Teorija saznanja I od 17.10.2011 Kako je Dekart doao do zakljuka da nita ni o emu ne moemo da znamo. Motivisan je zakljuak metodolokim radom. U osnovi je potraga za metodom. Ovde se negativni zakljuak o naem saznanju dolazi se do njega u potrazi za metodom. Formativna uloga prvo pravilo, nita ne treba prihvatiti kao istinito ako imamo najmanje sumnje. Dekartovsko-kartezijanski Dekartovsko-kartezijanski fundamentizam, prema kome u opravdanju uvek imamo neke fundamentalne temeljne principe od kojih kasnije deduktivno moemo izvesti nae verovanje i da ih na taj nain opravdamo. U osnovi su verovanja koja su izvesna i zvesna u smislu da u njih nikako ne moemo da sumnjamo. Znai, podvrgavam verovanja nekom ispitivanju i dolazimo do zakljuka da u to verovanje ne moemo nai nikakvog razloga za sumnju, to su bazina fundamentalna verovanja. To je dobar nain da se prekine beskonani regres u opravdanju verovanja. Na kraju imamo tu ideju da imamo nekakva apsolutno izvesna verovanja koja bi prekinula regres u opravdanju. Ideja se obino pripisuje Dekartu, ideja da se implicitno radi o slici znanja kao temelja i nadgradnje. Ali zbog toga se obino previa prvo pravilo metode. Neemo se uputati u Dekartova pravila metode. Dekart trai verovanja koja su imuna na svaku sumnju. Dekart zakljuuje da je esto u mladosti prihvatao verovanja za koja se kasnije ispostavila da nisu tana, kad je imao slobodna vremena, dokolice, u trenutku kad je prekinuo sa svojim ivotnim avanturama itd. on je zapravo seo kraj vatrice seo u fotelju ogrnuo se ebencetom uzeo pare papira, umoio pero u mastilo i krenuo da meditira. Ovo je jedan projekat koji se sprovodi iz fotelje. Timoti Vilijams je branio tezu da je filozofija aktivnost koja se odvija iz fotelje. Dekart je sam sa sobom, to je projekat koji se sprovodi jednom u ivotu, i morate biti sami, ostajete nasamo sa svojim verovanjima i pokuavate da ustanovite u koja verovanja nemate nikakva razloga za sumnju. Pokuaj da meditirajui da doete do verovanja imunih na sumnju. Ve Verovanje rovanje - znanje, pretpostavlja ova pria da su iskazi koje znate zapravo neto to da taj propozicionalni stav znam da, da to pretpostavlja verujem da, plus jo neka osobina da bismo tvrdili znam da. Izmeu redova se to negde vidi. Dekart kae vrlo esto koristi glagol credo, i to vrlo esto znai verujem da je neto sluaj, ali znam bi trebalo da bude neto vie, znam podrazumeva da je neto istinito, ali pored toga da je u pitanju istinito verovanje potrebno nam je jo neto. U ovom sluaju kod Dekarta ono to se namee je izvesnost, prvo pravilo metode u traganju za metodom, ono je vrlo vano jer kae nemoj da uzima za istinito nita u ta moe i malo da sumnja. Epistemika srea - ja mogu sluajno da imam razna istinita verovanja, ali kada sednem sa papiriem pored kamina i udobno krenem da razmiljam o svojim verovanjima doi u do zakljuka da mnoga verovanja nisu izvesna. Izvesno je verovanje u koje ne mogu ni najmanje da sumnjam. Ovo je motivisano metodoloki i fundamentistikim (vrsta verovanja kao osnova znanja). Nije dovoljno bilo kakvo opravdanje, nego je bitni mnogo jai uslov uslov izvesnosti. Kako sad to sprovesti to istraivanje? Ja mogu da tragam za da preispitujem svoja verovanja u mnogim disciplinama filozofije, moralne stavove, religiozne itd. videli smo oblike lokalnog skepticizma koji se odnose na mogunost saznanja nekakvih istina o odreenim stvarima. Preispitivanje znanja ima drugi karakter. Zapitajte se o tome ta uzrokuje prehladu, pa recimo ako operete kosu pa izaete na hladno itd. na koji se ire virusi prehlade... Moete to podizati na sve vii nivo, ta tu nije tano ta mogu da eliminiem. To je neto to se deava u svakodnevnom ivotu a s druge strane u nauci. To je neto to obino zovemo istraivanje. Ali to je neko istraivanje koje se tie pojedinanih iskaza. I sad ako posmatrate vaa verovanja u pojedinane iskaze njih ima beskonano mnogo. Verovanja Verovanja mogu postojati kao dispozicija, aktuelno ne moramo imati neko verovanje, ali dispozicionalno imamo. Moete da uoite problem sa dovoenjem svih verovanja u pitanje. jedno istraivanje koje bi Dekart pokuao da izvede, bilo bi beznadeno kada bi iao od jednog do drugog. On mora da dovede sva verovanja u
Teorija saznanja I od 17.10.2011 izvesnou. Tu se verovanje vie ne stepenuje, ako je neko verovanje izvesno nita ne moe da bude izvesnije od toga. Izvesnost u ovom smislu ima znaenje apsolutne sigurnosti. Vi se pitate dokle mogu da idem sa svojom sumnjom, a da se zapravo nikada ne doe do verovanja koje poseduje tu apsolutnu sigurnost. Dekartu bi bilo zgodno da ima nain da dovede u pitanje sva naa verovanja, ili bar ogromnu veinu pa da vidimo ta e nam ostati. Ono to preostane nakon ovog istraivanja to je ono nesumnjivo, ono to treba da prihvatim. To je jak zahtev koji se postavlja pred nau epistemiku racionalnost - pitanje u ta je racionalno verovati. Mnogi e rei pa racionalno je verovati u mnoge stvari koje nisu izvesne, ovde se pitanje o racionalnosti naih verovanja radikalizuje u potpunosti. I tu se kod Dekarta javljaju oni primeri kao u antikom skepticizmu, polazi se od perciptivnih verovanja (sloiemo se da opaanje je poetak naeg znanja). Bar iako Dekart nije veliko je pitanje da li je empirista, racionalizam poinje sa Dekartom ali i dalje saznanje poinje nekako opaanjem. I na neki nain ako posmatrate opaajna verovanja i pokuate njih da dovedete u pitanje, ukoliko njih kolektivno moete da dovedete u pitanje dovodite u pitanje celokupno znanje. To se nudi kao dobar poetak i iz istorijskih razloga. Dekart pokuava da odgovori antikim skepticima. Kula izdaleka izgleda okruglo pa kad joj j oj priete izgleda kockasto, tap prelomljen u vodi... Skepticizam je imao veliki uticaj jo sto godina pre Dekarta, naroito kod Montenja koji je Dekartu bio izvor za antiki skepticizam. U antikom skepticizmu se istraivanje osnova naeg znanja zavrava perceptivnim iluzijama, kod Dekarta ide mnogo dalje iz drugaijih razloga. Dekart kad analizira perceptivne iluzije on pokuava da izdvoji klasu sudova, opaajni sudovi, pa unutar te klase da nae karakteristine primere, pa ako se oni mogu dovesti u sumnju to moemo proiriti na celu klasu verovanja ako se na predstavnicima klase pronae razlog u sumnju. Dekart pretpostavlja neto to nije lako pretpostaviti, da je naa verovanja mogue deliti u klase. Opaajna klasa verovanja, karakteristini primeri, razlog za sumnju u karakteristine primere, prenoenje sumnje na celu klasu. Dekarta ne impresionira ovo previe, prvo nas upozorava na mogunost ispravke, kad se promeni poloaj posmatraa, povoljniji epistemiki poloaj, mi moemo izvriti korekciju naih verovanja. Taj Dekartov prigovor je sasvim taan ali suvie trivijalno taan, problem koji imamo sa generalizacijom sumnje na opaajna verovanja je logike prirode. Bernard Vilijams, primer sa mlaom braom. Dekartovi prigovori idu na mogunost korekcije. Logika greka sledeeg tipa: mogue je da je svaki mukarac neiji mlai brat ali nije mogue da su svi mukarci mlaa braa. Isti je sluaj sa mogunou pogreke sa perceptivnim verovanjima, mogue je da se varamo u pojedinanim sluajevima, u svakom pojedinanom sluaju da pretpostavimo da se varamo, onda je to mogue u svakom pojedinanom sluaju moda se varam mogue je da se varam, ali ono to je tu problem na osnovu toga ne moemo da univerzalizujemo sumnju mogue je da su sva pogrena. Ako je za svaki pojedinani entitet mogue da poseduje neko svojstvo, to ne znai da je mogue da svaki od tih entiteta poseduje to svojstvo. Interesantno je da Dekart bira sopstvenu situaciju u koju je sebe doveo, sedi pored kamina, budan, raspoloen, oran za filozafiju, jasno vidi pero u ruci papir, bira je kao karakteristinu situaciju za preispitvanje perceptivnih verovanja. Ako se u ovoj varam, mogue je da se varam u svakoj drugoj situaciji. Kada je savreno jasno da ja to zaista opaam kao takvo ako se tu varam onda je stvarno mogue da se varam u pogledu svakog drugog verovanja. Izdvaja karakteristian primer, najbolji epistemiki poloaj, pa ako se to moe dovesti u pitanje to moe vaiti za sva druga verovanja. Nain da napadne taj najpovoljniji epistemiki poloaj, podie ulogu, argument iz sna. Mogunost da sve to u tom trenutku sanja. Navodi primere verodostojnih snova, kada je doivljavao tako kao da to doivljava na javi. Pa je tako mgue da u tom trenutku kada on sedi pored kamina budan oran za filozofiju s papirom u ruci mogue je da sve to sanja, da je to deo dugog ivog sna. Ja u vam pokazati da nije preterano vano da li su mogui ili ne, dovoljno je
