ОМИЛИЈЕ 1
БЛАГОВЕСТИ Јеванђеље архангела Гаврила Гаврила
Лука, 1, 24-28. Зач. 3. Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу. Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице. Ниад човечје срце не мо!е бити пра"но# оно је ва"да испу$ено% или адом, или светом, или Богом. Садр!ина срца "ависи од чистоте срца. Неада је срце човечје било испу$ено само Богом# огледало & само "а расоту Бо!ју, хар'а & само "а хвалу Бога. Неада је оно уистину било у било у руци Божјој, и стајало је ван опасности# но ада га је чове по бе"ум(у у"ео у своје руе, "верови многи напали су на ср це човечје, и од тада је настало оно )то посматрано и"нутра на"ива се робова$ем срца човечјег, човечјег, и )то посматрано спо(а на"ива се историјом света. Немоћан да др!и сам своје срце руама својим, чове га је насла$ао на бића и на ствари ооло себе. Но на)то је год чове наслонио срце своје, од тога се срце човечје упр(ало и ранило. О, јадно срце (удсо, својино многих не"аонитих господара, бисере ме*у сви$ама+ ао си отврдло од дуга робова$а, и ао си потамнело од те)е таме+ Сам је Бог морао сићи, да те ослободи од ропства, да те спасе од таме, да те и"лечи од греховне приа"е и да те поново у"ме у Своје руе. Сила"а Сила"а Бога Бога ме*у ме*у (уде (уде је најне најнеус устра) тра)иви ивије је дело дело Бо!је Бо!је (убав (убави, и, Бо!јег Бо!јег чове човео( о(уб уб(а, (а, најрадоснија вест "а чисте и најневероватнији дога*ај "а нечисте срцем. ао стуб од пламена у најгу)ћем мрау, таав је сила"а Бога ме*у (уде. - повест овога Бо!јег силаса ме*у (уде почи$е са ангелом и девојом, са ра"говором и"ме*у небесне чистоте и "ема(се чистоте. ад нечисто срце ра"говара с нечистим срцем, то је рат. ад нечисто срце ра"говара с чистим срцем, и то је рат. Само ад чисто срце ра"говара с чистим срцем, онда је то радост мир и & чудо. -рхангел аврил први је благовесни спасе$а (удсог, (удсог, или чуда чуда Бо!јег# јер спасе$а (удсог (удсог не би било бе" чуда Бо!јег. /речиста Дева Марија прва је чула ту благовест, и прва од (удсих бића устрептала од страха и радости. 0 $еном чистом срцу небо се огледало, ао сунце у чистој води# под $ено срце имао је да поло!и главу Своју и обуче се у тело оспод, оспод, Створите( новог и Обновите( старога света. О томе говори дана)$е јеван*е(е. У оне дане заче Јелисавеа жена За!аријина, и аја"е се #е $есеци %оворе&и' ако $и учини (ос#од у дане ове у које које с$ори да скине сра$оу $оју $е)у *уди$а. 0 оје дане1 0 оне дане, оји претходе претходе велио велиом м дану 2о*е$а оспода оспода 3суса. 3суса. +%да #риде кончина *еа, ада се сустиго)е сва велиа пророчанства у испу$е$у, ада се навр)и ро, проречен Данилом, ада нестаде нестаде не"а не"а од олен оленаа 4уди 4удина, на, ада ада немоћн немоћни и род (удс (удси и у"дис у"диса)е а)е "ајед "аједно но са немоћн немоћном ом природом оо себе очеујући спасе$е не ви)е од човеа нити од природе него од Бога јединога, у то време "аче 4елисавета !ена 5ахаријина. Но )та има старица 4елисавета, !ена 5ахаријина и нероти$а, нероти$а, "аједничо "аједничо са спасе$ем спасе$ем рода рода (удс (удсога1 ога1 3ма "аједнич "аједничо о то, )то ће она родити родити /ретечу Спасите(ева, оји ће ао војни напред ићи и објав(ивати објав(ивати дола"а 6ојсово*е. Старица нероти$а могла је родити само гласниа спасе$а но не и Спасите(а. Она је верна слиа
старога старога света, света, оји оји је био састарео састарео и беспло бесплода дан, н, бе" рода и плода плода,, глада гладан н и !едан !едан## слиа слиа сасу)енога света, оји је ао престарело и сасу)ено дрво јо) могао неим чудом и о"еленети, и објавити пролеће, но ниао и плод дати. 0 оно време, ао и у сва времена, !ена нероти$а осећала се под срамотом стидећи се и Бога и (уди и себе. На)то бра, ао супру"и немају деце1 3 2ај мо!е "а бе"детне да постане местом ису)е$а и пропасти а амо ли "ем(а. Бе"детне супруге најви)е једе стид једно од другога. 4едно другоме они и"гледају ао "елене смове бе" плода, и у дну своје ду)е боја!(иво и неи"ра"иво осећају пролетство на себи. 3 )то је најгорче & ао и у на)е дане & једно друго обично подо"рева у похоти и нечистоћи, и обоје сматрају свој бра, хтели не хтели, о"ао$еном похот(иво)ћу и нечистотом, нарочито јо) ао не "нају "а Бога и не осећају прст Бо!ји на себи. 5а то су бе"детни браови рата веа и јо) раће среће. 4ер ни)та у свету не ра"очарава (уде ви)е од бесплодне !е(е, већ "адово(ене и пре"адово(ене. /рвобитна "аповест Бо!ја% ра)аје Бо!ја% ра)аје се и $ножие се 7/ост. 8, 9:;, те!и ао планина над бесплодним супру"има, ма је они ча и не "нали. Ма је они и не "нали ра"умом, ро" уче$е, морају је "нати срцем, ро" осећа$е јер је утиснута ао неи"глад(иви печат на свау ду)у (удсу, ао и све основне "аповести Бо!је. О тугова$у бесплодних супруга дово(но се "на ао и" Светога /исма тао и и" сваодневног исуства свију народа и свију времена. -ли чудом у те чудесне дане 4елисавета "аче у своје старе дане. ао то мо!е бити1 питају се они, оји лете чулима по повр)ини ствари ао по леду над је"ером, препуним силе и !ивота. Они оји и сами ду)ом осећају и је"иом при"нају, да се овај свет не мо!е другчија спасти него чудом Бо!јим, обично, ада чудо Бо!је до*е, врте главом и одричу чудо питајући се% ао то мо!е бити1 ад не би постојао !иви и свемоћни Бог, онда ни)та не би могло бити, ни)та постојати, ни)та се уоп)те десити. Нити би тада могла родити роти$а ни нероти$а. -ли ад постоји !иви и свемоћни Бог, онда је све могуће, тим пре )то Бога не ве!у "аони природе, оје оје Он није дао да ве!е Себе него друге, нити да ограничи Своју моћ него да учини неопходном Своју милост. 3сто ао једна справа, оју је чове направио својом руом, )то не ограничава слободу човеа, да ради овао или онао, ро" $у или мимо $е, исто тао ни Богом створени свет са својим "аоним устројством не ограничава слободу Бога да ради овао или онао, сходно сходно Своме милоср*у и (удсим (удсим потребама. 6а(да они, оји ра*ају, ра*ају својом силом а не Бо!јом+ Бог је нарочито сурев$ив на !ивот, те га дели ао Он хоће# "ачи$е се !ивот где Он хоће и не "ачи$е где Он неће. Отуда и бива, да понеад млади супру"и при свим испу$еним природним "аонима немају деце, а понеад опет стари супру"и мимо природних "аона имају деце. <иви Бог је једини господар !ивота, те над оним, над чим Он једини господари, немају силе ни природа ни природни "аони, а јо) ма$е гатари и врачари, ојима се нероти$е често "а помоћ обраћају не "најући да су гатари и врачари слу!ите(и не светле бо!ансе силе но тамне силе демонсе. =ове очеује чудо од Бога, а ад чудо чудо до*е он не верује у $ега. /рирода је постала пос тала дрветом ису)е$а "а човеа. Саривен "бог своје голоти$е под сену природе чове би и хтео да га Бог посети и боји се Бо!је посете. ад га Бог не посети, он се !али, а ад га посети, он одриче. ао )то )то је у 2ају 2ају -дам -дам био став(ен став(ен и"ме* и"ме*у у два дрвета% дрвета% !ивот !ивотаа и по"на$ по"на$а, а, тао тао је потом потомств ство о -дамово став(ено опет и"ме*у два дрвета% Бога, ао Дрвета <ивота, и природе, ао дрвета по"на$ по"на$а. а. Да се и сад, сад, ао и онда, онда, опроба опроба слобод слободаа чове човеов ова, а, $егов $еговаа послу) послу)ност ност и $егов $егово о смире$е. Да се оу)а мудрост човеова. човеова. Да се оу)а срце човеово. Да се оу)а во(а човеова. 4ер да нема ису)е$а, не би било слободе. - да нема слободе, не би било (уди ао (уди, но било би у свету само две врсте сте$а% непоретног сте$а и поретног сте$а. Све ове просте и јасне истине, оје не "нају ду)е са "ема(сим ра"умом и оје оне не могу "нати "нати "бог помрачености помрачености духовног духовног вида грехом, грехом, "нала је једна једна проста но побо!на побо!на старица, 4елисавета. 5ато се она и не "ачуди, "ачуди, ад "атрудне "атрудне у старим данима, него одмах и"а*е са готовим готовим и јединим ра"умним обја)$е$ем своје невремене трудноће% трудноће% ако $и учини (ос#од у дане ове. -
"а)то1 Она јо) и не "на, нити по смирености својој сме да помисли, ао ће реда и велии бити плод утробе $ене. Она не "на "а лавовсу улогу у историји (удсог спасе$а, оју ће имати да одигра $ен син% /роро, /ретеча и рстите(. Нити она "на дубое смерове Бо!је, срачунате до раја раја времен времена, а, нити нити јо) прониче прониче у то, то, ао ао Бог бе)у бе)умно мно и"вод и"води и те смеров смеровее ро" ро" слуге слуге и слу)и$е своје, бе)умно и лагано, али бе" препона и "адр!ава$а. Она "на само један сроман и дир(ив ра"лог Бо!јег благоволе$а према $ој% тао ми учини оспод у дане ове, вели она, да сине срамоту $оју срамоту $оју $е)у *уди$а. =уд *уди$а. =удо о Бо!ије она протумачи протумачи ао "на Бо!је Бо!је милости према $ој. 3 то је правилно, но није све. Да је то чудо она протумачила ао "на Бо!је милости према васцел васцелом ом старом старом свету свету,, оји оји је био бесплод бесплодан, ан, онда онда би рела рела све. све. ле, тим чудом чудом Бог је припремао једно веће чудо, ојим је хтео да сине срамоту пред ангелима са целога бесплоднога рода (удсо (удсог. г. у "еси $есец #ослан и ан%ел (аврил од Бо%а у %рад (алилејски, #о и$ену азаре, девојци орученој $ужу, #о и$ену Јоси/, из до$а 0авидова, и девојци и$е арија. Овде се мисли на )ести месец трудноће 4елисаветине, или на )ести месец "ачећа 4ована /ретече. 5а)то ба) у )ести месец1 5а)то не у трећи, или пети, или седми1 5ато )то је ствара$е човеа било у )ести дан, дан, после после све све ство створе рене не прир природ оде. е. >рис >ристо тосс је Обно Обнови вите те( ( све све твар твари. и. Он дола дола"и "и ао ао нови нови Створите( и ао Нови =ове. 0 Њему је све ново. 0 овоме новом ствара$у 4ован је претеча >ристу онао од прилие ао )то је у првом Бо!јем ствара$у сва природа била претеча староме -даму. 4ован представ(а пред >ристом осподом сву "ема(су твар уупно са старим човеом, само само у $ему $ему поа поаја јани ним. м. 0 име име чове човеч чјег јег рода рода он ће ићи ићи пред пред оспо осподо дом м ао ао поа поајн јни и и проповедни поаја$а. 4о) овај )ести месец, у оји се младенац 4ован "аигра у утроби матере своје, своје, одго одговар вараа )естом )естом перио периоду ду времен времена, а, у оме оме се Спасит Спасите( е( родио, родио, и )естом )естом печа печату ту и" Отрове$а 4ованова 7?, 89;. 0 )ести месец, дале, #ослан и ан%ел (аврил. 0 велиој драми првога ствара$а појав(ују се ангели ангели на првом првом месту% месту% у #очеку свори Бо% нео и зе$*у 7/ост. 8, 8;. /од небом се ра"умеју ангели ангели у свима свима ступ$еви ступ$евима ма небесне небесне јерархије. јерархије. /а ево, и на самом почету почету велие драме новог ствара$а појав(ују се опет прво ангели. -нгел је ро" уста пророа Данила одредио време, ад ће се родити @ар над царевима# ангел је ро" уста пророа 3саије и других пророа, и"реао начин, ао ће се Он родити, ангел је објавио првосве)тениу 5ахарији ро*е$е /ретече# ангел објав(ује сада ро*е$е самога Богочовеа. Богочовеа. ада се па Богочове буде буде родио, ангели ће хоровима певати над витлејемсом пећином. Свао ствара$е Богу је радост, јер Бог ни)та не ради по ну!ди и мора$у, ао то уче нее мрачне 'илосо'ије и не"набо!аче баснословне религије. Свао ствара$е Богу је радост, и ту Своју радост Бог воли да подели с неим. 4ер радост у чистоти и од (убави једина је ствар на небу и на "ем(и, оја се де(е$ем не ума$ује него пове повећав ћава, а, ао ао би уоп) уоп)те те смел смело о бити бити речи речи о пове повећа ћава ва$у $у радост радости и од (уба (убави ви од Бога Бога,, праисточниа праисточниа и радости радос ти (убави. 5ато створив)и ангеле у првом ствара$у, ствара$у, Бог их одмах у"има у сарад$у на да(ем послу своме. Створив)и -дама, он га одмах у"има у сарад$у у управ(а$у 2ајем и свима створе$има у 2ају. 3сто тао и при Новом Ствара$у% пред >ристом, Новим =овеом, =овеом, иду ангели# у строје$у Свога @арства оспод оспод одмах одмах у"има у сарад$у апостоле, потом и друге особе, оје Њему сара*ују не само до су на "ем(и, у "ема(сом !ивоту, него и после своје своје телесне телесне смрти смрти.. 0 ту Своју Своју сарад$у сарад$у оспод оспод и до дана дана дана)$ дана)$ега ега у"има у"има светит светите(е е(е,, мучение и остале, оји су се тога удостојавали и удостојава4у. Но, оме би послан велии архангел аврил1 7A/ослан би војни, да објави царсу тајну, тајну, оја се вером по"наје а (убопитством не находи# тајну, ојој се треба ла$ати а не човечјим ра"умом мерити# тајну, оја се да протумачити протумачити бо!ансим ра"умом ра"умом а не човечансим.B Злаоус' човечансим.B Злаоус' Беседа Беседа на Бла%овеси. 0евојци орученој $ужу, $ужу, #о и$ену Јоси/ из до$а 0авидова. 6елии архангел Бо!ји јав(а се девојци, јер ро" девоју, чисту пречисту, треба да про*е и до*е /очетни новога света, Новога Ствара$а. Нови свет треба да буде буде сама чедност и чистота, насупрот староме, иструлеломе свету, свету, оји је постао нечистим "бог своје упорне непослу)ности према Cворцу своме. Девоја треба да
послу!и ао апија, ро" оју ће Спасите( света ући у свет ао у Своју радионицу и Свој дом# девоја а не !ена, јер !ена, ма ао била у"ви)ена духом, ве"ана је "а стари свет и старо ство створе$ ре$е, е, буду будући ћи ве"а ве"ана на "а свог свогаа му!а му!а,, те није није слоб слобод одна на од свет светси сих х !е(а !е(а и свет светс сее пристрасности. 5ато не !ена но девоја, чиста пречиста, савр)ено предана само Богу и срцем својим одвојена од овога света. Cава девоја је телесно и"расла у труле!ном свету, ао рин на *убри)ту, но недодирнута од труле!и света. Cа и"аб и"абра рана на дево девој јаа била била је ору оруче чена на 4оси'у 4оси'у,, ро*ау ро*ау своме. своме. 5а)то 5а)то је била била обруч обручена ена11 /ромисао Бо!ји тао је уредио, да би је сачувао од подсмеха демона и (уди. Да није била обручена, па родила, о би од (уди могао поверовати, да Син $ен није не"аонито ро*ен1 3 оји би је "ема(си судија у том случају по)тедео од строгости "аона1 /ромисао Бо!ји није хтео, да наводи беду на и"браницу Своју нити те)о ису)е$е на (уде, "ато је тао устројио, да прири пририје је Деву Деву и $ено $ено ро*е$е ро*е$е под видом видом обруче$а. обруче$а. 7Aад сам >ристо >ристосс много много )то )то )та и" поче почета та прири пририва) ва)е, е, на"ива на"ивајућ јући и себе себе сином сином човеч човечјим јим и не отри отривај вајући ући свуда свуда јавно јавно своју своју једнаост са Оцем, )то се чуди) чуди) )то и ово прири, припремајући неу дивну и велиу тајну1B Злаоус' Бес. на аеја. 5а)то је човеу име ба) Јоси/ ба) Јоси/ Да подсети на дивнога и целомудренога 4оси'а, оји је у стра)но повареном Dгипту очувао своју телесну и ду)евну чистоту, те да се и тиме ола)а вернима савест у верова$у, да је плод девиче утробе Богоматерине у истини од Духа Бо!јега а не од "ема(сог страсног човеа. у"ав"и к 5ој ан%ел рече' радуј се, ла%одана6 ла%одана6 (ос#од је је с оо$, ла%ословена ла%ословена си и $е)у жена$а. Ново ствара$е радост радос т је Богу и (удима# (удима# "ато оно и почи$е почи$е с благове)ћу% благове)ћу% радуј радуј се6 Cом Cом речју отвара се драма новога ствара$а. Cо је прва, почетна почетна реч, оја се чула чим се "авеса велие тајне почела почела поди"ат поди"ати. и. аврил на"ива Деву Марију ла%од ла%одано$ ано$ зао )то је ду)а $ена ао храм била била испу$ испу$ена ена !ивот !ивотвор ворни ним м дарови даровима ма Духа Духа Свето Светога, га, небеси небесим м мирисо мирисом м и небес небесом ом чистотом. Неблагодатни су они, чије су ду)е "атворене према Богу а отворене једино према "ем(и, те мири)у "ем(ом, грехом и смрћу. Бла%ословена смрћу. Бла%ословена си и $е)у жена$а. С им је оспод, с тим је и благослов. Одсуство оспода, одсуство је и благослова. 0да(еност Бога од човеа јесте пролетство, бли"ина Бога човеу јесте благослов. Наравно, јасно је и" појма о човео(уб(у Бо!јем, да се Бог ниада не би уда(ио од човеа, да се прво чове није уда(ио од Бога. Дола"а оспода оспода >риста у свет поа"ује поа"ује то бе"гранично Бо!је човео(уб(е. човео(уб(е. 3 ао а о је чове проу"роовао проу"роовао ра"да(ину и"ме*у себе и Бога, ипа ево Бог се први прибли!ује прибли!ује човеу, човеу, да премости ту ра"да(ину. ра"да(ину. <ена <ена је прва створила амбис и"ме*у човеа и Бога. Dво, !ена бива и мост над амбисом. Dва је прва пала у грех, и то у светломе 2ају, где ју је све "адр!авало од греха# Марија је прва победила сва ису)е$а, и то у тамноме свету, свету, где где све вуче у грех. 5ато је слабово(на Dва и родила, ао први свој плод на "ем(и, братоубицу братоубицу аина, до је јунаи$а Марија родила 4унаа над над јуна јунаци цима ма,, оји је и"ве и"вео о и" тамн тамниц ицее грех грехаа и смрт смрти и брат братоу оуби била лач чи род род (уд (удси, си, род род непослу)не и нечисте Dве. она видев"и 7архангела; с$уи се од речи 5е%ове и #о$исли' какав и ово ио #оздрав7 ао дете+ Марија и јесте право дете. оспод је реао% ако се не #овраие и не удее као деца, не&е"е не&е"е у&и у царсво царсво неесно неесно 7Мат. 8:, E# 8F, 8G;. Овај свет страсти и страсности бр"о стари човеа. На)е је дети$ство врло рато, и у модерном времену оно бива и биваће све раће и раће. о се мо!е повратити и бити јо) једанпут дете1 Марија је била и остала целог свог !ивота дете, по чедности и наивности, по страху и послу)ности према Богу. Није ли она у)ла у царство Сина свога јо) и пре Његове проповеди о царству1 ле, царство је Бо!је било унутра у $ој 7H. 8I, 98;+ ао дете она се и упла)ила од појаве ангела# ао дете и помислила% какав и ово ио #оздра #оздрав в Ничега и"ве)таченога, ни увијенога, ни по"ори)нога нема од $е, но све дети$си просто, чедно, јасно и наивно.
6елии аврил, оји је присуствовао ствара$у човеа у почету времена, и оји има моћ да про"ире сро" ду)е (удсе, гледао је бурне помисли /речисте Деве јасније но ми )то мо!емо да гледамо тела. Он виде, дале, смућеност $ене ду)е и похита да је умири умилним речима% е ој се арија6 јер си на"ла $илос у Бо%а. Не бој се, дете+ Не бој се, благодатна ћери Бо!ја+ Не бој се, најблагословенија од свих смртних, јер ће благослов Бо!ји сићи ро"а Cе на сав род (уд (удси+ си+ Не бој бој се, јер си на"ла $илос у Бо%а. 7Богодухновени 7Богодухновени -ндреја ритси ула"ећи у мисао велиог архангела овао обја)$ава благовест /ресветој Деви% AНе бој се, Марија+ Cи си обрела благодат у Бога, благодат оју није примила Сара, оју није осетила 2евеа# обрела си благодат, оје се није удостојила ни славна -на, ни Jенана, $ена супарница. 4ер мада мада су оне постале маја мајама, ма, ипа ипа су у бе)ча бе)чадст дству ву и"губ и"губиле иле девст девство, во, а Cи постајући постајући Матером "адр!ава) и девство Своје неповре*ено. 3 тао, не бој се# Cи си обрела благодат Бо!ју Бо!ју & благодат, благодат, оју осим Cебе нио од вечности није обреоB. Беседа обреоB. Беседа на Бла%овеси. Ове послед$е речи говоре против против твр*е$а неих "ападних богослова односно т"в. не#орочно% заче&а7, наиме, ао ао да је Де Дева ва Мари Марија ја "аче "ачета та и ро*е ро*ена на од свој својих их роди родите те(а (а бе" бе" сене сене греха греха -дам -дамов оваа и одговорности "а тај грех. ад би тао било, "а)то би архангел реао% на"ла си $илос у Бо%а1 Бо%а1 Милост Бо!ју, оја у(учује појам опра)та$а, нала"и онај, оме је та милост прво ну!на, а друго онај, о је тра!и. Не, него је /ресвета Дева уло!ила херојси труд на у"ви)е$у своје ду)е а Богу, и на том путу у"ви)е$а срела ју је Бо!ја милост. /о)то је умирио девичу ду)у Маријину, сада јој рилати весни Бо!ји испоручује главну поруу неба% ево заче&е" у урои, и роди&е" сина, и надени $у и$е сус. 9н &е ии велики и назва&е се :ин најви"е%а, и да&е у (ос#од Бо% #ресо 0авида, оца 5е%ова, и зацари&е се у до$у Јаков*еву ва век, и царсву 5е%ову не&е ии краја. Бо!ји весни говори јасно до појединости. 5ачеће) у урои, у урои, то јест у телу. ао )то овај и"ра" употреб(ује и /салмист% и ду! #рав онови во уроје уроје $ојеј 7/сал. KL;. Овим нагла)ава нагла)ава$ем $ем у урои архангел ао да !ели унапред да предохрани против "аблудног уче$а јеретиа доета, ао да >ристос тобо! није имао стварно тело, нити да је био стварно ро*ен, нити да је био стваран телесан чове, него ао да је тобо! био само један при"ра телесног човеа. 3ме 3сус, или 4о)уа & по јеврејсом & тао*е је "начајно. Cаво је име носио син Навинов, оји оји је увео увео народ народ и"раи и"раи(с (си и у "ем(у "ем(у обећан обећану у, преобр преобра!а а!авај вајући ући тао тао улогу логу и дело дело 3суса 3суса Спасите(а, оји је увео род (удси у 4едну истинсу и бесмртну "ем(у обећану, у царство небесно. Све остало )то саоп)тава архангел, срачунато је на то, да увери Деву, да ће $ен син бити очеивани Месија. Да ће Он бити Син Најви)ега, да ће добити од Бога престо Давидов и да ће се "ацарити у дому 4аов(еву ва ве & све је то у свести сваога 3"раи(ца, а тим пре у свести духовно васпитане Деве Марије, дово*ено у ве"у једино са очеиваним Месијом. -рхангел не говори Деви све о осподу 3сусу, но само оно )то је $ој ао пророчанство по"нато и појм(иво и" Светога /исма.Он јој не говори о светсој и свечовечансој уло"и 3сусовој, о Њему ао Спасите(у свих народа и племена, нити ао Оснивачу духовнога царства, нити ао Судији свих !ивих и мртвих, а јо) ма$е о Њему ао Слову Бо!јем, ао једној од три вечне ипостаси Свете Cројице. Да јој је то реао, јо) ви)е би је смутио. Она није све"најућа, поред своје чедности и чистоте. 3 она ће имати много да се учи од свога Сина у тоу и времена и вечности, да слу"а и чува чува у срцу срцу сво$ сво$ее све речи Његове 7Hуа 9, K8# 4ов. 9, G;. -рхангел се др!и тачно рамова и"раи(сог и"раи(сог поима$а. Он говори у органсој ве"и све оно )то се нала"и расејано по пророцима и )то она "на 73с. F, ?&:# 8L, 8?# 88, 8# 4ерем. 9K, K# EL, F# 4е"е. EG, 9G# Осија E, K# Михеј K, G# /сал. 8E9, 88# Данил 9, GG# и др.;. Закле се (ос#од 0авиду у исини, од које не &е одсу#ии' од #орода ;воје%а ;воје%а #осади&у #осади&у на #ресол #ресолуу воје$у воје$у 7/с. 7/с. 8E9, 88;. 88;. (ос#од (ос#од #осла <еч Јакову, Јакову, и она #аде у зраи*у =с. >, 8..
=ув)и ову поруу неба Дева Марија, у својој дети$ој чедности и наивности пита чудног чудног /осетиоца% ?ако &е ии о кад ја не зна$ $ужа1 $ужа1 7Добро "апита она ангела% Aао је то могуће1B јер она је раније читала, ао је речено, да ће девоја "ачети, али није читала авим ће начином "ачети. & $вросије. & $вросије. Ове речи не и"ра!авају $ено неверова$е гласу архангела него само само $ену $ену дети дети$с $су у чедн чедност ост и наив наивно ност ст.. Mта Mта би не нео од вас вас реа реао о на слич сличну ну пору поруу у најнеобичнијег госта од свих гостију1 Оно )то би вам прво пало на ум при трепере$у срца ва)ег, је лN те1 Но Дева Марија није рела не)то и"ли)но. -о је $ено пита$е, претпоставимо, и"ли)но "а $у, оно није и"ли)но "а нас. 2ади нас $ен благодатни дух постав(а једно пита$е, оје би поставили сваао сви ми, будући под теретом природног "аона. 5а ро*е$е треба му!# & где је му!1 Cао Cао би питали сви ми, уда(ени уда(ени од слободе, оја се радује свемоћи Бо!јој, а приг$ечени навиом навиом на силу природе. 5ато је ну!но било, "бог нас, да Дева постави ово пита$е, те да ми чујемо одговор Бо!јег посланиа. Mта одговара аврил1 0у! свеи до&и &е на ;ее и сила најви"е%а осени&е е, зао и оно "о &е се родии и&е свео, и назва&е се :ин Божји. ео Јелисавеа воја ека, и она заче сина у сароси својој, и ово је "еси $есец 5ојзи коју зову нероки5о$, нероки5о$, јер у Бо%а све је $о%у&е "о рече. /отпун /отпун и потпуно потпуно "адово(авајући "адово(авајући одговор. одговор. Бо% идјеже !о"че #ојеждајесја #ојеждајесја есесва чин. /рирода и природни "аони су ао и да нису ад !иви Бог спроводи Своју во(у и Своје устројство устројство (удс (удсог ог спасе$а. спасе$а. AБлагода AБлагодатт се не потчи$ав потчи$аваа "аону "аону природеB природеB & вели риго ригорије рије Неоесаријси. 7O Слово на Благовести;. 0у! Благовести;. 0у! је оно "о ожив*ава 74ов. ?, ?E;, посведочио је сам Обновите( све твари, оспод 3сус. Дух о!ив(ава посредно или непосредно. Непосредно Дух Бо!ји је давао !ивот у 2ају, пре греха. 3 рече Бог & и би тао+ /осле греха Дух даје !ивот посред посредно, но, ро" ро" створен створенее ду)е ду)е и створе створена на тела. тела. Cо посред посредно но дејств дејство о Духа Духа и на"ива на"ивамо мо ми природом и природним "аоном. Но Дух Бо!ји има Себи ре"ервисано право и неограничену моћ, да даје !ивот и непосредно, све према Својој во(и а сходно Бо!јем устројству спасе$а (удсога. Но и при посредном дава$у !ивота Дух је и "ачетни и власни !ивота. /рирода, овава ава је, само је једна сен, један "астор, ро" оји Дух дејствује. Но и у случајевима посред посредност ности и има ступ$е ступ$ева, ва, јер Дух Дух дејств дејствуј ујее ви)е ви)е посред посредно но и ма$е ма$е посредн посредно. о. Cави Cави су случајеви од роти$а и од нероти$а. /осредан, но ма$е посредан, 4есте случај и са старом 4елисаветом, ао )то је био случај и са мајом 3саовом, Самсоновом и Самуиловом. 4ер "ачеће од старих !ена не мо!е се ипа на"вати непосредним дејством Духа, по)то су све роти$е и нероти$е од Dве па нада(е причаснице греха, ве"ане са овим светом !е(ама и похотама, ви)е или ма$е. ма$е. 4един 4едино о "аче "ачеће ће при непосре непосредно дном м наитиј наитију у, или дејств дејству у Духа Духа <ивот <ивотаа јесте јесте "аче "ачеће ће /речисте Девоје Марије. 0 свој историји ствара$а од -дама до >риста тавога случаја није било. Cаав је само један случај у времену, и само један у вечности. Оба се односе на оспода и Спаса на)ега 3суса >риста. Јер у Бо%а је све $о%у&е "о рече. Cо "нач "начи, и, да сва свааа реч реч Бо!ј Бо!јаа испу испу$ав $аваа се уве уве у потпуност потпуности. и. 4о) ро" надахнутог надахнутог 3саију пророа Бог је пустио пустио реч% %ле, девојки &е зачеи и родии сина 73с. I, 8G;. /а ево то се и "бива. Од ад свет постоји "а Бога се мо!е само једно рећи. Бог рече & и би тао+ <ечи тао+ <ечи су (ос#од5е (ос#од5е речи чисе, среро у вари очи"&ено од зе$*е, седа$ #уа #рео#*ено 7/с. 89, ?;. Дева Марија није посум$ала у речи оспод$е, оспод$е, објав(ене јој архангелом. 4ер да је посум$ала, ао )то је све)тени 5ахарија посум$ао, и она би била а!$ена ао )то је и 5ахарија био а!$ен. 3 мада су доста слична пита$а, оја упућују ангелу и 5ахарија и Марија, ипа су срца $ихова сасвим ра"лична. - Бог гледа на срца (уди. Два сасвим ра"лична срца могу иса"ати сличне речи. Саслу)ав)и обја)$е$е Бо!јег весниа најсмиренија од смирених девојаа "а(учује свој ра"говор с архангелом умилним умилним речима% +во слу"ки5е (ос#од5е, (ос#од5е, нека $и уде #о речи ;војој' ;војој' Она не а!е% ево слу)и$е твоје, архангеле, него вели слу"ки5е (ос#од5е, јер (ос#од5е, јер "на, да је архангел само испоручите( во(е Бо!је,
и да је и он, мада велемоћан и бесмртан, само слуга Бога !ивога. С друге стране опет она не а!е% неа ми буде по речи оспод$ој & него по речи твојој, да тиме уа!е част бесмртниу и во*и читаве војсе бесмртниа. 3 једна и друга мисао па и"ра!ава најготовију послу)ност и најпотпунију смиреност. Оваав мудар одговор могло је дати само срце преиспу$ено чистотом, јер у таво се срце права мудрост најрадије и улива. 0 часу свога ису)е$а у 2ају Dва је била тренутно "аборавила оваав је"и. 4ер у часу $енога у)а$а она је полонила па!$у речима Сатане, и $ено се срце тренутно онечистило, а "бог нечистоће и мудрост и" $ега уда(ила. Од гордости и непослу)ности онечистило се срце Dвино и помрачио ум $ен# од гордости и непослу)ности наспрам Бога пропао је стари свет, онаа"ио се род (удси, унесрећила сва створена твар. На смире$у и послу)ности има се "идати нови свет. Неописиво је смире$е и послу)ност /ресвете Богомаје, $у ће само $ен Син, Спасите( и Обновите( свеолие твари, прева"ићи Својим бесрајним смире$ем и пос лу)но)ћу. Нај"ад, рилати весни почета на)ега спасе$а у"лете у ви)$и свет, ме*у своје бесмртне другове. - $егова благовест не би само реч, но ао и сваа Бо!ја реч & дело. Бог рече & и би тао. Ниад један весни није донео радоснију вест "ем(и, пролетој "бог свог оту*е$а од Бога и свога саве"а са мрачним Сатаном, него ли )то је то учинио луче"арни и дивни архангел аврил. оја уста да га не славе, и оје срце да му не благодари+ Ниад ниава бистра вода није била тао чисто огледало сунца ао )то је /речиста Дева Марија била огледало чистоте. 7AО, чистото, )то радост ствара) срцу и ду)у претвара) у небо+ О, чистото, добра имовино, неосвр$ена "веровима+ О, чистото, )то пребива) у ду)ама ротих и смирених, и )то ове чини) Бо!јим (удима+ О, чистото, )то цвета) ао цвет посред ду)е и тела, и сав дом испу$ава) мирисом+B Је/ре$ :ирин' 9 чисои. 3 јутар$а "ора, и" оје се ра*а сунце, "астидела би се од чистоте Деве Марије, и" оје се роди Бесмртно Сунце, >ристос Спас на). оје олено да јој се не полони, и оја уста да јој не услину% радуј се, благодатна+ 2адуј се "оро спасе$а (удсога+ 2адуј се часнија од херувима и славнија од сера'има+ Слава неа је Сину Cвоме, осподу 3сусу >ристу, са Оцем и Духом Светим, Cројици једнобитној и нера"делној, ро"а све време и сву вечност. $ин. РОЖДЕСТВО I Јеванђеље о Првен!
аеј 1, 18-2@. Зач. 2. о са послу)но)ћу и смире$ем при*е осподу 3сусу >ристу, тај неће ниада ви)е по!елети, да се одвоји од Њега. /очетна ве!ба$а регрута "а војсу >ристову јесу ве!ба$а у послу)ности и смире$у. Са послу)но)ћу и смире$ем почи$е нови свет, нова твар, ново човечанство. Стари свет је пога"ио послу)ност према Богу и смире$е пред Богом, и тиме је пору)ио мост и"ме*у "ем(е и неба. Духовна гра*а "а обнов(е$е тога моста јесу, на првом месту, послу)ност и смире$е. До је -дам био богат послу)но)ћу и смире$ем, дотле је он једва могао правити ра"лиу и"ме*у свога духа и духа Бо!јега, и"ме*у своје во(е и во(е Бо!је, и"ме*у својих мисли и мисли Бо!јих. Он није могао ни)та ни осећати, ни хтети, ни мислити, )то није било у Богу и од Бога. ао ангели Бо!ји тао је и -дам стајао у непосредној бли"ини Бога, и и" непосредне бли"ине гледао је у праи"вор светлости, мудрости и (убави. Није му било потребно палити неаву своју свећу !ивећи у самоме сунцу. Његова свећа у сунцу нити би горела нити би светлила. Но ада је -дам прер)ио послу)ност и и"губио смиреност & а то двоје уве једновремено се или губи или добија & тада је $егово непосредно оп)те$е с Богом пресечено, мост пору)ен, и он је пао у стра)ну таму и мемлу, у ојој је морао светлити себи својом свећом, оју му је ипа милост Бо!ја дала онда ада га је правда Бо!ја истерала и" 2аја. Cада је он не само
почео правити ра"лиу и"ме*у себе и Бога, и"ме*у своје во(е и во(е Бо!је, својих осећа$а и осећа$а Бо!јих, и својих мисли и мисли Бо!јих, & не само почео правити и уви*ати ра"лиу, него је једва, овда онда у часовима просвет(е$а, могао "апа"ити сличност своју с Богом. -вај, у таав бе"дан био је сурван својом непослу)но)ћу и гордо)ћу онај, оји је првобитно био створен #о оразу и #одоију саме Свете и Бо!ансе Cројице+ 7A0 човеу непорочном ораз Божји био је и"вор бла!енства, у човеу палом он је 7само; наде!да бла!енстваB. Aиларе осковски' :лово на Bаведеније. -вај, сви смо ми потомци -дамови, сви & ниси и"данци и" па$а посеченог едра, оји се негда величанствено у"ви)авао и вијао над свима Бо!јим створе$има у 2ају, ниси и"данци обу"ети висоим оровом сурове природе, оја се ао "авеса спустила и"ме*у нас и праи"вора бесмртне (убави. /огледајте само ао, ао на удар магичнога )тапа, непослу)ност и гордост (удсога праоца наједанпут ме$ају сву твар ооло $ега, и он бива ору!ен читавом војсом непослу)них и погор*ених+ До је -дам био послу)ан и смирен пред својим Cворцем, дотле је сва $егова оолина дисала послу)но)ћу и смире$ем. Но ава промена сцене у једном тренуту+ 0 тренуту -дамова пада, -дама ору!ују све само непослу)ни. Cу је порај $ега непослу)на Dва. Cу је главни носилац непослу)ности и гордости & дух непослу)ности, Сатана. Cу је и сва природа, непослу)на, "бунтована и луда. 6оће, оје се дотле топило од сласти у човеовим устима, почи$е га ударати својом горчином. Cрава, оја се повијала ао свила под $еговим ногама, почи$е га грепсти ао боца. @веће, оје се радовало ад га цар $ен мири)е, почи$е се олоп(авати тр$ем, да га одбије од себе. 5верови, оји су се ао јага$ци уми(авали оо $ега, почи$у налетати на $ са о)трим "убима, и очима пламтећим од гнева. Све у"има немиран и пратећи став према -даму. 3 најбогатији од све створене природе осетио се најсирома)нији. /ре тога обучен у славу архангелсу, сада се осетио уни!ен, усам(ен и & наг# тао наг, да је морао да по"аима од природе одело својој наготи, и телесној и духовној. 5а своје тело почео је по"аимати о!у од !ивоти$а и ли)ће од дрвећа, а "а свој дух почео је по"аимати од свих ствари & од ствари+ & "на$е и уме$е. Онај оји је дотле пио са препуног и"вора !ивота, сада је био прину*ен да ходи "а стоом, да се саги$е у блато, и пије и" стопа сточних, ао при 'и"ичој тао и при духовној !е*и. /огледајте сада оспода >риста и Његову оолину. Све сама послу)ност и смире$е+ -рхангел аврил, представни ангелсе послу)ности и смире$а# Дева Марија & послу)ност и смире$е# 4оси' & послу)ност и смире$е# пастири & послу)ност и смире$е# мудраци источни & послу)ност и смире$е# "ве"де небесе & послу)ност и смире$е. /ослу)не буре, послу)ни ветрови, послу)на "ем(а и сунце, послу)ни (уди, послу)на стоа, послу)ан и сам гроб. Све је послу)но Сину Бо!јем, Новом -даму, и све се смирава пред Њим, јер и Он је бесрајно послу)ан према Своме Оцу и смирен пред Овим. /о"нато је, да у" многе "ема(се усеве, оје чове сеје и негује, радо ничу и нее друге траве и прора)ћа, несејана и ненегована. Cао и са добродете(има% буде) ли мар(иво сејао и неговао послу)ност и смире$е у ду)и твојој, видеће), да ће убр"о поред $их нићи и цела ита осталих добродете(и. 4една од првих јесте простота, унутра)$а и спо(а)$а. /ослу)ну и смирену Деву Марију раси истовремено и чедна простота. Cао исто и праведнога 4оси'а, тао и апостоле, и јеван*елисте. /огледајте само, с авом беспримерном простотом описују јеван*елисти највеће дога*аје у историји (удсога спасе$а, у историји васе(ене+ Мо!ете ли себи представити, с авом би оп)ирноћу и театрално)ћу један светси $и!евни описао, рецимо, васрсе$е Hа"арево, да је случајно могао бити очевидцем тога дога*аја1 3ли, аву би на'ра"ану и надувену драму написао о свему ономе, )то се де)авало у ду)и послу)нога, смиренога и простога човеа 4оси'а у оном тренуту, ада је до"нао, да је $егова )тићеница и обручница бременита1 Све ово па описује јеван*елист у дана)$ем јеван*е(у свега са неолио простих реченица%
ро)е5е суса Cриса ило је овако' кад је арија, $аи 5е%ова, ила оручена Јоси/у, а јо" док се не е!у сасали, на)е се да је она рудна од 0у!а :вео%а. /ре тога јеван*елист је описивао родослов оспода 3суса, или бо(е рећи% родослов праведног 4оси'а, и" племена 4удина а од олена Давидова. 0 томе родослову јевна*елист је ре*ао (уде, ро*ене од (уди, путем и начином природним, ао се сви смртни (уди у свету ра*ају. Наједанпут почи$е описивати ро*е$е оспода и вели% а ро)е5е суса Cриса.... ао да поа!е са оним а необичност и надприродност Његовог ро*е$а, оје се сасвим и"дваја од начина ро*е$а свих набројаних предаа 4оси'ових. Марија, мати Његова, била је обручена 4оси'у. 0 очима света то обруче$е могло се сматрати ао увод у брачни !ивот# но у очима Марије и 4оси'а то се није могло тао сматрати. 3сплаана од Бога, Дева Марија је "аветом родите(сим била "ауве посвећена Богу. Cај "авет родите(си она је и од своје стране драгово(но усвојила, )то поа"ује и $ено многогоди)$е слу!бова$е у храму јерусалимсом. Да је стајало до $ене во(е, она би несум$иво провела до смрти у храму ао и -на, ћи Jануилова 7H. 9, E?&EI;, али "аон је другчије прописивао, па је дручије морало и бити. Она се обручила 4оси'у не "ато, да би !ивела у брау него ба) да би и"бегла бра. Све појединости овога обруче$а и $еговог "начаја нала"е се у преда$у црвеном. 3 ад би (уди ценили преда$е у ве"и са Богоматером, са праведним 4оси'ом и са свима личностима, поменутим у 4еван*е(у, олио цене преда$а, често и најлу*а, у ве"и са светсим царевима, војводама и мудрацима, сваоме би био јасан смисао обруче$а /ресвете Деве са 4оси'ом. 7Свети 3г$атије вели, да је Дева обручена била Aда би ро*е$е Његово било саривено од *авола, те да би *аво мислио о Њему ао ро*еноме од венчане !ене а не од девојеB. 3сто и Јерони$ ;олк. на аеја. 3сто и (ри%орије еокесаријски' OO Слово на Бла%овеси. јо" док се не е!у сасали & ове речи не "наче, да су се они потом састали ао му! и !ена, нити је ово на памети јеван*елиста. 4еван*елиста интересује у овом случају само ро*е$е оспода 3суса и ниога ви)е, и он исписује гор$е речи, да поа!е, да је Његово ро*е$е било бе" састана му!а и !ене. 5ато ра"уми речи 4еван*елиста исто ао да је написао% и ез састана $ихова на)е се да је она рудна од 0у!а :вео%а. Само од Духа Светога и могао је бити "ачет онај, оји је имао да усред царства духа мраа и "лобе успостави царство Духа светлости и (убави. ао би Он могао испунити Своју бо!ансу мисију у свету, да је до)ао у свет ро" све анале "ема(се, "атворене грехом и "апахнуте труле!и смртном1 0 том случају ново вино мирисало би на старе мехове, и Онај, оји је до)ао да спасе свет, и сам би потребовао спасе$а. & =удом је само могао бити спасен свет, чудом Бо!јим# тао је веровао цео човечји род на "ем(и. /а ад је чудо Бо!је до)ло, не треба сум$ати у $ега, него му се треба полонити и себи у томе чуду потра!ити леа и спасе$а. ао поступа 4оси' са"нав)и "а трудноћу Деве Марије1 Јоси/ $уж 5езин, уду&и #раведан, и не !ое&и је јавно сра$оии, на$исли је ајно #усии. Он поступа, дале, по послу)ности "аону Бо!јем. Он је послу)ан во(и Бо!јој, ао је и уолио је во(а Бо!ја до тада била објав(ена народу и"раи(сом. Он поступа и по смире$у пред Богом. е уди суви"е #равдив+ опоми$е премудри Соломон 7/ропов. I, 8?;. Cо јест% не терај суви)е правду над онима, оји погре)е, него се сећај своје слабости и својих грехова, па се старај да мило)ћу убла!и) правду према гре)ницима. 5апојен овим духом 4оси' није ни помислио, да Деву Марију предаје суду "а подо"ревани грех% и не !ое&и је јавно сра$оии, на$исли је ајно #усии. Оваав план приа"ује нам 4оси'а ао у"орита човеа, у"орита у правди и милости, авог је у оп)те дух старога "аона могао васпитати. од $ега је све просто и јасно, ао је то и могло бити у срцу једног богобоја!(ивог човеа. -ли те )то је праведни 4оси' био смислио један "годан и"ла" и" не"годног поло!аја, наједанпут уме)а се небо у $егов план са једном и"ненадном "апове)ћу% о кад он ако #о$исли, а о $у се јави у сну ан%ел (ос#од5и и рече' Јоси/е, сине 0авидов6 не ој се узеи арије жене своје, јер оно "о се у 5ој зачело од 0у!а је свео%а. -нгел Бо!ји, оји је пре тога јавио /речистој Деви дола"а у свет Богочовеа, сада иде и ра)чи)ћава пут
пред Њим и уравнава ста"е ногама Његовим. 4оси'ова сум$а је једна смет$а на путу Његовом, и то врло јаа и опасна смет$а. Cу смет$у треба улонити. Да би поа"ао, ао је небесим силама лао учинити и оно )то је (удима врло те)о, ангел се не јав(а 4оси'у на јави него у сну. Ослов(ава$ем 4оси'а сином Давидовим ангел хоће да га истовремено и почаствује и опомене. ао потома цара Давида ти треба да се радује) овој бо!ансој тајни ви)е од других (уди, но треба и да је ра"уме) бо(е од других. Но ао то да ангел на"ива Деву !еном $еговом% не бој се у"ети Марије жене своје Онао исто ао је и оспод са рста реао Мајци Својој% жено, ео и сина+ а потом учениу своме% ео "и $аере 74ов. 8F, 9?&9I;+ 6аистину, )тед(иво је небо на речи, и ни)та и"ли)но не говори. Да није требало то рећи, "ар би ангел реао1 -о је овај на"ив Марије жено$
4оси'овом амен спотица$а неим неверним (удима, он је одбрана чистоте од нечистих сила, 4ер Бо!ју реч не слу)ају само (уди него сви светови, и добри и "ли. Онај о би !елео пронинути у све тајне Бо!је, тај би морао имати вид Бо!ји "а сву твар вид(иву и невид(иву. 9но "о се у 5ој занело од 0у!а је свео%а. Бо!је је то дело а не (удсо. Не гледај на природу, и не бој се "аона. Овде дејствује већи од природе и јачи од "аона, бе" ога ни природа не би имала !ивота, ни "аони силе. 3" овога )то ангел саоп)тава 4оси'у јасно је, да Дева Марија ни)та није причала овоме о своме ранијем ви*е$у са велиим архангелом, ао )то је јасно, да се она сада, ада ју је 4оси' намеравао отпустити, није ни најма$е правдала. Саоп)те$е архангела, ао и све небесе тајне, оје су јој се постепено отривале, она је чувала и сла%ала у срцу сво$е 7H. 9, 8F# 9, K8;. 0 својој вери у Бога и послу)ности према Богу она није пре"ала ни од ава пони!е$а пред светом. A-о су моје муе угодне Богу, "а)то да их не поднесем1B говорили су доцније неи хри)ћанси мученици. <ивећи у сталној молитви и богомислију и /речиста је могла рећи% Aао је моје пони!е$е угодно Богу, "а)то да га не поднесем1B Само неа ја будем права пред осподом, оји срца по"наје, а свет неа чини са мном )то хоће. 5нала је па она, да јој сав свет не мо!е ни)та учинити, )то Бог не би допустио. аво милорвно мире$е пред осподом !ивим, и ава предивна преданост во(и Његовој+ 3 јо) у" то & аво херојство духа од једне не!не девице+ ;ајна је (ос#од5а у они! који %а се оје 7/с. 9K, 8G;. До гре)нице у на)е време, ао и у сва времена, наводе ча и ла!не сведое "а себе, дотле Дева Марија, оја нема човеа "а сведоа него Свеви)$ега Бога, не правда се, не у"бу$ује се, него ћути, & ћути и чеа, да је сам Бог у своје време правда. 3 Бог је похитао бр"о, да оправда Своју и"браницу. Онај исти ангел, оји јој је отрио велиу тајну $еног "ачећа, по!урио је сада да он говори место ћут(иве Девице. Објаснив)и, дале, 4оси'у оно )то је већ било, ангел Бо!ји сада иде да(е и обја)$ава му оно )то има да буде% Dа &е родии сина, и надени $у и$е сус, јер &е он с#аси свој народ од %ре!ова 5и!ови!. AНе рече% родиће ти сина, но тао просто рече & родиће# јер 7га; не роди $ему но свему светуB 75латоусти;. -нгел упућује 4оси'а, да се пона)а према Новоро*еном ао истинси отац, "бог чега и а!е% и надени $у и$е. 3сус "начи Спасите(# "ато друга реченица и почи$е са јерE то јест. надени му име Спасите(, јер &е он с#аси свој народ од %ре!ова 5и!ови!. -рхангел је истинит весни Бо!ји. Он говори оно )то до"наје од Бога# он гледа истину о Богу. 5а $ега природа са својим "аонима ао и да не постоји. Он "на само "а свемоћ Бога !ивога, ао )то је неада и -дам "нао. 2еав)и% он ће спасти народ свој од греха $ихових, архангел је предса"ао основно дело >ристово. >ристос има да до*е да спасе (уде не од неог споредног "ла него од главног "ла, од греха, оји је и"вор свему "лу у свету. Он има да спасе дрво човечанства не од једног облаа гусеница, оје га случајно брсте једне године, него од црва у орену, од ога се цело дрво су)и. Он дола"и да спасе не човеа од човеа, ни народ од народа, но све (уде и све народе од Сатане, сејача и властите(а греха. Он дола"и не ао браћа Маавеји, или 6арава, или Бар &охба, да ди!е буну против 2им(ана, оји су ао обла гусеница навалили на народ и"раи(си да га опусте, него ао бесмртни и свеоп)ти леар, пред ојим су и 3"раи(ци и 2им(ани, и рци и Мисирци, и сви народи на "ем(и, болесни и преболесни, су)ећи се од једног истог мироба, од греха. >ристос је, доцније, савр)ено испунио предса"а$е архангела. 9#ра"ају и се %реси+ била је Његова победоносна реч ро" целу Његову "емну делатност ме*у (удима. 0 тим речима садр!авала се и дијагно"а болести и ле. рех & то је дијагно"а болести# опро)те$е греха & то је ле. 3 4оси' је био први удостојен од смртних (уди у Новом Ствара$у, да са"на прави ци( доласа Месије и праву природу Његове делатности. Ово )то је архангел до сад реао 4оси'у, било је дово(но, да овај, у послу)ности новој и непосредној "аповести Бо!јој, одустане од својих мисли ао и од плана у погледу отпу)те$а Марије. Небо наре*ује & 4оси' се повинује. Но обичан метод неба није, да (удима и"даје
наредбе бе" апелова$а на (удсо поима$е и самоопреде(е$е. Богу је од почета било стало до тога, да чове дејствује ао слободно биће. 4ер у слободи, у слободном самоопреде(е$у човеа, и састоји се сва чар човеа. Бе" слободе чове би био само једна механича ве)та направа Бо!ја, оју би Бог др!ао и ретао ис(учиво по својој во(и и својој сили. Cавих направа Бог има у природи доста, но човеу је Он досудио и"у"етан поло!ај, дав)и му слободу, да се опреде(ује "а Бога или против Бога, "а !ивот или "а смрт. /оло!ај пун части но у исто време и пун опасности. 5ато и не и"даје Бог -даму просту "аповест% једи слоодно са свако%а дрвеа у вру, али с дрвеа од #озна5а дора и зла & с 5е%а не једи, него Бог одмах додаје% јер у који дан окуси" с 5е%а, у$ре&е" 7/ост. 9, 8?&8I;. Са овом послед$ом реченицом Бог даје човеу један ра"лог $еговом ра"уму и један мотив $еговој во(и, да не једе од "абра$еног дрвета Fер у који дан окуси" с 5е%а, у$ре&е". Слично чини сада и архангел с 4оси'ом. /о)то је и"дао наре*е$е овоме, да прими Марију и не отпу)та је, и по)то је објаснио, да је плод девичансе утробе $ене од ду!а свео%а, архангел подсећа 4оси'а и на јасно пророчанство велиог пророа% %ле, девојка &е зачеи и роди&е сина, и назва&е се +$ануил, "о &е ре&и' с на$а Бо%73са. I, 8G;+ Cо )то је напред речено% и надени $у и$е сус не стоји у противности са овим )то се сад а!е, наиме% и назва&е се +$ануил, "о &е ре&и с на$а Бо%. 0 првом случају 4оси'у се наре*ује, да му он надене име 3сус, тј. Спасите(, а у другом случају тврди се, да ће Младенац бити на"ван, од (уди и народа, Dмануил, тј. с нама Бог. 3 једно и друго име, свао на свој начин, и"ра!авају најбо(и смисао доласа >ристовог у свет и Његовог дела у свету. Он ће наиме доћи, да опрости грехе, да помилује и спасе (уде од греха, "ато ће се "вати Спасите(, & 3сус. Но ко $оже о#ра"аи %ре!е оси$ једно%а Бо%а 7Мар. 9, I;1 Нио у свету# нио ни на небу ни на "ем(и нема ни права ни моћи опра)тати грехе и спасавати од греха ок$о един Бо%. 4ер грех је главни црв болести светсе. 3 нио не по"наје бе"дани у!ас греха ао Бог, оји је бе"гре)ан# нити ио мо!е црв греха и)чупати и" орена осим Бога. /а ао је 3сус опра)тао грехе, и ро" то чинио (уде "дравим, то Он и јесте Бог ме*у (удима. ад би се хтела имена доводити у у"рочну ве"у, онда би се име Dмануил ставило пред име 3сус. 4ер да би Новоро*ени могао и"вр)ити посао Спасите(а, он мора бити Dмануил, тј. мора доћи ао Бог ме*у нас. Но и овао ао је, има исти смисао. Свеједно је, рели овао или онао# смисао је исти, рели ми% Dмануил & "ато Спасите(, или рели Спасите( & јер је Dмануил 7Но о ће а на"вати Dмануилом1 ле, овде се говори бе"лично AНио а није на"вао Dмануилом. /о имену & нио, а уствари & сви. Они оји су поверовали, сагла)авали су се, да је с на$а Бо%, мада Он !иви ме*у нама ао човеB. она! +. Зи%аен' ;олкова5е аеја. 0 сваом случају једно је јасније од свега у свету, а то је, да спасе$а овоме свету нема, ао Бог не до*е у $ега# и да нама (удима нема ни леа ни спасе$а, ао Бог не буде био с нама. -о не буде Бог био с нама, и то не само ао идеја или лепи сан, него с нама ао и ми% с ду)ом ао и ми, у телу ао и ми, у јаду и страда$у ао и ми, и & нај"ад, у ономе )то нас највећма чини ра"личним од Бога & у смрти ао и ми. "ато сваа вера, оја учи да Бог није до)ао у телу и да не мо!е доћи у телу, ла!на је, јер представ(а Бога и ао немоћна и ао немилосрдна# представ(а га ао маћеху а не ао мају. ао немоћна представ(а га, јер га уве боја!(иво чува од највећег мегдана & мегдана са Сатаном, грехом и смрћу. Cреба оовати Сатану, треба и)чупати лицу греха и" орена ду)е (удсе, треба !алац смрти сатрти & ах, треба и"вр)ити дело веће и те!е него )то би било свет др!ати на својим плећима. На) Бог је тај мегдан одр!ао, и то победоносно. Pуди других вера боје се, да и у мислима до"воле својим боговима таву борбу, у ојој би противници $ихови могли победити. ава би то маја била, оја се не би сагнула до "ем(е и" (убави према своме чеду, да га те)и, да га (у(у)а, да му гугуће1 /а јо) ао је дете у ог$у, или у "вери$ау+ О, осподе, опрости, )то се овао питамо+ аав би Cи био милосрдни Cворац света, ад Cе милост не би спустила ме*у нас, него ад би само и" магловите и бе"болне да(ине посматрао несрећу на)у, а да ниада хладан прст не пру!и) у ога$ на), нити ногом Својом да рочи) у пећину, у ојој нас "верови даве1 5аиста, Cи си се спустио ме*у нас, и јо) ни!е него )то иава "ема(са (убав то и"исује# родио се се
у телу, да с телеснима по!иви) и телесне спасе)# причестио си се ча)ом страда$а свих Cвојих створе$а# ниси делио ни с им ту ча)у горог приче)ћа, него си је сам до дна испио. Cи си "ато на) Спасите(, јер си био Бог ме*у нама# био си Бог ме*у нама, "ато си и могао бити на) Спасите(. Слава Cи, 3сусе Dмануиле+ Mто се тиче 4оси'а, он је са страхом и трепетом све јасније уви*ао, да се оо $ега плете тиво, ду!е од сунчане светлости а )ире од ва"духа# једно тиво, оме је сам Свеви)$и основ, а ангели и сва створе$а пота. Њему је пало у део, да у центру самога тива Новог Ствара$а послу!и ао ору*е Бо!је. До год чове не осети, да Бог ро"а $ дела Своје дело, дотле је он слаб и неја, неодре*ен и самопре"рен. Но ада чове осети, да га је Бог у"ео у Своје руе, ао овач гво!*е "а ова$е, он се осети истовремено моћан и смирен, јасан у поступцима својим, и поносит Богом својим. ад се 4оси' пробуди од сна, учини онао ао му је ангел "аповедио, и у"е Деву Марију опет себи, и не знадија"е за 5у док не роди сина сво%а #рвенца, и надене $у и$е сус. ад читамо свето 4еван*е(е, треба ум јеван*елси да преносимо у себе а не свој ум у 4еван*е(е. Сам у чуду јеван*елист прича о чуду ро*е$а Спасите(ева. Њему је главно да поа!е, да је то ро*е$е било на чудесан начин. Ово је већ четврти доа" тога, оји јеван*елист Матеј у дана)$ем јеван*е(у истиче. /рво је реао, да је Дева Марија била само оручена 4оси'у# друго, да се она на)ла рудна од 0у!а свео%аE треће, да је ангел у сну објавио $ену трудноћу ао чудесну и надприродну# и четврто, ево, сада понав(а ту исту мисао речима, да 4оси' не "надија)е "а $у док не роди сина сво%а #рвенца. 4асно је, дале, ао сунце, да 4еван*елист и не поми)(а да а!е, ао да је после овога ро*е$а 4оси' ступио у ве"у са Маријом. Оно )то није било док не роди сина, није било ни после, када роди сина. ад би ми рели "а неога, да до год траје богослу!е$е у црви он не па"и на речи све)тениа, ми сваао и не поми)(амо да тиме а!емо, да тај нео по свр)ету богослу!е$а па"и на речи све)тениа. 3ли ад а!емо "а чобанина, да он пева до овце пасу, ми не мислимо, да чобанин не пева ад овце престану да пасу. 7Aао )то се а!е "а време /отопа, да се гавран не врати у ла*у доле се "ем(а не ису)и# он се, наравно, ни после не врати. 73ли; ао )то >ристос говори% с вама сам до раја времена% еда ли потом неће бити с нама1B ;ео/илак 2еч #рвенац па односи се ис(учиво на оспода 3суса 7/с. :F, 9I# сравни OO Самуил I, 89 & 8?# 4евр. 8, K&?# 2им. :, 9F;, оји је првенац ме*у свима царевима, и #рвенац $е)у ра&о$ својо$ 72им. :, 9F;, то јест% ме*у спасеним и усинов(еним (удима. ад би се #рвенац писало са велиим почетним словом, ао особена именица, не би прои"а)ло ниаво двојство у ми)(е$у. 3ли, ад би се пред реч првенац ставила "апета, опет не би прои"а)ло ниаво двојство и ниава "абуна. Ме*утим, ба) треба и читати, ао да је /рвенац особно име, и ао да напред стоји "апета% и роди сина сво%а, Dрвенца. оспод 3сус је /рвенац ао творац новога царства, ао Нови -дам. 5а светога -мона 7<итија Светих% G Отобра; прича се, да је осамнаест година био у брау са венчаном !еном не имајући с овом ниао телесне ве"е. Света мученица -настасија 799. децембра;, тао*е !ивела је ни" година у брау са /омплијем, римсим сенатором, и није имала с $им ниао телесне ве"е. Наводимо овде само два примера од хи(аде других. Својим пречистим девичанством, #режде рождесва, в рождесвје и #о рождесвје, Дева Марија је поренула на девичанси !ивот хи(аде и хи(аде девојаа и момаа ро" историју црве. 0гледајући се на $ено девичанство многе су венчане !ене преидале бра и посвећивале се девичој чистоти. 0гледајући се на $у многе су те)е ра"вратнице тр"але се од свог ра"вратног !ивота, перући своју упр(ану ду)у су"ама и молитвом. ао би се, дале, могло и "амислити, да је /речиста Дева, стуб и надахнуће хри)ћансе чистоте и девичанства ро" веове, могла бити ни!а у девичанству, од свете -настасије, Cеле, 6арваре, атарине, /арасеве и осталих бе"бројних1 3ли, ао би се могло и "амислити, да је Она, оја је носила у телу своме бестраснога оспода, могла иада имати и сен телесне страсти# Она, оја је Бога носила и Бога родила Aбила је девом не само телом него и духомB, говори свети -мвросије. - 5латоуст опет
срав$ује Духа Светога са пчелом и вели% Aао )то пчела неће да у*е у смрадан суд, тао ни Дух Свети неће да у*е у нечисту ду)уB. Но преинимо ра"говор о ономе, чему треба посветити ма$е ра"говора а ви)е див(е$а. Cамо где је послу)ност и смире$е наспрам Бога !ивога, тамо је чистота. /ослу)не и смирене сл уге Своје оспод исце(ује од свае "ема(се страсти и похоте. /осветимо се с тога очи)ће$у своје савести, своје ду)е, свога срца и свога ума, да би се и ми удостојили благодатне силе Духа Светога# да би једном престала "ем(а сејати своје семе по унутра)$ем човеу на)ем, те да би Дух свети "ачео унутра у нама нов !ивот и новога човеа, сличнога осподу и Спасу на)ем 3сусу >ристу. Њему неа је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. РОЖДЕСТВО" II Јеванђеље о #е$е%но& 'ле$! ! %ла&и
Лука 2, 1-2G. Зач. K. 0 то време влада)е "ем(ом Qесар -вгуст. Његово јединоначалство на "ем(и бе)е слиа Бо!јег јединоначалства у обе васе(ене% у духовној и материјалној. Многоглава а!даја власти, оја од почета греха трује народе на "ем(и, бе)е остала само с једном главом. Сви по"нати народи и племена "емна поораваху се -вгустовој власти, посредно или непосредно, било )а(ући му само свој дана било па при"навајући римсе богове и римсе чиновние. Борба оо власти бе)е утихла "а нео време, и јединовла)ће над светом бе)е потпуно у руама Qесара -вгуста. Над $им не бе)е ни човеа ни & бога. 4ер и сам он бе)е прогла)ен "а бога, и $еговом лиу прино)аху (уди !ртве% "алане !ивоти$е и адове. Од ад свет пос тоји смртан чове није се дигао до веће моћи од Qесара -вгуста, оји је владао бе" тамаца васцелим светом# и, ваистину, од ад свет постоји није се чове, створени од !ивога Бога, спустио био на само дно ни)тавила и очаја$а него тада ада је почео обо!авати римсога Qесара, човеа са свима немоћима и слабостима (удсим, са веом једне врбе, са стомаом, цревима, Rигерицом и бубре"има, )то је све ро" неолио десетина година претворено у црвоточни смрад и бе"дихани прах# човеа, нај"ад, чији су ипови по свој царевини надтрајали $егов !ивот, $егову силу и $егову царевину. 0 то време спо(а)$ега мира и унутра)$ег очаја$а родио се оспод 3сус >ристос, Спасите( рода (удсог и Обновите( све твари. 5а)то се он не роди ао син велеSмоћног Qесара, па да свету једним уа"ом, одједанпут, наметне нову веру, бе" муе и пони!е$а, бе" рви и трнова венца, бе" рста и мрачнога гроба1 4единовластни Qесар могао је све, па је могао наредити, да се једнога дана полупају сви идоли у царству, да се преине поло$е$е ла!ним боговима, и да се установи вера у једнога јединога !ивога Бога, Створите(а неба и "ем(е. На)то је требало >ристу осподу да се роди у једном непо"натом племену, и"раи(сом1 и у једном непо"натом селу, 6итлејему1 и од једне непо"нате девоје, Марије1 5ар је то мудро било, да се Спасите( света роди у тавој ни"ини, да про!иви, пострада, умре и васрсне, па да те наон пола столећа од Његовог доласа у свет, велио римсо царство начује "а Његово име1 5ар Он не би бр!е и бо(е успео, да се родио у престоници света, у расо)ном граду 2иму, у двору Qесаревом1 /а да је "ве"да источна "асјала над 2имом1 /а да су ангели Бо!ји "апевали песму мира и добре во(е над "лаћеним ровом царсог двора, те да их чују највећи велиа)и овога света, и чув)и да се одмах обрате >ристу ао Богочовеу и Спасите(у1 /а да >ристос на /алатину, ао деча, обрати све синове велиа)е Своме 4еван*е(у1 3 да на Jоруму римсом и"говори своју славну беседу о Бла!енствима, и тиме оме)а срца свих гра*ана двомилионог града 2има1 /а уа" "а уа"ом, уа" "а уа"ом, и нова вера да буде утвр*ена, и царство небесно
на "ем(и установ(ено, и >ристос "ацарен не на престолу неавога пастирсог цара Давида него на престолу велемоћног Qесара -вгуста1 Mта би се рело на ово1 Ми велимо, да је све ово једна сме)на лудост. Неа нам оспод опрости, )то и"реосмо ову лудост, но ми је и"реосмо с добром намером & ради поуе оних ојима ова лудост мо!е пасти на ум и на срце при ра"ми)(а$у о ро*е$у оспода 3суса. Да би смо ра"били ову лудост & )то није те!е учинити него одувати пухор са !ара & ми ћемо одмах подсетити, да је Бог створио првог човеа и" превелие (убави, и биће овога "асновао на два начела% на слободи и на смиреној послу)ности. Слобода се састојала у томе, )то је чове могао располагати целим 2ајем по својој во(и, јести од сваог рајсог плода и управ(ати !ивоти$ама ао је хтео. Смирена богопослу)ност па требала је бити сталним регулатором слободе човеове. 4ер једини је Бог савр)ен у слободи, и не потребује ниава регулатора, по)то Он не уме и не мо!е погре)ити. Смирена послу)ност надона*авала је човеу $егово несавр)енство у мудрости и (убави, тао да је он са дарованом му од Бога слободом и са драгово(ном смиренопослу)но)ћу пред Богом био, ао створе$е, потпуно савр)ен. Своју слободу -дам је оу)ао у 2ају на милионе створе$а и ствари# &није ли то доа" бесрајне (убави Бо!је1 своју смиренопослу)ност -дам је имао да опроба на једној јединој "аповести Бо!јој и на једном једином предмету у 2ају, на дрвету по"на$а добра и "ла. Није ли и то доа" бесрајног Бо!јег човео(уб(а и снисхо*е$а1 Но чим су се Dва и -дам прибли!или дрвету пробе, они су сагре)или% $ихово смире$е обратило се у гордост, $ихова вера у сум$у, и $ихова послу)ност у непослу)ност. 3 тао је савр)ени створ Бо!ји и"губио равноте!у и ума и срца и во(е, јер је помислио "ло и по!елео "ло# а самим тим он је одгурнуо водећу руу Бо!ју, и пао у мртвачи "агр(ај Сатанин. Cу је (уч и обја)$е$е свих дога*аја у човечанству, па ту је (уч и обја)$е$е и "а)то се оспод 3сус није родио у 2иму ао син Qесара -вгуста, и "а)то није наметнуо Своју спасоносну науу свету царсим уа"ом и силом. ад се дете отргне мајци и" руу и отисне у бе"дан & оја се маја облачи у свилу и прави мермерне степенице, да се спусти на дно бе"дана и спасе своје дете1 Бог је могао ору!ити дрво ису)е$а у 2ају ог$еним пламеном тао, да му -дам и Dва не би могли ниада приступити. Но где би онда била слобода чаробног бића Бо!јег, човеа, малога Бога1 де ра"лиа овога од осталих, неслободних створе$а1 Бог је исто тао могао учинити, да се Спасите( роди у 2иму, да се на"ове сином Qесаровим, и да уа"ом & )то ће рећи мачем и ог$ем, ао Мухамед & наметне човечјем роду нову веру. Но опет & где би била слобода чаробног бића Бо!јег, човеа, малога Бога1 Бог је могао и"абрати јо) раћи пут. Он је могао и не слати у свет Сина Свог 4единородног, него само пустити једну читаву војсу ангела Својих светих, да "абле)те блесом својим и "атрубе )иром и ду!ом "ем(е# и (уди би у страху и трепету попадали на олена, по"нали би Бога истинога, и одбацили би мрачно идолослу!е$е. Но опет & где би била онда чар слободе (удсе, и чар смирене послу)ности пред Створите(ем1 де ра"умна ду)а (удса1 де (убав и где синовство1 оспод 3сус имао је да поа!е ао сунце јасно четири ствари, оје је "аблудели и помрачени чове био предао "абораву, и то% синовсу смиренопослу)ност човеа према Богу, очинсу (убав Бога према човеу, и"губ(ену царствену слободу човеа, и, нај"ад, царствену моћ Бога. Синовсу смиренопослу)ност поа"ао је оспод 3сус уоп)те тиме )то је одлучио родити се ао чове у телу. 4ер пони!ено тело човечје било је "а Њега јо) пони!енија пећина од пећине витлејемсе. Осим тога, Он је поа"ао Своју смиренопослу)ност тиме, )то се родио у пресромној средини и ни)тим условима !ивота% у малопо"натом народу, у јо) ма$е по"натом селу, и од маје, свету сасвим непо"нате. Нови -дам требао је да и"лечи старога -дама од непослу)ности и гордости. Hе се састојао у послу)ности и смире$у. 5ато се оспод није јавио свету и" гордога 2има него и" 6итлејема, и не од самообо!аване уће -вгустове него од поајане и смирене уће Давидове.
