ОМИЛИЈЕ 2
НЕДЕЉА СЕДАМНАЕСТА СЕДАМНАЕСТА ПО ДУХОВД ДУХОВДАНУ АНУ Јеванђеље Јеванђеље о истрајности истрајности у вери вери и молитви молитви
Матеј 15, 21-28. Зач. 62 Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти. Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова ! зар би реке биле толико корисне, да не теку коритима истрајно удубљеним !звршују ли мрави самоубиство, кад им точкови разоре кућу на друму, друму, или поново и истрајно граде гра де другу "азори ли неки бездушник гнездо ласти у својој кући, ласта ће се без протеста удаљити удаљити у другу другу кућу и изнова изнова градити себи гнездо. гнездо. #а што чиниле непог непогод одее и људи људи прот против ив биља биљака ка и живот животи$а и$а,, ове ће увек увек задиви задивити ти људе људе несаломљ несаломљиво ивом м истрајношћу у изврше$у задатка даног им од %ога. &окле год посечена или покошена покошена биљка има довољно снаге да поново расте, она ће расти. ! докле год једна ра$ена и осамљена животи$а има и мало снаге да живи, она ће живети и вршити своју дужност. Сав свакодневни живот људски је препун поуке о истрајности. Само истрајан војник односи победу' победу' и истрајан истрајан занатлија занатлија усавршава свој занат' занат' и истрајан истрајан тргова( тргова( богати се' и истрајан истрајан свештеник поправља људе у својој паро)ији' и истрајан молитвеник усавршава се до светитеља' и истрајан уметник открива унутраш$у красоту ствари' и истрајан научник проналази правила и законе у односима ствари. ! најдаровитије дете неће никад знати да пише, ако се не буде истрајно вежбало у писа$у' нити ће човек са најлепшим гласом бити добар певач без вежба$а у пева пева$у $у.. *ле, ми смо смо нави навикл кли и да свак сваки и дан дан опом опоми$ и$ем емо о друг другее на истра истрајн јност ост и да бива бивамо мо опоми$ани од други) на истрајност у својим обичним домаћим пословима. !страјност је ваљда једина добродетељ, у коју нико не сум$а и коју свако препоручује. Но сва та пословна истрајност, о којој чујемо сваки дан, јесте само наша школа за унутраш$у истрајност у области ду)овној. Сва та спољаш$а истрајност у глача$у и култивиса$у ствари, у сабира$у богатства, зна$а и уме$а, јесте само слика оне дивовске истрајности коју ми треба да имамо у глача$у и култивиса$у нашега ср(а, у ис)рани и богаће$у наше душе, нашег унутраш$ег непропадљивог и бесмртног бића. Свето +исмо, најзад, учи нас сваком својом страни(ом страни(ом истрајности у ду)овној области' учи нас нас како како речи речима ма тако тако и најв највећ ећим им прим пример ерим имаа истр истрај ајнос ности ти и неис неистра трајн јност ости и људ људске. ске. &ва &ва најужаснија примера неистрајности у добру показују се у даму, прао(у људског рода, и у Јуди, најп најпре ре апос апосто толу лу а пот потом изда издајн јник ику у. -бој -боји( и(аа су били били став ставље љени ни добр доброт ото ом %ожј %ожјом ом у најнепосреднију близину %ога дам је био с %огом у "ају, Јуда с /ристом на земљи. -боји(а су почели послушношћу према %огу а завршили вероломством. Јудина је судба утолико страшнија од дамове што је он већ имао пред собом пример дамов. Неистрајан је био у борби и Саул, зато је и полудео' неистрајан и Соломон, зато му се (арство разделило. Но какву дивну и готово надч надчов овеч ечан анск ску у истр истрај ајнос ностт пока показу зује је врам врам у вери вери у %ога %ога00 ! Јако Јаков в у крот кротост ости0 и0 ! Јоси1 Јоси1 у (еломудрености0 ! &авид у покаја$у0 ! праведни Јов у трпље$у0 2акав божанствен пример истрајности показује +ресвета &ева #арија у чистоти0 ! праведни Јоси1 у богопослушности0 ! апостоли у богопреданости и у )ристољубљу0 Заиста толико толико има очигледни) очигледни) и јасни) примера у Светоме +исму о томе како истрајност у добру на крају побе3ује и бива крунисана, да нико од нас који га читамо неће имати изговора, да није знао или није био поучен. 2ако су то могли знати стотине )иљада светитеља, девственика и мученика од /риста до данас, а ми да не знамо Није да не знамо, него не смемо да истрајемо. знати и не истрајати у добру повлачи за собом
двогубу осуду. 2о не зна за пут добра па не по3е $име, биће шибан мало. Но ко зна за тај пут па не по3е $име, биће шибан много. +ут ка добру иде уз брдо, а врло је тежак у почетку за онога ко је научио ићи по равни(и или низ брдо. 2о по3е путем добра, па се врати, тај се не може задржати на месту одакле је најпре пошао уз брдо, него се сурвава далеко ниже у таму и пропаст. Зато *оспод и говори, да није приправан за (арство %ожје ниједан ко метне руку на плуг па се обзире натраг (Лк. 4, 62. &анаш$е јеван3еље говори о прекрасном примеру истрајнос ти у вери и молитви једне обичне жене, и то једне незнабошке. &а би тај пример као живи ога$ пао на савест сви) они), који се зову вернима, но који су у вери и молитви као тврдо и ) ладно каме$е0 !ти"е #сус у краје$е %ирске и &и"онске. # гле, 'ена ананејка изи)е из они* краје$а и по$ика к +ему го$ореи смилуј се на мене оспо"е сине /а$и"о$0 Моју кер $рло мучи )а$о. -дак -дакле ле отид отидее !сус !сус !з *али *алиле леје је,, из земљ земљее израи израиљс љск ког наро народа да,, који оји је прои проис) с)од одио ио од благословенога Сима. 2уда отиде 5 крајеве где су живели /анан(и, потом(и проклетога /ама. -д благословени), дакле, изи3е *оспод и до3е ме3у проклете. Зашто Зато што благословени забо забора рави више ше %ога %ога и поста посташе ше прок проклет лети, и, а неки неки од прок прокле лети ти) ) приз призна наше ше %ога %ога и назв назваш ашее се благословеним. +ошто је укорео к$ижевнике и 1арисеје због 1ормалног држа$а спољаш$и) обичаја а преступа$а заповести %ожје о милоср3у и о поштова$у родитеља, *оспод узе Своје ученике и пре3е у земљу незнабожачку. Зашто -н оде ме3у незнабош(е, кад је раније наредио учени(има да иду само људима дома !зраиљева 6#ат. 78, 789 +рво зато што : како вели премудри Златоуст : свака заповест учени(има не веже ;ега. &руго зато што је видео, да *а Јевреји одба(ују, и провидео, да ће *а на крају потпуно одба(ити. %ог је веран Своме обећа$у -н је обећао преко пророка послати Спаситеља народу јеврејском. %ог је то и учинио. Но народ јеврејски преко своји) главешина главешина одба(ио је Спаситеља. ли како је %ог богат у путевима за изво3е$е Свога плана, дело спасе$а тим јеврејским одба(ива$ем /риста није се ни задржало а још ма$е пропало. Спаситељ прелази грани(у народа јеврејског и иде ме3у друге народе. &оследан и веран своме завету *оспод и своје ученике шаље најпре народу јеврејском, но по "аспећу васкрсли васкрсли *оспод оспод упућује упућује ученике ученике с$има наро"им наро"има. а. Најзад, и трећи разлог *оспод је )тео још једном да застиди изабрани и благословени народ вером незнабожа(а, да би га тако привео покаја$у и повратио к %огу. +рви пут је -н то учинио са примером римског капетана у 2апернауму, 2апернауму, који који је као "имљанин " имљанин припадао племену Ја1етовом и који је показао узориту веру у /риста /риста *оспод оспода. а. Ја1ето Ја1етов(е в(е и /амов( /амов(ее дакле, дакле, призва призваће ће <ар небесн небесни и за трпезу трпезу (арску (арску када када Симов(и, као изабрани и првозвани, одбију позив. =о је требало да буде опомена и укор. Но наравно, Јевреји су остали ос тали упорни до краја, због чега су и били одбачени од -дбаченога. -дбаченога. +огледајте сад, колика је вера жене незнабошке0 -на иза3е у сусрет *осподу' она *а ослови *осподом *осподом и сином &авидовим. Нема сум$е, она је чула чула за /риста >удотвор(а, >удотвор(а, јер се глас о ;ему разнео био и по околним народима. народима. сада с ада је сазнала била, да је -н дошао у те крајеве. ! она је са радошћу и великом вером појурила к ;ему. 2ако јеван3елист #арко описује, *оспод је био ушао у једну кућу јер а"ијае "а нико не чује за +. -чигледно је, да је *оспод тиме )тео да покаже још јаче колика је вера у незнабожа(а. -н се неће наметати, но они ће *а тражити. ?та више -н ће се крити од незнабожа(а, но неће се моћи сакрити. # сакрити. # не мо'е се сакрити. Силна вера жене /ананејке пронашла *а је. Народ кога је -н призивао није #у )тео прићи, док људи који живе у тами и сена смртној траже *а' и налазе *а чак и онда када се -н од $и) скрива. Запазите, да жена не говори *осподу смилуј се мојој кћери, него смилуј се на мене0 2ћер јој је полудела' полудела' $у мучи 3аво' ме3утим мајка моли *оспода, *оспода, да се на $у смилује. Зашто Зато што у своме лудилу кћер и не зна ништа за себе' она и не осећа ужас и муку коју мајка, као свесна, осећа. !з ови) се речи у исто време види велика мајчина љубав према кћери. Зло свога детета мајка трпи као своје сопствено зло. -нај ко би се смиловао $еној кћери, смиловао би се $ој, несрећној мај(и. у том страшном положају мајке ко би уопште и могао учинити ма какву
милост $ој, ако не учини милост $еној страдалној кћери Нема сум$е, да је због полуделе девојке ожалошћена (ела кућа и сви сродни(и и пријатељи куће. Нема сум$е, да се суседи скла$ају далеко а непријатељи злурадују. 2ућа је опустела као гробље. !з $е се чују бесомучни кри(и и лудачки сме) побеснеле кћери. Зар жалосна мајка, може о нечем другом да мисли и снев снева, а, да гово говори ри и моли моли можд мождаа је још још свесн свеснаа била била и неко некогг свог свог гре) гре)а, а, коме коме је могл моглаа приписивати приписивати зло своје кћери. Зато и говори смилуј се на мене0 он јој не о"го$ори ни речи. Није био обичај /ристов, да не одговара на пита$а и молбе људи. -н је одговарао чак и Сатани, Своме кушачу у пусти$и. -н је оћутао само пита$а своји) неправедни) судија и мучитеља 2аја1е и +илата. Зашто, дакле, да ћутке пре3е -н преко молбе ове несрећне мајке Зато да би се отвориле очи онима који не виде, те да виде оно што -н види. Зато да би жена што јаче изразила своју веру у ;ега, како би то видели и сазнали и сви пратио(и /ристови. # приступие учени3и 4его$и и моа*у га го$ореи отпусти је, како $иче за нама. он о"го$о о"го$ори ри и рече рече ја сам сам послан послан само само к изгуб изгубени еним м о$3ама о$3ама "ома "ома #зраие$а #зраие$а.. @идите, како је мудро учинио премудри *оспод, што није одма) учинио жени по вољи, и што је оћутао $ену молбу0 @ећ се јавља сажаље$е код ученика према бедној молитељки. !тпусти !тпусти је : је : значи или јој учини по молби, или јој јасно откажи, да не би викала за нама. На ову молбу Своји) ученика *оспод оспод одгова одговара, ра, да је -н послан послан само само к изгуб изгубљен љеним им ов(ама ов(ама !зраиљ !зраиљеви евим, м, то јест народу народу јеврејском. јеврејском. Зашто *оспод *оспод тако одговара одговара +рво зато, да покаже верност %ога Своме завету' а друго зато, да би код ученика ученика изазвао размишља$е, да су и незнабош(и де(а живога ж ивога %ога, и да и они потребују помоћи и спасе$а. -н овим још даје прилику учени(има кроз ову бедну жену са силном вером, да се они сами узбуне против скучени) појмова јеврејски), као да %ог води бригу само о Јеврејима, и као да је %ог тобож само %ог Јевреја. *оспод *оспод нарочито говори, говори, као што су сви Јевреји говорили, да би се учени(и замислили и сами дошли до увере$а, да је с)вата$е $и)овог народа погрешно' и да је то с)вата$е утолико више погрешно, уколико уколико се $и)ов народ изметнуо изметнуо и од %ога одметнуо и /риста *оспода одгурнуо и презрео. *оспод !сус не жели да учи Своје ученике само речима него и живим дога3ајима из живота. #есто речи у овоме случају -н пушта дога3ај са женом незнабожачком, да буде незаборавна поука учени(има. -н је управо и зато прешао грани(у јеврејске земље и дошао у крајеве незнабожачке, да би овим крупним дога3ајем поу поучио чио Свој Својее след следбе бени нике ке : Но да види видите те даље даље,, как како жена жена /ана /анане нејк јкаа даје даје изра израза за свој својој ој непоколебљивој вери у /риста *оспода она приступи и клече пре 4ега го$ореи оспо"е, помози помози ми0 -на је уверена била, да ако јој /ристос не помогне, нико јој у свету не може помоћи. -на је несум$иво обиграла све лекаре и употребила употребила све незнабожа незнабожачк чкее гатарије, гатарије, но без успе)а. успе)а. %есомучна %есомучна кћер остала је бесомучна. бесомучна. Но ево !с(елитеља од сви) мука и болести0 -на је чула за ;ега' она је веровала у ;ега и пре него *а је видела. Но сада, када *а је видела, у $ој се све више и више разгоревала вера у ;егову божанску моћ. -н може што нико не може' -н све може само ако )оће0 Aена верује неодољиво да -н може, и труди се да *а само приволи да учини оно што само -н може : -н и нико други у вас(елом пространом свету. Зато кад -н оћута $ену прву молбу, и кад се не обазре на $у чак ни после молби ;егови) ;егови) пратила(а, пратила(а, она истрча пред ;ега, паде на колена колена и завапи завапи оспо" оспо"е, е, помози ми0 он о"го$ори и рече није "обро узети о" "е3е *леб и ба3ити псима. Страшна реч0 Но *оспод опет не говори од Себе, него говори језиком савремени) Јевреја, који су само себе сматрали де(ом %ожјом, а све остале народе псима. -вим *оспод )оће да силно револтира ученике Своје против јеврејске злобне искључивости. -вим *оспод *оспод )оће да искреше у души ученика ону мисао коју је до(није у очи рекао к$ижевни(има и 1арисејима говорећи теко $ама к4и'е$ни3и и арисеји, ли3емери то зат$арате 3арст$о небеско о" у"и7 јер $и не улазите нити "ате "а у)у који би *тели 6#ат. BC, 7C90 *ле, они који су названи де(ом постали су као пси, а ови који су сматрани за псе, ево, враћају се и постају де(ом %ожјом. Но, наравно, *оспод није )тео укорети
само Јевреје него и незнабош(е. -ви су названи од Јевреја више из злобе псима, но у овоме називу има и много истине. Јер су незнабош(и у =иру и Сидону, исто као и они у Dгипту и другде, давно давним одступили од правога и живога %ога и предали се на службу демонима који и јесу пси гори од сви) паса. /ристос овим не укорева ту жену лично него укорева $ен народ, и све незнабожачке народе, што служе демонима кроз кипове и друге мртве ствари, кроз разне гатарије и кроз нечисте жртве. =ада ова изузетна жена : већа по вери и од изабрани) Јевреја и од презрени) незнабожа(а : одговори *осподу /а, оспо"е0 али и пси је"у о" мр$а то па"ају с трпезе 4и*о$и* госпо"ара. =ако дивно одговара ова смирена жена0 -на не одриче да припада оним народима који се могу псима назвати. Нити се она : мада боља од Јевреја : либи да назове Јевреје господарима. -на је брзо с)ватила сликовне и преносне речи Спаситељеве. Јер од велике вере долази и мудрост, од велике вере долази и погодна реч =олика је $ена кротост пред *осподом и толика љубав према болној кћери, да $у не вре3а ни назва$е псетом0 +ред +речистим *осподом ко се збиља од грешни) људи не би осетио као нечисти пас Само онај 2о и у свој грешној нечистоти својој има зрак вере. исам "остојан "а по" кро$ мој у)е0 рекао је *осподу незнабожачки капетан у 2апернауму. сад ова жена незнабожачка не стиди се назвати себе псетом пред *осподом. &ок год се човек не осети грешан, не може ни један корак крочити ка спасе$у своме. #ноги и многи велики светитељ <ркве, чистији и светлији од милиона други) људи, није се стидео називати себе псетом. =ако осећају сви истински пробу3ени људи, који се отрезне од пијанства земаљски) и телесни) страсти и увиде своје униже$е у блату гре)а. &ок то човек не осети, он се љуљушка у смрадној колев(и гре)а, и не може нити увидети потребу вере нити имати веру. &ок год пас не би осетио срамоту од тога што је пас, не може пожелети да буде лав, и док год не би жаби засмрдело блато у коме живи, не може пожелети да се дигне и полети попут орла. Сирота жена из ове приче дубоко је осетила немоћ незнабожачког света, $егово униже$е, $егову прљавштину, и блато и гној и срам (елог $еговог бића. -на је жудела за нечим моћнијим, светлијим и чистијим. ! то за чим је жудела наједанпут јој се открило у /ристу, и то у највећој мери и у највећем блеску. Зато она не одступа од ;ега' зато и подноси да јој -н каже, да припада породу паса. Не само подноси, него и сама признаје0 Но у свој недостојности свога порекла она проси бар мрве онога животворног )леба што је %ог послао !зраиљу. /леб је /ристос и мрве су ма и најма$а милост ;егова. *ладни пси, који немају ни мрва, задовољиће се и мрвама. !, 'ено0 $елика је $ера т$оја7 узвикну *оспод, : нека ти бу"е како 'ели. # оз"ра$и ки 4езина онога часа. +ошто је довео ствар до вр)ун(а, тада тек *оспод узвикну ове речи. &а је ова жена била ро3ена кћи врамова, она не би могла јасније показати своју веру него што је показала. 2о год је имао очи да види и уши да чује видео је и чуо је. Није било нужно ствар даље затезати. >ак и Јуда неверник могао је видети велику веру жене /ананејке. ! +етар маловерник. ! =ома сум$ичар. Ниједноме од Своји) апостола *оспод не изрече оволику по)валу. 2оме од $и) рече $елика је $ера т$оја9 свима је пак једном довикнуо о мало$ерни0 &а ли само једном Није ли и) један пут чак прекорно уврстио у ро" не$ерни и пок$арени 6#ат. 7E. -н и) је зато и превео у пределе /ананејске, да и) кроз веру ове незнабожачке жене, која није знала ни закон ни пророке, научи великој вери, и великој моћи вере. *оспод је постепено школовао ученике Своје у школи вере. Са овим дога3ајем у земљи незнабожачкој -н им је дао добру лек(ију, и $оме усавршио $и)ово школова$е. *ле, колика је вера у ове жене, која све што је научила у своме роду о овоме свету и животу, било је погрешно0 2оја је научила да су сун(е и месе(, и животи$е и каме$е богови0 2оја је ро3ена и живела у средини мрака, незна$а и срама. 2оја је најзад припадала /ананеј(има, то јест, ономе злом племену што га је %ог протерао из Земље -бећане, да би направио место народу јеврејском, Своме негда изабраноме народу.
@аистину много поуке, много повода за размишља$е о %ожјим путевима, и много разлога и за апостоле и за $и)ов народ за стид и покаја$е. постоли су ову поуку с)ватили и усвојили, ако не одма) а оно до(није, утврдили су себе у вери, посејали веру /ристову по (еломе свету, за ту свемоћну веру изгинули и себе прославили. Но да ли смо ми с)ватили и усвојили ову поуку &анас је <рква /ристова у свету %ожји народ изабрани, ново (арство и ново свештенство. +огледајте пак, како се *оспод !сус омаловажава ме3у народима )ришћанским0 2ако су крштени људи постали не само род маловерни него и род неверни и покварени0 2ако верују у све више него у /риста, и траже потпору и помоћ своме животу од слепи) и глуви) ствари и елемената око себе више него од Свемоћнога /риста *оспода0 2ако су због тога већ сами себе ужасно казнили, јер су постали унили и озлобљени, немоћни и несрећни0 =акви су били Јевреји у време доласка /ристовог на земљу. /ришћански народи држе кључ од (арства небесног, но данас они мало улазе у то (арство, а ме3утим не дају да у3у који би )тели. Јер пред не)ришћанским народима показују се они гори, злобнији, себичнији и земљанији од сами) ови) народа. =име они одбијају не)ришћанске народе од /риста, и спречавају им да у3у у (арство за којим ови народи чезну. Само мрве падају са (арске /ристове трпезе пред ове народе, и они те мрве купе и једу. Но како да се они, незнабош(и, на)ране до сита кад Dвропљани и мерикан(и, који седе за (арском трпезом као господари, ду)овно гладују и же3ују Не ће ли доћи ускоро крај %ожјем дуготрпље$у Неће ли *оспод ускоро одба(ити оне који ;ега одба(ују, као што је то већ једном са једнима учинио, и огласити избране за неизбране а неизбране за избране, благословене за проклете а проклете за благословене Но шта остаје нама да радимо у овом богоборном поколе$у Ништа друго него оно што је радила и жена /ананејка да се истрајно молимо живоме и Свемоћноме /ристу *осподу, и да #у с вером вапијемо *осподе, смилуј се на нас грешне0 Јер ако је %ожја воља, да се промени једно избра$е и створи друго' ако је ;егова света воља да узме (арство од )ришћански) народа и преда га другима' ако је казна за гре)е близу : ипак са одба(ива$ем )ришћански) народа неће бити одбачени сви )ришћани, као што са одба(ива$ем народа Јеврејскога нису одбачени сви Јевреји. -ни изме3у Јевреја, који су признали /риста и после разоре$а Јерусалима, спасени су као и они, који су *а признали за време ;еговог бавље$а на земљи. Јер многи су се Јевреји чак до(није покрстили, и неки од $и) постали и великим светитељима <ркве %ожје. ! они од $и) који се данас обраћају /ристу спасавају се, као што су се спасавали и многи $и)ови прао(и пре одба(ива$а и промене избра$а. Јер %огу није толико стало до држава колико до људи' и %огу није толико стало до народа колико до спасе$а поједини) живи) душа. Зато не треба се уплашити и рећи пропашће садаш$е )ришћанске државе и народи, дакле : пропашћемо сви. Нека буде са државама и народима што је нужно да буде : никад ниједан верујући у *оспода неће пропасти. Једног јединог верујућег имао је %ог у Содому, праведнога Fота, и $ега једнога спасао је онда када је пустио пропаст на Содом. 5гледајмо се, дакле, на истрајну молитву и силну веру бедне жене /ананејке, и не клонимо ду)ом ни за један час. !страјно верујмо старајући се непрестано, да ога$ вере наше не о)ладни. !страјно уздижимо молитве своје ка живоме *осподу, како за себе тако и за (елу <ркву %ожју, и за сав род људски. ! вера ће : само вера : ојачати нашу душу и растерати сваки стра) и сваку сум$у из $е, а молитва ће разведрити ду) наш и напунити нас радосном надом, здравим мислима и пламеном љубављу. Нека милостиви и човекољубиви *оспод !сус поткрепи нашу веру и услиши нашу молитву, због чега слава #у и )вала заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ОСАМНАЕСТА Јеванђеље о боатом риболову
Лука 5, 1-11. Зач. 1:. %ог је дародава( сви) добри) дарова. ! сваки дар %ожји је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чу3е$е. >удо и није ништа друго до дар %ожји коме се људи чуде. људи се чуде даровима %ожјим због савршенства ти) дарова. 2ад би људи били у рајској чистоти и безгрешности они не би чекали да %ог васкрсне мртва(а или умножи )леб или напуни мреже рибом па да кажу ево чуда0 него би за сваку ствар створену од %ога, и за сваки час и да) свога живота рекли. Dво чуда0 Но како је гре) постао навика људи, то су кроз гре) и сва безбројна чуда %ожја у свету постала за човека тупа навика. &а не би од те навике човек сасвим отупео, зачмао и поживоти$ио се, %ог по милоср3у Своме према болесном човечанству додаје још чуда безбројним чудима Својим. &а би само пробудио човека и отрезнио га од суморне душегубне навике на чуда као на нечуда. Сваким Својим чудом %ог жели прво, да опомене људе да -н будно бди над светом управљајући овим по Својој свемоћној вољи и мудрости' и друго, да људи не могу без ;ега никакво добро учинити. Никакав труд без %ожје помоћи не успева. Никакав усев без %ожјег благослова не доноси жетве. Сва мудрост људска, управљена против %ожјег закона, није у ста$у сама собом донети добра ни колико зрно горушично. ко ли пак она за извесно време изгледа да доноси добра, то извесно није она што доноси добра, него је то милост %ожја која се за неко време не удаљава ни од најљући) противника %ожји). Јер је %ог човекољубив, и не свети се одма), него дуго трпи и чека покаја$е. ! јер -н жели да се сви људи спасу и до3у до позна$а !стине. Занесен навиком на овај свет човек понекад помисли да може нешто ваљано учинити и мимо %ога, па чак и насупрот %ога и %ожјег закона. 5чини се занеше$аку понекад да може сам од себе постати добар, или богат, или мудар, или славан. Но та занесеност или га брзо разочарава, те га умудрује и враћа трезвена %огу, или га пак односи низ мутну буји(у света док савршено не изгуби човечанско достојанство, и док се као сенка потпуно не преда у руке невидљиви) зли) сила. онај ко посматра овај свет као трепереће чудо %ожје, и себе као чудо усред чуда, непрестано испитује путеве +ромисла по вијугама тога непрегледног и задивљујућег низа чуда. =акав само може говорити као што је апостол +авле говорио ;а поса"и*, полос зали, а <ог "а"е те узрасте. %ако нити је онај то који са"и, ни онај који зали$а, него <ог који "аје те расте 6G 2ор. C, HIE9. Сличну мисао изражава и послови(а која постоји код многи) народа чо$ек пре"ла'е а <ог распола'е. >овек предлаже планове, а %ог прима или одба(ује. >овек предлаже мисли, речи и трудове, а %ог усваја или не усваја. ?та усваја %ог -но што је ;егово, оно што је од ;ега. Све што није ;егово, и што није од ;ега, и што не личи на ;ега, %ог одба(ује. ко оспо" не сази"а "ом, узалу" се тру"е зи"ари. ко зидари зидају у име %ога, сазидаће палату, ма $и)ове руке биле слабачке и гра3а оскудна. ко ли пак зидари зидају у име своје, а насупрот %ога, $и)ов ће се посао расути, као што се расула кула вавилонска. "асула се не само једна кула вавилонска у историји, него многобројне такве куле које су зидали поједини светски завојевачи са жељом, да све народе саберу под један кров, под свој кров, и под једну руку, под своју. "асуле су се у пепео и безбројне куле богатства, и славе и величине које су зидали поједини људи са жељом, да они завладају %ожјим стварима или %ожјим људима, и да буду као мали %огови. ли се није расуло оно што су зидали апостоли, светитељи и остали %ожји угодни(и. #ногобројна (арства људска, створена људском сујетом распала су се и ишчезла као сени, а <рква апостолска стоји и данас и стајаће усправно и на гробовима многи) данаш$и) (арстава. &вори римски) ћесара, који су ратовали против <ркве, леже у пепелу, док пештере и подземне катакомбе )ришћанске и данIданас стоје. Стотине (арева и краљева владало је Сиријом, +алестином и Dгиптом од $и)ови) мермерни) дворова чувају се само поједине изломљене плоче по музејима, док манастири и лавре, које су молитвени(и и испосни(и %ожји стројили у то исто време, и то по гудурама и пешчаним пусти$ама, стоје и
данас, и из $и) се беспрекидно кроз петнаест или седамнаест столећа уздижу к %огу молитве и мири мирисс там$ там$ан ана. а. Нема Нема те силе силе која која може може расут расути и %ожј %ожјее дело дело.. &ок &ок се двор дворов ови и и град градов ови и безбожнички руше, дотле колиба %ожја стоји. -но, што %ожји прст подупире, сигурније стоји него оно што сав свет својим ле3има подупире. ека подупире. ека се не *$али није"но није"но тело пре" <огом 6G 2ор. 7, B490 Јер сва су тела као трава која чека да се наброје $ени дани па да се претвори у пепео. Нека нас свемоћни *оспод *оспод сачува и од помисли, да ми можемо неко добро постићи и без ;егове помоћи и ;еговог благослова0 благослова0 Нека нам и данаш$е јеван3еље послужи као опомена, да се таква сујетна помисао не би никад ни зачела у нашој души. Јер данаш$е јеван3еље баш и говори о томе како су сви трудови људски узалудни, ако %ог не помогне. &ок су апостоли /ристови као људи сами ловили рибу, нису ништа уловили' а кад је /ристос наредио да још једном ба(е мрежу у море, толико толико се рибе у)ватило, да су се мреже по(епале. Но ево како гласи гласи (ела прича 5 време време оно стајае #сус ко" језера енисаретског, и $и"е "$е ла)е г"е стоје у крају, а рибари бе*у изили из 4и* и испира*у мре'е. # улезе у је"ну која бее &имоно$а, и замоли га "а мало о"макне о" краја7 се"а$и учае наро" из ла)е. =о је било једном приликом када силан свет беше налегао да слуша реч %ожју из /ристови) уста. &а би *а сви видели и чули -н није могао изабрати боље место зато од једне рибарске ла3и(е. ту на обали стаја)у две, и рибари бе)у запослени око испира$а своји) мрежа. =е ла3и(е нису ништа друго до обични рибарски чам(и с једрима, какви се с е и данас употребљују на језеру *енисаретском. *енисаретском. Fа3и(а у коју је *оспод *оспод улегао припадала је рибару Симону, до(нијем апостолу +етру. *оспод дакле замоли Симона, да мало одмакне ла3и(у од краја, а кад Симон то учини, -н седе и поче учити народ. ка" преста го$орити, рече &имону *ај"е на "убину и ба3ите мре'е с$оје те ло$ите. 5лазећи у чама( *оспод је унапред имао у виду неколико добри) (иљева које је )тео постићи. +рво из чам(а је лакше поучио народ и користио народу на)ранивши му душу Својом слатком науком. &руго, знајући да су рибари у бризи и тузи што те ноћи ништа нису уловили, -н је )тео да и) утеши богатим богатим ловом ловом рибе и тако тако задовољи задовољи $и)ове $и)ове телесне и друге друге спољаш$е спољаш$е потребе. Јер %ог се стара о нашем телу као и о души нашој. -н је !нај који "аје *рану с$аком телу 6+с. 7CH, BJ9. =реће, )тео је *оспод да на)рани душу Своји) избраника вером у Себе, у Своју свемоћ и свемилост. свемилост. ! најзад, најзад, што је најглавн најглавније, ије, *оспод *оспод је )тео )тео да очигл очигледно едно покаже учени(има учени(има Својим, а кроз $и) и свима нама, да је с ;им и кроз ;ега вернима све могуће, као и да су сви трудови и напори људски без ;ега празни као што су биле празне мреже рибара који сву ноћ ловише и ништа не уловише. +ошто је, дакле, *оспод постигао један (иљ поучивши народ. -н сада греди ка другоме. Зато Зато наре3ује Симону да крене на дубину и да ба(е мреже поново. # о"го$ори &имон и рече му учитеу, с$у но смо се тру"или, и нита не у*$атисмо али по т$ојој речи ба3иу мре'у. # учини$и то у*$атие $елико мнот$о риба, и мре'е им се про"рее. # намагое на "руго$е који бе*у на "ругој ла)и "а "о)у "а им помогну7 и "о)ое, и напуние напуние обе ла)е тако "а се гото$о потопе. Симон још не зна ко је /ристос' он *а назива само учитељем, и одаје #у поштова$е као што су чинили и многи други. Но он још стоји далеко од верова$а у /риста као Сина %ожјег и *оспода. Најпре #у се јада, како су се сву ноћ трудили и ништа нису уловили. Но из поштова$а према /ристу, као добром и мудром учитељу, он пристаје, да *а послуша и поново ба(и мрежу. Никад %ог не награ3ује труд људски толико, колико -н награ3ује послушно ср(е. Срдачна послушност +етрова у толико се показала већа што је он одма) следовао речи /ристовој, мада је морао бити тешко уморан и неиспаван, и уквашен, и зловољан, после свеноћног узалудног труда. Зато је $егова послушност брзо била награ3ена милошћу /риста и послушношћу риба. Јер -нај који је створио рибе, наредио им је ду)ом Својим да се скупе и напуне мреже. "ибе су безгласне, те им *оспод и не наре3ује на глас да у3у у мреже, као што је на глас наре3ивао )учном ветру да престане и бучном мору да се утиша. Не гласом и речју но силом *оспод$ом рибе су се упутиле на место које им је одре3ено. Сабравши толику рибу *оспод је богато наградио свеноћни труд рибара, растерао $и)ову бригу и задовољио $и)ове спољаш$е потребе. =ако је -н постигао и други Свој (иљ тога дана.
@идевши толику количину количину рибе, какву свакако свакако у животу није видео, Симон, и још неко ко је био у ла3и, дадоше знак својим друговима да им при3у са својом ла3ом. ! не само да се напуни Симонова ла3а него још и ла3а Јакова и Јована, другова Симонови), и то тако, да од великог товара смал се ла3е не потопише. @ероватно би се и потопиле, да *оспод *оспод није био ту присутан. ка" $и"е &имон =етар, припа"е ка коленима коленима #сусо$им го$ореи изи)и о" мене оспо"е0 ја сам чо$ек греан7 јер га бее спопао стра*, и с$е који беја*у с 4им о" мнот$а риба које у*$атие7 а тако исто ;ако$а и ;о$ана, сино$е Зе$е"ео$е, који беја*у "руго$и &имоно$и. 5страшен 5страшен од неви3еног призора Симон пада на колена пред /ристом. -н ни часа није по сум$ао да се такав лов има приписати /ристовом присуству у ла3и а не $еговом 6Симоновом9 труду. =олико је тај дога3ај потресао душу Симонову, да он више не назива /риста учитељем но *осподом. Јер и људи могу бити учитељи, али *оспод је један. >увши /риста како из ла3е крај обале говори народу мудру науку Симон *а назива *осподом. @идите, како је дело главније од речи ! ми кад говоримо најсла3е речи људи људи ће нас назвати ученим људима, но ако само с амо делом покажемо оно што говоримо, људи ће нас назвати %ожјим људима. @ероватно да је и Симон, слушајући речи /ристове, мислио у ср(у своме како лепо и мудро говори0 +розревши ово +розритељ свију срда(а и ствари извео је Симона на дубину, да му покаже, да -н и твори оно што говори. Но ослушните, шта Симон рече *осподу #есто да изјави своју благодарност за оволики дар и своје дивље$е због овога чуда чуда он говори говори изи)и изи)и о" мене0 мене0 Нису ли и људи из гадаре молили /риста да оде од $и), када је -н ис(елио бесомучнога Јесу, али не из исти) побуда као +етар. *адар *адарин( ин(и и су гонили гонили /риста /риста од себе из корис користо тољу љубљ бља, а, јер им је жао било сви$а сви$а што што и) потопиш потопишее демони, демони, када и) *оспод *оспод истера из човека. човека. #е3утим #е3утим +етар говори говори јер сам ја чо$ек греан греан.. !з осећа$а своје грешности и недостојности он моли *оспода да иде од $ега. -во осећа$е своје сопствене грешности у присуству %ога јесте драго(ени камен душе. *оспод ово (ени више него све 1ормалне )имне дивље$а и благодарности. Јер ако човек пева %огу многе )имне дивље$а и благодарности а не осећа своју грешност, ништа му не вреди. =о осећа$е грешности води покаја$у, покаја$е /ристу, а /ристос препоро3ају. -сећа$е своје грешности почетак је пута спасе$а. 2ад неко дуго лута по странпути(ама онда му остаје само да иде тим путем и да с $ега више не скреће ни лево ни десно. ?та је помогла молитва онога 1арисеја који је мислио да )вали %ога )валећи себе у (ркви -н не би оправдан пред %огом него него онај (ариник који се груваше у прси вапијући к %огу. <о'е, %огу. <о'е, милости$ бу"и мени греноме 6Fк. 7K, 7C90 Но, гле, то је почетак +етрова школова$а у вери у /риста. &оћи ће време када ће он сасвим с асвим друкчије говорити *осподу. &оћи ће време када ће многи од следбеника /ристови) отићи од /риста, и када ће +етар рећи *осподу оспо *осподу оспо"е, "е, коме емо ии9 %и има речи $ечнога 'и$ота 6Јов. H, HHI HK9. сада, на почетку, почетку, устрашен од силе *оспод$е, *оспод$е, он #у говори изи)и о" мене0 Но није није само само +етра +етра обу обузео био био стра стра) ) него него и друг другов овее $его $егове ве Јак Јакова ова и Јова Јована на,, сино синове ве Зеведејеве, и све остале који бе)у с $има. Сви су они, дакле, почели са стра)ом од *оспода, а завршил завршили и су са љубављ љубављу у *оспод оспода. а. 2ао што је и писано писано почетак му"рости стра* оспо"4и 6+риче 7, E9. На +етров стра), клеча$е и узвик одговара благи и свепрони(љиви *оспод е бој се0 !" са"а е у"е ло$ити. =о јест овај свет је море страсти, <рква моја јесте ла3а, а Јеван3еље моје мрежа којом ћеш ловити људе. Ништа без мене нећеш моћи учинити, као ни прошле ноћи што ништа ниси могао уловити, али са мном ћеш увек имати толики лов, да ће ла3а бити препуна. %уди ми само послушан увек као што си био данас, и никакве се дубине нећеш убојати, и никад празан нећеш отићи из лова. # из$ука$и обе ла)е на зему, оста$ие с$е, и оти"ое за #сусом. #сусом. -ставише ла3е, нека други раде с $има што )оће. 5з то то +етар остави кућу и жену, жену, а Јаков и Јован кућу и о(а свога. ! отидоше за ;им. ?та има да се брину Нису ли се бринули и трудили (елу једну ноћ, па узалуд узалуд -нај који може без труда све да створи, моћиће да ис)рани $и) и $и)ове $и)ове сроднике. -нај
који одева одева траву пољску у лепше одело него што се могао оденути (ар Соломон, бринуће се и за $и)ово одело. /рана и одело то је нешто најма$е. #е3утим *оспод и) позива ка оном што је највеће, ка (арству %ожјем. +а кад им -н може дати оно што је највеће, како да и) неће снабдети са оним што је најма$е !сти апостол +етар до(није је писао с$е с$оје бриге ба3ите на +, јер се он брине за $ас 6G +етр. J, E9. ! најзад, кад ;ега слушају глуве и немуште рибе у води, како ови људи људи као словесни створовида *а не послушају Но (ела ова прича има и један скривени унутар$и смисао. Fа3а означава тело' мреже које се (епају означавају стари ду) у човеку, дубина морска означава дубину душе човекове. 2ада се живи *оспод усели у послушна човека, онда се човек откачује од обале овог материјалног света, и удаљав даљаваа се из чулн чулнее плићин плићинее на ду)о ду)овне вне дуби дубине. не. 5 овим овим дубин дубинама ама откри открива ва му *оспо оспод д безбројно богатство Своји) дарова, за којима се човек узалуд гнао сам својим трудом кроз (елу ноћ свога живота. Но ти дарови су тако огромни, па и) стари ду) не може да држи, него се од $и) (епа. Зато је *оспод и рекао, да се не лева но$о $ино у старе ме*о$е. Смотривши неса$ано богатство %ожји) дарова, послушни човек испу$ава се стра)ом и ужасом како од свемоћи %ожје тако и од своји) гре)ова. ! он би тад пожелео да се скрије од %ога, да %ог од $ега оде, а он да се врати своме староме ду)у и староме животу. Јер чим се човеку открије сјај и милост %ожја, одма) му се открије и $егова сопствена грешност, недостојност и дуговремена удаљеност од %ога. Но онога кога је извео на дубине ду)овне %ог не оставља нити се обзире на $егове болесничке болесничке вапаје вапаје иза) иза)и и о" мене0 мене0 него него га )рабри и теши теши речима речима не бој бој се0 се0 &аље, када %ог обда обдари ри послу послушн шнаа чове човека ка Свој Својим им неоп неопис исан аним им божа божанс нски ким м бога богатс тств твом ом,, -н не жели жели,, да то богатство остане само у $ему, као талант закопани у земљу од злога слуге, него %ог жели да послушни човек тај свој дар подели с другима. Зато +етар и призива још једну ла3у, да смести сву уловљену рибу, и дели лов са својим друговима, Јаковом и Јованом, и осталима који бе)у с $им. Но и Јаков и Јован и сви остали труде се око извлаче$а мреже, смешта$а рибе у ла3е и весла$а ка обали. =ако и сваки послушан човек, који прима дар %ожји преко другога човека, треба да зна, да тај дар долази од %ога а не од човека' треба одма), без одлага$а, да се почне трудити трудити око чува$а, умножава$а умножава$а и даљег деље$а тога дара. =о што послушни рибари извукоше извукоше ла3е на обалу, и оставише и ла3е и све и одоше за /ристом означава, да обдарени од %ога човек на дубинама ду)овним напушта своје тело са страстима и дотадаш$им грешним везама, ! напушта с$е, тј. напушта не само тело и телесне везе него и стари ду) и све везе старога ду)а сво га, и иде за -ним, који облачи сваког позваног у нову ризу спасе$а, и који непрестано зове послушне послушне на велике велике дубине дубине ду)овн ду)овне. е. =о што *оспод *оспод назива +етра лов(ем лов(ем људи људи означа означава, ва, да апостоли апостоли,, еписко епископи, пи, свештени(и свештени(и и сви уопште уопште )ришћани, )ришћани, који који су примили примили дарове од %ога, по љубави и по дужности труде се, да помоћу ти) дарова улове, то јест спасу што више људи. Свак према своме дару ко је примио више, мора и показати већи лов, а ко је примио ма$е, ма$е ће бити дужан и показати, као што јасно учи *оспод кроз причу о талантима. Слуга који је примио пет таланата показао је десет, а слуга који је примио два таланта показао је четири. Само да се нико не погорди %ожјим даром као својим, и не скрије га од људи, и не закопа га у гроб свога тела, јер ће такав самог себе осудити на геену ог$ену где је плач и шкргут зуба. ! тако ова јеван3елска прича препуна је поуке баш за наше време и наше поколе$е као што су рибарске мреже биле препуне благословене рибе. -, кад би људи нашег времена примили од овог јеван3еља бар само поуку о послушности према %огу0 Све остале поуке биле би испу$ене саме собом кроз послушност. ! сва добра која ср(е људско може пожелети била би уловљена злат златно ном м мреж мрежом ом јева јеван3 н3ел елск скее послу послушн шност ости. и. +ред +ред нама нама су два два прим пример ераа послу послушн шност ости и послушност риба и послушност апостола. Не зна се, која је од које дирљивија. "ибе следују наредби *оспода *оспода и без устеза$а стављају свој живот пред ;егове ноге. ;и) је *оспод и створио ради телесне потребе човека. Но гле, како рибе могу да задовоље и једну ду)овну потребу људи0 људи0 -дме -дметн тнут утим им од %ога %ога,, бунт бунтов овни ним м и непо непослу слушн шним им људ људима има оне оне су послу послужи жиле ле прим примеро ером м послушности према Створитељу. @аистину, ове рибе нису се могле већма прославити, па да су
још )иљаду година остављене да живе и пливају по *енисаретском језеру0 Свој живот оне су искупиле великом чашћу што су послужиле у плану *оспода !скупитеља као пример и укор непослушним људима. -чита је и неисказана милост *оспод$а у овоме. *оспод се служи свима Својим створе$има, да би повратио човека са пута погибељи, да би га пробудио, отрезнио и на првобитно $егово достојанство уздигао. Но дирљив је и пример апостолске послушности. +рости људи су обично више везани за свој дом и своје сроднике од светски) људи. Јер ови послед$и имају много разноврсни) веза по свету, те ако напусте једне везе остају при другим. ли ови прости рибари остављају све, кидају своје малобројне но врло јаке везе са светом, домом и родбином : и са самим собом : и следују *осподу на велику и богату ду)овну дубину. @реме је показало, да је $и)ову послушност *оспод божански наградио. -ни су постали стубовима <ркве %ожје на земљи и великим светилима у <арству на небу. +о)итајмо, дакле, и ми сви да се користимо $и)овим примером послушности. Ноћ нашега живље$а на земљи журно промиче, и сви наши трудови по овој ноћи остају узалудни, и мреже наше празне, и ср(а наша пуна зловоље, а душе наше и ум наш гладни : без %ожје помоћи. *оспод благи стоји код ла3и(е свакога од нас и моли. -н, Свевиш$и =вора( и Сведржитељ : моли свакога од нас, да *а пустимо у своју ла3и(у и да се са ;им без бојазни отиснемо из плићине и каљуге живота на велике дубине мора ду)овнога, где ће нам -н напунити ла3и(е наше сваким жељеним изобиљем0 +ослушајмо *а, дакле, док -н моли, јер кад сване, ми *а нећемо више видети као #олитеља него као Судију. Не одбијајмо ;егову молбу да у3е у наше ср(е и душу, као што *а ни +етар није одбио' јер -н жели да у3е не због Себе но због нас. Знајте, да није лако +речистоме ући под нечист кров. Знајте, да је то жртва што -н чини. Но -н ту жртву чини из љубави према нама. -н нас не моли, да у3е и нешто узме, него да да. -н моли да #у само дозволимо услугу и жртву : и жртву0 : за нас. >ујмо, браћо моја, глас #олитеља пре него што будемо чули глас Судије. *осподу и Спасу нашем !сусу /ристу слава и )вала, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ДЕВЕТНАЕСТА Јеванђеље о савр!еном милосрђу
Лука 6, >1?>6. Зач. 26. 2ад би се људи сваки дан сећали милоср3а %ожјег према себи и они би били милосрдни један према другом. Ништа тако не чини једнога човека немилосрдним као вера да нико нема милоср3а према $ему. Нико где је %ог Не награ3ује ли нас %ог сваки дан и сваку ноћ својим милоср3ем за немилоср3а људи ! зар није важније за нас да се у (арскоме двору (ар односи према нама с благоволе$ем него ли слуге (ареве ?та нам вреди, ако нас све слуге (ареве обасипају милошћу а (ар негодује према нама Lуди постају немилосрдни ишчекујући док се прво други покажу према $има милосрдни. Но гле, то исто и други чекају од $и)0 ! у том узајамном ишчекива$у милоср3а један од другог сви људи, више ма$е, постају немилосрдним. милоср3е није врлина која чека но која наступа. Јер откуда би људи уопште знали за милоср3е, да %ог није први наступио са Својим милоср3ем #илоср3е %ожје изазвало је милоср3е код људи' и да %ог није показао први Своје милоср3е, не би се у свету уопште знало ни за реч милоср)е. 2о с)вати милоср3е као врлину која наступа а не која чека, и као такву почне је испу$авати, томе ће се и небо и земља убрзо показати у другој боји. Јер ће убрзо познати и %ожје и људско милоср3е. #илоср3е је удар који непогрешно изазива варни(у. 2о даје тај блажени удар и ко га
прима, обоји(а осећају %ога ме3у собом. -нога часа осећа се милујућа рука %ожја на оба ср(а. Зато је *оспод и рекао бла'ени милости$и јер е помило$ани бити. #илоср3е је веће од сажаље$а, које су мудра(и у !ндији проповедали као највећу врлину. Један човек може се сажалити на просјака и проћи мимо $ега, но милосрдан ће се сажалити и помоћи просјака. %ити пак милосрдан према просјаку није још ни најтежа ни најкрупнија ствар у закону /ристовом : него бити милосрдан према непријатељу. #илоср3е је веће од прашта$а увреда. Јер опростити увреду то је прва половина пута ка %огу, а учинити дело милоср3а то је друга половина пута ка %огу. =реба ли и споми$ати, да је милоср3е веће од правде земаљске &а није милоср3а, људи би по самој земаљској, законској правди сви изгинули. Закон не може без милоср3а ни да одржи оно што постоји, док милоср3е ствара нова и велика дела у свету. #илоср3е је и сав овај свет створило. Зато је боље вежбати људе од дети$ства у позна$у сладости милоср3а, него ли у позна$у оштрине закона. Јер закону ће се моћи научити увек, али кад ср(е отврдне, тешко је повратити се и бити милосрдан. Јер ако су људи милосрдни, неће се огрешити ни о закон' али ако сав закон испуне, могу ипак бити сасвим празни од милоср3а и изгубити вена( славе који је %ог одредио милосрднима. &анаш$е јеван3еље говори о највишој врсти милоср3а : о љубави према непријатељима. *оспод !сус даје заповест : не савет него заповест : да љубимо и непријатеље своје. ! та ;егова заповест није узгредична и спорадична као што је то било пре ;ега на понеким ретким проплан(има закона, где је уопште ова заповест : више у виду савета него заповести : блеснула, него та заповест о љубави према непријатељима уздиже се на највидније место у Јеван3ељу. "ече *оспод како *оете "а чине $ама у"и чините и $и 4има тако исто. =о су уводне речи у данаш$е јеван3еље о љубави према непријатељима. +ре свега, ако )оћете да вама људи не буду непријатељи, не будите ни ви непријатељи људима. Јер ако је истина, да сваки човек у овоме свету има своји) непријатеља, онда то значи да сте и ви некоме непријатељ. 2ако онда можете за)тевати, да вам буде онај човек пријатељ коме сте ви непријатељ Зато ишчупајте прво корен непријатељства у ср(у своме, па тек онда пребројте своје непријатеље у свету. 5колико потпуније будете ишчупали тај зли корен у ср(у своме, и посекли све млади(е које из $ега стално избијају, утолико ћете ма$и број своји) непријатеља моћи набројати. ко )оћете, дакле, да вама људи буду пријатељи, ви морате прво престати бити непријатељи људима, па онда постати и $и)ови пријатељи. +останете ли пак ви пријатељи људима, број ваши) непријатеља или ће се врло сма$ити, или сасвим ишчезнути. Но то није главно. *лавно је, да ћете у том случају имати %ога за пријатеља. *лавно је за спасе$е ваше, да ви не будете ником непријатељ, а не да немате ниједног непријатеља. Јер ако сте ви непријатељ људима, онда и ви и ваши непријатељи спречавате ваше спасе$е' а ако ли сте пак пријатељи људима, онда и непријатељи ваши несвесно помажу зида$е вашег спасе$а. -, кад би сваки човек мислио само о томе, коликом је броју људи он непријатељ место што мисли колики је број људи $ему непријатељ0 За један дан тмуро ли(е овога света засјало би као сун(е. Заповест /ристова да чинимо људима оно што желимо да они нама чине тако је природна, и тако очигледно добра, да је и чудо и срам, што то није давно давним постало људима свакодневном навиком. Нико не жели да му људи чине зло : нека нико дакле не чини људима зло. Свако жели да му људи чине добро : нека свако дакле чини људима добро. Свако жели да му људи опросте кад згреши : нека дакле и он опрости људима кад ови згреше. Свако жели да се људи жалосте у $еговој жалости и радују у $еговој радости : нека се и он жалости у жалости други) људи и радује у $и)овој радости.
Свако жели да људи рекну добру реч о $ему, и да га чествују, и да га гладна на)ране, и болна оби3у, и го$ена заштите, : нека дакле тако исто и он чини људима. =о важи како за поједин(е тако и за групе људи, и за суседна племена, народе и државе. 2ад би ово постало усвојеним правилом од сви) сталежа, народа и држава, престала би злоба и борба ме3у сталежима, престала би мрж$а ме3у народима, и престали би ратови ме3у државама. -во је лек за све те болести, и другога лека нема. &аље говори *оспод # ако убите оне који $ас убе, как$а $ам је *$ала9 јер и грени3и убе оне који 4и* убе. # ако чините "обро онима који $ама "обро чине, как$а $ам је *$ала9 јер и грени3и чине тако. # ако "ајете у зајам онима о" који* се на"ате "а ете примити, как$а $ам је *$ала9 јер и грени3и грени3има "ају у зајам "а приме опет онолико. =о значи, ако чекате да вам се учини добро, па да га платите добром, не чините тиме никакво добро. >ека ли %ог да људи заслуже да и) огреје сун(е, па тек онда да нареди сун(у да греје !ли -н прво наступа са Својим милоср3ем и Својом љубављу #илоср3е је врлина која наступа а не врлина која чека. =о %ог показује очигледно од почетка света. !з дана у дан од почетка света %ог Својом шчедром руком расипа богате дарове свима Својим створе$има. Јер кад би -н чекао да прво ;егова створе$а ;ему нешто даду, не би постојао ни свет нити иједно створе$е у свету. ко љубимо оне који нас љубе, ми смо тргов(и који врше размену. ко чинимо добро само својим добротворима, ми смо дужни(и који одужујемо свој дуг. милоср3е није врлина која само враћа дуг, него врлина која стално задужује. ! љубав је врлина која стално задужује и не чека враћа$е. ко дајемо у зајам ономе од кога се надамо позајмљеног натраг примити, шта тиме чинимо +реносимо свој нова( из једне касе у другу. Јер то што смо дали на зајам ми сматрамо својом својином, исто онако као и кад је то било у нашим рукама. Но лудо би било помислити, да нас *оспод гор$им речима учи да не љубимо оне који нас љубе, и да не чинимо добро онима који нама добро чине. %оже са)рани0 -н тиме само )оће да каже, да је то један нижи ступа$ врлине, на који се и грешни(и лако успи$у. =о је најма$а мера добра, која чини овај свет сиромашним и људе ропски скученим и тесногрудим. -н жели да дигне људе на највиши ступа$ врлине, одакле се види све богатство %ога и %ожји) светова, и на коме скучено и устрашено ср(е роба постаје широко и слободно ср(е сина и наследника. Lубав к онима који нас љубе јесте само прва лек(ија у бесконачној области љубави' и чи$е$е добра онима који нама чине добро јесте само почетна школа у дугом низу вежба$а у доброчинству' и дава$е на зајам некоме ко ће нам вратити није никакво зло но добро, али то је само први и мајушни корак ка величанственом добру, које даје и не очекује враћа$е. 2ога *оспод овде назива грешни(има +рво незнабош(е, којима није откривена потпуна тајна истине и љубави %ожје. *решни(и су они зато што су отишли од првобитне истине и љубави %ожје, и место %ога узели овај свет за свога законодав(а, од кога су се и научили љубити само оне који $и) љубе и чинити добро само онима који $има добро чине. @елика тајна %ожје истине и љубави сада се поново открива кроз *оспода !суса : и то још у већем сјају него у почетку ствара$а : открива се она прво кроз народ јеврејски' кроз народ јеврејски, но не само за народ јеврејски него за све народе на земљи. +а како је %ог припремао Јевреје )иљадама година кроз закон и пророке за разумева$е и прима$е најпотпунијег открове$а тајне, то *оспод и назива и остале народе, огрезле у многобоштву, грешни(има. Но под грешни(има : и то још тежим од незнабожа(а : разуме -н све оне којима је тајна истине и љубави откривена, али који је нису одржали, него су се вратили : као пас на бљувотину : опет на најнижи ступа$ добра. #ећу таквима су многи и многи од нас по имену )ришћани, а по делима најпримитивнији незнабош(и. Јер каква нам је )вала, ако љубимо своје љубитеље и чинимо добро својим добротворима Не враћамо ли тиме нешто што смо узели на своје место Заиста, примили смо плату своју0 /валу заслужује само оно дело, које, колико толико, личи на дело %ожје љубави.
ли убите убите непријатее с$оје, говори *оспод, *оспод, и чините "обро, и "ајете у зајам не на"ајуи се ничему, бие $ам $елика плата, и биете сино$и нај$иега, јер је !н благ и неблаго"арнима и злима. <у"ите "акле милоср"ни као и ота3 о та3 $а то је милоср"ан. Dво највише висине на коју /рис /ристо тосс )оће )оће да узди уздигн гнее чове човека ка00 Dво Dво нау науке нечу нечуве вене не пре пре ;е ;ега0 га0 ! ево ево сјај сјајаа чове човеко ково вогг достојанства, неса$аног ни од највећи) мудра(а у историји0 ! ево човекољубља %ожјег које (ело ср(е човечје раствара у једну велику сузу0 @убите непријатее с$оје. Не каже не враћајте зло за зло, јер то је мало' то је само трпље$е. Нити каже љубите оне који вас љубе, јер то је чека$е на љубав' него каже љубите непријатеље своје' не трпите и) само, и не чекајте, него и) љубите. Lубав је врлина радна, активна' врлина која наступа. Но зар зар није није љуба љубав в прем премаа непр неприј ијат атељ ељим имаа непр неприр ирод одна на =ака =акав в је приг пригов овор ор исти исти(а (ан н с не)риш не)ришћан ћанске ске стране. стране. Не видимо видимо ли ми, да нигд нигдее у природ природи и нема нема пример примераа љубави љубави према неприј непријат атељи ељима, ма, него него само само према према прија пријатељ тељима има =ако =ако је приго приговар варано ано.. ?та може можемо мо на ово одговорити +ре свега наша вера зна за две природе за једну непокварену, непомрачену и неозлобљену гре)ом, за какву је знао дам у "ају, и за једну гре)ом покварену, помрачену и озлобљену, какву сви ми непрестано гледамо у овоме свету. 5 кругу оне прве природе љубав према непријатељима је сасвим природна. Јер у тој природи љубав је као вазду) којим сва створе$а дишу и живе. =о и јесте права природа коју је %ог створио. !з те природе просијава љубав божанска у ову нашу природу као сунчана светлост кроз облаке. ! што год на земљи има праве љубави, она долази из те природе. 5 кругу ове друге, земаљске природе љубав према неприј непријат атељи ељима ма могла могла би се због због своје своје ретко реткости сти назва назвати ти неприр неприрод одно ном. м. Но она ипак ипак није није неприродна него : у односу према земаљској природи : надприродна, или још најбоље рећи преприродна, пошто љубав уопште не долази у ову грешну природу из оне првобитне, безгрешне и бесмртне природе, која је пре ове наше природе. ли љубав према непријатељима тако је ретка, да се мора назвати назвати неприродном, говоре други приговарачи. ко је тако, онда је и бисер неприродан, и дијамант, а и злато. *ле, и они су ретки, па ко $и) назива неприродним !стина, једина <рква /ристова зна многобројне примере ове љубави. 2ао што има биљака које расту само у једном пределу земље, тако ова необична биљка, ова необична љубав расте и успева једино у пределу <ркве /ристове. 2о би )тео да се увери у постоја$е многобројни) примерака ове биљке и у красоту $ену, тај треба да прочита животе апостола /ристови), ота(а и исповедника исповедника вере /ристове, заточника заточника и мученика велике истине и љубави /ристове. ко ко није није немо немогу гућа ћа,, оно оно је та љуба љубав в у најм најма$ а$у у руку руку необ необич ично но тешк тешка, а, гово говоре ре трећ трећи и приговарачи. приговарачи. Заиста она није лака, нарочито нарочито за онога ко се тој љубави учи у даљини од %ога, а не из близине %ога, од кога та љубав једино и добија снаге и )ране. 2ако да ми не љубимо оне које %ог љуби %ог не љуби нас више него наше непријатеље, нарочито ако смо и ми непријатељи другим људима. ко од нас може рећи, да га нико у свету не назива својим непријатељем 2ад би сун(е %ожје грејало и киша росила само оне које нико нико не сматра својим непријатељем, заиста тешко да би који зрак сунчев уопште сишао на земљу и која кап кише пала у прашину земну. 2ако великог великог баука праве људи од непријатељства непријатељства према себи0 *ре) је утерао стра) у људе, те од стра)а подозревају непријатеље у свима створе$има око себе. %ог је безгрешан и безстрашан, зато не подозрева никога него љуби све. -н нас толико љуби, да и кад нас без нарочите наше криви(е окруже непријатељи, треба да верујемо, да је то са ;еговим зна$ем а ради нашега добра. %удим %удимо о праведни праведни и ре(имо, ре(имо, да су неприја непријатељ тељи и велики велики помоћн помоћни(и и(и наши у ду)овн ду)овном ом напредова$у. &а није било непријатељства од стране људи, многи и многи %ожји угодник не би постао пријатељ %ога. >ак и непријатељство самога Сатане бива корисно онима који имају ревност према свети$и %ожјој и према спасе$у душе своје. 2о је био већи ревнитељ свети$е %ожје и ко већи љубитељ /риста од апостола +авла +а ипак овај исти апостол прича, да кад му је %ог открио премноге тајне, допустио допустио је био злом демону да буде буде близу $ега и да му доса3ује. до са3ује.
/а се не би* понео за премнога откро$е4а, "а"е ми се 'ала3 у месо, ангел сатанин, сатанин, "а ме куа "а се не поносим 6GG 2ор. 7B, E9. +а кад сам демон и мимо своје воље доноси корист човеку, како да му не доносе користи људи, кудикамо блажи непријатељи од демона #огло би се смело рећи, да су често пријатељи једнога човека много штетнији по $егову душу, душу, него ли $егови непријатељи. ! сам је *оспод рекао и непријатеи непријатеи чо$еку постае "ома4и "ома4и 4его$и 4его$и 6#ат. 78, CH' #и)еј E, H9. -ни који живе под једним кровом с нама, и који су толико ужурбани око наше телесне неге и угодности, често су најљући непријатељи нашега спасе$а. Јер $и)ова љубав и брига нису упућени нашој души но нашем телу. 2олико је родитеља упропастило душу свога сина, колико браће душу свога брата, колико сестара душу своје сесте, колико жена душу своји) мужева0 ! то све из љубави према $има0 -во сазна$е, које се посведневно потвр3ује, јесте један крупан разлог више, да не треба сувише да се предајемо љубави своји) сродника и пријатеља, нити пак да ускраћујемо своју љубав према непријатељима. =реба ли још једном нагласити, да често, врло често, наши непријатељи су наши прави пријатељи =о што они нас узнемирују, служи нам на корист' и то што они нас изобличавају, служи нашем спасе$у' и то што они притеш$ују наш спољаш$и, телесни живот, помаже нам да се повучемо унутра у себе, и на3емо душу своју, и завапимо ка %огу живоме за спасе$е душе. @аистину, наши непријатељи често су наши спасио(и од пропасти, коју нам наши сродни(и спремају и не)отично лабавећи наш карактер и гојећи наше тело на рачун наше душе. Aините "обро и "ајите у зајам не на"ајуи се ничему, говори *оспод. =о јест чините добро свакоме човеку без разлике, да ли вас он воли или не воли' следујте примеру %ога који чини добро свакоме, и јавно и тајно. ко ваше добро не излечи вашег непријатеља од непријатељског расположе$а, ваше зло још ма$е ће га излечити. излечити. >ините добро, дакле, и онима који од вас нити траже нити очекују добра, и дајите у зајам свакоме ко од вас тражи, но дајите тако као да покла$ате, као да враћате ту3е а не као да дајете своје. 6M#илостив је онај ко милује ближ$ега оним што је сам примио од %ога или нов(ем, или )раном, или влашћу, или корисном речју, или молитво молитвом м : сматрајући сматрајући себе дужнико дужником м пошто пошто је више примио примио него што му је потребно. 2роз брат братаа $его $егово вогг %ог %ог у $ега $ега прос проси и и чини чини Себе Себе дужн дужник ико ом.N м.N =етар /амаскин.. ко ко ваш непријатељ не прима никакво ваше добро, ипак ви му можете учинити много добра. Не каже ли *оспод оспод молите се <огу за оне који $ас гоне 6#ат. J, OO9 #олите се, дакле, %огу за ваше непријатеље, и тако им чините добро. ко непријатељ ваш не прима од вас никакву милости$у и никакву услугу, примиће %ог вашу молитву за $ега. ! %ог ће омекшати ср(е $егово, и повратиће га ка добром расположе$у према вама. Није ни издалека тако тешко непријатеља обратити у пријатеља, као што се то људима чини. ко је то немогуће људима, могуће је %огу. -нај који зале3ену земљу обраћа у топлу рудину, по којој (веће расте, може растопити и лед непријатељства у ср(у људском, и учинити да у $ему расте мирисно (веће пријатељства. Но, наравно, није најважније то, да се ваш непријатељ непријатељ кроз ваше добро обрати и буде буде ваш пријатељ, него је најважније да он због мрж$е према вама не изгуби душу своју. За ово послед$е треба се молити %огу, а не за оно прво. За ваше спасе$е није ни најма$е важно, да ли ћете ви у овоме животу имати више пријатеља или непријатеља, но важно је и преважно, да ви не будете ником непријатељ а свима пријатељ у ср(у своме, у молитвама својим и у мислима својим. ко овако будете чинили, велика ће бити ваша награда. -д кога #ожда донекле и од људи, но у главноме од %ога. 2аква награда <иете награда <иете сино$и нај$иега и моћићете назвати %ога !3ем својим. # својим. # ота3 $а који $и"и тајно, платие $ам ја$но 6#ат. H9. ко не данас, а оно сутра' ако не сутра, а оно на крају крајева, пред свима ангелима и људима. Но какву би ми већу награду могли могли и очекивати очекивати осим да се назовемо назовемо синовима синовима ај$иега и да Највишега назовемо -(ем својим *ле, једини син Највишега је само *оспод !сус, и једини је он до сада називао %ога Својим -(ем. сада се и нама, заблуделим и грешним, обећава та иста част0 ?та значи та част Значи, да ћемо бити тамо где он буде у вечности 6Јов. 7O, C9, у слави у којој и -н буде, у радости којој краја нема. Значи, да нас љубав %ога -(а непрестано прати, кроз све недаће и муке овога
живота, и све окреће и устројава на наше крај$е добро. Значи, да нећемо остати у гробу кад умремо, него ћемо васкрснути, као и -н што је васкрснуо. ), значи да смо само привремено стављени на ову земљу као на острво мртви), но да нас чека част и слава и бесмртна красота у дому -(а небескога. =реба ли, уосталом, набројати сва она добра која очекују једно сироче кад га један (ар земаљски посини &овољно је само рећи то и то сироче посинио је (ар, и свак може одма) слутити, каква све блага очекују то сироче. наше посинаштво није људско него %ожје, %ожје, јер ми ћемо бити синови синови Највиш Највишега ега,, чији чији је Син и сам *оспод оспод !сус, !сус, синови синови <ара бесмртнога, <ара над (аревима. Нас %ог поси$ава не због наши) заслуга него због заслуга Сина Свог Јединородног, као што и вели апостол јер апостол јер сте $и с$и сино$и <о'ји $ером у риста #суса 6*ал. C, BH' Јов. 7, 7B9. /ристос нас прима за браћу Своју, зато нас %ог -та( прима за синове Своје. 5 самој ствари ничим ничим се ми не можемо учинити учинити толико толико заслужним да би се могли назвати синовима %ога живога. Смешно је и мислити, да ми можемо ма каквим делима, па ма то била и највећа љубав према непријатељима, заслужити и платити оно што *оспод !сус обећава верним служб службени ени(им (имаа Својим Својим.. &а раздамо раздамо све што имамо, имамо, и дамо сиромасима сиромасима'' да постимо постимо све дане живота свога и да као свећа стојимо дане и ноћи на молитви до краја крајева' да се ду)ом својим одвој одвојимо имо од тела тела свога свога као као од једног једног )ладно )ладногг камен камена, а, и да душом душом постане постанемо мо бестрас бестрасни ни и нечувствени за овај материјални свет' да се дамо попљувати и погазити од (елога света, и да се дамо гладним зверовима на )рану : ипак је то сасвим ништавна (ена онога блага, оне славе и оне неисказане милине, што доноси собом посиновље$е %ожје. Нема тог милосрћа на земљи нити има те љубави у смртном човеку, која би једног смртног човека могла учинити сином %ожјим %ожјим и бесмртним бесмртним гра3анином гра3анином (арства (арства небеснога. небеснога. Но /ристова /ристова љубав попу$ује попу$ује оно што човек не може. &а се нико од нас не би по)валио, да ће се својом љубављу моћи спасти, и својим заслугама отворити себи врата рајска. -туда -туда и заповест о љубави према непријатељима, непријатељима, ма колико крупна крупна и тешка да изгледа, изгледа, јесте само једна лепта коју %ог од нас за)тева да би нас пустио у близину Своју, у Своје раскошне дворове (арске. Не тражи -н од нас да ми испунимо ову заповест, заповест, да би себе учинили заслужним (арства и синовства ;еговог, ;еговог, но само да би пожелели то (арство и синовство изнад свега осталога. остал ога. -н то тражи од нас, колико колико да би ми само поверовали речи ;еговој и показали послушност према *осподу *осподу !сусу. !сусу. >име је дам био заслужио "ај Ничим' него му је дат "ај по љубави %ожјој. >име се дам држао у "ају до свога пада +ослушношћу према %огу, %огу, једино послушношћу. -нда када су он и жена му пос ум$али у заповест %ожју, они су већ самом том сум$ом и прекршили заповест %ожју, и пали у смртоносни гре) непослушности. +ри Новоме Ствара$у *оспод *оспод !сус тражи од нас оно исто што је тражио и од дама и Dве у "ају, наиме веру и послушност : веру, да је спасоносна по нас свака заповест ;егова, и безусловну послушност свакој свакој заповести ;еговој. -н је и дао све заповести Своје, па и ову о љубави према непријатељима, непријатељима, да би ми имали веру у ;егову реч и послушност послушнос т ;еговој речи. кад ма која ;егова заповест не би била добра и по нас спасоносна, зар би нам је -н и давао -н је најбоље знао, да ли је ова заповест природна или неприродна, могућа или немогућа' главно је за нас, да је -н ту заповест дао, и ми : ако желимо себи добра : имамо да је испунимо. 2ао што болесник с вером и послушношћу прима лек из руку лекареви) : био тај лек сладак или горак : тако смо дужни и ми, гре)о гр е)ом м раслабљени и помрачени, с вером и послушношћу испунити све што нам је заповедио човекољубиви човекољубиви Fекар душа наши) и *оспод *оспод живота нашега, !сус /ристос / ристос Син %ога живога. ;ему нека је слава и )вала, са -(ем и &у)ом &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. мин. НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТА ДВАДЕСЕТА Јеванђеље Јеванђеље о "ос#о$у "ос#о$у Вас%рситељу Вас%рситељу
Лука :, 11-16. 11-16. Зач. >B.
#ноги су се људи називали спаситељима човечанства, но ко од $и) икад помисли да спасава човека од смрти #ного је у историји било победила(а, но ко од $и) победи смрт #ного је било (арева на земљи, који су рачунали милионе живи) људи у своје поданике, но ко од $и) икад урачуна и мртве као живе поданике своје Нико, осим једнога и ни с ким несрав$ивога *оспода !суса /риста. -н није само нов човек, -н је нов свет, а =вора( новог света. -н је разорао подједнако и $иву живи) и $иву мртви) и посејао ново семе живота. #ртви су за ;ега били као и живи, а живи као и мртви. Смрт није била грани(а ;еговог (арства. -н је ту грани(у прегазио, и пружио (арство Своје уназад до дама и Dве и унапред до послед$ег ро3еног човека на земљи. ! смрт и живот људи -н је гледао друкчије него икад ма који смртни човек. -н је гледао и видео, да се живот није свршавао смрћу тела, али и да је права смрт умртвљавала неке људе и пре телесне смрти. -н је видео многе живе у гробовима, и многе мртве у живим телима. е бојте се они* који убијају тело а "уе не могу убити, рекао је -н Својим апостолима 6#ат. 78, BK9. Са смрћу тела, дакле, не наступа и смрт душе' ова може наступити од и због смртни) гре)ова, пре или после, без обзира на смрт телесну. Својим ду)овним взором *оспод !сус је парао време као му$а облаке, и пред ;им су се показивале живе душе, како они) који су давно умрли, тако и они) који се још нису ни родили. +ророк Језекиљ гледао је у визији поље пуно мртвачки) костију, и није могао знати, док му %ог није открио, да ли ће те кости оживети. &ине чо$ечји, *ое ли о'и$ети о$е кости0 упита га *оспод. ја реко* оспо"е, оспо"е, ти зна 6Јез. CE, 789. /ристос није гледао на мртвачке кости, него на живе душе које су становале и које ће становати у тим костима. =ело људско и кости људске само су одећа и ору3а душе. =а одећа стари и распада се као овештала )аљина. Но ту одећу %ог ће обновити и душе упокојени) поново у $у обући. /ристос је дошао да растера један прастари стра) људи, но и да донесе један нови стра) за оне који греше. Стари стра) људи јесте стра) од телесне смрти' нови стра) треба да буде стра) од душевне смрти' и овај стра) /ристос је обновио и појачао. 5 стра)у од телесне смрти људи призивају сав овај свет у помоћ' утвр3ују се у овоме свету, шире се у овоме свету' грабе овај свет, да би само осигурали што дужи опстанак свога тела, што дужи и што безболнији. <езумниче, рећи ће %ог телесном богаташу а ду)овном сирома)у, о$у но узеу "уу т$оју о" тебе7 а то си припра$ио чије е бити 6Fк. 7B, B89 %езумником, дакле, назива *оспод онога ко има стра) за тело а нема стра)а за душу. ! још је *оспод рекао нико не 'и$и оним то је су$ие богат 6Fк. 7B, 7J9. Него чиме живи Aиви %огом, који Својом речју оживљава душу, а душом тело. Својом речју *оспод !сус је васкрсавао и васкрсава грешне душе, умрле душе још пре телесне смрти. ! уз то је још обећао да ће васкрснути и мртва тела умрли) људи. -прашта$ем гре)а, Својом животворном науком, и Својим пречистим телом и крвљу -н је васкрсавао и васкрсава мртве душе. да ће на крају времена васкрснути и мртва тела, -н је то потврдио како Својим речима, тако и делом васкрсава$а неки) мртви) још за Свога живота на земљи, као и Својим сопственим васкрсе$ем. Заиста, заиста $ам ка'ем, рекао је *оспод, и"е час, и $е је настао, ка"а е мрт$и чути глас сина <о'јега, и чу$и о'и$ети 6Јов. J, BJ9. #ноги тешки грешни(и и грешни(е чули су глас Сина %ожјега, и душом су оживели. Но и многи телесни мртва(и чули су глас Сина %ожјега и поново су устали у живот. Један такав случај описује се у данаш$ем јеван3ељу. 5 време оно и)ае !сус у гра" који се зо$е аин, и с 4им и)а*у многи учени3и 4его$и и мнот$о наро"а. =о је било ускоро после чудесног ис(еље$а сина римског капетана у 2апернауму. Aурећи да што више добра учини, и тиме да дивни пример свима Својим верним, *оспод се упутио био из 2апернаума попут горе =авора. =у за гором, а на обронку Dрмона, и данас постоји село Наин, негда град огра3ен зидовима. *оспод је ишао у великој прат$и од
ученика и народа. Сви су они видели многобројна чудеса /ристова у 2апернауму, но сви су били жељни да виде још и чују још. Јер су чудеса /ристова била нешто што се дотле није ни чуло ни видело у !зраиљу, а речи су ;егове биле као реке меда и млека. Cао се прибли'ие $ратима гра"ским, и гле изноа*у мрт$а3а, је"ин3а сина матере 4его$е, а она бее у"о$и3а и наро"а из гра"а много и)ае с 4ом. =ек што је *оспод стигао пред капију града са прат$ом која је пратила ;ега, Aивога, у сусрет им иза3е из града прат$а која је пратила једнога мртвога. ! тако се сретоше *осподар и слуга, Aивотодава( и смрт. 5мрли је био дечко, што се види из речи којим га је /ристос ословио момче0 и још из тога што га -н "а"е матери, пошто га оживе. #ајка умрлога морала је бити из богатије и познатије куће, што показује многобројност учесника у прат$и, и наро"а из гра"а много и)ае с 4ом. # $и"е$и је оспо" са'али му се за 4ом, и рече јој не плачи. Због мајке је и била тако велика прат$а, једно због тога што је она била из угледније куће, а друго због великог удара који јој је нанет губитком једин(а сина. Aалост је морала бити велика код сви) присутни), и та жалост је још више повећавана очајним плачем и нари(а$ем мајке. Јер и ако ми сви очекујемо учешће у жалости нашој, када нам смрт уграби некога најмилијега, ипак једва што може све то учешће сма$ити наш јад и чемер. 2ад немоћ немоћи доноси уте)у, онда је то слаба уте)а. !ма једно тајно осећа$е, које обузима све оне који стоје око мртва(а, једно осећа$е које се ретко објављује' то је стид људи од смрти. Не само да се људи страше смрти, него се и стиде смрти. -вај стид је доказ, још јачи доказ него стра), да је смрт последи(а гре)а људскога. 2ао што се болесник стиди да покаже лекару своју тајну рану, тако се и сви савесни људи стиде да покажу своју смртност. =ај стид од смрти доказује наше бесмртно порекло и бесмртну намену. ! животи$е се крију кад умиру' као да и оне осећају стид од своје смртности. колики је тек стид код високо просвећени) ду)овни) људи0 ?та помаже сва наша вика и галама, сва сујета, сва част и слава у часу када осетимо да се разбија земљани суд у коме је становао наш живот Стид нас обузима како због слабости тог суда, тако и због безумне сујете којом смо (елога века тај суд пунили. Нашто крити стид нас обузима због смрада којим смо напунили суд наш телесни и који ће по смрти истећи из $ега не само попут земље него и попут неба Јер садржина нашега ду)а даје или мирис или смрад и души и телу људском, како је ко и како чим пунио свој ду) за живота : мирисом неба или смрадом гре)а. *осподу !сусу сажали се над очајним људима. -н се често сажаљевао над немоћи људском. гле"ајуи у"е са'али му се, јер беја*у сметени и расејани као о$3е без пастира 6#ат. 4, CH9. 2ад ов(е виде пастира, нити су сметене нити су расејане. 2ад би сви људи непрестано имали пред очима живога %ога, не би били сметени ни расејани. Но једни *а виде, други *а траже да виде, трећи *а никако не виде, а четврти се ругају онима који *а виде и који *а траже. Зато су људи пометени, и зато су расејани, то јест свак себи постаје пастир и свак иде својим путем. 2ад би људи имали упола онолики стра) од свеприсутнога %ога колики стра) имају од смрти, не би се страшили смрти' о, још више него то : не би се ни знало за смрт у свету0 : Нарочито се сажали *оспод у овом случају на бедну мајку, и рече јој не плачи0 -н је прозрео у душу $ену и прочитао све што има у $еној души. 5мро јој муж, она се осетила осамљена' сада јој умро и једина( син, и она се осетила савршено осамљена. где је Aиви %ог Зар може неко бити осамљен будући у друштву %ога ! зар прави човек може уопште имати неко друштво тако блиско као што је друштво %ога Није ли нам %ог ближи него ота( и мајка, и браћа и сестре, и синови и кћери -н нам додаје и одузима сроднике, но -н се од нас не одмиче, нити стари ;егово око над нама, нити се ме$а ;егова љубав према нама. Сви убоди смрти срачунати су на то, да се што више припијемо уз %ога свога, %ога живога. е плачи0 теши *оспод ожалошћену мајку. =о говори -нај који не мисли као многи од нас, да је душа умрлога дечка отишла у гроб пре одласка тела, -нај који зна где је душа умрлога' -нај који управо држи душу ту под Својом влашћу. ! ми тешимо ожалошћене са тим истим речима Не плачи0 ма да је и наше ср(е испу$ено плачем. Но сем тога и сажаље$а ми се осећамо
немоћни, да ишта друго понудимо ожалошћеноме. =олико је сила смрти надрасла нашу снагу, да ми милимо као инсекти у $еној сен(и' и затрпавајући мртва(а земљом осећамо увек да један део себе затрпавамо у гробни мрак смрти. Не говори *оспод жени не плачи зато, да покаже, да уопште не треба плакати за мртвим. *ле, и -н је плакао над мртвим Fазаром 6Јов. 77, CJ9' и плакао је унапред над многима који ће до(није имати да пострадају са пропашћу Јерусалима 6Fк. 74, O79, и најзад по)валио је као блажене оне који плачу : јер е се утеити 6#ат. J, O90 Ништа тако човека не смирава и не чисти као плач. 5 православној методи(и спасе$а плач долази мећу прва средства очишће$а душе, ср(а и ума. Не само да ми треба да плачемо над умрлима, него и над живима, а нарочито сами над собом, као што је и *оспод препоручио женама Јерусалимским не плачите за мном, него плачите за собом и за "е3ом с$ојом 6Fк. BC, BK9. Само постоји разлика измећу плача и плача. постол +авле наре3ује Солу$анима "а не тугују као они који немају на"е 67. Сол. O, 7C9, тј. као незнабош(и или безбожни(и. Јер ови тугују за умрлим као за потпуно изгубљеним. /ришћани пак треба да тугују за умрлим не као за изгубљеним, него као за грешним, због чега $и)ова туга треба да је увек спојена с молитвом %огу, да би %ог опростио гре)е умрлога и увео га по милости Својој у (арство небеско. Због своји) гре)а )ришћани треба да тугују и плачу и над самим собом, и то што више то боље' али ипак не као они који немају вере и наде него, напротив, баш зато што имају веру у Aивога %ога и наду у %ожју милост и у вечни живот. +а кад је плач тако користан, у )ришћанском смислу, зашто онда *оспод говори мај(и умрлога детета не плачи9 =о је опет један сасвим различит случај. -ва жена плакала је као она која нема наду' и уз то она није плакала за гресима свога детета нити за својим сопственим гресима, него за телесним губитком свога детета, за $еговим тобож$им униште$ем, и за вечним растанком с $им. #е3утим ту је био присутан Син %ожји, властитељ живи) и умрли). 5 ;еговом присуству није требало плакати, као што се у ;еговом присуству није морало постити. 2ад су 1арисеји преба(ивали *осподу, како ;егови учени(и не посте као што чине Јованови учени(и, *оспод је одговорио мо'ете ли с$ато$е натерати "а посте "ок је 'еник с 4има 6Fк. J, CCICO9 !сто тако зар треба неко да плаче у присуству Aивотвор(а, у чијем (арству не постоје мртви него само живи ли ожалошћена удови(а не познаје /риста нити силу %ожју. -на тугује за својим једин(ем безнадежним тугова$ем, каквим су туговали у то време сви остали Јевреји као и Јелини, који или нису ни имали или су изгубили веру у васкрсе$е мртви). На ту $ену безумну тугу из незна$а ражали се милосрдни *оспод, и рече јој не плачи0 Не рече јој -н да не плаче у оном смислу у ком многи и данас говоре ке плачи, ожалошћенима за својим умрлим, то јест не плачи, јер га плачем не можеш повратити0 таква је судба0 сви ћемо ми тим путем0 =о је неутешна уте)а, коју ми дајемо другима, но која ни нас не теши кад нам долази од други). &руго мисли /ристос кад каже жени не плачи0 -н мисли, не плачи, јер Ја сам ту0 Ја сам пастир свију ова(а, и ниједна се ов(а не може сакрити од #ене, а да Ја не знам где је. =вој син није умро онако како ти замишљаш, него му се само душа раставила од тела. Ја имам власт над $еговом душом као и над телом. ! због твоје жалости и из незна$а и неверова$а, као и због незна$а и неверова$а свега овога око тебе, Ја ћу поново саставити душу дети$у са $еговим телом, и повратити га поново у живот, не толико због $ега колико због тебе и због овога народа. &а би ви сви веровали, да Aиви %ог бди над људима, и да сам Ја -нај који је требао доћи као #есија и Спаситељ света. : 5 томе смислу, дакле, *оспод говори мај(и не плачи0 ! пошто је изрекао ову реч, тада је приступио делу. # приступи$и при*$ати се за сан"ук7 а носио3и ста"ое, и рече момче0 теби го$орим, устани0 +ри)ватити се до мртва(а или до мртвачки) ствари сматрало се код Јевреја нечистим, и било је забра$ено. =а је забрана имала свога смисла док се %ог у !зраиљу поштовао и живот људски (енио изнад свега на земљи. Но кад се сма$ило право богопоштова$е као и поштова$е живота људског, тада су многе заповести, па и ова ме3у $има, постале као сујевери(е, и протрчале су на прво место мимо главне заповести %ожје. =ако је било, на пример, и са обреза$ем тела и нерадом у Суботу. &у) ови) заповести био се сасвим
изгубио, и место ду)а остало је обожава$е 1орми или слова заповести. /ристос је повраћао ду) и живот ти) заповести, но ср(е народни) старешина, чувара закона %ожјега, толико је било потамнело и одрвенило, да су они )тели убити /риста зато што је у Суботу лечио болеснике 6Јов. J, 7H90 ;има је Субота била важнија него човек, чак важнија него ли и сам Син %ожји. Но *оспод се није освртао на срд$у старешина' -н је продужавао исти(ати сваком приликом, да је живот и спасе$е човечје душе важније од стари) умртвљени) преда$а и обичаја. =о је -н )тео намерно истаћи и овом приликом, при)вативши се противзаконо за сандук мртва(а. Но чудо васк васкрс рсе$а е$а,, које које је *оспод спод овом овом прил прилик ико ом изве извео, о, тако тако је било било пора поражав жавај ајућ уће, е, да немоћ немоћне не старешине јеврејске нису смеле овом о вом приликом приликом отворити уста да учине свој приговор. Момче, Момче, теби го$орим, устани0 *оспод оспод !сус !сус запове заповеда да мртва( мртва(у у од Свог Свог имена, имена, а не као као проро(и !лија и Јелисеј, који су се молили %огу да %ог васкрсне мртве. -но су биле слуге %ога Aивога, а ово је ;егов Син Јединородни. Својом божанском влашћу, дакле, заповеда *оспод дечку да оживи и да се дигне. %еби го$орим0 =им речима : које *оспод није употребио ни при једном другом васкрсе$у мртва(а : )оће -н да покаже и нагласи да -н ово дело чини искључиво по Својој божанској моћи. /оће тиме да покаже да он има власт над мртвима као и над живима. Јер ово чудо није се десило по вери мајке тога момчета, као у случају васкрсе$а кћери кнеза Јаира' нити је пак ико из те поворке за мртва(ем очекивао овако моћно чудо, као што је био случај са васкрсе$ем Fазара. Не' нити је се ово чудо десило по нечијој вери, нити по нечијем ишчекива$у, него искључиво по моћној речи *оспода !суса. # се"е мрт$а3, и ста"е го$орити7 и "а"е га матери 4его$ој. >у 4его$ој. >у твар свога Создатеља и послуша послуша заповес заповестт. -на иста иста божан божанска ска моћ, моћ, која која је првоби првобитно тно ду)ну ду)нула ла живот животвор ворни ни да) у прашину и од прашине створила човека, дејствовала је и сада, да мртав пра) оживи да крв проради и очи прогледају, и уши прочују, и језик проговори, и кости са месом ставе се у покрет. *де је да је била тада душа умрлога дечка, она је чула глас свога Старешине, и на ма) се вратила у тело, да заједно са телом изврши заповест ;егову. ;егову. +озна поданик глас <ара свога, и одазва се. &ечко се исправи и седе у сандук, и ста"е го$орити. Зашто одма) отпоче говорити &а не мисле људи да је то нека волшебна опсена, да не мисле да је то нека авет ушла у $егово тело и исправила га у сандуку. =реба сви да чују глас и речи оживљенога, да не би ни најма$е сум$е било, да је то он, а не неко други у $ему. !з истог тог разлога *оспод узима дечка из сандука и предаје га матери $еговој : и "а"е га матери 4его$ој. 2ада га мајка позна и прими, и загрли, онда ће ишчезнути стра) и сум$а и код остали) присутни). Још га *оспод узима Својим рукама и предаје мај(и зато да би јој показао, да јој га даје као дар, и сада као и онда када га је она родила. Aивот је дар %ожји. Aивот сваког сваког човека дарује %ог из Своје руке. ! не гнуша се %ог ниједног створеног човека, да га узме за руку и упути у овај земаљски, времени живот. Још и зато узима *оспод *оспод васкрсло дете и предаје га мај(и, да јој покаже, да јој -н није узалуд рекао не плачи0 плачи0 2ад јој је то рекао, -н је већ мислио да јој пружи уте)у не само тим речима, које је жалосна мајка могла чути тога дана од многи) познаника, него једним делом које представља неочекивану и савршену уте)у. ! најзад, још и зато *оспод чини то тако, да би нас поучио, да кад чинимо неко добро дело треба да га чинимо по могућству лично, пажљиво и благодушно' а не преко други), и не небрижљиво, и не с досадом, колико само да се што пре отресемо онога коме коме чинимо дело милоср3а. +осмотрите, +ос мотрите, колико колико има красоте и љубави у свакој речи речи и у сваком покрету *оспода *оспода и Спаса нашега0 -н и овом приликом, као и увек пре и после овога, показује, да је не само савршен сваки дар %ожји, него је савршен и начин начин на који који %ог дар дарује. стра* обузе с$е, и *$аа*у <ога го$ореи $елики $елики пророк уста ме)у нама, и <ог по*о"и наро" с$ој. /ристос је успео Својим пажљивим поступа$ем са дететом и мајком да отклони стра) од немани и волшебства, али је зато ипак остао стра). Но тај стра) је био добар, до бар, пошто је то био стра) од %ога и изазивао је )ваље$е и славље$е сла вље$е %ога. Народ говори о /ристу као о великом пророку. пророку. Народ је очекивао великог пророка, кога је %ог још #ојсеју обећао послати посл ати народу !зраиљском !зраиљском 6J. #ој. 7K, 7K9. -вај народ још се није могао уздићи до појма о /ристу као Сину
%ожјем. Но добро се могао ду) овога народа, ду) толико помрачен помрачен и зг$ечен од стране народни) старешина, уздићи и до с)вата$а /риста *оспода као великог пророка. &а су се народне старешине из Јерусалима, које су исто овако гледале чудеса чудеса /ристова, и то многобројна, могле уздићи бар до овог с)вата$а простога народа, они би се уздржали од страшног злочина осуде и убиства Сина %ожјега. Но свак је чинио чуда чуда свога рода према своме ду)у д у)у и ср(у /ристос је мртвима повраћао живот, а старешине јеврејске су и живима одузимали живот. -но је био >овекољуба(, >овекољуба(, а ово човекоуби(е човекоуби(е и : богоу богоуби(е. би(е. -но је био >удотвора( >удотвора( добра' а ови су били чудотвор(и чудотвор(и зла. Но на крају крајева ове опаке старешине нису ником могли одузети одузети живот до себи самима. ! сви проро(и, које су они побили, ос тали су вавек живи и код код %ога и код људи, људи, док су остали скривени као змије у сен(и ти) пророка, да путују из покоље$а у покоље$е покоље$е и да од сваког покоље$а покоље$а примају осуд ос уду у и проклетство. !сто тако, убивши /риста они нису убили ;ега но себе. -нај који је тако лако васкрсавао друге, васкрсао је и самога Себе, и појавио се на небу и на земљи као највећа светлост, која што се више гаси све се више разбуктава и све јасније светли. =ом =ом светлошћу ми сви живимо и дишемо и радујемо се. с е. =а ће Светлост над светлостима још једном, и то ускоро, ускоро, објавити се земљи и свима свима живим и мртвим. =о =о ће бити онда када *оспод !сус до3е да закључи историју људску, да васкрсне мртве из гробова, и да суди свима људским људским бићима, која су живела на земљи, почев од дама па све до закључка времена. =ада ће се још једном, и то у највећој мери, обистинити речи Спаситељеве. заиста, Спаситељеве. заиста, заиста $ам ка'ем ка'ем и"е час, и $е је "оао, ка" е мрт$и чути глас &ина <о'јега, и чу$и о'и$ети. >уд о'и$ети. >удо о васкрсе$а сина удови(е у Наину и десило дес ило се колико колико из милосрћа према ожалошћеној мај(и толико толико још и да помогне нашој вери у послед$е пос лед$е и свеопште васкрсе$е, чудо чудо над свима чудима, чудима, у правду над сваком правдом, и у радост над сваком радошћу. *осподу !сусу слава и )вала са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. вечност. мин. НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ДВАДЕСЕТ П&ВА Јеванђеље Јеванђеље о "ос#о$у "ос#о$у Сеја'у
Луки 8, 5-15. Зач. >5. <ео свет је једна дуга прича, састављена из безброј прича. 2ао прича испричана тако је пролазан овај свет, и све што је у свету. Но ду)овно језгро, што се скрива у љускама сви) прича, остаје трајно и не гине. -ни људи који овим причама )ране само очи и уши, остају ду)ом гладни. Јер ду) се )рани језгром ти) прича, а они нису у ста$у да до3у до тог језгра. Неду)ован, чулни човек, )рани се зеленим лишћем многобројни) прича, и остаје увек гладан и узнемираван гла3у. &у)ован човек тражи језгро ти) многобројни) прича и )ранећи се језгром бива сит и миром испу$ен. +риче су и све ствари што постоје, јер све оне као зелено лишће, или као љуске, обмотавају скривено језгро. +риче су и сви дога3аји што се збивају, јер и они су само одело ду)овног садржаја, ду)овне језгре, ду)овне )ране. +остављен у овај свет човек је као потопљен у море мудрости %ожје, исказане у причама. Но онај ко само очима гледа ову мудрост, не види ништа осим )аљине у коју је та мудрост одевена' гледа и види одећу природе, но ду) и језгро природе не види' слуша и чује природу, но слуша и чује пусте гласове, а смисао не разуме. Нити се оком да видети језгро природе, нити са у)ом да чути смисао $ен. &у) проналази ду)' смисленост гледа смисао' разум сусреће разум' љубав осећа љубав. Заиста, свет је овај бедан и жалостан по својој )итрој пролазности, и ко се за $ега у)вати као за нешто битно само по себи, мораће пасти и зајаукати од бола и стида. Но свет је овај богата
ризни(а поуке поуке у причама, и ко буде буде тако с)ватио с)ватио свет и у том том смислу користио користио се светом, неће ни пасти ни посрамити се. ! сам *оспод *оспод !сус ради поуке људима људима често се служио причама из природе, то јест, стварима и дога3ајима из овога света. ! често је узимао за поуку обичне ствари и обичне дога3аје, да би показао каква се )ранљива језгра и како се дубоки садржај скрива и у свима $има. 5 необичним и ретки ретким м дога3 дога3ај ајим имаа и обич обични ни људ људи траж тражее неки неки ду)о ду)овн вни и знач значај ај,, као као у пада пада$у $у звез звезда да,, у земљотресима, у великим ратовима итд. само необични људи траже и налазе ду)овни смисао и у обичним, најчешћим, свакидаш$им дога3ајима. Најнеобичнији ме3у свима необичним који су по овој земљи икада )одили, *оспод !сус, као навлаш је узимао најобичније ствари из овога живота да би открио људима тајну вечнога живота. *ле, шта има обичниPе од соли, од квас(а, од дрвета горушична, од сун(а, од враба(а, од траве и кринова пољски), од пшени(е и кукоља, од камена и песка Нико од они) који посведневно гледају ове предмете само очима не би ни помислио, да у $има потражи скривене тајне (арства %ожјега. /ристос је застао баш код ови) предме предмета та и обрат обратио ио паж$у паж$у људи људи на $и) откри откривши вши неизм неизмерн ернее небеск небескее тајне, тајне, скриве скривене не под под спољаш$им спољаш$им изгледом изгледом $и)овим. $и)овим. !сто тако су прости и обични обични дога3аји, дога3аји, којима којима се *оспод оспод служио да представи и објасни (ео ду)овни живот човеков, или (елу историју људског пада и спасе$а, или крај света и Страшни Суд, или милост %ожју према грешни(има. @ековима су људи гледали обичне дога3аје сличне онима, какви су описани у причама о сејачу и семену, о пшени(и и кукољу, о талантима, о блудном сину, о неправедним виноградарима, но нико ни са$ао није, да се под лишћем ти) дога3аја скрива таква )ранљива језгра за ду) човечји, док *оспод *оспод није те приче сам испричао, $и)ово значе$е протумачи протумачио о и $и)ово језгро показао. &анаш$е јеван3еље излаже познату /ристову причу о сејачу, која по свом спољаш$ем виду излаже један врло обичан дога3ај, али која у својој унутар$ој језгри скрива самога *оспода !суса, и људске душе, и јеван3елску науку, и узрок пропасти и пут спасе$а људски) душа : све у један ма). #зи)е сејач "а сеје семе с$оје. 2олико прост толико и свечан почетак0 =о јест до3е време сеја$у, мразеви и снегови су приготовили земљу, орачи су узорали, пролеће је наступило, и : сејач изи3е да сеје. !зи3е сејач из дома свога, на $иву своју, да сеје семе своје : не ту3е но свој своје. е. =о је спољ спољаш аш$а $а прост простот ота' а' а ово ово је унут унутраш раш$а $а дуби дубина на сејач сејач је /рис /ристо тос, с, семе семе је јеван3елска животворна наука. наука. >овечји род је растресен и приуготовљен приуготовљен )иљадугодиш$им )иљадугодиш$им мукама мукама и страда$ страда$има има,, лута$и лута$има ма и вапај вапајим има, а, да прими прими божанс божанско ко семе семе живот животвор ворне не нау науке' проро(и су разорали $иву душа људски), и /ристос је заблистао као пролеће после дуготрајне и ледене зиме, и као сејач изишао да сеје. +роро(и су орачи, и -н је сејач. ко су проро(и посејали овде онде неко семе, то није било $и)ово семе него од %ога позајмљено. /ристос је изишао да сеје Своје семе. Fажни учитељи пре /риста узимали су од 3авола семе, и сејали га по свету као своје. /ристос не позајима ни од кога него у истини сеје Своје семе. #зи)е сејач ? но одакле изи3е и камо !зи3е Син %ожји из вечног крила -(а Свога, но ипак се не одвоји од тога крила. !зи3е у тело човечје, да као човек послужи људима. !зи3е као светлост што излази од сун(а, но ипак се не одваја од сун(а. !зи3е као дрво из корена свога не одвајајући се од корена свога. &уше су људске $ива ;егова' и -н изи3е на Своју $иву. &$ет кроза + поста, а -н до3е у свет : на Своју $иву, дакле, изи3е. &уше људске кроза ; посташе, и -н к &$ојима "о)е "о)е ? на Своју $иву, дакле, изи3е. ! тако из Свога боравишта изи3е, на Своју $иву до3е, да Своје семе сеје. =о је прави Сејач, окружен миром са сви) страна због неоспорне својине своје и чистоте и правде путева своји). не као слуге које из ту3ега дома излазе и на ту3у $иву долазе и ту3е семе сеју, па се понекад у злоћи својој забораве, те ту3е присвоје и назову својим, због чега и) окружава немир и стра). # ка" сејае, је"но (семе па"е крај пута, и погази се, и пти3е небеске позобае га. "руго па"е на камен, и изника$и осуи се, јер немае $лаге. # "руго па"е у тр4е, и узрасте тр4е, и угуи га. "руго па"е па "е на зему "обру, и изника$и "онесе ро" сто пута онолико. о$ореи о$о
по$ика ко има уи "а чује, нека чује. -ве послед$е речи показују, да прича има скривен смисао. Јер сви људи имају уши и могу лако чути глас и речи ове приче, но сви немају слу) ду)овни, да би чули ду) који дише у овој причи. Зато *оспод вели ко има уи "а чује, нека чује. <ела ова прича јасна је и истинита је чак и када се у $ој види само опис једног обичног дога3аја. Сваки тежак могао би потврдити из свог сопственог искуства, да све ово овако заиста бива са посејаним семеном на $иви. ! сваки ће вам моћи испричати своје трудове и муке око $иве да би спречио путеве преко $е, да би повадио каме$е из $е, и да би тр$е искрчио и спалио, те тако сву $иву учинио само добром земљом. Но ова прича није ни испричана због онога што свак из $е зна него због скривеног смисла што нико из $е раније није знао. -на је испричана због дубоке, трајне и ду)овне истине која се крије у $ој. ;ива представља душе људске' разнолики делови $иве означавају разнолике душе људске. Једне су душе као земљиште око пута' друге су као каменито земљиште $иве' треће су као тр$ак на $иви' а четврте као добра земља, удаљена од пута, и чиста од каме$а и тр$а. Но зашто сејач не ба(а семе само по доброј земљи, него и по путу, и по каме$аку, и по тр$аку Зато што је јеван3елска благовест јавна а не тајна' не тајна и не огра ничена само на један број људи, какве су биле многе тамне и ма3ионичарске самозване науке код *рка и Dгипћана, које су имале за (иљ више влада$е једног човека или једне групе људи над осталим људима него спасе$а душа људски). Dто $ам го$орим у тами, казујте на $и"ику7 и то $ам се апе на уи, пропо$е"ајте с кро$о$а 6#ат. 78, BE9. =ако је заповедио *оспод Својим учени(има : *лавни Сејач осталим сејачима. &аље, и зато што %ог жели спасе$е свима људским душама, јер !н *ое "а се с$и у"и спасу 6G. =им. B, O9 и нее "а ко погине 6GG. +етр. C, 49. &а је *оспод сејао своју божанску науку само ме3у добрим људима, онда би зли имали изговор и рекли би, да они нису ни чули за Јеван3еље. ! тако би своју пропаст приписивали %огу а не својој грешности. Но, пак неће пропасти %ожјом криви(ом, јер %ог је праведан, и никаква се криви(а не може ни приближити светлости правде ;егове. =о што три дела семена пропада није криви(а ни до сејача нити до семена него до саме земље. Нити ће бити крив /ристос ни ;егова света наука што ће многи људи пропасти, него сами ти људи. Јер они неће уложити труда и љубави да примљено семе одгаје' да га одбране од корова' да га удубе у плодородну дубину душе своје и да га сачувају до доноше$а плода и до жетве. Но макар и три дела $иве да остане бесплодно %ог ће имати обилату жетву Своје речи. 2ао што је и рекао кроз пророка реч моја ка" изи)е из моји* уста нее се $ратити к мени празна, него е учинити та ми је "раго, и срено е с$рити на та је поем 6!с. JJ, 779. ?то се неки људи неће користити /ристовом речју, то не значи, да је та реч узалуд посејана. 5 %ога је све могуће -н може учинити, да зато буде ;егова жетва на доброј земљи обилатија. 5 најгорем случају реч ;егова вратиће се ;ему, ако не друкчије а оно као талант закопани од злог слуге, или као мир донешен једној кући и од те куће непримљен. 2ао што је рекао *оспод апостолима, да назову мир свакој кући у коју улазе. # ако бу"е куа "остојна, "ои е мир $а на 4у7 а ако ли не бу"е "остојна, мир е се $а к $ама $ратит 6#ат. 78, 7BI7C9. Но боље, послушајмо самога *оспода како -н открива унутраш$и смисао ове приче. Јер ово је једна од ретки) прича у Јеван3ељу коју је сам /ристос протумачио. протумачио је зато што су га сами апостоли о томе питали учени3и +его$и пита*у га го$ореи та значи прича о$а9 он рече $ама је "ано "а знате тајне 3арст$а <о'јега7 а осталима у причама, "а гле"ајуи не $и"е, и слуајуи не разумеју. 5чени(има је изгледала ова прича баш због своје простоте тешко разумљива и на ду)овни живот мучно применљива. +рема јеван3елисту #атеју учени(и су прво поставили пита$е зато им го$ори у причама9 Јеван3елист Fука то пита$е пропушта и наводи оно друго пита$е та значи прича о$а0 /ристос им одговара на оба пита$а. +рво, -н прави разлику изме3у своји) ученика као слушала(а и остали) слушала(а. #ада су учени(и били прости људи, благодат је %ожја била с $има' и мада они у то време још нису били савршени,
ипак је $и)ов ду)овни вид био довољно отворен да познају тајне (арства %ожјега. ;има се могло понекад говорити и управо, без прича' но другима се није могло говорити без прича. да се и апостолима није могло увек говорити без прича, види се из /ристовог послед$ег говора $има о$о $ам го$ори* у причама, али е "ои $реме ка" $ам $ие неу го$орити у причама 6Јов. 7H, BJ9. зашто народу говори у причама /а гле"ајуи не $и"е, и слуајуи не разумеју. =о јест кад би им говорио управо, и без прича, они би гледали телесним очима и не би видели ништа, и слушали би телесним ушима и не би разумели ништа. Јер ду)овне ствари се не виде телесним очима, нити се чују телесним ушима. да ове речи имају тај смисао, јасно је из нешто друкчије изречене те исте речени(е код јеван3елиста #атеја : јер гледајући не виде, и слушајући не чују нити разумеју. =о јест кад им *оспод говори ду)овне истине наге, без одела прича и срав$е$а са стварима и дога3ајима из овога чулнога света, они не виде те истине, они и) не чују нити разумеју. Све ду)овне истине су из онога света : из света ду)овнога, небеснога : и само се ду)овним видом и слу)ом и разумом могу запазити и појмити. Но те ду)овне истине су изложене у овоме свету под оделом ствари и дога3аја. 2од многи) људи изгубљен је вид и слу) и разум за ду)овне истине. #ноги гледају само одело, и слушају само спољаш$и глас, и разумеју само спољаш$а својства и облике и природу ствари и дога3аја. =о је телесни вид, телесни слу), и телесни разум. *оспод !сус је познао слепило људи, и зато као премудри 5читељ руководи људе од телесни) предмета ка ду)овним, и од 1изички) чи$ени(а ка ду)овним. Зато им говори у причама, то јест у оном облику који је једино доступан $и)овом виду, и слу)у, и разуму. -дговоривши тако на прво пита$е *оспод прелази на друго прича о$а значи семе је реч <о'ја. које је крај пута то су они који слуају, али потом "олази )а$о, и узима реч из ср3а 4и*о$ога, "а не $ерују и "а се не спасу. Народу је рекао *оспод погази се, и пти3е небеске позобае га, а учени(има вели "олази )а$о и узима реч из ср3а. -но значи ово' и ово је објаш$е$е онога. 2ао што семе украј пута путни(и газе и пти(е зобају, тако 3аво гази и зоба усев %ожји, реч %ожју у ср(у човечјем. Зато мудар домаћин загра3ује $иву и одбија пут од $иве' и зато мудар човек загра3ује пут кроз ср(е своје, да зли ду) не )оди $име и не гази не сатире све оно што је од %ога у ср(у човечјем посејано. 2ад ми направимо пут кроз ср(е своје, онда тим путем пролази тамо амо светина од људи и демона. %ожанско се семе тада тре и упропашћује, а светина буд гази божанско семе буд још сеје своје семе зла. =акво разгра3ено и за свакога отворено ср(е личи на жену прељубну која изневерава свога мужа, и од себе прави смрадно сметлиште и бесплодни друм' на који најрадије слећу грабљиве тичурине небеске, то јест демони. Никаква људска душа није милија $има од оне која је од себе направила отворен друм. На камену и у тр$у семе бар поникне, но на друму она не може ни да никне од путника и мимопролазника, него га одма) табани сатру и 3аволи разнесу. %ожанско семе успева и доноси плода само у девичанској души, која није отворен друм него загра3ена и забра$ена $ива. ко би требало причу причом објаш$авати, онда би се прича о семену на путу најбоље објаснила причом о блудни(и. Зашто 3аво узима божанску реч из ср(а људи =о *оспод објаш$ава речима "а не $ерују и "а се не спасу. !з овога је јасно, да је вера у реч %ожју основ нашега спасе$а. -нај ко не држи реч %ожју у ср(у дуго и дуго : искључиво само реч %ожју : не може му се ср(е загрејати вером, те следствено не може му се ни душа спасти. &ок се још ср(е није загрејало од речи %ожје, 3аво жури да покраде и однесе реч %ожју из ср(а. %лаго оном ко чува реч %ожју у ср(у као највеће благо, не пуштајући ни људе ни демоне да тај свети усев газе и разносе. које је на камену то су они који ка" чују с ра"оу примају реч7 и о$и корена немају који за неко $реме $ерују, а ка" "о)е $реме куа4а отпа"ају. Најпре с радошћу примају, па за неко време верују, и најзад из стра)а отпадају. 2ао роб који је много година провео у тамни(и кад види да му је неко отворио врата и викнуо излази, слободан си0 -н се најпре обрадује и почне се спремати да иза3е' но кад помисли да се мора привикавати новом начину живота и
пословима, он се уплаши од тог новог, неизвесног, и радије се поново повлачи у таму затварајући сам тамничка врата пред собом. Сувише је земљано сун(е у страшљива(а, и од земљаности окаме$ено. "еч %ожја расте најуспешније при спољаш$им бурама и ветровима, као борје у планини. Но страшљива(, који је с радошћу примио реч %ожју, уплаши се од буре и ветрова, и напушта реч %ожју, одба(ује је, и прилепљује се поново својој земљаности. Земља даје брзе плодове, а на плод од речи %ожје треба чекати. +ри том страшљив(а разједа сум$а ако пустим ове плодове земаљске које имам у рукама, ко зна да ли ћу дочекати да окусим плодове које ми реч %ожја обећава ! тако страшљива( посум$а у %ога а поверује у земљу' посум$а у истину а поверује у лаж. ! вера не у)вативши корена у $еговом каменом ср(у ишчезава, и реч %ожја посејана по камену враћа се своме Сејачу. -вакви) страшљива(а и данас је много ме3у нама. +о вр)у $и)овог ср(а зазелени се вера у %ога. Но земља је врло плитка, а испод $е је тврд камен. 2ад им обасја велико сун(е %ожје истине, према чијој светлости они виде, да реч %ожја тражи дубине, и да пушта своје жиле до самога дна ср(а, и до дна душе и до дна ума, они се онда уплаше. -ни су још и вољни били пустити %ога у предсобље своје, задржавајући све остале одаје за себе. Но кад су видели колико је сун(е %ог, и како у ;еговој близини не може остати ниједна одаја у тами, $и) је спопао стра). +а још кад таквоме човеку бу"е "о не$ое или га потерају ра"и речи 6%ожје9 : то су буре и ветрови : о"ма* у"ари натраг. 2олебљивост у вери је служе$е једном господару и обећава$е службе другом. 2олебљиви служе уствари 3аволу а обећавају своју службу %огу. Но како ће %ог веровати $и)овом обећа$у кад они нису поверовали ;еговом обећа$у, садржаном у речи ;еговој које у тр4е па"не то су они који слуају, и отиа$и ? о" бриге и богатст$а и сласти о$ога 'и$ота загуе се, и пло" не сазре$а. %риге су тр$е, љубав према богатству тр$е, сласти земаљске тр$е. 2ад у такво тр$е западне реч %ожја, никне. Но не порасте нити стигне до зрела плода, јер бива тр$ем угушена. %ожја реч не може да успева ни у каквој сен(и. -на успева само на $иви, на којој је она највећи усев, те ба(а сенку на све остало. +од бригама се овде разумеју бриге за телесни живот' под богатством : богаће$е спољаш$е' под сластима : сласти светске, телесне, пролазне и трулежне. =о је коров, у коме пречиста и нежна биљка %ожја не расте. постол +етар говори с$е с$оје бриге ба3ите на 4, јер се он брине за $ас 6G +етр. J, E9. Једну једину бригу налаже нам /ристос *оспод : бригу за душу, за спасе$е душе. Но то је највећа брига, која кад се збрине све остало је збринуто само собом. Све остале мале бриге угуше семе ове највеће бриге, и без ове остану и оне незбринуте, ма човек с $има живео )иљаду година на земљи. +раво богатство је дар %ожји а не отми(а од људи или природе. Cо се уз"а у богатст$о с$оје, пропае 6+риче, 77, BK9. =ај ће као огорчени незадовољеник умрети, и као просјак, без игде ичега, изаћи пред Суд %ожји. сласти Нису ли и оне коров и тр$е што угушује реч %ожју ! да ли су земаљске сласти у истини онакве какве и) замишљају они који за $има чезну Dво, чујмо једнога који се сав купао у сластима земаљским, чујмо (ара Соломона шта исповеда о себи и то го" 'еа*у очи моје не бра4а* им нити ускраи$а* ср3у с$оме как$ога $есеа, него се ср3е моје $есеае ? а ка" погле"а*, гле, с$е бее татина и мука "у*у, и нема користи по" сун3ем 6+роповед. B, 78I779. ево шта вели ота( Соломонов, мудрији од Соломона наре"бе су оспо"4е пра$е"не, $еселе ср3е 6+с. 74, K9, прис$оји* откро$е4а т$оја за $а$ек, јер су ра"ост ср3у моме 6774, 7779' ра"ујем се речи т$ојој као онај који за"обије $елик плен 6774, 7HB9. +рава сласт, дакле, и богатство, и радос т, и весеље јесте у речи %ожјој. Све богатство овога света, и сласт, и радост јесу само лисната прича према богатству, сласти и радости у ду)овном свету, у (арству %ожјем. које је на "оброј земи то су они који реч слуају, и у "обром и чистом ср3у "р'е, и ро" "оносе у трпе4у. !$о река$и по$ика 6!сус9 Cо има уи "а чује нека чује. &обра земља то су добре душе, душе жедне истине и гладне љубави. 2ао жедан јелен што јури и тражи воде, тако и
ове добре душе јуре по сувој пусти$и овога света и траже да загасе своју же3 и глад истином вечном и љубављу непролазном. ! кад на такве душе падне роса и мана небесна са /ристови) уста, оне се купају у радости, и расту високо до небеса, и доносе неизмерни род. 2роз те душе само један пут води, и $им само /ристос )оди' за све остале путнике и пролазнике тај је пут затворен. 5 тим душама нема каме$ака ни тр$ака, но само чиста, плодородна и мека земља, на којој само један усев расте, онај што га /ристос *оспод сеје. 2аже се и држе је у "обром и чистом ср3у. Не држе добри људи реч /ристову записану на )артији, јер )артија је ван човека, и може се изгубити, нит је држе само у памети јер памет је на искрају човека, те се може заборавити. Него је држе у средини сами) себе, у ср(у своме, у ср(у доброме и чистоме, где нити се губи нити заборавља, но као кваса( буја, и као пшени(а род доноси, и као лоза винова весели човека, и као уље маслиново помазује (ео живот човеков, те се светли као сун(е. 2олико рода доноси реч /ристова на доброј земљи ;е"ан по сто, је"ан по ест, а је"ан по три"есет. -во је *оспод рекао по бескрајној милости Својој и снис)о3е$у према људима. -н не тражи од свију људи подједнако, него од некога више, од некога ма$е, да би се само што више душа спасло и (арство небесно наследило. Јеван3елист Fука споми$е само стоструки род : ро" сто пута онолико : да покаже уопште величину рода на доброј земљи. #атеј и #арко не говоре о величини рода уопште него о три различне количине рода које задовољавају &омаћина. -вим се исказује иста мисао као и причом о талантима. ! слугу са десет таланата као и слугу са четири таланта *оспод је ословио истим речима и наградио истом наградом слуго, "обри и $ерни : у)и у ра"ост госпо"ара с$ојега 6#ат. BJ, B7:BC90 Јер и (арство небеско има ступ$ева величине и власти, те и сва спасена створе$а нису на истом ступ$у, мада су сва у неисказивом сјају и неизреченој радости. Cо има уи "а чује нека чује0 -вим речима завршио је *оспод и тумаче$е приче, као што је прет)одно пред народом овим истим речима завршио саму причу. ! то још по$ика. ! двапут понавља исте речи, и оба пута, каже се повика0 Зашто то Зато, да би пробудио унутраш$и слу) оглувели) људи. &а би одјекнула животна мудрост ;егова кроз столећа и столећа, и да би је чула сва поколе$а људска до свршетка времена. Зато поновљено повика и поновљено рече Cо има уи "а чује нека чује. +овика човекољубиви +ријатељ људи, једини +ријатељ они), на које су навалиле (рне тичурине небеске као на остављену стрвину' повика, да укаже на опасност' повика, да укаже један једини уски пут за спасава$е из трулежног горе$а и димље$а овога света, повика кротки и %лаги *оспод, јер се овде не ради ни о чем ма$ем него о спасе$у живота људи, не о )аљини, и не о кући, и не о има$у, него : о животу. ;егова вика није од гнева на људе него вика нежне мајке која сагледа де(у своју усред змија, па повиче0 &е(а се играју и не виде змије, а мајка види. ! кад де(а и сагледају змије, не знају којим путем да се спасу, а мајка зна. Зато мајка повиче к де(и. Зато и /ристос повика људима, с краја у крај историје ко има уи "а чује нека чује0 Нека је слава и )вала живоме и животворноме *осподу и Спасу нашем !сусу /ристу, заједно са о(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ Д&У"А Јеванђеље о (а)ару и боата!у
Лука 16, 1E->1. Зач. 8>. - својини се препиру људи на земљи, и нигде краја овом заморном и неуспешном препира$у0 -, људи, а чија сте ви својина - пашу се отима стадо, а власник и паше и стада стоји и гледа с чу3е$ем, зашто се $егово стадо толико отима о $егову пашу, кад он брине о стаду и о паши #ноге ствари човек памти, а једну никако да запамти : ма колико му се она понављала : да он без својине улази у овај свет и без својине излази из овога света.