Teorija saznanja I od 17.10.2011 papirom u ruci, ako u snu ima to verovanje moda je upravo zaspao i sanja to to mu se zapravo u stvarnosti deava. Primer vojvode od Devonira koji je drao govor, zaspao je i nastavio da dri govor spavajui. Sanjao je da dri govor i odrao ga u stvarnosti. ta je onda tu problem? Dekart pretpostavlja kauzalnu teoriju opaanja, da je neki kauzalni elemenat u opaanju je neizbean, neto to ima kauzalni uticaj na nau svest, ja u ovom trenutku mogu da haluciniram tablu, ukoliko je ta tabla zaista preda mnom ja ne znam da je tabla preda mnom, ne znam da je preda mnom zato to je iskustvo proizvod halucinacije, ne postoji kauzalna veza izmeu mene i table, ja ne opaam tablu iako je moja halucinacija verodostojna uslovno reeno, u tom smislu da to to haluciniram zaista postoji. Ali mora da postoji neki kauzalni elemenat u opaanju da bih rekao da neto opaam. To se implicitno pretpostavlja na nain koji Dekart izvodi svoje argumente, to je visoko intuitivno... Kod Dekarta, on je savreno jasan, principi koji su savreno intuitivni jedan je kauzalna teorija opaanja, a drugi je princip deduktivne zatvorenosti znanja. Ovaj poslednji princip kae da ako ja znam da je neto sluaj, i da to neto implicira neki drugi iskaz, onda ja znam i taj drugi iskaz. Kako znate da je neto sluaj? eljugar, ut je, kako to nije kanarinac, ako je eljugar to nije kanarinac; ako znam da je eljugar i znam da to implicira da to nije kanarinac, onda znam i da to nije kanarinac. Magarac u zoo vrtu koji su prefarbani da lie na zebru, zamislite da idete beogradskim zoo vrtom, i kaete jao to su to divne zebre, a neko vas pita kako znate da to nije magarac prefarban u zebre. On se slui principom deduktivne zatvorenosti znanja; ako znate da je to zebra, vi znate da to nije magarac, ali vi to ne moete znati da to nije magarac, vi onda ne znate da je to zebra. Ukoliko je mogue da sanjam a nikada ne mogu da otklonim mogunost da sanjam e pa onda ne znam da je sto preda mnom. Ako znam da je sto u uionici 308, ja znam da ne sanjam, ali ja ne znam da ne sanjam, tako da ne znam da je sto u uionici 308. U ovom kontekstu istraivanja Dekartovom, zaista je relevantno da se ja pitam da li je mogue da ja to sanjam, zato to ja tragam za verovanjima koja su imuna od svake sumnje. Moda postoji neki nain na koji ja mogu da razlikujem san od jave, na kraju krajeva kao to Ostin kae, vrlo esto kaemo taj doivljaj je kao u snu. Da pretpostavimo da postoji neka razlika. Ostin: ujutru kad se probudite i ujete neko dozivanje odozdo, i vi se bunovni pitate da li ja sanjam ili ne sanjam, to je situacija u kojoj moemo da se pitamo da li sanjamo; snovi nisu relevantan izazov kada ja drim predavanje u uionici 308. Dekart ovde ima vrlo jednostavan princip na umu, princip deduktivne zatvorenosti znanja. Ja drim predavanje implicira ja ne sanjam. Ako je mogue da sanjam, ja ne znam da drim predavanje. Ovaj princip je vaan i zgodan ovde, puka mogunost da sanjamo je dovoljna da ne znamo da smo ovde npr. Znate da ste jue uzeli veu koliinu meskalina i onda vam je jasno da danas niste sigurni da li sanjate ili vam se neto stvarno deava. Ovde puka mogunost da sanjate je dovoljna da dovede u sumnju vae znanje, deluje preko principa deduktivne zatvorenosti znanja. Ne vai nekada ovaj princip, ne morate da otklonite mogunost da je to kanarinac da biste znali da je to eljugar. Ovaj princip je neto to prosto morate da prihvatite kao intuitivnu pretpostavku. Puka mogunost sna je dovoljna i to je najvea mo skeptika. Ne mora da se poziva da su skeptiki scenariji aktuelizovani. Puka mogunost takve savrene obmane je dovoljno da vi ne znate da vi u ovom trenutku sluate predavanje. Tu je negde najvea snaga skeptika. Vi moete beskonano da tvrdite pa siguran sam, ovaj moj doivljaj je takav da ja ne sanjam. Meutim, to je potpuno pogreno da izaete na kraj sa Dekartom. Dekart prelazi na zlog demona iz dva razloga, prvi razlog da apriorne istine vae i u snu, 2 i 2 su 4 i kad sanjamo. Postoje apriorne istine koje su istovremeno i analitike koje vi znate ak i kada sanjamo. Prilino dobar je ovaj razlog. Ali problem je ta ako sanjamo itav svoj ivot ak i nastavu iz matematike. Drugi problem je taj to vi morate da crpite neki materijal za snove. Da biste neto sanjali, morate pre toga imati neko iskustvo na osnovu ega e san nastati, ulni materijal iskustvo koji imamo u
Teorija saznanja I od 17.10.2011 ozbiljan problem sa tom mogunou sna, da sanjamo itav ivot. Poenta je da je puka mogunost dovoljna da dovedete u pitanje svoje znanje, i to sve u ta verujete. Sad se sumnja moe univerzalizovati i da se dovedu u pitanja sva naa verovanja. Uz pomo zlog demona i apriorna verovanja u neke analitike sudove. U svakom sluaju, nema smisla pitati se ili uporno tvrditi ali ja ipak nekako mogu da pokaem da ovo nije san, ovaj doivljaj je stvaran, zato to kad to tvrdite onda tvrdite da postoji neka okolnost koja moe posluiti kao test, ili da postoji neki test koji bi bio postavljen iz niza iskustava koji takoe mogu biti deo sna. Ne moete da znate da ne sanjate. Sama mogunost da taj san postoji je dovoljna da dovede u pitanje vae znanje o svemu. Sam test koji moete da primenite i same specijalne okolnosti koje bi mogle da vas uvere da ne sanjate i te okolnosti mogu da budu deo takvog verodostojnog sna koji bi bio nekako kvalitativno nerazluiv od ovih doivljaja koje imamo na ovoj javi koju pretpostavljamo.
Teorija saznanja I od 28.10.2011 Mur - Dokaz postojanja spoljanjeg sveta Druga polovina predavanja. U principu ta ruka bi trebalo da bude neto to je spoljanje mom duhu, evo je ovde izvan mog duha. Bol u ruci to nije spoljanje mom duhu. Sama ruka kao entitet je neka spoljanja stvar, spoljanja je mom duhu. Iz toga da se neto moe nai u prostoru ne sledi da se moe nai u prostoru. To to se psi mogu nai u prostoru to ne implicira da je to spoljanje vaem duhu. Na primer, za Barklija to uopte nije spoljanje mom duhu. U nekom smislu, transcedentalno-idealistikom smislu, nije ni za Kanta, to bi bila predstava koja ima specifian karakter objektivnosti, koji ga razlikuje od barklijevskog idealizma. Mur insistira na kriterijumu da kada to pomenete u odreenom iskazu to ne implicira da imate neki doivljaj, ako ne implicira da ste imali neki doivljaj, onda je to spoljanje naem duhu. Na primer, moja ruka ili noga moe biti spoljanja mom duhu. Blisko kartezijanskoj ideji ta je spoljanje mom duhu: mogu da zamislim da nemam telo ali ne i da nemam duh. Ovde se deava neto slino. Bez obzira kako definiemo sve ovo, dakle, ono to se moe nai u prostoru nije sinonimno sa onim to je spoljanje naem duhu. Predstavljeno u prostoru nije sinonimno sa moe se nai u prostoru. Bolovi su predstavljeni u prostoru, a nikako nisu spoljanji naem duhu. Naravno veliki filozofski problem koji ovde ne reavamo, a to je problem da li postoji ita spoljanje naem duhu. Ove Murove distinkcije nas uveravaju da nije lako izai na kraj sa neim to se tradicionalno prihvatalo kao samorazumljiva terminologija. Mur dokazuje postojanje dve stvari spoljanje naem duhu. Na primer, mehur od sapunice i pas. Kada bi dokazao da postoji jedan pas i jedan mehur od sapunice, dokazao bi da postoje stvari spoljanje naem duhu, to su stvari za ijim dokazom tragamo - tragamo za dokazom spoljanjih stvari. Mur tvrdi da je mogue ponuditi beskonano mnogo dobrih dokaza i kae evo vam jedan. Evo jedne ruke, evo druge ruke, dakle postoje spoljanje stvari. Zato je dobar dokaz? Pa zato to pre svega premise su razliite od zakljuka, na neki nain ono to imamo u premisama ne sreemo u zakljuku, a to je najvanije zakljuak stvarno sledi iz premisa, u principu za ljude koji su o ovom dokazu razmiljali niko nije imao protivdokaz da zakljuak ne sledi iz premisa. Mur tvrdi da je dokaz dobar jer ove premise evo jedne ruke evo druge ruke jesu neto to ja znam a ne prosto verujem. Ali te premise Mur pretpostavlja da su tane, odnosno da je ovo jedna ruka i da je ovo zaista druga ruka. Mur je svestan ovakvih potekoa, mnogi e reagovati tako to e pitati otkud mi znamo da je to ruka, da li nas zli demon vara itd. Ovde imamo jedan zdravorazumski odgovor. Mur pokuava na jednostavan nain da se izvue iz ove potekoe, dogmatski nain - ja apsolutno znam da je ovo jedna ruka, za mene je apsolutno izvesno. Kako ja mogu da dokaem da je ovo jedna ruka? Da li je uopte mogu dokaz da je to jedna ruka? Kakvu vrstu svedoanstva treba da navedem da bih pokazao da znam premisu? Filozofi koji prigovaraju da ne zna premisu, pretpostavljaju da postoji procedura kojom mogu da dokaem ne samo da postoji jedna ruka, nego i bilo koje druge stvari. Moram da raspolaem procedurom da dokaem da je ovo jedna ruka, da je ovo jedna stolica da je svet postojao pre pet minuta. Kad se ovi sudovi podvrgnu epistemikoj proceni, to je neto to ja znam. Mur kae ne mogu da vam dam dokaz za tako neto. To je neto to je za njega apsolutno izvesno. Zahtevate od mene da vam dam proceduru kojom u dokazivati da je ovo jedna ruka da je svet postojao pre pet minuta itd. U svakom sluaju, razliiti filozofi su razliito posmatrali taj problem. Ako posmatramo neku revitalizaciju Muru, neomurovci, oni e razmiljati na sledei nain: Murov odgovor jeste dogmatski, ali tu ima neto a to je upravo prebacivanje tereta dokaza na skeptika. Posmatrajui princip deduktivne zatvorenosti znanja, Mur ide u drugom pravcu znam da je preda mnom sto, ali znam i da me ne vara zli demon, ako ne znam da me zli demon ne
