Seminarski rad iz predmeta Odno Odnosi si s javn ja vnoošću šć u TABLOIDNO NOVINARSTVO
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
SADRŽAJ:
1.Uvod.............................................................................. .!o"am i osnova ta#loidi$aci"e stampani% medi"a...................................................................................... &. 'oreni i $na(a" ta#loidno) novinarstva............................... *.'omerci"alni aspekti ta#loidi$aci"e +tampani% medi"a..... ,. Ta#loidi$aci"a medi"a - Sr#i"i /.0akl"-cak............................................................................. .Literat-ra..............................................................................
SADRŽAJ:
1.Uvod.............................................................................. .!o"am i osnova ta#loidi$aci"e stampani% medi"a...................................................................................... &. 'oreni i $na(a" ta#loidno) novinarstva............................... *.'omerci"alni aspekti ta#loidi$aci"e +tampani% medi"a..... ,. Ta#loidi$aci"a medi"a - Sr#i"i /.0akl"-cak............................................................................. .Literat-ra..............................................................................
1.Uvod
2isao vodil"a pri oda#ir- teme $a ova" rad #ila "e o#raditi 3enomen i trend ta#loidi$aci"e - novinarstv- .2edi"i novinarstv- .2edi"i ima"- o)romn- mo4 da predstavl"a"- osnovni5 a (esto i "edini i$vor in3ormaci"a o mno)im va6nim do)a7a"ima i temama. Dana+n"e medi"ske vesti predstavl"a"- kom#inaci"- savremene i tradicionalne metodolo)i"e. 2oderne kom-nikacione te%nolo)i"e i inovaci"e kao +to s- Internet i satelitski emiteri5 drasti(no s- sman"ile )lo#alne in3ormacione pra$nine5 tako da "e #r$i prenos in3ormaci"a od kl"-(no) $na(a"a i - veliko" meri -ti(e na potra6n"- od strane potro+a(a. In3ormaci"e se - danasn"e vreme plasira"- #r6e ne)o ikada5 i$a$iva"-4i ne$adovol"stvo me7- pristalicama 8sporo)9 novinarstva.Akt-elni trend ta#loidi$aci"e5 ili sen$acionali$ma5 - dana+n"im medi"ima5 -$rokovao "e -$#-n- me7medi"skim tradicionalistima5 prvenstveno - o#lasti vesti i +tampani% medi"a . Tradicionalne te%nike i$ve+tavan"a :npr. letimi(no reportersko i$ve+tavan"e5 temel"na provera i$vora itd.; se idal"e primen"-"-. Dok "e tra"ao 8rat 8r at mi+l"en"a9 i$me7- tradicionalne i savremene str-"e5 radikalna promena - sadr6a"- vesti :novos‐ ti; skre4e pa6n"- na se#e i alarmantno del-"e na o#e strane medi"ske $a"ednice5 -savr+ava"-4i ta#loidi$aci"- kao novinarski trend i 3enomen ko"i odavno tra"e.
>15 p. ?&;. !rakti(an 6ivot po"edini% medi"a - 6el"i da $adovol"e apetite p-#like i iracionaln- potre#- $a sen$acionalnim do)a7a"ima5 neretko danas pri#e)ava @ne-o#i(a"enim i crnim (in"enicama8 - +irokom raspon- to) spektra. videntno "e da ovakva medi"ska proi$vodn"a na sredn"oro(ni ili d-)oro(ni period te takva politika i strate)i"a pove4an"a (itanosti5 )ledanosti i sl-+anosti ima veoma ne)ativan -tica" na (itaoce5 )ledaoce i sl-+aoce5 na n"i%ov- dr-+tven- svest . Ovo o#"a+n"en"e "e - sa)lasnosti sa mno)im stavovima ko"i se mo)- sresti kro$ literat-r-5 a svode se na (in"enic- da +to "e +iri kr-) (italaca5 ve4i "e interes o)la+iva(a5 a to direktno -ti(e na pove4an"e pro3ita. Ima"-4i - vid- da "e spektar teori"ski% rasprava o ta#loidi$aci"i kro$ literat-r "ako +irok5 - ovom rad- 4e #iti pre$entovana osnovna s%vatan"a o 3enomen3en omenta#loidi$aci"e +tampani% medi"a5 n"e)ovim po$itivnim i ne)ativnim e3ektima i -tica"- na moderno novinarstvo.
!. "ojam
i osnova ta#loidiza$ije stampani% medija
Teoretski posmatrano ta#loidi s- i$dan"a malo) 3ormata (i"i "e sadr6a" lak5 (itaocima ra$-ml"iv5 #r$o se (ita a i$)leda i "o+ #r6e pri%vata. Re( poti(e od latinske re(i ta#-la ta#la i )r(ke eidos o#lik. !rvi ta#loidi po"avili s- se "o+ - CIC vi"ek:o$vani(en 1??*. )odine; a n"i%ovim pionirom smatra se i$dan"e @Svet8 :T%e orld;. Vremenom5 a pose#no tokom posledn"e deceni"e5 i$dava(i s- s%vatili da "e n"i%ov 3ormat5 iako ne posto"e striktna pravila :na"(e+4e ,E&,cm; pri%vatl"iv (itaocima ko"i se novinama posve4-"- na"(e+4e - "avnom prevo$- i sl. Re$-ltat to)a "este prela$ak mno)i% @o$#il"ni%8 medi"a na 3ormat ta#loida ne men"av+i pri tom sadr6a" :pre sve)a5 #ritanski @Independent85 @Ta"ms8 i @Skotsmen8;. Ipak5 takva i$dan"a o#i(no se na$iva"- @kompakt85 a ne ta#loidna5 $#o) lo+e) imid6a ta#loida - o$#il"nim novinarskim i dr-+tvenim kr-)ovima. Ta#loide karakteri+- veliki5 o#i(no sen$acionalni naslovi5 velike slike ko"e s- dominantne - odnos- na tekst5 a i$#or tema "e -)lavnom $a#avno) karaktera i ve$an "e $a sport5 estrad- i po$natae li(nosti. Neki od (esto kori+4eni% sinonima $a ta#loide s-= 86-ta +tampa95 8meke vesti95 8in3otainment9 i sve (e+4e 8news$ak9. Ta#loidi ima"- tendenci"- da o#"avl"-"- t$v.9meke vesti95 ko"e s- i$a$ovne i primaml"ive pri(e a ti(- se l"-dski% s-d#ina.'om#inaci"om in3ormisan"a i $a#ave nastao "e savremeni termin 8in3otainment9 :en). in3ormation in3ormisan"e i entertainment $a#ava;5 ko"i - "edno" re(i slikovito opis-"e ta#loide kao dominantn- paradi)m- dana+n"e) novinarstva. 'elner de3ini+e ta#loide kao komerci"alni o#lik medi"ske k-lt-re stvoren @radi pro3ita i distri#-iran - vid- ro#e8 (i"i 4e se prod-kt do#ro prodavati -pravo $a%val"-"-4i (in"enici +to s- pop-larni. 'ao deo pop-larno) 6-rnali$ma5 ta#loidi$aci"a podra$-meva @stvaran"e proi$voda sa na"ni6im imeniocem8 ko"i privla(i maksimalan #ro" potro+a(a. !retpostavka takvi% proi$voda5 ko"i +okira"- raskida"-4i sa konvenci"ama5 "e stvaran"e neko) novo) o#lika medi"ske pismenosti5 (i"i likovi i po$nate li(nosti $amen"-"- porodic-5 +kol- i crkv- - ed-kovan"- -k-sa5 vrednosti i na(ina mi+l"en"a5 stvara"-4i nove modele identi3ikaci"e i re$onantne predstave stila5 mode i pona+an"a. :'elner5 >>*= ?; Ta#loidno novinarstvo predstavl"a @praks- sk-pl"an"a i +iren"a sadr6a"a pop-listi(ko) karaktera5 (esto s-protni% - odnos- na stavove $vani(ne politike8. :Atkinson5 >>&= &1; Vrlo "ednostavn- de3inici"- ta#loida dao "e Fo%n RGan5 -)ledni #ritanski novinar i voditel" Odel"ka $a novinarstvo 8T%omson 3o-ndation9 i$ Hardi33a5 o$na(ava"-4i )a kao novinski proi$vod ko"i se primarno #avi plasiran"em sadr6a"a o tri 8S9a= J skandalJ seksJ sportTo ne $na(i da ta#loidi $ao#ila$e slo6eni"e teme5 ali o#ra7-"- i% na svo"5 po"ednostavl"en na(in5 cil"a"-4i tako na +to +ir- (itatel"sk- p-#lik-5 -)lavnom i$ komerci"alni% interesa. Selimas 2iller sa Sve-(ili+ta H%arles St-rt detal"no po"a+n"ava ta#loidno novinarstvo na 0apad- i )ovori o trima temel"nim $ada4ama ta#loidni% novina= 8prvi "e $adatak in3ormisati i $a#aviti (itatel"a 8 5 dr-)a "e prodati +to "e mo)-4e vi+e primeraka5 a tre4a "e priv-4i +to ve4i #ro" o)la+iva(a.9 2illerovo lo)i(no o#"a+n"en"e -"edno "e i "ednostavna ra(-nica= +to "e +iri kr-) (itatel"a5 interes o)la+iva(a "e ve4i5 pa "e ve4i i pro3it i$dava(a.
Britanski istra6iva( savremeni% trendova - novinarstv-5 Fo%n Street :>>&5 s. *;5 -potre#l"ava po"am @$a)l-pl"ivan"a9 - kontekst- ta#loidno) novinarstva "er smatra da se ta#loidni medi"ski trendovi mo)- posmatrati kao cil"no 8$a)l-pl"ivan"e9 (italaca s namerom se od pop-laci"e stvori masa #e$ kriti(ke svesti5 ko"a 4e #e$ pitan"a i s-mn"i slediti pop-larne i politi(ke trendove. Fostein
6ele ostvariti. 'ao takvi5 oni $adovol"ava"- odre7ene 6el"e i potre#e svo"i% (italaca5 ko"e s- le)itimne - nekim dr-)im podr-("ima k-lt-rne prod-kci"e= kn"i6evnosti5 kinemato)ra3i"i5 m-$ici it.d. Fasno "e da po"am ta#loida5 $#o) vi+edimen$ionalnosti de3inici"e5 ra$nolikosti $na(en"a i speci3i(no) -tica"a ta#loidno) novinarstva na dr-+tvo5 i$a$iva #ro"ne rasprave me7- medi"skim str-(n"acima5 ko"i ni"es- - mo)-4nosti da $a-$m- "edinstven stav o ovo" medi"sko" 3ormi. 0#o) to)a "e mo6da na"#ol"e pri%vatiti ta#loidi$aci"- kao medi"sk- realnost pro+lo)5 sada+n"e) i :v"erovatno; #-d-4e) vremena i pok-+ati "e opisati kao po"av-5 trend i 3enomen ko"i ima svo"e -$roke i posledice5 - stalno" "e ekspan$i"i i po"avl"-"e se - velikom #ro"- ra$li(iti% 3ormi. Fer5 ta#loidi$aci"a medi"a -op+te :i +tampani% medi"a pose#no; predstavl"a "o+ "edan - ni$- proi$voda kapitali$ma i moderno) potro+a(ko) dr-+tva5 ko"e sve vi+e posta"e sv"esno limitiranosti prirodni% res-rsa i $na(a"a in3ormaci"a kao "edino) neo)rani(eno) res-rsa
'. (oreni i zna)aj ta#loidno* novinarstva Tendenci"a pro+irivan"a (itala(ke p-#like kori+4en"em metoda sli(ni% dana+n"im po(ela "e - Americi davne 1?&&. )odine5 kada "e Ben"amin DaG pokren-o novine 8T%e New Kork S-n95 ko"e se smatra"- $a prve pennG press novine :prodavane s- po ci"eni od "edno) pennG"a5 t". Henta5 dok "e pros"e(na ci"ena novina tada #ila / centi;. U ovim novinama se nala$io $na(a"an #ro" pri(a i$ l"-dski% 6ivota5 a pisane s- "ednostavnim "e$i(kim stilom5 +to "e -ticalo na prido#i"an"e +iroko) kr-)a (italaca. 'ra"em 1. vi"eka Fosep% !-lit$er i illiam Randolp% Mearst s- postali medi"ski ma)nati i $a%val"-"-4i o)romnom kapital- po(eli da )rade svo"a medi"ska kral"evstva. !-lit$er "e i$davao 8St. Lo-is !ost Dispatc%9 i 8T%e New Kork orld95 dok "e Mearts #io vlasnik (asopisa 8Eaminerom9 a kasni"e 8New Kork 2irror8. Ova dva medi"ska velikana tada +n"e) do#a vodila s- pravi rat $a (itala(k- p-#lik-5 proda"-4i sen$acionali$am po ko"em s- postali po$nati i o#il"e6eni kao pioniri 86-to) novinarstva9 - Americi. Na$iv 86-to novinarstvo9 "e nastao prema karikat-rno" r-#rici T%e Kellow 'id+ o#"avl"ivano" 8T%e S-ndaG orld95 ko"i "e #io nedel"no i$dan"e !-lit$erovo) (asopisa 8T%e New Kork orld9 . Interesantno "e da s- !-lit$er i Mearts imali kate)ori(ki ra$li(it mod-s operandi5 "er "e !-lit$er #io privr6eni"i novinarskim i eti(kim na(elima5 dok "e Mearts sve podre7ivao svo"o" -lo$i -sp"e+no) i #o)ato) #i$nismena. !-lit$er ni"e 6elio da do#ra proda"a n"e)ovi% novina #-de re$-ltat 8neta(ni% (in"enica i neprov"ereni% podataka95 dok "e Meartsov pridst-p inovaci"ama #io po princip- 8samo da se proda"e95 neri"etko na +tet(in"enica. !osli"e po(etni% -sp"e%a5 i tako$vano) 8$latno) do#a +tampe95 &>‐i% )odina >. vi"eka5 ve4ina ta#loida - Americi "e propalo5 +to "e #ilo pove$ano s po"avom radi"a :1>; i Velikom sv"etskom ekonomskom kri$om :1 1&&;. 2e7- propalim ta#loidima s- #ili i 8T%e New Kork orld9 Fosep%a !-lit$era i 8New Kork 2irror9 illiama Randolp%a Mearsta. Uporedo s kri$om +tampani% medi"a - Americi5 Velik- Britani"- $apl"-sk-"e
