Temi Burton
Za mrvu ljubavi ljubavi
~ 2 ~
I Bilo je šest sati. Oko pola osam, Sintijin avion trebalo je da sleti na aerodrom. Mili je postajala nestrpljiva. Sedam godina nije videla svoju najbolju drugaricu. Toliko je prošlo otkad se udala za Kostasa, i napustila Englesku. Tada, pre sedam godina, verovala je da će Grčka postati njena druga domovina. Obožavala je tu zemlju, i odlično je poznavala, jer je u njoj provodila svako leto još od svog najranijeg detinjstva. Za nju, čak i najmanje grčko seoce predstavljalo je zemaljski raj, a Atina je bila grad iz snova. Nekada... Ali sada, posle sedam godina života u Grčkoj, Mili više nije bila tako sigurna. Bila je udata za Grka, govorila je njegov jezik i nosila njegovo prezime, ali više nije bila sigurna da joj je ovo dom i da joj je ovde mesto. Sve više, osećala se kao strankinja i to je bila Kostasova krivica. Svi drugi, njegova porodica, njegovi prijatelji, od prvog trenutka prihvatili su je kao svoju i trudili se da se oseća kao kod kuće. Jedino njen muž, od koga je očekivala najveću podršku, u svakoj mogućoj prilici stavljao joj je do znanja da ne pripada ovde. Ponekad, to je prevazilazilo sve granice. Ponašao se prema njoj kao prema uljezu. Oštra bora urezala se između Milinih svetlih obrva. Prišla je toaletnom stočiću sa namerom da se našminka, ali skoro se uplašila kada je u ogledalu ugledala svoj odraz. Bilo je to lice privlačne, ali duboko nezadovoljne žene. Mili je imala trideset četiri godine i ljudi su joj govorili da je u najboljem životnom dobu i da izgleda sjajno. To nisu bili tek prazni komplimenti. Priroda je prema njoj bila prilično blagonaklona. Obdarila ju je dobrom fizičkom građom, licem ljupkih crta i upadljivim zelenim očima. Ona je vremenom naučila da na najbolji način istakne svoje prednosti. Svoju bujnu, prirodno talasastu smeđu kosu bojila je u crvenkasto, i uz nju je nepogrešivo umela da odabere odgovarajuću šminku i odeću. U krugu svojih grčkih prijatelja, važila je ne samo za veoma lepu ženu, već i za ženu od stila. Gde god bi se našla, muškarci su je posmatrali sa neskrivenim interesovanjem, a žene su se divile njenoj eleganciji. Kostasu su svi govorili da je pravi srećnik što ima takvu suprugu. Među tamnokosim ali krnjama koje su uglavnom bile omalene i dežmekaste, Mili je sa svojim svetlim tenom jedne Engleskinje, riđom kosom i sportski građenim vitkim t elom delovala egzotično. Ipak, iako su Kostasu mnogi zavideli što ima takvu ženu, zapravo se niko nije čudio tome. On je bio upadljivo privlačan muškarac, a uz to je i pripadao uglednoj porodici. Ako se tome doda i njegova izvanredna karijera, bilo je potpuno očekivano da se takav čovek oženi ili veoma bogatom, ili veoma lepom devojkom. Pri pomisli na to, Mili se zamišljeno i pomalo tužno osmehnula. Kostas je takvu mogao da nađe i u svojoj najbližoj okolini. Iako Grkinje generalno nisu bile lepe žene, u tom moru prosečnih ipak je bilo i pravih lepotica od kojih zastaje dah. Ona, Mili Adams, nije bila ni naročito imućna, ni tako vanserijski lepa. Kad bi se pogledala u ogledalo bez lažne skromnosti ali i bez preterivanja, mogla je da kaže da je privlačna. No, među Kostasovim poznanicima bilo je i onih koji je nisu smatrah takvom, i čudili su se njegovom izboru. Nekada, Mili se uopšte nije pitala zašto je Kostas odabrao baš nju. Verovala je da se njom oženio iz ljubavi. To što se dogodilo među njima odista je i izgledalo kao ljubav. Prvi susret delovao je kao udar groma. Ali u to vreme ona je bila u vezi sa drugim muškarcem, a Kostas je bio veren sa Ka tarinom Panajotis, koja je naizgled predstavljala idealan spoj lepote i bogatstva. Jednom rečju, kad su se sreli, njih dvoje nisu imah nikakve šanse... Međutim, sudbina je htela drugačije. Od prvog susreta i njihovih nemih, ukradenih pogleda, prošlo je nekoliko godina. Stvari su se potpuno promenile. Kostas i Katarina su raskinuli veridbu, a Mili se posle duge veze sa Nikosom i kratke avanture sa engleskim rok-pevačem Tomasom Pejdžom neočekivano našla sama, i to u krajnje delikatnoj životnoj situaciji. Tada su se Kostas i ona ponovo sreli, i strast je pokuljala kao gejzir. Mili, koja se dotle osećala kao mah i trošni brodić u jezivoj oluji, neočekivano je pronašla svoju luku i našla se na sigurnom. Bura ~3~
se smirila i njoj se činilo da su joj sami anđeli poslali Kostasa. Ali da je stvarno bilo tako, to bi potrajalo, ne bi se razletelo kao zvezdana prašina. To ipak nisu bih anđeli, već obična greška - pomislila je sada. Moj brak sa njim, moj život ovde, sve je potpuni promašaj. To je bilo ono što se videlo na njenom licu, i oduzimalo mu svu privlačnost. To je bilo ono što ju je plašilo. Izgledala je j e kao nesrećna žena. Hoće li Sintija to primetiti? Nekada, njih dve bile su bliske kao rođene sestre. Među njima nije bilo nikakvih tajni. Čitale su misli jedna drugoj. Ali još dok je Mili bila u vezi sa Nikosom, počele su da se udaljavaju. Rastrzana između Londona i Atine, Mili je zapravo mnogo veći deo vremena provodila u Atini. U njenom životu počele su da se dešavaju stvari za koje Sintija nije znala. Da li sada da joj kaže istinu? Dvoumila se. Ali, ako Sintija u njenom ponašanju nešto primeti, ako na njenom licu pročita njene probleme, onda će morati da joj ispriča sve. Najzad, to je i priželjkivala. Mnogo toga ju je mučilo, a jedina osoba kojoj j e mogla da se poveri bio je Kostasov stariji brat, Spiros. Ali Spiros, kao muškarac, nije mogao da razume baš sve. Mili je bio očajnički potreban i prijatelj ženskog roda kome će se poveriti. A ona i dalje nije imala bližu prijateljicu od Sintije. Ipak, vreme nas je veoma mnogo udaljilo, pomislila je, dovršavajući šminkanje. Da nije, ne bi joj sada bilo toliko važno da dobro izgleda, i da ostavi utisak srećne, zadovoljne i uspešne žene. Sintija ju je poznavala i u najgorim izdanjima. Umornu, uplakanu, sa podočnjacima, nemamo obučenu i bez šminke. Ali, to je bilo nekada. Godine koje su prošle kao da su između njih dve podigle neku nevidljivu barijeru. I dalje su bile prijateljice, ali al i bliskost je nestala. Mili se brižlji vo obukla i doterala kao da treba da se pojavi pred nekim nepoznatim očima koje će je odmeravati i procenjivati. - Idemo li na taj aerodrom, najzad?! - čula je Aleksa kako viče iz hodnika. Trenutak kasnije, bez kucanja je ušao u njenu sobu. - Bezbroj puta sam te opomenula da najpre treba da kucaš! - podsetila ga je Mili. Ali, nije mogla ozbiljno da se naljuti na njega. Njen sin ipak je bio samo sedmogodišnji dečak, i bilo je nemoguće pretvoriti njegov život u niz strogih propisa. - Mama, kako si lepa! - uzviknuo je spontano kada ju je ugledao. - Ta Sintija ima da pukne od ljubomore! Ti si sto puta lepša od nje! Mili je ostavila parfem na toaletni stočić, i smejući se prišla i zagrlila ga. - Ma, nije moguće? - rekla je. - Kako možeš da znaš, kad nikada nisi video Sintiju? Pokazivala sam ti samo stare fotografije... - Dovoljno! Ti si sto puta lepša od nje. Najlepša si, i tačka! - izjavio je Aleks, tonom koji ne trpi pogovor. - Hoćemo li najzad da krenemo? Znaš... Pije mi se onaj sok iz automata. Hoćeš li mi dati da kupim žeton kad stignemo na aerodrom? Obožavam taj zeleni sok! - Okej, dobićeš žeton - obećala je Mili. - Samo da znaš, taj zeleni sok je najobičnije industrijsko đubre. Čista hemija! Nije ni malo zdrav, ne bi trebalo da se nalivaš time! - Nalivam? - Aleks je zaškiljio u nju svojim pametnim, zelenim očima. - Ali, pijem ga samo kada idemo kod bake i deke u Englesku! A to je... Samo za Božić - sračunao je u sebi. - Dobro ne davi, obećala sam ti da ćeš dobiti sok - Mili je još jednom prišla ogledalu. Naravno, Aleks je preterivao sa svojim divljenjem Ali ipak je izgledala dobro. U lakoj letnjoj haljini bledožute boje isticala se njena figura devojčice, i kosa boje jesenjeg lišća. - Ko davi? - pitao je Aleks. - Ja, ili ti? Hoćemo li, konačno? Gde je tata? - Postavljaš suvišna pitanja, nije tu. U devedeset devet posto slučajeva, ti rasteš kao dete bez oca... Što u stvari i jesi. Tata je kao neka šahovska figura, koja teorijski postoji, ali u ovoj partiji je odavno sišla sa table. Ti živiš uz majku, babu koja ti nije baba, strica koji ti nije stric... I ma koliko se ja trudila da ti sve nadoknadim, sigurno negde u podsvesti stalno odsustvo oca doživljavaš kao traumu. - Tata je morao da ode u Glifadu, Glifa du, dušo - rekla je. - Jednom pacijentu je neočekivano pozlilo... Ali, čika Spiros će poći sa nama. Idi, i vidi da li je spreman!
~4~
Spiros je obožavao Aleksa, i dečak je to osećao. Neobično je voleo svog strica. Ali Spiros mu je prečesto zamenjivao oca koji nikada nije bio tu kada mu je potreban, i rezultat toga bio je sve češći otpor. - Neću da Spiros ide sa nama! - viknuo je Aleks, ljutito-plačnim glasom. - Ako ne ide tata, ne idem ni ja! Briga me za tu tvoju Sintiju... Odoh da se igram sa Persijem, on mi je jedini prijatelj u ovoj porodici! Nešto kasnije, kada je Mili u pratnji svog devera izašla iz kuće, Aleks i njegov sibirski haški valjali su se po travnjaku. - Ustaj, Aleks! - zaustila je Mili, spremna da po svak u cenu natera svog sina da pođe na aerodrom, ali Spiros ju je zaustavio. Morala je da prizna da je često imao više takta od nje. - Ne treba da ga prisiljavaš - rekao je tiho. - Razumem njegov revolt, Mili. Potreban mu je otac, a ne stric. Bolje nego iko na svetu, znam taj osećaj. I Kostas bi trebalo da ga zna. Nas dvojica rasli smo bez oca. Na žalost, on se ponaša kao da je to zaboravio... Ta tema bacila je Mili u sumorno razmišljanje. Gorko je razmatrala svoju sadašnju situaciju i svoje greške iz prošlosti, kojih nije bilo malo. - Potpuno je zaboravio - složila se, uz uzdah. - Ja sam rodila Aleksa, Spiros, i sva odgovornost je na meni. Ali, i Kostas je od prvog trenutka znao u šta se upušta. Kada me je zaprosio, najpre sam mu skrenula pažnju na svoju specifičnu situaciju. Sumnjala sam da ma koji muškarac na svetu može da prihvati tuđe dete kao svoje sopstveno. Htela sam da igramo otvorenim kartama i da ne krijemo istinu od Aleksa. Da smo tako učinili, sada bi sve bilo drugačije. Aleks bi od početka bio svestan da nema očinsku ljubav i brigu, i sada ne bi za to okrivljavao Kostasa. Ali, Kostas je insistirao da potpuno preuzme ulogu oca... Govorio je baš to što i ti sada... Daje rastao bez oca, i da bolje nego iko zna šta znači očinska ljubav. - A sada ne samo što zapostavlja Aleksa, već zapostavlja i tebe - dovršio je Spiros, kao da čita njene neizgovorene misli. Za to nisu bile potrebne neke naročite telepatske sposobnosti. Kostas je stalno bio odsutan, izmišljao je obaveze i onda kada ih uopšte nije imao, i njihov brak u stvari je bio pred raspadom. Nekada, Mili je samo sumnjala da je on vara. Sada su sve njene sumnje bile višestruko potvrđene, i svaki dan donosio joj je po neki novi dokaz. - U početku sam mislila da se vratio Katerini - rekla je zamišljeno. - Umirala sam od ljubomore. A onda sam shvatila da je Katerina samo jedna od njegovih maski, iza kojih skriva svoje stvarno ponašanje. On čak nema ni stalnu ljubavnicu, Spiros. U ovoj patrijarhalnoj zemlji, kao uostalom i u svakoj drugoj, većina oženjenih muškaraca na svom mestu ima stalnu ljubavnicu. To mu dođe nešto ka statusni simbol. Poput lepe kuće, dobrih kola... Ali moj muž radi nešto još gore, on juri iz avanture u avanturu! Pitam se koliko ih je do sada promenio... - Ne znam, Mili - Spirosovo preplanulo lice imalo je ozbiljan izraz pun saosećanja. - Znam samo da mi je užasno žao što vam se to dešava. I, nije tu reč ni o kakvom pravilu. Izbij sebi iz glave tu smešnu ideju da je Grčka patrijarhalna balkanska zemlja u kojoj žene sede u kući, a muževi se provode sa ljubavnicama. Ne postoje nikakva nacionalna pravila, već samo verni ih neverni muževi. I u Grčkoj, i u Engleskoj, i u Kini, postoje ijedni i drugi. - Ja sam, očigledno, imala tu nesreću da mi sudbina dodeli nevernog - ironičan osmeh pojavio se na Milinim usnama. - Da sam se udala za Kineza, verovatno bih bolje prošla. - Možda i ne bi... U Kini jedu pse! - rekao je. - Ti si nepopravljiv, Spiros - Mili se smejala, uspeo je da je raspoloži bar na kratko. Ali i kroz smeh provlačila se tanka nit tuge. Spiros i Kostas posedovali su isti, pomalo morbidan, ali neodoljiv smisao za humor. I fizički su veoma mnogo ličili. Isti taman ten, iste maslinaste oči, slične crte lica i glas... S tom razlikom što je Kostas bio devet godina mlađi, i otprilike isto toliko centimetara viši od svog brata. Mili je bila bolno svesna te sličnosti. Njen muž ju je sve više zapostavljao i ponašao se kao da ona ne postoji, a njegov stariji brat neprestano je bio uz nju, i neprestano joj je bio pred očima. Ali razlika je
~5~
bila neuporedivo veća od svake sličnosti. Spiros ipak nije bio Kostas. Niko nije bio Kostas. Još uvek je volela tog čoveka za kog se udala, i još uvek je za nju bio jedini na svetu. - Mili, čini mi se da si strahovito zamišljena i odsutna - primetio je njen dever, dok su ulazili u zgradu aerodroma. - Ne bi me čudilo da se tvoja prijateljica pojavi, a da je ti uopšte ne primetiš. Ali, valjda će ona primetiti tebe, ti si ista kao što si bila i pre sedam godina. - Nisam ista, Spiros - osmehnula mu se tužno, - Užasno mnogo sam se promenila. Pronalazim na svom licu bore kojih nikada nije bilo. Osećam se kao dami je hiljadu godina. Ponekad mi se čini da bih bila daleko srećnija da sam ostala u Londonu, i sama gajila svoje dete. - Nemoj tako - Spiros je prebacio ruku preko njenih ramena. - Zar ti život u Grčkoj nije doneo baš ništa lepo? Zar smo mi Argolidisti baš toliko loši? Ali, nije uspeo da je odobrovolji. Izraz Milinog lica ostao je okamenjen, a njene zelene oči bile su hladne. - Ti i tvoja majka ste divni - rekla je. - Vaši rođaci i prijatelji su ljubazni prema meni, posluga u kući odlično obavlja svoj posao... Ali moj muž je moja životna greška! - Srediće se to, Mili - pokušao je da je uteši. - Siguran sam da te Kostas voli. - Ne verujem u tu bajku. Da me voli, ne bi me varao - glas joj je zadrhtao, ali znala je da mora da ostane pribrana. U grupi putnika koji su upravo pristizali sa ulaznog punkta, ugledala je poznato, nasmejano lice, i par krupnih plavih očiju. - Mili! - Sintija joj je nestrpljivo mahnula. Nekoliko sekundi obe su malčice oklevale, a zatim su se bacile u zagrljaj jedna drugoj. - Divno izgledaš, Sin! - rekla je Mili iskreno. - U stvari, izgledaš bolje nego ikada. Ti kao da si tek posle tridesete otkrila šta je život! - U pravu si. I živim ga punom parom, ne dozvoljavam više da mi nijedno zadovoljstvo izmakne. Ali, i ti izgledaš sjajno. Uopšte se nisi promenila. Uvek ćeš imati tu figuru tinejdžerke... Figura pomislila je Mili gorko. Ali da možeš da mi zaviriš u dušu, mislila bi drugačije.