Teorija saznanja I od 28.10.2011 implicira da te ne vara zli demon, skeptik ne moe da se poziva na puku mogunost da te vara zli demon nego treba da pokae da je to tako. Ostatak prie je kontekstualistiko znanje ima razliito znaenje u razliitim kontekstima. Kada smo radili Strauda, pokuao sam da objasnim da postoji jedinstveno znaenje rei znanje, da ovo nije dobra mogunost. Straud smatra da je Mur potpuno u pravu kada kae znam da je ovo ruka, ali i skeptik je u pravu, s druge strane, problem je u razliitom, ne znaenju, nego nainu na koji oni posmatraju ova dva iskaza. Problem sa Murom je to uopte ne razume skeptiki izazov, nego ga posmatra u okviru onoga to je unutranje pitanje - pitanja o svetu stvari, imamo odgovore na osnovu kojih ustanovljujemo da li neke stvari postoje ili ne. To nije nain na koji skeptici postavljaju pitanje - oni postavljaju pitanje o samom svetu stvari, a ne pitanje o pojedinanim stvarima. Ta pitanja su po Karnapu besmislena, neteorijska, nemaju nikakvog smisla - jer nemamo proceduru kako emo ustanoviti kako odgovoriti na to pitanje. U svetu stvari je to empirijska, ako se postavi pitanje o samom okviru to nema nikakvog smisla, to pitanje nema nikakvo znaenje. Nema naina kako da odgovorimo na to pitanje. Mur evo jedne ruke posmatra kao neku vrstu unutranjeg pitanja, iz samog sveta iz samog okvira, kako znamo da je to neka ruka, pa evo je. Na isti nain Kant posmatra stvari - Kant smatra pitanje da li postoje spoljanje stvari, on to shvata kao empirijski spoljanje stvari. Na taj nain i Mur kao i Kant postavlja pitanje koje je unutranje na njegov sistem i daje unutranji odgovor. To nije nain na koji skeptici postavljaju problem, to je prema Straudu Murov trik - pitanje o spoljanjim stvarima postavlja na unutranji nain. O spoljanjim stvarim daje unutranji odgovor. To se prema Straudu vidi kod Mura na sledei nain: kako postoje tri tamparske greke tako to ete ukazati na tekst evo jedne evo druge evo tree; ruke evo jedne ruke evo druge postoji spoljanji svet. Trik je u tome to uvek moe da vas vara zli demon itd. Meutim, ono to je zanimljivije kod Karnapa, Kanta, Strauda, Vitgentajna, drugaije gledite na ove argumente. Najlake bi bilo rei pa ti ne zna da je ovo jedna ruka, vara te zli demon. Ono to je mnogo zanimljivije, pokuati dati filozofski odgovor na ovo pitanje. The significance of philosophical scepticism - Straud. U pravu je Mur ali i skeptici, na spoljanje pitanje pokuava da da odgovor na unutranji nain. Za Strauda konflikt izmeu Mura i skeptika je to se oni razmimoilaze. Sukob izmeu skepticizma i zdravog razuma, gde je Mur dogmatski na strani zdravog razuma. Za Mura ne postoje dva nivoa, unutranje i spoljanje pitanje, nego jedan nivo zdravorazumskih tvrdnji i teza. Ako redefiniemo pojam spoljanjih stvari, kao kod Barklija, koji nije vie problem spoljanjeg sveta. Ideje su neposredno date, ne moemo se varati u pogledu sadraja ideja. Ako stvari postavite kao u transcedentalnoj estetici onda morate da date jo male dodatne korake da biste pokazali da postoje spoljanje stvari, on daje neku vrstu transcedentalnog argumenta. Tu je opet pojam spoljanje stvari redefinisan - empirijska spoljanja stvar, kao predstava. Drimo se ideje da zaista postoji konflikt izmeu skepticizma i zdravog razuma, da je problem postojanja spoljanjeg sveta skepticizma i zdravog razuma - drugaije odgovaraju na to isto pitanje. Ako nastavite da insistirate na tome da je mogao da me vara zli demon, Mur e rei ja znam da je ovo jedna ruka jer ne postoji nain da dokaem da je to jedna ruka, od mene traite proceduru da ja vama mogu da dokazujem postojanje pojedinanih stvari, ne postoji takav metod, ono to ja mogu jedino da tvrdim je da ja znam da je ovo jedna ruka, ako niste time zadovoljni, onda se ne moe dokazati postojanje spoljanjeg sveta i ja se onda s time slaem. Epistemic luck (knjiga).
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Teorija saznanja I od 14.11. Moda su filozofi pogreili u shvatanju pojma znati. Recimo, tekst The significance of philosophical scepticism, u njemu se javlja prilino bizaran primer, zamislite da neko doe i kae vam da u Beogradu nema nijednog lekara, shvatili bi da vam saoptava metafirino izreenu istinu. A on bi dao neku definiciju lekara prema kojoj zapravo bukvalno ne bi bilo lekara u Beogradu. Neto slino bi moglo da se pripie znanju. Ako postavimo uslove na nain na koji je skeptik uradio onda zapravo i nema nikakvog znanja. Ovde se radi o banalnijem problemu koji je vrlo na filozofski virtuozan nain iskomplikovao Ostin u nekom tekstu. Kako uopte mi znamo da neke osobe uopte imaju svest? Kako ja znam da neko od vas nije potpuni automat? Ostin hoe da pokae da se zapravo radi o tipino filozofskoj zavrzlami, koja u osnovi ima pogrenu upotrebu odreenih termina. Razmatra se i neto to je relevantno za ovu nau skeptiku tezu da nita ni o emu ne moemo znati. Vi moete da postavite razne izazove koji se standardno postavljaju i da ih analizirate. Na primer, evo recimo ja se zaudim injenicom da je jedan eljugar sleteo na moj sto i kaem vam gle eljugar. Sad Ostin prelazi na ozbiljnu teoriju. Posle Ostina sa uvenim primerom sa eljugarom (tigli) i recimo ja kaem gle eljugar i onda naravno postoje dve razliite reakcije na ovo. Vi moete da me pitate kako zna u dva smisla: iz iste radoznalosti - elite da saznate na koji nain je mogue identifikovati eljugara; s druge strane, onda se izraava opravdana sumnja kako uopte neko to moe da zna. Ostinova ideja je da se priroda nekih fenomena o kojima filozofi govore moe se razumeti ako se udubimo u lingvistiku upotrebu. Na to pitanje kako zna ja mogu da odgovorim ja kaem pa evo vidite ima crnu glavu ima arena krila ima beo stomak, znai mogu na razliite naine da objasnim svojstva eljugara, mogu da kaem da sam esto prelistavao enciklopedije da sam tako upoznao svojstva eljugara i tako dalje. Mogu da navedem mnogo toga to me stavlja u povoljan epistemoloki poloaj da znam da je ovo eljugar. Meutim ono to je interesantnije je kakva vrsta izazova se postavlja. Ja mogu da tvrdim da to nije eljugar nego neka druga ptica, neko ko bi mi prigovarao moe da tvrdi da sam pogreio u identifikaciji ptice, mogli biste da kaete ne to je detli. Ali mogli biste da kaete neto to vie lii na ono kako Dekart postavlja problem u Meditacijama, to nije dovoljno i detli ima crnu glavu beo stomak itd ali da bi ovo bio eljugar mora da ima crvenu fleku na glavi i tako dalje. Moraju jo neki uslovi biti zadovoljeni da bi se tvrdilo da je ovo eljugar. Kad vi to radite to je normalna epistemika praksa, postavljate uobiajene izazove. Ono to se javlja kao problem jeste da vi meni moete da prigovorite da je ovo samo hologram. Ali zato bi to bio hologram? Recimo moete da tvrdite mora da postoji neki specifian razlog zbog ega vi postavljate izazov. Sumnja mora da bude obrazloena. Ako vi sumnjate da je ovo eljugar zato to moe da bude hologram morate taj prigovor motivisati nekako, mora da bude motivisan, specifian i obrazloen. Inae nema razloga zato bi se postavljao taj izazov. U tom sluaju ma koliko bio bizaran, vi ste naveli neki razlog zbog ega postavljate izazov. Zamislimo bizarnije mogunosti, na primer da sanjamo. Zbog ega bi neko pretpostavio da ja sad sanjam? Nema nikakvog razloga da neko pretpostavi da u situaciji u kojoj se eljugar nalazi na zgradi fakulteta, sam prigovor da ja sanjam to je neprikladan. To vam pominjem, jer zamislite da se nalazite na takmienju iz prepoznavanja ptica i neko vam postavi eljugara i pita vas koja je to ptica, eljugar, sudija vas pita kako to znate vi navedete sve znake prepoznavanja, sudija kae moda sanjate da je to eljugar, to bi bilo bizarno, neprikladno situaciji. Sa stanovita svih razumnih izazova koje je trebalo da otklonite, vi ste zakljuili da je to eljugar, sudijin pokuaj bi bio bedan pokuaj da vas diskredituje. U ovoj situaciji mi moemo da zamislimo gomilu slinih primera: sudnica - posmatrate neto to lii na sudski prilog, tu se razmenjuju razni argumenti, izae ovek koji nudi okrivljenom savreni alibi, i sad zamislite da neko od advokata krene da ispituje tog svedoka a da li ste sigurni da to niste moda
Teorija saznanja I od 14.11. primedbu reagovali bi s kranjim nipodatavanjem. Recimo, zamislite da sprovodite nauni eksperiment i objanjavate kako sve na kraju kako je sproveden ta se desilo u laboratoriji i na kraju ponudite priu kako ste sigurni da niste sanjali, da li uopte ima potrebe za tako neim? Tvrdite da znate kako se neto desilo i ne morate na kraju objanjavati kako to niste sanjali. Kad ja u naunom kontekstu pravnom kontekstu tvrdim da neto znam ja istovremeno ne otklanjam mogunost da nisam sanjao, ne moram da je otklonim da bi vi smatrali da ja to znam. To pomalo lii na situaciju u kojoj ste vi kada vam neko kae da nema lekara u Beogradu i obrazloi injenicu da lekar mora pacijenta da izlei u roku od dva minuta. Ako bi neko od vas zahtevao da morate da znate da ne sanjate da biste znali da je to eljugar, to je zahtev koji se inae ne postavlja pred vae znanje. Ja navodim neke razloge na osnovu koga odgovaram na standardne izazove koji se postavljaju pred moje znanje. Postavljaju se neki izazovi koji su vrlo specifini i ja na te izazove mogu da odgovorim, ja ne moram da znam da ne sanjam, to je vrlo deplasiran prigovor. To bi bio ubedljiv argument protiv zahteva da mi ne moramo da znamo da ne sanjamo da bismo ita znali. Ostin iri priu jer napada ono to on naziva metafizikim trikom - kad vas neko pita da li je ovaj eljugar stvaran. ta znai uopte to pitanje? ta treba proveriti? Primer sa maioniarom: slinost sa metafizikim trikom. ta tano treba da ustanovimo da bismo znali da je neto stvarno? Kad kaete da neto znate vi tvrdite da ne moete da ne budete u pravu. Kad tvrdite znam da je ovo eljugar govorite o sopstvenim saznajnim sposobnostima, injenice o vaem epistemikom poloaju i dajete neke posebne garancije i podrazumevate da ne moete da ne budete u pravu. Po Ostinu znanje je tu vrlo slino obeanju: obeavam da u doi - mogue je da se neete pojaviti, moda e vas zgaziti automobil, kad kaete obeavam da u doi znai da dajete garanciju da ete dati sve od sebe. Na isti nain da biste to bolje razumeli treba da imate u vidu da sve iskaze ovog tipa Ostin posmatra