Lуди деле ову (рну земљу, и никад да је поделе0 ! животом плаћају грани(е своје својине, и грани(е ипак остају помичне. Несрав$ено скупљим плаћа се несрав$ено јевтиније' и људи се много и не буне против тога, но ту страшну (ену називају или правом, или патриотизмом или неким другим утешним именом. Само никако да кажу, да је лудост што је ов(а дала свој живот за шаку траве, кад је трава ради живота а не ради траве. +ита$е својине на крају крајева јесте пита$е траве, Јер све што људи једу и у што се одевају јесте трава, или понешто још мртвије од траве. 5 самом почетку Светог +исма каже се, да %ог даде људима и звери$у, биље и траву за )рану 6+ост. 7, B4IC8' 4, C9. 2ад поставите људима пита$е' шта је важније трава или човек добићете једногласан одговор, да је човек важнији. ли на делу људи признају да је трава важнија од човека кад жртвују и ту3и и свој живот за траву. Но и ако је пита$е својине, пита$е траве, ипак је то пита$е главни камен споти(а$а у животу људи на земљи. Само они који су својим ду)ом најсличнији %огу не спотичу се о тај камен, него га обилазе и немарно остављају за собом. -сталима је тај саблаж$иви камен предмет препирки, предмет разговора, предмет неизмерног труда и зноја, предмет и садржина (елога живота, и, најзад : $и)ов надгробни споменик. *де је благо 2резово *де су ручкови Fукулови *де је држава <езарева *де сила Наполеонова Свему томе још се и може наћи трага, у овом облику или у оном, но није то важно толико колико где је сада богати 2рез *де прождрљиви Fукул *де властољубиви <езар и где силни Наполеон Најважније је знати, где су људи, а не где је својина $и)ова. Но ово ми не можемо дознати пре него што дознамо, чија су својина људи >ија су, дакле, својина људи -нај ко реши пита$е својине човека, лако ће решити пита$е својине човекове, као путарима кад уклоне највећи камен с пута што је лако потом одгрнути шљунак и лишће. 2ад људи сами решавају ово пита$е, мимо /риста *оспода, као што су и решавали сами кроз )иљаде година, онда га они реше на два начина +рво реше$е човек је својина зли) ду)овни) сила које се крију иза природе и под маском природе, и друго реше$е човек је својина саме природе која га је и створила, која га држи неко време, као намештај ме3у својим намештајем, и која га најзад ломи и убија. Сва мудрова$а људска од поста$а света, која нису позајмила ни мало разума од /риста, имају само та два одговора на пита$е чија је својина човек. /ристов одговор на ово пита$е гласи човек је својина свеблагога %ога. ! то својина не тако као што су ствари својина нечија него као слободно и разумно биће, као син %ожји. -во реше$е није реше$е једнога 1илосо1а : јер да је тако ми не би веровали : него је ово реше$е -чеви(а, који је дошао људима у посету из саме троједине (ентрале бића и живота, из које се живот разводи по свима световима. Зато ми и верујемо у ово реше$е и држимо га као једино истинито и једино спасоносно. -во управо и не може се назвати реше$ем, него сведочанством -чевид(а. -вим сведочанством решена су и сва пита$а својине човекове, сва пита$а газдинства, економије и политике на земљи. Lуди су %ожја својина, значи и природа је тим пре %ожја својина. ово опет значи, да све оно што човек назива својом својином у ствари је %ожја својина, и позајми(а %ожја људима. =у позајми(у %ог је разделио људима неједнако. Зашто неједнако Зато што су људи слободна и разумна бића. #ртвим стварима %ог је доделио све подједнако. ! полуживим створе$има, т.ј. неслободним и неразумним, %ог је доделио све подједнако. Својим слободним и разумним створе$има %ог је доделио све неједнако, да би се показао $и)ов разум и $и)ова слобода' да би људи увидели братску зависност један од другога' и да би мудрим рукова$ем позајми(е %ожје омогућили спасе$е како своје тако и своје браће. ! тако позајми(а %ожја : или оно што људи погрешно називају својом својином : јесте само средство спасе$а људског.
&анаш$е јеван3еље говори о једном богаташу који није својину с)ватио тако него иначе, у апсолутном смислу те речи, и који је због тога дочекао такве муке, да се човеку ср(е леди и коса костреши само читајући опис ти) мука. Fече оспо" чо$ек неки бее богат, који се облачае у скерлет и с$илу, и $есеае се с$аки "ан сјајно. бејае је"ан сирома*, по имену Лазар, који ле'ае пре" 4его$им $ратима гноја$. # 'еае "а се насити мр$ама које па"а*у с трпезе богатога7 но и пси "ола'а*у и лиза*у гној 4его$. -во је страшна слика земаљске неједнакости. Но, почекајте, до(није ћемо видети још страшнију слику небеске неједнакости. 2аква противположност на једној страни богаташ, одевен у скерлет и свилу, а на другој просјак, одевен у ране и гној0 На једној страни човек коме чине друштво људи слични $ему богати, сити, одевени и весели' на другој страни човек коме једино пси чине друштво0 На једној страни богатство, здравље и ситост до преситости' на другој страни чемерна беда, болест и глад0 На једној страни урнебес од песме игре и сме)а' на другој страни ћутљиво чека$е на мрве )леба, и ћутљиво посматра$е тече$а гноја из свога тела, и ћутљиво чека$е смрти0 Qутљиво и стрпљиво : јер се не каже, да је Fазар искао помоћи, нити викао као други просја(и. -н је у својој глади само 'елео мрве испод стола богаташева и ћутао је. -н је ср(ем разговарао с неким, но језиком ни с ким. Но шта и да говори језиком о својој беди, кад је (ело тело $егово, окружено псима, јасније о томе говорило, него сви јези(и на земљи Но, запазите врло важну ствар, да *оспод не споми$е име богаташево, а име бедника споми$е. ! кроз (елу причу име богаташево остаје неспоменуто, док се Fазарево име споми$е и на земљи и на небу. ?та то значи Није ли то сасвим супротно обичају људском, да памте и споми$у имена богаташа, и да имена сирома)а или не памте, или, ако и) и знају, не споми$у и) 2ао безимене сени просја(и )оде или пужу по земљи ме3у људима, сви са једним општим именом : просјак, док се име богаташа разлеже дворанама, пева у песмама, пише по историјама и новинама, изрезује на спомени(ама. %аш зато *оспод и не споми$е име богаташево, да не би дао и сувише чести ономе кога су људи толико чествовали, и да би показао да су судови %ожји друкчији од судова људски), и често сасвим супротни овима. -н није дошао на земљу да поступи у свему као што поступају људи са људима него да покаже како ће небо поступити са људима. ! већ самим тим пропушта$ем имена богаташева -н открива једну небеску тајну. !ме овакви) богаташа биће на небу као и непознато' оно се неће споми$ати ни ме3у ангелима ни ме3у светитељима. -но ће бити избрисано из 2$иге Aиви). *оспод је морао знати име богаташево као што је знао и име сирома)ово, но није га нарочито )тео изговорити Својим животворним устима, да га не би тако обновио и оживео, пошто је оно већ било избрисано из 2$иге Aиви). Запазите, да се *оспод као нарочито чувао да изговори Својим устима име !родово, +илатово, 2аја1ино. #"ите ка'ите оној лиси3и 6Fк. 7C, CB90 говори -н за !рода, но неће да изговори име $егово. Још раније је рекао %ог за безаконике кроз +салмиста нити у споменути имена 4и*о$а устима мојим 6+с. 7H, O9. праведни(има је *оспод !сус рекао ра"ујте се то су $аа имена записана на небесима 6Fк. 78, B89' и то радова$е -н им препоручује изнад сваког другог радова$а, чак и изнад радова$а од тога што им се зли дуси покоравају. Но какво је зло учинио овај богаташ, да *оспод неће ни име $егово да спомене *ле, *оспод га не оптужује ни за кра3у, ни за лаж, ни за блуд, ни за убиство, ни за неверова$е у %ога, па чак ни за криво стечено богатство. Јер изгледа, да он није сам ни стекао то богатство, ни право ни криво, него наследио, пошто се каже бее богат, а не постаде богат, или обогати се. Но нашто да га *оспод оптужује, кад је жива оптужба против $ега стајала пред капијом двора $еговог, исписана не мастилом по )артији, него ранама и гнојем по кожи живога човека Несум$иво, да је богаташ имао све оне пороке, које богатство неминовно доноси собом сваком лакомисленом. Јер онај ко се сваки дан раскошно облачио, раскошно јео и пио, и весело проводио, није могао имати у себи стра)а %ожјега, није могао уздржати језик свој од многоречивости, ни трбу) свој
од прождрљивости, ни ср(е своје од гордости и сујете, нити од презира$а други) људи, нити од подсмева$а свети$и %ожјој. ово све пак неизбежно и незадржано гони човека и на блуд, и на превару, и освету и убиство и богоодри(а$е. Но све те гре)е и пороке богаташеве *оспод не набраја. !з ;егове приче само је један преступ богаташев јасан, а то је крај$е презира$е човека Fазара, и то ни због чега другог, него због беде и болести. &а је Fазар био здрав и у свилу одевен, па се појавио пред капијом, богаташ би га несум$иво ословио, и позвао за трпезу своју, : ословио би га као човека, признао би га за човека. #е3утим у бедном и гнојавом Fазару он није гледао човека нити признавао човека. -н је презрео створе$е %ожје као и да не постоји. -н је одвраћао очи своје од $ега, да не упрља поглед свој. -н је сматрао себе својом сопственом својином, и своје богатство сматрао је не позајми(ом %ожјом него искључиво својом својином. =алант који му је %ог дао, он је закопао у земљу свога тела, и није дао да се $име користе они који су то потребовали. ;егово ср(е било је отежало '"ера4ем и пијанст$ом 6Fк. B7, CO9, те је било потпуно слепо за ду)овни свет и за ду)овне вредности. -н је гледао само телесним очима, слушао телесним ушима, живео телесним животом. ;егова душа била је исто онако гнојава као Fазарево тело. ;егова душа била је права слика Fазаревог тела, и Fазарево тело било је права слика $егове душе. ! тако, %ог је био поставио два човека на земљи, да буду огледало један другом, једнога у двору, другога пред капијом двора. Спољаш$и сјај богаташев био је огледало унутраш$ости Fазареве, а спољаш$и гној Fазарев огледало унутраш$ости богаташеве Зар је потребно било да *оспод набраја све гре)е богаташеве -ни су једним потезом сви објављени, сви до једнога. Немилосрће богаташево према Fазару скинуло је завесу са 3убришта душе богаташеве, и сва гадост тога 3убришта, и за очи и за уши и за нос и за језик, тренутно је објављена. Dто, то је слика двоји(е неједнаки) људи на земљи' једнога чије су име људи врло добро знали и радо изговарали' и другога, чије име људи нису )тели знати. ево сада каква је слика те двоји(е неједнаки) људи на небу. ка" умре сирома*, о"несое га ангели у крило $рамо$о7 а умре и богати, и закопае га. # у паклу ка" бее у мукама по"и'е очи с$оје и угле"а из "алека $рама, и Лазара у крилу 4его$у. 5миру богаташи као што умиру и сиромаси. Нико се не ра3а у овај свет, да живи у $ему вечито, јер и свет је овај смртан и чека свој крај. %огаташи умиру с узда)ом за овим светом, а сиромаси са узда)ом за оним. -ставивши свет овај богаташ, оставио је сјај и раскош и сласт' а Fазар оставивши овај свет, оставио је глад, гној и псе. Но погледајте сад жетву %ожју0 2ад умре сирома), ангели узеше душу $егову и однеше у "ај' а кад умре богаташ, ангели се вратише од $еговог самртног одра празни) руку. На једном споља трулом дрвету ангели на3оше и изабраше диван и зрео плод' а на другом споља лиснатом и зеленом дрвету не на3оше никакав плод. с$ако "р$о које "обра ро"а не ра)а сече се и у ога4 се ба3а 6Fк. C, 49. -ве пророчке речи дослов(е су се испуниле на немилосрдном богаташу. -н је био посечен и телом и душом' тело му бачено у гроб да гори у земљи, а душа у пакао да гори у паклу. нгели се нису ни приближили $еговој самртној постељи, јер су знали да ту нема за $и) ништа' него му се приближише 3аволи и људи, да га и једни и други закопају' и 3аволи му закопаше душу у пакао, а људи тело у земљу. Наравно, да су се људи различно односили и према мртвим телима богаташа и Fазара, као и према $има живим. Смрт богаташа објављена је на све стране, а сав се град узрујао и стекао мртвоме на погреб. Fедено тело, које је у смрти ваљда први пут изгледало озбиљно откад се родило, било је опет обучено у нов скерлет у нову свилу, смештено у ковчег од ретка дрвета и ретка метала, и вожено кроз град у позлаћеним колима, са ко$има покривеним (рним покривалима и тако примораним да и они изражавају жалост за оним који је животом својим проиграо сажаље$е неба. За колима су ишле чете пријатеља, сродника и слугу, све покривено (рнином жалости. За ким За оним који није )тео ни отпатке са свога стола дати једном гладном просјаку. Сав се град стекао на $егов гроб, да чује беседе о $еговим врлинама и заслугама за град, за народ и за човечанство красне као скерлет и глатке као свила на мртвачевом телу, коме више нису биле потребне ни мрве са трпезе овога живота' речи
лажне као и сав живот овога човека' речи празне као што је била празна и душа $егова без добри) дела. Најзад је тело са скерлетом и свилом положено у земљу не да га лижу пси него да га једу (рви. На гроб су положени зелени и (већани вен(и, $ему који је изгубио вена( небеске славе. ! подигнут му је више главе скупо(ен споменик са златом исписаним именом, које се није налазило у 2$изи Aиви). Но од )иљаде они), који су правили ову бескорисну параду, ниједном није падало на ум, да је у то само време душа богаташева била у паклу. : какав је био погреб сирома)а Fазара 2ао и погреб једног пса кад се на3е мртав на ули(и. Неко је морао доставити градској власти, да некакав мртав просјак лежи на ули(и' да би власт требала да се постара да га погребе из више разлога, а нарочито из два прво, опасност је да га пси не искидају и не разнесу по граду' а друго, опасност је да се не усмрди, и тако закужи град. 5 осталом, треба га што пре извући из града и закопати и још због тога, што мртво, згрчено, гнојаво и дро$аво тело вре3а погледе мимопролазника. Ниједан разлог, дакле, није због Fазара но сви због сами) гра3ана. -н је, сирома), био досадан људима за живота, па, ето, и после смрти. @ласт се морала мрштити на ту непријатну вест, и тражити људе који ће свршити тај непријатни посао, и бринути како ће те људе исплатити за тај посао0 ! уста устима саопштавала су умро неки просјак0 2о ће са)ранити једнога просјака *де, и о чијем трошку 2о је тај просјак можда су питала радознала де(а, Смешно пита$е0 2о би још знао и памтио имена просјака0 Dто, још каква је огромна разлика била изме3у та два човека у погледу $и)ове вредности у очима људи0 ли небо не полаже много на о(ену људи, ни на $и)ове по)вале нити на $и)ово пљува$е, ни на ордене нити на осуде. Lудске о(ене простиру се само до гроба умрли), а после овог небо узима $и)ове душе и даје своје о(ене. +о тој о(ени неба свилени богаташ је запао у пакао, а гнојави Fазар се дигао у "ај. ! кад би у паклу, у мукама великим, подиже богаташ очи своје и угле"а из"алека $рама и Лазара у крилу 4его$у. @аљда први пут од свога поста$а сада богаташ подиже очи своје горе. На земљи је гледао само на себе и на свет око себе, и немајући никакве муке $егов се поглед никад није ни дизао навише. =ако је и данас са многим од нас, због чега је и постала послови(а без невоље нема богомоље0 Нека су зато по )иљаду пута благословене муке које у овоме животу сналазе нас и приморавају нас да дигнемо очи своје и ср(е своје ка *осподу0 &а овај несрећни богаташ није прокли$ао муке на земљи и бежао од мука, тражећи само сме)а и весеља, он би још на земљи подигао очи своје к небу, и вероватно спасао би се пакла, одакле је узалудно дизати очи у вис. "екао је још премудри (ар боа је 'алост него сме*, јер ка" је ли3е не$есело, ср3е постаје бое 6+ропов. E, C9. -вај богаташ се смејао и веселио (елога живота, и кроз сме) и весеље ср(е се $егово потпуно испразнило од стра)а %ожјега. 2ад он, дакле, погледа из пакла горе, угледа у даљини врама и Fазара у крилу $егову. #з"алека, каже се, да се тиме означи, да је ад удаљен од рајског обиталишта праведни). врам је праота( народа јеврејског по телу, но по своме благочешћу он је праота( сви) праведника који вером, послушношћу и смире$ем угодише %огу испунивши вољу %ожју. ! Fазар беше у крилу врамову. ?та значи крило врамово Значи ти)о пристаниште сви) праведни), које је %ог упокојио после буре живота на земљи. &о /риста врам је сматран од Јевреја за првака ме3у праведни(има, а *оспод је говорио ову причу Јеврејима. Наравно, доласком /ристовим у свет постали су многи још већи од врама у (арству %ожјем. Није *оспод обећао враму, него апостолима Својим да ће сести на дванаест престола и судити над дванаест колена израиљеви). Но од Симова племена врам се први удостојио (арства %ожјега 6Fк. 7C, BK9, у коме су поред $ега и сви остали праведни(и, намучени и побијени проро(и, благочестиви (ареви и други богоугодни(и. 5 то друштво највећи) праведника, у друштво врама, !сака, Јакова, Јоси1а, пророка !лије и Јелисеја, праведнога Јова и славног &авида, дошао је и Fазар, онај бедни сиромашак, који је у животу стрпљиво подносио глад, и голоти$у, и презре$е, и болест, и гној. Нико од $и) није дошао у то место светлости, мира и неисказане радости, због свог земаљског богатства и весеља, због своје научености и власти, због своје (арске круне и господства, него због своје тврде вере и наде у %ога, због своје
покорности вољи %ожјој, или због свог стрпље$а и благовременог покаја$а. Јер не гледа %ог шта је ко овде на земљи, него гледа какво је чије ср(е. 5 ;егово (арство ући ће они који су имали не (арску круну, него (арску душу' и ућиће богати милоср3ем и вером, а не нов(ем и земљом' и ући ће научени, но не научени земљом и телом, него мудрошћу %ожјом' и ући ће радосни и весели ср(ем, но не они чије су ср(е веселили само свирачи и играчи, него којима је ср(е било испу$ено радошћу и весељем од %ога, као што вели +салмист ср3е моје и тело моје ра"ује се <огу 'и$оме 6+с. KO, B90 ?та, дакле, рече грешни богаташ смотривши над собом тај сјајни призор, и видевши у близини врамовој и Fазара, онога истог Fазара, чијим именом он није )тео на земљи прљати уста своја # по$ика$и рече оче $раме0 смилује се на мене и пои ми Лазара, нека умочи у $о"у $р* о" прста с$ога и "а ми рас*ла"и језик7 јер се мучим у о$оме пламену. Заиста, нема речи које би боље могле изразити стра)оту мука грешника у паклу0 2ад је неко мало гладан, он тражи меса и рибе, да задовољи свој стомак, кад је неко много гладан, он тражи ма и су)а )леба, да засити своју глад' а кад је неко близу умира$а од глади, он је радостан ако добије и шаку жира, да поврати живот свој. 2акав је неописано страшан био пламен паклени, у коме је овај богаташ горео, јасно показује то што он не тражи ни комад леда, ни ведри(у воде, чак не ни чашу воде, него само влажан вр) једнога прста0 Само једна кап воде на вр)у прста да се спусти на $егов врели језик0 - браћо моја, кад би људи веровали да /ристос *оспод није дошао на земљу да увелича (арство неистине још једном неистином' и да -н није могао уопште изрећи неистину нити пак преувеличати једну ствар, ваистину ова једна једина јеван3ељска прича ;егова била би довољна да спасе све живе људе на земљи. +огледајте, како овај човек који није знао за милост у овоме животу вапије за милост из пламена пакленог0 +а онда погледајте се и пребројте се сви ви који не само не чините милост него творите немилост према беднијим и сиромашнијим од себе0 5 скором времену можете ви вапити за милост као и овај негдаш$и богаташ са онога места, на које се зра(и милости у вечности не спуштају. $рам рече синко, опомени се "а си ти примио "обра с$оја у 'и$оту с$оме, а Лазар опет зла, а са" се он теи, а ти се мучи. # преко с$ега тога поста$ена је ме)у $ама и нама $елика пропаст, "а они који би *тели о"о$у" к $ама преи, не могу, нити они оту"а к нама "а прелазе. врам ословљава грешника у паклу са благом речју : синко0 што показује савршено одсуство сваке злобе код праведника у (арству блаженства. -сим тога, таквим ословљава$ем праота( врам )оће да напомене своме потомку, да је овај из $еговог племена, да је имао пред собом пример врлине како $егов, врамов, тако и остали) праведника, и да је могао себе благовремено спасти од паклени) мука. Но он не може да испуни молбу грешникову из два разлога' прво, јер је таквим положајем ствари задовољена небесна правда, и друго, јер изме3у обиталишта праведни) и мучилишта грешни) у ономе свету нема ни моста ни пута за људе. &а ли ће пак неки грешник, по молитвама <ркве на земљи, бити од %ога преведен из пакла у рај пре Страшнога Суда, то је тајна %ожја, у коју се врам не упушта. -н само напоми$е негдаш$ем богаташу : сада сиромашнијем од сви) просјака на земљи : да је он примио на земљи све што је желео' па како он на земљи никада није пожелео небесни) блага, нити је за $и) дао једну мрву )леба, нити пролио једну једину сузу, то је он примио сву своју плату потпуно у земаљском животу. Fазар је пак у овом временом животу примио само муку, и бол, и презре$е, и сузе, желећи блага небески), па је, ево, и примио та блага. 2ао што је и *оспод рекао благо онима који плачу, јер е се утеити 6#ат. J, O9' и као што је још -н рекао и $и ете 'алосни бити али е се $аа 'алост окренути на ра"ост 6Јов. 7H, B89' и као што је још рекао теко $ама који се смејете са"а, јер ее заплакати и зари"ати 6Fк. H, BJ90 5ви3ајући да му је врам право одговорио на $егову прву молбу грешник сада вапије с другом молбом %а"а рече молим те он"а, оче, "а га пое куи о3а мога. ;ер имам пет брае нека им пос$е"очи, "а не би и они "оли на о$о место муче4а. -ткуда наједанпут оволико милоср3е
$егово према другим људима, и оволика брига за спасе$е други) Није ово милоср3е, него је ово један други влажан прст који он тражи да га се дотакне, те да му се муке олакшају. -вим он открива један нарочити гре) свој саблаж$ава$е други), -н је допао пакла, дакле, не само зато што је био немилосрдан према Fазару, него и зато што је својим лакоумним животом дао за пример браћи својој, и тиме и $и) упропастио пропутивши им пут за пакао. саблазан је страшан гре) +оклизнути сам, и повући и друге за собом, значи заслужити несрав$ено тежу осуду него ли кад човек сам поклизне. >ујте како је страшну реч рекао сам *оспод о ономе који саблаж$ава. <ое би му било "а му се $о"енични камен обеси о $рату и "а га ба3е у море него "а саблазни је"нога о" о$и* мали* 6Fк. 7E, 7:B9. по свему изгледа да су браћа овога богаташа била мла3а од $ега. Зато, он најпре )тео би, да му Fазар при3е и опрости' а потом да поправи свој гре) према браћи својој. =ада би се $егов пламен ублажио и $егова мука сма$ила. -ву молбу, дакле, упућује он враму не толико ради браће своје колико ради себе самог. Fече му $рам они имају Мојсеја и пророка, нека 4и* слуају. он рече не, оче $раме0 него ако им "о)е ко из мрт$и* покајае се. $рам му рече ако не слуају Мојсеја и пророка, ни "а ко из мрт$и* устане нее $еро$ати. Ни ову другу молбу богаташеву, дакле, врам тако3е не може да испуни. -н даје крупне и убедљиве разлоге зато. Нашто слати Fазара на земљу да опоми$е људе, шта и) чека после смрти, кад им је јасно речено кроз #ојсеја и пророке, шта треба да чине па да се спасу /иљаде и )иљаде други) људи спасли су себе не сведоRбом мртви), него сведоRбом живи). +а кад су се толике )иљаде могле спасти слушајући #ојсеја и пророке, моћи ће и твоја браћа. 5залуд грешни богаташ настојава на својој молби, поткрепљујући је тиме, да ако им "о)е ко из мрт$и* покајае се. врам, опет, с јаким разлогом, коначно одбија ту молбу. ?та помаже што ће им Fазар посведочити, ако они не слушају #ојсеја и пророке Нису ли #ојсеј, !саија и !лија видели %ога, и од имена %ожјег говорили оно што су говорили +а ако $има не верују, како ће веровати Fазару, ако им се овај јави из мртви) +ре свега, ко је Fазар >овек на кога они ни за живота му нису обраћали паж$у као ни ти. после, сум$иво је да су они уопште и чули за смрт беднога Fазара. 2ада су се они загледали у $егово гнојаво ли(е, да би га сад познали ако им се јави из славе, светао као ангел 2ада су они ослушнули $егов глас да би га по гласу познали 2ада су они чули исповест $еговог чемерног живота, да би га по $еговој историји познали Неће ли рећи то је приви3е$е !ли некаква утвара !ли самообмана 2акво је добро донела Саулу појава Самуила из мртви) 6G Сам. BK9 -дговор врамов није ништа помогао грешнику у паклу, али зато може помоћи многима који данас изазивају ду)ове мртви), да би сазнали тајне небесне и као тобож укрепили се у вери. Заиста, нема лакшег пута да се си3е с ума и падне у пропаст0 Спиритизам је бежа$е са светлости у мрак и траже$е светлости у мраку. -ни који изазивају ду)ове, да би дознали истину, доказују да не верују *осподу !сусу. Но како могу разумни људи веровати ду)овима своји) тетака и комшија : кад је још притом и пита$е, да ли су то уистини ду)ови они) под чијим се именом јављају : а неверовати Сведржитељу истине >име могу тетке и комшије, и медијуми, и гатари, посведочити своје речи /ристос је посведочио Своје речи крвљу Својом и крвљу )иљада, )иљада Своји) верни) који су за те речи живот свој положили. 5осталом Јевреји су видели не само ду) васкрслог Fазара, него и тело и ду), па опет нису веровали него су још )тели убити Fазара 6Јов. 7B, 78:779 да не би сведочио истину. +а су још Јевреји видели повраћену из мртви) кћер Јаирову, и сина Наинске удови(е : па зашто не вероваше +а су видели многе мртве што устадоше из гробова при издиса$у /ристовом : па зашто не вероваше ! најзад сазнали су поуздано о васкрслом *осподу !сусу, па место да верују а они потплаћива)у стражаре да порекну истину и да објаве лаж. Није ли нам пак све то довољно да верујемо, но тражимо још сведоRби мртви), ево нам и) ево врама, ево Fазара, ево грешног богаташа0 Dво сведока и "аја и пакла, и то сведока, проверени) не неким ма$им него самим *осподом !сусом. #а ко од нас да јасно види очима "ај и пакао, и да чује овај разговор изме3у врама и грешника, не би ни издалека могао веровати самоме себи, ни своме виду, ни своме
слу)у, колико верује кад то посведочи =ајновида( /ристос *оспод. -н је видео и чуо све ово што нам је у овој причи саопштио, и ми сад знамо истину. &а смо ми сами видели, ми би сум$али говорећи можда је то неко приви3е$е, или сан, или )алу(ина(ија. ли -н је видео и чуо, -н који се није могао преварити нити, још ма$е, кога преварити. -, браћо, кад би ми $ему више веровали него себи0 -н то и за)тева од нас' и то је главни за)тев ;еговог Јеван3еља : да верујемо ;ему више него себи' и више ;ему него свима живима и свима мртвима. Није ли, уосталом, сличан случај са сваким правим путово3ом и путни(има које он води не тражи ли он, да путни(и следују $ему, и не траже пут својим неискусним очима, и не иду за лажним путово3ама, који из неког свог рачуна кажу, да знају краћи и лакши пут /ристос *оспод је путово3 наш за <арство Своје, које нико не може боље познавати од ;ега. /ристу морамо веровати више него својим варљивим очима и ушима, и ништавном умова$у своме. &а не би били обма$ивани разним сум$ивим ду)овима и приви3е$има, -н је у свом присуству отворио нам "ај и пакао, и пустио умрле да нам саопште оно шта нам је ради спасе$а потребно да знамо' у Своме присуству : да би сазнали праву истину о ономе свету и то онолико само од те истине, колико нам је нужно знати, колико да не би имали немилоср3е богаташево а да би имали стрпље$е Fазарево, $егову веру и $егову наду. ! да не би ништа у овоме свету сматрали својом својином, него све што имамо : %ожјом позајми(ом ради спасе$а нашег и наши) ближ$и). *осподу !сусу нека је зато слава и )вала, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ Т&Е*А +Протума'ено на стр, -./0-123 %4иа 567
НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ 8ЕТВ&ТА Јеванђеље о сили 9о:јој и вери 'ове'јој
Лука 8, G1-56. Зач. >E. 2ад сјајно сун(е обасја камен, камен почне сијати. 2ад се незапаљена свећа дотакне пламена, и она почне горети. 2ад се магнет дотакне неког предмета, онда и овај предмет постане магнетисан. 2ад се електрична жи(а дотакне обичне жи(е, онда и ова бива наелектрисана. Све је ово 1изичко искуство које је само слика или прича ду)овног искуства. Све ово што бива споља јесте само слика онога што бива унутра. Сва пролазна природа јесте као сан унутраш$е јаве и као бајка непролазне стварности. &уша је јава тела, а %ог је јава душе. 2ад се %ог дотакне душе, душа оживи и прогледа' кад се душа дотакне тела, тело оживи и прогледа. -д душе тело добија и светлост и топлоту, и магнетизам, и електрику, и вид, и слу), и покрет. Све ово пак бива изгубљено за тело онда кад се душа од $ега одвоји. -д %ога добија душа нарочиту светлост, и нарочиту топлоту, и магнетизам, и електрину, и вид, и слу), и покрет. Све ово пак бива за душу изгубљено онда кад се душа одвоји од %ога. #ртво тело јесте слика мртве душе, то јест душе одвојене од %ога. !ма ли кога год у овом великом свету, до кога кад се дотакну мртве душе, ове оживе, и засветле се, и распламте се, и намагнетишу се, и наелектришу силом животном !ма ли кога год на прешироком и предубоком гробљу људске историје, до кога кад се дотакну мртва тела, ова устану, и про)одају, и проговоре #ора да има' иначе би сун(е и земља, зима и пролеће, магнет и електрика, и све што стоји у овој природи било слика нечега што не постоји : сен без стварности, сан без јаве.
@аистину мора да има' иначе се не би ни јавио на земљи *оспод !сус /ристос. -н се јавио на земљи зато, да покаже људима јаву и стварност, које је сва природа, са свима својим стварима и бива$има, само као слика, као сан и бајка. &ошао је *оспод да докаже људима истинитост лек(ије сун(а и земље, и зиме и пролећа, и магнетизма и електрике, и сви) ствари у природи, од %ога створени) и као отворена к$ига пред човека положени), но од човека још непрочитани). -н и јесте тај ог$ени стуб у историји васионе, од кога мртве душе добијају светлост, и топлоту, покрет и привлачност. -н и јесте то &рво Aивота, кога кад се дотакну мртва тела, устану, и про)одају, и проговоре. -н и јесте чисти и мирисни балсам Здравља, кога кад се дотакну слепи : прогледају, и глу)и : прочују, и узети : про)одају, и немушти : проговоре, и бесни : уразуме се, и губави : очисте се, и ма како болни : ис(еле се. ! данаш$е јеван3еље истиче један пример више, како су од додира са /ристом болесни оздрављали а мртви васкрсавали. 5 време оно, гле, "о)е чо$ек по имену ;аир, који бее стареина у зборни3и 6синагоги9, и моае га "а у)е у куу 4его$у. ;ер у 4ега бее је"ини3а ки о" "$анаест го"ина, и она умирае. 5 које време 2ад се то десило 5 оно време кад се *оспод вратио ла3ом из предела *адарински) преко језера, пошто је у том пределу очистио два луда човека од зли) ду)ова, и пошто је пре тога утишао буру на језеру. Свршивши та два преславна чуда -н је сад, ево, био позват да сврши и треће, да васкрсне мртва(а, : и то све у једном врло кратком времену, као ужурбан да учини што више добра људима за свога живота на земљи, дајући тиме и нама пример, да треба да се журимо у чи$е$у добра, да треба "а "еламо "окле с$етлост имамо. ! ако су ова три чуда по својој природи врло различита, она сва имају једну заједничку одлику, наиме она сва показује господарску моћ /риста Спаситеља господарство над природом, господарство над демонима, и господарство над смрћу, односно над душама људским. =ешко је рећи, које је од ова три моћна дела страшније, славније и нечувеније. ?та је теже утишати усколебану сти)ију водену и ваздушну, или ис(елити неис(еливе лудаке, или васкрснути мртва(а Све троје је подједнако тешко смртну и грешну човеку, и све троје је подједнако лако /ристу *осподу. 2ад се човек дубоко унесе у свако ово чудо посеби(е, с трепетом душе осети величину и да) оне свемоћи која је у почетку стварала свет. # рече <ог "а бу"е ? и би0 -вога Јаира назива јеван3елист #атеј кнезом' а какав је кнез он био, то објаш$авају #арко и Fука, наиме кнез скупштине или старешина синагоге, где су се решавале (рквено:народне ствари. Једини(а ћерка била му је на смрти. 2аква стра)ота за $ега, који је као и сав народ јеврејски имао слабу и неодре3ену веру у загробни живот0 За човека у власти то је био двострук удар' прво, родитељска жалост, а друго, осећа$е стида и пониже$а пред народом, пошто се такав страшан губитак сматрао казном %ожјом. 5 свом очаја$у он до3е ка /ристу, па"е пре" ноге 4его$е и рече ки моја са" умре, него "о)и и метни на 4у руку с$оју, и о'и$ее. Зашто јеван3елист Fука пише, да кћи кнежева умирае, а јеван3елист #атеј, да је већ умрла Fука описује ствар како је била, а #атеј наводи речи самога молио(а. Није ли у обичају људи да преувеличавају своју несрећу =о преувеличава$е долази прво од тога што несрећа, кад до3е неочекивано, изгледа много већа него што Јесте, а друго, што онај који тражи помоћ представља обично несрећу већом него што је, да би пре добио помоћ. Не чује ли се често узвик при пожару куће поте(и у помоћ, изгоре ми кућа0 5ствари кућа није изгорела, него гори. да девојче још није било умрло у оном часу кад је кнез Јаир ословио *оспода, чућемо мало до(није од слугу Јаирови). ! ако је овај Јаир имао веру у /риста, ипак та вера није била онако силна као у римског капетана у 2апернауму. Јер док је овај задржавао /риста да му не улази у кућу, као недостојном те почасти, и молио *а да само рекне једну реч само ре3и реч и оз"ра$ие слуга мој 6#т. K, K9, дотле Јаир позива *оспода да у3е у $егову кућу, и чак да метне руку Своју на умрлу му кћер. -ва вера, дакле, има ипак нечега материјалног у себи. Метни на 4у руку0 Јаир тражи од /риста неки опипљив начин лече$а. 2ао да је /ристова реч ма$е чудотворна од /ристове руке0 2ао да онај глас, који је утишао буру и ветрове, и изагнао 3аволе из бесомучни) људи, и :
до(није : оживео са)ра$еног и четвородневно мртвог Fазара, није могао васкрснути и кћер Јаирову0 Но *оспод је премилостив, и -н не одбија жалоснога о(а зато што вера овога није била савршена, него се одма) креће да помогне. Но при томе крета$у деси се чудо над једном женом, чија је вера била већа него ли вера Јаирова. D да би се овај главешина народни уверио, да је сав /ристос лековит, а не само руке ;егове. #а како се дошло у додир са свемоћним /ристом, /ристос лечи. D да би се о)рабрили они који уживају због тога што не могу да при3у /ристу *осподу с једне него с друге стране. *оспод је и распростро Своје свете руке на 2рсту, да би загрлио све оне који #у прилазе ма с које стране. ево шта се догодило при крета$у /ристовом с гомилом народа ка дому Јаировом ка" и)ае #сус, гурае а наро". # бее је"на болесна 'ена о" тече4а кр$и "$анаест го"ина, која је с$е с$оје има4е потроила на лекаре, и није"ан је није могао излечити. # приступи$и састраг, "отаче се скута о" *аине +его$е, и о"ма* преста"е тече4е кр$и 4езине. Непрегледне гомиле народа пратиле су /риста чим је изишао на обалу вративши се из *адаре. Јер се каже с$и га очеки$а*у. ! народ се тискаше око ;ега' свак је желео да буде у близини ;еговој, да би чуо необичне речи и да би видео необична дела, неко због ду)овне глади а неко из радозналости. =у се десила и ова болесна жена, болесна од нечисте болести. =ече$е крви код жене, и кад је природно, јесте један бич што укроћава страсти и приводи жену смире$у. стално тече$е крви, кроз пуни) дванаест година, заиста је као пакао од муке, од стида и од нечистоте. Aена се ова лечила, и лечећи се потрошила све своје има$е на лекаре и лекарије. Но помоћи није било, јер од лекара није"ан је није могао излечити. Замислите $ено посведневно чишће$е и преоблаче$е' $ену бригу и $ен стид0 !згледало је као да је $у %ог само зато створио, да из $е тече крв, и да она дотраје своје дане на земљи у зауставља$у крви која се није дала зауставити, у му(и којој није било лека и у стиду који се није могао исказати. =ако се и нама чини у свакој дуготрајној болести. Но, уствари %ог је промишљао о $ој као што промишља о свакој Својој твари. ;ена болест је била на $ено душевно спасе$е а на велику славу %ожју. ко се само "отакнем *аина 4его$и* оз"ра$иу, говорила је она сама себи гурајући се у гомили народа да би дошла до /риста. =аква је била вера ове жене. -на је раније имала веру и у лекаре којима је )одила, но та јој вера није помогла ништа. Јер сама вера није довољна, ако онај у кога се верује нема моћи да помогне. Нека би, дакле, замукли сви они који по своме крај$ем незна$у и неверова$у говоре о сугестији и аутосугестији у јеван3елским чудима : -ва смирена и намучена жена нема ни смелости ни наде да би изашла пред /риста и објаснила #у своје муке и потражила помоћи. 2ако би то она и могла од стида учинити пред толиким народом ;ена проклета болештина такве је природе, да кад би је јавно исказала изазвала би га3е$е, и осуду, и подсме). Зато она и прилази одостраг ка *осподу, и дотиче се ;егове )аљине. # о"ма* преста"е тече4е кр$и 4езине. -ткуд је она могла знати да је престало тече$е крви Јер осети у телу "а оз"ра$и о" болести. 2ао живи (рв што несустало врви по гнојавој рани, тако је ова жена морала стално дотле осећати немиран покрет своје крви. Но дотакнувши се )аљине /ристове она је осетила, да се крв умирила' управо није осетила да крв у $ој постоји као што то здрав човек не осећа. Здравље је ушло у $у, као магнетизам са магнета, као светлост у мрачну одају. -во није био једини случај ис(еле$а болесни) једино од додира са )аљином *оспода !суса. На другом месту саопштава се, да многи жеља)у да се дотакну скута ;егове )аљине, и који се "отакое оз"ра$ие 6#ат. 7O, CH9. 2олико је и колико такви) нечујни) и незаписани) чуда *оспод !сус учинио на људима0 ! то не само од Своје тридесете године кад је пошао да јавља спасоносно Јеван3еље људима, него од самога дана и часа кад се зачео у пречистој утроби #ајке Своје0 Златоуст вели M>удеса ;егова својом множином превазилазе и број кишни) капљи(аN. 2олико се тајанствено изменила сва твар од ;еговог телесног присуства у свету0 ! колико и дан:данас бива тајанствени) чуда и дивни) промена у бићу сви) они) верни) који се дотичу устима својим у причешћу ;еговог тела и крви0 =о је све неизбројиво, неизмериво и неизразиво. -ва жена се није дотакла ;еговог тела но само $егове )аљине, и тренутно се
ис(елила од дуготрајне болести, од које су је дуго и трудно лечили толики лекари светски. -на је дала све своје има$е лекарима светским, да би је излечили. Fекари су $ено има$е узели, но здравље јој нису дали. Но ево *оспода, безмездног Fекара, који јој није узео ништа а дао јој све што је желела' и то без труда, без муче$а, без одлага$а. =ако је потпун и савршен сваки дар о"озго, о" о3а с$етлости 6Јак, 7, 7E9. # рече #сус ко је то то се "отаче мене9 ка" се с$и о"го$ара*у, рече =етар и који бе*у с 4им учитеу, наро" те опколио и гура те, а ти ка'е ко је то то се "отаче мене9 #сус рече неко се "отаче мене7 јер ја осети* силу која изи)е из мене. Зашто *оспод пита кад зна : кад зна ко се ;ега дотакао, и кад зна да то не могу знати они које -н пита Зато, да би се вера ис(ељене жене објавила, и тиме утврдила заувек и код $е и код остали), а и зато да би се и ради присутни) и ради нас свију очитавала божанска моћ ;егова. &а не би изгледала светотатка, жена треба сама да јави шта јој %ог учини. Није добро да се неко крадими(е користи свети$ом, јер макар се тело $егово тиме тренутно и користило, душа остаје без користи, и често због тога може да пропадне. >овек треба са чистотом и благодарношћу да прима сваки дар што му од %ога долази. *оспод )оће да истакне веру женину, да би нас научио, да је вера погодба под којом %ог учини људима свако добро. +о Својој бескрајној милости, истина, %ог често чини људима добро и без вере људи' али тражећи веру од људи %ог тиме узвишава достојанство људи као слободни) и разумни) бића. Зашто је човек слободан и разуман, ако он од своје стране није вољан допринети своме спасе$у %ог од човека тражи нешто најма$е што се може тражити, наиме веру у живога %ога, у ;егову љубав према човеку и свагдаш$у готовост да да и да учини човеку све што служи $еговом добру. -бјавивши веру те жене *оспод )оће да утврди у вери и Јаира' и да му покаже, да није нужно било за)тевати да он у3е у кућу и метне руку на умрлу девојку. -н је моћан да лечи на много начина, а не само полага$ем руку -н може помоћи )аљином Својом као и руком Својом, и из даљине као и из близине, са ули(е као и из куће. Још *оспод )оће да упозна људе са Својом божанском моћи, не зато да би *а људи )валили : ништавна је била за ;ега сва по)вала људска : него да би људи знали истину, и том се истином користили. Наиме свако добро које људи добијају долази свесно од самога %ога. Није )аљина /ристова дала ис(еле$е крвоточној жени без /ристовог зна$а и без /ристове непосредне силе, која из ;ега излази. !сто је тако свесна и жива %ожја сила што долази на помоћ вернима кроз мошти светитељске и кроз иконе. /ристова вера не зна за магију ни за гатарство. Никаква створена твар у природи не може својом сопственом силом бити од ма какве користи човеку, а да живи %ог није свестан да је то ;егова благотворна сила што од ;ега излази. =о важи за сва земаљска лекарства као и за минералне воде. %ог није удаљенији од лекова и минерални) вода више него што је /ристос *оспод био удаљен од Своје )аљине. ! ко се дотиче лекова и минерални) вода са оном вером и оним стидљивим и чедним стра)опоштова$ем, са којим се ова болесна жена дотакла )аљине /ристове, бива ис(ељен. 2о се пак дотиче лекова и минерални) вода мимо %ога, или чак и на супрот %ога, ретко добија ис(еле$е. ! ако га и добије, добије га по превеликој милости %ожјој, и то зато да би познао и признао ту милост, и %ога прославио. !с(елио је *оспод и суманутог лудака у *адари, без вере и зна$а овога' пошто као луд нити је могао знати ни веровати : па да би показао због чега је ис(елио : као и због чега уопште %ог даје ис(еле$е неверујућим болесни(има : рекао му је и"и куи с$ојој к с$ојима и ка'и им та ти оспо" учини, и како те помило$а 6#арк. J, 749. *ле, многи из оне гомиле народа доти(али су се /риста, но нису осетили ону корист коју је осетила болесна жена, која *а се дотакла са вером и стра)ом. =о исто и данас бива многима који (еливају иконе, или мошти светитељске, или часни 2рст и Јеван3еље, као што је било и са оним многобројним светом, радознала ума и зале3ена ср(а, који се доти(ао /риста. са истинским верујућим бива оно што је било и са овом женом болесном што оздрави. 2о има очи да види нека види' и ко има уши да чује нека чује0 ка" $и"е 'ена "а се није сакрила, приступи "р*уи, и па"е пре" 4им, и каза му пре" с$им наро"ом зато га се "отаче и како о"ма* оз"ра$и. он јој рече не бој се кери7 $ера т$оја
пома'е ти7 и"и с миром. Aена је осетила из гласа и из речи /ристови), да -н зна $ену тајну, и да се од ;ега не може сакрити. ! стала је др)тати од стра)а, стојећи ли(ем у ли(е са -ним који зна и најтајнија дела људска, и најскривеније тајне ср(а људског. -на је осетила једну моћ /ристову : чудотворну моћ лече$а. ! притом је она морала уздр)тати од стра)а пред Свемогућим. Но када је сада чула да *оспод !сус зна $ену најтајнију тајну, она је двоструким стра)ом уздр)тала пред Свезнајућим. +оред свемоћи *оспода !суса $ој се открило и ;егово свезна$е. -на се јави, и исповеди све. ;ен стид обратио се био у стра). Стид од ове болести био је ишчезао, јер је оздравила' а стра) је дошао на место стида због /ристове свемоћи и свезна$а. @идећи је тако устрашену благи *оспод је теши родитељским речима не бој се, кери0 !ма ли слаће уте)е у овоме свету него чути ове две речи од бесмртнога <ара и @ладике -н је )рабри, и -н је назива ћерком0 Нема праве ни трајне )рабрости док се човек %огом не о)рабри. Не зна човек за неустрашивост док не зна за %ога, нити зна за уте)у и сласт док не позна %ога као свога -(а и себе као %ожје чедо. -ве две речи ниједан човек не чује ду)ом својим све док се ду)овно не обнови и не препороди. ова је жена била као новоро3ена и телом и ду)ом' телом, јер је нечисто и полумртво тело $ено пос тало здраво' и ду)ом, јер је познала свемоћ и свезна$е *оспода !суса. : Hера т$оја пома'е ти. ! та реч је колико реч поуке толико и о)рабре$а. &а се *оспод !сус није смиравао до гладова$а и пра$а ногу људима, и да није приписивао Своју моћ некоме другоме : -(у Свом небеском' и да није делио славу своју с људима, приписујући нешто од Свога $има : шта велите не би ли земља била у сталном земљотресу од ;егови) божански) стопа ! не би ли се сав свет претворио у пламен од ;егови) речи 2о би #у смео погледати у очи 2о ли стати близу ;ега и дотаћи *а се 2о ли саслушати речи ;егове и не растопити се Но зато се *оспод и обукао у тело људско, да би могао с људима општити као брат с браћом' зато -н себе толико смирава и понижава' зато )рабри људе на сваком кораку' зато најзад и приписива Своја дела $и)овој вери. &ок се *оспод бавио око ове жене, деси се преокрет на горе по ствар Јаирову. /ок он јо го$орае "о)е неко о" куе стареине зборничког и рече о$оме умре ки т$оја, не тру"и учитеа. ка" чу #сус о"го$ори Му го$ореи не бој се, само $еруј, и о'и$ее. !з овога се види, да кћи Јаирова још није била умрла онда кад је Јаир дошао и позвао /риста да уће у дом $егов. Но била је на умору, на послед$ем издисају, тако да се о $ој могло говорити као о умрлој. е тру"и учитеа. /риста још с)ватају као учитеља и називају учитељем они који нису осетили непостиживу силу ;егову. Но погледајте колико је благ и милостив *оспод0 +ре него је кнез Јаир зајаукнуо и изразио свој родитељски бол, -н га преду)итрава са уте)ом и о)рабре$ем не бој се0 =о не ме$а ствар ниуколико полумртва или мртва, свеједно је. #оћи %ожјој ништа се не може отети. =и само продужи чинити оно што се од тебе тражи, и што ти једино можеш чинити само $еруј0 @идео си сад на овој жени, шта је све %огу могуће. -нај који једном помишљу зауставља поток крви што дванаест година безпрекидно тече, може поново саставити душу и тело твоје кћери. Само ти веруј, и оживеће. као "о)е у куу не "опусти никоме уи осим =етру и ;о$ану и ;ако$у, и "е$ојчином о3у и матери. +ет сведока је доста. Нису ли и два доста пред судовима земаљским -н узима три Своја ученика који су до(није били сведо(и и ;еговог чудесног преображе$а на =авору и ;егове душевне борбе у врту *етсиманском' именом оне који су у то време били ду)овно зрелији од остале деветори(е, да могу поднети и с)ватити дубље тајне ;егове моћи и ;еговог бића. -ва троји(а треба да виде ово прво васкрсе$е мртва(а које је *оспод Својом силом створио, па да причају осталој деветори(и другова своји), те да би и) тако научио да верују један другом. &о(није пак, при васкрсе$у сина Наинске удови(е и Fазара, биће присутни сви учени(и. зашто родитеље девојачке узима собом, то је јасно. ;и)ова мртва кћи треба да помогне васкрсе$у $и)ови) душа. 2о би и имао права више од родитеља да се ду)овно користе од детета
+ри улазу у кућу *оспод се обазре на оне што плака)у и нари(а)у за умрлом. Јер с$и плака*у и јаука*у за 4ом7 а он рече е плачите, није умрла него спа$а. # по"сме$а*у му се знајуи "а је умрла. #атеј и #арко допу$авају ову слику. =у су били и свирачи и нарочите нари(али(е, најмљене у суседству, како је био тадаш$и обичај код богатији) Јевреја, као и код незнабожа(а. ! била је $ре$а, и плач и јаук $елики. Јаир је био ме3у првима, ако не први човек у томе месту. сем плаћени) свирача и нари(али(ама, морало је бити и много $егове родбине, пријатеља и суседа, који су истински жалили за рано преминулом девојком. Но зашто *оспод говори народу није умрла него спа$а, кад -н добро зна да је умрла +рво зато да би сви присутни потврдили да је девојка заиста умрла. они нису могли то ничим боље потврдити него подсмева$ем ;ему због тобож$ег незна$а да је болесни(а умрла. &руго и зато да би показао да је смрт у присуству ;еговом на земљи изгубила своју жаоку и своју власт над људима, и постала као сан. Смрт није униште$е човека као што ни спава$е не значи униште$е човека. Него је смрт прелаз из овога живота у други. један је *осподар и над једним и над другим животом. За човека огрубелог од телесног живота престанак овог телесног живота значи престанак живота уопште. =о јест кад се сломе кола и зауставе на друму, неизбежно ломи се и путник из кола, и не може никуда да макне0 =акво је лудо мишље$е груби), чувствени) људи. ду)овни људи гледају и виде, да кад се сломе кола, путник искаче из кола, оставља и) и продужује свој пут и без кола. Не може ли мајстор који је саздао и кола и путника оправити кола и наредити путнику да се врати у кола =акво је васкрсе$е из мртви) онемоћало тело се лечи и душа се повраћа у тело. &а *оспод нимало није преувеличао ствар кад је сравнио смрт са сном, -н је то доказао Својим сопственим васкрсе$ем после насилне смрти и тродневног пребива$а у гробу, као и васкрсе$ем многи) мртви) у часу ;егове смрти на крсту, а и до(није кроз сву историју <ркве када су мртви повраћани у живот кроз молитве светитеља и богоугодника. =о је -н доказао, уосталом, и овом приликом васкрсе$ем Јаирове кћери. ?та уради, дакле, *оспод даље, пошто је узео био Собом довољан и одабран број сведока он изагна$и с$е узе је за руку, и зо$ну го$ореи "е$ојко устани0 -ни који су били напунили собу покојни(е видели су ову мртву, и уверили се да је мртва, те сад нису више били потребни ту. -ни ће после чути о чуду и видети девојку живу, а за сада *осподу је стало првенствено да утврди у вери једнога првака народног и три првака мећу апостолима. ;егов метод при сваком чуду доводи човека до изумље$а и ус)иће$а због премудре промишљености и тактичности, показане у свакој појединости. !згнавши, дакле, све из мртвачеве одаје, остаде $и) седморо у одаји петоро живи), један мртва( и Aивотодава(. &а ли се и у овој околности не скрива : или управо не открива : једна велика тајна душе људске 2ад душа у једнога грешника умре, он још живи са своји) пет чувстава, живи животом телесним, празним, очајним, пружајући руке за помоћ на све стране око себе. =о су такозвани материјалисти у данаш$е време : телесне сенке без душе' очајни(и који се својим чувствима :очима, и ушима, и осталим : )ватају за овај свет, да би још бар за неко време сачували тело да не оде у гроб попут душе. Но када се неко од $и) %ожјим +ромислом сусретне са /ристом -н завапије /ристу за помоћ. ! /ристос *оспод прилази умрлој души, додирује је и васкрсава поново у живот, на велико изнена3е$е и дивље$е спољаш$ег, чувственог човека. Јеван3елист #арко наводи баш оне речи, на арамејском језику, које је *оспод изговорио при додиру девојке руком талита куми0 ?то значи исто оно што и јеван3елист Fука каже "е$ојко, теби го$орим, устани0 ?та се, дакле, деси с девојком после ти) речи /ристови) # по$рати се "у* 4езин, и уста"е о"ма*, и запо$е"и6*оспод9 "а јој "а"у нека је"е. Dто, видите да је смрт сан0 =о$рати се "у* 4езин. &у) се био раставио од тела, и отишао тамо где ду)ови умрли) иду. Својим додиром и Својим речима *оспод је овде учинио два чуда прво, ис(елио је тело' и друго, вратио је ду) из (арства ду)ова у здраво тело. Јер да није ис(елио тело, шта би било поможено девој(и ако би се у $у болесну вратио ду) $езин -на би само оживела да поново продужи боловати, и поново умирати0 =акво половно васкрсе$е било би не васкрсе$е него муче$е. *оспод не даје половне дарове него (еле, не несавршене него
савршене. -н није слеп(има повраћао вид само једнога ока него обадва, нити је глувима давао слу) на једно уво него на обадва' нити је узетим ис(ељавао с амо једну ногу него обадве. =ако и овде. -н повраћа ду) у здраво тело, а не у болесно, тако да (ео човек буде здрав и жив. Зато *оспод и заповеда "а јој "а"у нека је"е7 да би се тиме показало одма), да мртва девојка није само оживела него и оздравила. &руги јеван3елист додаје уста "е$ојка и *о)ае. &а се тиме што боље сви осведоче, да је девојка и телом оздравила. да је она у истини оздравила требало је одма) да то она покаже што више и што очигледније. Зато девојка и уста, и )оћаше, и једе. Знао је *оспод !сус с каквим неверним родом -н има посла, па је баш због тога увек при чудима нагомилавао што више очигледни) и несум$иви) доказа, и то зато да се види да је чудо било и потребно и људима корисно' а друго, опет да се види да је само -н могао то чудо учинити, -н и нико други' и још треће, да је чудо несум$иво и очигледно посведочено и утвр3ено као необорива истина. -, како је добро познавао *оспод овај кварни и неверни род људски0 # "и$ие се ро"итеи 4ени. он им запо$е"и "а ником не казују та се збило.=о јест, *оспод )оће овом заповешћу да умудри родитеље васкрсле девојке, да пре свега и свачега одаду за)валност %огу. Није важно јурити сад пред светину и разглашавати чудо него је важно клекнути пред %огом Aивим у најдубљем смире$у, и ;ему Јединоме излити своју топлу благодарност. >уће се то чудо само собом и без вас. Не брините се ви зато0 Но није ваше у овом свечаном тренутку, да се прво одужујете радозналости светској, него да се одужите *осподу %огу. ! тако ис(еливши крвоточну жену, и васкрснувши мртву девојку, *оспод продужује одма) нов посао, продужује да ис(ељује душе људске од опаке радозналости. -пака је радозналост у истини, јер она одваја човечју душу од %ога и потапа је у море пролазни) ствари и дога3аја светски). -пака је и преопака радозналост, Јер често губи тело, а чес то и душу људи. #ноги телесни греси и многе душевне страсти зачи$у се у радозналости. 2ао што лепи (вет маков крије отров, тако и радозналост носи собом тешки отров што разорава и тело и душу. Није %ог створио овај свет да задовољи радозналост људску, него да спасе душе људске. +ремудри (ар говори око се не мо'е нагле"ати, нити се у*о мо'е наслуати 6+ропов. 7, K9. Није *оспод дао ис(еље$е крвоточној жени зато што се ова из радозналости дотакла ;егове )аљине, него зато што је у му(и и невољи својој притекла к ;ему с вером. 5залуд радознали ишту чудо од %ога' неће им се дати' а и ако се да због неке потребе људске, неће се радознали $име ништа користити. #ртви ће се користити чудесима %ожјим више него ли радознали. !де ли лекар у посету онима који мисле да су здрави, који су задовољни сами собом, и који не зову лекара Зар је *оспод ма$е мудар од лекара земаљски), да би )одио по вашару и показивао Своју моћ и Своју вештину Не брини ти, дакле, кнеже Јаире, ко ће разгласити чудо васкрсе$а твоје кћери0 Не брини ни ти, грешниче, ко ће разгласити чудо васкрсе$а твоје душе и твога тела0 Знао је %ог за бежичну телегра1ију и теле1онију пре него што су људи знали отворити уста и језиком саопштити један другом ма какву новост. ! зна *оспод за поузданије и савршеније објављива$е свету корисни) новости, него што се то постиже 1изичком телегра1ијом и теле1онијом. Створитељ гласа, и језика, и вазду)а, има и Своје начине ду)овног опште$а са сваком створеном твари, начине који испу$ују сав простор и све време. Него се ти сећај свога дуга према %огу, &ародав(у свију добри) дарова, и жури да ;ему принесеш молитву благодарности у дубокој послушности вољи ;еговој светој. : *осподу и Спасу нашем !сусу /ристу слава и )вала, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сад и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ПЕТА Јеванђеље о милостивом Самарјанину
Лука 1B, 25->:. Зач. 5>.
*оспод !сус /ристос дошао је да промени мере и судове људске. Lуди су мерили природу саму собом. ! мера је била погрешна. Lуди су мерили душу телом. ! величина душе спустила се у милиметре. Lуди су мерили %ога човеком. ! %ог је изгледао зависан од човека. Lуди су мерили врлину брзином успе)а. ! врлина је постала и јевтина и тиранска. Lуди су се )валили својим напретком мерећи себе са животи$ама, које увек тапкају по истом путу и на истом месту. -ву )валидбу небо је презрело, а животи$е је нису ни приметиле. +а су људи још мерили сродство и блискост човека према човеку или по крви, или по мислима, или по раздаљини домова и села у којима су живели на земљи, или по говорима, или по стотине други) ознака. Но све ове мере сродства и блискости нису могле људе ни сродити ни зближити. Све су мере људске биле погрешне и сви судови лажни. ! /ристос је дошао да спасе људе од незна$а и лажи, и да промени мерила и судове људске. ! променио и) је. -ни, који су усвојили ;егове мере и судове, спасли су се истином и правдом' а они, који су остали при старим мерама и судовима, и до овога дана тумарају по мраку и тргују са плеснивим заблудама. Не мери се природа сама собом, јер је она дата на послугу човеку, те јој је човек мера. Не мери се душа телом, јер је тело дато души на послугу. Зато је душа мера тела. Не мери се %ог човеком, као што се лончар не мери лон(ем. Не мере за %ога, јер %ог је мера свему и Судија свима. Не мери се врлина брзим успе)ом. Јер точак који се брзо дигне из блата, брзо се опет окрене у блато. Него се врлина мери законом %ожјим. Не мери се човечји напредак животи$ским ненапретком, него скраће$ем раздаљине изме3у човека од %ога. права мера сродства, која људе : људе и народе : истински сро3ава и зближава није толико крв колико милоср3е. %еда једног човека и милоср3е другог сра3а и зближава два човека више него крв ро3ене браће. Јер свака крвна веза јесте привремена, и има неког значаја само у овом временом животу служећи као слика трајне и вечне везе сродства ду)овнога. ду)овни близан(и, који се роде при сусрету беде и милоср3а, остају само браћа за вечност. 2рвној браћи, ро3еној по крви, %ог је само Створитељ' а ду)овној браћи, ро3еној од милоср3а, %ог је -та(. -ву нову меру сродства и блискости ме3у људима предлаже *оспод !сус човечанству јеван3елском причом о милостивом Самарјанину : предлаже, велимо, а не намеће, јер спасе$е није намета$е, него милостиво предлага$е од стране *оспода и добровољно усваја$е од стране човека. : %лаго оном ко добровољно усвоји ову нову меру, јер ће имати много браће и сродника у бесмртном (арству /ристовом0 прича гласи овако 5 време оно, гле, законик неки приступи к #сусу и куајуи га рече та у чинити "а насле"им 'и$от $ечни9 5пропашћујући свој живот куша$ем он тражи тобож да наследи живот вечни0 5ствари овај кушач није ни мислио на свој живот него на /ристов' то јест, $ему није стало било до тога како свој живот да сачува него како /ристов да угрози. -н је желео да на3е криви(у код /риста, смртоносну криви(у против закона #ојсејева, да би *а могао оптужити, те тако ;ега погубити а себе, као вешта законика и адвоката, прославити ме3у себи сличнима. Но зашто он пита о животу вечном, кад је мало шта о том могао дознати из дотадаш$ег закона Није ли ово једина награда што закон обећава онима који га испу$авају "а "уго по'и$и на земи 6GG #ојс. B8, 7B' D1. H, B:C9 !стина, проро(и говоре о вечноме (арству #есије, а особито пророк &анило говори о вечном (арству светитеља, но Јевреји у време /ристово с)ватали су вечност само као дуговременост на земљи. -туда је највероватније, да је овај законик морао или сам лично чути или преко другог сазнати, да *оспод !сус јавља вечни живот и то различит од јеврејског поима$а вечности. Ненависник %ога и рода човечјег, који је без успе)а лично кушао *оспода у пусти$и, продужује сада да *а куша кроз собом заслепљене људе. Јер да 3аво није био заслепио законике, не би ли најприродније било, да ови као тумачи и
познавао(и закона и пророка први распознаду /риста *оспода, и први #у се поклоне, и по3у пред ;им као ;егови весни(и, да објављују народу благовест о дошавшем <ару и #есији он 6!сус9 му рече та је написано у закону9 Cако чита9 он о"го$арајуи рече @уби оспо"а <ога с$ога с$им ср3ем с$ојим, и с$ом "уом с$ојом, и с$ом снагом с$ојом, и с$ом мисли с$ојом, и бли'4ега с$ога као самога себе. *оспод зна шта је у ср(у законика' па проничући $егову злобу неће да му одговори на пита$е него га -н слишава закон : та је написано у закону9 како чита9 =о су два пита$а' прво знаш ли шта је у погледу тога написано и друго како ти то написано читаш и разумеш 2ако је написано, то су могли знати сви закони(и' но како треба ду)ом разумети то што је написано, нико од $и) у то време није знао. ! не само у то време него још изодавна. Још #ојсеј пред смрт своју укорава Јевреје због слепоће ду)овне говорећи али $ам не "а"е оспо" ср3а "а разумете, ни очију "а $и"ите, ни уију "а чујете "о о$ога "ана 6S #ојс. B4, O9. >удновато изгледа одкуд овај законик јеврејски да истакне баш ове две заповести %ожје као најспасоносније, чудновато из два разлога прво што те две заповести у #ојсејевом закону нису истакнуте на прво место са осталим главним заповестима' шта више, нису стављене ни једна поред друге овако како и) законик наводи, него чак једна од $и) је написана у једној к$изи #ојсејевој, а друга у другој 6GGG #ојс. 74, 7K' S #ојс. H, J9' и друго, чудновато је то и зато што су Јевреји колико толико старали се да испуне друге заповести %ожје, али заповести о љубави никад. -ни се никад нису могли уздићи до љубави к %огу но само до стра)а од %ога. ?то је законик ипак сабрао ове две заповести једну уз другу и $и) истакао као најспасоносније, то се може објаснити само тиме, што је он морао дознати, да *оспод !сус ове заповести о љубави ставља на вр) лестви(а сви) заповести и сви) добродетељи. ?та, дакле, одговори *оспод законику Fече му пак то чини и бие 'и$. @идите како *оспод не за)тева од слаби) да понесу највећи терет, него поступно према $и)овој моћи +ознавајући тврдо и необрезано ср(е закониково -н му не говори веруј у мене као Сина %ожјега, и иди продај све што имаш и раздај сиромасима, и узми крст свој, па )ајде за #ном, не обзирући се назад0 Не' него му препоручује само да испуни оно што је сам сазнао и изрекао као главно у закону. &оста је за $ега и то. Јер ако буде у истини љубио %ога и ближ$ега, $ему ће се кроз ту љубав брзо открити и истина о /ристу *осподу. 2ад је богати младић, другом приликом, поставио *осподу овако исто пита$е, само без куша$а та "а чиним и насле"им 'и$от $ечни9 *оспод му није ни споменуо позитивне заповести о љубави него више негативне заповести не преуби, не уби, не укра"и, не с$е"очи ла'но, потуј о3а и матер. =ек кад је младић рекао да је испунио ове заповести, *оспод му задаје тежи задатак про"ај с$е то има и раз"ај сиромасима 6Fк. 7K, 7K9. Научите се из овога превеликој мудрости *оспода као божанског 5читеља. -н наре3ује свакоме да испуни ону заповест %ожју коју зна' па кад $у испуни и сазна другу, наре3ује му да испуни и ту другу, па онда и трећу, и четврту, и тако даље. -н не наваљује тешка бремена на слаба ле3а, него према јачини ле3а и бреме. =о је исто време и страшни укор свима онима изме3у нас, који желе све више и више да познају вољу %ожју, а ме3утим не старају се да испуне оно, што су већ познали. Нико се неће спасти самим позна$ем воље %ожје него испу$е$ем. Напротив, они који буду много познали а мало испунили биће страшније осу3ени, него они који буду знали и мало испунили. Зато *оспод и рече законику то чини и бие 'и$. =о јест видим да познајеш те велике заповести о љубави, но видим у исто време да и) не испу$аваш' зато не вреди ништа да те још учим све док то научено не испуниш. 5кор од ови) речи Спаситељеви) морао је законик осетити, кад покуша да се правда а он *те"е "а се опра$"а, па рече #сусу а ко је бли'4и мој9 -во пита$е показује $егово жалосно оправда$е, наиме он не зна још ко је ближ$и $егов' из чега је јасно да није ни испунио заповест о љубави према ближ$ем. ! тако, место да у)вати /риста у речи, он се сам налази у)ваћен, и прину3ен, да се правда. Спремајући замку *осподу, он се сам заплео у $у. =ако су Јевреји увек пролазили кад го су кушали /риста. 2ушајући *оспода они су *а тиме све више прослављали а себе упропашћивали, и одлазили од ;ега посрамљени као и онај ота3 ла'и :
Сатана у пусти$и. >име је овај законик прославио /риста кушајући *а =име што #у је дао повода да исприча причу о милостивом Самарјанину и искаже божанствено уче$е о томе, ко је наш ближ$и, спасоносно уче$е за сва покоље$а људска до краја времена. Cо је бли'4и мој9 #сус о"го$арајуи рече чо$ек неки сила'ае из ;ерусалима у ;ери*он, па га у*$атие разбојни3и, који га с$укое и израние, па оти"ое, оста$и$и га полумрт$а. случајно сила'ае тим путем с$етеник неки, и $и"е$и га мимои)е. тако и Ле$ит ка" је био на оном месту, приступи и $и"е$и га мимои)е. 2о је тај човек који силажаше из Јерусалима у Јери)он =о је дам и сав род људски што је произашао од дама. Јерусалим означава небеско обиталиште првостепеног човека у рајској моћи и красоти, у близини %ога и свети) ангела %ожји)' Јери)он : земну долину плача и смрти. "азбојни(и су зли дуси, безбројне слуге Сатане, који је и навео дама на гре) непослушности према %огу. 2ао највећи пакосни(и рода људског зли дуси нападају на људе, свлаче са $и)ове душе божанску одежду стра)а, вере и благочешћа' ра$авају душу гресима и поро(има, и онда се привремено удаљују, док душа крај друма живота у очаја$у лежи не могући да крене ни напред ни назад. Свештеник и Fевит означавају Стари завет, и то свештеник означава #ојсејев закон а Fевит пророке. !збијеном и ра$авом човечанству %ог је послао два лекара са извесним лековима, једно је био закон а друго проро(и. Но ни један ни други лекар нису се усудили лечити главне и најдубље ране болесника, нанете му самим 3аволима, него су се заустављали само пред ма$им мукама, нанетим човеку од човека. Зато се и каже, да и један и други видевши овога тешко ра$еног болесника мимои3оше. #ојсејев закон само је видео човечанство као тешког болесника, но $и"е$и мимои)е. +роро(и су не само видели него су и приступили болеснику, па тек онда мимоишли. +еток$ижје #ојсејево је описало болест човечанства и утврдило је, да тој болести на земљи нема лека, него да је прави лек у %ога на небесима. +роро(и су пришли ближе полуживој и издишућој души човечанства, тако3е утврдили још погоршану болест и утешили болесника рекавши му ми немамо лека, но ево, иде за нама #есија, небески Fекар. ! они су мимоишли. =ада је наишао и прави Fекар. &амарјанин некака$ *о"еи "о)е ко" 4ега, и $и"е$и га са'али се. # приступи$и за$и му ране, и зали уем и $ином, и поса"и га на с$ога скота и "о$е"е у гостиони3у, и потру"и се око 4ега. # сутра"ан полазеи из$а"и "$а сребрника те "а"е крчмару, и рече му по"$ори га, и то $ие потрои ја у ти платити ка" се $ратим. 2о је овај Самарјанин =о је сам *оспод !сус /ристос. Зашто Себе назива *оспод Самарјанином Зато што су Јевреји Јерусалимски презирали Самарјане као нечисте идолопоклонике. ! нису се мешали нити су општили једни с другима. Зато је и рекла жена Самарјанка *осподу на бунару Јаковљевом како ти, ;е$рејин бу"уи, мо'е искати о" мене 'ене &амарјанке "а пије 6Јов. O, 49 =ако су, дакле, Самарјани сматрали /риста Јеврејином, док су *а пак Јевреји називали Самарјанином %и си &амарјанин, и )а$о је у теби 6Јов. K, OK90 *оворећи ову причу јеврејском законику *оспод сам Себе представља под видом Самарјанина, из бескрајне смирености, да би тако и нас научио, да и под најпрезренијим именом и зва$ем ми можемо учинити велико добро, и понекад чак веће него људи са великим и славним именом и зва$ем. Још назива *оспод Себе Самарјанином из љубави према грешни(има. Самарјанин је значило исто што и грешник. ! кад су *а Јевреји назвали Самарјанином *оспод се није бранио од тога. -н је улазио под кров грешника, и са овима јео и пио' па чак се и изјаснио отворено, да је због грешника и дошао у овај свет : због грешника а не због праведника. Но зар је могло бити и Једног јединог праведника у ;еговом присуству Нису ли сви људи били поклопљени гре)ом као тамним облаком ! нису ли душе свију биле изубијане и нагр3ене од зли) ду)ова Још назива *оспод Себе Самарјанином, да нас тиме поучи, да не очекујемо %ожју силу да се покаже само кроз велике и славне овога света, него да с поштова$ем и паж$ом ослушнемо шта мисле и говоре људи мали и презрени од овога света. Јер %ог се често служи трском да разбије гвоздене зидове, и рибарима да посрами (ареве, и оним што је најниже да посрами оно што је најважније у очима људи. 2ао што и говори апостол
+авле то је лу"о пре" с$етом оно избра <ог "а посрами прему"ре7 и то је слабо пре" с$етом оно избра <ог "а посрами јако 6G 2ор. 7, BE9. Назвавши Себе Самарјанином *оспод тиме даје знати, да узалуд свет чека спасе$е од моћне римске (аревине и од ћесара =иверија, : спасе$е свету %ог је устројио у најпрезренијем народу у римској (аревини, у јеврејском, и ме3у најпрезренијим од Јевреја, галилејским рибарима, који су презрени били од надути) к$ижевника као идолопоклонички Самарјани. &у) је %ожји слободан, /у* "ие г"е *ое 6Јов. C, K9 и не обзире се на људске рангове ни о(ене. -но што је код људи високо, ништавно је пред %огом, и оно што је ништавно пред људима, високо је пред %огом. *оспод до3е над човечји род : "о)е на" 4ега. %олестан и очајан лежао је човечји род, а Fекар до3е на" 4ега. Сви су људи грешни, и сви леже прострти по земљи, припијени за земљу, само безгрешни *оспод, чисти и здрави Fекар, стоји усправно. C с$ојима "о)е, каже се на другом месту 6Јов. 7, 779, да означи да је -н дошао обучен у тело као и сви други људи, не разликујући се споља од бесмртни) болесника и грешника. овде се каже' "о)е на" 4ега, да означи разлику ;егову, у снази, у здрављу, у бесмртности и безгрешности, од смртни) болесника и грешника. -н виде ра$еника, као што га и свештеник виде' и -н приступи ра$енику, као што му и Fевит приступи' но -н учини нешто више, много више, него свештеник и Fевит. -н се сажали, зави му ране, зали и) уљем и вином, посади га на свога скота, доведе у гостиони(у, потруди се око $ега, плати гостионичару за даљи труд око $ега, и обећа и даље бринути о ра$енику и трошити се око $егова лече$а. ! тако, док свештеник задржа се само на једном голом ви3е$у ра$еника' и док се Fевит задржа на ви3е$у и приступа$у ка ра$енику, дотле #есија, небески Fекар, учини десет ствари за $ега : десет 6број који означава пуноћу бројева9, да се тиме покаже пуноћа бриге, стара$а и љубави *оспода и Спаса нашега око спасе$а нашега. -н га не преви само и не остави крај друма, јер то не би била потпуна помоћ' нити га само донесе у гостиони(у и оде, јер би гостионичар рекао да он нема чиме неговати болесника, те да га мора изба(ити напоље' зато му -н плати унапред $егов труд и трошак. На овоме би се задржао и најмилосрднији човек. ли *оспод иде још даље. -н обећава и надаље бринути о болеснику и вратити се да га оби3е, и доплатити гостионичару што буде још требало. -во је пуноћа милоср3а0 +а још кад се зна, да ово не чини брат него Самарјанин Јеврејину, непријатељ непријатељу, онда се мора рећи ово је надземаљско, небеско, божанско милоср3е. Dто то је слика /ристовог милоср3а према човечјем роду. Но шта означава превија$е рана ?та уље и вино ?та скот ?та два сребреника, гостиони(а, гостионичар, и повратак Самарјанина +ревија$е рана означава непосредан додир /риста са болесним родом људским. Својим пречистим устима -н је говорио људима у уши, Својим пречистим рукама -н се доти(ао слепи) очију, глуви) ушију, губави) тела, мртви) лешева. #елемом се привијају ране. Сам *оспод је тај небески мелем за грешно човечанство. -н је самога Себе привио на ране човечанства. 5ље и вино означавају милост и истину. &обри Fекар прво је помиловао болесника, па онда му дао лек. Но и милост је лек, и наука је лек. Fа"ујте се, говори *осподар прво, па онда учи, опоми$е, прети. е бој се, говори *оспод кнезу Јаиру, па онда васкрсава $егову кћер. е плачи, говори *оспод Наинској удови(и, па онда диже из мртви) $енога сина. *оспод је прво показао милост па онда принео жртву. ;егов долазак у свет у телу човечјем, у телу скотском, највећа је милост од сви) дела милоср3а' а ;егова жртва на 2рсту највећа је од сви) жртава од почетка до краја света. Милост и пра$"у пе$ам, говори пророк &авид 6+с. 787. 79. #илост је блага као уље' правда је добра но нешто и опора за грешне као вино за болесне. 2ао што уље блажи рану тела, тако милост *оспод$а блажи намучену и огорчену душу људску' и као што вино горчи но загрева утробу, тако истина и правда %ожја горчи грешној души, но кад се дубоко спусти у $у, загрева је и снажи је. &кот означава тело људско, које је и сам *оспод на Себе узео, да би био ближи и разумљивији. 2ао што добар пастир кад на3е изгубљену ов(у меће ову на своје раме и радосно
је носи тору своме, тако је и *оспод узео на себе залутале да и они буду тамо где је -н. 5 овоме свету уистини људи живе ме3у демонима као ов(е ме3у вуковима. *оспод је +астир добри, који је дошао да потражи Своје ов(е и да и) Својим телом заклони од вукова' и дошавши сажали #у се над људима јер беја*у као о$3е без пастира 6#к. H, CO9. =ело људско слика се овде као скот, да се тиме покаже бесловесност самога тела без словесне душе. 5истини, човек је по телу скот као и сваки други скот. 5 овакво скотско тело човек је обучен после дамова гре)а. # начини оспо" <ог "аму и 'ени 4его$ој *аину о" ко'е, и обуче и* у 4и* 6+ост. C, B79. =о је било онда када је дам гре)ом непослушности показао се сасвим наг и када се сакрио од ли(а %ожја. +о својој бескрајној кротости и бескрајној љубави према ра$еном и полумртвом човечанству Aиви и %есмртни *оспод и сам се обукао у ову ужасну, кожну, и бесловесну )аљину, телесну. &а би као %ог био доступачнији људима, да би као Fекар био приступачнији' да би као +астир био познатији ов(ама. остиони3а означава свету, саборну и апостолску (ркву, а гостионичар апостоле и $и)ове наследнике, пастире и учитеље <ркве. <рква је основана још за земнога живота /ристовога, јер се каже, да Самарјанин донесе ра$еника у гостиони(у и потру"и се око 4ега. *оспод је -снивач <ркве и први трудбеник у <ркви Својој. &ок се -н лично трудио око ра$еника, не споми$е се гостионичар. =ек сутра"ан, пошто је $егово земно време истекло, -н се обраћа гостионичару и предаје болесника $еговој нези. /$а сребрника означавају, по неким тумачима, два завета %ожја људима Стари завет и Нови завет. =о је Свето писмо, Свето -ткриве$е милости и истине %ожје. Нико се не може спасти од гре)а, од рана нанесени) души $еговој, док колико толико не позна милост и истину %ожју, откривену у Светом писму. 2ао што човек само при великој светлости јаркога сун(а види све путеве пред собом и бира којим треба да упути ноге своје, тако исто једино при великој светлости Светога писма човек гледа и види пред собом све путеве добра и зла, и разликује једне од други). Но ова два сребрника означавају и две природе у *осподу !сусу, божанску и човечанску. -бе ове природе *оспод је донео собом у овај свет и ставио и) на службу роду човечјем. Нико се не може спасти од тешки) рана гре)а, ко не призна ове две природе у *осподу !сусу. Јер ране гре)а лече се милошћу и истином' један лек без другога није лек. *оспод није могао показати савршену милост према људима, да се није родио у телу као човек' нити је -н као човек могао открити савршену истину, да није био %ог. : Још два сребрника означавају тело и крв /ристову, којима се у (ркву донети грешни(и лече и )ране. "а$енику треба и завој, и помаза$е, и )рана. =о је савршено лече$е. =реба и : )рана, и то добра )рана. ! као што добра )рана, коју лекари препоручују болеснику завијеном и помазаном у постељи, ме$а, снажи и чисти крв, тј. оно што чини основ у органском животу човековом, тако и ова божанска )рана, тело и крв /ристова, из основа ме$а, снажи и чисти душу човекову. <елокупно телесно лече$е болесника јесте само слика лече$а ду)овнога. ! као што, дакле, при телесном лече$у мало помаже све, ако се болесник не )рани, тако и при ду)овном лече$у мало помаже све, ако се обраћени грешни(и не )ране добром ду)овном )раном, тј. телом и крвљу /ристовом. тело и крв /ристова у основу опет значе милост и истину. Cа" се $ратим : ове речи означавају други долазак /ристов. 2ада -н поново до3е као Судија, не у пониженој скотској одежди него обучен у бесмртни сјај и славу, тада ће *а гостионичари, пастири и учитељи <ркве ;егове, познати као негдаш$ег Самарјанина који је предао $има на ствара$е болне душе грешника. Но -н неће више бити милостиви Самарјанин, него праведни Судија, који ће свакоме дати по правди. Наравно, кад би *оспод судио по чистој небеској правди, мало би се ко спасао ог$а вечнога. Но -н познаје немоћ нашу и болест нашу, и судиће сваком са многим обзирима тако да ће чак и једну чашу студене воде, пружену жедноме у ;егово име, рачунати у заслугу 6#ат. 78, OB9. !пак не треба се сувише заваравати и предавати се небрижности. -вде је реч о пастирима (рквеним, о во3ама ду)овним. ;има је дато више и власти и благодати, па ће се од $и) више и тражити. -ни су со земљи' ако со обљутави, ба(а се,
и ногама се гази 6#ат. J, 7C9. Још је *оспод рекао, да ће многи пр$и бити после"4и, а после"4и пр$и 6#ат. 74, C89. свештени(и су први у ду)овној гостиони(и /ристовој. -ни су позвани да устају око болесника, да им ране надгледају и лече, и да и) )ране животном )раном /ристовом за часном трпезом Јаг$ета %ожјег. =ешко $има, ако то не чине. #огу они бити први у овом краткорочном животу, но у вечном животу они неће имати удела. Још је *оспод рекао теко чо$еку кроз кога "олази саблазан 6#ат. 7K, E9. ни од једног човека у свету не може доћи толика саблазан као од небрижног свештеника, ;егов мали гре) саблаж$ава више него велики гре) други) људи. %лаго пак ду)овним пастирима, који верно испу$авају завет одсутнога милостивог Самарјанина, рукујући честито и разумно са ;егова два сребреника. &оћи ће дан и час кад ће *оспод свакоме од $и) посеби(е рећи слуго "обри и $ерни, ? у)и у ра"ост госпо"ара с$ога 6#ат. BJ, B790 !спричавши ову многосадржајну и многозначајну причу *оспод упита законика та мисли "акле, који је о" о$е троји3е био бли'4и ономе то је био пао ме)у разбојнике9 он рече онај који се смило$ао на 4ега. #сус му рече и"и и ти чини тако. +ремда законик ни издалека није с)ватио сву дубину и ширину ове приче /ристове, он је морао признати истинитост $ену у онолико у колико ју је он с)ватио, наравно само по $еном спољаш$ем сликовном смислу. -н није могао непризнати, да је милостиви Самарјанин био истински и једини ближ$и изубијаном и изра$ављеном човеку украј пута. -н није могао рећи свештеник је био $егов ближ$и, пошто је и свештеник као и он био Јеврејин. Нити је могао рећи Fевит је био $егов ближ$и пошто су обоји(а били од исте расе, од истог народа и од истога језика. Јер, то би се сувише противило чак и $еговој несавесној савести. %ескорисно је сродство по имену, и по раси, и по народности, и по језику тамо где је потребна милост, и само милост. #илоср3е је нови темељ сродства које установљава /ристос мећу људима. =о није увидео законик' но оно што је $егов ум увидео у том Једном даном случају, он је морао признати. #"и, и ти чини тако, вели му *оспод. =о јест ако желиш да наследиш живот вечни, онда тако мораш читати заповест %ожју о љубави, а не онако како је читате ви, закони(и и к$ижевни(и. Јер ви гледате у ту заповест као у златно теле, и обожавате је као идола, а не знате $ен божански и спасоносни смисао. @и сматрате ближ$им само Јеврејина, јер (ените по имену, и по крви, и по језику' чак не ни свакога Јеврејина него само онога сматрате својим ближ$им, ко је припадник ваше партије, било законичке, или 1арисејске, или седукејске' па чак не ни свакога партизана свога него само онога од кога имате користи, чести и по)вале. ! тако, ви сте заповест %ожју о љубави протумачили као користољубље, и зато је та божанска заповест постала за вас право златно теле као оно под /оривом коме су се кла$ала прао(и ваши. @и се, наиме, кла$ате тој заповести, но нити је разумете нити испу$авате. @ероватно да је законик могао с)ватити причу /ристову у овом смислу, и да је морао отићи засти3ен. -н који је дошао да застиди0 а колико би се тек морао он застидети, да је могао с)ватити да се ова прича још и лично на $ега односи0 *ле, и он је један такав путник из небеског Јерусалима за прљави Јери)он земаљски, путник кога су 3аволи обнажили од благодати %ожје, изубијали, изра$авили и оставили украј друма. #ојсејев закон и +роро(и пролазе мимо $ега и не могу да му помогну. ! ево, сада када му *оспод прича ову причу, милостиви Самарјанин већ се наднео над $егову болесну душу, завија је и помазује уљем и вином. ! он је то сам осетио, иначе не би признао истинитост /ристове поуке. &а ли се он дао потом однети у гостиони(у : тј. у (ркву : и сасвим излечити, то %ог Свезнајући зна. Јеван3еље даље о том не говори. ! тако, обилазним путем /ристос је довео овога законика да и несвесно у души призна ;ега, /риста, као свога најближега и најсроднијега. &овео га је *оспод на то, да и несвесно призна да речи уби с$ога бли'4ега као себе самога значе љуби *оспода !суса /риста као себе самога. Нама пак остаје, да свесно и разумно то признамо и исповедимо. Наш најближи ближ$и је *оспод !сус, а кроз ;ега ближ$и су нам и сви остали људи који су у беди, и којима ми својим милоср3ем у име *оспода можемо помоћи. Над свакога од нас наднео се *оспод !сус, и за
свакога од нас -н је оставио она два сребрника да се лечимо док -н не до3е. &ок -н не до3е у ср(а наша, тако да *а више не гледамо наднета над вама, него да *а гледамо усељена и уживљена у ср(има нашим0 =ада ћемо тек бити здрави, јер тада ће извор здравља бити у ср(има нашим. Но погледајте, како овом причом *оспод спаја обе заповести о љубави у једну једину0 Lубећи ;ега као свога ближ$ега ми љубимо тиме и %ога и човека, и тако испу$авамо у један ма) обе заповести о љубави. &о доласка *оспода !суса у свет ове две заповести биле су подвојене. Но с ;еговим доласком оне су се слиле у једно. 5 самој ствари савршена љубав не може ни бити подвојена нити односити се на два предмета. 5 Старом Завету оне су биле подвојене, јер Стари Завет је припремна школа за велику школу љубави. 5 припремној школи рашчла$ене су ствари, које су органски спојене. 2ад се тај уједи$ени и ваплоћени -рганизам љубави појавио у *осподу !сусу, нама) је та рашчла$еност и подвојеност постала као да је нема. !сус /ристос је оваплоћена љубав и према %огу и према човеку. -д ове љубави нема веће у свима световима, ни временим ни вечним. ! тако је донето у свет ново, сасвим ново начело љубави, нова и једина заповест о љубави, која се може и овако исказати љуби *оспода !суса /риста Сина %ожјег свим ср(ем својим, свом душом својом и свом снагом својом и свом мишљу својом' љуби *а као себе самог. 2роз ту ћеш љубав, једину и неразделну, љубити и %ога и људе. Напусти лажну наду, о, смртни човече, да ћеш икад моћи љубити %ога без и мимо /риста. ! не заноси се лажју, да ћеш икад моћи љубити људе без и мимо /риста. -н је сишао с неба и наднео се над тобом, ра$еним и болесним. +огледај у ли(е ;егово и познај свој праобраз0 +огледај главног и најближег Сродника свог0 Само кроз ;ега можеш постати истински сродник %огу и милостиви сродник људима. ! кад познаш своје сродство с ;им, свако друго сродство земаљско изгледаће ти као сенка и слика правог и бесмртног сродства. =ад ћеш и ти ићи и чинити као -н' то јест сматраћеш бедне, и жалосне, и голе, и ра$ене, и изубијане, и бачене украј друма као своје најближе сроднике, ближе од други) сродника. ! тад ћеш надносити, не толико своје колико ;егово ли(е над $и)' ;еговим завојем завијаћеш им ране, а ;еговим уљем и вином помазиваћеш и). ! тако, и ова прича, од које је кушач законик нешто мало с)ватио и користио се, обу)вата собом и тумачи сву историју људску од почетка до краја, и сву историју нашега спасе$а од почетка до краја. ;ом нас *оспод учи, да само кроз ;ега ми можемо постати сродни(и %ожји и сродни(и људи. Само кроз то сродство с /ристом добијају сва друга сродства наша благородство и достојанство. ;ом нас -н позива на многозаслужену љубав према Себи, на љубав која нам истом светлошћу осветљава и %ога и људе, па чак и наше непријатеље. Јер и љубав према непријатељима могућа је само из једног и истог ог$ишта љубави, *оспода !суса /риста, %огочовека и Спаса нашег. ;ему нека је слава и )вала, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ;ЕСТА Јеванђеље о мноим бриама и о и)нена$ној смрти
Лука 12, 16?21. Зач. 66. *оспод !сус /ристос дошао је ме3у људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болеза$а душе људске. 2раде ли син од о(а Не' него слуга краде од господара. -нога часа када се дамов синовски ду) превратио у слугарски ду), $егова се рука пружила ка забра$еном плоду. Зашто краде човек ту3у својину : да ли зато што му то треба дам је имао свега и није оскудевао ниучем, па ипак је пошао у кра3у.
