6 Владимир Жоле – „Студент сам прве године Факултета спорта и физичког васпитања, Академске студије. Бивши сам фудбалер клуба „ОФК Београд“. Већ 8 година се рекреативно бавим фолклором у КУД-у „Бранко Радичевић“ са бројним освојеним трофејима на разним такмичењима не само у Србији, већ и у иностранству. У слободно време тренирам у теретани. Физички сам добро спреман за све врсте способности, због чега сам и уписао ФСФВ, у намери да у будућности будем добар стручњак из области спорта.“ 11 „Спорт је значајан сегмент у свакодневном животу и представља део укупне културе једног народа. Спорт спаја свет. Високо је интегрисан у све референтне друштвене токове, вршећи снажан утицај на остале елементе друштвеног система. Његова имплементација огледа се, пре свега, у дубокој повезаности са свим сферама људских делатности, чинећи животе људи племенитијим, племенитијим, богатијим, и надасве – хуманијим. Као вишедимензионалан и сложен феномен, поред такмичења, спорт обухвата: социјалне, психолошке, економске, политичке, педагошке, научне, медицинске, философске, религијске, културне, правне и друге вредности. Спорт је друштвена појава, са специфичним социјалним функцијама и израз је одређених друштвених потреба. Данашње подразумевање појма спорт, било је запажено још у давна времена, али под другим називом, нпр. у античкој Грчкој – агон – агон.. Најстарији подаци о појму спорта налазе се у француском језику – деспор – деспор (фр. desport, у значењу – растерећење после рада), који је од 16. века модификован у староенглеску транскрипцију – биспортер – биспортер (енгл. desporter, са значењем: кретати се ради уживања, разонодити се, забављати се), да би се од 18. 18. века у Енглеској коритио скраћени облик спорт, спорт, који се задржао до данашњих дана у већини земаља. Чињеница је да постоји немали број тумачења речи спорт. Нпр. у енглеском језику језику реч спорт има вишеструко дивергентно значење. значење. Коришћење овог термина показује екстензивну варијабилност и разноврсност, како код применљивости, применљивости, тако и код практичне корисности. Овај специфичан проблем се шири изван термина „спорт“, рефлектујући сличне околности које окружују термине „игра“ (енгл. game (енгл. game)) и „играње“ (енгл. play (енгл. play).“ ).“ Мада за спортисту спорт није игра, за њега је спорт живот. Врхунски спорт, је страст, драма, стрес, али и производна делатност. Он захтева демонстрацију телесне вештине, развој одговорности, борбености, смисла за колектив, максималан надражај нервног система, а присутни су и страх и трема. (Философија, наука, теорија и пракса спорта – Академик Проф. Др. Ђорђе Стефановић) Игра је слободна, пријатна, нагонска активност. И игре имају нека правила али она не морају тако стриктно да се поштују. У њој уживају и најмлађи и најстарији.
Спорт је оплемењена борба, којој је циљ подизање физичких способности, а крајњи циљ му је такмичење. Има јасно дефинисана правила и спортске асоцијације које су задужене за надгледање регуларности и поштовање тих правила. Играње је велика област и оно представља више пута одиграну игру. Игара има безброј.