kao govorne inove, vai i za iskaze u kojima tvrdite da znate neto znam da je ovo eljugar isto je kao nije mogue da nisam u pravu. Sve je mogue, ali ono to vi tvrdite jeste analogno onome to tvrdite kad neto obeavate, dali ste saznajno sve od sebe, odgovorili na sve razumne izazove, zadovoljili nekakve praktine uslove da tvrdite da neto znate. Za vas se s pravom moe rei da vi to znate. Ja s pravom mogu da kaem da znam da je ovo eljugar kao to mogu s pravom neto da obeam. Moe neto da me zgazi, ali ja sam imao pravo da to obeam i to sam bio siguran da to mogu da ispunim. Moje verovanje je opravdano u tom smislu da ne mogu da ne budem u pravu, onda tvrdim da znam. Mogue su udaljene mogunosti, scenariji kao intervencija zlog demona, naravno da je to mogue ali se takvi uslovi ne postavljaju pred nae znanje prema Ostinu. Ostin bi rekao da nije mogue da sanjam i ima itavu priu da mi uvek moemo da povuemo razliku izmeu sna i jave inae termin jave ne bi imao neki smisao. Vrlo esto mi o nekom doivljaju kaemo kao u snu, to znai da moemo da povuemo razliku izmeu sna i jave, na niskom nivou je primedba moda. Zanimljiviji deo prie se zapravo u Ostinovom tekstu odnosi na onaj deo kada razmilja u kojim uslovima zapravo moemo da se pitamo da li sanjamo. Ako ujem pre nego to je sat zvonio da me neko doziva ispred prozora sasvim je opravdano da se zapitam da li ja to sanjam. Nisam siguran da li je java san, ujem glas itd. Treba da ustanem razbudim se otvorim prozor proverim. Ali je u toj situaciji relevantno zapitati se da li ja sanjam. Kada sam budan i ujem taj glas mogunost sna predstavlja da bude relevantna alternativa. Vi se ne pitate da li me neko doziva, a da kao razlog za sumnju navodite mogunost da sanjate, to vie nije u razmatranju. Znai, postoje neke situacije u kojima imamo pravo da postavimo taj izazov da li moda sanjamo. U drugim to je deplasirano, neprikladno, neprimereno situaciji kontekstu. Ostin pretpostavlja da kontekst odreuje koji su to relevantni izazovi. Kontekst odreuje koji izazovi su u datoj situaciji u praktinom smislu ali i u onom smislu koji
Teorija saznanja I od 14.11. da neto nije dovoljno. Ono to i Dekart radi jeste da vam stalno kae to nije dovoljno, to nije dovoljno. Ali zato? Ta sumnja mora biti specifina. To bi bio jedan lak nain da izaete na kraj sa kartezijanskim skeptikim argumentima. Deluje prilino ubedljivo. Dovoljno ne znai sve, i to je jo vanije morate da imate specifian razlog zato smatrate da nije dovoljno. Ima tu jedan trik: Dekart - navodi specifian razlog to je mogunost da sanjamo. Ali Ostin bi rekao da to je previe udaljen uzrok. Tu se postavlja jedna prilino interesantno pitanje o kakvim uslovima za znanje govori Ostin a o kakvim Dekart. Da li se zapravo kod njih radi o dva razliita termina znanja? Slaui se sa Straudom pokuau da vam pokae da se ne radi o dva razliita termina znanja, ve da oboje pripisuju znanju isto znaenje, ali da izlau razliite uslove koji se postavljaju pred termin znanja. Znaenje je isto, ali uslovi su razliiti. Ali pre toga moram da vam kaem videete u jednoj od Straudovih fusnota ovaj Ostinov primer posluila je kao osnova za ono to je danas aktuelno za teoriju saznanja, ovo su prilino praistorijske prie, ali da znate da je ovo inspirisalo jednu vrstu dovoenja u pitanje principa deduktivne zatvorenosti znanja. Znanje nije zatvoreno po svim svojim posledicama - kao u primeru sa zoo vrtom i zebrom, morate da otklonite mogunost da to nije magarac da biste znali da je to zebra. Kljuno pitanje je da li vi morate da otklonite tu mogunost da biste zapravo odbranili vae znanje da je to zebra. Ne morate. Zato to to nije relevantna alternativa u ovom sluaju, ne postoji razlog zato biste pretpostavili da je to magarac. Kada bih imao razlog da to pomislim, to bi bila relevantna alternativa i onda bi princip deduktivne zatvorenosti znanja mogao da bude primenjen na ovaj primer. Nozikova pria iz Philosophical explanations - pria o najbliim moguim svetovima. Ako se drimo principa deduktivne zatvorenosti znanja i prihvatimo priu semantike: kada bi to bila zebra onda to ne bi bio magarac. Pitanje je na koje mogue svetove, u kojim moguim svetovima vi imate relevantne izazove. Naravno da je mogui svet u kojim postojite vi i zli demon, ali u ostinovskoj prii to nije relevantna alternativa. Vidite da se odreeni izazovi koji se postavljaju pred znanje postavljaju u odreenom kontekstu. To najavljuje kontekstualizam u epistemolokoj opravdanosti znanja. Moda je to pogrean pristup i moda se vidi kao u Straudovim reima u emu je znaaj filozofskog skepticizma. Straudov primer koji se tie dolaska prijatelja Pere na urku. Zamislite da se nalazite na urci i domain vas pita da li e Pera da doe, vi okrenete Peru, dolazi, Pera je pouzdan kad kae da e doi, doe, blizu stanuje, aktivan je, voli urke i tako dalje vi znate sve mogue injenice na osnovu kojih imate odline razloge da domainu kaete znam da e Pera doi. Meutim, urka prolazi i na kraju primetite da Pere nema, domain vam kae vi zapravo niste znali da e Pera doi. Mi bismo tu primedbu doiveli kao uvredljivu. Doiveli bismo kao da je na neki nain neprikladno i neprimereno situaciji da nam on to kae jer smo imali najbolje mogue svedoanstvo da e Pera doi, ali duboko oseamo da to negde nismo znali jer Pera nije doao. Meutim, sad ajde da odmah iskomplikujemo situaciju: zamislite da on nije doao jer ga je na putu do urke strefio meteorit i to jedini koji je smrtonosne veliine i koji je pao na Zemlju u proteklih 150 godina. To je razlog zato Pera nije doao na urku. Podjednako udaljena mogunost kao san ili zli demon, neverovatna mogunost. Kako biste onda doiveli primedbu domaina da niste znali da e Pera doi? Onda bi vam bila neprimerena deplasirena pa ak i bezobrazna primedba. ak biste to doiveli kao neku vrstu bezobrazluka. A zamislite koliko bi tek bila bezobrazna primedba da recimo obojica znate da ga je pogodio meteorit. Kraj urke i neko vam saoptava da je Pera poginuo tako to ga je pogodio meteorit. Domain vam tad prilazi i kae ja sam filozof skeptik vi niste znali da e Pera doi. Ma koliko ova primedba bila neprikladna, vi ipak niste znali da li e on doi ili nee doi. Vi niste znali. U ovom naem sluaju ono to tvrdite znam da e doi, vi zapravo niste znali, nije ostvaren glavni uslov uslov istinitosti. Ma koliko primedba bila deplasirana neprikladna, ma koliko se ne oekuje
Teorija saznanja I od 14.11. pravom sam tvrdio da to znam. I vi zaista jeste imali puno prava ali uslovi koji ste zadovoljili su da imate pravo da tvrdite da znate, ali vi to niste znali. Prigovor deluje nategnuto ali u svakom sluaju pogaa u sr ovog problema. U sutini uslove koji Ostin navodi su uslovi pod kojima tvrdite da neto znate, uslovi koje Straud navodi su valetiki uslovi za znanje, istinosni uslovi za znanje. U ovom sluaju vi to prosto niste znali. The legacy of scepticism, Tomson Klark je izneo jedan divan scenario primer koji objanjava o emu se ovde radi. Evo zamislite na primer da ste kao graanin ukljueni u program civilne zatite da prepoznajete avione i javljate protivvazdunoj odbrani, svaki graanin je duan da to prijavi i sad vama daju prirunik i u njemu recimo imate avion tipa e nacrtan koji ima oznaena svojstva x, y, z; avion tipa f sa x, y, t svojstvima. Jednostavan prirunik. Recimo pribliava se avion vi posmatrate vidite svojstvo x, vidite svojstvo y, ekate jo, vidite z i odmah javljate dolazi avion e. Ili vidite t i javljate avion f. S punim pravom vi moete da kaete da znate da je to avion e, ili da znate da je to avion f. Nerefleksivni posmatra, ne postavljaju se pred njega nikakvi skeptiki prigovori, njegov posao je da prepoznaje avione, praktina svrha u kojoj savreno funkcionie. Ali sad ako postoji i g avion, koji ima jo neko svojstvo. Ali oni su nebitni i ne postoje u priruniku. U praktine svrhe je nevaan avion tipa g. E sad ako doe avion tipa g poto baratate samo prirunikom vi s pravom tvrdite da je to avion tipa f. I kad kaete znam da je to avion f, vi imate pravo da to tvrdite. Iz perspektive prirunika vi znate koji je koji avion. Ali ono to je problem je to da mi prema priruniku ne znamo, nae znanje se tie objektivnosti koju smatramo objektivnou bez obzira ta neko trenutno zna ili veruje, ukljuuje vie od toga to mi trenutno znamo ili verujemo. I na tome poiva snaga ovih skeptikih izazova. Ne mora da postoji strunjak za avijaciju, neko ko je skeptik moe da pretpostavi samo itajui prirunik da mogu postojati aviona tipa g koji ima dodatno svojstvo itd. Vi moete kao Barkli da menjate pojam objektivnosti i tako predupredite pojavu skeptikih alternativa. Ono na emu skeptiki argumenti poivaju je zdravorazumski realizam i zato u sutini imaju snagu i ubedljivost koju imaju od samog poetka. Straudova pria sa meteoritima hoe da pokae da ne dolazi do promene znaenja termina znanja, nego samo do promene uslova. Tomson Klarkov primer hoe da kae ne kaemo znam prema priruniku nego se u stvari kao epistemolozi stavljamo u poziciju refleksivnog posmatraa aviona i mogunosti da je u pitanju avion tipa g postaje relevantan izazov koji se postavlja pred nae znanje. Ako ja ne mogu da otklonim mogunost da to nije avion tipa g, onda ja ne znam da je to avion tipa f. Ja imam pravo da tvrdim da znam da sam u prostoriji 308, ali to to imam pravo da to tvrdim da znam to ne znai da ja znam da sam u prostoriji 308. To Straudovi argumenti hoe da nam kau.