Зашто краде човек од човека, слуга од слуге Зато што се пре тога усудио красти од господара свога. 5век човек прво краде од %ога па онда од људи. +рво је праота( људски машио се крадљивом руком за оно што је %ожје, па су онда, и због тога, $егови потом(и постали лопови један другог. >овек краде и од %ога, и од луди, и од природе, и од себе самог. >овек краде не само свима чувстима, него и ср(ем, и душом, и помислима. Но нема ниједне кра3е, у којој 3аво није савезник човеков. -н је дошаптач и наустник сви) кра3а' он челово3 и началник сви) крадљиви) умишљаја. Нема лопова сам(а у (еломе свету. 5век најма$е двоји(а иду у кра3у, а трећи и) гледа. >овек и 3аво иду у кра3у, а %ог и) гледа. 2ао што Dва није сама извршила кра3у, него у друштву с 3аволом, тако никад нико није сам извршио кра3у него вазда у друштву 3авола. Но 3аво није само во3 и саучесник у кра3и него и проказивач кра3е. Јер $ему није стало до кра3ени) ствари него до упропашће$а душе човекове, до заваде и мрж$е ме3у људима, и до погубље$а свега рода људског. Не )оди он у кра3у због кра3е него као ла$ ричуи *о"и и тра'и кога "а про'"ере 6+етр. J, K9. да је Tаво онај који побу3ује душу на свако зло и сеје у души сваки кукољ, то је рекао и сам *оспод !сус 6#ат. 7C, C49. Сваком кра3ом коју човек учини краде 3аво један део душе $егове. ! душа навикнутог лопова све се више сма$ује и суши и пропада као плућа изједена суши(ом. &а би се човек спасао крадљивости, мора сматрати своју имовину %ожјом а не својом. ! кад употребљава своју имовину мора сматрати да употребљава оно што је %ожје а не $егово. Једући )леб са своје трпезе мора благодарити %огу, јер )леб није $егов но %ожји. &а би се човек излечио од болеза$е крадљивости, мора сматрати и сву ту3у имовину %ожјом, и мора знати да кад краде од људи краде од %ога. зар се може покрасти -нај чије се око никад не затвара да би човек отерао од себе свога злог садруга у кра3и и сејача свакога зла, мора бдити над душом својом, да 3аво не посеје крадљиве жеље и помисли у $у. ! кад и) на3е посејане, мора се старати брзо да и) сагори ог$ем молитве. Није ли луд онај човек који трчи за горим кад је познао боље Није ли и луд и смешан онај лопов који ноћу обија ту3и дућан да покраде крпе од памука, кад је у то исто време видео свога пријатеља где му је дотерао пред кућу пуна кола свиле и кади1е на дар >овекољубиви *оспод !сус донео је Собом и отворио пред људима безбројна и несрав$ива блага небеска, и позвао и) да узимају јавно и слободно, но само под једним условом да прво одлепе своју душу од трулежни) блага земаљски). Неки су *а људи послушали, пришли су ;еговим даровима, и обогатили се' а неки *а нису послушали него су остали при свом трулежном и кра3еном богатству. За опомену овим послед$им *оспод је испричао причу која се чита у данаш$ем јеван3ељу "ече *оспод причу ову у је"ног богатог чо$ека обро"и се 4и$а7 па миае у себи го$ореи та у чинити9 немам у то сабрати летине с$оје. %уд је иначе био богат, буд му се још оброди летина толико да није знао где ће је сабрати *ледајући своја поља покривена родном пшени(ом' и своје воћ$аке и винограде са отежалим и опуштеним гранама од рода' и своје градине препуне разноврсног поврћа' и кованлуке своје препуне меда : овај богаташ није погледао к небу и радосно узвикнуо слава =и и )вала, Свевиш$и и Свемилостиви %оже 2ако си =војом силом и мудрошћу извукао из (рне земље оволико обиље0 2ако си =војим сун(ем налио сласт у све плодове земне0 2ако си сваком плоду дао диван изглед и нарочити укус0 2ако си ми стоструко наградио мој малени труд око свега тога0 2ако си се смиловао на слугу свога, и са препуним рукама просуо толико благо у крило $егово0 -, пречудни *осподе мој, научи и мене да овим =војим благом и ја учиним радост браћи својој и суседима својим0 &а би се и они заједно са мном радовали, и заједно са мном благодарно славили и )валили свето име =воје и неисказану доброту =воју0 : Не' него место да се сети &ародав(а толики) дарова, он прво брине где ће те дарове згомилати и у чему ће и) чувати. 2ао лопов кад на3е на друму кесу
нова(а што не мисли ни откуда је та кеса ту ни чија је, него прво брине како ће је сакрити0 5ствари и овај богаташ је прави лопов. -н не би могао рећи, да је све то обиље плодова дошло од $еговог личног труда. ! лопов се труди око краће. Нити од $егове вештине и памети. ! лопов употребљава често много више вештине него ли орач и сејач. %огаташ нити се трудио нити се могао трудити око сун(а, и кише, и ветрова, и земље. то су четири главне сти)ије које по %ожјој вољи омогућавају плод биља и дрвећа. +рема томе, тај обилни плод није $егов ни због $еговог ништавног труда нити пак по праву својине, пошто он није господар ни сун(а, ни кише, ни ветрова, ни земље. =ај обилни плод је дар %ожји. 2ако ружан изгледа човек у очима свију људи кад прими неки поклон од некога, па нити каже )вала, нити се обазре на дародав(а, него жури само да склони тај поклон на сигурно место0 >естит просјак добије кору (рна )леба, па за)вали давао(у. овај богаташ није за)валио %огу ниједном помишљу и ниједном речју на толиком обиљу жетве, чак нити иједним осме)ом радости на толиком чуду и толикој благодати %ожјој. Него место молитве, и благодарности, и песме %огу, и радости ср(а, $ега одма) почи$е мучити брига, како ће све то благо сабрати и сместити тако, да ниједно зрно не остане пти(ама небеским и да ниједна јабука не падне у крило сиромашни) суседа $егови). # рече о$о у учинити поруиу 'итни3е с$оје и по"игнуу $ее, и о$"е у сабрати с$а 'ита с$оја и блага с$оја. Dто шта је главни труд неразумна човека0 #есто да се труди да поруши старога човека у себи и подигне новога, он улаже сав свој труд у руше$е стари) и подиза$е нови) житни(а, нови) амбара и салаша. ко му опет и идућа година тако обилато роди, он ће се опет морати трудити и мучити око прошире$а стари) или зида$а нови) житни(а. ! тако ће житни(е $егове бивати из године у годину све шире и новије, а душа $егова све ужа и старија. ! $егово старо жито ће плеснивити као и душа $егова. ;ега ће окружавати завист и на $ега ће се сипати клетва. Јер ће сиромашни људи гледати са завишћу на $егово богатство, а гладни ће га прокли$ати због тврдичлука и себичности. ! тако, $егово богатство доприносиће пропасти и $еговој и $егови) суседа. ;егова душа пропадаће због тврдичлука и себичности, а душе $егови) суседа пропадаће због зависти и прокли$а$а. @идите, како безуман човек може да употреби %ожји дар и на своју и на ту3у пропаст0 %ог му је дао богатство ради благослова и спасе$а како $еговог тако и $егови) суседа, а он га употребљује на проклетство и своје и други). Свети Јован Златоуст саветује све који су савету доступни MЈеси ли се ти наситио : сети се гладнога. Јеси ли утолио своју же3 U сети се жеднога. Јеси ли се згрејао : сети се замрзлога. Aивиш ли у дому високом и богато украшеном : уведи у $ега и бескућника. Јеси ли се навеселио на пиру U развесели тужног и жалосног. Јесу ли теби одали част као богаташу : посети и ти убоге. Јеси ли изишао радосним од свога к$аза : учини радосним и све слуге своје. ко будеш милостив и снис)одљив према $има, то ћеш и сам добити милост при изласку душе из телаN. +рича се за два велика испосника у египатској пусти$и, како су молили %ога да им открије, да ли има когод у свету ко ;ему боље служи од $и). ! $има се заиста то открије' и заповеди им се да иду у то и то место, таквом и таквом човеку и сазнаће оно што су желели знати. -ни до3у, како им је указано, и на3у једнога простога човека, по имену Dв)ариста, који се искључиво бавио сточарством. 2ако испосни(и нису видели на овом човеку ништа необично, то га упитају, како се он стара да испуни вољу %ожју +осле дужег устеза$а Dв)арист им каже, да све што добије од своје стоке он дели на три дела један део даје ништим и убогим' други део употребљује на гостопримство страна(а' а трећи део задржава за себе и своју (еломудрену жену. >увши ово испосни(и по)вале $егову добродетељ и врате се 6+ролог, 7E. Новембар9. : @идите, да је милоср3е чак више и богоугодније и од најстрожијег поста. Но овај лакоми богаташ, о коме је реч у јеван3ељу,није помишљао само како да прошири своје житни(е и како да сабере све плодове са свога има$а. +а шта ће да ради када то учини Dво нека он сам каже и казау "уи с$ојој "уо, има много блага ле'еег на много го"ина почи$ај, је"и, пиј, $есели се0 2ако може душа јести и пити =ело једе и пије оно што је у пољу сабрано, а не душа. +а богаташ и мисли на тело, кад говори о души. ;егова душа толико је урасла у $егово тело, и
толико се изједначила с телом, да он $у зна још само по имену. +огубни триум1 тела над душом није се могао јасније изразити. Замислите једно јаг$е у псећој рупи, заврзено и заборављено у псећој рупи. +ас јури на све стране и довлачи у рупу )рану за себе. ! кад навуче пуну рупу меса, (рева, костију од разни) стрвина, он онда викне гладном јаг$ету јаг$е моје, сад једи, пиј и весели се' ево, имаш )ране за много дана0 ! после ти) речи пас ће се наклопити сам да једе, а јаг$е ће продужити да гладује и од глади угинуће. =ако је исто поступио овај богаташ са својом душом као овај пас са гладним јаг$етом. &уша се не )рани )раном која трули, а он јој нуди такву )рану. &уша чезне за својом небеском домовином, где стоје $ене житни(е и $ени источни(и, а он је прикива за земљу, и још јој обећава, да ће је држати тако приковану за много година. &уша се радује %огу, а он и не узима име %ожје у уста. &уша се гоји правдом и милошћу, а он и не помишља да својим богатством учини правду и милост бедним, јадним и наказним људима око своје куће. &уша )оће чисту небесну љубав, а он сипа маст у ога$ страсти, и смрдљивим димом од тога кади душу. &уша тражи свој накит' а $ен је накит уба$, ра"ост, мир, трпе4е, "оброта, милост, $ера, кротост, уз"р'а4е 6*ал. J, BBIBC9' он ју пак кити пијанством, ждера$ем блудом и сујетом. 2ако да не липше травоједно јаг$е поред месождерног пса 2ако да не умре душа притиснута тешком лешином телесном Но није све безумље овога богаташа у томе што нуди месо јаг$ету, односно телесну )рану души, него још и у томе што се он прави господаром времена и живота. Јер гле, он се спрема да једе и пије на много година. чујте шта му %ог на то одговара а <ог му рече безумниче, о$е нои узеу "уу т$оју о" тебе7 а то си припра$ио чије е бити9 =ако му рече *осподар живота и света, и заповедник времена и смрти, којему је у ру3и "уа с$ега 'и$ота и "у* с$акога тела чо$ечјега 6Јов. 7B, 789. %езумниче, зашто не мислиш умом него трбу)ом 2ао што није био у твојој власти дан твога ро3е$а, тако није ни дан твоје смрти. *оспод је упалио свеће земаљског живота кад је -н )тео, *оспод ће и) погасити кад -н )оће. 2ао што твоје богатство није могло ускорити час твога доласка у свет, тако оно не може одложити ни час твога одласка из света. Зависи ли од тебе свануће и смркнуће дана Зависи ли од тебе кад ће ветар почети дувати и кад ће се утишати =олико исто зависи од тебе и рок твој на земљи0 ! толико исто зависе од тебе твоје житни(е и пивни(е, и твоји торови и обори. Све је то %ожја својина, исто онако као и твоја душа. Свакога дана и свакога часа %ог може узети Своје од тебе и дати другоме. ;егово је све још за твога живота' ;егово ће бити све и после твоје смрти. 5 ;еговим је рукама и твој живот и твоја смрт. Зашто онда говориш о многим годинама унапред На минуте је избројан твој живот, човече. ! твој послед$и минут може отку(ати још данас. Зато се не брини о сутраш$ем дану, шта ћеш јести, и шта ћеш пити, и у што ћеш се оденути' него брини више, много више брини, с каквом ћеш душом изаћи пред %ога, Створитеља и *осподара свога. %рини се више о (арству %ожјем, јер то је )рана твоје душе 6#ат. H, C7ICC9. -ву причу завршава *оспод речима тако би$а ономе ко себи сабира благо, а не богати се у <ога. 2ако му, дакле бива !зненадно раставља се он од свога богатства и душа му од тела. %огатство се предаје другом, тело се предаје земљи, а душа иде у место (р$е од гроба, г"е је плач и кргут зуба. ;ега неће срести ниједно добро дело у (арству небеском, да би душа $егова ту имала места. ;егово име неће се наћи записано у 2$изи живи), те неће бити ни знано ни прозвано ме3у блаженима. -н је примио своју плату на земљи, и богатства %ожја на небу неће се показивати души $еговој. -, како је страшна изненадна смрт0 2ад човек мисли да сасвим чврсто стоји на земљи, земља се може наједанпут да отвори и прогута га, као што је прогутала &атана и вирона 6J. #ојс. 7H, CB9. 2ад се богозаборавни весељак спрема да се још годинама и годинама весели, пада ога$ и сагорева га као Содом и *омор. 2ад човек мисли да се добро осигурао и код %ога и код људи, наједанпут пада мртав као нанија и Сап1ира 6&ела ап. J, 79. !зненадном смрћу грешник наноси две штете, и себи и својој родбини' себи, јер непокајан умире' и родбини, јер је изнена3ује неочекиваним ударом и оставља послове своје неуре3ене. %лаго оном ко се поболи
пред смрт, и претрпи муке и страда$а. =оме се даје прилика и могућност, да се још једном свесно обазре на (ео свој живот' да прегледа и преброји гре)е своје' да се покаје за све зло што је учинио као и да зарида пред %огом и очисти душу своју сузама, и умоли %ога за опроштај' и још да и сам опрости свима оним који су $ега вре3али и злобили за живота' да благослови све пријатеље и све непријатеље своје' да опомене де(у да се боје %ога, да се сећају часа смртнога и да благовремено богате своју душу вером, молитвом и милости$ом. +огледајте, како су умирали %ожји угодни(и и праведни(и у Старом Завету врам, !сак, Јаков, Јоси1, #ојсеј и &авид. Сви они болују пред смрт, и у болести својој не испуштају имена %ожјега из своји) уста. ! сви остављају добре аманете својим потом(има и благосиљају и). =аква је нормална смрт праведника. Но рећи ћете а зар нису многи праведни(и изненадно погинули у ратовима Не, нису. +раведни(и никад не умиру изненадно. -ни се увек спремају за смрт, и свакога дана очекују растанак са овим животом. Ср(ем својим они се непрестано кају и исповедају пред %огом, и прослављају име %ожје. =о чине праведни(и и у миру и благоста$у' а још више чине они то у рату, у напасти и искуше$у. ;и)ов (ео живот јесте стално приготовљава$е за смрт. Зато они никад и не умиру изненадно. +риготовљавати се за смрт то и значи богатити се у <ога. Јер само они, који истински верују у %ога и у други живот прилаго3авају се за смрт, односно за онај други живот. Неверни се никад не приготовљавају за смрт они се приготовљавају за што дужи живот овде на земљи. Зато се они боје и да мисле о смрти, а још ма$е старају се. о богаће$у у %ога. 2о се пак приготовљава за смрт, тај се приготовљава и за вечни живот. какво је то приготовљава$е за вечни живот, познато је сваком )ришћанину. #удар човек сваки дан утвр3ује своју веру у %ога, и брани ср(е своје од неверова$а, сум$е и злобе, као што мудар домаћин брани свој виноград од зли) муши(а и скакава(а. #удар човек брине се сваки дан да испуни заповести %ожје делима прашта$а, милоср3а и љубави. =ако се он богати у %ога. -но што му је најмилије и најдраго(еније не држи мудар човек у житни(ама и кошевима него полаже у руке %ожје. =о је душа $егова. =о је највеће благо $егово' једино благо које не труне и не умире. Сваки дан мудар човек има готов обрачун са овим светом, и спреман је да легне и умре са постојаном вером, да ће оживети и пред ли(е %ожје изаћи. 6M#исли сам у себи и говори ја нећу остати у овоме свету дуже од данаш$ега дана : и никад нећеш сагрешити пред %огомN &$. нтоније Hелики. Нема ништа лакомисленије него рећи да ми је да изненадно умрем, и да своје смрти и не осетим0 =ако говоре безумни и безбожни. 2о од апостола, светитеља и сви) богоугодника умре у сну !ли кога од $и) прогута земља !ли кога спали ога$ 2о од $и) изврши самоубиство Зато умни и побожни говоре нека буде воља %ожја0 %оље да годинама болујемо и будемо у квргама и грчевима од болести него да изненадно непокајани умремо. Јер и муке овога света брзо пролазе као и радости. у ономе свету нема ништа привремено и пролазно, него је све вечно, била мука или радост. %оље, дакле, да се мало помучимо и поболујемо овде него тамо. Јер је тамо несрав$ено дужа мера и бола и радости. Нека буде воља %ожја0 #олимо се, дакле, Свевиш$ем %огу, да нам не пошље изненадну смрт усред наши) гре)ова и безако$а, но да нас поштеди као што поштеди (ара Језекију 6!с. CK, 79, и да нам да дана за покаја$е. +о милости Својој да нам да знак приближе$а смрти наше, да би могли брзо учинити још неко добро и спасти душу своју од ог$а вечнога. &а би се тако и наше име нашло у 2$изи Aиви), и да би се и наше ли(е видело мећу праведни(има у (арству /риста %ога нашега. ;ему нека је слава и )вала, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ СЕДМА Јеванђеље о )р'еном телу и )р'еним $у!ама
Лука 1>, 1B-1:. Зач. :1.
*оспод !сус /ристос посетио је земљу у сили и смире$у, да научи људе богољубљу и човекољубљу. Lуди су безсилни сами по себи' богољубље и) налева силом. Lуди су о)оли сами по себи' човекољубље и) испу$ава смире$ем. -д богољубља долази и човекољубље. -д осећа$а божанске силе долази смире$е. Свако човекољубље без богољубља је лажно' а свака друга сила сем божанске је о)ола и немоћна. Но човек је био изабрао нешто треће, што није ни богољубље ни човекољубље' изабрао је самољубље : зид, који га одељује од %ога и од људи, и потпуно осамљује. Lубећи једино самога себе човек не љуби ни %ога ни човека. -н чак не љуби човека ни у самом себи' он љуби само своје мишље$е о себи, своју самообману. 2ад би он љубио човека у себи, он би у исто време љубио и слику %ожју у себи, и он би убрзо постао богољубив и човекољубив. Јер би тражио и у другим људима човека и %ога, предмете своје љубави. Но самољубље уопште није љубав но одри(а$е %ога и презира$е људи, било то јавно или притајено. Самољубље није љубав него болест, и то тешка болест, која неизоставно вуче собом и друге болести. 2ао што боги$е неизоставно производе собом ога$ у (еломе телу, тако самољубље производи ога$ зависти и г$ева у (елој души. Самољубљив човек испу$ен је завишћу према онима који су бољи од $ега, или богатији, или ученији, или поштованији ме3у људима. са завишћу иде нераздвојно и г$ев, као пламен уз ога$' потајени г$ев, који овда онда избије, и избивши објављује сву ругобу болеснога ср(а људског, затрованог отровом самољубља. &анаш$е јеван3еље износи нам једну јасну слику предивнога /ристовог човекољубља с једне стране и ругобног 1арисејског самољубља са завишћу и г$евом с друге стране. 5 време оно, ка" учае #сус у је"ној зборни3и у суботу, и гле, бее он"е 'ена која имае "у* не"уга осамнаест го"ина, и бее згрчена, и не могае се никако испра$ити. Суботни дан био је дан заједничке молитве за Јевреје као што је за нас /ришћане Недељни дан. ! ако је *оспод !сус често )одио у пусти$у и самоћу, где је проводио по (еле ноћи на молитви, -н није избегавао ни заједничке молитве у зборни(и с народом. # у)е по обичају с$оме у "ан суботни у зборни3у, каже јеван3елист за ;ега на другом месту 6Fк. O, 7H9. -н је, дакле, имао обичај )одити у дом молитве, и није избегавао свенародне молитве. ! ако то ;ему није било потребно, -н је то чинио из смире$а, и нама за поуку. &анас ћете пак чути од многи) како гордо зборе ја се молим код своје куће, и није ми потребно ићи у (ркву на молитву0 =ако говори неразум и гордост. пример /ристов јасно нас учи, да треба чинити и једно и друго и молити се тајно у самоћи, и јавно у (ркви са осталом браћом. Но *оспод !сус није )одио у (ркву само да се моли, него и да учи људе. 2олико је и колико пута -н тумачио Свето писмо у (ркви, колико предивни) поука дао људима, колико медни) речи изговорио, које нису записане у Јеван3ељу0 # с$и се "и$а*у речима благо"ати које изла'а*у из уста 4его$и* 6Fк. O, BB9. #ноге, премноге од ти) животворни) речи благодати нису дошле до нас, но ипак дошло је до нас онолико колико нам је довољно за мудре$е и спасе$е. Но *оспод !сус )одио је у (ркву још и зато да према указаној прили(и помогне људима и моћним делима, и тако засведочи Своје божанство и своје спаситељство. =акво једно моћно дело -н је учинио и овом приликом, о којој је реч у данаш$ем јеван3ељу. 5 зборни(у је била дошла и једна згрчена жена, згрчена од злог ду)а, и то згрчена не за недељу или месе( или годину дана него за пуни) осамнаест година. # не могае се испра$ити. +ог$урена главом коленима ова бедни(а није могла видети ни звездано небо над собом ни човечја ли(а око себе. =ако се зли ду) постарао да онакази потомке дама и Dве заводећи ове лажним обећа$ем, да ће бити као богови, ако само $ега послушају0 ! на место да постану боговима прао(и људски обрели су се наједанпут обучени у зверску кожу и у прашину, а ова $и)ова потомки$а била је тако наказно згрчена, да је морала служити на језу људима и на стра) животи$ама. Dто боговске части коју је 3аво обећао људима0 # не могае се испра$ити. -самнаест година не могаше се исправити,
него гмизаше по земљи искривљена као тетива, главом уз колена. Зар је то живот =о није живот него осуда. Недуг те жене био је тако страшан и тако дуготрајан, да они који су је први пут видели скла$али су се од $е, а они који су је дуго гледали нису је више ни видели као људско биће него као суво искривљено дрво, које ни за шта друго није до да се посече и у ога$ ба(и. =а отврдлост људи према наказнима није заиста ма$е наказна од наказе. Но, гле, ево >овекољуп(а, који се с паж$ом и сажаље$ем обазре на ово бедно људско створе$е, и који у $ему не виде суво и искривљено дрво него кћер врамову, душу створену од %ога и достојну милости %ожје. ка" је $и"и #сус, "оз$а је и рече јој 'ено, опротена си о" болести с$оје. # метну на 4у руке, и о"ма* се испра$и и *$аае <ога. -во дивно чудо сотворио је *оспод не по молби нити по вери ове жене него по Својој сопственој побуди и моћи. Није ли ово јасан утук свима онима који би злурадо )тели да ума$е божанску величину чуда /ристови) говорећи као тобож да су та чуда била могућа само због аутосугестије они) над којима су се и збила *де је и траг од неке гатарске аутосугестије код ове згрчене жене -на није могла ни видети ли(е /ристово од згрчености своје. -на није ни замолила /риста за милост, нити је и једним знаком изразила своју веру у ;ега. Не само то, него та жена није била ни у близини /ристовој, нити је она прва к ;ему пришла, него -н $у "оз$а. 2ао пастир кад угледа своју ов(у заврзену у тр$е, полумртву и безгласну, па јој се он први јави0 =ако и жалостивни *оспод, +астир &обри, први се јави овој Својој ов(и, заврзеној од Сатане. +рво -н ослови $у 'ено0 Не каже богаље0 ни накарадо0 ни сенко живота0 ни грешни(е0 него жено0 Самом том речју *оспод јој повраћа изгубљено достојанство $ено. +отом је опрашта од болести, и најзад ставља пречисте руке Своје на $у. &а би тако био савршен дар небесног &ародав(а што га -н дарује земнородним0 +рво : сажаљив поглед, друго : моћна реч, треће : милујућа рука. Све оно чега је ова жена била лишена пуни) осамнаест година. -н јој даје. Јер ако се кад неко и сажалио на $у, сажаље$е то није било чисто него помешано са стра)ом за себе и поноситошћу собом' иако ју је кад неко ословио, ословио ју је по нужди и утекао од $е, и ако је неко опет по нужди морао се дотаћи $е, доти(ао се вр)овима прстију брзо журећи да опере своје прсте. *оспод !сус је нарочито дозва к Себи, и говори јој лековите речи, и ставља на $у обе Своје лековите руке. -н се оп)оди према овој непознатој жени као ота( према кћери својој. &а је оволика милост била упућена на (рну земљу или на јарко сун(е, земља би се морала потрести и сун(е заплакати. Но ова милост је била упућена на згрчену жену, и жена се о"ма* испра$и. 2ако се исправи крива кичма и не сломи се 2ако се покрете непокретни врат и не беше болно =ребало је милиони година да про3у, говоре бесловесни умови у наше доба, да се кичма мајмунска усправи и да мајмун постане човек0 =ако говоре, јер не познају силу и моћ Aивога %ога. *ле, требало је ваљда само један секунд, па да се на једну реч *оспода !суса исправи кичма женина, кривља много од кичме мајмунске0 Но, како се исправи кичма како се покрете врат како наказа поста здрав човек како се заврзена ов(а одреши како безгласна мумија доби аваз и усуди се проговорити - свему томе не питај, него иди и )вали %ога као што га и ова жена )ваљаше. # о"ма* се испра$и и *$аае <ога. @идите, како је код ове жене са оздравље$ем тела оздравила и душа0 Јер само здрава душа зна да )вали %ога за свако добро ма с које стране и ма од кога оно дошло, док нездрава душа заборављајући %ога као &ародав(а )вали и слави смртне руке кроз које често %ог даје људима Своје дарове. *оспод !сус баш је и )тео да научи људе, да вазда )вале и славе %ога. =ако, -н нареди ис(ељеном лудаку *адаринском $рати се куи с$ојој, и казуј та ти учини <ог 6Fк. K, C490 ! на све стране где је *оспод чинио моћна чуда људи се "и$а*у и *$аа*у <ога. -туда је /ристос и могао при растанку са овим животом рећи !че, ја просла$и* тебе на земи 6Јов. 7E, O90 Не служи ли све ово за укор нама који кад учинимо неко добро људима тражимо да људи )вале нас место %ога Свако добро што примамо од људи, не примамо од људи него кроз људе. =о -та( шаље поклоне де(и Својој преко де(е Своје. Јер то је ;егова радост и ;егово благоволе$е, да тако чини. ;ему припада сва слава и )вала кроз све векове и сву вечност.
Но с овим се прича јеван3елска не завршује. &о сада смо чули само чудо светлости, а сад, ево, да чујемо чудо таме. стареина о" зборни3е раср"и се то је #сус ис3ели у суботу, и о"го$арајуи рече наро"у ест је "ана у које треба ра"ити, у те "акле "олазите а не у "ан суботни. =о говори озлобљени син таме. 2ао да је Сатана изишавши из грчене жене ушао у $ега0 =о говори самољубље, праћено својим нераздвојним пратио(има завишћу и г$евом. /ристос лечи, а он гата. /ристос дреши од сатански) уза један живот људски, а он гата са данима0 /ристос изгони злог ду)а из болесни(е, а он се г$еви што га изагна на ова врата а не на она0 /ристос отвара небо људима и показује Aивога %ога, а он се срди што да -н отвори небо изјутра а не увече0 /ристос са свећом улази у тамни(у суж$има, а он *а укорева што то није одложио за други дан0 Заиста, овај старешина је чудотвора( своје врсте0 Замишљена чуда у $еговом ср(у у том тренутку била су ужасавајућа, само што му је оскудевала моћ да и) изведе. 5 том тренутку да је могао он би претворио и /риста и ис(ељену жену и све присутне који се задивише /ристу у пра) и у дим. ! да је могао он би пре наредио, да пола тога града пропадне под земљу само да се не деси оно што се десило у $еговом немоћном и злобном присуству. Но сва та (рна чуда 3аволска лежала су безсилно у $еговом ср(у, и једва су се могла довући од ср(а до језика и исказати своје име. име им је било Сатана, а презиме пакао. @идите, како је страшљиво и подло увре3ено самољубље0 -вај самољубиви старешина се не усу3ује укорети /риста, него укорева народ. 5 самој ствари он ср(ем укорева само /риста а не народ, но језиком казује друкчије. Јер шта је народ ту крив ко је неко још крив за то добро дело, крива је она исправљена жена. Но шта је и та бедна жена крива -на није трчала за /ристом и молила *а да је излечи. Напротив, /ристос је $у дозвао и излечио савршено мимо $ене наде и мимо ичијег очекива$а у зборни(и. Јасно је, дакле, да ако је ко крив за све то, крив је /ристос. +а ипак старешина зборни(е не сме да погледа у очи /ристу и да изрече ти си крив0 него управља своју жаоку на сав народ, и укорева народ. !ма ли очигледнијег и подлијег ли(емерства Зато га *оспод и назва ли(емером оспо" му о"го$ори и рече ли3емере0 с$аки о" $ас у суботу не о"реује ли с$ога $ола или магар3а о" јасала, и не $о"и ли "а га напоји9 о$у кер $рамо$у коју с$еза сатана е$о осамнаеста о"ина не требае ли је о"реити из о$е с$езе у "ан суботни0 *оспод познаје ср(а људска, и -н зна, да старешина зборни(е ср(ем упућује прекор ;ему, и ако га он језиком упућује народу. Знајући то *оспод не може да дозволи, да народ трпи прекор за оно зашто је само -н одговоран. Светлији од сун(а и чистији од кристала *оспод не може да ли(емери, то јест да се прави невешт и да ћути када се неко други због ;ега кара. ! зато док немоћни и неодговорни народ ћути и трпи неправедни прекор од стране свога старешине *оспод отвара уста и одговара. Ли3емере0 ословљава -н старешину, јер му чита ср(е $егово. Зар се сме у суботу помагати сто(и а не сме људима @о и магара( не остају ниједан дан неодрешени од јасала и неизведени из таме на светлост и вазду), а ова жена осамнаест година стоји неодвезана од сатанског проклетства, и ти се још љутиш што се и $ој даде слобода Заиста и тебе је Сатана везао не ма$е него $у. ;ој је он везао главу за колена, а теби је везао душу за суботу. -на се, ево, одвеза, а ти оста везан. Зашто се и ти не одвезујеш Субота је дата људима да и) подсети на %ога више од други) дана. Не подсећа ли ово дело ис(еље$а жене на %ога више и од ове данаш$е суботе и од сви) субота од #ојсеја до данас Није ли, дакле, ово дело веће од суботе ! зар не видиш да је овде -нај који је већи од суботе и не само од суботе него и од (ркве 6#ат. 7B, H9 Зар не осећаш ти, мали старешино синагоге, да пред тобом стоји Старешина душа људски) -, кад би ти знао, како се сви дани и ноћи пред ;еговим погледом брзо сустижу на једном истом ушћу у вечност0 Но, гле, како *оспод још једну част указује оној жалосној жени -н је назива ћерком врамовом0 =име -н )оће не само да нагласи величину вредности живе људске душе уопште, над бесловесним створе$има, као што су во и магара(, него још и узвишеност те згрчене и
везане жене над овим ли(емерним старешином зборни(е. &а је та жена била благочестива и богобојажљива, види се прво из тога што се и поред свог страшног недуга трудила да долази у зборни(у, да слуша реч %ожју и да се моли %огу' а друго још и из тога што чим је оздравила и усправила се она је одма) стала )валити %ога. =ако је и праота( врам био за)валан %огу за свако добро а стрпљив у страда$има, и то без и најма$ег малаксава$а у својој вери у %ога. -во је, дакле, права кћи врамова, и то не само по крви него и по стрпље$у и побожности, и то вернија кћи врамова од овога старешине, који се као уопште све старешине јеврејске поносио својим аврамовским пореклом. 5ствари он је издајник врама, а ова жена је права кћи врамова. 2ако, дакле, $ој да се не помогне ?та ту смета субота Субота је била одре3ена за одмор човеку. ! благосло$ио је оспо" "ан о"мора (2 #ојс. B8, 779. Но не треба ли и душа да се одмори, а не само тело душа се не одмара нерадом и лежа$ем као тело него добрим делима, делима милоср3а, делима богоугодним. =о је прави одмор душе, јер то појачава здравље душе, и повећава моћ и радост $ену. Несум$иво, да ми треба у дан празнични да чинимо добро и сто(и, но тим пре треба да чинимо добро људима. Не забра$ује *оспод да се у дан празнични не води брига о волу и магар(у и да се не дреше и не изводе на појило, али наре3ује да се тим пре чине добра дела људима. =акав је био смисао празнова$а седмога дана, такав је био ду) закона %ожјега. 5 својој ду)овној помрачености и моралној пропасти старешине јеврејске су само могли још да гледају у слова закона, и та слова да обожавају. ! тако закон место да буде во3 на путу овога живота претворио се био у лешину коју су они вукли за собом. #есто да им закон буде пламена свећа у мраку, он је постао угашени пепео у златноме суду, коме су се они кла$али онако исто као негда $и)ови пре(и златноме телету. Но у овоме случају није ревност према закону разјарила старешину зборни(е против /риста колико $егово болесно самољубље. 2ако то да се неко може показати моћнији, и мудрији, и милостивији у зборни(и од $ега -н тобож ревнује за закон %ожји, ме3утим (еди језиком гној из свога ра$авог ср(а0 ! зато га још /ристос назива ли(емером. Својим одговором, оштрим као мач и јасним као сун(е, *оспод је ућуткао и постидео не само старешину него и све противнике Своје. # ка" он о$о го$орае сти)а*у се с$и који му се проти$а*у, а са$ наро" ра"о$ае се за с$а 4его$а сла$на "ела. 2ако је лако одбранити човекољубиво дело0 %ог стоји иза таквог дела као сведок и штит, и добро дело даје неодољиву речитост језику. Знајући све тајне на небу и на земљи *оспод !сус знао је и ову тајну, у коју сум$ају маловерни, који траже адвокате и за добру ствар као и за р3аву. Зато *оспод и саветује Својим учени(има, да кад и) изведу из зборни(е, и на судове и пред поглаваре, не брину како ће и шта ће одговарати, јер неете $и го$орити него /у* о3а $аег го$орие из $ас 6Fк. 7B, 77I7B' #ат. 78, 78 74IB890 +огледајте, како ар)и3акон Сте1ан одговара пред својим мучитељима0 +а како одговарају негдаш$и рибари, +етар и Јован0 +а апостол +авле0 =ако не одговарају људи који се из к$иге уче него само они које учи &у) %ожји. =ако не говоре адвокати нити смртни људи уопште : тако само %ог говори. Још премудри (ар у старо време пророчки је исказао једну истину јеван3елску рекавши чо$ек спрема ср3е, али је о" оспо"а то е језик го$орити 6+риче 7H, 79. /ристов одговор старешини у зборни(и био је такав, да је изазвао стид код противника а радост код свега народа. Народ се радује, јер види у ;еговим речима блесак победе добра над злом као што га пре тога виде у ;еговом чуду над згрченом женом, као и у многим другим славним делима ;еговим. Fа"о$ае се за с$а 4его$а сла$на "ела. =ек је једно славно дело било учи$ено и разглашено, долазило је друго, па треће, па сва друга редом. ! једно чудо потвр3ивало је друго' свако последујуће сведочило је о истинитости пред)одећег' а сва укупно стварала су радост ме3у безрадостним и наду ме3у безнадежним, утвр3ивала веру ме3у маловерним, крепила добре на путу добром а одвраћала залутале од пута лута$а, ширећи на све стране разговоре ме3у људима, да је %ог посетио Свој народ и да је (арство %ожје близу.
-во данаш$е јеван3еље довољно је поучно и кад се површно чита' но оно има и један свој унутраш$и смисао необично поучан за наш ду)овни живот. Згрчена жена означава згрчени ум сваког оног ко не стоји близу /риста *оспода. !мајући згрчен ум човек не може сам својом силом да се исправи ка %огу и небу непрестано пузи по земљи, )ранећи се земљом, учећи се од земље, тужно веселећи се од земље. Згрчен ум је у исто време скучен и ограничен ум, јер он себе чини зависним од чувстава' он верује само чувствима' он тражи своје порекло ме3у животи$ама' он тражи своје задовољство у јелу и пићу, он не зна за %ога, нити за свет ду)овни, нити за бесмртни живот, па зато опет не зна ни за вишу, небесну радост, неутешан је, страшљив, пун муке, и туге, и злобе. *оспод !сус дозива к Себи такав ум, да га он исправи, просвети и обрадује. ко #у брзо при3е као она згрчена жена, заиста бива исправљен, просвећен и обрадован, и свом силом својом )валиће и прослављаће %ога. ко ли #у не при3е, он ће помрчати и сасвим умрети у гре)у своме, као што је и казао *оспод неверујућим Јеврејима помреете у с$оме гре*у 6Јов. K, B79. =ако бива са умом чулним, земаљским, згрченим до земље, пузећем по земљи. Но не бива боље ни са умом слабомоћним и од гре)а раслабљеним, који не верује да је ни оно истина што он држи за истину а нема моћи да се отресе неистине и да приступи !стини. ! кад чује позив !стине, он одма) налази изговора говорећи данас је субота, не могу, : ти ме ниси позвала у згодан дан0 !ли твој позив је оштар, не могу : требала си ме позвати другим речима0 !ли ја сам млад и бујан, не могу : требала си очекати с твојим позивом, док се ја још мало забавим лажју0 !ли ја имам жену и де(у, не могу : требала си се ти прво о $има побринути, па тек онда мене позивати0 !ли још друго, и десето, и стото0 "аслабљени ум увек ће наћи неки смешан разлог, да не по3е за !стином. !стина виче једном, и двапут, и трипут, и одлази, а раслабљени ум остаје пузећи по прашини и умирући у гре)у. ко за овога живота одбије позив !стине, смрт ће доћи изненадно, узеће га, и закључати за $им врата земаљског живота. ! такав онда нити ће моћи дочекати повратка у овај живот, нити покаја$а у оном, нити милости на Суду %ожјем. смрт је близу, и Суд %ожји је близу : две страшне опомене да и наше покаја$е треба да буде близу. Не буде ли наше покаја$е ближе и брже од смрти и Суда %ожјег, оно ће онда увек за увек бити далеко од нас. Сада је оно у нашим рукама, и ми се можемо користити $име још за неко кратко време. +ожуримо се, дакле, да се користимо покаја$ем, јер то је први и почетни лек за душу људску. Само се покајмо, и онда ће нам се одма) отворити даља врата и казаће нам се, шта нам даље треба чинити. &ок је год човек у овоме смртном телу, $егов ду) је увек згрчен, више или ма$е. Но /ристос позива све згрчене ду)ом, и душом, и умом. -н једини може да исправи оно што овај свет са пакленим силама искриви. >овече0 Aено0 &ете0 дозива нас -н, )отећи тим именима да уздигне наше достојанство и покрије наша права имена срама и гре)а слеп(и0 богаљи0 губав(и0 просја(и, и )отећи да замукле и блатом напу$ене трубе ду)а исправи, очисти и учини и) гласовитим трубама славе %ожје. &а би трубећи славу %ожју и ми се прославили у (арству светли) ангела и прослављени) светитеља на небу, у (арству /риста %ога нашега. ;ему нека је слава и )вала са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ОСМА +Протума'ено на стр, 2<=02.=3 %4иа 567
НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА Јеванђеље о ис>еле4у $есет убави?
Лука 1:, 12-2B. Зач. 85.
Научимо се на малим стварима, ако не можемо одма) да с)ватимо велике ствари. ко не можемо да с)ватимо како %ог гледа и види све људе, погледајмо како сун(е сија и обасјава све ствари на земљи. ко не можемо да с)ватимо како душа човечја не може ни једнога минута живети без %ога, погледајмо како тело човечје не може живети ни једнога минута без вазду)а. Не знамо ли зашто %ог тражи од људи послушност, разберимо зашто домаћин тражи послушност од своје чељади, и (ар од своји) поданика, и војсково3 од војника, и неимар од зидара. Не знамо ли зашто %ог тражи од људи благодарност, размислимо и разумимо зашто родитељ тражи благодарност од своје де(е. Но застанимо за час баш на овоме предмету зашто родитељ тражи благодарност од своје де(е Зашто родитељ за)тева од свога сина, да овај скине капу, да му се поклони, и да каже )вала за сваку ствар и стварчи(у коју од родитеља прими ?та то треба родитељу &а ли родитељ од те дечје )вале постаје богатији, и моћнији, и угледнији, и ути(ајнији у друштву Не, ништа од свега тога. +а кад родитељ лично ништа не добија од благодарности дечје, није ли смешно што он непрестано учи своје дете благодарности и вежба га у благодарности, и то не само родитељ побожан него чак и непобожан Не, то није нимало смешно' то је узвишено. Јер то је најнесебичнија љубав родитељска, која гони родитеља да научи своје дете благодарности. Зашто зато да би детету добро било. Зато да би дете порасло као питома воћка а не као дивљи трн. Зато да би детету добро било у овом временом животу мећу људима, мећу пријатељима и мећу непријатељима, у селу и у граду, у власти и у трговини. Јер свуда се благодаран човек (ени, воли, призива, помаже и милује. 2о научи бити благодаран, научи бити и милостив. милостив човек слободније корача по овоме свету. Запитајмо се сада, зашто %ог тражи благодарност од људи зашто је тражио од Ноја, #ојсеја, врама и други) праота(а, да #у приносе жртве благодарности 6+ост. K, B8, 7B, EIK' CJ, 7' C #ојс. C, 79 Зашто је *оспод !сус посведневно давао пример свету како треба да одаје )валу %огу 6#ат. 77, BJ' 7O, 74' BH, BHBE9 Зашто су и свети апостоли то исто чинили 6&ела п. B, OE' BE, CJ9 наре3ујући свима верним да приносе )валу %огу у свему и за све 6D1. J, B8, 2ол. C, 7E9 &а ли је неразумно што велики !саија виче поми4ау "оброту оспо"4у, *$алу оспо"4у, за с$е то нам је учинио оспо", и мнот$о "обра то је учинио 6!с. HC, E9 !ли што умилни +салмист саветује сам својој души благосиај, "уо моја, оспо"а и не забора$ај није"нога "обра то ти је учинио 6+с. 78C, B9 Зашто, дакле, %ог тражи од људи благодарност ! зашто #у људи одају благодарност !з бескрајне љубави своје према људима %ог тражи да #у људи одају благодарност. Неће благодарност људска учинити %ога ни већим, ни моћнијим, ни славнијим, ни богатијим, ни живљим, али ће она учинити људе већим, и моћнијим, и славнијим, и богатијим, и живљим. Нити ће благодарност људска додати нешто миру и задовољству %ожјем, али ће она додати много миру и задовољству човечјем. Нити ће благодарност према %огу ма колико изменити ста$е и биће %ожје, али ће она изменити ста$е и биће благодарна човека. Не треба лично %огу наша благодарност, као што ;ему није потребна ни наша молитва. ли је ипак онај исти *оспод који је рекао зна ота3 $а та $ам треба пре молит$е $ае 6#ат. H, K9 у исто време препоручио како се треба с$аг"а молити <огу, и не "ати "а "оту'а 6Fк. 7K, 79. ! ако, дакле, %ог не осећа потребу у нашој молитви, -н ипак наре3ује да му се молимо. ! ако -н осећа потребу у нашој благодарности, -н ипак за)тева од нас благодарност, која у ствари и није ништа друго до један облик молитве, молитве за)валне. Јер благодарност према %огу уздиже нас смртне из трулежи смртности, одрешује нас од онога од чега се једном сви морамо одрешити, )тели не )тели, и везује нас за живог и бесмртног %ога, за кога ако се не вежемо у овоме животу никада у вечности нећемо бити у близини ;еговој. %лагодарност облагоро3ава благодарног а
га$ава благодетеља. %лагодарност даје полета милоср3у у свету и освежава сваку врлину. 5 осталом смртни језик човечји не може ни издалека представити ни красоту благодарности нити ругобу неблагодарности тако јасно као што је то обоје представљено у данаш$ем јеван3ељу. 5 време оно ка" улазае #сус у је"но село сретое га "есет губа$и* у"и, који стае из "алека, и по"игое глас го$ореи #сусе наста$ниче, смилуј се на нас0 &есет губави) људи0 Страшно је и једнога губавога видети а камоли десет у гомили. =ело покривено од главе до пете најпре белим бубуљи(ама а потом белим гнојним крастама, које прво сврбе а потом као ог$ем пеку0 тело које гнили и распада се0 тело у коме је гној јачи од крви0 тело које је смрад и споља и изнутра0 ето, то је губав човек. +а кад губа у)вати и нос, и уста, и очи, можете мислити какав је то вазду) који се кроз гној дише и каква је то )рана која се са гнојем једе и какав је то свет уопште који се кроз гној гледа +о #ојсејевом закону забра$ено је било губавом долазити у ма какав додир са осталим људима. 5осталом, то је и данас тако у оним пределима где има губе. &а не би неко дошао близу губавог човека, овај је морао издалека викати нечист0 нечист0 -д речи до речи овако стоји написано у закону а губа$а3 на ком је та болест нека и"е у *аинама раз"ртим и гологла$, и уста нека застре, и нека $иче нечист, нечист 6#ојс. 7C, OJ90 5 )аљинама раздртим : да би се видела губа на $ему' гологлав : опет да би се познало да је губав, пошто је од губе коса белила и опадала' са застртим устима : опет знак распознава$а за мимопролазнике' и повр) свега тога морали су још викати нечист, нечист0 -ни су бивали истеривани из града или села, и живели су скотскије од скота, одгурнути, презрени, заборављени. ечист је, пише у закону, нека 'и$и сам, иза окола нека му бу"е стан 6ст. OH9. Сматрани су за мртве, мада је $и)ов удес био страшнији од смрти. +оред такви) десет дро$ави) и усмрдели) комада живота пролазио је једнога дана *оспод !сус, источник здравља, красоте и моћи. кад губав(и дознаше, да је то -н, они ста"ое из"алека и по"игое глас #сусе наста$ниче, смилуј се на нас0 -дкуд су ови бедни(и могли дознати за !суса, као и да им -н може помоћи, кад нису долазили у додир с људима Свакако им је неко ба(ајући им )леб с друма морао саопштити ову новост. Свакако је издалека допро глас до $и)ови) ушију о тој јединој новости у свету, која је $и) могла интересовати. Све остало што се дога3ало у свету промене (арева и битке народа, зида$е градова и руше$е градова, забаве, пожари и земљотреси : за $и) је све то било безразлично. -бучени у гној они су могли мислити само о тој својој зле)удој одећи и, можда, још и о ономе ко би им могао свући ту одећу и обући и) у одећу здравља. >увши за *оспода !суса као свемоћног !с(елитеља, они су свакако чули још и за нарочите случајеве /ристовог ис(еле$а губави) какви су били и они 6Fк. J, 7BI7C9. Зато су и морали ожељкивати срећну прилику, да се сретну с *осподом. Негде на крају равни(е *алилејске, где се пут почи$е дизати уз брда Самаријска, очекивали су *а они. =уда је он пролазио идући за Јерусалим. ! гле, ево сада срећне прилике, не случајне но %огом устројене0 -ни смотрише /риста где иде са учени(има Својим. ! смотривши *а они завикаше у један глас. #сусе наста$ниче, смилује се на нас0 Зашто *а називају наставником Зато што је то достојанственија и значајнија реч од назива учитељ. Јер наставник означава оног који није само прости учитељ него и душепопечитељ, који речју, примером и бригом руководи људе на путу спасе$а. Зашто *а онда не називају *осподом, што је још достојанственије и значајније него наставник Зато што свакако још нису били дознали за ово достојанство /ристово. &милуј се на нас0 викали су они изагласа. # $и"е$и и* !сус рече им и"ите и пока'ите се с$етени3има. # они и"уи поста"ое чисти. +ри једном од ранији) случајева ис(еље$а губави) *оспод се дотакао руком губавога и рекао му очисти се7 и о"ма* губа спа"е с 4ега 6Fк. J, 7C9. у овом случају -н се не само није дотакао губава(а, него није дошао ни близу $и). Јер они стае из "алека и вика)у к ;ему. #орао је, дакле, и -н $има викнути из далека. Зашто и) *оспод упућује ка свештени(има Зато што су свештени(и имали дужност, да губаве проглашују нечистим и изгоне и) из друштва, а да опет ис(ељене проглашују чистим и здравим и повраћају и) у друштво људи 6GGG #ојс. 7C, CO,
OO9. *оспод неће да нарушава закон, тим пре што закон није сметао ;еговом делу него је, напротив, помагао ;егово дело у овом случају, пошто ће сами свештени(и добити прилику да се увере, да су десетори(а губави) постали здрави, и то ће сами утврдити и посведочити. >увши, дакле, шта им *оспод рече и куда и) упути, десетори(а губави) људи кретоше ка своме селу да тако и учине. Но, гле, идући они погледаше на себе, а то губе на $има не бише. #"уи очистие се. ! они погледаше на своја тела, и тела $и)ова бе)у здрава и чиста, и погледаше друг на &руга, и уверише се, да сви бе)у здрави и чисти. ! красте, и гној, и смрад : све беше ишчезло, тако да више не беше ни трага од ужасне проказе на $има. 2о би могао рећи, да ово чудо /ристово није веће од васкрсава$а мртви) 5дубите се мало у тај 1акт, да на једну моћну реч десет прокажени) људски) тела, разједени) од губе, наједанпут постану здрава и чиста0 ! кад се удубите, сами ћете лако признати заиста, та реч није могла доћи од смртна човека0 =у реч је морао изговорити %ог кроз телесни орган човечји. >овечји језик, истина, изговорио је ту реч, али је та реч потекла из оне исте дубине, из које је потекла и заповедна реч, да се створи свет, којој је и следовало ствара$е света. !ма речи и речи. !ма речи чисти) и безгрешни), које су зато и моћне. =е речи долазе из праисточника вечите Lубави. +ред $има се отварају врата сви) ствари' $има се покоравају ствари, и људи, и болести, и ду)ови. има речи развод$ени), отупели), умртвљени) гре)ом, које немају већег дејства него свира$е ветра кроз шупљу трску' и маколика се множина ти) мртви) речи изговарала, оне остају безсилне као удара$е дима о гвоздена врата ! помислите још, каква је ненадмашна уте)а за нас кад знамо, у каквог моћног и човекољубивог *оспода верујемо0 <ог на на небеси и на земи, $сја јелика $ос*отје сот$ори. -н је господар живота, -н је властитељ над болестима, -н је заповедник над природом, -н је победила( смрти. #и нисмо створени од немислене и бесловесне природе него од ;ега, +ремудрога. #и нисмо робови природни) закона него слуге %ога живога и човекољубивога. #и нисмо игра случаја него створе$а -нога који је створио и нашу старију браћу, ангеле и ар)ангеле, и сву бесмртну војску небесну. ко смо и на му(и у овоме свету, -н зна смисао и (иљ наше муке' ако смо и прокажени гре)ом, ;егова је реч моћнија од проказе, како телесне тако и душевне' ако се и давимо, ;егова спаситељска рука је близу нас' ако и умиремо, -н нас чека с оне стране гроба. Но вратимо се јеван3елској причи о ис(ељеним губав(има и посмотримо тек сад јасну слику благодарности и неблагодарности. ?та, дакле, учинише ови прокажени кад опазише, да су ис(ељени од своје проказе Dво шта само један од $и) поврати се да благодари /ристу, а други девет продужише свој пут не обзирући се више на свога добротвора и спаситеља. је"ан о" 4и* $и"е$и "а се ис3ели по$рати се *$алеи <ога иза гласа, и па"е ничи3е пре" ноге 4его$е, и за*$аи$ае му. # тај бее &амарјанин. -вај један благодарни човек видевши да је с $ега спала тешка болеза$а, да)нуо је душом као да се с $ега свалио сплет љути) змија, и прва му је помисао била, да благодари своме спасио(у од неисказане беде. ! као што је мало час подигао био свој мукли глас и кроз своја гнојава уста викао #сусе наста$ниче, смилуј се на нас0 тако је сад опет подигао свој звонки глас из здрави) груди кроз здрава и чиста уста, и )валио је %ога иза гласа. Но није му то довољно било, него је он потрчао натраг за својим добротвором, да #у искаже своју благодарност. ! кад до3е пред /риста, он паде ничи(е пред ;ега, не више на ра$ава и болна колена него на здрава, и стаде #у за)ваљивати. =ело испу$ено здрављем, ср(е радошћу, очи суза0 =о је прави човек. #ало час једна гомила гноја, а сада опет : човек0 #ало час одбачени отпадак људскога живота, а сада опет достојан члан људског друштва0 #ало час једна жалосна труба, која је трубила само једну песму нечист, нечист0 а сада радосна труба )вале и славе %ожје0 овај једини благодарни човек не беше Јеврејин него Самарјанин. Самарјани пак не бе)у Јевреји него или чисти сир(и или мешавина сира(а и Јевреја. =о су они сир(и које је негда (ар асирски Салманасар населио у покорену Самарију пошто је прет)одно преселио Јевреје одатле у сирију 6GG <арства 7E, CIH, BO9. &а је и овај благодарни човек био чист сира( види се
из тога што га сам *оспод !сус назива ту)ином #сус о"го$арајуи рече не ис3елие ли се "есетори3а9 г"е су "акле "е$етори3а9 Cако се ме)у 4има не на)е који "а се $рати и за*$али <огу, него само о$ај ту)ин9 >ујете ли, како *оспод благо укорева неблагодарне -н само распитује за $и) : да ли се и они не ис(елише и зашто се и они не вратише да заблагодаре Не пита -н зато што не зна, да се они сви ис(елише' не, -н је знао да ће се они ис(елити пре него што и) је срео и видео. Него -н поставља то пита$е као укор. 2ако благ укор, је лV те 2ако сваки од нас када подари динар некоме беднику праска и виче, ако му овај не благодари0 замислите, како би сваки од нас најљуће изобличио девет болесни) људи, кад би он, ре(имо, био у ста$у да им поврати здравље, а они не рекли ни )вала за такву једну неисплативу услугу0 2олико су сви дани испу$ени људском виком на неблагодарне0 2ако је тежак сав вазду) на земљи од мрж$е и клетве, која се свакога дана од јутра до мрака сипа из људски) уста на неблагодарне0 #е3утим како је све малено што човек човеку чини према ономе благодјеја$у што %ог људима чини, и то неуморно и без престанка, од колевке човекове до гроба0 +а ипак %ог не виче, не грди, не прокли$е неблагодарне, него и) само благо укорева распитујући оне који #у се кла$ају у дому или у (ркви а где су остала де(а моја Не дадо) ли ја здравље )иљадама $и), а гле, само вас десетина на молитви не огреја) ли ја сун(ем милионе, а гле само вас стотине благодаре Не украси) ли родом $иве и не напуни) ли торове свију, а гле, само неколико вас клече преда #ном и за)ваљују *де су остала де(а моја *де су моћни и силни, који владају народима #ојом силом и #ојом помоћи *де су богати и успешни, који се обогатише #ојим богатством и успеше због #оје милости *де су здрави и весели, који се напунише здравља и весеља са #ога извора *де су родитељи, чијој де(и Ја помажем расти и крепити се *де учитељи, којима Ја додајем мудрости и зна$а *де су толики болесни(и, које Ја ис(ели) *де толики грешни(и и грешни(е, којима ја опра) душу од гре)а као од проказе ле, само о$ај ту)ин0 -н се једини врати да благодари. Но зар има ту3ина за /риста Није ли -н дошао да спасе све људе а не само Јевреје Јевреји су се )валили својим избранством од %ога и својим превас)одним богопозна$ем пред свима осталим народима на земљи. Но ево примера који показује $и)ову тупост ума и окорелост ср(а0 Један сира(, један незнабожа(, има просвећенији ум и благородније ср(е него ли )валисави Јевреји. ли на жалост ова се историја и дан данас понавља са избраним и неизбраним. ! данас понеко од незнабожа(а има отворенији ум и благодарније ср(е према %огу него многи и многи )ришћани. #ноги и многи муслиман, или будист, или парсист, може застидети многе )ришћане својим усрћем у молитви к %огу и својом топлом благодарношћу према %огу. Најзад се ова прича завршује речима Спаситељевим упућеним ономе благодарном Самарјанину # рече му устани, и"и7 $ера т$оја помо'е ти. @идите, како је велики *оспод у смире$у као и у благости0 ;ему ствара радост, да назове људе саучесни(има у Својим великим и добрим делима. -н тиме )оће да уздигне достојанство пониженог и поништеног рода људског. 5звишен над људском сујетом и гордошћу -н жели да подели Своје заслуге са другим, Своје богатство са сиромашним, Своју славу са бедним и жалосним. Hера т$оја помо'е ти0 Заиста овај Самарјанин је веровао, као што су веровали и остали) девет губави)' јер да нису веровали у моћ *оспода не би ни викали #сусе, смилуј се на нас0 Но шта је вредила та $и)ова вера #огли су они с таквом истом вером викати ка )иљадама најславнији) лекара на земљи смилујте се на нас, и ис(елите нас0 па би све било узалуд. +ретпоставимо пак, да и) је неки од ти) )иљаде земаљски) смртни) лекара ис(елио, : мислите ли ви, да би он: ма који од $и) : приписао то ис(еле$е болесниковој вери а не себи, искључиво себи и својој способности Није ли обичај код земаљски) смртни) лекара, да свак нарочито прећуткује неку заслугу свога болесника у $еговом оздравље$у, да би тиме истакао што јаче и што искључивије себе самог и своју заслугу =ако се односе људи према људима. /ристос *оспод односи се другчије према људима. /ристос је ставио Свој товар пшени(е, а губави Самарјанин ба(ио је једно своје зрно у тај товар. /ристов
товар жита то је ;егова божанска моћ и власт, а једно зрно губавога то је $егова вера у /риста. Но истинити и човекољубиви /ристос неће да прикрије ни то једно зрно, него, напротив, даје му част већу него Своме товару. Зато -н и не каже' као што би сви смртни у оваком случају казали мој товар жита на)рани те, него твоје зрно на)рани те0 -н не каже Ја ти помого)0 него $ера т$оја пома'е ти0 ), колико великодушности у овим речима0 и колико поуке свима нама0 ! колико прекора себичности и гордости људској0 Нека при3у и у стиду поуче се од /риста праведнога сви они који прикривају ту3е зрно заслуге а истичу свој товар. *ле, они нису ма$е отмичари и лопови од богаташа, који прикључују малену $иву сиромашкову својој великој $иви0 Нека при3у, и у стиду поуче се од /риста истинитога сви генерали, који прикривају заслуге своји) војника за победу а истичу широм отвореним устима своје искључиве заслуге0 Нека при3у, и у стиду поуче се од /риста смиренога сви тргов(и и индустријал(и, који заташкавају заслуге за свој успе) радника и помоћника своји) а приписују и) искључиво само својој вредноћи, мудрости и срећи0 Нека најзад при3е, и у стиду поучи се од /риста човекољубивога и (ео човечји род, који у гордој заслепљености својој приписује све добро, сву вештину, све успе)е искључиво себи, а прикрива или заборавља лавовски део %ожји у свему томе0 Нека при3е и поучи се, како истинити %ог не прикрива ни једно зрно заслуге људске у (елом товару заслуге Своје, него напротив Своју заслугу прикрива и прећуткује а истиче заслуге људи0 #оже ли бити већега удара, и страшнијег укора људима због $и)ове крадљивости, отмичарства, грубости, гордости, нечовекољубља и небогољубља Заиста, ко има стида, тај ће се застидети од овакве смирености /ристове. 2о има једну искру неугашене савести, он ће се покајати за своје грубо и глупаво само)валиса$е и самоисти(а$е, и постаће благодаран према %огу и према људима. благодарност ће га научити истинитости, праведности и смирености. -, кад би ми /ришћани знали, од какве и колике нас душевне губе /ристос *оспод сваки дан лечи, ми би се брзо повратили к ;ему, пали пред ноге ;егове и за)ваљивали му од сада до часа смртнога, : до часа смртнога, који није далеко ни од једног од нас0 *осподу и Спасу нашем !сусу /ристу нека је слава и )вала, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА Т&@ДЕСЕТА +Протума'ено на стр, 2A/02=A3 %4иа 567
НЕДЕЉА Т&@ДЕСЕТBП&ВА Јеванђеље о сле#ом Вартимеју
Лука 18, >5-G>. Зач. E>. #ного, премного ствари има у свету које човек или не употребљује нашто су оне наме$ене или и) злоупотребљује. #ноги носе дебеле златне лан(е на сату : да почнемо с тим : не због сата него због људи да људи виде какве украсе они имају0 #ноги држе товне ко$е и сјајна кола не зато да се по потреби могу возити, него на дивље$е свету и на пркос душманима0 - по сто пута жалосни они, којима бесловесни ко$и и мртви точкови подижу углед0
#ноги се одевају неприлично не зато да би сакрили своју очајну наготу и заштитили тело од студени и прашине него да би повећали своју лепоту. -, лепото незавидна, коју сува трава и зверска кожа могу тако много да увеличају0 #ноги претрпавају своју кућу златним и сребрним посу3ем и другим непотребним накитима, тек колико да имају шта до смрти чувати од лопова. -, сиромашна браћо, зар не уви3ате да чувате од лопова највећег лопова, који вам је душу сасвим разграбио и опустео 2ад би душу своју тако брижно чували као што чувате своје наките, душа би ваша надживела ваше наките' овако ће вам накити надживети душу. шта да се тек каже за једе$е и пије$е, које је %ог дао људима на ис)рану тела, а које људи употребљују на упропашће$е и тела и душе ! шта да се каже за језик, који је дат људима да славе %ога, и уче и теше један другог, а који људи употребљују на )улу %ога, на само)валиса$е, на клевета$е, на озлобљава$е и трова$е душа ! шта да се каже за разум који је дат људима на крче$е пута ка божанској истини, а који људи употребљују за помагача и аргатина свакога гре)а и пророка ! још, шта да се каже за ср(е човечје, које је дато људима да буде орган љубави, орган вида за %ога и небесни свет, а које су људи превратили у мешину сваке нечистоте по)отљивости, среброљубља, гордости и мрж$е =о исто се може казати и за очи. -чи је дао %ог људима не зашто друго него да гледајући овај свет виде приближну слику онога другога, битног и бесмртног света. Но као што би неко ко би се загледао у сенку и заборавио на дрво коме и припада та сенка, тако и многи људи са очима прикривајући своје погледе (елога века искључиво на овај чулни свет савршено ослепе душом за %ога и за свет небесни. Нашто су им онда очи Нису ли онда очи $и)ове постале душегубитељи $и)ови -чи им нису помогле да на3у пут ка вечној истини него су и) завеле са почетне добре стазе, на коју %ог поставља све младе душе, у безизлазни замршај и тр$ак овога света, из кога се не види ништа до само тај замршај и тај тр$ак. -, колико је и колико не )иљада но милиона људски) бића, којим су очи донеле савршену пропаст душе0 &а ли можемо пребројати, колико је (арева у историји изгубило (арство због лакомства очију и колико мудра(а памет и колико честити) људи и жена образ 2олико је имућни) домова упропашћено због женски) накита, савршено непотребни) слепоме0 2олико ли болни(а напу$ено онима који су прво очима згрешили па свој гре) платили телесним труље$ем и душевним мраком0 Заиста, кад би човек могао пребројати све жртве лакоми) и заводљиви) очију, не би могао остати да не узвикне треба завидети слепима0 Зато и *оспод !сус никада ниједнога телесног слеп(а, који је изишао пред ;ега, није назвао слеп(ем, док је назвао слеп(има народне старешине, ду)овне во3е и к$ижевнике, који су имали очи али нису видели ништа 6#ат. 7C, 7J9. Јер ко је слеп телесним очима, тај је слеп за време, и у овом једном свету' а ко је слеп ду)ом, тај је слеп за два света, и за овај и онај, и за време и за вечност. =елесно слепило је само бледа слика ду)овног слепила, и јасна опомена ду)овним слеп(има, који не виде %ога ни %ожјег (арства, да би дошли к себи и да би се лечили док је још времена. +реко слепа(а телесни) %ог )оће да открије слепило ду)овни) слепа(а. Не долази слепило очију од %ога него, као и сви остали недоста(и и болести : од гре)а људскога. 2ад не би било слепила ду)овнога у људима, на ма) би и сви телесни слеп(и прогледали. Но докле год буде било слепа(а ду)овни), који ду)ом не виде %ога, дотле ће %ог сликати $и)ово слепило на затвореним очима телесно слепи). 2ад не би било ду)овног глувила и немила у људима, на ма) би сви глуви прочули и неми проговорили. ли докле год буде било људи који немају слу)а да чују закон %ожји нит језика да говоре о величини и слави %ожјој, дотле ће се %ог служити телесно глувим и телесно немим да изрази ду)овно глувило и немило они) први).
2ад не би било проказе ду)овне, ни суши(е, ни узетости, ни грозни(е, нити сви) остали) болести ду)а, на ма) би и сви телесни болесни(и оздравили од ови) болести, које се јављају на телу зато што и) оболели ду) гони да се јављају и $егово ста$е објављују. +а докле год буде било сви) ови) болести у ду)у човечјем дотле ће се те болести објављивати на телима људским. ! тако, дакле, слепило телесни) очију има свој дубоки ду)овни смисао, и има своје објаш$е$е само и једино у нау(и ду)овној. 2о не познаје науку ду)овну, тај нити зна, нити може ма где ван области ове науке сазнати, нашто је у свету телесно слепило, и глувило, и немило, и нашто све остале болести и недузи тела човечјег. =акав може само зинути од чуда пред слепим човеком, испунити се сажаље$ем и рећи сам у себи )вала %огу што ја нисам слеп0 ко ти каже, да ти ниси слеп ! зашто сажаљеваш онога који је од тајанственог +ромисла послан преда те из сажале$а према теби &а ниси ти ду)ом слеп, не би се пред тобом ни појавио слепа(. Но он се појавио као жива дијагноза твоје болести, твога унутраш$ег слепила. ако је слепа( само изазвао сажале$е код тебе, и ти се машио за Rеп и уделио му милости$у, то ни ти ни он нисте одиграли добро своје главне улоге. *лавна је улога слеп(а при сусрету с тобом да ти својим спољаш$им слепилом покаже твоје унутраш$е слепило' а главна је улога твоја у том случају да добро научиш показану лек(ију, да закукаш над својим сопственим слепилом, и да трчиш што пре да се лечиш од слепила ду)а. 2уда да трчиш 2оме да трчиш 2о је лекар слепи) у свету Нико од смртни) људи. Само -нај који је саздао ду)овни и телесни вид : -н једини у ста$у је излечити и ду)овно као и телесно слепило. Но зашто *оспод !сус, питаћеш, кад је већ имао моћ да лечи слепе, није излечио све слепе на земљи како би се онда очитовало ду)овно слепило људи ?та би вредило писати к$иге о слепилу ду)овном кад људи тешко уче лек(ију и од живи) слепа(а које гледају пред собом &окле год буде било слепила ду)овнога дотле ће бити и слепила телеснога. сада проследимо данаш$е јеван3еље, из кога ће се видети, зашто је *оспод !сус ис(елио баш оне и само оне слепе које је ис(елио. 5 време оно, ка" се прибли'и #сус к ;ерусалиму, је"ан слепа3 се)ае крај пута просеи. *оспод !сус путовао је овом приликом из *алилеје за Јерусалим, па је био узео пут низ долину реке Јордана и ударио кроз град Јери)он. -во је $егова послед$а посета овоме граду. +рва је свакако била нешто око три године пре овога, и то онда када је *оспод изишао био са осталим народом на Јордан, да се крсти од Јована +ретече. 2аква разлика изме3у онда и сада -нда је *оспод ишао у маси народа као непознат' нити је ико у тој маси, одушевљеној за Јована, примећивао ;ега, @ећег од Јована, док Јован сам није пружио прст попут ;ега и рекао гле, јаг4е <о'је0 и о$о је !нај 6Јов. 7, B4:C89. сада су са $име ишли учени3и 4его$и и наро" многи 6#к. 78, OH9 и гласовита слава, која је била допрла чак и до слепа(а јери)онски). -нда је -н тек почи$ао Своју божанску мисију, а сада је )одио крвавом и победоносном крају те мисије. Све се дешавало као случајно у животу /ристовом, но у ствари се : све до најма$и) ситни(а : текло је по плану %ожјем, срачунатом за људско спасе$е. ;е"ан слепа3 се)ае крај пута. 2ао случајно0 ! као случајно наи3е /ристос путем поред $ега. 5ствари и то је све било по %ожјем +ромислу. *оспод је требао да отвори телесне очи томе убогоме слеп(у на неколико дана само пре него што ће ;ега ду)овни слеп(и у Јерусалиму распети на крсту. -н је )тео да вером тога слеп(а посрами неверова$е јерусалимски) старешина и к$ижевника. /тео је још једном да покаже јасно, да је у овоме свету људским гре)ом све окренуто наопако, те да виде они који не гледају а да не виде они који гледају. 2ао што је и -н сам раније казао, да је дошао у овај свет "а $и"е који не $и"е, и који $и"е "а ослепе 6Јов. 4, C49. -ни који су сваки дан у )раму гледали очима у Свето писмо и тумачили га народу, нису могли видети #есију и Спаситеља у *осподу !сусу, а овај слепа( јери)онски, који нити је могао читати Свето писмо нити, још ма$е, тумачити га, видео је у /ристу *оспода и Спаситеља света. !з #арковог јеван3еља види се да је овај слепа( био син некога =имеја, због чега се и звао @артимеј. Јеван3елист #атеј поми$е два слеп(а место једног. Но то није никаква противречност ме3у јеван3елистима, него, као и у
случају са два бесомуч$ака у *адари, један јеван3елист поми$е двоји(у а други истиче само оног који је био главнији и у околини познатији. #огла су та два слеп(а чак и не бити заједно, него један на једном крају града а други на другом. Јер дешавало се често, да је *оспод у једном истом месту чинио многа чуда и ис(ељивао многе болеснике у један дан. Но овде је реч о једноме, и то о ономе који је био познатији у граду, о @артимеју. -вај слепа( не само да је био слеп него и сирома), јер се каже се)ае крај пута просеи. +рош$а је занима$е већине слепа(а у свету. #оже ли ко да не види и у томе прст %ожји, што ме3у сиромашним има највећи број слепи) у свету Слепа( ако сам не види, он треба неминовно да се што више види. =ако он служи људима као жива опомена из другога света. Слепа( богаташ који слепује у четири своја зида двојни је слепа(, јер нити види нити се види, те остаје бескористан и себи и другима. Сиромашан слепа( пак прину3ен је да се креће ме3 у људима ради прош$е. ! тако @артимеј се3аше, као и обично, крај прашљивога пута и просаше милости$у од мимопролазника. ка" чу с$етину г"е пролази запита та је то9 Силна светина )рлила је у то доба за /ристом. ! шум те светине чуо је @артимеј својим изоштреним слу)ом, који се, како је познато, због слепила појачава. # рекое му "а #сус азареанин пролази. # он по$ика го$ореи #сусе, сине /а$и"о$0 смилуј се на мене0 &овољно је било само да чује то велико име, па да слепи @артимеј одма) повиче из гласа. =о значи, он је већ знао *оспода !суса не само по имену него и по делима. -н је морао сазнати да су многи $егови сапаћени(и, слеп(и, били ис(ељени од /риста. -н мора да је зато већ дуже време прижељкивао, да овај јединствени !с(елитељ наи3е путем, крај кога је он проводио своје дане, слеп као и прашина у којој је седео, немајући чему да се нада у овоме животу осим или /ристу или смрти. ! зато што је тако дуго прижељкивао /риста и очекивао ;егов пролазак, @артимеј је већ имао на језику готов узвик #сусе &ине /а$и"о$0 смилуј се на мене0 Зашто га он назива сином &авидовим Зато што је очекивани #есија имао доћи из +лемена &авидова, као што се то и десило, пошто је +ресвета &ева #арија била из тога племена. &милуј се на мене0 =о јест дај ми оно што ми само =и можеш дати. Смилуј се на прашину у прашини0 #али људи с муком ми дају грошеве, да могу своје тело )лебом )ранити. =и ми пак можеш дати све што желим. ја желим само једно да прогледам. Ја верујем у милост =воју' ја верујем да ћеш ми =и лакше и драговољније дати очни вид него што ми људи дају грошеве. Јер =и си (арски богаташ у даровима и у милоср3у. !сусе, смилуј се на мене0 # преа*у му они то и)а*у напре" "а уути7 а он јо $ие $икае сине /а$и"о$, смилуј се на мене0 =олико је светине било, да су једни јурили напред пред /ристом, док су други )рлили за ;им. #ора да је @артимеј иза свега гласа запомагао, кад су почели да га ћуткају, па чак и да му прете, само да би заћутао. #ора, да је $егов очајни глас надвикивао сав шум и сву галаму огромне масе народа. #ора да је $егова вика постала досадна многима, кад су већ били прину3ени, да га ућуткују. Но @артимеј се није дао ућуткати. -н је знао, да је приспео судбоносан час за $ега или бити ис(ељен од /риста >удотвор(а или пак до смрти остати украј друма окружен доживотном ноћи. Зато се он не обзире ни најма$е на прет$е и ућуткива$а они) који и при највећем милоср3у не могу му ништа више дати осим ситни) грошева, но продужује да вапије -номе који му може дати оно што само %ог даје. !сусе, смилуј се на мене0 На жалост, овакве с(ене и данас се понављају небројено пута. #ноги и многи који би )тели прићи ка *осподу !сусу бивају спречавани, и то обично бивају спречавани од они) који напред иду од народни) старешина, ду)овни) во3а и к$ижевника. #ноге жедне душе вапију ка /ристу, но бивају поругане и ућуткане. ! обично прости и сиромашни људи, чије ср(е није толико одебљало од злобе и порока, муче се да при3у ка /ристу, и вапију к ;ему, док они који су изгубили пут и залутали у тр$ак овога света прете им и одбијају и) од /риста. ! то што бива са појединим људима, бива и са читавим народима. +росте масе народне у (елој Dвропи, на пример, вапију данас ка /ристу као једином видовитом +утово3и и Спаситељу, док они који
пред$аче народима европским ругају се овима, ућуткавају и), а понегде чак и забра$ују народу да то свето и спасоносно име и изговоре. -ни, дакле, који су онда напред ишли и ућуткивали слепога @артимеја били су слепљи од овога, као што су слепље већином старешине народне и к$ижевни(и и такозвани народни просветитељи у Dвропи од европски) сељака. ! тако, и данас као и онда обисти$авају се речи /ристове они који не виде виде, а они који виде ослепили су. Но погледајте, какав диван пример истрајности у вери даје свима нама слепи @артимеј0 ;ему прете, но он се на то не обзире. ;ега ућуткавају, но он све гласније виче. шта има да се обзире на суве трске, које су слепе изнутра као он споља ;егова жедна душа осећа, да кроз /риста тече буји(а свежег и савршеног живота' осећа, да тај !сус, о коме је толико слушао и размишљао носи небо на глави, мудрост на језику, милост у ср(у и здравље у рукама. ?та су према томе животворном !сусу сви 1арисеји, првосвештени(и и к$ижевни(и, који се )вале само светским зна$ем и препиру о к$игама и идејама Су)е трске што на празно зује' кости мртвачке што шкрипе тре$ем једна о другу0 Са свеколиким своји зна$ем, и мудрошћу, и влашћу и сујетом, они не могу ништа више дати $ему, очајноме слеп(у, осим прљави) и сум$иво заслужени) грошева. =о су ти који сада са прет$ом дижу песни(е на $ега и ућуткавају га, сада када истински #удра(, истински >овекољуба(, и истински Fекар удостојава светим ногама Својим прашину на друму која пада на гниле рупе @артимејеви) бивши) очију. =реба ли он $и) да слуша у овом судбоносном часу =реба ли да се уплаши од зуја$а су)е трске и клепета$а мртвачки) костију Не, нипошто, @артимеје0 %оље ти је да изда)неш од $и)ови) удара(а него да останеш украј друма зависећи од $и)ови) грошева. Не, нипошто ни ти, о, )ришћанине0 Нипошто се ни ти немој уплашити од они) који стоје изме3у тебе и /риста, ма они носили (арске круне на глави, и гвоздене пали(е у рукама и све зна$е овога света у глави својој. Јер срав$ени с /ристом сви су они су)е трске и мртвачке кости. Нити они сами виде, нити могу теби дати вид' нити они сами имају живота у себи, нити га теби могу дати' нити они сами што знају, нити могу тебе научити. Сва $и)ова земаљска сила и богатство, и мудрост : то су ситне крај(аре, које они просе у овога чулнога света и, ако просиш у просјака, и теби дају. -, )ришћанине, истрај у твојој ви(и ка /ристу као слепи @артимеј0 @ичи, вичи све гласније, док те -н не чује. Нека ти прете' нека ти се подсмевају ду)овни слеп(и' нека зује су)е трске' нека шкрипе мртвачке кости : ти само истрајно вичи !сусе, смилуј се на мене0 -вај слепи @артимеј, ваистину, није био слеп ду)ом својим. ;егова силна и неодољива вера у /риста *оспода давала је вид ду)у $еговом. -н је ду)ом гледао и видео %ога, мада очима телесним није могао видети створе$а %ожја. -н је гледао и видео оно што је главно, што је моћно, непролазно, бесмртно, нетрулежно, и вечито живо и радосно. -ни који су га ућуткивали били су прави и неизлечиви слеп(и. Залуд су они трчали пред /ристом као ;егова авангарда, они су били слепљи од @артимеја' јер они нису знали пред ким трче и ко за $има )оди. 2ако страшна и величанствена поука за свештенике /ристове у наше време' за оне који напред иду и руководе ду)овним животом народа0 Нека се затворе у клет душе своје, и нека сами размисле, да ли су они у истини видовитији од овога слепога @артимеја који није могао видети очима дрвеће, ни каме$е, ни зверове, ни лешине, али који је ду)ом гледао %ога, гледао и видео божанство /риста *оспода &а ли неки од $и) не личе у многоме на оне, што напред и3а)у, кад прете истински верујућим људима' кад се смеју над душама људским вапијућим ка Aивоме /ристу' кад ућуткавају и сузбијају праве богомољ(е Најзад се и *оспод !сус приближи, чу вику слепог @артимеја, и виде оне што му прећа)у. #сус ста"е и запо$е"и "а му га "о$е"у. /иљаде $и) пролазили су поред очајнога слеп(а и нису застали ни сажалили се, него му, шта више, наре3ива)у да ћути, да не би вре3ао уши $и)ове. !сус га виде и стаде. 2ако да не стане пред слеп(ем, кад је и то човек, а -н је и дошао у свет због људи 2ако да не стане пред човеком који *а виче и тражи $егову помоћ, пред једним добрим човеком, пуним видовите душе Зашто да жури у Јерусалим =амо су !род и +илат и 2аја1а, гори и слепљи људи од овога @артимеја. -вај проси спасе$е од ;ега, а они тешу крст за
;ега. Застаде и запо$е"и оним немилосрдним тркачима напред да и они застану и сажале се над једним братом својим. - како би и данас *оспод заповедио свима оним пред$а(има који јуре за такозваним напретком а небрижно остављају бедну браћу своју у каљужи крај $и)овог друма прогреса да узалуд плачу и вичу : како би им заповедио да застану0 *ле, човек је за ;ега већи од сваког људског спољаш$ег, лажног прогреса, од свију (ивилиза(ија, универзитета, к$ига, машина. #илост је већа од свију људски) 1раза, од свију људски) творевина, умни) и материјални). =ркачи унапред руководе са малим вредностима, а /ристос се увек руководи највећим вредностима. =ркачи унапред су грошићари, који сабирају и деле грошеве, а /ристос је прави богаташ који носи и дели највећа блага. Јеван3елист #арко саопштава, да после /ристове заповести да #у га доведу неки при3оше слепом @артимеју и викнуше му не бој се, устани, зо$е те0 он зба3и$и са себе *аине с$оје уста"е, и "о)е к #сусу. @иди се из овога, да је @артимеј дотле седећи викао, и ужасно викао, да би га /ристос чуо. !згледа, да он није могао да устане, пре него је позват, од силног узбу3е$а и стра)а да /ристос не про3е не чувши га. сад, о радости, кад му рекоше да га он зове, : скочи, зба(и са себе )аљине, и до3е. -ве речи скривају један дубљи унутраш$и смисао, управо скривају (ео ток спасе$а наше душе. 5 своме ду)овном слепилу и ми седимо у прашини овога света. -сетивши близину %ога ми у исто време најболније осећамо своју заслепљеност гре)ом, своју немоћ, нечистоту, ништавност. =ада са сузама почи$емо ми да вичемо %огу за помоћ, но увек седећи, јер не можемо да се дигнемо из блата гре)а, ма колико мрзели гре), док не осетимо да је %ог чуо и услишио наш вапај. е бој се, устани, зо$е те0 +робу3еном грешнику потребно је да чује ове речи пре него што се дигне из гре)а и одлучно при3е к %огу. Јер осетивши близину -нога и своју заслепљену грешност човека спопада неописани стра) од Суда %ожјег. -н седи као паралисан, др)ти у стра)у и виче к %огу за помоћ. ;ему треба прво неко да каже, да се не боји, па онда да устане из каљуже своје немоћи и грешности, па тек онда да га %ог зове. 2о је тај што ће то казати пробу3еном грешнику <рква. -на зато и постоји, да пробу3ене грешнике о)рабри, да им помогне да устану, и да и) увери у милост %ожју. -на је за то да свакоме ко призива %ога на спасе$е одговори не бој се, устани, зо$е те0 Но зашто @артимеј зба(и са себе )аљине своје пре него што устаде и при3е ка /ристу ! то има свој дубоки унутраш$и смисао. 5 дубљем смислу та )аљина означава оно ткиво од гре)а и порока у које је обучена душа заслепљени) грешника. -д те )аљине гре)а и јесте слепа д уша $и)ова, те не види %ога' од те као олово тешке )аљине они не могу ни да устану нити да при3у %огу. -ни, дакле, морају зба(ити ту нечисту и тешку и непровидну )аљину са своје душе : то јест, прво морају одба(ити сваки гре) од себе : да би се могли, тек тада, дићи и %огу прићи. Сав др)тећи као струна на гуслама слепи @артимеј при3е ка *осподу !сусу. ка" му се прибли'и, запита га 6!сус9 та *ое "а ти учиним9 он рече оспо"е, "а прогле"ам. Зашто /ристос пита слеп(а, шта )оће од ;ега, кад -н то унапред зна Заиста, -н је унапред знао не само шта )оће слепа( од ;ега него је унапред знао пре него је и стигао у Јери)он, да ће се све ово десити у Јери)ону што се десило тога дана. -н који је провидео на четрдесет година унапред разоре$е Јерусалима и раселе$е Јевреја по (елом свету, и -н који је провидео крај овога света и Страшни Суд на неколико )иљада година пре него што се ово има догодити, могао је лако провидети и шта ће се тога дана десити у Јери)ону, а тим пре и шта слепи @артимеј жели да му -н учини. Не пита га -н, дакле, зато што не зна, него га пита ради самога $ега, слепога @артимеја, и ради присутног народа. "ади $ега пита га, да би он јасно изразио своју жељу и открио речима оно што му ср(е осећа. =име *оспод даје поуку и свима нама, да је потребно да свакој нашој молитви к %огу дамо јасан израз. #олитва исказана речима кристалише, пречишћава и оснажује нашу молитву ср(ем. ради народа пита га *оспод зато, да би сав народ чуо, шта слепи човек тражи од ;ега. Наиме, да би сви чули, да слепи @артимеј не проси од ;ега милости$у у грошевима него да проси једну милости$у коју му нису у ста$у
смртни људи дати и коју само један живи %ог даје. Јер до тога часа @артимеј није сасвим јасно био казао шта он управо жели од /риста, мада је он ср(ем јасно осећао и умом знао шта тражи. &о тога часа он је само викао смилуј се на мене0 Но он је то исто викао и другим људима, од који) је очекивао милости$у у нов(у. -н је могао сваком мимопролазнику викати смилуј се на мене0 Dто, и зато *оспод )оће да слепа( јасно и пред свима каже, шта он жели да му /ристос учини. оспо"е, "а прогле"ам0 -вим речима одговара @артимеј на /ристово пита$е. /а прогле"ам0 Запазите, да кад се приближио /ристу, @артимеј га не назива више ни !сусом ни сином &авидовим но *осподом. 2ада се, дакле, већ приближио /ристу, $ему је дошло сазна$е, да је !сус *оспод. =ако бива и са свима вернима из даљине $има /ристос изгледа само човек, мада велики човек. !з даљине ми *а именујемо човечјим именом и говоримо о ;еговом земаљском пореклу. Но када #у се приближимо' када осетимо моћни и животворни да) ;егов, ми тек онда познајемо, да је -н порекла небесног, да није од овога света, да долази из вечности у посету временим путни(има, и да је -н заиста *оспод. оспо"е, "а прогле"ам0 говори #у др)тави језик слепог @артимеја. #сус рече прогле"ај7 $ера т$оја помо'е ти. # о"ма* прогле"а, и по)е за 4им *$алеи <ога. Само једна моћна реч прогледај0 и слепи @артимеј прогледа. -во није никаква сугестија, о којој говоре тако много гатарски ду)ови нашега времена. Него је ово моћна божанска реч, која чим се изрече дело бива створено. !сто као оно у почетку ствара$а што <ог рече "а бу"е с$етлост, и би с$етлост0 Сугестијом се служе лиси(е над кокошима, а не %ог над људима. Јер ако ово чудо објаш$авају сугестијом ду)овни слеп(и којима је немила свемоћ и близина %ожја, онда треба сугестијом да објасне и уса)нуће смоковог дрвета на реч /ристову, и утишава$е буре на мору, и зауставља$е ветра. Но може ли се и замислити, да неко сугестијом тренутно осуши једно дрво, и да сугестијом утиша безживотне елементе, као што су море и ветар 2о је икад имао сугестију на дрвеће, ветрове и буре Hера т$оја помо'е ти. &а би научио људе смире$у и кротости *оспод !сус говори ове речи. =ако је -н често говорио ис(ељеним од страшни) недуга. =ако је рекао и жени крвоточној, која је дванаест година боловала од тече$а крви па се ис(елила једним доти(ајем )аљине /ристове не бој се, кери, $ера т$оја помогла ти је 6#ат. 4, BB90 Но каква је вера помогла толиким бесомучним луда(има које је *оспод ис(елио 2аква је вера помогла васкрсе$у сина Наинске удови(е, када је *оспод васкрсао дете изненадно онда када нико то није ни за)тевао ни очекивао ! није ли *оспод васкрсао Fазара не по вери #арте и #арије него насупрот сум$и $и)овој &ело дава$е вида слепом @артимеју јесте, дакле, дело /ристове моћи, но *оспод )оће да припише то дело и вери @артимејевој, да би нас научио смире$у и кроткости, да би сатро тиме главу сатанске гордости код људи који уделе грош слеп(у и надимају се ср(ем као да су нешто велико учинили. 5 ду)у /ристове кротости говори и апостол +авле нита не чините уз пркос или за празну сла$у7 него понизноу чините је"ан "ругога $еим о" себе 6Wил. B, C9. "екавши оне речи @артимеју /ристос )оће тиме и да да част људском достојанству' )оће да покаже да су људи позвани да сара3ују %огу на свему доброме. ко )оћете, људи, да знате, у чему је ваша сарад$а %огу, онда знајте, да је она у вери у /риста *оспода. =о је једино што се од вас тражи, и једино што ви можете учинити. @ерујте, и %ог ће вам учинити оно што желите због вере ваше. # о"ма* прогле"а @артимеј, и по)е за 4им *$алеи <ога0 >им отвори очи и прогледа, виде @артимеј *оспода !суса пред собом. %лаго $ему чим је отворио очи, видео је најдостојнији предмет гледа$а0 ! није могао одвратити своје очи од ;ега, од ;егове красоте и узвишености, него као прикован оде за ;им. ?та збиља има друго и да гледа +рљави Јери)он, своје тамно мучилиште !ли траву што ће увенути !ли облаке што ће се расплинути !ли стоку што чека закла$е !ли људе што незадржано )итају гробу и труле$у !ли сав овај шарени свет што се у му(и ра3а, у му(и живи и у му(и умире чекајући свој гроб и свој крај Не' @артимеј се загледао
у бесмртнога !суса, силнијег од свега света, силнијег од гроба и силнијег од сви) паклени) сила, и поглед му је остао на ;ему прикован. Све што око може видети у свету треба да служи човеку путоказом за најсла3е ви3е$е, за ви3е$е %ога. ко ли не служи томе, онда све то служи човеку путоказом у замршај, у тр$е, у ду)овни мрак и у крај$у пропаст. @артимеј чим је прогледао видео је %ога без посредства природе, и није )тео нити му је било од потребе, да гледа ишта друго. ?то да гледа у ли(е смрти, кад је угледао Нетрулежнога ?то да гледа у пролазно, кад је стао уз Непролазнога ?то да се држи немоћни) ствари овога света, када је се у)ватио за Свемоћнога # по)е за 4им *$алеи <ога. ;егове очи сада управљају $еговим језиком и $еговим ногама и свим телом $еговим и свом душом $еговом. *ледајући живога /риста он сада зна и нашто му је језик да слави %ога. ! он почи$е славити и )валити %ога. ! тако @артимеј није злоупотребио своје очи на разврат свој и пропаст своју него на оно нашто је %ог и дао очи човеку на гледа$е величине и славе %ожје. ! све мноштво народа које беше ту и које виде ово славно чудо )ваљаше %ога. &ар који *оспод !сус подари @артимеју распростре се брзо и на многе друге, те и многи сум$ичари и неверни(и, заслепљени сум$ом и неверова$ем, отворише своје ду)овне очи, и почеше )валити %ога. Све ово што се догодило са слепим @артимејем, дога3а се и дан данас са многим ду)овно слепим људима, када им се поврати вид ду)овни. -ни тада по3у за /ристом, и неће да гледају ништа друго. -ни тада )вале %ога, и неће да )вале ништа друго. -, колика је болни(а овај свет0 ! највећи број болесника у тој болни(и јесу слеп(и. ! једини Fекар у тој болни(и јесте /ристос *оспод. -, какав је прашљив јери)онски друм овај свет, и каква све мрачна светина )рли тим друмом0 ! само се Један креће по тој светини, који може дати вид свима слеп(има. =о је /ристос *оспод. ! један телесни слепа(, @артимеј, стајао је једанпут усред те светине од ду)овни) слепа(а. =о је права размера и дан данас. ! дан данас је број телесни) слепа(а необично мален према огромном броју ду)овни) слепа(а, којима телесни слеп(и служе само као жива опомена, жива слика и жива дијагноза. Но што год се више повећава број ду)овни) слепа(а, повећаваће се и број телесни) слепа(а. #оже култура европска сакрити у болни(е све телесне слеп(е, но не може број $и)ов ума$ити. #оже и) затворити у зидове да и) свет не гледа, но у толико горе по свет0 %езбројни ду)овни слеп(и тада неће моћи више видети на угловима ули(а градски) и на раскршћима селским слику своје душе и читати дијагнозу своје ду)овне болести. -тишавши из Јери)она у Јерусалим *оспод !сус је био убијен од ду)овни) слепа(а, од !рода, +илата, 2аја1е, и од једне слепе светине од главара и к$ижевника. Но једва *а је гроб држао три дана, и морао га је пустити. -н је могао наредити земљи да *а пусти из гроба као што је наредио слепилу @артимејевом да ишчезне са очију @артимејеви) ! гроб ;егов постао је као сјајно око за сав свет. *оспод је васкрсао, и као жив )оди и данас, невидљив за телесне но видљив за ду)овне очи људи' )оди по прашљивом друму овога света и очекује, да *а неки слепа( викне у помоћ оспо"е #сусе, смилуј се на мене0 -н је готов да се смилује на свакога, ко само завапије к ;ему, као што се смиловао и на @артимеја. ! свак ко добије од ;ега ду)овни вид, поћи ће за ;им и прославиће %ога. Слава и )вала нека је *осподу и Спасу нашем !сусу /ристу, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА Т&@ДЕСЕТ Д&У"А Јеванђеље о #о%ајаном Cа%?еју
Лука 1E, 1-1B. Зач. EG.
