1. Šta je novinarstvo, određenje, definicije i funkcije? Novinarstvo je delatna komunikacija čije poruke svakodnevno dospevaju do recipijenata. Predstavlja sedmu silu, u koju spadaju novinske agencije, štampa, televizija, internet... Osnovne funkcije novinarstva su: - Informativna funkcija tj. stavljanje velikog broja informacija na raspolaganje javnosti. - Artikulativna funkcija tj. oblikovanje određenih stanja stvari, a to znači da ih čine javnim. - Agenda Setting funckija – uprkos rastu medijske ponude, sve češće samo jedna jedina tema tendenciozno potiskuje sve ostale s dnevnog reda. - Kritička i kontrolna funkcija – koje predpostavljaju slobodu štampe. - Zabavna funkcija – mediji i novinarstvo su deo „društva zadovoljstva“ i „ekonomije zabave“. S druge strane očekujemo da nam mediji osim informacija ponude i predah tj. razne oblike bekstva iz svakodnevice. - Obrazovna funkcija tj. funkcija kojom znatan deo našeg opšteg obrazovanja stičemo posredstvom medija. - Socijalizacija – mediji kao sredstvo predvođenja masa. - Integrativna funkcija – povezivanje ljudi, različitih oblasti života, događaja. 2. Izvori informacija dobrog novinara. Informacije se prikupljaju iz tri izvora: - Arhivi i dokumenti - Intervjui - Zapažanja
1
Prvenstveno, novinari se moraju upoznati sa suštinom materije koju obrađuju. Novinar vest objavljuje ako ju je proverio u najmanje dva izvora. Treba istraživati i dokumentovati. 3. Osnovni oblici i podela novinarskog izražavanja u štampi. Osnovni oblik novinarskog izražavanja jeste vest. Ne postoji pisano pravilo o tome šta je vest, niti njena tačna definicija, ali možemo reći da je to bitno novo saznanje. Ostali oblici novinarskog izražavanja su: izveštaj, intervju, uvodnik, komentar, kolumna, beleška, osvrt (analiza), reportaža, feljton humoristički tekstovi, umetnička kritika (beletrizovani tip). 4. Specifičnosti i razlike novinarskih žanrova! Novinarski žanrovi se dele u tri grupe: - Faktografski (vest, izveštaj, intervju) – informativni tip. - Analitički (uvodnik, komentar, kolumna, beleška, osvrt)- Beletrizovani (reportaža, feljton, putopis, humoristički tekst...) Podela je izvršena u zavisnosti od toga da li je u nekoj od ovih formi noseći element činjenica, mišljenje ili opisivanje doživljaja i izražavanje utisaka. Podela je preuzeta iz nemačkog novinarstva. 5. Kompozicija vesti i razvoj kroz relaciju: subjektivno-objektivno! Vest je nešto novo, važno i zanimljivo. Aktuelnost je najvažniji kriterijum izbora vesti u informativnom novinarstvu, a da bi vest bila aktuelna potrebno je da se 2
ispuni nekoliko uslova.Vest ima nekoliko elemenata, koji označavaju pitanja za sastavljanje vesti ili odgovorima na pitanja u vesti. To su: - KO – označava subjekat ili nosioca radnje - ŠTA – tok, stanje ili proces zbivanja - GDE – prostor događanja - KAD – vreme odigravanja - ZAŠTO – uzrok ili razlog tom dešavanju. - KAKO – način vršenja radnje - ODAKLE - izvor Ovaj poredak naziva se i pravilo 7W. Pri javljanju, novinar javlja samo ono i onoliko koliko u tom trenutku pouzdano zna, na osnovu raspoloživih podataka. Sastavni deo predstavlja LID (glava vesti) čiji je zadatak da privuče pažnju čitaoca i skrati njegovo vreme; to je početak vesti u koji su uvrštene najbitnije informacije. Vest je uvek subjektivni izraz događaja, tj. događaj opisan onako kako ga je novinar shvatio, budući da je on taj