Tehnologija Pletenja Sa Teorijskom i Eksperimentalnom Analizom

5/17/2018

TehnologijaPletenjaSaTeorijskomiEksperimentalnomAnalizom-slidepdf...

Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 677.025(075.8) ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Војислав Р., 1942Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom / Vojislav R. Gligorijević. - Leskovac : V. Gligorijević, 2011 (Beograd : Nova škola). - 529 str. : ilustr. ; 30 cm Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. Tiraž 200. - O autoru: str. 4. Bibliografija: str. 525-529. ISBN 978-86-914211-2-0 a) Плетење - Технологија COBISS.SR-ID 185445132

2011. Autor: Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor// [email protected] http://slidepdf.com/reader/full/tehnologija-pletenja-sa-teorijskom-i-eksperimentalnom-an

5/17/2018



Izdavač: Vojislav R. Gligorijević Urednik: Vladimir V. Gligorijević Recenzent: prof.dr. Kostadinka Ljapčeva, Tehnološko metalurški fakultet, Skopje

Obrada teksta: Prof.dr Vojislav R. Gligorijević Dizajn korica: Prof.dr Vojislav R. Gligorijević Tiraž: 200

Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

2

http://slidepdf.com/reader/full/tehnologija-pletenja-sa-teorijskom-i-eksperimentalnom-an

5/17/2018



Tehnologija pleten a s teorijskom i eksperi entalnom an lizom

Vo islav R. Gligorijević

2011.

3

Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m


5/17/2018





4


5/17/2018



Potvrđeno od strane svojih moralnih prava. Ova knjiga sadrži neke informacije dobijene od autenti čnih i visoko cenjenih izvora. Prenešen materijal citiran sa dozvolom i izvorno nazna čen. Ogromni napori su učinjeni da se objave pouzdani podaci i informacije, ali i autor i izdavači ne mogu preuzeti odgovornost za valjanost svih materijala. Ni Autor ni izdava či, niti bilo ko drugi povezani s’ovom publikacijom, neće biti odgovorni za bilo kakve gubitke, oštećenja ili odgovornosti namerno ili nenamerno izazvane ili navodno budu izazvane u ovoj knjizi. Ni ova knjiga, niti bilo koji njen deo ne može biti reprodukovan ili prenešen u bilo kojem obliku ili bilo kojim,elektronskim ili mehaničkim, uključujući fotokopiranje,mikrofilmovanje snimanje ili sve informacije za skladištenje ili pretraživanje sistema, bez odobrenja u pisanoj formi sa izdava čem. Ovo se ne odnosi na izdavača na kopiranje za opštu distribuciju, za promociju, za stvaranje novih dela, ili za preprodaju. Posebna dozvola mora se dobiti u pisanoj formi samog izdava ča. Autor Confirmed by their moral rights. This book contains some information obtained from authentic and highly respected sources.Transmitted material quoted with permission and permission and originally indicated. Enormousefforts have been made to publish reliable data and information,as well as author and publishers can not accept responsibility for the validity of all materials. Neither the author nor publishers nor anyone else connected else connected this publication, shall not be liable for any loss, damage or liability caused by intentional orunintentional or alleged tobe caused in this book. Neither this book nor any part may be reproduced or transmitted in any form or by any, electronic or mechanical, including photocopying,recording or microfilming any information storage and search system, without permission in writing from the publisher. This does not apply to the publisher to copying for general distribution, for promotion, for creating new works or for resale. Special permission must be obtained in writing by the publisher. Author Подтверждено их личные неимущественные права. Эта книга содержит некоторые сведения, полученные из достоверных и уважаемых источников. Передающиеся материал цитирует с разрешения и первоначально указано. Огромные усилия были предприняты для публикации надежных данных и информации, а также автора и издателей не может принять на себяо тветственность за действия всех материалов. Нет Автор ни издатели, ни кто-либо другой связана это публикации, не несет ответственности за любые потери, повреждения или ответственности вызваны преднамеренно или непреднамеренно или предположительно вызванные в этой книге. Ни эта книга , ни какой-либо части не может быть воспроизведенаили в любой форме и любыми электронными , механическими , включая фотокопирование ,передана микрофильмирование записи или любом носителе информации ипоисковая система, без письменного разрешения издателя. Это не относится к издателю копирование для общего распространения, за продвижение по службе, для создания новых работ или для перепродажи. Специальное разрешение должно быть получено в письменной форме издателя.

Aвтор

5



5/17/2018



Supruzi Zdenki Elizabeti Gligorijević, deci i unucima


6


5/17/2018



− 2

Lo = 2 B + 2 d s + 0,5 π  0,5 A + d  , s   2

−

O autoru Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor, rođen je 10. januara 1942. u Pečenjevcu, gde je i završio osnovnu školu. Tekstilnu školu u Leskovcu, kao prvu generaciju pletača, završio je 1961., a nakon toga, Višu tehničku tekstilnu školu na mehaničkom smeru u Leskovcu. Od 1967. do 1981. godine radi kao nastavnik pletenja u Tekstilnom školskom centru u Leskovcu. Uz rad, studira na Tehnološkometalurškom fakultetu u Beogradu i Skoplju, na tekstilnom odseku, gde je iz oblasti pletenja i diplomirao 1973. U jesen 1981. primljen je na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu za predmet Tehnologija pletenja, kao saradnik u nastavi. Neposredno posle toga na odseku Tekstilne tehnologije, na Tekstilnom fakultetu u Ljubljani upisuje poslediplomske studije i magistrira 1986. na temu „Vplivi dinamičnih procesov in karakteristik zavornih mehanizmov na progavost pletiva“.Posle više objavljenih radova, doktorirao je na Univerzitetu u Ljubljani, godine 1990 na temu „Vpliv dinamike in trenja niti v kompenzacijski in pletilni coni na strukturo pletiva“, i dobio naziv doktora tekstilno tehnoloških nauka. Da bi potvrdio svoje pretpostavke V. Gligorijevi ć je konstruisao tri senzora i instalirao na samoj mašini u proizvodnom pogonu i sa ostalom prate ćom opremom utvrdio je na osnovu analize zavisnost između sile i dodavanja osnovine pređe u kompenzacionoj i pletaćoj zoni mašine u svim fazama procesa stvaranja petlji. Ugradnja senzora na samoj mašini i samo istraživanje je novina u ovoj fazi istraživanja. Da bi potvdio svoje rezultate u eksperimentalnom radu postavio je diferencijalnu jednačinu drugog reda i dobijene rezultate upore đivao sa eksperimentanim. Ovo istraživanje nema samo teorijsku vrednost, ve ć i stvarnu gde se senzori mogu prilagoditi na bilo koju vrstu osnovo pletaće mašine. Kao samostalni autor napisao je veći broj skripata i knjiga iz oblasti pletenja, veći broj naučnih radova u domaćim i inostranim časopisima, koji su na SCI listi. Svi nau čni radovi se odnose na podru č je pletenja, a njegova preokupacija i naučni interes se odnosi na izučavanje dinamike ponašanja pređe u procesu pletenja. Radovi su oblasti. sistematično i na naučnoj osnovi obrađeni, tako da predstavljaju uvod u dalju razradu problema u ovoj

7



5/17/2018



Predgovor Naučno-tehnička revolucija, koja se ostvaruje u svim oblastima nauke i tehnike, pove ćava ulogu tehnologije u tehnološkom procesu trikotažne proizvodnje. Stalno usavršavanje metoda i progresivni razvoj pletaće tehnike za izradu pletiva doveli su do visoko tehničko-tehnološkog nivoa razvoja, koji se takođe iskazuje u proizvodnji, što je značajno prevazišlo savremenu proizvodnost u ostalim tehnologijama. Cilj ovog udžbenika je da se kombinuje na jednom obimu osnovna načela i principi pletenja u poprečnom i uzdužnom pravcu (pletenje iz osnove) kao jedan važan sektor u tekstilnoj tehnologiji. Uključivanje istorijskog razvoja i vrste mašina, njihove principe i mehanizme, kao i izradu pletiva za različite proizvode čine ovaj udžbenik prihvatljivim, Posebno je pogodan za profesionalce u ovoj oblasti koji žele da prošire svoje znanje i razumevanje za pletenje. Udžbenik “Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom” je zasnovan na savremenim dostignućima nauke i prakse u naučnom, metodološkom i pedagoškom pogledu u oblasti trikotažne proizvodnje, radi dobijanja novijeg i efikasnijeg načina stvaranja petlji i kriterijuma daljeg razvoja postojeće trikotažne tehnike u budućnosti uz primenu mikroprocesorske kontrole i razvoju pletenja u naučnom smislu. U uvodnom delu knjige dati su opšti podaci o pletivu sa karakteristikama strukture pletiva i njihovo određivanje. Po vrstama prepletaja date su strukture prepletaja, grafički prikazi sa tehničkim patronama i projektovanjem desno-levih, desno-desnih, desno-desnih ukrštenih-interlok i levo–levih prepletaja ispleteni u popre čnom i uzdužnom pravcu. Posebno su projektovani žakarni prepletaji kao neregularni kao dvobojni i trobojni po bojama i vrstama sirovine uz slikovito prikazivanje uzoraka pletiva u boji. Izvršena je analiza procesa stvaranja petlji sa principima pletenja na svim pleta ćim mašinama i posebno operacije nanošenja polupetlje na kukicama igala i položajem novo stvorene petlje i polupetlje sa promenom dužine pre đe u petlji. Razmotreni su principi povezivanja elementarnih jedinica (petlje) u pletivu za pletaći, ravno kulirni, kružno kulirni i osnovo pleta ći način sa analizom delovanja i projektovanja pređe i niti pri njihovom kretanju u procesu pletenja preko Ojlerove i Lagranževe lučne koordinate sa elementima teorije površine. U ostalim poglavljima, ili modulima, data je analiza delovanja i projektovanja pre đe i niti u procesu pletenja, Poseban osvrt dat je na amplitudu oscilovanja pre đe u kompenzacionoj i pletaćoj zoni u procesu pletenja sa frekvencom oscilovanja u funkciji zatezanja pređe i određivanja uslovne periode jednog ciklusa pri osnovinom pletenju sa međusobnom vezom sila koje deluju u petlji pri zatezanju i povlačenju pletiva. Razmotrene su empirijske formule za premeštanje igala razli čitih vrsta u procesu polaganja pređe, kretanju radnih organa ravnih, kružnih i osnovo pletaćih mašina. Posebno poglavje, načini stvaranja različite dubine kuliranja je od posebnog zna čaja za kuliranje osnovne i plišane pređe u procesu izrade potkinih prepletaja, osnovo pletenih futernih prepletaja, izradu zavesa i čipki i žakarnih osnovo pletenih prepletaja. Posebna pažnja posvećena je, gde je to mogu će naglasiti, osnovnim pravilma i načelima, koja su manje verovatna, da će drastično promeniti razvoj u kasnijim tehnologijama. Udžbenik takođe može da posluži kao praktična referenca za studijski rad i poslovne svrhe. Ovo prvo izdanje na srpskom jeziku u ovom obliku uklju čuje i razvoj u elektronskoj kontroli i selekciji igala i ostalih mehanizama u poprečnom pletenom pletivu i pletivu iz osnove. Osnovni softver programiranja je pokriven s posebnim osvrtom oblikovanja i integralnom pletenju potpuno odevnih predmeta. Posebno mi je zadovoljstvo da će se ovaj udžbenik koristiti u obrazovanju, industriji tekstila kod nas i u ostalim zemljama u našem okruženju. Leskovac, 2011.

Vojislav R. Gligorijević


8


5/17/2018



Preface Scientific-technical revolution, which is implemented in all areas of science and technology, increasing the role of technology in the production process knitwear production. Continuous improvement of methods and progressive development of knitting techniques to produce knitwear’s have led exceeded to high levels of technological which also shows in production, which significantly the productivity of other development, modern technologies. The aim of this textbook is to be combined in one volume the basic principles and principles of knitting in the transverse and longitudinal direction (from the basics of knitting) as an important sector in textile technology. Inclusion of historical development and different types of machines, their principles and mechanisms, as well as making the yarn products, make this textbook as acceptable, particularly suitable for professionals in this field who wish to expand their knowledge and understanding of knitting. The textbook "Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis" is based on the latest achievements of science and practice in the scientific, methodological and pedagogical terms in the field of knitwear production in order to get a newer and more efficient ways to create loops the criteria for further development of existing techniques of knitwear in the future with the use ofand microprocessor control and the development of knitting in the scientific sense. In the introductory part of the book are given general information about the characteristics of the knitting structure of knitted knitwear’s and their determination. By type of knitted structures are given interlacement, graphics and technical design cartridges right-left, left-right, left-right cross-left-interlock and interlacement woven into the left transverse and longitudinal direction. Especially designed as an irregular interlacement Jacquard as tri-color and the colors and types of raw imagery to knitwear color patterns. The analysis of the process of creating a loop with the principles of knitting to all the knitting machines and special operations half loop the application of needles and hooks newly created position of loops and the change in length half loop yarn in the loop. They discussed the basic principles of connecting units (loops) in the knitting for knitting, weft straight, circular knitting weft and on the way to the analysis and design activities, and any move in their movement in the process of knitting through the Euler and Lagrange coordinates of the arc with the elements of the theory of surfaces. In other chapters, or modules, provides an analysis and design activities or the yarn and knitting process, special emphasis was paid to the amplitude of oscillation exceeds the counter trade knit zone and in the process of knitting with the frequency of oscillations in the function of yarn tension and determination of the suspended period of one cycle at wrap knitting connection with the mutual forces acting in the loop tensile knitwear and withdrawal. Considered the empirical formula for moving different types of needles in the process of taking the cross, the movement of the working of flat, circular knitting machines and on. Special chapter, different ways of creating depth weft is of particular importance for weft basic yarn and stuffed in the process of weft interlacement, knit on footer interlacement, making curtains and lace and knitted interlacement Jacquard basis. Particular attention is given, where possible stress, the rules and basic principles, which are less likely to change drastically in the later development of technologies. The textbook can also serve as a handy reference for studio work and business purposes. This first edition in English in Serbia and former Yugoslavia, including the development of electronic control and selection of needles and other mechanisms of cross-woven and knitted knitwear’s in the knitting basics. Basic software programming is covered with special reference design and fully integrated knitting garments. I am especially pleased that this textbook used in education, textile industry in our country and other countries in our region. Leskovac , 2011.

9

Vojislav R. Gligorijevic



5/17/2018



1.Uvod u istorijat pletenja 1.1. Evolucija tekstila

Čovek je prvi sebi napravio odeću od životinjske kože koju je znao da prošije pomoću igle od kosti životinja. Ubrzo su počeli da razmišljaju o vlaknastom materijalu za izradu tekstilne tkanine, ohrabreni iskustvom koje su stekli preplitanjem grana, liš ća, i trave u izradi primitivnih skloništa. Reč „Tekstil” potiče od Latinskog glagola texere (tekere) – za tkanje, međutim danas je to opšti pojam koji se primenjuje na bilo koju proizvodnju od vlakana, pređe i niti odgovarajuće finoće, odnosno dužine i debljine.

2. Početak ručnog pletenja 2.1. Ručno pletenje

Termin „pletenje” opisuje tehniku izrade tekstilne strukture u popre čnom i vertikalnom pravcu, sastavljenu od elementarnih jedinica- petlje, ispletene od pređe određene dužine. Termin „pletenje” datira iz sredine šesnaestog veka. Ručno pletenje se u početku izvodilo pomoću prstiju ruku i praktikovalo se veoma dugo pre upotrebe ru čne igle. Ručno pletenje je prvi puta zabeleženo u verskim slikama godine 1350 u severnoj Italiji, zatim se proširilo na ostatak Evrope. Slika 2.1 prikazuje kako Marija plete odeću za Hrista koja datira pre 1400 godine. Ovo je najranija zabeležena ilustracija od pletene odeće. Na žalost, Hristos je nosio verovatno haljinu koja je prvi puta ispletena tehnikom pletenja pletenice. Tehnika pletenja kačketa osnovana je u Britaniji 1424 godine. Godine 1488 parlament je doneo odluku na kontroli cena pletene kape. Grube vunene čarape, ispletene ručno, nosile su se sve do 1600 godine, ali one nisu bile toliko fine, i uvek je postojala težnja da se proizvedu fine čarape od finije pređe. Fine ženske čarape od svile nosila je Kraljica Elizabeta oko 1561 godine i bila je toliko impresionirana njihovom elastičnošću, da više nikada nije nosila grube vunene čarape . Godine 1564 u Italiji su ispletene prve čarape od češljane vunene pređe. 2.2. Princip ručnog pletenja pomoću dve igle

Na slici 2.2 dat je princip ru čnog pletenja pomoću dve igle, odnosno dva drvena štapića koja su bila sa zaobljenim vrhom na jednom kraju. Petlja nastaje onog trenutka kada se potpuno odvoji od igle, sve dotle dok je u dodiru sa iglom ona je polupetlja. Mnogi polupetlju nazivaju „stara petlja” što je jedan pogrešan naziv, ili bolje reći neprikladan.


10


5/17/2018



Slika 2.1. Marija plete Hristu bešavni ornament Gipsana slika iz oltara Majstora Bertramsa (1345-1415) u Crkvi od Buxtehude. Muzej u Hamburgu .

Slika 2.2. Ručno pletenje pomoću dve igle Pomoću igle A zadržavamo već stvorene polupetlje, a pomoću igle B stvaramo novu polupetlju 2, koju smo provukli kroz polupetlju 1.

11



5/17/2018



Slika 2.3. Wiliam Lee William Lee (ca. 1563 – 1614) was an English inventor who devised the first stocking frame knitting machine in 1589,oftheoperation only oneremains in use for centuries. Its principle in use.Lee was born in the village of Calverton, Nottinghamshire. He entered Christ's College, Cambridge in 1579 as a sizar and graduated from St. John's College in 1582.

2.3. Mehaničko pletenje

Godine 1589 engleski teolog William Lee (Vilijam Li) došao je na ideju da konstruiše prvu mehani ku mašinu za pletenje je došao čposmatranjem njegovečarapa. žene, Na po ideju nekim zapisima, njegove devojke verenice, kako plete čarape veoma sporo i da radi toga ne obraća dovoljno pažnje njemu. Prvo je došao na ideju da konstruiše pletaću iglu sa kukicom, ili kako se danas naziva „špic igla” ili, „igla duge kukice”. Samu iglu je zamišljao kao božje stvorenje, te je zato i dao imena njenih delova, kao „glava igle”, „ledja”, „stopalo”, „telo igle”. Pored igle konstruisao je jedan veoma važan radni organ „platinu”, to je ustvari jedna čelična pločica kojom se omogu ćavalo izvršavanje pojedinih operacija u procesu pletenja. I platini je dao nazive „grudi”, „prsa, „vrat”, nos”. Da bi se mogla u potpunosti izvesti operacija pletenja, konstruisao je jednu šinu sa glatkom zaobljenom ivicom na jednom kraju (presa), pomoću koje je izvršavao operaciju „presovanje”, odnosno sabijanje vrhova špiceva igala u jedno udubljenje na igli, koje je kasnije u literaturu nazvano kao žljeb igle ili čašica, kašičica, jer je to udubljenje ličilo na donji delo male kašike. Za njegov izum, po nekim verzijama, nije dobio priznanje, ve ć je od tadašnje crkve bio šestoko napadnut, da je njegovim izumom vređao tadašnju Crkvu, a pre svega Boga, i zato je bio proteran iz Engleske. Međutim jedna verzija govori da je svoj izum hteo da patentira kod Kraljice Elizabete, koja nije prihvatila njegov izum, jer bi to mnogo uticalo na mnoge fabrike za ru čno pletenje, koje su zapošljavale veliki broj ljudi. Ali i pored svega trebamo reći da se njegova mašina koristila skoro punih 200 godina. Ona je predstavljala jedan mehanički sklop koji se pokretao rukama i nogama. Koncept njenog rada bio je toliko briljantan da su, kroz evolutivni proces tehničkog doterivanja, mnogi pronalazači širom sveta u narednim vekovima uspeli da konstruišu industrijske mašine za pletenje. Nažalost, nema dokumentarnih podataka o Liovom životu. Liova originalna mašina je plela grube vunene čarape na osam igala po jednom engleskom colu (25,4 mm), kasnije, da bi mogao da plete finije čarape i to od svile, ugradio je 16 igala po jednom engleskom colu, mada je prijavio da ugradi 20 igala, i to posle 1620 godine.


12


5/17/2018



Pošto nije dobio patent od Kraljice Elizabete, Li odlazi sa svojim bratom u Pariz, i to na poziv Henrija IV, i godine 1609 Li otvara radionicu za pletenje čarapa u Ruanu i potpisuje jedan partnerski sporazum sa Pjerom godine 1611. Međutim pošto je Henri IV ubijen 1610 godine, Li nije imao nikakvu zaštitu i podršku i morao je njegov brat da se sa mašinama i radnicima vrati u Englesku, a da je William Lee umro u siromaštvu u Parizu, kriju ći se od progona. 2.3. Princip rada Liove mašine

Princip pletenja na Liovoj mašini je ostao do današnjeg dana isti, i ako su se mašine za pletenje usavršavale vekovima, pa i danas. Sa njegovom mašinom u po četku moglo je da se isplete 500 do 600 petlji u minuti, a kasnije je mogao da plete od svile bešavno pletivo sa 1000 do 1500 petlji u minuti. Na mašini se plelo rukama i nogama uz pokretanje osnovnih radnih organa mašine: igle, platine i prese. Slika 2.4 prikazuje Liovu mašinu sa pogledom na pletenje i izgledom pletiva desno. Pre stvaranja prvog reda petlji bilo je potrebno da se ru čno obavije pređa ispred vrhova špiceva igala na tela igala. Posle toga ponovo vršimo polaganje nove pređe ispred vrhova špiceva igala, pređu sada sabijamo između igala uz pomoć platina, stvarajući na taj način uvojke između igala određene dubine. Ovaj postupak je nazvan „kuliranje”.Uz pomoć platine iskulirane uvojke unosimo ispod vrhova špiceva igala u glave igala. Uz pomoć prese sabijamo vrhove špiceva igala u udubljenje na igli, koje nazivamo „čašica”, a zatim uz pomoć platina stvorene uvojke sa tela igala prebacujemo preko glave igala i iste nabacimo na iskulirane uvojke. Na ovaj način stvorili smo početak pletenja. Postupak teče dalje tako što iskulirane uvojke, sada polupetlje, zajedno sa petljom prebacujemo na tela igala, ponavljamo postupak polaganja i pri samom početku.pređe, kuliranja i unošenja uvojaka u glave igala. Dalji postupak sledi kao Slika 2.5 prikazuje Liovu mašinu usavršeniju i finiju za pletenje svilenih čarapa i drugih odevnih predmeta. Slika 2.6 (a-c) prikazuje slikoviti prikaz postupka pletenja na Liovoj mašini. Polupetlja (a) nalazi se na telu igle zadržavana vratom platine (b), to je ustvari uvojak koji smo stvorili u početku obmotavanjem igle pređom. Vršimo novo polaganje pređe (c) ispred vrhova špiceva igala (d). Slika 2.6-b prikazuje momenat kada platine vrše sabijanje pređe između igala, odnosno stvaraju iskulirane uvojke uz pomoć nosa platine (e), nakon toga sledi kretanje platine napred prema vrhovima špiceva igala i uz pomoć prsa platine iskulirane uvojke (f) unosimo ispod vrhova špiceva igala u glave igala. Platina se vra ća nazad (strelica) i ujedno podiže naviše (strelica). Slika 2.6-c prikazuje momenat kada platina svojim prsima (h) potpomaže dovodjenje polupetlje (a) ispred vrhova špiceva igala, koje istog trenutka presa (g) sabija vrhove špiceva igala u udubljenje na igli-čašica. Istog trenutka platina se kreće naviše (strelica). Platine i dalje potpomažu svojim prsima prebacivanje polupetlje preko glave igala onog trenutka kada se je presa povukla nazad,

13



5/17/2018



Slika 2.4. Liova mašina sa elementima za pletenje i izgledom pletiva desno.

Slika 2.5. Izgled originala levo i mašine za pletenje odevnih predmeta od svile desno Platine se takođe u isto vreme povlače naniže (strelica). Sada se postupak ponavlja. Ovo je princip pletenja koji je izmislio William Lee, i koji je ostao do današnjeg dana. i ako je ovo njegovovo epohalno otkriće, u početku nije dobio nikakvo priznanje, a Kraljica Elizabeta odbila je njegov patent, navodno da je na mašini mogao da plete samo grube vunene čarape. Li ponovo traži patent za mnogo finiju mašinu sa 20 igala na jednom engleskom colu, sa kojom je mogao da plete fine ženske čarape od svile, ali Kraljica i to odbija da prihvati patent, sa razlogom da će ugroziti rad tadašnje industrije za ručno pletenje čarapa. Slika 2.7. prikazuje deformisano pleteno pletivo na mesecu (Photo credit NASA) Fotografija snimljena tokom misije Apolo 12. Prikazuje deformisanu pletenu antenu koja je slala televizijske slike na Zemlju. Antena je ispletena od pozlaćene metalik pređe. (Vreme, 7. jula, 1969, 34-7). Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

14


5/17/2018



a)

b)

c)

Slika 2.6. Liov princip pletenja Jedinstvena struktura petlji za pletenje pruža mogućnost: • korišćenje minimalnog broja pređe • lako povezivanje pređe iz jedne petlje u drugu pod odre đenom napetošču • prenos petlji sa jedne igle na drugu • pletenje jedne strane pletiva sa jednom stranom kao lice i drugom kao nalič je • dvostrano pletivo sa licem i nalič jem • povećanje ili smanjenje broja petlji u širinu i dubinu • pletenje sa različitom vrstom sirovinskog sastava pređe u pletivu

15



5/17/2018



Slika 2.7. Apolo 12 posle sletanja na zemlju sa izgledom deformisane pletene antene od pozlaćene žičane pređe Jedinstvena svojstva pletene konstrukcije pružaju mogu ćnost proizvodnje pletenih artikala kao tkanine, zadržavajući tradicionalno tržište za izradu džempera, čarapa, triko tkanine, donje rublje, čipke i drugo. .

3. Istorijski osvrt i kriterijumi daljeg razvoja pletaće tenike i tehnologije Istorija pletenja je u poređenju sa postojećom dugogodišnjom istorijom tkanja, znatno mlađa, iz čega se može napraviti zaključak da je prelaz prema ručnoj izradi tekstilnog pletiva iz pređa pomoću preplitanja petlji na viši nivo razvoja tehni čkog stvaralaštva čoveka, za šta je bilo potrebno elementarno povezivanje pod pravim uglom dva sistema pre đe u tkanini. Iz tabele 3.1 proizilazi da su osnovni pronalasci u oblasti metoda i osnovnih tehničkih principa mašinske izrade pletiva bili otkriveni u prošlih 400 godina. Stalno usavršavanje metoda i progresivni razvoj prera đivačke tehnike za izradu pletiva doveli su do visoko tehničko-tehnološkog nivoa razvoja, koji se tako đe iskazuje u proizvodnji, što je značajano prevazišlo savremenu proizvodnost u tkanju. Ta činjenica da sa vremenom pronalaska kulirnog, osnovo pletenog i pleta ćeg načina izrade pletiva nisu dali nikakve nove načine stvaranja petlji, a sav naučno-tehnički razvoj tehnologije pletenja zasnovan je na stalnom usavršavanju ovih načina, dozvoljava da se postave sledeća pitanja:

Može li se u budu nosti pojaviti novi, efikasniji na in stvaranja petlji? • ć č • Koji su važniji kriterijumi daljeg razvoja postojeće trikotažne tehnike? Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

16


5/17/2018



Naučni odgovor na prvo pitanje može se dati na osnovu logičko-analitičkog razmišljanja. Analiza svih poznatih načina izrade pletiva pokazuje, da se u bilo kom slučaju moraju ispuniti dva osnovna uslova (logičke pretpostavke): • Postojanje, bar jednog, sistema pređa; • Postojanje sistema tehničkih elemenata stvaranja petlji (organi za stvaranje

petlji-igle).

Sistem pređa - niti može biti kako poprečan, tako i uzdužan (jedna logička promenljiva). Sistemi organa za stvaranje petlji izvršavaju kretanje relativno visećim polupetljama na njima, pri čemu se u toku jednog ciklusa stvaranja petlji predvi đaju dve ekstremne pozicije (krajnji položaj). Ovo relativno kretanje mogu vršiti ili svi organi za stvaranje petlji istovremeno ili svaki organ pojedinačno (druga logička promenljiva). Dalje, svaki pojedini organ za stvaranje petlji (igla) zajedno sa odgovaraju ćim pomoćnim organima (na primer platine), dužan je da da odgovarajućem odsečku pređe oblik petlji. Stvaranje savijenih delova pri tome može da se desi samo do sjedinjavanja sa polupetljom (treća logička promenljiva). Tabela 3.1 Vreme,mesto 6.v.; Egipat 13.v.; Španija, 16.v.; Švajcarska 1560.g.; Evropa Engleska, Francuska, Nemačka 1589.g.; Engleska 1758.g.; Engleska 1768. g.; II-ga polovina 1791.g.; Engleska 1798.g.; Francuska 1805.g.; Nemačka 1853.g.; Francuska 1856.g.; Engleska 1859.g.; Nemačka 1860-1864.g.;

17

Događaji ili pronalasci Ručno pletenje /nalasci pri otkopavanjima/. Ravno ručno pletenje na dve igle koristi se kao zanat. Ručno pletenje na pet igala /pletenje u krug/. Na tržištu prve bezšavne čarape. Pojavljuje se novo zanatstvo za muškarce. Stvaraju se pogoni za pletenje čarapa. William Lee pronalazi ručni kulirni razboj i kukičastu (špicastu) iglu. Naziv u originalu: STOCKING loom ili Kniting frame. Time je napravljen korak ka mehanizaciji izrade čarapa. J.Strutt stvara dodatni uređaj za izradu kulirnog pletiva sa dva lica na ravnoj mašini. Crane pronalazi ručni osnovo pletaći razboj. Postavljanje glavnog vratila na kulirnom razboju, prelaz prema kulirnoj mašini. ča. Time počinje Dawson stvara uređaj zaosnovo skretanje mehanizacija pletapolaga ćeg razboja. Decroix otkriva prvi patenat na krunom kulirnom razboju.

Carl Cristian Langsdorf, profesor matematike i Johann Michael Wassermann (Univerzitet u Erlangenu) izdaju prvi potpuni opis čaraparsko-pletaćeg razboja i tehnološkog procesa izrade čarapa. Stvaranje kružno patentnog razboja (kružne kulirne mašine za desno-desno pletenje). Townsend pronalazi jezičastu iglu. Uvođenje jezičastih igala i njihov vertikalni raspored u osnovopletaćem razboju - RAŠEL mašina. W.Cotton dobija patent na mehaničkom ravnom kulirnom



5/17/2018



Engleska 1857-1870.g.; Evropa, S. Amerika 1863.g.; SAD 1865.g.; Engleska 1866.g.; SAD 1878.g.; Engleska 1881.g.; Nema čka 1886.g.; Nemačka 1900.g.; Nemačka 1910.g.; Engleska 1949.g.; Istočna Nemačka

razboju sa vertikalno raspoređenom iglenicom, nisko postavljenim glavnim vratilom i prenosnim mehanizmima. Ovaj tip konstrukcije dobija najveći industrijski značaj. Različiti pronalasci na pleta ćim mašinama, delovi sa špicastim iglama. W. Lamb pronalazi osnovni princip mehaničkog pletenja jezičastim iglama primenom prenosnih ekscentara. Raspored iglenice je u obliku krova. Clay pronalazi dvoglavu jezičastu iglu, preduslov za izradu levo-levog pletiva. Izdavanje patenta Mac Nary na kružnopletaćim mašinama sa uključenjem načina izrade pete i vrha (na pendelnom hodu). Griswold uvodi iglenu ploču (Ripšajbnu) u svojstvu drugog iglonosača (iglenice) kružno pletaće mašine. Durand pronalazi prvu olučastu-cevastu iglu. Beyer pronalazi način automatskog dodavanja i oduzimanja pomoću prenosa polupetlji kod pletenja na ravnoj mašini. H. Stoll razrađuje osnovne tehničke pretpostavke za izradu ravnih pletaćih mašina za levo-levo pletenje. Spiers, Erfinder pronalazi levo-levu kružno pletaću mašinu za pletenje sa dva lica. H. Mauersberger patentirao je pletaći način “MALIMO” koji se javlja polaznom tačkom za stvaranje pletaće šivaće tehnike i time samim principom upletanja potkine pre đe po celoj radnoj širini osnovo pletaće mašine.

Tabela 3.2 Varijanta V4 1. logička promenljiva 2. logička promenljiva 3. logička promenljiva

Sadržaj promenljivih Sistem poprečnih pređa p Istovremeno kretanje pletaćih organa relativno sa polupetljama q Stvaranje savijenih delova za vreme sjedinjavanja sa polupetljama r (izrada nove jedinice preplitanja)

Ako imamo sistem poprečnih pređa p i kretanje pletaćih organa relativno polupetljama događa se istovremeno q, onda stvaranje savijenih delova ne može proizaći u vreme sjedinjavanja , to jest deluje pravilo složene suprotne pozicije, (p∧q)→ ∼ r (r∧q)→ ∼r (3.1) (p∧q) → r Poznato je da zakon kuliranja isklju čuje istovremeno stvaranje savijenih delova po celoj radnoj širini, ako je dat sistem popre čnih pređa, tj. pređa, se može dovesti prema pletaćem sistemu samo sa jedne strane, a po teorijskim vrednostima promenljivih, varijanta V4 na svakom mestu stvaranja petlji mora biti istovremeno po celoj radnoj širini sa jednakim količinama . Saglasno navedenom pravilu formalne logike iz (V1) može se doći do zaključka da ovi zaključci, podjednako karakterišu kombinacije varijanti V8 i V3 koje se takođe mogu smatrati Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

18


5/17/2018



tehnički ostvarljivim. U saglasnosti s tim, posle formalno logi čkog ispitivanja, tehnička varijanta V4 otpada. Na uzorku grafički je očigledno prikazana zakonitost složene suprotne pozicije: neostvarljivost varijante V4 po delovima takođe vodi ka mogućim varijantama V1 , V3 , V8 i samo ka njima. Krajnje pravilo isto, onda ne deluje, tako đe pređa za vreme stvaranja savijenih delova se ne dodaje. Potreba za pređom u tom slučaju proizilazi iz svojstava materijala. Ovo je moguće pri preradi rastegljivih sintetičkih niti. Usled tehničkih problema, povezanih sa takvom varijantom (ravnomernost, razlike obojenosti i dr.) njegova proizvodna primena nije potrebna i očito je ograničena (npr. izrada finih čarapa). Dalje izračunavanje ove mogućnosti se ne preporučuje. Za varijantu V6 karakteristično je sledeće: Varijanta V6 1.logička promenljiva

Sadržaj promenljivih Sistem poprečnih pređa

2.logička promenljiva

Uzastopno kretanje pletaćih organa relativno polupetljama

3.logička promenljiva

Stvaranje savijenih delova do sjedinjavanja sa polupetljama

Ako imamo sistem uzdužnih pređa, onda sa tehnološke tačke gledišta ne postoje nikakve sumnje u odnosu na vrednosti dve druge promenljive. U principu to je mogu ćnost uzastopnog ili istovremenog (q) kretanja igala, odnosno polupetlji i stvaranje savijenih delova do ili za vreme sjedinjavanja ( r) tj. svakoj igli odgovara svoja pređa. Na taj način, za osnovo pletaći način stvaranja petlji pravi izraz je; ∼p∧(q∧ ∼q)∧(r∨ ∼r) )= ∼p

(3.2)

Na taj način pitanje tehničke ostvarljivosti varijanti V6 i V7 u principu je rešeno. Dalja logička analiza dovodi do zaključka da se i pomoću izraza može odrediti najefikasnija, sa tehničko-ekonomske tačke gledišta, varijanta osnovo pletaćeg načina, tj. istovremenost relativnog kretanja i poklapanja sa vremenom stvaranja savijenih delova i povezivanja, označavajući najveći stepen iskorišćavanja vremena procesa stvaranja petlji kao osnovnim za postizanje radne brzine. Zatim, tehnička realizacija varijanti V6 i V7 uvek bi bila praćena niskim učinkom. Usled ovoga naučno istraživanje varijanti načina stvaranja petlji koje su pronađene po teoriji pokazuju se takođe suvišnim. Treba ukazati na to da su još u vreme pronalaska kulirnog, pleta ćeg i osnovo pletaćeg načina stvaranja petlji bili izdati patenti na “otkri ću varijanti stvaranja petlji”, teorijski formiranih pri datoj analizi. Sa ekonomske tačke gledišta razvoj trikotažne tehnike, sa jedne strane, uvek se određuje čisto tehničko-tehnološkim mogućnostima povećanjem produktivnosti pletaćih mašina, a sa druge strane, veliko stimulativno značenje ima mogućnost projektovanja proizvoda, imajući u vidu osobine hemijskih vlakana uključujući mogućnost uzorkovanja. Pri daljem povećanju produktivnosti pletaćih mašina uzima se u obzir niz osnovnih kriterijuma. Kod ravnih kulirnih mašina priblino 2/3 pre vremena pripadasavijenih procesu delova stvaranja petlji, a Za na tehnološke uslove ide samo jedno polaganje đe i stvaranje (kuliranje).

19



5/17/2018



jedan hod kulirnog ekscentra na radnoj širini stvara se samo jedan red savijenih delova pređe (analogno petljinim redovima). Princip rada je isprekidan. Bez obzira na to, rad na ravnoj kulirnoj mašini predstavlja racionalniju (za odre đene proizvode najracionalniju) po upoređenju sa drugim načinima tehnologije kao i pri preradi skupog vlakna, ovo se uzima u račun kao materijalizovani rad (ekonomija sirovine). Princip rada ravno pletaćih mašina takođe je prekidan. Neekonomične po gabaritu, simetrična konstrukcija brava pletaćeg sistema, a tako|e i male u upoređenju sa širinom iglenice, broj sistema (što će umanjiti prazan hod radilice) objektivno ograničava dalje suštinsko povećanje produktivnosti. Ako se prekidni sistem kretanja ne nadgledava, to može znatno da ometa povećanje produktivnosti ravno pletaćih mašina. Ravno pletaće mašine sa radilicama (glavama) koje se kreću po ovalnoj putanji u sadašnje vreme pri uslovima povlačenja dva pletiva opremljene su sa 14 ili 15 jednosistemskih radilica. Kretanje radilica je neprekidno u jednom pravcu po elipsi. Na taj način na ovim mašinama u jedinici vremena stvara se 3-4 puta veći broj redova petlji nego na ravno pletaćim mašinama sa 3 ili 2 pletaća sistema. Njihova produktivnost nije manja od produktivnosti kružno pletaćih mašina za ravna pletiva. Samo kružno pletaće mašine većeg prečnika za metražno pletivo proizvode u jedinici vremena (u poređenju sa pletivom jednostavnog prepletaja) skoro duplu ili 3 puta veću količinu pletiva. Granice povećanja produktivnosti kružno pletaćih mašina manjeg i većeg prečnika ne mogu biti tačno određene. Kao osnovni problem se javlja lomljenje glave igala, pri velikoj brzini obrtaja, a takođe i prekidu pređe pre svega usled njene nedovoljne ravnomernosti. Lomovi glave igala koje su u krajnjem stanju povezane sa individualnim pokretanjem igala, izazvani su udarnim opterećenjem igala radi povećanog nagibnog ugla i u čestalosti obrtaja (frekvencije), što dovodi do povećanja udarnog opterećenja. Međutim, s druge strane, ono se javlja polaznom tačkom za povećanje produktivnosti pletaćih mašina. Sa porastom nagibnog ugla brava, mogu ćno je povećanje broja pletaćih sistema koji su razmešteni po obimu mašine. Pri istom kvalitetu pletiva moguće je kontrolisati stvarno slabljenje energetskih gubitaka i kapitalno ulaganje za jedan pleta ći sistem, a takođe i povećanje raporta uzorka. Povećanje produktivnosti rada je neproporcionalno povećanju krajnjeg broja sistema. Zbog tog razloga, napor proizvođača pletaćih mašina je usmeren ka tome da značajno povećaju brzinu obrtaja. Stepen amortizacije se smanjuje istovremeno sa povećanjem produktivnosti rada. Na taj način ciljna istraživanja sistema igla-iglenica-pletaća brava, usmerena su ka povećanju broja pletaćih sistema i brzine obrtaja, tj. ne mogu se o čekivati realna rešenja koja dozvoljavaju odstupanja sa principa mehaničkog pokretanja jezičastih igala. ćih mašina Povećanje produktivnosti je povezano sa minimiziranjem radnih delova,osnovo organa pleta za stvaranje petlji pre i sa svega primenom krivolinijskih mehanizama za realizaciju radnih šema koje su tehnologijom zadate. Pri tome je neophodna primena naučnih metoda za rešavanje dinamičkih problema mašina. Postižemo ih uzimanjem u obzir tehničkih, tehnoloških uslova, radne brzine osnovo pletaćih mašina, ali sada se isti če kao glavni problem jaka buka koja nastaje delimično poteškoćom praktične primene ovih radnih brzina. Zato je veoma važan put povećanja produktivnosti osnovo pletaćih mašina, međutim to povećava radnu širinu pletenja. Radna brzina se pri tome neznatno smanjuje. Sa povećanjem radne brzine poseban značaj se daje dovođenju pređe pri minimalnom opterećenju pređe, za sve grupe mašina. Za izradu trikotaže karakteristi čna je primena upravljačke i regulacione tehnike u različitim sistemima dodavanja pređe, uzorkovanja i davanja oblika.


20


5/17/2018



Upoređivanje elektronskog upravljanja, uzorkovanjem mašina i grupe mašina za obradu uzoraka u pripremnom odeljenju sve do izrade konstantnog memorijskog ure đaja sa kojim se može informacija zadržati u samoj mašini, još uvek ima prvostepeni zna čaj. Na ovom primeru se vidi da pitanje o primeni tehni čkih sredstava treba rešavati ne samo sa tačke gledišta samih savremenih tehničkih mogućnosti, već i sa tačke gledišta tehničko-ekonomske koristi i neophodnosti. Zahvaljujući prostoj strukturi pletivo dobija karakteristi čna svojstva, kao što je dobro prianjanje, elastičnost i poroznost. U vezi sa proširenjem proizvodnje hemijskih vlakana, zapo čet je usmereni rad na stvaranju novih proizvoda. Zahvaljujući njemu pojavila se mogućnost ubacivanja pletiva skoro u svim oblastima, gde su se koristile tkanine. Po tradiciji oblast primene trikotažne produkcije ( čarape, gornja trikotaža, rublje) ostaje kao i ranije. Njen asortiman se za kratko vreme proširio zahvaljujući uvođenju tekstuiranih poliamidnih i poliesterskih pređa, a takođe i pređe ispredene iz niti čistog hemijskog vlakna ili sa njegovim primesama (pre svega polivinilne, poliakrilne i poliesterske niti). Takvi kvaliteti kao što su lagodnost nošenja, lakoća negovanja, oblik stabilnosti, koji se u ode ći iz ovakvih niti ispoljava kao sjajno odelo sa karakteristi čnim osobinama pletiva, javljaju se kao glavni uzrok povećanja potražnje stanovništva za savremenu i osobito raznovrsnu odeću. Oblast svakodnevne tekstilne trikotažne osnovo pleta će proizvodnje (uključujući RAŠEL mašinsku proizvodnju) danas je skoro potpuno potisnuta drugim na činima izrade (zavesa, gardina, čipki i tako dalje). Prednost u vezi sa uvođenjem stabilnih po boji hemijskih niti i visoke produktivnosti osnovo pletaće proizvodnje odigralo je odlučujuću ulogu u probijanju trikotaže u onim oblastima bivšim tradicionalnim za tkanje. U sve većoj meri pletiva izrađena na kružno pletaćim mašinama zamenjuju tkane materijale za presvlačenje nameštaja, zidova a takođe za teške prekrivače. Njihova prednost, ne samo u poređenju sa tkaninama već i u poređenju sa osnovo pletaćom trikotažom, delimično se ogleda u elastičnosti a delimično u uzorkovanim mogućnostima. Proizvodnju svakodnevnog tekstila uopšte, moguće je razmotriti kao oblast koja se brzo razvija i kao buduću oblast primene trikotaže. Sa tačke gledišta perspektivne primene izvodi se u svetu više radova u vezi sa odre đivanjem mogućnosti korišćenja trikotaže u tehničke ciljeve. Ovu oblast treba razmatrati kao oblast sa najvećom perspektivom. U celom svetu posmatra se tendencija deobne ili potpune zamene tkanina za gornju ode ću (kompleti, sakoi, muške košulje, ženske bluze,o suknje itd.) trikotažom. Bez sumnje ovo vodi naučno-tehnološkom progresu u datoj oblasti, čemu svedo či nekoliko primera: Unapređenje finoće mašina u grupi kružnopletaćih mašina velikog prečnika i osnovo pletaćih mašina; Dobijanje većih količina hemijskih niti, osobito polimernih, sa određenim fizičko-hemijskim osobinama a takođe i prerade pređe i kombinacije pređe; Stvaranje velikog broja specijalnih trikotažnih prepletaja i polaganja sa ciljem dobijanja pletiva stabilnog oblika i sa velikim koeficijentom zapunjenosti; Stvaranje specifične tehnologije obrade i doradnih mašina. Pored ženske i dečije gornje odeće, isto tako i ukrasna (svečana) i različita proizvodna odeća izrađena iz pletiva zauzima veliki deo. Prednost trikotaže i sada stimuliše razvoj potrošnje i potražnje. Tendencija razvoja proizvodnje je povećanje plasiranja proizvoda lake 21



5/17/2018



trikotaže (košulje, bluze i dr.). Za njihovu proizvodnju koriste se kružnopleta će mašine velikog prečnika za desno-levo pletenje, kružno pletaće mašine interlok velikog prečnika (npr. finoće 32…50E), a takođe i kružno pletaće mašine velikog prečnika za desno-desno pletenje. Dužina prerađivane pređe za pletivo određene dužine i širine značajno je veća nego za tkanine takve iste dužine i širine. Dati parametri stvaranja petlji ta čno određuju dužinu pređe u petlji, isti prostorni raspored dobijenih delova po visini i širini veoma je promenljiv zbog delovanja različitih sila. Usled toga se javlja povećana rastegljivost pletiva, koja može biti smanjena putem promene dužine petlji pri datoj relativnoj dužini ili širenjem pletiva ili upletanjem u prepletaje uzdužnih ili poprečnih (ili i ovih drugih) dopunskih pređa, koje ne učestvuju u stvaranju petlji, a pri delovanju sila poprimaju optere ćenje u prvom redu. Ova proučavanja u vezi sa izradom pletiva koja konkurišu po svojim osobinama sa tkaninom proizilaze iz ove dve mogućnosti projektovanja trikotažnih prepletaja. Kod projektovanja je veoma važan udeo takvih kvaliteta kao što je zatvorena površina (karakteristi čno za tkanine), postojanost na istezanje i tipično za tkanine - grifovanje i drapiranje. Visoka produktivnost kod izrade trikotaže bila je i ostala osnovni kriterijum sli čnih izrada. Ona se javlja kao logički osnov nedostatka bilo kojih usmerenih istraživanja izrade posle izrade tkanina sa “sličnim trikotažnim” osobinama sa izuzećem izrade pojedinih proizvoda koji koriste tekstuirane niti za dobijanje elasti čnih efekata tkanine. Vraćajući se obema osnovnim mogućnostima u pravcu istraživanja projektovanja trikotažnih prepletaja moguće je napraviti zaključak da su osobine pletiva približne osobinama tkanina, te utoliko bolje polazi za rukom ubacivanje u pletivo uzdužne i poprečne tekstilne pređe; pri tome se prema pokazateljima tkanine ne približavaju samo pokazatelji istezanja, ve ć i struktura površine, grifovana i rapava, drapirana. Mogućnosti za taj način proizvodnje pletiva obično su manje nego kod osnovo pletaćeg načina. Kod pletaćeg načina proizvodnje na kružnim mašinama velikog prečnika moguće je: Smanjiti dužinu prerađivane pređe na relativnu širinu pletiva zahvaljujući visokoj finoći mašine i kombinaciji elemenata preplitanja - petlji i zamki, pri čemu se minimalna dužina ove pređe u poređenju sa pređama u tkanini ne postiže i, plesti u pravcu petljinih redova i nizova dopunskih pređa u svojstvu potke ili osnove. Zahvaljujući primeni sintetičkih niti (npr. poliesterskih) i njihovom koriš ćenju, pojedine mogućnosti mogu uticati na fizičko-mehaničke osobine i na strukturu pletiva i ako su u tom slučaju optimalni pokazatelji. Naročito široke mogućnosti se završavaju u obradi pletiva od specijalne pređe. U tom slučaju može se dobiti npr. pletivo u vidu čoje koje ne može biti napravljeno samo korišćenjem poprečnih i uzdužnih potki. Za modifikovana pletiva svih vrsta koja ne raspolažu specifi čnim osobinama važi jedno osnovno praviloiz- tkanina, smatrati ne ga dovodi pletivom. enjeproizvoda, za proizvode koji seseprenoviji svegai izrađuju samo ka Njegovo dobijanjukoriš sli čćnih pojavljaju noviji proizvodi koji zauzimaju svoje mesto zajedno sa tkaninom. Široka mogućnost proizvodnje pletiva sličnog tkaninama moguće je realizovati pomoću osnovo pletaćeg načina pletenja. Kod osnovinog pletenja mogu ća je dopunska prerada osnovinih pređa koje su unapred usmerene - polažemo ih isto tako kao kod tkanina. Ukrštavanjem pređa koje imaju polaganje pod iglu i pređa koje sjedinjuju (povezuje) potku, moguće je dobiti pletivo koje poseduje spoljašne sličnosti sa tkaninom i fizičko-mehaničke osobine, a takođe i u poređenju sa pokazateljima tkanina, drapernost i grifovanost. Podjednako sve ovo znatno smanjuje brzinu osnovo pleta ćih mašina. Osim toga, osobenosti strukture izazivaju povećani rashod materijala za postizanje karakteristika rastegljivosti i zapunjenosti kao kod tkanina. Isto treba primetiti da u proizvodnji velike


22


5/17/2018



količine metražnog materijala, osnovo pletaće mašine sa ekonomske tačke gledišta imaju veće mogućnosti nego kruž o pletaće mašine velikog prečnika i tkački razboji; ovo se objašnjava prostijim načinim uzorkovanja i korišćenja relativno prostih tehničkih sredstava za ostvarenje polaganja pre e pri izradi trikotažnog pletiva za svakodnevnu proizvodnju elegantne ženske, muške i de ije odeće. Uopšte treba reći da proje tovanje i dorada pletiva kriju u sebi mno e mogućnosti koje vode ka daljem rasprostranjiv nju pletiva u svim oblastima korišćenja tekstila. Postoji mišljenje da sve mer usmerene na izradu pletiva sličnih tkanini dovode do izrade novog perspektivnog asorti ana odeće kao dopuna prema asortimanu odeće od tkanine. Pitanje o tom ili drugom delu asortimana u opštem asortimanu rešavaj u spoljašnji uslovi zajedno sa usavršavanjem m de. Moguće je, takođe, pretpostaviti da će se trikotažni način proizvodnje i način tkanja i d lje razvijati i pozitivno uticati jedan na drug g. Slika 3.1 prikazuje formalno-logički prikazi načina pletenja

Slika 3.1. Formalno-logički prikazi načina pletenja 4. Opšti podaci o pletivu P l e t i v o je tekstilni proizvod sastavljen iz petlji međusobno prepleteni u određenom poretku. P l e t i v o izrađeno kuli nim i pletaćim načinom razlikuje se od tka ine geometrijskim preplitanjem pređe. U tkanin ma duže pređe 4.1 (osnova) prepliću se sa poprečnim 2 (potka) pod pravim uglom (slika 4.1,a). Tkanina se dobija putem naizmeničnog provlačenja pređe potke sa prepletaja. pređama osnove po eljene na dva jednaka ili nejednaka dela p obroju u zavisnosti od vrste Za tkanin je karakteristi čna zatvorena površina, a tak đe i odgovaraju ća

23



5/17/2018



mehanička svojstva i rastegljivost, koja odgovaraju osobinama prera đivanih pređa. Slika 4.1,b prikazuje raspored susednih osnovinih ili potkinih pre đa pri podužnoj zapunjenosti tkanine, koja može biti manja, jednaka ili veća od 100%. Slika 4.2 prikazuje šemu delovanja sila na osnovine i potkine pređe pri opterećenju platnene tkanine, a i b- u pravcu osnove, c- u pravcu potke. Pri proračunu prekidne sile tkanine polazi se od geometrijske šeme vezivne strukture (slika 4.2) uzimajući u obzir neujednačenost zategnutosti žica kod naprezanja tkanine.

P l e t i v o dobijamo putem stvaranja petlji iz pre đa prepletenih u petlje (slika 4.3). Pri tome je za izradu pletiva potreban samo jedan sistem pređa (a) koji se poprečno upliće u petlje (b) ili sistem uzdužnih pređa (c i d). Različitom transformacijom osnovnog prepletaja dolazimo do konstruktivnih varijanata, koje daju široku mogu ćnost za kvalitativne modifikacije i otkrivaju veću oblast njihove primene. Pletivo, za razlku od tkanine. ima otvorenu površinu i pri mehani čkim delovanjem ima mnogo veći stepen istezanja i od same pređe iz koje su bile stvorene petlje . Zavese (slika 4.4) kao i til, čipke pletenice, ribarske mreže, proizvodimo tako što pređe 1 jednog sistema idu po dužini, a pre đe 2 drugog ili 3 tre ćeg sistema se prepliću pod uglom od 45o. Iz strukture i karakteristike mehaničkog istezanja proizilazi dobar, zdrav kvalitet koji ukazuje na korisnost odeće iz trikotažnih pletiva. Relativna rastegljivost i otvorena struktura uslovljavaju sposobnost prema dobrom održavanju toplote pletivom, ne ometaju neophodnu toplotnu razmenu i ne izazivaju povećanje znojenja.

a

b

c

d

Slika 4.1. Izgled tkanine-a sa šemom elementarne tkanine platnenog prepletaja (prikazano crticama) i šemom rasporeda susednih osnovinih ili potkinih pređa pri podužnoj zapunjenosti tkanine manje, jednako ili veće od 100% -b i c- šema elementa pletiva i Izgledom zavese-d Pri povezivanju određenog kvaliteta strukture pletiva sa svrsihodnim izborom vlakana pojavljuje se prijatan osećaj komfora u procesu eksploatacije proizvoda. Stvaranjem pletiva putem povezivanja savijenih pređa, obezbeđuje se očigledno malo gužvanje pletenih


24


5/17/2018



proizvoda, koji se pri korišćenju iste sirovine manje gužva od tkanih. Prema tome, pletivo odgovara savremenim potrebama kao materijal odeće za rad i odmaranje, komfornost u nošenju, zadržavanju toplote, lako negovanje. Pletivo, izrađeno kulirnim i pletaćim načinom, se sastoji iz elemenata preplitanja. Za početni deo procesa stvaranja petlji (slika 4.5) uzimamo savijeni deo pređe (a). Njegovim povezivanjem sa sledećim savijenim delom iz prvog nastaje zamka (b); u to isto vreme iz novo savijenog dela pređe nastaje polupetlja.

Slika 4.2. Šema delovanja sila na osnovine i potkine pređe pri opterećenju platnene tkanine, a i b- u pravcu osnove, c- u pravcu potke Zahvaljujući dodavanju trećeg savijenog dela, iz polupetlje se dobija petlja (c), poslednji savijeni deo pređe prelazi u polupetlju, a zamka ostaje bez promene. Petlja je elementarna jedinica ili element preplitanja pletiva. Svaki po četni red pletiva je red zamki, poslednji red je uvek red polupetlji. Horizontalni raspored petlji nazivamo petljinim redom, vertikalni-petljinim nizom (slika 4.6). Na slici 4.7 prikazana je struktura petlji sa veznim elementima, sa kojima je petlja povezana sa donjim i gornjim ležećim petljama. Svaka dva vezivna elementa stvaraju jedinicu preplitanja, koja se nalazi u šrafiranom pravougaoniku. Jedan vezivni element se sastoji iz dve tačke kontakta, koje se nalaze u crnim tačkama polja. Veličinu petlji možemo pojasniti iz slike 7. Pored petlje kao osnovni element poprečno pletenog pletiva, kao i osnovo pletenog, u pletivu se pojavljuje i zamka kao element preplitanja u pletivu (slika 4.9). Na slici 4.10 kao element preplitanja pojavljuje se flotiranje, ili, podležanje pređe preko jednog niza ( izdužene petlje). Zamka kao element preplitanja se pojavljuje i kod osnovo pletenih pletiva (slika 4.11 i 4.12). Zamka može da se prebaci preko dve ili više izduženih petlji ili nizova (slika 4.13). Slika desno prikazuje flotiranje pređe ispod dve petlje ili niza. Slika 4.14 prikazuje petlju na desnoj strani (lice) sa povijenim stranicama 2 petlje koje se nalaze iznad luka ili iglene glave petlje, i levu petlju ili nalič je, gde je isturena iglena glava petlje 1 i 3 iznad stranica petlje. Gornji luk 1 predstavlja iglenu glavu, a donji 3 platinsku glavu petlji*.

25



5/17/2018



Slika 4.3. Oblici savijeni delova pređe pri stvaranju pletiva iz sistema pređe a-sistem poprečnih pređa, - sistem uzdužnih a; uplitanje c- uplitanje poprečnih prepre đa,đduzdužnih pređa

Slika 4.4. Zavesa Slika 4.5. Elementi preplitanja a savijeni deo pređe (uvojak); b zamka (1) i polupetlja (2); c petlja(3)

Slika 4.6. Petljin red PR-horizontalno; Petljin niz (PN- vertikaln ); slika levo prikazuje to isto petljama u crvenoj boji


26


5/17/2018



Slika 4.7. Konstrukcija petlji

Slika 4.8. Geometrija petlji

Slika 4.9. Zamka kao Slika 4.10. Flotiranje kao Slika 4.11. Zamka u osnovo pletenom element pletiva

element pletiva

pletivu kao element pletiva

Slika 4.12. Zamka u pletivu: levo u zatvorenom polaganju satena i desno u potkinom polaganju

27



5/17/2018



Slika 4.13. Zamka p eko dve izdužene petlje ili dva niza, i desno flotiranje pređ ispod dve izdužene petlje ili dva niza

**O iglenim i platinskim glćavama petlji detaljnije vidi u knjizi Teh ologija pletenja I autora Vojislava Gligorijevi a Sika 4.14. Poprečno pletene petlje lice i nalič je (desna i leva str na) Slika 4.16 prikazuje ivične petlje koje s pređa koja ide izvan zone pletenja ide pre z tim se vraća u sopstvenu petlju i stvara tr I ične petlje imaju od reda do reda naiz

stvaraju tako, da a susednoj petlji, ću stranicu petlje. enične dve ili tri

vprocesa rtikalne stranice. Treća stranica prelazi iz zadatog stvaranja iz položaja a u položaj b , sv štoakije put karakteristi čno z pletivo u slobodnom stanju. Iz slike 4.17 idimo da se ivične p tlje stalno menjaju sa po tri vertikalne stranice, pošto ivični savijeni delovi pređe, koji ne dobijaju nikakvo preplitanje u glavama, leže prema pletivu kao treća stranica.

Slika 4.15. Osnovo pletene petlje lice i nalič je (desna i leva strana)

Slika 4.16. Ivičn petlje

Po rasporedu stranica i luko a čpetlji izra đenih kulirnim i pleta ćim na inom:u pletivu razlikujemo četiri osnov e vrste prepletaja,


28


5/17/2018



• • • •

Desno-levi (jednolični ili jednoiglenični) Desno-desni (dvolični ili dvoiglenični) Levo-levi (dvonalični ili dvoiglenični) Desno-desni (interločni ukršteni ili dvoiglenični)

DL; DD; LL; DDU

Jednolični desno levi ili jednostrani glatki prepletaj u literaturi ima i naziv kulirni prepletaj. Ima dve strane, jednu lepšu za naše oko kao lice, i jednu kao nalič je (slika 4. 17). Lice pletiva ima stranice u obliku slova V (kao krljušti kod riba), a nali č je ima poprečne iglene glave (kao crepovi na krovu). Desno-desni osnovni prepletaj (slika 4.18) ima naizmenično raspoređene desne i leve nizove petlji. Levo levi prepletaj (slika 4.19) ima naizmenično raspoređene leve i desne redove petlji

Slika 5.17. Desno-levi osnovni prepletaj

Slika 4.18. Desno-desni osnovni prepletaj

29

Slika 4.19. Levo-levi osnovni prepletaj



5/17/2018



Slika 4.20. Pravilnija struktura petlji desno- Slika 4.21. Pravilnija struktura petlji levodesnog prepletaja levog prepletaja Slike 4.20 i 4.21 prikazuju pravilniji oblik petlji koji odstupa od idealnog. Slika 4.22 prikazuje strukturu i grafi ki prikaz (dole ispod slike) interlok Ovo rasporedu je ustvari kombinacija dva dvoli čna č(desno-desna) prepletaja umrežena međprepletaja. usobno. Prema između dva niza dvoličnog prepletaja horizontalne iglene glave petlji prekrivaju se nizovima drugog dvonaličnog prepletaja tako što su na obadve strane pletiva u popre čnom – rastegnutom stanju vidljive samo stranice petlji. Na slici 4.23 data je jedna slikovitija struktura ovog prepletaja. Na slici 4.24 data je geometrija petlji i uzdužni presek navedenih osnovnih prepletaja. Zavisno od vrste prepletaja, povezivanje pređe i povezanost sa ovim dovođenjem pređe u prostornu krivu izaziva delovanje sila elastičnosti pređa i unutrašnje naprezanje u pletivu. Pletivo teži da zauzme položaj, u kome bi se ove sile mogle izkompenzirati. U zavisnosti od vrste primenjenog osnovnog prepletaja pletiva se uvijaju u pravcu od krajeva prema sredini. Pletivo osnovnog desno-levog prepletaja a uvija se prema desnoj strani-licu po gornjim i donjim krajevima i na levoj strani po bo čnim krajevima. Horizontalne i vertikalne linije preseka pojašnjavaju ovu tendenciju prema uvijanju pri uslovima, da savijeni delovi pređe teže da se isprave. Desno-desni prepletaj b, levo-levi prepletaj c i interlok prepletaj d nemaju tendenciju prema uvijanju, pošto se sile, koje deluju u tom slučaju u pletivu u suprotnim pravcima, uzajamno poništavaju. Prikazani presek po dužini omogućava ovo razjašnjenje. Osim uvijanja, na istezanje pletiva znatno uti če geometrija petlji. U isto vreme kod desnolevih prepletaja istezanje je veoma malo, dok je kod desno-desnih visoka elasti čna rastegljivost i pre svega u pravcu petljinih redova. Na osnovu ovih uzoraka zaklju čujemo da iglene glave petlji teže prema ispravljanju, tesno pritisnute prema drugim petljinim nizovima i pri delovanju sila u suprotnim pravcima mogućno je suprotno istezanje. Na slici 4.25 prikazana je geometrija petlji i presek po redovima i nizovima, desne strane glatkog prepletaja. Kod levo-levih prepletaja to se samo dešava u pravcima petljinih nizova. Stranice savijenih petlji se takođe ispravljaju, izazivaju sabijanje u vertikalnom pravcu. Interlok prepletaj je malo rastegljiv kako u pravcu petljinih nizova, tako i u pravcu petljinih redova, pošto usled


30


5/17/2018



kombinacije dva desno-desna prepletaja skoro nema prostora za sabijanje i prema tome, sile, izazvane deformacijama pređe, uzajamno se poništavaju. Pošto se pletivo stvara povezivanjem savijenih delova pređe sa već povezanim polupetljama, ono se para po petljinim nizovima (ispuštena petlja); petljin niz u tom slučaju nazivamo mestom paranja ili jednostavnije ispuštenom petljom. Na slici 4.26 prikazan je ovaj proces pri desno-levom prepletaju a, pri čemu se jedinica preplitanja može parati u dva usmerena petljina niza po dužini. Na istoj slic b mogućno je paranje jedinice preplitanja samo u pravcu, suprotno njenom pletenju.

Slika 4.22. Desno-desni ukršteni osnovni interlok prepletaj

Slika 4.23. Desno-desni osnovni interlok prepletaj sa izgledom pravilnije strukture petlji

Petlje, raspoređene u jednom redu jedna do druge po širini pletiva, stvaraju h o r i z o n t a l n i p e t lj i n r e d, raspoređene jedna iznad druge po vertikali, sastavljaju v e r t i k a l n i p e t lj i n n i z. Petljin red kulirnog pletiva stvaramo redoslednim savijanjem jedne pređe oko igala. Pletiva delimo na k u l i r n a (poprečno pletena ) i o s n o v o v o p l e t e n a (uzdužno pletena iz osnove). Petljin red kulirnog pletiva stvaramo redoslednim savijanjem jedne pređe oko igala. Petljin red osnovo pletenog pletiva stvaramo istovremenim naizmeničnim polaganjem osnovinih pređa oko igala mašine. Razlikujemo pletiva dveju vrsta: j e d n o s t r a n a ili desno-leva (jednoiglenična) i d v o s t r a n a ili desno-desna (dvoiglenična). Jednostrana pletiva izrađujemo na mašinama sa jednom iglenicom –,dvostrana pletiva-na čajevima mašinama sa dvema iglenicama. U nekim dvoigleničnim mašnama pri uslovima korišslu ćenja jedne jednostrana iglenice. pletiva se mogu dobiti i na

31



5/17/2018



Dvostrano pletivo može biti jednolično,dvolično i dvonalično. Na slici 4.27 prikazana je struktura jednostranog kulirnog (slika 4.27,a) i osnovo pletenog (slika 4.27,b) prepletaja. Kao što se iz slike može videti, svaka petlja ovih prepletaja sastoji se iz baznog i veznog dela. Približno možemo računati, da se bazni deo petlji 1-2-3-4-5 sastoji iz dve stranice petlji 1-2 i 4-5 i polukruga, ili gornjeg iglenog luka, 2-3-4.

Slika 4.24. Geometrija petlji i presek po redovima i nizovima; leva strana glatkog (a), patenta (b), levo-levog (c) i interlok prepletaja (d).

Vezni deo 5-6-7 petlji kulirnog pletiva u obliku platinskih lukova, ili polukruga, povezuje bazni deo susednih petlji jednog petljinog reda. Vezni deo 5-6 osnovo pletene petlje ima skoro prav odsečak i za razliku od veznog dela petlji kulirnog pletiva povezuje petlje, koje se nalaze u susednim petljinim redovima ili u redovima, koji se nalaze na rastojanju nekoliko petljinih redova jedan od drugog. Prema tome, vezni delovi petlji osnovo pletenog pletiva ponekad povezuju međusobno petlje, koje nisu raspoređene u susednim petljinim nizovima, već u nizovima, koji se nalaze na nekom rastojanju jedan od drugog.


32


5/17/2018



Slika 4.25. Geometrija petlji i presek po redovima i nizovima; desna strana glatkog prepletaja

Slika 4.26. Ispuštene petlje u desno-levom - a i desno-desnom - b prepletaju 4.2. Karakteristike strukture pletiva i njihovo određivanje

Pletivo karakterišemo sledećim osobinama i parametrima: raspletanjem, istezanjem, uvijanjem, upletanjem, gustinom, dužinom pređe u petlji, modulom petlji, površinskom masom, debljinom, jačinom, oblikom stabilnosti i upletanjem, stepenom orijentacije elementarnih jedinica (petlje), dužinskoj zapunjenosti, površinskoj i zapreminskoj zapunjenosti i tako dalje. Jedan od najvažnijih parametara pletiva je gustina, dužina pređe u petlji, modul i upletanje. 33



5/17/2018



G u s t i n u p l e t i v a karakterišemo brojem petlji, koje se nalaze na jedinici njegove površine. Za jedinicu površine uzimamo kvadrat pletiva sa stranama 10x 10 mm, 50x50 mm ili 100x100 mm. Gustinu određujemo u dva pravca: po horizontali i po vertikali. G u s t i n a p o h o r i o n t a l i pokazuje, koliko se broj petljinih nizova nalazi na određenoj jedinici površine, i označavamo je sa Gh . G u s t i n a p o v e r t k a l i pokazuje, koliki se broj petljinih redova nalazi na određenoj jedinici površine, i označavamo je sa Gv . Stvarnu gustinu određuj mo po uzorku pletiva, ili proizvoda, izr čunavanjem broja petljinih redova i petljinih niz va na određenoj jedinici površine. Pri projektovanju pletiva g stinu izračunavamo teoretski, polazeći od z date podužne mase pređe ili finoće mašine. Pri p oračunu gustine neophodno je da znamo petljin korak A (slika 4.27,a) i visinu petljinog re a B, koji, sa svoje strane, mogu biti odr đeni gustinom po horizontali i vertikali.

Slika 4.27. Stru tura petlji kulirnog-a i osnovo pletenog-b pletiva

P e t lj i n i m k o r a k o A ( slika 4.27,a) nazivamo rastojanje m đu osama susednih petlji jednog petljinog reda. Petljinim korakom može biti određena veličina suprotno proporcionalna gustini po horizontali: A = 50/Gh ⇒ Gh = 50/A, To jest, što je veća gustina po horizontali , time je manji petljin korak.

V i s i n o m r e d a p e t lj i B nazivamo rastojanje među osama d eju susednih petlji jednog petljinog niza (slika 4.27 i 4.28). Visina reda petlji, može biti od eđena kao veličina suprotno proporcionalna gustini po vertikali: B = 50/Gv ⇒ Gv = 50/B. Pravilna struktura pletiva u znatnoj meri zavisi od odnosa gustina. U je dnostranom desnolevom glatkom pletivu gustina po vertikali, kao po pravilu, ve ća je od gustine po horizontali. Odnos gustine po horizontali rema gustini po vertikali nazivamo k o e f i c i j e n t o m o d n o s a g u s t i n e i označavamo sa slovom C. C = Gh /Gv = 50/A : 50/B = B/A. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

34


5/17/2018



Pri projektovanju pletiva koeficijent odnosa gustine koristimo za odre đivanje visine reda petlji i gustine po vertikali: B = CA; Gv = 50/B. đ e na odnos. S’obzirom dužine pređda e ujepetlji utrošene U p l epetljinog t a nj e reda p r epetlji u dužini p l e t petljinog i v u je reda stvaranje dužina pre đe zau petljinom redu sa brojem petlji N jednaka Nℓ, a dužina petljinog reda NA, onda je upletanje pređe U = ℓ /A. Gustina pletiva ne daje punu predstavu o frekvenciji pletiva, pošto ona ne karakteriše zapunjenost vlaknastim materijalom slobodne vezne delova me đu pređama, iz kojih se sastoje petlje.

D u ž i n a p r e đ e u p e t lj i je dužina pređe elementarne jedinice (petlje) u ispravljenom stanju. Eksperimentalno određivanje dužine pređe u petlji ostvarujemo samo za parajuća poprečno pletena pletiva. Za ovo nam je potreban uzorak površine pletiva dužine 100mm i širine 100 petljinih nizova za jednostrana pletiva i 50 petljinih nizova za dvostrana pletiva. Paramo svaki red posebno ( ukupno 5 reda). Oparanu pređu pažljivo ispravimo i izmerimo na ljeniru njenu dužinu. Srednju dužinu pređe u petlji izračunavamo po formuli −

l

gde je

∑ L

x

=

∑ L / ∑ n, x

- zbir dužine elementarnih peđa u mm;

∑ n − ukupan broj petlji. Za pletiva ∑ n = 500; Za dvostrana ili dvoigleni čna pletiva sa propuštenim petljinim nizovima

∑ n = n (100+X1-X2),

gde je n-broj merenja; X1-broj propuštenih petljinih nizova sa one strane pletiva (uzorka), sa koje vršimo brojanje 50 petljinih nizova; X2-broj propuštenih petljinih nizova sa suprotne strane pletiva. Za dvoiglenična pletiva pres i zakarnih prepletaja (potpuni žakar) ∑n = n•2•50; za pletiva prepletaja nepotpuni žakar ∑n = 0,5n•(1+0,5Nb); gde je Nb- broj boja u jednom petljinom redu; za pletiva kombinovanih prepletaja sa povezivanjem jednostranih i dvostranih prepletaja ∑Lx = ∑Lp+∑g i ∑n = 100n1+50n2, gde je ∑Lp-zbir dužine pređe u redovima prepletaja patent (desno-desni), ∑g - zbir dužine pređe u redovima prepletaja glatkog (desnolevi), n1- broj redova u pletivu patentnog prepletaja sa dužinom pređe u jednom redu Lp, n2broj redova u pletivu glatkog prepletaja sa dužinom pređe u jednom redu Lg.

P r o s t o r n o s t p o š i r i n i - a izračunavamo po formuli gde je η- skretanje veznih delova pređe; a = η A,

35



5/17/2018



A- petljin korak Naprimer, za pletiva prepletaja glatkog (kao na slici 4.28) a = A.

S t e p e n i s p r a v lj a n a elementarnih jedinica određujemo po sle ećim formulama: Po dužini ψ = h/ ℓ,

Po širini

ψ = a/ ℓ.

gde je h, a- udaljenost eleme tarnih jedinica (petlji) prema dužini i širini.

S t e p e n o r i j e n t a c i j e elementarnih jedinica ω određuje o kao odnos zbira projekcije njenih delova na datom pravcu ∑pd prema dužini pređe u petlji. Stepen orijentacije elementarne jedinice po dužini ω d i po širini ω š izračunava o po formulama: ω d = ∑pd / ℓ ,

ω š = ∑pš / ℓ ,

gde je ∑pd, ∑pš – zbir projek ija delova petlji saglasno na uzdužnom pra cu (po dužini) i po širini

Slika 4. 28. Šema strukture pletiva

Primer. Za slučaj, koji je d t na slici 4.28, možemo prihvatiti, da je ∑pd = 2h =2(B+dt) i ∑pš = A+4dt. Onda je d = 2(B+dr)/ ℓ ; ω š = (A+4dr)/ ℓ . Za određivanje p u n o ć p l e t i v a prof. A.S. Dalidovič uvodi fo mulu d u ž i n s k o g m o d u l a p e t lj i, koji pokazuje, koliko se teoretskih prečnika pređe nalaze (smeštaju) u dužini pređe jed e petlje ℓ, to jest, mL = ℓ /dt, L-dužinski modul pe lji; gde je m ℓ- dužina pređe u petlji, mm;


36


5/17/2018



dt -teoretski prečnik pređe (bez vazdušnih međuprostora), mm. Pri jednoj te istoj gustini punoća pletiva se može menjati u zavisnosti od pre čnika pređe, odnosno njene debljine. Zatim pri jednakim gustinama više gušćim trebamo računati pletiva sa najmanjim modulom petlji. Smanjenje modula petlji može biti postignuto povećanjem prečnika pređe ili smanjenjem dužine pređe u petlji. Shodno tome, što je manji dužinski modul petlji, time biće gušće pletivo. Davanjem modulu petlji za pletiva određenu vrednost, možemo odrediti dužinu pređe u petlji pletiva u zavisnosti od pre čnika pređe. U proračunima uopšte je pravilo da pođemo od modula petlji, odnosno njegove vrednosti. Pored dužinskog modula petlji, za potpuniju karakteristiku pletiva odre đujemo površinski i zapreminski modul petlji. P o v r š i n s k i m o d u l p e t lj i mp takođe karakteriše punoću i stepen poroznosti pletiva. Površinski modul petlji utvrđujemo preko prečnika pređe d u slobodnom stanju: mp = AB/ ℓd .

Z a p r e m i n s k i m o d u l p e t lj i karakteriše zapreminsku propustljivost kao i zapreminsku masu pletiva. Određujemo ga preko površine poprečnog preseka pređe, koji približno možemo računati kao površinu elipse: M v = 16

ABM π ( d + d p )

2

, l

gde je M-debljina pletiva, mm; dp- debljina pređe u pletivu, mm. Osobine i spoljašnji oblik pletiva u znatnoj meri zavisi od njegove strukture, ili prepletaja. D u ž i n s k a z a p u nj e n o s t karakteriše zapunjenost delova pletiva pređom po visini reda petlji ili po širini petljinog koraka. Izračunavanje dužinske zapunjenosti pletiva otežano je zbog složenog oblika elementarnih jedinica (petlje) i njihovog uzajamnog rasporeda. Za jednostavnije prepletaje, na primer desno-leve (kulirne,glatke), zapunjenost se može izračunati po formuli, koju je predložio prof A. N. Solovjev; Po veritkali Ev = 2dtGv, Po horizontali Eh = 4dtGv. gde je dt-teoretski prečnik pređe.

P o v r š i n s k a z a p u nj e n o s t p l e t i v a određuje se odnosom projekcije pređe u petlji prema površini petlje, ograničenom visinom reda petlji i širinom petljinog koraka. Za jednostavnija pletiva površinska zapunjenost se može izračunati po formuli prof. A.N. Solovjeva 2

Es

37

= 100

(dtℓ-4 d t

) / (AB).



5/17/2018



Z a p r e m i n s k a z a p u nj e n o s t p l e t i v a određuje se odnosom zapremine pređe u petlji pletiva prema zapremini petlje. Ev = (∂ / ∂p) 100, gde je ∂- srednja masa pletiva u gr m-3, koju izračunavamo po formuli ∂ = QM-1,

gde je Q-površinska masa 1m2 pletiva u gramima; M-debljina pletiva u mm; ∂p-srednja gustina pređe u gr m-2.

Z a p u nj e n o s t m a s e određujemo odnosom mase pređe pletiva prema maksimalnoj njegovoj masi ( prema punoj zapunjenosti ukupne zapremine pletiva sirovinom iz koje se sastoji pređa) Em = (∂ ρ p /)100, gde je ρ p - specifična gustina sirovine iz koje je izrađena pređa, gr cm-3.

Z a p r e m i n s k a p o r o z n o s t pokazuje delove vazdušnih međuprostora među pređama Rv = 100 - Ev. U k u p n a p o r o z n o s t pokazuje delove svih vazdušnih međuprostora u pletivu, kako među pređama, tako i u unutrašnjosti pređe Ru = 100 - Em. Z a p r e m i n s k i k o e f i c i j e n t p l e t i v a određujemo formulom K v = ρ / δ = 100 / Em .K

U g a o z a k r i v lj e n o s t i petljinog reda- to je ugao nagiba petljinog reda prema liniji, suprotno uzdužnom savijanju pletiva, a ugao zakrivljenosti petljinog niza - ugao nagiba petljinog niza prema savijanju pletiva ili ivica (krajeva). Ugao zakrivljenosti možemo izmeriti uglomerom sa greškom ne više od 1o. S k u p lj a nj e z a v r e m e p l e t e nj a Pletivo, koje je za vreme pletenja u nestabilnom položaju, radi unutrašnje deformacione energije, se po pravilu skuplja još na samoj mašini za vreme pletenja, tako da se menjaju njegovi geometrijski parametri. Povlačni, odnosno zatezni valjci, stalno drže pletivo u napetom stanju i s’vremenon na vreme popustaju pletivo, da bi se isto namotalo na robne valjke. Promena širine pletiva je definisana sa skupljanjem. S% =

Ši − Š s 100 , Š i

gde je Ši- širina pletiva na iglama (mašini); Šs-širina skinutog pletiva. Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

38


5/17/2018



Skupljanje je zavisno od širine iglenice, vrste i kvaliteta materijala, kao i gustine pletiva, i iznosi od 6% do 18%.

S u va relaksacija Skupljanje pletiva se po skidanju sa mašine još produžava 5 do 20 dana. Po isteku ovog vremena pletivo relativno ima stabilno stanje, pošto je sve to vreme prosto ležalo. To je samostalna promena mera novog pletiva, koja dolazi pod uticajem vremena i okoline (toplota, vlaga) sa zakašnjenjem do ravnotežnog stanja pri unutrašnjim napetostima. Pošto je pletivo bilo pri pletenju stalno napeto u uzdužnom pravcu, radi delovanja zateznih valjaka, dolazi za vreme relaksacije po pravilu do izrazitog izduženja i manje primećenog, odnosno potpunog negativnog poprečnog skupljanja Skupljanje pletiva definišemo kao i gore. s s (%) =

L1 − L2 L1

gde je L1- dužina po skidanju sa mašine; L2-promenjena dužina

100,

Pri suvoj relaksaciji pletivo je samo, u relativno stabilnom stanju, pod uslovom, da ne budu samostalne promene mera samo onda ako se ne menjaju uslovi njegovog održavanja. Pri promenjenim uslovima relaksacija se lako produžava.

M o k r a r e l a k sa c i j a Ako je pletivo duže vreme potopljeno u vodi, koja ima dodato sredstvo za omekšavanje i osušeno bez napetosti, tada prelazi u relativno stabilno stanje sa nekim većim stepenom relaksacije. Međutim, ako više puta ponavljamo pranje i sušenje bez napetosti, najbolje se približavamo potpunoj relaksaciji, to je stanje, kad ima pletivo minimalni obim unutrašnje deformacione energije i kada je pri najmanjoj tendenciji prema promeni oblika postignuta najveća oblikovna stabilnost. Promene se definišu kao i ranije Smr (%) =

L1 − L2 100. L1

Skupljanje pri pranju je ponovo u smeru petljinih nizova i u smeru petljinih redova. Negativna vrednost skupljanja u smeru reda petlji nam kaže, da se je pletivo za dati procenat raširilo. Pletiva pamučnih proizvoda, koja su bila mokro relaksirana, za vreme pranja mogu se promeniti za 5 do najviše 10%.

P r e č n i k p r e đ e za pređe malih uvoja izračunavamo formulom d =

T t

odnosno d = 0,00357 T t ρ −1 ,

28 ρ

39



5/17/2018



gde je ρ - specifična gustina vlakana ili materijala, iz kojeg je izra đena pređa, gr cm-3; Tt-podužna masa pređe u tex. Preko uslovnog prečnika pređe i podužne mase možemo izračunati dužinski modul petlji po formuli m L =

l ⋅ 28

ρ

T t

.

U tabeli 4.1. date su vrednosti gustine vlakana, ρ , ρ i 28 ρ za najčešće upotrebljenih u trikotažnoj industriji. Prečnik pređe d bitno zavisi ne samo od gustine vlakana, nego i od strukture pre đe, oblika poprečnog preseka, uvijenosti vlakana i drugih morfoloških karakteristika. Osim toga, neizbežno je bitna neravnomernost pređe po debljini, pri čemu ona nije jednaka za različite đa. čunu nije moguće uzeti sve osobine, svojstvene pre đama, posebno ako se ona vrste Pripre prora sastoji iz dve ili nekoliko komponenata (vrste vlakana). Zatim za određivanje modula petlji možemo koristiti uprošćenu formulu m=

32l , T t

Prihvatanjem da je vrednost 28 ρ približno jednaka 32 za sve vrste pređe ( niti). Pri ovome trebamo imati u vidu, da vrednosti modula petlji moramo odrediti za svaku vrstu pletiva sa uzimanjem u obzir vrstu prepletaja, njegovu namenu i vrste primenjene pređe. Modul petlji najbolje karakteriše petljinu strukturu pletenih proizvoda kako sa strane geometrijske, tako i fizičko-mehaničke, odražavajući upotrebne vrednosti obeležja pletiva: gustinu, istezanje, debljinu i površinsku masu 1m2. Nizom istraživačkih radova, po teoretskom obrazloženju strukture petlji pletiva ,potvrđena je prvostepena važnost modula petlji kao parametra, koji karakteriše geometrijske i fizičko mehaničke osobine pletiva. U osnovi ovih radova dato je izu čavanje krutosti pređe pri savijanju i upredanju na oblik i osobine petlji pletiva. Tabela 4.1. Vrednosti gustine vlakana ρ Vrste vlakana Pamučno 1,52 Viskozno 1,52 Polivinilhloridno 1,49 Poliestarsko 1,38 Acetatno 1,36 Vuneno 1,32 Poliakrilonitrilno 1,17 Poliamidno 1,14 Polipropilensko 0,91

ρ

1,23 1,23 1,22 1,18 1,17 1,15 1,08 1,07 0,96

28 ρ 34 34 34 33 33 32 30 30 27

Na osnovu analize veze između modula petlji i krutosti pređe pri savijanju, izveden je zaključak, da unutrašnje ili spoljašnje sile, koje izazivaju bilo koju relativnu deformaciju Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

40


5/17/2018



pređe u petljama ili petlji pletenog proizvoda u celosti, suprotno su proporcionalne kvadratu modula petlji. Što je manji modul petlji, time će biti manje vrednosti unutrašnjih sila i manji nivo potencijalne energije deformacije petlji, što znači veća nestabilnost oblika petlji. Prekomerno smanjenje modula petlji otežava proces stvaranja petlji i negativno uti če na eksploataciju stabilnosti pletiva, pošto povećane sile uzajamnim delovanjem i trenjem u tačkama kontakta pređe dovode do povećanog dela nepovratne deformacije pletiva. Na osnovu rečenog zaključujemo, da za svaku vrstu sirovine, prepletaja, proizvoda određene namene odgovaraju svoje optimalne vrednosti ili neki interval vrednosti modula petlji, pri kojem pletivo dobija najbolje korisne deformacione osobine ili, suprotno, najbolju stabilnost za vreme eksploatacije. Zavisnost između dužine pređe u petlji i iglenim korakom mašine nema zadovoljavajuće analitičko rešenje radi mnogobrojnih faktora, koji uti ču na tu zavisnost.Eksperimentalna istraživanja na čaraparskim mašinama su pokazala zavisnost dvema jednačinama:

l min

= 2t +

0,25 T t ; t

0,63 T t , t gde je l min - minimalna vrednost dužine pređe u petlji, dobijena pri punoj brzini rada automata i korišćenjem kvalitetne pređe; l max

= 2,15t +

l max

- maksimalne vrednosti dužine pređe u petlji pri tim istim uslovima; t-igleni korak mašine. Uopšte možemo reći da u industriji trikotaže razlikujemo dva prečnika pređe ili niti: • teoretski dt ili računski dr; • u slobodnom stanju d. Teoretski prečnik pređe smatramo da je bez vazdušnih prostora među pojedinim vlaknima u pređi. U procesu pletenja u takvo stanje mogu da do đu samo pojedini delovi pređe, na primer, pod pritiskom pletaćih organa. Pređa u slobodnom stanju ne podleže delovanju sila i radi vazdušnih prostora među pojedinim vlaknima ima prečnik dt f d . projektovanju pletaćih mašina ne koristi se teoretski prečnik pređe već se razmatra samo srednji prečnik d u slobodnom stanju. Ako posmatramo poprečni presek jednožične pređe pod mikroskopom možemo videti da je presek nepravilnog oblika. Međutim, ako prihvatimo da poprečni presek pređe ima kružni oblik onda se pređa može posmatrati kao cilindar očigledno velike dužine L u km. Tada će prečnik takvog cilindra imati neki srednji prečnik d.

41



5/17/2018



Masa u gramima cilindrične pređe dužine 1m, Tt = 0,25 πd2ρ, gde je ρ-specifična gustina pređe u gr cm-3; d- prečnik pređe u mm. Masa 1 km pređe biće Tt = 250 πd2ρ, odakle je d = 3,57

⋅ π ⋅10−2 T t ρ

= 0,0357 T t ρ −1 .

Iz navedene formule se vidi da stvarni prečnik pređe ne zavisi samo od njene podužne mase, već i od njene gustine ρ. Ako označimo da je k = 3,57 ⋅10−2 ρ ⋅101/2 , dobićemo d = k = T t . Pored stvarnog prečnika pređe razlikujemo i računski ili teoretski prečnik: −1

t δ

dt = 0,00357 T gde je δ - zapreminska gustina vlakana u gr cm-3.

,

Pređa, koju upotrebljavamo u pletioni, najčešće se podvrgava upredanju da bi se povećala njena jačina. Najčešće koristimo dvožičnu pređu koja ima veću jačinu od jednožične, jer u procesu pletenja pređa trpi velika naprezanja. Pređa podužne mase 18,5 tex (dve jednožične kardirane) ima jačinu na kidanje 280 cN, a pre đa zajedničke podužne mase 37 tex-165cN. Jačina pređe je manja za 1,7 puta. Razmotrićemo srednji prečnik dvožične končane pređe dsr. Pri određivanju ovog prečnika treba uzeti u obzir da u procesu pletenja na kružnim mašinama sa obrtnim cilindrom pre đa dvožična dobija manji broj uvoja ( slika 4.29 ). Provedena istraživanja su pokazala da poprečni presek dvožične pređe ima oblik elipse sa osama d i 2d , gde je d- prečnik jednožične pređe. Pri prelazu od preseka 1-1 na presek 2-2 ova elipsa se okrene za 90 0. Projektovanjem na horizontalnoj ravni preseka 1-1 i 2-2, koje se nalaze na različitoj visini, možemo prihvatiti da srednji prečnik pređe ima odgovarajuću stranu pravougaonika čija je dijagonala jednaka 2d, odnosno dsr = 2d sin 450 = 1,41 d. U tabeli 4.2 date su vrednosti koeficijenta k za različite vrste pređa i niti. Ako idemo preko zajedničke podužne mase pređe Ttz = 2Tt, dobićemo da je dsr = k Ttz = 1,41d . Za određivanje stvarnog prečnika pređe (Tabela 4.3) moramo uzeti u obzir koeficijent punoće pređe q, koji nam pokazuje veličinu prostora vlakana prema ukupnom prostoru pre đe. Stvarni prečnik pređe d = k’ Tt ( mm), gde je k’ = 2/ π ⋅ ρ ⋅ q .


42


5/17/2018



Koeficijent punoće pređe za grublju pređu kreće se u granicama ,45 do 0,60. Tako naprimer za beljenu pamučnu pređu sa gustinom vlakana ρ = 1520 kgm-3 koeficijent punoće pređe q = 0,49 i dobijamo da je k = 0,0412. Gustina pre đe (ρq), koja se oristi u trikotažnoj industriji po preporukama pr f. Dalidoviča, i koeficijent k su dati u tabeli. Posle određivanja gustine po horizontali izračunavamo visinu reda petlji, na osnovu veličine petljinog koraka i ko ficijenta odnosa gustine C: B = CA. Po teoriji pletenja pri proje tovanju glatkog prepletaja usvajamo da je

= 0,865, odakle je

B = 0,865•4d.

lika 4. 29. Šema dvožične pređe sa popre nim presecima D u ž i n a p r e đ e u p e t lj i. Za karakt ristike pletiva veći zna aj ima dužina pređe u petlji, od koje za isi njegova masa, gustina, jačina i istezanje. Dužina petlje može se odrediti stvarno po uzorku pletiva ili teor tskim izračunavanjem (posle izračunavanja gustine) po for uli, koju je predložio prof. A.S. Dalidovič. P računskim formulama dužinu pređe u petlji ustanovljavamo u zavisnosti od veličine petljinog koraka A, visine reda petlji B i pre nika ili debljine pređe d. Iz strukture petlji (slika 4.27) vidimo, da lukovi 2-3-4 i 5-6-7 sačinjavaju polukru sa prečnikom D. Sva a od stranica petlji približno je jednaka v isini reda petlji B. Shodno tome dužina petlji je ℓ = πD+2B. Iz slike vidimo, da je A = 2D -2d, Odakle je D = A/2+d, gde je d-stvarni prečnik pređe. Zamenom vrednosti D u p voj jednačini, dobićemo ℓ = π(A/2+d)+2B, ili ℓ = 1,57A+πd+2B.

Ako stranice petlji razmatramo kao hipotenuzu pravouglog trougla sa katetom, jednakom visini reda petlji B i prečnikom pređe d , formula za izračunavanje d žine pređe u petlji dobiće oblik: ℓ = 78,5/Gh+2 B 2 + d 2 + π d .

43



5/17/2018



Tabela 4.2. Vrednosti koeficijenta k Vrsta pređe i niti k Pamučna nebeljena 0,039528 Pamučna beljena 0,041109 čna(viskozna) Pamu Vunena češljana Vunena vlačena Lanena i konopljina mokro predena Lanena i konopljina suvo predena Acetatna cel vlakna Poliamidna Visoko zapreminska

0,042058 0,041109 0,043007

Poliamidno-mono vlakno Viskozne niti Poliamidne niti Poliesterske niti Poliamidni filament manje upreden

0,0332 0,041113 0,046805 0,043643

Poliamidni filament više upreden Lavsanove niti

0,038579 0,049015 0,041109 0,049015 0,0569

0,0380 0,0370 0,043643

Vrsta pređe i niti Poliesterska Poliakrilonitrilna

k 0,041109 0,0386

Pliamidna Viskozna i svila bakaramonijačna svila Pređa od poliakrilonitrilnih vlakana Pređa od viskoznih i bakaramonijačnih vlakana Poliakrilonitrilna

0,044271

svila Pređa od poliesterskih vlakana Poliesterska svila Prirodna svila Pređa od svilenih otpadaka Pređa od acetatnih vlakana

0,044271

Tabela 4.3. Vrednosti koeficijenta k za računski i stvarni prečnik pređe Pređa ∂ Računski/k ∂.q Pamučna sirova 1,520 0,0289 0,825 Pamučna beljena 1,520 0,0289 0,7448 Vunena 1,320 0,0310 0,700 Rejon 1,500 0,0291 0,755 Acetatna 1,250 0,0319 0,690 Poliamidna 1,140 0,0334 0,675 Poliakrilonitrilna 1,170 0,0330 0,760 Poliakrilonitrilnavuliminozna Lanena Prirodna svila Viskozna veštačka svila Poliesterska Bakar amonijačna veštačka svila Triacetatna Polipropilenska

0,034785

0,046801 0,03896

0,041109 0,037947 0,037947 0,041109 0,04108

Stvarni/k 0,0393 0,0413 0,0420 0,0410 0,0429 0,0434 0,0409

1,50 1,360

0,0291 0,0306

0,190 0,755 0,743

0,0819 0,0426 0,0480

1,50 1,38

0,0291 0,0303

0,755 0,776

0,0410 0,0459

1,50 1,28 0,91

0,291 0,0315 0,0374

0,755 0,498 0,365

0,0410 0,0505 0,0590

Stvarnu dužinu pređe u petlji određujemo po uzorku pletiva. Oparamo jedan red petlji, izmerimo oparanu dužinu pređe i kao rezultat podelimo na broj oparanih petlji ili nizova;


44


5/17/2018



ℓ = L/n, gde je ℓ- dužina pređe u petlji, mm; L-dužina pređe u n petlji, ili nizova u mm; n- broj oparanih petlji.

P o v r š i n s k a m a s a 1 m2 p l e t i v a. Masa pletiva zavisi od dužine pređe u petlji, iz kojih se ono sastoji, njegove gustine i podužne mase pređe, iz koje je ono izra đeno. Površinsku masu 1m2 glatkog pletiva određujemo, polazeći od dužine pređe u datom pletivu i podužnom masom pređe: Q = L•T t/1000, gde je Q- površinska masa 1m2 pletiva, gr; L-dužina pređe u datom pletivu, mm; Tt-podužna masa pređe, tex. Dužinu pređe L u datom pletivu iskazujemo preko dužine pređe u petlji u mm., i broja petlji n pletiva, tada je Q = ℓ•n•T t/1000. Broj petlji u datoj dužini površine pletiva može biti iskazan preko njegove gustine: n = Gh•Gv•S•1000/5•5 , sde je S-površina pletiva, mm2. Zamenom vrednosti n u prethodnoj jednačini, dobićemo formulu površinske mase 1m2 glatkog pletiva: Q = 0,4 Gh Gv ℓ T t/ 1000, Gde je 400- koeficijent, koji pokazuje, da se u 1m2 pletiva površina, jednaka 25 cm2, na kojoj izračunavamo gustinu, uklapa 400 puta.

D e b lj i n a p l e t i v a. Debljina pletiva M zavisi od vrste prepletaja i prečnika pređe, iz kojeg je ona izrađena. Izražava se u mm i odre đuje brojem prečnika pređe d u njegovom preseku. Debljina glatkog kulirnog pletiva nešto je veća od d. J a č i n a p l e t i v a. Jačina pletiva karakteriše se njegovom prekidnom optere ćenju. U većini slučajeva jačinu određujemo na dinamometru istovremeno sa odre đivanjem istegljivosti. Jačinu pletiva određujemo po dužini i po širini, njegovim istezanjem u odgovarajućim pravcima . S k u p lj a nj e p l e t i v a. Skupljanjem pletiva nazivamo relativnu promenu njegove širine ili dužine za dati interval vremena ili usled određenih procesa njegove obrade. Skupljanje pletiva zavisi od odnosa njegovog petljinog koraka i iglenog koraka mašine, na kojoj se ono izrađuje. Sa povećanjem petljinog korak A skupljanje pletiva se smanjuje, a sa povećanjem iglenog koraka t povećava. 45



5/17/2018



Skupljanje pletiva se iskazuje u procentima. Ako je širina pletiva pri njegovoj izradi bila Šp, a posle skidanja i odležavanja jednaka Ap, to će skupljanje po širini Sš iskazano u procentima, biti Sš = Š p − Ap 100 = 1 − A 100, Š p  t  ili Sš =

A1 − A A 100 =  1 − 1100. A A 

Skupljanje po dužini Sd jednako je Sd =

B1 − B B 100 =  1 − 1100. B B 

Skupljanje pletiva po širini naročito je vidljivo neposredno po skidanju sa mašine. Isti proces skupljanja se produžava neko vreme ne samo u procesu odležavanja, već i u procesu nošenja i naročito posle dorade. 4.3. Elementi petljine strukture, grafički prikaz i tehničke patrone

Pletivo se dobija iz jedne pređe ili sistema osnovinih pređa putem stvaranja petlji i njihovim uzajamnim preplitanjem. U osnovne elemente pletiva u grafičkom prikazu spadaju petlja 1 (slika 4.30,a), zamka 2 i flotiranje pređe 3. Raspored tačaka (slika 4.30,b) označava raspored igala na mašini pri pletenju reda petlji desno-levih prepletaja (jednostruki ili jednostrani). Za desno-desne prepletaje (dvostruki ili dvostrani) red petlji je označen tačkama u dva nivoa sa razmakom za polovinu iglenog koraka t mašine (slika 4.30,c), ili jedna tačka (igla) nasuprot drugoj, što odgovara rasporedu igala za desno-desne ukrštene-interlok prepletaje (slika 4.30,d). Još jednom ćemo napomenuti, da u osnovne geometrijske parametre pletiva spadaju: dužina pređe u petlji, petljin korak i visina reda petlji. Za analizu strukture pletiva predložen je geometriskog Mnogitela istraživači analizu petlji sveli su metod na iznalaženje oblikamodelovanja. savijenog tankog (slika 4.31). Pri pojedinih ovome se delova oblik neistegnute homogene otpornosti pređe na savijanje iskazuje pomoću specijalnih funkcija. Sličan pristup se primenjuje sa više faza-stepena aproksimativnosti proračuna pređe u uslovima pletenja prema njenom realnom stanju. Ovaj metod ima prednosti nad geometrijskim, jer uzima u obzir osobine pređe i daje zavisnost veličine petlji od reoloških karakteristika pređe. Kod složenijih prepletaja analitički opis oblika petlji je veoma otežan. Zato se za proračun dužine pređe u petlji koristi drugi metod- empirijski u kome je dužina petlji povezana sa parametrima pletiva π /2, π i 2. Ovi parametri se nalaze eksperimentalno za svaku vrstu prepletaja posebno. Ovaj metod, kao i bilo koji drugi empirijski metod iz bilo koje nauke, ne može se uzeti za univerzalnim.


46


5/17/2018



U saglasnosti sa Kastiljanovim principom stvarni oblik ravnoteže tela azlikuje se od svih mogućih oblika tela po tome što za njihove veličine deformacija ima minimalne vrednosti. Potencijalna energija deformacije savijanja pređe u petlji je 1

W = (1/2) ∫ M 2 dz / (2 EI ), 0

gde je veličina energije prop rcionalna momentu savijanja. Jasno je da inimumu energije odgovaraju minimalne vrednosti momenta savijanja.Odnos Klebš temelji se na proporcionalnosti krivine- za rivljenosti 1/ ρ pri deformaciji momenta savi janja: M = EI/ ρ,

gde je EI- krutost poprečnog reseka pri savijanju.

Slika 4.30. Elementi petl ine strukture i njihov grafički rikaz Površina koju zauzima jed a petlja je S = AB (mm2). Tada je za ravnotežno stanje petlji neophodna minimalna krivina pređe u etlji, što odgovara maksimalnoj površini petlje . Nađimo maksimum funkcije S = AB = f(A,B) pri ukupnoj raspoloživoj vezi među promenljivim φ (A,B) = ℓ-xA-yB-zd = 0.

Ako pojedinačne izvode po

i B izjednačimo sa nulom, dobićemo: ∂φ / ∂A = B – λ = 0; ∂φ / ∂B = A – λy = 0, Odakle je

B = λx; A = λy.

Slika 4.31. Element modela petlji Zamenom ovih vrednosti u uslovnoj vezi ℓ - λxy – λxy – zd = 0; možemo odrediti λ: λ = (ℓ - zd)/(2xy).

47

Zamenom vrednosti λ u izraz sa S, dobićemo



5/17/2018



S = (ℓ - zd)2 /(4xy); Pri ovome je A = (ℓ- zd)/(2x);

B = (ℓ-zd)/2y.

Za kvalitet ocene ravnotežnog stanja pletiva uvodi se koeficijent odnosa gustina: C = B/A = Gh / Gv = x/y. Odstupanja od ovih vrednosti dovode do neravnotežnog stanja i mogućnosti deformacije pletiva. Kako je u izrazu za dužinu petlje glatkog prepletaja x = π /2, y = 2, koeficijent gustine za ravnotežno stanje iznosiće: C = B/A = x/y = π /4 = 0,785. Između petljinog koraka, visine reda petlji i dužine pre đe u petlji postoji određena empirijska veza u obliku: A = A(ℓ, Tt); B = B(ℓ, Tt). Pri istezanju pletiva menja se rastojanje dso među tačkama fiksiranim u pletivu pri njihovom premeštanju u prostoru. Relativna promena određene dužine izražava se na slede ći način: ε = (ds – dso)/dso ; gde je ds-rastojanje između novog položaja tačaka u deformisanom stanju pletiva. Deformacija može biti po dužini i širini, odnosno ε = ( B – B )/B , d

o

o

εš = (A – Ao)/Ao .

Ovi parametri se javljaju kao mera deformisanosti pri istezanju pletiva. Međutim, oni ne zadovoljavaju važne potrebe aditivnosti (sabirljivosti) dve redosledne deformacije. Realno dozvolimo da se pređa početne dužine Lo ispituje u dva redosledna izduženja i to ∆L1 i ∆L2. Razmotrićemo dva slučaja, kada izduženje ide sa prekidima i neprekidno. Rezultati u oba slučaja moraju biti jednaki. Relativno izduženje pri deformaciji sa prekidima: ε1 + ε2 = ∆L1 / ∆Lo+ ∆L2 / (Lo+ ∆L1) = ( ∆ L1 ) Lo + ( Lo ) + ( ∆L12 )  /  Lo ( Lo + ∆L1 )  , Neprekidno ε1 + ε2 = ( ∆ L1 + ∆L2 ) / Lo ) = ( ∆L1 ) Lo + ( ∆L2 ) Lo + (∆L1 )2 + ( ∆L1 )( ∆L2 )  /  Lo ( Lo + ∆L1 )  .

Upoređivanjem oba izraza vidimo da je ε1+2 ≠ ε1 + ε2, to jest, zbirna deformacija se ostvaruje neprekidno i nije jednaka zbiru redoslednih deformacija. Ovo ne odgovara u stvarnosti jer razlike između ε1+2 i ε1 + ε2 vremenom iščezavaju i izduženja ∆L1 i ∆L2 postaju mala po upoređenju sa Lo. Kada ∆L nije malo, onda pri većim izduženjima dolazi do beskonačno male promene dužine dL prema tekućoj veličini dužine L. Tada beskonačno malo relativno izduženje određujemo izrazom: Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

48


5/17/2018



dεH = dL/L. Iz početnih graničnih uslov , kada deformacije nema, pri L = Lo , dobijamo: H

L

ε = L∫o dL / L = ln ( L / Lo ) = ln ( L + ε ) . Deformaciju ε H nazivamo deformacijom izstezanja po Genki. Razmotrićemo sada dva re osledna istezanja pri deformacijama: Prekidnoj ε 1 H + ε 2 H = ln[( Lo + ∆ L1 + ∆ L2 ) / Lo ]; Neprekidnoj H ε 1+ 2 = ln[( Lo + ∆ L1 + ∆ L2 ) / Lo ],

H Odakle je ε 1+ 2 = ε1 H + ε 2 H , t jest rezultat ne zavisi od redosleda operaci a istezanja. Za ovo

đivanjeMe odre neophodno da nologiji razmatramo većeprimenjujemo uzdužne deformacije kojoblik su deformacije karakteristične za pletivo. đutim, mi je u teh trikotaže isključivo za slučaj malih deformacija. Različite vrste prepletaja, koje izrađujemo na trikotažnim mašinama, mogu se prikazati crtanjem petlji, što daje najve niju sliku pletiva, ili pak crtanjem na patron n papiru. Tehnička patrona je jedan slikoviti pri az uzorka pletiva. Prikazuje se na karirano papiru gde svaki kvadrat ili pravougaonik odgovara jednoj petlji ili igli. Sa kvadratima značavamo zadnju iglenicu mašine, a sa pravoug onicima prednju iglenicu mašine.

U kvadrate i pravougaonik upisujemo uslovne oznake za: petlju, zam u, skretanu petlju, polurazvučenu, razvučenu, pl tiranu, plišanu, ispuštenu i tako dalje. Na slici 31 prikazane su t hničke patrone u kojima vodoravni red pr dstavlja jedan niz petlji, ili jednu iglu mašine, a horizontalni red predstavlja jedan red petlji pletiva. Za desno-leve prepletaje, k ji se stvaraju na jednoj iglenici, tehnička pa rona (slika 4.32,a), se sastoji iz kvadrata, međutim ova patrona može biti samo iz pravou aonika, jer se ovi prepletaji mogu dobiti i na dv igleničnim mašinama, ali samo na jednoj od iglenica, prednjoj ili zadnjoj. Ova patrona služi i za crtanje, odnosno prikazivanje levo-levi prepletaja, gde se prvi red označava kao prednja iglenica sa petljama na licu, a drugi red u patroni označava zadnju iglenicu sa petljama n nalič ju.

Slika 4.32. Tehničke patrone

49



5/17/2018



Kada se prepletaj stvara na obadve iglenice (desno-desni) onda se koristi patrona sa kvadratima i pravougaonici a (slika 4.32,b), gde kvadrati predstavljaju zadnju iglenicu, a pravougaonici prednju igleni u. Neparni nizovi u patroni se prikazuju a licu, a parni na nalič ju. Za crtanje desno-desnih ukrštenih-interlok prepletaja tehnička patrona(slika 4.32,c) sadrži jedan horizontalni red za cili der iglenicu i jedan red iznad njega uži, za tanjirastu iglenicu. Oba ova reda zajedno sa činjavaju jedan kompletan red petlji, koji se sast ji iz dva umrežena desno-desna reda petlji. Petlje koje se stvaraju u cilinder iglenici prikazujemo na licu, a petlje koje se stvaraju u tanjirastoj i lenici-na nalič ju. Brojeve redova kod svih patrona označavamo odozdo na gore u pravcu pletenja. Brojevi nizova se označavaju zavisn od smera okretanja cilindra. Ako se cilin er okreće u smeru skazaljke na satu, onda označavanje počinje sa desna na levo i obrnuto. a ostale prepletaje, koji se dobijaju na kružnim mašinama, a ne spadaju u grupi interlok mašina, koristimo patrone za desno-desne prepletaje (slika 4.32,b). Na slici 4.33 dat je izgled tačkastog papira koji se upotrebljava za še atsko prikazivanje petlji. Umesto tačaka mogu e koristit i vertikalne crtice koje tako đe o načavaju igle, kao tačke. Vodoravni red tačaka koristimo pri šematskom prikazivanju desn -levih i levo-levih prepletaja. Sa rasporedom tač ka u šahovskom rasporedu prikazujemo še atski prikaz desnodesnih prepletaja. Na slici 4.34 date su uslo ne oznake za pojedine vrste petlji koje se stvaraju u procesu pletenja pletiva.

Slika 4.33. Šema igala 5. Analiza procesa stvaranja petlji čkim Na trikotažnim z ne jedni mehanizmima odgovaraju kretanje osnovnih radnih mašinama organa maši radi stvaranja promene ostvarujemo oblika, svojstav , stanjaćei položaja pređe u procesu stvaranja petlji. Jedan od važnijih radnih organa mašine je igla. Uz pomoć vodiča pređe, pređu polažem ispred igala u poprečnom pravcu; kod sistema uzduznih pređa (sistem osnovinih pređa) svakoj igli odgovara jedan sopstveni vodič (rupičasta igla-polagač). Ovde se kao prva radna o eracija pojavljuje pređa, a kao poslednja - savijanje pređe. Poslednja operacija dovodi d stvaranja savijenog dela pređe u polupetlju. Glava igle mora biti otvorena u početku za rijem savijenog dela pređe isto tako, za i zvršenje poslednje operacije, glavu igle moramo zatvoriti da bi dobili zatvorenu površinu “most”. Zatvaranje igle možemo ostvariti i pomo u igala različite konstrukcije. William Leekukice špicastu1,iglu konstrui godine4,1589. Ona se sastoji, saglasno 5.1,Prvu iz: stopala drške (tela) sao 2, čje ašice 3, kraja kukice 5, glave 6, vrata 7 i leđslici a8


50


5/17/2018



(donja ivica tela igle). Usled zajamnih spoljašnjih sila kukica igle može biti utisnuta u čašicu tela. Kraj tela (držak) igle m žemo zadržati pomoću stopala sa tačno pro ačunatim stezačem ili patronom zajedno sa nek liko igala, tako da igla predaje kretanje ne phodno za proces pletenja.

Slika 4.34. Uslovne oznake elemenata petljine strukture

Slika 5.1. Špicasta igla

Slika 5.2. Jezičasta igla

Uopšte za špicaste igle se pojavljuje mogućnost savijanja igle. Radi t ga one moraju biti tačne dužine i moraju posed vati dovoljno malu krutost pri savijanju. ogućnost savijanja tela igle pod manj egđuje zatezanja pređe ubez nekoj meripre kompenzi ramo oscilovanjem zatezanja pređdejstvom e čime se obez izrada pletiva prekida đe.

51



5/17/2018



Veliki značaj za povećanje produktivnosti mašina ima smanjenje radnog hoda igle, koji se određuje u osnovi dužinom ezička i kukice. Za smanjenje ove veli čin bitna je promena konstrukcije igle. Kao rezult t toga pojavila se nova vrsta igala - sastavljene iz više delova. Ranije su bile izrađivane i primenjivane cevaste igle. Poteškoće oko izrade ovih igala ograničile su njihovu primenu. Danas široku primenu u osnovo pleta ćoj proizvodnji dobile su olučaste igle. Principijelno n vo kod ovih igala pojavljuje se povezivanje pojedinih operacija u procesu stvaranja petlji, št je dovelo do smanjenja premeštanja igala pri pletenju i do povećanja produktivnosti trik tažnih mašina. Na slici 5.2 prikazana je je ičasta igla koja se sastoji iz sledećih osnovnih delova: kukice 1, jezička 3 sa udubljenjem 2 u obliku kašičice, osovinice 4 jezička, tela 5, leđa 6, krivine tela 7, stopala 8 i korena igle 9. Stvaranje “mosta” i otvaranje glave igle izvršava se usled okretanja jezička igle oko svo je osovinice, što izvršava sama polupetlja, k ja se nalazi na telu igle, pri njenom kretanju po telu. Kretanje igle izvodi se preko njenog stopala uz pomoć podizača i spuštača brave ma ine. Jezičaste igle u osnovi su amenjene kod mašina sa pokretljivim igla a u odnosu prema iglenici. Jezičak igle svojim tvaranjem i zatvaranjem igra ulogu prese pa je i radi toga sama faza u procesu stvaranja petlji nazvana “presovanjem”. Veličina A mora biti najmanja pošto se preko nje određuje hod igle u procesu stvaranja petlji i samim tim u tiče na prostornost (dimenziju) pletaćeg sistema. Oblik igle mora da obezbedi povezanost jezička sa telom u zatvorenom i otvorenom stan ju (α≤ 15…20°, β≤ 15…17°). Profil igle p tpomaže odbijanje polupetlje sa igala. U zapres vanim iglama silazak polupetlji otežava položaj novopoložene pređe pod kukicu igle.

Slika 5.3. Olučasta igla 1-igla; 2-oluk igle; 3-tel ; 4-leđa; 5-glava; 6-kukica; 7-zatvarač(iglica); 8-olovni izlivak iglice; -olovni izlivak igle

Slika 5.4. Upoređenje olučastih igala a-žljebasta igla; b- cevasta

Olučasta igla (slika 5.3), konstruisana kao žljebasta igla, sastoji se iz dva nezavisna elementa: sopstvene igle 1 i zatvarača (iglice) 7; u druge delove spadaju: oluk 2, telo 3, leđa čima“most” ča uzduž 4, glava kukica 6, izlivak zatvaraigle 8 i igleni izlivak 9.zaPriprovla kretač ju oluka na5,levo stvara se nad aukicom neophodan njezatvara savijenog dela pređe kroz polupetlju. U lučastoj igli druge konstrukcije - cevast igla - telo igle Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

52


5/17/2018



konstruisano je u obliku ce i, u kome se kreće zatvarač - iglica. Gl va igle po svojim funkcijama je identična glavi žljebaste igle. Igle i zatvarači pričvršćuju ( alivaju) se grupno slično špicastim iglama. Pre a tome, sve igle izvršavaju proces stvaranja petlji istovremeno. Na slici 5.4 možemo upore iti žljebastu i cevastu iglu. Na slici 5.5 rikazan je princip procesa stvaranja petlji pletaćim, kulirnim i osnovo pletaćim načinom, št šematski možemo predstaviti sa četiri osnovna r dna takta ili faze: polaganje pređe; stvaranj uvojaka; stvaranje “mosta”; oblikovanje (stvaran je jedinice prepletaja). Na slici 5.6 prikazan je detaljniji princip pletenja po kulirnom načinu, oji smo već u početku objasnili.

Slika 5.5. Principi pletenja Usled relativnog kretanja odiča i jezičaste igle pri pletenju pređu polažemo u otvorenu glavu igle. Specijalno stvaran e uvojaka od pređe kao tehnološki naziv ot ada. Presovanje se izvršava zahvaljujući zatvara ju jezička, kako bi se polupetlja pri svom elativnom kretanju uzduž tela igle prema glavi nabacila na zatvoreni jezičak. Dodavanje pređe u glavi igle potrebno je radi stvaranja uv jka koji se može provući kroz petlju. Samo pri ovome pređa potpuno poprima oblik petlji (kulira se) i stvara pletenje petlji određene veličine. Inače, pletaći proces u sebi uključuj deset faza ili tempa: 1 - zatvaranje; 2 - p laganje; 3 - unošenje; 4 - presovanje; 5 - n nošenje; 6 - povezivanje; 7 - o dbijanje; 8 - kuliranje; 9 - oblikovanje; 10 - istezanje.

U pletaćem procesu kuliran je i oblikovanje protiče istovremeno. Na slici 5.7 prikazan je pravac kretanja pređe pri oblikovanju petlje ℓ 1 = ℓ (h1) na iglu 1, koja se nalazi u samom donjem položaju u odnosu n a platinu. Da bi dalje kretanje igle bilo ho izontalno, naredno kretanje pređe od kalema sa strane vodiča mora da ide s’desna u levo, pri čemu bi premeštanje pređe bilo za d žinu pređe u petlji ℓ 1. Međutim igla osim prenosnog obrtnog kretanja zajedno sa iglenicom učestvuje u relativnom kretanju. Za izvršen je sledećeg ciklusa procesa stvaranja petlji igla 2 se podiže naviše. Dubina kuliranja se sman juje do veličine h2. Zatezanje pređe u petlji ℓ 2 e smanjuje. Kretanje pređe, u uslovima u k ojima se ono ne bi dešavalo, ostvaruje se u pravcu većeg zatezanja. 53



5/17/2018



Iako je zatezanje desnog ogranka petlji ℓ 1 veće od zatezanja levog ogrank a te petlje, to pređa za stvaranje petlje ℓ 1 dolazi n samo sa strane vodiča već i sa strane ranij stvorene petlje ℓ 2. Deo pređe iz petlje ℓ 2 prelazi kroz platinu u petlju ℓ 1. Veličina prenošenja zavisi d odnosa zatezanja ogranka pređe kroz nov stvorenu petlju ℓ 1. U gotovom pletivu dužina pređe u petlji odgovara ℓ 2 = ℓ (h2). U levo ogranku petlji ℓ 1 zatezanje pređe možemo računati konstantnim. Usled ovoga veličina prenošenja je promenljiva i dužina pređe u petlji se menja sa vremenom. Prenošenje p ređe iz još gotovih petlji u novu ima veliki znača . Na primer, na osnovo pletaći mašinama prenošenje pređe iz polupetlje ože da dostigne do 200%. Međutim prenošenje pokazuje i pozitivno delovanje na proces stvaranja petlji. Ono se sastoji u tome, što prenoše je potpomaže smanjenju prekida pređe p i pletenju. Pojava prenošenja se pomoću pozna ih nam eksperimentalnih i teorijskih metod a može podrobnije izučiti.

Slika 5.6. Kulirni princip pletenja

Slika 5.7. Šema prezatezanja pređe

Slika 5.8. Izvođenje pređe pri zatezanju


54


5/17/2018



Pri izradi pletiva kulirnim načinom pređu polažemo vodičem na tela špicastih igala. Odvojeno od ovog u sledećem radnom taktu izvršava se savijanje pre đe (stvaranje uvojaka). Ovo ima ne samo teorijski već i tehnološki značaj. Specijalna operacija savijanja pređe uslovljava konstantnu dužinu petlji za sve petlje petljinog reda, a kao rezultat toga dobija se bolja ravnomernost pletiva nego pri pletaćem načinu izrade. Savijena pređa dodaje se kretanjem igala uzduž ose u glavi, koja se usled sabijanja kraja (vrha) kukice igle u čašicu zatvara. Sledeće kretanje igle u tom istom pravcu dovodi do stvaranja uvojaka u polupetlje. I kod ovog procesa izrade petlji razlikujemo deset operacija ili faza. Faza zatvaranja sastoji se u relativnom kretanju igala i polupetlje, pri kojoj se polupetlja premešta u pravcu do kraja igle u predelu kukice. Rastojanje izme|u špica kukice i iglenog luka polupetlje mora da bude takvo da obezbedi polaganje nove pređe. Relativno kretanje petlji i igle dovodi do pojave sile trenja među pokretnim površinama, što stvara posebne uslove za izvršenje faze zatvaranja. Pridodate sile prema polupetljama nastaju u oblastima lukova polupetlji. Kada na mašini nema platina, onda se polupetlja kreće zajedno sa iglom na znatnu veličinu, u upoređenju sa premeštanjem igle pri zatvaranju. Rastojanjem prolaznosti radnih organa, određujemo zakon kretanja, brzinski režim i produktivnost mašine. Neophodno je da znamo veličinu dopunskog premeštanja igle pri zatvaranju, izazvanog uzajamnim delovanjem igle i polupetlje. Ovo premeštanje zavisi od obrtnog ugla polupetlje u odnosu prema igli. Ako bi se uzajamno delovanje igle i pre đe petlji dešavalo u tački, onda bi obrtanje petlji nastalo u granicama ugla trenja. U datom slu čaju razmatrana pojava zahteva specijalno rešenje; radi toga se treba usmeriti prema elementima mehanike elasti čne pređe, tim više što se naredni materijal često zasniva na ovom razdelu mehanike. Neka na krajevima a i b (slika 5.8) elementa ds pređe deluje zatezanje, usmereno po tangentama. Prema tome, predja se nalazi u stalnom polju sila, pri čemu je sila, odnos −

prema jedinici dužine nerastegljive pređe i prema jedinici njene dužine jednak F . Tada na −

element pređeravnotežu delovaćeelementa sila, F µds gde je µ - podužna pređe.su: Razmotrimo ds., Uslovi ravnoteže ovogmasa elementa (5.1) Odakle je −

d T + F µ ds = 0. Ova jednakost iskazuje diferencijalnu jednačinu u vektorskom obliku. Prikažimo ovu jednačinu u projekcijama na ose Dekartovih koordinata. Pošto su kosinusi uglova, koje tangente prema krivoj u tački a (x, y, z) stvaraju sa osama koordinate, jednaki dx/ds, dy/ds dz/ds, to je, dx dy dz Tx=T , Ty=T , Tz=T . ds ds ds Projektovanjem oba dela vektorske jednačine (1.1) na ose koordinata, imaćemo, 1 d dx 1 d dy 1 d dz ( T ) + F x = 0 , ( T ) + F y = 0 , ( T ) + F z = 0. µ ds ds µ ds ds µ ds ds Nađimo jednačinu ravnoteže pređe u projekcijama na ose prirodnog trougla konstruisanog u tački a. Označimo ortove tangente, normale i binormale s τ 0 ,ν 0 , β 0 , a tada je T = T τ 0 .

55



5/17/2018



Kako je

d τ 0 ν 0 = , , gde je ds ρ

d T d dT 0 d τ 0 = ( T τ 0 ) = τ + T . ds ds ds ds

- poluprečnik krivine krive u tački a, ond je,

d T = dT τ 0 + T ν 0 ρ . ds ds iz jednačine ravnoteže (5.1) d bijamo

 dT T   τ 0 + ν 0  F = 0. µ  ds ρ  1

(5.2)

Pošto je F = Fττ 0 + Fν ν 0 + F β 0 , to jednačinu (5.2) možemo prikazati obliku, 1  d τ 0 + T ν 0  + F τ τ 0 + F ν ν 0 + F β β 0 = 0 µ  ds ρ  . Iz toga dobijamo jednači u ravnoteže pređe u projekcijama na ose pri odnog trougla, 1 dT + F τ = 0, µ ds

1 T µ ρ

+ F ν = 0,

F β = 0.

(5.3)

Iz jednačine (5.3) vidimo d je izvod od zatezanja pređe po luku jednak sa uzimanjem suprotnog znaka projekcije d lujuće sile na tangentu, a izvod zatezanja pr đe u datoj tački na krivinu krive, po kojoj se pre a postavlja u ravnotežu, jednak sa uzimanjem suprotnog znaka projekcije sile na glavnu nor alu. Najviše rasprostranjeni siste koordinata, koji se dosta koristi za analiz procesa stvaranja petlji, nije pogodan za rešenje zadatka o kretanju pređe polupetlje pri zatv ranju. Uvedimo koordinate, koje su ovezane sa površinom, na kojoj se postavlja pređa. U svojstvu nove promenljiv koristimo se uglom α (slika 5.9). Ugao α ima jednostavni geometrijski smisao - to je ugao između orta tangente prema pređi 0 i vektorom e , postavljenog u datom slučaj u ravni usmerenog cilindra i usmerenim u stranu povećanja polarnog ugla φ.

Slika 5.9.Položaj pređ pri zatezanju

Slika 5.10.Određivanje du ine kuliranja


56


5/17/2018


Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom −

Jednačinu ravnoteže pređe na površinu ravnog kružnog cilindra koji se kre će sa brzinom ν , možemo zapisati u obliku d α = −k cos2 α, d φ gde je k - koeficijent trenja pređe po cilindru. Odvajanjem promenljive dobijamo d α = − kd ϕ . cos 2 odakle je tgα = -kα+c. gde je c - proizvoljna konstanta. U tački B φ = φB = 0, α = αB i tgφB = c . Tada je tgα = tgαB-kφ. 1 B i A2C leže u jednoj ravni, ta čke A1 i A2 su postavljene u ravni čka pre đe, A Oba odseravni paralelno xoy simetri čno u odnosu na osu Oy.