plimni talas ta#loidi$aci"e5 ko"i "e $apo(eo nastankom dana+n"i% ikona #ritansko) ta#loidi$ma (asopisa 8T%a DailG 2irror9 i 8T%e S-n9. 82irror9 "e - po(etk- #io $ami+l"en kao novina nami"en"ena 6enama5 a kra"em 1&>‐i% )odina pro3iliraa se kao sen$acionalisti(ka l"evi(arska novina $a radni(k- klas-5 +to se poka$alo odli(nim poslovnim pote$om. 2asovna radni(ka p-#lika -(inila "e 82irror9 na"prodavani"im ta#loidom. 2e7-tim5 "o+ $animl"ivi"a od pri(e o -sp"e%- "e %ronolo)i"a n"e)ovo) pada. I$dava( 8T%e DailG 2irror9‐a 1/>. k-p-"e 8DailG Merald95 pop-larne radni(ke dnevne novine5 ko"ima 1/*. mi"en"a na$iv - 8T%e S-n9. !o+to 8S-n9 ne -spi"eva da osvo"i p-#lik-5 1/. "e prodat medi"sko" k-4i 8News Horporation9 R-perta 2-rdoc%a. Ve4 sredinom >‐i% de+ava se ne+to +to niko ni"e o(ekivao ‐ 8S-n9 "e presti)ao 82irror9 - proda"i. !rema podacima Britis% Ho-ncila5 - V. Britani"i i$la$e (etiri dnevna ta#loida5 o$na(ena kao 8pop-larne novine s ni6im nivoom politi(ki% sadr6a"a i anali$a9= 8T%e DailG 2irror95 8T%e S-n95 8DailG 2ail9 i 8T%e DailG Epress9. Ova ta#loidna i$dan"a s- Britani"i po$nata po na$iv- red tops5 ko"i s- do#ili $#o) crvene #o"e di"elova ili (itavi% naslova. !osli"e Velike Britani"e5 ta#loidi$aci"a se prenosi na +tampane medi"e +irom vrope i svi"eta. U n"ema(kom novinarstv- 8Bild 0eit-n)9 ima ist- onolik- pose#nost kao 82irror9 i 8S-n9 - #ritanskom. 8Bild9 "e - po(etk- #io $ami+l"en kao alternativa -)lednim i t$v. o$#il"nim dnevnim novinama. To "e #ila dr-)a(i"a vrsta novine od svi% do tada po$nati% - n"ema(ko" "avnosti. 2o6da "e to ra$lo) +to - N"ema(ko" i danas i$la$i samo "edan nacionalni dnevni ta#loid 8Bild 0eit-n)95 sa svo"im ned"el"nim i$dan"em 8Bild am Sonnta)9. N"ema(ka "e -"edno i "edina $eml"a na svi"et- sa samo "ednim ta#loidnim novinama na dr6avnom nivo-. !ro)la+en"em slo#ode novinsko) i$dava+tva5 ta#loidno novinarstvo sti6e i na na+e prostore5 ali - ne+to i$m"en"enom o#lik-5 (ini se na"ekstremni"em. Uporedo s do#ro po$natim de+avan"ima na Balkan- >‐i% )odina pro+lo) vi"eka5 po(in"e proces ta#loidi$aci"e +tampani% medi"a5 ko"i "e ostavio d-#ok tra) na -k-pn- pisan- ri"e( ovo) podr-("a. Netransparentnost ra$ni% modela privati$aci"e :@masovne va-(erske9 i dr.; re$-ltirala "e netransparentnim vlasni(kim odnosima - +tampanim medi"ima $emal"a 0apadno) Balkana. To "e postala praksa i o#i(a" ko"i se $adr6ao i do dana+n"i% dana. To posledi(no otvara +irok manevarski prostor ra$nim spek-laci"ama o pori"eklosniva(ko) kapitala mno)i% ta#loidni% +tampani% medi"a i interesima5 ko"e preko n"i% ostvar-"- n"i%ovi vlasnici. !ored politi(ko) i k-lt-rno) primitivi$ma5 doma4i ta#loidi donose $a#av- $a +iroke narodne mase -vi"en- - +areni omot ki(a i veoma prora(-nato posta"- vode4i kreatori na+e medi"ske stvarnosti5 a samim tim i medi"ske k-lt-re. ʺ
ʺ
,. (omer$ijalni aspekti ta#loidiza$ije štampani% medija Novinska i$dava(ka d"elatnost5 podr6ana marketin+kim $ak-pom medi"sko) prostora5 odavno "e postala veoma -nosan posao a vri"ednost neki% medi"ski% ma)nata
se m"eri mili"ardama ameri(ki% dolara. Tako "e npr. m-ltimedi"ski kon)lomerat Time arnera i America Onlinea proci"en"en na vri"ednost od preko 1> mili"ardi ameri(ki% dolara :prema= Street5 >>&.5 s. 1>/.;. 2e7-tim5 - tom novo3ormiranom odnos- sna)a5 mi"en"a"- se -slovi novinarsko) rada i novinarstva -op+te5 a te prom"ene dovode do "a(an"a po$ici"a vlasnika i n"i%ovo) -tica"a ne samo na novinare5 ve4 i na mno)e $na(a"ne li(nosti i$ svi"eta $a#ave5 k-lt-re5 medi"a i politike praksa nas -v"erava da -lo)- novinara pre-$ima"- vlasnici kapitala :m-ltinacionalne korporaci"e5 o)la+iva(i5 sl-6#e $a odnose s "avno+4- itd.;. U raspravama o +iren"- medi"sko) tr6i+ta i ta#loidi$aci"i5 pristalice medi"sko) -kr-pn"avan"a kao ar)-ment (esto navode da medi"ski pl-rali$am podsti(e stvaran"e kvalitetni"i% i ra$novrsni"i% sadr6a"a 0a vlasnike komerci"alni% medi"a kl"-(ni indikator poslovno) -sp"e%a i s-+tina n"i%ovo) posto"an"a "e5 naravno5 pro3it. Da #i )a ostvarili5 vlasnici ne #ira"- sredstva5 od -tica"a na -re7iva(k- politik- i tra6en"a sadr6a"a ko"i 4e $ainteresovati +to +iri kr-) p-#like5 preko nelo"alne konk-renci"e do kreiran"a a3era5 pa (ak i sv"esno) kr+en"a $akona. Sve pomen-to dodatno komplik-"e i )lo#alna kri$a +tampani% medi"a5 ko"a "e nastala pod -tica"em #r$o) ra$vo"a dr-)i% masovni% medi"a U po(etk-5 +tampani medi"i ni"es- #ili -)ro6eni $#o) po"ave radi"a i televi$i"e5 "er s- $#o) visoke ci"ene kori+4en"a novi% te%nolo)i"a #ili prist-pa(ni"i potro+a(ima. Ali danas5 kada s- elektronski medi"i postali dost-pni ve4ini stanovni+tva5 +tampa )-#i medi"ski primat. 'onk-renci"a me7- medi"ima "e ve4a ne)o ikad. Radio se prila)odio novim te%nolo)i"ama tako da )a danas mo6emo sl-+ati preko interneta kad )od 6elimo i )d"e )od da krenemo5 televi$i"a - siner)i"i s 3ilmskom ind-stri"om i ind-stri"om $a#ave "e sna6ni"a ne)o ikad : konstantni napredak - kvalitet- di)italne slike5 streamin) kanali i sl.;5 a ako "o+ dodamo i Internet ko"i - se#i o#"edin"ava karakteristike svi% posto"e4i% medi"a i (i"a se p-#lika #ro"i - mili"ardama5 "asno "e da se prom"ene - str-kt-ri5 or)ani$aci"i i komerci"alnim aspektima name4- kao neminovnost. U takvom medi"skom am#i"ent-5 ta#loidi$aci"a se 8-dr-6ila9 s novinskim ad %oc metodama proda"e :i$davan"e #esplatni% novina5 prodavan"e kn"i)a5 3ilmova i m-$i(ki% nosa(a $v-ka -$ novine5 ra$ni% poklona i sl.;5 a sve - cil"- pove4an"a pro3ita5 +to se (esto pretvara - mor#idno kr+en"e novinarske etike i prela$i sve )ranice do#ro) -k-sa.
-. &a#loidiza$ija medija u Sr#iji 0adatak na+i% novinara danas ni"e vi+e samo tra)an"e $a vestima5 ve4 i -me4e istra6ivan"a5 anali$iran"a do)a7a"a5 po"ava i l"-di ko"i s- akteri dr-+tvene prakse -$ atraktivno pre$entovan"e ovakvo) slo6eno) medi"sko) sadr6a"a ko"i se n-di sve $a%tevni"em a-ditori"-m-. Istovremeno takav na(in rada "e sk-p i malo medi"a mo6e da 3inansira slo6ene5 kretivne5 istra6iva(ke pro"ekte. Sto)a mno)i te6e "ednostavnom5 "e3tinom5 trivi"alnom proi$vod- ko"i $adovol"avaname4e kom-nikacione potre#e i primeren "e op+tem -k-s- na"ni6i% $a%teva kon$-menata sadr6a"a pop-larne c-lt-re k-lt-re ki(a
Tr6i+nocentri(ni medi"i ko"i s- -re7iva(k- politik- $asnovali na model- ta#lo‐ida novinarima na"(e+4e name4- nekoliko slede4i% pravila ko"a o#e$#e7-"- 3inansi"ski -spe%5 ali nis- - sklad- sa odred#ama pro3esionalno) eti(ko) kodeksa= svidi se -redni(kom tim- dose)ni prv- stran- i ostani na prvom mest- po svak- cen- opona+a" predras-de a-ditori"-ma stani na stran- one opci"e ko"a "e tren-tno - modi stara" se da $a svo" medi" o#e$#edi+ +to vi+e ra$)oli4eni% "avni% li(nosti. U okvir- re)ionalno) istra6iva(ko) pro"ekta SN!2 Ptika - 2edi"ima da li se +ta promi"eniloQ5 ko"i "e reali$ovao #eo)radski 2edi"a centar trideset novinara i$ Sr#i"e od)ovaralo "e na pitan"a o pro3esi"i i standardima. Ispitanici s- i$me7- ostalo) "ednod-+no $akl"-(ili da "e -o(l"iva kri$a pro3esionalno) a-toriteta novinarski% lidera. Ispitanici5 tako7e5 rado kritik-"- post-pke i renomirani% ili #ar visoko eta#lirani% novinara. Novinari vrlo kriti(ki )ovore o kole)ama= (ak se i po$natim novinarima5 ko"i s- donedavno vrlo -va6avani $#o) visoki% pro3esionalni% dometa5 sada $amera da s- standarde sp-stili ispod do$vol"eno) nivoa U Sr#i"i s- se5 podsetimo5 prvi ta#loidi po"avili odma% nakon prvo) svetsko) rata. U period- i$me7- dva rata. I$a na"ve4e) #ro"a ta#loida nala$ila se "edna te ista oso#a5 'rsta Hicvari4. 'oliki "e n"e)ov $na(a" $a ov- tem- dovol"no )ovore sinta)me cicvari4evsko novinarstvo ili na+i moderni novi cicvari4i :...; ko"e se i danas -potre#l"ava"$a o$na(avan"e lo+e)5 "e3tino)5 ali a)resivno) i sen$acionalisti(ko) novinarstva5 ko"e se prete6no nala$i ne - sl-6#i in3ormisan"a (italaca5 ve4 +iren"a de$in3ormaci"a5 i$r-)ivan"a i vre7an"a neistomi+l"enika5 promovisan"a nek-lt-re5 pa (ak i +iren"a )ovora mr6n"e :Atanackovi4 Be+lin >>/= && i &*;. Danas5 prema )r-#im procenama5 tira6 ta#loida i$nosi oko dve tre4ine od ne+to vi+e od ?>>.>>> -k-pno +tampani% primeraka dnevni% listova. Vode4i s- '-rir15 Skandal5 !ress5 Srpski nacional5
Slika 1.Fedna od tema dnevne stampe . 'om-nikolo+kin"a Sn"e6ana 2ilivo"evi4 - istra6ivan"- Ta#loidi$aci"a dnevne +tampe - Sr#i"i :?1>>; pravi "asn- di3erenci"- i$me7- ta#loida - svet- i - Sr#i"i $a ra$lik- od $emal"a5 - ko"ima s- ta#loidi -)lavnom sinonim $a $a)l-pl"ivan"e5ili trivi"ali$aci"- "avno) 6ivota5 )lavna -lo)a ovda+n"i% ta#loida "e saplitan"e dr-+tva na demokratskom p-t'ao I @neprili(ne 3otomonta6e i iskrivl"ivan"e in3ormaci"a s-5 i pored n"i%ovi% "asni% $a#rana - eti(kim kodeksima sami% novinsk% -dr-6en"a5 postali na+a svakodnevnica. rtvovan"e t-7e privatnosti $arad $a#ave masa5 koliko )od $v-(i s-rovo5 samo "e primer na"#la6e $lo-potre#e - novinarstv-. Stvar se komplik-"e kada )ovor mr6n"e5 $#o) svo) sen$acionali$ma5 $a-$ima naslovne strane novina5 a neretko se kr+i i samo krivi(no $akonodavstvo5 ko"e retko rea)-"e5 iako "e5 kako pravnici vole da ka6-5 -ltima ratio. 2no)e novine kao da ne po$na"- $akonsk- o#ave$- po+tovan"a pretpostavke nevinosti5 $a#ran- vre7an"a5 klevete5 pa s- (esti naslovi @2onstr-m85 @Lopovi85 @I$rodi85@Dr6 )a8 i sl.