koji određuje spada li događaj u vest. 6. Struktura i organizacija vesti kao osnovnog novinarskog proizvoda? Postoji veliki broj različitih struktura vesti, takođe, jedna vest može imati veliki broj varijacija, a u zavisnosti od toga kako je novinar sastavlja, takođe postoji i veliki broj mogućnosti za oblikovanje vesti. Važna karakteristika vesti danas je i njihova masovnost, pa je tako neophodno izvršiti određenu selekciju. Tri glavna uslova dobre vesti su zanimljivost, kratkoća i jasnoća, ali četiri faktora jednom događaju daju vrednost: aktuelnost, blizina događaja, veličina događaja ili položaja u društvu osobe
3
o kojoj se piše i važnost događaja za pojedinca (interesovanje publike). 7. Model obrnute piramide. Tehnika pisanja vesti podrazumeva tri postupka: Model obrnute piramide podrazumeva iznošenje podataka redosledom po važnosti, od najvažnijeg ka manje važnim podacima. Može se označiti kao profesionalni postupak u pisanju vesti, dok pod hronologijom podrazumevamo niz podataka poređan po redosledu zbivanja, i postupak odloženog dejstva koji predstavlja samopštavanje same vesti.
8. Vest osnovnog tipa, antrfile, kominike i vestraritet. Vest osnovnog tipa se sastoji od glave vesti, gde su najvažnije činjenice, zatim se navode podaci manjeg značaja, a u trećem delu se iznose podaci u vezi sa osnovnom temom vesti, ali se vest može razumeti i bez njih (obrnuta piramida). Antrfile predstavlja umetak u okviru veće celine, ima elemenata vesti, ali ne potpune, antrfile omogućava da se nešto važno posebno istakne, ima kratki naslov, a podaci iz antrfilea ne mogu se koristiti u naslovnoj kompoziciji. Kominike i saopštenja za javnost su gotovo sinonimi. To su zvanična saopštenja za javnost institucija koje se obraćaju javnim glasilima s ciljem da se javnost obavesti o zvaničnim stavovima ciljano i nedvosmisleno, i mogu biti objavljena delimično ili u celosti. Saopštenje za javnost nije novinarski žanr!
4
9. Prstenovi objektivnosti: odvajanje vesti od mišljenja! Prstenovi objektivnosti predstavljaju odvajanje vesti od mišljenja. Novinar treba da se trudi da dosegne objektivnost izveštavanja. Odvajanje vesti od mišljenja je jedna od najvažnijih zapovesti informativnog novinarstva. Kriterijumi novinarske objektivnosti su postulat istinitosti, postulat potpunosti, postulat ne unošenja osećanja, postulat odvojivosti, postulat strukturiranja, postulat transparentnosti i postulat neutralnosti. 10. Saopštenje za štampu. To su zvanična saopštenja za javnost institucija koje se obraćaju javnim glasilima s ciljem da se javnost obavesti o zvaničnim stavovima ciljano i nedvosmisleno, i mogu biti objavljena delimično ili u celosti. Saopštenje za javnost nije novinarski žanr, ali može biti novinarska građa. Objavljuje se samo ako može biti od interesa za čitaoce i u suprotnom može biti izostavljeno. Saopštenja su po pravilu zvaničan rezultat rasprave iz zatvorenih vrata, mada je moguće da se saopštenje objavi i posle rasprave kojoj su prisustvovali novinari. Njih danas uglavnom pišu PR menadžeri čija je dužnost da je upućuju redakcijama ili objavljuju na sajtovima samih institucija. 11. Vojska, policija i saopštenja za medije. Vojska i policija predstavljaju državne institucije, pa se tako njihova saopštenja nazivaju kominike i u medijima se objavljuju u celosti, bilo da se radi o državnim medijskim kućama ili o privatnim iako one nemaju 5