U tački C tgαc = -tgαB, φ = π. Odakle je tgαB =

π

. Na ovaj način, pri zatvaranju petlja je 2k

 π  prema kretanju igle. Dopunsko premeštanje igle  2  2k  pri zatvaranju nalazimo iz odnosa zB = αtgαB, gde je α - rastojanje od iglenice do konture završnog uređaja, u kojem pridodata sila zadržava polupetlju od kretanja zajedno sa iglom. postavljena pod uglom α =

π

− arctg 

Pod polaganjem podrazumevamo dodavanje pređe na iglu u saglasnosti sa programom, određenim uzorkom prepletaja. bitidodavanja položena na onejekukice igala, iznaproizvoljne kojima još nije izvršeno unošenje. NajčešćiPređa opštimora slučaj pređe dodavanje tačke, koja se ne poklapa sa koordinatama ravni, pri položaju igala u pravcu iglenog cilindra. Ako projektujemo pređu na horizontalnu i tangentnu ravan, dobijamo nagibni ugao pređe u odnosu prema horizontalnoj ravni, u kojoj je postavljena polupetlja (petljin ugao dodavanja pređe) i ugao približavanja pređe u odnosu prema tangentnoj ravni (igleni ugao dodavanja). Petljini i igleni uglovi dodavanja pređe karakterišu se uslovima uzajamnog delovanja igle sa pređom. Pouzdanost zahvata pređe kukicom igle određuje se orijentacijom pređe u odnosu na kukicu. Pod kuliranjem podrazumevamo savijanje pređe položene na igle sa ciljem stvaranja petlji l određene dužine i oblika. Dužina pređe u petlji l javlja se osnovnim parametrom pletiva, kojim njegovu strukturu i osobine. pletaćem procesu stvaranja petlji još u početkuodređujemo procesa predviđeno je dobijanje određeneUdužine pređe u petlji, koju izračunavamo na osnovu projektovanja pletiva. U vezi sa ovim nalaženje dubine kuliranja hk * po zadatoj dužini pređe u petlji l je od velike važnosti i ima velike praktične vrednosti. Rešenje postavljenog zadatka svodi se na nalaženje korena transcedentne jednačine: l t + r sin ϕ + cos ϕ − r ϕ cos ϕ , 2 2

(5.4) gde je: t - igleni korak; r = r1+r2 - poluprečnici zaobljenja srednjih linija pređa sa iglama i platinama (slika 5.10); φ - nagibni ugao pravolinijskog odsečka pređe prema ravni stvaranja petlji. Trigonometrijske funkcije sinφ i cosφ razlažemo po stepenima φ:

57



5/17/2018



ϕ 3

ϕ 5

ϕ 2 n +1 + + ..... + (− 1) sinφ = φ , 3! 5! (2n + 1)! 2

n

5

2 n +1

cos ϕ = 1 − ϕ 2! + ϕ 4! + .... + (− 1) ϕ (2n)! A.S.Dalidovič računa da se kuliranje može izvršiti sa prevelikim zatezanjem pređe iz ranije stvorenih petlji (stepen prezategnutosti ne možemo uvek predvideti) i da jedna čina (5.4) ne n

uzima u , jednak obzir deformisanje pređe, prihvatajući da je ugao

π

2

. Tada je

1 hk = (l − 1,57 r ). 2 Ako se ograničimo samo na dva razložena člana, dobijamo jednačinu ϕ 3 −

3 l 2 3 l − t ϕ + = 0. 4 r 2 r

Ako uzmemo tri razložena člana dobijamo jednačinu 5-og stepena. Jednačine trećeg i petog stepena u opštem slučaju u korenima ne mogu biti rešenje. Koren jednačina (5.4) možemo naći metodom iteracije. Za praktičnu primenu metode interacije neophodno je pojasniti dosta tačno uslove poznavanja iteracionog procesa. Ako postoji pravilan razlomak q, takav da je, f ' (q ) ≤ q p 1, ,

to se proces iteracije svodi nezavisno od početne vrednosti φ0. Prikažimo jednačinu (5.4) u obliku t − r sin φ . φ = arccos 2 l − r φ n −1 2 Ovako prikazivanje osigurava ispunjenje nejednačine f ' (ϕ ) p 1. Ako izaberemo φ0 ∈ (0;1,57) , to garantuje da uzastopna aproksimacija t − r sin φ n−1 φn = arccos 2 l − r φ n −1 2 daje rešenje početne jednačine (n =1, 2, …).

Pređu pri proračunu pretpostavljamo da je nerastegljiva, elastična i u nekom smislu abstraktna; isto tako pri analitičkom istraživanju za oblik pređe pri kuliranju neophodno je koristiti mehaniku pređe, krutost na istezanje i savijanje. Primena nelinearne teorijeelastičnosti za izučavanje ponašanja pređe na pletaćim mainama očigledno dovodi do Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

58


5/17/2018



razvoja teorije pletenja. Međutim, treba naglasiti i to, da se primena računskog načina nalaženja zatezanja i oblika pređe pri savijanju može proširiti samo na neprekidne pređe. Početnim uslovom svih teorija javlja se hipoteza ravnih preseka, u saglasnosti sa kojom poprečni normalni presek pređe, pre deformacije ostaje isti i posle deformacije. Pri tome otpada pritisak između vlakana. Proračun kompleksnih niti i pređe zahteva drugi prilaz, pošto se proračun po teoriji ravnih preseka ne slaže sa eksperimentalnim podacima. Za određivanje unutrašnjih sila i premeštanja pomoću običnih jednačina ravnoteže tankih pravolinijskih držaka, napisanih za krajnje deformisano stanje, neophodno je uzeti u obzir i redosled veličina unutrašnjih sila. Izračunata zatezanja kompleksnih niti dozvoljavaju upoređenja, da je uzajamno delovanje krutosti pri savijanju na zatezanje niti veoma malo i da se prora čun kompleksnih niti može izvoditi za elastične niti sa uzimanjem u obzir razli čitih veličina unutrašnjih sila pojedinih niti. Konačno svakom pojedinom slučaju treba specijalno prilaziti. Pitanje o isključenju krutosti iz proračuna može biti rešeno posle ocene modula elastičnosti i momenta inercije preseka elementarne niti, koja zavisi u osnovi od njenog prečnika. Za pretežno većinu niti, koje prerađujemo u trikotažnoj proizvodnji, modul i veličine elementarnih niti nalaze se u granicama koje dozvoljavaju da se zanemari krutost niti i pređe pri savijanju. Tim više ako se ovi položaji odnose na pređu iz prirodnih i hemijskih vlakana, a takođe i iz njihove mešavine. U poslednjih dvadeset godina sa tradicionalnim materijalima pojavili su se novi vešta čki materijali sa visokim karakteristikama jačine i krutosti. Vrednosti modula iznose, na primer, za staklena vlakna 72000 Mpa, za ugljenična vlakna 400000 Mpa. Iz navedenih vrednosti vidimo da veličina krutosti prevazilazi obične niti za deset puta. Ovde teorija kompleksne niti je neophodna bez razlike na finoću elementarnih niti. Unošenjem nazivamo kretanje položene pređe pod kukicu igle. Pri unošenju u slučaju pletaćeg procesa stvaranja petlji, sve petlje moraju biti jednako zategnute, u protivnom slučaju mogućno je premeštanje pređe u pravcu više zategnutog dela. Preraspodela pređe među pojedinim petljama izaziva neravnomernost pletiva. Pri kretanju nove petlje u odnosu prema igli pređa se udaljava od geodetskog položaja. Proračun ovog udaljavanja analogan je nalaženju redukovanog ugla trenja pri operaciji zatvaranja. Dubina kuliranja smanjuje se po upoređenju sa dubinom kuliranja pri savijanju. Zbog toga pri izvršenom unošenju sledi smanjeno zatezanje pređe u novim petljama. Sledeća operacija presovanje je uklanjanje zazora između kukice i tela igle. Operaciju presovanja na pletaćim ostvarujemo presom, koja deluje uzastopnopresu, na igle. kuliranja i unošenja, iglemašinama pri daljem okretaju cilindra nailaze na nepokretnu kojaPosle ima specijalan oblik. Usled ovog dolazi do savijanja vrha kukice u čašicu igle. Istovremeno sa presovanjem prestaje delovanje završnog uređaja na polupetlje. Polupetlja se navlači na kukicu igle. Pri operaciji presovanja novostvoreni uvojak mora se uneti pod kukicu igle, da se uvojak pri presovanju ne bi pritisnuo vrhom kukice. Inače ovo bi izazvalo nanizavanje polupetlje na kukicu. Pri nanošenju polupetlja se kreće po zapresovanoj kukici igle u pravcu novopoloženog uvojka pod kukicu, koji se nalazi na unutrašnjoj površini pri vrhu igle. Po četak nanošenja prati uporedo momenat, kada se zapresovani kraj kukice igle nađe ispod nivoa iglenih lukova polupetlji (slika 5.11). Pri nanošenju osnovni deo (bazni) polupetlje mora pro ći u početku po zadebljanom delu tela igle u oblast čašice, a zatim po zapresovanoj kukici. Dužina konture 59



5/17/2018



kukice sa telom znatno je većeg prečnika od tela pre nanošenja. Duži na pređe u osnovi polupetlje može se uvećati usled premeštanja od strane poslednje igle, ošto se na toj igli petlja još nalazi na telu. Pre đa iz petlje prethodne igle ne može pre ći radi toga, što se u tom momentu nanesena polupetlja nalazi u već poodmaklom stadijumu i zatim za povećanje dužine pređe u toj petlji takođe je potrebna pređa, i to u većoj količini ego za razmatranu petlju. Dalje kretanje igle do odi do premeštanja pređe u suprotnom prav cu - od strane igle, na kojoj je proizašlo odbijan je polupetlje. Shodno tome, povećana dužina pređe u osnovi polupetlje, nanešene na kuki u, ostvarena je ne samo kao rezultat defor isanja pređe, već i na račun premeštanja pređe s strane susednih igala. Pri tome polupetlje, t k zbačene sa igala, smanjuju svoju dužinu. Stvar a dužina pređe u petlji l uvek je manja od teoretske dobijene po proračunu. Veličina sma jenja l i neravnomernost pletiva zavisi o mnogih uzroka i jedan od njih pojavljuje se pri izvršenju operacije nanošenja.

Slika 5.11. Operacija nanošenja polupetlje Slika 5.12.Položaj novostvorene na kukice igala petlje i polupetlje Do sada u procesu stvaranja petlji, pređe novostvorene petlje i polupetlje kretale su se po različitim površinama igle, n zavisno jedne od drugih. Taj zafiksirani pol žaj pređe na kraju nanošenja pokazuje da su ovostvorenepod petlje i polupetlje odvojene jednese od drugih. Novostvorena polupetlja je ostavljena kukicu, a prethodna polu etlja odbija od kukice. Da bi stvorili novi element pletiva - petlju, neophodno je novu ređu provući kroz prethodnu polupetlju. Posle izvršenog unošenja i nanošenja sledi operacija sjedinjavanja novostvorene polupetlje i p tlje, kada se one neposredno međusobn kontaktiraju. Na savremenim mašinama sjedin javanje nema bitan uticaj na proces stvaran ja petlji. Uvođenje ove operacije je više tradicionalno nego neophodno. Sjedinjavanje se događa sa dolaskom unutrašnje tačke pri vrhu kukice na ravan raspoređenih polupetlji. Nare no kretanje igle i petlji određuje silazak prethodne polupetlje sa kukice igle na novu petlju. Ovu operaciju nazivamo odbijanjem. Izvršenje odbijanja povezano je sa nekim tešk ćama, koje su izazvane time, što nova olupetlja sprečava prethodnu odbijenu sa igle. rethodna polupetlja ostaje na igli sve dotle dok se ne raširi na dve debljine pređe nove polu etlje. Pri ovome prethodna polupetlja savladava otpor od strane nove pređe. Operacija protiče uspešno ako je oblik igle ispunjen sa mogu im silazom sa igle prethodne polupetlje. Radi ovoga povećavaju širinu jezička igle na delu čašice, smanjuju debljinu vrha kukice u oblasti postavljenih novih petlji pri odbijanju. Bita uticaj na izvršenje operacije pokazuju struktura i svojstva pređe. Ako se petlje stvaraju iz u redene pređe, to se pojedine pređe raspoređuju u oblasti kontakta nove polupetlje i nove petl e jedna za drugom pri odbijanju predstavljaju za sebe posebnu pređu. Analogna pojava pojavljuje se i za pređe sa manjom upredenošću. Prema tome, u ovom slučaju olakšava se poprečno deformisanje pređe. Bolji prelaz polupetlje a novu potpomaže takođe smanjenje koeficijen a trenja pređe po pređi, a postižemo ga parafinisanjem ili mašćenjem pređe.


60


5/17/2018



Posle odbijanja polupetlji stvaramo nove petlje. Stvaranjem nazivamo provlačenje novih pređa kroz polupetlje, odbij ne sa igala kao rezultat konačnog stvaran a novih petlji. Pri pletaćem načinu stvaranja petlji, dužina pređe u novoj petlji pri oblikovanju jednaka je dužini pređe u petlji pri kuliranju.

Slika 5.13. Pr mena dužine pređe u petlji (a) i grafik  l - (b) Operacijom oblikovanja avršava se ciklus procesa stvaranja petlji. Pletaći organi započinju kretanje, da bi se apočeo novi ciklus pletenja. Početno kretanje igle praćeno je zatezanjem od njene preth dne polupetlje. Posle stvaranja, petlje dbijene sa igala, raspoređuju se prema iglam tako, da petlje mogu ponovo dospeti na kukice igala. Ova pojava izaziva nabiranje petl i, to jest dovodi do greške u pletivu. Pri i vršenom zatezanju prethodna polupetlja dolazi sa puta kretanja igle putem okretaja nove petlj iza leđa igala. Koncentrisano zatezanje ostv ruje se pomoću platina, koje deluje na nov petlje, i okreću ih tako da se delovi novih petlji, raspoređene pod kukicama igala, postavljaj iza leđa igala. Na većini mašina opšte zatezanje prethodnih polupetlji izvršava specijalni m hanizam zatezanja gotovog pletiva. Za vreme zatezanja na pra olinijskom odsečku (slika 5.12) ogranka no e petlje dužine l 0 novostvorene i (slika 5.13,a) deluje dolazi sila Pd odpove strane delovanj mkoličinsku prethodne polupetlje ćanjapolupetlje. dužine preUzajamnim đe u petlji. Odredim dužinu pređe u petlji, koja je uslovljena uzajamnim delovanjem petlji. Dužina pređe može biti nađena kao dužina krive: l

L = ∫

s=∫

l

l

( dx ) 2 + ( dy ) 2 = ∫ 0

2

dy 1 +   dx.  dx 

Pošto odstupanje pređe od pr o početnog pravolinijskog oblika pod delov njem sile zatezanja 2  dy  nije očigledno značajno, to eličina  dx  je mala po upoređenju sa j dinicom. Možemo napisati da je, 2  dy    2 dx  dy    1+   ≈ 1+ 2  dx  tada je  1  dy  2  L ≈ ∫ 1 +    dx.  2  dx   l

Po poznatoj zavisnosti iz teori je savijanja,

61

(5.5)



5/17/2018



dy Q = , dx T (5.6) gde je: Q - poprečna sila proste grede, koja ima raspon kao pre đa i opterećena takođe, kao pređa; T - zatezanje pređe u zoni pletenja. Korišćenjem odnosa (5.5) i (5.6), dobijamo, l0

L =

∫ 0

 1 + 1 Q dx ,    2 T 2 

l0

ili, pošto je ∫ dx = l 0 , a T - veličina konstante, 0

l

1 0 2 L = l0 + Q dx. ( 2T 2 ) ∫0

∫ Q dx : 2

Izračunajmo integral

0

a

l0

∫ Q dx = ∫ 2

0

0

b  Pb    dx1 + ∫  l 0  0

2

2  Pa   −  dx 2 = P ab .   l0  0  l

Prema tome, dužina pređe, savijena kao rezultat delovanja prethodne polupetlje na novu, biće abP 2 L = l 0 + . 2l T 2 0 Zatezanje pređe u pletaćoj zoni je konstantno, promene elastičnih deformacija nema i promena dužine pređe u petlji, uslovljena je uzajamnim delovanjem petlji, abP 2 . (5.7) 2l 0T 2 Pri analizi procesa stvaranja petlji otkrivamo bitne granice, prema kojima teži položaj nove petlje. Uzimajući za uticaj jednačinu (5.7) i eksperimentalne podatke možemo dobiti grafičke prikaze zavisnosti << sile zatezanja - promene dužine pređe u petlji << (slika 5.13,b). Postoji oblast u kojoj je ∆l najviše osetljiva prema oscilacijama zatezanja pletiva. Rad robnog ∆l =

mehanizma u ovoj oblasti je nepoželjan. 5.1. Princip povezivanja elementarnih jedinica u pletivu

Princip stvaranja i povezivanja elementarnih jedinica- petlje u pletivu dat je na slici 5.14: za pletaći način-a, ravno kulirni način-b, kružno kulirni način-c i osnovo pletaći način-d. Kod pletaćeg načina stvaranja petlji pređa se polaže uz pomoć vodiča pređe poprečno redosledno na svakoj igli posebno, po čemu su i ova pletiva dobila naziv poprečno pletena pletiva, ili prepletaji. ravno kulirnog petlji pređa takođe preko vodičailipređe, koja se Kod uz pomoć kulirnih načina platina stvaranja kulira između igala se na polaže svim iglama odjednom, na svakoj


62


5/17/2018



drugoj igli ukoliko se plete finije pletivo, da bi se dobile ujednačene veli ine petlji i da nebi došlo do kidanja pređe u postupku kuliranja odjednom na svim iglama. K od grubljih mašina ovo kuliranje je dozvoljeno, jer je pređa grublja i jača i kao takva ona može da izdrži opterećenje pri kuliranju između svih igala odjednom. Način pletenja na kružnim kulirnim mašinama takođe se izvodi uz pomoć platina, koje redosledno kuliraju pređu iz eđu igala. Dubina kuliranja pređe između igala zavisna je od kulirnog ekscentra, koji se posebno podešava za dublje ili kraće kuliranje pređe, čime se reguliše gustina pletenja, odn sno veličina petlji. Kod osnovo pletaćeg nači a stvaranja petlji sa špicastim, jezi častim ili cevastim iglama svaka osnovina pređe se nai menično polaže na iglama preko polagača pređe, ili rupičaste igle. Svakoj igli odgovara je an polagač sa osnovinom pređom, koja se aizmenično polaže na iglama redosledno zavisn od prepletaja, odnosno skretanja polaga ča za jedan ili više iglenih koraka ispred i iza ig la u procesu pletenja.

Slika 5.14. rincip pletenja elementarnih jedinica u pleti u a- pletaći; b- r vno kulirni, c- kružno kulirni; d- osnovo pleteni 5.2. Odnos vučnih sila u pređi u fazi kuliranja

Na slici 5.15 prikazan je odnos vučnih sila u pređi u fazi kuliranja između igala i platina. Između prve dve igle kuliran e pređe je maksimalno, između treće i čet rte igle sa drugom platinom je polovično, dok je sa trećom platinom između treće i četvrte igle početno. Na slici je obeleženo delovanje sila i buhvatni uglovi pređe sa iglama i platinama. gde je µ- koeficijent trenja; α-obuhvatni ugao pređe sa radnim organima; FF1- sila u pređi sa prvom iglom F1 u N; FFn- sila u pređi sa završnim stvaranjem petlji.

63



5/17/2018



Slika 5.15. Delovanje sile u pređi u fazi kuliranja pređe 5.3. Postupci kuliranja sa jezičastim, špicastim i olučastim iglama

Na slici 5.16-a dat je post pak kuliranja pređe pri pletaćem načinu stvaranja petlji sa jezičastim iglama, odnosno iglom 1. Strelicama je prikazan put kretanja igle napred-nazad uz pomoć podizača igala i sp štača brave mašine, koji nisu prikazani a slici. Odbijanje polupetlji preko glave igala potpomažu ivice grebena iglenice 2. U glavi igle nalazi se polupetlja. Strelicama je prik zano oblikovanje novo stvorene petlje 3. Na slici –b prikazan je momenat kuliranja pređe 4 između špicastih igala 1 i 2 uz pomoć platine 3. Strelicama je prik azan pravac kretanja platine, pređe i obuh atni deo pređe sa iglama.

a)

b)

c)

lika 5.16. Postupci kuliranja pređe Na slici –c prikazan je mo enat kuliranja pređe između platina 1 i 2 uz pomoć olučaste, ili cevaste igle 3 sa podizačem ili zatvaračem igle (iglice) 7. Polupetlja 6 se n lazi u glavi igle , a petlja 5 između platine 1 i 2.


64


5/17/2018



Postupak kuliranja biće podrobnije objašnjem pri analizi postupka stvaranja petlji na ovim mašinama. 6.Finoća mašine Pod finoćom mašine podrazumevamo broj igala na određenoj dužinskoj jedinici prema kojoj je numerisana mašina. Tako naprimer ako je mašina finoće 10, numerisana po engleskom sistemu numerisanja (1e” = 25,4mm) onda ti zna či da na dužini od 25,4 mmm imamo 10 igala. Mašina je utoliko finija ukoliko se na odre đenoj dužinskoj jedinici nalazi veći broj igala. Finoću mašine možemo upoređivati i preko iglenog koraka t mašine, to je ustvari rastojanje između središta dve igle. Ukoliko ovih koraka imamo više na jednoj odre đenoj radnoj dužini mašine, utoliko je mašina finija, i obrnuto, ukoliko je broj podela ili koraka manji, mašina je grublja. Na slici 6.1 data je definicija iglene podele i sistemima za numerisanje finoće za ravno pletaće mašine, ravne kulirne mašine, ravne osnovo pleta će mašine, kružno pletaće mašine sa će mašine. špicastim pleta e mašine sa jezi iglama kružne osnovo U tabeliiglama, 6.1 datikružno su sitemi zaćnumerisanje finočćastim e mašina po ivrstama pletaćihpleta mašina. Igleni korak ili podelu mašine (t) možemo odrediti iz odnosa sistema za numerisanje mašina (S) i broja igala na određenoj radnoj širini mašine. Broj igala (Ni ) se uzima samo u jednoj od iglenica. T = S/ Ni.

Finoča mašine (Fm) određuje se iz odnosa broja igala (Ni) i radne širine mašine (Nr) za ravno pletaće mašine i obima kružno pletaće mašine, odnosno cilindra (D), Fm = Ni . S/ Nr. Za kružno pletaće mašine,

Fm = Ni. S/ D.

Za preračunavanje jedne finoće mašine, numerisane u jednom sistemu numerisanja, u drugi sistem numerisanja koristimo odnos, S1 /S2 = Fm1 / Fm2 . Primer: jedna ravno kulirna pletaća mašina ima finoću 21 gg (1gg = 38,1mm; čita se gedž, to je ustvari 11/2 e”). Preračunati ovu finoću u engleskom sistemu numerisanja, odnosno na 1e”. Fm2 = Fm1 . S2 / S1 = 21. 1” /1 ” = 14 E. Tabela 6.1. Merne jedinice sistema za numerisanje grupe pletaćih mašina Oznaka finoće Referentna dužina u Metrički merni Grupa mašine mernom sistemu sistem E 1 engl. Col 25,4000 mm Ravno pletaće mašine, Kružno pletaće mašine, Osnovo pletaće mašine sa špicastim ili olučastim(cevastim) iglama gg (gauge) 1 1/2e” engl.Col 38,1000mm Ravne kulirne mašine

65



5/17/2018



Fg (Francuski grubi) Ff (Francuski fini) gg (gauge) ER

1 ˝ fra c.Col 1 fran . Col 2 engl.Cola

41,6655 mm 27,7777 mm 50,8000 mm

F (fini) m m

25,0000 mm 100,000 mm 10,0000 mm

25,0000 mm 100,0000 mm 10,0000 mm

(do 2 Fg) (od 2 Ff) Osno o pletaće maši e sa špicastim iglama (Rašel) Mali o mašine Arah e mašine Hakelgalon mašine

Slika 6.1. Definicij za iglene korake i sisteme numerisanja fino e mašina


66


5/17/2018



U tabeli 6.2 data je finoća mašine sa iglenim korakom preračunat na sisteme za numerisanje finoće mašina. Tabela 6.2. Igleni korak mašine (t) za različite sisteme numerisanja mašine

67



5/17/2018



6.1. Podela pletaćih ma ina

U tabeli 6.3. data je podela pletaćih mašina sa prikazom igala, njihovim k etanjem i obrtajem ćih omogu cilindra ašina.ćilo Neke mašinekoje se danas višemašine ne upotre su isteu navedenekod dakružno bi se čpleta itaocu saznanje su sve bil bljavaju, u svojeali vreme upotrebi. Tako naprimer kružno kulirna mašine „Francuski rundštul” jedn o vreme nije bila u upotrebi , da bi se zadnji 10 godina pojavila jedna nova verzija ovih ašina sa dodatnim uređajima za uzorkovanje. N ovoj mašini u jedno vreme plelo se desno leva glatko kulirno pletivo isključivo iz pamučne pređe, koje je bilo namenjeno za izradu don jeg rublja. Na ovoj mašini se najbolje vidi post pak stvaranja petlji na špicastim iglama z pomoć platina i kružne prese. Tabela 6.3.Slikoviti prikaz pletaćih mašina sa kretanjem igala i iglenic


68


5/17/2018



*** Desno-Desne, skraćen LL.

69

DD; Desno-Leve, skraćeno DL; Levo-L eve, skraćeno



5/17/2018




70


5/17/2018



71



5/17/2018



Slika 7.1. Postupak stvaranja petlji na DL ravno pletaćoj mašini


72


5/17/2018



Slika 7.2. Slikoviti prikaz pletenja sa bravama i iglama 7. Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnim mašinama

Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnim ravno pletaćim mašinama- DL (intarzija) ide redosledno u sedam faza ili tempa (slika 7.1). Pokretanje igala uz pomo ć brave mašine ostvaruje se pomoću podizača i spuštača igala (slika 7.2). Brava je jedan od najvažnijih radnih organa mašine. Na slici je data jedna jednostavna brava sastavljena iz dva spušta ča igala i jednog podizača igala. Pomoću podizača (H) igla se podiže u svom kanalu naviše, a spušta pomoću spuštača (S), čime se reguliše ujedno i veli čina petlji, odnosno, gustina pletiva. Kod automatizovanih mašina ove vrste podizač je sastavljen iz više delova, najčešće 4, kojima se omogućava dovođenje igle u pletaći, poluzahvatni i zahvatni položaj. Mašine ove vrste imaju primenu u domaćoj proizvodnji (domaća radinost). Mašina dobija sve komande za pletenje sa jednog mesta uz pomoć karata, filmske trake, muster valjaka i drugo. Najjednostavniji način pletenja,odnosno izrade pletiva, zasniva se na primeni jedne iglenice postavljene horizontalno, u kojoj su jezičaste igle raspoređene tako da mogu da klize u aksijalnom pravcu među iglenim rebrima, odnosno kanalima. Sam proces pletenja se odvija u zoni odbojnih grebena 3 (slika 7.1). Faza izvlačenja (a) je ujedno i po četna i završna (g). 1. Izvlač enje a) : Igla 1 podiže se naviše onoliko koliko je potrbno da se polupetlja 2, koja visi u glavi igle, premesti ispred odbojnog grebena 3, a kao rezultat delovanja povlačnih sila na pletivo rasporedi skoro vertikalno iglenici. 2. Zatvaranje b) : Pri daljem kretanju igle u tom istom pravcu polupetlja dolazi na jezičak čak igle igle, otvara glavu on iglemora i klizibiti po zadržan jezičku na telu igle. Pošto se usleduzinercije može ponovo zatvoriti, u svom novom položaju pomo ćjezi četkice, koje na slici nisu prikazane. Četkice na mašini imaju i ulogu otvaranja jezičaka igala kako bi se pređa

73



5/17/2018



mogla položiti iznad jezičaka igala, u suprotnom pređa bi se položila na zatvorene jezi čke i u tom slučaju skliznula sa igle, tako da se proces pletenja nebi mogao izvršiti. Na tim mestima došlo bi do ispuštanja petlji. Faza zatvaranja je završna kada se igla na đe u krajnjem desnom položau. 3. Polaganje pređ e c), d): Igla ide toliko napred da vodič pređe 4, koji se kreće uzduž iglenice nad iglama, može polagati pređu. Vodič pređe, odnosno čun mora biti postavljen iznad igala ni previše blizu, ni previše daleko, jer u prvom slu čaju može da dođe do oštećenja igala, a u drugom da se pređa ne položi iznad jezičaka igala. Prema finoći mašine ovo rastojanje se menja i najčešće se određuje tako da se igle podignu u krajnji prednji položaj sa otvorenim jezičcima i pokretanje vodiča rukom posmatramo na kom se rastojanju od igala isti nalazi. 4. Unošenje d): Uz pomoć spuštača igle (S), slika 7.2 , iglu vra ćamo u kanal nazad, pređu u poćetku unosimo u glavu, odnosno glave igala i samim tim je fiksiramo u tom svom položaju u glavama igala. Daljim kretanjem igle pređa se naknadno izvlači. Istovremeno, nalazeći se na telu igle, polupetlja 2 se pomera u pravcu prema glavi igle. 5. Presovanje i 6. Nanošenje e): Pri povratnom kretanju igla postiže položaj u kojem polupetlja dolazi na jezičak igle, obuhvatajući ga, to jest zatvara glavu igle, stvarajući most, i nanosi se na zatvoreni jezi čak. 7. Kuliranje i 8. Odbijanje f): Igla se toliko kreće nazad, odnosno izvlači u odbojni greben da se polutelja, klizeći po glavi igle odbija, a u glavi igle položena pređa se savija i istovremeno povlači kroz polupetlju u saglasnosti sa neophodnom dužinom petlje. 9. Oblikovanje g): U ovom momentu dobijena petlja, usled delovanja sile povla čenja pletiva, konačno se formira ili stvara u jednu novu petlju. Ovim se proces pletenja završava i stvara se preduslov, za narednu, prvu, fazu. Na slici 7.2 dat je jedan slikovit prikaz stvaranja petlji sa izgledom podiza ča brave (H) i spuštača brave (S), kretanjem igle i polaganjem pređe (P) sa vodičem pređe. 7.1.Postupak stvaranja petlji na ravnim kulirnim mašinama

Kulirne mašine imaju i drugi naziv „prepletaće mašine” ili Koton (Cotton). Postupak stvaranja petlji na Koton mašini možemo podeliti u deset faza ,ili tempa, i to: zatvaranje, polaganje pređe, kuliranje i podela pređe, donošenje polupetlji, presovanje, prenošenje polupetlji, povezivanje, oblikovanje i izvlačenje. 1. Zatvaranje a), b) i b’) : Iglenica 1 (slika 7.3) se podiže naviše a red polupetlji 2 se dovodi na tela igala. U isto vreme se odbojno završne platine 3 (odbijaju će) i kulirne platine 4 spuštaju nešto naniže zadržavajući polupetlje. U momentu kada se igle pripremaju za prihvatanje novo položene pređe, kulir i podeone platine (parne) 5 idu napred zauzimaju ći izlazni položaj (slika 7.3. b) i b ’)).


74


5/17/2018



2. Polaganje pređ e c): Kada su igle i platine zauzele odgovaraju ći položaj, vodič pređe 6 polaže pređu od jednog kraja iglenice do drugog. Polaganje pre đe se vrši ispred vrhova špiceva igala na tela igala. 3. Kuliranje i podela pređ e c), d), d’), i e): Prikazan je momenat kuliranja i podele pre đe.

Kada je vodič položio pređu kulirne platine 4 svaka neparna vrši kuliranje, odnosno sabijanje pređe između igala radi

Slika 7.3. Postupak stvaranja petlji na Koton mašini stvaranja uvojaka. Kada su kulirne platine završile kuliranje povlače se nešto unazad da bi popustile pređu i dozvolile da parne platine 5 svaka parna izvrše kuliranje pređe. Na ovaj način je omogućeno stvaranje jednakih uvojaka, odnosno, jednake dužine petlji. Ukoliko bi se kuliranje odjednom sa svim platinama nejednakih samim tim iizvršilo do stvaranja neravnomernog pletiva.došlo Još bi vedo ća stvaranja postoji mogu ćnost dauvojaka, dođe doa kidanja pređe, jer ista ne može da izdrži optere ćenje koje se javlja u fazi kuliranja. Kod grubljih mašina kuliranje se izvršava odjednom sa svim platinama jer je pre đa grublja i jača i kao takva može da izdrži veliko opterećenje u fazi kuliranja. 4. Donošenje uvojaka f): Posle iskuliranih uvojaka isti se moraju prebaciti u glavama igala. Igle zauzimaju određeni položaj pri čemu su glave igala u istoj visini sa gornjim ivicama platina da se ne bi igle sudarile sa vodičem pređe 6. 5. Presovanje g), h): Igle se pokreću naniže, a presa 7 se kre će u horizontalnom pravcu

če nešto unazad. Presa se maksimalno napred. U isto vreme kulirne i podeone platine ći vrhove čašicu. približava iglama sabijaju špiceva igalaseupovla

75



5/17/2018



6. Povezivanje i): Daljim kretanjem igala naniže polupetlje se udaljavaju od glave igala i povezuju sa novim uvojcima. U isto vreme kulirne i podeone platine se povlače unazad. 7. Odbijanje j): Posle faze povezivanja igle se i dalje pokreću naniže, tako da se polupetlje

definitivno udaljavaju od glave igala. Platine se i dalje povla če unazad sve dok sa njihovih noseva ne spadnu novi uvojci. U tom momentu od prethodno stvorene polupetlje nastaje definitivno nova petlja. Novostvoreni uvojak se formira u polupetlju. 8. Oblikovanje j), k): Povlačenjem novostvorenih petlji kroz novo formiranih polupetlji, dolazi do oblikovanja. Igle su zauzele svoj najniži položaj. 9. Izvlač enje k): Uz pomoć uređaja za povlačenje pletiva novostvoreni red petlji se povla či u pravcu robnog valjka. Za vreme izvla čenja pletiva igle se pomeraju nešto naviše.

Svi opisani momenti, odnosno faze, izvršavaju se u jednom trenutku tako da nije moguće posmatrati ove postupke odvojeno, čak i pri snimanju sa filmskom kamerom za brzo snimanje. 7.2. Postupak stvaranja petlji na Levo- Levim ravno pletaćim mašinama

Postupak stvaranja petlji na ravnim levo-levim mašinama je isti kao i kod pletenja na desnolevim jednoigleničnim) ravno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama. Da bi se ispleo jedan jedan levo-levi red, petlje se moraju stvarati naizmeni čno čas na jednoj čas na drugoj strani igle, odnosno iglenice. Sa levo-levim iglama 1 (slika 7.4) na jednom kraju igle u prednjoj iglenici stvaramo petlje, a na drugom kraju tako zadnje levu petlju. Po skidanju pletiva sa mašine levidesne redovi prepokriju desne reove, da iglenice se sa obadve strane pletiva vide leve petlje, odnosno redovi. Razvla čenjem pletiva po visini jasno ćemo uočiti desne i leve redove petlji. Pri položaju a), b) slika 7.4, igla 1 se povlači ulevo pošto je prethodno platina 2’ Oslobođena od pritiskivača brave 5. Leva platina 2 se pomera pod delovanjem brave udesno, a pritiska se pomoću pritiskivača 4. Pri položaju c), d) leva platina 2 dolazi u prednji položaj, a pritiskiva č 4 oslobađa platinu. Za to isto vreme desna platina ide na desno i oslobađa kukicu igle. U položaju e) desna platina dolazi u zadnji položaj, a leva platina zahvata kukicu igle. Istovremeno pritiskivač 4 pritiska glavu platine. Za kratko vreme obe platine se nalaze u đa kukicu igle, dok leva platina uz prednjem položaju. Pri položaju desna platina pomoć pritiskiva ča zahvata kukicuf)igle i povla či je osloba u desno.

Na ovaj način petlje se stvaraju naizmenično čas na jednoj čas na drugoj strani igle.


76


5/17/2018



Slika 7.4. Postupak stvaranja petlji na Levo-levim mašinama 7.3. Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnim kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama

Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnim kružno pletaćim mašinama (desno-leve) odvija se u deset tempa ili faza. 1.Zatvaranje a): Igla 1 (slika 7.5) se uz pomoć podizača brave pokreće naviše da bi se polupetlja 2 iz glave igala dovela na telo igle i da bi se glava igle oslobodila za prihvatanje novo položene pređe. 2.Polaganje pređ e a), b): Posle zatvaranja platine 3 se nešto povlače udesno zadržavajući polupetlju 2 u vratu platine dok se igla istovremeno spušta naniže. Preko vodi ča pređe 4 polaže se pređa.

77



5/17/2018



3.Presovanje c): Presovanje se ne izvršava pomoću prese kao kod ravnih kulirnih mašina Koton, već se ova faza odigrava uz pomoć jezička igle koji sa svojim zatvaranjem u glavi igle omogućava nesmetano prebacivanje polupetlje preko glave igala. Zato je ova faza nazvana presovanje jer ulogu prese izvršava sam jezi čak svojim zatvaranjem i otvaranjem. Drugim rečima momenat zatvaranja jezička je analogan zatvaranju špiceva igala pa je zbog toga i

ovde nazvan radnim postupkom „presovanja”.Polupetlja se nalazi na zatvorenom jezi čku, a u glavi igle se nalazi položeni uvojak pređe. 4.Unošenje uvojaka i prenošenje polupetlje c),d): Pokretanjem igle i dalje naniže novopoložena pređa dolazi u glavu igle c), a polupetlja 2 na zatvoreni jezičak. Platina je oslobodila polupetlju. Igle se i dalje pokre ću naniže d) tako da polupetlja prelazi preko glave igle. 5.Povezivanje d): Spuštanjem igle i dalje naniže polupetlja se provlači kroz novo stvoreni uvojak i povezuje se. Od novo stvorenog uvojka sada nastaje polupetlja, a od prethodne polupetlje petlja. 6.Kuliranje d): Momenat kuliranja se odigrava kada se polupetlja, sada petlja, provlači kroz novu stvorenu polupetlju. 7.Odbijanje d) : Ovaj postupak se odigrava praktično u isto vreme kada i kuliranje. Odbijanje polupetlje potpomažu platine koje se kreću napred. Oslobađanjem polupetlje od igala nastaje petlja. 8. Oblikovanje d): Daljim spuštanjem igle nove polupetlje se potpuno izvlače i zatežu čime se i nova petlja oblikuje u određenu veličinu. 9.Izvlač enje d): Po završenom oblikovanju i zatezanju novostvoreni red petlji treba povu ći sa igala. Povlačenje pletiva, odnosno izvlačenje, postiže se pomoću uređaja za povlačenje pletiva. 7.4. Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnim kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama

1. Zatvaranje a), b), c): U momentu zatvaranja tanjiraste igle 1 idu napred toliko da se njihove glave nađu iznad odbojne ivice (grebena) 3, a cilindar igle 1 trenutno miruju.

čkaudesno, Polupetlja 2 započinje otvaranje jezi igle. odnosno napred, polupetlja dolazi na otvoreni Daljim kretanjem tanjirastih igala (b) jezičak igle. Istovremeno cilindrične igle idu naviše tako da se polupetlja nađe na početku otvorenog jezička iznad čašice. Tanjiraste i cilindrične igle se istovremeno kreću (c) tako da se polupetlje 2 nađu na otvorenim jezičcima i iznad ivice grebena 3, odnosno 4. 2. Polaganje pređ e d),e): Preko vodiča pređe 5 polaže se pređa najpre na jezičke igala cilindrične igle u trenutku kada se one po činju spuštati naniže. Polupetlje se nalaze na tela tanjiraste i cilindrčne igle. Daljim spuštanjem cilindri čne igle i povlačenje tanjiraste igle nazad, polupetlje dolaze do ispod otvorenih jezičaka igala (e).


78


5/17/2018



3. Presovanje f): Cilindrične igle se sa položenom pređom u glave igala spuštaju i dalje naniže sve dok polupetlja ne zatvori jezičak igle što je okarakterisano radnim postupkom presovanja. Tanjiraste igle se takođe pokreću unazad. 4. Donošenje i prenošenje polupetlji f): U momentu kada se polupetlje cilindri čnih igala

prenose preko glave igala, tanjiraste igle se po činju povlačiti unazad i pri tome se zatvaraju jezičci tanjirastih igala pod delovanjem polupetlje. Novo položena pre đa, odnosno uvojci, se nanose u glave igala. 5 .Povezivanje, kuliranje i odbijanje f), g): Cilindrične igle se i dalje spuštaju naniže sve dok novo položena pređa ne provuče kroz polupetlju. Tom prilikom nastaje povezivanje, kuliranje i odbijanje polupetlje, odnosno sada novostvorene petlje. Kada se cilinder igle više ne povlače, počinju da se povlače tanjiraste igle pri čemu se odigravaju isti postupci kao i kod cilindričnih igala. 6. Oblikovanje h): Posle odbijanja polupetlji sa tanjirastih igala cilindri čne igle se kreću nešto naviše da bi se smanjilo zatezanje novonastalih petlji. Nove petlje se zatežu i oblikuju kroz novu polupetlju u određenoj veličini. Od ovoga zavisi ravnomeran izgled pletiva. 7 .Izvlač enje h): Novostvorene petlje koje su se stvorile na obema iglenicama moraju se sada izvući pomoću uređaja za povlačenje pletiva.

79



5/17/2018



Slika 7.5. Postupak stvaranja petlji na jednoigleičnim kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama


80


5/17/2018



81



5/17/2018



Slika 7.6. Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnim kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama 7.4.1. Analiza položaja polupetlje i petlje u procesu stvaranja desno-desnog pletiva

Kod dvoigleničnih kružno pletaćih mašina postupak stvaranja petlji može se odvijati bez raspodele i sa raspodelom. Obično drugu iglenicu (tanjirastu) kružno pleta će mašine postavljamo pod uglom od 90 0 prema cilindričnoj iglenici. Razmotrićemo postupak stvaranja petlji na kružno pletaćoj mašini, pri izradi desno desnog pletiva sa slede ćim fazama: polazni položaj, zatvaranje cilindrične igle, zatvaranje tanjiraste igle, polaganje sa unošenjem, presovanje, nanošenje, zbacivanje i stvaranje sa kuliranjem na cilindri čnim iglama, raspodela i izvlačenje. Početni položaj igala obeju iglenica možemo da smatramo podudarnim sa postavljanjem unutrašnjih tačaka njihovih kukica na nivou odbojnih ravni I - I i II - II, koje su stvorene ivicama delova cilindra 1 i tanjiraste iglenice 2 (slika 7.7,a) što odgovara završetku izvlačenja. Kod dvoigleničnih mašina zatvaranje igle obeju iglenica, protiče uvek redosledno. Obično prva počinje proces stvaranja petlji igla cilindra, podižu ći se na zatvaranje ranije od igle tanjiraste iglenice. S’tim ciljem, igle cilindra se kreću ranije za približno (1,5 2,5)t ( tigleni korak mašine ili igle). Ubrzanje ili usporenje postupka zatvaranja cilindričnih igala, kod dvoigleničnih mašina, neophodno je zbog toga, da bi se prebacivanje polupetlji sa jezičaka igala pri zatvaranju vršilo na obe iglenice posebno, čime se štite polupetlje od habanja, i omogućava izradu pletiva sa ravnomernijom petljinom strukturom. Na slici 7.7,b prikazan je završetak zatvaranja tanjirastih igala pri određenom preticanju. U tom momentu igla cilindra se već pokreće naniže. Ovde je takođe prikazan vodič pređe 3, koji svojom donjom stranom zadržava jezičak igle cilindra od samostalnog zatvaranja u postupku polaganja pređe na igle. Sa slike 7.8 možemo izračunati rastojanje na kome će se naći odbijena polupetlja od odgovarajuće odbojne ravni. gde je : a - širina radne ivice gornjeg dela iglenice, di - debljina tela igle,


82


5/17/2018



∂r- - redukovani ugao trenja. Da bi rastojanje ∆z bilo što je mogu će manje, neophodno je uzeti da je a = 0,4 ÷ 0,5 mm, zaokružujući radnu ivicu prečnikom r = 0,2 ÷ 0,3 mm. Kada se na mašini plete pletivo sa maksimalnom dužinom petlji , tada pri završetku zatvaranja, rastojanje među odbojne ravni i kraja jezička treba biti jednako 0.5 kako za tanjiraste tako i za cilindrične igle. Kada se vrši presovanje, nanošenje, zbacivanje i zatvaranje, tanjirasta igla ostaje na istom mestu (slika 7.7,c). Time se smanjuje suvišno delovanje sile na polupetlju, jer će u tom slučaju proces stvaranja petlji na cilindričnim i tanjirastim iglama proticati redosledno. Kod dvoigleničnih kružno pletaćih mašina cilindrične igle mogu se izdvojiti u dve odbojne ravni I - I i III - III. Kuliranje pređe i stvaranje nove petlje vrši se u odnosu na odbojnu ravan III - III, koja je stvorena horizontalno postavljenim tanjirastim iglama, onda kada polupetlja leži na odbojnu ravan I - I, koja se podudara sa gornjom ivicom cilindra. Uzetu dubinu kuliranja treba proračunavati od ravni III - III. Postojanje raspodele kod dvoigleničnih kružno pletaćih mašina znači da cilindrične igle kuliraju dužinu pređe, iz koje se zatim kao rezultat raspodele stvaraju dve petlje dužine . U tom slučaju cilindar se naziva aktivnom iglenicom, a tanjirasta - pasivnom. Kod aktivne iglenice pri uslovima pletenja, javlja se najve ća dužina petlji i maksimalna dubina kuliranja., ali, kako to sledi iz slike 7.7,c: gde je dk - debljina kukice cilindrične igle, z- - rastojanje od gornje ivice cilindra do unutrašnje tačke kukice igle, co - maksimalno uspostavljeno rastojanje između tanjiraste i cilindrične iglenice.

83



5/17/2018



Slika .8. Podizanje polupetlje iza cilindrične igle Smanjenjem rastojanja co m žemo promeniti dubinu kuliranja odjedno u svim pletaćim sistemima mašine, što se obič o koristi kod dvoigleničnih kružno pletaćih mašina. Izjednačavavanjem gornjih iz aza dobićemo : Raspodelom tanjiraste igle dele na pola dvojnu petlju, ranije stvorenu na iglama cilindra. Raspodelom smanjujemo zat zanje pređe pri konačnom stvaranju petlji i omogućava izradu pletiva sa ravnomernijom petl inom strukturom. Na slici 7.7,d prikazan je raj raspodele. Pri raspodeli cilindrične igle treba najpre da se podignu ( oslobode ), a tanjiraste igle da odu prema njegovom centru. atim se cilindrične igle ponovo malo spuste ( izravnaju ) do stvaranja dubine kuliranja . Kao rezultat toga, dubina uliranja na iglama cilindra biće ista kao i na igla a tanjiraste iglenice. Pošto pri raspodeli tanjiraste igle odlaze prema njihovom centru, dobija se pri tome dubina đivan eujesmatramo, kuliranja koju trebamo prora unati od odbojne ravni podjednako II - II. Za odre da se ranije stvorena petlja dvojn maksimalne dužine, raspore među iglama 0 cilindra i tanjiraste iglenice p liniji raspodele , postavljenom pod uglom d 45 prema ravni tanjiraste iglenice. Tada pri aksimalno uspostavljenom rastojanju c0 iz trougla 1 - 2 - 3 nalazimo odsečak : 1-2 = c0 / sin450 = 1,42c0.

Polovina tog odsećka 1 - 0 0.71c0 . Sa druge strane , pošto se petlja dvojne dužine pri raspodeli podelila na pola, to iz slike 7.7,d :

0,5 l 2 max − t 2 = hr + 0.71c0, odakle je dubina kuliranja pri raspodeli hr = 0,5 t 2 max − t 2 − 0,71c0 . Kada se završi raspodela, ilindrične i tanjiraste igle prelaze na izvla enje. Izvlačenje se završava, kada unutrašnje ta ke kukice igala obeju iglenica do đu na ni o svojih odbojnih ravni ( slika 7.7,a ). Pri tome petlja,zbačena sa igle, se sakuplja unutar c ilindra delovanjem mehanizma za izvlačenje pletiva. Posle izvlačenja proces stvaranja petlji s ponavlja.


84


5/17/2018



7.5.Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnim kulirnim mašinama Koton čnoj kulirnoj Na slici Postupak 7.9 dat je stvaranja prikaz stvaranja dvoigleni mašini Kotončsa iglama. petlji jepetlji identinačan sa stvaranjem petlji na jednoigleni nojšpicastim kulirnoj mašini Koton. Igle jedne iglenice su postavljene vertikalno, a igle druge iglenice, horizontalno. Igle obeju iglenica su zalivene u olovne izlivke (na slici 7.9 a) je prikazano samo na horizontalnim iglama). Kulirne platine svojim nosem vrše kuliranje pređe ispred vrhova špiceva igala a). Polupetlja se nalazi na telu igle i u kontaktu je sa odbijaju ćom platinom. U glavama horizontalnih igala (druga iglenica) se nalaze polupetlje. Kulirne platine se sada povlače b), a iglenica sa vertikalnim iglama se spušta naniže, tako da se novoformirani uvojak unese ispod vrhova špiceva igala u glavi igle, a polupetlja uz pomo ć odbijajuće platine prebaci preko glave igle i provuče kroz novo formirani uvojak, koji sada čnoidu definitvno postaje polupetlja, prelazi u novo formiranu petlju. U isto vreme horizontalne iglea prethodna idu napred,polupetlja iskuliranikona uvojci napred prema glavi igle b) i uvlače se u glavi igle c). Polupetlja dolazi na zatvoreni vrh špica igle, pošto je presa izvršila presovanje vrhova špiceva igala u čašice, i daljim kretanjem igle unazad, polupetlja prelazi preko glave igle i provuče se kroz formirani uvojak, od koga definitivno nastaje polupetlja. Na ovaj način je završen postupak stvaranja petlji na iglama obeju iglenica.

7.6. Postupak stvaranja petlji na kružnim kulirnim mašinama Postupak stvaranja petlji kružnimmašinama kulirnim mašinama je analogan petlji na jednoigleni čnimnakulirnim Koton. Ova(desno-leve) mašina je poznata podstvaranju imenom „Francuski rundštul”. Jedno vreme ova mašina je bila napuštena, ali kasnije je usavršena sa dodatnim uređajima za uzorkovanje. Postupak stvaranja petlji na ovoj mašini se može najbolje razumeti i videti u odnosu na druge mašine. 1.Završavanje a), b): U glavi igle 1 nalazi se polupetlja dovedena uz pomo ć odbojne platine 3. Odbijajuća platina se povlači nazad , a odbojni to čak 4 odbija polupetlju prema telu igle b). 2.Polaganje c): Uz pomoć vodiča pređe 6 pređa se polaže ispred vrhova špiceva igala, a

kulirna platina 5 započinje kretanje naniže. 3. Kuliranje pređ e c), d): Odbijajuća platina 3 ide napred i gura polupetlju prema glavi igle c). Kulirna platina 5 svojim kretanjem naniže vrši kuliranje novo položene pređe d). 4.Unošenje e): Ova operacija se sastoji u unošenju iskuliranih uvojaka u glave igala uz pomoća platina njihovim kretanjem naniže i ulevo. Odbojne platine su krenule napred. 5. Presovanje f): Uz pomoć prese 7 presuju se vrhovi špiceva igala, a odbijaju ća platina potiskuje polupetlju napred prema špicu igle. Istog trenutka presa 7, koja je kružnog oblika, je zapresovala vrh kukice igle u čašicu. 6.Nanošenje g): Odbijajuća platina navlači polupetlju na zatvoreni vrh kukice igle, a presa se istog trenutka povlači naviše.

85



5/17/2018



7. Povezivanje g): Ova operacija je ustvari povezivanje polupetlje sa novo formiranim uvojkom.

Slika 7.9. Desno-Desna (dvoiglenična) Koton mašina- sa važnim fazama stvaranja petlji


86


5/17/2018



Slika 7.10. Postupak stvaranja petlji na kružnoj kulirnoj mašini

Slika 7.11. Kružno kulirno pletenje sa uređajem za odbijanje Na slici 7.11 data je šema kružnog kulirnog pletenja na špicastim iglama- Francuski rundštul. Igle su radijalno raspoređene u kružnom vencu. Komplet uređaja, neophodan za pletenje jednog petljinog reda, nazivamo pletaćim sistemom. Uz pomoć kružne prese 1 presuju se vrhovi špiceva igala 3. Vidi se momenat kako su igle potisnute naniže. Pomoću odbijajućeg točka 2 vrši se odbijanje polupetlji, odnosno petlji. 7.7. Postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćim mašinama sa špicastim iglama Postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćim mašinama –Ketenštul odvija se takođe u više faza ili tempa. Proces pletenja ostvaruje se po osnovo pletaćem načinu. Pri ovom načinu redosled stvaranja takođe isti, i kod pleta eg naččina; razlika jerupi jedino tome što operacija svaka igla dobija petlji svojujeosnovinu prekao đu uz pomo ć ćpolaga a, odnosno častihu

87



5/17/2018



igala, koje su zalivene u olovne izlivke i postavljeni na jednoj šini koja se naziva Lege šina, ili polagač osnovinih pređa. Na slici 7.12 prikazana je operacija ili postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćoj mašini sa špicastim iglama pri istovremenom dobijanju petlji na svim iglama iglenice.

Slika 7.12. Osnovo pletaća mašina Ketenštul sa radnim fazama 1.Zatvaranje a), b): Ova faza se češće naziva i završavanje. Igla 1 se nalazi u krajnjem donjem položaju. Polupetlja 2 se nalazi u glavi igle. Platina 3 vrši pokret naniže, a igla naviše, tako da zahvaćenu polupetlju dovodi u horizontalni položaj b). Istovremeno polaga č pređe 4 kreće udesno. Za vreme dok se polupetlja zadržava u vratu platine igla se i dalje pokreće naviše. 2. Polaganje osnovinih pređ a c), d) i e): Ceo ovaj postupak sastoji se u polaganju novo

đe iznad položenepresecaju osnovinećpre vrhovaigala. špiceva igala.sePolaga kretanje mašine, i liniju špicastih Kada polagač č4 produžava prednje Lege šine ka nacentru đe na rastojanju 2-3mm od glave igala, to jest, kada su maksimalno udaljeni, polaga či vrše skretanje udesno ili ulevo za jedno ili više iglenih koraka ispred igala. Zatim polaga či produžavaju kretanje u obrnutom pravcu od centra mašine presecaju ći liniju polagača druge lege šine. Platine u procesu polaganja pređe su nepokretne e). 3. Unošenje uvojaka e), f): Cilj momenta unošenja je da se položena pre đa, odnosno uvojak, unese ispod špica u glavi igle. Zato se igla spušta naniže e). 4. Presovanje f), g): Suština momenta presovanja sastoji se u tome da se sabiju vrhovi

špiceva igala u čćašicu da biodnosno se nesmetano polupetlja sa platina tela iglesepreko glave igle. Presa 5 kre e napred, na slicimogla levo, prebaciti igla se spušta naniže, kre ćulevo,


88


5/17/2018



odnosno nazad da bi oslobodila polupetlju koja se nalazi u vratu platine. Presa kona čno presuje špiceve igala g) i istovremeno se povlači udesno, igla se povlači naniže, a polupetlja dolazi do ispred zatvorenih špiceva igala. 5. Prenošenje h): Daljim spuštanjem igle naniže, polupetlja se navlači na zatvoreni vrh špica

igle, a platina se kreće ulevo, odnosno napred potpomažući prebacivanje polupetlje preko glave igle. Presa se udaljava prema centru mašine. 6. Povezivanje i): U ovoj fazi polupetlja se prebacuje preko glave igle i provlači kroz novo formirani uvojak. Povezivanje nastaje u momentu kada se glave igala nađu u visini prsa platine. 7. Kuliranje i): Kuliranje praktično ne postoji kod osnovo pletaćih mašina, kao što je bilo kod Koton mašina, Međutim pošto se novo položena pre đa u postupku stvaranja petlji ozamčuje(obmotava), ovaj postupak je i ovde nazvan kuliranjem. 8. Odbijanje i): Ovaj postupak se odigrava u momentu kada polupetlje skliznu sa glave igala. U onom momentu kada glave igala budu nešto niže ispod gornje ivice platina polupetlje se okače o novo stvorenim uvojcima i konačno postaju petlje. 9. Oblikovanje i): Igla se spušta i dalje naniže tako da vrh glave igle bude ispod nivoa gornje ivice platine. U isto vreme, polupetlja se izvlači kroz novi stvoreni uvojak i definitivno oblikuje u petlju. Veličina petlji zavisi od veličine zatezanja osnove i povlačnog uređaja, veličine spuštanja igle ispod gornje ivice- trbuha platine, od rastojanja između leđa igala i vrata platine. 10. Izvlač enje i) : Polupetlje, odnosno sada nove petlje, izvlače se uz pomoć uređaja za povlačenje pletiva i namotavanja na robno vratilo. U procesu povlačenja pletiva platine se kreću nešto unazad i spuštaju se naniže da zatezanje novih petlji ne bi mnogo oslabilo. Pošto je novi red petlji povučen, počinje nov postupak stvaranja novog reda petlji.

7.8. Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini sa špicastim iglama Na slici 7.13 prikazan je postupak stvaranja petlji na dvoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini sa špicastim iglama poznata pod imenom „Simpleks”. Postupak stvaranja petlji je identičan postupku stvaranju petlji na jednoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini sa špicastim iglama „Ketenštul”.Razlika je samo u broju iglenica. Na iglama prednje iglenice stvaraju se petlje u licu, a na zadnjim iglama iglenice u nalič ju. U glavama igala 1, slika 7.13, a), nalaze se polupetlje. Platina 2 svojim nosem zadržava petlje stvorene na iglama prednje iglenice. Presa 3 i polagač 4 osnovine pređe su u stanju mirovanja. U narednom postupku b) polaga či skreću i polažu pređu ispred vrhova špiceva igala. Polagač nastavlja svoje kretanje i obmotava osnovinu pređu oko igle c), posle čega pređa sklizne sa vrha špica igle i dolazi ispred špica na telo igle d). Sada u dejstvo stupa presa 3, krećući se napred e), sabija vrhove špiceva igala, a platina potpomaže prebacivanje polupetlje na glavi igle. U glavi igle se nalazi novo položena pređa u obliku uvojka. Presa se povlači ulevo i nalazi se sada ispred špicastih igala zadnje iglenice. Na prednjim iglama polupetlja se nalazi na kraju glave igle, gde nastavlja prebacivanje i provla čenje kroz novo položeni uvojak, gde nastaje povezivanje, oblikovanje petlje i njeno povlačenje sa igala. 89



5/17/2018



Tako nastaje desna petlja na iglama prednje iglenice. Postupak stvaran a petlji na iglama zadnje iglenice je isti, razlika e samo u petlji koja se vidi u nalič ju.

Slika 7.13. Postupak stvara ja petlji na dvoigleničnoj ravnoj kulirnoj m šini sa špicastim iglama „Simpleks” 1-Igla; 2- Kombinovana platina; 3- Presa; 4- Polagač (rupičasta igla). 7.9. Postupak stvaran a petlji na jednoigleničnim osno o pletaćim mašinama s žljebastim iglama „Malimo” Postupak stvaranja petlji na mašini Malimo teče u više faza. Umesto špicastih, odnosno jezičastih igala, ovde imamo takozvane žljebaste igle koje na svom telu i aju jedan žljeb ili kanal u kome klizi jedan zatvarač igle 2, koji svojim kretanjem napred zatvara vrh kukice igle. Na ideju da se konstruiše vakva mašina konstruktori mašina su došli prilikom snimanja postupka stvaranja petlji na etenštul mašini. Snimanje su izvodili sa fil skom kamerom za brzo snimanje.Tom prilikom nisu mogli da vide odvojeno pojedine faze procesu stvaranja petlji i da li je uopšte potreb no da mašina ima špicastu iglu, kao i pres . Tako su došli na ideju da konstruišu žljebastu iglu sa olukom u svom telu po kome je mogla da klizi jedna iglica, odnosno zatvarač igle, koji svojim kretanjem prema kukici igle zatvara kukicu igle. On ustvari igra ulogu prese, odno sno jezička. U postupku zatvaranja a) u kukici igle se nalazi polupetlja ispod koje se vi i petlja 3. Igla započinje kretanja napred. Polagač pređe ide naviše.


90


5/17/2018



Polaganje osnovine pređe b), c). Uz pomoć polagača 7 vrši se početak obmotavanja pređe oko kukice igle, koji sada istovremeno kreće naniže kako bi u potpunosti mogao da obmota kukicu igle c). Kada je izvršeno polaganje pređe, igla se sada povla či unazad tako da se novo položena pre đa formira u uvojak, zatvarač igle zatvara vrh kukice igle tako da se polupetlja nabaci na zatvorenu kukicu igle, odnosno, na zatvarač igle. Odbijajuća platina potpomaže nabacivanje polupetlje na zatvorenu kukicu igle. Istovremeno se i igla i zatvarač povlače unazad d). Uz pomoć odbijajuće platine polupetlja se konačno prebaci preko glave igle i provuče kroz novostvoreni uvojak pređe. Igla i zatvarač se ponovo kreću napred e), posle čega nastaju ostale operacije, o kojima smo više puta pisali u postupku stvaranja petlji. Na slici b), c) i d) se jasno vidi u kom položaju se nalazi šina i čivija za podupiranje. Njihov položaj u zadnjoj fazi e) je ujedno i po četni a). 7.10. Postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćoj mašini Rašel sa jezičastim iglama Postupak stvaranja petlji na rašel mašini delimo u 10 postupaka. Treba posebno da napomenemo da se broj ovih postupaka razlikuje kod pojedinih zemalja. U Nema čkoj se uzima 12 postupaka, Engleskoj 6, Rusiji 10, kao i kod nas. Me đutim mi to možemo opisati i sa 6 postupaka, jer se u jednom postupku mogu opisati dva postupka ili faze. Ceo taj postupak se odvija u jednom trenu. 1. Zatvaranje a): U kukici igle 1, odnosno glavi, nalazi se polupetlja 2 u nivou gornje ivice odbijajućeg grebena, ili češlja, i udarnog lima 3, u horizontalnom položaju. Izme đu kraja otvorenog jezička i linije udarnog lima 3 treba da ima rastojanje od 2 do 3mm da bi imalo mesta za polupetlju. Igla 1 započinje kretanje naviše. 2. Polaganje pređ e b), c) i d): Pređa se polaže uz pomoć polagača 5 na jezičke igala d). Broj polagača u jednoj Lege šini jednak je broju igala u iglenici. Od pravilnog polaganja pre đe u prvom redu zavisi kvalitet izrađenog pletiva i stepen kidanja osnovinih pređa. Polaganje pre svega zavisi od pravilnog rasporeda pletaćih organa i od uzajamnog delovanja polagača i igala. Za period stvaranja jednog petljinog reda polaga či vrše dva kretanja –b): krivolinijsko kretanje, skreću između igala u pravcu strelice-c), skreću ispred igala ulevo ili udesno za jedno ili više iglenih mesta u pravcu strelice-d). U momentu polaganja pređe glave igala moraju zauzeti 2/3 otvora polagača. Polagač u momentu polaganja mora da se na đe na takvom rastojanju od igala da se pri skretanju legešine, odnosno polaga ča, polagači nebi sudarili sa iglama. Zato je vašno da se polagači nađu tačno između jezičastih igala.

Da se jezičci ne bi zatvarali usled inercije, i da bi se moglo nesmetano položiti pre đa iznad otvorenih jezičaka igala služi jedan ubodni češalj 4. 3. Unošenje uvojaka e): Suština momenta unošenja se sastoji u tome da se položena pre đa unese u glave igala. Zato iglenica sa iglama se kreće naniže. 4, Presovanje f): Na rašel mašini, kao i na drugim mašinama sa jezičastim iglama, presovanje se izvršava otvaranjem i zatvaranjem jezičaka igala. Ovaj momenat se izvršava pri spuštanju iglenice. U glavi igle se nalazi novo položeni uvojak pređe, dok se polupetlja nalazi na zatvorenom jezičku. 5. Kuliranje g): Kuliranje se izvršava pridaljem spuštanju iglenice sve dok glava igle ne do đe do gornje ivice odbijajućeg grebena i udarnog lima.

91



5/17/2018



6. Odbijanje g): Odbijanje polupetlje sa igala proizilazi u momentu kada se glave igala spuste nešto niže ispod gornje odbijaju ćeg češlja ili grebena. 7. Oblikovanje g): Pri oblikovanju iz novo položene pređe, sada uvojka, stvara se nova polupetlja, a iz prethodne polupetlje petlja 2. Veličina petlji zavisi od tri osnovna faktora:

zatezanja osnovinih pređa, stepena spuštanja glave igala ispod ivice odbijaju ćeg češlja i od sile zatezanja pletiva. Za promenu veli čine petlji, a shodno tome i gustine pletiva, veoma je važna promena veličine zatezanja osnove. Za dobijanje veće gustine pletenja (manja petlja) zatezanje osnove treba smanjiti.

Slika 7.14. Osnovo pletaća mašina „Malimo” sa žljebastim iglama 1- Žljebasta igla; 2- Zatvarač igle (iglica); 3- Petlja; 4- Odbijajuća platina; 5- Čivija za pridržavanje (podupirač); 6- Šina za pridržavanje (podupirač); 7- Polagač osnove (rupičasta igla).


92


5/17/2018



Slika 7.15. Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini Rašel sa jezičastim iglama 8. Izvlač enje g): pri izvlačenju polupetlje pod delovanjem sile izvlačenja, petlje iz horizontalnog položaja dolaze u vertikalni položaj. Igle se nešto podižu naviše do visine odbijajućeg češlja.

7.11. Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini Rašel Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnoj Rašel mašini teče istim redosledom kao i na jednoigleničnoj Rašel mašini. Razlika je jedino u broju iglenica. Na prednjim iglama iglenice stvaraju se petlje u licu u zatvorenom polaganju (stranice petlji se ukrštavaju), a na iglama zadnje iglenice petlje nalič ja u otvorenom polaganju (stranice petlji se mimoilaze). Petlje se najpre stvaraju na iglama 1 prednje iglenice 4 (slika 7.16- a)). U glavi igle 1 nalazi se polupetlja. Iglenica sa iglama se spusta naniže. Polagač 3 vrši klatneno kretanja ulevo, a zatim udesno b) kako bi položio osnovinu pređu na otvorenom jezičku igle 2 zadnje iglenice. Igle prednje iglenice idu naviše, a igle zadnje iglenice naniže.

93



5/17/2018



Daljim spuštanjem igle zadnje iglenice c) u glavama igala se stvaraju novo položeni uvojci, a polupetlja se nalazi na zatvorenom jezičku igle 2. Igle prednje iglenice 1 se i dalje kreću naviše. Sada se igle zadnje iglenice spustaju naviše, polupetlje, sada petlje, su se prebacile preko glave igala i provukle kroz novo stvoreni uvojak od koga nastaje nova polupetlja. U isto vreme igle 2 prednje iglenice se spustaju naniže, polupetlje se nalaze ispod otvorenog jezička, a polagač 3 polaže pređu u glavama igala, nastavlja klatneno kretanje ulevo kako bi se pređa obmotala oko igle za stvaranje uvojaka na iglama prednje iglenice na kojima se u daljem postupku stvaraju petlje na licu u zatvorenom polaganju. 7.12. Postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćoj mašini „Koket” sa žljebastim iglama

Postupak stvaranja petlji na mašini Koket, nezavisno od promene konstrukcije igala i odsustva prese, delimo takođe u deset postupaka ili faza za stvaranje jedne petlje, odnosno jenog reda petlji. Na slici 7.18 prikazan je grafik kretanja pleta ćih organa u postupku stvaranja jednog reda petlji. 1. Zatvaranje a), b): Momenat zatvaranja izvršava se okretanjem glavnog vratila mašine za 40o (slika 7.18). Uzajmni raspored pletaćih organa mašine u početnom momentu zatvaranja a) odigrava se sa okretajem glavnog vratila mašine za 20o. Telo igle iz nižeg položaja dolazi u položaj da se glava igle nađe u visini gornje ivice platine. U glavi igle nalazi se polupetlja. Jedan kraj polupetlje povezan je sa petljom iz prethodnog reda, a drugi kraj sa osnovinom pređom polagača. Zatvarač igle se nalazi u donjem položaju. Polagači se kreću od centra mašine, maksimalno se udaljavaju od igala. Za to vreme polagači vrše skretanje za jedno ili

ći izlazni više iglenih mesta, zauzimaju za stvaranje novog reda petlji. se maksimalno premeštaju napred da bipoložaj dozvolile nesmetano kretanje iglama.Platine Daljim o okretanjem glavnog vratila mašine za 40 glava igle dolazi do gornje ivice platine b). Polupetlja se zadržava nosem platine i premešta se na telo igle. Zatvara č, polagač i platina su nepokretni. 2. Polaganje c), d), e) i f): Momenat polaganja pređe izvršava se pri okretaju glavnog vratila mašine od 400 – 200o. Telo igle se podiže do maksimalne visine (170 o). Polagači vrše kretanje ka centru mašine presecajući liniju igala (c), d)). U momentu prolaza polaga ča između igala glava igle mora da zatvara donju polovinu otvora polaga ča (slika 7.19, a)).Kada se polagač maksimalno udaljio od od igala (180o) polagač vrši skretanje za jedan igleni korak –e), i kreće se u obrnutom pravcu -f). U tom momentu pređa se položila na telo igle. Sa

okretajem glavnog vratila mašineo od 170oo do 190o igle dobijaju usporeno kretanje, da bi se okretajem glavnog vratila od 190 do 200 ponovo počele da spuštaju naniže. 3. Unošenje g) : Ovaj momenat se izvršava okretajem glavnog vratila mašine od 2oo o do 220o. Igle se i dalje spuštaju naniže. Polaga či presecaju liniju žljebastih igala i produžavaju kretanje od centra mašine. Novopoložena pređa se ne popusta sa igala jer je zadržava gornja ivica nosa platine. Platina se sada povla či nazad ka centru mašine. 4. Presovanje h): Ovaj momenat se izvršava okretajem glavnog vratila mašine od 220o do 260o. Igle se i dalje spuštaju naniže. Zatvarač igle se podiže do maksimalne visine zatvarajući vrh kukice igle. Pri ovome vrh glave igle ulazi u oluk, ili žljeb zatvara ča. Platina produžava kretanje ka centru mašine i svojim prsima podiže polupetlju prema glavi igle.


94


5/17/2018



Slika 7.16. Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini Rašel sa jezičastim iglama

Slika 7.17. Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini „Koket” sa žljebastim iglama

95



5/17/2018



Slika 7.18. Grafik kretanja pletaćih organa mašine „Koket” u postupku stvaranja petlji

a) b) Slika 7.19. Uzajamni položaj žljebaste igle i polagača-a) i putanja kretanja glave olučastih igala u odnosu na platinu b).

5. Prenošenje h): Okretajem glavnog vratila mašine od 260o do 275o platina produžava kretanje ka centru mašine i svojim prsima nanosi polupetlju na zatvara č igle. Polagači produžavaju kretanje od centra mašine, a zatvarač se kreće naniže. 6. Povezivanje i): Okretajem glavnog vratila mašine do 280 o igla i zatvarač produžavaju

kretanje naiže.povezuje U momentu glava igle uvojkom. spusti do gornje prsa polupetlja (sada petlja) se sakada novose stvorenim Platinaivice se kre će platine, ka centru mašine. Polagači produžavaju kretanje od centra mašine. 7. Kuliranje i): Daljim spuštanjem igle naniže nova polupetlja se ozamčuje kroz petlju. 8. Odbijanje j): Platina dolazi u krajnji zadnji položaj (290 o). Igla i zatvarač se spuštaju ispod gornje ivice prsa platine. Petlja se sa zatvara ča odbija na novo stvoreni uvojak- polupetlju, koja se nalazi i glavi igle. 9. Oblikovanje j): Žljebasta ili olučasta igla produžava kretanje naniže okretajem vratila do

320o. Dužina nove petlje zavisi od dubine spuštanja igle ispod ivice trbuha platine i od rastojanja između leđa igle i vrata platine u momentu zatezanja odbijene nove petlje.


96


5/17/2018



10. Izvlač enje j), a): Pri daljem okretaju glavnog vratila mašine do 360 o žljebasta igla se spušta do maksimalnog donjeg položaja i produžava se premeštanje polagača i platina od centra mašine –a). Put kretanja glave žljebastih igala (isprekidana linija) u odnosu na platine prikazan je na slici 7.19- b). 8. Analiza delovanja i projektovanja pređe i niti pri njihovom kretanju u procesu pletenja Za podrobnije razumevanje teorijske analize procesa stvaranja petlji i ponašanje pređe i niti u samom procesu pletenja sa pletaćim organima mašine razmotrićemo najpre analizu delovanja i projektovanja pređe. Tekstilnimiznitima nazivamo elastičza naizradu i čvrsta tela velike dužine, sastavljena istovremeno povezanih vlakana,tanka, namenjena tekstilnih proizvoda. Nit može da se sastoji iz relativno kratkih vlakana, povezanih upredanjem (pređa), ili snopa elementarnih niti, takođe povezanih upredanjem (kompleksna nit). Ovakva struktura niti uslovljena je anizotropnošću, to jest, nejednakošću fizičkih osobina u različitim pravcima i heterogenosti u različitim slojevima po preseku. Pri analizi, proračunu i projektovanju uređaja, koji uzajamno deluju sa nitima i pre đom, dozvoljene su pojednostavljene pretpostavke relativno njihovim osobinama. Pre svega ocenićemo pretpostavke, koje se tiču debljine pređe. U većini slučajeva možemo računati, da je debljina pređe beskonačno mala. Po određivanju A.P. Minakova, pređa je materijalna linija, koja pod delovanjem spoljašnjih sila može primiti bilo koji oblik. U nekim slučajevima, na primer pri kretanju pređe, pri neophodnosti učešća obrtnog momenta, stvoren silama trenja, neophodno je uzeti u obzir debljinu pređe. Druga grupa pretpostavki odnosi se prema pojavi sila i momenata u preseku pre đe, koje možemo dovesti prema glavnom vektoru sila i glavnom momentu. Glavni vektor unutrašnjih sila možemo razložiti na silu, usmerenu po tangenti prema osi pređe i poprečnu silu, koja leži u normalnoj ravni. Analogno glavni moment deluje na obrtni moment uzduž tangente i savijen (povijen) u normalnoj ravni. Po kvalifikacijama A.P. Minakova pređe delimo na sledeće grupe: 2 idealno elastične pređe ( sila postoji samo uzduž tangente); 3 pređe, elastične na savijanje ( ukupni glavni moment raspoređen u normalnoj ravni); 4 pređe, elastične na uvijanje ( ukupni glavni moment raspoređen uzduž tangente). Treća grupa dopuštenja odnosi se prema deformaciji pređe Ako dužina bilo kog elementa ose pređe ostaje nepromenjena, onda ćemo pređu nazvati nerastegljivom. U protivnom slučaju govorimo, da je pređa rastegljiva. U zavisnosti od toga, menja li se oblik preseka pre đe, ona može biti deformisana i nedeformisana. Deformisanje možemo uzeti u obzir samo u onom slučaju, ako razmatramo pređu sa konačnom debljinom. Prema gore opisanih opštih dopuštenja, pri rešavanju konkretnih zadataka, moramo napraviti pretpostavke, kojima ćemo detaljnije opisati osobine pređe. Naprimer, za rastegljive pređe neophodno je da znamo zavisnost deformacije od zatezanja, ugla upredanja i trajanja delovanja sila; za elastične pređe na savijanje,-zavisnost momenta savijanja od krivine ose 97



5/17/2018



pređe; za elastične na upredanje pređe-zavisnost obrtnog momenta od ugla upredenosti i od zatezanja. 8.1.Ojlerove i Lagranževe lučne koordinate Opisana kretanja ose pređe u osnovnom proizvodimo dvema različitim načinima u zavisnosti od toga, kako određujemo položaj tačaka ose. Prvi način sastoji se u tome, što uporedo sa pre đama razmatramo bezinercioni nerastegljivi kanal, čije se kretanje razlikuje od kretanja ose pre đe samo uzdužnim sastavom. Položaj tačke ose određujemo rastojanjem s, odbrojavanjem uzduž kanala od početka, razmeštene na −

−

kanalu. Na taj način, ν = ν (s, t ) označava pri takvom opisanom načinu, brzinu tačke ose pređe, koja se nalazi u momentu vremena t u tački prostora sa koordinatom s. Ovakav način opisivanja kretanja pređe nazivamo Ojlerovim, a koordinate s-ojlerovim koordinatama. Uzdužnu komponentu brzine kretanja kanala izračunavamo sa tačnošću do funkcije vremena, koju određujemo izborom početka odčitavanja. U posebnim slučajevima, kretanje kanala može biti takvo, da brzina po četka odčitavanja bude podudarna sa brzinom nekih tačaka ose pređe. Drugi način opisivanja pretpostavlja zadate parametre kretanja za svaku tačku ose pređe kao funkciju vremena t. Neka se neka tačka ose pređe razlikuje od drugih po koordinati σ. Tada pronalazimo sve veličine, koje karakterišu kretanje kao funkciju od promenljivih σ i t. −

Pri takvom načinu opisivanja vektor ν ( σ, t) pri fiksiranom σ označava brzinu premeštanja u prostoru potpuno određene tačke ose. Koordinata σ nosi naziv langraževa. U ve ćini slučajeva u svojstvu kordinate σ izabiramo ojlerovu koordinatu tačke prostora, u kojem se tačka pređe nalazi u bilo kom momentu vremena, naprimer t= 0. Ako prihvatimo određeni izbor langraževe koordinate σ , to ćemo lako izračunati položaj tačke ose pređe i u momentu t ≠ 0. Neka je u-brzina tačke ose pređe u odnosu na kanal. Tada je t

s = σ + ∫ u (σ , t ) dt . 0

Ovde je s = s (σ, t) –koordinata (ojlerova) u momentu vremena t u toj tački ose, koja u momentu vremena t = 0 se nalazi u tački sa koordinatama s = σ. Na ovaj način, prethodna formula uspostavlja vezu među langraževom koordinatom u tački pređe i njene ojlerove koordinate s. Neka je F (s, t)-bilo koja funkcija ojlerovih koordinata, a Fl(σ, t)- predstavlja takođe funkciju u langraževim koordinatama. Tada saglasno datoj formuli t

F[σ + ∫ u(σ , t ) dt , t ] = F l (σ , t ).

0

Diferenciranjem po vremenu t, dobićemo δ F l (σ , t ) / δ t = δ F (s, t ) / δ t + uδ F (s, t ) / δ s.


98


5/17/2018



Na dalje, kao što je prihvaćeno u mehanici neprekidnih sredina, sve veličine označavamo jednim te istim slovima kako u ojlerovom, tako i u langraževom prikazivanju. Zatim za izbegavanje zamršenosti (pometnje) veličinu δ F l (σ , t ) / δ t označavamo dF (σ , t ) / dt . pri takvim oznakama formula prima oblik dF / dt = σ F / δ t + u (δ F / δ s ). Veličina dF/dt predstavlja pun izvod po vremenu od funkcije F. Masa pređe, zatvorena u kanalu, ograničena presecima s0 = s (σ0, t), s = s (σ, t) ostaje konstantna u vremenu, zatim možemo napisati s (σ ,t )

∫

s (σ 0 ,t

σ

m (s, t ) ds) = ∫ m0 (σ ) d σ = const , σ 0

gde je m(s, t)- podužna masa pređe; m0(σ)- podužna masa pređe u vremenu t = 0. Diferenciranjem izraza po promenljivoj σ, dobijamo δ s(σ , t ) δσ = m0 (σ ) / m(σ , t ) = f ,

Pošto je m (s(σ, t), t) = m ( σ, t). Ovde je f -funkcija, koja karakteriše fizičke osobine pređe. Odavde sledi, da je prikazivanje langraževe koordinate σ na ojlerovoj s uzajamno jednoznačna pri uslovima m (σ, t) ≠0. Ojlerovu koordinatu u momentu vremena t (početni izraz) možemo zapisati kao odnos sila σ s(σ , t ) δ t = u (σ , t ).

Iz datih zadnjih formula proizilazi, da prelaz od ojlerove koordinate s, t prema langraževoj σ, t daje odnos ds = f (σ , t ) d σ + u (σ , t ) dt . Pri izučavanju uzajamnog delovanja pređe sa površinom, jedan od osnovnih zadataka se javlja, određivanje položaja krive, uzduž koje se kre će pređa. Zatim opisano kretanje pređe pogodno je izvoditi sa korišćenjem ojlerovih koordinata. 8.2. Prirodne i glavne glavne ose Pri istraživanju ponašanja pređe uvešćemo različite koordinate, od kojih jednu- nepokretnu _ _ _

dekartovu 0x y z sa jediničnim vektorima i , j, k . Ukoliko se pređa može premestati u prostoru, to će se koordinate tačaka ose pređe x, y, z javljati funkcijom lučne koordinate s ( svuda, ako ne potvrdimo suprotno, trebamo podrazumevati ojlerovom koordinatom ) i vremena t. x = x (s, t); y = y(s, t); z = (s, t). Ove tri jednačine određuju jednačinu krive u parametarskom obliku. One su ekvivalentne jednoj vektorskoj jednačini:

99



5/17/2018


Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom _

_

_

_

_

r = r (s, t ) = x(s, t ) i + y (s, t ) j + z (s, t ) k , _

gde je r − prečnik vektora tačke ose pređe za datih s i t. _

_

_

_

_

Iz diferencijalne geometrije je poznato, da izvod τ = δ r / δ s + i δ x / δ s + jδ y / δ s + k δ z / δ s predstavlja sopstveni jedinični vektor, usmeren po tangenti prema osi pređe. Sa svakom tačkom M, koja leži na osi , povezuje se pravougaoni sistem koordinata, čiji početak se poklapa sa samom tačkom, a osa- sa tangentom, glavnom normalom i binormalom (slika 8.1) _

_

_

_

_

Označimo sa ν , i β ortove glavne normale i binormale. Izvode po s od vektora τ , ν , β određujemo formulom Frene _

_

_

_

_

_

_,

δ τ / δ s = (1 / ρ )ν ; δ ν / δ s = −(1 / ρ )τ + (1 / ρ 1 ) β ; δ β / δ s = - (1 / ρ 1 )ν ,

gde je 1/ ρ- krivina, a 1/ ρ1- upredenost ose pređe. Ortovi τ _ i ν _ leže u dodirnoj ravni, pri čemu je ort ν _ usmeren u stranu uvijene krive. Ort τ _ uvek je usmeren u stranu povećanja lučne koordinate s. U slučaju promene pravca _

_

_

odbrojavanja luk s, suprotno ortovima τ i β ; menja svoje pravce suprotno, a ort ν ne _

_

_

menja. Ose određene vektorima τ , ν i β , nazivamo prirodnim osama. Pri istraživanju kretanja pređe, koja poseduje veličinu prečnika, moramo uvesti još jedan sistem koordinata, kruto vezanu sa presekom pre đe, u odnosu na koju razmatramo deformaciju elementa pređe. Početak koordinate mora da se poklapa sa centrom težišta _

površine poprečnog preseka, jedna od osa usmerena je uzduž orta τ tangencijalno prema osi, _ _ a druge dve ose, karakterisane ortovima c1 i c 2 ,− po glavnim centralnim osama simetrije. Ovakve ose nazivamo glavnim osama. Položaj glavnih osa relativno prirodnim, odre đujemo _

_

uglom ψ među ortovima ν i c1 . Razmotrićemo dva preseka pređe u tačkama A i B (slika 8.2), koje se nalaze na rastojanju δs jedna od druge ( rastojanje računamo uzduž ose pređe). Pri prelazu iz tačke A u tačku B ugao ψ se menja za veličinu δψ. Odnos δψ / δs se pojavljuje deformacionim upredanjem pređe ( za razliku od veličine 1/ ρ1-geometrijsko upredanje pređe ). Zbirom 1/ ρ1 +δψ / δs određujemo potpuno upredanje, od koga zavisi obrtni moment, koji se pojavljuje u pređi. Pređa se oko sopstvene i prinjihov tome položaj održavapotpuno svoj oblik. tomoblik slu čose aju prirodne osemože imaćeokretati nepromenjene pravce, ose ukoliko odreUđuje _

pređe, a glavne obrtaće se oko orta τ i ugao ψ biće funkcija vremena. 8.3. Elementi teorije površine Za date radove najbolji celishodniji način date površine je prikazivanje u parametarskom predstavljanju.površina, uzajmno delujući sa pređama, koja nije na svaki način nepokretna. Ona može da se kreće uzduž sebe, kao u slučaju frikcionog predenja, ili izvršava više složeno kretanje u prostoru, kao što je slučaj pri uzajamnom delovanju pređe i pređe sa pletaćim ćih mašina. organima pleta Pokretna površina u parametarskom predstavljanju zadaje se trima skalarnim jednačinama


100


5/17/2018



ili jednim vektorom _

x = x ( η1, η2, t); _

y = y(η1, η2, t);

_

z = z (η1, η2, t)

_

_

r = r ( η1, η2, t) = i x(η 1 ,η 2 , t ) = j y (η 1 ,η 2 , t ) + kz (η 1 ,η 2 , t ),

gde je r _ − prečnik vektora tačke površine; η1, η2 –ojlerove krivolinijske koordinate na površini. Pošto nikakvih ograničenja na kretanje površine u prostoru ne postavljamo, vreme t može ući u u prethodnu jednačinu očiglednim predstavljanjem. Datu jednačinu možemo zapisati na sledeći način: _

_

r = r (η 1 ,η 2 ,η 3 ),

gde je η 3 = t .

Slika 8.1. Pravougli sistem koordinata

Slika 8.2. Presek pređe u dve tačke

Ako pretpostavimo da je površina dosta glatka, to jest, jednačinu možemo diferencirati po bilo kojoj promenljivoj onoliko puta, koliko je neophodno. _

Uzmimo količnik izvoda prečnika-vektora r po η1, η2, η3: _

δ r δ x(η 1 ,η 2 ,η 3 ) _ δ y (η 1 ,η 2 ,η 3 ) _ δ z (η 1 ,η 2 ,η 3 ) _ = r i = i+ j + k , (i = 1, 2, 3) ). δη i δη i δη i δη i _

_

_

Razmatraćemo samo takvu površinu, za koju su vektori r i r 2 nekolinerani u bilo kojoj tački. Tada ovi vektori određuju površinu, tangencijalno prema površini. Ako je kretanje površine takvo, da vektor bilo koje površine leži u tangentnoj ravni (površina se kre će uzduž 1

_

sebe), onda u jednačini površine vreme neće ulaziti. Tada vektor r 3 = δ r / δ t je jednak nuli. Zapišimo jednačinu koja ide češće u susret površini.

101



5/17/2018



8.3.1. Cilindrična površi a

Razmotrimo površinu, stvore u premeštanjem prave, paralelno osi 0z i us eravajućoj krivoj, raspoređenu u ravni x0y. Jednačina usmerenja (slika 8.3) u polarnim koordinatama R = R (η1), gde je R- rastojanje od krive o početka koordinate; η1- polarni ugao. Parametarsko usmereno predstavljanje biće x = R ( η1)cos η1 ;

y = R(η1)sin η1.

Da bi zadali bilo koju tačk na površini, neophodno je da damo vrednosti parametra η1, to 2 čitavanjem uzduž stvaranja. De artove koordinatne jest, tačizrazi ke naćemo smerpre i vko eličηinu tačkepoložaj površine . 1 iη η,2o

x = R (η1)cos η1;

y = R (η1)sinη1;

z = η2 .

Prečnik vektora primiće oblik _

_

_

r (η 1 ,η 2 ) = R(η 1 ) e(η 1 ) + η 2 k , _

_

_

gde je e1 (η 1 ) = i cos η1 + j sin η1.

Slika 8.3. Cilindrična površina

Slika 8. 4. Obrtna po ršina tela

Slika 8. 5. Savijena površina tela

U nekim osnovni sistem jekoordinata pogodno da koordinatu biramo izvan z koje η2. cilindra. Tadazadacima na osi cilindra potrebno izabrati tač0kuxL,y od očitavjemo


102


5/17/2018


Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom _ _ _

_

Prečnik-vektor tačke L označavamo R L . Zajedno ortove i , j, k , uvodimo u gornju formulu, _

_

_

_

sa osom cilindra povezujemo međusobno ortogalne ortove τ k ,ν k , β , pri čemu ort τ k usmeren je uzduž ose cilindra u stranu porasta koordinate η2, a ugaona koordinata η1 _

očitavaće se od

_

u stranu β k . Tada vektorsku jednačinu površine možemo zapisati kao _ _ _ _  _  r = (η 1 ,η 2 ) = R L + R(η 1 )ν k cosη 1 + β  + η 3 τ k .   Ako se cilindar kreće tako, da je vektor brzine tačke površine usmeren uzduž stvaranja, onda se prethodna jednačina površine neće menjati. Kako i u slučaju ojlerove i langražove lučne koordinate, ovde možemo predstaviti posebno dve površine: jednu- zamišljenunepokretnu, opisane predposlednjom jednačinom, i druga- realno pokretnom, čija svaka tačka u momentu prostora leži na prvoj površini. Neka je M- tačka cilindrične površine sa koordinatama η1M, η2M . Ako se površina kreće uzduž stvaranja, to će koordinata η2M zavisiti od vremena η2M = η2M(t). Vektor brzine V tačke M dobijamo diferenciranjem prečnika-vektora po vremenu. ν k

_ _   V = d r M (η 1 M ,η 2 M ) / dt = k d η 2 M / dt .  

Pošto se površina kreće, kao čvrsto telo, brzina svih tačaka površine biće jednaka. _

Pojedinačni izvodi prečnika-vektora r za cilindrične površine imaju oblik

_

r = δ r / δ η 1 = R’ (η 1 )e1 (η 1 )+ R(η 1 )e2 (η 1 ); }; r 2 = δ r / δη 2 = k ; r 3 = δ r / δη 3 = 0.

gde je e2 (η 1 ) = − i sin η 1 + j cos(η 1 ); R' (η 1 ) − izvod od R (η1). 8.3.2 8.3.2. Obrtna površina tela

Razmotrićemo površinu, koja se stvara obrtanjem oko ose 0z (slika 8.4) bilo koje krive C, raspoređene u ravni x0z. Neka parametarsko predstavljanje krive C bude x = R(η 2 ) f 0; z = z(η2). Uslov R(η2) >0 osigurava od ukrštavanja krive sa obrtnom osom. Da bi pokazali položaj bilo koje tačke M na površini, potrebno je odrediti vrednosti parametra η2, to jest položaj tačke L na krivoj C, i ugao η1, na kojoj se kriva C okrenula oko ose 0z. Dekartove koordinate tačke M i prečnik-vektora primaju oblik x = R (η 2 ) cosη 1 ;

y = R (η 2 )sin η 1 ;

z = z (η 2 ); }

r = r (η 1 ,η 2 ) = R(η 2 ) e1 (η 1 )+ z (η 2 ) k . }

Ako se površina kao jedna celina okre će oko ose 0z, onda jednačina površine neće menjati svoj oblik, ali koordinata η1M tačke M, čvrsto je povezana sa obrtnom površinom, i zavisiće 1M η1M(t). odVektor od vremena: M u tom slučaju određujemo kao brzine ηV ta=čke

103



5/17/2018



  V = d F M (η 1 M ,η 2 M ) / dt = R(η 2 M )(d η 2 M / dt ) e2 M (η 1 M ).   Veličina dη1M /dt predstavlja ugaonu brzinu površine. Pojedinačni izvodi prečnika-vektora r površine obrtnog tela primaju oblik r 1 = R(η 2 )e2 (η 1 ); r2 = R' (η 2 )e1 (η 1 )+ z ' (η 2 ) k ; r3 = 0.

Ovde crticom obeležavamo izvode. 8.3.3. Površina savijenog tela ili drška

Na slici 8.5 pretpostavimo, da se u prostoru kreće kriva C, koja nema ugaone tačke i samoukrštanje, istu možemo parametarski predstaviti kao x = x (η 2 , t ); y = y(η 2 , t ); z = z (η 2 , t ), ili u vektorskom obliku Ro = R o (η 2 , t ) = x(η 2 , t )i + y (η 2 , t ) j + z (η 2 , t )k ,

gde je R − prečnik-vektora tačke krive; η2- parametar. U svojstvu parametra η2, zadavanjem položaja tačke na krivoj, mogu biti izabrane različite veličine, na primer dužina luka, očitavanjem od bilo koje fiksirane tačke na krivoj. Razmotrićemo površinu, tačke koja je jednako udaljena od krive C za veličinu R. Ako uzmemo površinu Q, suprotno krivoj C, onda će ona presecati površinu po obimu prečnika R. Da bi zadali bilo koju tačku na površini, neophodno je odrediti vrednosti parametra η2, to jest, položaj normalne površine Q i ugao η1, određivanjem položaja tačke M na obimu prečnika R u ravni Q. Odbrojavanje ugla η1 treba odrediti od pravca, određen krivom C, to jest zavisnost od parametra η2 i vremena t. Označimo sa τ k otr tangente prema krivoj (poslednji izraz). Tada površina Q biće ortogonalna τ k . U ravni Q izaberimo usmerenje, zadato ortom ν k .Računaćemo, da u svakoj tački ort ν k je kruto povezan sa krivom C i oni kao jedinstvena celina premeštaju se u prostoru. Ugao η1 očitavaćemo od ν k suprotno satnoj skazaljci, ako posmatramo sa strane vektora τ k . Označimo sa β k vektorski izvod vektora τ k i ν k ( β k = τ k x ν k ). Korišćenjem uvedenih oznaka, jednačinu površine možemo zapisati na sledeći naćin:      r = r (η 1 ,η 2 , t ) = Ro (η 2 , t )+ R ν k cosη 1 + β k sin η 1 .    


104


5/17/2018



Ovakvu površinu možemo razmatrati kao površinu savijenog kružnog tela ili drška, kretanjem u prostoru. Pojedinačni izvodi prečnika-vektora r biće jednaki  − ν sin η + β cosη ; r 1 = δ r 1 / δη 1 = R 1 1 k  k    

       r 2 = δ r / δη 2 = r k δ Ro / δη 2  + R  δ ν k / δη 2  cosη 1 +  δ β k / δη 2  sin η 1 ;       

 δ β k / δ t  sin η 1  . r 3 = δ r / δ t = δ Ro / δ t + R   δ ν k / δ t  cosη 1 +       Ovde je uzeto, da je izvod δ Ro / δη 2 usmeren po tangenti prema krivoj. Sada ćemo uvesti oznake za skalarni proizvod vektora r i i r j : gij = r i • r j ,

( i, j = 1, 2,3)

Imaćemo u vidu, da se g11, g12 = g21, g22 pojavljuju koeficijentima prvog kvadratnog oblika površine. Vektori r 1 i r 2 leže u ravni tangentno prema površini. Ako su svakoj tački površine oni uzajamno ortogonalni ( to jest g 12 = g 21= 0), to ćemo sistem krivolinijskih koordinata η1 i η2 nazvati ortogonalnim. Usmerenje za normale prema površini možemo izabrati na dva načina.. Za definisanje računaćemo, da je ort n normale prema površini usmeren takođe, kao vektorski proizvod r 1 x r 2 , to jest n = r 1 x r 2 , / g11 , g 22 − g12 2 .

Odavde sledi, da usmerenje orta n zavisi od izabrane parametrizacije površine. Ako η1 i η2 menjaju mesta, to će vektor n promeniti svoj pravac u suprotni položaj. Označimo δ 2 r / (δη i δη j ) = r ij ; r ij • n = bij ; r k • r ij = G k ,ij , (i, j , k = 1,2,3)

( b11, b12 = b22 –koeficijenti drugog kvadratnog oblika površine). Izvod δgij / δηk možemo izraziti kroz Gi, jk i r G j, jk. za ovo prodiferencirajmo identičnost r i • r j = g ij po ηk

105



5/17/2018



δ g ij / δη k = r ik • r j + r i • r jk = G j ,ik + Gi ,ik .

Vektor r ij može biti razložen na dva nekolinearna vektora r 1 i r 2 , koji leže u tangentnoj ravni, i po jediničnom normalnom vektoru n : r ij = G 1ij r 1 + G 2 ij r 2 + bij n . Sa G1ij i G2ij označavamo koeficijente razlaganja pri r 1 i r 2 . Da bi ih izračunali, pomnožićemo oba dela jednačine, prvu sa, r 1 i, drgu , sa r 2 . Dobićemo G1,ij= G2ijg11+G2ijg21; G2,ij=G1ijg12+G2ijg22 . Rešavanjem ovog sistema jednačina dobijamo za cilindričnu površinu 2 2 g11 = r 1 • r 1 = [( R ' (η 1 ))] + R (η 1 ); g 22 = 1; g12 = g 21 = 0; g i 3 = g 3i = 0; (i = 1,2,3).

Ako izaberemo krivolinijske koordinate η1 i η2 (cilindrične koordinate) za ortogonalne, onda će svi vektori r ij biti jednaki nuli, prema tome r 11 = δ r 1 / δ η 1 = [ R' ' (η 1 ) − R (η 1 )]e1 + 2 R' (η 1 )e2 .

Ort normale prema površini n = r 1 xr 2 / g11 = [ R(η 1 )e1 − R' (η 1 )e2 ] / g11 . Sada nalazimo, da su sve veličine bij i gi,jk jednake nuli, prema tome

[ ' '−2( R')2 − R 2 ] / g11 ; b11 = r 11 • n = RR G = r • r = R ' ( R' '+ R ). 1,11

1

11

Analogno dobijamo sledeće izraze za površinu obrtnog tela: r 11 = δ 2 r / η 1 2 = − R e1 ; r 12 = r 21 = δ 2 r / (δη 1δη 2 ) = R' e2 ;

2

r 22 = δ 2 r / δη 2 = R' ' e1 + z ' ' k ; r i 3 = r 3i = 0(i = 1,2,3).

Dalje dobijamo g11 = R2 ; g22 = (R’)2 + (z’)2; g12 = g21 = gi3 = g3i = 0 (I = 1,2,3). Ort normale prema površini Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

106


5/17/2018



n = (r 1 xr 2 ) / g11 g 22 = ( z ' e1 − R' k ) / g 22 . Nalazimo koeficijent bij i Gi, jk. b11 = r 11 • n = − Rz ' / g 22 ; b22 = r 22 • n = ( R' ' z '− R' z ' ') / g 22 ; G1,12 = r 1 • r 2 = RR' ; G2,11 = r 2 • r 11 = − RR' ;

G2 ,22 = r 2 • r 22 = R' R' '+ z ' z ' '.

Ostali koeficijenti bij i Gi, jk jednaki su nuli. 8.4. Spoljašnje sile i momenti Pri izučavanju ponašanja pređe i niti u različitim tehnološkim procesima tekstilne industrije, a pre svega u trikotažnoj, u osnovi neophodno je uzeti aerodinami čke sile, a takođe i rekaciju površine, po kojoj se kre će pređa. U nekim procesima veći značaj pridaje se elektrostatičkoj sili. Spoljašnji moment, priložen prema pređi, pojavljuje se usled toga, što sila reakcije površine ne prolazi kroz osu pređe ili niti. Moment, koji se pojavljuje radi vazdušnih strujanja pri kretanju pređe, obično ne uzimamo u obzir. Od drugih sila, koje deluju na pređu, možemo označiti sve pređe, ali u praktičnim računanjima ih obično zanemarujemo. Za određivanje aerodinamičke sile, koje deluju na pređu, neophodno je znati osim polja brzine vazdušni protok aerodinamičkog koeficijenta, koji određujemo eksperimentalno. Na osnovu urađenih eksperimenata utvrđeno je, da na pređu deluju sile kako u ravni toka ( čeoni ili frontalni otpor i podizanje sile), tako i vertikalno površini toka (bočne sile). Bočne sile pojavljuju se radi upredanja pređe i usmerene su u jednu ili drugu stranu u zavisnosti od pravca upredanja. Eksperimentalna istraživanja u ovom delu nisu dovoljno istražena na bočnim silama, i zato na dalje one se ne će uzimati u obzir. U radu Popov S.G. i drugi, za različite pređe prikazane su vrednosti koeficijenata cχ čeonog (frontalnog ) otpora i koeficijenata cy porasta sile za različite upadne uglove χ . Pri istraživanju kretanja pređe pogodno je upotrebiti ne brzinski, već povezani sistem koordinata, u kojem su ose povezane sa pravcem tangente prema pređi, ali ne sa pravcem brzine vazduha V v u odnosu na pređu. Koeficijenti normalne i tangencijalne sile otpora mogu biti izračunati

po formuli

cn = cχ sinχ +cycosχ ; cτ= cχ cosχ -cysinχ .

Neka su Qn iQτ − postavljene aerodinamičke sile, koje se odnose prema jedinici dužine pređe, koje leže u ravni toka, to jest ,u ravni vektora V v i τ , i usmerene saglasno po normali i. tangenti prema pređi. Tada je Qn = c n mnV v 2 ; Qτ = cτ mvV v 2 . gde je Qn, Qτ i Vv –moduli vektora

Qn , Qτ iV v ;

mv-gustina vazduha.

107



5/17/2018



Korišćenje ove formule u analitičkim proračunima nije preporučljivo, pošto su aerodinamički koeficijenti zadati u odgovarajućim tabelama. Radi toga zavisnost ovih koeficijenata od upadnog ugla aproksimiramo na sledeći način: cn = cn 0 sinχ ; cτ= cτ 0 cosχ gde je cn0 i cτ0 – koeficijenti, određeni metodom najmanjih kvadrata. Ova formula dozvoljava da se unese izraz sa silu Qn = cn0 mv V v 2 sin χ ; Qτ = cτ 0 mvV v 2 cos χ . Za određivanje pravca vektora Qn i Qτ vidimo, da oni leže u ravni V v iτ , pri čemu Qn je ortogonalni, a Qτ kolinearan tangentno prema pređi. Tada je Qn = Qn [V v − τ (V v • τ )] / V v sin χ = cn 0 mvV v [V v − (V v • τ )τ ]; Qτ = cτ 0 mvV v 2 cos χ τ = cτ 0V v mv (V v • τ )τ .

Sila reakcije površine sastavljena je iz sile normalnog pritiska N i sile trenja F . Sila normalnog pritiska usmerena je po normali površine u stranu pređe. N = ± N n , ( N = N ), gde je n − ort normale prema površini.

Znak u prvom delu izraza mora se izabrati za svaki konkretni slu čaj u zavisnosti od toga, na kojoj strani površine leži pređa: ako je ort n usmeren u strani pređe, to biramo znak “+”, u suprotnom slučaju biramo znaka “-“. Da kažemo, da u prvom slu čaju pređa leži na spoljašnjoj strani površine, a u drugom- na unutrašnjoj. Pri ovome pretpostavljamo, da se n javlja neprekidnom funkcijom od tačke površine, to jest, izborom u bilo kojoj ta čki površine usmerenje orta n fiksiramo položajem normale u bilo kojoj tački. Veličina sile trenja može da se odredi na različite načine. Obično prihvatamo, da silu trenja određujemo zakonom Amontona, pri čemu je pravac sile trenja, dodat prema pređi, suprotan brzini kretanja pređe u odnosu prema površini, to jest, F = − µ N ν 0 / ν 0 ,

gde je ν 0 − vektor brzine tačke pređe u odnosu na površinu (ν 0 − modul tog vektora); µ- koeficijenat trenja. Trenje među pređom i površinom predstavlja svojstvenu veoma složenu pojavu, povezana sa takvim faktorima, kao što je molekularna adhezija, hrapavost površine, faktura pre đe, neravnomernost pređe, i data formula iskazuje samo prostije modele, kojim opisujemo uzajamno delovanje pređe i površine. Kao pravilo, formula dosta tačno opisuje izučavanje procesa, ali u posebnim slučajevima, za opisivanje trebamo koristiit više složenije modele. U Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

108


5/17/2018



stvarnosti, uvek ne možemo računati, pošto veličina sile trenja zavisi od pravca brzine u odnosu na kretanje, kao što to sledi iz date formule. Razmotrićemo neke uzroke, koji dovode do neophodnosti uzimanja u obzir anzitropno trenje. 8.4.1. Uzroci, povezani sa osobinama površine

U procesu teksturiranja pređe metodom lažnog upredanja ponekad koristimo materijal za površinu, po kojoj se kreće pređa, sa različitim frikcionim osobinama u raznim usmerenjima. U pravcu kretanja pređe nastojimo da dobijemo umanjenji koeficijent trenja, da nebi previše povećali zatezanje vodećeg ogranka pređe. Istovremeno pokušavamo da dobijemo povećanu silu trenja, upredanjem pređe. Korišćenje anizotropne površine-prvi uzrok zavisnosti koeficijenta trenja od pravca brzine. Povećanje koeficijenta trenja u pravcu, suprotnom osi pređe, dovodi do intenzivnijeg procesa upredanja. Na takvoj površini možemo pokazati dva uzajamna ortogonalna pravca. Pri kretanju pre đe uzduž jednog od njih, sila trenja je minimalna, a pri kretanju uzduž drugog- maksimalna. Ostali pravci kretanja javljaju se promenljivim. Drugi uzroci, koji mogu dovesti do zavisnosti sila, spre čavanjem kretanja pređe, od pravca kretanja javljaju se naborene površine. Pri odmotavanju pređe sa kalema uvek imamo deo klizanja, na kome usled gužvanja površine pre đa se pokazuje u nekom udubljenju i kretanjem u uzdužnom pravcu treba da se dodaju manje sile, nego u popre čnom. Ovde takođe možemo ukazati na dva pravca, uzduž kojeg su sile trenja minimalne i maksimalne, ali za razliku od prvog slučaja ovi pravci zavise od položaja pređe. 8.4.2. Uzroci, povezani sa upredanjem pređe

Pri upredanju pređe vlakna na njenoj površini raspore đena su po zavojnoj liniji. Možemo očekivati, da otpornost kretanja pređe po površini, kada je relativna brzina usmerena uzduž raspoređenih vlakana na pređi, manja, nego li pri kretanju poprečno vlaknima. Izvesno je da pravac osnog odmotavanja mora biti saglasan sa pravcem upredanja pređe. Kako proizilazi iz zadnje formule, u oba slučaja osno odmotavanje pređe sa cilindričnog kalema, ima stvarno upredanje, prikazano na slici 8.6, apsolutno identična. Isto tako u procesu eksperimenta ustanovljeno je, da je odmotavanje po šemi, prikazano na slici 8.6,b , praćeno zakačivanjem i kidanjem pređe, to jest sila trenja na delu klizanja pređe po površini namotaja u tom slučaju je veća, nego u prvom slučaju (slika 8.6,a). Ovu pojavu možemo objasniti, ako uzmemo u obzir, da se pri poprečnom kretanju po površini pređa može okrenuti oko sopstvene ose. Takvo obrtanje dovodi bilo do povećanja, bilo do smanjenja broja zavoja. U prvom slučaju povećava se unutrašnji moment, unekoliko se smanjuje dužina dela pređe i povećava se zatezanje. U drugom slučaju unutrašnji moment i zatezanje se smanjuje, to jest, ovde trebamo uzeti za uticaj ne samo anizotropno trenje, ve ć i odsustvo simetrije. Pri odmotavanju pređe sa pravim upredanjem po šemi, prikazane na slici 8.6,a, ona se nešto raspreda na delu klizanja. Pri osnom odmotavanju pređe, imamo leve zavoje, pre svega postavljenu šemu , prikazane na slici 8.6,b. Znatno više složenijim pojavljuje se uzajamno delovanje pre đe sa površinom, koja ima veću krivinu. Pri kretanju pređe po cilindru malog prečnika u ravni, suprotno osi cilindra,, proizilazi bočno upredanje-pojava, pri kojoj se povećava broj zavoja nadolazećeg ogranka. Sila otpora kretanju pređe stvara se kako iz sile trenja, tako i iz sile, izvršenog rada nad pređom (odmotavanje, kidanje vlakana i tako dalje), pri čemu druga komponenta sile, 109



5/17/2018



suprostavljena kretanju može da preovlada. Da bi potvrdili ovo, izvodimo eksperiment, u kojem cilindru saopštavamo okretanje sa brzinom, pri kojoj je obimna brzina cilindra ve ća od brzine pređe. Pravac obrtanja izabiramo tako, da sila trenja bude usmerena u stranu kretanja pređe. Upoređenje rezultata eksperimenata sa nepokretnim i obrtnim cilindrom pokazuje, da okretanje skoro ne utiče na zatezanje i bočno upredanje.

Slika 8.6. Stvarno uvijanje pređe U najprostijem slučaju anizotropnog trenja sila trenja može biti predstavljena kao linijski transformisani vektor , F = −( N / ν 0 ) Aν 0 ,

gde je A-matrica, sa datom linijskom transformacijom. Vektori leže u jednoj ravni, u kojoj može biti izabran lokalni dekartov sistem koordinate. Ako koordinate vektora u tom sistemu budu i vektori to će odnos, u zadnjoj formulu, biti ekvivalentan sledećim dvema skalarnim odnosima:

 F1 = −  N / ν 012 + ν 02 2   2 2 01 02 2 − ν + ν F =  N /

 (a11ν 01 + a12ν 02 );   21 01 22 02 (a ν + a ν );

gde je a11, a12, a21, a22 –elementi matrice A. Uobičajen slučaj amontonovog trenja u navedenim formulama pojavljuje se u specijalnim slučajevima, kada je a11 = a22 = µ, a21 = a12 = 0, to jest, A = µE, gde je E- jedinična matrica, zadata istovetnom transformacijom.


110


5/17/2018



Pretpostavimo, da postoje dva glavna pravca, zadata ortovima b i c ,− da se pri kretanju uzduž tih pravaca pojavljuju sile trenja, koje deluju uzduž tih takođe pravaca. Uzimanjem ortove b i c u svojstvu baznih predposlednji odnos biće F b b + F c c = − N ( µ 1ν 0 b b + µ 2ν 0 c c ) / ν 0 , gde je µ1 i µ2- koeficijenti trenja u skladu na pravce ( sopstvene vrednosti matrice A); Fb i Fc-projekcije sile trenja F na ortove ; ν 0 b i ν 0c − projekcije brzine ν 0 na ortove b i c . . Iz poslednjeg odnosa, možemo zapisati, ako je brzina ν 0 usmerena uzduž vektora b (ν 0c = 0), to će sila trenja delovati takođe po tom pravcu (Fc =0) u suprotnoj strani i koeficijent trenja biće jednak µ1. Anologno takođe brzina usmerena uzduž c (ν 0b = 0), to će F = 0 i koeficijent trenja biće µ . b

2

Trebamo imati u vidu , da ortovi b i c ne moraju biti ortogonalni. Izaberimo u svojstvu baznih vektora ortove, povezane sa pređom. U svojstvu jednog od njih uzimamo ort tangentno prema osi pređe τ , u svojstvu drugog- ort q , ortogonalan prema τ i leži u ravni, tangentno prema površini. Ort q može biti zadat kao vektorski proizvod vektora n i τ . q = n x τ . τ τ b iSvi c : ortovi b , c ; , iq leže u jednoj ravni. Ortovi i q mogu biti izraženi preko vektora τ = [sin (γ 1 − γ ) / sin γ 1 ]b + [sin γ / sin γ 1 ]c ;

q = −[cos(γ 1 − γ ) / sin γ 1 ]b + [cos/ sin γ 1 ]c .

i suprotno, b = τ cos γ − q sin γ , c = τ cos(γ 1 − γ ),

gde je γ − ugao među vektorima b iτ , , očitavan od b prema c ; γ 1 − ugao među vektorima b ic (slika 8.7) Projekcija sile trenja na ortove τ i q : Fτ τ + F q q = - N{τ [ µ 1ν 0b cos γ + ν 2c cos(γ 1 − γ )] + q [− µ 1ν 0b sin γ + µ 2ν 0c sin (γ 1 − γ )]} / ν 0 ,

gde je Fτ i Fq –projekcije sile trenja F na ortove τ i q. U ovoj formuli projekciju brzine ν 0 na b i c poželjno je takođe izraziti preko projekcije na τ i q. Označimo kroz ν 0τ iν 0 q projekcije brzine ν 0 naτ i q . Tada je ν 0 = ν 0τ τ + ν 0 q q.

111



5/17/2018



Za silu odnosa imaćemo ν 0 =

To jest,

ν 0τ sin (γ 1 − γ ) − ν 0 q cos(γ 1 − γ )

sin γ

b+

ν 0τ sin γ + ν 0 q cos γ

sin γ

1

c,

1

ν 0b = ν 0τ sin (γ 1 − γ )ν 0 q cos(γ 1 − γ ) / sin γ 1 ;ν 0 c = (ν 0τ sin γ + ν 0 q cos γ )sin γ 1 .

Zamenom u jednačini za projekciju sile trenja i projektovanjem na τ i q, dobićemo izraz za projekciju sile trenja: ν 0τ ( µ 1 cos γ sin (γ 1 − γ ) + µ 2 sin γ cos(γ 1 − γ )) + ν 0 q ( µ 2 − µ 1 ) cos γ cos(γ 1 − γ )

F τ = −( N / ν 0 )

sin γ 1

;

Kako je µ1 = µ2 = µ, to će dobijena formula preći u običan izraza za izotropno trenje, koje proizilazi iz već date formule, Fτ = -µ N ν 0τ / ν0; Fq = -µN ν0q / ν0 . Da bi koristili izraze za projekciju sile trenja, potrebno je da znamo koeficijent trenja uzduž glavnih osa µ1 i µ2 , a takođe položaj ovih osa u odnosu na pređu

Slika 8.7. Ugao među vektorima Slika 8.8. Brzina tačaka na površini pređe (uglovi γ i γ1). Kako su eksperimentalni podaci o vrednostima ovih veličina očigledno mali, u većini praktičnih proračuna proizilazi korišćenje formule za izotropno trenje. Nađimo izraz za vektor ν 0 brzine tačaka pređe u odnosu na površinu. Pri prora čunu ovih brzina trebamo birati brzinu ne tačaka ose pređe, već onih tačaka, koje dodiruju u datom momentu površinu. Pošto pretpostavljamo, da pređa ima debljinu 2δ i da se može okretati oko sopstvene ose, to će se brzina tačaka, koje su na osi pređe, veoma mnogo razlikovati od brzine tačaka, koje leže na periferiji pređe. U onim zadacima, u kojima možemo pređu računati apsolutno tankom ( δ = 0), ove brzine će se poklapati (podudarati).


112


5/17/2018



Brzinu tačaka površine pređe razmatraćemo kao zbir brzine ν ose pređe i linijsku brzinu obrtnog kretanja oko ose pređe. Imaćemo još stvorene brzine, povezane sa odmotavanjem pređe, iskrivljene površine, koje nećemo uzimati u obzir. Ovakve pretpostavke opravdane su pri kretanju pređe po površini, prečnikom krivine koji za više puta prevazilazi debljinu pređe. Uvešćemo u razmatranje vektor δ , jednak po modulu polovini debljine pre đe i pravcem po normali površine od ose pređe prema površini δ = ± δ n (slika 8.8) Pređama, koje leže na spoljašnjoj strani površine, odgovaraće znak “-“, a na unutrašnjojznak “+”. Linijsku brzinu sa obrtnim kretanjem određujemo kao vektorski proizvod ω xδ = ±ωδ τ xn ,

gde je ω = ω r − vektor ugaone brzine okretanja pređe oko sopstvene ose. Sada možemo naći brzinu tačkaka pređe relativno površini: ν 0 = ν ± ω δ − V ,

gde je V − vektor brzine tačaka površine; ν - vektor brzine tačaka ose pređe. Spoljašnji moment krutosti, koji se pojavljuje pri razmatranju pre đe konačne debljine, dodaje se prema pređi radi toga, što reakcija površine ne prolazi kroz osu pre đe. Za pređe, elastične na uvijanje, uzimaćemo u obzir samo onu komponentu vektora spoljašnjeg momenta, koja je usmerena poutangenti prema pređe (moment spoljašnjeg momenta, koji leži normalnoj ravniosi (moment savijanja),krutosti). zanemariStvoreni ćemo. vektor Moment krutosti stvara komponentu sile trenja F k q i silu normalnog pritiska N . Moment krutosti od sile trenja jednak je vektorskom proizvodu δ na komponetnu silu trenja (slika 8.8): δ x F k q = ± δ F q q (n xq ) = ± F qτ . Obrtanje pređe oko sopstvene ose sprečava moment trenja kotrljanja, jednak -N δ 1 (signω )τ , gde je δ -koeficijent trenja kotrljanja Slaganjem ovih veličina, dobijamo formulu za spoljašnji moment p = ± δ F q − N δ 1 signω τ = pτ ,

gde je p − spoljašnji moment raspodele ( p = p ). Ugaona brzina obrtanja pređe oko sopstvene ose jednaka je polovini izvoda po vremenu od ugla ψ, određen položajem glavne ose preseka pređe : ω = dψ /dt = δψ / δt + uδψ / δs.

113



5/17/2018



8.5 .5. .5. Kretanje pređe po hrapavoj površini Jednačina kretanja Neka osa pređe leži na površini (slika 8.9), koja je data vektorskom jednačinom:

r = r (η1, η2 , η3 ) (1.1) gde su η1 i η2- Ojlerove krivolinijske koordinate na površinama; η3 = t – vreme. Površinu (1.1) možemo da posmatramo kao ekvidistantnu prema realnoj 1

=

1

( 2, t)

ili sistemom jednačina

(s, t ) ; (1.2) 2 = 2 (s, t ) koji čine krivu na površini u parametarskom obliku (s- lu čna Ojlerova koordinata). Pretpostavimo da je pređa rastegljiva, konstantana na uvijanje, ali ne protivi se pro-meni oblika. U tom slučaju kretanje pređe može biti opisano površini, udaljenu od nje za ½ debljine pređe δ. Položaj ose pređe na površini možemo odrediti povezivajem sa jednačinom (1.1) u uzajamnom odnosu, povezane koordinatama η1 i η2 dvema skalarnim i jednom vektorskom jednačinom (1.3). Vektorsaka jednačina opisuje postupno kretanje elemenata pređe: 1

=

1

md v / dt = ∂T / ∂s + P (1.3) gde je T = Tτ - vektor zatezanja pređe; P - vektor spoljašnjih sila, priljubljenih pređom, koji deluju na pređu u odnosu na jedinicu dužine. Na levoj strani jednačine (1.3) stoji rad podužne gustine pređe na pun izvod po vremenu od vektora brzine (ubrzanja) i centra mase elementa pređe. Uvedimo oznake za operatore delimičnog diferenciranja: ∂ s = ∂ / ∂s ;

∂ t = ∂ / ∂t

(1.4)

i smatraćemo, da oni deluju samo na tu funkciju, koja stoji neposredno sa tim opera-torima. Na primer ako su F1 i F2 – dve funkcije od s i t to će:

(υ∂ s + ∂ t )2 F1F2 = F2 [υ2 (∂ 2F1 / ∂s2 ) + 2υ(∂ 2F1 / ∂s∂t ) + ∂ 2F1 / ∂t 2 ] Primena operatora i formule za pun izvod po vremenu, omogu ćava prepis jednačine (1.3) na sledeći način: (1.5) m(υ∂ s + ∂ t ) ν = ∂ s T + P Jednačina za moment M, koji se javlja u pre đi pri uvijanju (inerciono obrtanje elemenata pređe zanemarićemo) imaće oblik: ∂ sM + p = 0 ‚


(1.6) 114


5/17/2018



gde je: p- spoljašnji određeni moment. Druga skalarna jednačina se pojavljuje kao jednačina neprekidne pređe : (1.7)

∂ s υ = (υ∂ s + ∂ t )f / f

Napomenimo, da je υ- brzina pređe u odnosu na zamišljeni kanal, a jedna čina neprekidnosti pokazuje, kako se menja (υ), unutar kanala za rastegljivu pređu. Ako je pređa nerastegljiva onda je f = 1, ∂sυ = 0 i prema tome brzina υ ne zavisi od koordinate s, i samo je funkcija vremena. Da bismo rešili jednačinu kretanja pređe trebamo imati jasno izražene zavisnosti zatezanja i momenta, od deformacije. Te zavisnosti bi će poznate i konkretizovane u svakom posebnom slučaju. Neophodno je primetiti da pri svakom određivanju zatezanja pređe i njenom položaju na površini pređe kao pravilu, možemo je predstaviti nerastegljivom. Rastegljivost treba ćenjima, đe ibroja prihvatitipre priđeudarnim optere a tako u nekim procesima element menja svoju dužinu zbog velikog zavoja. Elementiteksturiranja, uvrtanja pređuekojima zavise od potpunog uvrtanja pređe i zatezanja. Ort dodirne ose pređe dobićemo diferencirajući radijus vektor po s i pretposta-vljajući da je položaj pređe na površini dat jednačinama:

r = ∂ s r = r1∂ s η1 + r2 ∂ s η2

(1.8)

Ort normale određujemo formulom (1.22) i smatramo da pređa leži na spoljašnjoj strani površine, kad je ort usmeren u stranu pređe. U protivnom ćemo smatrati da se pređa nalazi na unutrašnjoj strani površi. Vektori , τ i 2 2  2  q = η x τ = − 1 / g11g22 − g12  r 1 ∑ g2i∂ s ηi − r2 ∑ g1i∂ s ηi  (1.9) i=1  i=1 

(

)

stvarajući lokalni reper, na čiju ćemo osu projektovati jednačinu (1.5). Pretpostavićemo da su sistemi krivolinijskih koordinata na površinama η1 i η2 ortogonalne. U tom slučaju g12 = r1 ⋅ r2 = 0 . Odnosi među ∂sη1 i ∂sη2 , proizilaze iz uslova τT = 1, g11 (∂ s η1 )2 + g22 (∂ s η2 )2 = 1, omogućava uvesti u svojstvo novih promenljivih uglova α1 po sledećim formulama: cos α1 = g11∂ s η1 ; cos α 2 = g22 ∂ s η2 (1.10) Uglovi α1 i α2 imaju prost geometrijski smisao (sl. 9) – to su uglovi me đu ortom τ i vektorima r1 i r2 , u skladu, pri čemu se oni pomeraju od vektora r1 i r2 u pozitivnom pravcu. Pozitivnim smerom smatramo okretanje od r1 do r2 u stranu pravog ugla. U prakti čnim proračunima poželjno je upotrebiti samo ugao α1, koji ćemo upisivati bez indeksa, a α2 izrazićemo preko α1, tj. α = α1; α2 = α1 - π /2 = α - π /2. U novim oznakama: 2

τ=

r cos α / g ;

i=1 i

∑ 115

i

ii

q=−

2

r sin α / g

i=1 i

∑

i

(1.11)

ii



5/17/2018



uvešćemo oznake za rezultante po t: ∂ t ηi = ν i , (i = 1,2,3)

(1.12)

Brzina tačaka ose pređe: ν = υτ +

3

r ν ∑ i i , ( ν 3 = 1 ) i 1

(1.13)

=

sastavljena iz slaganja dve komponente: prenosnom brzinom zamišljenog kanala i brzine pređe unutar kanala. Ako označimo prenosnu brzinu ν e , to ν e = ν1r1 + ν 2 r2 + r3 . Među promenljivim νi i αi postoji veza koja proizilazi iz nezavisnosti pomešane izvodima od redosleda diferenciranja, ∂ s (∂ t ηi ) = ∂ t (∂ s ηi ) : 3

∂ s υi = ∂ t (cos α i / gii ) = −(1 / gii )cos α t α i + (cos α i / gii )

Gi,ij ν j  , (i = 1,2) (1.14) ∑ i 1 



=

Slika 8.9. Kretanje pređe po hrapavoj površini Od spoljašnjih sila prihvatićemo samo reakciju površine koja se javlja od sile normalnog pritiska N i sile trenja F (obe sile su raspoređene i odnose se na jedinicu dužine). Pomnožimo vektorsku jednačinu (1.5) skalarno na η, τ, g i posle neophodnih pretvaranja dobićemo sledeću jednačinu:

(T − mυ2 )

2

2

∑∑ i=1 j=1



∂ sT − m

3

cos α i cos α j

b ij

3

3

∑∑ j 1

 i=1

gg

ii jj

ν ν i j

∑ Gk,ij k =1

=

3

 cos α i  b  ν + 2υ ±N = 0; j i=1 ij i ii g  ∑  

− m ν

∑ j=1

2

 cos α k 2 = ∑ gii cos α i ∂ ν t i + (υ∂ s + ∂ t )υ + Fτ = 0 gkk i=1 

(1.15)

(1.16)



 G1,12 G1,21 cos α1 + sin α1  + m [∂ ν t 2 g22 cos α1 −  g11 g22 g22 g11   2 sin α k 3 3 2υ 3 g sin 2 G − ∂ ν α + υ ∂ α + ν − ∑ 2,1i i ∑ ∑ ∑ Gk,ij ν νi j ] − Fq = 0 t 1 11 1 t 1 g11g22 i=1 gkk i=1 j=1 k =1 (1.17)

(T − mυ2 ) − ∂ s α1 +


116


5/17/2018



Projekcije sile F na smerove τ i q mogu biti izračunate po formuli (1.48), ako se prihvati zakon Amontona ili po formulama (1.47) za anizotropno trenje. U izrazima za Fτ i Fg ulaze veličine ν 0 τ i ν og , koje se dobijaju projektovanjem vektora ν0 , na osi τ i q . Označimo preko V1, V2, V3 koeficijente razlaganja vektora brzine površine V

V = V1r1 + V2 r2 + V3 r3 (1.18) tada veličine ν 0 , ν 0 τ i ν og , neophodne za određivanje Fq na sledeći način 2

ν 0 =

[υ cos αi + (υi − Vi ) ∑ i 1

gii

m

ωδ sin α i

]2 ;

=

ν 0 τ = υ + g11 ( ν1 − V1 ) cos α + g22 ( ν 2 − V2 ) sin α ;

(1.19)

ν 0 q = − g11 ( ν1 − V1 ) sin α + g22 ( ν 2 − V2 ) cos α ± ωδ ;

Jednačinu (1.6) sa uzimajem (1.5) zapisaćemo kao: ∂ sM ± δFq − Nδ1 sin ω = 0

(1.20)

8.5.1. 8.5.1. Granični uslovi

će po površini Deo pređimamo e koji se graničkoji i se dolazi sa delovima koji sei nalaze van odlazi nje. Uod ve ćnje. ini procesa dvakre ogranka pređe: jedan na površinu drugi koji Pri namotavanju pređe na kalem ili odmotavanju , postoji samo jedan ogranak koji se nalazi van površine. Taj ogranak se graniči sa pređom koja se kreće po površini (zona klizanja). Ostali deo pređe je nepokretan u odnosu na površinu. Niže se navode granični uslovi među delovima pređe koji se nalaze na površini ili van nje. Osnovna pažnja biće usmerena na često u praksi ponavljani slu čaj, kada je moguće predstaviti deo pređe do ulaza na površinu i posle izlaza od nje. Grani čne uslove možemo podeliti na: geometrijske, brzinske i one koji pripadaju sili. Neka pređa prolazi kroz tačke A1 i A2 (sl. 8.10), sa koordinatama (a11, a12, a13) i (a21, a22, a23), koje naleže na površini u tački B1 i pređa prolazi na površinu, a u ta čki B2 odlazi od nje. Sve veličine koje odgovaraju tački ulaska pređe na površinu, označavamo indeksom B, a izlaska sa površine indeksom c, tj: sB, η1B, η2B, ν1B, ν2B, αB, - vrednosti odgovarajućih veličina u tački B1, a sC, η1C, η2C vrednosti veličina u tački B2. Geometrijski granični uslovi proizilaze saglasno neprekidnosti dodira prema osi pre đe u tačkama B1 i B2. Neka vektorske jednačine ose pređe na delovima A1B1 i A2B2 zapišemo:

p1 = p1(s, t );

117

p2 = p2 (s, t );



5/17/2018



Slika 8.10. Prolaz pređe kroz dve tačke čni uslovi proizilaze saglasno neprekidnosti dodira prema osi pre đe u Geometrijski tačkama B1 i Bgrani 2. Neka vektorske jednačine ose pređe na delovima A1B1 i A2B2 zapišemo:

p1 = p1(s, t );

p2 = p2 (s, t );

gde su p1 , p2 radijus vektori ose pređe na delovima ulaska pređe na površinu i izlaska sa nje. Tada ćemo uslove neprekidnosti u graničnim tačkama zapisati u obliku: ∂ s p1 s = sB = τB ; ∂ s p2 s = sC = τC

(1.21)

Ako dopustimo da postoje pravolinijski delovi pređe A1B1 i A2B2, to će orti ∂ s p1 i ∂ s p2 biti kolinearni vektorima rB − A 1 i A 2 − rc gde su A1 i A2 vektori sprovedeni s’ početka koordinate u tačkama A1 i A2 (sl. 11). U tom slučaju odnosi (1.21) predstaviće se u obliku:

(rB − A 1 ) / rB − A 1 = r1B cos α B / g11B + r2B sin α B / g22B ; (A 2 − rc ) / A 2 − rc = r1c cos α c / g11c + r2c sin α c / g22c

(1.22) (1.23)

Ovde smo pretpostavili da su koordinate η1 i η2 ortogonalne. Proračun koordinata vrši se u stranu kretanja pređe tj: Sc > Sb, i uzima se formula (1.5) za ort τ . Vektorske jednačine (1.21 i 1.23), možemo zameniti pomoću šest skalarnih jednačina koje se dobijaju množenjem jednačine (1.22) skalarno na r1b , r2b i B , a jednačine (1.23) – na, r1c , r2c i ηc . Za jednačinu (1.22) imamo:

(rB − A 1 ) / r1B = g11B rB − A 1 cos α B ;

(1.24)

(rB − A 1 ) / r2B = g22B rB − A 1 sin α B ;

(1.25)

rB − A1 η = 0


(1.26)

118


5/17/2018



Jednačine (1.24) i (1.25) nisu nezavisne. Kvadriranjem obe jedna čine i izjednačavajući ih sa uvođenjem kvadratne jednačine (1.25) dobićemo istovetnost. Zatim ćemo te dve jednačine zameniti jednom: (rB − A1 )r2B / [(rB − A1 )r1B ] = g22B / g11B tgαB Analogni odnosi se mogu dobiti iz jednačine (1.23), gde ćemo napisati sistem u celini sa četiri jednačine koje povezuje šest veličina:

rB − A1 ηB = 0 ; (rc − A 2 )ηc = 0 (rB − A1 )r2B / [(rB − A1 )r1B ] = g22B / g11B tgαB

(1.27)

Što se tiče promenljive s, to ona ne ulazi javno u jednačinu (1.27). Proračun s možemo vršiti od proizvoljnih tačaka pređe gde se može kretati tačka u odnosu na pređu. Pogodno je ponekad izračunavati s, od tačke ulaska pređe na površinu B1. U tom slučaju sB = 0. Koordinata jednaka dužini po kojojpolaze se prostire pređvrednosti a na površinu. biti sc je dobijena samo preko rešenja jednakrive čine kretanja ći od datih funkcijaMože na kraju delova integrisanja po s. To stvara poznate probleme i zato se u praksi prelazi na drugu nezavisnu koordinatu η1 i η2 ili neke njihove funkcije. Brzinski grani čni uslovi proizilaze iz neprekidnosti vektora brzine u tačkama B1 i B2.