Очинсу (убав Бога према човеу оспод 3сус поа"ао је страда$ем са (удима и "а (уде. ао би могао оспод поа"ати (убав Бо!ју толиим страда$ем, да је ро*ен у 2иму, у двору Qесаревом1 Онај о наре*ује и уа"има влада, тај сматра страда$е пони!е$ем. @арствену слободу човеа над природом, над Својом телесном и ду)евном природом, ао и над свом 'и"ичом природом унаооло, оспод 3сус поа"ао је Својим истрајним постом, Својом неустра)иво)ћу пред свим опасностима и неугодностима !ивота, и Својим бо!ансим чудима, ојима се очитовала Његова потпуна власт над природом. @арствену моћ Бога над !ивотом и смрћу оспод 3сус је поа"ао нарочито Својим славним и самомоћним васрсе$ем и" гроба. Да се Он родио у 2иму, ао син Qесара -вгуста, о би поверовао у Његов пост, у Његова чуда, у Његово васрсе$е1 Не би ли свет реао, да је то све огла)ено, ра"гла)ено и надувано моћном агитацијом и царсим благом1 3 нај"ад мора се рећи% и смире$у Бо!јега Сина има једна граница. Cу границу чини грех. ро" таву нечистоћу, духовну, моралну и телесну, аву је представ(ао 2им и ћесарси двор у 2иму, Бог није могао сићи у свет. Онај, оји је имао очистити човечанство од нечистоте греховне, морао се родити у чистоти, невиности и бе"гре)ности. Отуда је јасно, дале, да мудрост Бо!ја, поа"ана при ро*е$у Спасите(евом & наиме% при и"бору народа, племена, места и маје & тао је неиса"иво велиа ао и мудрост Бо!ја при првом створе$у света. Све )то Бог ради, ради не ао вол)ебни но ао домостројите(. Он лагано "ида, али "ида на чврстом теме(у. Он сеје и чеа. да нине трава, па да трава уцвета, и нај"ад да усев донесе плода. Он трпе(иво сноси хи(аде времених пора"а, да би до)ао до једне вечне победе. 0 то време нареди Qесар -вгуст попис целога света. 3 сва је морао поћи у свој град да се упи)е. ава гордост господара света+ 3 аво пони!е$е (уди+ Све )то Сатана употреб(ује на пони!е$е Бо!је, ореће се мудро)ћу /ромислите(а на $егово сопствено пони!е$е, а на славу Бо!ју и на орист домостројства спасе$а (удсог. 4едновла)ћем Qесаревим над светом Сатана је ци(ао на пони!е$е Бога, но то једновла)ће Бог је употребио на васпостав(а$е мира на "ем(и у ономе часу, ада је се @ар мира имао јавити човечјем роду. Свеоп)тим пописом (уди Сатана је хтео обелоданити робова$е свих (уди једноме обоготвореном човеу, но тај попис Бог је употребио на испу$е$е пророчанства о ро*е$у Спасите(а у 6итлејему 7Сравни с ;ео/илако$. ;ада #о)е и Јоси/ из (алилеје из %рада азареа у Јудеју у %рад 0авидов који се зва"е Bилеје$, јер он еја"е из до$а и #ле$ена 0авидова. Од На"арета до 6итлејема пе)а путује соро три пуна дана. Но ао је света Дева била трудна, мо!е се веровати, да је бо!анса 'амилија провела јо) и ви)е времена до је стигла у град Давидов. ао "аморан и мучан пут+ Најпре ход ро" дугу и монотону равницу галилејсу, па онда пе$а$е и спу)та$е у" и ни" планине самаријсе, па онда пипаво и па!(иво орача$е ро" р)ну и суху 4удеју. -о се на тао дугом путу, поред умора, не трпи глад, и"весно је, да се трпи !е*. Свега два три водопоја на целом том путу+ Но мо!е се "амислити, олиа је гомила народа чеала и гурала се од сваог тог водопоја у време светсог пописа+ -ли послу)ни и смирени оспод дола"и у свет на трнову ста"у, и почи$е ходити овом јо) у утроби Матере Своје. Наре*ује Qесар, да му се сви поданици попи)у, и Он, ом су сера'ими поданици, ходи послу)но да се упи)е ао подани трулога Qесара "ема(сога. /ре него )то је реао Своме /ретечи и ро*ау 4овану% реа на$ ис#унии сваку #равду 7Мат. E, 8K;, Он је то већ и делом поа"ао јо) у утроби Матере Своје. 3 пре него је и"реао (удима поуу% #одаје &есару &есарево 7H. 9L. 9K;, Он ју је бувално испунио јо) пре него је и"и)ао и" утробе Матере Своје. : аријо$ ис#ро"ено$ за 5е%а жено$, која е"е рудна. Славни јеван*елист Hуа, учен и по светсој мудрости и по Духу Светоме, нарочито бри!(иво истиче 'ат надприродног "ачећа свете Деве. 5а све оне, оје мо!е да мучи сум$а у овој ствари, јеван*елист Hуа је добро до)ао
ао помоћни $иховој савести. Свети Hуа је био леар# најпре леар телесни, 'и"ичи, па те доцније леар духовни. ао учени 'и"иус и леар телесни он је морао "нати, )та од )та мо!е бити у свету телесном. Но он је имао олио уви*авности толио и храбрости, да утврди и објави писмено један небивали дога*ај, где се ви)а духовна сила уме)ала у "аоне 'и"иче, и где се један !ивот "ачео на и"у"етан, нетелесан начин. Cаво сведочанство једнога леара "аиста је од неоце$иве ва!ности. На девојачом "ачећу Марије најви)е се "адр!ава свети Hуа од свих јеван*елиста. Он нам најпре надуго описује ра"говор архангела аврила са светом Девом 78, 9? &E:;. Он нам сада говори, да је 4оси' ходио у 6итлејем да се упи)е са Маријом, ис#ро"ено$ "а $ега !еном, оја већ бе)е трудна. оворећи о родослову оспода 3суса он нам прича% и ај сус и$а"е ридесе %одина кад #оче 7учити;, и бе)е као "о се $и"*а"е, син 4оси'а, сина 3лијина 7E, 9E;. Cо јест% ао )то свет ми)(а)е, а уствари он не беја)е син 4оси'ов но Син Бо!ји. 5аиста је предивно и човео(убиво /рови*е$е Бо!је+ 2ади домостроја спасе$а (удсога Оно обраћа гоните(а >ри)ћанства Савла у највећег браните(а >ри)ћанства /авла, и телесног леара Hуу у највећег сведоа једнога духовног дога*аја у свету. 3 ао је 4оси' од олена Давидова, а Давид и" града 6итлејема, ни Давид ни 4оси', $егов послед$и потома, немају ниједнога сродниа у 6итлејему. 4оси' дола"и у 6итлејем, у свој %рад по историји и по духу али нипочему ви)е. Ниједног сродниа, да га прими# ниједног пријате(а, да му уа!е госто(уб(е. У %осионици не е"е $еса. /риватне уће су ту*е уће, у ојима ту*инци дочеују своје сродние и пријате(е. Cамо &амо, није се имало уда него у једну пе)теру, где су пастири "атварали своја стада+ 4удеја је пуна тавих пе)тера. Cу су пе)тере пророче, пе)тера Манасијина, пе)тера светог Саве Освећеног, пе)тера светог >аритона 6елиог, пе)тера свете браће >о"евита, пе)тере над Мртвим Морем, у ојима се Давид сривао од Саула, пе)тере под ором 3су)е$а# и осим тих и других пе)тера, оје су "бог славе витлејемсе пе)тере обасјане славом светите(сом, постоје многобројне друге пе)тере, у оје и дан данас бедуини чобани "атварају своју стоу, о чему се сваи путни по Светој 5ем(и мо!е лично уверити. роди сина сво%а, Dрвенца, и #ови %а, и $ену %а у јасле. 3 овде, ао и у 4еван*е(у светога Матеја, треба одвојити реч Dрвенца од претходне речи сво%а. 4ер се не мисли на првенца свете Деве него на бо!ансог /рвенца. Сина Бо!јег 4единородног, оји је у новом ствара$у Dрвенац $е)у $но%о$ ра&о$ својо$ 72им. :, 9F;. Мистични /рвенац у царству Cројичином у вечности, и историјси /рвенац у црви Бо!јој, у вид(ивом и невид(ивом царству Бо!јем. Dови %а и $ену %а у јасле. Бо(е чиста слама него пр(ава свила. олио су и олио бе"гре)није јасле од дворова Qесаревих, и пе)тера овчија од 2има, престонице свесветсога царства+ Неа слатога Младенца у пе)тери и јаслима+ 6олови и овце не "нају "а грех, а и пастири "нају "а грех ма$е од осталих (уди. осподу 3сусу је светло тамо, где је бе"гре)но, и топло тамо, где грех не леди груди. о "на, олио је пута млади син 4есејев, Давид, свраћао у ту пећину+ Одатле је он по)ао у бој против олијата, и убио овога до "уба наору!аног једним амичом и" праће. 0 тој пећини ле!и сада Младенац по (удсом "аону и" племена тог истог пастира Давида# и Он ће поћи против једног стра)ног голијата, против Сатане, оји царује у 4ерусалиму у лицу голијата 3рода, а у 2иму у лицу голијата -вгуста, а у васцелом свету у виду голијата реха, и највећег од највећег голијата & Смрти. Сва Сатанина војса до "уба је наору!ана# и "асмејаће се ад види 3суса где иде против $е са једним привидно ни)тавним ору!јем, ао )то се први голијат "асмејао Давиду и $еговој праћи са амичом. 3сусово победно ору!је биће јо) ме)е од амича. Оно ће бити од дрвета & дрвени рст. Била Tе ноћ и ти)ина ноћна. 0морни путници, поданици Qесареви, одмарали су се и репили тврдим сном. Само су били будни пастири, који чува!у но&ну сражу код сада своје%а. 6итлејемса пе)тера тада је морала бити ван града, иначе би невероватно било, да су се пастири и" оолине могли $оме слу!ити. Но доцније, ада је та славна пе)тера постала главном "наменито)ћу 6итлејема, она је била већ ору!ена градом. На пола сата ни"брдицом од
6итлејема и данас постоји сеоце, на"вано /астири или /астухи по руси. /о традицији ту на том месту стра!или су пастири од стада свога. Да су пастири били уда(ени од пе)тере и од 6итлејема, види се и" $иховог договора после појаве ангела% !ајде$о до Bилеје$а, да види$о о "о се а$о до%одило. На том месту, дале, по истинитој традицији, јави се стра!ећим пастирима ангел Бо!ји, и слава (ос#од5а оасја и! и у#лаи""е се врло. /рерасна је слава Бо!ја, оја обасјава и ангеле и праведние+ 3 у смртном телу неи су се и раније удостојили да виде светлост славе Бо!је. Cао проро 4е"еи( говори о свом сопственом ви*е$у% и виде! као јаку свелос, и у 5ој унура као о%а5 наоколо... ?ао ду%а у олаку кад је ки"а, ака на очи ија"е свелос унаоколо. ;о ија"е ви)е5е славе Божје на очи$а, и кад виде! #адо! на лице своје 74е". 8, 9I&9:;. -ли ангел и" тог небесног пламена умири пастире речима%2адујте се, јер %ле јав*а$ ва$ велику радос, која &е ии све$у народу. Јер ва$ се данас роди :#ас који је Cрисос (ос#од, у %раду 0авидову. ео ва$ знака' на&и&ее дее #овијено %де лежи у јасла$а. /ри Новоме Ствара$у ангели иду ао предстра!а Створите(у. -нгел се прво јавио светој Деви Марији, па онда праведном 4оси'у, па сада пастирима, па ће се онда јавити мудрацима са 3стоа, све сходно чистоти и домостројној потреби. Свету Деву моћни архангел ослов(ава речима% радуј се+ /астирима исто тао говори% јав*а$ ва$. радос велику. ад мудраци виде)е "ве"ду над пећином орадова"е се вео$а велико$ радо"&у. >ристос је у су)тини радост неиса"ана. Он дола"и а су!$има у тамници, да их ослободи, & мо!е ли бити веће радости онима, оји а по"наду1 3 они, оји објав(ују Његов дола"а, дола"а пријате(а и ослободите(а, )та истинитије могу рећи о ретом посетиоцу тамнице него да је Он радост, и да иде радост, и да је до)ла радост1 3 те )то је то и"реао ангел Бо!ји, оо $ега се обре $но"во војске неесне, која !ва*а"е Бо%а. Само је оспод Бог савр)енији у расоти од ангела. Само је Његов глас сла*и и !ивотворнији од гласа ангелсога. 6елии 3саија је слу)ао тај преумилни глас ангелси ад се певало% свја, свја, свја је (ос#од над војска$а, #уна је сва зе$*а славе Hе%ове 73с. ?, E;. највећи тајновидац Новога "авета, Свети 4ован јеван*елист, пи)е о свом ви*е$у ангела% и виде!, и чу! %лас ан%ела $но%и! око #ресола.. и е"е рој 5и!ов !и*аде !и*ада 7Отров. K, 88;. Cава се величанствена слава небесна отрила и простоду)ним пастирима витлејемсим. До тада су ту славу могли видети само и"абрани појединци, и ово је први случај, оји Свето /исмо саоп)тава, да једна цела група смртних (уди на јави види и чује бесмртну војсу ангелсу. Cо је "на, да је са доласом >риста на "ем(у небо )иром отворено "а све (уде, оји с чистим срцем !еле небо. Но ово јав(а$е ангела донесе и другу новост, дотле непо"нату (удима и несаоп)тену у Светом писму. Cо је нова песма, оју ангели певају. 6елии 3саија је чуо где ангели певају% свја, свја, свја (ос#од+ Cо је песма ис(учиво хвале Бога. Но сада ангели пред пастирима певају једну нову песму, оја би се могла на"вати% програмном химном спасе$а. Cа нова песма гласи% :лава на висини Бо%у, $ир на зе$*и, $е)у *уди$а дора во*а6 ад (уди на првом месту и радосна срца славе Бога на висини 7а не неавога (удсог бога на "ем(и у ни"ини;, онда је последица тога мир на "ем(и, а последица обојега & добра во(а ме*у $има. оспод 3сус и до)ао је на "ем(у, да би сва "ем(а у"дигла славу Богу на висини, те би се тао установио мир на "ем(и и добра во(а ме*у (удима. Ја са$ (ос#од Бо%, који вори$ $ир 73с. GK, I;. До је праотац -дам непрестано, срцем и устима певао славу Богу и"над себе, дотле је "ем(а $еговог бића била у миру, тј. $егово тело нису распи$але ниаве !е(е ни страсти, но било је савр)ено у хармонији са ду)ом и духом# и дотле је он био испу$ен добром во(ом, тј. (убав(у ао према своме Cворцу тао и према свима створе$има Бо!јим оо себе. ада је учинио грех, стегнуло се срце $егово од страха, "амула су уста $егова од у!аса, немир
је испунио све биће $егово, и "ла во(а у"расла је у $ему бр"о ао сан, "ла во(а и према Богу, и према !ени својој, и према свима бићима у 2ају, и према самоме себи. Он се тада осетио наг и почео се рити од лица Бо!јега. & Од -дамова греха па све до >риста само су поједини праведници ао% -ве(, Dнох, Ној, -врам, 3са, 4аов и други, умели и могли славити Бога на висини, имати мир у "ем(и тела свога и добру во(у према (удима. Остали (уди су били вечито поде(ени у слав(е$у ра"них богова у ни"ини, на "ем(и, у слав(е$у ра"них 'анта"ија или идола, или самих себе, обоготворених. 3 настао је бој и сва*а ме*у (удима, оје бо!анство треба славити1 Од неслав(е$а истинитога Бога, и слав(е$а ла!них, и"ми)(ених богова, до)ао је немир на "ем(у, на сву "ем(у, а од обојега опет "ла во(а ме*у (удима, оја је од !ивота (удсог створила вавилонсу помет$у и палени ога$. /ри Новом Ствара$у треба успоставити оно троје, )то је -дама чинило срећним у 2ају. 5ато при ро*е$у Новога -дама, оспода 3суса, ангелса војса пева програмну химну спасе$а% :лава на висини Бо%у, $ир на зе$*и, $е)у *уди$а дора во*а6 5ато сви апостоли у посланицама својим одају славу и хвалу Богу на висини, а апостол /авле у"виује% 9н је $ир на" 7D'. 9, 8G;. Сви светите(и Бо!ји па, од почета, уче нас, да се добра дела не цене оличином дарова него добром во(ом. A4ер "а Бога нема богатије !ртве од добре во(еB, вели свети ригорије Двојеслов 7Бес, на Dванг., $. O, Бес U;. /осле овога дога*аја, јединственог у историји (удсој и достојног само оспода Спасите(а, ангели се сри)е од очију (удсих, и остави)е пастире у радосном чу*е$у. Cајде$о до Bилеје$а, рео)е пастири један другом, да види$о о "о се а$о до%одило "о на$ каза (ос#од. 5а)то не а!у ангел него оспод1 5ато )то се ангел Бо!ји појавио у тавој величини, сјају и расоти, да ум (удси ниад не би могао "амислити ни самога оспода Сведр!ите(а ни у већој величини, ни у сјајнијем сјају, нити у раснијој расоти. - осим тога у Светом писму се че)ће ангел Бо!ји на"ива осподом. Cо дола"и отуда )то су прави 3"раи(ци били строги у вери у 4единога Бога, те све )то су са"навали прео ангела сматрали су да дола"и од самога Бога. 0а види$о о "о се а$о до%одило. /астири не веле% да видимо да ли се тамо то догодило. Они немају ни најма$е сум$е, да се морало догодити то )то им је оспод у тавој слави отрио. Њихова проста срца уоп)те мало "нају "а сум$у. Сум$а се гне"ди најви)е у срца нечиста од греха и страсти. до)о"е рзо, и на)о"е арију и Јоси/а и дее %де лежи у јасла$а. Мо!ете "амислити, ао су бр"о морали јурити пастири у" у"брдицу а 6итлејему+ 2адост их 4е била орилатила. 3 они су усоро већ били у дру)тву свете 'амилије. 0 пе)тери где су они "атварали своја стада на)ао је себи она Онај, оме је сва васиона тесна# у јаслима где су они полагали храну својим овцама ле!ао је повијен Небесни >леб 76итлејем или & по јеврејси & IJKLJMJN "начи до$ !леа. Cајанствени смисао тога на"ива обелода$ен је ро*е$ем оспода 3суса, Небеснога >леба, у томе месту, оји !ивотом храни све )то !иви. Огри"ине сламе, оје су остале од оваца, слу!иле су "а посте(у Ономе, оји од створе$а првога света седео на пламеним херувимима. 4еван*елист вели% на*о)е арију и 4оси'а. Обично се уве поми$е прво отац па маја, и дан данас тао, а тим пре у то време, ада се !ена сматрала ао споредно биће у" човеа. Ме*утим јеван*елист поми$е прво Марију, прео обичаја свију времена. Cо јеван*елист чини намерно, да би истаао Богоматер ао јединог родите(а Спасите(ева на "ем(и. 4ер 4оси' није му! Маријин него само помоћни $ен и "а)титни. кад виде"е каза"е све "о и$ је казано зао дее. сви који чу"е диви"е се о$е "о и$ каза"е #асири. 3мали су пастири ваистину )та и причати. Њихове су очи виделе, )то мало оје смртне очи на "ем(и виде, и $ихове су у)и чуле, )то мало оје смртне у)и чују. 3 сви оји чу)е диви)е се. Cо се не односи, "начи само на Марију и 4оси'а, иначе се не би рело & сви,
него и на јо) нее друге у оолини пе)тере, у 6ителејему, ојима по /ромислу Бо!јем пастири отри)е ову пречудну тајну небесну. - о пресветој Марији јеван*елист Hуа а!е% арија чува"е све речи ове и сла%а"е и! у срцу сво$е. 4еван*елист је неи"мерно па!(ив према благодатној Деви. Он уве прати срце $ено и мери утисе на то најне!није срце, венчано једино са Духом Бо!јим. Она слу)а)е све речи, оје небо и "ем(а говораху о Сину $еном, и слага)е их у срце своје. Доћи ће време, ада ће она отворити уста своја и и"нети благо и" срови)та срца свога и иса"ати све тајне, од ојих ће се поучити и јеван*елисти и апостоли. Доћи ће време, ада ће она бити апостол апостолима и јеван*елист јеван*елистима. Cо ће бити после прослав(е$а Сина Њеног. ада /рвенац сломи гроб и васрсне, тада ће се апостоли "апитати ме*у собом јо) једанпут% о је Он1 ога ће питати о томе1 Њу, једино Њу на "ем(и. 3 она ће им тада иса"ати све у срцу сачуване речи, ао речи архангела у На"арету тао и речи пастира у 6итлејему, тао и многе, многе друге речи и тајне, оје је само она могла до"нати и" најбли!ег додира са 0чите(ем апостола. 3 тао оспод 3сус роди се не у 2иму и у ћесарсом двору, да буде господар света помоћу силе и ору!ја, него мећу пастирима, да тиме о"начи главни аратер миро(убиве слу!бе Своје у свету. ао )то пастир милује и негује овце своје, тао ће Он да милује и негује све (уде. 3 ао )то пастир брине о једној болесној или и"губ(еној овци ви)е него о деведесет и девет "дравих и неи"губ(ених оваца, тао ће и Он да брине ви)е о гре)ницима него о праведницима, т. V. ви)е о (удима него о ангелима. 3 ао )то пастир "на свау овцу своју, и сваа овца по"наје пастира свога, тао ће бити и са Њим, -рхипастиром, и Његовим словесним, човечјим стадом. 3 ао )то пастири добро стра!аре над својим стадом ноћу ада цео свет бе"бри!но спава, тао ће Он, /астир Најбо(и, да проводи многе и многе ноћи, пуне у!аса и ису)е$а, стра!арећи над (удсим стадом и молећи се "а $ у смиреној послу)ности Оцу Свом небесном. Сваи дога*ај у Његовом !ивоту читаво је једно 4еван*е(е. 3 онда, ада се те родио и ада јо) није могао ни отворити уста своја да а!е једну реч, Он је самим начином, местом и средином Свога ро*е$а дао човечанству читаво једно 4еван*е(е. Он се није могао родити у царсом двору, јер $егов "адата и није, да буде цар "ема(си и да влада "ем(ом. Његово царство није од овога света, тмурнога ао обла и прола"нога ао сан. Он се није могао родити ао син цара "ема(сога, јер $егов метод није могао бити мач и ога$, и уа" и сила, него благо лече$е болесних и лагано враћа$е на пут "драв(а. Дога*аји Његова !ивота не противрече науци Његовој, него обратно% они потвр*ују речи Његове. Његов !ивот са Његовим речима сачи$ава Његову науу, Његово спасоносно 4еван*е(е. Све је тао премудро )то се "било с Њим при Његовом доласу у овај свет, да је"и (удси не мо!е иса"ати. 5ато смирено и послу)но полонимо се Бо!јој /ремудрости, оја не само "адово(ава на) (удси ум него и испу$ава срце на)е радо)ћу, па испу$ени радо)ћу поновимо ангелсу песму% слава на висини Богу, мир на "ем(и, и ме*у (удима добра во(а+ Слава Сину 4единородноме, на небу и на "ем(и, на херувимсом престолу на небу и у витлејемсој слами на "ем(и, "аједно са Оцем и Духом Светим, Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. РОЖДЕСТВО" III Јеванђеље о и%(о)ни& *ве*+ари&а
аеј 9, 1 & 12. Зач. 3. Hа)е је смртноме човеу испитати дубину мора и висину "ве"данога неба него ли дубину и висину бо!ансе мудрости у домостројству човечјег спасе$а. 5ато је много ви)е синова (удсих, оји се одају испитива$у онога него овога. 6и)е је оних, оји испиту4у очима него
духом. 3"гледа, само и"гледа )ире оно по(е, оје очи испитују# у ствари је несрав$ено и )ире и Ду!е и дуб(е оно )то дух испитује, јер ду! све ис#иује, и дуине Божје 7O ор. 9, 8L;. Дубина бо!ансе мудрости није се поа"ала ни дуб(а ни ви)а у почету старога света, него )то се она поа"ала у почету новога света, почетога са ро*е$ем оспода 3суса >риста. 0"мите само, у"мите "а пример те неиса"ане мудрости бо!ансе опис ро*е$а оспода на)ега од стране два света јеван*елиста% Hуе и Матеја. 0оп)те речено% сва четири јеван*елиста, мада сваи од $их представ(а једну дивну целину, допу$ују се ипа ао )то "ве"да допу$ује "ве"ду, ао )то лето допу$ује пролеће, и "има јесен. 3 ао )то се 3сто не мо!е "амислити бе" 5апада, нити Север бе" 4уга, тао се ни један јеван*елист не мо!е "амислити бе" другога, ни два бе" трећега, нити три бе" четвртога. 3 јо) ао )то четири стране света, сваа на свој начин, отривају славу и величину !ивога и Cројединога Бога, тао и четири јеван*елиста, сваи на свој начин, отривају славу и величину >риста Спасите(а. 4едни (уди сходно своме темпераменту & а броји се четири главна (удса темперамента & једни (уди нала"е ви)е споојства и "драв(а своме телесном !ивоту на 3стоу, други на 5ападу, трећи на Северу, четврти на 4угу. 5а онога о не нала"и на четири стране света ни споојства ни "драв(а своме телу, обично се а!е, да му није рив свет, но он сам себи. 3сто тао једни (уди, према своме духовном устројству и располо!е$у, нала"е ви)е одмора и леа ду)и својој у јеван*елиста Матеја, други у Мара, трећи у Hуе, четврти у 4ована. Онај па о не нала"и одмора и леа ду)и својој ни у једног јеван*елиста, томе нису риви јеван*елисти, но он сам себи. 3 слободно се мо!е рећи% томе уоп)те нема леа. /ремудар је и премилостив Створите( (уди. Он по"наје ра"нолиости и слабости на)е (удсе природе, па нам је "ато и пру!ио на услугу четири јеван*е(а, да би сваоме од нас дао могућности, да сва, сходно својој духовној природи, усвоји једно јеван*е(е бр!е и ла)е него остала три, али тао, да му то прво усвојено јеван*е(е постане ао во* и (уч "а остала три. Но да би јасније блеснула мудрост бо!анса, поа"ана у слопу и распореду јеван*елсе науе, "адр!имо се данас на опису једног истог дога*аја од двојице јеван*елиста, Hуе и Матеја & на $ихову опису ро*е$а оспода 3суса. /ре свега обојица јеван*елиста при овоме опису имали су један и исти богонадахнути "адата, наиме% да у лицу оспода 3суса поа!у вернима јасно две, допу$ујући се, битне особине, оје су негда расиле на)ег праоца -дама у 2ају, а оје је он обе и"губио са приче)ћем сатансим грехом. 3 мада те две битне особине и"гледају противполо!не, оне се дивно допу$ују ао светлост сунчана )то сија одо"го и по(со цвеће )то расте одо"до. 4една је особина% царствена слобода, а друга% синовса послу)ност. 4една услов(ава другу, једна другу чини бе"граничном, једна другу мо!е ограничити, једна другу мо!е уни)тити. 2а*ају се обе ао бли"анци, ао бли"анци обе нера"двојно !иве, и ао бли"анци могу нера"двојно и да умру. Бе"гранична послу)ност иде са бе"граничном слободом, ограничена послу)ност са ограниченом слободом, а непослу)ност па са неслободом. Оба ова света јеван*елиста те!е, да (удима јасно представе с једне стране царствену слободу Богочовеа, а с друге стране Његову синовсу смиренопослу)ност. Но Hуа говори о ћесару римсом -вгусту и о пастирима витлејемсим, до Матеј не споми$е ниога од $их. С друге стране, Матеј говори о 3роду, цару јудејсом, и источним "ве"дарима, до Hуа не споми$е ниога од $их. Mта ово "начи1 Не "начи ли ово ма$а и несавр)енство1 Не, него пуноћу два и"вора, оји се у"ајамно допу$авају и препу$авају. -ли, питаће се нео, "ар се не би
они исто тао допу$авали, да је Hуа поменуо ћесара римсог у ве"и са "ве"дарима источним, а Матеј цара 3рода у ве"и са пастирима витлејемсим1 На први мах мо!е се учинити, да би се ова два јеван*елиста и у том случају исто тао допу$авали, и да описи $ихови не би и"губили ни)та од своје спо(а)$е лепоте нити од унутра)$е садр!ине. 5ар не би пастири вителејемси могли исто тао ао и "ве"дари источни доставити цару 3роду и старе)инама јерусалимсим, да се родио Нови @ар у свету1 3 у овоме случају, ао и у ономе, 3род би несум$иво и"вр)ио онај стра)ни "лочин над многобројним младенцима у 6итлејему и оолини. 3сто тао% "ар не би било исто тао мудро, да је ћесар -вгуст споменут у ве"и са источним "ве"дарима место са витлејемсим пастирима1 4ер ао )то прости пастири нису могли имати ниава утицаја на ћесара, тао не би могли имати ниава утицаја на $ ни источни "ве"дари, оји су се и"ненадно у 6итлејему појавили и убр"о и)че"ли, слично $иховој "ве"ди води(и1 Но све је ово само (удсо мудрова$е по вар(ивом и немоћном телесном ра"уму. Ме*утим, по дубоом и тајанственом смислу ова два јеван*елса описа ро*е$а Спасите(ева само је онао ра"умно и добро, ао су све личности од двојице јеван*елиста распоре*ене, само онао и ниао дручије. Qесар -вгуст требао је да буде споменут у истом оном јеван*е(у, и у истој глави онога јеван*е(а, где су споменути и пастири витлејемси, а 3род опет у истом оном јеван*е(у, и у истој глави онога јеван*е(а, где су споменути и "ве"дари источни. 5а)то1 5ато да би се )то јаче истале противности ме*у (удима, "а и против >риста, "а и против праве бо!ансе мудрости. Свети апостол /авле вели% "о је лудо #ред свео$ оно изара Бо% да #осра$и #ре$удреE а "о је слао #ред свео$ оно изара Бо% да #осра$и јако 7O ?ор. 1, 2O. Нио јачи у очима света није био у то време од ћесара -вгуста, и нио слабији, сирома)нији и не"натнији од пастира, и то јо) пастира у далеом и не"натном 6итлејему. оспод 3сус роди се ме* овим слабим, сирома)ним и не"натним у очима света, $има се прво отри и $их прво Својом славом прослави. 6елемоћни ћесар -вгуст па умре у (удсој немоћи, остав)и до смрти у мрау не"на$а и самообмана. С друге стране нио се мудрији у свету није правио од народа, ојим је владао цар 3род. 4евреји су пре"ирали све остале народе ао ни!е и глуп(е од себе. лавари и $и!евници јеврејси сматрали су, да само они поседују истину и да једино они др!е (учеве од неба. Но ад се небо )иром отворило и >ристос оспод си)ао на "ем(у, да дигне (уде небу, они оста)е слепи и не виде)е ни)та, до пре"рени од $их не"набо)ци навали)е "а >ристом на отворене двери неба. Отуда и чудан дога*ај, да 3род, чув)и "а новоро*еног @ара над царевима, по!ури да а убије, а $егови уобра!ени доглавници и горди мудраци јерусалимси не сматраху потребним ни да два сата пе)аче до 6итлејема и виде онога, ога су четрдесет поо(е$а од -врама чеала да до*е, до, ме*утим, "ве"дари са 3стоа, и" мрачних не"набо!ачих "ема(а, месецима путоваху, да би се полонили @ару >ристу. Да се тао испуни јасно пророчанство велиог 3саије% #оражи"е $е који не #иа!у за $е, на)о"е $е који $е не ража!у 7тј. не"набо)ци;, реко! народу који се не зове $оји$ и$ено$' ево $е, ево $е. Bаздан #ружа! руке своје народу не#окорну 7тј. 4удејима;, који иде за своји$ $исли$а #уе$ недори$ 73с. ?K, 8SE;. 2имси ћесар с једне стране и витлејемси пастири с друге стране представ(ају противности у "ема(сој моћи, богатству и величини. 3род са јерусалимсим $и!евницима с једне стране и "ве"дари источни с друге стране представ(ају противности у поседова$у праве истине, или у по"на$у правога Бога. осподу је било угодно, да и"абере бедне и не"набо!не, те да ро" $их посрами велие и горде. 4ер, пре него је $их оспод посрамио, они су посрамили оспода својом гордо)ћу и непослу)но)ћу. Највећи непријате(и Бо!ји & а ро" то и највећи непријате(и своји сопствени & јесу они, оји су погор*ени или својим "ема(сим богатством, или силом, или учено)ћу. ордост велиа)а и гордост уче$аа ствара непроходни брег и"ме*у (уди и Бога# највеће непријате(ство према Богу. Но Бог нема нити мо!е имати непријате(а. оји Њему, Богу, могу )одити. Бити непријате( Богу не "начи ни)та друго него бити непријате( самом себи. 3"брисати Бога и" свога !ивота не "начи ни)та друго него и"брисати самога себе и" $иге !ивих. 3 горди власници овога света и горди научници, оји мисле да су
и"брисали Бога и" свога !ивота и и" света, уствари и"брисали су само себе и" $иге !ивих. 3 то $ихово уобра!е$е, да су они тобо! и"брисали !ивога Бога и" света, равно је уобра!е$у бе"умниа, оји би "а!мурио и винуо, да је он и"брисао јаро сунце са "ве"даног неба. & орди богата)и и горди уче$аци представ(ају, срећом, ипа ма$ину у човечанству, јер је ви)е сирома)них у свету него богатих, и ви)е ни)тих духом него горде(иво учених. Мо!е се "ато рећи, да су горди богата)и римси и горди мудраци јерусалимси представ(али ма$ину, до су сирома)ни пастири витлејемси и !удни истине "ве"дари источни представ(али већину човечанства пред 2о*еним >ристом. Ово су ни"и ду!о$ најбо(и регрути "а царство >ристово, а оно су они ојима је те!е ући у ово царство него амили проћи ро" иглене у)и. о су ти тајанствени "ве"дари са 3стоа1 3 ао то да ба) они до*у и полоне се 2о*еноме 3сусу1 Нама је те)о тачно рећи, и" оје су источне "ем(е они до)ли у 4ерусалим, да ли и" /ерсије или Dгипта, да ли и" 6авилона или далее 3ндије, да ли су се па они, ао )то једно расно преда$е тврди, ренули и" неолио тих источних "ема(а посебице, па се на путу срели и "аједно стигли на поло$е$е Месији1 Но од споредне је ва!ности, и" оје су ба) источне "ем(е они до)ли# од главне је ва!ности па то, )то они дола"е у име целог "ве"дополоног 3стоа, да се полоне најсјајнијој 5ве"ди на небу историје (удсе. Cо и хоће јеван*елист да нам а!е & они су до)ли од 3стоа и у име 3стоа, а не у име једне источне "ем(е или једног источног народа, на поло$е$е Новоро*еноме. 5аборавив)и јединога, !ивога и свемоћнога Бога, 3сто је временом пао потпуно под власт створене природе, а по)то су "ве"де најмоћнија тела у створеној природи, то ће рећи & под власт "ве"да. Најпре су источни народи веровали, да су "ве"де !ива и моћна бића, оја управ(ају тоом свих ствари на "ем(и, па и (удсим !ивотом. Cа бића источ$аци су обоготворили, и ра"врстали их у добра и "ла. Cо су били добри и "ли богови, оји својим ог$еним очима греју или пале, пома!у !ивот или убијају !ивот. Pуди су приносили !ртве подједнао и добрим и "лим боговима, ча и (удсе !ртве, да би само придобили пријате(ство добрих, а отлонили непријате(ство "лих. Научени (уди 3стоа, да би се спасли од те грубе вере народне, почели су проучавати "ве"де и $ихов утицај на !ивот (уди. Они су први и створили науу о "ве"дама, на"вану -стрологија. Но та науа није донела слободу (удима, него је отрила јо) веће ропство и већи у!ас. 5ве"дари источни, наиме, прона)ли су, да "ве"де, истина, нису богови, ао )то је народ веровао, али да је $ихов господарси утицај на сва !ива бића на "ем(и тао силан и тао математичи тачан, да ниједно !иво биће не мо!е се ни "а једну длау у простору нити "а један сеунд у времену ослободити тога неумитног и слепог тиранства "ве"да. ао да нису "ве"де створене ради човеа, но чове ради "ве"да+ Од "ве"да "ависи човеово ро*е$е, човеов !ивот, срећа или несрећа, аратер и напреда, сви дога*аји у !ивоту, па и сама смрт+ =ове је тао апсолутни и немоћни роб "ве"да, један сан, у ојима "ве"де јо) једном пре!ив(ују своју јаву. Cа AнауаB је прои"вела или оправдала и нахранила све врсте оулти"ма, магије, врачарства, гатарства, талмиства, баја$а, чини и свега осталога, )то се у >ри)ћанству на"вало једним именом & пра"новерица. Cо је био тамни и "агу)(иви обла, оји се распростро са 3стоа и на 5апад, и својом смртном те!ином био притиснуо цео род човечји. 3 тао "ве"дари научници нису ослободили (удсу савест, него је јо) ви)е и јаче "аробили, створив)и један гво"дени систем 'атали"ма, у оме чове губи дах од у!аса осам(ености, остав(ености беспомоћности. Но у дну (удсе ду)е, напу$ене тим астроло)им мраом, милост Бо!ја није дала да се угаси једна малена исра (удсе бар слут$е ао не вере, да је чове ипа слободно биће, да је "а слободу створен и да ходи у сусрет слободи. 3" те слут$е ра"горевала се че!$а "а слободом упрос целог "ве"даног отла над човечанством, а и" те че!$е ра*ала се нада, да ће се појавити једна човео(убива "ве"да, оја ће (уде и"вести и" тамнице света, ура)ене "ве"дама, и увести у царство слободе, да би тао (уди били мртви стихијама света, а !иви и слободни у Богу 7олос. 9, 9L;. 3 та !е(ена "ве"да појавила се једне ноћи над бри!ним главама учених "ве"дара#
она их је мамила на неи непо"нати пут, и они су бр"о оставили све и по)ли "а $ом. ао да су у" пут ра"говарали са том тајанственом "ве"дом и од $е са"нали много )то &)та+ ао да су од $е саме са"нали, да она није та "ве"да ослободи(а, но само "ве"да води(а а једном новоро*еном @ару, оји и јесте прави Ослободите( (уди# да се тај @ар "ове @ар јудејси# да је ро*ен у 4удеји, ао и да треба да Му понесу на дар три ствари% "лато, тамјан и и"мирну+ Мудро су мислили Свети Оци, ао да та путеводна "ве"да, оја је водила "ве"даре са 3стоа у 6итлејем, није ни била "ве"да ао друге "ве"де, но неа духовна сила у виду "ве"де. 4ер ад се оспод могао јавити пастиру Мојсеју у пламену упине, и -враму у три младића лица, и пророу 3лији у вихору и гласу, "а)то се оспод, или Његов ангел, не би могао јавити "ве"дарима у виду "ве"де1 /о својој милости Он снисходи (удима и јав(а им се у оном облиу, у оме а (уди најви)е очеују. ао "ве"да Он се јавио "ве"дарима, оји су га у "ве"дама и тра!или. Но ао "ве"да није се хтео јавити 3"раи(цима, оји а нису ни тра!или у "ве"дама. 5ато се "ве"да, оја је сијала "ве"дарима на путу ро" цео 3сто, и срила над 4ерусалимом. 4ерусалиму се Бог отривао дручије, и није потребно било, да му се отрива у облиу "ве"де 7Да би 4удејци ради свога стида примили вест о ро*е$у >риста од не"набо!аца "ато се појав(ује "ве"да & на 3стоуB, Јерони$' ;и$. аеја. До)ав)и у 4ерусалим "ве"дари су објаснили 3роду и $еговим доглавницима појаву чудновате "ве"де и $ено уа"а$е, да се родио неи нови @ар јудејси. Место да се обрадује 3род, место да се обрадују не!еви и мудраци и"раи(си, и место да сав 4ерусалим "алица од радости, јер се $има даје да виде оно "о су $но%и #ророци и цареви желели видеи и не виде"е 7Hуа 8L, 9G; & место да се обрадују & с$уи се род и сав Јерусали$ с 5и$ 72ади чега до*о)е "ве"дари у 4ерусалим1 На осуду 4евреја. Aад "ве"дари будући идолополоници поверова)е 7у >риста;, аав ће одговор моћи 4удејци дати1B ;ео/илак' ;. аеја. 5а)то се смути)е они, оји о Њему говораху сваи дан, и сваи дан прино)аху Богу молбе "а Његов дола"а1 5а)то се упла)и)е од доласа Онога, ога су преци $ихови чеали хи(аде година1 Смути их грех $ихов, упла)и их "лочинача ду)а $ихова. 0 Месији праведни је очеивао пријате(а, а гре)ни судију. 5алеп(ени "а "ем(у и умом и телом, 3род и $и!евници упла)и)е се, да их нови цар не примора, да се одлепе од "ем(е. 3род и не!еви народни упла)и)е се, да их нови цар не улони са $ихових поло!аја ао недостојне и не у"ме друге сарадние и помоћние, а $и!евници се упла)и)е, да Он не обори све $ихово "на$е и не натера их да под старост уче не)то ново. AНа)то нам Он, могли су они мислити, нама је добро и бе" Њега. Неа се Он јави другом поо(е$у после нас, а не нама. 3ма времена. 0"буниће нас, натераће нас на многе нове послове, и"обличиће на)е "лочине, са"наће на)е сплете, отриће на)е ни)тавило, отераће нас с на)их поло!аја, а довести нове (уде, своје (уде. Оставиће нас гладне, сасвим гладне, бе" хлеба и бе" власти# у"еће народ у своје руе, а нас одгурнути, па вероватно и "атворити, судити и погубитиB. Све оно )то би и сада осетили и помислили "лочинци, ад би се рело% ево >риста дола"и+ осетили су и помислили и јерусалимси "лочинци, под апом мудрости и са )тапом власти у руама. Но нио се није тао препао ао 3род. Сав у страху он са"ива све)тение и $и!евние народне, да му а!у јасно ао је писано% где треба да се роди >ристос1 Он није био 4еврејин него странац, 3думејац, те је могао и не "нати пророчанства о доласу Месије. 5ара!ене страхом свога господара слуге бр"о преврну)е $иге пророче и одговори)е% у 6итлејему 4удејсом+ 3 нарочито нагласи)е у 4удејсом, а не у неом другом 6итлејему, и" два ра"лога, прво, јер је постојао јо) 4едан 6итлејем у "ем(и 5авулоновој 73суса Нав. 8F, 8K;, а друго, јер Месија се очеивао само од олена 4удина, од ога је и цар Давид. 3 сам проро то нагла)ује% и и Bилеје$е, зе$*о Јудина, ни #о че$ ниси нај$а5и $е)у кнежеви$а Јудини$, јер &е из ее иза&и Bожд, који &е #аси народ $ој зраи*а 7Михеј, K, 9., сравн. 4ов. I, G9;. - да ће и" 4удина олена доћи тај 6о!д, то је прореао јо) праотац 4аов у Мисиру, ад је пред смрт своју благоси(ао синове и видовито предса"ивао будућност $ихова потомства. Ставив своје руе на
главу 4удину 4аов је реао% #алица владалачка не &е се одвојии од Јуде, нии од но%у 5е%ови! онај који #осав*а закон, и ко$е &е се #окораваи народи 7/ост. GF, 8L;. 4о) је проро Михеј провидео, да ће >ристос #аси, или !рании, народ свој 3"раи(а. Cо "начи, да Он неће бити ао други цареви и не!еви, оји "нају само да владају над народима, него да ће бити храните( народа ао родите( своје деце. 0 време ада се оспод јавио у свету, свет је уистину био гладан и !едан духовне хране. Да је свет таав био, то најбо(е поа"ују два 'ата при ро*е$у Спасите(еву# прво тај 'ат, )то "ве"дари и" далеих "ема(а поду"имају дале и опасан пут, да би смо до)ли до Онога, ога сматраху богата)ем духовне хране# и друго тај 'ат, )то једини мудраци у тада)$ем свету, оји су "нали "а јединога и !ивога Бога, наиме јерусалимси мудраци, били су већ толио и"гладнели, да нису ви)е ни осећали глад, ао обамрли. 4ер да су могли јо) и најма$е осетити глади, они би појурили са "ве"дарима у 6итлејем, да виде @ара јудејсога, @ара и Месију свога. 4ер и човеу, насићеном духовном храном, уве се отвара !е(а "а јо) ви)е духовне хране. Cаво је својство правог духовног човеа, и праве духовне хране. Ме*утим мудраци јерусалимси остали су ао паралисани на глас о Месији, и хранили су се само гневом на Њега и страхом "а себе. 3"ве)тај мудраца јерусалимсих двојао је морао прогневити нечовечног 3рода. 4едно "бог тога )то пророчанство не остав(а ниаве сум$е, да се нови @ар има родити у царству $еговом, 3родовом, то јест у 4удеји, и то у непосредној оолини престонице. Друго "бог тога )то пророчанство уа"ује и на аратер новога @ара% он ће #аси народ Свој, то јест он ће бити прави пастир народу, оји ће се старати, да нахрани гладни народ Свој. 3 ова друга тача пророчанства погодила је 3рода немило исто ао и она прва. Нови @ар ће, "начи, бити бо(и од 3рода# Он ће се бринути о народу# Он ће хранити и бранити народ, ао )то пастир храни и брани стадо своје. 5ато ће Он бити милији народу од 3рода, оји је тиранин и ву у човечјој о!и. Оваав аратер новога @ара, дале, угро!ава царствова$е 3рода и $еговог потомства исто тао јао, ао и ро*е$е истога пред вратима престонице. Страх је бр"о створио у глави 3родовој и план самоодбране. Cај план је био рволочан у овоме случају ао и у свима другим ранијим случајевима, ада се ма о усудио угро"ити 3родов престо. 5ато 3род при"ива "ве"даре себи ајно, и почи$е да их тобо! испитује потано о појави тајанствене "ве"де. Но то $ему није главно. Он је већ потпуно поверовао да се $егов тамац у свету родио, поверовао је олио "бог јасних пророчанстава толио, и јо) ви)е, "бог појаве "ве"де и доласа "ве"дара. 4ер ао је 3род уоп)те имао ма аву веру, та је вера сваојао била астроло)ог и гатарсог аратера, слично вери свих владајућих ругова у римсоме царству тога времена. лавно је "а 3рода оно, са чиме он "авр)ује свој ра"говор са "ве"дарима и "бог чега их је и при"вао себи ајно, наиме да им да поруу% идие и рас#иаје доро за дее, #а кад %а на)ее, јавие $и, да и ја иде$ да $у се #оклони$. Он хоће да од "ве"дара направи себи )пијуне, а потом и саучесние у свом "лочину, оји је он већ био у себи смислио. Своје у"ви)ене госте, оје је !е* "а истином и слободом поренула, да оставе своје домове и све "ема(се угодности и да се и"ло!е далеом и опасном путу, рвави поглавар и"абраног народа, 3род, хоће да увуче у своје сплете у припрема$у страховитог "лочина ради своје урјаче сигурности у својој ја"бини+ аав палени понор, и аав гро"ни плод на -дамовој $иви греха+ /ровидев)и овавога не"а у народу и"раи(сом и $егов сми)(ани "лочин, на многа столећа раније, проро 4е"еи( грми на 3рода% а и, нечиси езожниче, кнеже зраи*ев, ко$е до)е дан кад уде крај езако5у, & овако вели (ос#од, (ос#од' с$акни у дијаде$у и скини у круну, не&е је ии, јер &у ниско%а узвисии а високо%а &у #онизии. Уни"и&у, уни"и&у, уни"и&у, и не&е је ии, докле не до)е онај ко$е #ри#ада и 5е$у &у је даи 74е"е. 98, EL&E9;. Оставив)и 3рода и властелинсу ру(у духовних и моралних просјаа оо $ега, "ве"дари са 3стоа, !едни истине, и"а*о)е и" 4ерусалима и по*о)е својим путем. Они су и)ли оним истим улицама, на ојима су богонадахнути пророци у старини прорицали дола"а тога @ара, оме они сада иду на поло$е$е. Они су ходили по гробовима оних ог$ених уста, оја су унапред
описала многе особине @ара над царевима. Но они нису "нали ни "а једну особину Његову# они нису читали јеврејсе пророе, али им је срце $ихово а"ивало, да све )то је добро нала"и се у новоме @ару. Они су при и"ласу морали проћи поред уле Давидове, на ојој је Давид у" хар'у опевао величанственог /отома свога. Они су нај"ад оставили град, оје је !иви оспод поа"ао бе"бројне "нае о >ристу & оставили су 4ерусалим и по)ли су "а јединим "наом, оји $има бе)е дао оспод, "а сјајном "ве"дом источном, оја их је сривена чеала пред апијама 4ерусалима. %ле, звезда коју виде"е на соку и)а"е #ред 5и$а. 2адости $ихове+ Они су сваао морали јахати на амилама, једно "бог да(ине пута, на оји су се ренули, а друго "бог пе)чаних пусти$а, оје су морали прећи, до су стигли у 4ерусалим, а оје се пе)е не приходе. Од 4ерусалима они су и)ли најпре једном у"брдицом, па су онда јахали прео једне амените висоравни, ро" $иве и масли$ае, огра*ене аменом, про)ли су поред гроба 2ахилина, и нај"ад стигли у 6итлејем. Њихове очи гледали су у "ве"ду, $ихово срце радовало се "ве"ди, $ихове мисли непрестано ру!иле су оо Новоро*енога. Но олиа радост, ада се "ве"да спусти над 6итлејемсу пећину и стаде+ 4еван*елист пи)е% орадова"е се вео$а радо"&у велико$. Са страхопо)това$ем и радо)ћу "ве"дари у*о)е унутра, виде"е ладенца с аријо$ $аеро$ Hе%ово$, #адо"е и #оклон"ие у се. Сваао су они морали видети Марију пре него )то су видели дете, али јеван*елист намерно истиче дете на прво место, а Марију на друго, до 4оси'а сасвим и не поми$е. 4еван*елист ре*а бо!ансу породицу по "начају, оји она има "а далее госте са 3стоа. 5а $их је најва!није да виде @ара, па онда Мају Његову, па те потом и остале. 4оси'а је ставило /рови*е$е поред Марије "бог 4евреја, а не "бог не"набо!аца. 5бог 4евреја 4оси' је требао да се на"ове му!ем Маријиним, да је тао "а)тити од пре"ре$а "аониа и суровости "аона "ема(сих# "а не"набо)це и" да(ине 4оси' ао и да не постоји. Cо хоће богомудри јеван*елист да а!е поменув)и 3суса и Марију, а и"оставив)и име 4оси'ово. /ремда је несум$иво, да су "ве"дари морали видети и 4ос и'а. Dадо"е и #оклони"е у се. Они, оји су падали пред "ве"дама и ла$али им се са страхом и у!асом, сада са велиом радо)ћу падају на "ем(у и ла$ају се !ивоме осподу, оји је дс)ао на "ем(у, да их ослободи робова$а "ве"дама и верова$а у слепу судбу. овори"е скрови"а своја и #ринесо"е у дарове' злао и а$јан и с$ирну. /ринесо)е Му три врсте дарова, да тиме о"наче, јо) и несвесно, свету и !ивотворну Cројицу# у чије име и дола"и младенац 3сус ме*у (уде и да јо) тиме о"наче тројау слу!бу оспода 3суса% царсу, све)теничу и пророчу. 4ер "лато представ(а царсо достојанство, тамјан све)теничо, а смирна пророчо или !ртвено. Новоро*ени Младенац биће, дале, цар царства бесмртнога, биће све)тени бе"гре)ни, и биће проро, оји ће, ао и већина пророа до Њега, бити "алан. 4асно је у целоме свету да "лато о"начава цара и царствова$е, јасно је и да тамјан о"начава молитвениа или све)тениа# и јасно је тао*е и" Светога /исма, да смирна о"начава бесмртност% гле, смирном је Ниодим у истини пома"ао мртво теле 3сусово 74ов. 8F, EF# сравни /сал. GK, :# Маро 8K# 9E;, а тело се пома"ивало. да се )то ду!е сачува од распад(ивости и труле!и, и бар "а нео време спасе од стра)ног смртног уни)те$а. Од >риста ће се "асијати свет ао од "лата, и испунити молитвом ао )то се храм испу$ава мирисом од тамјана, и "амирисаће сва васиона од Његове науе и Његовог тела ао од смирне. 3 јо) у" то сва та три дара представ(ају трајност и непромен(ивост% "лато остаје "лато, тамјан остаје тамјан, смирна остаје смирна# ниједно од $их временом не губи своје својство, но и после хи(аде година "лато сија, тамјан гори и смирна мири)е. Нису се могле наћи три ствари на "ем(и, оје би тао верно символи"овале мисију >ристову на "ем(и, нити оје би јасније и речитије иса"але трајност, да & вечитост, >ристовог дела на "ем(и и свију оних духовних и моралних вредности, оје је Он донео (удима с неба. Он је донео истину, Он је донео молитву, Он је донео бесмртност. ојом би се другом ствари на "ем(и бо(е представила истина него
"латом1 =ините )то хоћете са "латом, оно остаје сјајно. ојом би се другом ствари на "ем(и бо(е представила молитва него тамјаном1 ао )то се мирисни дим од тамјана )ири по храму, тао се молитва )ири по целој ду)и (удсој, и ао )то се дим ди!е у висину, тао се молитва ду)е (удсе ди!е Богу. 0а ис#рависја $олива $оја јако кадило #ред ооју. 3 друге ствари истина могу дати дим, али ниједан други дим не и"а"ива ду)у на молитву, осим дима од тамјана. 3 ојом би се другом ствари на "ем(и бо(е представила бесмртност него ли смирном1 ле, смртност прои"води смрад, бесмртност је постојани мирис. 3 тао су источни "ве"дари симболичи иса"али цело вероисповеда$е хри)ћансо, почев од Свете Cројице, па све до васрсе$а и бесмртности оспода 3суса и Његових следбениа. Отуда они нису само прости полоници но и пророци, пророци ао хри)ћансог вероисповеда$а тао и !ивота и дела >ристова. Све то нису они сами од себе могли "нати, по својој (удсој мудрости, него по Бо!јем надахнућу, оје их је и поренуло на путова$е у 6итлејем, дав)и им чудну "ве"ду "а путово*у. ада су "авр)или своје поло$е$е у 6итлејему, "ве"дари су сми)(али вратити се опет на 4ерусалим, па истим путем обратно својој постојбини. 3род их је нестрп(иво очеивао, и они су мислили, у наивности својој, поћи му и поделити радост своју са тим бе"радосним владаром. -ли
#ри$ив"и у сну за#овес да се не вра&ају к роду, дру%и$ #уе$ оидо"е у своју зе$*у 7A/ре него )то су они видели Младенца, "ве"да им поа"ује пут, а по)то су видели, ангел беседи с $има 7у сну; ао са већ посвећенимB, она! +в. Зи%аен' ;у$. аеја. Они су се били предали /рови*е$у, и /рови*е$е је управ(ало стопе $ихове. Они нису "нали срце 3родово и $егову "лу намеру, али све"најуће /рови*е$е објавило им је то у сну и наредило, да се не враћају истим путем, него да орену другим правцем а својој "ем(и. 7AНе)то велио напоми$у нам "ве"дари тиме )то се они враћају у своју домовину другим путем. На)а домовина јесте 2ај# по)то смо по"нали 3суса, нама се "абра$ује поврата у 2ај оним путем, ојим ми идемо. 4ер ми смо оти)ли и" своје домовине путем гордости, непослу)ности, пристра)ћа вид(ивом свету, у)а$а "абра$ених плодова# и "а поврата ну!но је ићи путем плача, послу)ности, пре"ре$а вид(ивога, и обу"да$а телесних !е(аB. (ри%орије 0војеслов' Беседе а Јеван)е*а, к5. O, ес. W;. Сваојао то саоп)те$е добили су они прео ангела Бо!јега, ао и праведни 4оси' у неолио махова. /ослу)ни Богу у свему, они су одмах ударили другим путем, "аоби)ли су 4ерусалим и, радосно славећи и хвалећи Бога и новоро*енога Спасите(а света, отпутовали су својима на дом, носећи им већи дар него )то су од свога дома понели @ару >ристу. 4ер сада су носили у срцима својим самога @ара >риста. Cо јест, на место остав(еног "лата, тамјана и смирне, они су носили пуно срце истине, молитве и бесмртног мириса >ристовога. 3 тао, у ратом ра"мау времена под ров пећине 6итлејемсе у)ли су на поло$е$е >ристу пастири и "ве"дари, најпростији и најученији (уди у свету. Да се тиме пру!и пример свима нама, ао простим тао и ученим, да сви ми подједнао потребујемо оспода >риста, и да сви са истим смире$ем и послу)ноћу треба да Му се ла$амо ао <ивотодавцу, и да а славимо ао свога Бога и Спаса, "аједно са Оцем и Духом Светим & Cројицу једнобитну и нера"делну, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. РОЖДЕСТВО" I, Јеванђеље о Све(ло%(и ! &и%ир%-о. (а&и
аеј, 2, 13-23E Зач. 4. (ле, (ос#од седе&и на олаку лаку до&и&е у исир, и заре"&е се од 5е%а идоли $исирски73с. 8F, 8;. Овао пророује велии 3саија дога*ај описан дана)$им јеван*е(ем. Cо је дога*ај бества оспода 3суса испред мача 3родова, бества осподара испред својих слугу, Невиности испред ра"врата, 4аога испред нејаих. ога треба ра"умети под тим олако$ лаки$, на оме се оспод носи у Мисир1 Богомају. Она је била лаа "бог нема$а греха, "бог нема$а пролетства, "бог расоте невиности, "бог оби(а Бо!је благодати. Cелесна & но ао бестелесна# обла & но обла лаи. Неад је Бог и)ао пред 3"раи(ем у суу од олака 73схода, 8E, 99; и"водећи Свој народ и" Мисира, а сада, ево, Бог ходи на олаку лаку у Мисир, бе!ећи испред мача тога истог народа. 5а)то бе!и <ивотодавац испред смртнога човеа1 Није ли се ствар могла бр!е и простије ре)ити1 Није ли могао Бог, господар !ивота и смрти, наредити ангелу да у"ме ду)у цара 3 рода место да наре*ује 4оси'у да бе!и испред 3рода ча у Dгипат1 Могао је свемоћни Бог и то учинити, но )та би тиме постигао1 5адово(ио би мо!да ви)е на) повр)ни (удси ра"ум, али ор$ио би премудри план на)ега спасе$а. ао би се 4еван*е(ем отрила у!асна и"опаченост (удсе природе од греха, и греха, и греха, ао ли па очитовала потреба (удсога спасе$а непосредним дејством Бога, да је Бог оне ноћи осујетио "ли уми)(ај 3родов смрћу1 ао би и најслеп(им слепцима духовним постала очигледна јама греховна, у оју је човечанство "апало уда(ив)и се од Бога устинога ао путово*е, да се није догодило, да сам Бог бе!и испред (уди1 Cе )то су први да(ни полоници, "ве"дари са 3стоа, отпутовали и" 6итлејема, %ле, ан%ел (ос#од5и јави се Јоси/у у сну и рече $у' усани уз$и дее и $аер 5е%ову #а ежи у +%и#а,
и уди она$о докле и не каже$, јер род &е ражии дее да %а уије. -нгели Бо!ји непрестано бдију и стра!аре оо бо!анственог Младенца, да Му се аво "ло не деси. Они, оји су а слу!или од поста$а света у бесмртном царству, слу!е а и сада у царству смртноме. Они су бесрајно удив(ени, ао се бесмртни господар !ивота усудио обући у смртно тело, оје је и"ло!ено хи(адама опасности, ао се @ар учинио слугом, зрак раа #рии$ 7Jилип. 9, I;. ле, и ангели дола"е ме*у (уде, и !иве бли"у (уди, но они су невид(иви и у на)ом смислу бестелесни. 7A6и)е него (уди стиди се ангела, ојих је ооло нас много, и уда(уј се од сваог срамног делаB, ил :инајски' исли в. 0ороо*уие. 3 ад се јаве (удима ао телесни, $ихова појава траје рато време, и $ихово појав(ено небесо тело није ао на)е "ема(со тело, оје се да ранити или убити. Ме*утим >ристос се родио у правом "ема(сом телу оје се да ранити и убити. 5ато и бе!и испред мача, да по"на), да је био прави чове а не при"ра, ао )то су мислили неи јеретици. Отуда бесрајно јав(а$е ангела, и отуда $ихово усрдно бде$е и стра!е$е над Њим ао нејаим Младенцем. род &е ражи#" дее да %а уије. -нгел говори у будућности. Cо "начи, 3род јо) није преду"ео ни)та стварно против !ивога Младенца. Но 3род непрестано носи у срцу страх од Младенца и у мислима намеру да а убије. Нио на "ем(и јо) не "на "а намеру 3родову. -ли Богу су (удсе помисли отворена $ига, оју Он лао и јасно чита. Само Бог једини "на, )та 3род уми)(а против 3суса. Он једини и мо!е отрити тајну, "а(учену у "лочиначом уму 3родовом. Он је и отрива прео Свога ангела 4оси'у, и 4оси' послу)но у"има дете и Мају и бе!и у Dгипат. Да се "буде )то је оспод реао прео пророа, оји говори% из +%и#а дозва! сина своје%а 7Осија, 88, 8;. Наравно, није се ово "било "ато )то је проро Осија ово прореао, него он је ово прореао "ато )то је видовитим духом видео ово да се "бива. 5ато сад јеван*елист а!е% да се зуде P он мисли исто ао и да а!е% и зи се. Но ао ни)та у Светом 4еван*е(у није случајно, тао није ни случајно ни то, )то се у $ему употреби овај начин говора или онај. Cао и ово није случајно. /рови*е$е хоће да да ва!ност Својим оми(еним ревните(има у Старом "авету, пророцима. /рови*е$е хоће нас да поучи, да Оно испу$ава речи својих угодниа, ао )то су ови испунили реч Бо!ју, во(у Бо!ју. ад су (уди послу)ни према Богу, и Бог је послу)ан према (удима. 3 нио од смртних не мо!е надма)ити Бога у послу)ном слу!е$у (удима, само ада (уди послу)но слу!е Богу. Оно )то су пророци унапред а"али о >ристу, то је сам Бог а"ао. Од Бо!ијег су они у"ели и свету дали. Но нису присвојили, нити су рели, да је $ихово оно )то су примили од Бога. 5ато верним својим слугама Бог пола$а по"ајмицу. 3 "ато их Бог сада прослав(а тиме, )то надах$ава јеван*елиста, да би написао% да се зуде оно )то је проро реао. 3 тао обично пи)у апостоли и јеван*елисти, обично у целом Новом "авету. Богу је радост да чини радост послу)нима# Богу је слава да прослав(а смирене и ревносне слуге Своје. Уз$и дее и аер 5е%ову #а ежи у +%и#а, наре*ује ангел Бо!ји 4оси'у. 5а)то ча у Dгипат1 3 "а)то ба) у Dгипат1 5а)то не у неу "ем(у бли!у, на пример у Сирију1 ле, Дамас није у царству 3родовим. 3ли у "ем(у Моавсу1 3ли у другу неу обли!$у провинцију, оја не стоји под руом 3родовом1 Dгипат је далео. 0 на)е време !еле"ницом путује се цео дуги лет$и дан од 4ерусалима до границе Dгипта и јо) пола дана од границе до аира, где се, по преда$у, света породица настанила. олио је то те дугих дана "а пе)чану, бе"водну пусти$у, од а"е па све до превлае, односно сада до анала+ =ове би могао неолио пута отићи у Сирију и вратити се, до пе)а једва једном стигне до аира. 5а)то Бог није напустио реч пророа, па слонио и срио Спасите(а у најбли!у оолину 4удеје1 5ар је Он морао ба) бувално испунити реч Свога пророа1 5а)то је до"волио, да се младенац 3сус и утру*ена Му Маја муче тао дугим путова$ем1 Cао смо ми бр"и у својим (удсим умова$има и у и"ли)ним пита$има+ /итајући се овао ми "аборав(амо, да је план (удсог спасе$а план саме Свете Cројице, и да у томе плану не