obavezu prema državnim institucijama da ih objavljuju, ipak imaju obavezu prema svojim čitaocima. 12. Izveštaj i njegova primena u savremenom novinarstvu. Izveštaj predstavlja viši vid vesti, svaki izveštaj u sebi sadrži vest na kojoj se zasniva. Vest predstavlja glavu izveštaja, a obrada predstavlja trup. Izveštaj je puniji i sadržajniji tj iznose se činjenice vezane za vest, i takođe pripada faktografskom žanru. Izveštaji se pišu o svim događajima koji su značajni za društvenu zajednicu i za čitalačku publiku. Postoji nekoliko podela izveštaja: - Sa lica mesta (kada novinar prisustvuje događaju). - Sa terena (obaveštenja koja novinar šalje čine izveštaj) - Na osnovu vesti dopisnika, obaveštenja, agencijskih vesti. Izveštaje razlikujemo i po tome: - Da li se za događaj zna unapred - Da li se na događaj ide iznenada - Da li je događaj duže u toku (poplava ili posledice zemljotresa) Postoji nekoliko vrsta izveštaja: - Reportažni - Analitičko interpretativni - Klasičan (opšte informativni). 13. Piramida u pisanju izveštaja i odnos ka citiranju izvora. Izveštaj predstavlja viši vid vesti, svaki izveštaj u sebi sadrži vest na kojoj se zasniva. Vest predstavlja glavu izveštaja, a obrada predstavlja trup. Izveštaj je puniji i sadržajniji tj iznose se činjenice vezane za vest, i takođe 6
pripada faktografskom žanru. Izveštaji se pišu o svim događajima koji su značajni za društvenu zajednicu i za čitalačku publiku. Novinari koji neguju prijateljske odnose sa izvorima informacija ogrešiće se o publiku ako prećute neku informaciju da bi sačuvali izvor od neprijatnosti. Pored takve uzdržljivosti iz ličnih simpatija, postoji i opasnost od korupcije. 14. Izveštavanje o radu političkih stranaka. Za događaje kao što su sednice, kongresi itd. uglavnom se zna unapred, pa tako novinar ima vremena da se pripremi za ovakvu vrstu izveštavanja. To su uglavnom izveštaju sa lica mesta, jer su novinari pozvani da isprate događaje koji su od važnosti za narod i državu. Novinar pre svega mora prikupiti sve podatke, a zatim i izbeći pisanje po kalupima, kako bi se njegov izveštaj razlikovao od izveštaja njegovih kolega. Novinar u toku sastanka odlučuje kakav će biti njegov izveštaj, i pomno prati situaciju na sastanku, jer može doći do izmena tačaka dnevnog reda i promene teme samog sastanka, pa tako on mora budno posmatrati situaciju, kako bi valjano napisao izveštaj. 15. Izveštavanje o saobraćajnim nesrećama. Saobraćajna nesreća predstavlja vrstu događaja na koji se ide iznenada i izveštaj se šalje sa terena. Izveštač se na licu mesta upoznaje sa detaljima nesreće, da li ima poginulih, povređenih, u kakvom su stanju, koji je uzrok nesreće itd. zato novinar mora što pre stići do mesta nesreće, kako bi prikupio sve relevantne podatke, ali i da neko drugi ne bi to učinio pre njega. Izvori informacija su
7
svedoci događaja, saobraćajna policija i eventualno hitna pomoć. 16. Izveštavanje o prirodnim nepogodama ili sličnim vanrednim događajima. To je vrsta događaja koja je duže u toku ili kod kojih posledice traju znatno duže (zemljotresi), pa će se tako i izveštač koji je poslat duže zadržati. Izveštač je dužan da se javi redakciji prvog dana kada stigne u mesto u kome se nepogoda dogodila, i podnese kratak izveštaj sa prvim saznanjima. Čim dođe do novih podataka, ponovo se javlja redakciji. Od nekoliko njegovih izveštaja, redakcija može sastaviti jedan obiman i bogat informacijama. Tokom nekoliko provedenih dana u mestu, novinar je u toku svih dešavanja, pa tako svoje izveštaje može obogatiti pišući o najrazličitijim temama. 