~6~
II Još uvek izgleda neodoljivo, pomislila je Katerina Panajotis, ugledavši ga na ulazu u kafe u kome je trebalo da se sastanu. Sa svojom natprosečnom visinom i širokim ramenima privukao bi pažnju čak i da nije posedovao tako privlačno lice. A posedovao ga je... Crte su mu bile muževne i odlučne, svetlosmeđa kosa otkrivala je visoko čelo, a ispod gustih obrva pažnju su privlačile tamne, prodorne oči. Da, Kostas je nesumnjivo bio vanserijski zgodan muškarac. Njegova upadljiva samouverenost samo je još više pojačavala taj utisak. Ali, iako je još uvek bila svesna svih njegovih kvaliteta, Katerina u srcu nije osetila ni najmanji treptaj kad ga je ugledala. - Čudno, ali kad bolje razmislim, ja ga zapravo nikada nisam istinski volela - kroz glavu joj je proleteo zaključak. Čak ni onda kada sam mislila da sam luda za njim. To nisu bile prave emocije. Jasno je da nikada nismo ni bih jedno za drugo. Uostalom, da se udala za Kostasa Argolidisa, kao što je trebalo, unesrećila bi se za čitav život. Taj zgodni muškarac u svetlim pantalonama i kožnoj jakni koji je upravo prilazio njenom stolu, bio je hronično neveran. Čak i u ogromnom velegradu kao što je Atina, tračevi se nisu mogli izbeći. Katerini je bilo dobro poznato da Kostas na svakom koraku vara onu lepu crvenokosu Engleskinju kojom se oženio. A ona nije imala razloga za bilo kakvu surevnjivost prema toj ženi. Pre bi se moglo reći daju je sažaljevala, nego da joj je zavidela. Ne bi ni malo želela da se nađe u njenoj koži, u koži prevarene žene. Razmišljala je o tome sa neodobravanjem, i to se ogledalo i u njenim očima. - Zašto me gledaš tako mrko? - prilazeći joj, Kostas se nasmejao. Bio je to jedan od onih osmeha koji bi oborio s nogu svaku ženu. Ali Katerina je već odavno bila imuna na taj slatki otrov, i nije reagovala. - Kasniš... - promrmljala je samo, kada je seo naspram nje. nje ugasio cigaretu koja mu je dogorevala među prstima, i istog asa pripalio sledeću. Činilo se da je nervozan, i gestovi su ga davali. Katerina se zapitala šta je razlog. Kostas Argolidis imao je uspešnu karijeru, ljupku ženu i slatkog sina, a uz sve to, umeo je da se pobrine za svoju zabavu i na drugoj strani, izvan bračne postelje. Ispunjavao je idealan obrazac grčkog pater familiasa, koji se uz to i ponaša kao mačo. Zar ne bi trebalo da bude zadovoljan sobom? - Kasnim samo pet minuta - opravdao se, pogledavši u sat. - Izvini, znaš dobro kakav je prokleti saobraćaj u ovo doba dana. Jedva sam se iščupao iz gužve. A ti izgledaš kao da si ljuta na mene. Nije valjda da si me zvala zato da mi održiš nekakvu pridiku, ili štogod slično? - Kako si samo pogodio? - upitala je Katerina pomalo podrugljivo. Nije bila u stanju da sakrije svoje negodovanje. - Pa, ako si pogodio da se spremam da ti održim pridiku, onda svakako znaš i šta je razlog, Kostas. Ili ćeš se možda praviti nevešt? Nije bio od tih. Ukoliko bi se muškarci mogli podeliti na dve osnovne kategorije, “impulsivne“ i “diplomate“, onda je on pre spadao u ovu prvu. Nikada nije umeo da folira, i uvek je radije igrao otvorenim kartama. Bar ga je Katerina poznavala kao takvog, iako joj se činilo da se u međuvremenu mnogo izmenio. - Mogu da nagađam šta je razlog tvoje ljutnje na mene... - započeo je. - Jedna naša zajednička poznanica? - Tina je rođaka mog muža, a ne moja poznanica! - ispravila ga je Katerina oštro. - Nemam pravo da se mešam u tvoj privatni život, Kostas, ali imam pravo da branim osobu koja mi je draga, a koju ti iskorišćavaš, i izlažeš je kompromitovanju! - Iskorišćavam, i izlažem kompromitovanju? - podrugljivo je ponovio njene reči. - Kakva optužba! U kom mi veku živimo? ~7~
- Važno je mesto, a ne vreme. U ovoj zemlji još uvek se poštuju neki patrijarhalni principi - rekla je. - Tina je dobra devojka, iz ugledne porodice. Trebalo bi da se uda jednog dana, i to za nekoga koje dobra partija. Veza sa oženjenim muškarcem, i tako ozloglašenim zavodnikom kao što si ti, mogla bi samo da joj naškodi! Tek što je konobar spustio na sto čašu “uza“, Kostas ju je prineo usnama. To je bio samo još jedan znak njegove napetosti. Znači, sve je bilo upravo onako kako je i pretpostavljao. Katerina je saznala za njegovu vezu sa Trnom, i osetila se pozvanom da interveniše. Ali, do vraga, kako je mogla da sazna, kad su se sastajali u najstrožoj tajnosti? Svakako joj je Tina, ta lakomislena balavica, sama ispričala. Kostas nije imao drugo objašnjenje. Sada je bio besan na sebe. Šta mu je uopšte trebalo da se, pored tolikih drugih žena, petlja sa tom malom? Mlade devojke koje nemaju dovoljno iskustva mogu čoveku da stvore samo neprilike, i ništa više. Tina nije mogla da drži jezik za zubima, morala je sa nekim da podeli svoju tajnu, i odabrala je Katerinu da joj se poveri. A Katerina bi sada htela da izigrava njegovu savest... Kakva bezvezna situacija! - Tina je punoletna! - rekao je suvo. - Ima dvadeset pet godina, a ne petnaest! Prema tome, ne vidim da bi trebalo da se osećam kao krivac. Katerina, ja nikada u životu nijednu ženu nisam prisilio na vezu! Svaka sa kojom sam bio, sama je to htela. Život je samo jedan, u njemu valjda treba da postoji i malo zadovoljstva? A seks je stvar slobodnog izbora... Zbog toga još niko nije otišao na optuženičku klupu. Dakle, ne razumem čemu ova prozivka! Prosto je neverovatno kako se ljudi menjaju, zaključila je Katerina. Kostas je nekada bio drukčiji. Ozbiljnije je shvatao stvari. Život za njega nije bio samo zabava. Imao je moralne principe. I, što je najbitnije, verovao je u ljubav. A sada se pretvorio u hedonistu kome je stalo samo do vlastitog zadovoljstva. Pitala se šta li je dovelo do tako drastične promené. Da h je postao takav samo zato što je sada zreliji i stariji, ili postoji neki konkretan razlog za takav preokret? Ali, nije bilo njeno da zalazi u takve pojedinosti. Ona je samo želela da na neki način zaštiti Trnu, koja je bila previše lakomisena da bi sama umela da brine o sebi. I jedino zbog toga ga je i pozvala i zakazala mu ovaj sastanak. - Razumem da postoje muškarci kojima nikada nije dosta takvih zadovoljstava... - promrmljala je pomalo podrugljivo. - To je, valjda, ukorenjeno u muškim genima. Ali ako si već jedan od tih, Kostas, onda se bolje drži devojaka za zabavu, umesto što iskorišćavaš Tinu! - Iskorišćavam? - njegov ton nije bio ništa manje zajedljiv. - Molim te, hoćeš li mi objasniti značenje tog termina? To bi značilo da sam joj obećao brak, ili nešto slično, zar ne? A ja tako nešto nikada nisam ni pomenuo... - Verujem da nisi. Ali devojke u Tinimm godinama sklone su najluđim maštanjima i nadama, Kostas! To bi trebalo da imaš na umu! - opomenula ga je ljutito. - Može biti da joj zaista nisi ništa obećao, ali ona se ipak nada da ćeš se razvesti od Mili, i oženiti se njom! - To ti je rekla? - Kostas je sa ne malim iznenađenjem podigao obrve, a u njegovim tamnim očima ogledalo se čuđenje. Izražajnost gestova činila je njegovo lice samo još privlačnijim. Katerina je sasvim dobro mogla da razume kako je Tina izgubila glavu za njim, i kako se u njenoj mašti neiskusne mlade devojke ta banalna afera pretvorila u najromantičniju storiju veka. - Nije mi rekla direktno, ali čak i da sam šlepa, videla bih šta joj se vrzma po glavi - rekla je. Zaljubljena je u tebe do ušiju, Kostas! Ne znam da li ti je to bila namera, ali uspeo si da je zavedeš. Uverena je da ćeš se jednog dana razvesti. - Pa... - nekoliko časaka, Kostas kao da je u sebi odmeravao razloge za i protiv takvog ishoda. Popio je već drugo piće, i to kao da mu je razvezalo jezik više nego što je uobičajeno. - Nij e nemoguće da ću se zaista razvesti - izjavio je. - Štaviše, to je vrlo verovatno. Moj brak sa Mili je prazna forma, koju više nema svrhe održavati. Za Katerinu, to je bila neočekivana novost. Slušala je, sa različitih strana, o Kostasovim vanbračnim avanturama. Imao ih je nebrojeno mnogo i uopšte nije hajao za diskreciju. Štaviše, ponašao se tako nonšalantno kao da mu je zapravo stalo da čitav svet bude informisan o njegovom ~8~
raskalašnom životu. Ljudi bi oberučke dočekivah svaku novu aferu, predstavljalo im je zadovoljst vo da ispiraju usta tuđom privatnošću. Ali nikome od tih zlih jezika nije padalo na pamet da bi se Kostas Argolidis mogao razvesti od svoje Engleskinje. - Nisam znala da imaš nameru da se razvedeš... - promrmljala je Katerina. Bila je pomalo zbunjena, i nije znala šta bi još mogla da doda. - U svakom slučaju, to je šteta. Ako ne za tebe i Mili, onda svakako za vašeg sina... - Najmanje za njega... - promrmljao je Kostas zagonetno, i kao da se ugrizao za jezik. - U svakom slučaju, čak i ako se razvedeni od Mili, neću dozvoliti da Aleks zbog toga pati, to sam hteo da kažem! - žurno je objasnio. Ali u međuvremenu Katerina se već oporavila od iznenađenja, i ponovo aktivirala svoje oružje. - Ne znam da h ćeš se zaista razvesti, ih je to samo izgovor! - nastavila je zlovoljno. - Ali, i dalje zahtevam od tebe da Tinu ostaviš na miru! Ti svakako nisi prilika za nju! - Zar sam baš toliko loš? - pokušavajući da izbegne pravi, ozbiljan razgovor, Kostas nije prestajao da ubacuje šaljive opaske. - Mislio sam da me čaršija smatra uglednim čovekom... - Kad je u pitanju tvoje poreklo, i tvoja karijera! - odseče Katerina. - Ali kad je u pitanju privatni život, tvoj ugled je na nuli, Kostas! Staviše, u minusu je! Možda svaka tvoja avantura doprinosi tome da ti ugled u muškom društvu raste, ali veruj mi da u ovom gradu ne postoje roditelji koji bi te poželeli za zeta! - Stvarno? - Kostas se zadovoljno iscerio. - Odlično, ak o je tako. Bar ću, ako se razvedem od Mili, biti bezbedan. Što se tiče Tine, nema razloga da brineš. Ni u snu mi ne bi palo na um da se oženim tom malom! - Drugim recima, ona ti služi samo za zabavu? - dopunila ga je Katerina, planuvši. - Kakav si ti cinik, u stvari! I kako si se samo promenio! Uopšte ne ličiš na onog čoveka koga sam nekada volela... - Svi postajemo drukčiji, vremenom - Kostas je ravnodušno slegao ramenima, kao da ga se njena moralna pridika nije ni najmanje dojmila. - Godine čine svoje. - Možda, ali dok neki ljudi sa zrelošću postaju bolji, ti si se promenio samo nagore - izjavi ona razočarano. - Žao mi je tvoje žene, Kostas. Jedva da je i poznajem, ali je ipak žalim. Ne verujem da ju je usrećio brak sa čovekom kao što si ti... Sa čovekom u kak vog si se ti pretvorio! - Ne bi trebalo da je žališ! - Kostas je naglo ustao, i pozvao konobara da priđe. Brzo je regulisao račun, kao da jedva čeka da ode. - Mili uopšte nije žena koju bi iko' imao razloga da žali... Otišao je, a Katerina je ostala da se pita šta li se zapravo krije iza njegovog cinizma. Iako još nije bila prošla ponoć, mirna atinska četvrt u kojoj se nalazila kuća Argolidisovih bila je utonula u potpunu tišinu. Privatnost luksuznih vila bila je brižljivo skrivena iza visokih baštenskih ograda, a retki automobili bešumno su klizili niz asfalt. Kostas je zaustavio kola na stazi u zadnjem delu dvorišta koja je vodila prema garaži. Umesto da odmah uđe u kuću, odlučio je da nekoliko trenutaka ostane napolju, i popuši cigaretu. Noć je bila prijatno sveza, letnje žege odavno su već ustuknule pred mirisima dolazeće jeseni, a njemu je bilo potrebno malo svežeg vazduha. Popio je koju više te noći. Iako nije bio od onih ljudi na koje alkohol lako deluje, ipak je osećao da mu u glavi nije baš savršeno bistro. Posegao je za pićem iz glupog uverenja da alkohol zaista pomaže čoveku da se opusti. A njemu je te večeri zaista bilo potrebno opuštanje. Kao da već nije imao dovoljno razloga za napetost, samo je još nedostajalo da se pojavi Sintija Ribs, Milina prijatelji ca iz Londona. Već je imao prilike da upozna tu energičnu plavušu upadljivog izgleda. Sreo bi je svaki put kad bi bio u Londonu, sa Mili i Aleksom. Ali sada nije bio nimalo srećan što će ona biti gost u njegovoj kući. Postojali su određeni razlozi iz kojih ga je njeno prisustvo uznemiravalo, a bio bi najzadovoljniji kad bi se kontakti između nje i Mili potpuno prekinuli. Zašto je sada došla? Da li sa nekom određenom namerom? Oštra bora bila je urezana između Kostasovih obrva. Mnoge stvari u njegovom životu nisu ispale onako kako je želeo. Bilo mu je preko glave njegovih sopstvenih briga i nedoumica. Samo je još ~9~
nedostajalo da se pojavi ta brbljiva Engleskinja koja zabada nos gde mu nije mesto, i da dodatno iskomplikuje stvari. - Ih bi možda zaista trebalo da se razvedem od Mili, - pomislio je rezignirano. - Onda bi, odjednom, sve postalo jednostavno. Tada zaista ne bih imao više nikakvih briga... . - Kostas? - njen melodični glas trgao ga je iz razmišljanja. Čula ga je kad je stigao, i izašla na verandu. Stajala je tu, samo u tankoj spavaćici, a noć je bila sveza. - Da li je Sintija stigla? - upitao je. - Da. Stigla je, smestila se, večerah smo, i ona je otišla na spavanje... Trebalo je ranije da dođeš kući! - u Milinom pogledu, video je prekor. - Barem iz najobičnije učtivosti! Iz poštovanja prema meni... Ako u tebi još uvek postoji taj osećaj. Doputovala je moja prijateljica iz Londona... I bilo bi logično da moj muž bar večeras bude kod kuće. Sastanak sa svojom ljubavnicom mogao si da odložiš i za sutra! - Nisam bio ni sa kim večeras - Kostas se popeo uz stepenice i prišao joj. - Zar misliš da svaki put kad nisam kod kuće provedem veče sa nekom drugom? - A šta bih drugo mogla da mislim? - upita ona ravnodušno. - Nikada se nisi ni trudio da to sakriješ... Najzad, možda je i bolje igrati otvorenim kartama. Čak bi se moglo reći da cenim tvoju iskrenost... Jedino mi nije jasno zašto si još uvek u braku sa mnom! - Mislim da nije trenutak za takav razgovor. Ne bi trebalo da se raspravljamo baš sada, kada imamo gošću. Kako je Sintija? - Odlično. Ima svoju karijeru, radi, zabavlja se, putuje... Živi punom parom. Za razliku od mene, ona je odabrala pravi put - u Milinom glasu zatitralo je nezadovoljstvo. - Molim te, daj mi jednu cigaretu! - zatražila je. - Izvoli - pružio joj je paklicu, i nehotice prebacio ruku preko njenih ramena. - Hajdemo unutra. Previše je hladno da tako golišava stojiš napolju. Lepa ti je ta spavaćica, čini mi se da je ranije nisam video... Spavaćica od tamnoljubičastog muslina sa rubovima od čipke bila je pravi instrument za zavođenje. Kroz tanušnu tkaninu ocrtavala se svaka linija Milinog skladnog tela. - Nova je, nedavno sam je kupila - pronrrmljala je ona, dok su ulazili u kuću. - Ako si gladan, Kostas, otvori frižider i sam se snađi. Imah smo hladnu večeru, verovatno je nešto ostalo... - Koje pomenuo večeru? - upita on, okrznuvši je pogledom. - Upravo smo govorili o tvojoj novoj spavaćici. Zaista je lepa. Deluje izazovno... - Kostas! - njen glas pretvorio se u neprijateljsko šištanje. Ljutit o je uklonila njegovu ruku sa svog ramena. - Svakako mi nije bila namera da vratim svog nevernog muža! Kad vodim računa o svom izgledu, onda to radim isključivo zbog sebe! Zato što se ja tako dobro osećam! Izbij sebi iz glave ideju da ja patim zbog tvojih avantura, i da želim da te vratim! Briga me sa kim spavaš! Uvek mu je to govorila, i njena iskrenost nije ostavljala mesta za sumnju. Sada mu je okrenula leđa i uputila se u spavaću sobu i ne pogledavši ga. U svoju sobu, tačnije. Već izvesno vreme, njih dvoje nisu delili postelju. Pod izgovorom da želi da ima svoj mir, Mili mu je naredila da se iseli iz njihove zajedničke sobe. Tvrdila je da je to samo formalnost, koja više nema nikakve svrhe, budući da on spava sa drugim ženama. Bio je to samo još jedan džinovski kamen u ledenom zidu koji je podizala između njega i sebe. On je imao veze sa drugim ženama, a ona ga je kažnjavala na adekvatan način. Smatrala je da bi za njega bio nedopustiv luksuz kad bi u isto vreme imao i druge, i nju. Kostas nije mogao da se seti kada su poslednji put vodili ljubav. Ali njegova strast još uvek nije bila iščezla. Naprotiv, postojala je sve vreme, i mučila ga svojom žestinom, kao što ga je Mili mučila svojim odbijanjem. Hladni rat je trajao već prilično dugo, i njihov brak odavno se već pretvorio u raspadnuti mehanizam, u kome više nijedan točkić ne funkcioniše. Među njima nije bilo ni ljubavi, ni bliskosti, ni zajedništva koje vezuje dvoje ljudi. Živeli su kao dva stranca pod istim krovom, ali... Kostas nije ni pokušavao da obmane sebe. Iako je sve drugo nestalo i
~ 10 ~
propalo, strast je još uvek postojala. Bar sa njegove strane. Sledeći taj nemi ali neodoljivi zov želje, protiv svoje volje uputio se u spavaću sobu. - Šta hoćeš? - Mili, koja je sedela na rubu kreveta, poskočila je od iznenađenja kada je ušao. Izraz njenog lica bio je takav kao da bi, u cilju samoodbrane, bila spremna da potegne i oružje. - Hteo sam da razgovaramo - prišao je krevetu. - U stvari, hteo sam nešto da te pitam... - Zar to ne može da sačeka do sutra? - ustala je, kao da se ne oseća dovoljno sigurnom ako u njegovom prisustvu sedi na krevetu. - U redu, pitaj! Samo, brzo! Umorna sam, želim da spavam. I, ugasi cigaretu! Bezbroj puta sam ti rekla... - Da ne podnosiš duvanski dim u spavaćoj sobi... - poslušno je izbacio cigaretu kroz prozor, i ponovo joj se približio. - Pa, evo kako otprilike glasi moje pitanje... Oterala si me odavde, zato što sam spavao sa drugim ženama... Koliko vremena treba da prođe od mog poslednjeg susreta sa nekom drugom, da bi mi ponovo bilo dozvoljeno da se vratim u svoj krevet? Pogledala ga je kao da joj je upravo postavio pitanje želi li da provede noć sa aligatorom. - Ovo je sada moj krevet, a tvoj krevet je u susednoj sobi! - podsetila ga je. - Kostas, ta mogućnost koju si pomenuo potpuno je isključena. Dobro znaš da si glavni krivac za neuspeh našeg braka. Bezobziro me varaš. Zaista bi trebalo da nemam ni mrvu ponosa, pa da ponovo pređem preko toga! Uostalom, ja i nemam ponos... - nastavila je zamišljeno. - Da ga imam, napustila bih te. Ni samoj mi nije jasno zašto sam još uvek ovde. Zašto se već nisam vratila u Englesku, sa svojim detetom? Njeno pitanje samo ga je podsetilo na činjenice, i na realno stanje stvari. Nekada, na početku njihovog braka, oboje su bih sigurni da za sreću ne postoje nikakve prepreke. Verovali su da za njih dvoje nema nemogućih stvari. Ali vreme je pokazalo da nije tako. Postajale su sumnje, greške sa obe strane, uzajamno nepoverenje, i nerasvetljene senke prošlosti. - Znači, razmišljaš o tome? - zaključio je Kostas. - Da li je Sintija zbog toga došla? Da te podrži u tvojoj odluci da se vratiš u Englesku? - Ne mešaj Sintiju u to. Ja sam odrasla, zrela osoba, i nije mi potreban savetodavac! Ako odlučim da se vratim u Englesku, biću u stanju to da uradim i bez Sintijine podrške. Najzad, sada stvarno nije trenutak da razgovaramo o tome. Prošla je ponoć, i... - Nisam ni mislio da razgovaramo o tome - složio se. - Započeo sam razgovor o seksu, ali ti si promenila temu! Pitao sam te koliko vremena treba da prođe... - Ne zanosi se, Kostas! - zavrtela je glavom. - Sigurna sam da ne možeš da se promeniš, a takav kakav si, nisi mi potreban! Neću da budem sa muškarcem koji me neprekidno vara! Već mi je preko glave priča o tvojim avanturama koje slušam od drugih ljudi. Poslednja na listi tvojih ljubavnica je neka mala čiji otac... Cerka onog bankara, zar ne? Još uvek si sa njom? - To je glupost. Nisam je video već duže vreme. Pojma nemam šta mi je bilo da se spetljam sa tom malom... - Tvoj problem! - Miline oči su ljutito sevnule. - Bolje se zapitaj šta ti je bilo da noćas uđeš u moju sobu. Zar te nije sramota, Kostas? Ako si već svojim neverstvima prokockao svaku šansu da naš brak uspe, zašto me sada ne ostaviš na miru? - Ne mogu da te ostavim na miru - približio joj se, i zagledao se sugestivno u njene oči. - Još uvek osećam strast prema tebi. - Umišljaš! - usprotivila se. - Ako nema ničeg drugog, onda nema ni strasti. Da smo bih jedno za drugo, naš brak bi uspeo. - Možda nismo jedno za drugo, ali strasti još uvek ima - Kostas je ostajao pri svome. Spustio je ruke na njena ramena i privukao je sebi. Neopisivo uzbuđenje koje je u njemu izazivala njena blizina bacalo je u zasenak sve ostalo. - Ima strasti... - nastavio je tiho. - Zar ne osećaš? Strasti je uvek bilo među nama, i još uvek je ima. Zar nije normalno da se ponekad prepustimo svojim ljudskim slabostima, i uživamo u nečemu ~ 11 ~