2о )оће да види /риста, мора се ду)ом дићи високо изнад природе, јер је /ристос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Зак)еј је био мален, па обузет жељом да види /риста попео се на дрво високо. 2о )оће да се сретне с /ристом, мора се очистити, јер се срета са Светитељем над светитељима. Зак)еј је био упрљан среброљубљем и немилоср3ем, па је при сусрету с /ристом пожурио да се очисти покаја$ем и делима милоср3а. +окаја$е је напушта$е сви) распутни) путева, којима су )одиле човекове ноге, и човекове мисли и жеље, и повраћа$е на нов пут, на пут /ристов. Но како ће се покајати грешан човек док се у ср(у своме не сретне с %огом и не застиди себе +ре него је мали Зак)еј видео /риста очима, он се срео с $им у ср(у свом и застидео од сви) путева своји). +окаја$е и бол од самообмане којом се грешан човек дуго уљушкавао, дуго предуго, управо дотле док није осетио бол од самообмане. Но сам тај бол води очаја$у и самоубиству, ако с $им није везан и стид и стра) од %ога. Само тада тај бол од самообмане није убитачан него лековит. %лажени вгустин осетио је најпре убитачан бол од самообмане, који би му убио и душу и тело, да га убрзо није сустигао стид и стра) од %ога. +окаја$е је изненадно уви3а$е своје губавости и вапија$е за лек и лекара. 2ао кад човек (рне косе дуго не види себе у огледалу, па кад изненадно стане пред огледало : а он сав сед0 =ако и непокајан грешник дуго мисли и тврди, да он има здраву и безгрешну душу, док му се једнога дана изненадно не отвори вид ду)овни и он не сагледа душу своју сву губаву. Но како ће сагледати губу на својој души, ако се не погледа у огледало где је то огледало /ристос је то огледало, у коме се свак види онакав какав је. =о јединствено огледало и дато је човечанству, да се људи огледају и да виде какви су. Јер у /ристу као у најчистијем огледалу свак види себе болесна и ружна, и још види првобитну красну слику своју, какав је он био и какав би требао опет да буде. ! грешни Зак)еј, споља здрав и изгледан, сазнавши за *оспода !суса опазио је страшнога губав(а у самом себи, и страшни бол, од кога није било лекара на земљи осим /риста. +окаја$е је почетак лече$а од самовоље, почетак покорава$а вољи %ожјој. Aивећи по својој вољи човек се брзо спушта са свога (арског достојанства у обор скотова и у јазбину зверова. Никад ниједан човек на земљи није могао )одити за својом вољом и остати човек. >овек не значи самовоља' човек, прави човек, значи потпуна покорност вишој вољи, видовитој и непогрешној вољи %ожјој. 5 кућама лудила и јаука станују самовољни, у кућама крај$е таме и шкргута зуба. ;и)ово је тело тама и шкргут зуба' $и)ова је душа тама и шкргут зуба. Самовоља отвара врата за (рва неуморног, који гло3е грешнику и душу и тело. +окаја$е је откриће (рви$ака у себи. вај, кад се запатише толики (рви у мени0 вај, ко ће ме испразнити од толики) гадни) (рви у мени0 =ако вапије ужаснути грешник, када му се открије вид те сагледа оно што живи у $ему. &анаш$е јеван3еље описује једног покајаног грешника, малога Зак)еја, који се дигао на висину, да би видео /риста превисокога' који се покаја$ем очистио, да би срео /риста пречистога' и који се ис(елио од душевне губе среброљубља и немилоср3а силом /риста свесилнога. #ного је грешника обратио *оспод у покајнике, много изгубљени) нашао и спасао' много залутали) довикао и вратио на пут прави' но +рови3е$е је )тело, да се у Јеван3ељу запишу само неколики примери покајника, и то они који су типични и поучни за сва поколе$а људска. +ример апостола +етра показује поновљено пада$е због стра)а од људи и поновљено покаја$е због љубави %ожје. +ример жене грешни(е показује проказу блуда и ис(еле$е од те проказе. +ример Зак)еја показује проказу среброљубља и ис(еле$е од те проказе. +ример покајаног разбојника на крсту показује могућност и спасоносност покаја$а најтежи) преступника чак и на самртном часу. Све су ово примери пунонадеждног покаја$а, које води животу. Све су ово обрас(и покаја$а, који су изнети пред нас, да би ми према своме гре)овноме ста$у знали изабрати пут и начин свога сопственога спасе$а. Но има и покаја$а убитачног и
смртоносног, безнадежног и самоубилачког. =акво је било покаја$е Јуде издајника. ;а сагреи*, рече, то из"а"о* кр$ пра$у. # оти"е те се обеси 6#ат. BE, J9. -вакво покаја$е, које води очаја$у и самоубиству, није )ришћанско благословено покаја$е, него сатанска раздраженост против себе, против света и живота' сатанско га3е$е од себе, од света и живота. Но задржимо с е данас на дивном примеру спасоносног покаја$а малога Зак)еја, о коме и прича данаш$е јеван3еље. 5 време оно ка" у)е #сус у ;ери*он и прола'ае кроза 4, и гле, чо$ек по имену Зак*еј, који бее стареина на" 3арини3има, и бее богат, и искае "а $и"и #суса "а га позна, и не могае о" наро"а, јер бее малога раста. =а истрча$и напре" попе се на 6дрво9 сикомору "а га $и"и, јер му је ону"а требало прои. =о је било у оно време када је *оспод учинио и друго једно чудо у Јери)ону, наиме када је повратио вид слепоме @артимеју. Јер и ово што је *оспод учинио са Зак)ејом једва да је ма$е чудо од ис(еле$а слепога. @артимеју је -н отворио телесне очи а овоме Зак)еју ду)овне. @артимеју је скинуо слепило с очију, а Зак)еју скинуо је слепило с душе. @артимеју је отворио прозоре да види %ожја чуда у материјалном свету, а Зак)еју је отворио прозор за %ожја чуда у небесном, ду)овном, свету. >удо над @артимејем објаш$ено је чудом над Зак)ејом. -твара$е телесног вида треба да послужи отвара$у вида ду)овнога. Свако чудо које је *оспод !сус сотворио имало је првенствено свој ду)овни (иљ, који се у главном састојао у томе, да се заслепљеном човечанству отвори ду)овни вид, те да увиди присутност божју, моћ %ожју, и милоср3е %ожје. =ај (иљ је постигнут делимично, ре(имо при ис(еле$у десет прокажени) људи' јер само један од $и) ис(еливши се телесно ис(елио се и душом, и повратио се да благодари *осподу 6Fк. 7E, 7BIB89. Но на слепом @артимеју, као и у већини други) случајева, тај (иљ је постигнут потпуно. +рогледавши телесним очима од речи *оспод$е слепи @артимеј је одма) прогледао и ду)ом својим, јер је одма) познао присутност %ожју, моћ %ожју и милоср3е %ожје : и о"ма* прогле"а и по)е за 4им *$алеи <ога 6Fк. 7K, OC9. ! не само да слепи @артимеј прогледа него и многи други ду)ом прогледаше видећи чудо сотворено *осподом над @артимејем' јер се каже и сви у"и који $и"ее *$аа*у <ога. @ероватно да је ово чудо ути(ало и на (ариника Зак)еја, да му се отвори ду)овни вид. Несум$иво је пак, да је он морао пре тога чути много о чудесним делима и чудесној личности *оспода !суса, када се у $ему зародила тако једна неодољива жеља да *а види, да је чак морао гурати се напред испред гомиле људи, виши) растом од $ега, па још и пе$ати се на дрво, да би само остварио своју жељу. <арини(и су сматрани за врло грешне и нечисте, јер наплаћују порез од народа за државу они су при том немилосрдно глобили народ у своју корист. Зато су (арини(и стављани наравно са незнабош(има 6#ат. 7K, 7E9. +а кад су такав зао глас уживали (арини(и уопште, на каквом ли је злом гласу тек морао бити један старешина над (арини(има један такав злогласни старешина (аринички био је и овај мали Зак)еј. %ио је старешина (аринички и био је богат, то јест био је презиран и био је зави3ен. +резре$е и завист : то су увек два зближена зида измећу који) се душа једног богатог грешника провлачи у овом животу. Но у грешнику Зак)еју пробудио се човек Зак)еј, који се узбунио против грешника у себи, и појурио свом силом напред и на висину, да види /риста, да види човека без гре)а, да види свој неупрљани, пречисти праобраз. 5спе се, дакле, човек Зак)еј на високо, рачвасто и степенасто сикоморно дрво украј пута којим је требао проћи *оспод. # ка" "о)е #сус на оно место, погле"а$и горе $и"е га и рече му. Зак*еју0 по*итај и си)и јер ми "анас $аа бити у т$ојој куи. # он по*ита и си)е7 и прими га ра"ујуи се. !з ови) речи излази као да није Зак)еј први смотрио *оспода но *оспод $ега. =огле"а$и горе $и"е га и ослови га. Својим ду)овним видом *оспод је видео Зак)еја и много раније, а Својим телесним очима виде га ка" "о)е на оно место. ! ако је мали Зак)еј побегао из масе народа и попео се на дрво, ипак је *оспод $ега пре смотрио са земље и из масе народа него ли он *оспода са висине дрвета. -, како је видовит *оспод %ог наш0 -н нас види и онда када ми то и не слутимо. 2ада *а ми тражимо чинећи све могуће напоре, да би га нашли и видели, -н стоји близу нас и гледа у
нас. 5век -н пре види нас него ми ;ега. 2ада би ми упрли свој умни поглед попут ;ега, тражећи ;ега, желећи само ;ега, тада би се -н нама јавио и викнуо нас по имену, да би и ми сишли са високи) и опасни) лити(а чулног мудрова$а и спустили се у ср(е своје : спустили се молитвеним умом у ср(е своје : у праву кућу своју. =ада би *оспод и сваком од нас рекао "анас ми $аа бити у т$ојој куи. Јер кад ум човечји си3е у ср(е, и у ср(у окупа се сузама пружајући се ка живоме %огу, тада ср(е постаје место састанка %ога и човека. =о је унутраш$и или ду)овни смисао овога дога3аја. # он по*ита и си)е, и прими га ра"ујуи се. 2ако да не по)ита на глас који мртве оживљава и ветрове зауставља и бесомучне умирује и тврда ср(а грешничка раствара у сузе 2ако да не прими -нога кога је желео само издалека крадими(е сагледати ! како да се не радује радошћу неисказаном кад види ;ега у своме дому, у који се нико сем извикани) грешника није усу3ивао ногом ступити Но тако *оспод милује кад милује. =ако *оспод дарује кад дарује. -чајним рибарима препу$ава мреже рибом, тако да се мреже (епају, )иљаде гладни) људи у пусти$и )рани обилато, тако да преостају многе котари(е кома3а' болеснима који моле за помоћ дарује не само здравље телесно но и ду)овно' грешни(има и грешни(ама не опрашта једне гре)е а друге задржава него им прашта све. Свуда (арски потези, (арска милост, и (арска раскош у дарова$у0 =ако и у овом случају Зак)еј жели само да *а види, а -н се не само даје видети, него жури да први ослови Зак)еја, и још улази под кров дома $еговог. =ако поступа *оспод. ево како поступају обични грешни људи, само)валисави и самозвани поште$аковићи # с$и, ка" $и"ее, $ика*у на 4ега го$ореи "а греноме чо$еку у)е у куу. -, неизречене несреће људске од тога што је језик бржи од ума0 -злобљени душом и раслабљени умом ови људи вичу, подсмевају се и ропћу пре него што су размислили о намери *оспода !суса и о могућој промени ср(а грешнога Зак)еја. Својом кратком мишљу они мисле, да *оспод !сус улази у дом Зак)ејев из незна$а какав је грешник Зак)еј. =ако су 1арисеји краткомислено судили и оном приликом када је *оспод дозволио био жени грешни(и да #у мије ноге : "а је он пророк знао би ко и как$а га се 'ена "отиче јер је грени3а 6Fк. E, C49. =ако су судили и тако суде и данас сви они људи који мисле чулним разумом и (ене људе по спољашности, а не познају дубине ни милоср3а %ожјег ни ср(а људског. /ристос је више пута рекао, да је дошао у овај свет због грешника, а највише због највећи) грешника. +а као што лекар не )ита здравим у посету него болесним, тако је и *оспод )итао не здравим од правде но болесним од гре)а. Не каже се у јеван3ељу, да је *оспод овом приликом свратио у кућу ма кога праведника у Јери)ону, ме3утим по)итао је да сврати у кућу грешнога Зак)еја. Не поступа ли тако и сваки разуман лекар кад улази у болни(у Не )ита ли он прво постељи најтежи) болесника <ела земља представља једну велику болни(у, препуну болесника заражени) гре)ом. Сви су људи болесни у срав$е$у за здрављем /ристовим' сви немоћни у срав$е$у са моћи /ристовом' сви ружни у срав$е$у са красотом /ристовом. ли ме3у људима има болесни) и болеснији), немоћни) и немоћнији), ружни) и ружнији). +рви се зову праведни(има а други грешни(има. ! небесни Fекар, који није дошао на земљу ради разоно3е$а но ради )итног лече$а и спасава$а окужени), )итао је прво најкужнијим у помоћ. Зато је -н јео и пио с грешни(има' зато је дозвољавао да #у грешни(е плачу пред ногама' зато је и ушао под кров грешнога Зак)еја. Но уосталом овај Зак)еј у тренутку када се срео са /ристом није ни издалека био најкужнији човек у Јери)ону. ;егово се ср(е наједанпут променило, и он је у самој ствари постао у том тренутку много здравији, много моћнији и много лепши праведник од свију они) роптача и подсмевача. Јер он се покајао за све гре)е своје, и ср(е се $егово наједанпут изменило. да се $егово ср(е било изменило показује ово што следује а Зак*еј ста"е и рече оспо"у. оспо"е9 е$о пола има4а с$ога "ау сиромасима, и ако сам коме закинуо $ратиу чет$оро онолико. 2о је то од $ега за)тевао Нико. 2о га је оптужио за отми(у ту3ега Нико. Само присуство пречистога и безгрешнога *оспода Зак)еј је осетио као оптужбу себе, и само то присуство, без речи, исповести и објаш$е$а, побудило га је на овај корак. +окајничко ср(е без речи се споразумева с %огом. +окајнику %ог
брзо открива шта треба даље чинити. Је ли се само човек ср(ем покајао због свог гре)а, %ог га одма) Својом силом побу3ује да сотвори плодове покаја$а. Још Свети Јован +ретеча показао је људима (ео метод истинског покаја$а. -н је прво призивао људе к покаја$у покајте се9 одма) затим ро"ите, "акле, ро" "остојан покаја4а 6#ат. C, BIK90 Dво грешника који (ео тај метод убрзо прелази и извршује га0 >увши само за *оспода !суса Зак)еј се узбунио против самога себе, видевши *а он се искрено згадио од своје грешности' а сада када му је преблаги Fекар указао толику паж$у и ушао у дом $егов, он твори плодове покаја$а. -н зна своју главну болест, и ево, одма) употребљује и главни лек против те болести. Среброљубље је Зак)ејева болест' милоср3е лек од те болести. Још стари су рекли ко уби но$3е не е се наситити но$а3а 6+ропов. J, 789. Зак)еј је љубио нов(е и провео (ео дотадаш$и живот сабирајући нов(е свима начинима, а највише грешним начинима. =о је болест која незадржано вуче човека у пропаст. =о је ога$ који се све већма разгорева што се богатство већма умножава. Нема те суме нова(а која може среброљуп(а заситити. 2ао што ога$ не уме да каже не мећите више дрва у мене, доста ми је0 тако и страст среброљубља не уме да изговори реч доста0 -д ове страсти човек се не може сам својом силом спасти. ;у може загасити једино присуство %ожје које уноси стид и стра) у ср(е човеково, а поред стида и стра)а још и позна$е нечега бољега од сребра и злата. %ез присуства /ристовога Зак)еј би проживео свој грешни век као и сви други (арини(и, и умро би презрен, прокли$ан и : заборављен. Нити би се икада име $егово споменуло у Јеван3ељу на земљи ни у 2$изи Aиви) на небу. Но присуство Aивога *оспода оживело је душу $егову, дотле умртвљену страшћу среброљубља, и учинило га новим човеком, препоро3еним и васкрслим из мртви). -во је бесмртна поука свима људима, да се нико од смртни) не може спасти од своје гре)овне болести без помоћи *оспода !суса. Но погледајте, на који начин исповеда Зак)еј свој гре). -н не каже *осподе, ја сам човек грешан0 Нити каже среброљубље је болест моја0 Не' него прилажући плодове покаја$а он већ тиме исповеда и свој гре), и своју болест. I$о пола има4а с$ога "ау сиромасима0 Није ли ово јасна исповест, да је богатство страст $егова # ако сам коме закинуо $ратиу чет$оро онолико. Није ли ово опет јасна исповест, да је $егово богатство стечено грешним начинима -н није прет)одно рекао *осподу грешан сам, и кајем се0 =о је он ћутке исповедио *осподу у ср(у своме, и *оспод је ћутке примио $егову исповест и $егово покаја$е. За *оспода је важније, да човек ср(ем призна и исповеди своју болест и да завапије за помоћ него језиком. Јер језик може и слагати а ср(е не лаже. +огледајте, даље, како се Зак)еј искупљује од свога гре)а, и какве напоре чини са своје стране да би изашао на светлост из сенке злокобне страсти среброљубља0 -н одма) нуди половину свога има$а сиромасима, : он који је сваки добијени динар миловао и скла$ао од очију људи' он који никад није познао сласт дава$а0 Но то није све. -н се упи$е свом снагом да поправи и заглади учи$ене неправде према људима, и нуди да плати четвороструко свакоме од кога је нешто неправедно узео. #ојсејев закон много блаже поступа према грешни(има него ли што је овај Зак)еј поступио према самом себи. 5 #ојсејевом закону се вели чо$ек или 'ена ка" учини кака$ гре* у"ски те згреи оспо"у и бу"е она "уа кри$а, та" нека призна"у гре* који су учинили, и ко је кри$ нека $рати 3ело чиме је кри$ и нека "ометне озго пети "ео и "а ономе коме је скри$ио 6#ојс. J, H:E9. =ако је прописано било за оне који признају свој гре). +ризнавајући свој гре) Зак)еј би, дакле, имао по закону да врати свакоме коме је нешто закинуо онолико колико је закинуо и повр) тога још и једну петину од тога. Но Зак)еј поступа према себи суровије од закона' он на себе )оће да примени ону одредбу закона која је важила за лопове и лупеже, који не признају своје недело, но који буду у)ваћени на неделу' он )оће да четвороструко плати сваком коме је нешто закинуо 6GG #ојс. BB, 79. =ако сваки прави покајник постаје милосрдан према другима и немилосрдан према себи самом. #сус му рече "анас "о)е спасе4а куи о$ој, јер је и о$о син $раамо$. -во беше одговор *оспода !суса маломе Зак)еју на $егово срдачно покаја$е, на $егову ду)овну радост, и на показане плодове покаја$а. Следеће и завршне пак речи јер је син чо$ечји "оао "а потра'и и
спасе то је изгубено : бе)у одговор /ристов краткомисленим мудра(има и викачима, који се ср3а)у на /риста што у3е у кућу грешника. &ок су )одили ули(ом кући Зак)ејевој' док су гун3али и викали против ове неприличне посете, дотле је *оспод ћутао и чекао. ?та је чекао >екао је, да се потпуно обелодани и ср(е нечовекољубиви) гун3ала и ср(е покајаног Зак)еја' пустио је демона злобе да се испне до вр)а свога ликова$а, да би виднија и очигледнија за све била $егова пропаст. =акав је метод %ожје победе. %ог не жури никад да при првом сусрету са злом покаже слабост зла и Своју моћ, него чека док се зло не узвиси у својој надмености до облака, па га онда једним да)ом Својим расипа у ништа. =ако је ништавно зло пред силом %ожјом, да кад %ог не би пустио зло да порасте докле оно може да расте, па онда изашао са силом Својом, не би људима никад била јасна величина силе %ожје. +устивши на вољу и адске и земаљске силе на *олготи, Свемоћни је одма) по том показао и аду и земљи неслућену силу своју кроз @аскресе$е. !стим тим методом служи се *оспод и у овом случају са Зак)ејем. -н )оди мирно кући Зак)ејевој' викачи вичу, гун3ачи гун3ају, подсмевачи се подсмевају, но -н ћути и )оди. -н улази у кућу Зак)ејеву' самозвани праведни(и остају ван прага дома грешникова из стра)а да се не упрљају' и опет викачи продужују још гласније да вичу, гун3ачи да гун3ају, и подсмевачи да се подсмевају. ! тако триум1 злобе достиже свој вр)уна(. Сви они који вичу, гун3ају и подсмевају се, већ су постали уверени, да су они потпуно у праву а /ристос у неправу' да они познају добро грешника Зак)еја а /ристос да га не познаје' да се они држе чврсто закона а /ристос да је преступио закон преступивши праг дома грешникова' да се они не даду преварити а /ристос да се преварио0 -туда логичан закључак за $и), да /ристос нити је прави учитељ, ни пророк ни #есија' јер да је све то, или ма шта од тога, -н би знао ко је Зак)еј, и не би улазио под $егов кров. &акле ми Јери)он(и данас смо у)ватили !суса /риста у клоп(и, и ми ћемо сада да спасемо свет од једне велике самообмане као да је -н #есија и %ожји Син0 : =о је триум1' то је победа' то је диза$е зла до облака. за све то време Зак)еј расте све бољим и новијим човеком. ! *оспод гледајући ма$е на шарену и злобну масу него на обновље$е ср(а Зак)ејев, мирно стоји и чека да се све сврши, па да онда -н до3е до речи. када се злоба диже до облака, и када спаде сва тврда плесан са старога ср(а грешникова, тада Зак)еј отвори уста и рече пред свима реч, реч неочекивану ни од кога осим /риста е$о пола има4а с$ога "ау сиромасима0 Није ли то неочекивани гром што разгони надмени облак Зашто се сада наједанпут ућутасте ви, Јеро)ин(и Зашто још не вичете, не гун3ате, и не подсмевате се Зашто вам се прекиде реч у грлу ко се преварио /ристос или ви 2о је познао Зак)еја боље ви или /ристос ко је сад већи праведник ви или Зак)еј 2ако је мио и кротак *оспод0 2ао назлобиво јаг$е -н и овом приликом стоји ме3у људима, озлобљеним од невидљиви) вукова. ! како је миран и сигуран у Своје победе, сада као и увек0 2ако спокојно чека Свој ред0 кад до3е ;егов ред -н се прво обраћа болеснику због кога је и свратио с пута у дом $егов "анас "о)е спасе4е куи о$ој. -вим речима Небесни Fекар даје увере$е болеснику, да је оздравио и да је готов да буде пуштен из болни(е ме3у здраве. Слепило је скинуто с $егове душе као и са @артимејеви) очију, и он се сад може слободно кретати на путу правде и милости. Но да би ово увере$е било јасније и свима онима који су унаоколо стајали, *оспод још додаје јер је и о$о син $раамо$. +рави син врамов, по ду)у и истини, а не само по имену и по телу као остали који су се )валили својим враамовским пореклом једино по имену и по телу0 враам је био човекољубив, богобојажљив, гостољубив, несреброљубив, веран, кротак и радостан %ожјим &у)ом. =акав је, ево, постао и мали Зак)еј. враам је због своји) високи) добродетељи постао ду)овни родоначалник сви) праведника. -туда, ево, и Зак)еј кроз покаја$е постаје $егов прави потомак, $егов син по ду)у. =о *оспод објављује, Зак)еју на уте)у а $еговим тужио(има на размишља$е. ! још овима послед$им -н објављује јер је син чо$ечји "оао "а потра'и и спасе то је изгубено. =о јест да потражи именом оне грешнике које нико не тражи а сви одба(ују, и да спасе именом оне које и свет и они сами себе сматрају изгубљеним. Јер @елики Јунак није сишао са неба толико да спасава мало простуделе колико
губаве и слепе, бесомучне и узете, и да васкрсава мртве из гробова. На другом месту *оспод говори ја нисам "оао "а зо$ем пра$е"нике но гренике на покаја4е 6#ат. 4, 7C' G =им. 7, 7J9. -, браћо, знате ли, да се ова реч и на нас односи Знате ли, да смо и ми грешни(и због који) је *оспод Јунак сишао на земљу Неизре(ива. љубав према нама свела *а је с неба на земљу, да тражи изгубљене и спасава грешне. -, угледајте се на малога Зак)еја, који жељом својом да види *оспода постаде велики. *ле, и сада се /ристос приближује к нама као некад к Зак)еју, окружен масом народа, неизбројном масом и праведника и гун3ача. Сва историја људска од две )иљаде година тут$и за ;им и око ;ега и надноси се над нас. Зар не чујете жубор и тута$ =о се сва прошлост носи према вама и поред вас. у средини многомилионе масе корача смерни *оспод Спаситељ. +ожурите и попните се на висину да би видели *оспода. Све остало што је било и што јесте није толико достојно гледа$а. 5здигните се из каљавог пута којим сте до сада га(али, уздигните се на дрво високо -н ће несум$иво наићи на вас. -, преблажен онај кога буде ословио најсла3и глас, чијом се слашћу и ангели опијају0 @аистину покаја$е је прва степени(а на лестви(и што води у (арство %ожје. Никад нико није могао крочити на другу степени(у док прво није ступио на ову прву. 5 празнини овога живота покаја$е је прво и једино правилно ку(а$е на небесну двер. #ожете ви колико )оћете ку(ати прстима у зидове једног дома' нико вас неће чути и нико вам неће отворити. Но ку(ајте на врата, и врата ће вам се отворити. +окаја$е је ку(а$е не у зид него у права врата што воде ка светлости и ка спасе$у. 2о се истински покаје и пожели да уће у дом -(а свог небесног, тај је већ заку(ао на једине двери кроз које се у тај дом може ући. Среброљубље заслепљује' /ристос једини даје вид слепима. Среброљубље усамљује човека и окива га ропским лан(има' /ристос изводи усамљеника из усамљености и уводи га у друштво ангела, и ослоба3ава суж$а, и чини га слободним. ! свима покајни(има који се пропи$у да *а виде -н се показује' а коме се -н покаже, томе се откривају и показују све тајне неба и земље, и сва неизмерна и непролазна блага, која је %ог од створе$а света припремио онима који *а љубе. Зато нека је слава и )вала *осподу и Спасу нашем !сусу /ристу, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. 8АСН@ ПОСТ B НЕДЕЉА П&ВА Јеванђеље о "ос#о$у Све)најуDем и о 'ове%у бе) лу%авства
;о$ан 1, G>?51. Зач. 5. 2ако је велико и страшно присуство %ожје : о како је велико и страшно присуство Aивога %ога0 5 трепету пред ;им стоје ангелске силе' сера1ими закривају крилима ли(а своја од прес јајне светлости и неизразиве красоте. 2ако је сјајно сун(е0 како је красно звездано небо0 како је силно валовито море0 како су величанствене горостасне планине0 како су страшни громоносни обла(и и ог$ени вулкани0 како су умилне (већане ливаде са )ладним изворима и белим стадима0 Но све су то само дела руку %ожји) све је то смртна твар бесмртнога =вор(а. +а кад је твар тако красна, какав је тек =вора(0 2ад се ср(е човечје испу$ава стра)ом, или радошћу, или сузама у присуству твари %ожје, како ли је тек у присуству Свемогућег и Aивог =вор(а 2оја смртна твар може стати у близини %есмртнога и не растопити се 2оји ли смртан човек погледати у ли(е %ожје и жив остати *ле, страшно је и престрашно сагледати и ли(е ангела %ожјега а камоли ли(е %ога0 -писујући своје ви3е$е ангела %ожјега пророк &анило говори и не оста снаге у мени, и лепота моја обрати се у ругобу 6&ан. 78, K90 =ако је немоћан и најмоћнији човек, и тако ругобан самом себи изгледа и најкраснији муж, у присуству пресветлога ангела %ожјег, коме је тело као *рисолит, и ли3е му као му4а, а очи му као луче$и запаени 6&ан. 78,
H9. -нога преславног јутра када је *оспод !сус васкрсао гле, зема се затресе $рло, јер ангел оспо"4и си)е с неба. : # ли3е 4его$о бејае као му4а и о"ело 4его$о као снег. # у стра*у о" 4ега уз"р*тае стра'ари и поста"ое као мрт$и 6#ат. BK, BIO9. =акав је само слуга <арев : а какав ли је тек <ар -, кад би људи знали' кад би непрестано знали, и кад ниједнога тренутка не би губили то зна$е, да су такви му$еносни и белоснежни ангели близу $и), сасвим близу $и)0 =о зна$е, које је код пророка и сви) видовити) људи било ви3е$е, и чинило је ове бескрајно кротким н смиреним пред небеским светом, а одлучним и гневним према непокајаним, заслепљеним грешни(има. Једанпут сс пророк Јелисеј помоли %огу. да %ог отвори очи $еговом момку. те да види оно што је сам пророк могао видети. ! %ог услиши молитву великог пророка, и отворише се очи момку $еговом те $и"е, а то гора пуна ко4а и кола ог4ени* око ;елисеја 6GG <ар. H, 7E9. какво ли је тек ви3е$е <ара над небесним војскама, о какво ли је величанствено и страшно ви3е$е самога <ара над небеским војскама0 2ад се велики пророк !саија удостојио тог ви3е$а, узвикнуо је у стра)у и ужасу јао* мени0 погибо*0 јер сам чо$ек нечисти* усана, и 'и$им усре" наро"а нечисти* усана. јер 3ара оспо"а на" $ојскама $и"е* с$ојим очима6!с. H. J90 -, кад би људи знали, да и) <ар *оспод непрестано гледа : тај исти величанствени и непроменљиви <ар *оспод кога је !саија једанпут угледао и испунио се стра)ом и ужасом0 Не би тад људима падао на ум никакав гре) и никаква нечистота. @идео човек %ога или не видео, %ог $ега гледа. Није ли то језа за бого)улника Није ли то уте)а за )ришћанина страдалника ! не само троједини %ог да нас гледа и види у сваком часу нашег живота него и сва војска небесни) ангела и прослављени) светитеља. #илиони очију гледају нас као једним оком. #илиони добри) жеља прате нас на нашој трновитој и мрачној стази живота' и милиони руку пружају нам се у помоћ као једна рука. @о3ена &у)ом Светим <рква %ожја на земљи потрудила се да ову величанствену, страшну и умилну стварност представи вернима помоћу многобројни) икона на иконостасу, које изображавају невидљиви свет небесни) сила и напоми$у на стално присуство ти) сила у свету. +оштујући иконе ми не поштујемо дрво и боју на дрвету него поштујемо те живе и присутне небесне силе. !мајући стра) од икона ми имамо стра) од ти) сила. -сећајући уте)у и радост од икона ми уствари осећамо уте)у и радост од ти) небесни) сила које су изображене на иконама. Само безумни. и злим ду)овима испу$ени људи, сматрали су иконопоклонство као идолопоклонство. 2о је вековима водио борбу против идолопоклонства ако не <рква +равославна 2о је други дао милионе жртава у тој победоносној борби 2о је други срушио идолопоклонство +а зар <рква која је срушила идолопоклонство да буде идолопоклоничка =акву поругу па <ркву %ожју ба(али су нечисти јерети(и, који су мислили чулним а не ду)овним разумом. +о грубости свога расу3ива$а они нису могли да разликују иконопоштова$е од идолопоклонства. 2ад нису могли успети својим слабим разлозима, јерети(и су дигли ога$ и мач против икона и иконопоштоватеља. -г$ем су спаљивали иконе а мачем су секли правоверне. Но како је %ожја сила јача и од ог$а и од мача, то су јерети(и најзад пали и пропали, а иконе су остале и надаље да красе %ожје )рамове и да подсећају верне на велико и страшно присуство %ога и небесни) сила у животу људском на земљи. 5 спомен победе над иконобор(има и на торжествено успоставља$е поштова$а икона у време +атријар)а #етодија, благочестиве (ари(е =еодоре и сина јој #и)аила, свети и богоносни о(и одредили су ову прву недељу >аснога +оста за празнова$е тога дога3аја. -ва недеља названа је и Недељом +равославља за спомен победе православног вероисповеда$а над јеретичким зановета$има и земним мудрова$има. 5 вези с тим изабрано је да се на данаш$и дан чита јеван3еље о Натанаилу, о сум$и овога у /риста док је стајао далеко од /риста. и о $еговом обраћа$у чим је дошао у близину /ристову. &а се тиме покаже како потреба %ожјег присуства за обраћа$е маловерни) у веру тако и чудотворна моћност тога присуства0 5 време оно намисли #сус изии у алилеју, и на)е Jилипа, и рече му *ај"е за мном. Jилип бее из Hитсаи"е из гра"а н"реје$а и =етро$а. +осле Свога крште$а на Јордану *оспод !сус
упутио се у *алилеју, где је требао да отпочне Свој рад. "азвраћени ум Јудеје није био достојан да *оспод отпочне Своје дело ме3у Јудеј(има. Јудеја са Јерусалимом по својој земности и чулности била је пала ниже од незнабожачки) предела. *алилеја је била незнабожачка, насељена углавном *р(има, "имљанима и Сир(има, и само нешто прошарана Јеврејима. Јевреји из Јудеје презирали су *алилеју као земљу незнабожачку, земљу мрака и незна$а. %аш у тој презираној земљи требало је да засветли видело велико, према пророчким речима алилеја незнабо'ачка...наро" који *о"и у тами $и"ее $и"ело $елико, и онима који се"е у земи смртне сени зас$етлие $и"ело 6!с. 4, 7IB9. -творивши Своја божанска уста прво у тој *алилеји, која је представљала мешавину народа, *оспод је већ тиме истакао свечовечанску намену Свога Јеван3еља. +ојавивши се пак прво у томе мрачном и незнатном кутићу +алестине -н је тиме показао колико Своју смиреност толико и осуду безумне гордости помраченог и развраћеног Јерусалима. ндреја је најпре сам пошао за *осподом и без позива, и привео је свога брата Симона +етра 6Јов. 7, CJ : 9, док Wилипа *оспод позива *ај"е за мном0 &а је Wилип одма) следовао позиву без икаква оклева$а јасно је из тога што он, загрејан ревношћу за /риста, почи$е сместа и друге да врбује и приводи своме *осподу. %рза одлука Wилипова да одма) следује *осподу може се тумачити тиме што је он можда пре тога чуо о /ристу од своји) суседа, ндреја и +етра, пошто су сви били из једног истог места, @итсаиде, а можда и од други)' но највероватније је, да га је обајавајућа личност самога *оспода нама) покренула да остави све, да заборави све, и да за ;им по3е. Но моћна личност /ристова толико је освојила Wилипа, да је, као што рекосмо, не само он пошао за ;им, него је одма) почео с апостолиса$ем, тј. са придобија$ем други) људи за /риста, јер се каже даље Jилип на)е атанаила и рече му за кога Мојсеј писа у закону и проро3и, на)осмо га, #суса сина ;осио$а из азарета. 2ако просто Wилип говори0 -во две чеж$иве људске душе разговарају, Wилипова и Натанаилова0 Wилип не каже на3осмо обећаног #есију, нити Сина &авидова, нити (ара !зраиљева, нити *оспода /риста' он само наговештава Натанаилу онога за кога писа)у #ојсеј и проро(и на3осмо *а. =о говори душа испу$ена чудом и радошћу. Најсилнија осећа$а не бирају речи, но изражавају се просто, понекад препросто, као да су уверена сама у себе, да ће се $и)ова сила осетити и кроз најпростије речи. Слаба и лажна осећа$а праве себи сребрне трубе од громки) и бујни) речи, да би се показала јача и истинитија него што су. Свакако су Wилип и Натанаил и раније разговарали ме3у собом о -бећаноме, о +рореченоме, о &угочеканоме. =о је био обичан предмет разговора прави) !зраиља(а, сви) чисти) и жедни) душа. а)осмо га, говори Wилип. =о јест -н се није појавио као му$а што потреса облаке и застрашава земљу' нити је пао изненадно на земљу као метеор' нити се узвисио на (арском престолу у Јерусалиму, камо су били упрти погледи кратковиди) 1арисеја и неразумни) к$ижевника и остали) ишчекивача #есије. -н је растао и живео ту у *алилеји, ме3у нама, ево већ тридесет година, и ми *а не познасмо' растао је као питома лоза ме3у дивљим лозама, па *а је тешко било познати, док није сазрео и почео плод показивати. %ио је још као благо заривено у земљу' земља се одгрнула и благо се засијало. -н се није исти(ао ни наметао ми *а видесмо и познасмо. 2ао јаг$е је кротак, као сун(е видовит, као пролеће привлачан, као %ог моћан. -н је из Назарета, син Јоси1ов. 2о може знати, како је све Wилип описивао /риста Натанаилу 2о може поновити (ео $и)ов разговор Јеван3елист саопштава укратко само оно што је најглавније. ! све што је Натанаил чуо од Wилипа могло га је само обрадовати. Но једно га је збунило и учинило маловерним, наиме, како то да се #есија појави из Назарета Wилип назива !суса сином Јоси1овим можда зато што и сам још није знао о превеликој тајни зачећа %огомајке од &у)а Светога, а можда и само зато да би био што краћи и разумљивији пред једним човеком, који је тек имао бити постепено уведен у тајну %ожјег ваплоће$а. #ожда Wилип већ овде поступа мисионарски, по методу апостолском, описаном до(није од апостола +авла слабима био сам као слаб, "а слабе при"обијем7 с$има сам био с$е,
"а какого" спасем кога 6G 2ор. 4, BB9. Натанаил је био још слаб, неуведен, непосвећен, и према $ему се апостол односи као према слабоме. # рече му атанаил из азарета мо'е ли бити то "обро9 Fече му Jилип "о)и и $и"и. +ита$е Натанаилово не треба разумети као једну злураду опаску тврдокорног и одри(ајућег ср(а него као бојазан једног искреног ср(а, да му се пријатељ $егов случајно није грубо преварио. Сара се у себи насмејала када јој је *оспод објавио, да ће сина родити у старости 6G #ојс. 7K, 7B9. =о је радост која жели сум$ом да се утврди. ! Натанаил није могао никад у животу чути радоснију вест од ове коју му је донео Wилип. Но као што је свака радост видовита за смет$е и сенке, тако и радост Натанаилова. Натанаилова радост одма) се разбила о реч Назарет. 2ако да #есија до3е из Назарета Није ли @итлејем означен од пророка као место ;еговог ро3е$а Нису ли поколе$а и поколе$а гледала у град &авидов е чеж$ом, да тамо угледају очекиваног (аревића и (ара Свакако се Wилип морао преварити0 Но Wилип неће ни да се упусти у објаш$е$а и доказива$а' нити )оће ма шта од себе да одговори Натанаилу на $егову примедбу. -н му само вели "ои и $и"и0 2ако победоносно звуче ове речи "о)и и $и"и0 Само до3и и види, Натанаиле. ја ти не могу доказати, но ;егово присуство доказаће ти све. Ја ти не могу одговорити ни на то ни на друга твоја пита$а, но ;егово само присуство одговор је коме се ти не можеш противити. Само )ајде са мном у ;егово присуство : "о)и и $и"и0 : Натанаил се сагласи и по3е са Wилипом. #сус $и"е$и атанаила г"е и"е к 4ему рече за 4ега е$о пра$ога #зраи3а у коме нема лука$ст$а. 2ако дивна по)вала0 па још из чији) уста0 Но шта то значи #зраиа3 у коме нема лука$ст$а0 =о значи : човек који је испу$ен оним што је супротно лукавству. тј. %огом богомислијем, богочеж$ивошћу, траже$ем %ога, чека$ем %ога, нада$ем у %ога. =о је човек који се предао једноме господару, %огу, и неће да зна за другог господара' човек, у коме прин(ип зла није могао у)ватити корена. Но то указива$е /ристово на Натанаила као праног !зраиљ(а јесте у исто време и исти(а$е жалосне чи$ени(е, како је мало било преостало прави) !зраиља(а. Зато и сам *оспод, као обрадован, узвикује е$о пра$ога #зраи3а0 Dво једнога правога ме3у многима лажним0 Dво једнога који није само по имену !зраиља( него по ду)у0 !ако је *оспод из даљине могао сазнати сум$у у ;ега коју је Натанаил изразио речима Wилипу, ипак -н по)ваљује Натанаила као правог !зраиљ(а без лукавства. &а ли га по)ваљује да га придобије Не, него сер(еведа( не обзире се на речи но гледа у ср(е човека. #и ни по чем не видимо нити можемо на листовима Јеван3еља да прочитамо, да је Натанаил био човек без лукавства, но *оспод је гледао у ср(е и то му у ср(у прочитао. #ожда су остали апостоли који су били око /риста остали зачу3ени овим по)валним речима /ристовим, но /ристос је оставио времену, да се апостолима открије истинитост ;егове по)вале. ! сам Натанаил био је изнена3ен овом неочекиваном по)валом, па рече му атанаил како ме познаје9 !"го$ори #сус и рече му пре него те поз$а Jилип $и"е* те ка" бејае по" смок$ом. @идите, како се Натанаил показује одма) као човек без лукавства. >овек са лукавством заузет је самим собом и није му до други) људи. >овеку са лукавством годе по)вале и ласке. &а је Натанаил био човек са лукавством, он би се осећао опијен овом по)валом /ристовом, и почео би #у за)ваљивати, или у притворној скромности одбијати ту по)валу од себе. Но Натанаилу је више стало до истине него до по)вале, више му је стало до /риста него до самога себе. Зато не примајући нити одбијајући изречену по)валу Натанаил се устремљава са једним отвореним пита$ем које је имало за (иљ да му открије истину о /ристу. Cако ме познаје9 *ле, ми се први пут у животу сусрећемо0 &а си ме ословио по имену, ма$е би ме изненадио' јер име се некако може брзо дознати и погодити' али ме изнена3ује веома то, да ти тако брзо познајеш име мога ср(а и моје савести, то јест нечега што је најскривеније у човеку, и што човек најтеже открива и својим блиским пријатељима. Cако ме познаје9 На ово пита$е *оспод му одговара открива$ем једне друге, спољаш$е тајне пре него те поз$а Jилип, $и"е* те ка" бејае по" смок$ом. -нај који познаје тајне ду)а лако познаје и тајне тела. ! -нај који види крста$е мисли и чује тајанствени шапат мисли у човеку, још
лакше види крета$е тела човечјег и чује речи са језика човечјег. +ре него је Wилип и приступио к Натанаилу *оспод га је видео где седи под смоковим дрветом' и пре него је Wилип и помислио и поћи к Натанаилу *оспод је видео и знао ср(е Натанаилово. +о ;еговом промислу Wилип је и приступио Натанаилу и позвао га да до3е и види. 2амо ће се скрити човек од погледа %ожјега 2амо ће се склонити од великог н страшног присуства ;еговог "азмишљајући о овом великом и страшном присуству +салмист се обраћа Свевидећем %огу и говори ти зна ка" се"нем и ка" устанем7 ти зна помисли моје из"алека. Cа" *о"им и ка" се о"марам, ти си око мене, и с$е путе$е моје. $и"и. ;о нема речи на језику мом, а ти, оспо"е, гле, $е с$е зна. &астраг и спре"а ти си ме заклонио, и ста$ио на ме руку с$оју. Cу"а би отиао о" "у*а т$ојега, и о" ли3а т$ојега ку"а би утекао 6+с. 7C49 /ристос је чудо историје земаљске не само због сотворени) чуда и због васкресе$а него, не ма$е, и због свудаприсутности Свога ду)а и Свога свезна$а. %удући на земљи -н је био истовремено и на небу. *ледајући људе он је у исто време видео Сатану како спаде с неба. Сретајући се с људима -н је пога3ао $и)ову прошлост и $и)ову будућност. #исли људске он је читао као из отворене к$иге. 5след славе и по)вале људске -н је говорио Својим учени(има о Своме страда$у' усред страда$а говорио је о Својој блиској победи и слави. *ледајући мермерни )рам јерусалимски -н је видео $егово разоре$е. Са #ојсејем и !лијом разговарао је као са Својим живим савремени(има. Aивећи у ограниченом телу -н је видео све што проис)оди на небу, и чуо је разговор изме3у грешнога богаташа у +аклу са врамом у "ају. +ровидео је из даљине, где стоје везани магари(а и магаре, и тамо упутио Своје ученике да и) доведу. +ровидео је из даљине човека у граду који носи $о"у у крчагу, и упутио ученике Своје у срета$е томе човеку с налогом да #у спреме пас)у. ;еговом ду)овном взору времена нису могла ставити никакву завесу. Све што је било и што ће бити -н је гледао као оно што већ бива пред ногама ;еговим. Нити је простор за ;ега имао раздаљине. -но што се дешавало ма где у свету -н је гледао као да се дешавало на догледу ;егови) телесни) очију. -но што се збивало у затвореном простору као да се збивало на отвореном пољу. +а чак и оно што се дога3ало у најзатворенијем простору, у ср(има људским, пред $им је било откривено и јавно. -ва свудаприсутност и свезна$е *оспода !суса /риста поразила је Натанаила не ма$е него +етра богати риболов на мору, и остале ученике иде$е по мору, и утишава$е буре и ветрова. +ознавајући ср(а људска *оспод је знао, која ће од ;егови) божански) моћи више дејствовати на кога ученика. ко је +етра највише зачу3авала ;егова власт над природом, Натанаила је, ево, могла највише зачудити ;егова видовитост и ;егово свезна$е. Знајући све *оспод је према Своме свезна$у и управљао Своју божанску економију спасе$а људи. #ожда је то Wилип већ у те прве дане свога апостолства и назрео, кад је казао Натанаилу "о)и и $и"и0 Wилип је био уверен, да ће премудри и свесилни *оспод открити Себе Натанаилу на начин који је најподеснији за ду) и карактер Натанаилов. -н је можда само донекле предосећао оно што је после јасно знао, какве се безбројне и пречудне тајне крију у трошним човечјим грудима $еговог 5читеља. @аистину, тајне шире од небеса и дуже од времена скривале су се у грудима %огочовека0 &а ли је /ристос *оспод открио или исказао један )иљадити део од они) тајни и моћи које су се скривале у ;ему Свакако да није. -громна већина ;егови) тајни и моћи остала неоткривена и неисказана, да се тек открије и покаже светима у ;еговом небесном (арству. =олико је било силе у ;ему, да се -н није упи$ао да чини чуда, но више се трудио да се уздржи да не учини сувише чуда. -д $егове стране само је онолико речено, откривено и учи$ено, колико је потребно за спасе$е наше без притиска и насиља на нашу вољу, на наш слободан избор, и слободно опредеље$е. Но погледајмо удивљенога Натанаила шта одговара *осподу о"го$ори атанаил и рече Fа$и0 ти си син <о'ји, ти си 3ар #зраие$. =о говоре она иста уста која су мало пре тога рекла Wилипу из азарета мо'е ли бити та "обро9 2аква чудна промена0 2акво нагло ус)иће$е0 -, браћо, како је велико и чудотворно присуство %ожје0 Нема речи која би га исказала, нити руке која би га написала, али има ср(а која га могу осетити, и осетивши устреперити као јутар$а
роса при сусрету са зра(има сунчаним. Не убе3ује ли довољно овај дога3ај, зашто се морао као слаби човек ради људског спасе$а 2о би *а могао издржати да се јавио као пламени ангел +а још да се могао јавити као слаби човек ради људског спасе$а 2о би *а могао издржати да се Јавио као пламени ангел +а још да се јавио као %ог, необучен и незакло$ен завесом тела, у Својој вечној сили и слави : ко би *а могао сагледати и жив остати 2о би могао ;егов глас чути и не распасти се у прашину Не би ли се сва земља претворила у пару од блискога да)а ;еговога +огледајте, како је силно и ;егово ублажено присуство0 2ако у једноме часу обрће ср(е човеково и ме$а мисли човекове0 2о је могао и помислити само на неколико тренутака пре овога разговора /риста с Натанаилом, да ће Натанаил кроз неколико тренутака исповедити, да је такозвани син Јоси1ов и 5читељ, и Син %ожји, и <ар !зраиљев ! ако Натанаил можда у том тренутку под (арем !зраиљевим замишља земаљског (ара !зраиљевог, што је у складу са тадаш$им свеопштим мишље$ем о #есији, ипак за једнога почетника у исповеда$у /риста и следова$у /риста ово је више него довољно. Јер Натанаил *а уз то именује још Сином %ожјим, чиме уздиже личност /ристову високо изнад вулгарног с)вата$а /риста као обичног земаљског (ара на престолу &авидову. !"го$ори #сус и рече му то ти каза* "а те $и"е* по" смок$ом зато $ерује7 $и"ее $ие о" о$ога. # рече му заиста, заиста $ам ка'ем о"селе ете $и"ети небо от$орено и ангеле <о'је г"е улазе и силазе, к сину чо$ечјему. *оспод, дакле, сматра да је открио Натанаилу само једну малу тајну о Себи рекавши му да га је видео под смоквом. ;егова видовитост на таквој невеликој раздаљини на земљи јесте само као један зрак ;егове свеобу)ватне сунчане видовитости. Због чистоте своје душе Натанаилу је и то мало било довољно да поверује. Нечисти и лукави 1арисеји и к$ижевни(и јерусалимски гледали су како *оспод лечи губаве, како даје вид слепим, како васкрсава мртве, па ипак нису могли поверовати. гле Натанаила, правога !зраиљ(а, како верује и исповеда само због мало одшкринути) врата чудеса0 Hи"ее $ие о" о$ога, обећава му *оспод. ?та ће видети ебо от$орено, и ангеле г"е узлазе и силазе к сину чо$ечјем. *оспод се обраћа с овим речима Натанаилу, но ово обећаше свима, јер вели заиста, заиста вам кажем. даће се то обећа$е неминовно испунити показује силан нагласак тога обећа$а заиста, заиста0 -д самога почетка ангели су служили Спаситељу, силазећи с неба и узлазећи на небо. нгел се јавио За)арији да му објави ро3е$е великог +ретече /ристовог. нгел се јавио +ресветој &еви да јој саопшти превелику тајну "о3е$а *оспода. Небо се показало отворено пастирима витлејемским, и ангели су силазили певајући радосну песму измире$а %ога са људима. нгели су силазили и узлазили да обавесте и упуте Јоси1а и источне звездаре. 2ад је *оспод победио сва искуше$а и искуше$а Сатане у пусти$и, ангели су сишли и служили #у. 5 ;еговим предсмртним мукама у врту *етсиманском ангел #у се јавио да *а крепи. +ри ;еговом @аскрсе$у ангели су сишли на гроб ;егов. +ри ;еговом @азнесе$у са земље на небо два ангела у белим о"е'"ама сишла су и јавила се учени(има. +осле ;еговог @азнесе$а ангели су се јављали често ;еговим апостолима, а потом и многим и премногим ;еговим угодни(има, мучени(има и светитељима. Није ли свети првомученик Сте1ан видео небо от$орено9 Није ли се апостол +авле успео до трећега неба Нису ли апостолу и јеван3елисту Јовану откривена безбројна чуда небеса, и времена и вечности ! до дана данаш$ега многим чистим и богоносним душама јављају се ангели, и многи покајани и од гре)а опроштени виде небо отворено. -, колико и колико пута су се до данас обистиниле речи *оспода !суса о отвореном небу и о силазећим и узлазећим ангелима0 *оспод је и сишао на земљу да покаже људима отворено небо. +ре /риста само малени број пророка и богоугодника удостојавао се видети отворено небо, но после /риста читаве војске небовида(а дизале су се видовитим ду)ом својим у небеску висину и сретале са ангелским војскама небесним. Небо је ваздан отворено према људима, но људи су затворени према небу, те гле"ајуи не $и"е и слуајуи не чују. /ристос је скинуо слепило не само са неколики) телесно слепи) него са милиона ду)ом слепи) људи. ! слепи су прогледали и видели небо отворено. ! данас слепи
прогледају и виде небо отворено. шта значи небо отворено ако не присуство Aивога %ога и ;егови) безбројни) сила ?та пак значи присуство Aивога %ога но стра) и ужас нечистим и грешним, а живот и радост чистим и праведним -д тога великог и страшног присуства нас засад закла$а тамна завеса нашега тела. Но скоро. сасвим скоро ће се скинути и ба(ити та завеса, и ми ћемо се наћи потпуно у отвореном небу, и то они који су покајани и чисти ме3у нама : у вечном животворном присуству Aивога %ога, а непокајани, бого)улни и нечисти : у вечитом одсуству од ;ега, у му(и и тами крај$ој. +рите(имо с тога човекољубивоме *осподу !сусу и док још нису сви наши дани одбројани, исповедимо име ;егово, као једино спасавајуће име, а завапимо за помоћ, једину неварљиву и спасоносну помоћ. *осподе !сусе /ристе, Сине %ожји, помилуј и спаси нас грешне0 =еби нека је слава, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. 8АСН@ ПОСТ НЕДЕЉА Д&У"А Јеванђеље о ис>еле4у у)ето +Протума'ено и у !есту не$ељу #о Ду?овима7
Марко,2,1?12.Зач.:. +рошле недеље чули смо јеван3еље о чудотворном дејству великог и моћног присуства /ристовог. Натанаил, који је посум$ао у речи апостола Wилипа, да се појавио у свету дугоочекивани #есија, и то у ли(у !суса из Назарета, : тај исти Натанаил чим је дошао у присуство самога *оспода, одма) *а је признао и исповедио као Сина %ожјег и (ара !зраиљева. &анаш$е пак јеван3еље говори о превеликом паште$у и труду истински) верујући) људи да до3у у присуство /риста *оспода. >етвори(а људи носили су једнога раслабљенога ро3ака, или пријатеља свога, носили су га на постељи : тако је очајан и непомичан био раслабљени. *урали су се узалуд кроз многи народ, да се приближе *осподу, па кад нису у томе успели, а они се подигоше на кров од куће, открише кров, и кроз кров, с напором и муком, спустише постељу са болесником пред ноге чудотворног !с(елитеља. =ако је силна била вера $и)ова у /риста. #сус $и"еи $еру 4и*о$у, рече узетоме синко, опратају ти се греси т$оји. *оспод не чу исповест вере $и)ове, али виде веру $и)ову. +розорљивост ;егова ишла је до најтајнији) дубина ср(а људског, и разматрајући те дубине ср(а *оспод виде велику веру $и)ову. Но и Својим телесним очима -н виде и позна веру $и)ову по паште$у и труду $и)ову да принесу болесника у присуство ;егово. ;и)ова вера, дакле, била је очигледна и за ду)овни и за телесни вид *оспода. !сто је тако очигледно за *оспода било и неверова$е к$ижевника који бе)у присутни овом дога3ају и помиа*у у ср3има с$ојим то о$ај тако *ули на <ога9 Cо мо'е опратати гре*е осим је"нога <ога9 @идевши $и)ове помисли у ср(у "у*ом с$ојим *оспод и) почи$е благо укоревати због тога то тако помиате у ср3има с$ојим9 +розорљиви *оспод чита лако нечиста ср(а као и чиста. 2ао што је одма) видео чисто ср(а Натанаилово, у коме не беше лукавства, тако сада одма) јасно види и нечиста ср(а к$ижевничка, испу$ена лукавством. +а да би им показао како -н има власт и над телима као и над душама људским, и гре)е опраштати и раслабљена тела лечити, *оспод рече раслабљеноме теби го$орим устани и узми о"ар с$ој, и и"и "ома. На овакву моћну заповест болесник уста о"ма*, и узе$и изи)е пре" с$има, тако "а се с$и "и$а*у и *$аа*у <ога го$ореи ниг"а тога $и"ели нисмо0 +огледајте, колико чудни) моћи показује *оспод у један ма) -н прозире у ср(а људи и открива веру код једни) и лукавство код други)' -н опрашта души гре)е, и чини душу здравом и чистом од праузрока болести и немоћи'
-н повраћа здравље раслабљеном, узетом телу помоћу Своје моћне речи. -, како је велико, и страшно, и чудно, и (елително присуство Aивога *оспода0 Но треба доћи и стати у присуство Aивога *оспода. =о је најглавнија ствар на путу спасе$а доћи с вером у присуство *оспода, и осетити то присуство. +онекад сам *оспод долази и открива нам своје благотворно присуство, као што је дошао #арти и #арији и @итанији, као што се показао изненадно апостолу +авлу на друму, или другим апостолима на мору *алилејском, и на путу за Dмаус, и у затвореној соби, или #агдалени у врту, или многим светитељима у сну и на јави. +онекад опет људи долазе у присуство *оспода приведени од апостола, као што је ндреја привео Симона +етра, и Wилип Натанаила, и као што су наследни(и апостола и мисионари привели ка *осподу )иљаде и милионе верни), и као што су уопште једни верни приводили друге верне. Најзад, понекад људи само улажу огроман труд да до3у у присуство *оспода, као што је био случај са овом четвори(ом људи, који се дигоше на кров од куће, да би свога болесника спустили пред *оспода. -во су три начина како се људи могу осетити у присуству *оспода. Наше је да се паштимо и трудимо доћи у присуство *оспода, а %ожје је да нас пусти у Своје присуство и озари нас $име. Зато морамо узети обрнутим редом ова три начина, па рећи ми морамо е вером и чеж$ом чинити све што до нас стоји да би дошли у присуство *оспода, даље, морамо следовати позиву и упуту свете апостолске <ркве, и (рквени) ота(а и учитеља' и најзад, тек после испу$еног првог и другог услова. молитвено с надом очекивати да нас *оспод припусти к Себи, и да нас Својим присуством озари, оснажи, излечи и спасе. 2олики пак треба да буде наш труд за отвара$е присуства %ожјега, најбоље нам показује пример ове четвори(е људи који не презају ни од пе$а$а на кров куће, нити се устручавају ма каквим стидом или стра)ом, да свога болеснога друга спусте с висине у присуство Aивога *оспода. -во је пример ревности : ако не већи а оно : сличан примеру оне удови(е која је непрестано доса3ивала неправедном судији с молбом да је спасе од $еног супарника 6Fк. 7K, 7I J9. -во значи испунити заповест *оспод$у "а се треба с$аг"а молити <огу и не "ати "а "оту'и. -во је доказ истинитости и друге заповести *оспод$е, ку3ајте и от$орие $ам се 6#ат. E, E9. -во је најзад и објаш$е$е чудне изреке /ристове 3арст$о небеско на силу се узима, и усии$ачи "обијају га 6#ат. 77. 7B9. *оспод, дакле, за)тева од Своји) верни), да учине сва могућа усиља, да уложе све трудове, да раде докле светлости имају, да се моле без престанка, да ишту, да траже, да ку(ају, да посте, да чине безбројна дела милосрћа : и све то у (иљу да им се отвори (арство небеско, тј. велико, страшно и животворно присуство %ожје. &тра'ите зато непрестано и молите се <огу, заповеда *оспод, "а би се у"остојили стати пре" сином чо$ечјим 6Fк. B7, CH9. Стражите будно над ср(ем својим, да се не прилепи к земљи' стражите над помислима својим, да вас не удаље од %ога, стражите над делима својим, да би удвостручили талант свој а не сма$или га и упропастили' стражите над данима својим, да вас не би смрт изненадила и уграбила непокајане, усред гре)а вашег. =аква је наша вера православна скроз делателна, скроз молитвена и будна, сузна и усилна. Ниједна друга вера не предлаже вернима толико усиља, да би се удостојили стати пред Сина %ожјега. Сва та усиља предложио је (елом свету, а вернима заповедио, сам *оспод и Спаситељ наш, а <рква и) непрестано освежава понављајући и) из века у век, из поколе$а у поколе$е, и истичући вернима све већи и већи број они) ду)овни) витезова, који закон /ристов испунише и сподобише се славе и моћи неисказане н на небу и на земљи. Но с друге стране не треба се варати и мислити, да сви ови трудови и усиља једнога човека доносе спасе$е сама по себи. Не треба уображавати, да ће човек једино својим трудом и усиљем доћи у присуство Aивога *оспода. ко *оспод неће, нико никад од смртни) не би могао стати пред ли(е ;егово. Јер сам *оспод, који је и наредио све ове трудове усиља, на другом месту каже ка" с$рите с$е то $ам је запо$е)ено ре3ите ми смо залу"не слуге, јер учинисмо то смо "у'ни били чинити 6Fк. 7E. 789. ! опет на другом месту нико не мо'е "ои к мени ако га не
при$уче ота3 6Јов. H, OO9. ! опет на једном другом месту без мене не мо'ете чинити нита 6Јов. 7J, J9. постол +авле пишући D1ес(има у том смислу вели благо"ау сте спасени 6Dср. B, J9. ?та да кажемо после овога &а ли да кажемо, да су сви наши трудови за спасе$е узалудни &а ли да пустимо руке и чекамо док се *оспод сам не јави и не стави нас Својом силом у Своје присуство Не виче ли и сам пророк !саија с$а је наа пра$"а као нечиста *аина 6HO, H9 &а ли дакле, да се манемо сви) трудова и сви) усиља Но зар онда не постајемо као онај слуга који је закопао у земљу свој талант и коме је господар због тога викнуо зли и ле4и$и слуго0 #орамо бити трезвени и трудити се да испунимо заповести *оспод$е, које су јасне као сун(е. #орамо уложити сав свој труд, а у %ожјој је власти, да наш труд благослови и пусти нас у Своје присуство. &ивно је ово објаснио апостол +авле говорећи ја поса"и*, полос зали, а <ог "а"е те узрасте. %ако нити је онај то који са"и нити онај који зале$а, него <ог који "аје те расте 67. 2ор. C,HIE9. -д %ога, дакле, зависи све, : од %ожје силе, мудрости и милости. Но наше је ипак да садимо и залевамо' и ми нашу дужност не смемо пропустити без опасности да вечно пропаднемо. &ужност је тежака да оре и залева, а од %ожје силе, мудрости и милости зависи. да ли ће усев нићи, порасти и плод донети. &ужност је научника да испитује н тражи, а од %ожје силе, мудрости и милости зависи, да ли ће му се зна$е открити. &ужност је родитеља да своју де(у негују и васпитавају у стра)у %ожјем, а од %ожје силе, мудрости и милости зависи, да ли ће и докле де(а живети. &ужност је свештеника да верне учи, обавештава, укорева и исправља, а од %ожје силе, мудрости и милости зависи, да ли ће труд свештеников уродити плодом. &ужност је свију нас да се паштимо и трудимо, да би се удостојили стати у присуство Сина %ожјега, но од %ожје силе, мудрости и милости зависи, да ли ћемо бити припуштени *осподу. ли не треба да се трудимо без нада$а у милост %ожју. Него сав наш труд нека буде озарен нада$ем, да је *оспод близу нас, и да ће нас -н примити у присуство ли(а Свога. Нема дубљег и непресушнијег извора од извора милости %ожје. 2ад се блудни син покајао после свога жалоснога пада на ступа$ сви$скога живота, милосрдни ота( изашао му је у сусрет, загрлио га и опростио му. *оспод неуморно излази у сусрет Својој покајаној де(и. -н пружа Своје руке свима који се окрену ли(ем к ;ему. Hаз"ан пру'а* руке с$оје наро"у непокорну, говори *оспод за Јевреје 6!с. HJ, B9. +а кад *оспод пружа Своје руке и к непокорнима, како ли је тек с покорнима +окорни пророк &авид говори с$аг"а $и"им пре" собом оспо"а он ми је с "есне стране "а не посрнем 6+с. 7H, KI49. +окорним трудбени(има на своме спасе$у *оспод, дакле, не отказује присуство Своје. Зато не сматрајмо свој труд узалудним, као што чине безбожни(и и очајни(и, него паштећи се и трудећи до највише мере надајмо се у милост *оспода %ога. 5сугубимо наше трудове нарочито у време >аснога +оста, како нам то и Света <рква налаже. Нека нам при томе светле својим примером она четвори(а који се дигоше на кров од куће, и прокопаше кров, и спустише петога пријатеља свога узета пред *оспода. ко је једна петина наше душе узета или трула од болести, пожуримо )итно са остале четири здраве петине пред *оспода, и *оспод ће учинити здравим оно што је болесно у нама. ко нас је једно чувство саблазнило у овоме свету, и од саблазни оболело, пожуримо са остала четири чувства пред *оспода, да би се *оспод смиловао на наше оболело чувство и ис(елио га. 2ад један део тела оболи, лекари препоручују удвојену негу, чува$е и )ра$е$е осталога тела, да би оно што је здраво постало још здравије и снажније, и тако одолело болести онога што је болесно. =ако је и с нашом душом. ко смо посум$али умом, брзо се потрудимо ср(ем и душом да појачамо веру своју и да оболели ум кроз *оспода оздравимо и оснажимо. ко смо се огрешили заборавом молитве, пожуримо да делима милоср3а повратимо изгубљену молитвеност, и обратно. ! *оспод ће погледати на веру нашу, и на наша паште$а и трудове, и смиловаће се на нас. ! по Својој бескрајној милости пустиће нас у присуство Своје, у присуство бесмртно и животворно,
којим живе, крепе се и радују безбројне ангелске силе и светитељске војске. *осподу и Спасу нашем !сусу /ристу нека је слава и )вала, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек кроза све време и сву вечност. мин. ВЕ(@E@ ПОСТ B НЕДЕЉА Т&Е*А Јеванђеље о %рсту и с#асе4у $у!е +#ротума'ено и у не$ељу #осле Eрстов$ана7
Марко 8. >G->87 E, 1. Зач. >. @елика је сила !стине, и ништа у свету не може одолети тој сили. @елика је лековитост !стине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које !стина није лек. 5 својој му(и и немоћи болесни(и траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи. Нико не тражи лекара који би давао што слаће лекове, него свак тражи лекара који зна поуздан лек, без обзира да ли је тај лек сладак, или горак, или безукусан. ! што горчији лек један лекар преписује болеснику, и што тежи начин лече$а, то, изгледа, болесни(и више вере имају у таквога лекара. Зашто људи само из руку %ожји) не подносе горак лек Зашто траже и очекују само посласти(е из руку %ожји) Зато што не осећају тежину своје болести од гре)а, те мисле да се само посласти(ама могу излечити. -, кад би се људи запитали зашто су сви лекови за телесне болести тако горки &у) Свети би им одговорио зато да буду слика и изображе$е горчине лекова ду)овни). Јер као што су телесне болести слика и изображе$е болести ду)овни), тако су и телесни лекови слика и изображе$е лекова ду)овни). Нису ли болести ду)а, ове главне и праузрочне болести, много теже од болести телесни) 2ако онда да лекови за ду) не буду горчији од лекова за тело %рижни су и многобрижни људи за своје тело' те кад се тело уболести, они не жале ни труда, ни времена, ни богатства, само да поврате здравље телу. =ада им никакав лекар није скуп, никаква ба$а далека, никакав лек горак' нарочито када им се још наговести блискост смрти телесне. -, кад би људи били тако брижни и многобрижни за своју душу0 2ад би тако ревносно тражили души својој лека и лекара0 =ешко је босоногу ићи по тр$у. Но ако босоноги умире од жећи, а с оне стране тр$а налази се извор воде, неће ли се босоноги пре решити да наступи на тр$е, да се искрвави и изра$ави само да до3е до воде радије него да с ове стране тр$а на мекој трави умре од жећи Немогуће нам је узети тако горак лек говоре многи раслабљени од гре)а. Зато је човекољубиви Fекар људи прво сам узео горак лек, најгорчији лек, и ако је био здрав, само да покаже болесни(има да то није немогуће. -, колико је теже здравоме узети и прогутати болеснички лек него болесноме0 Но -н је узео да би га узели и они који су смртно болесни. Немогуће нам је босоногим прећи $иву тр$а, ма колико да смо жедни и ма колико да је бујан и свеж извор воде с оне стране0 говоре опет раслабљени од гре)а. За то је човекољубиви *оспод сам прешао бос $иву тр$а, и сад од оне стране виче и призива жедне ка извору живе воде. #огуће је : довикује -н, Ја сам прошао по најоштријем тр$у и Својим стопама га затупио' )одите, дакле0 ко је крст лек, немогуће нам је узети тај лек0 ! ако је крст пут, немогуће нам је поћи тим путем0 =ако говоре болесни од гре)а. Зато је човекољубиви *оспод узео најтежи крст на Себе, да покаже да је то могуће. &анаш$им Јеван3ељем *оспод препоручује крст, ово горко лекарство, свакоме ко жели да се спасе смрти.
"ече *оспод ко *ое за мном "а и"е нека се о"рече себе и узме крст с$ој, и за мном и"е. Не гони *оспод људе пред Собом на крст него и) позива да следују ;ему, 2рстонос(у. Јер пре него је учинио овај позив -н је предсказао Своје муче$е, наиме "а е га окри$ити стареине и гла$ари с$етенички и к4и'е$ни3и, и "а е га убити, и треи "ан "а е устати 6#арк. E, C79. -н је зато и дошао, да буде +ут. &ошао је да буде први у мукама и први у слави. &ошао је да покаже да је могуће, и да учини могућим, све оно што су људи држали немогућим. -н не гони људе и не приморава, но предлаже и препоручује. Cо *ое0 +о својој слободној вољи људи су пали у болест гре)а, по својој слободној вољи људи треба да се лече и оздраве од гре)а. -н не крије да је лек горак, прегорак, но -н олакшава људима да га узму на тај начин што га -н први узима, и ако здрав, и показује $егово сјајно дејство. ека се о"рече себе. ! први човек, дам, одрекао се себе онда када је пао у гре), но он се одрекао правога и истинитога себе. =ражећи сада од људи да се одрекну себе *оспод тражи, да се они одрекну лажнога себе. +ростије речено дам се одрекао !стине и прилепио се лажи' сада *оспод тражи од дамови) потомака, да се одрекну лажи и прилепе опет !стини, од које су и отпали. -туда одре(и се себе значи одре(и се варљивога небића, које ти се наметнуло на место бића твога које је од %ога. -дре(и се земљаности која ти је потиснула ду)овност, и страсти која ти је потиснула добродетељ' и ропскога стра)а који је потамнео образ синовства %ожјег у теби' и ропта$а против %ога које ти је умртвило ду) послушности према %огу. -дре(и се зли) мисли, зли) жеља, и зли) дела. -дре(и се идолопоклоничког поштова$а природе и свога тела. "ечју, одре(и се свега онога што ти сматраш да си ти, а у самој ствари ниси ти него 3аво, и гре), и трулеж, и обмана, и смрт. вај, одре(и се зли) навика које су ти постале "руга природа' имено те друге природе одре(и се' јер то није природа како ју је %ог створио него нагомилана и отврднула обмана и самообмана у теби : оли(етворена лаж која )оди под твојим именом, и ти под $еним. ?та значи узети крст свој Значи драговољно примити из руку +рови3е$а сваку лековиту горчину која се пружа. Наи3у ли велике катастро1е, буди послушан вољи %ожјој као Ноје. =ражи ли се од тебе пожртвова$е, подај га са онаквом вером у %ога с каквом је врам )тео принети свога сина на жртву. +ропадне ли имовина, помру ли ти де(а изненадно, и стегне ли љута болест, све подноси са стрпље$ем не удаљујући свога ср(а од %ога као Јов. -ставе ли те пријатељи и окруже ли те сами непријатељи, сноси све без ропта$а а с надом у скору помоћ %ожју, као што су чинили апостоли. !зведу ли те на губилиште за /риста, буди благодаран %огу за такву част слично )иљадама )ришћански) мученика и мучени(а. -д тебе се не тражи да учиниш нешто што никад нико пре тебе није учинио, но да следујеш многим примерима други) који су испунили вољу /ристову апостолима, светитељима, исповедни(има и мучени(има. =реба знати још, да тражећи наше распеће на крсту *оспод тражи само распеће старог човека, то јест човека састављеног од зли) навика и од службе гре)у. Јер тим распећем умртвљује се тај стари скотоподобни човек у нама и оживљује нови, богоподобни, бесмртни. 2ао што и говори апостол стари на чо$ек распе се, и одма) објаш$ава зашто се разапе : "а $ие не би смо слу'или гре*у 6"им. H, H9. 2рст је тежак староме, телесноме човеку, тежак је телу са сластима и 'еама 6*ал. J, BO9 но није тежак човеку ду)овном. 2рст је лу"ост онима који гину, а нама који се спаса$амо јесте сила <о'ја 6G 2ор. 7, 7K9. Зато се ми )валимо 2рстом /ристовим' и )валимо се крстом својим ради /риста. *оспод не тражи од нас да узмемо 2рст ;егов него крст с$ој. ;егов 2рст је најтежи. -н се није распео на 2рст због Своји) гре)ова него због наши)' зато је ;егов 2рст најтежи. #и се распи$емо због своји) сопствени) гре)ова' зато је крст наш лакши. ! кад највише страдамо, не треба да говоримо да страдамо сувише, и преко мере. *оспод је жив, и -н зна меру страда$а наши) и не допушта да страдамо више него што можемо. #ера наши) страда$а није ма$е одре3ена и срачуната него ли мера изме3у дана и ноћи, или мера у крета$у звезда. +овећава ли се наше страда$е, отежава ли се наш крст, то се повећава и моћ %ожја, као што и говори апостол јер како се стра"а4а ристо$а умно'а$ају на нама тако се и уте*а наа умно'а$а кроз риста 6GG 2ор. 7, J9.
+ре свега велика је уте)а наша у томе што нас *оспод позива да идемо за ;им. ! нека за мном и"е0 говори *оспод. Зашто *оспод тако призива оне који узму на себе крст свој +рво зато да не би пали и сломили се под крстом. =ако је жалосна слабост људског бића, да је и најјачем човеку претежак и најлакши крст, ако га носи без небесне помоћи. +огледајте како очајни постају неверни(и при најма$ем удару0 2ако се буне против неба и земље при једном убоду игле0 2ако се беспомоћно повијају лево и десно тражећи ослон(а и заштите у празнини овога света, и ако сматрају да им свет не може дати ослон(а и заштите, и да је сав свет једна очајна празнина0 Зато *оспод позива да за ;им идемо. Јер само за ;им идући ми ћемо се моћи одржати под крстом својим. 5 ;ему ћемо наћи снагу, )раброст и уте)у. -н ће нам бити светлост на тамноме путу, здравље у болести, друг у самоћи, радост у му(и и богатство у беди. 2од телесног болесника оставља се светлост да гори по сву ноћ. ! у ноћи овога живота нама је потребна неугасива светлост /ристова, која ће нам олакшавати болове и одржавати наду у свита$е дана. &руги разлог због чега *оспод за)тева да се иде за ;им исто је тако важан као и први, и тиче се (иља драговољног одри(а$а себе и узима$а крста на себе. ! многи су се привидно одри(али себе да би се још више истакли у овоме свету. #ноги су налагали на себе безбројна паште$а и муче$а само зато да би им се људи дивили и славили и). #ноги су то чинили, и дан данас чине ма)ом у незнабожачким народима, да би кроз то задобили у себи неку чаролијску и ма3ионичарску моћ, да би кроз исту могли владати људима, шкодити једнима а користити другима, све из пустог личног славољубља и користољубља. -вакво самоодри(а$е није никакво самоодри(а$е но самовозноше$е, и овакав крст не води васкрсе$у и спасе$у но потпуној пропасти и предаји 3аволу у руке. -нај пак ко са својим крстом )оди за /ристом слободан је од сваке о)олости, сваког превозноше$а над другим људима, и од сваке жеље за светском славом и коришћу. 2ао што један болесник узима горак лек не зато да би показао како он може да прогута тако горак лек, него зато да би оздравио, тако и прави )ришћанин одриче се себе, то јест гнуша се свог болесног бића, узима крст свој на себе као горак но спасоносан лек, и иде за /ристом, својим Fекаром и Спаситељем, не зато да га )вале и славе људи него да спасе своју душу од смртне лудости у овом животу и од (рвоточног ог$а у оном. ;ер ко *ое "уу с$оју "а сачу$а, изгубие је7 а ко изгуби "уу с$оју мене ра"и и је$ан)еа, тај е је спасти. Dво речи оштри) и неумитни)0 Dво ог$а који )оће да сагори старог човека до самог корена, и с кореном0 /ристос *оспод није дошао да само поправи свет него да га прествори, да га препороди да старо гвож3е ба(и у ога$ и салије све ново. -н није поправљач него Створитељ, -н није крпач него ткач. 2о )оће да сачува једно старо (рвљиво дрво, изгубиће га. #оже се он споља трудити колико )оће око дрвета : залевати га, гладити га, огра3ивати га, чувати га : (рви ће разгристи дрво изнутра, и дрво ће неминовно иструлети и пропасти. 2о посече (рвљиво дрво, и заједно с (рвима ба(и га у ога$, па обрати паж$у на младе изданке, те ове сачува од (рви, тај ће сачувати дрво. 2о )оће да сачува своју стару адамовску душу, разгрижену и сатрулелу од гре)а, изгубиће је' јер такву душу %ог неће пустити пред ли(е Своје, а што год не изи3е пред ли(е %ожје биће као и да га нема. 2о пак изгуби ову своју стару душу, тај ће спасти душу нову, поново ро3ену од /у*а 6Јов. C, H9, и с /ристом венчану душу. &уша управо и сачи$ава наш живот, зато се у неким преводима Светога писма каже 2о )оће 'и$от свој да спасе' и ко изгуби 'и$от свој мене ради, тај ће га спасти. =умаче$е је у оба случаја истоветно. Јер ко )оће да сачува свој смртни живот пошто пото, тај ће изгубити оба живота и смртни и бесмртни' смртни због тога што ма колико успео да продужи свој живот на земљи, најзад га смрћу мора изгубити, а бесмртни због тога што се око овога није ни трудио и паштио. 2о се пак труди да задобије бесмртни живот кроз /риста, тај ће га задобити и сачувати у вечности, мада ће изгубити овај времени смртни живот. -вај времени и смртни живот човек може изгубити ради /риста и Јеван3еља или онда када га у потребном случају жртвује и мученички умре за /риста и ;егово свето Јеван3еље, или пак онда када презре овај свој живот
као грешан и недостојан и пружи се свим ср(ем, свом душом и свом снагом својом ка /ристу стављајући се ;ему у службу, дајући ;ему све, и надајући се од ;ега свему. #оже неко изгубити душу своју, односно живот свој, било самоубиством, било жртвова$ем за неку неправедну ствар, било у сва3и и раздору. =аквоме се не обећава да ће сачувати душу своју, односно живот свој. Јер се каже мене ра"и и је$ан)еа. Само /ристос и јеван3еље несрав$иво су бољи од душе наше. =о је највеће благо у времену и у вечности, и ниједан човек не треба да оклева да жртвује све ради тога непропадљивог добра. Но зашто *оспод додаје и је$ан)ее0 Није ли довољно само рећи мене ра"и9 Није ли довољно рећи само мене ра"и Није довољно. *оспод вели мене ра"и и је$ан)еа, да би тиме раширио разлоге умира$а себи и живље$а %огу, а кроз то опет повећао и број они) који се спасавају. Спасава се, дакле, онај ко изгуби живот свој ради /риста живога и бесмртнога. Но спасава се и онај ко изгуби живот свој ради дела /ристовог у свету и $егове свете науке. Најзад спасава се и онај ко изгуби живот свој ради једне једине заповести /ристове, или једне једине речи ;егове. *оспод је уставотвора( живота' ко се жртвује за уставотвор(а жртвовао се и за ;егов устав, и обратно, ко се жртвује за ;егов устав жртвовао се за ;ега. !стоветујући Себе са Својим делом и Својом науком *оспод тиме шири могућност спасава$а многи). ;ер как$а је корист чо$еку ако за"обије са$ с$ет а "уу с$оју отети9 #ли кака$ е откуп "ати чо$ек за "уу с$оју0 -вим речима се у многоме расветљују прет)одне речи. !з $и) се види да *оспод (ени душу човечју више од (елога света. !з $и) се види тако3е, какву душу човек треба да изгуби да би душу сачувао душу оштећену, душу поронулу у свет, обреме$ену светом, и заробљену светом. !згуби ли човек такву назови душу, спашће праву душу своју' одба(и ли лажан живот, задобиће прави живот свој. ?та помаже задобити сав свет, кад је свет наме$ен пропасти, а оштетити душу, наме$ену бесмртности Свет се примиче своме крају, и најзад ће се одба(ити као овештала и ислужена )аљина. !стините душе, )ристољубиве душе, полетеће тада у (арство бесмртне младости. Свршетак света почетак је новог живота душа. 2аква је корист, дакле, човеку од свега света, кад се он ускоро мора раставити од свега света и кад се и сав свет, у недалеком времену, мора раставити од бића и ишчезнути као одса$ани сан ?та ће му помоћи беспомоћни мртва( ! какав ће откуп дати за душу своју *ле, и сав свет да је $егов, %ог не би примио свет место душе. ли и свет не припада човеку него %огу' %ог га је саздао и дао човеку на привремену послугу ради једног више добра, вишег и драго(енијег од света. *лавни дар који је %ог даровао човеку јесте богообразна душа. ! тај главни дар %ог ће у своје време тражити натраг. Ништа човек не може вратити %огу на место душе. &уша је (ар, а све остало је роб. Неће примити %ог роба место (ара, нити ишта времено место бесмртнога. -, какав ће откуп дати грешник за душу своју Још док је човек у телу у овоме свету он се заноси многим вредностима света' но када се одвоји од тела, тада уви3а : авај да не буде позно0 да осим %ога и душе не постоје никакве друге вредности. =ада му неће моћи доћи ни помисао о ма каквом откупу и замени душе. -, како је језив положај грешне душе кад се покидају сви $ени кон(и са светом и %огом, и кад се она нага пренага, сиромашна пресиромашна, на3е у свету ду)овном0 2ога ће да викне у помоћ >ије ће име да помене За чиј скут да се у)вати падајући у понор без краја : вечно падајући у понор без краја %лажени су пак они који су се у овоме животу приљубили уз /риста, и који су привикли ;егово име призивати дан и ноћ, нераздвојно од диса$а и од отку(аја ср(а свога. -ни ће над понором знати, кога ће викнути у помоћ. -ни ће знати, чије ће име споменути. -ни ће знати, за чиј ће се скут у)ватити. @аистину, они ће бити ван опасности под окриљем љубљенога *оспода. Но ево главнога стра)а за све оне који у овом животу немају стра)а од гре)а : *оспод говори јер ко се пости"и мене и моји* речи у ро"у о$ом преубот$орном и греном и син е се чо$ечји пости"ети 4ега ка" "о)е у сла$и о3а с$ога с ангелима с$етима. >ујте ово сви верни, и не рачунајте преко мере на милоср3е %ожје. Заиста, на непокајане бого)улитеље изливаће се
милост %ожја само у овом животу, а на Страшном Суду правда ће заменити милост. >ујте ово сви ви који се сваки дан ближите неизбежној смрти, чујте и уздр)тите душом и ср(ем. -ве речи није изговорио непријатељ ваш но највећи +ријатељ. -на иста уста која су и с 2рста опростила непријатељима, исказала су и ове страшне но праведне речи. 2о се постиди /риста у овоме свету, постидеће се и /ристос $ега на крају овога света. 2о се постиди /риста пред грешни(има, постидеће се и /ристос $ега пред ангелима светим. >име ћеш се поносити, човече, ако ћеш се /риста стидети ко ћеш се стидети живота, значи поносићеш се смрћу0 ако ли истине, значи поносићеш се лажи0 ако ли милоср3а, значи поносићеш се злобом0 ако ли правде, значи поносићеш се неправдом0 ако ли страда$а на 2рсту, значи поносићеш се идолском гнусобом0 ако ли бесмртности, значи поносићеш се смртном трулежи гробним смрадом0 ! пред ким најзад имаш да се стидиш /риста &а ли пред неким бољим од /риста Не' пошто нема никога бољега од /риста. Значи да се ти стидиш /риста пред неким горим од /риста. &а ли се син стиди свога о(а пред медведом, или ћерка своје мајке пред лиси(ом Зашто би се ти, дакле, стидео Најбољега пред злим, Најчистијег пред нечистим, Најмоћнијег пред ништавним, Најмудријег пред тупавим Зашто би се стидео величанственог *оспода пред родом прељуботворним и грешним Је ли зато што ти овај род непрестано игра пред очима а *оспод се не види Но још мало мало, и *оспод ће се појавити у слави, на обла(има од многи) ангела, и род ће овај ишчезнути испред ;егови) ногу као прашина испред силног ветра. @аистину, онда се нећеш стидети *оспода славе него самога себе, али стид твој биће тада бескористан. %оље се стидети сада докле још стид помаже, стидети се свега пред /ристом а не /риста пред свим. Зашто *оспод каже мене и моји* рени9 2о се постиди мене значи ко посум$а у #оје божанство, и у #оје божанско ваплоће$е од +речисте &еве, и у #оје муке на 2рсту, и у #оје васкрсе$е, и ко се застиди #оје сиромаштине у свету, #оје љубави према грешни(има. 2о се постиди моји* речи значи ко посум$а у Јеван3еље, или ко се одрекне моје науке, или ко изврне моје уче$е и кроз јерес унесе немир и раздор мећу верне, или ко се погорди над #ојим откриве$ем и покуша да га замени неком другом, својом, науком, или ко намерно скрије и прећути #оје речи пред силним и моћним овога света стидећи се #ене и страшећи се за себе. "ечи /ристове су животворни тестамент свету исто као и ;егове муке, ;егово тело, и крв ;егова. *оспод не двоји Своје речи од Себе, нити $има придаје ма$у вредност него Својој личности. ;егова реч је нераздвојна од ;ега. ;егова реч има силу као и ;егова личност. Зато рече својим учени(има $и сте $е очиени речју коју $ам го$ори* 6Јов. 7J, C9. -н је речју Својом чистио душе, лечио болеснике, прогонио ду)ове, васкрсавао мртве. ;егова реч је творачка, очистителна, животворна. 2акво је то чудо уосталом кад се у Јеван3ељу каже и <ог бее реч 6Јов. 7,79 -вај род назива *оспод прељуботворним у ширем смислу, слично старим проро(има који су и покло$е$е другим боговима називали прељубом 6Јез. BC, CE9. +рељуботворан је сваки онај ко заборави своју жену и по3е за ту3ом, но прељуботворан је и сваки онај ко заборави %ога Aивога и почне се кла$ати створеноме свету. 2о напусти веру у *оспода и поверује у људе, и ко љубав према %огу остави и пренесе је на људе или ствари, тај прељубу твори. Једном речју, сви греси којима се твоја душа удаљава од %ога и везује с неким или нечим ван %ога могу се назвати једним општим именом : прељуба, јер сви они имају особине прељубе мужа или жене. 2о се, дакле, постиди /риста *оспода, Aеника душе људске, пред оваквим прељуботворним родом, заиста личи на невесту која се пред распутним људима постиди вереника свога. *оспод не каже само греним родом него преубот$орним и греним. Зашто Зато да би нарочито изобличио прељуботворство. +од прељуботворством пак овде се разумеју сви најтежи гре)ови, отровни и смртоносни, који највише човека одвраћају од следова$а за /ристом, од самоодри(а$а, од крста и препоро3аја. Но, гле, како је чудан завршетак данаш$ег јеван3еља # рече им заиста $ам ка'ем има неки* ме)у о$има то стоје о$"е који нее окусити смрти "ок не $и"е 3арст$о <о'је "а "о)е у сили. "екао би човек на први поглед, да ове речи немају везе са оним што је прет)одно речено.
#е3утим веза је та јасна, и завршетак је диван. *оспод неће да остави Своје верне без уте)е. +озвавши и) да узму свој крст, да се одрекну и саме душе своје, и запретивши им страшном казном ако се постиде ;ега и ;егови) речи, *оспод сада поставља дугу на небу после буре. -н )ита да објави и награду онима који ;ега послушају и по3у за ;им са својим крстом. =а награда ће некима стићи и пре краја света и Страшнога Суда, чак и пре краја $и)овог живота, овде на земљи. -ни неће окусити смрти "ок не $и"е 3арст$о <о'је "а "о)е у сили. 2ако је премудар *оспод у беседама Својим0 -н никад не говори о осуди не поменувши и награду' нити изобличава а да и не по)ваљује' нити наводи људе на трновит пут а да не спомене и радости на крају пута' нити изговара прет$е а да не да и уте)у. -н не оставља небо застрто тамним обла(има а да убрзо не покаже сјај сун(а и красоту дуге. Но који су то који неће окусити смрти док не виде (арство %ожје у сили *оспод говори пред гомилом народа и ученика Своји), па каже има неки* ме)у о$има то стоје о$"е. На кога то, дакле, *оспод мисли На првом месту на све оне који буду испунили заповест ;егову о ноше$у крста и самоодри(а$у. -ни ће још у овом животу осетити на себи силу (арства %ожјега. На $и) ће сићи &у) %ожји, који ће и) очистити и просветити и отворити им врата тајни небесни), као што је то био случај до(није с апостолима и с ар)и3аконом Сте1аном. Нису ли апостоли у дан +едесетни(е видели (арство %ожје у сили, онда кад им је била послата сила с висине &теан бу"уи пун /у*а &$етога погле"а на небо и $и"е сла$у <о'ју 6&ела п. E, JJ9. +а јеван3елист Јован не виде ли (арство %ожје пре своје телесне смрти +а апостол +авле не диже ли се у треће небо пре него што окуси смрт Но оставимо апостоле. 2о зна колико и колико је $и) од они) који су у време ове проповеди /ристове стајали овде осетили силу &у)а Светога и видели (арство %ожје где долази пре растанка с овим светом Но осим овога тумаче$а неки свештени тумачи Јеван3еља дају гор$им речима /ристовим и једно друго. Наиме, они односе гор$е речи Спаситељеве на троји(у ученика, +етра, Јакова и Јована, који су убрзо после ове проповеди видели на =авору *оспода +реображе$е у друштву са #ојсејем и !лијом. Нема сум$е да је ово тумаче$е тачно, но оно не искључује ни оно прво тумаче$е. =роји(а апостола видели су истини (арство %ожје у сили на гори =аворској, када се *оспод !сус показао у небесном сјају Своме, и када су се из онога света показали видљиви #ојсеј и !лија, један с једне други с друге стране *оспода Славе. Но никако не треба мислити, да је то једини случај где су смртни људи видели (арство %ожје, како долази у сили. =ај случај на =авору уистини је величанствен и на свој начин изузетан, али тај случај не искључује и безбројне друге случајеве где су смртни људи видели у овоме животу, мада и на други начин, (арство %ожје у сили и слави. ко )оћемо и ми можемо видети (арство %ожје где долази у сили пре него ли смрт окусимо. +од каквим условима се то открива, данаш$е Јеван3еље јасно говори. 5змимо драговољно крст свој и последујмо *осподу. +остарајмо се да изгубимо своју стару душу, свој грешни живот, и научимо се да је важније за човека спасти душу него ли (ео свет задобити. =ако ћемо се и ми удостојити, по милости %ожјој, да видимо (арство %ожје, велико у сили и не срав$иво у слави, где ангели са светитељима даноноћно прослављају Aивога %ога, -(а и Сина и Светога &у)а : =роји(у једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност : мин. ВЕ(@E@ ПОСТ B НЕДЕЉА 8ЕТВ&ТА Марко E, 1:->1. Зач. GB. (=ротумачено на стр. 2>2?2G2, к4ига KL
ВЕ(@E@ ПОСТ - НЕДЕЉА ПЕТА Јеванђеље о слу:би и стра$а4у Сина 9о:јеа
Марко, 1B, >2-G5. Зач. G:. Смире$а *оспода нашега !суса /риста исто је онако за дивље$е као и ;егова чудеса, укупно са васкрсе$ем, чудом над чудима. -букавши Себе у скрушено и ропско тело човечје -н је постао слуга слугама Својим. Зашто се људи праве већи и бољи него што су *ле, ни трава у пољу не прави се већа него што је, нити се рибе у води ни пти(е у вазду)у праве боље него што су. Зашто се људи праве већи и бољи него што су Зато што су у истини негда били већи и бољи него што су сада, па и) тамно сећа$е о томе нагони да се величају и уздижу, ма на коноп(у што га сами демон затеже и опушта. -д сви) ствари које се могу учинити и научити смире$е је најтежа наука за човека. Зато је *оспод !сус изразио науку о смире$у јасно прејасно као сун(е, како речју тако и примером, да нико никад не би могао посум$ати у неизмерну и неизбежну важност смире$а у делу спасе$а човека. Зато се и јавио у телу људском, које је дошло даму као казна после гре)овнога пада. -букао се у дебелу и грубу одећу осу3еника безгрешни *оспод и =вора( прозрачни) и светлосни) )ерувима : није ли само то јасна и довољна лек(ија о смире$у грешни) људи Но ту исту лек(ију *оспод је поновио тиме што се родио не у (арском двору него у овчарској пећини' и тиме што се дружио са презреним грешни(има и сиромасима' и тиме што је прао ноге Својим учени(има' и тиме што је драговољно примио на Себе сва страда$а испивши најзад и најгорчу чашу у мукама на 2рсту. +а ипак људи су најтеже с)ватали и најнерадије усвајали очигледну лек(ију о смире$у. >ак и сами учени(и /ристови, који су посвакодневно гледали кротког и смиреног *оспода, нису могли разумети ;егову кротост нити усвојити ;егову смиреност. ;и)ова занетост самим собом и брига о $и)овој сопственој части, слави и награди, испољавала се чак и у страшним трену(има када је она најма$е смела доћи до израза. Но она је долазила до израза и у тим тренут(има по попуште$у %ожјем, да би се пред вековима и покоље$има очитовала сва слабост, сва гре)овна палост, раслабљеност и ништавност човечје природе. =ако например када је *оспод изрекао страшну реч о богаташима лаке је камили прои кроз иглене уи него ли богатоме уи у 3арст$о <о'је +етар поставља *осподу пита$е личне награде ученика та е "акле бити нама 6#ат. 74, BE9 &ругом приликом опет када је *оспод изрекао учени(има предсказа$е о издаји, о муче$у и убиству Сина %ожјег, учени(и су продужили пут за ;им препирући се мећу собом ко је нај$еи. +ознавши мисли и чујући тајне разговоре $и)ове /ристос је том приликом узео једно дете, ставио га ме3у $и) и загрливши га укорео дететом препираче о првенство 6#к. 4. C7:CE9. -пет тако приликом Свог послед$ег путова$а у Јерусалим када је *оспод још ис(рпније говорио о Своме страда$у предсказујући да ће Син >овечји бити предан незнабош(има, и наругае му се, и бие га, и попу$ае га, и убие га, и треи "ан устае : у том свечаном и страшном тренутку, дакле, када *оспод Славе предсказује Своје крај$е пониже$е, змија гордости опет диже своју главу и покреће двоји(у од први) ученика на такво заискива$е какво личи више на руга$е часноме и страшноме страда$у *оспод$ем. - овом послед$ем случају говори данаш$е јеван3еље. 5 време оно узе$и #сус "$анаестори3у поче им кази$ати та е му се "ого"ити. -во није прво, ни друго, но послед$е предсказа$е Спаситељево о ;еговом скором мучеништву. !дући из *алилеје за Јерусалим, да се више у смртном телу не врати истим путем у немоћном телу људском, *оспод понавља Својим учени(има оно што им је већ више пута говорио. Зашто им ту исту ствар толико понавља Зато да би код $и) ишчупао и послед$у кли(у гордости, коју је -н у $има још увек видео и која се баш и овом приликом показала. &аље и зато да им ови страшни дога3аји не би дошли изненадно и сасвим и) разочарали и сваку наду у ср(има $и)овим убили. -вако, ;егова јасна видовитост у предсказа$у свега што ће се збити светлиће им као тајанствена и чудна луча и осветљавати и загревати душе $и)ове онда када наступе ти мрачни трену(и привремене победе грешника над +раведником. Најзад још и зато да би и $и)
припремио за $и)ово страда$е и $и)ов крст, јер ка" се о$ако ра"и о" сиро$а "р$ета, та е бити о" су*а 6Fк. BC, B79 # ако мене изгнае и $ас е изгнати, рекао је *оспод 6Јов. 7J, B89. -н иде први на страда$е, -н даје пример свима. На овом послед$ем путова$у за Јерусалим *оспод је то изрекао учени(има Својим не само речима него и симболички. Јер код јеван3елиста #арка налази се пред данаш$им јеван3ељем ова чудна напомена а ка" и)а*у у ;ерусалим, #сус и)ае пре" 4има, а они се чу)а*у, и за 4им и)а*у са стра*ом. !згледа да је -н преко обичаја био измакао напред испред $и), да им тиме покаже како Своје драговољно )ита$е на страда$е и покорност вољи -чевој тако и Своје првенство у страда$у. ! учени(и треба, дакле, да следују божанском +рвен(у у страда$у, и да драговољно, као -н, по)итају своме мученичком крају. учени(и се чу)а*у, јер не разумева)у пониже$е и смрт -нога који се толико пута показао на $и)ове очи моћнији од људи, од природе и од легиона демона. ! и3а)у за ;им са стра)ом, јер и ако не разумева)у ипак предосећа)у да ће се морати збити све оно страшно и непојамно, о чему им је -н говорио, толико пута говорио. I$о узлазимо у ;ерусалим, и син чо$ечји бие пре"ан гла$арима с$етеничким и к4и'е$ни3има, и осу"ие га на смрт, и пре"ае га незнабо3има7 и наругае му се, и бие га, и попу$ае га, и убие га, и треи "ан устае. Све ово збило се од речи до речи, и тачка по тачку, само на неколико дана до(није. -вакво тачно предсказа$е могао је дати само -нај, пред чијим очима нема завесе изме3у садаш$ости и будућности, -нај који види оно што ће се догодити исто онако јасно као и оно што се већ дога3а. 5звишен над сти)ијама природним *оспод !сус био је узвишен над временима. &ога3аји сви) времена били су пред ;им откривени као обичном гледао(у оно што бива на ули(и. -н који је могао видети сву прошлост жене Самарјанке и сву будућност света до краја времена, могао је и лако и јасно видети шта ће се с ;им самим догодити у размаку неколико дана од овога дана када је послед$и пут узлазио са Својим учени(има уз брда Јудејска ка Јерусалиму. &ок су учени(и очекивали од ;ега све већа и већа чуда и све већу и већу славу на свој људски начин, дотле је -н Себе гледао усред многољудне гомиле везана, поругана, попљувана, искрвављена и на 2рст распета. +ред послед$е и највеће чудо -н је морао постати сметлите с$ета и попљувана играчка најгаднији) грешника у свету. +ре уздиза$а у небо -н се морао спустити далеко испод земље, испод гроба, до у дно да. +ре уласка у небесну славу и заузима$а престола Судије неба и земље -н је морао проћи кроз шибу и срам. Не може зрно пшенично родити род многи ако паднувши на земљу не умре 6Јов. 7B, BO9. %ез страда$а нема васкрсе$а, без пониже$а нема узвише$а. 2роз три пуне године -н је то објаш$авао Својим учени(има и ево пред сам растанак с $има показало се да *а нису разумели. Јер ево с каквим иска$ем излазе пред ;ега двоји(а од први) апостола. # пре" 4ега "о)ое ;ако$ и ;о$ан, сино$и Зе$е"еје$и го$ореи учитеу0 *оемо "а нам учини то те замолимо. он им рече та *оете "а $ам учиним9 они му рекое "ај нам "а се"немо је"ан с "есне стране теби а "руги с ле$е у сла$и т$ојој. Dто какве мисли и жеље испу$ава)у ове ученике на самом предвечерју велике трагедије $и)овог 5читеља0 Dто како је отврдла и огрубела људска природа коју је *оспод !с(елитељ тежио да облагороди и обоготвори0 +осле толиког ;еговог силног наглашава$а да ће пр$и бити после"4и а после"4и ир$и7 после толико понављаног уче$а о избегава$у светске славе и првенства' после толико пута примером показаног смирива$а пред вољом %ожјом' и најзад после страшног предсказа$а Свога крај$ег униже$а и незаслуженог страда$а, : ова двоји(а ученика, и то двоји(а од први), усу3ују се искати од *оспода своју личну награду и своју личну славу0 *ле, они се не задржавају мислима својим на предсказаним мукама *оспода него само на предсказаној слави ;еговој. -ни за)тевају за себе лавовски део те славе један од $и) да седне с десне а други с леве стране (арствујућег *оспода0 2акви су то пријатељи које не муче пре свега предстојеће муке $и)овог пријатеља Hи сте пријатеи моји 6Јов. 7J, 7O9, рекао је *оспод $има. они се сада немарно односе према мукама ;еговим и за)тевају свој део, и то врло крупан део, оне славе коју -н има
тек да стекне пониже$ем, знојем, крвљу, муком и болом. -ни не нуде своје учешће у страда$има ;еговим но само у слави ;еговој. ли нашто оптуживати ову двоји(у браће *ле, све се ово збило, да би се открила дубока развраћеност природе људске. Јаковљево и Јованово иска$е славе, без мука, јесте иска$е сви) дамови) потомака : увек исто иска$е славе без мука. 2ад год је *оспод говорио о Својој будућој слави стално је наглашавао и муке пред)одеће тој слави. Но апостоли ;егови, као и сви други људи, желели су некако прескочити муке и ускочити у славу. Lудима непосвећеним у тајну /ристовог страда$а ни до дан данас некако није јасна веза изме3у страда$а и живота, изме3у муке и славе. -ни би увек некако )тели да одвоје живот и славу од страда$а и муке, и оно прво да благослове и усвоје а ово друго да прокуну и одба(е. =о исто су покушали у овом случају Јаков и Јован. ! овим својим покушајем они нису испољили само своју личну слабост но слабост човечјег рода уопште. *оспод је баш и желео, да ниједна слабост ;егови) ученика не остане неоткривена због опште користи (елог човечјег рода, коме је -н и дошао као Fекар и !сточник Здравља. 2роз апостоле је откривена слабост' на апостолима показан је метод /ристовог лече$а' на апостолима најзад објављено је и /ристово здравље и сила. -вом приликом *оспод је поново изнео пред ученике Своје слику страда$а Свога и слику славе Своје. За синове Зеведејеве то је било искуше$е коме су они подлегли. Наиме они су изабрали славу а одба(или страда$е. *оспод је )тео да ис(еди и послед$у кап гноја из душе Своји) ученика пре него што се уздигне на 2рст. ;егове речи о страда$у и прославља$у дејствовале су као тежак притисак на душе ове двоји(е, и од тог притиска ис(едио се послед$и гној гордости из $и)ови) душа. =у ду)овну опера(ију *оспод је вршио над Својим најомиљенијим пријатељима ради здравља $и)овог и ради здравља нашег. &а нико од нас не помисли, да је већ ис(ељен од гре)овне раслабљености своје, ако се неко време уздржавао од зла, постио и чинио милости$у призивајући *оспода !суса у помоћ. *ле, ова два апостола су три године нераздвојно )одили с *осподом у телу, гледали у ;егово ли(е, слушали науку из ;егови) уста, посматрали ;егова чуда, с ;им јели и пили, па ипак на крају крајева показали су код себе још неизлечене ране сујете, и самољубља, и земног телесног мудрова$а, и ду)овног непоима$а. -ни су још увек мислили не по )ришћански него по јеврејски, тј. увек су још веровали у земаљско (арство #есије, у ;егову земаљску победу над непријатељима и у ;егову светску славу и моћ, сличну слави и моћи &авида и Соломона. -, )ришћанине, помисли и забрини се како ћеш ти излечити себе од ови) рана и како ћеш достићи савршенство смире$а и покорности вољи %ожјој кад ова два дивна брата нису могли то постићи ни кроз три године дана у непрекидном личном опште$у са Aивим *осподом -ни су то постигли до(није када је ог$ени &у) %ожји сишао у ср(а $и)ова и разгорео и) љубављу према /ристу. =ада они нису жудели за славом мимо страда$а него су са стидом од своје раније сујете учествовали свим бићем у мукама *оспода свога прикивајући драговољно ср(а своја на крст +р ијатеља свога. Но ослушнимо шта *оспод одговара овим учени(има на $и)ову молбу а #сус им рече не знате та итете мо'ете ли пити чау коју ја пијем, и крстити се крте4ем којим се ја крстим9 они му рекое мо'емо. #сус им рече чау "акле коју ја пијем испиете, и крте4ем којим се ја крстим крстиете се7 али "а се"нете с "есне стране мени и с ле$е, не могу ја "ати него којима је угото$ено. 2ако је преблаг и кротак *оспод0 Сваки обичан смртни учитељ испунио би се гнева према таквим својим учени(има, и викнуо би идите од мене, јер сте неспособни за ду)овну науку0 =ри године вам говорим и објаш$авам, а ви још увек говорите као неразумни0 #е3утим *оспод им одговара јасно но ипак кротко и благо не знате та итете. =о јест ви не мислите ду)овно но телесно' и не тражите славу %ожју но славу своју. @и још нисте начисто ко сам Ја и какво је (арство #оје. @и #ене још сматрате #есијом само народа израиљског, и #оје (арство сматрате (арова$ем над тим народом. Зато се и усу3ујете тражити првенство у таквоме (арству. Но, гле, Ја сам #есија сви) народа, и Спаситељ живи) и мртви), и <ар једнога (арства невидљивог, у коме би сав човечји род представљао само један део истог. %езбројне ангелске војске радују се што се само могу назвати слугама у том (арству.