(υ∂ s + ∂ t )p1 s = sB = νB ; (υ∂ s + ∂ t )p2 s = sc = νc

(1.28)

Ako su ogranci: A1B1 i A2B2 pravolinijski to brzinski granični uslovi povezuju vrednosti u tačkama A1B1 i A2B2. Tačke A1 i A2 mogu biti nepokretne ili se kreću u prostoru po poznatom zakonu tj. u opštem slučaju vektori A1(t) i A2(t) su funkcije vremena. Označimo odnosnu brzinu pređe A1 preko U1(t), a u tački A2 preko U2(t). Ogranak: A1B1 pređe ograničava kretanje tačke B1 pređe samo u smeru kretanja vektora A1B1 i neograničava u drugim smerovima. To ograničenje vidi se u tome da je projekcija brzine pre đe u tački B1 u smeru vektora A1B1 ili je to isto u smeru otra A1 na τB i povećanju brzine υ:  dA  υB ⋅ τB = U1 + υB − υ1 +  1  ⋅ τB  dt  gde je υ1 – vrednost brzine υB u tački A1. Preko formule (1.13) dobićemo brzinu υ:  rB − A 1  dA 1 υ1B g11B cos αB + υ2B g22B sin α B = rB − A 1 ⋅  dt − r3B  + U1 − υ1

(1.29)

Analogne uslove za brzine možemo napisati u tački B2: υ1c g11c cos α c + υ 2c g22c sin α c =

A 2 − rc A 2 − rc

 dA 2  − r3c  + U2 − υ2  dt 

⋅ 

(1.30)

Još dva uslova proizilaze iz slične geometrijske neprekidnosti dodirne ose pređe u tačkama ulaska pređe na površinu izlaska iz nje. Položaj elementa pređe na površini možemo dobiti koristeći vrednosti brzina. Tačka pređe koja u nekom momentu vremena odgovara tački B1, preko vremena dt, nalaziće se u tački čiji će radijus vektor biti rB + υB dt , a za to vreme tačka B1, premestiće se u tačku

119



5/17/2018



dr  rB +   dt . Sledi da je vektor υB − drB / dt kolinearan ortu τB , i zato je skalarni proizvod  dt  (υB − dr / dt ) ⋅ qB = 0 . Proradivši ga podrobnije dobićemo:

(υ1B − dη1B / dt ) g11B sin αB − (υ2B − dη2B / dt ) g22B cos αB = 0

(1.31)

Analogne uslove možemo zapisati za tačku B2 :

(υ1c − dη1c / dt ) g11c sin α c − (υ2c − dη2c / dt ) g22c cos α c = 0

(1.32)

I tako, dobili smo četiri jednačine, povezane međusobno υ1B, υ1C, η1B, η1C, η2B, η2C, αB, αC, pri čemu dva ista odnosa imaju diferencijalan oblik. U brzinske granične uslove treba smestiti vrednosti ω u nekim tačkama pređe. Granične uslove koji zavise od sile daju vrednosti zatezanja i momenta uvrtanja u nekoj tački pređe. 8.6. Kretanje pređe po cilindričnoj površini Radni organi tekstilnih, a pre sveka trikotažnih mašina imaju najrazličitije oblike površina, no najčešće se sreću cilindrične površine i obrtne površine. Razmotrićemo kretanje pređe po cilindričnoj površini koja je data jednačinom (1.11):

r = (η1, η2 ) = R(η1 )( i cos η1 + j sin η1 ) + η 2 k 2 kod koje je: r1 = i(R' cos η1 − R sin η1 ) + j(R' sin η1 − R cos η1 ), r2 = k .

(1.33)

Pošto je g12 = r ⋅ r2 = 0 , sistem koordinata η1 i η2 je ortogonalan. Neka se površina kreće tako da je brzina ta čaka površine usmerena po funkciji:

V = V2 r2 = V2 k

(1.34)

Razmotrićemo stacionarno kretanje pređe po cilindru: pod stacionarnim kretanjem se podrazumea takvo kretanje pri kome oblik zamišljenog kanala ostaje nepromenjen i naziva se tvrdokonturnim. U tom slučaju bolje je uzeti u svojstvu nezavisno promenjive i koordinate s i ugao β među projekcijom dodirne na osu pređe na površini x0y i osu 0y. Ugao β može biti određen pomoću formule: cos β = (R' sin η1 + R cos η1 ) / g11 2

sin β = ( −R' cos η1 + R sin η1 ) / g11

(1.35)

2

gde je g11 = R + (R’) . Za kružni cilindar β = η1 i prelaz od promenljive s - β, jednak je korišćenju η1 u svojstvu β biti siguran ugao. čna površina će promenljiva argumenata. Ako jestacionarno merna cilindri R’≠č0,noj to površini Kako se razmatra kretanje po cilindri proizvoljnog oblika to će


120


5/17/2018



veličine koje karakterišu određen oblik pređe (oblik zamišljenog kanala) zavisiti samo od ugla β : α = α (β), η1 = η1(β),η2 = η2(β). Napisaćemo diferencijalnu jednačinu (1.10 i 1.14) smatrajući da su nezavisne promenljive t i β: ∂υ1 / ∂β = −υ1tgαdα / dβ + υ1G1,11 /(b11 g11 ) (1.36) ∂υ2 / ∂β = υ1 g11 dα / dβ (1.37)

dη1 / dβ = − g11 / b11 2

(1.38)

2

gde b11 = [ RR' '−2( R' ) − R ] / g11 , G1,11 = R' ( R + R' ' ) Jednačinu (1.36) možemo integrisati υ 1 = C 1 (t ) cos α / g11

(1.39)

Postavljajući dobijene odnose u jednačinu nalazimo υ2: υ2 = C1(t ) sin α + C2 ( t )

(1.40)

ovde je c1(t) i c2(t) - prizvoljna funkcija vremena koje možemo odrediti iz graničnih uslova. Da bi smo bolje razumeli fizi čki smisao funkcije c1(t) i c2(t) koristićemo izraz za prenosne brzine zamišljenog kanala: 3

υe =

υiri i 1 ∑ =

Postavljajući ovde υ1 i υ2 i uzimajući u obzir funkcije (1.14) i (1.35) dobi ćemo: υe = k [C1 ( t ) sin α + C 2 ( t )] + C1( t ) cos α( − i sin β + j cos β) ,

ili υe = C1( t )τ + C 2 ( t )k .

Na taj način, pri stacioniranom kretanju pređe po cilindru brzine zamišljenog kanala po kome prolazi koordinata s koja se uspostavlja iz brzine, uzduž pre đe i brzine, izmerene po obrazovanom cilindru. Prva brzina C1(t)τ u potpunosti se određuje datom tačkom, iz koje se vrši proračun lučnih koordinata. Praktično u svim slučajevima proračun lučnih koordinata koje ostaju nepromenjene tj. tačke koja leže na nekom određenom obrazovnom cilindru. Brzina te tačke zamišljenog kanala je kolinearna vektoru k . Pošto koeficijent razlaganja brzine na vektore τ i k ne zavisi od koordinate s a pri s = 0, C1 = 0, to će pri izboru proračuna

C1(t ) = 0, υ1 = 0 i ugao u tom slučaju je samo funkcija koordinate s.

121



5/17/2018



Pretpostavićemo dodatno, da se veli čine u, T, N i ω pojavljuju kao funkcije ugla β a c2 i υ2 – konstante. Tada će se jednačine od (1.15) do (1.19) i (1.6) i (1.10) posle prelaza od promenljive s do β zapisati na sledeći način:

dT / dβ = mudu / dβ + Fτ g11 /(b11 cos α ) (1.42) (1.43)

dα / dβ = Fqg11 /[b11(T − mu 2 ) cos α] dη1 / dβ = − g11 / b11 ; d 2 / dβ = −(g11 / b11 )tgα dM / dβ = ( ± δFq − Nδ1 sign ω)g11 /(b11 cos α )

(1.44) (1.45)

Za nerastegljivu pređu υ = const, ako je pređa rastegljiva to će kao što sledi iz jednačine (1.7) pri stacionarnom kretanju: u = C3f

(1.46)

gde je C3 – konstanta. Pošto pri stacionarnom kretanju ∂2ψ = const = C4, to ω = u∂1ψ + C4. Zbir ∂1ψ + +1/ ρ1, gde je ρ1- geometrijsko uvijanje pređe određuje potpunije uvijanje pređe. Ako označimo sa K broj zavoja pređe na jedinici dužine: ω = u(2πK − 1 / ρ1 ) + C 4

(1.47)

Formule (1.19) za određivanje veličine υo, υoτ i υoq koje ulaze u izraze Fτ i Fq i u datom slučaju mogu dobiti oblik: υ 0 = u 2 + (C 2 − V2 ) 2 + ( ωδ) 2 + 2(C 2 − V2 )(u sin α ± ωδ cos α ) υ0 q = (C 2 − V2 ) cos α ± ωδ υ0 τ = u + (C 2 − V2 ) sin α

;

(1.48)

Prepišimo jednačine (2.42), (2.43), (2.45) za izotropno trenje, koje se pot činjavaju zakonu Amontona. U formuli za silu (1.48) posle izbacivanja N dobićemo:

dT / dβ = mudu / dβ ± µ[(T − mu 2 ) / υ 0 ][u + (C 2 − V2 ) sin α] cos α ;

(1.49)

α dβ = µ2[( ωδ ± (C 2 − V2 ) cos α] cos α / υ0 ; dM / dβd= / (T − mu ) cos α{µ(δ / υ 0 )[(C 2 − V2 ) cos α ± ωδ] ± δ1signω}

(1.50) (1.51)

Za rešavanje sistema jednačina od (2.42) do (2.45) treba koristiti brzinske, geometrijske i sile graničnih uslova. Pretpostavimo da pređa prolazi kroz tačku A1 sa brzinom V1. Tada možemo zapisati (1.29): υ1B g11B cos α B + υ 2B sin α B = [(rB − A B ) / rB − A B ] ⋅ (dA 1 / dt ) + U1 − u1

U našem slučaju υ1 = 0, υ2 = C2, pa je

u1 + C 2 sin α B = [(rB − A B ) / rB − A 1 ] ⋅ (dA 1 / dt ) + U1


(1.52)

122


5/17/2018



Pošto je levi deo dobijene jedna čine nezavisan od vremena, to istovremeno možemo reći o desnom delu. Zapisaćemo još dva uslova (1.31), (1.32):

g11 (dη1B / dt ) sin α B + (C 2 − dη2B / dt ) cos αB = 0 g11C (dη1C / dt ) sin α C + (C2 − dη2C / dt ) cos α C = 0

koji će biti ispunjeni, ako: (d 2B / dt) = (dη2C / dt ) = C 2 ;

(d

/ dt) = (dη1C / dt ) = 0

1B

odakle sledi da je stacionarno kretanje po cilindru moguće pri ravnomernom kretanju zamišljenog kanala kao tvrdog tela po dužini obrazovanom cilindru. Geometrijski granični uslovi (1.27) u datom slučaju mogu biti predstavljeni jednačinom: 2

R' (η1B )(a11 sin η1B − a12 cos η1B ) + R(η1B )(a11 cos η1B − a12 sin η1B ) = R R' ( η1C )(a 21 sin η1C − a 22 cos η1C ) + R(η1C )(a 21 cos η1C − a 22 sin η1C ) = R 2

(1.53)

R' (η1B )(η2B − a13 ) = g11B tgα B a11 sin η1B − a12 cos η1B R' (η1C )(η2C − a23 ) = g11C tgα C a 21 sin η1C − a22 cos η1C Izračunavajući dobijeni sistem jednačina možemo primetiti da u jednačini (1.46) i (1.49) do (1.51) ne ulaze parametri površine, a u izrazu (1.47) oblik površine ima uticaj samo na veličinu geometrijskog uvijanja pređe 1/ ρ1. To znači, da u tim slučajevima, kad veličinu 1/ ρ1, možemo zanemariti proizvoljne promene funkcije R(η1) ne menjaju spomenute jednačine (to se događa na primer kada razmatramo idealno elasti čnu pređu, kada se ne uzima u obzir moment krutosti ako je veličina R dosta velika, ili uvijanje K u pre đi značajno prevazilazi geometrijsko uvijanje ose). U granične uslove ulaze samo vrednosti funkcije R(η1) pri η1 = η1B i η1 = η1C, R’(η1B), R’(η1C) i njeni izvodi u tim istim tačkama. Odavde proizilaze sledeći rezultati. • Ako veličinom 1/ ρ1 možemo zanemariti veličinu R(η1S), R’(η1B), R’(η1C), održavajući vrednosti, to funkcija T(β), α(β,), K(β) i u(β) ne zavisi od oblika

cilindrične površine. 9. Dinamika zatezanja osnovinih pređa u procesu osnovinog pletenja Pasivan način dodavanja osnove koristimo na rašel mašini "Super Grant" Firme K.Mayer koje rade sa manji brzinama. Kao što je poznato potrošnja osnove u toku jednog ciklusa stvaranja petlji se menja što je uslovljeno relativnim premeštanjem jezičastih igala i polagača. Ako postojeći mehanizam za dodavanje osnove ne obezbedi promenu veličine dodavanja u

123



5/17/2018



saglasnosti sa njenom potroš jom za vreme pletenja, zatezanje osnove će se bitno menjati u toku ciklusa stvaranja petlji. a slici 9.1 data je šema pasivnog načina do avanja osnove bez zateznog uređaja. Osnovine ređe 1, koje u osnovinom vratilu 2, koje s e prinudno okreće, imaju zatezanje T1, odlaze sa njega u tačku A sa brzinom v1 i odmotavaju se dalje do tačke B u zonu pletenja gde se upliću sa brzinom v2.

Slika 9.1. Tehnološka šema objekta pri pasivnom načinu dodavanja osnove bez zateznog mehanizma Osnovino vratilo se obrće sa ugaonom brzinom ω .Potrebno je da odr dimo zatezanje T2 osnove u zoni AB = L. u za isnosti od promenljivog zatezanja T1 , brzi e izlaza osnove iz zone v2 = f (t), kočećeg mom nta Mk i drugih poremećajnih faktora. Za rešenje postavljenog zadat a neophodno je uzeti sledeće pretpostavke, izložene u radu: *zatezanje osnovinih pređ a e prelazi vrednosti odgovarajuć ih oblasti jihovih elastič nih deformacija, *trenje osnovinih pređ a o zatezni mehanizam zanemarljivo malo, *prigušenje u dinamič kom si temu zateznog mehanizma proporcionalno je brzini, *zatezni mehanizam je uravn otežen, to jest momenat sile teže je jednak nuli, *preč nik zateznog mehanizma nije veliki.

Da bi sastavili diferen ijalnu jednačinu u zoni kompenzacije, koristićemo se zapreminskom ravnotežom premeštenih osnovinih pređa, računajući da za neki vremenski interval dt među zapreminom osnove V1 , koja dolazi sa osnovinog v atila u zoni AB, i zapreminom osnove V2, koja odlazi iz te zone kao rezultat stvaranja petl ji, postoji promena vremena dt na dT2. Tada je d = LdT2. U razmatranom slučaju AB = L = onst, gde je L- dužina osnove između dve fiksirane tačke, čija se dužina ne men ja. Zapremina Vi nekog dela osn ve pod dejstvom sile Ti je  T  Vi = V0  i ( 1 − 2 ν ) + 1 ,  ES   0 

(1)

gde je V0-zapremina osnovinih pređa pre deformacije, S0-poprečni presek osnovinih pređa pre deformacije, E-modul uzdužne elasti nost osnovinih pređa, ν -Poasonov koeficijent. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

124


5/17/2018



Odnos između zapremine jednog te istog dela premeštene osnove pri promeni zatezanja od T1 do T2 određujemo izrazom T 2 ( 1 − 2 ν ) + ES 0

V 2

(2)

V 1 = T 1 ( 1 − 2 ν ) + ES 0 ,

Na osnovu izloženog uslovna zapreminska ravnoteža osnovinih pređa za zonu AB za bezkonačni mali vremenski interval dt može biti predstavljena izrazom S1v1

T 2 ( 1 − 2 ν ) + ES 0

dt − S 2 v2 dt = LdS 2 ,

(3 )

T 1 ( 1 − 2 ν ) + ES 0 2 ν gde je S1 = S0 - T 1 i S2 = S0 - 2 ν T 2 − površine poprečnih preseka osnovine pređe pri zatezanjima TE 1 i T2.

E

Zamenom vrednosti S1 , S2 i dS2 = -

2 ν

dT 2 u jednačini (.3), i uzimanjem da je

E d ϕ , dobićemo dt d ϕ r (B-2 νT 1 )[ B + ( 1 − 2 ν )T 2 ] − υ2(B-2 νT 2 ) X dt dT 2 1 1 X [ B + ( 1 − 2 νT )] = −2 ν L[ B + ( 1 − 2ν )T ] dt ,

v1= r ϕ& = r

(4)

gde je ω i ϕ − odgovarajuća ugaona brzina i ugao okretanja osnovinog vratila, r-radijus namotavanja. Jednačina kretanja razmatranog sistema ima oblik: d ω ω dI

+ M k = T 2 r ,

(.5)

d 2ϕ = 1 (T 2 r − M k ) − ω dI . 2 dt dt 2 I

(6)

I

+

dt

2 dt

odakle je

Ako jednačinu objekta (5) prodiferenciramo po vremenu i odredimo iz nje

d 2 ϕ

sa dt 2 zamenom u (6) dobićemo složenu po strukturi nelinearnu diferencijalnu jednačinu drugog reda

125



5/17/2018



2ν LI [ B + (1 − 2ν )t 1 ]

d 2T 2 dT dT + 2ν LI (1 − 2ν ) 1 2 + rI ( B − 2ν T 1 ) 2 dt dt dt

dT 2 dT + 2νυ 2 I [ B + (1 − 2ν )T 1 ]T 2 − I (1 − 2ν )υ 2 ( B − 2ν T 2 ) 1 − dt dt dT dT d υ − 2ν I [ B + (1 − 2ν )T 2 ]ω dt 1 − I ( B − 2ν dt 2 )[ B + (1 − 2ν )T 1 ] dt 2 + dr ω dI   + I ( B − 2ν T 1 )[ B + (1 − 2ν )T 2 ]ω + r ( B − 2ν T 1 [ B + (1 − 2ν )T 2 ]T 2 r − M k −  = 0, dt 2 dt  

(1 − 2ν )ω

(7)

Dobili smo diferencijalnu jednačinu drugog reda koja dozvoljava da se odredi zatezanje T2 osnovinih pređa u zavisnosti od njihovih mehaničkih svojstava (parametara) B = ES 0, µ , početnog zatezanja T1, parametara I i r, a takođe i brzine υ2(t). Promenu brzine υ2, početno zatezanje T1, moment inercije I i radijus r možemo razmatrati kao spoljašnje poreme ćajne faktore, a promenu kočećeg momenta kao kontrolni uticaj. Za većinu osnovinih pređa koje prerađujemo na osnovo pletaćim mašinama možemo uzeti da je B > T1 i B > T2, a vrednosti poasonovog koeficijenta se nalaze u granicama 0.39 do 0.63 i za naš slučaj usvojićemo da je υ = 0.5. Predstavimo jednačinu (7) u obliku:  dT  Φ1  2 ,T 2 ,T 1 , υ1 ,υ 2  = 0    dt  i izvedimo linearizaciju po metodi malog parametra. Razlaganjem jednačine u Tejlorov red i izostavljanjem članova višega reda, počinjući sa drugim, dobićemo:      dT 2   δΦ1  dT 2  δΦ1     Φ1 ,T 20 ,T 10 , υ10 ,υ 20 +  +  ∆T 2 +   dT   dt   δ 2  dt  δT 2  0    dt  0  δΦ   δΦ   δΦ  +  1  ∆T 1 +  1  ∆υ1 +  1  ∆υ 2 = 0  δT   δυ   δυ   1  0  1  0  2  0

(8)

Indeks 0 (nula) označava, da razmatrana veličina ima stalne vrednosti. Svi količnici izvoda, uzeti pri tim stalnim vrednostima promenljive, predstavljaju konstantne koeficijente. Određivanjem konstantnih koeficijenata linearizovane jednačine (.8) i oduzimanjem iz nje prema izrazu jednačine uspostavljenog stanja Φ 1 (T 2 0 ,T 10 ,υ10 , υ 20 ) = 0

(9) Sa uzimanjem da je B = ES >> T10 i B = ES >> T20 i posle jednostavnih pretvaranja dobićemo približnu jednačinu u operatornom obliku

(τ 22 p 2 + τ3 p + 1) xizl . = τ 4 pλ1 + τ5 λ 2 − (τ 6 p + 1)λ 3 + τ 6 pλ 4 + xu

2


(10)

126


5/17/2018



d

- simbol diferenciranja dt gde su bezdimenzionalne veličine p =

λ 3 = ∆r ,

λ 4 = ∆ I ,

r 0

xu2 = ∆ M k , M k 0

I 0

i konstante vremena T 1 I 0 ω0 υ 2 I 0 LI I ω τ 22 = 0 , τ4 = 0 τ 3 = τ 5 = 0 , , τ6 = 0 0 . BT 20 r 0 Br 02 Br 02 2T 20 r 0 Razmatrani objekat u odnosu na promenu radijusa odmotavanja r( λ3) i kočećeg momenta Mk( x u2 ) javlja se kao statičan. U odnosu takođe prema ulaznim veličinama T1(λ1), υ2(λ2) i I(λ4) objekat predstavlja statični element sistema automatskog regulisanja. U ustaljenom režimu

M k0 . (11) r0 Odavde sledi, da za zadržavanje konstantnog zatezanja osnovinih pređa po meri radijusa odmotavanja neophodno je umanjiti proporcionalno radijus kočećeg momenta. U svakom slučaju pri T1(t) = const i υ2(t) = const u toku malog intervala vremena, kada se radijus odmotavanja r i moment inercije I praktično ne menjaju, jednačina (9) dobija oblik T20 =

(τ 22 p 2 + τ3 p + 1)x izl. = x u

(12) Prelazna funkcija objekta u ovom slučaju određuje se rešenjem jednačine (12) sa 2

odgovarajućim korenima karakteristine jednačine τ 22 p 2 + 2ξτ 3 p + 1 = 0

(13)

koji su jednaki p1, 2 = −

1 τ2

(ξ ±

)

ξ 2 − 1 ,

gde je ξ=

υ2 τ3 = 0 2τ 2 2r0

I0 - relativni koeficijent prigušenja. ES 0 ⋅ L

Pri 0 < ξ < 1 dobijamo konjugovano kompleksne korene oblika p1,2 = ‡ α ± j Ω,

gde je α=

ξ τ2

=

υ 20

2 L

i Ω=

1

1 − ξ2 .

τ2

U tom slučaju prelaznu karakteristiku određujemo izrazom

127



5/17/2018



x izl. ( t ) = 1 −

gde je ψ = arctg

1 − ξ2

exp( −αt ) sin (Ωt + ψ ) 1 − ξ2

(14)

.

ξ

Uslove aperiodičnog procesa približno odre|ujemo iz odnosa ω02 I 0

≥ 4U ,

(15)

2 2

ES0 L , 2L uzimajući da se υ10 = ω0 r0 neznatno razlikuje od veličine υ 20 . gde je U =

Veličina U predstavlja potencijalnu energiju elastične jedinične deformacije dela osnovinih pređa između tačke silaza sa osnovinog vratila i pletaće zone. Odnos (15) ima određeni fizički smisao koji određuje kritične vrednosti kinetičke energije kroz parametre E, S0 i L. Pri kinetičkoj energiji većoj ili manjoj od 4U, prelazna funkcija objekta biće periodična. Jednačinu objekta (10), radi eksperimentalne provere, možemo napisati u obliku

 AI d υ    2 + 1T 2 = S 0 r 2 dt 2 S 0 r 2 dt  S 0 r 2 dt  M I d υ 2 ω  dI I dr  (16) = k + +  − .   r r 2 dt r  dt r dt  Pri υ2 = const i pri sporoj promeni I = const, r = const sa zanemarivanjem poslednjeg ćlana (desnog) jednačine (16), dobićemo: LAI d 2T 2

+

Aυ 2 I dT 2

LAI d 2T 2 2

+

2

S 0 r dt

+

Aυ 2 I dT 2 2

+ T 2 =

M k

S 0 r dt

,

(17)

r

gde je A =

2ν 100 E 1

,

Q=

LI 2ν

,

R =

υ 2 I 2ν 2

2

100E 1r S 0

100 E 1 r S 0

,

R =

υ2

Q,

L

odnosno Q

d 2T 2 dt 2

+ R

dT 2 dt

1

+ T 2 = M k .

r

Povezivanjem sile zatezanja T2 sa kočećim momentom Mk prenosna funkcija se može napisati u obliku T r −1 (18) k ( p ) = 2( p ) = 2 +1. M k ( p ) Qp + Rp Iz prenosne funkcije vidimo da je koeficijent prenosa prenosne funkcije jednak r -1, odnosno u ustaljenom režimu rada Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

128


5/17/2018



T 2 r = M k .

10. Određivanje uslovne periode jednog ciklusa u procesu osnovinog pletenja U procesu pletenja na osnovo pletacoj masini Rašel SUPER GRANT RE-4 razmotrili smo dinamiku zatezanja pređe i faktore od uticaja na tu dinamiku. Treba posebno imati u vidu, da je za ocenu prelaznog procesa neophodno uzeti u obzir trenutne vrednosti parametara pre đe koja se prerađuje na samoj mašini. Eksperimentalna provera izvedenih odnosa izvedena je na samoj mašini uz pomoć senzora pri brzini rada mašine 8.5 i 580 min -1. Kao što je poznato u početnom stadijumu modul uzdužne elastičnosti ili ispravnije rečeno "modul elastične krutosti" možemo odrediti izrazom P1 -2 1 = ⋅ E S (cN cm ) , gde je: S - površina poprečnog preseka pređe u cm2, P1 - opterećenje pređe u (cN) koje deformiše pređu za 1 %. Za izduženje početne dužine pređe 50 cm za 1 % po dijagramu istezanja bila je neophodna sila od 2 cN, a izdužena pre đa je imala dužinu 50.5 cm. Da bi izračunali površinu poprečnog preseka pređe u momentu izduženja neophodno je da odredimo i podužnu masu pređe u izduženom stanju. Kako je masa početne dužine pređe o.oo92 gr, podužna masa pre đe pri izduženju za 1 % iznosiće

0.0092 ⋅ 103 T t = = 18.217 tex . 0.505 Površina poprečnog preseka

S=

18.217 = 0.01320 mm 2 . 1000 ⋅ 1.38

Za specifičnu masu poliestarske pređe uzeli smo 1.38 mg⋅mm-3. Iz odnosa sile i površine poprečnog preseka pređe modul elastične krutosti iznosiće E 1 =

2 = 15151.5 cN ⋅ cm − 2 . −2 0.01320 ⋅10

Moment inercije pređe na osnovinom vratilu odredili smo na osnovu prečnika namotane osnove 15.1 cm, mase 9.632 kg i specifične mase pređe 1.38 gr⋅cm-3 , odnosno I x p =

1 ⋅ 1.38 ⋅ 3.14 ⋅ 39.5 ⋅ (15.12 − 10 2 ) ⋅ [( 39.5 2 + 3 ⋅ 5.12 )] = 2991276 gr ⋅ cm 2 . 12

Ukupni moment ili

129

I u = 0.514606 kg ⋅ m 2 ,



5/17/2018



I u = 52475.2 gr ⋅ cm ⋅ s 2 .

Poasonov koeficijent iz literature iznosi 0.5. Po izrazu (17) imamo

2 ⋅ν ⋅ T = 2 ⋅ 0.5 ⋅ 9.743 = 1.269 ⋅ 10 −6 cm 2 100 ⋅ E 100 ⋅ 76776.98 . Ovim smo ispunili uslov da je 2 ⋅ν ⋅ T ff S . 100 ⋅ E Modul elastične krutosti E odredili smo na osnovu prosečne sile jednog ciklusa stvaranja petlji pletaće zone. L ⋅ I ⋅ 2 ⋅ν 52.5 ⋅ 5475.2 ⋅ 2 ⋅ 0.5 ⋅10 2 Q = 100 ⋅ E ⋅ r 2 ⋅ S = 100 ⋅ 76776.98 ⋅ 15.12 ⋅ 0.01269 = 1.293 s 2 .

Q=

v ⋅ I ⋅ 2 ⋅ν 0.5 ⋅ 5475.2 ⋅ 2 ⋅ 0.5 ⋅ 10 2 = = 0.0123 s . 100 ⋅ E ⋅ r 2 ⋅ S 100 ⋅ 76776.98 ⋅ 15.12 ⋅ 0.01269

Kako je po izrazu (17)

Q

d 2 T 2 dT  1  + R 2 + T 2 =   ⋅ M k . 2 dt dt  r 

zamenom vrednosti za Q i R i sa zanemarivanjem M k dobićemo pti T2 = x

1.293 x&& + 0.0123 x& + x = 0 , odnosno x&& + 9.512 ⋅ 10 −3 x& + 0.77339 x = 0 . Kako je opšti oblik diferencijalne jednačine x&& + 2 h x& + ω o2 x = 0 ,

a njeno opšte rešenje gde je

x = k ⋅ exp(− h ⋅ t ) ⋅ cos( ⋅ t + α ) . ω = ω o2 − h 2 .

Uslovna perioda prigušenog oscilatornog sistema iznosiće

T us. =

2 ⋅ π ω

.

Kako je u našem slučaju

2 ⋅ h = 9.512 ⋅ 10 −3 , a ω o2 = 0.77339 , Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

130


5/17/2018



zamenom dobićemo ω = 0.77339 − 2.26 ⋅ 10 −5 = 0.8794 s .

Uslovna perioda ciklusa iznosiće

T us. = 0.68794 .28 = 7.14 s . Koeficijent prigušenja iznosiće ξ =

0.0123 = 0.01081 s . 1.293 ⋅ 1

Kako je u našem slučaju 0 < ξ < 1 oscilovanje je prigušeno. "Logaritamski dekrement" 2 ⋅ π ⋅ h = 0.0339637 je prirodni logaritam odnosa redoslednih maksimuma rešenja x(t). ω Pojavu povišene amplitude pri poklapanju sopstvene i poreme ćajne frekvence nazivamo uslovnom rezonansom. Ukoliko se porast amplitude prati odgovarajućim porastom naprezanja koje se pojavljuje u osciliraju ćim elementima onda je jasno da rezonansa pri projektovanju i proračunu konstrukcije mašine ima veoma važan zna čaj. Frekvenca oscilovanja je utoliko veća ukoliko je veća krutost pređe i smanjuje se sa povećanjem dužine pređe i veličinom oscilovanja te pređe. Pri velikim brzinama, kada je sila otpora proporcionalna brzini kretanja, neophodno je pri sastavljanju jednačine oscilovanja uzeti u obzir i silu otpora. Posmatrajmo slučaj kada je prosečna sila u ciklusu stvaranja petlji 13 cN. Za ovu silu izduženje pređe iznosi 6 %, a dužina pređe biće 53 cm. Podužna masa pređe u momentu izduženja iznosiče 17.358 tex, površina poprečnog preseka pređe 0.01257 mm2, modul elastičnosti 103420.8cNcm.-2 Sopstvena kružna frekvenca iznosiće 1.0104 s, a uslovna perioda ciklusa 6.215 s. Koeficijent prigušenja ima vrednost 0.009336 s, a logaritamski dekrement 4.766 ⋅10-3. I u ovom slučaju oscilovanje je prigušeno. Uslovna perioda ciklusa sa porastom sile opada u odnosu na periodu ciklusa dobijenu eksperimentalnim putem. Sa povećanjem gustine pletenja prosečna sila u ciklusu iznosi 13.5 cN, a izduženje pređe 7 % ,što odgovara dužini pre đe 53.5 cm. Modul elastičnosti iznosi 108338 cN⋅cm-2, sopstvena kružna frekvenca 1.025 s, uslovna perioda ciklusa 6.126 s. Kao što vidimo uslovna perioda ciklusa i dalje opada. Kod najveće dozvoljene gustine pletenja prosečna sila u ciklusu iznosi 13.63 cN, a izduženje 7.75 %, što odgovara dužini1.0264 pre đe 53.875 cm.ciklusa Modul 6.118 elastičnosti 110185.93 cN⋅cm-2, sopstvena kružna frekvenca s, perioda s. Sa jeminimalnom razlikom među silama uslovna perioda ciklusa i dalje opada. Posmatrajmo slučaj kada mašina radi sa brzinom 580 min-1. Kod početne gustine I prosečna sila u ciklusu stvaranja petlji je 16.8 cN, a izduženje pre đe je 8 %. Podužna masa pređe u momentu izduženja iznosi 17.037 tex, površina poprečnog preseka pređe 0.01234 mm2, a modul elastičnosti 136142.6 cN⋅cm-2. Sopstvena kružna frekvenca je za svih 20 ciklusa 3.732114s, a uslovna perioda jednog ciklusa iznosi 0.0841 s. Perioda jednog ciklusa dobijena eksperimentalnim putem iznosi 0.103 s. Koeficijent prigušenja u ovom slučaju iznosi 0.1345 s, a logaritamski dekrement 0.0472. Za drugu gustinu prosečna sila u ciklusu je 15.655 cN, sopstvena kružna frekvenca 0.1235 s, a uslovna perioda jednog ciklusa je 0.123 s.

131



5/17/2018



Za treću gustinu prosečna sila u ciklusu je 19.836 cN, modul elasti čnosti je 162142 cN⋅cm-2, sopstvena kružna frekvenca 2.8905 s, uslovna perioda jednog ciklusa 0.108 s. Za četvrtu maksimalnu dozvoljenu gustinu pletenja, prose čna sila u ciklusu je 21.64 cN, a modul elastičnosti 178547 cN⋅cm-2, sopstvena kružna frekvenca svih ciklusa 2.9924 s, a uslovna perioda 2.098 s, odnosno za jedan ciklus 0.104 s. 10.1. Međusobna veza sile koje deluju u petlji pri zatezanju osnove i povlačenju pletiva

Uz pomoć senzora i prateće opreme merili smo silu povlačenja pletiva neposredno pri povlačenju od igala, odnosno između igala i zateznog valjka na dalje u tekstu zona 1, i između zateznog valjka - usmeravajućeg i robnog valjka na dalje u tekstu zona 2. Sila povlačenja pletiva u zoni 1 je za dva do četiri puta veća od sile povlačenja u zoni 2, što je ćoj čzoni, i razumljivo po silama koje deluju u samojsile pleta samoj iglibrzini u pojedinim fazama procesa stvaranja petlji. Dijagram povla enja odnosno pletiva zanazonu 1 pri mašine -1 8.5 i 580 min za gustinu I prikazan je na slici 10.1 i 10.2. Pri manjoj brzini sila povla čenja pletiva je 10.36 cN, a pri ve ćoj brzini 22 cN. U zoni 2 merili smo silu povla čenja pletiva pri većoj brzini pletenja za sve četiri gustine pletenja. Dijagram sile povlačenja pletiva za gustinu I prikazan je na slici 10.3, gde je sila povlačenja 2 cN. Sila povlačenja za gustinu II (sl. 10.4) je 2.5 cN, za gustinu III (sl.10.5) je 4.5 cN i gustinu IV (sl. 10.6) 5 cN. Iz navedenih dijagrama se vidi da se sa pove ćanjem sile zatezanja osnove i pletiva menja sila povlačenja pletiva, odnosno gustina pletiva. Ovo se tako đe odražavalo i na sile u elementima polupetlje i petlje u pojedinim fazama procesa stvaranja petlji što smo eksperimentalnim

putem to već i dokazali. 10.1.1. Analiza sile u elementima petlji po Ojlerovoj formuli

T 1 =

T o T 1 , T 2 = . exp µ 1α 1 exp µ 2α 2

možemo računskim putem da izračunamo sile u elementima polupetlje i petlje i iste uporedimo sa silama dobijene eksperimentalnim putem uz pomoć senzora i ostale prateće opreme. Ulazna sila T omax u fazi kuliranja pređe po dijagramu u zoni kompenzacije 1 je 6 cN, trenje pređe o iglama 0.253, obuhvatni ugao 1.485 rad.,

T 1 =

6 e 0.253⋅1.485

= 4.120 cN

u jednom kraku, odnosno 8.241 cN u polupetlji. Po eksperimentu prose čna sila povlačenja pletiva je 10.36 cN. Kako je iz uslova

F p′ 〈 T o ⋅ cos β + T 1 + T 2 o

Odnosno u nasem slucaju pri

= 52 i T1 = 4.120 = T 2 ,


132


5/17/2018



F p′ 〈11.93 cN .

Odnosno Po gornjim izrazima dobićemo

1 1   F p′ = 6 ⋅ cos 52 o + 0.253⋅1.485 ⋅  1 + 0.253⋅1.485  = 10.64 cN e   e 

. Zatezanje pređe u kraku (stranici) petlji po izrazu iznosiće

T = 0.25 ⋅ pi = 0.25 ⋅ 10.36 = 2.59 cN . U kraku polupetlji ova sila iznosi 4.12 cN. Sila povlačenja pletiva u zoni 2 po dijagramu sa slike 10.3 je 2 cN, a zatezanje pre đe u kraku petlji T = 0.25 2 = 0.5 cN. Iz gore navedenog možemo zaključiti da je sila u kraku petlji u zoni 1 za 2 puta veća od sile u kraku petlji u zoni polupetlju veća I,je kada za 3.5jeputa. Posmatrajmo sada 2, sluačuajodnosu pri većna oj brzini i gustini sila povlačenja pletiva u zoni 1 (sl.10.2) 22 cN. Ulazna sila T omax u fazi kuliranja po dijagramu je 16.5 cN, koeficijent trenja 0.253, obuhvatni ugao 1.485 rad. Sila u kraku polupetlje

T 1 = 16.5 ⋅ odnosno 22.66 cN.

6 e

0.253⋅1.485

= 11.332 cN ;

Po eksperimentu prosečna sila povlačenja pletiva je 22 cN. p = 29.27 cN. Po gore datom Fp petlji 32.81 odnosno Zatezanje pređeizrazu u kraku po cN, izrazu je 5.5FcN, a u kraku polupetlje 11.332 cN, drugim rečima ova sila je za dva puta veća od sile u kraku petlji, a u odnosu na petlju u zoni 2 za 5.5 puta.

Slika 10.1. Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 8,5 min-1 i gustini I

133



5/17/2018



Slika 10.2. Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini I

Slika 10.3. Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini I

Slika 10.4. Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini II


134


5/17/2018



Slika 10.5. Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini III

Slika 10.6. Dijagram sile povlačenja pletiva pri brzini pletenja 580 min-1 i gustini IV 10.1.1. Analiza i uzajmno delovanje pletaćih organa pri osnovinom pletenju 10.1.2. Uzajamno delovanje pletaćih organa sa pređom i uticaj trenja

Pletaći organi sistema bilo koje mašine čini komplet odgovarajućih delova (radnih organa), koji u sebi uključuju mehanizme njihovih pogona, a takođe i uređaje, za dodavanje osnovine pređe. U procesu stvaranja petlji ili petljinog reda, imamo različite određene momente ili faze. Za osnovo pletaće mašine ovi momenti su: zatvaranje, polaganje osnovinih pre đa, unošenje, presovanje, povezivanje, odbijanje ili zbacivanje, stvaranje ili formiranje i čenjestvaranja povla pletiva. petlji na osnovo pletaćim mašinama je ciklični. Pri tome se osnova sa Proces osnovinog vratila dodaje u toku ciklusa ravnomerno za veli činu, jednaku dužini pređe u petlji. Isto tako u procesu stvaranja petlji potrošnja pređe je nejednaka. Neravnomernost potrošnje pređe u ciklusu stvara se u osnovi u momentu polaganja. Za regulisanje potrošnje pređe postoji mehanizam dodavanja, ili osnovina ćuprija (kompenzator), ali ona nije u stanju da inerciono obezbedi ravnomernost petljine strukture u neustaljenom režimu rada mašine. Bili su mnogi pokušaji da se preko visoko frekventne osnovine ćuprije obezbedi ravnomernost dodavanja osnovinih pređa, međutim rešenje je bilo delimi čno, jer prilikom zaustavljanja i puštanja mašine u rad u pletivu se pojavljuju poprečne pruge sa gusto i ređe zbijenim redovima, što i dalje narušava izgled petljine strukture. U procesu stvaranja petlji na osnovo pleta ćim mašinama pletaći organi izvršavaju reverzibilno-upravno kretanje, zauzimajući u svakom momentu potpuni određeni položaj

135



5/17/2018



relativno jedan prema drugom. Analiza procesa stvaranja petlji pokazuje, da momenat polaganja pređe na iglama čini po vremenu najveći deo punog ciklusa stvaranja petlji, koji bitno utiče na parametre premeštanja pletaćih organa i parametre petljine strukture. Mnogi inostrani istraživači posvetili su se izučavanju i analizi procesa osnovinog pletenja kao objekta automatskog regulisanja i, naro čito, pitanjima automatskog regulisanja dodavanja osnove i zatezanja pletiva na osnovo pletaćim mašinama. Autori daju analizu rada, u pogledu pitanja tehnologije osnovinog pletenja, ukazuju ći na nedostatke odstranjivanja poprečne prugavosti pletiva, dodavanje osnove i zatezanja pletiva. Autori uslovno dele opisane procese pletenja na statiku i dinamiku. Celokupni proces pletenja razmatramo sa pozicije automatskog regulisanja opštenito sa koriš ćenjem savremenih dostignuća u ovoj oblasti. Efektivnost osnovo pletaće proizvodnje određujemo stvarnom brzinom pletenja, zonom posluživanja, koeficijentom korisnog vremena mašine i kvalitetom izrađenog pletiva. Analiza rada osnovo pletaćih mašina u industriji uslovno dopušta da se urade sledeći zaključci: • brzina pletenja na mašinama je manja od iskazane za 15-20% radi pove ćane

kidljivosti osnovinih pređa; • koeficijent korisnog vremena na mašini se menja u granicama 0,75-0,85, pošto je veliki broj zastoja, izazvan kidanjem osnovinih pre đa; • odsustvo samozaustavljanja pri prekidu pređe i lomu igala na nekim mašinama ne dozvoljava povećanu zonu posluživanja. Zona posluživanja iznosi u tom slučaju svega dve tri mašine, smanjujući produktivnost rada pletaće mašine, povećavajući otpadak pletiva zbog grešaka u delovima pletiva; • pri zaustavljanju i puštanju mašine stvaramo poprečne pruge na pletivu, što dovodi do smanjenja kvaliteta i povećanja otpadaka pletiva. Ispunjavanje kompleksnog dozvoljava ida se ustanove popre čne prugavosti na pletivu rada pri zaustavljanju puštanju mašine iglavni odredeuzroci pravci stvaranja njihovog uklanjanja. Premeštanje radnih organa i njihov uzajamni raspored odre đujemo ne samo veličinama pojedinih elemenata samih radnih organa, već i položajem već stvorenih petlji, a takođe pređe, koje se dodaju prema radnim organima za stvaranje nove petlje. Kretanje radnih organa podčinjeno je upravljanjem pređe u procesu stvaranja petlji, osnovine pre đe, klizeći po ivicama radnih organa, zauzimaju neki određeni položaj, ali i stanjem njihove površine i vrstom prerađivanih pređa na datoj mašini, to jest trenjem me đu pređom i iglama.

10.1.3. Ravnotežni položaj polupetlje

Razmotrićemo najviše karakteristične i opšte slučajeve ravnotežnog položaja polupetlje ili polaganja pređe u različitim momentima procesa stvaranja, gde je neophodno da uzmemo trenje među pređama i iglama. Pri premeštanju igle, u momentu zatvaranja, polupetlja se udaljava od normale prema grani igle ili jezi čka za ugao β za silu trenja među pređom i iglom. Na slici 10.7,a prikazana je šema položaja polupetlje na špicastoj igli mašine Ketenštul sa pločicama, gde polupetlja ab odstupa (udaljava) za ugao β. Na slici 10.7,b prikazan je položaj dela ac, koji uključuje polupetlju i deo pletiva. Iz šeme vidimo, da opšte premeštanje A igle iz nižeg položaja u položaj zatvaranja sadrži veli činu X, koju trebamo izračunati sa učešćem trenja među pređom i igle. Slika 10.7,c ilustruje ovu pojavu pri cevastoj igli Koket mašine.


136


5/17/2018



U momentu polaganja pređa zauzima određeni ravnotežni položaj, k ji trebamo takođe karakterisati trenjem između ređe i igle. Na slici 10.8,a predstavlje je momenat polaganja pređe na špicastu i lu. Pređa zauzima ravnotežni položaj bcd, deo ređe zaklapa sa ivicom kukice igle uglove i δ, veličina koja zavisi od vrednosti koeficijenta trenja za datu pređu. Od toga, gde se nalazi tačk pregiba pređe c na igli, zavisi dalje premeštanje pređe i njena veličina. Iz slike 10.8,a vid imo, da je iglu neophodno podići na visinu Y, kako je u saglasnosti sa procesom stvaranja petlji neophodno, da se ta čka pregiba ređe c nađe ne na kukici igle, već na njen držak. U slučaju polaganja pređe na cevasto j igli ili jezičastoj dopunsko podizanje igle ne treba, pošto je kukica igle mala i tačka pregib položene pređe c se nalazi niže od kukice igle a telu igle. ( slika 10.8,b).

a b c Slika 10.7. Šema pre eštanja špicastih (a), jezičastih (b) i olučastih (c) igala u procesu pletenja Iz gore razmotrenih geomet ijskih računskih šema uzajamnog delovan a pređe i pletaćih organa vidimo, da trenje pr đe među njima utiče na veličinu premeštanja radnih organa. Vrednosti koeficijenta trenja, po svojoj prilici, možemo uneti u računsku geometrijsku šemu preko ugla trenja. Istraživanj uzajamnog delovanja pletaćih organa pri osnovinom pletenju, ostvarujemo sa pozicije me anike pređe, sa određenim pretpostavkam . U članku L. R. Geljmana na osnovu priložen teorije namotavanja i odmotavanja pređe A. P. Minakova daje rešenje zadatka određivanja položaja pređe na pletaćim organima osnovo pletaće mašine. Pređa, koja se nalazi na telu i le pod zatezanjem, može da se na đe na nje u u ravnoteži samo u oblasti, ograničene granič im krivama, to jest, tačkama položaja p eđe, sa kojima se narušava njena ravnoteža i ona počinje da klizi, prelazeći prag trenja.

a b Slika 10.8. Šem polaganja pređe na špicastoj (a) i olučastoj igli (b) 137



5/17/2018



Rezultati dobijeni u ovim radovima mogu biti uzeti za osnovu određivanja položaja pređe na iglama u momentu njenog polaganja. U datom radu nije uzeto u obzir, da u procesu polaganja pređe jedan njen kraj je nepokretan i ravnoteža je uspostavljena na ra čun prezatezanja pređe sa drugog kraja- rupičastih igala (polagača). Dublja analiza uzajamnog delovanja polupetlje i novo stvorene petlje pokazuje, da je dužina pređe ponovo stvorene petlje uslovljena delovanjem na njoj polupetljom. Za pamučnu pređu podužne mase 29,4x2 tex na ravno pletaćem automatu finoće 10, silom zatezanja pređe na jednoj igli od 25 cN i dubini kuliranja 2,8 mm pokazuje da je uzajamno delovanje ponovo stvorene polupetlje izazvalo povećanje dužine pređe u novo stvorenoj petlji za 0,16 mm, koje u procesu stvaranja petlji nije uvek moguće zanemariti. Za rešenje pitanja učešća krutosti pređe u izvedenim istraživanjima razmotrićemo kretanje pređe po elementu igle, prihvatajući da su cilindrične. Razmotrićemo kretanje poliamidne komplekse niti uzduž svoje ose po elementu igle prečnika D = 0,6 mm (slika 10.8). Nit podužne mase 6,7 tex koja se sastoji iz 12 elementarne niti. Podužna masa elementarne niti, u tex biće Prečnik elementarne niti u mm,

Tte = 6,7:12 = 0,558 tex.

tada je površina poprečnog preseka

del = 0,0357 Sel = 4,9 10-4 .

Slika 10.9. Kretanje niti po cilindru Slika 10.10. Poprečni presek niti ako uzmemo da je nit kompaktna dn = 0,0357 a površina preseka

Sn = 5,88 10-3.

Modul elastičnosti ovakve niti E = 3100 Mpa, a moment inercionog preseka I = πd4n /64. Prihvatanjem ulaznog zatezanja niti To = 5 cN, što odgovara jednom realnom stanju pri osnovinom pletenju, zatezanje niti u tački A biće


138


5/17/2018



T A = T o −

EI D d 2 + n 2 2

3,1 ⋅ 10 5 2

=5−

π ⋅ 0,097 4

64 = −0,54cN . 2(0,3 + 0,0485)2

Pošto rezultat protivureči realnom stanju niti pri pletenju, moramo izvesti podoban proračun niti po teoriji tankih krutih čvrstih držaka (tela). Uzećemo nit za konstrukciju iz elementarnih niti, raspore đene na površini igle slojevito (slika 10.10). Za razmatranu niti rastojanje među slojevima b = r 3; b = 1,73 x0,0125 = 0,0216mm. . Modul elastičnosti za elementarne niti E = 3400 Mpa. Koeficijent trenja niti po čeliku µ = 0,26, poliamidne niti po niti µ = 0,40. Krutost elementarne niti na savijanje u cN•mm2, EI = E

π d el

64

; EI = 3,4 105

π ⋅ 0,025

64

= 6,52 ⋅ 10 −3.

Prečnici krivine pojedinih slojeva iznose: r1 = 0,3125 mm; r2 = 0,334 mm; r3 = 0,356 mm. Zatezanje elementarnih niti na pravolinijskom delu ulaznog ogranka niti iznosi 0,417 cN, tada zatezanje elementarne niti u pojedinim slojevima kompleksne niti određujemo kao : T01= 2,085 cN; T02 = 1,668 cN; T03 = 1,251 cN. Zatezanje u cN po slojevima u radijalnom preseku A (kao na sli 10.9) iznosi: TA1 = T01 -

EI ; 2r 1 2

TA1 = 1,92;

TA2 = T02 -

EI ; 2r 2 2

TA2 = 1,55;

EI TA3

=

T03

;

- 2r

TA3 = 1,17.

32

Zatezanje niti, cN u kontaktu sa iglom, u preseku B slojevito određujemo po formuli r l R + r

µ 1

T B1 = e

3

T A1 + ( µ 1 + µ )∑

T Ai ( R + r ) µ ( R + r )+ µ i [ R + r (1, 73i −1)]

x

i=2

 µ ( R + r ) + µ 1 [ R + r (1,73i − 1)]  . x1 − e − [ R + r (1,73i − 1)]( R + r )  

139



5/17/2018



Ako je obuhvatni ugao igle kada sa njom kontaktira nit jednak to je ℓ= π(0,3+0,0125)= 0,98.

Dalja izračunavanja daju µ 1

e

l

R + r

= e 0 , 26π = 2,26.

Zatezanje u tački B slojevito: TB1 = 9,41cN; TB2 = 0,48cN; TB3 = 0,39cN. Zatezanje kompleksne niti u tački njenog silaza sa igle iznosi, cN: 3

EI

∑

2

1

= 0,36.

2 ρ i

Tada zatezanje vodećeg ogranka iznosiće 3

T1 = TB + ∑ i =1

EI ; 2 ρ i 2

T1= 10,28+0,36= 10,64.

Ako računamo da je nit apsolutno elastična, to će zatezanje vodećeg ogranka, određeno po formuli Ojlera, cN, µ

0,26π

T1 = T0e = 5e ; T1 = 11,31 cN. Vidimo, da, prihvatanjem niti za apsolutno elastičnom, dobijamo rezultat proračuna zatezanja njenog ogranka uvećan za 0,6 cN. 10.1.4. Ravnotežni položaj polupetlje na cilindričnoj površini

Sa uzimanjem u obzir navedene pretpostavke razmotri ćemo ravnotežni položaj polupetlje, koju modeliramo ravnotežom niti, prebačene preko cilindričnog drška tako, da se njen kraj nalazi u ravni poprečnog preseka drška (slika 10.11). Ravnotežni položaj niti nastaje, na primer, slučaju premeštanja drška po strelici podprema zatezanjem K i zadržava T. Ovakav uravnotežni položaj karakterišemo nagibnim uglomkrajem ravni niti petlje površini poprečnog preseka drška β, čiju vrednost trebamo uzimati u obzir u prora čunima. Praktično određivanje položaja ravnoteže polupetlje iz tih uslova otežano je zbog nemogućnosti određivanja karakteristike oblika dela niti, kontaktirajući sa cilindričnom površinom, sa uzimanjem u obzir promenu zatezanja niti po dužini toga dela. Prihvatimo, da deo niti, kontaktirajući sa cilindričnom površinom, pri ustanovljenoj ravnoteži ostaje u ravni polupetlje. Dozvolimo da prebačena nit preko cilindričnog drška ima rezultujuće zatezanje T, a zatezanje oba kraja niti istovetna i jednaka T0. Približne vrednosti ugla β određujemo na sledeći način.


140


5/17/2018



Razmatrimo element niti dS u proizvoljnom njenom preseku α. Ovaj element nalazi se u ravnoteži pod delovanjem sile T 0, dN, dF i reakcije drška na element niti. Elementarnu sila trenja, koja deluje na element niti, po šemi zapisujemo kao: dF = dNµ, gde je dN- elementarna normalna komponenta; µ- koeficijent trenja niti (različit za različite vrste niti). dN = 2T0sin dα /2 cos β. Ugao dα je mali, zatim možemo njega izraziti preko luka i zapisati kao: ∩

dN = T0 cosβ d α . Zamenom u prethodni izraz, dobićemo ∩

dF = T0cos βµ d α . Zbirna sila trenja određuje se kao integral po obuhvatnom uglu ϕ drška nitima: ϕ ∩

F = T0cosβµ ∫ d α = T 0 cos βµϕ . . 0

Elementarna normalna komponenta, prikazana u ravni crteža, imaće oblik ∩

dNR = dNcos α = T0 cos βcos α d α .

Slika 10.11. Ravnoteža pređe na cilindričnoj površini Opšta normalna sila izražena kao integral po obuhvatnom uglu: 141



5/17/2018


Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom ϕ

2

∩

NR = 2T0 cos β ∫ cos α d α ; 0

NR = 2T0 cos β sin ϕ / 2. Saglasno šemi tg β = F/NR =

T 0 cos µϕ

2T 0 cos β sin tgβ =

ϕ

;

2

µϕ . ϕ

2 sin

2

Iz ove dve zadnje formule vidimo, da ravnotežni položaj petlje određujemo uglom β, koji zavisi od koeficijenta trenja niti i obuhvatnog ugla niti sa drškom. Njega možemo nazvati redukovanim uglom trenja. Pri odstupanju polupetlje u momentu zatvaranja obuhvatni ugao ϕ = π , a tg β = 1,57 µ. 10.1.5. Ravnotežni položaj pređe pri njenom polaganju na iglama

Razmotrićemo slučaj, kada se pređa polaže na iglama jedne osnovo pletaće mašine. Ovo odgovara šemi, kada je pređa prebačena preko drška tako, da njen kraj leži u ravni poprečnog preseka drška i postoji trenje među pređom i drškom. Dopustićemo, da se pređa može premeštati samo uzduž drška, a zatezanje uzduž njene ose nedostaje. Na slici 10.12,a prikazana je šema ovog položaja. Držak predstavlja pravac I-I. Ovo može biti ivica igle ili njena kukica. Ravnoteža pređe uspostavlja se putem premeštanja drška, naprimer, po strelici K i karakteriše se uglovima α i δ, stvoreni krajevima pređe sa pravcem drška ili tela igle. Zatezanje oba ogranka su istovetna i jednaka T. Shodno njihovoj geometriji, dobijamo rezultantu R, koja odstupa od normale prema dršku za ugao ρ = (δ –α( /2. Razložimo rezultantu R na horizontalnu i vertikalnu komponentu R1 i R2. Ravnotežno stanje pređe na dršku biće postignuto tada, kada horizontalna komponenta bude uravnotežena silom trenja F . Odredimo zavisnost među uglovima α i δ pri ravnoteži pređe saglasno šemi na slici 10.12,a: δ = 90o + ρ –γ ; α = 90o –ρ –γ. Oduzimanjem jedne zavisnosti od druge, dobićemo δ – α = 2ρ. Na ovaj način, pri prisustvu trenja pri ravnotežnom stanju pređe na dršku ugao δ će se razlikovati od α za 2ρ., to jest δ = α – 2ρ. Očigledno, kada se ravnotežno stanje pređe karakteriše njenim položajem pri δ < α, to će δ biti manje od α za 2ρ, to jest δ = α – 2ρ, gde je ρ- redukovani ugao trenja, veličina koju je neophodno odrediti.


142


5/17/2018



U stvarnosti veza među uglovima δ i α je više složena, pošto se pri uspostavljenoj ravnoteži pređe pri promeni uglova menja dužina ogranka pre đe, to jest nastaje zatezanje pređe uzduž njene ose. Zatezanje se ostvaruje pri prisustvu trenja, zatim zatezanje ogranka pređe je nejednako, što dovodi do pojavljivanje dopunskih sila trenja, koje pokazuju uticaj na zavisnost među uglovima δ i α. U razmatranom slučaju pređa obuhvata držak po zavojnoj liniji, pošto geodetska linija među dvema tačkama na bočnim površinama, ako ne leži u ravni popre čnog preseka drška, može biti zavojna linija. Ako pređa obuhvata cilindar po geodetskoj liniji, to će se zatezanje u njenim ograncima odrediti po Ojlerovoj formuli : gde je φ- obuhvatni ugao drška pređom.

T1 = To eµφ ,

Za zavojnu liniju obuhvatni ugao određujemo po šemi, prikazanoj na slici 10.12,b iz formule dφ = dℓ /r – sin2 ν, gde je dℓ- dužina elementarnog luka obuhvatne linije.; r-radijus cilindra; ν-ugao, stvoren zavojnom linijom sa datim cilindrom. Obuhvatni ugao u praksi je veoma teško meriti, zato za analitičko određivanje vrednosti ugla moramo uraditi neka pretvaranja. Projektujmo element na ravan, vertikalno osi drška : dS = dℓsin ν ; dS = r dφ Zamenom dobićemo,

dℓ = rdφ / sin ν.

Slika 10.12. Šema ravnoteže pređe 143



5/17/2018



Posle zamene ove formule u formuli obuhvatnog ugla zavojne linije, izraz za elementarni obuhvatni ugao primiće oblik dφ = sin ν dφ. ΣX = 0, dFa + T1 cos dφ /2 cos( ν + d ν) – ( To + dF )cos dφ /2 cos ν = 0; ΣY = 0; T1 dφ /2 sin( ν + d ν) – ( T0 + dF )cos dφ /2 sin ν = 0;

dFa = µdN; dN = ( T1 + T0 +dF)sin dφ /2, gde je dFa- elementarna sila trenja, koja deluje na element pređe, izračunata po formuli Amontona; dN- elementarna normalna reakcija drška na element pre đe. Rešavanjem zadnje dve jednačine, dobijamo dF = µ ( T1 + T0 +dF) sin dφ /2. Iz jednačine za elementarnu silu nalazimo ( T0 + dF) = T1 +

(ν + d ν )

.

sinν na osi X, dobićemo Zamenom zadnje dve vrednosti u jednačini projekcije d ϕ 2 µ [sinν + sin(ν + d ν )]tg d ϕ + sinν cos(ν + d ν ) − sin(ν + d ν ) cosν = 0. T 1 sinν 2

cos

Izraz iza navedene zagrade nije jednak nuli, zbog izjednačavanja prema nuli izraza u zagradi i radnjom neophodnih trigonometrijskih pretvaranja. Pri tome imamo u vidu, da su dφ i d ν beskonačno mali. 2sin

ν + ν + d ν

2 2sin

2 sin ν cos

cos

d ν − ν − d ν µ tg + sin [ν − (ν + d ν )] = 0;

ν + d ν

2

2

cos

2

d ν d ϕ µ tg − sin d ν = 0; 2 2

d ν d ν d ν d ν cos µ tg + cosν sin − sin d ν = 0. 2 2 2 2


144


5/17/2018



Kako su dφ i d ν – beskonačno male veličine, njihov sinus i tangens se može izra čunati sa dosta tačnošću jednakim samom argumentu, a proizvod dveju beskona čno malih veličina drugog reda možemo zanemariti. Sa ovim pretvaranjem i zamenom u ovoj jednačini vrednost dφ elementarnog obuhvatnog ugla, dobićemo µsin2 ν dφ – d ν = 0; µ d ν = d ν /sin2 ν.

Obuhvatni ugao drška pređom po celoj zavojnoj liniji odre đujemo kao integral od 0 do φ, a nagib ogranka uravnotežene pređe na dršku- kao integral od α do δ. ϕ

∫

µ dφ =

0

sin 2 ν ∫ d ν ; α δ

µφ = –(ctgδ–ctgα) = ctgα–ctgδ,

odakle je ctgα = µφ+ctgδ; ctgδ = ctgα–µφ. Izvedena formula daje zavisnost među razmeštamo krajeve pređe u odnosu prema Kako vidimo iz formule, ovi uglovi zavise izmerenog u ravni poprečnog preseka, i od

uglovim δ i α (slika 10.13,a), blizu kojih datom dršku pri njenom ravnotežnom stanju. samo od obuhvatnog ugla φ drška pređom, koeficijenta trenja µ i ne zavisi od dodatih

naprezanja prema pređi. Ova formula je izvedena za slučaj, kada ravnotežno stanje karakterišemo položajem pre đe pri uglovima δ>α, zavisnost među ovim uglovima izvodimo analognim na činom. U praksi u procesu stvaranja petlji merenje uglova α i δ nije nemoguće. Za određenu analizu procesa stvaranja petlji na osnovo pleta ćim mašinama potrebno je da uvedemo razrađeni model polaganja pređe razlikom među uglovima δ i α kao karakteristiku ravnotežnog stanja pređe. Razlika među uglovima δ i α za slučaj ravnotežnog stanja, karakterisano položajem pređe pri δ>α, izvodimo iz pretposlednje formule. Uglovi sa tim mogu biti iskazani na slede ći način: δ = arcctg(ctgα–µφ); α = arctg(ctgα+µφ) = arctg[ctgarc(ctgα–µφ)+µφ].

Tada razlika među uglovima ε = δ–α = arcctg(ctgα–µφ)–arcctg(ctgα).

Posle transformacije dobijamo

145



5/17/2018



ε = arcctg[]. ili ε = arcctg( ctgαctg2α / µφ ‫ـ‬‫ـ‬1 / µφ).

Za očiglednost, da bi prosledili karakter uzajamnosti promene ugla α, sastavljen je grafik ove zavisnosti (slikarazlike 10.13).ugla ε u širokom dijapazonu Izračunavanja po zadnjoj formuli vršena su za µ = 0,15 i promene ugla α od 0 do 180o. Iz grafika vidimo, da svaka kriva ima ekstrem, koji se pomera prema po četku koordinate. Premeštanje se povećava sa povećanjem obuhvatnog ugla. Dobijena zavisnost ispitana je na ekstreme uz pomoć prvog izvoda. Prvi iskazan izvod ima oblik

 2ctgα   − 1 / sin 2 α  µϕ  ’ 2 f (α) = 1 + (ctgα − µϕ )ctgα  . 1+   − µϕ   Za određivanje ekstrema rešavamo jednačinu, izjednačavanjem prvog izvoda sa nulom f’( α) = 0. U skaldu sa prethodnim izrazom imamo 2 ctg α / µα – 1 = 0; ctg α = µφ /2. Ekstremna vrednost ugla α α ekstr. = arcctg(- 1/ µφ + µφ /4).

Slika 10.13..Grafik promene ε od α Slika 10.14. Grafika promene ε od α

Razlika ε među uglovima δ i α za slučaj ravnotežnog stanja pređe, karakterisana njenim položajem pri uglovima δ<α, izvodimo na sličan način δ = arcctg(ctgα + µφ); α = arcctg(ctgδ–µφ) = arcctg[ctgarcctg(ctgα+µφ)–µφ].


146


5/17/2018



Razlika za ovaj slučaj ravnoteže 1 + (ctgα + µϕ )ctgα  ε = arcctg  . µϕ   Grafik ove zavisnosti dat je na slici 10.14. Proračun za konstrukciju grafika izvršavamo po prethodnoj formuli pri µ= 0,15 i promenom ugla α 0d 0 do 180o. Iz grafika vidimo, da se ekstrem krivih premešta od po četka koordinate. Ovo premeštanje se povećava sa povećanjem obuhvatnog ugla. Za potvrđivanje zakonitosti izvoda vršimo analizu eksperimentalnim putem ustanovljavanjem vrednosti razlike uglova α i δ pri različitim obuhvatnim uglovima pređe oko drška. Na šemi ravnoteže pređe (slika 10.12,a) vidimo, da maksimalna razlika među uglovima δ i α nastupa tada, kada se krajevi pređe raspoređuju pod jednim uglom prema dršku i, shodno tome, kada je γ = 0. Pri ovoj šemi ravnotežni položaj pre đe pri polaganju pokreće se u šemu ravnotežnog položaja polupetlje. Redukovani ugao trenja ρ u tom slučaju izjednačava se sa redukovanim uglom trenja po ranije datoj formuli i odre đuje se po formuli ρ = β = 90o – α. Na ovaj način, raniju formulu za približne vrednosti redukovanog ugla trenja u slu čaju ravnoteže polupetlje preciznije određujemo na osnovu izvedene analize i prima oblik tg β = µφ /2, gde je φ- obuhvatni ugao pređe o dršku, izmeren u ravni poprečnog preseka drška. 11. Određivanje parametara polaganja pređe u procesu pletenja na osnovo pletaćim mašinama i njihova analiza Analiza procesa stvaranja petlji na osnovo pletaćim mašinama ukazuje na složenost uzajamno međusobnog delovanja radnih organa i osnovinom pređom.Petlje se stvaraju istovremeno na svim iglama iz različitih osnovinih pređa. Od vrste petlji (zatvorena ili otvorena) i karaktera njihovih povezivanja zavisi struktura osnovo pletenog pletiva. Dužina veznih delova zavisi od polaganja pređe na iglu. Na slici 11.1 prikazana je prostorna šema polaganja pre đe na igle. Razmotrićemo proces stvaranja petlji na iglama I, IV i V. Posle stvaranja petlji (položaj a’ ) na iglu I polagač skreće iza leđa igala, zatim prolazi među iglama IV i V igle u položaju 3’. Takođe polagač ispred kukice skreće u suprotnom pravcu i premešta se u položaj 3, tada se na igli IV stvara petlja. Ako skretanje polagača pred kukicu igle bude u tom tako đe pravcu, onda će se petlja stvoriti na igli V. Karakter kretanja polaga ča u poslednjem ciklusu određuje vrstu (zatvorena ili otvorena) petlje. Iz ovoga vidimo da se pređa pri jednom te istom skretanju polagača iza leđa igala može polagati na IV i V igli. Premeštanje igle i polagača i 147



5/17/2018



njihovog rasporeda na mašini određujemo uslovnim polaganjem pređe. alje vidimo da se delovi pređe 1-2, 2-3’ ne ras oređuju u jednoj ravni.

Slika 11.1. Polaganje osnovinih pređa na igle Za pravilnu potpunu ocenu osnovo pletaće mašine neophodno je d a znamo ne samo trajanje svake faze ili mome ta u procesu stvaranja petlji, no i druge parametre uzajamnog delovanja pređe i radnih organa mašine, koji dozvoljavaju da se izabere dgovarajući zakon kretanja radnih organa i pravilno izračunavanje njihovog premeštanj . Analizi procesa stvaranja petlji uopšte su se posvetili mnogi istraživači. Dublju analiz procesa stvaranja petlji na brzohodnim osnovo letaćim mašinama dali su Moisenko, Radzi vski i Bondarem. Ciklus stvaranja jednog petljinog reda završava se samim nižim polož ajem igle.Stvorena polupetlja nalazi se pod kukicu igle. Pri stvaranju novog sledećeg petljinog reda igle se podižu naviše, a plupetlje s dovode na tela igala. Narednim fazama olaganja i drugih, stvaramo novi red petlji. Petlj a je stvorena onda kada se potpuno odvoji od igle, pre odvajanja od igle ona je još uvek polupetlja. Na opštoj šemi uzajamno delovanja pređe sa radnim organima m šine (slika 50,a) i prikazanim prema ravni geo etrijski model polaganja (slika 11.2,b) odgovarajućim pravcem ivice igle I-I , sa kojom uzajamno deluje pređa u tačkama 2 i 2’. Pravac II-II je putanja kretanja centra od otvora 3 olagača. Tačke 3 i 3’ su krajnji položaji polagača, odnosno rupićastih1. igala. je gornja ivica platine na kojoj položen pređ ailiima tačku pregiba TačkaPravac 4 sa III-I otv IIrom ose usmeravaju će šipke osnovine ć aprije, zateznog mehanizma. Pređa u procesu stvaranja petlji u početnom momentu ciklu a ide od polupetlje preko tačke pregiba na gornju ivicu platine 1, otvora 3 polagača, preko ivice 3 osnovine ćuprije 4 i usmeravajuće šip e prema osnovinom vratilu. Kada osnovin pređe još uvek ne deluje uzajamno sa iglom, na prolazi kroz tačke 1-3-4. Kada osnovi a pređa uzajamno deluje sa iglom, ona prolazi k roz tačke 1-2-3-4 ili 1-2’-3’-4. Deo pređe 1-3 ili 1-2-3 za 70100 puta je manji od dela 3-4 , zatim možemo dopustiti, da premeštanje p lagača iz tačke 3 u tačku 3’ ne menja dužinu del a pređe 3-4. U narednoj analizi uzajamnog delovanja pređe sa pletaćim organima razmatrać mo samo delove pređe 1-2-3 ili 1’-2’-3’ (slika 11.2,b). Na prelaznoj etapi polagan je pređe zauzima položaj 1-2’-3’. Pri tome u tački 2’ pređa se presavija preko drška igle. Pri premeštanju polagača iz tačke 3’ u tačku 3 roizilazi polaganje


148


5/17/2018



pređe na kukicu igle, što odg vara položaju 1-2-3 pređe na modele polaga ja. Tačka 2-mesto pregiba pređe na iglama. Njen položaj određujemo potpunim podizanjem i le (slika 11.2,a). U ta čku 1 za rezultat uzdu nog skretanja polagača (lege šine) pređa se presavija na gornju ivicu platine. Položaj ove ta ke ne zavisi od uzdužnog i popre čnog premeštanja polagača, potom ona se ne menja u proc esu polaganja, i na dalje biće razmatran deo 1-2-3 pređe.

Slika 11.2. Šema polaganja pređe Izvesno je, da se pregib pre đe na gornjoj ivici platine stvara pri uzdužnom skretanju polagača za veličinu, veću od jednog iglenog koraka pri stvaranju zatvorenih p tlji. Pri proračunu pletaći sistemi mašine pre stavljaju maksimalni interes skretanja p lagača, pri tome pretpostavljamo, da se pregib pređe stvara na gornjoj ivici platine. Iz navedenog vidimo, da s u procesu polaganja pređe na iglama dužina dela 1-2-3 pređe menja. Promena proizilazi ćnjenim putem od osnovinogprom vr ene tila kroz polaga kompenziraju ćeg dužine uređajapreiđ usmeravaju e šipke. Kompenzacija dužine prečđe,e položenog dela može proiste i takođe i kao rezultat njenog prezatezanja i polupetlje i petlje ranije stvorenih petljinih red va. Kako su pokazali proračuni, pri osnovovinom pletenju u momentu zatvaranja dužina baznog dela polupetlje znatno se povećava, pošto polupetlja obuhvata elemente igle, pr čnikom koji se povećava za 3-4 puta. Pređa za ovakvu kompenzaciju znatno poveća a dužinu baznog dela petlje kako dolaskom od polagača, tako i uzimanjem iz poslednjih tek stvorenih, petljinih redova. Stepen uzimanj pređe pri tome sa strane polagača i sa strane p tljinih redova zavisi od uslova izjednačava ja zatezanja pređe tih delova. Zatezanje delova oložene pređe zavisi od zatezanja pređe u sistemu dodavanja, sile zatezanja pletiva i zbirno obuhvatnog ugla pređom svih usmeravaju ih šipki, elemenata igala, polagača, platina i elemenata petlji. U momentu zatvaranja zbir i obuhvatni ugao, elemenata petlji prvog petljinog reda računamo od π do 2π, a drugog reda od π do 4π. Na ovaj način, na kraju izvrše ja zatvaranja dužina pređe u polupetlji postiže maksimalnu veličinu, određene obuhvatnim prečnikom njenog elementa igle. Pri aljim operacijama procesa stvaranja petlji položaj polupetlje još se ne menja. Potom pri razmotrenoj šemi polaganja pređe prihvatamo, a se tački 1 (slika 11.1. i 11.2, ) pre đa prič rsti i može doći na iglu samo od strane polaga ča. Analiza dijagrama rada os ovo pletaće mašine pokazuje da se operacija polaganja pređe na igle završava pri najvišem položaju iglenice, kada je brzina njenog kr tanja jednaka nuli. U tom takođe momentu rupi aste igle završavaju svoje kretanje, i njihov brzina kretanja je takođe jednaka nuli. Na ovaj način, na kraju faze polaganja dužina dela p ložene pređe se ne menja.i, shodno tome, nema kretanja pređe uzduž njene ose.

149



5/17/2018



Ova dva položaja dobijamo pri izradi geometrijskog modela polaganja pređe i pri projektovanju uređaja, modelovanjem ravnotežnog položaja pređe pri njenom polaganju na iglama osnovo pletaće mašine. Na slici 11.1 je vidljivo, da delovi položene pre đe ne leže u jednoj ravni. Na slici 11.3 prikazana je šema polaganja pređe u dvema projekcijama. Označavanje tačaka na svim šemama (slika 11.1.-11.3.) prihvatamo jednakim. Na taj na čin, na prikazanim šemama delovi 1-2 i 2-3 pređe pojavljuju se projekcijama polaganja pređe. Iz šeme je vidljivo, da položaj tačke 2 određujemo položajem tačke 3 i 1. Ako tačka 3 pripada polagaču i kreće se po putanji II-II po određenom zakonu, to tačka 1 za dati prepletaj, ili uzorak, ne menja položaj. Uzajamni položaj tačke 1 i 2 uslovljen je uzorkom koji obezbe đuje dato polaganje pređe, to jest broj iglenih koraka, na kojima polagači dobijaju uzdužno kretanje ispred igala ( pod iglu). Da bi uprostili zadatak analize procesa polaganja pre đe, reduciraćemo šemu polaganja prema ravni, paralelno ravni platina i prolazom kroz osu kukice igala. Za ovo tačke 1 i 3 se premeštaju saglasno u ravni, suprotno ivici igle u reduciranoj ravni ( slika 11.1-11.3,a). Vidimo, da dato dopuštenje je promenilo samo obuhvatni ugao pređe o ivicama igle u tački 2, što će biti učinjeno pri analizi. Za datu analizu polaganja pre đe zanemarićemo uglove α1 i α2 (slika 11.3,b), stvoreni saglasno među pređom i ravni igle i platine, i zatim obuhvatnim uglom igle prihvaćenom pređom deljivim sa π /2. Na ovaj način šema polaganja pređe na kukice igala svodi se prema šemi položaja delova 1-2-3 pređe (slika 11.2,b). Šema polaganja pređe na drške igala svodi se prema šemi položaja delova 1’-2’-3’ pređe. U šemi na slici 11.2,b uvedene su oznake, neophodne za analizu zavisnosti položaja tačke 2 pređe na ivici igle od premeštanja polagača (tačka 3). Ravnotežni položaj delova položene pređe karakteriše se uglovima α i δ, koji se stvaraju delovima pređe sa ivicama igala. Analiza polaganja pređe pomaže da se ustanovi: • igala Optimalan uslov polaganjapoložaj pređe, to jest , pokazivanje veze premeštanja i polaga ča, uzajamni njihove putanje i veliuzajmne činu premeštanja radnih

organa; • Zakonitost premeštanja tačke 2 pregiba pređe na ivici igle u procesu polaganja pređe, što je neophodno kako za određene veličine premeštanja igle, tako i za analizu rada. • U računsku šemu uvodimo parametre, koji u većem stepenu određuje položaj tačke 2 pregiba pređe na ivici igle: • m-premeštanje polagača pri polaganju (njegov deo); • e-tehnološki parametar; • h, ψ- konstruktivni parametri.

Neophodnost uvođenja i vrednosti ostalih parametara i ozna čavanja biće jasniji iz sledećih rasuđivanja. Veličina e se pojavljuje kao projekcija dela 1-2 pređe na ravan suprotno ivici pregiba pređe. Veličina e se određuje prerađivanim prepletajem, ili uzorkom, to jest, skretanjem polagača ispred igala i iza njih. Veličina uzdužnog skretanja polagača uvek je deljiva sa korakom igle t, kojim karakterišemo finoću mašine: F = 25,4/t, gde je 25,4-merna jedinica, odnosno veličina jednog engleskog cola u mm. Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

150


5/17/2018



Saglasno šemi na slici 11.3,b veli čina e može biti iskazana sledećom zavisnošću: e = t (n±k), gde je n- broj iglenih koraka , za koji skreće polagač iza igala (polaganje pod iglu); k- koeficijent, koji karakteriše polovinu dela iglenog koraka, koji zavisi od vrste petlji ( zatvorena ili tvoroena) i postupka njenog stvaranja. Veličina n u prethodnoj formuli karakteriše tehnološke mogućnosti mašine, zatim u proračunima trebamo je uzeti maksimalnom, da bi se obezbedila mogućnost izrade svih zadatih dijapazona njihovih stvaranja, u kojima se kao osnovnim pojavljuje premeštanj polagača ( parametri m i e) i postupnost njihovog stvaranja iz date pređe u prethodnom i poslednjem redu prepletaja, a takođe obuhvatni ugao φ igle pređom u tački pregiba ili savijanja.

polagači igle

platine

y 6

y 5

y 4

y 3

y 2

y

b

1

Slika 11.3. Frontalni izgled (a) i izgled odozgo (b) šeme polaganja pređe sistema dodavanja osnovinih pređa i analiza uslova stvaranja različitih osnovo pletenih prepletaja; Koeficijent k, zavisno od vrste petlji i redoslednosti njenog stvaranja, obuhvatnog ugla igle pređom φ za slučajeve stvaranja petlji može biti ustanovljen iz razmatrane slike 11.3,b, na kojoj je uzdužno skretanje polaga ča i prolaz njihov prikazan strelicama. Parametar e predstavljen je delovima 1-N1 , 1–N4 i 1–N5. Razmotrićemo stvaranje različitih vrsta petlji, na primer pri n = 3.

151



5/17/2018



Polaganje pređe pri n = 3 iz izlaznog položaja polagača Y1 dozvoljava da se ostvari stvaranje petlji na iglama N3 ili N4. U prvom slučaju parametar e = 1–N3, = 1,5t i saglasno zadnjoj formuli koeficijent k = 1,5. Obuhvatni ugao igle N3 sa pređom φ = 3/2π. U drugom slučaju pri stvaranju petlji na iglu N4 veličina e = 1–N4 = 2,5t, to jest vrednost koeficijenta k = –0,5. Obuhvatni ugao igle sa pređom φ = π /2. Polaganjem pređe pri n = 3 iz izlaznog položaja polaga ča Y2 dozvoljava ostvarenje stvaranja petlji na iglama N4 i N5. Analognim načinom ustanovljavamo, da u prvom slučaju e = 1–N4 = 2,5t, što odgovara k = 0,5 i φ = 3/2π. U drugom slučaju e = 1–N5 = 3,5t, to jest, vrednost koeficijenta k = +0,5. Obuhvatni ugao φ = π /2. U procesu polaganja pređa zauzima ravnotežni položaj 1-2-3 (slika 11.3,b) sa uzimanjem u obzir trenje među pređom i iglom. Vrednost koeficijenta trenja možemo uvesti u geometrijski model preko ugla trenja. Izvedena zavisnost, da se uglovi α i δ, karakterišući ovo stanje, razlikuju jedan od drugog za veličinu e. Takođe deo 1-2 pređe spajanjem sa pravcem I-I uglom α, da deo, 2-3 stvara ugao α+e. Pri ovome tačka 3 premešta se u pravcu O2-3. Pri suprotnom premeštanju tačke 3 ugla saglasno biće α i α–ε. Vrednosti koeficijenta trenja µ prihvatamo većim iz dijapazona prerađivanih pređa na datoj mašini. 11.1. Položaj tačke pregiba pređe pri njenom polaganju na iglama

Na osnovu napred izloženog možemo zaključiti, da model polaganja osnovinih pređa na slici 11.2,b odražava ( sa prihvaćenim dopuštenjem ) uslove polaganja pređe na osnovo pletaćoj mašini. Neophodna zavisnost promene položaja tačke pregiba pređe X od konstantnih parametara e, h, ψ i promenljivog parametra m mogućno je izvesti iz geometrijskog modela polaganja. U procesu polaganja mogućno je izdvojiti sledeća četiri ravnotežna stanja polaganja pređe: • ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polaga ča u pravcu O2-3 ili

premeštanjem igle naviše. Ovo ravnotežno stanje okarakterisano je uglovima α i δ = α+e; • ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polaga ča u pravcu 3-O2 ili pri premeštanju igala naniže. Ovo ravnotežno stanje karakteriše se uglovima α i δ = α– ε; • ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polaga ča u pravcu O2-3 ili pri premeštanju igle naviše. U procesu polaganja pređe ovo odgovara položaju tačke njenog pregiba na dršci igle. Ovo ravnotežno stanje karakterišemo uglovima α1 i δ1 = α1+ε; • ravnotežno stanje, koje se stvara pri premeštanju polagača u pravcu 3’-O2 ili premeštanjem igala naniže. Ovo ravnotežno stanje karakteriše se uglovima α1 i δ1 = α1–ε. Razmotrićemo prvo stanje, koje je okarakterisano na geometrijskom modelu (slika 11.2,b) položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglom α i α+ε.


152


5/17/2018



Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slu čaj izvodimo iz datog modela. Iz ∆ 1-2-O1 imamo tgα = e/h–X . Iz ∆ 2-3-O2 po sinusnoj teoremi dobijamo m

sin (α + ε )

=

X

sin (α + ε + ϕ )

,

ili X(tgα cosε + sinε) = m[tgα cos(ε+ψ) + sin (ε + φ)]. Zamenom predposlednjeg izraza u zadnjoj jedna čini, i posle nekih pretvaranja dobićejmo sledeću kvadratnu jednačinu: X2sinε – X(m sin(ε + ψ) +e cos ε +h sin ε) +m(h sin (ε +ψ) + e cos( ε +ψ= =0. Rešavanjem ove jednačine i odbacivanjejm korena, ne odgovara po fizičkom smislu. Dobijeno rešenje jednačine je u obliku  4  X = m/2 cosec ε (sin t + u ) − (sin t − u )2 + υ , m   gde su parametri t, u, υ prihvaćene vrednosti saglasno t1, u1, υ1, pri čemu je t1 = ψ – ε ; h ε u1= sin ε + cos ε ; m m υ = e sin ψ Razmotrimo drugi položaj, kada se polagač premešta u pravcu 3-O2 ili igle premeštaju naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće okarakterisan položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I uglovima α i α–ε. Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slučaj izvodimo takođe sličnim načinom iz geometrijskog modela polaganja (slika 11.2,b). Onda je rešenje jednačine sa parametrima: t2 = ψ–ε; h e 2 1 ε u = – u = – m sin - m cos ε ; υ2 = e sinψ+h cos (ψ – 2ε ) + h cos ψ. Razmotrićemo i treće stanje, kada je pređa položena na držak igle. Na slici 11.2,b ovo stanje odgovara položaju delova 1’-2’-3’ položene pređe, koje se raspoređuju u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α + ε. Sličnim načinom izvodimo jednačinu za položaj tačke pregiba pređe na dršci igle u tom slučaju rešenje jednačine je sa parametrima: t3 = t2 = ψ – ε; u3 = u1= h sin ε + e cos ε ; m m

153



5/17/2018



υ3 = esin(ψ – 2ε) + h cos(ψ – 2ε) – h cosψ.

Na kraju, razmotrimo četvrti položaj, kada se pređa polaže na držak igle, a polagač premešta u pravcu 3-O2 ili igle se kreću naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće okarakterisan položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α –ε. U tom slučaju jednačina za položaj tačke pregiba pređe na držak igle je jedna čina sa parametrima: t4 = t1 = φ+ε; h e u4 = – u1 = – sin ε − cos ε ; m m υ = –e sin(ψ + 2ε). Izvedena jednačina pojavljuje se matematičkim opisivanjem položaja tačke 2 pregiba pređe na igle u momentu njenog polaganja u zavisnosti od premeštanja polagača, koji se ostvaruje po određenom zakonu. Parametri h, ψ, e i ε za date pletaće sisteme, datu pređu i izrađenog prepletaja u toku jednog ciklusa stvaranja petlji su konstantni. Uporedo sa datim strogim izvodom celishodno za uprošćenje inženjerskih računskih formula premeštanja pletaćih organa navešćemo matematičko opisivanje položaja tačke pregiba pređe na igle u momentu polaganja, osnovano na približnom rešenju početne kvadratne jednačine. Razmotrimo prvi položaj, koji se na geometrijskom modelu polaganja (slika 11.2,b) karakteriše položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α + ε. Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slučaj izvodi se iz datog modela. Iz ∆ 1-2-O1 i ∆ 2-3-O2 imamo tgα = ε /h –eX ; α = arctg . h − X Po sinusnoj teoremi zapisaćemo jednačinu m

sin(α + ε )

=

X . sin(α + ϕ )

Zamenom pretposlednje jednačine u poslednjoj, dobićemo m e   + ε  sin arctg h − X  

=

X .  arctg e + ε + ϕ  sin  h − X  

Reševanjem jednačine u odnosu na X, dobićemo e   tgε  1−  X = m cosψ + sinψ h − X . e   + tgε   h − X  


154


5/17/2018



Posle nekih pretvaranja i grupisanja dobićemo sledeću kvadratnu jednačinu: X2tgε – X[m (sinψ + cosψ tgε) + h tg ε + e]+ m[e(cosψ – sinψ tg ε) + h (sin ψ + + cos ψ tg ε)] = 0. Rešavnjem kvadratne jednačine dobijamo sledeće rešenje: X =

e (cosψ - sin ψ tgε ) + h(sinψ + cosψ tgε ) . h tg ε + e (sin ψ - cos ψ tgε ) + m

Razmotrićemo drugi položaj pređe, kada se polagač premešta u pravcu 3-O2 ili igle premeštaju naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće okarakterisan položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α–ε. Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na igle za ovaj slučaj, izvedena iz geometrijskog modela polaganja (slika 11.2,b), možemo zapisati kao e(cosψ + sinψ tgε ) + h(sinψ − cosψ tgε ) . X= h tgε − e (sinψ - cosψ tg ε ) − m Razmotrićemo treći položaj pređe, kada se ona polaže na držak igle. Na slici 50,b ovo odgovara položaju delova 1’-2’-3’ polaganjem pređe, koja je raspoređena u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α+ε. e(cosψ + sinψ tgε ) − h(sinψ cosψ tgε ) . htgε + e (sinψ − cosψ tgε ) − m Razmotirmo četvrti položaj pređe, kada je ona položena na držak igle i polagači se premeštaju u pravcu 3’-O2 ili igle kreću naniže. Ravnotežni položaj položene pređe biće okarakterisan položajem delova pređe u odnosu prema pravcu I-I pod uglovima α i α–ε.

Jednačina za položaj tačke pregiba pređe na držak igle za ovaj slučaj izvodi se na sličan način: e(cosψ − sinψ tg ε ) − h(sinψ + cosψ tgε X= . htgε + e (sin ψ + cosψ tgε ) − m Iz navedenih formula položaja tačke pregiba pređe parametar m je promenljiva veličina. Na osnovo pletaćim mašinama ovo odgovara premeštanju polagača, koji se ostvaruje po određenom zakonu. Parametri h, e, ψ, ε su za datu mašinu, pređu i prepletaj u toku jednog ciklusa konstantni. U prve dve formule položaja tačke pregiba pređe, proanaliziraćemo uticaj svakog od parametra koji ulazi u ove formule u položaju tačke pregiba pređe na igle u momentu polaganja. Pre svega odredićemo granične (maksimalne) vrednosti koordinate X pregiba pri graničnim vrednostima parametra m. Pri m = 0 X = 0, pri m = ∞ X = ∞ / ∞. Preko Lopitalovog pravila razdvojićemo ovu neodređenost :

lim X = e(cosψ − sinψ tgε ) + h(sinψ + cosψ tgε ) . sinψ + cos ψ tg ε m → x 155



5/17/2018



Delenjem članova, dobijamo m → x

lim X = e

cosψ − sinψ tgε + h. sinψ + cosψ tg ε

Prihvatanje vrednosti ugla ψ = 90o, bliskim prema realnim uslovima rasporeda pletaćih organa, izraz se uprošćuje sledećim načinom: lim X = h − etgε . m → x ψ = 90 o

Na slici 11.4 prikazana je šema polaganja pređe na iglama pri graničnim vrednostima parametra, koji se pojavljuje kao specijalni slučaj geometrijskog modela polaganja, datog na slici 11.2,b. Prihvatićemo da su označavanja na obeju šema jednaka. Iz analize šeme vidimo, da pri ψ = 90o i m→∞ X teži prema određenoj veličini, koja se pojavljuje maksimalnom. U saglasnosti sa time događa se položaj dela 2-3 polaganja pređe paralelno pravcu II-II, a ugao o

α+ε =90 . Na ovaj način, možemo zapisati: X max = h – e tg ε. ϕ =90o Vrednosti X pri uglu ψ>90o, a to su pravci II-II’, II’’-II’’, mogu se prostirati na granici ivice platine ( pravac III-III), što za proračun ne predstavlja neophodnost. Karakteristična je jedna međuprostorna vrednost X, pri kojoj se pravac pređe dela 2’-3’ poklapa sa pravcem dela 1-2’ pređe. Ovaj položaj odgovara ravnotežnom položaju polupetlje pri fazi zatvaranja. Da bi proanalizirali uticaj svakog od parametra na položaj tačke pregiba pređe na igle, konstruisane su ove zavisnosti grafički u funkciji promenljive m (slika 11.5). Na dijagramima su zavisnosti promenljive X pri različitim vrednostima h, ψ, e, predstavljene parametara i tgε. Dijagrami su konstruisani pri vrednostima, bliskim realnim,onim prikazani na dijagramima. Dijagram na slici 11.5 pokazuje, na koji način utiče promena svakog od parametara na promenu položaja tačke pregiba pređe na igle X. Zavisnost konstruisana za pojedine vrednosti promenljivih m (u datom slučaju m = 8) i dijagram, prikazan na slici 11.5. Iz dijagrama (slika 11.5) je vidljivo, da pri povećanim vrednostima parametara e, ψ i tgε vrednosti X se smanjuju, a pri uvećanim vrednostima parametra h se povećavaju.

12. Proračun pletaćih sistema osnovo pletaćih mašina 12.1. Proračun premeštanja iglala

Izvršena više istraživanja uzajamnog delovanja pletaćih organa dozvoljavaju da se reše zadaci proračuna pletaćih sistema, a na ime proračuna veličine premeštanja radnih organa osnovo pletaće mašine. U vezi sa postavljenim zadatkom neophodno je da okarakterišemo neke pravce rada mehanizama kretanja pletaćih organa. U procesu stvaranja petlji na istraživanim osnovo pletaćim mašinama uzeti su delovi sledećih organa: špicasta igla, polagač (rupičasta igla), platina i presa. Svi ovi delovi, osim prese, u olovne i pričvršćujemo za pričvršćuje odgovarajuću šinušinu. ili gredu. Presa je ustvari zalivamo jedna tanka fiberna izlivke, pločica koja se neposredno za pres


156


5/17/2018



Slika 11.4. Analiza ravnoteže pređe pri polaganju

Slika 11.5. Grafik promene parametara X

Za obezbeđenje potrebe procesa stvaranja petlji radni organi mašine moraju izvršavati reverzibilno-upravno kretanje, zauzimajući u procesu stvaranja jednog petljinog reda određeni položaj relativno jedan prema drugom. Mehanizmi kretanja pletaćih organa sačinjavaju jednu osnovu mašine. Pri usavršavanju mehanizama nije neophodno rešiti samo pitanje izbora najpogodnijeg zakona kretanja njegovog elementa, već i pravilan proračun premeštanja pletaćih organa i razmeštanje optimalnih tih premeštanja. ćih mašina U pogledu pitanja savršenstva brzohodnih osnovo pletapitanje bavili mnogi inostrani istraživa či, koji su u pojedinostima razmatrali izbora pletasućihse organa, konstrukcijom ciklusa dijagrama, izbora zakona kretanja pletaćih organa sa bregastim mehanizmima. Neophodno je naglasiti, da ova pitanja ispunjavaju samo pojedine nedostatke u oblasti projektovanja pletaćih mehanizama osnovo pletaćih mašina i ne rešavaju pitanje u celosti. Tako, u radovima savršeno se ne odražava pitanje kinemati čke analize i sinteze polužnih mehanizama pogona pletaćih organa, njihova preciznost, dinamika i druga pitanja projektovanja pletaćih sistema, bez rešenja sa kojima nema projektovanje mehanizama. N. M. Vasiljev odredio je kontrolni položaj pleta ćih organa i dao metodiku proračuna putanje kretanja polagača i završnih platina i računski metod određivanja parametara unificiranih pletaćih sistema, neophodnih za ostvarenje potrebnog procesa pletenja pri zadatoj strukturi izvršnih mehanizama. On je razradio originalna tehnička rešenja pletaćih sistema za jedno i dvoosnovne jednoiglenične pletaće-prošivne mašine. Isto tako razrađenom metodom proračuna pletaćih sistema ne može se u potpunosti primeniti prema prora čunu sistema mašina sa više polagača, ili osnova, brzohodnih, snadbevene špicastim ili cevastim iglama. Ciklus stvaranja petljinog reda započinje pri samom niskom položaju igala. Za stvaranje narednog reda petlji neophodno je polupetlje dovesti ispod kukice igala, da bi se položila osnovina pređe, a zatim formirala iz nje petlja. Ovo se ostvaruje zahvaljuju ći podizanju igle, u to isto vreme polupetlja se zadržava grlom platine. Na osnovo pletaćim mašinama ove vrste podizanje proizilazi u dve etape, ograničeno vremenom. Za istraživanje primenjujemo normalne veličine i oblike pletaćih organa za datu finoću mašine.

157



5/17/2018



Ciklus stvaranja petljinog reda započinje pri samom nižem položaju igala, kada se polupetlja nalazi u glavama igala. Za stvaranje narednog reda petlji neophodno je da polupetlje dovedemo na tela ili drške igala, da bi u narednim fazama ciklusa stvaranja petlji od polupetlje stvorili petlju.

Slika 12.1. Grafici promene parametara od premeštanja polagača Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da se igla podigne naviše. Na telu igle polupetlja se zadržava grlom platine, da bi se moglo nesmetano da obavi polaganje osnovine pre đe na vrhovima kukice igala. Kao što smo već ranije rekli podizanje igala na ovim tipovima mašina proizilazi u dve etape, razgraničene vremenom. Za istraživanje prihvatamo veličine i oblike pletaćih organa saglasno normalnim za ovu finoću mašine. Proanaliziraćemo, kakva mora biti veličina prvog i drugog podizanja. • Igla mora da se podigne toliko, da polupetlja iz glave igala dođe ispod kukice igala na tela igala, da bi se pre đa nesmetano mogla položiti na vrhove špiceva igala. Igla se podiže za visinu h1 (slika 12.1) • Podizanje igle mora biti takvo, da mesto pregiba pređe ne bude na vrhu špica igle, već na telu igle. Ovo je neophodno zato, da bi pri slede ćem opuštanju igle pređa skliznula ispod kukice u glavi igle. Ovome zahtevu odgovara položaj igle pri njenom podizanju na visinu h2 (slika 12.1). • Premeštanje mora biti po mogućnosti minimalno, a u cilju zakona premeštanja igala mora biti obezbeđena minimalna promena zatezanja i veličina stvaranja petlji. Označavanja II-II, X, h, a’, 1, 2, 2’, 3, 3’, ψ odgovaraju oznakama na slici 11.1-11.3. Igla, podizanjem na visinu h1, ima visinu, za koje vreme proizilazi polaganje pređe pomoću odgovarajućeg kretanja polagača. Vidimo, da u celini podizanje igle na visinu h2 određuje polaganje pređe na igle i položaj polupetlje na tela igala. Izvesno je, da mašina određuje finoću prerađivane pređe određene podužne mase. Za osnovo pletaće mašine nema češće zavisnost među dužinom pređe u baznom delu petlje i dubine kuliranja zatezanja te istoj i primogu razlićčno itimje povezivanjima hk. Pri jednoj (kombinacijama) osnovinih predubini đa i silekuliranja, zatezanja ali pletiva dobiti njegovu


158


5/17/2018



gustinu u određenim granicama.. Dubina kuliranja obično ukazuje u tehnološkoj dokumentaciji na određivanje mašine kao podešen parametar. Pri uvođenju računskih formula premeštanja pletaćih organa neophodno je primeniti maksimalnu dubinu kuliranja hk za mašine date finoće, obezbeđujući maksimalnu dužinu pređe u baznom delu petlji. Neophodne parametre prepletaja sa dužinom pre đe u baznom delu treba uzeti manjim nego li u ra čunskim formulama, čime postižemo odgovarajuće regulisanje pletaćih sistema. Pregledom dokumentacije vodećih firmi po podešavanju pletaćih sistema osnovo pletaćih mašina pokazuje, da dubina kuliranja hk zavisi od finoće mašine (koraka igle t) i može biti izražena sledećom zavisnošću: hk = 1,5 t. Pri stvaranju nove petlje igla se spušta naniže ispod ivice grla platina za veli činu ab = hk (slika 12.2). Pri podizanju igle deo petlji ab zauzima položaj a’b’, tako da se odbojna linija premešta i biće još na liniji gornje ivice grla platina, a za silu trenja među iglom i pređom deo a’b’ petlja odstupa od normale prema telu igle za ugao β. Saglasno prikazanom rasuđivanju i šemi na slici 12.2 podizanje igle na visinu h1 moguće je izraziti kao: h1 = hk1+sinβ) + 2rρ +i, gde je β- ugao odstupanja petlji od normale i tela igle; rρ- prečnik grla platine u mm; i-rastojanje od glave igala do donjeg dela čašice u mm. Vrednosti sinβ izračunavamo pri malim vrednostima ugla po formuli koju smo ranije naveli: sinβ = 1,57 µ, gde je µ-koeficijent trenja pređe o igli. Visina h2 podizanja igle saglasno formulisanim potrebama i šemi na slici 12.2 može biti iskazana zavisnošću h2 = h1 +a – r – X, gde je a- dužina kukice igle u mm; r- prečnik otvora polagača (rupičaste igle); X- veličina, koja karakteriše položaj tačke pregiba pređe pri njenom polaganju u mm. Analiza polaganja pređe na igle osnovo pletaće mašine pokazuje da položaj tačke pregiba pređe na igle (veličina X) određujemo zavisnošću koju smo već napred dali. Projektovanjem mašina neophodno je proračune izvršiti tako, da se obezbedi prerada svih pređa i izrada svih prepletaja, zadatih za datu mašinu, zatim u računske formule neophodno je uvesti maksimalne ili minimalne vrednosti parametara. Analiza polaganja pređe ustanovljava karakter uticaja svakog od ulaznih u formuli parametara.

159



5/17/2018



Slika 12.2. Šema premeštanja igala 12.2. Parametri premeštanja igala

Analiza koju smo prethodno analizirali, pokazuje, da pri povećanju parametra ε i e parametar X se smanjuje. Zatim u računsku formulu je neophodno uvesti njihove najbolje vrednosti koje obezbeđuju preradu različitih pređa na datoj mašini. Parametar ε u tom slučaju određujemo po datoj formuli, čiji je grafik zavisnosti prikazan na slici 11.3. Praktično pri polaganju pređe na igle vrednosti ugla α u toj formuli od 25 do 40o( zašrafirana zona slike čunu uglova 11.3). Pri prora interes predstavlja gornja granica vrednosti α., zatim je prihvatiti razliku ε, saglasnosamo toj vrednosti. Iz grafika na slici 10.13,neophodno naprimer, vidmo, da gornja granica vrednosti α odgovara ε = 25o pri prihvatanju za konstrukciju vrednosti drugih parametara. Prihvatimo, da mašina treba da prerađuje sintetičku pređu, koja ima najveći koeficijent trenja o iglama ( µ= 0,25), i obezbeđuje izradu uzorkovanih prepletaja pri skretanju polaga ča „pod iglu“ za n = 4 koraka igle.

a

b

c

d

Slika 12.3. Pletaći organi: a- špicasta igla; b- jezi časta igla; c-polagač; d-platina


160


5/17/2018



Iz slike 11.3 vidimo, da pri skretanju polaga ča „pod iglu“ za 4 iglena koraka , petlja može biti stvorena na iglama N4, N5 sa obuhvatnim uglom pri polaganju φ= 3/2π ili na igle N5, N6 sa obuhvatnim uglom φ = π /2 (igla N6 na slici nije prikazana). Zatim u ra čunsku formulu neophodno je uvesti najveću vrednost parametra e, određen po datoj formuli. Proračuni su pokazali, da koeficijent k u datoj formuli, okarakterisan samo korakom igle i zavistan je od vrste petlji (zatvorena ili otvorena) i redoslednosti njenog stvaranja, ima će vrednost –0,5. ( k = – 0,5). Tada optimalne vrednosti parametara tgε i e određujemo saglasno datim formulama i pri obuhvatnom uglu φ = 3/2π , µ = 0,25, α = 40o, n = 4, k = 0,5:

tg ε = 1,16; e = 3,54 t. Parametar m u računskim formulama je promenljiva veličina. On odgovara premeštanju polagača od ravni igle u njihovom krajnjem prednjem položaju. Saglasno opštim potrebama konstrukcijama mašine ova veličina ne mora biti velika. Pri minimalnim vrednostima m kukice igle pri presovanju ne trebaju dodirivati polaga če, to jest, mmin = f+∆, gde je f- maksimalno skretanje pregiba igle u momentu presovanja ; ∆- veličina, koja uzima u obzir odstupanje od linije postavljanja igle i polagača u red. Ako vrednost parametra m ima određenu vrednost, proizilazi da se X neznatno menja. Računi, naprimer, osnovo pletaće mašine finoće 28 pokazuju, da ove vrednosti leže u intervalu 6-10 mm. Praktično m = 8mm. Pogodno je da se parametar m izrazi kroz konstruktivne veličine pletaćih organa, koji se pojavljuju odre đenim za svaku finoću mašine i ulaze u geometrijsku šemu proračuna premeštanja igala (slika 12.1). Za dati slu čaj optimalne vrednosti m pogodno je izraziti kroz dužinu kukice igle, koju izračunavamo po jednačini: m = a = 5,7+1,4 t. parametar h određuje uzajamni raspored pletaćih organa, to jest, njihov sastav. U vreme visine igle na visini h1 (slika12.1) polagači prolaze među kukicama igala tako, da se glave igala pokazuju na nivou gornje ivice otvora polagača. Ovakav položaj prihvatamo normalnim pri eksploataciji mašine. Na ovaj način, veličina h se može izraziti po šemi kroz veličine pletaćih organa na sledeći način:

h = a – r = 6+2,8t – r.

Ugao ψ (slika 11.2) i uglovi ψ’ , ψ’’, ψ’’’ (slika 12.2, a,b) stvaraju presek putanje II-II kretanjem polagača sa ivicama igala, kroz kojih se pregiba (savija) pre đa. Uglovi ψ i ψ’, ψ’’, ψ’’’ menjaju se u različitim momentima polaganja, pošto pređa uzajmno deluje sa različitim konstruktivnim elementima, sa kojima sačinjavaju određene uglove sa osom igle. Tako, ugao ψ’’’ (slika 12.2) stvoren je pri premeštanju preko granice tela igle; ψ’’- pri premeštanju polagača u krajnji prednji položaj, kada se pređa pregiba preko ivice kukice, ugao ψ’- pri pregibu pređe preko ispravljenog dela kukice. U odre đenim uslovima polaganja pređe pojavljuje se ugao ψ’, pošto se celokupno polaganje sastoji u snadbevanju položaja tačke pregiba pređe ispod oštrice kukice.

161



5/17/2018



Možemo formulisati sledeća dva zahteva, koji prethode prema vrednostima ugla ψ’’’ (slika 12.3): • Ugao ψ’’’ mora biti akav, da vrdnosti X budu veće od nule. Pri ispunjavanju ovih

uslova pređa položena na telu igle ne klizi, i time samim biće obezbeđeno dalje njeno polaganje na kukice; • Ugao ψ’’’ mora biti t kav, da polaganje na telo igle pre đa 2’-3’ ne bude u veznom delu među polagačima susednih polagača, što obezbeđujemo uz užnim skretanjem saglasno zadatom uzo ku. • Polagači susedne le e šine ( na šini postavljeni izlivci sa rupičastim iglama pričvršćeni zavrtnjevima, (na nemačkom lege znači polaganje) pri ovome ne zahvataju položenu pr đu. Geometrijska šema ovog položaja prikazana je na slici 12.1. Konstru cija ovog modela analogna je strukturu model na slici 12.3. Na slici 12.3 prihvaćeni s indeksi i oznake, prikazani na slici 11.2. lika 12.3. Šema polaganja pređe na telo igle Za ustanovljavanje optimalnog ugla ψ o redićemo vrednost , koja karakteriše ravnotežno stanje pređe, položene na telu igle pri gore opisanim uslovima. Po geometrijskom modelu polaganja pr đe na telo iz ∆ ’3’O2 (slika 12.3), koristimo teoremu sinusa, možemo zapizati  3   c + d  − r X =  2  ; sin β sin (ϕ − β ) Zamenom zadnje jednačine u prethodnoj i izradom nekih pretvaranja, dobi amo 3 d − c − r X 2 = . 2 d d d   sin ϕ 1 −   − cos ϕ 3d − 2 3d − 2r  3d − 2r  Rešavanjem jednačine pre a X, imamo  3  d  − d + c − r   2  X= . sin ϕ  cosϕ d  2 2 (3d 2r )  (3d − 2r ) − d − 3d − 2r  3d − 2r  Posle pojednostavljenih pretvaranja, dobijemo


162


5/17/2018



X=

a (2c + 3d − 2r ) . 4 sin ϕ 2d 2 − 3dr + r 2 − 2d cos ϕ

Da pređa nebi zahvatila susednu lege šinu ili polagač pri polaganju, X mora biti manje veličine, prethodnom formulom. Sa druge položaj tačke pregiba pređe na tela igala određene iz uslova njene ravnoteže određujemo po većstrane, datim formulama. Optimalne vrednosti ugla ϕ ’’’ možemo naći izrazom: m  4  (sin t 3 + u 3 ) − (sin t 3 − u 3 ) υ 3  = 2 sin ε  m  d (2c + 3d − 2r ) = . 4 sin ϕ (r − d )(r − 2d ) − 2d cos ϕ

U ovim a jednačinama ulazne parametre, saglasnouglom datimφ =formulajma, prihvatamo za optimalne, parametar ε određujemo pri obuhvatnim π /2 . Na slici 12.4 prikazan je grafik promene X pri različitim vrednostima ugla φ pri rešenju desnog i levog dela jednačine. Na slici 12.4 kriva 1 predstavlja promenu X od promene ugla ψ, određen po ranije datoj formuli uz pomoć nomograma za mašinu finoće 28 pri optimalnim vrednostima parametara koji ulaze u toj formuli, kriva 1’ predstavlja promenu X od ugla određen po datoj formuli za mašinu finoće 28. Presek krivih 1 i 1’ proizilazi pri vrednostima ugla ψ = 72 o, što odgovara optimalnim vrdnostima ugla ψ’’’ za mašinu finoće 28. Saglasno slici 12.4 imamo krive 2 i 2’ o

o sa njihovim štouglu odgovara vrednostima ψ’’’ za ψ =3 72 mašinu finoćapresekom 20. Presekprikrivih i 3’, pri ψ = 75optimalnim što odgovara optimalnimugla vrednostima ugla ψ’’’ za mašinu finoće 12.

Slika 12.4. Grafik promene X od za mašine: 1, 1’-finoće 28; 2, 2’- finoće 20; 3, 3’- finoće 12. Iz navedenog vidimo, da se ugao ψ’’’ menja neznatno za široki dijapazon finoće mašina. Ovo objašnjavamo time, što parametri, koji ulaze u zadnjoj jednačini, menjaju se takođe u zavisnosti od finoće mašine. Prihvatanjem optimalne vrednosti ugla ψ’’’ = 75o, saglasno veličinama i oblikom igle (slika 12.2a, b) određujemo odgovarajuće uglove:

163



5/17/2018



ψ’’ = ψ’’’+7o = 75o+7o = 82o; ψ’ = ψ’’’+7o – 15o = 75o+7o – 15o = 67o.

Na ovaj način, uglom ψ = 67o obezbeđujemo bolje uslove polaganja pređe, to jest, daje najbolje moguće vrednosti X. 12.3. Empirijske formule za premeštanje igala različitih vrsta

Za izvođenje empirijskih formula, kojima određujemo položaj tačke pregiba pređe pri njenom polaganju na kukice igala, uvešćemo u ranije dati izraz za X optimalne vredosti parametara: X=

5 + 2t + 0,2t 2 − 0,2tr − 0,8r . 1,5 + 0,8t − 0,1r

formula položaj tačkeveli pregiba pređe pripolaga njenom deoData kukice igle. karakteriše Formula uzima u obzir činu skretanja čapolaganju „pod iglu“nanaispravljeni 4 koraka igle, prerađivanu pređu sa koeficijentom trenja µ = 0,25 i nezahvaćenost pređama susedne polagače pri polaganju pređe na tela igala. Analognim putem dobijamo empirijsku formulu za položaj ta čke pregiba pređe pri njenom polaganju na kukice i na tela pri neposrednom i suprotnom hodu polagača. Za izvođenje empirijskih formula za određeno podizanje igala na visinu h1 (slika 12.1) sa korišćenjem već datih formula i uzimanjem koeficijenta trenja pređe µ = 0,25 i iskazanjem finoće mašine preko iglenog koraka, dobićemo h1 = 8,6+3,3t+2rp. Zamenom poslednje formule u prethodnu za X u ranije datu formulu za h2 dobićemo formulu za potpuno podizanje igle na visinu h2 ( slika 12.1): h1 = 8,6+3,3t+2rp. Ova zadnja formula uključuje u sebi konstruktivne veli čine pletaćih organa a, i, rp , izkazane preko koraka igle t, uzimanjem u obzir tehnički faktor- dužinu pređe u baznom delu petlji, prihvatanjem maksimalnom za preradu na mašinama date finoće i iskazane preko koraka igle t. Ciklus stvaranja petljinog reda na mašinama, ostvarujemo jezičastim ili kombinovanim iglama, završava se takođe pri samom nižem položaju igala. Za stvaranje narednog petljinog reda neophodno polupetlju uvesti ispod kukice igala tako, da se one raspore đuju niže dela čašice igala, a u slučaju kombinovanih igala niže kanala zatvarača igala ( kod osnovo pletaće mašine koket, gde se koriste cevaste igle, u sklopu igala koriste se zatvara či igala, umesto jezička ili prese). Da bi se ostvarilo podizanje igala, u to isto vreme polupetlje se zadržavaju grlima platine ili donjom ivicom završnih platina, ili na nivou odbojne ravni zahvaljuju ći zatezanju pletiva. Početna računska šema za određivanje visine podizanja igle prikazana je na slici 12.5. Na slici 12.5,a data je šema premeštanja jezičastih igala bez završnih platina. Iz šeme vidimo, da na kraju momenta ili faze zatvaranja polupetlja ab raspoređena je na kraju čašice jezička. Radi sile trenja među jezičkom i pređom dela a’b’ polupetlja se odbija od normale prema


164


5/17/2018



ivici čašice jezička za ugao trenja β. U odnosu prema odbojnoj ravni deo ab odstupa za ugao β+β’, gde je β’- ugao stvoren ivicom čašice jezićka sa pravcem premeštanja igle. Saglasno prikazanom rasuđivanju, formula ranije data hk = 1,5t i šemi premeštanja igala (slika 12.5,b,c) potpuno podizanje igle na visinu h2 možemo izraziti preko zavisnosti h2 = 1,5t [23o +β’)]+∆+E, gde je ∆- rastojanje među donjom ivicom završne platine i odbojne ravni. Rastojanje ∆ celishodno iskazujemo preko veličine pojedinih elemenata pletaćih organa, veličine koje se menjaju u zavisnosti od fino će mašine. Ovo rastojanje prihvatamo da je jednako prečniku otvora polagača r. Pletaći sistemi, snadbeveni jezičastim ili kombinovanim iglama (cevastim) stvaraju povoljne uslove za polaganje pređe pod kukicu, pošto je njena veličina, kao po pravilu neznatna. Ovo takođe dozvoljava da se dobije ugao među putanjom kretanja polagača i igle ψ veći od 90o. Iz slike 12.4 vidimo, da ugao ψ, postaje veći od 75o, povoljne uslove polaganja, posebno pri većem broju linije skretanja. Kada je ugao ψ veći od 90o, poboljšavaju takođe uslove uvođenjem drugog i trećeg polagača pri prekidu pređe. Ako u ranije datoj jednačini za ravnotežu pređe pri polaganju, veličinu X izjednačimo prema veličini a – r(slika 12.5,a) i rešimo je u odnosu na ψ, dobićemo optimalne uslove razmeštanja pletaćih organa. Po analogiji rasuđivanja potpunu visinu podizanja kombinovanih igala h2 određujemo na sledeći način (slika 12.5,c): h2 = 1,5t[1+sin(23o+β’)]+2rp+E, gde je E- rastojanje od glave igle do kanala zatvarača igala.

a

b

c

Slika 12.5. Šema premeštanja: časte a-jezičaste igle; b- jezi igle sa završnom platinom ; b-ccevaste igle.

165



5/17/2018



12.4. Proces polaganja pređe iza jezičastih igla na kružno pletaćim mašinama

Na slici 12.6 data je šema procesa polaganja pređe iza igala na kružno pletaćoj mašini, gde je prikazana putanja kretanja glave dveju grupa igala u projekcijama na vertikalnu i horizontalnu ravan (slika. 12.6,a). Putanja kretanja igle podeljena je u procesu zatvaranja. Igle, na kojima je neophodno položiti obe pređe (platirane Pp i osnovne Po), podižu se iznad nivoa uobičajenog zatvaranja (igle grupe a) i kreću se po liniji I-III-V. Linija III-V odgovara spuštanju igala po spuštaču brava mašine. Igle, u odnosu prema kome se platirana pre đa mora položiti iza leđa, podižu se toliko, da bi se izvršio silazak polupetlje sa kraja jezička (igle grupe b), i da se kreću po liniji II-IV-V. Vodič platirane pređe Pp postavlja se blizu prema igalama, tako da se pre đa rasporedi iza leđa igala grupe b. U tački c igle 12 bi se zaronila (podvukla) pod pređu. Da bi se olakšalo polaganje pre đe iza leđa igala, glava igle se izbaci napred toliko, da se linija potiljka kukice igle nađe na nivou prednjeg dela tela, odnosno drška igle (slika 12.6,b). 12.4.1. Proračun premeštanja polagača, prese i platine

Za polaganje pređe na igle neophodno je, da polaga či pored uzdužnog skretanja, saglasno uzorku pletiva, imaju još premeštanje u popre čnom, ili bočnom pravcu. Putanja kretanja polagača prikazana je i razmatrana u više šema pravcem II-II. đe nas Pri razmatranju polaganja pre svega interesuje kretanja polaga suprotnom pravcu,pitanja kada pre đa već pre stvara pregib na ivici kukice.deo Dosadašnja analizača jeu pokazala, da maksimalne vrednosti, iskazane preko veličine drugih radnih organa, može biti prihvaćena m = a – r.

Drugi deo punog ciklusa premeštanja polagača stvara njihovo premeštanje u krajnji položaj u međuprostoru igala, neophodno za polaganje pređe na kukice. Kako svaki od polagača u krajnjem položaju dobija uzdužno skretanje, veli čina njihovog premeštanja mora biti takva, da oni potpuno iza đu iz međuprostora među iglama. Na slici 12.7 prikazana je šema premeštanja polagača po putanji II-II, gde su polagači prikazani u krajnji položaj ( tačke 1 i 2) u međuprostoru među iglama. Neka je broj polagača na mašini n. Širina polagača –d. Neophodno je da zazor među susednim polagačima izrazimo preko širine d polagača. Iz prakse prihvatamo da je zazor jednak d/2. tada širina svih polagača biće D = d/2 (3n-1). Premeštanje polagača u pravcu tačke 2 mora biti veće od širine D za veličinu c, što je neophodno za ostvarivanje uzdužnog kretanja polagača. Veličina c mora biti tačno određena pri projektovanju zakona premeštanja polagača. Na ovaj način, potpuno premeštanje polagača je H = D + m+ c.


166


5/17/2018



Zamenom u ovoj formuli vrednosti ulaznih parametara imaćemo H = d/2 (3n–1) + 5,7 + 1,4t +c. U onom momentu, kada pri opuštanju igle kada se položena pre đa na telo igle nađe ispod kukice igle, neophodno je vrhove špiceva igala ispresovati u čašcu igle, da bi se izvršilo nanošenje polupetlje na kukice igala. Presa dolazi u kontakt igle u ta čki njenog savijanja (slika 12.8). Presa produžava kretanje sve dotle, dok vrh kukice igle ne bude potpuno uvu čen (ispresovan) u čašicu igle. Pri ovome kukica i telo igle se savijaju. Savijanje ili pregib f igle pri presovanju mora biti određen eksperimentalno. U odnosu na kretanje presa se premešta u kontaktu sa iglom po krivoj 1-2-3. Pri tome igla mora biti spuštena za veličinu a1 (slika 12.8) pri uslovima, da presa izađe iz kontakta sa iglama u momentu, kada nema pregiba igle. Na ovaj način, a1 = 4,6 + 1,5t. Prema tome, imamo premeštanje prese za veli činu f u periodu, dok se igla opušta za veličinu a1. U momentu presovanja polupetlja se nanosi na kukicu igle pomo ću kretanja igle i platine i dostiže tačku 3 na trbuh platine. Platine, premeštanjem iz položaja 1 (slika 12.9) u položaj 2, nanose polupetlju na kukicu. Saglasno šemi na slici 12.5 i formule za dubinu kuliranja, date ranije, potpuno premeštanje platina biće B = 1,5t + q, gde je q- rastojanje od grla platine do najviše ta čke trbuha. 12.4.2. Dijagrami rada osnovo pletaćih mašina i njihovo povezivanje

Periodičnost tehnološkog osnovo pletaćeg procesa, izvršavamo mašinom, karakterističnim uzajamno pletaćim ciklusima: tehnološkim, kinematičkim i radnim. Tehnološki ciklus osnovo pletaće mašine predstavlja ustvari period vremena, u toku kojega izvršavamo pletenje jednog petljinog reda. Radni organi pri tome zauzimaju periodi čni izlazni položaj. Za osnovo pletaće mašine tehnološki ciklus jednak je kinematičnom i poklapa se sa radnim ciklusom. Kinematički ciklus brzohodnih osnovo pletaćih mašina podudara se sa periodom vremena jednog punog obrtaja glavnog vratila mašine. Na ovaj način, redoslednost i trajanje operacije, izvršenjem pojedinih mehanizama mašine, izražene uglom obrtaja glavnog vratila, a pri ravnomernom njegovom obrtaju može se izraziti donekle vremenom punog obrtaja. Osnovo pletaći način dobijanja pletiva predviđa potpuno određivanje uzajamnog položaja radnih organa u pojedinim fazama procesa stvaranja petlji. Za razmatranje mašine, snadbevene špicastim iglama, karakteristično je zaustavljanje igle pri njihovom podizanju. Takvo kretanje igle uslovljeno je potpunim odre đivanjem karaktera kretanja drugih radnih organa. Istraživanja su pokazala, da je takav karakter kretanja špicastih igala prisutan u svim poznatim sličnim mašinama, zato možemo govoriti o šemi rada mašina, gde se podizanje igala ostvaruje u dve etape, razgraničene vremenom. Obično pri izučavanju procesa pletenja, uređaji i rad pojedinih mehanizama razmatramo povezivanjem dijagrama premeštanja radnih organa, zatim predlažemo da se sastavi ciklogram, u kojem ciklusi rada pojedinih mehanizama prikazujemo izduženim pravougaonicima, podeljenim po osi abscise na delove, saglasno periodama pojedinih 167



5/17/2018



sastavnih ciklusa i iskazujem u stepenima ugla obrtaja glavnog vratila ili delovima vremena jednog obrtaja vratila.

Slika 1 .6. Šema procesa polaganja pređe iza leđa jezič stih igala na kružno pletaćim mašinama

Slika 12.7. Šema premeštanja (skretanja) polagača Za dublju analizu tehnološk g procesa, neophodno je pri projektovanju mašina, predložiti iznad pravougaonih ciklogra a izradu dijagrama. Ovde grafike premeštanja radnih organa izrađujemo u veličinama i za reglednost raspoređeni jedan ispod drugih. (slika 12.10). Izradi dijagrama mora da rethodi teoretsko ili ustanovljavanja, eksperimentalno da istraž projektovanjem ili osnovne ašine, kao rezultat se ivanje za počmehanizama etak ciklusa celishodno prihvata najniži p ložaj špicastih igala kao karakterne u proces stvaranja petlji. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

168


5/17/2018



Slika 12.8. Šema premeštanja prese Slika 12.9. Šema premeštanja platine Za početak ciklusa mehanizama drugih radnih organa prihvatamo onaj njihov položaj, koji oni zauzimaju u momentu nultog položaja iglenice. Obično grafik kretanja radnih organa pretpostavljamo kretanjem bilo koje njegove tačke. Pri analizi rada mašine sledi razmatranje sledećih tački radnih organa, koje se javljaju određenim u procesu stvaranja petlji: • Za špicaste igle ove tačke su glave igala, koje leže na osi; • Za polagače je centar otvora; • Za platine je tačka najniže ivice grla; • Za presu je tačka na oštrici prese.

