievnost "jo( nac.književnosti#
•
etiri momenta komparatistike komparatistike Tek Tek po(to se književno delo počne počne shvatati totalitet u koje koje je svaki deo onakav kakav je upravo zato (to je uključen u svoj totalitet, pitanje uticaja do$ilo je sasvim drugi o$lik. Pogotovo su ruski formalist, otkriv(i da su književni rodovi u književnosti zapravo složeni sistemi, ukazali na to da podudarnost dve pojav pojave e ne znači znači njiho njihovu vu istove istovetno tnost. st. )er =kom =kompar parati atisti stika ka i nije nije nauka nauka o utic uticaj ajim ima> a> ". ". 4onst onstat atin inov ovi! i!#. #. 3kol 3kolik iko o $i kompa ompara rati tist stik iku u shva shvati tili li na pozitivistički pozitivistički način, komparatistika komparatistika zaista nije nauka o uticajima, ali ukoliko ukoliko se pojam uticaja reCektuje na vi(em stupnju, ona to jeste. adi se o uzajamnom delovanju posmatranih sistema. 4omparatistika u svakoj literarnoj pojavi vidi pre svega četiri momenta. 1+moment kompleksnosti& kompleksnosti & 1vak 1vaka a poja pojava va je sama sama po se$i se$i slož složen ena. a. 5ije 5ijedn dna a poja pojava va se ne nala nalazi zi u monoliterarnom monoliterarnom sistemu, ve! je samom činu svog pojavljivanja složena. "+moment mo,ilnosti Pojave se kre!u, iz jednog jezika u drugi, iz jedne epohe u drugu, iz jedne književnosti u drugu. Pojava prekoračuje granice sredine u kojoj je ro%ena/ npr.sposo$nost sižea da putuje kroz vremena i da u različitim vremenima i sredinama na%e modalitet opstanka. $+moment promenljivosti Pojave se u kretanju menjaju, alteriraju z$og toga (to se menja kontekst. Promen omene e su neiz neiz$e $ežn žne. e. I)ed I)edin ina a konst onstan anta ta je prom promen enlj ljiv ivos ostt svet sveta. a.== / 4njiževnost 4njiževnost nije statičan fenomen. ;+recepcioni moment )edna pojava se pojavljuje u nekoj nekoj književnosti književnosti tek kada kada ona ostvari sve uslove uslove da tu pojavu prihvati i u$aci je u svoj estetski krug.
•
(elektivna koncepcija svetske književnosti 11
aksiolo#kom! om! književnok književnokritičk ritičkom! om! +va koncepcija je nazvana jo( i aksiolo#k vrednujuć vrednujućom! om! utilitarno utilitarnom m . 1adrž 1adržii vrhun vrhunsk ske e pojave pojave knjiž književn evnog og razvoj razvoja, a, vode!e ličnosti, dela i procese. +va koncepcija koncepcija je nazvana i čitalačkom, čitalačkom, realna je i ima svoje praktično opravdanje. Veoma je popularna popularna kod čitalaca. To se o$ja( o$ja(nja njava va njenom njenom relat relativn ivnom om opu(te opu(teno no(!u (!u,, (to (to se tiče tiče neiz$ neiz$ežn ežnost ostii da o$uhvati (to je mogu!e ve!i registar registar materijalnog književnoistorijskog književnoistorijskog znanja. koncepcija ja svetski* svetski* klasika klasika,, (to preds Pozna oznata ta je i pod pod nazi nazivo vom m koncepci predstav tavlja lja strogu, mada često različito shva!enu selektivost. +va koncepcija se u ve!ini sluča slučajev jeva a koris koristil tila a različ različito ito modi'k modi'kova ovana na upravo upravo z$og z$og tog odre%u odre%uju! ju!eg eg položaja položaja centrist centrističkih ičkih književn književnoteor oteorijsk ijskih ih gledi(ta gledi(ta.. Tu su se često često naturali naturali jednostrani jednostrani i apstraktni vredonosni vredonosni kriterijumi, kriterijumi, izvo%eni iz ograničene teritorije, a povrh toga na aprioran način. Tumačenje aktuelnosti autora ili dela dela če čest sto o podl podlež eže e prom promen enam ama, a, u zavi zavisn snos osti ti od razl različ ičit itih ih odno odnosa sa koji koji uslovljavaju vrednovanje književne pojave. To su npr.dru(tvena uslovljenost vrednovanja, psiholo(koFindividualni faktori, tip kulture i dr. 2akle, činioci koje $ismo mogli svrstati u pojam dru(tvenoFknjiževne konvencije. ksiolo#ka koncepcija koncepcija ipak je veoma privlačna. 4njiževni razvoj ne čine samo neosporne vrednosti i književnoumetnički progres ve! značajnu ulogu igraju i posrnule estetske vrednosti. azvojna amplituda književnosti ima i svoj svoju u donj donju u kriv krivul ulju ju,, koja oja o$ič o$ično no znač značii prip priprrem emu u za uzla uzlazn znu u lini liniju ju.. +va +va konce oncepc pcij ija a u prvi prvi plan plan stav stavlj lja a op(t op(te, e, $ez $ez odgo odgova vara raju ju!e !e pove poveza zano nost stii sa pojedinačnim. 4oncepcija je poznata i pod imenom koncepcijom 2književni* generala4+
/ntertekstualna komparatistika+ Eelo+ Tekst+ Kontekst /ntertekstualnost /ntertekstualnost je, prema Luliji Kristevoj, koncepcija prema kojoj svaki prema Luliji Kristevoj, književni tekst apsor$uje u se$e ranije tekstove tako da predstavlja mrežu razl različ ičit itih ih poza pozajm jmic ica a "cit "citat ata, a, kli( kli(ea ea.. ...# .# koje su se u njem njemu u nasl naslag agal ale. e. ntertekstualna analiza ima zadatak da izdvoji te pozajmice tumače!i na taj način čin proc oces es nas nastaja tajanj nja a teks eksta. ta. Prem ema a mi(l i(ljen jenju najr ajradi adikalni lnijih jih intertekstualista, intertekstualista, ne postoji Ičist= izvor književnosti, jer na putu izme%u jezika i sveta stoji ranija upotre$a date reči ili opisa date stvari ili stanja.
12
a kompa ompara rati tist stik iku u su znač značaj ajna na teor teorij ijsk ska a razm razmat atra ranj nja a >irmunskog+ +n četiri ri osno osnovn vna a aspe aspekt kta a up upor ored edno nog g prou prouča čava vanj nja a, kojima razlikuje četi jima odgovaraju četiri različita ispoljavanja književnih odnosa i veza. 1) jednostavno sučeljavanje sučeljavanje književnih pojava, koje predstavlja predstavlja osnovu svakog du$ljeg istorijskoFuporednog istraživanja ")ist ")istor orijs ijsko koFt Ftipo ipolo( lo(ko ko sučelj sučeljava avanje nje,, sličn sličnos osti ti pojav pojava a koje koje nisu nisu genet genetski ski me%uso$no uslovljene sličnim uslovima dru(tvenog razvoja orijs ijsko koFg Fgene enetsk tsko o sučelj sučeljava avanje nje,, sličn slične e pojave pojave kao kao rezul rezultat tat genets genetskih kih $)ist $)istor srodnosti i razlika ;)por ;)pore%enj e%enje e koje koje konstru konstrui(e i(e genetsk genetske e odnose odnose me%u pojavama na osnovu osnovu uzajamnog kulturnog delovanja, Iuticaja= ili Ipozajmica=. %enetski %enetski 8kontakt 8kontaktni) ni) odnosi stoje stoje nasupro nasuprott tipolo(k tipolo(kim im vezama. vezama. Termin ermin Iodno Iodnos= s= je konkr konkretn etniji iji,, uži uži od termi termina na Iuzaja Iuzajamn mne e veze=. veze=. Podrazu odrazume mevaj vaju u meto me todo dolo lo(k (ko o razl razlik ikov ovan anje je inte interl rlit iter erar arni nih h kont kontak akat ata a kao kao (to (to su razn razne e infor informac macije ije i primed primed$e $e o strani stranim m nacion nacional alnim nim knjiže književn vnost ostima ima,, konkr konkretn etnii kontakti pisaca i književnika, književnokritičke i književnoistorijske studije o razni raznim m strani stranim m nacion nacionaln alnim im knjiže književno vnosti stima. ma. +vi Iauton Iautonomn omni= i= kriter kriteriju ijumi mi nauke o književnosti podrazumevaju to da se prva grupa pojava o$eleži kao eksterni, a druga kao interni, na vi(em stupnju tkz. interni kontakti. 2o njih dolaz dolazim imo o posre posredst dstvom vom sučelj sučeljava avanja nja samih samih knjiže književn vnih ih pojav pojava, a, analiz analizom om i pore%enjem takvih književnoteorijskih jedinica kakve su delo, autor, (kola, nacio nacional nalna na knjiže književno vnost, st, kao kao i analiz analizom om umetn umetničk ičkih ih sreds sredstav tava a u naj(ir naj(irem em smis sm islu lu reči. reči. Po Po(to (to je krajnj krajnjii cilj cilj kompa komparat rativn ivnog og istraž istraživa ivanja nja pozna poznavan vanje je genet genetsk ske e i tipolo tipolo(k (ke e su(ti su(tine ne knjiž književn evne e pojav pojave e i proce procesa, sa, uloga uloga upor uporedn edne e anali analize ze je da utvrd utvrdii uslov uslovlje ljenos nostt pojed pojedini inih h o$lika o$lika slično sličnosti sti// u celini celini nas inter teres esu uje uslovl lovljjenos enostt pojav java unuta nutarrknj književ iževn nog karakte akterra, ali i izvanknjiževnog izvanknjiževnog karaktera. 5ajje 5a jjedno dnosta stavni vniji ji o$lik o$lik posre posredo dovan vanja ja knjiže književn vnih ih vredn vrednost ostii preds predstav tavlja ljaju ju pu$licistički pu$licistički članci, počev od o$ičnih tekstova do naučnih studija. 1loženiji o$lik posredni(tva predstavljaju prevodi umetničkih dela "i doma!i i inost inostra rani ni prevo prevodi# di#.. Qes Qesto to se za$ora za$oravlj vlja, a, tj.ned tj.nedovo ovoljn ljno o ceni ceni uloga uloga ličnos ličnosti ti prevodioca i njegovog ukusa, potcenjuju se činjenice koje čine prevodilačku poetiku. Rolan 0art o tekstu& tekstu& Prema Hartu, književni tekst nema početak, povratnog je karaktera. 2o njega se može do!i na različite ulaze od kojih nijedan ne tra$a proglasiti glavnim. 4odovi, koje tekst pokre!e, ocrtavaju se dokle god pogled seže. nterpretacija koju zahteva tekst direktvno shvatan u svom mno(tvu uop(te nije li$eralna. 5e radi se o doup(uanju vi(eznačnosti, o velikodu(nom pripisivanju svakom tekstu tekstu deli!a deli!a istin istine. e. 3prko 3prkoss svojoj svojoj indife indiferrentnos entnosti ti radil radilo o se o a'rmac a'rmaciji iji posto postojan janja ja samog samog mno(tv mno(tva a koje koje nije nije postoj postojanj anje e istine istine.. +vu neoph neophodn odnu u a'rmaciju ipak nije lako postiči, jer ako ni(ta ne postoji izvan teksta, onda ne postoji ni celina teksta. Prema mi(ljenju poststrukturalističkih teoretičara "olan Hart, )ulija 4risteva#, kategorija teksta, koja se nalazi kao opozicija delu, pre svega je označavala promenu odnosa prema književnosti. 4onkretno, odustajanje od statičnog i predmetnog tretiranja književne tvorevine, u korist dinamičke koncepcije iste tvorevine, smatrane praksom $eskonačne proizvodnje smisla u kojoj učestvuje i čitalac,. Prelazak s dela na tekst označavao je odustajanje od tradicionalnog
13
shvatanja shvatanja književn književne e tvorevin tvorevine e kao predme predmetnog tnog,, statično statičnog g i reprod reprodukti uktivnog vnog dela koje je proizvod ili depozit značenja A u korist dinamičkog pristupa tekstu. Hart se suprotstavio suprotstavio tradiciji sa dinamičkim pristupom tekstu. Tekst "lat.t "lat.teRu eRuss S tkanj tkanje# e# je o$lik o$lik organ organizo izovan vane e ver$al ver$alne ne poruk poruke, e, svako svako pravilno i regulisano kom$inovanje i nizanje jedinica znakovnog sistema ili u vremenu ili u prostoru. Kontekst "lat "lat.c .con onte teRu Russ A uzaj uzajam amno no pove povezi ziva vanj nje e pri pri tkan tkanju ju## A u svim svim slučajevima kada $ilo koja književna jedinica funkcionalno i zančenjski zavisi od prisutnosti prisutnosti ili susedstva drugih književnih književnih jedinica, govori se o knjoževnom knjoževnom kontekstu. Tako se književni tekst može uzeti kao zajednički kontekst za sve manje jedinice koje se u njemu pojavljuju. 4ontekst ima znatno ve!i značaj u knji knjiže ževn vnos osti ti nego nego u nekn neknji jiže ževn vnim im teks teksto tovi vima ma,, jer jer su u ce celi lini ni str strože ože organizovani. 3 stihu je npr.kontekstualna zavisnost ve!a nego u prozi. 4ada se npr.neka jedinica dovede u kontekst koji je za nju neo$ičan, postigne se humo humora ran n ili ili paro parodi dijs jski ki efek efekat at.. 4onte onteks kstt tvor tvore e odno odnosi si me me%u %u knji knjiže ževn vnim im tekstovima. 3 semiotici se odnos znaka prema znaku ili teksta prema tekstu naziv naziva a sintak sintaktič tički ki aspek aspekt. t. Tako ako se tekst tekst može može izučav izučavati ati u konte kontekst kstu u svih svih teks teksto tova va koji oji prip pripad adaj aju u isto istom m auto autoru ru,, žanr žanru, u, for formaci maciji ji i naci nacion onal alno nojj književnosti. •