Сера1имима и )ерувимима у подножју престола %ожјег не пада ни на ум да ишту првенство у том (арству. +ослед$и у (арству #оме већи је и величанственији од највећи) и најславнији) (арева овога света. Не знате, дакле, шта иштете. 2ад би ви знали (арство #оје, ви не би мислили о своме рангу у $ему него једино о путу који води истоме о страда$у и мукама о којима вам Ја и говорим увек и увек кад год говорим о (арству. Зато да вас ја упитам о оном што је важније и корисније од ваши) сујетни) брига и жеља мо'ете ли пити чау коју ја пијем, и крстити се крте4ем којим се ја крстим0 *оспод овде мисли на чашу смрти и на крште$е крвљу, тј. мучеништвом. -во је треће крште$е' прво је Јованово крште$е водом, друго је /ристово : водом и ду)ом, а само некима даје се крште$е крвљу, тј. мученички вена(. Несум$иво да је крште$е крвљу скопчано с највећом жртвом, али и с највећом славом. -вим крште$ем имали су се крстити и апостоли /ристови. Зато *оспод и управља главну паж$у ученика на предстојеће им мучеништво. Јер ништа нема страшније ни душегубније него покле(нути у мукама и одрећи се /риста. =ек што је Јуда намирисао пониже$е и страда$е свога 5читеља, он се -вога одрекао, и тиме погубио себе заувек. Јер и он је узалуд очекивао за(аре$е /риста у Јерусалиму, а с тиме и своју славу и добит, па кад је осетио да ће место круне /ристос пре понети трнов вена(, он се измакао и удружио са онима који су изгледали богатији и славнији у овом свету од Спаситеља. На пита$е /ристово Јаков и Јован без оклева$а одговарају мо'емо. -вај одговор доказује ипак, да је љубав $и)ова према *осподу била велика. Несум$иво да је и ово страшно пита$е /ристово о чаши и крште$у ути(ало на ову браћу, као горак лек на болесника, да се убрзо отрезне и да се убрзо застиде своји) мисли о слави онда када је требало мислити о страда$у. Недостижно вешт у рукова$у душама људским *оспод је тако рећи тренутно обрнуо душе Јакова и Јована упутивши и) од чеж$е за славом на припрема$е за муке и смрт. 2ако дивна и узвишена поука и за све нас )ришћане0 2ад год се ми уображе$ем дижемо у бесмртно (арство /ристово и лутамо мислима по $ему тражећи у $ему своје место и свој ранг, *оспод нам упућује оно исто пита$е које је упутио синовима Зеведејевим, наиме можете ли пити чашу #оју и крстити се крште$ем #ојим -н нас увек трезни и упућује да бринемо не о граду небесном у који још нисмо стигли него о путу који још стоји непре3ен изме3у нас и тога града. +рво се морају чесно издржати све муке, па онда се тек улази у славу. Залуд сви наши снови о слави, ако нас неприправљене нападну муке и ми се одречемо *оспода. =ада нас чека срам место славе, и вечна пагуба место живота. %лажени су сви они изме3у нас који на пита$е /ристово, да ли могу испити чашу муке за ;ега, стоје у сваком часу готови с одговором *осподе, можемо0 о томе ко ће сести с десне стране ;егове а ко с леве није важно за нас да знамо. Смирени *оспод говори то не могу ја "ати. =ек кад васкрсне и вазнесе се -н ће као %ог бити Судија живим и мртвим. Сада пак док је још у смртном и непрослављеном телу, у скромном положају слуге (елога света' и сада када тек стоји пред главном пробом Свога смире$а и Своје савршене покорности вољи -чевој, пред ужасима пониже$а и страда$а, -н не ће да опредељује и распоре3ује места и части у Своме будућем (арству. 2ао човек -н неће да отима од Себе оно што ;ему припада као %огу. =ек кад је испио Своју горку чашу и крстио се крвавим крште$ем, пред самим Својим издисајем на 2рсту, -н се усудио обећати "ај покајаном разбојнику. &а би таквим Својим држа$ем научио људе смире$у, и увек само смире$у, без кога би (ела зграда спасе$а била сагра3ена без темеља. !зјава *оспод$а не могу ја "ати не може се никако тумачити у том смислу као да је Син %ожји нижи од -(а по божанству у (арству небеском, како су је неки јерети(и тумачили. Јер -нај који је рекао ја и ота3 је"но смо 6Јов. 78, C89 није могао Себе опори(ати. "ечи не могу ја "ати, могу се правилно протумачити само кад се тумаче по времену а не по вечности. 5 времену и у Своме пониженом чину телесног човека, и то још у тренутку пред највеће Своје пониже$е *оспод !сус, по Својој доброј вољи и ради наше поуке и нашег спасе$а, није )тео притежавати сва она права и сву ону моћ коју је после, као васкрсли и прослављени *оспод +обедила( објавио. =ек кад је васкрсао, кад се прославио телесно, и кад је
победио Сатану, свет и смрт, *оспод је објавио Својим учени(има "а"е ми се с$ака $ласт на небу и на земи 6#ат. BK, 7K9. Но (елом овом тумаче$у мора се додати још нешто што показује премудру и свевидовиту обазривост *оспода у домостроју људскога спасе$а. -н )оће да покаже да у %ога нема пристрашћа, нема ли(епријатија, јер <ог не гле"а ко је ко 6"им. B, 779. /оће *оспод да каже да апостоли не треба да буду толико самоуверени у своје спасе$е и прославља$е само због тога што су се назвали ;еговим апостолима. Јер и мећу самим апостолима може се наћи неко ко ће пропасти. <арство је уготовано свима онима који се у овом животу покажу достојни (арства, без икаква обзира на зва$е и на спољаш$у приближеност /ристу, или на какву сродничку везу с ;им по телу, какву су имала ова два брата, Јаков и Јован. Смире$е до самопрезре$а и страда$е до смрти : то су две лек(ије које *оспод )оће да усади у ср(а Своји) ученика почупавши из $и) коров гордости, самом$е$а, самопре(е$ива$а и сујете. # чу$и то "есетори3а почее се ср"ити на ;ако$а и ;о$ана. Срд$а десетори(е на ону двоји(у није долазила због $и)овог ду)овнијег и узвишенијег поима$а (арства /ристовог од поима$а Јаковљева и Јованова него из просте људске зависти. Јер зар би се дало и замислити да је Јуда издајник имао узвишенији појам о /ристу и /ристовом (арству него ли Јаков и Јован Зашто Јаков и Јован да уздижу себе над нама осталим =о је било притајено пита$е, то и главна побуда срд$е и протеста десетори(е против двоји(е. Својом завидљивом срд$ом десетори(а апостола и не)отично су се показали једномишљени(и са Јаковом и Јованом у поима$у, односно непоима$у, ду)овног (арства /ристовог и /ристове небеске славе. Но познато је, да *оспод !сус није бирао најмудрије од мудри) овога света за своје ученике него, напротив, готово најпростије од прости). -н је то намерно чинио, да би се и у томе показала сила и величина небесног Јунака. -н је изабрао најма$е, да од $и) направи највеће' изабрао је најпростије, да од $и) направи најмудрије, изабрао је најслабије, да од $и) направи најмоћније' изабрао је најпрезреније, да од $и) направи најславније. ! у томе тешком задатку *оспод је успео исто онако сјајно као у свему осталоме. ! у томе се показала не ма$а ;егова сила и чудотворство него и у стишава$у буре и умножава$у )леба. -ткривајући нам слабост ученика /ристови) богоду)новени јеван3елисти постижу тиме двојак (иљ прво, кроз то они откривају и наше сопствене слабости' и друго, показују величину силе /ристове и мудрост ;еговог метода у лече$у и спасава$у људи. Сада када су и остали) десет ученика пројавили своје непоима$е славе /ристове и у исто време своју неизлеченост од обичне земаљске завидљивости, *оспод искоришћује прилику да и) све једанпут више поучи смире$у. #сус приз$а$и и* рече им $и знате "а они који се сматрају "а $ла"ају наро"има госпо"аре на" 4има, и $еликаи 4и*о$и $ла"ају на" 4има. ли ме)у $ама "а не бу"е тако7 него који *ое "а бу"е $еи ме)у $ама, нека $ам слу'и. # који *ое "а бу"е пр$и ме)у $ама, нека бу"е с$има слуга. Dво новог поретка ствари0 Dво новог друштвеног устава, непознатог и нечувеног у паганском свету пре /риста0 #е3у незнабош(има господари су господарили силом и великаши владали ауторитетом своје власти, или порекла, или богатства. -ни су господарили и владали, а остали сви $има се покоравали из стра)а и служили са трепетом. -ни су се сматрали првим и старијим и узвишенијим и бољим зато само што су се положајем, и влашћу и чашћу уздизали над осталим људима. +оложај и сила и богатство били су мерилом првенства ме3у људима. =о мерило *оспод !сус одба(ује и установљава служе$е као мерило првенства ме3у Својим верним. Није први онај кога на узвише$у највише људски) очију виде но онај кога највише срда(а људски) по добру осећају. 2руна не даје првенства сама по себи нити богатство и сила дају старешинство у )ришћанском друштву. Зва$а и положаји празне су 1орме, ако нису испу$ени корисном службом људима у име /ристово. Сви спољаш$и зна(и и симболи првенства представљају само шаренило за гледа$е, ако првенство није заслужено службом и правдано службом. 2о се силом држи на вр)у, држаће се за мало, а кад падне само ће се на дну моћи задржати. 2о богатством искупљује своје старешинство, примаће почасти са језика
људског и из руку људски), но заједно с тим и презре$е из срда(а људски). 2о силом стоји узвишен над људима, стојаће над вулканом мрж$е и зависти, док се вулкан не провали и он у $ему не пропадне. ли ме)у $ама "а не бу"е тако, заповеда *оспод. Јер такав поредак није од добра него од светлости' а ви сте синови светлости. #е3у вама нека (арује првенство љубави и нека влада старешинство љубави. -нај изме3у вас ко највише служи браћи својој из љубави тај је први у очима %ожјим, и $егово је првенство трајно и у овом и у оном свету. Смрт нема власти над љубављу нити над тековинама љубави. 2о љубављу стекне првенство у овоме животу, тај ће га задржати и у оном' и неће му се одузети него ће се још увећати и потврдити потврдом која не гине. 2о иоле зна колико је зла свету донела, и дан данас доноси, борба о првенство, тај ће с)ватити како је благотворна ова наука /ристова. ;ом се уноси највећи и најблагословенији преврат у друштво људско од када друштво људско постоји. 5дубите се само у мисао, како би било људима, кад би се равнали и врстали по величини службе и љубави наместо што се равнају и врстају по сили, богатству, раскоши и спољаш$ем зна$у -, колико би и колико они) који се сматрају послед$им постали првим0 - каква би радост завладала ср(има људским, и какав ред и мир и )армонија0 Свак би се утркивао да послужи другима место да завлада над другима. Свак би пожурио да да и помогне место да отме и одмогне. Свако ср(е било би испу$ено радошћу и светлошћу место злурадости и таме. =ада би 3аво са свећом тражио по свету безбожника, и не би га нашао. Јер где љубав (арује, ту је %ог видан и јасан за свакога. да ова наука није утопија и неостварљива са$арија, показују /ристове завршне речи у данаш$ем јеван3ељу јер син чо$ечји није "оао "а му слу'е него "а слу'и, и "а "а"е "уу с$оју у откуп за многе. *оспод наш није дао људима ниједну заповест коју -н сам није до савршенства испунио, и тако оставио пример за углед свима. Заповест о служби људима *оспод је испунио (елим животом својим на земљи, не, него чак и начином доласка Свога на земљу, па Својом смрћу, па најзад Својом несусталом човекољубивом делатношћу за људски род кроз &у)а Светога после Своје смрти и Свога преславног васкресе$а. Својом смрћу -н је дао живот у откуп за многе. -н не каже за с$е него за многе, што значи, да ;егову љубав неки неће при)ватити нити ;егово жртвова$е о(енити. ;егова служба из љубави иде до страда$а и до смрти. Јер ко служи из љубави, а не по некој нужди, тај не преза ни од смрти. ! зато што /ристова служба људима није ограничена ни временом, ни страда$ем, ни смрћу, : зато она има карактер савршене откупне жртве. =аквом Својом службом *оспод је искупио људе од власти 3аволске, од гре)а и смрти. Но такву службу *оспод не би могао ни отпочети ни свршити без превеликог и ненадмашног смире$а Свога. %удући први од вечности -н је себе учинио послед$им, јавивши се у свету као слуга и роб, да би кроз службу људима дошао опет до Свог ненадмашног првенства и тиме показао људима пут ка истинитом првенству, ка благородном и трајном старешинству. Једни су људи примили к ср(у овај пример Сина %ожјега, и по ;еговом примеру а у ;егово име потпуно се предали служби људима из љубави, а други су презрели ;егов пример и ;егову науку. ?та је било са првима а шта са другима - томе нас учи историја /ристови) апостола. Јуда је одба(ио и науку и пример /ристов и завршио је овај живот срамно и стидно, обесивши се, а остали) једанаест који примише к ср(у речи данаш$ег јеван3еља о смире$у и по3оше подражавати 5читељев пример службе из љубави прославише се и на земљи и на небу, и у времену и у вечности. 2ао Јуда прошли су и сви они који су одба(или науку и пример /ристов' а као остали) једанаест апостола прошли су и сви они који спасоносну науку усвојише и ненадмашни пример подражаваше. /иљаде Јуда однеговала је земаљска историја човечанства, но и )иљаде )иљада православни) и верни) ученика и следбеника *оспода нашег и Спаса !суса /риста. ! као што је *оспод победио на крају Своје кратковремене земаљске историје, тако ће -н победити и на крају (елокупне и дуготрајне историје света. @ојска спасени) и прослављени) следбеника ;егови) биће несрав$иво већа од војске ;егови) противника а 3аволски) пријатеља и богоборника. -, да би се и ми нашли у војс(и спасени) и прослављени)0 -, да би се и на нас
смиловао *оспод !сус у послед$и дан, када сун(е земаљско једном зажмури, да никад више не прогледа0 Сладосни и животворни, *осподе, опрости нам гре)е наше пре тога дана0 +резри сва наша дела као нечиста и ништавна и спаси нас само по =војој неизмерној милости, по којој си и дошао на земљу да нас недостојне спасеш. =еби нека је слава, *осподе @елики и &ивни, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек кроза све време и сву вечност. мин. ВЕ(@E@ ПОСТ - НЕДЕЉА ;ЕСТА Јеванђеље о ра)$еле4у ста$а у #рисуству Пастира
;о$. 12, 1-18. Зач. G1. 2о доноси радост дому једном &обар гост. 2о доноси још већу радост дому једном +ријатељ дома. 2о доноси највећу радост дому једном &омаћин дома када до3е после дужег одсуства. %лаго рукама које при)ватише /риста *оспода као доброг госта, и угостише *а0 %лаго устима која *а поздравише као пријатеља0 %лаго душама које #у се поклонише с по)валном песмом као домаћину0 ли неки *а не познаше и не примише, нити као госта, нити као пријатеља, нити као домаћина, него својим рукама дигоше камен на ;ега, и својим смртним душама припремише смрт телу ;еговом. =акво је божанско својство *оспода !суса, да где год се -н појавио, %ог у човечјем телу, људи су се делили надесно и налево од ;ега, као што ће се поделити при ;еговој појави послед$ега дана земаљске историје. ! дан данас кад се поведе разговор у световном друштву о *осподу !сусу, људи се деле надесно и налево. 2ако ли је тек оштра морала бити та деоба у дане ;еговог телесног живота на земљи0 &анаш$е јеван3еље описује два случаја такве оштре подељености мећу људима у односу према *осподу нашем. 5 првом случају, на вечери у селу @итанији, присутни су се били тако поделили, да су на једној страни били апостоли, васкрсли Fазар и $егове сестре, #арта и #арија, које су гостиле *оспода, а на другој Јуда издајник, који је протествовао што је #арија излевала мирисно уље на главу *оспода. 5 другом случају, на једној страни био је народ који је свечано дочекивао *оспода при уласку #у у Јерусалим, а на другој 1арисеји, к$ижевни(и и првосвештени(и, који су се саветовали да убију не само /риста но и ;еговог пријатеља Fазара. а ест "ана пре пас*е "о)е #сус у Hитанију г"е бее Лазар то умре, кога $аскресе о" мрт$и*. *де је био *оспод пре тога !з прет)одног јеван3еља види се да се -н одма) по васкрсе$у Fазара удаљио близу пусти$е у неки град Је1рем. удаљио се из просте осторожности да *а старешине јеврејске не у)вате и не убију. Јер васкрсе$е Fазара узбунило је ове безумне старешине више од свију други) чуда ;егови). @иди се да је овај Fазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многобројне посете дому $егову како у време $егове смрти тако и по васкрсе$у. Многи о" ;у"еја3а бе*у "оли к Марти и Марији "а и* тее за братом 4и*о$им 6Јов. 77, 749' и многи 4ега ра"и и)а*у да виде чудо сотворено на $ему *осподом 67B, 779. +а како још није било дошло ;егово време, *оспод се повукао даље од Јерусалима и склонио од злоковарни) непријатеља Своји). ! ово је -н учинио ради нас. +рво зато, да се ;егова смрт не би десила у тајности него пред стотинама )иљада сведока, који су се о +ас)и сабирали у Јерусалим' да би тако (ео свет знао да је -н несум$иво умро, те да би после било очигледно и несум$иво чудо ;еговог васкрсе$а. &руго зато, да нас научи савршеној покорности вољи %ожјој, те да и ми не јуримо у смрт пошто пото, по нашим сопственим саображе$има, него да испитујемо вољу %ожју и да будемо готови пострадати онога часа који нам се открије. Јер ако се потпуно предамо вољи %ожјој ни "лака с гла$е наше неће погинути
6Fк. B7. 7K9, и све ће нам се десити у оно време у које треба да се деси, а не пре и не после. ко смо достојни да умремо мученичком смрћу за /риста *оспода, и ако смо при том потпун(е покорни вољи %ожјој иштући при том славу %ожју а не нашу, онда ће наша мученичка смрт доћи у време и на начин како је то најкорисније и за нас и за наше ближ$е. Не треба, дакле, мислити, да је *оспод !сус избегавао смрт скла$ајући се испред Своји) Rелата -н је није избегавао него само одлагао до онога часа који је -(ем ;еговим био одре3ен, до онога часа када ће смрт ;егова донети највише користи свету. да *оспод није имао стра)а од страда$а и смрти јасно је из Јеван3еља као светлост сун(а. =ако једном је -н прори(ао Своје страда$е и смрт, кад га је +етар почео одговарати од такви) мисли с уверава$ем да му се то неће десити, *оспод је запретио +етру и рекао страшне речи и"и о" мене, &атано, јер ти не мисли то је <о'је него то је у"ско 6#к. K, CBICC90 На шест дана пред +ас)у *оспод се опет вратио у @итанију, где је живео ;егов пријате Fазар, кога је -н васкрсао из мртви). =у је за ;ега била спремљена вечера. # он"е му згото$ие $ечеру, и Марта слу'ае, а и Лазар се)ае с 4им за трпезом. Јеван3елист Јован прећуткује дом где је била та вечера. #огло би се мислити на први поглед да је то било у дому самога Fазара. Но према јеван3елистима #атеју 6BH, H9 и #арку 67O, C9 изгледа јасно, да је вечера била у дому Симона губавога, пошто се код та два јеван3елиста описује истоветан дога3ај као и код Јована. !наче би се морало претпоставити да се тај истоветни дога3ај десио два пута у @итанији, и то у врло кратком размаку времена једном у дому Fазаревом а други пут у дому Симона губавог, што је ма$е вероватно. -вај Симон указивао је своје гостопримство *осподу несум$иво из разлога што је *осподом био ис(ељен од губе. Јер се не да ни замислити, с обзиром на страшну строгост #ојсејевог закона, да би један губав човек прире3ивао вечере и позивао толике госте, када ни најближи $егови сродни(и нису смели имати с $им никаква додира. и Лазар се)ае с 4им за трпезом. Јеван3елист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност Fазарева васкрсе$а. @аскрсли мртва( живео је својим обичним животом телесни) људи кретао се, ишао у госте, јео и пио. -н није био једна тренутна сенка, која се неком опсеном појавила пред људима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав је био пре своје смрти и болести. *оспод га је васкрснуо и удаљио се из @итаније у град Је1рем на неколико дана. ! у присуству и у одсуству /ристовом васкрсли Fазар подједнако је био жив човек' да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож Fазар само у присуству и под MсугестијомN /ристовом појављивао људима као жив. Сада пак када се *оспод поново вратио у @итанију, ево Fазар седи с ;им за трпезом и гостује у свога суседа : а можда и сродника : Симона. 2ако диван призор0 *оспод седи за вечером са два човека којима је -н дао више него што им сва васиона може дати једнога је подигао из мртви) а другога је ис(елио од губе. Једноме је тело трулело од гроба а другоме од губе. -н је Својом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравље. ! сада, пред сам Свој полазак на часни крст, -н се скла$а код $и) и налази у $има благодарне пријатеље. -, кад би сви ми знали колико нас /ристос сваки дан спасава од трулежи ове земље и губе овога страсног живота, ми би *а непрестано гостили у ср(у своме, и не би *а пуштали да оде испод крова наше душе0 Марија узе$и литру пра$ога нар"о$а много3еног мира помаза ноге #сусо$е, и отре косом с$ојом ноге 4его$е, а куа се напуни мириса о" мира. +рва два јеван3елиста пишу, да је жена просула миро на /ристову главу, при чему свети #арко још додаје разби$и склени3у леваше му на главу. Најскупо(енија мира држана су у добро залемљеним и тврдо запечаћеним склени(ама. Aена је разбила грлић од стаклета, па је онда излевала миро најпре по ;еговој глави па онда : у знак неизмерног поштова$а према ;ему и своје сопствене смирености : и по ногама. -на се није трудила да лагано отвори стакло него га је разбила још и зато што је имала намеру да све миро, без остатка, излије на *оспода. ! тако, док је #арта служила по кући и око трпезе као и увек, дотле је #арија на свој начин одавала пошту чудотворном 5читељу. &ве ро3ене сестре изражавале су своје поштова$е према *осподу на два разна начина. &ругом
једном приликом кад је опет #арта служила а #арија седела крај ногу /ристови) и слушала ;егове свете речи, *оспод је одао већу по)валу #арији но #арти рекавши Марија је "обри "ијел изабрала 6Fк. 78, OB9 )отећи тиме да истакне претежну важност ду)овне ревности над телесном ревношћу. Сада пак #арија је набавила скупо(ено нардово миро и, по источноме обичају, левала га по глави и по ногама -нога који је Својом надприродном чистотом омивао и миросавао $ену душу. +ри овоме дога3ају присутни су се поделили у осећају, сви су ћутали и ћута$ем одобравали поступак #аријин, но један само од $и) нити је ћутао нити је тај поступак одобравао. Dво како јеван3елист, који је и сам био присутан ту, описује негодова$е тога једнога он"а рече је"ан о" ученика 4его$и*, ;у"а &имоно$ #скариотски, који га намера$ае из"ати зато се о$о миро не про"а"е за триста гроа и не "а"е сиромасима9 о$о не рече то се старае за сирома*е него то бее лопо$, и имае ко$че'и, и носае то метае у 4. +рема првој двоји(и јеван3елиста није сам Јуда негодовао него и остали учени(и 6#атеј9 или још неки од присутни) 6#арко9. &а су још неки негодовали, било тајно у души било полугласно, јасно је и из одговора /ристовог у данаш$ем јеван3ељу не "ирајте у 4у .... јер сирома*е с$аг"а имате са собом а мене немате. *оспод, дакле, одговара у множини. Но ма колико $и) да је негодовало и ма како да је опажљиво било $и)ово негодова$е, главно је да је Јуда најљуће, најгласније и најизразитије негодовао. Зашто јеван3елист Јован споми$е само $ега ! то још га нарочито бележи са пуним именом, и са ознаком издајника &а га читао(и не би помешали са другим Јудом апостолом. Јуда протествује, дакле, зашто се оно скупо(ено миро изли бадава а не продаде, и нова( не раздели сиромасима. -н означава и високу (ену тога мирисног уља триста пе4аза, или триста гроша. =о је заиста висока (ена једне скени(е мира' то износи неколико златни) дуката. Но то баш показује превисоко стра)опоштова$е које је #арија имала према *осподу !сусу. 2о зна колико је времена она штедела док је заштедела толики нова(, да га одједном утроши, и тиме овековечи један тренутак времена Јуду је дубоко заболело то што ти) неколико златни) дуката нису звекнули у $егов ковчежић. Јеван3елист отворено каже да он бее лопо$. Наравно, да је *оспод то знао, тј. знао је, да Јуда подкрада ковчежић, у који су сабиране добровољне жртве за издржава$е сирома)а. Но и ако је то *оспод знао, -н никад није )тео изобличити Јуду за кра3у, можда зато што је -н дубоко презирао нова(, те није )тео о томе уопште да говори, а можда и зато што је чекао час, па да у једној речи каже о Јуди све што се могло казати. Dво те страшне речи, коју *оспод рече о Јуди пред учени(има Својим е изабра* ли ја $ас "$анаестори3у, и је"ан је о" $ас )а$о 6Јов. H, E8IE79 Нашто, дакле, називати Јуду само лоповом, кад је он заслужио да се назове 3аволом На $егово негодова$е ево шта *оспод одговара е "ирајте је7 она је то сачу$ала за "ан мога погреба. ;ер сирома*е с$аг"а имате са собом а мене немате с$аг"а.-, да дивна и дирљива одговора0 -на иста уста која су изрекла милости *оу а не 'рт$е, и која су казала богатоме младићу про"ај с$е то има и раз"ај сиромасима : та иста уста сада оправдавају #арији због просипа$а скупо(еног мира. Није ли ту каква противречност Не, никако' јер не 'и$и чо$ек само о *лебу, и јер и ово дело #аријино јесте колико жртва толико и милост, и то милост према највећем Сирома)у који је икада )одио по овој земљи. Јер није толико сирома) онај ко је одувек био сирома) и чији су 3едови и пра3едови били сиромаси, али је прави сирома) један (ар кад се изједначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за <ара над (аревима који је од постанка (аровао над бесмртним војскама ангелским, па је из човекољубља учинио се човеком родивши се у пећини и поставши слуга свима @олови и ов(е позајмили су #у своју шталу као новоро3еном младен(у, а по смрти ко ће #у пристојно помазати мртво тело ;егово, бар онолико колико је то обичај и са сиромасима кад умру Dво ко : #арија. 2ао &у)ом научена она унапред свршава овај чин помаза$а тела /ристовога припремајући га тако за погреб. За $у, ово је тајна вечера, на којој она свршава једну тајну не над живим него над мртвим *осподом. 2ао да је знала, да ће моћни >удотвора( који је $еног брата повратио ме3у живе и губавог домаћина вечере ме3у здраве кроз два три дана пасти у руке злочина(а који ће га злочиначком смрћу
уморити. Зато : не дирајте у $у' пустите је нека врши погребни обред нада #ном. сирома)е ћете свагда имати са собом, па се старајте да на $има испуните заповест #оју о милоср3у. ?то учините сиромасима, учинили сте #ени' но исто тако што учинисте #ени, учинили сте сиромасима. -но што #ени учинисте Ја ћу троструко вратити и вама и сиромасима вашим. Још је *оспод рекао заиста $ам ка'ем г"е се го" успропо$е"а је$ан)ее о$о по с$ему с$ету, казае се и то за спомен 4езин 6#к. 7O, 49. @идите ли како наш (арствени *оспод (арски награ3ује учи$ену #у услугу0 -н награ3ује љубав стоструком љубављу, и потрошени) триста гроша, за којима је Јуда толико жалио, -н отплаћује #арији бесмртном славом. За триста гроша, које би крадљиви Јуда сакрио у мрак заједно са именом #аријиним, #арија је купила неисплативи бисер, наиме једну корисну поуку милионима и милијардама )ришћана, поуку о том како *оспод (арски плаћа онима који ;ему служе. Fазуме"е пак многи наро" из ;у"еје "а је ( о н9 он"е и "о)ое не само #суса ра"и него и "а $и"е Лазара кога по"и'е из мрт$и*. пр$ос$етени3и се "ого$орие "а и Лазара убију, јер многи 4ега ра"и и)а*у из ;у"еје и $еро$а*у у #суса. Dво опет људи подељени) од силе /ристове0 Једни иду да виде чудотвор(а, и Fазара, чудо >удотворчево' а други се договарају да убију обоји(у, не само /риста него и Fазара. Зашто Fазара &а би тако уништили и живог сведока чудотворства /ристовог. Но зашто се онда нису договорили да побију и све остале људе, жене и де(у, на којима је *оспод показао Своју божанску моћ, : све слепе који су прогледали, и глуве који су прочули, и неме који су проговорили, и сумасшедше који су се уразумели, и мртве који су васкрснули, и губаве који су очишћени, и узете који су ис(ељени, и раслабљене, )роме, бесне, и остале и остале, који су чудом оздрављени Сведо(и /ристове чудотворне моћи постојали су по градовима и селима на све стране земље израиљске. Зашто се првосвештени(и не договорише, да све $и) побију, него само Fазара Не зато што су се ови зли људи бојали крви и што су жалили људе него само зато што је то било неизводљиво и по $и) саме опасно. Fазара су нарочито )тели убити зато што је $егово васкрсе$е изазвало, изгледа, веће узбу3е$е по Јудеји него ма које друго чудо Спаситељево' па онда и зато што је многи народ врвео да види Fазара и видевши га почео веровати у *оспода !суса' а можда још и зато што је +ас)а била сасвим блиско, па су се бојали да сав народ који се о +ас)и сабира у Јерусалим не крене за @итанију да види оживелог мртва(а и не поверује у /риста. ! тако док је народ тражио спасе$а, дотле су се $егове ду)овне во3е трудиле да му заграде и спрече пут ка спасе$у. Но сав труд ови) злобни) во3а народни) против %ожјега дела остао је узалудан. ?то год су више они притискивали дело %ожје, то је оно више избијало на видело. =о се показало јасно и до(није са (рквом /ристовом до дана данаш$ега читаве војске противника /ристове (ркве нападале су ову и споља и изнутра, но сви ти напади не само што нису успели да је сруше него су јој, на против, баш тиме помогли да се рашири и да се утврди у свету. Не могу слабе људске руке војевати против Свемоћнога =вор(а и ;еговог дела. -но што -н )оће бива упркос сви) противни) сила у +аклу и на земљи. &ога3ај који се даље описује у данаш$ем јеван3ељу показује колико је народ био отворенији за истину од своји) во3а, и колико великодушнији и благодарнији. =ај дога3ај познат је под именом свечаног уласка /ристовог у Јерусалим. сутра"ан многи о" наро"а који бее "оао на празник чу$и "а #сус и"е у ;ерусалим узее гране о" палме и изи)ое ми на сусрет, и $ика*у му го$ореи !сана0 благосло$ен који "олази у име оспо"4е, 3ар #зраие$. Сутрадан, по вечери у @итанији, *оспод се кренуо за Јерусалим, за град који убија пророке. Но Јерусалим није био обиталиште само тесногруди) 1арисеја, и надмени) к$ижевника, и богоборни) првосвештеника, но један неви3ени мрави$ак од људски) бића, један огроман логор од )аRија и богомоља(а. За време пас)е Јерусалим је у себи имао скоро онолико људски) душа колико и "им, тадаш$а престони(а света. =а непрегледна маса људски) бића сабирала се у Јерусалим, да као буде ближе %огу. Не може се рећи, да ср(е незаведене масе народне није видовито. 5 овоме случају и овога дана оно је уистини наслутио чудновату близину %ога и провидело је у *осподу
!сусу жељенога <ара из колена &авидова. Зато кад је *оспод силазио низ *ору #аслинску, овај народ узлазио је уз ту исту *ору ;ему у срета$е. Једни простира)у своје )аљине на путу пред ;им, други одсе(а)у гране од маслина и другог дрвећа и $има урешава)у пут, трећи нарочито бира)у за ту свр)у палмове гране, а сви заједно испу$ени радошћу поздравља)у *а кли(а$ем !сана0 !сана сину /а$и"о$у0 !сана на $исини0 %лагословен (ар !зраиљев који долази у име *оспод$е0 Насупрот гвозденоме г$ету римском' насупрот покварености и партизанском ситничарству своји) старешина, душа народна веровала је у могућност чуда %ожјега које ће (елокупно несносно ста$е тренутно изменити. ! народна душа је осетила да је носила( тога чуда !сус *оспод. Зато ;ега и поздравља тако радосно. 2ако ће -н извести ту темељиту промену у току ствари народ није знао' он је васпитаван да зна само за један начин изво3е$а те промене, наиме помоћу (ара из колена &авидова, који ће се за(арити у Јерусалиму на престолу &авидову. Народ је стога гледао у !сусу тога (ара и поздрављао *а с радошћу и надом, да ће се -н овом приликом за(арити у Јерусалиму насупрот "иму и насупрот Јерусалиму. Но та вера народна изазвала је стра) код 1арисеја' и та радост народна изазвала је г$ев $и)ов. Зато неки од 1арисеја рекоше /ристу, да им запрети да тако не кличу. кротки *оспод, свесан неодољивости силе Своје, одговори им ако они ууте, каме4е е прого$орити 6Fк. 74, C4:O89. =ако им одговори <ар над (аревима, преобучен у сирома)а и јашући на магарету. Јер јеван3елисти описују да је *оспод при овом величанственом уласку ја)ао на магарету. #сус наа$и магаре усе"е на 4ега, као то је писано не бој се, кери &ионо$а, е$о 3ар т$ој и"е се"еи на магарету. &руги јеван3елисти ис(рпно описују, како је сиромашни *оспод, без игде икакве својине, дошао до магарета. Зато свети Јован прелази преко тога, као познатог, и само вели наа$и магаре. Најис(рпније јеван3елист Fука 674, C8ICJ9 описује чудо прозорљивости и власти /ристове којом је *оспод дошао до тог магарета. #"ите у то село према $ама, рекао је *оспод неким учени(има, и ка" у)ете у 4ега наи ете магаре при$езано на које никака$ чо$ек ника" није усе"ао7 о"реите га и "о$е"ите. 5чени(и су пошли по заповести, и заиста нашли су све како им је речено. С магаретом је била и магари(а, матер $егова. Зашто *оспод није узја)ао на магари(у него на магаре, на коме нико никад дотле није ја)ао Зато што се магари(а није дала ни ја)ати ни водити. #агари(а представља народ израиљски, а магаре народе незнабожачке. =ако тумаче Свети -(и, и тумаче$е је $и)ово несум$иво тачно. !зраиљ ће одба(ити /риста, а незнабош(и ће *а при)ватити. Незнабош(и ће углавном пронети /риста кроз историју, и заједно с ;им ће ући у @иш$и Јерусалим, у (арство небесно. ли о$и учени3и 4его$и не разумее пре него ка" се просла$и #сус он"а се опоменуе "а о$о бее за 4ега писано, и о$о му учиние. , уопште, врло мало разумеше учени(и од свега што се збиваше с $и)овим 5читељем све докле им се не от$ори ум "а разумеју и докле и) не озари &у) %ожји у виду пламени) језика. =ек тада разумеше све и опоменуше се свега. наро" с$е"очае који бее пре с 4им ка" Лазара изаз$а из гроба и по"и'е га из мрт$и*. Зато га и срете наро", јер чуе "а он учини о$о "обро. -вде је реч о две врсте народа о једнима који су били присутни сведо(и васкрсе$а Fазарева у @итанији, и о свему осталом народу, стеченоме у Јерусалиму, који чу од они) први) о чуду над Fазаром. +рви сведочише, а други због тог сведочанства иза3оше и сретоше *а. ! док се дим од жртава дизао код )рама Соломонова' док су се к$ижевни(и с досадом препирали о мртва слова закона #ојсејевог' док су отупели свештени(и гордељиво распоре3ивали ток свечаности, док су се старешине народне пућиле и показивале народу као у самоувере$у, да се сав тај народ скупио ради $и)' и док су левити тачно и задовољно одвајали делове жртава које $има припадају : дотле је народ чезнуо за чудом и >удотвор(ем. Зато су сада непрегледни таласи људски) бића, окренути ле3има )раму Соломонову у Јерусалиму, и жртвени(има и свештени(има, и (елој тој немоћној машинерији извештаченог варошког друштва, окренути ле3има свему томе управљали ли(а своја ка *ори #аслинској, низ коју је силазио >удотвора(. Јер шта могу помоћи мртве куле јерусалимске, са
живим мртва(има у $има, гладној и жедној души народној, која тражи прозор на затвореном небу и ви3е$е %ога Aивога -бе гордости, које су испу$авале и препу$авале Јерусалим, и римска и 1арисејска, нису биле у ста$у учинити ни једну длаку белом или (рном. гле, низ #аслинску *ору спушта се -нај, који је Својим гласом изазвао четвородневног мртва(а из гроба васкрснувши га из мртви) и повративши га из гробне трулежи0 -, да би и ми сви одвратили ду) свој од горде но немоћне машинерије овога света, и управили га ка гори небесној, попут /риста <ара0 -, кад би и ми управили све наше нада$е само у $ега0 Наша душа тражи победио(а и смрти, које сва васиона сама собом не може победити. /ристос је тај +обедила(. Наша душа гладни и жедни за <арем смиреним и моћним, смиреним због Своје моћи и моћним због Своје смирености, за <арем пријатељем свакога од нас појединачно, за <арем чијој власти нема грани(е и чијем човекољубљу нема мере. =акав је <ар /ристос *оспод. ;ему, дакле, ускликнимо сви !сана, осана0 ;ему нека је слава и )вала, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. ВЕ(@E@ ПЕТАE Јеванђеље о 9оу међу ра)бојни>има
/ристос на *олготи0 Спаситељ на 2рсту0 +раведник у мукама0 >овекољуба( убијен од људи0 2о има савести, нека се стиди0 2о има ср(а, нека плаче0 2о има разума, нека разуме0 С чиме да се сравни овај дога3ај, као бездан тајанствен, као земља тежак, као пакао језовит -д милиона просведневни) бива$а у пространој васиони, које очи наше гледају и уши наше слушају, с којим бива$ем да се упореди овај безимени злочин на *олготи &а ли с јаг$етом усред гладни) вукова !ли са невиним младен(ем у жвалама змијског (ара !ли са мајком, окруженом сумасшедшим синовима и кћерима !ли са вештаком, упалом у машину, коју је он сам саздао, и мр(вареном на смрт точковима те машине &а ли са вељом, кога брат уби Но то већи грешник уби ма$ег грешника, а овде је злочин над безгрешним. &а ли са Јоси1ом, кога браћа продадоше у Dгипат Но то је гре) према брату али не и према добротвору, а овде је гре) према &обротвору. &а ли са праведним Јовом, чије тело претвори Сатана у гној, и смрад, и ручак (рви Но то се зли Сатана подиже против створе$а %ожјег, а овде се створе$е подиже против Створитеља &а ли са дивним &авидом, против кога диже буну син му весалом Но ово је мала казна %ожја за велики гре) &авидов, а овде је +раведник, +раведник, највећи +раведник под највећим, највећим страда$ем0 #илостиви Самарјанин, који је спасавао човечанство од разбојнички) повреда, сам је пао у руке разбојника. Седам врсти разбојника окружили су *а. +рвог разбојника представља Сатана, другог старешине и во3е народа јеврејског, трећег Јуда, четвртог +илат, петог @арава, шестог непокајани злочина( на крсту, и седмог покајани злочина( на крсту. Застанимо за час и расмотримо ову разбојничку дружину, усред које виси распет Син %ожји, у крви и ранама. На прво место долази Сатана, највећи пакосник рода људског. -н је ота3 ла'и и разбојник над разбојни(има. &војака су $егова куша$а, којима он куша род људски, да би га упропастио он куша слашћу и куша муком. На почетку он је кушао *оспода на *ори !скуше$а слашћу, влашћу и богатством, сада пак на крају, он *а куша муком. 2ада је био побе3ен и посрамљен при првом куша$у, он је оставио *оспода и побегао до ;ега. Но није *а оставио сасвим него само за неко $реме, =ако стоји написано у Јеван3ељу оти"е о" +ега за неко $реме 6Fк. O, 7C9. -во неко $реме је истекло, и, ево, он се поново јавља. Сада му није било нужно, да се јавља откривено и видљиво' сада је он деловао кроз људе, кроз синове таме, који су од велике светлости /ристове ослепили, и у слепилу своме предали се у руке Сатани и послужили као $егово ору3е против /риста *оспода. Но он је ту, близу сваког језика, који )ули на /риста, на сваким устима, која
пљују пречисто ли(е ;егово, при свакој ру(и, која *а шиба и трновим вен(ем боде, у сваком ср(у, које гори ог$ем зависти или мрж$е према ;ему. &руги разбојник то су воће и старешине народа јеврејског, политичке, верске и интелектуалне воће тога народа. =о су к$ижевни(и, 1арисеји, садукеји и свештени(и. На челу свију стоји (ар !род. На разбојништво против *оспода $и) је покренула завист и стра), завист према моћнијем, умнијем и бољем од себе, и стра) за свој положај, власт, част и богатство у случају, да сав народ стане уз /риста. ита не пома'е, гле, с$ет и"е за 4им 6Јов. 7B, 749, вајкали су се они у својој немоћи, зависти и стра)у. 5 чему је пак $и)ово разбојништво према *осподу 5 томе што су *а без законског саслуша$а и су3е$а у)ватили и убили. 5 Јеван3ељу пише, да се гла$ари с$етенички и к4и'е$ни3и и стареине наро"не у двору 2аја1ином са$ето$ае како би #суса из пре$аре у*$атили и убили 6#ат. BH, CO9. -ни се, дакле, нису саветовали, како да *а туже суду и како да ;егове тобож$е криви(е изнесу пред суд, па да #у суд суди, него како ће *а у*$атити и убити, и то пре$аром0 2ада је правдољубиви Никодим предлагао, да се *оспод најпре од стране суда саслуа, те да се "озна та чини, они су с негодова$ем и подсме)ом одба(или тај предлог 6Јов. E, J8IJB9. =рећи разбојник је Јуда, вајни и жалосни апостол. Сатана је ушао у крв /ристову из богомрж$е и човекомрж$е' старешине и во3е народне ушле су у крв праведничку из зависти и стра)а' Јуда се пак придружио Сатани и народним старешинама из среброљубља. ;егов злочин састојао се у томе, што је за прљави) тридесет сребрника издао свога 5читеља и &обротвора. Свој злочин он је сам признао пред тим истим старешинама, који су га и најмили за дело издаје. ;а сагреи*, вели, то из"а"о* кр$ пра$у. # ба3и$и сребрнике у 3рк$и изи)е, и оти"е те се обеси. 6#ат. BE, OIJ9. и сама $егова одвратна смрт сведочи против $ега, јер стоји за $ега написано овако и обеси$и се пуче по сре"и, и изасу се с$а утроба 4его$а6&ела п. 7, 7K9. >етврти разбојник је +илат, ћесарски намесник у Јерусалиму, и у тајанственом смислу представник паганског, незнабожачког света у осуди %огочовека. 2олико је он презирао Јевреје, толико и Јевреји $ега. 5 почетку он се никако није )тео мешати у су3е$е /ристу. Mзмите га $и и по закону с$ојему су"ите му 6Јов. 7K, C79. =ако је рекао тужитељима /ристовим. +отом је стао на страну /ристову, и после извесног саслуша$а објавио Јеврејима ја никак$е кри$и3е не налазим на 4ему 67K, CK9. Најзад, устрашен од прет$е ако о$ога пусти ниси пријате есару, +илат пресу"и "а бу"е као то они иту 6Јов. 74, 7B' Fк. BC, BO9, и нареди да /риста шибају и разапну. Злочин +илатов састоји се у томе, што је могао а није )тео заштитити праведника. *ле, сам је он рекао *осподу $ласт имам распети те, и $ласт имам пустити те 6Јов. 74, 789. -вим призна$ем +илат је за увек натоварио на себе одговорност за убиство /риста. ?та је навело +илата на овај злочин, и шта га је гурнуло у дружину остали) разбојника Слабодушност и стра), слабодушност у одбрани правде, и стра) за свој положај и за милост ћесареву. +ети разбојник био је @арава. -н је у то време лежао у тамни(и за буну и за кр$ 6Fк. BC, 749. Због такви) недела он је и по јеврејском и по римском закону заслуживао смрт. Fично и свесно он се није ништа огрешио о /риста. -грешили су се они, који су $ега претпоставили /ристу. +омоћу @араве разбојника +илат је мислио спасти /риста од смрти' Јевреји су пак помоћу невинога /риста спасли @араву. Наиме +илат је ставио Јеврејима на гласа$е и слободан извор. /риста или @араву' и слични су изабрали себи сличног. %ога или разбојника ! разбојни(и су гласали за разбојника0 ?ести и седми разбојник били су они злочин(и, који су на *олготи висили свак на своме крсту, један с десне а други с леве стране /ристу, као што је видовити !саија пророчански провидео и предсказао и би метнут ме)у злочин3е 6JC, 7B9. Један од ти) разбојника и у смртним мукама изговарао је устима својим )уле а други молитве. Dво два човека у истоветном положају обоји(а приковани на крст, обоји(а при растанку са овим светом не очекујући ништа више од овога света0 +а како различни ипак0 Dво утука свима онима, који вичу ставите људе у исти материјалан положај, дајте им свима исту част и има$е, па ће сви и ду)ом бити исти0 Један
разбојник издишући руга се Сину %ожјем ако си ти ристос, помози себи и нама0 други се моли *осподу опомени ме се, оспо"е, ка" "о)е у 3арст$о с$оје 6Fк. BC, C4IOB90 2рсне муке једноме су убиле и тело и душу, а другоме су убиле тело и спасле душу. 2рст /ристов био је једноме на саблазан а другоме на спасе$е. =акви су били разбојни(и око /риста. Но о благодати %ожја0 помози нам да пре него што осудимо оне разбојнике, који *оспода љубави приковаше на крст, расмотримо свој сопствени живот и испитамо, да ли и ми не припадамо тој истој разбојничкој дружини. - кад би ми били бар као онај седми разбојник, који се на крсту покајао, и у му(и телесној потражио и нашао спасе$а својој грешној души0 ко неко дише мрж$ом према %огу и људима, тај је најближи друг Сатани и најоштрије ору3е $егово. ко је неко испу$ен завишћу према богоугодним људима и слугама /ристовим, тај је разбојник и богоуби(а исто онако као !род, на и 2аја1а, и остале воће и старешине народа јеврејског. ко је неко среброљубив, тај није далеко од богоиздајства, и $егов најближи друг у разбојничкој дружини овога света јесте Јуда. ко је неко слабодушан у одбрани праведника и толико бојажљив за свој положај и своју угодност, да се чак сагласи и на убиство праведника, разбојник је он исто онако као и +илат. +рави ли неко буне и пролива ли људску крв, па неко други пострада место $ега, било по каквој омаш(и суда или по неваљалству људи, он је разбојник онако исто као и @арава. /ули ли неко на %ога (елога свог живота, било делима било речима, и стоји ли бого)улство на језику $еговом чак и на самртном часу : ваистину, таквоме је ду)овни брат онај бого)улни разбојник на крсту. %лагословен пак нека је онај, који допавши мука због своји) гре)ова не )ули ни на кога и не осу3ује никога, него се сећа гре)а своји) и вапије %огу за опроштај и спасе$е0 %лагословен нека је онај седми разбојник, који разумеде муке своје на крсту као заслужене муке за своје гре)е, и разумеде муке невиног Спаситеља као незаслужне муке, за гре)е други) људи, те се покаја, испроси милост %ожју, и обре се први у "ају вечног живота заједно са Спаситељем0 =ри открове$а до3оше нам кроз $ега спасоносност покаја$а, ма и на самртном часу, спасоносност молитве к %огу, и брзина %ожјег милоср3а. &иван пример остави он свима нама, који се ма каквим гре)ом упрљасмо, од %ога одвојисмо и у злочин(е убројасмо. Сваки је гре) злочин према %огу, и сваки ко ма и један једини гре) учини, убраја се у разбојнике, то јест у слуге Сатане. Нека нико, дакле, у му(и не ропће, да му мука не би била на погибао место на спасе$е. Него нека мрак муке осветљава размишља$ем о својим гресима, каја$ем и молитвом. =ако му само мука неће бити на погибао него на спасе$е. сада када смо видели све разбојнике око /риста *оспода, застанимо за час и пред самим *осподом, и посмотримо какав изгледа -н ме3у разбојни(има. +ре свега обазримо се за час на врт *етсимански, где уморни учени(и спавају а *оспод клечи на молитви и у борби : оче мој, ако је могуе "а ме мимои)е чаа о$а7 али опет не како ја *оу него како ти. ? Зној пак 4его$ бијае као капе кр$и које капа*у на зему. Нераздвојно је божанство /ристово од ;еговог човечанства, но пред нашим очима час се пројављује више једно час више друго. +осматрајући *а као слабачка младен(а у пећини, ми видимо човека. +осматрајући *а у бекству за Dгипат, или у дугогодиш$ем ћутљивом раду у Назарету, опет ми видимо човека. @идећи *а жедна, и гладна, и уморна од путова$а, ми гледамо човека. Но када *а посматрамо, како мртве васкрсава, )леб умножава, бесомучне и прокажене ис(ељује, буру утишава, ветрове зауставља, по води )оди као по су)у : тада заиста не видимо пред собом човека него %ога. 5 врту *етсиманском ми *а видимо и као %ога и као човека. 2ао %ога : јер док три најбоља човека у свету, три прва апостола ;егова, од умора спавају, дотле -н неуморно бди на молитви клечећи. 2ао %ога : јер ко је икад могао и смео ословити %ога са речима !че мој, осим ;ега Јединога, који је као Син
сазнавао Своју једнобитност са %огом -(ем као %ога : јер ко би се од смртни) људи усудио рећи, да ће се на $егову реч слетети око $ега "$анест легиона ангела9 2ао >овека : јер, гле, као човек -н клечи у прашини земној' као човек зноји се од муке' као човек води борбу сам са собом' као човек ужасава се страда$а и смрти' као човек моли, да *а мимои3е горка чаша бола. 2о може описати и измерити бол /ристов оне страшне ноћи уочи "аспећа %ол душе и тела0 ко је на 2рсту био већи бол телесни, овде је био већи бол душевни. Јер се каже, да -н беше у боре4у. =о је унутраш$е, душевно боре$е' то је објаш$ава$е са -(ем' то је тајанствено саветова$е >овека са беспределном %ожанском =роји(ом о нечем, од чега зависи сав створени свет од почетка до краја. На једној страни преужасни бол човека, од кога се лије крвав зној у )ладној ноћи, а на другој страни %ожји план људског спасе$а. -во двоје стајало је у борби. -во двоје требало је да се измири. >овек је викао ако је могуе "а ме мимои)е чаа о$а0 %огочовек 6+ослушни Син9 је додавао али опет не како ја *оу него како ти. %ог је опредељивао, да се чаша мора испити. ! кад се >овек измирио са опредеље$ем %ога, мир се поновно повратио души ;еговој, онај никад неви3ени мир на земљи, кога више није могло поколебати ни издајство, ни пљува$е, ни подсмева$е, ни шамара$е, ни трнов вена(, ни лаж, ни клевета, ни неблагодарност, ни сав безумни урнебес унаоколо, па чак ни мука на 2рсту. *оспод !сус однео је главну победу над Сатаном у врту *етсиманском, и то однео ју је послуноу према %огу -(у. Непослушношћу према %огу дам је побе3ен од Сатане' послушношћу према %огу /ристос је победио Сатану, и спасао дама и $егов род. 5 врту "ајском Сатана је победио човека, у врту *етсиманском >овек је победио Сатану. =о је и било оно боре4е, које јеван3елист споми$е. =ребао је баш човек да победи, човек а не %ог, да би тако сви људи имали пред собом пример борбе и победе, пример човечански, коме се може подражавати. Зато је %ог и пустио >овека !суса, да се бори са Сатаном и свеколиком силом $еговом. -туда и преужасни бол >овека' отуда и узвик "а ме мимои)е чаа о$а0 -туда и зној као капе кр$и са ли(а >овековог. Но ако је тело слабо, "у* је срчан. ! ду) је однео победу најпре над телом а потом и над Сатаном. #ожда Сатана није могао докучити, да је он потпуно побе3ен у врту *етсиманском, те је продужио ликовати гледајући *оспода поругана, распета и умртвљена. Но када се *оспод, кроз смрт и гроб, спустио као гром у (арство Сатанино, тада је сатана сазнао, да је $егова тобож$а победа на *олготи само свршетак $еговог пораза у врту *етсиманском. 2ао што је *оспод !сус гладовао и же3овао као човек' као што се замарао као човек' као што је као човек јео и спавао, )одио и говорио, плакао и радовао се, тако је -н као човек и страдао. &а нико од нас, дакле, не каже лако је било ;ему страдати : -н је био %ог0 али како ћу ја да поднесем страда$е =акав говор је само изговор, који потиче од незна$а и од лености ду)а. 5ствари, није лако било /ристу страдати, јер -н није страдао као %ог него као човек. ! још, теже је било страдати ;ему, Невиноме и %езгрешноме, него нама, кривим и грешним. Не заборавимо никад, да кад ми страдамо, страдамо за своје гре)е. *оспод !сус пак није страдао због Себе и за Себе, него због људи и за људе, због многи) људи и за све гре)е људске. кад један гре) донесе даму смрт, кад један гре) удари на 2аиново чело вечни жиг стида' кад због два три гре)а &авид онолико пострада' кад због многи) гре)а Јерусалим би разорен и !зраиљ одведен у ропство : можете мислити, какво је страда$е морао поднети -нај, на 2ога су се натовариле планине сви) гре)ова људски) из сви) столећа и сви) поколе$а0 =у су страшни греси, од који) се земља (епала и гутала људе и стоку' ту су греси, од који) су пропадали градови и народи' ту су греси, од који) је долазио потоп, и глад, и суша, и помор, и скакава(, и гусени(а' ту су греси, који су производили ратове ме3у људима, пустош и разор' па греси, који су отварали капије душе људске и насељавали људе безумним ду)овима' па греси, од који) се сун(е помрачивало и море колебало и реке пресушивале. ?та да набрајамо #оже ли се избројати песак у мору и трава у пољу Сви ти греси, од који) је сваки поједини смртоносан као отров од најљуће змије : јер је плата за гре* смрт 6"им. H, BC9 : сви до једнога свалили су се на невиног >овека !суса. !н гре*е нае узе. 2акво чудо онда, што са ;еговог чела пада зној
као капе кр$и0 2акво чудо, ако -н вапије "а ме мимои)е чаа о$а0 *ле, је"$а ко умре за пра$е"ника, а ристос умре за безбо'нике 6"им. J, HIE90 Замисли себе, да си изведен на губилиште за једнога праведника, па ћеш видети како је то тешко. замисли себе на губилишту за разбојника, и то за разбојника који је према теби вршио разбојништво : замисли, да си изведен на смрт ради $еговог спасе$а0 -д саме помисли зној ће те облити. =ада ћеш донекле појмити крвав зној /ристов. ! тада ћеш, устрашен, задивљен, избезумљен, узвикнути ево >овека, који је %ог0 I$о чо$ека0 узвикнуо је +илат пред руљом јеврејском показујући /риста под трновим вен(ем и у скерлетној )аљини. Зашто је то узвикнуо +илат &а ли из дивље$а достојанствености, мирноћи и ћутљивости /ристовој, или с намером да изазове сажале$е код Јевреја #ожда и једно и друго. 5звикнимо и ми с дивље$ем е$о Aо$ека9 Dво правог, истинског, прекрасног >овека, каквога је %ог мислио онда кад је стварао дама. Dво >овека кротког, смерног и послушног вољи %ожјој, какав је дам био у "ају пре гре)а и изгна$а. Dво >овека без мрж$е и злобе, са неколебљивим миром посред буре мрж$е и злобе људске и демонске0 ;егова борба свршена је у врту *етсиманском. -нда када је трећи и послед$и пут узвикнуо ка -(у нека бу"е $оа т$оја0 настао је мир у души ;еговој. =ај мир давао #у је достојанство, које је дражило Јевреје и изазивало дивље$е код +илата. -н је предао тело Своје вољи -(а Свога, као што је мало после предао у руке ;егове ду) Свој. Своју човечанску вољу -н је потпуно покорио божанској вољи -(а небесног. Не желећи никоме зла Незлобиво Јаг$е кле(ало је под тешким 2рстом ка *олготи. Није толико тежило на ;ему дрво од 2рста колико греси рода људског, греси, који су заједно са ;еговим телом имали да буду приковани на то дрво. Но шта говоримо, да /ристос у тим страшним часовима никоме није зла желео =име је само половина речена. -н је свима и свакоме само добро желео. Но и тиме није све речено. -н није само желео добро него је до Свог издисаја радио на добру људи. >ак и са самога 2рста -н је радио за добро људи, за добро они) који су *а на дрво ексерима заковали. Све што је могао учинити за $и) у крсним мукама -н је учинио, наиме опростио им је гре) $и)ов. !че, опрости им, јер не зна"у та чине. -во није само добра жеља, ово је добро дело. Највеће добро дело, које грешни људи могу потребовати од %ога. Са 2рста, испод руке смрти, сав савијен од бола, *оспод је испу$ен бригом за спасе$е људи. -н изви$ава људе $и)овим незна$ем. -н се моли за разбојнике, који *а гвож3ем закивају и копљем пробадају. -н и распет испу$ава Своје велике заповести, дате људима заповест о непрестаној молитви, заповест о милоср3у, заповест о опрашта$у, заповест о љубави. 2о је икад павши у руке разбојника молио се за добро разбојника, молио се за $и)ово спасе$е, бринуо о $има, изви$авао $и)ово недело ! најбољи људи кад су падали у руке разбојника молили су се %огу само за своје спасе$е, мислили о своме добру, бринули се за себе, и оправдавали себе. ! најправеднији људи пре /риста нису се могли уздићи до молитве за злотворе своје. Свак је призивао и %ога и људе на освету према својим злотворима. *оспод, ево, изви$ава Своје злотворе, брине о $има, опрашта им, и моли се за $и). 2акве ситни(е ми злопамтимо0 За какве ситни(е се гневимо и светимо0 ! то ми, који сваки дан изазивамо гнев %ожји преступајући ;егове свете заповести било нечистим мислима, било нечистим жељама, било неправедним делима0 Нико од нас не може се назвати човеком, ако није човекољубив. >овекољубље само може нас учинити човеком, правим и истинитим човеком. 5залуд гледамо у *оспода на 2рсту, узалуд слушамо ;егову послед$у молитву за грешнике : ако човекољубља немамо, и ми спадамо у ону разбојничку дружину, која је ;ега неправедно осудила и убила. Нека нас, дакле, не испу$ава само дивље$е према *осподу >овекољуп(у, него уз дивље$е и стид, уколико се она молитва са 2рста и на нас односи. M?то већа љубав то веће и страда$еN : каже свети =еодор Студит. ко не умемо још да измеримо колика је љубав *оспода !суса према нама, постарајмо се да измеримо страда$е ;егово за нас. страда$е ;егово за нас толико је велико и страшно било, да га је и земља
осетила и затресла се' осетило га је и сун(е и помрчало' и каме$е : распало се' и завеса : и рас(епила се' и гробови отворили се' и мртви подигли се и капетан под 2рстом : и признао Сина %ожјега' и разбојник на крсту : и покајао се. Нека, дакле, наше ср(е не буде слепље од земље, твр3е од камена, неосетљивије од гроба, и мртвије од мртва(а. Него покајмо се као разбојник на крсту, и поклонимо се Сину %ожјем као капетан +илатов под 2рстом. &а би и ми тако, са многом светом браћом и сестрама, били за увек искупљени од смрти страда$ем /ристовим, очишћени пречистом крвљу ;еговом, загрљени раширеним рукама ;еговим светим, и удостојени бесмртнога (арства ;еговог. Јер ко то пренебрегне, тај ће остати у овоме животу у анти)ристовој разбојничкој дружини, а у животу оном имати удео са непокајаним разбојни(има, далеко, далеко, предалеко од ли(а %ожја. Јер ако је %ог једном био са разбојни(има на земљи, неће никад бити с $има на небу. +оклонимо се, дакле, страда$има *оспода, распетога за нас грешне. !споведимо и прославимо ;егово свето име. Слава #у и )вала као истинитом >овеку и истинитом %огу, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и у сву вечност. мин. 9ЕСЕДА НА ВАСE&С Јеванђеље о Побе$ио>у смрти
-зебли се скупљају око ог$а' огладнели се сабирају око трпезе' намучени у дугоноћној тами радују се изласку сун(а' изнурени претешком борбом кличу изненадној победи. -, васкрсли *осподе, како си васкрсе$ем =војим постао све свима0 -, пребогати <аре, како си једним =војим даром напунио све празне руке пружене к небу0 "адује се небо, радује се и земља. "адује се небо као што се мајка радује када )рани своју огладнелу де(у' радује се земља као што се де(а радују када примају )рану из руку своје мајке. +обеда /ристова једина је победа којој се могу радовати сва људске бића од првостворенога па до послед$ега. Свака друга победа на земљи делила је и дели људе. 2ад један (ар земаљски задобије победу над другим (арем, један се од $и) радује а други жалости. 2ад један човек победи свога суседа, онда је под једним кровом песма а под другим плач. Но нема победне радости на земљи, која није затрована злурадошћу обичан победила( земаљски радује се колико своме сме)у толико и сузама побе3еног противника. -н ни сам не примећује, како му злоба преполовљава радост. 2ад је =амерлан победио султана %ајазита, он је овога ставио у гвоздени кавез и пред кавезом направио пир и весеље. ;егова злурадост била је сва $егова радост' $егова злоба давала је )ране $еговом весељу. -, браћо, како је злурадост кратка радост0 -, како је злоба отровна )рана весељу0 2ад је краљ Стеван &ечански победио краља бугарскога, он није )тео улазити у бугарску земљу нити робити бугарски народ, него с бојног поља упутио се у испосни(у, да пости и %огу се моли. -вај победила( племенитији је од онога. Но и ова победа, као ниједна људска победа, није победа без свог жал(а за побе3ене. ! најплеменитија људска победа је слична неком сун(у, које би једном половином сипало светле а другом тамне зраке. Само је /ристова победа као сун(е, које сипа светле зраке на све оне који стоје под $им. Само /ристова победа испу$ава сва ср(а људска неподељеном радошћу. Само је она без злурадости и без злобе. =ајанствена победа, рећи ћете Јесте, али у исто време објављена свему роду људском, живом и умрлом. @еликодушна победа рећи ћете Јесте, и више од тога. Није ли мајка више него великодушна када не само једном или двапут одбрани де(у своју од змија, него да би де(у спасла за увек, иде )рабро у само легло змија и ог$ем га сагорева
Fековита победа, рећи ћете Јесте, лековита и спасоносна за навек и навек. -ва незлобна победа спасава људе од свију зала и чини и) бесмртним : и чини и) бесмртним и безгрешним. Јер бесмрће без безгрешности значило би само продужени век злу, продужени век злурадости и злоби. бесмрће с безгрешношћу ра3а непомућену радост и чини људе браћом пресветли) ангела %ожји). 2о да се не радује победи /риста *оспода *ле, -н није победио ради Себе, него ради нас. ;егова победа није учинила ни већим, ни живљим, ни богатијим ;ега, него нас. ;егова победа није себичност но љубав, није отми(а но дар. Земаљски победио(и односе победу, а /ристос је једини који доноси победу. Ниједан земаљски победила(, (ар или војвода, не жели да се $егова победа одвоји од $ега и припише другоме' само васкрсли *оспод нуди Своју победу оберучке свакоме од нас, и не срди се, но радује се, кад ми ;еговом победом постанемо победио(и, то јест већи, живљи и богатији него што смо. Земаљске победе су лепше кад се издалека гледају а ружније и одвратније кад се загледају изблиза, док се за /ристову победу не може рећи кад је лепша да ли кад се гледа издалека или изблиза. *ледајући ту победу издалека ми јој се дивимо као јединственој по сјају, красоти, чистоти и спасоносности. *ледајући је пак изблиза ми јој се дивимо због стра)оте непријатеља, који су $оме скрушени, као и због множине робова, који су $оме ослобо3ени. &анаш$и дан је више од сви) остали) дана у години посвећен прославља$у и празнова$у ове победе /ристове, те се приличи загледати ову победу изблиза колико због бољег позна$а толико због већег радова$а. +ри3имо, дакле, ближе васкрслом и победничком *осподу нашем и запитајмо се прво, кога је -н победио васкрсе$ем Својим и друго, кога је -н ослободио победом Својом @аскрсе$ем Својим *оспод је победио два најљућа непријатеља живота људског и достојанства људског смрт и гре). -ва два непријатеља људског рода ро3ени су још онда кад је први човек постао одро3ен од %ога погазивши заповест о послушности према Створитељу своме. 5 "ају човек није знао ни за смрт ни за гре), ни за стра) ни за стид. Јер прилепљен уз Aивога %ога човек није могао знати за смрт, и живећи у савршеној послушности према %огу он није могао знати за гре). где се не зна за смрт, не зна се ни за стра)' и где се не зна за гре), не зна се ни за стид од гре)а. >им се човек огрешио о свеспасоносну послушност према %огу, стра) и стид ушли су у $ега' он се осетио бескрајно удаљен од %ога и наслућивао је косу смрти над собом. Зато кад %ог викну дама и рече му г"е си9 он рече чу* глас т$ој у $рту, па се поплаи*, јер сам го, те се сакри* 6+ост. C, EI789. &отле је глас %ожји крепио, радовао и оживотворавао дама, а тада, после учи$еног гре)а, тај исти глас %ожији раслабљавао га, страшио и умртвљивао. &отле је дам гледао себе одевена у ангелску одећу бесмртности, а тада је угледао себе гре)ом раздевена, опљачкана, понижена до скота, и сма$ена до кепе(а. =ако је, браћо, преужасан и најма$и гре) непослушности према %огу. 5плашивши се од %ога дам се сакрио ме)у "р$ета у $рту. 2ао кад питома мачка подивља и побегне у гору, те се почне крити од домаћина и )ранитеља свога0 -д бесловесни) створова, над којима је дам дотле свемоћно господарио, он је почео тражити заштите мимо Заштитника свога. Један гре) му$евитом брзином повлачио је други, трећи, стоти, )иљадити, док се човек најзад није поскотио и оземљанио, телом и ду)ом. *решни пут, којим је дам ударио, водио је к земљи и у земљу. -туда %ожје речи јер си зема и у зему е отии 6+ост. C, 749 исказују не само %ожји суд него и један већ отпочети и нагло напредујући про(ес поземљава$а и распада$а човекова. дамово потомство, колено за коленом земљанило се и распадало се, грешећи са стидом и умирући са стра)ом и ужасом. Lуди су се крили од %ога за дрвеће, за каме$е, за злато и прашину што су се више крили, то су се више од правога %ога удаљивали и правога %ога заборављали. +рирода која је негде лежала пред ногама човековим, постепено се дигла изнад главе $егове, тако да му је на крају са свим заклонила ли(е %ожје и она му постала место %ога. ! човек је почео обожавати природу, то јест $у слушати, по $ој се владати, $ој се молити и
$ој жртве приносити. Но обожавана природа није могла спасти ни себе ни човека од смрти и трулежи. Страшни пут, којим је човечанство )одило, био је пут гре)а' и тај злокобни пут водио је непогрешно само ка једном претужноме граду : ка граду мртви). <ареви људски (аревали су над људима а гре) и смрт (аревали су над људима и (аревима. ?то се даље ишло то је бреме гре)а све веће расло, као грудва снега кад се котрља низ брдо. >овечји род налазио се у крај$ем очаја$у онда када се јавио небески Јунак да спасава. =ај Јунак је био *оспод !сус. @ечно безгрешан и вечно бесмртан -н је по)одио трулежно гробље људског рода свуда просипајући (веће бесмртности. -д ;еговог да)а бежао је смрад гре)а, и од ;егове речи мртви у су оживљавали. Но -н из човекољубља узео је на Себе брдо гре)а људског као што се из човекољубља обукао у смртно тело људско. ли гре) људски тако је био тежак и страшан, да се под $еговим теретом и сам Син %ожји срушио у гроб. %лажен по сто пута тај гроб, из кога потече река бесмртног живота за род људски0 Низ тај гроб Јунак се спусти до да, где разори престо Сатанин и уништи легло сви) злоковарни) завера против рода човечјег' уз тај гроб Јунак се диже до највиши) небеса пропутивши нов пут : ка граду живи). Својом снагом -н разори д, Својом снагом прослави тело своје и диже се из гроба : Својом сопственом снагом, која је нераздељива од снаге -(а и &у)а Светога. Смирено као јаг$е по3е незлобиви *оспод на страда$е и смрт, и силно као %ог издржа страда$е и победи смрт. ;егово васкрсе$е јесте истинити дога3ај, и у исто време пророчанство и слика нашега васкрсе$а : јер е затрубити труба и мрт$и е устати нераспа"и$и 6G 2ор. 7J, JB9. 5питаће неко како се то каже, да је васкрсли *оспод победио смрт, ме3утим људи још увек умиру 2оји год улазе у овај живот кроз мајчину утробу, они излазе из овог живота кроз смрт и гроб. =о је правило. Само што смрт за нас, који у /ристу умиремо, није више мрачни понор но ра3а$е у нов живот и повратак у домовину своју. *роб за нас није више вечна тама но само једна капија, на којој нас чекају светли ангели %ожји. За све оне који су испу$ени љубављу према прекрасном и човекољубивом *осподу гроб је постао само послед$а препона да ступе у ;егово присуство : и то препона слаба као паучина. Зато славни апостол +авле узвикује мени је живот /ристос а смрт "обитак 6Wилип. 7, B79. 2ако да није *оспод победио смрт, кад се смрт више и не види од ;ега *роб није више дубоки понор, јер га је -н испунио Собом' нити је гроб више мрачан, јер га је -н осветлио' нити је гроб више страшило и ужас, јер не означава крај живота но почетак' нити је гроб наша вечна домовина но само врата те домовине. "азлика изме3у смрти пре васкрсе$а /ристовог и после овога јесте као разлика изме3у страшног пожара и пламена једне свеће. =ако темељна би победа /ристова, и тако ;егова побе"а про'"ре смрт 6G 2ор. 7J, JO9. 5питаће даље неко како се то каже, да је васкрсли *оспод победио гре), ме3утим људи још увек греше Заиста је *оспод победио гре). -н га је победио Својим безгрешним зачећем и ро3е$ем' па га је победио Својим чистим и безгрешним животом на земљи' па га је победио Својим праведничким страда$ем на 2рсту' и најзад крунисао је све те победе Својим преславним васкрсе$ем. -н је постао лек, поуздани и непогрешни лек против гре)а. 2о је заражен гре)ом, само се /ристом може излечити. 2о не жели да греши, само помоћу /риста може ту своју жељу остварити. 2ад су људи пронашли лек против боги$а, они су говорили ми смо победили ту болест0 !сто су тако говорили и онда кад су пронашли лек против гушобоље, зубобоље, костобоље и други) неки) болести. #и смо те болести савладали0 #и смо те болести победили0 +ронаћи лек против неке болести, дакле, значи победити ту болест. /ристос је несрав$ено највећи Fекар у историји људској, јер је донео људима лек против болести над свима болестима, то јест против гре)а, из кога се ра3ају све остале болести и све остале муке људске, и душевне и телесне. =ај лек : то је сам -н, васкрсли и Aиви *оспод. -н је једини и једино поуздани лек од гре)а. ко људи и дан данас греше и од гре)а пропадају, то не значи, да /ристос није победио гре), него то само значи, да дотични људи не узимају једини лек против своје смртоносне болести' значи, или да још не познају довољно /риста као лек, или, ако *а
познају, да *а ипак не употребљују из буди какви) разлога. Но историја сведочи са )иљаде )иљада гласова, да они, који привише тај лек на душу своју и узеше га у тело своје, ис(елише се и оздравише. +ознајући слабост нашег јестества *оспод /ристос наредио је вернима, да *а узимају као )рану и пиће под видљивим обликом )леба и вина. =о је учинио >овекољуба( из безмерне љубави према људима, само да би им олакшао приступ живоносном леку од гре)а и од трулежи гре)овне. 2оји једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у $ему : и он ће живети мене ради 6Јов. H, JHIJE9. -ни који греше, )ране се гре)ом, и живот се у $има постепено губи од гре)а. -ни пак, који се )ране живим *осподом, )ране се управо животом, и живот у $има све више умножава, а смрт ума$ује. уколико се живот умножава, утолико одвратнији бива гре). %љутава и жалосна сласт гре)а заме$ује се код $и) животворном и радосном слашћу /риста +обедио(а. %лаго онима који ову тајну испиташе и окусише у своме животу. -ни се могу назвати синовима светлости и де(ом благодати. 2ад се иселе из овог живота, они ће отићи као из болни(е, но не више као болесни(и. +итамо се сада кога је васкрсли *оспод ослободио победом Својом над гре)ом и смрћу &а ли само људе једне народности или једне расе или једнога сталежа или једнога друштвеног положаја Не, никако. =акво ослобо3е$е својство је злуради) и злобни) победа земаљски) победила(а. *оспод није назван Јеврејољуба(, нити *ркољуба(, нити сиротољуба(, нити аристократољуба(, него је -н назван >овекољуба(. Своју победу, дакле, -н је наменио човеку, без обзира на све разлике, које људи ме3у собом праве. -н је извојевао победу ради добра и користи сви) створени) људи, и понудио ју је свима створеним људима. -нима који приме и усвоје ту победу -н је обећао живот вечни и санаследство у (арству небеском. -н никоме не намеће Своју победу, и ако је она тако скупо(ена, него остав ља слободу људима, да је усвоје или не усвоје. 2ао што се човек у "ају слободно определио да прими пропаст, смрт и гре), из руку Сатане, тако има сад слободно да се определи да прими живот и спасе$е из руку %ога +обедио(а. /ристова победа је мелем, мелем животворни, за све људе, јер сви су постали прокажени од гре)а и смрти. =ај мелем чини болесне здравим а здраве здравијим. =ај мелем мртве оживљава а живима живот умножава. =ај мелем умудрава, оплеме$ава, обожестве$ава човека, снагу му повећава стоструко и )иљадуструко, и достојанство му подиже далеко изнад свеколике створене природе чак до узвишености и красоте %ожји) ангела и ар)ангела. -, прекрасни и животворни мелеме0 2оја рука да те не при)вати0 2оје ср(е да те не привије на ране своје0 2оје грло да те опева0 2оје перо да опише чудотворност твоју0 2оја рачуни(а да изброји досадаш$а твоја ис(еље$а болни) и васкрсе$а мртви)0 2оја суза да ти благодари0 /одите, дакле, сви ви, браћо, који се страшите смрти. +риступите /ристу васкрсломе и васкрситељу, и -н ће вас ослободити од смрти и стра)а смртнога. /одите и ви сви, који живите под стидом од јавни) и тајни) гре)ова своји), )одите ближе Aивоме !сточнику, који омива и очишћава, и који може нај(р$и суд учинити бељим од снега. /одите сви ви, који тражите здравља, снаге, красоте и радости. *ле, васкрсли /ристос је пребогати источник свега тога. -н вас све болећиво и чеж$иво чека желећи да нико не изостане. +оклоните #у се телом и душом. Сједините се с ;им свим умом својим и свим помислима својим. Загрлите *а свим ср(ем својим. Не кла$ате се заробитељу него -слободитељу' не сједи$авате се с губитељем него са Спаситељем' не грлите тућина него најближег сродника и најнежнијег пријатеља. @аскрсли *оспод је чудо над чудима, но -н је баш као чудо над чудима права природа ваша, права природа човечја, првобитна, рајска природа дамова. +рава природа човека и није да робује бесловесној природи око себе него да влада $оме моћно, свемоћно. Нити је права
природа човека у ништавности, у болести, у смртности и у грешности, него у слави и здрављу, у бесмртности и безгрешности. @аскрсли *оспод скинуо је завесу са истинитог %ога и са истинитог човека, и показао нам Собом величину и красоту и једног и другог. Нико не може познати истинитог %ога осим кроз васкрслог *оспода !суса, нити ко може познати истинитог човека осим кроз ;ега јединога. /ристос васкрсе, браћо0 @аскрсе$ем Својим /ристос победи гре) и смрт, скруши мрачно (арство сатанско, ослободи заробљени род људски, и разломи печат највећи) тајни %ога и човека. ;ему нека је слава и )вала са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. П&ВА НЕДЕЉА ПО ВАСE&СУ Јеванђеље о сум4и и вери а#остола Томе
;о$ан 2B, 1E?>1. Зач. 65. 2ако је диван однос мајке и детета0 С једне стране љубав и жртва, с друге стране вера и послушност. !ма ли неког другог пута к срећи за дете осим да верује мај(и и слуша мајку !ма ли већег чудовишта од детета, које не верује својој мај(и и не слуша своју мајку @ера је најчеднији пут сазна$а. 2о са тога пута скрене, тај постаје нечедан, нечист. @ера је најбржи пут сазна$а. 2о са тога пута скрене, тај ступа на пут задо($е$а. *де има вере, има и савета' где нема вере, савет не помаже. *де има вере, има и разговора ме3у двоји(ом' где вера оскудева, оскудева и разговор' тад сум$а и куша$е заузимају место разговора. =у3ин ту3ину не верује, сродан сродноме верује. 2ад се настани вера ме3у ту3ине, ту3ини постају сродни(и' кад ишчезне вера ме3у сродни(има, сродни(и постају ту3ини. 2ако би могао мирно спавати домаћин, који би затворио у један обор вука и ов(у 2ако ли може бити ведар и спокојан човек, у чију је душу ускочила сум$а и устремила се на веру $егову 2ад вера нема сум$у за суседа, онда је душа човекова спокојна и снажна, а ли(е ведро. -, како је плачеван призор кад се сретну два смртна човека, оба створена од -нога који је створио и сера1име, па један другом говори кушајући, и један другог слуша сум$ајући0 Само је један други призор плачевнији од овога, а то је кад створени човек слуша јеван3елску реч свога Створитеља и сум$а у $у. @елики #ојсеј само је једном посум$ао у реч %ожју, и зато је био каж$ен да не у3е у земљу, ка којој је путовао четрдесет година. +ророк За)арија није поверовао речима ар)ангела *аврила о ро3е$у Јована +ретече, и у том тренутку остао је нем. како је тек страшно каж$ена прва сум$а прародитеља наши)0 дам и Dва изгнани су из "аја зато што су посум$али у реч %ожју а поверовали својим очима, поверовали себи и 3аволу. &ок су људски прародитељи држали веру само у реч %ожју, дотле је све било и за $и) и за сва створе$а "обро $еома 6+ост. 7, C79. чим они ту веру прекршише, "ај се затвори, и на врата "аја би постављен *еру$им с пламеним мачем, да се никад нико од сум$ала и неверни) у "ај не поврати. -д сви) плачевни) случајева човечјег неверова$а %огу два случаја су најплачевнија и најневероватнија за разумно биће у свој историји света +рви случај стоји у вези са дрветом позна$а а други са дрветом живота. 5 првом случају %ог је опоменуо рајске људе пред смртном опасношћу од Сатане, у другом случају %ог је показао смртном роду дамовом бесмртни живот
у васкрслом /ристу. 2ад је %ог рекао људима, да не иду у смрт, они су пошли у смрт. 2ад је %ог позвао људе да при3у Aивоту, многи нису )тели прићи. Сви људи воле живот, воле радост, желе бесмртност, чезну за богатством среће. #е3утим, кад им %ог све то открива и нуди, неки се устежу и сум$ају. Сум$ају становни(и ове плачевне долине, да има неко (арство живота боље од овога0 Сум$ају робови смрти, да може бити нека држава %ожја без смрти0 Сум$ају другови (рви и гусени(а, да и) %ог може обратити у бесмртне (ареве, у другове светли) ангела0 Сум$а људи у /ристово открове$е послед$а је болест људи у великој светској болни(и -д те болести свет нема лека. Јер је васкрсли /ристос једини лек, па ко тај лек не прими, како ће оздравити Своје открове$е истине *оспод !сус потврдио је Својом васкрш$ом победом над смрћу. 2о не верује у ;егово васкрсе$е из мртви), како може веровати у све остало што је -н рекао и учинио Јер која би памет могла веровати, да је -н уистини васкрсавао мртве а сам остао у гробу и иструнуо 2оји би језик могао исповедити, да су ;егове речи : речи живота, ако се ;егов живот за навек угасио на 2рсту *олготском -, браћо моја, *оспод је васкрсао и живи0 2акав доказ неко још може потребовати, кад је најдоказнији 1акт у историји света +ромисао %ожји из човекољубља тако је уредио, да је то најдоказнији 1акт у историји света. -д сви) дога3аја у (елокупној прошлости човечанства ниједан није тако јасно доказан као дога3ај васкрсе$а *оспода. *оспод !сус дошао је ме3у људе кад је вера у људима била најслабија' зато је +ромисао %ожји уредио, да васкрсе$е *оспода буде доступно људима и са најслабијом вером. Зашто %ог не рече даму и Dви нешто више о опасности од једе$а од забра$еног дрвета у "ају Зашто им не пружи ни један доказ зато, него само изрече кратку забрану @аистину зато што су дам и Dва били тада безгрешни, и као безгрешни силни у вери. васкрсе$е /ристово %ог доказа многобројним доказима, и више него доказима, : наиме показима. Јер у време васкрсе$а /ристова људски род беше грешан, прегрешан, и у вери слаб, преслаб. &анаш$е јеван3еље пружа један особити доказ васкрсе$а /ристова, један доказ, који је утврдио у вери апостола =ому, и поред =оме )иљаде други) )ришћана од почетка историје спасе$а до данас. ка" би у $ече онај пр$и "ан не"ее, и $рата беја*у зат$орена г"е беја*у учени3и 4его$и сабрани о" стра*а је$рејскога, "о)е #сус и ста"е на сре"у и рече им мир $ам0 +рви дан недеље то је сутрадан по суботи, што је јасно из #арковог јеван3еља' где се каже и пото про)е субота у пр$и "ан не"ее 6#к. 7H, 7:B9. =о је недеља' онај исти дан, у који је рано изјутра *оспод васкрсао. +озно у вече дакле, тога истога дана учени(и ;егови бе)у сабрани, сви осим =оме, у некој кући у Јерусалиму. Збило се све како је и проречено пастир је ударен и ов(е се разбегле 6#к. 7O, BE9. Но апостоли ипак нису били као бесловесне ов(е, да се разбегну куд који' они су се опет убрзо сабрали на једно место, да сви заједно чекају даље развиће дога3аја, да се сви заједно %огу моле и један другог )рабре. !з стра)а од Јевреја они су држали врата закључана. Јер су се они несум$иво морали живо сећати пророчанства $и)овог 5читеља, који им је унапред прорекао го$е$е по судовима и бије$е по зборни(ама 6#ат. 78, 7E9. !ли зар су и могли заборавити тако страшне речи као ове "ои е $реме ка" е с$аки који $ас убије мислити "а <огу слу'бу чини 6Јов. 7H, B9 5 осталом стра)ова$е апостола у те дане, када се на $и)ове очи извршио безумни и крвави злочин над $и)овим 5читељем, више је него разумљив. ?та су могли они, слабомоћни људи, за себе очекивати од крвави) до очију старешина јеврејски), кад су већ познали вапијућу несавесност ови) у про(есу са безгрешним и свемоћним >удотвор(ем /ристом Но /ристос и док је у гробу био промишљао је о $има да им се никако зло не деси' да не издаду друг друга, и да се не разбегну на четири стране света пре него виде ;ега жива и прослављена.