Izabrani početak tehnološkog ciklusa odgovara kraju stvaranja novog reda petlji, a na ciklogramu nultim položajem. Premeštanje radnih organa (tačaka) u odnosu prema nultom položaju prihvatamo pozitivnim pri premeštanju naviše, u dubinu mašine i udesno i negativno pri premeštanju naniže, iz mašine i ulevo. Ovaj položaj u nekim literaturama nije uvek ostvarljiv, što dovodi prema nejednakom grafičkom prikazu identičnih tehnoloških procesa. Konstrukcija ciklograma napravljena je sa konstrukcijom grafika premeštanja tačke špicastih igala, gde na osi abscisi stavljamo veličine obrtnog ugla glavnog vratila ili vreme, koje odgovara jednom ciklusu, a na ordinatnoj osi veličine premeštanja. (slika 12.10,a). Grafik pokazuje, da iz nižeg položaja kukice igala premeštaju se na visinu h1 (deo O-1). Na ovaj način, ostvaruje se jedan od delova tehnološkog procesa- zatvaranje. Polupetlja se zadržava grlom ili vratom platine i po meri postizanja glavama igle nivoom njenog vratnog izvlačenja, a pri postizanju ovoga nivoom izbo čenog dela igle grlom platine ponovo prilazi prema igli (u intervalu vremena (O-2), stime da se olabavi zatezanje polupetlje.

169



5/17/2018



Slika 12.10. Ciklogram. Grafik premeštanja: a- špi aste igle; b-polagača; c-prese; d- platine Na visinu h1 igle imaju stajanje, čije trajanje određujemo zakonom kret nja polagača (slika 12.10, b) i stepenom poveziv nja ciklograma ovih dva mehanizama. Za vr me visine izvršava se prvi deo operacije polagan a. Polagači sa iglama uzajamno deluju na t j na čin što prolaze polagači u međuprostore me u iglama i suprotno odlaze od njih još u s sedni međuprostor obezbeđujući polaganje pređe na kukice igala. Uslovi polaganja pređe ukazuju na neophodnost udaljavanja polagač od igala na kraju operacije na rastojanju m (de 4’-5’). Oni se moraju premestiti na ovo rastojanje i na početku operacije polaganja (deo do t čke 1’). Pri polaganju pređe pojedi i polagači prolaze među iglama na određen m rastojanju, koje određujemo njihovom konstr kcijom. Pri širini svih polagača D vreme n ihovog uzajamnog delovanja odgovaraće delu p emeštanja 1’-2’. i 3’-4’. Posle toga kako i polagači izašli iz zone uzajamnog delovanja sa iglama, dolazi do njihovog uzdužnog skretanja saglasno Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

170


5/17/2018



izrađivanom prepletaju, odnosno, uzorku. Polagači moraju stajati do kraja na delu 2’-3’ ili da se premeste još dalje od ravni igle za veličinu c, koja se tačno određuje pri izbora zakona premeštanja polagača. Vreme, koje odgovara delu 2’-3’ kretanja, koristimo za uzdužno skretanje ispred kukice igala. Ova zona je zašrafirana (slika 12.10,c). Vidimo, da mesto uzdužnog skretanja u odnosu prema početku ciklusa određujemo povezivanjem ciklograma mehanizama igala i polagača. Uzdužno skretanje polagača iza leđa igala proizilazi u odnosu prema razmatranom skretanju za 180o pri dvotaktnom radu mehanizama za uzorkovanje i za 120o pri trotaktnom radu. Na slici 67,c prikazan je mehanizam trotaktnog dejstva. Vidimo da grafik uzdužnog skretanja zavisi od izrađivanog prepletaja i može biti isti raznovrstan, prikazani uslovno samo mesta skretanja polagača, a delovi koji stoje ne prikazujemo. Razmotreno povezivanje karakterističnih tačaka dijagrama prikazujemo na slici tankim linijama sa strelicama. Drugi deo operacije polaganja pređe ostvarujemo pri spajanju premeštanja igala za visinu h2 (slika 12.10,a, deo 4-5) i odvođenju polagača od ravni igala za veličinu m (slika 12.10,b deo 4’-5’). Ovakvo povezivanje tehnološki je dopustljivo, pri njegovom skraćenju ukupnog ciklusa. Na ovaj na čin, pređu polažemo na tela igala niže vrha kukice igle. Dalje u procesu delovi polagača se ne uključuju i miruju do kraja. Špicaste igle po činju da se spuštaju, da bi se ostvarila operacija unošenja položene pređe pod kukicu. U onom momentu, kada se pređa nađe ispod kukice igala, a vrh kukice na đe na 1-2 mm niže od gornje ivice platine (slika 12.10,a, tačka b) presa, premeštanjem, deluje na kukice igala (slika 12.6,e, tačka 6’). Kontakt prese sa kukicom igle može se produžiti dotle, dok se igla ne spusti za veličinu a1 ( slika 63,a, e, tačke 7 i 7’). Za to vreme presa se premešta na rastojanje f (slika. 12.10,e), neophodno za bezbedno zapresovanje kukice igala u čašicu. Sve ostalo vreme ciklusa presa ne izvršava tehnološku funkciju, ali mora biti saglasno prijemu na mašinama konstruktivnim rasporedom premeštanja i osloba đanja mesta za polagače (deo O6). Za povećanje vremena kontakta prese sa iglom pri nepromenljivoj veličini a (slika. 1 Kada 12.10,a) poželjno je u zoni pletenja predvideti neko usporeno spuštanje igle (ta čka 8). se igla podiže naviše (tačka 5), platine zadržavaju grlom polupetlju, to jest, miruju (slika 12.10,b, deo O-5’). U tački 5’’ platina počinje kretanja i na kraju presovanja (ta čka 7’’) premešta se za punu veličinu B, ostvarujući operaciju nanošenja polupetlje na zapresovanu kukicu, i dalje odlazi nazad u izlaznom položaju. Na ovaj način, analizirali smo sve uzajamne veze, koje deluju za vreme pletenja jednog petljinog reda pletiva, to jest ostvarenje jednog ciklusa rada mašine. Vidimo, da kukica igle na tok celog ciklusa u čestvuje u procesu pletenja i karakter njenog kretanja je složen, nego drugih radnih organa, zatim kretanje igle prihvatamo za osnovu pri projektovanju ciklograma. Pri projektovanju ciklograma rada mašine i pri izboru zakona kretanja vode ćeg elementa neophodno racionalno podeliti cikluselementa stvaranjapleta petlji sastavne delove. Pri tome trebamo se rukovoditije time, da masa pokretnog ćegnamehanizma bude primerena jednom redosledu, zatim za postizanje jednakih dinamičkih uslova rada mehanizama neophodno je težiti prema jednoznačnosti po veličini ubrzanja njihovih elemenata. Za mehanizme stvaranja petlji osnovo pletaćih mašina karakteristična su neznatna tehnološka opterećenja, zatim inerciona opterećenja pojavljuju se kao definisana. Da bi odredili najbolju racionalnu podelu ciklusa na sastavne delove, razmotri ćemo još jednom grafik kretanja špicastih igala i polagača. Konstruišimo ravnostrani trougao visinom, jednake h2+D+c, i osnovom, jednaku periodi ciklusa (slika 12.11, oznakama uzete sa slike 12.14). U osnovi konstruisan je u razmeri grafik kretanja igala i polagača. Povežimo tačke 1 i 1’, 4 i 4’ (slika 12.10,a,b). Ovakva konstrukcija dozvoljava najbolji način razbijanja periode ciklusa na sastavne delove projektovanjem na osi abscisi karakteristične tačke, opisane gore. 171



5/17/2018



Pri ovakvom prilazu prema konstrukciji ciklograma očigledno je, da ubrzanje u elementima mehanizama stvaranja petlji je približno jednako. Vreme ulaska u rad polagača odgovara uglu φ1 (slika 12.11), prolaz polagača u jednu stranu- φ2, suprotno- φ3, prvo podizanje igle- φ4, visine igle- φ5, drugo podizanje igala- φ6, usporeno kretanje igala u momentu presovanja-φ7 i tako dalje. Ovakva konstrukcija mora da se izvršava paralelno konstrukciji ciklograma. Pri projektovanju ciklograma trebamo dobiti što je mogućno bolje povezivanje pojedinih delova radnih ciklusa mehanizama, što je jedan od puteva povećanja produktivnosti mašina. U slučaju projektovanja ciklograma rada mašine, u kojima jedan broj polagača (linija skretanja lege šine) pri toj istoj fino ći mašine, menja samo širinu svih polagača D’ (slika 12.8 oznakama sa slike 12.10). Ostali izlazni računski parametri ostaju nepromenjeni. Primenimo gore opisani način konstrukcije ciklograma konstrukcijom povezivanja dijagrama za određene sastavne delova ciklusa (slika 12.12). Upoređivanje slike 12.11 i 12.12 pokazuje, da sastavni delovi ciklusa stvaranja petlji trpe zna čajne promene. Za očiglednost tanke šrafirane linije na slici 12.12 nanešene povezivanjem dijagrama, prikazane na slici 12.11, gde je zbirna širina svih polagača D. Vidimo, da je približna jedna čina ubrzanja elemenata mehanizama stvaranja petlji pri ovome ispunjena. Ciklograme prihvatamo za osnovu sinteze izvršnih mehanizama kretanja radnih organa, analitički i geometrijski metod koji je dosta ta čno razrađen. Ciklogrami su neophodni takođe pri regulisanju i podešavanju mašine i oceni stepena njihovog savršenstva. Stvarni ciklogram u izvesnoj meri će se razlikovati od teoretskog radi preciziranja pri izradi zakona premeštanja vodećeg elementa, greške pri izradi delova i montaše, a takođe uticaja zazora i dinamičkih faktora.

Slika 12.11. Sastavni deo ciklusa (prva varijanta).

Slika 12.12. Sastavni deo ciklusa (druga varijanta)

13. Učešće oblika petlji pri projektovanju pletaćih sistema osnovo pletaćih mašina Zadatak razrade metode proračuna i projektovanja osnovo pletaćih mašina uslovljen je kompleksnošću istraživanja rada svih mehanizama mašine. Pri projektovanju pletaćih sistema osnovo pletaćih mašina neophodno je uzeti u obzir uticaj tehnoloških faktora. Na osnovo pleta ćim mašinama petlje stvaramo iz različitih osnovinih pređa istovremeno na svim iglama iglenice, to jest, imamo mesto frontalnog Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

172


5/17/2018



procesa stvaranja petlji. Od vrste petlji (zatvorena ili otvorena) i karaktera njihovog povezivanja zavisi struktura izrađivanog osnovo pletenog pletiva. Dužina veznog dela i vrsta petlji zavisi od polaganja osnovinih pređa na iglama. Na taj način, povezivanje vrste petlji, dobijenih od nekoliko osnova, povezujemo petlje različite po dužini veznim delovima stvarajući mnogobrojne različite vrste osnovo pletenih prepletaja. Pri projektovanju mehanizama i njihovog sastavljanja neophodno je uzeti u obzir mogućnost proizvodnje na datoj mašini razli čitu brojnost prepletaja i uzoraka sa maksimalnom produktivnošću. Uslovi stvaranja različitih vrsta petlji su nejednaki. Analiza procesa stvaranja petlji pokazuje, da moment polaganja pređe na igle zauzima značajni deo vremena punog ciklusa stvaranja petlji i određivanje parametara premeštanja radnih organa i zakonitosti potrošnje osnovinih pređa za jedan ciklus. Pri razmatranju geometrijskog modela polaganja (slika 11.2,b i 11.3,b) ustanovljeno je, da parametar e određujemo po ranije datoj formuli i odražava karakter prera đivanog prepletaja ili uzorka. Pri jednom te istom skretanju polagača „pod iglu“ mogu biti stvorene zatvorene ili otvorene petlje., na susednim iglama obuhvatni ugao igle sa pre đom može biti φ = π /2 ; φ= π, φ = 3/2π. Ishod iz ovih uslova, sva različita povezivanja petlji mogućno je objediniti u pet grupe. Sastav grupe sa grafičkim zapisom prepletaja i karakteristikom svake od grupa prikazano je u narednoj tabeli, gde razmatrane petlje označavamo zvezdicom, a varijante prepletaja u grafičkom prikazu prikazane šrafiranom linijom. • Uslovi stvaranja petlji prve grupe: obuhvatni ugao pređe iglom φ = π /2, koeficijent k

= +0,5, što odgovara vrednosti e = t(n+0,5). • Uslovi stvaranja petlji druge grupe : obuhvatni ugao φ= π /2, koeficijent •• • •

kUslovi = – 0,5, što odgovara stvaranja petlji trevrednosti će grupe: eφ==t(n π;–k0,5). = – 0,5; e = t(n – 0,5). Uslovi stvaranja petlji četvrti grupe: φ = 3/2π; k = – 0,5; e = t(n – 0,5). Uslovi stvaranja petlji pete grupe: φ = 3/2π ; k = – 1,5; e = t(n – 1,5).

Vrednosti X za slučajeve stvaranja petlji, koji ulaze u prikazanoj tabeli grupa, može biti izračunato, naprimer, po formuli koju smo ve ć ranije dali. Pri većoj vrednosti X bezbedno je ostvarivanje operacije polaganja pređe na iglama. Proračuni pokazuju, da vrednosti X pri stvaranju različitih vrsta petlji znatno se razlikuju jedan od drugog. Jedan od boljih uslova stvaranja petlji su oni koji ulaze u drugoj grupi. Takođe prihvatamo uslovno, da za petlje druge grupe Xu = 1, to za petlje prve grupe Xu = 0,88; za petlje četvrte grupe Xu = 0,35; za petlje pete grupe Xu = 0,50. Računi izvedeni pri m = 8mm, n = 3 i jednakim ostalim uslovima. Uslovi stvaranja petlji treće grupe (lančić) posebno i za njihove vrednosti n = 3 ne može biti, zatim vrednost X može biti dobijen pri drugim po četnim uslovima i u tabeli nisu prikazani. Na osnovu navedenog možemo izvesti sledeće izvode: Proračune pletaćih sistema brzohodnih osnovo pletaćih mašina neophodno je izvesti iz uslova stvaranja petlji četvrte grupe, za koju je obuhvatni ugao pređe iglom φ = 3/2π, a e = t(n – 0,5). Vrednost X pri stvaranju petlji četvrte grupe sama po sebi je mala, zatim proračuni po prikazanim uslovima obezbeđuju radnu sposobnost projektovanja bilo kog prepletaja.

173



5/17/2018



Zakonitost potrošnje pređe z ciklus stvaranja petlji je različit za različite grupe prepletaja, i to je potrebno uzeti u obzir pr i projektovanju sistema osnovo pletaćih mašina. Primer proračuna premeštanja pletaćih organa osnovo pletaće mašine inoće 28 pokazuje, da su oni bliski prema premeštanju radnih organa stvarne mašine, koje se oriste u trikotažnoj industriji. ćoj Tako Upore enjepoložaja podataka pok tlje zuje,niže da od podizanje igala igle, na visinu postoje mašini h1 načašice proisti če đdo polupe vrha kukice a ne niže igle. đe prihvatni ovaj položaj, po računskim formulama za podizanje igle daje manju veličinu za veličinu i–a (slika 11.3). Trajni kontakt prese sa iglom u proračunima je maksimalno moguć. Ovaj primer pokazuje, da ačunske formule pravilno odražavaju zakonitost, koja deluje u procesu stvaranja petlji na brzohodnim osnovo pletaćim mašinama. Određivanje veličine pre eštanja pletaćih organa mašine javlja se prvom etapom projektovanja pletaćih siste a. Sledeći korak u proračunima mora obuhvatiti pitanja projektovanja povezivanja dijagrama kretanja radnih organa mašine i izbo a najboljeg zakona njihovog premeštanja. Završnom etapom pojavljuje se sinteza osnovn ih mehanizama za

kretanje pletaćih organa. Izvedene empirijske računske formule uključuju u sebi konstruktivne veličine pletaćih organa, zatim uz njihovu pomoć rešavamo pitanja o mogućnostima promene oblika i veličine radnih organa. 13.1. Parametri dodavanja pređe Najopštiji slučaj dodavanja ređe je dodavanje pređe iz tačke H (slik 13.1), koje se ne poklapa sa koordinatama ra ni, pri rasporedu igala stvorene površino m kružne iglenice proizvojlnog prečnika R. R van XOZ izvedena tangentno prema stvaranju u tom mestu iglenice, gde se kukica igle, zahvatajući pređu, spušta do njivove odb jne ravni. Tada se ravanravan poklapa sa odb jnom ravni, a ravan YOZ biće radijalnoj ravni, koja prolazi YOX kroz igle.


174


5/17/2018



Projektovanjem pređe OP na odbojnu i tangentnu ravan, dobijamo u love među njenim projekcijama i osom OX, koj nazivamo kao: βn-nagibni ugao pređe prema odbojnoj ravni, u kojoj su raspoređene petlje pl tiva ( skraćeno- nagibni uglom; βa- aproksimativni ugao pređe prema tangentnoj ravni, koji nam pokazuje, koliko daleko je raspore đe a pređa od igala ( skraćeno- ugao aproksimacije ili približavanja). Nagibni ugao i aproksimacija pređe javljaju se kao parametri dodavanja pređe i karakterišu uslove uzajamnog delovanja ređe sa kukicama igala. O čigledno, da za i punjenje osnovnih pravila dobijanja platiranih p tlji neophodno je stvoriti na mašini različit uglove dodavanja osnovne i platirane pređe.

Slika 13.1. Parametri dodavanja pređe na kružno pletaćoj ašini 13.2. Dodavanje pređ na jednoigleničnim kružno pletaćim mašinama Na mašinama, gde su igle r spoređene u ravni, praktično je nemoguće položiti pređu bez učešća platine. U procesu polaganja pre e dovodimo u ravni igle kulirnim plati ama ili zamahom polagača (osnovo pletaće m šine). U prvom slučaju aproksimativnim uglom pređe prema ravni igle nemamo definitivn značaj za stvaranje platirane petlje, zatim ošto bi bila daleko ne bi bila premeštena ta ili ruga pređa od igala, ona svo vreme biće jednako podvedena prema njenim platinama. Shodno tome, na mašinam , gde se igle raspoređuju u ravni, neophod n položaj pređe za pletenje platirane petlje ob zbeđujemo različitom veličinom nagibnog ugla dodavanih osnovnih i platiranih pređa, p i tome uvek se moramo pridržavati uslova: Βn.o> βn.p .βn.p .

Razmotrićemo, na koji način ovo možemo postići.

175



5/17/2018



13.3. veličinom inom preticanja 13.3. Postavljanje vodiča pređe sa različitom velič đe na Kao za primer može nam rastojanje poslužiti postavljanje vodi a pre kotonplatine. mašini.Označavamo ga Preticanjem nazivamo od vodiča pre đečdo prve kulirne slovom P. Na slici 71 prikazana je šema postavljanja vodiča pređe na koton mašini. Voosnovni vodič, Vp- platirajući vodič. Vidimo, da preticanje osnovne pređe Po je manje od preticanja platirajućeg vodiča Pp: Po < Pp , Shodno tome, βn.o > βn.p .

Ukoliko nagibni ugao osnovne pređe βn.o je veći od nagibnog ugla platirajuće pređe βn.p, to će se prva položiti bliže prema kukici igle, a druga dalje ( izgled AA). ćava seplatine. polaganje pređđee malo više više platirane pove nagibni ugao βn.o na račZa un bezbedno postavljanja osnovnogosnovne vodiča pre od ivice razdelne Osnovni vodič pređe postavlja se bliže prema ivici gornjeg udubljenja platinske glave, platirana i osnovna pređa imaju različite aproksimacije. Na koton mašini veličina ovih uglova nema veći značaj, pošto se u procesu polaganja pređa zahvata nosem kulirnih platina i pritiska se prema telu igle. 13.3.1. Postavljanje vodiča pređe na različitom nivou u glavama igala pri konstantnoj veličini preticanja

Za primer može nam poslužiti dodavanje pre đe na čaraparskom automatu. Vodiči pređe postavljeni su sa različitim preticanjem. Na slici 13.2,a prikazana je putanja kretanja gornje tačke udaljavanja kukice a, ose jezička b, krajeva jezička c relativno odbojnoj ravni u odvijanju na vertikalnu ravan. Igle su označene 0, 1, 2, 3 i 4. Na slici 13.2,b data je putanja kretanja leđa igle, potiljka i nosa kukice u projekciji na horizontalnu ravan. Putanja na vertikalnu i horizontalnu ravan spojena je po liniji igle 0, glavama koje se nalaze na nivou odbojne ravni (moment povezivanja i po četak kuliranja). Silazak pređe sa usmerenim prstenom vodiča pređe označavamo: za osnovnu pređu Po tačkama 5 i 5’; za platiranu pređu Pp tačkama 6 i 6’. ti –igleni korak. Vodiči pređe Po i Pp postavljaju se sa različitom aproksimacijom Op>Oo , Shodno tome Βn.o > βn.p . Zatim platirana pređa izlazi na strani lica petlje, a osnovna na nalič ju. Tačke 5’ i 6’ raspoređene su po obimu vodećeg prstena vodiča, i nesmotreno je to, da se vodiči pređe postavljaju sa različitom aproksimacijom, aproksimativni uglovi osnovne i platirajuće pređe skoro su jednaki. Ovo objašnjavamo time, da obe pre đe imaju različite dodirne tačke sa vodećim cilindrom. Za osnovnu pređu tačka dodira tačkom kuliranja (tačke K i K1). Radi se o tome, što pri ustanovljenju veličinese Ppojavljuje o i βn.o osnovne pređe se ne polažu na tela igala, a


176


5/17/2018



zahvataju se kukicom poslednje u procesu njenog opuštanja. Ovo je dobro vidljivo na liniji preseka osnovne pređe (slika 13.2,c). Tačke 0o, 1o, 2o, 3o pokazuju položaj preseka osnovne pređe u prostoru relativno iglama 0, 1, 2, 3 (slika 13.2,a). Linija preseka pređe pojavljuje se uslovnim prikazivanjem, isto tako očigledno prikazuje sliku zbližavanja pređe i kukice igala procesu zahvatanja. Osnovna pređa

Slika 13.2. Putanja kretanja pojedinih ta čaka igle pri pletenju platirane petlje na čaraparskom automatu LRV dodiruje se sa iglom I0 u tački 00, u momentu, kada se glava igle spušta do nivoa odbojne linije. đa đPap svo prepre dodiruje tački 7’ i polaže na telo ose jeziPlatirana čka. Dalje vremeodvodni pritiskacilindar prema uunutrašnjoj vodećojseglavi igleigle i uiznad procesu spuštanja poslednja klizi po njoj kao sa usmerenjem (tačke 3p, 2p, 1p, 0p, kao na slici 13.2,c). Prema momentu povezivanja osnovna pređa biće raspoređena bliže prema kukici igle, a platirajuća dalje. Višlji nivo razmeštanja prstena vodiča pređe za platiranu pređu objašnjavamo neophodnim rasporedom pređe iznad ose jezička u momentu presovanja, što bi isključilo mogućnost priklještenja. Kada se jezičak igle 3 zatvori, pređa leži iznad ose jezička. Isto tako, u procesu unošenja platirana pre đa se nalazi pod kontrolor igle, osnovna pređa se kreće u zoni kukice slobodno. Zatim razlika među uglovima aproksimacije nema veći značaj i osnovni uticaj neophodno podeliti vrednostima veličine nagibnih uglova osnovne i platirane pređe, održavati osnovne uslove, pri kojima je Βn.o > βn.p .

177



5/17/2018



Na slici 13.3,a prikazana e putanja kretanja više tačaka udaljavanja kukice a relativno odbojnoj liniji u razvijanju na vertikalnu ravan, položajem vodiča pređe, o novne i platirajuće pređe relativno iglama 1-8. Na slici 13.3,b data je p utanja kretanaja potiljka i nosa kukice igle u projekciji na horizontalnu ravan i položajem vodiča pređe (presek po AA). Na slici 13.3,c prikazana je linija preseka osnovne i platirane pređe relativno iglama 1, to jest igle, čij se glava spušta do nivoa odbojne linije (moment povezivanja, početak kuliranja). Mi vidimo, da u procesu unošenja osnovna i platirajuća pređa se kr ću u zoni kukice slobodno, pri tome platirana pređa prestiže osnovnu, pošto je Βn.p > βn.o . Da bi se osnovna pređa našla bliže prema kukici igle, i platirana dalje ( osnovno pravilo dobijanja platirane petlje) na ašini se stvaraju različiti uglovi aproksimacije:

βa.o > βa.p .

Slika 13.3. Putanja kretanja pojedinih ta aka igle, položaj vodiča p edje i predje pri pletenju latirane petlje na kružno pletaćoj mašini Sa tim cilje u donji desni deo vodiča pređe izrađen je urez u tački silaza o novne pređe 9’ raspoređen dal je od igle, nego tačka silaza platirane pređe 10’ (slika 13.3,b). Za razliku od svih ranije razmotrenih slučajeva dodavanja pređe na ekim mašinama platirana pređ se dodaje pod većim nagibnim uglom, neg osnovna. Na prvi izgled ovo protivureči snovnim pravilom ći đovim dobijanja platirane petlje. Ist prema tako osnovnoj zahvaljujupre uslovima platiran pređigle, a se dolazi kreće sa nekim prestizanjem u odnosu i i, dolaze ći bliže prem telu sa unutrašnje strane vodeće ku ice u tački 1’ (slika 13.3,c), a zatim klizi po njoj kao po usmerenju i dolazi u tačku 1. Na ovaj način, u poslednjoj trenutnoj operaciji unošenja, prema momentu zahvatanja pređe k kicom igle, stvaraju se uslovi, analogni oni , koji imaju svoje mesto na čaraparskim automa ima.


178


5/17/2018



13.4. Dodavanje pređe na dvoigleničnim kružno pletaćim mašinama

Sve dvoiglenične mašine možemo podeliti na dve osnovne grupe po uzajamnom rasporedu iglenice relativno jedna prema drugoj : • iglenice su raspoređene u jednoj ravni, to jest pod uglom α među njima jednakim 180o; • iglenice su raspoređene pod uglom jedna prema drugoj, to jest uglom α koji nije jednak 180o. Po uzajamnom delovanju igala obeju iglenica sa pređom drugu grupu možemo podeliti na dve podgrupe: • jedna iglenica je aktivna, druga pasivna; • obe iglenice aktivne. Razmotrićemo, kako se izvršavaju osnovna pravila dobijanja platiranih petlji u oba slučaja. 13.4.1. Iglenice su raspoređene u jednoj ravni (α = 180 o )

Na slici 13.4,a data je šema polaganja osnovne Po i platirajuće Pp pređe na iglama mašine, kada su obe iglenice raspoređene u jednoj ravni (dvocilindrični automati). Igle 1, 3 pletu u gornjem, a igle 2, 4 u donjem cilindru. Vodič pređe 5 ima dva otvora: jedan za osnovnu-7 i jedan za platirajuću pređu-6 (slika 13.4,b), koji su raspoređeni na jednoj horizontalnoj osi. Sa keramičkog dela radne površine vodič pređe je urezan, kao rezultat stvaranja ispusta I. Zatim osnovna i platirana pređa dodaje se prema iglama mašine sa različitim uglovima aproksimacije (βa.p < βa.o). Shodno tome, osnovna pređa polaže se bliže prema kukicama igala obeju iglenica, a platirane dalje. Rastojanje među otvorima 6 i 7 jednako je 1mm. Ova veličina dovoljno je mala po upore đenju sa veličinom preticanja, zato je možemo računati, da je nagibni ugao za paltirajuću i osnovnu pređu jednak. Na slici 13.4,c vidimo raspored pređe u petljinim nizovima, stvorenih na iglama 2, 3, 4. Ako uvedemo pređe dve boje: osnovnu-bela, platiranu-crna, to će nizovi, koji se stvaraju na nalič ju biti bele boje, a na licu crne boje. Na ovaj način možemo dobiti različite uzorke, smenjivanjem u pletivu petlje lica i nalič ja. 13.4.2. Iglenice raspoređene pod uglom α < 180o

Razmotrićemo dve varijante. • Jedna iglenica aktivna, druga pasivna. Za primer može nam poslužiti Interlok mašina.

Aktivnom iglenicom se pojavljuje cilindična iglenica, pošto ona prva zahvata kukicama pređu, spušta se na preplitanje, i njenim polaganjem na iglama tanjiraste iglenice. Igle tanjiraste iglenice su pasivne, pošto one ne dobijaju pređu neposredno od vodiča pređe. Na slici 13.5 prikazani su pojedini momenti procesa pletenja na mašini interlok. Uzajmni položaj igle cilindra i tanjirastih igala pri zahvatu pre đe kukicama igala cilindra prikazan je na slici 13.5,a, pri polaganju i kuliranju pređe na tanjirastim iglama, na slici 13.5,b. Kako vidimo, za izvršavanje osnovnog pravila platiranja neophodno je dodati osnovnu i platirajuću pređu sa različitim uglovima aproksimacije relativno iglama cilindra. Pri tome pređa na tanjirastim iglama biće položena tako, da osnovna pređa bude raspoređena bliže prema kukici igle, a platirajuća dalje.

179



5/17/2018



Ovde nagibni uglovi ne i raju odlučujuću važnost, pošto se obe pr đe dovode iglama cilindra u ravni tanjirastih igala i zatim kuliraju. Tanjiraste igle raspoređene su u horizontalnoj ravni radijalno. Kako vidimo na slici 13.5,c platirana pređa se polaže na jezičke tanjirastih igala. U početku presovanja (slika 13.5,d) jezi ak igle tanjiraste iglenice deli pređu: osnov u, koja se nalazi u zoni otvorene kukice igle, i platiranu, koja ostaje pozadi jezička. Pri unošenju pređe pod kukicu igle cilindra (slika. 13.5,e) platirana pređa se pokazuje položen m dalje od kukice igle, zatim ona izlazi na licu pletiva. Na slici 13.5,f prikazano je zbaciv anje petlji sa igala obeju iglenica. Na ovaj način osnovna p eđa se prepliće na obema iglenicama, a platirajuća samo na iglama cilindra, pošto kao b duća položena iza jezičaka tanjirastih igala ona se zbacuje sa igala bez preplitanja i u prepl taju se raspoređuje u vidu veznih delova (flo tiranje). Pletivo ovakve vrste podv gava se čupavljenju sa strane izrađene igla a cilindra. Pliš se stvara kako na račun petlji, ta o i veznih delova, stvorenih platiranom pređom. • Obe iglenice su aktivne. U tom slučaju svaka dobija pređu neposredno od vodiča

pređe. Primerom mož nam poslužiti iglenica ravno pletaćih maši Na slici 13.6,a prikazana je putanja kretanja gornje tačke glave igle, relativno odbojnoj liniji u razvoju na vertikalnu ravan pri kretanju igle Strelicom je prikazan pravac kretanja glave mašine. Dubina kuliranja osnovna pređa sa Po, platirajuća sa Pp.

a. ose i kraja jezička po podizaču igala. značena je sa hk,

Slika 13.4. Šema polaganja pređe i njihov raspored u petljinim ni ovima pri pletenju na dvocilindričnom automatu


180


5/17/2018



Na slici. 13.6,b prikazan je uzajamni položaj igala, kada se kraj jezička nalazi na nivou odbojne ravni ( na slici 13.6,a ovaj položaj je ozna čen linijom 1-1). Pređa se dodaje na iglama mašine sa različitim nagibnim uglovima. Veličina nagibnog ugla izabira se tako, da u momentu zatvaranja jezi čka obe pređe se nalaze u zoni ∆ njihovog zahvata kukicama igala. Veličina ∆ određuje visinu kukice d. Položaj igle sa zatvorenim jezičkom prikazan je isprekidanom linijom (na slici 13.6,a –linija 2-2). Da bi se obezbedili jednaki uslovi polaganja pređe na iglama obeju iglenica I i II neophodno je rasporediti obe pređe u ravni simetrije 0-0. Različiti uglovi dodavanja pređe obezbeđujemo konstrukcijom vodiča pređe (slika 13.6,c).Na vodiču pređe postavljamo prorez 3 za platiranu pređu i čun sa prorezom 4 za osnovnu pređu. Pri promeni pravca kretanja vodi ča osnovna pređa prolazi po prorezu i zauzima neophodan položaj relativno platiranoj. 13.5. Oblici i varijante rasporeda raporata u polju pletenja

Uzorke na pletivu stvaramo putem povezivanja u zadatom redosledu razli čite elemente strukture pletiva, naprimer ažurne otvore u pletivu ažurnih prepletaja, ananasnih, filetnih, baznih delova petlji raznih boja u pletivu platiranih prepletaja, uve ćanih (plišani uvojci ili dlačice) i običnih veznih delova u pletivu plišanih prepletaja i tako dalje. Uzorke raspoređene u ravni pletiva, stvoreni petljinim redovima i petljinim nizovima nazivamo ih poljem pletenja. Inače govoreći, polje pletenja predstavlja samo za sebe površinu iz jednako pletenih mnoštvo kvadratića, veličine svakog jednake visini petljinog reda B i petljinom koraku A. Zatim uzorke pletiva prenosimo na specijalni papir, čija je veličina kvadrata u milimetrima jednaka A i B. Za pojednostavljenje uzorke možemo ispuniti na milimetarskoj hartiji, koja ima jednake veličine kvadrata. Uzorak pletiva, prikazan na podlozi papira, nazivamo njegovom patronom. Uzorke bilo kog oblika karakterišemo raportom. Pod raportom uzorka podrazumevamo jednako pletene geometrijske figure, čijim ponavljanjem možemo pokriti sva polja pletenja bez razmaka i umetanja. Na slici 13.7,a – d prikazano je nekoliko varijanti raspoređene raportom u polju pletenja. Ako premestimo početak dekartovog sistema koordinata u donji levi ugao raporta, taj položaj i neke veličine raporta biće karakterisane vektorima Najveću praktičnu primenu dobijaju četvorostrani raporti, čije se konture poklapaju sa pravcima petljinih redova i petljinih nizova (slika 13.7, b, d, f). Ovi jednostavni raporti mogu se karakterisati visinom Raporti sa koordinatama (0, y1), (x2, 0) popunjavaju polje pletenja po pravcima, koji se poklapaju sa pravcima petljinih redova i petljinih nizova; oni imaju najveću praktičnu primenu. Pravougaoni raporti, kod kojih vektori imaju koordinate (0, y1), (x2, y2), karakterišemo usponom y2 (slika 13.7,d), a koordinate (x1, y1), (x2, 0) pomeranjem x1 (slika 13.7, b). Po obliku i veličini raporta uzorka određujemo tip i parametre mehanizma izbora radnih organa za uzorkovanje, neophodnih za njegovo dobijanje. Suprotnim zadatkom javlja se određivanje po izvesnim parametrima mehanizama izbora oblika i veličine raporta uzorka. Ulogu mehanizma za uzorkovanje ispunjavaju igle, platine ,štiftovi ili čivije, polagači (lege šine), vodiči pređe i drugi radni organi mašine. U zavisnosti od toga, kako se izvršava proces pletenja, mehanizmi uzajmno deluju sa mehanizmom za uzorkovanje (MU) pleta čih mašina istovremeno ili redosledno. Po ovom obeležju mehanizme izbora delimo na dve vrste: redoslednog izbora i istovremenog izbora. 181



5/17/2018



Prihvatimo, da mašina treba da prerađuje sintetičku pređu, koja ima najveći koeficijent trenja o iglama ( µ= 0,25), i obezbeđuje izradu uzorkovanih prepletaja pri skretanju polaga ča „pod iglu“ za n = 4 koraka igle. 13.6. Proračun uzoraka pri selektornoselektorno-grupnom izboru radnih organa

U svojstvu radnih organa pri njihovom grupnom izboru mogu se koristiti igle, platine, štiftovi, kukice, dekeri (smetnjaci) polagači lege šine, iglovoditelji, vodiči pređe i tako dalje. Širina raporta uzorka u tom slu čaju određuje se karakterom rasporeda (selekcije) MU jedne ili nekoliko pozicija. Visina raporta uzorka određuje se brojem pletaćih sistema pri redoslednom načinu izbora.

Slika 13.5. Momenti procesa stvaranja platiranog pletiva na mašini interlok Mehanizmi selektorno-grupnog izbora jednostavni su po konstrukciji, oni nemaju mehanizam upravljanja. Zatim MU postoji za dati pleta ći sistem pri redoslednom načinu izbora i za sve redove raporta uzorka pri istovremenom na činu izbora. Zahvaljujući naizmeničnosti MU u određenoj redoslednosti širina i visina raporta uzorka, dobijenog na mašinama sa redoslednim procesom pletenja, može biti znatno uve ćana. U tom slučaju opšta visina raporta uzorka pravougaonog oblika je gde je Ns- broj pletaćih sistema;

Rh.o = Ns / Ns.r.r ,

Ns.r.r- broj sistema, neophodnih za stvaranje jednog reda raporta uzorka.


182


5/17/2018



Slika 13.6. Putanja kret nja pojedinih tačaka igle, šema uzajamnog oložaja igle i konstrukcija vodiča pređe pri pletenju platiranog prepleta ja na ravno pletaćoj mašini

Slika 13.7. Oblici i varijante rasporeda raporata u polju letenja Na slici 13.8,a, b prikazan je raspored igala sa dvema različitim p visinama stopala i potiskivača na višesistemnoj kružno pl taćoj mašini, a takođe i grafički prikaz prepletaja z dobijanje uzorka sa patronom koja je prikazana na slici 13.8,c. Igle i potiskivači premeštaju se podizačima brava u dva kanala brava u t njirastoj iglenici. Broj pozicij igala i potiskivača n = 3, s odno tome, broj različitih p tljinih nizova u širini raporta uzorka mora biti deljiv sa 3; Rš.o= 3. Širina raporta uzork izabira se više od Rš.o usled ponavljanja jedn kih povezanih nizova (računajući petljine nizove na licu i nalič ju); Rš = 24. Pri Ns.r.r = 1, Ns = 28 broj petljinih redova, različit po uzorku i visini 3 raporta,sajednak je ,poveziva ali opšta jem visina raporta uzorka izabrana je više radi p navljanja petljinih redova jednakim uzorka i bez uzorka, Rh = 28.

183



5/17/2018



Raspored podizača brava tanjiraste iglenice za igle i potiskivače u svakom od 28 pletaćih sistema prikazan je na slici 13.8,d.


184


5/17/2018



Pri istovremenom načinu pletenja i odsustvu mehanizma upravljanja uzorak se tako đe zadaje rasporedom MU. Širina raporta uzorka zavisi od tog rasporeda, ali njegova visina ostaje konstantna i jednaka visini petljinog reda. 13.7. Selektorno – individualno odabiranje radnih organa

Za mehanizam ove grupe širina raporta uzorka, kao i za mehanizme sa selektorno-grupnim načinom izbora, određujemo razmeštajem (selekcijom ) MU, konstantno za dati uzorak. Unutar još svake odabrane grupe MU u svakom petljinom redu odabiramo individualno. U mehanizam izbora ove grupe ubrajamo mehanizme skretanja polaga ča osnovo pletaće mašine, Muster bubanj, ili mehanizam programskog izbora višesistemnih kružno pletaćih mašina, ažur aparat kod koton mašine i drugi. Na višesistemnim kružno pletaćim mašinama u svojstvu programske komande primenjujemo prvenstveno selektorne doboše (valjke), koji se popunjavaju čivijama ili klinovima, stavljanjem u otvore bubnja, ili selektornim pločicama , koje lomimo pre stavljanja u bubanj sa odgovarajućim uzorkom. Mehanizam izbora sa takvim bubnjem obezbeđuje dobijanje uzorka sa pravougaonim oblikom raporta bez pomeranja i uspona (slika 13.7,b) Selektorni bubanj deluje kroz selektorne (odabiraju će) pločice sa uzorkovanim stopalima na selektoru (potiskivači) igala. Brojem uzorkovanih stopala selektora odre đujemo širinu raporta uzorka. Selektori imaju uzorkovane stope, od kojih svaka uzajamno deluje sa svoje strane selektornom pločicom. Svaka od uzorkovanih stopa odgovara svom nivou rasporeda; od rasporeda stopala zavisi širina raporta uzorka. Primeri rasporeda stopala selektora igala za mehanizme izbora vrste bubnja prikazani su na slici 13.9. U jednoj varijanti stopala selektora raspoređuju se jedan iza drugog po dijagonali. U tom slu čaju fragment uzorka, popunjen čivijama u vertikalnom redu bubnja, u polju pletenja raspoređujemo u horizontalnom redu raporta uzorka. Širina toga rasporeda.; reda ili širina uzorka broju stopala ponavljaju ćoj grupi njihovog Rš =raporta Nu.s, gde je Njednaka stopau u.s – brojjeuzorkovanih selektora, jednak broju selektornih pločica i odgovarajućem broju otvora u vertikalnom redu bubnja. U drugoj varijanti (pri rasporedu stopala, prikazanom u centru i nazvanim V-oblikom) širina raporta Rš = 2 (R-1), a pri koriš ćenju u gornjim stopama dva selektora na višem i nižem nivou Rš = 2R. Pri V-obliku raspored stopa selektora dobijamo simetri čne uzorke relativno vertikalnoj osi. Stope selektora mogu imati i druge varijante rasporeda (slika 13.9, desno); širina raporta uzorka pri takvom rasporedu uvečava se, pošto su u njihovom povezivanju stope selektora ćenjubroju povezane na jednom rasporeda jednakih pozicija stopalanaselektora širina raporta uzorkaistom Rš nivou. može Pri bitikoriš jednaka petljinih nizova, stvorenih iglama cilindra pletaće mašine. Pri tome treba imati u vidu, da je raspored stopala selektora povezan sa karakterom dobijanja uzorka. Primenom stope jedne te iste pozicije, možemo dobiti jedno te isto povezivanje u raportu uzorka. Sa korišćenjem selektornih igala može biti složen (dobijen) takođe motiv uzorka. U tom slučaju svaki od selektora ima u zavisnosti od uzorka nekoliko uzorkovanih stopala. Poslednji od varijante rasporeda stopala selektora nije podobam time, što sa promenom uzorka trebamo menjati raspored samih selektora. Visina raporta uzorka Rh za mehanizam selektorno-individualnog izbora određujemo po formuli Rh.u = Np.b Ns / Ns.r.r ,

185



5/17/2018



gde je Np.b- broj podele selektornog bunja (pantljike) po obimu; Ns- broj pletaćih sistema na mašini; Ns.r.r- broj sistema neophodnih za pletenje jednog reda raporta uzorka. Broj podele selektornog bubnja po obimu odgovara visini raporta uzorka, dobijenog u jednom pletaćem sistemu, a proizvod Rš Rh = No –broju otvora u selektornom bubnju. Uzorkovanje je mogućno mehanizmom izbora sa više bubnjeva, ako bubanj može stajati do kraja u toku zadatog broja obrtaja iglenog cilindra, obrtati na različit broj podele kako u jednu, tako i u suprotnu stranu. U tim slučajevima pri konstantnom broju podele Rh visina raporta uzorka može se uvećavati; mogu biti takođe dobijeni uzorci sa ponovljenim petljinim redovima i sa horizontalnom osom simetrije bez promene programa popunjavanjem selektornog bubnja 13.8. Proračun uzoraka pri individualnom nezavisnom izboru radnih organa

Najveću primenu među mehanizmima ove grupe dobijaju kolutasti mehanizmi izbora. Platine kolutastog mehanizma, koji ima broj podele Np, uzajamno deluje sa iglama, čiji je broj u iglenom cilindru pletaće mašine jednak I, pri tome broj kompleta pletaćih sistema je Nk.s. Pod kompletom pletaćeg sistema podrazumevamo njihov broj, neophodan za dobijanje jednog reda raporta uzorka. Nk.s = Ns / Ns.r..r , gde je Ns- broj pletaćih sistema na pletaćoj mašini; Ns.r.r – broj sistema, neophodan za pletenje jednog reda raporta uzorka.

Slika 13.9. Varijante rasporeda stopala selektora Od odnosa broja No, I, Nk.s zavisi oblik, veličina i uzajamni raspored na pletivu raporta uzorka. Označimo kroz R ostatak od podele I na No, to jest R = I - [ I / No] No , gde je [I / No] = x označava ceo deo broja, ne prelazeći x. Rezultati uzajamnog delovanja koluta sa iglama cilindra adekvatno opisujemo slede ćim matematičkim modelom. Razdvajanjem ravni V, u kojoj je uveden dekartov sistem koordinata, na ravne kvadrate, uslovno prikazujući petlje (slika 13.3). x = j1 (j = 0, ±1, ± 2….); y = i1 (i = 0, ±1, ±2….).


186


5/17/2018



Koordinate (j, i ) donjeg ma kog levog ugla iz dobijenih kvadrata nazva ćemo koordinatama ovih kvadrata. Kvadrati sa koordinatama (j, i ) postavljamo u odgovaraju ćem paru broja [M (i), N(i, j)], dge je M (i) = i – [i/Nk.s] Nk.s ; N(i, j ) = j + [i / Nk.s] R – [j+[i /Nk.s]R /No] No. Smisao uvedenih oznaka je sledeći: M (i) – broj kompleta sistema, koji pletu i-ti petljin red; N(i, j )- broj pozicije kotura ili ploče M(i)-tog kompleta, koji učestvuje u stvaranju petlji, koje leže u i-emtom petljinom redu i j-emtom petljinom nizu. Uređenje para brojeva [M (i’), N(i’, j’ )] nazvaćemo označavanje ovih kvadrata. Poklapanje oznake [M (i’), N(i’, j’ )], [M (i’), N(i’, j’ )] ekvivalentno jednačinama M(i) = M(i’), N(i, j) = N(i’, j’). Nazovimo teoriju matematičkog objekta poljem pletenja sa parametrima No, R, Nk.s i označimo ih preko V( No, R, Nk.s). 13.8.1. Struktrura raporta uzoraka u datom polju pletenja

U polju pletenja V(( No, R, Nk.s) bilo koji jednovezni množitelj iz NoNk.s kvadrata, koji imaju različite oznake, stvara raport, to jest jednoveznu geometrijsku figuru, kojom ponavljanjem možemo pokriti sva polja pletenja bez svetlosti i tragova. Ponavljanje- to je premeštanje početka figure paralelno za veličinu ka ( gde je k-bilo koji ceo broj, a- dužina vektora koji ima jedan pravac, slika 13.7), a zatim u drugom pravcu za veli činu eb (gde je e- bilo koji ceo broj, b-dužina vektora Razmotrićemo dve od tri figure date na slici 13.10. P r v a f i g u r a (slika 79,a). Na figuri možemo izdvojiti četiri tačke A, B, C, D, koje redoslednim povezivanjem daju paralelogram. Delovi konture ove figure, zatvoreni među tačkama C, D i B, C, mogu biti dobijeni saglasno iz delova, zatvorenih među tačkama.

Slika 13.10. Mogući oblici raporata i njihov skelet sa celim brojevima koordinatnih temena

A, B i A, D. Polovina konture ove figure, povezuju tačke A, B, C, može biti proizvoljna pri odsustvu preseka među delovima konture.

187



5/17/2018



Površina ovakve figure jednaka je površini paralelograma, a vektori a , b pomoću kojih pokrivamo polje pletenja, podudarno sa vektorima AB i AD . D r u g a f i g u r a (slika 79,b). Na figuri mogućno je izdvojiti šest tačaka A, B, C, D, E, F, čijim redoslednim povezivanjem delovima pravih daje centralno-simetrični nepresecajući šestougaonik. Delovi konture, zatvoreni među tačkama E, D; F, E i A, F, mogu biti dobijeni iz delova, zatvorenih među tačkama A, B; B, C i C, D. Polovina konture ove figure povezana tačkama A, B, C, D, može biti proizvoljna pri odsustvu preseka među delovima konture. Površina figure druge vrste jednaka je površini šestougaonika ABCDEF ili površini v paralelograma ACGE, konstruisanim na vektorima AC i AD a sa vektorima a i b ostvarujemo zatvaranje površine polja pletenja, podudarno sa vektorima AC i AE Paralelogram ili šestougaonik na dalje ćemo nazvati k o s t u r o m ili baznim delom raporta uzorka. U polju pletenja paralelograma i šestougaonika imamo celishodno koordinate; Nazovimo ih u tom slučaju z- paralelogramom i zc-šestougaonikom. Iz iskazanog sledi, da raporte u polju pletenja V(No, R, Nk.s), određeni kolutnim ili pločastim mehanizmom izbora, mogu imati mnoštvo oblika (slika 13.7, 13.9). Na slici 13.11 prikazani su nekoliko simetričnih (a,c,d) i takozvani skoro pravougaoni (b) oblici raporata, koji predstavljaju najveći interes u praksi. Za opisivanje mnoštvo oblika raporata dosta tačno određujemo moguće oblike njihovih baznih delova, pošto od baznog dela prema bilo kom raportu sa tim baznim delom u polju pletenja mogu ćno je preći putem bilo koje dozvoljene promene njegovog dela pri uslovima, da konture raporta mogu biti samo komadno-linijski pravci, u kojima je svaki deo pravih paralelan osi X i Y. Nesmotreno je videti, da bazni deo raporta druge vrste (slika 13.10,b) možemo razmatrati kao dobijen iz paralelograma ACGE putem dozvoljenog iskazivanja njegove strane. Zatim bazni deo polja pletenja paralelograma javlja se osnovnim.

U s l o v i, k o j i m a k a r a k t e r i š e m o r a p o r t u z o r k a u p o lj u p l e t e nja. Određujemo neophodnim i, dosta tačnim uslovima, karakterom bilo kog baznog polja pletenja pri datim parametrima pločastog mehanizma izbora Nk.s, No, R i, suprotno daje se mogućnost po bilo kom osnovnom baznom delu raporta izračunavanje parametara pločastog mehanizma Nk.s, No, R. z- paralelograma (slika. 13.10,c) sa vrhovima i brojnim ta čkama (0,0), (x1, y1), (x1+x2; y1+y2), javlja se baznim delom u polju pletenja V(N o, R, Nk.s) samo tada, kada je y1 = αNk.s ; y2 = γNk.s; x1 = βNk.s– αR; x2 = δNo– γR, gde je α, β, γ, δ- fiksirani celi brojevi, zadovoljeni uslovno. αδ–γβ = ± 1. Prethodni izrazi, imaju samo celovito rešenje i nazivamo ga diofantovskim ( po gr čkom matematičaru Diofanta), možemo dovesti prema vrsti, koja dozvoljava lako izračunavanje parametara pločastog mehanizma izbora po značenju koordinata raporta ( x1, y1), (x2, y2). Vrsta ovih izraza biće Nk.s = D (y1, y2),

gde je D- pozitivni najveći opšti deljitelj brojeva y1 i y2. No = ‫׀‬x1y2 – x2y2 ‫׀‬ / D(y1,y2).


188


5/17/2018



Vrednosti R jednoznačno određujemo iz sledećih sistema poređenja: − y1

R ≡ x1 (mod N o ); D( y , y ) 1

− y1

2

R ≡ x2 (mod N o ). D( y1 , y 2 )

Ovaj sistem može biti rešen biranjem, pošto mogu ćne vrednosti karakterišemo baznim delom raporta bilo koje date forme i ustanoviti parametre plo častog mehanizma izbora za njegovo dobijanje. Odredićemo sve početne moguće pravougaone oblike raporata, koji dobijaju najveću primenu (slika 13.7 d, b, e). Ovaj zadatak se svodi na odre đivanju svih takvih celih pozitivnih brojeva, pri kojima paralelogram, karakterisan vektorima (0, y1) (x2, y2) (slika 13.7, d), se javlja baznim delom polja pletenja V(No, R, Nk.s). Pri datim vrednostima vektora prva tri uslova primiće oblik y1 = αNk.s ; y2 = γNk.s; βNk.s= αR;

x2 = δNo– γR,

αδ–γβ = ± 1.

Iz ovih sistema Diofantovih jednačina dobijamo N o R ; β = α= ; D( N o , R) D ( N o , R ) y1=

N o N k .s ; D( N o , R )

x 2 = D ( N o , R ),

gde je D- opšti najbolji delitelj među brojem platina u ploči No i ostatka R. Zamenom vrednosti α i β u sistem jednačina Diofantova dobićemo − γ

ili

R

= 1 − δ

D( N o , R )

N o

,

D( N o , R )

 N o  R . ≡ 1 mod D( N o , R )  D( N o , R ) 

− γ

Iz upoređenja zadnje jednačine γ određujemo u granicama 1 ≤ γ ≤

189

N o −1 D ( N o , R)



5/17/2018



Slika 13.8. Šema postavljanja igala i potiskivača, grafički prikaz prepletaja patron uzorka i položaj podizača brava za dobijanje uzorka na mašini

Slika 13.11. Simetrični (a, c,d) i skoro pravougaoni (b) oblik raporta uzorka Jednoznačno. Tada y2 = γNk.s,

 N o  − 1 N k .s . to jest y2 jednako je jednom od vrednosti Nk.s, 2Nk.s,3Nk.s…   D( N o , R )  Na ovaj način, osnovni bazni deo pravougaonog raporta i sama pojava pravougaonog raporta i određivanje u polju pletenja jednoznačno je ishodište iz gore datih izraza. Pri pravougaonom raportu (slika 13.7,b), karakterisan vektorima (0, y1), (x2, 0) i uslovima koji primaju oblik: y1 = αNo; γ = 0; x2 = δNo; βNo = αR; αβ =1. Shodno tome, y1 = Nk.s ; x2 = No; R = 0. Ovo označava, da pri pločastim mehanizmom izbora visina pravougaonog raporta bez uspona (penjanja) jednaka je broju kompleta Nk.s pletaćih sistema mašine, a širina- broju podele u ploči No. Ovakvi raporti imaju praktičnu primenu samo na kružno pletaćim mašinama sa većim brojem pletaćih sistema. Analogni rezultati dobijamo za pravougaone raporte sa premeštanjem (pomicanjem) P( x1, y1)(x2, 0) slika 13.7, e). U tom slučaju iz uslova datih jednačina sledi: γ = 0; α= δ = 1, odakle je x2 = No; x1 = No – R; y1= Nk.s .


190


5/17/2018



Označimo neke rezultate opšte teorije plo častih mehanizama izbora, vezanih sa izvesnim pravougaonim raportima. Kako sledi iz slike 13.7,d, x2 = Rš, y1 = Rh , y2 = X, gde su R š, Rh, X- odgovarajuća širina, visina raporta i uspon u prihvatanju za terminologiju pravougaonih raporata. Kako je N o N k .s N o Rš = D (No, R); Rh = D( R, N o ) = Rš N k .s , Odakle je RšRh = No Nk.s , To jest, broj petlji u raportu uzorka jednak je proizvodu broja podele u ploči (kolutu) na broj kompleta pletaćih sistema, No = Rh.k Rš , gde je Rh.k – visina raporta za jedan komplet. Sa uzimanjem u obzir prihvaćene oznake možemo dobiti

N R = 1 - δ o ; Rš Rš

− γ

 N  R ≡ 1  mod o  , Rš  R š 

− γ

Kako je No /Rš = Rh.k, otuda je  N o   − 1 š 2 γ = δ R − 1 =  x  . R / Rš R / x 2 δ 

Ovde γ- je nešto drugo, kao što je uspon, određujemo za jedan komplet pletaćih sistema pri uslovima, gde se δ javlja kao bilo koji ceo broj, koji nije jednak 0, to jest, δ = (y+1) pri y = 0, 1, 2, , h -1. Za uslove, koji brojno određuju bilo koji oblik u polju pletenja V (No, R, Nk.s), opšte prihvaćene vrednosti širine, visine raporta i uspona nisu dovoljno tačni i ne mogu karakterisati raport bilo kog oblika. Razmotrićemo nekoliko primera, pločastog mehanizma izboraikružno pletaće mašine su: I =mehanizama 575, No = Primer 250, Nk.s =1.4.Parametri Odrediti karakteristike raporta uzorka popuniti komplet pločastih za dobijanje uzorka promenljivog platiranog prepletaja na bazi desno-levog glatkog prepletaja.

Rešenje: 1. Određivanje parametara u polju pletenja V(No, R, Nk.s) I/No = Ns.r.r +R;

575/250 = 2+75; R = 75.

Prema tome, V(250, 75, 4).

191



5/17/2018



2. Prema ranije datim Diofantovim formulama x2 = D (No, R);

x2 = D(250, 75) = 25 = R š

N o N k .s y1 = Rh = D( N o , R) ;

250 ⋅ 4 y = R = D(250,75) = 40. 1

h

3. 75  250  ≡ 1  mod ; 25  25 

− γ

− γ ⋅ 3 ≡ 1 (mod 10).

10 : 3 = 3 +1; 3: 1 = 3. Shodno tome, γ = 3. y2 = γ Nk.s; y2 = 3· 4 = 12.

4. Po određivanju parametara crtamo patron raporta uzorka na kvadratnom papiru za patroniranje pri C = B/A ( slika 13.12); za glatki prepletaj usvajamo C = 0,865. Ozna čavamo na patroni koordinate vektora, određujemo raport, projektujemo uzorak. Sleva od patrone numerišemo redove raporta uzorka, po čeći sa prvog; dole numerišemo petljine nizove raporta, počeći sa 0; desno od raporta ozna čavamo pletaće sisteme, u kojima pletemo petljine redove raporta.

Slika 13.12. Patron uzorka sa pravougaonim oblikom raporta

5. Broj pozicije ploče ili kotura u svakom datom kvadratu raporta može biti određen po već datoj formuli; isto tako brzo možemo izraditi grafički. Desno upisujemo prvi (nulti) niz raporta uzorka, u kojem stavljamo brojeve pozicije selektornih elemenata plo če. Ovo uvek ispunjavamo, pošto pri svakom sledećem obrtaju iglenog cilindra za dati petljin niz i dati


192


5/17/2018



pletaći sistem izvesna je pozi ija j+R. Numerisanje pozicije selekcione ploče za nulti petljin niz počinjemo sa 0.

6. Broj pozicije slekcioni elemenata ploče za svaki pletaći sistem upisujemo u tabeli počeći od nultog niza rapor a, koji odgovara početnom broju pozicije sekcije selekcione ploče. Konačni broj pozicij svake sekcije određujemo kao jo,i+x2. grupe selekcionih elemenata (sekcije) unosimo u tabelu po redosledu rasta; za svaki od n ih ustanovljavamo broj reda raporta, po kojem dređujemo vrste pozicije selekcionih elemenata svake sekcije. Brojem 0 označavamo odsust o platine u kanalu ploče, brojem 1-početak latine.

Primer 2. Dat je šestored i raport (slika 13.13), određen vektorima ( x1 = 9; y1 = 30), (x2 = 18; y2 = 2) i snadbeven kvirom (saćem) pokrivanja polje pletenja. Odrediti parametre pločastog mehanizma za njeg vo dobijanje. Rešenje: Određivanje broja pletaćih sistema n = D (y1, y2) ;

n = D (30, 2) = 2.

Ustanovljavamo broj pozicija pločastog selekcionog mehanizma po već poznatim izrazom No = ‫׀‬ 1y2 – x2y1‫׀‬ / Dy1, y2 = ‫׀‬9·2 – 18·‫׀‬ /2 =261. Određivanje R. Rešavanjem istema jednačina određujemo vrednost R -30/2 (R) ≡ 9 (mod 261) - 2/3 (R) ≡ 18 (mod 261); -15R ≡ 9 (mod 261); -R ≡ 18 (mod261), Odavde sledi, da je R = 261 -18 = 243.

Slika 13.13. Patron uzorka sa mrežastim oblikom raport k.s = 2, a broj letaćih igala može Parametri ploč1026 astog imehaniz su jeNooč261, R iz = 243, biti 504, 765, tako dalje,a što igledno jednačNine

193



5/17/2018



I = No Ns.r.r+ R, gde je Ns.r.r = 1, 2, ….n. Broj pozicije slekcionog elementa ploče, koji učestvuje u pletenju datog reda raporta , određujemo po formuli. Za mehanizme izbora sa filmskom trakom (klasičan način) ili magnetnom trakom pri No> 1 po odgovarajućom formulom najbolji deo broja od podele [ I/No] jednak je 0. Shodno tome, R = I. U tom slučaju polje pletenja dobija oblik V ( No, I, Nk.s), na primer za raport pravougaonog raporta dobijamo y1 = Rh = No Nk.s /D ( No –I ); x2 = Rš = D ( No, I ). Veličine y2 i γ određujemo iz -γ



 . D( N o , I ) 

R

≡ 1  mod

D( N o , I )



N o

Primer 3. Odrediti parametre baznog dela raporta uzorka selekcionog mehanizma sa filmskom trakom pri I = 1100, No = 3600, Ns = 4, Ns.r.r = 1. Rešenje: 1. Određivanje parametra polja pletenja V ( N o, R, Nk.s). Na osnovu poznate jednačine R = I= 1100; shodno tome, V ( 3600, 1100, 4). 2.Po datim formulama nalazimo, da je y1 = Rh = No Nk.s / D (No , I ); y1= 3600·4 /D (3600, 1100) = 144; x2 = D ( No, I); x2 = D (3600, 1100) = 100; -γ = 1100 / 100 ≡ 1(mod 36); i = 13; y2 = γ Nk.s = 52. Po datim opštim formulama izračunavamo parametre raporta uzorka za mehanizam sa elektronskim sistemom programiranja izbora magenetnom trakom u svojstvu nosioca programa. Obično za ovaj sistem D ( No, I ) = I.

14. Načini stvaranja različite dubine kuli kuliranja ranja osnovnom i plišanom pređom Na kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama, kao i na jednocilindričnim automatima, postoje platine specijalne konstrukcije. Na slici 14.1, isprekidanim linijama prikazan je profil nosa obične platine, punom linijom-plišane. Na slici 14.2 prikazana je putanja kretanja povijanja kukice u rasporedu na vertikalnu ravan. Deo kk odgovara spuštanju igle po ivici spuštača igala, deo kn- prelazu igle sa spuštača igala na poćetnoj liniji podizanja podizačem igala, deo nn- podizanje igle po liniji podizača igala. Vertikalnom linijom 1, 2, 3, 4, 5, 6 označavamo igle; ti-igleni korak mašine, Vp-vodič plišane pređe, Vo-osnovne pređe; OO- linija odbojne ravni, O’-O’- linija ravni kuliranja za plišanu peđu. Plišana pređa dodaje se na igle mašine pod nagibnim uglom βn.p, osnovne- βn.o. Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

194


5/17/2018



U momentu, kada igla zahvata kukicom plišanu pređu, nos platine raspoređuje se među pređama, zatim plišana pređa se savija u gornjoj ivici nosa platine i ima veću dubinu kuliranja hk.p, pri čemu se osnovna pređa, koja je u momentu kuliranja, savija o podbradak platine. Označimo dubinu kuliranja snovne pređe sa hk.o( slika 14.1, prikazana izgledom po AA), rastojanje od podbradka plati e do gornje ivice nosa sa a, tada je a = hk.p –hk.o,

Slika 14.1. Šema dobijanja plišane pe lje uz pomoć platine na čaraparskom automatu Visina plišanog uvojka određuje se konstrukcijom platine, što je veća veličina a, time je v ći plišani uvojak, i obratno. Izvesno je, da broj igala n, koje istov emeno učestvuju u kuliranju pređe, zavisi od nagibnog ugla kuliranja spuštača igala α, iglen g koraka ti mašine i dubine kuliranja hk. Ova za isnost se može iskazati formulom Ni = hk /ti tg α . Sa povećanjem dubine kuli anja raste broj igala Ni, to jest pojavljuje se rignječenje pređe. Na slici 14.2 vidimo, da o novna pređa istovremeno kulira dve igle 1, 2, a plišana- četiri igle 1, 2, 3, 4. Pri pletenju pliša na bazi iz vedenog glatkog prepletaja pritisak pređe n staje, pošto se broj igala, koji učestvuje u pletenj u svakom pletaćem sistemu, smanjuje za d a puta. Na dvocilindričnim autom tima dopunska ravan kuliranja stvara se sp cijalnim kukicama K (slika 14.3), koje postavlja o u gornjem cilindru. U tom slučaju održavamo takođe uslove, kao i na jednocilindričnim automatima, to jest, Βn.p> βn.o ; hk.p>hk.o .

Slika 14.2. Putanja kretanja najviše tačke savijene kukice Osnovna pređa e polaže samo na iglama donjeg cili dra, a plišana- na kukicama, u gornjem cilindru, i napostav igla ljene a donjeg cilindra. Da bi ispunili zbacivanje plišanih petlji, kukice K zaokreću se od delovanjem specijanog čeonog klina (br vice) po strelici a oko tačke O. Na osnovo pletaćim mašina a, koje imaju dve iglenice I i II (slika 8 ), dopunsku ravan kuliranja stvaramo specijanlim iglama ( cevastim, olučastim), postavl ene u iglenici II. Mašina ima i dva polagača-lege šine: prednji P i zadnji Z. Položaj polagača određujemo relativno iglenici I, snadbevena pletaćim iglama, u datom slučaju- jezičastim. Plišana pređa polaže se na igle obeju iglenica, a osnovna-samo pletaćim iglama igleni e I. Na slici 14.14 strelicama je prikazano kreta je oba polagača u procesu polaganja pređe na iglama mašine. Polaganje se izvršava u počet u na iglama iglenice II, zatim na iglama igl nice I. U tabeli dat je režim rada polagača. 195



5/17/2018



Tabela 14.1. Režim rada polagača prednji sa osnovnom pređom

zadnji sa osnovnom pređom

Polaganje pređe na iglenici II

klatneno kretanje mirovanje klatneno kretanje

klatneno kretanje mirovanje klatneno kretanje

Polaganje pređe na iglenici I

klatneno kretanje skretanje

klatneno kretanje skretanje

klatneno kretanje

klatneno kretanje

Slika 14.3. Šema dobijanja plišanih petlji na dvocilindričnom automatu Iz razmotrenog režima rada polagača vidimo, da se polaganje osnovne pređe na iglenici II isključuje, pošto u momentu skretanja pri polaganju na igle prednja iglenica ostaje u stanju mirovanja. Na slici 14.4 prikazano je polaganje plišane pređe na iglama II’ i II’’ (osnova-triko). U momentu polaganja pređe na iglu II’ polagač izvršava suprotno polaganje, zatim po pravilu dobijanja polupetljeplatiranih na iglamaprepletaja 10’, 11’, plišana 12’). pređa zadnjeg polagača izlazi na strani lica petlje ( kao Može biti takav slučaj, da plišana pređa bude položena na na iglama 11’, 10’ ( kretanje zadnjeg polagača Z prikazano isprekidanom linijom). Tada u momentu polaganja pređe na iglu 10’ oba polagača izvršiće jednostrano skretanje i plišana pređa izlazi na strani nalič ja petlji. 15. Proces izrade potkinih prepletaja Pletiva potkinih prepletaja izrađujemo na kulirnim i osnovo pleta ćim mašinama najmanje iz dva sistema pređa: osnovne i potkine. Najviše rasprostranjeniji način pletenja je dvostrano ili desno-desno pletivo sa poprečnim potkinim pređama na bazi patenta i njegovih izvedenih


196


5/17/2018



prepletaja, i dvostranih kulirnih pletiva sa uzdužnim potkinim pređa a na bazi nalič ja glatkog prepletaja. Osnovo pleteno pletivo po kinih prepletaja obično izrađujemo sa otkinim pređama, umetnutim u pravcu petljinih redova pletiva ( sa uzdužnim potkinim pređ ma). Pri njegovom dobijanju rukovodimo se sled ćim trima pravilima: • potkini polagači ri izvršenom skretanju iza igala raspoređ ju se bliže prema

leđima igala, neg li osnovni. Samo u ovom slučaju potkine pređe mogu biti položene ispod ve nih delova osnovnih pređa; • potkini polagači olaganje pređe na iglama ne izvršavaju, a ostvaruju samo skretanje iza igala; • na dvoigleničnim snovo pletaćim mašinama svaki od polagač može biti potkin u odnosu prema iglama različitih iglenica. • Princip dobijanja osnovo ple enog pletiva potkinih prepletaja dat je na slici 15.1. Potkinim pređama Pp polaganjem u z v, stvaramo površinu II olučastim iglam 1 sa zatvaračima (iglicama) 2 i površinu I pol žajem pređe osnovnog polagača P . (slika 15.1,a). U ovaj zev o pređe Pp mogu polagati pola ači Pp pri njihovim skretanjima, čunkom ili hvatačem kao na tkačkom razboju ( kao pot ina pređa 5) ili se dovodi sa strane kukic igala specijalnim uređajem po strelici a. Osim ekstilnih pređa u zev se mogu uvoditi lanene ili kudeljne trake 4, tkani i drugi metražni vlak asti materijali, a takođe obloge iz pokidanih tekstilnih pređa . U tom slučaju glave igala sa naoštrenim šiljcima probadaju vlaknasti materij l 6. • potkini polagači polaganje pređe na iglama ne izvršavaju, a ostva uju samo skretanje iza igala; • na dvoigleničnim osn vo pletaćim mašinama svaki od polagača može biti potkin u odnosu prema iglama različitih iglenica. Princip dobijanja osnovo pletenog pletiva potkinih

prepletaja je stvaramo na slici površinu 15.1. Potk pređama Pp IIinim polaganjemdat u zev, olučastim iglama 1 sa zatvaračima (iglicama) 2 i površinu I položajem pređe osnovnog polagača Po. (slika 15.1,a). U ovaj zev pređe Pp mogu polagati polagači Pp pri njihovim skretanjima, čunkom ili hvatačem kao na tkačko razboju ( kao potkina pređa 5) ili se dovodi sa s rane kukice igala specijalnim uređajem po strelici a. Osi tekstilnih pređa u zev se mogu uvoditi lanene ili kudelj e trake 4, tkani i drugi metražni vlaknasti materijali, a takođe obloge iz pokidanih tekstilnih pređa . U tom slu aju glave igala sa naoštrenim šiljcima probadaju vlaknasti aterijal 6.

Slika 14.4. Šema dobijanja plišanih petlji na Rašel mašini Posle uvođenja potkinih p eđa u zev osnovne pređe polagača Po se polažu na iglama, a potkine pređe nalaze se zatvorene između leđa igala, baznim delovima polupetlje 3 i delovima osnovne pređe b, iz kojih se nadalje stvaraju vezni delovi petlji ( slika 15.1,b). Pri izvršenju operacije oblikovan ja ( slika 15.1,c) potkine pređe biće uplete e u osnovno triko pletivo između baznih i vezni delova petlji. Pri uvođenju materijala u ev u obliku vlaknastih platna ista će biti prošivena osnovnim pređama ( sa jedne njihove strane nalaziće se bazni delovi petlji, a sa drug - vezni delovi). 197



5/17/2018



Na slici 15.2 prikazan je raspored sa 24 polaga ča osnovinih pređa rašel mašine za pletenje čipki. Na slici je označeno sa : I- konzolni podupirač polagača; II-polagači; III-platinska gredica; IV-rupičaste igle osnovnog polagača; V- vodiči-rupičaste igle potkinih polagača; VI-gredica sa odbijajućim platinama. Polagači 1, 4 pletu osnovno pletivo, polagači 2, 3-potkino u odnosu prema polagaču 1, ali oni mogu da stvaraju i osnovne petlje (ovi polagači koriste se pri dobijanju ivičnih čipki). Polagači 5-24 su uzorkovani. Vodiči pređe-rupičaste igle polagača 2, 3 i 5-24 postavljeni su na jednoj liniji skretanja ( ukupno na rašel mašini ovog tipa ima 10 linije skretanja). Na slici 15.2 prikazan je raspored polagača na dvoigleničnoj rašel mašini sa oznakama: 1,2- gredice sa odbijajućim platinama; I1, I2- iglenice; 3, 4- gredice sa završnim platinama; I, II, III-polagači. Polagači II, III mogu biti potkini u odnosu prema iglenici I2, polagači I, II-u odnosu prema iglenici I1, polagač II-u odnosu prema iglenici I1 i I2.

Slika 15.1. Šema dobijanja osnovo pletenog pletiva potkinog prepletaja sa olučastim iglama i dva polagača osnove: Po-polagač osnovne pređe; Pp-polagač potkine pređe; b-delovi osnovne pređe. Više složenijim javlja se proces izrade osnovo pletenog pletiva sa poprečnim potkinim pređama, umetnutim po celoj širini pletiva. Redosled operacija procesa stvaranja petlji (a- g) na rašel mašini sa olučastim iglama prikazan je na slici 14.4. ( detaljnije vidi Tehnologija pletenja II deo, autora V. Gligorijevica).


198


5/17/2018



Pri izradi osnovo pletenog pletiva potkinih prepletaja veličina i pravac skretanja iza igala potkinih i osnovnih polagača određuje strukturu pletiva. Razlikujemo šest osnovnih varijanti skretanja potkinih i osnovnih olagača iza igala.

Slika 15.2. Šema rasporeda rupičastih igala polagača na r šel mašini sa 20 osnovinih pređa Osobine strukture pletiva u z avisnosti od uslova i pravca skretanja polagača iza igala prikazano je u tabeli 15.1. Skretanja potkinih i osnovnih polagača iza igala označeni su odgovarajućim vektorskim veličinama i ( ovo je skretanje osnovnog polagača iza igala). Projektovanje skretanja p tkinih polagača, neophodnih za izradu pletiva sa zadatom strukturom, izvršava se sa o novnim pravilima koja smo dali gore.

199



5/17/2018



Tabel 15.1.


200


5/17/2018



Tabela 15.1

201



5/17/2018



Slika 15.3. Šem rasporeda polagača na dvoigleničnoj rašel ašini

Slika 15.4. Proces stvaranja petlji pri polaganju potkinih pređa o celoj širini osnovo pletenog pletiva 1-igle; 2-greda sa odbijaj ćim platinama; 3- pletivo; 4, 5-polagači sa snovnom pređom; 6- gornje platine; 7-konvejner (transporter) potkinih pređa; 8- potkine pređe; 9- donje platine; 10- zatvarači igal .


202


5/17/2018



16. Proces izrade osnovo pletenih futernih prepletaja Pri izradi osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja polagače sa futernim pređama postavljamo dalje od leđa igala, nego osnovne. Redoslednost operacije jednocikličnog načina izrade osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja prikazan je na slici 16.1. Pređe osnovnih Po i futernih Pf polagača polažemo na iglama istovremeno (slika 16.1,a,b,c). Posle okončanog polaganja pređe futerni polagači odvode se prema polupetljama zatvarajućom dašcicom (lamele, udarni lim) Dz (slika 16.1,d). Zatim igle se spuštaju za stvaranje novog reda petlji. Futerne pređe se zbacuju na novo stvorenim petljama zajedno sa polupetljma. Pri dvocikličnom načinu izrade pletiva osnovne i futerne pređe polažu se na iglama sa razdelom. Proces stvaranja petlji na osnovo pletaćim mašinama sa špicastim iglama i presom sa naizmeničnim radom prikazan je na slici 16.2. U prvom ciklusu na iglama se polaže futerna pre a) igle se spuštaju i ne presuju je isklju Pf (slika futerne pređđae F( polaga delovičaI-II, II-III)16.2, odvode se prema polupetljama 1 u(presa glavama igalačena), (slikaa 16.2,b).

Slika 16.1. Jednociklični način izrade osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja U drugom ciklusu igle se podižu na nivou zatvaranja (slika 16.2,c) na njima se polaže samo osnovna pređa O polagača Po i stvara se novi red petlji pletiva, pri čemu delovi futerne pređe I-II, II-III se zbacuju na nove petlje 2 zajedno sa polupetljama 1 (slika 16.2, d). Na osnovo pletaćim mašinama sa olučastim iglama dvociklični način izrade pletiva futernih prepletaja ostvaruje se istim redosledom, kao i na mašinama sa špicastim iglama. Umesto prese koristi se mehanizam za pokretanje zatvarača igala mašine. To je ustvari jedna iglica koja klizi po telu igle naviše i naniže kada je neophodno da se zatvori vrh kukice igle, da bi se mogla izvršiti operacija prebacivanja polupetlji sa tela igala preko glave igala. Na slici 16.2 na osnovo pletaćim mašinama sa jezičastim glama i zatvarajućom daščicom pri dvocikličnom načinu pletenja pletiva futernih prepletaja u po četku na iglama polažemo

203



5/17/2018



pređe futernim polagačima, zatim se oni odvode prema polupetljama zatvarajućom daščicom. Igle produžavaju izbacivanje, i na njima se zatim polažu pređe osnovnih polagača.

Slika 16.2. Dvociklični način izrade osnovo pletenog pletiva futernog prepletaja Dvociklični načini izrade osnovo pletenog pletiva više je pouzdan, nego li ciklični; pri njegovoj primeni mogućno je ispuniti svako povezivanje polaganja osnovnih i futernih pređa. Osnovni nedostatak jednocikličnog načina sa korišćenjem zatvarajućih daščica je pojava mogućnosti zbacivanja sa jezičaka igala ne samo futernih, nego i osnovnih pređa. Na slici 16.3 prikazana je struktura i grafi čki prikaz osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja. Futerni polagači mogu izvršavati ne samo obi čno, već i keperno polaganje. Nedovršene futerne petlje različitih vrsta prikazane su u narednoj tabeli. Na Slici 16.4 prikazana je struktura prepletaja triko sa potkinom (slika 16.4,a) i futernom (slika16.4,) pređom. Kako vidimo na slici potkina pređa ne stvara petlje i povezuje se sa osnovnom samo ispod veznih delova petlji trikoa. Za razliku od njih futerna pre đa obavija u krug osnovni bazni deo petlje. U tabeli 16.1 prikazane su moguće varijante polaganja osnovnih i futernih pređa na iglama (NS) i iza igala (IS). Povezivanje polaganja pređe, označeno velikom zagradom, mogućno je pri jednocikličnom načinu izrade pletiva. Pri dvocikličnom načinu pletenja mogućno je bilo koje povezivanje polaganja osnovnih i futernih. Osnovo pleteno pletivo futernih prepletaja izrađujemo na jednoigleničnim rašel mašinama. Za njegovo dobijanje mašina je snadbevena padajućom presom. To je ustvari jedna metalna Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

204


5/17/2018



pločica 2 (slika 16.5,a) postavljena između osnovnog 1 i futernog polagača 3. Uloga pločice je da odvodi naniže futernu pređu, polagajući je na jezičke igala zajedno sa osnovnom. Pri ovome futerne pređe se premeštaju sa jezičaka igala na njihovim drškama, da nebi potpale ispod kukice igala pri njihovom spuštanju. Iz slike 16.4,b vidimo da futerna pređa u redu 1 futernog trikoa stvara zamkasti uvojak, a u redu 2- nezamkasti. Zamkasti uvojci dobijaju se pri polaganju futerne pređe po pravilu stvaranja zatvorenih petlji, a nezamkaste- po pravilu stvaranja otvorenih petlji.

Slika 16.3. Struktura i grafički prikaz osnovo pletenog pletiva futernih prepletaja

205



5/17/2018



Za osnovu pletiva najčešće se primenjuju trikovni i atlasni prepletaji sa otvorenim i zatvorenim petljama. Radi toga, da bi se futerna pređa reljefno izdvojila, koristimo osnovne petlje otvorenog oblika. Međutim nekada se projektuju zatvorene petlje, da se ne bi narušilo pravilo o polaganju futerne i osnovne pređe u suprotnim pravcima. Futerne pređe se obično udvostručuju ili utrostručuju, u odnosu na osnovne radi boljeg reljefastog izgleda uzorka. Tabela 16.1: Varijante polaganja osnovnih i futernih pre đa na iglama i iza igala


206


5/17/2018



Na slici 16.5,b prikazan je uzorak osnovo pletenog futernog prepletaja ispleten sa četiri polagača osnovinih pređa na jednoigleničnoj rašel mašini.

Slika 16.4. Struktura trikoa sa potkinom a i futernom pređom b. 17. Izrada zavesa i čipki U današnje vreme većina proizvoda od zavesa i čipki izrađujemo uglavnom osnovo pletaćim načinom na žakarovim osnovo pletaćim mašinama sa više polagača osnovinih pređa. Baza za njihovo dobijanje služe u prvom redu potkini i futerni prepletaji. Zavese i čipke su ustvari uzorkovani mrežasti proizvodi, kod kojih su karakteristične ćelije jednake ili različite po svom obliku i veli čini, i uzajamno su raspoređene i povezane sa gusto pokrivenim delovima pletiva u saglasnosti sa šarom uzorka. Po sastavu proizvode od zavesa i čipki delimo u dve grupe:osnovne i složene strukture. O s n o v n i p r o i z v o d i sadrže obično osnovu sa upletenim uzorkovanim pređama; osnovni proizvodi ove grupe mogu ili ne da imaju uzorkovane pređe. U p r o i z v o d i m a s l o ž e n e s t r u k t u r e, imamo uzorkovane i osnovne sisteme pređe, uzorkovane pređe ispunjavaju istovremeno ulogu povezujućih i stvaraju sopstveno pletivo mrežasto čipkarskih proizvoda; u njima osnovne pređe ne mogu da stvaraju osnovno pletivo. Primena prepletaja za zavesno-čipkarske proizvode zavisi od finoće pletiva kombinovanih potkino-filetnih ili futerno-filetnih prepletaja. U proizvodima potkino-filetnih prepletaja uzorci se stvaraju potkinim polaganjem uzorkovanih pređa, u proizvodima futerno-filetnih prepletaja-futernim polaganjem uzorkovanih pređa. Prema tome, suština zavesno-čipkarskih proizvoda su uzorci koji se stvaraju kako potkinim tako i futernim polaganjem uzorkovanih pređa. Model strukture jedne osnovo pletene zavese osnovnog pletiva sa potkinim uzorkovanim pređama, grafičkim prikazom i sastavom lanca date je na slici 17.1. Osnova zavese za razliku od osnove čipke ima makrostrukturu tipa mreže (mrežasto pletivo) sa pravougaonim ćelijama, čije su veličine po horizontali ah = th, po vertikali av = tv, gde je th i tv horizontalni i vertikalni korak ćelija. Za dobijanje osnovnog pletiva zavese koristimo tri sistema pređa osnovnu 1, koja stvara lančić i uvedena je u polagač P1, i dve potkine 2 i 3 ,uvedene saglasno u potkine polagače P i P . Uzorke na pozadini osnovne mreže stvaramo sistemima uzorkovanim potkinim pre2đama 34, čiji prečnik duz za

207



5/17/2018



veću kontrastnost (suprotnost uzorka premašuje prečnike osnovne do i os ovnih potkinih dy1 i dy2 pređe. Veličinu ćelije po vertikali u osnovnom pletivu određujemo saglasno formuli av = nBL + BLp , gde je n-broj redova pletenog lančića među delovima njegovog povezivan a; BL-visina petljinog reda lančića na delu povezivanja; BLp-visina reda petlji lančića . Veličina osnovne mreže po ho primenjenog uvoda osnovnih pređa osnovo pletaće mašine i tehnol upletanja zavese pri odležavanju (od

a delu povezivanja izontali zavisi od u polagače, finoće škog koeficijenta aranju) :

gde je Ro- raport uvoda osnovnih pr đa u polagače; t-igleni korak osnovo pletaće mašine; Ku-tehnološki koeficijent upletanja pletiva zavese.

Slika 16.5. Položaj futernog i osno nog polagača pri pletenju pletiva futernog prepletaja (a) i uzorak ovog pletiva(b). Na slici 17.2 prikazan je model slož ene strukture čipke sa potkinim polaganjem uzorkovani pređa. Osobenost sastava takve čipke, po upoređenj sa osnovnim, je pojava prisustva različitih ćelija po bliku i uzajamnom rasporedu, dobijenim putem povezi anja uzorkovanim potkinim pređama 2, 3, 4, 5 i tako dalje nekih petljinih nizova lančića 1 u različitoj povezanosti. Potkine pređe izvršavaju istovremeno ulogu uzorkovanih i povezujućih, što daje mogućnost stv ranja proizvoda sa uzorcima u vidu delova, pokrivenih potkinim pređama, ažurnim otvorima u vidu različitih po obliku, veličinama i rasporedu ćelija. Na delovima gustog pokrivanja I, II potkine pređe polažu se u svakom petljinom redu ispod veznih delo a različitog broja petljinih nizova u zavisnosti od ši ine pokrivanja; za dobijanje koje sejestvar petljinihtenizova ( delo imIII, IV,u VIII, Xi tako dalje)ćelija, neophodno potkaju ine ne prepovezivanjem đe polagati u jednom istom petljin nizu nekoliko petljinih redova. Neki petljini nizovi, stvaraju i ćelije, povezuju se međusobno na delovima veza VI, V, VII, koje su raspoređene u sagla nosti sa veličinom i oblikom dobijenog u orkovanog efekta. Veličina ćelija ai, korak ćelij th i tv, petljin koraka A1 i A2 u takvim z vesnim-čipkarskim proizvodima zavisi od karaktera uzorka. U zavesama i čipkama, k ko osnovnih tako i složenih struktura (sli a 17.2), stvaramo uzorkovane efekte, raznovrsne i složene koje određujemo brojem si tema uzorkovanih potkinih pređa, uvedenih u po edine rupičaste igle polagača osnovo pletać mašine. Na slici 17.3 prikazan je p imer patrone uzorka i priprema podataka za dobijanje osnovne čipke, koja se izvršava sa k rišćenjem 14 potkinih uzorkovanih polagača na rašel mašini.


208


5/17/2018



Analogno patroniranju osnovne zavese i zavesno-čipkarskih proizvoda složene strukture, kao za osnovu papira primenjujem pravougli oblik ćelija.

Slika 17.1. Model strukture osnovo pletene zavese osnovnog pletiva sa potkinim uzorkovanim pređama, grafičkim prikazom i sastavom lanca osnovnog prepletaja Znatno veći broj uzorkovanih efekta možemo dobiti na zavesno- čipkarskim proizvodima, izrađenih na rašel mašinama, rupičastim iglama polagača koji se upravljaju žakarnim mehanizmom za uzorkovanje. Proizvodi, izrađeni na ovim mašinama, obično imaju složenu strukturu; uzorkovane potkine ili futerne pređe u njima služe istovremeno i povezivajuće. Ukoliko vezni delovi uzorkovanih futernih pređa na strani nalič ja leže iznad veznih delova osnovnih petlji, uzorci na futernom pletivu ve ćeg su kontrasta i reljefniji, nego li na pletivu potkinih prepletaja, čiji je proces dobijanja složen. Na slici 17.4 prikazan je model strukture zavesno- čipkarskih proizvoda, uzorak koji stvaramo polaganjem kako potkinim, tako i futernim pređama. Osnovu proizvoda predstavlja mreža sa pravougaonim oblikom ćelija, dobijene iz triju sistema pređa: Po, Puz1, Puz2. Uzorak se povezuje sistemima Py i futernim PF pređama. Uzorkovane potkine pređe u takvom pletivu raspoređene su ispod veznih delova osnovnih, a vezni delovi futernih pre đa PF sa nalič ja pokrivaju osnovne i uzorkovane potkine pređe, zahvaljujući čemu u pletivu imamo dva elementa uzorka: manje kontrastnim iz potkinih i više kontrastnim i reljefnim iz futernih pređa.

209



5/17/2018



Slika 17.2. Model složene strukture čipke potkinog prepletaja 18. Žakarni osnovo pl teni prepletaji Žakarni osnovo pleteni pre letaji imaju sve veću rasprostranjenost u tekstilnoj idustriji. Princip njihovog dobijanja analogan kulirnog žaksa arnog gde pređe nepolažemo na svim igj lama, već u principu zavisnostidobijanja od uzorka, pri čemu igala,pletiva, na kojima pređu ne polažemo, polupetlj ne zbacujemo. Suština dobijanja osnovo letenog pletiva žakarnih prepletaja sastoji s u tome, što se na jednim iglama periodično st araju žakarne petlje, a na drugim-jednosta ne, osnovne. Radi ovoga na mašini izvodimo gr pni izbor igala. Osnovo pleteno žakarno pl tivo izrađujemo na jednoigleničnim i dvoigleničnim mašinama kao jednobojno i višebojno. 18.1. Jednoiglenični ža arni prepletaji

Jednoiglenične žakarne prepl taje izrađujemo na brzohodnim ketenštulima i rašel mašinama, koje su snadbevene specijalni mehanizmima za uzorkovanje. Mehani am za uzorkovanje se sastoji iz jedne ili dve u orkovane prese i jedne glatke. Na brzoh dnim ketenštulima primenjujemo nazubljene prese, a na rašel mašinama presuju će pločice, čiji redosled rasporeda zavisi od izrađivanog uzorka. Uzorkovane prese dobijaju uzdužno kretanje od lanca, koji se sastoji iz gli era ili članaka različite visine, analogno lancu za uzdužno skretanje polagača. Na rašel ašinama sve prese se mogu istovremeno iskl jučiti iz rada. Za dobijanje jednoigleničnih žakarnih prepletaja primenjujemo nepotp uni uvod osnove u polagače i uzorkovane prese sa raportom slaganja presujućim pločicama, prema odgovarajućem raportu uvod polagača. Tako naprimer, ako u četiri rupičaste igle uvedemo osnovinu pređu i u četiri ne uvedemo, to ćemo u presi postaviti presuju e pločice na četiri iglene podele, a sledeći delo i prese, jednaki četirim podelama bez presu jućih pločica. Igle,


210


5/17/2018



na kojima polažemo pređu , p resujemo, a igle, na kojima pre đu ne polaže o, ne presujemo, i polupetlje sa njima ne zbacuj mo. Sve jednoiglenične žakarn prepletaje delimo u dve grupe: jednostavne reljefne i vezene reljefne.

Slika 17.3. Patron uzorka i šema uvoda pređama polagača za d bijanje čipke potkinog prepletaja

211



5/17/2018



Slika 18.1. Model trukture uzorkovanog zavesno čipkarskog p epletaja s voren potkinim i futernim pređama 18.1.1. Jednostavni relj fni žakarni prepletaji

U reljefnim žakarnim preplet jima reljefni delovi se stvaraju kao rezultat zatezanja njihovim žakarnim petljama. Različitim povezivanjem r ljefnih delova i otvora na pletivu se pojavl uje karakterističan spoljašnji izgled jednostavnih žakarnih prepletaja. Za njihovo dobijanje broj neuvedenih rupičastih igala, raspoređenih u raportu uzastopno, nesmeju prevazići ma simalan broj igala u skretanju polagača minus 2. Pri neispunjenju ukazanog pravila grup osnovinih pređa, uvedene u polagače, ne povezuju se međusobno. Broj neuvedenih rupičasti igala, raspoređenih uzastopno, zavisi od karaktera dobijenog uzorka; isto tako neophodno e uzeti u obzir, što je manji broj igala, neuvedenih uzastopno, time je manji broj petljinih re ova, sastavljen iz jednostavnih petlji, koje bi odgovarale jednoj žakarnoj petlji, a shodno tom , uzorak će imati manju reljefnost i manju ja snoću izdvojenu na pletivu. Osnovo pleteno pletivo sa jednostavnim reljefnim uzorcima izrađuje o na brzohodnim ketenštulima i rašel mašinam . Na slici 18.4 prikazan je polo aj pređe na iglama pri dobijanju jednostavn g žakarnog osnovo pletenog pletiva. Na telima igala 9-12 nalaze se polupetlje 1, 2, 3 i 4 (slika 102,a). Rupičaste igle raspoređene su iza igala. U dve rupičaste igle (5 i 6) uvedene su pređ , koje se povezuju sa krajevima stranica polupetlji 1 i 2. Rupičaste igle (7 i 8) su bez uvoda. Uzorkovana presa je snadbevena pres pločicama u saglasnosti sa ukazanim redosledom uvod rupičastih igala. U procesu stvaranja petlji os ovine pređe se polažu samo na iglama (9 i 10). Pri spuštanju iglenice novo položene pređe premeštaju se ispod kukice igala. Na telima igala 11 i 12 ostaju da vise nezbačene polupetlje 3 i 4, koje ukazuju da se u tom tako đe petljinom redu i nove petlje nalaze na telima susednih igala.


212


5/17/2018



đe napletenog Slika 18.4. Položaj pre špicastim iglama pri dobijanju jedn stavnog osnovo žakarnog pletiva

Na slici 102,b prikazan je momenat, kada se polupetlje 1 i 2 zbacuj sa igala 1 i 14, i premeštaju na bazni deo novo stvorenih petlji 13 i 14, stvorenih iz novo položen-ih petlji. Ako u toku stvaranja nekoliko petljinih redova ne polažemo pređu na j dnu te istu iglu, na njoj će ostati da vise polupetlje, koje nazivamo ž a k a r n i m. Posle njiho vog zbacivanja ove petlje će se naći prema nekoli o petljinih redova u susednim petljinim niz vima i, zatezanjem delova pletiva, koje se sastoji iz jednostavnih petlji, stvaraju na pletivu relj efne uzorke. Prema tome reljefni delovi u žakarnom osnovo pletenom pletivu mo u biti otvori, koje stvaramo u tim mestima, gde nema prave veze među petljinim nizovima. Ovakvi otvori stvaraju se međupetlje, obrtnim petl eama, dobijene krajnje pređe uvedenih rupičastih igala, i žakarne dobijen krajnjim pređiz ama sledegrupe će grupe. Jednostavna žakarna relj fna pletiva izrađujemo na osnovo pletaćim mašinama sa primenom jednog, dva i više polagača. Prema tome, određivanje redosleda uvoda presujućih pločica u jednom raportu uzorkovane prese i u slu čaju primene obojenih snova sastavljamo raspored snovanja. Na slici 18.5 prikazana je uslovna šema jednostavnog reljefnog pletiva žakarnog prepletaja. U svojstvu bazno prepletaja u datom slučaju primenjujemo tlas-triko. Polagači imaju preskočan uvod pređa a kroz četiri rupičaste igle. Profil uzorkov ne prese odgovara uvodu polagača, to jest +4; 4. Raport prepletaja po vertikali jednak j 32 petljina reda. Obavezujućim uslovom dobijamo takva pletiva u kojima svaka petlja mo ra biti povezana po vertikali sa petljama narednih redova.

213



5/17/2018



Iz prikazane uslovne šeme vidimo, da se znatni deo petlji za povezivanje sa narednim mora istegnuti po vertikali na nekoliko petljinih redova- od dva do osam. Pri ovome date petlje stežu susedne delove pletiva, koji se sastoje iz petlji normalne veli čine, usled čega se na pletivu stvaraju reljefni uzorci.

Slika 18.5. Uslovna šema jednostavnog reljefnog osnovo pletenog pletiva žakarnog prepletaja 18.2. Vezeni žakarni reljefni prepletaji

V e z e n i m ž a k a r n i m r e lj e f n i m prepletajima nazivamo takve, u kojima na pređama, upletene šare, koje se sastoje iz reljefnih bobica, valjaka ipozadini, drugih stvaramo figura. Prijednim dobijanju vezenih žakarnih prepletaja primenjujemo minimum dva polagača: jedan polagač sa punim uvodom, a drugi za vezenje sa preskočnim uvodom. Svakom od njih odgovara svoja presa: za osnovni polagač-glatka presa, za vezeniuzorkovana. Na slici 18.6, prikazan je položaj pređe na iglama pri izradi vezenog jednoigleni čnog žakarnog pletiva. Pređa za vezenje provlači se samo na iglama 1 i 2 (slika 18.6,a), a na iglama 3 i 4 produžavaju da vise polupetlje, stvorene iz osnovnih pređa. Pri izvršavanju poslednje faze u procesu pletenja uzorkovana presa 2:2 zapresuje samo one igle, na kojima se polaže pređa za vezenje, radi čega sa ovih igala zbacivanje polupetlji proizilazi u svakom petljinom redu. 18.6,b položaj, da kada iglama 1 istvorene 2 stvaramo po tri petlje preNa đe slici za vez, a naprikazan iglama 3jei 4takav produžavaju visenapolupetlje, iz osnovnih pre điz a.


214


5/17/2018



Posle ovoga pri daljem rad mašine biće uključene glatke prese, izvr ava se zbacivanje polupetlji sa svih igala, i j e n o j ž a k a r n o j p e t lj i odgovaraće tri petlje, dobijene iz pređe za vez u susednim petl inim nizovima. Ove petlje biće zategnute ž karnim petljama, i na pletivu stvaraju reljefne ša e.

Slika 1 .6. Položaj pređe na špicastim iglama pri jednoigleničnog žakarnog pletiva Polagači za vez sa presko čnim uvodom polažu pređu na deo igle, k je su zapresovane uzorkovanom presom; zatim a igala zbacuju polupetlje. Sa ostalih igala etlje se ne zbacuju sve dotle, dok osnovni polag č ne položi pređu na svim iglama i glatka pr esa ih ne ispresuje. Šare, stvorene pređama za v z na poleđini iz osnovnih petlji, obi čno s sastoje iz bobica, valjaka i idrugih ravnih ponekad u osnovni, prefigura. đe ra liPonekad čite boje.šare naglašavamo uvođenjem u p lagač za vezenje, a Reljefnost bobica i drugih ezenih šara zavisi od broja petljinih redova, na udaljenost koju pređe za vez polažu na jednu e istu iglu. Čime je v e ć i broj ovih redova, time će biti i i s p u p č e n i j i elemenat zorka. Isto tako u proizvodnim uslovima ne preporučujemo pravljenje pripreme sa bobicama, dobijene pri stvaranju više od 4-5 petlji ih redova, pošto to smanjuje produktivnost mašine. Spoljašnji izgled bobica zavisi od prim njenog prepletaja. Naprimer, pri kepernom lan iću stvaramo male bobice, slične na čvor ve; pri korišćenju prepletaja triko dobijamo gu će bobice, a pri suknenom polaganju one se najviše reljefno izdvajaju na pletivu. Za d bijanje bobica sa najviše ispupčenim i kružnim oblikom primenjujemo atlasne preplet je. Manje sirovine i manji br j petljinih redova trebamo za dobijanje bobica pri korišćenju kepernog lančića, usled čeg se ovaj način široko primenjuje u indu triji. Na slici 101 prikazan je uzorak vezenog žakarnog osnovo pletenog pletiva, izrađe og na brzohodnoj ketenštul mašini. Pri dobijanj datog pletiva sa crteža sa reljefnim „bobicama“, raspoređene u šahovskom rasporedu na glatkoj jednobojnoj osnovi, u svojstvu osnove koristimo prepletaj triko-sukno sa zatvorenim petljama. Bobice“stvaramo unutar pola ača sa pređama za vezenje, koji polažu pređu kepernog lančića u 7, 8, 9, 10, 11, 18, 19, 0, 21, i 23-trećem redu raporta. Uostali redovima raporta stvaramo samo osnovne petlj , a pređu za vezenje polažemo kao potkine. Ovo obezbeđujemo odgovarajućim redosledom s stava lanca, dovodeći u kretanje osnovne i p lagače za vezenje. Kako vidimo iz šeme uvoda ređe (slika 18.8), osnovni polagači (Io i IIIo imaju pun uvod, a polagač za vezenje (IIo) preskočni uvod (tri rupičaste igle pune, a pet-praz e). 215



5/17/2018



U svojstvu primera dobijanja vezenog žakarnog pletiva na rašel mašini razmotrićemo uslove dobijanja pletiva, uzorka predstavljenog na slici 18.9, sa grafičkim prikazom na slici 108.

Slika 18.7. Uzorak vezenog žakarnog pletiva, dobijenog na brzohodnoj ketenštul mašini. Reljefnu obojenu šaru dobijamo na pletivu pri radu dva polagača; prvi prikazuje pun uvod, a drugi preskočan-preko dve igle. U svojstvu osnove koristimo atlas sa zatvorenim petljama. Za stvaranje bobica vezeni (drugi) polagač periodično polaže pređu po principu stvaranja trikoa. Za dobijanje datog uzorka u radu u čestvuju dve prese: glatke i uzorkovane 2:2. Pri stvaranju bobica glatke prese iz rada isklju čujemo putem postavljanja u odgovarajućem lancu glider sa brojem 12. Uzorkovane nazubljene prese rašel mašine dobijaju povratno-upravno kretanje od specijalnih lanaca koji su postavljeni na donjem lančanom dobošu, koji je postavljen ispod gornjeg lančanog doboša (muster doboša). Lanac upravlja radom glatke prese i sastavljen je iz glidera ili članaka dveju veličina, među kojima je razlika šest iglenih koraka. Niži glider odgovara uklju čenju glatke prese u radu, a čenje. čenju visoki glider-njeno isklju Naprimer, ako čglider brojem 12 odgovara iskljuglatke položaja glatke prese, glider sa brojem 0 uklju uje je usarad. Pri isklju čenju iz rada prese, presovanje se izvršava uzorkovanom presom, koja je sastavljena iz pres plo čica.

Za promenu presa na rašel mašini koristi se specijalni ure đaj. Za dobijanje više različitih uzoraka na rašel mašini ponekad koristimo istovremeno isključenje iz rada glatke i uzorkovane prese. Prese se nalaze u isključenom položaju u toku stvaranja nekoliko petljinih redova, čiji broj zavisi od uslova pripreme.


216


5/17/2018



Slika18.8. Grafi ki, sastav lanca i šema uvoda pređe prema uzorku pletiva sa slike 18.7

Slika 18.9. Uzorak vezenog žakarnog pletiva, dobijen na rašel ašini sa špicastim iglama (špic rašeli)

217



5/17/2018



Slika 18.10. Grafički prikaz prema uzorku pletiva sa slike 1 8.5 19. Pletiva osnovo pletenih potkinih prepletaja i njihova analiza 19.1. Struktura. Pletivom potkinih prepletaja nazivamo pletiva, koja adrže u osnovnom pletivu dopunske pređe, nepo ezane u petlje. Ove dopunske pređe su uple ene između baznih ili baznih i veznih delova petl i. Pri izradi pletiva potkinih pr pletaja jedan sistem pređe polaže se na igle i stvara osnovne petlje, a drugi sistem potki se upliće u osnovne petlje bez njihovog polag nja na igle. Pletiva potkinih prepletaja mogu biti dobijena na bazi bilo kojih glavnih izvedenih prepletaja . Ova pletiva se dele: • po vrstama osnovnog prepletaja, u kome su upletene potkine pre e,- na jednostrane

(slika 19. ,o a-d) i dvostrane (slika 19.2,e-f), glatke (kao slika 19.1,b;18.7,a-g 19.2, e) i;osno pletena ( kao slika19.1,a, c d, e g; 19.2, a- kulirne , f); • po pravcu polaganja potkinih pređa u osnovni prepletaj- sa p prečnim potkinim pređama ( kao slika 1 .1,g; 19.2,e), sa uzdužnim potkinim pređa a (kao slika 19.1, a,c,d,e,g; 18.8,b,c), s uzdužnim i poprečnim potkinim pređama (kao slika 19.1,b; 19.2,a). Pletiva, u kojima se pravac pletenja poklapa sa pravcem polaganja potkinih pređa, izrađujemo obi no jednostavnije; • po broju petljinih niz va, u kojima je potkina pre đa provučena u jednom petljinom redu, sa potkinim pređama, provučena u ograničenom broju petljinih nizova (kao slika 19.1,a, c, d ,f; 19.2,b, c, d, f), sa potkinim pređama, provučene po širini pletiva ( kao slika 19.1,b, g; 19.2,a, e). Uopšteno možemo reći da se otkina pređa može primeniti u svojstvu: podstavne-za stvaranje čupavjenog pletiva u vidu vat lina; polaganja- za smanjenje rastegljivosti i li povećanja Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

218


5/17/2018



debljine pletiva; potkine-za stvaranje resa na pletivu; vezivne-za povezivanje me đusobno pojedine petljine nizove; ukrasne-za stvaranje uzoraka u vidu povezivanja odse čaka potkinih pređa na nalič ju pletiva; izvlačne-pri periodičnom naizmeničnom radu polagača. Za dobijanje potkinih pletiva na osnovo pleta ćim mašinama nisu potrebni nikakvi specijalni uređaji. Dovoljno je da imamo dva polagača od kojih je jedan potkin (uvođenje potkine pređe), a drugi osnovni (uvo đenje osnovne pređe). Pošto je upletanje pređe, u polagačima obično različito, neophodno je da za svaki polaga č imamo odvojenu osnovu. Za dobijanje potkinih pletiva na osnovo pleta ćim mašinama neophodno je: • da se potkina pređa ne polaže na igle; • da potkina pređa ne preseca bazni deo petlje na strani lica; • da se potkina pređa provlači između baznog i veznog dela petlji; pri čemu na strani lica preseca bazni deo petlji, a na nalič ju vezni deo petlji; • da potkinu pređu ne polažemo ispod igala, ona leži između petljinih nizova i izlazi na strani lica pletiva u obliku pravih odsečaka pređe; • da se potkina pređa polaže u istom pravcu kao i osnovna, i da pri tome potkin i osnovni polagač skreću u jednom te istom pravcu za jednaki broj iglenih koraka,; • da se potkine pređe ne presecaju sa osnovnim pređama i da njihovi odsečci slobodno leže na nalič ju pletiva. Posebno trebamo naglasiti da za pripremu mašine za izradu potkinog pletiva neophodno je da potkin polagač bude prednji, pošto samo prednje pređe se mogu uvu ći u vezni deo petlji koje se odbijaju sa igala. Na dvoigleničnim mašinama pređe oba polagača moraju biti potkine. ćih (kao U pletivu povezuju na slici skeletnihi (kao na slicipotkine 19.1,a pre b, đd,e igraju e, g), ulogu uzorkovanih (kao na slici 19.2,19.1,c,g; b, c, d,19.2,b), e, f), resastih podstavnih pređa. U pletivu sa povezujućim potkinim pređama u svojstvu osnovnog prepletaja koristimo jednostrane ili dvostrane lančiće, potkine pređe spajanjem odvojeno lan čića u pletivu. Na slici 19.1,c prikazana je struktura potkinog prepletaja, čija je osnova stvorena lančićem a, povezanog u pletivu potkinim pređama Y. Svaka od potkinih pređa povezuje četiri petljina niza. Pletivo ovakvog prepletaja ima neznatnu rastegljivost po dužini i širini. U pletivu (19.1, f) uplitanjem potkinih pređa a, i b povezujemo nizove, stvoreni lančićem samo u nekim petljinim redovima ( 1, 3, 4, 6). Među povezujućim potkinim pređama a i b i petljinim nizovima umetnute su uzdužne potkine pređe c i d. Ovakvo pletivo pri visokoj gustini pletenja imaće sličnu tkanu strukturu i karakterisaće se neznatnom rastegljivošću. Na slici 19.2,b prikazana je struktura osnovo pletenog pletiva, potkinim pređama a i b koje izvršavaju istovremeno ulogu povezujućih i uzorkojućih. Polaganjem potkinih pređa upravlja žakar aparat. U stvorenom mrežastom pletivu sa ćelijama, karakterističnim veličinama th i tv, ažurne efekte postižemo smenjivanjem ćelija sa različitim stepenom pokrivanja potkinim pređama. U pletivu sa potkinim pređama u vidu skeletnih krajnje uvezujemo u osnovno pletivo za promenu osobine pletiva: smanjena istegljivosti i raspletenosti, povećanja oblika stabilnosti i elastičnosti i tako dalje. Na slici 18.6,b prikazana je struktura patenta 1+1 sa povezivanjem njegovih petljinih nizova potkinim pređama a i b, ispunjavajući ulogu skeleta. Uvođenjem u patent potkine pređe smanjujemo njegovu rastegljivost po širini. Primenom potkinih elasti čnih pređa, možemo povećati elastičnost patenta. Duplo kulirno pletivo sa elastičnim pređama koristi se za izradu midera, ivice čaraparskih proizvoda i tako dalje.

219



5/17/2018



Zahvaljujući skeletnim potkinim pređama a i b, upletenim ispod veznih delova jednostranog lančića iz pređe c (slika 18.7,a) ,povećava se jačina i smanjuje izduženje pletenih gajtana (istu takvu strukturu imaju stranice ćelija mrežastih pletiva). Na slici 19.1,b prikazana je struktura glatkog kulirnog pletiva, stvorenog iz pređe a, sa upletenim skeletnim poprečnim potkinim pređama c, i uzdužnim potkinim pređama b. Ovakvo pletivo ima strukturu analognu tkanini. Jednostrana osnovo pletena pletiva potkinih prepletaja (slika 19.1,f), dobijena na bazi izvedenog trikoa (sukna), sa upletenim među njegovih veznih delova skeletnim potkinim pređama Y1 i Y2 karakterišu se malom rastegljivošću po dužini, neznatnim upletanjem posle skidanja sa pletaće mašine, povećanom obliku stabilnosti. Potkine pređe Y1 i Y2 prepliću se sa veznim delovima osnovnog pletiva, pridodaju ći pletivu sa strane nalič ja strukturu sličnu tkanini. Osnovo pleteno-tkano pletivo (slika 19.1,e), dobijeno na osnovo pletaćoj-tkačkoj mašini „Metap“ (bivša ČSSR), po svojoj strukturi analogno je jednostranom osnovo pletenom pletivu potkinih prepletaja ( slika 19.1,d). 19.1. Analiza izrade platiranih prepletaja na jednoigleničnim osnovo pletaćim mašinama

Osnovno pravilo izrade platiranog pletiva na osnovo pletaćim mašinama je isto kao i na kulirnim mašinama, to jest petlje na licu platiranog pletiva stvaraju se od pre đe, koja se u glavama igala nalazi bliže prema njenim leđima. Osobitost polaganja pređe na osnovo pletaćim mašinama stvara nekoliko varijanti uslova njenog polaganja: • oba polagača izvršavaju skretanje ispred igala u jednom pravcu; • • • • • •

polagači izvršavaju skretanje ispred igala u suprotnim pravcima; oba polagača stvaraju otvorene petlje; oba polagača stvaraju zatvorene petlje; jedan polagač stvara otvorene, drugi zatvorene petlje; skretanje polagača iza igala može biti kako jednako, tako i različito.

Prepletaji sa većim dužinama veznih delova mogu se izraditi kako sa zadnjim tako i sa prednjim polagačima. Razmotrićemo, kako utiče na pokrivanje (platiranje) svaki od ovih uslova. 19.1.1. Skretanje polagača ispred igala u jednom pravcu

Na slici 19.3 data je šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na osnovo pletaćoj mašini sa špicastim iglama pri skretanju polaga ča ispred igala u jednom pravcu. Na slici 19.3,a dat je momenat polaganja pre đe na kukicu igle (prva faza). Položaj I karakteriše postavljanje polagača pre klatnenog kretanja. Uslovno računamo prednjim polagačem P onim, koji je bliže raspoređen (postavljen) prema leđima igle, a zadnjim Z onim, koji dalje stoji od igle. Posle klatnenog kretanja (položaj II) polagač izvršava skretanje ispred igala za polaganje pređe. Pri ovome prednji polagač se nalazi nešto niže od zadnjeg, kao rezultat toga njegova pređa se raspoređuje pod većim uglom prema ravni igle I pod manjim uglom prema liniji rasporeda polupetlji P1 i P2 i zatim se ona položi na kukice igle niže od pređe zadnjeg Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

220


5/17/2018



polagača. Posle skretanja izvršava se suprotno klatneno kretanje, a osnovine pređe obmotavaju kukice igala. Za polaganje pređe na tela igala (slika 19.3,b) igla se podiže, i pre đe silaze sa kukice. Za održavanje konstantnog zatezanja pređe polagači se klatneno kreću nešto dalje iza leđa igala. Za izvršenje sledećih operacija procesa stvaranja petlji igle se spuštaju.

e) Slika 109. jednostranih potkinih sa Struktura jednom i više osnovinihpletiva i potkinih pre đprepletaja a.

221



5/17/2018



Slika 19.2. Struktura jednostranog i dvostranog pletiva potkinih prepletaja Na slici 19.3,c prikazana je operacija unošenja. Kako vidimo iz slike, prvo pod kukicu ulazi pređa zadnjeg polagača Z, druga- pređa prednjeg polagača P. U momentu povezivanja, zbacivanja i stvaranja 19.3,e) prečđa,e au bliže glavama igala raspore uju se tako, da čbliže prema kukici leži pređa(slika zadnjeg polaga prema telu-pre đađprednjeg polaga a. U sledećem ciklusu procesa stvaranja petlji pri izvršavanju operacije zbacivanja prvo se spušta sa kukice petlja, stvorena iz pređe zadnjeg polagača, i biće raspoređene na strani nalič ja, a petlje iz pređe prednjeg polagača silaze druge i biće raspoređene na strani lica, prekrivene petljom iz pređe zadnjeg polagača. 19.1.2. Skretanje polagača ispred igala u suprotnim pravcima

Na slici 19.4 prikazana je šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na osnovo pletaćoj mašini sa špicastim iglama pri skretanju polagača ispred igala u suprotnim pravcima. Na slici 19.4,a vidimo, da se pre đe ukrštaju posle skretanja polaga ča ispred igala u suprotnim pravcima. Pri suprotnom klatnenom kretanju prvo na kukice igle polaže se pre đa Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

222


5/17/2018



zadnjeg polagača Z, kako bi se ona bliže nalazila prema kukici igle, a na njoj, ukrstila, ležećom pređom prednjeg polagača P. U takvom položaju one silaze i na telo igle (slika 19.4,b). Na dalje, pri spuštanju igle pređe u glavama igala raspoređuju se tako: .da su pređe zadnjeg polagača- bliže prema telu igle, a pređa prednjeg polagača- bliže prema kukici (slika 19.4,c). U poslednjoj operaciji procesa stvaranja petlji iz pre đe zadnjeg polagača stvaraju se petlje na licu, a iz pre đe prednjeg polagača- petlje na nalič ju (slika. 19.4, e). Ako se ne menja redoslednost kretanja polagača, petlje lica će se stvarati konstantno pređama bilo kog polagača. U tom slučaju dobijamo glatko platirano pletivo. 19.1.3. Osobine stvorenih petlji

Na slici 19.5,a, b, c prikazan je grafički prikaz i šema polaganja pre đe na iglama pri stvaranju otvorenih petlji, na slici 19.5,e, f- pri stvaranju zatvorenih petlji, a na slici 109g- i jednih i drugih. Pouzdanije pokrivanje pređe (platiranje) dobijamo pri pletenju jednakih ili zatvorenih, ili otvorenih petlji. 19.1.3.1. Skretanje polagača iza igala

Skretanje polagača iza igala proizilazi pri unošenju i početku zatvaranja, to jest pred stvaranje novog reda petlji. Zatim prema početku polaganja na igle ( prolaz-skretanje- klatneno kretanje) pri stvaranju otvorenih petlji pređa ulazeći vezni deo rapoređuje iza leđa igle. Kao rezultat otvorene petlje u većem stepenu obmotavaju iglu, nego zatvorene. Ovo je jasno vidljivo na slici. Shodno tome, otvorene petlje sa ve ćom silom kliziće po iglama, nego zatvorene, zahvaljujući čemu pri kretanju igle naviše i naniže pre đe mogu menjati mesta. Zatim bolji kvalitet platiranja ima pletivo, povezano iz jednakih (otvorenih ili zatvorenih ) petlji. Na slici 19.5,a i b prikazan je raspored pre đe pri izradi platiranog pletiva triko-sukno, pri čemu đujesluprednji č, a na sici triko je navidljivo, slici 19.5,a polaga 19.5,čab-zadnji. Iz slike da izra u oba čaja pre đa prednjeg polaga leži niže od pređe zadnjeg polagača, i zatim u pletivu ona izlazi na strani lica. Isto tako podela pre đe u prvom slučaju ( slika 19.5,a) je pouzdanija, i platiranje dobija veću jasnoću.

Na ovaj način, osnovno pravilo izrade platiranog pletiva na osnovo pletaćim mašinama sa špicastim iglama možemo formulisati na sledećim načinima: • petlje lica pri skretanju ispred igala u jednom pravcu stvaraju prednji polagači, a u

suprotnim pravcima- zadnji; • Pouzdanost platiranja povećavamo pri izradi jednakih petlji (zatvorenih ili otvorenih) sa oba polagača; • Pouzdanost platiranja povećavamo takođe pri stvaranju prepletaja sa više kra ćim veznim delovima prednjeg polagača; Kvalitet platiranja, prema tome, određujemo zatezanjem pređe i nagibom petlji. Zatezanje osnovinih pređa regulišemo polazeći iz sledećeg: • Povećano zatezanje povećava silu trenja pređe o iglama. Veća nategnutost petlji ostaje

od drugih, manje nategnutih, kasnije ulaze u glavu igle, zatim se raspore đuju bliže prema njenom telu i zbacuju na strani lica; shodno tome, ve će zatezanje na to daje osnova, iz pređe koje izrađuju petlje lica;

223



5/17/2018



• u onom slučaju, kada pređa proizvoljno menja mesta ne mogu (pri polaganju na igle u

suprotnim pravcima), petlje lica dati manje zatezanje; tada one dobijaju ve ću dužinu i dobro pokrivaju nalič je. Pri nagibnim petljama (jednostrano skretanje polagača) dobijamo pomešane boje. U tom slučaju pozadina se stvara iz one pre đe, koja ima manje zatezanje i iz kojih, shodno tome, stvaramo veće petlje. Sve gore rečeno ukazuje na složenost izvršenja procesa platiranja na osnovo pleta ćim mašinama.

Slika 19.3. Šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na osnovo pletaćoj mašini ketenštul pri skretanju polagača u jednom pravcu 19.2. Princip dobijanja zamki 19.2. Princip dobijanja zamki

U onim mestima, gde se na iglama trebaju stvoriti zamke, nova pre đa se polaže na iglama, ali u petlju se ne upliće na račun isključenja iz ukupnog ciklusa operacije stvaranja petlji: bilo zatvaranje, bilo kuliranje, zbacivanje, stvaranje ili formiranje, bilo presovanje. U zavisnosti od toga, koja operacija procesa stvaranja petlji je isklju čena, razlikujemo tri načina dobijanja zamki: • bez presovanja (špicaste igle); • bez potpunog zatvaranja (jezičaste igle); • bez kuliranja i stvaranja(špicaste i jezi časte igle). Razmotrićemo ukratko svaki od navedenih načina.


224


5/17/2018



Slika 19.4. Šema pojedinih operacija procesa stvaranja petlji platiranog pletiva na osnovo pletaćoj mašini pri skretanju polagača u suprotnim pravcima

Slika 19.5. Grafičko i šematsko polaganje pređe pri stvaranju otvorenih i zatvorenih petlji. trikoa i sukna.

225



5/17/2018



19.2.1. Dobijanje zamki na mašinama sa špicastim iglama

Na kružno pletaćim mašinama i ravnim kulirnim mašinama koton, koje su opremljenje špicastim iglama, zamku dobijamo na račun isključenja operacije presovanja izborom na pojedinim iglama, saglasno raportu uzorka. Na slici 19.6,a, b vidimo, da igla 2 nije bila zapresovana, zatim novo položena pređa (uvojak), koji se nalazi u glavi igle, i polupetlja, koja se nalazi na vrhu špica zapresovane igle, stvaraju takozvanu pres petlju ili zamku. Naime, polupetlja se prebaci preko glave igle i nabaci se preko novo stvorenog uvojka, od koga stvara zamku. U narednoj fazi polupetlja i zamka prelaze na telo igle 2 i biće zbačene na petlju sledećeg reda. Zašto upotrebljavamo naziv pres petlja, upravo zato, što se prvi put presa upotrebila za stvaranje zamki na pletaćim mašinama, i po presi kao novostvorenom uređaju i petlja dobila naziv „Pres petlja“. Princip delovanja prese je detaljnije razra đen u knjizi „Tehnologija pletenja I deo“ autora V.Gligorijevića. Na mašinama sa ravnim iglenicama, naprimer na osnovo pletaćim mašinama, koristimo ravne i narezane prese. Rad takve prese prikazan je na slici 19.6,c. Urezi prese, kao što vidimo na slici, raspoređeni su nasuprot igle 2, zatim one ne budu ispresovane i stvaraju pres petlju. Ako saglasno raportu uzorka u slede ćem redu trebamo dobiti pres zamku na drugoj igli, naprimer igli 3, to će presa skrenuti uzduž iglenice za jedan igleni korak. Skretanje prese proizilazi od mehanizma skretanja polagača, odnosno lege šine. Na koton mašinama poslednjih modela (FLT Firme Bentli) postavljene su nazubljene prese, u kojima se postavljaju pres platine za svaku iglu. Pres platine izvla če se napred za stvaranje pres ivice od uzorkovanog bubnja, postavljenog pozadi mašine nasuprot svakog pletaćeg sistema, odnosno glave. Širina valjka jednaka je širini iglenice. 19.2.2. Dobijanje zamke na mašinama sa jezičastim iglama

Razmotrićemo dobijanje pres zamki načinom bez potpunog zatvaranja. Šema procesa takvog stvaranja petlji prikazan je na slici 19.7,a. Igla 2 podiže se na visinu, neophodnu za dobijanje novog reda, polupetlja ostaje na jezičku. Nadalje sve igle se spuštaju na preplitanje i pod kukicom igle 2 nalazi se polupetlja i zamka. Pri stvaranju sledećeg reda sve igle se podižu na visinu potpunog zatvaranja i igla 2 zbaci na novo položeni uvojak polupetlju i zamku. Šema procesa stvaranja petlji pri dobijanju pres zamki načinom bez kuliranja prikazana je na slici 19.7,b. U procesu uplitanja igla 2 se spušta nepotpuno, tako da se polupetlja ne zbaci sa glave igala. Pri izvršenju zatvaranja pre pletenja slede ćeg reda na telo igle 2 prelazi polupetlja i pres zamka, koja će biti zbačena na novu petlju. Upoređenjem ova dva načina stvaranja zamki, možemo izvesti sledeći zaključke. • Potrošnja pređe pri stvaranju zamki načinom bez potpunog zatvaranja veća je za 10%,

pošto se igla 2 spušta na veličinu potpunog kuliranja. • zatvaranja. IndividualniUizbor za na dobijanje pres uzorakavišekanalne ostvaruje semehanizme načinom bezupravljanja potpunog tom igala slučaju mašini postavljamo


226


5/17/2018



režimom rada igala. Jedan kanal upravljanja se sastoji iz lanca: igla-potiskiva čradijalno pokretni zatvarajući klin (šiber)-prenosna poluga-polje bubnja ili lanca upravljanja. Ne preporučuje se da se upotrebi pokretni spuštač, pošto to dovodi do neravnomernosti petljine strukture. Dobijanje zamke načinom bez kuliranja možemo preporučiti za pletenje glatkih pres prepletaja (zahvatni, poluzahvatni), kad je neophodna veća gustina pletenja. Kako vidimo na slici 19.7,b igla 2 ne izvršava kuliranje i stvaranje zamki, zatim deo pređe iz petlji igala 1, 3 preći će u zamku igle 2 i gustina pletenja se pove ćava. U ovim slučajevima odgovarajući spuštači igala postavljeni u položaj nepotpunog kuliranja i u procesu ukupnog pletenja ostaju nepokretni. 19.2.3. Analiza uplitanja futerne pređe u osnovni prepletaj

Na svim kružno pletaćim mašinama, nezavisno od vrste osnovnog prepletaja, futerna pređa upliće se po jednoj tehnološkoj šemi. Razmotrićemo radni proces pojedinih mašina, koji se razlikuje od mašine do mašine, zavisno od uređaja kojima je mašina snadbevena. Princip uplitanja futerne pređe ostaje isti, bez razlike na savršenstvo mašine. Pri istraživanju procesa primenjujemo grafički metod analize. Po radnim crtežima pletaćih sistema nalazimo putanju kretanja karakterističnih tačaka igle i platine u raspoređivanju o prečniku cilindra na horizontalnu (slika 19.8,a) i vertikalnu (slika 19.8,b) ravan. Za igle crtamo putanju kretanja višlje ta čake glave igala, ose i kraja jezi čka, kraja kukice; za platine-tačke grla platine i kraj nosa. Nalazimo uzajamno premeštanje igle i platine; određujemo karakter njihovog uzajamnog delovanja sa pređama i petljama prethodnog reda. Proces pletenja izvedenog i pres futera delimo na etape stvaranja petlji na parnim i neparnim iglama mašine. Oba dela procesa savršeno su identični. Na dalje izvodićemo analizu samo jedne grupe igala.

Slika 19.6. Šema dobijanja zamki na mašinama sa špicastim iglama

227



5/17/2018



Za ostvarivanje delimično polaganja pređe, putanja kretanja igle deli se u tački 1 (slika 19.8,b). Deo igle za dobijanje pređe podiže se na visinu nepotpunog zatvaranja (linija 1-2). Ostale igle u rad ne uključujemo, njihove glave prolaze na nivou odbojne ravni (linija 1-4). Igle se najviše podižu pri kontaktu sa podizačem igala i, s uštaju, zahvatajući kukicom futernu pređu koja i e od vodiča pređe Vf (linija 3-4).

Slika 19.7. Šema d bijanja zamki na mašinama sa jezičastim iglama Da bi se obezbedilo pouzdano polaganje futerne pređe pod kukicu igle, neophodno je fiksirati položaj pređe pod kukicom igle u tački K (slika 19.8,a,b), čija gl va dostiže odobjni nivo.Shodno tome, igla mor da se spusti toliko, da tačka K bude niže podbradka pozadi dolazeće platine. Kako su pokazali eksperi enti, pri većem zatezanju futerne pređe mogućno je podizanje čaju pre đa još igle delu 4-5 konture višlje odboj linije.(taUčka tomK).sluZatim fiksir nje platinom tačkinaunutrašnje glavee igle mogu ćnosejenepomer pređe uu višljoj stranu kukice. Kao rezultat premešt nja pređe pod kukicom igle deo pređe OK da bi se zaokrenuo oko tačke O, udaljava se od i le. Ovakvu pojavu možemo i ključiti, ako u dopunskom sistemu postavi o podizač igala sa izrezanim vrhom. U tom slu aju horizontalnom površina podizača biće sprečeno podizanje igle na delu 4-5. U sistemima gde je gornji eo podizača izrezan, gde se polaže futerna p ređa; na račun toga stvara se horizontalna površina, koja zadržava igle b, e od podizanja pri p većanom zatezanju pređe. Glava igle spusta se sam do odbojnog nivoa, zatim na toj mašini proces protiče pri minimalnoj dužini pređe futerne petlje, što je i nedostatk ovakvog načina pletenja.