/ntermedijalna komparativistika komparativistika 4omparatistika, omparatistika, naročito francuska (kola komparatistike, komparatistike, interesuje interesuje se za dela koja su se prevodila i za prevodioce, ali iza način na koji se dela prevode. +na poku poku(av (ava a da otkrij otkrije e poveza povezanos nosti ti u istori istorijsk jskom om konti kontinui nuitet tetu u prevo prevo%e %enja nja i ustanovi z$og čega se odstupilo od originala. eč je o dva kompleksa, o kompl kompleksu eksu makros makrosist istema ema i o kompl omplek eksu su makr makros ostr truk uktu tura ra i mikros mikrostru truktu ktura ra unu unutar tar makros makrosist istema ema.. adi se o istr istra aživa živan nju (irih irih vanjezičnih faktora i o jeziku od koga se polazi, kao i jeziku na koji se prevodi. Tigem u prevodiocima video pre svega posrednike. 1a dosta razloga je .an Tigem u eč je zapravo o op(toj istoriji kulture, kulture, no komparatistika komparatistika iz toga izvlači i neka Pol .an Tige Tigem m prin princi cip p dina dinami mičk čkog og kret kretan anja ja svi* svi* pose pose$n $na a pita pitanj nja. a. Pol literarni literarni* * pojava pojava uo,ličuje uo,ličuje u relaciju relaciju oda#iljač7 oda#iljač7posre posrednik7p dnik7prima rimalac+ lac+ Pose,n Pose,no o idvaj idvaja a posredn posrednika ika!! jer on stvara stvara sliku sliku 8image 8image)) o nekom nekom drugom narodu! o onom #to je strano i tu'e+
14
J+0ali je J+0ali je osnivač uporedne stilistike. -nog -noga a odst odstup upan anja ja od orig origin inal ala a ne mogu mogu se označ označit itii kao kao gre( gre(k ke ve! ve! su uslovljene prirodnom različito(!u jezika. 4omparatistika $i imala da po%e od celovitosti književnog dela. )er do$ar prevodilac pre svega želi da prenese umetnički totalitet+ Pojave prepeva kao odstupanja u nekim delovima da $i se ostvario utisak celine. Prevo%enje Prevo%enje jeste umetnost, ali onakva umetnost koja počiva na nauci, i to nauci o jeziku. 4omparatistika 4omparatistika ističe veliki značaj prevoda kao kao posr posred edni nika ka,, ali ali to ne prim prima a nekr nekrit itič ički ki,, ve! ve! ga ujed ujedno no i vrednuje sa stanovi(ta njegovih estetskih vrednosti. •
Komparativistika Komparativistika i interdisciplinarnost 0rancuska komparatistička (kola nije se $avila odnosima izme%u književnosti i drugih umetnosti ili drugih o$lasti ljudskog znanaj i rada. Henri enri Remar emark k je je 1A1+godine u svom svom delu delu zast zastup upao ao mi(l mi(lje jenj nje e da u kompa ompara rati tist stik iku u ulaz ulaze e i istr istraž aživ ivan anja ja usme usmerrena ena na por pore%en e%enje je izm izme%u e%u književnosti i nekog područja van književnosti ukoliko se pri tome polazi od književnog dela i raspravlja o jasno de'nisanoj disciplini koja je na neki način prisutna u tom delu. Pre Pre sveg svega a se može može govo govori riti ti o pris prisut utno nost stii 'loz 'lozof ofsk ske e misl mislii u lite litera ratu turi ri.. 3 posl posled ednj nje e vrem vreme e inte intezi zivn vno o se prou prouča čava vaju ju veze veze izme izme%u %u lite litera ratu turre i psihoanalize. 1 druge strane, nauka o jeziku je na razne načine prisutna u knjiže književno vnom m delu. delu. načaj načajan an je odnos odnos izme% izme%u u knjiže književno vnosti sti i muzik muzike, e, odnos odnos izme%u izme%u književno književnosti sti i likovni likovnih h umetnosti umetnosti,, arhitekt arhitektur ure, e, fotogra' fotogra'je, je, scensk scenske e umetnosti, opere, opere, radija, 'lma, pa i televizije. a komparatistiku je pose$no zanimljiv pro$lem preno(enja nekog literarnog dela u kakav drugi umetnički medij. 5aj(irih razmera $i!e svakako tematska pore pore%en %enja. ja.
•
Poitivisti čko čko nasle'e u modernoj komparativistici 5auka o književnosti se u trenutku svog nastanka nalazila potpuno u znaku odre%ene naučne paradigme, a tu paradigmu odre%ivao je u tom trenutku poitiviam. poitiviam.
stvar stvarala alačk čke e ličnos ličnosti ti A ras rasa, a, sredi sredina na i momen momenat, at, odnosn odnosno o porekl poreklo o autora autora,, sredina u kojoj je stvarao i koja je uticala na njega i vremenski trenutak Jerer kasnije je to de'nisao kao ono (to je nastanka dela. 5emački pozitivista Jerer kasnije pesnik nasledio u duhovnom pogledu, (to je lično uspeo da stekne od znanja i (to je od doživljaja uspeo da unese u se$e. 2elo je podvrgavano minucioznoj analizi, pre svega 'lolo(koj, a zatim podeljeno na dva dela& sadržinu i formu. Pisala se i istorija književnosti kao z$irka prikaza sadržina, motiva i gra%e. Postavl ostavljal jalo o se pitanj pitanje e odakle odakle piscu piscu sadrži sadržina, na, odakle odakle mu motiv motivii i gra%a gra%a.. Pozitivizam je negirao mogu!nost da se stvori ne(to posve novo i originalno. 1vaka pojava mora imati svoj uzrok. +tuda je pitanje uticaja do(lo u prvi plan, Poitiviam nije pa se komparatistika komparatistika poistove!ivala sa istraživanjem uticaja. Poitiviam nije $io u stanju da nam prikaže književnost u celini. 5ajsla$ija strana pozitivizma ogledala se u njegovim estetskim sudovima. Polaze!i od duha idealističke 'lozo'je i od apsolutnih merila za ono (to je lepo, do$ro, istinito, pozitivizam nije $io sposo$an da ta merila relativira u odnosu na dato delo, ve! je svojim mimoilaio samo trag raganje anjem m za (to ve! ve!im $rojem činje injen nica zap zapravo ravo mimoilaio književno delo+ Eelo je često tumačeno i ugla pi#čeve ,iogra:je ili je primano kao dokument o vremenu+ Pozitiv Po zitivizam izam je pojam pojam iz 'lozo'je, 'lozo'je, tj sociolog sociologije. ije. 3stanovio 3stanovio ga je 5gist Kont 81B=71=MB)+ Po Pozit zitivn ivno o je supr suprotn otno o spek spekula ulativ tivno nom. m. Po Pozit zitivi ivist stički ički me metod tod podra podrazum zumeva eva metod metod empiri empirijsk jskog og potvr% potvr%iva ivanja nja i istraž istraživa ivanja nja.. Teor eorija ija je pozitivna ako je naučno utemeljena. Prema 4ontu, postoje @ faze episteme& 1+teoloskaNmitska faa stanja "tada stanja "tada su dru(tvom vladali sve(tenici/ čovek je prona(ao prona(ao vi(u silu silu kao uzrok uzrok svemu# "+meta:icka 8apstraktna)F'lozofska 8apstraktna)F'lozofska faza "67.i 6D.vek# $+faa poitivnog naučnog pogleda F pogleda F kada čovek raskida sa iracionalnim Pozitivizam je do$a zakona kauzalnosti "verovanje da svaka pojava ima svoj rnest Renar Renar "koj uzr uzrok#. ok#. Velik elikii umov umovii pozi poziti tivi vizm zma& a& rnest "kojii se divi divi čove čovek kovoj ovoj Ealton A I
Kompa Komparat rativn ivna a knjiže književno vnost st prema prema istori istoriji ji knjiže književno vnosti sti i knjiže književno vnojj kritici Pri susret susretu u sa književn književno(ču o(ču neiz$ežn neiz$ežno o dolazi dolazi do vrednov vrednovanja anja.. Tu nastupa nastupa književna kritika, kritika, koja može $iti dogmatska, polemička, 'lozofska, često vrlo su$jektivna su$jektivna i neistori neistorijsk jska a "kao "kao npr. npr. kod kod Hrintjer Hrintjera#. a#. atim atim dolazi dolazi istorija književnosti, književnosti, koja stavlja pisce i dela u vreme i prostor i o$ja(njava ih. storija književnosti se deli na nacionalnu i op(tu, u zavisnosti od toga da li prouč proučava ava razvo razvojj knjiže književno vnosti sti jednog jednog naroda naroda ili umetn umetničk ička a dela dela uop(t uop(te, e, u celokupnom istorijskom hodu. +na zasniva svoje sudove na osnovu rezultata književne teorije i naučno utemeljenim rezultatima do kojih je do(la književna kritika. kritika. storija književno književnosti sti se prikazuj prikazuje e u različiti različitim m formama formama.. Prva Prva forma forma forma. (ent70ev je (ent70ev je u tome pravi majstor. istorije književnosti je ,iografska forma. Qovek se gu$i u pojedinostima, za$oravlja se da čitaoca zanima pisac z$og njeg njegov ovih ih dela dela,, a delo delo se če čest sto o izgu izgu$i $i iz vida vida.. 1rod 1rodna na i dopu dopuns nska ka for forma ,i,liogra:ja ili istorija spisa. spisa. 5jen zadatak je da prona%e (ta je $iogra'je je ,i,liogra:ja ili
16
jedan autor napisao, (tampao ili ostavio neo$javljeno. neo$javljeno. 4ritika radi utvr%ivanja pripadnosti dela zahteva mnogo erudicije. storičar, suočen sa delom, mora da ispuni (irok program. +n tre$a da utvrdi poreklo dela, $ilo u karijeri pisca ili van njegove ličnosti/ postanak dela, od prvog dalekog začetka, sve do časa o$javljivanja/ sadržinu& činjenice, ideje, ose!anja/ umetnost& kompoziciju, stil, versi' versi'ka kacij ciju/ u/ uspeh uspeh kod kod pu$lik pu$like, e, prije prijem m kod kod kritik kritike, e, nakna naknadna dna izdanj izdanja. a. 4nji 4njiže ževn vna a isto istori rija ja ima ima za du!n du!nos ostt da delo delo stav stavii u njeg njegov ov knji knjiže ževn vnii rod, rod, umetn umetničk ičkii o$lik o$lik,, tradic tradicij iju u kojoj kojoj pripa pripada. da. 3 svako svakom m slučaj slučaju, u, igra igra utica uticaja, ja, primljenih primljenih ili vr(enih, $itan je element istorije književnosti. Književna kritika ose! ose!aj ajno nom m zado zadovo volj ljst stvu vu koje koje stva stvara ra knji knjiže ževn vnos ostt u čita čitaoc ocim ima, a, doda dodaje je i intelektualno zadovoljstvo A zadovoljstvo (to je čitalac ne(to shvatio i se$i o$jasnio. ?anson. Glavni Glavni pokretač pokretač osnove osnove moderne moderne francuske francuske književno književnosti sti je %istav ?anson. +n je podsticao podsticao na proučava proučavanje nje pro$lem pro$lema a istorije istorije književnosti književnosti sa (irinom (irinom znan znanja ja i pouz pouzda dano no(! (!u u krit kritik ike. e. adov adovii 0aldersprežea su poka pokaza zali li da je uporedna uporedna književnost postala sposo$na da ispunjava najstrože zahteve istorije književnosti. +d početka ovog veka, velikim delom pod uticajem Lansona i Halde Halders rspr preže ežea, a, stalno stalno se pove!a pove!ava va u 0rancu rancusk skoj oj $roj $roj dokto doktors rskih kih teza teza iz uporedne književnosti. 2
Pojam 2uticaja4 od %etea do
17
književnosti možda !e naj$olje poslužiti primer knjige I)adi mladog Vertera=, koja je izvr(ila ogroman uticaj na romantičarsku omladinu s kraja 67.veka. -ladi!i su se o$lačili kao Verter& plavi frak i žuti prsluk. Verter je prouzrokovao vi(e vi(e samou$ samou$ist istava ava nego nego najlep najlep(a (a žena, žena, tvrdil tvrdila a je franc francusk uska a knjiže književni vnica ca -adam de 1tal. Lik Vertera nosi u se$i pečat auto$iografskog/ Geteu je kao inspiracija inspiracija poslužilo samou$istvo samou$istvo njegovog prijatelja Vilhelma )erusalima z$og nesr esre! e!ne ne lju$ lju$av avi. i. +gr +groman oman je i nepr nepreg egle leda dan n utic uticaj aj osta ostavi vio o Gete Gete na čovečanstvo.