Teorija saznanja I od 21.11. Izvesnost je apsolutan pojam, ako je neto izvesno onda nita ne moe biti izvesnije od toga. Ako je neto apsolutno izvesno, to podrazumeva da nema nikakvog razloga za sumnju. Relativni pojmovi su oni koje moemo stepenovati. Kada kaemo da smo u neto ubeeni, podrazumevamo da kada smo veoma ubeeni, moemo biti jo ubeeniji. Bar tako misli Drecki. Da bi nam objasnio ta su apsolutni pojmovi, on se slui primerima kao to su ravno pravo suvo prazno itd. To bi sve bili apsolutni pojmovi koje treba razlikovati u odnosu na relativne pojmove - neravno, na primer, ako je neto neravno neto moe biti neravnije od toga. udan je zakljuak da je izvesno apsolutan pojam, ako je neto izvesno deluje kao da neto drugo moe biti izvesnije. Drecki se slae sa tim zakljukom s tim to apsolutnost pojma znanja izvlai iz apsolutnosti pojma opravdanja ne izvesnosti. ta znai da je neto ravnije od neeg drugog? To znai da ili je blizu tome da bude ili je blie tome da bude ravno ili je jedno ravno a drugo je neravno. ta to u prevodu znai? Pa recimo da je jedan put ravniji od drugog, kae nam samo to da je gazela ravnija u ovom trenutku od bilo kog kolovoza u Beogradu, blia je tome da bude ravna. Kada kaemo za neki put da je ravan pa u nekom praktinom smislu zadovoljava nae potrebe i rei emo uvek da je on ravan bez ikakvih ustezanja, problem je u tome to moemo da se zapitamo da li je on zaista ravan, pa sigurno nije ravniji od ogledala, u neke praktine svakodnevne svrhe mi kaemo da je put ravan, u iste svrhe kaemo da je neto izvesno, da neko neto zna i nemamo nikakve probleme s tim. Uzmite recimo neki komad prostora koji je vakuum, u praktine svrhe za recimo fizike eksperimente vakumiranje hrane itd. Ta zapremina je vakuum i ono zadovoljava, moda ne definiciju, ali praktine svrhe. Mi moemo da kaemo to funkcionie kao vakuum i potpuno je svejedno. Taj put je ravan i potpuno je svejedno da li je ravniji od nekog drugog. Koji uslov zadovoljava neto to je ravno - da na njemu nije prisutna nikakva neravnina. Pa opet, na putu ima nekih neravnina ali to nije bitno, kada bi ih bilo na ogledalu to bi itekako bilo bitno. To to u nekom prostoru koji zovemo vakuum, i dalje ima nekih estica vazduha to nam nita ne smeta, ali vakuum je neto u emu nema nikakvih estica to inae sainjava vazduh. ta je ravno, ta je pravo - ono na emu nema nikakve krivine. Ako pogledamo kako stvari stoje u prirodi, ako ovaj sto podvrgnemo dovoljno velikom uveanju i ako je dovoljno ravan u praktine svrhe, ako ga podvrgnemo velikom uveanju videemo da ima ispupenja, videemo da nema niega to je stvarno ravno. Zato smo esto skloni da kaemo da je neko verovanje izvesnije od nekog drugog. To je savreno jasno jer na primer u neko verovanje imamo vrlo malo razloga da sumnjamo, vrlo je izvesno da postoje automobili recimo, nego da je nadmorska visina Kilimandara pet hiljada i neto metara itd. Mi vrlo esto kaemo da je neto izvesnije od drugog. To ima isti status kao to kaete da je neto ravnije od drugog. Vidimo da u prirodi u stvarnosti i zbog prirode same stvarnosti da zapravo ne postoji nita to je stvarno ravno, ravno je ono na emu ne postoji nikakva neravnina, a priroda je u stvari dombasta i gromuljiava. Ovo ima veze sa svim onim to smo govorili u vezi sa znanjem. Analizirajmo pojam izvesnosti, ako je apsolutan kao pojam ravnog i pravog, on bi bio bazian apsolutni pojam. Pojam kocke je izveden iz pojma pravog i ravnog. Sastoji se od est ravnih povrina i nekoliko pravih linija itd. Mora da zadovoljava uslove koje zadovoljavaju neki bazini pojmovi. Na isti nain bi znanje bio izveden apsolutan pojam iz pojma izvesnosti. Koja je razlika izmeu ravnog i neravnog - ako je neto neravno, uvek moe da postoji neto to je neravnije od toga. Neravnija povrina znai da na njoj ima vie neravnina ili da su vee. U svakom sluaju logiki je mogue da postoji neravnija povrina od neke koja je neravnija od neke druge itd. Ako prevedemo biti neravan to ne znai da ste blii tome da budete zaista neravni. Biti ravan znai da ste blii tome da budete stvarno ravni. Ako je neto ravnije od neeg drugog onda to znai da je to blie tome da bude ravno, a neravnije ne znai da je blie tome da bude neravno. Isto vai i za
Teorija saznanja I od 21.11. ega to je suprotno, odsustvo neravnine, krivine, u sluaju izvesnosti odstustvo bilo koje sumnje. E sad, ta se deava sa naim kljunim pojmom, pojmom znanja. Anger e tvrditi da je nuan pojam za pojam znanja izvesnost. Primer uenika koji dolazi na as, i profesor ga pita kada je bila bitka kod Hejstingsa i on prilino nesigurno maglovito se sea podatka i kae 1066. godine i vi zakljuujete da on nekako ipak zna taj odgovor. Nije puko nagaanje, nejasna je situacija. Vi ne vidite iz perspektive profesora ne vidite pozadinu kako je doao do tog zakljuka, kako je video u knjizi kako je zapamtio. Anger kae da je problem u tome to on nije apsolutno siguran u ono to tvrdi i ako pogledamo sam pojam znanja videemo da ne moemo da kaemo da on to zna jer to za njega nije stvarno izvesno. U nekim kontekstima emo biti spremni da kaemo pa moda za njega to nije zaista nije sigurno, ali da to zna. Zaista i stvarno upuuju na izvesnost kao uslov za znanje. A ako on stvarno zna a to za njega nije zaista izvesno, to ne moemo da tvrdimo. To je prilino jaka teza o tome ta je sadrina pojma znanja. Kako dolazimo do skeptikog zakljuka? Vratimo se na primenjivost naih pojmova kao to su pravo ravno kako dolazimo do skeptikog zakljuka - vidimo kad neto podvrgnemo dovoljno velikom uveanju vidimo da nije stvarno pravo. Ako naa verovanja podvrgnemo strogim kriterijumima, videemo da uvek moemo dovesti u pitanje izvesnost nekog verovanja. Ali Anger kae da nije samo u tome poenta to uvek moemo da naemo razlog za sumnju. Nego postoji jedan vrlo zanimljiv argument koji se namee kada postavite stvari na ovaj nain. Da li je izvesno da postoje automobili? Ali ta ako se zapitam da li je neto izvesnije od toga, pa mora da postoji. Ako postoji neto izvesnije, onda nije stvarno izvesno da postoje automobili. Dakle, ne postoji skoro nita ako uopte neto postoji o emu mogu neto da znam. Ovde je zakljuak paradoksalan pretpostavljate da znate mnoge zdravorazumske istine, a ovde dolazite do zakljuka koji protivrei tome. Anger je o tome napisao jednu knjigu koja sa zove Ignorance. Ta knjiga ima mnotvo sumanutih argumenata koji su strano interesantni - istina ne postoji, racionalnost ne postoji, itd. Ovaj argument je jako dobar, zato to nije tako lako izai na kraj sa njim. Anger se nee suprotstaviti tome da mi verujemo u razne stvari, ak da imamo razloge da verujemo u te stvari, ima problem samo sa pojmom znanja shvaenim kao aposlutnim pojmom. U praktine svrhe nam je dovoljno da imamo neke razloge, ponekad smo primorani da imamo razloge, primorani smo da delamo itd. I primorani smo da te razloge ne istraujemo do kraja. Ali setite se Dekarta kao istog istraivaa, on nas dovodi da o izvesnosti razmiljate na ovaj nain, osloboenog od praktinih interesa. Izvesnost je odsustvo svake sumnje. Biti ravan znai odsustvo svake neravnine. Meutim, iz ove Dreckeove perspektive to uopte nije tano. Napadate onaj uslov koji se odnosi na samu definiciju. Prvo, moram da se ogradim, za Dreckea nuan uslov za znanje nije izvesnost nego opravdanje, opravdanje treba posmatrati kao potpuno celovito, nema praga opravdanja, kad bismo arbitrarno postavili negde prag bilo bi krajnje proizvoljno uvek bi se mogli zapitati... Uzmimo recimo verovatnou izvlaenja belih kuglica iz jedne kutije 95 u jednoj i 95 u drugoj, ako je 0,95 prag opravdanja pa znam da u izvui belu kuglicu, opravdano je da verujem, uvek moete crnu nije opravdano, imate dve kutije, verovatnoa je da imate 0,95x0,95 to je manje od 0,95, opravdanje kada imate dve kutije nije opravdano a kad imate jednu da je opravdano. To je prilino arbitrarno. Najdublji razlog lei u tome to baratamo sa propozicionalnog znanja, znanja da je neto sluaj. Ne tie se znanja u smislu prepoznavanja, poznavanja, znanja kako. I to propozicionalno znanje podrazumeva neko opravdanje verovanja koje zadovoljava odreene uslove, znai ako ja u ovom trenutku verujem da su danas u Kairu bili neredi ja imam savreno dobro opravdanje za to, video sam to na nekoliko televizija, da sam sluajno bio u Kairu ja bih takoe i da sam video i televiziju, ja bih imao dodatni razlog, moda da budem ubeeniji,