što je jače od nas? Užasno je surovo od tebe što si me izbacila iz svog kreveta, dušo. Sve vreme sam te tako očajnički želeo... Njegove usne klizile su joj niz slepoočnice, i topile ledenu pokoricu njene odlučnosti. Kad bi samo znao kako je slaba prema njemu, i kako joj je strahovito potreban! Ali, ona nije smela da mu dozvoli da to nasluti. - Ostavi me na miru, Kostas! - naglo se izmakla njegovim rukama. - Varaš se ako misliš da ne mogu da kontrolišem svoje nagone, i da ćeš tek tako uspeti da me smuvaš! Ne želim više ništa da imam sa tobom! Muka mi je od tvojih avantura! Čak i kad bi se odjednom pretvorio u najvernijeg čoveka na svetu, više ništa ne bi mogao da popraviš. Sve među nama se odavno ugasilo, zar ti to nije jasno? - Lažeš, Mili - odmahnuo je glavom. - Gledaš me u oči i lažeš me. Kakva je svrha te tvoje tvrdoglavosti? Želim te, i znam da me želiš... Priznaj to sebi... Ni po koju cenu nije bila spremna da prizna, ali glasovi želje potpuno su zaglušivali slabašni šapat njenog razuma, i nemoćne trzaje povređenog ponosa. Njegove usne tražile su njen poljubac, njegove ruke zahtevale su od njenog tela da im se prepusti, a ona naprosto nije bila u stanju da se opire. Zagrlila ga je, svesna da je to, bar za noćas, ona tačka sa koje više nema povratka. Nije više ni pokušavala da kontroliše bujicu dugo potiskivane strasti. - Kakva šteta... - započeo je Kostas, nešto kasnije te noći. - U stvari, kakva nepravda sudbine! - Šta to? - upitala je pospano. Nije bila raspoložena ni za kakvu priču, jedino što joj je sada potrebno bio je san, ali i njegova blizina u snu. Bila je srećna što, posle svega, nije ni pomišljao da se vrati u svoju sobu. Ležao je tu, držeći je za ruku, i njoj se činilo da je na sedmom nebu. Znala je da je to iluzija, i da je vreme idilične sreće između njih dvoje davno prošlo, ali prij alo joj je da barem do jutra ostane uljuljkana tom iluzijom. - Pa, ovo između nas dvoje... - objasnio je Kostas. - Ovo je ipakvanserijska strast, moraš da priznaš. Upoređenju sa tobom, za mene su sve druge samo... Loša zamena. Surogati. A znam da i ti osećaš nešto slično, zar ne? - Možda - promrmljala je. - Pa, šta sa tim? - Šteta što će ta strast propasti, zbog nedostatka emocija. Ključ našeg neuspeha nikada nije bio u krevetu, nego u tome što me ne voliš. Došli su do najosetljivije teme, i Mili je osetila očajanje. Šta da mu odgovori, za ime sveta? Da mu priznam kako ga i dalje volim isto kao prvog dana, još i više? Ponos joj to nije dopuštao. - Znači, ti misliš da je to razlog što nam ne ide? - upitala je samo. - Upravo to - potvrdio je Kostas. - Udala si se za mene, zato što nisi pravila razliku između ljubavi i strasti. Između nas je od prve sekunde postojala užasna seksualna privlačnost, ali, na žalost, emocija nikada nije bilo. Nisi uspela da me zavoliš. Srce joj se cepalo dok je to govorio. Jedini muškarac kojeg je ikada zaista volela, sada ju je uveravao da je najveći problem u nedostatku ljubavi sa njene strane. Pitala se da li on zaista tako misli, ili mu je to samo zgodan izgovor. - Ti nisi uspeo da zavoliš mene, Kostas! - usprotivila se. - Najzad, ljubav ili u startu postoji, ili u startu ne postoji. To nije nešto što se uči, kao školska lekcija. Jednostavno rečeno, nikada me nisi voleo. Na njen užas, Kostas nije ni pokušao da demantuje to što je rekla. Okrenuo se na drugu stranu, i utonuo u san... Ili možda samo u ćutanje, nije bila sigurna. Ona je ležala budna, i zurila u mrak, koji je neosetno uzmicao pred prvom svetlošću zore. Po prvi put posle duže vremena, osećala je potrebu da se bori za njega. Pitala se nije li to uverenje da je moguće “boriti se za nečiju ljubav“ zapravo samo iluzija. Kostas je očigledno ne voli. Daje voli, ne bi bežao u veze sa drugim ženama. I još hiljadu drugih stvari... Imala je bezbroj razloga da veruje da mu nije stalo do nje. Između ostalog, i to što nije želeo da njih dvoje imaju dete. Ona je smatrala da je to normalno, a on je govorio da ne treba da žure... I da ~ 12 ~
im na kraju krajeva dete nije ni potrebno, jer već imaju Aleksa. Za Mili, to je bilo neshvatljivo. Aleks ipak nije bio Kostasov sin. Sa jedne strane, govorio je da “imaju“ Aleksa, i da im nije potrebno još dece. Sa druge strane, u poslednje vreme sve više je zanemarivao dečaka, i ponašao se prema njemu kao slučajni prolaznik. Za Mili, sve su to bih neoborivi dokazi da je Kostas ne voli. Jer da je voli, voleo bi i Aleksa, i želeo bi da njih dvoje imaju još dece... - Ne, ovo je ipak sasvim propala stvar - zaključila je poraženo, osluškujući Kostasovo ravnomerno disanje. - Propala stvar, za koju se ne vredi boriti. Sve je tako komplikovano! A sada još i Tomas, koji dolazi u Atinu! Do vraga! Više bih volela da Sintija uopšte nije došla, i da nisam ni saznala tu vest... Nije želela da vidi čoveka koji je bio biološki otac njenog sina... A još manje da taj čovek vidi nju i Aleksa. Tomas Pejdž bio je bezosećajan, samoživ, nezreo, neodgovoran, sklon porocima, škrt, grub, nadmen, narcisoidan... Spisku njegovih mana nije bilo kraja. Mili je i dan danas bila potpuno sigurna da je njena odluka da mu ne kaže da je rodila njegovo dete, bila dobra odluka. I njoj i Aleksu Tomas je mogao da donese samo nevolje. Ali, i pored svih svojih loših osobina, Tomas nije bio baš potpuna budala. Iako Aleks ni po čemu nije ličio na njega, ipak bi, ukoliko bi ga video, mogao da posumnja da je dete njegovo. U tom slučaju... Mili ne bi bila u stanju da laže. Morala bi da prizna istinu i Tomasu, i Aleksu. I sama pomisao na tu mogućnost užasno ju je plašila. Ako bi se to dogodilo, njen ionak o uzdrmani život potpuno bi se raspao. Više ne bi znala ni gde ni sa kim joj je mesto. Kakva ironija sudbine! Uspravila se u postelji, i zagledala se u Kostasa koji je spavao. Svitalo je, i konture njegovog lica nazirale su se u maglovitoj svetlosti zore. Volela je to lice. I pored svega, Kostas je još uvek bio jedni čovek sa kojim je želela da podeli svoj život. Jedino što joj je bilo potrebno jeste da pored njega nađe svoj miri sigurnost. On je još uvek bio njeno jedino utočište. I ova kuća bila je jedini dom za Aleksa i nju. Ali nesreća je bila u tome što je Kostas nije voleo, i što se čitav taj svet nepovratno osipao kao kula od peska. Ili je možda ipak postojala šansa, posle ove noći strasti, da se povrati nešto od toga što je izgubljeno?
~ 13 ~
III Sledećeg jutra, kada je sišla u dnevnu sobu, Mili je zatekla Sintiju i Aleksa kak o se ludo zabavljaju sa plastičnim kuglama i čunjevima. Koristeći se njenim odsustvom, Aleks je uveo Persija u dnevnu sobu, što mu je inače, pod normalnim okolnostima, bilo zabranjeno. Oduševljen svojim povlašćenim položajem, pas je veselo lajao kad god bi kugla oborila čunjeve. Mili je stajala na vratima, mrko gledajući u taj veseli trio. Ježila se pri pomisli na pseću dlaku, koja će ostati na vunenim tepisima. - Kad mačke nema, miševi kolo vode! - oglasila se. - Aleks, otkud ti ideja da ga uvedeš u dnevnu sobu? - Imamo goste. Mislim, gošću - rekao je njen sin nehajno. - To su vanredne okolnosti. A gde je tata? - Još uvek spava - Mili nije ni bila svesna osmeha koji joj je obasjao lice. Iako je jutro bilo pril ično tmurno, njoj je izgledalo vedro. Posle prethodne noći, činilo joj se da je čitav svet di van, i neočekivano, imala je osećaj da će sve ponovo biti dobro. Da za Kostasa i nju još uvek ima šanse... - Pojma nisam imala da su moji domaćim takve užasne spavalice! - rekla je Sintija. - To je verovatno uticaj mediteranske klime. Grci sporo žive, i nikuda ne žure, zar ne? - Tako nekako... - složila se Mili. - A ti si, kao i obično, ustala još u sedam? Žao mi je što si do sada ostala bez doručka, Sin. Odmah ću se pobrinuti... - Već sam se sama pobrinula, opustošila sam frižider... - njena prijateljica nonšalantno odmahnu rukom. - Ne moraš da mi kažeš da treba da se osećam kao kod svoje kuće. Znaš da sam ja mačka koja se uvek dočeka na noge. Gde god da me baciš, osećam se kao kod kuće... - Pa, priznajem da nije loše imati takve goste - Mili se nasmejala. - Bar si me oslobodila brige o doručku... Sintija je, zaista, oduvek bila takva. Nonšalantna i opuštena. To je valjda bilo sastavni deo njene profesije. Za razliku od drugih ljudi iz Miline generacije koji su bazanje po londonskim klubovim i posećivanje rok-koncerata zamenili ozbiljnim poslovima i porodičnim životom, Sintija je ostala u tom fazonu, i od zabave uspela da napravi profesiju. I to profesiju u kojoj je imala i te kako mnogo uspeha. Radila je kao menadžer u jednoj maloj producentskoj kući koja je izdav ala samo po nekoliko projekata u toku godine, ali to su po pravilu biti hitovi. Jedna od zvezda muzičke kuće bio je Tomas Pejdž, a jedan od razloga Sintijinog dolaska u Grčku bio je njegov predstojeći koncert u Atini. Mili je nekoliko časaka posmatrala Sintiju. Iako se već bližila četrdesetoj, njena prijateljica izgledala je i ponašala se kao da joj je petnaest godina manje. Nosila je kožne pantalone, vojničke čizme i zgužvanu crvenu majicu sa nekakvim štampanim natpisom. Plava kosa padala joj je na čelo i niz leđa u bičevima ulepljenim gelom. Jedan od njena dva mobilna telefona stajao je na stolu, a drugi je nosila zadenut za pojasom, i uspevala je u isti mah da se kugla sa Aleksom i da obavlja telefonske razgovore. Na prvi pogled, Sintija Ribs bila je osoba koja za sve u životu ima vremena, i sve obavlja sa lakoćom. Ali u stvari nije bilo baš tako. Posle nekoliko doručaka, kuhinja koju je Mili uvek držala u besprekomom redu izgledala je kao da je neko u nju bacio bombu kašikaru. Kafa je bila isprosipana po šporetu, mrve rasute svuda unaokolo, a na sudoperi su stajale dve prazne konzerve piva. - Već dve, u jedanaest ujutru? - Mili je slegla ramenima. To je tako ličilo na Sintiju, koja je još od rane mladosti navikla da pivo pije kao što drugi ljudi piju vodu. Jako je imala razumevanja za slabost svoje dugogodišnje prijateljice, osetila je nelagodnost, i znala je šta je razlog. Sa svojim načinom života i ponašanjem, Sintija ju je podsećala na Tomasa. I on je živeo tako, potpuno haotično. Noći je provodio bančeći, a dan je započinjao pivom, kao sredstvom za rasterivanje mamurluka. Pri samoj pomisli da je nekada bila u vezi sa tim čovekom i da je taj čovek Aleksov otac, Mili je osećala mučninu. Sada se sa ~ 14 ~
mučninom mešala i panika. Ni najmanje se nije radovala Tomasovom dolasku u Atinu. Plašila ju je mogućnost da on otkrije istinu, i da potom zatraži od nje da mu istinu kaže o Aleksu. Sada su joj Kostasova podrška i njegovo prisustvo bili potrebniji nego ikada. Iz kuhinje, čula je njegov glas u dnevnoj sobi. Pozdravio se sa Sintijom, i sada je razgovarao sa njom. Mili je zavrnula rukave, potrpala prljavo posuđe u mašinu za pranje sudova, i počela da briše šporet koji je Sintija umrljala prosutom kafom. Nekoliko trenutaka kasnije, Kostas je ušao u kuhinju. - Dobro jutro - prišao je, i dodirnuo je po kosi. Jedan delić sekunde, Mili je očekivala njegov poljubac. Očajnički ga je želela. Ali onda je shvatila da je Kostas neće poljubiti, i da je i ovaj jedan nežan dodir dovoljan. Posle dugog zahlađenja u njihovim međusobnim odnosima, i taj mah gest nežnosti mnogo je značio. - Kakav užasan lom... - prokomentarisao je Kostas. - Pretpostavljam da je to napravila tvoja prijateljica? A njoj treba da zahvalimo i za to što se Aleks osmelio da uvede svog džukca u dnevnu sobu... Baš je sjajna ta Sintija, izaziva metež gde god se pojavi. - Pa, ona je jednostavno takva - rekla je Mili pomirljivo. - Uvek je takva i bila. Ali zar sam mogla da joj otkažem gostoprimstvo? - Šta je, tu je - zaključio je Kostas. - Nadam se da se neće zadržati predugo? - I ja se nadam da neće. U stvari, došla je zato što u Atini ima nekih poslova... - Mili je u jednom trenutku htela da mu ispriča da će Tomas ovde održati koncert i da je Sintija doputovala zbog toga, a onda se predomislila. Strahovala je da bi pominjanje Tomasa samo pokvarilo ovu krhku bliskost koja je ponovo počela da se uspostavlja među njima. - Neka obavi svoje poslove, i neka se što pre vrati u London - rekao je Kostas. - Moram da ti priznam, oduvek mi je nekako išla na živce. Ne podnosim haotične osobe. I, ni najmanje mi se ne dopada ideja da ona šetka po našoj kući i ostavlja krš za sobom, a da ti izigravaš kućnu pomoćnicu. Mislio sam da danas odemo nekuda na izlet. I da povedemo i Sintiju, naravno. Ni sam baš lud za njenim društvom, ali kad je već tu... - Mislim da će ona danas imati posla preko glave, iako je subota - objasnila je Mili. - Kažem ti, ovde je došla da dogovori neke stvari sa nekim ljudima, i njeni mobilni telefoni sve vreme zvone. Koliko sam mogla da čujem, već je zakazala nekoliko poslovnih sastanaka... - Onda ćemo je večeras izvesti na večeru - rekao je Kostas. - A danas bismo mogli na izlet, sami, bez nje. Šta misliš o tome? - Mislim da će Aleks biti presrećan - osmehnula se, okrećući se prema njemu. - Jedino ne znam šta Spiros za danas ima u planu. Od jutros ga nisam videla. - Koliko znam, biće zauzet. Ali zar nas troje ne možemo da provedemo dan bez njega? - Kostas se zagledao u nju. - Ponekad imam utisak da se više oslanjaš na Spirosa nego na mene. Znam da on, kao stariji brat, celoj porodici uliva više poverenja nego ja. Ipak, čini mi se da Aleksu to počinje da smeta. Njemu je potrebno da bude sa mnom, a ne sa Spirosom. Dakle, najzad je to i sam shvatio. Iako je takva situacija već duže vreme trajala, po prvi put se dotakao te teme. Trebalo bi proslaviti današnji dan, pomislila je Mili. Možda, konačno, nešto počinje da se menja na bolje? - Drago mi je da ti je to napokon postalo jasno - kazala je samo. - Nedostaješ mu, Kostas. Iako između tebe i mene mnoge stvari nisu u redu, ne bi trebalo da Aleks trpi zbog toga. Ti si mu otac! Treba h da te podsetim da si sam to odabrao? - nastavila je tiho, bojeći se da bi Aleks i Sintija mogh da ih čuju iz dnevne sobe. - Sam si hteo da budeš jedini pravi otac Aleksu. I to si i bio. Pružio^ si mu istinsku ljubav, a u poslednje vreme počeo si da ga lišavaš t e ljubavi. I ja osećam da on zbog toga pati... - Zašto me onda nisi opomenula na to? - upitao je Kostas neočekivano. - Ako smatraš da neke stvari nisu kako treba, Mili, zašto onda ne govoriš o tim stvarima, nego sve vreme ćutiš? Prigušila je uzdah, pitajući se šta da mu odgovori. Više od svega, bolela su je njegova neverstva. Ali kada bi sada počela da govori o tome, rizikovala bi da kaže previše, i otkrije mu svoja prava osećanja ~ 15 ~
kao na dlanu. A nije to želela. Nije želela da bude prevarena i zapostavljena žena, koja moli za ljubav. Godinama ju je užasno tištala činjenica da nije dovoljna Kostasu, i da on u naručju drugih žena nalazi to zagonetno nešto što ona, očito, ne može da mu pruži. Očajnički se pitala šta li je to što mu nedostaje. Šta je dovelo do toga da on, koji se na početku brak a ponašao kao najzaljubljeniji i najverniji čovek na svetu, počne da traži uzbuđenja na drugoj strani? To pitanje nije joj davalo mira, a nikada mu ga nije postavila. - Pa, eto, sada sam ti rekla - vratila se na razgovor vezan za Aleksa. - Iako si, praktično, ti njegov jedini otac, ja ipak ne mogu da izgubim iz vida biološke činjenice, Kostas. Moja situacija je takva da ljubav koju pružaš mom sinu prihvatam kao neku vrstu dara, ali to mi ne daje pravo da ti postavljam bilo kakve zahteve. Razumeš li me? Da si ti i njegov biološki otac, mogla bih da te prekorevam što ga zapostavljaš, i da se ljutim na tebe što za njega nemaš dovoljno vremena. Ali, ovako... Jednostavno nemam pravo na to. - Hoće li naša komplikovana životna situacija ikada postati jednostavna? - na Kostasovom licu pojavio se pomalo umoran osmeh. - Postavljam preteška pitanja, zar ne? Bolje da ovaj lep dan iskoristimo za izlet, umesto što vodimo prazne razgovore. Odoh da kažem Aleksu da se spremi. Dela, a ne reći, to bi trebalo da nam bude deviza, mala! Mili, koja mu je bila okrenuta leđima, osetila je lak udarac na svojoj stražnjici, i paralisala se od zaprepašćenja. Ali njen muž šmugnuo je iz laihiiije pre nego što je stigla da reaguje. - Da Uje on to mene pljesnuo po donjem delu leđa, ili mi se samo učinilo? - zapitala se ošamućeno. Ali, svakako nije bila u pitanju halucinacija... Da se tako nešto dogodilo pre godinu dana, ili pre samo par dana, uhvatio bije napad besa, i uzvratila bi mu šljagom. Kakav gest! Postoji li išta degutantnije, išta prizemnije, od žene koja stoji za sudoperom, i muškarca koji je, posle burne noći, ujutru zadovoljno pljesne po stražnjici? Bili su joj odvratni takvi tipovi. I nikada nije mogla da zamisli sebe u situaciji takve jedne, koja najveći deo života provodi u kuhinji, a pljeskanje i štipkanje doživljava kao izliv strasti. Ali sada, kada joj se to zaista dogodilo, najednom je na celu stvar gledala potpuno drugim očima. - Zašto da ne? - pomirljivo je slegla ramenima. Na kraju krajeva, bila je to samo najobičnija šala. Kostas i ona već sedam godina su bih u braku, i tako nešto bilo je sasvim normalno. Sve je bilo normalno, osim spavanja u odvojenim sobama. Sipala je kafu u šolje, i uputila se ka dnevnoj sobi. Usput je bacila pogled kroz kuhinjski prozor. Lep dan, rekao je Kostas. Ali nebo je bilo mutno, i uopšte nije obećavalo da će vreme biti lepo. Samo je njemu, baš kao i njoj, posle protekle noći sve izgledalo divno. Oči su joj zasijale. Osećali su isto, reagovali su isto. Činilo se da je posle dugotrajnog zahlađenja sve ponovo dobro kao nekada, i zbog toga su oboje osećali olakšanje. To je davalo bar nekakvu nadu da još uvek nije sve izgubljeno.