<
H
+vi +vi mome moment ntii se če čest sto o izme izme(a (aju ju,, zato zato poja pojam m utic uticaj aja a valj valja a izuč izučit itii i pojam temporalnosti pamćenja+
18
Pored Horhesa, Eko kaže da je na njega značajno uticao i I2oktor 0austus=. Eko kaže da se u Imenu ruže= istinski uticaj Horhesa ne ogleda toliko u smi(ljanju $i$liotekeFlavirinta, jer na svetu ima tu(te i tma lavirinta, jo( iz do$a 4nososa i teoretičari postmodernog smatraju smatraju da je lavirint deo epike i da se često ponavlja u savremenoj književnosti. •
Značaj proučavanja prouč avanja ivora ivo ra u komparativnoj komparati vnoj književnosti knjiž evnosti Pojam izvora potiče iz 0rancuske, la source. zvor je nosilac tekstualne informacije. zvor zvor može može da $ude $ude rukop rukopis is autor autora, a, $ilo $ilo kaka kakav v (tamp (tampani ani dokum dokument ent,, čak i #tampani izvori/ inter intervju vju na magne magnetof tofon onsk skoj oj traci traci.. Po Posto stoje je rukopisni i #tampani zvorr se tra transfo nsforrmi(e i(e u citatnost, zatvor oren eni, i, otvoreni i atvoreni. atvoreni. zvo citatnost, a zatv pre!utani pre!utani izvor je zapravo prikriveni citat. Posredni ivori čine ivori čine prepiska autora, memoari, $ele(ke, privatni i zvanični izvori, dokumentaciona gra%a. Pojam ivora se ivora se u komparatistiku komparatistiku ugradio u prvoj polovini 6D.veka. 1rodan je i povezuje se sa pojmom uticaja. zvor nije statičan ni singularan pojam. Pokretljiv je, dinamičan i pluralan. Kajer se nar naroč očit ito o zala zalaga gao o za istr istraž aživ ivan anje je izvo izvora ra,, rekav ekav(i (i da nem nema ?anson je smatrao da prouč proučava avanja nja istor istorij ije e dela dela $ez $avlje $avljenj nja a i izvori izvorima ma.. ?anson književna istorija nema prava da ignori(e pojam izvora. /vor /vor najpre najpre tre,a tre,a prepo preponat nati! i! atim atim ga rekons rekonstru truisa isati! ti! preci precino no odrediti i imenovati+ Podela ivora prema %vodenu roru& 1+živi ivori7svi ivori7svi doživljaji, iskustva jednog autora "+književni7$i$liogra'je "+književni7$i$liogra'je $+osnovni i pomoćni ;+magistralni7dru(tvo, ;+magistralni7dru(tvo, religija,moral, religija,moral, etički karakter M+idejni A+poitivni i negativni 3 pisac protiv svoje volje preuzima uticaje B+svesni i podsvesni 0rancus rancuska ka komp kompara aratis tistič tička ka (kola (kola najvi najvi(e (e se $avila $avila izučav izučavan anjem jem izvora izvora.. spitivanje izvora se poglavito sastoji u tome (to se polazi od primaoca, da $i se prona(ao stvaralac uticaja. straživači izvora $ili su prilično često ismevani. 3ostalom, izvori jednog dela ili nekog mesta u književnom delu nisu uvek u tekstovima drugih pisaca. zvesne strane izvore tre$a pratiti u toj o$lasti, gde umetnost stoji u $liskoj vezi sa životom. ar je me%u Geteovim izvorima mogu!e za$oraviti njegov put u talijuO ar se mogu me%u izvorima knjige g%e A 1tal I+ 5emačkoj= mogu zanemariti njena dva putovanja u ovu zemljuO sto tako tre$a voditi računa o drugim jasnijim, mada nepisanim izvorima& usmenim izvorima, a naročito kada su u pitanju teme ili ideje. +staju pismeni izvori, do kojih se najlak(e dolazi i koji se stoga namarljivije proučavaju. zvor pojedinih romana može da $ude delimično u nekom stranom romanu, makar da postoje razlike izme%u tema, situacija i svih pojedinosti o$a romana. 4od ispitivanja pismenih pismenih izvora, unutra(nja unutra(nja analiza, koja utvr%uje sličnosti i otkriva srodnosti, najče(!e se dopunjuje spoljnim proučavanjem uslova književnog stvar stvaranj anja& a& $iogra $iogra'jo 'jom m prima primaoca oca uticaj uticaja a i postan postanko kom m njegov njegovih ih spisa spisa,, (to
19
omogu!ava da se pretpostavi postojanje izvesnih izvora i da se provere ve! utvr%eni izvori. Proučavanje pose$nih izvora ima za cilj da u jednom delu pron prona% a%e e por poreklo eklo dela dela nek neke drug druge e knji knjiže ževn vnos osti ti.. z ovog ovog dela dela upor upored edne ne književnosti potekao je najve!i $roj radova, jer upravo ovde dolazi do izražaja sitan i strpljiv istraživački rad. +vaj deo može da se $avi iz$orima tema, uzimaju!i ovu reč u njenom naj(irem značenju. 2o kraja 67.veka, originalnost sadrž sadržine ine je $ila $ila izuzet izuzetak, ak, čes često to se pozaj pozajmi mice ce tiču tiču pojed pojedino inosti sti situac situacija ija i zapleta. Qak i kada su glavna zamisao i okvir ne(to novo i predstavljaju ličnu tvorevinu pisca, pojedinosti mogu $iti pozajmljene. zvori ideja su možda jo( zanimljiviji. -ožemo postaviti pitanje& koliko je jedan pisac pročitao sa područja strane knjiže književno vnosti stiOO stra straživ živanj anje e kolek kolektiv tivnih nih izvora izvora jedno jednog g pisca pisca ograni ograniča čava va se ponekad na jednu jedinu književnost. 3zimaju!i jednost pisca kao sredi(te, ovi radovi su sasvim o$eleženi njime. Takva proučavanja izvora mogu se nazvati kružnim. 1lične kružne studije mogle $i se preduzeti za mnoge druge velike majstore 0ev . savremene misli i umetnosti A .olter! %ete! (tendal! Hajne! (ent 0ev. 0eljtonistička ili npr.impresionistička kritika ne $avi se izučavanjem izvora. •
Pojam posrednika i o,lici posredovanja u književnosti Posr Posred edni nici ci su naroči naročito to znača značajni jni za razme razmenu nu knjiže književni vnih h uticaj uticaja a izme%u izme%u pojedinih naroda. +ni su omogu!ili prihvatanje doma!ih književnih dela, ideja, o$lika u stranim književnostima. Pre svega, to su pojedinci stranci stalno nastanjeni u jednoj zemlji koji su književnost upoznali sa književno(!u svoje postoj$i postoj$ine. ne. Važnost ažnost posredni posrednika ka se ogleda ogleda u olak(avan olak(avanju ju (ir (irenja enja i uspeha uspeha izvesnih stranih dela u svojoj otadž$ini ili svojoj novoj domovini. %'a7(tal je svojom knjigom 25 emačkoj4 izvr(ila emačkoj4 izvr(ila znatan uticaj. Qesto se de(ava da veoma veoma uspe(n uspe(nii posre posredni dnici ci ne pripad pripadaju aju ni zemlji zemlji prim primaoc aoca a ni stvara stvaraoca oca ulogu prenos prenosioc ioca+ a+ Eru#tv Eru#tvene ene sredin sredine e ilili grupe utic uticaj aja, a, nego ego igra igraju ju ulogu predstavljaju predstavljaju drugu vrstu posrednika. posrednika. 5ailazimo na grupe čiji su članovi ,ili ujedin ujedinjen jenii srodno srodno#ću #ću uku ukusa sa i streml stremljen jenja ja "npr.fran "npr.francusk cuska a Plejada#. Plejada#. književni književni saloni saloni su delova delovali li u istom istom pravc pravcu. u. 2ruge 2ruge vrste vrste posre posredni dnika ka su knjige! spisi koji spisi koji su omogu!ili (irenje uticaja jednog pisca u jednoj stranoj prevodi / važne su i pose$ne pu,likacije. pu,likacije. storija zemlji/ kritički zemlji/ kritički tekstovi i prevodi/ uporedne književnosti mora naročito da pregleda periodična izdanja. 4ada je u pitanju slikarstvo ili muzika, posrednik se, po(to je pripremio javno audicija ilili dela koja mi(l mi(ljen jenje je članci člancima ma ili knjig knjigama ama,, pojavl pojavljuj juje e pomo! pomo!u u audicija namerava da otkrije sugra%anima. 3 književnosti različitost jezika otežava taj prevo'enj enje e je ,ilo ,ilo preno prenoss iz jedne jedne zemlje zemlje u drugu drugu.. 3 ve!in ve!inii sluča slučajev jeva, a, prevo' nužn nu žno o sred sredst stvo vo a #ire #irenj nje e stra strane ne kn knji jige ge,, a proučavanje proučavanje prevoda prevoda neophodan je prethodni uslov najve!eg $roja radova iz uporedne uporedne književnosti. -nogi prevodi nisu vr(eni sa originala nego sa nekog drugog prevoda, tako da prevoda. 1tručnjak za uporednu književnost mora su to zapra zapravo vo prevodi prevoda. se$i postaviti pitanje potpunosti i tačnosti prevoda. Pore%enjem originala i prevoda, on !e utvrditi da li je prevodilac ne(to ispustio. 5akon romantizma, prevodi su uop(te mnogo tačniji. Glavni uzrok nevernosti prevoda $ila je $ojazan prevodioca da pu$liku ne zastra(i slikama, idejama suvi(e svojstvenim originalnom piscu. 1vaki put kada su neki autor ili neko delo $ili u vi(e mahova prevo%eni na isti jezik, pore%enje prevoda je veoma
20
korisno za proučavanje. 5a ovaj način se prate promene ukusa i prelivi utisaka koje je isti pisac proizveo na vi(e nara(taja. 2a $i se razumele oso$enosti prevoda prevoda,, često često je potre$no potre$no poznavati poznavati prevodi prevodioce. oce. Prevodi Prevodilačk lačkii predgov predgovori ori sadrže dragocene podatke. +ni mogu da nam pruže o$ave(tenja o idejama prevodioca. Ti predgovori su ponekad $or$eni ponekad oprezni ili $ojažljevi, odgovaraju ponekad na kritike i napade od kojih prevodilac $rani svog pisca ili se$e samog. 2a $i se ovi predgovori shvatili i iskoristili, tre$a ih posmatrati u najužoj vezi sa vremenom kada su se pojavili. +vo je $itan element studija o (irenju knjiga i o književnim uticajima.