Slika . Sve (e+4e $alia6en"e - t-d"- intim 2ILIONA VRA 0A A'U DOLARA99RUSI LOV DIN'IA9 8RUS'A 2TLA U SRBIFI9 82la7an Dinki4 panici= NA!UNIO
0.aklju)ak Ta#loidno novinarstvo ni"e nastalo samo od se#e kao devi"aci"a -n-tar str-ke5 ve4 "e ono re$-ltat komerci"ali$aci"e novinarstva5 ko"e "e postalo dio veliko) medi"sko) #i$nisa. Ta#loidi$aci"a "e5 tako7e5 re$-ltat prila)o7avan"a tr6i+t- i po"avi novi%5 "ednostavni"i% medi"a ko"i s- -sp"eli da prom"ene potre#e i navike korisnika medi"ski% -sl-)a. 'ro$ ta#loidi$aci"- medi"i5 a pose#no novinarstvo5 posta"- "o+ "edan o#lik ind-stri"e $a pravl"en"e novca5 ko"i se5 kao po pravil-5 sliva - d6epove medi"ski% mo4nika Te%ni(ka i te%nolo+ka dosti)n-4a i #-m elektronski% masovni% medi"a :pri"e
sve)a Internet; name4- +tampanim medi"ima potre#- $a stalnim -savr+avan"em i tra6en"em 8pravo) p-ta95 kako #i na poslovan 5 pro3esionalan i moralan na(in od)ovorili svim $a%t"evima (italaca. Xormatiran"e5 ra$-mi"evan"e i prod-kci"a ta#loidno) 6anra s%odno n"e)ovim i$vornim pola$i+tima i prepo$natim sv"etskim isk-stvima "e po$ici"a ko"- tre#a (italac imati - vid- kada se vri"ednosno odre7-"e prema n"enom sadr6a"-.. Yini se da posto"i samo "edan p-t sa$ri"evan"e na svim nivoima5 ko"e podra$-mi"eva odre7ene procese5 ko"i se mora"- desiti - novinarstv-5 kako #i ono ponovo dosti)lo nekada+n"- rep-taci"- "edno) od )lavni% kreatora o#ra$ovan"a i k-lt-re -op+te.
.Literat-ra
1.2edi"ski di"alo$imr 2I2O DRA'OVI= 8Ta#loidi$aci"a kao realan i tra"an 3enomen9 . 2edi"ski di"alo$i LF'O RUTOVI=9 Ta#loidi$aci"a medi"a i$me7- etike i pro3ita9 &. Fevtovi45 0oran @!oliti(ka :ne;k-lt-ra - $a)rl"a"- ta#loida ‐ 2edi"sko reketiran"e8 *. 2edi"ski di"alo$i dr DUBRAV'A VALI NDLF'OVI= 8Ta#loidi$aci"a medi"a Sr#i"i9 ,. 2ilivo"evi4 Sn"e6ana 8Ta#loidi$aci"a dnevne +tampe - Sr#i"i9
Rad o#javljen na sajtu: www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
Tabloidizacija dnevne štampe u Srbiji Snježana Milivojević 28/12/2007
sloboda medija štampa tabloidizacija
Sloboda medija donosi podjednake šanse i nekvalitetnim novinama da traže svoju publiku što su krajem 20! veka pokazali mediji od "eške i Ma#arske do $rvatske i %lbanije! &a razliku od zemalja u kojima je tabloidizacija u'lavnom sinonim za za'lupljivanje ili trivijalizaciju javno' života u Srbiji ona ima i izrazito politi(ki doprinos u saplitanju društva na demokratskom putu! )urir, najuticajniji među dnevnim tabloidima u Srbiji, počeo je sredinom septembra 2007. da objavljuje intervju sa prvoosuđenim za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Intervju je višestruko uzburkao javnost jer je osuđenom postavljeno 400 pitanja na koje će odgovori biti objavljeni u 40 nastavaka. Suđenje za ubistvo premijera bilo je veoma komplikovano. Uz velike opstrukcije trajalo je tri godine, i završeno je par meseci ranije. Optuženi je prvo bio u bekstvu, onda odlu čio da se preda kada se vlast promenila i kada je ocenio da u tu novu ima poverenja, a poverenje mu
je uzvraćeno neistraživanjem gde se i uz čiju pomo ć tako dugo krio. Na suđenju je detaljno govorio, njegovi aktivni advokati neumorno su zasipali medije konfuzijama i konspiracijama, u zatvoru je napisao i dve knjige. Ipak, )urir je objavljivanje ovog mega intervjua najavio kao priliku da osuđenik konačno kaže pravu istinu i otkrije spektakularne a nepoznate detalje o atentatu. Iako nije imao nameravani efekat, intervju je pokazao u kolikoj meri tabloidi u Srbiji danas definišu i medijsku i društvenu agendu. Pokušajem da pred 'sud javnosti' tobože iznesu nove detalje, novine su pokušale da ospore sudsku istinu, da osu đene zločince legitimišu kao sagovornike koji jedini znaju i govore istinu. I u ovom slučaju, one su u stvari nastavile simboli čki rat za odbranu nedavne prošlosti, odbranu lažne slike o „pravednom ratu“ za srpsku stvar, negiranje sramne uloge raznih bezbednosnih i državnih službi u ratnim i političkim zločinima koji su razorili čitav region. Kriza i konkurencija Kroz istoriju, talasi tabloidizacije koincidirali su sa vremenima velikih društvenih promena i naraslih tržišnih pritisaka. I jedno i drugo stavljalo je štampu pred velike izazove i teralo je u potragu za senzacijama, lakom zabavom i bizarnim pričama za masovnu publiku. Žuta štampa je i nastala u jednom takvom talasu surove konkurencije krajem XIX veka u Americi. Najavila je eru komercijalne, masovne štampe, koja štiže do tada neslu ćenog broja čitalaca i podstiče promene koje će revolucionisati budućnost novina. Jedan vek kasnije, u senci pada Berlinskog zida, velike društvene promene i narasla konkurencija stvorile su uslove za pojavu tabloida u sredinama u kojima ih do tada nije bilo. Ali, ovoga puta komercijalna trka dešavala se u uslovima informativnog obilja i mnoštva medija koji cepaju nekada masovnu publiku, pa će i njene posledice verovatno biti druga čije. Tabloidi danas postoje u svim zemljama sa proklamovanom slobodom štampe i po pravilu su najtiražnije novine širom Evrope. Od kada je 1952. pokrenut Bild Cajtung, a posebno od kada je Rupert Mardok kupio birtanski San 1969, oni vidno uti ču na izgled medija na kontinentu. Medijski istraživači njihov uticaj ocenjuju uglavnom negativno i obično ga aforistično definišu kao proces zaglupljivanja (dumbing down) i publike i štampe. Sloboda medija – sloboda za tabloide I u nekadašnjoj Istočnoj Evropi oni su bili prva medijska reakcija na 'osvajanje slobode' posle pada komunizma. Pod novim okolnostima i u ovim zemljama najve ći porast beležila su izdanja sa popularnog kraja štampanog tržišta. Ulazak stranog kapitala pokazao je da tradicionalno pretrpani prostor ozbiljne štampe nije bio naročito atraktivan za nove vlasnike. Uz to, publika je veoma rado prihvatala tabloidno šarenilo i otvorenost za teme kojih ranije nije bilo u javanom govoru. Čak i kada je pisanje bilo trivijalno ili vulgarno, bilo je važno što se iz mraka neinteresovanja u javnost iznosi svakodnevni život, svet sa kojim se publika lako identifikuje.
Ispostavilo se da odgovorna i ozbiljna štampa nije jedini pa ni najčešći ishod slobode medija. Sloboda donosi podjednake šanse i nekvalitetnim novinama da traže svoju publiku, što su krajem 20. veka pokazali mediji od Češke i Mađarske do Hrvatske i Albanije. Sa decenijom zakašnjenja slično se dešavalo i u Srbiji. Već i tokom respresivnih 90-tih tržišno najuspešniji novi listovi bili su polu-tabloidi Blic i Glas Javnosti, a prve doma će privatne dnevne novine Dnevni telegraf bile su preteča ovdašnjih tabloida.
Demokratske promene stvorile su im još povoljniji ambijent, pa su posle 2000. godine me đu dnevnim novinama pokretani samo tabloidi. Kretanja na tržištu štampe u Srbiji ukazivala su na to da je demokratija mnogo podsticajnija za bulevarsku nego za odgovornu štampu. Tiraži uspešnih tabloida stabilno su rasli dok je prodaja i najtiražnije večernje štampe i polutabloida stagnirala ili opadala. Ozbiljna štampa je već odavno jedva pratila korak. Prema grubim procenama, od oko 800.000 primeraka ukupnog tiraža dnevnih novina u Srbiji, oko dve trećine čini kombinovani tiraž tabloida. Čitanost dnevnih novina i dalje je na evropskom začelju, a redovno ih čita oko 30 posto odrasle populacije. Ukupni tiraži štampe skoro su neizmenjeni poslednje dve decenije. Kako nema vidljivog porasta publike, prelivanja se dešavaju uglavnom kao posledica promena čitalačkih navika, pa bi se moglo reći da među malobrojnim čitaocima jedino tablodi uspevaju da privuku novu publiku. Tabloidi se među novinama prepoznaju podjednako i po onome 'šta' i po onome 'kako' pišu. Od ozbiljne štampe razlikuju se već izborom tema koje su obično iz sveta zabave, šou biznisa, estrade, bizarnih životnih pri ča ili crne hronike. Na čin na koji pišu ih tako đe izdvaja to je senzacionalno i pojednostavljeno kombinovanje spekulacija i nagađanja više nego činjenica, i dominacija vizuelnih nad verbalnim sadržajima. Traganje za pozadinom događaja obično razumeju kao zavirivanje iza ključaonice ili ispod suknje, gde se nalaze 'skrivene a važne' pojedinosti koje ozbiljna štampa obično previ đa. Bez ovih detalja događaji nemaju ličnu dimenziju pa su neinteresantni ili daleki i nerazumljivi običnim čitaocima. A, upravo je 'odbrana običnih čitalaca' opšte mesto populističkih optužbi za elitizam koje tabloidi izriču na adresu ozbiljne štampe. Prema njihovim braniocima, tabloidi tako obavljaju važnu ulogu u rušenju tabua. Mogućnost da o kraljevskoj porodici pišu kao o svim drugim ljudima, da zaviruju u njihove spava će sobe i promašene brakove, navode kao ubedljiv dokaz ideje jednakosti. Otuda i stalna potraga za poznatim ličnostima, koje su po životnom stilu daleke i nedostupne, a koje tabloidi otkrivaju u situacijama u kojima su 'isti kao svi mi'. Baš zbog ovih osobina njihovi kritičari tvrde suprotno - da tabloidi degradiraju javni govor, svode svako razumevanje društvenog na lično, javnog na privatno. Za tabloide tema može da postane javna samo ako je prethodno obesmisle, prevedu u trivijalnu aferu i objasne kao efemernu intrigu. Njihov glavni učinak zato i jeste pasivizovanje čitalaca koje sprečavaju da razumeju i smisleno deluju u svetu u kome žive. Pa ako tabloidi to rade po definiciji, jesu li, i po čemu, tabloidi u Srbiji specifi čni? Ispod površine šarenila i prividno haotičnog kretanja na tržištu štampe, moglo bi se re ći da ih odlikuju tri zajedničke osobine koje ih istovremeno razlikuju u odnosu na tabloide u drugim zemljama. Politički ili komercijalni motivi? Prva velika razlika je u odsustvu vidljivih komercijalnih motiva za njihovo pokretanje. Kao najkomercijalniji oblik štampanih medija, tabloidi se odlikuju velikim tiražima, a uglavnom su spremni da žrtvuju kvalitet u zamenu za finansijsku dobit. U svet štampanih medija unose konzumerizam, tretiraju publiku kao kupce i uga đaju njihovoj želji za senzacijom ili lakom razbibrigom. Visok tiraž nije izraz novinarske izuzetnosti već podilaženja najnižem ukusu jer se novine posmatraju prvenstveno kao unosan posao.
Utoliko tržište u Srbiji nije specifično zato što se tabloidi pojavljuju kasnije, ve ć zato što je izuzetno haotično i neprozirno. Od momenta pojavljivanja, tabloidi i ulaze i izlaze sa tržišta bez vidljivih komercijalnih motiva. Uprkos veoma niskim tiražima, uz ve ć postoje ćih petnaestak dnevnih novina, krajem 2007. pojavila su se još tri nova dnevna tabloida (Alo, Gazeta, Sutra). U sred te dinamike, o njihovom poslovanju se vrlo malo zna. Tamo gde su podaci o tiražima nepouzdani, podaci o poslovanju i vlasništvu su obično potpuno nedostupni. Uglavnom se ne zna ko novine pokreće niti su njihovi razlozi o čigledni, budući da nije reč o medijskim kućama. Ko se odlučuje za ulazak u izdava čki posao bez prethodnog iskustva i bez ozbiljne analize medijskog tržišta - nije uvek lako doku čiti. Zbog vidljive političke orijentacije novina reklo bi se da to rade iz politi čkih a ne komercijalnih motiva, ali i ti motivi mogu biti razli čiti. To može biti izlazak u javnost ideja koje su preživele režim u kojem su nastale, ili pranje prljavog novca, pa i još prljavijih operacija iz kojih je zarađen, ili promocija i zaštita nezakonito stečenog statusa, ili sve to zajedno. Sve dok osnovni podaci o medijima ne budu dostupni, dok se tiraž smatra poslovnom tajnom, a vlasnička struktura štiti kao privatna stvar- to se ne će ni saznati. Trivijalizovanje politike Druga značajna razlika je u izboru tema. Ovdašnji tabloidi, bez izuzetka, za prvi fokus imaju politički život, ali tradicionalno 'ozbiljne' teme tretiraju na tabloidni na čin.