мо!е бити погре)е. 3спу$ујући реч Свога пророа Бог не испу$ује реч пророа но Своју сопствену реч. 0пућујући 3суса у Dгипат Бог има у виду ви)е ци(ева, ао и уве при сваом делу Своме. Ми (уди рето да имамо ви)е ци(ева у виду ада деламо једно дело, а Бог рето да има један ци( при вр)е$у ма ога Свога дела. Мо!е се слободно рећи, да Он по бесрајној мудрости Својој има много ци(ева при сваом делу Своме. 0пућујући 3суса у Dгипат, Бог има "а ци( пре свега, да спасе !ивот Сина Свога од поо(а, оји ће усоро настати у 6итлејему. Но поред тога Бог има и много )то )та друго у виду. ад су синови 4аов(еви хтели и" "ависти убити свога брата 4оси'а, није ли 4оси' на)ао себи спасе$а у Dгипту. Сада, ада 3род и" "ависти хоће да убије 3суса, 3сус нала"и спасе$а Dгипту. Бог овим хоће, да понови једну исту лецију тврдоглавом народу јудејсом. >вали)ући се својим чистунством и својом вером у једнога !ивога Бога, 4евреји !уре да убију најчистијега од најчистијих, и" "ависти, и Он бе!и од $их и нала"и, ао негда 4оси', сигурног слони)та Своме !ивоту у Dгипту, толио омр"нутом и толио пре"реном од стране 4евреја. ле, омр"нути и пре"рени Dгипат прима под свој ров Месију, ога горди и AпремудриB 4ерусалим с но!ем јури да убије. Ову лецију очитао је Бог 4еврејима пре овога на прео хи(аду година ро" младога и невинога 4оси'а. 3 сада је понав(а, да тиме поа!е непоправ(еност и непоправимост народа јеврејсог. 0 повареном Dгипту, где (уди роодиле обо!авају, невиност и чистота нала"е себи спасе$а од го$е$а 4ерусалим(ана, оји се хвале вером у свеви)$ег Бога. 3 то ао у време праоца 4аова, тао и сада у време 3рода+ Cо Бог хоће да поа!е народу и"раи(сом сла$а$ем 3суса младенца у Dгипат. 3 "ато а и )а(е у Dгипат, а не у Дамас, или на другу неу страну. 7AMа(е се Он у Dгипат и "ато, )то су 6авилон и Dгипат најви)е у целоме свету горели пламеном бе)ча)ћа. 5ато и" првога Он )а(е "ве"даре, а у други иде Сам, !елећи да и једног и другог упути на пут истине. Овим Он учи тао*е и нас, да верни морају у самоме почету очеивати страда$аB. Зи%аен. ;ео/илак. /а онда и друго се поучно упоре*е$е мо!е повући и"ме*у добродете(нога 4оси'а и оспода 3суса. ао )то прогнани 4оси', "бог своје чистоће а с Бо!јом помоћу, постаде храните( и Dгипта и своје ду)мансе браће, тао ће и го$ени 3сус бити храните( и дародавац хлеба !ивота ао Dгипту, тао и 3"раи(у и васцелом свету. Сада се 4ерусалим на Њега баца аменом, а Он ће у своје време одвратити 4ерусалиму хлебом. /а онда јо) једна поуа. Негда је Jараон наредио био, да се сва му)а јеврејса деца побију. Но онога, ога је Бог и"абрао "а во!да народу 3"раи(сом, наиме Мојсеја, Jараон не само није могао убити, него га је нехотично и не"нано у"ео у свој двор, где га је отхранио и васпитао. Сада ће па наредити 3род да се сва мала деца у 6итлејему побију, да би тао убио и младенца 3суса. -ли је Бог одредио 3суса "а 6о!да Своме народу и "а @ара, чијем царству неће бити раја. 3 не само да 3родова руа неће моћи погодити Онога, на ога ци(а, него ће и 3род и сав бе"бо!ни 4ерусалим бити мртва пра)ина онда ада се васрсли 3сус буде славио до неба и "ем(е ао @ар над царевима. Да и ово буде "а поуу нама, да ад се сла$амо под руу Бо!ју, не мо!е нас дохватити руа (удса. /а онда јо) једна поуа. Бог је негда упутио 3"раи(а у Dгипат, да би се исхранио. Но 3"раи( је постао неблагодаран и непослу)ан и почео је напу)тати чистоту вере и примати египатсо не"набо)тво и предавати се египатсој тами и египатсом ра"врату. Бог је и"вео Свој народ и" Dгипта, дав)и му во!да у лицу Мојсеја и учинив)и бе"бројна чуда на очи Свога народа. Бог га је хранио и појио у пусти$и ро" четрдесет година, и ро" четрдесет година народ је роптао против Бога у неблагодарности и непослу)ности. Бог је увео Свој народ у 5ем(у Обећану, растерао све $егове непријате(е, утврдио га, уредио га и обогатио га. Но народ и"раи(си је непрестано роптао против Бога у неблагодарности и непослу)ности. оспод 3сус, напротив, бе" ропта$а бе!и ро" пусти$у у Dгипат, !иви сирома)и у ту*ини, враћа се ро" пусти$у у 3"раи(, бе" иједне речи ропта$а, бе" иједне помисли ма авога протеста против Оца Свог небесног. 3 Он, и Његова пресвета Маја, и праведни 4оси', пре!ив(ују "а рато време сву историју муа и"раи(сог народа са преиспу$еним срцем благодарности, оданости и
послу)ности према Свеви)$ем. 5а уор својево(ном и непослу)ном 3"раи(у, а "а пример и поуу свима нама. Нај"ад има и један рупан оп)течовечанси ра"лог, "бог ога се оспод 3сус упутио у Dгипат, а не у неу другу "ем(у. ле, Он није отпочео Своју мисију у свету те онда, ад Му је било тридесет година и ад је отворио Своја бо!анса уста да учи. Он је отпочео Своју мисију јо) онда, ад се "ачео. 4о) Својим "ачећем од Духа Светога Он је већ имао једнога следбениа Свога. Cо је била пресвета Богородица. Није ли и 4оси' обраћен >ристу пре него је се >ристос родио1 Није ли Његово ро*е$е отворило небо пастирима и испунило "ве"даре са 3стоа истином, молитвом и бесмртно)ћу1 Није ли 3род, са оорелим не!евима и $и!евницима јерусалимсим, отпао од Њега и устао против Њега јо) до је Он ле!ао у јаслама1 =им је се "ачео Он је постао већ једнима рајеуголни амен палате спасе$а, а другима амен спотица$а. =им је се "ачео, свет се оо Њега почео делити на о"е и овце. /ре свију и сваога Марија и 4оси' су тренутно поде(ени у погледу Њега. До је Марија Њега по"навала ао плод Духа Светога, дотле је 4оси' Њега сматрао плодом греха. Но та $ихова поде(еност трајала је рато време. -ли поде(еност, створена Његовим ро*е$ем мећу пастирима и "ве"дарима са 3стоа с једне стране и 3рода и мудраца јерусалимсих с друге стране, ос тала је "а наве. Он је до)ао да сеје, али у исто време и да веје. 3 тај посао Он је почео "ачев)и се у телу (удсом, па све до своје смрти и славнога 6асрсе$а, и од 6асрсе$а проду!ује га Он све до данас, и од данас проду!иваће га све до Стра)нога Суда. Он није до)ао у свет, да буде само мислилац. Он је усочио у саму драму (удсог !ивота, ао у таму египатсу, да буде и светлост, и во*, и мислилац, и делате(, и !ртва, и победа. Своје дело Он је стварно почео у свету онога тренута ада се Његов весни, велии архангел аврил, спустио у На"арет и објавио Његов дола"а. 5ато треба у Његовом беству у Dгипат гледати не само бество ради спасе$а Свога, него јо) ви)е ради спасе$а (удсога, тј. ради једног рупног дела у плану свеоп)тег спасе$а. аво је то дело1 Cо је додир, лични додир са хамитсом расом. Он је ро*ен у семитсој раси. Но Он није био наме$ен само једној раси, него човечанству. Он је требао да додирне све три главне расе човечанства. 3 Он је то учинио. 0 4удеји су били Семити. 0 Dгипту су били >амити. /ита$е је јо), где се Он додирнуо са трећом (удсом расом, са 4а'етитима1 Но нису ли 2им(ани, ао 4а'етити, владали и Dгиптом1 3 није ли сва пред$а -"ија и -'риа била пуна 4елина јо) од времена -лесандра 6елиог1 3 осим тога, није ли сав Нови "авет написан на једном ја'етитсом је"иу, & на грчом1 3 /илат, оји а је осудио на смрт, и апетан стра!е на олготи, оји а је при"нао ао Сина Бо!јега, & нису ли обојица били 4а'етити1 >амити су пролети од праоца Ноја "бог >амова греха, "бог греха непо)това$а свога родите(а 7/ост. F, 9L &9I;, а Семити и 4а'етити благословени. Но до)ав)и у свет оспод није правио ра"лиу мећу пролетим и благословеним. 4ер сви су (уди на "ем(и стајали под пролетством, и сви у оовима греха и смрти. Сем овога личног додира у Свом најранијем дети$ству >ристос је имао са >амитима не)то додира и доцније ао 0чите( и 3сцелите(, у пределима тирсим и сидонсим 7Мар. I, 9G# сравни Мар. E, :;. Но ао би нео упитао, )та је могао младенац 3сус ористити >амовим потомцима у Dгипту до јо) није могао ни говорити ни чуда чинити1 & могло би се одговорити пита$ем% "ар је било и једнога тренута у "ема(сом !ивоту 3сусовом, да Он није говорио & не мора се говорити уве само је"иом & и чуда чинио1 3 сунце нема је"иа, али говори много сваи дан сваоме о уме да слу)а# и оно нема руу да чини чуда, али сваи дан чини чуда "а онога о уме да види. Ми смртни не мо!емо и"мерити нити оценити сав утицај младенца 3суса на Dгипат, но да је утицај Његов био неи"мерно велии, у то не мо!е бити сум$е. Није ли рвоточна !ена добила исце(е$е само додирнув)и се Његове ха(ине1 ао, дале, да не буде од огромног утицаја на (уде у Dгипту само Његово чудотворно присуство ме*у $има1 0осталом утицај Његова борава у >амовој "ем(и ми мо!емо јасно видети и" доцније историје >ри)ћанства. 0 Dгипту је процветало најсветлије и највите)ије мона)тво у хри)ћансој црви са светим -нтонијем на челу. 0 Dгипту је проливена многа
невина рв мученича. Није ли дово(но поменути само имена светих девица% 6арваре и атарине1 Dгипат је дао прволасне велие богослове и мислиоце хри)ћансе. Dгипатси хри)ћани и"др!али су страховиту борбу са највећим хри)ћансим јеретиом, -ријем, посрамив)и овога и победив)и и тиме обогатив)и @рву једном неоце$ивом победом. Dгипатси састав Символа 6ере усвојен је од стране 6асе(енсих Сабора у Ниеји и Свети -танасије -лесандријси просијао је ао јаро сунце у негда мрачној "ем(и Jараонсој. Наравно, да у овоме набраја$у ра"лога, "а)то се оспод 3сус слонио од 3рода у Dгипат, ми не мислимо да смо их набројали све потпуно и исцрпно. Напротив ми при"најемо да нисмо и"ре*али ни све оне ра"логе, оји смртним (удима могу бити доступни, а амо ли и све оне, оји су "а(учани ао тајна у предубоој ри"ници Бо!јег домостројите(ства. - сада вратимо се опет "лочестоме 3роду и погледајмо, )та је у ста$у учинити један чове, ада га страст власто(уб(а о"вери. ;ада род, кад виде да су %а звездари #реварили, раз%неви се врло и #осла и #ои сву децу #о Bилеје$у и #о свој околини 5е%овој од две %одине и ниже, #о вре$ену које је ачно дознао од звездара. 5ве"дари источни управо нису преварили 3рода. Они $ему нису ни)та обећали. 4ер се а!е у 4еван*е(у% и они саслу)ав)и цара одо)е. Но тиранин 3род навиао је, да сва, о саслу)а $егову во(у, мора је и"вр)ити. 5ато је он у"ео "а превару то )то се "ве"дари нису вратили у 4ерусалим, да га обавесте о бо!ансом Младенцу. 5ато се раз%неви врло. нев је била атмос'ера, оју је он удисао и и"дисао сваи дан, ао )то је уве, бе" и"у"ета, случај са (удима, оји робују својим страстима. Cо мо!емо и на себи испитати% )то год се ви)е предајемо једној страсти, то ви)е постајемо деца гнева. - гнев је отац убиства, јер на рају рајева води убиству. аин у гневу уби свога брата -ве(а 7Бит. G, K;# Саул се ра"гневи на сина свога 4онатана и баци се оп(ем на $ да га убије 7O Самуил. 9L, ELSEE;. @ар Навуходоносор се ра"гневи на три отроа% Седраха, Мисаха и -вденаха, и нареди да се баце у усијану пећ 7Дан. E, 8FS9L;. /рвосве)тени јеврејси са $и!евницима Aра"гневи)е се и )ргутаху "убима на архи*аона Сте'ана, и "асу)е га аме$емB 7Дела -п. I, KG;. 2а"гневи се 3род, слу!ите( свих богомрсих страсти на "ем(и, и у гневу посла Rелате своје и поби сву децу по 6итлејему и по свој оолини $еговој, сву децу од две и испод две године. Оно )то је негда чинио Jараон с младенцима у Dгипту, чини сада 3род с младенцима у 6итлејему. Cао често бива и с нама & да грех, оји осу*ујемо од других, сами творимо. Не а!е се% поби)е они, Rелати, него поби он, 3род. 4еван*елист хоће тиме да баци сву ривицу "а рваво дело на наредбодавца 3рода, а не на и"вр)иоце тога дела. /ред Богом је 3род "ато одговоран, 3род, а не Rелати. 4ер Rелатима, вероватно, не би ни до)ао у главу тао сатанси план, & да побију толиу невину децу, те да би тао убили и онога, о им смета. Сва ривица пада само на 3рода. 4еван*елист хоће овим и нас да поучи, да би се чували чинити "ло ча и прео других (уди. 4ер ао ми наговоримо неога да убије, ми смо убили, а не он# ао наговоримо неога да сла!е, ми смо слагали, а не он# ао наговоримо неога да ураде, ми смо урали, а не он# ао наговоримо неога на блуд, ми смо блудници, а не он# и ао наговоримо неога ма на аав грех, ми смо гре)ници, а не он. 3 ад би јеван*елист описивао грех тога наговоренога од нас он би поменуо на)е име, а не име $егово, ао )то и у овом случају поми$е име 3рода, ао убице, а не име Rелата. Он ча не именује ове ни Rелатима, он их не на"ива ниао. Он само вели% 3род #осла и #ои. Он не а!е ко%а посла, него само а!е #осла. 4ер је свеједно ога 3род посла, по)то пред судом Бо!јим "а овај "лочин биће про"ван по имену само он, 3род, на одговор. Да је у томе 3родовом рвопролићу много деце погинуло види се и" тога )то јеван*елист нарочито нагла)ује сву децу и по свој оолини. Он је могао а"ати% и поби децу по 6итлејему и по оолини $еговој од две године и ни!е. Но он нарочито нагла)ује% сву децу и по свој оолини. ао је 6итлејем град и ао оолину 6итлејема сачи$ава пови)е села, то је јасно, да су многа деца била побијена.
3 тао деца су били први мученици "а >риста. Њихова прерана и мученича смрт обја)$ава са понором греха (удсог, а оправдава "адобијеним венцем славе и бесмрћа у царству >ристовом. Они, оје је >ристос најви)е (убио, они су први пострадали "а Њега. Они, оје је Он доцније грлио и благоси(ао 7Мар. 8L, 8?;, они су се први причестили мучени)твом Новога "авета. 0 Старом "авету "а Бога су гинули пророци, у Новом "авету гину "а Бога деца и сви они оји су чисти ао деца. 4ер је начело Новога "авета% ако се не #овраие и не удее као деца, не&ее у&и у царсво нееско 7Мат. 8:, E;. Но сви они, оји се поврате да буду ао деца, наићи ће на своје 3роде, ма$е или ви)е рволочне 3роде, оји ће их и" "ависти бити и гонити, па ча и убијати. Ниједан мучени "а >риста неће остати бе" свога венца у царству >ристовом, нити ће иједан 3род и"бећи (уту а"ну, ао )то је ни цар 3род није могао и"бећи ни на "ем(и ни на небу. 5аиста стра)но се вара сваи наору!ани гре)ни, ад мисли, да је он јачи од једног невиног детета. Ни)та у свету нема јаче од чистоте и невиности. 4ер и"а чистих и невиних стоје ангели Бо!ји с пламеним мачевима. 3 ми се сви често варамо, ада "аслеп(ени грехом мислимо, да смо ми с на)ом силом, вла)ћу и ору!јем јачи од једног јединог слабачог детета од две године. Cреба само чути исповести детеубица, па се "гро"ити+ Cреба чути ао убијена деца гоне своје убице дан и ноћ, на јави, на сну, не дајући им нигде мира и пооја, доле их не доведу или до поаја$а или до & ве)ала. о убија невиног, убио је самога себе. о погине невин, спасао је се и победио. Нису цареви јаи, него су деца јаа. Нису цареви победиоци, него су деца победиоци. Cо је велиа новост "а стари свет. Cо је главно начело Новога Света >ристовога. /рви пример пролетства насилниа и благослова намучених младенаца у Новоме Ствара$у пру!а 3род и побијена деца витлејемса. Од ада се чита Свето 4еван*е(е, и" дана у дан, на 3рода се сипају летве, а на невине !ртве $егове благослов. 3 )та је постигао 3род са својим "лочином1 Ни)та од свега онога )то је он хтео, а све оно )то је "аслу!ио. /о Бо!јем прови*е$у "лиовца пости!е а"на понеад одмах после "лочина, а понеад доцније, но уве ад се он не нада. 4ер оспод освећује рв, памти је# не "аборав(а јауа невиних 7/с. F, 89;. ад је "лочести отац Свете 6арваре и"вео своју ћер на губили)те "ато )то је поверовала у >риста оспода, и сам својом руом одсеао јој главу, тог истог дана удари гром у $егову ућу и убије га. ад је цар 3род полао невину децу витлејемсу, није одмах ударио гром у $ега, али му се десило не)то стра)није од грома. 0соро је пао у посте(у и на $ега су навалиле стра)не и дуготрајне болести% ог$еница, дрхтавица, подагра, ране и рволипта$е. Но од свега најстра)нија је била болест детородних органа. ао $егов !ивотописац пи)е 74оси' Jлавије, $. O; ти органи распадали су се од труле!и, и у $има су се "алегли многобројни црви. 0бица деце а!$ен је најстра)нијим муама оних органа (удсога тела, оји су Богом одре*ени "а ра*а$е деце. Смрад, оји је од 3рода и"ла"ио, растерао је био све и" царсога двора. 3 у осам(ености, муама телесним и нај"ад у сума)ествију, 3род је испустио своју црну ду)у, да ова настави муе, од ојих се тело смрћу ослободило. 3 тао Ново Ствара$е отвара се не само радо)ћу ангела и пастира у 6итлејему, него и вапајем деце, уа$ем маји и "лочиначим бесом власто(убаца. (лас у <а$и чу се, #лач и рида5е и јаука5е $но%о' <а!ила #лаче за децо$ својо$, и не&е да се уе"и, јер и! не$а. 4ер та деца су потомци 2ахиле, прамаје племена 6енијаминова, оје је "аједно са племеном 4удиним насе(авало 4удеју. ле, и стара историја (удса почела је са рв(у и "лочином# са рв(у и "лочином но бе" радости. Брат је убио брата, аин -ве(а. 3 род (удси сходио је све нани!е и нани!е, и" греха у грех, и" "лочина у "лочин, до није пао на само дно греховнога ог$а. 5а)то је Бог до"волио нов "лочин у Новом Ствара$у1 5а)то није спречио поо( деце од стране 3рода1 Да поа!е у!асни пад човечанства и да отрије дубину понора, и" ога је Месија имао да и"влачи род човечји1 Mта, "ар ли"ави и )ирои пут пропада$а да буде са ма$е бола и су"а, него трновити и тесни пут спасе$а. Нај"ад, ниаво страда$е неће Бог попустити на гре)не (уде, оје неће и оспод 3сус, бе"гре)ни, у"ети на се. 5алана су од 3рода деца, под грехом и
адамсим пролетством, & "алано ће бити и 4аг$е Бо!је, оспод 3сус, и ао је Он бе" греха и бе" пролетства, и"вор доброте и благоста$а. /о смрти 3родовој јави се ангел господ$и 4оси'у и нареди му, да се са дететом и светом Девом врати и" Dгипта натраг у домовину, јер су, вели, изу$рли који су ражили ду"у 7Ово сведочи против јеретиа #олинарија, оји је тврдио, да оспод није имао ду)у човечју, но само тело; деи5у. -нгел говори овде у мно!ини, )то "начи да није само 3род био умро, него и јо) неи, оји су !елели убити младенца >риста. оји су били јо) ти неи1 Сваао неи од старе)ина и $и!евниа јерусалимсих, оји су се били смутили и упла)или од вести, да се Нови @ар родио 7Мат. 9, 9SE;. Сада настају нова мучна путова$а оспода 3суса опет ро" пусти$у пе)чану и ро" пусти$у (удсу. /рво мучно путова$е је на"ад и" Dгипта у "ем(у 4удејсу. Но гле, у 4удеји се бе)е "ацарио -рхелај, син 3родов, "ла )иб(иа и" трулог па$а. 5ато пре него и сти!е света породица у бли"ину 4ерусалима, ангел Бо!ји упути је у уда(ену алилеју. Друго мучно путова$е је, дале, и" 4удеје у алилеју, у град На"арет. Да се јо) једном остваре речи, да лисице имају ја"бине, и птице небесе гне"да своја, а Син =овечји нема где главу Своју слонити+ до)е и насани се у %раду звано$ азаре, да се зуде "о су казали $удраци' азаре&анино$ &е се зваи. 0 сачуваним пророчим $игама нигде се не нала"и, да ће се оспод 3сус "вати На"арећанином. Cе се мо!е мислити или да је ово пророчанство било у неим другим $игама, упропа)теним при честим сеобама народа и"раи(сога, и у п(ачама и ру)е$има 4ерусалим, или па да је то пророчанство било само усмено, ос тало од неога пророа, па се преносило с олена на олено. 3ма јо) места у Новом "авету, на оја се апостоли по"ивају ао на по"ната, ме*утим она се не нала"е написана нигде у Старом "авету 74уда 8, F, 8G,# OO. Cимот. E, :;. 0 сваом народу има ви)е неписаних него писаних пророчанстава# "а)то од 4удеја не би могло бити поред мнобројних писаних пророчанстава понео и неписано 7A0потреб(ујући мно!ину ="о су казали #ророци јеванћелист поа"ује, да није употребио тачне речи Светога писма но само смисао $ихов. азореј "начи свеи. - да ће оспод бити светим, о томе говори све Свето писмоB Јерони$. 3 тао видимо господа на)ег 3суса понова у На"арету. 3" На"арета је оти)ао у утроби материној, а у На"арет се враћа у наручју материном. Но олио дога*аја, чудних и поучних, и"ме*у одласа и" На"арета и поврата у На"арет+ Одла"а и" На"арета био је по наредби (уди, бество у Dгипат "бог гнева (уди, поврата у 4удеју "бог смрти (уди, оји тра!и)е ду)у $егову, бество и" 4удеје "бог нових опаих (уди, и нај"ад & поврата опет у На"арет. Свуда (уди дејствују, но свуда оспод Свеви)$и спроводи Своју во(у и и"води Свој план спасе$а. 3"ме* одласа и поврата у На"арет није протело много времена, али је свр)ена једна велиа бо!анса мисија. 4о) не отворив)и Своја уста >ристос је "ато рато време отворио (удима бе"бројне тајне и пру!ио им огромне поуе, и поа"ао неодо(ивост своје бо!ансе моћи. Ода"вао се по"иву ћесара и оти)ао у 6итлејем на попис, и тиме дао ћесарево ћесару и поа"ао пример поорности "аону и властима. 2одио се у пећини, и тиме дао пример бесрајне смирености и гласовиту поуу, да вредност човеова не "ависи од места где се чове роди но од духа, оји је у $ему. Својим ро*е$ем отворио је )иром небо и учинио, да ангели певају на гре)ној "ем(и и ра"говарају с пастирима. 0чинио је пастире првим својим полоницима и тиме поа"ао, да се у Његово царство неће бирати (уди по "натноме порелу, богатству, учености и поло!ају, но по невиности ду)е, чистоћи срца и богобоја!(ивости ума. /ривуао је Себи најумније (уде са 3стоа, "ве"даре, и ослободио их "ве"дополонства и научио поло$е$у !ивоме и свемоћноме Богу и Светој Cројици. Отрио је у 3роду и мудрацима јерусалимсим сав понор ра"враћене (удсе природе, помамне од греха и "ароб(ене од страсти. ро" мучени)тво деце у 6итлејему предочио је страдални пут многих и многих следбениа Својих, но и поа"ао је у тоу ратога времена, да је јача невиност од наси(а, и да 3род у ствари није убио децу, но самога себе. о$ен је био од 4ерусалима, јер у 4ерусалиму ће на рају и Он пострадати но и & прославити се. Спасао се од го$е$а и"абраног народа у Dгипту, и тиме
поновио једну велиу и јасну лецију 3"раи(у. <ивео је мећу >амитима у Dгипту, да и $их додирне Својим леовитим присуством и упути на пут спасе$а, ао )то је учинио и са остале две расе (удсе, Семитима и 4а'етитима & да поа!е своју неподе(ену (убав, према васцелом роду (удсом. 3 сву ову огромну мисију Он је и"вр)ио ћуте, ле!ећи у рилу Своје свете Матере. ад је та мисија била "авр)ена, тада се Он вратио у На"арет, да се спрема "а једну нову. Ни један тренута времена на "ем(и Он није про!ивео, а да га није напунио дивовсим делима "а спас човечанства. Његов плуг, једном утеран у $иву света, ни једнога тренута није "астао , нити је Његова бра"да била негде дуб(а негде плића, но свуда подједнао дубоа. Све "а спас (уди+ 5ато а @рва и слави и хвали ао 4единог =овео(упца, са Оцем и Духом Светим & Cројицу једнобитну и нера"делну, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ПРЕД БОГОЈАВ/Е0Е Јеванђеље о Јован! Пре(е)и
арко 1, 1P8. Зач. Q. Нема праве мудрости бе" (убави, нити праве (убави бе" мудрости. Мудрост бе" (убави је мудрост "мијса, себична и отровна# (убав бе" мудрости провала облаа онда ада "асу)ена "ем(а очеује благу и)у. ао је неи"мерна мудрост Бо!ја+ 3 ни)та јој није равно у неи"мерности осим (убави Бо!је. олио је велиа мудрост и (убав Бо!ја, поа"ана у стварној природи+ /а ипа је она сена оне мудрости и (убави, поа"ане Богом ро" оспода 3суса >риста у делу (удсога спасе$а. олиа је мудрост и (убав Бо!ја, поа"ана при /рвом Ствара$у+ Но то је мудрост ствара$а неога ога није било, (убав дава$а неоме оји није имао. Мудрост па поа"ана при Новом Ствара$у јесте мудрост лече$а те)о оболелог, и (убав при Новом Ствара$у јесте (убав !ртвова$а себе. 4о) једном, и јо) два пут, и јо) много пута прочитајте 4еван*е(а оспода и Спаса на)ег 3суса >риста, и "апојте се неиса"ивом Бо!јом мудро)ћу и Бо!јом (убав(у. 3 осетићете удвостручено и умногостручено "драв(е ду)е и снагу ду)е и радост и !ивот. оспод дола"и у свет, да свет и"лечи, обнови, васрсне и" мртвих. ао дола"и1 дола"и ао војвода, пред им и "а им иду војсе. 6ојсе небесне тисају се оо Њега и напред и по"ади. 2еао би, видећете царсог сина у свили и пор'ири, & а то дете, ро*ено у пећини овчијој и повијено у јаслама воловсим+ 2еао би, видећете генерала пред чијим вратима стоји гора од бајонета, )то "ала$ају !ивот $егов од мучих препада и напада непријате(сих. - то ненаору!ани и бе"а"лени отро, на ога се одмах по ро*е$у подигли у лов @ареви "ема(си и велиа)и, ао у лов на јелена. 2еао би, видећете цара у пор'ири, где јури у "латним олесницама, у прат$и сјајних велиа)а. - то прости радни, )то нечувен и непо"нат пе)ачи дуго и далео по аменитом путу, и по пра)(ивом друму, по трновим ста"ама, ча и" На"арета на у)ће 4ордана, да повије своју главу под руу 4ована рстите(а и да се рсти, ао и други (уди. /а где су те Његове војсе, питаћете1 Cу су оо Њега, напред и по"ади. Cо су сјајне англесе војсе, оје у >ристу виде свога 6ојводу и @ара. Оне би хтеле, да а носе на херувимсим олима, али Он неће, & и само Он "на "а)то неће, Он и Отац Његов, и Дух Свети. >теле би ангелсе војсе, да а обуу у сунце и оите "ве"дама, и опа)у дугама, али Он то неће, и само Он "на "а)то то неће. >тели би ангели, да објав(ују трубама Његов дола"а# хтели би да одједном својом снагом и силом отворе очи свима (удима на "ем(и, да прогледају и по"наду оспода свога# хтели би ангели & и могли би & да даду је"и и дрвету и амену, и води и ва"духу, да а сва природа дочеа лица$ем% Осана+ Осана+ -ли Он то неће, & и само Он "на "а)то неће.
3 ми сада "намо, "а)то Он то није хтео. Све то слав(е Он има у вечности. -ли Он се сада спустио у мре!у времена, у тамницу греха и смрти, где бе"бројна браћа Његова плачу и ридају, и сила"е с ума од греха, и труну од смрти, Он је упао у логор непријате(си, и Он, преобучен у "ароб(ениа, сличног свима осталим "ароб(еницима, опре"но и мудро ходи, да би властодр)це тога тамничног логора ухватио и ве"ао, а браћу Своју "ароб(ену ослободио и у"дигао у царство Бога и бесмртних ангела. Cе војсе ангелсе "а Њега су биле ва"да вид(иве, а "а друге (уде оне су само овдаSонда блеснуле ао рети "раци сунца и"а густог облаа. 0 Његовом !ивоту на "ем(и била су углавном три почета. 4едан је почета о"начен "ачећем и ро*е$ем, други р)те$ем а трећи васрсе$ем. /рви почета о"начава Његов дола"а у свет, други Његову проповед јавним речима и јавним чудима 7јер Он је и ао дете проповедао и чинио чуда, но то је било тајно, неречено и неви*ено;, а трећи оснива$е Његовог бесмртног царства. /ри првом и при послед$ем почету постајали су ангели вид(иви и "а остале (уде. - при другом почету, то јест при р)те$у Његовом, објавила се сама Света Cројица. Но ни други почета није био бе" појаве ангела. /ојавио се један ангел# и то је био не бестелесни ангел, него чове, по имену 4ован, син првосве)тениа 5ахарије и !ене му 4елисавете. Он није био ангел ао други ангели, али је био на"ван ангелом од пророа. +во ја &у #ослаи ан%ела :во%а, који &е #ри#равии #у #реда$но$, говори проро 7Малах. E. 8;. Са овим пророчанством почи$е своје јеван*е(е свети јеван*елист Маро. 3 ово је једна умилна тајна. Сваи јеван*елист почи$е са неим нарочитим почетом. 4еван*елист 4ован почи$е од вечности. Матеј почи$е од -врама# Hуа почи$е од "ема(сог ро*е$а Спасите(ева, а Маро од р)те$а на 4ордану. 5а)то сви јеван*елисти не почи$у са једним почетом1 Но а!ите ми, где је тај један почета 3суса >риста1 Cе)о је ходити "а једном мртвом ствари до $ена почета, а олио те!е "а !ивим човеом, а јо) амо ли "а <ивотодавцем, од ога !ивот почи$е. 0 самој ствари и сваи од нас има четири почета, доступна било на)ем уму или на)ем опа!а$у. 4едан је на) почета у Богу, други у на)им прародите(има, трећи у на)им родите(има и четврти у добу ада почнемо пројав(ивати на)у највећу делатност у овоме свету. Но >ристос има и један пети почета у односу према теби, ао и сваом од нас. Наиме% почета 3суса >риста Сина Бо!ијега и Његовог 4еван*е(а "а тебе је тада, ада Он о!иви у твоме срцу и уму ао једини твој Спасите(# тада, ада Он престане бити у теби само ао једно "латно андило напу$ено у(ем, но оје не гори, него ада се "апали и почне цело твоје биће грејати и освет(авати# тада, ада Он "а тебе постане насу)ан хлеб, бе" ога не мо!е) провести ни једнога дана# тада, ада ти Он постане већа вредност од целе васионе, од свих блага, од сродниа и пријате(а, и дра!и и од самог твог "ема(сог !ивота. Cада је "а тебе истинити почета 3суса >риста. Cада ће) ти те моћи ра"умети и остала четири почета, поменута од четири јеван*елиста. 4еван*елист Маро почи$е своје јеван*е(е са почетом >ристове јавне проповеди и јавне делатности свету. 3 одмах истиче пророчанство пророа Малахије о 4овану /ретечи, ао ангелу оји иде пред лицем оспода. 5а)то и проро и јеван*елист на"ивају 4ована ангелом, ад он није био ангел него чове1 /рво "ато, )то се 4ован својим !ивотом био уподобио ангелу небесном, те се од свих смртних (уди најви)е прибли!ио ангелсом !ивоту. Друго "ато, да би се ти научио, да је ци( >ристовог дела на "ем(и, да од (уди створи ангеле, & од смртних и гре)них и природом "ароб(ених (уди створи бесмртна бе"гре)на и од природе слободна бића, ао )то су свети ангели на небесима. =име се то свети 4ован уподобио ангелу1 /рво, својом послу)но)ћу према Богу# друго, својом слободом од света, и треће, својом бе"бри!но)ћу "а телесни свој !ивот. /рво је основ свету, друго истиче и" првога, а треће и" другога. -нгели су савр)ено послу)ни Богу. Њима се посведневно и непосредно отривају неи"а"ане тајне Бо!је мудрости, моћи и (убави, и $ихова послу)ност према своме Cворцу
није од мора$а, него од радости и смирености. 3 Свети 4ован био је савр)ено послу)ан Богу од самог дети$ства свог. 2о*ен од престарелих родите(а, он је јо) у раном дети$ству остао сироче, и Бог му је остао једини родите(, једини наслон и једина (убав. Његов отац био је првосве)тени, те је 4ованово богопо"нава$е могло бити тиме појачано. Његово "ачеће у утроби старе маје нероти$е силом и во(ом Бо!јом није могло остати $ему непо"нато. ад је јеван*елист Hуа могао "нати чудну историју "ачећа 4ованова, тим пре је морао "нати сам 4ован. Он је "нао, да је ангел Бо!ји објавио $егово ро*е$е, па је "нао и"весно и пророче речи ангела% он &е ии велики #ред Бо%о$, и на#уни&е се 0у!а :вео%а јо" у урои $аере своје и он &е на#ред до&и #ред Hи$ 7пред 3сусом; у ду!у и сили лијиној. Све ово било је уре"ано у срцу малога 4ована неи"глад(иво ао на аменој сри!а(и. лавне линије $еговог !ивота Бог му је отрио с најранијег дети$ства, и $ему је одмах морало бити јасно, )та он има да чини и авим !ивотом да !иви. Он се одмах повуао у пусти$у 7Hуа 8, :L; да даноноћно ослу)ује духом својим во(у Бога !ивога. Он се сав предао Богу и све очеивао од Бога. Њему није требало да га учи нео од (уди, јер Онај, од ога су и (уди добили своје најбо(е "на$е и преносили га један другоме, Онај је непосредно оп)тио са $им, и Сам непосредно му отривао во(у Своју. 3 тао оде(ен од света 4ован се потпуно прилепио Богу, ао и ангели небесни. 3 ао и ангели и он је пио управо са праи"вора мудрости, моћи и (убави. 5ато га проро и на"ива ангелом. Осим тога 4ован је био сличан ангелима небесним и по својој слободи од света и (уди. 5а $ега је свет био пра)ина, оја се час "елени час црни, но уве те пра)ина. 5а $ега су (уди били "бу$ено стадо, оје је и"губило и" очију свога пастира. Mта су свет и чове пред свуда присутном силом !ивога Бога1 Mта је $ихова снага, $ихова хвала, $ихова прет$а1 Mто и мехур на дубоом мору. Нити ао добро мо!е свет дати човеу, до га не по"ајми од Бога, нити аву )тету мо!е свет нанети човеу у присуству Бога и бе" допу)те$а Бо!јег. На)то онда бити рабо(епан пред светом1 На)то очеивати ма )та од по"ајмичара и ду!ниа Бо!јега1 На)то се бојати света, ад сав свет !иви у страху и ди)е страхом1 5ато се 4ован, ао ангел Бо!ји, ни најма$е није ве"ао "а свет, нити је и најма$е имао страха од света. 5ато 4ован бестра)но и грми против гре)них велмо!а јерусалимсих. пред ојима се други свет ла$а ао пред идолима% #ороди ас#идини6 ?о ва$ каза да ежие од %нева који иде 7H. E, I;1 3 на 3рода сипа преоре за сва зла "о учини 7E, 8F;. 4ован се не об"ире ни на ога, осим једино на Бога !ивога и Његову свету во(у. Он не ра"лиује (уде ни по оделу, ни по части, ни по власти, ни по учености, ни по богатству, ни по старости, & он их ра"лиује само по авоћи ду)е $ихове. Његове очи и не виде телесне (уде но наге ду)е (удсе, оје се "а друге очи рију под масом тела. Cаву слободу од света и (уди имају само ангели Бо!ји. 5ато проро и на"ива 4ована ангелом. Осим тога 4ован се уподобио ангелима и бе"бри!но)ћу "а свој телесни !ивот. -нгели нису телесни ао (уди, али и они имају сјајну одећу своје личности, оја се мо!е на"вати небесим телом 7O ор. 8K, GL;. -нгели су потпуно бе"бри!ни "а себе. Њих не мори брига ни )та ће јести, ни )та ће пити, нити у )то ће се обући. Слу!ећи Богу они "нају, да ће их Бог и хранити и појити и одевати. оји је то домаћин на "ем(и, оји остав(а своје верне слуге да гладују и да ходе голи1 Cим пре Бог се стара "а верне слуге Своје. ?о од вас рину&и се $оже додаи расу сво$е лака један Ми смо опо(ени Богом ви)е него ва"духом и светло)ћу. Он по"наје биће на)е, и Он "на потребе на)е. 3 Он посведневно "адово(ава потребе на)е. 5а)то да сви (уди не могу то да увиде1 4ер овда онда бива неродица и глад+ 5а)то то Бог допу)та1 5ато )то Бог има да храни не само на)е тело него и на)у ду)у. - исуство поа"ује, да је понеад телесна глад храна Ду)и. Најочигледнији доа" "а ово јесте пост. 6а"да сито тело обично поа"ује ва"да гладну ду)у. о пости тај ду)у гости. Mто чове ви)е привине постити, то све ви)е ума$ује бриге "а своје тело и увећава радост своје ду)е. Ово не пома!е само рећи и само чути# ово је само собом јасно, ад чове ово проба и пратиује у !ивоту.
ао и сви свети (уди )то нису !ивели $и!ном мудро)ћу него опробаним стварностима, тао и Свети 4ован. Он се научио бе"бри!ности "а свој телесни !ивот не ро" чита$е $ига и слу)а$е мудраца, оји а"ују а не поа"ују, него пробајући бе"бри!ност. Он је пробао пост и увидео је, да чове мо!е !ивети не само бе" свију оних јела, "а оја се он толио брине, него и бе" хлеба. Сам се 4ован хра$а)е овр"ци$а 7Cи овр)ци били су, по твр*е$у Св. Отаца, на неавом прора)ћу, "ваном $ела%ра. Див(и мед је мед див(их пчела, )то се нала"ило по )уп(инама дрвећа и пуотинама стена; и див*и$ $едо$, овр)цима или пру!ина од неих пусти$сих дрвећа и горим медом од див(их пчела. Он није употреб(авао ни вина, нити иава јаа пића. 3 не а!е се, да је се он иада !алио на глад или на !е*. Нису $ега хранили овр)ци и див(и мед но Бо!ја сила, оја је придола"ила верном и послу)ном слу"и ро" овр)е и див(и мед. C*е ан%елскиј једе човјек 7/с. :I, 9K;. Cао бива обично са верним и послу)ним, до неверни и непослу)ни морају у" расо)ну ухи$у др!ати и велиу апотеу. 4ер ро" расо)на јела и пића неверном и непослу)ном не придола"и храна телу и ду)и но те)оћа, гнев и болест. & Нити се 4ован бринуо "а стан и "а одело. Стан му је била пусти$а, поривена небесим сводом, а одело ка$и*а длака и кожан #ојас оо бедара. Cао је и 3лија био опасан о!ним појасом, )то о"начава мртвост страсти и готовост вр)ити во(у Бо!ју. - обућа1- апа1 Дуго !ивећи бе" обуће, ноге саме себи постају обућа. 3 дуго идући гологлав испод свода "ве"данога, глави постане удобнија пространа руна "ве"дана него ли тесна апа од вуне и траве. Он је гледао своју ду)у ви)е одевену у сунчане ри"е небесих ангела, него ли у телесну мрцину 7A/одви!ници та$ећи тело та$е и грех# старају се бити бестелесним, и"нурујући смртно бесмртнимB, (ри%орије Бо%ослов. вероватно, да и он, ао и апостол /авле, и многи други светите(и често није ни "нао, да ли је у телу или ван тела 7OO ор. 89, ESG;. Одмарао се и спавао или под ведрим небом, или у неој од многобројних пе)тера у "ајордансој пусти$и. Но )та је он "ато марио, ад му се само ду)а одмара у царсоме рилу небеснога Cворца1 Отровне ехидне и гладни лавови били су му суседи. Но он их се није бојао, јер је "нао, да над $им лебди свевидеће Оо. 3 "а)то да их се боји, ад му они нису могли ду)и )одити1 - своје биће он је гледао у својој ду)и, а не у своме телу. Pуди, оји виде своје биће једино у своме телу, боре се "а своје тело, тра!е угодности своме телу, брину "а своје тело. Свети 4ован био је слободан од свих телесних брига. Његова ду)а била је сва брига, а Бо!ја во(а једини "аон и господар $егове ду)е. 0 томе се он уподобио ангелима небесним. 5ато га проро и на"ива ангелом. Но има и друго пророчанство о светом 4овану. 6елии проро 3лија на"ива га %ласо$ који виче у #уси5и' #ри#равие #у (ос#од5и, #оравние сазе Hе%ове. До се оно прво пророчанство односи ви)е на лични аратер светога 4ована, дотле се ово друго односи ви)е на аратер $егове слу!бе, $егове мисије. Mта има да буде, дале, слу!ба $егова1 Да буде вапијући глас у пусти$и, оји ће опоми$ати (уде, да приправе пут "а оспода. /од пусти$ом се ра"уме на првом месту пусти$а "ајорданса, одале је силни /ретеча >ристов и "атрубио човечанству на у"буну% /оајте се+ ле, гнев иде+ ле, сеира стоји од орена дрвету+ ле, свао неродно дрво сече се и у ога$ баца+ ле, дола"и 4ачи од мене, оме је лопата у руци+ ле, плеву ће са!ећи ог$ем вечним+ /оајте се+ /од пусти$ом се ра"уме и цело човечанство, и цела историја човечанства, оја се од греха осу)ила ао од су)ице. /ретеча је прва ласта новога пролећа. Но он сам није ни пролећно сунце, ни пролећни мирис, ни пролећна песма, & он је само трубач, оји буди успаване у дуготрајној "ими. Он је само весни пролећа, до је пролеће >ристос оспод.
/од пусти$ом се ра"уме и стара ду)а (удса, одре)ена од Бога и "аро$ена у таму смртну, ао реа понорница у пе)чану пусти$у. Свети 4ован је савест, оја у"ди!е реу а сунцу, а >ристос је Сунце. Савест је претходница (убави, ао 4ован >риста. Dри#равие #у (ос#од5и, #оравние сазе Hе%ове. ао1 3споведите се и поајте се. 0чините ово двоје хитно, јер оспод дола"и. Он ће уцати на врата свае ду)е. о се исповеди и поаје, тај ће др!ати врата ду)е отворена, и оспод ће ући, и донети му !ивот вечни. - о се не исповеди и не поаје, тај ће др!ати врата на ду)и "ар*ана од греха и "атворена. 3 оспод ће проћи мимо $ега. Но "а Њим иде сеира и ога$, ао )то пред Њим иде пролеће са сунцем, мирисом и песмом. /утеви оспод$и и ста"е Његове то су ду)е (удсе# неравнине по $има, то су греси бе"ао$а. Mта "начи #ри#равии #у (ос#од5и, то обја)$ава проро 3саија јо) и овим речима% све долине нека се #овисе, и све %оре и ре%ови нека се сле%ну 73с. GL, G;. Cо јест% све оно )то сматрате нисим и слабим, у"дигните висоо, а све оно )то сматрате висоим и моћним, оборите доле. 3ли другим речима% Бога сте сматрали нисом долином, и ао је Он најви)а висина# а свет материјални сматрали сте најви)ом висином, до је он ни"ина и подно!је ногама Бо!јим. рех је обрнуо сав свет наопао. Одбаците грех и свет ће опет стати усправно. 5ато исповедите се и поајте се, и рстите се р)те$ем поаја$а ради опро)те$а грехова. Dојави се Јован крсе&и у #уси5и, и #ро#оведају&и кр"е5е #окаја5а за о#ро"е5е %ре!а. /о чему је 4ован претеча >ристов1 Да ли само по томе, )то се он објавио свету на неолио месеци пре >риста1 Не, него и по проповеди и делу своме, ојим је он припремао (уде да дочеају >риста. Његова сва проповед јесте по"ив (уди на поаја$е# Његово сво дело јесте р)те$е поаја$а "а опро)те$е грехова. /оаја$у, оје 4ован проповеда, претходи исповест грехова# р)те$у, оје 4ован вр)и, следује опро)те$е грехова. 3сповест, поаја$е и р)те$е водом сам 4ован вр)и, но опро)те$е грехова није у $еговој моћи. Само >ристос мо!е вр)ити опро)те$е грехова. Сам 4ован је то при"нао и и"ра"ио реав)и# ја вас кр"ава$ водо$, а 9н &е вас крсии 0у!о$ :веи$ и о%5е$ 7Hуа E, 8?;. Cиме је он при"нао, да он својим р)те$ем само приуготов(ава (уде "а р)те$е >ристово. Његово је р)те$е ви)е "наме$е, а >ристово р)те$е је право р)те$е, ојим се чове чисти од греха и постаје нова вар, и усинов(ава се од Бога, и убраја се у пуноправне гра*ане царства небеснога. /усти$си проро, 4ован, по"навао је до највећих дубина (удсу природу, сву $ену слабост, нало$еност а "лу, и олеб(ивост. Он је то по"нао ро" тридесет година свога осам(еног !ивота у пусти$и. ро" себе је по"нао сав свет, и све )то бива и мо!е бити у свету. Његова победоносна борба са самим собом донела му је и једно неисцрпно по"нава$е (удсе природе. 5ато он и и"ла"и сада пред (уде са слободом победиоца. Његово "на$е није и" $ига него и" прве руе, од Бога ро" сопствено исуство. Отуда и $егова проповед носи чисто пратичи аратер. Он не верује (удима на реч. =а и ад се један чове исрено исповеди и исрено и"јави своје аја$е "а учи$ене грехе, 4ован му не верује. 4ер 4ован "на слабост и олеб(ивост (удсе природе. 5на то 4ован и настоји свом снагом на томе, да поајници "асведоче своје речи и делима. Дугим гре)е$ем грех је човеу постао навиом. Сада треба добродете( да постане човеу навиом, а то мо!е бити само дугим ве!ба$ем у добродете(и. A3 добру навиу и "лу храни време ао дрва ога$B 7/етар Дамасин;. 5ато 4ован, сум$иво гледајући на тренутне поајние, довиује им% #окажие #лодове досојне #окаја5а 7Hуа E, :;. ордим 'арисејима, садуејима и $и!евницима јерусалимсим, оји су се гордили својим порелом од праоца -врама, 4ован довиује% е $исли$о и не %овори$о у сеи' и$а$о оца вра$а, јер ва$ каже$, да Бо% $оже и од ово%а ка$е5а #оди%нуи децу вра$у 7Мат. E, ISF;. ре)на мисао и гре)ан говор у себи јесте прво потајно "ло у човеу, и" ога после и"виру сва јавна "ла. Mта пома!е и"речено поаја$е, ао чове проду!и у себи да мисли и говори о "лу1
5ла мисао и "ао говор у себи нису само мисао и говор него су "ло дело, ча и пре него се посведоче спо(а)$им "лим делом. 5мија, оја има отров у "убима, ујела не ујела, она је отровна "мија# и ад не уједа она је отровна "мија, а не бе"а"лени голуб. Бо% $оже и од ово%а ка$е5а #оди%нуи децу вра$у P има ви)е "наче$а. /рво, Бог је уистину моћан, да од амена створи Себи (уде аве хоће. 5ато 4ован уа"ује првацима народним и" 4ерусалима на прос т поајничи народ, ога су били пре"ирали ао мртво и неотесано аме$е. Од тога простог народа Бог ће себи подићи апостоле, јеван*елисте, светите(е и јунае над јунацима, а првае народне, оји бле)те "емним, прола"ним и ла!ним сјајем, Бог ће одбацити, ао не буду поа"али плод достојан поаја$а. Cреће, и од не"набо!аца, оји се ла$ају мртвом амену и дрвету. Бог мо!е учинити слуге Себи. 0"алуд се мудраци и"раи(си $их гаде ао нечега пр(авога и недостојнога и "ем(е и неба# ао се ти исти мудраци не поа!у на делу деца -врамова, слична праведном и боговерном -враму, Бог ће од не"набо!аца створити Себи верне, ао )то су не"набо)ци створили себи богове од амена. 3 нај"ад, неа се не поносе мудраци овога света само својим "на$ем "аона "ема(сих и "аона Бо!јих, до им је срце тврдо ао амен. 5аиста, до им је срце тврдо ао амен, дотле ће $ихов ум, препу$ен ра"новрсним "на$ем, водити их право у ога$ вечни. Они су привили, да цене само "на$е, али су "анемарили срце, они се )та ви)е и поносе тврдоћом срца. Но Бог мо!е од срца да учини пола"ну тачу (удсог спасе$а, од срца а не од ума, ао )то је и реао оспод ро" пророе% и да&у ва$ ново срце и нов ду! &у $енуи у вас, извади&у ка$ено срце из ела ва"е% и да&у ва$ срце $есно 74е"е. E?, 9?;. Нагомилано "на$е није могло да оме)а $ихова срца. Но Бог мо!е од истинсих поајниа да оме)а срца Својом благодаћу, ао воса ог$ем, и онда ће се топлотом и светло)ћу срца од верних осветлити и ум свим потребним "на$ем. Cао учи 4ован тврдоорне мудраце јерусалимсе, да на делу поа!у исреност свога поаја$а. - највеће дело, оје они, горде(ивци и пре"ирачи осталих (уди, могу учинити, јесте одбацива$е својих охолих мисли и говора у себи, да су они деца -врамова. Од других (уди 4ован и"исује дручије плодове поаја$а, наиме% ко и$а две !а*ине нека да оно$е ко не$аE и ко и$а !ране нека чини ако 7Hуа E, 8LS88;. 4ован "на да су ови поајници "атровани "лим обичајем, да имајући две ха(ине отимају и трећу и да имајући и суви)е хране, не деле са сиромахом, него гомилају све ви)е и ви)е. 5ато их сада упућује новом обичају чи$е$а милости$е, помага$а бедних, дава$а и де(е$а, да би тао ра)ирили своје тес но срце и осетили братство (уди и очинство Бога, у оје ће их потпуно увести 4ачи од 4ована р)те$ем Духом Светим и ог$ем. @ариницима па 4ован препоручује дручије плодове поаја$а, сходно $иховом "лом обичају, да у"имају од народа ви)е него )то "аон тра!и. @ариници су били поре"ници, "аупници поре"а, оји су се богатили преомерним и прео"аонсим у"има$ем од народа. Cај обичај тао је био уоре$ен од $их, да су се они неправедно стеченим богатством поносили ао и мудраци јерусалимси својом мудро)ћу, на неправди "аснованој. =име би они могли "асведочити бо(е своје поаја$е, ао не одбацива$ем те "ле навие и др!а$ем "аонсог прописа1 Мудри 4ован "ато им и даје ле према болести. Mта саветује 4ован војницима1 ико$е да не чиние наси*а нии да ко%а о#адае, и удие задово*ни својо$ #лао$ 7E, 8G;. Опет према болести и ле. Наору!ан чове слон је да чини наси(е. Само га ору!је тера на то. Да би учинио наси(е, он мора привидно да да нео оправда$е наси(у, ао својој савести, тао и свету# отуда ору!аном човеу, оји чини наси(е, својствено је опада$е других и !алба на малену плату. Да би поаја$е војниа имало трајне вредности, они морају одустати од својих "лих навиа, наиме од наси(а, опада$а и !а(е$а на малену плату. Све ово )то Свети 4ован препоручује ао плодове поаја$а, није дово(но "а спасе$е ду)е од греха, али је дово(но да удостоји (уде и"ићи пред >риста. 5адата па /ретечин и био је у
томе, да "атруби на у"буну, да би се (уди олио толио очистили и удостојили и"ићи пред бо!ансо лице Спасите(а. ледајући стра)нога пророа, оме је врвела сва јудејска зе$*а и Јерусали$, и слу)ајући $егове необичне рие и прет$е сеиром и ог$ем, (уди га питаху% ?о си и6 Да ниси ти >ристос, ога свет очеује1 & Ја ниса$ Cрисос, одговори 4ован. & Јеси ли лија & иса$. & ?о си 74ов. 8, 9LS9E;1 & (лас ва#ију&е% у #уси5и' #оравние #у (ос#од5и6 3 смирено при"нава)е 4ован и исповеда)е% & де за $но$ Јачи од $ене, #ред ки$ ја ниса$ досојан са%нуи се и одре"ии ре$е5е на оу&и Hе%овој. >ристос је до)ао, да научи (уде "аборав(еном смире$у и прер)еној послу)ности. Он нам је дао савр)ен пример Свога смире$а и Своје послу)ности према Оцу небесом. 3 Његов /ретеча учи нас својим примером смире$у и послу)ности & својим примером бе"гре)ног смире$а и послу)ности пред >ристом. Pуди, оји немају смире$а и послу)ности, немају мудрости и (убави. - о нема тога, тај нема Бога. - о нема Бога, тај нема ни себе, него је ао и да није% тама и сен смртна. -о нео ме*у нама а!е% >ристос је суви)е висо пример "а мене, ја с е на Њега не могу угледати, & ево му 4ована /ретече, оји је ао чове бли!и смртним (удима. Неа се угледа на смире$е и послу)ност 4ована. -ли, авај, ад нео неће да чини добро, тај уве на*е и"говора "а своје бе!а$е од добра. - о тра!и светлости своме !алосноме битиса$у на "ем(и, тај ћ е је с радо)ћу наћи у "ве"ди 4ована рстите(а. Благо томе, јер ће га та "ве"да, ао она оја доведе "ве"даре са 3стоа у 6итлејем, довести најсјајнијем Сунцу, осподу 3сусу >ристу, оји је једина песма ангела и једино спасе$е (уди, јуче, данас и сутра. 5ато неа Му је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. БОГОЈАВ/Е0Е Јеванђеље о -р(е2! Го%3о+а
аеј, 3, 13P1O. Зач. R. 3 јави&е се слава (ос#од5а, и свако &е ело видеи. Јер уса (ос#од5а 7тао; %овори"е 73с. GL, K;. 0 давна времена оспод је обећао јавити се у слави велиој. Pуди чули, па "аборавили. Но оспод није "аборавио реч Своју. 4ер су речи оспод$е ао уле амене, оје се не ру)е. оспод је обећао доћи, но Он није до)ао онда ад нам је најма$е потребан, него онда ад нам је најви)е потребан. До год је оспода могао "аменити проро, или ангел, дотле је оспод слао пророе и ангеле место Себе. Но ада је порасло "ло у свету тао, да га ни ангел није могао својом светло)ћу сагорети, нити проро својом речју ума$ити, тада је оспод испунио Своје давна)$е обећа$е и јавио се на "ем(и. Но ао се јавио оспод у слави1 0 неописаној смирености и послу)ности. Cао, да су ангели Његови и"гледали светлији и пророци Његови већи од Њега. ад су се на 4ордану поа"али проро и осподар, проро је ви)е падао у очи него осподар. 4ован /ретеча и"гледао је чуднији и већи него >ристос оспод. Са две те)е "авесе "алонио је био >ристос Своју славу и величину% са телом човечјим и са смирено)ћу. 5ато а (уди нису ни приметили нити по"нали, до су очи свих небесих сила биле упрте у Њега ви)е
него у сав створени свет. Обучен у истинсо тело и у истинсу смиреност оспод 3сус до)е из (алилеје на Јордан ка Јовану, да се крси од 5е%а. Диван је Бог у делима Својим+ ро" сва Своја дела Он нас учи смирености и послу)ности. Он се рије и"а дела Својих, ао сунце ноћу и"а "ве"даног сјаја, ао славуј у !буну и"а песме своје. Он по"ајм(ује светлост своју сунцу, и сунце светли ао својом сопственом светло)ћу, до светлост Бо!ја остаје сривена. Он по"ајм(ује глас Свој грому и ветровима, и ови се чују, а Он се не чује. Он по"ајм(ује расоту Своју планинама и по(има, и планине и по(а блистају расотом ао својом, до расота Бо!ја остаје у тајности. Он по"ајм(ује убавост и мирис цвећу по(соме, и убаво цвеће мири)е ао својим сопственим мирисом, до мирис Бо!ји остаје неопа!ен. Он по"ајм(ује снагу сваоме створе$у, и сва створе$а диче се једно пред другим снагом ао својом, до бе"мерна снага Бо!ја нити виче нити се дичи. Он по"ајм(ује човеу од ума Својега, и чове умује и мисли ао својим умом, до ум Бо!ји стоји у "ати)ју од ларме и у "алону од похвале света. Cао нас оспод учи смирености. 4ер све то )то чини, Он чини олио по самој природи Својој, толио и ради човеа. Да би се чове "астидео и тронуо од глупе охолости. Да се не би чове хвалисао самим собом, не имајући ниавих добрих дела, него да би пу)тао напред дела своја, а он ходио по"ади $их, ао Бог по"ади дела Својих. једва чујан и једва видан, ао пастир и"а многобројног стада. Диван је Бог ада нас учи смирености. Но диван је Бог на) и ада нас учи послу)ности. Ниад чове не мо!е бити тао послу)ан ао Бог. =ове баца семе у $иву и остав(а га Богу. 5а један дан чове баци семе у $иву, а Бог стоји од семена стотину дана, те га чува, и греје, и о!ивотворава, и поступно и"влачи и" "ем(е ао траву, и поступно пуни траву "рном, и поступно чини те семе са"рева, до чове опет не у*е у $иву, да "а дан два сабере "рно и однесе у !итнице. авран и"ле!е тиће, и напусти их, и не брине ни)та ви)е о $има. - Бог прима бригу на Себе и послу)но дан и ноћ бди над младунцима. 2ибе баце иру и оду, а Бог остаје, да и" ире и"ле!е мале рибе и да се постара о $иховој исхрани и ра"виту. Бе"бројна сирочад, и (удса и !ивоти$са, пропала би, ада Бог не би о $има бринуо. Даноноћно бди Бог над свима Својим створе$има, ослу)ује $ихове !е(е и "адово(ава $ихове потребе. Бог слу)а молбе и молитве (уди и испу$ује их# испу$ује их послу)но уве, ад год те молбе и молитве нису ве"ане са грехом. Молитве па, оје хоће Бога да увуу у грех и да а учине саучесниом (удсога греха, & те молитве Бог одбија и не слу)а их. - од свих молитава Бог најрадије слу)а сру)ене молитве поајниа, оји моле "а опро)тај грехова. 4ер ни)та у свету није орисније "а човеа од опро)таја греха, од ослобо*е$а од греха. С тиме чове постаје нова вар, тиме он почи$е нови !ивот, !ивот сина на место !ивота слуге. 5ато су сви пророци од уве тра!или од (уди поаја$е. 5ато и Свети 4ован /ретеча не само проповеда поаја$е, него вр)и и р)те$е поаја$а, да би (уди вид(иво "апечатили своје поаја$е. Mто год веће поаја$е, то већа одре)еност од света и приве"аност Богу# да, то бр!а и послу)ност Бо!ја према молитвама (уди. 3 тао ниад чове не мо!е бити ни тао смирен ао Бог, нити тао послу)ан ао Бог. ро" сва своја створе$а на небу и на "ем(и Бог учи (уде смирености и послу)ности. Cу поруу Бог нуди (удима и" Своје превелие (убави према човеу и и" Своје пламене !е(е, да се сви (уди спасу и да ниједан не погине. Но све ове поуе о смирености и послу)ности Бог је давао (удима посредно, или ро" створену природу, или ро" Своје пророе и и"брание и ангеле. Cе у лицу оспода 3суса Бог даје ову поуу (удима непосредно, ро" Самога Себе, обученог у тело. 0 сваом тренуту Свога
"ема(сога !ивота, од ро*е$а у пећини до распећа на рсту, оспод 3сус је једна !ива поуа (удима у смирености и послу)ности. Cава !ива поуа је Он и у своме р)те$у на 4ордану. 4ован је био јуна дана. >риста није нио ни по"навао. /а и ад су а по"нали, гре)ни (уди сматрали су 4ована већим од Њега. 4овану врви народ са свих страна, неуи и учени, сирома)ни и богати. 4ован је много падао у очи, ао својом спо(а)но)ћу, тао и својим пусти$ачим и испосничим !ивотом, а тао исто и својим чудним речима. Нису толио (уди врвели а 4овану и" осећа$а своје гре)ности, нити и" че!$е "а поаја$е, олио и" радо"налости, да виде и чују једног необичног човеа. /уста радо"налост+ олио нам она драгоцена времена оду"ме, не дајући нам "ато ни)та, осим прола"не (удсе сладу$авости, оја се бр"о обраћа у горчину+ олио нас она умре!ава у своје мре!е и олио одла!е и одла!е на)е поаја$е и с тим и на)е спасе$е+ >ристос не и"а"ива радо"налост. 0 маси народа Он лагано орача а 4ордану. Он ничим не пада у очи народу,нити ио обраћа па!$е на Њега. Његов и"глед није тао необичан ао 4ованов, нити је Његова одећа тао чудна, нити је Његов !ивот тао сурово испосничи. Он се уме)ао у гомилу, и гомила се ретала с Њим и" алилеје а 4ордану, једући и пијући с Њим и ра"говарајући ао и са сваим другим човеом и" те исте гомиле. 6елии 3саија унапред је то предочио и провидео реав)и% и видес$о (а, и не е"е ни"а на очи$а, че%а ради ис$о (а #ожелели 73с. KE, 9;. -ли у целом супу на 4ордану бе)е један чове, један једини, оји а по"наде, и то истинси по"наде. Cо бе)е сам 4ован рстите(. 3 "асветли)е очи у о)трога пусти$иа, и "амуну)е "а час громовита уста $егова, и "аборави 4ован на сву осталу гомилу (уди, у води и оо воде, па уа"ујући прстом на 3суса умилно рече% %ле ја%5е Божје 74ов. 8, 9F;+ 4аг$е Бо!је+ Са ове две речи и"ра"ио је /ретеча смиреност и послу)ност оспода 3суса. Он је смирен ао јаг$е, и Он је послу)ан ао јаг$е. 3 то смирен пред Богом и послу)ан Богу. 5ато и а!е% јаг$е Бо!је. ао јаг$е Он ходи рото и смерно. 3 ао )то јаг$е ходи и на па)у и на ланицу са истом предано)ћу своме пастиру, тао и >ристос ходи тамо уда а Отац небеси упућује% на ро*е$е у пећини, на р)те$е у 4ордану, на распеће на рсту, ва"да са истом готово)ћу и истом предано)ћу. Но у" речи ја%5е Божје 4ован додаје јо) и ове речи% које узе на се %ре!е свеа. ао у"е >ристос грехе света на се1 Својом (убав(у и Својом !ртвом, )то је једно од другог нера"двојно# јер нити има праве (убави бе" !ртве, нити се чини права !ртва бе" (убави. /о Својој (убави >ристос си*е у овај телесни свет и обуче се у слабо (удсо тело. Овај свет није онао чист и расан и мио аав је био пре греха -дамова. Од греха је свет овај навуао на себе тамну и дебелу телесну обра"ину, аву сада носи. Свет про"рачни постао је свет дебелости и таме# свет чисти постао је свет нечисти# свет расни & свет наа"ни и ругоба# свет мили & свет сурови. 0 тај свет спустио се Најпро"рачнији, Најчистији, Најраснији и Најмилији. Cиме је Он већ у"ео на Себе грехе света, & тиме )то се јавио у свету у телу света, оје је грубо и оје се храни грубом храном. /рво тиме, дале, )то је примио на Себе тело, аво је тело постало после првородног греха. Друго и тиме, )то је и" (убави снисходио, да испуни све "аоне, оји су дати (удима после греха. Сам, немајући потребе у овим "аонима, Он је снисходио, да их све испуни, све & ао "аоне дате природи, тао и "аоне дате (удима. 5ато је се подвргао и глади и !е*и и умору и болу свае врсте, ао и остали смртни (уди# и "ато је морао да лагано расте, ао и све )то се ра*а. ро" пуних тридесет година, пре него ли отпочне Своју јавну слу!бу. Нај"ад "ато је и обре"ан био# "ато се и рстио# "ато је и у храм ходио на молитву# "ато је плаћао поре" ћесару. Све "аоне после првородног греха Он је примио на Себе и испунио их. 5ато се и а!е% Он у"е на се грехе света. Наиме, Он у"е на се испу$е$е свих "аона, и то са онолио послу)ности и лаоће, са олио су непослу)ности и те)оће (уди и те "аоне испу$авали.