17. Izveštavanje sa demonstracija i sličnih nepredviđenih događaja. Prva i najvažnija stvar koju novinar-izveštač sa demonstracija mora da ima u vidu je ta da ga je redakcija poslala da prati događaj, a ne da bude učesnik. Izveštač je dužan da se predstavi organizatoru i kaže iz koje je redakcije. Informisaće se o prirodi protesta. Novinar bi trebalo posmatrati događaj „ sa visine“, kako bi imao jasan brojčani pregled okupljenih. On biti u toku što se tiče razgovora koji se vode između okupljenih, da uzima izjave, obrati pažnju na transparente, kako bi celokupan događaj što bolje preneo na papir, jer podrazumeva se da se o ishodu demontracija i njihovom toku, informacije ne mogu prikupiti ranije; može se saznati samo koji je povod demonstracija. 8
18. Članak i interpretativna struktura? Članak predstavlja kamen temeljac analitičkog novinarstva, to je najsavršeniji oblik novinarskog rada. Kao predstavnik klasične novinarske analitike članak je tipična novinarska forma izražavanja, koja, pri obradi značajnih društvenih pojava ide šire, dublje i dalje nego faktografski ili beletrizovani oblici i čitaocu pruža mogućnost svestranijeg uvida u materiju i usmerava ga ka zauzimanju stava. Novinar smešta događaje u širi kontekst značenja. dve glavne pretpostavke za pisanje članka su: - Vladanje normama novinarskog znanja - Poznavanje materije o kojoj se piše. Struktura članka je raznoobrazna, ali uslovno se može poći od toga da članak treba da sadrži sledeće elemente: - Pregled osnovnih činjenica o događaju – koje su poslužile kao povod za pisanje članka. - Analiza navedenih činjenica o događaju. - Izlaganje teza i gledišta – rezultat su analize izloženih činjenica. - Zaključak – članak se zaključuje na osnovu onoga što je prethodilo, u njemu se nalazi poenta članka. 19. Osnovna obeležja članka i mesto u štampi! Osnovna obeležja članka su: - Argumentovanost – članak mora da sadrži dovoljno činjenica, podataka, argumenata. Oni u članku moraju biti izloženi logičnim redosledom.
9
-
Analitičnost – sve činjenice iznesene su u članku ti su da bi bile analizirane, jer suština članka jeste u analizi. Analiza se grana u različitim pravcima. - Idejna angažovanost – prisutna je već u motivima odluka da članak bude napisan. Kada se pročita članak, jasan je i idejni angažman autora odnosno njegov pogled na svet iskazan kroz napisani članak, jer je ona duboko prisutna u članku. Članak predstavlja glavno obeležje novinarstva u štampi. Članci imaju svoja mesta u određenim rubrikama, budući da rubrike predstavljaju različite teme o kojima se piše. Novinar koji piše članak mora biti majstor svog posla. 20. Komentar kao najviša forma analitičkog novinarstva? Komentar je jedan od osnovnih oblika analitičkog novinarstva. Povod za pisanje komentara može biti svaki aktuelan događaj, ali se samo najvažniji događaji komentarišu u štampi. Najvažniji događaj je onaj za koji redakcijski kolegijum procenjuje da je tema dana. Obeležja komentara su: - Aktuelnost – suštinsko svojstvo komentara - Konkretnost – povod za pisanje mora biti precizan i jasan - Konciznost – da bi bio dobar, komentar mora biti kratak. Struktura komentara: za komentar se kaže da mu je mesto između vesti i članka. To bi moglo da znači da od vesti pozajmljuje aktuelnost, konkretnost i konciznost, a od članka analitičnost. Glavne delove komentara čine: - Ekspozicija činjenica - Stav autora 10