228


5/17/2018



U tački 4 (slika 19.8,a) putanja kretanja igle objedinjuje se. Sa tim momentom po činje operacija polaganja futerne pređe iza igle ( linija 4’-5’-6’). Na delu 4-5 glave igle kreću se na nivou odbojne ravni. Petlje prethodnog reda, ili polupetlje, nalaze se ispod kukice igala. Futerna pređa, zahvaćena iglama b, d, g, raspoređuje se slobodno delovima nad glavama igala c, e. Operacija polaganja pređe iza igle ili zatezanje futerne pređe sastoji se u tome, što se platine izvlače grlima odvode futernu pređu sa puta podignutih glava igala c, e (linija 4’- 5’- 6’). Pri podizanju igle nos platine zadržava futernu pre đu i polupetlju. Veličina izlaza nosa platine u tom momentu ograni čava se veličinom osnovne petlje, pošto se u grlima platine zajedno sa futernom pre đom nalazi petlja prethodnog reda. Sa smanjenjem finoće mašine postaje veća dužina petlje i povećava se veličina izlaza platine. U ta čki 7 (slika 19.8,b) sve igle se podižu na veličinu potpunog zatvaranja. Futerna pređa, položena na igle, zajedno sa polupetljama, prelazi na telo igle. Na dalje po činje proces pletenja osnovnog prepletaja i sve igle, spuštanjem po ivici spuštača igala (linija 8-9) dobijaju pod kukicu igle osnovnu pređu. U procesu uplitanja petlje novog reda na odgovarajućum iglama zbacuju polupetlje i zamke futerne pređe. Na ovome započinje stvaranje jednog punog reda prepletaja. Tamo, gde je futerna pređa bila položena iza igala, na petlji novog reda zbacuju se samo polupetlje, a futerna pređa raspoređuje se u vidi veznog dela na nalič ju prepletaja. Na ovaj način, operacija izbora igala, polaganjem pređe na iglu i iza igle, završava se na mašinama sa jezičastim iglama podelom u vremenu i prostoru za razliku od mašine sa špicastim iglama. Operacija podele je jedan od negativnih faktora procesa uplitanja futerne pređe u osnovni prepletaj. Kao rezultat toga, na mašina sa jezičastim iglama za vreme polaganja futerne pre đe glave igala se spuštaju ispod odbojne linije, stvarajuću uslove, za dozvoljenu promenu dužine petlji futerne pređe ℓf . Na osnovu izloženog možemo izvesti sledeće zaključke: • Na mašinama sa jezičastim iglama operaciju uplitanja futerne pređe u osnovni

prepletaj delimo u vremenu. Ovo pove ćava sporost pletaćih sistema; • Polaganje osnovne i futerne pređe na iglama izvršava se u isto vreme, za to vreme pošto su delovi tih pređa u procesu pletenja različiti: osnovna pređa se upliće u petlje, futerna pređa se zbacuje u vidu zamki. Polaganje futerne pređe pod kukicu igle se javlja posrednom operacijom, zauzimajući 44,1 % od ukupne sporosti pletaćeg sistema, neophodan za stvaranje petljinog reda.

• Polaganje futerne pređe pod kukicu igle sa sledećim prelazom na njeno telo izaziva

neophodnost da se dva puta ponovi radni ciklus kretanja igle: podizanje na zatvaranje i spuštanje na uplitanje. Ova pojava je osnovni uzrok povećanja sporosti pletaćeg sistema i 2 puta pri prelazu na izvedeni futerni prepletaj. Sporost pletaćeg sistema pri pletenju futera možemo skratiti promenom tehnološkog polaganja futerne pređe na igle i smanjiti radni hod igle u dopunskom sistemu. Veličina ℓf može biti uvećana za dva puta nasuprot osnovnih petlji na račun većeg savijanja (izgibanja) futerne pređe o podbradku platine.

229



5/17/2018



20. Analiza trenja pređe o usmeravajućim cilindričnim površinama pletaćih mašina Za izračunavanje zatezanja pređe, koja klizi po nepokretnim cilindri čnim usmeravajućim šipkama, porculanskim okcima i drugo, obično primenjujemo Ojlerovu formulu. Međutim kako je primećeno, pri pasivnom dodavanju pređe trenutna brzina kretanja pređe ne ostaje konstantna, a menja se od nule do nekog maksimuma, čija veličina može znatno da prevaziđe srednju potrošnju pređe pletaće mašine. Pri još većim brzinama klizanja centrifugalna sila, koja se pojavljuje u pređi pri njenom savijanju oko cilindričnih usmeravajućih uređaja, možemo značajno iskazati rezultatima, očekivane po Ojlerovoj formuli. Neka u datom momentu vremena pre đa 1 klizi udesno sa nekom brzinom νp po nepokretnoj cilindričnoj usmeravajućoj površini okca 2 (slika 20.1). Zanemarićemo debljinu pređe, izdvojićemo njen elementarni deo,odgovarajućim obuhvatnim lukom dℓ. tada na krajevima ovog dela pojaviće se zatezanje t i (t+dt). Označimo tekući pritisak među pređom i cilindrom sa pg. Tada elementarni normalni pritisak, koji deluje na izdvojeni deo pređe, biće dP = pg dℓ. Pri tome se pojavljuje sila trenja dFtr = µ pg dℓ, gde je µ – koeficjent trenja, koji prihvatamo za konstatnim.

Slika 19.8. Putanja kretanja karakterističnih tačaka igle i platine u rasporedjivanju na horizontalnu i vertikalnu ravan Ako zanemarimo masu pređe, onda će u tom slučaju pored nabrojanih sila na izdvojeni element dℓ, delovati još i centrifugalna sila inercije Ci.


230


5/17/2018



dCi =

ν p

2

R

dm,

đeusmeravaju gde je dmmasa izdvojenog dela pre dužine dℓ;će površine porculanskog okca. R- radijus zaobljene cilindri čne

Sa svoje strane, masa elementarnog dela dm =

d lT t , 103 g

gde je Tt – podužna masa pređe; g- ubrzanje sile teže. Prema tome, 2

ν 3 p

dCi = 10 RT ⋅t g d l. Izabraćemo ose koordinate, kao što je prikazano na slici 20.1. Projektovaćemo na tim osama sile, koje deluju na elementarni deo pređe dužine dℓ. Projekcija sile na osu Ox dt cos

d α − dF tr = 0. 2

Slika 20.1. Klizanje pređe po nepokretnoj cilindričnoj usmeravajućoj površini Projekcija sile na osu Oy

231



5/17/2018



dP + dCi – t sin

d α d α − (t + dt ) sin = 0. 2 2

kako je ugao beskonačno mala veličina, to možemo prihvatiti da je cos d α / 2 ≈ 1 i sin d α / 2 ≈ d α / 2. Tada, zanemarivanjem veličine dt dα i uzimanjem, da je dα = dℓ /2, dobićemo dt –µpgdℓ = 0. i 2

pgdℓ+

ν p T t 3

10 R ⋅ g

d l −

t d l = 0 , R

ili dt = µ p g, d l

i 2

pg+

ν p T t

t . 10 R ⋅ g R 3

=

Iz jednačine nalazimo, da je 2

pg = t/R –

ν p T t

103 R ⋅ g

.

Zamenom vrednosti za pg, dobijamo 2 ν p T t  dt µ   . = t − 3  d l R  10 R ⋅ g 

Uradimo zamenu promenljivih 2

z=t–

ν p T t

10 3 R ⋅ g

. i dz = dt.

Kao rezultat dobićemo dz/dℓ = µ /R(z)

ili

dz/z = µ /R dℓ. Integracijom poslednjeg izraza, nalazimo l z ln = µ , C i R gde je ℓ- dužina obuhvatnog luka. Kako je ℓ /R = α – obuhvatni ugao cilindričnog usmerenja pređom, to je


232


5/17/2018



z = Ci e µα . Imajući u obzir nađene vrednosti za z, dobićemo t − ν p 2T t / 10 3 g = C i e µα

ili t = Cieµα +ν p 2T t / 10 3 g . kako je pri α = 0 t = t0, i postavljanjem ove početne uslove u gornji izraz, dobićemo t0 = Ci + ν p 2T t / 10 3 g , odakle je Ci = t0 – ν p 2T t / 10 3 ⋅ g . Onda je

t = ( t0 – ν p 2T t / 10 ⋅ g 3 ) eµα + ν p 2T t / 10 3 ⋅ g ,

ili t = t0 eµα – ν p 2T t / 10 3 ⋅ g (e µα − 1). Ako je brzina vp klizanja pređe po usmeravajući uređaj mali i jednak nuli, prethodni izraz se svodi na Ojlerovu formulu t = t0 eµα. Pretposlednji izraz pokazuje, da centrifugalna sila inercije, koja se pojavljuje u pre đi pri njenom klizanju po nepokretnoj cilindričnoj usmeravajućoj površini okca, smanjuje zatezanje pređe, pošto je član eµα uvek veći od jedinice. Karakteristično je, da ove sile inercije ne zavise od prečnika R zaobljenja usmeravajuće površine. Pri znatnoj brzini klizanja pre đe i pri većem broju usmeravajućih porculanskih okaca uticaj centrifugalne sile može postati veoma primetan. Ovo je jedan od uzroka oscilovanja zatezanja pre đe pri njenom pasivnom dodavanju radnim organima mašine. 20.1. Analiza premeštanja jezičastih igala u fazi zatvaranja

Proces pletenja na pletaćim mašinama započinje sa fazom ili tempom zatvaranja. To je početna i ujedno završna faza. Zatvaranje započinje podizanjem igle u svom kanalu naviše uz pomoć podizača brave mašine. Zatvaranje se završava sa dolaskom polupetlje sa jezi čka igle na telo igle (slika. 20.2,a). Proces zatvaranja se otežava time, što se polupetlja, odvo đena silama trenja pozadi sa one strane savla đivanjem igle i zadržavanjem sa svoje strane lukom nosevima platina sa susednih igala, postavlja pod nekim uglom δr prema donjoj ivici γ–γ nosem platine. Neka je N-normalna sila pritiska polupetlje na pokretni vrh igle. Tada sila trenja, odvla čeći polupetlju naviše, Ftr = µr N, gde je µr –redukovani koeficijen trenja među polupetljom i igle. Nagibom rezultante R silom N i Ftr određujemo redukovani ugao trenja δr = arctg µr , koji će biti istovremeno i nagibni ugao polupetlje prema odbojnoj ravni O-O pri zatvaranju. 233



5/17/2018



Za nalaženje redukovanog koeficijenta trenja µtr uslovno ćemo računati, da presek igle u ravni, u kojem leži polupetlja, ima oblik kruga (slika 20.2,b). Kada je poznata rezultanta R, to će sila, koja deluje na krajevima razmatrane polupetlje, biti jednaka 0,5R. Me đutim među pređom i iglom umanjuje se naprezanje 0,5R, prenošenjem uzduž pređe. Za uzimanjem u obzir ovo umanjenje izdvojićemo uglom α neku tačku A na osi pređe. Tada ćemo imati u mestu za tačku A naprezanje

Q = 0,5 R e-µα,

gde je µ- koeficijent trenja pri klizanju pređe uzduž preseka igle, µ= 0,2. U tački B na osi pređe ovo zatezanje je minimalno Qmin = 0,5 R e-0,5µπ = 0,36 R. Na ovaj način, pređa, prebačena preko tela igle, biće podvrgnuta razvlačenju sa promenljivim naprezanjem Q, nalazeći se u granicama 0,36R ≤ Q ≤0,5R. Izdvojimo na pređi uglom dα njen elementarni deo. Na krajevima tog dela biće pridodate sile Q i Q – dQ. Pritisak dP na iglu, izdvojenog elementarnog dela pređe nalazimo kao projekciju na normalu On koja deluje na njega silom dP = (Q-dQ)sin 0,5 d α + Q sin 0,5 dα = Q dα. Odgovarajući elementarni pritisak na telo igle dN = dP cos δr . Ovo daje elementarnu silu trenja, koja deluje izduž igle, dFtr = µdN = µQ cos δr dα. Ako uzmemo u obzir simetričnost sile dodate prema petlji 0,5R, zbirna elementarna sila trenja dFtr , daće 0 ,π

Ftr = 2

∫ 0,5 R µ e

− µα

cos δ r d α .

0

Integracijom sa uzimanjem da je R cosδr = N, nalazimo Ftr = N (1 – e-0,5µπ) = µr N, gde je redukovani koeficijent trenja

-0,5µπ

µtr = (1 – e ). Na primer, za pamučnu pređu, za koju je µ = 0,2, imaćemo µr = 0,27 i δ = 15 o. Iz navedenog vidimo, da u datom slučaju polupetlja iz pamučne pređe zaista pri zatvaranju klizi po telu igle pod uglom otprilike 15o prema odbojnoj ravni. Premeštanje igle za fazu zatvaranja neophodno je naznačiti tako, da bi polupetlja, koja leži u izlaznom položaju na nivou odbojne ravni O-O , bezbedno sišla sa jezička na telo igle. Eksperimentalno je ustanovljeno, da će formulisani uslovi biti ispunjeni, ako pri prihvaćenom izlaznom položaju (kao na slici 118,b) rastojanje među krajem jezička i donje ivice γ-γ nosa platine posle zatvaranja ostaje jednako polovini maksimalnoj dužini petlje- 0,5 Tada premeštanje igle pri zatvaranju (kao na slici 118,a) biće

z1 = Ž2 + 0,5 .


234


5/17/2018



21. Geometrija petlji Petlja kao elementarna jedinica strukture pletiva zavisi od više faktora: • podužne mase pređe; fizičko-mehaničkih karakteristika pređe; • gustine pletanja; • ulaznog zatezanja pređe u procesu pletenja; • sile povlačenja pletiva; • trenja pređe između radnih elemenata za stvaranje petlji;

Slika 20.2. Faza zatvaranja jezičaste igle u procesu pletenja Englez F.T. Pierce je godine 1947 postavio model koji se temelji na površinskoj geometriji petlje, pri čemu je pretpostavio da su lukovi iglenih i platinskih glava petlji jednaki, kružnog oblika i da se međusobno dodiruju. Lukovi petlji prelaze u stranice tangencijalno, kao na slici 21.1. Sa slike dužina pređe u petlji jednaka je ℓ= π D + 4a + 2S, 2

2

gde je prečnik luka D =3d, a visina reda petlji B = (4d ) − (2d ) , odnosno B =2d. Korak petlji za desno-leva glatka pletiva A =4d, gde je d prečnik pređe. Sa izračunavanjem dužine S i sa zamenom u jednačini za ℓ dobićemo da je ℓ = 16,66d. Ovo je ustvari dužinski modul petlji m L; ℓ⁄ d =mL=16,66. Fletscher i Roberts su na osnovu eksperimenta korigovali ovu jednačinu na ℓ = 2B+A+5,98d.

Za izračunavanje vrednosti prećnika pređe d odnosno, ℓ =2B+A+4,56d, pod mikroskopom su određivali prečnik d. Oba autora su pored toga opazila, da osciluje množitelj pre čnika d u granicama između 4,18-6,74. Dalidovič je za model petlji uzeo prostororni oblik., po kome su igleni i platinski lukovi petlji jednaki i kružni i prelaze u stranice petlji po sekanti (slika 21.2, a i b). 235



5/17/2018



Za parametar pletiva uzeti su: • • • •

dužina pređe u petlji; prečnik pređe kao jedan nezavisni ulazni faktor; korak petlji i visina reda petlji; jačina petlji kao zavistan ulazni factor;

Inverzno podeljena veličina je gustina po vertikali i horizontali. To su analogni faktori za podešavanje pletiva ( broj nizova i redova u 1m, odnosno površinske gustine- broj petlji u 1m2 ). Prečnik pređe je uzet kao jedna nepromenljiva veličina, prečnici luka petlji su opisani kao polukrugovi, ograničeni sa iglenom glavom petlji i stranicama petlji i imaju jednu zajedničku horizontalnu osovinu i samo podešavajući prečnik pređe. Petljine stranice su definisane kao segmenti AC i BD. 21.1. Geometrijski model desno-levog glatkog kulirnog pletiva Dosadašnja ispitivanja definisanja konfiguracije osnovnog elementa glatkog pletiva nisu dali zadovoljavajuće rezultate. G. A. V Leaf, A. Glakin i J. Chamberlain su dali definiciju geometrije konfiguracije osnovnog elementa pletiva relaksirane petlje (slika 21.3). Oba ova modela temelje se na pretpostavkama različitih geometrijskih modela petlji. Jedan od najpouzdanijih metoda je podela petlji na četiri simetrična dela. Kao osnova uzeta je trodimenzionalna ponavljajuća elementarna jedinica četvrtine petlji AB (slika 21.4). Ovo pravilo, da je elementarna jedinica simetrična četvrtini petlji, nije pouzdano posebno kod pređe sa većim brojem zavoja. Geometrijska interpretacija je otežana zbog trodimenzionalnog oblika pletene strukture koja povećava matematičku kompleksnost. W.J. Shanahan i R. Postle su na bazi simetrije četvrtine petlji smatrali da je petlja u ravnotežnom stanju pod uticajem sile F i momenta M, koji leži u ravni pletiva i normalan je na osu pređe (slika 21.5,a). Predpostavili su da je pre đa u neprekidnom kontaktu sa tačkama I i I′ u smeru normalnom prema ravni pletiva. Veli čine sile P i momenta su izvedene iz stanja minimalne energije, međutim u energetsko stanje mora da se uklju či i pomeranje tačaka sile i momenta. B. Hepworth i G.V. Leaf su pretpostavili da je kontakt između pređa u glatkom pletivu aproksimiran sa sistemom kontakta između dve tačke, bez trenja i da sile deluju normalno na osu pređa. • petlji. Sile P i P’ (slika 21.5, b) su izvedene na osnovu pretpostavke simetrije četvrtine

Veličina bezdimenzione veličine P gde je dužina pređe u četvrtini petlje, B krutost savijanja pređe, varirala je u propisnim granicama na kraju svakog trećeg segmenta četvrtine petlji da bi se stvorio razmak između pređe. Na slici 21.6 dat je geometrijski model sa tri projekcije centralne ose pređe koji je postavio R. Postle.


236


5/17/2018



Slika 21.1. Peirceov model petlji idealan oblik petlje Pri postavljanju modela pošao je od sledećih pretpostavki: • • • •

da je petlja simetrična i da se razmatra samo njena četvrtina ABC; da nema povezanosti tački B preplitanja petlji; da se četvrtina petlji BC može podeliti na dva dela AB i BC; da segment petlji A stvara deo zavojnice konstantnog prečnika d sa uglom zavojnice α i da je paralelan sa osom z. ;

• da je ugao pokriven sa zavojnim segmentom AB slika 21.6,a , i u x-y ravni je jednak uglu β (slika 21.6, c) reko koga određujemo pozicuju tačke preplitanja B; • da segment BC stvar deo kruga u ravni (slika 21.6,b) praveći uga sa ravni pletiva; • da je između tačaka preplitanja susednih petlji kontakt napravljen između pređa

preplitajućih petlji. Udaljenost BB’ usmerena je u ravni pletiva.

Slika 21.2. Model Dalidoviča a i b, levo idealan oblik p lupetlje

237



5/17/2018



Slika 21.3. Geometrij osnovne konfiguracije element rne jedinice u pletivu a-Chamberlainov ge metrijski model; b-Leafov i Glas inov model

Slika 21.4. Tri projekcije simetrične četvrtine petlji B projektovane u tri ravni Petljina struktura, proizašala iz navedenih pretpostavki, je ekvivale tna seriji kružnih petljinih segmenata BCB povezanih zajedno sa uvijanjem dveju pređa repleitanjem petlji jedne oko druge da bi se stvorila serija zavojnih segmenata BAB’ (slika 21.6,a). Za rezultantni model uzeta su dva geometrijska modela α i β. Ovi parametr određuju oblik i dimenzije modela.

Slika 21.5. Delovanje sila i momenata u desno-levom pletivu a-prema Shanahan-u Postle-u;b-prema Hepworth i Leaf-u dodirn tačke CP. 21.2. Elastične Elastične osobine glatkog kulirnog pletiva

Pletivo kao tekstilni proizvod se karakteriše velikom rastegljivošću i elas ičnošću. Za vreme delovanja spoljašnjih sila pletivo se znatno razvlači u svim smerovima, kako u smeru redova, tako i u smeru nizova. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

238


5/17/2018



Relativno maksimalno istezanje petlji po dužini (slika 21.7) iznosi ε d =

Bmax − B 100. B

ε š =

Amax − A 100. A

Po širini

gde je Amax- maksimalni korak petlji; Bmax- maksimalna visina reda petlji; A-korak petlji pre istezanja; B-visina reda petlji pre istezanja. Dužina pređe u petlji maksimalno istegnute petlje je ℓ = 3πd +2B t

, odnosno, B =

max

gde je dt uzet teoretski prečnik pređe.

l − 3π d t

,

2

Dužina pređe u petlji pri maksimalnom poprečnom istezanju petlji je l

= 3π d t + Amax , odnosno, Amax = l − 3π d t .

U obe jednačine smo uzeli da je Amax = 2Bmax .

Slika 21.6. Geometrijski model glatkog kulirnog pletiva sa tri projkekcije centralne ose pređe u razmeri parametara α i β

239



5/17/2018



a- neopterećeno pletivo sa mestima pritiska po širini i dužini; b-opterećenje u pravcu nizova petlji; c-opterećenje u pravcu redova petlji. U poprečnom pravcu desno-levo pletivo je 100% više istegljivo nego li u uzdužnom pravcu. Maksimalno istezanje pletiva po dužini u % određujemo izrazom 2(l − 3π d min ) Bmax 100 = , l − π d s B gde je dmin i ds- minimalni i stvarni prečnik pređe. Imax =

21.2.1. Jačina desnodesno-levog pletiva

Pod jačinom pletiva podrazumevamo otpornost unutrašnjih sila u pletivu protiv delovanja spoljašnjih sila ( sa dinamometrom) koje pokušavaju da naruše njegovu strukturu. To je ustvari otpor pletiva na prekid pri najve ćem mogućem opterećenju koje može da podnese pletivo, a da se pri tome ne prekine, odnosno razruši. Kada se pletivo isteže u pravcu nizova opterećene su stranice petlji. Ako pretpostavimo da su stranice petlji vertikalne, onda širina uzorka će biti 2Gh stranice petlji u jedinici gustine pletiva. Na slici 21.8 dato je relativno maksimalno istezanje petlja po dužini i širini. Na slici 21.9,a dat je oblik površine uzorka pletiva za eksperimentalna ispitivanja Usmerenu jačinu u smeru petljinih redova Fp.r. i u smeru petljinih nizova Fp.n. određujemo sa standardnim uzorcima, koji imaju širinu 100mm, i 50mm (slika 21.9,a i d) jačina se nanosi na uži deo uzorka (50mm ili 25 mm). Za pletiva se najčešće vrše ispitivanja sa radnim veličinama uzorka 50x25 mm. Ovakav oblik obezbeđuje prekid uzorka u srednjem radnom delu, što dozvoljava da se tačnije odredi prekidna sila i druge karakteristike. Smer ja čine je teoretski dat sa zbirom jačine svih pređa, koje se u poprečnom smeru u uzorku suprostavljaju prekidu. F ( p.r ., p.n.) = F p G(h ,v ) k (h,v ) , gde je Fp- jačina upotrebljene pređe (N); kv=2 (prekid dveju pređa u petlji); kh=1 (prekid jedne pređe u petlji). 21.2.2. Uvijanje desno desno--levog pletiva

Kao što smo već ranije naglasili desno-levo pletivo se uvija u redovima prema ivicama sa leve na desnoj strani, i obrnuto po nizovima sa desne na levu stranu. Posledica uvijanja pletiva su torzione napetosti koje se pojavljuju u procesu oblikovanja petlji. F ( p.r ., p.n.) = F p G(h ,v ) k (h,v ) , gde je Fp- jačina upotrebljene pređe (N); kv=2 (prekid dveju pređa u petlji); kh=1 (prekid jedne pređe u petlji).


240


5/17/2018



Teoretsko izračunavanje vred osti je znatno veće od eksperimentalno određenih vrednosti, koje se kreću u granicama 1/ do 1/3 izračunatih. Torzione sile F i F’ (slika 21.10.) imaju iste vrednosti i izazivaju obrtno uvijanje stranica petlji.

Slik 21.7. Relativno maksimalno istezanje petlji po dužini i širini

Slika 2 .8. Promene strukturnih parametara petlji glatkog kulirnog pletiva Stranice petlji su povezane sa platinskim i iglenim lukovima petlji tako da se sprečava obrtno uvijanje, ali se zato pojavljuje spreg sila čiji se spoljašnji moment može iz aziti kao a unutrašnji moment

Ms = (a+2d)F, Mu = -aFtorz. .

Pod pretpostavkom da su torz ione sile jednake F’= F, ukupni obrtni mome nt biće jednak M = Ms+Mu = 2d F, gde je M-ukupni a- širina petlji; moment.

241



5/17/2018



Usled momenta uvijanja petlje se uvijaju izvan ravni pletiva što dovod i do deformacije i spiralnosti pletiva u kome re ovi i nizovi nisu vertikalni u strukturi pletiva ve ć odstupaju od tog položaja ; čas levo ,čas desno.

Slika 21.9. Oblik modela eksperimenta uzorka pletiva

Sli a 21.10. Uvijanje desno-levog pletiva 21.2.3. Sile pritiska u p tljama desnodesno-levog pletiva

đu susednih Pri jednoosnom istezanjuuplet iva, sile pritiska petlji se ove avaju u smeru normalnom na izduženje odnosu na petlje preizme istezanja (slika 21.11,a). adaćse petlje istežu u smeru nizova, pod pritisko pređe se približavaju (slika 21.11, b) time se povećavaju sile između prepletenih pređa i klizanje istih. Kada se petlje, odnosno pletivo isteže u pravcu redova ( slika 21.11, c) pređe se takođe približavaju i dolazi do pove anja sile između isprepletenih pređa i dalje smanjenje klizanja pređe. Petlje se znatno defor išu po širini. 21.2.4. Analiza sila kod istezanja desnodesno-levog pletiva

U mnogim radovima poznati istraživača W.J. Shanahan i R. Postle ispitivane su povlačne sile u pravcu redova petlji. Pri niskom opterećenju pletiva dolazi do defor acije oblika petlji. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

242


5/17/2018



Analiza ovih promena pre svega zavisi od elasti čnih svojstava pređe i njenog ponašanja u procesu pletenja. U svom radu su pretpostavili dvo-dimenizionalnu konfiguraciju strukture pletiva koju su predložili D.L. Munden i R. Postle (slika 21.12 i 21.13).

Slika 21.11. Sile pritiska između pređa i deformacija petlji u desno-levom glatkom pletivu Na osnovu predloženog modela ispitali su i izračunali krivu opterećenja-izduženja u pravcu redova. Spoljašnja sila Fs deluje u pravcu redova i podržana je sa iglenom glavom petlji BCD i platinskom glavom ili lukom B’’C’’D’’ ( slika 21.12). Na slici 21.13 prikazano je delovanje unutrašnjih sila u dvo-dimenzionalnoj strukturi petlji relaksiranog pletiva. U tačkama preplitanja B i B’ sila F deluje paralelno u pravcu redova. Svaka petlja je sastavljena iz dva razli čita oblikovana dela-iglene glave BCD i stranice petlji B’A B Sobzirom na parameter η data je formula za igleni luk gde je :

X = XB + Rℓ (sinη – sinεo)

Z = ZB+ Rℓ (cosη-cosεo), gde je (XB, ZB)- koordinate tačke Bpr; εo- ugao preplitanja petlji,o, η-ugao između prečnika luka i Z ose, o Rℓ -prečnik luka, mm B Moment savijanja kod tačke Bpr je FXB, odnosno R = pr , FX B č BCD gde je R- pre nik luka iglene glave ; Bpr-krutost na savijanje pređe. Stranica petlji B’AB stvara prevojni elastični deo u tački B, sila F deluje u pozitivnom pravcu ose Z, a u tački B’ sila deluje u suprotnom pravcu. Rezultujući oblik dat je izrazom dM/ds = Fsinθ, gde je M-moment savijanja; θ- nagib Z ose prema tangenti krive u bilo kojoj tački; s-dužina luka od A do B’AB. Moment savijanja je dat izrazom

243



5/17/2018



M = Bpr d θ , ds gde je Bpr-krutost na savijanje pređe; dθ /ds-krivina krive u bilo kojoj tački petlje. a-neopterećeno pletivo sa mestima pritiska po širini i dužini; b-opterećenje u pravcu nizova petlji sa deformacijom petlji po visini; c-opterećenje u pravcu redova petlji, sa deformacijom petlji po širini.

Slika 21.12. Prenos spoljašnjih sila u pletivu preko iglenih i platinskih glava petlji 21.2.5. Biaksijalno opterećenje desnodesno-levog pletiva

Kada se pletivo istovremeno isteže u pravcu redova i nizova petlji (biaksijalno opterećenje) zakrivljeni elementi pređe u dodirnim tačkama petlji se ispravljaju, a pletivo će se deformisati iz zakrivljene petljine konfiguracije u izjednačenu petljinu strukturu. Slika 21.14 predstavlja jedan jednostavan model koji predstavlja geometriju strukture pletiva. Neka je dužina pređe u petlji (slika 21.15) hr- visina između redova petlji; A korak petlji; d- prečnik pređe; nagib pređe ( dužina varijable podeljena sa ℓ /2- πd). Sabiranjem pojedinih segmenata u petlji dobićemo polovinu dužine pređe u petlji po izrazu ℓ /2 = A/2 + h/sinθ + πd. Ako nagib petlje eleminišemo, dobićemo A’/2 +

h'

2d '  1 −     h' 

2

= 1.

Ovaj izraz daje vezu između dužine pređe u petlji ℓ, visine redova petlji h, koraka petlji A i prečnika pređe d. Svaka dodirna tačka u pletivu predstavlja stanje deformacije u pletivu. Pri opterećenju pletiva isto se izdužuje u oba smera, odnosno u pravcu redova i nizova. Pojedine dodirne tačke koje opisuju geometriju pletiva, zavisiće pre svega od veličine primenjenog


244


5/17/2018



opterećenja. Koliko će biti izduženo pletivo u oba smera zavisi od pre čnika pređe, dužine pređe u petlji, odnosno od gustine pletenja. Kod istezanja pletiva u pravcu redova (slika 21.16) minimalna visina između redova je h’min = 4d’. Maksimalni korak između nizova : A’max = 2(1- 4,62d’). Kod maksimalnog istezanja u smeru nizova petlji (slika 21.17) minimalni korak između nizova A’min = 8d’., odnosno h’max= 1-4d’.

Slika 21.13. Delovanje unutrašnjih sila u petlji

Slika 21.14. Matematički model desne Slika 21.15.Biaksijalno opterećenje strane pletiva pri biaksijalnom optere ćenju

Slika 21.15.Biaksijalno opterećenje osnovnog elementa petlji Slika 21.16. Maksimalno izduženje pletiva u pravcu redova petlji Ako uzmemo da je zatezanje pređe Fp , opterećenje pređe u smeru nizova i redova Sn i Sr , dobićemo izraz određene relacije između opterećenja i geometrije

Sn /Sr = Sn /Sr =

245

 2d '  h' 1 −    h' 

2

 2d '  1− 1−  h' 

2

.



5/17/2018



Slika 21.17. Maksimalno izduženje pletiva u pravcu nizova petlji Najrasprostranjeniji geometrijski model petlji glatkog prepletaja je geometrijski model iz idealne pređe ili niti, predložen od I. Čemberlena i F. Pirsa (slika 21.18 i 21.19). Model Čemberlena (slika 21.18) polazi od analize maksimalne gustine pletiva, u kome se igleni i platinski lukovi petlji dodiruju. Ovakvo pletivo je praktično nemoguće dobiti, korišćenjem izvesnih procesa stvaranja petlji i konstrukcijom pletaćih mašina. Neka je MN = 4, Ap = 4d, gde je d- srednji prečnik pređe, iz trougla MON nalazimo B’p = (4d ) 2 + (2d )2 = 2 3 d . Dužina pređe u petlji se kao zbir lukazaC’DE B’C’ i E’F’ čemu projekcije lukovapredstavlja prihvatamo odseč,keAB’, GF’ i B’C’ i E’F’, pri l

2

= 2π ⋅ 1,5d + 2 (2 3 d ) + d 2 = (3π + 2 13 )d .

Dužina pređe u petlji za ovakav model iskazuje se samo preko debljine pređe: /d = m = 16,63, gde je m-modul petlji. Koeficijent odnosa gustine l

C = B/A = 2 3d / 4d = 3 / 2 = 0,865.

Slika 21.18. Geometrijski model petlji glatkog prepletaja sa maksimalnom gustinom po Čemberlenu Slika 21.19. Geometrijski model petlji glatkog prepletaja po Pirsu Izvedeni koeficijent odnosa gustine C = 0,865 sa prihvatanjem hipoteze koja liči obliku petlji za njenu bilo kom koju pletivu dužinu rasprostranjenu na bilo glatkog prepletaja F. Pirs, geometrijski model petlji, koji je prikazan na slici 21.19, tako đe polazi od hipoteze slične obliku petlji za bilo koju njenu izračunatu dužinu, da su u bilo kom pletivu glatkog prepletaja parametri petlji B = Bp + bd; A = Ap + 2ad; 3d / 4d = 3 / 2 = 0,865. gde je Bp , Ap , p – odgovarajuća visina reda petlji, petljin korak, dužina pređe u petlji za maksimalnu gustinu pletiva; b, a – koeficijenti priraštaja parametara B i A pletiva, iskazani preko prečnika pređe ili niti. Prihvatanjem da je


246


5/17/2018



∆l = 2ad + 2bd ,

F. Pirs dolazi do formule dužine pređe u petlji l

= A + 2 B + 5,49d ,

koja se praktično ne razlikuje se od predložene znatno ranije formule prof. A. S. Dalidoviča. Sa uzimanjem u obzir formule Pirsa koeficijent odnosa gustine za model F. Pirsa biće C= x/y= 0,5. Na slici 21.20 prikazan je geometrijski model petlji, predložen od strane G. Lifa i A. Glazkina, koji se sastoji iz prelaznih jedan u drugi krugova. Dužina pre đe u petlji za takav model određuje se po formuli l = 4 Rϕ , gde je R- poluprečnik kruga, stvorene petlje glatkog prepletaja; ϕ − nagibni obrtni poluprečnik-vektora R.

Slika 21.20. Geometrijski model glatkog prepletaja po Lifu i Glazkinu

Slika 21.21. Geometrijski model glatkog prepletaja po Korlinskom

Navedena formula ne pokazuje uzajamnu vezu parametara pletiva , važnim za prakti čnu primenu; premarazradio tome , odre ivanje ugla(slika za predloženi model prihvata veoma jedaotežano. Model petlji Lifa-Glazkina je V.đKorlinski 21.21). Korlinski je A = 4r-2d, B = 2rsin α , gde je r-poluprečnik iglenog i platinskog luka petlji; d- srednji prečnik pređe; α - ugao među horizontalom i odsečkom, povezujući centre krugova iglenih i platinskih

lukova petlji , prolazeći kroz tačku povezivanja ovih krugova. cos α = 0,5 A / 2 r = A / 4 r .

247



5/17/2018



Zamenom vrednosti za A iz pretposlednje jednačine, dobićemo cos α = 0,5 A / 2r = A / 4 r . Koeficijent odnosa gustine određujemo po formuli C = 0,5 tg α ,

a dužina pređe u petlji po formuli l = 4 r (0,5π + α ) = ( A + 2 d )(0,5π + α ). Navedena formula ne daje uzajamnu vezu me đu parametrima pletiva a njena praktična primena je takođe otežana radi zloženosti određivanje ugla koji V. Korlinski predlaže određivanje eksperimentalno u zavisnosti od koeficijenta dužinske zapunjenosti pletiva po horizontali Eh = d/A. Na grafiku (slikaiz 21.22) prikazane su krive promene odnosa gustine za glatko pletivo izrađeno kompleksnih poliamidnih niti u koeficijenta zavisnosti od koeficijenta dužinske zapunjenosti pletiva po horizontali Eh, određene po različitim geometrijskim modelima pletiva i eksperimentalno: 1-po modelu Čemberlena; 2-po modelu Dalidoviča; 3-po formuli koeficijenta odnosa gustine; 4-po modelu Pirsa; 5-po modelu Korlinskog; 6-eksperimentalno. Na grafiku (slika 21.23) prikazane su eksperimentalne vrednosti koeficijenta odnosa gustine pri različitim vrednostima dužine pređe u petlji za glatki prepletaj izra đen iz pamučne i viskozne pređe (kriva 1), vunene (kriva 2) i poliamidnih niti (kriva 3).

Slika 21.22. Zavisnost koeficijenta odnosa gustine od koeficijenta dužinske zapunjenosti po horizontali pletiva glatkog prepletaja

Slika 21.23.Vrednosti koeficijenta odnosa u zavisnosti od vrednosti dužine pređe u petlji

Iz upoređenja prikazanih rezultata sledi:


248


5/17/2018



• eksperimentalne vrednosti koeficijenta odnosa gustine, koje karakterišu oblik petlji u pletivu, veoma bitno se razlikuje od rač unskih vrednosti, dobijenih sa koriš ć enjem različ itih geometrijskih modela pletiva;

• karakter promene oblika petlji ne samo da se razlikuje od raznih polimernih ć

č

materijala, za izradu pletiva, nego i bitno zavisi od veli ine petlji, debljine prekoriš to vreme kao kroz geometrijske modele prihvatanjem principa đ e, u enih slič nosti oblika petlji za različ ite polimerne materijale i velič ine petlji;

• najmanja promena oblika petlji glatkog pletiva u zavisnosti od njene velič ine karakteristič no je za elastič ne tekstilne materijale, naprimer, vunene;

• razmotreni geometrijski modeli struktrure pletiva, ukoliko oni u potpunosti ne sadrže sve faktore, određ uju oblik petlji realnog pletiva, za svaki konkretan slu č aj mora biti tač no određ en;

• praktič ni eksperimenti i višegodišnja praksa pokazuje, kao najjednostavniji, univerzalni i u punoj primeni za prora č une sa dosta tač noš ć u za praksu propisane tač nosti se pojavljuju modeli glatkog pletiva, predloženi od strane A. S. Dalidovič a. Vrednosti dužine pređ e u petlji, dobijene pri izvesnim (odre đ ene eksperimentalno) parametrima A, B garantuju rezultati, u punoj meri prihvatljivi za inženjersko projektovanje pletiva

21.2.6. Jačina pletiva

Jačinu pletiva određujemo vrednostima prekidnog opterećenja, u odnosu prema jednoj petlji. Prekidno opterećenje se može izračunati sa korišćenjem geometrijskog modela istegnutog pletiva. U opšem obliku prekidno opterećenje pri jednoosnom istezanju pletiva može se odrediti po formuli n

Po = q (1 − 0,0375 N j )ψλ ∑ cos α i , i =1

gde je q - srednje prekidno opterećenje pređe pri standardnom fiksiranju dužine (500 mm) u N; N j – koeficijent neravnomernosti pri određenoj jačini pređe; ψ − koeficijent, koji uzima u obzir promenu jačine pređe pri malom stezanju dužine; λ − koeficijent, koji uzima gubitak jačine pređe pri ispitivanju njene petlje; nbroj pređe u petlji, koje se suprostavljaju prekidu upriprekidu. istezanju; cosstepen orijentacije delova pređe, koje učestvuju U slučaju prostornog rasporeda delova pređe u polju sila pri istezanju cos α i = h z / h x2 + h y2 + h z2 , gde je hz – maksimalna istegnutost petlje na računskom delu pletiva u mm; hx – projekcija delova pređe u ravni uzorka, suprotno razvlačnim naprezanjima;

249



5/17/2018



hy – projekcija delova pređe u ravni, normalnoj prema ravni ispitivanog pletiva. Broj delova pređe, koji se podvrgava kidanju, određujemo pri analizi geometrijskog modela pletiva. Prekidno opterećenje za ravan pletiva pri jednoosnom istezanju u N, je Po =

m

∑ P η , p

i =1

gde je m - broj petlji u radnoj širini probne ravni ili površine; Pp – prekidno opterećenje, koje dolazi na jednu petlju u N; kojeficijent nejednakomernosti prekida petlji u uzorku, koji zavisi od načina ispitivanja, oblika, veličine, radne širine i fiksiranja dužine probne površine. Za standardne uzorke (pravougaone) za uzorke u obliku dvostruke lopatice Pri istezanju pletiva po dužini pri istezanju po širini

M = ap /A, m = ap /B,

gde je ap- radna širina probne površine u mm; A, B – odgovarajući petljin korak i visina reda petlji u mm. 21.2.7.Prekidno 21.2.7.Prekidno opterećenje glatkog pletiva pri istezanju po dužini

Broj delova pređe, koji se suprostavljaju prekidu, i njihovu veličinu projekcije mogućno je odrediti iz geometrijskog modela glatkog prepletaja, istetgnutog po dužini (kao na slici 21.24). Veličine projekcije, iskazane preko uslovnog prečnika pređe du i visine petljinog reda Bmax, za svaki deo pređe prikazane su u tabeli Sa uzimanjem podataka iz tabele i formule za prostorni raspored delova pređe u polju sila pri istezanju dobićemo 2 . cos α (bc ) = cos α (de ) cos α e = Bmax / 2d u2 + Bmax Izrazimo veličinu Bmax preko dužine pređe u petlji po ranije datoj formuli i odgovarajućim pretvaranjem, dobićemo cos e = (l − 3π d u ) / 8d u2 + (l − 3π d u )2 . Vrednosti prekidnog opterećenja, koje se odnose prema jednoj petlji rastegnutog glatkog pletiva, sa uzimanjem u obzir opšte formule za prekidno opterećenje, dobićemo Po(e) = 2 q (1 − 0,375 N j )ψλ cos α e .

Slika 21.24. Geometrijski model istegnutog glatkog pletiva po dužini Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

250


5/17/2018



Iz navedenih formula očigledno je, da se za glatko pletivo iz pre đe sa srednjim prekidnim opterećenjem i vrednosti N j, dobijene pri njegovom ispitivanju, prekidno opterećenje povećava sa povećanjem dužine pređe u petlji.

Veličine projekcije delova pređe glatkog pletiva istegnutog po dužini Projekcije delova pređe hx

Delovi pređe du

du

hy

du

du

hz

Bmax

Bmax

21.2.8.Prekidno Prekidno oterećenje glatkog pletiva pri istezanju po širini

Broj delova pređe, koji se protive prekidu, i veli čine njihovih projekcija pri istezanju pletiva po širini određujemo iz njihovog geometrijskog modela (slika 21.25). Veličine projekcije delova pređe, iskazane preko njenog uslovnog prečnika du, i petljinog koraka A, prikazane su niže.

Projekcije delova pređe hx hy hz

Delovi pređe bc 0 du Amax /2

Sa uzimanjem podataka, prikazanih gore i formule za prostorni raspored delova pre đe u polju sila pri istezanju, dobićemo 2 . cos α š = A max / 4d u2+ Amax Ako veličinu Amax iskažemo preko dužine pređe u petlji i posle izvedenog pretvaranja formule za prostorni raspored delova pre đe, dobićemo 2 . cos α š = (l − 3π d u ) / 4d u2+ Amax

Slika 21.25. Geometrijski model istegnutog glatkog pletiva po širini 251



5/17/2018



Sa uzimanjem podataka, prikazanih gore i formule za prostorni raspored delova pre đe u polju sila pri istezanju, dobićemo 2 . cos α š = A max / 4d u2+ Amax Ako veličinu Amax iskažemo preko dužine pređe u petlji i posle izvedenog pretvaranja formule za prostorni raspored delova pre đe, dobiće 2 . cos α š = (l − 3π d u ) / 4d u2+ Amax

Prekidno opterećenje, koje se odnosi na jednu petlju istegnute po širini pletiva, određujemo po formuli. 2 Po( š ) = q (l − 0,0357 N j ) / 4d u2 + Amax

22. Veza između dužine pređe u petlji, petljinim korakom, visinom petljinog reda i debljinom pređe u patent prepletaju Veza među geometrijskim karakteristikama strukture patenta (desno-desni prepletaj 1+1) A, B, d i dužinom pređe u petlji u ravnotežnom stanju može biti izvedena sa korišćenjem njegovog geometrijskog modela, prikazanog na slici 21.26. Pri konstrukciji modela pretpostavljamo, da se glave petlji dodiruju. Dužina pređe u petlji patenta 1+1 može biti iskazana zbirom lukova i odsečaka: l

= AB + BC + CDE + EF + FG.

Luk AB = FG možemo prihvatiti da je jednak četvrtini obima sa poluprečnikom r =(M-d)/2, gde je M-debljina pletiva, d-srednji prečnik pređe. AB = FG = (M-d)/4; BC = EF = B; CDE = R; R = ˝(A-d); CDE = /2(A-d). Zamenom vrednosti odse čaka, dobi ćemo luka i odsečaka u formuli za dužinu pređe u petlji sa zbirom lukova i l = 1,57A+2B+1,57M-d. Pri vrednosti debljine patenta M ≅ 4d formula dobija oblik l

= 1,57A+2B+d.

Dobijena formula dužine pređe u petlji ne razlikuje se od formule za dužinu pređe u petlji glatkog prepletaja (desno-levi glatki).

Koeficijent odnosa gustine C može biti određen po formuli koju smo već dali pri težnji petlji da u ravnotežnom stanju zauzmu maksimalnu površinu. Pri prora čunu koeficijenta Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

252


5/17/2018



odnosa gustine trebamo uzeti u obzir, da projekciju dužine pređe u petlji na ravan pletiva određujemo sa tri sabirka, kao u poslednjoj formuli, bez u češća dužine, kojom određujemo debljinu patenta M. Tada je C = B/A = x/y = /4 = 0,785. Iz date formule vidimo da se koeficijent odnosa gustine kod patenta pojavljuje konstantnim nezavisno od dužine pređe u petlji i možemo ga prihvatitit tako đe istim , kao za glatki prepletaj. U stvarnosti oblik petlji u pletivu bilo kog prepletaja menja se u zavisnosti od dužine pređe u petlji, njegove debljine i svojstva; sa promenom oblika petlji menja se i koeficijent C. U praksi za standardna pletiva koeficijent odnosa gustine se menja u širokim granicama. Za beljena pletiva prepletaja patent 1+1 iz pamučne pređe pri modulu petlji m = 21-22, C = 0,69-0,865; za prepletaj patent 2+2 pri m = 22-23, C = 0,62-0,69. Za pletiva iz elastičnih niti (elastik) pri m = 23-24, C = 0,75-0,8. U pletiva prepletaja patent 1+1, namenjen za gornje odevne predmete, pri m = 21-23, C = 0,6-0,66.

Rastegljivost. Rastegljivost, ili istezanje prepletaja patent određujemo takođe, kao i kod glatkog prepletaja. Vrednosti Amax, Bmax, Smax za istegnutog patenta mogu biti dobijene iz analize njegovih odgovarajućih geometrijskih modela (slika 21.26). Upoređenjem modela istegnutog u dužinu patenta (slika 59,a) i glatkog (slika 60), možemo se uveriti, da veličina Bmax za patent može biti izvedena tačno takođe, kao i za glatki prepletaj: Bmax = ( (l − 3π d u ) / 2. ) i patent prepletaja dobićemo Analogno, upoređenjem modela glatkog Amax = l − 3π d u , Za patent A = 2 Aˆ ;

s max

max

As max = 2( l − 3π d u ). Shodno ovome, Amax u patentu za dva puta je veći, nego li u glatkom prepletaju. Iz upoređenja modela patenta i glatkog prepletaja, istegnutih istovremeno u dužinu i širinu, dobićemo  Aˆ p B p    max = S max = (l − π d u )2 / 8.  Međutim za patent (59,c) Smax = (ApBp)max = (l − π d u )2 / 4. Pri istezanju patenta složenih raporta u širinu trebamo imati u vidu, da u jednakom stepenu istežemo sve njegove petlje: kako na licu, tako i na nalič ju. Shodno tome imaćemo da je 1   Aˆ p max =  As max 1 − , R   Kako je 253



5/17/2018



Aˆ p max = l − 3π d u ,

Tada je As max = (l − 3π d u ) / (1 − 1 / Rš ),

gde je Rš- raport patenta po širini. Odavde proizilazi, da pri povećanju raporta patenta po širini Rš njegova veličina maksimalnog petljinog kora a se umanjuje. Naprimer, za patent 1 1 on se iskazuje formulom koju smo već dali, a patent 2+2 biće As max = 1,33(l − 3π d u ), Za patent 3+3 As max=1,2 (l − 3π d u ). Upravo tako je S max =  Aˆ p B p  = (l − π d u )2 / 8.   max

Zamenom vrednosti za Aˆ p i ˆ p max , dobićemo ( A p B p )max = (l − 3π d u )2 / 8(1 − 1 / R ). Za određivanje karakteristi e prekidne istegljivosti ustanovljene po opštim formulama sa korišćenjem formule za dužinu pređe u petlji patenta parametri A, B, S u ravnotežnom stanju biće A = Aˆ(l - π d ) / π (1 − 1 / Rš ); B = (l - π d) / 4; S = (AB) = (l − π d ) / 4π . ’ Zamenom ovih vrednosti odgovarajućim datim formulama naćić mo karakteristike istegljivosti patenta po dužini, širini i istovremeno po dužini i širini.

Slika 21.26. Geometrijski mo el

Slika 21.27. Geometrijski modeli is egnutog pletiva

prepletaja patent 1+1

prepletaja patent


254


5/17/2018



Iz navedenih formula vidimo, da prekidno istezanje patenta u dužinu se javlja isto kao i kod glatkog pletiva. A rastegljivost u širinu i istovremeno u širinu i dužinu ima maksimalne vrednosti pri minimalnim vrednostima raporta patenta po širini Rš, to jest patenta 1+1.

Jačina pletiva. Prekidno opterećenje pri istezanju pletiva patent prepletaja, u odnosu prema jednoj petlji, određujemo po poznatoj opštoj formuli za jednoosno istezanje pletiva. Broj delova pređe u petlji suprostavlja se prekidu, i njihovu veli činu projekcije određujemo iz geometrijskog modela istegnutog do prekida patenta (kao na slici 21.27). Upoređenjem geometrijskog modela istegnutog pletiva prepletaja patent i glatkog, možemo se lako uveriti, da je broj delova pre đe, koji se suprostavlja prekidu u svakoj petlji patenta, a takođe i veličine njihovih projekcija pri istezanju po dužini i širini takođe isti, kao i kod glatkog pletiva. Shodno tome, prekidno opterećenje, koje se odnosi prema jednoj petlji glatkog i patent pletiva, jednako je i određuje se po već datim formulama, a stepen orijentacije delova pređe, koji se suprostavljaju prekidu po dužini i širini, odre đujemo saglasno po već datim formulama. Ako uzmemo da je raport prepletaja patenta po širini Rš, prekidno opterećenje patenta pri istezanju po dužini, u odnosu prema jednom raportu, iznosiće PoR = PoRš. 22.1. Istezanje pletiva sa učešćem istezanja pređe

Istezanje glatkog pletiva, dobijeno iz rastegljivih tekstilnih pređa, obično je veće, nego izvedeno teoretski bez učešća istezanja pređe ili niti. Sa uzimanjem u obzir istezanje pređe u petljama pletiva pri njegovoj deformaciji ranije date formule poprimaju sledeći oblik Bmax = [l(1 + 0,01ε ψλ ) − 3π d u ] / 2; Amax = l(1 + 0,01ε ψλ ) − 3π d u ;

S max = [l(1 + 0,01ε ψλ ) − π d u ]2 / 8,

gde je ε -prekidno izduženje pri standardnom fiksiranju dužine (500mm); ψ , λ − koeficijenti, koji uzimaju u obzir promenu prekidnog izduženja pređe od savijanja i fiksiranja dužine: ψ = ε p / ε o ; ψ = ε o / ε , gde su ε p iε o − veličine u odnosu na prekidno izduženje pre đe, određene ispitivanjem odgovarajuće petlje i dužine pri fiksiranju dužine 5mm*. U slučaju određivanja veličine ε p and ε o pri ispitivanju petlje i fiksiranju (stavljanju u kleme) dužine 15 mm koeficijenti ψ , λ mogu biti zamenjeni jednim koeficijentom ϕ =ε p / ε.

Sa uzimanjem u obzir navedeno odgovarajuće jednoosno i dvoosno granično istezanje glatkog pletiva u %, određujemo po formulama

255



5/17/2018



 2[l(1 + 0,01ε ϕ ) − 3π d u ]  − 1100; l − π d  

ε d = 

ε š =

 π [l(1 + 0,01ε ϕ ) − 3π d u ] − 1100; l − π d   π [l(1 + 0,01ε ϕ ) − π d u ] 2  = 100. 2(l − π d )2  

 ε d .o

Odavde vidimo, da za glatko pletivo iz raztegljivih pređa i niti, koje imaju praktičnu primenu za izradu tekstilnih proizvoda, jednoosno istezanje se povećava sa povećenjem dužine pređe u petlji i prekidnog istezanja pređe. Dvoosno prekidno istezanje glatkog pletiva umanjuje se sa povećanjem dužine pređe u njihovim petljama i povećava se pri povećanju istezanja pređe. 22.1.1. Površinska gustina pletiva

Površinska gustina pletiva može biti određena, izvesnom dužinom pređe L utrošene u 1m2 pletiva, i podužnom masom pređe Tt. Dužinu pređe L u mm, utrošene u 1m2 pletiva, možemo odrediti proizvodom dužine pređe u jednoj petlji u mm, na broj petlji n: L = l n/1000. Broj petlji n u 1m2 može biti nađen preko proizvoda gustne po horizontali G h i gustine po vertikali Gv na jedinici dužine od 10cm n = 100 GhGv. Odgovarajućom zamenom dobićemo L = 10-1 GhGv. Površinsku gustinu pletiva Q, u gr/m2 iz pređe L u m, pri odgovarajućoj podužnoj masi pređe Tt, određujemo po formuli lGh Gv T t = 10 −4 Gh Gv lT t . Q = LTt = 10000 Površinsku gustinu pletiva, sa izvesnim veličinama izračunavamo po formuli Q = lT t /( AB). 22.2. Geometrijske karakteristike strukture pletiva

Pređu, iz koje se stvaraju petlje u pletivu, karakterišemo debljinom. Razlikujemo debljinu pređe u slobodnom stanju i jako sabijenom. U prvom slučaju debljinu pređe uzjednačavamo prema računskom prečniku, u drugom-prema uslovnom prečniku. U pletivu (slika 21.28) debljina kompleksnih niti (pređe) u različitim presecima petlji nije jednaka. Normalni presek pređe po raznim delovima ima oblik, sličan elipsi, čija osa u datom delu petlji odgovara stvarnim veličinama da i db.


256


5/17/2018



Ove veličine pređe u pletivu javljaju se promenljivim. Njihova promena zavisi od vrste i svojstava kompleksne pređe, primenjene za izradu pletiva, promene strukture pletiva, načina njegovog odležavanja, veličine petlji. * Sa ciljem pojednostavljenja eksperimentalnog određivanja veličine pri ispitivanju petlji i fiksiranju u klemama dužine 15 mm; pri izvesnoj funkciji raspodele relativno prekidnom izduženju u zavisnosti od fiksiranja dužine mogu ćno je odrediti izduženje odsečka pređe bilo koje veličine. Naprimer, za visokozapreminske kompleksne pređe, a takođe kompleksne pređe nagnutost stepena upredanja spljoštene pređe u petljama (stepen odstupanja preseka pre đe od kruga) je veći, nego li u pređama sa visokim upredanjem; u pletivu iz kompleksne pređe stepen spljošćenja pređe u petljama je neznatan i njega zanemarujemo. Prema tome, za pletiva, izrađena iz kompleksnih pređa date vrste, promena oblika prečnika pređe zavisi od promene stanja pletiva, a takođe i od njegovog načina odležavanja ( kalandriranje, presovanje, termofiksiranje). Pri tome za pletiva iz visokozapreminskih pre đa nagib upredanja veličine da max može da pređe veličine , izračunate po formuli računskog prečnika, a veličina db min može biti manja, nego izračunata po formuli za uslovni prečnik pređe, ukoliko pri izvođenju ovih formula presek pređe prihvatamo za krug. Kako su pokazala istraživanja, uzajamna veza me đu prečnicima pređe da i db u različitom stanju pletiva ima složeni karakter, pri ovome u granicama odre đenog opterećenja jedna od promena veličine pređe, naprimer da, uvek ne povlači za sobom promenu druge veličine db. Sa ciljem olakšanja izučavanja i prognoziranja osobine pletiva njegovu složenu strukturu predstavljamo geometrijskim modelima, koji sa različitim stepenom aproksimiraju stvarnu strukturu pletiva i oblik njegovih petlji, pri čemu u geometrijskom modelu debljinu pre đe prihvatamo da je jednaka na svim delovima petlji, a oblik preseka pređe prihvatamo za krug. Na slici 21.29 prikazan je geometrijski model pletiva glatkog prepletaja, koji modeluje stvarnu strukturu ovog pletiva, prikazanu na slici 21.28,a. U geometrijskim modelima strukture pletiva debljina pre đe je prosečna i karakteriše se s r e d nj i m p r e č n i k o m pređe d. Vrednosti srednje debljine pređe u geometrijskom modelu određujemo različito. U jednom slučaju u početku određujemo veličine pređe da max i db min ( kao na slici 21.28,a). Pri tome, prihvatamo da max i db min za ose elipse, nalazimo površine njihovih preseka Se : Se = 0,25 π da max db min . Izjednačavanjem ovog izraza sa površinom kruga Sk, izračunavamo srednji prečnik pređe : Se = Sk; 0,25 πda maxdb min = 0,25 π2; d = (d a max + d b min ) / 2. U drugom slučaju u pletivu izmerimo po liniji petljinog reda veličinu (Š-q/4 dveju pređa u baznom delu petlje (slika 60,b). Srednju debljinu pre đe u tom slučaju izračunavamo po formuli d = (d a max + d b min ) / 2.

257



5/17/2018



Iz izloženog sledi, da određivanje srednje vrednosti prečnika pređe u njegovim geometrijskim modelima trebamo instrumentalno izmeriti elemente strukture pletiva ili njen presek, što može biti veoma otežano. Za približno izračunavanje srednju debljinu pređe u modelu pletiva možemo odrediti po formuli

d ≈ (d r + d u ) / 2.

23. Geometrijski model levo levog pletiva Najjednostavnija struktura levo-levog pletiva 1+1 ima raport po širini R š = 1, po visini Rh = 2. Pletivo 2+2 ima raport po širini 1, po visini 4, dva reda petlji na licu smenjuju se sa dva reda petlji na nalič ju. Kod levo- levog pletiva 3+2, raport po širini iznosi 1 niz, po visini 5 redova, i tako dalje. Sile elasti čnosti u pređi, savijene u petlji, teže da isprave savijene delove u pređi. Pod delovanjem sila u mestima kontakta susednih (graničnih) redova petlji, iste teže đe. reakcije da ispraveredova savijene delove se presile Pod delovanjem ovih silaMoment u mestima petljinih pojavljuju P (slika 21.30). dvejukontakta sila PP susednih savija će petlju, kako je prikazano na slici, a njena osnova nagnu će se prema vertikali za ugao γ. Kao rezultat nagiba osnove petlji centri osnove petlji u susednim petljinim redovima bi će pomereni po debljini pletiva za veli činu a, pri čemu tgα = a/B. gde je B- visina reda petlji u mm. Stepen nagiba susednih petljinih redova u levo- levom pletivu povećava se sa povećanjem sile elastičnosti u pređi, debljine pređe i smanjenja modula petlji. Lako je videti, da u ravnotežnom stanju levo levo pletivo se skra ćuje po dužini usled nagiba petljinih redova; igleni i platinski lukovi u petljama na svakoj strani izvlače se (pomeraju) napred, a delovi petljinih stranica stvaraju udubljenje, usled čega se stvara dojam, da se pletivo samo sastoji iz levih petlji. Drugim re čima, po skidanju pletiva sa mašine, levi redovi prepokriju desne redove, tako da sa obadve strane pletiva vidimo samo leve redove. Pri razvlačenju pletiva po redovima jasno uočavamo naizmenično leve i desne redove petlji. 23.1. Dužina pređe u petlji, osobenosti projektovanja pletiva po vertikali i horizontali

Veza među dužinom pređe u petlji, debljinom pređe i geometrijskim karakteristikama strukture A, B, M u ravnotežnom stanju za levo-levo pletivo može se odrediti sa korišćenjem geometrijskog modelapre(slika Projekcija dužine đe u 21.30). petlji na vertikalnu ravan može biti iskazana kao zbir lukova i odsečaka: l = AB + BC + CDE + EF + FG. Prihvatanjem zbir lukova AB+CDE+FG za krug sa prečnikom 2R i iskazivanje prečnika kruga, kao i kod glatkog pletiva, preko petljinog koraka A i srednjeg prečnika pređe d, dobićemo 2πR = π(0,5A+d). Odsečci BC i EF se javljaju kao projekcije stranica petlji i jednake su jedna drugoj. Sa uzimanjem u obzir nagiba projekcije stranice petlji prema dužini petljinog reda


258


5/17/2018



BC = EF = B/sinα, gde je B- visina reda petlji; α- nagibni ugao projekcije stranice petlji prema dužini petljinog reda. Sa uzimanjem u obzir nagib stranice petlji u profilnoj projekciji levo-levog pletiva veličina stranice petlji biće

EF B = , sin α sin (90 − γ ) sin α cos γ

B’’=

gde je γ- nagibni ugao osnove petlji u ravni pletiva.

Slika 21.28. Struktrura glatkog pletiva: a-nalič je; b-lice Tada je l

= π ( 0,5 A + d ) + 2

= + π sin α Bcos γ 1,57 A 2 sin αBcos γ d .

Iz opšte formule za koeficijent odnosa gustine C = x/y biće C = π sin α cos γ / 4 = 0,785 sin α cos γ . Iz ove formule sledi, da je koeficijent odnosa gustine za levolevo pletivo manji od 0,785, ukoliko su vrednosti sin α i cosγ uvek manji od jedinice. Sa smanjenjem modula petlji m vrednosti koeficijenta gustine se takođe smanjuju, pošto se pri smanjenom modulu petlji ugao α smanjuje, a ugao γ povećava. Neophodno je primetiti, da data formula dužine pre đe u petlji nije pogodna za praktična izračunavanja, odnosno primenu, ukoliko u njoj ulaze veličine uglova α i γ koje veoma teško određujemo iz uzorka pletiva. Sa ciljem uprošćavanja pri izvođenju formule za dužinu pređe u petlji za levo-levo pletivo veličinu stranice petlji B prihvatamo za dijagonalu paralelopipeda sa izmerenim B, BB’ = FF’= d, a ≈ 2d. Tada je B’’= B 2 + d 2 (2d )2 , a prethodna formula za dužinu pređe u petlji dobija oblik l

= 1,57 A + 2 B 2 5d 2 + π d .

Istegljivost. Istegljivost ili istezanje, kao termin koji se najčešće koristi, levo- levog pletiva određujemo po opštim formulama. Vrednosti Amax , Bmax , Smax za levo-levo pletivo takođe su iste kao i za glatko desno-levo pletivo i izračunava se po već poznatim formulama. Parametre A, B, S levo-levog pletiva u ravnotežnom stanju za njegov geometrijski model, opisane predposlednjom formulom, mogu biti izračunati po već datim opštim formulama. l − π d

A =

259

π

l

; B=

− π d

4

cos α sin γ ;

(l − π d ) 2 S = BA = 4π sin α cos γ .



5/17/2018



Slika 21.29. Geometrijski model glatkog pletiva

Slika 21.30. Geometrijski model levo-levog pletiva

Prekidno izduženje pletiva po dužini, širini i istovremeno po dužini i širini dato je sledećim formulama:  2(l − 3π d u )   (l − 3π d u )π  ε d =  − 1; ε š =  − 1;  l − π d   (l − π d )sin α cos γ  2   π (l − π d u ) 1 ε d .š =  − . 2  2(l − π d ) sin α cos γ 

Upoređivanjem formule istegljivosti pletiva glatkog i levo-levog, lako se možemo uveriti, da je istegljivost po širini levo-levog pletiva i običnog glatkog desno-levog jednaka, a rastegljivost po dužini i opšteg dvoosnog istezanja levo –levog pletiva je veća nego kod glatkog pletiva, ukoliko je proizvod od sin manji od jedinice. Za pletivo levo- levo, koje ima jednaku rastegljivost po dužini i širini, kao što sledi upoređivanjem formula, mora da ovladava uslovima da je 2/ sin α cos γ = π, ili sin α cos γ = 2/ π = 0,63. Ove uslove možemo lako ispuniti za pletiva sa modulom petlji m = 22-23. Isto tako ili skoro jednako, rastegljivost levo-levog pletiva po dužini i širini daje mogućnost njegove primene za izradu odela, marame, šalova i tako dalje.

Prekidno opterećenje. Za pletiva levo-leva prekidno opterećenje, koje se odnosi na jednu petlju, određuje se po opštim formulama. Broj delova pređe, koji se suprostavljaju prekidu, veličina Shodno njihovih tome, projekcija prihvaćena za levo-leva pletiva takođe je ista, ikao i zakoje glatka pletiva. prekidno opterećenje levo-levog pletiva po dužini širini, se


260


5/17/2018



odnosi prema jednoj petlji, a takođe i pri ispitivanju površine takođe je, kao i u glatkom desno-levom pletivu, odnosno prepletaju. Sa uzimanjem u obzir da je koeficijent odnosa gustine C u levo-leva pletiva znatno manji, nego li u glatka pletiva, možemo pretpostaviti, da je pri vrednostima C≤ 0,5 prekidno opterećenje levo levog pletiva po dužini i širini pri prekidu njegove površine jednako.

Površinska gustina. Kao što smo već naveli, za levo-leva pletiva pri izvesnoj dužini pređe u petlji, gustini po horizontali i vertikali, debljini pre đe površinsku gustinu izračunavamo isto kao i za glatka desno - leva pletiva. U tom slu čaju pri izračunavanju gustine po vertikali moramo uzeti u obzir sve petljine redove, zbačene kako na licu tako i na strani nalič ja. 24. Izvedeni glatki prepletaj I z v e d e n i m nazivamo takav glatki prepletaj, u kojem su među susednim petljinim nizovima jednog prepletaja. glavnog (osnovnog) razmešteni jedan,đdva nekoliko ima petljinih nizova drugog Stvaranje prepletaja od glavnih nove neodre ene iliprepletaje niz preimućstva usled povezivanja u njima dva ili nekoliko prepletaja sa pozitivnim osobinama. Kako u većini glavnih prepletaja veznih delova među petljinim nizovima nema, to za razmeštanje dopunskih petljinih nizova pri stvaranju izvedenih prepletaja iz glavnih, petlje izvedenih prepletaja moraju imati izduženije vezne delove. Kao rezultat toga izvedeni prepletaji ovladavaju manjom rastegljivošću po širini. Prema tome, oni se manje raspli ću pri prekidu pređe u petlji. Ovo objašnjavamo osobinama njihove strukture: • pri prekidu pređe u petljama jednog glavnog prepletaja petlje drugih glavnih

prepletaja sprečavaju dalje raspletanje petlji. Jedan od najjednostavnijih kulirnih izvedenih prepletaja je glatki izvedeni prepletaj (slika 21.31). On predstavlja povezivanje dva glatka prepletaja, i kao takav ima naziv dvostruki glatki prepletaj. Osnovno preimućstvo izvedenog glatkog prepletaja je njegova pove ćana otpornost na rasplitanje pri prekidu pređe u petljama., što je posebno važno za čaraparske, sportske i druge proizvode, koji se posebno nose u nategnutom stanju. Rastegljivost izvedenog prepletaja po dužini i širini je manje rastegljiv od glavnog prepletaja. Manja rastegljivost po širini objašnjava se prisustvom horizontalnih veza, koje su raspoređene na strani nalič ja prepletaja. Jačina po širini skoro je za dva puta ve ća od jačine po širini jednostrukog glatkog prepletaja. Ovo se objašnjava prisustvom veza, koje pojačavaju otpornost pri prekidu uzorka za vreme njegovog ispitivanja. Po dužini ima skoro istu ja činu kao i jednostavni glatki prepletaj. Kako se iz slike vidi petljini nizovi 1 jednog glatkog prepletaja re đaju se preko jednog sa petljinim nizovima 2 drugog glatkog prepletaja. Petlje prvog i drugog glatkog prepletaja, dobijaju se iz različitih pređa 3 i 4, u horizontalnim petljinim redovima re đanjem preko jednog u šahovskom rasporedu. Pozadi svake petlje na nalič ju raspoređeni su vezni delovi pređe, koji su približno jednaki jednom petljinom koraku. Negativne osobine strukture i spoljašnjeg oblika izvedenog glatkog prepletaja pojavljuju se unemaju tome,vezne što sudelove. u ovom prepletaju bazni delovi petlji pletiva priljubljeni jedan uz drugi i

261



5/17/2018



24.1. Dužina pređe u petlji, koeficijent odnosa gustine izvedenog glatkog prepletaja

Dužina pređe u petlji glatkog pepletaja veća je od dužine pređe u petlji osnovnog glatkog (desno-levog) prepletaja približno za dužinu veznog dela (flotirajućeg; podležnog), jednaku za dva petljina glatka koraka A. ℓi.g = ℓg+A. Sa korišćenjem geometrijskog modela osnovnog glatkog prepletaja dobi ćemo ℓi.g = 1,57 A+2B+πd+A = 2,57A+2B+πd.

Za izvedeni glatki prepletaj (slika 64) sa raportom prepletaja po širini Rš opšta formula dužine pređe u petlji biće

ℓi.g = A(1,57+Rh-1)+2B+πd.

Koeficijent odnosa gustine izvedenog glatkog prepletaja sa koriš ćenjem njegovog matematičkog modela iz prethodne jednačine i hipotezom o maksimalnoj površini petlje u ravnotežnom stanju ishod iz opšte formule proizilazi C = x/y = (1,57+Rš-1)/2. Za dvoglatki (Rš = 2) C = 1,285; za troglatki ( Rš =3) i C = 1,785 i tako dalje. ći, Iz izraza za C sledi, da koeficijent odnosaZatim gustineposle u izvedenom prepletaju je vepri nego u glatkom, što odgovara u stvarnosti. izrade naglatkom jednoj te istoj mašini jednakoj dubini kuliranja delove glatkog i izvedenog glatkog, visina petljinog reda u izvedenom glatkom prepletaju biće veća, nego li u osnovnom glatkom prepletaju.

Istezanje. Istezanje izvedenog glatkog pletiva određujemo pri izvesnim vrednostima Amax; Bmax; Smax po ranije datim formulama. Pri određivanju parametara petlji izvedenog glatkog pletiva istegnutog do prekida, mogu biti korišćeni geometrijski modeli istegnutog glatkog pletiva. U istegnutom izvedenom glatkom pletivu dužina pređe u petlji ( bez učešća istezanja pređe) biće veća, za dužinu veznog dela, jednaku A(Rš-1), gde je A-petljin korak; R š-raport prepletaja izvedenog glatkog prepletaja. U izvedenom glatkom pletivu, istegnutog po dužini petljin kork poprima minimalne vrednosti i pri skretanju susednih petljinih nizova za polovinu visine petljinog reda iznosi Amin ≈ 3du , gde je du- uslovni prečnik pređe. Sa korišćenjem formule istegnutog po dužini glatkog pletiva za izvedeni glatki prepletaj dužina pređe u petlji biće ℓi.g = 2Bmax+3πdu+Amin(Rš-1), ili ℓi.g = 2Bmax+3πdu+3,5du(Rš-1), odakle je


262


5/17/2018



Bmax =

l i. g

− d u [3π + 3,5( Rš − 1)]

2

.

Za dvoglatki (izvedeni) Rš = 2, zatim Bmax = [ℓ-du (3π+3,5)] /2. Upoređenjem prethodne formule sa formulom glatkog pletiva istegnutog po dužini, lako se možemo uveriti, da pri jednakoj dužini pređe u petlji i debljini pređe veličina Bmax izvedenog glatkog prepletaja je manja, nego u osnovnom desno-levom glatkom pletivu. Pri istezanju izvedenog glatkog pletiva po širini do prekida visina reda petlji smanjuje se do minimuma i iznosi u opštem slučaju Bmin = 2du + du(Rš-1)., ukoliko svaki bazni deo petlji izvedenog glatkog prepletaja u zavisnosti od raporta prepletaja po širini Rš preseca jednu (za Rš =2) ili nekoliko veznih delova. Po analogiji sa istegnutim glatkim pletivom po širini možemo napisati ili odakle je Za dvoglatki (izvedeni)

ℓ = Rš·Amax+πBmin, ℓ = RšAmax+π[2du+du(Rš-1)],

Amax = [ℓ-3πdu (Rš+1)] /Rš. Amax = (ℓ-3πdu) /2.

Upoređivanjem izraza, lako možemo zaključiti, da Amax u izvedenom glatkom prepletaju pri jednakim vrednostima ℓ i du za dva puta je manje, nego li u glatkom osnovnom prepletaju. Maksimalnu površinu petlji dvoosnog istezanja istovremeno glatkog pletiva možemo odrediti sa korišćenjem ranije date formule za glatki prepletaj, istegnute po dužini i širini. Zamenom u njoj umesto Ap veličinu RšAp, dobijamo Smax = (ℓ-πdu)2 Rš /8. Iz poslednjeg izraza vidimo, da površina petlje maksimalno istegnutog izvedenog pletiva povećava se sa povećanjem njegovog raporta po širini. Slika 21.31. Izvedeni glatki prepletaj; a-struktura prepletaja; b-grafi čki prikaz; c-tehnička patrona sa petljama nalič ja.

Slika 21.32. Izvedeni glatki prepletaj Prekidno opterećenje. Za izvedeni glatki prepletaj (slika 21.32) prekidno opterećenje, koje proizilazi na jednu petlju, određujemo po opštoj formuli za jednoosno istezanje pletiva. Broj delova pređe, koji se suprostavlja prekidu, ustanovljavamo sa korišćenjem geometrijskog modela istegnutog izvedenog glatkog prepletaja. Pri istezanju po dužini i širini izvedenog glatkog pletiva prekidu se suprostavljaju po dve pređe, ukoliko svaki njen bazni deo petlji preseca vezni deo. Sa 263



5/17/2018



povećanjem raporta izvedenog glatkog prepletaja po širini povećava se prekidno opterećenje pri istezanju po širini, pošto se povećava broj veznih delova, koji presecaju bazni deo petlji. Za isvedeni glatki prepletaj stepen orijentacije u prostoru stranica petlji pri istezanju po dužini određujemo takođe, kao i za osnovni glatki prepletaj, sa korišćenjem geometrijskog modela istegnutog pletiva, odnosno prepletaja. 25. Projektovanje desno-levih pres prepletaja Pri projektovanju desno-levih pres prepletaja (slika 25.1) neophodno je da uzmemo u vidu sledeće osobine: Sve zamke u petlji teže da se isprave i na taj način povećavaju korak petlji: Apr = Ag+2dnz , gde je Ag-korak petlji glatkog prepletaja; A -korak pres petlji (izdužena petlja sa zamkom); nzpr-broj zamki na iglenoj glavi petlje. Srednji korak petlji Asr =

n ⋅ Ag + p ⋅ A pr , n + p

gde je n-broj petlji u glatkom prepletaju; p-broj pres petlji, pri uslovima da pres petlja ima jednu zamku preko iglene glave petlje. • Površina pres petlje se smanjuje u poređenju sa glatkom petljom usled toga što zamke

ne utiču na povećanje širine pletiva. Smanjenje površine pletiva i pove ćanje površinske mase pletiva zavisi od broja zamki. Koeficijent skraćenja površine određujemo formulom β = (M-m)/M,

gde je M-broj petlji u raportu; m-broj zamki u raportu. Visina reda pres petlji Bpr određuje se iz površine petlje Sβ = Asr•Bpr; Bpr = S β /Asr. Modul pres petlji se uvećava za koeficijent β, to jest mpr = mg / β, gde je mg- modul petlji glatkog prepletaja. Površinska masa 1m2 pres pletiva može se izračunati na dva načina:

2

• izračunavanjem gustine po vertikali sa uzimanjem u obzir svih zamki, a masu 1m

izračunavamo po formuli za glatki kulirni prepletaj;


264


5/17/2018



• prihvatanjem gustine po vertikali za stvarnu gustinu i istu delimo sa koeficijentom

skraćenja površine β,

Q = 4•10-4Gh•Gv•ℓ•Tt•S•β-1[grm-2].

Razmotrićemo podrobnije projektovanje strukture pres prepletaja u kome imamo jednu i dve zamke preko iglenih glava petlji kao na slici 65. Kao što smo ve ć rekli pres petljama nazivamo one petlje koje imaju preko iglene glave jednu ili više zamki. Pres prepletaj na slici sadrži dve vrste elemenata petljine strukture: • petlje 1, 2, 5, 8, 9, 10, 11 i tako dalje; • zamke 4, 6, 7.

Petlje 1, i 8 u petljinim nizovima III i VII imaju preko iglene glave jednu, odnosno dve zamke i nazivamo ih presovanim petljama. Pres petlje se karakterišu indeksom K, koji pokazuje, koliko zamki ima pres petlja. Naprimer, pres petlja 1 ima jednu zamku, njen indeks je jednak jedinici, a indeks pres petlje 8 jednak je dva. Pletivo se karakteriše različitom veličinom i konfiguracijom petlji, radi nekih petlji koje presujemo, i zbog osobenosti procesa stvaranja petlji. Pres petlje 1 i 8 izdužene su po visini usled prezatezanja pre đe iz susednih sa njima petlji petljinog reda. Visina reda tih pres petlji Bpr ≤ (K+1)Bg, gde je K-indeks pres petlji; Bg-visina reda petlji glatkog ili osnovnog prepletaja. Petlje 2, 11, 12, 13, povezane su sa pres petljama veznim delovima, i smanjuju se po ćava sa veličini njihovog zatezanja se pove povećjeanjem petlji K.usled Pri tome indekszatezanja. pres petljiStepen pri svakom na činu dobijanja pletiva ograniindeksa čen; obipres čno se ograničenje pojavljuje i kod visine pres petlji Bpr. Petlje 3, 9, 10, povezane sa zamkama, po veličini i obliku razlikuju se od petlje 5 osnovnog prepletaja. Obično one imaju veći kružni oblik i veću veličinu, nego petlje 5. U pletiva pres prepletaja, izrađena iz elastičnih pređa (niti), zamke 4, 6, 7, teže da se isprave i zauzmu manje napregnuti oblik, uzajmno deluju ći sa susednim petljama i pokazuju uticaj na promenu petljinog koraka me đu različitim petljinim nizovima. Naprimer, petljin korak u redu II, među petljinim nizovima II i III, AII (II, III) >A, gde je Apetljin korak osnovnog prepletaja, u tom istom redu, me đutim među petljinim nizovima I i II)
265



5/17/2018



ciklusom stvaranja petlji, pre petlja 1 niza III-sa dva ciklusa stvaranja etlji, petlja 8-sa tri ciklusa. Struktura regularnog pres repletaja na bazi glatkog prikazana je na s lici 25.2,a. Ovakvo pletivo nazivamo jednostruki zahvatnim. Svaki njegov petljin red stvara se iz dva sistema pređe a i b. Pletivo sadrži d a elementa strukture: Pres petlje 1 i 3 i za k 2, 4. Zamke se stvaraju iz svakog sistema p ređe u svakom petljinom redu preko jedno petljinog niza sa pomeranjem po petljinim red vima za veličinu petljinog koraka Apr, kao što je prikazano na slici 25.2,c. Susedne petlje 1 3 u petljinim nizovima pomerene su po v rtikali za polovinu visine reda petlji Bpr. Na trani nalič ja pletiva imamo strukturu sa malim mrežastim romboidnim ćelijama. Zamk pres petlji nisu vidljive na strani lica ple iva, zatim, ako za pletenje petljinog reda primen jujemo raznobojne pređe, na strani lica dobi emo uzorke u vidu vertikalnih raznobojnih prug širine Apr, na višesistemnim mašinama-uz rke iz raznobojnih pres petlji , raspoređenih u ša ovskom rasporedu. Širina raporta prepletaja Rš = 2, visina - Rh = 1. Na slici 25.2,b prikazana je struktura regularnog jednostrukog pletiva na bazi glatkog sa uvećanim raportom prepletaj po širini ( Rš = 4, Rh = 1). U ovom pletivu sve petlje takođe imaju zamke: petlje, povezane iz pređe a- zamke iz pređe b, a petlje iz ređe b- zamke iz pređe a. Različitost njihovih osobina sastoji se u tome, što petlje nizova III, V, V imaju jedne zajedničke zamke; ove zamk raspoređene su na strani nalič ja pletiva, i zatežu se delovima osnovnog prepletaja, sastavlj n iz petljinih nizova III, IV, V i povezuju se na strani nalič ja pletiva, usled čega se u pleti u stvaraju uzdužni reljefni valjčići. Grafič i prikaz prepletaja prikazan je na slici 25.2,d. Ako u pletivu povećavam broj petljinih nizova, koji imaju zajedničk zamke, to postoji mogućnost lakog zatezanja p tlji, povezanih sa zamkama, ili prekidu za ki pri eksploataciji pletiva, ukoliko se povećava dužina zamki koje slobodno leže i ne pri č ršćuju se na strani nalič ja pletiva. Usled ovoga a bazi jednostrukih regularnih pletiva pres repletaja dobijamo obojene uzorke sa ograničenom širinom raporta. Na slic 25.3 prikazana je struktura (a) i grafički prikaz (b) neregul rnog jednostrukog kulirnog pletiva na bazi glat og, koji je dobio ime jednostruki ili desn -levi poluzahvatni prepletaj. Sve petlje raporta prepletaja 1, 2, 3 imaju razli čite veličine i konfiguraciju. Ukoliko su zamke u jednostrukom pol zahvatnom prepletaju raspoređene u svako drugom petljinom nizu preko jednog reda, petljin korak poluzahvatnog Apz, kao i zahvatn g, Az biće veći od koraka glatkog, odnosno baznog prepletaja.

Slika 25.1. truktura pletiva desno-levog pres prepletaja a strani nalič ja sa parametrima


266


5/17/2018



Slika 25.2. Struktura i grafički prikaz regularnog jednostrukog kulirnog prepletaja sa parametrima Na slici 25.4 prikazana je struktura (a, b) i grafički prikaz c neregularnog jednostrukog kulirnog pletiva, koji je dobio naziv Mikromeš (mikro-mala petlja; meš- čvrsta petlja). Zamke pri pletenju pletiva stvaraju se u svakom drugom petljinom redu preko jednog petljinog niza, kao što je prikazano na slici68,c. Širina raporta prepletaja Rš = 2, visina Rh = 3. U ovakvom pletivu (slika 25.4,a), izra đeno iz maloelastičnih pređa (niti), petlje povezane veznim delovima sa pres petljama 2, imaju smanjenu veličinu usled prezatezanja pređe iz petlji 1 u pres petlje 2. Ako sve petlje u redovima II, IV stvaramo sa smanjenom dužinom pređe u petlji, to se petlje 1, koje se nalaze u tim redovima, mogu zategnuti toliko, da pri paranju pletiva ne mogu da izkliznu iz njihovih baznih delova petlji 3 u poslednjem petljinom redu.

Slika 25.3. Struktura i grafi ki prikaz neregularnog jednostrukog č kulirnog poluzahvatnog prepletaja Pletivo sa zategnutim petljama, izrađeno iz elastičnih više filamentnih pređa (slika 25.4,b), imaju oblik malo mrežaste strukture sa romboidnim ćelijama, čije su strane stvorene zamkama Z. D e b lj i n a pres pletiva je veća od osnovnog glatkog prepletaja. U opštem obliku možemo odrediti poeformuli M je≅ M + Kd , pr

g

s s

gde je Mg- debljina osnovnog prepletaja (glatkog); K-indeks pres petlji; ds-srednji prečnik pređe; es- broj petljinih slojeva pletiva, u kojem imamo zamke. Pletiva pres pletiva su malo rastegljiva, radi prisustva u njemu zamki i pres petlji, koje se više orijentišu u pravcima izstezanja

267



5/17/2018



Slika 25.4. Struktura i grafički prikaz neregularnog jednostr kog kulirnog pletiva „Mikromeš“

pletiva pres prepletaja manje, negoćenja li u P r eosnovnog k i d n o prepletaja, o p t e r e ćošto e njsee uneregularnih pletiva njemu pojavljuje neravnomerna ra je podela optere po elementima petljine strukt re: sa zamkama i petljama.

D u ž i n a p r e đ e u z a m k a m a može biti određena (slika 25.1) kao polovina dužine elipse sa osama a = n pr, b= Bz(1+K): ℓ ≅ 0,25π[nApr+Bz(1+K)], gde je n- broj petljinih nizov , koji imaju zajedničke zamke; Apr-petljin korak pres etlji; Bz-visina petlji u petljinom redu sa zamkama (visina zamke); K-indeks pres petlji. U regularna pletiva pres repletaja, izrađenih iz elastičnih niti, sa zimanjem u obzir hipoteze o težnji petlji iz elastičnih niti da zauzmu najveću površinu, površinu elipse sa datom većom osom uzimamo sa maksimalnim vrednostima, pošto elipse p retvaraju u krug, to jest pri uslovima nApr= Bz(1+K). Odavde sledi, da je Bz= nApr /(1+K), a k o e f i c i j e n t o d n o s a g u s t i n e sa uzimanjem u obzir visine zamke Cz = Bz /Apr = nApr /[A(1+K)] = n/(1+K). Za regularna pletiva pres p epletaje, naprimer jednostrukog zahvatnog ( 6,a), pri n =1, K=1 Cz = Bz /Apr = 1/(1+1) = 0,5. Ukoliko su u regularnom jednostrukom zahvatnom prepletaju sused i nizovi pomereni jedan u odnosu na drugog za olovinu visine reda pres petlji, a Bpr = 2Bz, C = 2Cz = Bpr /Apr = 1,


268


5/17/2018



gde je Bpr-Visina reda pres petlji. Koeficijent odnosa gustine za pletiva pres prepletaje, naročito neregularnih, koji je gornjim formulama dat , razlikuje se od stvarnih vrednosti , ukoliko se konfiguracija i veli čni petlji u takvom pletivu određuje ne samo osobinama pređe, savijene u u petljama date dužine, no i osobenostima procesa izrade pletiva. U zavisnosti od načina i uslova procesa izrade pletiva mogu se menjati dužine pre đe u zamkama, pres petljama i petljama susednih petljinih nizova, povezanih sa zamkama i pres petljama veznim delovima. Sa uzimanjem u obzir ove dužine pre đe u elementima strukture za svaku od vrsta pletiva pres prepletaja izračunavamo zasebno. −

Računajući, da su petlje raporta pres prepletaja srednje dužine l R obično šire i kraće petlje ℓ osnovnog prepletaja. Zatim srednje vrednosti petljinog koraka i visine reda petlji mogu se odrediti po formulama −

= Ag + 2 Kd s ; A pr − B pr = Bg − Kd s ,

gde je Ag, Bg-odgovarajući petljin korak i visina reda petlji osnovnog prepletaja; K- indeks pres petlje; ds-srednji prečnik pređe. Pri projektovanju pletiva određujemo i s r e d nj u d u ž i n u p r e đ e u r a p o r t u prepletaja m2 −  m1  R z 1 2 l =  l+ 1 ∑ ∑1 l  / (m + m ), gde je ℓ- dužina pređe u petlji; m1- broj petlji u raportu prepletaja; ℓz- dužina pređe u zamci; m2- broj zamki u raportu prepletaja. Naprimer, za jednostruki poluzahvatni prepletaj −

l R =

(ℓ + ℓ4(z))/(3+1),

Za jednostruki zahvatni −

l R

= ( ℓ1+ ℓ2 (z))/2, gde je ℓ1, ℓ2, ℓ3- dužine pređe u petljama; ℓ4(z, ℓ2 (z)- dužina pređe u zamkama. Dužine pređe ℓ1, ℓ2, ℓ3 izračunavamo po formuli za glatki prepletaj, pri čemu za jednostruki poluzahvatni, izrađen načinom bez faze završavanja, Apr = B1+B2B3; B3= Bpr; B10,4 Bpr; B20,6 Bpr; Bz = B2. Za jednostruki poluzahvatni nezavisno od načina izrade pletiva B1 = Bpr; Bz = 0,5 Bpr.

269



5/17/2018



Dužinu pređe u zamkama određujemo po formuli koju smo ve ć dali na prethodnoj strani. P o v r š i n s k u m a s u regularnog i neregularnog pletiva pres prepletaja odre đujemo različito. Regularno pletivo nezavisno od vrste obojenja uzorka i veli čine njegovog raporta sadrži jednake elemente petljine strukture: petlje i zamke. Njegova površinska masa odre đuje se po odgovarajućim formulama za jednostruke i dvostruke, glavne i izvedene prepletaje sa uzimanjem u obzir dopunsku potrošnju pređe na zamkama. Naprimer, za jednostruki regularni pres prepletaj Q = 4•10-4Gh•Gv•Tt (ℓpr+ℓz), Za dvostruka (desno-desna) Q = 8•10-4•Gh•Gv•Tt (ℓpr+ℓz). Iz navedenih formula vidimo, da površinska masa pletiva pres prepletaja je ve ća od pletiva osnovnog prepletaja. U neregularna pletiva, u kojima se uzorkovani efekti stvaraju rasporedom pres petlji po osnovi osnovnog prepletaja u odre đenom rasporedu, zamke takođe uvećavaju površinsku masu pletiva. Za neregularna pletiva sa parametrima Rš, Rh, ℓg, Ag, Bg, , Ršu, Rhu, p, gde je Rš, Rh- odgovarajuća širina i visina raporta; Ag, Bg-petljin korak i visina reda petlji osnovnog prepletaja; −

-srednja dužina pređe u petlji na delu pres prepletaja, gde se stvara uzorak; Ršu, Rhu-odgovarajući raporti delova prepletaja, gde se stvara uzorak; p- broj delova pres prepletaja u raportu uzorka,

l R

Potrošnja pređe za stvaranje jednog raporta u metrima Masa jednog raporta u gramima,

LR = [RšRhℓg+p(-ℓg)]/1000. QR = 10-6Tt [RšRhℓg+p(-ℓg)].

Površinska masa 1m2 pres pletiva, Q = 4•10-4•Gh•Gv•Tt [RšRhℓg+p(-ℓg)]/( Rš•Rh). 25.1. Strukture desno-levih izvedenih i uzorkovanih prepletaja Na slikama 25,5-25,29, date su različite kombinacije desno-levih prepletaja, koji se mogu koristiti u proizvodnji gornje odeće.


270


5/17/2018



Slika 25.5. Desno-levi –zahvatni Mašenfest i Mikromeš (dijagonalni) prepletaj

Slika 25.6. Desno-levi-zahvatni prepletaj

Slika 25.7. Desno-levi-zahvatni dvobojni uzorkovani prepletaj

Slika 25.8. Desno-levi-izvedeni uzorkovani dvobojni prepletaj 271



5/17/2018



Slika prepletaj 25.9. Desno-levi-izvedeni dvobojnipređeSlikauzorkovani 25.10. Desno-levi-izvedeni dvobojni sa ukrštenim flotiranjem prepletaj

Slika 25.11. Desno-levi-izvedeni dvobojni (pres-uzorkoprepletaj sa početnim flotiranjem u usmerenim petljinim redovima

Slika 25.12. Desno-levi-zahvatni vani) dvobojni prepletaj


272


5/17/2018



Slika 25.13. Desno-levi-poluzahvatni dvobojni(Keper) prepletaj

Slika 25.14. Desno-levi-poluzahvatnidvobojni razmešteni (skretani Keper) prepletaj

Slika 25.15. Desno-levi-izvedeni dvobojni Slika 25.16. Desno-levi (Petinet, Ažur flotirani sa zamkama prepletaj kulirni) prepletaj

273



5/17/2018



Slika 25.17.Desno-levi-dupli zahvatni (Pres uzorkovani) prepletaj

Slika 25.19. Desno levi-platirani dvobojni prepletaj

Slika 25.18. Desno-levi dupli poluzahvatni(dupli keper) prepletaj

Slika 25.20. Desno-levi-obostrano platirani dvobojni prepletaj


274


5/17/2018



Slika 25.21. Desno-levi-Dupli Slika 25.22. Desno-levi-Nopasti Slika 25.23. Desno-levipoluzahvatni-razmešteni prepletaj Nopasti-razmešteni (dupli keper) prepletaj prepletaj

Slika 25.24. Desno-levi-uzastopno-platirani Slika 25.25. Desno-levi-izvedeni-platirani sa flotiranjem prepletaj sa flotiranjem prepletaj

275



5/17/2018



Slika 25.26. Desno-levi-plišani prepletaj

Slika 25.27. Desno-levi-uzorkovani-pliš prepletaj

Slika 25.28. Desno-levi-Futer prepletaj

Slika 25.29. Desno-levi-platirani-Futer prepletaj

Na čaraparskim automatima „Uniplet“ izrađuje se maloparajući pres prepletaj-Mašenfest (slika 25.30) slični kao na slici 25.5. Jedna druga kombinacija maloparaju ćih pres prepletaja (slika 86) sa raportom 1:3 : a-sa čaraparskog automata 12Da; b-sa mašine 14Da. Na slici 25.31 data je struktura polaganja elastomernim nitima po principu polaganja futernih niti, i principu polaganja potkinih niti. Čarape sa upletenim nitima i nitima sa prekidnim platiranjem izrađuju se u prepletaju prikazanim na slici 25.32.


276


5/17/2018



Slika 25.30. Maloparajući pres prepletaj “Mikromeš”

a b Slika 25.31. Maloparajući pres prepletaj sa raportom 1:3

a b Slika 25.32. Struktura polaganja elastomernih niti: a-po principu futernog; b-po principu potkinog polaganja kod desno-desnih prepletaja 277



5/17/2018



Slika 25.33. Struktura prekidnog platiranja elastomernim nitima

Slika 25.34. Struktura prepletaja sa upletenim i uvučenim elastomernim nitima

Na slici 25.35 data je struktura “Mikromeš” prepletaja sa tri razli čite kombinacije prepletaja izrađenih na četvorosistemnom čaraparskom automatu finoće 34 “Zodiak” (Italija) i I4Da (Čehoslovačka). Karakteristično za ovu grupu prepletaja je da se za razliku prepletaja na slici pod a, prepletaji pod b i c praktično ne paraju od ivice. Na slici 25.35, d prikazana je struktura jednostrukog pres prepletaja, u kojem na strani lica vidimo okrugle petlje 1, raširene na ra čun susednih zamki 2. Ovu vrstu prepletaja izrađujemo iz bleštavih pređa ili niti, uzorke stvaramo iz figura, koje se sastoje iz petlji sa razli čitim sjajem. Pri ovome neophodno je uzeti u obzir da najveći sjaj imaju pres petlje sa većim indeksima ( trojni, četvorni i tako dalje). Jednostavnije petlje imaju manju visinu i ve ću krivinu pređe, zatim one jače rasejavaju svetlost i pokazuju veću mračnost (zagasitost), nego pres petlje. Da bismo održali osobine kulirnih pletiva, pres petlje raspoređujemo u prepletaju, naprimer preko tri petlje glatkog prepletaja po horizontali i preko jednog petljinog reda po vertikali sa skretanjem za jednu petlju u svakom sledećem presovanom redu. (slika 25.35, e). Širina raporta prepletaja u ovom slučaju jednaka je 4 niza ili petlje, a visina 8 reda. U svakom petljinom nizu pres petlje su raspoređene sa određenim intervalima. Zatim pri prekidu petlje b paranje petlji je u pravcu, suprotno pletenju ( po strelici S1), i može da ide po celoj dužini čarape. U pravcu pletenja (po strelici S 2) paranje petlje e rasprostire se do pres a. Maksimalna dužina paranja za ovaj prepletaj u pravcu pletenja jednaka je 6 petljina reda. Ovakve prepletaje nazivamo malo rastegljivim. čarapa OniNase slici široko25.35,f koristeprikazana za izradu ženskih su naziv je patrona razlii čdobili itih vrsta pres„Mikromeš“. prepletaja tipa „Mikromeš“. Najveću rasprostranjenost dobili su prepletaji sa povezivanjem u petljinim redovima pres petlji i glatkih petlji 1+3 (slika,a, b) pri visini raporta 8 i 16 petljinih redova. Povezivanje petlji može biti različito: 1+2 (slika,a), 1+4 (slika,d). Najveće su- prostavljanje prema paranju petlji poseduje prepletaj sa povezanim pres i glatkim petljama 1+1 (slika, e). Pres petlje u njemu se stvaraju u neparnim petljinim nizovima u prvom redu i u parnim petljinim nizovima u trećem redu. Ovakav redosled pres petlji daje prepletaju mrežasti efekat. Paranje u suprotnom pravcu (od početka) prema vrhu čarape znatno je otežano radi jako nategnutih petlji P i zamki Z. Raport ovih prepletaja po visini iznosi 4 petljina reda, a po širini 2 petljina niza.

Na slici 25.36 prikazana je kombinacija glatkih pres prepletaja kao poluzahvatni i zahvatni.


278


5/17/2018



Jednostruki ili jednostrani poluzahvatni pres prepletaj (slika 25.36,a) ima petljine nizove povezane sa jednim petljinim nizom pres petlji (petlje sa zamkama). Jednostruki ili jednostrani zahvatni prepletaj (slika 25.36, b) ima sve pres petlje. Povezivanje pres petlji zavisi od raporta po širini. Pri raportu prepletaja 1+1 pres petlje se povezuju u šahovskom rasporedu u svakom petljinom nizu. Slika 25.36,c prikazuje osnovo pleteni pres prepletaj koji se izrađuje sa jednim polagačem sa punim uvodom osnovinih pređa pri zahvatnom polaganju pređe. Iz slike vidimo, da se petljini nizovi stvaraju jednom pređom ( niz 2-iz pređe b, niz 3-iz pređe a i tako dalje). Na slici 25.36,d, data je struktura troiglenog atlasa u kome se petlje ne presuju u prelomnim redovima. Kao rezultat toga petlje se stvaraju samo od srednjih polaganja, a pri okretnom ili prelomnom polaganju dobijamo zamke, povezane petljinim nizovima. Zamke se stvaraju naizmenično čas levo, čas desno. Petlje nemaju nagib i raspoređene su pravo. Slika 25.36,e prikazuje takođe osnovo pleteni pres prepletaj u kepernom polaganju sa nabačenim zamkama Z (tri) preko iglenih glava petlji P. Jedna strana grupe zamki priljubljena je prema baznim delovima petlji uz pomoć dva vezna dela P1 i P 2. a druga strana zamki se podiže naviše, stvarajući time bobice, ili ispupčenja, na strani nalič ja pletiva. Jedna vrsta osenčenih prepletaja (slika 25.36,f) prikazuje raspored glatkih petlji sa presovanim u vidu pruga, kao naprimer, poluzahvatni 2+2. Što je manja visina reda petlji time je veća krivina pređe. Glatke petlje imaju manju visinu u poređenju sa pres petljama, imaju veću rasejanost i svetlost, nego pres petlje koje imaju tamniju senku. Glatke petlje daju veću bleštavost od pres petlji. Ova bleštavost je naro čito izražajna kod pletiva izrađena od prirodne svile. Slika 25.36,g prikazuje kombinaciju pres prepletaja sa zamkama nabačenih preko jedne ili tri izdužene petlje a . Na slici 25.36,h prikazana je struktura pres petlji sa povezanim petljama 1+1. Pres petlje smanjuju dužinu pređe u susednim petljama glatkog prepletaja na ra čun njenih preraspodela za vreme pletenja. Pri razvlačenju po širini glatke petlje još više se umanjuju zbog razlike u dužini petlji u parnim 2, 4, 6 i neparnim 1, 3, 5 redovima. Zatim pri prekidu petlje a oslobađanje petlje b je otežano zbog male dužine petlje c, što smanjuje paranje prepletaja u pravcima, suprotno pletenju ( po strelici S). Pri pletenju naizmnično redove glatkog prepletaja 2, 4, 6 (slika 25.36,i) sa manjom dubinom kuliranja, nego redovi sa pres petljama, dobijamo petljinu strukturu, koja poseduje povećanu otpornost prema paranju. Ovakav prepletaj nazivamo pres prepletajem 1+1 ili “Mikromeš”. Kao rezultat promene odnosa gustine pletenja u redovima glatkog prepletaja 2, 4, 6 dužina petlji smanjuje, pošto čsevorove njenjaiziglena glavapre zateže pletivu prema glavi c neštoa1se pres petlje , stvara originalne upletenih đa, a upetlja b se širi, iglenoj pridobijaju ći oblik poluzahvatne petlje. Pri prekidu, naprimer, petlja a slobodno petlji b teško se oslobađa iz zategnute u čvor upletene pređe petlje c. Zato čarape povezane ovakvim prepletajem, ne paraju se pri rastezanju u mestima prekida, pošto pokidana petlja a pokazuje zatvorenost sa svih strana čvorovima, stvorenih zategnutim petljama. Na slici 25.37 data je struktura glatkog prepletaja na desnoj strani sa jednom kombinacijom polaganja zamke u središnjem petljinom nizu gde se nalaze sve izdužene petlje. Flotiranje pređe takođe ide preko izduženih petlji jednom ispod (slika b) i jednom iznad izdužene petlje (slika c). Na slici 25.38 prikazana je struktura desne strane glatkog prepletaja sa potkinim polaganjem (slika,a) naizmenično ispod i iznad nizova petlji po redovima kao kod polaganja 279



5/17/2018



potke pri tkanju platnenog repletaja. Slika-b prikazuje polaganje pot e po vertikali po nizova naizmenično ispod i iznad platinskih lukova petlji. Na slici 25.39 prikazana j desna strana glatkog prepletaja sa različitim kombinacijama prebacivanja petlji iz jednog petljinog niza u susedni, tehničkom patronom i šemom prebacivanja petlji iz jednog iza na susedni.

c

d

e Slika 25.35. Struktura prepletaja “Mikromeš” Na slici 25.40 prikazana je desna strana desno-levog prepletaja takozv ni “Prošivna čipka Ažur”. Slika 96 prikazuje le u stranu desno-levog prepletaja sa flotiranj m pređe u odnosu 1+1. Kao što se iz slike vidi flotirajuća pređa se upliće u obliku zamki sa p latinskim lukovima osnovnog prepletaja Desna strana petlji u patr ni (slika, a) je prikazana velikim slovom V. Polje u patroni označeno slovom h prikazuje petlju koju prebacujemo na susedni niz petlji. Šema Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

280


5/17/2018



prebacivanja desno od patrone to jasno prikazuje. Prebacivanjem petlje u pletivu se stvara jedan otvor ili “Ažur” što pletivu daje poseban efekat. Slika pod b prikazuje jednu drugu varijantu prebacivanja petlji sa dve susedne igle levo i desno na petljama susednh nizova. U patroni je označeno slovims d i b. Poseban način prebacivanja stranice petlji preko dva petljina niza prikazuje slika, c. U drugom nizu u trećem redu desna stranica petlji se prebacuje preko sopstvene i susedne iglene glave i povezuje sa levom stranicom sa petljom susednog niza u istom redu. U tehničkoj patroni označeno je sa dva slova n , a u šemi desno od patrone slovom V. Poseban način prebacivanja petlji prikazuje slika, d, gde se u drugom nizu petlji u drugom redu desna stranica petlji prebacuje preko iglene glave petlje u susednom nizu u drugom redu, prebacuje preko sopstvene nepotpune iglene glave i dalje povezuje sa desnom stranicom petlje u drugom redu susednog niza. Leva stranica petlje u tre ćem redu trećeg niza povezuje se sa platinskim lukovima petlje u četvrtom redu drugog niza. Ovakvim načinom prebacivanja petlji dobijamo u pletivu manje i veće otvore, kao što je na slici prikazano.

h

i

Slika 25.36. Struktura jednostrukih (desno-levih) glatkih pres prepletaja

Slika 25.37. Desno-levi prepletaj sa zamkom-a flotiranjem pređe-b,c na desnoj strani

281



5/17/2018



Slika 25.38. Desna strana glatkog prepletaja sa potkinim polagan em pređe Linke warenseite- leva str na prepletaja (nalič je) ; Rechte warens ite- desna strana prepletaja (lice).

Slika 25.39. Desna strana glatkog prepletaja sa elementi a prebacivanja petl i, tehničkom patronom i šemom prebacivanja petlji


282


5/17/2018



Slika 25.40. Prošivna čipka “Ažur”

Slika 25.41. Desno-levi flotirani 1+1 prepletaj

Na slici 25.41 prikazan je desno-levi dvobojni flotirani prepletaj. Po samom načinu flotiranja pređe i uplitanjem u sam osnovni prepletaj ime je dobio “Ha monika prepletaj”. Flotirajuća pređa se upliće u odnosu 1+2 i istovremeno levo i desno s vara po dijagonali osnovne petlje, slično kao u armonici. Ovakva vrsta prepletaja može da se dobije samo na mašinama koje su opremljene specijanim uređajem za uzorkovanje. Na slikama 25.42-25.51 d ti su grafički prikazi desno-levih izvedenih p repletaja. Pojedine strukture petlji, koje su date g re prikazane su i u obliku grafičkog prikaz .

Slika 25.42. Harmo ika prepletaj Na slici 25.43,a rikazan je reljefni uzorak na pletivu pres prepletaja dobijenog povezivan em delova, koji se sastoje iz glatkih ili drugih petlji glavnih prepletaja, sa izduženim pres petljama, koje imaju veći broj zamki. U ovakvim prepletajima delovi, koji se sastoje iz jednostavnih petlji, zatežu se pres petljama i deluju eljefno, stvarajući reljefne bobice na površini pl etiva. Tako, naprimer, u jednostrukom prepletaju, (slika 25.43, b) pres petlja A zateže delo e od jednostavnih petlji B, stvarajući od n jih reljefne bobice (uzvišenja). Na slici 25.43,c prikazan je uzorak pletiva dvostrukog pres prepletaja sa reljefnim jednobojnim uzorkom, dobijenog na mašini interlok. Kako se vidi iz uzor a, u datom slučaju izdužene pres petlje povezuju se sa petljama patenta normalne veličine, u led čega na pletivu stvaramo male reljefne uzork , sa uspehom primenjene na pletivu za ženske bluze. Slika 25.43,c imitira sa u pehom ažurna efektna pletiva jednostruki i dvostrukih pres prepletaja dobijeni putem stvaranja svetlosti u mestima rasporeda pr s petlji sa većim indeksima, to jest sa većim brojem zamki. Mređuprostore među pres jako zategnutim petljama i susednim petljini nizovima iz jednostavnih petlji stvaramo usled težnji zamki prema ispravljanju. Pri tome se pojavljuju sile elastičnosti koje pomera u susedne petljine nizove od pres petlji, i međ njima stvara otvore, podsećajući na svetle ažurne prepletaje. Ovakve prepletaje takođe nazivamo paukovom mrežom. 283



5/17/2018



a

b

c Slika 25.43. Reljefni pres prepletaji

Slika 25.44. Desno-levi izvedeni prepletaj

Slika 25.45.1+1 Desno-levi uzorkovani prepletajpomereni Pres


284


5/17/2018



Slika 25.46. Desno-levi-Keper prav “Poluzahvatni”prepletaj

Slika 25.48. Desno-levi-Dupli prav Keper

Slika 25.47. Desno-levi-Keper razmešteni “LASKOTE”, “Mašenfest” prepletaj

Slika 25.49. Desno-levi-Dupli Keper razmešteni prepletaj

Slika 25.50. Desno-levi-Nopasti prav Slika 25.51.Desno-levi-Nopasti razmešteni prepletaj prepletaj 285



5/17/2018



26. Struktrura i projektovanje futernih prepletaja Pletiva futernih prepletaja u osnovni prepletaj sadrže dopunske pre đe, nepovezane u petlje; ove dopunske pređe upletu se u u osnovne putem zatezanja nekih petlji preko zamki futernih pređa. Naziv futerna pređa dobila je po samom aparatu futer, koji je prvi puta primenjen na mašinama sa špicastim iglama, kao naprimer „Francuski rundštul“ i druge. Pri izradi pletiva futernih prepletaja futerne pređe se provlače na iglama u obliku zamki, odvode se prema polupetljama i zbacuju zajedno sa njima na novostvorene petlje. Na slici 26.1,a prikazana je struktura pletiva futernog prepletaja na bazi glatkog kulirnog prepletaja. Ovi prepletaji u literaturi, kao i mnogi drugi imaju i druge nazive, kao naprimer: desno-levi, jednostruki, jednostrani, glatki, glatki kulirni i tako dalje. Ovo pletivo sadrži futernu pređu F, zamku 1 koju u nekim petljinim nizovima zbacujemo zajedno sa polupetljama na novostvorene petlje. Zamke 1 jednog petljinog reda povezuju se veznim delovima 2, ležeći na strani nalič ja pletiva. Futerna pređa pričvršćuje se u osnovnu u tačkama a, b, c platinskim glavama ili lukovima. U mestima presecanja futerne pređe sa platinskim glavama futerna pređa vidljiva je na strani lica pletiva među susednim petljinim nizovima. Ova pojava je nedostatak pletiva futernih prepletaja na bazi glatkog. Ovaj nedostatak odstranjujemo izradom pletiva platiranih futernih prepletaja, koji spadaju u grupi uzorkovano kombinovanih. U platiranom futernom prepletaju (slika 26.1,b) zamka 1 futerne pre đe F raspoređena je među platiranom P i osnovnom O pređom. Pri ovome se ne ulepšava samo izgled strane lica pletiva, već i ja čina pričvršćenja futerne pređe u osnovnu. U jednom petljinom redu kulirnog pletiva futernih prepletaja mogu se polagati nekoliko futernih pre đa. U zavisnosti od broja takvih pređa razlikujemo: • j e d n o s t a v n e , • u d v o s t r u č e n e, • u t r o s t r u č e n e f u t e r n e p r e p l e t a j e.

Pletiva futernih prepletaja mogu biti stvorena na bazi svih poznatih prepletaja. Po vrsti prepletaja glatkog, kao osnovnog, u kojem su upletene futerne pre đe, futerna pletiva mogu biti: jednostruka kulirna (slika 26.1,a,b), dvostruka kulirna (slika 26.1,d), i osnovo pletena (slika 26.2). U pletivu futerne pređe mogu izvršavati ulogu podstavnih (slika 26.2,a, b), vezujućih (slika 26.2,e), uzorkovanih (slika 26.2,f), skeletnih (slika 26.2,d), a takođe istovremeno vezujućih i uzorkovanih (slika 26.2,e). Na slici 26.1,b prikazana je struktura kulirnog pletiva futernog prepletaja sa podstavljenim (uvučenim) pređama na bazi izvedenog glatkog prepletaja. Podstavljene futerne pređe skoro su neprimetne na licu pletiva, i pletivo se može koristiti umesto platiranog futernog prepletaja, čiji je proces izrade veoma složen. U kulirnom pletivu futernog pletiva na bazi patenta (desno-desni) 1+1 ( slika 26.1,d) skeletne futerne pređe a i b uvezane su sa ciljem smanjenja rastegljivosti patenta po širini. Zamka 1 iz pređe a raspoređena je samo na licu petljinih nizova, a vezni deo 2-među nizovima na licu i nalič ju. Zamke 1’, 3, 3’ iz pređe b povezane su kako na licu, tako i na nalič ju petljinih nizova, a vezni deo 2 obavija platinske glave osnovnih petlji. Uvezivanje futernih pređa u poslednjem slučaju obezbeđuje njenu jačinu pričvršćivanjem u osnovni prepletaj.


286


5/17/2018



Na slici 26.2,a,d prikazana je struktura osnovo pletenih futernih prepletaja na bazi trikoa sa podstavljenim futernim pređama i različitim vrstama futernih petlji. Futerne pređe u osnovo pletenom pletivu stvaraju zamke i vezne delove.

F u t e r n e z a m k e ab i cd -delovi futerne pređe prepliću se sa veznim delovima petlji osnovnog prepletaja. F u t e r n i v e z n i d e l o v i bc i da povezuju se redosledno stvarajući u procesu pletenja futerne zamke. Futerne zamke i futerni vezni delovi u celini stvaraju n e z a m k a s t e f u t er n e p e t lj e. Razlikujemo otvorene i zatvorene nezamkaste futerne petlje.

O t v o r e n e nezamkaste futerne petlje nazivamo u tom slučaju, kao prepleteni istoimeni vezni delovi futernih i osnovnih pređa (slika 70,b,d), to jest ulazni vezni delovi futernih pređa prepliću se sa ulaznim veznim delovima osnovnih ili izlaznim veznim delovima futerne- sa izlaznim veznim delovima osnovnih. U z a t v o r e n i m nezamkastim futernim petljama prepliću se raznoimeni vezni delovi (slika 26.2,b,d), to jest, ulazni vezni delovi futerne pređe- sa ulaznim veznim delovima osnovne pređe. Osnovo pleteno pletivo futernih prepletaja sa podstavnim pre đama (slika 26.2,a,d) karakteriše se sa visokom jačinom fiksiranja futernih pređa u osnovni prepletaj i niskoj vazdušnoj propustljivosti. Futerni vezni delovi stvaraju na nali č ju pletiva gustu pokrivenost; naročito racionalnim javlja se priprema, u kojoj u svojstvu osnovnih i futernih primenjujemo različite vrste tekstilnih pređa. Na slici 26.2,e prikazana je struktura pletiva, u kojem se futerne pre đe pojavljuju istovremeno povezujućim i uzorkojućim. Polaganje futernih pređa iza igala se izvršava žakarnim aparatom. U pletivu stvaramo uzorkovane efekte zahvaljujući povezivanju direktnim otvorima (delovi III) sa delovima I i II manje i više gusto pokrivenim futernim pređama. Na slici 26.2,f prikazana je struktura pletiva sa uzorkovanim futernim pre đama. Uzorci vrste VEZA (vezenje) stvaraju se polaganjem futernih pre đa F1 i F2 na nalič ju pletiva prepletajem triko. Analogni uzorci mogu biti dobijeni na bazi jednostrukih kulirnih prepletaja. 26.1. Osobine Osobine pletiva i metode proračuna

Dopunske futerne pređe, upletene u osnovno pletivo bilo kog prepletaja, bitno menjaju njegove Rasporedom na strani jednostrukog pletiva ili među baznim delovima osobine. petlji u dvostrukom, futerne pređe nali poveč ja ćavaju debljinu pletiva. Debljina pletiva uvećava se otprilike za debljinu futerne pre đe, ako je u osnovni prepletaj upleten jedan njihov sistem, i na debljinu nekoliko pre đa, ako je njihov broj sistema veći od jedinice i oni su položeni tako da se presecaju. M = Mg+ndsf , gde je Mg-debljina glatkog ili osnovnog pletiva; n-broj sistema presecajućih futernih pređa; dsf - srednji prečnik futerne pređe.

287



5/17/2018



Futerne pređe u pletivu obično čupavimo, tako da se na strani njegovog nalič ja stvara zbijena dlakava površina. Osnova ovakvog pletiva skoro se ne para: dla čice različitih pređa upadaju u bazne delove petlji, sprečavaju njihovo raspuštanje, prema tome, pojačavaju, priljubljenje prema pletivu, prihvatanjem futernih pre đa. Jednostruko pletivo futernih prepletaja uvija se sa krajeva, kao i pletivo baznog prepletaja, međutim uvijenost njegova je manja u onim pravcima petljinih redova ili nizova, gde je priložena futerna pređa. Pletiva sa futernim pređama, orijentisanim u pravcima istezanja, kao i pletiva potkinih prepletaja, malo su rastegljiva. Rastegljivost pletiva futernih prepletaja je veća, nego potkinih pletiva; u njima su zamke i vezni delovi futernih pre đa, naprimer, umetnute uzduž petljinog reda (slika 26.1,a, c, d; 26.2,e), više savijene, nego vezni potkini delovi. Pri razvlačenju pletiva futernih prepletaja na opterećenje prihvatanje futernih pređa, više je orijentisano u pravcima istezanja, nego li u petljama osnovnog prepletaja; u prvom redu bi će razrušene futerne pređe, a zatim osnovne, što dovodi do nejednakog stepena iskorišćenja jačine pređe i ispoljava se kao nedostatak. Pri složenim deformacijama ovakvog pletiva, veličine koje se približavaju prema razaranju, futerne pređe mogu menjati svoj položaj relativno osnovnim pređama. Ove promene se ne uspostavljaju pri relaksacionim procesima i dovodi do smanjenja pokazatelja oblika stabilnosti pletiva. U pletiva futernih prepletaja (slika 26.1,a,c i d) neki delovi futernih pređa raspoređuju se u veznim delovima među petljinim nizovima, uvećavajući petljin korak Af . Povećanje petljinog koraka u petljinim nizovima sa zamkama futerne pređe ab mogu dovesti do promene petljinog koraka A1 među susednim petljinim nizovima, ne imajući zamke, pošto je Af ≠ A≠A1, pri čemu je Af >A
Srednji petljin korak za takva pletiva pri polaganju futerne pre đe po raportu Rf = a+b određujemo saglasno formuli −

A f = (aA f + bA) / R f .

Ukoliko zamke futernih pređa obično polažemo samo na jednu iglu ( R f = 1+b), gornja formula dobija oblik −

A f = ( A f + bA) / R f .

Futerne pređe obično su punije od osnovnih, zatim Af ≈2 (dsg+dsf ), gde je dsg i dsf -srednji prečnik osnovne i futerne pređe. U jednostavnim jednostrukim pletivima na bazi glatkog koeficijent odnosa gustine može biti isti kao u glatkom prepletaju. Sa povećanjem broja futernih pređa, položene u jednom petljinom redu, on se uvećava i može se odrediti po formuli −

C = B/A = [B g+(r-1)dsf ]/ A f , gde je Bg- visina reda petlji osnovnog prepletaja (baznog); r-broj futernih pređa, položenih u jednom petljinom redu pletiva; f -srednji prečnik futerne pređe; -dsrednji petljin korak pletiva futernih prepletaja.


288


5/17/2018



Dužina futerne pređe(slika 69,a) sastoji se iz zbira dveju zamki ab i veznog dela bc. Dužina zamki može biti izračunata kao polovina dužine elipse sa poluosama 0,5Af i dsf ; dužina veznog dela bc u znatnom stepenu zavisi od načina i tehnoloških uslova izrade pletiva futernih prepletaja, Naprimer, oni se uvećavaju pri smanjenju zatezanja futerne pređe u procesu stvaranja petlji, uvećavanjem izlaza grla platine iza leđa igala, kada se process stvaranja petlji izvršava sa učešćem platina. Dužinu ovog veznog dela sa manjom greškom možemo izračunati preko iglenog koraka pletaće mašine t sa uzimanjem tehnološkog upletanja futerne pređe pri odležavanju pletiva: ℓ bc = (Rf -1)t (1-Ku),

gde je Ku - koeficijent upletanja futerne pređe. Za pamučnu pređu Ku≈ 0,02-0,03. Tada je Lf = ℓ ab+ℓbc = 0,5π(0,5+dsf )+(Rf -1) t (1- Ku). Dužina futerne pređe , koja se dodaje na jednu osnovnu petlju ℓf = L /R f f ,

gde je Lf - dužina futerne pređe u raportu njenog polaganja; Rf -raport polaganja futerne pređe.

Slika 26.1. Struktura pletiva futernih prepletaja Pri izvesnoj veličini ℓ površinska masa pletiva se određujef po formuli za potkine prepletaje, u kojoj umesto dužine potkine pređe, koja se odnosi na jednu petlju, postavljamo veli činu ℓf . Na slici 26.3 data je struktura futernog prepletaja čiji se osnovni prepletaj razlikuje od osnovnih prepletaja navedenih gore. Naime ovo je pres futerni prepletaj na bazi čin pričđvrš đe f bc jednostrukog zahvatnog prepletaja. futerne u , petljinu (slika 26.1,a) svuda je jednak: pređa Na je raspore enaćenja u vidu veznogpredela na stranistrukturu nalič ja i visi na platinskim glavama osnovnih petlji prepletaja u vidu zamki bc. U pres futernom prepletaju (slika 26.3) platinske glave osnovnog prepletaja ukrštavaju se sa pres zamkama PZ. U mestima preseka futerne pređe sa platinskim glavama osnovnih petlji u jednostavnom futeru prve ulaze na strani lica pletiva. Ova pojava je jedna od bitnih nedostataka jednostavnog futera, pošto se stvara neravnomerna površina na strani lica pletiva. Na jedan petljin red osnovnog prepletaja mogu biti položene j e d n a ili d v e futerne pređe, a kao rezultat toga stvaraju se jednostruki ili dvostruki futerni prepletaji. Ovakvi prepletaji primenjujemo u osnovi za tople odevne proizvode. Jedna od osnovnih njihovih osobina je sposbnost zadržavanja toplote. Istraživanja su pokazala, da dla čice, stvorene kao rezultat rasčešljavanja futernih pređa, povećavaju toplotna svostva pletiva u

289



5/17/2018



proseku za 50%. Polaganjem druge futerne pređe povećava se koeficijent zadržavanja toplote pletiva pri drugim jednakim uslovima samo za 10%. Slika 26.4 prikazuje strukturu jednostavnog jednostrukog futera ( slika 26.4,a) i dvostrukog (slika 26.4,b). Po slikama vidimo, da se futerna pre đa f polaže na iglama u redosledu preko tri igle na četvrtu (1:3). U tim mestima, gde se pređa futerna polaže pod iglu , ona leži slobodno na nalič ju. Tamo, gde se ova pre đa polaže na iglu, ona preseca susedne vezne delove (platinske glave) i izlaze na strani nalič ja pletiva. Obavijajući osnovnu pređu o , pređa f opet prelazi na strani nalič ja pletiva. Na slici 26.5 data je struktura pletiva futernih prepletaja, izrađenih na bazi osnovnog iz pres petlji 1+1. Futerna pređa f u ovom pletivu raspoređena je između petlje 1 i zamke 2 pres petlje P. Osnovno pres pletivo futernih prepletaja može da se sastoji iz glatkih i pres petlji, raspoređene ne samo preko jedne, ve ć i u drugom rasporedu (2+2, 2+1 i tako dalje). Isto tako za dobijanje pletiva bolje rastegljivosti i manje površinske mase najbolje i celishodnije u svojstvu osnovnog je da koristimo povezivanje pres i glatkih petlji u odnosu 1+1. Polaganje futernih pređa u zavisnosti od namene pletiva može biti nekoliko vrsta. Najviše rasprostranjeni raporti polaganja su 1+2 i 1+3 za jednostruka pletiva futernih prepletaja i 1+3- za dvostruka. Polaganje 1+1 primenjujemo pri izradi samo težih pletiva (tipa suknenih) a takođe pletiva, koja se ne podvrgavaju čupavljenju. Polaganje futernih pređa može biti pravo, to jest bez skretanja (slika 26.6,a), sa skretanjem (slika 26.6,b), i mešovito ( slika 26.6,c). Pri pravom polaganju futerna pređa u bilo kom pletaćem sistemu polaže se na jednu te istu iglu. Za ovo je potrebno, da je broj igala u cilindru mašine deljiv bez ostatka sa brojem igala u raportu polaganja. Pri skretanom polaganju futernu pređu u jednom pletaćem sistemu polažemo sa skretanjem relativno polaganju futerne pređe u prethodnom pletaćem sistemu. Polaganje sa dijagonalnim skretanjem dobijamo, kada je broj igala u cilindru deljiv sa brojem igala u raportu sa ostatkom. Pri mešovitom polaganju futerne pređe pravo polaganje povezujemo sa skretanim polaganjem. Za dobijanje mešovitog polaganja neophodno je, da broj sistema ne bude deljiv sa brojem igala u raportu polaganja. Pri izradi platiranog pletiva, pored futerne pređe, u pletenju učestvuju dve pređe-osnovna i platirajuća, pri čemu osnovna pređa se uvodi u jedan pletaći sistem, a platirajuća u drugi. Zatim za zbacivanje jednog petljinog reda

platiranog pletiva prepletaja trebamo dva pletafuternih ća sistema, što snižava produktivnost.

Slika 26.2. Struktura i grafički prikaz osnovo pletenih pletiva futernih prepletaja Na slikama 26.7-26.9 dati su grafički prikazi razmeštenog 1+1 futernog prepletaja, žakarni futer i vezivno podstavni futerni prepletaj.


290


5/17/2018



Po E-E

Grafički prikaz

Slika 26.3. Struktura pres futernog prepletaja

Grafički prikaz

Slika 26.4. Struktura jednostrukog i dvostrukog kulirnog pletiva futernih prepletaja

Slika 26.5. Struktura pletiva futernog prepletaja na bazi osnovnih pres petlji 26.2. Struktura i projektovanje platiranih prepletaja 26.2.1. Vrste pletiva i njihova struktura

Pletivo ili prepletaji, povezani iz dve paralelno raspore đene pređe tako, da se jedna pređa nalazi na licu pletiva, a druga na nalič ju, nazivamo platiranim, ili pletivo, u kojem su sve ili neke petlje stvorene iz dve ili više pre đa, pri čemu pređe u baznim delovima petlji su raspoređene tako, da osnovne petlje leže na nalič ju pletiva, a platirajuće na licu baznih petlji, nazivamo pletivom platiranih prepletaja. Pletiva platiranih prepletaja možemo dobiti na bazi bilo kog glavnog prepletaja. Delimo ih na glatka i uzorkovana pletiva. Uzorkovana pletiva mogu biti promenljiva, prekidna, dodatna i vezena. Na bazi pletiva platiranih prepletaja dobijamo obojene, reljefne i ažurne uzorkovane 291



5/17/2018



efekte. Pletiva platiranih prepletaja mogu biti kako kulirna, tako i osnovo letena, jednostruka i dvostruka.