~ 16 ~
IV Bio je to idiličan vikend. Ali sada je osvanuo ponedeljak, i život je morao da se vrati u svoju uobičajenu kolotečinu. Sat je zvonio u pola sedam. Kostas je brzo isključio alarm, da ne bi probudio Mili, i s mukom naterao sebe da ustane iz postelje. Ali ona ga je ipak čula. - Kostas? - oglasila se pospano. - Ideš na kliniku? - Da, ali potrudiću se da dođem kući za ručak - reče on. - A večeras ću se vratiti ranije, obećao sam Aleksu da ću ga voditi na košarkašku utakmicu. Hoćeš li sa nama? - našalio se. - Kako da ne... - Mili je samo prezrivo odmahnula rukom, i ponovo zagnjurila u jastuk svoju riđokosu glavu. Bila je Engleskinja i, naravno, volela je fudbal. Kada se nekoliko minuta kasnije Kostas vratio iz kupatila, ona je ponovo čvrsto spavala. Nije ni bilo čudo. Poslednje tri noći bil e su neočekivano uzbudljive za oboje, a dani ispunjeni različitim porodičnim aktivnostima. Kostas je brzo dovršio oblačenje, i još jednom prišao krevetu, pre nego što će napustiti spavaću sobu. Seo je pored nje, i spustio kratak poljubac na njeno obnaženo rame. Miris njene kose i njenog parfema golicao mu je nozdrve. Još do pre nekoliko dana, intenzivno je razmišljao o razvodu braka i činilo mu se da je to neminovno. Sada je osećao da nema snage za takav potez. Štaviše, osećao je da ne bi podneo ukoliko bi ga Mili napustila. Gledao ju je kako spava, i pitao se šta se zapravo krije u njenoj lepoj glavi. Ne bi ga mučilo to pitanje, da u njenom životu nije postojao taj Tomas Pejdž, čovek koji je bio Aleksov otac. Iako se Mili već godinama nije videla sa njim, i tvrdila je da čak i ne želi da ga vidi, Kostas je ipak Tomasa Pejdža doživljavao kao zid koji se isprečio između njih dvoje, i kao neprestanu pretnju. Nikada nije mogao da bude načisto sa tim da li ga je Mili zaista prebolela. Činilo mu se da sada, konačno, jeste. Pa ipak, sumnja mu nije davala mira. Tog dana, očekivala ga je još jedna neprijatna obaveza. Trebalo je da se nađe sa Tinom, i objasni joj da je nemoguće da se njih dvoje dalje viđaju. Uz put, dok se vozio na posao, nazvao ju je i zakazao joj sastanak u vreme prepodnevne pauze za kafu, u restoranu u blizini klinike. Ali čim je čuo njen glas, bilo mu je jasno da neće sve ići tako glatko. - Kako samo možeš da me budiš u osam sati ujutru! - Tina je bila besna. - Znaš da volim duže da spavam... Osim toga, nema šanse da se nađemo tako rano. Od jedanaest do jedan sam na tečaju italijanskog, u centru grada. Možemo da se vidimo tek večeras... Možeš da dođeš kod mene, imaću praznu gajbu. Moji idu na neku večeru u Pirej, i sigurno će se duže zadržati... Predlog privlačne dvadesetpetogodišnjakinje svakako bi bacio u iskušenje svakog prosečnog muškarca. Ali ono što je Kostasa u poslednjih nekoliko godina navodilo na neverstva, nisu bila iskušenja kojima nije mogao da odoli. On je imao svoje, sasvim drugačije razloge. Sada, kada su stvari između njega i Mili neočekivano počele da se vraćaju u normalu, jednostavno mu više nije bio do drugih žena. Čak ni do Tine. Njena prazna fizička privlačnost u kojoj nije bilo ničeg dubljeg ostavljala ga je potpuno ravnodušnim. - Večeras sam zauzet - rekao je. - Ne možemo da se vidimo. - Oh? Bezveze... - prokomentarisala je mlada devojka razočarano. - Onda, u vreme pauze za ručak, šta kažeš? U blizini škole stranih jezika otvorio se jedan novi restoran, koji služi samo salate. Imaju fenomenalnu ponudu. Objasnila mu je gde se restoran nalazi, i Kostas je preko volje pristao da se tamo nađu u vreme ručka. U stvari, bio je besan. To je značilo da neće moći da ode kući na ručak. A obećao je Mili...
~ 17 ~
- Ne razumem, kako možeš. Slušam te, ali mi ne dopire do svesti da zaista više ne želiš da me viđaš! - po ko zna koji put.Tina je ponovila istu rečenicu. Njene tamne oči bile su pune suza. Kostas je upotrebio sve moguće argumente i objašnjenja, nadajući se da će ona konačno prihvatiti raskid, i najzad više nije znao šta bi još mogao da kaže. Nije ni pokušavao da je teši. Niti su Tinine uplakane oči mogle da ga smekšaju i promene njegovu odluku. Bio je siguran da su to suze sujete, a ne bola. Razmažena i navikla da dobija sve što poželi, Tina naprosto nije mogla da podnese činjenicu da on više ne želi da bude sa njom. - Dobro si znala da je ovo samo avantura, koja pre ih kasnije mora da se završi - rekao je mirno. - Ja sam oženjen, Tina. Nikada te nisam lagao da ću zbog tebe ostaviti Mili, zar ne? Bar u tom smislu, bio sam fer... - Fer? - njene brižljivo namazane usne razvukle su se u gnevan osmeh. - Ostavljaš me, i tvrdiš da je to fer? - To se događa svima. Ljudi se jedno vreme viđaju, budu u vezi, a onda tome dođe kraj - Kostasov glas bio je miran i ravnodušan, nije bio u stanju da glumi da su mu osećanja uzburkana. - Ti si mlada, i život je tek pred tobom. Znaš dobro da nisam bio pravi čovek za tebe. Gubeći mene, ne gubiš mnogo. - Je li? Baš ti rivala na recima utehe... I, šta ćeš sada? Vratićeš se svojoj ženici, kao da ništa nije bilo? - Tina, molim te, ne otežavaj mi ovu situaciju - pokušao je. - Jednostavno, više ne mogu da budem sa tobom, i iskreno ti kažem kako stvari stoje. Šta bi drugo trebalo da uradim? Da unedogled obmanjujem i tebe i sebe? Pokušao je da privede taj mučan razgovor kraju, jer jednostavno nije hteo da sluša Tinine podrugljive i ljubomorne opaske na Milin račun. Ali Tina kao da je imala neodoljivu potrebu da govori o Mili, i da na njoj iskaljuje svoj gnev, iako je nije čak ni poznavala. - Ti upravo to radiš, Kostas! Obmanjuješ samog sebe! - optužila ga je. - Vraćaš se u bračnu luku, iz koje ćeš uskoro ponovo poželeti da pobegneš... Poznato mi je da si već godinama hronično neveran svojoj ženi. Ja nisam prva... A očigledno nisam ni poslednja. Ali zar ne bi bilo manje licemerno da je ostaviš, nego da je neprestano varaš? Ako ti stalno imaš potrebnu da budeš sa drugim ženama, to onda samo znači da tvoj brak ne valja... - Mislim da ne bi trebalo da daješ svoj sud o stvarima o kojima ništa ne znaš... - pokušao je. Najzad, nismo ovde da bismo razgovarali o mojoj ženi. Pozvao sam te da kao dvoje odraslih i civihzovanih ljudi okončamo našu vezu... - Zavaravaš sebe! - nastavila je tamnokosa devojka tvrdoglavo. - Ta tvoja Engleskinja je možda divna majka, savršena domaćica, i sve u tom stilu... Ali jasno je da je ne voliš, Kostas! Daje voliš, ne bi bio sa mnom. Da ona može da ti pruži ono što ti je potrebno, ne bi imao potrebu da budeš sa drugima... Bespomoćno je zavrteo glavom, uzdržavajući se odbilo kakvog komentara. Tina je govorila trivijalne stvari, a nije ni slutila koliko greši. Nisu joj bih poznati njegovi pravi razlozi. - Besmisleno je da dalje nastavljamo ovaj razgovor - odlučno je ustao. - Krajnje je vreme da krenem. - Dakle, odlaziš? - u njenom glasu zatitrao je prizvuk neverice, pomešano sa blagom histerijom razmažene devojčice. - Zaista me ostavljaš? - Nazovi to kako hoćeš. U svakom slučaju, mislim da nema smisla da se i dalje viđamo. - Baš si budala, dragi! - Tina je najednom promenila taktiku, i njen ton je postao ženski mazan. Zagrlila ga je, ne hajući za to što njemu njen dodir očigledno ne prija. - Ali ja znam da ćeš me ponovo potražiti. Nećeš biti u stanju da izdržiš bračne okove. - Neću ti se vratiti, budi sigurna - Kostas je morao da bude iskren, makar i po cenu da bude grub. - Svi ponekad pravimo greške, a ja sam ih napravio užasno mnogo pre nego što sam shvatio da je Mili jedina žena do koje mi je stalo. Žao mi je ako te time povređujem, Tina, al i to je istina. ~ 18 ~
- Nije! Tvoja Engleskinja ti je dosadila, i kad ti bračna monotonija dođe do guše, ponovo ćeš me potražiti. Znam to! - izjavila je Tina samouvereno, i konačno se odlepila od njega. Kostas je odahnuo kada je krenula prema izlazu iz restorana. I sam je hteo da pođe, a onda se predomislio, i uputio se ka baru, da s nogu popije jedno piće. Bilo mu je potrebno... Ili je samo slučaj, koji uvek udesi stvari onako kako čovek ne želi i ne očekuje, hteo da se, trenutak kasnije, nađe oči u oči sa Sinajom. - Zdravo... Otkud ti ovde? - nije mogao da sakrije da je iznenađen, i to ne naročito prijatno. Sintija je sedela za šankom i bila je licem okrenuta prema sali za ručavanje. Bilo mu je savršeno jasno da je maločas morala videti Tinu kako ga grli. Nikada ranije nije patio od viška moralnih skrupula. Bezočno je varao Mili, ali je imao dobre razloge zašto to radi, i nije ga grizla savest. Međutim, sada se neočekivano osetio užasno postiđenim. Nije priličilo ozbiljnom čoveku da mu se na javnom mestu veša o vrat jedna dvadesetpetogodišnjakinja. A pogotovu, to nije priličilo čoveku koji ima tako divnu ženu kakva je Mili. - Upravo sam na poslovnom sastanku - objasnila je Sintija Ribs. - Ovo su Stefanos i Liza... Ima li uopšte potrebe da ti ih predstavljam? Stefanos i Liza bih su, već godinama, vodeći duet na grčkoj muzičkoj sceni. Kostas je ravnodušnim pogledom prešao preko hca koje je do tada viđao na TV -ekranima. Imao je averziju prema muzičarima, iako za to nije bilo nikakvog posebnog razloga. Netrepljivost k oju je osećao prema Tomasu Pejdžu, ocu Milinog deteta, prenosila se i na sve ostale ljude iz tog sveta. - Drago mi je - hladno je klimnuo glavom mladiću i devojci, a onda se obratio Sintiji. - Možemo li da razgovaramo, na trenutak? Neću te dugo zadržavati... Izmakli su se u stranu, i Kostas je odlučio da bude direktan. - Pretpostavljam da si me videla u društvu one devojke, maločas ... - započeo je. Sintija, koja takođe nije bila raspoložena da se pretvara kako je maločas bila šlepa, potvrdno Himnu glavom. - Lagala bi, kad bih tvrdila da te nisam videla - kazala je suvo. - Pretpostavljam, sada ćeš me zamoliti da to ne kažem Mili? - Ne mogu da utičem na tebe hoćeš li joj reći ih ne, ali... S obzirom na okolnosti, učinila bi uslugu i njoj i meni kada joj to ne bi pomenula. - S obzirom na okolnosti? - Sintija je upitno podigla obrve. - Mili i ja smo trenutno u fazi pomirenja, i veoma mi je stalo da to pomirenje uspe - objasnio je. - Tina, devojka koju si maločas videla, je osoba sa kojom sam do skora imao beznačajnu i nepotrebnu avanturu. Videla si je kako me grli, ali ono što pokušavam da ti stavim do znanja jeste da ja nisam grlio nju... I da ćeš ako to budeš rekla Mili, napraviti više štete nego koristi. Sintija je otpila gutljaj piva iz konzerve, i zaškiljila u njega. - Ja sam osoba koja voli fer-igru - rekla je. - I nisam ni malo opterećena malograđanskim obzirima. Ozbiljni ljudi kao što si ti ne odobravaju moj način života, ali ja sam ubeđena da su moji stavovi sasvim o kej... - Drugim recima? - upitao je Kostas. - Šta pokušavaš da m i kažeš? Da nećeš ćutati, jer si pristalica fer-pleja? - Svakako ne bih ćutala, da me sada nisi zamolio. Rekla bih joj da sam te videla sa drugom, jer mislim da je najbolje kada čovek zna istinu, ma kakva ona bila... Sintija je, kao i obično, bila malčice “pod gasom“, i razglabala je bez potrebe. Kostas je osetio kako ga strpljenje izdaje. - U redu, jasno mi je - bespomoćno je zavrteo glavom. - Šta bih drugo i mogao da očekujem od tebe, nego da joj kažeš? Znam da joj svih ovih godina puniš glavu time da treba da se pomiri sa onim klipanom, Tomasom... I upravo zbog toga moram da ti priznam da se nisam naročito obradovao tvom dolasku!
~ 19 ~
- Jasno mi je da nisi - plavuša je nonšalantno slegla ramenima, i ponovo prinela usnama konzervu od koje se nije odvajala. - Ali, grešiš ako misliš da ja plediram u Tomasovu korist! Stvar broj jedan, tvoja žena je previše jaka ličnost, i previše tvrdoglava da bi na nju bilo ko mogao da utiče... Istina je da mislim da je trebalo da ostane u Engleskoj, i da je trebalo da ostane sa Tomasom. Jednostavno zato što je to prirodno, i što je Tomas Aleksov otac. Po mom mišljenju, Mili je učinila ogromnu grešku što je od njega sakrila činjenicu da ima sina. Ljudi imaju pravo na istinu, pogotovo kad su u pitanju ozbiljne stvari. Ali... Nijedan od mojih argumenata nije delovao na Mili. Ona je želela tebe. I dobila je to što je želela... - A sada ćeš joj ti reći da si me ovde videla sa drugom, i otvorićeš joj oči? - upitao je Kostas ironično. - Pomoći ćeš joj da shvati da je načinila pogrešan izbor? Ja sam se upravo rastao sa Tinom, o tome se radi. - Ko kaže da ti baš sasvim ne verujem? - Sintija ga je začuđeno pogledala. - Zar misliš da sam veštica, koja je ovde došla sa čujem da rasturi tvoj i Milin brak? Ako insistiraš da joj ne kažem, neću joj reći. Tačno je da mislim da je trebalo da se uda za Tomasa, a ne za tebe. Ali postoje odabrala tebe, ne preostaje mi ništa drugo nego da poštujem njen izbor. - Pa, hvala ti ako je tako - rekao je Kostas, i uputio se prema izlazu. Pitao se da li je uopšte bilo potrebe da moli Sintiju da ovo što je videla zadrži za sebe. Mili je ionako znala za sve njegove prevare, a njegov cilj ijeste bio da ona zna. Do skora. Bila je to neka vrsta njegove osvete... Ali sada više nije razmišljao na taj način. Jedino što je moglo da spasi njihov brak bio je ponovni pokušaj, a ne međusobno izravnavanje dugova. Shvatio je da nikada neće pridobiti njenu ljubav ako joj bude povređivao ponos, i nanosio joj bol. I sada je, postoje ona ionako već sve znala, mogao jednostavno da joj ispriča da se tog dana video sa Tinom, i da je prekinuo sa njom Ih je možda ipak bilo bolje da uopšte ne pominje drugu ženu, i da se uzda u to da će Sintija zaista ćutati?