Komentar kao analitička forma uobičajeno je potpisan imenom i prezimenom novinara-komentatora. Ako je komentar nepotpisan, on onda izražava stav redakcije. Preporuke za pisanje dobrog komenatara su: - Komentar mora da bude kratak - Treba reagovati odmah na situaciju - Pisati koncizno i jasno - Zaključci moraju biti što manje dvosmisleni - Komentar piše dobar poznavalac teme - Predviđanja moraju biti jasna i nedvosmislena U američkom novinarstvu razlikujemo dve vrste komentara: uvodnik koji izražava kolektivni stav redakcije i kolumna čije je glavno obeležje lični stav autora. 21. Vrste intervjua u štampanom novinarstvu? Najosnovnija podela intervjua vrši se na: - Klasičan intervju – pitanja i odgovori - Intervju portret – predstavljanje određene ličnosti Ono što je zajedničko za ove dve vrste jesu tačke oslonca: - Priprema - Izbor teme - Izbor ličnosti - Izbor pitanja - Kompozicija 22. Intervju portret i tačke oslonca. Intervju portret predstavlja sam vrh novinarskog stvaralaštva i jedna je od najdužih novinarskih formi. To je kombinacija biografske skice ličnosti, njenih gledišta, anegdota... Tema intervjua je sama ličnost, predstavljaju 11
se spoljašnje i karakterne osobine ličnosti koja se intervjuiše. Tačke oslonca su: - Priprema - Izbor teme - Izbor ličnosti - Izbor pitanja - Kompozicija 23. Anketa u štampi. Anketa je zbir paralelnih intervjua, masovni intervjui, gde se ispitiju raspoloženja, mišljenja i stavovi anketiranih. Tema ankete mora biti aktuelna, zanimljiva i važna, a pitanje treba da odražava suštinu teme. Tehnika anketiranja vrši se: utvrđivanjem teme, preciziranjem pitanja, prikupljanjem odgovora, sređivanjem i objavljivanjem rezultata. 24. Konferencija za štampu i kako izveštavati? Konferencija za štampu je popularan oblik obaveštavanja javnosti, pogotovo o nekim događajima, akcijama i rezultatima o kojima treba informisati javnost. Svaka ima temu i povod zbog čega je sazvana. Otvara je portparo ili PR menadžer, a potom se novinarima obraća kompetentno lice. Traje uglavnom oko sat vremena, od čega je pola sata rezervisano za novinare i njihova pitanja. Cilj novinara je da obavesti svoje čitaoce i pronađe materijal za eventualnu buduću temu. Novinar mora biti pripremljen, imati unapred spremljena pitanja, ali mora i da prati tok konferencije kako bi saznao još novosti. U izveštaju sa konferencije ne treba robovati
12
hronološkom redosledu izlaganja; prvo reći šta je saopšteno a potom i koje i gde saopštio. 25. Umetnička kritika u štampi (književna, filmska, likovna itd.). Pojam kritika odnosi se na utvrđivanje i razlikovanje onoga što je dobro ili vredno od onoga što je rđavo ili slabo. Najvažnija obeležja umetničke kritike u štampi su: da informiše, da vrednuje, da zabavi. Umetnička kritika po žanru pripada delom analitičkom (kada vrednosno prosuđuje) a delom beletrizovanom (po svojoj kompoziciji, jeziku i stilu). Zato se ugledni dnevni listovi i magazini (nedeljnici) trude da, makar kao spoljne saradnike, angažuju stručnjake od imena i ugleda da bi pisali umetničku kritiku. Zlatno doba umetničke kritike jesu osamdesete i devedesete godine XX veka tj. vreme velikih tiraža u štampi. 