3 нај"ад треће тиме, )то принесе Себе на !ртву "а грехе света. Својим доброво(ним распећем на рсту# тиме )то би "алан ао јаг$е и проли Своју невину рв "а грехе многих. 3стина, цео је Његов "ема(си !ивот !ртва, ао )то је цео Његов !ивот уоп)те (убав. <ртва је и то )то је Он примио тело на Себе# !ртва је и то )то је Он примио "аон на Себе. Но на рсту Он је рв(у "апечатио Своју !ртву и ра"драо са свим руописаније на)их грехова. На рсту Он поа"а ао сав у!ас (удсог греха, тао и сву (убав Бо!ју, оја иде до само!ртвова$а. 3 тао >ристос у"е на Себе грехе света на три начина% прво, примив)и тело на Себе, друго, примив)и "аон на Себе и треће, примив)и !ртву на Себе. Онда ада се оспод појавио у свет, обучен у тело, и ао телесан подчинио се "аону, тај дога*ај пропраћен је једном чудном природном појавом & појавом "ве"де на 3стоу# "атим јо) и слета$ем ангела на "ем(у# па радова$ем пастира витлејемсих# па поло$е$ем простих пастира и мудрих "ве"дара Њему, бо!ансом Младенцу. Но томе дога*ају следовало је 3родово ла$е деце и бество Спасите(а у таму египатсу испред јо) цр$е таме & јерусалимсе. Онда ада се оспод јавно и јасно подчинио "аону (удсом и примио р)те$е на 4ордану, и тај дога*ај опет пропраћен је једном чудном природном појавом & по доцнијем са"на$у Бо!јих светите(а & наиме% "аустав(а$ем воде у реци 4ордану уступа$ем мора на"ад. оре видје и #ојеже, Јордан возвраисја вс#ја. 5атим, небо се отворило, глас се чуо Оца небесог и видео се Дух Свети у виду голуба. 2од човечји је то осетио и видео ро" свога представниа, Светог 4ована рстите(а. Но томе дога*ају следовао је четрдесетодневни пост >ристов и мра и у!ас сатансог ису)е$а. - потом појава ангела, оји Му слу!аху. /а и онда ада је оспод све своје страда$е у телу на "ем(и "апечатио муама и рв(у на рсту, и тај дога*ај пропратила је природа стра)ним појавама% потресом "ем(е, помраче$ем сунца, распрсава$ем аме$а и отвара$ем гробова. <иви и мртви осетили су страховиту величину бо!ансе !ртве на олготи% ра"бојници и не"набо)ци поверовали су у Сина Бо!јег, а мртви су се појавили на улицама јерусалимсим. 3 томе дога*ају следовала је тама, тама ван гроба и тама у гробу# после чега је до)ло оначно свануће, оначна победа и оначно & васрсе$е. 3 опет појава ангела+ 3 тао ова три дога*аја у !ивоту >ристовом дају нам најјаснију и најнепосреднију поуу бо!ансог смире$а и бо!ансе послу)ности. Небесна радост и у"ви)еност сваога од $их преплиће се са у!асом (удсог "лочина и сатансе сабла"ни. Но у сва три случаја >ристос је и"и)ао ао сјајан победилац% над човеом 3родом, после Свога ро*е$а# над сатаном, после Свога р)те$а и над удру!еним (удима и сатаном, после Своје смрти. - р)те$е на 4ордану бо!анствени Матеј овао описује% У вре$е оно до)е сус из (алилеје на Јордан ка Јовану, да се крси од 5е%а. Јован у се о#ира"е %оворе&и' ја реа да уде$ од ее кр"ен, а и ли долази" к $ени 4ован је по"нао >риста, али није по"нао Његов план спасе$а. 3 сад се отрива јединствена сцена у историји (удсој% да се Бог надмеће у смире$у са човеом+ 4ован р)тава гре)ние ради поаја$а. Ме*утим, $ему прила"и бе"гре)ни, оји нема "а )та да се аје и "ахтева да се и Он рсти. 4ован, јачи духовном силом од свих смртних (уди оо себе, наједанпут по"наје у >ристу Јаче%а од себе. 3, пре него )то а је видео, 4ован је већ "нао, да је Он до)ао на "ем(у и да је ме*у (удима. е)у ва$а соји ко%а ви не знае 74ов. 8, 9?;. Но те ада је стао лицем с Њим, он а је по"нао и уа"ао (удима прстом на Њега% %ле, ја%5е Божје6 =им а је свети 4ован видео, Он је могао мислити, да је $егова улога ао /ретече "авр)ена, и рећи, ао негда праведни Симеон% сад о#уси с $иро$ слу%у сво%а (ос#оде 7H. 9, 9F;, или ао )то је сам 4ован доцније једном прилиом реао% 9н реа да расе а ја да се у$а5ује$ 74ов. E, EL;. -ли не# место да се деси то )то 4ован мисли и очеује, $ему >ристос "адаје један неочеиван "адата. 0вр)ћен мећу
гре)не (уде, бе"гре)ни >ристос тра!и од 4ована, да овај учини с Њим )то је чинио и с другима, то јест, да а рсти у реци ао )то је р)тавао и друге. 4ованово опира$е томе сасвим је ра"ум(иво смртним (удима. -х, стра)но је, браћо, увести у воду чистијег од воде+ Стра)но и престра)но створе$у спустити руу своју на главу Створите(а. ао ће се усудити чове од праха и пепела ставити руу на Онога оме су херувими подно!је ногама Његовим+ Но >ристос бр"о "авр)ава ра"говор са 4ованом једном ратом али одлучном реченицом% осави 7то; сад јер ако на$ реа ис#унии сваку #равду. ;ада Јован осави (а. Cиме оспод хоће да а!е% преини "а сад реч о моме и твоме достојанству, и о томе о је од нас двојице већи и јачи. Дана)$и дан није "ато одре*ен, но "а не)то друго. Доћи ће време, ад ће се јавити и то )то ти говори). Не мо!емо ми (уде научити ничему, )то не будемо ми претходно сами и"вр)или. о ће нам иначе веровати1 3 у чему би се ми иначе ра"лиовали од "аониа и $и!евниа јерусалимсих, оји уче а не творе1 Сав "аон ми морамо и"вр)ити, да би свему "аону дали један ви)и, духовни смисао и "начај. 3 ја треба да се прво рстим водом, да бих потом р)тавао Духом Светим и ог$ем. /лан спасе$а објав(ује се самим својим и"во*е$ем. Mто ти је сад нејасно, биће ти усоро јасно. Небеса ће се отрити и оправдати ово, )то 4а "ахтевам од тебе. олио је 4ован у први мах био устра)ен, да и"вр)и р)те$е над >ристом, толио је сада био послу)ан "аповести Месије. 3 небеса су "аиста похитала да оправдају и благослове чин /ретечених руу. 7ACројаи је у"ро био, да Спасите( прими р)те$е од 4ована. /рво, да би тао, по)то се већ родио ао чове, испунио свау правду и смире$е пред "аоном. Друго, да би Својим р)те$ем утврдио "начај 4ованова р)те$а. Cреће, да би освећујући воду 4ордансу поа"ао ро" слета$е голуба сила"а Духа Светога у часу р)тава$а вернихB, Јерони$. >ристос се погру!ава у воду, не да Себе очисти, него да символичи потопи старога човеа. Својим погру!е$ем у воду Он мислено понав(а потоп света у време Ноја, и понав(а потоп Jараона и $егове египатсе војсе у @рвеном Мору. 0 светсом потопу потопило се гре)но човечанство, у црвеном Мору потопио се Jараон, непријате( Бога !ивога. >ристос је у"ео грехе (уди на Себе. Доброво(но Он је пристао, да се Он потопи на место гре)ног човечанства# драгово(но Он је примио на Себе судбу потоп(еног Jараона, непријате(а Бога !ивога. Он погру!ава у воду Своје тело, ао да га сахра$ује у гроб. Он се погру!ава у воду "а тренута, а потом се у"ди!е и и"ла"и и" воде. Cиме Он понав(а ону страховиту лецију, оју је Бог пру!ио (удима потопом гре)ниа у време Ноја, и потопом Jараона у @рвеном Мору. Cиме Он на вид(ив начин но ћуте а"ује оно )то је доцније а"ао речима ученоме не"у Ниодиму, наиме% ако се ко наново не роди, не $оже видеи царсва Божје%а 74ов. E, 8;. Но наново се мо!е родити јо) у овоме !ивоту о умре староме човеу, или дручије речено% у оме умре стари. гре)ни чове. о се погру"и са својим грехом, а у"дигне се чист од греха. о се погру"и телом ао телесан чове, а у"дигне духом ао духован чове. о "аопа себе с >ристом р)те$ем ао у гроб 7олос. 9, 89;. о потопи гордост, непослу)ност, себичност и свау нечистоту старога, гре)нога човеа, а он у"дигне смире$е и ротост, послу)ност и (убав. о умре себи, а о!иви Богу 72им. ?;. 4едном речју% о себе сахрани ао гре)ни и поново се роди ао праведни, & тај ће остварити онај пример, оји му је дао >ристос Својим р)те$ем у води 4ордансој. A/ре него ли отпочне други !ивот, треба са првим оончатиB, говори 6асилије 6елии. О, ао је много"начајно и ао многопоучно >ристово р)те$е погру!е$ем Његова светог тела у воду+ Само бе"гранична мудрост Бо!ја могла је устројити толио орисно и поучно "а (уде р)те$е на 4ордану. Само та бе"гранична мудрост, оја види про)лост и будућност ао и сада)$ост, могла је да ве!е почете са рајевима (удсе историје и да доведе у ве"у потопе гре)ног човечанства са погру!ава$ем >риста у воду. Само та неиса"ана мудрост мо!е једном слиом, једним чином, једним "наом да а!е ви)е него сви (удси је"ици на "ем(и. 4ер, гле, цео начин на)ега спасе$а а"ан је чином >ристовог р)те$а у 4ордану.
крсив"и се сус изи)е од$а! из воде. %ле, овори"е у се нееса, и виде 0у!а Божје%а %де силази као %олу и до)е на Hе%а. %ле, %лас с неа који %овори' ово је :ин $ој *уазни, који је #о $ојој во*и. Није Дух си)ао на >риста до је био погру!ен у води, него ад је и"и)ао и" воде. Cиме Мудрост Бо!ја хоће да нам поа!е, да на старога човеа, оји је !ив греху а мртав Богу, Дух Бо!ји не сила"и. Него Дух Бо!ји сила"и само на човеа наново ро*ена, духовно препоро*ена, оји је умро греху и о!ивео Богу. Дух си*е на >риста у виду голуба 7Aолуб се спустио над главу 3сусову, да нио не би помислио, да је глас Оца управ(ен био 4овану а не осподуB Јерони$, не оваплоћен у голуба, ао )то је >ристос оваплоћен у човеа, него само у виду голуба, ао голуб. Cо "начи, да се Дух мо!е јавити и у неом другом виду. 3 "аиста Он се јавио доцније апостолима у виду ог$ених је"иа и као ду!а5е силно%а вера 7Дела -п. 9, 9;. 0 $и"и поста$а "а Духа се вели% 0у! Божји носа"е се над водо$ 78, 9;. Дух Бо!ји се, дале, јав(а у ра"ним видовима, сходно дога*ајима, оје Он освећује или пореће. Но сваи Његов вид поа"ује а ао не)то делателно, поретно и чисто, )то Собом проу"роује топлоту, порет и чистоћу. /ри р)те$у водом на 4ордану Дух се јавио у виду ротог голуба, а при р)те$у апостола Духом Светим и ог$ем у /едесетници# Он се јавио у виду силнога ветра и пламена. Cиме је поа"ана ра"лиа и"ме*у р)те$а 4ованова и р)те$а >ристова. р)те$е 4ованово, или р)те$е водом, чини (уде ротим и чистим ао голубове, а р)те$е >ристово, или р)те$е духом, чини (уде силним и пламеним 7A/о)то се чове састоји и" две части% и" ду)е и тела, то је и очи)ће$е двојао% бестелесно "а оно )то је бестелесно, и телесно "а тело. 6ода очи)ћава тело, а Дух 7очи)ћава и; "апечаћава ду)уB, ?ирил Јерусали$ски, Огласителное поучение OOO;. Сила"а Духа у виду голуба & ао )то и Свети Оци тумаче & напоми$е голуба, ога је Ноје три пута пу)тао и" своје ла*е, да $име испита, да ли се "ем(а осу)ила. 3 голуб му се вратио са маслиновим листом у (уну. Маслинов па лист о"начава мир# мир ме*у Богом и човеом. 3 сада, после >ристовог и"ласа и" воде, после символсог потоп(е$а старога човеа у води, јав(а се над главом >ристовом Дух у виду голуба, да поа!е, да је по овом престао, и да је мир "авладао ме*у Богом и новим човеом. 5а)то овај голуб не носи маслинов лист у (уну, ао "на мира1 5ато )то је ту, место маслиновог листа, сам оспод >ристос, најсавр)енији "на мира ме*у Богом и човеом. ме*у небом и "ем(ом. Он је маслинов лист у Новоме Ствара$у. 5ато голуб, летећи над >ристом, нема потребе да др!и други "на мира, други маслинов лист. >ристос је рај потопа и почета мира. %ле, %лас с неа6 Небо отворено, Дух у виду голуба, и јо) у" то гле, %лас с неа6 Cао је много"начајно р)те$е >ристово, да се при истом не јав(ају само ангели, него сама Света Cројица% Отац, Син и Дух Свети# Отац у виду гласа с неба, Дух у виду голуба, и Син ао нови и савр)ени чове, ао Богочове. 9во је син ој *уазни, који је #о ојој во*и6 Cим речима Бог Отац објав(ује Сина Свога 3суса. 0 тим речима и сопственим гласом и речима и речи моћнога архангела аврила, и"речене пресветој Деви Марији% и назва&е се син ајви"е%а 7Hуа 8, E9;, и јо)% и назва&е се :ин Божји 78, EK;. Сада а уистини Бог Отац и на"ива Сином Својим, Сином (уба"ним. 4ер >ристос је једини Син Бо!ји по ро*е$у и вечности, и једини Син Бо!ји по ро*е$у и времену. Бог Отац не на"ива све (уде Својим синовима но само >риста. 4ер остали (уди могу се на"вати синовима Бо!јим по усинов(е$у од Бога, и то "бог >риста и у име >риста. 3 ад >ристос доцније говори (удима% један је 9ац ва" на нееси$а, Он тиме не мисли да а!е не)то друго, него да су (уди само по усинов(е$у синови Бо!ји. Само превелиа (убав Бо!ја мо!е на"ивати Своја створе$а синовима. Но >ристос је једини и истинси Син Бо!ји и по (убави и по бићу. 5ато се и а!е% :ин ој *уазни, који је #о ојој во*и. Овим двема реченицама појачава се и"ра" Очеве (убави и Очевог благово(е$а према Сину Своме. 6ечна ве"а, оју има Отац са Сином, није ослабила нити се Њихова ме*усобна (убав охладила тиме )то је Син си)ао у гре)ни свет, обучен у слабо тело човечје.
3 тао, р)те$е >ристово у 4ордану ве"ано је са отрове$ем Свете Cројице човечанству. Од тога отрове$а нема већега. 4ер тиме нам је поа"ана тајна тројединог бића Бо!јег. Спасите( је отпечатио на 4ордану и ту најви)у тајну на небу и на "ем(и. 6елимо & и на "ем(и, јер тројично)ћу Бо!јег бића обја)$ава и најдуб(е тајне самога човеа човеова тројичност, јер је речено јо) на самом почету Светога писма, да је Бог створио човеа по Своме обличју 7/оста$е 8, 9?;. 5ато се пра"ни >ристовог р)те$а и на"ива Богојав(е$ем. 4ер се Бог јавио на реци 4ордану онаав аав је, уолио је то јав(а$е приступачно човеу у телу. 4о) се овај пра"ни на"ива и /росвеће$ем. 4ер се $име дух човеов о"арава по"на$ем најдуб(е бо!ансе тајне. Он се на"ива /росвеће$ем јо) и "ато, )то р)те$е >ристово погру!ава$ем у води просвећује на) ра"ум, чисти на)е срце и облагоро*ава на)у ду)у по"на$ем начина на)ега спасе$а оји се састоји у сахра$ива$у старога човеа и ро*е$у новога, или другим речима% у смрти свега на)ег гре)нога и смртнога јесте ства и о!ив(е$у бе"гре)нога и бесмртнога. Све )то се догодило при р)те$у >ристовом, дога*а се и при р)те$у сваога од нас. 7Aоспод, оји управ(а !ивотом на)им, установио нам је "авет р)те$а, оје има у себи слиу смрти и !ивота... вода има слиу смрти, оја прима тело на погребе$е, а Дух улева !ивотворну силу, оја обнав(а !ивот ду)е на)е од смрти греховне у прва)$и !ивотB, Bасилије Bелики, 9 кр"е5у. /огру!ава$ем у воду ми умиремо с >ристом, ди"а$ем и" воде ми се сједи$авамо са !ивим >ристом. роти Дух Бо!ји ао голуб лепр)а се над нама, надах$ујући нас Својом свемоћном благодаћу. - Отац нас ро" (убав 3суса >риста усинов(ава и прогла)ује то усинов(е$е Својим гласом. о мо!е "нати, )та се у часу р)те$а де)ава у ду)и сваога младенца1 /омрачени и утучени доцнијим грехом ми "аборав(амо највећу небесну тајну, оја нам се при р)те$у отрива. 4ер р)те$ем ми се чистимо од сваога греха, али после на)ег р)те$а дола"е сатанса ису)е$а, ојима >ристос није подлегао, но ојима ми подле!емо. Но они од нас, оји се брину о спасе$у своме дан и ноћ, са потпуним смире$ем и послу)но)ћу према Богу, могу се удостојити отриве$а превелие тајне бо!ансе, оја се поа"ала на 4ордану, ао )то су се удостојили овога ви*е$а многи светите(и и мученици "а >риста. Мучени)тво "а >риста па сматра се трећим р)те$ем# по)то је прво 4ованово р)те$е, р)те$е водом, а друго >ристово, р)те$е, Духом Светим и ог$ем. Ово треће р)те$е, р)те$е мученичо, на"ива се р)те$ем рв(у. Мученици >ристови, оји су р)тени пролива$ем рви своје "а >риста, обично су ви*али много од 4ордансе тајне, отривене при р)те$у >риста. Најпо"натији пример овога видовитог р)те$а рв(у јесте смрт првомучениа >ристовог, архи*аона Сте'ана. де стоји о томе написано. :е/ан уду&и #ун 0у!а :вео%а #о%леда на нео и виде славу Божју и суса %де соји с десне сране Бо%а. Cу је, дале, поа"ан и Дух. и Син, и Отац. 3 повиа Сте'ан% ево види$ нееса оворена и :ина човечје%а %де соји с десне сране Бо%у. 3 би "асут аме$ем од 4евреја 7Дела -п. I, KKS?L;. /остарајмо се и ми, да јаом вером, добрим делима и братсим сауче)ћем у радости и страда$у на)их бли!$их, а све у смире$у и послу)ности према !ивоме Богу, повратимо бе"гре)ну чистоту, у оју смо обучени р)те$ем, па ћемо се и ми удостојити славе, радости и вечне расоте Бо!јих светите(а и мучениа. Cао ћемо се и ми просветити, небо ће с е над нама отворити, и Бог ће нам се јавити & Отац, Син и Дух Свети, Cројица једнобитна и нера"делна, ојој неа је слава, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. ПО БОГОЈАВ/Е04 Јеванђеље о 3о$е+и на+ и%-!е2и&а
аеј, 4, 1P11. Зач. O. Нема ниједне "аповести Бо!је, о оју се (уди нису огре)или, нити има иједне једине, оју су (уди испунили бе" јада$а и ропта$а. - нема опет ниједне "аповести Бо!је, о оју се оспод
3сус огре)ио, нити има иједне, оју Он није испунио бе" јада$а и ропта$а. Све )то је имао да у Свом "ема(сом !ивоту про*е, учини и претрпи, Он је про)ао, учинио и претрпео у потпуном смире$у и послу)ности према Оцу Свом небесном. Само да би нас научио смире$у и послу)ности+ Само да би нас охрабрио на истрајност+ Само да би нама поа"ао, да све, )то је "апове*ено од неба, и могуће је и потребно је испунити под свевидећим над"ором и руоводством !ивога Бога. Pуди се вајају на сирома)тину и на не"натност свога порела, и ао су сви (уди у рај$ој линији царсог порела, од @ара Бога. - Он, јединородни и ва"(уб(ени Син Бо!ји, није се ниад вајао "бог тога, )то се родио у овчарсој пећини, и )то није имао где главу Своју полонити. Pуди проли$у непријате(е своје, и ао је најче)ће $ихов грех створио им непријате(а од суседа. - Он, бе"гре)но јаг$е Бо!је, морао је ао младенац на мајчиним грудима бе!ати у далеу "ем(у испред рвавога но!а 3родова. /а ипа Он није проли$ао Своје непријате(е. Pуди се бунтују против власти и "аона ча и онда ад им је муа од самих себе. - Он, 5аонодавац васионе, пооравао се властима и "аонима дајући &есарово &есару. Pудима је те!а пост, мада и ад им се до"во(ава јести и у најпосније дане хлеб и "елен, и мада је пост неопходан "а очи)ће$е ума и савести. - Он, /речисти, оји није имао од чега да се чисти, драгово(но је налагао на Себе пост од четрдесет дана, пост бе" хлеба, бе" "елени, бе" воде. Pудима је мучна молитва, и у храму и у самоћи, и ао је молитва лествица, оја у"ди!е човеа и" пра)ине и !ивоти$ства а Богу. - Он, оји је телом стајао са другим (удима на дну лествице !ивота а духом непреидно на врху, радосно је ходио у храм на молитву и проводио је целе ноћи у самоћи на молитви. Pуди неће бе" гун*а$а да испуне ни најма$у титлу и" "аона Бо!јега, и ао је тај "аон дат ради $ихова сопственог спасе$а. - Он, Спасите( света, оји није имао од чега Себе да спасава, послу)но је испунио и најте!е "аповести и" "аона Бо!јега, и смирено принео Себе на !ртву "а (уде само "ато )то је "нао, да је то во(а Оца Небесног и да је то ну!но ради спасе$а (уди. -дам и Dва, у преоби(у рајсом и у ситости свих бо!ансих блага и сладости, не мого)е одолети једном мају)ном ису)е$у демонсом и оставити недирнуто "абра$ено дрво. - Он, у пусти$и и самоћи, гладан и !едан, бе" хлеба и воде, бе" пријате(а и помоћниа, одупро се највећим ису)е$има, оја само нечисти сатана мо!е и"мислити. ао су величанствени, и трагично величанствени, сви дога*аји у >ристовом !ивоту+ ао планине, о чије подно!је море немоћно бије, и чије врхове у"алуд човечје оо тра!и. Многи читаоци Светога писма мисле, да се најглавнија науа >ристова садр!и у Његовој /роповеди на ори. Ме*утим има пуно дога*аја у >ристовом !ивоту, оји по својој поучности стоје наравно са /роповеди на ори. Cе)о је рећи, )та је од >риста главно, а )та споредно. Сигурно је, да нема од Њега ничега споредног. 3 сигурно се не мо!е рећи, да Његова науа, иса"ана речима, представ(а не)то главније, од Његове науе, поа"ане делима и дога*ајима. Mта ви)е, пре би се могло рећи, да дела >ристова и дога*аји и" Његова !ивота од већине верних остав(ају дуб(и утиса и и"а"ивају јача осећа$а, него ли Његова науа иса"ана речима. ао год )то би већи утиса на (уде учинио леар, оји би ћуте отворио очи слепоме, него ли онај, оји би речима обја)$авао, ао се слепцима даје вид. Но с друге стране, у"ви)ена и дивовса дела и дога*аји и" !ивота Бо!ансог 4унаа остали би ао тајанствене и бе"имене громаде планинсе, да нису добили и"ра"а, обја)$е$а и путеводства у науци иса"аној речима Бо!ансог 0чите(а. 2а"ми)(ајући о једном и о другом чове мора с а дубоим страхопо)това$ем и смире$ем рећи% обоје је неиса"ано велио, и% једно од другог не мо!е се одвојити, ао )то се не мо!е одвојити исто од "апада. 4ер )та би нам помогле >ристове речи% $олие се не#ресано & да Он сам није дао очигледан пример у непрестаној молитви1 3ли, с друге стране, ао би ми могли ра"умети и исористити Његов пример дуготрајног поста, да нам Он није објаснио потребу и спасоносност поста1 3сто тао допу$ују се Његова дела милоср*а и Његова науа о милоср*у#
Његова борба са Сатаном и Његова науа о стра!е$у над својом ду)ом и одолева$у ису)е$има# и све остало, речено и учи$ено. Његова дела хармонирају са Његовим речима ао "драво тело са "дравом ду)ом. ле, Он је и до)ао на "ем(у не само да Своју ду)у оваплоти у тело, него и да свау Своју реч оваплоти, & да свау Своју у"ви)ену реч обуче у у"ви)ено тело вид(ивог дела или вид(ивог дога*аја. /огледајмо сад, ао оспод оваплоћава у једно величанствено тело дела и дога*аја Своје речи о посту, стра!е$у и одолева$у ису)е$има. /осле р)те$а на 4ордану Он одла"и на превелии подвиг поста, стра!е$а и борбе са Сатаном. ;ада суса одведе 0у! у #уси5у, да (а )аво ку"а. 5а)то ба) одмах после р)те$а1 Да поа!е нама, да смо и ми после р)те$а и"ло!ени ису)е$има, и то све до саме смрти телесне. р)те$ем смо очи)ћени и наору!ани Бо!јом силом, па послани у борбу. ао )то вели премудри 5латоуст% Aти ниси примио ору!је да седи), но да се бори)B. р)те$ем смо постали слични -даму у 2ају. 5а)то нас став(а Бог пред ису)е$а, питамо се јо) једном1 /рво "ато, да поа!е на)у слободу. Бог нас је ро" р)те$е наору!ао Својом силом, и наору!ане пустио да бирамо% да ли то ору!је да оренемо против *авола или против Бога. Друго "ато, да се, ао паднемо, обелодани грех -дамов и оправда Бо!ји поступа и"гна$а -дама и" 2аја у долину плача, и да се, ао победимо, обелодани моћ Бо!је силе у нама. 4ер Ново Ствара$е има нову силу, нови 2ај, новог човеа, нову победу и славу, али и & понован пад. 5а)то Свети Дух одведе >риста на ису)е$е1 Да се поа!е, да је >ристос намерно, а не случајно, став(ен на ису)е$а. -дама Бог није намерно довео пред Сатану, да га овај у)а, а са >ристом је то Бог учинио намерно. Да се поа!е тиме да је -дам, при бо(им оолностима, подлегао ису)е$у, а да је >ристос при те!им оолностима, победио ису)е$е. Cо исто се поа"ује јо) и тиме, )то је -дамов пад био у 2ају, а >ристова победа на "ем(и, у долини плача и и"гнанства, у пусти$и. 4ер се а!е да Дух одведе 3суса у #уси5у. 0 пусти$и је >ристос постио четрдесет дана и четрдесет ноћи. аав страховит при"ор+ Доле гре)ници, ради ојих је и си)ао >ристос на "ем(у, ва(ају се у пресићености и препијености од "ема(сих сласти, дотле Он, пријате( гре)ниа, стоји у пусти$и на о сам(еној и плачној молитви дан и ноћ, не у"имајући у Своја уста ни хлеба ни воде дан и ноћ, ро" читавих четрдесет дана и ноћи. оспод то чини, да тиме поа!е неи"мерну (убав Своју према човечанству, ога Он Својим постом чисти и Својим примером учи# и да тиме поа!е Своју неодо(иву нерасид(иву приве"аност а Своме Оцу небесом и послу)ност према Њему. ле, све )то (уди а!у да не могу, Он мо!е# и све )то (уди раде нево(но и са ропта$ем, Он ради послу)но и ревносно. Он је испунио све оно )то се и"брани народ правио да не мо!е испунити. Народ и"брани био је у богатом Dгипту и при богатству падао је и од Бога отпадао. 3 Он је био у Dгипту, но остао је нетанут египатсом тамом слично 4оси'у. Народ и"брани био је у пусти$и четрдесет година, и ту је падао и од Бога отпадао, и ао га је Бог Својом руом водио и маном небесом хранио. - Он је провео четрдесет дана и четрдесет ноћи у пусти$и бе" јела и пића, са непроме$еним смире$ем и послу)но)ћу према Богу. Нај"ад народ и"брани у)ав)и у "ем(у обећану падао је и отпадао од Бога, и ао га је Бог непрестано опоми$ао ро" "аон и пророе. Он у "ем(и обећаној, ада је већ од неих био при"нат "а оспода Месију, остао је веран, смирен и послу)ан према оцу небесом. /осле четрдесет дана непреидног бде$а, поста и молитве, оспод 3сус о%ладне. 3 тада #рису#и Hе$у ку"ач и поче а у)ати. /рво у)а$е управ(а у)ач на тело, на и"гладнело тело Спасите(а, "ато Му рече% ако си :ин Божји реци, да ка$е5е ово !леови #осану. - "а)то *аво не претвори амен у хлеб, и не понуди 3сусу1 ле, то би било јаче ису)е$е "а гладна човеа & да види и омири)е пред собом топао хлеб. 5а)то, дале, *аво прво то не учини, па онда не поднесе готов хлеб огладнелом 3сусу1 Сасвим прост ра"лог% "ато )то не мо!е. 0 немоћи својој он тра!и, да сам 3сус створи $ему средство "а у)а$е. Бог је творац амена, Бог је творац и хлеба. 0 самој ствари Бог и
прои"води хлеб и" амена, то јест и" "ем(е. =удо претвара$а амена у хлеб, дале, Бог вр)и сваи дан, ао )то сваи дан Он вр)и чудо претвара$а хлеба у рв. Но то само Бог мо!е и нио други. Cо је могао 3сус учинити и бе" ичијег предлога, само да је хтео. 4ер не пости онај о нема и не мо!е да има, па не једе# него онај пости, о има и мо!е да има, па ипа не једе. Очигледно је јо) и" речи *авола и то, да он !ели да се наруга Богу# ао да хоће да а!е% ето ти Бо!је моћи и Бо!јег човео(уб(а+ аменита и очајна пусти$а на све стране. Нигде хлеба "а гладна човеа. Бог створио човеа и ставио га у бесхлебну пусти$у да се гла*у мучи и од глади умире. де је ту моћ, где (убав, где милоср*е Бо!је1 5ато, ето ти, ао си у истини неи Син Бо!ји и ао мо!е), претвори ово Бо!је аме$е у хлеб, па једи. -о ли ти ту моћ Бог није дао, онда "а)то се др!и) Бога1 >ајде са мном против Бога+ & -вај, оваво )апта$е и вну)е$е успева од многих маловерних+ 7AНиад не треба веровати *аволу, ча ни у том случају, ада он саветује и не)то орисно и неопходно, јер он мами орисним и "авр)ује "лим# не треба испу$авати во(у демона ни "бог глади нити "бог друге нее ну!де, но тр еба прибегавати БогуB Зи%аен. Но на оваву богохулну "лобу и паост >ристос мирно даје таав одговор, аав мо!е до раја света слу!ити ао поуа и уор и"елицама овога света% #исано је, рече, не живи човек о са$о$ !леу но о свакој речи, која излази из уса Божји!. Cе!е је створити него нахранити. - Бог је речју Својом створио све )то постоји, речју Својом Он мо!е и хранити сва Своја створе$а. =име се другим и хране небесе силе и воинства ао не !ивотворном речју Бо!јом1 Ми смо пали на храну од пра)ине онда ада смо се уда(или од речи Бо!је# па ипа !ивот, оји нам дола"и ро" пра)ину, не дола"и од пра)ине него од речи Бо!је. <еч $е воја ожив*ава, говори /салмопевац. ?ако су слаке језику $оје$у речи воје, сла)е од $еда уси$а $оји$6 Нигде није речено у Светом писму, да је у хлебу од пра)ине !ивот и светлост, а речено је, да је у речи Бо!јој !ивот и светлост 74ов. 8, G;. Сав је !ивот у Богу, и ван Бога нема !ивота. Све остало% и храна и вода и ва"дух и светлост нису !ивот ни и"вор !ивота, но сами анали !ивота. 3 то су речи Бо!је, обучене у густо и чулно одело ради нас телесних створе$а. Бе"гре)ни ангели не потребују ниаве анале, него се непосредно хране !ивотом од !ивотворне речи Бо!је. - ми то мо!емо, јер смо онемоћани и раслаб(ени грехом. Ми не би могли поднети чисту и голу реч Бо!ју, 4ер би то била суви)е јаа храна "а нас. Јер је реч Божја, по уче$у апостола, жива, и јака, и о"рија од свако%а $ача о"ра с ое сране, и #ролази ја до расав*а5а ду"е и ду!а, и з%лавака и $оз%а, и суди $исли$а и #о$исли$а 74евр. G, 89;. Cао је силна и моћна и сита гола реч Бо!ја. 3 да је >ристос, ао пуна 2еч Бо!ја, до)ао на "ем(у необучен у густо и чулно тело материје, о би а могао поднети1 Осећајући ову свемоћну силу >риста ао 2ечи Бо!је, проро Малахије у страху говори% ево, доћи ће оспод, али ко &е #однеи дан доласка Hе%ова ко &е се одржаи, кад се #окаже Јер је 9н као о%а5 ливчев и као $ило е*арско 7Малах. E, 8S9;. Сам је >ристос та реч Бо!ја и тај хлеб !ивотни, од ога сваи хлеб хран(иви и добија !ивотну силу и хран(ивост. На)то ће Њему, да од аме$а прави хлеб1 Он је огладнео не "ато )то је морао огладнети, но "ато )то је хтео огладнети, јер се примио драгово(но, да испуни сваи "аон. Cо није била случајна глад обичног смртног човеа, но глад Бесмртниа, оји ће својом победом над *аволом и својом поуом ситити пооле$а до онца света. Друго у)а$е управ(а у)ач на ум. ;ада %а одведе )аво у свеи %рад и #осави %а навр! !ра$а, #а $у рече' ако си :ин Божји, скочи доле, јер у Dис$у соји, да &е ан%ели$а :воји$ за#оведии за ее, и узе&е е на руке, да %де не за#не" но%о$ својо$. 3 овде *аво опет почи$е "лобним речима% ако си :ин Божји Но овде се, гле, и он почи$е слу!ити Светим писмом, 7/сал. FL, 88S89;, дајући наведеним речима сасвим риво тумаче$е, ао )то је обичај свих непријате(а Бога и Бо!јег "аона. -о је прво у)а$е наме$ено "а поуу и"елицама и сладострасницима, то је ово друго наме$ено "а поуу охолим "налцима, умним горде(ивцима и $и!евницима, оји сабрав)и не)то "на$а од материјалне природе и од чулног !ивота, у"ди!у себе гордо и"над црве Бо!је,
до у тренуту $ихове највеће опијености самим собом Сатана им не нареди, да соче доле у пропаст. 4ер, сабирајући "на$а мимо Бога и црве Бо!је, охоли (уди мисле, да сабирају снагу, до у ствари они сабирају немоћ. о увећава охолост, увећава немоћ. о се уда(ује од Бога, бива све ма$и и ма$и духом и силом, до нај"ад не и)че"не ао пухор у ветру. 3 ад охол чове увећа немоћ своју до раја, и ад се уда(и од Бога до раја, он сматра себе, да је стао ногама својим на врх црве Бо!је, па ча и да је самога Бога ставио себи под ноге. 3 тада му Сатана прила"и са у)а$ем и говори% сочи и полети+ Cвоји ангели, тј. твоји идоли, др!аће те да не падне)+ - )та оспод 3сус на то одговара у)ачу1 сус рече 5е$у' али и о соји на#исано' не$ој ку"аи (ос#ода Бо%а сво%а. Бог воли (уде неиса"аном (убав(у, али "ато Бог неће ула"ити у свау сме)ну игру (удсу, нити ће чинити чуда ради (убопитства (удсог. Ниад ниједно чудо Бог није учинио, нити ће учинити, да "адово(и радо"налост (уди. Његова су сва чуда наме$ена "адово(е$у истинсих потреба потребитих, лече$у болесних, обраћа$у неверних, оји тра!е праву веру, и оправда$у верних, ад су ови и"ло!ени муче$у "а праву веру. Ми у)амо Бога сваим својим делом и сваом својом поми)(у и сваом !е(ом, оја није основана на смире$у и послу)ности према Богу. Они оји, гордећи се својим умом и својим "на$ем, пони)тавају "аон Бо!ји, у)ају Бога на велиу своју погибао. 4ер Бог је дуготрпе(ив, и по Својој дуготрпе(ивости Он ће трпети $ихово "ачиава$е, гор*е$е и свао богохулство, очеујући, да сва пара охолости и"а*е и" $ихове главе, и да они "асти*ени поају се. Но на рају рајева, ад они остану у оаме$ености свога срца, )то дола"и опет од охолости ума, Бог их предаје потпуно у власт демона у)ача. AБог је обећао моћи ономе о је у опасности, а не ономе о а у)а# ономе о је у нево(и, а не ономе о чини све на поа" и лови пра"ну славуB. 7 :в. сидор Dелусио' Dис$о )акону Јоану Dис$а 4, 1R4. 3 демон у)ач и"води их на најви)у висину охолости, и тад им предла!е, да соче доле. 3 они послу)но сачу и пропадају. 3 $ихово се име бри)е "а свагда и" $иге !ивих. Cреће у)а$е управ(а у)ач на срце. 9н узе суса и одведе %а на (ору врло високу и #оказа $у сва царсва ово%а свеа и славу 5и!ову. рече $у' све ово да&у еи, ако #адне" и #оклони" $и се. Cо је у)а$е богатством, вла)ћу и славом. Бе"бројни су они, оји падају у ову "аму *аволсу. Отуда *аво мо!е полонити оно )то није $егово1 4ер речено је пророом% (ос#од5а је зе$*а и "о %од је на 5ој, васе*ена и све "о живи у 5ој 7/с. 9G, 8;. -ли *аво ла!е, јер он је, по речима самога Спасите(а, лажа и оац лажи 74ов. :, GG;. Његовим ла!има подле!е само малоумници, оји "аборав(ају, да је !иви и истинити Бог свемоћни и једини господар света. Оно, )то Бог (удима даје, на орист је (удима# а оно, )то *аво обећава дати и привидно даје, на пропаст је (удима. 4ер он не даје своје него ту*е, ра*ено, и то ра*ено од свевидећег Бога. 5ато оно, )то Бог даје, трајно је и благословено је, до оно, )то *аво даје, прола"но је ао ветар и пролето је. /ри овом послед$ем у)а$у, где се *аво послу!ио највећом ла!ју на свету, и где је "ахтевао од оспода не)то )то прева"ила"и свау дрсост сем *аволсе, оспод 3сус је господарси у"винуо% иди од $ене, :аано6 Но ради на)е поуе опет га није оставио бе" обра"ло!е$а и навода и" Светога писма# "ато је додао% јер соји на#исано. (ос#оду Бо%у кла5ај се и Hе$у једино$е служи. Сла*а је ора суха руха и" руе Бо!је, него ли сва царства "ема(са и $ихова слава и" руе *аволсе. Сваи чове, оји се иоле др!и Бога, богатији је и славнији од *авола, те је сме)но ад богата) тра!и и прима не)то и" руу просјаа. /рави богата) је Бог# после Бога најбогатији су ангели Бо!ји# после ангела чове# после човеа !ивоти$а, би(е, "ве"де и минерали. Свао од створе$а Бо!јих поседује не)то )то је примило од пребогатога Бога. Xаво па нема ни)та до не ураде ту*е. 6ероватно да је Сатана у)ао >риста и са другим ису)е$има, по)то је видео пред собом јединствени пример човеа, оји се ни "а тренут и ни "а длау није подавао $еговој власти. Но
јеван*елисти наводе ова три главна, под оја се могу подвести сва остала ису)е$а у (удсом !ивоту. /рво је, дале, ису)е$е тела или на)е во(не природе# друго је ису)е$е ума, или на)е мисаоне природе, и треће ису)е$е срца или на)е осећајне природе. /рво ису)е$е одговара најви)е младићом, друго "релом, а треће старијем у"расту човеа. Младић се бори са телесним страстима и похотима# "рео чове се бори са гордо)ћу свога ума, свога "на$а и уме$а# старији чове па има борбу са сребро(уб(ем, власто(уб(ем и славо(уб(ем, но од свега тога овога сребро(уб(е је најстра)нија страст. 3 тао три главна сатанса у)а$а, ојима је сатана у)ао оспода 3суса и ојима у)а сваога од нас, јесу% сласто(уб(е, часто(уб(е и сребро(уб(е. Сва три ова ису)е$а оспод на) је и"др!ао победоносно, и то у најте!им оолностима% и гладан, и !едан, и бе" рова, и бе" пријате(а, у пусти$и, у самоћи. 3"др!ао је тао, да је *авола нагнао у бегство. ;ада осави (а )аво. %ле, ан%ели #рису#и"е и служа!у у. Но где су били ангели дотле1 5а)то Му нису прители у помоћ1 Несум$иво они су се уда(или од Њега по Његовој наредби, ао )то је несум$иво, да их је Он могао по"вати у помоћ ад и олио је хтео. Он је то сам посведочио онда, ада је у етсиманији био ухваћен и поведен на осуду. 4едан од учениа потргао је но!, да брани свога 0чите(а, а >ристос му је то "абранио реав)и% $исли" ли и, да ја не $о%у сад у$олии 9ца :во%а, да $и #о"а*е ви"е од дванес ле%иона ан)ела 7Мат. 9?, KE;1 Но Он то сам није хтео. Он је хтео, да ао чове буде у)ан од Сатане. Сваи чове бар има једног ангела храните(а, оји му пома!е у борби с ису)е$има. >ристос је хтео да остане сам, бе" иједног ангела. 3 сваога човеа у)ају, по Бо!јем попу)те$у, обично ма$и "ли дуси. - Он је хтео да буде у)ан од самога Сатане, старе)ине свих "лих духова. 4едном речју, Он је хтео при најте!им оолностима да се бори са највећим ису)е$има, и то против највећег у)ача рода (удсог, оме су -дам и Dва подлегли у 2ају. 3 борио се, и победио, и оставио нама јединствени пример победе, пун охрабре$а и надахнућа. 6елии 3саија, про"ирући ову борбу и ову победу оспода, овао је прореао% (ос#од &е иза&и као јунак, #оди%ну&е ревнос :воју као војник 73с. G9, 8E;. ад је 4уна над јунацима однео победу, онда је до"волио, да Му при*у ангели. %ле, ан%ели #рису#и"е, и служа!у у6 /осле овавог примера највећег =овео(упца и на)ег највећег /ријате(а оји се јавио на овој гре)ној "ем(и & о се од нас сме по!алити на ма аво страда$е у овом !ивоту1 Нио, о има стида и савести. 5ато по!уримо, да до јо) траје хучни дан овога !ивота, оји се хитро сраћује & по!уримо, да се поајемо "а сву на)у леност и небри!ност у испу$ава$у "аона Бо!јега. /о!уримо да од сад послу)но)ћу према Богу "агладимо на) грех ропта$а против во(е Бо!је. Са смире$ем и послу)но)ћу испунимо све )то Бог од нас тра!и% и пост, и молитву, и стра!е$е над духом својим, и опре"но мотре$е на сплете "лога у)ача и свих $егових немоћних слугу. Бог од нас тра!и, да ми победимо, јер Он "на, да ми то не мо!емо. Он од нас тра!и само преданост во(и Његовој, смиреност и послу)ност. - ору!је је Његово, и победа је Његова. Он ће стајати уве у" нас, и ангели Његови ће нам слу!ити. 6еличанствен је оспод у моћи Својој, несрав$ив у богатству Своме и неописив у милоср*у Своме. Cолио је милоср*е Његово према нама (удима, да Он и Своје сопствене победе приписује нама. 5ато неа Му је слава и хвала од ангела на небу и од (уди на "ем(и, Оцу, Сину и Светоме Духу & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. & $ин. #ЕДЕ/А 5АРИ#И6А И 7АРИСЕЈА Јеванђеље о 3раво& и не3раво& $ого&ољ!
Луки, 18, 1G-1O. Зач. 8>.
=ове неи и"а*е у )уму, да и"бере једно дрво "а јапију. 3 виде два дрвета једно поред другог. 4едно бе)е глато и вито, али са трулом срчиом унутра# друго бе)е спо(а рапаво и неи"гледно, али са "дравом срчиом унутра. 0"дахну чове и рече самоме себи% )та ми пома!е ово глато и висоо дрво, ад је труло и "а јапију неупотреб(иво1 Оно друго, ао је и рапаво и неи"гледно, бар је и"нутра "драво, те са мало већим мојим трудом оо $ега моћи ће добро послу!ити "а јапију у моме дому. 3 бе" дугог ра"ми)(а$а и"абра то дрво. Cао ће и Бог и"абрати "а Свој дом и"ме*у два човеа не онога, оји спо(а и"гледа праведан, него онога, чије је срце испу$ено "дравом правдом Бо!јом. Нису мили Богу горде(ивци, чије су очи непрестано управ(ене небу, до им је срце испу$ено "ем(ом, него смирени и роти, чије су очи оборене "ем(и, до им је срце испу$ено небом. 6и)е воли Створите( (уди, да му (уди набрајају своје грехе, него своја добра дела. 4ер Бог је Hеар, оји притиче посте(и сваога од нас и пита% )та те боли1 Мудар је чове онај, оји исористи присуство леара и иса!е му све своје боле и сву своју немоћ, а малоуман је онај, оји сривајући своје боле и немоћи, похвали се леару својим "драв(ем. ао да леар посећује (уде "бог "драв(а, а не "бог болести+ A5ло је гре)ити, говори мудри 5латоуст, но ту се да помоћи# али гре)ити и о том не говорити, највеће је "ло, јер ту се не да помоћи . 5ато будимо мудри, па ад год стајемо на молитву Богу сматрајмо, да смо стали пред најбо(ег и најмилостивијег Hеара, оји с бригом и (убав(у пита сваога од нас% )та те боли1 Не опо"нимо нипо)то, да иса!емо своје боле, своје ране, грехе своје. Cоме нас учи и оспод 3сус причом о цариниу и 'арисеју у дана)$ем јеван*е(у. 0 јеван*е(у се вели, да ову причу оспод а"а онима који $и"*а!у за сее да су #раведници а дру%е #одни"ава!у. 5ар не спада) и ти у ове, ојима је оспод управио ову причу1 Не бунтуј се, него исповеди болест своју, "астиди се од $е и прими ле, оји ти најбо(и и најмилостивији Hеар нуди. 0 једној болници ле!аху многи болесници. 4едни ле!аху у ватри и једва чеаху, да до*е леар# други )етаху, сматраху себе "дравим и не !е(аху да виде леара. 4едног јутра у*е леар, да оби*е болесние. Са $им у*е и $егов пријате(, оји носа)е понуде болнима. /ријате( леарев виде оне болесние, оји беху у ватри и са!али се над $има. & 3ма ли им леа1 упита он леара. - леар му )апну на ухо% овима )то су у ватри и )то ле!е има леа, а онима )то )етају нема леа,... они болују од неи"лечиве болести# сасвим су трули и"нутра. & 5ачуди се веома пријате( леарев, "ачуди се двема стварима% тајни (удсих болести и вар(ивости човечијих очију. 5амисли сад, да смо и на болова$у у овој светсој болници. Болест свију нас на"ива се једним именом & неправда. Ова реч обухвата све страсти, све порое, све грехе, & речју, све слабости и раслаб(ености на)е ду)е, на)ег срца и на)ег ума. 4едни су болесници на почету болести, други на врхунцу, а трећи пре"драв(авају. Но таво је својство ове болести унутра)$ег човеа, да само они оји пре"драв(авају свесни су стра)не болести, од оје су боловали. Најболеснији најма$е "нају "а своју болест. 3 при телесној болести чове у велиој ватри не "на ни "а себе ни "а своју болест. Нити луд чове иад а!е "а себе, да је луд. /очетници па у неправди нео време осећају стид од своје болести, но понав(ани греси бр"о их приводе навици гре)е$а, а ова опет опијености и "аносу од неправде, при оме ду)а не осећа ви)е ни себе ни своју болест. 3 сад "амисли, да леар у*е у болницу и упита% )та вас боли1 Они, оји су на почету болести, од стида неће смети при"нати своју болест, него ће рећи% ни)та+ Они, оји су на врхунцу болести, наћи ће се ча и увре*ени од тавог пита$а, и не само )то неће рећи% ни)та нас не боли+ него ће се почети хвалити својим "драв(ем. Само ће они оји пре"драв(ају с у"дахом одговорити леару% Све, све нас боли+ Смилуј се на нас и помо"и+ A-о се стра)и) од исповести својих грехова, то посмотри на паао, ога само исповест мо!е угаситиB =;ерулијан' 9 #окаја5у, Q, с. 12. 2а"мисли, дале, о свему овоме, чуј причу >ристову и сам процени, уолио је она теби управ(ена. -о са чудом буде) реао% ова се прича на мене не односи, онда "начи, да си на
почету болести, оја се "ове неправда. -о ли с негодова$ем буде) реао% ја сам праведан, то се односи на ове гре)ние оо мене, & онда "начи да си на врхунцу те болести. -о ли се па поајничи буде) грувао у прси и одговарао% "аиста, болестан сам и !елим леара, & онда "начи, да си на путу о"драв(е$а. Не бој се онда, о"дравиће). 0ва човека у)о"е у цркву, да се $оле Бо%у, један /арисеј а дру%и цариник. Два човеа, два гре)ниа, са том ра"лиом, )то 'арисеј не при"нава)е себе гре)ниом, а царини при"нава)е. Jарисеј припада)е најува!енијој ласи (уди у тада)$ем дру)тву, а царини најпре"ренијој. Jарисеј стаде и мо(а)е се у себи овао. Боже, !вали$ е "о ја ниса$ као осали *уди & !ајдуци, не#раведници, #ре*уочинци, или као овај цариник. Dоси$ два #у у неде*иE даје$ десеак од све%а "о и$а$. Jарисеј је стао у врх храма, до самог олтара, према обичају свих 'арисеја, да се гурају на прва места. Да је 'арисеј стао сасвим напред, види се и" доцнијег описа, где се а!е, да царини стаја)е издалека. Cолиа је гордост 'арисеја и самоувереност у своју праведност, то јест у своје духовно "драв(е, да он не тра!и првенство само пред (удима него и пред Богом, и не тра!и га само на го"би и "бору него и на молитви. Само то једно дово(но је, да поа!е те)у оголелост 'арисеја од неправде, и "атупелост у неправди. 5а)то се а!е% $о*а"е се у сеи 5а)то не на глас1 5ато )то Бог па!(ивије слу)а, )та Му говори срце него је"и. Оно )то чове мисли и осећа, ад се моли Богу, оно је ва!није "а Бога него оно )то је"иом иса"ује. 4е"и мо!е и да обмане, али срце не обма$ује, него поа"ује човеа онава аав јесте & црна или бела. Боже, !вали$ е "о ја ниса$ као осали *уди. Овао се усу*ује говорити у црви у лице Бога један гре)ан чове+ Mта је црва него место састана болесниа са леаром. Болесни од греха дола"е да исповеде своју болест Богу Hеару, да потра!е леа и "драв(а од Онога, оји је истинси 3сцелите( свију (удсих муа и немоћи и Дародавац свију добара. 3ду ли "драви у болницу, да се похвале леару својим "драв(ем1 Но овај 'арисеј није до)ао у црву ао "драв и цео ду)ом, да се похвали својим "драв(ем, него ао те)о оболели од неправде, оји у "аносу болести не осећа ви)е своју болест. 4еданпут ад сам посетио једну ду)евну болницу, леар ме доведе пред ре)ете најте!ег болесниа од лудила. & ао се осећа)1 упитах га ја. Он одмах одговори% & ао се могу осећати ме*у овим лудацима оо мене1 Dто, тао и 'арисеј говори% хвалим те, Бо!е, )то ја нисам ао остали (уди+ Он у ствари не хвали Бога "ато. )то би хтео тиме да припи)е Богу у "аслугу, )то он није ао оста ли (уди. Не# речи% Боже, !вали$ е & нису друго, до једна у"речица један ласав приступ Богу, да би Бог и"волео с аслу)ати $егова хвалиса$а. 4ер и" свега )то је а"ао, он не хвали Бога ничим# напротив, он хули на Бога хулећи на остала Бо!ја створе$а. Он не "ахва(ује Богу ни"а)то, јер све )то је реао о себи, све је истаао ао своју сопствену "аслугу, оју је он стеао бе" помоћи Бо!је. Он неће да а!е, да он није хајду, неправедни, пре(убочинац или царини "ато )то га је Бог сачувао Својом силом и Својом мило)ћу, да то не буде. Нипо)то# него само да то )то је он, лично тобо!, чове тавог и"у"етног соја и цене, да му нема равна у свему свету. - поред тога, )то је он тавог и"у"етног соја, он чини и напоре и !ртве, да се одр!и на тој висоој висини и"над свих осталих (уди. Наиме% он пости двапут у неде(и и даје десета од свега )то има. -х, ао је ла пут спасе$а и"абрао себи 'арисеј, ла)и од најла)ег пута пропасти+ Од свих "аповести, оје је Бог дао народу прео Мојсеја, он је и"абрао само две најла)е. Но и те две он стварно не испу$ује. 4ер те две "аповести Бог није дао "ато )то Њему треба да (уди посте двапут у неде(и и да дају десета. Богу то ни најма$е није потребно. Нити је Бог дао те "аповести (удима, да буду оне саме по себи неи ци(, него & ао и све остале "аповести & да уроде плодом смире$а пред Богом, послу)ности према Богу и (убави према Богу и (удима# једном речју, да "агреју, оме)ају и просветле срце (удсо. Ме*утим 'арисеј бесци(но испу$ује ове две "аповести. Он пости и даје десета, али мр"и и пре"ире (уде и горди се пред Богом. 3 тао остаје ао дрво бесплодно. /лод није у посту, плод је у срцу# плод није ни у једној "аповести, плод је у срцу. Све
"аповести и сви "аони слу!е срцу% греју срце, чисте срце, освет(ују срце, "алевају га, огра*ују га, плеве га, сеју га, & само да би се плод у $иви срца "ачео, порастао и са"рео. Све добродете(и јесу средство а не ци(, метод а не плод. @и( је у срцу, и плод је у срцу. 3 тао 'арисеј својом молитвом није постигао оно )то је хтео# није поа"ао расоту своје ду)е него наа"ност, није отрио своје "драв(е него своју болест. - >ристос је ба) и хтео овом причом то да отрије, и то не само у једном том 'арисеју, него уоп)те у есна'у 'арисејсом, оји је тада владао народом и"раи(сим. Но том причом хтео је оспод да отрије и и"обличи риву побо!ност и ла!но 'арисејство и у свима пооле$има хри)ћансим, па и у на)ем пооле$у. 5ар нема и данас мећу нама (уди, оји се моле Богу овао исто ао )то се молио овај 'арисеј1 5ар их нема много, оји почи$у своју молитву ту!бом и хулом на своје суседе, а "авр)ују похвалом себи самим1 5ар их нема много, оји стају пред Бога ао поверилац пред ду!ниа1 5ар не говоре многи и од вас% Бо!е, ја постим, ја ходим у црву, ја плаћам поре" др!ави, и дајем прилог црви, ја нисам ао други (уди, ао хајдуци и риволетници, ао бе"бо!ници и пре(убочинци, оји ми досади)е. Mта ради) ти, Бо!е1 5а)то $их не умртви), а мене не награди) "а ово све )то ја чиним "а тебе1 5ар не види) ти, Бо!е, чистоћу мога срца и "драв(е моје ду)е1 Но "нај, Aда нити Бог мо!е тебе обманути, нити ти ЊегаB 73"реа Блажено% акси$а 7Y 8GEE, 88. Нов.;. 4о) су и ово $егове и"рее% AСва се рсти, но сва се не молиB. Jарисеј је онај о је Aпо бради -враам, а по делима >амB;. Cао говоре. - Бог слу)а и пу)та их пра"не ући, говорећи им% ја вас не по"најем ао таве. 3 на Стра)ном Суду ће им рећи% ја вас не по"најем. 4ер Бог не распо"наје Своје пријате(е по је"иу но по срцу# нити цени смову по ли)ћу него по плоду. - ево ао треба да се моли прави молитвени% цариник издалека саја"е, и не "&а"е очију #оди%нуи на нео, не%о ија"е #рси своје %оворе&и' Боже $илосив уди $ени %ре"но$е. 3"далеа стаја)е+ /рави молитвени се не гура напред, на прва места у црви. На)то му то1 Бог га види и у дну црве ао и у врху. /рави молитвени је уве прави поајни. A/оаја$е човеа пра"ни је "а БогаB, вели свети 4е'рем Сирин. 3"далеа стаја)е. Он осећа своје ни)тавило пред Богом и испу$ава се сав смире$ем пред величанством Бо!јим. 4ован рстите(, највећи ме*у ро*еним од !ене, стра)ио се бли"ине >ристове говорећи% ја $у ниса$ досојан одре"ии ре$ена на оу&и Hе%овој+ <ена гре)ница умивала је ноге >ристове васећи их својим су"ама. /рави молитвени је, дале, дубоо смирен и сав радостан, ао га Бог пусти и ногама Својим. не "&а"е ни очију #оди%нуи на нео. 5а)то да не подигне очи своје на небо1 Очи су огледало ду)е. 0 очима се чита грех ду)е. Не видите ли сваи дан, да ад чове учини грех, обара очи пред (удима1 ао да не обори очи гре)ни пред Богом Свеви)$им1 ле, сваи грех учи$ен према (удима учи$ен је према Богу# и нема греха на "ем(и, оји не пога*а Бога. /рави молитвени је свестан тога, па сем смире$а испу$ен је стидом пред Богом. 5ато се и а!е% и не "&а"е ни очију #оди%нуи на нео. е%о ија"е #рси своје. 5а)то бија)е прси своје1 5ато да се тиме поа!е, да је тело повод човечјем гре)е$у. <е(а телесна наводи човеа на најте!е грехове. /ро!др(ивост ра*а похот# похот ра*а гнев, а гнев убиство. Брига "а тело одваја човеа од Бога, сирома)и ду)у и убија бо!ансо јуна)тво у човеу. 5ато царини на молитви бија)е тело своје, бијући тиме виновниа свога греха. свога пони!е$а и свога стида пред Богом. Но "а)то се бија)е ба) у прси, а не по глави, или по руама1 5ато )то је у прсима срце# а срце је и"вор и греха и врлине. Сам је оспод реао% "о излази из човека оно #о%ани човекаE јер изнура из срца *удско%а излазе $исли зле, #ре*уе, луд, уисва, кра)е, лако$сва, #акоси, зло&е, лукавсво, сра$ое, зло око, !у*е5е на Бо%а, о!олос, езу$*е 7Мар. I, 9L&9E;. Dто "а)то царини бије срце своје. 3 говора)е% Боже, $илосив уди $ени %ре"но$е. Он не набраја ни добра ни "ла дела своја. Бог све "на. 3 Бог не тра!и набраја$е, но сру)ено поаја$е "а све. Боже, $илосив уди $ени %ре"но$е+ Овим речима речено је све. Cи си, Бо!е, Hеар а ја болесни. Cи једини мо!е)
и"лечити, и Cеби једином припадам. Cи си Hеар а милост Cвоја ле. 2еав)и% Боже, $илосив уди $ени %ре"но$е поајни ао да је реао% Hеару, дај леа мени болесноме+ Нио у свету не мо!е ме и"лечити осим Cебе, Бо!е. ;еи једино$ са%ре"и!, и зло #ред ;оо$, учини! 7/с. KL;. Ни)та ми (уди не могу помоћи, ма олио праведни били, ао ми Cи не помогне). Ни)та ми неће помоћи% ни мој пост, ни дава$е десета, ни сва моја добра дела, ао милост Cвоја не привије се ао мелем на ране моје. /охвала (удса не лечи ми ране# она их по"ле*ује. Cи, Cи једини "на) моју болест# и Cи једини има) ле. Ниоме другом не вреди ми ићи, ниога другога молити. -о ме Cи одбаци), сав свет не мо!е ме "адр!ати од пада у пропаст. Cи, Cи једини, осподе, мо!е), ао хоће). Бо!е, опрости и спаси+ Боже, $илосив уди $ени %ре"но$е6 Mта вели оспод 3сус на оваву молитву1 ?аже$ ва$, рече, да овај оиде о#равдан ку&и својој а не онај. оме то а!е оспод1 Свима вама, оји мислите "а себе, да сте праведници. @арини оде оправдан ући а не 'арисеј. Смирени исповедни својих грехова оде оправдан својој ући а не охоли хвалисавац. Стид(иви поајни оправда се а не бе"очни и уобра!ени горде(ивац. Hеар се смилова и исцели болесниа, оји при"наде своју болест и потра!и леа, а отпусти пра"на онога )то до*е Hеару, да се похвали својим "драв(ем. /а "авр)ује оспод Своју чудну причу овом науом% јер сваки који се са$ #одиже #онизи&е се, а који се са$ #онижава #оди%ну&е се. о се сам поди!е, а о се сам пони!ава1 Нио сам себе уоп)те не мо!е подићи ни "а једну длау у висину, ао га Бог не подигне. Но овде се подра"умева онај, о мисли да себе поди!е тиме, )то трчи на прва места и пред (удима и пред Богом# )то се хвали)е својим делима# )то се горди пред Богом, и )то ху(е$ем и пре"ре$ем пони!ава друге (уде, да би он тао већи и"гледао. Свима тим начинима, ојима он мисли себе да у"дигне, он себе у самој ствари пони!ава. 4ер )то год он бива већи у очима својим, па ча и у очима (уди, то он бива ма$и у очима Бога. Cавога ће и Бог пони"ити и једнога дана дати му да осети пони!е$е. AДоле год чове не "адобије смире$е, не "адобија награду "а своја дела. Награда се даје не "а дела него "а смире$еB 7Св. сак :ирин, :лово 34.. - о сам себе пони!ава1 Не онај оји се прави ма$и него )то јесте, него онај оји увиди своје пони!е$е од греха. 5аиста, чове не мо!е, и да хоће, пони"ити себе ни!е него )то га грех пони!ава. 3 друго пони!е$е оспод од нас и не тра!и до само осећа$е и при"на$е свога греховног пони!е$а. - човеу оји осети и при"на ни"ину, у оју га је грех свалио, немогуће је ни!е се спу)тати. 0ве нас грех мо!е свући ни!е него )то ми мо!емо увидети дубину пропасти, у ојој се нала"имо. :в. акарије Bелики а!е% AСмирени ниад не пада. уда ће и пасти онај о је ни!и од свију1 6исооум(е је велио уни!е$е# а смире$е је велиа висина, част и достојанствоB7 Бес. 1>.. 4едном речју% поди!е себе онај о поступа ао царини. /рви је неи"лечив болесни, оји не уви*а своју болест# други је болесни, оји пре"драв(ава, јер је увидео своју болест, припао Hеару и употребио ле. /рви је ао глато и висоо дрво са трулом срчиом, оје домаћину не слу!и ни "а)то, а други је ао храпаво и неи"гледно дрво, оје домаћин у"има у рад, прави од $ега јапију и уноси га у дом свој. Неа би се оспод смиловао и свима поајаним гре)ницима, и исцелио од греховне боле"а$е све оне, оји Му се моле са страхом и трепетом, славећи а ао милос тивога Оца, 4единороднога Сина и /ресветога Духа & Cројицу једнобитну и нера"делну, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А БЛ4Д#ОГ СИ#А Јеванђеље о $л!+но& %ин!