•
Teorija recepcije i komparativistika Poljski strukturalisti od početka su svoju pažnju koncentr koncentrisal isalii na teoriju književne komunikacije komunikacije . To je istraž istraživa ivanje nje sistema sistema odnosa odnosa ime'u ime'u po#i po#ilj lja aoca oca i reci recipi pije jent nta! a! ug ugra ra'e 'eni ni* * u kn knji jiže ževn vnu u poru poruku ku.. Poljs oljski ki stru strukt ktur ural alis isti ti su ovde ovde isk iskoris oristi tili li pods podsti tica caje je od pra( pra(ki kih h stru strukt ktur ural alis ista ta iz semiolo(ke orijentacije strukturalističke misli, ali iz teorije čitanja 8J.veka A Roman /ngarden! >an Pol (artr sve do Lausa i /era+ perspektiva, odnosno Veoma važna u teoriji ove (kole $ila je i sociolo#ka perspektiva, stavljanje akcenta na različite aspekte dru(tvenog funkcionisanja dela. )edan od osnovn osnovnih ih pravac pravaca a reCek reCeksi sije je $ilo $ilo je prouč proučava avanje nje odnosa odnosa izme%u izme%u datog datog književnog dela i unjega ugra%enog horizonta očekivanja po(iljaoca "njegova shvatanje estetskih i idejnih očekivanja recepijenata#. Poljskim istraživačima je $ilo stalo da odrede op(te uslove mogu!nosti mogu!nosti književne komunikacije. komunikacije. +$ra!a +$ra!ali li pažnju pažnju na sve autors autorske ke signa signale le "imane "imanentn ntne e direkt direktive ive,, čitanj čitanje# e# istr istraž aživ ival alii su knji knjiže ževn vne e konve onvenc ncij ije, e, rekon ekonst stru ruis isal alii ulog uloge e rec ecip ipij ijen enat ata a i po(i po(ilj ljao aoca ca ugra ugra%e %eni nih h u knji knjiže ževn vnu u poru poruk ku. )avl )avlja jaju ju se term termin inii 2su,jekat stvaralačk stvaralački* i* aktivnosti aktivnosti4 4 "onaj ko je ugra%en u delo i raspolaže deja!! stil stilov ova a rece recepc pciije4 je4 "nač razu razume meva vanj njem em#, #, Iideja "način in razu razume meva vanj nja a kategor orij ija a 2vir 2virut utel elno nog g prim primao aoca ca4+ 4+ nač knji knjiže ževn vnos osti ti#, #, kateg načajno jno je $ilo ilo i prou prouča čava vanj nje e kompo ompozi zici cije je fa$u fa$ule le,, insp inspir iris isan ano o dost dostig ignu nu!i !ima ma fran francu cusk skih ih naratologa. očekivanja4 potiče od Hansa Ro,erta Lausa, Lausa, a preuzet je 5aziv 2*oriont očekivanja4 potiče 6an*ajma. Traganje iz sociologije 6an*ajma. Traganje za horizontima horizontima očekivanja počiva u osnovi teorije recepcije, koja polazi od postavke da ime'u dela autora i čitaoca postoj postojii dinami dinamičan čan dijalo dijalo#ki #ki odnos odnos koji koji je odre'e odre'en n pri*va pri*vatan tanjem jem i ramenom odre'eni* sadržina+ )aus sadržina+ )aus ističe da svako delo Isvojim iskazima, iskazima, prik prikri rive veni nim m ili ili ili ili otvo otvorrenim enim sign signal alim ima a do$r do$ro o pozn poznat atim im o$el o$elež ežji jima ma ili ili ukazivanjima sadržani u njemu, podstiče pu$liku da ga ne odre%eni način recepira=. +va očekivanja nisu odre%ena nekim nepromenljivim normama i merilima ukusa, ve! ih reguli(e Iproces neprekidnog o$likovanja i menjanja estetska ka merila merila odr hori horizo zona nata ta oček očekiv ivan anja ja=. =. Posto ostoje je!a !a estets odre%uj e%uju u u prvo prvom m trenutku i horizont očekivanja, a ovaj se u toku čitanja menja ukoliko je u pitanju delo koje u se$i sadrži odre%ene inovacije+ inovacije + Književnost je apravo dijale dijalekti ktički čki proces proces koji koji posred posredstv stvom om knjiže književni vni* * dela dela neprek neprekidn idno o odvija ime'u autora i čitalačke pu,like. pu,like . )aus ističe da mora $iti mogu!e da se osvetli speci'čna dispozicija na koju autor računa da !e svojim delom nai!i kod pu$like, u prvom redu uz pomo! poznatih normi ili podrazumevane poetike odre%enog roda i na osnovu suprotnosti izme%u 'kcije i stvarnosti. 3
21
estets estetskim kim isku iskustv stvim ima a i horiz horizont ontim ima a očekiv očekivan anja ja shva!e shva!eni nim m na ovaj ovaj način način očigledno postoje mnogi odnosi koji koji vode od jedne književnosti do druge i koji su unutar unutar neko nekog g novog novog horiz horizont onta a očekiv očekivanj anja a izmeni izmenili li pojedi pojedine ne pojave pojave u znatnoj meri. Teorija Teorija recepcije recepcije nas upravo podstiče da razmislimo o pro$lemu pro$lemu prihvatanja nekog dela ili nekog literarnog o$lika i u književnosti drugog naroda. +va teorija ujedno i prevazilazi mehaničko traganje za uticajima koje je sklono da književnost nekog malog naroda svede pod neposredni uticaj i totalni odnos zavisnosti od književnosti velikih naroda. nema horizonta očekivanja koji $i se dao povuči samo na osnovu jedne književnosti. Pitanje na koji način delo kao skupina znakova deluje na očekivanja pu$like koja govori drugim jezicima, (ta se od tog dela prima i u kom trenutku, a (ta se pak uop(te ne prima i na koji način se u slučaju primanja pomera horizont očekivanja čitalačke pu$like. •
Eu*ovnoist Eu*ovnoistorijsk orijska a metoda metoda i 2po,una4 2po,una4 protiv protiv poitivim poitivima a početkom četkom "@+veka 5ajvažnija teorijska pitanja koja su se pojavila jo( na osnovi pozitivističke nauke o književnosti, imale su epistemolo(ki i metodolo(ki karakter. , mada je teorija o pozitivizmu sadržala op(tu koncepciju svog predmeta A ontolo(ka pitan pitanja, ja, a pre pre svega svega I(ta I(ta je knjiže književno vnost= st= A ipak ipak nije nije postav postavlja ljala la direkt direktno, no, smatraju!i da ona predstavlja isti predmet proučavanja kao i sve (to nas okružuje. metode proučavanja tada su preuzimane od prirodnih nauka koje su u to vreme odre%ivali op(ti ton nauke. Prvo izrazito stanovi(te koje se tumačenje i $ilo je vi(e pojavilo u metodologiji pozitivizma $ilo je genetičko tumačenje i odakle potiče potiče književnos književnostt, a ne #ta je ona ona. orij orijen enti tisa sano no na pita pitanj nje e odakle ne #ta Pojavljivale su se različite varijante metoda književnih istraživanja& istorijske, sociolo(ke, prirodnjačke itd. Tako se poku(alo o$jasniti geneza književnog dela ili pozivanjem na dru(tveni ili istorijski kontekst, čak su tražene analogije sa evolucije#. teorijama prirodnih nauka "teorija " teorija evolucije#. Pitanja o su(tini književnosti javljaju se s prelaskom iz 6D.veka u 8J.vek. Kao reultat ovog antipoitivističkog preokreta! *umanističke nauke su se osamostalile i odvojile od prirodni* uvodeći sopstvenu metodologiju+ ato se u ovom preokretu može uočiti i geneza teorije književnosti. 1u(tinu ovog spora predstavljalo je genetičko i determinističko shvatanje dela. 4ao najvažniji cilj ovog antipozitivističkog pokreta postalo je izrazito odvajanje prirodnih i humanističkih nauka, izvr(eno sa su(tinskom razlikom predmeta istra istraživ živanj anja. a. 2o(lo 2o(lo je do podele podele na prirodne 3 nomotetske 8akonske) i *umani *um anisti stičk čke e 3 idiogr idiografsk afske e 8grč+i 8grč+idio diosQo sQoso, so,it) it) nauke nauke.. +vo je $ilo znač značaj ajno no i za teor teorij iju u knji knjiže ževn vnos osti ti,, jer jer je do(l do(lo o do jasn jasnog og de'n de'nis isan anja ja speci'čno speci'čnosti sti književn književnosti osti kao predmet predmeta a teorije teorije književno književnosti. sti. Pojavil Pojavilii su se pro$lemi koji se odnose na razumevanje književnosti, prirode interpretacije, speci'čnosti stvaralačkog procesa, književnih su$jektivnosti i slično. 5a početku veka sre!emo se sa mnogo pravaca i orijentacija koji se $ave odgovorim odgovorima a na pitanje pitanje ontolo(k ontolo(ke e prirode& prirode& (ta je književno književnost, st, kakve kakve su njene oso$i oso$ine, ne, po čemu čemu se razlik razlikuje uje od ostal ostalih ih jezičk jezičkih ih tvore tvorevin vinaO aO Tu se ističu ističu naro naročit čito o ruska ruska forma formalis listič tička ka (kola (kola,, pra(k pra(ka a struk struktur turali alisti stičk čka a (kola (kola itd. itd. 5a početku 8J.veka $ile su prisutne i idiografske tendencije. Tu se uzimalo u o$zir konkr konkretno etno,, pojedina pojedinačno čno delo sagledan sagledano o na osnovu osnovu njegovih njegovih speci'čno speci'čnosti sti i
22
neponovljivih oso$ina. 3 prvoj polovini 8J.veka dominantni su uticaji teorije jezika 2e 1osira. Polazna Polazna osnova za oslo$a%anje teorije od odlika formalizma formalizma i stru strukt ktur ural aliz izma ma post postao ao je jezi jezičk čkii sist sistem em,, a ne kao kao do tada tada A vanj vanjez ezič ičk ke uslovljenosti književnog dela. 4ao (to je 2e 1osir želeo da učini lingvistiku egza egzakt ktno nom m nauk naukom om,, tako tako su i istr istraž aživ ivač ačii knji knjiže ževn vnos osti ti ma(t ma(tal alii o prav pravoj oj egzak egzaktno tnojj i naučn naučnoj oj teorij teorijii knjiže književno vnost sti. i. +snaž +snažio io se model model prave prave naučn naučne, e, sistems sis temske ke teorije teorije književno književnosti. sti. 4arakter 4arakterisal isalii su je autonomi autonomija, ja, o$jektiv o$jektivnost, nost, univerzalnost univerzalnost i nadistoričnost, nadistoričnost, celovitost, jezička neutralnost. 5ajvažniji cilj $ilo je postavljanje osnova nauke o književnosti, konstruisanje univerzalne gramatičke književnosti. ahvaljuju!i 2e 1osirovoj teoriji čistog jezika i teoriji teoriji književnosti književnosti teži Ičistoti=, Ičistoti=, op(tosti i apstraktnosti. apstraktnosti. •
6itovi kao predmet komparativnog komparativno g prou čavanja Legende i legendarne ličnosti su omiljena o$last komparatista koji se $ave tematologijom. tematologijom. +vde glavnu ulogu igraju radnje, stavovi ili sud$ine koje tradic tradicija ija pripi pripisu suje je licu, licu, odre%u odre%uju! ju!ii čes često to prema prema njego njegovom vom karak karakter teru u ili gledaju!i u njima sud$insku predodre%enost. 5eke od proučavanih legendi su $i$li $i$lijs jsko kog g porekl porekla, a, kao kao npr. npr. 4a 4ain, in, )uda. )uda. 3 pesmam pesmama a 6D.vek 6D.veka, a, 4a 4ain in postaj postaje e sim$ sim$ol ol $unt $untov ovni nika ka prot protiv iv Hoga. Hoga. Hajr Hajron onov ov 4a 4ain in i 4a 4ain in Lekon ekonta ta de Lila Lila su najslavniji me%u jetkim i $untvonim tumačenjima iz kratkog opisa o Postanku sveta. 2ruge mnogo$rojne legende su grčkog porekla. 3zeti od Momera F likovi +diseja, 5ausikaje/ zatim Prometej, Edip, -edeja, 'genija. -e%u ovim ličnostim ličnostima a najzanim najzanimljivi ljiviji ji je Promet Prometej. ej. 5pr. 5pr. eliev eliev Promet Prometej ej oličava oličava po$unu po$unu ljudskog duha protiv religije koja ga ugnjetava. +vim čisto pesničkim pesničkim likovima likovima mogu se dodati dodati i drugi drugi manjeF manjeFvi(e vi(e istorijski. istorijski. 1rednji vek i renesansa su dali pesnicima mno(tvo heroja, legendarnih ili istorijskih. Teme do$ijaju sim$oličnu vrednost kod nekih pesnika, $ar kad je dovoljno dug vremenski razmak i kada su legendarni junaci o$avijeni velom tajans tajanstve tvenos nosti. ti. 5pr. 5pr. Tris ristan tan i zolda zolda A večni večni su sim$ol sim$olii za lju$av lju$avnik nike e koje koje tajanstvena sud$ina $aca jedno drugom u naručje. načajna je i legenda o 0austu i 2on ;uanu. 1tvarnost možemo svesti na tri krupna domena& 1+cars 1+carstvo tvo prirod prirode e/ svet 'zičk ičkih pojava u cijim koordinatama i mi funkcionisemo "+svet dru#tveni* funkcija $+imaginarni svet koji je proiveo čovek 4njiževni mit se razlikuje od mita u etnoFreligioznom smislu. (ložen karakter mita u etno7religijskom smislu& 1+mit je o,lik poeije koji prevailai poeiju/ poeiju / (iri je, ve!i i du$lji od poezije, o$javljuje jednu istinu, operi(e cudima "+ mit je o,red koji *oće da dovede do ritualne realiacije o,javljene istine -itovi vr(e kolektivnu fascinaciju "$ilo da je rec o
23
osnivanju sveta "ili manjeFosnivanju grada#. 4lod ?evistros $avio se pitanjem motiva u mitu. -it je uvek saga o poreklu& grada, $iljke, sazvez%a, kraja, heroja, kosmičkih pojava... -it je pripovest data u o$liku jezika 1lede!a razlika izmedju književnog i sakralnog mita& književni mit ima potpis. Legende Legende su plodovi plodovi kolekti kolektivnog vnog stvaranja stvaranja.. Po Pojedin jedinac ac nije stvorio stvorio legendu, legendu, može se potpisati, ali lažno 4ada ada mito mitovi vi izgu izgu$e $e svoj svoj ezot ezoter eričk ičkii kara karakt kter er i sakr sakral alnu nu funk funkci ciju ju oni oni se rastvaraju u književnost k njiževnosti. i. -it -it o Prom Promet etej eju, u, Edip Edipu, u,
spek spekti ti iu iučava čavanj nja a kn knji jiže ževn vni* i* sociolo#ki! idejni i dr+
teks teksto tova va&&
,iog ,iogra rafsk fski! i!
isto istori rijs jski ki!!