26. Analiza strukture novinarske kritike (po izboru kandidata). Žanr novinske kritike se obično posmatra statično, kroz nekakav idealni imaginarni obrazac, ili kroz njen tradicionalistički oblik. Novinska kritika računa sa dejstvom na mnogo širi, i intelektualno raznovrstan krug čitalaca. Ona je više okrenuta publici i očekuje da joj se veruje i bez one argumentacije i kompletne kritičke aparature, koju je u stanju analitička kritika da izloži. Novinska kritika pored vrednosti koju ima sama po sebi, dobija i još jedan dodatni element vrednosti, zavisno od autoriteta, kritičara koji celokupnim svojim radom stoji iza nje. Ona je prinuđena, ukoliko hoće da ostane nezavisna, nepristrasna i kvalitetna, da neprestano odbija 13
nastojanja, sa različitih strana – i iz svoje prirode, i iz okolnosti u kojima se pojavljuje – da bude pretvorena u reklamu. 27. Dokumentarna reportaža – između umetnosti i fakata. Reportaža je opisivanje događaja koji je postojao ili postoji, konkretnih odnosa među ljudima, stvarnog ambijenta i istinite atmosfere u kojoj se nešto zaista zbilo. To je izveštavanje, skupljanje i dostavljanje političkih i drugih novosti u dnevnim listovima, ali je i književna vrsta koji neki događaj, pitanje i drugo, prikazuje novinarskim stilom tj. lako i zanimljivo. To je publicističko prikazivanje realnih događaja uz pomoć književnih sredstava. 28. Struktura i stil dokumentarne reportaže u štampi. Za komponovanje reportaže nema propisanog recepta, svaka reportaža počinje na „svoj“ način. Ono što odlikuje dobru reportažu su: - Autentičnost, dokumentovanost i konkretnost - Sigurna obaveštenost - Mera i ravnoteža u oceni - Odgovornost u upotrebi informacija i podataka - Ukus u odražavanju atmosfere i predstavljanju ambijenta događaja - Objektivnost - Smisao za realnost u izvlačenju zaključaka - Istančan osećaj društveno-političke odgovornosti - Jednostavnost izraza
14
Za reportažu je najvažniji naslov, jer će on navesti čitaoca da joj posveti pažnju. Ona može, ali i ne mora, imati potpunu naslovnu kompoziciju. Takođe, važni su i međunaslovi, ukoliko su valjano oblikovani. 29. Karikatura u štampi. Karikatura se u štampi koristi kao ilustracija uz tekst, mada može biti komentar sam po sebi. Svaka karikatura mora da sadrži legendu u kojoj je rečeno šta predstavlja i ko je autor. Pojam karikatura je izveden od italijanske reči caricare što znači preterivati. Deluju smešno, groteskno ili satirično, jer se karakteristična svojstva prikazanog namerno pojačavaju. Začetnici karikature su Onore Domije i Šarl Filipon. Prva srpska novinska karikatura objavljena je u listu „Šaljivac“ 1850. godine, koja se iako nepotpisana pripisuje Dimitriju Avramoviću, slikaru. 30. Kolumna kao forma ličnog stava! Kolumna je vrsta komentara, gde autor bira temu slobodno, po meri sopstvenog uverenja. Ona nosi pečat autorovog ega. Kolumnista nije u obavezi da iznosi bilo šta sem svojih stavova, koji često mogu biti u sukobu sa redakcijskim, ali je baš ta nezavisnost razmišljanja ono što privlači čitaoce. Pojavljuje se određenog dana u nedelji, sa stalnim nadnaslovom, uvek na istom mestu u listu, sa istaknutim imenom pisca i često fotografijom. Kolumnisti u uticajnim listovima mogu biti iz sastava redakcije, ali je češća praksa u srpskom novinarstvu da se za pisanje kolumni angažuju ličnosti izvan redakcijskog sastava.