Teorija saznanja I od 21.11. moe da bude dovoljno, ono to bi Ostin rekao dovoljno je dovoljno, to ne znai sve. Tu se krije moda neka loa pozadina Dreckeovog argumenta. Drecki u stvari hoe da kae da znanje, pravo, ravno zapravo imaju relaciono apsolutni karakter. Mi treba da se zapitamo ta ubrajamo u neravninu ta ubrajamo u krivinu ta ubrajamo u razloge za sumnju. Recimo, kad tvrdim da je friider prazan, za nekog normalnog oveka friider je prazan ako nema one hrane koju jede voli itd, za majstora friider je prazan ako nema delova koje on servisira obino, servisera ne zanima sadraj hrane u njemu nego mehaniki delovi; meni je friider uvek prazan, koliko god bio pun, meni je uvek prazan. Kad kaemo da je neko skladite prazno, onda podrazumevam da u njemu nema robe, sanduka, paketa, u njemu ima ak i sijalica molekula vazduha, ali ono je svejedno prazno; kad kaem da mi je dep prazan znai da je ispranjen od relevantnih stvari, moda u njemu ima mrvica okolade itd ali on je prazan. Ogledalo je ravno kad na njemu nema relevantnih ispupenja. Ravno je ono na emu nema nikakve neravnine. Na ogledalu zaista nema neravnine, ali se moramo pitati ta se ubraja u neravnine. I on kae da su to relaciono apsolutni pojmovi. Zato to su apsolutni u odnosu na neki standard. ta bi onda bilo sa znanjem? Ili sa izvesnou? Pa, zavisi ta ubrajamo u razlog za sumnju. On se zapravo pita ta je relevantna alternativa koja ugroava opravdanje. Zamislite da se nalazite na jezeru u Viskonsinu i recimo da se bavite Ostinovim hobijem i vidite patku egrtuu, i tvrdite znam da je to patka egrtua, kako znate, postoje relevantne alternative koje morate da uklonite - na primer, da je to obina patka, videli ste da ima beli rep, crnu glavu itd. Sposobni ste da otklonite relevantne alternative. Postoji kontrastni skup alternativa, recimo, da je to slon. ta je poenta kod skeptika, problem je to je kontrastni skup jednak relevantnom skupu. Vi na osnovu nekih relevantnih obele ja procenjujete da je to patka egrtua i to je najvanije postoje relevantni izazovi koji se postavljaju da je to patka egrtua. Mogunosti kao to je na primer da je re o prevari zlog demona, takve udaljene mogunosti su rezultat razmiljanja o znanju kao neemu to je posledica, zapravo znanje je posledica da eliminiete sve to spada u kontrastni skup. U emu je razlika izmeu Ostina i Dreckea? Drecke insistira na tome da vi morate da se zapitate ta je to relevantni izazov, a to vas navodi na to o emu Ostin nije razmiljao a to je relaciono apsolutno znanje. Da bi tvrdio da u skupu alternativa postoji naravno skup koji je relevantan i to predstavlja ono to morate da uklonite da biste tvrdili da neto znate, da biste to zaista znali. Taj skup relevantnih alternativa je promenljiv i moe da obuhvati i neke elemente kontrastnog skupa. Doe sad neki veliki ornitolog i kae da je doao da ispita mogunost da to nije moda sibirski gnjurac, da oni doleu iz Sibira, sleu na to jezero u Viskonsinu i kad slete, i poto imaju crveni stomak i po tome se razlikuju od onih patki, vi ne moete da procenite da li je to sibirski gnjurac ili patka egrtua. Poenta ovih bizarnih primera je u tome da neki elementi kontrastnog skupa u nekim okolnostima mogu postati elementi relevantnog skupa. Sve je u vezi sa onim pitanjem ta predstavlja relevantnu alternativu. Tu dolazimo do kljunog problema za ovakvu teoriju, pod pretpostavkom da smo prihvatili da je znanje relaciono apsolutni pojam. Upozoravam vas da je pojam neoenjen ili trudna to su opet ne spadaju u ovu grupu pojmova, ali moemo tvrditi da su u specifinom smislu apsolutni, ne spadaju u ovu grupu jer se ne mogu stepenovati, a ravan prav se bar na prvi pogled mogu stepenovati. I sad on zapravo hoe da kae da ovi pojmovi kao ravno pravo izvesno da su to relaciono apsolutni pojmovi. Znai imamo jednu jasnu sliku o tome u emu lei skeptiki trik. Izjednaili ste kontrastni sa relevantnim skupom. Svako ispupenje posmatrate kao relevantno ispupenje. Najvei problem za teoriju relaciono apsolutnih pojmova je ta se ubraja u relevantna alternative. Sam Drecki tu navodi nekoliko kriterijuma: neki od tih kriterijuma lee u nainu na koji mi iznosimo svoje opravdanje u stvari hoe da kae da im iznesemo neku tezu neki iskaz nain na koji izgovaramo je ono gde lei mesto relevantnih alternativa. Ako kaemo da je
Teorija saznanja I od 21.11. automobi iki. Da ste naglasili automobil, onda ve ispada iz razmatranja prodaja i Pera. Kako izgovarate, ukazujete gde u znanju lei problem. Mi prirodno ukazujemo ta je relevantna alternativa u odreenom sluaju. To se isto tie i subjekata ovih naih iskaza. Vi samim ukazivanjem na odreenu osobu ukazujete na to da mnoge od bizarnih skeptikih mogunosti su otklonjene, da nema govora o tome kada analizirate moje znanje (primer sa Perom Periem kome je pria bila smena). Jasno je da mi u samom govoru sagledavamo gde lee relevantne alternative. Takoe, kad saoptavam nain na koji sam ja neto saznao ja najee ukazujem na to da taj nain nije neto o emu moemo da raspravljamo. Video sam da su njih dvoje zaljubljeni jer se tako ponaaju. To da su moje perceptivne sposobnosti dobre da li sam rtva iluzija itd, to nije relevantno, nego da li su se oni zaista tako ponaaju, da li to ukazuje na vezu izmeu njih itd. Kad kaem saznao sam da radnici Zastave trajkuju, podrazumevam da sam to proitao u novinama, da je to neto pouzdano, znai, bez obzira da li sam neto video uo podrazumevam da je taj kanal ok, da to nije izvor relevantnih alternativa. Ono na ta treba ukazati ovde ta je poseban problem, to je da ne treba pomisliti da relevantnost alternative zavisi od toga koliko je nama znaajno da znamo da je neto istina u tom trenutku. Ako se vozim u pustinji i pokaziva na mom merau nivoa goriva pokazuje da mi je rezervoar pun ja mogu za sebe da kaem da znam da imam dovoljno goriva, bez obzira to je situacija krajnje rizina i moram da budem oprezan. Ako je pokaziva isti u gradu, onda znam da imam goriva u automobilu. Bez obzira to su drastino razliite situacije. Vanije mi je da imam gorivo u pustinji, da znam da imam gorivo u pustinji, nego to mi je vano da znam da imam gorivo u gradu, ali to nita ne menja nita u samom znanju, ako je taj mera ispravan. Ono to ostaje najvei problem je pitanje koje su alternative zaista suvie udaljene. To je najosetljivije pitanje u celoj prii. Recimo, da se vratimo na bizarni sluaj sa patkom egrtuom. Zamislite da ornitolog nije u pravu i da sibirski gnjurci ne doleu na to jezero. Da li vi i dalje znate da je to patka egrtua? Problem je u tome to on nema verovanje da je to egrtua. A sad, ali u kom trenutku je on znao da je to egrtua? Pre nego to je ornitolog doao. U emu je razlika? Razlika je samo na subjektivnom planu, na planu njegovog verovanja. U trenutku kada mu dolazi ornitolog i kae mu vrlo je mogue da je to sibirski gnjurac. I dalje je istinito da je to egrtua. Ovde je postala relevantna alternativa to je ornitolog rekao da je to moda sibirski gnjurac. Razlika izmeu dve situacije - situacija u kojoj sibirski gnjurci u kojoj mogu da dolete i druga u kojoj oni uopte ne mogu da dolete. Mnogi kontekstualiti imaju potrebu da se ukapuju u kontekstualno odreenim uslovima, imate potrebu da podvuete crtu - on zna u tim i tim sluajevima ako su ti i ti uslovi zadovoljeni. Drecki ima u vidu razliku kada oni mogu da dolete i kada oni ne mogu. Bez obzira koliko je ornitolog bogat diplomama, aktivnosti koje se oko vas odvijaju - grupa lokalaca vam saopti da je to sibirski gnjurac, da li to sad dovodi u pitanje itd. Uzmimo neku graninu situaciju - grupa lokalaca koja vam saoptava da je vrlo mogue to sibirski gnjurac. Ali u sutini nema potrebe da se negde ukopavate i podvlaite crtu, ono to je zapravo poenta u ovom situaciji da vi znate ako u stvarnoj situaciji aktuelno nisu mogue one alternative koje bi dovele u pitanje vae znanje. U ovom sluaju ukoliko u stvarnoj situaciji nije zaista mogue da sibirski gnjurci doleu do tog jezera, ukoliko to nije mogue, onda vi znate da je to patka egrtua. tavie, intervencija ornitologa dovodi u pitanje vae znanje ne tako to postavlja relevantne alternative, ona u stvari dovodi u pitanje vae verovanje da je to patka egrtua, i na taj nain ugroava vae znanje. Problem je to vi prestajete da verujete da je to patka egrtua. Ono to zapravo predstavlja mesto relevantnih alternativa ono to aktuelno postoji u stvarnoj situaciji. Ako zaista postoje, i zaista mogu da dolete do jezera, onda sibirski gnjurci postaju relevantna alternativa. To je na neki nain Dreckeov odgovor, vrlo je restriktivan odgovor meu teorijom relevantnih alternativa, ali tipina kontestualistika
Teorija saznanja I od 21.11. Vrlo je sporna pretpostavka zbog toga to, to da nemate verovanje, jer je pitanje da li vi zaista u toj situaciji nemate ba nikakvo verovanje, ali na to se moe odgovoriti, moete da tvrdite da verujete da je to ptica, da verujete da je to crno-bela ptica, a da ne verujete da je to patka egrtua. Ideja je da se menja sadraj vaih verovanja, vi vie ne verujete da je to egrtua, vi verujete da je to egrtua ili gnjurac, na primer.