~ 20 ~
V - Da li je konačno otputovala? - bilo je prvo što je Aleks upitao tog popodneva, u petak, kada se Mili vratila sa aerodroma, gde je išla da isprati Sintiju. - Kakvo je to pitanje? - obrušila se na njega narogušeno. - Sintija je moja prijateljica, nije moguće da si zaista jedva čekao da joj vidiš leđa? Činilo mi se da se dobro slažete. Igrala se sa tobom, vodila psa u šetnju, dozvoljavala ti je da se nalivaš gaziranim pićima u neograničenim količinama, poklonila ti je tuce kompak-diskova... Zar je moguće da je baš toliko loša? Imala sam utisak da ti je simpatična. - To je zato što sam lepo vaspitan! - Aleks je načinio grimasu, koja je neodoljivo podsećala... Na Kostasa! Već nekoliko puta u poslednje vreme, Mili je u određenim situacijama primećivala sličnost između svog sina i svog muža. Daje Kostas bio Aleksov pravi otac, tako nešto bilo bi sasvim normalno. Ali, on to nije bio. S obzirom na krvno srodstvo, Kostas i Aleks jedan drugome nisu bih ništa. A sličnost je ipak postojala. Mili se pitala kako je to moguće. Jedino objašnjenje bilo je da je Kostas Aleksov uzor i idol, i da se dečak i nesvesno poistovećuje sa njim. Voleo ga je, i želeo je da mu bude sličan. A Kostasu je to prijalo. Neobjašnjiva sličnost predstavljala je za njega dokaz da priroda nije svemoćna, i da ju je moguće pobediti. - Zato što sam lepo vaspitan, i naučen da budem učtiv i prema osobama koje mi nisu simpatične. Bio sam fini, moraš da priznaš? - nastavio je Aleks da recituje hvalospev samom sebi. - Priznajem da jesi - složila se Mili. - Zaista si se fino ponašao, ako se izuzme uvođenje Persija u kuću... Nije mi uopšte palo na pamet da ti uloga ljubaznog domaćina i lepo vaspitanog deteta teško pada... Zašto ti Sintija ide na živce? - Zato što se naliva pivom, i zato što ima četrdeset godina, a ponaša se kao da ima dvadeset objasnio je Aleks. - Mislim da je bezveze kad neko ko ima četrdeset nosi vojničke čizme, kožne pantalone i majice sa glupim parolama! A još gluplje je kad neko cuga pivo otkako otvori oči, pa dok ne krene na spavanje! - Bože moj! - pomislila je Mili u panici. - Ako tako misli o Sintiji, kakvo li bi tek mišljenje imao o Tomasu? Tomasov stil života, način ponašanja i stav prema životu bih su istovetni, samo još drastičniji. Bio je nedozreli četrdesetogodišnjak koji živi za rokenrol, noćne izlaske i pijančenje. U por eđenje sa njim, Sintija Ribs bila je ozbiljna, zrela i odgovorna osoba. Šta li bi Aleks mislio o Tomasu, kad bi, nekim nesrećnim slučajem, imao priliku da ga upozna? I, kako bi se osećao kada bi, nekim još nesrećnijim slučajem, saznao da njegov otac nije Kostas, nego Tomas Pejdž? Užasnuta razmišljanjem o tome, Mili je brzo prešla na bezbolnu i neutralnu temu. - Hajde, pokaži mi diskove koje rije Sintija poklonila - rekla je. - Još ih nisam videla... Aleks je poslušno otrčao u svoju sobu, i doneo to što je tražila. Na Milino olakšanje, među diskovima nije bilo nijednog sa Tomasovom muzikom. Sintiji je bila odlično poznata cela priča, i poštovala je Milinu odluku da Aleksu ne kaže ko mu je otac, iako se zapravo sa tom odlukom nije slagala. - Dobri su... - zaključila je Mili, postoje pregledala naslove. - Preslušaću ih, kad budem imala vremena. Da li ima nešto što ti se posebno sviđa? - Pih... Ništa naročito - Aleks je ravnodušno slegao ramenima. - Znaš, ja u stvari uopšte nisam lud za engleskim rokenrolom! Mili se prenula. Njen sin, čiji je otac bio čuveni engleski roker, upravo joj je saopštio da ne voli engleski rokenrol! ~ 21 ~
- Nisam znala - promrmljala je zbunjeno. - A šta najviše voliš da slušaš? - Pa... - Aleks se kratko zamislio. - Dalarasa. I... Možda ćeš mi se smejati, ali obožavam one tatine stare gramofonske ploče sa snimcima Marije Kalaš. Mislim da je ona bila... Genije! Mili je progutala knedlu. Ukus njenog sina ozbiljno je dovodio u pitanje izreku da krv nije voda. Aleks ne samo što nije imao nikakve fizičke sličnosti sa Tomasom, nego se i po svojim sklonostima sasvim razlikovao od njega. Poprimao je Kostasove navike, i Kostasov ukus. Aleks je otišao u svoju sobu da vrati diskove, a onda izašao napolje, da se poigra sa Persijem. Mili je sedela u dnevnoj sobi, obuzeta svojim mislima. Pošto je obavila sve poslove vezane za predstojeći Tomasov koncert, Sintija se vratila u London. Koncert je trebalo da se održi za otprilike mesec dana, početkom novembra. Naravno, Kostas nije imao pojma o tome. Znao je da je Sintija došla u Atinu zbog posla, ali nije mogao ni da pretpostavi da taj posao ima veze sa Tomasom. Mili je bila svesna da to treba da mu kaže na vreme. U protivnom, Kostas bi mogao da pomisli kako je ona to želela da sakrije od njega, i to bi moglo da dovede do nesporazuma. A ona nije želela nove, nepotrebne nesporazume. Pogotovu ne sada, kada se činilo da su stvari među njima posle dužeg vremena konačno krenule na bolje. - Mili? - Spiros ju je svojim ulaskom prekinuo u razmišljanju. - Šta radiš? Jesi li zauzeta nekim poslom? - Ne baš - slegla je ramenima. - Sedim, i... Meditiram. Zašto pitaš? - Planirao sam da noćas bacim mrežu - objasnio je Spiros. - Hoćete li vas troje sa mnom? Ako hoćete, sačekaćemo Kostasa da se vrati sa klinike... - Ne znam hoće li biti raspoložen - rekla je. - Koliko ja znam, za danas ima zakazane dve dosta komplikovane intervencije. A što se mene tiče... Još uvek sam pomalo umorna od Sintijine posete. Možda bismo sutra uveče mogli da ti se pridružimo, ali večeras... Bolje ne računaj na nas. - Onda bih mogao da povedem Aleksa... - Spiros se nakašljao, i pogledao u nju. - I da vas dvoje ostavim same. Imam utisak da vam je potrebno da budete sami. Stvari između vas počele su da se sređuju, zar ne? - Pa... - Mili je zamišljeno oborila pogled. Imala je potrebu da kucne u drvo, ili nešto slično tome. - Čini mi se dajesu. - Onda vas treba ostaviti same. Odoh da kažem Aleksu da se spremi za ribolov. Siguran sam da će biti oduševljen... Pola sata kasnije Spiros i Aleks'su otišli, a Mili je najednom ostala sama i besposlena. Setala je po kući bez ikakvog cilja. Onda je ušla u Imhinju gde je domaćica upravo pripremala večeru. - Hoće li to skoro biti gotovo? - upitala je. - Evo, pri kraju je. Samo još da napravim sos - objasnila je starija žena. - Ali, niste mi rekli želite li nešto za dezert. Mogla bih na brzinu da spremim neki kolač? - Ne, nije potrebno. Večeras možete ranije da idete kući - rekla je Mili. Kad im se već pružila prilika, želela je da Kostas i ona budu sami, potpuno sami. Očekivala ga je oko sedam sati, a sada je bilo pola šest. Ostalo joj je više nego dovoljno vremena da se pripremi za njegov dolazak. Istuširala se i na brzinu sredila kosu. Njenim bujnim uvojcima bilo je dovoljno samo jedno temeljno pranje, i malo pene za oblikovanje, prilikom sušenja. Kupka sa esencijom lavande joj je prijala. Našminkala se jedva primetno, i odabrala meku pamučnu haljinu sasvim jednostavnog kroja, u toploj nijansi žute boje. Veće je bilo neobično toplo i prijatno, tako da je mogla da obuje papuče na bosa stopala, i da joj pritom ne bude hladno. Pri pomisli da te jesenje večeri temperatura u Londonu sigurno ne prelazi dvanaestak stepeni, stresla se. Jedini razlog što je patila za Engleskom bio je taj što previše retko viđa svoje roditelje. Ali ništa drugo joj nije nedostajalo. Bila je savršeno srećna u Grčkoj. To jest, mogla je da bude srećna, samo da između nje i Kostasa nije dolazilo do nesporazuma i do međusobnog udaljavanja. Ali, sada se činilo da su oboje spremni da premoste jaz koji se u poslednje vreme stvorio, i da će zajedničkim ~ 22 ~
snagama uspeti to da učine. Bliskost među njima ponovo je bila uspostavljena, i Mili se činilo da je život ponovo postao vredan življenja. Bila je srećna što je ov de, i nije želela da menja Atinu ni za jedan drugi grad na svetu. Brižljivo je postavila sto za večeru, i na jedan kraj postavila mirišljave svece, koje će zapaliti neposredno pre nego što sednu za sto. Ali upravo tada, kada je očekivala da čuje zvono na ulaznim vratima, oglasio se telefon. Bio je to Kostas, koji je javljao da neplanirano mora da se vrati u operacionu salu zbog pacijenta čije se stanje iskomplikovalo, i da neće doći kući na večeru. - U redu. Onda te neću ni čekati, ranije ću otići na spavanje - rekl a je Mili samo, i prekinula vezu. Nije imala volje čak ni da ga pita kada će se vratiti. Ružičasta stakla kroz koja je do pre nekoliko časaka posmatrala čitav svoj život, sada su ponovo bila razbijena u paramparčad. Ovo što se večeras dogodilo bio je povratak na staro. Deset koraka nazad, posle jednog koraka napred. Nebrojeno puta pre toga dešavalo se da joj Kostas javi da će se duže zadržati na klinici, i da zatim ne dođe kući sve do duboko u noć. Naravno, veče bi proveo sa drugom, a ne u operacionoj sali, kao što je tvrdio. Zapravo, najčešće se ne bi potrudio ni da se javi telefonom. Jednostavno ga nije bilo, i vraćao se u sitne sate. Odlazio je u svoju sobu, uopše ne hajući za nju. Nije ni pokušavao da je laže i smišlja izgovore. Varao ju je, i kao da je i imao za cilj da ona bude potpuno svesna svake njegove prevare. Ka o da joj je namerno nanosio bol. Ljudi su pričali o njegovim avanturama i sažaljevali Mili, a njemu kao da je upravo takva situacija odgovarala. Trajalo je prilično dugo, i bilo je užasno bolno. Jadni ostaci njenog ponosa neko vreme su se koprcali pod peščanim dinama poniženja, a onda su prestali da d aju znake života. Ćutala je, i sve dublje zakopavala svoj bol. Najlakše je bilo vratiti se u Englesku i sve ovo prekinuti. Ali ona nije imala snage da to učini. Previše je volela Kostasa da bi mogla tek tako da ga se odrekne. Odlučila je da ostane ovde, na bojnom polju, na kome je iz dana u dan i iz noći u noć doživljavala samo strahovite poraze, i na kojem se njeno srce koprcalo u samrtnim ranama. Nadala se da će se neka Dobra Vila Sudbine sažaliti na nju, i jednim dodirom svog čarobnog štapića učiniti da sve ponovo bude kao nekada. Nadala se da će, vremenom, skupiti snage, i naučiti da se bori za Kostasovu ljubav. I nedavno, baš kada joj se činilo da je na kraju snaga i da više ne može da izdrži, čudo je počelo da se događa. Kostasova ljubav prema njoj kao da je doživela nekakvo čudesno vaskrsenje. Bilo je tako, sve do večeras. A onda je jedan jedini, kratki telefonski poziv ponovo uništio sve. Mili je nepomično stajala pored trpezarijskog stola, a usne su joj podrhtavale. S mukom se borila sa suzama. Pitala se šta sada da učini. Da popije neku pilulu za spavanje, legne, i pokrije se preko glave? Ih da se odveze u centar grada, sedne u neku tavernu i napije se, onako kako bi to učinila Sintija, da je na njenom mestu? Neočekivano, odlučila je da, umesto toga, ode na kliniku i proveri da li je Kostas tamo. Zapravo, bila je stoprocentno sigurna da ju je slagao, i da to što ga je večeras zadržalo nije nikakva operacija, nego sastanak sa drugom ženom. Pa ipak, i pored te stoprocentne sigurnosti, ipak je postojao i onaj jedan, sićušni promil nade. Možda je Kostas ipak na klinici? Uzela je ključeve od automobila, i izašla iz kuće. - Dobro veče, gospođo Argolidis! Kakvo iznenađenje! - glavna sestra Stela, koja se zatekla u holu upravo kada se Mili pojavila, srdačno joj se osmehnula. - Dugo nam niste dolazili... Ja sam upravo krenula kući, a doktor je još uvek u sali. Ne znam koliko će se zadržati... Bolje da pitate nekog od osoblja iz operacionog bloka. Dakle, Kostas je ipak u operacionoj sali! Iako se u to još uvek nije uverila svojim očima, Mili je odahnula. Činilo joj se da je neki džinovski, olovno težak kamen konačno spao sa njenih pleća. Osmeh joj se pojavio na licu. Ostala je još nekoliko trenutaka u holu, i zadržala se u razgovoru sa simpatičnom glavnom sestrom. Onda je Stela krenula kući, a ona se uputila prema operacionom bloku. - Doktor je unutra, u sali - dežurni bolničar ponovio je isto obaveštenje. - Zaista ne znam koliko će se zadržati. Unutra je već više od sat i po, ali kako je operacija komplikovana, moguće da će još potrajati. Hoćete li da ga sačekate? Da vam donesem kafu, ih neki sok?
~ 23 ~
Nekoliko trenutaka kasnije, postoje dobila posluženje, Mili je izašla na terasu, gde je mogla da zapali cigaretu. Obično nije podnosila čekanje, ali sada joj je čekanje izgledalo kao blaženstvo. Zamolila je dežurnog bolničara da obavesti Kostasa da ga ona očekuje na terasi. Protekao je još čitav sat, dok se Kostas nije konačno pojavio. Još uvek je bio u mantilu, i izgledao je prilično iscrpljeno. - Iznenadila si me, nisam mislio da ćeš doći - rekao je, prišavši joj. Ćutke mu je pružila cigaretu i ponudila ga svojom kafom, znajući šta mu je u tom trenutku najpotrebnije. - Jesi li završio? - upitala je Mili. - Možemo li da krenemo kući? - Možemo uz put i da svratimo negde da večeramo, ako želiš - predložio je. - Večera nas čeka kod kuće. Ali možemo da svratimo na piće, ako nisi previše umoran... - dok su se vozili prema gradu, Mili se sve vreme s mukom uzdržavala da ne progovori o onome što ju je mučilo. Najzad više nije mogla da izdrži. - Mislila sam da možda do duboko u noć nećeš doći kući... - započela je. - I da si ponovo na nekom drugom mestu, a ne na klinici. Kostas nije odmah odgovorio. U njegovom ćutanju, Mili je osetila neizrečenu grizu savesti. - Pa, kao što vidiš, bio sam na klinici - rekao je tiho. - Obično nemam naviku da lažem i smišljam izgovore. Gluposti koje sam pravio uvek su bile... Transparentne. - Oh, da. Znam to bolje nego iko - bilo joj je potrebno dosta samokontrole da zadrži smirenost, i da u sebi uguši svaki preostatak bola i poniženosti. To je prošlost, ohrabrila je sebe. Nema svrhe patiti za onim što je nekada bilo, treba se potruditi da ono što će sutra biti bude bolje. - Nikada mi nisi bio jasan, kad su druge žene u pitanju, Kostas - nastavila je. - Zašto nisi čak ni pokušavao da to sakriješ? Mogao si to, da si hteo. Ali tebi kao da je od samog početka bilo stalo da ceo svet sazna, i da ja saznam. Ne shvatam, zašto? Po izrazu Kostasovog lica, mogla je da zaključi da mu njene reči veoma teško padaju. - U pravu si - priznao je s mukom. - Nisam nikada ni nameravao da to krijem od tebe. Bilo mi je stalo da znaš! Razgovor je postajao sve dramatičniji, i Mili je osećala kako njena emotivna tenzija raste. Ali, još uvek se dobro držala. Uspevala je da ostane mirna i pribrana, iako je onaj stari, dobro poznati bol ponovo počinjao da je razjeda. - Bilo ti je stalo da me poniziš, i da mi naneseš bol? - više je konstatovala, nego što je pitala. Primetila je jedva vidljivi grč oko njegovih usana. Pogađalo ga je suočavanje sa istinom. - Pa... Recimo da je bilo tako - protisnuo je. - Glupo sam verovao da ću na taj način nešto postići... Nadao sam se da ćeš reagovati, ali kao u inat, ponašala si se kao da si imuna. To je ono što ne mogu da razumem... Zašto nikada nisi pokazala bes i ogorčenje? Zašto, barem, nisi postavljala pitanja? Sada verujem da nisi ravnodušna. Verujem da ti je stalo do mene. Ali do skora, ponašala si se kao da te uopšte nije briga... Kakva ironija! Ponašala se kao da je nije briga, a čitav njen svet se zapravo rušio. - Šta je trebalo da učinim, Kostas? - postavila mu je krajnje logično pitanje. - I šta sam uopšte mogla da učinim? Neprestano si bio sa drugim ženama. Mogla sam da zaključim ili da je greška u meni, i da ti ja ne pružam ono što ti je potrebno... Ili da je greška u tebi, i da si ti, naprosto, čovek kome nije dovoljna jedna žena, i koji ne može da obuzda svoje erotske nagone. Imao je izraz čoveka koji sedi na optuženičkoj klupi. Ali, svestan da je zaslužio takvo ispitivanje, nije mogao ništa drugo nego da pokunjeno odgovara na njene optužbe. - Nijedno ni drugo nije tačno - rekao je. - Kako si mogla da pomisliš da sam takav? Godinama je sve između nas dvoje bilo u redu. Godinama si mi bila dovoljna. I jedina. Nisam ni pomišljao na druge žene. Zar si zaista mogla da pomisliš da sam tek tako, preko noći otkrio svoje pravo lice, i da je sve do tada bilo samo pretvaranje?
~ 24 ~
- Ne znam, Kostas - slegnula je ramenima. - Činjenica je da je između nas počelo da puca po svim šavovima, i da se ti već duže vreme upuštaš u veze sa drugim ženama... Ja samo mogu da nagađam šta je po sredi, ali pravi razlog mi nije poznat! Očekujem da mi ti to kažeš. Šta u našem braku ne valja? Najednom, njena smirenost počela je da ga iritira, izazivajući kontraefekat. - Ne valja to što se sve vreme, pa i sada, ponašaš kao da se sve ovo događa nekom drugom, a ne tebi i meni! - prasnuo je neočekivano. - Ti ne shvataš zašto sam bio sa drugim ženama, a ja ne shvatam kako je moguće da sve to znaš, a još uvek ne reaguješ! - Ne reagujem? - najednom, sve njene kočnice su popustile. Na sreću, već su bili nadomak kuće. Inače ne bi bila u stanju da zadrži koncentraciju, i da bezbedno vozi. Naglo je zaustavila auto pred kapijom. - Šta si očekivao?! - viknula je. - Da ti zarijem nož u srce, zato što me varaš? Da te proganjam, i presrećem po ćoškovima? - Očekivao sam da reaguješ kao ljudsko biće! Ali ti to nisi učinila. Gde postoji ljubav, Mili, postoji i ljubomora! A ti nikada nisi pokazala ni najmanji trag ljubomore! Da ti je uopšte stalo do mene... Idiot! Počela je da podrhtava od besa. Posle svega, trebalo bi da ga mrzi. Ih da shvati da ima posla sa ludim čovekom, i digne ruke od njega. Nanosio joj je užasan bol, gazio je po njenim osećanjima, a sada, posle svega, tvrdi da ga ona ne voli! - Okej, nije mi stalo! - odbrusila je, nervozno otključavajući ulazna vrata. - Nije me briga za tebe, i uopšte me ne interesuje što spavaš sa drugim ženama! I zato, radi šta ti je volja, a mene ostavi na miru! Okrenula mu je leđa, i uputila se u svoju sobu. Prošao je gotovo čitav sat pre nego što se začulo kucanje na vratima. U spavaćici i frotirskom ogrtaču, Mili je sedela na krevetu i pila martini, bez leda, i iz šolje za kafu. Dograbila je prvo što joj je palo pod ruku. - Jesi li budna? - Kostas je otvorio vrata. - I pomalo pijana! - dopunila ga je nonšalantno. Alkohol je počinjao da deluje, i najednom joj je sve izgledalo ravno. - Samo takva mogu da te podnesem! Šta hoćeš? - Da ti se izvinim, Mili - seo je pored nje, i uhvatio je za ruku. - Oprosti mi, molim te. Slegla je ramenima. Iz ove perspektive, posle nekoliko šoljica vermuta, činilo joj se da muška izvinjenja ništa ne znače. U svakom slučaju, smatrala je da se ljubav dokazuje na drugi način, ne izvinjenjima. - A, za šta mi se ti to izvinjavaš? - njene oči sumnjičavo su se suzile. - Za ovo večeras, ih za sve svoje svinjarije ukupno? - I za ovo večeras, i za sve ono što je bilo. Sve to što sam radio bilo je potpuno besmisleno, i potpuno pogrešno, i zapravo mi uopšte nije trebalo. - Je h? - njene usne razvukle su se u osmeh. Pomislila je da je koji promil alkohola u krvi, bar u izvesnim prilikama, odlična stvar. Da nije malčice popila, sada bi verovatno šmrcala, ili histerično vikala na njega, ali, u svakom slučaju, ne bi bila u stanju da mu se nadmoćno osmehuje. - Glup izgovor! - nastavila je. - Ako si me varao, znači da ti je upravo to trebalo! - I ja sam mislio da jeste. A onda sam shvatio da nije. Nisam postigao svoj cilj - rekao je Kostas pomalo zagonetno. - Ako sam mu se sada i približio za korak, to svakako nisam postigao time što sam gubio vreme sa tamo nekakvim ženama... - Tamo nekakvim? - podigla je obrve podrugljivo. - Ma, nije val jda da su bile baš tako loše? Kladim se da si se sa njima fino zabavljao... - Nemoj o tome, Mili, molim te! - zavapio je. - Kako možeš da budeš tako... ~ 25 ~
- Tako surovo duhovita na svoj sopstveni račun? - dopunila ga je. - Mogu. Posle ovih nekoliko pica, mogu sve. Čak i da ti oprostim! - Da mi oprostiš? - Kostasu se neočekivano dopala njena izjava, izgovorena u blago pripitom stanju. - Trebalo bi da možeš... - Je li? - nastavila je da mu se ruga. - A zašto bi trebalo? Ako mi ponudiš dovoljno uverljivo obrazloženje, možda ću ti zaista oprostiti. Kostas joj je uzeo čašu iz ruke, i spustio se na krevet pored nje. - Trebalo bi da mi oprostiš, zato što te užasno mnogo volim - rekao je. - Voliš me, ali me varaš? - umesto suza i bola, humor je bio njeno novootkriveno utočište. - Ako bih sada počeo da objašnjavam zašto sam to radio... Bila bi to veoma duga priča - privukao ju je bliže sebi, jasno joj stavljajući do znanja da je više raspoložen za akciju, nego za prazne razgovore. - Osim toga, još uvek nije vreme da je čuješ. - Okej - izvila se ka njemu, nudeći mu usne. - Odloži pričanje te bajke za neki drugi put. A sada, iskoristi priliku što sam malo popila, i što sam spremna da ti, bar privremeno, sve oprostim... Ljubio ju je tako da, sve i da je htela, jednostavno ne bi bilo moguće da mu ne oprosti. Činilo joj se da apsolutno nije moguće glumiti toliku strast. Ali, ako je toliko želeo nju, šta je onda tražio u krevetu drugih žena? Umesto da lupa glavu komplikovanim pitanjima na koja nije imala odgovor, Mili je odlučila da se prepusti zaboravu i uživanju. Sreća je bila kao vino, opijala je i osvajala, potiskujući sve teške i ozbiljne misli u neki mračni, zabiti kutak svesti. Znala je da ga voh, i da on voli nju, uprkos svemu. Ljubav joj je podarivala veličanstvenu sposobnost da zažmuri pred svim ranama iz prošlosti, i da sada bude potpuno imuna na bol. Bila je zalečena, ih možda ponovo sasvim zdrava.