14 Пеинтбол ( Paintball) је врста симулације рата, игра се са пушкама и пиштољима који испаљују куглице у боји. Игра је базирана на подизанју адреналина и забави међу играчима. Циљ игре је елиминисати противнике тако да их погодите куглицама које садрже у себи боју из посебног пиштоља зван Paintball Marker . (http://sr.wikipedia.org) Вибрациони тренинг – Идеја о вибрационом тренингу од руске свемирске агенције где се употребљава за јачање мишића као и повећање густине коштане масе. Платформа производи моћне вибрације које се преносе на мишиће у телу што проузрокује њихове рефлексне реакције. Изузетно стимулише циркулацију, долази до истезанја тетива и јачање дубоких мишића. Справа која то омогућава зове се Power Plate. (http ://chess.edu .rs) Проприоцептивни тренинг – Суштина проприоцептивног вежбања мора бити изабрана на такав начин, да непрекидно изазива неочекиване покрете малих амплитуда у зглобу. Циљ вежбања је да непрестаним проузроковањем нестабилности система добијемо жељену стабилност на вишем нивоу, односно да побољшамо контролу кретања. (www.fitness.com.hr ) Лакрос (фр. La crosse, енгл. Lacrosse) је екипни спорт с лоптом. Играју га две екипе с по 10 играча (мушки) односно 12 играчица у варијанти за жене. Циљ игре је тешком гуменом лоптом постићи погодак, користећи при том штап с причвршћеном мрежицом на врху за хватање лопте, додавање саиграчу или шут на гол. Игра се 4 пута по 15 минута. Спорт је настао половином XIX века, када су француски досељеници у Канади модификовали игру (багатавеј) коју су играли тамошњи индијанци. Лакрос се углавном игра са отвореном, на травнатим теренима, иако постоји и дворанска варијанта. Димензије терена на отвореном су сличне димензијама фудбалског игралишта, и износе 100x50 метара. Гол је димензија 180x180 cm и има мрежу сличну оној на голу за хокеј на леду. Данас је овај спорт раширен углавном на северно-америчком континенту и то у САД и Канади. (http://sr.wikipedia.org)
14 „Бараж – накнадно одигравање утакмица за оне екипе које су у претходном такмичењу постигле једнак број бодова, а нису успеле директно да се квалификују.
Дејзи катер (енгл. Daisy cutter) – тениски ударац након којег лопта клизи, или ниско одскаче. Челинџ (енгл. Challenge) – представља захтев такмичара главном судији да се провери место на терену где је пала лопта, користећи електронску технику за праћење лопте (зове се и „око соколово“ – „hawk eye“). То је најновије правило у тенису, које је проитекло из великог броја судијских грешака. Како играчи не би остајали оштећени сада имају право да компјутерски провере судијску одлуку. У сваком сету играч има право на два челинџа, и у случају тај.брејка (енгл. Tie brake) на још један. Уколико је играч у праву, остаје на истом броју челинџа колико је имао пре тражења. Користи се и у америчком фудбалу.“
(Философија, наука, теорија и пракса спорта – Академик Проф. Др. Ђорђе Стефановић) 15
Олимпијске игре и Олимпијада нису исти појмови. Олимпијске игре су такмичења. Олимпијада је период између олимпијслких игара. Трчање преко препона, а не трчање са препонама, јер се не мисли да носимо препоне док трчимо. Дуге дистанце, а не дуге пруге, зато што трчимо одређену дистанцу. Спринт, а не шпринт. То је реч страног порекла, пише се Sprint и чита се спринт. 16 „Спорт је детерминисан различитим организационим целинама и модалитетима, па се његова систематизација може извршити према многобројним критеријумима . Разноврсност садржаја спорта, његова динамик, разбој, интеракцијски процеси, и специфичне закономерности, чине га глобалним феноменом. Теоријски, готово је немогуће дати једну свеобухватну дефиницију и поделу спорта, те на тај начин изразила сво богатство овог есенцијалног друштвеног чиниоца. Систематизација спорта је неопходна из више разлога: -ради одређивања места свакој појединачној спортској грани/дисциплини у целокупном систему спорта; -ради лакшег изучавања појединих групација спортских грана/дисциплина које имају неку заједничку карактеристику и -ради вредновања спортских грана/дисциплина по свом утицају на личност и др.“