Slika 26.6. Grafički prikaz polaganja futernih pređa

Slika 26.7. Razm šteni futer 1+1

Slika 26.8. Žakarni futer

Na slici 26.10 prikazana je str uktura poprečno pletenog platiranog preplet ja na bazi kulirnog glatkog: a- strana lica; b-str na nalič ja; c- strana lica sa parametrima p tljine strukture. Iz slike vidimo, da je struktura etlji glatkog prepletaja ostala od ranije ista, izmenjen je samo njihov sastav: svaka petlja se sastoji iz dve pređe. Pređa, koja ulazi na strani lica petlji, nazivamo platiranom ili pokrivnom, a na nalič ju-osnovnom. Petlje pletiva imaju složeni prostorni oblik, njene petljine stranice su savijene. Ovo lepo vidimo na bočnom preseku p tlji (slika 26.10,a,c, izgled AA’ i YY). Zati pređe u iglenim i


292


5/17/2018



platinskim glavama (lukovima) su pomešane, i na strani nali č ja samo vidimo platinske glave platirane pređe. Slika 26.9. Vezivno podstavni fu terni prepletaj

U glatkom pletivu platiranih repletaja, dobijena na bazi glatkog (slika 26.10,c), petlje su stvorene iz dve pređe: osnovne O i platirane P. Platirana pređa je i ovde raspoređena na licu pl tiva, a osnovna na nalič ju. Pri izradi pletiva iz pređe jednake debljine na strani lica vidljiva je samo pl atirana pređa P, sa nalič ja-samo osnovna pređa O. Kako vidimo iz uzdužnog ili bočnog preseka pletiva petljinih nizova, na strani lica vidimo delove osn vne pređe samo u oblasti platinskih glava petlji. U glatkom pletivu dvostrukih platiranih prepletaja platirana pređa je raspoređena na strani lica petlji, a na nalič ju-unutar pletiva. U uzorkovana pletiva platirani prepletaja, kao i u glatkom, sve petlje stvaramo iz d e pređe (osnovne i platirajuće), međutim u nekim mestima saglasno raportu uzorka raspored pređe u baznim delovima petlji se menja: osno na pređa izlazi na strani lica, a platirajuća- na strani nalič ja pletiva. Na bazi promenljivi pletiva platiranih prepletaja stvaramo obojene i osenčane uzorkovane efekte. Uzorci na azi takvog pletiva nemaju čiste i jarke boje. O o objašnjavamo time, što su u baznim delovima petlji pređe raspoređene jedna ispod drug ; poseduju neravnomernost po debljini i ču avost, pređe jedne boje, naprimer osnovne, poka uju uticaj na osenčenost pređe druge boje ( latirane). U prekidnom pletivu platiranih prepletaja uporedo sa petljama, stvoreni iz dve (osnovne i platirajuće) pređe, imamo pe lje, stvorene samo iz jedne pređe. Struktur takvog prepletaja prikazana je na slici 26.11, . U njemu većina petlji stvorena je iz o snovne pređe O i platirajuće P. Petlja Po sast je se samo iz osnovne pređ O, platirajuć pređe zajedno sa petljama Po izvlače se na nalič ju pletiva u vidu veznih delova petlji. Ukoliko je veći redosled ovakvih petlji u jednom petljinom redu, utoliko je veća dužina veznih del va. Vezni delovi se smanjuju istezanjem pletiva po širini, a u njegovom slobodnom stanju ugibaju se i mogu se prekinuti pri eksploataciji proizvoda. Osim toga uz rci u boji, na bazi prekidnih pletiva platirannih repletaja, mogu biti samo maloraportni. Značajno veću primenu dobijaju prekidni prepletaji pri povezivanju a urnih uzorkovanih ćenja osnovne efekata. takvog pletiva i platiraju e pređe, znatno razlikujuPripoizradi debljini, napri er uu svojstvu svojstvu koriš osnovnetanke mono-ili k ćmpleksne niti , seu svojstvu platirane- visoko z preminske niti ili pređe. Pri polaganju na igle osnovne O i platirane P pređe u skladu s grafičkim prikazom (slika 26.12,a) pletu se ažuri osnovnog pletiva, čija struktura je prika ana na slici 26.12,b. Kod uplitanja pređa znatna je razlika po debljini, sve petlje, stvarajući raport prepletaja po visini Rh, imaju različite veličine ( B1, B2, B3, B4 ) i oblik. Ovo objaš javamo različitom elastičnošću osnovne i platirane pređe, savijenih u petljama, i razli čitim uslovima stvaranja petlji u procesu pletenja. Na rimer, stvaranjem iz dve pređe petlje niza i u petljinom redu 1 dobijamo najmanje po visini red petlji B1 i ima oblik zamke. Pređe ove petlje, težeći da se isprave, znatno uvećavaju ši inu odbijenih na njima petlje reda 4, stvorene iz tanje pređe, i zatežu bazni deo petlji pre a petljinom redu 1. Uvećavanje po širini i visini petlje iz jednožične tanke pređe stvar ju u pletivu otvore O, imitirajući takozvane ažure ( otvore).

293



5/17/2018



o

c Slika 26.10. Struktrura poprečno pletenog platiranog prepletaja

Slika 26.11. Sruktura pletiva jednostrukih platiranih prepletaja: a- prekidni; b-dodatni; c-vezeni b- Petlje reda 2 pri stvaranju zatežu se kroz petlje reda 1 i smanjuju veličinu i dobijaju uvećanje (B2B1). Petlje reda 3, zatežu se preko uvećanog reda petlji 2, i suprotno, stvaraju 2). Po analognom razlogu petlje reda 4 biće uvećane (B4»B3). umanjenje (B3
đe, položene platirane svakomplatiranih petljinomprepletaja redu najviše u dva susedna petljina Izdvajanjepre veza i dodatnogu pletiva u pojedine grupe, bez obziraniza. na


294


5/17/2018



sličnost strukture, objašnjavamo time, što pri izradi vezenog pletiva platiranu pređu polažemo na iglama polagačima, slično kao na osnovo pletaćim mašinama, a dodatnu- dopunskim vodičima pređe, koji mogu polagati pređu na svaki zadati broj igala. Raznobojne platirane pređe za vez, upliću se sa osnovnim petljama, stvarajući u pletivu zadebljane delove i uzorkovane efekte, slične vezenju. 26.2.2. Osobine platiranih pletiva i projektovanje njegove strukture

Osobinama pletiva platiranih prepletaja određujemo vrstu prepletaja i osobine pređe, korišćene za njegovu izradu. Zakonitost promene osobine kulirnih i osnovo pletenih pletiva platiranih prepletaja su različiti. Kulirni glatki i uzorkovani promenljivi platirani prepletaji održavaju strukturu i svojstva osnovnog prepletaja. Takve osobine, kao raspletanje i uvijenost sa krajeva, a takođe orijentacija petlji u petljinim nizovima i petljinim nizovima i redovima u pletivu, koeficijent odnosa gustine pri datom modulu petlji, parametar istegljivosti i prekidnog optere ćenja ovih pletiva, mogu biti izmenjena putem izbora polaznih pređa. Naprimer, primenom u pletiva platiranih prepletaja pređe sa različitim pravcem zavoja, mogućno je odstraniti iskrivljene petljine nizove, korišćenjem različitih po osobinama pređe za stranu lica i nalič ja pletivapoboljšanja njegove higijenske osobine i tako dalje. Površinska masa 1m2, gustina pletenja po horizontali i vertikali, dužina pređe u petlji kulirnog glatkog i uzorkovanog promenjlivog pletiva platiranih prepletaja izra čunava se po istim formulama za glatki i izvedeni prepletaj, sa učešćem zbirne ili zajedničke podužne mase pređe. Pri korišćenju u svojstvu osnovne i platirane pređe različitih vrsta i podužnih masa, površinsku masu možemo odrediti po formuli -4

= 4•10 GhGv( ℓoTto+ℓpTtp), gde je ℓo i ℓp- odgovarajuća dužina pređe u petlji osnovne i platiraju će; Tto, i Ttp- odgovarajuće podužne mase osnovne i platiraju će pređe. Q(o+p)

U glatkom pletivu platiranih prepletaja dužina platirane pre đe u petlji obično je za 3-5% veća, od osnovne. Rastegljivost pletiva platiranih prepletaja određujemo po formulama za osnovni prepletaj; Pri određivanju prekidnog opterećenja uzimamo u obzir njihove srednje pokazatelje za osnovnu i platiranu pređu. Rastegljivost pletiva platiranih prepletaja određujemo po formulama za osnovni prepletaj; Pri određivanju prekidnog opterećenja uzimamo u obzir njihove srednje pokazatelje za osnovnu i platiranu pređu. Kulirni uzorkovano prekidni, dodatni i vezeni platirani prepletaji, sadrže delove, razli čite po debljini, stvaranjem platiranih i osnovnih petlji. U prekidnom pletivu bitno se smanjuje rastegljivost i prekidno opterećenje po širini radi prisustva veznih delova. Pri proračunu površinske mase ili gustine prekidnog platiranog prepletaja trebamo imati u vidu, da se iz platirane pređe petlje ne stvaraju svuda. U onim mestima, gde se iz te pre đe ne stvaraju petlje, na strani nalič ja pletiva zategnuti su vezni delovi petlji. Ako je širina i visina pravougaonog raporta uzorka u pletivu saglasno R š i R h, a Nop- broj petlji, stvorenih iz osnovne i platirane pređe, onda će dužina pređe, utrošena za pletenje jednog raporta biti LR = Lo( R)+ Lp( R) = ℓoRšRh+(RšRh-Nop)ℓp+ANop, 295



5/17/2018



gde je ℓo i ℓp- dužina pređe u etlji osnovne i platirane petlje; A-petljin korak.

S ika 26.12. Grafički prikaz i struktura pre idnog pletiva sa ažurnim uzorkovanim efekto Masa jednog raporta uzorka u gramima QR = ( Lo( R)Tto+ Lp( R)Ttp)10-6 Pov šinska masa pletiva u gr m-2, određuje se po formuli Q = QR n R, gde e nR-broj raporata na površini pletiva od 1m2. nR = 4•102 GhGv /( RšRh), Zamenom vrednosti QR i nR dobićemo Q 4•10-4 GhGv {ℓoRšRhTto+[(RšRh-Nop)ℓp+A

op]Ttp}/

(RšRh).

Analogno određujemo pov šinsku masu dodatnog i vezenog pletiva plat iranih prepletaja. Pri izračunavanju utroška platiranih dodatnih i vezenih pređa ustanovljavamo sa uzimanje broja platiranih petlji u raportu uzorka; pre a tome, iznad toga, uzimamo u obzir utroša dodatnih (vezenih) pređa u veznom delu pe lji. Na slici 26.13 prikazana je šema pojedinih faza u procesu stvaranja platiranih prepletaja na špicastim i jezičastim iglama. Polupetlja Pp podiže se na iše klizeći po telu igle uz pomoć platine. Š icaste igle nemaju radno kretanje. Jezičaste igle imaju radno kretanje: podižu se na fazu zatv ranja i opuštaju na fazu preplitanja u odnosu na dbojnu ravan, u kojoj se zadržava polupetlja. Položaj I –polaganje. Pređu polažemo na različite nivoe: 1-bliže kukici igle, 2-dalje. U procesu unošenja, sledi jedan za drugim, pređe ulaze ispod kukice igala, p ri čemu zadržavaju položaj, kada se pređa 1 nalazi bliže prema kukici igle, pređa 2dalje. Veoma je važno, da se dati položaj pređe u novostvorenu petlju ne menja do momenta povezivanja. Položaj II- povezivanje. S ština ove faze sastoji se u tome, da se polupetlja, povezuje sa iglenim glavama novih petlji pritiskivanjem poslednje, i samim tim fiksira položaj pređe u novoj petlji, kojom određuje o uslove unošenja i iznošenja. Položaj III- formiranje ili stvaranje, započinje izvlačenjem. Pri ispunje ju formiranja nova polupetlja ne menja položaj s ojim spajanjem 1 i 2, provlačeći se kroz novo formiranu petlju. Razmatrajući strukturu nove petlje, mi vidimo, da je pređa 1 izašla na s rani nalič ja pletiva i pojavljuje se kao osnovna, a pređa 2- na strani lica pojavljuju ći se kao pl tirana. Odavde proizilaze osnovna pravila tehnologije pletenja platiranih petlji: • položajem pređe u petlji određujemo uslovima izvršenja faza polaganja i iznošenja.;


296


5/17/2018



• pređa, položena bliže prema kukici igle, stvara nali č je, a pređa, položena dalje od

kukice igle,-stranu lica pletiva; • pri pletenju u režimu rada igala neophodno je menjati uslove dodavanja pređe. • Ova pravila primenjujemo za bilo koji tip mašine. Na slici 26.14, date su varijante rasporeda platirane i osnovne pređe ispod kukice igala. Slika 26.14,a prva pod kukicu igle ulazi pređa 2, a za njom pređa 1, koja je vidljiva na površini pletiva na licu. Slika 26.14,b , prikazuje stranu nali č ja petlje iz pređe 1, a na licu – petlju iz pređe 2. Pri procesu stvaranja petlji na kružnim mašinama (slika 26.14, c) pre đa 1 izlazi na strani lica, međutim ukoliko igle zbacuju petlje u susednim petljinim redovima u raznim stranama, na strani lica pletiva biće vidljive petlje iz pređe 1, kao i iz pređe 2. Na slici 26.15 prikazan je prekidni platirani prepletaj. Na slikama 26.16-26.18 dati su grafički prikazi platiranih prepletaja za osnovni, obostrano platirani i izvedeno platirani prepletaj. 26.3. Struktura i projektovanje plišanih prepletaja 26.3.1.Vrsta pletiva i njegova struktura

Pletiva, izrađena iz osnovne pređe svih glavnih, izvedenih ili uzorkovanih prepletaja sa uplitanjem dopunskih pređa ili snopom štapelnih vlakanaca u osnovni prepletaj, stvaranjem uvećanih platinskih glava ili lukova, ili veznih delova za čupavljenje, nazivamo plišanim prepletajima. Pletiva plišanih prepletaja razlikujemo: • Po vrsti osnovnog prepletaja (kulirni, osnovo pleteni, jednostruki, dvostruki, na bazi

glavnih, izvedenih i uzorkovanih prepletaja); • Po načinu rasporeda veznih delova u pletivu (na strani lica, nalič ja, dvostruki); • po načinu pričvršćenja plišanih veznih delova u osnovnom prepletaju

( sa upletenim veznim delovima u petlje, potkini, futerni ), • po vrsti veznih delova za čupavljenje ( petljasti, sečeni, krzneni). Prema tome, pletiva plišanih prepletaja mogu biti glatka, kulirna i uzorkovana. Na bazi plišanih prepletaja dobijamo čupavljena i krznena pletiva i proizvode, ćilime, plišane reljefne i obojene uzorkovane efekte. Glatki pliš ima na nalič ju plišane petlje saglasno svakoj osnovnoj petlji. Plišani prepletaji mogu biti potpuni i nepotpuni u zavisnosti od toga, gde se stvaraju plišani uvojci ili vezni delovi. Ako se vezni delovi stvaraju među svim petljinim nizovima, onda je pliš potpuni, ako se stvaraju preko jednog ili više petljinih nizova, onda je nepotpuni. Na slici 26.19,a prikazana je struktura k u l i r n o g g l a t k o g p e t lj a s t o g p l iiša n a s t r a n i n a l i č j a pletiva plišanog prepletaja na bazi glatkog. Na slici 26.19,b prikazana je struktura se čenog pliša na nalič ju pletiva plišanih prepletaja na bazi glatkog. Po strukturi takvo pletivo se razlikuje od petljastog, izra đenog takođe na bazi tog prepletaja, ali uvećane platinske glave ( plišani uvojci) u njemu su isečeni. Sečenje petlji i plišanih pređa može se izvršavati u procesu izrade pletiva na pletaćoj mašini ili na specijalnim mašinama za sečenje i šišanje. Na slici 26.19c, prikazana je struktura glatkih petlji u krznenom pletivu plišanog prepletaja na nalič ju na bazi glatkog. Za razliku od sečenog u njemu umesto pređe ili kompleksne niti u osnovni prepletaj iz niti 1 upleteni su snopovi štapelnih vlakanastvaraju 3, čupanih iz predene toga vešta krajevi upletenih vlakana različite dužine pliš. iglama Na osnovu takvog trake. pletivaUsled dobijamo čko2 krzno.

297



5/17/2018



Slika 26.13. Šema izvršenja pojedinih faza stvaranja platiranih etlji na špicastim i jezičastim iglama

Slika 26.14. Varijante rasporeda platiranih i osnovnih pređa ispod špicastih igala Petlja 1 iz osnovne pređe a st ara osnovu glatkog pletiva. Petlja 2 iz pliša e pređe b upletena je zajedno sa osnovnom, međ tim platinske glave 3 ovih petlji uvećavaju e po upoređenju sa osnovnim i stvaraju na strani alič ja pletivo petljastog, ili vučenog pliša. u z o r k o v a n o m p e t lj a s t o m pletivu plišanih prepletaja na nalič ju na bazi glatkog uzorci se stvaraju na strani nalič ja pletiva iz platinskih glava 3 plišane pređe, koje su raspoređene po uzorku. D v o s t r a n o p e t lj a s t o levo-levo pletivo plišanih prepletaja na azi nalič ja (vide se samo leve petlje) prepletaja ( slika 26.20) izrađeno je iz dva sistema ređa; osnovne a i plišane b. Osnovno pletivo plete se iz osnovne pređe a, koje stvara baz i i vezni deo petlje 1 uobičajene dužine. Pređa b, upletena zajedno sa osnovnom, pri dobijan u svakog petljinog reda na nalič ju, stvara uveć ne vezne delove 2 i 3. Ukoliko se na strani nalič ja glatkog prepletaja petljini redovi zbacuju povremeno na licu i nalič ju pletiv plišane petlje iz uvećanih veznih delova rasp ređene na obadve strane pletiva, značajno uvećavaju njegovu debljinu M, a shodno tome, p većavaju parametre zapreminskih i toplotno zaštitnih osobina. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

298


5/17/2018



Slika 26.15. Prekidni platirani prepletaj: a, c-struktura; b-uzorak pletiva

Slika platirani 26.16. Desno-levi prepletaj izvedeni

299

Slika 26.17. Desno-levi platirani prepletaj



5/17/2018



Slika 26.18. Desno-levo obostrano platirani prepletaj

Slika 26.19. Kulirna pletiva plišanih prepletaja a-struktura glatkog petljastog (vučenog) pliša na strani nalič ja; b-struktura uzorkovanog sečenog pliša na strani nalič ja; c-petlja uzorkovanog krzna na strani nalič ja U svim razmotrenim varijantama kulirnih pletiva plišanih prepletaja osnovna i plišana pređa upliće se zajedno, stvarajući bazni deo petlji iz dve pre đe, kao u pletivima platiranih prepletaja. Zajedničkim upletanjem osnovne i platirane pređe obezbeđujemo pouzdano uplitanje plišane pređe u pletivu. Nedostatak ovakvog upletanja je pojava uve ćane potrošnje plišane pređe i ograničenje u izboru podužnih masa tih pre đa pri preradi na mašinama odre đene finoće. O s n o v n o p r a v i l o d o b i j a nj a p l i š a n i h p r e p l e t a j a sastoji se u sledećem.kuliranja Povećanje platinskih glava dubinom osnovne i plišane preili đe.veznih delova u plišanoj petlji stvaramo različitom


300


5/17/2018



Pri konstantnom položaju odbojne ravni dubina kuliranja za plišanu pre đu mora biti sa većom dubinom kuliranja od osnovne pređe hk.p > hk.o . Za ispunjenje navedenog pravila na mašini je neophodno imati : • specijalne platine, kukice ili druge dopunske delove, pomoću kojih stvaramo

dopunsku ravan kuliranja za plišane pređe; • dodavanje osnovne i plišane pređe sa raspodelom ili razdelno. 26.3.2. Osobine i projektovanje plišanih pletiva

Plišane petlje u pletivu plišanih prepletaja uvećavaju njegovu debljinu M. Zatim povećavaju zapreminske parametre i poboljšavaju toplotno zaštitna svojstva proizvoda iz tog pletiva.

Slika 26.20.Struktura dvostranog petljastog (vučenog) plišanog prepletaja Pri upletanju plišanih pređa zajedno sa osnovnim pletiva plišanih prepletaja pridobijaju oblik, analogan strukturi pletiva platiranih prepletaja. U ovom slučaju parametre petljine strukture osnovnog prepletaja A, B, ℓ, Q i tako dajle, izračunavamo sa korišćenjem formula za pletiva platiranih prepletaja. Dužina plišanih pre đa u petlji plišanih (petljastog i sečenog) pletiva izračunavamo sa uzimanjem u obzir njegove strukture i način izrade. Na slici 26.21 prikazane su pojedine operacije procesa stvaranja petlji pri izradi platiranog pliša na pletaćoj mašini sa jezičastim iglama, koje rade redosledno (slika 26.21,a) i preko jedne igle (slika 89,b). Iz slike je vidljivo, da je dubina kuliranja osnovne pređe O znatno manja od dubine kuliranja plišane pre đe P.. Pri radu igala preko jedne (1+1) mogu će je dobiti pliš na bazi dvostranog glatkog prepletaja. Pri njegovom pletenju sa jednim pletaćim sistemom radi jedna grupa igala, uključene preko jedne (1+1), a u drugom sistemu-druga grupa igala, uključene u taj takođe redosled. 26.4. Ažurni prepletaji, struktura i osobine Pletiva ažurnih prepletaja nazivamo kulirnim pletivom, u kojem se neke petlje protežu ne samo preko svoje, već i susednih petljinih nizova. Ovakvo pletivo dobija se primenom dopunskog procesa prenosa ili prepletaja zamki navidljivo susedneje igle. Osobine jednostrukih (jednoigleni čnih) petlji ažurnih iz slike 91. Pri strukture dobijanju pletiva takvog

301



5/17/2018



pletiva na susedne petljine nizove možemo prenositi petlje kako sa njihovim skidanjem sa igala, na kojima se one stvaraju (kao petlje 4, 2, 7), tako i bez njihovog skidanja sa igala ( kao petlja 5); mogućno je prenositi zamke (kao zamka 1).

Slika 26.21. Proces stvaranja pri izradi pliša jezičastim iglama upetlji raporedu igalaplatiranog 1+1. Na slici 26.22 prikazane su različite strukture plišanih prepletaja. Pri prenosu petlji u pletivu stvaramo ažurne otvore. Naprimer, pri prenosu petlje 3 petljinog niza 2 u petljinom redu IV na susedni petljin niz desno na igle, sa koje prenosimo petlju, u početku stvaramo zamku (petljin red V), koju zatim u petljinom redu VI zbacujemo na osnovni deo petlje baznog prepletaja. Usled ovoga ažurni otvori gore ograni čavamo zamkom, a dole platinskom glavom. Veličina ažurnog otvora po vertikali av , njegova veličina po horizontali ahA, gde su A i B odgovaraju i petljin otvora korak imože visinabiti reda petlji. Veličina ćažurnih uve ćana uvođenjem u proces izrade pletiva dopunskim operacijama u procesu stvaranja petlji. Pri neophodnosti uvećanja veličine ažurnog otvora po vertikali (kao otvor 8 u petljinom nizu 2) uvećavanjem indeksa zatvaranja njenih zamki. Ovo postižemo tako, da iglu, sa koje skidamo petlju, ne presujemo (naprimer, u petljinom redu XI). U opštem slučaju veličinu ažurnog otvora po vertikali određujemo saglasno formuli av = B(1+K), gde je B-visina reda petlji; K-indeks zamki, iskazan u petljinim redovima ( za pletiva iz kompleksnih niti i pre đe K≤3). Pri navlačenju jednog istog osnovnog dela petlje na dve susedne igle (kao petlja 5 petljinog niza 6 u petljinom redu I) stvaramo ažurne otvore sa manjim veličinama, nego oubičajene : av.≈.B, ah

302


5/17/2018



Putem rasporeda ažurnih otvora na pletivu po raportu uzorka mogu se dobiti različiti ažurni uzorkovani efekti. Struktura pletiva ažurnog prepletaja na bazi glatkog prikazana je na slici 26.24. U svakom petljinom redu saglasno uzorku stvaramo ažurne otvore, pri čemu u jednom petljinom redu petlje prenosimo na susedni niz levo, a drugu-na susedni petljin niz desno. Kao rezultat ažurni uzorak na pozadini imaće male mrežaste delove bez otvora.

Slika 26.22. Struktura plišanih prepletaja U pletivu dvostrukih ažurnih prepletaja (slika 26.24) prenos petlji može se izvršiti na jednoj strani pletiva (prenos petlje 1 na jednoj iglenici) i sa jedne strane na drugu (prenos petlje sa jedne iglenice na drugu). Uzorkovani efekti na bazi pletiva dvostrukih ažurnih pepletaja ispoljavaju se u još većem stepenu, nego na bazi jednostrukih prepletaja; pri prenosu petlji sa nekih igala na susedne jednih te istih ili suprotnoj iglenici, kao i u jednostrukim prepletajima, stvaraju se ažurni otvori. Veličina ažurnih otvora po vertikali av tako e, kao u pletiva jednostrukih prepletaja, biti određaena po formuli koju smo đdali na iprethodnoj strani. Veličažurnih ina ažurnih otvora može po horizontali h u pletivu na bazi patenta je manja, nego u pletiva jednostrukih prepletaja, pošto u patentnim prepletajima petljini nizovi na nalič ju zalaze na licu; zamke, zatvaraju ažurne otvore gore,razmicaju petljine nizove patenta ,međutim to razmicanje je neznatno. Pri prenosu petlji sa lica i nalič ja petljinih nizova na susedne ( kao ažurni otvori 2 u petljinim redovima IV i V i petljinim nizovima 22 i 23) veličina ažurnog otvora po horizontali ah se uvećava, pri čemu za razliku od pletiva jednostrukih prepletaja ove otvore dobijamo bez dopunskih operacija procesa stvaranja petlji, pošto se zamke, njenim zatvaranjem, stvaraju na iglama razli čitih iglenica. Na bazi dvostrukih kulirnih prepletaja dobijamo ažurne i reljefne uzorkovane efekte. Na toj istoj slici prikazani su reljefni uzorkovani efekti na bazi patenta, dobijenih putem prenosa petlji i isključenjem igala iz rada.

303



5/17/2018



U jednom slučaju petlje prenosimo na jednu stranu pletiva: u petljinom redu I petlje petljinih nizova na licu 5, 7 prenosimo na susednoj takođe strani; petlje niza 5 prenosimo levo na iglu niza 3, a petlju niza 7-desno na iglu niza 9. Posle prenosa petlji igle petljinih nizova na licu 5 i 7 isključujemo iz rada. U petljinom redu II analogno prenosimo petlje niza 3 i 9, a posle prenosa petlji ove igle takođe isključujemo iz rada. U petljinom redu III prenos petlji nema; u redu IV petlje nizova 1 i 11 penosimo saglasno na igle nizova 3 i 9 a igle nizova 3 i 9 isključujemo iz rada. U petljinom redu V prenosimo u tom istom pravcu petlje nizova 3 i 9; u petljinom redu VI sve igle isklju čujemo iz rada. Kao rezultat u pletivu na pozadini ili osnovi petljinih nizova na licu stvaramo saglasno uzorku delove pletiva, koji se sastoje iz petlji nalič ja.

Slika 26.23. Struktura pletiva jednostrukog (desno-levog) ažurnog prepletaja

Slika 26.24. Struktura pletiva sa ažurnim uzorkovanim efektom Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

304


5/17/2018



U drugom slučaju analogne uzorke postižemo putem prenosa petlji sa jedne strane pletiva na drugu. Kao i u prethodnom slu čaju, stvaramo reljefne uzorke iz petlji nalič ja na osnovi petlje lica, ovaj uzorak povezuje se sa ažurnim otvorima, dobijenih pri uključenju igle u rad. Na slici 26.26,a data je struktura pletiva sa reljefnim uzokom „pletenica“, stvorena putem prenosa petlji sa njihovim ukrštavanjem na jednoj strani pletiva. Pletivo je izrađeno na bazi patenta složenog raporta: petlje nizova 4, 5, 6, 7, 8, 9 na licu, a petlje nizova 1, 2, 3, 10, 11, 12 na nalič ju. U petljinom redu III, petlje nizova 7, 8, 9 prenosimo na iglama suprotne iglenice i zbacujemo u petljinim redovima IV i V na strani nalič ja. Igle, stvarajući petljine nizove na licu 4, 5, 6 i nalič ju 7, 8, 9, skreću u susret jedna drugoj, a redosled polaganja pređe na iglama nizova 4, 5, 6, 7, 8, 9 održava. U petljinim redovima III, IV, V stvaramo unakrsne delove glatkog prepletaja. U tim redovima petljini nizovi na licu glatkog prepletaja 4, 5, 6 ukrštavaju se sa petljinim nizovima na nali č ju 7, 8, 9. U petljinom redu VI petljine nizove 7, 8, 9 prenosimo na igle, stvarajući nizove 4, 5, 6 i zbacujemo nadalje na strani lica pletiva; nizove 4, 5, 6 prenosimo na igle nizova 7, 8, 9 i takođe zbacujemo. Delove glatkih petlji ukrštavamo u redovima III, IV, V, VI, uvijanjem na strani nali č ja, povećavajući debljinu pletiva. Kao rezultat ovoga u pletivu na pole đini petljinih nizova na nalič ju 1, 2, 3 (levo) i 10, 11, 12 (desno) stvaramo reljefne uzorke iz prepletenih petljinih nizova u vidu pletenice (slika 94,b). Osobine pletiva ažurnih prepletaja zavise od stepena promene strukture glavnih ili izvedenih prepletaja, na bazi kojih dobijamo ova pletiva. Stepen promene osobine pletiva glavnog ili izvedenog prepletaja određujemo brojem prenesenih petlji, zamki (ili ažurnih otvora), premeštenih prema jedinici površine ili raportu prepletaja pletiva. Ako broj prenesenih petlji u pletivu nije veliki ( do 10% ukupnog broja petlji u raportu uzorka), to će i osobine njegove promene biti neznatne; ili suprotno, ako je broj prenesenih petlji veliki, to će se osobine pletiva baznog prepletaja bitno promeniti.

Slika 26.25. Struktura pletiva dvostrukog ažurnog prepletaja Naprimer, pri stvaranju ažurnih otvora u svim petljinim nizovima pletiva (kao slika 26.24) znatno se smanjuje njegova raspletenost (otežano je ispuštanje petljinih nizova), što je čaraparskih posebno važnoisti pri biti izradi proizvoda. Pri prenosupletiva ne samo baznih delovanizova. petlji,ve i zamki mogu odstranjeni uvijanjem jednostrukog uzduž petljinih Nać

305



5/17/2018



slici 26.27 prikazana je jedna od varijanti takvog pletiva. U pletivu zamke I i II parnih petljinih nizova 2, 4, 6, i tako dalje, u svakom petljinom redu prenesemo na susedne petljine nizove u različitim pravcima. Kao rezultat svaka petlja u svakom petljinom redu sadrži bazni deo i zamku. Ukoliko bazni deo petlje i zamke pod delovanjem sile elastičnosti teže da se zaokrenu na suprotnu stranu, kako je prikazano na slici strelicama, delovanje ovih sila u svakoj petlji pletiva se uravnotežava, a pletivo se ne uvija sa krajeva. Pletiva ovakvih jednostrukih prepletaja paraju se samo u pravcima, suprotno pletenju, i može biti iskoriš ćeno u svojstvu jednostrukih ivica čaraparskih proizvoda ili manžetni, pojaseva gornjih odevnih proizvoda. Pletiva sa prenesenim petljama imaju smanjenu rastegljivost, pošto sadrže u petljinim redovima ne samo petlje, već i zamke, a stepen prezatezanja pređe iz zamki pri razvlačenju pletiva uvek je manji, nego li iz baznih delova petlji. Prekidno opterećenje pletiva ažurnih prepletaja takođe je manje, nego u pletiva baznog prepletaja, budući da je stepen orijentacije delova pređe u petlji, suprostavljajući se prekidu, u pravcima istezanja, uvek manji u mestima ažurnih otvora. Prema tome, na delovima sa prenesenim petljama pletiva su manje rastegljiva, usled čega se smanjuje stepen ravnomernosti raspodele opterećenja po petljinim nizovima i petljinim redovima pletiva pri prekidu, što dovodi do smanjenja njegovog prekidnog opterećenja. U pletiva ažurnih prepletaja neki osnovni delovi petlji se ukrštavaju, radi čega se povećava debljina pletiva. Posebno postoji povećanje debljine pletiva pri prenosu petlji unakrsno (kao na slici 26.26). Delovi ukrštenih petlji pletiva u petljinim redovima III i VI sadrže po tri petljina niza jednostrukog prepletaja, koji, uvijanjem na strani nali č ja, znatno povećava debljinu pletiva i shodno tome, reljefnost uzorka.

Slika 26.26. Pletivo sa reljeffnim uzorkovanim efektom „Pletenica“: a-struktura; b-šema uzorka Na slici 96 prikazana je jedna druga kobinacija strukture ažurnog prepletaja, dobijenog pri različitim varijantama prenosa petlji. Rimskim brojevima je prikazan broj redova petlji, a arapskim broj nizova. Kako vidimo iz slike, u redu I jedna petlja je prenesena sa igle 3 na iglu 2 (levo), a njena susedna petlja-sa igle 4 na iglu 5 (desno). Kao rezultat toga u redovima


306


5/17/2018



II, III i IV stvaramo otvore. U petljinom redu IV druga petlja s’leva zaokreće se u izlazni položaj, to jest, prenosi se suprotno sa igle 2 na iglu 3. U petljinim redovima VII i IX petlje prenosimo sa igle 2 na iglu 3. U datom slu čaju operacija prenosa se ne izvršava u svakom redu, već preko reda. Jedna druga kombinacija strukture ažurnih otvora prikazana je na slici 26.29, a, b, c, d. Iz slike vidimo, da otvor I (slika, a) preseca petljin niz 2, zatim petlja a je udvojena sa petljom b. Ažurni otvor zatvaramo zamkom Z. Udvojenje petlje ostvarujemo prenosom petlje a sa igle 2 na iglu 3 (desni prenos) ili sa igle 2 na iglu 1 (levi prenos, slika b). Ako u jednom petljinom nizu napravimo više otvora sa jednostranim prenosom (slika,c),onda stvaramo niz sa nagnutim petljama. Možemo izvršiti istovremeno prenos dve petlje u jednom petljinom redu (slika, d, otvor I); Tada se površina otvora pove ćava. Na slici 26.29 e prikazan je jedan ažurni okrugli otvor, koji se dobija na specijanoj mašini za izradu čipki. Pletiva ažurnih prepletaja možemo projektovati sa korišćenjem računskih formula za pletiva, na bazi kojoj se stvara. Trebamo uzeti u obzir, da je proces prenosa petlji povezan sa povećanjem baznog dela petlji osnovnog prepletaja; ovo povećanje je neophodno radi toga, što dužina pređe u petlji baznog dela mora biti dosta ta čna za izvršenje operacije skidanja petlje sa igala pri uzajamnom delovanju sa njenim pletaćim organima, a takođe za prenos petlji na iglama jedne iste ili suprotne iglenice. Ishod iz navedenog je da za pletiva ažurnih prepletaja uzimamo veće vrednosti modula petlji u poređenju sa baznim prepletajima. Stepen povećanja modula petlji zavisi od načina izrade pletiva ažurnog prepletaja, konstrukcije igala i finoće pletaće mašine.

Slika 26.27. Struktura pletiva jednostrukog ažurnog prepletaja sa prenesenim zamkama i desno mrežastim ažurnim otvorima „Sačmarica“ Površinska masa pletiva ažurnog prepletaja, izra đenog pri prenosu petlji unakrst ili pri prenosu petlji na igle bez skidanja sa igala, izračunavamo po formulama za bazni prepletaj. U pletiva, dobijena sa skidanjem petlji sa igala, ažurne otvore zatvoreni zamkom, čija je veličina manja nego li pređe u petlji, stvaramo na iglama pri obi čnom procesu stvaranja petlji.

307



5/17/2018



Iz navedenog sledi, da je površinska masa pletiva ažurnih prepletaja sa zamkama manja, nego pletiva baznog prepletaja. Ako je Rh i Rš –odgovaraju ća visina i širina pravougaonog raporta uzorka, izražena u broju petljinih nizova i petljinih redova, a Na –broj ažurnih otvora, zatvoreni zamkama, u raportu uzorka, to će dužina pređe u raportu uzorka biti, LR = [ Rš Rh l − N a (l − l z )] / 1000, gde je -dužina pređe u petlji pletiva baznog prepletaja; l z-dužina pređe u zamci ažurnog otvora. Masa raporta uzorka mR = [ Rš Rh l − N a (l − l z )] T t/ (1000•1000). Površinska masa pletiva ažurnog prepletaja može biti odre đena formulom Q = QR nR, gde je nR- broj raporata uzorka na površini pletiva od 1m2. Broj raporata određujemo formulom nR = 100 Gh Gv / (5•5 RšRh). Zamenom konačno dobijamo Q = 4•10-4 GhGvTt [ Rš Rh l − N a (l − l z )] / ( RšRh). Iz navedene formule vidimo da se površinska masa 1m 2 ažurnog prepletaja, izrađenog iz pređe određene podužne mase pri zadatoj gustini pletenja, smanjuje sa pove ćanjem broja ažurnih otvora Na u raportu uzorka i smanjenjem dužine zamki ℓz. Broj ažurnih otvora u raportu uzorka ne može da pređe 0,5 RšRh, ili 50% broja petlji u raportu uzorka. 26.5. Pletiva ananasnih prepletaja 26.5.1.Struktura i osobine

Pletivom ananasnih prepletaja nazivamo kulirnim pletivom u kojem su neke petlje navu čune preko drugih petlji, stvorene iglama i platinama. (slika 26.30). Pri izradi pletiva ananasnih prepletaja neke iglene glave petlji, stvorene platinama, navla čimo na igle. Ažurne otvore 2, 3 dobijamo pri navlačenju iglenih glava petlji, stvorene platinama, na dve susedne igle; otvori 1, 4-pri navlačenju iglenih glava petlji, stvorene platinama, na jednu susednu iglu. Karakteristično za ove prepletaje je razlika u visini baznih delova petlji, ograni čenim ažurnim otvorima. Ovo povezujemo sa time, što se pri navla čenju platinskih glava petlji P na bazni deo petlji ove glave uvećavaju. Uvećanje platinskih glava petlji P proizilazi usled prezatezanja pređe iz dve bazne petlje, povezivanjem sa platinskim glavama petlji P. Kao rezultat ovoga visina baznih petlji, povezanih sa platinskim glavama petlji P, se smanjuje. Stepen smanjenja visine baznih delova petlji, povezanih sa veznim delovima, raste pri navlačenju jedne platinske glave na dve susedne igle; ona zavisi tako đe od toga, za koliko Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

308


5/17/2018



petljinih redova je istegnuta p latinska glava (vezni deo). Naprimer, u ažur om otvoru 3, vezni deo V1, povezivanjem bazni delova petlji nizova II i III, navlači se na bazni deo petlji susednih petljinih nizova.

Slika 26.28. Struktura ažurnog prepletaja Stepen zatezanja baznih delova petlji, pov zanih sa veznim delovima V1, veći je , nego u ažurnim otvorim 1 i 4. U ažurnom otvoru 2 vezni deo V3 navlači se na bazni eo petlji susednih petljinih nizova V i VI i, prema tome, isteže se z a dva petljina reda, a vezni deo V2 navlači se na bazni deo petlji susednih nizova u jednom te istom petljinom redu. Shodno ovom , stepen zatezanja baz og dela petlji, povezanih sa veznim delovi a V2 i V3, biće različit u ažurnim otvorima. U pletivu ananasnih prepletaja usled sman enja visine nekih baznih delova petlji, osim ažurnih, stvaramo reljefne uzorkovane efekte. Veličina otvora u pletivu ananasnih prepletaja kao i u pletiva až rnih prepletaja je ograničena. Veličina po horiz ntali (širina) otvora ah ≈ A, veličina po vertikali (visina) otvora av određuje se, kao i za pleti a ažurnih prepletaja po formuli koju smo d li napred. Veličina K u formuli za pletivo ananasnih prepletaja pokazuje, za koliko petljinih redova je istegnut vezni deo u ažurnom otvoru. Pletivo ananasnih prepletaja može biti dobijeno na bazi jednostrukih ili dvostrukih glavnih i izvedenih kulirnih preplet ja. Pri izradi pletiva ananasnih prepletaja na bazi izvedenih kulirnih prepletaja količinski uzorkovane efekte povećavamo. Ukoliko pletivu izvedenih prepletaja među petljinim ni ovima jednog prepletaja upletemo petljine nizove takođe tog istog prepletaja, vezni delovi, presecanjem petljinih nizova, mogu biti reneseni u raznim pravcima i na raznim iglama letaće mašine. Ako, naprimer, prenosimo vezni deo izvedenog glatkog prepletaja na i gle, koje ne rade u datom pletaćem sistemu, a zatim uplićemo vezne delove zajedno sa pređ m drugog pletaćeg sistema, stvaramo ananasni repletaj, prikazanim na slici 26.31. Pri njegovoj izradi parne petljine nizove baznog prepletaja izvedenog glatkog pletemo iz pređe a, eparne-iz pređe b. Ako premestimo vezne delov , stvorene iz pređe a i b u svakom pletaćem sistemu, u kome ne rade igle, kako je prikazano na slici strelicama, a zatim upletemo pren sene vezne delove zajedno u petlju sa pređom d tog sistema, svaka petlja pletiva biće sasta ljena iz dve pređe: đe, upletene preDobijeno u datom i veznog dela, prenesen na pletivo po siste svojoju, strukturi i osobinama sličiglu. no je pletivu osnovo pletenih platiranih prepletaja. Pletiva ananasnih prepletaj ovladavaju većom površinskom masom, n go pletiva, na čijoj se bazi oni stvaraju. Ovo ob ašnjavamo time, što je dužina pre đe, koja dolazi na petlju sa prenesenom platinskom glavom (vezni deo), veći , nego u pletivu ba nog prepletaja, za veličinu izduženja veznog dela ℓ. Veličina izduženja (priraštaj) veznog d la zavisi od načina izrade pletiva ananasnih prepletaja. Površinska masa pletiva a anasnih prepletaja može biti određena po formuli

Q = 4•10-4 GhGvTt[ RšRhℓ+nRℓ]/ -RšRh., gde je ℓ- priraštaj dužine pr đe u petlji pri prenosu platinske glave (vezni delovi); 309



5/17/2018



nR- broj petlji u raportu uzorka sa prenesenim veznim delovima.

e Slika 26.29. Struktura ažurnih otvora Iz date formule sledi, da se površinska masa pletiva ananasnog prepletaja, izrađenog iz pređe određene podužne mase pri zadatoj gustini pletenja, uvećava sa povećenjem broja petlji u raportu uzorka sa prenesenim veznim delovima (ili broja ažurnih otvora) i priraštaja dužine pređe u petlji ℓ.

Slika 26.30.prepletaja Struktura pletiva jednostrukog prepletaja Slika 26.31. pletivadvostrukog ananasnog ananasnog na Struktura bazi izvedenog


310


5/17/2018



27. Glatka Glatka dvostruka pletiva 27.1. Patent, njegova struktura i osobine 27.1.1.Struktura patenta patenta.. Karakteristična osobenost strukture i spoljašnji izgled

dvostrukih prepletaja je pojava petljinih nizova na licu i nali č ju. Petljini nizovi na licu stvaramo na prednjim iglama iglenice, na nalič ju na iglama zadnje iglenice. Po skidanju pletiva sa mašine levi nizovi petlji se uvlače među desnim nizovima, tako da sa obadve strane vidimo desne nizove. Razvlačenjem pletiva po širini jasno se uočavaju i levi nizovi petlji. Ova pletiva takođe nazivamo i desno-desnim jer se stvaraju na dvoigleničnim mašinama, kao i radi ponašanja pletiva po skidanju sa mašine. Po klasifikaciji ove prepletaje delimo na patentne ili desno-desne i levo-leve prepletaje. Patent takođe možemo nazvati dvostrukim dvoličnim kulirnim prepletajem, u kojem se sa obeju strana naizmenično menjaju nizovi petlji na licu i nali č ju. Ponovljeni deo ovakvog smenjivanja nazivamo raportom. U zavisnosti od redosleda anja dalje. petljinih na licu i nali č ju u raportu razlikujemo patent 1+2, 2+2, 2+1, 3+2 re i đtako Prvinizova broj ovakvog zapisa pokazuje broj petljinih nizova na licu, rapoređenih redosledno, a drugi-broj na nali č ju. Patent prepletaj (slika 27.1,a), pored strukture petlji, možemo prikazati i grafi čki (b) sa tehničkom patronom (c). Kao što vidimo tehni čka patrona se sastoji iz pravougaonika i kvadrata. Pravougaonik označava iglu u prednjoj iglenici, a kvadrat iglu u zadnjoj iglenici. U našem slučaju smo uzeli ukupno 4 igle prednje iglenice i 4 igle zadnje iglenice. Petljini nizovi koji se stvaraju na prednjim iglama prikazujemo na licu sa uslovnom oznakom „vertikalna crta“ a petljine nizove u zadnjoj iglenici prikazujemo na nali č ju uslovnom oznakom „polumesec“. U patentu 1+1 petljini nizovi na licu i nalič ju ređaju se preko jednog. Na slici 27.2 prikazana je struktura takvog prepletaja ( tri projekcije). Kako vidimo iz slike, petljin niz 1 skreće za polovinu petlji po horizontali relativno petljinom nizu 2. 27.1.2. Osobine i parametri parametri patenta

R a s p l e t e n o s t. Pozitvna osobina patenta 1+1, za razliku od desno-levog glatkog prepletaja je ta, što se on raspliće samo u pravcu suprotno pletenju. Pri prekidu pređe u jednoj od petlji, koja odgovara njenom petljinom nizu, para se samo odozgo naniže, to jest , u pravcu suprotno pletenju. Pri prekidu petlje u patentu sa drugim povezanim petljinim nizovima na licu i nali č ju mogu se parati u oba pravca, dok je donji kraj takvog patenta uvek fiksiran (učvršćen). R a s t e g lj i v o s t. Kao pozitivna osobina patenta se pojavljuje njegova veoma dobra rastegljivost po širini. Patent 1+1 razvlači se po širini skoro za 3,5 puta više, nego li po dužini. Pod delovanjem sile elastičnosti zaklonjeni petljini nizovi na licu približavaju se jedan prema drugome, posle čega se patent razvlači brzo skraćujući se po širini poprimajući prvobitani oblik i veli činu. Ove osobine patenta široko se koriste pri izradi trikotažnih proizvoda i njegovih delova, koji se mogu dobro razvlačiti po širini i ujedno sa tim, da prilegnu maksimalno prema telu. Pri određivanju rastegljivosti patenta po širini uzimamo u obzir petlje, rapoređene na licu i nalič ju pletiva.

311



5/17/2018



Na slici 27.2 prikazana je struktura patenta 1+1, rastegnutog po širini. Kako vidimo iz slike, dužina petlji patenta u datom slučaju sastoji se iz odsečaka 1-2, 2-3, 3-4, 4-5, i 5-6. Odsečci 1-2, 3-4, 5-6, stvaraju polovinu maksimalnog petljinog koraka, to jest Amax /2; odsečci 2-3 i 4-5 u zbiru stvaraju obim sa pre čnikom, jednakim 3d. Dužina petlji patenta, rastegnutog po širini, biće odkle je

ℓ = Amax /2 +3πd,

Amax = 2(ℓ-3πd). Shodno tome, rastegljivost patenta po širini za dva puta je ve ći od rastegljivosti glatkog pletiva, a rastegljivost njegova po dužini ista je kao i u glatkom pletivu.

U v i j a nj e i š i r i n a p l e t i v a. Patent sa jednakim rasporedom petljinih nizova na licu i nalič ju u raportu, kao na primer 1+1, 2+2, za razliku od desno-levog glatkog pepletaja se ne uvija sa krajeva. Ovo se objašnjava time što delovanje sile elasti čnosti u petljinim nizovima na licu uravnotežavamo delovanjem tih sila na nalič ju petlji. Pri većem broju petljinih nizova na nali č ju, koji su raspoređeni redosledno, patent , kao i glatki prepletaj, uvija se sa popre čnim krajevima na onu stranu, gde je raspore đen veći broj petljinih nizova na licu. Delovanje sile elastičnosti u petljinim nizovima patenta odražava se na njegovu širinu, pošto se pod delovanjem tih sila petljini nizovi na nali č ju zavlače iza nizova na licu. U patentu 1+1 petljini nizovi jedne strane zalaze za polovinu petljinih nizova na licu drugih. Zatim širinu patenta određujemo sa uzimanjem u obzir zalaska petlji i bez toga. Bez učešća zalaska petlji širinu patenta 1+1 određujemo kao Š = An, gde je Šp- širina patenta; A-petljin korak; n-broj petlji u jednom redu.

p

Sa uzimanjem u obzir zalazka petlji jednih u druge za veličinu 0,5A, širina patenta 1+1 biće Šp = An/2. Iz navedenog sledi, da pri jednakim uslovima pripreme (izrade) širina patenta 1+1 u slobodnom stanju za dva puta je manja od širine glatkog prepletaja. čajan od Patent ima zna procenat upletanja skidanju sa mašine, širina uuzeti slobodnom stanju mnogo je manja njegove širine pripoizradi na mašini. Ovo to je jest, neophodno u obzir pri proračunu njegove izrade.

G u s t i n a. Gustinu patenta, takođe kao i glatkog prepletaja, karakterišemo u dva pravca: po horizontali i po vertikali. Gustinu po horizontali odre đujemo brojem petljinih nizova na jedinicu dužine, najčešće, 50mm. Ovakvu gustinu nazivamo s t v- a r n o m i označavamo je na jednoj strani pletiva kao Gh’, a na drugoj strani kao Gh’’. Pri teoretskim izračunavanjem gustinu patenta po horizontali određujemo po petljinom koraku A ili po širini petlje a. Pri ovome neophodno je da uzmemo u obzir, da je širina patenta jednaka petljinom koraku samo u patentu koji se razlikuje u kvalitetu, izra đenog iz elastičnih pređa ( u njemu


312


5/17/2018



petljini nizovi na licu sa obeju strana se dodiruju). Zatim gustina takvog patenta po horizontali i odgovarajućim njenim petljinim korakom, saglasno teoriji pletenja, nazivamo uslovnim i označavamo odgovarajućim Gh.u i Au. Uslovni petljin korak Au određujemo, polazeći od pečnika pređe d, i prihvatamo po A.S. Dalidoviču jednakim 4d. Uslovnu gustinu po horizontali Gh.u nalazimo po formuli Gh.u = 50/a, ili Gh.u = 50/A . Za patent sa različitim smenjivanjem u raportu petljinih nizova na licu i nali č ju određujemo redukovanu gustinu po horizontali. R e d u k o v a n o m nazivamo gustinu po horizontali patenta bilo kog raporta, navedenog prema raportu 1+1. Redukovanu gustinu označavamo sa Gh.r. Redukovanu gustinu po horizontali izračunavamo po navedenom petljinom koraku, koji saglasno teoriji pletenja je jednak približno 5d. Gh.r = 50/Ar . U patentu, izrađen iz pređe visokog kvaliteta i sa malim modulom petlji, redukovana gustina po horizontali prvobitno je jednaka uslovnoj, me đutim u procesu nošenja ona se smanjuje, pošto pletivo postepeno gubi svoju elastičnost. Među redukovanom i stvarnom gustinom patenta postoji sledeća zavisnost: Gh.r = (Gh’+ Gh’’) -1-1/NR., gde je- NR-broj petljinih nizova u raportu. Gustinu patenta po vertikali određujemo, polazeći od njegove uslovne gustine i koeficijenta odnosa gustine, koji za patent usvajamo 0,865, to jest Gv = Gh.u /C = Gh.u/ 0,865. Praktičnu gustinu patenta po vertikali ustanovljavamo na jednoj od njegovih strana izračunavanjem broja horizontalnih petljinih redova u pletivu na jedinici dužine naprimer od 50mm. D u ž i n a p r e đ e u p e t lj i. Teoretsku dužinu pređe u petlji patenta određujemo po formuli, koju primenjujemo za izračunavanje dužine pređe u petlji glatkog prepletaja: ℓ = 78,5/Gh.u + 2 B 2 + d 2 + π d.

Kako vidimo iz formule, dužinu pređe u petlji patenta nalazimo, polazeći od uslovne gustine po horizontali Gh.u. Praktičnu dužinu pređe u petlji patenta ustanovljavamo paranjem jednog petljinog reda, pri čemu broj oparanih petlji izračunavamo sa obeju njegovih strana: L ℓ= , , (n + n ,, ) gde je L-dužina pređe u petljinom redu; n’- broj petlji, oparanih po jednoj strani patenta; n’’- broj petlji, oparanih po drugoj strani patenta.

313



5/17/2018



P o v r š i n s k a m a s a 1m2. Masu patenta određujemo ili po njegovoj zauzetoj površini, ili po broju petlji u proizvodu. Masu 1m2 pletiva po njegovoj zauzetoj površini izračunavamo takođe, kao i masu glatkog pletiva. Osobenost proračuna se sastoji u tome, što gustinu patenta uzimamo na strani lica i nalič ja pletiva, odnosno. l(G ' h +G ' ' h )Gv T t . Q = 0,8 1000

Slika 27.1. Struktura patenta 1+1 –a; grafički prikaz -b; tehnička patrona-c

Slika 27.2. Struktura patenta 1+1, rastegnutog po širini

Kao što smo napred naveli pri izradi patenta možemo koristiti razli čiti raspored igala u prednjoj i zadnjoj iglenici. Tako naprimer na slici 27.3 prikazana je struktura patenta u Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

314


5/17/2018



rasporedu petljinih nizova, ili igala, dva na licu, dva na nalič ju, jedan na licu, dva na nalič ju i jedan na licu (2:2:1:2). Ispod strukture prepletaja prikazan je šematski (strukturni) prikaz prepletaja i raspored igala u prednjoj i zadnjoj iglenici. Crvenim tačkama označene su igle koje su van radnog položaja. Ovaj prepletaj se izra đuje na velikim kružno pletaćim mašinama. Slika 27.4 prikazuje slikoviti prikaz izrade ovog prepletaja sa cilindri čnim (vertikalnim) i tanjirastim (horizontalnim) iglama. Na slici 27.5 prikazan je glatki patent 1:1 sa strukturom petlji (d), grafičkim prikazom petlji (b i c), i tehni čkom patronom (a) sa zadebljanim vertikalnim linijama koje označavaju petljine nizove na licu, i tanjom vertikalnom linijom, koja ozna čava petljine nizove na nalič ju. U šemi levo oznakama V i O označeni su desni i levi, ili petljini nizovi na licu i nalič ju, koji se naizmenično ređaju. Slika 27.6 prikazuje uzorkovani patent 2;2 sa strukturom petlji (d), grafi čkim prikazom petlji (c) šemom (a) i patronom (b). Na slici 27.7 prikazan je rebrasti patent 3:4:3:1 (a) i pleteni „Plise“ (b-f). Jedan primer pletenog patenta sa flotiranjem pređe prikazuje slika 27.8. Slika 27.9 prikazuje dvobojni i trobojni uzorkovani pleteni patent. Jedan primer pletiva sa plastificiranim uzorkovanim prepletajem prikazuje slika 27.10 Slika 27.11 prikazuje grafičke prikaze raznih varijanti izdubljenog (šupljeg) prepletaja sa šemom uzorkovanja i tehničkom patronom. Slika 27.12 prikazuje grafi čki prikaz platiranog prepletaja sa položajem platirane polupetlje na telu igle i osnovne i platirane pređe položene u glavi igle.

Slika 27.3. Struktura patenta sa grafi čkim prikazom petlji i rasporedom ili šemom igala

315



5/17/2018



Slika 27.4. Prikaz uplitanja pređe na cilindričnim i tanjirastim iglama

Slika 27.5. Glatki patent 1:1


316


5/17/2018



rebrasti

Slika 27.6. Uzorkovani patent 2:2 rebrasti

Slika 27.7. Rebrasti patent 3:4:3:1 (a), i pleteni „Plise“ (b-f)

Slika 27.8. Patent sa flotiranjem

317



5/17/2018



Slika 2 .9. Dvobojni i trobojni uzorkovani patent

Slika 27.10. Ilustracija jednog patent pletiva sa plastificiranim uzorkovanjem

Slika 27.11. azne varijante izdubljenog (šupljeg) preplet ja


318


5/17/2018



Slika 27.12. Gr fički prikaz platiranog prepletaja sa položajem polupetlje na telu igle i polož ne pređe osnovne i platirajuće u glavi igle

Slika 27.13. Ažu prepletaj

Na slici 27.13 prikazana je je na kombinacija ažurnog patenta. čitih kombinacija patenta sa gr fičkim prikazom i Na slici 27.14 prikazani su tom rimeri strukturom prepletaja sa rapor po razli širini.

a)

b)

319



5/17/2018



c)

d)

Slika 27.14. Primeri različitih kombinacija desno-desnih patentnih prepletaja


320


5/17/2018



28. Dvopatentni, ili interlok pepletaji, njihova struktura i osobine 28.1. Struktura dvopatentnih prepletaja

D v o p a t e n t n e, ili i n t e r l o č n e p r e p l e t a j e nazivamo izvedenim patentom, ili desno desnim, u kome se međusobno povezuju dva desno-desna prepletaja, kod kojih se vezni delovi petlji međusobno ukrštavaju. Ovaj prepletaj na našem podneblju je poznat pod imenom „uktršteni rad lica“, naime patent se naziva kao prepletaj lica, jer kako smo napred naveli, sa obadve njegove strane se vide petlje lica. U engleskoj literaturi je poznat pod imenom „Interlok“, ili ukršteni prepletaj. Na slici 28.1,a prikazana je struktura interlok prepletaja. Iz slike je vidljivo, da petljini nizovi na licu i nalič ju, dobijeni iz crne pređe, predstavljaju jedan patent 1+1, a nizovi, stvoreni iz bele boje pređe- drugi patent 1+1. Pređe crne i bele boje, prelaze iz jedne iglenice u drugu, ukrštavajući se međusobno. Raspored igala u cilindričnoj iglenici je u rasporedu 1+1 ( jedna igla sa dugom drškom, jedna igla sa kratkom drškom, i tako dalje). U tanjirastoj iglenici, koja se nalazi iznad cilindrične iglenice, raspored igala je takođe 1:1, stim da je u rasporedu prva igla sa kratkom drškom, druga igla sa dugom drškom, i tako dalje. Na ovaj način dobili smo raspored igala takav, da se naspram igle duge drške u cilindri čnoj iglenici nalazi igla kratke drške u tanjirastoj iglenici. Kako dva sistema u čestvuju u stvaranju jednog kompletnog reda petlji, (jedan sistem stvara petlje samo na iglama kratke drške cilindri čne i tanjiraste iglenice, a sa drugim sistemom samo na iglama duge drške obeju iglenica), izbegnuta je mogućnost da se u procesu pletenja igle cilindrične iglenice sudare sa iglama tanjiraste iglenice, što je nedozvoljivo, jer bi u tom slu čaju došlo do loma igala i ostalih pletaćih organa koji u čestvuju u procesu pletenja. Sa ovakvin na činom dobijanja pletiva produkcija mašine je upola manja, jer u stvaranju jednog kompletnog reda petlji u čestvuju dva pletaća sistema. Za razliku od patenta, kod interloka petljini nizovi ni pod kojim uslovima se ne pojavljuju (vide), tako da sa obe strane pletiva vidimo samo petlje lica, po čemu je dobio i naziv dvolični. 28.1. O s o b i n e i p a r a m e t r i i n t e r l o k prepletaja

R a s p l e t e n o s t. Interlok, kao i patent, raspliće se, ili para, samo u pravcima, suprotno pletenju. Interlok se znatno manje para, nego patent, što se objašnjava osobenostima njegove strukture. D e b lj i n a. Interlok pletivo ima značajnu debljinu, koja je približno jednaka debljini patenta. Ovo objašnjavamo osobenostima njegove strukture i pojavom njegovih pozitivnih osobina, pošto vazduh, koji se nalazi u njegovoj strukturi, povećava njegove toplotno zaštitne osobine, što je posebno važno kod izrade i eksploatacije proizvoda za rublje i sport. Debljina pletiva je upravo proporcionalna podužnoj masi pređe, iz koje je pletivo izrađeno. Naprimer, debljina pletiva izrađenog iz pamučne pređe pri koeficijentu upredanja α = 90-112, jednaka je, Mp.p = 7,2 T t/1000. je

Debljina pletiva izrađenog iz veštačkih pređa pri koeficijentu upredanja α = 16-20 jednaka

321



5/17/2018



Mv.p = 4,3 T t/1000. Pri određivanju debljine uzorka pletiva, kao i kod drugih vrsta prepletaja, neophodno je da primenimo jednake uslove, to jest, da obezbedimo jednaku silu zatezanja na uzorku pletiva.

Slika 28.1. Struktura interlok prepletaja sa grafičkim prikazom P o v r š i n s k a m a s a 1m2 p l e t i v a. Masu 1m2 određujemo po istoj formuli, kao kod patenta Q = 8•10-4ℓGvGh Tt .

Dužina pređe u petlji. Dužina pređe u petlji sastoji se iz zbira delova ab, bcd, de, i efg ( slika 28.1,a). Za razlku od dužine petlje glatkog prepletaja, gde su delovi bcd i efg jednaki međusobom, u petlji interloka ovi delovi ili lukovi mogu imati različitu dužinu. Tako, naprimer, ako su u pamu čnom interlok pletivu lukovi, ili iglene glave, jednake čkeđepre đe, luk međluka usobno dužini, to će u interlok izrađenog iz vešta manji efg biti manja od bcdpo . Ovo objašnjavamo time,pletivu, što je debljina vešta čke pre skoro dvostruko od njene širine. Zatim dužinu petlje interloka, izra đenog iz pamučnih pređa, određujemo po formuli za glatki prepletaj pri uslovima, da je petljin korak interloka Ai = 3,5d, a širina petlji ai = 4d.

G u s t i n a p o h o r i z o n t a l i. Gustina po horizontali Gh u osnovi zavisi od debljine pređe, iz koje je izrađeno pletivo, i u manjem stepenu od dužine pre đe u petlji. Ako je pre đa deblja, odnosno grublja, time će biti i veća dužina petlje, manja gustina pletiva i veća veličina petljinog koraka A. Gustinu po horizontali izračunavamo preko petljinog koraka A ili prakti čnim određivanjem iz uzorka pletiva. Pri određivanju gustine po horizontali neophodno je da uzmemo u obzir, da su kod pletiva 1:1 susedne petlje u susednim nizovima pomerene po vertikali za 0,5 B ( polovinu visine reda petlji). Zatim zbir dva petljina koraka interloka, je manji, nego kod patenta, za debljinu pređe d, to jest, 2Ai+d = 2Ap, gde je Ai- petljin korak interlok pletiva; Ap- petljin korak patent pletiva 1:1. Prihvatimo da je petljin korak patenta 1:1, jednak 4d, to će pri jednakim uslovima izrade za interlok biti 3d. Na osnovu petljinog koraka, gustina po horizontali se može izračunai po formuli


322


5/17/2018



Gv = 50/A .

G u s t i n a p o v e r t i k a l i. Gustina po vertikali Gv u znatnom stepenu karakteriše spoljašnji oblik pletiva. Ona, kao i gustina po horizontali, zavisi od dužine petlji i debljine pređe, iz kojih je izrađeno pletivo. Ukoliko je veća dužina petlji i debljina pređe, time je manja gustna po vertikali. Gustina po vertikali može se odrediti i praktično, ili izračunavanjem preko visine reda petlji B. Pri proračunu visine reda petlji i gustine po vertikali upravljamo se po gustini po horizontali Gh, petljinom koraku A i koeficijentom gustine C: B = A/C; Gv = Gh /C. Koeficijent odnosa gustine za interlok pletivo 1:1 kreće se u granicama 0,865 do 1,3. Od ovog koeficijenta zavisi rastegljivost pletiva; što je manji koeficijent C ( ve ća gustina po vertikali), time je manja rastegljivost. Za dobijanje pletiva sa ve ćom rastegljivošću neophodno je da povećamo koeficijent C, to jest umanjimo gustinu po vertikali. Pri projektovanju pletiva za gornje odevne predmete koeficijenat C preporučujemo da se bira od 0,865 do 0,9, za rublje od 1,1 do 1,2. Za dobijanje jednostavnijih proizvoda koeficijent C može biti doveden do 1,3. Pri datoj dužini petlje, gustini po horizontali i debljini pređe, gustinu po vertikali možemo odrediti saglasno formulama: za pamučno interlok pletivo 100 ; Gv = 90 − 3,6d l− h G za interlok pletivo iz veštačke pređe 100 ⋅ Gv = 90 l− − 1,5d Gh Pri projektovanju interlok pletiva preporučujemo da se uzima modul petlji m: za interlok pletivo 1+1 iz pamučne pređe-35 i manje, iz veštače pređe-30 i manje.

R a s t e g lj i v o s t. Značajna elastična rastegljivost pletiva je jedna od njegovih karakterističnih obeležja i pozitivnih osobina. Usled elastične rastegljivosti interlok pletivo dobija široku primenu pri izradi rublja, gornjih i rukavičarskih proizvoda. Proizvodi, izrađeni iz pletiva, udobni su za nošenje, pletivo prileže telu i ne otežava kretanje. Pri razvlačenju pletiva po širini ono se skraćuje po dužini. Ovo uzimamo u obzir pri krojenju pletiva, saglasno povećanju veličine proizvoda, koji se može skratiti pri njihovom razvlačenju u procesu nošenja. Rasteglivost pletiva iz pamučne pređe  13,7 ⋅ T t  λ = 1,5G h 1 −  − 75. 10 3   iz veštačke svile λ = 1,5Gh  1 − 12,5 ⋅3 T t  − 75.



323

10





5/17/2018



Na slici 28.2 dat je jedan drugačiji grafički izgled interlok pletiva, odnosno, položaja tanjirastih i cilindričnih igala. Slika 28.3 prikazuje interlok prepletaj Pin tuck I sa grafičkim prikazom strukturom preplet ja i tehničkom patronom. Slika 28.4 prika zuje dupli interlok crevasti (šuplji) pike sa grafi kim prikazom, strukturom i tehničkom patronom.

Slika 28.2. Položaj igala u tanjir stoj i cilindričnoj iglenici za osnovni interlok prepl taj u rasporedu igala 1+1. Na narednim slikama 28.3 i 28.4 prikazane su dve različite vrste interlok preplet ja sa grafičkim prikazom, strukturom prepleta a i tehničkom patronom. Uslovnim oznakama je značeno u patroni koje igle rade petlju, zamk ili su van radnog položaja, odnosno u letaćem položaju, zahvatnom i kružnom kretanj . Ove vrste prepletaja mož mo uspešno izrađivati na velikim i mali kružno pletaćim mašinama koje su opremljenj odgovarajućim uređajima za uzorkovanje.

a

b

c Slika 28.3. Grafički prikaz, struktura i tehnička patrona nterlok Pin tuck I prepletaja


324


5/17/2018



a

b

c Slika 28.4. Grafički prikaz, struktura i tehnička patrona interlok duplog crevastog Pike prepletaja

325



5/17/2018



29. Pletaće mašine 29.1. Ravno pletaće ma ine sa jednom iglenicom

Ravno pletaće mašine sa jed om iglenicom ili iglenim ležištem spadaju u najjednostavnije mašine za pletenje, koje se i anas koriste u domaćoj radinosti, uglavno kao žakar mašine sa visokom kompjuterizovanom tehnikom. Na slici 29.1 dat je izgled i glene ploče (a) sa presekom (b). igleno postolje 1, ivica češlja-2, dno komore-3, most-4, od ojna ivica-5, igleni kanal-6, iglena šina-7, iglena pruga-8, stopalo igle-9, šina-10, ploča 11. Na slici 29.2 prikazan je d žač igle sa prenosivim mostom. Slika 29.3 rikazuje držač igle sa prenosivom odbijajućom ivicom.

Slika 29.1. Izgled iglene ploč ili iglenog Slika 29.2. Igleni držač sa odvo ivim mosto ležišta (a) i preseka (b)

Slika 29.3. Igleni držač sa odvojivom rotirajućom ivico 2 .1.1.Tehnologija igle: jezičasta igla

M ravno pletaće mašine ili složene igle.derne SlikaV29.4 prikazuuje jezičastukoriste iglu sajezi sledčaste ećim igle delovima:

4. Telo igle 5. Stopalo igle

1. Jezičak igle 2. Kašičica jezička 3. Osovinica jezička

Slika 29.4. Jezičasta igla


326


5/17/2018



Na slici 29.4.1 prikazan je prenos igala sa četkicama 1 za otvaranje jezičaka igla i vodičem 2 za vođenje, odnosno polaganje pređe. Vodič pređe mora da se nađe tačno u preseku igala podignute u najvišem položaju. Rastojanje vodiča, odnosno njegov donji deo sa otvorom mora biti udaljen od preseka igala ni previše blizu, ni previše udaljeno kako bi se pređa polagala na jezičke igala nesmetano.

Slika 29.4.1. Prenos igala u desno-desnoj ravno pletaćoj mašini Žičane jezičaste igle formiraju se od spljoštene žice okruglog preseka od čelične strukture uglenika. Alternativno se mogu dobiti od tankog lima čelične strukture ugljenika ili visoko legiranog čelika. 29.2.Tehnologija igle: složene ili olučaste igle

Složene ili olučaste igle Složena igla (slika29,5) ima dve odvojene komponente:Slika kukicu29.5. i podlakticu-telo (prikazano u beloj boji) i klizni zatvarajući element-iglicu (prikazano u sivoj boji). Vrh kukice igle se zatvara I otvara pomoću iglice zatvarača, odnosno njenog vrha. Iglica ide napred I nazad I pokreće se u kanalu ili ležištu tela igle. To je ustvari jedan oluk ili žljeb, pa se otuda I zovu olučaste ili žljebaste igle. Ove igle su rezultat kontinuiranog razvoja I inženjerskog poboljšanja od 1940 godine. One omogućavaju veliku brzinu pletenja od 2000 redova u minuti te su u stanju da proizvedu stotine miliona kvadratnih metara pletiva. Dodatne informacije se mogu dobiti na web stranici Groz Beckert. 29.3. Postupci pletenja

a)

b)

c)

Slika 29.6. Pletaće faze: a) do c)

327



5/17/2018



Jezičasta igla se pokreće u pomoć bravnog sistema u svom igleno kanalu naviše i naniže. Podiže se naviše po oću dela brave za podizanje igala- podiz č, a spusta naniže pomoću dela brave za spuštanje- spištač igala pomoću koga se regu iše veličina petlji, odnosno gustina pletiva. Na slici 29.6 date su tri faze u procesu stvara nja petlji. U prvoj

fazi pletenja (a) na telu igle, odmah ispod jezička, nalazi se polupetlj , a u glavi igle je položena nova pređa. Igla se reće naviše tako da polupetlja zatvara jezičak igle i nalazi se na zatvorenom jezičku (b). U glavi igle je novo položena pređa. Kretanjem igle I dalje naviše (c) polupetlja prelazi preko glave igle i okači se o novo stvorenom uvojku k ji se nalazi u glavi igle. Novo stvoreni uvojak sa a postaje polupetlja, a prethodna polupetlja relazi u petlju. Na slici 29.7 slikovitije je pri azana ova faza pletenja kada se igla pokreć napred I kada se u glavi igle nalazi polupetlja u vodoravnom položaju, a na krajevima njenih stranica se nalazi okačena prethodna polupetlja. Strelica naniže prikazuje povlačenje petlje d strane povlačnog uređaja. Slika 29.8 prikazuje onačan položaj novo stvorene polupetlje u lavi igle I stvorene petlje koja visi na stranica a polupetlje. Povlačenje pletiva može biti preko specijalnog mehanizma za povlačenje pletiva, ili pomoću specijalnih platina.

Slika 29.7. Faza pletenja (a)

Slika 29.8. Faza pletenja (b) Slika 29.9 prikazuje sledeću f zu pletenja kada se igla I dalje kre će u svom kanalu tako da se nova polupetlja nalazi na otv renom jezičku. Naime polupetlja otvara jezi ak igle. Ovo je ujedno i početna faza.

Slika 29.9. Faza pletenja (c)


328


5/17/2018



Slika 29.10. Faza pletenja (d)

Slika 29.11. Faza pletenja (e)

Slika 29.12. Faza pletenja (f)

Slika 29.13. Faza pletenja (g) Slika 29.10 prikazuje fazu pletenja kada se polupetlja nalazi na telo igle, a preko vodiča pređe polaže pređa na otvoreni jezičak igle. Strelica udesno prikzuje petlju stvorenu od prethodne igle (Stitch from previous needle). U fazi pletenja slika 29.11 igla se uz pomo ć spuštača igle povlači nazad tako da se polupetlja nađđee. ispod otvorenog jezička. U glavi igle započinje stvaranje uvojka od novo položene pre

329



5/17/2018



Slika 29.12 prikazuje kretanje igle i dalje unazd i položaj polupetlje na po četku zatvorenog jezička iznad same osovinice jezička. U glavi igle se nalazi novo stvoreni uvojak. U poslednjoj fazi pletenja (slika 29.13) igla se i dalje kre će unazad tako da se novo stvoreni uvojak, sada buduća nova polupetlja, nalazi u vodoravnom položaju, a na njenim stranicama visi novo stvorena petlja. Ovo je ujedno i početna faza u procesu stvaranja petlji. Slika 29.10 prikazuje fazu pletenja kada se polupetlja nalazi na telo igle, a preko vodiča pređe polaže pređa na otvoreni jezičak igle. Strelica udesno prikzuje petlju stvorenu od prethodne igle (Stitch from previous needle). U fazi pletenja slika 29.11 igla se uz pomo ć spuštača igle povlači nazad tako da se polupetlja nađe ispod otvorenog jezička. U glavi igle započinje stvaranje uvojka od novo položene pređe. Slika 29.12 prikazuje kretanje igle i dalje unazd i položaj polupetlje na po četku zatvorenog jezička iznad same osovinice jezička. U glavi igle se nalazi novo stvoreni uvojak. U poslednjoj fazi pletenja (slika 29.13) igla se I dalje kreće unazad tako da se novo stvoreni uvojak, sada buduća nova polupetlja, nalazi u vodoravnom položaju, a na njenim stranicama visi novo stvorena petlja. Ovo je ujedno i početna faza u procesu stvaranja petlji. 29.4. Iglenica ili ležište igala

Na slici 29.14 prikazan je izgled jedne iglenice sa iglama. To je ustvari jedna modernija varijanta ovih jednoigleničnih mašina. Metalna ploča (Metal plate) ili jednostavno iglenica je isfrezovana u kanale u kojima se postavljaju I kre ću igle napred I nazad. Isprekidanim linijama korak igle ili podela mašinesu(Pitch). Igleni žljebovi ili kanali iglenice (Grooves)jeiliprikazan pletaće igle (needle tricks) prikazani strelicama. Na slici 29.15 prikazana je jedna dvoiglenična ravno pletaća mašina u obliku krova V pod određenim uglom. Rastojanje između iglenica, odnosno grebena (Knocking-over jack) prikazano je isprekidanom linijom. Između ovog rastojanja prolazi pletivo naniže. Iglena šina ili “Knocking-over jack” se nalazi iznad igala. Ona ustvari pridržava igle u svojim kanalima. Ispod ove iglene šine se najčešće nalazi traka od filca koja leži iznad igala I upija višak ulja koji se pojavljuje pri podmazivanju mašine. Umesto filca danas koriste opruge koje pridržavaju igle da se slobodno ne kre ću, sem u poziciji pletenja kada na njih deluje bravni system. Na slici je takođe obeleženo igleno stopalo (Butt) I iglena opruga ili feder (needle security spring). Na slici 29.16 prikazan je originalni snimak dvoiglenične ravno pletaće mašine novije generacije. Igleni kanali se mogu postaviti jedan nasuprot drugog kada se igle mogu sudarati što je nedozvoljivo. Ovakav raspored igala se može koristiti pri pletenju neke vrste pletiva, na primer interlok. Slika 29.17 prikazuje raspored iglenih kanala, odnosno igala za pletenje desn-desnih pletiva ili patent (Rib na engleskom).


330


5/17/2018



Slika 29.14. Pletaće igle u kanalima iglenice

Slika 9.15. Dvoiglenična ravno pletaća mašina 29.4.1. Tehnologija pl tina Najnovije ravno pletaće mašine mogu biti opremljene specijalnim plati ama pozicionirane između igala u svakoj igleni i (slika 29.18 i 29.19). Platine si izrađene od tankih čeličnih limova od ugljenika I one pr dstavljaju jedan stožer između iglenih kan la. Pomoću platina pletivo se drži u napetom st anju prema dole između iglenica za vrem procesa stvaranja petlji, odnosno pletiva. One omogućavaju stvaranje petlji mnogo brže i d ju veću mogućnost uzorkovanja na mašinama ov vrste.

331



5/17/2018



Slika 29.16. Izgled iglenice sa iglama

Slik 29.17. Raspored igala za patent ili Rib

Slika 29.18. Spuštanje platine naniže Holding down sin er- Porisna platina; Knitting l op- Polupetlja; Knitting loop- Petl ja; Tkae down force - Sila povlačenja pletiva; Needle be -Iglenica;


332


5/17/2018



29.4.2. Vodiči pređe za polaganje

Pređa se polaže iglama preko vodiča pređe, odnosno čunova koji mogu biti sa jednim otvorom (cevčicom) za prolaz prediva, dva otvora jedan pored drugog, dva otvora jedan iza drugog i poluovalnog otvora, što sve zavisi od vrste prepletaja koju želimo dobiti na mašini. Vodič prediva je viksiran na jednom bloku mašine I zajedno sa glavom mašine klizi po jednoj šini levo desno polagajući pređu na iglama mašine. Čun za vođenje pređe mora da se nađe tačno iznad igala u njihovom preseku kada se nalaze u najvišem položaju na onom rastojanju koje obezbeđuje nesmetano polaganje pređe na otvorene jezičke igala. Broj vodiča pređe na mašini se kreće od 4-6. Kod većine najnovijih mašina blokovi dodavača imaju svoj linearni pogon, tako da mogu da se pomeraju I pozicioniraju nezavisno od prevoza. Za visok kvalitet pletiva važno je da imamo najmanje grešaka u pogledu polaganja sa najmanjom napetošću pređe. Iz tog razloga većina uređaja mašine ima ulogu regulisanja trenja koje mora biti minimalno u kontaktu pređe sa bilo kojom površinom.

Slika 29.19. Izgled originalne mašine sa platinama i pletivom 29.4.3. Bravni sistem

Za pletenje pletiva igle se moraju pomerati naviše i naniže zajedno sa elementom zatvaranja kada su u pitanju složene igle- olučaste. Svi pokreti se izvode preko bravnog sistema. Stopala igala su izložena udarima i silama reakcije sa kosinom podizača brave i spuštača u potrebnom smeru kretanjapletiva (slika 29.20). Za pletenje igle se moraju pomerati naviše i naniže zajedno sa elementom zatvaranja kada su u pitanju složene igle- olučaste. Svi pokreti se izvode preko bravnog sistema. Stopala igala su izložena udarima i silama reakcije sa kosinom podizača brave i spuštača u potrebnom smeru kretanja (slika 29.20). Slika 29.21 prikazuje kretanje igala kroz bravni sistem sa desna na levo. Igle se podižu uz levu ivicu podizača (Raising Cam) i vodećim delom brave (Guiding cam), a spuštaju uz desnu ivicu spuštača igala (stitch cam). Slika 29.22 prikazuje put kretanja igala kroz bravni sistem (plava linija).

333



5/17/2018



29.4.4. Veličina petlji i podešavanje bravnog sistema

Buduće mašine za pletenje moraju biti u mogu ćnosti da se pletu prediva različite podužne mase i plesti pletiva sa različitim kvalitetima I gustinama radi čega je potrebno osigurati uređaje za podešavanje veličine petlji. Primarni način da ovo uradimo je da se prilagodi vertikalni položaj spuštanja igala, odnosno povlačenje spuštača igala naviše ili naniže u svom bravnom sistemu. Ako se igla dublje povla či u svom kanalu dobijamo veću petlju- ređe pletivo i obrnuto gušće pletivo ako se igla manje spušta u svom iglenom kanalu. Konačna veličina petlji zavisi i od drugih promenljivih, kao I uklju čujući pređu sa njenom ulaznom napetošću u pletaći system, sile povlačenja pletiva, bravnog ugla i drugo. 29.4.5. Povlačenje pletiva

Na većini osnovnih ravno pletaćih mašina povlačni sistem valjaka povlači pletivo između igala sa određenom napetošću radi održavanja pozicije polupetlji na telima igala na određenoj visini I radi ispravnog polaganja pređe na iglama. Ovakvi sistemi za povlačenja pletiva dobro rade samo ako se plete pletivo na svim iglama sa istim veli činama I obliku petlji. Kada se plete složenije pletivo onda ne možemo primeniti povlačenje pletiva sa jednakom napetošću jer pojedini elementi pletiva sa različitim veličinama petlji, zamkama, flotiranjem I drugo, zahtevaju različitu napetost.

Slika 29.20. Kretanje igle na ivici podizača brave sa vertikalnim komponentama sil


334


5/17/2018



Sika 29.21. K etanje igala kroz brave i njihov uticaj na plet enje Guiding cam- levi odeći spuštač igala ; stitch cam-desni završni spuštač; Raising cam –podizač igala

Slika 29.22. Bravne loče (sistem) i putanja kretanja igala za vre e pletenja High butt needle- igle sa vis kim stopalima; Low butt needle- igle sa ni kim stopalima van radnog položaja; The raising am is in half position- podizač igala u poluz hvatnom položaju, Lowering (Stitch cam- spušta je igala, Guiding cam-vodeći spuštač igala. U ovoj situaciji platinska k ntrola (povlačenje sa platinama) je najbolj rešenje, i ako su druga rešenja data kao što su diferencijalni segmentirani valjci da bi se rešio problem povlačenja. čničnom Moderni sistemi ilom. koriste DC ili servo kako buiticajse primenivali skladu sa povla povla Povla čnamotor napetost ima motor važan na kvalitetu

335



5/17/2018



i doslednost pletenih proizvoda i to se rešava s više dubine u modulu napetosti pređe, i efekat povlačenja nazad. 29.4.6. Valjkasti sistem povlačenja pletiva

Pletivo se povlači naniže sa iglenica i igala prolazeći između zahvatnih valjaka i protivaljaka. Valjak se sastoji od više slobodno okretljivih valjaka određenog preseka na zajedničkoj osovini. Svaki valjak (valjčić) deluje zasebno na vratlu koje se okre će pod uticajem DC motora. Podesivi pritisak valjaka održava pritisak prianjanja svakog od njih posebno. Sistem funkcioniše najuspješnije na pletivo sa doslednom širinom i uravnoteženju pletenih petlji po potrebi, kako između dve iglenice tako i unutar svake iglenice. Kako je delovanje napetosti jednako na celoj širini unutar valjaka, oni koji nisu zahvatili pletivo , kada se pletivo proširava dodavanjem igala, neće povlačiti taj deo pletiva, ali će te petlje dobiti prekomernu napetost posebno na ivicama. Ovakav način pletenja daje promene u napetosti stvaranja petlji i dizajna. Brzina pogona valjaka može se odabrati iz čak 31 mogućnosti i može biti zaustavljen tokom pletenja pojedine vrste pletiva, prenosa petlji, ili to može biti obrnuto kako bi se postigla nulta napetost pletiva kad god je potrebno tokom pletenja određenog programa. Savremene mašine imaju programirane računare, sistem pozitivnog-pogona povlačenjananiže, čiji je rad usklađen sa zahtevima programskog pletenja, koji donosi unapred određenu napetost pletivu prema potrebi. Ponekad, mali pod-valjci mogu blokirati povla čenje odmah ispod iglenica. Glavnu kontrolu pruža NIP formiran povlačnim valjcima i protiv-valjaka koji prelaze protiv njegove površine. Površina -valjaka je segmentirana, koja se sastoji od pojedinačnih valjaka koji se svakog trenutka podešivi. Shima ima moderni sistem seta nezavisno valjaka, kojiTo pružaju glatko, paSeiki čak i trajno povlačenje, doksasudva sub-valjci smešteni podešivih u blizini vrha iglenica. pruža optimalnu kontrolu nad povlačenjem pletiva i efikasnu proizvodnju kvalitetnog pletiva. 29.4.6.1.Povlačni sistemi

Prošivni-bodni češalj- povlačni sistem. Primenjujemo onda kada se menja širina odevnog predmeta u procesu pletenja, odnosno kada se dodaju igle levo I desno po širini pletiva jer povlačni system, kako smo to već rekli ne može da povlači pod istom napetošću taj deo pletiva koji se naknadno stvara na delu odevnog predmeta, na primer pli pletenju rukava, prednjeg dela I tome slično. Najpouzdanija je primena prošivnog ili bodnog češlja za povlačenje na krajevima sa dodatnim iglama, međutim tu postoji problem da se na ivicama neke ivične petlje ne oslobađaju sa igala već se tu nahvataju i stvaraju krzavu ivicu i smanjen kvalitet pletiva. Shima seiki-ov patentirani povlačni češalj koristi potpuno aktivne redove napred okrenute postavljenim iglama, koji čak pruža dosledno povlačenje za dobar kvalitet pletiva. Paddle- veslo povlačni sistem Veslo povlačni sistem sastoji se od prednje i zadnje ploče preko kojih su raspoređene male iglice za zasebnu kontrolu povlačne napetosti na prednjim i zadnjim iglama iglenice kada pletemo odevni predmet u celosti. Osim toga, svaka plo ča je odvojena u sekcije, koje se mogu pojedinačno kontrolisati na celoj širini odevnog predmeta.


336


5/17/2018



29.5.Selekcija igala I

Jasno je ako sve igle u procesu pletenja mašine izvršavaju tačne iste pokrete za svaki ciklus mašine onda je jedinstveno pravilo da se proizvodi pravilna struktura. Ako je potrebno promeniti strukturu između ciklusa ili se želi uvesti uzorak, tada je potrebno, da bi mogli a odaberemo igle, da delujemo drugačije od ostatka igala. Ova akcija zahteva sistem selekcije igala o čemu smo već podrobnij pisali. Najjednostavniji oblik sel kcije igala uključuje opremanje igala sa azličitim visinama stopala (na primer, visoke, i niske stope) kao što je ilustrovano na slici 29.23, odnosno 29.22. Visoke zadnje igle sle e plavi put i niske zadnje igle slede crveni ut-putanju. Visoke zadnje igle će proizvoditi petlju a niske zadnje igle će propustiti pređu i neće proizvoditi petlje. 29.6. Elektronska sel kcija igala II Visoke i niske stope igala sa romenom boje pređe u stanju su da proizvo de vrlo atraktivna i zanimljiva pletiva, ali to ne dozvoljava oblikovanje ili prenos petlji ko e će se održati ili stvaranje žakarno pletivo ili s satav odevnih predmeta. U cilju obavljanja takvih slož nih selekcija potrebno je da delujemo na sv ku iglu samostalno tako da mogu plesti petlju, za ku, flotiranje I prenos petlji. Takav izbor sistema se obič o naziva žakar isbrni sistem koji omogućava svakoj igli u svakoj iglenici za obavljanje edne od 4 navedenih akcija u svakom ciklusu pletenja mašine.

Slika 29.24. Elementi pletaće mašine sa punom elektronskom sele cijom igala Moderni izborni sistemi o ično rade stavljanjem pomoćnog element selekcije koji se naziva selektor koji se postavlja odmah ispod igala I deluje na selekciju pomoću elektromagneta za uzrokovanje tako da se igla može dovesti u jednoj od nave enih akcija. Slika 29.34 prikazuje iglu sa sel ktorom (7) okretna u njoj. Selektor sto alo (8) zamenjuje normalnu zadnju iglu i om gućuje da se igla pokreće jednako po bravnom sistemu za jednostavnije strukture pletiva. Selektor sa stopalom (6) je pokr tan I može biti postavljen pomoću elektorma netnim pozicioniranjem usmeravajuči se na takav način da igla može da radi jednu od navedenih akcija ili prenos na odgovarajući način. 337



5/17/2018



29.7. Prenos petlji Mnoge pletene strukture, na primer levo-levo pletenje, ili modno oblikovanje na ravno pletaćim mašinama zahteva da se petlja skine sa igle na kojoj je ispletena i prebaci na drugu iglu u istoj iglenici ili na drugu iglu u suprotnoj-zadnjoj iglenici. Prenos petlji je delikatan i kritičan proces, jer ako ispadne petlja za vreme prenosa može da dođe do sa igle I naravno do greške. Nije mogu će preneti petlju direktno ispuštanja petlje na susedne igle na istom iglenom ležištu-iglenice. Petlja se prenosi sa jedne igle do suprotne igle na suprotnoj iglenici, a zatim preko bočnog skretanja iglenice nasuprot druge iglenice, i obrnuta akcija kretaće petlje nazad na različite igle na originalnoj iglenici. Da bi se olakšao prenos petlji, mašina je obično opremljena sa prenosnim iglama. 29.7.1. Skretanje iglenice

Kada se jedna igla iglenice pomeri-skrene boćno u odnosu na druge takav proces nazivamo skretanje. Petlja se tom prilikom izdužuje i u pletivu leži koso. Petlje se mogu preneti i ru čno na susedne igle pomoću smetnjaka ili dekera, to je ustvari jedna igla sa ušicom na jednom njenom kraju. Prema potrebi za dobijanje nekog efekta na pletivu možemo istovremeno da prenesmo i po dve- tri petlje istovremeno na susedne igle. Ovakav na čin je uobičajen u domaćoj individualnoj proizvodnji. Kako su današnje pletaće mašine toliko usavršene da ovaj metod prenosa praktično nije potreban. 29.7.2. Kontrola mašine

Sve moderne ravno pletaće mašine imaju on-board (na ploči) mikroprocesor za skladištenje upustava za pletenje i sprovođenje sve kontrolne radnje potrebne za funkciju mašine. Većina konstruktora mašina pružaju CAD stanice gde je pletenje programirano sa svim komandama koje se izvršavaju u toku procesa pletenja. Proces programiranja mašine je često složen i dugotrajan, zato je poželjno za programere da idu na kurseve kod konstruktora mašina pre nego što pokušaju da programiraju mašinu. Iako većina mašina ima veliku sigurnost brava ugrađene u upravljanju softverom, to je još uvek moguće da se prouzrokuju znatne štete na takve sofisticirane mašine kroz netačno programiranje. 30. Mašina arhitekture/ konstrukcija I Moderna ravno pletaća mašina Štol CMS (slika 30.1) za pletenje je vrlo osmišljena, u potpunosti automatizirana, elektronski kontrolisana, preciznost sistema za pletenje. Igle za pletenje, iglenice i ostali aktivni elemenat nalaze se unutar kućišta za smanjenje buke i onečišćenja vlaknima i kako bi se poboljšala sigurnost.


338


5/17/2018



Slika 30.1. Štol CMS mašina 30.1. Mašina arhitekture/ konstrukcija II

Glavne karakteristike mašine su pojednostavljene u liniji dijagrama, solidno izra đen okvir mašine podržavan sa dva kruta ležišta-igala-iglenice, dva bravna sistema su unutar kliznih šina. Uređaj za vođenje i dodavanje pređe je smešten iznad mašine na stalku sa kalemovima. Vodiči pređe klize po posebnim kliznim šinama. Pletivo prolazi između iglenica i pod kontrolom je povlačnih valjaka. Mašina ima vlastitu kontrolnu ploču , programirani računar i CMS izbor. Mašina ima LCD monitor ugrađen u klizne šine. Obično u proizvodnom okruženju ove mašine su umrežene i programirano pletenje se može preuzeti iz CAD programirane stanice pravo do računara mašine. Isto tako, statistika proizvodnje može se prikupljati centralno. 30.2. Intarzija ravno pletaće mašine

Na slici 30,3 prikazana je s’ jedne strane ravna intarzija mašina koja u prednjoj iglenici plete patent (rebrasti) prepletaj , a u zadnjoj iglenici se plete prepletaj u pet različitih boja. Mašina se izrađuje u finoćama:2 1 / 2, 3, 4, 5, 6, 7, 10 i 12.

Kompanija Euro Well (Shanghai) Knitting Machine Co,Ltd je prva u svetu izmislila mašinu (slika 30,4,) za pletenje sa 90 dodavača pređe za dodavanje iglama mašine, čime je omogućeno savršeno stvaranje različitih efektnih slika sa određenim načinima artikuliranja pređa. Računar upravlja dizajnom i čine rad i održavanje mašina vrlo jednostavnim. Za razliku od drugih mašina, ova mašina plete džempere bez očigledno većih čvorova. Između ostalog, možemo da kažemo: 339



5/17/2018



• vrlo jedinstven dizajn i patent na vodičima pređe,više od 90 dodavanja pređe • • • • • • •

vodičima. jedinstven način uvijanja pređe, stvaranje savršenog efekta pokrivanja pletiva. računarski uzorkovani dizajn, celokupna računarska kontrola, jednostavan rad i jednostavno održavanje. kineski ekran osetljiv na dodir pri radu, jednostavan početak. Povećanje u broju od igala automatski, dok se smanjenje u broju od igala vrši ručno, tu je kineski pokazivač na ekranu tako da nema potrebe da mislimo na postupak. Gustina se podešava pomoću brava, odnosno spuštača igala I pokazuje da se sa tanjirastom iglenicom (pločastom iznad cilindrične iglenice) olakša podešavanje tačno. grupa zatezača pređe- kompenzatora izrađena je nerđajućeg čelika trajna je i lepo oblikovana. Multi-instrumenti mogu biti zamenljivi. Lako se menjaju u odgovarajući instrument

promene dodavnja e i igle iglenice. • modela savršenonakon pokrivanje pletiva, različpre ite đboje prediva kao jedna slika, bez zahvatnih petlji (petlja sa zamkom). Druga nadogradnja mašine (slika 30.4b) ima veću uzorkovanu projektovanu brzinu, nema više potrebe za proračunima radne snage. Kada se ubaci uzorak u računar, on će izračunati brzo dodavanje, a zatim da ga primeni na broj vodiča za dodavanje pređe. Pored toga ima posebnu funkciju pokretanja igala, a prema potrebi može da se smanji broj igala pomo ću računara. Efekat pletenja džempera na mašini je isti kao da smo ih pleli ručno.Jedino što treba čovek da učini je da pokrene igle naviše da bi se postigao idealan efekat.

Slika 30.2. Ravno pletaća mašina konstrukcije II


340


5/17/2018



Osim druge nove nadogradnje sa funkcijama mašine, slika 30,5, treće novo izdanje mašine takođe imaju funkciju pokrivanja donje strane pletiva, to može pokriti boje donje strane, ne možete videti pređe i boje na leđima, odnosno licu. Ova mašina može da plete različite boje na svakoj strani, čime se postiže još jedan idealan pleteni efekat, što će učiniti da mašine budu još konkurentnije na tržištu. Elektronska žakar Intarzija mašina za pletenje, slika 30,6, u potpunosti modni EW 40 (patentirani) 32 ili 40 posebna vodiča pređe s’automatskim pogonom kako bi se postigla čista intarzija slika, s’nezavisnim pozicioniranjem udara pri kretanju. Ova vrsta Intarzija mašina za pletenje je najbolja u celom svetu, i opšte odmaranje (prekid rada) Intarzija pletačih mašina je bez ograničenja. Bez obzira koliko je komplikovani uzorak, EW-40 sigurno će vam pomoći da ga rešite.Na slici 30.7. je data EW-40 kompjuterizovana m/c sa 40 boja (bez zanki). Jednostavna mašina i kompletna u celini. Besplatno se ugrađuje u bilo koji normalni PC. Dopstubna tabla programiranja, 100% kompaktibilna sa Windows OS. Jednostavna i svestrana PC sa tastaturom, LCD ekranom u boji i Floppy 3,5".

Figure 30.3. Intarzija pletaća

a) b) Slika 30.4. Kompjuterizovana ravno pletaća mašina Intarzija (a) : EW-009A, kompjuterizovana ravno pletaća mašina Intarzija (b) : EW-009B 341



5/17/2018



Figure 30.5. Kompjuterizovana ravno pletaća mašina Intarzija: EW-009B

Slika 30.6, EW-40 kompjuterizovana intarzija m/c sa 40 boja (bez zamki)

Slika 30.7. EW-16I kompjuterizovana mašina intarzija m/c sa 16 boja


342


5/17/2018



30.3. Sistemi i uređaji upravljanja za promenu strukture prepletaja i uzorkovanje 30.3.1. Principi upravljanja 30.3.2. Opšti podaci

Na osnovu principa delovanja kulirnih i pleta ćih mašina, razmotrenih na početku možemo konstatovati da se ove mašine, namenjene za postizanje odre đenog učinka u preradi, pojavljuju se kao upravljački sistemi sa tačke gledišta programskog upravljnja. Kretanje pletaćih organa pri izvršavanju osnovnog procesa stvaranja petlji menja se automatski sa ciljem promene prepletaja, dobijanja uzoraka ili oblikovanja proizvoda. Igle pletaćih i kulirnih mašina spadaju u važnije funkcionalne elemente u procesu stvaranja petlji (zadržavaju i premeštaju polupetlje, izvršavaju fazu polaganja pređe), oni aktivno, a takođe indirektno i pasivno deluju na kretanje i rad igala izvršavajući osnovnu ulogu. Sve načine kretanja i rada igala možemo podeliti na: • Upravljanje svim iglama, • Grupno upravljanje iglama u granicama jednog iglenog sistema, • Individualno upravljanje iglama jednim iglenim sistemom, to jest, nezavisnim

upravljanjem kretanja igala u granicama određene širine pletenja 30.3.3. Grupno upravljanje iglama

Neposredna selekcija igala po grupama pretpostavlja igle sa određenim karakterističnim oznakama. Ovi uslovi mogu biti ispunjeni uglavnom zahvaljujući individualnom pokretanju čnim oznakama igala pri pletaćigala em na procesa Međui visokom karakteristi spada visina stopala (načinu primer, igle stvaranja sa niskom,petlji. srednjom stopom) ili rastojanje od glave igle do stopala (igle sa dugim i kratkim drškama). Dopunsko upravljanje iglama može se ostvariti indirektno preko rasporeda potiskivača igala spod igala, koji tako đe imaju nisko, srednje i visoko stopalo. Zahvaljujući datim karakterističnim oznakama grupama igala može se upravljati u određenoj zavisnosti i delimično nezavisno jedne od druge. Igle u iglenici odabiraju se (selektuju) u saglasnosti sa uzorkomi, na taj način, pojavljuju se istovremeno kao nosioci programa. Ovim putem u jednom petljinom redu petlje se stvarju samo na iglama jedne grupe ( na primer, na iglama kratke drške), a u sledećem redu-samo na iglama druge grupe ( na primer, na iglama duge drške). Selekcija (odabiranje, selektovanje) igala može biti i kombinovana. Time se povećava broj čitih petljinih čimeigala ćavasepovršina igala i izrada razli se pove uzorka, raporta. Nezavisno od prisustva razliredova čitih grupa brave mogu uklju čitiodnosno u položaj da igle stvaraju zamke, o čemu smo već govorili u prethodnom deli knjige. Na slici 3.1 su prikazane moguće kombinacije selekcije igala sa visokim i niskim stopalima. Iz slike se može videti da je ulaz igala sa niskim stopalim bez istovremenog ulaza igala sa visokim stopalima nemoguć.

343



5/17/2018



Slika 3.1. Grupna selekcija igala sa visokim i niskim stopalima igala

Slika 3.2. Grupna selekcija igala dugom i kratkom drškom (telom)

Zatim selekcija igala sa niskim stopalima pri datom na činu ne može se ostvariti nezavisno od selekcije igala sa visokim stopalima. Sa druge strane, ukoliko se sa iglama sa dugim i kratkim drškama može upravljati nezavisno jedne od drugih, broj mogu ćih kombinacija, prikazanih na slici 3.2 za duge i kratke drške igala, raste (pri analognoj šemi brave). ćim) i osnovo ćim tako U principu opštećno kretanje igala na kulirnim (prepleta mašinama ovom slučajuzamogu je indirektno i pasivno upravljanje grupamapleta igala, đe i sau odgovarajućim elementom upravljanja predviđa se ostvarivanje pojedinih radnih taktova za određene grupe igala. Kao primer ovakvog načina promene strukture prepletaja je princip stvaranja reljefnog osnovo pletenog prepetaja. 30.3.4. Individualno upravljanje iglama

Izbor pojedinih igala nije povezan sa prisustvom kompleta igala ili njihovih grupa. Na taj način, razmatrani položaj (raspored) odnosi se u principu u jednakoj meri kao prema ćem nailičinu pleta procesa kojemkulirnom se upravljanje iglama izvršava pozicijama „ne plete“ „plete“ ili „stvaranja zamka“, petlji, tako iuprema i osnovo pletenom na učinu procesa stvaranja petlji, pri kojem se pri indirektnim upravljanjem iglama podrazumevaju takva uzajamna delovanja izvršnih elemenata na funkcionalne organe s’ciljem ostvarivanja ili neostvarivanja radnih taktova ili faza (tempa). Upravljanje pojedinim iglama ili njihovom selekcijom pri pletaćem načinu procesa stvaranja petlji pretpostavlja pre svega prisustvo takvih mehanizama upravljanja, koji izvršavaju diskretni izbor svake igle nezqavisno od ostalih. Da bi se našla pri tome odabrana igla, na primer u poziciji „zamka“ zajedno sa pozicijom „ pletenje“ zavisi od uključivanja pojedinih delova brava. Za kulirni i i pletaći način procesa stvaranja petlji primenjujemo mehanizme upravljanja sa jednom ili nekoliko radnih faza, izabranim za uzorkovanje, jednako za svaku iglu i pojedinačno.


344


5/17/2018



U radne faze spadaju pres vanje (presovanje- nepresovanje), kao i ra na faza polaganje pređe i radni takt prenosa olupetlji koji se koristi pri upravljanju p jedinim iglama za uzorkovanje. Samo u nekim slučajevima pod selekcijom pojedinih igala tr ba podrazumevati mogućnost upravljanja svakom iglom iglenice nezavisno od ostalih. U većini slučajeva ovi uslovi su ispunjeni samo za o raničen broj igala. 30.4. Sistemi i uređaji u ravljanja za selekciju igala i uzorko anje

Sistemima upravljanja men jamo strukturu prepletaja ili uzorkovan a i predstavljaju podraspodelu isto tako kao i kod funkcionalih grupa u procesu stvaranja petlji, pri čemu se kriterijum podraspodele javlj kao način dodavanja pređe i pokretljivosti i ala pojedinačno. Treba ponoviti: pletaćin n čin se razlikuje od kulirnog načina ( u oba slučaja se izvodi poprečno dodavanje ili polaganje pređe) po individualnom pokretan ju igala. Igle pri činu istovreme osnovinom pletenja no. emaju individualno (pojedinačno) pokreta je igala; pređa se dodaje svim na iglama 30.4.1. Sistemi i uređaji upravljanja za selekciju igala pri pletaćem načinu ple enja

Na početku razmotrimo m gućnost dobijanja šarenog i strukturnog ef kta na pletivu bez upravljnja iglama. U prvo redu razmotrimo promenu boja pređe što se postiže pri neprekidnoj preradi poprečn pređe na ravno pletaćim mašinama pute promene vodiča pređe u narednom petljinom r du (analogno i na ravnim kulirnim mašinama- Koton). Na slici 30.1 prikazana je pr mena pređe na kružno pletaćim mašinama većeg prečnika pri izvršavanju faza (tempa) od a....e.

Slika 30.1. promena pređe na kružno pletaćoj mašini (Ringl aparat) U to vreme osim povezivanja pređe 1, pređa 2 vodi se odgovarajućim vodičem iz radnog položaja i zadržava se štipalj kom 4. promena se izvršava zato da bi se ređa 2, vodič koji

345



5/17/2018



dolazi u radni položaj, zahvatila kukicom 3, i sa jednom- dve petlje uplela zajedno sa pređom 2. Posle ovoga pređa 1 izvo i se iz radnog položaja, preseca se i zadrž ava . Analogno se izvodi promena pređe na ravnim kulirnim mašinama- Koton. Pošto s na pletivu, usled promene boje, pojavljuju poprečne pruge, ovakve uređeaje za promenu b ja nazivamo Ringl aparatima. Za strukturu promene uvo i se stvaranje uvećanih plišanih petlji (slika 30.2.). Za njihovo dobijanje u tanjirastoj iglenici kružno pletaće mašine većeg prečnika za desno- desno pletenje (Patent) umesto jezičastih ig la postavljaju se platine 1. Osnovna pređa se postavlja ispod ovih platina, a plišana iznad jih u glavama cilindričnih igala. Za ovo vr me, kao osnova za postizanje dubine kuliranja o novne pređe predstavlja odbijajuće ivica cilindra, plišana pređa se kulira sa pliš platinama. Iz nje se stvaraju odgovarajući uvojci ( platinski uvojci), koji se pojavljuju na levoj strani dobijenog desno- levog pliš pletiva, odnosno prepletaja. Sa uzimanjem u obzir ranije raz otrenih položaja, na primer sa grupnim upravljanjem uz pomoć brava 2, ili sa individualnim upravljanjem igala, stvaranje uvećanih pliš nih petlji može se ostvariti u saglasnosti sa uzor om. Stvara se uzorkovano plišano pletivo. Upravljanje bravama sa cil em dovođenja igle u poziciju “ pletenje”, “ amka”, “ ne plete” već smo ranije opisali. Grupna selekcija igala u rostijem obliku primenjuje se na kružno letaćim mašinama većeg prečnika pri pletenuj desno-desnog interlok prepletaja- pletiv . U cilindričnoj i tanjirastoj iglenici naizmenič o su postavljene igle sa kratkim i dugim d rškama (slika 30.3, kao i slika 30.4). Potpuni pe tljin red stvara se u ovom slučaju sa dva letaća sistema. Sa jednim sistemom igle cilindr sa kratkim drškama pletu zajedno sa kratkim iglama tanjiraste iglenice, a u sledećem pletaćem sistemu- igle cilindra sa dugim drškama sa dugim iglama tanjiraste iglenice. Ravno pletaće mašine sa više sistema brava uglavnom služe za pletenje osmobravnih uzoraka. Zahvaljujući grupnom postavljanju igala, ili rasporedu, sa dugi i kratkim iglama. Odnosno držaka, u prednjoj i zadnjoj iglenici, rade četiri brave, raspoređene u radilici, u svakoj iglenici ukupno ih ima osam, po kome su i uzoci dobili naziv), takođe primenom boje različitih boja stvaraju e uzorci ograničeni pravim linijama. Igle a kratkim i dugim drškama postavljaju se u iglenicu prema odgovarajućem uzorku. Tipič n (karakterističan) uređaj brava prikazan je na slici 30.5. Na prvom pletaćem siste u, na primer, rade igle sa kratkim drškam a obeju iglenica u saglasnosti sa rasporedom igala i uzorkom. Pređa se polaže sa prvim vodičem (prva boja).

Slika 30.2. Pletenje jednostra og pliša Slika 30.3. Raspored igala pri Sli a 30.4. Šema plepletenju interlok pletiva te ja Interlok pletiva


346


5/17/2018



Slika 30.5. Raspored brava pri Slika 30.6. Raspored brava za pletenje osmobravpletenju “osmobravnog” uzor a nog” uzorka sa iglama visoke i niske stope sa kratkom i dugom drškom i ala Plete se nepotpuni red petlji. Ovaj red se dopunjuje do potpunog reda s radom igala duge drške obeju iglenica drugim vodičem pređe (druga boja). Ovaj potp ni red ima petlje različitih boja u saglasnosti s promenom vodiča pređe. Ukoliko se raspor d igala ne menja u procesu pletenja, stvaraju se ertikalne pruge, a ukoliko se posle određenog broja ispletenih redova menjaju vodiči pređe boje) dobićemo karo prepletaj. Pri korišćen u igala sa visokom i niskom stopom poslednje m gu biti odabrane nezavisno od igala visoke tope.

Slika 30.7. Selek ija igala i potiskivača sa različitom visinom stopala (VS-viso a stopa, SS- srednja stopa, NS- niska stopa) Na slici 30.6 prikazan je apored brava koji predviđa, osim četiri up avljačke brave (za kretanje igala sa visokom topom nezavisno od igala sa niskom sto pom), četiri brave prethodnog izbora. Ove brave prethodnog izbora uz pomoć podizača 1 dovode sve igle u 347



5/17/2018



položaj, u kome one mogu iti zahvaćene sledećim podizačem brave. eđutim, spuštač 2 brave ponovo spušta igle sa visokom stopom, tako da u položaju preth dnog izbora ostaju samo igle sa niskom stopom. “Osmobravni” uzorci u ovom slučaju stvaraju se takođe kao i pri korišćenju igala sa dugim i kratkim drškama. Na slici 30.7 prikazane su oguće varijante postavljanja igala sa visokom i niskom stopom i tri vrste potiskivača igala ( sa visokom, srednjom i niskom stopom) za ra no pletaće mašine. Ako podizači igala ne deluju istovremeno na igle sa visokom i niskom sto om, igle mogu biti dovedene u položaj pletenja z pomoć potiskivača igala sa srednjom I ( il i) visokom stopom u kombinaciji sa iglama sa vi okom stopom ili bez njih. Na slici 30.8 dat je primer pletaće brave kružne mašine velikog pre nika koji ilustruje kombinovani raspored igala sa dugim i kratkim drškama, a takođe i igala sa visokom i niskom stopom. U osnovno sve igle imaju stopu, ili stopalo, u gornj m radnom kanalu brave, na koje deluju završav jući deo brava odgovarajućeg pletaćeg sistema. Igle , koje su u tom položaju snadbevene vis kom stopom, odvojeno od igala koje imaju samo nisku stopu, mogu biti dovedene u pozicij “zamka” ili “pletenje”, što zavisi od položa ja brava. U donjem radnom kanalu brava, igle su snadbevene visokom i niskom stopom ili emaju stopalo. Na ovaj način, odgovarajući del vi brava ovog radnog kanala brava mogu delovati na igle sa visokom i niskom stopom. Kako vidimo iz uzorka, imamo šest pozicija ig la. Za dobijanje šarenog žakarovog uzorka ( kao na slici 30.9,b) individu lni izbor igala prvi put je bio ostvaren na ravno letaćim mašinama. Saglasno na primeru slika 30.9,a svakoj igli 1 odgovara jedan dugi 2 i jed n kratki potiskivač (3). Signal o tome, da li će ta ili neka druga igla biti uključena u procesu letenja, predaje se u početku potiskivačima i ala. Konstantni memorijski ur đaj (program podataka) i istovremeno i izvršni element za potiskivače igala predstavlja ao klasičan primer žakarova karta- ploča i z čeličnog lima, na kojoj su štancovanjem dobij ni otvori, slični otvorima na perforiranoj t raci. Čelična ploča potiska na red potiskivača. Pri tome, tamo gde ima otvora potiskivači igala se podižu naviše. Ostali ostaju u svom položaj . Saglasno na slici 30.10 na radilici su postavljene dve iglene brave I, II, dve brave za dug e potiskivače igala III, IV i jedna brava za kratke potiskivače igala V. Radilica (glava maši e) se kreće u saglasnosti sa uzorkom sa desna na levo.

Slika 30.8. Brava kružne mašine Pokretanjem iglene brave I pletu one igle koje dugi potiskivači potiskuju naviše uz pomoć brave III. Na ovaj način se i le dovode u zonu delovanja iglene brave I. U sledećoj iglenoj bravi II sa ciljem procesa stv ranja petlji dovode se u kretanje one igle k je budu zahvaćene kratkim potiskivačima koje ž karova karta bude podigla u zonu delovanj brave potiskivača igala V i kao rezultat toga pr thodni izbor kasnije je doveo duge potiskiv če prema bravi IV.


348


5/17/2018



Zatim, ovi dugi potiskivači, opisanim načinom premeštaju igle u rad i položaj iglenom bravom II.

Slika 30.9,a. Individualna sel kcija igala uz pomoć perforirane trake sa kratkim i dugim potiskivačima na ravn pletaćoj mašini

Slika 30.9,b. Grafički prikaz trobojnog žakarnog prepletaja: 1,4 prva boja; 2 druga boja; 3 treća boja

Pritiskom na žakarovu kart izvršava se izbor igala u obema iglenim br vama. U svakoj od iglenih brava I i II dovodi se pređa, različite boje, tako da se posle jedn g hoda radilice pri pletenju dvobojnog uzorka s vara potpuni petljin red. Zahvaljujući izboru vodiča za svaki petljin red dobijaju se uzorci teoretski obeju boja. Prema tome, mo ućno je stvaranje različitih uzoraka uključivanj m brava što predstavlja preimućstvo ravno pletaćih mašina.

Slika 30.10. Individualna selekcija igala uz pomo ć perforirane trake sa kratkim i dugim potiskivačima na ravno pletaćoj mašini. Raspored brava na postolju radilice Za stvaranje svakog potpu og petljinog reda na opisanoj žakarovoj ravno pletaćoj mašini, neophodno je imati toliko čeličnih pločica, koliko i petljinih redova. Ovaj program (po širini 349



5/17/2018



iglenice) zahteva mnogo materijala za izradu i zauzima mnogo mesta, zatim ga je veoma otežano ispunjavati. Raport zorka po celoj širini iglenice, kao po pra vilu, ne koristimo. Zatim drugi uređaj za uzorkovanje, koji takođe možemo svrstati u grupu žakarovih uređaja, predviđa takve raporte uzorka, koji se raspoređuju samo na delu radne širi e pletenja.

Slika 30.11. Individualni izb r uzorkovanim potiskivačima

Slika 30.12. Postavljanje otiskivača za individualni izbor igala

U svojstvu primera takv g uređaja za dobijanje maloraportskog zorka na osnovu individualnog izbora igala m gućno je koristiti na kružno pletaćim mašin ma većeg prečnika uređaj sa selektornim pločicama. Kao što se vidi na slici 30.11, njeg v osnovni princip delovanja sastoji se u tome da se pomoću komandnog mehanizma igla il i premešta u radnu zonu iglene brave (slika 30.1 1, a) dolazeći u poziciju “pletenje” ili “zam a” u zavisnosti od uključenja brave ili u neradnu zonu. Odgovarajuće kretanje predaj se igli 1 preko potiskivača 3. Potiskivači igala imaju st palo za uzorkovanje, na koje deluje selek torna pločica 6. U svakom pletačem sistemu postavljen je komplet (“baterija”) selektornih pl čica, raspoređenih jedna iznad druge, koji se sastoji, na primer, iz 41 pločice. Pločice se ručno postavlja u u položaj u kome one, saglasno slici 30. 12,b, ne deluju na uzorkovanu stopu potiskivač igle (siva pločica); potiskivač u saglasnosti sa ovim održava kosi izlazni položaj i svoju ra nu stopu uvodi u zonu brave 5. kao na slici 30.11b, prikazan je drugi položaj u kojem selektorna pločica (siva) deluje na uzorkovanu stopu potiskivača, izvodi radnu stopu poslednje iz zone njene brave. Od položaja stope pot iskivača u njegovoj bravi 5 zavisi da li će igla biti podignuta u radni položaj ili ne. Na slici 30.11 možemo ideti stopalo selektorne pločice. Na stopi potiskivača igala, čno seulektornih čnika,ačimamo raspoređenihstopu naizmeni cilindru plo kružne po jednu uzorkovanu u ravni čica. mašine To značvelikog i da prvipre potiskiv igala ima svoju uzorkovanu stopu u ravni samo donje selektorne pločice, drugi potiski ač- u ravni druge selektorne pločice i tako dalj . Shodno tome, samo donja selektorna pločica vrši izbor prvog potiskivača i tako dalje. Brojem n selektornih pločica, raspoređenih jedna iza druge, određujemo broj n izabranih pojedinačno po pojedinim igl ma i samim tim i širinu raporta b R (širinu uz rka). Polazeći od ovog saglasno slici 30.12, potiskivače igala, sa uzimanje u obzir raspored njihovih uzorkovanih stopa, postavljamo asimetrično.


350


5/17/2018



Slika 30.13. Cilindrična brava za individualno odabiranj igala uzorkovanim potiskivačima

Takođe potiskivače igala sa uzimanjem u obzir rasporeda njihovih uzorkovanih stopa postavljamo simetrično, kako je prikazano na slici 30.12,b, tako da može o dobiti simetrične uzorkesa širinom raporta bRs 2n-2. Prema tome, raspored potiskivača ig la sa uzorkovanim stopalima može biti i bilo koji drugi. Visina raporta uzorka određuje se brojem raspoređenih petljinih redova, uzorak koji stvaramo nezavisno jedan od drugoga. a kružno pletaćoj mašini većeg prečnika ovaj roj odgovara broju pletaćih sistema NS po bimu mašine. Isto tako potpuni petljin red u šar nom žakarovom uzorku se sastoji iz broja n epotpunih petljinih redova, odgovarajućim broje boja Nb. visina raporta određuje se iz odno a hR = NS / Nb. Ove zavisnosti, u vezi sa veličinom raporta, u principu se primenjuju za sve uređaje za uzorkovanje. Na slici 30.13 prikazana j brava cilindra, a na slici 30.14- brava tanjiraste iglenice sa selektornim pločicama. Blok rave cilindra sadrži odgovarajuće delove 1- za igle, uključene u procesu pletenja. Ispod njih jedna za drugom raspoređene su selekto ne pločice 6, koje deluju na uzorkovana stopal 11.2 potiskivača igala 11. Podizači 7, 8, 9 potiskivača 11, uzajmno deluju sa njihovim r dnim stopalima 11.1 i 11.3, izvodeći potiskivače na neophodnu putanju kretanja. Konstrukcija, prikazana na slici 30.14, brava tanjiraste iglenice ne dozv oljava da se izvodi individualni izbor igala (igla tanjiraste brave stvara levu stranu pletiva). Predviđaju se samo dve vr te igala. Igle sa kratkom drškom 10 i igle s dugom drškom 9, zatim može se izvršiti izbor i ala i po grupama. Sa spuštačima 2, 4 i podizačima 1,3, imamo takođe uključivanje brava k je dovode igle u položaj zatvaranja. Pom ću podizača 6 i 8 možemo podići igle u položaj da rade “zamku” ili u položaj da rade “petlj ”. Pri uključivanju podizača i 6 ili 7 i 8 igle skreću do nivoa radne ivi e podizača 3 ili 1, tako da u određenom kanalu i le ne pletu (kružni hod).

351



5/17/2018



Slika 30.14. Ta jirasta brava za individualno odabiranje- sel kciju Selektorne pločice, koje rade po opisanom principu, nazivamo t kođe jednostavno selektorima, koje postavljamo ručno u mašinu do početka pletenja. N ihov položaj se u procesu pletenja ne može regulisati. Najrasprostranjeniji komandni mehanizam je bubanj za uzorkovanje ili radno središte kako se u praksi naziva. Uređaj sa uzorkovanim bubnjem možemo razmatrati kao usavršeni uzorkujući uređaj sa selektornim pločic ma 6 (slika 30.15). Uređaj sa selektornim ploči ama nije više nepromenljiv, a određuje e taktom obrtanja uzorkovanog bubnja 7. Zat je uzorkovani bubanj snadbeven vertikalnim programskim čivije iliućsei silu kanalima, okrenuti plo prema lektornim pločpotiskiva icama, postavljene nalaze stopala plo čice, selektorna čica se pritiska prema ču igala, savladavaj opruge. U donjem procesu odabiranje ig la odgovara više opisu za uređaje sa selekto nim pločicama. Posle jednog obrtaja iglen g cilindra uzorkovani bubanj može biti po ovo uključen, tako što će pomoću sledećeg verti alnog kanala biti ostvaren novi, nepromenj ni u saglasnosti sa programom, izbor selektornih pločica. Ovo se može izvoditi sa takvom frekvencijom (učestalošću), sa ko jom su na bubnju razmešteni vertikalni progra ski kanali. Izračunajmo za slučaj prime e selektora visinu raporta hR umnožen sa broje programskih kanala Np u uzorkovanom bubnju:

HR = NS·Np / Nb. Uređaj sa uzorkovanim bubnjem često se koristi na kružno pleta ćim mašinama velikog prečnika. Oni nalaze primenu takođe i na ravno pletaćim mašinama.


352


5/17/2018



Slika 30.15. Individualni izbor igala uzorkovanim bubnjem Uzorkovani bubanj u tom lučaju je smešten na radilici ili glavi mašine (slika 30.16) i uključuje se ponovo pri stv ranju novog petljinog reda. Sa šarom, iz or igala se izvodi neposredno uzorkovanim potiskivačima 3, a potiskivač 5 koji se sa svoje strane ukjlučuje ili ne uključuje u radni kanal rave 6 potiskivačima 3. Visina raporta uz rka pri korišćenju uzorkovanih bubnjeva na ravno pletaćim mašinama i na kružno pleta ćim mašinama velikog prečnika je različit; na ravno letaćim mašinama, na primer pri broju plet ćih sistema NS =2, visina raporta za dvobojni uz rak jednaka je broju vertikalnih kanala uzorkovanog bubnja, to jest znatno manje nego na k užno pletaćim mašinama velikog prečnika, gde je, kao što je poznato, broj pletaćih sistema znatno veći.

Slika 30.16. Individualni izbor igala uzorkovanim bubnjem i p kretnim uzorkovanim potiskivačima Na primer, uzorkovani bubnjevi kao međuprostorni nosioci programa ogu da se promene na ravno pletaćim mašinama sa radilicom koja se kre će po ovalno vođici, sa ovim konstruktivnim rešenjem takođe su povezani sinhrono okretanje kale a, vodiča pređe i kontrolnih uređaja pređe, a t kođe i nosioci programa uzorka. Za upravlj anje izborom igala svaka od radilica ima uzorko ani bubanj 7 (slika 30.18), snadbeven uzor ovanim pločicama 5. Od položaja uzorkovanih pločica, koje su pričvršćene uređajem za blokiranje 6, zavisi prav ili nagibni položaj igle 1, po vezane sa potisnim zavrtnjem (iglom) 8 u iglenici 2 i, shodno tome, položaj stopala igala, r lativno iglenoj bravi 9, to jest “pletenje” (a) ili “nepletenje” (b) igle.

353



5/17/2018



Za ovaj sistem upravljanja karakteristično je to, što se uzorkovani bub nj 7 pojavljuje kao prolazni nisilac programa, ko i sadrži program uzorka za jedan obrtaj rad ilice. Za svaki novi obrtaj radilice novi program daje žakarova karta 3 kao centralni izvršni pr gram. Kao rezultat ovog, uzorkovane pločice 5 u ode se ponovo uz pomoć uzorkovanih potis ivača 4, upravljeni žakarovom kartom običnim n činom. Širina raporta bR određuje se brojem uzorkovanih pločica, a visina aporta hR- brojem pločica žakarove karte, podeljene brojem boja Nb.

Slika 30.17. Individualni izbor igala uzorkovanim bubnje i Centralnim žakar aparatom za ravne i kružne pletaće mašine Uređaj za uzorkovanje sa uzorkovanim pločicama deluje analogno uređ ju sa uzorkovanim bubnjem (slika Uzorkovane 30.18). princilo p čizbora igala jerasporediti takođe isti,blizu kao jedne što je do pri kazano na slikama 30.15 i 30.12. e 7 možemo druge, tako što će jedna vertikalan kanal sadržati ve ći broj direktnih kanala (veća širina rap rta). Na slici 30.19 prikazan je, takođe, pogon pa eta uzorkovanih ploča koje deluju posle sva og obrtaja cilindra uz pomoć zupčanika 8, uključenih u pogon preko cilindra. Uzorkovani točak (slika 30.20) radi kao izvršni program i u njemu post avljamo pločice 2 i 3 – kao izvršni element za izb or igala na kružno pleaćoj mašini velikog pr čnika. Svakom pletaćem sistemu dgovara uzorkovani točak. Osovina uzorkovanog točka je pod nagibom prema vertikali. Na uzorkovanom točku, koji je postavljen pod tim istim uglom prema osi, urezani su kanali, u koje postavljamo, saglasno uzorku pločic 2 i 3. Uzorkovani točak se dodiruje sa iglenic m cilindra. Tako da se obrtaji cilindra I zorkovanog točka ukrštaju (presecaju). Igleni orak me cilindra jednak iglenog je iglenom koraku točka. Pločice uzorkovanog točka ulaze đu segmente cilindra i obrućzorkovanog u se sa jednakom obimnom brzinom. Nagibni ugao uzorkovano točka prema vertikali jednak je podiza ču, koji dovodi igle u položaj zatvaranja (kao na slici 30.21); funkcije brave izvršava uzorko ani točak. Igla sa stopalom 4(slika 30.20) nalazi se u radnom položaju u iglenom cilindru, u saglasnosti sa ovim uglom, podiže se podizačem poziciju I- “plete”, takođe u međuzupce ulazi visoka pločica 3, ili ostaje u poziciju III- “ne plete” ,ako na odgovarajućem mestu uzor ovani točak nema platine. Kuliranje proizilazi posle izlaza iz zone, u kojoj se cilindar i uzorkovani točak dodiruju, na spuštaču 5. Širi a raporta bR jednaka je broju pločica, koj možemo staviti u uzorkovani točak. Pri ovome visina raporta hR odgovara broju pletaćih sis ema, podeljenih sa brojem boja.