Teorija saznanja I od 6.12. Razlika izmeu halucinacije i opaaja ovog stola jer je ulni utisak u sluaju opaaja zaista uzrokovan samim objektom, a halucinacija je samo utisak u mojoj svesti. Ali i u osnovi reprezentativne teorije opaanja, gde ideje ne reprezentuju spoljanji svet i u idealizmu vi kao pretpostavku imate teoriju ulnih utisaka i fenomenalizam kree od kauzalne teorije opaanja ali e je odbaciti. ulni utisci bi bili neto privatno neto to je dostupno samo mojoj svesti, ne i drugim ljudima. Nema nekakvu prostornu lokalizaciju ni vremensku postojanost u smislu u kojoj ih imaju spoljanji objekti. Prvatni su, dostupni su samo mojoj svesti, ne mogu ih doiveti drugi ljudi i prolazni su. Ne mogu postojati nezavisno od nae svesti. Fiziki objekat je neto to postoji i kad ga ne opaamo. ak i da ovek nije nastao ova planeta bi postojala okretala bi se oko sunca itd. To je vana zdravorazumska pretpostavka o fizikim objektima. to je najvanije u ovoj prii, fiziki objekti imaju nekakve kvalitete koji su nezavisni od subjekta. Primarni kvaliteti, u Lokovoj terminologiji – kretanje mirovanje, rasprostrtost itd. Ali kada razmiljate o primarnim kvalitetima razmiljate o neemu to poseduju stvari nezavisno od toga da li ih iko opaa. Bilo bi ih ak i kada ih ljudi ne bi opaali. Moda se seate da je ta distinkcija esto bila predmet kritike, kod Barklija najpoznatija kritika. S druge strane kvaliteti ulnih utisaka kao to su boja miris ukus, taktilni oseti itd ti kvaliteti su neto to je iskljuivo subjektivno, to iskljuivo zavisi od privatnog doivljaja oveka na nekoj unuranjoj pozornici samo njemu dostupnoj. Najvanija osobina tih ulnih utisaka je da nisu javno dostupni, neto to je prisutno samo u mojoj svesti, na primer. Mi moemo da komuniciramo o njima ali pretpostavljamo da je neto to postoji samo u naoj svesti, ega ne bi bilo kad ne bi bilo ljudi na zemlji. Problem kod kauzalne teorije opaanja je to ona na neki nain vodi u skepticizam. Ako pretpostavite da su ulni utisci kauzalno povezani sa neim spoljanjim imate problem da dokaete postojanje tog spoljanjeg. Za Loka vi ste neposredno svesni samo ulnih utisaka, a spoljanje stvari su onda uzrokovale te ideje, u mojoj privatnoj sferi. Poto Lok dozvoljava takve termine, ako ja imam ideju zida ja imam reprezentaciju, entitet koga sam neposredno svestan. Lok bi govorio i o ideji bele povrine, i dugake kose itd jedna konfuzna teorija – ali stoji jasna zamisao bilo ta to moe biti objekat nae svesti moe biti ideja. Kako god bilo ta ideja u mom duhu je na neki nain uzrokovana neim spolja, to spolja ima neke primarne kvalitete, rasprostrtost kretanje mirovanje broj veliina oblik itd. U svakom sluaju, kauzalnim dejstvom tog objekta na na duh u naem duhu se formiraju neke ideje koje imaju sekundarne kvalitete. Naravno mi moemo imati ideju rasprostrtosti mi smo nekim racionalnim procesom doli do toga da spolja postoji neto to zovemo protenou, mi moemo govoriti o ideji oblika, veliine, apstraktne ideje. Moemo govoriti o ideji materije, ima svojstva kao protenost. Podrazumevamo kartezijanski da postoji supstanca kao nosilac nekih svojstava. Ovde dobija specifino znaenje, znaenje supstrata, hypokeimenon, ono podleee, nosilac svojstava. Spoljanje stvari su saznane od materije i supstanca je nosilac tih svojstava kauzalnim dejstvom na na duh javljaju se u nama ideje koje imaju nekakve sekundarne kvalitete. Sve bi to bilo lepo da se tu u osnovi ne krije problem – kako dokazati da ono sa unutranje strane, ideja da je uzrokovano onim spolja. Za fenomenalistu postoji kljuni problem – da biste
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Teorija saznanja I od 6.12. dokazali da postoji uzrona veza vi morate biti svesni nezavisno i uzroka i posledica, da biste ustanovili da posledica ima neki odreeni uzrok. Mroate nekako nezavisno da ih saznajete. Onda dolazite do zakljuka da je ova posledica uzrok neeg drugog, neeg odvojenog od nje, nije u pitanju prost vremenski sled. To je problem zato to ste vi svesni samo posledica, odnosno ideja, ono ta je uzrok tih ideja nemate u vaoj svesti, ne postoji nezavisan nain da identifikujete ono to je u spoljanjem svetu. Lok je smatrao da to nekako ipak moe da dokae, da je to najvea izvesnost koju moemo imati u naem ivotu. Argumenti koje navodi koji imaju status dokaza za njega, oni mogu da dokau da ova naa ideja, ova reprezentacija jeste posledica neeg spoljanjeg, odnosno da postoji neto spoljanje nuno da bi ova ideja postojala. Nemojte to brkati sa transcedentalnim argumentima kod Kanta, on e dokazivati da je spoljanji svet nuan uslov unutranjeg opaanja. To je ideja transcedentalnog argumenta, a ovo je kauzalni argument. Transcedentalni funkcionie poto ne moete da se varate povodom unutranjeg opaanja, moete da sagledavate stanje sopstvenog duha, a onda se pitamo ta su nuni uslovi toga da to postoji, pa ako utvrdimo da je spoljanji svet neto to je nuan uslov toga, onda spoljanji svet mora da postoji, jer postoje objekti unutranjeg opaanja. Kod kauzalnog dokazujete da postoji uzrona veza i na neki nain ovo je blii argument zdravom razumu, od apriorizma i transcedentalne filozofije. Lok smatra da postoji nekoliko vanih, klasifikuje ih u 4 grupe argumenata, mada se esto prepliu. Prvo skree panju na injenicu da mi moemo da recimo opazimo neku vizuelno opazimo neku stvar jedino ako posedujemo ulo vida, da auditivno opazimo jedino ako posedujemo ulo sluha itd. Ali kada bi nam nedostajalo neko ulo mi ne bismo mogli formirati odreene ideje. Pa on kae ako ne odete u Indiju, neete moi imati ideju ukusa ananasa. U vezi sa ovim morau da napravim jednu digresiju koja e biti veoma bitna, a to je neto to se zove Molinoov problem. (molineaux) Moliono je bio francuski lekar koji je dosta pisao o vizuelnom opaanju, on je na neki nain formulisao sledee pitanje ta e se desiti sa ovekom koji je slep i odjednom progleda. On je svoj oseaj za daljinu formirao taktilno, kada progleda da li e on odmah biti sposoban da uoava i prepoznaje udaljenost i oblik nekog predmeta. Ono to je i Loku i Molinou bilo bitno to je postojanje transmodalnosti – problem je u tome da li je ideja recimo udaljenosti neto to se protee kroz razna ula, da li je to ideja koja je ista i za taktilne osete i za vizuelne da li ideje mogu da se prenose kroz razne ulne modalnosti. Barklijev odgovor je bio ne moe. Lok naravno nije imao neki odgovor na ovo pitanje, ali bi mu bilo bitno da transmodalnost postoji, to bi znailo da i vi kada progledate kao slepa osoba moete da prepoznate razliku izmeu kocke i kugle. Neka evidencija nas navodi da je Barkli bio u pravu i da slepe osobe zaista nisu sposobne da razlikuju oblike i da prepoznaju udaljenost dok to ne naue. Dananja istraivanja ovog ak postoji neurofizioloko objanjenje zato bi to bilo tako. Ne postoji neka vrsta asocijacije sposobnosti, transfera taktilnog na vizuelno. Ovaj problem ostaje dosta vaan, ali za Loka na nekom trivijalnom nivou ako nemate neko ulo ne moete da imate ideju. Ako nemate ulo vida, ne moete da imate ideju udaljenosti.
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Teorija saznanja I od 6.12. Druga stvar na koju Lok skree panju jeste razlika izmeu aktuelnih ideja oseta i onih koje su ideje pamenja. Kad uperite pogled ka suncu vi ne moete izbei da se u vama javi ideja sunca aktuelno, ne moe se kontrolisati nije voljna. A ideja koju prizovem u pamenju e se javiti po intenzitetu itd. Drugi koji se poziva na voljnu kontrolu, u pamenju po svojoj volji moemo prizivati. A kad su aktuelne ideje nisu pod naom kontrolom. Postoji jedan najinteresantniji argument koji se odnosi na razliku izmeu aktuelnih i ideja pamenja – razlika u zadovoljstvu i bolu koji proishodi iz njih. To je vrlo vano zato to kada se opeete taj intenzivni, neotklonjivi bol ne moete nikako da rekonstruiete u svom pamenju. Onaj bol koji prati nekakvu povredu ne moete prizvati u pamenje. To je po njemu vrlo vana razlika. Dakle, postoji oigledna razlika izmeu ideja koje aktuelno posedujemo i koje prizivamo u pamenje, razlika je u ivosti i zadovoljstvu. etvrta bi bila da se naa ula meusobno ispomau. Postoji neto to je nezavisan argument koji ubacuje u ovu priu – ta bi bilo recimo kada bih ja sad uzeo papir i krenuo da piem, znai ja imam neku nameru i mogu da zamislim budue vizuelne osete moje ruke kako se kree po papiru, i kako to zamiljam na papiru se zaista pojavljuju one linije koje zamiljam i mogu nekome dati da proita i vidi to to sam napisao. Postoji neka veza izmeu mojih mentalnih stanja, volje, namere i onoga to ja vidim na tom papiru. Sve to naravno zvui veoma lepo i Lok na osnovu toga eli da zakljui da ovi argumenti kad se uzmu kumulativno nam daju neku najveu moguu izvesnost da fiziki objekti postoje. Treba da imaju takvu ubeivaku mo da vea ne moe da postoji. On smatra da je dao neke kauzalne argumente za postojanje spoljanjih stvari od kojih bolje ne moemo da smislimo. On priznaje da e uvek postojati mogunost da skeptici smatraju da je ovo sve mogue da sanjamo itd. Tu se naravno postavlja pitanje da li nas Lok zadovoljava, mi moemo konstruisati skeptike scenarije itd. Eksperimenti u neurohirurgiji – kvalitet i intenzitet iskustva takav da nema razlike u priseanju i stvarnom dogaaju. Mi moemo pokretati prie koliko daleko virtuelna realnost moe da ide itd ali to bi u filozofskom smislu bila proma ena tema, ovde je zanimljiv taj problem koji se sastoji u nemogunosti da nezavisno identifikujemo uzrok i posledicu, problem koji poiva na tome da smo neposredno upoznati samo sa posledicama, ono to Lok radi i nain na koji dokazuje upuuje na to da kada posmatrate samo ideje iskljuivo iz samih ideja moete da zakljuite da su uzrokovane neim spolja. Kada bi ovi argumenti bili dobri, oni bi pokazali to da iz samog sadraja ideja da ih neto spolja mora uzrokovati. Ako je to tako, onda moemo zaobii prigovor o nezavisnoj identifikaciji, tako to emo rei da na osnovu samih ideja, njihovog sadraja da zakljuimo da ih uzrokuje neto spolja. Naravno, na sledeem asu emo se suoiti sa problemima druge vrste, kao to su problemi koji su u vezi sa uzrono-posledinim vezama, ali za sada o tome toliko. Ovaj problem koji se tie nezavisne identifikacije bilo je neto to je motivisalo fenomenalizam. Ova reprezentativna teorija pokuava da rei problem, a fenomenalizam da razrei problem o fizikim objektima. Kada vi govorite o ulnim datostima moete na neki nain izloiti sadraj vaih verovanja o