(Философија, наука, теорија и пракса спорта – Академик Проф. Др. Ђорђе Стефановић) 16 „Према критеријуму постављеног циља и ефикасности, данашњи спорт се дели на: -олимпијски спорт, -масовни спорт и -професионални спорт. У сфери олимпијског спорта сва активност је усмерена ка припреми за успешан наступ на ОИ. Највећи критеријум ефикасности припреме спортисте се огледа у освајању златне медаље. За масовни спорт је карактеристично коришћење спортских средстава (вежби) у циљу хармонијског развоја човека, побољшавања здравља и превенција болести, самопотврђивања, самопревазилажења и рационалне организације слободног времена. Професионални спорт се односи на сферу бизниса, у којем се спортиста појављује као радна снага (на одређени начин забавља посматраче), а основни критеријум ефикасности је материјална добит. Спортски квалитети, високи резултати/успеси су једино ефикасно средство стварања зараде. Читалац може да се запита, а где је ту аматерски спорт? Одговор лежи у самој дефиницији појма – аматеризам, бављење спортом ради забаве, рекреације, непрофесионално, не због забаве него из склоности, љубави према тој делатности. Међутим, олимпијски, масовни и професионални спорт, иако самостални феномени, не искључују тесну повезаност. Тако многи спортисти који су остварили успех у сфери олимпијског спорта, прелазе у професионални спорт, тј. На рад (тренинг и такмичење) по(д) уговор(у)ом (нпр. у боксу, кошарци, хокеју на леду...). Олимпијски спорт представља моћни стимуланс за развој масовног спорта, који укључује себе милионе младих људи. Истовремено из масовног спорта се одабирају таленти који прелазе у олимпијски, или професионални спорт, где остварују максималне успехе/резултате. Број спортских области је веома велики и има тенденцију сталног пораста. Спортске гране/дисциплине могуће је класификовати према распрострањености у свету, у пет карактеристичних група, које првенствено детерминишу по критеријуму карактера такмичарске активности, фактора који утичу на спортски резултат/успех и способности спортисте да постигне спортски резултат/успех.
-Прву групу чини већина спортских области у којима спортски резултат првенствено зависи од самог спортисте (или спортиста), нивоа његових способности и особина, физичке, техничко-тактичке и психолошке припремљености, као и нивоа спортске форме у време такмичења. У ову групу спортских грана/дисциплина убрајају се: брзинско-снажни, ациклични спортови (атлетски скокови и бацања, дизање тегова...), циклични спортови типа издржљивости (спортско ходање, атлетска и смучарска трчања, пливање, цеслање, бициклизам...), спортске игре (рагби, рукомет, фудбал, кошарка, одбојка, тенис, ватерполо, хокеј на леду...), борилачки спортови (бокс, карате, рвање, теквондо, мачевање...) и вишебој (атлетски десетобој и седмобој, вишебој у спортској и ритмичко-спортској гимнастици, смучарски биатлон, триатлон...). -Другу групу чине спортске гране/дисциплине у којима спортски резултати зависе, у првом реду, од вештине управљања техничким средствима, или животињама (аутомобилизам, мотоциклизам, једриличарство, санкање, коњички спорт...). -Трећу групу чине спортске гране/дисциплине које зависе од тачности и прецизности погађања из оружја или неком справом (стрељаштво, стреличарство, куглање...). -У четврту групу убрајају се спортске гране/дисциплине у којима резултат зависи од апстрактно-логичких мишљења (шах, бриџ, го...). -Пету групу чине спортске гране/дисциплине у којима се упоређују резултати моделарско-конструкционе активности спортиста: авио-, ауто-, бродомоделарство... 22 „Џејмс Кливленд „Џеси“ Овенс (12. септембар 1913 – 31. март 1980), славни амерички атлетичар, легендаран по свом четвороструком тријумфу на Олимпијским играма у Берлину, 1936. године, где је био неоспорна звезда Игара. Побеђује на 100 м, у скоку у даљ, на 200 м, и као члан штафете (Џеси Овенс, Ралф Меткалф, Фој Дрејпер и Франк Викоф) тријумфује на 4 x 100 м. Тај подвиг остао је ненадмашен 48 година, до 1984. и Игара у Лос Анђелесу, где његов подвиг понавља његов достојни наследник – фамозни Карл Луис. Мит о Џеси Овенсу нарастао је до неслућених висина не само због његових сјајних спортских резултата, него, једнако тако, и због односа Хитлера према њему и његовим победама. Хитлер је хтео