354


5/17/2018



Slika 30.18. Individualni izbor igala uzorkovanim pločica a

Slika 30.19. Individualni izbor igala uzorkovanim ploča a Igla, prikazana na slici 30.21, ima dva radna stopala, od kojih gornje radi sa pločicama uzorkovanog točka, a donje- u kontaktu sa bravama, dovodeći igle u položaj zatvaranja ( “plete”, “zamka”, “ne plete”). Na osnovu ovog principa rada poja ljuje se nekoliko kombinovanih mogućnosti: g upnog ili individualnog izbora igala sa uklj čivanjem podizača brava i (ili) uzorkovanim točkovima. Na slici 30.22 prikazan je rincip delovanja uzorkovanih točkova pri uslovima, da je korak nazubljenog točka t n deljiv sa brojem n iglenog koraka mašine t. U sagla nosti sa ovim, igle cilindra 1 ulaze u zahvat u očetku n-te pločice uzorkovanog točka 2. U bilo kom mestu iglenog cilindra korak ne izn si t, već tp = t+ tm. Na osnovu ovoga pri jednom obrtaju cilindra za pletenje ne učestvuje svak n-ta, već svaka (n+t)-ta pločica.

355



5/17/2018



Slika 30.20. Individualni izbor igala uzorkovanim točko

Slika 30.21. Izbor igala uzo kovanim točkom i podizačem brava

Slika 30 22. Individualni izbor igala uzorkovanim točkom (tm = t)

Ovo se ponavlja na svakom obrtaju cilindra. Uz pomoć datog principa u suprotnom se radi sa jednostavnim uyorkovanim točkom gde se postiže n puta visina raport uzorka. Širina raporta jednaka je maksimaln m broju uzorkovanih pločica koje se upotre ljavaju pri jednom obrtaju uzorkovanog točka. P incip je celishodan za mašine niskih finoća (na primer 4e); za mašine visokih finoća korak uzorkovanog točka postaje suviše mali. Pri individualnom izboru igala u svojstvu izvršnog organa mogu a posluže čelične perforirane trake. Na slici 30. 3 prikazano je konstruktivno rešenje. Čelič a perforirana traka 4 dovodi se prema pleta ćem istemu nad bubnjem 5. Od diskretnog signala perforirana traka uvodi potiskivač 3 koji dovo i iglu 1 u iglenicu 2 u radni položaj (a) odn sno u iglenu bravu 6 u neradni položaj (b). Za konstrukciju na slici 30.24 izvršni program je čelična traka 5. Ona u ravlja pokretljivim pločicama 4 uzorkovanog bubnja 3. Pločice se pokreću pod dejstvo trake i ulaze u zahvatanja (zupčanje) sa poti kivačem pločice 6. Potiskivač sa pločicom odiže se uz pomoć vođice 7. Ovo dovodi do to a da radno stopalo potiskivača 8 izađe iz brave 9 i zatim ne podiže iglu 1 u iglenicu 2 u proces stvaranja petlji (b). One pločice koj se nisu pokrenule ostaju u izlaznom položaju ta o da dolazi do procesa stvaranja petlji (a). Svakom pletaćem sistemu dgovara nepokretni uzorkovani bubanj. Uzorkovani bubanj se nalazi u zahvatu sa iglenim cilindrom i okreće se sa njim sinhrono. zorkovani bubanj predstavlja u stvari posredni azni program kojim upravlja čelična traka u svojstvu centarlnog izvršnog programa. Širina raporta jednaka je maksimalnom broju pločica u uzorkovanom bubnju. Visina raporta određuje se dužinom čelične trake, koja mo e da se nađe na rezervnom bubnju. Opisano rešenje izbora i ala nije potpuno. Zapravo, razmotrili sm važnije principe delovanja uređaja za izbor. aralelno sa ovim mehaničkim uređajima imamo znatan broj Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

356


5/17/2018



kružno pletaćih mašina većeg prečnika sa elektronskim upravljanjem u k jima se izbor igala izvodi elektromehaničkim putem.

Slika 30.23. Individualni izbor igala čeličnom perforiranom trakom

Slika 30.24. Individualni i bor igala uzorkovanim bubnjem i čeličnom trakom

Upravljanje elektromehaničkim izborom igala u saglasnosti sa uzorkom ostvaruje se pomoću elektromagneta. Pret aranje elktrične veličine u mehaničku ima važan značaj za ovaj princip izbora igala. Ostv ruje se tesna uzajamna veza među veličinom i masom konstruktivnih elemenata, načinom postavljanja, radnom brzinom i pouzdanosti rada. Elektromehanički izbor igala pretpostavlja elektronsku preradu informacija upravljanja uređajem za uzorkovanje.

Slika 30.25. ndividualni izbor igala fotoelektromehaničkim pretvaračem sa filmskom trakom Princip elektromehaničkog izbora igala opisan je na primeru prvog o tvarenog rešenja ( slika 30.26).Svakom pletaće sistemu odgovara po jedan magnet za izb r igala. On dobija posle pojačanja na ure uzorkovanje od izvršnog progra san a u idatom od fotoelektri čnekomandu trake. Upr vljađčaju ki za magnet 3 je konstantno namagneti na tajslunačaju čin

357



5/17/2018



zadržava oprugu 4 u osnovnom položaju (slika 30.26,a).Pri tome potiskiva č 5 stoji koso u cilindru 2, tako da njegova radno stopalo ulazi u zonu zahvata brave 6 potiskiva ča i stopalo igle 1 dovodi se prema iglenoj bravi 7 u process stvaranja petlji. Takođe, suprotno, kad upravaljčki magnet dobije impulse struje, on se razmagnetiše I oslobađa oprugu 4. Na slici 30.26,b vidimo da igla ostaje van iglene brave, odnosno kanala. Komanda na uređaju za uzorkovanje, dodana oprugom, deluje samo za vreme prolaženja mimo magneta. Zatim kanali brave služe zato da fiksiraju u izabranoj poziciji upravlja čkim magneto oprugu u momentu njihovog sinhronog obrtanja sa iglenim cilindrom na potrebnom delu pletaćeg sistema. 30.4.2. Sistemi i uređaji upravljanja za izbor igala i uzorkovanje pri kulirnom načinu pletenja

Za kulirni način procesa stvaranja petlji koriste se sistemi i uređaji upravljanja, koji dozvoljavaju dobijanje uzorka putem stvaranja zamki i prenosa polupetlji pri pletenju ažurnih preplataja, a takođe dobijanje i takvih prepletaja kao što su plišani, futerni i drugi. Jednostavnija vrsta uređaja za upravljanje- nosilac programa- javlja se pri ovome istovremeno i izvršnim elementom za stvaranje uzoraka sa zamkama koji predviđa koriščenje uzorkovanih presa na kružno kulirnim mašinama, koje su jedno vreme bile napuštene, da bi se danas ponovo pojavile kao usavršene mašine na kojima se mogu dobiti pletiva namenjena za doni letnji i zimski veš.

Slika 30.26.Desno-levi pres prepletaj sa nazubljenom presom iznad

Slika 30.27.Uzorkovani bubanj za upravljanje individualnim presama

Urezi kružne prese (prazni urezi) (slika 30.26) ne presuju igle i na tim iglama-mestima se stvaraju zamke.Širina raporta bR određuje se brojem mogućih procesa presovanja pri jednom obrtaju kružne prese, to jest obimnom brzinom kružne prese.Visina raporta hR odgovara broju pletaćih sistema po obimu mašine. Posebno trebamo naglasiti da su ove mašine poznate pod imenom “Francuski rundštul”, koje se, kako smo već rekli, danas ponovo pojavljuju u usavršenim raznim varijantama. Isti takav uzorak sa zamkama možemo dobiti na ravnoj kulirnoj mašini (Koton) zahvaljujući primenom individualnih presa, umesto ravne prese (nenazubljene) (slika 30.27). Svakoj 6 odgovarasaindividualna presa 1. Kao izvršni organ pojavljuje bubanj 3,ću kojem se igli u saglasnosti uzorkom postavljaju čivije. Prisutnost čivija za seodgovaraju individualnu presu označava momenat presovanja; u drugom slučaju se stvara „zamka“. Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

358


5/17/2018



Pokretljivost individualne prese se ograničava podupiračima 4 i 5. Uz savki pletaći sistrem nalaze se takođe i radni organi : kulirna platina 7 i odbojno završavajuća platina 8. Pri ovakvoj načelnoj konstrukciji pletaćeg sistema špicastom iglom u saglasnosti sa slikom 30.28 može se upravljati vertikalno položajem individualne prese. Informacija o strukturi uzorka prenosi se sa perforiranom trakom na pokretljivu pločicu u horizontalnom pravcu, ispunjavajući povratno- upravno kretanje. Saglasno izabranom položaju njeno uzorkovano stopalo podstaviće se pod vertikalnim selektorom koji se, kako je prikazano na slici, protivu zatezanju opruge, podižući individualnu presu u položaj presovanja. U drugom položaju selektor i individualna presa postavljeni su bliže nego što je potrebno za presovanje, i špicasta igla (odnosno njen vrh) se ne presuje. Širina raporta bR uzorka, dobijena uz pomoć uređaja, prikazanog na slikama 30.27 i 30.28, odgovara maksimalnoj radnoj širini pletenja. Visina raporta hR zavisiće od obima uzorkovanog bubnja ili od teoretski neograničenog broja otvora na perforiranoj traci. Princip upravljanja vertikalnom individualnom presom, kao na slici 30.28 saglasan je principu na slici 30.29 gde je princip upravljanja prenosnom iglom. On se sastoji u tome što svakoj igli odgovara prenosna igla. U saglasnosti sa uzorkom odre đene prenosne igle uz pomoć upravljanja individualnim presama povlače se od špicastih igala, takoda se na tim iglama ne izvršava proces prenosa petlji. O veličini raporta, dobijenih pri takvom upravljanju, već smo govorili u knjizi Tehnologija pletenja I (Univerzitet u Nišu / Tehnološki fakultet Leskovac kao izdavač).

Slika 30.28. Rad sa individualnom presom

Slika 30.29. Rad individualne prese sa principom upravljanja prenosnom iglom

Prikazan na sliciigla 30.30 princip upravljanja prenosnom suprotan razmotrenom principu. Prenosna 6 u saglasnosti sa uzorkom dovodi seiglom u radnijepoložaj prema špicastim iglama 7. Program uzorkovanja sadrži uzorkovani lanac 1, koji se premešta valjkom 2 koji ima čivije 3. Čivije 3 pokreću polugu 4 čiji drugi krak dovodi u kretanje prenosnu iglu 6, pokretljivo okačenu na poluzi 5. Širina raporta bR ne mora da bude raspoređena po celoj radnoj širini pletenja, visina raporta hR zavisi od dužine uzorkovanog lanca. Uređaj za prenos polupetlji pri kulirnom načinu procesa stvaranja petlji na kružno pletaćoj mašini dobija obrtno kretanje od iglenice. Na slici 30.31 prikazan je red polupetlji, dobijene izduženjem na iglama iglenice, prikazane u preseku (a). Zupčasti točak 1 specijalnog oblika, ulazi u zahvatanje s’ iglama, i okreće se od iglenice i potiskuje svaku drugu špicastu iglu pod susednu iglu;za to vreme se sve polupetlje premeste napred u glavama igala. Posle toga se sve polupetlje povlače nazad na tela igala, i pokrenuta 359



5/17/2018



špicasta igla prihvata susednu polupetlju. Zatim se preko zup častog točka po obimu iglenice tačno, takođe, okreće kružna presa 2, koja zapresuje svaku drugu iglu (b). Na zapresovanim iglama polupetlje se odbijaju sa glave igala tako da se kao rezultat toga na svkaoj igli nalaze polupetlje. Na sledećem (ili nekoliko) pletaćem sistemu n na svaku iglu ponovo se dodaje pređa. Dobijene prepletaje ovin načinom na kružnim kulirnim mašinama nazivamo ažurnim prepletajima.

Slika 30.30. Uređaj za upravljanje prenosnim iglama od uzorkovanog lanca

Slika 30.31. Dobijanje desno-levog ( „Ažur“) prepletaja

Povećanim utroškom materilaja dolazimo do stvaranja takvog prepletaja kao što je desnolevi ažurni prepletaj „Knupftrikot“. Na slici 30.32 prikazano je dobijanje ovog prepletaja. U iglenici ulazi točak 1 odvodeći igle (vertikalna strelica), koji se okreće zajedno sa pločom i tako odvodi igle, tako se u međuprostoru među njima mogu uključiti prenosne platine 4. Platina prihvata polupetlju. Zupčasti točak 3 nalazi se ispod to čka, odvodi igle, i premešta se za nekoliko iglenih koraka u pravcu kretanja igle. On se dovodi u rad tako (kao što je prikazano u donjem delu uzorka, a upravo u pravcu vertikalne strelice) da desna strana zubaca toliko odvodi igle desno da one prihvataju polupetlje, zadržavane prenosnim platinama.Prikazan je u tom delu uzorka tako đe i točak 2, postavljen gore u pravcu vertikalne strelice, obezbeđujući čvrsto naleganje igala prema zupcima točka 3.Posle prolaženja uređaja za prenos polupetlji (30.31,a) i upravo opisanog prenosnog uređaja, jedna od dve polupetlje naći će se okačena na tim iglama. U sledećem redu svaka igla dobija svoju pre đu,naizmenično se stvaraju zamke i polupetlje. Pletivo dobija ažurnu strukturu. Zahvaljujući opisanom uređaju za promenu strukture prepletaja mogu ćnosti uzorkovanja kružno kulirnih mašina postaju neograničene. Izrada plišanih prepletaja na kružnim kulirnim mašinama pretpostavlja samo nešto manju promenu u pletaćem sistemu (slika 30.33). Sa gledišta tehnologije neophodno je iskulirati jedna duži 1 i jedan kraći 2 uvojak. Logično je da se iz osnovne pređe stvaraju samo kraći uvojci koji predstavljaju osnovu desno-levog prepletaja, a na levoj strani (nali č ju) kuliraju se duži uvojci pređe 1 koji se pojavljuju u obliku plišanih uvojaka (lukova). Ukoliko se plišana pređa formira i oblikuje u petlju iz dve jedinice prepletanja, onda se ona mora čvrsto uplesti u osnovni prepletaj. Na slici dole, gledano sa leva na desno, prikazan je proces kuliranja, za Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

360


5/17/2018



koji je potrebna specijalna kulirna platina; ona kulira položenu osnovnu i plišanu pre đu na odgovarajuću dužinu uvojaka. Odbijanje petlji, stvorenih na kraju procesa, izvršava se uz pomoć odbojne platine 3 sa oba formirana uvojaka istovremeno.

Slika 30.32. Dobijanje desno-levog neprekidnog prepletaja „Knupftrikot-Ersatz“

Slika 30.34.Radne faze ili tempa u futernog stvaranju petlji

Slika 30 33.Dobijanje desno-levog pliš prepletaja

Slika 30.35. Dobijanje desno-levog prepletaja, „Princip rada šineza“

Iz slike 30.34 sledi da se za dobijanje pletiva sa dopunskom futernom pređom (siva boja) ista mora položiti iznad tela igle do kuliranja osnovne pre đe (crna boja) (a). Za polaganje futerne pređe služi šinez (slika 30.35). Šinez 3 potiskuje svaku n-tu iglu ( na slici 30.35- svaku drugu) naniže, tako da se među potisnutim 2 i nepotisnutim iglama može uklju čiti futerna pređa 1. Sa iglenicom uzajamno deluje koso postavljena kružna četka 4, usled čega se futerna pređa pomera u dubinu među iglama sasvim blizu do plupetlje. Posle unošenja osnovne pređe (slika 30.34) (b) igla se presuje a polupetlja i futerna pre đa se nanose zajedno (c) i odbijaju se kroz novo iskuliranu petlju osnovne pređe (d).

361



5/17/2018



Možemo takođe uzastopno uplesti dve futernr pređe u jedan petljin red sa premeštanjem (dvostruki futer).

Slika 30.36. Dobijanje desno-levog platirano-futernog prepletaja 30.5. Sistemi i uređaji upravljanja za uzorkovanje pri osnovinom načinu pletenja Princip nepotpunog presovanja svim iglama nalazi takođe primenu pri osnovinom načinu procesa stvaranja petlji na špicastim iglama, i sa gledišta tehnologije pletenja on ima svoje osobenosti po upoređenju sa korišćenjem pri pletaćem i kulirnom načinu (slika 30.37).

Slika 30.37. Uzorkovanje uz pomoć uzorkovane prese na osnovo pletaćoj mašini

Slika 30.38. Osnovne vrste glidera-članci

Uzorkovana presa podešena jeiglama tako ne da polažu povremeno dve koje igle, se a dve propušta. Rupi časte igle na nepresovanim pređu.presuje Polupetlje nalaze na tim iglama neće biti odbijene sve dotle dok se ne ostvari ponovno polaganje pre đe, presovanje i odbijanje. Na ovaj način, na račun razlike u zatezanju petlji pojavljuje se reljefni efekat. Ovaj princip uzorkovanja na osnovo pletaćim mašinama zaslužuje pažnju samo onda kada je neophodno potpuno izlaganje materijala. U suštini, dati princip uzorkovanja se sastoji u promeni radnog takta „polaganje na iglu“ u skladu sa nepotpunim uvodom pređe u polagače prema uzorku, to jest polaganje pređe se izvršava na različitim iglama. Raport uzorka može da zauzme teoretski neograni čeni broj petljinih nizova, takođe funkciju uzorkovane ploče (komandnog mehanizma) izvršava specijani lanac koji se dovodi u kretanje preko usmeravajućeg bubnja u takt sa procesom stvaranja petlji. Specijani lanac seplo sastoji iz proces gliderastvaranja (članaka,petlji beočuga) različitepredati visine,skretanje zato što polaga je po analogiji sa uzorkovanom čom za neophodno čima.


362


5/17/2018



Saglasno slici 30.38 imamo četiri osnovne vrste glidera u lancu : a) ravni glider, b) penjajući glider, c) padajući glider, d) penjajući padajuć glider. U saglasnosti sa ovim lege šine (polaga či-rupičaste igle) se premeštaju pri kretanju lanca. Glideri moraju zadovoljiti potrebe visoke tačnosti i jačine, to jest polagači (posebno na mašinama visoke finoće) moraju prolaziti tačno među špicastim iglama, ili jezi častim. Često primenjujemo najbolji sa gledišta tehnologije pletenja i konstrukcije ure đaja za skretanje polagača (lege šina), princip delovanja koji se sastoji u privla čenju polagača prema lancu uz pomoć klatnene poluge (slika 30.39). zahvaljujući ovom principu možemo ostvariti prenos kretanja od glidera lanca prema ure đaju za skretanje polagača.

Upravljanje skretanje polagača pri većim veličinama raporta uzorka (na primer, u čipkama) očigledno je dosta skupo pošto potrošnja na nekoliko uzorkovanih lanaca usled velikog broja neophodnih glidera dostiže ponekad i vrednost same mašine. Potom, konstruktivna rešenja, koja su vezana sa upravljanjem skretanja polagača, usmerena su na to, da se skrati dužina lanca. Radi toga od uzorkovanog lanca polagači primaju samo ona kretanja, koja služe neposredno za uzorkovnje, a konstantno, mnogo puta se ponavlja kretanje prenose ći se na drugi lanac, koji radi paralelno. Oba dela ure đaja utiču na pomeranje polagača preko zbirnog polužnog prenosa. Na narednim slikama prikazani su primeri koji daju o čiglednu predstavu o ovim principima. Tako, na slici 30.40 je prikazano nezavisno odvojeno osnovno i uzorkovano polaganje na dva lanca: 1- za osnovno polaganje i 2- za uzorkovano polaganje. Kretanje od oba nosioca programa izvršava se to čkovima 3, a ukupno kretanje predaje spona 4 ure đaja za skretanje polagača preko zbirne poluge 5. Na slikama 30.41, 30.42, 30 43 vidimo da se upravljanje polagačima na iglu, koje se izvršava samo preko jdenog iglenog koraka, ostvaruje putem različitih konstruktivnih rešenja od ploče u vidu nosioca programa, a neophodno za uzorkovano polaganje pod iglu dobija nezavisno upravljanje od uzorkovanog lanca (siva boja). Zahvaljujući ovome otpadaju svi glideri, neophodni za polaganje na iglu, rashod na uzorkovani lanac se smanjuje. Veličine glidera za opisane uređaje za skretanje polagača moraju biti usaglašene sa finoćom mašine. Zatim za preusklađivanje osnovo pletaćih mašina na drugu fino ću putem promene nosećih radnih organa polagača, treba primeniti glidere koji odgovaraju novom iglenom koraku (sa uzimanjem u obzir prenosnog odnosa), to jest dolazi do promene uzorkovanog lanca. Princip delovanja konvertirajućeg (lančanog) uređaja za skretanje polagača, saglasno slici 30.44 ima to bitno preimu ćstvo što pri promeni finoće mašine možemo koristiti taj isti lanac, menjajući samo osnovnu dužinu ramena H poluge 4, koja je čvrsto povezana sa polugom 5. U saglasnosti sa ovim, mora biti promenjen i raspored to čkića Z. Dužina ramena H može da bude umanjena za vrednost I-VIII. U tabeli na slici 30.44 date su neophodne vrednosti H, a pri zadatom broju glidera neophodno je da rade mašine đene fino će. upravljanja skretanja polagača služi za grupno upravljanje polagačima pri odre Opisani princip čemu broj grupa odgovara broju polagača, a veličina grupe – broju rupičastih igala (polagačima)

363



5/17/2018



Slika 30.39. Uređaj za skretanje polagača Slika 30.40. Uređaj za skretanje polagača. lege šina Nezavistan rad lanca za osnovno i uzorkovano polaganje

Slika 30.41. Uređaji za skretanje polagača.Slika 30.42. Isto kao i na slici 30.41. Slika 30.43. Isto Nezavisno upravljanja polaganja kao i na slici 30.41 pod iglu i na iglu

za jedan polagač, odnosno Lege šinu. Približavanje prema upravljanju pojedinim radnim organom izvodi se putem povećanja broja grupa, to jest povećenjem broja polagača. Suprotno predstavlja za sebe upravljanje pojedinim polagačima osnovo pletaće mašine sa jezičastim ći sistem, iglama ( slika je 30.44). gornjem delu slike prikazan je u preseku u donjem delu prikazan izgledUiznad na odbijaju ću plo ču sa telima igala ipleta na radne organe 1-3. U pletaćem sistemu zajedno sa tri osnovna polagača ima i jedan uzorkovani sa rupičastim iglama 1. Ove rupičaste igle na slici 30.45 prikazane su naizmeni čno u sivoj i crnoj boji. Rupičaste igle, prikazane crnom bojom, nemaju individualno upravljanje, one se sve istovremeno kreću sa polagačima. Položaj među njima, prikazan sivom bojom rupičastih igala, nalazi se u saglasnosti sa uzorkom pod delovanjem čivija 2 koje mogu ulaziti u usmeravajuću letvu 3. Usmeravajuća letva premešta se u pravcu skretanja polagača pri čemu čivija 2, ulazeći u letvu, premešta se zajedno s’njom. Zahvaljujući individualnom upravljanju, čivija u položaju naniže pri premeštanju usmeravajuće letve odvodi u stranu „sive“ rupičaste igle, a u položaju naniže- ne

odvodi.


364


5/17/2018



Izbor čivija ostvaruje se preko perforirane trake.Ukupan broj „sivih“ i „crnih“ rupičastih igala jednak je broju jezičastih igala. Takođe sivom bojom prikazani su i polagači koji se ne odvode, na svaku jezičastu iglu polažu pređu. Odvod ovakvih polagača vodi prema tome da se položena pređa preko njih polaže na susednu jezičastu iglu, na koju se pređa takođe polaže na susednu „crnu“ rupičastu iglu. Putem ovakvog upravljanja na svaku od dve jezičaste igle može se polagati uzorkovana pređa samo za jednu jezičastu iglu ili uopšte da se ne polaže, a na drugu iglu mogu se polagati dve uzorkovane pre đe. Na polaganje pređe sa uzorkovanim polagačima deluje presa 4, to jest osnovo pleteno pletivo može da ima u uzorku pletiva zamke i flotiranje (podleganje pređe).Podužna masa uzorkovanih pređa mora da bude takva da se pređe razlikuju od osnovne pređe.

Slika 30.44. Konvertirani uređaj skretanja polagača U zaključku treba reći da uzorkovani uređaji pri osnovinom načinu pletenja dozvoljavaju da se bitno promeni površina pletiva, na bazi poznatog načina procesa stvaranja petlji i polaganja pređe. Tako, plišano pletivo stvaramo putem polaganja plišane pre đe kao dopunsko u odnosu na osnovno polaganje, pri čemu vezni deo petlji iz plišane pređe obavija čiviju druge iglenice. Pri ovome se na levoj strani pletiva (nali č ju) stvara plišana petlja čija se veličina određuje rastojanjem među iglenicama sa čivijama i iglenicom sa jezičastim iglama. Plišana pređa sama stvara petlju i zatim se poveže čvrsto. Slika30.45.Uzorkovanje pomoću individualnog upravljanja polagačima

Slika30.46. Dobijanje plišanog pletiva na jezičastim iglama

Ovaj princip se primenjuje takođe i pri pletaćem – prošivnom načinu „Malipol“ . Utrošak plišane pređe se smanjuje, takođe se izvršava upletanje pređe ne u obliku petlje, već samo u obliku zamki (slika 30.47) tako da se dobija osnovo pleteno futerno pletivo sa pove ćanim 365



5/17/2018



flotiranjem futerne pređe. Za stvaranje savijenih delova futerne pređe takođe služi iglenica sa čivijama 1. Među polagačima za osnovnu pređu i polagačima za futernu pređu 2 postavljena je presa 3, zahvaljujući ve ć opisanom radu koji futernu pređu polaže u vidu zamke. Isto tako vezivanje pređe u ovom slučaju se izvršava znatno slabije i u zavisnosti od cilja primene pletiva potrebna je njegova specijana obrada. Ovaj princip uplitanja futerne pređe analogan je pletaćem – prošivnom principu uplitanja futerne pređe „Malimo“. Na slici 30.48 prikazan je način pletenja na dvoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini sa jezičastim iglama na kojoj možemo proizvesti desno- levo futerno pletivo. Ukoliko imamo dve iglenice sa jezičastim iglama, među kojima se izvršava polaganje futerne pre đe, iglenica sa čivijama sa stvaranje savijenih delova pređe nije neophodna. Desno i s’leva od polagača za futernu pređu 2 postavljena je padajuća presa 1 i 3 (upliće futernu pređu u obliku zamke). Saglasno ovome dva spoljna polaga ča izvršavaju polaganje osnovne pređe. Posle procesa pletenja futerne pređe se seku po sredini (u pravcu strelice) i stvaraju se dva desno-leva futerna pletiva. U svojstvu poslednjeg primera univerzalne primene osnovo pletaćih mašina (posebno Rašel mašina) treba ukazati i na njihovo koriš ćenje pri izradi krep pletiva (slika 30 49). Na svakoj iglenici dvoiglenične osnovo pletaće mašine sa jezičastim iglama stvaramo po jedno desno-levo osnovo pleteno pletivo. Na iglenici 1 pletemo manji broj petljinih redova nego na iglenici 2, zatim na poslednjoj površini pletiva više redova. Posle stvaranja zadatog broja petljinih redova polagači iglenice 2 izvršavaju polaganje pređe na iglenicu 1 tako da dolazi do sjedinjavanja oba pletiva i na taj način se pojavljuju krepovane strukture.

Slikafuternog 30.47. Dobijanje pletiva

Slika 30.48.Dobijanje desno-levog Slika 30.49.Dobijanje futernog pletiva na dvoigleni čnoj krepovanog pletiva mašini sa jezičastim iglama

30.6. Elektronsko upravljanje uzorkovanjem Ima li veće preimućstvo primena elektronske tehnike sa upoređenjem sa primenom jedne samo mehaničke tehnike – koju određujemo nizom specifičnih uslova. Šema upravljanja, neophodna za ostvarenje uzorkovanja na kulirnoj ili pletaćoj mašini, u opštem slučaju komandni mehanizam, sadrži: programski davač (prijemnik), to jest konstantni memorijski uređaj i sinhronizator, računski uređaj, pojačivač-pretvarač, razvodnik signala, pojačivač- pretvarač, izvršne elemente, a na delu upravljanja- radne organe koji realizuju uzorkovanje. Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

366


5/17/2018



Pri mehaničkom upravljanju uzorkovanjem funkcionalna veza memorijskog uređaja sa pretvaračem ostvaruje se samo mehanički. Pri eletronskom upravljanju uzorkovanjem veza memorijskog uređaja sa pretvaračem ostvaruje se pomoću elektronskih uređaja. Izvršni element i radni organi javljaju se kao mehanički elementi mašine. Među elektronskim i mehaničkim sistemima upravljanja, kao po pravilu, pomoću elektromagnetnih elemenata konstrukcije dolazi do pretvaranja električne veličine u mehaničku. Ovi pretvarači elementa, sa tačke gledišta tačnosti, funkcionalne pouzdanosti, eksploatacije i vrednosti javljaju se kao kriti čni delovi sistema upravljanja. Preimućstvo elektronskog sistema upravljanja pokazuje se u ovom slučaju, kada brzodelujući-brzohodni upravljački uređaj, koji radi čisto mehanički, više ne odgovara brzini radnih organa dela upravljanja. Ovi položaji do sada ne postoje. Kao pozitivno pojavljuje se i to , da elektronski memorijski uređaj ima visoku gustinu informacija (signala) i zapreminu, nego mehanički. On sadrži veći broj uzoraka ili uzoraka ve će veličine i ima pri tome alo vreme izbora ili visoko brzohodno delovanje ( Tabela 30.1). Ovo preimućstvo pojavjuje se u onom slučaju, kada se pomoću sistema mora upravljati pletenjem sa većim brojem izvršnih mehanizama, koji u prvom redu moraju upravljati pletenjem sa većim brojem petljinih redova nezavisno jedan od drugoga, to jest pri individualnom upravljanju radnim organima i pletenjem uzoraka većih raporta. Prema tome, znatno se proširuje mogućnost memorijskog uređaja. Uslovi za ovo stvaraju se pri pleta ćem, osnovo pletaćem i kulirnom načinu procesa stvaranja petlji. Brojevi pojedinih signala, koje je neophodno uvesti u memorijski ure đaj, zavise od raporta uzorka i finoće mašine. Za elektronski sistem upravljanja je sve jedno, ili nije potrebno, na primer, predaja informacija za stvaranje maksimalnih petljinih redova na jednom pletaćem sistemu ravno pletaće mašine ili njihova raspodela na nekoliko sistema kružno pleta će mašine velikog prečnika. Isto tako raspodela je očigledna karakteristična za mehaničke nosioce programa manjih veličina. Radni organi kojima se upravlja – to su: jezičaste igle pri pletaćen načinu procesa stvaranja petlji, zatvarači (iglice) olučastih igala pri osnovo pletaćem načinu stvaranja petlji. Za ravne kulirne mašine (Koton-Cotton) mi ne znamo ni jedno realizovano rešenje ( ove vrste). Teoretski bi bilo mogućno da se ostvari, na primer upravljanje individualnim presama. Bez obzira na to što pitanje o daljem usavršavanju ravnih kulirnih mašina u vezi sa njihovim ekonomskim preimućstvima u međunarodnim razmerama stoji očigledno veoma oštro, korišćenje elektronskih sistema upravljanja uzorkovanjem ograničava se za sada njihovom primenom na ravnim i kružno pletaćim mašinama različite namene. Pre nego što podrobnije razmotrimo dati problem, trebamo se posvetiti obradi raporta uzorka (pripremi za uzorkovanje) o kojima se do sada samo pominjalo. Pod tim se podrazumeva obrada modela štampanjem uzoraka u bilo obliku (žaketa, fotografije, dobijanje uzoraka na pletivu bojenjem, i takokom dalje) sa ciljem pripreme za očitavanje za upisivanje u memorijski uređaj mašine. Obrada modela uzorka ranije se izvodila ručno. Za pletenje, kulirne i osnovo pletaće načine proces stvaranja petlji postoji posebna zakonitost stvaranja uzorka. Saglasno ovim zakonistima model uzorka je neophodno prevesti u mehani čki nosilac programa. S’obzirom na korišćenje boja za ravno pletaće mašine to znači, na primer, izradu žakarove karte po radnoj širini pletenja sa dužinom, koja odgovara broju petljinih redova; za kružno pletaće mašine malog i većeg prečnika – opremanje približno 50 – 100 uzorkovanih doboša na svakoj mašini pločicama ili čivijama, pripremu uzorkovanih pločica i drugo, za osnovo pletaće mašine – bušenje žakarovih karti za upravljanje polagačima.

367



5/17/2018



Tabela 30.1.

Ovi veliki gubici ručnog rada za pripremu uzorka mogu biti odstranjeni pomoću sistema elektronske obrade uzorka, koji je moguće spojiti sa elektronskim sistemom upravljanja uzorkovanjem. Model uzorka izračunavamo ručno pomoću tasture, iglenog polja, crtežnog panela ili mehaničkim putem (ponekad sa korišćenjem šablona) i dobijene informacije (oko 4- 8, maksimum 12 bita) obra đuju se u računskoj mašini sa programskim uređajem. Iz te mašine izlazi sakupljeni program, različite vrste ( na primer, perforirana traka, magnetna traka). Dobijeni podaci kontrolišu se pomoću pisaće mašine, štampača, crtežnog pribora (plotera) ili pre svega pomoću ekrana u boji. Pomoću tih pribora moguće je korigovati uzorak u suprotnom pravcu kroz računsku mašinu, a takođe proizvoditi takve manipulacije, kao ogledalski odraz uzorka, njegovo razmnožavanje ili promene boje. Dalja obrada informacija sa spoljnim memorijskim uređajem može se izvršiti različito. Na primer, možemo ostvariti programsko upravljanje uzorkovanjem na pletaćoj mašini uz pomoć računskog uređaja i programskog upravljačkog uređaja.Signali upravljanja se mogu čunskoj obrađiavati u ćra mašini sredstvima programiranja, koja mašina neposredno upravljaju jednom pleta om mašinom ili sagrupom mašina kao ra čunska za upravljanje proizvodnim procesima. U oba slučaja skoro na svim pletaćim mašinama predviđamo takođe mogućnost primene mehaničkih upravljačkih uređaja, kao što su uzorkovani bubnjevi (radna središta mašine), uzorkovane ploče, trake za mašine, upravljački mehanički, pri istovremenoj kontroli. Pri tome, treća varijanta upravljanja pletaćim mašinama za elektronsku obradu podataka ne predviđa korišćenje mašina sa elektronskim upravljanjem.

U svojstvu osnovnih naziva različitih varijanti opisane opšte šeme uporedo sa drugim nazivima treba izdvojiti: • Vrstu izračunavanja uzorka (ručno ili mehanički neposredno sa modela ili uz pomo ć šablona) i broj izbora izračunatih boja;

• Zapreminu unutrašnjih memorijskih uređaja i u zavisnosti od toga veli činu raporta

uzorka; • Varijativnost računskih mašina usled njihovog korišćenja za upravljanje proizvodnim

procesima ili u svojstvu memorijskih uređaja i u vezi sa tim njihova primena; • Uređaje za upravljanje uzorkovanjem ili proizvodnim procesima (jedna grupa

mašina), i usklađenost sa drugim sistemima; • Vrste nosilaca informacija konstantnih memorijskih uređaja, koje pripadaju mehaničkom izračunavanju, za nemehanički sistem (filmska traka, papirna perforirana traka, kaseta sa magnetnom trakom ) ili za mehanička korišćenja elemenata (uzorkovani bubnjevi, ploče i tako dalje); Ovi nazivi uslovljeni su razlikama u ekonomskim troškovima.


368


5/17/2018



Tehnički nivo elektronskih sistema obrade uzoraka i upravljanje uzorkovanjem različit je za razne načine procesa stvaranja petlji, odnosno pletenja. Najbolji rezultati postignuti su u oblasti primene kružno pletaćih mašina velikog prečnika, snadbevenih sa više sistema poređanih jedan do drugog. Znatno manji broj sistema imaju ravno pleta će mašine. Za osnovo pletaće mašine postoji jedna varijanta rešenja: upravljanje zatvaračima ili iglicama kod olučastih igala (Koket mašine) u saglasnosti sa uzorkom.

Slika 30. .50. Frekventnost predloženih modela kružno pleta ćih mašina velikog prečnika po maksimalnim veličinama raporta uzorka sedamdessetih godina po Offerman- Tauch-Marton

Individualna pokretljivost igala i veći broj prerađiavanih ihformacija, povezane sa uzorkom, a takođe i važnost uzorkovanja pri pletenju uopšte predstavlja u principu povoljne preduslove za stvaranje i usavršavanje pletaćih mašina sa pletaćim načinom pletenja, đutim ćem to me osnovo načjest inu proizvodnje, stvaraju druge probleme nego pri pri pleta ćem pleta načinu, javljaju se odnosno poteškoćpletenju, e pri upravljanju sa razli čitim uzorkovanim pređama, uslovljene uzorkovanjem. Za industrijsku realizaciju osnovo pleta ćeg načina procesa stvaranja petlji, bez sumnje je koriš ćenje nemehaničkog upravljanja polagačima, odnosno primena uzorkovanog lanca koja košt ao čigledno dosta skupo.

Za elektronski sistem obrade uzoraka i upravljanje uzorkovanjem karakteristična su tehnička, tehnološka i organizacijska primućstva i nedostaci. U pogledu preimu ćstva neophodno je dati: • Veću operativnost i usklađenost usled brze promene uzoraka; • Racionalnu pripremu uzoraka pri većim kolekcijama i obuhvatnost proizvodnje; • Ostvarivanje manipulacije sa uzorkom (putem ogledalskog slikanja, promene boje, razmnožavanja i drugo); • Lako sakupljanje uzoraka; • Stvaranje povoljnosti za automatizaciju; • Dobijanje visokih teortskih radnih pokazatelja memorijskih uređaja. Međutim neophodno je nabrojati i nedostatke: • Prisutnost radnika specifičnih specijalnosti za posluživanje elektronskih konstruktivnih grupa; • Povećani rashod na jedna uzorak pri manjim kolekcijama ili većim partijama; • Mogućnost prekida celokupne grupe mašina pri upravljanju ve ćim brojem mašina, i ako se pojavila greška samo na jednoj mašini;

369



5/17/2018



• Neophodnost povećanja stalne čistoće pri proizvodnom uvođenju mašina sa

elektronskim upravljanjem pošto često nema usklađenost podataka i programa; • Poteškoće održavanja mašina u ispravnosti radi sve većeg moralnog trošenja sredstava elektronike po upoređenju sa mehaničkim sredstvima. • Posebno je važno preimućstvo eletronskog sistema upravljanja uzorkovanjem, jer dozvoljava dobijanje većih veličina raporta uzorka. Pošto je razvoj elektronske obrade uzoraka započeo sa njegovom primenom na kružno pletaćim mašinama velikog prečnika, pri čijem je radu sakupleno više eksperimenata, to ćemo ukratko opisati veličine raporta uzorka na primeru kružno pletaće mašine velikog prečnika (Tabela 30.2). • U saglasnosti sa razvojem elektronske obrade uzoraka u 1975. godini modeli mašina sa uređajima za uzorkovanje dozvoljavaju da se dobiju raporti sa brojem petlji 104 , što iznosi oko 50%. Približno 40% otpada na modele mašina, koje su namenjene za dobijanje raporta srednjih ili većih veličina, koje se isto tako mogu realizovati i pomoću mehaničkog sistema upravljanja. Tabela 30.2.

Očigledno veći raporti sa brojem petlji od 10 6 i 107 praktično skoro ne nalaze primenu, jer kao prvo,za mašine malih finoća raport uzorka je veći nego broj petlji u proizvodu, i kao drugo, po različitim uzorcima neophodno je dati preimućstvo manjim uzorcima. Za proizvode sa očigledno velikim raportom uzorka to iznosi 5%. Prema tome, treba uzeti u obzir da u tim oblastima primene, za koje ovi uzorci predstavljaju interes, 1/3 – 2/3 obima proizvodnje velikih preduzeća dolazi na jednobojno pletivo. Ovo vodi ka tome da se uzorci za Ovim uzorkovanje kružno pleta mašina udaprkasi koriste. ne pokazuje prednost đujemo činjenicu samimkod potvr tućih velikinepotpuno raporti uzoraka elektronskim upravljanjem uzorkovanjem.


370


5/17/2018



Slika 30.51. Frekventnost predloženih modela kružno pleta ćih mašina velikog prečnika po maksimalnim veličinama raporta uzorka osamdesetih godina po Offerman-Tauch- Marton

Slika 30.52. Frekventnost mehaničkih i elektronskih memorijskih uređaja na predloženim modelima kružnih pletaćih mašina velikog prečnika po Offerman-Taush-Marton

371



5/17/2018



Očigledno veći raporti sa brojem petlji od 10 6 i 107 praktično skoro ne nalaze primenu, jer kao prvo,za mašine malih finoća raport uzorka je veći nego broj petlji u proizvodu, i kao drugo, po različitim uzorcima neophodno je dati preimućstvo manjim uzorcima. Za proizvode sa očigledno velikim raportom uzorka to iznosi 5%. Prema tome, treba uzeti uproizvodnje obzir da u velikih tim oblastima ovi uzorci predstavljaju interes, 1/3 da – 2/3 preduzeprimene, ća dolazizanakoje jednobojno pletivo. Ovo vodi ka tome se obima uzorci za uzorkovanje kod kružno pletaćih mašina u prkasi nepotpuno koriste. Ovim samim potvrđujemo tu činjenicu da veliki raporti uzoraka ne pokazuje prednost elektronskim upravljanjem uzorkovanjem. Zatim elektronski sistemi obrade uzoraka i upravljanja uzorkovanjem koriste se često za dobijanje srednjih i malih raporta uzoraka. Uporedo sa uticajem modela i estetike znatno se manje koriste veliki raporti koji stvaraju veći gubitak pri krojenju proizvoda. Zahvaljujći navedenom usavršavanju mehaničkih sistema upravljanja uzorkovanjem postoje moguć nosti takođe i za stvaranje, u određenim granicama očigledno, većih raporta uzoraka ; to savršenstvo u suštini je usmereno na pojednostavljenje promene izvršnog programa i skraćenju vremenu za njegovu zamenu. Znatno se olakšava rad obradom uzorka. U toj vezi takođe možemo reći da razni sistemi upravljanja uzorkovanjem, kao po pravilu, su pouzdaniji, negoli njihove prostije konstrukcije. Ove činjenice, koje imaju mnogo analogija, potvrđuju o usavršavanju u raznim oblastima. Ekonomska istraživanja na bazi poznate tehnike i eksperimenata, potvrđuju da u oblastima praktične realizacije postoje granice u kojima je mehanički i elektronski sistem uzorkovanja ekonomski povoljan. Ove granice određujemo veličinom kolekcije, veličinom partije, asortimanom, obuhvatnošću preduzeća i drugo. U zaključku možemo reći da elektronsko upravljanje uzorkovanjem obogaćuje tehniku rada na kružno pletaćim mašinama. Ono ne potiskuje mehanički sistem upravljanja uzorkovanjem. Preimućstvo proizvodne primene elektronskog sistema sastoji se u obradi u obradi muzorka u granicama njegove primene, i to u prvom redu sa svoje strane odnosi se prema pletaćem načinu proizvodnje. Treba takođe reći, i ako se to odnosi prema samoj izradi pletiva, da veći deo uzorka ispunjava potrebe, a za pletiva uopšte automatsku potrebu. Postignuti uspesi u ovoj oblasti utiču na oblast primene uzoraka u boji i suprostavljaju se dostignu ćima u upravljanju uzorkovanjem na pletaćim mašinama. Isto tako izrada pletiva kulirnim i pleta ćim načinom kao osnovni načini stvaranja pletiva opravdavaju sebe, zahvaljujući mogućnostima uzorkovanja u boji. Zatim, u datoj oblasti uvek postoji tendencija prema tehni čkom savršenstvu i ekonomskom poboljšanju.


372


5/17/2018



31. Mehanizmi dodavanja osnove

31.1. Mehanizmi dodavanja osnove kočećeg dejstva

373



5/17/2018



31.2. Mehanizmi dodavanja osnove prinudnog dejstva


374


5/17/2018



375



5/17/2018




376


5/17/2018



31.3. Dodavači pređe na pletaćim mašinama

377



5/17/2018




378


5/17/2018



31.4. Načini dodavanja osnove na osnovo pletaćim mašinama

379



5/17/2018




380


5/17/2018



381



5/17/2018




382


5/17/2018



383



5/17/2018




384


5/17/2018



385



5/17/2018




386


5/17/2018



31.5. Mehanizmi povlačenja i namotavanja pletiva

387



5/17/2018



31.6. Valjkasti i vučni mehanizmi povlačenja pletiva


388


5/17/2018



389



5/17/2018




390


5/17/2018



391



5/17/2018



31.7. Sekcioni mehanizmi povlačenja pletiva


392


5/17/2018



31.8. Pneumatski mehanizmi povlačenja pletiva

393



5/17/2018




394


5/17/2018



31.9. Mehanizmi povlačenja pletiva osnovo pletaćih mašina

395



5/17/2018




396


5/17/2018



397



5/17/2018



32. Pogoni pletaćih mašina 32.1. Pogoni kružno pletaćih mašina


398


5/17/2018



399



5/17/2018




400


5/17/2018



401



5/17/2018




402


5/17/2018



32.2. Pogoni ravno pletaćih mašina

403



5/17/2018



32.3. Pogoni čaraparskih automata


404


5/17/2018



405



5/17/2018




406


5/17/2018



32.4.1. Kontrolori pređe i čvorova kulirnih mašina

407



5/17/2018




408


5/17/2018



409



5/17/2018



32.4.2. Kontrolori pređe na osnovo pletaćim mašinama


410


5/17/2018



411



5/17/2018



32.4.3. Kontrolori pletiva


412


5/17/2018



413



5/17/2018



zatvaranja ( u tom slu čaju polupetlja neće biti odbijena sa igala) ili prekidom izvršenja operacije kuliranja, oblikovanja, a shodno tome i odbijanje. Isključivanje pletaćih sistema putem prekida izvršavanja operacije presovanja i polagnja đe primenjujemo čnebiti pre kulirnim konstrukcije. Prekid na izvršenja operacije presovanja na za kružnim isključivanje pletaćmašinama ih sistemaklasi može takođe primenjen Koton (Cotton) mašinama. Međutim, prisutnost nekoliko vodiča pređe na svakom pletaćem sistemu, a takođe i periodično pojaganje pređe, otežava korišćenja ovog načina. Isključenje pletaćih sistema putem prekida izvršenja operacije zatvaranja ili odbijanja može biti primenjen na čaraparskim automatima, gde možemo spustiti i podi ći igleni cilindar, a shodno tome i prekinuti izvršenje ovih operacija. Automatsko isključenje pletaćih sistema u većini slučajeva koristi se u kombinaciji sa isključenjem pogona mašine. 35.2. Programsko upravljanje radom pletaćih mašina 35.2.1. Osnova programskog pletenja komadnih proizvoda i delova Pletenje komadnih proizvoda, delova proizvoda koji se stvaraju iz uzastopnih nizova nekoliko promenljivih procesa, razlikuju se režimima rada pletaćih organa, dodavanju pređe, brzini pletenja i tako dalje.prelaz od jednog procesa prema drugom ostvaruje se automatski pri čemu svi pletaći automati imaju programsko upravljanje. Namena programskog upravljanja je obezbeđenje neprekidnog izvršavanja operacija i cikljusa izrade proizvoda pri automatskom prelazu od jednog procesa na drugi. U skladu sa pletaćim mašinama to znači uključivanje u rad jednih mehanizama i isključivanje iz rada drugih u određenom (cikličnom) redosledu. Na ovaj način programsko upravljanje rešava dva osnovna zadatka:  Određuje momenat prelaza prema odgovarajućem procesu; 

Odabira za dati proces neophodne mehanizme. Za rešenje ovih zadataka sistema, programsko upravljanje automatima mora da ima sledeće osnovne uređaje i mehanizme:  U osnovne spadaju uređaji na kojima mora biti „zapisan“ program rada automata pri pletenju komadnih proizvoda ( ili delova). Program mora da sadrži kako redosledno izvršenje procesa u ciklusu pletenja proizvoda tako i redoslednost rada mehanizma u svakom procesu. Ove uređaje nazivamo nosiocima programa ili izvršnim uređajima.  Za automatsko upravljanje mehanizmima nosilac programa mora da ima kanale sa kojima predaje signale prema izvršnim organima. Program obično biva „zapisan“ uslovnim znakom ( u vidu određenog oblika ekscentra, perforacije, slaganja (umetanja) čivija, štiftova i tako dalje),programa. zatim u Ove sistemu programskog očitavanje zapisanog uređaje nazivamo raupravljanja čunskim. mora biti uređaj za


414


5/17/2018



32.6.. Primer programiranog pletenja na čaraparskim automatima

415



5/17/2018




416


5/17/2018



417



5/17/2018




418


5/17/2018



419



5/17/2018



32.7. Mehanizam dodavanja pređe na jednocilindričnim čaraparskim automatima 32.7.1. Opšte o mehanizmu

Mehanizam dodavanja pređe namenjen je za obezbeđenje neprekidnog dodavanja pređe sa projektovanom dužinom u pletaćem sistemu. Na automatu "Mono-4" Italija primenjujemo pasivno dodavanje pređe, kada se pređa odmotava sa kalema po meri njene potrošnje pletaćim organima. U mehanizam dodavanja ulaze: vodiči pređe, namenjeni za dodavanje pređe u pletaćem sistemu; kontrolori pređe, koji kontrolisu stanje pređe (prekid, zatezanje, silaz sa kalema); zatezači pređe; kompenzator zatezanja pređe; keramička okca i stalak za kalemove. Na slici 32.28 prikazana je principijelna šema uvoda pređe. Kalem (2) postavljen je na držaču kalema (1). Pređa kroz usmerivače (3, 4 i 5), tanjiraste ko čnice (6), kontrolora pređe če (8 i 9) I vodiča pređe (10) dodaje se iglama. Usmerivači pređe (3 i 4) mogu (7), biti uusmeriva obliku cevi. Slika 32.28. Šema uvoda pređe u mehanizam dodavanja

Tanjirasta kočnica ima dva tanjirića od kojih je jedan slobodan a drugi je fiksiran i povezan sa oprugom koja na kraju ima jedan mikrozavrtanj pomoću koga se vrši podešavanje opruge, odnosno njen pritisak na slobodni tanjirić. Pošto pređa prolazi između pločica ona se jednostavno koči a ne zateže, kako se u praksi obično kaže. Pređa se zateže uz pomoć kompenzatora, koji izjednačava zatezanje pređe kako bi se iglama dodala projektovana dužina pređe. Tanjirasta kočnica (1) (slika 32.29) pričvršćena je na telo kontrolora pre đe (2), koji je sa svoje strane fiksiran *u čvršćenjem (3) na prstenu (4), pričvršćen na redniku za kalemove. Iznad ko čnice (1) postavljen je tanjirić (5) za zamršavanje odmotavanja pređe. U svojstvu kontrolora pređe koristimo piezo keramički elektronski sensor. Zatezanje pređe u prolazu pobuđuje električni signal u piezo kristalu. Pri prekidu pređe električni signal nestaje, i mašina se zaustavlja. 32.7.2. Mehanizam elektronskog izbora igala

Za dobijanje uzorkovanih prepletaja i željenog oblika proizvoda na automatu je postavljen mehanizam elektronskog izbora igala. Principijelna šema izbora igala prikazana je na slici 32.30. Ispod svake igle (1) je postavljen selektor (2) sa stopalom izbora (3). Pre dolaska prema odabiraju ćem sistemu selektor (2) podiže se od centra cilindra tako, da njegova radana stopa (4) podpadnu na deo brave za podizanje (5).


420


5/17/2018



Izbor igala izvršava element izbora, koji uzajamno deluje na selektor (2). Ako se element izbora nalazi u gornjem položaju (kao na slici 32.30,a), onda on ne će delovati na stopalo izbora (3) selektora (2), radno stopalo (4) podpada na deo brave za podizanje (5), i (2) povlači iglu (1) u radni položaj. Ako se element izbora spusti u niži položaj (slika 32.30,b), to će on, delovanjem na stopalo (3), uvu ći selektor (2) u kanal iglenog cilindra. Radno stopalo (4) prolazi mimo dela brave za podizanje (5), selektor ne podiže iglu i u daljem sistemu ona neće plesti.

Slika 32.29. Uređaj zatezanja i kontrole pređe

Slika 32.30. Principijelna šema izbora igala

32.7.3. Proces pletenja čarapa Pri prvom obrtaju cilindraseupoprvom sistemu selektori,(1)odabrani elektromagnetnim elementima izbora, podižu ivici dela braveparni za podizanje (slika 32.31) i uvode parne igle na nivou prolaza (potpunog zatvaranja) za otvaranje jezi čaka igala. Deo brave 14 uključuje se i spusta odabrane igle na nivou osloba đanja (nepotpuno zatvaranje). Radni delovi brave na slici su prikazani crnom bojom. Na tom nivou igle prolaze u drugom sistemu, gde se uključuje deo brave za spuštanje (spuštač) (11) I prvi vodič pređe, koji polaze elastomernu nit (1) (slika 32.32,a) na parne igle. Spuštanje selektora izvodi se sa delom brave (33). Ostali sistemi ne rade. Pri drugom obrtaju cilindra u prvom sistemu odabiraju se neparne igle i na njima ostvaruje pletenje analogno pri prvom obrtaju cilindra (slika 32.32,b), sto dozvoljava izradu petlji na svim iglama, pošto pređa (2) odvaja igle, prolazeći među njima. đečza tome, za vreme drugog proizilazi polaganje prebo na boPrema čnim kukicama. Za to se uključobrtaja uje deocilindra brave (1) ploče (slika 32.33,a), ne prošivanje kukice izdižu se od centra plo?č (diska) I raspoređuju se među iglama odabranim u trećem sistemu za polaganje prošivne pređe (slika 32.33,b). Podizanje igala na prolaz (potpuno zatvaranje) u trećem sistemu proizilazi neparnim selektorima, podizući se po delu brave (2) (slika 32.34). Polaganje prošivne pre đe ostvaruje se vodičem pređe (5) trećeg sistema. Zatim savijajući se (kuliranje) deo brave (2) spusta igle, stvarajući red petalja (3), čiji platinski lukovi leže na bočnim kukicama (slika 32.35). Selektori se spustaju bravom (34). Pri trećem obrtaju cilindra prvi sistem ne radi. U drugom sistemu odabiramo parne selektore, koji, podizući se po delu brave (4) (slika 32.36), izvode parne igle na oslobađanje (nepotpuno zatvaranje), i one zahvataju elastomernu pređu (nit) prvog vodiča pređe. Uključivanje delova brave za spuštanje (kuliranje) prvog i trećeg sistema, kao i bilo kog dela

421



5/17/2018



brave, približavanju prema cilindru, proizilazi u dve etape. Pri prolazu dela iglenog cilindra sa iglama, koje imaju niska stopala, kulirni deo brave uklju čuje se na polovinu. U daljem, kada po kulirnom delu brave prolaze visoka i srednja stopala igala, on se uključuje potpuno.

Slika 32.31. Putanja kretanja stopala igala i selektora pri pletenju prvog i drugog reda čarape

Slika 32.32. Šema stvaranja početnih redova

Slika 32.33. Rad brave ploče (diska) pri polaganju prošivne pređe

Pri četvrtom obrtaju cilindra započinje pletenje ivice čarape u futernom prepletaju. U prvom sistemu uključuju se vodiči pređa 2 I 4 i pletu se petljini redovi, a u drugom sistemu polaže se futerna elastomerna nit. U prvom sistemu sve igle se izvode na prolaz (potpuno zatvaranje) selektorima po delu brave (1) (slika 32.36.). Deo brave (14) ostaje uključen. Uključivanje dela brave (10) prvi sistem proizilazi u dve etape. Drugi sistem radi tako đe, kao za vreme trećeg obrtaja. Pri pletenju uzorka na delu ivice polagajući uzorkovanu pređu, može da dođe do deformacije ivice, kao i celog proizvoda. Da bi se izbegla ova greška posle zaplitanja proizvoda i polaganjem prošivne pređe na kukicama ploče u rad se uklju čuje poseban deo brave (2) (slika 32.37,a) premestajući kukice prema centru cilindra masine. Pred prošivne čuje deo brave (3) (slika 32.37,b) koji ponovo uvodi ivi čne kukice na ivice u rad se uklju putanju prošivne ivice.


422


5/17/2018



Pri pletenju dužine čarape u glatkom platiranju, sa uzorkom iz dodatnog platiranja, prvi sistem se pojavljuje kao osnovni, koji plete osnovne redove osnovnom bojom proizvoda. Drugi , treći i četvrti sistem se javljuja kao uzorkovani, i u njima za polaganje obojenih pređa uključuju se uzorkovani vodiči pređa. U zavisnosti od broja boja u svakom sistemu možemo koristiti nekoliko uzorkovanih vodiča pređa.

Slika 32.34. Polaganje prošivne pređe Slika 32.35. Putanja kretanja stopala igala i selektora pri polaganju prošivne pre đe

Slika 32.36. Putanja kretanja stopala igala i selektora na delu pletenja ivice

Slika 32.37. Putanja kretanja kukice igala na delu ivice sa uzorkom

32.8. Dvocilindrični automat "Dera 5 WJ" 32.8.1. Opšte o uređajima automata

Čaraparski automat "Dera 5 WJ" proizvodnje firme Uniplet namenjen je za izradu muških I ženskih čarapa klasičnim načinom. Automat je opremljen sa dva sistema sa elektronskim

upravljanjem. Za pogon mašine primenjen je servo motor koji obezbe đuje rad mašine na kružnom i pendelnom hodu iglenih cilindera. Prema tome ventilacioni motor dozvoljava 423



5/17/2018



regulaciju, frekvenciju obrtanja iglenih cilindera u granicama od nule do maksimalne veličine, obezbeđujući tačno pozicioniranje iglenih kanala I sinhronizaciju rada sa mehanizmom za selekciju igala, koji ima upravljanje od mikroprocesora. Na mašini je postavljena pneumatika za zatezanje polufabrikata u procesu pletenja i transportovanja njegovog po okončanju pletenja robno korito. Program za mašinu priprema se na personalnom kompjuteru i predaje se na mašinu uz pomoć diskette ili preko standardnog prenosnika. Programiranje i posredovanje u programu u procesu pletenja mogućno je ostvariti sa panelom upravljanja, postavljenog neposredno na automatu. Opšti oblik pletaćeg automata Dera 5WJ prikazan je na slici 32.38, elektronskog sistema upravljanja na slici 32.39., mehanizma elektronskog izbora igala slika 32.40., kretanja iglovoditelja pri izboru igala na slici 32.41.

Slika 32.38. Opšti izgled čaraparskog automata Dera 5WJ

Slika 32.40. Opšti izgled mehanizma elektronskog izbora igala


424


5/17/2018



Slika 32.41. Kretanje iglovoditelja pri izboru igala Na slici 32.42. prikazano je kretanje iglovoditelja (šiber platine) pri prelazu igala iz donjeg cilindra u gornji. Slika 32. 43. prikazuje kretanje iglovoditelja pri prelazu igala iz gornjeg cilindra u donji. Na slici 32.44. prikazan je prozor programirane sredine A8D od Unipleta. Na slici 32.45 dat je prozor glavnog izbora programirane sredine A8D. Slika 32.46 dat je spisak programa programirane sredine A8D za upravljanje mašinom. Okno redigovanog programa upravljanja mašinom programirane sredine A8D prikazuje slika 32.47. Slika 32.48 prikazuje redigovanu funkciju "select L/L". Slika 32. 49 prikazuje prozor programirane sredine GRED. Prozor raspodele uzorka programirane sredine A8D dat je na slici 32.50. Slika 32.51 prikazuje prozor raspodele uzorka programirane sredine A8D (žakarni uzorak).

Slika 32.42. Kretanje iglovoditelja pri prelazu prelazu igala iz donjeg cilindra u gornji 425

Slika 32.43. Kretanje iglovoditelja pri igala iz gornjeg cilindra u donji



5/17/2018



Slika 32.44. Prozor programirane sredine A8D

Slika 32.45. Prozor glavnog izbora programirane sredine A8D


426


5/17/2018



Slika 32. 46. Spisak programa programirane sredine A8D za upravljanje mašinom

Slika 32.47. Prozor redigovanog programa upravljanja mašinom programirane sredine

427



5/17/2018



Slika 32.48. Redigovana fnkcija "select L/L"

Slika 32.49. Prozor programirane sredine GRED


428


5/17/2018



Slika 32.50. Prozor raspodele uzorka programirane sredine A8D

Slika 32.51. Prozor raspodele uzorka programirane sredine A8D (žakarni uzorak) 32.8.2. Mehanizam elektronskog izbora igala Za dobijanje uzorkovanih prepletaja na automatu je postavljen mehanizam elektronskog izbora igala stopalom (slika 32.52). Ispoddeo svakog voditelja igalastopalom postavljen selektor (1) sa uzorkovanim (2). Donji selektora sa radnim (3) je izdize se iz kanala cilnidra tako, da njegovo radno stopalo podpadne na deo brave za podizanje (4) (podiza č 429



5/17/2018



igala), Izbor igala izvršava element izbora ili selekcije (5), koji deluje na stopalo (2) selektora. Ako se element izbora nalazi u gornjem položaju (slika 32.52,a), on ne će delovati na stopalo (2) selektora (1), i radno stopalo (3) podpada na deo brave za podizanje (4). Ako se element izbora (5) spusti u donji položaj (slika 32.52,b), to će on, delovanjem na stopalo (2), uvući selector (1) u kanal cilindra, i radno stopalo (3) prolazi mimo dela brave za podizanje (4). Selektor (1) ostaje u donji položaj, iglovoditelj ne podiže iglu na oslobađanje, I ona neće biti u radnom položaju. Za isključivanje igle iz rada na selektoru imamo stopalo za poništavanje selekcije (6), na koje delujemo vodećim šiberom nezavisno od mehanizma izbora ili selekcije igala. Stopala (2) selektora raspoređena su u kanale cilindra po dijagonali, zahvaljuju ći čemu za uključivanje dela brave za selekciju iz jednog položaja u drugi imamo vreme, za koje cilindar prolazi rastojanje, jednako 12 iglenih koraka ili podela. Pošto je vreme uključivanja elementa selekcije znatno manje, to takvo konstruktivno rešenje dozvoljava da se ne smanji brzina automata, čak vise pri pletenju samih složenih uzorkovanih prepletaja. Elementom selekcije (5) upravlja se preko elektromagneta (7) koji ima dva kalema. Pri dodavanju impulsa na jednom kalemu element selekcije se spušta naniže, a pri dodavanju na drugom- podiže se naviše. 32.8.3. Prenos igala iz jednog cilindra u drugi Postupak prenosa igala iz donjeg cilindra u gornji prikazan je na slici 32.53. Usmeravaju ći delovi brave dovode iglovoditelj iz donjeg cilindra u položaj A, kada gornje kukice igala podpadnu u gornji cilindar. Deo brave (6) spušta iglovoditelj gornjeg cilindra u krajnji donji položaj, kukica iglovoditelja deluje na gornju kukicu igle i po činje da je izvodi iz kanala cilindra. U polozaju B stopalo zadnjeg iglovoditelja gornjeg cilindra uvlači se potisnim delom brave či se (5), I kukica iglovoditelja iz kanalaDonji cilindra u krajnjipodiže položaj. ostaje u tom istom položajuizvla (slika 32.53,C). iglovoditelj se Gornji na nivoiglovoditelj dela brave (6) donjeg cilindra odabarnim selektorom (7). Deo brave (8) podiže iglovoditelj donjeg cilindra u krajnji gornji položaj (slika 32.53,D), i gornja kukica igle postavlja se na nivou kukice gornjeg iglovoditelja. Pod delovanjem potisnog dela brave (4) na stopalo zadnjeg donjeg iglovoditelja izvodi iz zahvata sa iglom (slika 32.53,E). Iglovoditelj gornjeg cilindra se pod dejstvom potisnog dela brave (3) uvlači u kanal cilindra I uvodi u zahvat sa iglom. Potisnim delom brave (2) iglovoditelj donjeg cilindra uvlači se u kanal cilindra i počinje kretanje naniže pod delovanje brave (9) (slika 32.53, F). Igla ostaje u gornjem cilindru. Postupak prenosa igala iz gornjeg cilindra u donji (slika 32.54) ide analognim načinom iz donjeg u u gornji cilindar.


430


5/17/2018



Slika 32.52. Sema mehanizma izbora igala A

Slika 32.53. Prenos igala iz donjeg donji cilindra u gornji

431

Slika 32.54. Prenos igala i gornjeg cilindra u



5/17/2018



32.8.4. Izrada pete i prstiju čarapa Da bi se izradila peta i prsti čarape i da bi im se dao sferni oblik, neophodno je da mašina će operacije: izvrši slede • Isklju čivanje igala visokih stopala; • Postepeno oduzimanje igala niskih stopala; • Postepeno dodavanje igala niskih stopala; • Uključivanje igala visokih stopala. Na slici 32.55 šematski je prikazano postepeno oduzimanje igala odnosno petlji. U prvom redu 1 petlje se pletu na svim iglama cilindra, a u drugom redu se iskjlučuje jedna polovina igala sa visokim stopalima 2. U trećem redu se vrši oduzimanje igala 3, da bi se u četvrtom redu 4 sa odizimanjem došlo ro jedne trećine igala. Na ovaj način se stvara jedan klin ili prva polovina pete ili prsti. Oduzimanje igala po činje od igala niske stope koje se nalaze na granici igala visokih stopala. Prva igla sa niskim stopalom se isključuje pri okretanju cilindra u smeru skazaljke na satu, a druga igla pri okretanju cilindra u smeru suprotnom od okretanja skazaljke na satu. Oduzimanje igala se vrši sa obe strane cilindra na na čin kako je to prikazano na slici 32.56.

Slika 32.55. Oduzimanje igala

Slika 32.56. Postupak oduzimanja igala

Krajnja igla a zahvata prđu p i pokreće se naviše u kanal cilindra, da bi se kasnijim spuštanjem plupetlja sa novo položenom pređom prebacila preko glave igle i prenela na susednu iglu. Oduzimanje se vrši na obe strane naizmeni čno. Izgled prve polovine pete sa oduzetim petljama prikazan je na slici 32.57. Postepeno oduzimanje igala se vrši sve dotle dok se ne dođe do 1/3 igala niskih stopala ili 1/6, ili 1/5 igala, zavisno od fino će mašine. Oduzimanje do 1/6 se obično primenjuje kod finijih mašina. Na ovaj na čin se završava proces oduzimanja igala posle čega nastaje dodavanje igala. 32.8.5. Složena peta Kod složene pete se postepeno vrši dodavanje po dve igle I oduzimanje po jedne igle. Na slici 32.58 dat je izgled druge polovine pete. Prvo se dodaju dve igle, kada se cilindar okre će u smeru okretanja skazaljke na satu ( slika 32.59). Na iglama 1 i 2 su se stvorile petlje. Pređa se preko vodi polaže krajnju pri igludodavanju sa igle 1.(slika Na ovaj način se pojačane krajnje petlje sjedinjavaju sačapoja čanimnapetljama 32.40).


432


5/17/2018



Razlika između složene i proste pete je u tome što se kode proste pete dodaje po jedna igla, a kod složene po dve igle. Pikeri, odnosno uređaji za oduzimanje, kod složene pete rade naizmenično, dok kod izrade proste pete prvo rade pikeri za oduzimanje, a onda posle toga pikeri za dodavanje.

Slika 32.57. Izgled prve polovine pete

Slika 32.58. Složena peta

Slika 32.59. postupak dodavanja igala Slika 32.60. Pojačana peta 33. Zatezanje pređe, sile u bravama i robbing back efekat U ovom poglavlju fokusiraćemo se na proces pletenja poprečno pletenih pletiva, uticaju uglova brava na iglena stopala, zatezanju pre đe i kompleksnu interakciju između uglova brava, trenja pređe, sile i brzine pređe u procesu pletenja. Pitanje dužine pređe u petlji raspravljaće se u pogledu robbing-back efekta i pozitivnog dodavanja u pravcu dobijanja kvalitetnog pletiva Kao što smo već rekli kod ravno pletaćih i kružnih mašina igle se kre ću naviše i naniže u svojim kanalima u jednom talasu uz pomoć brava koje se kreću iznad igala.

433



5/17/2018



33.1. Ravno pletaće mašine Na ovim mašinama (slika 33.1 I 33.2) koristimo tri metode manipulacije sa iglama, odnosno pletenje zajedno sa prenosom petlji iz jedne iglenice u drugu. Na istoj mašini možemo isplesti običnu pletenu strukturu, patent strukturu, levo-levu strukturu i interlok. Običnu pletenu strukturu (slika 33.3) ili desno-levu glatku strukturu možemo isplesti na jednoj iglenici, ili na obadve iglenice u kružnom pletenju tako da se dobije pletivo u obliku creva ili šuplja struktura. Glavne karakteristike mašine (slika 33.2) su pojednostavljene u liniji dijagrama. Mašina je solidne građe sa ramom sa strane koji podržava dva kruta ležišta igala ili iglenice. Dva bravna sistema su postavljena u glavi mašine ili radilici koja se nalazi iznad iglenica i kre ću se zajedno sa radilicom desno-levo u procesu pletenja. Kalemi sa pre đom se nalaze na stalku za kalemove i preko uređaja za zatezanje i vo đenje polaže se vodičem pređe na iglama. Pletivo prolazislojevito izmeđuudeva ležišta igala i zateže se naniže ,namotavajući se na robnom valjku, ili se slaže robno korito. polagač pređe (vodič) pozicija uvlačenja završavanje položena pređa i zatvaranje jezičaka odbacivanje (odbijanje) formiranje petlje i udar iznad

Slika 33.1. Moderna ravno pletaća mašina Mašina ima sopstvenu kontrolu i programiranje ra čunarom i CMS izborom mašine. Mašina đenmože ima LCD monitor ugrase u mašinu. Obi no u proizvodnom okruženjupostaje ove mašine su umrežene i programekran pletenja preuzeti izčCAD sistema(programiranje jednako do svih mašina od računara sa jednog mesta. Isto tako, statistika proizvodnje se prikuplja na centralno mesto. Na ovim mašinama se mogu plesti strukture pletiva koje su se do skora mogle plesti samo na određenim vrstama mašina. Slika 33.3 prikazuje desno-levu pletenu strukturu u obliku creva (šuplja). Patent struktura (slika 33.4) ili rebrasto pletivo može mse plesti istovremeno na svim iglama obeju iglenica ili na iglama u odgovaraju ćem rasporedu 1x1., 2x1., 2x2., 3x2, i tako dalje. Levo leva struktura (slika 33.5.) može biti proizvedena pri pletenju na svim iglama jedna iglenice, a zatim prenosom svih petlji na iglama suprotne iglenice pri pletenju sledećeg reda

petlji.Tako se dobija naizmenično jedan levi i jedan desni red.


434


5/17/2018



Slika 33.2. Kompjuterizovana ravno pletaća mašina

Slika 33.3. Desno-leva pletena struktura u obliku creva Interlok struktura (slika 33.6) može se dobiti pletenjen najpre na neparnim iglama obeju iglenica i naredni red samo na parnim iglama takođe obeju iglenica. Pri tome moramo paziti da se ne desi sudaranje igala iz jedne iglenice u drugu. Na ovaj nači smo dobili dva desno-desna reda umrežena međusobno. Koristeći različite kombinacije ovih četiri osnovnih struktura zajedno sa uzorkovanjem i tehnikom modifikacije možemo proizvesti beskrajno različite strukture sa neverovatnim osobinama i performansama modernih mašina za pletenje najfleksibilnijim sistemima (osim za ručno pletenje) koji su ikada postojali i svoj puni potencijal je tek počeo da se istražuje od strane trikotažne industrije. 33.2. Upotreba osnovne strukture

Veliki broj ovih mašina instaliran je širom sveta I koristi se za izradu odeće ili odeću dužine panela. Ogromna većina odeće proizvedena na ovim mašinama je u kombinaciji prve tri od četiri osnovne structure.

435



5/17/2018



Slika 33.4. Patent (Rib) struktura. Slika 33.5. Levo-leva struktura. Slika 33.6. Desno-desna ukrštena interlock struktura

Obična pletena struktura se najčešće koristi za haljine, razne majice I druke odevne predmete jer se brzo plete i zbog svoje male težine po jednom metru kvadratnom, jeftinija je za proizvodnju. Međsa utim ovakvo nedostataka jer čse skidanju mašine znatno uvija strane zbog pletivo torzionihima silaI usvojih strukturi pletiva, naro itopo kada se krojisai šije stvara posebne poteškoće u odnosu na primer patent strukturu. Patent struktura kao što smo već napomenuli može da se plete sa različitim rasporedom igala kako simetričnim tako i nesimetričnim, veoma je elastična I koristi se za odevne predmete koji idu uz telo, kao i za izradu manžetni na odevnom predmetu okovratnika, kapa, šalova i drugo. Levo-leva struktura se na sličan način koristi kao i patent struktura. Može se dobiti sa različitim rasporedom igala, kao naprimer 4x4., 6x6 kao obi čno pletivo, ali sa izraženim horizontalnim linijama. Nemaju dobru osobinu istezanja, ali su zato primenljive za odevne predmete uz telo. Interlok struktura se ne proizvodi češće na ovim mašinama zbog same produkcije, jer u stvaranju jednog punog reda učestvuju dva nepotpuna reda, ili dva sistema za svaki horizontalni red. Uzorkovanje na mašinama se vrši pomoću izbora igala, boja na sistemati čan način tako da se na uzorku razvije ili proizvede reljefna površina na osnovu superpozicije ili kombinacijom različitih elemenata u pletivu (petlja, zamka, flotiranje, izdužena petlja, prenos petlji i tako dalje). Ciljevi uzorkovanja su da se: • Postigne strukturni efekat na pletivu •• Izmene pletivaPrimer efekti boja, žakar i tako dalje Postignesvojstva dizajn efekat. • Promenii dodavanja pređe • Kombinuju gore navedene tehnike

U elemente uzorkovanja spadaju tri obavezujuća elementa (petlje, petlje sa zamkama i elementi flotiranja ili podležanja pređe).Takođe se kao element uzorkovanja u pletivu koristi i dizajn. Orijentacija uzorkovanih elemenata može se posti ći uključivanjem tehnike, položajem uzorkovanih elemenata koji se mogu menjati tehnikom prenosa petlji i izborom ili selekcijom igala..


436


5/17/2018



32.1.1. Petlja sa zamkom

Slika 33.7. Petlja sa zamkom Petlja sa zamkom (slika 33.7) smanjuje dužinu pletiva a ćava širinu pove debljinu. pletivo imaProizvodi veću površinsku masui po jednomDobijeno metru kvadratnom. su puniji i topliji u poređenju sa proizvodima iz obične strukture pletiva, ali su zato i skupljiji. Kao što se iz slike vidi ovakva struktura se izra đuje na jednoj iglenici, ili jednom ležištu igala. Ukoliko se ovakva struktura izrađuje na dve iglenice onda je pletivo još punije

od jednoigleničnog.

Slika 33.8. Desna strana glatkog prepletaja sa višestrukim zamkama Zamka može da se proteže i preko više izduženih petlji (četiri) kao na slici 33.8. Na slici 33.9 prikazana je leva strana. Pređa može i da flotira preko više nizova kao na slici 33.10 i 33.11. Uvođenjem flotirane pređe preko više nizova petlji pletena struktura se smanjuje po širini i debljini a kao rezultat toga smanjuje se elasti čnost. Obična struktura, proizvedena na jednoj ravnoj iglenici, ili na jednom cilindru kružne mašine, je relativno tanka i neelastična.

Slika 33.9. Leva strana glatkog prepletaja

Slika 33.10. Desna strana glatkog prepletaja

sa višestrukim zamkama

sa flotiranjem

Inlay pređa (slika 33.12) je umetnuta u pletivo bez ulaska u kukice igala za pletenje i kao posledica njenog prečnika, odnosno podužne mase, nije ograničena veličina kukice ili finoće igle, ili finoće mašine. Ova tehnika omogućava prostrano uvođenje pređe u fine strukture i stoga ima potencijal za stvaranje zanimljivih strukturnih efekata. Umetnuta pređa se jednostavno održava između prednje i zadnje petlje pletene strukture I ako je više sigurnija struktura sa umetnutom pređom koja na nekim mestima se upliće sa pletenom strukturom, kao naprimer flotiranje. Ovakvo umetanje pređe je moguće samo kod desno-desnih pletiva u suprotnom kod desnolevih struktura to nije moguće.

437



5/17/2018



Slika 33.11. Leva strana glatkog prepletaja Slika 33.12. Inlay (položena) pređa izvan kukice sa flotiranjem igala 33.1.2. Horizontalne trake, intarzija i pozlaćivanje Horizontalne trake ili pantljike se dosta koriste kao uvedeni element dizajna. Pre đa sa različitim dojama (ili teksturama) dodaje se uz pomoć vodiča pređe iglama uzastopno na nekoliko redova. Intarzija dizajn je razvojni deo horizontalnih pruga gde se pređa uz pomoć vodiča dodaje na jednom delu igala po radnoj širini na kojoj se plete pletivo, a onda se pletenje nastavlja sa drugim vodičem druge boje ili teksture. Na ovaj na čin dobijamo blokove različitih boja sa različitim figurama simetričnog ili nesimetričnog oblika u obliku krugova, elipse i drugo. Pozlaćivanje se obično radi sa dve pređe istovremeno koristeći poseban vodič tako da se samo jedna pređa vidi na licu pletiva, druga pre đa se krije iza nje unutar petlje. Pređe mogu biti različite boje i teksture (i obi čno sa različitim brojem zavoja i dužine, jer lice pletiva, odnosno pređa, efikasno pokriva osnovnu pređu na nalič ju. 33.1.3. Operacija istezanja i prenošenja I la za renos Igla prednje iglenice

Slika 33.13. Prenos petlji Struktura žakarna i oblik panela su proizvodi sa dvostrukom prostornom tehnikom prenosa petlji. Kod ravno pletaćih mašina jedna iglenica se prostorno horizontalno kreće prema drugoj, petlje se konstantno stvaraju, a pletenje je najviše izraženo kada se petlje sa zamkama uvode u pletenu strukturu.


438


5/17/2018



Operacija istezanja i ujedno prenos petlji (slika 33.13) se izvršava tako da se petlje mogu preneti sa jedne igle jedne iglenice na drugu iglu druge iglenice (tehnika poznata kao poluistezanje). Ova tehnika je bitna kada se menja pletenje iz rebrastog (patent) u obi čno pletenje na ravno pletaćim mašinama, ili pri proizvodnji žakarnih pletiva kada se pojedini redovi pletiva pletu sa ograničenim brojem igala. Međutim efekat prenosa se može poboljšati i sa isključivanjem jedne ili dve igle na jednoj od iglenica. Svrha prenosa pelji je: sužavanje i proširivanje pletiva, postizanje strukturnog efekta, kombinacija osnovnih struktura, naprimer rebraste sa obi čnom strukturom i kombinovanje specijalnih efekata pletenih petlji putem prenosa. Prostorna tehnika i prenos je od suštinskog značaja kada se širina panela (pletenih delova) menja tokom pletenja. Igle na krajevima pletiva se mogu uklju čiti u pletenje, bilo pojedinačno ili u grupama, da bi se postepeno proširio deo koji se plete. Prilikom sužavanja, ili oduzimanja, process je komplikovan. Kao prvo, petlja se mora skinuti sa jedne igle I prebaciti na drugu susednu, ili na iglu u drugoj iglenici. Igla sa koje je skinuta petlja stavlja se u neradni položaj. Postupak se više puta ponavlja sve dok ne dobijemo željenu širinu pletiva. Ovakva tehnika dodavanja i sužavanja je veoma jednostavna kod programiranih mašina (CAD sistem) sa unapred programiranom skraćenom instaliranom tehnikom (poznata kao automatsko pletenje ili automatika) Automatsko pletenje smanjuje količinu vremena naročito pri pletenju delova i komplikovanih haljina. U procesu pletenja koristi se i tehnika prenosa petlji i petlje sa zamkama sa jedne igle na drugu u jednoj iglenici tako da se na mestima u pletivu stvaraju odgovarajući efekti, kao iskošena petlja. Na mestu igle sa koje je skinuta petlja ostaje prazan prostor koji takođe daje odgovarajući efekat u pletivu. I la za renos Igla prednje i lenice

Slika 33.14. Direktan prenos petlji Direktan prenos petlji (slika 33.14) se izvršava prenosom petlji iz jedne na drugu iglu u suprotnoj iglenici pri čemu : 1. Prenosna igla je na visini ispletene prenosne petlje 2. Kukica igle za primanje prodire u pletenu petlju 3. Pletena petlja otvara jezičak igle koja prima petlju 4. Prenešena petlja je u kukici prijemne igle Prenos petlji može se koristiti za: 439



5/17/2018



1. 2. 3. 4.

Proizvodnju pletiva u obliku odeće Proizvodnju dizajniranih uzoraka Promenu structure petlji Pletenje levo-levih pletiva

Pletenje pletiva u obliku odeće je posebna tehnika pletenja gde se na mašini plete kompletan odevni predmet sa svim potrebnim delovima. Po skidanju sa mašine odevni predmet se samo na pojedinim ključnim tačkama, naprimer rukava spoji na posebnoj mašini za šivenje. Levo-leva struktrura je jednostavno prenošenje petlji od igle na kojoj je ispletena u jednoj iglenici na iglu u suprotnoj iglenici tako da se sledeća petlja može izvući kroz strukturu u suprotnom smeru. Upotreba prenosa petlji na promenu structure naj češće se primenjuje u promeni rebrastog (patent) pletenja u obično glatko (desn-levo-kulirno), kada se petlje prenose iz jedne iglenice u drugu tako da se pletenje može nastaviti samo na jednoj iglenici. Prenos može biti i obrnut tako da se sa glatkog pletiva prelazi na rebrasto pletenje. Na prelazu izme đu glatkog i rebrastog pletenja, i obrnuto, stvara se posebno horizontalna efektna linija. Tehnika dodavanja pređe uključuje udvostručavanje, platiranje, in-lay (provlačenje) i intarziju uzoraka. Tehnika dubliranja ima svoje prednosti u proizvodnji glatkih pletenih proizvoda, uzorkovanih efekata sa raznobojnim pređama, poboljšanju preformansi pletenja, najbolje pletene gustine, mešanje pređa sa različitim sirovinskim sastavom materijala i smanjenje broja zavoja sa S u Z upletene pređe. 33.2. Žakarna pletiva Da bi se proizveo žakarni uzorak neophodno je da se igle ili grupa igala pojedinačno pokreću đe. Pletivo i da se uiliprocess pletenja ukjlučue rebrastom više različpletenju itih boja sa prerazli se može plesti nađjednoj iglenici na obadve iglenice čitom podlogom ili pole inom. Ovakva pletiva su veoma stabilna i na licu imaju razli čite oblike figura. Na nalič ju se vide redovi različitih boja ili pomešani iz više različitih boja sa flotirajućim delovima.

Slika 33.15. Trobojni žakar na Slika 33.16. Trobojni žakar licu (desna strana) na nalič ju (leva strana) Broj boja u pletivu svakako povećava površinsku masu pletiva po jednom metru kvadratnom kao i cenu proizvoda. Radi toga se broj boja obično ograničava na dve to tri boje. Na slikama 33.15 i 33.16 je prikazano trobojno žakarno pletivo, odnosno prepletaj u rebrastom pletenje na licu i nalič ju pletiva. Pletenje žakarnih uzoraka na ravno pletaćim mašinama za izradu haljina je poslednjih 30 godina sve ređi i koristi se uglavnom za modne trendove.


440


5/17/2018



33.3. Delovanje igala i bravni sistem Na prvi pogled u ovom naizgled jednostavnom postupku kretanj igala dolazi do mnogobrojnih problema koji se ne mogu predvideti i ako je svaka igla zaseban element u procesu stvaranja petlji. Zbo brzine susednih igala u iglenici, odnosno iglenim kanalima, nekoliko igala se kreću uz elove brava (podizač I spuštač) u svakom trenutku vremena, stvarni broj zavisi od finoće ašine i uglova brave. Sa visokim uglom brava (55-58 stepeni), postoji manji zahvat igala bravama nego sa manjim uglom (45-50 stepeni), kao što je prikazano na slici 33.17. Obi čno ima 4 ili 5 igala, od kojih 3 ili 4 petlje će iti provučene sa novo položenom pređo preko prethodne polupetlje. Ustvari tri ili čet i petlje se međusobno povezuju u procesu stvaranja petlji sa pređom koja ide kroz kukice igala naviše uz podizač igala i u momentu p četka spuštanja uz spuštač igala, kada i konačno počinje stvaranje petlji. Kritične promene u ovom rocesu su : • Ugao brave • Trenje pređe • Finoća mašine • Udar na pomeranje • Ulazni napon pređe • Odvođenje pletiva- na etost naniže Takođe ima uticaj i stvor na napetost u zoni pletenja, uticaj ugla brave i sile između igala i stopala i brave kao i ubrzan a kojem su igle podvrgnute.

Slika 33.17. Različiti uglovi brava Uticaj bravnog ugla na uticaj sile između brave i igle ili uticaja bravn g ugla na napetost u zoni petljine formacije su kritična pitanja za potpuno razumevanje p prečno pletenog pletiva ili postupka. Ako pretpostavimo je sugao brave 45 stepeni, brava kruti, putujea 1m/ s horizontalno pravim uglom na iglu da i da igleni kanali odnosnodazidovi zat im neposredno pod pre uticaja vertikalna brzina igle je 0 m/s. Kako igleni kanali sprečavaju iglu iz horizontalnog pomeranja onda odmah nako udara igle moraju imati ubrzanje 1 m/s ve tikalno. Očigledno iz ovoga proizilazi da je vrem za ubrzanje vrlo malo. Ako su igle dršaka i zidova kanala kruti i neelastični i nema pomer nja između igala i kanala , onda će horizontaln pomeranje dršaka (tela) biti blizu 0 i vre me za ubrzanje će takođe biti nula. Ako linearno ubrzanje bude ednako konačnoj brzini podeljenu po vremenu, onda čak I uz skromnu konačnu brzinu od 1 m/s ubrzanje će težiti beskonačnosti. Jedini način na koji će biti produženo vreme je da se držak ili telo igl e tokom periodnog uticaja pomeri. Na primer, a o se telo igle pomeri za 1mm tada je vre e na raspolaganju 441



5/17/2018



jednako rastojanju koje ga deli od brzine, 0,001/1 ili jednu milisekundu. Pomeranje od 2 mm će obezbediti 2 milisekunde za ubrzanje i tako dalje. U praksi tela igala su elasti čna i postoji pomeranje između igle i kanala i to omogućava horizontalno pomeranje tela igala tokom ubrzanja, koje ograni čava ubrzanje a time i reakciju između tela igle i brave na podnošljivi nivo. Iz ove perspektive, manji ugao brave, smanjuje konačnu vertikalnu brzinu i samim tim smanjuje ubrzanje i sile na telu igle. Drugim rečima igle/brave utiču više na smanjenje ugla brave. Slično smanjenu horizontalne brzine bravnog sistema će takođe smanjiti telo igle/bravu udarima. Na primer, ako prepolovimo brzinu kretanja brave udvostru čićemo vreme za ubrzanje i polovinu udara, ali to će takođe uticati na brzinu pletenja i smanjenu produktivnost mašine. Moderne ravno pletaće mašine mogu da rade na 1m/s ili nešto više. Slika 35.18 ilustruje uticaj ugla brave na broj igala koje stvaraju petlje u bilo kom vremenu. Na primer, sa uglom podizača brave od 58 stepeni, 4 igle su u kontaktu sa podizačem brave. U poređenju sa manjim uglom od 45 stepeni 6 igle mogu biti uključene u stvaranju petlji i ako se bravni ugao smanjuje broj igala uklju čene u stvaranju petlji se povećava konstantno. Na prvi pogled, ovo izgleda da ne predstavlja nikakav problem što se tiče funkcije mašine I da bi razumeli značaj razlike između dva bravna ugla potrebno je da razmotrimo interakcije sa pređom, iglama i kretanjem /platine tokom stvaranja petlji. Slika 33.19 ilustruje idealizovanu predstavu pređenog puta u zoni stvaranja petlji mašine. Pređa ide od kalema do pletaće zone sa leve strane i prvog kontakta sa iglom je pod naponom Tk . Petlje koje izlaze iz pleta će zone dolaze u posebnu napetost Tk silazeći od kukice igala i provlačeći se kroz novo stvorenu polupetlju i krećući se po površini pletine, što sve izaziva napetost novo stvorene petlje. Povećanje napetosti dato je Bollard jednačinom T2 / T1 = e µθ, gde je θ ugao kontakta između pređe i igle / radijan. Pošto pređa putuje preko više površina onda je Tn / T I = e µΣθ, gde je µ koeficijent trenja pređe na metal, Ti je napetost pređe na ulazu, Σθ je broj kontaktnih uglova i Tn napetost nakon n-tih kontakta. To dovodi do eksponencijalnog porasta napetosti kao na slici 35.21, za 58 stepena brave sa 6 kontaktnih uglova između pređe i igle. Ako se vratimo nazad na prethodnu sliku, bravni ugao od 58 stepeni generiše 6 kontaktnih uglova i napetost raste što je ilustrovano gore. U poređenju sa bravnim uglom od 45 stepeni generiše 10 kontaktnih uglova (slika 33.22) i odgovarajuća napetost pređe raste i biće veoma mnogo veća tako da može doći do kidanja, što predstavlja problem.


442


5/17/2018



Slika 33.18. Uglovi brava Slika 33.19. Zastupljenost pređenog puta

lika 33.20. Bollard jednačina

Slika 33.21. Dijagram napetosti 33.4. Kompromis između igle/bra e i uticaj sile na napetost pređe

Konstruktori pletaćih mašina suočeni s sa dilemom kako da smanje veličinu igle/silu u bravi i ujedno uticaj bravnog ugla, ali da bi se smanjila napetost pre đe u zoni pletenja bravni ugao treba da bude ma simalan. U praksi, najveći mogući bravni ugao koji će omogućiti ubrzanje igle bez loma je blizu 58 stepeni i minimalni ugao sa prihvatljivim kidanjem pređe je 45 stepeni. Moderne mašine uglavnom imaju bravne uglove između 50 i 55 stepeni.

Slika 33.22. Bravn ugao 33.5. Kontrol kvaliteta , robbing back, užina petlji i ulazna napet st Slika 33.22 prikazu je put pređe u zoni stvaranja petlji I p četak robbin back efekta. U ovom povratnom efektu dužina petlji može biti izgubljena čak za 50%. Prva posedica ovog povratnog efekta je da polo aj petlje u bravi, odnosno ugao, nije krajnji factor koji određnjen uje dužin petlji.

443



5/17/2018



Druga posledica je da je stepen robbin back efekta i s’time dužina petlji odre đena ulaznoj napetost TI , koeficijentom trenja µ pređe i ravnoteži između TI i TK kao i sve četiri promenljive utiču na efekat robbin back i varirati u procesu pletenja.

33.6. Grafički prikaz poprečno pletenih struktura Mi smo već pisali o poprečno pletenim prepletajima, grafičkim prikazim i tehničkim patronama, ali nismo dali neke detalje koji smatramo da su bitni za podrobnije razumevanje ove materije. Dijagrami ili tehničke patrone su jednostavan način razumevanja pletenih struktura i olakšavaju programiranje proizvodnje, odnosno proizvodnog procesa. Poprečno pletena pletiva mogu biti prikazana na razne načine. Najčešće metode su: • Struktura prepletaja • Grafički prikaz uplitanja pređe (tačkasti papir, tehničke patrone) • Tehnička patrona

Na slici 33.23 prikazana je poprečno pletena struktura (desno-leva) na strani lica, odnosno desnoj strani koja se najčešće uzima za lice, mada to nije pravilo u praksi, jer se za lice može uzeti I leva strana, odnosno nalič je. Ova struktura se najčešće naziva i kulirna o čemu smo već podrobnije pisali. I ako je ovo najednostavnija struktura ona je jedna od osnovnih baznih struktura za složenije strukture koje su sve teže za crtanje I analiziranje. Kao takve one su neprikladno sredstvo komuniciranja između dizajnera i tehnologa.

Slika 33.23. Desno-leva struktura Šematski prikaz ili put pređe u procesu pletenja proizveden je u proizvodnom procesu, od zamišljenog puta pređe kao što je dodavanje pređe iglama, oko igala, koje su prikazane tačkama ili crticama. Ekvidistantne tačke raspoređene su u horizontalnim nizovima. Svaki red tačaka predstavlja igle u iglenici ili iglu iglenice I na taj nači normalno predstavlja jedan skup u pletivu ili neki prolaz u jednom bravnom sistemu (segmentu). Vrste tačkastog papira ili šeme igala, prikazani sun a slici 33.24.

Slika 33.24. Konfiguracije tačkastog papira Na slici 33.25 dat je šematski (grafiki) prikaz) desno levog prepletaja sa izgledom na iglama prednje iglenice (desna strana) i sa iglama u zadnjoj iglenici (leva strana),


444


5/17/2018



desno-desni šematski prikaz (slika 6.10) ili rebrasti u narodu poznat kao patent ili rib prepletaj. Na slici 33.26 prikazana je šema petlji desno-desne strukture koja se ple te na dvoigleničnoj kružno pletaćoj mašini. Na slici 33.27 prikazan j šematski prikaz levo-leve strukture u kojoj se naizmenično smenjuju desni i levi redovi p tlji. Slika 33.28 prikazuje šematski prikaz desno-desne poluzahvatne struct re ili “Perlfang” u narodu poznat kao perlaš, jer ima jedan bolik petlji kao perle. Slika 33.29 prikazuje šematski prikaz desno-desne zahvatne structure. Na slici 35.30 data je šematska s ruktura Milano rib prepletaja. Ova struktura je deblja i to lija od desno-desne structure I ima izuzetan izgled sa prednje i zadnje strane. Plete se u jednom sistemu sa desno-desnom strukturom, u drugom sistemu ili redu samo polukružno na iglama prednje iglenice i u tre ćem polukruž om redu samo na iglama zadnje iglenice.

Slika 33.25. Grafički prikaz d sno leve structure kao desna i lev strana

Slika 33.26. Grafički prikaz d sno-desne strukture (sve igle rade)

Slika 33.27. Šema prikaza petlji desno-desne strukture na kružnoj mašini Slika 33.28. Šematski prikaz levo-leve strukture

Slika 33.29. Grafički prikaz d sno-desne poluzahvatne strukture

445

Slika 33.30. Grafički prikaza desno-desne zahvatne strukture



5/17/2018



Slika 33.31. Šematski prikaz strukture Milano rib strukture

Slika 33.32. Šematski prikaz Interlok

Slika 33. 33. Umrežena interlok struktura kao dvobojna Slika 33.32 prikazuje šematski prikaz interlok structure u kojoj se prvi red plete na jednom sistemu samo na neparnim iglama i u drugom redu na drugom pleta ćem sistemu samo na parnim iglama. Slika 33.33 prikazuje šemu u jednom drugom prikazu gde se vide dve boje, odnosno umrežena dva desno-desna reda. Na slici 33.34 prikazan je šematski prikaz strukture “Punto di Roma” koja se češće naziva i struktura ljubavi, ili most ljubavi. Slika 33.35 prikazuje šemu Pike strukture.

Slika 33.4. Šematski prikaz strukture “Punto di Roma”

Slika 33.35. Šematski prikaz Pike strukture

33.6.1. Tehničke patrone Tehničke patrone smo već podrobnije opisali i ovde čemo dati neke tehničke patrone koje se koriste za osnovne prepletaje kao i uslovne oznake ili simboli kojima se popunjavaju patrone. Na slici 33.37 dati su pojedini simboli kao polumesec (leva strana petlji), uspravna crta (kao desna strana petlji i slovo V sa vrhom naviše (zamka na levoj strani pletiva ) I sa vrhom Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

446


5/17/2018



naniže (zamka na desnoj str ni pletiva). Ovo su najosnovnije simboli, ostalim smo već ranije pisali. Slika 33.38 prikazuje teh ičku patronu za levu stranu prepletaja, sli a 33.39 za desnu stranu. Levo-leva struktura s prikazuje tehničkom patronom kao na sli i 33.40 sa jednim desnim redom i jednim levi redom naizmenčno. Rebrast prepletaj prik zujemo tehničkom patronom kao na slici 35.41. rvi niz je levi, drugi desni i tako naizmeničn . Interlok prepletaj prikazuj mo tehničkom patronom kao na slici 33.42 gde su levi nizovi pomereni za jedan red u od osu na desne nizove. Trebamo posebno naglasiti da ovakve patrone ne daje jasnu sliku s simbolima o prepletaju jer nismo razgrani ili koja iglenica je prednja, a koja zadnja, kao i koja je cilinder, a koja pločasta iglenia. Zato trebamo, kao što smo već ranije pisali, razgraničiti. Kvadrat je za iglu zadnje iglenice, prav ougaonik za prenju iglu, ili kvadrat je za pločastu iglenicu, a pravougaonik za cilinder. Jedin se može prihvatiti tehnička patrona za levo-levi repletaj, mada i tu treba ispoštovati navedeno pravilo. Slika 33.43 prikazuje tehni ku patronu za desno-desni poluzahvatni pre letaj, a slika 33.44 za desno-desni zahvatni prepl taj

Slika 33.37. Simboli Slika 3 .38. Tehnička patrona za levu stranu prepletaja ili pletiva

Slika 33.39. Tehnička patrona Slika 33.40. Tehnička patrona za le o-levi prepletaj za desnu stranu prepletaja ili letiva

447



5/17/2018



Slika 33.41. Tehnička patrona za rebrasti prepletaj (Rib) prepletaj

Slika 33.42. Tehnička p trona za interlok

Slika 33.43. Tehnička patrona za Slika 33.44. Tehnička patrona za esno-desni zahvatni za desno-desni poluzahvatni prepletaj prepletaj

Za žakarne prepletaje, kao i snovo pletene prepletaje koristimo tačkasti milimetarski papir jer su oni u svom poveziva ju komplikovani i kao takvi nisu pogodni za prikazivanje u navedenim tehničkim patronama, mada jednostavniji žakarni prepletaji se ogu prikazivati. 34. Osnovo pletaće m šine Osnovo pletaće mašine su namenjene za pletenje proizvoda najšireg spektra pletiva i kvalitetnog stvaranja bilo ko e tehnologije. Postoji širok spektar mašina u pogledu veličine, vrste i konfiguracije od 10 cm radne širine mašine za heklanje do 5 m radne širine za geotekstil. Radi ovoga je veoma teško da se obuhvati takav raspon u utar jednostavnog opisivanja, zato ćemo dati s mo jedan rezime pojedinih tipova mašina za pletenje pletiva namenjena za odeću. Na slici 34.1 data je jedna snovna struktura jednoiglenične osnovo pletaće mašine. Glavni ram mašine je napravljen od livenog čelika koji sa strane uokviren verti alnim stranicama i povezan poprečnim nosači a. Iglenica sa iglama i osnovino vratil sa kalemima su postavljeni poprečno iznad o vira nosača gotovo pune radne širine. Mašina može biti radne širine od 1m do 5 ili 6 metara u zavisnosti od tipa i na kraju korišćenja ma ine. Osnova se dodaje radnim rganima mašine za pletenje sa osnovin g vratila koje je postavljeno na stranicama o vira u gornjoj zoni mašine. Alternativno snovino vratilo ili vratila se mogu postaviti na okviru iza mašine kada je u pitanju veći broj osnove za pletenje, ili se iza mašine mogu post viti kalemovi sa osnovom za individualno dodavanje radnim organima mašine. Pletivo sa i gala odvodi se naniže I preko zateznih I us eravajućih valjaka namotava na robno vratlo ma ine.


448


5/17/2018



Osnovo pletaće mašine su odeljene u dve grupe : triko i Rašel od ojih svaga koristi drugojačiju konfiguraciju ele enata za pletenje različitih vrsta strukture pletiva. Moderne osnovo pletaće m ašine su projektovane da rade sa visokim b zinama za pletenje (do 3000 redova /minut) i ove mašine ne mogu da proizvedu više od 5m2 / inut. Na osnovo pletaćim mašinam za pletenje se koriste četiri vrste igala: -špicaste igle, ili igle duge ku ice -jezičaste igle -cevaste, ili olučaste igle -karabin igle Špicaste igle se koriste na ketenštul mašinama, ili triko, jezičaste igle n Rašel mašinama i mašinama za heklanje, oluč ste igle na Koket mašinama i karabin igl e na mašinama za heklanje. Igla duge kukice je usavršena zbog veće krutosti i sposbnost da izdrži velika opterećenja koja se javljaju u procesu ple enja sa velikim brzinama. Osim toga sa ve ćim brzinama (iznad 2.500 redova u minuti) probl em postaje kod jezičastih igala na opterećenje kukice igle. Za razliku od jedinjenja igla može da se lagano zatvara na kontrolisan ači i na najvećim brzinama za pletenje. Na osnovo pletaćim mašin ma igle se montiraju kolektivno i čvrsto horizontalno na jednoj šini (iglenoj šini-iglenici) I fr ntalno se kreću zajedno sa šinom po celoj r dnoj širini mašine. Vodiči osnovinih pređa ili polagači (rupičaste igle) su takođe čvrsto posta ljeni na jednoj šini koja čini jedan polagač ili Le e šinu. O svemu ovome smo već podrobnije pisali. Na slici 34.2 je data jedna š ema kretanja polagača kod ketenštul, ili trik mašine. snova na novaćim kalemima

Pletaći elementi

Rob i valjak Povlačni valjak

Slika 34.1. Je nostavna jednoiglenična osnovo pletaća ma ina

34.1. Postupak stvaranja petlji na Ketenštul mašini Slika 34.3 prikazuje kompletnu operaciju stvaranja petlji na ovim mašina a. Na slici 34.3 (a I b) polagači skreću s’prednje strane mašine ( n desnoj strani na dijagramu) na zadnjoj strani ašine uzima pređu kroz međuprostor izmeđ dve susedne igle. Slika 34.3, c prikazuje bočno kretanje polagača prema posmatraču. o je poznato kao skretani pokret, posebno preklapanje koje obmotava pređu oko brade igle. Slika 34.3,,d prikazuje drugi zamah u ciklusu polaganja pređe između susednih igala nazad na prednjoj strani mašine. U ovom trenutku igle iglenice skreću prema gore na mest preklapanja ispod otvorene brade igle na držak i le.

449



5/17/2018



Slika 34.3, e prikazuje momenat presovanja kada se zatvara špic igle u brazdi igle I slika (f) kada polupetlja prelazi preko glave i platina kreće unazad, tako da oslobađa polupetlju kako bi se nesmetamo prebacila preko glave igle i provukla kroz novo položeni uvojak koji je u glavi igle. Slika 34.3, g prikazuje momenat kada se platina pomera napred da se obezbedi nesmetano pomeranje polupetlje na telo igle kada se ona počinje kretati naviše. Ova faza je ujedno i početna. Polagači izvršavaju drugo skretanje koje može biti od 0 do 8 iglenih mesta u zavisnosti od pletene structure. Na ovoj vrsti mašine nema stalnog udara preko površine. Trbuh od platine pruža podršku pletivu i sprečava kretanje naniže. Iz tog razloga to nije dobra ideja da se pletu čipke na ovoj mašini. One se mnogo bolje mogu plesti na Rašel mašinama.

Slika 34.2. Kretanje polagača u procesu polaganja peđe

Slika 34.3. Postupak stvaranja petlji na Ketenštul mašini


450


5/17/2018



34.2. Postupak stvaranj petlji na Koket mašini

Postupak pletenja na Kok t mašini sa olučastim iglama dat je na slici 34.4. Postupak pletenja je praktično isti k o i na Ketenštul mašini.Razlika postoji samo u postupku zatvaranja kukice igle, gde se ovde umesto prese koristi jedan zatvarač, il i iglica koja klizi u oluku igle naviše i naniže za varajući na taj način kukicu igle radi nesm etanog prebacianja polupetlje preko gleve igala. Mašina može da postigne mnogo veću brzinu rada i sam rad mašine je irniji jer potrese I udare mašine u toku rada ubl žavaju amortizeri koji su postavljeni u donjem postolju mašine. Na ovaj način se izbegava bu a u odeljenju, naročito tamo gde ima veći br j ovih mašina. 34.3. Postupak stvaran ja petlji na Rašel mašini častimodnosno čnasam Tehnologija pletenja nama R šine. šel mašini sa jeziprese, iglama zatvara je u princi u sli kaojezi i kod Ketenštul, odnosno Koket Ovde ulogu ča i le igra čak igle svojim otvaranjem i zatv ranjem. Igla, odnosno iglenica sa iglama započinje da se kreće naviše (slika 34.5, a), a platine se kreću prema n pred preko pletiva kako bi se izbeglo dizanj pletiva zajedno sa iglama naviše. U isto vreme polupetlja otvara jezičak igle (b), igla se I dalj e kreće prema gore a zatvaranje jezičaka igala sprečava zaštitna žica koja nategnuta po celoj r dnoj širini iglenice (na slici obeležena krugom). U procesu pletenja usled velike inercije jezičci igala žele da se vrate nazad, što bi dovelo do polaganja pređe iznad jezičaka, što je ned pustljivo jer bi na tim iglam došlo do ispuštanja petlji sa igala. Slika 34.5,c upravo poka uje momenat kada se pređa uz pomoć olagača polaže na otvoreni jezičak igle, a polup tlja , odnosno pletivo se nalazi na telima i ala pridržavano od strane platina da se isto nebi okretalo naviše i ometalo dalji process plete ja.

Slika 34.4. Postupa stvaranja petlji sa olučastim iglama na Kok t mašini Dodavanje pređe odnosno osnove iglama ide sa osnovinog vratila koje se nalazi u gornjem zadnjem delu rama mašine ( lika 34.6). Moderne Rašel mašine imaju os novina vratila koja mogu da sadrže 30.000 do 50. 000 metara osnove. Na ranijim Rašel mašinama , pa čak I danas na Rašel mašinama sa više o 6 polagača I toliko osnove, zatezanje pređ se odvija po meri potrošnje na iglama. i pored zateznog i kočionog mehanizma koji kontroli e zatezanje osnove postoji još i danas problem zatezanja osnove pri smanjenu prečnika namotane osnove, smanjuje zatezanje istih a n hova napetost se ispoljava na obrtni mo ent I deformaciju osnove da seproblem dodavanj iglama smanjuje. Naravno ovo ima uticaja kvalitet pletiva. tako Poseban postoji pri zaustavljanju i puštanjudamašine u rad, gdenadolazi do

451



5/17/2018



naglog smanjenja dodavanja osnove (manja petlja) i obrnuto do dodavanje više osnove iglama (veća petlja). Ovakva greška na pletivu je poznata kao poprečna prugavost, greška koja posebno dolazi do izražaja pri bojenju i doradi pletiva. Rešenje ovog problema u potpunosti nije rešeno ni do danas. Rešenje za ovaj problem je zamenjeno otpuštanje kočnica sa DC servo motorom ili pogonom koji će popuštati preciznije dužinu osnove pletaćim elementima za svaki ciklus pletenja. To je jedini system pogodan za velike brzine i visoku proizvodnju modernim mašinama. Otpuštanje kočnice

Promena kretanja

Slika 34.5. Postupak pletenja dodavnje na Rašel mašini

Slika 34.6. Osnovino vratilo sa mehanizmom za i kočenje osnove


452


5/17/2018



453



5/17/2018




454


5/17/2018



35.1. Grafički prikaz stvaranja petlji na Ketenštul mašini

455



5/17/2018




456


5/17/2018



457



5/17/2018



35.1.2. Analiza kretanja pletaćih organa


458


5/17/2018



459



5/17/2018



35.2. Osnovni elementi mašine za pletenje na osnovo pletaćim mašinama sa špicastim i jezičastim iglama Osnovo pletaće mašine sa jednom iglenicom (desno-leve) mogu biti opremljene sa špicastim iglama (Ketenstul), sa jezičastim iglama (Rašel) i sa cevastim iglama (Koket). Na slici 35.15 dat je prikaz kretanja ekscentra osnovo pleta će mašine sa špicastim iglama sa prikazom dijagrama kretanja bez zajedničkog mehanizma (a) i dijagrama kretanja ekscentra sa zajedničkim mehanizmom (c). Na slici 35.16,a dat je izgled mehanizma mašine, pod (b) prikazuje izgled špicastih igala zalivene u olovnom izlivku, pod (c) izgled cevastih igala koje se koriste kod Koket mašine, (d) (e) platina ,(f) platine sa olovnim izlivkom-segmentom, (g) izgled rupičkarabiner aste igle saigle, olovnim izlivkom-segmentom. Slika pod (h) prikazuje putanju kretanja rupičastih igala- polagača. Rad mašine u trotaktnom radu, kada za stvaranje jednog reda petlji u čestvuju tri glidera prikazan je na slici 35.17 sa grafičkim prikazom kombinovanog prepletaja.

Slika 35.15. Kretanje ekscentra sa dijagramima bez zajedničkog i zajedničkim mehanizmom


460


5/17/2018



a)

d)

f)

461

b)

c)

e)

g)



5/17/2018



h)

(A=1mm; B= 0,8mm)

j (A=1mm; B=4mm)

k

l Slika 35.16. Mehanizam mašine (a) sa elementima pletaće mašine (b) do (h) i elmentima za podešavanje mašine i-l

35.2.1. Uzorkovane ploče Na osnovo pletaćim masinama uzorkovanje se može izvesti i preko uzorkovanih plo ča sa kojima se može postići mnogo veća brzina pletenja u odnosu na komandne mehanizme sa gliderima. Pored prednosti ove ploče imaju i svoje nedostatke, naime, ploča je namenjena samo za jedan prepletaj i bilo kakva greška koja moze da nastane u procesu pletenja nije moguće da se otkloni, a bilo kakva popravka se uopšte ne isplati. Zato je uzorkovanje


462


5/17/2018



pomoću lanca mnogo prektičnije jer se na lancu mogu sastaviti vise vrste prepletaja , što je i prednost ovakvog načina uzorkovanja i danas. Na slici 35.18 prikazana je uzorkovana plo ča sa prikazom polaganja pređe pri stvaranju jednog reda petlji. Slika 37.19 prikazuje mehanizam veze uzorkovane ploče sa polagačima osnovine pređe. Na slici 35.20 dat je dijagram kretanja igala, prese, platine i polagača sa pređenim putem S I stepenima obrtaja glavnog vratila mašine u procesu stvaranja jednog reda petlji. Slika 35.21 prikazuje dijagram kretanja radnih organa olučastih (šiber) igala sa zatvaračima iglala na Koket masini. Slika 35.22. prikazuje dijagram kretanja radnih organa mašine sa jezi častim iglama na Rašel mašini.

Slika 35.17. Komandni mehanizam sa tri tempa

Slika 35.18. Uzorkovana ploča 1-polaganje iznad; 2-polaganje ispod; 3-zamah unazad; 4-zamah unapred

Slika 35.19. Polagač- Uređaj za skretanje- Direktno uzorkovanje 1-uzorkovana ploča; 2-točkić; 3-poluga; 4-polagač; 5-opruga

463



5/17/2018



Slika 35.20. Dijagram kretanja radnih organa mašine sa špicastim iglama- Ketenštul

Na slici 35.23 dat je još jedan dijagrami pokretanja (pomeranja) osnovnih radnih mašine. To je ustvari njjihov pređeni put u mm. Pogoni radilice su robusni i sposobni su da pletu sa brzinom od 3000 o/minut I sa ovim brzinama imaju dug radni vek. Na slici je prikazano kretanje špicaste igle (1), olučaste igle (2), polagač (3) i platine (4). Ova pomeranja su ista za sve vrste prepletaja koji se proizvode na mašini.organa mašine Ketenštul i Koket u zavisnosti od uglova obrtaja glavnog vratila. Pokreti polagača, odnosno lege šine određuju vrstu proizvedenog pletiva I njihovo kretanje je promenljivo u zavisnosti od vrste prepletaja, odnosno veznih delova petlji koji povezuju đu igala nizovetapetlji. polagačdošlo a izmebiđudoigala mora biti, polaga tačno učasredištu izme I mora 100% čno, Prolaz u suprotnom loma igala I drugih delova mašine štobiti je nedopustljivo. Ova preciznost mora biti za celi radni životni vek mašine. Na ranijim mašinama skretanje polagača je išlo preko lanca, odnosno glidera koji su bili postavljeni na radnom središtu mašine ili muster dobošu B (slika 35.24). O ovome smo ve ć podrobnije pisali i rekli da je ova metoda najpouzdanija ali spora i bučna u toku rada mašine i može se plesti pri brzinama ne većim od 600 redova /minut. Ukoliko bi se plelo pri ve ćim brzinama onda postoje dve alternative veze lanca.

Slika 35.21. Dijagram kretanja radnih organa mašine sa olučastim iglamaKoket


464


5/17/2018



1-dijagram kretanja olučastih igala,2-dijagram kretanja polagača; -dijagram kretanja zatvarača-iglice; 4-uključivanje-i kretanje odbijajućih platina;1'- raj jedne krive;2'faza polaganja ispod; 3'-zatvaranje olučastih igala, kraj isključivan a.

Slika 35. 2. Dijagram kretanja radnih organa mašine sa jezičastim iglama-Rašel

Slika 35.23. Dijagram kretanja radnih organa mašine u jednom ciklusu pletenja

Pod naponom

Slika 35.24. Pokretanje polagača- lege šine A preko lanca na bubnju za uzorkovanje B 465



5/17/2018



Po prvoj skretanja se mogu smanjiti preko pre čnika uzorkovanog doboša na 16 ciklusa skretanja polagača, po drugoj je da koristimo električne programirane ekscentrične pogone za generisanje potrebnih skretanja (slika 35.25). Slika prikazuje na koji način ovaj sistem radi. Preko elektromagneta ekscentri rotiraju oko osovine i pritiskaju valjak između dva segmenta vertikalne kolone stvarajući gore skretanje polagača, koje može biti najviše od 16 iglenih koraka, odnosno iglenih pozicija. Ovaj niz ekscentara omogućava skretanje za jednu iglenu poziciju, preko 2, 3, 4, 5, 6 i sve do 16-ste i onda korak po korak do 32. Ovo omogućava da se kontroliše uzorak elektronskim putem, a ne glomaznim mehaničkim sistemom.

Slika 35.25. Elektronski sistem uzorkovanja

35.2.2. Mehanizam za zatezanje i namotavanje pletiva Ovaj mehanizam za zatezanje i namotavanje pletiva (slika 35.26) je relativno jednostavan u poređenju sa sistemom kod poprečno pletenih pletiva, odnosno ravno pletaćih mašina. Valjak 1 je glavni pogonski valjak koji povlači pletivo od platine preko zatezanja pre đe a1. Valjak 2 je potisni I on spre čava klizanje pletiva, odnosno pritisak se podešava preko opruge 3.namotavanje Pletivo prolazi izmenađurobni dva valjak. uklještena valjka 1 I 2. Druga grupa od tri valjaka prikazuje pletiva Kontrolni sistem mašine je i ovde relativno jednostavan u odnosu na ravno pleta ćih mašina. On obuhvata: jedan motorni kontrlor, koji pokreće glavni motor, obično 2 do 6 DC ili sinhroni motor kontrolora za kontrolu sistema za odvo đenje pletiva, mikroprocesor za kontrolu elektornskog sistema skretanja ako postoji i konačno, statistički proizvodni sistem koji evidentira i zapisuje ukupan broj obrtaja, zastoja i tome sli čno.

Slika 35.26. Mehanizam za zatezanje i namotavanje pletiva


466


5/17/2018



35.3. Principi pletenja na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama Rašel Na slici 35.27 prikazan je pojednostavljena šema dvoiglenične Rašel mašine sa iglenicama f (prednja) i g (zadnja), dva polaga ča 1 i 2 ili lege šine i dve platinske šine. Igle iglenice samostalno rade pokretanjem naviše i naniže I to frontalno, igle se pojedinačno ne pokreću. Iglenice su skoro simetrične, tako igle iglenica mogu biti identifikovane kao prednja I zadnja samo položajem serije uređaja. Polagači se kreću samostalno među iglama iglenice i skretanje bočno vrše ispred I iza iglenice za jedno ili više iglenih mesta ili koraka zavisno od uzorka , odnosno prepletaja koji pletemo. Na naredno slici 8.2 dati su pojednostavljeni postupci u procesu stvaranja petlji. Postupak stvaranja petlji se odvija sledećim rasporedom: •

• • • •

Faza 1- polagači pređe su smešteni na zadnjoj strani mašine, iznad leđa igala iglenice. Ispred platine se nalazi napred kontrolor pletiva, dok se prednja igla iglenice podiže na početnu poziciju pletenja. Polagači skreću iza fronta igala iglenice i kre ću prema kukicama igala. Faza 2- polagači I dalje idu u istom pravcu zahvatajući kukicu prednjih igala pređom. Faza 3- kretanje polagača nazad je završeno, pre đa se obmotala u kukici igle tako da se igle prednje iglenice mogu spuštati naniže. Platina počinje kretanje napred. Faza 4- Igle se i dalje spuštaju, platine potpomažu da se polupetlje sa tela igala prebace napred prema glavama igala. U isto vreme polagači se kreću u suprotnu stranu. Faza 5- igle se I dalje kreću naniže tako da se preko zatvorenog jezička polupetlje uz pomoć platina I samim kretanje iglenice sa iglama naniže prebace preko glave igle i provuku kroz novo stvoreni uvojak – polupetlje.

•

Slika 35.27. Šema doviglenične Rašel mašine sa osnovnim elementima za pletenje 35.3.1 Izrada uzoraka na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama Izrada pletiva na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama Rašel teče tako da se petlje stvaraju najpre na iglama prednje iglenice kao desna strana, a zatim na iglama zadnje iglenice kao leva strana petlji. Preko pogonakog mehanizma igle u procesu pletenja se kreću naviše I naniže kao I kretanje polaga ča koje dobija od mehanizma za uzorkovanje. Prepletaje prikazujemo petljama i u grafi čkom prikazu gde se koriste dva reda tačaka za stvaranje jednog reda petlji. Prvi horizontalni red tačaka se odnosi na igle prednje iglenice (f), a drugi red na igle zadnje iglenice (b), slika 35.29.

467



5/17/2018



Slika 35.30 prikazuje položaj iglenice sa iglama i polagačima. Desno je prikazan grafički prikaz triko prepletaja u zatvorenom polaganju. To je ustvari dvoosnovni dvoiglenični prepletaj. Na prednjoj iglenici prvi pokret I stvaranje petlji je prego glidera 2-0, na zadnjoj iglenici 2-4 I tako dalje. O ovome smo ve ć podrobnije pisali, ali smo zato ovde dali šemu igala sa polagačima I poluoetljama koje se nalaze u glavama igala za lakše razumevanje ove materije.

Slika 35.28. Postupci stvaranja petlji na dvoigleničnoj Rašel mašini

Slika 35.30. Dvoosnovni dvoiglenični triko Slika 35.31. Dvoosnovni dvoiglenični izvedeni lančić u triko polaganju Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

468


5/17/2018



Slika polaganje: osnova 1 se polaže35.32. samoTriko na prednjoj iglenici, a osnova 2 samo na iglama zadnje iglenice

Slika 35.33. Trikoiglenice, polaganje; osnova2 1 samo na iglama zadnje a osnova samo na iglama prednje iglenice

Slika 35.30 prikazuje dvoosnovni dvoiglenični triko u zatvorenom polaganju, slika 35.31 dvoiglenični izvedeni lančić u zatvorenom triko polaganju. Sastav glidera , odnosno lanca za prvu iglenicu: 2-0-2-0/2-4-2-4, za drugu : 2-4-2-4/2-0-2-0 . Kao što vidimo za pletenje svakog ciklusa koristmo 4 glidera, dva za prvu iglenicu I dva za drugu iglenicu. Za pletenje dva odvojena pletiva, jedno na prednjoj strani i drugo na zadnjoj strani se najčešće koristi za pletenje traka. Pokreti polagača se ne menjaju, ali svaki za sebe odvojeno polažu pređu na iglama. 35.3.1 Izrada uzoraka na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama Izrada pletiva na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama Rašel teče tako da se petlje stvaraju najpre na iglama prednje iglenice kao desna strana, a zatim na iglama zadnje iglenice kao leva strana petlji. Preko pogonakog mehanizma igle u procesu pletenja se kre ću naviše I naniže kao I kretanje polagača koje dobija od mehanizma za uzorkovanje. Prepletaje prikazujemo petljama i u grafičkom prikazu gde se koriste dva reda tačaka za stvaranje jednog reda petlji. Prvi horizontalni red tačaka se odnosi na igle prednje iglenice (f), a drugi red na igle zadnje iglenice (b), slika 35.29. Slika 35.30 prikazuje položaj iglenice sa iglama i polagačima. Desno je prikazan grafički prikaz triko prepletaja u zatvorenom polaganju. To je ustvari dvoosnovni dvoiglenični prepletaj. Na prednjoj iglenici prvi pokret I stvaranje petlji je prego glidera 2-0, na zadnjoj iglenici 2-4 I tako dalje. O ovome smo ve ć podrobnije pisali, ali smo zato ovde dali šemu igala sa polagačima I poluoetljama koje se nalaze u glavama igala za lakše razumevanje ove materije.

469



5/17/2018



Slika 35.34. Dvostruko pletivo (prepletaj) sa dvostrukom širinom Na slici 35.34, a vidimo da smo dodali još jednu osnovu, odnosno polaga č koji sa pređom čin čdobijamo povezuje dva odvojena ovaj nagrafi pletivo povezianja sa dvostrukom širinom. Pletivo u oblikupletiva. creva Na prikazuje ki prikaz dvostruko pod (b), Princip dva pletiva kada se dobija pliš prikazuje slika pod (c).

Sastav lanca- glidera: • Polagač 1 : 2-0-2-2/2-4-2-2 ; • Polagač 2 : 2: 2-0-2-0/2-4-2-4; • Polagač 3 : 2-2-2-0/2-2-2-4.

Pri upotrebi više polagača pletivo proizvedeno na ovim mašinama može biti znatno složenije. Zamislite samo kada rade 24 polagača ili osnove, ili kad rade 48, onda je to stvarno jedna komplikovana struktura, koja se najčešće koristi za izradu zavesa. Na slikama 35.35- 35.37 dati su osnovni elementi za pletenje Koket, Rašel mašine sa olučastim iglama i dvoiglenične Rašel mašine.

Slika 35.35. Pletaći elementi osnovo pletaće mašine Koket, Ketenštul


470


5/17/2018



Slika 35.36. Pletaći elementi Rašel mašine sa olučastim iglama

Slika 35.37. Pletaći elementi dvoiglenične Rašel mašine sa olučastim iglama

Slika 35.38 prikazuje pletaće elemente prošivne Malimo mašine.

35.3.2. Atlas prepletaj Specijalno kod atlas prepletaja je to da se polaganje vrši za više iglenih mesta u jednom pravcu, a zatim za toliko iglenih mesta u suprotnom pravcu na po četnu poziciju. Karakteristično kod atlasa je promena nagiba petlji pri skretanju u suprotnom pravcu. Atlas je u zatvorenom polaganju kada se izme đu prelomne tačke-promene smera nalaze zatvorene petlje. U otvorenom atlasu između prelomne tačke se nalaze otvorene petlje. Na slici 35.39 dat je četvororedni atlas sa osam skretanja sa izgledom snimka pletiva na levoj i desnoj strani, grafičkim prikazom, sastavom lanca i strukturom petlji. U otvorenom atlasu pletivo se više deformiše nego li u zatvorenom polaganju. Atlas prepletaj u otvorenom polaganju sa izgledom pletiva (leva i desna strana), grafi čkim prikazom, sastavom lanca i strukturom petlji dat je na slici 35.40.

471



5/17/2018



Slika 35.38. Pletaći elementi prošivno- vezivne Malimo m šini

Slika 35.39. Atlas prepletaj u zatvorenom polaganju Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

472


5/17/2018



Leva strana

Desna strana

Slika 35.40. Atlas prepletaj u otvorenom polaganju Slika 35.41 prikazuje troredni atlas u zatvorenom polaganju sa 6 skretanja u grafi čkom prikazu, izgledom pletiva na levoj I desnoj strani, sastavom lanca I izgledom strukture petlji, odnosno prepletaja. Slika 35.42 prikazuje atlas troredni u otvorenom polaganju. U svakom slučaju troredni atlas je kao pletivo stabilnije i sa većom površinskom masom po 1m2 u odnosu na četvororedni atlas.

473



5/17/2018



Leva strana

Desna strana

Slika 35.41. Troredni atlas u zatvorenom polaganju

Leva strana

Desna strana


474


5/17/2018



Slika 35.42. Troredni atlas u otvorenom polaganju

Proces stvaranja petlji na o novo pletaćoj mašini Triko sa olučastim iglama prikazan je slajdovima od 35.43 - 35.49. Iglenica sa iglama se nalazi u najnižem po ložaju (slika37.43), rupičaste igle ili polagači se nalaze u svom početnom položaju. Platine se pomeraju napred u poziciji zadržavanja polupetlj na tela igala.