0iografski& animanje animanje za ličnost i život pisaca nastalo je u romantičarskoj romantičarskoj atmosferi kulta pesnikovog Ija=. 2ovoljna potvrda tome je slava koju su svojim $iografskim radovima stekli 1entFHev u 0rancuskoj rancuskoj i 4arlajl u Engleskoj. Engleskoj. 1redinom 6D.veka ovakav pristup $io je opravdan. 5aime, onda(nji pozitivistički ideal o$jektivne spoznaje jo( vi(e je podsticao interes za život pisaca, jer se u tome videla mogu!nost Io$jektivnog= proučavanja književnosti. Ten je smatrao da nema nijedne misli i ose!anja kojima se ne $i mogao označiti izvor. Ten je tako%e tvrdio da sve (to postoji, postoji kroz pojedinačno $i!e, a to pojedinačno $i!e tre$a upoznati. Hiografski pristup je proistekao iz zanimanja za ličnost pisca sredinom tog veka i to je postao dominantan metod nauke o književnosti& pesni pesniko kova va $iogra $iogra'ja 'ja postal postala a je zanim zanimlji ljiva va teore teoretič tičar arima ima kolik koliko o i njegov njegova a poezija. Tre$alo je mnogo vremena da se učvrsti saznanje da je za nauku o književnosti ličnost pisca relevantna samo onoliko koliko koliko je do(la do izražaja u samom njegovom njegovom delu, kao njegovo njegovo duhovno jezgo. jezgo. animanje za pisca pisca kao izražajn izražajnog og su$jekta su$jekta razvila razvila se iz romanti romantičars čarsko kog g kulta kulta Genija. Genija. Gotovo Gotovo svi pesnički pokreti iz prvih decenija 8J.veka razvijali su se u a'rmaciji pesničke su$jektivnosti. su$jektivnosti. < ekspresionizam, ekspresionizam, s kojim se otpočela moderna književnosti, književnosti, u osno osnovi vi svoj svoje e poet poetik ike e "a i nazi naziva va## imao imao je upra upravo vo stav stav da je umet umetno nost st ekspresija umetnikovih ose!anja. Vremenom je sazrela svest da u tumačenju poezi poezije je pesmu pesmu ne tre$a tre$a shvat shvatati ati kao kao svedo svedočan čanstv stvo o o unutr unutra(n a(njem jem životu životu pesnika, ve! kao aktivnu, delotvornu umetničku tvorevinu. Pesma i svako drug drugo o umet umetni ničk čko o delo delo,, zakl zaklju juči čilo lo se A zapr zaprav avo o je izra izraža žajn jna a for forma, ma, a ne spontani izarz emocije. /storijski& Posmatra književnost ne kao skup vanvremenskih dela, ve! kao nesta$ilno i agonis onisti tiččko pol polje ver ver$aln $alniih i dru(t u(tven venih aktiv ktivn nosti. ti. 3 tom tom smisl islu najiteresantniji su nekanonski tekstovi koji $acaju novo svetlo na tradicionalan kanon. Granica izme%u književnih i neknjiževnih tekstova $iva iz$risana. 4njiževni tekst je pre svega iskaz proizveden i prihva!en unutar istorije i
24
unutar drugih proizvoda i usvajanja. To znači da književni tekst nije odvojen od istorijske stvarnosti i da ne predstavlja u toj stvarnosti ne(to izuzetno. To znači i da predmet istraživača predstavljaju Isvi tragovi tekstualne pro(losti= koji sačinjavaju kulturnu arhivu. Ta arhiva "njena struktura, načini pojavljivanja i reprodukcije# su predmet istraživanja prilikom istorijskog pristupa. Pisanje i čitanje su uvek istorijski i dru(tveno determinisani doga%aji koji se odigravaju u vremenu i prostoru. 4njiževnost nije samo proizvod date epohe, nego i sama proizvodi kulturne efekte. Proučavanje književnosti vezuje se za zauzimanje i odre%ivanje A u političkom, seksualnom i ideolo(kom smislu A sopstvenog mesta mes ta u kultu kulturi. ri. 5ijeda 5ijedan n disk diskurs urs ne omogu! omogu!ava ava prist pristup up nepro nepromen menlj ljivi ivim m istinama niti izražava trajnu ljudsku prirodu. Prou Proučav čavan anje je knjiže književno vnosti sti je eklekt eklektičk ičko o zanima zanimanje nje i nema nema prete pretenzi nzije je na eksk eksklu luzi zivn vnos ostt $ilo $ilo koje oje metod etode. e. sto stori riza zam m se pozi poziva va na mark marksi siza zam m i psihoanalizu. 1tručnjak za uporednu književnost mora pre svega da se čuva preuranjenih i pri$ pri$li ližn žnih ih ocen ocena. a. -e(a -e(aju ju se idej ideje, e, težn težnje je,, veon veona a razn raznol olik ika a umet umetni ničk čka a posti postign gnu!a u!a koja koja izraža izražava va ili ili donos donosii isti isti tekst. tekst. Po Potr tre$n e$no o je izdvoj izdvojiti iti $itne $itne sastojke kod stavaroca i primaoca dela, a često i kod prenosioca da $i se njih njihov ova a sud$ sud$in ina a odvo odvoje jeno no prat pratil ila a i da $i se na taka takav v nači način n usta ustano novi vile le pozajmice i uticaji. 3 složenom tkivu tekstova, sa neophodnom psiholo(kom tanano(!u koju mora imati svaki pravi istoričar književnosti tj.istoričar ljudske ljudske du(e, tre$a rasplesti razne konce ideja, ose!anja ili umetnosti. straživanje ne tre$a da se ograniči na upore%ivanje tekstova. +tkrivanje i (irenje ideja i ose!anja moglo je pote!i od neke istorijske ili socijalne činjenice, od nekog nekog knjiž književn evnoFo$ oFo$raz razova ovano nog g kruga kruga ili grupe grupe ljude ljude ili pak pak iz o$imn o$imnog og razgovora. 3 studiju o postanku dela tre$a dati (iroko mesto životu samog pisca. Mronologija u tom slučaju tre$a da ima presudan uticaj. 2a $i se o$uhvatilo (to vi(e činjenica i tekstova. Tre$a pažljivo razgledati časopise da $i se u(lo u duh vremena o kojem je reč. Hez tih prethodnih op(tih znanja o jednom vremenu, vremenu, postoji postoji opasnost da da se pogre(no pogre(no shvate utvr%ene utvr%ene činjenice. činjenice. •
6esto tematolog tematologije ije u kompara komparativno tivnojj književnos književnosti ti (togesc*ic (togesc*ic*te *te 3 pristup i istraživanje motiva Proučavanje teme koje razne književnost jedne od druge pozajmljuju, je prvi iole jasan o$lik istraživanja u o$lasti uporedne književnosti. +va vrsta radova (togesc*ic*te e "istorija nije imala naziv kod 0rancuza, dok 5emci to zovu (togesc*ic*t tema#. -i smo uveli naziv tematologije. 3 5emačkoj je naziv tematologije jo( uvek prilično ra(iren, a naročito u zemljama gde je narodna književnost od pose$nog značaja, gde je ostala vrlo živa i gde du$oko utiče na umetničku knji knjiže ževn vnos ost. t. +no +no (to (to se zame zamera ra tema temato tolo logi giji ji je to (to (to se $avi $avi teor teorij ijom om književnosti vi(e nego mi(lju i umetno(!u. Pol
25
za pravo kada kažu& to je folklor ne istorije književnosti, jer istorija književnosti je istorija ljudske ljudske misli posmatrano posmatrano kroz umetnost pisanja. 3 toj podeli tematologije posmatra se samo materija, njene promene/ ali nema umetnosti u tim anonim anonimnim nim tradic tradicija ijama ma.. Po Posto stoji ji opravd opravdan an prika prikazz da se u upore uporednu dnu književnost unose teme, tipovi i legende ukoliko su izazvali stvaranje dela koja u dovoljno dovoljnojj meri imaju imaju književno književno o$eležje. o$eležje. Tematolog ematologija ija o$uhvata o$uhvata veoma veoma (ir (iroku oku o$la o$last st.. Ponek onekad ad se gran granič ičii sa folk folklo lorrom ili ili nauk naukom om o naro narodn dnim im tradicijama, tradicijama, ponekad dodiruje pitanje me%uso$nog me%uso$nog upliva velikih pisaca. azlikujemo tri kategorije& 6#teme F $ezlične situacije, tradicionalne motive 8#tipove A zanimanja, stavove, sud$ine, čudesna $i!a @#legende A doga%aji ili skupovi doga%aja čiji su likovi mitski, legendarni ili istorijski Prouča Proučavanj vanju u tema folkloru folkloru su naj$liže naj$liže tradicio tradicionaln nalne e situacij situacije e ili anegdote. anegdote. zvesn zvesne e op(te op(te situa situacij cije, e, moral moralni ni pro$ pro$lem lemii ili ili stvar stvarni ni zaplet zapleti. i. Poneka onekad d se proučavaju i mesta gde su pisci postavili svoje likove. Toma#evski i njegova de'nicijamotiva& motiv je motiv je najsitnija konkretna čestica u zapletu radnje i koja je pokretač radnje. Trag Trag u pesku koji se pojavljuje u svim ro$insonijadama je motiv/ $rodolom $rodolom je motiv/ zmija je motiv i u I-alom princu= i u mitu o Euridici. Tema Tema je predmet koji se o$ra%uje, npr. npr. tema insularnosti& insularnosti& opstanak čoveka usamljenog u svetu. Tema je mo!na i uslovljava žanr. Za teme je ,itno da nikada ne ostanu u okviru jednog jeika! već da su intern internaci aciona onalne lne!! kosmo kosmopol polits itske ke!! kreću kreću se kro kro narode narode i epo*e+ epo*e+ 5p#te su i apstraktne! a raliku od motiva koji je konkretan+ .elek je je $io veliki protivnik tematske kritike. 1matrao je da se na taj način čereči književno delo. Glavna zamerka& povr(nost A mehaničko povezivanje.
•
Teorija čitanja i tipologija čitalaca 6+H+,rams opisivao je književnu komunikaciju 4ritičar iz do$a romantizma 6+H+,rams opisivao prema osnovnom modelu trougla, trougla, u čijem se centru nalazi delo, a čija temena pristup delu vezuje se za pu$liku, odgovaraju autoru i čitaocu. Pragmatički pristup delu javnost, čitaoce. to se tiče pitanja čitaoca, teze o njemu su op(irne op(irne koliko koliko o 6ontenjj je pitanju pitanju intencije, intencije, refer referenci enci i naravno naravno zavise zavise od ostalih ostalih faktora. 6onten veliča veličao o čitanj čitanje e kao usavr usavr(av (avanj anje e ugla%e ugla%enog nog čovek čoveka, a, negova negovanje nje ukus ukusa, a, uživa uživanja nja,, ali ali svemu svemu tome tome se supr suprots otstav tavlja lja nužno nužnost st postoj postojan anja ja distan distance, ce, ?anson govore da tre$a uma!i čitaocu i o$jektiv o$jektivnosti nosti,, metode. metode. 0rantijer i ?anson govore njegovim hirovima. merička nova kritika delo kritika delo je de'nisala kao samodovoljnu organsku celinu na koji $i tre$alo primeniti tkz. close readining, odnosno čitanje koje $i $ilo savr(eno o$jektivno, deskriptivno, koje $i vodilo računa o dvosmislenostima i paradoksima. Ričards s je jedan od retkih Qitanje Qitanje je pred pred tekstom tekstom uglavnom uglavnom nemo!no& nemo!no& Ričard kritičara koji su se usudeli da iznesu tu dijagnozu. +n reformi(e principe tačnog čitanja koje $i ispravilo uo$ičajene gre(ke. Govori da čitaoca tre$a podučiti pažljivijem čitanju, ovladavanju njegovih individualnih i kulturolo(kih ograničenja. a teoriju književnosti koja je zasnovana na strukturalizmu i koju o$eležava
26
želja želja za opisiv opisivan anjem jem neutra neutralno lnog g funkc funkcion ionisa isanja nja teksta teksta,, empiri empirijsk jskii čitala čitalacc tako%e tako%e je $io uljez. uljez. 5arato 5aratolog logija ija i poeti poetika ka ograni ograničav čavaju aju se na opisi opisivan vanje je o$jektivnih tekstualnih prinuda koje ure%uju preformanse stvarnog čitaoca. Qitalac je u ovom slučaju funkcija teksta, poput onog čitaoca koga je Pifater nazv nazvao ao arhi arhiči čita taoc ocem em svez svezna naju juči čim m čita čitaoc ocem em.. -ože -ože se re! e!ii da teor teorij ija a književno književnosti sti stvarno stvarno čitanje čitanje zanemar zanemaruje uje u korist korist teorije teorije čitanja, čitanja, odnosno, odnosno, de'ni(e kompetentnog ili idealnog čitaoca, čitaoca kakvog zahteva tekst, a koji koji !e se povinovat povinovatii očekivanj očekivanju u teksta. teksta. Qitanje Qitanje karakter karakteri(e i(e projekti projektivnos vnost, t, identi'kacija. (artru, čin pisanja uključuje i čin čitanja, kao svoj dijalektički korelativ Prema (artru, i ova dva analogna čina zahtevaju dva zase$na operatera. )avlja se zatim i estetika resepcije, u pitanju je (kola iz 4o 4onstance nstance "zer, )aus#. t*eorG# $avil Teorijom Teorijom efekta čitanja "reader7response t*eorG# $avilii su se (tenli -i#!
(trukturalno (truktur alno prou pro učavanje književno k njiževnosti sti
27
a početak strukturalizma uzima se datum o$javljivanja 25p#te lingvistike4 -erdi erdina nand nda a de (osi (osira ra 11A+godine. 11A+godine. a vrh vrhunac nac F posl oslera eratnu tnu faz fazu ?evi7(trosa.