искористити Игре као промоцију нацистичког режима и доказати „Аријевску супериорност“ над остатком света, али је тај немачки успех Хитлеру страшно покварио један неаријевац, па још и црнац, супериорно тријумфирајући над, и, немачким спортистима. Хитлер, наводно, није хтео честитати Овенсу на његовим величанственим победама. Роберт „Боб“ Бимон (Њујорк, САД, 29. август 1946. године) је бивши амерички атлетичар, најпознатији по својем тадашњем светском рекорду у скок удаљ (8,90 метара) који је запрепастио спортску јавност на Олимпијским играма у Мексико Ситију 1968. године. Фантастични скок из Мексика је остао један од најупечатљивијих тренутака у спорту ХХ века. Не само да је Бимон изненадио себе и конкуренцију таквим
подвигом, већ су и судије да би измерили скок морали потражити додатни метар пошто на припремљеном оптичком систему за мерење дужине скокова једноставно није било могуће измерити толику дужину. Након што је после подужег поновљеног мерења на стадиону објављена дужина скока и сам Бимон је пао на колена у неверици. За илустрацију зашто је тај резултат био толико чудан важно је напоменути да је до тог тренутка службени светски рекорд у скоку удаљ био обаран 13 пута од 1901. године до када се воде резултати. Просечан раст рекорда је био 0,06 метара, а највећи до тада забележени раст је био 0,15 метара. Бимон је у једном скоку побољшао рекорд за 0,55 метара. Рекорд је остао необорен 23 године, све до скока Мајка Пауела, који је 1991. године доскочио на 8,95м. Један од фактора је свакако била велика надморска висина на којој се одвијало такмичење, јер је том приликом оборено доста светских рекорда у спринтерским дисциплинама и скоковима којима погодује проређен ваздух. Ипак, то не објашњава у потпуности Бимонов скок, поготово ако се има у виду да је до тада његов лични рекорд био 8,33 метара, а да је након чудесног скока на следећим такмичењима најдаље доскочио на „само“ 8,22 метара. Дорандо Пјетри је можда највећи трагичар Олимпијских игара. У трци маратона на Играма у Лондону 1908. године, Пјетри је имао велику предност све до уласка у стадион. Исцрпљен сопственим темпом, не знајући за се бе, несрећни Италијан неколико пута се затетурао и пао. Упркос силној подршци присутних на стадиону, Пјетри никако није могао да потрчи, па су га службена лица буквално понела према циљу, уз одушевљено одобравање публике. После протеста америчког тима, Пјетри је дисквалификован, а златна медаља је припала Џону Хејсу.“ (http://sr.wikipedia.org/)
24 Олимпијски кругови Олимпијски пламен Олимпијска химна Олимпијска изјава (мото) Ферплеј „Углавном су занимљиви догађаји везани за рекорде или пак афере које се догађају. Тако има много феномена који су тешко објашњиви. Прва афера која је везана за допинг на ОИ десила се 1904. године, у Сент Луису када је Томас Хикс пре и за време маратона као стимуланс је од свог тренера добијао стрихнин и коњак. Упркос проверама, многи спортисти користе допинг а да не буду ухваћени „на делу“. Тек '90. година на видело су изашли докази да су многи, боље рећи велика већина Источнонемачких спортиста, а поготово спортискиња, користили анаболичке стероиде, и многа друга средства медицинске и хемијске природе, а у томе су били подстрекавани од стране својих стручних центара, па чак и од
службене државне политике. Међутим, неким од тих спортискиња се догодило велико зло као последица дуготрајног конзумирања хемијских медикамената: неке су родиле малформирану децу (жалосни случајеви неких, некада врхунских, пливача бивше Источне Немачке које су суверено владале сватским базенима '70. и '80. година ХХ века). Међутим, далеко „најчувенији“ случај допинга уопште у историји спорта, је случај канадског спринтера Бена Џонсона , на Летњим олимпијским играма 1988. године. Он је победио у финалу трке на 100 м, користећи недозвољену супстанцу станозолол , која, између осталог, разара јетру. Али његова жеља да буде олимпијски победник била је јача од свих могућих опасности. Наравно, победа и златна медаља су му одузете, а светски рекорд из те трке (9,79 s) је поништен . Један податак који говори о рекордима је да је Мајкл Фред Фелпс (енгл. Michael Fred Phelps, Балтимор, Мериленд, 