! ево, овога четвртога вечера од како су се учени(и одвојили од у)ваћеног и на суд одведеног *оспода, а првога после ;еговог васкрсе$а, *оспод им се јавља жив и прослављен. -н улази ме3у $и) и стаје на среду док врата остају неотворена и закључана. 2ао што су сва чуда *оспода !суса (елис)одна и срачуната на корист људи тако и ово чудо. да је *оспод чудесним начином ушао у закључану собу, наш Јеван3елист не оставља места за сум$у. =аквим начином *оспод се појавио ме3у Својим учени(има прво зато да и) не би преплашио ку(а$ем на врата. -ни су били већ довољно преплашени од Јевреја, и човекољубиви *оспод није желео да чак ни за тренут повећава $и)ов стра). друго : што је много претежније : и зато да покаже Своју повраћену свемоћ после привидне немоћи и привидног пораза за послед$а два три дана. 5скоро, после овога, -н ће то изразити и речима "а"е ми се с$ака мо на небу и на земи 6#ат. BK, 7K9. 2ако би *оспод без оваквог моћног чуда повратио код ученика поколебану веру у Себе 2ако би се побе3ени објавио као победила( 2ако би се -н понижени, попљувани, смрвљени, убијени, и са)ра$ени, показао другчије као прослављени 2ако би -н иначе могао уверити Своје пријатеље да муке и смрт нису ништа одузеле од $егове силе него, на против, много додале ;еговој сили као човека Најзад каква твар може се опрети вољи +ресветога и +речистога Светости и чистоти сва природа је покорна. ! док је -н био у смртноме телу ;еговој вољи покоравала су се мора и ветрови. 2ако би сад ;ему, у прослављеном телу могли стати насупрот дрвена врата и камени зидови 2ад -н то само )оће, : а -н то )оће онда кад је (елис)одно, као у овом случају : сва ствар постаје као и да није простор и време, тврдоћа и течност предмета, висина и дубина, унутраш$е и спољаш$е : све постаје безразлично, слабо, отворено, покорно и празно од ма какве отпорне силе. Мир $ам0 -вим речима поздравља +обедила( смрти Своју малену војску. оспо" е благосло$ити наро" с$ој миром ? тако пророк &авид прови3а кроз тмине векова овај светли тренутак 6+с. B4, 779. #ир вам : ово је, истина, обичан источ$ачки поздрав, но у устима /ристовим овај поздрав има нарочиту садржину и нарочити значај. "аније, на растанку са Својим учени(има, *оспод је рекао мир с$ој "ајем $ам, не "ајем $ам га као то с$ет "аје, "а се не плаи ср3е $ае 6Јов. 7O, BE9. 5 празан суд светски -н је налио Своје вино' уобичајеном поздраву светском -н је дао рајску сочност и сласт. 2ад људи без унутраш$ег мира, узнемирени светским бригама, говоре мир вам0 они нуде оно што сами немају. -д тог $и)овог поздрава, с тога, нити се повећава $и)ов мир нити мир они), које они миром поздрављају. 2ада то говоре, они говоре по обичају и из учтивости, бесмислено, празно говоре то исто и кад се састају да се веселе као и кад се састају да се суде и обма$ују. /ристос даје друго и друкчије. -н даје оно што уистини има. ;егов мир је мир победио(а, који је победио све. -туда је ;егов мир радост, )раброст, здравље, тишина и снага. ! не даје га -н као то с$ет "аје, то јест не даје га само језиком него свом душом, свим ср(ем и свим умом Својим, као што се љубав љубави даје. &ајући Свој мир $има -н на чудотворан начин преноси тако рећи Своје биће у $и). =о је мир <о'ји, који пре$азилази с$аки ум 6Wилип. O, E9' такав мир означава (арова$е %ога у души човековој. =акав мир је вр)уна(, плод и круна ду)овног живота правог )ришћанина. +оздравивши Своје ученике *оспод почи$е да и) уверава, да -н није ду), како је неко од $и) могао у том тренутку помислити 6Fк. BO, CE9, но истинити и живи $и)ов учитељ и *оспод # о$о река$и показа им руке и ребра с$оја. !н"а се учени3и обра"о$ае $и"е$и оспо"а. Због чега је *оспод показао руке и ребра Јасно, због рана, нанешени) #у на 2рсту, клин(има и копљем. +оказујући им своје ране *оспод )оће и да и) увери и да и) опомене' да и) увери, да је то -н, јер ко би други имао те ране на рукама и под ребрима осим ;ега да и) опомене пак, да ће -н носити ожиљке ти) рана и у Својој бесмртној слави као вечито сведочанство ;егове љубави и ;еговог страда$а за род људски. =ада се учени(и обрадоваше, јер видеше и познаше Свога *оспода. +рони(љиви Спаситељ предсказао је раније чак и овај радосни тренутак ;еговог поновног састанка с учени(има. =о је било пред само ;егово страда$е, када су учени(и били веома ожалошћени. -н, коме је као
човеку најпотребнија била уте)а уочи мука на 2рсту, заборавио је на Себе и трудио се да утеши ожалошћене ученике $и имате са" 'алост, али опет у $ас $и"ети, и ра"о$ае се ср3е $ае 6Јов. 7H, BB9. Dво тренутка кад се обистини то дивно пророчанство0 Dво изненадног преображе$а жалосни) ср(а у радосна ср(а0 #сус им рече опет мир $ам7 као то ота3 посла мене, и ја аем $ас. Зашто им *оспод поново говори мир $ам9 Јер )оће да и) наоружа двоструким миром за борбу, која им предстоји и у коју и) -н шаље прво, миром унутраш$им, и друго, миром спољаш$им. &ругим речима миром према самом себи и миром према свету. 2ад им је први пут рекао мир вам0 -н им је показао, да је -н ме3у $има, $и)ов истинити *оспод, телом и ду)ом. =име им је )тео рећи кад имате унутраш$у борбу са страстима и помислима и жељама овога света, и ја будем у средини вашој, то јест у ср(у вашем, не бојте се ништа. Ја сам мир и твора( мира у ср(има вашим. Сада пак, када и) шаље у свет, то јест у спољаш$у борбу са светом, -н и) поново поздравља и испраћа миром, да се не би убојали света, да би истрајали у борби, и да би били сејачи мира у ср(има људским. =о је сувишак мира, који им -н даје, јер они треба не само да имају мир у се би и за себе него и да га дају и другима, као што им је и раније заповедио а улазеи у куу назо$ите јој мир куи о$ој 6#ат. 78, 7B90 Још се ово двоструко дава$е мира може протумачити као дава$е мира души и телу, као што и тумаче неки Свети -(и. 5осталом, мир у телу и мир у свету на крају представља један исти мир, јер и шта је свет друго до телесна 'еа и 'еа очију 6G Јов. 7, 7H9 +ошто и) је тако наоружао двоструким миром, препуним обиљем мира, *оспод и) шаље у свет. 2ако и) шаље Cао то ота3 посла мене, и ја аем $ас. -та( посла Сина из љубави према онима којима *а посла. !н показа уба$ к нама и посла сина с$ојега 6G Јов. O, 78' Јов. C, 7H9. !з љубави према роду људском, ево, и *оспод /ристос шаље ученике своје. &аље, -та( посла Сина у свет са силом и влашћу с$е је мени пре"ао ота3 6#ат. 77, BE9 с$е то има ота3 моје је 6Јов. 7H, 7H9. ! васкрсли *оспод, ево, даје Својим учени(има силу и власт да дреше и вежу, као што ће се мало до(није видети. &аље, сам је *оспод рекао, да је послат од -(а не да твори вољу Своју но вољу -чеву 6Јов. H, CK9. !сто тако и -н сада шаље ученике Своје не да творе вољу своју но вољу ;егову. &аље, и ако је послат од -(а *оспод се није ни за тренут одвајао од -(а нисам сам, него ја и ота3 који ме посла 6Јов. K, 7H9. !сто тако и -н шаље ученике у свет обећавајући им, да ће и -н бити с $има у с$е "ане "о с$ретка $ека 6#ат. BK, B89. &аље, да би научио смире$у безумно горди род људски *оспод је приписивао -(у Своме и сва дела Своја 6Јов. J, 749 и сву науку Своју 6Јов. E, 7H9. ! -н опоми$е ученике на смиреност говорећи им без мене не мо'ете чинити нита 6Јов. 7J, J9. Најзад, -н и) шаље као о$3е ме)у $уко$е, јер је и сам тако послан био. -ни су сами сведо(и били, како су се грешни(и као ву(и саурлали били око ;ега послед$и) дана, и како су *а са вучјом крвожедношћу мукама уморили. Но -н им је сада живи сведок, да грешни(и кад убијају себе и кад убијају друге, увек убијају само себе а не друге. ;егова победа јемство је и $и)ове победе у будућности. # о$о река$и "уну и рече им примите /у* с$ети. Cојима опростите гре*е, опростие им се7 и којима за"р'ите, за"р'ае им се. #и смо видели, дакле, како је *оспод прво наоружао Своје ученике обиљем мира, потом како им је узвисио достојанство сравнивши $и)ово апостолство са Својим и шаљући и) онако како је -н био послан од -(а, а сада ево видимо, како им он даје силу и власт. Силу им даје дунувши им у ли(е, а власт кроз реч коју им рече. -бновитељ света поступа као и Створитељ света. 5обличивши човека од прашине земаљске Створитељ је дунуо у $ега "у* 'и$отни те, поста чо$ек "уа 'и$а 6+ост. B, E9. !сто тако -бновитељ света сада поступа. -н уда)$ава ду) животни у људе, онемоћале од гре)а. Својим животворним да)ом -н оживљава, обновљава, управо васкрсава оземљанеле и зачмале душе људске. &унувши у ли(а ученика *оспод им рече примите "у* с$ети0 -во је прво дава$е &у)а Светога. &руго ће бити у педесети дан после овога знаменитога вечера. -во прво дава$е је ради оживље$а и оснаже$а сами) ученика, а оно друго ради $и)ове апостолске службе у свету : да,
ради оживље$а света. &авши им тако силу *оспод им сада даје и власт, да опраштају гре)е, и да задржавају гре)е. -, како много трпи свет од људи, који се )ватају власти немајући у себи силе %ожје, немајући &у)а Светога0 %ич је за људе безсилни човек, који се дочепа власти судије и старешине. =о је лешина привезана у седло незауздана ко$а. =ако бива ме3у незнабош(има, где се власт отима' но тако не сме да бива ме3у )ришћанима, где се власт од %ога даје онима, којима се прво даје сила &у)а Светога. +огледајте, како је све стројно и смишљено и премудро у (арству, које /ристос зида0 @ласт прашта$а гре)а и задржава$а гре)а, власт дреше$а и веза$а *оспод је још раније обећао најпре апостолу +етру 6#ат. 7H, 749 а потом и осталим апостолима 6#ат. 7K, 7K9. =о обећа$е Своје *оспод ево испу$ава на сам дан Свога преславног васкрсе$а. Сада -н не издваја +етра од остали), него свима даје подједнако и силу и власт. Никад *оспод није дао +етру посеби(е силу и власт, него му је дао посеби(е само обећа$е, и то у једном светлом тренутку +етрова нада)нућа, када је он исповедио /риста као сина <ога 'и$ога. 5 знак одобрава$а те исповести а и ради утвр3е$а сви) ученика у тој вери *оспод је дао +етру оно исто обећа$е, које је мало после тога дао свима Својим учени(има, и које је према свима подједнако и испунио ево сада на дан Свога васкрсе$а. -ву силу и власт апостоли су до(није преносили на своје следбенике, епископе, а преко ови) на свештенике, тако да та сила и власт и до дана данаш$ега дејствује и влада у (ркви %ожјој. %ома, з$ани <лизана3, је"ан о" "$анаестори3е, не бее он"е с 4има ка"а "о)е #сус. "руги му учени3и го$ора*у $и"есмо оспо"а. он им рече "ок не $и"им на рукама 4его$им ране о" клина3а, и не метнем прст мој у ране о" клина3а, и не метнем руку моју у ребра 4его$а, неу $еро$ати. =ома није имао надимак близана(, него близана( је значе$е $еговог имена на јеврејском језику. #ожда је $ему и дато ово име по тајанственом и недокучивом промислу, да означи двојственост $егове душе, двојственост од сум$е и вере. За све време $еговог )о3е$а за *осподом нигде се нарочито не истиче ни $егова вера ни $егова сум$а. Једном приликом пројавио је он своју личну )раброст и оданост према *осподу, и то из недоразумље$а. =о је било оном приликом, кад је стигао глас о смрти Fазаревој, и кад је *оспод позвао своје ученике *ај"емо к 4ему0 =ома је разумео, да и) *оспод позива у смрт, јер још није разумевао, да за живога *оспода нема мртви), нити је могао ду)ом прозрети у намеру /риста, да васкрсне Fазара. -вако пише јеван3елист он"а %ома, који се з$ае <лизана3, рече учени3има *ај"емо и ми "а помремо с +им 6Јов. 77, 7H90 ! ако су ове речи речене из недоразумље$а, ипак оне карактеришу једно )рабро и одано ср(е. =ом приликом =ома је био сведок васкрсе$а Fазарева, као што је другом приликом био сведок и васкрсе$а сина Наинске удови(е. +ри васкрсе$у Јаирове кћери он, истина, није био присутан лично у мртвачкој соби, камо су били позвати само троји(а вр)овни) апостола, али зато се ипак нигде не говори, да је он посум$ао у то чудесно дело *оспода. Најзад, он је био сведок свију највећи) чуда /ристови) кроз неколико година. -н је знао за /ристово предсказа$е, да ће трећи дан васкрснути. Сада је сазнао од десетори(е своји) другова, да им се *оспод жив јавио и показо ране Своје. >уо је, да су +етар и Јован нашли гроб празан. =о је исто могао чути и од жена мироноси(а. >уо је, да је #арија #агдалина видела васкрслог *оспода и да је говорила с ;им. >уо је још, да су двојима од ученика тога дана путовали с ;им живим у Dмаус. Све је то =ома чуо и сазнао, но свему томе =ома није веровао. није веровао свему томе зато што он лично није видео @аскрслог. ;егово неверова$е иде чак дотле, да он даје на зна$е, да ни сам својим очима неће веровати, кад *а буде видео, све док рукама не опипа ране $егове. Заиста, људски посматрајући необична и непојамна тврдокорост и упорност у неверова$у0 Но ко може докучити, како стоји ова ствар посматрана с гледишта божанског домостројства Јер и јачина вере зависи од благодати %ожје. 2о може докучити тајанствене дубине %ожјег промисла 2о може рећи, ко ли не рећи, да %ог +ромислитељ није )тео овде =омино неверова$е искористити на верова$е многи) 5 сваком случају овде су се објавиле јасно две ствари Стра)отна оболелост људске природе, пројављена у упорном
неверо неверова$ ва$у у једног једногаа апосто апостола, ла, који који је имао имао безброј безбројне не разлог разлогее да веру верује, је, и преоби преобиље ље %ожје %ожје мудрости и %ожје љубави. +о чистоти и светости Својој %ог се не служи злом за добро, нити се служи злим средствима да постигне добре (иљеве, али по мудрости и љубави Својој према људима људима -н исправља наше зле путеве и окреће и) на добро. =ома =ома се зариче, да неће поверовати све док не метне руке своје и прсте своје у ране /ристове. Несум$иво он то говори зато што су му другови причали, да им је сам *оспод показао ране Своје на рукама и под ребрима. Но ево преблагог *оспода *оспода да увери невернога =ому =ому # после осам "ана опет бе*у учени3и 4его$и унутра, и %ома %ома с 4има. /о)е #сус ка" беја*у $рата $рата зат$орен зат$орена, а, и ста"е ста"е ме)у ме)у 4и* и рече рече мир $ам. -пет у воскресни дан, опет учени(и сабрани заједно, опет врата затворена, и опет !сус стаде ме3у $и) и рече мир вам0 Све исто као и при првом јавља$у, с том разликом само, што је сад и =ома био у друштву остали) ученика. 2ао да је сам *оспод )тео да се јави =оми =оми при савршено истим околностима, да би тако оправдао пред =омом =омом исказе десетори(е десе тори(е ученика о Својој првој појави. Но зашто се *оспод јавио по други пут тек осми дан а не пре +рво зато, да би истоветност околности била потпуна, јер и први пут се јави јавио о у неде недељн љни и дан дан па се сада сада опет опет јављ јављаа у неде недељн љни и дан. дан. &руг &руго о зато зато,, да се =омино мино неверова$е потпуно обелодани и дугим ишчекива$ем још и појача. =реће зато, да би привикао Своје ученике, да буду стрпљиви и истрајни у молитви за утвр3е$е свога ближ$ега у вери. Јер без сум$е учени(и су се молили *осподу, да се поново јави ради =оме. >етврто и зато, да би учени(и увидели сву немоћ своју и сву узалудност напора своји) у објављива$у васкрслога *оспода без помоћи ;егове. Најзад, можда и зато, што број осам означава послед$е време, навечерје другога доласка /ристова, када ће људи, слично =оми, бити врло слаби у вери, идући само за својим чулима, и верујући само ономе што је доступно чулним опажајима. Јер и тада ће људи људи говорит говорити, и, слично слично =оми =оми док не видимо видимо,, не веруј верујемо. емо. ! даће им се да виде. виде. %а"а е проплакати с$а племена на земи, и угле"ае сина чо$ечјег 6#ат. BO,C89 =отом рече %оми %оми пру'и прст т$ој амо и $и"и руке моје7 и пру'и руку с$оју и метни у ребра моја, и не бу"и не$еран но $еран. # о"го$ори %ома и рече му оспо" оспо" мој и <ог мој0 "ади =оме *оспод се и јавио по други пут, ради једног човека, једног грешника. -нај, кога )орови ангелски окружава)у, с радосним кли(а$ем ;ему као победитељу смрти, оставља Своје небесно стадо и )ита да спасе једну залуталу ов(у. Нека се постиде од ;еговог примера сви они људи, који кад до3у до велике славе и силе у овоме свету забораве своје немоћне и бедне пријатеље, па се још са стидом и презре$ем укла$ају од $и). Због Свог човекољубља *оспод не преза ни од каква пониже$а ни од каква труда. !з човекољубља -н силази по други пут у једну скромну собу у Јерусалиму, као прослављен и свесилан. -, та благословена соба, из које се излило више благослова на род човечји него из сви) палата (арски)0 2ад се господ господ показао =оми, =оми, =ома =ома је радосно узвикнуо узвикнуо оспо" оспо" мој и <ог мој0 =им речима =ома је признао /риста као човека и као %ога, обоје у једној живој личности. сад додир прослављеног *оспода био је довољан да да =оми ону благодат &у)а, оно обновље$е живота, и ону власт прашта$а прашта$а и задржав задржава$а а$а гре)а, гре)а, коју коју је *оспод оспод на осам дана дана раније раније дао осталим осталим апостолима речју и ду)нове$ем. Јер кад је *оспод још као непрослављен, у смртноме телу, могао кроз додир тога тела ис(елити крвоточну жену и испунити је силом и здрављем, тим пре је -н могао, у Свом васкрслом и прослављеном прос лављеном телу, телу, подарити =оми =оми кроз прикоснове$е сву ону силу и власт, коју је подарио био другим апостолима на други начин. Наравно, није искључено, да је *оспод баш и на исти начин подарио овом приликом силу и власт =оми као раније и осталим учени(има, мада се о томе у Јеван3ељу не говори. Јер ни издалека није све записано, што што је *оспо оспод д река рекао о и учин учинио ио после после Свог Свогаа слав славно нога га васк васкрс рсе$а е$а,, као као што што мало мало до(н до(ниј ијее јеван3елист сам то изрично потвр3ује. *лавно *лавно је, да је и =ома, =ома, на овај или онај начин, примио од *оспода онакву исту силу и власт као и остали учени(и, што се, у осталом, до(није јасно показало у $еговој апостолској служби, у чудотворним делима и у )еројској смрти. 6!з житија св. апостола =оме види се, да је он због своје неустрашиве проповеди о васкрслом *осподу
/ристу био осу3ен на смрт. +ет војника проболи су са пет копаља овога )раброга војника /ристова.9 +овратив +овратив и утврдив утврдив веру у =оми =оми *оспод *оспод га благо благо укорева укорева #сус #сус му рече пото ме $и"е $еро$ао си7 благо онима који не $и"ее а $еро$ае. *оспод )оће да каже' ти си, =омо, поверовао чулима више него ду)у. /тео си чулима да се увериш, и ево ја сам ти зато дао прилику, и ти си се так сад уверио пошто си ме видео и додирнуо. Но благо онима који не $и"ее а $еро$ае, то јест, који не видеше очима него само прозреше ду)о д у)ом м и примише веру ср(ем. %лаго онима који пове поверов роваш ашее у /рис /риста та и ;е ;его гово во Јева Јеван3 н3ељ ељее а /рист /ристаа не виде видеше ше телес телесни ним м очим очимаа нити нити *а додирнуше рукама. %лаго детету, које поверује свему ономе што мајка говори, а не )оди са сум$ом да све испита својим очима и рукама. ека рукама. ека бу"е $аа реч "а, "а7 не, не 6#ат. J, CE9. *оспод је толико пута већ рекао, да ће васкрснути, и требало #у је веровати. Но, да би неверне уверио и поколебане утврдио *оспод није остао само при пророчанству Свога васкрсе$а, него се много пута јавио после васкрсе$а. ;ему је било изнад свега стало до тада, да апостоли, а кроз ове и сви верни, непоколебљиво поверују у ;егово васкрсе$е из мртви). =о је темељ вере и круна радости за једнога )ришћанина. Зато је премудри *оспод учинио све, да задовољи и ду) и чула Своји) апостола, те да се никад нико не би поколебао у вери, да је -н, *оспод, жив и прослављен. #ада је "у* оно то о'и$а$а, тело не пома'е нита 6Јов. H, HC9, и мада чула могу људе обманути брже него ду), ипак снис)одљиви *оспод снис)одио је немоћи људској и учинио учинио је све, да задовољи задовољи и чулни чулни разум разум људи људи,, и $и)ову $и)ову чулну чулну логику логику. -туда -туда је васкрсе$е васкрсе$е *оспода оспода уистини остало, и данас стоји, као најдоказа најдоказанији нији 1акт у историји историји људско људској. ј. Јер који који други 1акт из далеке прошлости стоји тако свестрано и пажљиво доказан као овај и многа "руга чу"еса учини #сус пре" учени3има с$ојим с$ојим која која нису писана у к4изи о$ој. о$а се написае, "а $ерујете "а #сус јесте ристос син <о'ји и "а $ерујуи имате 'и$от у име 4его$о 4его$о.. Највероватније, да јеван3елист Јован овде мисли на чудеса, која учини *оспод после васкрсе$а. =о се види најпре из везе са прет)одним описом јавља$а васкрслог *оспода. =о се види, види, даље, даље, из &ела &ела посто постолск лски), и), где где се каже, каже, да *оспо оспод д после после свога свога страда$ страда$аа показа себе 'и$а 'и$а многим многим и истинити истинитим м зна3им зна3има а 6чудесим 6чудесима9, а9, и ја$а им се четр"есет "ана, и го$ори о 3арст$у <о'јем <о'јем 67, C9. *де су описана сва ова многа и истинита чудеса у току четрдест дана Нигде. ! сам Јован признаје, да она нису писана у к4изи о$ој, то јест у Јеван3ељу. Јеван3ељу. Најзад, да наш Јеван3елист мисли овде само на чудеса после васкрсе$а *оспода а не на сва чудеса кроз сав живот ;егов види се из речи, којима овај исти Јеван3елист завршује своје јеван3еље а има и "руго много то учини #сус, које као би се ре"ом пописало, ни у сами с$ет, мислим, не би могле стати написане к4иге 6Јов. B7, BJ9. -ве се речи односе на сва чуда, која учини *оспод кроз сав живот Свој на земљи, и пре васкрсе$а и после. #е3утим оне речи из данаш$ег јеван3еља не могу имати исто значе$е као и ове, којима Свети Јован завршује своје јеван3еље. Јер, нашто би се понављао -волико колико се пак написа у Јеван3ељу, написа се с једним одре3еним (иљем, наиме "а $ерујете $ерујете "а #сус јесте ристос син <о'ји. <о'ји. =о јест, да не чекате другог #есију и Спаситеља света, света, јер -нај, који је требао доћи, дошао је. -нај, кога су пророкова пророковали ли проро(и проро(и у !зраиљу !зраиљу и Сибиле ме3у незнабош(има, појавио се у истини. -волико колико се написа, написа се још и зат зато, "а $ерују $ерујуи и имате имате 'и$от у име 4его$о 4его$о.. Наиме, да кроз ту веру, која је =оми и чулно потвр3ена, имате живот вечни. вечни. @иди се и из овога, како ове завршне речи у данаш$ем јеван3ељу стоје у вези са прет)одним дога3ајем, са =омом и $еговим неверова$ем. Није се, дакле, *оспод јавио =оми =оми само ради =оме =оме него и ради свију нас, који тражимо истину и живот. живот. Својим јавља$ем =оми =оми преблаги *оспод *оспод је помогао и свима нама, нама, да лакше верујемо у ;ега, @аскрслога и Aивога, и да кроз ту веру имамо удела удела у вечној истини и вечном животу. животу. 5 име 4его$о, додаје Јеван3елист. Јеван3елист. Зашто у име 4его$о9 Зато то нема "ругог имена по" небом "анога у"има којим би се могли спасти 6&ела п. O, 7B9. ;ер 7B9. ;ер који го" призо$е име оспо"4е спае се 6"им. 78, 7C9. Само је оно прави живот, што се у име *оспода !суса тражи и добија. Све друго је смрт и
трулеж. 5 жаркој пусти$и људске историје васкрсли /ристос је једини отворени и непресушни извор, који запаја, освежава и оживљава. Све друго, што се заморном и жедном путнику може учинити извором, није извор но сјај врелог пес ка, сличан сјају воде, или 3аволски призрак. 5нутраш$и 5нутраш$и смисао данаш$ег јеван3еља тиче се унутраш$е драме душе човекове. човекове. 2о жели, да се васкрсли и живи *оспод *оспод јави &у)ом %ожјим у души $еговој, тај мора затворити и закључати закључати одају душе своје, да је сачува од навале спољаш$ега, телеснога света. 6M+одражавај мудрости мудрости пчела оне кад виде рој оса да лети око $и) остају унутра у кошни(и, и тако избегавају избегавају повреду од нападачаN. Митрополит нападачаN. Митрополит %еолипт %еолипт /обротоубие. !сто као што су се апостоли закључали од крвожедни) крвожедни) и материјалистични) материјалистични) Јевреја. Јевреји представљају, по унутраш$ем смислу, смислу, чулност и материјализам. =ако ревносно чуваној души под кључем јавиће се *оспод у слави. Јавиће се красни Aеник мудрој мудрој невести Својој. 2ада се с е пак *оспод јави, стра) од спољаш$ег света ишчезнуће, и мир ће испунити душу. душу. Но не само мир. *оспод је увек доносила( многи) дарова одједанпут' одједанпут' дарујући мир -н дарује у исто време и радост, и силу, силу, и )раброст' -н утвр3ује веру' -н појачава живот. живот. Но и кад нам се с е *оспод јави, и донесе нам све ове драго(ене дарове, ипак остаје сум$а у неком неком куту наше душе. =ај кут представља невернога =ому =ому.. &а би и тај кут осветлили и загрејали благодаћу благодаћу &у)а *оспод$ега, *оспод$ега, ми треба да будемо будемо истрајни у молитви *осподу, и стрпљиви у чека$у, не престајући да будемо душом затворени и закључани од спољаш$ег света, од телесни) жеља и про)тева. =ада ће се човекољубиви човекољубиви *оспод *оспод смиловати на нас, и учинити нам по молитви. ! поново ће се јавити и Својим благодатним благодатним присуством осветлити и послед$и мрачни кут кут наше душе. =ада, и само тада, ми ћемо се моћи назвати живим душама и по благодати синовима %ожјим. %ожјим. све то због заслуга *оспода *оспода и Спаса нашега !суса /риста, коме нека је слава и )вала, са -(ем и &у)ом &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. мин. Д&У"А Д&У"А НЕДЕЉА ПО ВАСE&СУ ВАСE&СУ Јеванђеље Јеванђеље о :енама :енама мироноси>ама мироноси>ама
Марко 15, G>-G:7 16, :-8. Зач. 6E. &ивна је љубав живи) према живима. Никад светлост сун(а није тако дивна. &ивна је и љубав живи) према мртвима. Никад ти)а мес ечина на језеру није тако дивна. >овек је узвишен, кад брине о живима. живима. >овек је више него узвишен, кад кад брине о мртвима. >овек често брине о живима из себичности. Но где је себичност у бризи човека за мртве /оће ли му мртви платити, или заблагодарити Неке животи$е са)ра$ују своје мртве' и предајући и) гробу, предају и) и забораву. Но кад жив човек са)рани умрлог човека, он са)ра$ује и један део себе с мртвим' и враћа се дома носећи носећи у души души својој својој део са)ра$е са)ра$еног ног мртва мртва(а. (а. -во је нароч нарочит ито о јасно, јасно, до ужаса ужаса јасно, јасно, кад сродник са)ра$ује сродник ср одника, а, и пријатељ пријатеља. пријатеља. -, гробари, у колико колико сте гробова ви већ са)ра$ени, са)р а$ени, и колико колико мртва(а живе у вама0 Смрт има једно својство љубави она као и љубав обезличава у многоме оне, који је виде и живи остану. +огрбљена мајка )оди на гробове де(е своје. 2о то )оди )оди =о де(а у души мајчиној, и мајка, )оде дечјим гробовима. 5 души мајчиној мајка живи само у једном тесном куту' сву осталу палату душе $ене заузимају де(а. =акав је и /ристос, и то у несрав$ено већој мери. -н се био сав стеснио у гроб, да би се људи, људи, де(а ;егова, ;егова, могли раширити у бескрајној палати "аја. +огрбљена мајка )оди гробовима де(е своје, да и) као васкрсне у души својој, да и) окупа сузама својим, да и) помилује мислима својим. Lубав мајчина спасава мртву де(у од ишчезнућа и уништ униште$а е$а у овоме овоме свету свету,, бар за неко неко време. време. +огрбљ +огрбљени ени и попљу попљуван вани и *оспо оспод д успео успео се кле(ајући ка Своме 2рсту и *робу, да Lубављу Својом истински васкрсне (ео човечји род, и
спасе га заувек од ишчезнућа и униште$а. Само што је дело /ристово несразмерно веће од дела ма које осамљене мајке у свету, јер је и љубав ;егова према човечјем роду несразмерно већа од љубави ма које мајке у свету према де(и $еној. #а колико да је велика љубав и жалост мајке, $ој увек преостаје суза' и кад у гроб и сама си3е, она понесе собом преостали) суза. *оспод !сус пак излио је за Своју де(у, за сву де(у овога света, све сузе до послед$е капи, и : сву крв до послед$е капи. Никада те, о грешниче, скупље сузе неће оплакати, ни жива ни мртва. Никада те ни мајка, ни жена, ни де(а, ни отаRбина неће скупље платити него што те је /ристос Спаситељ платио. -, осамљени и сиротни човече0 не ре(и ко ће ме ожалити кад умрем 2о ће ме мртва оплакати *ле, *оспод /ристос ожалио те је и оплакао и жива и мртва срдачније него што би то учинила мајка. Не приличи се називати мртвима оне, за које /ристос из љубави пострада и умре. -ни су живи у Aивоме *осподу. Сви ћемо ми то јасно знати онда, кад *оспод послед$и пут посети земаљско гробље, и кад трубе затрубе. Lубав мајчина не може да дели мртву де(у од живе. Још ма$е то може љубав /ристова. @идовитији је *оспод од сун(а -н види близак крај они), који још живе на земљи, и види почетак живље$а они), који су се упокојили. За -нога, који је створио земљу из ништа, и тело човечје из земље, нема разлике измећу гробова од земље и гробова од тела. &а ли ће пшени(а стајати у пољу или у амбару каква је то разлика за домаћина, који у оба случаја мисли о зрну пшеничном а не о слами и не о амбару &а ли су људи у телу или у земљи : каква је то разлика видовитог &омаћина душа људски) &ошавши на земљу *оспод је учинио две посете људима. +рво онима, који живе у гробовима телесним, а друго онима, који живе у гробовима од земље. -н је умро, да би посетио Своју умрлу де(у. ), како и мајка увелико умире кад )оди на гробове своје де(е0 %рига за мртве једина је брига %ожја' остало је све радост %ожја. %ог се не брине за бесмртне ангеле' -н се радује ангелима као и ангели ;ему. %ог се брине за људе, за оне, који по слободи умиру, и који по слободи могу да оживе. %ог се брине непрестано, како да васкрсне људе. Зато %ог непрестано посећује гробове људске, покретне и непокретне, са светим ангелима Својим. @елика је брига %ожја за мртве' велика је не зато што %ог не може да и) васкрсне, него што сви мртви неће да васкрсну. Неће људи добро своје' и то је велика брига %ожја. -, како је велика радост на небу због једнога мртвог кад оживи, због једног грешника кад се покаје0 Један покајани грешник : што је исто што је и умрли душом па васкрсли : чини %ог већу радост него деведесет и девет ангела којима не треба покаја$е. Hеа је ра"ост на небу за је"нога греника који се каје, него ли за "е$е"есет и "е$ет пра$е"ника којима не треба покаја4е 6Fк. 7J, E9. 2ако је племенита брига за мртве0 %ринући о нама у овој долини мртви), ангели %ожји брину %ожју бригу. %ринући о мртвима и ми бринемо %ожју бригу, и постајемо кроз то %ожји другови и %ожји сатрудни(и. Но кад велики *оспод и %ог наш умре као човек, претоварен гресима људским, ко се побрину о ;ему мртвом од они), о којима -н брину од вечности 2о посети гроб ;егов 2о показа љубав своју према умрлом Aене. Но не све и свакојаке жене него жене мироноси(е, чије душе бе)у миросане бесмртном љубављу /риста *оспода. ;и)ове су душе биле препуне мириса вере и љубави, зато су оне и руке своје напуниле мирисима и пошле на гроб, да миришу тело /ристово. - томе говори данаш$е јеван3еље, тј. о бризи оживели) од науке /ристове за умрлог %есмртника. 5 време оно, "о)е ;оси о" риматеје, благообразан са$етник, који и сам 3арст$а <о'јега чекае, и усу"и се те у)е к =илату и заиска тело ристо$о. Још један други благообразни човек био је из риматеје, или "аматајима, у гори Је1ремовој. =о је био пророк Самуило 6G. Сам.
7, 79. -вај Јоси1 поми$е се код сва четвори(е јеван3елиста, и то искључиво у вези са погребом умрлога *оспода. Јован га назива !сусовим тајним учеником 674, CK9' Fука : му'ем "обрим и пра$е"ним 6BC, J89, #атеј : чо$еком богатим. 6Јеван3елист не назива Јоси1а богатим из сујете као да би показао, да је *оспод имао и богати) људи ме3у учени(има Mнего зато да би показао, како је он могао добити од +илата тело !сусово. *ле, бедном и незнатном човеку није било могуће проникнути до +илата, представника римске моћиN. ;ероним, %олк. Матеја. -н је био благообразан по души, то јест бојао се %ога и чекао (арство %ожје. Сем своји) изврсни) душевни) својстава Јоси1 је био истовремено човек богат, и човек од положаја. #арко и Fука називају га саветником. -н је био, дакле, један од народни) старешина, слично Никодиму. Слично Никодиму и он је био прикривен поштовала(, и ученик *оспода !суса. Но и ако су ова два човека били прикривени следбени(и науке /ристове, ипак су они били готови, да се изложе опасности стојећи уз /риста. Никодим је једном у очи рекао озлоје3еним старешинама јеврејским : онда када су ови тражили прилику да убију /риста : е"а ли закон на су"и чо$еку "окле га најпре не саслуа9 Још већој опасности изложио се Јоси1 риматејски бринући се о телу *оспода онда када су се јавни учени(и ;егови били разбегли, и када су јеврејски ву(и заклавши +астира могли сваки час јурнути у ов(е. да је Јоси1ов посао био опасан, то наговештава и сам јеван3елист речју усу"и се. =ребало је, дакле, више него )рабрости, требало је дрзости, па се кренути Qесарском намеснику и молити се за тело једнога од распети) осу3еника. Но Јоси1, Mкао великодушан, одба(ио је тада стра) и отресао сваку ропкост, и показао себе учеником !суса /ристаN. 6Ники1ор.9 =илат се зачу"и "а је $е умро7 и "оз$а$и капетана запита га је ли "а$но умро9 # "озна$и о" капетана, "а"е тело ;осиу. -презан и неповерљив +илат је тип они) власника, који силом покоравају и силом држе ту3е. -н није могао веровати на реч чак ни једном таквом човеку какав је био благообразни Јоси1. #ожда је у истини било тешко и веровати, да је већ изда)нуо на 2рсту -нај, кога је он тек прошле ноћи осудио на распеће Још се +илат показује и као веран представник званичне 1ормалистике римске он више верује једном стотинару, коме је стављено у дужност да држи стражу на *олготи него једном угледном старешини народном. =ек кад је стотинар MзваничноN потврдио исказ Јоси1ов, +илат је учинио Јоси1у по вољи. # купи$и платно, и скину$и га, оба$и платном, и метну га у гроб који бее исечен у камену, и при$али камен на $рата о" гроба. &руги јеван3елист каже, да је то био гроб самога Јоси1а : и метну га у но$и с$ој гроб 6#ат. BE, H89, у који ника" нико не бее метнут 6Јов. 74, O79. &а се тако збуде реч пророка !саије на смрти би с богатим 6JC, 49. 2ад распнемо наш ум свету и погребемо га у обновљено ср(е, као у нови гроб, тад ће ум наш оживети и васкрснути (елога нашег унутраш$ег човека. Нов гроб, па још запечаћен, тежак камен приваљен на врата гроба (Hрата се поми$у зато што је гроб био утесан у саму стену' отуда се у $ега није силазило него улазило као у одају. =акви су били краљевски гробови у #исиру, а такви и обични гробови у +алестини у то време.9 стража око гроба : шта то све значи то су све предострожне мере по мудрости %ожјег +ромисла, да се тиме кроз векове загра3ују уста свима неверни(има, који би се трудили да доказују, да /ристос или није умро, или да није васкрсао, или пак да је тело ;егово укра3ено. &а Јоси1 није измолио мртво тело у +илата' да смрт /ристову није званично потврдио и капетан страже' да тело није са)ра$ено и запечаћено у присуству пријатеља и непријатеља /ристови), онда би се рекло, да /ристос уствари није ни умро, но само обамро, па се повратио. 62ако је у новије време тврдио ?лајерма)ер и неки други протестанти.9 &а гроб није затворен тешким каменом да није запечаћен, и да није био од страже чуван, рекло би се, да је, истина, /ристос умро и са)ра$ен, но да је укра3ен из гроба од стране ученика. &а пак није био сасвим нов гроб, рекло би се, да то није /ристос васкрсао него неки други мртва(, који је ту раније са)ра$ен. ! тако све мере предострожности, које су Јевреји употребили, да угуше истину, послужиле су, по %ожјем +ромислу, на утвр3е$е истине.
Јоси1 обави тело *оспода платном, платном чистим 6#ат. BE, J49 и положи у гроб. ко )оћемо, да *оспод васкрсне у нама, морамо *а држати у чистом телу своме. Јер чисто платно означава чисто тело. =ело нечисто од лукави) страсти и по)оте није место где *оспод васкрсава и живи. Јеван3елист Јован допу$ује опис остали) јеван3елиста тиме што каже, да је и Никодим дошао на са)рану /ристову, и "онесе смирне и алоја око сто литара, и узее тело #сусо$о 6тј. Јоси1 и Никодим9 и оба$ие га платном с мирисима, као то је обичај ко" ;е$реја "а укопа$ају 674, C4:O89. 6M=име он 6јеван3елист9 )оће да опомене, ако се не варам, да се при сличним услугама, које се указују мртвима, треба држати обичаја свакога народаN. $густин <есе"е на ;о$ано$о ;е$ан)ее. ! блажени и преблажени ови дивни мужеви, који са оволико )рабрости, брижљивости и љубави узеше пречисто тело *оспода, и положише у гроб0 2акав диван пример свима љубитељима *оспода0 ! какав ужасан укор оним свештени(има и светов$а(има, који са стидом од света, и небрижљиво, и без љубави, прилазе к светоме путиру, да у себе приме пречисто и животворно тело и пречисту и животворну крв *оспода, и то још васкрслог и живог *оспода0 Но нису Јоси1 и Никодим били једини од пријатеља /ристови), који су лично могли посведочити, да је -н умро и да је погребен био. ;и)ова брига око мртвог *оспода дело је колико љубави према обожаваном 5читељу и +ријатељу, толико, можда, и дужности, коју им је налагала човечност према једном страдалнику за правду. Но ево, на догледу гроба, још две пријатељске душе, које пажљиво посматра)у дело Јоси1а и Никодима спремајући се од своје стране на дело најчистије љубави према *осподу : две жене мироноси(е, #арије #агдалине и #арије Јосијеве0 Марија Маг"алина и Марија ;осије$а гле"а*у г"е га полага*у. # пото про)е субота, Марија Маг"алина и Марија ;ако$е$а и &аломија купите мириса "а "о)у и "а пома'у #суса. Најпре се поми$у две жене, затим три. &ве су биле као извидни(а свега што се дога3аше са *осподом на *олготи. -не су виделе, како су тајни учени(и /ристови скинули мртво тело са 2рста' виделе су све шта је даље учи$ено са мртвим телом, и, што је за $и) било главно виделе су гроб, где је тело било положено. -, како би и оне радо притрчале, да помогну Јоси1у и Никодиму да оперу тело од крви, да стегну и исперу ране, да доведу у ред косу, да савију и наместе руке, да пажљивије вежу убрусом главу, и тело да обавију платном0 Но није био ни обичај ни ред, да оне заједно са мушкима раде тај посао &о(није ће оне доћи, да све то саме ураде, и да, повр) тога, још намажу тело *оспода мирисима. С $има ће до(није доћи и трећа мироноси(а, $и)ова пријатељи(а. &у) /ристов спријатељио је $и) све. 2о су ове жене #арија #агдалина је већ позната. =о је она #арија, коју је *оспод излечио од беснила, истеравши седам бесова из $е. #арија Јосијева и #арија Јаковљева : то је једна иста личност, по тумаче$у -та(а. Саломија је била жена Заведејева и мати апостола Јакова и Јована. 2аква разлика изме3у ови) жена и Dве0 -не се журе да из љубави буду послушне и мртвом *осподу, док Dва није )тела бити послушна ни живом. -не : послушне на *олготи, на месту злочина, крви и злобе, а Dва непослушна у : "ају # $рло рано у пр$и "ан не"ее "о)ое на гроб ка" је сун3е изало. Сви јеван3елисти слажу се у томе, да је овај први дан недеље 6или седми(е9 дан васкрсе$а *оспода, то јест сутрадан по суботи, као што изрично и вели јеван3елист #арко и пото про)е субота. Најзад, сви се слажу и у томе, да су жене посетиле гроб *оспод$и врло рано тога дана. 5 овоме послед$ем као да мало одступа јеван3елист #арко кад вели ка" је сун3е изало. @рло је вероватно, да су жене посећивале гроб у више ма)ова, колико из љубави према покојнику толико и из стра)а, да безочни непријатељи /ристови не оскрнаве на неки начин гроб и тело. 6M-не су час долазиле час одлазиле у нестрпље$у не желећи на дуго време оставити гроб *осподаN. ;ероним %олк. Матеја. Зашто би и сам #арко изрекао такву једну противречност самом себи као што је ова и $рло рано и ка" је сун3е изало ако он под сун(ем овде не разуме не 1изичко сун(е него самога
*оспода, сагласно пророку, који говори грануе сун3е пра$"е 6#ала). O, B9 мислећи на #есију Сун(е правде је већ изашло из подземне таме у оном раном часу када су жене мироноси(е биле дошле на гроб. 2ао што је Сун(е сијало пре сун(а створенога при првом ствара$у света, тако је оно сада, при другом ствара$у, при обновље$у света, засијало се над историјом људском пре него се сун(е 1изичко засијало над природом земаљском. # го$ора*у ме)у собом ко е нам о"$алити камен о" $рата гробни*9 =ако су разговарале жене мироноси(е пе$ући се ка *олготи и не слутећи никакво изнена3е$е. Слабе руке женске нису биле довољно јаке за то, да покрену тешки камен са гроба, јер беше $рло $елики. Сироте жене0 -не се и не сећа)у, да је посао, за који се оне толико и с толиком ревношћу журе ка гробу, био већ свршен још за време живота *оспода на земљи. 5 @итанији, у кући Симона губавога, за вечером једна жена излила је скупо(ено нардово миро на главу /ристову. =ада је свевидећи *оспод рекао за ту жену изли$и миро о$о на тело моје за укоп ме пригото$и 6#ат. BH, 7B9. -н је провидео јасно, да ;егово тело у смрти неће имати другог мироса$а. +итаћете па зашто је +рови3е$е дозволило, да ове благочестиве жене буду тако горко разочаране &а купе скупо(ено миро, да са стра)ом до3у кроз тамну и непроспавану ноћ на гроб, и да не сврше онај чин љубави, за који су толико жртвовале Но није ли +рови3е$е $и)ов труд несрав$ено богатије наградило тиме, што им је место мртвог тела даровало живога *оспода # погле"а$и $и"ее "а камен бее о"$аен јер бее $рло $елики. # уа$и у гроб $и"ее мла"иа г"е се"и с "есне стране обучена у белу *аину7 и у'аснуе се. &ошавши са својим народом до <рвеног #ора #ојсеј се нашао у му(и, како да пропути пут тамо где није било пута. ! кад завапи %огу, <рвено се #оре раздвоји на две стране, и пут се наједанпут отвори. =ако сад и са женама мироноси(ама. 5 великој бризи, ко да им одвали камен од гроба, оне погледаше и видеше, да камен бее о"$аен, и оне без смет$е у3оше у гроб. Но где је војничка стража Није ли она представљала тежу препреку ка гробу него ли тешки камен на вратима гроба Стража је у то време или лежала још обамрла од стра)а, или се већ била разбегла по граду, да му(ајући објављује људима оно што људске уши још од прао(а дама нису чуле. Никога не беше око гроба, ко би им сметао, и никога и ништа на вратима гроба. Но у гробу беше неко, чије ли(е беше као му4а а о"ело као снег 6#атеј9. #ладић по изгледу, уствари ангел %ожји. Aене се ужаснуше, и оборие ли3е к земи 6Fука9, јер беше страшно гледати у неземаљску појаву весника %ожјег, весника најчудније и најрадосније вести на земљи од кад је се пали човек почео земљом )ранити. =о што #атеј прича, да је ангел %ожји седео на одваљеној плочи од гроба, а #арко, да је ангел био унутра у гробу, није никаква противречност. Aене су могле најпре видети ангела на плочи, а потом су чуле $егов глас унутра у гробу. Јер ангел није нешто телесно и тешко покретљиво у једном тренутку он се може појавити где )оће. =о пак што Fука поми$е два ангела а #арко и #атеј једног тако3е не треба да збу$ују верне. 2ада се *оспод родио у @итлејему један ангел изненадно је стао ме3у пастире, и уплаие се $рло. #ало за тим пак у је"анпут поста"е с ангелом мнот$о $ојника небески* 6Fука9. #ожда су легиони ангела %ожји) присуствовали на *олготи при васкрсе$у *оспода' какво је, дакле, чудо ако су жене мироноси(е виделе час једног час двоји(у он им рече не у'аса$ајте се #суса тра'ите азареанина распетога9 Mста"е, није о$"е, е$о место г"е га поло'ие. его и"ите, ре3ите учени3има 4его$им и =етру, "а пре" $ама и"е у алилеју7 тамо ете а $и"ети, као то $ам рече. +рекрасни ангел %ожји најпре умирује жене и повраћа и) од стра)а и ужаса, да би и) тако приготовио за необичну вест о васкрсе$у *оспода. Aене су биле најпре изнена3ене видевши гроб отворен а потом ужаснуте што у гробу нису нашле -нога, кога су тражиле, а нашле су некога, кога нису очекивале видети. Зашто ангел говори тако опредељено #суса азареанина распетога : 4ега ли тра'ите Зато да не буде никакве сум$е ни помет$е односно -нога, ко је васкрсао. -вако опредељено говори ангел колико због сами) жена толико и због сви) будући) векова и покоље$а. 5 истој тој намери показује ангел и празан гроб е$о место г"е га поло'ие0 %ило је сувишно рећи ово
женама, које су очима виделе то што ангел речима казује, али то није било сувишно рећи роду човечјем, за кога је *оспод умро и васкрсао. Mста"е, није о$"е0 Најкрупнију вест у историји човечанства небески весник објављује најкраће и најпростије што се да замислити : уста"е, није о$"е0 @аскрсе, није овде0 За бесмртне војске ангелске веће је изнена3е$е била смрт *оспода него ли ;егово васкрсе$е. За смртне људе : обратно. +отом ангел упућује жене, да јаве ову радосну новост апостолима, и =етру. Зашто и =етру0 Несум$иво за то што се +етар осећао смућен мимо све остале ученике. ;ега је морала савест гристи због тога што се три пут одрекао *оспода, и што је најзад побегао од ;ега. @ерност апостола Јована, с којим је +етар најближе стајао *осподу, морала је још повећати грижу савести код +етра. Јер Јован није побегао него је остао под 2рстом распетога *оспода. Једном речју, +етар се морао осећати донекле као издајник свога *оспода, те му је морало бити врло нелагодно у друштву апостола, а нарочито у друштву пресвете %огомајке. +етар је био камен по имену но не још камен и по вери. ;егова колебљивост и страшљивост чинила га је презреним у $еговим сопственим очима. =ребало га је опет дићи на ноге и повратити му достојанство човека и апостола. >овекољубиви *оспод то сада и чини зато ангел споми$е +етра нарочито по имену. Зашто ангел говори о јавља$у *оспода у *алилеји а не о ;еговом скоријем јавља$у у Јерусалиму и око Јерусалима %амо ете га $и"ети, као то $ам рече 6сравни #к.7O, BK9. Зато што је *алилеја представљала више незнабожачки него израиљски предео, те *оспод )оће Својим јавља$ем тамо, у земљи незнабожа(а, да покаже учени(има Својим пут Свога Јеван3еља, главну средину апостолског рада и зида$а (ркве %ожје. &аље и зато, што ће им се -н тамо јавити не под стра)ом, под којим су они живели у Јерусалиму, него у слободи, и не у ноћи и сумраку, него усред бела дана. &а се не каже у стра)у су велике очи' и под г$етом стра)а и избезумље$а учени(и су видели *оспода живог у Јерусалиму. Најзад, ангел %ожји говори о јавља$у *оспода у *алилеји, мудро прећуткујући ;егова јавља$а у Јерусалиму, да избије оружје из руку пакосни) неверника, који би иначе рекли, да су учени(и видели утвар под сугестијом ангела, то јест видели су *а зато што су с напрегнутим ду)ом очекивали да *а виде. 6Зашто и ангел и *оспод говоре баш о јавља$у у *алилеји MЗато што је ово јавља$е у *алилеји било најочевидније и најглавније =амо се *оспод јавио не у дому, при затвореним вратима, но на гори, јавно и очевидно. @идевши *а учени(и тамо, поклонише #у се' тамо је !сус објавио им с великом откровеношћу власт, дану #у од о(а говорећи "а"е ми се с$ака $ласт на небу и на земи. Ники1ор9. по $аскрсе4у моме ја и"ем пре" $ама у алилеју, рекао је *оспод. =о јест као +обедила( ја ћу ићи пред вама у свет незнабожачки, а ви следујте мене. ! куда вас год &у) упути на проповед, гледајте #ене пред собом : ја ћу ићи напред и отварати вам пут. # изаа$и побегое о" гроба7 јер и* у*$ати "р*ат и у'ас, и ником нита не рекое, јер се боја*у. &а ли су биле на небу или на земљи С ким су то говориле ?та су то чуле =акве ствари ни на сан људима не долазе' а то није сан него јава' од свега је најјасније то, да је то била јава. -, блажени др)ат и ужас, који спопада човека онда када му се отвори небо и када чује глас радости из бесмртне и славне домовине своје, праве домовине своје0 Није мала ствар видети једнога од бесмртника, ангела %ожјега' није мала ствар чути глас из бесмртни) уста. Fи(е и )уку (еле васионе, смртне и трулежне, лакше је поднети него ли ли(е и глас једнога бесмртника, који је створен пре створе$а васионе, а који блиста лепотом и младошћу лепше од пролећне зоре. 2ад је пророк &анило, %ожји човек, чуо глас ангела, он вели за себе не оста снаге у мени, и лепота ми се помрачи, и не има* снаге ? и из$ан себе па"о* ничи3е ли3ем на зему 6&ан. 78, KI49. 2ако, дакле, да не обузме трепет и ужас ове слабомоћне жене 2ако да не побегну од гроба 2ако да отворе уста и проговоре *де су речи за именова$е онога ви3е$а *осподе, како је неисказива чудесна слава =воја0 Qута$ем и сузама ми смртни је лакше изражавамо него језиком. иком нита не рекое, јер се боја*у. =о јест ником ништа не рекоше уз пут' никоме од непријатеља и крвника /ристови), од који) је врвео (ео Јерусалим Но, наравно, рекли су апостолима. Јер нису ни смеле ни могле не рећи, кад им је то од бесмртника запове3ено. 2ако би
се усудиле не испунити заповест %ожју Јасно је, дакле, да су жене рекле онима којима су требале рећи 6в. Fк. BO, 789, као и да нису рекле ништа и никоме од они), којима нису требале рећи и који) су се бојали. =ако се, ето, завршила ова јутар$а васкрш$а посета жена мироноси(а *робу /ристовоме. %едни $и)ови мириси, којима су оне )теле сачувати од труле$а -нога, који чува Собом небо од труле$а, и којима су )тели намирисати -нога, од кога небо мирише0 -, благоу)ани *осподе, једини мирисе људског бића и људске историје, како си =и дивно наградио ове одане и верне душе, које =и ни мртва у гробу нису заборављале0 -д мироноси(а учинио си и) благовесни(ама =вога васкрсе$а и =воје славе0 -не нису помазале мирисима =воје мртво тело, него си =и помазао $и)ове живе душе јелејем радости. 2укави(е за мртвим : постале су ластави(е новог пролећа. Aалосни(е са =вога *роба постале су светитељке у <арству =вом небесном. ;и)овим молитвама, @аскрсли *осподе, спаси нас и помилуј0 &а =е прослављамо са -(ем и &у)ом Светим : =роји(у једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА Т&Е*А ПО ВАСE&СУ Јеванђеље о 'у$у у Вите)$и
;о$ан 5, 1?15. Зач. 1G. %лаго човеку који са стрпље$ем и надом у %ога подноси сва страда$а у овом животу0 ;егов један дан претегнуће на мерилима небесним месе(е и године безбожника, који, или се весели без страда$а, или страда без стрпље$а и наде у %ога. %лаго човеку које не ропће на страда$е, него испитује узроке свога страда$а са стрпље$ем и надом у %ога0 *де ће наћи страдалник узроке своме страда$у Наћи ће и) или у себи самом, или у својим родитељима, или у својим суседима : ту ће страдалник наћи узроке своме страда$у. <ар &авид је страдао због свог сопственог гре)а' "овоам због гре)а свога родитеља, (ара Соломона, а проро(и су страдали због гре)а своји) суседа. Но ако страдалник буде тражио још даље и дубље узроке своме страда$у, где ће и) наћи Наћи ће и) или у првобитном неверству човека према %огу, или у мрачноме и пакосноме ду)у злобе, у безданој и отровној тами, или у човекољубивом и лековитом +ромислу %ожјем : ту ће страдалник наћи даље и дубље узроке своме страда$у. дам и Dва страдали су због свога неверства према %огу' праведни Јов страдао је због мрачнога и пакоснога ду)а злобе' а слепоро3ени младић, коме је милостиви *оспод отворио очи, страдао је ради славе %ожје и своје вечите награде. Својство је разумна човека, да узроке своме страда$у увек тражи прво у себи самом, а својство је неразумног, да увек и вазда подиже жалбу на друге. "азуман памти све своје гре)е од дети$ства, памти и) са стра)ом од %ога и са очекива$ем страда$а за гре)ове своје' па кад га страда$е заиста спопадне, било кроз пријатеље или непријатеље, било кроз људе или зле ду)ове, било одма) или до(није, он одма) зна узроке своме страда$у, јер он зна и памти гре)е своје. неразуман је забораван, и заборавља све неправде своје' па кад га страда$е с попадне, он се у му(и преврће и у чуду пита зашто баш $ега да боли глава зашто баш $егово богатство да пропадне зашто $егова де(а да помру ! у неразуму и гневу своме он указује прстом на свако биће, на земљи и на небу, као на виновника свога страда$а, пре него што ће указати прстом на себе самог, тј. на правог виновника своје муке. %лаго човеку који се користи својим страда$ем знајући, да је свако страда$е у овом кратком животу попуштено на људе од %ога >овекољуп(а, ради добра и користи људи0 +о милости Својој %ог попушта страда$е на људе због гре)ова $и)ови), по милости а не по правди. Јер кад би било по правди, сваки гре) донео би неизбежну смрт, као што и говори апостол а гре*
учи4ен ра)а смрт 6Јак. 7, 7J9. #есто смрти %ог шаље лек кроз страда$е. Страда$е је метод %ожји, метод лече$а душа од гре)овне проказе и смрти. Неразуман само мисли, да је страда$е зло. "азуман пак зна, да страда$е није зло него само објава зла и лече$е од зла. Само гре) у човеку је право зло, и изван гре)а нема зла. Све остало, што људи обично називају злом, није зло него горко лекарство од зла. ?то год је тежи болесник, све му је горчији лек, што му лекар пружа. >ак се понекад болеснику учини лек тежи и горчији од саме болести $егове. =ако се и грешнику понекад учини страда$е теже и горчије од учи$еног гре)а. Но то је само обмана : о, како љута самообмана0 Нема страда$а у свету, које би могло бити и приближно тако тешко и убитачно као што је гре). Сва страда$а људи и народа на земљи нису ништа друго до обилна лекарства, која вечита #илост нуди људима и народима, да би и) спасла вечите смрти. Сваки и најма$и гре) донео би неизбежну смрт, да #илост не попусти страда$е, ради отреж$е$а људи од пијанства гре)овног, ради лече$а, које кроз страда$е свршује благодатна сила &у)а Светог животворног. "ећи ћете човек се боји страда$а, јер се боји смрти, а страда$е може да одведе смрти Но шта одводи тело смрти болест или лек Несум$иво болест а не лек. =ако ни душу неће одвести у смрт страда$е него гре), који и чини болест душе, умира$е душе. 5право гре) је семе смрти, семе преужасно, које ако се кроз страда$е благовремено не открије и пламеном &у)а Светога не сагори, узрашће и ишуниће сву душу, тако да ће сва душа бити не сасуд живота него сасуд смрти. -чигледно је, дакле, да страда$е треба подносити са стрпље$ем и са надом у %ога' још и више с благодарношћу %огу и с радошћу. Cолико си ме пута ба3ао у $елике и уте не$ое, и из без"ана ме земаски* опет из$а"ио0 # ја те *$алим уз псалтир, <о'е мој. Fа"ују се уста моја ка" пе$ам теби, и "уа моја, коју си изба$ио 6+с. E7, B8IBC9. постол +етар пак препоручује вернима ра"ујте се то стра"ате с ристом 6G +ет. O, 7C9' с /ристом, тј. свесно и разумно, кротко и стрпљиво, ради очишће$а од гре)а, ради оживље$а, ради унапре3е$а живога /риста у себи и око себе. 2ад је велики Златоуст умирао телом у изгнанству, мучен и понижен од људи, послед$е су му речи биле Mслава %огу за све0N Свето писмо и историја <ркве пружају највеће примере стрпље$а у страда$у, какве је икада род човечји сазнао. ! данаш$е јеван3еље описује један сличан пример великог и дуготрајног стрпље$а у страда$у. Но не само то. -писујући раслабљеног човека, који је тридесет и осам година патио од узетости, са стрпље$ем и надом, данаш$е јеван3еље нам још уз то открива, или боље рећи потвр3ује, две велике тајне. +рва тајна тај дуготрајни болесник носио је узрок својој болести, своме страда$у, у себи самоме, односно у своме гре)у. &руга тајна свемоћни *оспод !сус ис(елио је тога болесника Својом божанском моћи кроз речи устани и *о"и0 =име се једанпут више открило ;егово божанско човекољубље, и ;егова божанска свемоћ, која је споља била прикривена лаким страдалним огртачем људскога тела. 5 оно време изи)е #сус у ;ерусалим. #ма пак у ;ерусалиму !$чија ба4а, која се зо$е је$рејски Hитез"а, са пет покри$ени* тремо$а. +ре тога *оспод се налазио у *алилеји, одакле је дошао у Јерусалим за празник. =ешко је рећи, какав је то празник био, да ли +ас)е или +едесетни(е или +урима, но то и није важно знати' јер да је важно, сам би јеван3елист то опредељеније рекао. -вчија ба$а, или @итезда, 6@итезда. -ва реч не налази се нигде у Старом завету. 2ад јеван3елист каже, да је то јеврејска реч, он свакако мисли на онај јеврејски, како је у $егово време говорено, тј. на арамејски. -вчија врата споми$у се код еемије C, 7, CB' 7B, C4.9 звала се тим именом због -вчији) врата у близини, кроз која су прого$ене ов(е, одре3ене за жртву' а и због тога, што су у тој ба$и жртвене ов(е прет)одно купане. =а ба$а и дан данас постоји у Јерусалиму, већим делом порушена и више неупотребљива. Но у време јеван3елиста ова је ба$а била још у употреби' због тога јеван3елист и говори у садаш$ем времену има у ;ерусалиму !$чија ба4а. +ет покривени) тремова око ба$е служили су за смештај многобројни) болесника, који су у тој ба$и тражили себи лека, што се види из следећи) речи
M којима ле'ае мнот$о болесника, слепи*, *роми*, су*и*, који чека*у "а се зауа $о"а. Јер ан3ео *оспод$и силазаше сваке године 65 неким прона3еним преписима Јеван3еља место с$аке го"ине стоји у о"ре)ено $реме или с $ремена на $реме у ба4у и муае $о"у, и који најпре ула'ае пото се узмути $о"а, оз"ра$ае, макар как$а болест "а је на 4ему. #ноштво болесника са сви) страна, од сви) болести, сабирало се на ово чудновато место, да на3у себи лека, узалуд траженог од људи и од природе по другим местима. &а ова вода није лечила сама собом, својим природним својствима, својим сложајем минерални) раствора, него посредством небесне силе, јасно је из тога, што је с времена на време постајала лековита, то јест само онда када би по +ромислу %ожјем ангел силазио на $у и стављао је у покрет. 2ако чудна и драматична с(ена0 Замислите пет тремова препуни) највећи) очајника и страдалника из (елог једног народа0 Замислите пет стоваришта људскога бола и јада, суза и гноја0 Наоколо град препун људски) бића, што вребају сласти, што грабе богатство, што се боре за част и власт, што праве комедију и са својим телом и са својом душом' а овде предсмртна агонија, лагано и болно умира$е, и : једна једина тачка, куда су све очи упрте : вода' једно једино ишчекива$е : ангела' једна једина жеља : здравље. Нашто вам здравље да и) упитате. &а ли ради оне опште комедије тела и душе, која се одиграва около вас Но није ли и без вас довољан број они), који ту комедију играју !ли ради службе %огу Но не служи ли %огу врло добро и онај, ко са стрпље$ем и надом у %ога страда !ли желите здравље тек ради здравља, живот тек ради живота Но оно што је средство не може бити (иљ. 2ад вас је %ог послао у овај живот, послао вас је ради неког (иља' кад вам даје здравље, даје вам га опет ради неког (иља. ије ли чо$ек на $ојс3и на земи9 а "ани 4его$и нису ли "ани на"ничарски9 говори праведни Јов 6E, 79. ко је на војс(и, онда је ту ради вежба$а, борбе и победе' ако су му дани надничарски, онда га чека плата на смирају $егови) дана. Но живот ради живота : и то земаљски живот ради земаљског живота0 : и здравље ради здравља : то значи бес(иљан живот и бес(иљно здравље. Aивот и здравље пак ради комедије гре)а : није ли то оштар нож под грлом +ет тремова препу$ени) животним инвалидима : о, какво чудно вежбалиште у стрпље$у и нади у %ога0 -, каква чудна и жива слика, какво чудно и опипљиво предсказа$е онога ста$а, у коме се ускоро могу наћи и сви они, који у граду около ба$е расипају свој живот и своје здравље : и то нашто На куповину гре)а, на гомила$е гре)а0 ли ако су пет тремова у ба$и @итезди давно давним порушени, не мислите, да је историја јада и беде људске, која је под $има лежала згомилана, свршена за увек. Никако не мислите, да је ова историја далеко од вас и да нема ничега заједничког са вашим животом. Није ли и у ваши) пет чула, као у пет тремова, згомилано (ело стовариште бола и јада, суза и гноја, гре)а и безако$а, болесни) мисли, слепи) жеља и страсти, )роми) покушаја, и су)и) нада$а -, @итездо, @итездо, како си универзална0 5 теби је некада ангел %ожји вршио службу пастира и спасавао једну по једну изгубљену ов(у, све док није дошао свеопшти +астир ангела и људи. Qутљиви ангел, слуга Створитеља свога, служио се водом у теби, да измије од гре)овне заразе оболелу ов(у, а кад је +астир &обри створитељско Слово %ожје у телу и на делу : сишао у тебе, -н је својом створитељском речју одгонио заразу гре)а, и тиме тебе упразнио. +астир &обри0 Зато си ти пророчки и названа -вчија ба$а. # о$3е глас 4его$ слуају, и и"у за 4им, јер познају глас 4его$ 6Јов. 78, CO9, глас +астира &оброг. он"е бијае је"ан чо$ек који три"есет и осам го"ина бее болестан. Cа"а $и"е #сус о$ога г"е ле'и, и разуме "а је $е много го"ина болестан, рече му *ое ли "а бу"е з"ра$9 !"го$ори му болесни "а, оспо"е7 али чо$ека немам, "а ме спусти у ба4у ка" се узмути $о"а7 а "ок ја "о)ем "руги си)е пре мене. @идовити *оспод прови3ао је унапред и надалеко, где #у шта треба чинити. -н се није случајно, на пример, навезао на море и прешао у *адаринске пределе : мада је то ;еговим сапутни(има могло тако изгледати, него је -н ду)ом Својим прови3ао и видео, да се у тим пределима налазе два бесомучника, које је -н требао ис(елити. Нити је се -н случајно нашао пред капијом града Наина баш онда када су износили мртва сина удови(е, него
је -н опет прови3ао и знао, да *а на том месту и у то време чека велико дело. !сто тако није се -н случајно обрео у Јерусалиму о овоме празнику, ма какав тај празник био, нити је случајно и из радозналости свратио у ову кућу бола, у -вчију ба$у, него се све то десило с ;еговим предзна$ем и прови3а$ем унапред и у даљину простора и времена. -чигледно је, да -н није ни дошао у Јерусалим због празника, како се то чинило ;еговим сапутни(има, него је дошао управо због овога болесника и због дела, које је -н имао да сврши на $ему. !зузетан болесник, страшан болесник0 %олест од тридесет и осам дана учини се људима бесконачном, а како ли тек болест од тридесет и осам година0 &ужина времена зависи од нашег ста$а и расположе$а. >асови среће су крилати, часови муке без крила, а често и без ногу. 5зетоме човеку и време изгледа узето' изгледа му, да је и време непомично као и он сам. ко ово време од тридесет и осам година болова$а у најма$у руку утростручите, добићете приближно праву дужину тога времена за човека здрава, покретна, запослена, радосна. Једно (ело столеће времена здрави) људи провео је, дакле, тај узети лежећи на својој постељи и гурајући време пред собом место да $ега гура време. 2акво )еројско стрпље$е код тога човека0 2акви надчовечански напори, да се докотура до ба$е у часу када ангел %ожји усколеба воду0 2аква несаломљива нада на оздравље$е, и то из дана у дан, из године у годину, да : из де(еније у де(енију0 #ада је овај болесник толико страдао због сопственог гре)а, ипак човек не може а да му се не диви' и мислећи о $ему човек не може а да не помисли на многе бледе карактере људи и жена, младића и девојака наши) дана, који под теретом несрав$ено ма$е и мало трајније муке дижу руку на свој живот, одлазећи у онај свет као уби(е сами) себе. ое ли "а бу"е з"ра$0 упита га једини пријатељ, који се икад наднео над $егову постељу за тридесет и осам година. /а, оспо"е, али чо$ека немам0 Слепи имају во3е, )роми имају сроднике, су)и имају пријатеље, а ја немам нигде никога у овом пространом свету, ко би се смиловао и принео ме к води онда када вода тренутно бива лековита. &ок ја догамижем до воде, дотле већ други бива спуштен у воду и ис(ељен, и ја с муком понављам исти напор док догамижем натраг до своје постеље. ! тако, ево, тридесет и осам година0 чо$ека немам, а слугу не могу да платим. Зар код толики) људи у Јерусалиму, беспослени), богати), моћни), да нема баш ни једног јединог човека, који би ти пружио руку помоћи ради душе своје, или који би бар послао слугу свога да ти помогне Ниједног јединог0 Зар је потребно било, да доће >овек чак из *алилеје, пешачећи три дана заморнога )ода, док се толики беспослен свет у Светоме *раду шета даноноћно само на неколико метара од твоје постеље !ма, *осподе, има много шетача у близини мојој, али чо$ека нема. +а толики свештени(и0 *ле, )рам је одма) преко ули(е0 =амо безбројни свештени(и читају Закон %ожји и уче народ милоср3у : па зар ни један да до3е или да упути некога к теби у помоћ !ма, *осподе, има много свештеника тамо у )раму, али човека нема. !ма много и Јевреја, )иљаде и )иљаде $и), који се о празнику слежу у Јерусалим. Но $има није стало до једног жалосног и ћутљивог страдалника, $има је стало до суботе. /иљаде и )иљаде $и) долазе, да се само поклоне суботи, као што су се пре(и $и)ови покла$али златном телету у пусти$и. /иљаде и )иљаде Јевреја, али : чо$ека нема. Dво једног човека : једног јединог0 Dво *оспода, болећивијег од сродника, милостивијег од пријатеља, услужнијег од слуге. -н није ни предузео овај дуги и заморни пут из *алилеје у Јерусалим ради суботе и празника но ради овог страдалника. -н је дошао још да делом, а не само речју, изобличи страшно немилосрће једног отупелог рода. &ошао је >овек ради човека. Fече му #сус устани, узми о"ар с$ој и *о"и. # о"ма* оз"ра$и чо$ек и узе$и о"ар с$ој *о)ае. -д тога часа, вероватно заувек, ангел %ожји престао је силазити у -вчију ба$у и мутити воду' јер, гле, појавио се #есија, старешина ангела, који сам непосредно лечи. &ок су људи били под законом, слуге закона, дотле је *оспод преко слугу слао помоћ слугама. када је дошла благодат, и заменила закон, тада се сам *оспод приближио људима, као ота( синовима, и сам из Своје руке непосредно пружао им дарове. #оже се неко запитати зашто *оспод није поставио овом болеснику уобичајено пита$е $ерује ли9 Зашто од $ега није тражио веру, као од многи)
други) Но зар није вера тога страдалника и сувише очигледна =ридесет и осам година он је стрпљиво лежао на том једном месту с вером у помоћ с неба Но не само да је он веровао у чудесно дејство %ожјег ангела' он је веровао донекле и у *оспода !суса, иначе *а не би ословио *осподом. /а, оспо"е, )оћу да оздравим, али чо$ека немам. 5осталом треба се сетити, да је *оспод ис(елио многобројне сумашедше и глувонеме, од који) није могао ни тражити веру, ис(елио и) је из чистог милосрћа. ! у овом случају у @итезди, дакле, *оспод се руководио с једне стране чистим милоср3ем према једном дугогодиш$ем страдалнику, који је тако много страдао у једној немилосрдној средини' с друге стране он се руководио намером, да тим делом Свога милосрћа изобличи немилоср3е не само гра3ана јерусалимски) него немилоср3е сви) људи свију времена, који гледају свога ближ$ега у мукама и неће ниједним прстом да крену да му помогну. Најзад, *оспод је намерно ис(елио овога болесника у суботу : премда је то исто могао учинити и у петак, само да је )тео да би изобличио јеврејско идолопоклонство дану суботноме, и показао, да је човек претежнији од суботе, и да је милоср3е претежније од сви) законски) 1ормалности. ! ово дело /ристово има ону јединствену одлику %ожјег метода, на име, да се једним ма)ом постигне много (иљева. тај "ан бее субота. # го$ора*у ;е$реји ономе то оз"ра$и "анас је субота, и не $аа ти о"ра носити. -, да ситни) душа0 -, да затупели) ср(а0 #есто да се радују, што се један пузећи (рв усправио и опет постао човек, место да му честитају оздравље$е, место да узбуне (ео град и свичу га на прославља$е живога и човекољубивога %ога : место свега тога они се срде на човека, што је узео на раме своју )уду постељу и пошао дома0 ! да се мртва( у суботу дигао из гроба на $и)ове очи, они се не би задивили $еговом васкрсе$у него би га укорели речима што си прашљив у суботу он им о"го$ори који ме ис3ели он ми рече узми о"ар с$ој и *о"и. они га запитае ко је тај чо$ек који ти рече узми о"ар с$ој и *о"и9 +огледајте још један доказ крај$е затупљености Јевреја и $и)овог суботарског гатарства0 !с(ељени човек прво поми$е своје ис(еље$е, као главну ствар, па онда ноше$е постеље, као споредну, док Јевреји сасвим и не обраћају паж$у на $егово ис(еље$е, на $егов живот. +риродно је било, после $еговог одговора, да га упитају 2о је тај човек, који те ис3ели9 ли не' они питају само за оно друго, за оно споредно и узгредно ко је тај чо$ек који ти рече узми о"ар с$ој и *о"и9 @идите ли, како се изродио род изабрани @идите ли, какав је коров узрастао на $иви, која је некада ра3ала #ојсеје, !саије и &авиде @идите ли, како се негда узвишена побожност људи израиљски) изродила у једну суботарску шпијунажу ! како се свештеничка служба %огу живоме изврнула била у једно поли(ијско стражаре$е око кипа боги$е Суботе ис3еени не зна"ијае ко је7 јер се #сус уклони, пото мнот$о наро"а бее на оном месту. !с(ељени болесник погледао је с постеље своје у очи *осподу' осетио је ;егов животворни да)' познао ;егову чудотворну моћ' шта више назвао *а је *осподом : али при свем том он није знао рећи ни име свога !с(елитеља нити место одакле је. *оспод, свршивши Своје дело, одма) се удаљи од мноштва народа, и остави да се дога3аји даље развијају сами од себе. -н је Сејач, који сеје добро семе, и оставља да семе расте и временом доноси плод с)одно земљишту, на које је пало. 5чинивши добро дело, дело божанско и по моћи и по милоср3у, -н се удаљава од људи, да *а људи не би славили, као што је мало до(није и рекао ја не примам сла$е о" у"и 6Јов. J, O79. -н се удаљава од људи, да #у опет други људи не би завидели, као што је то често бивало. -н се, најзад, удаљава од људи и ради примера свима нама, који се )ришћанима називамо. &обро дело је онда савршено, када се чини из чистог човекољубља, ради славе %ожје. Сваки онај ко )оће да чини добра дела, нека и) не чини ради сујетне славе и )вале људске. Јер ко своје добро дело намерно изнесе на пазар, личиће на човека, који би своју ов(у ставио мећу вукове. =реба, дакле, опрезно чувати своје добро дело, да се $име не изазове ни људска по)вала ни људска завист. 2о пак буде намерно изазвао по)валу и завист људи, тај ће једним својим
добрим делом учинити два зла дела по)вала ће шкодити $ему лично, а завист ће шкодити другима. потом га на)е #сус у 3рк$и и рече му ето си з"ра$, $ие не греи, "а ти горе не бу"е. !с(еливши му тело *оспод сада довршује Своје дело и у ду)овном погледу, објављујући му гре) као узрок ;егове страшне болести и опоми$ући га, да више не греши, "а ти горе не бу"е. Не зна се, какав је гре) учинио тај човек но то није ни нужно знати, пошто је извесно, да сваки гре) значи увреду %ога и одступа$е од %ога, као још и да сваки гре), ако се не покаје, пре или после мора донети страда$е и муке. Hие не греи, "а ти горе не бу"е7 тј. сад си од %ога помилован, и гре) ти је опроштен' зато не искушавај више %ога, јер место милости можеш искусити мач правде %ожје. ко си се могао правдати за бивши гре) недовољним познава$ем %ога и ;егове моћи, после овога што се збило на теби нећеш се моћи ничим правдати. Dво дивне и страшне опомене и свима нама, да кад једном осетимо милост %ожју на себи, не грешимо више, да нас не сна3е гора мука од оне, од које смо помиловани. чо$ек оти"е и каза ;е$рејима, "а је оно #сус који га ис3ели. -н је казао то добросавесно и добронамерно. %ио је питан за !суса, и он је мислио, да треба да каже. 5 исто време, он се осећао дужним пред својим добротвором, па је мислио, да треба да објави ;егово име свима и свакоме, нарочито онима који питају за ;. Fежећи тридесет и осам година и не мислећи ни о чем до о својој му(и, он, бедник, није могао ни са$ати, какво је зло ср(е у ови) људи, који се распитују за !суса. -д куда је он могао и слутити, да они распитују за ; не да *а прославе као чудотвор(а него да *а убиPу као нарушитеља суботе Запазите он отиде и каза Јеврејима, да је оно !сус који га ис3ели не, дакле, који му рече, да узме одар свој у суботу него који га ис3ели -н је сав заузет мишљу о свом ис(еље$у и !с(елитељу, док су Јевреји заузети мишљу о суботи и нарушитељу суботе. #ожда он у оним необичним трену(има није ни осећао разлику изме3у себе и Јевреја у мишље$у о !сусу. -н је преносио своју мисао у $и), своју велику и одушевљену мисао о посети %ожјој, о чуду %ожјем на себи, те није могао ни приметити $и)ове ситне и злоковарне мисли, које су се скривале као змије испод лишћа. -н је мислио о прославља$у *оспода !суса, свога &обротвора, а Јевреји су мислили о убиству ;еговом. Јер се каже даље и гле"а*у ;е$реји "а убију #суса 6Јов. J, 7H9. Зашто да *а убију Је ли зато што је -н био једини чо$ек, кога је узети болесник у @итезди видео за тридесет и осам година Зато, да. ! још -н зато што је -н био једини човек, који је (енио живот једнога човека више него ли мртви кип јеврејске боги$е Суботе. Но кроз све тесна(е и заседе јеврејске пакости *оспод је пролазио неповре3ен, ширећи Своје Јеван3еље човекољубља делом и речју, све до онога часа када је ;ему било угодно, да се пусти Јеврејима у руке, да би кроз пониже$е показао Своју праву величину, и да би кроз смрт победио смрт. Зато нека #у је слава и )вала, заједно са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА 8ЕТВ&ТА ПО ВАСE&СУ Јеванђеље о Даро$ав>у во$е :иве и о :ени Самарјан>и
;о$. G, 5-G2. Зач. 12. Cао то коута чезне за из$орима $о"ним, тако "уа моја чезне за тобом, <о'е0 Nе"на је "уа моја <ога, <ога 'и$ога 6+с. O7, 7IB90 -во није усклик некога сирома)а и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским зна$ем и уме$ем, 1илосо1ијом и уметношћу, познава$ем танки) нити, из који) је изаткан живот човека и живот природе. Не' него је ово одушевљени и болни усклик једнога (ара, богатог у светском богатству, генијалног по уму, отменог по осећајима ср(а, и моћног по јачини и делима воље. Напојивши душу своју свим оним, за чим неслободна душа жуди у овоме свету, (ар &авид је наједанпут
осетио, да се $егова ду)овна же3 не само није утолила него да је порасла до толике мере, да је сва ова материјална васиона није могла ниуколико утолити. =ада се он осетио у овоме свету као $ земи пустје и непро*о"4е и без$о"4е 6+с. HB, 79, и завапио је к %огу као једином извору бесмртнога пића, за којим једна разумна и пробу3ена душа чезне. Nе"на је "уа моја <ога, <ога 'и$ога0 Не треба ни доказивати, да телесна )рана не може заситити душу човечју, нити да је телесно пиће може напојити. Но чак ни сав онај животни ду), који просијава кроз све твари, оживљујући и) и )армонизирајући и), није у ста$у заситити и напојити душу. =ело прима непосредно ону )рану, која је у суштини истоветна с телом. =ело је од земље, и )рана је телу од земље. Зато се тело у овоме свету осећа дома, ме3у својима. ли се душа мучи, распи$е се и мучи, гади се и протествује, што мора да прима )рану посредно, и то )рану не истоветну с $ом него само сличну $ој. Зато се душа у овоме свету осећа у ту3ини ме3у ту3ин(има. &а је душа бесмртна и да по суштини својој припада једном бесмртном свету, доказ је и то, што се она у овоме свету земаљском осећа као незадовољан путник у ту3ини, и што је ништа у свету не може потпуно на)ранити и напојити. ! чак кад би душа могла сручити у себе сву васиону као једну чашу воде, $ена же3 не само не би се ума$ила него би се посигурно још и повећала. Јер тада јој не би преостала више ниједна обманљива нада као да ће за идућим брдом наићи на неки неслућени извор пића. Aива је душа људска, жива и вазда жедна живота' и ништа је не може запојити осим живота, битни и непосредни живот. битни и непосредни живот је једино у %огу, у %огу живоме. Nе"на је "уа моја <ога, <ога 'и$ога0 -во није песма, него је ово један су)и 1акт, као су)о грло жедног арслана који риче у пусти$и, и чија се рика може учинити пти(ама у оази као песма, но арслану је то не песма него јаук и запомага$е. Nе"на је "уа моја <ога, <ога 'и$ога0 -во не говори песник, него ожеднели путник у земљи пустој, непро*о"ној и без$о"ној не говори ово певач, него један од најопитнији) и најискуснији) испитивача и знала(а душе људске у историји света. >овече, ако икад помислиш, да телесна )рана и телесно пиће може на)ранити и напојити и душу твоју, онда се налазиш на ступ$у, на коме се налазе животи$е домаће и зверови горски. ко си прешао тај ступа$, па се надаш, да душу твоју може на)ранити и напојити мудрост људска и красота овога света, онда се налазиш на ступ$у полуопитни) и полузрели). 2ао што је она прва мисао луда тако је ова нада Јалова. Јер на овом другом ступ$у ти примаш рику и јаук жеднога света за песму и весеље, старајући се да ту3ом же3у заситиш своју же3. ко си пак прешао и тај други ступа$, и осетио же3 неисказану, коју не може свака бара светска утолити, коју не може утолити ни вас(ели океан васионе, онда си у истини опитан и зрео човек, прави човек. Само на томе ступ$у незаситиве же3и душевне, давидовске же3и душевне, ти ћеш с)ватити данаш$е јеван3еље у пуном смислу $еговом. 5 време оно "о)е #сус у гра" &амаријски, з$ани &и*ар, близу села које "а"е ;ако$ ;осиу сину с$ојему. +о брду Самари (ела област изме3у Јудеје и *алилеје добила је назив Самарија. +ут, који води из Јерусалима за *алилеју, и дан данас пролази кроз Си)ар. Си)ар се сада назива скар, и налази се близу Си)ема, који се у наше време назива Наблус. =у беше и један комад земље, што Јаков купи од синова Dморови), и начини жртвеник на тој земљи и назва га &илни <ог #зраие$ 6+ост. CC, 74B89. =у земљу потом остави Јаков сину своме Јоси1у, који је ту до(није и са)ра$ен 6!с. Навина BO, CB9. -бично град даје важности суседноме селу, док је овде обрнут случај' село Јоси1ово било је знаменитије од града Си)ара, због чега јеван3елист и опредељује положај града по селу : близу села. он"е бијае сту"ена3 ;ако$е$7 и #сус уморан о" пута се)ае на сту"ен3у7 а бее око ест са*ати. %ило зато што је праота( Јаков са својом стоком обитавао код овога бунара, било пак зато што га је он сам ископао и озидао, тек се овај бунар називао по $еговом имену. Заморен стрменитим и безводним путем од Јерусалима *оспод се спустио код овога бунара, да се
одмори. Dест са*ати по источ$ачком рачу$а$у означава подне. 5 време највеће дневне жеге, дакле, заморени *оспод приспео је на то место. %еше уморан о" пута ради нашега спасе$а, као што је до(није на крсту био крвав од рана и узвијен од болова опет ради нашега спасе$а. Но зашто није путовао ноћу, по )ладовини Ноћ #у је служила за молитву. 5осталом, ни свака ноћ није за путова$е. да је овом приликом, ре(имо путовао ноћу, авај, Јеван3еље би било краће за један јединствени дога3ај и за једно изванредно поучно и спасоносно открове$е. +утовао је да$у, пешачећи, по стрмени и жези, уморан и жедан јер је журио, да сваки тренутак Свог земног времена, и да$у и ноћу, искористи за наше добро, за наше спасе$е. /о)е 'ена &амарјанка "а за*$ати $о"е. Fече јој #сус "ај ми "а пијем. Нарочито се наглашава, да је жена била Самарјанка, пошто су Јевреји сматрали Самарјане за незнабош(е. /ај ми "а пијем, рече јој *оспод. -н је био уморан и жедан, из чега је јасно, да је тело ;егово било право тело човечје, а не привидно, како су неки јерети(и учили. 2ао што је ;егово тело пролевало сузе од жалости за људима, и као што је страдало од болова на 2рсту, тако је осећало и потребу за )раном и пићем. !стина, -н је могао кад је )тео савладати и отклонити ову потребу Својом божанском силом на дуже време, чак и за све Своје време на земљи, но по чему би се онда познао као прави човек, по чему би био у с$ему као браа, и како би могао онда људе наз$ати браом 6Јевр. B, 77I7E9 2ако би научио нас стрпљивом страда$у и подноше$у, да сам није страдао и подносио ! најзад, зар би ;егова крај$а победа имала онај блесак, који и нас све крепи и обасјава у мукама живота, да -н сам није прошао све те муке, и то у највећој мери "ећи ће неко зар -н, који је могао умножавати )леб, )одити по води као по су)у, није могао на овоме дугом путу једном моћном речју : да, једном помишљу : отворити извор воде у камену или песку, и утолити Своју же3 Заиста -н је то могао. *ле, то је учино и #ојсеј у пусти$и' то су чинили у ;егово име многи светитељи кроз историју (ркве ;егове' како, дакле, да -н то није могао Не' него -н то није )тео. -н није учинио ниједно чудо ради Себе, : да би Себе на)ранио, напојио или оденуо. Сва ;егова чуда била су ради људи. 5 ;еговом животу нема ни сенке себичности. >ак и кад је младена(, избегао испред мача !родова, то није учинио ради Себе него ради људи. Јер још није било време' а кад је -н Свој посао ме3у људима завршио, -н онда није бежао испред смрти, него јој је )одио у сусрет. %ескрајно човекољубље, нераздвојно од бескрајне мудрости, нада)$авало је и руководило све речи *оспода !суса, све ;егове поступке и све дога3аје живота ;еговог на земљи. /ај ми "а пијем0 =о Створитељ иште од свога створе$а. =е речи брује кроз двадесет векова' јер те речи -н није рекао само жени Самарјан(и него свим људским покоље$има до краја времена. /ај ми "а пијем, говори -н и дан данас свакоме од нас. Не говори то -н : Створитељ воде и распоредитељ мора и океана, река и извора : зато што је жедан воде него зато што је жедан наше добре воље и љубави. &ајући ;ему ми не дајемо ништа своје него опет ;егово. Свака чаша воде на земљи ;егова је, зато што ју је -н створио' и сваку чашу студене воде коју ми дајемо једном од ;егове најма4е брае, платио је -н Својом драго(еном крвљу. !пак, у беспримерној смирености Својој -н не иште воду од жене као Створитељ од створе$а него као што би искао човек од човека. &а покаже тиме Своје смире$е. &а засведочи тиме Своју праву човечанску природу, ограничену и потребиту. Најзад, да научи још нас услужности и милоср3у. >овек има права иска$а од човека' и човек има дужност услужности и милоср3а према човеку. ;ер учени3и 4его$и бија*у отили у гра" "а купе јела. *оспод је, дакле, био не само уморан и жедан него и гладан, као и учени(и ;егови. Још један доказ ;егове истинске човечанске природе и ;еговог мудрог уздржава$а од чуда тамо где чудо не доноси опште користи у делу спасе$а. Јеван3елист поми$е одсуство ученика, да би објаснио, зашто је *оспод искао воде од жене. Јер да су били учени(и ту, они би за)ватили воду, и жена би остала неспоменута. Свакако је +рови3е$е )тело, да се оваква прилика створи' ради поуке наше, да и ми кад видимо и свог непријатеља у невољи помогнемо га. ! кад је наш народ у непријатељству са суседним народом, ми као људи не смемо пренести то непријатељство на сваког човека из тога народа, него у даном
случају дужни смо помоћи сваког потребитог човека без обзира припада ли он нашем народу или не. Fече му 'ена &амарјанка како ти, ;е$рејин бу"уи, мо'е искати о" мене, 'ене &амарјанке, "а пије9 ;ер се ;е$реји не меају са &амарјанима. -ва Самарјанка стајала је на општем гледишту онога времена, да један човек треба да мрзи не само непријатељски народ него и сваког поједин(а из тога народа. 5 причи о милостивом Самарјанину *оспод је истакао мрж$у Јевреја према Самарјанима, а сада при овом дога3ају пак очитује се мрж$а Самарјана према Јеврејима. &а би се разбили зидови мрж$е изме3у народа и народа, потребно је најпре разбити зидове мрж$е изме3у човека и човека. =о је једини разумни метод лече$а рода човечијег од тешке болести узајамне мрж$е. !"го$ори #сус и рече јој Cа" би ти знала "ар <о'ји, и ко је тај који ти го$ори "ај ми "а пијем, ти би искала у 4ега и он би ти "ао $о"у 'и$у. &ар %ожји може се разумети у материјалном и ду)овном смислу. 5 материјалном смислу под даром %ожјим треба разумети све што је %ог по доброти Својој створио и дао човеку на корист и употребу. 2ад би ти, жено, знала, да та вода није ни Самарјанска ни Јеврејска но %ожја' и да ту воду %ог при ствара$у није одредио за Самарјане или за Јевреје него за људе, ти би са стра)ом за)ватила од те воде, као %ожјег дара, и напојила жедна човека : још са већим стра)ом : као створа %ожјег. Јер сав овај свет је %ожји дар човеку, а човек опет дар %ожји свету. 5 ду)овном смислу пак под даром %ожјим треба разумети само *оспода /риста. &аровавши сав овај видљиви свет човеку, човекољубиви *оспод дарује и Себе самога. 2ад би ти, жено, знала, какав је драго(ени дар послао %ог и Јеврејима и Самарјанима и свима осталим народима, без изузетка, ти би уздр)тала душом, ти би заплакала од радости, ти би занемела од чуда, и не би се усудила ни помислити на узајамну злобу и мрж$у изме3у Јевреја и Самарјана. +а још кад би теби била откривена сва унутраш$а тајна -нога који с тобом говори и кога ти (ениш по телу као обична човека а по оделу и језику као Јеврејина, ти би искала у 4ега, и он би ти "ао $о"у 'и$у. +од водом живом *оспод разуме благодатну и животворну силу &у)а Светога, коју је -н обећао верни(има. Cо у мене $ерује, из 4его$а тела потеие реке 'и$е $о"е. ( о$о рече за "у*а којега после примие они који $ерују 6Јов. E, CKIC49. Не поимајући ништа од свега овога жена му одврати оспо"е, ни за*$атити нема чим а сту"ена3 је "убок7 о" ку"а е "акле имати $о"у 'и$у9 I"а ли си ти $еи о" о3а наега ;ако$а, који нам "а"е о$ај сту"ена3, и он из 4ега пијае и сино$и 4его$и и стока 4его$а9 Слуге немаш, суда немаш, а сту"ена3 је "убок, како ћеш за)ватити воду живу +рерушени *оспод чинио се жени обичним беспомоћним човеком. @одом живом, и онда као и данас, називала се вода изворска, насупрот кишни(и, сабраној у бунарима и (истернама. Но живом водом називала се и вода у бунарима, ако је изворска, и то само на дну бунара, где избија кључ воде, којом се пуни бунар. +рво, дакле, жена помишља на дно бунара, одакле вода кључа. Но на ма) јој долази и друга мисао, која је гони на пита$е е"а ли си ти $еи о" о3а наега ;ако$а9 =о јест еда ли ти можеш створити други неки извор воде, мимо овога +раота( Јаков није створио овај студена( него га је само озидао и оградио. ко би ти могао створити неку изворску, текућу воду, која би сва била жива, онда би ти био већи од прао(а Јакова. Dда ли си ти већи од $ега -вај Јаковљев бунар тако је обилан, да и он пијаше из $ега, и сино$и 4его$и и стока 4его$а, па и ми сви из ове околине и сви путни(и и намерни(и, и то кроз толико столећа. ! вода у бунару никад не пресушује. Dда ли ти можеш још нешто веће учинити 5 овим речима жене Самарјанке изражава се с једне стране поноситост прао(ем Јаковом а с друге стране више него сум$а, готово подсме) *осподу !сусу. Не онако груби и јавни подсме) као при васкрсе$у кћери Јаирове : и по"сме$а*у му се 6#ат. 4, BO9 : али ипак посредни и вешто прикривени подсме). Но *оспод, који је био решен да извлачи људе из глиба гре)овнога, решен је био и да отрпи сваки подсме) и од демона и од људи. -н не кара, дакле, жену због ове жаоке подсме)а, него продужује да спасава $ену душу.
!"го$ори #сус и рече јој с$ако ко пије о" о$е $о"е опет е о'е"нети7 а који пије о" $о"е то у му ја "ати нее о'е"нети "о $ека7 но $о"а то у му ја "ати бие у 4ему из$ор $о"е, која тече у 'и$от $ечни. *оспод не одговори жени на $ено пита$е, како је она очекивала. -н неће да $ој говори о Своме превас)одству над Јаковом. -н уви3а одакле долази неспоразум изме3у $ега и жене, што жена не уви3а. Неспоразум, наиме, долази од туда што -н говори о пићу ду)овном и животворном, док жена, научена да мисли само по чулном земаљском разуму, држи у памети воду видљиву, одре3ену од %ога да тренутно гаси телесну же3. Aива вода, о којој *оспод говори, Јесте животворна божанска благодат, која )рани и поји душу, уводећи је тако у вечни живот још овде на земљи. =а животворна благодат, када у3е у достојна човека, отвара у $ему непресушни извор живота, радости и силе. Fече му 'ена оспо"е, "ај ми те $о"е "а не 'е"ним нити "а "олазим о$амо на $о"у. Aена још увек остаје при своме поима$у мислећи увек још о води изворској, земаљској. 5 најбољу руку она је могла помислити о /ристу као неком волшебнику, који неким врачаријама може учинити неко чудо. &а би разбио те луде мисли женине, *оспод изненадно окреће разговор на сасвим други предмет. Fече јој #сус и"и зо$ни му'а с$ојега, и "о)и о$амо. !"го$ори 'ена и рече му немам му'а. Fече јој #сус "обро си казала нема му'а7 јер си пет му'е$а имала, и са" кога има није ти му'7 то си пра$о казала. &а би, дакле, научио жену да мисли ду)овно а не телесно, *оспод налази за мудро не да учини неко чудо пред женом него да се покаже као тајновида( и пророк, што има исто онако велико дејство као и чудотворство. #"и зо$ни му'а с$ојега0 *оспод зна да она нема мужа, но )оће да чује $ен одговор, припремајући јој неочекивано запрепашће$е Својим свезна$ем и прови3а$ем. =ет си му'е$а имала ? то је било довољно изнена3е$а за жену, но кад је још чула и једну своју преступну тајну, коју је она )тела скрити, наиме и са" кога има није ти му' : то је морало на $у дејствовати као неочекивани гром. Но не укоревај жену Самарјанку душо )ришћанска, не укоревај, него се запитај ко је твој муж ! да ниси и ти имала већ пет мужева ! да твој садаш$и муж није незаконити &уша је (рква, а глава је (ркви /ристос *оспод' другим речима муж је души )ришћанској сам *оспод. ако си се држала само овога чулнога света, венчавајући се са $им и блудећи са $им кроз своји) пет чула, онда си ти, душо, у истини у истом оном грешном и незавидном положају, у коме се налазила жена Самарјанка. ко си се разочарала у својим чулима, у чулним ужива$има, ти си, истина, презрела своја чула, и од $и) се развенчала, тако да су она постала као пет умрли) мужева' но остала си ипак да животариш са шестим незаконитим мужем, наследником они) пет то је твој чулни разум' то је сва она лаж и гнусоба, коју су у тебе, као у сметлиште, временом нагомилала твоја чула. Јер гле, ништа у теби нема до представе о ономе и успомене на оно што си са своји) пет чула, као са пет мужева, искусила и преживела. "азговор измећу *оспода и Самарјанке, то је разговор измећу %ога, који је веран, и душе, која је неверна. =ај разговор се и тебе тиче. =о је разговор небесног Aеника са Својом невестом, душом људском. Зар не уви3аш, да је баш зато *оспод !сус и повео разговор са Самарјанком о $еном мужу -н је могао повести и другачији разговор са женом, и на други начин исто тако показати се пред $ом тајновида( и пророк. -н је могао открити и друге $ене тајне, или ма какве тајне $ени) родитеља, или ма какве тајне $ени) суседа у Си)ару, зна$е који) исто би тако изненадило и запрепастило жену. Но -н је намерно повео разговор о мужу, пошто се овај разговор и на тебе односи, душо )ришћанска, и на тебе и на све душе, које је %ог од почетка створио и које ће до краја стварати. +ита$е о мужу твоме, душо, најважније је пита$е за тебе, најважније и најсудбоносније. С ким си венчана, онога си и жена. ко си венчана са светом, са светом ћеш и пропасти. ко си венчана са гре)ом, са гре)ом ћеш и умрети. ко си венчана са демоном, са демоном ћеш и у вечности пребивати. 5 сваком том случају ти се појиш даноноћно водом, од које се све више жедни. Само ако признаш /риста *оспода, као свога законитог женика, и ако се вером и
љубављу венчаш с ;им, ти се онда појиш живом водом, од које се не жедни, и којом се плови у (арство небесно и живот вечни. Fече му 'ена оспо"е, $и"им "а си ти пророк. !3и наи кла4а*у се 6%огу9 на о$ој гори, а $и ка'ете, "а је у ;ерусалиму место, г"е се треба кла4ати. Fече јој #сус 'ено, $еруј ми "а и"е $реме ка"а се неете кла4ати о3у ни на о$ој гори ни у ;ерусалиму. Hи не знате коме се кла4ате, а ми знамо коме се кла4амо7 јер је спасе4е о" ;е$реја. *оспод је намерно (иљао, да потресе ду)овне струне у души Самарјанке. +ога3а$ем $ене прошлости -н је то успео. 5 жени, у којој је дотле дејствовао само чулни, земаљски разум, наједанпут се почео будити $ен ду)овни разум, дотле успавани наркозом чулног разума. -на прво признаје /риста за пророка. За почетак и толико је доста. ! одма) потом $ено интересова$е за ду)овне ствари почи$е нагло расти. -на поставља *осподу Једно пита$е, сасвим савремено у $ене дане. +репирке о месту покло$е$а %огу биле су сталне препирке изме3у Самарјана и Јевреја. ?та је %огу угодније да #у се људи кла$ају на гори Самаријској или у Јерусалиму 2о је прави поклоник и прави богомоља( -нај ко #у се кла$а и моли овде или онај ко #у се кла$а и моли онде !3и наи кла4а*у Му се на о$ој гори. Aена не каже ми него о3и наи, да би тиме као дала већу важност оној гори, и јаче оправдала савремене јој Самарјане као да )оће да каже нисмо ми изабрали ову гору за покло$е$е %огу него о(и наши, који су били већи и ближи %огу од нас. ! сада, као и раније, *оспод не одговара жени на $ено пита$е, ни да ни не. -н продужује да буди и узвисује $ену душу све више и више. Nено, $еруј ми. @еруј #ени, а не веруј ни онима који ти говоре о покло$е$у на овој гори нити онима који ти говоре о покло$е$у у Јерусалиму. !де време, жено, када се нећете кла$ати !3у ни на овој гори ни у Јерусалиму. *оспод нарочито употребљује реч !та3 место %ог или богови 6Самарјани су се кла$али и %огу и боговима9, да би тиме дао на зна$е жени, да ће се новим поима$ем %ога, као -(а, доћи и ново покло$е$е. +окло$е$е -(у неће зависити од места, због чега ће се сасвим упразнити обе искључивости, и самарјанска и јеврејска. *оспод овим пророкује оно што се због ;еговог доласка у свет ускоро и збило. Но и ако -н изједначује по вредности обе искључивости, и пророкује пониште$е обоји), ипак -н даје извесну надмоћ Јеврејима над Самарјанима у богопозна$у. Hи не знате коме се кла4ате, а ми знамо коме се кла4амо. *оспод види, да жена ;ега сматра за Јеврејина, па с)одно $еном убе3е$у -н говори, убрајајући и Себе у Јевреје, и не )отећи да о тој за ;ега безначајној ствари води разговор са $ом. @и Самарјани не знате коме се кла$ате јер ви се кла$ате многим боговима, многим идолима' ви обожавате тобож %ога врамова и Јаковљева, а поред тога приносите жртве и безбројним идолима асирским и вавилонским. Јевреји бар знају за једног %ога, ма да #у и они служе, слично вама, каменим ср(ем, помраченим умом и мртвим обичајима. !пак, спасе4е је о" ;е$реја7 то јест #есија ће се родити ме3у Јеврејима, и кроз ;ега ће доћи спасе$е свему свету. =ако је обећано прао(има, тако је пророковано проро(има, тако је припремано +ромислом %ожјим, и : тако се и збива. ли и"е $реме, и $е је настало, ка"а е се пра$и поклони3и покла4ати о3у "у*ом и истином, јер ота3 ите так$и* поклоника себи. <ог је "у*, и који му се покла4ају, "у*ом и истином треба "а се покла4ају. +окло$е$е %огу у Самарији је лажно, јер Самарјани не знају коме се кла$ају. +окло$е$е пак у Јерусалиму јесте само слика и сен правога покло$е$а %огу, сен "обара која е "ои 6Јевр. 78, 79. ! лаж и сен ће ишчезнути ускоро, и право покло$е$е %огу за(ариће се. "одило се Сун(е новога дана, и нови дан све више расте разгонећи таму и сени. !де пуно време, а сад је тек $егово јутро. 2ад потпуно овлада светлост новога дана, људи ће познати %ога као -(а, и тада ће #у се покла$ати као синови а не као робови, то јест не ће #у се покла$ати мртвим словима и мртвим жртвама него "у*ом и истином, душом и телом, вером и делима, мудрошћу и љубављу. <ео човек кла$а ће се (елом %огу. Састављен од душе и тела, човек ће и једно и друго посветити %огу, и једним и другим служити %огу. +рави поклони(и неће се кла$ати тварима но =вор(у, нити злим демонима под именом богова него једином свемилостивом -(у светлости и истине. =акви) поклоника иште Себи -та( небесни. <ог је "у*,
а не тело, не кип, не мртво слово, не ово или оно место. Зато они који #у се кла$ају треба да #у се кла$ају "у*ом, "у*ом и истином. -пштећи са смртним светом око себе човек се представља својом смртношћу пред смртнима' но општећи с %огом бесмртним, човек мора изаћи пред %есмртнога са оним што је бесмртно у $ему. 2ао што вели апостол не тра'им то је $ае него $ас 6GG 2ор. 7B, 7O9. Стари свет је служио %огу законским 1ормалностима, и приносио је јар(е и овнове %огу на жртву, и празновао је суботу, и тачно вршио прописана умива$а и чишће$а, али је био заборавио милоср3е и љубав. >итао је речи 'ерт$а <огу "у* сокруен, сер"3е сокруено и смирено 6+с. J89, читао је те речи, али нити и) је разумевао нити испу$авао. -д сада ће се служити %огу "у*ом и истином, јер је сам *оспод сишао ме3у људе, да покаже пример такве службе и таквог покло$е$а. %огу је био додијао смрад јарчевске и овновске жртве, коју су #у приносили људи мрачна ду)а и камена ср(а. Некада то није био смрад него благоу)ани мирис' и то онда када су му такву жртву приносили Ноје, врам, !сак, Јаков и #ојсеј. ли тај мирис долазио је не од крви и меса животи$ског него од богобојажљивог ду)а и богољубивог ср(а верни) слугу %ожји). &о(није, када се ду) жртвопроносача умртвио а ср(е окаменило, није имало шта да мирише пред %огом, пошто %ог не тражи мирис крви и меса него мирис ду)а и ср(а човечјег. ! сав негдаш$и мирис са жртвеника претворио се у смрад пред *осподом' са сви) жртвеника, како са они) у Самарији, тако и са они) у Јерусалиму. На 3убриште света, где је (аровала смрт и смрад, дошао је живи *оспод, да посеје (веће ду)а и истине, које ће уништити смрт и растерати смрад, тако да ће нови свет бити као чиста и украшена невеста пред %огом. Fече му 'ена знам "а е "ои Месија који се зо$е ристос7 ка" он "о)е казае нам с$е. Fече јој #сус ја сам који с тобом го$орим. # та"а "о)ое учени3и 4его$и, и чу)а*у се г"е го$орае са 'еном, али није"ан не рече та ите9 или та го$ори с 4ом9 'ена оста$и с$оје су"о$е и оти"е... 2аква чудна драма0 2аква брза смена с(ена и дога3аја0 Само *оспод стоји у средини свега непомичан као вечност. !зазвана ду)овним речима *оспода !суса, жена наједанпут помишља о обећаном #есији, кога су Самарјани очекивали онако исто као и Јевреји. Cа" он "о)е казае нам с$е, говори жена. За $у, као и за све остале #есија је нешто далеко, нешто још даље него прамичак магле на далеком )оризонту. На $ено запрепашће$е *осподXобјављује, да је -н очекивани #есија : ја сам који с тобом го$орим. Занемела од чуда, жена #у ништа не одговара. 5 томе се враћају апостоли из града, и чуде се, шта то $и)ов 5читељ има да разговара са женом неверничком, Самарјанком. ! они застају неми од чуда. Aена пак не знајући шта више ни да пита ни да разговара, оставља своје судове и бежи натраг у свој град, да објави оно што је сазнала. Једна ћутљива с(ена, но речитија од сви) људски) речи0 #е3утим жена журно )одећи стиже у град и објави свему граду о чудном човеку на бунару Јаковљеву. /а није то ристос9 -на се не усу3ује да каже то је /ристос, ма да је познала ;егову необичну ду)овну мудрост, него као у двоуми(и пита /а није то ристос9 као да )оће да каже ја сам женска страна, и не могу да просудим но ви сте људи, расуднији и обазривији од мене, ви, дакле, *о"ите "а $и"ите. -вим жена пројављује природну женску скромност, једну добродетељ, која се код жена никад не може довољно на)валити. 2олико чудном вешћу толико и својом скромношћу жена беше узбудила све гра3ане Си)ара, који изи)ое, "акле, из гра"а и по)ое к +ему. 5 томе беше се заподео разговор измећу 5читеља и ;егови) ученика. учени3и 4его$и моа*у га, ме)утим, го$ореи Fа$и, је"и. Јер они беја)у купили јела у граду и донели ;ему да једе. Несум$иво, да је -н био гладан' но место да узме јело и једе, -н наставља Своју божанску мисију, ради које је и дошао у свет, не обзирући се на телесну глад. =ренутак је био врло важан, и -н га није )тео упустити. -н није )тео интерес ду)а дати за чанак сочива. Зато и одговара учени(има ја имам јело "а је"ем, за које $и не знате. %а"а учени3и го$ора*у ме)у собом $е ако ко "онесе "а је"е. -н говори о ду)овној )рани, а учени(и о телесној. +онавља се готово иста с(ена, као и мало пре са женом, кад је -н говорио о ду)овној води а жена о води бунарској. =ако
и сада -н говори о )рани ду)овној, коју кад човек једе никад више не гладни, а учени(и мисле на )рану телесну. Fече им #сус јело је моје "а из$рим $оу онога који ме је послао, и "а с$рим 4его$о "ело. @оља -(а воља је и Сина, као што је и битност -(а битност и Сина. Зашто онда *оспод !сус говори о вољи -чевој а не о Својој, и о делу -чевом а не о Своме Но није ли свеједно говорио -н о вољи -чевој или Својој, и о делу -чевом или Своме Није ли то једна иста воља ! није ли то једно исто дело Јесте, ваистину јесте' но -н именује вољу, којом се руководи, вољом -чевом, и дело, које врши, делом -чевим, ради нас сами) : да би нас, непослушне и погор3ене, научио послушности и смире$у. Но погледајте, колико је ;ему мила и драга воља -чева : да је -н не назива Својом дужношћу него Својом )раном0 ;ело је моје "а из$рим $оу -чеву. -, како божанствен пример и како незлобив укор свима нама, који сваки дан говоримо о својој дужности као о неком бремену0 @аистину, гледајући на *оспода и ;егово драговољно отправља$е Своје претешке дужности ме3у људима, мора се с разлогом рећи нико на свету не може извршити своју дужност према %огу, ако му ова није постала пријатна као свакодневна )рана. =о што *оспод !сус говори, да -н извршује вољу -чеву а не Своју : као и на другом месту што вели не чиним $оу с$оју него $оу о3а 6Јов. H, CK9 : не показује да је Син ма$и од -(а, него показује превелику љубав Сина према -(у. Јер се код истог јеван3елиста вели, да -та( свагда слуша Сина ја зна"о* "а ме с$аг"а слуа 6Јов. 77, OB9. &акле, савршеној послушности Сина одговара савршена послушност -(а, као што опет савршеној послушности -(а и Сина одговара савршена послушност &у)а Светога. савршена послушност само тамо влада, где влада савршена љубав. -туда, извршити вољу -чеву право је јело за Сина' извршити вољу Сина право је јело за -(а' а извршити вољу -(а или Сина, право је јело за &у)а Светога. е ка'ете ли $и, продужује *оспод, "а су јо четири месе3а па е 'ет$а приспети9 Iто $елим $ам по"игните очи с$оје и $и"ите 4и$е како су $е 'уте за 'ет$у. #ало час им говори о јелу ду)овном, а сад им говори о жетви ду)овној. %лизина жетве ду)овне опажа се као и близина жетве земаљске. 2ад класје ужути, или убели, свак зна, да је жетва близу. 2ад људи сами у гомили прилазе /ристу, није ли јасно, да је приспела жетва ду)овна Самарјани чувши од жене за /риста, не рекоше јој да је полудела, него одма) оставише све своје послове и у гомили по3оше к ;ему. =о"игните очи с$оје и $и"ите ту гомилу људи што жури к нама0 =о је $ива %ожја. =о је сазрео усев, који само очекује жетео(е. Заиста, 'ет$а је $елика а посленика мало 6Fк. 78, B9. @и сте ти послени(и, ви сте жетео(и на $иви %ожјој. Зашто #е нудите телесним, пропадљивим јелом, на догледу тако дивне и тако обилате жетве Не заборавља ли добар домаћин и ручак и вечеру кад на)ра$ен радошћу гледа такву жетву пред собом, и кад сав узбу3ен и %огу благодаран )ита, да је што брже пож$е и у житни(е сабере, пре него што би бура наступила и усев упропастила Не будите, дакле, ни ви сувише забринути за телесну )рану ни за себе нити за #ене, него журите на жетву, да вам награда не би пропала, јер и који '4е прима плату, и сабира пло" за 'и$от $ечни, "а се ра"ују заје"но и који сије и који '4е. ;ер је у том истинита изрека "а је "руги који сије а "руги који '4е. ;а $ас посла* "а '4ете г"е се $и не тру"исте7 "руги се тру"ие, а $и у посао 4и*о$ у)осте. На пространој $иви %ожјој једни исти послени(и не стижу, због краткоће века људског, и да посеју и да пож$у. Једни сеју и умиру не дочекавши да виде плод свога труда' други се ра3ају онда, када је посејано семе узрасло и за жетву ужутело' и тако ови постају жетео(и и сабирачи плодова, које нису посејали. ;ива %ожја сеје се још од почетка живота на земљи, и сејачи су били прао(и и богоугодни(и, проро(и и праведни(и, нарочито проро(и. Сејали су а нису видели усев узрастао и узрео. Сви они вером живеше и у $ери помрее, не видевши обећани плод за живота свога, него га $и"ее из"алека 6Јевр. 77, 7C9 ду)овним очима својим. ! сам *оспод !сус рекао је једном Својим учени(има многи проро3и и пра$е"ни3и 'елели су $и"ети то $и $и"ите, и не $и"ее 6#ат. 7C, 7E9. Сејачи нису видели то што жетео(и виде, наиме' плодове и жетву. Но и једни и други примиће плату за свој труд, јер су и једни и други послени(и %ожји на $иви %ожјој, да се тако ра"ују заје"но и
који сије и који '4е. =име *оспод по)ваљује труд пророка и праведника старозаветни), и тиме ободрава апостоле на жетвени труд. 2ао да )оће да каже они поднеше већи труд него ви' јер заиста теже је бити сејач и не видети плода на $иви, него бити жетела( узрелога жита. @и у посао $и)ов у3осте. -ни као надничари и слуге трудише се и помреше, не видевши &омаћина жива у средини својој' а ви имате &омаћина у средини својој, и радите не као надничари и слуге него као синови, : управо &омаћин сам ради, а ви само сара3ујете. "адујте се, дакле, и с радошћу журите да жа$ете узрело жито. # из гра"а онога многи о" &амарјана $еро$ае у 4ега за бесе"у 'ене која с$е"очае каза ми с$е то сам учинила. @идите, како је усев узрео0 @идите, како је жетва велика0 Aедна земља брзо је упила воду. #ноги Самарјани повероваше у /риста и пре него *а видеше, на саму реч женину. -на није чинила чуда, она није била апостол' напротив, она је била једна грешна жена, па ипак $ена реч донела је жетву многу ме3у овим незнабош(има. 2акав срам и стид за богоизбране Јевреје, који и поред толики) моћни) чуда /ристови) мећу $има, и поред толики) моћни) речи из уста ;егови) у уши $и)ове, осташе глуви и слепи, непокајани и окаме$ени0 Сваке по)вале пак достојна је ова жена Самарјанка, која не прећута благовест, што чу од *оспода, него пожури, да је и другима објави. -на је слична оној жени, која на3е изгубљени динар, и нашавши сазва другари(е своје и суседе и рече ра"ујте се са мном, ја на)о* "инар изгубени 6Fк. 7J, 490 ка"а "о)ое &амарјани к +ему, моа*у га "а би остао ко" 4и*7 и оста он"е "$а "ана. # много и* $ие $еро$а за 4его$у бесе"у. &ок су Назарећани )тели да гурну *оспода с брда у пропаст за 4его$у бесе"у, и док су га *адарин(и молили, да и) остави и иде од $и), дотле ови Самарјани моа*у га "а би остао ко" 4и*. *оспод је услишио молбу $и)ову, и остао је код $и) два дана. ! жетва је била преобилна, јер поред они), који повероваше у $ због женине беседе, још много $ие 4и* поверова *а због беседе из ;егови) пречисти) уста. 'ени го$ора*у са" не $ерујемо $ие за т$оју бесе"у, јер сами чусмо, и познасмо, "а је о$ај заиста спас с$ету, ристос. ?та је *оспод у току та два дана говорио ду)овно жедним и гладним људима, не зна се, јер је све то остало незаписано. Но да је говор ;егов био $о"а 'и$а, од које се више не жедни, и *леб 'и$ота, од кога се више не гладни, о томе сум$е нема. =о се види прво по великој множини они) који повероваше у *оспода, а друго по $и)овом правилном исповеда$у вере у ;ега. !$ај је заиста спас с$ету, ристос. +оред многи) богова, у које су веровали Самарјани, они су веровали донекле и у %ога !зраиљева. у %ога !зраиљева веровали су не зато што су *а познавали него из поштова$а према !зраиљу, тј. Јакову, који је негде живео у $и)овој средини. *ле, и жена Самарјанка говори о о3у наем ;ако$у0 Несум$иво, да су Самарјани чули и за пророчанство, везано за име Јаковљево, наиме за звезду, која ће засијати о" ;ако$а. 2ада је једном @алак, (ар моавски, ратовао са народом !зраиљевим, позове он @алаама, једнога гатара, да му прорече победу над !зраиљем, да би тако о)рабрио своју војску. @алак обећа @алааму велике дарове за $егову услугу, и @алаам заиста до3е у логор @алаков. Но кад је )тео гатати и прори(ати @алаку оно што је @алаково ср(е желело, наједнапут "у* <о'ји "о)е на 4, и он отпочне прори(ати не оно што је он )тео него оно што је %ог )тео, говорећи како су лепи атори т$оји, ;ако$е, и колибе т$оје, #зраиу0 2ад је @алак чуо те речи, он почне корети @алаама, али овај се не убоја, него продужи ка'е Hалаам син Hеоро$, ка'е чо$ек коме су от$орене очи $и"им а, али не са"7 гле"ам а, али не изблиза7 засијае з$ез"а из ;ако$а и устае пали3а из #зраиа 6GS #ојс. BO9. ! ево појавио се -нај, кога је @алаам гледао издалека. Засијала се Звезда од Јакова, сјајнија од сун(а и лепша од најлепшега сна. ! видеше Самарјани и обрадоваше се. @идеше и повероваше. Напише се бесмртнога пића и оживеше животом вечним. Но није /ристос Спаситељ делио живу воду само Самарјанима и Јеврејима. -н ју је делио и дели и данас свима и свакоме, ко се у пусти$и овога живота осећа ду)овно жедан. Једном приликом стајаше *оспод !сус у Јерусалиму и $икае го$ореи ко је 'е"ан нека при)е к мени и пије 6Јов. E, CE9. >ујете ли, како се каже $икае9 &обри +астир не шапће него виче своје стадо
на појило. >овекољубиви @ожд стоји у усијаној пусти$и овога света и виче све путнике од же3и малаксале. %лаго оном, ко чује глас ;егов и при3е #у са вером0 Неће га -н распитивати ни за језик ни за народност, ни за старост ни за богатство, него ће му дати $о"е 'и$е, која крепи и подмла3ује, обнавља и препора3а, оживотворава и усиновљава, изводи из пећи ог$ене овога света и уводи у @рт "ајски. -, божанско пиће, како си чудотворно0 -, слатки Спаситељу, про)ладни студенче, како си прозрачан, обилат и животворан0 -, &уше Свети 5тешитељу, приву(и *осподу !сусу све оне, чија душа чезне за бесмртним животом, и који у же3и својој вапију 'е"на је "уа моја <ога, <ога 'и$ога0 *осподу !сусу нека је слава и )вала, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ПЕТА ПО ВАСE&СУ Јеванђеље о 'у$есном ис>еље4у сле#орођено
;о$ан E, 1->87 Зач. >G. @елики је %ог наш, и твори чудеса' и нигде нема краја причи о чудесима ;еговим. Нема очију, које су догледале сва та чудеса' нити има језика, који и) је избројао' нити има ума, који и) је с)ватио. *ледале очи, гледале, па заспале у смрт. %ројао језик, бројао, па занемео. 5мовао ум, умовао, па избледео. 2о ће познати чудеса, док не позна >удотвор(а ко ће сагледати >удотвор(а, и жив остати Сав ога$ на земљи дошао је и долази од сун(а, веле они који се баве испитива$ем ти) ствари. Зашто сун(е само није сишло на земљу, него се оваплотило на свој начин делимично у земљи, делимично у води, делимично у вазду)у, делимично у дрвету и угљу, делимично у животи$ама Зашто се у сваком том свом делимичном ваплоће$у сун(е прикрило дебелим и )ладним застором Зашто се оно (ело није спустило на земљу, да учини оно исто што чини $егов ога$ и $егова светлост, у тело обучени, у тела сталожени Зато што кад би оно пришло земљи сасвим близу, земља би се сва истопила, и испарила у пару, и не би је било. 2о би од смртни) могао стати у близину сун(а, и жив остати сун(е је само једна твар %ожја' оно је мрак према светлости %ожјој. 2о би, дакле, могао сагледати %ога >удотвор(а, и жив остати Није ли вам јасно, зашто је /ристос *оспод морао прикрити Свој божански блесак дебелом и тамном навлаком људског тела Јер ко би од људи иначе остао жив у присуству ;еговом ! још више. &а -н није економисао са пројавом Свога божанства, ко би од људи био спасен по својој сопственој вољи а не по сили ;еговог божанства @аистину, ако је *осподу !сусу ишта тешко било, несум$иво теже #у је било уздржавати и умеравати пројаву Свога божанства него пројављивати ово. %аш зато, што је -н премудро економисао са пројављива$ем Своје божанске моћи, ;егов живот на земљи био је потпуна )армонија %ога и >овека. - браћо0 Није ма$е чудо /ристос као човек него /ристос као %ог. >удо је и једно, чудо је и друго, али обоје уједно : чудо је над чудесима. Но то чудо није чудо магије, ни гатарства, ни вашарске )итрине' то је чудо %ожје мудрости, %ожје моћи и %ожјег човекољубља. Није *оспод чинио чудеса, да би *а људи )валили. !де ли ко од нас у болни(у ме3у умоболне, глувонеме и прокажене, да стекне )валу ме3у овима Fечи ли пастир ов(е своје, да би га ов(е својом блеком прослављале *оспод је чинио чудеса једино да милосрдно помогне беспомоћним невољни(има, и да кроз то у исто време покаже људима, да се %ог, из милоср3а и љубави, јавио ме3у $има.