~ 26 ~
VI Nedelju dana kasnije, Kostasa je, u vreme pauze za kafu, iznenadio Katerinin neočekivani telefonski poziv. - Da li ćeš mi ponovo očitati nekakvu bukvicu? - upitao je prijateljski. - Mislim da ovog puta nemaš razloga. Prestao sam da se viđam sa Trnom. Mislim da je prošlo skoro mesec dana otkako smo se poslednji put videli. Javljala mi se još nekoliko puta, ali ja sam bio dosledan, i prestala je da me zove. - Znam - rekla je Katerina. - Zato sam te sada i nazvala... - Pobogu... - načinio je grimasu. - Nije valjda da sam sada kriv zato što sam je ostavio? Da nećeš, možda da zahtevaš od mene da ponovo počnem da se viđam sa njom? Žao mi je, ali taj zahtev zaista nisam u mogućnosti da ispunim! - Ne budi lud! - Katerina se nasmejala. - Naravno da te nisam zvala zbog toga. Samo sam, s obzirom na onaj razgovor koji smo imali, osećala potrebu da ti kažem da opravdavam tvoj postupak. Dobro je što si to prekinuo. Mada, moram da priznam, nisam očekivala da ćeš tako brzo prihvatiti moj savet! - Ja uopšte nisam prekinuo sa Tinom zato što si mi ti to savetovala - izjavio je Kostas, sa sebi svojstvenom iskrenošću. - Uradio sam to iz ličnih razloga. - Pa... Kakvi god da su razlozi, dobro je što se to završilo - konstatovala je Katerina. - Nadam se da si se, konačno, vratio svojoj ženi? - Vratio? Ne mogu da se setim da sam ikada bežao od kuće da bih sada morao da se vraćam nije bio raspoložen da govori o Mili, i o svojim privatnim stvarima. Bilo je sasvim dovoljno što su se stvari između njih sredile. Saveti i dušebrižništvo drugih ljudi uopšte mu nisu bili potrebni. Kada je bio u problemima, borio se sa njima potpuno sam. Ponekad na pravi, ponekad na sasvim pogrešan način, ali u svakom slučaju nije tražio niti želeo bilo čiju pomoć. Sada, kada se sunce ponovo ukazalo na horizontu, takođe je želeo da u njemu uživa sam... Sa Mili, i Aleksom, naravno. Bio je petak, i Kostas je pretpostavljao da je predstojeći vikend možda poslednji sunčan i lep vikend pred početak jeseni. Trebalo je iskoristiti ga na najbolji mogući način. Za to posle podne nije imao zakazanu ni jednu operaciju, tako da je mogao da napusti kliniku nešto ranije nego obično. Mala jahta Argolidisovih bila je usidrena tu u Glifadi, nedaleko od klinike. Dogovorio se sa Mili da kada završi posao ode pravo tamo, i da sačeka nju i Aleksa. I sada se unapred silno radovao tom popodnevu koje će provesti u plovidbi. U trenerici, starim tenis patikama i zelenoj majici, Mili je izgledala kao devojčica. Sedela je na pramcu brodića, glave zabačene unazad, i činilo se da žudno upija zrake sunca koje je padalo za horizont. Njena crvenkasta kosa bila je razbarušena vetrom. Kostas, koji je upravljao malom sportskom jahtom, okrenuo bi se s vremena na vreme, i bacio pogled na nju. Izgledala je srećno, i pomalo sneno. U toku poslednih nedelja, senka neraspoloženja i briga kao da je potpuno iščezla sa njenog lica. Blistala je, i zračila srećom na sve oko sebe. Da li je bio u pravu kada je verovao da je to, najvećim delom, njegova zasluga? I sam se osećao promenjenim. Ljubav koju je ponovo otkrio, i u koju je ponovo verovao onako fanatično kao nekada, bila je sasvim dovoljna da ga ispuni potpunom srećom. Donedavno, dok se činilo da je između Mili i njega sve izgubljeno, gledao je na život sasvim drugim očima. Za njega su postojala samo dva cilja, posao, i zabava. Zabava je, naravno, podrazumevala avanture sa drugim ženama kojima je prkosio Mili, kojima je želeo da je povredi i izazove njenu ljubomoru. Ali, to zapravo nije bio život, nego beg ~ 27 ~
od života i realnosti. Sada je bilo potpuno drugačije. Posao mu je bio manje bitan, a na druge žene uopšte nije ni pomišljao. Mili ga je u potpunosti ispunjavala. Ili, tačnije rečeno, ono što ga je ispunjavalo bila je porodica, a nju su činili Mili i Aleks. Tih dana, a naročito noći, sve češće je razmišljao o tome kako bi trebalo da imaju još jedno dete. Bilo je krajnje vreme, on je već imao četrdeset, a Mili se bližila tridesetpetoj. Aleks je imao sedam godina. Nije izražavao želju da ima brata ih sestru, a Kostas se pitao kako bi reagovao, ako bi se to dogodilo. I, naravno, kako bi Mili reagovala kada bi joj on predložio da razmisli o drugom detetu? Aleks je stajao nagnut preko ograde broda, u društvu svog vršnjaka, Dimitrisa. Crnokosi Dimitris, dečak dosta krupan i snažan za svoje godine, bio je unuk star og čuvara marine, Tasosa. Rastao je među brodovima i na pučini, i, kao predvodnik u svakoj igri, često je učio Aleksa mnogim veštinama. Sada su zabacili udice, i već neko vreme bih su mirni, čekajući da se nešto uhvati. Ućutali su se, a Mili je zadremala u svojoj platnenoj ležaljci, dok je sunce lagano zalazilo. Ta tišina delovala je na Kostasa zarazno, i sam je osećao pospanost. Najednom ga je prenula strahovita dreka dvojice dečaka, i poskočio je od iznenađenja. - Lažeš! - vikao je Dimitris. - Crvena je bila moja! Nisam lud, znam da je crvena bila moja, a i ti znaš! Ti nemaš štap sa crvenim šarama! - Imam! Crveni štap je moj, a ti si taj koji laže i izmišlja! - uzvratio je Aleks besno. Sukob među dvojicom dečaka nije dugo ostao na pukoj razmeni uvreda i tvrdnjama da onaj drugi laže. Vikali su sve glasnije, a najzad su se i potukli. Mili se probudila, zbunjena tom neočekivanom gužvom, a Kostas je morao da se umeša. - Dosta! - uspeo Je da ih razdvoji, pre nego što su udarci postali previše žestoki. - Šta je bilo, zbog čega ste se posvađah? - Zagrizla je, na ovaj crveni štap! - požalio se Dimitris. - To je moj štap, a Aleks tvrdi da je njegov! - Moj je tata! - viknuo je Aleks, i briznuo u plač. - Dimitris laže! Crveni štap je moj! - Nemam nameru da izigravam sudiju i da vas ispitujem sve dok ne utvrdim istinu - rekao je Kostas. - U svakom slučaju, jedan od vas dvojice laže, i zbog toga se odmah vraćamo na obalu. Da niste napravili ovu frku, mogli smo da ostanemo na pučini do kasno uveče, i da napravimo roštilj od vašeg ulova. Svi bismo se lepo zabavljah. Ali pošto ste vas dvojica nezreli klinci koji se svađaju oko gluposti, vraćamo se nazad! Zapravo, bio je potpuno siguran da crveni štap za pecanje nije Aleksov, i da je on, a ne Dimitris, taj koji laže. Ali uzdržao se od komentara, iz straha da ga ne povredi, i izazove njegovo još veće ogorčenje. Mili, međutim, nije bila tako taktična kao on. Ustala je, i isprečila se između dvojice dečaka. - Ti lažeš, Aleks! - ljutito se obratila svom sinu. - Svo četvoro znamo da ti lažeš, crveni štap nije tvoj. Dakle, čemu čitava ova predstava? - Ostavi me na miru! Lagao sam, pa šta? Nemoj da me ispituješ! - briznuvši u plač, Aleks je utrčao u kabinu, i zalupio vratima. Kostas je hteo da pođe da njim i uteši ga, ali Mili mu to nije dozvolila. - Pusti ga! - bila je neumoljiva. - Lagao je, i zbog toga treba da bude kažnjen. Nateraću ga da se izvini Dimitrisu. Ne smeš da budeš toliko popustljiv prema njemu, Kostas. Ne smemo da mu povlađujemo u greškama. Ako jednom tolerišemo laž, ponovo će lagati. Bio je to mali, beznačajni incident. Ali te večeri, kada su se vratili kući i našli sami u svojoj spavaćoj sobi, Aleksovo ponašanje ipak je bilo tema koju nisu mogli da zaobiđu. - Nije trebalo da budeš onako blag prema njemu - rekla je Mili. - Kostas, ti si mu otac! Trebalo je da se postaviš autoritativnije. Ti si taj koji treba da bude strog, a ne ja! - Možda, kad naša situacija ne bi bila tako specifična - izjavio je. - Mogao sam da ga izlupam istog trenutka, da sam znao da ti to odobravaš. Ali, ta činjenica da mu i pored toga što ga toliko volim ipak nisam pravi otac, ponekad me veoma opterećuje. Da je dobio batine od mene, ti si mogla da se osetiš povređenom, i da to shvatiš kao nedostatak ljubavi... ~ 28 ~
- Ne bih tako shvatila. Trebalo je da mu prilepiš šljagu. Ako ga na vreme ne naučimo da ne srne da laže, to će mu preći u naviku... - Mili je završila sa skidanjem šminke, i sela na krevet, pored njega. - Kostas, kada ćeš konačno prestati da se opterećuješ tom činjenicom da mu nisi biološki otac? Za mene, kao da jesi. Tomas Pejdž ne postoji ni u mom, ni u Aleksovom životu. Može biti da sam pogrešila što Aleksu od početka nisam govorila istinu, što jednostavno nisam učinila da on odrasta sa tom činjenicom... I možda bi trebalo da ti i ja zajedno ispravimo tu grešku. Da mu to na neki način kažemo... Ali, čak i ako mu otkrijemo da je njegov pravi otac neko drugi, a ne ti, to ne srne ništa da promeni. Jednostavno, treba da se ponašaš normalno prema njemu. Moraš i da budeš grub kada je potrebno. Budi siguran da ti ja to neću zameriti... Odavno nisu razgovarali o tome da bi Aleksu možda trebalo otkriti istinu. Bila je to “klizava“ tema. Kostas zapravo ni sam nije bio siguran šta je bolje, da li suočiti Aleksa s realnošću, ih ga držati u zabludi. Najednom, osetio se bespomoćnim, i imao je potrebu da prizna tu svoju slabost. - Svestan sam da mu dugujemo istinu, ali od toga me hvata panika - rekao je. - Šta ako počne da me mrzi? Bojim se i da pomislim na to. Mili, ja zaista beskrajno volim Aleksa. Ti mi veruješ, zar ne? Pogledala ga je. Na njegovom licu, videla je istinsku zabrinutost i zebnju. Verovala mu je, naravno. Sada kada je ponovo znala da Kostas voli nju, znala je i da voli Aleksa. Kada su se venčali, onaje bila u drugom stanju. Nosila je dete drugog čoveka, ali Kostas je to prihvatio. Prolazio je kroz sve to, iščekivanje deteta i sve radosti i nezgode roditeljstva, zajedno sa njom. Nije postojalo apsolutno ništa što bi mogla da mu zameri. Nikada se nije ponašao kao da mu njeno dete predstavlja teret, naprotiv. Nesebično mu je pružao svu ljubav. Više ljubavi nego što pružaju i neki pravi očevi svojim sinovima. U svakom slučaju, Mili je bila svesna da je i za nju i za Aleksa prava sreća što im je sudbina dodelila život sa Kostasom Argolidisom, a ne život sa Tomasom Pejdžom. Morala je to sada da kaže Kostasu. Valjda je, do sada, imao nebrojeno mnogo prilika da se uveri koliko ga ona voli. Ali, dugovala mu je i jedno pravo, ozbiljnije priznanje. - Ti si najdivniji otac na svetu. Ja Aleksu ne bih mogla da poželim boljeg - rekla je nežno, i zagrlil a ga. - Mnogo te volim, Kostas. I Aleks te voli. Jasno je da je krajnje vreme da mu saopštimo istinu. Moramo se potruditi da to učinimo na neki što bezbolniji način... Ali, sigurna sam da on posle toga neće prestati da te voli. Ti si jednostavno zaslužio tu ljubav, više nego iko na svetu... - Hvala ti na tim recima - osmeh se pojavio na Kostasovom licu. - Nadam se da ću nešto shčno čuti i od Aleksa, jednoga dana... Ali, ako mu uskoro budemo otkrili istinu, onda... Uzdahnuo je, ne dovršivši rečenicu, i zamislio se. - Šta onda? - upitala je Mili. - Šta si hteo da kažeš? Kao da je imao nešto veoma ozbiljno na umu, a bilo mu je teško da to prevali preko usana. - Želeo bih da imamo dete, Mili - progovorio je neočekivano. - Hteo sam da kažem, još jedno dete. Ako i ti žehš isto što i ja, da Aleks dobije sestru ili brata, krajnje je vreme da se za to pobrinemo... Ali, možda bi najpre trebalo da mu kažemo istinu, a onda, da sačekamo da prođe neko vreme... Jer, ukoliko bi te dve stvari došle jedna za drugom, Aleks bi mogao da bude veoma povređen. Mogao bi da zaključi kako želimo još jedno dete, zato što ga ja ne volim dovoljno... Naravno... Sve ovo govorim, pod pretpostavkom da ti želiš... bebu. Mili je najpre bila zatečena. A onda je shvatila da Kostas previše priča, zato što pokušava da sakrije koliko je zbunjen i nesiguran u sebe. Bila je to tema oko koje se nekada nisu slagali, a već duže vremena uopšte je nisu ni pominjali. Nekada, on je bio taj koji je smatrao da ne treba žuriti sa detetom. Brinuo se da se tako nešto ne dogodi neplanirano, a planove je neprestano odlagao. Iz toga, kada su stvari među njima krenule nizbrdo, Mili je zaključila da je on zapravo i ne voli. To što ne želi dete sa njom, za nju je predstavljalo najveći dokaz. Ali sada, kada se uopšte nije nadala tome, Kostas je promenio mišljenje. - Nisam znala da ti to žehš - rekla je tiho. Nije ni bila svesna blaženog osmeha koji joj je obasjao lice. - Nekada si govorio da nam je Aleks dovoljan.
~ 29 ~
- Zapravo, nisam tako mislio... - priznao je. - Oduvek sam želeo da imamo bebu, ali... Iz određenih razloga, nisam imao hrabrosti da se odlučim na taj korak. - Iz određenih razloga? - Mili je podigla obrve. U poslednje vreme Kostas je o nekim stvarima od presudne važnosti govorio na pomalo zagonetan način. Tvrdio je da su za to što je bio sa drugim ženama postojali “određeni razlozi“, i da je sve to u stvari jedna duga priča, ali još uvek nije vreme da je i ona čuje. Sada je ponovo pominjao nekakve tajanstvene “razloge“. - Zašto si tako zagonetan? - upitala je. - Kakvi su to razlozi? Kostas je pripalio cigaretu. Obično, nikada nije pušio u sobi u kojoj su spavali. Ali sada je to učinio, što je značilo da je nervozan. Kao da je zaista hteo da prikupi hrabrost koja mu je nedostajala. - Možda sam ja samo detinjasta budala... - započeo je. - U svakom slučaju, vidim da nisam muškarčina, iako bih ponekad želeo tako da delujem. Svih ovih godina, imao sam u glavi činjenicu da si ne trepnuvši ostavila Tomasa, iako si nosila njegovo dete. Pitao sam se... Ne bi li se i meni moglo dogoditi isto. - Kao što vidiš, još sam sa tobom - rekla je. - Nisam te ostavila, iako su za to postojali jaki razlozi. Oprostila sam ti. - Ti si u stvari, užasno jaka ličnost - priznao je Kostas. - A uz to si i nepredvidiva. Većina žena, ostala bi sa onim čovekom koji je otac njihovog deteta, pa makar on bio i najpogrešnija osoba na svetu. Zato što sužene uglavnom slabe, i zarad nekakve prividne sigurnosti i zaštićenosti pristaju na kompromise. Ali ti nisi takva. Ima u tebi nečeg čelično jakog, i... Nije ni malo lako biti muškarac pored takve žene, veruj mi! Mili se nasmejala. - Hvala ti - rekla je. - Shvatam to kao kompliment, a ne kao svoj nedostatak. Ipak, ti “razlozi“ o kojima govoriš još uvek mi nisu potpuno jasni. Zašto si se bojao da imamo dete? Zato što si mislio da ću te napustiti? Pa, to je smešno... Kao da ja, po pravilu, ostajem u drugom stanju, i ostavljam muškarce, ne rekavši im čak ni to da su postali očevi? Kao što znaš, Tomas je jedini kome sam to uradila, za svojih gotovo trideset pet godina. Nemam druge dece, osim Aleksa. - Mili, ništa nije smešno! - pobunio se Kostas. - Pokušaj da razumeš moju nesigurnost..Ti si toliko samostalna i toliko svojeglava, ti si tako vraški odlučna kad nešto želiš da uradiš, da naprosto nikada nisam mogao da budem sasvim siguran da ćeš zauvek ostati sa mnom. Uvek mi se činilo da si neuhvatljiva, i pomalo sam strepeo da bih mogao da te izgubim. Ne bih to podneo. A naročito, ne bih podneo ukoliko bismo imah dete... - Oh, pojma nisam imala da si ti u stvari takva kukavica! - Mili se i dalje smejala. Onda se uozbiljila, i privila se uz njega. - Šalim se. Ali, u svakom slučaju, nisam imala pojma da u tebi čuči jedan ranjivi klinac, koji strahuje da će biti ostavljen. Ali, ako sada konačno želiš da postaneš otac, i imaš hrabro si za to, da li to znači da se više ne bojiš? Siguran si da ću čitavog života ostati uz tebe? - Skoro da jesam. Da bih bio još sigurniji... Možda bi trebalo da pojačamo naše međusobne veze? Na primer, još jednim članom porodice... - Kostasove usne potražile su njene. Njegovi prsti razmakli su tanke bretele njene svilene spavaćice, puštajući ih da joj skliznu niz ramena. Mili je osetila dobro poznato strujanje strasti u svojim venama. - Hmm... - promrmljala je između dva poljupca. - Rado bih se bavila tom ugodnom aktivnošću!