30. јун 1985) је амерички пливач, освајач 14 златних олимпијских медаља и власник неколико светских рекорда у пливању. Фелпс је освојио 8 медаља на Олимпијским играма 2004. у Атини, што га је изједначило са совјетским гимнастичарем Александром Дитјатином по броју освојених медаља на једним Олимпијским играма. Укупно, Фелпс је освојио 16 олимпијских медаља (14 златних и 2 бронзане): осам на Олимпијским играма у Атини и 8 на Олимпијским играма 2008. у Пекингу (све златне уз оборене светске и/или олимпијске рекорде), што га је учинило спортистом са највише освојених медаља. Фелпс је са осам златних медаља у Пекингу такође оборио рекорд Марка Спица по броју освојених златних медаља на једним играма“ (http://sr.wikipedia.org/) 28 Олимпијски дух – дух у коме се одржавају целе Олимпијске игре, поштовање судијских одлука, ферплеј, толеранција... Олимпијска норма – норма коју мораш да испуниш да би могао да учествујеш на Олимпијским играма. Олимпијски мото – „важно је учествовати, а не победити“. Олимпијски симболи – симболи олимпијских игара (олимпијски кругови, олимпијска бакља, олимпијска химна и олимпијски мото) Олимпијска повеља – правила које је усвојио МОК, а на основу којих се управља олимпијским покретом.
32 Тимски рад – сарадња између људи ради остваривања неке добити Увежбаност – утренираност у кеној активности
Штефетна палица – главни симбол штафетне трке Примопредаја палице – тренутак када се палица предаје партнеру Истрајност – жеља да се оствари одређени циљ 33 Штафетно трчање је појава код старих Грка. Штафетне трке са упаљеним бакљама биле су врло популарне у Античкој Грчкој. Грци су сматрали да штафетно трчање као исказивање воље, захваљивање или спајање завађених народа преко ношења бакље. То је представљало јединствен тренутак у коме се јавља симбол настанка живота или настанка трајања једне нације. Данас је очуван култ штафетног трчања па и данас представља хармонију свечаности, увежбаности спортиста и нације уопште. 35 „Олимпијске игре (ОИ) (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες, енгл. Olympic Games, фр. Jeux Olympiques) су скуп међународних спортских такмичења у различитим дисциплинама које су подељене на летње и зимске. И зимске и летње олимпијске игре одржавају се сваке четири године. До 1992. одржаване су у истој години, а од тада се одржавају наизменично, сваке две године. Некада се погрешно називају и Олимпијадом, како је у античкој Грчкој називано раздобље између двеју олимпијских игара, тако да почетак једних Олимпијских игара означава почетак олимпијаде, а та олимпијада траје до почетка идућих Олимпијских игара, чиме започиње следећа олимпијада, итд Исправан и службени назив неких Олимпијских игара, нпр конкретно Игара 2012. године у Лондону гласи: „Игре XXX Олимпијаде“. Летње олимпијске игре 2012. у Лондону, уствари нису 30. Олимпијске игре (од Атине 1896. године, до данас) - које су одржане - него „тек“ 27 зато што Игре VI, XII и XIII. Олимпијаде модерног доба, које су требале бити одржане у Берлину 1916., Хелсинкију 1940. и Лондону 1944. због Првог или Другог светског рата, нису одржане.
Након почетног успеха, Олимпијске игре су имале потешкоћа. Игре одржане у Паризу 1900. и Сент Луису 1904. биле су у сенци, боље рећи биле су привезак светским изложбама које су у тим градовима тада одржаване. А и само трајање тих олимпијских игара говори доста: оне у Паризу трајале су пет и по месеци, а оне у Сент Луису — нешто преко четири месеца и двадесет дана. Како Енглези не би били „гори“ од Француза четврте игре, одржане у Лондону 1908, трајале су од 27. априла до 31. октобра 1908, преко 6 месеци, што је за данашње појмове несхватљиво. Трајање игара тако је варирало, неке су трајале краће, неке дуже — да би се са играма у Лос Анђелесу 1932. и у Берлину 1936. усталило време трајања игара на данашњих 15 дана.“
Утицај Олимпијских игара на популаризацију спорта је неизмерљив. Сам број такмичара као и број спортова и дисциплина, чини ову манифестацију највећом на свету. Сами спортисти често изјављују да им је само учествовање на Олимпијскиим играма круна своје каријере, а и сам успех на Олимпијским играма увек стављају испер осталих успеха.