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Teorija saznanja I od 6.12. spoljanjem svetu tako da se ne izgubi nita od znaenja. To nije isto kao barklijevski fenomenalizam, koji je idealizam. Barklijevski fenomenalizam je neto to se deava na ontolokom planu, to znai da vi na nivou ontologije identifikujete spoljanje objekte sa sklopovima ideja, u doslovnom smislu fiziki objekat bi se sastojao od ideja, redukcionistiki manevar bi bio sa fizikih objekta na ideje. Kod Rasela je izraeno kao teza o logikoj konstrukciji ulnih objekata. Kod Ejera je analitiki fenomenalizam. Kako bi to moglo da izgleda? Vi pretpostavljate da su ulne datosti neto privatno, to nije javno dostupno, za razliku od fizikog objekta ima kvalitete koji su prisutni samo u ljudskoj svesti. U istom smislu u kom su Lokove ideje neto ega smo neposredno svesni. Ne bi trebalo da postoji neki podrednik izmeu vas i ulnih datosti, kada posmatram neki sto ono ega sam neposredno svestan je pravougana smea mrlja. Kada posmatram svoju zgradu izdaleka svestan sam bele take neposredno, ne zgrade. Proizvod su teorijske obrade onoga to je neposredno dato na fenomenalnom planu, a opis ulnih datosti bi bio takav opis koji ne bi imao nikakve obrade. Ono to ja vidim kada posmatram ovaj sto to su zapravo nekakve povri a to da ja vidim sto je posledica nekakve teorijske obrade. i kad odete recimo u neku naunu instituciju i vidite udnu skalameriju vi ete rei u pa ovo je neki valjak ima tu neke nogice udni instrumenti su nakaeni na njega itd. Onaj koji ima odreeno teorijsko znanje rei e vam da je to akcelerator. Pokuajte na isti nain da posmatrate razliku izmeu neposredne svesti o ulnim datostima od onoga to vi teorijski uitavate u sam objekat. Za nekoga to logika konstrukcija to znai da je proizvod zakljuivanja, naa verovanja o fizikim objektima su proizvodi zakljuivanja onoga to je neposredno dato na planu ulnih datosti. Kao da opaam pravougaonu smeu mrlju. Moda tamo nema niega pravougaonog i smeeg ali nije vano meni izgleda, ini mi se, to ini mi se ima vanu ogradu, vi opisujete kako vam se neto ini, ne tvrdite nita to je neki uzrok ili prisutno u spoljanjoj stvari, nego opisujete samo sadraj svog iskustva. Prvi problem koji pada na pamet, ta je sa fizikim objektima kada ih ne opaamo. Odgovor na to zavisi od toga kakvu vrstu fenomenalizma zastupate. Radi se o analitikom manevru to nema realistine posledice, vi prevedete ta je fiziki objekt – pa to je stalna mogunost javljanja odreenih ulnih utisaka. Ja mogu da izaem iz prostorije i ne opaam vie katedru, ali je katedra stalna mogunost da je ja opaam kada se vratim u prostoriju. Najvei problem za fenomenalizam je u stvari, argument protiv privatnog jezika. Meutim najvei problem u naim okvirima je kako ete opisati jezikom ulnih datosti fizike objekte. Da li va jezik poseduje resurse da sam opis ulnog iskustva bude verodostojan? Ejeru je bilo stalo do toga da bude opis verodostojan. Morao bih ui u minuciozan opis neeg to je teko opisati. Zato je Ejer govorio o vizuelnom sklopu stola – ini mi se da opaam neto to odgovara vizuelnom sklopu stola. Pozivate se iskljuivo na sadraj ulnih datosti, ak i ako uspete u tome suoavate se sa sledeim problemom – teorija ulnih datosti podrazumeva da jezik fizikih objekata parazitira na jeziku ulnih datosti, da je izveden iz toga. Da vi na neki nain govor o fizikim objektima moete opisati jezikom na nivou ulnih datosti. Veliko je pitanje da li je to zaista tako. Autori koji su kritikovali ovu teoriju,
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Teorija saznanja I od 6.12. ideja je bila ta da je sasvim obrnuto da va opis ulnih datosti mora parazitirati na opisu fizikih objekata. Kako god okrenete, na lingvistikom planu ne moete izvesti fenomenalistiki manevar redukcije, zato to ono to bi trebalo da bude fundamentalno parazitira na vaim opisima fizikih objekata. Ono to je takoe problem kod Prajsa i Stros, ono ega ste vi zaista svesni kad ste svesni stola – da li samo pravougane smee mrlje ili ste neposredno svesni dubine ovog stola njegovog oblika, na neki nain ja sam neposredno svestan i one njegove druge strane, ona nije nekako izvedena iz onoga to ja opaam kada govorim o tome, ona je uvek tu u mom opaanju, bez obzira to je ja ne mogu opisati, nema nikakve smee mrlje ali ona je tu, sto je kao neka prizma ak i na nivou ulne datosti ako uopte moemo izolovati taj nivo. Problem je kako uopte izolovati nivo ulne datosti. Zato je ova redukcija vana ovim ljudima? Zato to ona na neki nain omoguuje realizaciju onog kartezijanskog opravdanja naih verovanja, fundamentizam. Vi biste imali klasu iskaza u koju ne moete sumnjati. Imali biste ono to zovemo bazine sudove koji bi mogli da vam pomognu u opravdanju vaih verovanja. Fenomenalizam koji je bio sastavni deo i logikog pozitivizma itd, tu je veoma vaan verifikacionizam. Onda moete istinosne uslove da formuliete poput ovakvih fenomenalistikih reenica. Kod Barklija postoji redukcionistika motivacija, mada sasvim drugaije, da se fiziki objekti mogu redukovati na ideje. Dolazi do radikalne promene u aristotelovskom shvatanju supstancije. Ali kako je Barkli uspeo da to izvede za razliku od fenomenalista? Barkli poinje kritikom apstrakcije, naih razumskih moi da apstrakcijom dolazimo do pojmova. Pojam materije je za njega ne samo najvei neprijatelj teizma nego i najvei neprijatelj filozofije u smislu da proizvodi skepticizam. Barkli do ove veze dolazi na taj nain to prvo, na primer, zamislite neku ideju primarnog kvaliteta koja bi bila nezavisna od sekundarnih, pokuajte u svom duhu da formirate ideju rasprostrosti, da li moete da je imate nezavisno od bilo kakve boje, da li moete da zamislite bilo ta to je proteno a to nema boju. Barkli pripisuje Loku teoriju apstrakcije, to nije tano, ali u principu to je neto to mnogi ljudi smatraju, ja u geometriji baratam trouglom, Barkli ka e u tome i jeste problem, ako posmatramo ideju trougla ona ne moe postojati bez ideje nekog konkretnog trougla. ak i kad izvodimo matematiki dokaz uvek imamo u vidu konkretan trougao. Nikada u svojoj svesti ne moete posedovati neto to je trougao uopte nego neki konkretan trougao. Ako posmatramo ideje primarnih kvaliteta one bi na neki nain zavisile od ideja sekundarnih kvaliteta. Svi kvaliteti bi bili sekundarni, primarni ne postoje, ne bismo mogli da kaemo da primarni uzrokuju sekundarne, ve da naa sposobnost da uopte govorimo o primarnim kvalitetima zavise od sekundarnih kvaliteta prisutnih u naoj svesti. Kod Barklija to ima jau tezu da je apstrakcija kao takva nemogua. Analizira kako prepoznajemo udaljenost i kartezijanska teorija koju su razvijali neki autori je pogrena, prepoznavanje razdaljenosti je neka vrsta triangulacije, odvija se neka vrsta geometrijske transformacije u vaem oku... Barkli formulie jednu teoriju koja se danas u kognitivnoj filozofiji slavi kao odlina anticipacija, video je da neto sa ovom teorijom nije u redu. Metoda pokuaja i pogreki u taktilnom optenju sa stvarima je nain na koji mi uimo vizuelnu daljinu i jo neto on uvodi neke druge faktore, napor naeg oka da fokusira, zatim recimo pri promeni
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
Teorija saznanja I od 6.12. poloaja oiju ta razlika u udaljenosti va mozak ui da prepoznaje razliku udaljenosti objekata itd. Barkli ima nekoliko dobrih ideja koji pokuavaju da objasne na koji nain mi dolazimo, ak i kad imamo taktilne osete, kako mi nemamo vizuelnu sposobnost rasopznavanja ona nastaje kroz proces uenja. Barkli pokuava ne samo da tvrdi da primarni kvaliteti kao takvi ne postoje da oni zavise od sekundarnih nego i da nema transmodalnosti u ovom smislu. Ono to je kod Barklija vrlo vano to je da on smatra i to je osnova njegove teorije to je da ideje ne mogu da lie na fizike objekte, ideje mogu da lie samo na ideje, ako je cilj da kauzalnim argumentima pokaete da spoljanji objekti uzrokuju ideje i da su sline, ta slinost se ne moe iskazati ako nema slinosti u idejama, one mogu da lie samo na ideje ne na neto to se razlikuje od njih. I pojam materije kao neega spoljanjeg, taj pojam je korisna iluzija, ali u ontolokom smislu je iluzija, zato to pre svega mi ne posedujemo sposobnost apstrakcije kojom bismo doli do materije. Ne moemo materiji da pripiemo status supstrata koji bi bio nosilac kvaliteta, jer svi kvaliteti koji postoje su sekundarni, kvaliteti koji se mogu pripisati samo naoj svesti. Barklijevski idealizam podrazumeva postojanje samo ideja. On je idealistiki monista. Sve to postoji se sastoji od ideja. I ta je onda jedina supstancija koja postoji, pa to je duh. Postoje supstancije – ljudski duhovi. I on smatra da je ova slika sveta dokaz postojanja boanskog duha. Za Barklija samo supstancija moe da bude nosilac promene, nosilac aktivnosti. Materija kao takva je neka inertna stvar u kojoj ne moe da se deava nikakav proces, materija ne moe nita sama da promeni. Ideje postoje u boanskoj svesti, aktivan princip. Ako postoje i kad ih ne opaamo one moraju postojati u nekoj svesti jer objekti mogu postojati samo u svesti jer poseduju samo sekundarne kvalitete zato to se sastoje od ideja. Ovde na sceni imamo redukcionistiku strategiju koja kae postojati znai biti opaen, sve to postoji je objekat opaanja i onda se redefinie pojam spoljanjeg sveta, zapravo ta granica izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta nije razlika izmeu materije i duha, nego sve postaje duh, spoljanje stvari postaju od ideja. Fiziki objekti ije postojanje nastojimo da dokaemo postaju sklopovi mentalnih entiteta kao to su ideje itd.
Predava: Prof. dr Maan Bogdanovski