15
31. Naslovna kompozicija i njena funkcija. Naslovna kompozicija mora biti usklađena sa tekstom i njegovim sadržajem. Davanje naslova je jedno od ključnih pitanja u novinarstvu. Funkcije naslova su: da informiše, da analizira, da privuče čitaoce. Osobine naslovnih blokova su: aktuelnost, važnost, konciznost, konkretnost, privlačnost. Ono što je u informaciji najvažnije, treba da nađe svoje mesto u naslovu. Treba negovati glagole, jer oni daju živost radnje. 32. Struktura naslovne kompozicije i komuniciranje sa publikom. Naslovnu kompoziciju čini: - Nadnaslov - Naslov - Podnaslov - Međunaslovi (naslovi nad celinama u tekstu) Kombinovana naslovna celina može biti trojaka: - Nadnaslov i naslov - Naslov i podnaslov - Nadnaslov, naslov i podnaslovi Samostalna naslovna celina sadrži isključivo naslov. Naslov će privući čitaoca da pročita tekst koji sledi. 33. Fotografija u štampi i njen govor. Novinska fotografija je nezamenljiva dopuna tekstu, naročito onda ako je njome uhvaćena bit sadržaja. Novinska fotografija nije samo plastično dokumentacioni i efektni dopunski deo pisane reportaže, od nje se pravi i samostalno novinarsko delo-fotoreportaža. Ona je sastavljena od više nanizanih fotografija međusobno povezanih zajedničkim tekstom čiji delovi odgovarajuće 16
pripadaju svakoj pojedinačnoj fotografiji. Ta skladna slikovno-tekstualna novinarska tvorevina poput fotostripa izvanredno osvežava i tera čitaoca da je zapazi i da joj posveti pažnju. Vrhunac fotoreportaže dostiže se onda kada se fotoreporter osamostalio toliko da može da sačini fotoreportažnu celinu u kojoj fotografija zauzima znatno veći deo a tekst se ne svodi na isključivo na objašnjavanje slika. 34. Skupštinsko izveštavanje... Za događaje kao što su sednice, kongresi itd. uglavnom se zna unapred, pa tako novinar ima vremena da se pripremi za ovakvu vrstu izveštavanja. To su uglavnom izveštaju sa lica mesta, jer su novinari pozvani da isprate događaje koji su od važnosti za narod i državu. Novinar pre svega mora prikupiti sve podatke, a zatim i izbeći pisanje po kalupima, kako bi se njegov izveštaj razlikovao od izveštaja njegovih kolega. Novinar u toku sastanka odlučuje kakav će biti njegov izveštaj, i pomno prati situaciju na sastanku, jer može doći do izmena tačaka dnevnog reda i promene teme samog sastanka, pa tako on mora budno posmatrati situaciju, kako bi valjano napisao izveštaj. 35. Priprema rukopisa za štampu. Priprema rukopisa na pisaćoj mašini je prošlost. Danas se rukopis može objaviti jedino ako je u elektronskoj formi, što znači napisan na kompjuteru. Isto važi i za sve ilustracije: one moraju biti skenirane i sačuvane u elektronskoj formi da bi se mogle odštampati. Ako je napisao vest, novinar je može samo nasloviti. Ali ako je 17
napisao izveštaj ili neku drugu razvijeniju novinarsku formu, onda je neophodno da tekst sadrži potpunu naslovnu kompoziciju: nadnaslov, naslov, podnaslove; međunaslove (najmanje dva); antrfilea (svaki sa svojim naslovom); potpis uz ilustraciju. Pošto je obavezno pročitao svoj potpuno opremljen rukopis (naslovnu kompoziciju i odabranu ilustraciju) novinar ga predaje uredniku. On će dalje odlučiti da li će tekst dati na čitanje, najpre lektoru ili redaktoru. Lektor je stručno lice zaduženo da rukopis dotera jezički, pravopisno i stilski. Redaktor je uobičajeno iskusan novinar koji može da interveniše na tekstu počev od naslovne kompozicije, pa do sadržine i obima teksta, jer on već unapred zna gde bi tekst mogao da bude na odgovarajućoj stranici. Korektor je dužan da upoređivanjem rukopisa sa odštampanim tekstom utvrdi greške i da ih otkloni. Tek kad korektor stavi inprimatur tj. Potpis, tekst ide na štampu. Ukoliko je u procesu pripreme rukopisa došlo do intervencija koje bitno menjaju suštinu i smisao teksta, novinar ima pravo da povuče tekst. 36. Govor mržnje i kako ga izbeći. Predrasude i stereotipi su najčešći uzrok i najodgovorniji razlog za pojavu mržnje na stranicama štampe. I predrasude i stereotipi u osnovi iskazuju predubeđenja o nekim grupama ljudi: o rasama, nacijama, religijama, rodnoj i seksualnoj ravnopravnosti, o regionima, profesijama... Štampani mediji nose svoju odgovornost za širenje nehumanih stereotipa i predrasuda. Posledice takvih predrasuda trpi i naš narod. Znanjem i
18
neprestanim obrazovanjem novinara najefikasnije se utiče da se iz štampe odagnava govor mržnje.