! данаш$е јеван3еље описује једно од безбројни) чудеса %ожји), којим се открива љубав /ристова према страдалним људима и једном више пројављује ;егово божанство. 5 оно време пролазеи #сус $и"е чо$ека слепа о" ро)е4а. +ре тога говори се, како су Јевреји дигли каме$е, да се ба(е на *оспода у самоме )раму зато што им је говорио истину. Но док су злобни Јевреји мислили само како ће *осподу напакостити, дотле је -н само мислио, како ће људима добро учинити. +ред )рамом је седео човек, слеп од ро3е$а, и просио милости$у. Нико од они) злобни) гонитеља /ристови), жалосни) во3а и првака народни), није се )тео ни обазрети на овог невољника. ! ако би му ко од $и) и ба(ио неки новчић у крило, то је било више на показ људима него ли из човекољубља и милоср3а. Јер још у време #ојсеја рекао је %ог за ове људе ро" су пок$арен, сино$и у којима нема $ере 6S #ојс. CB, B89. #илосрдни *оспод пак застаде код овога слеп(а, готов да му истински помогне. # упитае га учени3и 4его$и го$ореи Fа$и, ко сагреи, "а ли о$ај или ро"итеи 4его$и, те се ро"и слеп9 +ре тога *оспод је ис(елио у -вчијој ба$и човека узета, и рекао му је $ие не греи, "а ти не бу"е горе 6Јов. J, 7O9, из чега је јасно да је тај дугогодиш$и болесник навукао на себе страда$е својим сопственим гре)ом. Но случај са ро3еним слеп(ем био је нејасан, због чега учени(и и пита)у за објаш$е$е ко сагреи9 &а де(а страдају често због гре)а родитеља, то је било јасно од увек. &а %ог понекад попушта страда$е на де(у за гре)е родитеља, и то је јасно из Светога писма 6G (арства 77, 7B' B7, B49. =о се може учинити неправедно само ономе ко је навикао да гледа на људе као на комаде живота, потпуно одсечене један од другог. Но ко посматра род човечији као један организам, томе се то неће учинити ни неправедно ни неприродно. 2ад један дужан орган болује, и остали, недужни, страдају. #ного је теже објаснити, како и када је ро3ени слепа( могао згрешити, и проузроковати сам своје слепило. 2ао прости људи учени(и су ставили ову другу могућност не мислећи дуго о $ој нити пак знајући за какву трећу. За $и) је наPвероватније у овом случају било, да су родитељи слепоро3еног згрешили. Но сећајући се речи /ристови), речени) ономе узетоме $ие не греи : они као да доводе у везу овај случај са оним, и као да )оће да кажу онамо нам је јасно било из =воји) речи, да је сам страдалник био проузроковач свога страда$а' но да ли се то исто и овде може применити &а ли овај слепи сам сагреши или : ако не он онда свакако : родитељи $егови &а је *оспод у том часу поставио учени(има пита$е како ви мислите, да је он могао с агрешити, да се слеп роди учени(и би се нашли у недоуми(и, и могли би се у крај$ем случају позвати на свеопшту грешност рода људског кроз гре) дамов, као што вели +салмопева( се бо $ безакони* зачат јесам и $о гресје* ро"и мја мати моја. @рло мало пак вероватноће има, да би учени(и споменули и мишље$е неки) 1арисеја и к$ижевника : мишље$е не $и)ово сопствено него примљено са даљег !стока : као да је душа људска живела у неком другом телу пре овога ро3е$а, и да се у том ранијем животу учинила достојном или награде или казне у овом садаш$ем животу. Јер то је једна 1илосо1ска претпоставка, која мучно да је била позната простодушним и правомисаоним рибарима галилејским. : На пита$е ученика премудри "ави овако одговори ни он сагреи ни ро"итеи 4его$и, него "а се ја$е "ела <о'ја на 4ему. =о јест Mзгрешио је и он и $егови родитељи, но није у том узрок слепилуN, како каже један свети ота(. 6Златоуст.9 *ле, не каже се ни за Јова да је био згрешио, нити пак за родитеље $егове, па је ипак био ударен страшном болешћу, да је морао узвикнути тело је моје обучено у 3р$е, ко'а моја пу3а и рачи4а се 6E, J9. Сем гре)а родитеља и гре)а сопствени) мора да има и други) узрока понеком људском страда$у на земљи. 5 случају слепоро3енога узрок се састоји у томе "а се ја$е "ела <о'ја на 4ему. %лаго оном, на коме се јављају дела %ожја, и он и) осећа и искоришћава на спасе$е своје душе. %лаго беднику, кога милост %ожја учини богатим и славним, и он осети ту милост %ожју с благодарношћу. %лаго безнадежном болеснику, коме *оспод поврати здравље и он уздигне ср(е своје ка *осподу као своме изненадном и једином добротвору. -, како се дела %ожја посведневно показују на сваком од нас0 -, радости за све оне, којима се кроз та дела %ожја отвори ду)овни вид за ви3е$е %ога0 -, жалости за све оне који с
препуним рукама %ожји) дарова окрећу ле3а %огу и слепо продужују )одити својим тамним и сујетним путевима0 На свима нама посведневно јављају се дела %ожја, јер %ог нас не напушта до саме смрти наше. =а дела %ожја на нама користе нашем личном спасе$у. Но дело %ожје на овоме слепоро3еноме требало је да користи спасе$у многи) премноги). =им делом открило се у истини, да је заиста %ог сишао ме3у људе. =им делом показало се, како је ме3у људима много више ду)овни) слепа(а него телесни). ! тиме се још јавило, како мудар човек, коме %ог дарује један телесни дар, искористи овај и на обогаће$е душе своје истинитом вером. +редви3ајући све ове плодове од ис(еље$а слепоро3еног, *оспод, готово у ус)иће$у, говори Својим учени(има ни он сагреи ни ро"итеи 4его$и, него "а се ја$е "ела <о'ја на 4ему. 2ао да )оће да каже оставите сад пита$е ко сагреши, да ли он или неко други Није то сад важно. ! да је и он сагрешио и родитељи $егови, Ја сам им могао овога тренутка у себи опростити, узевши гре) $и)ов на себе, и $и) огласити опроштеним. Све је то сада споредно према оном што има да се јави. има да се јаве на $ему дела %ожја : не једно него више дела %ожји) : која ће бити записана у Јеван3ељу, на спасе$е многи). Заиста, стоструко је награ3ено дугогодиш$е страда$е слепоро3еног. Заиста непропадљива је награда они), који за ствар %ожју страдају ма и један дан. Један мудри тумач Јеван3еља вели поводом овога слепоро3еног Mко је био слеп, те никад није ни појмио корист вида, тај осећа несрав$ено ма$у жалост него онај, који је најпре гледао, па се после лишио вида. -нај је био слеп, али је после примио и награду за ову малу и готово неосетну жалост. Јер је добио двоје очи телесне, којима је видео свет око себе, и ду)овне, којима је познавао створитеља светаN. 6Ники1ор.9 Мени $аа "елати "ела онога који ме посла "окле је "ан, "ои е но ка" нико не мо'е "елати. =ако говори Спаситељ учени(има. =им речима -н им објаш$ава побуде за предстојеће дело над слепим. =о је дело %ожје а не људско, )оће -н да каже, а дела %ожја су творческа и чудесна. -нај који #е је послао : тако говори -н из смире$а и љубави према -(у : твори таква дела, па и #ени, као Сину ;еговом Јединородном, приличи само таква дела делати. Насиље је људски обичај а не #ој. Lуде покреће завист и освета, а #ене покреће милост и истина. Нека људи дижу каме$е на #ене, ја ћу продужавати делити људима )леб живота. Но докле тако /окле је "ан, тј. докле траје време живота. /ои е но, тј. смрт, када нико не мо'е "елати. -во је речено безлично, и не односи се на *оспода. Јер -н је и у смрти "елао "ела, сишавши у д, разоривши овај, и ослободивши из $ега праведне прао(е и богоугоднике' а по @аскрсе$у -н је из невидљивог света продужио делати чудесна дела до дана данаш$ега, и продужаваће и) до сконча$а времена. ;ему никад не може доћи ноћ, када -н не би могао делати. ;егов "ан обу)вата свеколико време, и прелива се преко обеју обала времена у вечност. @аистину, докле је $егов дан, дотле ће -н и делати, и не ће престајати. =ако и људи треба, по ;еговом примеру, да делају докле траје $и)ов дан, тј. од ро3е$а до смрти. Јер доћи ће но људима, тј. смрт, када нико од људи више неће моћи делати по својој вољи. !стина, светитељи делају и после смрти, користећи (ркви %ожјој на земљи на разне начине и помажући је' но то $и)ово дела$е не бива више по $и)овој људској вољи него по %ожјој : то %ог чини Своја дела кроз $и), из љубави према $има, јер су они љубили %ога у животу земном. Нико пак после смрти не може учинити никакво дело, које би му могло користити у ономе свету, и које би ма колико могло побољшати $егово ста$е онамо. Нико се после смрти ничим не може учинити пред %огом заслужним, : па ни светитељ заслужнијим : него што је. Јер заслуга се стиче само у овоме животу. &у)овни капитал, или ду)овно банкротство, добија се на земљи. Зато ове речи спаситељеве "ои е но ка" нико не мо'е "елати не смеју се узети као објаш$е$е ;еговог ста$а у смрти или после смрти, него се морају узети као благовремена и озбиљна опомена људима. /ок сам у с$ету, $и"ело сам с$ету, говори *оспод за Себе. 2роз ;ега, као кроз безвремено Слово %ожје, створено је све што је створено. 2роз ;ега је дат вид како многоочитим )ерувимима тако и слепој и мртвој прашини, из које су уобличена сва земна створе$а. -н је дао
светлост сун(у, -н је дао вид свему што гледа. Но сем телесног вида -н је обдарио човека и умним видом. ;еговом светлошћу светли сун(е' ;еговим видом гледају очи' ;еговим видом види ум човечји. -н је уистини светлост свему свету, и то откад је па докад је свет. 2ао Спаситељ света пак, као %ог у човечјем телу, -н се појавио као нова светлост за свет, да разбије нагомилану таму у свету, да осветли помрачени ум људски, да ослепљеним од гре)а поврати вид' речју да буде људима светлост у животу и у гробу, на земљи и на небу, у телу и у уму. /ок сам у с$ету : то -н говори Својим савремени(има на земљи, да би *а познали као жељену светлост, и да не би остали у тами. о"ите "ок $и"ело имате "а $ас тама не обузме 6Јов. 7B, CJ 90 =ешко онима, који *а видеше, очи у очи, и не познаше *а, и одба(ише *а, и осташе у мртвачкој тами својој0 Но то -н говори и нама, јер, гле, и ми смо ;егови савремени(и, пошто је -н жив ва век и веков. ! данас се на нама потвр3ују ;егове речи "ок сам у с$ету, $и"ело сам с$ету. &ок је -н у души човека, светлост је човеку. &ок је -н у народу, светлост је народу. &ок је -н у школи, светлост је школи. &ок је -н у радиони(и, светлост је и раду и раднику. одакле се -н удаљи, ту завлада тама преиспод$а душа људска без ;ега постаје д' народ без ;ега постаје крдо разјарени) и ненасити) зверова' школа без ;ега постаје тровачни(а глупошћу' радиони(а без ;ега постаје дом ропта$а и мрж$е. како тек болни(е и тамни(е постају без ;ега мрачне пештере очаја0 Заиста, ко је год мислио о данима свога живота, о данима без /риста и о данима са /ристом, тај има у себи самом сведока истинитости ови) речи *оспод$и) "ок сам у с$ету, $и"ело сам с$ету. Fека$и о$о, оспо", пуну на зему и начини кал о" пу$ачке, и помаза калом очи слепоме. # рече му и"и умиј се у ба4и &илоамској (које значи послан. !ти"е, "акле, и уми се, и "о)е гле"ајуи. Све оно што је до сада *оспод говорио учени(има Својим, говорио је у присуству слеп(а, с нарочитом намером, да и слепа( чује речи ;егове. Јер *осподу је било стало на првом месту до тога, да слепоме отвори ду)овни вид. =еже је отворити ду)овне очи него телесне, теже и важније. &а би пак показао, да је лакше дати телесни вид, као и да је овај ма$е важан, *оспод пљује на земљу, ствара кал од пљувачке и помазује очи слепоме. 2ао вели ево, од презрене пљувачке и прашине, од кала презренога, добиће он телесне очи и прогледаће0 но како ће ду)ом прогледати #ислите о ду)овном више ного о телесном, јер тело је одећа и ору3е душе. Још )оће овим *оспод да подсети ученике на ствара$е човека из пра)а земнога. &а је -н био тај =вора(, који је од пра)а створио тело човечје, ево, -н то доказује сада када од кала ствара очи слепоме. Још )оће *оспод да открије учени(има, како ;егова божанска сила струји из ду)а ;еговог не само кроз ;егове речи, којима је -н мртве дизао и многим слепим вид давао' и не само кроз ;егове руке, које је -н стављао на болеснике и чинио и) здравим' и не само кроз скут )аљине Своје, кога кад је се само дотакла крвоточна жена била је ис(ељена, : него чак и кроз пљувачку Своју. Но зашто *оспод шаље слепога у ба$у Силоамску Зашто му одма) не даје вид, него га шаље на воду, са очима помазаним калом, да се умије -во је јединствени случај у Јеван3ељу, да се *оспод у Своме чудотворству служи створеним стварима. #ожда је овим *оспод )тео, да једанпут укаже част и створеној природи. Није на одмет, да људи траже помоћ својим бољкама у лековима природним и у минералним водама. Но људи ипак треба да знају, да су сви лекови природни и све воде минералне слуга силе %ожје. %ез те силе %ожје сви лекови су ништа, и све ба$е су мртва вода. 2олико је слепа(а умивало се у ба$и Силоамској до тада, но без жељеног резултата. 2олико је пута свакако и овај слепоро3ени умивао се у $ој, но без успе)а0 Сила /ристова ис(елила је овога слеп(а, а не ба$а Силоамска' без те силе он је се могао сваки дан умивати у тој ба$и, па ипак слеп се враћати дома. &илоам. значи послан, објаш$ава јеван3елист. Није ли то тајанствено име ове лековите воде симболизирало чудотворног +осланика и Fекара небесног, *оспода /риста ко би се узео шири ду)овни смисао (елог овог дога3аја, могло би се рећи, да слепоро3ени представља род човечји, а ба$а Силоамска самога *оспода, који је
послан с неба, да живом водом &у)а Светога, кроз тајну крште$а, поврати ду)овни вид роду човечјем гре)ом ослепљеном. 2ако је пак кротак и послушан овај слепоро3ени човек0 -н не само дозвољава, да му *оспод калом помаже очи, него тако намазан одма) слуша заповест и одлази у ба$у Силоамску, да се умије. *оворећи у присуству $еговом, да је -н $и"ело с$ету, *оспод буди и отвара ду) слепчев, да би се у ду)у $еговом породила вера. Сада га пак учи послушности, зато га и шаље у Силоам. Јер је вера нераздвојна од послушности. 2о верује у %ога, тај се брзо и драговољно повинује вољи %ожјој. - браћо моја, не помаже нам ни вера много, ако без послушности и с ропта$ем вршимо вољу %ожју0 +огледајте овога слепог човека с вером и послушношћу он одма) оде у Силоам, уми се, и "о)е гле"ајуи0 Mко неко пита како је он прогледао, омивши кал то неће чути од нас ништа друго осим, да ми не знамо, како је то произашло. ! какво је то чудо, ако не знамо =о није знао ни јеван3елист, па ни сам ис(ељениN 6Златоуст9. 5осталом, нашто питати то само у овом случају ко је коме до пита$а, нека пита и за други) стотине и )иљаде случајева ис(еље$а /ристови). Нека пита вас(ели свет, нека пита све векове људске историје, како је то све произашло : не ће добити никаква одговора. =о је тајна творачка. Ни сам апостол +авле, који је био несрављено ученији и мудрији од овога слеп(а, не би умео рећи, ни како је слепило дошло на $ега као Савла нити како је прогледао онда када је нанија у име /ристово метнуо руке на $ 6&ела п. 4, 4I7B9 и учинио га +авлом. да слепоро3ени ни сам није знао, како је управо прогледао, види се из $егови) сопствени) речи. 2ад се повратио из Силоама гледајући, многи су се питали, да ли је то он или неки други, налик на 49 кад је он рекао ја сам, они су га питали, како му се отворише очи на што он описа сав дога3ај укратко, но не знаде рећи, како прогледа. !ти"о*, уми* се, прогле"а*. 2ад су га одвели 1арисејима, и ови су га питали како прогле"а9 он им одговори кал метну ми 6!сус9 на очи, и уми* се, и $и"им. =о је све што је он знао рећи, представљајући тачно и небојажљиво дога3ај како је текао. Светлост /ристова, којом -н осветљује свет и просвећује људе, показује се пред очима нашим у правом блеску своме тек онда кад је ставимо против таме људске. оно што је следовало чудотворном ис(еле$у слепога представља уистини најгушћу и најледенију таму ср(а и ума људскога, таму, која у данаш$ем јеван3ељу лежи као дебела сенка под јарком светлошћу Сун(а : /риста. =о је језовита тама слепога ср(а и ума 1арисејског. Не само да се 1арисеји нису обрадовали, што је слепи просјак испред $и)овога )рама прогледао, него су се чак нашли увре3ени и огорчени. =а $и)ов )рам се већ био претворио у једну шиљбокану суботе, као што се и сва $и)ова вера била претворила у покло$е$е боги$и суботи. -ни не питају ис(ељеног слеп(а са саучашћем како си могао проживети толике године слеп они дурновито наваљују на $ега као са шиљбочким пита$ем како си смео у суботу прогледати ! онај ко те је ис(елио, како је то смео учинити у суботу ије, веле, о$ај чо$ек о" <ога, јер не с$еткује суботе. За $и) је, дакле, онај човек од %ога, који суботу преспава, и не макне се никуда из своје собе, да се не би каквим кораком, делом или додиром оскврнио, а не онај, који у суботу да вид слеп(у ро3еноме0 ! по $и)овој поноћној логи(и онај први прославља суботу а не овај други0 Но како наста распра ме3у $има односно /риста, они запиташе слеп(а, шта он мисли. он рече пророк је. @ероватно, да га они нису ни питали, да би чули истину од $ега, него да би и од $ега извукли осуду /риста као нарушитеља суботе. Но слепоро3ени одважно посведочи о /ристу оно, што он сам држаше за најбоље и најсилније у свету. Најбољи и најсилнији су ме3у људима били проро(и, о којима је он морао чути и знати. =ако је он дотле мислио. Зато и одговори пророк је. &обивши такав неочекивани и нежељени одговор од слепога, срдитој немоћи јеврејској ништа друго није остајало, до одрећи чудо и изјавити, да они не верују, да је он у опште био слеп и да је прогледао. %а"а ;е$реји не $еро$ае за 4ега "а бее слеп и прогле"а. =о јест, они нису могли неверовати тако очигледној ствари, него се направише да не верују, да не би иначе
томе дога3ају дали важност, и да би колико толико ума$или распростира$е славе /риста >удотвор(а. да су се они само ли(емерно направили да не верују из рачуна, види се из тога, што су позвали родитеље $егове, да и) питају. Но они нису ни родитеље слепчеве позвали с намером, да се ствар разјасни и да се до3е до несум$иве истине, него с надом, да ће родитељи $егови макако опорећи чудо, или довести га у сум$у, или ума$ити му значај. Но родитељи, премда врло обазриви из стра)а од старешина, потврдише, да је то $и)ов син, и да се он слеп родио. како са" $и"и не знамо7 или ко му от$ори очи ми не знамо7 он је $елики, питајте 4ега нека сам ка'е за себе. -пет једно разочаре$е за богоборне старешине јеврејске0 ?та сад да раде 2о )оди у тами подземној, и не жели да иза3е на сун(е, шта може да ради, него из једног тамног )одника да ускаче у други &обивши и од родитеља тако неочекивани и нежељени одговор, злобни 1арисеји прибегавају сад крај$ем и најнижем средству, руше$у савести људске. -ни, дакле, поново дозваше слепога и учинише му један подал и нечастан предлог. =о"ај <огу сла$у7 ми знамо "а је чо$ек о$ај греан. =о јест ми смо, тобож, ствар потпуно испитали, и нашли смо, да смо сви у праву, и ти и ми. =и си, наиме, истину рекао, да си био слеп и да си прогледао. Но и ми смо у праву, кад смо посум$али, да је овај грешник отворио теби очи. #и знамо, да је он грешник, и да он то није могао учинити. Но како је то већ учи$ено, то смо ми дошли до увере$а, да је то само %ог могао учинити. Зато по"ај <огу сла$у, а овога се грешника одре(и и немој ништа више с $им имати. %езумни Јевреји0 -ни у заслепљености својој нису могли увидети, да одричући /риста, уствари, признали су *а за %ога. =о"ај <огу сла$у0 само је %ог то могао учинити. Но *оспод !сус је то учино. Значи *оспод !сус је %ог0 @рло мудро одговара слепа( ли(емерним 1арисејима је ли #сус греан не знам7 само знам "а ја бија* слеп, а са" $и"им. /оће да каже ја сам човек прости и неук, а ви сте учени и вешти у препир(и о грешности и негрешности. @и мога !с(елитеља мерите суботом а ја чудом. &а ли је -н грешан и колико, према вашем суботарском мерилу, ја не знам. Ја само знам за чудо, које -н учини на мени, и које за мене значи онолико исто колико и ствара$е света. Јер док ми -н не отвори очи за мене овај свет као да није ни постојао. +ротрчавши све своје тамне подземне )однике 1арисеји немадоше више куд, него стадоше на једном месту и упиташе слепога та ти учини9 како от$ори очи т$оје0 Но и ова пита$а оно су поставили с коварним лукавством, надајући се, да ће од човека чути неку нову реч, која би им могла послужити за ума$е$е чуда или за оптужбу /риста. ли овај човек, прост и искрен у своме су3е$у, морао је се најзад згадити на ово ниско сплеткаре$е народни) старешина, према којима је он дотле, не познавајући и) изближе, морао осећати извесно поштова$е. ! зато им одговара с досадом ја $ам $е каза*, и не слуасте7 та ете опет слуати9 Hе ако и $и *оете учени3и 4его$и "а бу"ете9 -дсечнији и умеснији одговор он заиста није могао дати. +осле оваквог одговора нападачи пре3оше у одбранбени положај : они га укорие, и рекое му ти си ученик 4его$, а ми смо учени3и Мојсије$и. Ми знамо "а с Мојсијем го$ори <ог7 а о$ога не знамо о"ку"а је. -ни се правдају #ојсејем' они се )вале #ојсејем. =о је тобож $и)ов учитељ, а они $егови учени(и. Но по овом пита$у *оспод се раније довољно изјаснио. а Мојсије$у столи3у се"ое к4и'е$ни3и и арисеји, који тра'е зачеа по гозбама и пр$а места по зборни3ама, и који је"у куе у"о$ичке, и ла'но се моле <огу "уго 6#ат BC' Fк. 7B, O89. Dто, какви су они учени(и #ојсејеви0 Још им је *оспод рекао не "а"е ли Мојсије $ама закон и нико о" $ас не 'и$и по закону 6Јов. E, 749 Не испу$ујући закон #ојсејев, и рушећи га својим ли(емерством и грабежи, они су не само престали бити учени(и #ојсејеви, него су баш пред самим #ојсејем постали вероломни(и и преступни(и. Зато је и #ојсеј престао бити $и)ов учитељ, и постао је $и)ов тужила( пред %огом. е мислите, "а у $ас ја ту'ити о3у7 има који $ас ту'и, Мојсије, у кога се $и уз"ате 6Јов. J, OJ9. 5залуд се ви уздате у #ојсеја, а рушите $егов закон из основа. Но и то ваше узда$е у #ојсеја лажно је' уствари ви се уздате само у своју власт и богатство, и ни у шта више. ко бисте $еро$али Мојсију, то бисте $еро$али и
мени, јер он писа за мене 6Јов. J, OJ' S. #ојс. 7K, 7JI749. Но како оземљене душе 1арисејске нису више могле веровати ни #ојсеју, то су још ма$е могле веровати *осподу !сусу. +огледајте пак, како се ови 1арисеји, тобож$и учени(и #ојсејеви, служе лажју. Једном простом и наивном просјаку они говоре за *оспода а о$ога не знамо о"ку"а је. -ни су врло добро знали, одкуда је *оспод. 2ад су остали Јерусалимљани знали, одкуда је *оспод, тим пре су ови гонитељи ;егови, кнежеви и прва(и народни, морали то знати. *ле, Јерусалимљани су говорили о$ога знамо о"ку"а је7 а ристос ка" "о)е, нико нее знати о"ку"а је 6Јов. E, BE9. !ли су, дакле, 1арисеји знали, одкуда је *оспод, или нису знали. ко су знали : као што су знали и други гра3ани јерусалимски : онда су они слагали слепоро3енога, кад су му рекли а о$ога не знамо о"ку"а је. ко ли пак нису знали, и ако после толиког шпијунира$а, толики) препирки, толиког го$е$а, толиког урнебеса око ;ега, ;еговог порекла, ;егови) речи и ;егови) дела ипак нису никако могли дознати, одкуда је -н, онда значи, да је -н : /ристос. Јер је однекуд постојало верова$е ристос ка" "о)е, нико нее знати о"ку"а је. @идите, како се опет потвр3ује реч пророчка па"ут $о мре'у с$оју грјени3и. #е3утим просјаку се морало открити у свему овоме очајна морална слабост и ништавило ови) жалосни) народни) старешина. Зато он постаје све одсутнији према $има и све слободнији у исповеда$у *оспода. На послед$е $и)ове речи овако им он одговара то и јест за чу"о, то $и не знате о"ку"а је, а он от$ори очи моје. =о јест какви сте ви народни во3и и старешине, да све обредне ситни(е знате, а не знате за човека, који на мени учини такво моћно чудо 2о треба да зна ако не ви, који седите на столи(и #ојсејевој 2о може да објасни народу појаву овога >овека, ако не ви, који сваке суботе тумачите свету #ојсеја и пророке : +а онда продужује овај прости човек да учи лажне учитеље народне говорећи а знамо "а <ог не слуа гренике, него ако неко потује <ога и $оу 4его$у т$ори оно га слуа. -вим речима одговара прости човек на оне речи 1арисеја' ми знамо "а је чо$ек о$ај греан. Сада човек $има на ово вели а знамо "а <ог не слуа гренике. 5 Светом писму нема примера, да је %ог послушао неког грешника, и по $еговој молби учинио ма и најма$е чудо. Cа" ирите руке с$оје, говори %ог кроз пророка, закла4ам очи с$оје о" $ас7 и ка" мно'ите молит$е, не слуам7 руке су $ае пуне кр$и 6!с. 7, 7J9. ! Саул се узалуд молио %огу у време гре)а своји)' %ог га није )тео чути. %ог не слуша грешнике, а још ма$е чини чуда преко грешника, осим ако се грешни(и истински покају, и сузама гре) свој омију, и омрзну на безако$а своја, и реше се чинити вољу %ожју, па тако покајани и решени свесрдно припадну %огу на молитву. %ог им тада опрашта : као што је опростио жени грешни(и, и (аринику Зак)еју, и разбојнику на крсту : и тада они престају бити грешни(и. Но и тада %ог не слуша $и) као грешнике него као покајнике. *решнике пак, који се %огу моле а остају у гресима својим, %ог не слуша. /алеко је оспо" о" безбо'ника, а молит$у пра$е"ни* чује 6+риче 7J, B49. +ошто је, дакле, онај прости човек поучио лажне учитеље о томе, кога %ог слуша а кога не слуша, он им сада истиче /риста као највећег чудотвор(а у историји света : о" како је с$ета није чу$ено "а ко от$ори очи ро)еном слеп3у. Cа" он не би био о" <ога не би могао нита чинити. =ако уздиже ис(ељени човек свога !с(елитеља. =име се он одлучно показује као ;егов следбеник. ! тиме даје на зна$е 1арисејима, да су узалудни сви $и)ови сплеткашки покушаји, да одрекну или ума$е чудо, и да $ега придобију за своје мишље$е као да је *оспод грешан. >увши послед$е речи ис(ељеног сирома)а 1арисеји му рекоше ти си се ро"ио са$ у гресима, па зар ти нас "а учи9 # истерае га напое. Fи(емерство и лаж у својој срдитој немоћи увек на крају прибегавају насиљу. @идевши 1арисеји, да су побе3ени на свима странама, и да су сви $ини покушаји остали без успе)а, они сада, разјарени и посрамљени, грде овог простодушног и истинитог човека, називају га тешким грешником и изгоне га напоље. &овде описује јеван3елист ону дебелу и мрачну сенку, која се одма) открила у ли(у 1арисеја после откриве$а дивне светлости /риста Спаситеља и ;еговог божанског дела. Светлост је истина, сенка је тама' светлост је човекољубље, сенка је мрж$а' светлост је моћ, сенка је немоћ.
Но почевши данаш$е јеван3еље светлошћу јеван3елист га и завршује светлошћу, светлошћу а не сенком. *оспод !сус, који се после свршеног чуда био удаљио, оставивши ис(ељенога за неко време самог, да одолева искуше$има 1арисејским и одстојава истину против лажи, сада се поново појављује и иде у срета$е ономе, кога -н жели до краја да спасе. Aу #сус "а га истерае напое, и наа$и га рече му $ерује ли ти у сина <о'јега9 !с(ељени слепа( положио је добро први испит, тј. показао се кротак и послушан онда када га је *оспод послао с намазаним очима у Силоамску ба$у, да се умије. =о је био испит у послушности. +а је онда положио добро и други испит, тј. показао се истрајан у искуше$има, и није )тео издати *оспода за лажи 1арисејске. =о је испит у искуше$има. Сада пак *оспод га ставља пред трећи и послед$и испит, пред вр)овни испит праве вере. Hерује ли ти у сина <о'јега9 !н о"го$ори и рече а које је оспо"е, "а га $ерујем9 -н је познао /риста као чудотвор(а. -н *а је пред 1арисејима назвао пророком, јер није знао за веће име, којим би *а назвао. -н још не уме да *а назове Сином %ожјим. +ослушан *осподу у свему, као свом највећем добротвору под сун(ем, он жели, да од ;ега чује, ко је тај Син %ожји, па да *а верује #сус му рече и $и"ео си га, и који го$ори с тобом, он је. он рече $ерујем, оспо"е0 # поклони му се. 2ротко и нежно говори *оспод са оним, кога -н спасава, као добар лекар са болесником, који оздрављава. Зато му и не заповеда веруј у #ене0 нити му се намеће с речима ја сам Син %ожји0 него му вели и видео си га, и који сад говори с тобом, тај је. Слободном и разумном бићу људском *оспод даје ма)а, да само размишља и само се опредељује. >им је пак ис(ељени човек чуо за ово достојанство свога !с(елитеља, достојанство више од пророчког, он одма) радосно узвикну $ерујем, оспо"е0 ! не само да језиком узвикну, него #у се и поклони, као да тиме још више засведочи своју веру. 6M=име је исповедио $егову божанску моћ да се не би помислило, као да је он само изрекао речи, он додаје и делоN 6тј. кла$а се *осподу9. Златоуст. ! као што су му се пре тога отвориле телесне очи, тако су му се сад отвориле и очи ду)овне. ! он је сад гледао и телесним и ду)овним очима, и видео је пред собом %огочовека, %ога у човечјем телу. Заиста, велики је %ог наш, и твори чудеса' и нигде нема краја причи о чудесима ;еговим. @ерујемо и ми, *осподе !сусе /ристе, Спаситељу наш' верујемо, да си =и Син %ога Aивога и светлост света. ! кла$амо се теби, премили *осподе, заједно са )оровима ангела и светитеља на небесима, и са (елом <рквом =војом на земљи, =еби и -(у =вом и &у)у Светом : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. НЕДЕЉА ;ЕСТА ПО ВАСE&СУ +Свети? Ота>а 5 Васељенс%о сабора7 Јеванђеље о молитви "ос#о$а С#аситеља )а нас
;о$ан, 1:, 1?1>. Зач. 56. Замислите, да видите ученике некога учитеља, о коме ви никад ништа нисте чули' видите и) смерне, трезвене, мудре, вредне, послушне и испу$ене сваком врлином под сун(ем. ?та ћете ви мислити о $и)овом учитељу Несум$иво, мислићете најбоље што се о једном учитељу може мислити. !ли замислите, да видите војнике некога војсково3е, чије име једва да је допрло да ваши) ушију' видите и) окретне, )рабре, дис(иплиноване, пуне дружељубља и самопожртвова$а. 2ако ћете ви судити о $и)овом војсково3и Свакако, судићете с највећом по)валом и дивље$ем. !ли замислите, да се пред вас изнесе неко воће, какво ви никад у животу нисте ни видели ни кушали' воће прекрасно на вид, особитог укуса и заносног мириса. @и би питали, с каквог су
дрвета такви дивни плодови +а и ако то дрво никад пре није долазило до сазна$а вашег, ви ћете га сматрати најбољим дрветом на свету и одаћете му сваку славу и )валу. @идећи, дакле, добре ученике, ви ћете и учитеља сматрати добрим. @идећи добре војнике, ви ћете и $и)овог војсково3у сматрати добрим. ! видећи добре плодове, ви ћете и дрво сматрати добрим. &$ако се "р$о по пло"у с$ом познаје 6Fк. H, OO9. &обро дрво не даје зле плодове, нити зло дрво добре плодове. I "а ли се бере с тр4а гро')е, или с чичка смок$е 6#ат. E, 7H9 Не' као што се ни с винове лозе не беру тр$ине, нити са смокве чичак. &обро дрво добар плод доноси, а зло дрво зао плод. =о је тако очигледно свакоме, да не треба доказивати. =аквим очигледним примерима из природе *оспод !сус служио се, да учини људима очигледним ду)овне и моралне истине. Јер природа уопште служи као најбоља слика душевног живота људског. +ретпоставите за час, да ви не познајете *оспода !суса /риста' да никYд о ;ему ни чули нисте' да никад ;егово Јеван3еље читали нисте. ли у исто време претпоставите, да се на3ете у једној земљи, у којој живе само, ;егови апостоли, светитељи, мучени(и, ;егови угодни(и и угодни(е, речју сви они који су следовали ;ему и живели по ;еговом закону и примеру. @и би се нашли, дакле, ме3у учени(има једног непознатог вам учитеља' и ме3у војни(има једног непознатог вам војсково3е' и видели би плодове једног непознатог вам дрвета. ! не знајући ништа о /ристу ви би *а познали по ;еговима. +о ;еговим учени(има ви би сте познали најбољег 5читеља под сун(ем' по ;еговим војни(има и следбени(има ви би сте познали најмоћнијег и најпобедоноснијег @ојсково3у, који је икад )одио по земљи' по плодовима ;еговим ви би сте познали најсла3е и најкорисније &рво, &рво Aивота, чија сласт превазилази сласт сви) остали) дрвета у створеном свету. &анас (рква празнује спомен само једне малене групе ;егови) ученика и следбеника. &анас она износи пред ли(е ваше само триста и осамнаест ;егови) слатки), мирисни) и нетрулежни) плодова. Само три стотине и осамнаест0 @аистину чета мала али одабрана0 =о су триста и осамнаест свети) ота(а са +рвог @асељенског Сабора, који се у време (ара 2онстантина @еликог састаше у Никеји CBJ. године, да веру православну одбране, разјасне и утврде. Јер у то време бе)у се појавили ути $у3и 6&ела п. B8, B49 под видом пастира (рквени), који због свог развратног живота нису могли сместити у себе истину /ристову, него су заводили верне учећи и) развратно као што су развратно и живели. Зато је &у) %ожји и скупио био светитеље %ожје на Сабор, да се покажу прави учени(и /ристови насупрот лажним' и да се огледа снага они), који војују за /риста против они), који су војевали против /риста' и да се виде истински и слатки плодови доброг &рвета, /риста, насупрот трулим и горким плодовима са дрвета злога. 2ао што звезде светле на небу примајући светлост од сун(а, тако су светлили свети о(и у Никеји примајући светлост од /риста *оспода а кроз &у)а Светога. =о су били )ристоносни људи, јер је у сваком од $и) /ристос живео и светлио. =о су били више гра3ани неба него гра3ани земље, сличнији ангелима него људима. =о су у истини били *рамо$и <ога 'и$ога, као то рече <ог уселиу се у 4и*, и 'и$еу у 4има 6GG 2ор. H, 7H9. Није ли довољно да поменемо само троји(у од $и), вама најпознатији), да би знали (енити какви су били и остали C7J светог о(а Николаја, светог Спиридона и светог танасија @еликог #ноги су од $и) дошли на Сабор са ранама за /риста на своме телу. Свети +а1нутије имао је једно око избијено од мучитеља. Сви су они сијали унутраш$ом светлошћу, која је од %ога, и у којој се види и зна истина. 2ао следбени(и пак -нога, који је на 2рсту распет, они су сва муче$а сматрали за ништа, због чега је и $и)ова неустрашивост у одбрани истине била безгранична и неисказана. =им својим богоданим зна$ем истине и својом неустрашивошћу у одбрани истине ови свети о(и оповргли су и сузбили јерес злочестивог рија, и установили су Симбол @ере, који ми и данас као %ожју и спасоносну истину држимо и исповедамо. Но данаш$е јеван3еље не говори о овоме Сабору него о послед$ој молитви *оспода нашег !суса /риста, упућеној -(у небесном. Зашто се баш та молитва чита у јеван3ељу на данаш$и
дан Зато што је она показала своје дејство и на овом +рвом @асељенском Сабору. Силом те молитве %ог је учинио свете о(е на том Сабору просвећеним и неустрашивим поборни(има истине и победио(има над заблудом и злобом људском и демонском. =а силна молитва гласи овако у оно време по"и'е #сус очи с$оје на небо и рече оче0 "о)е час, просла$и сина т$ојега, "а и син т$ој просла$и тебе. Све оно, што је *оспод !сус људе учио да чине, сам је чинио. -н је учио људе да се моле %огу овако!че на, који си на небесима0 ! -н, дакле, узводи очи Своје к небесима, тамо где -та( живи, и говори!че Не говори -н, као ми што говоримо !че на, него само !че0 Само -н једини могао је рећи !та3 Мој, и нико други ни на небу ни на земљи. Јер -н је Син Јединородни -(а Небеснога, Једини раван -(у по јестеству и суштини по милости и благодати %ожјој. =о"и'е очи с$оје : не само телесне него и умне, и на првом месту умне. <ариник не ае ни очију по"игнути на небо, јер осећаше грешност своју. %езгрешни *оспод пак слободно по"и'е очи с$оје на небо, јер је безгрешан. Aас $егов био је на помолу, час вр)овног страда$а. =ај најстрашнији час на (елој дужини времена од почетка до краја само је -н јасно видео, видео га од самог почетка, и од самог почетка -н га је прори(ао и о ;ему говорио учени(има Својим. Но учени(и то нису с)ватили нити ср(ем то усвајали све док се раздаљина тога часа није више мерила данима но минутима. =росла$а &ина %$ојега0 =о јест прослави *а у овом страшном часу као што си *а и до сад прослављао. +рослави *а у смрти, као што си *а прослављао и у животу +рослави *а у пониже$у и мукама, као што си *а прославио у моћним делима и речима +рослави *а ме3у људима, као што је -н од почетка прослављен ме3у ангелима. +рослави Сина =вога, "а и син т$ој просла$и тебе. ко би из прве речени(е изгледало, као да је Син ма$и од -(а, из ове друге речени(е види се $и)ово равенство и узајамно равносилно дејство. -та( прославља Сина, и Син прославља -(а, неподељеном моћи и неподељеном љубављу. 2ао што је тајновида( то видео и изрекао који се го" о"риче сина ни о3а нема7 а који признаје сина, и о3а има 6G Јов. B, BC9. -та( је послао у свет Сина, Син је објавио свету -(а. Нити би се знало за Сина без -(а, нити за -(а без Сина. 2ао што се не би знало за светлост, да не долази од сун(а, нити за сун(е, да га светлост не објављује. ! апостол узима ово упоре3е$е називајући /риста сија4ем сла$е +его$е 6Јевр. 7, C9, тј. -чеве. Но ово прославља$е Себе *оспод !сус не тражи од -(а ради Себе самог но ради људи, као што се види из даљи) речи : као то си му "ао $ласт на" с$аким телом, "а с$ему то си му "ао "а 'и$от $ечни. Dто у чему човекољубиви *оспод гледа славу Своју0 Наиме, у томе, да може људима дати живот вечни. =о се -н моли у -(а Свога. =о прославља$е -н тражи од -(а. &ок људи спремају ;ему горки час муке, зноја и крви, дотле се -н моли, да може људима дати живот вечни. На најтежи камен -н одговара најсла3им )лебом. &а је -та( ;ему дао $ласт на" с$аким телом, то је *оспод у више ма)ова изразио. &$е је мени пре"ао ота3 мој, рекао је -н 6#ат. 77, BE9' и још с$е то има ота3, моје је 6Јов. 7H, 7J9. по васкрсу Своме -н је објавио учени(има Својим "а"е ми се с$ака $ласт на небу и на земи 6#ат. BK, 7K9. =ако, дакле, као што је имао власт над сваким живим створом, тако *оспод жели од -(а, да може располагати и животом вечним у погледу они) душа, које су #у дате, то јест, да овима -н може дати живот вечни. Јер једна је ствар имати власт над смртним светом, а друга располагати животом вечним. 2ад је %ог )тео у почетку створити жива и бесмртна човека, онда је у томе ствара$у узела учешћа Света =роји(а, јер се вели "а ст$оримо чо$ека по с$оме обличју 6+ост. 7, BH9. ! сада, када -бновитељ и Спаситељ света, )оће да смртним људима дарује живот вечни, -н се молитвено саветује са Својим -(ем, при чему се подразумева и присуство &у)а Светога. ! у овом као и у оном случају Света =роји(а се истиче као једини власник вечнога живота. ! у овом као и у оном случају вечни живот наглашује се као највеће добро, којим %ог располаже. -вај тренутак враћа$а човека у вечни живот исто је тако величанствен и јединствен као и тренутак ствара$а човека из прашине. Јер учинити смртна човека бесмртним исто је тако узвишено и божанско дело као и створити га из прашине.
о$о је 'и$от $ечни "а познају тебе је"инога истинога <ога, и кога си послао #суса риста. +озна$е %ога у овом животу на земљи чини почетак и предукус живота вечнога. +озна$е %ога : то је живот вечни за нас док смо на земљи. какав је живот вечни у ономе свету то око не $и"е, и у*о не чу, и у ср3е чо$еку не "о)е 6G 2ор. B, 49. =о је <ог открио /у*ом с$ојим још у овоме свету само Својим највећим угодни(има. Но највиша наслада и у вечном животу, у (арству небесном, изгледа да се састоји у највишем позна$у %ога, то јест у гледа$у ли(а %ожјега, јер и сам *оспод говорећи о де(и вели ангели 4и*о$и на небесима је"нако гле"ају ли3е о3а мојега небеснога 6#ат. 7K, 789. Ненасито гледа$е %ога и живље$е непрестано у присуству %ожјем, у неисказаном дивље$у и радости, у беспрекидном славопоју и умиле$у : није ли у томе живот ангела и праведника у ономе свету Није ли то живот у познава$у %ога Но док смо овде на земљи, како апостол вели, ми са" $и"имо као кроз стакло у загонетки, а он"а емо ли3ем к ли3у 6G 2ор. 7C, 7B9. Наше позна$е %ога сада је делимично, а онда ће бити потпуно. Не треба, ме3утим, сматрати да онај човек познаје %ога, који само својим умозакључком до3е до тога, да %ог постоји некако и негде. -нај познаје %ога, ко осећа животни да) %ожји у себи и свуда око себе' ко и умом и ср(ем и душом чувствује величанствено и страшно присуство је"инога истинога <ога како у природи, тако и у животу људском и у животу свом сопственом. Зашто *оспод наглашава је"инога, истинога <ога9 Зато да би одбио од Своји) верни) свако многобоштво и свако идолопоклонство, и да би још једном потврдио речи, које је изрекао кроз #ојсеја ;а сам оспо" <ог т$ој, и немој имати "руги* бого$а осим мене. зашто наглашава, да је живот вечни и у позна$у ;ега, #суса риста9 Зато што се кроз ;ега открио %ог у највећој мери, у којој се могао открити смртним људима, и што само кроз ;ега људи долазе до највишег богопозна$а, до кога у опште могу доћи у овоме животу. 2ао што је сам *оспод рекао Јеврејима ка" бисте знали мене, знали бисте и о3а мојега 6Јов. K, 749, из чега је јасно, да се -та( може познати само кроз Сина, *оспода !суса /риста. ;а тебе просла$и* на земи "ело с$ри* које си ми "ао "а ура"им. ?та значе речи на земи9 Значе у телу, и ме3у људима. &ело, које је *оспод свршио у телу ме3у људима, јесте дело људскога спасе$а. &о ;егове смрти на 2рсту то дело се састојало у животворним речима, никад дотле нечувеним на земљи, и у безбројним чудесима никад дотле неви3еним ме3у људима. Но и речи и чудеса Своја *оспод је приписивао -(у Свом небесном. &а поред послушности научи људе и смирености. # са" просла$и ти мене, оче, у тебе самога сла$ом коју има"о* у тебе пре него с$е поста"е.?та би на ово могли рећи они, који говоре, да је /ристос обичан човек и створе$е %ожје као и остала створе$а *ле, *оспод говори о слави, коју је имао у -(а пре створе$а света0 Једном приликом *оспод је рекао за Себе Јеврејима пре'"е "а'е $рам не бист, аз јесам 6Јов. K, JK9, а другом приликом, на пита$е ти кто јеси9 -н је одговорио начаток 6K, BJ9. &а је -н пре $рама, и да је -н : почетак, толико је -н изволео рећи неразумним Јеврејима, но да је -н постојао и био у сла$и и пре створе$а света, то им није )тео објавити. Сада, кроз ову молитву, -н то објављује (еломе свету. Зашто тек сада Зато што -н зна унапред, да ће ова молитва доћи до слу)а људи тек после ;еговог славног васкрсе$а, после кога ће људима лакше бити веровати и у предвечну славу ;егову. Слава ;егова равна је слави -чевој, јер то је слава ;е"иноро"нога о" !3а 6Јов. 7, 7O9. Није ли сам *оспод посведочио с$е то има ота3 моје је 6Јов. 7H, 7J9 ! слава -чева, дакле, слава је ;егова. ! у слави, као и у моћи, -н је раван -(у. +а зашто онда моли -(а да *а прослави -н се не моли за прославља$е Своје %ожанске природе него човечанске. ;егова човечанска природа новост је за створени свет а не ;егова божанска природа. -ну треба обожити и увести у славу божанску, да би се и ми људи могли приближити тој слави. =о је круниса$е (елога дела Спаситеља света. =о је велика тајна измире$а људи с %огом и $и)овог благодатног усиновље$а кроз славу %огочовека. Запазите још врло важну околност, да *оспод моли -(а, да *а прослави, пошто је најпре рекао, да је с$рио "ело, које #у
је дато да сврши. -во је јасна поука свима нама, да тек онда кад испунимо вољу %ожју можемо се надати награди од %ога. Сетите се пророчанства /ристовог, да на крају времена, када до3е син чо$ечји у сла$и о3а с$ојега, тада ће платити с$акоме по "елима 4его$им 6#ат. 7H, BE9. %лаго праведни(има у те дане, јер ће стоструко бити награ3ени за добра дела своја, и засијаће као сун3е од светлости славе /ристове пред престолом Свевиш$ега. ;а ја$и* име т$оје у"има које си ми "ао7 т$оји бија*у па си и* мени "ао, и т$оју реч о"р'ае. 2акво је то име %ожје *оспод !сус јавио људима !ме !та3. =о име било је подједнако непознато и незнабош(има и Јеврејима. =о име је сасвим ново открове$е људима. Старозаветни проро(и и праведни(и знали су %ога под именом %ога, или =вор(а, или *оспода, или <ара, или Судије, но никако под именом -(а. -во име %ожје била је вековна тајна за људе. Нико од смртни) људи није могао ни објавити ово интимно име %ожје, јер под бременом гре)овнога мрака и стра)а нико од смртни) није могао ни осетити очинство свога Створитеља. оно што се не може осетити, ако случајно и до3е на језик, нема велике (ене. Само ро3ени од %ога може назвати %ога -(ем' само *а он може као -(а јавити без лажи ни на ср(у ни на језику. ;е"иноро"ни син који је у наручју очином, он га ја$и 6Јов. 7, 7K9. 2оме је јавио *оспод то преслатко име !та39 @у"има, вели, које си ми "ао о" с$ета. Неки тумачи мисле, да је *оспод нарочито рекао у"има о" с$ета да се не би мислило на ангеле, небесне људе, него на обичне земаљске. Но несум$иво је правилније узети, да је *оспод овде мислио на ученике Своје, у ужем и у ширем смислу. ово је јасно из до(нији) речи ове молитве, где се вели не молим пак само за 4и*, него и за оне који ме уз$ерују 4и*о$е речи ра"и 6ст. B89. Сасвим је неосновано, ме3утим, мишље$е учитеља предистина(ије, који у оним речима виде %ожје предодре3е$е једни) људи за спасе$е а други) за пропаст. %$оји бија*у па си и* мени "ао. =о јест бија)у =воји као створе$а и слуге, који су =ебе познавали само као =вор(а и Судију, а сада су од #ене научили =воје сла3е и драже име, и кроз #ене су усиновљени. &ао си и) #ени као робове, да би и) ја =еби привео као синове. -ни су се показали и достојни ове части, јер т$оју реч о"р'ае. >овекољубиви *оспод овим одаје велику )валу учени(има Својим пред -(ем небесним. +а наставља ту )валу са" разумее "а је с$е то си ми "ао о" тебе. Јер злобни Јевреји нису )тели то разумети, него су клеветали на *оспода, као да је 3аво у ;ему и као да је ;егова чудотворна моћ од @елзевула, к$аза 3аволског. =реба се сетити, како је ме3у старешинама јеврејским била стална недоуми(а и препирка око /риста је ли -н од %ога или није па ће се онда разумети, зашто *оспод одаје )валу учени(има, што они разумеше, да је -н од %ога. &$е то си ми "ао7 то јест све речи и сва дела. ;ер речи које си "ао мени "а"о* 4има7 и они примие и позна"ое истинито "а о" тебе изи)о*, и $еро$ае "а си ме ти послао. +од речима треба разумети мудрост и силу, коју је *оспод предао Својима, а не само речи. &ејство те мудрости и силе учени(и су већ опробали за живота Спаситељева, и уверили се, да је то у истини божанска мудрост и божанска сила. ;а се за 4и* молим7 не молим се за с$ет, него за оне које си ми "ао, јер су т$оји. ?та ово значи, да се *оспод не моли за сав свет него само за ученике Своје 5чени(и су добра земља, на коју је небесни Сејач посејао Своје спасоносно семе. За ону $иву, дакле, што је Сејач сам обделао и посејао, -н се и моли на првом месту. =о *оспод чини прво зато, да научи нас, да се молимо %огу са скромношћу и то само за оно што је најпотребније' а друго зато, што ;егово дело носи карактер више органски него ме)анички. 5сред дивљег поља овога света -н је оградио једну малену $иву, и на $у посејао племенито семе. 2ад то семе порасте и плод донесе, онда ће се $ива ширити, и семе ће се даље сејати. Није ли природно, дакле, да се =рудбеник моли %огу само за огра3ену, обделану и посејану $иву а не за (ело дивље поље #ноги сујетни ре1орматори кроз историју света покушавали су, да применом своји) теорија одједанпут усреће (ео човечји род, апелујући одма) на (ело човечанство. Но $и)ови покушаји брзо су се разбијали у ништа као ме)ури на.води, остављајући разочарани свет још у већој жалости. &ело *оспода !суса има невидљив и незнатан почетак, као зрно горушично под земљом, које лагано
расте, но кад узрасте, никакви га ветрови не могу поколебати. ! кад земљотрес до3е, он поруши и највеће куле, ме)анички постројене, али ништа не нашкоди дрвету. : 5осталом, *оспод се није молио -(у само за ученике, него : као што се до(није види : и за оне који ме уз$ерују 4и*о$е речи ра"и. !пак, не за (ело дивље поље света, него само за проширену $иву, на којој ће учени(и сејати племенито семе јеван3еља. # моје с$е је т$оје, и т$оје моје7 и ја се просла$и* у 4има. Сем лични) својстава Син је потпуно раван -(у и &у)у Светоме' раван у безвремености и бесмртности, раван у сили и власти, раван у мудрости и праведности. +о личним својствима пак -та( је неро3ен, Син је ро3ен, а &у) је ис)одан од -(а. 2ао "одитељ односи се -та( према Сину, а као !сточник према &у)у Светоме. *осподарство и власт над свим створеним, видљивим и невидљивим светом, подједнако и неразделно припада -(у као и Сину, и Сину као и &у)у Светоме. +о јестеству и битности ово троје је јединство неразделно, а по ипостасима тројство несливено. -туда, све што има -та(, има и Син и &у) Свети : и моје с$е је т$оје, и т$оје моје. =о важи и у погледу следбеника /ристови). -ни припадају -(у као и Сину, као и &у)у Светоме. Зашто *оспод малочас говори т$оји бија*у па си и* мени "ао, а сада пак и моје с$е је т$оје, и т$оје моје9 Зато што и) је -н, +осланик -чев, примио од -(а као сиров материјал, облагородио и) и искупио од гре)а, па и) сада, као облагоро3ене и искупљене, из љубави поново даје у својину -(у. -чева својина, дакле, ;егова је својина, а ;егова својина -чева. 2ао што је тешко поделити љубав два ли(а, која се љубе, тако је тешко поделити и својину $и)ову. Још говори *оспод' и ја се просла$и* у 4има. 2ао %ог прослави се -н пред људима а као >овек пред Светом =роји(ом и ангелима. >име се прославља једно дрво ако не плодовима својим ! *оспод не тражи празну славу, но гледа славу Своју у плодовима Својим, то јест у следбени(има Својим, који следоваше ;ему с вером, с добрим делима, с љубављу и ревношћу. =ражи ли један родитељ неку већу славу него да буде прослављен у де(и својој ! *осподу је највећа радост, што се прославио у де(и Својој, у верним Својим. # $ие нисам на с$ету, а они су на с$ету, а ја и"ем к теби. !че с$ети0 сачу$ај и* у име с$оје, оне које си ми "ао, "а бу"у је"но као и ми. Зашто *оспод каже, да није више на свету Зато што је ;егово дело било свршено, и сада је -н очекивао само да претрпи послед$е и највеће страда$е, и да крвљу Својом невином запечати свршено дело. +огледајте, с каквом нежношћу моли се -н за ученике Своје0 Ни мајка се не моли тако за своју ро3ену де(у. !че с$ети0 сачу$ај и*0 -н и) оставља као јага$(е ме3у вуковима. 2ад не би родитељско око с неба стражило над $има, заиста би и) ву(и све поклали. &ачу$ај и* у име с$оје, тј. као "одитељ, као -та(. %уди и $има -та(, као што си и #ени, и очинском љубављу чувај и) и штити од зли) вукова, и руководи и), "а бу"у је"но као и ми. 5 томе савршеном јединству показаће се не само свепобедна сила верни) него и слава %ожја, да : и суштина %ожја. 2ао што су -та( и Син суштином једно а ли(има разно, тако нека буде и ме3у вернима разна и многа ли(а а битно јединство љубави, воље и ума. &аље *оспод говори "ок бија* с 4има на с$ету, ја и* чу$а* у име т$оје, то јест чува) и) као де(у у име -(а. !не које си ми "ао сачу$а*, и, нико о" 4и* не погибе осим сина погибли, "а се збу"е писмо. Нико од избрани) *осподом не погибе осим Јуде издајника, како је и писано у Светом писму. Но ни Јуда не погибе зато што је то писано него зато што је био неверан %огу и идолопоклоник сребру. 5 писму пак стоји проречено за Јуду који са мном *леб је"е, по"и'е пету с$оју на ме 6+с. O7, 4' Јов. 7C. 7K9. ! још стоји написано $ласт 4его$у нека прими "руги 6+с. 78K, K' &ела п. 7, B89. -ба ова пророчанства збила су се на Јуди. -н је јео )леб са *осподом !сусом, и подигао је пету своју на ;ега. +осле издајства Јуда се обесио, а $егову апостолску власт примио је #атија. са" к теби и"ем, завршује *оспод, и о$о го$орим на с$ету, "а имају ра"ост моју испу4ену у себи. +ри растанку са Својим учени(има и са светом, *оспод управља ову молитву -(у небесном. *оспод зна, да пред $им стоји смрт и гроб, но -н то не споми$е бесмртноме -(у, јер су смрт и гроб као ништа у очима %ожјим. -н говори о повратку Своме -(у : а са" к теби и"ем, у вечну славу, коју има"о* у теби пре него с$ет поста"е. Још се -н моли,
да учени(и ;егови имају радост ;егову. 2аква је то радост =о је радост, коју има послушан син, кад изврши вољу о(а свога. =о је радост миротвор(а, чији унутраш$и божански мир не може поколебати све беснило овога света. =о је радост домаћина, који је једну $иву искрчио, узорао и посејао, и који види како усев расте и напредује, па се весели. =о је радост победио(а, који је оборио све противнике своје и даровао победоносну силу пријатељима Својим, да до краја времена побе3ују. =о је, најзад, радост чистога и незлобнога ср(а : радост, која значи живот, љубав и моћ. =у и такву радост, и то у пуноћи желео је *оспод !сус учени(има Својим при растанку са светом. -ва предсмртна молитва *оспода !суса /риста потпуно је услишана од -(а, и $ени резултати убрзо су се показали. +рви мученик за веру /ристову, свети ар)и3акон Сте1ан, при мучеништву свом видео је сла$у <о'ију и #суса г"е стоји с "есне стране <огу 6&ела п. E, JJ9. видовити апостол +авле пише, да %ог поса"и риста себи с "есне стране на небесима, на" с$има погла$арст$има, и $ластима, и силама, и госпо"ст$има, и на" с$аким именом то се мо'е наз$ати не само на о$оме с$ету него и на ономе који и"е, и с$е покори по" ноге 4его$е 6D1ес. 7, B8IB79. =о је што се тиче прославље$а *оспода !суса. што се тиче ду)овног јединства следбеника ;егови), и то се остварило онако како је -н молио -(а. Јер се вели у &елима постолским, да с$и је"но"уни бија*у 67, 7O9. и да у наро"а који $еро$а бее је"но ср3е и "уа 6O, CB9. Но, као што напоменусмо, молитва /ристова не односи се само на апостоле : премда на $и) на првом месту : него и на све оне, који су узверовали и узверују у *оспода 4и*о$е речи ра"и0 =а молитва односила се, дакле, и на свете -(е +рвог @асељенског Сабора, које данас прослављамо. &ачу$ај и*0 молио се *оспод -(у Своме. ! -та( и) је сачувао од заблуде ријевске и &у)ом Светим нада)нуо, просветио и оснажио, те су веру православну одбранили и утврдили. Но та молитва односи се и на све нас, који смо се крстили у (ркви апостолској, и који смо од апостола и $и)ови) следбеника узнали за спасоносно име /риста Спаситеља. -, браћо моја, помислите, да је *оспод !сус пре две )иљаде година пред саму смрт Своју мислио на вас, и молио се %огу за вас0 -, нека би вас ова свемоћна молитва сачувала и очистила од сваког гре)а, испунила вас радошћу и ујединила ср(а и душе ваше0 &а сви будете једно у прославља$у -(а и Сина и &у)а Светога : =роји(е једнобитне и неразделне, којој нека је слава сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. ВАCНЕСЕFЕ "ОСПОДFЕ Јеванђеље о ва)несе4у "ос#о$а
Лука 2G, >6?5>. Зач. 11G. /ела постолска 1, >?12. 2ад ластама понестане )ране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сун(ем и )раном. Напред лети једна ласта просе(ајући вазду) и отварајући пут, а $ој следи остало јато. 2ад нестане )ране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти : о, има ли каква ластави(а, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и )ране ду)овне !ма ли таквог предала !ма ли, има ли, такве ластави(е !зван круга )ришћанске (ркве нико вам на ово пита$е не зна дати никакав поуздан одговор. Једино (рква зна, и то зна поуздано. -на је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битиса$а на земљи. -на је видела и ту благословену Fастави(у, која је прва узлетела у тај жељени предео, просе(ајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмос1еру измећу земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. -сим тога (рква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Fастави(и и одлетела за $ом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.
@и се досећате, да ја под том спасоносном Fастави(ом мислим на вазнесеног *оспода !суса /риста. Није ли -н сам за Себе казао, да је он почетак, почетак и пут9 ! није ли сам рекао Својим апостолима ја и"ем "а $ам припра$им место, и узеу $ас к себи 6Јов. 7O, BIC9 ! није ли им још пре тога рекао и ка" ја бу"ем по"игнут о" земе с$е у при$уи к себи 67B, CB9 =о што је -н рекао, почело се испу$авати одма) после неколико недеља, и продужило се испу$авати до дана данаш$ега, и испу$аваће се до краја времена. =о јест, будући почетак првом створе$у света, -н је постао почетак и другом ствара$у или благодатном обновље$у старе твари. *ре) је саломио крила даму и (елом дамовом потомству, те су сви отпали од %ога, удаљили се и слепили се с прашином, од које им је тело било створено. /ристос је као Нови дам, први >овек, +рвена( ме3у људима, који је с ду)овним крилима узнео се на небо, ка +рестолу вечне славе и силе, пропутивши тако пут ка небу и отворивши све капије неба Својим ду)овно окрилаћеним следбени(има. 2ао орао што пропућује пут орлићима својим. 2ао ластави(а што иде напред, указујући јату пут и сламајући тешки отпор вазду)а. Cо би ми "ао крила као у голуба9 !"летео би* и починуо0 узвикивао је жалостивно пророк пре /риста 6+с. JJ, H9. Зашто -н сам објаш$ава ср3е је моје уз"р*тало у мени, и стра* смртни спопа"е ме. &тра* и трепет "о)е на ме, и гроза по"узе ме. =акво ужасно осећа$е стра)а смртнога и језа битиса$а у пределима овога живота морало је као тешка мора притискивати сав разумни и поштени свет пре /риста. 2о би ми дао крила, да одлетим из овог живота морала се запитати многа благородна и осетљива душа. Но куда да одлетиш, грешна душо људска &а ли се још као кроз сан сећаш оног топлог и светлог предела, из кога си протерана *ле, капије су за тобом затворене, и )ерувим с пламеним мачем постављен је, да ти забрани приступ. *ле, гре) ти је саломио крила, не птичија него божанска, и притиснуо те тврдо за земљу0 =реба неко ко ће те прво ослободити од терета гре)а, ко ће те опрати и усправити. +а онда треба ти неко ко ће ти усадити и однеговати нова крила, да би могла полетети. +а ти треба неко, врло моћан, коме се и )ерувим с пламеним мачем укла$а с пута, да ти пропути до твоје светле домовине. +а ти, најзад, треба неко, ко ће умилостивити увре3енога =вор(а, да те поново прими у пределе бесмртне државе Своје. =ај неко није био познат пре)ришћанском свету. -н се јавио као *оспод и Спаситељ твој, !сус /ристос Син %ога живога. !з љубави према теби -н је пригнуо небо к земљи и спустио се на земљу, обукао се у тело, постао сужа$ ради тебе сужне, претрпео зној и мраз, поднео глад и же3, открио Своје ли(е да буде попљувано и предао Своје тело да буде клин(има на 2рст приковано, легао у гроб као мртав, спусто се у ад да разори једну гору тамни(у од овог живота, која је теби била наме$ена по р астанку са телом, : и то све, да би тебе опрао од блата гре)овног и усправио те' потом је васкрсао из гроба, да теби тиме усади крила за лете$е к небу, и најзад вазнео се на небо, да теби отвори пут и привуче те у ангелско обиталиште. =и не мораш сад, дакле, да уздишеш у стра)у, трепету и грози као (ар &авид, нити да желиш крила као у голуба, јер се јавио -рао, који је показао и просекао пут. =и треба само да негујеш ду)овна крила, која су ти крште$ем дата у име ;егово, и да свом силом пожелиш, да се уздигнеш тамо где се -н уздигао. -н је урадио за твоје спасе$е деведесет и девет про(ената онога што је требало урадити' зар се нећеш ти потрудити да урадиш онај један преостали про(ент на твом сопственом спасе$у, и то после тога када ти се тако обилно "опусти улазак у $ечно 3арст$о оспо"а наега и &паса #суса риста 6GG +етр. 7, 779 @азнесе$е *оспода са земље на небо исто је тако велико изнена3е$е за људе као што је ;егово спушта$е с неба на земљу и ро3е$е у телу било изнена3е$е за ангеле. 5осталом, који дога3ај у ;еговом животу не представља јединствену новост и јединствено изнена3е$е за свет 2ао што су ангели морали с дивље$ем посматрати, како %ог при првом ствара$у одваја светлост од таме, и воду од су)а, и како уре3ује звезде по небесном своду, и како подиже из прашине биље и животи$е, и како најзад уобличава човека и даје му живу душу, исто тако сваки од нас мора, )тео не)тео, с дивље$ем посматрати дога3аје у животу Спаситељевом, почев од необичне благовести ар)ангела *аврила +ресветој &еви у Назарету па све редом до ;еговог моћног
вазнесе$а на *ори Јелеонској. Све на први ма) изнена3ује, но по сазна$у плана домостројства нашега спасе$а, све нагони разумна човека на радосно кли(а$е и прославља$е моћи, мудрости и човекољубља %ожјега. Не можеш ниједан велики дога3ај избрисати из живота /ристовога, а да не онаказиш све, као што не можеш живоме човеку одсећи руку или ногу а да га не онаказиш, или као што не можеш уклонити месе( са свода небесног или погасити један део роја звезданога, а да не нагрдиш стројност и красоту неба. Зато и не помишљај да кажеш вазнесе$е *оспода није било потребно0 2ад су и неки Јевреји, поред све своје злобе, морали да признаду и да узвикну с$е "обро чини 6#к. E, CE90 како ли тек ти, који си крштен у ;егово име, треба да верујеш, да све што је -н чинио, чинио је добро, смишљено, стројно, премудро ! вазнесе$е ;егово је, дакле, исто тако добро, смишљено, стројно и премудро као и ;егово ваплоће$е, као и крште$е, као и преображе$е, или као васкрсе$е. <ое је за $ас "а ја и"ем, рекао је *оспод Својим учени(има 6Јов. 7H, E9. @идиш, како -н све устројава и чини што је за људе боље Свака $егова реч и сваки ;егов поступак има за (иљ наше добро. ;егово вазнесе$е је од недогледног добра за све нас. &а није тако, -н се не би ни вазнео. Но задржимо се најпре на самом дога3ају вазнесе$а онако како га јеван3елист Fука описује у два своја дела, у Јеван3ељу и у &елима постолским. "ече *оспод Својим учени(има тако је писано и тако је требало "а ристос постра"а и "а $аскрсне из мрт$и* треи "ан. 2о је писао +исао је &у) Свети, од савета Свете =роји(е, а кроз пророке и тајновид(е, у закону Мојсије$у, и у проро3има и у псалмима. -вим к$игама *оспод даје утолико важности, уколико су оне предсказа$е онога што се с ;им збило. =амо је предсказа$е, овде испу$е$е. =амо сен и слика, овде живот и стварност. %а"а им от$ори ум "а разумеју =исмо. -творити ум равна се чуду васкрсе$а из гроба. Јер под тешком копреном гре)а ум се људски налази као у гробној тами чита и не разуме, гледа и не види, слуша и не појима. 2о је више гледао у слова +исма и читао него јерусалимски к$ижевни(и, па ипак : ко је ма$е видео у прочитаним словима него они Зашто и $има *оспод није скинуо мрачну копрену с ума, да и они разумеју као и апостоли Зато што су ови били вољни, да им се то учини, а они нису. Јер док к$ижевни(и и старешине говора)у за ; о$ај чо$ек је греан и вреба)у прилику да *а убију, дотле апостоли говора)у оспо"е0 коме емо ии9 %и има речи $ечнога 'и$ота 6Јов. H, HK9. Само вољнима %ог отвара ум' само жеднима -н даје воду живота' и открива се само онима који *а чеж$иво траже. %ако је писано и тако је требало. &а су то писали обични људи по своме људскоме разуму, не би се Син %ожји позивао на $и)ово писа$е нити би се журио да га испуни. ли пророчко писа$е јесте писа$е &у)а %ожјега, и %ог, доследан Себи и Својим обећа$има, послао је Сина Свог Јединородног, да та написана обећа$а и испуни. %ако је требало, говори -нај који види сав створени свет с краја у крај, као што човек гледа лист исписане )артије пред собом. +а кад @идовити вели, да је тако требало, нису ли смешни слеп(и, кад говоре, да тако није требало =ребало је, да *оспод !сус у времену пострада, да би се ми у вечности радовали. ! требао је да васкрсне, да би и ми кроз ;ега васкрсли у живот вечни. # "а се пропо$е"а покаја4е у име 4его$о и опроте4е гре*а по с$има наро"има поче$и о" ;ерусалима. &а није *оспод !сус пострадао и умро због наши) гре)а, ко би од нас знао, да је гре) тако преужасан отров ! да није васкрсао, ко би од нас, сазнавши за ужас гре)а, имао наде -нда не би било ни покаја$е корисно нити опроште$е могуће. Јер покаја$е одговара страда$у за гре), а опроште$е васкрсе$у по сили божанској. +окаја$ем стари човек, окужени гре)ом, леже у гроб, а опроште$ем ра3а се нови човек у нови живот. Dво предивне благовести свима народима на земљи, почевши од Јерусалима0 -но што је слуга Свевиш$ега ар)ангел *аврил, изговорио +ресветој &еви пророчким речима он е спасти у"е с$оје о" гре*а 4и*о$и*, то сада потвр3ује сам *осподар, са искуством страдалника и са правом победника. Но зашто се каже поче$и о" ;ерусалима9 Зато што је у Јерусалиму принета велика жртва за сав род људски, и што је ту засијала из гроба светлост васкрсе$а. 5 тајанственом смислу пак, : ако Јерусалим
представља ум у човеку : јасно је да од ума треба да почне покаја$е, смире$е и скрушеност, па да се одатле распростре на (елог унутраш$ег човека. *ордост ума низвергла је Сатану у ад' гордост ума одвојила је дама и Dву од %ога' гордост ума покренула је 1арисеје и к$ижевнике на убиство *оспода. *ордост ума главни је (рви$ак гре)а и до дана данаш$ега. >ији ум не клекне пред /ристом, тога ни колена неће клекнути. 2о је отпочео смиривати свој ум покаја$ем, тај је отпочео лечити своју главну рану. $и сте с$е"о3и о$оме. >ега сведо(и Сведо(и страда$а *оспода, сведо(и ;еговог славног васкрсе$а, сведо(и потребе покаја$а, сведо(и истине опроште$а гре)ова. ! апостолу +авлу, кад га је обратио од гонитеља у апостола Свога, *оспод је рекао јер ти се зато ја$и* "а те учиним слугом и с$е"оком о$оме то си $и"ео 6&ела п. BH, 7H9. апостол +етар, у првој својој беседи народу по силаску Светога &у)а вели о$ога #суса $аскрсе <ог, чему смо ми с$и с$е"о3и 6B, CB9. Још и апостол Јован говори' што чусмо што видесмо очима својима, што расмотрисмо и руке наше опипаше : то јављамо вама 6G Јов. 7, 7IC9. постоли су, дакле, били лични сведо(и живоносне проповеди /ристове, ;егови) чудеса и сви) дога3аја живота ;еговог на земљи, на чему је засновано наше спасе$е. -ни су били слушао(и, гледао(и и саучесни(и !стине. -ни су први укр(ани у брод спасе$а од потопа гре)овнога, да би продужили друге укр(авати и спасавати. ;и)ов ум био је укроћен од гордости и $и)ово ср(е очишћено од страсти. =о им је и сам *оспод посведочио $и сте $е очиени речју, коју $ам го$ори* 6Јов. 7J, C9.Z Не само, дакле, да су они били сведо(и свега спољаш$ега, што се могло видети, чути, размотрити и опипати у погледу Слова %ожјега него су били сведо(и и унутраш$ег препоро3аја и обновље$а човека покаја$ем а кроз очишће$е гре)а. Јеван3еље се збило не само на $и)ове очи и уши него и унутра у ср(у и уму $и)овом. >итава револу(ија ср(а и ума одиграла се у $има за три године $и)овог учеништва у /риста. =а револу(ија састојала се у мучном умира$у старога човека у $има и још мучнијем ра3а$у новога. 2олико је самртни) мука поднела душа $и)ова докле они најзад, обасјани светлошћу и препоро3ени, нису могли узвикнути' ми знамо "а пре)осмо из смрти у 'и$от 6Јов. C, 7O9 2олико времена, колико труда, сум$е, стра)а, агоније, лута$а, разматра$а и испитива$а : докле они нису постали истински и верни сведо(и како телесног страда$а, смрти и васкрсе$а *оспода !суса, тако и свога сопственог душевног страда$а, смрти и васкрсе$а0 Но ипак у то време апостоли још нису били потпуно ду)овно очврсли и омужали. Зато и) *оспод наставља и руководи као де(у, )рабрећи и) при растанку неу $ас оста$ити сиротне 6Јов. 7O, 7K9. Зато се и бави с $има још четрдесет дана после Свога васкрсе$а, показујући себе жива многим и истинитим чу"има и го$ореи о 3арст$у <о'ијем и зато им, најзад, обећава послати &у)а Светога, силу с $исине. # из$е"е и* на пое "о Hитаније, и по"игну$и руке с$оје благосло$и и*. # ка" и* благосиае, о"ступи о" 4и*, и узноае се на небо. 2ако величанствен и дирљив растанак са земљом0 =амо на иви(и *оре Јелеонске, на догледу )умке, испод које је умрли Fазар поново се дигао у овај времени живот, уздигао се васкрсли *оспод у недогледне висине вечнога живота. 5здигао се не до звезда него изнад звезда' уздигао се не до ангела него изнад ангела, и не до највиши) сила небесни) него изнад ови), изнад сви) бесмртни) војски небесни), изнад сви) рајски) обиталишта ангелски) и праведнички), далеко, далеко и за )ерувимске очи, до самога престола -(а небесног, до у сами тајанствени олтар Свете и Aивотворне =роји(е. #ера те висине не постоји у створеном свету' можда је $ој равна у противном прав(у само дубина, у коју је гордост сурвала Fу(и1ера, одступника од %ога' дубина, у коју је Fу(и1ер )тео сурвати и род људски. *оспод !сус спасао нас је од ове бесконачне пропасти, и место дубине бездна уздигао нас у божанске висине неба. 5здигао је нас, велимо, из два разлога прво, јер се -н уздигао као телесни човек, као што смо и ми, и друго, јер се уздигао, не Себе ради, него нас ради, да би нама отворио пут примире$а с %огом.