Лука 1@, 11-32. Зач. O>. Бесрајна (убав Бо!ја према (удима поа"ује се у превелиом стрп(е$у, у превелиом пра)та$у и у превелиој радости. Cава (убав мо!е се уподобити на "ем(и само (убави
материнсој. о има веће стрп(е$е према ма ом !ивом створу на "ем(и него маја према своме детету1 =ије пра)та$е надма)а мајчино пра)та$е1 оје очи плачу тао од радости над поправ(еним гре)ниом ао очи маје над поправ(еним дететом својим1 Материнсу (убав на "ем(и, од ад "ем(а постоји, надма)ио је само оспод 3сус >ристос Својом (убав(у према роду (удсом. Његово стрп(е$е и)ло је до стра)них муа на рсту# Његово пра)та$е и"ливало се и" срца и уста Његових ча и са самога рста# Његова радост према поајаним била је једина радост, оја је о"аривала мученичу Му ду)у ро" цео !ивот на "ем(и. Само (убав бо!анса надма)а (убав материнсу. Само нас Бог воли ви)е него маја# само Он ви)е има стрп(е$а према, нама, него маја# само нам Он пра)та ви)е него маја, и само се Он радује на)ој поправци ви)е него маја. о нема стрп(е$а с нама ад гре)имо, не воли нас. Не воли нас ни онај, о нам не пра)та, ад се ајемо "а грехе. - најма$е нас воли онај, о се не радује на)ој поправци. Стрп(е$е, пра)та$е и радост три су главне особине Бо!ансе (убави. Cо су особине и свае праве (убави & ао уоп)те има аве друге (убави сем Бо!ансе+ Бе" ове три особине (убав није (убав. 3 ао ма )та друго на"ове) (убав(у, чини) толио исто ао ад би о"у или сви$у на"вао овцом. 0 причи о блудном сину оспод 3сус је и"нео пред нас слиу праве, бо!ансе (убави у тао јасним бојама, да она !иво трепери пред нама ао овај свет ад га после
ноћне таме сунце обасја. Две хи(аде година не отиру се боје са те слие, нити ће се иада отрети доле трају (уди на "ем(и и (убав Бо!ја према (удима. Напротив, )то год су (уди гре)нији, све !ив(а и"гледа та слиа, све јаснија и све новија. Један човек и$а"е два сина. рече $ла)и од 5и! оцу' 9че, дај $и део од и$а5а "о #ри#ада $ени. оац и$ #одели и$а5е. Mта има простије од овог драматичног почета приче1 - ава се судина срива под том простотом+ /од именом човеа срива се Бог, а под именом два сина сривају се% чове праведан и чове гре)ан, или & сви праведници и сви гре)ници. =ове праведан старији је од човеа гре)на# јер Бог у почету створи човеа праведна, оји се по том сам створи човеом гре)ним. ре)ни тра!и деобу, и деобу од Бога и деобу од брата праведниа. 4о) се под два сина ра"уме двојство природе у једном истом човеу, једна природа оја !едни "а Богом и друга оја тегли а греху. 4една природа гони човеа да !иви по "аону Бо!јем #о закону у$а, ао апостол говори, а друга по "аону тела 72им(. I. 99S9E;. Духован чове и телесан чове & то су два човеа у једном истом човеу. Духован чове не мо!е да "амисли свој !ивот оде(ен од Бога, до телесан чове нала"и, да $егов !ивот почи$е те са деобом од Бога. Духован чове је старији, телесан мла*и. 3 по самом постану духован чове је старији, јер се вели, да је прво Бог реао% да свори$о човека #о сво$е оличју 7/ост. 8, 9?;, а обличје Бо!је је духовне природе а не телесне & а по том са"дао човечје тело од пра)ине 79, I;, у оје је удахнуо претходно створено обличје Своје, тј. духовна човеа. Наравно, да тело (удсо ао га је Бог створио, мада пра)ина, није било ни по чем гре)но. Но $име је чове наведен на грех. 3 Dва је била мла*а од -дама. Она је створена и" тела -дамова, и ро" !е(у свога тела прер)ила је Бо!ју "аповест и пала у ису)е$е, и падом својим оделила се од Бога, а умом својим оти)ла у далеу "ем(у & царство сатансо. 0ај $и део од и$а5а "о #ри#ада $ени. Cао говори гре)ни Богу. - )та припада човеу, )то не припада Богу1 /ра)ина# ни)та друго осим пра)ине. 3стина, пра)ину је Бог створио, но пра)ина не припада бићу Бо!јем. 3 "ато чове мо!е само пра)ину на"вати својом# све остало је Бо!је, све остало припада Богу. До је чове неоде(ен од Бога, све )то је Бо!је и $егово је. ао )то и а!е Бог% сине, све $оје воје је. ао )то и чове у том случају мо!е а"ати% све "о и$а 9ац $оје је 74ов. 8?. 8K;. Но ад чове !ели да се одели од Бога, и ад "атра!и свој део од неи"мерног има$а Бо!јег, Бог му мо!е дати ни"а, и опет да буде праведан. 4ер чове је бе" Бога ни)та, и $егово је све има$е & ни)та. - ад му Бог да пра)ину, то јест само тело бе" духа, бе" ду)е и бе" иавих духовних дарова, дао му је ипа не)то ви)е него )то је човеово# и то му је дао не по правди него по милости. -ли ао је милост Бо!ја несрав$ено већа од милости мајчине према своме детету, то Бог даје Своме гре)номе сину и јо) не)то ви)е од пра)ине. Наиме, поред тела остав(а му ду)у у телу, ао )то је од !ивоти$а, и поврх свега остав(а му не)то мало од духовних дарова% не)то мало ра"ума, савести че!$е "а добром, само једну исру олио да га не пусти сасвим ао !ивоти$у ме*у !ивоти$е. 9ац и$ #одели и$а5е. Старији син остаде с оцем, да и да(е у!ива све очево има$е, а мла*и син за $ало дана #осле о%а #оку#и све своје и оде у да*ну зе$*у, и а$о расочи и$а5е своје живе&и лудно. Да се под овим речима за $ало дана не срива тајна ратовременог пребива$а -дама у 2ају1 0чинив)и грех -дам је самим тим тра!ио и добио деобу од Бога. Одвојив)и се од Бога, он је видео наготу своју, то јест видео је да је ни)та бе" Бога. 3 Бог, по милости Својој, није га пустио нага, него му сроји одело & према сма$еном расту $еговом & и обуче га у то одело и пусти 7/ост. E, 98;. Dра! си и у #ра! &е" се враии, говори Бог -даму. - то "начи% у најбо(у руу твоја је само пра)ина, све остало је Моје. Cвоје си тра!ио, твоје ти дајем# но да би могао !ивети и бити бар сена онога )то си до сад био, дајем ти и ви)е% дајем ти једну исру од Свога бо!ансог достојанства.
Ово )то се десило са -дамом, понав(ало се и понав(а се на милионима синова -дамових, оји се грехом оделе од Бога и са своји$ има$ем по*у у "ем(у да(ну. Бог не "адр!ава ниога силом, да остане с Њим, јер Бог је створио човеа слободним и, веран самом Себи, не !ели ниад да победи ту човечју слободу. - )та ради бе"умни гре)ни, ад се одели од Бога1 9де у да*ну зе$*у и а$о расочи и$а5е своје живе&и лудно. Cо није учинио само један гре)ни# то није учинио само овај мла*и син очев# & то чини сваи чове, сваи бе" иједног и"у"ета, ад се одели од Бога. зчезо"а в сујеје дние и! 7/с. II, EE;. Sиве&и лудно. Mта то "начи1 Cо "начи проводећи дане у сваом греху и беспутству, у пијанству, сва*и, гневу, расипа$у, а нарочито у блуду, ојим се најјаче и најбр!е упропа)ћује !ивотна снага и гаси бо!анса исра. ад чове нема (убави он се предаје страстима. ад чове остави пут Бо!ји, онда се на*е у мре!и многих путева, те трчара час једним час другим. Блудни др!и сеиру рај орена свога !ивота и сваи дан "асеца сеиром орен, до се дрво не почне у муама су)ити. <ивећи беспутно, блудни син потро)и све своје има$е, )то је од оца примио. кад #оро"и све, насаде велика %лад у оној зе$*и, и он се на)е у нево*и. 0 тој да(ној "ем(и, уда(еној од Бога, уве је глад, јер "ем(а не мо!е "аситити гладна човеа, него својом храном само му глад повећава. 4едва "ем(а мо!е "адово(ити глад бесловесних !ивоти$а, а човеа & ниао. 0 да(ној "ем(и уве је глад, но "а гре)ниа, оји сасвим "аборави Бога и расточи сву !ивотну снагу, оју му је милост Бо!ја подарила при деоби, наста велика глад, то јест тава глад, аву "ем(а са свима својим понудама није могла ни "а тренут утолити. Cао бива и дан&данас са сваим гре)ниом, оји се халап(иво сав преда "ем(и, телу и телесним "адово(ствима. Настане тренута, ада се гре)ниу огади и "ем(а и тело и сва "ема(са и сва телесна "адово(ства. Све му то постане гад и смрад. Он се онда почи$е !алити на сав свет и проли$ати !ивот. Са ису)еном снагом и у телу и у ду)и, он се осећа ао )уп(а и суха трса, ро" оју дува хладан ветар. Све му је мрачно, све му је одвратно, све му је гадно. 0 тавом поло!ају он не "на )та да чини сам са собом. Он је престао веровати у овај !ивот, а амоли у онај. Онај !ивот је "аборавио, а овај омр"нуо# и Бога је "аборавио, и свет овај омр"нуо. Mта ће сад1 уда ће1 6асиона му је тесна. 3 нигде врата "а и"ла"а и" $е. 3 гроб не "начи и"ла"а него ула"а. 0 тао очајном поло!ају јав(а му се *аво, оји је и до тада био стално са $им и водио га од "ла а "лу, но сривено и нејав(ено. - сада му се он јав(а, у"има га у своју слу!бу, и )а(е га у своје по(е да му чува сви$е. 4ер пи)е% и ои"ав"и #рии се код једно%а човека у оној зе$*и, и он %а #осла у #о*е своје, да чува сви5е. Cао бива са сваим непослу)ним сином, оји се одели и уда(и од Свога оца% по)ав)и од оца са гордим и велиим плановима о својој срећи, он нај"ад постаје слуга од горега од себе, сви$ар од ту*их сви$а. Но под именом човеа у овој да(ној "ем(и несум$иво је, да се подра"умева *аво. 3 ао се он овде на"ива човеом, ао )то је и отац на"ван човеом, ипа је он сасвим супротна слиа човеа& оца, од ога се бе"умни син оделио. Он је чове, но чове не од небесог царства, него чове од једног трећег царства, царства мраа и у!аса, смрада и ог$а, царства демонсог. од првог човеа&оца гре)ни се на"ивао сином, а од овога трећега човеа&*авола он се на"ива слугом# од човеа&оца он је благовао у сваом и"оби(у, а од човеа&*авола он гладује, и то толио гладује, да !ели јести оне ро)чиће испод "ем(е, )то сви$е једу# но и то му се не даје. же*а"е на#унии ру! свој ро"чи&и$а, "о сви5е је)а!у, и нико $у и! не дава"е. /од сви$ама се, у дуб(ем смислу, ра"умеју "ли дуси, гра*ани царства *аволсога. 4ер "ли дуси су носиоци свае нечистоте, а свима је вид(иви символ нечистота. ад је оспод и"агнао "ле духове и" бе"умниа у адари, Он их је отерао у сви$е. ао )то сви$е рове по "ем(и тао "ли дуси рове по човеу, до не на*у аву ду)евну нечистоћу у $ему себи "а храну. /од ро)чићима с тога треба ра"умети свау нечистоту унутра)$ег човеа% "ле мисли, пр(аве !е(е, себичне намере, грехе, порое, страсти, нарочито & страсти. Све оно )то ду)у (удсу гладни и ису)ује, то "ле духове храни и гоји. Све оно )то
расте у мрау (удсе ду)е, неосвет(ене непосредном Бо!јом светло)ћу, ао )то расту ро)чићи у мрау под"емном, све је то нечиста храна "лих духова. Но и ту храну "ли дуси не даваху *аволсом најамниу. Cом истом храном они су $ега хранили све до није потпуно пао под $ихову власт, а сада ада је он већ био савр)ено у $иховим руама, није им потребно било да га ичим ви)е хране. Њихова храна је отров, а он је већ био сав сро" отрован. 3 $егов отров, гле, сада је слу!ио $има "а храну. Они су глодали ду)у $егову, чеајући само тренута, да му се ду)а одвоји од тела, па да се хране јо) већим муама $еним у тами рај$ој. ао )то говори рунисани проро% не#ријае* %они ду"у $оју, %ази у #ра! живо $ој, #оса)ује $е у $рак као давно #о$рле 7/с. 8G9. E;. ле, блудни син је био ао мртав и пре телесне смрти+ Но у том тренуту рај$ег очаја$а блудног сина, рај$е глади и рај$ег у!аса, "асветли се у $ему једна исра. 4една неслућена и "аборав(ена исра+ Отуда сада та исра у хладном ћумуру1 Отуда исра !ивота у једној ле)ини1 Cо је отуда ао реосмо на почету. )то је Отац при деоби са Сином дао овоме не)то ви)е него )то му је припадало. Дао му је, поред пра)ине, и исру савести и ра"ума. ао да је мудри и милостиви отац говорио самом себи, ад је оде(ивао део има$а мла*ем сину% да му додам јо) и ово, не)то савести и ра"ума# не)то ба) од овога, од чега се он хоће да одели. Неа, требаће му. Он одла"и у хладну и гладну "ем(у# те ад му буде највећа муа, ова једна исра мо!е му осветлити пут на"ад мени. Неа, неа носи# ваистину, требаће му. Ова исра ће га спасти. 3 ево, та исра се "асветлила у најгу)ћем мрау, у дванаестом часу, ад је блудни син си)ао био у треће царство, и предао се *аволу на слу!бу. ао магична лампа "асветли се у $ему давно "аборав(ена светлост савести и ра"ума. 3 при тој светлости он до)е к сеи. /ри тој светлости те он сагледа сав понор у оји је "апао, сав смрад, ојим је дисао и !ивео, сву ругобу дру)тва у оје се уме)ао. /ри тој тајанственој лампи, оју је у ду)и $еговој придр!авала милостива руа очева, он се пробуди и" свог у!асног сна, и тада поче правити поре*е$е и"ме*у !ивота, ојим је !ивео негда од оца, и !ивота, ојим је сада !ивео. кад до)е к сеи = кад до)е к сеиE и" овога јасно следује Aда до је "ло чинио, био је ван себеB ;ео/илак. 5аиста, лутајући чулима ван себе, ми се уда(авамо сами од себе, и"ла"имо и"ван себе, и напу)тамо царство Бо!је, оје је унутра у нама, внур вас ес H. 8I,98;, рече' колико наја$ника у оца $о%а и$ају !леа исуви"е, а ја у$ире$ од %лади. Уса&у и иде$ оцу сво$е, #а &у $у ре&и' оче, са%ре"и! неу и еи, и ве& ниса$ досојан назваи се сино$ воји$' #ри$и $е као једно% од своји! наја$ника. усав"и оиде оцу сво$е. =им је исра планула у ду)и блудног сина, и чим је учинио поре*е$е и"ме*у !ивота од оца свога и !ивота у ту*ини, одмах је до)ао и до одлуе% уса&у и иде$ оцу сво$е+ 0стаћу, вели, јер види свој страховити пад. Cрећега пута нема, него или до раја нани!е у понор *аволси, или нави)е а оцу своме. отац је богат пребогат# од $ега ниад нема глади# $егови најамници имају и суви)е хлеба, а ја ао син умирем од глади. /од хлебом се ра"уме !ивот, под најамницима & бића ни!а од човеа, оја је Бог створио, ао !ивоти$е и друга бића. Блудни син је пао испод !ивоти$е, и по!елео је да има !ивота бар онолио олио !ивоти$е. <ивоти$е су неслободна бића, и $има Бог управ(а ис(учиво по Својој моћи и во(и. 3 $има Бог даје !ивота, олио им треба, стара се о $има и "адово(ава $ихове потребе. - блудни син је расточио блудом ча и ону силу !ивотну, оју Бог даје !ивоти$ама, и оју !ивоти$е не "лоупотреб(авају. :а%ре"и! неу и еи. /од небом се овде ра"умеју на првом месту свети ангели Бо!ји уоп)те, а посебице ангел храните(# а на другом месту бо!анси дарови, оје Бог даје сваом човеу, и оји представ(ају небо и у гре)ним (удима и радос у закону Божје$ #о унура"5е$ човеку 72им. I, 99;. - да се овде под небом ра"умеју ангели Бо!ји види се и" речи самога оспода% ако, каже$ ва$, ива радос #ред ан%ели$а Божји$ за једно%а %ре"ника, који се каје 7H. 8K, IS8L;. /а ад бива радост "а поајаним, бива и !алост "а непоајаним гре)ницима. /реиспу$ени (убав(у и одано)ћу према Богу, свети ангели сматрају сваи грех
против свога Cворца ао против самих себе. Да се па под небом подра"умевају и духовни дарови, оји су у човеу од Бога, види се и" наведених речи апостола /авла, ао јо) и и" ових% или не знае, да су елеса ва"а црква :вео%а 0у!а, који живи у ва$а, које%а и$ае од Бо%а, и нисе своји 7O ор. ?, 8F;1 - јо) се то јасније види и" речи Спасите(евих царсво је Божје унура у ва$а 7H. 8I, 98;. 3 тао, о год се огре)и о Бога мора се огре)ити и о ангеле Бо!је и о праведниа у себи, оји је од Бога, а то "начи & о небо. 5ато и говори поајни% са%ре"и! неу и еи. кад је јо" #одалеко ио, у%леда %а оац 5е%ов, и сажали $у се, и #орчав"и за%рли %а и целива %а. Cао је бе"гранична и преумилна (убав Бо!ја+ олио је до сада било Његово стрп(е$е према гре)ниу, толио је сада Његово пра)та$е и Његова радост. Cе )то се гре)ни поајао и оренуо путем а Богу, Бог му већ ходи !урно у сусрет, прихваћа га, грли га, целива га. 6елиа је радост мајчина, ад види сина поправ(ена# велиа је радост пастира, ад на*е и"губ(ену овцу# велиа је радост !ене, ад на*е и"губ(ени динар# & но све се то не мо!е мерити са радо)ћу Бо!јом, ад се гре)ни поаје и поврати Богу. Cе )то се "ачело поаја$е у срцу на)ем, и ао смо јо) далео, далео од Бога, Бог нас већ види и бр!е од сунчане светлости, )то јури у тамну "ем(у, ходи нам у сусрет. 0 сусрет новоме човеу, оји се ро" поаја$е "ачи$е у нама+ (ос#оде, у"виује проро а Све"најућем, (ос#оде, и зна" #о$исли $оје издалека 7/с. 8E:, 9;+ >ита нам Отац небеси у помоћ, )ири Своје руе и придр!ава нас, да опет не паднемо на"ад, у понор демонси, у по(е сви$со, у "ем(у глади. Dрилижиесја Бо%у и #рилижисја ва$, говори апостол 4аов 7G, :;. О, најбр!а помоћи+ О, најблагословеније руе+ -о јо) нисмо угасили и послед$у исру савести и ра"ума у себи, треба да се "астидимо пред оволиом (убав(у Бо!јом, треба да се поајемо )то пре и по!уримо оборених очију, а у"дигнута срца, своме увре*еном 2одите(у у "агр(ај. ада поајани син до*е пред оца, он му рече оно )то је био намислио да му а!е% оче, са%ре"и! неу и еи, и ве& ниса$ досојан назваи се син вој. Но с овим он јо) није ни довр)ио све )то је хтео а"ати. Он је јо) хтео а"ати% #ри$и $е као једно%а од воји! наја$ника. -ли му отац није дао ни да довр)и. Није отац до"волио, да се поајни пони!ава и да тра!и да буде најамни у $ега. 5ато му је отац преинуо реч, и почео га грлити и (убити. Онао дро$ава и пр(ава и ису)ена и подив(ала почео га милостиви отац грлити и (убити и виати своје слуге% изнесие најле#"у !а*ину и оуцие %а, и #одаје $у #рсен на руку, и оу&у на но%е. доведие еле у!ра5ено е зако*ие, да једе$о и да се весели$о. Јер овај $ој син е"е $рав и оживе, и из%у*ен е"е и на)е се. Најлеп)а ха(ина представ(а све богатство и расоту духовних дарова Бо!јих. Cо је ха(ина светости и чистоте, у аву је био обучен -дам пре греха, пада и уда(е$а од Бога у "ем(у далеу. Cа ха(ина је сам >ристос# с тога се и на"ива најлеп)ом. Hеп)е ха(ине од те на небу нема. 3 апостол говори% који се у Cриса крсисе, у Cриса се оукосе 7ал. E, 9I;. Оголела ду)а од сваога добра свлачи се потпуно, $ена стара, пр(ава и поцепана ха(ина баца се, а она се облачи у нову ха(ину. Cа нова ха(ина ду)е представ(а новога човеа, поајаног, препоро*еног и од Бога опро)теног и прим(еног. Бе" те нове ха(ине нио не мо!е бити у царству Бо!јем, )то се види јасно и" приче >ристове о свадби царевога сина 7Мат. 99;. Cа ха(ина састоји се, по речима апостола, и"% срдачне $илоси, дорое, #онизноси, крооси, р#*е5а, а свр! све%а из *уави, која је свеза савр"енсва 7оло). E, 89S8G# сравни% D'ес. G, 9G# Отров. I, 8G# 5ахар. E, G;. /рстен на руци о"начава венча$е ду)е с >ристом. /оајни напу)та све блудне ве"е са овим светом, при(уб(ује ду)у своју у" >риста и остаје сједи$ен с Њиме у нера"дре)ивом јединству. Ово обруче$е бива смо силом и благодаћу Светога Духа, под чијим печатом стоје дарови небесни. /одајте му и оу&у на но%е, говори отац слугама својим. Обућа о"начава снагу во(е, с ојом би чове ходио путем Бо!јим одлучно, бе" олеба$а тамо и амо, и бе" оба"ира$а на"ад.
/од ухра$еним и "аланим телетом треба ра"умети самога 3суса >риста, оји се даде "алати "а очи)ће$е гре)ниа од греха. /од слугама треба ра"умети или ангеле или све)тение. -о се под домом очевим ра"уме само небо, онда под слугама треба ра"умети ангеле# ао ли се па у"ме & )то је исто тао тачно & да се под домом очевим ра"уме @рва на "ем(и, онда под слугама треба ра"умети све)тение, оји су по"вани да вр)е тајну !ртве >ристове и да $оме хране (уде "а бесмртан !ивот. Да се овде ра"уме @рва на првом месту јасно је и" тога, )то блудни син није био јо) телесно умро, а до год се чове не растави од свога тела, он припада царству Бо!јем у виду @рве Бо!је на "ем(и. Но да се под слугама, поред све)тениа, ра"умеју и ангели, јасно је прво и" тога, )то ангели присуствују у црви Светој Cајни, и друго и" тога, )то прео ангела храните(а Бог управ(а (уде на пут спасе$а. Јер овај $ој син е"е $рав и оживеE и из%у*ен е"е и на)е се. Cелом је јо) мало и !ивотарио, али ду)ом је био мртав. 4една "аостала исра бо!ансога дара "апалила се у $ему и о!ивела му целу ду)у. Био је осу*ен јо) од онога часа, ада је потра!ио деобу од оца свога. на)е се. Cо "начи% он себе на*е пре светлости Бо!је исре, по)то је он сам себе био и"губио. Бог је "нао "а $ега, и није га губио и" вида до послед$ег часа, до часа поаја$а. садо"е се веселии. Дочув "а све ово )то се догодило старији син расрди се и рече оцу% ео е служи$ олико %одина, и никад не #ресу#и! воје за#овеси, #а $ени ниси никад дао јареа, да и! се #ровеселио са своји$ дру"во$. кад до)е ај вој син, који и је и$а5е расочио с лудница$а, заклао си $у еле у!ра5ено. Cао праведни син рече оцу. Cао срдито говоре многи праведници црви, ада црва с радо)ћу и с умиле$ем прихвата поајане гре)ние и приводи их светој Cајни /риче)ћа. Cао могу и старо"аветни праведници рећи Богу видећи, ао је Бог принео Свога Сина 4единца на !ртву мла*ем и гре)нијем пооле$у човечанства. Нама ниад није дао ни јарета+ Cо јест спрам огромне !ртве, оју чини) према овим на)им гре)ним и блудним потомцима, нама ниси !ртвовао ни најма$у ни најје'тинију !ртву. /а ао о"а уоп)те о"начава грех, то ти исти праведници могу рећи% нама си "абра$ивао учинити и најма$и грех & мален и је'тин ао јаре, до сада награ*ује) ово гре)но пооле$е највећим благом, оје има) & !ртвом Сина Свога+ /а ао идемо јо) да(е, видећемо, да ова привидно проста прича обухвата ср! све историје (удсога рода од палога -дама па до највећега /раведниа, до оспода 3суса, оји је према човечанству, -даму и Његовом потомству, ао Старији Син у Оца небесог & мада 4едини ро*ени а не усинов(ени. ад би сам оспод 3сус говорио ао обичан смртан чове, Он би могао рећи Оцу Свом% -дам сагре)и и отпаде од Cебе# и он и све $егово потомство похули на Cвоје име, а сада Cи $ему и $еговом потомству прире*ује) толиу славу и радост, "а аву и 4а и цело небо мало ад "надосмо. Наравно, оспод 3сус ниада се не би ни "нао расрдити на Оца Свог небесог, нити би иада тао могао Оцу Свом говорити, и"у"ев ад би намерно, преносећи се у на)а срца, то реао нама "а уор и нама "а поуу, да се не би гордили својом праведно)ћу и у тој гордости пре"ира ли поајане гре)ние. ао ад би хтео рећи нама% ад 4а, ао вечити праведни, оји сам од вечности нера"де(ено с Оцем, не протестујем против прима$а поајаног -дама поново у царство небесо, ао мо!ете ви, праведни од јуче а гре)ни јо) од првог греха -дамова, протествовати против (убави Бо!је према поајаним гре)ницима1 :ине, рече му отац, и си сва%да са $но$, и све је $оје воје. ;реало се развеселии и орадоваи, јер овај ра вој $рав е"е и оживе, и из%у*ен е"е и на)е се. Cао Бог умирује праведниа, подсећајући овога на неи"мерна добра, ојима он "аједно с Њим влада и распола!е. Све моје твоје је. /овратом поајаног ти брата, твоје се добро не ума$ује, а твоја радост треба да се увећа. Јер овај ра вој $рав е"е и оживе, и из%у*ен е"е и на)е се. Cао се "авр)ава ова прича, оја је сама по себи цело једно јеван*е(е тајни и поуа. о се с молитвом буде јо) ви)е удубио у ову причу, јо) ће ви)е отрити у $ој тајни и поуа. Слава неа је осподу 3сусу, оји нам је дао ову причу, ао пуну ри"ницу мудрости, и" оје пооле$е
"а пооле$ем црпи "а себе Богопо"на$е и човеопо"на$е, учећи се отуда (убави ро" стрп(е$е, пра)та$у ро" Бо!је човео(уб(е и радости ро" радост Бо!ју у прима$у поајаних гре)ниа. Слава и Његовом беспочетном Оцу и <ивотворном Духу & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А МЕСОП4С#А Јеванђеље о С(рано& С!+!
аеј 2@, 31-4R. Зач.1GR. Они оји су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на "ем(и има једна и по милијарда !ивих (уди. Од ових милијарду и по !ивих (уди ниједан једини вам не "на, по својој памети, рећи )та ће бити са светом на рају времена, и )та ће бити с нама после смрти. 3 све оне многе милијарде и милијарде (удсих бића, оја су !ивела пре нас на "ем(и, нису "нала ни)та, по својој памети, одре*ено и посигурно рећи ма )та о рају света и о ономе )то нас чеа после смрти, & ма )та, )то би ми могли умом и срцем и ду)ом усвојити ао истину. <ивот на) је рата и броји се данима, а време је дуго и броји се стотинама и хи(адама година. о се од нас мо!е пру!ити и" своје тесобе до на рајеве времена и видети послед$е дога*аје и саоп)тити нам и рећи% то и то ће се догодити на послед$ој ивици времена, то и то са светом, а то и то са вама (удима1 Нио. 6аистину нио од свих !ивих (уди, осим онога о би нас уверио, да је он у)ао у ум Створите(а света и (уди и видео цео план ствара$а, и да је био !ив и свестан пре почета света, ао и да мо!е да види јасно рај времена и све оне дога*аје, оје ће обеле!ити тај рај. 3ма ли тавога човеа мећу милијарду и по сада !ивећих (уди1 3 је ли га било од почета света до сада1 Не, нити има, нити га је било. Било је видовитих (уди и пророа, оји су, не по својој памети но по Бо!јем отрове$у, и"рели поне)то, поне)то, рато и испреидано, о ономе )то ће на рају бити, и не толио с намером да опи)у тачно рај света, олио да својим ви*е$има, по пропису Бо!јем опомену (уде, да се врате са пута бе"ао$а, да се поају, и да ви)е мисле о ономе судбоносноме )то ће доћи, него ли о ситноме и прола"номе )то им ао обла "ала$а ог$евити и стра)ни дога*ај, ојим ће се "авр)ити и сав !ивот (удси на "ем(и, и постоја$е света, и то "ве"да, и дани и ноћи, и све )то се пру!а у пространству, и све )то бива у времену.Само 4едан 4едини а"ао нам је јасно и одре*ено у главноме о свему ономе, )то се има догодити на рају времена. Cо је оспод 3сус >ристос. Ма о да је реао оно )то је Он реао о рају света, ми му не би веровали, ма он био и највећи мудрац светси. -о би говорио по својој (удсој памети, а не по доа"аном отрове$у Бо!јем, ми му не би веровали. 4ер (удса памет и (удса логиа, ма олио велие биле, суви)е су мају)не, да могу досегнути до почета и до раја света. Но у"алуд сва на)а памет где треба ви*е$е. Нама треба видовит чове, оји види & и то види јасно ао )то ми видимо сунце & сав свет сро" од почета до раја, и сам почета и рај. Cаав је само један био. 3 то је оспод 3сус >ристос. Њему јединоме ми мо!емо и морамо веровати, ад нам а!е,)та ће се десити на послету. 4ер све )то је Он прореао, догодило се# догодило се све )то је прореао и појединим личностима ао /етру и 4уди и осталим апостолима# и појединим народима ао 4еврејима# и појединим местима ао 4ерусалиму, апернауму, 6итсаиди и >ора"ину# и @рви Бо!јој, на Његовој рви "аснованој. 4о) само нису се испунила Његова пророчанства о дога*ајима пред сам рај света и пророчанство о самом рају света и о Стра)ном Суду. Но о има очи да види, мо!е јасно да види, да су у свету већ у на)е време отпочели они дога*аји, оји су од Њега предса"ани ао "наме$а блисог раја света. Нису ли се јавили многи усрећите(и (уди, оји !еле да "амене собом >риста и својом науом науу >ристову1 Није ли устао народ на народ и царство на царство1 Не дрхти ли "ем(а, ао и на)а срца, од многих ратова и револуција по целој на)ој
планети1 Не и"дају ли многи >риста, и не бе!е ли многи од Његове @рве1 Није ли се умно!ило бе"ао$е, и није ли (убав многих охладнела1 Није ли проповедано већ 4еван*е(е @арства >ристова по свему свету "а сведочанство свима народима 7Мат, 9G, ES8G;1 3стина је, да јо) није до)ло оно )то је најгоре, но оно дола"и не"адр!ано и !урно. 3стина је, да се јо) није јавио антихрист, но $егови пророци и претече ходе већ по свима народима. 3стина је, да јо) није до)ао врхунац нево(е, аве није било од поста$а света, нити ропац неи"др!(иви, но тај врхунац пома(а се већ на видиу пред очима свију духовних (уди, оји чеају дола"а оспода. 3стина је, да јо) сунце није помрчало, нити је месец и"губио светлост своју, нити су "ве"де с неба спале, но ада се то буде десило, онда нити ће се о томе ви)е моћи писати ни говорити. Pудса срца биће испу$ена страхом и трепетом, (удси је"и ће се "амр"нути, и (удсе очи пи(иће у страховиту таму, у "ем(у бе" дана и у небо бе" "ве"да. Наједанпут у тој тами појавиће се знак од севера до југа тавим сјајем, авим ниад сунце над на)им главама није могло блеснути. 3 тад ће угледати сви (уди на "ем(и оспода 3суса >риста %де иде на олаци$а неески$ са сило$ и славо$ велико$. 3 "атрубиће војсе ангелсе, и сабраће се пред Њим сви народи "емни, "атрубиће на "бор, аав није био од почета света, и на Суд, оји се понав(а. Но о свима овим "нацима и дога*ајима, оји ће се "бити пред рај света и на рају времена, говори се на другом месту у Светом 4еван*е(у. Дана)$е јеван*е(е па, описује нам послед$и обрачун и"ме*у времена и вечности, и"ме*у неба и "ем(е, и"ме*у Бога и (уди. Описује нам Стра)ни Суд и то $егов, дан гнева оспод$ег 7Со'. 9, 9;. Описује нам онај страховити тренута & најрадоснији "а праведние & ад милост Бо!ја буде уступила реч правди Бо!јој. ад буде било доцан "а добра дела, и доцан "а аја$е+ ад јау неће ви)е нала"ити од"ива, и ад су"е неће ви)е апати на руе ангела. кад до)е :ин Tовечји у слави :војој и сви свеи ан%ели с Hи$е, онда &е сеси на #ресолу славе :воје. ао )то се у причи о блудном сину Бог на"ива човеом, тао се и овде >ристос на"ива Сином =овечјим. Cо је Он, и нио други до Он. ада Он до*е по други пут у свет, Он неће ви)е доћи нечујно и у пони!е$у, ао )то је до)ао први пут, него јавно и у слави велиој. /од том славом ра"уме се прво она слава, оју је >ристос имао у вечности пре почета света 74ов. 8I, K;, а друго слава /обедиоца над Сатаном, над старим светом и смрћу. Но Он не дола"и сам но са свима светим ангелима, ојих је број бесоначан# а дола"и с $има "ато )то су и они, ао слуге Његове и војници, учествовали ао у борби против "ла тао и у победи над "лом. Његова је радост, да и славу Своју подели с $има. - да би се поа"ала у"ви)еност овога дога*аја нарочито се нагла)ава, да ће са осподом доћи сви ангели. Нигде се ниједан дога*ај
ви)е не споми$е, при оме учествују сви Бо!ји ангели. 0ве су се они појав(ивали у ма$ем или већем броју, но на Стра)ном Суду сви ће се они појавити оуп(ени оо @ара славе. /ресто славе гледали су многи ранији и доцнији тајновидци 73с. ?, 8# Дан. I, F# Отров. G, 9# 9L, G;. /од тим престолом ра"умеју се силе небесе, на ојима седи оспод. Cо је престо славе и победе, на оме седи Отац небесни, и на оји је сео и >ристос оспод после победе 7Отров. E, 98;. О, ао ће бити величанствен дола"а оспода и с ао чудним и стра)ним појавама сопчан+ 6идовити проро 3саија прориче% (ле, (ос#од &е до&и с о%5е$, и кола &е $у ии као веар 73с. ??, 8K;# Данило гледа при том доласу где река о%5ена излаза"е и еција"е ис#ред Hе%а, !ил$де !и*ада служа!у $у, и десе !ил$да #о десе !и*ада саја!у #ред Hи$E :уд о#оче, и к5и%е се овори"е 7Дан. I, 9L;. - ада оспод до*е у слави и седне на престо, тада ће се сараи #ред Hи$ сви народи, и разлучи&е и! из$е)у сее као #асир, "о разлучује овце од јараца. #осави&е овце с десне сране а јарце с леве. Многе Свете Оце "анимало је пита$е, на ом ће месту >ристос судити народима. /а по"ивајући се на пророа 4оила и"ра!авали су се, да ће Суд бити у долини 4оса'атовој, тамо где је негда цар 4оса'ат, бе" борбе и ору!ја, победио Моавићане и -монићане тао, да ни један једини непријате( није !ив и"маао 7OO Дневни. 9L&;. - проро 4оил говори% нека се #оди%ну и до)у народи у долину Јоса/аову, јер &у онде сеси да суди$ сви$а народи$а унаоколо... 74оил, E, 88;. Мо!да ће се над том долином и"вијати престо @ара славе# но нема те долине на "ем(и, где се могу супити сви народи и сви (уди, !иви и мртви, од поста$а до раја света, милијарде и милијарде и милијарде. Сва повр)ина "ем(е, "аједно са свима морима, не би била дово(на, да на $ој стану, чове у" човеа, сва (удса бића, )то су иад !ивела на "ем(и. 4ер да је то само "бор ду)а, онда би се могло и ра"умети, да се све могу сместити у 4оса'атову долину, али по)то ће то бити (уди у телима & јер ће и мртви устати у телима & то треба пророче речи ра"умети у преносном смислу. 4оса'атова долина је цела "ем(а, од истоа до "апада# па ао )то је негда Бог у 4оса'атовој долини поа"ао Своју моћ и суд, тао ће у послед$и дан поа"ати Он исту тау моћ и суд над целим (удсим родом. разлучи&е и! из$е)у сее. 0 једном тренућу оа сви сауп(ени (уди биће ра"лучени на две стране, на лево и на десно, ао магнетсом неодо(ивом силом. Cао. да нио од оних )то припадају левој страни неће моћи ренути на десно, нити ће ио од оних )то припадају десној страни моћи ренути на лево. ао ад пастир вине. и овце иду на једну страну, а о"е на другу. ;ада &е ре&и Uар они$а "о у соје с десне сране' Cодие ла%ословени 9ца оје%аE #ри$ие царсво које ва$ је #ри#рав*ено од #оса5а свеа. 0 почету >ристос на"ива Себе Сином =овечјим, то јест Сином Бо!јим, а овде Он на"ива Себе @арем. 4ер Њему се даде царство и сила и слава. Cодие ла%ословени 9ца оје%а. Благо онима, оје >ристос на"ове благословенима+ 4ер благослов Бо!ји садр!и у себи сва блага и све радости и милине небесе. 5а)то оспод не а!е% ла%ословени оји не%о ла%ословени 9ца оје%а 4ер Он је једини Син Бо!ји, 4единородни и нестворени, од вечности у вечност, а праведници су по благослову Бо!јем усинов(ени и тао постали ао браћа >ристова. оспод при"ива праведние, да приме царство, оје је "а $их #ри#рав*ено од #оса5а свеа. Cо "начи, да је Бог јо) пре створе$а човеа приправио царство "а човеа. /ре него је са"дао -дама, све је већ било приготов(ено "а $егов рајси !ивот. 4едно цело царство блистало се у сјају, и само је чеало цара. Cада је Бог увео -дама у то царство, и царство је било потпуно. Cао и "а све праведние Бог је приготовио од почета царство оје само чеа на своје цареве, на челу ојих ће стајати сам @ар >ристос. /ри"вав)и праведние у царство, Судија одмах обја)$ава, "а)то им даје царство & Fер о%ладне!, и дасе $и да једе$E ожедне!, и на#ојисе $еE %ос еја!, и #ри$исе $еE %о еја!, и оденусе $еE олесан еја!, и ои)осе $еE у а$ници еја!, и до)осе к $ени. На ово дивно обја)$е$е праведници са снебива$ем и рото)ћу питају @ара, ада а то они виде)е гладна и !една и гола и болесна, и ада Му то они све учини)е1 На)то @ар опет дивно одговара% заиса ва$ каже$' кад учинисе једно$е од ове $оје нај$а5е ра&е, $ени учинисе.
0 овоме целом обја)$е$у има два смисла, један спо(а)$и а други унутра)$и. Спо(а)$и смисао јасан је сваоме. о нахрани гладна човеа, нахранио је оспода. о напоји !една, напојио је оспода. о одене гола, оденуо је оспода. о прими странца ао госта, примио је оспода. о оби*е болесна и нево(на или су!$а у тамници, оби)ао је оспода. 4ер је речено и у Старом "авету% (ос#оду #озаји$а ко #окла5а сиро$а!у, и #лаи&е $у =(ос#од за доро 5е%ово 7/риче 8F, 8I;. 4ер ро" оне. оји и)ту помоћи на)е, оспод у)а срца на)а. Бог ни)та не потребује "а Себе од нас# Њему ни)та не треба. Не мо!е бити гладан Онај оји је створио хлеб# нити !едан Онај оји је створио воду# нити го Онај оји је оденуо сва створе$а Своја# нити болестан Онај оји је и"вор "драв(а# Нити су!а$ Онај оји је оспод над господарима. Но Он тра!и од нас милости$у, да би ро" то оме)ао и облагородио срца на)а. Бог мо!е по свемоћи Својој одједном учинити све (уде богатим и ситим и одевеним и "адово(ним. Но Он попу)та глад, и !е*, и болест, и муу, и сироти$у на (уде и" два ра"лога% прво, да би они, )то све то трпе, ро" трп(е$е оме)али и облагородили срца своја и сетили се Бога, и припали Њему с вером и молитвом# а друго, да би они, )то не трпе, богати и сити, одевени и "драви, моћни и слободни, видели беду човеа и милости$ом оме)али и облагородили срца своја# и да би у ту*ем страда$у осетили своје страда$е, у ту*ем пони!е$у своје пони!е$е, те тао ра"умели братство и јединство свих (уди на "ем(и ро" !ивога Бога, Cворца и /ромислите(а свих и свега на "ем(и. Милости хоће од нас оспод, милости и"над свега другог. 4ер Он "на, да је милост пут и метод враћа$а човеа вери у Бога, нади у Бога, и (убави према Богу. Ово је спо(а)$и смисао. - унутра)$и смисао односи се на >риста у нама самима. 0 сваој светлој мисли ума на)ег, у сваом племенитом осећају срца на)ег, и у сваој благородној те!$и ду)е на)е а остваре$у добра пројав(ује се >ристос у нама силом Духа Светога. Све те светле мисли, племените осећаје и благородне те!$е Он на"ива малом, или најма$ом, браћом Својом. Он их тао на"ива "ато, )то су они у нама у не"натној ма$ини према огромном по(у светсог талога и "ла у нама. -о ум на) гладни "а Богом, и ми га нахранимо, нахранили смо >риста у себи# ао ли је срце на)е голо од свае доброте и племенитости Бо!је, и ми га оденемо, оденули смо >риста у себи# ао ли је ду)а на)а болесна и у тамници на)ег "лог бића, на)их "лих дела, и ми је се сетимо и оби*емо, оби)ли смо >риста у себи. 4едном речју, ао онај други чове у нама, оји је негда "ау"имао првенство и оји представ(а праведниа, поти)теног и пони!еног од "лог човеа у нама, или гре)ниа, и ми му дамо "а)тите, "а)титили смо >риста у себи. Мален је премален тај праведни у нама, голем је преголем тај гре)ни у нама. Но онај праведни у нама јесте малени брат >ристов, а овај гре)ни у нама јесте голијатси противни >ристов. -о, дале, "а)титимо праведниа у себи, ао му дамо слободу, ао га ојачамо и и"ведемо на светлост, ао га у"дигнемо и"над гре)ниа, тао да он "авлада потпуно над гре)ниом# да би могли рећи ао апостол /авле% е живи$ ја не%о Cрисос живи у $ени & онда ћемо и ми бити на"вани благословеним, и чућемо речи @ара на Стра)ном Суду% !одие, #ри$ие царсво, које ва$ је #ри#рав*ено од #оса5а свеа. - онима с леве стране рећи ће Судија% идие од $ене #роклеи у о%а5 вечни #ри#рав*ен )аволу и ан%ели$а 5е%ови$. Страховит суд, али праведан суд+ Доле @ар при"ива праведне себи и даје им царство, дотле гре)не тера од Себе и )а(е их у ога$ вечни 7A-о иад до*е рај вечној муци, то следује, да ће и вечном !ивоту доћи рај. Но ао се ово не мо!е ни помислити у погледу вечнога !ивота, то ао се мо!е поми)(ати о рају вечног муче$а1B Bасилије Bелики' :лово 14, о :ра"но$ :уду, у гро"но дру)тво *авола и $егових слугу. 6рло је ва!но то )то оспод не а!е, да је "а гре)не приправ(ен ога$ вечни од поста$а света, ао )то је а"ао праведним, да је "а $их царство, приправ(ено од поста$а света. Mта ово "начи1 Сасвим је јасно, да је Бог приправио ога$ вечни само "а *авола и $егове ангеле, а да је "а све (уде приправио царство од поста$а света. Јер Бо% !о&е да се сви *уди с#асу 7O Cим. 9, G# сравни Мат. 8:, 8G# 4ов. E, 8?# OO /етр. E, F# 3с. GK, 99;, и да ниједан не погине. /рема томе Бог није одредио
(уде "а погибао него "а спасе$е, нити им је наменио унапред ога$ *аволси него царство Своје и само царство Своје. 4асно је и" овога, да погре)но мисле они, оји говоре "а гре)ниа% су*ено му је да буде гре)ни+ 4ер ао му је су*ено да буде гре)ни, то му "аиста није су*ено од Бога него од $ега самога. Да му па није су*ено то од Бога, види се и" тога, )то Бог није унапред одредио ниаво мучили)те "а (уде него само "а *авола. 5ато на Стра)номе Суду праведни Судија неће имати уда да по)а(е гре)ние до у мрачно обитали)те *авола. - да је праведно, )то их Судија тамо )а(е, јасно је и" тога, )то су они "а !ивота на "ем(и сасвим отпали од Бога и ставили се у слу!бу *аволу. 3"реав)и осуду гре)ницима на левој страни @ар им одмах обја)$ава, "а)то су пролети, и "а)то их )а(е у ога$ вечни. Јер о%ладне!, и не дадосе $и да једе$E ожедне!, и не на#ојисе $еE %ос еја!, и не #ри$исе $еE %о еја!, и не оденусе $е, олесан и у а$ници еја!, и не ои)осе $е. Не учини)е, дале, ни)та од свега онога )то праведници на десној страни учини)е. Саслу)ав)и ове речи од @ара гре)ници питају ао и праведници% осподе, ад те видесмо гладна или !една1 Одговара оспод% кад не учинисе једно$е од ове $оје нај$а5е ра&е, ни $ени не учинисе. @ело ово обја)$е$е, оје @ар даје гре)ницима, има исто онао два смисла, спо(а)$и и унутра)$и, ао год и у првом случају, од праведниа. ре)ници су били мрачна ума, тврда срца и "лонамерне ду)е у односу према гладној и !едној и голој и болесној и су!ној браћи својој на "ем(и. Они нису могли про"рети својим одеб(аним умом, да ро" бедние и страдалние овога света $их сам >ристос ослов(ава "а милост. Њихово тврдо срце нису могле оме)ати ту*е су"е. Нити је пример >риста и Његових светите(а могао оренути $ихову "лонамерну ду)у, да "а добром те!и и добро чини. /а ао су немилостиви били према >ристу у браћи својој, тао су немилостиви били према >ристу у самим себи. Свау светлу мисао у себи они су намерно угу)ивали и "аме$ивали је мислима блудним и богохулним# сваи племенити осећај у срцу своме, чим би се "ачео, чупали су и" орена и "аме$ивали немило)ћу, по!удом и себично)ћу# свау те!$у ду)е да учини нео добро, следујући "аону Бо!јем, они су бр"о и грубо су"бијали, и на место $е и"а"ивали и подр!авали те!$у, да чине "ло (удима и грех и увреду Богу. 3 тао је најма$и брат >ристов у $има, то јест праведни у $има, био распет и убијен и сахра$ен, а однеговани мрачни олијат, то јест неправедни у $има, или сам *аво, остао ао победилац на боји)ту. уда ће Бог с тавима1 Мо!е ли примити у Своје царство оне, оји су сасвим и"гнали Бо!је царство и" себе1 Мо!е ли при"вати Себи оне,оји су исоренили у себи свао сродство с Богом, и оји су се објавили и јавно пред светом и тајно у срцу своме ао непријате(и >ристови а слуге *аволсе1 Не# по своме слободном и"бору они су постали слуге *авола, и Судија на Стра)ном Суду упућује их у оно дру)тво, у оје су се они већ "а !ивота отворено уписали & у ога$ вечни приправ(ен "а *авола и слуге $егове. 3 одмах "атим "авр)ује се тај највећи и најраћи процес у целој историји створенога света. 9ви =%ре"ници &е ои&и у $уку вечну, а #раведници у живо вечни. <ивот и муа овде се противстав(ају. де је !ивот ту нема муе, где је муа ту нема !ивота. 3 "аиста пуноћа !ивота ис(учује муу. @арство небесо представ(а пуноћу !ивота, до обитали)те *авола представ(а муу, и само муу, бе" !ивота, оји је од Бога. Ми видимо и у овом "ема(сом !ивоту, ао је ду)а гре)на човеа, оји има у себи мало !ивота, то јест мало Бога, испу$ена много већим муче$ем него ли ду)а праведниа, оји има у себи ви)е !ивота, то јест ви)е Бога. ао )то је речено јо) у старој мудрости% езожник се $учи све%а века сво%аE.. сра! $у зуји у у"и$аE .. не верује да &е се враии из а$е, од свуда #риви)а $ачE.. у%а и нево*а сра"е %а, и нава*ују на 5 као цар %оов на ој. Јер је за$а!нуо на Бо%а руко$ својо$ 74ов. 8K, 9L&9K;. Cао је, дале и ово време на "ем(и те)о муче$е "а гре)ниа. 3 најма$у муу у овом !ивоту гре)ни те!е подноси него ли праведни. 4ер само онај, о има !ивота у себи, мо!е да поднесе муу, да пре"ре страда$е, да победи сву "лобу света и да се радује. <ивот и радост нера"двојни
су. 5ато сам >ристос говори праведницима, оје свет срамоти и прогони и левета% раоује се и веселие се 7Мат. K, 88;+ Но сав овај "емни !ивот на) далеа је сен правога и пунога !ивота у царству Бо!јем, ао )то је и сва муа на "ем(и само далеа сен је"овите муе гре)ниа у палу. 7A0пита)е неог велиог старца% ао, оче, тао стрп(иво подноси) толии труд1 Одговори старац% сав мој !ивотни труд није раван ни једноме дану муе 7у ономе свету;B, л/авини Dаерик. <ивот на "ем(и & ма олио да је у"ви)ен & ипа је поме)ан с муом, јер овде нема пуноће !ивота, ао )то је и муа на "ем(и & ма олио она да је велиа & ипа поме)ана са !ивотом. Но на Стра)ном Суду оделиће се !ивот од муе, и !ивот ће бити !ивот, а муа ће бити муа. 3 једно и друго биће вечно, свао "а себе. олиа је та вечност, то на) (удси ум не мо!е схватити. Онај о се буде насла*ивао један минут гледа$ем лица Бо!јега, чиниће му се ао наслада од хи(аде година# и онај о се буде један минут мучио с *аволима у палу, чиниће му се ао муче$е од хи(аде година. 4ер неће ви)е бити времена, оје је нама по"нато, ни дана ни ноћи, него ће бити све јеоан дан, који је #озна (ос#оду 75ахар. 8G, I# Отр. 99, K;. Нити ће бити другог сунца осим Бога. Нити ће бити и"ласа и "аласа сунца, да би се вечност могла по томе рачунати ао )то се сада време рачуна. Него ће бла!ени праведници рачунати вечност по радости својој, а мучени гре)ници по муци својој. Dто, тао је описао оспод 3сус >ристос послед$и и највећи дога*ај, оји ће се десити у времену, на ивици времена и вечности. 3 ми верујемо, да ће се све ово дословце овао догодити, једно "ато, )то су се и сва друга многобројна предса"а$а >ристова "била дословце, а друго "ато, )то је Он највећи на) пријате( и једини истинси =овео(убац, преиспу$ен (убав(у према (удима. - у савр)еној (убави нема ни неистине ни "аблуде. Савр)ена (убав садр!и савр)ену истину. Да се све то неће догодити, Он нам не би ни реао. Но Он је то реао, и то ће се све тао и догодити. - Он нам није то реао да поа!е Своје "на$е пред (удима. Не# Он није тра!ио славе (удсе 74ов. K, G8;. Он је то све реао ради на)ег спасе$а. Сва о има ра"ума и о исповеда >риста оспода мо!е увидети, да му је ну!но ово "нати, да би се могао спасти. 4ер оспод није учинио ниједно дело, нити је и"реао иједну реч, нити је до"волио да Му се догоди иједан дога*ај у "емном !ивоту, оји не би слу!ио на)ем спасе$у. 5ато будимо ра"умни и тре"вени, те др!имо непрестано пред очима духовним слиу Стра)нога Суда. Cа слиа многе је гре)ние већ повратила са пута пропасти на пут спасе$а. 6реме је на)е рато, и ад истене & нема ви)е поаја$а. Својим !ивотом "а ово рато време ми морамо да одлучимо не)то судбоносно "а на)у вечност% да ли ћемо стати с десне или с леве стране @ара славе. Бог нам је "адао ла и рата "адата, но награда и а"на је огромна, и прева"ила"и сваи опис је"иом (удсим. 5ато не дангубимо ни с једним даном# јер сваи дан мо!е да буде послед$и и одлучујући# сваи дан мо!е да донесе пропаст овоме свету и свануће онога Дана !е(енога. 7AНаписано је%иже вос!о"че дру% ии $иру, вра% Божиј иваје 74а. K, G;. Следствено% о се не радује прибли!е$у раја света, тај доа"ује, да је он пријате( овога послед$ега, а ро" то непријате( Бо!ји. Но неа је далео и помисао тава од верујућих, неа је далео од оних, оји вером "нају, да постоји други !ивот, и оји га истинси (убе. 4ер !алити "бог пропасти света својствено је онима, оји су орене срца свога усадили у (убав према свету# онима, оји не !еле будућег !ивота, и оји ча не верују у $егово постоја$е. :в. (ри%. 0војеслов' Бес. на +ван%. к5. Q, ес Q' о знаци$а краја свеа. Да се не постидимо на Дан нева оспод$ега, ни пред осподом, ни пред војсама Његових светих ангела, ни пред многим милијардама праведниа и светите(а. Да не будемо одвојени "а наве од оспода, и од ангела Његових, и од праведниа Његових, и од на)их сродниа и пријате(а, оји буду били на десној страни. Него да са целом бе"бројном и луче"арном војсом ангела и праведниа "апевамо песму радости и победе% свјат, свјат, свјат оспод Саваот+ -лилуја+ 3 да "аједно са целом војсом небесом прослав(амо Спасите(а
на)ег, оспода Сина, са Оцем и Духом Светим & Cројицу једнобитну и нера"делну ро"а сву вечност. $ин. вечност. $ин. #ЕДЕ/А СИРОП4С#А Јеванђеље о 3о%(!