28
Pra(ke (kole do različitih poetika KJFih i 7JFih. +snovni zadatak pra(ke strukturalističke (kole $io je stvaralačko razvijanje i upotpunjavanje 2e 1osriove koncepcije u o$lasti lingvistike, kao i udvajanje 2e 1osirove koncepcije. Havili su se pro$lemom I(ta je poetičnostO=. 2ruga važna oso$ina jeste aktuelizacija raznih nivoa jezika. 1lično formalistima, i pra(ki strukturalisti su postavljali pitanje o speci'čnosti književnosti, književnosti, i za njih se ta speci'čnost pre svega ispoljavala u jeziku. +snovni termini teorije književnosti u znaku pra(ke (kole su osim pesničkog jezika, struktura, znak i funkcija. Pra(ki strukturalisti poku(ali su da op(ti istorijski razvoj književnosti prikažu kao kao prom promenu enu estets estetskih kih strukt struktura ura.. 5a 5ajva jvažni žnije je dostig dostignu!e nu!e pra(k pra(ke e (kole (kole su teorija pesničkog jezika i estetske estetske funkcije, podro$ne analize pesničkog jezika, uvod uvod u knjiže književn vnu u sem semant antik iku, u, teorij teorija a struk struktur ture e i knjiž književn evnog og znaka znaka kao kao i formulisanje osnova za metodologiju istorije književnosti. oman )ako$son napisao je značajno delo ILingvistika i poetika=. za njega je $io $io veom veoma a važa važan n pris pristu tup p spec speci' i'čn čnos osti ti knji knjiže ževn vnos osti ti iz komun omunik ikac acio ione ne perspektive. +vi Ikonstruktivni činioci= nisu označavali samo komunikanta, po(i po(ilj ljao aoca ca i prim primao aoca ca,, ve! ve! i razl različ ičit ite e doda dodatn tne e elem elemen ente te&& kod i kont kontak akt. t. )ako$son )ako$son izdvaja metajezičku metajezičku funkciju "informacije "informacije o kodu koje se nalaze u jeziku i kojom se služe i po(iljalac i primalac# i fatičku funkciju "forme koje postoje u jeziku i koje služe samo za podražavanje komunikacije#. to se tiče strukturalizma i književne kritike, značajno je spomenuto Todorova, ;eneta i Harta. +ni su uvideli du$oku srodnost srodnost metoda strukturalizma i načina rada književne kritike, pa se strukturalizam nalazio implicitno u književnoj kritici. 4njiževna kritika je dakle vrsta Istrukturalističke delatnosti=, gde Hart govo govori ri da u stva stvari ri nema nema nika nikakv kve e tehn tehnič ičk ke razl razlik ike e izme izme%u %u naci nacion onal alno nog g struk struktur turali alizma zma i knjiže književn vnost ostii i uop(te uop(te umetn umetnos osti. ti. 1 druge druge strane strane,, prema prema ;enetovom mi(ljenju, strukturalna analiza je književnoj kritici $ila od velike praktične koristi. Hilo je uz to mogu!e da se potpuno od$aci proučavanje spoljnih spoljnih uslovljen uslovljenosti osti književno književnosti sti "psiholo "psihologija gija,, dru(tvo, dru(tvo, istorija istorija#, #, tretira tretiraju!i ju!i samo delo kao Inezavisno $i!e=. Tako se strukturalizam uključio u pokret opozicio opozicion n prema prema pozitivi pozitivizmu zmu uvode!i uvode!i imanentiz imanentizam am "analizu "analizu ograniče ograničenu nu na delo#. Hart Hart govodi govodi o knjiže književno vnost st sposo sposo$no $nosti sti i nagla( nagla(ava ava mogu!n mogu!nost ost odvaja odvajanja nja književnog dela od njegovog stvarnog autora. Prema shvatanju Todorova, Todorova, nije vi(e vi(e uop( uop(te te tre$ tre$al alo o da se $avi $avi anal analiz izir iran anje jem m konkr onkret etni nih h poje pojedi dina načn čnih ih knjiže književni vnih h tekst tekstova ova,, ve! samo samo opisi opisivan vanjem jem apstra apstraktn ktnih ih strukt struktura ura.. < ovi tekstovi $i mogli $iti samo njihova realizacija. 1trukturalizam 1trukturalizam ove trojice često je nazivan Iortodoksnim Iortodoksnim=. =. 1emiotik 1emiotika, a, nauka nauka o znakovim znakovima, a, povezala povezala se sa struktur strukturalis alističko tičkom m mi(lju mi(lju i posta!e u pravom smislu naučna disciplina A semiologija. 1emiotika ima tri polja& semantiku, sintaksu i pragmatiku. •
-enomenolo#ki -enomenolo#ki pristup književnom delu 0enomen "grč. phaino S pojavljivati se# je ne(to (to se pojavljuje, ne(to (to vidimo onakvim kakvim ga vidimo i (to možemo verno opisati ne izriču!i nikakav sud o tome sve dok ga ne vidimo onakvim kakvim jeste. +tac +tac feno fenome meno nolo logi gije je je Edm Edmund und Muse Muselr lr,, mate matem matič atičar ar i 'loz 'lozof of.. +n je 6D66.godine o$javio raspravu I0ilozo'ja kao stroga nauka= u kojoj je izneo
29
stav da 'lozo'ja tre$a da $ude nauka odre%enih formalnih oso$ina, a njene tvrdn tvrdnje je tre$a tre$a da $udu $udu argum argument entova ovane ne na apodik apodikti tički čki način način.. To može može da ostvari samo onda kada se ne $ude pozivala na druge nauke, več kada stekne potpunu autonomiju i op(tost. +snovna fenomenolo(ka teza glasi& sve ono (to se pojavljuje u svetu ima smisao zahvaljuju!i činu svesti. 1aznanje ne zavisi od toga ko i na koji način saznaje, ve! se zasniva na potpunom odvajanju istine od njenih promenljivih okolnosti njenih shvatanja. 4onačno merilo istine je njena očiglednost, odnosno da se ona prikazuje isto svima, svima, nezavi nezavisn sno o od tačke tačke gledi gledi(ta (ta i stavov stavova. a. 0enome enomenol nologi ogija ja ima ima dva ishodi(ta& Muserlovu orijentaciju na predmet i Muserlovu orijentaciju na jezik. 0enomen enomenolo ologij gija a u nauci nauci o knjiže književno vnost stii pre pre svega svega znači znači da se u sredi sredi(te (te razmi(ljanja razmi(ljanja stavi književno delo kao estetički predmet, kao totalitet, s tim (to !e se posmatrati u svojim fenomenima, korelativno. Pažljivim razmi(ljanjem nad nad jednim jednim jedin jedinim im fenome fenomeno nom m u jednom jednom delu, delu, možem možemo o do!i do!i do op(tih op(tih zakona u strukturi dela. 3 svom totalitetu kao estetički predm p redmet et ono ima svoju strukturu u podleže svojim zakonima. 1agle 1agledav davanj anje e su(tin su(tine e otkriv otkriva a nam se pri pri tome tome kao kao metod metodsk ska a indika indikacij cija. a. 1u(tinsko se saznaje neposredno, isključuju!i na( uo$ičajeni, prirodni stav, (to znači da isključujemo svaku relativnost dela u odnosu na pisca, na sredinu ili epohu u kojoj je ona nastala i da posmatranje svedeno na relaciju o$jektF su$je su$jekt. kt. Takav akav intuit intuitivn ivnii put $itno $itno se razlik razlikuje uje od svako svakog g dedukt deduktivn ivnog og ili induktivnog. nutitivni put znači da se u jednom delu sagleda svekolika su(tina stvari. Veksl eksler er je prvi prvi isto istori riča čarr knji knjiže ževn vnos osti ti koji oji pok poku(av u(ava a da 'ksi 'ksira ra me mest sto o fenom fenomoen oenolo ologi gije je u nauci nauci o knjiže književno vnost sti. i. ahval ahvalju juju! ju!ii ngar ngarden denu, u, delo delo je de'ni de'nisa sano no kao kao esteti estetički čki predm predmet et sačin sačinjen jen od slo slojev jeva. a. 4njiže 4njiževno vno delo delo se precizira kao heterogena struktura slojeva koji čine harmoničnu celinu u kojoj svaki njen deo doprinosi stvaranju estetičkih kvaliteta. 0enomenolo(ki princip u shvatanju 'lozo'je kao stroge nauke odrazio se i na nauku o književnosti tako (to je u nizu varijacija utkao u metodolo(ki pristup shvatanje o fenomenu kao odrazu u na(oj svesti i da se u takvom fenomenu skri skriva va su(t su(tin ina, a, op(t op(tii zak zakon. on. +vak +vakvo vo shva shvata tanj nje e o feno fenome menu nu ovaj ovaj me meto tod d o$jedinjuje sa hermeneutikom, sa uverenjem da je deo sadržan u celini tako da je celina ne(to vi(e od svih delova zajedno. +snovni metodolo(ki zahtev sasto sastoji ji se u tome tome da svaki svaki takav takav fenom fenomen en detalj detaljno no opi(em opi(emo. o. 4od ritma ritma,, fenomenologija ne sumljivo otvara sasvim nove puteve ukazuju!i nam na unut unutra ra(n (nji ji rita ritam m koji oji je iman imanen enta tan n delu delu.. Pose$ ose$no no $oga $ogato to podr područ učje je za fenomenolo(ka istraživanja jeste o$last predmeta prikazanih u delu& likova, stvari, z$ivanja. 0enomenolo(ka analiza nam otkriva najrazličitije dimenizije realiteta. 1a fenomenom aspekta tesno su povezani i fenomeni opalizacije. Pisac daje samo neke aspekte očekuju!i da !e ih čitalac dopuniti. -nogo$rojni pro$l pro$lemi emi perspe perspekti ktive ve postal postalii su aktuel aktuelni ni kada kada je fenom fenomeno enolog logija ija počela počela prodi prodirat ratii u ovo područ područje je nauke nauke.. Po Posto stoje je persp perspekt ektive ive prost prostora ora,, vreme vremena na i pripovedanja. pripovedanja. 0enomenolo(ko 0enomenolo(ko istraživanje vremena po svemu sude!u ukazuje na pose$na shvatanja tradicionalnih gramatičkih vremena, na (ta je ukazao tajger. 0enomenolo(ki pristup tre$a da ispita i meta'zičke kvalitete. 5e $ismo tre$ali da se odr odrekne eknemo mo isto istori rijs jsk ke sint sintez eze, e, ve! ve! je naj$ naj$ol olje je da je dopu dopuni nimo mo fenomenolo(kim posmatranjem.
30
načajna su dostignu!a omana ngardena kao fenomenologa. 0enomenolozi su pro(iri pro(irili li književno književnoteor teorijsk ijskii rečnik rečnik kategor kategorija ija predst predstavlje avljenog nog sveta, sveta, kvaziF kvaziF sudova, konkretizacije, konkretizacije, implicitnog čitaoca. +d$acili su psiholo(ku psiholo(ku i $iografsku $iografsku kategoriju autora zamenjuju!i je su$jektom intencionalnih činova 'ksiranih u tekstu koji zahtevaju stvaralačku aktivnost čitaoca. 0enomenolozi su čitaocu podarili glavnu ulogu. 0enomenologija se nalazi na polu suprotnom strukturalizmu, ako je reč o genezi značenja& za strukturaliste, strukturaliste, značenje nastaje pomo!u unutarsistemskih odnosa, a za fenomenologije fenomenologije pomo!u čina intencione svesti. 4ao 4a o najin najinter teresa esantn ntniji iji kritič kritički ki nastav nastavak ak Muserl Muserlove ove misli misli mogu mogu se sm smatr atrati ati hermeneutička dostignu!a MansaFGeorga Gadamera i Pola ikera, koji su se nadovezali na radove -artina Majdegera i Mansa o$erta )ausa. •
Značaj komparativnog komparativn og proučavanja proučav anja nacionalni* nacional ni* književnosti knjiže vnosti Van Tigem smatra da me%u piscima iste rase i jezika ugledanje nije naročito plodonosno.
31
•
/magologija u modernoj komparativistici+ 5snovni pojmovi+
z op(te istorije kulture, komparatistika izvlači i neka pose$na pitanja. 5a primer, zanima se za sliku nekog naroda u celini u književnosti drugog naroda. +vaj kompleks pitanja o$uhva!en je pojmom imagologija. 0rancuzi su npr. dugo dugo imali imali predsta predstavu vu o 5emcim 5emcima a kakvu kakvu im je pružil pružila a 6adam de (tal u 676J.god odine ine.. 4njig 4njiga a je preve preveden dena a i na svojoj svojoj knjii knjii 25 emačk emačkoj4 oj4 iz 676J.g italijanski, tako da je imala isti efekat i u taliji, tj.tamo se ukorenila jednaka predstava u 5emcima. Značajna su tri pojma& 1)imago! lat+ Q slika slika / / nijedan narod nema potpuno ispravnu sliku o se$i ")voGage Q putovanje/ putovanje/ podrazumeva pre svega putopise/ iz putopisa se dosta saznaje o jednom narodu/ uglavnom je to slika drugih, a taj drugi može $iti deo nas samih/ putnici su posrednici izme%u doma!eg i stranog, on prenosi svoje lično vi%enje stranog $)mira $)mirage ge Q prera' prera'iva ivanje nje,, ono (to nismo videl ideli, i, opsen psena a, 'kc 'kcija ija/ mi o$likujemo o$likujemo odre%en svet u na(oj svesti/ priče putnika pune su priče o nestvarnim $i!ima, predmetima, čak se i mesta izmi(ljaju .an Tigem pose$no izdvaja posrednika, jer posrednik stvara sliku 8image) o 8image) o nekom drugom narodu, o onom (to je strano i tu%e u odnosu na posmatrala, s tim (to on slika pretežno samo prividnu sliku (mirage), $ilo da je ulep(ana ili negati negativno vno iskri iskrivlj vljena ena,, no koja koja jednom jednom prihv prihva!e a!ena na i potom potom preno preno(en (ena a od generacije do generacije i u jednom i u drugom o$liku pokazuje izuzetnu postojanost. drugima4! skup uverenja o tipičnim oso$inama i načinu Posedujemo 2slike o drugima4! skup pona(anja druge grupe, čak iako nikad nismo $oravili u drugim zemljama i nikad nismo $ili u prilici da sami upoznamo i procenjujemo koliko su odre%eni tipovi reprezenativni za odre%ene narode. Prvi posrednik i prenosilac slike o drugom svakako je prvi čovek koji je oti(ao kod stranaca i doneo neku priču o novim o$ičajima. Etnički i nacionalni stereotipi stereotipi su predmet imagologije "image studies#. 1lika ne!e $iti toliko posmatrana u svom odnosu prema nekakvoj večnoj i univerzalnoj istini koliko oso$inama kulturolo(kog konteksta u kojem se ona javlja. 1pecijalnost uporedne književnosti koja proučava intertekstualne odnose u smislu uzajamnog posmatranja, slika o samom se$i "autoFimage# i slik slika a drug drugog og "het "heter eroF oFim imag age# e# nast nastal ala a je u 0ranc rancus usk koj. oj. Termi ermin n dola dolazi zi iz psihologije, uveo ga je )ung. Potom je reč imagologija izvedena iz psihologije naroda naroda,, kako kako $i $ila $ila pro(i pro(ire rena na na pojam pojam slik slike kolek kolektiv tivnog nog me menta ntalit liteta eta.. Pažo značajno je doprineo da se utvrdi 0rancuski komparatista komparatista Eanijel nri Pažo značajno nova grana komparatistike komparatistike koja se $avi proučavanjem slika stranog i drugog u knji knjiže ževn vnos osti ti.. a njeg njega a je knji knjiže ževn vna a slik slika a skup skup idej ideja a o stra strano nom m koje oje se procenjuje kroz proces literarizacije i socijalizacije.