37. Rodna ravnopravnost u štampi. Rodna ravnopravnost u štampi može biti muško-ženska ili muke sa nazivima profesija i njih novinar svojim iskustvom i znanjem treba da izbegava. 38. Ispravka i demanti. Ispravka predstavlja čin zaštite čoveka i istine od netačnih podataka. Pravo građana i institucija je još pre pola veka zajemčeno ustavom. Zajemčuje se pravo na ispravku objavljene informacije koja nanosi povredu prava ili interesa čoveka ili organizacije. Ovo pravo je još detaljnije utvrđeno novinarskim kodeksom. Zakod obavezuje redakcije, ali i onoga ko traži ispravku: - Da ispravlja samo podatke i mišljenja koja smatra netačnim - Da ne vređa autora prethodnog teksta - Da ne bude duža više od dva puta u odnosu na tekst koji je izazvao ispravku. Demanti – potiče od francuske izvorne reči i znači: opovrgavanje, poricanje, odricanje. Demanti predstavlja zvaničnu izjavu kojom se ispravlja neka prethodna netačna informacija. Demanti uobičajeno daju zvanične institucije i lici i redakcije imaju obavezu da ih objave kao ispravku. Ispravku može uputiti bilo koji čitalac. 39. Budućnost štampe u digitalnom poretku! 19
Najčešće pitanje koje se danas postavlja jeste – imaju li štampani mediji budućnost u današnjem digitalnom poretku, u eri kompjutera i interneta? Kriza štampe u proteklim decenijama je sve veća: opadaju tiraži, smanjuje se broj oglašavača, otpuštaju novinari, gase se novine. Da li će štampana reč, novine i magazini, časopisi i knjige opstati, dokle i u kakvom obliku, to je pitanje na koje će, u decenijama koje tek dolaze, moći da se pronađe odgovor na prostorima koje budu omeđile nove tehnologije, na jednoj strani, i potrebe ljudi, na drugoj. 40. Metamorfoza novinarstva. Danas je nemoguća cenzura, ne jer daje nekome slobodu ili je uskraćuje,već je nova tehnologija takva da ako neko kanališe i /ili kontroliše izvor informacija, onda se pojavljuju alternativni načini kako bi se informacije prenele, to su građanski mediji; pojam građanskog novinarstva, pojava blogova. Svaki građanin komentariše neki događaj, pojavu, nešto što se dešava unutar društvene zajednice. Drugi učesnici se uključuju u tu komunikaciju, stvara se jedna vrsta virtuelne zajednice. To znači da klasično novinarstvo doživljava duboku krizu, štampa svuda u svetu doživljava velike krize. Tiraži štampe rastu za samo 0,1% . Više od toga raste samo u Kini, Aziji. U Kini zbog većeg broja stanovništva, i ako za 5% poraste puno utiče. U Aziji i Africi rastu tiraži jer ima manje televizije, interneta. U Americi i Evropi tiraži drastično padaju, pa samim tim padaju i marketinška sredstva koja se ulazu u štampu.
20