аеј, R, 14P21. Зач. 1O. Не предавати се непријате(у основно је правило "а војниа у борби. 6ојсово* унапред упо"орава, да се сваи војни чува "ами непријате(сих, да не би био преварен и "ароб(ен. Осам( Осам(ен ен,, огла огладн днео ео,, о"еб о"ебао ао и огол оголео ео војн војни и ће бити бити у вели вели ом ису ису)е )е$у $у,, да се пред предаа непријате(у. непријате(у. Његов поло!ај исористиће луави непријате( на све могуће начине. 3 мада и овај гладује, добациваће ипа војниу не)то хлеба, да поа!е, ао он има хране и"обилно. 3 ао се и он мр"не, у поцепаности и голоти$и, добациваће му не)то од одела, да поа!е ао је он одевен и богат. Добациваће му и писма, у ојима ће се хвалити, да је $егова победа сасвим осигурана, и лагаће ла гаће беднога војниа, ао да су се већ многи пуови $егових другова другова на лево и на десно од $ега предали, или ао је $егов генерал тобо! убијен, или ао је $егов ра( тра!ио мир+ Обећаваће му сори поврата на своје ог$и)те, и поло!ај, и новац, и све )то један чове у рај$ој ну!ди мо!е само у сну по!елети. Све ове непријате(се "аме и трапове војсово* унапред предочава војницима и упо"орава их, да ничему томе не верују, него да др!е своје место, да се не предају и да остану верни својој "астави, ма и по цену смрти. Не предавати се непријате(у основно је правило и "а >ристовог војниа у борби са "лим духом духом овога света. света. 3 >ристо >ристосс ао ао на) @ар и 6ојс 6ојсов ово* о* у овој овој борби борби предоча предочава ва нам све и упо" упо"ор орав аваа нас нас на све. +о ва$ каза! уна#ред 7Мат. 9G, 9K# 4ов. 8G, 9F;, говори Он Својим ученицима. Опасност је велиа, а непријате( човечјег рода стра)нији је и луавији од сваог другог могућег непријате(а. непријате(а. Cо оспод оспод и"ра!ава на другом једном месту% ево вас и"е :аана, да и вас чинио као #"еницу 7H. 99, E8;. Сатана непрестано и)те (уде, јо) од онога дана ада је преварио првога човеа & јо) од онога дана он пола!е право на (удси (удси род и отима га од Бога ао своје. Свим могућим обманама он привлачи >ристове војние себи, "амам(ујући их ла!ним обећа$има и поа"ујући им своја богатства. Нио није гладнији од $ега, но он поа"ује хлеб гладнима (удима "овући их на предају. Нио није голији од $ега, но он мами (уде на боје свога ла!ног и привидног одела. Нио није сирома)нији од $ега, но он ао ма*ионичар на ва)ару тр(а динар о динар и ве)то поа"ује лаомим гледаоцима ао да он има милионе. Нио није пропалији од $ега, но он не престаје ниао са ла!има, ао да је он победилац, ао да су >ристове војсе потучене, ао да је >ристос у"маао са боји)та и сарио се. 9н је лажа и оац лажи, и сва $егова сила и $егово има$е јесте само у ла!и. /редочив)и својим следбеницима све обмане и ору!ја *аволса, оспод 3сус упутио их је и примером и речима, ао да се одупиру свему и авим ору!јем ору!јем да се боре. /ре свега сам Он, >ристос, главно је ору!је нас, Његових следбениа. Његово присуство с нама и Његова сила у нама главно је на)е ору!је. Његове послед$е речи, оје су "аписане у 4еван*е(у, гласе% и ево ја са$ с ва$а у све дане до свр"ека вре$ена. -мин 7Мат. 9:, 9L;. 3 гле, "аиста, Његово се присуство поа"ало ро" веове и веове на милионима оних неустра)ивих бораца Његових, апостола, мучениа, исповедниа, богоносних отаца, благочестивих девица и светите(а# и не само поа"ало у про)лим временима, него се поа"ује и данданас очигледно и несум$иво "а сваога, о се већ није предао сасвим "ломе духу, и не само да се поа"ује данас него ће се и на самом рају времена појавити тави силни богоносци, ави су били Dнох и 3лија 7Отров. 88, E;. 3сто је тао очигледна и несум$ива сила Његовог тела и рви, Његовог страда$а, Његових речи, Његовог часног и !ивотворног рста, Његовог васрсе$а и Његове бесмртне славе. 6и, оји сте се уверили у ову непобедиву силу >ристову, )то ао елетрична
струја непрестано струји ро" Његове верне, а"ујте то другима+ - ви, оји се јо) нисте уверили, а !елите уверити се, учините све оно )то 4еван*е(е прописује да се чини, и уверићете се. Оставите оне, оји "лобно сум$ају, неа сум$ају. Не "лобе Богу него себи# не сум$ају на )тету Бога него на пропаст своју. Доћи ће усоро време, ада нити ће моћи сум$ати, нити ће им се дати веровати. Но осим присуства и силе >ристове, )то је на)е главно ору!је у борби против "лог духа, оспод оспод 3сус је препоручио и јо) неолие неолие врсте ору!ја, оја ми сами себи, а с Његовом помоћу, помоћу, треба треба да сујем сујемо. о. - та су ору!ја ору!ја%% непрест непрестано ано поаја поаја$е, $е, непрест непрестано ано милоср* милоср*е, е, непрест непрестана ана молитва, непрестана радост у осподу 3сусу и страх од Суда и ду)евне пропасти# па онда драгово(но подно)е$е подно)е$е страда$а "а Њега са вером и надом, па опра)та$е увреда, па гледа$е на овај свет оји јесте ао да и није, па приче)ћива$е Његовим светим тајнама, па бде$е, па пост. Ми поми$емо пост на рају не "ато )то је пост најма$е ва!но ору!је & Бо!е сачувај+ & него само "ато )то дана)$е јеван*е(е говори о посту, а ми смо ради да протумачимо дана)$е јеван*е(е. ко ли не о#ра"ае *уди$а %ре!а 5и!ови!, ни 9ац ва" не&е о#росии ва$а %ре!а ва"и! ва"и!.. Cао почи$е дана)$е јеван*е(е. 5а)то тао почи$е1 2ећи ћете% аве ве"е има то са постом1 3ма ве"е, и то врло тесне, тес не, ао )то има тесне ве"е са постом и "авр)ета "авр)е та јеван*е(а, оји не говори о посту пос ту него о сабира$у богатства не на "ем(и него на небу, небу, где мо(ац не једе, р*а не ра"гри"а и лопови не раду. раду. 4ер ад се схвати схвати пост у правом хри)ћансом хри)ћансом смислу, смислу, а не у "аонсом и 'арисејсом, онда је и пра)та$е увреда и у"др!ава$е од сребро(уб(а пост, и то главни пост, или ао хоћете & главни плод поста. 4ер "аиста врло малу цену има у"др!ава$е од јела бе" у"др!ава$а од враћа$а увреде "а увреду и бе" бе" у"др!ава$а од опсене "ема(сога "ема(сога блага. оспод оспод нама нама не наре*у наре*ује је силом силом власти власти%% опра)т опра)тајт ајтее грехе грехе (уди (удима+ ма+ Он остав(а остав(а нама нама на прои"вол, да пра)тамо или да не пра)тамо. Он неће да повреди на)у слободу, и да нам силом натури не)то да деламо, јер онда дела на)а уствари не би била на)а него Његова, те "а нас не би имала оне вредности, оју имају ад их ми чинимо слободно и драгово(но. Он, истина, не наре*ује силом власти, али Он нам предочава, )та ће нас снаћи% ни 9"ац ва" не&е о#росии ва$а %ре!а ва"и!. /а о ће нам онда опростити грехе на)е, ао Бог неће1 Нио, ни на небу ни на "ем(и & нио. Pуди нам неће опростити, јер и ми $има не опра)тамо, а Бог нам неће опростити, јер нам (уди (уди не опра)тају. опра)тају. де де смо онда, и где ћемо бити1 Онда ћемо про!ивети овај ве под планином греха, а у оном !ивоту те!ина те планине биће повећана "а сву вечност. & С тога и"ве!бајмо се, да не враћамо (удима увреду "а увреду, и "ло "а "ло, нити да плаћамо грех грехом. 4ер гле, ад види) пијана човеа пала у блато, да ли ће) и ти лећи у блато поред $ега1 3ли ће) се потрудити, да $ега дигне) и улони) од блата1 3 сваи је грех блато. 3 сваа страст је пијанство. -о је брат твој увалио своју ду)у у блато греха, "а)то ти мора) да твоју ду)у простире) у исто то блато1 5ато у"др!и се од онога )то чини твој гре)ни брат, и по!ури се да и $ега исправи) и очисти). Да би и тебе Отац небесни исправио и очистио од свију грехова твојих, тајних и јавних, и поставио те ме*у ангеле Своје на Стра)ном Суду. Суду. кад #осие, говори оспод, оспод, не удие жалосни као лице$ери, јер они #о$рачавају лица своја, да и! виде *уди %де #осе. Заиса ва$ каже$' каже$' #ри$или су #лау своју.Hицемерни своју. Hицемерни су они, оји не посте Бога ради, нити своје ду)е ради, него (уди ради. Да их (уди виде где посте и одаду им хвалу. Но ао сви (уди не могу гледати сваи дан )та они једу и пију, то се они труде да направе своје лице тавим, да (уди могу читати пост са $ихова лица. Они помрачавају лица своја, праве их бледим и !алосним, намр)теним и упијеним. Не ма!у своју главу мирисним у(ем нити лице своје перу. 3 (уди их гледају, и диве им се, и хвале их. Награ*ују их (уди својим див(е$ем, плаћају им (уди $ихов пост својим похвалама. Mта имају ви)е они да очеују од Бога1 2ади Бога они нису ни постили. 2ади (уди су постили. аву плату они могу погледати "а ду)у своју1 2ади ду)е они нису ни постили. 2ади (уди су постили, а (уди су им
одали хвалу "а то. 5аиста, примили су плату своју. 3 Бог им ни)та не дугује, нити ће им )то дати "а $ихов пост у ономе !ивоту. и кад #оси", говори говори оспод, оспод, на$ажи %лаву своју и лице у$иј да е не виде *уди %де #оси" не%о 7да те види; 9ац вој који је у ајноси, и 9ац вој који види ајно #лаи&е и јавно. Ово је главни пропис о посту. 3 он је својим спо(а)$им смислом јасан. ад пости), пости) ради Бога и ради спасе$а ду)е своје, а не ради (уди. Није ва!но ни најма$е, да (уди виде и "нају да ти пости), ча је и бо(е "а тебе да они не виде и не "нају. Cи и не чеа) од (уди (уди "ато ниаву награду. 4ер )та ти могу дати они оји и сами све очеују од Бога ао и ти1 6а!но је, да Бог види и "на. - Бог ће видети у сваом случају, случају, од Њега се не мо!е ни)та сарити. 5ато не поа"уј свој пост ниавим спо(а)$им "нацима. Бог не чита твоје срце по спо(а)$им "нацима# Он га чита и"нутра, и" самога срца. ао си ма"ао главу пре поста, мо!е) је тао ма"ати и "а време поста, и ао си умивао лице пре поста, мо!е) га умивати и "а време поста. Ни ма"а$е главе ни нама"а$е неће увеличати твоју "аслугу пред Богом, ни умива$е лица ни неумива$е неумива$е неће твоју ду)у ни спасти ни погубити. Но ове речи >ристове% на$ажи %лаву своју и лице своје у$иј, тао одлучно речене, имају свој унутра)$и дубои смисао. 4ер, да је оспод мислио само на 'и"ичу главу и 'и"ичо лице, Он сваа сваао о не би дао "аповес "аповестт, да у" пост на$аже на$аже" " %лаву %лаву и у$ у$ије ије" " лице, лице, него би реао, да је споредна и бе"начајна ствар "а плодове поста ма"ао ти своју главу или нема"ао, и умивао ти твоје лице или неумивао. Очевидно, да се у овим речима срива неи тајанствени смисао. 3наче, о би схватио ову и"ричну "аповест >ристову по спо(а)$ем смислу $еном, и почео нарочито у" пост ма"ати своју главу и умивати своје лице, тај би пао у једну другу, супротну врсту лицемерства. Cај би опет и"нео свој пост на и"ло!бу пред (уде, само на један други начин. - то је оспод оспод нарочито нарочито хтео да одучи (уде, (уде, да не чине. Несум$иво је, дале, да ова "аповест има свој унутра)$и смисао. аав1 Сличан ономе, оји апостол /авле придаје обре"а$у, истичући обре"а$е срца ао спасоносно и сматрајући спо(а)$е обре"а$е ао равно необре"а$у 7ал. ?, 8K# 2им. 9, 9F;. Нама!и главу своју, дале, "начи% нама!и ум свој Духом Светим. 4ер глава о"начава ум и целу ду)у, а мирисно у(е, ојим се глава ма!е, Духа Светога. - то "начи% пости од свих "лих мисли и у"др!авај се од свих ру!них и непотребних речи, насупрот томе% испуни ум свој мислима о Богу, о свети$и, о чистоти, о вери и (убави и свему ономе )то је достојно Духа Светога. 3сто тао чини и са је"иом својим & јер говор с умом чини једно & те или се уоп)те у"др!авај од говора, или, ао говори), говори само оно )то иде на славу Бо!ју и на спас ду)е. 3сто тао чини и са срцем својим% пости од свае мр!$е и "лобе, "ависти и гордости, богохулства и човеохулства, од сваог греха и гре)не !е(е, страсти и похоти, & од свега се тога у"др!авај, и пусти Духа Светог неа Он сади по по(у срца
твога све врсте бо!ансог и богопријатног усева и небесог цвећа. 3сто тао чини и са во(ом ду)е своје% пости од свих гре)них намера и гре)них дела, у"др!и се од сваога "ла, и пусти Духа Светога, да Собом ао мирисним у(ем пома!е тврдоорну ду)у твоју, да јој "алечи ране, да је усправи а Богу, да јој омили добра дела, да је испуни !е*у "а сваим добром )то је у Богу. Cо "наче речи% на$ажи %лаву своју. 4едном речју & "ау"дај и у"др!и свога унутра)$ег човеа, оји јесте главни чове, од сваога "ла и упути га на свао добро. Mта "наче речи% и лице своје у$иј1 Hице о"начава спо(а)$ег телесног, чулног човеа, речју & тело човечје. ро" тело се објав(ује ду)а овоме свету. 5а Бога је ду)а лице човеово, но "а свет тело је лице човеово. Cелесним чулима и органима ми објав(ујемо свету )та мислимо, )та осећамо и )та хоћемо. 4е"и говори оно )то ум мисли, очи поа"ују оно )то срце осећа и ноге и"вр)ују оно )то во(а ду)е хоће. У$иј своје лице "начи% очисти своје тело од чи$е$а сваог греха, свае нечистоте и свае "лоће. 0"др!и чула своја од свега и"ли)нога и погубнога. 5арати очима, да не тумарају непрестано по )аренилу овога света# "арати у)има, да не слу)ају ни)та )то не слу!и спасе$у ду)е# "арати носу, да не опија ду)у мирисима овога света, оји се бр"о у смрад обраћају# "арати је"иу и стомау, да се не лаоме на многа јела и пића# уоп)те, "арати телу, да се ра"не!ује и "ахтева од тебе ви)е него )то му је најну!није "а опстана. 0" то јо) "арати руама, да бију и муче (уде и стоу# "арати ногама, да иду на грех, на лудо весе(е, на бе"бо!не "абаве, у бој и у ра*у, а насупрот свему томе, упути цело тело своје, да буде истинси храм ду)е твоје, & не друмси хан, где ра"бојници свраћају и деле отмицу и спремају нови план отмице & него храм Бога <ивога. Cо "наче речи% и лице своје у$иј. Cо је пост, )то спасе$у води. Cо је пост, )то >ристос препоручује# пост, у оме нема лицемерства# пост, оји и"гони и прогони "ле духове и доноси човеу славну победу и многи плод и у овом и у оном !ивоту. 6а!но је "апа"ити овде, да >ристос прво поми$е главу, па онда лице, то јест прво ду)у, па онда тело. Hицемери су постили само телом, и свој пост телом (удима поа"ивали. Насупрот томе >ристос истиче прво пост унутра)$и, ду)евни, па онда спо(а)$и, телесни, но не "ато, да би потценио телесни пост & гле, и он је сам постио телесно & него да почне од почета, да прво и"бистри и"вор, па онда реу, да прво очисти ду)у, па онда огледало ду)е. /рво чове мора умом и срцем и во(ом да усвоји пост, па онда и телом драгово(но и радосно да га испуни. ао )то један уметни прво ду)ом уобличи једну слиу, па је онда хитно и радосно руом и"води. Cао и пост телесни треба да је радост а не !алост. 5ато оспод и употреб(ава речи% ма"а$е и умива$е# јер ао )то ово двоје ствара пријатност и радост 'и"ичом човеу, тао пост & пост ду)евни и телесни & треба да ствара пријатност и радост човеу ду)евном. 4ер пост је ору!је, врло моћно ору!је у борби против "лог духа. 6ојни у борби ад и"губи ору!је !алостан је, јер ненаору!ан мора да бе!и или да се предаје. - ад добије ору!је, онда је радостан, јер онда мо!е да др!и своје место и даје отпора непријате(у. ао да се не радује хри)ћанин ад се наору!а постом против најцр$ег врага своје ду)е1 ао да му срце не устрепери и лице не "асветли, ад види у својим руама ору!је, од ога враг $егов бе"об"ирно бе!и1 /ро!др(ивост чини човеа суморним и пла)(ивим, а пост га чини радосним и храбрим. Но ао )то про!др(ивост и"а"ива све већу про!др(ивост, тао пост подстиче све већу и ду!у и"др!(ивост. @ар Давид се и"ве!бао био тао дуго да пости, да сам а!е% колена $оја изне$о%о"е од #оса 7/с. 8L:, 9G;. ад чове увиди благодати поста, он "аволи да пости све ви)е и ви)е. - благодати су поста бе"бројне. /остом чове ола)ава и тело и дух од мраа и дебелости. Cело постаје лао и чило, а дух светао и јасан. /остом чове и"ди!е ду)у своју над "ема(сом тамницом и пробија се ро" мра !ивоти$сог !ивота у светлост Бо!јег царства, управо у домовину своју.
/ост човеа чини сна!ним, одлучним и храбрим и пред (удима и пред демонима. /ост чини јо) човеа )ироогрудим, ротим, милостивим и послу)ним. /остом се Мојсеј удостоји да прими "аон и" руе Бо!ије. /остом 3лија "атвори небо те не би и)е три године дана# постом он спусти ога$ с неба на идолополоние, и постом учини себе тао чистим, да је могао на >ориву с Богом ра"говарати. /остом Z[ Данило спасе од лавова у пећини, и три отроа од ог$а у пећи пламеној. /остом цар Давид у"ди!е срце своје а осподу, те си*е благодат Бо!ја на $ и испева најсла*е и нају"ви)еније молитве, аве је иад један смртни чове пре >риста у"дигао Богу. /остом цар 4оса'ат бе" борбе сатре своје непријате(е, -монићане и Моавићане 7OO Дневниа 9L, 9E;. /остом Z[ спасо)е 4евреји од го$е$а царсог доглавниа -мама 74естир. G, E;. /остом Z[ спасе град Нинива од пропасти, оју му предса"а проро 4она. /остом постаде 4ован рстите( највећим човеом ме*у свима од !ене ро*енима. /остом наору!ан Свети -нтоније победи све хорде демонсе и одагна их од себе. Mта1 5ар само Свети -нтоније1 Бе"бројне војсе хри)ћансих светите(а и светите(си очисти)е Z[ постом, ојача)е Z[ постом, и поста)е највећи јунаци у историји (удсој. 4ер победи)е оно )то је најте!е победити & себе. \ победив)и себе победи)е свет и Сатану. =:веи Bасилије вели% A/ост чини ум репимB. :веи 0иодо!' A/рави подви!ници у"др!авају Z[ од хране не "ато )то је сматрају по природи "лом, но да би ро" у"дра!а$е уротили гореће чланове телаB. \ лажени Јерони$' AБогу, Cворцу и осподару васиони, наравно, није ну!но рча$е пра"ног стомаа, али бе" овог не мо!е бити целомудријаB & ]^_`[a bcd_Z_`] `c`] [ee[ fgf bgee_`B;. 3 нај"ад, није ли и сам оспод 3сус отпочео своје бо!ансо дело спасе$а (уди дуготрајним постом од четрдесет дана1 3 није ли Он тиме јасно уа"ао, да и ми морамо почети прави хри)ћанси !ивот постом1 /рво пост, ] остало све дола"и у" пост и ро" пост. Својим примером оспод нам је поа"ао, аво је моћно ору!је пост. Cим ору!јем Он је победио Сатану у пусти$и, ] ро" то победио је и три главне сатансе страсти, ро" оје Сатана има слободан приступ нама, ] то су% сласто(уб(е, часто(уб(е и сребро(уб(е# три погубна лаомства и три највеће "аме, у оје "ли непријате( рода (удсог намам(ује >ристове војние. hg ао сребро(уб(е ола)ава и омогућава остале страсти, то је оно, по речима апостола, корен свију зала 7O Cим. ?, 8L;. 5ато оспод 3сус "авр)ава Своје уче$е о посту опоменом да не будемо сребро(убиви, да се у"др!имо од ду)егубног нагомилава$а "ема(сога блага, оје одваја на)е срце од Бога и "атрпава га у "ем(у. е саираје сеи ла%а на зе$*и, говори оспод, %де $о*ац и р)а квари, и %де лу#ежи #око#авају и крадуE не%о саираје сеи ла%а на неу, %де ни $о*ац ни р)а не квари, и %де лу#ежи не #око#авају и не краду. Јер %де је ва"е ла%о, онде &е ии и срце ва"е. о сабира "ема(са блага, сабира себи муу и страх. Cај губи себе у своме благу, и $егово срце "атрпава се пра)ином. 7AМноги древни светите(и имали су, истина, велиа богатства, ао% -враам, 4ов., Давид, и многи други, али они нису имали пристра)ћа а богатству, него су све ствари сматрали "а Бо!јеB. Dеар 0а$аскин. Ми смо непрестано у дру)тву свога блага, било да је на)е благо не "ем(и било на небу. На)е су мисли с на)им благом# на)е је срце с на)им благом# на)а је сва во(а с на)им благом, & било да је на)е благо на "ем(и било на небу. Ми смо ве"ани "а своје благо ао реа "а своје орито, & било да је на)е благо на "ем(и било на небу. -о се обогатимо "ема(сим благом бићемо привремени богата)и и вечни сиромаси# ао се па обогатимо небесим благом, бићемо привремени сиромаси а вечни богата)и. Остав(ено нам је на во(у да бирамо, једно или друго. 0 тој слободи и"бора и ле!и на)а слава али и на)а муа. -о и"аберемо вечна блага, ојима не приступа ни мо(ац ни р*а ни лопов, на)а слава биће вечна. -о ли и"аберемо она друга блага, оја морамо чувати од мо(аца, р*е и лопова, на)а муа биће вечна.
/о унутра)$ем смислу под "ема(сим благом ра"уме се и сва "ема(са утученост, "ема(са ултура и "ема(со благородство, уолио је оно одвојено од Бога и 4еван*е(а. 5аборав једе то благо ао мо(ац# !ивотне недаће и страда$а варе га ао р*а, а "ли дух га потопава и раде ао сваи лупе!. Сабирати небесо благо, према овом унутра)$ем смислу, "начи богатити свој ум по"на$ем Бо!јег бића и Бо!је во(е# и богатити своје срце и ду)у ултуром и благородством јеван*елсим. 4ер таво богатство само није и"ло!ено прола"ности, варе!и и ра*и. Сабирајући таво богатство ми га дајемо одмах Богу на чува$е. - оно )то је од Бога, далео је и од мо(аца, и од р*е, и од лопова. Cо богатство посла)е Бог у сусрет нама онда ада ми, по телесној смрти, по*емо Богу у сусрет. Cо богатство и и"ве)ће нас пред лице Бо!је. - свао друго богатство, оје нас је и на "ем(и делило и уда(авало од Бога, оделиће нас и уда(ити од Бога на небу "а уве и уве. 4ер ао смо предали своје срце "ема(сом благу, предали смо своју ду)у Сатани. 3 бићемо тада ао војници, оји су и"неверили своју "аставу и предали се своме (утом и ла!(ивом непријате(у. 5ато отворимо очи до јо) има времена. Будимо тврдо уверени, да ће рај$а победа припасти не *аволу и $еговим слугама но на)ем @ару и војсово*и >ристу. С тога по!уримо, да примимо победоносно ору!је, оје нам Он препоручује "а борбу, часни пост, ору!је "а нас светло и поносно, а "а на)ег врага стра)но и смртоносно. 0"др!имо се од и"ли)ног једе$а и пије$а, да од тога не оте!ају срца на)а 7Hу. 98, E8;, и не "аопају се у труле! и мра. 0"др!имо се од сабира$а "ема(сог блага, да нас ро" то Сатана не одвоји од >риста и не принуди на предају. - ад постимо, не постимо ради (удсе похвале него ради спасе$а ду)е своје и славе оспода и Спаса на)ег 3суса >риста, ога прослав(ају ангели са светите(има на небу и праведници на "ем(и са Оцем и Духом Светим, & Cројицу једнобитну и нера"делну, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А СВИ' СВЕТИ' 83рва 3о Д!хов+ан!9 Јеванђеље о %ле+ова2! 'ри%(!
аеј, 1G, 32-38E 1>, 2O-3G. зач. 38. Mа(е ли домаћин слугу "а овцама ненахра$ена1 Mа(е ли отац сина на ора$е бе" плуга и волова1 Mа(е ли војсово* војниа у бој бе" ору!ја1 Не )а(е. 3 Бог не )а(е у овај свет Своје слуге, Своје синове, Своје војние, ненахра$ене, неснабдевене, ненаору!ане. Нису (уди ни мудрији ни милостивији од Бога & далео од тога+ па ад и они "нају снабдевати своје посление са оним )то им треба, тим пре "на Бог снабдети Своје са оним )то овима треба. - да Бог снабдева обилато Својом благодаћу оне оји делају Његово дело, најочигледније нам сведочи пример светих апостола. Да су дванаест (уди, простога порела и "анима$а, бе" војсе и богатства, бе" "ема(сог сјаја и силе, могли оставити своје домове и своје родбине, и ренути по свету да проносе >ристово 4еван*е(е, то јест не)то сасвим ново и супротно свему ономе )то је свет дотле сматрао "а истину и "а добро & то се не мо!е објаснити ничим сем Бо!јом помоћу, Бо!јим садејством, Бо!јом благодаћу. /а јо) имати храбрости устати против ла!не учености најученијих, и погубног богатства најбогатијих, и опае власти најсилнијих овога света & одуда би то смели и могли прости рибари, да их Бог није хранио Својом мудро)ћу, бранио Својом силом, и ору!ао Својим ору!јем1 /а јо) у" то да су могли имати толиу
неустра)ивост и и"др!(ивост, да претрпе нечувене муе и неописана пони!е$а% да их бију и (уди и природне непогоде# да их оивају у вериге# да их гоне подсмехом и аменицама# да их др!е гладне по тамницама# да их преносе ве"ане по бурним морима с раја у рај света# да их бацају пред див(е "верове, да их сеу и распи$у# да гледају сав свет наору!ан до "уба против себе, $их дванаест рибара & ваистину, о, ваистину, они су морали имати неу непобедиву тајанствену помоћ, неу храну, оја се не у"има у уста и храни, нео ору!је, оје се не носи у руама а невид(иво силама војсе непријате(а 7в. OO ор. 8L, G;. 0"бунив)и сав свет нечувеном пропове*у о 6асрслом >ристу, о Богу, оји се јавио (удима у телу и поново се дигао у Своје небесо царство, и посејав)и семе нове вере, новога !ивота, новога створе$а, они су оти)ли и" овога света. Но те тада почи$е "ем(а да гори од $их% од $ихова семена, од $ихових речи, од $ихових стопа. Народи, оји су их гонили, расули су се по свету# царевине, оје су им се противиле, "авалиле су се немоћно у пра)ину# домови, оји их нису примили, сурвали су се у ру)евине# велиа)и и мудраци, оји су их мучили, до!ивели су срам и очај и сончали су преу!асном смрћу. - семе $ихово и"ниче и процвета# @рва се поди!е и" $ихове рви а на ру)евинама насилних и ла!них творевина (удсих# они, оји их прими)е, прослави)е се# они, оји им поверова)е и по*о)е "а $има, спасо)е се. О, ао обилато храни оспод Своје посление+ ао расо)но снабдева Своје верне синове+ ао војводси ору!а све Своје војние+ /рво оспод снабдева и ору!а Своје верне, па онда их )а(е на посао и у борбу. - да је то тао, поа"ао је >ристос и "а Свога "ема(сог !ивота, а поа"ала је и историја @рве после силаса Светога Духа. 0 4еван*е(у се а!е, да >ристос до"ва све Своје учение и даде и$ влас на ду!ови$а нечиси$ да и! из%оне, и да исце*ују =*уде од сваке олеси и сваке не$о&и. 3 рече им онда, да иду и проповедају прибли!е$е царства небесног, и јо)% олесне исце*ује, %уаве чисие, $рве дижие, )аволе из%ониеE заадава се доили, заадава и дајие. /рво им, дале, даде власт, моћ и силу, па онда их посла на дело. 5а тао превелио дело апостоли су морали добити и превелиу моћ. - да су "аиста добили таву моћ, види се и"а речи самога Спасите(а% заадава се доили. - јо) да би поа"ао апостолима, ао је превелиа и неодо(ива та бо!анса моћ, оја ће ва"да бити с $има, оспод им наре*ује, да бе"бри!но иду на своје дело, не носећи собом ни "лата ни сребра, ни хране, ни две ха(ине, ни торбе, нити обуће# да се не срде, ао их нео не прими# да не мисле унапред, )та ће одговарати на судовима. /а по)то му је дао потребну моћ, и по)то им је објаснио дово(ност те моћи "а све потребе и све муе у !ивоту, те тада им је несривено и"ре*ао све муе и сва страда$а, оја их чеају. +о ја вас "а*е$ као овце $е)у вукове. Но опет их по том храбри% е оје се6 Bа$а је и коса на %лави сва изројана. Бо!ја сила пома!е и врапцима, а амо ли неће вама+ 3 нај"ад, "авр)ује оспод одлучним речима, оје и чине дана)$е јеван*е(е и оје јасно и"ра!авају, )та чеа оне, оји дату им Бо!ју моћ на добро употребе, а )та оне, оји дату им моћ или ниао не употребе или поу)ају је на "ло употребити% који %од #ризна $ене #ред *уди$а, #ризна&у и ја 5е%а #ред 9це$ своји$, који је на нееси$а. ко се одрече $ене #ред *уди$а, одре&и&у се и ја 5е%а #ред 9це$ своји$, који је на нееси$а. /рво је награда доброме и верноме војниу, оји одр!и и и"др!и# а друго је а"на "лом и неверном војниу, оји се поолеба, посум$а и преда непријате(у. 5ар мо!е бити веће награде "а једнога човеа него да га сам оспод >ристос у царству небесом, пред Оцем небесим и пред бе"бројним војинством ангела, при"на "а Свога1 Да га упи)е у вечну $игу !ивих# да га венча славом неиса"аном, и да га стави Себи с десне стране на бесмртном "бору небесом1 3 "ар мо!е бити веће а"не "а једног човеа него да га се сам оспод >ристос одрече, да му а!е пред "бором свих ангела и свих народа а у присуству Оца Небесог% A4а те не по"најем# ти ниси Мој# ти не постоји) у $и"и !ивих# иди од Мене+B - да је неопходно потребно јавно при"навати и исповедити име оспода 3суса исто онао ао и срцем веровати у Њега, о томе говори апостол /авле% ако #ризна" уси$а своји$, да је сус (ос#од, и верује" у срцу сво$е P и&е" с#асен
72им. 8L, F & 8L;. Cо "начи, да смо ми ду!ни и ду)ом и телом исповедити оспода 3суса. 4ер се чове састоји и" ду)е и тела, те је потребно да цео чове исповеди Онога оји је до)ао да спасе целога човеа. ?оји *уи оца или $аер ве&$а не%о $ене, није $ене досојанE и који *уи сина или к&ер ве&$а не%о $ене, није $ене досојан. Овао чудне речи мо!е ти рећи само Онај, оји има ви)е "аслуге "а твој !ивот, него ли твој "ема(си отац и маја. Овао се усу*ује говорити једино Онај, оји те ви)е (уби него )то те (убе отац и маја# Онај оји (уби и твога сина и твоју ћер ви)е него )то их ти мо!е) (убити. Отац и маја родили су те само "а овај тренутни !ивот, а Он те ра*а "а вечни !ивот# отац и маја родили су те "а муу и пони!е$е, а Он те ра*а "а вечну радост и вечну славу. 3 јо), отац и маја у"имају од Њега па дају теби. Отац и маја спремају ти храну, а Он ти даје диса$е. Mта је ва!није & храна или диса$е1 Отац и маја роје ти одело, а Он ти је сројио срце. Mта је неопходније одело или срце1 Он те је довео у овај свет, отац и маја су апија, ро" оју те је увео. о је "аслу!нији & онај оји те води у неи град или апија, ро" оју ула"и) у град1 Наравно оспод не ис(учује ону (убав према родите(има и породу, оју ми дугујемо свима својим бли!$им, и оја нам је наре*ена једном од две главне "аповести >ристове. 3 сам је оспод поа"ао (убав према пресветој Мајци Својој ча и са рста, уа"ав)и јој на Свога најмилијег апостола 4ована, ао на сина место Себе. Но Он оно говори у ве"и са го$е$има и страда$има, оја предстоје Његовим апостолима. 0пла)иће се отац и маја# упла)иће се син и ћера, па ће рећи апостолу >ристовом% одреци се >риста, и !иви мирно с нама, и не иди и" свога дома. <иви ао и остали (уди# мани се нове вере+ Она те мо!е раставити од нас и довес ти до губили)та. /а )та да радимо ми онда1 Могу и нас мучити гла*у и )иба$ем# могу нас и погубити. 5ар смо те ми "ато родили, рећи ће отац и маја, да "бог тебе трпимо горчину под старост своју1 5ар си ти нас "ато родио, рећи ће син и ћера, да ми "бог тебе будемо поругани од на)их вр)$аа и пре"рени и го$ени и, на рају мо!да, и убијени1 -о нас воли), остави се >риста, па !иви ту с нама мирно и споојно. & Dто, у тавим одлучујућим тренуцима апостол ће имати да ре)и% о му је пречи, и ога ви)е воли & >риста или своје родите(е1 >риста или децу своју ро*ену1 Од тога ре)е$а "ависи сва $егова вечност, а и вечност $егове родбине. Ниад у !ивоту чове не ће бити став(ен на стра)није раср)ће# а не мо!е једном ногом ићи једним путем а другом другим. Не мо!е чове у тавом тренуту поделити срце, него га мора дати једној или другој страни. /олони ли своје срце >ристу, мо!е поред себе спасти и родбину своју# полони ли своје срце оцу и мајци и сину и ћери, погубиће сигурно и себе и $их. 4ер се одреао >риста пред светом, те ће се и >ристос одрећи $ега на Стра)ном Суду пред Оцем небесим и пред свим војинством ангелсим и светите(сим. & 7:в. сидор Dелусио пи)е градоначелниу Jилеју, оји је био !алостан, )то није постигао у дру)тву славу, аву је !елео% AСлава у овоме !ивоту бе"начајнија је од паучине и ни)тавнија од снови*е$а# "ато, у"дигни ум свој првобитном, па ће) лао ути)ати !алост ду)е. о !ели и једну и другу славу, томе је немогуће достићи обе. Могуће је достићи обе, ада не "аволимо обе, но једну, и то & небесу. 5ато, ао !ели) славу, "аволи бо!ансу 7небесу;, а "а овом нерето и следује и "ема(са славаB. Dис$а, @, 1@2. Да ће овај одлучни тренута бити те!а, то је оспод предочио апостолима реав)и% и не#ријае*и човеку #оса&е 5е%ови до$а&и, то јест $егова родбина, оја ће га "адр!авати ви)е него ио у свету, да не по*е "а >ристом, и оји ће га најви)е осу*ивати у случају, ао по*е. 4ер "аиста не ве"ују нас "а овај свет непријате(и него пријате(и, не ту*инци него сродници. Да би ола)ао то ра"двоје$е од своје 'амилије и да би умирио савест оних, оји би хтели ради Њега да све своје оставе, оспод им унапред рече, да не брину ни)та ао )то ни врапци не брину. Неа се Његови следбеници не брину, о ће им у $иховом одсуству хранити и одевати родбину. >раниће их и одеваће их Онај, оји храни и одева и врапце. Бе" во(е и "на$а Оца небесог не мо!е пасти на "ем(у ни један врабац. ао да хоће оспод да а!е% ни ва)ој родбини, ао ни вама, не мо!е се ни)та догодити бе" во(е и "на$а Оца небесог.
3 родбини ва)ој, ао и вама, и коса на %лави сва је изројана. 5ато оставите их и по*ите "а Мном. ле, и ад сте с $има, не бринете ви о $има но Бог. 3сто ће тао бринути Бог о $има и бе" вас. Но оац и $ајка и синови и к&ери имају овде и један унутра)$и смисао. /од оцем и мајом ра"умеју се и на)и учите(и и духовни во*и, оји у нама стварају својом ла!ном науом дух противан >ристу и 4еван*е(у. Cо су на)и духовни родите(и. Они нас уче "ама(сој мудрости, оја слу!и ви)е телу него ду)и, и оја нас одваја од >риста а ве"ује ропси "а "ем(у. До јо) не по"намо >риста, ми гледамо на ове духовне родите(е на)е ао на идоле# и било да их лично слу)амо било да $ихове $иге читамо, ми им пола$амо срца своја, (убав своју, по)това$е своје, славу и поло$е$е. о $их (уби ви)е него >риста, није >риста достојан. & /од синовима и ћерима треба ра"умети, по унутра)$ем смислу, на)а дела, на)е послове, на)а ствара$а, "ида$а, писа$а и све остало, чиме се ми поносимо ао прои"водом свога ума или својих руу. 0 тим прои"водима на)им ле!и и срце на)е, (убав на)а, понос на). Но )та су сви ти на)и прои"води и сва та дела на)а према >ристу1 ао облаци дима према сунцу+ ао пра)ина времена према мермеру вечности+ о, дале, $их (уби ви)е него >риста, није >риста достојан. Да(е говори оспод% и који не уз$е крса сво%а и не #о)е за $но$E није $ене досојан. /од рстом треба прво ра"умети оно )то се у ве"и с претходним речима само собом намеће, то јест% ра"луу од оца и маје и сина и ћери, од своје родбине, од својих пријате(а и учите(а, и од својих дела. рст је бол, и растана је бол. Да(е, под рстом треба ра"умети сва страда$а, муе и пат$е, оје ће један >ристов следбени срести на своме путу. Но све је то неопходно "а праву (убав, да је јо) ви)е распламти# све је то неминовно потребно ао гора ле "а болесниа, оји !ели да о"драви. Сваи следбени >ристов сре)ће се на свом пут са ра"личитим страда$има, муама и пат$ама, по томе ће се и рстови ра"лиовати. 5ато оспод и вели, да сва у"ме рст свој. Да(е, под рстом треба ра"умети не само муу и бол, )то спо(а наила"и на човеа, него и унутра)$у муу и бол при ра"луци са самим собом, са својим старим човеом, са својим гре)ним навиама и страстима, са својим телом. Cо је један од најте!их рстова, и он се не мо!е понети бе" помоћи Бо!је и превелие (убави човеа према >ристу. Но и тај се рст неи"оставно мора у"ети на се. 4ер говори оспод да(е% који чува ду"у своју, из%уи&е је, а који из%уи ду"у своју $ене ради, на&и &е је. Cо јест% о бри!но чува своју стару ду)у, сву "амр(ану гресима и сву "апра)ену страстима, тај ће је несум$иво и"губити, по)то ни)та пр(аво и нечисто неће и"аћи пред лице Бо!је. - о и"губи своју стару ду)у, о се $е одрене, о $у одбаци >риста ради, то јест, ради обнов(е$а и препоро*е$а, ради новог човеа и нове ду)е, наћи ће је, то јест наћи ће ову нову ду)у, сјајнију и богатију, сто пута сјајнију и богатију# исто онао ао )то ће сто пута ви)е добити онај о се одрене телесног оца или маје, браће или сестара, !ене или деце. Да(е, под рстом треба ра"умети часни рст >ристов, часни и !ивотворни. Ми не остав(амо један рст "ема(си, нити остав(амо једну муу да је "аменимо другом сличном муом. Ми примамо на себе рст >ристов, то јест муу и бол и страда$е ради очи)ће$а од греха, ради обнов(е$а ду)е и ради !ивота вечног. Dво )та апостол /авле а!е о рсту оспод$ем% а ја Боже сачувај да се чи$ !вали$ оси$ крсо$ (ос#ода на"е% суса Cриса, ради које%а раза#е се $ени све и ја свеу 7ал. ?, 8G;. о понесе рст >ристов томе постаје свет мртав и он мртав свету, & мртав свету али !ив Богу. Да је овај рст неима лудост а неима сабла"ан 7O ор. 8, 9E; није ниаво чудо. 4ер (уди са старом, гре)ном ду)ом, "ароб(ени овим светом и телесним !е(ама, не могу да ра"умеју ниаве муе, оје чове не подноси ради нее добити овде на "ем(и, било у "драв(у, или богатству, или части и слави. Ме*утим рст >ристов о"начава муе и болове, оји се подносе ради "драв(а и богатства ду)е, и ради части и славе >ристове, оји је @ар новога царства и једина (убав оних, оји а исповедају.
;ада од%овори Dеар и рече $у' ео $и с$о осавили све и за оо$ иде$оE "а &е дакле ии на$а Ово пита$е поставио је апостол /етар оном прилиом, ада је оспод саветовао богатога младића, оји је тра!ио !ивот вечни, да иде и прода све своје има$е и ра"да сиромасима па по*е "а Њим, и ада се младић о!алости, јер е"е врло о%а. Cада /етар постави гор$е пита$е, оје је @рва довела у ве"у са дана)$им јеван*е(ем "бог тесне духовне ве"е једног и другог. Свети /етар пита у име свих апостола & )та ће бити с $има. Dто, они су оставили све% и домове своје, и родбину своју, и посао свој, и по)ли су "а Њим. сус рече и$' заиса ва$ каже$, да &ее ви који идее за $но$, у дру%о$ ро)е5у, кад седне син човечји на #ресолу славе своје, се"&ее и ви на дванаес #ресола и судии над дванаес колена зраи*еви!. На пита$е /етрово оспод одговара свима апостолима & рече и$. Но ту је и 4уда и"дајни ме*у $има. 5ар ће и он сести на престо1 0 то време 4уда јо) није био и"дао >риста, и ао се мо!да и"даја већ "ачела била у срцу $еговом. 5најући унапред да ће а 4уда и"дати, оспод и говори условно и оба"риво. /огледај, ао >ристос не а!е% ви сви, него ви који идее за $но$. Cим речима и"дајни 4уда је ис(учен, јер он је јо) донеле само и)ао са >ристом, али није и)ао "а >ристом. 0соро ће се он одвојити сасвим од >риста и апостола, и на $егово место доћи ће други, и на $егов прес то се)ће други. Својим верним апостолима оспод обећава огромну награду. Они ће бити судије целом народу и"раи(сом, не целом човечанству, & јер Он ће бити једини Судија целом човечанству, & него народу и"раи(сом, и" ога су они и понили. Cај народ ће осудити апостоле у овоме !ивоту, но апостоли ће му бити судије на Стра)номе Суду, ада се сви народи и сви (уди буду делили на десно и на лево, и ада се једни буду при"ивали у вечно бла!енство а други у вечну муу. Cада, при том новом ро*е$у, дванаест апостола ће сести с десне стране оспода на дванаест престола славе, и судиће свом народу, својим судијама у овоме !ивоту. Но $ихов Суд неће бити суд освете но суд правде. Ово )то је оспод одговорио апостолима тиче се ис(учиво апостола. Но овоме одговору Он додаје сада не)то )то се тиче свију верних следбениа Његових у свима временима% сваки који осави ку&у, или ра&у, или сесре, или оца, или $аер, или жену, или децу, или зе$*у, и$ена о%а ради, #ри$и&е со #уа онолико, и дои&е живо вечни. Нису ли апостоли и светите(и и у овом свету примили сто пута онолио олио су оставили ради имена >ристовог1 Не ди!у ли се стотине и стотине храмова по угли "ема(сој, оји носе $ихова имена1 Не стотине, него "ар стотине милиона (уди и !ена не на"ивају $их својим духовним оцима и духовном браћом1 Бо!је обећа$е, дато -враму, испунило се дословце и на светите(има Бо!јим% духовни пород ових уистину је постао тао многобројан као звезде на неу и као #есак на ре%у $орско$е 7/ост. 99, 8I;. 5ар светите(е, мученице и девице, нису постале духовним мајама и духовним сестрама многим и многим верним, оји су слу!ећи се $иховим примером по)ли "а >ристом1 5ар апостоли и светите(и немају и сада на "ем(и, ао и ро" сву историју >ри)ћансе @рве, многобројну своју духовну децу и своје духовне невесте1 Оставив)и своју ућу и своју "ем(у, "ар нису све уће верујућих постале $иховим ућама, и сва "ем(а $ихова $иховом "ем(ом1 Оставив)и мало & ча и у самом почету $ихове апостолсе мисије & сви су добијали много, и нису били сирома)ни и нису осудевали 7Дела -п. G, EG;. Духовни пород многобројнији је него телесни пород. Духовна добит већа је него телесна добит. 5ато оспод и додаје, да ће сви они добити поврх свега и живо вечни. /о унутра)$ем смислу ућа о"начава стару, гре)ну ду)у# браћа и сестре, отац, маја и !ена о"начавају "ема(се приве"аности на)е ду)е# деца о"начавају на)а гре)на дела, а "ем(а о"начава сав чулни свет, "аједно са на)им телом. о све то остави ради >риста, добиће сто пута ви)е и бо(е него )то је имао. 3 поврх свега живо вечни. Број со употреб(ава оспод "ато )то се тим бројем и"ра!ава пуноћа свих бројева, те да тиме о"начи сву пуноћу дарова, оје ће верни примити. Не стотине него стотине хи(ада (уди и !ена оставили су све оно и добили су све ово. Cима и тавима посвећена је дана)$а неде(а &
Неде(а Свих Светих. Неи светите(и имају своје "асебне дане пра"нова$а у години. Cо су само најпо"натији. Но сем $их има јо) огроман број светите(а, оји су остали сривени "а (удсе очи, но оји су не ма$е по"нати !ивоме и све"најућем Богу. Они чине победничу или прослав(ену @рву >ристову, и стоје у најте)$ој ве"и с нама, оји на "ем(и чинимо @рву борбену, војинствену. ро" $их оспод светли ао сунце ро" "ве"де. 4ер они су живи делови ела Cрисова 7D'. K, EL;. Они су !иви и моћни и блиси Богу. Но они су исто тао блиси и нама. Непрестано гледају они !ивот @рве Бо!је на "ем(и# нетремице прате они нас од ро*е$а до смрти# чују на)е молбе, "нају на)е нево(е, пома!у нас својом силом и својим молитвама, оје се ао ад од тамјана у"ди!у ро" висое горе од ангела а престолу Бо!јем 7Отров. :, E& G;. Cо су велии мученици и мученице "а >риста, светите(и и богоносни оци, пастири и учите(и @рве, благочестиви цари и царице, оји у"е)е @рву Бо!ју у "а)титу од гоните(а, исповедници и пусти$аци, испосници и от)елници, стратилати и јуродиви & речју, сви они, ојима (убав >ристова "асени свау другу (убав на "ем(и, и оји ради имена >ристова остави)е све и претрпе)е све до раја, "бог чега и спасени би)е и спасо)е и друге поред себе. Они и дан&данас пома!у нама, да се спасемо# јер у $има нема себичности ни "ависти% они се радују да )то већи број (уди и !ена буду спасени и до*у у ону славу, у ојој су они. Сви они веро$ #оеди"е. Сви они угаси)е силу ог$ену, оја у виду страсти сагорева немоћна бића (удса. Многи од $их поднесо)е руга$а и бој, и оове и тамнице, и нај"ад аме$ем побијени би)е. - многи од $их, ојих сав свет не бе)е достојан, потуца)е се од немила до недрага, по горама и пећинама и рупама "ема(сим 74евр. 88, EE&E:;. Но овај је !ивот испит на делу, а награде се дају у ономе свету. Они поло!и)е испит и"врсно, и сада пома!у и нама, да се и ми не осрамотимо, него да поло!имо испит слично $има, да би у царству Бо!јем били слични $има. 5аиста је диван и чудан Бог у светите(има Својим+ Ову је неде(у @рва посветила Свим Светим намерно ао прву неде(у после пра"нова$а Силаса Светога Духа ради на)е поуе. Да се тиме ми поучимо, да су и сви светите(и, ао и апостоли, поа"али се највећим јунацима у историји (удсог рода не толио својом снагом, олио помоћу благодатне силе Светога Духа. Бо!јим хлебом они су хра$ени, Бо!јим /ромислом снабдевани, Бо!јим ору!јем ору!ани. 5ато су могли истрајати у борби, све претрпети и све победити. =:в. акарије Bелики по опиту своме учи, да се чове мора сам дуго ве!бати у добродете(и, с велиим трудом и самоприну*ава$ем, и Aнај"ад оспод дола"и, у $ему пребива, и он пребива у осподу, и са$ (ос#од у 5е$у ез руда вори :воје со#свене за#овеси, испу$авајући га духовним плодомB, Бес. 1>. ао и пример апостола тао и пример свих светите(а јасно нам отрива велиу и слату истину, да Бог не )а(е Своје слуге у по(е бе" хране, нити Своје посление на $иву бе" опреме, нити Своје војние у бој бе" ору!ја. Слава и хвала неа је "а то Свеви)$ем осподу, оји победом прослави светите(е Своје и би прослав(ен ро" $их+ ли &е $но%и #рви ии #ослед5и и #ослед5и #рви. Овим пророчансим речима "авр)ује оспод Свој говор апостолима. Ове речи су се и до данас испуниле, али ће се оне те на Стра)ном Суду у свој пуноћи објавити. -постоли су сматрани "а послед$е (уде у 3"раи(у, а 'арисеји и лицемери, оји су гонили апостоле, "а прве% #осас$о као с$ели"е свеа, #о које$у сви %азе до сад, пи)е један апостол 7O ор. G, 8E;. Но апостоли су постали први, а $ихови гоните(и послед$и и на небу и на "ем(и. 4уда и"дајни био је ме*у првима, но својим богои"дајством постао је послед$и. Многи светите(и сматрани су "а послед$е, па су постали први, до су $ихови мучите(и и пре"рите(и пали са првих места части и славе овога света на послед$е место пред лицем Бо!јим. - на Стра)номе Суду објавиће се и видеће се. ао ће многи и многи, оји се сада ме*у нама сматрају "а прве, отићи на послед$а места а многи па, оји сада у !ивоту себе сматрају, и од света се сматрају, "а послед$е, у"дићи се на прва ме ста. Ова и"реа има и свој унутра)$и смисао. 0 сваоме од нас постоји борба и"ме*у ни!ег и ви)ег човеа. ад оно )то је нисо, гадно, гре)но, стра)но, царује у нама, онда је ни!и чове
у нама први а ви)и послед$и. 3споведи ли чове своје грехе, поаје ли се, причести ли се <ивим >ристом, онда ни!и чове у $ему пада са првога на послед$е, а ви)и се у"ди!е са послед$ег на прво место. 3 обратно, ада расота и благообра"ност >ристова царује у нама у смирености и послу)ности према осподу, у вери и у добрим делима, онда је ви)и чове први а ни!и послед$и. Но бива, на !алост, да у тавом случају добар и побо!ан чове постане суви)е самоуверен, а од те самоуверености ра*а се гордост, а од гордости сва остала "ла, ао степенице, у" оје се ни!и чове успу"ава на прво место а ви)и отисује на послед$е. 3 тао први постаје послед$и а послед$и први. 5ато је ну!но бдити непрестано над самим собом, и ниад се не поу"дати суви)е у себе, него сву своју наду с молитвом полагати на оспода и на Његово победоносно ору!је благодатне силе. :ве $о%у у сусу Cрису, који $и $о& даје 7Jилиб. G, 8E;, говори апостол /авле. 2ецимо и ми тао% све мо!емо, осподе Свемоћни, ро" Cебе и ро" Cвоју уве присутну моћ у нама. Ни)та сами од себе не мо!емо, осим грех чинити. ладни смо бе" Cебе, Домаћине на). оли смо бе" Cебе, Оче на). Ненаору!ани и бе"силни смо бе" Cебе 6ојсово*о на). - с Cобом имамо све и мо!емо све, победоносни Спасите(у на). Благодарни "а све, ми Cи се молимо% не одступи од нас и не усрати нам помоћ Cвоју до раја !ивота на)ег. Слава неа је Cеби, осподе 3сусе, са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ДР4ГА ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о 3ри*ива2! а3о%(ола
аеј 4, 18-23. Зач. >. 5а)то толио !уре (уди у на)е време1 Да )то пре виде успех свога труда. 3 успех дола"и, и прола"и, и остав(а "а собом траг !алости. 5а)то толио !уре синови (удси у на)е време1 Да )то пре поберу плодове свога рада. 3 плодови дола"е, и прола"е, и остав(ају "а собом траг горчине. 3 ад до*е смрт, (уди на)их дана умиру гледајући себе целе само у про)лости, гледају "адобијене успехе "аборав(ене, по!$евене плодове иструлеле. Са смрћу $иховом умиру и послед$и трагови $ихова труда и $ихова рода. Они, оји "а $има дола"е, са истом !урбом сеју, са истом !урбом !а$у и једу плодове, и са истом пра"нином одла"е и" овог !ивота. Cо је (удси начин. Но то није Бо!ји начин. 6идећи ра"лиу и"мећу (удсог и Бо!јег начина народ је реао% Бог је спор и дости!ан. Бог је спор, но Он мо!е бити спор "а једно пооле$е# али Он није спор на целој линији !ивота свих пооле$а. =есто у једном пооле$у Он сеје, а у другом !а$е. 3 пооле$е, у оме Бог сеје, сматра Бог врло спорим, до пооле$е, у оме Он !а$е, сматра га врло бр"им. Није ли у на)им (удсим пословима сваа !етва бр!а од ора$а, селидбе, плев(е$а, треб(е$а и у"дисајног чеа$а до плод са"ре1 Но Бог није ни бр" ни спор. Он има Своју меру, и од те мере не одступа. Мрав гледа и види само свој мрави$а# домаћин гледа и види целу $иву. Да је >ристос поступао по (удсом начину, Он не би и"абрао дванаест рибара "а Своје апостоле, него дванаест царева "ема(сих. Да је само хтео видети одмах успех Свог труда и по!ети плодове Свога рада, Он је могао Својом неодо(ивом силом порстити дванаест најмоћнијих царева на "ем(и и учинити их Својим следбеницима и апостолима. 5амислите само, ао би се >ристос тренутно прочуо у целоме свету+ ао би се бр"о Његова науа распрострла по целој "ем(и# ао би идоли од царсих уа"а хитро и)че"ли# ао би се хра мови не"набо!ачи претворили у хри)ћансе богомо(е# ао би престало ла$е стое на !ртву
боговима, и дим од рви био "аме$ен димом од тамјана# ао би се лао установила црва Бога !ивога и јединога васцелом роду (удсом+ Бе" иаве муе >ристос би се успео тада на један једини царси престо, са ога би владао, прео дванаест поорних царева, ао Својих доглавниа, свим народима на "ем(и и целим светом од истоа до "апада и од севера до југа. Бе" иаве муе тада би и упорни 4евреји при"нали @ара >риста ао свог очеиваног Месију и полонили Му се. Но, помислите, )та би било на рају рајева од тавога светсога царства, створенога на бр"у руу, силом и генијем једнога човеа1 Било би исто )то и са свима осталим светсим царствима пре и после >риста. 5аједно са својим оснивачем и оно би легло на самртни одар, и свет би се на)ао опет на почету, са ога је и по)ао. 3ли, јо) јасније, било би )то и са једним горостасним храстом, ога један див и)чупа у планини и пресади у долини. Доле див стоји у" преса*ени храст и др!и га својом сна!ном руом, дотле храст и стоји# чим се див улони од храста, ветрови дуну и оборе храст на "ем(у. 3 (уди би се супили оо палог храста и "ачудили се, ао тао моћан храст подле!е ветровима, до ниса лесова дрвета оо храста одоле)е и остадо)е усправно1 3 (уди би одмахнули главом и рели% "аиста, сигурније стоји и ла)е ветровима одолева нисо лесово дрво ад лагано и" семена расте, него и највећи храст, ад га дивовса руа пресади па се од $ега улони. Mто год се орен једнога дрвета ни!е спу)та у под"емну таму, то је дрво јаче, отпорније и дуготрајније. ао је премудро, )то је >ристос почео и" ни"ине а не од врхова+ ао је премудро, )то није почео "ида$е Свога царства од царева него од рибара+ ао је добро и спасоносно "а нас, оји !ивимо две хи(аде година после Његовог дела на "ем(и, )то Он није видео оначни успех Свога труда нити по!$ео плодове Свога рада "а Свога !ивота+ Он није хтео ао див да пресади одједанпут на "ем(у једно горостасно дрво него је хтео да, ао прост те!а, "арије семе дрвета дубоо у под"емну таму, па да иде дома. Cао је и учинио. Не само до таме простих галилејсих рибара, него до таме самога -да "арио је оспод семе Дрвета <ивота, и оти)ао. 3 дрво је лагано расло, врло лагано. Бесомучни ветрови су га (у(али, да га сломе али нису могли. Непријате(и су сасецали дрво до "ем(е, али је орен пу)тао све ви)е младица# и све је упорније и бр!е расло )то се ви)е сасецало. 6ра!је силе су риле дубоо под "ем(ом, дуб(е од атаомби, да орен и)чупају# али )то су га ви)е тр"але, то је орен постајао све дура)нији и !иле све многобројније, и и"данци све бујнији. 5ато дрво >ристово, уса*ено по Бо!јем а не по (удсом начину, и данас, после две хи(аде година, цвета и листа и доноси слате плодове, "а (уде и ангеле, и блиста се у све!ини и расоти ао да је поса*ено пре једног (удсог веа. Да је оспод 3сус поступио по (удсом начину, Он би се, истина, много бр!е прославио ме*у (удима, али "ато ми не би били спасени. Но Он није и)ао "а (удсом славом & "а "вуом свирале, оја данас свира а сутра се баца у ога$ & није и)ао "а (удсом славом но "а (удсим спасе$ем. Он није до)ао ме*у (уде ао див у по"ори)те, да поа!е Своју снагу и ве)тину, те да Му (уди руама п(есају, него ао пријате( и леар до)ао је нама у болницу, да нас оби*е, да с нама насамо ра"говара, и да нам понуди савет и ле. 5ато је добро "а човечанство, од почета до раја времена, )то је оспод поступио по Бо!јем начину и и"абрао "а Своје апостоле не дванаест велиих царева, но дванаест малих рибара. - о томе, ао их је Он и"абрао, говори дана)$е јеван*е(е. Cоде&и сус #окрај $ора (алилејско% виде два раа' :и$она названо% Dера и ндреја раа 5е%ова, %де ацају $реже у $оре, јер еја!у риари. Од уд оспод 3сус на алилејсом мору то нам јеван*елист обја)$ава у претходном јеван*е(у. =ув)и да је 4ован рстите( предан, Он остави 4удеју и оде у алилеју, у пре"рени рај "ем(е и"раи(се. /редви*ајући рвави онац Свога велиог војниа и /ретече, Он ао да повлаче$ем спрема)е победу над непријате(ем. Но ад је већ у алилеји, није ли природно да се настанио у На"арету, у постојбини Својој, где је провео највећи део Свога "емнога !ивота1 Не оји је проро мио на постојбини својој1 Он је био до)ао у На"арет, но ту а хтедо)е бацити са