•
Kria komparativistike komparativistike kao permanentan pro,lem u ravoju discipline storija komparativne književnosti o$eležena je žustrim de$atama. 5jen prvi veliki veliki kritič kritičar ar $io je Henedi Henedito to 4roče 4roče,, koji koji je počet početko kom m 8J.vek 8J.veka a tvrdio tvrdio da kompa komparat ratist istik ika a nije nije zase$n zase$na a discip disciplin lina. a. talij talijans anski ki autor autor je sm smatr atrao ao da je pozna poznavan vanje je tema tema i knjiže književn vnih ih ideja, ideja, sličn sličnost ostii i razli razlika ka u me%una me%unaro rodno dnom m 32
kontekstu ne(to (to jednostavno ne spada u kategoriju erudicije. 4ad je reč o pozn poznav avan anju ju i razu razume meva vanj nju u prir prirod ode e me me%u %una narrodni odnih h knji knjiže ževn vnih ih odno odnosa sa,, prednjačili su francuski proučavaoci, naročito u kontekstu zapadnoevropskih knjiže književno vnosti sti,, do 2rugo 2rugog g svets svetsko kog g rata rata akum akumuli uliral ralii su mno(t mno(tvo vo radov radova a o uticajima, pozajmicama, temama, tipovima, izvorima i posrednicima. zraz zraz Ikriza Ikriza komp kompara arativ tivne ne knjiže književno vnosti sti== posled posledica ica je supar suparničk ničkog og odnosa odnosa izme%u francuske (kole, na čelu sa ;anF-ari 4areom i američke (kole, čiji su najpoznatiji predstavnici iseljenici iz Evrope Leo picer, Erik
33
5asuprot očekivanjima enea Veleka, pravi izazovi za $inarni projekat do(li su zakvaljuj zakvaljuju!i u!i vanevrop vanevropskim skim tokovim tokovima a kompara komparatist tistike ike,, odnosno odnosno zahvalju zahvaljuju!i ju!i samokritici na evropskom tlu. Prvi nagove(taj novog načina razmi(ljanja $ila je knjiga enea enea Etijam$la, koja je nosila naslov I4riza komparativne komparativne književnosti= "6DK@# i zalagala se za literarna pore%enja proizvoda nacija koje pripa pripadaj daju u različ različiti itim m civili civilizac zacija ijama ma.. Tačno ačno tri deceni decenije je kasni kasnije, je, $rita $ritansk nska a komparatiskinja komparatiskinja 1uzan Hasnet u svom kritičkom uvodu u disciplinu iznosi stav o mrtvi mrtvilu lu koje koje je zavlad zavladalo alo komp kompara aratis tistik tikom om.. +na sm smatr atra a da su $inar $inarna na proučavanja suvi(e usko postavljena, da antiistorijski pristup nije dovoljno e'ka e'kasa san n i da je sve to dove dovelo lo do Ismr Ismrti ti komp kompar arat atis isti tik ke=. e=. -e%u -e%uti tim, m, komparatistika živi u drugim o$licima& u radikalnoj novoj proceni zapadnih modela kulture, u prevazilaženju disciplinarnih granica kroz nove metodolo(ke uvide uvide do kojih kojih su do(le do(le studi studije je roda roda i kultu kulture re,, u preis preispit pitiva ivanj nju u proce procesa sa inter interku kultu ltura ralno lnog g pren preno(e o(enja nja unuta unutarr studij studija a prevo prevo%en %enja. ja. 4rajem 4rajem 8J.vek 8J.veka a nastupi nastupila la je nova faza komparatis komparatistik tike& e& dok je na apadu apadu zapadala zapadala u krizu, počela je da se razvija u ostatku sveta "4ina, Tajvan, )apan#. Ta komparatistika temelj temeljii se na onom onom aspek aspektu tu studij studija a knjiže književno vnosti sti koji koji su komp kompara aratis tisti ti sa apad apada a nasto nastojal jalii da porekn poreknu& u& na speci speci'čn 'čnos osti ti nacion nacionaln alnih ih knjiže književno vnosti sti.. Proučava se na koji način je nacionalna kultura $ila pod uticajem Iuvoza=, a fokus je nacionalna književnost, (to je recept mnogo $olji i za Imale= evropske naro narode, de, koji koji su čes često to $ival $ivalii intel intelekt ektual ualno no kolon kolonizo izovan vani. i. Postko ostkolon lonija ijalna lna komparatistika se $avila analogijama, a'nitetima, aproprijacijama i razlikama. 3 toku je vrlo živa rasprava o tome koji pravac komparativna književnost tre$a tre$a da zauzm zauzme e u vrem vreme e kada kada posta postaje je istins istinski ki glo$al glo$alna, na, odnosn odnosno o kada kada napu(ta napu(ta svoje svoje zapadnoFev zapadnoFevro ropsk pske e koren korene. e. Predsta Predstavnici vnici francus francuske ke (kole (kole ;an Hesjer i 2anijel
/straživanje mentaliteta i seni,iliteta modelu, komparatistika se integri(e u kulturologiju u (irem Po Pažoovom modelu, smislu, u isto vreme i u teoriju mentaliteta, koji su počeli razvijati francuski sociolozi. straživanje mentaliteta je usmereno na proučavanje odnosa izme%u sistema komu komunic nicira iranja nja me%u me%u ljudim ljudima a i načina načina njiho njihovog vog mi(lje mi(ljenj nja a s jedne jedne stran strane e i artikulaciju artikulaciju takvog odnosa kroz pojedine institucije privatnog i javnog života. >ak le %of je je slavan istraživač mentaliteta. Govore!i o istoriji mentaliteta, pitamo se da li izraz pokriva naučnu stvarnost, da li krije pojmovnu koherentnost, da li je epistemolo(ki operativan. Prva crta istorije mentaliteta ogleda se upravo u njenoj nedovoljnoj jasnosti.
34
5pr. (ta je krsta(ki rat $ez izvesnog religioznog mentalitetaO -entalitet prekriva ne(to izvan istorije, teži da zadovolji znatiželje istoričara odlučnih da idu dalje, a pre svega u susret sa drugim dru(tvenim naukama. 5astoje!i da zaokruži Ireligiozni mentalitet=, -ark Hlok u njemu prepoznaje mno(tvo verovanja i o$ičaja, čas nasle%enih iz hiljadugodi(njih magija, čas ro%en ro%enih ih u relat relativn ivno o skora skora(nj (nje e do$a. do$a. stori storičar čarii sredn srednjeg jeg veka veka su se $avil $avilii monar monarhis histič tičko kom m misti mistiko kom m i polit političk ičkim im mental mentalite itetom tom.. 1tari 1tari speci specijal jalist istii za hagiogra'ju interesovali su se za sveca, moderni se zanimaju za svetost, a ona ona je utem utemel elje jena na u duhu duhu vern vernik ika, a, u me ment ntal alit itet etu u hagi hagiog ogra rafa fa.. sto stori riča čarr ment me ntal alit itet eta a se pri$ pri$li liža žava va etno etnolo logu gu s težn težnjo jom m da, da, kao on, on, dose dosegn gne e najnepromenljiviji, najpostojaniji nivo dru(tva. Veze sa etnologijom dopusti!e istoričaru mentaliteta da se posluži velikim arsenalom aktuelnih dru(tvenih nauka& strukturalističkim metodama. )er mentalitet je i sam jedna struktura. storičar mentaliteta dužan je da se udruži i sa sociologom. 5jegov predmet, na prvi pogled, predstavlja kolektiv. kolektiv. -entalitet istorijskog istorijskog pojedinca, makar to $io i veliki čovek, upravo je ono (to je zajedničko sa ostalim ljudima njegovog vremena. vremena. storičar mentaliteta proučava voka$ular, sintaksu, zajedničke veze, koncepcije prostora i vremena, logičke okvire. )edna od koristi koristi istorije mentaliteta su mogu!nosti koje ona nudi istorijskoj istorijskoj psihologiji i koji onda dalje mogu da se sjedine sa jednim drugim tokom dana dana(n (nje jeg g isto istori rijs jsk kog istr istraž aživ ivan anja ja A kvan kvanti tita tati tivn vnom om isto istori rijo jom. m. sto stori rija ja mentaliteta može uz izvesne modi'kacije da koristi kvantitativne metode koje su podesili socijalni psiholozi. storija mentaliteta mentaliteta se ne de'ni(e de'ni(e samo kao kontakt kontakt sa drugim drugim dru(tvenim naukama i povezivanjem domena koji je potiskivala tradicionalna istorija. +na je tako%e mesto susreta suprotstavljenih suprotstavljenih zahteva koje dinamika dinamika svojstvena aktuelnom istorijskom istraživanju, prisiljava na dijalog. +na se postavlja u tački gde se spajaju individualno i kolektivno, marginalno marginalno i op(te. 5ivo istorije mentaliteta je nivo svakodnevnog i automatskog, to je ono (to je zajedničko Uezaru i poslednjem vojniku njegovih legija, 1vetom Luju i seljaku sa njegovih poseda, 4olum$u i njegovim mornarima. storija mentaliteta je istorija ideja kao (to je istorija materijalne kulture ekonomska istorija. +dakle metoda koju istorija mentaliteta natura istoričaruO istoričaruO Pre svega iz areholo(kih areholo(kih istraživanja istraživanja arhepsiholo(kih slojeva i komada, ali tek po(to su te krhotine ipak pretvorene u me menta ntalne lne ako ako ne i logičn logične e spojev spojeve, e, a zatim zatim i iz de(ifr de(ifrova ovanj nja a psihi psihički čkih h sistema $liskih intelektualnom $rikolažu u kojem 4lod LeviF1tros prepoznaje divlj divlju u misao misao.. stor storija ija mental mentalite iteta ta o$ave o$avezu zuje je istor istoriča ičare re da se ne(to ne(to $liže $liže zainteresuju za tradiciju, tj.načine na koje se mentalno proizvode dru(tva, razilaženja. Tre$a da se $ave i uzrocima ka(njenja duhova u adaptiranju na promene i nejednaku $rzinu evolucije različitih delova istorije. Ljudi se koriste ma(inama (to su ih izmislili čuvaju!i mentalitete oni koji prethode ma(inama. -enatlitet je ono (to se najsporije menja. Potiče od reči mental S duh ili od latinske reči meus. -entalitet označava kolektivnu o$ojenost psihičkog života, oso$enog načina mi(ljenja i ose!anja jednog naroda ili izvesne grupe ljudi. 3 okrilju etnologije, mentalitet mentalitet je s kraja 6D.veka i početka 8J.veka označavao psihički život Iprimitivaca= koji se čini posmatraču kao kolektivni fenomen, usred kojeg je individualni psihički život neprimetan, tkz. kolektivno mentalno. 3 psiholog psihologiji iji deteta deteta postoji postoji tkz.infa tkz.infantil ntilni ni mentalit mentalitet/ et/ ako se dete prestane prestane posmatrati kao o$ični mali mladi!, to je zato da $i se on učinio mentalno
35
minornim. 2a $i se u(lo u pravo proučavanje istorije mentaliteta, potre$no je oslo$oditi se ove dve hipoteze. Prva počiva na sumnji koja $i mogla da izazove pojavu konstatacije da mentalitet praktično ne igra nikakvu ulogu u psihologiji. psihologiji. 2ruga hipoteza dovodi opasnost da se istoriji mentaliteta nametne pejorativno značenje. storičar mentaliteta usmerava svoju pažnju na op(ta ose!anja ili integrisanje dru(tvene grupe. storija mentaliteta tre$a da se razlikuje od istorije ideja uz koju je delimično ro%en ro%enja. ja. eč je o mental mentalnim nim magl maglina inama ma u kojim kojima a su defor deformis misani ani odjeci odjeci doktrina Tome