0°- knocking over position

Slika 37.43. 0o – udar iznad položaja;

475

60°- holding down

Slika 37.44. 60o –zadržavanje dole;

120°- swinging t rough of guide bars

Slika 33. 5. 120o –Ljulj nje kroz polagača



5/17/2018



185°- overlapping of the warp yarns

240°- tucking of the warp yarns

315°- closing of the needles and casting off

Slika 37. 46. Slika 37.47. Slika 37.48. 180o –Preklapanje osnovine ; 240o –Ozamčavanje osnovine; 315o – Zatvaranje igala pređe pređe i raspored isključivanja

330°- beginning of casting off

Slika 35..49 330 – Početak odbacivanja- odbijanja o

Šina sa platinama je napred u poziciji zadržavanja polupetlji, iglenica sa iglama počinje da se kreće naviše, polagači, polagači se nalaze ispod u poziciji preklapanja (slika 35.44). Iglice zatvarača idu naviše, platine se povlače unazad, polupetlje se nalaze i dalje na tela igala. Polagači započinju suprotno kretanje-pokretnim trzajem (slika 35. 45). Polagači su u zadnjem položaju, preklapanje, odnosno pokreti trzajem su završeni. Polupetlja se nalazi na iglici prema glavi igle. Iglica ostaje u svom zatvorenom položaju. Naime ona je svojim vrhom zatvorila vrh kukice igle kako bi se polupetlja mogla nesmetano prebaciti preko glave igle kada do đe do tog momenta (slika 35. 46). či se nalaze đa je položena činje kretanje Polagaostaje prezatvorenom u kukicama igala, igla zapokretanje Iglica i daljenapred, u svom položaju. Platine zapo činju unazadnaniže. (slika 35.47 ). Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

476


5/17/2018



Platine se nalaze u smom krajnjem položaju, iglenica sa iglama I dalje ide naniže, polupetlje se nalaze na glavi igle iznad iglice, koja i dalje ostaje zatvorena u glavi igle. Polagači započinju svoj zamah (klatneno kretanje) I pre svega zapo činju preklapanje-pokrete ispod igle (slika 35 48). Igle se nalaze u krajnjem donjem položaju, platine svojim trbuhom potpomažu prebacivanje polupetlja prema glavi igle i započinju kretanje napred, polagači su obmotali pređu oko kukice igle još u prethodnoj fazi (slika 35. 49). Zadnja slika odnosno slajd je ujedno završni I početni za naredni ciklus stvaranja petlji. Slika 35.50. Osnovo pleteni prepletaj

35.4. Uvod u osnovo pletaću tehnologiju

Niz petlji

Osnovo pletaći process je onaj u kome se osnovine pre đe Red

pletu odvojeno, umesto redu kaočkod pletenja. Osnovine preuđjednom e se naizmeni no popre uplićučnog na pojedinim iglama kao samostalne i u zavisnosti od vrste prepletaja osnovina pređa može da se u narednom redu uplitati na drugoj susednoj igli ili čak na nekoj petoj, šestoj što sve zavisi od veličine skretanja polagača osnovine pređe. Osnovino pletenje (slika 35.50) se može samo plesti na mašinama, dok ručno pletenje nije moguće.

Osnovino pletenje obuhvata mnoge vrste pletiva, kao što je Rašel, triko I milanez pletivo. Triko pletivo, dobijeno na Ketenštul i Koket mašinama obi čno se koristi za donje rublje. čvrsto, stabilno, glatko i skuplje od trikoa tako da se koristi za gornje Milanez pletivo je (za odevne predmete težu konfekciju). Rašel pletiva nisu toliko rastegljiva i obi čno su prostorna, tako da se obično koriste u izradi nepostavljenih materijala kao što su jakne, kaputi, haljine I ravne suknje. 35.4.1.Istorijski razvoj osnovo pletaće tehnologije

Dva imena, William Lee i Karl Mayer značajno su povezana sa početkom osnovinog pletenja. U 1589 godini William Lee je podneo zahtev za patent za svoju prvu mašinu za izradu pletenihdelova, na taj način on je položio temelje za mehaničku proizvodnju i stvaranje tehničkih osnova za razvoj osnovo pletaće proizvodnje, pa čak i tehnologije pletenja. Godine 1947, pronicljiv preduzetnik i mehani čar, Karl Mayer pokazao isključivo prvu osnovo pletaću tkačku stranu. Godine 1948 je sastavio dva vodiča pređe, odnosno polagača, kao i sa špicastim iglama, postigao brzinu od 200 o / min. On je označio početak tehničkog doba u pionirske skokove u područ ju osnovinog pletenja. Karl Mayer, u 1953 godini pokrenula je njegova firma prvu Rašel mašinu u fabrikama. Ove osnovo pletaće mašine za pletenje radile su sa 4 polagača, koristeći četiri osnovina vratila kako bi pletenje trajalo duže bez zaustavljanja mašine. Uzorkovanje se izvodilo prekoiliuzorkovanih pločTehnologija a ili preko lanca sa gliderima koji se postavljaju uzorkovanje muster bubnju. tih visoko izvedenih osnovo pletaćna ih dobošu mašina za je

477



5/17/2018



usavršavana s’jedne generacije na drugu, s’obzirom da improviziraju tehnologiju proizvoda, za dodatno opremanje objekata kao zatvoreni krug, alat za proizvodnju pletenog plisea, ili platine sa dva dela, i lako pokretne platine ili uzorkovane prese. Tržište svedoči pronalazak novih mašina u godini 1954, prva elasti čna Rašel (Raschel) mašinai prva til Raschel mašina za pletenje. Godine 1955 “Super Garant” serija označava svoje ime na tržištu. 1956 godine vđena je prva osnovo pletaća mašina za čipke koja je sadržala 12 polagača- lege šina. Prv Rašel mašina za zavese je bila uvedena u 1958 godini i prva Rašel mašina za tepihe u 1959 godini. Priča o uspehu i dalje se nastavlja, u 1967 godini lansirana je prva padajuća ploča multibar Rašel mašine i mašina Žakar (jacquard) Rašel za umetanje potke, zajedno s drugim serijama. Nakon postupnog kretanja vo đeni su potezi sa više raznolikosti u asortimanu čipke Rašel mašina. Značajan pomak u tom procesu bilo je usavršenje od žakarne teorije u osnovo pletaćeg pletenja. Čipke Rašel mašine su radile, s’gotovo 57 polagača ili lege šina, godine 1981. Zamislite samo kada se upliću 57 osnova u određenom taktu. Ova serija je prvi set s’elektroničkim sistemom kontrole. U početku 80-ih godina, sa najvećim uspehom na elektromehaničko uzorkovanje polagačima, uvedena je kontrola. Sa najvećim uspehom uključeni su slajd elemenati, obeležavajući na kraju definisane krive površinama. Sada, uzorak (uzorkovanje) kontroliše kompjuter osvaja se rad kontrole uzorkovanim polagačima. Za duže vreme ove tehnologije usledila je “Jacquardtronic” i “Textronic” serije od Rašel mašine za čipke, do 78-polagača osnove. Pod istim uslovima ovih razvoja, poboljšanje je takođe bilo uspešno na temelju automatskih mašina za pletenje iz osnove.

Godine 2003 pojavila se prva generacija mašina za osnovino pletenje, prikazane na ITMA, u Birminghamu. Mašine su opremljene pojedina čnim motorima za dodavanje osnove, sa preuzimanjem i namotavanjem pletiva sa svom jednostavnom navigacijom. Sve mašine su umrežene sistemom najnovijih ra čunara, računar spaja pokrete i kontrolu PLC za kontrolu protoka mašine. 35.4.2. Nova osnovo pletaća tehnika za proizvodnju katalizatora gaze Gotovo 20 godina Heraeus je prvi razvio i uveo novu proizvodnu tehniku za katalizatore gaze (gauzes) na tehnici osnovinog pletenja. Ova patentirana tehnika proizvodnje pokazala se kao uspešna i gotovo u celom svetu se koristi. Tradicionalni tkani katalizatori gaze su gotovo u celosti zamenjeni osnovo pletenim (slika 35.51). Izborrazli osnove tehnike čitih struktura pletenjabili je izradio Heraeus nakon opsežnihproizvodom uporednih testiranja nekoliko gaze proizvedene sa različitom tehnikom proizvodnje, podržane matematičkim modelovanjem i simulacijom reakcije procesa. Osnovo pletena gaza pokazala se najboljom zbog svoje izvanredne performance pod industrijskim uslovima rada i zbog same svestranosti osnovo pletene tehnike proizvodnje. Heraeus katalizatorski sistem osnovo pletene katalizator gaze su jedinstveno dobro prilagođene za katalizator reakcije zbog svoje unutrašnje mogu ćnosti: ■ visoka mehanička čvrstoća i stabilnost oblika ■ “ samo popravke “ ponašanje ■ niskog pritiska ■ visoke površine Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

478


5/17/2018



■ nisko platinske gubitke ■ minimalna stopa stvaranja od rodijum oksida ■ visoka stopa konverzije i selektivnosti ■ dugi radni ciklusi

35.4.3. Istraživački biomedicinski osnovo pletaći projekat AIDS- dijabetes 15. Novembra 2010 godine, Milan – Narrow proizvo đač pletaćih mašina Comez razvio je inovativnu dvoigleničnu osnovo pletaću mašinu za korišćenje u biomedicinskom tekstilnom projektu koji finansira regionalna talijanska vlada. Projekat ima za cilj da pomogne izle čenju dijabetesa optimizacijom usađivanja ljudskog dela pankreasa (gušterače) kroz korišćenje fibrionske skele za pomć u uspešnoj transplataciji pankreasa.

35.4.4. Projektni partneri Panagenesi je finansiran od strane pokrajine Lombardija i razvijao se od strane pet udruženja koja okupljaju poznate i multi sektorne stručnjake. Među istraživačkim partnerima su tri talijanska proizvođača koji rade u tekstilnom sektoru : Torcitura di Menaggio, kompanija za proizvodnju i upredanje svilene pređe, Gaetano Rossini Holding, koja je specijalizirana u proizvodnji 3D pletiva, i Comez sa sedištem u Cilavegna (PV), globalni lider u proizvodnji uskih pletenih mašina. Proizvođači su udružili svoje napore sa Stazione Sperimentale perla Seta (Eksperimental Svila centar),jedan od Italijanskih renomiranih istraživačkih centara specijalizirana u tekstilnom sektoru, a Milan je Niguarda Ca 'Granda bolnice, koja je rekla da je Italija najvažniji medicinski istraživački centar u područ ju histotherapy,fokusirajući se na in vitro regeneraciju ljudskog tkiva.

Slika 35.51. Osnovo pletena struktura za katalizatore Takođe su uključeni u projekt Dijabetes istraživački centar na Univerzitetu u Miami na Floridi, svetski poznati centar istraživanja i eksperimentisanja s’tretmanima za dijabetes pacijenata, na čelu s’talijanskim istraživačem, dr. Camillo Ricordi. Na slici 35.52 prikazana je slika osnovo pleta će mašine (a), izgled transplantacije matičnih ćelija pankreasa (b) i izgled trodimenzionalne strukture osnovo pletenog pletiva. Prema Panagenesi , prva uspešna transplantacija matičnih ćelija pankreasa izvedena je u Septembru je2005 godine,u od koštane od preminulog donatora žene sa odeljenja dijabetesom Postupak izveden Floridi od srži strane Kamilo Ricordi, Načelnika za transplantaciju ćelija na Univerzitetu u Majamiju, koji je rekao da presa đivanje pankreasa

479



5/17/2018



predstavlja jedan od mogućih tretmana za lečenje određenog tipa dijabetesa , a generisanje interesovanja u naučnim krugovima za kliničke uspehe do sada su dobili i konkretne izglede za buduća poboljšanja . U ovoj studiji se kaže da su brojne p rednosti povezane sa presađivanjem samog mesta pankreasa u odnosu na onu u potpunosti, ali različita pitanja moraju i dalje biti rešena, od kojih je jedno u vezi sa teškoćama u presađeno mesto sa uzimanjem samih korena . Unapređenje procesa kroz ukorenjenog mesta danas je rečeno da predstavlja značajan sektor istraživanja i strategije koje će biti predložene, uključuju korišćenje molekula koji smanjuju upalu u područ ju implantata . Panagenesi kaže da je fibrin, jedan protein izdvojen iz svile, detaljno proučavao tissular inženjering za biomedicinske primene zbog biokompatibilnosti, spore razgradnje i znatna mehanička svojstva. " Danas , fibrin može da se modeluje u različitim oblicima ( filma , vlakna , mrežice , tkanine, membrane, prediva i sunđera ), i pokazao značajnu podršku i prijanjanje kapaciteta za razne vrste ćelija, promovišući popravke živih tkiva. Štaviše , njegove molekularne i površinske karakteristike čine ga veoma biokompatibilnim , a implantiranje izaziva pad obolevanja od zapaljenja ", rekao je jedan portparol projekta .

a)

b)

c) Slika 35.52. Izgled osnovo pletaće mašine (a), transplatacije pankreasa (b) i 3D strukture pletiva (c)


480


5/17/2018



Ciljevi projekta Cilj projekta Panagenesi je optimiziranje ukorenjivanja mesta nasmanjenje transplataciju elija kroz korištenje fibrina promenljivog kružnog preseka skele, postepeno mestaćpankreasa potrebnih za transplataciju je pun uspeh i produženje njihove funkcije tokom vremena.Skela je u suštini cevasti tekstilni deo s‘malim prečnikom, koji se sastoji iz niza presavijenih struktura (sužene delove) naizmenično sa šireg područ ja, sa promenljivim presekom i trodimenzonalnom vrstom unutrašnje strukture ( unutrašnji ukršteniprelaz), proizvedeni su pomoću fibrina pređe. Za proizvodnju cevastog pletiva, Comez je dizajnirao inovativnu elektronsku dvoigleničnu osnovo pletaću mašinu, s’radnom širinom od 800mm, u finoći 20 ( 20 igala po jednom engleskom colu), sa 8 polagača za samostalno kontrolisanje izrađenih uzoraka, Iglenice sa iglama za pletenje, skidanje gotovog proizvoda dole i dodavanje pređe, sve je pod elektronskom pozicioniranja.kontrolom čime se obezbeđuju odlične dinamičke performanse i tačnost 35.4.5. Nova polja primene osnovinog pletenja Prema konstruktoru mašina Comez, mašine otvaraju nova područ ja primene za pletenje osnovovo pletaće tehnologije primenom najsavršenije mehaničke i elektronske tehnologije, sposobne za rad na vrlo visokom stepenu, obradom pre đe različitih vrsta, struktura i sastava i izradom savršenog dizajna , dok su fleksibilne u svom radu i sposbne da ispletu više različitih tekstilnih struktura. Mašina je posebno prilagođena za proizvodnju složenih delova u raznim aplikacijama za medicinsku primenu/ bolnicama, i na tehničkim i industrijskim sektorima u celini. Dvoiglenična mašina može isplesti trodimenzionalno pletivo koje se sastoji od dva spoljna pletiva, koja čine samostalno dva lica pletiva,povezana unutrašnjom strukturom. Mogućnost distanciranja obe iglenice omogućavai da se između spoljnih pletiva smanji ili poveća rastojanje. Promenljivost kružnog preseka 3D crevastih delova Panagenesi projekat dobija promenom unutrašnjeg pokreta koji predstavlja pletenu strukturu promenom dodavanja pređe I broja petlji po santimetru. Pozitivno dodavanje pređe omogućuje preradu vrlo fine pređe kao one što su izra đene od fibrila gde je vrlo mala otpornost naišla na mehaničko delovanje. 36. Kružno pletaće mašine Na kružno pletaćim mašinama izrađujemo desno-levo i desno-desno pletivo u crevastom obliku. Razlikujemo više vrsta ovih mašina I to: • jednoiglenične kružno pletaće mašine i • dvoiglenične kružno pletaće mašine

Jednoiglenične kružno pletaće mašine imaju samo jednu iglenicu u obliku cilindra, a dvoiglenične mašine pored cilinder iglenicu imaju još jednu koju nazivamo tanjirastom čkojjednofonturne iglenicom Rip kao u nama literaturi, kaokružne i desno-leve mašine. Ovaj se čradni esće koristi i kodilinas, I naziv mašine.kružne Na slici 36.1 dati sunaziv osnovni

481



5/17/2018



organi mašine koji učestvuju u procesu pletenja desno-levog pletiva. Igla (1) postavljena je vertikalno u kanalu cilindra . Pre đa (4) se uz pomoć vodiča polaže u glavama igala. Između igala deluju kombinovane platine (2) koje imaju ulogu da zadržavaju polupetlje na telima igala za vreme dok se polaže pređa u glavama igala. Platina ima ulogu da svojim trbuhom potpomaže prebacivanje polupetlje sa tela igala preko glave igala. Po obimu cilndra mašine sa spoljnje strane postavljene su platine 3 koje svojim kljunom potpomažu kuliranje pre đe između igala i izjednačavanje uvojaka radi dobijanja petlji jednakih dužina. Radni organi jedne dvoiglenične kružno pletaće mašine dati su na slici 36.2. Iglenica u obliku cilindra (1) postavljena je vertikalno u odnosu na gornju iglenicu (2) koja je u obliku ploče ili tanjira. U nemačkoj literature se naziva Rip iglenicom. U obadve iglenice postavljene su jezičaste igle (1) sa stopalima (8). Ispod svake igle u cilindri čnoj i tanjirastoj iglenici postavljeni su potiskivači igala koji se pokreću uz pomoć brava (4) i (5). Igle se pokreću bravama (6) I (7) I to posebno za donje i gornje stopalo, kako je označeno na slici. Slika 36.3. prikazuje radne organe Levo-leve kružno pletaće mašine sa levo levim iglama (1), šiber platinama (2) i (3) koje svojim kukicama povla če igle iz jednog (4) u drugi (5) cilindar za stvaranje petlji. Šiber platine imaju po tri stopala u tri razli čita nivoa, koja se pokreću uz pomoć brava (6). U procesu pletenja kombinovane platine (7) imaju zadatak da zadržavaju polupetlje na tela igala za vreme polaganja pređe u glavama igala I potpomaže prebacivanje polupetlje preko glave igala.

Slika 36.1. Osnovni radni organi za pletenje na jednoiglenčnoj kružnoj mašini Na slici 36.4. prikazana je radna faza kretanja igala kroz sistem brava jednoiglenične kružno pletaće mašine. Igle (5) podižu se pomo ću podizača brave (1) a spuštaju uz pomo ć spuštača brave (2) koji se može podešavati naviše i naniže (vidi strlicu) u zavisnosti od željene veličine petlji, odnosno gustine pletenja. Pravac kretanja igala prikazuje strelica udesno. Igle se podižu uz ivicu podizača do maksimalne visine toliko da se polupetlja nađe na telo igala. Igle se spuštaju uz ivicu spušta ča a polupetlja se podiže naviše I dolazi do ispod osovinice jezička. Daljim spuštanjem igala dolazi do ostalih faza u procesu stvaranja petlji koje smo već ranije opisali. Pređa se polaže uz pomoć vodiča pređe (3). Igle se kružno vode sa delovima za vođenje igala (4). Slika na 36.5. prikazuje jedan segment sa svim pozicijama u procesu stvaranja jednog reda petlji dvoigleni čnim kružno pletabrava ćim mašinama. Slika pod (a) prikazuje tanjirastu bravu za


482


5/17/2018



vođenje igala sa gornjim i donjim stopalima. U segmentu brava (1,3,5) vode se igle sa donjim stopalima. U kanalu (1) igle se podižu do maksimalne visine, a spuštaju pomo ću spuštača igala (5) (vidi strelicu). Deo brave (3) je zahvatni deo koji se može dovesti u položaj da se igle nepotpuno podignu u položaj kada se na iglama stvaraju zamke, to je ustvari zahvat na iglama. Trenutno ovaj deo je u položaju kada se igle podižu do maksimalne visine kada se u momentu spuštanja stvaraju petlje. Deo brave (2,4,6) služi za vo đenje igala sa gornjim stopalima na isti način kao sa donjim stopalima. Spuštači brava (3) i (4) se u literature najčešće nazivaju delovi za kuliranje. Segment brava na slici pod (b) je ustvari cilindri čna brava za vođenje igala kratke i duge drške. Igle duge drške vode se sa bravom (1, 3, 5), a sa kratkim drškama sa bravom (2, 4, 6). Za obe brave oznakama A označen je početak kretanja igala; B- zahvatna visina; Cmaksimalna visina; D-tačka polaganja pređe; E- tačka kuliranja (regulisanje gustine). Slika 36.6. prikazuje raspored igala u cilndri čnoj i tanjirastoj iglenici : jedna igla sa kratkom drškom, jedna sa dugom.., , odnosno u tanjirastoj iglenici : jedna sa dugom drškom, jedna sa kratkom drškom. Na ovaj način u stvaranju jednog reda petlji u čestvuju dva sistema. Sa jednim sistemom brava petlje se stvaraju samo na iglama kratke drške, a sa drugim sistemom samo na iglama duge drške. Na ovaj način je onemogućeno sudaranje igala kratke drške iz cilindrčne iglenice sa iglama duge drške u tanjirastoj iglenici. Ovakvin na činom pletenja dobija se desno-desno ukršteno pletivo poznato pod imenom "Interlok pletivo". To su ustvari dva desno-desna pletiva, ili prepletaja, međusobno umrežena.

Slika 36.2. Osnovni radni organi za pletenje na dvoigleničnoj kružnoj mašini

Slika 36.3. Levo-leva kružno pletaća mašina sa levo-levim iglama

483



5/17/2018



Slika 36.4. R fazečuneprocesu petlji sa brava a j adne noigleni kružno stvaranja pletaće mašine

Slika 36.5. egmenti brava cilindrične i tanjiraste iglenice sa putanjom kretanja igala Slika 36.6. Raspored igala na Interlok mašini

Na slici 36.7. dato je naknadno kuliranje s polaganjem pređe (a), prebacivanjem polupetlje na zatvoreni jezičak igle (b). kuliranje i odbijanje polupetlje I provlačenje kroz novo formirani uvojak, odnosno ada polupetlju (c) i naknadno kuliranje s iglama tanjiraste iglenice. Slika 36.8. prikazuje kulirne tačke za ciliinder i tanjiraste igle sa Izgle om krive kretanja tanjirastih igala (1) I cilindrič ih igala (2).


484


5/17/2018



Slika 36.7. Naknadno kuliranje

Slika 36.8. Kulirne tačke za cilinder i tanjiraste igle

485



5/17/2018



Slika 36.9. Centralno podešavanje iglenog cilindra

Na slici 36.9. data je šema centralnog podešavanja cilinder iglenice kod jednoigleni kružno podizanja pletaće mašine. Ovo podešavanječne je ustvari ili spuštanje iglenog cilindra radi podešavanja gustine pletenja u onim slu?ajevima kada gustinu pletenja koju želimo da postignemo ne možemo postići preko brava, odnosno spustača igala. 1- oklop cylinder brave; 2- podešavanje; 3uređaj za podešavanje; 4 do 6- prenosni menjač. Na slicipleta 36.10 je štelovanja dubine kuliranja, odnosno velič(b) inepreko petlji pokreta kod levo-levih kružno ćihprikazana mašina kod tanjiraste iglenice (a), i cilinder iglenice ča (1) i vijka (2). Slika 36.11 prikazuje šemu nadgledanja (kontrole) igala, odnosno njene glave (1), preko sistema sočiva (2), priejmnika (fotodiode) (3), otvora (blende) (4) i izvora svetlosti (5). Na slici 36.13 prikazan je primer jedne male kružno pletaće mašine sa pravcem kretanja s= f(φ) igala I platina sa jednim cilindrom jednosistemne mašine. Pravac kretanja igala i platina označen je strelicom.

Slika 36.10. Podešavanje dubine kuliranja kod levo-leve kružno pletaće mašine

Slika 36.11. Fotoelektrična kontrola igala


486


5/17/2018



Sliika 36.12. Kontrola pletiva (a) i igala (b)

Slika 36.13. Krive kretanja igala i platina s = f(φ)

36.1. Postupak stvaranja petlji na kružnoj mašini Na slici 36.14a prikazan je omenat kada se cilindrična igla pokreće aviše a polupetlja nalazi na telo igle odmah isp d otvorenog jezička igle. U isto vreme igl tanjiraste iglenice kreće ulevo ili napred tako da se i na njoj polupetlja nalazi na telo igle. Sli a 38.14b prikazuje momenat kada vodič polaže pređu na otvorene jezičke u momentu kad igle počinju da se kreću naniže i udesno. U isto vreme na iglama se polaže pređa na otvorene jezičke. Na slici 36.14c i d. prikazana je završna faza kada se igla cilindrine igl nice spusta naniže a tanjirasta udesno. Polupetlje se nalaze na zatvorenom jezičku a vodič je položio pređu u glavama igala. Daljim povla enjem igala polupetlje prelaze preko glave igala i provlače se kroz novo stvoreni uvojak tako da polupetlje u dodatnim fazama prelazi u novu petlju, a novo stvoreni uvojak prelazi u polupetlju. Na slici 36.15. dat je Model mašine 13GG sa 12-14 finoće sa efektiv im podešavanjem. Inovativno je povećan broj boja pređe i dodavača (42). Postoji funkcionalna podela makazastog uređaja za sečenj pređe kao I štipaljke za pridržavanje. Paten t struktura (Rib) ili desno desno pletivo, se pode ava sa bravnim sistemom za kretanje igala. Kontrolni system : LCD displej i USB priključak.

487



5/17/2018



ploča cilinder

Slika 36.14. Početne i završne faze u postupku stvaranja petlji


488


5/17/2018



Slika 36.15. Mod rna kružno pletaća mašina sa rotirajućim cilindrom

Specifikacija Model: MBI-S1342 Rotacija iglenog cilindra: recipročno nazad i napred Prečnik: 25,1 e” (638mm) Finoća: 13 po nemačko engle kom sistemu (38,1 mm – 1 gauge) Bravni sistem podešavanja: o 12 do 14 gauge efektivno u koracima motora Brzina pletenja: Max. 20 redova u minuti više od 42 promene boja Max. 40 redova u minuti ispo 21 promene boja Dodavanje (Tarn kontrolni okvir) Intarzija: 42 transportera / Patent: 2 dod vača Selkcija WAC pogoni / 44 ko pleta za Intarziju / 2 seta za paent pletenje / 3 seta za bod Promena boje: 42 promene b je pređa Maksimalni broj igala Cilinder iglenice: 680 igala Pločasta iglenica (Prenos igal ) 1: 1 patent → 339 igala 2: 1 patent → 226 igala Crevasti (šuplji) patent → 67 igala Skidanje pletiva dole: Obrtni oment motora: kontrolisan Snaga: 3 faze, 220V, 50/60Hz, 1.1Kw (1.5HP) Upravljanje Sistemom: AC s rvo motor, kontrolisana brzina, servo reduktor čajevi,struje, na ona, pad Zaustavljanje pređe, brojanje, hitni sluvišak padanje ulja nakretanja: pletivu, Odma Sigur anje ost ograde, klima zatvorena, napona, preko opterećenje, G bitak snage, višak toplote, veće brzine Komprimovani vazduh: 5,1 ~ 6.1Bar, 5 ~ 6 kgf/cm2 Dimenzije: 2900 x 2900 x 26 5mm (Š x D x V) Na slici 36.16 dati su različiti uzorci pletiva koji se pletu na ovoj mašini.

489



5/17/2018



Slika 36.16. Uzorci pletiva

36.2. Dodavači pređe Savremene kružno pletaće mašine su napravljene sa velikom brzinom pletenja a kao ograničavajući faktor je kretanje igala, odnosno njeno kašnjenje u procesu stvaranja petlji. Jedan od načina za smanjenje ovog kašnjenja je da se koristi takozvana “Fed tehnologija” odnosno dodavanje pređe iglama (slika 36.17).

Slika 36.17. Kružno pletaća mašina sa bed iglama i dodavačima pređe Mašine se izrađuju sa velikim brojem sistema za pletenja 76 ili 96. Pređa mora biti dodana iglama sa tačnom projektovanom dužinom pređe za stvaranje jedne petlje, a da bi se to postiglo dodavači pređe, odnosno njihovi delovi se nesmeju okretati, što je mehanički nepraktično, ali zato mašine rade sa rotirajućim cilindrima. Na slici 36.17. dodava či su montrirani na prstenu iznad i unutar cilindra a pređa prolazi dalje preko usmeravajućih uređaja i kerami čkih okaca dalje do igala. 36.2.1. Pozitivni dodavač pređe- furniser Prema principu "robbing back" je bilo dovoljno jasno da je rešenje za kontrolu ulazne napetosti za svaku pređu neophodno da dodavač pređe dodaje pređu sa konstatnom brzinom, ili bolje rečeno sa projektovanom dužinom pređe, tako da brzina dodavanja pređe u m/s podeljena sa brojem igala/ jedinicu vremena bude jednaka dužini pređe u petlji. Ukoliko je dužina pređe u petlji veća nego što je projektovana, sistem za dodavanje deluje tako da povećavava zatezanje pređe kako bi se dobila željena dužima petlje, i obrnuto, ako je dužina pređe manje od projektovanje sistem za dodavanje smanjuje zatezanje pređe.


490


5/17/2018



Slika 36.18. Sistem pozitivnog dodavanja pređe Na slici 36.18 prikazan je pozitivni dodavač đe kojikojise pokre pre sastojićuiz diskove. sistema neklizaju ih kaiševa Mašine ćsu uglavnom opremljene sa četiri odvojena sistema pogona za pokretanje dodavača tako da se u istom trenutku mogu regulisati četiri različite dužine petlji. Na savremenim mašinama umesto diskova ugrađeni su servo motori tako da se sada brzina može lako menjati u pojasu dodavača.

36.2.2. Kontrola dužine petlji na žakar mašinama Tačno testiranje dodavača pređe Prvi prototip je završen u 2000 godini kada je i po čeo process električnog i mehaničkog testiranja u procesu pletenja. Napredak je bio veoma brz i do kraja godine sistem se koristi na mašinama Štol CMS finoće 18 gauge (gedž) pri umerenim brzinama pletenja. Opsežna i tačna testiranja su pokazala da se sistem izmako kontroli pri normalnom pletenju pre đe u granicama +/- 0.2 % od željene tačne dužine. Sistem se pokazao veoma efikasnim za pletenje elastomernih niti koje su se tada prvi puta ugradile u pletenu strukturu sa odre đenom dužinom petlji, mnogo jednostavnije nego pomoću U-Lay tehnikom.

Slika 36.19. IRO sistem dodavanja pre đe 36.2.3. Pravi pozitivni dodavač i skenirano-2-pletenje Sistem TPF je u potpunosti dokazao da je moguće izraditi čarapu visokog pritiska za lečenje venskih čvorova. U kombinaciji tela tehnologije skeniranja može da se definiše profil nogu sa tačnošću +/- 2mm i pozitivan sistem dodavanja pređe može da kontroliše dužinu petlji od +/- 1% čime se otvorila mogućnost za proizvodnju medicinskih čarapa visokog pritiska sa tačno definisanim profilom na pletaćim mašinama i sa podacima iz skenera kao uputstva mašini za pletenje. Mašina za skeniranje-2- pletenje kao projekat je rođen sa ciljem superponiranja pacijenta receptom pritiska na vrhu njegove noge skeniranjem bezbroj tačaka I korišćenjem u kombinaciji podataka da automatski razvije pletenje i uputstva na Štolovoj CMS mašini finoće 18 gauge. Sa uspešnim završetkom projekta sa venskim čvorovima, njegovim razvojem i dokazivanjem sa Scan-2- softverom za pletenje dovelo je do razvoja komercijalne verzije pravog pozitivnog dodavača pređe (slika 36.20) sa kojim se konačno može kontrolisati dužina petlji i pletiva kvalitetno na ravno pleta ćim mašinama i sa istim tolerancijama koje su ćim mašinama. postale standardne na na kružno Oni imajumašinama primenu gde i nase žakarnim kružno pleta ćim mašinama, kao i pleta na kružno pleta ćim bešavnim konačno

491



5/17/2018



rešavaju problemi dimenzioniranja koji su proizašli iz nepotpune kontrole petlji i naravno dužine proizvoda.

Slika 36.20. Pravi dodavač pređe

Slika 36.21. Motovilo dodavač pređe

Na slici 36.21. prikazan je motovilo dodava č pređe (Capstan). Slika 36.22 prikazuje pogon remena i remenice. U cilju eliminisanja nekih od problema u vezi sa dodavačima IRO, a kasnije I drugih proizvođača uveden je sistem motovilo (vitlo) dodavanja pređe vođeno neklizajućim linijskim zupčastim točkom ili remenicom preko zupčastog pogonskog kajiša (slika 36.22). Pređa se namotava na vitlo nekoliko puta čime se eliminiše klizanje prediva kao i lepljenje za pojas . Na slici 36.23. prikazan je sistem za pokretanje kajiša sa promenljivim koturom povezan sa glavnom osovinom diska. Promenljivi prečnik kotura nije uvek lako prilagoditi na odre đenu finoću pređe i njeno dodavanje iglama . Ovaj problem je doveo do istraživanja UMIST pod supervizorom Dr Tilak Dias, koji rezultirao u razvoju digitalnog pogona (slika 36.24). U cilju eliminisanja često vremena prilagođavanja promenljivosti prečnika remenice, remenica je zamenjena digitalnim kontrolisanim motorom koji bi se mogao ta čno prilagoditi unapred podesiti brzinu digitalnog pogonskog sistema. Ovaj pozitivni digitalni ure đaj pokazao se izuzetno tačnim I zvanično je objavljen u 2000 godini (Mechatronic 2000, September 2000). Na slici 36.25 je prikazana komercijalna verzija digitalnog pozitivnog dodavača pređe, koji je prvi puta viđen na izložbi “ITMA 2003”, s bankom digitalnim pogonom servomotora u sredini slike. Kvalitetno podešavanje remenice Vodeći valjak Podešavanje napetosti valjka unazad Vodeći valjak

Dodavanje pređe

Naznačeno dodavanje pređe

Slika 36.22. Pogon remena i remenice


492


5/17/2018



Slika 36.23. Perforirane trake i promenljivi prečnici kotura

Slikja 36.24. Digitalni disk pozitivnog dodavanja pređe

Slika 36.25. Digitalni disk pozitivnog dodavanja pređe

36.2.4. Brave Na slici 36.26 prikazan je komplet brava-segment cilindrične i pločaste iglenice sa putanjom kretanja igala u procesu stvaranja jednog reda petlji. Podizač igala (1) podiže igle naviše do maksimalne visine (4). Kada igle po činju spuštanja uz pomoć spuštača brave (3) dolazi do stvaranja petlji. Igle se i dalje spuštaju do ta čke (3) gde se konačno formira dužina petlji. Igle dalje nastavljaju kretanje kanalom za vođenje (5) posle čega ulaze u drugi sistem brava za pletenje. Isprekidanom linijom je prikazana putanja kretanja igala i platina (trbuha).

493



5/17/2018



Slika 36.26. Segment brava cilindrične i pločaste iglenice (Rip) Da bi se omogućilo pletenje sa najvećim brzinama najnovije mašine su opremljene kamerama koje pomeranje prate polinomom krive dizajniran da minimizira ubrzanje igle I plus kada se promeni pravac igle. Na ovim mašinama veličina petlji se reguliše pomeranjem pločaste iglenice naviše ili naniže prema cilindričnoj iglenici. Ukoliko je ovo rastojanje manje utoliko će biti manja petlja, odnosno gušće pletivo. Selekcija igala (slika 36.27) se vrši u zavisnosti od strukture pletiva, odnosno prepletaja. Najjednostavniji oblik selekcije igala uklju čuje opremanje mašine iglama visoke, srednje i niske stope kao što je prikazano na slici. Selkcija igala sa visokom i niskom stopom ili sa dugom i kratkom drškom se više ne koristi na kružnim mašinama radi visokog obrtnog momenta pri velikim brzinama što bi dovelo do zamora igle i njenog oštećenja. Zato kružne mašine koriste alternativne oblike selekcije poznate kao višestruki izbor brojeva u kombinaciji sa iglama i kamerama na razli čitim tačkama duž iglene drške ili tela. sliciu36.28 prikazan blokstrane cilindrisačne brave sa četiri vođenje igala. IgleNa ulaze sistem brava saje leve četri pozicije. U kanala prvom za kanalu pletu samo igle sa visokim stopalima, drugom sa srednjim stopalima i u trećem samo sa niskim stopalima. U četvrtom kanalu sve igle pletu. Fiksni izbor u vezi sa pređom i promenom boja može da omogu ći pletenje vrlo atraktivnih pletiva ali ovo nedopušta stvaranje žakarnog pletiva. Da bi se ovo omogućilo potreban je složeni izbor igala da bi mogli da delujemo na svaku iglu samostalno tako da možemo plesti petlju, zamku i da se na igli ne plete već da pređa podleže ili samo flotira. Ovakav izbor sistema obično se naziva žakarnim sistemom izbora koji omogu ćava svakoj cilindričnoj igli obavljanje jedne od navedenih operacija u savkom ciklusu mašine. Broj izbora je občno ograničen na dva ili četiri fiksna izbora. Moderni sistemi za izbor koriste iuzorkovanje. selektore koji se postavljaju ispodputa igala i njihov izbor se vrši preko elektro-magneta za Ovakav sistem se prvi primenio 1960 godine (slika 36.29.


494


5/17/2018



Slika 36.27. Selekcija igala

Slika 36.28. Blok cilindrične brav

36.2.5. Elektro magnetni sistem selekcije igala Na slici 36.29 prikazan je elektro magnetni sistem selekcije igala sa prikazom igle i selektora ispod koga je montiran opružni prebaciva č. Pozicija pletenja se odabira preko selektora, odnosno opruge koja daje povratno kretanje i koja se kontroliše preko pola (plus) elektromagneta i podiže iglu iznad njega u poziciju pletenja. Ukoliko se opružni prebacivač ne podiže igla se neće dovesti u poziciju pletenja jer od elektro magneta nema plus struje. Moratronik elektronski sistem selekcije igala deluje u savkom trenutku vremena “on-thefly” i možda je od svih elektronskih sistema najelegantniji u selekciji igala. Radi toga su mnogi proizvođači mašina bili prisiljeni da usvoje ovaj složeni sistem kao i jedan koji je koristio mlaznice pulsirajućeg pritiska zraka svetlosti dovodeći igle u poziciju da pletu ili propuste povratno Međutim većinakretanje. za pozicioniranje koristi solenoidne prese za skretanje izbora opružnog prebacivača od kontrolnog broja. Pošto solenoidi deluju sporije od svetlosti kontrola telesne težine opruge selektora ostvarena je u V rasporedu kako bi se smanjilo pokretanje brzine solenoida (zavojnice). Mnogi proizvođači i pored elektronskog sistema selekcije su dugo koristili mehani čke sisteme za selekciju igala sa ograničenim mogućnostima uzorkovanja, ali danas ovi sistemi su samo od istorijskog značaja.

495



5/17/2018



Slika 36.29. Elektro magnetni sistem selekcije igala 36.2.6. Povlačenje pletiva Kružne mašine Jersey uopšte proizvode pletivo na jedinstvenoj veličini obima cilindra i zbog toga valjkasti sistem povlačenja pletiva pogodan je za kontrolu povlačenja ili vučenje-nadole. Na slici 36.30 prikazan je mehanički zupčasti sistem pogona koji deluje na poziciji 14. Napetost pletiva reguliše se ć opruge 9. Moderni rasklapaju ći pomo sistemiu imaju ugrađen servo motor čime se dobija precizna kontrola napetosti pletiva.

Slika 36.30. Povlačni sistem Jersey mašine Kontrola mašine sa konzolama, priključene na glavnom okviru, i mikroprocesorima obezbeđuje sakupljanje informacija o iglama, selekciji i kontroli pojedinih sistema za izbor. Uz pomoć programa koji je ugrađen u računaru vrši se kompletna kontrola pletenja i drugih proizvodnih podataka. Ove mašine su programirane u CAD sistemu koji omogu ćuje žakarni sistem za proizvodnju žakarnih pletiva. U modernim postrojenjima mašine su umrežene tako da se podaci o uzorku mogu u čitati direktno na jednom mestu, a proizvodni podaci na središnjem delu stanice. 36.3. Kompjuterizovana dvoiglenična žakar kružno pletaća mašina Ova žakar mašina (slika 36.31), marke YITAI, konstruisana je 1990 godine i namenjena je za proizvodnju širokog spektra pletiva.


496


5/17/2018



Karakteristike mašine: 1). Univerzalni softver za crtanje dostupan je na tržištu I prihvatljiv za ovu mašinu. Bilo koji uzorak može biti skeniran u ili direktno dizajniran u ra čunru, a zatim se pretvara u igle selekcijom programa od strane WAC DIZAJNER softvera EXPENSION nakon korekcija boje i crtanje modifikacije. Time je program spremljen u disk i prenesen na mašinu za rad. Uzorci se mogu brzo mienjati u roku od nekoliko minuta. Podaci uzorka mogu biti spremljeni na tvrdi disk računara ili disketu. 2). Sistem kontrole donosi uspešna mikro-procesorska tehnika. Kontakt (dodir)-LCD ekran olakšava jednostavno rukovanje i uštedu prostora. 3). 3-načina elektronske selekcije igala (petlja, zamka, flotiranje) prevazilazi nedostatke običnog mehaničkog žakara u ograničenom obimu pletenja. Ušteda vremena za menjanje uzoraka. 4).Ova mašina je visoko precizna i jednostavnog rada. Primenjuje najsavremeniji 3D Trodimenzionalni dizajn softver za jačanje stabilnosti parametara glavne strukture preciznim dizajnom i da pokrene mašinu apsolutno stabilno čak i pri velikim brzinama 5). Savremeni sistem diska : Mašina prihvata podmazivanje pogonskih zup čanika pogona, koji obezbeđuje da habanje i trošenje može da se svede na minimum kada mašina radi na velikim brzinama , tako da produži vek trajanja i smanjenje buku . Pogonska osovina je posebno proizvodena od čelika s termalnom preradom, koji ima jaku istrajnost, prose čne stresne tačke, jaku krutost i sl. Pogonsko podmazivanje sistema je izdvojeno i jedinstveno. 6). Pogon sistema podmazivanja je savremen i jedinstven 7). Primenjena je automatska obrada mašine i alata i izvršena stroga standardizovana procedura proizvodnje . zaokruženost ove mašine je kontrolisana prosečno ispod 0,02 mm da bi mašina bolje radila sa niskom bukom i šokom, stabilnom teksturom i ravnomernom površinom pletiva je garancija kvaliteta. 8) Blok brava sa visokom preciznošću  Uzete su specijalne legure čelika  Bravni sistem ima veliku čvrstoću i otpornost na habanje posle tretiranja sa 3- kanalni tretman poliranja potpuno automatski CNC glodalicom . 9). Srce mašine je proizvedeno od specijalnh materijala. Korišćeni su visoko precizni standardi i potpuno novi originalni dizajn. Sa ovim je mašina više stabilna , visoko efikasna i izdržljivija 10). YITAI dizajn sistem je jednostavan za rukovanje i veoma uspešan. Stoga je upoređivan sa drugim programima za uzorkovanje u svetu. Slika 36.32 prikazuje uzorke pletiva izrađenih na ovoj mašini. Tehnički podaci: Naziv mašine Prečnik Finoća Dodavači H.P Dupla žakar mašina 30”-38” 18G-28G 54F-72F 5.5 Jednostavna žakar pletaća 30”-38” 16G~24G 72F~84F 5.5 mašina

36.4. Dupla (dvoiglenična) Jersey kružno pletaća mašina YTW-C

1. Naziv mašine: Visoko brzinska dvostruka kružno pleta ća mašina (slika36.33) /Dvostrukopletenje kružno pletaće mašine 2. Model: YITW-C, je konstruisan 1990. 497



5/17/2018



3.Upotreba: Primenjuje se za proizvodnju razne vrste pletiva vrhunskog kvaliteta: patent, interlok, keper, vazdušne slojeve, međuslojeve, podstavljene penaste, stepenasta pletiva, dvostruka PK pletiva, patent mini žakar, pletiva za jakne, Milano rib, svile za jorgan, itd. Ako su likra uređaji instalirani u mašinu, onda se može isplesti elasti čno(stretch) pletivo. Sve vrste pletiva od strane mašine se naširoko koriste u izradi donjeg rublja, pletiva za kapute, raznolika sportska i modna pletiva.

Slika 36.31. Kompjuterizovana dvoiglenična žakar mašina 4.Karakteristika mašine: 1). Visoko-brzinska dvostruka patent pletaća mašina za poprečno pletenje. Sa svojim odličnim funkcijama osvojila je mnogobrojne kupce i stručnajke u ovoj oblasti. 2).Dizajn zatvorenog obrtanja za gornje i donje brave omogućuje pletenje 1+1 i 2+2 tamppon igle patent, i opremu brave za pletenje, kao što su: petlje,zamke, glatko-ravno pletenje i tako dalje, pojednostavljuje mašinsku mobilnost. 3) proizvodne linije takođe mogu biti opremljene s'likrom veze koja se može koristiti za izradu elastičnog pletiva patent u susret zahtevima različitog visokog pletaćeg tržišta. 4).Ova mašina ima visoku preciznost i jednostavan rad. Primenjuje se najsavršeniji dizajn softver za izradu 3D trodimenzionalnog pletiva za jačanje stabilnosti parametara glavnih struktura, precizan dizajn i izvršavanje pokretanje mašine apsolutno stabilnim čak i pri velikim brzinama pletenja. 5). Moderni sistem pogona: mašina primenjuje podmazivanje pogona pogonskog prenosnika, što osigurava da trošenje i suzanje može biti minimalno ako mašina radi na velikim brzinama, tako da proširi životni viek i smanji buku. Pogonska osovina ima posebne proizvode od čelika s termalnom preradom, koja ima veliku trajnost, prosečne stresne tačke i jaku krutost i sl. Pogon podmazivanja sistema je savršrno i jedinstveno. 6).Pogon sistema podmazivanja je savršen i jedinstven.


498


5/17/2018



Slika 36.32. Uzorci proizvedeni na žakar mašini YITAI

Slika 36.33. Dupla (dvoiglenična) Jersey kružno pletaća mašina YTW-C

Slike 36.34 i 38.35 prikazuju pogled na cilinder i pločastu (tanjirastu) iglenicu sa uzorcima

Slika 36.34. Pogled na cilinder i pločastu (tanjirastu) iglenicu sa uzorcima 7). Možemo primeniti automatsku obradu mašine i alata i izvršavanje strogih standardizovanih postupaka proizvodnje. celokupnost ove mašine je pod kontrolom u proseku ispod 0,02 mm kako bi se mašina pokretala više ravnomernije sa malo buke i šokova, stabilna tekstura i ravna površina pletiva za snadbevanje je najjača garancija kvaliteta. 8). Segmenti brava s visokom preciznošću: Oni su izrađeni od posebne legure čelika. Segmenti brava imaju visoku čvrstoću i otpornost na habanje nakon što su tretirane sa 3kanalnim tretmanom poliranja potpuno automatski CNC glodalicom . đeno jedood 9). Srce mašine je iproizvedeno od dizajna posebnog materijala To i ura strane visokog preciznog standarda potpuno novog originalnosti. je dovelo visoke stabilnosti, verodostojnost, visoke produktivnosti i trajanosti.

499



5/17/2018



10). YITAI dizajn sistema je jednostavan za upotrebu i veliku efikasnost.To je tako đe uporedivo s’drugim programom uzorkovanja u svetu. 5. Tehnički podaci: Naziv mašine Prečnik Finoća Polagači Dvostruka pletaća 30”-38” 18Gmašina 36G

H.P

72F-96F 5.5HP

Slika 36.35. Dvostruka pletaća mašina sa pogledom na cilinder i pločastu iglenicu sa uzorcima 36.5. Terry Kružno pletaća mašina YTW-ST Kružno pletaća mašina Terry (slika 36.36) namenjena je za proizvodnju razne vrste frotir pletiva, kao što su velur, runo na jednoj strani, dvostruki elektron pliš, debeli pliš, dijamant pliš, Terry runo, polarno runo, pareni velur, itd. koji se naširoko koriste u izradi odeće za odojčajdi, deč je odeće, odeće za odrasle osobe, suknje, sportske odevne predmete, poslovna odela i drugih industrijskih proizvoda. Mašina tako đe može proizvesti elastično pletivo uz dodavanje Likre uređaja. Kružno pletaća visoko brzinska Singl 3 mašina (slika36.37) namenjena je za proizvodnju raznih vrsta plišanih pletiva (šišani pliš-sečeni), francuski frotir pletiva, 3:1, 3:2 keper pletiva, buširana, prugasta pletiva, koja se mogu široko koristiti za proizvodnju sportse odevne predmete, dukserice košulje, pidžame, deč je odevne predmete i topla pletiva (sukno, čoja). 37. Ravne kulirne mašine sa funkcionalnim grupama

Jednoiglenične mašine sa špicastim iglama (slika 37.1) Koton (Cotton) razlikuju se od grupe mašina kod kojih se proces pletenja odvija po pleta ćem načinu. Postupak stvaranja petlji na ovoj mašini smo većhorizontalno opisali u poglavlju stvaranja petljinanakojoj svimsupleta im ćmašinama. (10) Koton mašine su na iglenoj šini (9) pri čćvrš ene igle saIgle olovnim izlivcima. Napostavljene mašini se primenjuju tri vrste platina : kulirne (1), razdelne (3), postavljene na razdelnoj šini (8), i odbijaju će


500


5/17/2018



kombinovane platine (12) koje su postavljene na platinskoj šini- iglenici (11). Platine, svaka od ovih vrsta, se razlikuju u zavisnosti od kretanjai i konstruktivnih osobenosti pletaćih organa masine.

Kulirne platine mogu se premeštati redosledno I frontalno (istovremeno). Razdelne platine kreću se samo frontalno I služe za ravnomerno savijanje pređe u polupetljama posle kuliranja. Odbijajuće platine zadrzavaju polupetlje na tela igala nedozvoljavaju ći im da se kreću ćegkuliranja zajedno sa koja iglama. Šwing platine (2) vodeiglenici se preko štapa (5).(13) Nanije ovuprikazana, platinu deluje opruga (7) je postavljena u opružnoj (6).vode Kriva kao i vodič pređe kojim svojim kretanjem levo i desno polaze pređu na iglama mašine. Na slici 37.2 date su ivične petlje i momenat kada vodi č pređe udaljava radi formiranja ivičnih petlji pod uticajem kljuna platine. Nova petlja se nalazi iznad visine kljuna polu petljinog reda. Slika 37.3 prikazuje kretanje kulirnih platina (3) uz pomć šving platine ili udarnog krila (2) sa sinusoidalnom kulirnom krivom (1). Slila 37.4 prikazuje radne organe dvoiglenične Koton mašine sa špicastim iglama (1) u prvom sistemu, špicastim iglama (2) u drugom sistemu, kliznom šinom (3), kulirnim platinama (4), platinskom glavom (5), odbijajućim platinama (6), razdelnim ili podeonim

platinama (7),prikazuje švingom vertikalni ili udarnimi krilom (8), podeonom šinom i krivom kuliranja (10). Slika 37.5 horizontalni pokret igala. Sa(9) mehanizmom za pokretanje igala (a) (bregasti mehanizam, bregastim pločama (1 i 2), točkićima (3 i 4), oscilatornim polugama (5 i 6), spojnicom poluge (7), upadnom polugom (8), iglenom sinom (iglenicom 9), polugom iglene šine (10), špicastim iglama (11), zajedni čkom tačkom (12) i ležajevima (13 i 14).

Slika 36.36. Terry kružno pletaća mašina YTW-ST

Slika 36.37. Visoko brzinska kružno pletaća mašina Singl 3

501



5/17/2018



Slika 37.1. Radni organi Koton mašine

Slika 37,2. Ivične petlje

Slika 37.3. Kretanje kulirnih platina


502


5/17/2018



Slika 37.4. Radni organi dvoiglenične Koton mašine Slika 37.5,b prikazuje mesta krive špicastih igala sa horizontalnim iglenim središtem i vertikalnim iglenim središtem . Po fazama (a do b; b do c; c do d; d do e; e do f; f do g; g do h; h do i) dati su postupci ili faze u procesu stvaranja jednog reda petlji. Ove faze smo ranije opisali.

Sllika 37.5. Vertikalno i horizontalno pokretanje igala 38. Tehnički tekstil Proizvodnja tehničkog tekstila u oblasti osnovinog pletenja se veoma brzo razvija u tekstilnoj industriji sa ciljem da pletene strukture zamene skupe, teže ili tehnički inferiorne konstrukcije tradicionalnih proizvoda od drugih materijala. Da bi se ovaj cilj postigao strukture i proizvodni metodi moraju biti pažljivo osmišljeni. Osnovino pletenje, ili pletenje iz osnove je jedan daleko najsvestraniji sistem pletiva proizveden u tekstilnoj industrji. Osnovino pletivo može da se proizvede kao elastična, ili stabilna struktura sa otvorenim i zatvorenim petljama odnosno u otvorenom i zatvorenom polaganju osnovine pređe-osnove.

503



5/17/2018



Pletivo može da se prizvede u obliku ravne površine, polukr žne (cevaste) ili trodimenzionalne. Pletivo može da se isplete sa radnom širinom od prek 6 metara, ili čak i više zavisno od radne širine ašine. Novi koncept inženjering pletenja je tokom svoje evolucije tehničkog te stila, kao prirodni razvoj imao više pokušaja i p grešne metode komercilajno dostupne tkanini i nisu u mnogim slučajevima zadovoljili specif ikacije postavljene od strane proizvođača i dizajnera. Inženjeri su pozvani da na rave potpuno novu strukturu sa osobinama tkanine, ali pod uslovom da se zadrži ekonomičnost, odnosno smanje troškovi. Ukratko ćemo se upoznati sa osnovo pletenom tehnologijom i koristima koje imamo od nje kroz osnovne strukturne konfiguracije koje nam stoje na raspolaganju. Ova tehnika datira par veko a, i danas potrošači su uglavnom u zablu i kada treba da se opredele za pleteni ili tkani proizvod, jer su mehaničke osobine osnovinog pletiva slične tkanim, ili su još bolje za određene aplikacije. Na slici 38.1 prikazana je je na tkana struktura (a), pletena ravna-glatka struktura (desnoleva), koja se može isplesti i kao kružna na kružno pletaćim mašinama b), osnovo pletena struktura u zatvorenom polag nju na levoj strani (triko) (c) i jedna bi-aksij lna struktura (d).

a)

Tkana struktur

Osnovo plete a struktura

b)

Pletena struktura (ravna ili kružna)

Bi-aksijalna pletena struktura

Slik a 38.1. Konvencionalne pletene strukture

38.1.Tehnički uslovi-par ametri osnovo pletene strukture

Osnovni parametri osnovo pletene strukture su : • osnovo pletene petlje; • pravac ili smer petlji, hori ontalni niz petlji proizvedenih tokom jedno ciklusa pletenja; Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

504


5/17/2018



•vertikalni niz petlji u produk iji jedne igle; • projektovana dužina pređe u petlji nastala tokom uzastopnih ciklusa za pletenje; • leva strana (Tehnička)- stra a pletiva (prepletaja) prikazana na slici 38.1,b , vidi se ispod; • desna strana (tehničko lice) strana petlji pletiva prikazuje se na površini (iznad). Na slici 38.2. data je osnovna konstrukcija osnovo pletaće mašine Rašel. Osnovna konstrukcija osnov pletaće mašine(slika 38.2) je slična t ačkim mašinama, posebno u sastavu dodavanja pređe – osnove iz osnovinog vratila (1) i n amotavanja pletiva kao proizvod (3) na robni val jak; međutim, pletenje petlji u pletivu kao elementarne jedinice (2) u pletivu svojim preplitanjem predstavljaju osnovu i potku kao kod tka ja tkanine.

Slika 38.2. Osnovna konstrukcija osnovo pletaće mašine Raše

38.2.Osnovni radni ele enti osnovo pletaće mašine U osnovne radne elemente osnovo pleta će mašine (slika 38.3) spadaju:

istovremeno- frontalno;

• Složene ili olučaste igle (1), koje s zalivene u olovnim izlivcima i postavljene kruto na jednoj šini -iglenici, kreću se

•

ći m či), elementi Igliceđe(2) (zatvaraju lementizatvara za zatvaranje igala se nalaze tako zaliveni u olovni izlivcima i postavljeni su kruto u iglenici i ku kr eice istovremeno; ću se

• • • •

Odbijajući greben-šina ( ); Platine (4), zalivene u olovne izlivke i kruto postavljene na platinskoj šini, kreću se frontalno; Osnovine pređe (5) koje se dodaju iglama sa osnovinog vratila; Vodiči (6) pređe ili, tzv olagači ili rupičaste igle, su takođe izliveni u lovne izlivke i kruto postavljeni na jednoj šini- Lege šini i istovremeno se kre ću., svakoj igli odgovara jedan polagač ili rupičasta igla;; Pletivo (7).

•

38.2.1. Postupak stvaranja petlji na Rašel mašini Postupak stvaranja petlji na Rašel mašini smo ve ć ranije podrobnije o tome pisali. a) igle s nalaze u donjem najnižem položaju nakon zavr šetka stvaranja petlji. Platine se nalaze između igala zadržavajući polupetlje; ; b) igle e podižu u najviši položaj, kukice igala s u otvorene, platine zadržav ju polupetlje na tela igala; ; c) vodiči pređe (vodiči lege šina) ljuljaju se između igala o strane kukic igala; d) vodiči pređa skreću u stranu-nazad između igala, plati e se počinju povlačiti između igala; e) igle se spuštaju. Zatvarači- iglice zatvaraju vrhove kukica i ala. U glave igala se nalaze novo stvorene polu etlje; f) igle se spuštaju u najniži položaj, prethodne polupetlje se preba uju preko glave igala i provlače kroz ranije stvorene polupetlje. Slika 38.3.Osnovni elementi za pletenje osnovo pletaće mašine Rašel

505



5/17/2018



a)

b)

c)

d)

e)

f)

Slika 38.4. Postupak stv ranja petlji na osnovo pletaćoj mašini sa olučastim iglama 38.3. Osnovo pletaća rošivna mašina sa posebnom tehnikom pletenja Zadržavanje igle, zajedno s pratećom šinom, spečava web kretanje u unutrašnjost igle .Mehanizam za uklanjanje već formiranih šavova, k ji se nalaze na suprotnoj strani, dozvoljava okretanje uboda a veb se po želji prenosi nazad.Udaljenost između podpore igle i tog ehanizma se može podesiti na veb debl jinu, zavisno od podizanja iglenog sistema. Bod-vezivanja-lepljenja (slika 38.5) se smatra kao poseban slučaj osn vinog pletenja, pa čak pletene tehnike, dok je ciklus formacije petlji sličan o ome pleten iz osnove . Važnije razlike su : • Konstruktivni dizajn ubodnim lepljenjem područ ja (npr. u saglasnosti sa

horizontalnom iglom, fiksno zadržavanje, prateće šine); • Vrste primenjene igle ("prošivna-igla"); • Referentna veličina za mašinske šine (broj iglica na 25 mm); • Konverzija povezivanja vlaknastih mreža na čisto mehanički ubodvezivanjem netkanog aterijala do 100% od vlakana. Slika 38.5 . Bod lepljenja-povezivanj kao poseban slučaj osnovo pletene teh ike

1 - Prošivna igla, 2- Zatvarajuća žica, 3 - Vodič iglapolagač , prva šina za polaganje , 4 -Vodič igla, druga šina za polaganje; 5 – Udar gornjih platina, 6 – Šina za pop štanje; 7.- Vodič igla-polagač osnove. 38.3.1. Mehanička veza, ubodno ovezivanje ili Igleno povezivanje

Ubodno povezivanje je hibridna tehnologija, koja koristi elemente različitih tehnologija, od netkanog materijala z šivanje i tehnike pletenje. Ove različite teh ologije odražavaju se na netkanu strukturu. Ubodno povezana pletiva su definisana kao pletiva u kojima su lakna i pređe, ili vlakna i osnovno pletivo, ovezani naknadnim prošivanjem sa d datnom pređom. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

506


5/17/2018



Različiti sastavi ubodnog povezivanja razvijeni su i primenjeni na industrijskom nivou od sredine prošloga veka. Tržišni lideri tipova mašina su : Ara (Češka. Rep), Mali i Liba(Nemačka), Ch V-Sh VP (Rusija).Unutar svake od ovih porodica mašina, modularni koncept je razvijen i koriš ćen, kako bi dobili raznovrsne kombinacije proizvoda, koji mogu biti obrađen koristeći različite vrste igala i selekciju iglala, uz mogućnost korišćenja raznih supstrata ili kombinaciju podloge. Širok raspon materijala, posebno za korišćenje u odeći, tekstila i tehničkih predmeta, danas je u industrijskoj proizvodnji kroz ubodnog povezivanja. Karakteristike kona čnog proizvoda mogu se menjati i poboljšati modifikacijom različitih kombinacija podloge uz korišćenje sirovina ili pre-zentacije materijala koji moraju biti spojeni ubodnim povezivanjem 38.4. Malivat sistem ubodnog povezivanja

Malivatt Sistem se sastoji od sledećih komponenti: • Jedinice sistemaubodnog povezivanja i kontrole za rad elemenata; • Veb sistem dodavanja; • Dodavanje pređe i sistem kontrole; • namotavanje pletiva i sistem za skladištenje ubodnog povezivanja; • Jedinica sečenja sa sistemom kontrole mašine. Horizontalna struktura igala i veza sistema pređa, koji deluje zajedno s’ mehanizmom za uklanjanje spreman za formiranje uboda, kako bi napravili mesta za one koji će biti formirani, i podršku vodičima, prodirući kroz podlogu koja je postavljena poprečno na veb uređaju. Prošivna pređa je sa osnovinog vratila kroz vodiče pređa u otvorenim kukicama igala u obliku uboda (polupetlje), koji prodiru na webu. Lančić (resa) i triko petlje mogu biti proizvedene od strane bregastih pokreta (polagača osnove i mehaizma) u isto vreme vlakna unutar boda sprečavaju povlačenje uboda od ekstrmiteta prethodno formiranih petlji. Triko pletemo paralelno sistemu osnovinih pređa, pa čak se može podesiti i kasnije uključenje unutar weba u ubodnoprošivno povezivanje pletiva (slika 38.6).

Slika 38.6. Struktura Malivat pletiva 38.5.Malivlies sistem bodnog povezivanja Ubodno povezano pletivo (slika 38.7) su netkani materijali koji se sastoje od 100% netkanih vlakana prošivena samo na jednoj strani. Sve vrste vlakana i vlakana iz mešavine pogodna za češljanje mogu se koristiti. Visoke radne brzine mašina, kao i vielika radna širina, dozvoljava ogromnu proizvodnju netkanog materijala. Web polaganje- u platinama sprečava web kretanje tokom penetracije (prodora) procesa. Kada se igle sistema pomere nazad na udarnu- gornju poziciju, vlakna koja su u prednjem delu Veba-koprene nakače se o kukicama igala i dovode se u kukicama igala preko zatvarajuće žice i izvlače kroz debljinu Veba-koprene. Kada se ova vlakna izvuku putem uboda formiran pomoću vlakana na prethodnom ciklusu, naravno, još uvek visila naigala. kukicama igala, nove polupetlje se formiraju kroz postojeće,dok koje su se nalaze u kukicama

507



5/17/2018


Tehnologija pletenja sa teorijskom i eksperimentalnom analizom vlaknasta koprena (Veb)

Prošivna igla (1), zatvarajuća žica (2), udar gornje platine (3), promenljive šine (4) i polaganje u platinama (5)

Prošivno povezano pletivo

Slika 38.7. Struktura Malivlies pletiva 38.5.1. Strukture Malivlies pletiva Na slici 38.8 data je struktura pletiva Malivlies. To je jedna kružna struktura koja podse ća na tehničku stranu osnovo-prošivnog pletiva koje je proizvedeno uz bo čnu stranu udarom gornjih platina. Polaganje- u platinama je povlačeno unazad do položaja prema promenljivim šinama i omogu ćuje vlaknima da čvrsto blokiraju igleni sistem, zahvaljujući Veb premošćenju. Tehnička specifikacija Malivlies mašina je ista kao i one kod Malivat mašina

Slika 38.8. Struktura Malivlies pletiva 38.5.2. Ubodne akcije Malivlies mašine Na slici 38.9 dati osnovni radni elementi Malivlies mašine. Malivlies pletivo u celosti se sastoji od vlakana koja su mehanički reclaimable.Glavne vrste vlakana u upotrebi su od poliestera, polipropilena, viskose i regenerisanih vlakana i proizvodi pletiva imaju površinsku masu u rasponu 120 - 1200 g cm -2.Glavni programi su pokrivke za unutrašnjost automobila klobučina za tekstilne obloge, apsorbensi, krpe za poliranje, geoteks tila, proizvodi za medicinu,upotrebu u higijeni, sečenih tepiha i tako dalje. Slika 38.9. Elementi za pletenje Malivlies mašine

38.6. Malimo prošivni sistem povezivanja Malimo prošivno sistem povezivanja (slika 38.10.) počeo je s’proizvodnjom krajem 40-tih a zahvaljujući Heinrich Mauer sberger u istočnoj Nemačkoj. Zbog loše estetske vrednosti, ova vrsta materijala je sa ograničenim uspehom u SAD-u i zapadnoj Evropi. Slika ilustruje relativni položaj jedinice Malimo proš ivnog povezivanja. Igla sistema -1, prodire pređom u slojeve (u potke i osnove),mreže, podpore za pletiva,filmove, papire i bilo koji drugi sloj materijala koji se mogu uvesti. Već formirani (prethodni) ubodi dozvoljavaju da prošivni materijal klizi, a dozvoljavaju zatvaranje šavova (uboda). U kukicama sistema igala 4 se nalazi novo prošivna pređa, ili polupetlja, tako da prethodno formirana polupetlja od prošivne pređe može slobodno da sklizne sa vrha igle. Tako nastaju Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

508


5/17/2018



nove petlje koje se provlače kroz novo formirane polupetlje, čime se za ršava jedan ciklus pletenja, a ujedno započinje n vi ciklus. Ovakvo bočno kretanje vodič pređe-polagača se naziva podkrilni pokret. Na osnovu Malimo sistema, r zličite verzije su razvijene,što je welf kao omoćna oprema dopustila proizvodnju poje inih tekstilnih struktura, pre svega za proizvodnju tehničkog tekstila. Ovi razvoji dozvoljavaju d se dobije: 1. umetanje sa ukrštanjem potke; 2. sa isprekidanim umetanjem paralelno potkama; 3. multi-aksijalne strukture; 4. proizvodnja pletiva od staklenih vlakana. 38.7. Malipol ubodni sistem povezivanja Na slici 38.11 prikazani su os ovni elementi mašine za pletenje Malipol. Igle prodiru u osnovno pletivo , a prošivna pređa je umetnuta u kukice igala.Petlja se nalazi iznad udara-preko platina u i to vrijeme, tako da triko razapinje, na pri mer sastav glideralanca 1-0/1-2, se koristi za st aranje lančića i petlje u osnovnu strukturu. ašina je dostupan u finoćama 10, 12 do 14 (bro igala na 25 mm), platine za lančić (resa) im ju visinu između 1 i 11 mm i dužinu petlje izme u 1 i 3 mm, sve je regulisano preko siste a kontrole.Mašina radi sa brzinama 900 do 1300 uboda u minuti. Izbor sustema za dodavanje je postavljen po kvalitetiu i karaktera proizvoda.Svaka podloga koja se može preneti kroz igle, može se koristiti kao osnova pletiv , uz uslov da ona ostaje neoštećena. Što se tiče uplitanja, saten i keper su najpogodniji, i ako je ravan, nije jako kompaktan, ali pletivo je talasasto , kompatibilno je sa ovom vrstom procesa, alternative ubodno-prošivn povezivanje pletiva, lateks,doplete Pamu čno ilisuviskozno pletivo opovršinske mase kao odšto je100 20 i filmove. g m-2 su od najčešćih materijala za izradu ćebadi i Vate.Dok pletiva izrađena od poliestera i poliamida imaju površinsku masu između 50 i 200 g m-2 i pogodna su za izradu pliša i imitacije od pliša. Glavna primena Malip l pletiva je za izradu ćebadi sa plišanom p vršinom na jednoj ili obe strane, peškire i kupaće kostime, neformalne ode e, setove za kupatila, pliš i imitaciju kože. Pletaći elementi: 1-Složena igla (olučasta), 2-Zatvarajuća žica-zatvarač iglica, 3a-Donja lege šina –polagači, 3b- Gornja lege šina-polagači, 4-Udarna gornja platina, 5-Rotirajuća igla, 6-Potporna šina, 7-Prethodna polupetlja, 8-Novo preklapanje, 9-Potkina pređa, 10-Osnovina pređa, 11-Vlaknasta koprena- web, 12-Malimo pletivo

Slika 38.10. Pletaći elementi

509

alimo mašine



5/17/2018



1-Složena- olučasta igla, 2-Zatvarač-iglica, 3-Polagač-šina za lančić pređu, 4-Udar-gornje platinske šine, 5-Lančić platinska šina, 6-Lančić pređa, 7-Osnovno pletivo.

Slika 38.11. Pletaći elementi Malipol mašine 38.8. Volteks prošivno vezivni sistem Voltex pletiva (slika 38.12) su visoko-lančana pletiva ili pliš pletiva sa izvedenom osnovom na dva glavna elementa., osnovno pletivo i koprenom (web). Nema priprema za prošinu pređu, kao kupa-namotavanje ili snovanje, je potrebno. Glavni elementi Volteks mašine su navedeni na slici 38.12). Kontinuirani Volteks sistem sastoji se od linije koprene (veb) formacije zajedno sa prošivnom-ubodnom povezujućom jedinicom.Tipična radna širina varira od 170025000 mm, a na raspolaganju su finoće 7, 10, 12 i 14 (broj igala na 25mm). Visina platine za lančić je od 1 do 23 mm i dužine petlje 0,55 do 5,0 mm. Brzina mašine zavisi od dužine petlje, od visine platine za lančić, brzine koprene (web) i formirane linije. Radi toga je i brzina promjenjiva od 500za doobloge 1500 okretaja minuti. krzna, pliš, šok obloge, zidne Volteks pletiva nalaze primenu pletiva,uimitaciju obloge, i tepihe.

1-Složena-olučasta igla, 2-Zatvarač-iglica, 3-Vlaknasta koprena, 4-Udarna-gornja platinska šina, 5-Lančić platinska šina, 7-Osnovno pletivo

Slika 38.12. Volteks sistem elemenata za pletenje 38.9. Osnovne konstrukcije, elastične strukture Što se tiče osnovnih konstrukcija osnovo pletenih prepletaja mi smo već o njima pisali, prikazaćemo uglavnom karakteristične konstrukcije koje se koriste za netkani materijal- tehnički tekstil.

Slika 38.13. Elastična struktura triko


510


5/17/2018



Na slici 38.13 prikazana je jedna elastična struktura triko u zatvor nom polaganju u rasporedu 1:1, jedna petlja, ili igla ide na podpreklop (ispod), a druga na p eklatanje (iznad). 38.9.1. Struktura trikoa istegnuta po širini i dužini

Na slici 38.14 i 15 data je struktura triko prepletaja-pletiva istegnutog po širini i visini. Struktura je izrađena od poliestera ili staklene pređe, obložena je , kalupirana i izrađena u lagan m trodimenzionalnom i izuzetno teškom "saću. Koristi se za : Lažne spratove za privatne i instit cionalne koristi za smeštaj napajanje i komunikaciju. Slika 3 .14. Lančić prepletaj u otvorenom polaganju za povećanje snage p dužini, specifična struktura petlji (Lančić p tlja) Slika 38.16 prikazuje kombinaciju jedne osnovo ple ene strukture SateLančić.

Slika 38.15. Saten prepletaj z

Slika 38.16.Dimenzionalno stabilna struktura

povećanje snage i stabilnosti o širini

Saten-Lančić

38.9.2. Otvorene strukt re i njihova primena

Jedan od načina da se proizvede otvorena struktura (slika 38.17) je da pletemo nepovezane lančiće neprekidno do određ ne dužine kada se vrši horizontalno povez ivanje pređom-kao potkom. Ova otvorena strukt ra od polietilena koristi se za pakovanje jedinice paleta, gomile sanduka za bezbednije pošiljke ili kao što je ilustrovano da se stabilizuje ala sena i slame po obimu. Slika 38.18 prikazuje primenu struture za nijansiranje, odnosno zamračivanje radi dobijanja hladovine kako bi usevi mogli da lakše podnesu velike vrućine. Postoje više razreda, zavisno od zahteva biljaka.

Slika 38.17. Otvorena struktura ančića

511

Slika 38.18. Otvorena struktura za stvaranje hladovine u povrtarstvu



5/17/2018



Drugi način za stvaranje otvorenih struktura (slika 38.19) je u obliku petlji stalno na istoj igli i koja se prepliće bočno u određenim intervalima. Struktura se plete od polipropilena i poliestera i ima veliku snagu. Koristi se za zaštitu ljudi i zgrada. Po ebno se koristi za ribarske mreže. 38.9.3. Zatvorene strukture i njihova primena Zatvorena struktura (slika 38.20- 4) osnovo pletenog pletiva može biti proizvedena pom oću lančić prepletaja u zatvorenom polaganju.

Slika 38.19. Otvorena lančić truktura sa bočnim povezivanjem Slika 38.20. Zatvoreni lančić Slika 8.21. Manje petlje Slike 38.22 do 24 su primeri koji se koriste za izradu ivica kod raznih roizvoda gde je to neophodno, naprimer kod izr de zastave, teških zavesa i drugo. 39. Trodimenzionalne strukture Tro dimenzionalna struktura ože se proizvesti i na jednoj iglenici osn vo pletaće mašine Rašel u obliku traka, creva, ao lančić i drugo. Naravno da se koriste p rema potrebi i dve iglenice.

Slika 38.22. od grublje pređe

Slika 38.23 više veznih delova

Sli a 38.24. Sa više polagača i ukrštavanje Trodimenzionalna struktura

39.1. Lančić pletiva

Trodimenzionalne karakteristike ogledaju se u većem broju petlji na jednom mestu, na jednoj igli, ili na iglama obeju igleni a, gde se koriste mnogi pomoćni elementi, naprimer preko igle, i sa posebnim poboljšanim odavanjem pređe osnove (slike 38.25 i 26 . Fiksiranje lančić petlji može se izvršiti provlačenjem pređe ispred lančić petlji, odnosn njihovog sistem (slika 38.25) ili kao na slici38.26 na donjoj strani kao ivica. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

512


5/17/2018



Sli a 38.25.

Slika 38.26.

Posebna primena (slika 38.27) je za posebne krpe za čišćenje, išćenje tekstila sa ojačanim plastičnim vlaknima na površini i drugo.

Slika 38.27. 39.2. Trakasto i cevast (šuplje ) pletivo

Sledeće slike prikazuju proiz ode koji se pletu na dvoiglenićnim Rašel ašinama. Posebno trebamo naglasiti: • proces pletenja na svakoj iglenici je sličan onome na standardnim Rašel mašinama; • iglenice rade naizmenično; • polagači osnove-pređe prolaze između igala svake iglenice s’druge stran ; • Svaki polagač može se pom riti na preklapanje na obe iglenice i tako stv araju pletene petlje na odabranoj iglenici. Osnov -pleteno dvostruko lice pletiva je proizvede o; • Tipična načela osnovo-pletenog dvostrukog lica pletiva su: pletivo ima ve desne strane, to jest, postoje i vide se glave petlje i na licu i nalič ju. 39.3. Prednosti mono i bi- ksijalni D.O.S.

Za razliku od rasporeda u tkanim strukturama(slika 38.28), pređe u D:O: S: apsolutno su ravne i paralelne (slika 38.29 : đe u potpunost Osobine pre su iskorišćene da bi izdržale deformacione ile; • Optimalno strukturirani mo iuli; • inženjering pletivo je jedn stavno i osobine pletiva mogu se unapre izračunati prema nameni i upotrebi.

Slika 38.28. Raspored u tkanoj strukturi Slika 38.29. Ravna i par alelna struktura

513



5/17/2018



Bilo koja vrsta pređe m že biti obrađena sa niskim- zavojima, me o sortirane pređe visoke čvrstoće, filam nt pređe (Slika 38.30). Osigurano preplitanje pre e, čak i u vrlo otvorenim mrežastim atruktur ma,omogućava prevoz i rukovanje i nogo pojednostavljuje dalje operacije k o što su premaz i laminiranje (Slika 38.31).

Slika 38.30. Preplitanje lančića sa potkom Slika 38.31.Preplitanje pletene s trukture sa tkanom 39.4. Proces pletenja osnovinog pletiva na dvoigleničnoj Rašel ma ini

Mi smo ovaj postupak pletenja već jednom opisali i daćemo samo ukratk sa jednim drugim pristupom, odnosno objašnjen jem. Polagači osnovinih pređa 1 i 2 su u položaju pokreta (udara) do pr klapanja na iglama iglenice (NI i NII) i tako obli uju naizmenično petlje na odgovarajućim iglama iglenice čime se plete dvostruko pletivo desno-desno sa izgledom lica na obadve strane pletiva (slika 38.32).

Slika 38.32. Postupak pletenj

Slika 38.33. Dva odvojena pletiva

Polagač 1 oblikuje preklapanj (petlje) samo na iglenici I, polagač 2 oblikuje preklapanje (petlje) samo na iglenicu II. Tako se formiraju dva odvojena pletiva (slika 8.33). Pogledajmo sliku 38.34 polagač 1 oblikuje preklapanje na iglama iglenice II, dok polagač 2 preklapa samo igle iglenice I. Dva pletiva su proizvodena.Ona su ipa spojene sa strane ispod-krugova u jedan pleteni set.Idealan način za izradu pozlaćenih dvostrukihlica pletiva od dva materijala slika 38.34).

Slika 38.34. Dva odvojena pl tiva spojena sa strane

Slika 38.35. Bešavno pletivo


514


5/17/2018



Polagači 1 su sa punim uvod om osnove i preklapaju igle iglenice I, pola ači 4 su takođe sa punim uvodom osnove i preklapaju igle iglenice II (Slika 38.35). Polagači 2 i 3 su sa uvodom osnovine pređe 1:1 svaki osebno na ekstremitetima pletiva i preklapaju se sa iglama iglenice. Na ovaj način se for ira bešavno osnovo pleteno pletivo. Slika 38.36. Cevasto pletivoosnovinog vratila mogu se Sa desnim rasporedom

formirati više cevasta-kružna pletiva preko mašine i njihov prečnik se može menjati pr menom rasporeda osnovinog vratila (slika 38.36). 39.4.1. Sistem umetanja potk

Princip ubacivanja potke u osnovino pletivo uključuje ubacivanje i dugih pređa, kao naprimer završnih, koje se pružaju paralelno po celoj širini pletiva, odnosno mašine. Umetanje listova pređa u ku ce igala prko posebnog lanca sa gliderima stvaruje se visoka produktivnost osnovinih mašina za pletenje. U zvisnosti od sirovinskog astava prerađivane potke, u načeluubacivanje se koristi po ratno potke, ili umetanje potke3 a.37jednog dalje paralelno potke (tipiubacivanje čno kod Malimo) je mogu će (Slika i 38). kraja. Na

Slika 38. 37. Povratno bacivanje potke Slika 38.38. Ubacivanje potke sa jedne strane • Radna širina do 245o (6.22 ); • Proizvodna brzina do 1, 00 okretaja u minuti, to jest ubacivanje potke do 7,560 m min * (na osnovu 24 završnih pređa); * Zavisno od proizvedenih pr izvoda; • Ubacivanje potke brzinom do 320 m min-1 (na osnovu 24 završnih pređa); • Flexibile potka umetanja su tava (potka ponoviti, broj potke završava); • Svi tipovi pređa, uključujući visoko-istrajne i krhke tehničke pređe mogu se ubaciti; • Vrlo visoka efikasnost i pro uktivnost.

Slika 38.39. Pletenje na Rašel mašini sa ubacivanjem potke 515

Slika 38.40. Tipično ubacivan e potke Malimo



5/17/2018



Četiri slojeva pređe (slika 38.41) nalaze se u savršenom redu svaka na vrhu druge. Svaki sloj pokazuje uniformn st Ne uvijene pređe paralelno su isprepleten od petlji. Struktura je dimenzionalno st bilna u svim smerovima: + 450/-450/0o / 90 o. Slika 38.41.Pletivo sa 4 sloja pre e

39.5. Multi aksijalne struktu e

Multi-aksijalno više-slojno pletivo emonstriraju dve dijagonalne pređe postavljene uz d e aksijalne pređe postavljene pogrešnim stvorenim p laganjem pređe (osnovine ili potkine). Multi-aksijalno više-slojno pletivo se koristi da pojačaju različite matrice.Kombina ija više slojevitih

pravaca pritiska. vlakana i matrice pokazuju sposobnost apsorbovanja i distribuciju izuzetno visokog

Slika 38.42. Multi aksijalna struktura 39.5.1.Multi aksijalna struktura a podloge

Tipična karakteristika osnove-pletene m lti-multi slojevite aksijalne strukture za podloge j prepletanje pojedinih krajeva u skladu s pravcem petlji i gotovo glatkom povezivanju u procesu dodavanja pređe. Ovi proizvodi su multi-slojevite građe s’uglom o

o

o

od 30 do 60 / ili 90 /baloni, 0 (Slikakao 38.43). Aplikacije su: ivazdužni što s u brodovi, gumeni čamci na naduvavanje postojećih splavo a, šatore za spasavanje, plin (gas) membr ne, V-remenje, fleksibilne- elastične krovne membrane i drugo.

Slika 38.43. Vazdužni brod 39.5.2. Multi aksijalne strukt re sа ojačanim plastičnim vlaknima

Tipične karakteristike osnovo-pletene multi-multislojevite aksijalne strukture sa plastičnim vlaknima je u načelu ubodno prošivanje či e se osigurava ravnomernija distribucija pređe i sp ečavaju praz -nine u formaciji pletiva. Osim toga mogu se ugraditi vlaknaste mreže, filmovi, pene i drugi materijali. Obično se koriste uglovi po icije-45o do 90o do + 45o i 0 i mogu se beskrano menjati. Zbog ne uvijenih i paralelnih listova pređe , kao što su multi-multi slojevite aksijalne strukture, iste su posebno pog dne za jačanje plastike u obliku vlaknaste plastike. Posebna karakteristika takvih kompozita su: • Niska specifična težina; Podesiva krutost izmeđi uhem vrl ikalije; krutih i vrlo rastegljivih; • Otpornost na koroziju • Najviša mehanička optereće ja na otpor. Autor : Vojislav R. Gligo ijević, redovni profesor // [email protected] m

516


5/17/2018



Aplikacije: • rotorske lopatice za vetrenjače (slika 38.44); • Profilni delovi za automobilsku, vazdušnu i brodogradn ju (slika 38.45); • prema za sport i slobodno vreme eq skije,snovboard, daske za jedrenje, sp rtski čamci.

Slika 38.44. Vetrenjača

Slika 38.45. Profilni delovi

39.6.Multi aksijalne slojevite strukture Za razliku od pletene strukture- pletiva multi (više) aksijalne slojevite str kture Slika 38.4647 imaju visoku snagu smica ja pod dijagonalnim silama.

38.46. Multi slojevita stru tura

Slika 4

Slika 38.46.Multi aksijalne sl jevite strukture delovanje sila

Slika 3.8.47. Tkana struktura 39.6.1. Multi aksijalne multi sloj evite strukture

Slika 38 48.Jedan dobar primer kalupa d multi aksijane multi slojevite strukture Prednosti multi aksijalnih multi slojevitih struktura: • dimenzionalna stabilnost u bilo kom smeru; • izotropna raspodela stresa sila, jedinstvena raspodela naprezanja; • Optimalno korišćenje inten iteta snage pređe u bilo kom smeru od na rezanja za razliku od tkanine: • Pojačanje 3. dimenzije, to jest, i Z-smeru, tako je smanjena slojevita težn a od strane sastava preplitanja pređe. •nabiranja Jednako pre orijentisana, paralelćeni prednosti: slojevi pređa jednako se nalaze na vr u svake druge ,bez đe, pruža sljede

517



5/17/2018



poboljšane interlaminarne površinske čvrstoće (smicanje snage); * brzo stvrdnjavanje smole; * smanjenje količine smole; * povećana otpornost na udarce; * Izvrsne karakteristike drapiranja. • Najniža težina po jedinici površine na ukupnoj mogućoj snazi; • Isplativa i promenljiva struktura slojeva u razli čitim uglovnim smerovima, omogućuje da se ugrade dodatni materijali, koji će biti proizvedeni u samo jednoj operaciji. Materijal koji će se koristiti za pređu: aramid, stakloplastika, karbon, velike čvrstoće PES, PA, PE, PP. Koristie se kao matrica materijali: Termo otporni ili duroplastik materijali , polivinilhlorid PVC, etilen vinilacetat EVA, sinteti čka guma, nedavno je takođe podešavan pritisak matrica materijala kao što su beton,cement i sli čno. 39.7. Kompozitna pletiva Kompozitna pletiva su takođe jedinstvene strukture proizvedene korišćenjem osnoving plete nja pletenja i prošivnom tehnikom povezivanja kombinovana sa nekoliko materijala delimično suprotnim osobinama da se stvori jedinstvena membrana koja je mnogo bolja od svojih komponenti koje su proizvedene pojedinačno, a zatim u kombinaciji s’različitim lepljenjem, lemljenjem ili prošivnom tehnikom, s’najnovijim osnovinim pletenjem, Rašel, ABC prošivne mašine, kompozitna pletiva jednostavno proizvodena sa visokom produkcijom. Najpopularnija kompozitna pletiva su dvo-aksijalna poznata pod imenom“ pojačani netkani materijali“.


518


5/17/2018



Sadržaj

O autoru.......................................................................................................................... 78 Predgovor....................................................................................................................... . 9 10 Preface............................................................................................................................ 1.Uvod u istorijat pletenja .......................................................................................... 10 1.1. Evolucija tekstila.................................................................................................................... 2.Početak ručnog pletenja.................................................................................................. 2.1.Ručno pletenje........................................................................................................................ 2.2.Princip ručnog pletenja pomoću dve igle................................................................................ 2.3.Mehaničko pletenje................................................................................................................. 2.3.Princip rada Liove mašine...................................................................................................... 3.Istorijski osvrt i kriterijumi daljeg razvoja pletaće tenike i tehnologije................................................................................................................ 4. Opšti podaci o pletivu...................................................................................................... 4.2.Karakteristike strukture pletiva i njihovo određivanje.............................................................. 4.3.Elementi petljine strukture, grafički prikaz.............................................................................. i tehničke patrone......................................................................................................................... 5. Analiza procesa stvaranja petlji .................................................................................. 5.1.Princip povezivanja elementarnih jedinica u pletivu............................................................... 5.2.Odnos vučnih sila u pređi u fazi kuliranja............................................................................... 5.3.Postupci kuliranja sa jezičastim, špicastim i olučastim iglama........................................................................................................................... 6.Finoća mašine...................................................................................................................... 6.1.Podela pletaćih mašina........................................................................................................... 7. Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnim mašinama.................................... 7.1.Postupak stvaranja petlji na ravnim kulirnim mašinama........................................................................................................................

10 10

7.2.Postupak petlji na Levo- Levim ravno pletaćimstvaranja mašinama............................................................................................................. 7.3.Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnim kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama................................................................... 7.4.Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnim kružno pletaćim mašinama sa jezičastim iglama.................................................................................................... 7.4.1.Analiza položaja polupetlje i petlje u procesu stvaranja desno-desnog pletiva...................................................................................... 7.5.Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnim kulirnim mašinama Koton............................................................................................................. 7.6.Postupak stvaranja petlji na kružnim kulirnim mašinama........................................................................................................................ 7.7.Postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćim sa špicastim iglama...................................................................................................................... 7.8.Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini sa špicastim iglama.............................................................................................. 7.9.Postupak stvaranja petlji na jednoigleničnim osnovo pletaćim mašinama sa žljebastim iglama „Malimo”............................................................................................................................ 7.10.Postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćoj mašini Rašel sa jezičastim iglama................................................................................................ 7.11.Postupak stvaranja petlji na dvoigleničnoj osnovo pletaćoj mašini Rašel....................................................................................................... 7.12.Postupak stvaranja petlji na osnovo pletaćoj mašini „Koket” sa žljebastim iglama............................................................................................. 8.Analiza delovanja i projektovanja pređe i niti pri njihovom kretanju u

74

12 13 16 23 33 46 50 62 63 64 65 68 73

76 77 78 82 85 85 87 80 90 91 93 94 91 97

procesu pletenja ...................................................................................... 8.1.Ojlerove i Lagranževe lučne koordinate................................................................................. 98

519



5/17/2018



8.2.Prirodne i glavne ose.............................................................................................................. 8.3.Elementi teorije površine........................................................................................................ 8.3.1.Cilindrična površina............................................................................................................. 8.3.2.Obrtna površina tela ........................................................................................................... 8.3.3.Površina savijenog tela ili drška .......................................................................................... 8.4. Spoljašnje sile i momenti....................................................................................................... 8.4.1.Uzroci, povezani sa osobinama površine............................................................................ 8.4.2.Uzroci, povezani sa upredanjem pređe............................................................................... 8.5.Kretanje pređe po hrapavoj površini....................................................................................... 8.5.1.Granični uslovi..................................................................................................................... 8.6.Kretanje pređe po cilindričnoj površini.................................................................................... 9.Dinamika zatezanja osnovinih pređa u procesu osnovinog pletenja................................................................................................................. 10.Određivanje uslovne periode jednog ciklusa

u procesu osnovinog pletenja.............................................................................. 10.1.Međusobna veza sile koje deluju u petlji pri zatezanju 10.1.1.Analiza osnove i povlačsile enjuu pletiva elementima .......................................................................................................... petlji.......................................................................................... 10.1.2.Analiza i uzajmno delovanje pletaćih organa pri osnovinom pletenju.................................................................................................................. 10.1.3.Uzajamno delovanje pletaćih organa sa pređom i uticaj trenja......................................... 10.1.4.Ravnotežni položaj polupetlje............................................................................................ 10.1.5.Ravnotežni položaj polupetlje na cilindričnoj površini.............................................................. 10.1.6.Ravnotežni položaj pređe pri njenom polaganju na iglama ...........................................

99 100 102 103 104 107 109 109 109 114 120 123 129 132 132 135 135 136 140 142

11. Određivanje parametara polaganja pređe u procesu pletenja na osnovo pletaćim mašinama i njihova analiza...................................................... 147 11.1.Položaj tačke pregiba pređe pri njenom

polaganju na iglama.......................................................................................................... 152 12. Proračun pletaćih sistema osnovo pletaćih mašina............................. 156 12.1.Proračun premeštanja iglala................................................................................................. 12.2.Parametri premeštanja igala................................................................................................. 12.3.Empirijske formule za premeštanje igala različitih vrsta....................................................... 12.4.Proces polaganja pređe iza jezičastih igla na kružno pletaćim mašinama....................................................................................................................... 12.4.1.Proračun premeštanja polagača, prese i platine............................................................... 12.4.2.Dijagrami rada osnovo pletaćih mašina i njihovo povezivanje.................................................................................................................... 13. Učešće oblika petlji pri projektovanju pletaćih sistema osnovo pletaćih mašina....................................................................................................... 13.1.Parametri dodavanja pređe..................................................................................................

156 160 164 166 166 167

13.2.Dodavanje pređe na jednoigleničnim kružno pletaćim mašinama...................................................................................................................... 13.5.Postavljanje vodiča pređe sa različitom veličinom preticanja............................................... 13.3.1.Postavljanje vodiča pređe na različitom nivou relativno glavama igala pri konstantnoj veličini preticanja.......................................................................................................................... 13.4. Dodavanje pređe na dvoigleničnim. kružno pletaćim mašinama........................................................................................................... 13.4.1.Iglenice su raspoređene u jednoj ravni (α = 180o )............................................................ 13.4.2.Iglenice raspoređene pod uglom α < 180o........................................................................ 13.5.Oblici i varijante rasporeda raporata u polju pletenja............................................................ 13.6.Proračun uzoraka pri selektorno-grupnom izboru radnih organa......................................... 13.7.Selektorno – individualno odabiranje radnih organa............................................................. 13.8.Proračun uzoraka pri individualnom nezavisnom

175 176

172 174

176 179 179 179 181 182 184

izboru radnih organa..................................................................................................................... 13.8.1.Struktrura raporta uzoraka u datom polju pletenja............................................................. 185 186


520


5/17/2018



194

14. Načini stvaranja različite dubine kuliranja 196 osnovnom i plišanom pređom............................................................................... 203 15.Proces izrade potkinih prepletaja...............................................................................

207 210

16.Proces izrade osnovo pletenih futernih prepletaja................................. 210 17.Izrada zavesa i čipki .......................................................................................... 18.Žakarni osnovo pleteni prepletaji................................................................. 18.1.Jednoiglenični žakarni prepletaji........................................................................................... 212 18.1.1.Jednostavni reljefni žakarni prepletaji................................................................................ 214 18.2.Vezeni žakarni reljefni prepletaji........................................................................................... 218

19.Pletiva osnovo pletenih potkinih prepletaja i njihova analiza........................................................................................................ 218 19.1.Struktura............................................................................................................................... 19.1.Analiza izrade platiranih prepletaja na jednoigleni čnim osnovo pletaćim mašinama.......................................................................................................... 19.1.1.Skretanje polagača ispred igala u jednom pravcu............................................................. 19.1.2.Skretanje polagača ispred igala u suprotnim pravcima..................................................... 19.1.3.Osobine stvorenih petlji..................................................................................................... 19.1.3.1.Skretanje polagača iza igala........................................................................................... 19.2.Princip dobijanja zamki......................................................................................................... 19.2.1.Dobijanje zamki na mašinama sa špicastim iglama.......................................................... 19.2.2 Dobijanje zamke na mašinama sa jezičastim iglama........................................................ 19.2.3.Analiza uplitanja futerne pre đe u osnovni prepletaj...........................................................

220 220 222 223 224 226 226 227

230 20. Analiza trenja pređe o usmeravajućim cilindričnim površinama pletaćih mašina................................................................................. 233 20.1. Analiza premeštanja jezičastih igala u fazi zatvaranja........................................................

235

21. Geometrija petlji................................................................................................ 236 21.1.Geometrijski model desno-levog glatkog kulirnog pletiva..................................................... 21.2.Elastične osobine glatkog kulirnog pletiva............................................................................ 21.2.1.Jačina desno-levog pletiva................................................................................................ 21.2.2.Uvijanje desno-levog pletiva.............................................................................................. 21.2.3.Sile pritiska u petljama desno-levog pletiva....................................................................... 21.2.4.Analiza sila kod istezanja desno-levog pletiva................................................................... 21.2.5.Biaksijalno opterećenje desno-levog pletiva...................................................................... 21.2.6.Jačina pletiva..................................................................................................................... 21.2.7.Prekidno opterećenje glatkog pletiva pri istezanju po dužini........................................................................................................................ 21.2.8.Prekidno oterećenje glatkog pletiva pri istezanju po širini.....................................................................................................................

22.Veza između dužine pređe u petlji, petljinim korakom, visinom petljinog reda i debljinom pređe u patent prepletaju......................................

22.1 Istezanje pletiva sa učešćem istezanja pređe...................................................................... 22.1.1.Površinska gustina pletiva................................................................................................. 22.2.Geometrijske karakteristike strukture pletiva........................................................................

23.Geometrijski model levo levog pletiva........................................................ 23.1. Dužina pređe u petlji, osobenosti projektovanja pletiva po vertikali i horizontali......................................................................................................

238 240 240 242 243 244 249 250 251 252 255 256 256 258 258 261

24.Izvedeni 24.Izvedeni glatki prepletaj.................................................................................. 262 24.1.Dužina pređe u petlji, koeficijent odnosa gustine izvedenog glatkog prepletaja........................................................................................................

264 270 25.1. Strukture desno-levih izvedenih i uzorkovanih prepletaja.................................................... 286 26.Struktrura Struktrura i projektovanje futernih prepletaja prepletaja......................................... 287 26.1.Osobine pletiva i metode proračuna..................................................................................... 291

25.Projektovanje desno-levih pres prepletaja.....................................

521



5/17/2018



26.2.Struktura Struktura i projektovanje platiranih prepletaja............................................. 26.2.1.Vrste pletiva i njihova struktura.......................................................................................... 26.2.2.Osobine platiranih pletiva i projektovanjenjegove strukture............................................... 26.3. Struktura i projektovanje plišanih prepletaja........................................................................ 26.3.1.Vrsta pletiva i njegova struktura ........................................................................................ 26.3.2.Osobine i projektovanje plišanih pletiva............................................................................. 26.4.Ažurni prepletaji, struktura i osobine..................................................................................... 26.5.Pletiva ananasnih prepletaja................................................................................................. 26.5.1.Struktura i osobine ....................................................................................................

291 295 297 297 301 301 308 308 311

27.Glatka dvostruka pletiva.................................................................................. 311 27.1. Patent, njegova struktura i osobine..................................................................................... 27.1.1.Struktura patenta............................................................................................................... 27.1.2.Osobine i parametri patenta .............................................................................................

311 311

321 28. Dvopatentni, ili interlok pepletaji, njihova struktura i osobine................................................................................................... 321 28.1.Struktura dvopatentnih prepletaja......................................................................................... 321 28.1.O s o b i n e i p a r a m e t r i i n t e r l o k p r e p l e t a j a............................................... 325 326 326 29. Pletaće .......................................................................................... 29.1.Ravno pletamašine sa jednom iglenicom.................... će mašine 327 29.1.1.Tehnologija igle: jezičasta igla.......................................................................................... 327 29.2.Tehnologija igle: složene ili olučaste igle.............................................................................. 330 29.3..Postupci pletenja................................................................................................................. 331 29.4. Iglenica ili ležište igala......................................................................................................... 333 29.4.1.Tehnologija platina............................................................................................................ 333 29.4.2.Vodiči pređe za polaganje................................................................................................. 334 29.4.3.Bravni sistem..................................................................................................................... 334 29.4.4.Veličina petlji i podešavanje bravnog sistema .................................................................. 336 29.4.5.Povlačenje pletiva.............................................................................................................. 336 29.4.6. Valjkasti sistem povlačenja pletiva................................................................................... 336 29.4.6.1.Povlačni sistemi.............................................................................................................. 337 Prošivni-bodni češalj- povlačni sistem........................................................................... 337 29.5.Needle selection I................................................................................................................. 338 29.6.Elektronska selekcija igala II................................................................................................ 338 29.7.Prenos petlji.......................................................................................................................... 338 29.7.1.Skretanje iglenice.............................................................................................................. 338 29.7.2.Kontrola mašine................................................................................................................. 339 30.Mašina arhitekture/ konstrukcija I............................................................... 339 30.1. Mašina arhitekture/ konstrukcija II....................................................................................... 343 30.2. Intarzija ravno pletaće mašine............................................................................................. 343 30.3. Sistemi i uređaji upravljanja za promenu strukture prepletaja i uzorkovanje....................... 343 30.3.1. Principi upravljanja............................................................................................................ 343 30.3.2. Opšti podaci...................................................................................................................... 344 345 30.3.3. Grupno upravljanje iglama................................................................................................ 30.3.4. Individualno upravljanje iglama......................................................................................... 345 30.4. Sistemi i uređaji upravljanja za selekciju igala i uzorkovanje............................................... 30.4.1.Sistemi i uređaji upravljanja za selekciju Igala pri pletaćem načinu pletenja..................... 358 362 30.4.2. Sistemi i uređaji upravljanja za izbor igala i uzorkovanje pri kulirnom načinu pletenja.................................................................................... 366 30.5.Sistemi i uređaji upravljanja za uzorkovanje pri osnovinom na činu pletenja........................ 30.6. Elektronsko upravljanje uzorkovanjem............................................................................... 373 373 31. Mehanizmi dodavanja osnove....................................................................... 374 31.1. Mehanizmi dodavanja osnove ko čećeg dejstva.................................................................. 377 31.2. Mehanizmi dodavanja osnove prinudnog dejstva............................................................... 379 31.3. Dodavači pređe na pletaćim mašinama.............................................................................. 387 31.4. Načini dodavanja osnove na osnovo pletaćim mašinama................................................... 388 31.5. Mehanizmi povlačenja i namotavanja pletiva...................................................................... 392 31.6. Valjkasti i vučni mehanizmi povlačenja pletiva.................................................................... 393


522


5/17/2018



31.7. Sekcioni mehanizmi povlačenja pletiva............................................................................... 31.8. Pneumatski mehanizmi povlačenja pletiva.......................................................................... 31.9. Mehanizmi povlačenja pletiva osnovo pletaćih mašina.......................................................

395 398 398 32. Pogoni pletaćih mašina................................................................................... 403 404 32.1. Pogoni kružno pletaćih mašina............................................................................................ 406 32.2. Pogoni čravno pletaćih mašina.............................................................................................. 32.3. araparskih automata.............................................................................................. 32.4.Automatski kontrolori pletaćih mašina.................................................................................. 32.4.1. Kontrolori pređe i čvorova kulirnih mašina........................................................................ 32.4.2. Kontrolori pređe na osnovo pletaćim mašinama............................................................... 32.4.3. Kontrolori pletiva............................................................................................................... 32.5. Programsko upravljanje radom pletaćih mašina................................................................. 32.5.1. Osnova programskog pletenja komadnih proizvoda i delova........................................... 32.6.. Primer programiranog pletenja na čaraparskim automatima.............................................. 32.7. Mehanizam dodavanja pređe na jednocilindričnim čaraparskim automatima..................... 32.7.1. Opšte o mehanizmu.......................................................................................................... 32.7.2. Mehanizam elektronskog izbora igala.............................................................................. 32.7.3. Proces pletenja čarapa..................................................................................................... čni đautomat 32.8. "Dera 5 WJ"..................................................................................... 32.8.1.Dvocilindri Opšte o ure ajima automata............................................................................................ 32.8.2. Mehanizam elektronskog izbora igala.............................................................................. 32.8.3. Prenos igala iz jednog cilindra u drugi.............................................................................. 32.8.4. Izrada pete i prstiju čarapa............................................................................................... 32.8.5- Složena peta..................................................................................................................

33. Zatezanje pređe, sile u bravama i robbing back efekat....................... 33.1. Ravno pletaće mašine......................................................................................................... 32.2. Upotreba osnovne strukture................................................................................................ 32.1.1. Petlja sa zamkom............................................................................................................. 33.1.2. Horizontalne trake, intarzija i pozlaćivanje........................................................................ 33.1.3. Operacija istezanja i prenošenja....................................................................................... 33.2. Žakarna pletiva.................................................................................................................... 33.3. Delovanje igala i bravni sistem............................................................................................ 33.4. Kompromis između igle/brave i uticaj sile na napetost pre đe.............................................. 33.5. Kontrola kvaliteta, robbing back, dužina petlji i ulazna napetost......................................... 33.6. Grafički prikaz poprečno pletenih struktura......................................................................... 33.6.1. Tehničke patrone.............................................................................................................. 34. Osnovo pletaće mašine........................................................................................... 34.1.Postupak stvaranja petlji na Ketenštul mašini ................................................................ 34.2. Postupak stvaranja petlji na Koket mašini........................................................................... 34.3. Postupak stvaranja petlji na Rašel mašini........................................................................... 35. Analiza rada osnovo pletaćih mašina.............................................................. 35.1. Grafički prikaz stvaranja petlji na Ketenštul mašini............................................................. 35.1.1.Komandni mehanizam Ketenštul mašine......................................................................... 35.1.2.Analiza kretanja pletaćih mašina................................................................................... 35.2. Osnovni elementi mašine za pletenje na osnovo pletaćim mašinama sa špicastim i jezičastim iglama.................................................................... 35.2.1. Uzorkovane ploče............................................................................................................. 35.2.2. Mehanizam za zatezanje i namotavanje pletiva............................................................... 35.3. Principi pletenja na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama Rašel................................. 35.3.1 Izrada uzoraka na dvoigleničnim osnovo pletaćim mašinama........................................... 35.3.2. Atlas prepletaj................................................................................................................... 35.4. Uvod u osnovo pletaću tehnologiju.............................................................................. 35.4.1.Istorijski razvoj osnovo pletaće tehnologije........................................................................ 35.4.2. Nova osnovo pletaća tehnika za proizvodnju katalizatora gaze....................................... 35.4.3. Istraživački biomedicinski osnovo pletaći projekat AIDS- dijabetes.................................. 35.4.4. Projektni partneri............................................................................................................... Ciljevi projekta..................................................................................................................... 35.4.5. Nova polja primene osnovinog pletenja............................................................................

523

407 410 412 414 414 415 420 420 420 421 423 423 429 430 432 432 433 434 435 435 438 438 440 441 443 443 444 446 448 449 451 451 453 455 456 458 460 462 466 467 467 471 477 477 478 479 479 481 481 481 487



5/17/2018



36. Kružno pletaće mašine.................................................................................... 36.1. Postupak stvaranja petlji na kružnoj mašini ........................................................................ 36.2. Dodavači pređe.................................................................................................................... 36.2.1. Pozitivni dodavač pređe- furniser..................................................................................... 36.2.2. Kontrola dužine petlji na žakar mašinama........................................................................ Tačno testiranje dodavača pređe................................................................................................. 36.2.3. Pravi pozitivni dodavač i skenirano-2-pletenje ................................................................. 36.2.4. Brave................................................................................................................................ 36.2.5. Elektro magnetni sistem selekcije igala............................................................................ 36.2.6. Povlačenje pletiva............................................................................................................. 36.3. Kompjuterizovana dvoiglenična žakar kružno pletaća mašina............................................ 36.4. Dupla (dvoiglenična) Jersey kružno pletaća mašina YTW-C............................................... 36.5. Terry Kružno pletaća mašina YTW-ST................................................................................ 37. Ravne kulirne mašine sa funkcionalnim grupama.....................................

38. Tehnički tekstil ............................................................. ..................................

489 489 489 491 493 494 495 496 497 499 499 502 503 504 504 505 505 506 507 507 508 508 509 510 510 510 511 511

38.1.Tehnički uslovi -parametri osnovo pletene strukture............................................................ 38.2.Osnovni radni elementi osnovo pletaće mašine .................................................................. 38.2.1. Postupak stvaranja petlji na Rašel mašini........................................................................ 38.3.Osnovo pletaća prošivna mašina sa posebnom tehnikom pletenja...................................... 38.3.1. Mehanička veza, ubodno povezivanje ili Igleno povezivanje............................................ 38.4. Malivat sistem ubodnog povezivanja................................................................................... 38.5. Malivlies sistem bodnog povezivanja................................................................................... 38.5.1. Strukture Malivlies pletiva................................................................................................. 38.5.2. Ubodne akcije Malivlies mašine........................................................................................ 38.6. Malimo prošivni sistem povezivanja.................................................................................... 38.7. Malipol ubodni sistem povezivanja...................................................................................... 38.8. Volteks prošivno vezivni sistem........................................................................................... 38.9. Osnovne konstrukcije, elastične strukture........................................................................... 38.9.1. Struktura trikoa istegnuta po širini i dužini........................................................................ 38.9.2. Otvorene strukture i njihova primena................................................................................ 512 38.9.3. Zatvorene strukture i njihova primena.............................................................................. 512 39. Trodimenzionalne strukture........................................................................... 513 39.1. Lančić pletiva....................................................................................................................... 513 39.2. Trakasto i cevasto (šuplje ) pletivo...................................................................................... 514 39.3. Prednosti mono i bi-aksijalni D.O.S..................................................................................... 515 39.4. Proces pletenja osnovinog pletiva na dvoigleničnoj Rašel mašini....................................... 516 39.4.1. Sistem umetanja potke...................................................................................................................... 516 39.5. Multi aksijalne strukture....................................................................................................... 39.5.1.Multi aksijalna struktura za podloge................................................................................... 516 39.5.2. Multi aksijalne strukture sа ojačanim plastičnim vlaknima................................................ 517 39.6.Multi aksijalne slojevite strukture.......................................................................................... 517 39.6.1. Multi aksijalne multi slojevite strukture.............................................................................. 517 39.7. Kompozitna pletiva.............................................................................................................. 525

Literatura................................................................................................................................


524


5/17/2018



LITERATURA 1. Cook D.L., Grosbeg P. The Load - Extension properties of warp knitted Fabrics.“Text. Res.J.”., 1961, VI, p.636. 2. Hearle J.W.S., Grosberg P.,Bacher S. Structural Mechanics of Fibers, Yarns and Fabrics.- “Wiley Interscience”, 1969, VI, p.456. 3. Popper P. The theoretical Behavior of a Knitted fabric Subjected to biaxial Stresses.- “Text. Res.J.”, 1966, N 2, p.148. 4. Smirfitt J.A. Some physical properties.- “J.T.I.”, 1965, 56, p. 298. 5. Konopasek M. Metod issledovanija peteljnoi strukturi trikotaža.- “Izvestija vuzov. Tehnologija legkoi promišlennosti”, 1968, No 1, s. 81. 6. Bencman A.M., Garbaruk V.N. Ob ustoičivosti formi petlji v trikotaže.- “Izvestija vuzov. Tehnologija legkoi promišlennosti”. 1969, No 3, s. 105. 7. Dalidovič A.S. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva. M., Gizlegprom, 1970. 8. Novaderekin P.I. Analiz sušcestvujošcih metodov issledovanija uprugih svoistv trikotaža.- “Legkaja promišlennost”, 1946, N 9, s. 21. 9. Doyle P.J. Foundamental aspects of the design of knitted Fabrics.- “J.T.I”, 1953, p. 561. 10. Šalov I.I. Projektirovanie trikotažnih fabrik. M., “Legkaja industrija”, 1968. 286 s. 11. Galanina O.D., Prohorenko E.G. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva.M., “Legkaja industrija”, 1975. 12. Dalidovič A.S. Osnovi teorii vjazanija. M., “Legkaja industrija”.1975. 13. Marisova O.I. Trikotažnie risunčatie perepletenija.M., “Legkaja industrija “, 1970. 14. Kacenelenbogen A. M., Galanina O.D. Mašini i tehnologija osnovovjazaljnogo proizvodstva. M., “Legkaja industrija “,1966. 15. Šalov I.I., Mihajlov K.D. Mašini i tehnologija krugločuločnogo proizvodstva. M., “Legekaja industrija “,1968. 16.Herausgegeben vom Verlag Werkgemeinschaft Karl Mayer e.V.6053 Obertshausen,1970. 17. RL - Kettenwirkautomat Super-Rapid K2 Karl Mayer, 1970. 18. RL - (Rechts/Links) Raschelmaschine Super Garant RE 4-6, Nund ü Karl Mayer, 1970. 19. Gligorijević V, Tehnologija pletenja. Leskovac, 1980. 20. Filatov V.N. Assortiment i tehnologija proizvodstva tekstilno-galanterejnih izdelija. 21. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotaža. M., Legprombitizdat, 1986. 22. Marisova O.N. Trikotažnie risunčatie perepletenija. M., 1984. 23. Kobljakov A:I., Kukin G.N., Solovjev A.N. i drugi. M., Legprombitizdat, 1986.

525



5/17/2018



24. Galanina G.K., Vladimir N.K., Vera I.G., Renata J.S. Spravo čnik po pletačestvo. Prevod sa ruskog na bugarskom. Sofija, 1980. 25. Radzievskij V.A., Bondar V.M. Automatičeskoe regulirovanie i kontrola nitepodači na bistrohodnix osnovovjazaljni mašinah. “Legekaja industrija “,1966, Moskva, 1971. 26. Šalov I.I. Projektirovanie trikotažnogo proizvodstva. M., “Legekaja industrija “,1977. 27. Offerman P., Tausch-Marton., Grundlagen der maschenwarenteschnologie, Berlin, 1977. 28. Krivada J. i kolektiv , Tehnologie pletarstvi, Praha, 1969. 29. Sevostjanov A.G. i drugi, Mehani českaja tehnologija tekstiljnih materijalov. M., Legprombitizdat,1989. 30. Offerman P., Tauš-Marton H., Osnovi tehnologija trikotažnogo proizvodstva, prevod sa nemačkog, Moskva 1981. 31. Gligorijević V., Stupica I., Srđak M., Petrović T., Dinamika zatezanja niti u procesu pletenja, Tekstil Vol. 40 broj 9 str. 415-420 ., Zagreb, 1991. 32. Gligorijević V., Uzajamno dejstvo pletaćih organa na zatezanje i trenje pređe pri osnovinom pletenju, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 37/1995, Banja Luka. 33. Gligorijević V., Uticaj dubine kuliranja na dužinu petlji osnovopletenog pletiva, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 38/1996, Banja Luka. 34. Gligorijević V., Bakalovska M., Stabilnost oblika petlji i određivanje najpovoljnijih parametara pređe i pletiva, uslov kvaliteta pletiva, Tekstil, Zagreb, 5/1975. 35.Gligorijević V., Dinamika automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil, Zagreb, 6/1978. 36. Gligorijević V., Statičke karakteristike automatskog regulisanja dodavanja osnove, Tekstil, Zagreb, 8/1978.38 37. Gligorijević V., Uzroci nastajanja uzdužnih pruga i deformacija petlji u pletivu, Tekstil, Zagreb, 12/1978. 38. I. Stupica., I. Emri., V. Gligorijevi ć., Uticaj sila i oscilovanje niti u zoni pletenja na prugavost pletiva, Tekstil Vol. 36 sv. 5 str. 239-243., Zagreb, 1987. 39. Gligorijević V., Dinamika zatezanja i trenje pređe u procesu pletenja, Zbornik radova 9, Leskovac, 1995. 40. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i praksa, Leskovac, 1-2/1996 41. Gligorijević V., Fotoelektrično otkrivanje grešaka na osnovo prepletenom pletivu, Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1983. 42. Gligorijević V., Otpornost pređe i deformacija petlji u pletivu, Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1983. ć V., Stupica 43. Gligorijevi I., Emri1987. I., Uticaj sila i oscilovanje niti u pletaćoj zoni, Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 44. Gligorijević V., Stupica I., Einfluss der Fadenzugkraft und Fadenschwanken in der Maschenbildungszone auf der Warenstreifigkeit, Referat na XXXI IFWS Kongresu internacionalne federacije stručnjaka za prepletanje i pletenje, Sofija, 1987. 45. Gligorijević V., Uticaj debljine niti i usmeravaju ćih uređaja na zatezanje niti, Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1988. 46. Gligorijević V., Stupica I., Merenje mehaničkih veličina električnim putem i analiza greški, Referat na Simpozijumu u Ljubljani, 1989. 47. Gligorijević V., Relaksaciona i elastična svojstva desno-desnog pletiva, Savetovanje hemičara i tehnologa Republike Srpske, Banja Luka, 20-21. jun, 1996. 48. Gligorijević V., Influence of dynamics on tension and friction of yarn during the knitting process, 14. Savetovanje na hemičarite na Makedonija, Skopje, 1996.


526


5/17/2018



49. Gligorijević V., Uvod u tehnologiju pletenja za prvi razred srednjih škola, Leskovac, 1970. 50. Gligorijević V., Projektovanje pletenina za srednje tekstilne škole, Leskovac, 1973. 51. Gligorijević V., Zbirka rešenih zadataka iz projektovanje pletenina za srednje tekstilne škole, Leskovac, 1976. 52. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1979. 53. Gligorijević V., Tehnologija pletenja za treći i četvrti razred srednjih škola u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984. 54. Gligorijević V., Tehnologija pletenja I deo, Tehnološki fakultet, Leskovac, 1996. 55. Gligorijević V., Tehnologija pletenja II deo, Tehnološki fakultet, Leskovac, . 56. D. Radivojević., M. Đorđević., V. Gligorijević., Deformacione karakteristike interlok pletiva, Tekstilna industrija , 8-10 ( avgust-oktobar), 2000 godina, Beograd. 57. M. Đorđević,V.Gligorijević, D. Radivojević, Deformacione karakteristike desnolevih i desno-desnih pletiva, Tekstilna industrija, 5-6 (maj-jun), 2001. godina Beograd. 58. D.Radivojević.,M. Đorđević., M. Stamenković., V. Gligorijević., Relaksacione karakteristike desno-desnih pletiva, Tekstil i praksa, Leskovac, ISSN-0305-7033 vol.XXXX, 1, god..2001, str.13-18. ć., M. Đ 59. V. Gligorijevi orđević., M. Stamenković, The influence of the force of yarn tension in the compensational and knitting zone on the structure uniformity of the right-left knitted fabrics,The Indian Textile Journal, Mumbai (India), July 1999, str. 813. 60. Đorđević M., Gligorijević V., Relaxation Processes and Balance of the Interlok Knitted Fabrics. Vlakna a textil 7 (4) 177 (2000).Bratislava, Slovačka Republika. 61. M. Đorđević., V.Gligorijević., Dinamics yarn tension on flat weft machines, Maschen-Industrie, Internationales Fachmagazin der Maschenveredlung, Maschenkonfektion Maschentrends ,2001. 62. V. Gligorijević., Ravnotežni položaj polupetlje u fazi zatvaranja igle, Tekstil i praksa, Leskovac, 1996. 63. Gligorijević V., Ravnotežni položaj polupetlje i pređe pri osnovinom pletenju, Naše stvaranje, Leskovac, 1997. 64. Gligorijević V., Đorđević M., Uticaj dinamike kretanja igle i kulir-platine na promenu sile zatezanja pređe, Tekstil i praksa, Leskovac, 1997. 65 .V. Gligorijević., M. Đorđević., Uticaj sile zatezanja pređe u fazi kuliranja na ravnomernost strukture desno-levog pletiva, Glasnik hemičara i tehnologa Republike Srpske, 40/1998, Banja Luka. 66. Gligorijević V., Đorđević M., The influence of the force of yarn tension in the compensational and knitting zone on the structure uniformity of the right-left knitted fabrics, 31. Simpozij o novostih v tekstilstvu, Ljubljana, 1997. 67. Gligorijević V., Aktuelno stanje i perspektive novih pre đa u trikotažnoj industriji, Simpozijum Savremeni pravci razvoja tekstilne industrije u tre ćem milenijumu, DP Niteks, Niš, 22-24. 10. 1997., Zbornik radova. 68. Gligorijević V., Đorđević M., Dynamic of stretching power on flat-colle machines, XV Kongres na hemičarite i tehnolozite na Makedonija, 2-4. oktobar, 1997, Skoplje, Zbornik izvoda radova. 69. M. Đorđević., V. Gligorijević., K. Ljapčeva., M. Stamenković., Sile zatezanja pređe u fazi kuliranja desno-levog pletiva, Zbornik izvoda radova, III simpozijum, Savremene tehnologije i privredni razvoj, Tehnološki fakultet, Leskovac, 23 i 24. oktobar 1998. godine. 70. Gligorijević V., Đorđević M., Analiza sila zatezanja pređe u pletaćoj zoni ravne kulirne mašine, VI Savjetovanje hemi čara i tehnologa Republike Srpske, Banja Luka, 19-20. novembar, 1998, Zbornik izvoda radova. ć

Đ

đ

ć

ć

71. Gligorijevi or eviknitted M., Dimitrovski K., Simpozij Risti N., oRelaxation and balance of the V., interlock fabrics, 33. novostih processes v tekstilstvu, Ljubljana, 2000.

527



5/17/2018



72. V. Gligorijević., M. Đorđević., J. Stepanović., N. Ćirković., Dinamika zatezanja pređe u procesu kuliranja, XVII Congress of the chemists and technlogists of Macedonia , Skoplje, Macedonia, 18-20 october, 2001. 73. D. Radivojević., M. Đorđević., V. Gligorijević., Deformacione karakteristike interlok pletiva, Tekstilna industrija , 8-10 ( avgust-oktobar), 2000 godina, Beograd. 74. Garbaruk V. N., Proektirovanie trikotažnih mašin. Leningrad, 1980. 122s. 75. Efremov E.D., Tehnologija legkoj promišlennosti.-Izv. vuzov, 1958/6. 76. Kuznecov V. A., Tehnologija legkoj promišlennosti.-Izv. vuzov, 1961(2)/6. 77. Ignatova L.P., Miljčenko I. S. Recenzija na knjigu Dalidovića A.S., “Osnovi teorije vjazanija”, Legkaj promišlennost., 3/1950. 78. Moisenko F.A. Normalizacija procesa vjazaljnih mašinah. M., Legkaj industrija, 1978, 199 s. 79. Gligorijević R. V., Uticaj dinamičkih karakteristika mehanizama za zatezanje osnove na prugavost pletiva. VTO Tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1986, 47 s. 80. Kagan V. M., Rasčet otbirajuščih koles kruglovjazaljnih ma{in.-Trudi VNIL tekmaš, 1969/15, 35-72 s. 81. Garbaruk V. N., Učet udlinenija niti osnovi smativaemoj sa navoja osnovovjazalnih mašinah. 4/1973. M., Izv.Visših učebnih zavedenija “Tehnologija legkoj promišlennosti”, 82. Vijavlenie pričin obrazovanija poperečnih polos na ovingrebenočnoj osnovovjazalnoj mašine tipa OV-350, VNIIL tekmaš, 1952. 83. Garbaruk V. N., Izučenie mašin pri pomošči skorostnoj kinosemki, “ Legkoj promišlennost, 9/1957. 84. Radzievskij V. A., Analiza processa regulirovanija nitipodači v osnovovjazalnih mašinah. Izv. Visših učebnih zavedenij “ Tehnologija legkoj promišlennosti.m,” 6/1970. 85. Radzievskij V. A., Bondar V. M., Analiza procesa regulirovanija nitepodači v osnovovjazaljnih mašinah. Izv. Visših zavedenij Tehnologija legkoj promišlennosti., 1/1971. 86. Artoboleskij I. I., Teorija mehanizmov, M., Nauka, 1967. 719 s. 87. Miljčenko I. S. Osnovi proektirovanija trikotažnih mašin. M., Rostehizdat, 1962. 226 s. 88. Kukin G. N., Solovjev A. N., Tekstilnoe materijalovedenie. Č.P.M., “Legkoj industrija “,1964. 376 s. 89. Miljman A. J., Izv. vuzov., Tehnologija legkoj promišlennosti, 5/1964. 90. Vera Havas., V.A. Petrova, Influence of the yarn structure on the processing behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 3/1980, 240-241 s. 91. Vera Havas., V.A. Petrova, Influence of the yarn structure on the processing behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 4/1980, 326 s. 92. Vera Havas., V.A. Petrova, Influence of the yarn structure on the processing behaviour and the propeties., Melliand Textilberichte, 5/1980, 426 s. 93. Higam, J. K., Textile REs. 48 (1978), 562 s. 94. Malabon, R. W., Knitting Times 42 (1973), 66-68 s. 95. Kagan V. M., Vzaimodejstvie niti s rabočimi organami tekstilnih mašin.-M., Legkaj i pišcevaj prom., 1984. 96. Srđak Miroslav., Popuštanje osnove kod osnovoprepletaćih strojeva., Tekstil., 8/1975, 582 s. 97. O.I. Marisova. ‘’Trikotažnie risunčatie perepletenija’’. Izd-vo ‘’Legkaj industrija’’, Moskva .,1970. 98. L.P. Rovinskaj., N.F. Zibina, Proetirovanije tehnologičeskih parametrov trikotažnih poloten i čuločno –nosočnih izdelija., Sankt-Peterburg., 2002. 99. Genzer M. S., Birger D. S. Trikotažnie izdelija iz himičeskih volokon. M., ‘’ Legkaj industrija’, 1972.Pletenje I. VDO Fakulteta za naravoslovje in tehnologijo VTOZD 100. V. Savnik., tekstilna tehnologija, Ljubljana, 1985.’ Autor : Vojislav R. Gligorijević, redovni profesor // [email protected]

528


5/17/2018



101. Šalov I.I., Dalidovič A.S., Kudrjavin L.A. Tehnologija trikotažnogo proizvodstva., M., 1986. 102. Kudrjavin L. A., Šalov I. I. Osnovi tehnologii trikotažnogo proizvodstva., Moskva, 1991. 103. Korlinski W. Podstawy dziewiarstwa. Warszawa, 1988. 104. Laboratornij praktikum po tehnologija trikotažnogo proizvodstva/ L.a. Kudrjavin, E.P. Pospelov, N.A. Solovev I dr. M., 1979. 105. Laboratornij praktikum po tekstilnomu materialovedenio: Učb. Posob. Zja vuzov/Kobljakov A. I., Kukin G. N., Solovjev A. N. I dr.- 2-e izd., pererab. i dop.- M., Legprobitizdat, 1986. 106. Kuznecov B. A. Rasčet i proektirovanie petleobrazuščej sistemi osnovovjazaljnih mašin.- M. : Legprombitizdat, 1989. 107. A. M. Kacenelenbogen, O. D. Galanina., Mašini i tehnologija osnovovjazalnogo proizvodstva, izdanie vtoroe, pererabotanoe i dopolnenoe., Moskva, 1966. 108. Wirkerei- und Strickerei-Technik, Coburg., 1969-1972. 109. F.A. Mojsenko., N.P. Buhonjka., Osnovi budovi i kompjuternogo dizajnu trikotažu., Kijev, 2007. č, Viktorov 110. Kudrjavin Lev Nikolaevi Vkadimir Nikolaevičproizvodstva., , Danilov BorisMoskva, Dimitrievič i drugi., Laboratornij praktikum po tehnologii trikotažnogo 1999. 111. The Textile Institute, International Headquarters, 1st Floor, St James’s Buildings, Oxford Street, Manchester Mi 6FQ, United Kingdom. 112. Bearbeitet von Dipl.-ing. Klaus- Peter Weber.,Die Maschen-bindungen der Kettenwirkerei., Technologische und bindungstechnische Grundlagen der einfachen und kombinierten Maschenbindungen., Karl Mayer e. V. 6053 Obertschausen, August, 1970. 113. Maschen-industrie., 3/2002. 114. G.Krasij., V.Kersek., V. Gamreckaj., R. Saharnaj., Spravo čnik po pletačestvo.,”Tehnika” ., Sofija-1980. 115. Edouard Dubied& Cie Sa, Neuchatel, Schweiz., 1967. 116.Vojislav R. Gligorijević.,Teorijske analize procesa pletenja, predavanja.,Tehnološki fakultet Leskovac, Leskovac, 2010. 117.Vojislav R. Gligorijević.,Projektovanje pletenih materijala., Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet Leskovac, 2010. 118. Vojislav R. Gligorijević., Projektovanje poprečno pletenih prepletaja, Leskovac, 2010. 119. Vojislav R. Gligorijević., Projektovanje osnovo pletenih prepletaja, Leskovac, 2010. 120.Vojislav R. Gligorijević., Technology of knitting with the theoretical and experimental analysis, Leskovac, 2011. 121. David J. Spencer., Knitting Technology A comprehensive handbook and practical guide, Third edition 2001, Woodhead Publishing Limited and Technomic Publishing Company Inc, England.


Tehnologija Pletenja Sa Teorijskom i Eksperimentalnom Analizom

Recommend Documents