врха брда доле 7H. G, 9F;. /овлачећи се опет од превременог "лочина (удсог, Он се нај"ад настани рај алилејсог мора, на ме*ама "ем(е 5авулонове и Не'талимове, ме*у најуда(енијим и најпре"ренијим, ме*у (удима у а$и и сенци с$рној. /рво у ту велиу таму Он ће да "арије семе плодовитог дрвета Свога 4еван*е(а. 4еван*елист 4ован пи)е, да се -ндреја први придру!ио осподу, и то јо) у 4удеји. -ндреја је био пре тога учени 4ована рстите(а, па ад је 4ован уа"ао на >риста ао на већег од себе, тада се -ндреја одвојио од свог првог учите(а и по)ао "а >ристом. Одмах "а тим -ндреја на*е свога брата Симона и рече му% $и на)ос$о есију, који значи CрисосE и доведе %а к сусу. 4о) тада је Симон био на"ван од >риста /етром, или аменом,тврдим аменом вере 74ов. 8, EKS G9;. Не стоји ли сада у противности ово )то јеван*елист 4ован пи)е са оним )то јеван*елист Матеј прича у дана)$ем јеван*е(у, наиме, ао да је >ристос при"вао ова два брата те на мору алилејсом1 /рема 4овановом јеван*е(у најпре је -ндреја по)ао "а >ристом а потом /етар, до према Матејевом јеван*е(у и"гледа, да их је >ристос истовремено на)ао и по"вао, при чему се /етар споми$е пре -ндреје. Није ли ово очигледна противречност1 Не# ни најма$е. Очигледно је ме*утим, ао и Свети 4ован 5латоуст ово обја)$ава, да се ту описују два ра"личита дога*аја# један, оји се десио у 4удеји, у време слободе рстите(еве, и други доцније, у алилеји, у оно време, ада је рстите( био бачен у тамницу и ада се оспод 3сус настанио у апернауму, на обали мора алилејсог. 4ован описује ранији сусрет >риста са /етром и -ндрејом, а Матеј по"нији. Ово је јасно и" тога, )то се од Матеја говори о :и$ону названо$ Dеру, )то "начи, да је Симон раније био од оспода на"ван /етром. Cај ранији, и први сусрет /етра са >ристом десио се у 4удеји онда ада је -ндреја привео свога брата а >ристу. Cај први сусрет 4ован описује овим речима. доведе %а 7-ндреја; ка сусу. сус #о%ледав"и на 5 рече' и си :и$он, син ЈонинE и &е" се зваи Dеар, "о значи сена. 5најући "а ово јевна*елист Матеј описује сада један понован сусрет синова 4ониних са осподом, "бог чега и вели% :и$она названо%а Dера./етра па споми$е пре -ндреја "бог тога, )то је /етар по темпераменту био !ив(и од свога брата и од почета се јаче истаао од овога. Да су 4ован и Матеј описали два ра"личита дога*аја а не један исти, јасно је сваоме, о прочита оба та јеван*е(а. До Матеј описује одлучно по"ива$е /етра и -ндреја на апостолсу слу!бу & !ајдее за $но$ & дотле 4ован описује ви)е један сусрет и упо"нава$е ове браће са >ристом поводом /ретечиних речи% %ле, ја%5е Божје6 4асно је, да су се после овог сусрета они растали са >ристом и, другим путем, или у друго време, оти)ли у алилеју, где их је оспод поново на)ао на $иховом рибарсом послу. рече и$' !ајдее за $но$, и учини&у вас ловци$а *уди. они ај час осави"е $реже и одо"е за 5и$. оспод по"наје срца $ихова# ао деца ови рибари верују у Бога и пооравају се "аонима Бо!јим. Они нису навили, да старе)ују и "аповедају, но само да раде и слу)ају. На себе они не др!е ни)та# смире$е и послу)ност према Бо!јој во(и испу$ава срца $ихова. Но и ао су прости рибари, $ихове ду)е !едне су и гладне "а )то ви)е истине и правде. Ми видимо -ндреја, да је једном већ био оставио своје рибарсе мре!е и по)ао "а 4ованом /ретечом ао $егов учени. =им је па 4ован уа"ао на >риста ао већег од себе, -ндреја је оставио 4ована и по)ао "а >ристом. Cо су !иве ду)е, оје и)ту све ви)е и ви)е Бо!је правде и Бо!јег царства. 5ато $има >ристос говори "аповедничи% !ајдее за $но$6 Cаим начином поступа Бог и са свима нама. Он неће силом да нас гони на пут спасе$ а но остав(а нас да се слободно и по својој уви*авности најпре сами определимо "а спасе$е или пропаст. -ли ада Бог, оји види срца на)а, опа"и да се срца на)а сла$ају а путу добра, а путу спасе$а, онда нас Он одлучно привлачи на тај пут. ада па види срца на)а, да су се потпуно слонила на пут пропасти и "ла, онда нас Бог потпуно напу)та, и Сатана постаје господар на). Cао је било и с 4удом и"дајниом. ада се срце $егово потпуно било слонило а "лу и определило "а мрачни пут пропасти, >ристос ви)е није ни поу)авао одвратити га са тога пута# на против, видећи да је у 4уду већ у)ао Сатана, оспод му говори% "о чини" чини рже6 3 тао, дале, ни у случају са
/етром и -ндрејом, нити у случају са 4удом оспод ни најма$е не повре*ује слободу (удсог опреде(ива$а, него те по)то су се (уди срцем определили "а добро или "а "ло, Он говори одлучно & /етру и -ндреју% хајдете "а мном+ а 4уди% )то чини) чини бр!е+ учини&у вас ловци$а *уди. Cо "начи% ао сте до сада мре!ама својим ловили рибу и" дубине и таме морсе воде, тао ћете од сада Мноме и Мојим 4еван*е(ем ловити (уде и" дубине и таме "ла овога света. Све оно, )то је добро, остаће у тој мре!и# а све оно, )то не ва(а, или неће моћи ући у ту мре!у или ће испасти и" $е. =ув)и по"ив >ристов /етар и -ндреја ај час осави"е $реже и одо"е за Hи$. 6идите ли, ао су срца ова два брата већ била опреде(ена "а добро1 Они не питају% уда нас "ове)1 ао ћемо се нахранити1 3 о ће хранити на)е породице1 Они ао да су целога свога веа само чеали и ослу)ивали таав по"ив1 ао деца наивно они пола!у све бриге на Бога, остав(ају све и следују по"иву >ристовом. ои"ав"и одале виде дру%а два раа' Јакова Зеведејева и Јована раа 5е%ова у ла)и са Зеведеје$ оце$ 5и!ови$ %де кр#е $реже своје, и #озва и!. они ај час осави"е ла)у и оца сво%а и оидо"е за Hи$. Опет & не два цара, него два рибара+ Бе" царсе руне на глави али са царсим срцем у прсима. Cао оспод сабира бисер у тами. Cао Он бира мале и неуе, да $има посрами велие и премудре# и сирома)не бира оспод, да $има посрами богате. ле, ао су сирома)ни 4аов и 4ован% они сами са оцем својим рпе мре!е+ Но ду)а је $ихова богата гла*у и !е*у "а Богом# срце је $ихово сло$ено а добру и & чеа. 5ато чим >ристос по"ва, они тога часа остави)е свој посао, и ла*у и оца, и мре!е, и оидо"е за Hи$. /о унутра)$ем смислу% рибар о"начава ловца духовнога добра, мре!а о"начава ду)у, море овај свет, ла*а тело. Mто ови рибари бацају мре!е у море то "начи, да они тра!е духовнога добра, духовне хране, или царства Бо!јега, распростирући и "аро$авајући своју ду)у у дубине овога света, да би то добро где год уловили. Mто они рпе своје мре!е, то о"начава $ихов труд у поправ(а$у своје ду)е. Mто прва двојица остави)е своје мре!е и по*о)е "а >ристом, то "начи, да они остави)е своје старе и гре)не ду)е и по*о)е да се >ристом обнове, препороде и "адобију нову ду)у и нови дух. 3 јо) то "начи, да од сада они ви)е неће тра!ити и ловити духовна добра напором своје сопствене ду)е него >ристом, не својом силом него силом Бо!јом, не својом памећу него Бо!јим отрове$ем. - )то друга двојица остави)е ла*у и оца свога, то "начи, да они остави)е своје гре)но тело и свога телесног оца, да би се од сад бринули о спасе$у ду)е и ходили у сусрет своме оцу небесом, ао усинов(ени по благодати Бо!јој #ро!о)а"е сус #о свој (алилеји, уче&и #о зорница$а 5и!ови$, #ро#оведају&и јеван)е*е о царсву, и исце*ују&и сваку олес и сваку не$о& у *уди$а. /осле тридесет година Свога !ивота у повучености оспод 3сус сада отпочи$е Своју бо!ансу слу!бу, и то отпочи$е је вредно и одлучно. Cо се хоће да а!е речима% прохо*а)е по свој алилеји. Његова слу!ба састојала се у тумаче$у старога, у проповеда$у новога и у потвр*ива$у обојега чудима исце(е$а (уди. 5аон је био дат ро" Мојсеја и пророа, и он је био посведочен многим чудима, да би (уди поверовали, да је тај "аон од Бога. Но тумачи "аона, помрачив)и ду)у своју грехом, помрачили су потпуно и смисао тога "аона. С тога је тај стари "аон постао мртав, и био је ао и да није. Сада оспод 3сус, пре чист и бе"гре)ан, појав(ује се ао једини истинси "налац и прави тумач тога првога "аона. Он тумачи смисао $егов и от(учава "а(учани "а гре)не дух $егов. Он је сад тумач Духа, ао )то ће доцније Дух бити тумач Његов. Он не одбацује стари "аон Бо!ји & ао га мо!е одбацити ад га је Он и дао1 Него на теме(у $еговог правог духовног и пророчог смисла Он сада даје нови "аон спасе$а, проповедајући Благовест о @арству. Стари "аон је ао добра и плодна "ем(а, но од (уди толио "апу)тена, да је лице те "ем(е потпуно саривено под тр$ем и оровом, насејаним од (уди, то јест, од ривих тумача. Cао, да је сва одвраћао очи своје и срце од те "апу)тене "ем(е. Сада оспод преорава ту "ем(у и сеје нови усев. 3 (уди гледају са страхом и див(е$ем у Њега. & /а ао )то је стари "аон "асведочен многим бо!ансим чудима, тао и овај нови "аон оспод 3сус, ао
"аонодавац, "асведочава многим чудима. Cа чуда нису ради пра"ног и сујетног поа"ива$а своје моћи, него ради истинсе ористи (удима. Она се сва састоје у лече$у телесних и ду)евних болести и немоћи (удсих. 4ер је оспод до)ао нама у посету не ао ма*ионичар него ао пријате( и леар. Сви ви, оји гладујете и !едните "а правдом и (убав(у Бо!јом, и оји ту правду и (убав у"алуд ловите својим ду)ама ао мре!ама по мору овога света, ослу)ните глас
оспода 3суса. 4ер гле, Он вас по"ива ао )то је негда по"ивао рибаре рај мора алилејсог% !ајдее за но$6 3 чим чујете тај глас, не олевајте ни часа, него одмах оставите све своје старе напоре и сву своју стару (убав и по*ите "а Њим. Он је једини ва) пријате( и леар# сви други оји ван Њега стоје, или су не"налице или варалице. ле, Он вас не по"ива ни ао цареве, ни ао пастире, ни ао богата)е, ни ао сиромахе, ни ао учене, ни ао просте, него ао (уде, испу$ене болестима и немоћима. Болести и немоћи ва)е дола"е од греха. 5ато припадните осподу 3сусу и "авапите Му, ао негда многи болесни и немоћни% осподе 3сусе, Сине Бо!ји, смилуј се мени гре)номе+ Опрости ми, опрости, осподе, бе"бројне грехе моје. Очисти ме силом Cвојом, нахрани ме !ивотворним хлебом Cвојим, у*и дубоо у мене ао све! и чист ва"дух у "агу)(иву одају, и бићу "драв, и бићу "драв и !ив+ Неа се тао прослави оспод у јачини ду)е на)е и чистоти тела, са Оцем и Духом Светим, а ро" помоћ и молитве Његових светих апостола, & Cројица једнобитна и нера"делна, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ТРЕ:А ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о )и%(о(и !&а
аеј R, 22P33. Зач. 18. Од свих (уди на "ем(и највећу одговорност пред Богом носи чове, оји се на"ива хри)ћанином. 4ер хри)ћанину је Бог најви)е дао, па ће најви)е од $ега и тра!ити. Народима, оји су се уда(или од првобитног отрове$а Бо!јег, Бог је оставио природу и ра"ум% природу ао $игу и ра"ум ао во*у по тој $и"и. >ри)ћанима па, поред природе и ра"ума, повраћено је првобитно отрове$е Бо!је и дато ново отрове$е истине ро" оспода 3суса >риста. 0" то хри)ћани имају и @рву, оја је чувар, тумач и во* у оба та отрове$а# и нај"ад хри)ћани имају силу Духа Светога, оји од почета @рву о!ив(ава, и учи и води. 3 тао до нехри)ћани имају један једини талант, ра"ум, оји их води и учи на $и"и природе, дотле хри)ћани имају пет таланата% ра"ум, старо отрове$е, ново отрове$е, @рву и силу Духа Светога. ад нехри)ћанин ула"и у природу, да је чита и тумачи, пред $им светли само једна свећа, ра"ум# ад 4еврејин ула"и у природу, да је чита и тумачи, пред $им светле две свеће, ра"ум и старо отрове$е# а ад хри)ћанин ула"и у природу, да је чита и тумачи, пред $им светли пет свећа% ра"ум, старо отрове$е, ново отрове$е, @рва и сила Духа Светога. о треба, дале, да бо(е види и јасније чита% чове са једном свећом, или чове са две свеће, или чове са пет свећа1 Несум$иво, да ће сва од $их "нати донеле да чита, а јо) је несум$ивије, да ће чове са пет свећа моћи да(е видети и јасније читати него прва двојица. ад се ономе, оји је у пет пута већој светлости, погаси свих пет свећа, тада остаје он у већем мрау него онај, оји ходи у светлости једне свеће, па му се та једна угаси. 4ер ад у један исти мра "а*у два човеа, мрачније бива пред очима онога, оји је "а)ао у мра са веће светлости. Но и они оји ходе са једном једином свећом, тј. са чистим и непомраченим ра"умом својим, могу се пробити ро" мрачни ланац овога !ивота у велиу светлост Бо!ју# уд и амо је ла)е онима, пред ојима светли свећ$а од пет свећа. 3 ад они, оји ходе са једном свећом, не&е и$аи из%овора 72им. 8, 9L;, ао срену с пута и и"губе се у мрау, аав ће и"говор имати пред Богом они, ојима је Бог дао у руе пет свећа, па ипа срену с пута и и"губе се у мрау1 5аиста, од свих (уди на "ем(и највећу одговорност пред Богом носи чове, оји се "ове хри)ћанином. Својим дана)$им јеван*е(ем оспод 3сус отрива просте и јасне истине, оји многи од нас, таорећи, сваи дан га"е ногама и невиде их# тао просте и јасне истине, да их мо!е чове са једном једином свећом & са богоданим чистим ра"умом & видети и при"нати. Овао говори оспод% :веилник је елу око. ко дакле око воје уде здраво, све &е ело воје свело ии. ко ли око воје кварно уде, све &е ело воје а$но ии. Очи су про"ор телу, ро" оји тело "на "а светлост, прима светлост, и распо"наје све у светлости. -о је тај
про"ор "алеп(ен, ава гро"на тамница постаје тело+ Очи су во* телу# доле тај во* "оро ходи напред, тело се правилно реће и не тумара ван пута% ноге иду ао треба, руе раде ао треба, и сваи орган тела вр)и своју улогу ао треба. Но ао во* "ападне у таму, у аву ли те таму "апада во*ени+ -о се очи угасе и престану светлити телу, аву бе"умну гомилу таме те представ(а тело+ Cада се "а тело "атварају сви путеви% ноге или не иду ниао или иду уда не треба# руе или не раде ниао или раде ао не треба# и сваи орган тела вр)и своју улогу ао не треба. Нога тапа, и тапа$ем труди се да "амени потамнели вид# руа пипа, и пипа$ем труди се да "амени потамнели вид# ухо па!(ивије слу)а, и труди се да па!(ивијим слу)а$ем "амени вид. Но све у"алуд, во*ени не могу "аменити свога во*у. Настаје једна "бра и помет$а. Бе" очију тело човечје уистини постаје права правцата тамница. 0нутра)$и смисао ових речи намеће се сам по себи после идуће реченице, оја гласи% ако је, дакле, свелос "о је у еи а$а, колика је ек а$а6 Не а!е светлост на теби или #ред тобом него у теби. Овим оспод целу слиу о оу и телу ореће на унутра)$ост човеову, на ум и на ду)у. 4ер оо је слиа ума а тело слиа ду)е. 0 Светом /исму често се говори о видовитости ума ао и о "аслеп(ености ума. -постол /авле !ели D'есцима да би им Бог дао% исре очи у$а 78, 8:;. - /салмопевац моли Бога% овори очи $оје, да и! видео чудеса закона во%а 7/с. 88:, 8:;, мислећи овде на умне очи и унутра)$и вид, ојим се једино и могу видети "аони Бо!ји. 0м је оо целе ду)е. 0м је про"ор ду)е према Богу. До је ум чист, светао и отворен према Богу, дотле се на целу ду)у сипа светлост небеса, те се мисли на)е правилно у"ди!у а Богу# сви осећаји срца на)ег сливају се у (убав према Богу и "аону Његовом, све намере, све те!$е, сва дела ду)е на)е светла су, "драва и упућена слу!би Богу. ао освет(ено по(е, по оме стадо пасе и чобани се веселе, и у оје вуци не смеју да у*у од светлости+ Cе ад сунце "а*е и тама падне, вуци се усу*ују сићи у по(е и тра!ити себи плен. Освет(ена чистим и "дравим умом и ду)а је на)а слободна од див(их "верова пороа и страсти, оје на $у нава(ују само онда ада је порије тама болеснога ума. 7-вва 6енијамин био се ра"болео пред смрт. Његови ученици и по)товаоци почели су с тугом молити рај $егове посте(е "а $егово о"драв(е$е. =ув)и старац, "а)то они Бога моле, рене им% Aмолите се ви, да се не ра"боли мој унутар$и чове# а од овога тела ја нисам видео вајде ни до је "драво било, нити па сад, ад је болесно, осећам )тетеB. л/авини Dаерик. ад је ум чист све је чисто у ду)и човеовој, и цео је чове тада чист. - чистоме човеу опет све је чисто 7Cит. 8, 8K;. Несум$иво да у сваом човеу пореди највеће чистоте има и нечистоте# но чове чиста ума неће да види нечистоту. Он управ(а свој ум, а ум целу ду)у, само на оно )то је чисто ао унутра у човеу тао и у спо(а)$ем свету. 3, управ(ајући свој ум само на оно )то је чисто, чове се све ви)е богати чистотом. Mто год се ум на) ви)е "адр!ава на осподу 3сусу >ристу, ао савр)еној чистоти и светлости, то ум на), а ро" ум и срце и ду)а, постају све чистији, освет(енији, "рачнији и видовитији. Одврати ли се па ум од Бога, ота!е ли се од Бога и похули ли на Бога, тада је светилни ду)е уга)ен# тада је про"ор на одаји "а"идан# и во* ду)е је сли"нуо с пута и пао у јаму. 7AНе сабира се обла бе" дува$а ветра, нити се страст ра*а бе" помислиB, а!е арко Dодвижник' в. 0ороо*уие, /омисли су па ао ветрови, оји дувају и" поолебаног ума, те у"бу*ују осећајну и во(ну природу човеову;. олиа тама тада те ду)а постаје+ Cада настаје "абуна у ду)и, и слепачо тапа$е и пипа$е час по овом час по оном путу. 4една тренутна мисао истане се "а во*у ду)е, ао једна ве)тача исра, но бр"о се гаси и предаје во*ство једном тренутном осећа$у, оје се сме$ује опет другим осећа$ем или другом ми)(у, или једном и другом и трећом те!$ом, до нај"ад чове не падне у таму (удсог очаја$а. 3"немоћала и помрачена ду)а тада се предаје потпуно во*ству тела, оје је сама тама и слепило бе" светлости ду)евне. 3 тело постаје во*. 3 слепац почи$е да води слепца, до неминовно оба не падну у јаму. 4о) се гор$е речи >ристове односе на родите(е и учите(е, на во*е народне и на све)тение @рве Бо!је. 2одите(и су ао очи "а своју децу, а тао и учите(и "а своје учение, а тао и во*е
"а свој народ. -о они оји напред иду не виде уда иду, јо) ма$е ће видети они, оји следују $има. -о су родите(и на странпутици, ао ће деца наћи прави пут1 -о учите(и говоре ла!, ао ће ученици "нати истину1 -о су во*е народне бе"бо!не, ао ће народ бити побо!ан1 -о су све)теници Бо!ји нечисти, ао ће верни бити чисти1 Cада ће се на свима $има обистинити речи пророче, оје су се бе"број пута обистиниле на народу и"раи(сом% очи$а &е %ледаи а не&е видеи 7Мат. 8E, 8G# сравни 4ов. F, EF;. Cо јест% гледаће телесним очима на духовне ствари и дога*аје, и неће их видети# јер телесно оо види оно )то је телесно, али духовно оо или ум, види оно )то је духовно. Но по)то је од $их вид ума "аслеп(ен, то све )то је духовно на небу и на "ем(и остаје "а $их невид(иво и непо"нато, по)то они гледају само телесним очима. елесни човек не разу$е "о је од 0у!а Божија, јер $у се чини лудос и не $оже оа разу$е, јер реа ду!овно да се раз%леда 7O ор. 9, 8K;. =ујте )та јо) апостол /авле а!е% а $и у$ Cрисов и$а$о 7O ор. 9, 8?;. Благо ономе од нас, о мо!е "а себе да а!е, да има ум >ристов+ Благо ономе, о је свој смртни, лелујави, "ема(си ум одбацио и "аменио га репим умом >ристовим+ Cај ће сав бити испу$ен светло)ћу неи"реченом, и сав свет овај видеће потоп(ен у једну велиу светлост, ао Мојсеј упину у пламену. Cај ће лао ходити ро" ланац овога !ивота, јер ће пут бити освет(ен највећим светилниом, највидовитијим оом, најчистијим умом. 4ер оспод говори% Ја са$ видело свеу' ко иде за $но$ не &е !одии #о а$и 74ов. :, 89;. >ристос је видело на)е# >ристос је оо !ивота на)ег. о хоће да по"на !ивот и да види пут правога !ивота, тај мора ро" то оо гледати. Свао друго оо је ви)е или ма$е варно, потам(ено и упр(ано, те ао наочари, или увећава или ума$ује, или прибли!ује или уда(ује предмете. Само ро" оо >ристово види се све ао јесте, и на небу и на "ем(и, и у човеу и у стварима. 5ато ће и најте!е одговарати пред Богом они, ојима је дано, да све гледају ро" >ристово оо, па не гледају. ико не $оже два %ос#ооара служии, говори да(е оспод# јер или &е једно%а $рзеи а дру%д%а *уии, или &е се једно% држаи о дру%о% #резираи. е $оже$о Бо%у служии и $а$ону. Могу ли два точа од ола во"ити напред а два на"ад1 Мо!е ли чове једним оом гледати на исто а другим на "апад1 7Aао )то једно оо не мо!е смотрити на небо а друго не "ем(у, тао и ум не мо!е сјединити бригу о бо!ансом и о светсомB. вва саија.. 3ли једном ногом орачати на десно а другом на лево1 Не мо!е. Cао се исто не мо!е ићи у сусрет Богу и остајати у "агр(ају света. Не мо!е чове слу!ити Богу и греху, него или ће Бога мр"ети а грех волети, или обратно% Бога волети а грех мр"ети. Да би ту истину јо) ви)е нагласио оспод је понав(а само другим речима% или &е се једно%а држаи а дру%о%а #резираи. -о се један чове др!и Бога, он се не мо!е др!ати и непријате(а Бо!јег. - (убав према овоме свету непријате(ство је према Богу. Бог тра!и од нас цело срце, и "ато нам нуди сву Своју помоћ и све дарове Своје. Јер очи (ос#од5е %ледају #о свој зе$*и, да и #оказивао силу своју #ре$а они$а, који$а је срце цело #ре$а 5е$у 7OO Дневниа 8?, F;, цело & то јест чисто и испра!$ено од вере у свет, наде у свет, (убави према свету, а испу$ено вером, надом и (убав(у једино према осподу !ивом и бесмртном. о се др!и оспода, тај уистини мора осећати пре"ре$е према свеолиој смртној, вар(ивој и труле!ној сласти и дра!и овога света. 3 обратно, о се предао потпуно у наручје вар(ивих нада и обећа$а овога света, тај ће потпуно "анемарити и пре"рети Бога. -ли не вараје се, Бо% се не да ружии 7D'. ?, I;. 4ер о се одрене Бога, одрећи ће се и $ега Бог, и Бог ће остати Бог, а онај ће бити и"брисан и" $иге !ивих у оба света. 5ато буди постојан у преданости Богу, и не дели срце своје, него ад си метнуо једном руом на плуг у $иви оспод$ој, не об"ири се натраг. 3 ад си једном почео да бе!и) од содомсе поварености овога света, не орећи свога погледа "а се, да се не би оаменио ао !ена Hотова, па не би могао ни напред ни на"ад. 3 ад си једном успео да се спасе) од црног 'араона мисирсог, не по!ели ви)е да се врати) у ропство $егово, ма на твоме путу а спасе$у стајале и препоне таве ао мора, и пусти$е, и глад, и !е*, и бе"бројни непријате(и. оспод уве иде пред онима, оји се
спасавају од по!ара греховнога ог$а, и Он им просеца пут и ро" мора, и ро" пе)чане пусти$е, и ро" густе редове непријате(а. Не $ожее Бо%у служии и $а$ону. Опет оспод хоће да појача ону прву мисао% нико не $оже два %ос#одара служии. Cо јест два господара, оји супротно мисле, супротно !еле, супротно хоће. /раведни -врам послу!ио је три господара 7/ост. 8:, 9;, но та три господара били су у су)тини и у духу један. 3 ми мо!емо слу!ити тридесет ангела Бо!јих, или триста светите(а Бо!јих, но то нису ни тридесет ни триста господара, нису то ча ни два господара но један једини% то је Бо!ја војса светлости, истина и правда оја стоји под једним јединим господаром, Богом. Да се не би, дале, мислило, да ми не мо!емо слу!ити два добра и света човеа, оспод "ато обја)$ава прву своју мисао поа"ујући, да Он мисли на два супротна господара, оји ничега сличнога ме*у собом немају, ао подне и поноћ. Бог и мамон & то су та два супротна господара, ојима ми мо!емо да се предамо на слу!бу% Богу "а спасе$е и !ивот, а мамону, "а пропаст и смрт. а$он "начи богатство. Cо је реч 'еничанса. а!у, да су многобо!ачи Jеничани имали и један ип под тим именом, оме су се ла$али ао бо!анству богатства. 5а)то је оспод употребио страну реч "а оно )то је супротно Богу1 5ато да поа!е Своје дубоо пре"ре$е према обо!ава$у богатства, према слу!е$у и робова$у богатству. Јер је корен свију зала среро*у*е 7O Cим. ?, 8L;. Сребро(уб(е о"начава не само страсну (убав према сребру него према сваом и"ли)ном и ду)егубном богатству. оспод је могао рећи% не мо!ете слу!ити Богу и ла!и, јер Бог је истина. Он је исто тао могао рећи% не мо!ете слу!ити Богу и отмици, јер Бог је милост# ни Богу и блуду, јер Бог је чистота# ни Богу и "ависти, јер Бог је су)та (убав, ни Богу и ма ом греху, јер Бог је чистота# ни Богу и "ависти, јер Бог је су)та (убав, ни Богу и ма ом греху, јер Бог је бе"гре)ан и противни греха. 5а)то је оспод 3сус ставио ба) слу!бу богатству ао супротну слу!бу Богу1 5ато )то слу!ба богатству и"а"ива, проу"роује и омогућава све остале грехе и порое. о се прилепи свим срцем "емном богатству, тај се неће моћи у"др!ати ни од ла!и, ни од ра*е, ни од отмице, ни од риволетства, па ча ни од убиства, само да би своје богатство сачувао и увећао. Нити ће се моћи у"др!ати од "ависти и мр!$е према онима, оји су богатији од $ега. /оред тога, богатство ће му лао отворити апије свих осталих греха и пороа% пијанства, арта$а, блуда, пре(убе, и свих бе)чинстава. - ада увиди, да га се (уди "бог богатства боје и ла$ају му се, он ће престати да се боји Бога и да се ла$а Богу# гледаће с пре"ре$ем на "аон Бо!ји и @рву Бо!ју, и убр"о ће постати рај$и богохулни и богоодрицате(. Dто, дале, "а)то је оспод и"абрао ба) слу!бу богатству & или мамону, демону богатства & ао слу!бу, оја се најви)е противи слу!би Богу. Слу!ба богатству води човеа робова$у богатству сасвим умртв(ује ду)у у човеу. 7A0бог је онај о много потребује# много потребова$е па ствара у !ивоту ненаситост !е(а. 2а"горели ога$ све гориво гута, и нио га не мо!е "адр!ати, до не сагори све. Cао и сребро(упца & мо!е ли о "адр!ати1 Bасилије Bелики' 9 среро*у*у.. Другом прилиом оспод је реао% каква је корис човеку ако сав све доије а ду"у своју из%уи 7Мат. 8?, 9?;1 Свет је Бо!ји и остаће Бо!ји, а богата) ада умре остаће и бе" света и бе" ду)е, те ће на Суду Бо!јем бити сирома)нији од најсирома)нијих аргата и најамниа својих у сада)$ем !ивоту. Зао ва$ каже$, говори да(е оспод% не риние се за живо свој, "а &ее јеси или "а &ее #ииE ни за ело своје, у "о &ее се оу&и. Није ли !ивот прете!нији од хране, и тело од одела1 5ато вам а!ем. За"о Зао "о је о%асво ако о#асно #о ду"у. Зао "о служа $а$ону с#речава вас, да служие Бо%у. Зао "о жели$, да ви удее %ос#одари све%а свеа и свију свари, на"о је Бо% и на$енио човека #ри свара5у, а не да удее слу%е слу%у своји! и роови роова своји!. Зао нека вас не $ори е"ка ри%а о јелу и #и&у и оделу. ;еже је свории ело не%о ли снадеи %а са јело$ и одело$. Dа Бо%, који је учинио оно "о је еже, учини&е и оно "о је лак"е. Зна оац ва" "а ва$а реа. Његово оо непрестано стра!ари над вама и Његове препуне руе непрестано су пру!ене према вама. Не видимо ли на све стране
оо себе, ао Створите( храни и поји и одева сва створе$а Своја1 Он храни мраве у пра)ини# Он храни "верове у планини# Он храни рибе у води. ад настане студен Он упућује ласте и !дралове у топле пределе, где им даје храну "ими# Он нала"и легало медведу, где ће да пре"ими. Он поји дрвеће и траву. Он "алева горе и ливаде. Он упа сву "елен и цвеће. 3ли, има ли оји год створ на "ем(и, да га је Бог створио и пустио неодевана и гола1 о одену лава и тигра, и вуа и лисицу, ао не Он1 о са)и одело пауну и гаврану, и о направи олоп ор$ачи и р(у)т риби, ао не Он1 о даде вуну овци, и острет о"и, и чеи$у сви$и, и длау волу, и гриву о$у, ао не Он1 о наве"е рила лептиру и пла)т стр)(ену и о)у(у сваој бубици, )то се рије у трави и ли)ћу, ао не Он1 о обло!и свао дрво ором, и стру ууру"а о тао оити1 о испреде и и"ата одело цвећу у ливади, таво одело аво ниад цареви "ема(си не понесо)е1 оспод, оспод <иви, оји их и створи. /а "ар ће тај оспод гледати само на човеа ао на пастора мећу створе$има Својим1 5ар Он, оји храни и поји и одева див(е "верове у гори, и траву у по(у, и буби$е у трави & "ар Он мо!е оставити најславније Своје створе$е, човеа, гладна и !една и гола1 Dо%ледаје на #ице нееске, како не сију, нии жа5у, ни саирају у жинице. /а о их храни1 >рани их 9ац ва" неески. Не а!е Отац $ихов него Отац ва). Бог је "а $их само Створите(, а "а вас је Он не)то ви)е & Он је ва" Отац. 4ер ви сте $но%о #реежнији од 5и!. >ристос овим речима уа"ује на несрав$иво достојанство човеово над осталим створе$има. Нисте ли ви прете!нији од птица небесих1 /а ад сте прете!нији, "ар ће премудри Бог нахранити Своја је'тинија и нева!нија створе$а, а "аборавити да нахрани Своја најдрагоценија и најва!нија створе$а у свету, синове Своје1 0осталом сва ва)а брига "а јело и пиће не ористи вам ни)та, ао Бог не да Своје !ивотне силе ономе, чиме се ви храните и појите. 4ер не храни вас хлеб него вас храни Бо!ја сила ро" хлеб# и не поји вас вода него Бо!ја сила ро" воду. 6и ни)та сами од себе не мо!ете чинити% ?о од вас рину&и се $оже додаи расу сво$е лака један Cо јест, о од вас мо!е ро" хи(аде брига учинити, да му тело порасте "а један педал ви)е1 3 о од вас мо!е проду!ити "а један педао времена свој !ивот на "ем(и1 (ос#оде, говори цар Давид, ево с #еди дао си $и дане 7/с. EF, K;+ Не умиру ли и они, оји много једу и пију, ао и они, оји мало једу и пију1 3 не умиру ли бр!е про!др(ивци него испосници1 3 да ли они, оји много једу и пију, расту у висину "а један педао ви)е од других (уди1 /а ад не мо!е) свом својом бригом о јелу и пићу додати ни један педао своме телу у висину, нити па мо!е) проду!ити !ивот свога тела "а један педао времена на "ем(и, остави и"ли)не бриге о телу, и предај се бри"и о ду)и, с ојом ће), по распаду тела, поћи пред Бога. за одело "о се ринее Dо%ледаје на кринове у #о*у како расуE не руде се нии #реду. ли ја ва$ каже$, да ни :оло$он у свој слави својој не оуче се као један од 5и!. /рво је оспод уа"ао на птице, да $има "астиди оне, оји се суви)е брину "а јело. - сада уа"ује на јо) ни!а створе$а Бо!ја, на цвеће у по(у, да $има "астиди оне, оји се суви)е брину "а одело. Но "а)то оспод уа"ује ба) на ринове а не на нео друго цвеће, оје је Бог обуао у не ма$у расоту него ли ринове1 /рво "ато )то ринови својом белином, оја представ(а чистоту, и"двајају од свега осталог цвећа у по(у. Cајновидац 4ован видео је Сина Бо!јег на небу ао ело ја%5е и народ $но%и, народ праведниа, оучен у !а*ине еле 7Отров. I, FS8K.; - друго "ато )то је хтео оспод, да сравни расоту тога цвећа са царем Соломоном, "а ога се вели, да се најрадије облачио у бело одело. Са Соломоном па срав$ује оспод ринове "ато )то је Соломон био најбогатији и најславнији цар старога времена. 3 гле, мудри и богати цар Соломон, поред све своје бриге и труда да се )то леп)е обуче, није се могао обући тао ао Бог мо!е обући и бесловесну траву у по(у. Сва брига (удса, дале, не мо!е учинити оно )то учини Бог силом Својом. Dа кад раву #о #о*у, која данас јесе а сура се у #е& аца, Бо% ако одева, а ка$о ли вас =не&е, $аловерни 3 ао је рин тао расан, гле, он ни)та друго није до обична трава, оја данас цвета а сутра се ог$ем сагорева. О, маловерни, "ар ће Бог тао бри!но одевати траву
по(су, непоретну, бесловесну и нему)ту, а вас оставити да ходите голи1 О, маловерни, "апамтите, )то год ви)е бринете ви сами о себи, то ма$е Бог брине о вама+ 3 јо) једном понав(а оспод "аповест, да не бринемо, )та ћемо јести, и )та ћемо пити, и у )то ћемо се оденути. /онав(а "ато, да би нас одучио од суви)них и и"ли)них брига, оје помрачују вид на) духовни, "аслеп(ују ум на), и остав(ају нас у мрау овога света, у руама једног "лог господара, мамона, уда(ене и оту*ене од Бога. ?ад и$а$о !рану и оде&у ови$ да уде$о задово*ни, говори апостол 7O Cим. ?, :;. Cо јест, ад имамо само оно )та нам је најпотребније & а о чему се Бог стара & не тра!имо ви)е прео тога, јер брига о суви)ном ао и о сутра)$ем дану гурнуће нас на рају рајева у слу!бу *аволу. 3 сам оспод учи, да тра!имо од Бога у молитви само !ле насу"ни, под ојим се има ра"умети и хлеб духовни, ојим (уди управо и !иве. Да не и)темо од Бога ниаву расо) ни и"ли)ност "а на)е тело. Јер све ово незнао"ци и"у. Cо јест они, оји не "нају "а правога Бога и Његову неограничену моћ и (убав, нити "а вредност бесмртне ду)е човеове, нити "а расоту и сласт царства Бо!јега и Његове правде & они тра!е ви)е него )то им треба. 3 Бог им даје по $иховој !е(и, и не остаје им ду!ан ни)та ни у овом ни у оном !ивоту. Сву своју плату они примају овде на "ем(и, ао и птице небесе и цвеће по(со. 4ер сва слава птица небесих састоји се у $иховом "ема(сом !ивоту# и сва расота цвећа по(сога јесте тренутна расота у времену. Но Својим синовима Бог је приготовио царство небесо од поста$а света, и неи"речену славу у том царству. Није, дале, човеу слава у јелу и пићу и оделу. 4ер да је у томе слава човеова, чове би био хи(аде пута бо(е и нахра$ен и напојен и одевен у овоме !ивоту него ли сва остала створе$а на "ем(и, у ва"духу и у води. Но "ато је ба) и сам цар Соломон у свој слави својој ло)ије одевен од ринова по(сих, да (уди виде, да није $ихова слава у расо)и одела него у нечем ви)ем и трајнијем# те да би одвратили своје очи и своје срце од прола"не славе овога света и потра!или "а себе ону славу, оја им је од Бога и наме$ена и обећана. е%о и"ие нај#ре царсва Божје%а и #равде 5е%ове, и ово &е ва$ се све додаи. Cо јест% не и)тите онаца од Онога, оји вам мо!е дати царсу оде!ду# и не и)тите просјаче мрве са стола Онога, оји вас !ели поставити "а Своју царсу трпе"у. Он је @ар, а ви сте Његови синови. 3)тите оно )то долиује царсим синовима# оно )то сте негда имали, па сте грехом и"губили. 3)тите благо, оје мо(ци не једу, р*а не вари, нити лопови раду. -о се удостојите, да добијете највеће, несум$иво ћете добити у" то и најма$е. 3)тите царства Бо!јега, у оме сам Бог седи на престолу и царује 7/с. 8L9, 8F;# царство благодати и свае правде, у оме #раведници сијају као сунце 7Мат. 8E, GE;# и где нема болести, ни печали, ни у"диса$а, ни & смрти. Не будите ао блудни син, оји оделив)и се од свога оца, по!ели да једе сви$су храну, него и)тите да се само вратите и" тућине у дом оца свог небесог, %де царује #равда и $ир и радос у 0у!у :вео$е 72им. 8G, 8I;. Нити будите ао 3сав, оји је своје достојанство продао "а чана сочива. 5ар ћете и ви дати вечно царство и бла!енство "а чана сочива, )то вам овај свет нуди1 Неа вас оспод Бог мило)ћу Својом сачува од тога срама и пони!е$а. Неа Он сачува оо ума ва)ег, да не потамни и не "аведе се "лим мамоном "ема(се труле!и и обмане. Неа вас Он ура"уми, да будете ао царси синови, оји су и"губили царство, али оји ни о чем не мисле и не брину него о поврату у царство своје. На једној црви у Сирији, "аду!бини цара 4устинијана, стоје и данас написане речи, оје је сам цар дао написати% Uарсво ;воје, Cрисе Боже, царсво сви! векова 7/с. 8GG, 8E;. Неа би нам оспод помогао, да ове речи испи)е на)а че!$а "а >ристом у срцима на)им. Све друго је споредно и нева!но. Сва друга царства на "ем(и над!ивеће гроб и црв. 3 ад не буде било ви)е ни "ем(е ни "ема(сих царстава, певаће на небу радосно праведници с ангелима% Uарсво ;воје, Cрисе Боже, царсво вси! вјеков, и владичесво ;воје во всјако$ родје и родје.5ато неа је слава и хвала најсла*ем 0чите(у под сунцем, >ристу Богу, "аједно са Богом Оцем и Богом Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин.
#ЕДЕ/А ;ЕТВРТА ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о вели-о. вери
аеј, 8, @P13. Зач. 2@. -о се чове не испуни дубоим смире$ем, рото)ћу, пони"но)ћу и послу)но)ћу пред Богом, ао ће се спасти1 ао ће се спасти бе"бо!ни и гре)ни, ад се једва спасава праведни 7O /етр. G, 8:;1 Не "адр!ава се вода на висоим литицама планинсим, него на нисим, равним и удуб(еним местима. Ни благодат Бо!ја не "адр!ава се на охолим (удима, оји се у"висују и просе Богу, него на смиреним и ротим, оји су удубили ду)у своју смире$ем и рото)ћу, пони"но)ћу према величанству Бо!јем и послу)но)ћу во(и Бо!јој. ад питому ло"у, оју домаћин бри!но и дуго негује, сасу)и болест, онда је домаћин чупа и баца у ога$, и на место $ено преса*ује и алеми див(у ло"у. ад синови "абораве сву (убав очеву и "бунтују се против оца, )та чини тада отац1 3"гони синове и" уће, и на место $ихово усинов(ава најамние своје. Cао бива у природи, тао и мећу (удима. 3 неверници говоре% то тао бива по природним "аонима и по (удсим "аонима. Но верни тао не говоре. Они, оји су расрилили "авесе природних и (удсих "аона, и "агледали се у пламене очи тајни вечите слободе, они дручије говоре. Они веле% то тао бива по во(и Бо!јој а ради на)е поуе. Cо Бог пи)е прстом Својим, и они, оји "нају да читају руопис Бо!ји, написан ог$ем и Духом по стварима и дога*ајима у природи и по стварима и дога*ајима ме*у (удима, они једини ра"умеју смисао свега. Они па, пред чијим очима, трепери природа и !ивот (удси ао једна велиа гомила слова, бе" духа и смисла, & они говоре о случајности, и веле% све )то се дога*а нама и оо нас дога*а се по случајности. Cиме хоће да а!у, ао да се сва та велиа гомила слова сама собом реће и ме)а, и од те бе"умне ме)авине испадају час овави час онави дога*аји. Да Бог није Бог милости и са!а(е$а, Он би се насмејао овавој лудости "ема(сих тумача света и !ивота. Но има нео о се овој лудости "лурадо смеје% то је "ли дух, враг (удсог рода, оји је бе" милости и са!а(е$а према (удима. ада гуса тапа по )ареном ћилиму, простртом на трави, она мо!е да помисли, да су све )аре и боје на ћилиму неим случајем натрпане ту, ао да је и ћилим случајно ниао и" "ем(е, ао )то и трава & по гу)чијој памети & случајно ниче и" "ем(е. -ли та(а, оја је тала и )арала ћилим, "на, да ћилим није ниао однеуд случајно, ао )то "на, )та сваа )ара и боја "начи, и "а)то су све )аре и боје тим редом једна поред друге поре*ане. Само та(а "на, да чита и тумачи ћилим, $еном руом и"атан, и "нају они, ојима она а!е. Cао у"алуд тапају неверни по пречудном ћилиму овога света и говоре о случајностима. Само Бог, оји је и и"атао овај свет, "на )та "начи сваи онац у светсоме тиву# и "на онај, о се удостоји, да му Бог а!е. 6идовити 3саија пи)е% овако %овори Bисоки и Узви"ени, који живи у вечноси, ко$е је и$е :веи' на висини и у свеи5и санује, и =санује$ с они$ ко је скру"ена срца и с$ерна ду!а ожив*ују&и ду! с$ерни! и ожив*ују&и срце скру"ени! 73с. KI, 8K;. Бог је на "ем(и, дале, само с онима, оји су сру)ена срца и смерна духа. - с ојима Бог станује, онима и отрива тајне света и !ивота и духовне дубине свеолиог Свог писа$а ро" ствари и дога*аје. Сру)ена срца и смерна духа били су -врам, 3са, 4аов, 4оси', Мојсеј и Давид, "ато је Бог био с $има и обећао бити и с $иховим потомством, до ово буде било сру)ена срца и смерна духа. Но ад се (уди погорде својим честим оп)те$ем с Богом, онда они падају у гору пропаст него ли они, оји немају ниава по"на$а ни оп)те$а с истинитим Богом, Најочитији пример "ато даје нам народ 3"раи(си, то јест потомство велиих и богоугодних праотаца, оје споменусмо. /огор*ен оп)те$ем с истинитим Богом, овај народ је почео пре"ирати све остале народе ао плеву на гумну Бо!јем. Но тим је сам себе упропастио, јер га је $егова охолост толио "аслепила, да од свега, )то му је Бог иада отрио прео својих пророа и угодниа, он је
"апамтио и "адр!ао само једно, а то је, да је он Богом и"абрани народ. Дух и смисао старога отрове$а Бо!јега "а $ега је потпуно и)че"ао, и Свето писмо играло је пред очима тога народа ао гомила нера"ум(ивих речи. 3 ад се оспод 3сус појавио у свету са новим отрове$ем, народ јеврејси не само да се био спустио својим слепилом и не"на$ем во(е Бо!је на степен не"набо!ачих народа, него је потам$ено)ћу духовног вида и оорело)ћу срца у многоме стајао и ни!е од ових послед$их. Дана)$е јеван*е(е а"ује нам суд самога Спасите(а о томе. Оно нам описује један дога*ај, оји је отрио "драв(е у болесних и болест у "дравих, веру у не"набо!аца и неверство у оних, оји су себе хвалисаво на"ивали и"браним и правоверним. 3 ово јеван*е(е је написано "а поуу свима веовима и свима поо(е$има, па и "а на) ве и на)е поо(е$е. ао херувимси мач ова је поуа о)тра, ао сунце јасна и ао планинсо цвеће све!а и и"нена*ујућа. Да нас "астра)и својом о)трином# да нас просвети својом јасноћом, и да нас и"ненади у на)ој сада)$ој духовној небри!(ивости и немарности. 3 јо) нарочито да опомене нас хри)ћане, да се не "аборавимо и не погордимо тиме, )то ми у црву дола"имо, Богу се молимо и >риста исповедамо, те да се пред судом Бо!јим не на*у они, оји су ван црве са ви)е исрене вере и ви)е добрих дела. кад у)е сус у ?а#ернау$, #рису#и к 5е$у ка#еан $оле&и %а и %оворе&и' слу%а $ој лежи до$а узе и $учи се сра"но. апетан, или сотни, или стотинар, био је сваао старе)ина војниче посаде у апернауму, главноме граду на је"еру алилејсом. Да ли је он био непосредно под римсом вла)ћу или под вла)ћу 3рода -нтипе, сасвим је споредна ствар# премда је вероватније, да је био римси о'ицир# главно је, да је он био не"набо!ац и да није био 4еврејин. Ово је први о'ицир римси, оји се споми$е у 4еван*е(у, да је поверовао у >риста. Друго је био апетан стра!е под рстом >ристовим, оји је видећи стра)не појаве у природи при и"дисају оспода, у"винуо% Заиса овај ија"е син Божји 7Мат. 9I, KG;+ /а онда се поми$е апетан орнилије у граду есарији, ога је апостол /етар порстио 7Дела -п. 8L, 8&;. 3 ао су били не"набо)ци они су про"рели истину и !ивот у >ристу, и поверовали у Њега пре целе хорде преучених, али "аслеп(ених, $и!евниа јеврејсих. :лу%а $ој лежи до$а узе и $учи се сра"но. Не ба) слуга, него мома или послу)ни, према грчој речи у јеван*е(у# а вероватно да је тај мома био војни, по)то је молилац о'ицир. Болест је била стра)на% у"етост,и мома је већ био на у$ору, ао јеван*елист Hуа прича. - он бе)е апетану $ио, 5ато се апетан потрудио, чим је дочуо, да је >ристос у)ао у апернаум, да лично и"а*е пред Њега и "амоли а "а помоћ своме оми(еном мому. о прочита описе овога дога*аја од двојице светих јеван*елиста, Матеја и Hуе, учиниће му се на први поглед, да је ме*у $има велиа ра"лиа. 4ер Матеј пи)е, да је апетан сам лично приступио >ристу и молио а, а Hуа пи)е, да је он прво послао старе)ине јеврејсе и прео $их најпре упутио своју молбу, а потом, ад је оспод по)ао $еговом дому, он је послао своје пријате(е у сусрет осподу и поручио Му да не ула"и у дом $егов, по)то он & апетан & није тога достојан, него само да рекне реч, и слу%а &е оздравии. 3 "аиста ра"лие у ова два описа има, али противречности нема. - ра"лиа је сва у томе, )то Матеј и"остав(а и не поми$е два и"асланства, оја апетан претходно )а(е пред оспода, а Hуа опет и"остав(а и не поми$е, да је нај"ад и сам апетан, поред све своје сру)ености и смирености од величанства >ристовога, и"а)ао пред Њега. Овао прерасно допу$ава$е јеван*елиста и"а"ива од духовна човеа само радост и див(е$е. 4ер да су сви дога*аји истоветно описани од свих јеван*елиста, по речима 5латоуста, рело би се, да су јеван*елисти један од другога преписивали. На)то би требало онда четири јеван*елиста и четири јеван*е(а1 На сваом "ема(сом суду потребна су два сведоа да посведоче, па да се верује у неу ствар, а Бог је нама дао два пута по два сведоа у лицу четири јеван*елиста, да би они, оји хоће спасе$е, могли )то ла)е и )то бр!е поверовати, и да они оји пропадају немају и"говора. 3 јо) нам је Бог дао четири јеван*елиста & премда је Он могао сву мудрост на)ега спасе$а и"ручити ро" једног јединог & да би се ми угледали на $ихово у"ајамно допу$ава$е, те да би се тиме поучили, да смо и ми одре*ени да се у"ајамно
допу$ујемо у овом !ивоту, према ра"личитим духовним даровима, од Бога прим(еним 7O ор. 89, 8; ао чланови једнога тела, оји један другог пома!е сва по својој мери и чини да расе ело 7D'ес. G, 8?;. 3 тао, дале, имајући пред собом два описа, ми мо!емо представити себи јасно слиу дога*аја, о оме је реч. =ув)и о слави и моћи оспода 3суса а осећајући своју (удсу гре)ност и недостојност, апетан је прво умолио старе)ине јеврејсе, да оду а осподу и по"ову а. Он није ни мало био сигуран, да ће оспод хтети доћи. Он је могао помислити у себи% гле, ја сам идолополони и гре)ни# Он је видовит и Он ће про"рети моју гре)ност, чим чује моје име, те о "на, хоће ли се хтети сагласити да у*е у мој дом1 Бо(е да по)а(ем 4евреје пред Њега, па ао одбије, неа одбије $их, а ао се сагласи доћи... видећу. - ада је са"нао да се оспод сагласио, он се сав у"будио и "бунио. Он )а(е сада своје пријате(е, да а!у >ристу, да не ула"и у дом $ему гре)номе и недостојноме, него само неа рекне реч, и мома ће о"дравити. Но те )то су пријате(и и"а)ли пред оспода и саоп)тили Му поруу апетанову, ево дола"и и сам апетан. 0 велиом у"бу*е$у он није могао остати од уће. ле, 9н дола"и под $егов ров+ Не, не# пријате(и $егови не "нају јо) о је 9н, и неће Му умети рећи )то треба. - "а старе)ине јеврејсе могао је апетан већ "нати, да они не воле >риста нити имају вере у Њега. 5ато мора и он лично похитати у сусрет Њему, тим пре по)то сад "на, да му неће ота"ати и тиме га уни"ити пред народом. - он је о'ицир. 3стина, 4евреји су рели добру реч >ристу о апетану% досојан је, да $у о учини", јер *уи народ на" и начини на$ зорницу. Но све то )то су они рели не додирује су)тину ствари. Они цене апетанову доброту по својој личној ористи, оју су имали од $ега. Vуи народ на". Остали римси о'ицири и чиновници пре"ирали су 4евреје. - овај их је волео. начини на$ зорницу. >оће да а!у% потро)и свој новац а у)теди на). Сагради нам потребну богомо(у, оју би иначе ми сами морали градити и платити. Све говоре ао да говоре аја'и а не >ристу. На све ово >ристос им ни)та не рече, него само ћуте и)а"е с 5и$а. /отом и"ла"е пред >риста пријате(и апетанови, и нај"ад и сам апетан. Сретнув)и се с >ристом лицем у лице, наравно, апетан је мо рао поновити целу ствар, оја је осподу већ била саоп)тена. сус $у рече' ја &у до&и и исцели&у %а. 6идите, ао говори Онај, оји има власт и моћ+ Не а!е% видећемо+ Нити га пита, ао друге% верује) ли, да ја то могу учинити1 по)то већ види срце апетаново и "на $егову веру. Него му говори одлучно, ао се ниад ниједан леар није усудио говорити% ја &у до&и и исцели&у %а. - овао одлучно и јасно оспод је намерно реао, да би и"а"вао следећи одговор апетанов пред 4еврејима. 4ер ад Бог ради неи посао, Он га ради тао, да од тога посла не буде само једна орист но многа. >ристос је хтео, да овај дога*ај многоструо исористи% и да и"лечи болесниа, и да отрије велиу веру апетанову, и да уори 4евреје "бог неверова$а, и да иса!е једно рупно пророчанство о царству% о онима, оји мисле "а себе поу"дано да ће ући у то царство, но неће ући, и о онима, оји не мисле ући а ући ће. ка#еан од%овори и рече' (ос#оде, ниса$ досојан да #од кров $ој у)е", не%о са$о реци реч и оздрави&е слу%а $ој. ава огромна ра"лиа и"ме*у ове пламене вере срца и хладних "аонсих верова$а 'арисејсих+ 2а"лиа не ма$а него )то је ра"лиа и"ме*у ог$а )то гори и ог$а наслианог на хартији. ад је један 'арисеј по"вао >риста у дом на вечеру, мислио је у својој "аоничој охолости, да он тиме чини част осподу, )то а по"ива у свој дом, а не оспод $ему и $егову дому, )то ула"и под $егов ров. 3 у тој охолости и надмености 'арисеј је пренебрегао ча и уобичајене и"ра"е госто(уб(а% нити је донео своме осту воде "а пра$е ногу, нити а је предусрео са целива$ем, нити Му је главу пома"ао мирисним у(ем 7H. I, GGSG?;. гле, аав је сру)ен и смирен пред осподом овај Aне"набо!ацB, оме није дато било да "на Мојсеја и /ророе, и оји је имао свој природни ум ао једину светлост у распо"нава$у истине и ла!и, добра и "ла+ Он "на, да је "а сваог другог човеа у апернауму част да у*е у $егов дом, али он у >ристу не види обична човеа но самога Бога. 5ато и говори% ниса$ досојан да #од
кров $ој у)е". 3 ао силна вера у >риста и Његову моћ+ :а$о реци реч, и болест ће побећи, и слуга ће мој устати+ Ни сам апостол /етар дуго и дуго није могао имати оваву силну веру. апетан осећа у >ристовом присуству присуство самога неба, небесог ог$а и небесе светлости. На)то толии ога$ да ула"и под $егов ров, ад је дово(на једна исра1 На)то цело сунце уносити у ућу, ад је један "ра дово(ан1 Да је апетан "нао Свето писмо, ао )то га ми данас "намо, он би реао >ристу% Cи, оји си речју створио свет и човеа, Cи мо!е) речју и болеснога подићи+ 4една најма$а речца Cвоја дово(на је# јер је она јача од ог$а и светлија од "раа сунчанога, :а$о реци реч6 О, ао ова силна вера једнога не"набо)ца мора да "астиди данас и многе од нас,оји сто пута бо(е "нају Свето писмо али и сто пута ма$у веру имају+ Но с овим речима апетан не "авр)ује, но проду!ује, да објасни, ао он верује у моћ >ристову% јер ја са$ човек #од власи, и и$а$ #од соо$ војнике, #а рече$ једно$е' иди и идеE и дру%о$е' до)и, и до)еE слузи своје$у' учини о, и учини. Mта је један апетан1 Он је власт над стотином (уди, а стотина других власт су над $им. Но они оји су под $им морају $ега слу)ати. /а ад он, ао чове под ви)ом вла)ћу, и оме је лично дата мала власт, мо!е да "аповеда својим војницима и слугама, тим пре мо!е >ристос, оји није ни под чијом вла)ћу, и оји је сам по себи врховна власт над природом и (удима. 3 ад се толии (уди пооравају слабој речи апетановој, ао ли се све ствари неће пооравати речи Бо!јој, оја је јаа ао !ивот, о)тра ао мач и стра)на ао бич 7U Мојсеј, E9, GI# 4ов. 89, KL# D'. ?, 8I# /риче 9, K# 4ов. K, 98;1 оји су то војници >ристови и слуге Његове1 Није ли !ивот у свима бићима војса >ристова1 Нису ли ангели са светите(има и свима богобоја"ним (удима војници >ристови1 све силе у природи и смрти и болести & нису ли то слуге Његове1 оспод наре*ује !ивоту% иди у то и то биће, и !ивот иде# врати се, и !ивот се враћа. Он )а(е !ивот# Он попу)та смрт и болести# Он васрсава и Он лечи. Од Његове речи повијају се ангелсе војсе ао пламен од јаог ветра. 9н рече и #осадеE 9н за#оведи, и #оказа се 7/с. EE, F;. Нио не мо!е Његовој сили одолети, нити се )то сме Његовој речи противити. икад човек није %оворио као овај човек 74ов. I, G?;. 4ер Он није говорио ао потчи$ен него ао господар, ао онај који влас и$а 7Мат. I, 9F;. ао тавога Њега је апетан и "амолио% са$о реци реч и оздрави&е слу%а $ој6 Отерати болести са у"етог мома, то је дело, оје не могу и"вр)ити сви смртни (уди на "ем(и# но то је мало дело "а >риста. 5а оваво дело Он се не мора трудити и ићи на ноге у ућу апетанову# не мора ни видети болесниа# не мора га ни "а руу у"ети и подићи. Само неа рене реч, и дело ће бити свр)ено. Dто, таво је било апетаново ми)(е$е о >ристу, и тава вера $егова у >риста. кад чу сус, удиви се и рече они$а "о иду за 5и$E заиса ва$ каже$, ни у зраи*у олике вере не на)о!. 5а)то се удиви >ристос, ад је Он могао "нати унапред, )та ће му апетан одговорити1 Није ли га Он и и"а"вао да Му тао одговори Својим необичним речима% Ја &у до&и и исцели&у %а 5а)то се, дале, сад удиви1 0диви се ради поуе онима, оји и*аху "а Њим. 0диви се Он, да би поа"ао $има, чему се треба дивити у овоме свету. 0диви се велиој вери једнога човеа, да научи Своје следбение, да се и они диве велиој вери% 6аистину, ни)та у овоме свету није достојно толиог див(е$а ао велиа вера једнога човеа. >ристос се није "адивио расоти је"ера алилејсог# јер )та је та расота према расоти небесој, оју Он по"наје, Нити се иад "адивио велиој мудрости (удсој, ни богатству, ни сили# јер све је то ни)та према богатству, мудрости и сили, $ему по"натој у царству Бо!јем. Нити се иад "адивио велиоме "бору народноме о пра"ниу у 4ерусалиму# јер ни)таван је и бедан таав "бор на "ем(и према сјајном "бору ангела на небу, оји је Он гледао од створе$а света. ад су се други дивили лепоти храма Соломонова, Он је описивао ру)е$е тога храма до и" теме(а. Само је велиа вера једнога човеа "а див(е$е. Cо је највећа и најраснија ствар на "ем(и. 4ер ро" веру роб постаје слободан, аргатин постаје син Бо!ји, и смртан чове постаје бесмртан. ад је праведни 4ов ле!ао у гноју и ранама на пепелу целог свог богатства и све своје деце, $егова вера у Бога остала је непоолебана. 3" сред гноја и рана он је у"виивао% и ако се ова кожа $оја и рас#адне, о#е &у у елу сво$ видеи Бо%аE ја иси виде&у (а и очи $оје %леда&е (а74ов. 8F, 9?S9I;.