Citatnost kao moment u strukturi teksta+ Tipovi citata Latinski citare S pozvan na svedočenje/ podrazumeva navod, navo%enje reči, doslovno ili samo po smislu, iz književnog ili naučnog teksta. 5avodi se kao potvrda ili ilustracija sopstvenih reči, ali ima i (iru ulogu, npr. u književnom delu gde može $iti sastavni deo njegove unutra(nje strukture "a$le, -an# ili način povezivanja sa kulturnom tradicijom "-ontenj#. 2anas se o$ično tačno o$eležava znakovina navoda. 3 antici toga nije $ilo, ali to nije $ilo shvatano kao plagijat. 4oristiti 4oristiti i podražavati reči veliko velikog g pisca $io je znak do$rog ukusa, ukusa, čak i kompliment piscu od koga se pozajmljuje. Rolan 0art i >ak Eer Eerida idu idu dotl dotle e da tvrd tvrde e kak kako je svak svako o lite litera rarrno stvarala(tvo zapravo plagijat plagijat i da $i sve u nekom tekstu moralo $iti markirano kao navo%enje nečeg (to je preuzeto. Postoje različiti vidovi citatnosti& 1+citatno 1+citatnost st u užem smislu7kada smislu7kada se citira iz nekog teksta istog medijalnog ranga "+autocitatnost7citiranje "+autocitatnost7citiranje samog se$e $+metacitatnost7kada $+metacitatnost7kada se u teorijskom tekstu citiraju iskazi iz književnosti ;+citati i drugi* medija "književnostFslikarstvo,književnostFmuzika/ npr.-ajakovski Iat= Au tekst su u$ačene i note koje jezički poetski iskaz upotpunjuju upotpunjuju zvucima mitraljeza, taktovima argentinskog argentinskog tanga i odlomcima iz pojanja pravoslavne liturgije# M+faktocitatnost7citiranje M+faktocitatnost7citiranje iz novina ili dokumentarne gradje Scitati koji iviru i du,ine teksta7palimsest Postoje dve vrste navo'enja citata& 1)naučno ")umetničko 5aučni citat mora da pruži informaciju iz kog dela potiče "citat može $iti intertekstualni ili intermedijalni#. 1vuda gde se pojavljuje citat imamo komparativan fakt. 5aučni citat mora da pruži informaciju o izvoru citata "tako čitalac može da proveri izvor#. Uitat je samo indikat ve!eg, o$imnijeg, značajnijeg/ to spada u domen hermeneutike. Postoje Postoje dve vrste citata unutar umetničkog dela& citat & tekst gde je prototekst dominantan, a novi tekst ho!e 6.ilustrativni 6.ilustrativni citat& ho !e da o$jasni ono (to je sadržano u prototekstu/ naročito je zastupljen u srednjem veku, kada je citirana najvi(e IHil$ija= citat & ideja u prototekstu služi kao podsticaj novoj misli, novi 8.iluminativni 8.iluminativni citat&
36
tekst tekst se poigr poigrava ava sa tom idejom idejom,, polem polemi(e i(e ili vodi vodi dijalo dijalog g sa tradic tradicijo ijom/ m/ narocito prisutan u do$a romantizma i avangarde 3čeni ljudi "npr. Toma
Momer
M.Hroch
Vergilije
Hroch se ipak služi klasicističkim načinom citiranja "iako pi(e moderan roman svesti# luminativna luminativna citatnost prevrednuje, prevrednuje, a ilustrativna utvr%uje. .ažnost citata& 1+argument "+autoritet $+ivor citat je onaj kojim nam pisac signalizira da je u vezi i kontaktu sa 1ignalni citat je nekim drugim piscem/ npr. epigrami na početku poglavlja "kao kod 1tendala# Citati nam pomažu da preponamo intertekstualne vee9 citati su kao doku dokume ment nti! i! sved svedoc ocii o deli delima ma koja oja možd možda a nisu nisu saču sačuva vana na "npr. Euripidove I0eničanke= citira
37
-ilijacije su u proizvo%enju sličnosti potpunije od izras izrasli li iz drugi drugih h o$lika o$lika.. -ilijacije impulsa i vi(e su zastupljeni. Termin se u naj(irem o$imu primenjuje pre svega za izrastanje jedne književnosti iz neke druge. Podudarnosti ili kongruencije F kongruencije F npr. podudaraju se vizije života kao nekakvi meta'z meta'zičk ičkii kvalit kvaliteti eti kod kod 4a 4afk fke, e, 1elimo 1elimovi! vi!a a ili 2ostoj 2ostojevs evsko kog, g, ali je to ipak ipak struktura za se$e. •
Parodija i pasti# u književnom postupku 5aj$olji 5aj$olji primer primer formula formulacije cije interteks intertekstual tualnih nih teza jesu istraživ istraživanja anja parodij parodije e L+Tinjanova. L+Tinjanova. Po(to tradicija, shva!ena kao dinamički sistem žanrova, podleže evolutivnim promenama promenama pronalaženjem novih formi i kori(!enjem kori(!enjem starih formi u novo novojj funk funkci ciji ji,, parodija je shva shva!e !ena na kao kao podr podraž ažav avan anje je teks teksta ta,, ali ali uz prom promen enu u njeg njegov ove e funk funkci cije je// tak tako shva shva!e !ena na par parodij odija, a, jeda jedan n od klju ključn čnih ih interteks intertekstual tualnih nih žanrova, žanrova, automats automatski ki postaje postaje pokretačk pokretačka a snaga snaga književne književne evolucij evolucije e zasnovane zasnovane na paraleln paralelnom om pokretu pokretu kanoniza kanonizacije cije i dekanoni dekanonizaci zacije. je. 5ova forma se pojavljuje ne da $i izrazila nov sadržaj, ve! da $i zamenila star staru u form formu u koja oja je izgu izgu$i $ila la umet umetni ničk čku u vred vredno nost st.. 1vak 1vakii knji knjiže ževn vnii teks tekstt učestvuje u nekoj tradiciji koju potvr%uje ili poriče. Parodija nastaje kada visoki žanr $ude pretvoren u niski. Pasti Pasti# # nastaje kada imitiramo reči i stil, ali unosimo novu ideju "npr.-arsel Prust A I2ani i zadovoljstvo= u odnosu na Mesiodovo delo IPoslovi i dani=#
•
Značaj ruskog formalima fo rmalima a a ravoj moderne mode rne komparativistike komparat ivistike 5poja "dru(tvo 5poja "dru(tvo za izučavanje poetskog jezika# nastalo je 6D6K.godine, za .iktorr Jklovs Jklovski! ki! 5sip 5sip 0rik! 0rik! Lurij Lurij Tinjan Tinjanov ov!! 0oris 0oris njega jega su $ili $ili veza vezani ni .ikto j*en,aum! 0oris Toma#evski! .iktor .ingradov! .iktor >irmunski+ 5jih 5jih kara karakt kter eri( i(e e zaje zajedn dnič ička ka me meto toda da istr istraž aživ ivan anja ja koja oja se o$ič o$ično no nazi naziva va 2formalno 2formalnom m metodom4! metodom4! a njene 2formalistima4. 5a jene pris prista tali lice ce 2formalistima4. 5azi ziv v se postepen postepeno o ustalio ustalio kao naziv naziv prve teorijske teorijske (kole (kole koja koja je izradila izradila program program istraživanja književnih tekstova kori(!enjem strogo lingvističkih metoda. Počeci formalizma povezuju se sa tri istorijske okolonosti& sa situacijom u onov onovrrem emen enoj oj ling lingvi vist stic ici, i, sa kriz krizom om sim$ sim$ol oliz izma ma u umet umetno nost stii i sa novi novim m pojavama u ruskoj poeziji. uski formalisti su zasnovali Iunutra(nju poetiku= u kojoj su izgradili svoj siste sistem m pojmo pojmova. va. 4njiž 4njiževn evno o delo delo su shvat shvatili ili kao kao artefa artefakt kt koga koga čini čini gra%a gra%a i struk struktur tura. a. 3svoj 3svojili ili su knjiže književni vni postpu postpuak ak pomo!u pomo!u kojeg kojeg se o$ičn o$ičnii govor govor pretvara u jezik umetničkog umetničkog dela. Uilj postupka jeste oču%enje, oneo$ičavanje ili singularizacija, tj.iskakanje iz o$ičnosti i jednolikosti da $i se stvorio izraz koji pleni. To je proces oču%enja. 5o i ono ne može da traje dugo, izraz se vremenom Ipoha$a= i postaje $analan. 0ormalisti su uveli i termin sižea, a u analizi strukture dela služili su se terminima& sredi(te, pozadita i prednji plan. načajno načajno je njihovo njihovo uvo%enje uvo%enje termina termina zaumnog zaumnog jezika. jezika. To je vanrazum vanrazumski ski jezik, pun fonetskih disonanci, $ez ikakvog smisla, izveden iz svetog mrmljanja mistika, starodavnih glosaija, dečjih raz$rajalica, etimolo(kih 'gura/ usmeren je protiv zvučne harmonije sim$olističkog jezika, teže!i ka praistoriji ruskog ruskog jezika/ zaumni jezik se isticao davanjem radikalne radikalne autonomije zvucima i sim$olima/ prvi teorijski istup o zaumnom jeziku $ilo je predavanje .iktora Jklovskog+ 38
Jklovski u Jklovski u razmatranju o jeziku uvodi kategorije percepcije i ekonomije. eč je sagledavana dvojako& $ilo kao izlizani kli(e koji u svakodnevnoj svakodnevnoj razmeni gu$i autonomnu vrednost i prepoznatljiva je samo kao konvencionalni konvencionalni znak ili kao samosta samostalna lna reč koja se sagledava sagledava u doživljav doživljava a zase$no, zase$no, zahvalju zahvaljuju!i ju!i svojoj Imaterijalnoj nekoristolju$ivosti=. Poetska reč gu$i svoju prozirnost i može se videti. Poetsko delo se počinje tretirati kao raspored reči koje se mogu sagledati. Teze Teze formalista formalista $ile su du$oko du$oko ukorenjene ukorenjene u futurističkoj poetskoj poetskoj praksi i u diskusijama o savremenom slikarstvu. Prema formalistima, umetnički doživljaj je doživljaj forme koja pruža otpor. 4njiževnost 4njiževnost ne nastaje iz misli nego iz jezika. Postoje dva osnovna načina upotre$e jezika& poezija i proza. Poezija je jezik u njego jegovo vojj este estets tsk koj funk funkci ciji ji,, kak kako to isti ističe če )ak )ako$so o$son. n. Proza oza je jezi jezik k u komunikativnoj funkciji. Poezija oneo$ičava jezičku komunikaciju. Predm Predmet et teorij teorije e knjiže književno vnosti sti je litera literarn rnos ost, t, odnosn odnosno o domina dominanta nta estetič estetičke ke funkcije. Teorija se $avi funkcijom jezika u književnom delu, a ne njegovom vanjezičkom uslovljeno(!u "genezom#. Literarnost se de'ni(e pomo!u zapažanja forme, odnosno postupka. Postup Po stupak ak je umetničk umetnička a konstru konstrukcija kcija koja koja otežava otežava sagledava sagledavanje nje stvarno stvarnosti. sti. adat adatak ak poezi poezije je i (ire (ire A umetn umetnost ostii je oslo$ oslo$a%a a%anj nje e stvar stvarii od automa automatiz tizma ma percepcije. Postup Po stupci ci koji koji su sistemat sistematizov izovani ani predsta predstavljaj vljaju u književne književne forme forme zavisne zavisne od istorijskog konteksta. 4njiževne forme se neprestano menjaju sinhronijski sinhronijski "književnost date epohe# i dijahronijski "tradicija#. 4njiževn 4njiževnost ost date epohe epohe čini sistem sistem uzajamni uzajamnih h intertekst intertekstualn ualnih ih odnosa. odnosa. To znači znači da se ne mogu mogu razma razmatra trati ti knjžev knjževne ne pojave pojave izvan izvan siste sistema ma njihov njihovih ih uzajamnih odnosa. Tradicija Tradicija je intertekstualni intertekstualni prostor u kojem iscrpene forme $ivaju zamenjene novi novim m "par "parod odij ija# a#,, uved uveden enim im s peri perife feri rije je u ce cent ntar ar knji knjiže ževn vnog og sist sistem ema a "kanonizacija#. Eekonstrukcija& Eekonstrukcija Eekonstrukcija je tesno povezana sa 'lozo'jom francuskog 'lozofa ;aka 2eride, dok je dekonstrukcionizam pravac u istraživanju književnosti koji se najvi(e razvijao u 1<2 na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete godine čiji su pred predst stav avni nici ci $ili $ili okup okuplj ljen enii oko oko Pola ola de -ana -ana,, pred predav avač ača a upor upored edne ne književnosti na ale 3niversitW. Prvim čuvenim manifestom ove (kole smatra se z$ornik radova 2esonstruction and Uriticism "6D9D# s tekstovima 2eride, 2e -ana, Marolda Hluma, 2žefri Martmana. zvori dekonstrukcije su vi(estrani, mada pre svega tre$a navesti tri kritike koje oje su pres presud udno no utic utical ale e na 2eri 2eridi dinu nu,, 2e -ano -anovu vu i -ile -ilerrovu ovu 'loz 'lozo' o'ju ju književnosti& kritika pojmovnog jezika 0ridriha 5ičea, kritika supstancijalnog i istorodnog su$jekta 1igmunda 0rojda i kritika meta'zika -artina Majdegera. +no (to povezuje povezuje dekonst dekonstrukc rukciju iju i dekonst dekonstrukt ruktiviza ivizam m jeste jeste nepover nepoverenje enje u održivost $eskonačne $eskonačne pokretljivosti pokretljivosti značenja kako u tekstu koji se čita tako i u svetu, kao i sumnja u postojanje Imonadskih totalnosti=. Logocentrizam je prema 2eridi, skup meta'zičkih uverenja po kojima postoji odre%en, potpuno prisutan izvor smisla "logos# koji se$i podre%uje i odre%uje
39
sva izvedena značenja označena kao sekundarna i zavisna. Tako je književno stvar stvarala ala(tv (tvo o podre podre%en %eno o živoj živoj reči reči// od Pla Platon tona, a, prek preko o
40