~ 30 ~
VII Tog jutra, prvo što je Kostas pomislio bilo je da je ta noć jedna od najlepših noći u njegovom životu. Ali, kakva ironija! I kakav raskorak između onoga što je on mislio, i onoga što se zaista događalo! Nije ni slutio da će, pola sata kasnije dok bude vozio autoputem prema Glifadi, od silnog iznenađenja umalo izgubiti kontrolu nad vozilom Čitav jedan deo ograde duž puta bio je načičkan ogromnim posterima, sa kojih ga je posmatralo poznato lice. Nikada u životu nije lično upoznao Tomasa Pejdža, ali“ njegova njuška, ta ljigava, omražena njuška, bila mu je dobro poznata. U prvom trenutku, pošto zbog brzine kojom je vozio nije mogao da razazna natpis na posterima, nije bio siguran. Onda je usporio, pročitao ime Tomasa Pejdža, i uveri o se da je to zaista on. Bih su to reklamni plakati za koncert, koji je trebalo da se održi za tri nedelje. Zastoje Mili to sakrila od njega? Zašto mu nije rekla? Nemoguće da nije znala. Bil o joj je poznato, naravno. Kostas nije trebalo mnogo da zaključi da je Sintija Ribs dolazila u Atinu upravo zbog tog Tomasovog koncerta. Ona je bila menadžer u produkcijskoj kući za koju je Tomas snimao. Došla je zato da ugovori koncert, i Mili je svakako bio poznat razlog njenog dolaska. Ali zastoje ćutala o tome? To pitanje razjedalo je Kostasov stomak. Nije valjda mislila da će uspeti to da sakrije od njega. Zar nije pretpostavila da će pola grada biti izlepljeno plakatama, da će se u štampi i na TV-stanicama pojavljivati reklama? Tomas Pejdž bio je zvezda, njegov koncert u Atini nije mogao da prođe nezapaženo, i svakako će u celokupnoj javnosti biti propraćen kao značajan događaj. Nešto kasnije, kada je u vreme pauze za kafu otvorio novine, Kostas se ponovo suočio sa tim licem koje nije želeo da vidi. Iako je imao već četrdeset godina, i delovao prilično istrošen Pejdž se na reklamnim fotosima osmehivao kao zavodljivi mačo. Zašto i ne bi? Imao je gomile i gomile obožavateljki, na svim meridijanima. Verovatno je spavao sa nebrojeno mnogo žena. To je još više pojačavalo Kostasovo ogorčenje. Po njegovom mišljenju, samo nezrele tinejdžerke i neoprostivo glupe žene zaljubljivale su se u takve muškarce, slavne i prezasićene obožavanjem. Šta je uopšte ijedna od njih mogla da očekuje od nekoga ko je internacionalna zvezda? Kostas nije gajio nikakve iluzije, kad su poznate ličnosti u pitanju. Slavni su, jednostavno, dobijali pažnju i ljubav u neograničenim količinama. Toliko, da emocije za njih nisu značile ništa, i nisu ni bih u stanju da ih daju drugima, već samo da beskrajno mnogo uzimaju. Kako bi neko koje predmet obožavanja, ko puni koncertne hale i fudbalske stadione, izazivajući erotsku histeriju među ženama, mogao na duže vreme da se zainteresuje za neku od njih? U tome, Tomas Pejdž bio je isti kao i sve ostale zvezde. Žene su za njega bile potrošna roba, beznačajni objekti za zabavu. Kostas to ne samo što je mogao da zaključi na osnovu sopstvenog zdravog razuma, već mu je bilo poznato i na osnovu Milinih priča. Kako je jedna tako inteligentna, energična žena, žena koja je toliko snažna ličnost, mogla da se zaljubi u razmaženu rok-zvezdu Tomasa Pejdža? Kostas je sa gnušanjem gledao lice na novinskim fotografijama. Ako na ovom svetu postoji Englez koji se uopšte može nazvati lepim, Tomas je to svakako bio. Nije imao riđu kosu, izduženu vilicu i ružičasti ten, kao većina njegovih sunarodnika. Bio je tamnokos, sa zelenim očima, preplanulim tenom i crtama lica koje ne samo što su bile veoma pravilne, već su bile i feminizirano lepe. Jednom rečju, Tomas Pejdž bio je napirlitani, razmaženi i uobraženi mlakonja. Čak i da nije bio slavan i okružen obožavanjem, Kostasu ne bi bilo jasno kako je Mili uopšte mogao da se dopadne takav tip. Na svu sreću, Aleks ni po čemu, apsolutno ni po čemu, nije li čio na svog slučajnog, biološkog oca. Bio je Milina slika i prilika. Da nije bio takav, toliko nalik na nju i toliko različit od Tomasa, Kostas ne bi mogao da ga voli tako nesebično kao što ga je voleo. ~ 31 ~
Ali, u ovom trenutku, to sa Aleksom predstavljalo je za njega slabu utehu. Str ahovito ga je pekao Tomasov skori dolazak u Atinu, o kome mu Mili nije ništa rekla. Pitao se zastoje to sakrila od njega. Daje bila potpuno ravnodušna prema Tomasu, da je uopšte nije bilo briga za njega, zar bi imala razlog a da krije? Najednom su počele da ga muče sumnje. Sinoć mu je, prvi put posle sedam godina, predložila da postepeno saopšte istinu Aleksu. Nije pomišljao da se iza toga kriju bilo kakve zadnje namere. Ali sada, kada je saznao da Tomas za tri nedelje dolazi u Atinu, najednom je sve događaje tumačio u novom svetlu. Milina odluka da svom sinu otkrije ko mu je otac, mogla je da znači početak kraja. Možda je na taj način samo pripremala teren za svoje sledeće poteze? Možda je nameravala da ga napusti, da se razvede od njega, i pokuša sa Tomasom? Ta ideja izazivala je u njemu nevericu, ali i užasnu sumnju koja ga nije napuštala. U svemu tome, bilo je neke prizemne logike. Prvo, Tomas Pejdž bio je Aleksov pravi otac. Imao je pravo da sazna da ima sina, kao što je i Aleks imao pravo da sazna da ima oca. Drugo, Tomas je bio svetski poznata zvezda, i bio je užasno bogat. On, Kostas, bio je relativno imućan čovek, ali to što je posedovao nije moglo da se meri sa Tomasovim mihonskim bogatstvom. I treće, ono što ga je oduvek peklo i što mu je padalo teže od svega... Nikada za ovih sedam godina nije prestao da misli o tome kako Mili možda još uvek nije prebolela Tomasa. Ona nije bila žena koja bi, tek tako, imala dete sa nekim nevažnim muškarcem. To što je rodila Aleksa bio je dokaz da joj je veoma mnogo stalo do njegovog oca. Bar je Kostas tako mislio. Nikada nije mogao da bude potpuno siguran kakva je istina, i šta Mili zaista oseća. Bih su u braku sedam godina, ali najdublji kutovi njenog srca za njega su još uvek bih zagonetni. - Zašto mi nisi rekla da će Tomas uskoro imati koncert u Atini? - bilo je prvo što je rekao kada se te večeri vratio kući. Mili se malčice trgla, bila je iznenađena. - Kako si saznao? - upitala je. - Trebalo bi da čovek bude gluv i slep u isto vreme, pa da o tako krupnom događaju ne bude informisan... - procedio je ironično. - Čitav grad je oblepljen plakatama, a novine su pune reklama. Ali, zašto mi nisi rekla, zašto si čekala da to saznam sa reklama? - Htela sam da ti kažem, ali sam to sve vreme odlagala... - sa izrazom krivca na licu, Mili je grizla usne. - Ni sama ne znam zašto... Nije bilo razloga da ti ne kažem. Kostas, ja nemam nikakve veze sa njegovim dolaskom! Jasno ti je da on dolazi poslom, zbog koncerta, i da to nema nikakve veze sa mnom. - Ništa mi nije jasno! - odbrusio je nestrpljivo. - I, ništa više ne može da me iznenadi. Ako kojim slučajem imaš da mi kažeš još nešto što mi nije poznato, ne ponašaj se kao kukavica, nego to učini što pre! - Na šta misliš? - zatreptala je zbunjeno. - Šta bih to imala da ti kažem, a da ti već nije poznato? Zar misliš... Da postoji nešto što skrivam od tebe? - Pa, to znaš ti, a ne ja! - njegovo ogorčenje postajalo je sve veće. Još do tog jutra, činilo mu se da su između njih dvoje ponovo uspostavljeni čelično jaki mostovi koje više niko, i više ništa neće moći da poruši. Imao je u nju bezgranično poverenje. Ali sada se ponovo pojavio crv sumnje koji mu nije dao mira. - Šta si odlučila? - upitao je, spreman da čuje sve one istine koje će ga povrediti. - Da mu otkr iješ da postoji Aleks? Ili si mu možda već saopštila da ima sina? Mili ga je gledala, iskreno začuđena takvim pitanjima. - Dobro znaš da sam odlučila da to nikada ne uradim - rekla je ozbiljno. - Možda je podlo i nepravedno sa moje strane što od Tomasa do kraja života nameravam da krijem činjenicu da ima sina, ali to je moja odluka! Iako je pogrešna, neću je promeniti! Ako činim greh, onda taj greh ide na moju dušu... Kostas je bio u nedoumici. Može U da joj veruje, ili je sve ovo što ona govori samo pretvaranje? - Razmisli malo zrelije... - izjavio je. - Ta tvoja odluka je u stvari bila veoma nepromišljena. Onog trenutka kada Aleksu otkriješ ko mu je otac, može se reći da si već učinila prvi korak ka tome da i ~ 32 ~
Tomasu Pejdžu otkriješ istinu. Pre ih kasnije, Aleks će poželeti da ga upozna. Ne možeš od njega večno da skrivaš Tomasov identitet... Izraz Milinog lica se menjao. Kao da se tek tada zaista suočavala sa istinom. Najpre je izgledala sasvim izgubljeno, kao osoba koja oseća da joj se tlo izmiče pod nogama. Onda se pribrala. - Mogu! - tvrdoglavo je stisnula usne. - Reći ću mu da je njegov otac mrtav... - Nećeš mu reći, Mili - Kostas je odmahnuo glavom. - Dovoljno dobro te poznajem da unapred mogu da budem siguran da nećeš, Ti jednostavno nećeš biti u stanju da sopstveno dete slažeš u oči, i to kad je tako krupna stvar u pitanju. Proglasiti mrtvim nekoga ko je živ? Ti to nisi sposobna da uradiš. - Ali sam sposobna da mu kažem kako je to između njegovog oca i mene bila avantura za jednu noć - Mili je odmah posegla za novim argumentom. - Da, to ću mu reći. Da sam njegovog oca slučajno upoznala u nekom londonskom klubu, i da sam mu posle jedne zajedničke noći izgubila svaki trag. To je rešenje. Aleks će znati da ti nisi njegov pravi otac, ali verovaće da o Tomasu ne znam ništa, i neće ni pokušavati da ga pronađe... - I to je najobičnija glupost - ocenio je. - Nije ti palo na pamet da će ga takva priča o ocu učiniti veoma nesrećnim? Njene oči su sevnule. - Muka mi je od tog tvog malicioznog oportunizma! - viknula je. - Gledaj svoja posla, Kostas, a vaspitanje mog sina prepusti meni. Nije ni slutila koliko su ga njene reči povredile. - U redu - procedio je. - Gledaću svoja posla, ubuduće. - Ubuduće? - u njenom glasu osećao se sarkazam, na ivici histerije. - Pa, gledao si ih i do sada, dragi! A ja još uvek nisam sigurna da sam ti oprostila sve one bezbrojne prevare! Činilo mi se da jesam, ali više nisam sigurna! I zato, slobodno možeš da se vratiš svom starom načinu života... A ja ću pokupiti svoje stvari i svoje dete, i vratiću se u Englesku! - Nema potrebe - Kostas joj se približio, sa smrtno ozbiljnim izrazom na licu. - To bi tek bila greška, da se vratiš. Ne razmišljaš o traumi koju bi time nanela Aleksu. Odrastao je u Atini, a ne u Londonu. Govori grčki bolje nego engleski. Ovo je njegova kuća, i on još uvek misli da sam mu otac ja, a ne onaj pijani, drogirani roker... Neću da dozvolim da se tek tako preko noći vratiš u Englesku, i detetu naneseš gomilu trauma. Radije ću se džentlmenski povući, i prepustiti ti ovu kuću... A što se tiče Aleksa... - Šta? - izazivački mu se unela u lice. - Šta ti imaš pravo da odlučiš, u vezi sa Aleksom? On je moje dete! - I moje, prema svim važećim dokumentima - prekinuo ju je nadmoćno. - Zar si zaboravila da sam ja priznao očinstvo, i da se ni u jednom dokumentu ne pominje nikakav Tomas Pejdž? Ako to budeš htela da dokažeš, neće biti baš jednostavno... Aleks se rodio i odrastao pod mojim krovom! Ti si ga rodila, ali i ja sam ga odgajao. Za mene, Tomas Pejdž je tek slučajni prolaznik. Neću ti dozvoliti da proglasiš za oca moga sina! - Ali on jeste njegov otac! - viknula je Mili nekontroli sano. - Možeš ti da govoriš šta hoćeš, ali krv nije voda, i činjenice su činjenice! Ti si ga odgajio, ali on je Tomasov sin! Govorila je ono što nije mislila. Ali Kostas je besno izjurio iz sobe i nekoliko minuta kasnije čula ga je kako se nekuda odvezao automobilom, a njoj je tek tada doprlo do svesti da mu je rekla najpogrešnije moguće stvari, koje su ga svakako užasno povredile. Čitava sledeća nedelja prošla je u atmosferi hladnog rata između nje i Kostasa. Jedva da su progovorili koju reč. Mili je imala utisak da se on priprema za još ozbiljnije neprijateljstvo, i da je počeo da sprovodi u delo izgovorene i neizgovorene pretnje u vezi sa Aleksom. Provodio je sa njim svaki slobodni trenutak, vodio ga je u šetnje, na pecanje, na utakmice, u dečje pozorište, kao da pokušava da nadoknadi sve ono vreme kada ga je zapostavljao. Imala je utisak da joj otima njenog sopstvenog sina, i osećala je užasnu ljubomoru. ~ 33 ~
Ali to je bio tek samo jedan deo gorkog kolača koji se nalazio na njenom tanjim tih dana. Onaj drugi za nju je bio još mučniji. Ljubomora koju je jedno vreme sasvim prestala da oseća sada je ponovo počela da se budi. U stvari, nije imala utisak da je Kostas u međuvremenu počeo da se viđa sa nekom drugom ženom. Jednostavno, za takve susrete nije imao vremena. Po čitav dan je radio, a popodneva i slobodne dane provodio je sa Aleksom. Uveče je ostajao kod kuće. Tako ispunjen dnevni raspored naprosto nije ostavljao mesta za avanture. Ali to što je on ne vara sada, nije je moglo navesti da zaboravi da ju je varao sve donedavno. Do početka međusobnih nesporazuma, njegova obnovljena ljubav davala joj je snage da prevaziđe ljubomoru, i zaboravi na sav bol i gorčinu. Osećala se nadmoćnom, i bila je potpuno sigurna da Kostasu sve te žene ništa nisu značile. Ali sada, kao da je stajala na tankom ledu koji počinje da joj puca pod nogama. Njen svet ponovo je počinjao da se ljulja. Kajala se što je uopšte bila toliko naivna i toliko slaba da mu oprosti i pruži novu šansu. Nekoliko dana kasnije, Mili je zatekla sobaricu kako pakuje u kofer Kostasovu odeću. - Šta se to dešava? - upitala je iznenađeno. - Da li moj muž nekuda putuje? - Ne znam - sredovečna žena našla se u neprilici, ne znajući šta da joj odgovori. - Rekao mi je da pripremim njegove stvari za odmor. Kazao je da će se zadržati desetak dana, ili dve nedelje. Takođe mi je rekao da spakujem Aleksovu odeću. - Aleksovu odeću? - ponovila je Mili, tek sada ništa ne shvatajući. Onda je zaključila da Kostas nešto smera, i poput furije uletela u njegovu sobu, u koju se ponovo bio preselio posle one poslednje svađe. Ali, nije ga bilo tamo. Stuštila se u prizemlje, dok je bes ključao u njoj. U dnevnoj sobi je zatekla samo Spirosa. - Šta se to dešava pod ovim krovom? - upitala je uzbuđeno. - Kostas nekuda putuje, i vodi Aleksa sa sobom. Znaš li ti nešto o tome? - Zar ti ne znaš? - upitao je Spiros začuđeno. - Sinoć mi je rekao da on i Aleks idu na Krit. Iznenadio sam se što ti ostaješ u Atini, ali nisam ga ništa pitao. Mislio sam da je to možda zato što ste ponovo u svađi... - Jesmo u svađi. I on slobodno može da ide kuda god hoće, a najbolje bi bilo da ode bestraga! Ali, Aleksa neće povesti sa sobom! - zapretila je. - Gde je on sada? Vikala je toliko glasno da ju je Kostas čuo, iako je bio u dvorištu. Nekoliko trenutaka kasnije pojavio se u dnevnoj sobi. - Ovde sam - rekao je. - Čini mi se da si me tražila? - Otkud ti ideja da tek tako, bez mog pristanka, vodiš Aleksa na Krit? - prosiktala je. - S obzirom na situaciju, mislim da bi to bilo najbolje - izjavio je Kostas hladno. - Ako se ne varam, Tomas Pejdž treba da doputuje za koji dan. Bolje je da Aleks u to vreme ne bude u Atini. I da ja ne budem u Atini, takođe. - Uopšte me ne interesuje gde ćeš ti biti, kao što me ne interesuje ni da li će i kada Tomas doputovati! Ali, kako to daješ sebi za pravo da odlučuješ o Aleksu? I, što je vrhunac, da me pritom ignorišeš, i uopšte ne pitaš da h se slažem sa tim da ga povedeš na odmor? - Bio sam siguran da ćeš se složiti. Zašto ne bi? Prijaće mu promena klime od nekoliko dana. - Ma, nije valjda? Ti to preporučuješ, kao lekar? - nasmejala se ironično. - Žao mi je, ali na Krit ćeš putovati sam. Ne želim da moje dete bude odvojeno od mene, nijedan dan, a kamoli deset! - Pa, onda kreni i ti sa nama - Kostas je slegao ramenima. - Nisam te pozvao, jer sam bio siguran da nisi raspoložena za put. Mislio sam da ćeš, pošto Tomas Pejdž dolazi u Atinu, hteti da iskoristiš jedinstvenu priliku, i vidiš se sa njim... Mili se pitala kakav je podtekst njegovih reči, i kako ona da prokomentariše to što joj je kazao. Šta je značilo to što je rekao o Tomasu? Da li joj se samo ruga, ili je možda ljubomoran? U svakom slučaju, odlučila je da ga drži u neizvesnosti. ~ 34 ~
- U pravu si, nisam raspoložena za odmor na Kritu - rekla je. - A još manje sam raspoložena da pustim Aleksa sa tobom. Dakle, ti putuješ sam. - Mili, Aleks će biti užasno razočaran! - usprotivio se. - Već sam mu rekao da putujemo, i silno se obradovao. Zar ćeš imati srca da mu sada zabraniš da putuje sa mnom? - Naravno da ću imati - stisnula je usne. - Odlučila sam da se oslobodim viška sentimentalnosti, kad si ti u pitanju. Moj sin ostaje ovde sa mnom, a ti za odmor na Kritu pronađi drugo društvo! Znam dobro da ti neće biti teško... Činilo se da je pobedila, i da Kostas više nema snage da se ubeđuje sa njom. - Kako hoćeš - rekao je. - Samo želim na vreme da te opomenem: nemoj da praviš gluposti za vreme mog odsustva! - Ne znam na kakvu vrstu gluposti misliš. - Ne pretvaraj se! Dobro znaš da mislim na Tomasa. Znam da bi njegovo prisustvo moglo da te navede na neki nepromišljeni potez... - I dalje mi nije jasno šta hoćeš da kažeš - namemo se potrudila da bude dvosmislena, a takav je bio i njen osmeh. - Nepromišljen potez, u vezi sa Tomasom i Aleksom, ili u vezi sa Tomasom i sa mnom? Videla je kako se Kostasova vilica gnevno steže. Izgledao je kao da će svakog časa eksplodirati. Ali nije bila sigurna da li je uzrok tome očinska posesivnost, ili muška ljubomora. Trenutak kasnije, on se potrudio da razreši njenu nedoumicu. - Uopšte me se ne tiče hoćeš li se ponovo spetljati sa svojim bivšim - rekao je nonšalantno, kao da ga zaista nije briga. - Jedino za šta se brinem jeste Aleks. Vodi računa o tome šta radiš, Mili. Ne zaboravi da je on samo mali sedmogodišnji dečak, i da bi svaki šok mogao da bude opasan za njega! Treba li da budem još jasniji? Upozoravam te da mu možeš naneti samo štetu ak o mu iznenada otkriješ da je njegov pravi otac Tomas Pejdž. Ako to uradiš... - Nema potrebe da mi pretiš - promrsila je suvo. - Znam i sama da bi to za njega predstavljalo strahovit šok, i naravno da mu ništa neću reći. Štaviše, ne postoje nikakve šanse, i apsolutno nema razloga, da Tomas i Aleks uopšte vide jedan drugog. - Dakle, mogu da verujem da nećeš napraviti glupost? - Kostas joj je ponovo prišao, i zagledao joj se u oči, kao da u njenom pogledu traži potvrdu. Mili je osetila kako joj se srce steže, i kako ljubomora širi svoje čeljusti, preteći da je proguta. Gotovo da je zažalila što mu nije dozvolila da povede Aleksa na Krit. Koga će sada povesti, umesto njega? Neku od svojih bivših ljubavnica? U jednom trenutku, imala je utisak da Kostas želi da joj kaže nešto. Ali taj utisak bio je varljiv. Okrenuo joj je leđa i bez reči izašao iz dnevne sobe. Otputovao je na Krit posle ručka. Dotle, čitavo pre podne oboje su imali muke da objasne Aleksu da će ipak morati da ostane u Atini, i da stišaju njegovo razočarenje što ne ide na Krit.