5зносећи се Својим васкрслим телом, које су људи били умртвили и у земљу зарили, -н је благосиљао рукама, које су људи били клин(има изра$авали. -, благословени *осподе, како је превелика милост =воја0 С благословом је почела историја =вога доласка у свет, с благословом се и завршила. -бјављујући =вој долазак у свет ар)ангел *аврил је поздравио +ресвету %огоматер речима ра"уј се, благо"атна, благосло$ена си ти ме)у 'енама0 сада, када се =и поздрављаш са онима, који =е примише, =и шириш пречисте руке Своје и обасипаш и) благословом. -, најблагословенији ме3у људима0 -, благодатни источниче благослова0 %лагослови и нас, као што си благословио апостоле =воје0 # ка" гле"а*у за 4им г"е и"е на небо, гле, "$а чо$ека ста"ое пре" 4има у белим *аинама, који рекое у"и алилеј3и0 то стојите и гле"ате на небо9 !$ај #сус који се о" $ас узе на небо тако е "ои као то $и"есте "а и"е на небо. &ва човека у белим )аљинама јесу два ангела %ожја. Невидљиве војске ангела пратиле су свога *осподара са земље на небо, као што су *а негде допратиле с неба на земљу при ;еговом зачећу у Назарету и ро3е$у у @итлејему. &воји(а од $и) при вазнесе$у *оспода учинили су себе видљивим за очи људске, по +ромислу %ожјем, ради једне испоруке учени(има. =а испорука била је неоп)одна за оне, који су се могли осећати остављеним и осамљеним по одласку Спаситеља. !$ај #сус који се о" $ас узе на небо тако е "ои. =о је испорука /ристова преко ове двоји(е ангела. @идите ли, колико је човекољубље *оспода >ак и у време Свога узноше$а на небо, ка престолу славе =ројединог %ога, -н не мисли о Себи, ни о Својој слави после пониже$а, нити о Своме одмору после труднога дела на земљи, него мисли о Својима, који остају иза ;ега на земљи. ! ако и) је -н лично довољно био и усаветовао и укрепио, ипак -н им шаље ангеле Своје, да и) још више укрепи и обрадује. ! ако им је обећао послати &у)а 5тешитеља' и ако им је -н лично рекао неу $ас оста$ити сиротне, "ои у к $ама : ипак -н чини и нешто више, што им није обећао -н им показује ангеле небесне, као веснике и слуге Своје, једно да и) тиме увери о моћи Својој, а друго да им и кроз ангелска уста понови обећа$е, да ће -н опет к $има доћи. -н све, све чини, само да одбије од $и) стра) и тугу, и да и) обогати )раброшћу и радошћу. # они му се поклоние, и $ратие се у ;ерусалим с $еликом ра"оу. +оклонише се свесилном *осподу и душом и телом, у знак поштова$а и послушности. =ај поклон $и)ов значи нека буде воља =воја, свесилни *осподе0 ! вратише се с *оре Јелеонске у Јерусалим, како им је и наре3ено. Не вратише се с тугом но с $еликом ра"оу. %или би тужни, да се *оспод на други начин растао са $има. Но ;егов растанак са $има био је новим и величанственим открове$е за $и). -н није ишчезао од $и) ма како и незнано куда, но у слави и сили уздигао се на небо. =име су се очигледно обистините пророчке речи ;егове о овом дога3ају, као што су се пре тога обистиниле и оне о ;еговом страда$у и васкрсе$у. ! ум ученика тиме се отворио, да разумеју оно што је -н рекао нико се не попе на небо осим који си)е с неба, син чо$ечји 6Јов. C, 7C9' и још оно што је у виду пита$а рекао учени(има 6кад су се ови саблаж$авали од ;егови) речи о )лебу који си3е с неба9 а ако угле"ате сина чо$ечијег "а о"лази горе г"е је пре био 6H, HB9 и још оно изи)о* о" о3а и "о)о* на с$ет7 и опет оста$ам с$ет и и"ем к о3у 67H, BK9. =ама од незна$а улива у душу људску стра) и недоуми(у, а светлост од позна$а истине улева радост и ствара снагу и поузда$е. 5 стра)у и недоуми(и били су учени(и, кад им је *оспод говорио о Својој смрти и васкрсе$у. Но кад су га видели васкрсла и жива. обра"о$ае се. 5 стра)у и недоуми(и морали су опет бити учени(и, кад им је *оспод говорио о Свом вазнесе$у на небо и растанку са $има. Но кад се и то на $и)ове очи догодило, како је проречено, они се испунише $еликом ра"оу. Стра) је разбијен, сум$а ишчезла, недоуми(а одлетела, а место свега тога извесност, прекрасна сунчана извесност, и од извесности снага и радост. Сад су они поуздано знали, да је $и)ов *оспод и 5читељ с неба сишао, јер се на небо и узнео' и да је од -(а послат, јер се к -(у вратио' и да је свемоћан на небу као што је био и на земљи, јер *а ангели прате и ;егову вољу испу$ују. С тим поузданим зна$ем везана је била сада и поуздана вера, да ће -н опет доћи, и то не ма како него у сили и слави, као што им је -н више пута говорио, и као што су
ангели ;егово обећа$е поновили. ;има, дакле, сада ништа није остајало него да у свему ревносно изврше ;егове заповести. -н им је заповедио да седе у Јерусалиму и чекају силу с $исине. & великом и потпуно оправданом радошћу, и са исто тако великом вером, да ће та сила с $исине доћи на $и), они се вратише у Јерусалим. # бија*у је"нако у 3рк$и *$алеи и благосиајуи <ога. =о јест непрестано су )одили у )рам јерусалимски, и ту су )валили и благосиљали %ога. На другом месту опет каже сес$и је"но"уно бија*у је"нако на молит$и 6&ела п. 7, 7O9. +осле свега што су видели и сазнали, они нису могли више одвојити ума и ср(а свога од *оспода, који се удаљио био испред $и)ови) очију, али који је зато остао још дубље уса3ен у душе $и)ове. Са силом и славом -н је обитавао у душама $и)овим, и они су ликујући )валили и благосиљали %ога. ! тако, -н с е брже вратио к $има него што су они очекивали. Није се вратио, да га очи виде, него се вратио уселивши се у душе $и)ове. Но није сам -н био усељен у душе $и)ове него заједно са -(ем. Јер је *оспод рекао за онога ко има љубав к ;ему ја и !та3 к 4ему емо "ои, и у 4ега емо се настанити 6Јов. 7O, BC9. =ребало је само још да и &у) Свети си3е и настани се у $има, па да они буду савршени људи, у којима је обновљен образ и по"обије тројединог %ога. На то су они имали да чекају у Јерусалиму. ! сачекали су, и дочекали су. ! на десет дана до(није сишао је &у) Свети, сила с $исине, на ту прву (ркву /ристову, да се никад не одвоји од <ркве /ристове уопште до дана данаш$ега и тја до краја времена. /валимо и ми и благосиљајмо *оспода, који нам је вазнесе$ем Својим отворио ум, да видимо пут и (иљ нашега живота. /валимо и благосиљајмо -(а, који на нашу љубав према Сину одговара Својом љубављу, и усељава се заједно са Сином, у сваког оног који држи и исповеда заповести *оспод$е. ! држимо у уму нашем непрестано -(а и Сина, )валећи и) и благосиљајући : као апостоли негде у граду јерусалимском : чекајући, да и на нас си3е сила с $исине, &у) 5тешитељ, који још при крште$у на сваког од нас силази, но који се због гре)а наши) од нас удаљава. &а би се и у нама тако обновио (ео првобитни небесни човек. &а би се тако и ми, као апостоли, удостојили, да нас благослови прослављени и вазнесени *оспод наш !сус /ристос, коме нека је слава и )вала, са -(ем и &у)ом Светим : =роји(и једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин. ДУХОВДАН Јеванђеље о силас%у Ду?а Светоа
;о$ан :, >:-527 8, 12. Зач. 2:. /ела постолска 2, 1?11. Зач. >. 2ад се семе посеје, треба да до3е на $ сила топлоте и светлости, да учини да расте. 2ад се дрво усади, треба да до3е сила ветра, да га учврсти. 2ад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом ос вешта. *оспод !сус /ристос посејао је најблагородније семе на $иви овога света. =ребало је да си3е сила &у)а Светога, да то семе загреје и осветли, да би успешно расло. *оспод Син усадио је у дивљу $иву смрти дрво живота. =ребао је да ду)не силни ви)ор *оспода &у)а, да дрво живота учврсти. +ревечна +ремудрост %ожја саздала је била Себи домове од изабрани) душа људски). ! &у) силе и светости %ожје требао је да си3е у те домове и освешта и). %ожански Aеник изабрао је био Себи Невесту, <ркву чисти) душа, и &у) вечне радости требао је да си3е, да прстеном веже небо и земљу, и Невесту обуче у свадбено ру)о. Све како је проречено, онако се и збило. &у) Свети је обећан, и &у) Свети је сишао. 2о је могао обећати силазак &у)а Свемоћнога на земљу осим -нога који је знао, да ће *а тај &у) послушати и сићи према коме је могао &у) Свемоћни показати такву Своју )итну послушност, ако не према -номе, према коме је -н имао савршену љубав
-, како је савршена љубав увек спремна за савршену послушност0 =а савршена љубав ничим се савршено не може ни изразити него савршеном послушношћу. Lубав вазда бди са жељом и готовошћу, да послуша свога љубљенога. од савршене послушности истиче, као поток меда и млека, савршена радост, која и чини чар љубави. -та( има савршену љубав према Сину и &у)у. Син има савршену љубав према -(у и &у)у. ! &у) има савршену љубав према -(у и Сину. Због те савршене љубави -та( је највољнији послушник Сина и &у)а, и Син је највољнији послушник -(а и &у)а' и &у) је највољнији послушник -(а и Сина. Савршена љубав чини -(а савршеним слугом Сина и &у)а' и Сина савршеним слугом -(а и &у)а' и &у)а савршеним слугом -(а и Сина. 2ао што се у створеном свету никаква љубав не може равнати ме3усобној љубави божански) ипостаси, тако се и никава послушност не може равнати $и)овој ме3усобној послушности. /ело с$ри* које си ми "ао... нека бу"е $оа т$оја0 Не показују ли ове речи савршену послушност Сина према -(у : !че, ја зна"о* "а ме с$аг"а слуа рекао је *оспод !сус при васкрсе$у Fазара' а до(није једном узвикнуо је !че, просла$и име с$оје0 та"а глас "о)е с неба и просла$ио сам и опет у просла$ити 6Јов. 77, OB' 7B, BK9. Не показује ли све ово савршену послушност -(а према Сину : Mтеитеа послау к $ама ... "а бу"е с $ама $а$ек. ? ка" "о)е Mтеите, /у* истине, који о" !3а излази, он е с$е"очити за мене 6Јов. 7H, E' 7O, 7H' 7J, BH9. ! заиста, у педесети дан по васкрсе$у 5тешитељ &у) истине сишао је на оне, којима је обећан. Не показује ли ово савршену послушност &у)а Светог према Сину -но спасоносно правило, које апостол +авле препоручује свима верним чау је"ан "ругога $еег чините 6"им. 7B, 789 остварено је у савршенству ме3у ипостасима Свете =роји(е. Свака ипостас труди се, да чашћу учини остале две ипостаси већим од себе' као што свака опет послушношћу жели да се умали пред другим двема. ! да није овога слаткога и светога напора код сваке божанске ипостаси да поклони своју част другима двема и да себе умали послушношћу, то би по бескрајној љубави, коју свака од $и) има према свакој, тројство %ожанства утонуло у једну безразличност ипостаси. +о безграничној љубави, дакле, *оспода &у)а Светога, према *осподу Сину, &у) је с безграничном послушношћу по)итао, да испуни жељу Сина, и сишао је у одре3ено време на апостоле. *оспод Син је знао поуздано, да ће *а *оспод &у) Свети послушати, зато је онако поуздано и обећао ;егов силазак на апостоле. $и се"ите у гра"у јерусалимском "ок се не обучете у силу с $исине, заповедио је *оспод !сус апостолима Својим. Не питајте, откуд је *оспод !сус знао унапред, да ће та сила с $исине, или &у) Свети, )тети сићи на ученике ;егове. Није само то *оспод знао унапред него и све остало што ће се догодити до краја времена, па и после краја времена. ли ако дубље у3ете особено у овај случај, видећете, да ово предзна$е и предсказа$е *оспода о силаску &у)а, предзна$е је и предсказа$е само утолико уколико се односи на спољаш$и дога3ај тога силаска но не и уколико се тиче сагласности &у)а и ;еговог )оте$а да испуни вољу Сина и си3е. Јер пре него што је *оспод и приговорио о силаску &у)а -н је већ имао усрдни и драговољни пристанак &у)а на то. 5право &у) Свети је и говорио кроз ;ега о Своме силаску. Јер, не каже ли се у Јеван3ељу, да !сус беше пун /у*а &$етога 6Fк. O, 79 ! не признаде ли сам *оспод !сус у Назарету, да се на ;ему испунило пророчанство !сајино /у* је оспо"4и на мени зато ме помаза "а ја$им је$ан)ее сиромасима 6O, 7K9 Јасно је, дакле, да је Син у беспрекидном опште$у са &у)ом Светим као и са -(ем : у опште$у узајамне љубави, послушности и радости. +омаза$е &у)ом сведочи о живом и стварном присуству &у)а у једној личности. -ткуд би, дакле, +омазаник могао нешто говорити о самом том &у)у, а да &у) то не зна и обећавати неку сарад$у тога истог &у)а, а да &у) није с тим унапред сагласан да је &у) Свети био присутан у *осподу !сусу као и да је -н био сагласан са сваком речју, сваким делом и сваким обећа$ем !сусовим, то сведочи и данаш$е јеван3еље. у после"4и $елики "ан празника стајае #сус и $икае го$ореи ако је ко 'е"ан нека "о)е к мени и пије. -вде је реч о празнику шатора, који се празновао у јесен за спомен гра3е$а шатора у пусти$и у време јеврејског путова$а кроз пусти$у. =ај празник се празновао се"мога
месе3а по јеврејском рачуна$у, што одговара нашем септембру, и био је празник великог весеља 6GGG #ојс. BC, CO' S #ојс. 7H, 7C : 7O9. Седам дана празновао се он, и послед$и дан морао је бити нарочито торжествен, кад се назива $еликим. ко је ко 'е"ан, викао је *оспод, нека "о)е к мени и пије. 5 безводном Јерусалиму било је тешко напојити многољудну масу света и обичном, природном водом. Нарочите водоноше вукле су воду за )рамовне судове са извора Силоамског. ?та је побудило *оспода да говори о же3и и о води #ожда жаљака$е народа на же3' можда посматра$е трудбени) водоноша, који су тегобно вукли воду одоздо из Силоама на брдо #ореју, где је )рам био' а можда и та околност, што је то био послед$и дан, те је *оспод )тео да искористи време, да опомене окаме$ена ср(а људи на ду)овну же3 и да им предложи ду)овно пиће. Некада је рекао *оспод жени Самарјан(и ко пије о" $о"е коју у му ја "ати нее о'е"нети "о $ека. ! сада -н мисли на ту исту животворну воду ду)овну, сада када призива свакога жеднога нека "о)е к мени и пије0 Cо у мене $ерује, као то =исмо рече, из 4его$а тела потеи е реке $о"е 'и$е. : о$о рече за /у*а којега после има"ое примити они који $ерују у име 4его$о7 јер /у* с$ети јо не бее 6дат $има9, јер #сус јо не бее просла$ен. +ре свега *оспод опредељује веру у Себе. -н обриче награду само онима који правилно верују у ;ега, а то значи онако као то =исмо рече. -н неће да се у ;ега верује као у једног од пророка. *ле, сви проро(и су пророковали о ;ему. Нити -н )оће да *а сматрају за другог !лију или Јована 2рститеља. *ле, и !лија и Јован били су само слуге %ожје и прет)одни(и ;егови. -н Себе не назива ни слугом %ожјом нити ичијим прет)одником. Свето писмо говори о ;ему као Сину %ожјем, ро3еном од %ога -(а у вечности и од пресвете &еве #арије у времену. 2ад је апостол +етар такву веру у ;ега исповедио рекавши ти си ристос, син <ога 'и$ога, -н је такву веру по)валио 6#ат. 7H, 7H9. 2ад су *а пак главари и к$ижевни(и )тели збунити разним заплетеним пита$има, -н је $и) збунио и ућуткао наводом из Светога +исма, да очекивани #есија није само син &авидов него и Син %ожји 6#ат. BB, OB : OJ9. -н )оће да се у ;ега верује и као у вр)овно открове$е %ожје, у којем се сустичу сва остала открове$а од почетка до краја. #имо ;ега сујетна је вера, сујетна нада, немогућа љубав. да је правилна вера у ;ега спасоносна, у то ће се уверити они који правилно верују. 2ако ће се уверити !з $и)ова тела потеи е реке $о"е 'и$е. +од водом живом овде се разуме &у) Свети, као што сам јеван3елист објаш$ава а о$о рече за /у*а. 2о верује, дакле, у Сина %ожјега, &у) %ожји наставиће у $ему, и ду)овне живоносне реке тећи ће из тела $егова. Но зашто из тела9 Зато што је тело у овом животу код свети) обиталиште &у)а Светога, као што и апостол говори или не знате "а су телеса $аа 3рк$а с$етога /у*а која 'и$и у $ама 6G 2ор. H, 749 =ако говори апостол +авле вернима, на које је &у) Свети већ био сишао кроз веру у Сина %ожјега. +од телом у ужем смислу разуме се ср(е човечје, као средиште живота и телесног и ду)овног. -пет апостол +авле вели посла <ог /у*а &ина &$ојега у ср3а $аа 6*ал. O, H9. ! тако, дакле, из ср(а као из главног светилишта &у)а Светога разлиће се ду)овне живоносне струје по (елом човеку, телесном и ду)овном. +оследи(а тога биће, да ће тело у верујућег постати ору3ем ду)а човечјег, а ду) човечји ору3ем &у)а Светога. Сав човек биће очишћен и осветљен и оснажен и обесмрћен тим струјама *оспода &у)а, тако да ће све $егове мисли, и сва љубав, и све дела$е бити управљено у вечни живот. Струје $еговог живота преливаће се у вечност, и струје вечности преливаће се у $егов живот. Но у то време када *оспод !сус ово говораше /у* &$ети јо не бее, јер #сус јо не бее просла$ен. =о јест, &у) Свети још не беше на вернима, а на !сусу беше. Не беше &у) Свети још отпочео у пуноћи и у свој сили Своје дејство у свету. Јер *оспод !сус још не беше прослављен, тј. још не беше до краја жртвован за род људски, и још не беше завршио Своје дело као Спаситељ људи. 5 домостроју људскога спасе$а -та( има пуноћу дејства у свету, кад шаље Сина на дело спасе$а људског' Син има пуноћу дејства вршећи то дело спасе$а као %огочовек, а &у) Свети има пуноћу дејства утвр3ујући, освећујући и продужујући дело Сина. Но немој разумети ово, као да кад -та( дејствује, Син и &у) не дејствују' или да кад Син дејствује, -та( и
&у) не дејствују' или да кад &у) дејствује, -та( и Син не дејствују. =акво злочестиво и лудо с)вата$е нека је далеко до тебе. Јер, гле, док је још Син био у пуноћи Свога дејства на земљи, дејствовали су заједно са ;им и -та( и &у), као што се то показало при крште$у на Јордану, и као што је сам *оспод !сус рекао !та3 мој "о са"а "ела, и ја "елам 6Јов. J, 7E9. ! -та( и Син, дакле, дејствују заједно и истовремено. !сто тако дејствују и &у) Свети заједно и истовремено са Сином, што се види из обећа$а *оспода !суса, да ће послати учени(има &у)а 5тешитеља но да ће и -н остати с $има у с$е "ане "о с$ретка $ека. =ројично %ожанство је једно по суштини и недељиво, но у односу према створеноме свету -но изражава Своје дејство час опажљивије кроз ову божанску ипостас час опажљивије кроз ону. 2ад је, дакле, *оспод !сус обећавао силазак &у)а Светога на апостоле, &у) Свети је био у ;ему, тако да се може рећи, да колико је то обећа$е дошло од *оспода Сина толико је оно дошло и од самог *оспода &у)а Светога. "азмотримо сада, како се то обећа$е испунило, или како се догодио силазак *оспода &у)а Светога, коме ми данас и посвећујемо ово торженствено празнова$е. # ка" се на$ри пе"есет "ана бија*у је"но"уно с$и апостоли заје"но. +о заповести свога *оспода апостоли су седели у Јерусалиму и чекали силу с $исине, која ће им указати, шта им даље ваља чинити. %еја)у сви једнодушно и заједно на молитви, сви као један човек, као једна душа. Садржина душа чини душе људске различним или сличним' а садржина душа сви) апостола у том времену беше једна и иста $и)ове душе бе)у испу$ене прославља$ем %ога за оно што је било и ишчекива$ем онога што ће бити. # ује"анпут поста"е *ука с неба као "у$а4е силнога $етра, и напуни с$у куу г"е се)а*у. # показае им се раз"еени јези3и као ог4ени, и се"е по је"ан на с$аког о" 4и*. # напуние се с$и /у*а &$етога. 2аква је то )ука &а није )ука ангелски) војски &а није )ука крила *еру$имски*, коју је чуо пророк Језекиљ 67, BO9 2аква је да је, она није од земље него од неба, и није од земаљски) ветрова но од силе небесне. =а )ука објављује силазак <ара небесног, *оспода &у)а 5тешитеља. Није &у) ога$, као што -н није ни голуб. Но -н се јавио на Јордану у $и"у голуба, а сада се јавља као ога47 тамо да означи невиност и чистоту *оспода !суса, на кога је и сишао био, а овде да означи ог$ену силу и топлоту и светлост, силу која сагорева гре), топлоту која загрева ср(а, светлост која просвећује ум. &у) је бестелесан, и не оваплоћава се ни у каквом телу, али се по потреби јавља у оним обли(има материјалним, који обли(и најбоље симболизирају значај момента. Зашто се пак &у) Свети у овом случају јавио у виду раз"еени* ог$ени) језика, тако да по један ог$ени језик се"е на сваког појединог од апостола, то је појмљиво одма) из онога што је следовало : и ста"ое го$орити "ругим јези3има као то им /у* "а$ае "а го$оре. Dто, дакле, објаш$е$а, зашто се *оспод &у) јавио у виду језика, и то раздељени) језика. &а би прво ;егово дејство било то, да апостоли могу говорити другим јези(има. !з овога је пак јасно, да је од почетка (ркве /ристове спасоносно Јеван3еље наме$ено било свима народима на земљи, као што је *оспод определио после Свога васкрсе$а заповедивши апостолима и"ите и научите с$е наро"е. Јер пошто Јевреји, као народ изабрани, одба(ише *оспода и распеше *а, то победни *оспод учини Себи ново избранство од сви) народа на земљи, те се створи нов изабрани народ, не једнога језика него једнога ду)а, наро" с$ети* или Oрк$а <о'ја. 2ако би пак апостоли /ристови ишли свима народима и научили све народе, ако не би знали језике ти) народа +рва моћ, дакле, коју су ови први мисионари Јеван3еља потребовали, да би могли отпочети своју мисију, била је моћ разумева$а и говора страни) језика. 2ао прости људи они су знали само свој матер$и језик, јеврејски, и ниједан други. &а су учили многе друге језике обичним путем и начином, кад би и) научили Ни за (ели живот не би научили онолико колико и) је &у) Свети научио у једноме тренутку. Јер погледајте колико је разни) народности с разним јези(има било сабрано тада у Јерусалиму =арани, и Ми)ани, и Iламани, и они из Месопотамије, и из ;у"еје и Cапа"окије, и из =онта и зије, и из Jригије и =амилије из Мисира и краје$а Ли$ијски*, и путни3и из Fима, и Cриани и рапи0
&$аки о" 4и* слуае г"е они го$оре 4его$им језиком. # "и$а*у се с$и и чу)а*у. @идели су пред собом људе просте, простог држа$а, простог изгледа и одела, и чули су велича$е %ога свак на свом матер$ем језику. 2ако да се не диве ! како да се не чуде Неки од $и), не знајући како да објасне (елу ту ствар, почели су називати апостоле пијаним. Но тако то често бива пијаним људима трезан изгледа пијан, и лудима разуман изгледа луда. @енчани са земљом и опијени земљом : како су другчије могли и судити о људима, који су били напу$ени &у)ом Светим, и који су као ду)онос(и говорили оно што им је &у) давао да говоре Lуди рутине не воле изнена3е$а, и кад изнена3е$а до3у, они и) сретају или са гневом или са подсме)ом. Но &у) Свети није као насилан човек, који проваљује и улази у ту3 дом. -н улази тамо, где му се врата дома драговољно отварају и где *а очекују као најмилијег и најжељенијег госта. постоли су *а жељно очекивали, и -н је сишао на $и) и уселио се у $и). Није -н сишао на $и) с )уком прет$е него с )уком радости. -, %раћо, како се радује &у) Свети неисказаном радошћу, када на3е чисте и отворене душе, које чезну за ;им0 С )уком радости -н се усељава у $и) и дарује и) Својим богатим даровима. 2ао ога$ -н улази у $и), да сагоре и послед$е кли(е гре)а' као светлост, да и) обасја неза)одимом небесном светлошћу' као топлота, да и) загреје божанском топлотом љубави, којом се греју бесмртне војске ангела у (арству %ожјем. 6M2ао лампа мада је пуна уља и мада и 1итиљ има што остаје сва тамна ако се ог$ем не зажеже, тако је и душа угашена и помрачена све док се не додирне до $е светлост и благодати Светога &у)аN. &имеон . <огосло$. &ло$о 5E. &аром језика обдарио је -н апостоле као првим даром Својим, $има најпотребнијим у то време. Но до(није -н је, опет према потреби службе апостолске, изливао у $и) и друге дарове дар чудотворства, дар прори(а$а, дар мудрости, дар речитости, дар трпљивости, дар унутраш$ег мира, дар извесности верова$а и нада$а, дар %огољубља и човекољубља. -билно и радосно &у) Свети је раздавао те дарове не само апостолима него и $и)овим прејемни(има и свима светима у <ркви /ристовој до дана данаш$ега, све према потреби и чистоти људској. Својим великим делом на земљи *оспод !сус је донео велику радост и -(у и &у)у Светоме. -д први) рајски) дана дамови), &у) Свети није имао те радости, какву је имао у дан +едесетни(е, када #у је од *оспода Сина створена била могућност, да пуномоћ Своје силе дејствује мећу људима. &ејствовао је -н, истина, беспрекидно и на род човечји у оковима гре)а од пада дамова до васкрслог /риста, али је ;егово дејство тада стеш$авано и спречавано гре)ом људским. =есним и претесним путем -н је )одио и тада мећу људима долевајући уља у кандило живота колико да се сасвим не угаси. -н је дејствовао и кроз законе природне, и кроз законе људске, и кроз пророке и (ареве, и кроз уметника и мудра(е, уколико су се ови могли и )тели подати ;еговом дејству. *де год је у прашину земну канула суза чеж$ивости за правдом %ожјом, то је било од топлоте, којом је -н загрејао ср(е људско. *де год је синула светла мисао мудра(а о једином бесмртном %огу, то је била ;егова искра, убачена у душу људску. *де год је уметник испевао, или изрезао, или насликао неку бајку живота, која је колико толико отварала заслепљеном човечанству вид за божанску истину, ту је -н додиривао Својим животворним да)ом ду) људски. *де год је витез са вером у %ога и самопожртвова$ем устајао у заштиту потлачене правде и истине, ту је -н уливао Своје силе у ср(е људско. Но све је то било без великог зама)а и без велике радости. Све су то биле само мрве, доба(иване гладним суж$има у тамни(и. 2ада је *оспод !сус срушио тамни(у гре)а и смрти, и извео пред &у)а Светога дванаест Своји) апостола, као дванаест светли) (арски) дворова, тада је *оспод &у) са )уком радости и са пуноћом Свога дејства уселио се у $и). -жалошћени *оспод &у) Свети још од гре)а дамова тада је први пут с великим да)ом, с великим зама)ом и с великом радошћу поново отпочео Своје неограничено дејство силе и нада)нућа у људима. !ли, ради бољег поима$а, помозите се оваквим срав$е$ем. Сун(е сија и у зиму и у пролеће. Но $егова светлост и топлота не могу да учине, да ишта у зиму из снега узрасте. 5 пролеће пак исто то сун(е, са истом светлошћу и топлотом чини, да из земље ничу и расту сва посејана
семена. 2ажу научни(и, да се земља у зиму наги$е од сун(а, да предели снежни даље стоје од сун(а, и да примају сунчану светлост кроз косе а не управне сунчане зраке. 5 пролеће земља се наги$е ка сун(у, снежни предели долазе ближе к сун(у, и светлост и топлота сунчана спушта се кроз управније зраке. -д дама до /риста душа људска била је као земља у зимско доба. &у) Свети је светлио и грејао, но због гре)овне искривљености душе људске и због $ене удаљености од %ога, душа људска стајала је као замрзнута, и из $е нису могли никакви плодови да ничу и напредују. *оспод !сус исправио је душу људску и приближио је к %огу, очистио је од леда и снега, узорао и посејао божанско семе по $ој. ! &у) Свети почео је тада, као сун(е у пролеће, да Својом силом извлачи и показује дивне и слатке плодове по $иви душе људске. Никад зима не може веровати, каквим све чудесима пролеће кити земљу. =ако ни људи, нагнути у страну од &у)а Светога, живећи душом покривеном ледом и снегом своји) сопствени) самообмана, не могу никада веровати, каквим чудесним даровима украшава &у) Свети оне људе, који се приближише к ;ему и стану под управне зраке ;егове божанске светлости и топлоте. и како би један Dскимос, који се родио и преживео (ео век у леду и снегу, могао веровати путнику из јужни) крајева, када му овај прича о (већу и дрвећу, о шареним пољима и зеленим брдима =ако ни неки људи из удаљене од %ога земље, зале3ене и помрачене гре)ом, нису поверовали апостолима, када су им ови почели јављати радосну вест о живоме %огу на небесима, о -(у, који призива к Себи све оне који се желе назвати ;еговим синовима' о Сину %ожјем, који се јавио у свету као човек, поживео с људима, пострадао за људе, васкрсао у сили и вазнео се у слави' о &у)у Светоме, који је сишао на $и) и обдарио и) даровима небесним' о светлој и бесмртној домовини нашој на небесима, од које нас је само гре) одвојио' о чистоти живота, која се тражи од нас, да би се могли повратити у ту своју небесну домовину и постати друговима и браћом ангела у вечном животу. Неки су поверовали тој радосној вести, неки нису поверовали. !з божански) апостола разлевале су се реке $о"е 'и$е по свему свету. Неки су пришли и напили се те воде живе, а неки нису. постоли су )одили мећу људима као богови, чинећи чуда, ис(ељујући сваки недуг и сваку немоћ и проповедајући покаја$е и опроште$е гре)ова. Неки су и) примили с радошћу а неки су и) одбили с г$евом и подсме)ом. -ни који су и) примили осетили су и сами заједни(у своју са &у)ом Светим и дејство &у)а Светога у себи. ! тако је растао Народ Свети), и <рква %ожја ширила се и утвр3ивала у свету. =ако је семе никло и плод донело. =ако се дом истине, коме је *оспод !сус камен темеља(, освештао &у)ом Свесветим, распространио на све четири стране света и вр)овима својим узвисио до највиши) висина небески). +разнујући данаш$и дан као празник &у)а Светога, који је из бескрајне љубави према *осподу Сину са бескрајном радошћу и послушношћу благоизволео спустити се на земљу и узети у Своје свемоћне руке дело људскога спасе$а, сетимо се у песмама благодарности и +ресвете &еве #арије, на коју је *оспод &у) Свети сишао био раније него на апостоле. На апостоле *оспод &у) је сишао као на <ркву, као на једнодушно друштво свети), док је на %огоматер -н сишао као на нарочито изабрану личност. /у* &$ети "ои е на тебе и сила &$е$и4ега осение те, благовестио је ар)ангел *аврил +ресветој &еви. ! она је силом &у)а Светога родила најбољи плод, од кога мирише небо и земља, и којим се )ране сви верни од почетка до краја. - +ресвета и +речиста %огомајко, зоро и колевко нашега спасе$а, узоре наш у смире$у и послушности, заштитни(е и молитвени(е наша пред престолом %ожјим, моли се непрестано за нас, заједно са светим апостолима0 -, <аре небесни, 5тешитељу, &уше истине, доћи и на нас, и усели се у нас, и пребивај у нама као сила, светлост и топлота' као живот наш и радост наша0 ! очисти нас од сваке скверне, и спаси, %лаже, душе наше0 Напуни ср(а наша радошћу и грла наша песмом, да =е славимо и величамо са -(ем и Сином : =роји(у једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. мин.
9ЕСЕДЕ УC ВЕ(@EУ НЕДЕЉУ 9есе$а на Вели%и Поне$еља%
# за$и)а*у браа ;осиу... и про"а"ое ;осиа #смаиланима за "$а"есет сребрника7 и они о"$е"ое ;осиа у Мисир (1. Мојс. >:. 5 данаш$им песмама и поукама православна (рква истиче краснога Јоси1а као праобраз Спаситеља нашег у страда$има ;еговим. Јоси1 је страдао због зависти браће своје. Завидљива браћа продала су Јоси1а тргов(има за B8 сребрника. Но по %ожјем промислу Јоси1 је у ропству постао велики и славан. ! као такав он је у гладне године ис)ранио браћу своју и спасао $и) и жене $и)ове и де(у $и)ову од гладне смрти. =ако је он буквално испунио речи /ристове ко тебе каменом ти 4ега *лебом, иако те речи тада још нису биле јављене свету. -н је после доселио браћу своју и о(а свога у #исир, и кроз то определио (ео до(нији ток израиљске историје. Не он, него %ог. Јер *оспод чува праведника од сви) беда и прославља га у сва времена. +отом(и оне исте браће, која су Јоси1а )тела уништити, припремали су униште$е и Сина %ожјега. Завист праота(а према бољем од себе пренела се и на прапотомке. Један од $и) продао је учитеља свога за C8 сребрника. ! сви скупа предали су га незнабош(има на осуду онако како су и прао(и $и)ови предали младога Јоси1а незнабош(има. Сличност је заиста велика, поред све разлике у сразмери. Због те сличности (рква данас споми$е судбу Јоси1ову. &а покаже свима нама, како је отров зависти дуготрајан. 2ако се тај отров преносио с ота(а на синове кроз сто поколе$а, од Јоси1а до *оспода /риста. Нису помогле ни све милоште %ожије према том народу кроз )иљаде година. Нису га облагородила ни сва страшна чудеса %ожија кроз сву $егову историју. -стале су узалудне све опомене %ожје. Сва вика$а пророка угушена су у крви. -(и су убијали једне пророке, а синови су им подизали споменике' синови су опет убијали друге пророке и остављали уну(има труд око споменика, који су сведочили о $и)овим злочинима. Ја се чудим многим људима нашег времена што пишу к$иге против Јевреја, кад постоји %иблија. Сва пера у свету да се поломе пишући оптужбу против овога народа не могу саставити онакву оптужбу какву нам пружа %иблија. <ела %иблија представља језовиту оптужбу племена !зраиљева, са изузетком нешто праведника. %иблија је к$ига коју нису писали ни ријев(и ни нтисемити, ни /амити ни Ја1етити, него баш сами чисти Јевреји. -вако говори велики пророк !саија кога су они после тестером жива престругали, па му на гробу подигли споменик : овако он говори и оптужује <езако4а $аа раста$ие $ас о" <ога $аега, и гријеси $аи заклоние ли3е 4его$о о" $ас "а не чује. ;ер су руке $ае оск$р4ене кр$у и прсти $аи безако4ем7 усне $ае го$оре ла' и језик $а изриче опачину. ема никога "а $иче за пра$"у нити има кога "а се пре за истину7 уз"ају се у нита$ило, и го$оре ла'7 зачи4у не$оу и ра)ају муку. осе јаја аспи"ина и ткају паучину7 ко поје"е јаје 4и*о$о, умре, ако ли га разбије, излази змија. оге им трче на зло и брзе су на проли$а4е кр$и пра$е7 мисли су им безако4е7 на путе$има је 4и*о$им пусто 6!са. J49. -во није ни пола стране од оне оптужбе која износи близу 7888 страна, и која се назива %иблија. Зашто, дакле, да ми пишемо оптужбу на тај несрећни народ, кад су је они сами написали, и као зени(у ока чували и очували кроз векове и свету предали Није ли и сам Спаситељ рекао Јеврејима емојте мислити, "а у $ас ја ту'ити !3у7 има ко е $ас ту'ити : Мојсије 6Јов. J, OJ9. #ојсеј, и сви проро(и, и сви апостоли : све $и)ови људи, $и)ове крви и језика. С тога и) нећемо ни ми тужити и судити, него ћемо са стра)ом и трепетом данас посматрати недело $и)ове зависти према безгрешноме *осподу и Спаситељу нашем. 2ао кад један лекар расече мртво тело пијани(е, па показује $егово ср(е и јетру и бубреге и мозак, све надувено и разједено од алко)ола, тако (рква пред нама данас отвара душу /ристови) судија и уби(а, и показује нам ту душу сву разједену и по(рнелу и иструлелу од зависти. Један само поглед на ту гадну душу испу$ава нас крај$ом
одвратношћу и утвр3ује у нама чврсту одлуку да се нећемо никад подавати зависти. Јер завист није од нашег Створитеља него од нашег непријатеља и рушитеља. Завист је атмос1ера пакла' она је вазду) који демони дишу, )рана којом се )ране, пиће којим се поје, отров који испуштају из себе. Но да се не задржавамо дуго ни у мислима на овој пакленој отровној атмос1ери. +огледали смо на лешеве отроване завишћу, и доста. Не треба се ни мислима задржавати на злу. >ак опасно је на зло и мислити, јер се ум човечији од тога раслабљава. Mклони се о" зла и сот$ори "обро. &игнимо се свим мислима у поднебље здравља и светлости. =о је поднебље у коме је *оспод наш /ристос. =у се удише и издише добра воља. =у се ум )рани позитивном божанском истином, а ср(е поји радосном божанском љубављу. =у се човек радује добру свога ближ$ега, и брат се весели напретку свога брата. =у кад се неко узвиси трудом и паште$ем, стотину руку помажу му да се још више узвиси' а кад неко падне стотине руку пружају се да га дигну. =у с песмом један служи многима и многи једноме. =у свак постаје велики на тај начин што се труди да друге учини великим. ! свак постаје славан трудећи се да друге прослави. ! свак постаје срећан трудећи се да друге усрећи. ! свак бива сит трудећи се да друге на)рани. ! свак се испу$ује радошћу трудећи се да друге обрадује. =у влада здравље и светлост. =у се човек повраћа у своје првобитно нормално ста$е. -н се покорава %огу као "одитељу своме. ! све бива ново и препоро3ено и човек и сва твар. ! небо се отвара широм и благослов %ожји излива се на људе. 5 то и такво поднебље )тео је *оспод /ристос уздићи сав род човечји из отровне атмос1ере зависти, мрж$е, себичности и братоубиства. ! успео је у томе. ко ли се рече, да -н није успео да дигне све, то није ;егов неуспе) него они) који #у нису )тели пружити руку за своје спасе$е' који су више волели таму него светлост и своју несрећу више него своју срећу. ко није успео са 1арисејима, успео је са апостолима' и ако није успео потпуно са јеврејским народом, успео је са многим другим народима. ко није успео са некима, успео је са многима. ;егова војска спасени) у (арству небеском за две )иљаде година броји се на милијарде. Ја би) желео свим ср(ем да и ви сви будете уписани у успе) /ристов, и да се сви убројите у војску спасени), заједно са о(има и прао(има вашим, толико намученим за име ;егово. ;ему, једином Неодољивом и +обедоносном, слава и )вала у сва времена, и изнад сви) времена, на век века. мин. 9 ЕСЕДА Н А В Е(@E@ У ТО&АE
%а"а е 3арст$о небеско бити као "есет "је$ојака (Мат. 25 &а ли сте икад видели човека на смрт осу3ена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште &а ли би могли назвати човеком онога који би )одећи на вешала пружао журно )рану и пиће својим Rелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио ко би на очи такав човек изгледао човек, разум би га наш несум$иво познао и прогласио богом. <рква нам показује таквог човека у данаш$им чита$има, поукама и песмама. 2о има очи нека отвори, ко има уши нека отвори, ко има разум нека отвори, ко има ср(е нека отвори. =ај >овек %ог јесте сам *оспод наш !сус /ристос. -н је знао у ове дане, да су га старешине јеврејске из зависти осудили на смрт. -суда је донесена у суботу пошто је *оспод васкрсао Fазара из мртви), и донесена је баш зато што је васкрсао Fазара. Dта емо чинити9 говориле су старешине сазнав за васкрсе$е Fазарево. Aо$јек о$ај чини многа чу"еса7 ако га оста$имо тако с$и е га $јеро$ати. !" тога "акле "ана "ого$орие се "а га убију 6Јов. 77, OH9. Но /риста то није нимало збунило на послу нити задржало од посла. -н је продужавао објављивати истину %ожију, призивати к покаја$у, опоми$ати на крај свега, предочавати Страшни Суд, лечити ране на људима, )ранити и појити гладне и жедне душе.
5 данаш$им чита$има, поукама и песмама <рква нам предлаже опомену /ристову против гордости. Јуче против зависти, данас против гордости. ко је завист отров, гордост је савршена лудост. Зато је /ристос и назвао они) други) пет девојака лудим. %а"а е бити 3арст$о небеско као "есет "је$ојака, које узее 'ике с$оје и изи)ое на сусрет 'енику. =ет о" 4и* бија*у му"ре а пет лу"е. =ада0 =ада (арство небеско неће више бити као семе које Сејач сеје, па семе расте и доноси плода. =ада више неће бити времена ни да се сеје ни да се чека. Нити ће (арство небеско тада бити као кваса( што се ставља у тесто, па се чека док се све тесто закваси. =ада више неће бити чека$а. Нити ће тада (арство небеско бити као бисер што га тргова( тражи. =ада се више не може тражити нити чекати док се на3е. Нити ће (арство небеско бити тада као ба(а$е мреже и ловље$е рибе. Јер и ту се мора чекати. тада се неће нико ни чекати ни сачекивати. Јер та"а е сун3е помрчати, и мјесе3 с$оју с$јетлост изгубити, и з$јез"е с неба попа"ати, и силе се небеске покренути. # та"а е проплакати с$а племена на земи, и угле"ае &ина чо$јечијега г"је и"е на обла3има небеским са силом и сла$ом $еликом 6#ат. BO9. Dто тада (арство небеско не може бити више као у другим причама и срав$е$има' него ће бити као десет девојака које легну спавати, док у по ноћи не буду пробу3ене виком Се жени) грјадет0 +од спава$ем овде се разумева смрт. +а како број десет означава пуноћу бројева, то се под десет заспали) девојака могу разумети сви умрли пре доласка Судије. Сви ће, дакле, бити пробу3ени, и мудри и луди. Јер ће вика бити велика и стра)отна I$о 'еника г"је и"е, излазите му на сусрет0 @аистину, небивала грмљавина и тресак од стра)отне вике и од јеке труба ангелски)0 -д те грмљавине и треска и вике и јеке задр)таће земља, узбуркаће се мора, срушиће се све зидарије људске у пра) и пепео. Но тој ви(и и је(и неће бити свр)а да збу$ује природне сти)ије и руши дела људска и %ожија : не, то је узгредно и споредно : него је тој ви(и и је(и свр)а да потресе све гробове и пробуди све мртве у гробовима. кад сви мртви устану из гробова, сви ће кренути у срета$е женику /ристу по мраку. +о нај(р$ем мраку у истини. Јер нити ће светлити сун(е ни месе( ни звезде, како је и речено. 5 том (рном и густом мраку светлиће праведним душама правда $и)ова, јеван3елска правда, под којом се разумевају све врлине и сва добра дела. 2андило $и)ове душе биће пуно уља, и то кандило светлиће им кад по3у у срета$е Сину %ожјем. =акве душе назвао је *оспод мудрим. лудим је назвао оне душе, које су у животу задобиле само једну врлину, ре(имо девичку чистоту, али су се због те своје једне и једине врлине толико биле погордиле, да су немилостиво презирале и ружиле остале људе који су могли и имати друге неке врлине али нису имали ту $и)ову једину врлину. Заиста је девичка чистота ангелска врлина. Зато се у нашем честитом народу девојка поштује као неко више биће, а још већма девојка замонашена и посвећена потпуно %огу на службу, телом и душом. ли ко би се усудио рећи да дуготрпљивост није ангелска врлина кад се зна колико ангел )ранитељ трпи (елог века гледајући како човек греши !ли ко би се осмелио ставити милост на нижи степен, кад се зна пример милостивог Самарјанина !ли ко би отворио уста и рекао нешто против смерности и кротости, кад је $и) Спаситељ истакао на прво место у %лаженствима +а )раброст у пожртвова$у за !стину до мученичке смрти +а вр)овну (ари(у сви) врлина, љубав : ко би смео одба(ити па надати се спасе$у Није довољно само очистити своју кућу, па је држати празну и )ладну. -чишћену кућу треба и наместити, и напунити и украсити и окадити и загрејати. 5 таквој кући може се без стида дочекати висок гост. Није довољно ни кандило душе наше само очистити да се блиста, него га треба и налити уљем сви) врлина, без иједног изузетка. =акво кандило пали &у) %ожји, и оно светли у тами. Но оставимо мисли о лудим девојкама. 5правимо очи на оне мудре девојке које кроз мрак оног Страшног >аса иду са својим запаљеним кандилима у срета$е /ристу, као што украшене невесте иду у срета$е женику своме. 2ако је диван и чудесан призор0 5 мраку васионском, кад се погасе звезде на небесном своду, засијаће звезде на земљи. Засијаће душе девојака /ристови), то јест све праведне душе /ристове од поста$а света. @аскрснуће им тела, и у васкрсла тела
обући ће се душе $и)ове' запалиће се као кандила и засветлиће лепше него икад звезде у ноћи. ! биће и) више него звезда на небесном своду. ! као један неви3ени ватромет поћи ће од земље к небесима у сусрет <ару и *осподу своме. кад се све те мудре душе пусте у "ај, затвориће се рајска врата, а онима који лутајући по мраку случајно до3у до ти) врата и почну ку(ати даће се одговор изнутра е познајем $ас0 +редочавајући све ово *оспод наш опоменуо је све нас и заповедио &тра'ите0 Никакве речи једног сродника или пријатеља нашег немају такву важност као ;егове предсмртне речи. =е речи ми дуго памтимо и поштујемо као завет. &тра'ите0 ово је реч нашег најближег Сродника и највећег +ријатеља. -во су /ристове предсмртне речи, речи заветне. -су3ен на смрт -н није бринуо о себи него о онима који остају после ;ега, дакле и о нама. ко )оћемо да испунимо потпуно ;егову заповест о страже$у, морамо двојако стражити прво над својом сопственом душом, па онда и над душама наши) сапутника и ро3ака у овом животу. Јер је -н исти рекао и овакву реч &тра'и и ут$р)уј остале који *ое "а помру 6-ткров. C, B9. +ослушајмо, дакле, Спаситеља свога и станимо на стражу прво душе своје, а потом и душе свога ближ$ега. &а видимо шта имамо, а шта немамо у души. &а видимо и прегледамо као што девојка сваки час гледа и прегледа припремљене дарове своје, и мисли шта још треба да набави, шта да купи, а шта да изатка и извезе и скроји и сашије и украси. =ако и ми душу своју да гледамо и прегледамо сваки час' да је богатимо %огом и за %ога. &а би били спремни и готови за онај час, кад се разлегне вика и јека Се жени) грјадет0 мин. 9 ЕСЕДА НА В Е(@EУ С &ЕДУ
=ростре блу"ни3а косе пре" %ебе оспо"е, пру'и ;у"а руке безакони3има7 она "а прими опротај, а о$ај "а прими сребрнике. +рви гре) који се показао у ономе свету ду)овноме јесте завист. Сатанаил је позавидео величини Створитеља свога, због чега је одбачен и бачен у поноре паклене таме. 2ад је он отпао од %ога, отпало је и име %ожје из $еговог имена. Јер име %ожје на јеврејском јесте #л. 2ао у речи Dмануил или #и)аил или *аврил. Сатанаил је од тада прозват Сатана. Но Сатанаилова завист је била везана са гордошћу, као то што обично бива. Јер он је помислио : као што сваки отпадник од %ога и данас помишља : да он може боље и мудрије од %ога управљати овим %ожјим светом. +рви гре) који се показао на људском роду у овоме свету јесте опет завист, па одма) по том гордост. Завидљиви Сатана дошапнуо је Dви, да она и $ен муж могу бити богови само ако погазе заповест %ожју. 5 том тренутку отров зависти према Створитељу своме кануо је и у душу женину' а са завишћу брзо и други гре), гордост, то јест луда помисао да заиста и она и $ен муж могу постати богови : кроз гре), кроз гре) отпада од %ога Створитеља0 5з ове две накарадне сестре близнаки$е показала се одма) и трећа уз завист и гордост јавила се и блуд$а. +а као што завист и гордост могу бити разноврсне, тако је разноврсна и блуд$а. Јер блуд$а може бити у мислима, у осећајима, у речима, у делима' у ду)у и у телу. Но у свима својим врстама блуд$а значи једно исто, наиме блу3е$е са пута који је %ог указао и бес(иљно, и бесмислено лута$е по странпути(ама, које удаљују човека од %ога, одузимају му од имена оно ил, име %ожје, и увршћују га у мрачну параду онога злоду)а, коме је прво од имена одузето ил : име %ожје. 2аже се негде, како је прво Dва Mсоблудила са змијомN у "ају. Наравно, да се ту не помишља на блуд$у телесну него мисаону, јер је свака блуд$а у зачетку свом мисаона. тај зачетак блуд$е у мислима брзо се шири после, као рак, по (елом бићу човечјем. !сторијски : тај зачетак је од Сатане' те као што су завист и гордост сатански греси, тако исто и блуд$а је сатански гре). 5истини блуд$а је и сада као и од увек Сатанино једино занима$е, (ело биће $егово. 5 Јеван3ељу названа је та сатанска блуд$а лажју. !н је ла'а и ота3 ла'и. ! код људи свака
блуд$а јесте лаж. Јер није од !стине, нити )оди путем !стине, нити се стреми ка !стини, него је бес(иљна, бесмислена и бесплодна. ! у нашем језику назива се блуд$ом свако удаљава$е од правога пута и (иља. 2ад неко си3е с правога пута или изгуби (иљ свога пута, за $ега се каже заблудео0 =о јест упутио се лажним путем ка лажном (иљу. %луд$а је лаж, и она долази од о(а сваке лажи. ! телесна блуд$а је лаж. -на је као израз сви) блуд$и човекови). Савршена лудост, беспуће и бес(иљност. @рше$е воље не %ожије него Сатанине. =ријум1 себичности и бесловесности. Сушта лаж од о(а сваке лажи. 5 ту лаж обукли су се дам и Dва када су по Сатанином ре(епту за)тели постати богови. -сетили су се нагим. ! били су наги од !стине. ! ду)овни вид им је одузет, онај вид којим су они дотле гледали једно у другом живу божанску душу. -стале су им само очи телесне, очи којим су они могли видети само тело једно другог. Земља је гледала земљу. ! земља је само видела земљу. Lуска је посматрала љуску, док је језгро скривено од обојега. ! од тада почели су они ра3ати де(у у телесној по)оти, то јест у блуд$и или лажи. Јер нису мислили на (иљ свога сједи$е$а, уре3еног и одре3еног по разуму %ожјем. Нису мислили на де(у него на себе, и то не на себе као живе душе него као телеса. =ако се изродило потомство дамово у по)оти и блуд$и или лажи. 2о је могао спасти род људски од те сулуде блуд$е осим -нај који се није родио од по)оти ни од воље тјелесне, ни од ду)а лажи него од &у)а Светога и од &евојке Свете 2о пак од људи може примити спасе$е осим онога ко верује, да је /ристос ро3ен од &у)а Светога и &евојке Свете 5 данаш$им чита$има, поукама и песмама <рква нам показује пример једне жене грешни(е, која је са том вером у Сина &еве #арије примила спасе$е. @ама је свима познато како се то догодило. Ја ћу поновити причу укратко Неки губави 1арисеј позвао је *оспода !суса на ручак. =у је био и Јуда. 2ад су сели за трпезу наједном у3е у кућу једна жена, позната грешни(а из града. &онесе стаклени(у скупо(еног мира, за3е позади !суса, распусти своје косе, клече и поче мирисом прати ноге *оспод$е, мирисом и сузама прати, а косом отирати. =ада се јавише два господина за реч губави домаћин и Јуда среброљуба(. *убави домаћин подругљиво рече у себи за !суса "а је он пророк знао би ко и как$а га се 'ена "отиче7 јер је грјени3а. Јуда опет, ванбрачни син неке друге грешни(е према преда$у : оваплоће$е среброљубне блуд$е свога рода и сам погружен у 1инансијске апетите свога племена : љутито узвикну зато се о$о миро не про"а"е за триста гроа и не "а"е сиромасима9 =ако су се, дакле, против покајане жене грешни(е дигла два љута грешника један 1арисеј сав од гре)а губав телом и душом, и један издајник који је за C8 сребрника продао свога 5читеља. Но од обоји(е ми добијамо по једно драго(ено сведочанство, од губав(а : да грешнике нико тако не оптужује као грешник, а од издајника : да је миро које је она грешни(а левала на ноге !сусове заиста било веома скупо(ено. Стајало је триста гроша, по речима Јудиним. Јуда је био вешт то про(енити0 5коревши обоји(у како ваља *оспод се окрете уплаканој жени покајни(и и благо јој рече !пратају ти се гријеси... Hјера т$оја помо'е ти7 и"и с миром 6Fука E, CE' Јов. 7B, O9. ! устаде жена изнова ро3ена, чиста и светла као Dва пре гре)а' не више грешни(а но праведни(а, и не више жена него девојка, управо деви(а тек ро3ена &у)ом *оспод$им. Све $ене блуд$е биле су скинуте с $еног живота као одвратна дро$ава )аљина. Dво чуда над чудесима0 Dво радости, којој се ангели небески радују, а од које пакао плаче0 2ћи Сатанина постаје кћи %ожија. !згубљена ов(а : на3ена. %еспутна : упућена на пут. -слепљена гнојем сатанске блуд$е : прогледала и видела себе као живу божанску душу. Заблудела у сви$ски обор : враћена у (арски двор -(а свога. 2оја сила на земљи може то чудо учинити, тај преврат у човеку произвести 2акав збир природни) и културни) сила може ту промену у човеку извршити 2оја школа, и каква мудрост било јелинска или индијска Нико и ништа, и опет кажем нико и ништа осим ;ега од &еве "о3енога. Једино -н свесилни Носила( и Спроводила( вечне небеске силе, могао је то чудо учинити. -н и данас чини таква чудеса, чудеса препоро3аја и преокрета. Нико други осим -н. +ри3ите му зато сви ви, грешни(и и
грешни(е, слободно с покаја$ем и сузама. 5чините жртву од свога има$а, блуд$ом стеченога, као она велика покајни(а. Нека замирише ваша жртва као др аго(ено миро. свако добро дело у име ;егово представља пред ;им драго(ено миро, и мирише као најмириснији аромат. Не питајте, где ћемо *а наћи, да му ставимо наше миро, купљено од добитка на блуд$и нашој. Не питајте, где је кућа оног губавог 1арисеја, да би нашли Сина &еве #арије. *ле, он није више за трпезом губавог Симона на земљи, -н је за рајском трпезом -(а Свог на небесима. Но слободно #у се може и сада прићи' чак и лакше него онда, јер се не мора нико тискати изме3у губава(а и издајника. Сваки #у може слободно и лако прићи. ко )оћеш, можеш прићи икони ;еговој у (ркви, и принети #у своје сузе и своје миро. Слободно и )рабро, не бој се. ! не мисли, да те -н неће погледати и чути због гадни) гре)а твоји). На против, -н те чека. -н гладни и жедни за твојим покаја$ем. -н ће се окренути од небеске трпезе и погледати на тебе. Само принеси миро у облику ма какве жртве и уз то сузе твоје. ! чућеш у ср(у слатки глас ;егов!пратају ти се гријеси7 и"и с миром0 ! мир ће ваистину завладати у немирној души твојој. Јер ћеш бити нова твар, очишћена и растерећена и препоро3ена. ! веселићеш се и играти од радости, славећи /риста %ога, вазда слављенога на небеси и на земљи. мин. 9 ЕСЕДА НА В Е(@E@ 8 ЕТВ&ТАE
Fече оспо" Cоји је"е моје тијело и пије моју кр$ има 'и$от $јечни, и ја у га $аскрснути у после"4и "ан (;о$. 6, 5G. 5 данаш$и дан поставио је Спаситељ света трпезу која се не диже. 5 томе је слава овога дана. Dво има близу B888 година како је он поставио ту трпезу, и још стоји постављена' нити се икад дигла нити ће се дићи до сконча$а времена. >удеснија трпеза никада није била постављена од створе$а света, ни у "ају ни на земљи. Ни у "ају наши прародитељи нису видели тако чудесну трпезу, још ма$е потом(и $и)ови изван "аја. 5 "ају је било дрво живота, од кога ко би јео имао би живот вечни. даму и Dви није било забра$ено јести од тога дрвета, но они ипак нису јели од $ега. -кусили су од забра$еног дрвета, но од дозвољеног дрвета живота од кога се вечно живи нису окусили. 2ада су пак згрешили и јели од забра$еног дрвета позна$а добра и зла, онда им је %ог забранио јести од дрвета живота, да не би као грешни(и вечно живели. =о дрво живота усред "аја било је праслика /риста *оспода. 5 данаш$и дан, браћо, поставио је Спаситељ света трпезу која се не диже. На ту свету трпезу Своју ставио је јело, које дам у "ају није јео, и које никад нико од људи није окусио од дама до апостола. +оставио је &омаћин трпезу и ставио на $у право &рво Aивота. +оставио је /ристос трпезу и ставио самога Себе за јело и пиће на трпезу. -, браћо моја, како је све бескрајно тајанствено и чудесно што %ог твори 2ада Јевреји бе)у гладни у пусти$и вика)у на %ога и с руга$ем говора)у Мо'е ли <ог згото$ити трпезу у пусти4и 6+с. EK9 ли свемоћни %ог разгневи се на народ неверни, и зготови му заиста трпезу у пусти$и. +о вољи Свемогућега дуну ветар од мора и донесе препели(е у пусти$у. # као пра*ом засу и* месом, и као пијеском морским пти3ама крилатим. ! пусти ману с неба и на)рани и) као )лебом. ! )ра$аше и) тако O8 година у пусти$и. Но ипак не марише за %ога својега, нити осетише љубав ;егову, нити запамтише свемоћ ;егову. +а када се јави Син %ожји на земљи, када си3е с небеса као /леб Aивота, и најави том истом народу да ће он поставити сада нову трпезу у пусти$и људској, они му се наругаше и рекоше како мо'е о$ај "ати тијело с$оје "а је"емо9 2ако може На то им је /ристос одговорио заиста, заиста $ам ка'ем ако не је"ете тијела сина чо$ечијега и не пијете кр$и 4его$е, неете имати 'и$ота у себи. Но заборавни и безбожни одма)ивали су главом и говорили један другом како може како може #оже онако како %ог може0 -нако како је на)ранио о(е ваше у једној пусти$и месом и )лебом,
: онако може и сада поставити трпезу у другој пусти$и' у пусти$и смрти и ду)овне суше и моралне блуд$е. 5 пусти$и где нема ништа зелено осим зеленог једа зависти ваше' и где нема никакве друге висине осим гробни) )умки гордости ваше' и никаквог пута осим преплетени) стаза блуд$и ваши) : у тој другој пусти$и, страшнијој од оне прве пешчане пусти$е под /оривом, може -н, само -н поставити чудесну трпезу од тела и крви Своје. 2ако може како може #оже онако како може само небеска љубав, за коју сте ви отврднули ср(а ваша и затворили очи ваше. -, браћо моја, како је неисказано тајанствена и чудесна љубав %ожија #ајке могу ту љубав донекле разумети. Јер мајка држи постављену трпезу за чедо своје на прсима својим. >едо се )рани телом и крвљу мајке своје. >едо сиса млеко матере своје, а у млеку је крв, у крви је душа, у души је љубав. Нека не даје мајка своје чедо дојки$ама' нека га сама доји. Јер дојки$а ће му давати своју крв : а у крви је душа : у $еној крви није душа матере него најамни(е. ! то ће се показати на души детета, на судби $еговој. #ајке, дакле, могу донекле разумети ону тајанствену и чудесну трпезу на коју је /ристос Спаситељ ставио људима за јело Своје тело и Своју крв. ! сва де(а одојена на прсима матера своји) могу донекле разумети ону /ристову трпезу љубави. -на су се )ранила млеком матера своји), а у млеку је крв, у крви је душа, а у души је љубав матере : праве матере, а не најамни(е. Lубав даје нарочито својство души, душа даје то исто својство крви, а крв преноси то својство ономе ко пије крв у виду млека. Зато кад мајка )рани дете својом крвљу, она не )рани само тело дети$е него и душу дети$у. ! дете расте у љубави матере своје, и враћа јој љубав за љубав кроз (ео живот. ! браћа могу донекле разумети ону /ристову трпезу љубави. Јер су везана крвљу једне исте матере, сједи$ена својством душе $ене, и загрејана љубављу $еном. Јер је у млеку крв, у крви душа, у души љубав, у љубави живот. ! обични лекари нашега времена могу донекле разумети ону чудесну /ристову трпезу љубави. Нарочито баш лекари нашега модерног времена, који врше пренос крви из човека у човека, такозвану транс1узију крви. Нејака крв или болесна крв једнога човека лечи се уноше$ем у $ крви здравог човека. На тај начин нејака се крв појачава, а болесна крв оздрављава. Но ту се мора пазити на расположе$е онога ли(а које даје своју крв болеснику, на душу $егову мора се пазити. 2о даје, треба да даје по љубави, а не по сили или за плату. Зато је најбоље при транс1узији крви узимати крв сродника или пријатеља, а не најамника. Јер крв никад није сама' у крви је душа, а у души или љубав или пакост' у љубави је пак живот, а у пакости отров за душу. -громна пракса преноса крви у наше модерно време јесте символ огромне потребе људи нашег времена за крвљу /ристовом, то јест за крвљу најздравијег и најмилијег +ријатеља' -нога који је из љубави ставио своју крв на трпезу свима који ју желе примити и здрави бити. Још и сви учени људи нашега времена могу донекле појмити ону чудесну трпезу са телом и крвљу /ристовом у виду освећеног )леба и вина. %аш учени и вешти људи успели су да претворе многе ствари из једнога ста$а у друго ста$е. =ако се дошло до млека у виду прашка и до вазду)а у виду течности. +остоји, дакле, прашак који је на очи прашак, а у ствари је млеко' и постоји течност која је на очи течност, а у ствари је вазду). =ако и на трпези *оспод$ој постоји )леб и вино које је на очи )леб и вино, а уствари је тело /ристово и крв /ристова. #огло би се рећи за сваки )леб и за свако вино да су тело и крв човечја, јер треба само да до3у под ути(ај стомака па да се у истини претворе у тело и крв човечју. 2ако да =вора( стомака не би могао учинити оно што стомак учини 2ад је Спаситељ света благословио на трпези Својој )леб и вино, и рекао за )леб примите, је"ите, о$о је тијело моје, )леб је онога часа постао телом ;еговим' и кад је рекао за чашу пијте из 4е с$и, о$о је кр$ моја, вино је онога часа постало крвљу ;еговом. =о се исто дога3а и дан данас када свештеник на светој трпези *оспод$ој благослови )леб и вино. Не питај, како то свештеник може учинити ! #ојсије је некада у #исиру претворио воду у крв. 5ствари, није то #ојсеј учинио силом својом него %ог кроз
#ојсеја. =ако и кроз свештеника /ристова %ог &у) Свети дејствује на постављени )леб и вино на светој трпези и чини од $и) тело и крв /ристову. -, браћо моја, како је све чудесно што Створитељ наш твори0 2олико је чудесна моћ ;егова, љубав ;егова чини нам се још чудеснија. +о тој чудесној љубави Својој -н је као нежна мајка привио на прси Своје гладне синове човечје да и) на)рани крвљу Својом. +о тој чудесној љубави Својој -н је као здрави брат пренео Своју здраву крв на болесну браћу Своју. ! ево кроз 74 векова -н то чини непрестано, и није #у се досадило' и чиниће до краја времена, и неће #у дотужити. Напротив, што год су људи гладнији и болеснији и грешнији и слабокрвнији, то -н с већом журбом и бригом нуди им Своју крв са Своје трпезе љубави, са свете трпезе Своје, која како се поставила никада се више није ни дигла ни испразнила. 9 ЕСЕДА НА В Е(@E@ П ЕТАE
;е"ан о" $ојника пробо"е му ребра копем, и о"ма* изи)е кр$ и $о"а (;о$. 1E Dво дана који је сав ноћ. -дсуство сун(а на небу и одсуство разума и ср(а на земљи направило је од овога дана нај(р$у и најстрашнију ноћ на точку времена. Својом језивом тамом и стра)отом он и данас страши људе. ! дан данас после 74 столећа он уноси узбу3е$е и трепет у милионе људски) душа. Сам собом овај дан довољна је сведоRба, да -нај коме је он посвећен није обичан човек него %ог. Јер тако стравичан дан не приличи човеку него %огу. Нека нико не срав$ује смрт нашег знаменитог %алкан(а Сократа са смрћу *оспода !суса /риста. =акво срав$е$е сасвим је неприлично и несразмерно. !стина, и Сократа је насилна смрт учинила чувеним човеком. Но смрт /ристова бескрајно се разликује од смрти Сократове. +ре свега, против Сократа устали су били само *р(и, и то не сви *р(и него једино ти$ани. #е3утим, против /риста устао је био (ео свет, и то семитска раса кроз Јевреје, )амитска раса кроз !рода, ја1етитска кроз +илата. ! поред људи дигао је своју аспидну злобу на *оспода и онај ота3 ла'и који је слагао Dву у "ају. Сав, дакле, земни и подземни свет устао је против /риста. +а онда, на Сократу је остала сум$а до данаш$ега дана, да се он морао нешто огрешити о државу и јавни морал, те да није осу3ен сасвим без криви(е. /риста су пак оправдали и сви они : баш сви : који су *а тужили и судили и на крст уздигли. -правдао *а је +илат, главни судија, који је јавно рекао ја не налазим никак$е кри$и3е на о$ом чо$јеку, и који је пред Јеврејима опрао своје руке од крви /ристове. -правдао *а је !род (ар, прво тиме што *а је мирно повратио +илату не нашавши криви(е на ;ему' и још тиме што га је обукао у белу )аљину, у )аљину невиности. -правдала је /риста и жена +илатова, којој се на сну јавила правда страдалног *оспода. 5плашена од тога сна, она је поручила своме мужу кад је овај седео у суду немој се ти нита мијеати у осу"у тога пра$е"ника, јер сам "анас у сну много постра"ала 4ега ра"и 6#ат. BE, 749. -правдао је Спаситеља нашег и свог онај разумни разбојник на крсту кад је бранећи ;ега од неправедне поруге свога друга рекао зар се ти не боји <ога9 ми смо јо пра$е"но осу)ени по с$ојим "јелима као то смо заслу'или, али он никак$а зла није учинио. ! сами демони познали су !суса и признали *а за Сина %ожјега. 2ао Сину %ожјем демони су #у се молили, да и) не изгони из људи. кад је -н Син %ожји : како би могао учинити неку неправду и заслужити смрт
Најзад, и Јевреји, као главно демонско ору3е против /риста, оправдали су *а својим сопственим призна$ем и сведочанством. ! не)отично, и против своје воље, они су *а оправдали у две своје речи, изречене под крстом ;еговим. +рва је реч "ругима помо'е, а себи не мо'е помои. &акле, "ругима помо'е, то је важно. &руга је реч !н се уз"ао у <ога, нека му помо'е са". &акле !н се уз"ао у <ога, то је $а'но. ! тако безумни Aидови, који нису знали ни шта раде ни шта говоре, посведочили су и потврдили две велике истине о /ристу' прво, да је -н другима помогао' и друго, да се -н уздао у %ога. 5осталом, ко данас на %алкану и у свету зна дан и датум Сократове смрти ! коме је стало до тога да се сећа тога дана погледајте овај дан /ристове смрти' погледајте колики народи светкују овај дан0 5 онај први @елики +етак под крстом *оспод$им стајала је само ;егова пресвета #ати са Јованом апостолом, а у данаш$и @елики +етак : особито ове године кад *а и неправославни светкују заједно са православним )ришћанима : стотине милиона људски) бића по вас(елој кугли земаљској стоје под крстом ;еговим и ду)овним очима гледају у ;ега, свога *оспода и Спаса, како распет виси на крсту. Не, браћо, моја, не може се смрт /ристова мерити ни срав$ивати са смрћу ма кога човека у историји људској. Стра)оте /ристове осуде' стра)оте ;егови) страда$а' стра)оте овог страшног дана губе све мере и сразмере људске. -вај дан приличи само %огу, никако човеку. -, како је стравичан овај дан, ако је ово уопште дан, а не ноћ без светлости и са неба и са земље0 Народи су се мучили кроз векове, какво име да даду овом дану. +омислите само, како су се народи мучили око имена овога дана. Наш народ га је назвао @елики +етак. На Југу он се назива Страшни +етак. Нем(и га зову Aалосни +етак. Wран(узи га називају Свети +етак. Dнглези су га именовали &обри +етак. ! сва ова имена, појединачно и укупно, одговарају садржини овога дана. >ак му одговара и назва$е &обри +етак. Јер ма колико да је овај дан пун гре)а, мрака и стра)а, он је спасоносан дан за род човечји. %езумље људско )тело је уништити јединог Спасио(а и затворити једина врата спасе$а људског, али је свемоћни %ог окренуо смрт на живот, униште$е на васкрсе$е, срам на славу, а на место једни) затворени) врата отворио друга. Но о том божанственом преокрету говориће се прекосутра, на светли дан @аскрсе$а. ми застанимо још у мраку овог дана под крстом милог нам Спаситеља и *оспода. Задржимо се поред #ајке ;егове која ти)о тугује и поред ученика који скрушено је(а. +осмотримо јо ш шта се ту дога3а. ;е"ан о" $ојника пробо"е му ребра копем и о"ма* изи)е кр$ и $о"а. Не прободе војник ниједног од разбојника, него прободе само !суса. Јер грешном роду човечјем није нужна била крв разбојничка : те крви на земљи било је и сувише : него му је нужна била крв здрава и безгрешна, крв што поправља р3аву крв и р3ав ду). Зашто је речено крв и вода Зато што је обоје нужно било роду човечјем. @аистину, две ствари су му биле по живот неоп)одне чистота и )рана. Зато је *оспод на почетку своје мисије прво ушао у воду јорданску и крстио се, а на свршетку Своје мисије, у јучеш$и дан, поставио трпезу крви Своје за )рану људима. @ода и крв : чистота и )рана. ?та друго љубав чини него што чисти и )рани >име се занима мајка, око чега се труди, и чему посвећује све време, све дане и све ноћи Само чистоти и ис)рани чеда свога. ! судије /ристове !род и +илат, изразили су и не)отично ову двојну мисију Сина %ожјега : очистити и на)ранити. -ни су то симболично изразили, мада не од своје воље, јутром овога +етка када су *оспода /риста обукли најпре у белу )аљину, а потом у (рвену. 5белити и на)ранити' убелити људе од гре)а, а потом на)ранити и) божанском крвљу : то је био програм /ристов, који се обелоданио и на живом и на мртвом телу ;еговом. ! у смрти Својој, кроз мртво тело Своје *оспод је јавио свету због чега је дошао у свет. Наиме дошао је да очисти и на)рани, и кроз то двоје да обрадује, да одагна жалост и унесе радост. Зато изи)е кр$ и $о"а. Јер су људи били нечисти и гладни0 %или су нечисти и гладни још од гре)а дамова. *ре) је донео човеку нечистоту и глад. -дкада се човек оделио од -(а свог небесног, он је залутао и одлутао у
далеку земљу, запао у друштво преисподни) сви$а и постао овима друг у нечистоти и глади. 2ако први човек тако и потомство $егово. Сама нечистота и глад0 2о је могао људе из те далеке земље повратити ка -(у 2о и) је могао опрати и у пристојно одело оденути 2о и) је могао на)ранити и украсити Нико од $и) сами). Нико од смртни) људи, као што је расу3ујући признавао и највећи 1илосо1 балкански +латон. Нико осим %ог једини. Нико осим -нај, кога је разјарени чопор људски на данаш$и дан изуједао, попљувао, изра$авио и на дрво приковао. ли -н се није наљутио, као што се лекар не љути на лудаке у лудни(и. Lубав која *а је побудила да се спусти у ров избезумљени) од прљавштине и глади није *а остављала ни на крсту. 5мирући на крсту -н је слушао урла$е и грокта$е чопора под крстом, но није се наљутио. Наљутило се сун(е и сакрило свој сјај' наљутила се земља и затресла се' наљутиле се стене и попу(але : али -н се није наљутио. -н је умирао за нечисте и изгладнеле, и умирући молио се -(у небесном !че, опрости им јер не знају та ра"е0 Но, да ли ми, браћо, сви знамо шта радимо &а ли сви они који су крштени и /ристовом крвљу причешћени знају данас шта раде &а ли нема ме3у вашим ро3а(има и комшијама и такви), који су приведени до прага небеса, па се поново вратили назад у земљу далеку, у чопор побеснели) сви$а где се умире без вере и наде' где се станује у свакој нечистоти, где се гладни отимају о сви$ско коре$е, у далекој земљи где влада губа од зависти, губа од гордости, губа од блуд$и и свака губа. ко такве сроднике и комшије имате и за $и) знате, смилујте се /риста ради, и повраћајте и) Спаситељу, који је и ради $и) умро у мукама. Смилујте се на $и) и научите и) да се они сами смилују на себе и поврате од лудила. Научите и) речју, покажите им пример делом и животом, и помолите се за $и) -(у небесном са уздасима и сузама !че, опрости им јер не знају та ра"е. %лаго вама ако повратите на пут истине једнога од они) за које /ристос умре. @аистину, примићете плату праведничку у (арству /ристовом. Но, бринући о другима не престајте стражити над самим собом. Стражите и непрестано тражите здраву и лековиту )рану која је од /риста. та )рана састоји се из ;егови) речи, из ;егове љубави и из ;егове крви. Јер је кратак век наш на земљи. 2ао једна надни(а0 ли ту надни(у платиће вечном платом -нај који данас пред нашим ду)овним очима виси на крсту. ;егово је (арство, ;егова сила, ;егова слава, ;егова власт, ;егов суд, на век века. мин. M;ива %ожјаN, 74CH. г. Х&@СТОС ВАСE&СЕG
<лаго онима, који не $и"ее, а $еро$ае (;о$ан 2B, 2E. Зора је рујна руменила врт Јоси1а из риматеје. Никад она не изгледаше тако мила и љупка. Lупкост и бајност $ена наговештаваше најсјајније сун(е које ће тога дана свет обасјати, најведрији дан погруженој земљи. Све је уранило, да поздрави освитак тога дана гора својим шумом, пти(е песмом, роса блиставошћу, вазду) веселим трепере$ем и бруја$ем, (ела природа свечаним изгледом и живошћу, : све му је носило јутар$у )имну. Све је заједно са зором, по)итало, чисто, умивено најчистијом росом и запојено најблаготворнијом свежином, на сусрет новоме дану. Све радосно и смерно узимаше учешћа у тријум1у небесне победе. 2аква разлика измећу тога дана и два ранија. 5 +етак је сун(е помрчало, кад су Сина %ожјега на крст приковали. Земља је задр)тала у стра)у због злочина који се на $ој изврши. Народ је бежао безобзирно с *олготе, да не буде сведок даљи) излива г$ева небеснога. На *олготи стаја)у три крста, но свет је видео само један на средини. @идео га је и кад је ле3има $ему окренут био и кад је далеко од $ега био, излазио му је он пред очи непрестано, и у сну и на јави. -нај који на $ему изда)ну као да непрекидно и
звучно довикиваше застрашеном народу и унезвереним извршио(има ка" по"игнете &ина чо$ечјега, он"а ете знати, "а сам ;а 6Јн. K, BK9. Но још +илат није дошао себи од чуда, како се нагло, не путем закона него простом виком и урнебесом заведене масе, оконча страшном трагедијом један про(ес занимљив и важан' још у дворовима !рода и 2аја1е није се зауставила буји(а безумног одушевље$а због добро изведеног плана, још Јудин ду) није ни приспео у (арство мрачни) ду)ова, још голготски Rелати нису ни крв с руку спрали, још народ стра)оваше, поражен оним чудним сти(ајем дога3аја, који се извршише насиљем људским и г$евом %ожјим, : кад му$евито про)уја вест по Јерусалиму о 5скрснућу @еликог #ртва(а. =ај глас, колико радостан за народ толико ужасан за извршио(е грознога злочина, и ако је се ревносно крио, као ветар про)уја кроз све па и најзабаченије ули(е и кутове престоничке. 2ао што противни(и /ристови не могоше зауставити бурне народне поздраве кад !сус улазаше у Јерусалим, тако им и сад би сав труд узалудан око заташкава$а и оповргава$а пронесене вести. Јерусалим је сав жуборио /ристос @аскрсе0 +обожне жене донесоше мирисе на гроб !сусов, да га прелију, но како се зачудише кад ступише у врт Јоси1ов ;и)ови мириси учинише им се и сувише слаби и непотребни према миомирном и бајном мирису који и) из лепога врта запа)ну. -чаране том бајношћу оне убрзаше )од гробу драгога им +окојника. +рви зра(и сунчеви падоше на празан гроб и открише им славан дога3ај од тога јутра. Но оне не вероваше. =ада се јавише и два небеска весника и потврдише им оно што су им зра(и сун(а открили, али узалуд. Aалост #ироноси(а, недоуми(а и сум$а све је већма расла све док им се сам !сус не јави. %еше се лепо разданило, када и +етар с Јованом до3е у свети врт. -н у3е у гробни(у где лежаше !сус и виде где леже само )аљине. -н се веома зачуди, но ни празан гроб, ни уверава$е $еговога друга, кога !сус љубљаше, не могаше га убедити у истинитост васкрсе$а. -н виде, али не по$еро$а. @рт риматејски купаше се већ у изобилној светлости сун(а, када и $егов поседник Јоси1 до3е ка гробу Спаситељеву, да се увери у истину гласа који је чуо на ули(и. @иде све, што и постоли и жене #ироноси(е, али неизвесност и $егову душу обузе. # он не $еро$а. Сум$а)у они који су с $има сваки дан )одили и из уста $егови) науку слушали' сум$аше +етар и =ома, сум$аше Јоси1, сум$а)у они што путу из Dмауса чуше глас, сум$аше #агдалена. -ни су сви гледали празан гроб у коме беше са)ра$ен $и)ов учитељ, видели су престрашене стражаре +илатове и из $и)ови) уста чули причу о јединственом и нечувеном дога3ају' о силаску ангела, пу(а$у плоче, @аскрсе$у /ристовом. Сви су они чули, сазнали и добили доказе из прве руке, али : нису поверовали. =ребао је !сус лично да им се јави, да га до)вате и реч $егову чују, да му завуку руку ме3у ребра, па тек онда да верују. /ристос им се свим могућим начинима, од $и) за)теваним, приказао као у истини жив, рекао им PHи"ите и у$ерите се, али благо онима који не $и"ее а $еро$ае.Q ***
&вадесет векова лежи пред нама отворен гроб у врту Јос и1а риматеј(а. #и нисмо као +етар и Јован само тренутно и летимично гроб прегледали, па отишли са сум$ом или вером. Не, него смо сваки бусен земље у врту преврнули и испитали, сваку стварчи(у у $ему претресли, сваки жбун опипали и прегледали, призвали и стражаре и саслушали и), чули и изјаве старешина јудејски) и 1арисеја, сазнали тачно све прилике и околности које су пратиле тај чудновати дога3ај и : на крају крајева дошли до два различита резултата једни, задовољни прибраним пода(има, поверовали су у @аскрсе$е /ристово, други незадовољни свуколиким доказима, остали у супротном мишље$у. -д ови) послед$и) једни долазе до сум$е не трудним испитива$ем него просто зато, што начелно не признају никаква чуда други и ако чине каква испитива$а, чине и) са жељом, да и)
она доведу до одри(а$а, што, разуме се, и бива. Но на послетку оставимо ми ове и једне и друге неверне душе, нека још годинама гледају у отворен гроб, ваљда ће наићи на неку ствар у самоме гробу или пре или после гроба, која ће изменити и управити како треба $и)ово мишље$е. Зауставимо се на оним првим којима и ми припадамо. -ни признају /ристово ускрснуће зато, што су све испитали, све околности про(енили, све узгредни(е промерили и добро прорачунали' признају га, као што га је признао и =ома, дакле, тек онда пошто су се /риста при)ватили и руке своје у ребра ;егова ставили. ли и они, и ако верују, као год и они који одричу немају дела у обећаној награди коју /ристос обећава само онима, који не $и"ее а $еро$ае. -ви који нису видели а поверовали су, прави су наследни(и небесне награде. -ни су веровали у 5скрс још пре него што се тај славан дога3ај и десио. @еровали су још и онда, када је он од !суса наговештаван и пророкован. Но и они нису поверовали' из неразумева$а или простоте него зато што су се и они уверили' уверили су се, да је /ристос Син %ожји и посланик небесни. -д Јордана они су га узастоп(е пратили, чули су сваку реч $егову и видели свако дело $егово. -ни су видели васкрснуће Јаирове кћери и удивљени стајали пред гробом, из кога се ла3ар, на Једну моћну реч, дигао. -ни су стајали под крстом на *олготи и видели су све до краја. ! $и) је стра) обузео од таме, која је земљом завладала, кад је +раведник &у) свој -(у предао. ли над стра)ом у души $и)овој владала је нада у победу !стине. Dто зато су они и поверовали одма), без икакви) доказа, гласу о чуду у врту риматејском. Зато $и)ова душа плива у блаженству, зато они и не журе у врт, да се над празном гробни(ом увере, не, него трче и траже своје пријатеље и једномишљенике, грле се с $има и поздрављају једни друге поздравом ристос Hаскрсе0 +рибрани и весели они тим поздравом ословљавају и своје пренеражене и збу$ене противнике, чудећи се $и)овом неверова$у, $и)овој сум$и у ствар, која је за $и) више него истинита. +ротивни(и сум$иво врте главом, траже доказе, и сведоке, и стављају могућност преваре, : али и) убе3ени верни у чуду остављају и журе, да са својима радост поделе, да још кога обрадују чудном вешћу. -ни је само у две речи саопштавају' ср(е $иово жели да се споји са (елим светом. ;и) жалости ма какав знак сум$е, они ником не дају доказе, јер и) сматрају за излишне, они на ускрснуће свога Спаситеља гледају као на ствар јасну и разумљиву саму по себи, они у $ верују као у своје ро3ено биће Pали им то не каза тело и кр$ 4и*о$а, него !та3 који је на небесима.R 5залуд ћемо ми преметати по врту риматејском, узалуд саслушавати (ео Јерусалим и (ео кор апостолски, узалуд претресати све ар)иве и прелиставати све писмене остатке тога епо)алног времена, ипак до искреног, дубоког и постојаног убе3е$а у истину @аскрсе$а /ристовог не можемо доћи, ако немамо у себи ду)а %ожијега. до овога није тешко доћи. &овољно је пажљиво, разумљиво и без икакве предрасуде прочитати Јеван3еље. 5место што узалуд тражимо спољаш$е доказе које, где потражимо и наћи ћемо у свакој јеван3елској речи наговештаја и поткрепље$а, узрока и оправда$а, великога дога3аја. 5 великом дога3ају које описује Јеван3еље, свака Спаситељева реч и свако дело ;егово то су (ветови које везује и спаја у један вена( "ело сопст$еног ускрснуа. 2роз сваки од ти) (ветова да се видети та веза, јер је кроз сваки провучена. 2ао што је бесмислено једноме вен(у од (већа одри(ати везу, коју човек на први поглед не би могао да види, тако је бесмислено одри(ати ону чудну везу која везује јеван3елски : божанствени вена(. Старешине јудејске и неправедне судије /ристове пронели су лаж, да су учени(и одвалили плочу и однели !суса, па разгласили MбајкуN о васкрсе$у. #ноги верни пред овим застане, уозбиљи се, и с мрачном сум$ом лаћа се Јеван3еља, да стоти или )иљадити пут чита одељак о васкрсе$у *оспода. #е3утим, мене тај глас не колеба и не збу$ује. #ени је довољно, да читам Јеван3еље до осу"е на" ристом, па да га затворим и опет да могу на основу прочитанога знати завршну
главу. >ита$ем /ристове науке и ;егови) дела ја из почетка Јеван3еља већ присуствујем плете$у божанскога вен(а и није ми потребно сум$ати о спони у $ему и надносити се над гроб ариматејски. &овољно је за мене, да пратим !суса од @итлејема до *олготе, па да се вратим с увере$ем, да мора доћи Hаскрс. За мене је јасно, да -нај, 2оји је у 2ани претворио воду у вино, 2оји је ишао по води као по су)у од чије се речи стишавало море а бежали зли ду)ови, по чијој су се заповести гробови отварали и мртви устајали' : да је -нај имао моћ и силу и над својом сопственом смрћу. !ма и) много који веле Mкад би) видео онда би) вероваоN. -ни то говоре заборављајући да су Wарисеји видели, па опет нису веровали. @идели су Wарисеји дела /ристова, чули науку $егову, али, у стра)у због своје личне користи и угодности на земљи, нису #у веровали, већ *а гонише и осудише. : 2о би могао тврдити, да и они који веле кад би видели, онда би веровали, не би били у томе прави ни верни потом(и Wарисеја 2о би се могао заклети, да и кад би видели, не би сум$а гризла душу $и)ову 2ад би видели, можда би онда тражили доказе о постоја$у и способности очију своји). Не, не постоји уистини, да је вера постојанија они), који траже све да виде и опипају. ;и)ова сум$а простире се и на $и) саме. -ни ни својим очима : ни себи : не верују. +отребно је запојити се ду)ом %ожјим, ду)ом јеван3елским, па бити убе3ен у @аскрс. %лаго онима који не видеше, а вероваше. -ни су увек више убе3ени у истину од они) који до $е испитива$ем до3оше. %лаго $има што верују, јер су спокојни и задовољни. ;и) радује пролеће са свима својим милинама, али круна свију милина то је за $и) најсјајнији дан са најруменијом зором, најведријим небом и најлепшим сун(ем' дан који је први пут освануо у врту ариматејском. -ни знају да такав дан у години једном само земљи освиће' зато с радошћу дочекују тај мили дан, када се душа $и)ова испу$ава миљем, очи подижу смерно к небу са изразом неисказаног блаженства славе и победе, а уста само ускли(авају /ристос васкрсе0 M/ришћански весникN, 748O. г. ВАСE&С У ТУH@Н@
... "аспет је за нас, мучио се, био погребен ... и ускрсао трећи дан, као што је писано... деветнаест векова после тога, милиони потргоше мачеве, да одбране истину, за коју је -н на крсту изда)нуо да и малима, и незнатнима, даду пуну слободу и једнакост, и прими и) у братство, као да су велики и силни. ! две године траје рат, крвав и свиреп, рат какав свет није запамтио. Заљуљали се океани, запалиле планине, оживеле пусти$е, побеснели народи од истока до запада, од севера до југа, у)ватиле се у самртнички кошта( не војске, не народи с белим и крвавим пенама носе се најјаче расе светске, јуначки се носе на земљи и под $ом, на страшним таласима и у небесним висинама. ! гину. *ину сваки дан десетине )иљада' гину седе и прослављене војсково3е високи државни достојни(и и уметни(и и научни(и светскога гласа' гину бранио(и и )ранио(и домова, гину млади витезови свежи као росне капи, милионе граби (рна земља, милионе гута несито море' милијарде су прождрли ватра и вода, два крвника, две слуге, које се тако чудно сложише, да тамане своје господаре. #инути уништавају што су векови стварали. %есповратно пропадају славна дела људскога ума и ду)а' варварски се ниште научни радови, културни спомени(и, уметнички узори, који су )иљаде година трајали и многобројне нараштаје зада)$ивали и потсти(али на бесмртна дела. ! тако тече час за часом, дан за даном, месе( за месе(ом, готово пуне две године и не зна се, колико ће се и какви) средстава пронаћи, да човек убије човека.
кад су се и океани до дна заљуљали, како је с тобом, вечито бурно море, напаћени и јуначки народе српски На овом лепом острву, пристаништу брода наше нове величине, има једно скривено месташ(е, које је стара прича уметнички окитила. %родоломник -дисеј, десет година одвојен од свога дома, због =ројанског рата, после многобројни) невоља, после највећи) опасности, кад су му све наде на спасе$е биле угушене, по %ожјој милости избачен је таласима на то месташ(е. Нашла га је краљева кћи Навсика и повела у дом о(а свога. *остољубни краљ мирног Wејачког народа, славни лкиноје, љубазно је овде у 2р1у, примио незнана госта у свој двор, а када је дознао ког је рода и племена, дао му је дарове, ла3у и пратио(е, да га одведу дому, у бреговиту !таку. =ако вели прича. истина, жива истина казује [иновска борба, која је (ео свет потресла, затекла је један мали, напаћен али Јуначки, народ, кад је, у испу$е$у заветни) идеала, већ био изгубио велики број најбољи) своји) синова. ! он је опет скупио своју заморену снагу, и славно одбио једног непријатеља, који је на бојишту био двапут јачи и по броју и по убојној спреми. ли кад једнога одби, притече у помоћ још један, јак, осион, одморан, и не будући опет уверени у победу, позваше и трећег, који угуши глас савести своје, издаде свој род и мучким удар(ем зададе тежу рану од они) већи) и силнији). +оче неравна борба : низ нови) славни) дана и славни) спомена' много је груди било са сто срда(а, и много се имена овековечило, али ни малени )рабри народ није могао учинити оно, што премаша човекову снагу. 5ложивши све што се могло уложити, и давши све што се могло дати, )рабри бранио(и на3оше се ван грани(а своје отаRбине. ! тада поче један нечувен и невероватан пут. =ри стотине )иљада војника невољника, с краљем и краљевим сином, с владом, све оно што је представљало и представља биће државно, крете се путевима и распути(ама, непролазним клан(има, дивљачким гудурама, глибовитим мочварама и варљивим морем, да се прикупи, да се уреди, да се припреми за самртни удар, који ће задати непријатељу... =и си, напаћени народе, нов, живи, -дисеј' твоја је судба чудно слична са судбином јелинског бродолом(а. -пасности, кроз које те је +рови3е$е провело, нису ма$е од они), што су $ега на путу сретале. 2олико си пута, у пакленој ватри, смело гледао смрти у очи, борећи се с надмоћнијим непријатељима, и одолевајући оловној киши, громовима, бреговима, кршевима, ветровима, пљусковима0 +робијао си се кроз дивље крајеве, у којима те заседа чекала иза сваког жбуна, и пробио си се' гладовао си, и мушки си издржао' мамили те, као -дисеја сирене, заводљиви гласови непријатеља наши) : и они) несрећника које су ти гласови у пропаст завели : да напустиш заставу, под којом си се толике године )рабро борио, и ниси поклизнуо' непрестано си висио измећу бити и небити, и ниси ни часа губио поузда$е, и најзад, ево и тебе на гостољубивом острву мирни) Wејача, да прибереш снагу пред полазак у отаRбину. ! буди уверен, народе мили, да те исто чека и теби ће први покрет са овог лепог острва бити ка тужним и поробљеним домовима, који нас сваког дана са сузама и уздисајима изгледају, чекајући да им донесемо слободу. ***
5 тућини прослављамо дан, на који је освећен крст, символ мучеништва, али и васкрсе$а. Са крста је %ожји Син извојевао победу својим узвишеним начелима' у знаку крста победио је пре толико векова велики 2онстантин, син нашег поробљенога Ниша' у знаку крста скоро, врло скоро ћеш победити и ти, измучени браниоче прегажене отаRбине, ти, који свој тежак крст годинама носиш мушки и јуначки. На освитку дана, када се смрћу смрт поправља, у зори васкрсе$а наше нове славе и величине, далеко од најро3енији), али опет сви као најро3енији, поздравимо се простим а значајним поздравом /ристос васкрсе0N
/ристос васкрсе мучени(има за правду, за слободу, за славну отаRбину. MСрпске новинеN, 2р1, 747H. г. О С(@8НОСТ@ СА Х&@СТОМ
/ристос воскресе, драга браћо и де(о0 "одио се у пећини, васкрсао у слави, *оспод наш преславни. Небо беше отворено и при ро3е$у и при васкрсе$у ;еговом. Небо %ожје светло, што дуго ћуташе затворено гре)ом дамовим. ! нгели разговара)у са људима. -н је и сишао на земљу, да отвори људима небо и збратими људе и ангеле. -н, %ог наш и Спаситељ наш, заогрнут човечијим телом, као пор1иром вечни <ар Славе. -н, сама чистота и смиреност, родио се од пречисте и смерне &еве у пећини, а васкрсао у слави, да и ми слично ;ему, све што почи$емо деловати, почи$емо са чистотом и смерношћу, јер то је од %ога указани пут ка вечној слави. Aивео је у радиони(и, а васкрсао у слави, 5читељ наш премудри. Aивео је дуго у радиони(и као вредни занатлија, без вике и шума, а васкрсао у слави. &а и ми будемо вредни и грудољубиви у дужностима својим, на $ивама и у радиони(ама, кроз (ео живот свој, непрестано имајући у виду $иву и радиони(у душа наши). Јер је трудољубље неоп)одни услов за добија$е душевног спасе$а и вечне славе. =ворио је превелика дела милоср3а и љубави наспрам људи, а васкрсао у слави, наш нежни >удотвора( љубави. &а и ми показујемо милост наспрам суседа своји) немоћни), и то првенствено милост у мислима мислећи добро о $има, милост у молитви, молећи се %огу за $и), и милост на делу чинећи им добро од добра које нам је од %ога. &а будемо слични *осподу /ристу у милости, као што су де(а слична родитељима својим. Јер без милости нико се никад није прославио пред %огом и ангелима %ожјим светлим. ко се неко и прославио без милости, прославио се плачевном славом ме3у мрачним демонима и слугама $и)овим. Стајао и клечао често на молитви, а васкрсао у слави. #олио се понекад и по (еле ноћи, не за себе него за нас, де(у сви) времена и сви) народа, кротки наш Света( над Све(има. &а и ми молитвом освештавамо душе и тела, домове и $иве, поља и радиони(е, и сву ствар око себе. &а будемо у молитвеној скрушености слични ;ему, који је молитвом као росом небеском заливао своје бесмртно дело спасе$а људског. 2о се икад прослави без молитве ко се неко без $е и прослави, прослави се не у (арству светлости, и не славом %ожјом, него неком другом и другчијом славом. =рпео клетве и поруге од људи, а васкрсао у слави. =рпео пљува$а пљувача и шамара$а шамарача, одри(а$а и издајства од стране пријатеља' трпео од глупости учени), од дугог језика краткоумни) и од о)олости наши) ништавни), трпео и отрпео све : а васкрсао у слави, дуготрпељиви и свешчедри !скупитељ наш. &а и ми имамо трпељивост 6терпјеније9 и да праштамо опадачима и нападачима својим. На крст био пропет и закован, исмејан у мукама, умртвљен и у земљу погребен, : али васкрсао у слави, свесилни Створитељ и %ог наш, да се и ми научимо примати све горчине, које нас у животу стигну или сретну, с неограниченом покорношћу вољи %ожјој, слично ;ему праобразу и прототипу нашем, свечовечанском и пречистом, свагда говорећи као -н !че мој, нека бу"е $оа т$оја0 &а се обучемо, дакле у чистоту и смерност, у трудољубље, милоср3е, трпељивост са прашта$ем, и у покорност вољи %ожјој. 2о се не буде обукао у ову златоткану одећу од седам велики) ;егови) врлина, тај се значи није одржао обучен у /риста, какав је био при крште$у, те кад буде стао пред /риста на Суду великом у дан расплате, неће личити на ;ега ни по чем, ни по једном шаву ни кон(у, и као наг и одвратан биће гурнут и одбачен. Јер свак ко улази у
вечни покој, у радост и славу /ристову, и у живова$е бесплатно са ;им, мора прет)одно личити на ;ега. 2о пак не личи на ;ега, не може бити ;егов нити с ;им. #ноги наши пре(и, браћо, личили су на /риста. Наша прошлост балканска и православна показује нам, да на ;ега може личити и човек судија и човек сужа$, тежак и занатлија и слуга и слушки$а и просјак. Сваки човек треба да може распознати у ;ему своје право биће у пуноћи, у красоти и у сили, а -н опет да може видети бар нешто од Свога у свакоме. Сваки створени од ;ега може личити на ;ега. Све службе и сва достојанства нису отворена за све људе, али сличност са /ристом отворена је за све. ! читави народи и племена могу личити на ;ега. @аистину, %алкански народи у прошлости личили су често и много на /риста. ! кад год су у већој мери личили на ;ега, бивали су велики и славни, како у слободи тако и у ропству. 5 слободи су ваши стари умели личити на /риста по чистоти и смерности, по трудољубљу и милоср3у, а у ропству, опет по молитвености, трпељивости, прашта$у и покорности вољи %ожјој. =ако се вера православна прослављала и тако је она прослављала људе и народе на %алкану и у временима спољаш$е слободе и у времена спољаш$ег робова$а, подједнако силно и узвишено. -д те славе душа се )рани, очи сладе и уши зује све до данас. Све од они) дана када је апостол +авле, обучен у седмонитну одећу /ристову, јављао Јеван3еље /ристово, "адосну @ест о /ристу по тини и 2оринту, по Wилиби и Солуну, по својој #акедонији и =ракији, па до наши) дана +равославље се прослављало ликом %алканског /риста, како у појединим све(има тако и у великим масама народним на овоме знаменитом полуострву. ко је данас православним %алкан(има зло, и то у слободи, шта да кажемо Ништа друго него да су се многи потом(и велики) предака застидели сличности своји) стари) са /ристом %есмртним, па су почели ударати на себе супротне и одватне образине, према своме сма$еном раду, према своме ослабелом виду и слу)у, према своме окраћалом досеза$у. Неки би од ови) и )тели да се радују празнику /ристовог @аскрсе$а, подражавајући у томе прост народ, али не могу и не умеју да се радују. Не да им се, зато што нису плакали са /ристом на путова$има пониже$а ;егови). ико се не мо'е ра"о$ати празнику Hаскрсе4а ко се не ра"ује акту 6дога3ају9 Hаскрсе4а. они који се крште$ем уписаше у /ристову војску, па се сада застидеше свога @ојсково3е, биће избрисани из 2$иге живота и отерани у таму крај$у. Знате ли зашто Зато што неће ни по чем личити на -нога који за сада још милује а који ће онда по правди судити. е познајем $ас, рећи ће им @ечни Судија. Ничега сличног немате ни са мном. Ја познајем своје, и моји познају мене, а ви ко сте -, нека би ваш удео, браћо, био са оним блаженима које *оспод изабра и прими. блажени су они који личише на *оспода. ! бише малена огледала, у којима се огледа %ог. Нико не може бити потпун као -н, али сви можемо личити на ;ега. =реба при том знати, да није важно да ми личимо на *оспода Славе по сили и моћи чудотворној. =о је -н задржао у Својој ру(и, и то -н дарује коме )оће, како )оће, и када )оће. +о величини силе чудотворне нико се неће ни судити ни награ3ивати на Страшноме Суду. ли је важно, и врло важно, да ми личимо на *оспода по они) седам велики) врлина по чистоти, по смерности, по трудољубљу, по милоср3у, по молитвености, по трпље$у и прашта$у, и по покорности вољи %ожјој. 5 томе није постављена ни мера ни грани(а. =у је отворено непрегледно поље за подражава$е, за надмета$е. %рку за$ри*, пише свети славни и све)вални апостол +авле. Сила чудотворна, моћ прори(а$а и видовитости, што је од *оспода, има за људе кратку меру и блиску грани(у, али зар је могуће бити сувише чист и смеран, сувише трудољубив и милостив, молитвен и трпељив, великодушан и покоран вољи %ожјој Не. Никад нико од људи није претерао у томе. Не бојте се ни ви, да ћете прекорачити меру у тим врлинама. Него се трудите, попут светитеља, да будете слични -номе који вам је створио лик човечји, трудите се све дотле "окле ристо$о обличје не постане у $ама 6*ал. O, 749. &а будете слични ;ему по чистоти, по смерности, по трудољубљу, по милоср3у, по молитвености, по трпље$у, по прашта$у и по покорности вољи %ожјој, да би били на крају
слични ;ему по васкрсе$у. &а би #у били на крају слични по вечној слави, а вечна слава и вечни живот једно је исто. Нити се може одвојити једно од другога у (арству /ристовом. &а будемо, дакле, слични ;ему на земљи, да би #у били слични и на небесима. &а будемо слични ;ему овде, да бисмо били распознати онамо. Dда би тако постали учасни(и славе ;егове вечите, и санаследни(и (арства ;еговог на небесима, заједно с ангелима и светитељима. @аскрсли *оспод нека би вазда био посреди нас као што је био посреди апостола, и светлио нам примером својим на путу спасе$а, крепио нас љубављу %ога -(а и оживљавао силом &у)а свог животворног, сада и навек. мин. @аскрш$а послани(а, -)рид, 74B4. г. Х&@СТОС ВАСE&СЕG
+осле најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског. +осле @еликог +етка грануо је @аскрс. -во се догодило како је видовити *оспод наш рекао и прорекао. -су3ени /ристос јавио се као Судија света. !збијено и убијено тело ;егово оживело је. +опљувано ли(е засветлило се као сун(е. #есто трнова вен(а : круна <ара над (аревима,. #есто осамљености : војске су га ан3елске окружиле. #есто десетак разбегли) ученика : пола милијарде следбеника славе га данас. #есто тесног гроба : стотине )иљада посвећени) му )рамова по свој земној планети. -бнажено тело обукло се у славу небесну. Lуте ране засијале се као звезде. 2рв из рана непрестано се још точи у милионе путира : животворно пиће верни).0 5накажен од убоја јавио се у красоти неви3еној. -ковани роб показао се свемоћним *осподарем неба и земље. %езди)ани мртва( открио се као Aивотвора(. -дбачен од људи : посведочен као једини Спаситељ људи. +родан за тридесет сребреника постао је мерило сви) вредности. Стандард свега доброга0 Непознати сад је најпознатији. Загонетни : сад је 2ључ сви) загонетки. Најудаљенији : сад је најближи сваком ср(у људском. +огребени праведник васкрсао је. Неправедно осу3ен од људи постављен је од %ога за Судију живи) и мртви). Нараштај за нараштајем опијао се ;име. +леме за племеном прилазило је к ;ему. Народ за народом покла$ао се ;ему. <арства курјачка уступала су место (арству Јаг$етовом. 2рвожедна племена паганска, очишћена ;еговом крвљу, уздигла су букти$у %ожије истине и братољубља. 2онтиненти онда непознати, насељени су сада са стотине милиона )ришћана. ! насељава$е овог америчког континента отпочело је у ;егово име и ;егову славу. -(и овог народа били су они који су ;ега волели више од живота свога. 2ао такви нису се устрашили смрти ни на бурном океану ни у беспутној пусти$и нити под стрелама дивљака. Јер су знали, да ко за ;ега умре, тај вечито живи. 2о год се од )ришћана борио за праву слободу, борио се у ;егово име' 2о је тражио правду, позивао се на ;ега' 2о је тражио %ога, није могао ;ега мимоићи'
2о је проповедао братство, проповедао је ;ега' 2о је мирио зава3ене, стављао је пред $и) 2рст и Јеван3еље. *решни(и су се кајали од стида пред ;им. Злотвори су савла3ивани ;еговом љубављу. %есомучни(и су ис(ељивани ;еговим именом. -чајни(и су добијали снагу гледајући у ;егово "аспеће. +окајни(и су вапили ;ему за опроштај. Самртни(и су предавали своје душе у ;егове руке. Страдални(и су се уздали у ;ега. %ор(и за истину и слободу носили су ;егово крсно знаме$е. 2рстоносне војске закли$ане су ;име. #учени(и за ;егово име и Јеван3еље журили су у смрт као на весеље. Не говорим ја о неколико стотина или неколико )иљада $и), чија су имена уписана у календар, него о безбројним милионима сви) крштени) генера(ија по вас(елом свету у току две )иљаде година, чија су имена знана и уписана на небесима о војс(и /ристовој, против које је немогуће војевати, и према којој су све противничке војске као Mтрска стучена и лан задимљенN' о спасеним народима на небу, чији је број већ близу броја песка у мору и звезда на небу, како је обећано враму. /ристови противни(и још у првом нараштају говорили су ме3у собом Dта "а се ра"и9 Зар не $и"ите "а му се не мо'е нита9 ле, с$ијет о"е за +им.R -во што су они тајно шаптали ме3у собом злобно и устрашено још за живота !сусова, у првој генера(ији крштени) људи, то можемо ми данас радосно објавити трубама и кли(а$ем Заиста не може му се ништа гле, уистини, свијет оде за ;им0 Јер човек може победити човека али не и Сатану. -н је победио Сатану. >овек може победити дивљу природу, али не и смрт. -н је победио смрт. >овек може убити човека, али не и васкрснути. -н је васкрсавао мртве, васкрсао је и Себе, и васкрснуће на крају билионе они) који су веровали у ;ега. =о ће бити ;егова света породи(а у светом и вечном (арству ;еговом. Нека би дао %ог да се и ви сви на3ете у тој светој породи(и /ристовој, у којој се већ налазе милиони ваши) предака, стари) и нови). !ли зар не осећате ви, да све ово што ја говорим, говорим не само о јеван3елској и општој (рквеној историји, него и о историји ваши) богоносни) и крстоносни) предака свештеника мученика и радника паћеника, и сељака и тежака који прекива)у час плугове у мачеве, а час мачеве у плугове' крстоносни) војника, што са крстом војева)у, па или са крстом побе3ива)у или под крстом умира)у' кнежева, краљева, (арева и сви) велики) богољуба, који својим благом подиза)у задужбине по земљи својој и ту3ој, држећи се оне народне мудрости MСве за душу, а душу низаштоN' девојака и момака, удови(а сироти(а, које попут свете +етке, светога Саве и (ари(е #или(е и Јелене, презреше све пролазне радости живота па кретоше уском и трновитом стазом монашки) подвига у наручје /ристово' и безбројни) стара(а и младена(а, који за име /ристово бише во3ени кано ов(е на клани(у, и то не само у старо гусларско време, него и у наше епске дане. Стара православна вера у васкрсе$е распетога /риста, и распете правде уопште, често је потвр3ивана и подмла3ивана легионима нови) и све нови) мученика српски) за /риста. Dво једног из многи) примера нашег времена и нашег поколе$а 2ад су безбожни властодрш(и постројили у 2раљеву BB88 гра3ана, разног узраста и пола, ненаоружани) и невини), да и) стрељају због BB $и)ова војника погинула у борби са на(ионалним српским четни(има, тада један богомоља(, &рагослав, (ркве$ак наше катедрале, стојећи у строју, узео је да мирно чита Нови завет. +риметивши да ће непријатељ убрзо да пу(а из митраљеза, он затвори свету к$игу и метну у недра, па онда викне из свега гласа
MНе бојте се смрти, браћо, /"!С=-С @-С2"DСD0СN На то из две )иљаде грла као из једнога разлеже се одговор као олуја @!С=!Н5 @-С2"DСD0N 5 том плотуни загрмеше и BB88 )ришћански) тела оборише на земљу, док BB88 душа узнесе се у небесну војску мученика за веру /ристову. Јер макар да је неко од $и) и грешан био, као разбојник на крсту, отишао је у "ај зато што је пред смрт признао и исповедио васкрсе$е /ристово. =о су све моја ду)овна чеда, из моје тужне резиден(ије. 2ам да сам и ја са $има с таквом славом отишао из овога света у бољи0 ли судба %ожја није то )тела. Него ме оставила да се мучим и преживљујем муке свога народа. Но ја вам овим не казујем историју жалости, но историју славе вашег народа. ! уздржавам се да вам говорим више, да се не би погордили. Јер знајте да врлине предака не спасавају небрижне потомке. +отрудимо се зато бити до смрти на ду)овној и моралној стражи да би се одржали на висини наши) крстоносни) предака. >еститајући вам данаш$у славу вашег )рама : славу над славама свега )ришћанскога света : ја по)ваљујем вашу љубав према /ристу и вашу народну слогу. "астите у тој љубави и утвр3ујте ту слогу. +оштујте свога неуморног владику и свог вољеног новог паро)а ро3еног у мојој епар)ији као и све свештенике ду)овнике. Не обазирите се ни лево ни десно него напред правим путем %ожјим. &а би заслужили улазни(у у небеско (арство /ристово, коме су се приволели сви крштени пре(и ваши, да би се удостојили великог Састанка са /ристом и својим мученичким ро3а(има из давни) и нови) времена. шта је сла3е од тога састанка ! да би стали у строј безбројни) војски ан3елски) и светитељски), па у )ору с $има славили вечну победу /ристову над смрћу певајући /ристос воскрсе из мртви), смрћу смрт попра и мртвима у гробовима живот дарова. /ристос воскресе, браћо и сестре0 /ристос воскресе, радост донесе0 %еседа на @аскрс, >икаго. 74OH. г. НАВЕ8Е&ЈЕ ВАСE&СА
&рага браћо и сестре, де(о православна, +озван сам да вам говорим данас, у овај послед$и дан >аснога поста. +равославни светитељи од старине прописали су овај седмонедељни пост, да нам послужи као припрема за велико весеље, за @аскрсну радост. @и знате како се људи припремају на особени начин за сваки радосни дан за српску крсну славу, или за свадбу, за ро3ендан или за крште$е, за прославу неког 1амилијарног или државног празнова$а. 2упује се ново одело, уре3ује се кућа, чисти се и пере, спремају се дарови. ! што год је радоснија очекивана свечаност, то су и припреме веће. ?то се више трудимо и знојимо у припрема$у, то веселији бива онај дан. ?то се више штедило или жртвовало ради оног дана, то нам је он драго(енији и светлији. @аскрс је свеопшти и највећи )ришћански празник. +риродно, да је потребна и најдужа припрема за дочек тога празника. Зато је и пост пред @аскрс, >асни пост, најдужи и најстрожи од сви) остали) постова у години. &анас је послед$и дан >аснога поста, @елика Субота. Ја позивам свакога од вас да сам о себи положи рачун, то јест да промисли, како се припремао у току минули) седам недеља. 2о је постио и причестио се, тај се добро припремио. 2о се уредно %огу молио, у (ркви и дома, и тај се добро припремио. 2о је био зава3ен са суседом па се измирио, и он се добро припремио.
2о је сма$ио своје рас)оде на своја задовољства и забаве, па тако уштедео и помагао браћу у невољи овде и у даљини, заиста се и он добро припремио. 2о је читао Свето писмо и друге к$иге о спасе$у душе, и утврћивао себе у вери и поште$у, и он се добро припремио. 2о се није постидео српскога имена у овом времену страда$а и пониже$а свога народа, и он се добро припремио. 2о је сејао слогу ме3у српском браћом и помагао све српске народне установе, и вазда стајао уз %ога и народ, и он се добро припремио. 2оја је мајка учила своју де(у вери православној, молитви и добром влада$у, и она се добро припремила. 2о је по)одио гробове своји) сродника и пријатеља, па се сећао своје смрти, и био у стра)у за своју душу на Страшном суду %ожјем, и тај се добро припремио. 2о се жалостио на @елики +етак због невини) страда$а /ристови) на крсту, и он се добро припремио. Сви ће ови као припремљени, дочекати сутраш$и светли празник са великом радошћу. ли како ћете дочекати сутраш$и празник ви који се нимало нисте припремили @ама саветујем покајте се у послед$ем часу. 5 %ога нема позника. ко се нисте причестили у току овога поста, сутра се причестите. ко се нисте %огу молили, ни у (ркву )одили, нити икакво добро дело творили, дајте одма) завет %огу да ћете то чинити убудуће. ! не бојте се. %ог је милостив' опростиће вам што је било као да није било, и помоћи ће вам да спасете своје душе. +ребројте у памети своје гре)ове, који су %огу јавни ма колико и) ви сакривали од људи, и скрушено помолите се %огу за опроштај. Сетите се како је покајаног разбојника на крсту у послед$и) пет минута /ристос простио и у "ај увео. ! како је пре тога расплаканој жени грешни(и, презреној од свију, /ристос све опростио и рекао јој Не бој се, кћери. @ама који сте у завади са неким братом саветујем измирите се. @ама који сте оту3ени од своје браће и живите ос амљени као пуж у својој шкољки, саветујем по3ите у друштво браће, по3ите слободно у (ркву, у друштва, на састанке братске, и ваш ће живот бити пунији и веселији. +ослушајте ме и сутра ујутру до3ите у (ркву и причестите се. ! одма) ћете осетити, како се ваш живот променио на добро. Само при3ите светом олтару и примите свето причешће. Сједините се с %огом, па ћете се лако сјединити с људима. !змирите се с %огом, па ћете се лако измирити с људима. /ристос је рекао кад се један грешник покаје, ан3ели се радују на небесима. -брадујте дакле /риста и ан3еле. ! ви ћете се сами осетити обрадовани. Сутра ће се робље српско растурено као плева по (елом свету, покајано и причешћено, радовати /ристовом @аскрсе$у у јаду и сиромаштини. Зар ви да изостанете од $и), ви у слободној и богатој мери(и, у које они гледају као звезде у мрачној ноћи ! тако, браћо и сестре, де(о Светосавска, желим вам свима, припремљеним и неприпремљеним, да сутра осванете радосни и весели због /ристовог васкрса из гроба, што означава победу живота над смрћу, и победу правде над неправдом, и истине над лажи, и %ога над Сатаном. -брадујте свештенике ваше, који вас сутра чекају у (ркви, и брину се за душе ваше. Јавите се у )рамовима пред ли(ем %ожијим, као де(а %ожја, сви проме$ени, сви проштени. @ечерас пак ја вам честитам навечерје светог @аскрсе$а /ристова. Нећу још да вас поздрављам оним уобичајеним сутраш$им тријум1алним поздравом, поздравом живота, среће и славе. =о се не чини до сутра, јер %ог чека још и ове ноћи да се неприпремљени припреме. када у свануће доће онај час када је ан3ел *оспод$и показао женама мироноси(ама празан /ристов гроб и рекао им ?то тражите живога ме3у мртвима тада ћемо се и ми сви )ришћани на земљи придружити громогласном поја$у и кли(а$у небески) )орова од ан3ела и праведника у славу и част васкрслога *оспода нашег и Спаса !суса /риста.