(http://sr.wikipedia.org/)
36 „Светско првенство у фудбалу (енгл. FIFA World Cup), често само Светско првенство (енгл. World Cup), је међународно фудбалско такмичење. На такмичењу учествују све сениорске репрезентације које су чланови Међународне федерације фудбалских асоцијација (ФИФА). Такмичење се одржава сваке четврте године од првог светског првенства 1930. године. Једини период у коме се такмичење није одржавало је између 1942. и 1946., због Другог светског рата. Тренутни формат такмичења укључује 32 тима који се такмиче на стадионима земље домаћина у периоду од око месец дана. Ова фаза се обично назива финале светског првенства (енгл. World Cup Finals). Квалификациона фаза, која траје око 3 године, служи да би одредила који национални тимови ће се придружити тиму домаћина на завршном турниру. До сада је одржано 19 турнира, који су освајали осам селекција. Бразил је победио на рекордних 5 турнира и једини су тим који су учествовали на свим. Други победници су Италија, са 4 титуле, Немачка са 3, Аргентина и Уругвај са по 2 и Енглеска, Француска и Шпанија са по једном титулом. Светско првенство је најгледанији спортски догађај са 715.1 милиона људи који су пратили финални меч на светском првенству 2006. године у Немачкој. Наредна три светска првенства ће се одржати у Бразилу 2014.,Русији 2018. и Катару 2022. године. Од 1991. године ФИФА организује и Светско првенство у фудбалу за жене сваке четири године.“
(http://sr.wikipedia.org/)
37 Највише ме интересује одбојка и одбојка на песку. Тренирао сам одбојку 6 година у клубу „Динамо“ - Панчево и за то време се створила велика љубав према овом спорту, иако нисам имао нека већа постигнућа из овог спорта. Такође ме јако инетерује одбојка на песку (beach volley). Често се рекреативно бавим овим спортом, зато што је веома атрактивам и забаван.
38 Екстремни спортови подстичу човекову природну тежњу да сагледа, а потом и превазиђе своја ограничења, најчешће наметнута телесном конституцијом, страхом или пак природним законима.
Алпинизам - доказује да не постоји тачка на планети која је сувише висока и недоступна човеку. Параглајдинг у коме спортиста измиче закону земљине теже. Екстремно роњење на дах ( Breathold diving ) које са сваким метром постигнуте дубине наглашава способност људског бића да незаштићено опстане у другачијем природном окружењу. Скијање на води један је један од водених спортова чија се такмичења одржавају на свим континентима с више од три милиона регистрованих такмичара, али и занимљива рекреација. Бициклизам је уз пливање, један од спортова који ангажује највећи број мишића и мишићних група нашег тела. Брдски бициклизам је спорт у коме се бициклом вози преко тзв. „офроуда“, односно путева као што су шуме, брда, планине, колски путеви, паркови, пољане... Банџи скокови (bungy jump) - Скакање са високих платформи у дубину, углавом наглавачке. Следи сободан пад којег зауставља уже о д гуме за које је везан скакач на платформи за скакање. Као платформе за скок користе се мостови или торњеви, високе зграде или посебно постављене дизалице. Већина скакача наводи као разлог за скокове је пособно узбуђење или превладавање страха (углавном страха од висине) Пеинтбол ( Paintball ) је врста симулације рата, игра се са пушкама и пиштољима који испаљују куглице у боји. Игра је базирана на подизанју адреналина и забави међу играчима. Циљ игре је елиминисати противнике тако да их погодите куглицама које садрже у себи боју из посебног пиштоља зван Paintball Marker...