Paradoksalno, uprkos skoro isključivom pisanju o politici, izazivaju isti efekat za koji ih optužuju i tamo gde o njoj skoro uopšte ne pišu. Ono što u sre đenijim zemljama postižu odvlačenjem interesovanja od sveta politike, u našim uslovima ostvare trivijalizovanjem politike, privatnom uzurpacijom javnog domena. Zato i postižu ono što radi 'negativna' a ne 'kritička' štampa. Umesto da ja čaju kriti čki kapacitet publike i olakšavaju razumevanje stvarnosti, tabloidi šire cinizam i apatiju. Čitaoci mogu samo da zaključe da je svaki njihov angažman besmislen jer žive u svetu u kome je sve oduvek i zauvek isto. Politika je svet ličnih sujeta i individualnih koristi, beskrajnog spletkarenja i afera. Otuda toliki značaj za tabloide ima 'lično iskustvo'.Ono je mera svih stvari i jedini kjuč za razumevanje politike, ekonomije ili istorije. Nažalost, kako to tuma čenje nije dovoljno, novine ostavljaju svoje čitaoce bez pomoći pri snalaženju u javnom životu. Tabloidi uvek podstiču emocinalni, senzacionalni odnos prema stvarnosti, atakuju na osećanja, a zanemaruju racionalni uvid u događaje. Zato imaju tolike naslove i mnogo fotografija, a malo teksta. Oni podstiču identifikaciju i mobilišu na delovanje ljude čak i pre nego što o događajima imaju dovoljno informacija. U potrazi za lakim i brzim objašnjenjem često se oslanjaju na stereotipe i prečice u zaključivanju. Uprošćenim prikazivanjem obično nude jedno prihvatljivo tumačenje. A, pošto tako zanemaruju druga viđenja, umnogome otežavaju razgovor i obično su isključivi, pa i diskriminativni prema razlikama. Tako prikazani svet zato izgleda kao haotični mozaik nepovezanih događaja u kojem je jedino razumno gajiti sve moguće fobije od drugih, od svega različitog ili novog. Politička doslednost u tumačenju događaja Ovdašnji tabloidi to ipak ne prepuštaju čitaocima na samostalno odlučivanje, već vidljivim nitima povezuju taj naizgled komplikovani svet. Njihova treća specifi čnost u Srbiji upravo i jeste kompaktnost i politička doslednost tih tumačenja.
)urir, kao najtiražniji među njima, to pokazuje svakodnevno. Bez obzira na raznovrsnost događaja, sa njegovih stranica pojavljuje se veoma prepoznatljiv i predvidiv svet. Kada Elfride Jelinek dobije Nobelovu nagradu, čuje se populistički vapaj što su mentalne lezbejke ušle u mainstream i dobijaju priznanja umesto one divne trivijalne književnosti koju tako rado čitaju većine. Kada RTS izgubi prava na prenos sportskog prvenstva ili Lotar Mateus ode iz Partizana, to je zato što su njihove zle supruge spletkarile protiv opšte stvari. Evrovizija, koja izgleda mnogo drugačije i podseća nas koliko se svet promenio za vreme našeg neučestvovanja, proglašena je za smešni Pederbal. Ne propušta se ni jedna prilika da se atakuje na dostojanstvo nemoćnih. Kada se na naslovnoj strani objavi slika jedne gole devojčice samo sa zatamnjenjem preko očiju, ona je upotrebljena kao ilustracija za vest o silovanju u porodici, ali i grafički stavljena u isti blok sa reklamom za VEP, aparat za potenciju, ne bi li se valjda ohrabrili i impotentni silovatelji. A sav taj agresivni, mizogini, netolerantni svet je sasvim u skladu sa onim što mu je u političkom srcu - vidljiva odbrana 'slavne tradicije' koju danas personifikuju haški begunci i optuženici, preživeli branitelji propale stvari i njihovi razni zaštitnici i interpretatori. Iza senzacionalnih otkrića ovih novina uglavnom su verzije koje cure iz istih anonimnih ili neimenovanih izvora koji se u njima gotovo jedini i čuju. Većina tih izvora potiče iz raznih delova tajnih službi koje manipulišu informacijama i obezbeđuju vlastiti opstanak stalnom proizvodnjom afera. Utoliko javnim govorom i dominira prepoznatljiva retorika desnog populizma, nacionalizma i ksenofobije čiji je veliki izvor tabloidna dnevna štampa.
Za razliku od drugih zemalja u kojima je tabloidizacija uglavnom sinonim za zaglupljivanje ili trivijalizaciju javnog života, u Srbiji ona ima i izrazito politički doprinos u saplitanju društva na demokratskom putu. *vaj tekst je nastao na osnovu izla'anja pro+! dr Snježane Milivojević na re'ionalnoj kon+erenciji ,Sloboda i nezavisnost medija- izme#u klijentelizma vlasništva i komercijalizacije. koja je 2! i ! novembra 2007! održana u Mediacentru Sarajevo!
Kazimir: Tabloidizacija medija je produžetak ratova Direktor medijskog arhiva !bart "elimir #urguz Kazimir ocenio je danas da je tabloidizacja novinarstva u novonastalim dr$avama na prostoru biv%e &ugoslavije produ$etak ratovanja' kako medu dr$avama' tako i unutar njih( Kazimir je na međunarodnoj konferenciji o medijima "Reč, slika, neprijatelj" u Podorici rekao da su neke afere u !rnoj ori zapravo bile spinovane sa političkim motivima u odnosu prema crnoorskoj vlasti# Prema rečima Kazimira, takozvana duvanska afera u !rnoj ori, koja sa manjim ili ve$im prekidima traje %& odina, ovori o tome na koji se način neka tema može spinovati#
' Ta afera je pokrenuta protiv crnoorsko premijera (ila )ukanovi$a i sklonjena je onda kada je ubijen premijer *rbije +oran )indi$ ' naveo je Kazimir# -ap.enje -rvatsko premijera va *anadera, kako je obja.njeno, kori.$eno je za -ap.enje takozvani- krupni- riba u !rnoj ori, a to je u prvom redu trebalo da bude (ilo )ukanovi$# /uruz Kazimir je naveo podatak prema kome je .tampa u *rbiji od 0112# do 01%0# odine objavila vi.e od četiri -iljade tekstova u kojima se !rna ora povezuje sa mafijom# 3 radu medijske konferencije u Podorici učestvuje oko %&1 novinara i medijskistručnjaka iz !rne ore, zemalja reiona, 4vropske unije i *jedinjeni- 5merički6ržava# *kup o medijima oranizovalo je nekoliko novinarski- udruženja u !rnoj ori, (edijski savet za samoreulaciju i nevladina oranizacija "nstitut za javnu politiku", na čijem je čelu biv.i .ef 7iroa za odnose s javno.$u 8lade *rbije 8ladimir Popovi$ 7eba# Ta#loidi$aci"a5 6-ti tisak i sen$acionali$am - medi"ima
Novinari s- - proc"ep-= - novinama5 na televi$i"i5 portalima itd. rade $a pla4-5 a proi$vod ne ovisi o n"ima5 ve4 o nakladnicima i o)la+iva(ima. Ali novinari nis- radnici pop-t 3i$ikalaca ili o#rtnika5 oni snose od)ovornost $a svo" proi$vod ko"i mora #iti -skla7en s eti(kim standardima pro3esi"e. Svaki novinar mora svakodnevno i$nova preispitati svo"e d"elovan"e i na svakom prim"er- i$nova -tvrditi svo"e eti(ke kriteri"e. Opt-6-"- i% $a sen$acionali$am5 nepo+tivan"e li(nosti5 i$a$ivan"e netrpel"ivosti5 a istodo#no s- sav"est s-vremeno) dr-+tva5 #ore se $a istin-5 -po$orava"- na nepravilnosti5 netoleranci"- i kriminal :2alovi4 Ric%iardi5 Vilovi4= tika novinarstva;. 'o)a da krivimo $a tolik- velik- $ast-pl"enost sen$acionali$maZ Svi smo mi l"-di od krvi i mesa5 pa tako i novinari. Novinari s- sv"esni da komerci"ali$aci"a medi"a r-+i standarde novinarstva5 te da korporativno novinarstvo -)ro6ava pro3esionalne standarde. Ali opet "- ne mo)- i$#"e4i5 "er od n"e 6ive. Yin"enica "e da se in3ormaci"a5 mi+l"en"e i o)las ne smi"- mi"e+ati. Odnos politike i propa)ande posta"e odnos 3orme i sadr6a"a. 'akva "e etika medi"a - tom odnos-5 ako se pri%vati da privatna s3era sve vi+e 8k-p-"e9 "avn-5 i da nekada+n"i posrednik i$me7- ovi% s3era :tisak; posta"e vlasni+tvo privatnika - "avno" s3eri. Ri"e( @ta#loid8 sama po se#i ima nekoliko $na(en"a. 1??*. @ta#loid8 "e #io etiketiran kao ime $a komprimiran- dro)-. !o(etkom 1>1. @ta#loid8 se koristio $a na$iv novina ko"e s- #ile
-pola man"e od tada+n"i%. Te novine s- #ile prepo$natl"ive po svo"em )r-#om i kratkom sadr6a"-5 #o)atstv- slika5 pomalo 3ikci"e i (esto kre+tavom i$vla(en"- l"-dski% interesa i$ $lo(ina5 seksa i katastro3e. Fedna de3inici"a - e#ster r"e(nik- ta#loid opis-"e kao v-l)arn- i samrtni(ko #li"ed- sen$aci"-5 dok - na+em 'lai4evom r"e(nik- mo6emo pro(itati da s- ta#loid novine ko"e donose sen$acionalne i o#i(no nap-%ane vi"esti. Sen$acionali$am "e materi"al ko"i "e nami"en"en da stvori i$nena7-"-4e ili skandalo$ne e3ekte. 'ako "e 3ra$a @ta#loid8 postala sinonim $a "e3tine novine - nekim podr-("ima5 dr-)e novine man"e) 3ormata ko"e $a se#e tvrde da s- - vi+em ran)- novinarstva5 radi"e se na$iva"kompaktnim novinama5 ne)o ta#loidom. Ta#loidi pok-+ava"- o(arati i osvo"iti mas- sa svo"im +arenilom i naslovima o prekrasnim5 $adivl"-"-4im5 pa i +okantnim pri(ama. Iako mno)i ta#loidi dola$e - 3ormi novina ili ma)a$ina5 danas imamo ta#loidski% televi$i"a5 pa (ak i Internet stranica. U dr-+tvenom 6ivot- koristi se termin @6-ti tisak8 ko"im se o$na(ava"- sen$acionalisti(ki tisak5 porno)ra3i"a i tisak -op4e ko"i podila$i @ni6em -k-s-8 p-#like radi 3inanci"ske do#iti. -ti tisak opsta"e $a%val"-"-4i sen$acionali$m- i crno" kronici. 2edi"i s-d"el-"- - od)a"an"-5 in3ormiran"- i o#ra$ovan"- l"-di. Oni tako7er ima"- i stim-lativn- mo4. 2o)- doprini"eti ra$vitk- sen$i#iliteta $a neke dr-+tvene i intelekt-alne vri"ednosti5 ali )a mo)- i $atrti do temel"a. 2o)- podila$iti na"ni6im interesima i intelekt-alnim kapacitetima )ledatel"a5 privikava"-4i )a na ta" standard5 ili )a pok-+ati stim-lirati i oplemeniti. Danas - Mrvatsko" posto"i masa medi"a ko"i se ne #a$ira"- ni na o#ra$ovnim5 ni na in3ormativnim5 ni na eti(kim post-latima. Ne tr-de se )raditi ni po#ol"+ati dr-+tvo ko"e opsl-6-"-. Um"esto to)a5 laktare se $a vlastiti stat-s - #ran+i ko"o" r-+e kriteri"e kako #i se#e istakli. Tra( kao 3orma star "e koliko i l"-di. Xorma "e "ako "ednostavna i $asniva se na o)ovaran"- neko) po$nato) tko ni"e pris-tan. Fes- li5 dakle5 novinari krivi i od)ovorni $a 6-tilo ili s- (itatel"i ko"ima se novinari prila)o7ava"-Z Od)ovor "e te6ak5 sve (e+4a "e na6alost po"ava da novinari -m"esto da i$v"e+tava"- o do)a7a"ima5 oni i% @stvara"-8. -tilo "e $apravo kao 3ast 3ood5 %rana ko"volimo5 ali "e ne$drava5 te "- ne tre#amo. N-6no "e pro3esionalno o#ra$ovan"e novinara kako #i se mo)li $nan"em od-pri"eti )-+en"ima medi"ski% slo#oda. Da li sv"esno ili ne5 da li nam"erno ili ne%otice5 6-ti tisak5 iako prvenstveno -sm"eren na svi"et s%ow #-sinessa 5 vrlo (esto o#"avl"-"e %-+ka(ke5 tendencio$ne tekstove ko"i )ovorom mr6n"e poti(- nacionaln- i v"ersk- netrpel"ivost. Ne samo da i$dan"a 6-to) tiska ne prave "asn- ra$lik- i$me7- komentara5 pretpostavke i (in"enice5 ne)o "o+ i pretpostavke prika$-"- kao (in"enice5 kao stvarno stan"e. U ist-5 manip-lativn- svr%- koriste se i 3oto)ra3i"e potpisane tekstom ko"i nema ve$e sa sadr6a"em same 3oto)ra3i"e. !o)otovo "e indikativna -potre#a sen$acionalisti(ki iskonstr-irani% naslova ko"i potpor- nema"- - tekst- ili s- i$v-(eni i$ konteksta i5 -$ to5 nepo-$dani% i$vora. !red na+im o(ima iskrsava"- t$v. @pi+tol"ski naslovi8 i$a ko"i% (esto sto"i sasvim sporedna in3ormaci"a.