~ 35 ~
VIII Tomasov koncert bio je zakazan za subotu uveče. Sintija je doputovala u Atinu u četvrtak a sam Tomas je trebalo da stigne istog dana, samo nešto kasnije. - Imaš li nameru da se vidiš sa njim? - bila je radoznala Sintija. - Hoćeš li mu se javiti? - Ne pada mi na pamet - odgovorila je. Nije bila od onih žena koje prevaru uzvraćaju prevarom, i imaju potrebu da se osvete kad im neko nanese bol. Tomas Pejdž bio je samo bleda senka iz njene prošlosti. Čak i manje od senke. Naprosto ga je izbrisala iz svoje biografije i činilo joj se da nikada nije postojao. Za nju je bio tek stranac, i nije osećala ni najmanju potrebu da ga ponovo vidi. - Zašto si tako isključiva? - Sintija, koja je sedela na podu dnevne sobe, udobno zavaljena u jastučiće, protegla se tek za toliko da dosegne pepeljaru. Konzervu sa pivom nije ispuštala iz ruke otkad je stigla. - Znaš li da on već više od mesec dana, otkadje zakazan taj koncert, neprestano priča o tebi? - Ne shvatam zašto bih ja bila njegova tema - Mili je ravnodušno slegla ramenima. - Prvo, naša veza bila je katastrofalno loša. Ni on ni ja nemamo za čim da žalimo. Drugo, sedam godina se nismo ni videli ni čuli, a za tih sedam godina on je imao sedam stotina žena... Možda preterujem, ali tačan broj svakako se piše sa sve nule! Nekoliko trenutaka gledala je u Sintijino pivo, a onda je zaključila da bi u ovom trenutku ta vodica za ispiranje usta za nju bila previše slaba. Otvorila je mini-bar u uglu sobe, i izvadila Kostasov omiljeni “uzo“. - Hoćeš li i ti? - upitala je prijateljicu. - Ne rivala. Pivo je sasvim o kej - rekla je Sintija, podozrivo je gledajući. - Koliko znam, ti retko piješ alkohol. Zbog čega si večeras tako napeta? Hajde, priznaj da te to što Tomas dolazi i što ti se posle sedam godina pruža prilika da ga ponovo vidiš ipak ne ostavlja ravnodušnom! Najzad, on je ipak otac tvog deteta... - To nema veze - Mili je sipala piće u čašu i ispila ga na eks. Bilo je užasno jako, grlo joj je bridelo. Ali to nije bilo ništa, naspram bola koji je osećala u grudima. Pitala se u čijem U se naručju sada Kostas provodi na Kritu, dok ona sedi ovde i gleda kako se njen svet raspada, nesposobna išta da učini. - To nema nikakve veze - ponovila je, i nasula još jednu čašu. - Tomas je za mene zaista samo prošlost. Sadašnjost je ono što me muči, Sintija... Iako je bila beskrajno različita od Mili, i imala prilično uvrnute pojmove o životu, ljubavi, muškarcima, vernosti, braku i shčnim stvarima, Sintija nije bila ni toliko glupa ni toliko neosetljiva da odmah ne shvati u čemu je stvar. - Tako, dakle... - promrmljala je. - Pa, ja sve vreme hoću da te pitam zašto tvoj muž nije kod kuće... Ali, nisam želela da budem previše radoznala. - Otputovao je na Krit - rekla je Mili, i sručila u grlo još jedno piće. - Naš brak već izvesno vreme se ljulja, ali bojim se da je ovo sada zaista početak kraja. - O čemu se radi? - upitala je Sintija. - Neveran ti je? - Neveran, to je slab izraz - Mili je osetila kako suze počinju da joj peku oči. - Dugo je sve među nama bilo idealno. Ali pre otprilike dve godine, Kostas je počeo da me vara. Tako besomučno, da je to prosto neobjašnjivo. Ne radi se o tome da je našao drugu... Jednostavno, počeo je da izlazi za svoj račun, i da se upušta u avanture sa najrazličitijim ženama. I što je najapsurdnije od svega, uopšte nije pokušavao da sakrije svoje prevare. Kao da je želeo da ja sve znam, i trudio se da mi ništa ne promakne... ~ 36 ~
- Neverovatno - rekla je Sintija. - Da to sada ne čujem iz tvojih usta, rekla bih da takvi muškarci uopšte ne postoje, i da je takva situacija nemoguća. Oni se po pravilu trude da sakriju svoja neverstva, i priznaju ih mnogo ređe nego žene... - Sa mojim mužem to nije slučaj - suze su počele da klize niz Milino lice. - Kažem ti, on kao da je želeo da ja sve saznam. Ali, sigurna sam da to nije radio zato da bi me se što lakše oslobodio, i naterao me da se razvedem od njega. Štaviše, kategorički je odbijao da razgovara o razvodu. Kad se sve sabere i oduzme, njegovi motivi nisu mi ni najmanje jasni. Zašto me vara? Zato što sam mu dosadila? Ne, mislim da nisam. Zato što je naprosto ženskaroš? Ali, on to nije bio... O čemu se onda radi? - Đavo bi ga znao - Sintija je zbunjeno vrtela glavom. - Ali o čemu god da se radi, Kostas se ponaša kao tipična muška svinja, i ti ni u kom slučaju ne bi smela da cmizdriš zbog jednog takvog... - A šta treba da radim? Da budem opuštena i zadovoljna, kao da me sve to ni najmanje ne pogađa? - Da na život gledaš filozofski, i sa vedrije strane. Vara on tebe, varaj i ti njega! - uzviknula je Sintija nonšalantno. Mili je samo načinila gorku, bespomoćnu grimasu. - To je neizvodljivo. Znaš kakva sam ja... Da bih mogla da spavam sa nekim, treba da budem u njega zaljubljena. A kako bih uopšte mogla da se zaljubim u nekog drugog, kad beznadežno volim Kostasa? - Ma, ne budi tako užasno konzervativna! Život je samo jedan, a seks i ljubav nemaju nikakve veze. Ljubav je izmišljotina za tinejdžerke, mala moja, a seks... To je samo jedna prijatna zabava, na koju svako ima pravo. Pa, ako se tvoj vrh mužić zabavlja, zašto bi se ti za to vreme ubijala od dosade, i cmizdrila? - Pa, dobro, sa kim bih ja uopšte mogla da prevarim Kostasa? - upitala je Mili, otirući suze rukom, i po treći put puneći čašu. - Ne mogu ni da zamislim... - Uopšte ne moraš da zamišljaš. Dovoljno je samo da iskoristiš priliku koja ti se upravo sada pruža. Ne želim da budem cinična, ali Tomas dolazi u Atinu kao naručen... Slučaj ponekad ume da složi kockice mnogo bolje nego što smo to mi sposobni, u svojim planovima. - O, ne! - Mili je ispružila ruke ispred sebe, kao da se brani. - Tomas je poslednji muškarac na svetu sa kojim bih to mogla da uradim! - Ne budi luda - za razliku od nje, Sintija je bila racionalna i na sve je gledala sa one prizemne i praktične strane. - Tolike žene luduju za njim, a ti si jedina koja ima mogućnost da ga zaista dobije i zadrži za sebe. Zar si zaboravila da je on otac tvog deteta? Pritom, on je užasno bogat! Nije moguće da te to ostavlja ravnodušnom? Povrh svega, moraš da priznaš da Tomas poseduje strahoviti šarm i karizmu. Da to nema, ne bi bio zvezda... - Na takve stvari sam reagovala nekada, ali ne i sada - rekla je Mili. - Sintija, ti si osoba koja nikada neće odrasti, ali ja već odavno nisam tinejdžerka koja živi u rokenrol fazonu. Potpuno sam zrela osoba, i znam da je Kostas jedini muškarac kojeg volim. Znam da me je varao, znam koliko me je povredio, ali ne mislim da treba da mu uzvratim na isti način. Ako bih ga prevarila, to onda ne bih bila ja... - Pa, fino - Sintija je prezrivo nabrala nos. - Onda ostani ono što jesi, i čitavog života budi gubitnik! - A šta mi ti predlažeš - upita ona kroz suze. - Da se vidiš sa Tomasom, za početak.
~ 37 ~
IX Putovanje na Krit bilo je potpuni promašaj. Iako se nalazio najednom od svojih omiljenih mesta koje je toliko voleo, u svojoj maloj vili u kojoj je imao svu udobnost, iako je u susedstvu imao mnogo dobrih starih poznanika čije mu je društvo uvek prijalo, Kostas ni jednog trenutka nije uspeo čak ni da se smiri, a kamoh da uživa. Kako se bližio dan Tomasovog koncerta, postajao je samo sve napetiji. Posle noći provedene bez ijednog minuta sna, shvatio je da više ne može da izdrži. Prvo što je uradio čim je svanulo bilo je da okrene broj aerodroma, i pokuša da dobije rezervaciju za neki let tog dana. Morao je što pre da se vrati u Atinu. Ali sva mesta u svim avionima koji su poletali u toku dana bila su ispunjena, tako da je uspeo da krene tek kasno popodne. Bilo je pola deset uveče kada je stigao kući, i osećao je zebnju od onoga što je tamo mogao da zatekne, ili da ne zatekne. Tomasov koncert trebalo je da se održi naredne večeri, ali on je sigurno već doputovao u Atinu. Da li je Mili sada sa njim? Uleteo je u kuću kao oluja, i načas zastao u holu, ne znajući na koju stranu da krene. - Mili! - povikao je što ga grlo nosi. - Mili! - Moraš li toliko da urlaš, čoveče? - upitao je Spiros koji se pojavio u hodniku. - Molim te da se stišaš, imao sam naporan dan, i upravo sam pošao na spavanje. - Čekaj malo! - Kostas ga je zaustavio. - Gde je Mili? - Pojma nemam - Spiros je slegao ramenima, i udaljio se niz hodnik. Kostas je osetio kako ga samokontrola izdaje, i grčevito stegao pesnice. - A Aleks? - doviknuo je. - Spirose, gde je Aleks? - Ovde sam! Vratio si se, tata! - njegov sin spuštio se niz stepenice, i bacio mu se u zagrljaj. - Znao sam da ćeš ostati kraće nego što si planirao. Znao sam da nećeš moći da izdržiš, bez mene i mame. - A gde je ona? - upitao je Kostas bez daha. - Nije kod kuće? - Mislim da nije - potvrdio je Aleks njegove sumnje. - Ali ne znam gde je otišla. Onog trenutka kada je ušao u dnevnu sobu, Kostasu je pao mrak na oči, i sve mu je postalo kristalno jasno. Na podu je video gomilu razbacanih jastučića, prepune pepeljare i nekoliko konzervi piva čiji su rubovi bih umazali ružem za usne. Postojala je samo jedna osoba na svetu koja za sobom ostavlja takve tragove. Osoba koju bi optužio za podvođenje i rasturanje brakova, i nokautirao je da mu je sada pri ruci, ne hajući za to što je u pitanju samo bespomoćna žena. - Šta je ovo? - procedio je. - Ona nemoguća žena nam je ponovo došla u goste. - Juče je doputovala - potvrdio je Aleks. - Od juče, cela kuća smrdi na pivo, i gde god stanem, nagazim na punu pepeljaru... - Znači, mama je verovatno izašla sa njom? - upitao je Kostas, trudeći se da pred dečakom ne pokaže koliko je uzrujan. Večerali su zajedno, a onda je smestio Aleksa u krevet, i pročitao mu uobičajenu priču za laku noć. Nekako je uspevao da funkcioniše. Ali kada je Aleks zaspao, a on ostao sam sa svojim mislima i sumnjama, nastupio je pakao. Minuti su prolazili beskrajno sporo, a najrazličitije scene čiji su akteri bili Mili i Tomas Pejdž, lebdele su mu pred očima. Mili je nervozno otključala ulazna vrata i ušla u hol. U kući je vladao gotovo potpuni mrak. Pretpostavljala je da Aleks već odavno spava, a da je Spiros takođe ranije otišao na spavanje. A njoj je tako očajnički bilo potrebno nečije prisustvo, i bar reč-dve razgovora. Osećala se praznom, promašenom i bespomoćnom. Bila je perfektno doterana, nosila je kratke crne čizme sa tankom i visokom potpeticom, izazovnu crnu haljinu sa diskretnim crvenkastim šarama i kratku crnu kožnu ~ 38 ~
jaknu, ali bio je to samo spoljni bljesak, koji vara. Na Sintijin nagovor, bila se spremila za izlazak i za susret sa Tomasom. Odvezle su se do “Seratona“, gdeje Tomas odseo. Ali kada se našla pred hotelom, ona nije pristala čak ni da izađe iz automobila. Jednostavno nije imala ni najmanju želju da vidi tog čoveka sa kojim je nekada bila u vezi, i koji je bio otac njenog deteta. Te činjenice joj ništa nisu značile. Nije htela da prisiljava sebe na susret koji nije želela. Najzad je uspela da ubedi Sintiju da sama pođe na već dogovorenu večeru sa Tomasom, i vratila se kući. Sada se teškim korakom, kao osuđenik, popela na sprat i otvorila vrata spavaće sobe. Zastala je kao ukopana kada je u krevetu ugledala Kostasa. - Mili? - istog trenutka je skočio iz postelje, i našao se ispred nje. U njegovom prodornom pogledu koji je zahtevao istinu, videla je očajanje. - Bila si sa njim, zar ne? - upitao je poraženo. Zaustila je da mu objasni kako se uopšte nije videla sa Tomasom, ali se u poslednji čas uzdržala. Kad već nije mogla da mu neverstvo uzvrati neverstvom, bar je mogla da se poigra sa njim. - Moja stvar, gde sam bila - slegla je ramenima. - Ti si umeo da se ne vratiš kući sve do zore, ali ja te nikada nisam pitala gde si i sa kim si bio! - Dakle... - Kostas je oborio glavu. Izgledao je potpuno slomljeno. - Dakle, ipak si to uradila? Prokletstvo... - Zar je moguće da si tako neotporan na bol? - narugala se. - Ili sam možda ja previše jaka? Ne mogu ni da izbrojim koliko si me puta prevario, ali nisam od toga pravila dramu. - Zato što me ne voliš - zaključio je gorko. - Nikada ga nisi prebolela, zar ne, Mili? Volela si ga, svih ovih godina... I sve vreme si samo želela da ponovo budeš sa njim, zar ne? A ja sam bio samo privremeni... Privremeni muž, privremeni Aleksov otac, privremeno rešenje. Pa, jesi li sada ponovo srećna? - Recimo da sam zadovoljna - izjavila je diplomatski. Jer, bilo joj je jasno da se na njenom licu ne ogleda sreća u tom trenutku. - Imam mnogo razloga da budem zadovoljna, Kostas. Između ostalog i taj što sam ti vratila bar delić od svih onih bezbrojnih prevara! Činilo joj se da mu svaka njena reč nanosi bol, ali uspevala je da ne pokaže ni najmanji znak saosećanja. - Da li želiš da znaš koji je bio pravi i jedini razlog mojih prevara? - upitao je Kostas. - Sećaš se, rekao sam ti da je to duga priča... Pa, sada kada je ionako sve izgubljeno i besmisleno, mogu da ti je ispričam. Radio sam to zato što sam slutio da i dalje voliš Tomasa. Hteo sam da proverim da li ti je bar malo stalo do mene, ali rezultati mog eksperimenta bili su poražavajući. Nikada nisi pokazala nikakav znak ljubomore... I prema tome, ja već dve godine imam pouzdane dokaze da me nikada nisi volela. Ovo sada je samo poslednji čin drame... - Šta to govoriš? - promucala je Mili zapanjeno. - Kakav eksperiment? - To što sam ti bio neveran za mene je bio samo eksperiment - ponovio je. - Mislio sam da postoji bar neki način da probudim tvoju ljubav, verovao sam da imam bar jednog keca u rukavu. Jedino što sam želeo bilo je da me ti voliš, pa makar i po cenu da ti nanesem bol. Ali... - tužno se osmehnuo, kao premoreni igrač koji predaje partiju. - Ljubav ili postoji ili ne postoji. Nema sredine. Ne postoje nikakvi čudotvorni recepti... - Molim te, ponovi sve to još jednom - zahtevala je. - Šta da ponovim, kog vraga? Nije valjda da uživaš u tome da me mučiš? U redu, ponoviću. Bio sam spreman na sve, samo da nekako iskamčim malčice tvoje ljubavi. Pokušao sam da izazovem ljubomoru u tebi, ali nisam uspeo. I zato, sve ovo što se sada dešava za mene nije iznenađenje. Već dve godine znam da si sve vreme volela Tomasa, i slutim da ćeš me napustiti zbog njega. Pa kad je već tako, onda uradi to što pre... Prišla je, i zagrlila ga. - Dakle, tražiš od mene da odem? I da povedem Aleksa sa sobom? ~ 39 ~