39 Сви екстремни спортови су својеврсна провера крајњих способности људског тела и духа, а истовремено и снажан подстрек за њихово развијање. Велики део привлачности ових спорттова јесте и у томе што веома често противници нису неки други спортисти, већ природни закони или психофизичка ограничења. Једини гарант врхунског резултата јесте лична способност. У екстремним спортовима постоје организована такмичења, али нагласак ипак остаје на индивидуалној спремности спортисте. Један од најважнијих аспеката екстремних спортова јесте - психичка припремљеност. То није само снажна концентрација и нарочито стање психе током неког екстремног подухвата, већ обухвата целукупну психологију живљења. Начин живота и свакодневне активности морају градити здрав и снажан дух који неће подлећи налету страха или оклевања, и ум који је у стању да се усресреди искључиво на достизање свог циља. Упоредо са физичким припремама и тренинзима одвија се и нонстантан процес сазревања и јачања људске личности, која ће бити способна да се суочи са највећим и најопаснијим изазовима и из те борбе изађе као победник. У условима све присутније деградације друштва екстремни спортови нуде опцију једног сасвим другачијег стила живота и неговања правих вредности, коју прихвата све већи број младих људи. Можемо га назвати екстремни спорт начин живота (extreme sport lifestyle), а он подразумева и одређени модни тренд, начин исхране, врсту музике и друга интересовања. Ова здрава животна филозофија не ствара само врхунске
спортисте, вец и људе који постижу успехе на свим подручјима деловања, од школе, преко професије и науке, до односа са другим људима. Дефинитивно спорт представља једну од најинтересантнијих и најисплатљивијих грана културе. У последњих пар деценија живот се драстично убрзао, а самим тим већина спортова исто тако тежи да буду све динамичнији, агресивнији, са више тензије. Публика жели да види више атрактивности и акција за краће време. Тако да већина спортова покушава да унесе неке промене и новине да би што више заинтересовали масу. Један од ретких спортова који се већ годинама супротставља променана је фудбал и то захваљујуући Међународном фудбалском борду који принипијално одолева покушајима да и у њега убаце неке нове ствари, чиме би, како они кажу убили драж и душу те игре. 40 представља највиши облик свести о спорту. То је наука о општим законима кретања и развитка спорта. је дисциплина која се бави научним методама помоћу којих би се побољшале физичке способности спортиста и с портски резултати. је дисциплина која тежи да објасни бит спорта као и њено значење и њену улогу у људској друштвеној заједници. означава уобичајени начин рада, извежбаност у спорту. 41 „Онтологија је наука која се бави проучавањем тела и ума. Кроз историју, људско друштво се развијало на различите начине. Свако раздобље носило је неке своје ставове по погледу телесног и умног васпитања и образовања. Када би се направила крива која показује погледе на тело и дух видели би се велики успони и падови. Тако је 3200 године п.н.е у Египту било мишљење да тело и дух треба да буду подједнако развијени. Фараон је представљао особу која се сматрала божанством, јер је представљао везу између људи и богова. Али као такав је морао да покаже да је спреман да води државу, како кроз политику, тако и кроз ратове. Дакле, физичко васпитање им је било од великог значаја. У Грчкој су постојали у врло кратком раздобљу екстремно различити ставовил. Од Сократа који је говорио како тело ограничава дух, до Платона који се залагао за потпуну хармонију духа и тела. Вежбали су у гимназијама и палестрама, где су се поред веђбача налазили тренери, музичари, политичари и реторичари. Ако наставимо даље кроз историју видимо да су се Римљани даље трудили да наставе грчким начином вежбања, али то никада није било то. Укида се војна обавеза и млади се препуштају задовољствима која им је живот нудио. Клерици и хришћанство потпуно забрањују спорт и такмичења.
Ренесана враћа јединство тела и духа и од тад, до данас све више расте значај физичког вежбања јер како су говорили познати савременици свог доба, само системтско вежбање је кључ психофизичког развоја, здравља како деце, тако и одраслих, а самим тим и срећног живота. Данас се онтологија оспољава како кроз мишљења, унутрашња осећања и доживљања, тако и кроз откривање себе. За крај треба истаћи реченицу „Слабост тела, води слабости духа“.“ (Философија, наука, теорија и пракса спорта – Академик Проф. Др. Ђорђе Стефановић)