Neprili(ne 3otomonta6e i iskrivl"ivan"e in3ormaci"a s-5 i pored n"i%ovi% "asni% $a#rana eti(kim kodeksima sami% novinski% -dr-6en"a5 postali na+a svakodnevnica. rtvovan"e t-7e privatnosti radi $a#ave masa5 koliko )od $v-(i s-rovo5 samo "e prim"er na"#la6e $lo-potre#e novinarstv-. Stvar se dodatno komplicira kada )ovor mr6n"e5 $#o) svo) sen$acionali$ma5 $a-$ima naslovne strane novina5 a neri"etko se kr+i i samo krivi(no $akonodavstvo5 ko"e ri"etko rea)ira5 iako "e5 kako pravnici vole da ka6-5 -ltima ratio. 2no)e novine kao da ne po$na"$akonsk- o#ave$- po+tovan"a pretpostavke nevinosti5 $a#ran- vri"e7an"a5 klevete5 pa s- (esti naslovi @2onstr-m85 @Lopovi85 @I$rodi85@Dr6 )a8 i sl. Odnos "avno) mni"en"a prema k-lt-rnim do)a7a"ima (esto $avisi od to)a koliko 4e on #iti $ast-pl"en - medi"ima5 a o#rasci pona+an"a mladi% $avise od "avni% li(nosti ko"e odre7eni medi" promovira"-. X-nkci"a medi"a "e5 kao +to se vidi5 ne$am"en"iva. Ona "e save$nik )ra7ansko) dr-+tva i (esta #rana svevla+4-5 kor-pci"i i nepravdi5 ali kada se krivo -potri"e#i posta"e opasnost $a prava )ra7ana i interes k-lt-re. Slo#oda nam omo)-4ava da #-demo slo#odni. Da li 4emo to #iti5 ovisi o nama. @Naconalni tisak "e ma"(ino mli"eko politike.8 :I)rani 3ilm HitG Mall i$"ava $am"enika )radona(enika NKH o ma)a$in- Time; %ttp=www.recistomislis.#lo)er.indeE.%rpostta#loidi$aci"a$-titisakisen$acionali$am- medi"ima/>1&.aspE
"rila*o2avanje kon$eptu deljenja 3 da li su društveni mediji krivi za ta#loidiza$iju medija4 'lasi(ni medi"i s- kona(no5 posle 3a$e i)norisan"a5 3a$e @pionirstva8 i a-tomati$ma s%vatili princip del"en"a na internet- i pri%vatili da s- dr-+tveni medi"i nepovratno promenili ono +to $ovemo novinarstvom. I to s- s%vatili -)lavnom na po)re+an na(in. !osledice to)a -pravo )ledamo(itamosl-+amo posledn"i% meseci5 a ta" trend i iskrivl"ena medi"ska slika - ko"o" se ne $na ko"i "e medi" 6-t5 a ko"i 6-4i5 "er se od 6-tila ne vidi5 potra"a4e "o+ - #-d-4nosti. Tako te(e trka ko"a "e po(ela #olnim sa$nan"em da novinari nis- vi+e "edini nosioci i (-vari in3ormaci"e5 i da mora"- postati oni ko"i i% nese#i(no dele. Ovo +to posledn"i% meseci imamo prilike da vidimo na internet- kada s- online i$dan"a dnevne +tampe i @klasi(ni%8 medi"a - pitan"-5 osim trenda ko"i "e donela ponovo rasplamtala ekonomska kri$a5 skretan"a sa pravi% pro#lema na @le#a i i)ara85 delom "e i pok-+a" tradicionalni% medi"a da se prila)ode onla"n okr-6en"- i opstan- - #or#i sa onima ko"i odavno i)ra"- po we# .> pravilima. 2an"e vi+e skoro svi +tampani medi"i5 -kl"-(-"-4i i @o$#il"ne8 :(ast $a sada #rane Danas5 !olitika i donekle Novosti;5 s- pri%vatili online taktik- #esom-(no +tancan"e #e$vredni% tekstova5 sve sa cil"em vi+e primeraka klikova poseta. To se odli(no vidi na n"i%ovim sa"tovima5 ko"i #ele6e enormne posete5 a kada se malo @pro+etate85 t- 4ete videti -)lavnom %iperprod-kci"- #e$vredno) ta#loidno) sadr6a"a5 tema ko"e s- previ+e plitko i na #r$inodra7ene5 skandala5 seksa5 nasil"a i estrade. Tipi(ni primeri s- Blic i Smedia5 li(no5 ne mo)-
da se setim ni"edno) teksta sa ti% sa"tova5 a da mi "e ostao - se4an"- d-6e od dva min-ta. Ako #a+ niste si)-rni - vrednost ti% napisa5 po)leda"te #lo) Uredni+tvo5 ko"i sk-pl"a na"i$ra$iti"e primere )l-posti5 #a%atosti i sen$acionali$ma. U ovo" #or#i $a tira6klikpro3it tren-tno na"vi+e pati novinarstvo5 ko"e "e - no)da-n-5 a na$nake re+en"a po"avi4e se ono) momenta kada se prona7- novi #i$nis modeli $a 3-nkcionisan"e medi"a - ovo" promen"eno" sit-aci"i5 a ko"i 4e nadomestiti klasi(no o)la+avan"e - +tampanim i elektronskim medi"ima.
Neko 4e pitati5 da ni"e prestro)o opt-6iti sve medi"e $a ta#olidi$aci"-Z Ta#loidi se me7- novinama prepo$na"- pod"ednako i po onome [+ta i po onome [kako pi+-. Od o$#il"ne +tampe ra$lik-"- se ve4 i$#orom tema ko"e s- o#i(no i$ sveta $a#ave5 +o- #i$nisa5 estrade5 #i$arni% 6ivotni% pri(a ili crne %ronike. Na(in na ko"i pi+- i% tako7e i$dva"a to "e sen$acionalno i po"ednostavl"eno kom#inovan"e spek-laci"a i na)a7an"a vi+e ne)o (in"enica5 i dominaci"a vi$-elni% nad ver#alnim sadr6a"ima ka6e $a ta#loide pro3. Sn"e6ana 2ilivo"evi4 sa Xak-lteta politi(ki% na-ka : - odli(nom (lankna tem- ta#loidi$aci"e medi"a;. Da li mo6ete da se setite neko) klasi(no) medi"a ko"i nema sve ove elemente5 naro(ito ima"-4i - vid- online i$dan"aZ 2alo5 premalo. Ali pre #avl"en"a posledicom5 malo #i% da pi+em o -$rok-5 i o tome $a+to "e klasi(nim medi"ima #ilo i "o+ -vek "e te+ko da pri%vate koncept #esplatno) del"en"a ko"i "e internet nametn-o i $a+to s- #ili prin-7eni da )a pri%vate na ovako nakaradan na(in. !ropast novina da ili ne A kl"-(ne re(i - to" pri(i s- vrednost sadr6a"a. 0a+to s- @ta#loidne vesti8 i la6no ta#loidne vesti #e$vredneZ Svaka ta#loidna vest ima neke sli(nosti=
'ratka5 #r$a in3ormaci"a5 (esto i nepotp-na5 svakako #e$ ikakve d-#ine.
Oslan"a se na li(n- po$adin-
I$vor "e (esto )lasina ili na)a7an"e
!redramati$ovani s- n"eni elementi
'oriste se i$vori sa nepo$natim ili malim kredi#ilitetom
Yesto se pla4a $a in3ormaci"e :3oto)ra3i"e;
Dakle5 te in3ormaci"e ne donose ni+ta validno (itaoc- osim tren-tno) $adovol"stva. 'lasi(ne redakcii"e5 #e$ o#$ira na vrst- novinarstva ko"om se #ave 3-nkcioni+- po princip-= novinar -radi svo" novinarski $adatak ode na do)a7a" napravi interv"- i sl5 napi+e tekst snimi prilo). U to "e -tkano n"e)ovo $nan"e \ vreme \ te%ni(ka sredstva potre#na da se do to) teksta do7e. Dakle5 osim novinarsko) kvaliteta5 - ta" tekst "e -lo6ena odre7ena vrednost5 ko"a se kao takva proda"e kro$ naplat- (asopisa ili pro)rama. Tira6 "e potvrda te vrednosti5 i na osnov- n"e)a medi" proda"e svo" o)lasni prostor. A da #i (itaoci)ledaoci do+li do te in3ormaci"e vrednosti5 oni mora"-5 i spremni s- da "e plate. Ta" $atvoreni sistem "e deceni"ama 3-nkcionisao5 sve dok ni"e do+ao internet5 i dok ni"e -spostavl"ena nova paradi)ma in3ormaci"a se deli i to #esplatno] 0a p-#lik- "e to s"a"na stvar5 ali postavl"a se pitan"e +ta se desilo sa vredno+4-Z 2edi"i s- se na+li - nep#ranom )ro67- kako ne+to na (em- "e o$#il"no ra7eno5 i +to ko+ta5 dati #esplatnoZ Ta" (vor nismo)li da ra$re+e nikako. Onda s- vremenom :neki pre5 pop-t Blica i Novosti kod nas5 neki tek s%vata"-;5 s%vatili da sopstvena online i$dan"a mo)- #iti mesto )de 4e pon-diti vrednost5 ko"- ne4e napla4ivati kra"n"em korisnik-5 (itaoc-5 ali %o4e o)la+iva(-. !otra"alo "e dok "e ta" koncept pri%va4en. I od to) momenta kre4e masovno 6-tilo SVIM medi"a - Sr#i"i. Ni"e naravno ovo "edini ra$)lo) $a+to s- nam medi"i po6-teli :-$ ekonomsk- kri$-5 tran$ici"-5 propast dr-+tveni% vrednosti;5 ali "este "edan od va6ni%5 "er novi koncept se +irio kao po6ar ko"i "e nai+ao na s-vo tle - ovom sl-(a"- ne samo -k-s (italaca5 ve4 i psi%olo+ki momenat $avirivan"a - t-7- so#-5 potre#e da se vidi t-7a nesre4a5 skretan"a pa6n"e sa realni% pro#lema. Setite se5 (ak i ako smo $)ro6eni nekom nesre4om5 te+ko odolevamo poriv- da po)ledamo5 svi to (itamo5 ver-"te i intelekt-alci tako7e otvara"- stranice na ko"ima se pi+e o )-$ama starleta i polnim or)anima poslanica. To "e "a(e od nas. A medi"i eto @nis- krivi8 oni samo da"- masi ono +to 6eli i +to i% ni+ta ne ko+ta5 "er nema )otovo nikakv- vrednost. Fer5 koliko "e "e3tini"e da ima+ novinara na teren- ko"i 4e dva tri dana da istra6-"e i "edan dan pi+e kvalitetan (lanak ko"i ne4e #iti mno)o (itan5 a koliko da ima+ #ilo ko) klinca ko"i 4e da prati Twitter i od to)a pravi kratke in3o ta "e 'arle-+a rekla OliverD-li4-5 'ako i$)leda Sora"ina nova )ola slika. Takvi% tekstova mo6e da na+tanca &> $a "ednsmen-. I oni 4e #iti (itani i del"eni5 i poseta sa"t- 4e rasti i o)la+iva(i 4e odre+iti kes- i. pa $nate ve4 kako to ide. Nedavno sam (-la $animl"iv podatak da na primer sa"t '-rira v-(e veliki #ro" poseta sa svo) dela posve4eno) seks-5 )de se ni man"e ni vi+e prika$-"- porno klipovi] ivo me $anima da li na primer o)la+iva(i )leda"- - )oo)le analitics- na ko"im stranama 4e se o)la+avati5 i da li $na"- kolik- poset- sa"ta '-rira @v-k-8 #a+ te straneZ I )de "e t- re+en"eZ Re+en"e :"edno od; "e novi #i$nis model medi"a i pro6iman"e online i klasi(no) novinarstva. Tren-tno5 )ledano sa strane ni sami medi"i ne $na"- )de s-5 - tran$ici"i od staro) modela ko"i -$ ekonomsk- kri$- propada ili - na"#ol"em sl-(a"- sta)nira5 ka novom5 ko"i "o+ ni"e
adekvatan. !ok-+a"i da se sadr6a"i napla4-"- nis- +ire pri%va4eni5 #or#a $a klik i o)la+avan"e sada do6ivl"ava eksperimentisan"e5 i ni sama ne $nam kako 4e se $avr+iti.
Ono +to mo)- li(no da pri6el"k-"em "e evol-ci"a (italaca5 medi"a i #i$nis sveta5 -$ prila)o7avan"e svet- in3ormaci"a ko"i nikada vi+e ne4e #iti kao pre. Yitaoci 4e5 #arem "edan deo n"i%5 na-(iti ra$lik- i$me7- vrednosti ko"e vredi platiti i #e$vrednosti. Slo#oda )ovora 4e -vek #iti i slo#oda ta#loidi$aci"e5 i -vek 4e deo p-#like (itati takve sadr6a"e. A o)la+iva(i 4e procen"ivati )de im "e i na ko"i na(in vredni"e da -lo6e novac. 2edi"i 4e morati da na-(e "edna(in- - ko"o" 4e #iti mesta $a kvalitetan sadr6a" i na4i na(in i da ta" deo sopstveno) rada moneti$-"-. O)la+iva(i 4e s%vatiti da posto"e i dr-)i na(inin $a kvalitetno o)la+avan"e i slan"e por-ke "edan do#ar povratni link - nekom do#rom (lankmo6e doneti mno)o vi+e koristi : ivrednosti5 oet ta re(;5 #ol"- po$ici"- na pretra6iva(ima #ol"- poset- #ol"i pro3it5 od a)resivni% i (esto iritira"-4i% #anera. S dr-)e strane5 klasi(na +tampa 4e se od p-ko) inormisan"a :$a ko"e 4e nam #iti dovol"an internet; nadam se5 okren-ti dr-)a(i"em -stro"stv- svo"i% i$dan"a ko"e 4e podra$-mevati d-#l"e anali$e i novinarstvo ko"e internet ne n-di - dovol"no" mer5 ne+to pop-t sada+n"e) -stro"stva nedel"nika5 ko"i n-de pri(- i @i$a8in3ormaci"e5 d-#in- i anali$-. 0a kra" "edan citat sa ko"im se sla6em5 pri6el"k-"-4i taktv- skor- #-d-4nost novinarstva Sr#i"i. @!o mi+l"en"- ko"e "e i$neo Tom Rosenstiel i$ @T%e !ro"ect 3or Ecellence in Fo-rnalism85 kada se "ednom na emotivnom nivo- pri%vati (in"enica da "e do+lo do promene - prirodi medi"a5 $apravo se s%vata da "e $a novinarstvo internet ne-poredivo #ol"i od +tampe. Internet n-di linkove ka dodatnom materi"al-5 ori)inalnim dok-mentima5 inte)ralnim ver$i"ama interv"-a5 video $apisima i onoliko statistika koliko (italac mo6e da podnese. I$dava(i #i tre#alo da rade sa onim +to ima"-5 investira"-4i - l"-de i te%nolo)i"e5 kako #i -spe+no pro+li kro$ trans3ormaci"- do 8o#e4ane $eml"e 8%i#rida +tampano) i we# i$dava+tva8. %ttp=piskaralo.com>11>prila)odavan"ekoncept-del"en"akakos-dr-stvenimedi"i krivoi$ata#loidi$aci"-medi"a
Janković: Tabloidizacija medija urušava vladavinu prava Objavio Posmatrač June 21, 2013
0
Tabloidizacija medijskog prostora Srbije krši ljudska prava, urušava vladavinu prava i devalvira borbu protiv korupcije, izjavio je u intervjuu za Tanjug zaštitnik građana Saša Janković. Janković je ukazao da za to nisu krivi tabloidi, već pojedinci unutar institucija. “Ovo više nije pitanje dobrog ukusa. Zahuktala tabloidizacija Srbije sada već predstavlja kršenje ljudskih prava, rušenje institucija, devalvira sve napore u borbi protiv korupcije i stavlja pod znak pitanja ono što pokušavamo institucionalno da uradimo u Srbiji, istakao je zaštitnik gra!ana Saša Janković. "rema njegovim re#ima, pretpostavka nevinosti se gubi, procedure i pojedinci po državnim organima se povijaju pod interesima toga da li neka afera treba da se rasplamsa ili da se ugasi , a gradjanima se plasira gomila ino$rmacija i dezin$ormacija, odnosno la%i, polula%i i poluistina. “"retpostavljam da onima koji zaista jesu sa one strane zakona to odgovara, jer danas se više ne zna ko je kriv, ko je prav, ko će sutra da osvane kao najveći kriminalac, a ko kao najveći heroj, naveo je Janković. Zaštitnik gra!ana smatra da tabloidi nisu krivi za to, već pojedinci unutar institucija, koji poseduju in$ormacije koje mogu biti interesantne tabloidima. &ako dodaje, oni koriste tabloide i netransparentnu i neuređenu i etiki i normativno medijsku sliku u Srbiji kako bi ostvarili svoje ciljeve, nespremni da planove, politike, programe, rešenja i ideje sprovode institucionalno, javno, otvoreno i transparentno. “'jih vidim kao osnovni problem( ) naravno, oni danas, kao i oni pre njih misle da će oru%je kojim se slu%e biti zauvek u njihovim rukama. 'eće, sigurno će preći u ruke njihovih protivnika, pa će i oni biti tu#eni istim tim oru%jem, a u
svemu tome svi mi gubimo, napomenuo je Janković i ukazao da gra!ani više nemaju poverenja ili ne sti#u poverenje u institucije. “*ra!ani više ne #itaju presude, već novinske naslove, gledaju $otogra$ije za koje ne znaju da li su montirane ili istinite i sve po#inje da dobija oblike jednog rijaliti šoua u kome smo mi zamor#ad, a to nikako nije dobro, istakao je zaštitnik gra!ana. "rema njegovim re#ima, onog momenta kada se plan, politika i zamisao ne sprovode transparentno, kada se ide ne preko institucija, nego preko !zaobilazni" metoda#, tada i taj plan, politika i to rešenje, ma koliko mo%da bili dobri, gube suštinu i postaju više štetni nego korisni. Janković napominje da ne raspola%e ni ovlašćenjima, niti na#inima da utvrdi ko iz organa vlasti “zloupotrebljava medijski prostor. “+oj posao je da kontrolišem rad organa vlasti, a ne medija. +ediji ili deo medija dobijaju te in$ormacije ili poluin$ormacije, nekada ta#ne, nekada neta#ne, iz organa vlasti, ali nije zaštitnik gra!ana opremljen niti ovlašćenjima, niti na#inima da utvrdi ko je to ko iz organa vlasti zloupotrebljava medijski prostor, objasnio je Janković. 26.12.2013
Vapaj za prekid tabloidizacije Srbije pucanj u prazno Autor: Branka Mihajlović Grupa novinara i drugih javnih ličnosti uputila je otvoreno piso inistru kulture u !ladi "r#ije Ivanu Tasovcu pod naslovo $%austavite ta#loidi&a'iju "r#ije. Me(u potpisni'ia su i oni koji su #ili )rtve ta#loidnih natpisa* ali su se na+li i neki autori koji su #ili javno opoinjeni kao prooteri upitnih vrednosti. ,a#loidi&a'ija edija* vi+e od toga* ta#loi&a'ija "r#ije je dru+vena realnost koja ne traje od juče. -roi&vodnja $slučajeva već godinaa je u "r#iji jedan od načina deoni&ovanja političkih protivnika. /a javnoj političkoj areni "r#ije odavno je sve do&voljeno. "ao se nalogodav'i enjaju. ta se očekuje od inistra kulture pitali so jednog od potpisnika* re)isera Lazara Stojanovića. $-o&iv &a prekid ta#loidi&a'ije &apravo i nea prave adrese. %ato se van ,asova' pojavio kao podesna igura jer jedni delo to jeste u njegovo resoru* kultura i inorisanje* a sa druge strane on je čovek koji svoji nogi ak'ijaa da je sprean da se a ti uhvati u ko+ta'. Mora da ka)e da vi+e do)ivljava ovo piso* čiji sa potpisnik* i&e(u ostalih* kao vapaj a ne kao pritisak i &ahtev da se neka situa'ija re+i* poja+njava "tojanović. -redsednik //"4a Vukašin Obradović* tako(e jedan od potpisnika* o#ja+njava svoj otiv &a podr+ku ovoj peti'iji:
$5vo je sao oj lični poku+aj* a veruje i drugih potpisnika* da se uka)e na katastroalnu edijsku situa'iju u "r#iji. /ada se da će ova peti'ija akar skrenuti pa)nju na ovaj pro#le i pooći na da u sledećoj godini učinio ne+to kako #iso upristojili i edije ali i uop+te dru+tveni )ivot u "r#iji* ka)e 5#radović. ta očekivati u dru+tvu u koe ličnosti koje o#avljaju javne poslove godinaa poka&uju da je sve do&voljeno na javnoj s'eni: i la) i kra(a i tuča i las'ivnost na ivi'i porgnograije. Metodi su godinaa isti* sao se enjaju nalogodav'i i )rtve. A često se iste ličnosti seljakaju* &avisno od okolnosti u ta#or onih koji +tan'uju naloge poslu+ni edijia da #i se posle i&vesnog vreena na+li u ulo&i )rtve.
aštićene li!nosti i teme o juče su se neke od dnevnih novina satrale javno tri#ino gradonačelnika "ra#ana $ilasa* da #i se on danas na+ao na spisku onih protiv koga je do&voljeno sve napisati. Me(uti da u to op+te edijsko haosu postoji kad &atre#a i pou&dana kontrola poka&uje činjeni'a da ni jedan edij nije pisao o )enid#i %leksandra Vu!ića* kao i da su neki koentari o to doga(aju vrlo #r&o nestali sa svih dru+tvenih re)a. 5snivač edijskog arhiva 7#art* Velimir &azimir 'ur#uz skreće pa)nju na to da postoje i &a+tićene ličnosti i &a#ranjene tee: $,aj ta#u je tako sna)an* da sao jedno satirično glasilo* /et /e8s* o)e da pi+e o sveu. 9er ia &a+titu koja se &ove satira* ka)e urgu&. ;ako se u sveu toe snala&e gra(ani< ;oenari i& )i'a: peti'iji u kojoj se tra)i od inistra kulture da učini sve u &austavljanju ta#lo=idiot>i&a'ije "r#ije* i&e(u ostalog pi+e da je $reč o +irenju je&ika r)nje* o naetanju sistea vrednosti koji je postao do te ere iskrivljen* da se vi+e ne &na ko je kriv a ko prav* ko je kriinala'* a ko heroj?@ @-oro'i su preko noći postali vrline* a oralne i ljudske nule #ranio'i na'ionalnih interesa* pi+e u peti'iji koju su potpisali i&edju ostalih novinari Slaviša Lekić i (eljko )odro*ić* novinarka "anica Vu!inić* knji)evni'i Svetislav )asara i Vladimir %rsenijević* re)iser Janko )aljak* nevladina aktivistkinja %ida 'orović. 9o+ je du)i spisak ljudi koji su #ili )rtve ta#loidnih kapanja: od pokojnih orana $in+ića, -enada )o#danovića ili )iljane &ova!ević Vu!o preko)rankice Stanković. edomira Jovanovića, /la+ana "inkića, 0adovana Jelašića, )orisa Tadića* do -ataše &andić, Sonje )iserko i )orke 1avićević do )iljane Srbljanović i već poenutog ragana Cilasa.
%aniljivo je da na je ovoga puta nekoliko ličnosti koji iaju sačuvan oralni dignitet od#ilo da koentari+e peti'iju koju satraju pu'nje u pra&no* i& pijeteta prea neki od potpisnika koji su #ili direktno na udaru edijske hajke. "va prava &adr)ana. Dadio Eree 7urope F Dadio i#ertH I 2013 DE7FD* n'. ;ontakti: slo#odnaevropaJrerl.org http:FF888.slo#odnaevropa.orgF'ontentFvapaj4&a4prekid4ta#loidi&a'ije4sr#ije4pu'anju4u4pra&noF2K2131L.htl
. Uvod 2isao vodil"a pri oda#ir- teme $a ova" rad #ila "e o#raditi 3enomen i trend ta#loidi$aci"e novinarstv-. 'ako se radi o vrlo +iroko" temi5 ko"om se #ave stotine sv"etski% a-tora i na ko"s- napisane tis-4e stranica literat-re5 #ilo "e svrsis%odni"e s-$iti 3ok-s samo na "edan medi". Tako "e pala odl-ka da sv- pa6n"- -sm"erimo na tisak5 s ko"im "e $apo(elo kreiran"e "avno)a mni"en"a li#eralne )ra7anske "avnosti5 te a-tor- rada omil"eni tradicionalni medi". Ako "e atletika kral"ica sporta5 tada "e tisak kral"evstvo novinarstva. Ili "e #arem nekada to #io. Tako7er5 s o#$irom na $a%t"evnost transnacionalne komparaci"e pa makar i samo - domeni tiskani% medi"a5 odl-(ili smo dati samo okvirni pre)led ta#loida i ta#loidi$aci"e - N"ema(ko"5 S"edin"enim Ameri(kim Dr6avama te - U"edin"en- 'ral"evstv-. Mrvatska sit-aci"a $a$-$et 4e pose#no po)lavl"e - ko"em- 4emo se osvrn-ti na povi"est i nastanak ta#loidno)a tiska5 te na konc- pres"ek i vi$i"- sada+n"osti %rvatski% novina. 'ao podlo)- $a ra$matran"e teme5 - dr-)om- smo i tre4em- po)lavl"-5 odl-(ili pri#li6iti vi7en"a samo)a koncepta5 $atim nedostatke i prednosti5 te -$roke i povode ta#loidi$aci"i kao dominantno" medi"sko" paradi)mi. . !o"am ta#loida i ta#loidi$aci"e - tiskanim medi"ima mm; ili man"e)a. Ova" standard5 karakteristi(an $a -rop-5 val"a me7-tim -v"etno s%vatiti5 #-d-4i da 3ormati mo)- varirati od $eml"e do $eml"e. Dimen$i"e papira5 ali i konotaci"e ve$ane -$ n"i%ov sadr6a"5 ra$lik-"- ta#loidna i$dan"a od #roads%eeta5 papirnati% pla%ti5 ko"e se smatra"- o$#il"nim5 analiti(kim novinama. Broads%eet o#i(no i$la$i - 3ormat- A :,* E *> mm; ili (ak5 kao neko4 - Britani"i5 se6e do )loma$no)a A1 :?*1 E ,* mm;5 Ta#loide tako7er karakteri$ira"- veliki5 #om#asti(ni naslovi5 velike slike i n"i%ova dominaci"a nad tekstom5 svo"stven i$#or tema5 -)lavnom i$ +o-#i$nisa= $a#avne ind-stri"e i estrade svi"eta slavni% oso#a5 sporta5 te "ednostavni"i na(in pre$entaci"e sadr6a"a. Vrlo "ednostavn- de3inici"- ta#loida dao "e Fo%n RGan5 -)ledni #ritanski novinar i voditel" Od"ela $a novinarstvo 8T%omson 3o-ndation9 i$ Hardi33a5 o$na(ava"-4i )a kao novinski proi$vod ko"i se primarno #avi plasiran"em sadr6a"a o tri 8S9a= J skandalJ seksJ sportTo ne $na(i da ta#loidi $ao#ila$e slo6eni"e teme5 ali o#ra7-"- i% na svo"5 po"ednostavl"en na(in5 cil"a"-4i tako na +to +ir- (itatel"sk- p-#lik-5 -)lavnom i$ komerci"alni% interesa. Selimas 2iller sa Sve-(ili+ta H%arles St-rt detal"no po"a+n"ava ta#loidno novinarstvo na 0apad- i )ovori o trima temel"nim $ada4ama ta#loidni% novina= 8prva "e $ada4a in3ormirati i $a#aviti
(itatel"a 5 dr-)a "e prodati +to "e mo)-4e vi+e prim"eraka5 a tre4a "e priv-4i +to ve4i #ro" o)la+iva(a.9 2illerovo lo)i(no o#"a+n"en"e -"edno "e i "ednostavna ra(-nica= +to "e +iri kr-) (itatel"a5 interes o)la+iva(a "e ve4i5 pa "e ve4i i pro3it i$dava(a. 'om#inaci"om in3ormiran"a i $a#ave5 nastao "e s-vremeni termin in3otainment :en). in3ormation \ entertainment;5 ko"i "ednom r"e("- imen-"e i opis-"e dominantn- paradi)mdana+n"e)a novinarstva. :...; 'ovine prodaju publiku oglašiva#ima, tako re#e 'oam -homsk. li, kako je odnose u svijetu medija, artikulirao američki teoretičar i analitičar medija, Noam Chomsky: Novinske kuće, zapravo ne prodaju novine i njihova je glavna preokupacija oglašivač, a ne čitatelj. Elitne američke novine prodaju svoj proizvod oglašivačima, a njihov je proizvod onda čitalačka pulika.
!RI2FRI I !OSLFDIH TABLOIDI0AHIF 2DIFA Napisao= 0latko 2ili+a Anali$om sv"etski% #estsellera5 drama5 reklama5 :animirani%; 3ilmova5 seri"a5 realitG s%ow pro)rama5 kao i listova $a tine"d6ere5 sa s-radnicima - mo"e tri posl"edn"e $nanstvene mono)ra3i"e5 -ka$-"em:o; na n"i%ov- ist- tematsk- ^ops"edn-tost^ 6ivotom @slavni%85 seks-alno+4-5 voa"erstvom5 dokoli(aren"em i nasil"em. Ovd"e 4- na)lasiti tek neke aspekte5 a ko"e se odnose na posl"edice ta#loidi$aci"e medi"a na d"ec- i mlade. Tiskani medi"i 'od nas se nastavl"a trend @-vo$a8 k-lt-rno) sme4a i ta#oidi$aci"e tiskani% medi"a. Vlasnici medi"a pola6- monopol nad istinom. U na+im tiskovinama se ne po+t-"- temel"na d"e("a prava. U dnevnim novinama vi+e prostora $a-$ima"- reklame i :prikrivena; o)la+avan"a5 ne)o li $a"edno podr-("a $nanosti5 o#ra$ovan"a i k-lt-re. U na+im na"(itani"im novinama dnevno ima i$me7- 1, do trideset reklama. !redn"a4i dnevna novina * sata. Sli(no "e i - ino$emstv-. Britanski list T%e S-n redovito #ro"i i$me7- , i &> reklama. T%e S-n "e @na"6-4i8 od svi% #ritanski% dnevni% listova5 a %rvatski list * sata )a sli"edi po prim"er- ta#loidi$aci"e novina. !redn"a(e teme s%ow#i$nisa5 li3estGla5 skandala i sli(no. Uredni+tvo lista T%e S-n se o#ra(a mladim (itatel"ima= @Ako ima+ pri(- o slavno" oso#i5 skandal- i sli(no5 na$ovi nas. Yeka te veliki novac8. Yasopisi $a tined6ere +al"- por-k- mladima da sve ima ci"en-5 ni+ta vri"ednost. U n"ema(kom (asopis- Bravo posto"i r-#rika @'o"em- tip- mo#itela pripada+9. 0latno pravilo marketin+ki% str-(n"aka )lasi= @svo"- ro#n- mark- -tisni d"etet- - )lav- do desete )odine starosti8. D"eca s- kolateralne 6rtve medi"ski% natpisa. Ona s- - medi"ima (esto tretirana kao 6rtve nasil"a ili po(initel"i :a-to;destr-kci"e. Novinar F-tarn"e) lista - lipn"- >>. )odine navodi da @posto"i or)ani$irani lanac malol"etni(ke prostit-ci"e9 - Dom- $a od)o" - Osi"ek-. To naravno nikada ni"e doka$ano. T"ednik Arena koncem lipn"a >>. "e i$vr+io #r-talno silovan"e (in"enica insin-aci"om da "e +ti4enica i$ to) Doma davala -sl-)e polica"c-5 -$ skin-te 3oto)ra3i"e s ma7arske internetske porno stranice As%leG Fordan. Novinar i$ 3oto)ra3i"e
$kl"-(-"e da se radi o :eksplicitnom; seks-alnom (in- +ti(enice i osi"e(ko) polica"ca. To s- tek neki prim"eri kada d"eca posta"- kolaterlne 6rtve medi"ski% natpisa. Televi$i"a i internet Televi$i"a5 mo#itel i internet s- postali kradl"ivci vremena5 s pose#no ra$ornim posl"edicama $a mlad- )eneraci"-. Istra6ivan"a - $eml"ama U i SADa poka$-"- da d"eca provode vi+e vremena ispred tri"- ekrana ne)o - +koli. D"eca - SAD-5 :(asopis !ediatrics5 #r. *.5 >1>.; proved- pros"e(no sedam sati dnevno -$ elektroni(ke medi"e. U k-lt-ri eksponiranosti5 medi"i mladima +al"- por-k-= Ako nisi pris-tan - medi"ima $na(i da ne posto"i+. RealitG s%ow pro)rami s- arena moralni% )ladi"atora. S n"ima se 8sil-"e privatnost9 :ivko '-sti4;. RealitG s%ow pro)rami vode psi%olo+kom kani#ali$m- i ponor- moralne i$opa(enosti. Um"esto da postan- po$nati "er s- ne+to -(inili5 s-dionici posta"- po$nati samo $ato "er s- pristali na prostit-iran"e svo"e oso#nosti. Ti pro)rami s- 6dera(i l"-dski% s-d#ina. I$ -)ovora i$me7- RTL televi$i"e i s-dionika Bi) #rot%er pro"ekta se vidi da s- s-dionici emisi"e dop-stili prod-centima da prakti(ki postan- vlasnici n"i%ovi% 6ivota sve do smrti. 2edi"sko terori$iran"e se nastavl"a - dr-)im medi"ima5 i$no+en"em pikanteri"a i$ privatno) 6ivota @sporedni% likova8. Na prim"er5 2ari"ana i Neme+5 Simona i Ante... 2ladi - svo"im snimkama o#"avl"enima na Internet- sve (e+4e :kao vid $a#ave; prika$-" #r-talna i6ivl"avan"a nad sla#i"ima5 nemo4nima5 stari"ima5 invalidima i 6ivotin"ama. Takve snimke posta"- 6alosni trendovi. Na "ednom na+em internetskom portal- "e - listopad- >1>. prika$an prvi sl-(a" @online8 v"e+an"a st-denta - vedsko". 'omentari s- #ili mor#idni. !op-larnost na Internet- se na"lak+e st"e(e provokaci"ama. Xace#ook i #lo)ovi posta"- arene $a napade5 nasil"e5 di3amiran"a @protivnika^. Na internetskim stranicama se o#"avl"-"- -vrede i klevete5 +iri )ovor mr6n"e5 rasisti(ki i seksisti(ki komentari ne#ro"eni% anonim-sa5 +to se na$iva ^slo#odom medi"a8. U svo"im komentarima na ra$li(itim internetskim portalima5 internet posta"e "avni H. Ameri(ki preds"ednik Barack O#ama se svo"evremeno o#ratio roditel"ima apelom o opasnostima ko"e kri"e 3ace#ook. Ustvrdio "e da (ak * posto poslodavaca - SAD- na temel" privatni% podataka :nekada d"ece i mladi%; o#"avl"eni% na 3ace#ook-5 koriste kod $apo+l"avan"a isti%. T- s- velike mo)-4nosti -c"ena5 ra$ni% @pon-da95 oso#ito ako s- potenci"alni $aposlenici na @3e"s-95 kad s- #ili d"eca ili adolescenti5 ostavl"ali svo"e seks-alne sklosti ili )oli+ave @3otke9 !o$nata "e (in"enica da - 0akon- o elektroni(kim medi"ima posto"e odred#e $a+ite d"e(i"i% prava5 ko"e s- i 'onvenci"om o d"e("im pravima propisana i o#ve$na. 2e7-tim5 (ini se da se "e $akonima samo $adovol"ila 3orma5 a da se ni+ta konkretno ne radi na n"i%ovo" proved#i. Sve s- to ra$lo$i $a+to se sa st-(n"acima $ala6em da d"eca do#i"- i$#orni predmet Od)o" $a medi"e. Hil" "e st"ecan"e medi"ski% kompetenci"a $a d"ec- i roditel"e. Hrom Alternative H-rrencG Hrom Alternative News Hrom Homm-nitG H-rrencG SGstem
'O2NTAR= Ta#loidi$aci"a medi"a od)o"ila "e nov- "avnost %ttp=mo"$a)re#.in3o$a)re#%rvatskakomentarta#loidi$aci"a"eod)o"ilanov-"avnost /ealno, hrvatsko se novinarstvo nalazi u najte%oj krizi od osmostaljenja dr%ave. 0ilo je bolje i u vrijeme 123tih za vladavine 4ranje 5u!mana, istog tog 5u!mana kojega se nazivalo autokratom i ubojicom medijskih sloboda. +e!utim, u to vrijeme postojao je jaki /adio 626, 4eral 5ribune, nezavisni *lobus, 'acional...a danas više ni#ega nema. /adio 626 je propao, 4eral se ugasio, ostale nije vrijedno ni spominjati kroz prizmu slobodnog i neovisnog novinarstva. 5renuta#no su dva medija u štrajku, *las )stre i već spomenuta 6263ca, novinari se bore za egzistencijalna pitanja7 protiv 859a se prosvjeduje zbog cenzure i otkaza novinarima. &arte su se na medijskom tr%ištu izmješale, ušli su privatnici sa svojim parcijalnim interesima i borbom za pro$it. S druge strane novinari su zadr%ali isti mentalni sklop koji podrazumijeva sigurnost i slobodu govora, dok poslodavac, vlasnik medija razmišlja o što većoj gledanosti:#itanosti, o što manje troškova i što manje problema, pa se sukladno tome ponaša tr%išno i ne pada mu na pamet izgubiti potentnog oglašiva#a zbog tamo nekog nadobudnog novinara3istra%iva#a koji je na pragu razotkrivanja a$ere koja bi istog tog oglašiva#a pokopala. 'ovinari su postali potrošna, lako zamjenjiva roba. Ono malo njih što je pokušalo sa#uvati obraz ili je dalo ili dobilo otkaz, ili su na korak da im se to dogodi. ;anas u 8rvatskoj postoji cijela jedna <= selekcija< udarnih novinarskih pera koja se nalaze na ulici bez posla. ;r%avni mediji i dalje su pod kontrolom vlasti:dr%ave koja je uostalom i njihov vlasnik tako da sreće u 8rvatskoj za prave autore i neovisno novinarstvo > nema, jer nema ni prostora. Osim toga, na djelu je svopća tabloidizacija koju u pisanim medijima predvodi naj#itanija novina ?@A sata“, a u televizijskoj grupi 'ova 59. *eslo je ?dajte narodu kruha i igara“, tako da je sada već uopće i pitanje sve i kada bi imali odriješene ruke, koliko bi ti neovisnim autori bili #itani:gledani, budući je promjenjen ukus javnosti i odgojena jedna posve nova generacija #itatelja:gledatelja, koji komentar i analizu kao disciplinu teško prepoznaju, no trivijalane stvari gutaju u neograni#enim koli#inama. &apitalizam u 8rvatskoj uzima danak i u novinarstvu kakvo pamtimo i kakvo bi trebalo biti. 8oće li dobiti i rat, vrijedi pri#ekati i vidjeti, no s obzirom na trenuta#ni stupanj mentalne i moralne erozije javnosti, prili#no je izvjesno. 8tjeli smo kapitalizam i dobili smo ga ali s njim, uz dobre stvari dobili smo i hamburger. 'eki vjeruju da ćemo %aliti za ćevapima. 8rvatski novinari u tom smislu već %ale za 123 tima.5ko bi rekaoB Autor: MojZagreb portal
Od sredine devedeseti%5 a naro(ito od dve%il"aditi%5 do)odile s- se kompleksne promene - medi"sko" s3eri= )lo#alni medi"i po(in"- sve vi+e da se -dal"ava"- od tema od "avno) interesa i sve ve4i prostor posve4-"- @mekim vestima8 i $a#avnim temama. U #or#i $a tira6 i re"tin)5 s-o(eni sa sve ve4im -tica"em i pop-larno+4Interneta5 #ore4i se da pre6ive - s-rovim tr6i+nim -slovima5 medi"i - svet- i kod nas se sve vi+e komerci"ali$-"-. 'ao posledica ta#loidi$aci"e i op+te trivi"ali$aci"e medi"ski% sadr6a"a5 danas )otovo da ne posto"i medi" ko"i ne4e o#"aviti makar vest o neko" $ve$di. 2edi"ima s- sve vi+e neop%odne sen$aci"e5 a -$#-dl"ivi 6ivoti mno)o#ro"ni% slavni% li(nosti predstavl"a"- konstantan povod $a privla(en"e pa6n"e p-#like.
Fasno "e da - globalnoj kulturi zabave - ko"o" 6ivimo5 in3ormaci"e o $ve$dama ima"- veliki medi"ski potenci"al. Ali5 -pravo or"entaci"a ka $a#avi odre7-"e i tip $ve$da ko"i medi"i promovi+-. Naime5 a3irmi+- se pre sve)a li(nosti ko"e posed-"$a#avni narativ5 a d-)ove(nost stat-sa $ve$de direktno $avisi od to)a - ko"o" meri "e 6ivotna pri(a oso#e medi"ski intri)antna i $animl"iva. !ri tom5 medi"i )otovo da vi+e i ne prave ra$lik- i$me7- pravi% $ve$da ko"e tra"- i oni% ko"e s- pop-larne samo "edno leto. Va6no "e "edino da se $adovol"i -k-s masovne p-#like5 -mesto da se ona ed-k-"e i podstakne da se kriti(ki odnosi prema medi"skim sadr6a"ima. ivimo - vremen- - kome "e slava dost-pna svima5 a )ranice i$me7- $ve$da i o#i(ni% l"-di #iva"- sve man"e o(i)ledne. 0ato mo6emo )ovoriti o novom koncept- slave5 odnosno o 3enomen- @sele#riti$aci"e8 o#i(ni% l"-di. I$ra6eno pris-stvo o#i(ni% l"-di - medi"sko" s3eri predstavl"a s "edne strane re$-ltat potre#e ind-stri"e medi"a da - cil"- pro3ita konstantno stvara nove $ve$de5 a sa dr-)e5 re( "e o te%nolo+kim promenama ko"e s- mno)ima omo)-4ile i$la$ak i$ anonimnosti. Na"pre5 or"entaci"a televi$i"a ka $a#avi i imperativ da se proi$vode prod-kciono "e3tini pro)rami5 -slovila "e po"av- sve ve4e) #ro"a ra$ni% ri"aliti 3ormata (i"i akteri s- na"(e+4e nepo$nate oso#e ko"e i$la)an"em svo"e privatnosti ili predstavl"an"em neko) talenta pok-+ava"- da postan- $ve$de. Svaka epi$oda ili se$ona pro)rama ri"aliti televi$i"e donosi nova lica5 potenci"alno nove po$nate li(nosti ko"e 4e p-#lika5 kao ro#-5 kon$-mirati - "ednom tren-tk-5 a onda $a#oraviti. 0atim5 svedoci smo -#r$ano) ra$vo"a i sve ve4e) -tica"a Interneta i mo#ilni% medi"a. 0a%val"-"-4i novim medi"skim plat3ormama5 )otovo svaka oso#a ko"a prika6e atraktivan video materi"al na sa"t- Ko-T-#e ili posredstvom #lo)a i dr-+tveni% mre6a Xace#ook i Twitter priv-(e pa6n"- virt-elno) a-ditori"-ma5 mo6e da postane - i$vesno" meri po$nata. Internet "e mno)o vi+e ne)o dr-)i medi"i doprineo da l"-di i$a7- i$ anonimnosti i #ar na kratko do6ive slavlokalno) ili (ak )lo#alno) karaktera #ilo da do pop-larnosti dola$e sopstvenom vol"om ili sl-(a"no. 2e7-tim5 iako se o#i(no #r$o sti(e5 slava se na Internet- #r$o i )-#i i - na"ve4em #ro"- sl-(a"eva "e prola$na. 'onkretno5 slava o ko"o" se ovde radi mo6e meriti satima ili danima5 a n"ena veli(ina i tra"an"e $avise od #ro"a posetilaca ko"i s- videli konkretan materi"al ko"i predstavl"a povod $a ne(i" po$natost. S o#$irom na to da pa6n"- korisnika Interneta stalno priva(e novi sadr6a"i5 oni ko"i posta"- slavni - virt-elnom okr-6en"- mora"- da se s-o(e sa kratkim vekom pop-larnosti. >1;5 celetoidi s- sporedne po"ave medi"sko" k-lt-ri5 kao +to s- "-naci ri"aliti +o- pro)rama5 m-$i(ari ko"i s- se
proslavili "ednim %itom5 starlete5 partneri "avni% li(nosti i ra$ne dr-)e oso#e ko"e $avre7-"- medi"sk- pa6n"- vrlo kratko i #iva"- #r$o $a#oravl"eni. Ove oso#e dola$e do slave iskl"-(ivo $a%val"-"-4i medi"skom delovan"-. Upravo celetoidi - ovom tren-tk- na"#ol"e re3lekt-"- vlada"-4e k-lt-rne o#rasce i vrednosni sistem - Sr#i"i. Stat-s medi"ske $ve$de5 makar i kratkotra"an5 predstavl"a kl"-(ni parametar -spe%a - Sr#i"i - prvo" deceni"i 1.veka. Ta#loidi$aci"a medi"a dovela "e do ekspan$i"e celetoida ko"i kao medi"ski veoma $ast-pl"en tip $ve$da - Sr#i"i5 predstavl"a"- ne)ativan dr-+tveni model5 $ato +to se n"i%ovim medi"skim eksponiran"em promovi+- vrednosti lako) i #r$o) -spe%a i stican"a slave -$ malo tr-da. U doktorsko" disertaci"i @2edi"ska k-lt-ra= $ve$de i p-#lika - savremenom potro+a(kom dr-+tv-8 2a"e V-kadinovi45 de3inisane s- tri pose#ne kate)ori"e celetoida ko"e s- karakteristi(ne $a medi"ski sistem Sr#i"e i ko"e odra6ava"- vlada"-4e vrednosti - na+em dr-+tv-. To s-= celetoid narodna mikro $ve$da5 mikro $ve$da tradicionalista i celetoid mikro $ve$da ta#loida. Od navedeni%5 celetoid narodna mikro $ve$da na"d-6e osta"e - 3ok-s- doma4i% medi"a. !-#lika se na"lak+e identi3ik-"e -pravo sa oso#ama ko"e ne)-"- imid6 @l"-di i$ naroda85 o (em- ne svedo(i samo primer na"po$nati"e) srpsko) celetoida2iroslava 2iki"a W-ri(i4a5 ve4 i #ro"ni% $ve$da i "avni% li(nosti :ne samo i$ s3ere $a#ave; ko"e s- na ovakvom nast-p- i$)radili kari"ere. Na kra"-5 o(i)ledno "e da stican"e slave predstavl"a san o kome mno)i5 a naro(ito mladi5 ma+ta"-. Istra6ivan"e ameri(ko) !ew Researc% Hentra :>>; poka$-"e da ,1 procenat mladi% Amerikanaca5 -$rasta od 1? do , )odina5 pripadnika tako$vane @)eneraci"e NeEt85 smatra da "e stican"e slave dr-)i po va6nosti 6ivotni cil" prvi "e stican"e #o)atstva. 2ladi posmatra"- slav- kao novi standard5 ali i kao ne+to +to "e realno ostvarl"ivo i dost-pno. Istra6ivan"e dr 2a"e V-kadinovi4 na -$ork- od 1>> st-denata :Xak-lteta $a k-lt-r- i medi"e i Visoke t-risti(ke +kole str-kovni% st-di"a; tako7e poka$-"e koliko "e 6el"a da se postane slavan va6na i mladima - Sr#i"i. Svaki dr-)i st-dent5 prema ovom istra6ivan"-5 6eleo #i da postane slavan5 a na"ve4i #ro" st-denata ko"i pri6el"k-"- slav- :&?_;5 to 6eli $ato da #i -6ivali - 6ivot-. Slava se do6ivl"ava pre sve)a kao -la$nica $a kontin-irano -6ivan"e - ra$nim aspektima 6ivota i kao po$itivna vrednost ko"a direktno ili indirektno donosi #ro"ne #la)odeti. Autorka teksta i istraživanja Maja Vukadinović prva je u Srbiji doktorirala u oblasti kulture slavnih.
)to mi smeta
Tabloidizacija medijskog prostora je ostvarena( To je bila i skrivena cenzura Piše
Ivica Buljan
9etvrtak 0#;žujak 01%0#
#ilo kakvo s'enariju o&dravljenja edijske s'ene osnovno i prvo je da se edije tre#a vratiti edijski djelatni'ia* a ne da njia doiniraju $nosači ka#lova
zdanje
Broj 2N* 2N.03.2012
Teme •
•
!idi sva i&danja
to e seta /ovinar
8i.e iz izdanja ! u BruOellesu najavio i prodaju +kvera Arapia spovijed je &a+tićena* a &ločin se ora prijaviti -olitika i je dosadila* s ,u(ano je #ilo u&#udljivije
8i.e od autora
Aleja palih koentatora: ;runski svjedok preo#ra&#e novinara u protočne #ojlere
*ocial
Medijska s'ena u Prvatskoj u svi je segentia u&avrela i reklo #i se uru+ena. -očev+i od proesionalne novinarske ra#ote* preko kvalitete pojedinih novinskih uradaka i edija =čast i&u&e'ia>* nedeiniranog novinskog i edijskog tr)i+ta do so'ijalne ruiniranosti e(u novinarski djelatni'ia* koji se svakodnevno suočavaju s otka&ia i sve ih je vi+e na #ur&i rada nego u redak'ijaa. ;ao i uvijek* PD, je u )i)i javnosti* radio dakako u &apećku* !jesnik propada* /ovi list je u #anani* "lo#odna ala'ija na sudu* &a !ečernji i 9utarnji se svako alo pu+taju pro#ni
#aloni da ih se prodaje* dok se internet portali snala&e i dovijaju na svoje načine i pre)ivljavaju plaćajući novinare i urednike na ruke ili ih uopće ne plaćajući. 5vo posljednje vrijedi i &a neke tiskane edije koji na taj način* &apravo* čine nelojalnu konkuren'iju novinaa i i&davačia koji uredno i&vr+avaju svoje o#ave&e prea &aposlenia. odu+e* stanje u edijia u Prvatskoj nikada i nije #ilo #ajno* ali je #ilo do#rih trenutaka kao prijeri'e potkraj devedesetih i početko dvijetisućitih. Medijia su doinirali doista oni koji ih rade: novinari* uredni'i* otograi* graičari... /a)alost* to vrijee trajalo je kratko* jer veliki proit koji se ostvarivao na edijskoj s'eni nije #io dostatan onia koji su dr)ali ruku na kasi i htjelo se vi+e. -ohlepa je prevladala i kola su krenula ni&#rdo. %a sve* i &a novinare* ali i &a vlasnike i $stručnjake koje su oni postavljali da vode pojedine edije. ;orpora'ijski tro+kovi su se udvostručili* utrostručili i naravno da su prva )rtva #ili novinari i ostali &aposleni'i. -laće su se re&ale* ljude se otpu+talo* a unatoč sveu &arade i proit #ili su sve anji i anji. ra'ionalno pona+anje* naravno* dovelo je i do daljnjeg uru+avanja sae kvalitete novina i i ostalih edija. -otpuna ta#loidi&a'ija edijskog prostora je ostvarena i to je na neki način #ila svojevrsna soisti'irana 'en&ura. -olitika i o&#iljna dru+tvena &#ivanja arginali&irani su u novinaa* na radiju i televi&iji ili su do#ivali ali prostor* pa su tako #iv+i preijer i dru+tvo #e& nekih većih pro#lea ogli raditi +to hoće #e& opasnosti od sustavne edijske kontrole. /ovinari oraju #iti svjesni da ih +titi jedino sna)no 'ehovsko udru)ivanje #e& e(uso#nih iga u d)epu* ali i da se ediji i edijska s'ena neprestano ijenjaju i da se toe u odre(enoj jeri tre#a prilagoditi a vlasni'i edija #ilo privatnih ili javnih* da kvalitetne edije ogu raditi jedino situirani* do#ri i po+teni novinari o čeu je* i& njeačkog iskustva* ovih dana gostujući na prvo skupu u organi&a'iji Prvatskog vijeća &a edije govorio i Manred -rot&e* predsjednik /jeačkog vijeća &a edije istaknuv+i kako tao+nje novinarske kuće sve vi+e &a&iru od #ilo kakve pogre+ke kako #i i&#jegli deantije. !lasni'i su shvatili da je javna sraota nedopustiva i da uanjuje uspje+nost poslovanja./itko si to ne o)e dopustiti* &ato je rad !ijeća tie uspje+an* a proesija očuvana poručio je -rot&e. ,re#a pritiskati političare da i oni preu&u svoj dio odgovornosti &a edije. /ikako* naravno* na način da se petljaju u ure(ivačku politiku* rade pritiske ili* +to je sada če+ća* a i opasnija praksa* da s vlasni'ia edija i oko njih okupljenih interesnih skupina vr+e kojekakve dilove uvijek i redovito na +tetu javnosti i &aposlenih u edijia. #ilo kakvo s'enariju o&dravljenja na+e edijske s'ene osnovno i prvo je da se edije tre#a vratiti edijskih djelatni'ia* a ne da njia doiniraju kojekakvi $nosači ka#lova* ljudi sa sunjivi porijeklo nov'a i slični slučajevi kao da se vratilo vrijee nesretnog i notornog ;utle* koji je postao sinoni &a devasta'iju edijskog prostora u Prvatskoj. akle novine vratiti novinaria? to sislu va)na je i uloga spoenutog Prvatskog vijeća &a edije koje ne #i sjelo &aka&ati i postati sao jo+ jedno adinistrativno trulo tijelo* nego #i* kako je to prii+to jetio predsjednik P/4a %denko uka u posljednje /ovinaru $tre#alo pooći novinarskoj eti'i i proesionalnosti* ali i osisliti #udućnost edijske industrije u kojoj će se po+teno platiti kvalitetan novinarski rad da #i pre)ivjelo novinarstvo i da #i opstali novinari. nova vlast konačno #i se orala trgnuti i& letargije i pronaći rje+enje &a !jesnik* jer !jesnik ne #i tre#ao propasti* #ar ne na ovaj način.