оме то и"рече оспод 3сус Своје див(е$е1 9ни$а "о иду за Hи$. Cо су Његови свети апостоли. 2ади поуе $има Он се и удиви. Наравно, и остали 4евреји, )то су били по)ли с Њим ући апетановој, чули су ове речи, ојима оспод и"ра"и Своје див(е$е% заиса ва$ каже$' ни у зраи*у олике вере не на)о!. Наиме% ни у народу јеврејсом, оји би требао да има веру јачу него ма оји други народ на "ем(и, по)то је томе народу од почета оспод Бог отрио Своју силу и моћ, и стара$е и (убав, ро" бе"бројна чуда и "нае, и ро" пламене речи Својих пророа. Но у 3"раи(у је вера била бе"мало са свим пресу)ила, и и"брани синови "бунтовали се против Оца и оделили од Оца и умом и срцем тао, да су имали ум "аслеп(ен и срце оаме$ено. =а ни Његови апостоли у почету & па ни /етар, да и не говоримо о 4уди &нису имали таву веру у >риста, аву је имао овај римси о'ицир ни сестре Hа"ареве, чијој је ући >ристос често дола"ио# ни Његови сродници и пријате(и у На"арету, ме*у ојима је Он одрастао. Сада оспод 3сус, гледајући Својим духом до рајева времена, иса"ује једно пророчанство, !алосно "а 4евреје ] радосно "а народе не"набо!аче% о ва$ каже$, говори Он, да &е $но%и од исока и за#ада до&и и се"&е на р#езу с вра$о$ и сако$ W Јаково$ у царсву нееско$. X синови царсва из%на&е YJ у а$у најкрај5уE онде &е ии #лач и "кр%у зуа. Ово Z[ пророчанство и до сада увелио обистинило, ] и дан&данас обисти$ава. h] истоу и "ападу од народа јеврејсог !ивели су народи не"набо!ачи. 7оспод не рече $но%и незнао"ци него само многи од исока и за#ада премда је јасно, да је Он мислио на не"набо)це. 5а)то не рече незнао"ци AДа не у"буни 4удејце, "ато оба"риво рече од исока и за#ада7. ;ео/илак. Многи су од $их целином пре)ли у веру >ристову, ао% 4ермени и -бисинци, рци и 2им(ани, и сви народи европси# многи су па делимично постали хри)ћани# ао% -раби и Dгипћани, 3ндијанци и /ерсијанци, итајци и 4апанци, @рнци и Малајци, до су синови царсва, то јест 4евреји, ојима је царство прво и пону*ено било, остали упорни у свом неверова$у у >риста до дана дана)$ега# али "ато су, мимо све остале народе, расејани по целоме свету, отерани са свога ог$и)та, пре"рени и омр"нути од народа, од ојих су Z[ доселили ао до)(аци. Cао, да је $ихов !ивот и овде на "ем(и постао тама најрај$а плач и )ргут "уба. 72еч најкрај5а или ром)$аја у тачном преводу треба да буде с#о*а"5а или в$е)$аја# A_f `[f[ia]e [j`[a_ga[e ао онај ога оспод и"гони ван 7kga]e; ао "а врата, "а двер, губи светлост, то је "бог тога тама на"вана в$е)$еју 7спо(а)$ом;.B Јерони$. & hg l су)тини ово о"начава одвојеност и потпуну уда(еност од Бога# битиса$е у "ем(и далеој, јо) уда(енијој од оне, у ојој је блудни син гладовао и у глади својој по"авидео ча и сви$ама на $иховој храни.; \ l ономе свету на*е Z[ "а бесмртном трпе"ом и много $ихових сопствених праотаца, -врама, 3саа и 4аова ви)е (уди са свих страна света, од свих b]Z] и од свих је"иа, него ли $их 4евреја. 3 биће у оном свету "а неверне синове царсва тама, плач и )ргут "уба. Осу)ени виноград Домаћин чупа и баца у ога$, а на место $егово "аса*ује и алеми див(у ло"у. 5бунтоване синове Своје Отац небеси оде(ује на вечност од Себе, а на место $ихово уси$ује најамние Своје. 3 тао и"абрани постају неи"абрани, а неи"абрани и"абрани. 3 први бивају послед$и, а послед$и први. ка#еану рече сус' иди, и како си веровао нека и уде. оздрави слу%а 5е%ов о%а часа. /о)то је и"реао пророчанство, онда чини чудо. ао да хоће тим чудом не само да награди веру апетанову него да и потврди Своје велио пророчанство. 2ече, и слуга о"драви. ао год )то и при првом ствара$у Бо% рече и и, тао и сада при Новом Ствара$у оспод само рече реч & и би тао. 0"ет чове, ога цела царевина римса не би могла спасти, на једну бо!ансу реч Спасите(еву устаје, и бива "драв. Болест је слуга Бо!ји, и ад осподар а!е% иди, она иде# и ад а!е% доћи, она до*е. Бе" леова и мелема болесни о"драви, јер по"на слуга "аповест осподара свога, по"на и побе!е. 3 леови и мелеми не лече, него Бог лечи. Бог лечи или непосредно Својом речју, или посредно прео леова и мелема, & према ма$ој или већој вери
болесниа. Нити има леа иодаве болести у целом пространом свету, оји би могао одагнати болест и повратити "драв(е, бе" силе Бо!је, бе" присуства Бо!јег, бе" речи Бо!је. Слава неа је <ивоме Богу "а Његова бе"бројна исце(е$а верних Својом моћном речју, и у про)лости и у сада)$ости. /олонимо се Његовој светој и свемоћној речи, ојим Он ствара ново, лечи болне, у"ди!е пале, прослав(а пре"рене, утвр*ује верне и обраћа неверне, а све ро" 3суса >риста, Сина Свог 4единородног, оспода и Спаса на)ег а силом Духа Светог. /олонимо се "аједно са војсама ангелсим и светите(сим Оцу и Сину и Светоме Духу & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ПЕТА ПО Д4'ОВДА#4 Јевнђеље о %3а%е2! )ове-а и 3ро3а%(и %ви2а
аеј 8, 28-34E >, 1. Зач. 28. 0чини)е (уди неправду према Богу, па се они расрди)е на Бога. О, (уди, о има право на ога да се срди1 5атвори)е бе"бо!ни уста и помисли)е% да не споми$емо име Бо!је, да би га нестало и" овога света+ О, !алосни (уди, ва)а су уста у ма$ини у пространом свету. 4есте ли видели и чули, ао брана чини реу гласном1 Бе" бране реа бе)е нечујна и мутава# и гле, брана јој отвори грло+ Сваа ап доби је"и. 3 ва)а ће брана учинити то исто% отвориће грло бе"гласним, и напуниће мутаве говором. -о престану ва)а уста да исповедају име Бо!је, упла)ићете се чујући да га исповедају ча и бесловесни и нему)ти. 5аиста вам а!ем% ао ви "аћутите, ка$е5е &е #овикаи. -о и сви (уди на "ем(и "аћуте, трава ће проговорити. -о и сви (уди и"бри)у име Бо!је и"ме*у себе, оно ће бити исписано дугама по небу и ог$ем по сваом "рну песа. Cада ће се песа створити (удима, а (уди песом. ееса казују славу Божију, и дела руку Hе%ови! %ласи свод неески. 0ан дану казује, и но& но&и јав*а 7/с. 8F, 8&G;. Cао говори боговидац и богопојац. - ао ви говорите1 6и пре"риво ћутите о Богу# "ато ће аме$е проговорити% - ад аме$е проговори, ви ћете хтети говорити, али нећете моћи. 0"еће се од вас и даће се аме$у. 3 аме$е ће бити (уди, а ви аме$е. Десило се у старо време, да су тврдоусти (уди гледали у лице Сина Бо!јег и нису а по"нали, нити се је"и $ихов одре)ио, да а прославе. Cада је !иви Бог отворио је"и демонима, да они "астиде (уде својим при"на$ем Сина Бо!јег. Демони, гори од аме$а и је'тинији од песа, "авапили су у присуству Сина Бо!јег онда, ад су (уди стајали мутави оо Њега. /а ад је оно )то се сасвим отпадило од Бога било прину*ено, да исповеди име Бо!је, ао ли неће непорочно аме$е, оје се слепо поорава во(и Бо!јој+ =ита Бог лецију (удима не само ро" небеса, напу$ена ангелима и оићена "ве"дама, и не само ро" "ем(у, сву поривену гласилима бића Бо!јега, него ча и ро" демоне. Да би само дао прилие бе"бо!нима, оји се бр"о спу)тају у -д, да се ма од чега "астиде и подигну у висину, и спасу ду)у своју од понора, ог$а и смрада. /о)то су се ча и и"брани (уди, оји су пратили оспода 3суса по свету, поа"али маловерни, то их оспод поведе у један предео најцр$ег не"набо)тва, да би их тамо "астидео и и"обличио $ихово маловерство оним )то ће се догодити. - то )то се догодило описује дана)$е јеван*е(е. кад сус до)е на ону срану 7мора; у зе$*у (ер%есинску, срео"е %а два есна, који излазе из %роова, ако зла да нико не $о%а"е #ро&и #уе$ они$. ергеса и адара били су градови у "ем(и не"набо!ачој, с оне стране мора алилејсог. Cо су била два града и"ме*у десет градова, оји су негда постојали на обалама овога мора. од јеван*елиста Мара и Hуе место ергеса поми$е се адара, )то "начи само, да су та два града стајали на бли"у један другог, и да се
дога*ај, оји се прича, десио негде на домау оба та града. 4еван*елисти Маро и Hуа споми$у једнога бесног, до Матеј споми$е двојицу. /рва двојица споми$у једнога од $их двојице, оји је био стра)нији и ао стра)ило целој оној оолини по"натији, до Матеј споми$е обојицу, по)то су обојица били од оспода и"лечени. - да је један од $их био по"натији од свога друга види се и" описа Светога Hуе, оји а!е, да је тај бесомучни био и" града & један човек из %рада, те је ао гра*анин морао бити по"натији у граду него ли онај други, оји је на сву прилиу био и" села. 3 јо) се то води опет и" речи Hуиних, да у ономе еја!у )аволи од $но%о %одина, и мало да(е, да га они мучаху одавно, )то "начи, да је он био стари болесни, те "бог своје многогоди)$е болести и веома по"нат у целој овој оолини. Да је он био много бе)$и и лу*и од свог друга види се то и" Hуиног нагла)ава$а, да су га (уди ве"ивали у вериге и путе, но да је он идао све ве"е, и ера"е %а )аво #о #уси5и. Cо је, дале,
ра"лог, "а)то два јеван*елиста поми$у само са мо једног бесног, мада су била двојица $их. 3 ми се дан&данас често слу!имо тим начином описива$а неог дога*аја, поми$ући, на пример, само во*у једне ухваћене ра"бојниче ра"бојниче дру!ине. дру!ине. 3 ад је ухваћена ухваћена цела дру!ина дру!ина са харамба)ом харамба)ом,, ми говоримо, да је ухваћен тај и тај ра"бојничи харамба)а. Cао и јеван*елисти. /а ао )то Маро и Hуа допу$авају Матеја у једној појединости, наиме у опису главног бесомучниа, дотле Матеј допу$ује Мара и Hуу у другој појединости, наиме у споми$а$у обојице бесомучниа. Ови бесомучници !ив(аху у гробовима, и и" гробова и"ла!аху и лутаху по пусти$и, и у"немириваху (уде по по(има и друмовима, нарочито по оном другом, у бли"ини ога они становаху. становаху. Не"набо)ци су имали гробове најче)ће рај друмова и путева, )то није била ретост ни од 4евреја. Cао гроб 2ахилин нала"и се рај пута )то води и" 4ерусалима у 6итлејем# гроб Манасијин рај пута а Мртвоме Мору. Савладав)и ова два (удса бића *аволи су се сада слу!ил слу!или и $има $има ао својим својим ору*ем ору*ем,, да паост паостее другим другим (уди (удима. ма. 4ер је главн главнаа особина особина (уди (уди,, поседнутих *аволима, да чине само паост и "ло. Они су обна!ени од сваога добра. добра. у !а*ине не олача олача"е "е се, вели се "а онога једнога од $их. Cо јест% поред своје телесне наготе и ду)а $егова не бе)е одевена ни у аво добро, ни у аав дар Духа Бо!јега, но бе)е сва гола и пра"на од добра, оје је дар Бо!ји. - обојица беху тао опаи и "ли, да не $о%а"е нико #ро&и #уе$ они$. %ле, #овика"е и реко"е' "о је еи до нас сусе, :нне Божји Зар си до"ао а$о #ре вре$ена да нас $учи" 0 овој вици *аволсој најва!није је то, )то *аволи по"на)е 3суса ао Сина Бо!јег и у у!асном страху од Њега јави)е то гласно. Да се постиде (уди, оји гледаху у лице лице оспод осподаа и не могаху могаху а по"на по"нати ти,, или по"нав)и по"нав)и а не смедо) смедо)ее а при"н при"нат ати и и јавно јавно исповедити. 7A"ато )то су и ученици и народ на"ивали Њега човеом, "ато сад дола"е демони и објав( објав(ују ују Његов Његово о бо!анс бо!анство твоB. B. Зи%аен. Нису Нису *авол *аволи, и, истин истина, а, јавили јавили >риста >риста са осећајем осећајем радости и "адово(ства, ао чове ад на*е нео велио благо, благо, па се обрадује и у"вине, или ао )то је апостол /етар радосно у"винуо% ;и си Cрисос, :ин Бо%а Sиво%а 7Мат. 8?, 8?;# него су они у"винули од страха и у!аса, видећи пред собом свога Судију. -ли те у"винули су, и објавили су Онога, од чијег имена најви)е стрепе, и чије име они најви)е "ата)авају ме*у (удима и бри)у и" срца (удсог. 0"винули су у муци и очаја$у, слично многим (удима, оји само у муци и очаја$у порећу је"и, да и"говоре име Бо!је. Zо је еи до нас сусе, :ине Божји питају демони. Cо јест% )та има "аједничо и"ме*у Cебе и нас1 На)то Cвоја неочеивана и не!е(ена посета1 ?ако посета1 ?ако се слаже Cрисос с Bелијаро$ 7OO. ор. ?, 8K;1 Не сла!е се ниао. 5ато 6елијарове слуге, мучите(и (уди, и питају >риста, отуд Он да им до*е1 3 то% #ре вре$ена, да нас $учи". 5начи% они очеују час судни и муче$е на рају времена. Сама појава >риста пред $има "а $их је муче$е, и то стра)није муче$е него светлост "а ртице, него ога$ "а пауе. 0 одсуству >риста демони су бе"очни и дрси у толиој мери, да собом поседнуте (уде пони!авају испод сотова, и да испу$авају страхом сву оолину & да не $о%а"е нико #ро&и #уе$ они$. - у присуству >риста они су не само ропси упла)ени него стра)(ивичи пони"ни & слично сваом тиранину пред судијом судијом својим & јер гле, поче)е пони"но пони"но молити оспод оспода, а, да их не најури у бе"дан. бе"дан. $о*а!у (а да и$ не за#оведи да иду у ездан. Да им не "аповеди, јер, "начи, ао им Он "аповеди, они морају отићи у бе"дан. Cава је власт и сила >ристова. - бе"дан је $ихово право обитали)те и мучили)те. 5а началниа свих демона демона говори говори видовити проро% ?ако проро% ?ако #аде с неа звезда 0аница & ;и се у #акао сврже, у дуину %рону 73с. 8G, 89 &8K;, тамо где је плач и )ргут "уба. 5бог греха (удсог, а по Бо!јем допу)те$у, демони су пу)тени у (уде. 3 $има је ла)е у (удима него ли у бе"дану. 4ер ад су у (удима они муче (уде, а ад су у бе"дану муче сами себе. 3 у (удима они су на муама велиим, но те муе $ихове убла!ене су тиме, )то јо) нео дели $ихово муче$е. Xаво је паосни паосни тела, жалац у $есу, ао га на"ива апостол, оји је осетио $егово присуство 7OO. ор. 89, I;. 0" тело ао у" степенице он се пу!е до ду)е, хвата се срца и ума човечјег# до све не ра"једе, не онаа"и, не испра"ни од бо!ансе расоте и чистоте, од ра"ума и правде, од (убави и
вере, од наде у добро и во(е "а добром. добром. Cада он уседне у човеа човеа ао у свој престо и ухвати ухвати све онце од човеовог тела и ду)е у своје руе, и чове му постаје ао сот, ога он ја)е# свирала, ро" оју он свира# "вер. ро" оју он уједа. Cави су били и ови бесомучници, о ојима је реч у јеван*е(у. јеван*е(у. Не а!е се, да они виде)е >риста# нити да а они по"на)е# нити да а они ослови)е# нити уоп)те да они поведо)е неи ра"говор с Њим. Cо све учини)е *аволи, )то беху у $има. Бесомучници су ао непостојећи, ао два мртва гроба, оје су *аволи гурали пред собом и гонили својим бичем. Оваве (уде и"лечити "начи васрснути мртве# и јо) ви)е. 4ер мртав чове "начи% ду)а одвојена од тела. -о је ду)а у руама Бо!јим, Бог је мо!е повратити у тело, и ово о!ивети. -ли од ових поседнутих не)то је стра)није од смрти. 4ер ду)а $ихова је ура*ена и "ароб(ена *аволима# и *аволи је др!е у својим руама. Cреба, дале, ду)у човечју од *авола отети, треба *аволе и" човеа истерати, и ду)у човечју у човеа повратити. 5ато је и чудо чудо исце(е$а бесних у најма$у руу равно чуду васрсе$а мртвих, ао не и веће. До)ао си овамо #ре вре$ена да нас мучи)+ говоре *аволи >ристу. >ристу. 5начи, 5начи, да они већ "нају, да их на рају рајева чеа муа. О, ад би гре)ни (уди могли бар то "нати% да и $их чеа муа, и то не ма$а од оне муе, оја *аволе чеа+ Xаволи "нају, да ће им се на рају рајева и"маћи и" руу човечји род, $ихов главни брст, и да ће бити сурвани у тамни бе"дан, где ће сами себе глодати и јести. 6елии проро говори "а началниа *авола, да ће се и"бацити из %роа своје%а 7то јест и" тела поседнутих (уди; као %адна %рана, и јо) & као #о%ажени #о%ажени срв 73с. 8G, 8F;. сам оспод сведочи% ја сведочи% ја виде! :аану %де с#аде с неа као $у5а 7H. 8L, 8:;. 6идеће то на рају рајева и они (уди, ада ао гре)ници полете попут те му$е у ога$ вечни, #ри#рав*ен )аволу и слу%а$а 5е%ови$ 7Мат. 9K, G8;. - до *аволи *аволи у страху страху и трепету трепету мо(аху >риста, дотле дотле једно једно велио рдо сви$а, око две !и*аде, мирно пасија)е онде по брегу. 3 *аволи мо(аху оспода% ако нас из%они", #о"*и нас да иде$о у крдо сви5а. Наиме% само нас не терај у бе"дан, него нас по)а(и бар у сви$са тела. ко нас из%они". Не а!у из човекаE неће ни да помену име човечје, & толио им је оно мрсо. 4ер од свих створе$а у васиони *аво ни)та тао не мр"и ао човеа, нити ичему тао "авиди ао човеу. - оспод 3сус, напротив, нарочито нагла)ава ту реч & чове% изи)и, ду"е нечиси, из човека6 Њима се не иде и" човеа# они би несрав$ено несрав$е но ви)е волели остати у (удима (удима него ићи
у сви$е# јер )та могу учинити од сви$а1 До (уде могу учинити сви$ама, јо) горе, )то могу учинити од сви$а1 0осталом и ад су у сви$ама, или ма у ом другом створе$у, $ихова је паост управ(ена против човеа. 3 ро" сви$е они ће се старати, да на)оде човеу# ао не иначе иначе а оно тиме, )то ће потопити сви$е и и"а"вати и"а"вати гнев (уди против Бога. 5ато ад је у пита$у пра"ни бе"дан, они ви)е воле и у сви$е него у бе"дан. рече и$ оспод% идие. они изи"ав"и оидо"е у сви5е. %ле. навали сав крд с ре%а у $оре, и #оо#и"е се у води. 3сто тао могли су "ли духови натерати натерати и та два бедна човеа, да се утоп утопее у море, море, да им сила сила Бо!ј Бо!јаа није није то спре спреча чава вала. ла. Бива Бива,, ме*у ме*ути тим, м, и бива бива нерет нерето о,, да сума)ед)и или сломе се с нее висине, или утопе се у води, или соче у ога$, или се обесе. 5ли демони их на то наводе. 4ер $има је ци( не само да "атрују (удси !ивот, него и да ду)у убију "а обадва света. с вета. Но бива често опет, да Бог, по по Својим премудрим саобра!е$има, сачува (уде (уде од таве смрти. Но "а)то оспод 3сус посла "ле духове ба) у сви$е1 Он их је могао послати у дрвеће, или у аме$е# "а)то ба) у сви$е1 Не "ато, да би учинио по !е(и *аволима, но "ато да поучи (уде. де су сви$е, ту је нечистоћа, а нечисти духови воле нечистоћу# и где ове нема, они је ту силом стварају. 3 где је мало има, ту се они бр"о намам(ују, и од мало хитро стварају много. - ад се они уселе и у најчистијег човеа, нагомилају у $ему бр"о сви$су нечистоту. Cиме па )то су сви$е похрлиле и бр"о се потопиле у море, хоће оспод да нас поучи, ао је халап(ивост и про!др про!др(ив (ивост ост слабо слабо отпор отпорна на према према сили сили демонс демонсо ој, ј, и да нас опомен опоменее на пост. пост. Mта Mта има има хала халап( п(ив ивиј ијее и про! про!др др(и (иви вије је од сви$ сви$а1 а1 /а гле, гле, ао ао их демо демонс нса а сила сила бр"о бр"о савла савлада да и упропа упропасти сти++ Cао Cао бива бива и са халап халап(и (ивим вим и про!др про!др(ив (ивим им (уди (удима, ма, оји оји мисле, мисле, да многим многим !дера$ем сабирају снагу у себе. Ме*утим тиме не сабирају снагу него слабост, & и 'и"ичу и духовну. 7A4а "нам, да леари не преписују болним ра"лична јела но у"др!а$е и неједе$е. Да неће) ти да а!е), да ла*ари ла)е могу спасти ла*у претоварену, него ли ла*у умерено натоварену и лау1B Bасилије лау1B Bасилије Bелики' :лово 1G., о #осу. /ро!др(ивци су неаратерни (уди, слаби пред (удима и јо) слабији пред демонима. Ни)та ла)е демонима него $их гурнути и потопити потопити у море ду)евне смрти+ Но јо) је и" тога јасна поуа, олио олио је стра)на сила демонса, ад је Бог не "адр!ава. Демони, оји су били у само два човеа, савладали су и подавили "а неолио тренутаа оо две хи(аде сви$а. Но тамо их је Бог "адр!авао до >ристос није до)ао & да поа!е Своју силу и власт над $има# а овде их је Бог пустио & да се поа!е сила демонса. ад би Бог попустио, демони би "а неолио тренутаа учинили са свима (удима на "ем(и оно )то су учинили са сви$ама. Но Бог је =овео(убац, и Његова бе"гранична (убав др!и нас у !ивоту и )тити нас од нај(ућих и најстра)нијих непријате(а на)их. -ли, рећи ће нео, "ар није !ао било осподу, прво да толие сви$е пропадну, а друго да се толиа )тета нанесе гра*анима1 Опет сам *аво наводи (уде на оваве мисли, тобо! да се поа!е он са!а(ивији од >риста+ Но )та су сви$е до поретна трава1 /а ад Богу није !ао белих ринова у по(у, оје данас облачи у већу расо) од цара Соломона, а сутра их сагорева ог$ем & "а)то да му буде !ао сви$а1 3ли је ва(да те!е Богу створити сви$у него рин у по(у1 Но нео ће опет рећи% не "бог лепоте него "бог ористи. - "ар сви$а ористи човеу само онда ад му храни и тови тело, а не и онда, ад му помогне просвеће$у ду)е1 - овде је овај други други случаT. случаT. Bи се о*и од $но%о врааца, реао је оспод оспод (удима. (удима. Нису ли (уди (уди бо(и и прете!нији и од много сви$а, & па и од аве две три хи(аде сви$а1 Неа сваи помисли о себи и својој личној цени, па ће бр"о доћи до увере$а, да је поуа човечанству, оја је дата ро" овај дога*ај са сви$ама, врло јевтино стала. 4ер требало је очигледно и & готово драстично & поа"ат поа"ати и "атупело "атупелом м роду роду (удс (удсом, ом, прво, ава ава је нечисто нечистота та *аволса *аволса и друго друго ава ава је сила *аволса. Ниаве речи на свету не би могле то тао јасно и"ра"ити ао бес и потоп сви$а у ономе тренуту, ада су их "ли духови спопали. - аве би те речи могле убедити не"набо!аче гра*ане и" ергесе и адаре, ада их ни овај страховито јасан доа" & не доа" него поа" &
ипа није могао пробудити од сна греховног, освестити над бе"даном, у оју их демони немилосрдно & ао и сви$е & вуу, нити поучити вери у Свемоћнога >риста+ 4ер, гле, )та се да(е десило% сви$ари побего)е и јави"е у %раду и #о сели$а. %ле, сав %рад изи)е на сусре сусуE и видев"и (а $оли"е, да и ои"ао из 5и!ово% краја. Страх и у!ас бе)е испунио и сви$аре и гра*ане, и еја!у се, врло у#ла"или. Сви виде)е )то ни чули ни видели нису% бесомучне (уде, од ојих су годинама стрепили, где седе рај ногу >ристових, мирни и паметни. 3 чу)е причу од апостола и од својих сви$ара, ао >ристос исцели бесомучне (уде, ао легион демона у"дрхта од страха при самој појави >риста, ао а у страху моли)е, да их по)а(е бар у сви$е, ад им не да боравити у (удима, и нај"ад ао "ли духови ао вихор савитла)е сви$е и сурва)е их у дубину морсу. Све то чу)е# све то добро ра"уме)е# и виде)е два нова човеа, до мало час гора него два мртваца, сада очи)ћена и васрсла# и гледа)е у лице ротоме осподу, оји стаја)е пред $има, рота и миран, ао да не бе)е учинио веће чудо него да је ергесинса брда претурио и бацио у море, & и од свега тога ови "атупели гра*ани само једно "адр!а)е у памети и у срцу, наиме% да су $ихове сви$е бесповратно пропале. Место да лену на олена и "ахвале осподу, )то спасе два човеа, они !але )то погуби)е сви$е+ Место да "ову оспода у госте, они а моле да )то пре оде од $их. Место да певају славу Богу, они уају !алопоју "а сви$ама. Но не !урите, да осудите ове сви$о(убиве ергесинце пре него се оба"рете по дана)$ем дру)тву и пребројите све своје сви$о(убиве сугра*ане, оји би исто тао ао и ергесинци ви)е волели своје сви$е него ли !ивот својих суседа. 3ли мислите, да је мало данас (уди, ча и ме*у онима, оји се рстом рсте и >риста исповедају устима и је"иом, оји се не би бр"о ре)или, да убију два човеа ради добита две хи(аде сви$а1 3ли мислите, да је много и ме*у вама оних, оји би !ртвовали две хи(аде сви$а, да би спасли !ивот двојице лудих (уди1 О, неа се тави порију дубоим стидом и неа не осу*ују оне ергесинце до прво не осуде себе. ад би данас устали ергесинци и" гробова својих и почели бројати, набројали би у хри)ћансој Dвропи превелии број својих једноми)(ениа. Они су бар молили >риста, да иде од $их, а Dвроп(ани терају >риста од себе. Да би само остали сами, сами са својим сви$ама и својим господарима, демонима+ @ео овај дога*ај од почета до раја има и свој јо) дуб(и, унутра)$и смисао. Но и ово )то реосмо дово(но је "а поуу, опомену и пробу*е$е свих оних, оји се осећају у своме телу ао у гробу# оји опа!ају дејство демонсе силе у својим страстима, )то их сте!у ао гво"дене путе и вериге, и вуу их у бе"дан пропасти# оји при свем том цене човеа у себи, то јест ду)у своју ви)е него све сви$е, сву стоу, све "емно има$е и богатство, и оји тра!е леа и Hеара болести својој по цену свега )то имају. @ела па прича "авр)ава се овим речима% и у"ав"и Cрисос у ла*у #ре)е $оре и до)е у свој %рад. Ни речи не рече Он ергесинцима. Mта пома!у речи ту где не пома!у тава бо!анса чуда1 Не уори их. Mта пома!е уоравати мртве гробове1 Него ћуте си*е ни" брдо, у*е у ла*у и оде од $их. ава ротост, аво стрп(е$е, ава бо!анса у"ви)еност+ ао је ни)тавна победа онога војводе, 7@е"ар; оји је гордо писао своме Сенату% Aдо*ох, видех и победих+B >ристос до*е, виде, победи и & оћута. 3 оћутав)и учини Своју победу дивном и вечном. 5ато неа се не"набо)ци уче на примеру онога гордога војводе# ми ћемо се учити на примеру ротога оспода >риста. Он се ниом не намеће. Но о Њега прима, прима !ивот# а о Њега уда(ује, остаје у обору сви$сом, са вечним беснилом и вечном смрћу. осподе 3сусе, Сине Бо!ји, помилуј нас гре)не, исцели и спаси+ Cеби неа је слава и хвала, "аједно са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин.
#ЕДЕ/А <ЕСТА ПО Д4'ОВДА#4
Јеванђеље о ра+о%(и и *л!ра+о%(и
аеј >, 1-8. Зач. 2>. Не радовати се ту*ем добру јесте једна од најнедостојнијих одлиа огрубеле од греха ду)е (удсе. Mта то сунце учи (уде од јутра до мраа1 Pуди, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима+ Славуј гладан пева у "ору по два сата, пре него на*е два "рна хране "а доруча. Mта то славуј учи (уде, богата)е у посте(и, оји почи$у свој дан отвара$ем уста, но не "а песму него "а јело1 Pуди, радујте се добру, и певајте о добру+ Не питајте, чије је добро1 Добро нема господара на "ем(и. Оно је гост и" да(ине# ми створени и смртни нисмо поседници добра, но певачи $егови. <алостити се у ту*ој !алости & то јо) могу и гре)ни старци. Но радовати се у ту*ој радости & то могу само деца# и они оји су невини ао деца. Заиса ва$ каже$, говори оспод, који не #ри$и царсва Божје%а као дее, не&е у&и у 5е%а 7Мар. 8L, 8K# Мат. 8:, E;. - )та је царство Бо!је него "бир свих добара, и одсуство свих "ала1 Невино дете радује се ви)е ту*ем добру него ли паостан старац свом сопственом. 4ер "а дете не постоји ту*а радост. Оно дели осмех са свачијих уста# ча и подсмех оно тумачи ао осмех. Нио на "ем(и није толио сличан Богу ао невино дете. Бо!ја радост у на)ем добру, па и најма$ем, неиса"ана је и савр)ена. ад је оспод 3сус до)ао ме*у (уде, Он је отрио неи"мерно богатство Бо!јих добара. Cим добрима "арадовала су се деца, и сви они (уди, оји су по неповарености били најсличнији деци. Но та добра не само нису "арадовала (уде се ривим умом и отврдлим срцем, него су их она, напротив, и расту!ила и огорчила. >ристос подсећа (уде на $ихову првобитну домовину, у Бо!јем сјају и у ангелсом дру)тву, & деца се овоме радују, а паосни старци ругају. >ристос оду"има страх од (уди, и чини их бестра)ним господарима света, & деца ово "ахвално примају, а не!еви одбијају. >ристос поа"ује, очигледно, ао чове, сједи$ен са !ивим Богом, мо!е да победи и себе, и природу оо себе, и "ле духове, и болести, и смрт# & и деца се тисају оо оспода с весе(ем, да би се )то ви)е насла*ивала овим победама, до се $и!евници тисају оо оспода с огорче$ем, да би на)ли у"роа "а Његово пони!е$е, хап)е$е и муче$е. Деца тра!е од >риста благослов, а старе)ине народне бацају на Њ пролетство. Да су (уди нормални и "драви, они би се радовали дети$сом радо)ћу сваој речи >ристовој и сваом делу Његовом. 4ер Он поа"ује (удима само добро, само сјај и расоту добра, само сласт и трајност и јачину добра. Но многи (уди & ни онда ни данас & нису се обрадовали видев)и добра, оја је >ристос отрио и поа"ао. 5а)то, "а)то то1 5ато )то су се (уди и"мирили са "лом, навили на "ло, сају"или са "лом, па им је "ло постало ао стварност, а добро ао обмана. ао оо), оја је дуго и у"алудно (увала по наслианом "рнев(у, па ад је право "рнев(е став(ено поред наслианог, она & ра"очарана & није хтела ви)е (увати, сматрајући и право "рнев(е "а ла!но. О, оо)и$е памети од оних (уди, оји мисле, да и и" >ристове руе мо!е доћи обмана ао и" осталих нечистих руу+ ад би јо) и и" Његових руу и Његових уста дола"ила обмана (удима, онда ваистину (удси !ивот био би гори од небића, стра)нији од најстра)нијег сна, и лу*и од најлу*ег вртлога. <алосни су по сто пута они, оји пру!еној руци >ристовој не пру!ају своју руу# гле, ма на оју другу страну пру!или они своју руу, пру!иће је у ога$ или у че(усти вучје. - по сто пута бла!ени сте ви, верни, оји се радујете самом помену имена >ристова ао дете помену маје своје. Само опа)ите се снагом и истрајно)ћу, да до раја истрајете у вери и радости. 4ер ономе, оји по*е "а >ристом, па се врати, горе ће бити него ономе, оји ниао ни пола"ио није. 3 ао га је оспод ослободио од једнога "лог духа, па се
он одрене оспода, навалиће на $ и "апленити га седам "лих духова, горих од онога првог 7H. 88, 9G&9?;. >ристос је ао вододелница. де се Он појави (уди се одмах деле у два табора% у оне, оји се радују добру и у оне, оји се не радују добру. 3 дан&данас тао је ме*у (удима# а тао је било и у оно време ада је оспод ходио по "ем(и, обучен у тело човечје. Дана)$е јеван*е(е описује ту стра)ну поделу ме*у (удима у присуству Отривача добра, оспода и Спаса на)ег 3суса >риста. У"ав"и 3сус у ла)у #ре)е и до)е у свој %рад. Cо је било после Његове "намените посете не"набо)цима на источној обали је"ера енисаретсог# после моћног исце(е$а двојице бесомучниа и после стра)ног утуа "а неверујуће (уде од и"јаве самих демона, да је >ристос Син Бо!ји. Он у*е у ла*у. Cо је била она иста ла*а, са ојом се Он преве"ао с апостолима прео је"ера# она иста, са оје је пре тога учинио чудо исто тао велио ао )то је и и"гна$е демона и" (уди, јер за#реи верови$а и $ору и #осаде и"ина велика. Данас па чујемо и" јеван*е(а, да је оспод, при поврату са тог пута исцелио раслаб(еног болесниа опростив)и га греха и болести. 3 тао у најраћем времену >ристос је учинио три моћна дела, три и"ванредна чуда, оја су јасно сведочила о посети Бога (удима. 0 најраћем времену оспод је отрио три неи"мерно велиа добра (удима% власт над природом, власт над демонима и власт над гресима и болестима. Cри велиа повода "а радост (удима+ Стра)не су вериге, ојима нас ве"ује природа, & о да се не радује ослобо*е$у од тих верига1 4о) су стра)није вериге, ојима нас демони оивају и )ибају по)то нас и"бе"уме, & о да се не радује победи над овим најгорим ду)манима рода (удсог1 - вериге, ојима нас спутава грех и предаје у ропство природи и демонима и болестима, јесу првоначалне вериге, у оје се чове оовао својево(но јо) у самом почету ота"ав)и се послу)ности и смирености пред својим Створите(ем# & о смртни, о од вас да се не радује расида$у тих првих верига, оји су основа "а сву поту и све та$е осталих ропсих верига ва)их1 Ово послед$е добро објавио је оспод (удима онда ада и" гадаринсих предела #ре)е и до)е у свој %рад. апернаум је био Његов град, у оме се Он настанио по)то је био одбачен, и малтене убијен од гра*ана Своје дугогоди)$е постојбине, На"арета 7H. G, 9:SE8# Мат. G, 8E;. %ле, донесо"е $у расла*ена леже&е% на одру 7на посте(и;. Овај дога*ај описују и јеван*елисти Маро и Hуа. Ова послед$а двојица описују дога*ај са неим појединостима, оје јеван*елист Матеј испу)та. 2аслаб(ени чове био је у толиој мери болестан, да не само )то није могао доћи сам >ристу, него није се дао додирнути и синути с посте(е# "бог чега су $егови сродници и пријате(и били прину*ени и"нети га са посте(ом и" уће, и донети пред оспода. Очајна раслаб(еност тога болесниа види се јо) и и" тога, )то су четворица (уди морали носити посте(у, само да би га сигурније др!али и )то ма$е потресали при ходу. Донев)и га до уће, у ојој је >ристос био они виде)е, да је од многога народа, оји се тиса)е на вратима, сасвим немогуће било ући. 3 они се одлучи)е те отри)е ров од уће, и ро" ров спусти)е посте(у са болесниом пред >риста. 0 томе тренуту >ристос је а"ивао народу науу Своју. казива"е и$ реч. Ниједнога тренута Он није дангубио% после дела говорио је реч, после речи творио је дела. 3 речима и делима Он се слу!ио непреидно, само да помогне (удима радовати се добру, и веровати у добро, и у Њега ао врховног носиоца и отривача добра. видев"и сус веру 5и!ову рече расла*ено$е' не ој се, чедо, о#ра"ају и се %реси воји. оспод 3сус видео је веру $ихову не те онда ад су они спустили болесниа пред Њега, него јо) онда ада су они подигли посте(у са болесниом и по)ли и" уће Њему. 4ер Онај, оји је могао видети помисли срца (удсог, могао је јо) ла)е видети дога*аје и надалео ао и на бли"у. Он је видео Натанаила под смовом пре него је овај био доведен пред Њега 74ов. 8, G:;. Mта говоримо1 Он је видео не само дога*аје, оји се "бивају, него и оне, оји ће се "бити до раја времена. Овде се не а!е% видев)и $их 3сус & него% видев)и веру $ихову# да се тиме поа!е,
да >ристос види и оно )то је јо) те!е видети, оно )то је најсривеније у човеу. - ово је опет написано ради нас, да би "нали, на)то оспод гледа, и данас ао и онда, и да би ми јо) "нали, да помоћ Бо!ју мо!емо очеивати 0 страда$има само онда, ад имамо веру. ада Бог види веру на)у, Он не доцни са Својом помоћу. видев"и веру 5и!ову. Но чију веру1 Да ли само веру оних, оји су донели болесниа, или и болесниову1 /рво, очигледна је вера оних, оји су болесниа носили. 3 по самој $иховој вери оспод је могао исцелити раслаб(енога. 4ер у доста прилиа >ристос је учинио чуда и бе" "на$а и ван вере болесниа. /ре свега мртви, оје је Он васрсао, нису могли имати веру, да би се чудо десило по $иховој вери. =а ни сама оолина умрлих није уве поа"ивала особиту веру. 5а Наинсу удовицу не а!е се, да је веровала, него само да је плаала "а мртвим сином. Но у часу ад је оспод $ој приступио и ра!а(ен одлучно реао% е #лачи, мо!да се од $е вера у моћ Његову "асветлила. Нити су Марта и Марија, сестре Hа"ареве, много веровале, да ће >ристос васрснути $иховог умрлог брата, и то после четири дана ле!а$а у гробу. 4едино је не" 4аир имао јау веру у >риста, ад му је при)ао и реао% к&и $оја сад у$иреE не%о до)и и $ени на 5у руку своју, и оживје&е 7Мат. F. 8:;. 3сто тао >ристос није лечио многе те)е болесние по вери $иховој, него углавном по вери $ихових сродниа или пријате(а. Cао је Он и"лечио слугу апетановог у апернауму 7Матеј :,; не по вери те)о болеснога слуге но по вери апетановој, ао )то је и"лечио ћер !ене >ананеје по вери маје 7Мат. 8K, 99;, и ао )то је и"лечио многе падавичаре, и бесомучне, и глувонеме, по вери $ихових сродниа или пријате(а, оји су их привели Њему 7Мат. F, E9# 8K, EL# 8I, 8G# и др.;. адаринсе бесомучние па очистио је од демона и"лечио и бе" $ихове вере и бе" вере $ихове оолине, једино по Својим саобра!енима и по плану домостроите(ства (удсога спасе$а, једино да би пробудио веру у "атупелих и ојачао је у маловерних 7Мат. :, 9?;. 0 случају овога раслаб(енога па види се, да је велиа вера била од оних, оји су га донели а >ристу. >ристос није морао ценити $ихову веру по спо(а)$им "нацима# Он је гледао право у срца $ихова и видео је веру $ихову. Но ми, оји не видимо срца, мо!емо по спо(а)$им "нацима видети, да је вера $ихова "аиста била велиа. Да се четири човеа ре)е, да донесу једног бе"наде!ног болесниа а >ристу & није ли то велии "на вере1 /а јо) да се дигну на ров, да га отворе и спусте болесниа ро" ров у ућу пред >риста & није ли то очигледан "на јае вере1 4ер "амислите, авом би се ри"иу та четири човеа и"ло!ила, и авом подсмеху од стране својих суседа, да су морали, после толиог труда и после прова(ива$а рова на ући, вратити болесниа натраг неи"лечена+ - (уди су се и онда бојали подсмеха ао и данас, и "а"ирали од неуспеха исто ао и данас. Само се прејаа вера не боји подсмеха нити "а"ире од неуспеха, & ча и не поми)(а на подсмех, ао )то и не сум$а у успех. оспод је могао, дале, и"лечити болеснога видев)и само веру $егових носача. -ли има "наова, да је и сам болесни имао веру. /ре свега један иоле свестан чове, ад би био бе" вере, "ар би до"волио, да га (уди вуу "аједно са посте(ом по улицама, и & )то је јо) ва!није & "ар би до"волио, да га ди!у на ров и спу)тају ро" ров унутра у ућу1 Но има јо) један унутра)$и "на вере болесниове. оспод $ега ослов(ава са речју чедо & чедо о#ра"ају и се %реси. 5ар би неверниа >ристос на"вао чедом1 5ар би се непоајаном могло рећи% опра)тају ти се греси1 ад је >ристос хтео васрснути сина Наинсе удовице, Он га није ословио речју% чедо, нити сине, него $о$че. 4ер мртав нити верује, нити мо!е да се аје. Ме*утим овде Он говори болесниу% чедо6 /а онда, није ли оспод а"ао% ако се чове #окаје, о#роси $у 7H. 8I, E&G;1 /оаја$е је, дале, услов опро)таја. - поаја$а нема бе" стида и страха од Бога и бе" вере у Бога. %ле, неки од к5ижевника реко"е у сеи' овај !ули на Бо%а. Cао помисли)е они, оји се не радују добро, саве"ници и робови "ла. ао веле% о мо!е опра)тати грехе осим јединог Бога1 Ове !бирсе и усахле ду)е, оје сматрају себе највећим мудрацима и оје тра!е да спусте >риста бар на свој ниво ао не и ни!е, наравно не могу да сместе у своме тесобном и
помраченом уму помисао, да се Бог могао јавити ао чове, и да се та појава Бога у човеу и "била у лицу самога оспода 3суса. Њима није стало до муа болесниових, а јо) ма$е до $егова исце(е$а, & они лове аву реч >ристову, да би >риста могли пони"ити, улонити са свога пута и од своје савести AСветећи се "а своје страсти они су мислили да се свете "а хулу на БогаB =Зи%аен. 4ер им је прете!а био. видев"и сус #о$исли 5и!ове речи' за"о зло $ислие у срци$а своји$ /рисутни $и!евници нису били ни)та и"рели на уста своја, но само су помислили у срцима својим. Не а!е се у уму него у срцу помисли)е, )то "начи, да је та мисао $ихова била сопчана с огорче$ем и мр!$ом. 4ер они нису ослу)ивали >риста ни ао верујући, нити ао објетивни испитивачи, него ао !бири и гоните(и. Да су па били верујући, они би се обрадовали речи и делу >ристовоме ао и остали (уди, оји виде)е и !вали"е Бо%а. - да су могли бити објетивни испитивачи, они би поверовали у >риста, ао )то је поверовао апетан стра!е под рстом на олготи. 4ер овај је објетивно и не"аинтересовано посматрао све )та се дога*ало, па ад је видео, с авим је страхом, потресом и у!асом сва природа пропратила смрт >ристову, он је у"винуо% заиса овај еја"е :ин Божји 7Мат. 9I, KG;+ оспод 3сус виде помисли $ихове. о мо!е видети помисли осим Бога1 ;и ис#иује" срца и урое, Боже #раведни6 довиује Давид 7/с. I, F;. Ја (ос#од ис#иује$ срца и иску"ава$ уре%е, да и! дао свако$е #ре$а #уеви$а 5е%ови$, говори сам оспод ро" пророа 4еремију 78I, 8L;. - Соломон у молитви својој говори Богу% и једини зна" срца синова човечји! 7OO Дневн. ?, EL;. 3 ево, оспод 3сус види срца и помисли у срцу. ао )то "ем(а не мо!е да види оо, а оо мо!е да види "ем(у, тао и сва "емна створе$а, обло!ена временом, не могу да про"ру у тајне вечности, а оо вечности мо!е да про"ре и види све )то је на "ем(и и у времену. ледајући овим видом вечности оспод 3сус је сро" про"ирао и видео, )та се рије и у дубинама мора, и у дубинама срца (удсог ао и у свима дубинама времена и простора. За"о зло $ислие у срци$а своји$ Cао упита не"лобиви оспод Своје ослу)иваче и гоните(е. О, ава неи"мерна чистота мисли 3сусових+ ава неописива расота срца Његовог+ 3 ава јаг$ећа ротост+ 5а)то "ло мислите1 5а)то не мислите добро1 5а)то "ло очеујете1 5а)то не очеујете добро1 5а)то се "лу радујете1 5а)то се не радујете добру1 5а)то стојите рај бистра и"вора и очеујете, да мут(аг и" $ега потене1 5а)то гледате у сунце и очеујете помраче$е $егово1 Маните се тих болесних навиа# па се радујте бистрини и"вора и светлости сунца+ & оспод их не исмева, не напада, не ру!и, ао )то би то обичан смртан чове чинио према својим непријате(има онда, ада би успео, да једноме раслаб(еном човеу поврати "драв(е и снагу. 5аиста, ни најпа!(ивији леар не би могао бла!е ословити своје најте!е болесние него )то роти и умилни оспод ослов(ава своје бе"умне гоните(е & за"о зло $ислие у срци$а своји$, ад мо!ете мислити добро, и очеивати добро, и радовати се добру1 Јер "а је лак"е ре&и' о#ра"ају и се %ресиE или ре&и' усани и !оди ли да знае да влас
и$а син човечји на зе$*и о#ра"аи %ре!е =ада рече расла*ено$' усани, уз$и одар свој и иди ку&и својој. усав"и оиде ку&и својој. 2ећи реч "а оспода је исто )то и учинити дело. 5а обичан смртан је"и подједнао је лао рећи и% опра)тају ти се греси, и% устани и ходи# по)то и једно и друго остаје бе" иавих последица. Но "а бе"гре)ног оспода реч је исто )то и дело. 5ато Он хоће да а!е гор$им речима% )та је ла)е учинити% опростити човеу грехе, или дићи га "драва и" посте(е1 3 једно и друго дело подједнао је немогуће "а обична смртна човеа. Vуди$а је ово не$о%у&е, а Бо%у је све $о%у&е 7Мат. 8F, 9?;. Mта је дале, ла)е% и"лечити ду)у или и"лечити тело1 Ду)а се па не мо!е дручије ниао и"лечити до се не опрости својих грехова. ад се опрости грехова, ду)а бива "драва# а "дравој ду)и лао је о"дравити тело. /рема томе много је ва!није опростити грехе болесниу него ли дићи га на ноге, ао )то је ва!није и)чупати црва и" орена дрвета, него ли очистити дрво спо(а од црвоточине. 4ер до је црв у дрвету, дотле мора бити црвоточине на дрвету. рех је у"ро болести, и ду)евне и телесне, и то бе"мало уве. 3"у"ета чине они случајеви, где Бог по Свом благом /ромислу попу)та телесне болести и на праведние, ао )то то најбо(е поа"ује пример са праведним 4овом. Но ао правило ва!и од поста$а света, да је грех у"ро болести. 3 онај о мо!е грех у болесниу уни)тити, мо!е јо) ла)е учинити тело $егово "дравим. Онај па о би могао привремено подарити телу "драв(е, а не би могао грехе опростити, чинио би онолио исто олио и воћар, оји би очистио дрво од црвоточине али не би ни "нао нити могао и)чупати црва и" орена дрвета. оспод 3сус све )то чини чини савр)ено, по порету и бе" ома)е. Он је рад да болесноме поврати потпуно "драв(е, и ду)е и тела. 5ато му прво лечи ду)у, па онда чеа, да $и!евници учине своје, то јест да а!у% овај !ули на Бо%а да би Му се дало повода, да објасни ве"у греха и болести, да нагласи превасходство ду)е над телом, и да истане Своју бо!ансу моћ јо) јаче. Cе)ом болесниу даје се понеад и јаа мера леа. оспод у овоме случају истиче Себе ао власт имајућег. Он се овде не по"ива на Оца небесог, него на Своју вечну власт и моћ. Cреба јо) "апа"ити речи% на зе$*и' влас и$а син човечји на зе$*и о#ра"аи. Cо јест до је чове у овоме !ивоту на "ем(и, само дотле се могу опра)тати греси. Но ад оде са "ем(е, опра)та$а престају. 0 ономе свету нема опра)та$а "а гре)ние, оји су се бе" поаја$а преселили и" овог !ивота. 5ато се и а!е на зе$*и. Усани, уз$и одар свој и иди ку&и својој6 Cао одлучно говори оспод болесниу, говори не ао $и!евници )то говоре, него ао Онај оји власт има. 3 ао )то Он има власт опростити ду)и грехе, тао исто има власт и наредити телу да буде "драво. Но да не би било ниаве сум$е у болесниово о"драв(е$е, оспод му наре*ује, да у"ме сам своју посте(у, на ојој су га четворица (уди донела, и да иде ући својој. - "а)то му ба) наре*ује, да иде ући својој1 /рво "ато, )то сам оспод има радост у ту*ем добру, и )то !ели, да о"дравели )то пре оде ући својој, унесе радост тамо где је дуго времена царовала туга и обрадује све своје домаће, оји су се мучили оо $ега у болести. Друго "ато, да поа!е славо(убивим $и!евницима, да то )то Он чини, чини и" чистог човео(уб(а, а не ао они )то чине да их (уди хвале. ао )то пастиру није до тога, да га $егове овце хвале, тао и >ристу није до тога, да га (уди хвале. Ја не #ри$а$ славе од *уди, реао је Он другом прилиом 74ов. K, G8;, а то је овом прилиом хтео и да поа!е. *уди видев"и чуди"е се, и #рослави"е Бо%а, који је дао влас акву *уди$а. До $и!евници хуле у срцима својим на >риста, дотле остали народ, оме сујета светса није сасвим помрачила ум и "атровала срце, диви се и прослав(а Бога "бог неви*еног дела, оје оспод учини пред очима свију. Овај народ, оји се овао диви и оји прослав(а Бога, много је бо(и од својих "атуцаних $и!евниа, и много је бли!и добру и истини од гадаринсих не"набо!аца, оји виде)е чудо и не прослави)е Бога, него !алећи "а својим сви$ама отера)е >риста човео(упца и" своје "ем(е. -ли ипа и овај народ није схватио самои"ворну, бо!ансу
моћ >риста Спасите(а. Он прослави Бога, који је дао акву влас *уди$а6 Народ тај не виде и не при"на оспода 3суса ао 4единородног Сина Бо!јег. Но то )то тада)$и (уди сви не виде)е и не при"на)е, видимо и при"најмо ми, ојима је ро" @рву дата благодат да истину видимо и при"намо, Научимо се, дале, радовати се добру, јер је свао добро од Бога# па ћемо се тао научити радовати се Богу, !ивотворном и"вору вечите радости. ао )то говори надахнути проро% радује$ се и весели$ се о ;еи, #ева$ и$ену воје$у, Bи"5и 7/с. F, 9;. Од те радости отвориће нам се очи, да видимо сву пуноћу истине у осподу 3сусу# и отвориће нам се је"и, да а при"намо и прославимо ао Сина Бо!јег, јединог Спасите(а (уди и јединог =овео(упца. Њему неа је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро" све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А СЕДМА ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о и%ељени& и неи%ељиви& %ле3и&а
аеј >, 2O-3@. Зач. 33. /рвостворени чове !ивео је ао и ангели од гледа$а у Бога# $егови потомци, после греха, !ивели су од вере у Бога. Они ојима је "атворено гледа$е а није отворена вера, не могу се рачунати у !иве, јер немају ве"е са <ивотом# чиме ће, дале, !ивети1 4едно је"еро, отворено према небу, прима воду са висине, пуни се и не пресу)ује. 4едно друго је"еро, "атворено према небу, прима воду ро" "ем(у од планинсих и"вора, пуни се и не пресу)ује. Но једно треће је"еро, "атворено према небу и одсечено од под"емних сливова воде, мора се испра"нити и пресу)ити. Мо!е ли се је"еро бе" воде на"вати је"ером1 Не, него пре сухим понором. Мо!е ли се чове бе" Бога у себи на"вати човеом1 Не, него пре сухим гробом. ао )то је вода главна садр!ина је"ера, тао је Бог главна садр!ина човеа. Нити је је"еро бе" воде је"еро, нити је чове бе" Бога чове. Но ао ће чове имати Бога у себи, ао је "атворен од Бога са свих страна ао сухо је"еро од воде, ао тамни гроб од светлости1 Бог није ао амен, оји је једном убачен у човеа, и ту остаје и стоји мимо во(е човеове. Но Бог је сила, 'инија и јача и од светлости и од ва"духа# сила, оја пуни човеа или га напу)та према доброј во(и човеовој и бесрајној доброти Бо!јој. 3 тао чове ни у два дана није подједнао испу$ен Богом. Cо "ависи најви)е од човеове отворености према Богу. ад би човечја ду)а била потпуно отворена само, према Богу 7а то "начи у исто време "атворена према свету;, онда би се чове вратио у првобитно насла*ива$е Бога гледа$ем. Но ао је то мучно постићи у смртној средини, у ојој се ду)а човечја нала"и, то остаје само један отвор, ојим чове мо!е доћи у ве"у са Богом ао и"вором !ивота & вера. - вера "начи% прво, сећа$е на првобитно и"губ(ено гледа$е Бога, & сећа$е, оје је остало "аписано у савести и ра"уму# друго, прима$е ао истине онога )то је Бог отрио видовитим пророцима и светите(има, оји су се удостојили гледа$а 3стине# и треће и најва!није% при"на$е оспода 3суса >риста ао Сина Бо!јег, ао вид(иво обличје невид(ивог Бога 7OO. ор. G, G;. Ово треће дово(но је само собом, и оно обухвата и испу$ава до савр)енства обоје оно прво. Ово је вера, оја о!ив(ава и спасава. Ово је највећи отвор, ро" оји Бог ула"и у човеа према мери че!$е и добре во(е човеове. 5ато оспод 3сус често пита)е болесние и страдалние% верује" ли 3ли% верује" ли, да ја о $о%у учинии Наиме% отвара) ли ми врата, да у*ем1 6ера човеова није друго него отвара$е врата ду)е и допу)те$е Богу, да у*е. Бо!е испра"ни мене од мене, и усели се Cи у мене+ Овим речима и"ра!ава се пратична су)тина вере.
3 дана)$е јеван*е(е описује 4едан од многих случајева, где оспод уца на врата ду)е (удсе, и где (уди отварају врата и пу)тају а унутра. 3 дана)$е јеван*е(е описује једно од многих чудеса, оја се стварају онда, ада чове вером отвори себе и пусти Бога у себе. 4ер Бог је чудотворац по целоупној делатности Својој. де је Он, ту је чудо. 3спред Њега се и"мичу сви "аони, природни и (удси, ао сене испред сунца, и остаје само Његова моћ, мудрост и (убав, & све предивно, преслато и преславно. /осле адаринсог мраа, у оме су !ивели не"набо)ци и где оспод није наи)ао на веру од (уди, ча не ни после тао велиог чуда ао )то је исце(е$е два бесомучна човеа, наједанпут се ре*ају неолии случајеви, где (убав >ристову срета јаа вера од (уди# случајеви, где оспод уца и (уди радо отварају врата своје ду)е# и Он чини чудеса. де год се сусретну (убав и вера, ра*а се чудо. Најпре јави се вера оних, оји донесо)е раслаб(еног и ро" ров од уће спусти)е га пред чудотворног 3сцелите(а. 3 видев"и сус веру 5и!ову рече расла*ено$' не ој се, чедо, о#ра"ају и се %реси воји... усани, уз$и одар свој и иди ку&и својој. 5ар ово нису речи бесрајне (убави1 усав"и оиде ку&и својој 5ар ово није чудо, ро*ено и" (убави и вере1 &/отом !ена, оја је дванаест година боловала од тече$а рви, дотаче се ха(ине Његове говорећи у себи% са$о ако се доакне$ !а*ине Hе%ове, оздрави&у. Cо је вера+ - 3сус јој рече% не ој се, к&ери, вера воја #о$о%ла и је. Cо су речи праве (убави. оздрави жена у ај час. Cо је чудо ро*ено и" (убави и вере. & /а онда не" 4аир приступи осподу о!ало)ћен и рече% к&и $оја сад у$реE не%о до)и, и $еKни на 5у руку своју, и оживе&е. Само метни на $у руу своју и о!ивеће+ Cо је вера бе" олеба$а и бе" сум$е. - оспод до*е, у!ваи је за руку, и усаде девојка. 0хвати је "а руу+ 5ар то није (убав /ријате(а и Hеара1 3 устаде девоја+ 5ар то није чудо, ро*ено и" (убави и вере1 /осле ових дивних примера сусрета (удсе вере и бо!ансе (убави ево јо) једнога, оје дана)$е јеван*е(е објав(ује% кад сус одлажа"е оданде за 5и$ и)а!у два сле#ца вичу&и и %оворе&и' с$илуј се на нас, сине 0авидов6 Одале је одла"ио оспод 3сус1 3" уће не"а 4аира, где је васрсао мртву девоју. Слепци су чули да Он иде, па су по)ли "а Њим вичући и молећи "а милост. Слично је поступио и слепи 6артимеј у 4ерихону. Он је седео рај пута и просио. чув"и да је о сус азаре&анин саде викаи и %овории' сине 0авидов сусе, с$илуј се на $ене6 7Мар. 8L, G?S GI;. Cао и ова двојица. =ув)и од својих во*а да то 3сус =удотворац прола"и, они су "аборавили и про)$у и све, и одмах ренули "а Њим вичући. ле, и то су синови -врама, друга Бо!ијега, оји је негде гледао Бога, до ови јадници немају вида ни "а гледа$е створе$а Бо!јих+ Но "а)то слепци ослов(авају >риста сином Давидовим1 5ато )то се таво на"ва$е сматрало "а највећу почаст у 3"раи(у. @ар Давид је сматран у"ором свих царева у 3"раи(у# и ао )то се сваи праведни на"ивао сином -врамовим, тао се и сваи праведан властелин на"ивао сином Давидовим. - >ристос је био властелин, мада не по дру)твеном поло!ају ме*у (удима, него по истинсој власти и моћи, оја се и" Њега ра"носила ао све! ва"дух унаооло. - да су 3"раи(ци имали обичај на"ивати и далее потоме Давидове синовима Давидовим, види се и" ви)е места Светога писма 7OO. @арев, 8?, 9# 8:, E# 99, 9;. 6ероватно је тао*е, да су слепци поми)(али и на оспода 3суса ао Месију, ад су а на"вали синим Давидовим, по)то је сав народ очеивао богоданог Месију и" потомства цара Давида 7OO. Самуил. I, 89S8E# /с. :F, 9I# 3с. F, I# H. 8, E9;. 7Aо се моли телесно и нема јо) духовног ра"ума сличан је слепцу, оји је виао% :ине 0авидов, с$илуј се на $ене6 Но један други слепац, ад је прогледао и видео оспода, није а ви)е на"ивао сином Давидовим но Сином Бо!јимB 74ов. F, EK. E:;. :и$еон . Бо%ослов. :лово @R да&е $у (ос#од Бо% #ресо 0авида оца 5е%ова P тао је јав(ао велии -рхангел /ресветој Богомајци. =а и сам -рхангел слу!и се, дале, уобичајеним је"иом народним, на"ивајући Давида оцем >ристовим и ао а је пре тога на"вао :ино$ :веви"5е%а, то јест Сином Бо!јим 7H. 8, E9;. Није ли и ово један стра)ан уту "а мрачне 'арисеје и $и!евние, оји су >риста на"ивали хулите(ем Бо!јим и гре)ниом1 ле, ао их оспод посрам(ује ро" оне, оје су они сматрали
горим од себе% ро" не"набо)це, слепце, па ча и демоне+ 4ер до они у својој "аслеп(ености од сујете нису могли видети у >ристу друго до хулите(а и гре)ниа, дотле не"набо!ачи апетан приписује Њему бо!ансу моћ над болестима 7Мат. :, K & ;# и демони у адари на"ивају а Сином Бо!јим, па нај"ад ево и слепци виде а духом ао Сина Давидова. Не"набо)ци су, дале, осетили у присуству >риста присуство Бога, доле "атупели 'арисеји и $и!евници то нису могли осетити# демони су по"нали у >ристу Сина Бо!јег, доле само мудри во*и народа 3"раи(сог нису а могли по"нати# и нај"ад слепци су видели оно )то они нису видели. Доле су слепци виали "а >ристом, >ристос се није освртао нити им се ода"ивао. 5а)то1 /рво "ато, да би јо) ви)е појачао $ихову !е* "а Богом и веру у Њега# друго, да би многи чули виу слепца и сами се "амислили над својим срцем и испитали своју веру# а треће, да поа!е Своју ротост и смиреност и"бегава$ем славе (удсе на тај начин, )то ће ове страдалние и"лечити не на друму, пред масом света, него у ући, пред неолио сведоа. ава ротост и ава мудрост+ ле, Он је најбо(е "нао, да не$а ни"а ајно "о не&е ии јавно 7H. G, 99;# и да свао добро )то се ви)е срива то се ви)е објав(ује. кад до)е у ку&у, #рису#и"е к 5е$у сле#циE и рече и$ сус' верујее ли да $о%у о учинии они $у реко"е' да, (ос#оде. Cолиа је вера била у ових слепаца, да су они неуморно ходили "а >ристом бе" об"ира на то )то се Он на $их није освртао нити одговарао на $ихове очајне рие. Cолиа је вера $ихова била, да су а тра!или до у саму ућу, у оју је Он свратио# па иао је ућа била ту*а и непо"ната, они су се усудили ући унутра. Они су осећали% сад је до)ао тренута на)ега исце(е$а, & сад илN ниад+ Они су "нали, да у васцелом свету не постоји !ив чове осим >риста, оји им мо!е отворити очи и повратити вид. Bерујее ли да $о%у о учинии пита их оспод. 5а)то их пита, ад Он "на и види $ихову веру. Он & тајновидац и срце"налац1 /ита их "ато, да би они јавно иса"али своју веру олио ради $их самих толио и ради других присутних (уди. 4ер јавном испове)ћу вере утвр*ује се вера и од оних, оји је исповедају и од оних, оји слу)ају. 0а, (ос#оде, & одговарају слепци. /рерадосни )то их је >ристос уоп)те ословио, у $их се јо) ви)е распламтела вера у Њега и Његову моћ. 0а, (ос#оде[ Они а не на"ивају ви)е сином Давидовим & то им се чини и мало и "аобила"но & него управо осподом. 0 томе и јесте $ихово вероисповеда$е% 3сус >ристос је оспод, Богочове и Спасите(. 3 то је дово(но. Fер који %од #ризове и$е (ос#од5е с#а"&е се 72им. 8L, 8E;. 6ера је, дале, ту, и у срцу и на је"иу. Сад треба да и"а*е (убав у срета$е тој вери, и чудо ће се родити. - ево и (убави, оја ниада не доцни, да и"а*е вери у срета$е & ниада+ ;ада се Cрисос до!ваи очију 5и!ови! и рече' #о вери ва"ој нека ва$ уде6 овори"е и$ се очи. ао ад се једна горећа свећа принесе другој, хладној, и ова се "асветли+ /речисти оспод није се гадио нечистог тела (удсог и јо) нечисте ду)е (удсе. 4ер чисо$е је све чисо 7Cиту 8, 8K;. Он пру!и Своје пречисте руе и дотаче се тамних рупа, "атворених про"ора, г$илих очију слепачих & и очи се отвори)е. 5авеса се сиде, и светлост у*е у тамницу, и од тамнице створи)е се обасјани двори. Dо вери ва"ој нека ва$ уде. 3 вера се не посрами% по вери $иховој и би. О, олио висоо оспод цени своја створе$а, и ао су сва створе$а дим и пра)ина под ногама $еговим+ Cра!ећи веру, Он тра!и сарад$у (уди у своме ствара$у. Он је могао, ао )то а!е премудри 5латоуст, једном речју учинити све болесние на "ем(и "дравим. Но )та би тиме учинио1 3"равнао би човеа са осталим бесловесним тварима, оје су бе" слободне во(е, слободног опреде(ива$а, и бе" најви)е намене. /они"ио би човеа на степен сунца, месеца и "ве"да, оје морају да светле под "аповести# и на степен аме$а, оје мора да стоји и пада по "аповести# и на степен воде у потоцима, и реама, оја мора да тече по "аповести. - чове је словесан и ра"уман и он реа да чини оно )то бесловесна твар $ора да чини, то јест, да се савр)ено преда Богу и да испу$ује "аповести Бо!је. оспод наре*ује, ја морам да а слу)ам & говори сва природа. оспод наре*ује, ја треба да а слу)ам & говори прави чове. =ове има да бира, но не да бира и"ме*у два добра, него и"ме*у добра и "ла. 3"абере ли добро,
биће Бо!ји друг и син у царству вечности, и биће му бо(е него васцелој природи# и"абере ли "ло, биће одбачен од Бога, и биће му горе него бесловесним тварима. Cава је, дале, во(а Cворца & да се чове слободно определи у овоме !ивоту "а добро или "а "ло. 5ато оспод 3сус пита (уде "а веру# "ато их при"ива у сарад$у на $иховом сопственом спасе$у. 6рло мало "ахтева оспод од (уди. Он само "ахтева добру во(у од $их, да при"наду Њега "а свемоћног оспода и себе "а ни)та. Cо је вера, и ту веру једино тра!и оспод од (уди ради добра и спасе$а самих (уди. заире"и и$ сус %оворе&и' %ледаје да нико не дозна. они изи"ав"и раз%ласи"е %а #о свој зе$*и оној. 5а)то им "апрети 3сус, да не ра"гла)ују ово чудо1 /рво "ато, )то Он не тра!и ниаве славе и хвале (удсе. Pудса слава и хвала не мо!е ни једну јоту додати Његовој слави. Друго "ато, да би поа"ао, да оно )то чини Он чини и" са!а(е$а и (убави према (удима ао маја према својој деци, а не ао вол)ебници и ма*ионичари, слуге демонсе, оји у срцу мр"е и пре"иру (уде, а оно )то чине, чине само "ато да би их (уди славили и хвалили. Cреће "ато, да би тиме дао пример (удима, да свао добро дело чине ради Бога а не и" сујете# да не зна левица "о чини десница 7Мат. ?, E;. - четврто и "ато )то Он "на, & па би !елео да и (уди то са"наду & да се добро не мо!е сарити, )то се, уосталом, одмах и поа"ало. 4ер хтели не хтели слепци морали су а ра"гласити по својој "ем(и. Неа је је"и $ихов и ћутао, очи су $ихове говориле. Неа су они ба) и хтели прећутати, Бо!ја сила, оја све објав(ује, гонила их је, да говоре, и говоре. - то је оспод 3сус и !елео, да им поа!е, наиме% и мимо ва)е во(е објавиће се ово дело, ма олио се ви старали, да се оно не до"на% само ви немојте !елети да га објав(ујете по сујети својој, нити ради похвале ни себи ни Мени. /рославите Бога & то је главно. кад они изи)о"е, %ле, доведо"е к 5е$у човека не$а и есна. #о"о из%на )авола, #ро%овори не$и. ао !едни путници у пусти$и )то јуре а једином прона*еном и"вору воде, тао и (уди !едни "драв(а, мудрости, снаге, доброте, мира, јуре а осподу 3сусу, једином дотле неви*еном и"вору свих ових добара. - и"вор је овај преја, те нио, о до*е да пије, не враћа се !едан. Cе )то су и"а)ли слепи, сада са отвореним очима и бе" во*е, а у*о)е во*е једнога немог и бесног и приведо)е осподу овога нево(ниа. Нем и бесан+ Нити има ума да слопи реч, нити је"иа да и"говори реч. оспод га не пита "а веру, јер ао мо!е бесан чове имати веру1 ао ли нем исповедити веру1 -ли оспод види веру $егових во*а, оји га Њему и приведо)е. 6ероватно, да је оспод имао ра"говор са $има слично ономе ра"говору са слепцима, но јеван*елист, "бог сличности тих ра"говора, тих пита$а и одговора, не саоп)тава ни)та. Онима, оји тра!е спасе$а, доста је поуе и путоа"а и у ономе )то је речено "а слепе. 5а оне па, оји бесповратно ср(ају у пропаст ругајући се Спасите(у и речима о спасе$у, не би било дово(но ни све речи нити сва дела оспода 3суса >риста "а време целога !ивота Му на "ем(и. - све то ад би се стеногра'си написало и описало, ни у са$и све, $исли$, не и $о%ле саи на#исане к5и%е, вели јеван*елист 74ов. 98, 9K;. Но ово )то се написа, написа се олио, да ми верујемо у Сина Бо!јег и да имамо !ивот вечни 74ов. 9L, E8;. На) јеван*елист ао летимично само поми$е цео овај случај у две реченице. - "амислите, олии је то дога*ај% и"агнати *авола и" бесна човеа, от(учати $егово немило, и учинити да он мирно и паметно проговори+ Cо је дога*ај већи до једнога рата, о оме се пи)у многе $иге. 2атовати мо!е свао, а и"агнати *аволе и напунити нема уста говором не мо!е нио осим Бога. О овоме једноме чуду могле би се писати $иге, но јеван*елист га поми$е само са две реченице# и"ме*у осталих ра"лога јо) и "ато, да поа!е мно!ину сличних чуда највећег =удотворца у историји времена, ао и да поа!е лаоћу, с ојом је оспод овава нечувана чуда чинио. а!е се, да оспод најпре и"агна *авола, па те онда неми чове проговори. 3 ово дело поа"ује, да оспод уве иде са повр)ине дубоо у сами орен "ла. 5ли дух је био у човеу, и тај "ли дух је и ве"ао је"и немом човеу. Cребало је и"агнати "лог духа, и све $егове у"де и ве"е, ојима је ве"ивао болесниа, одре)иле би се саме од себе. 5ато оспод прво и"гони *авола, а потом пуни човеа умном и словесном силом. Овај дога*ај подсећа много на раслаб(енога
човеа, оме је оспод најпре реао% о#ра"ају и се %реси, па те онда% уз$и одар свој #а иди ку&и својој. >ристов је најче)ћи метод, да прво и"лечи ду)евну муу, па те онда телесни недостата. Он је могао одре)ити је"и немоме, а ос тавити *авола у $ему. Но )та би с тим било учи$ено1 На)то му одре)ен је"и, да ро" $ега *аво говори и хули на Бога и на (уде1 На)то ослободити човеа ма$ег "ла а оставити га у оовима већег1 3 "ар не би временом *аво опет "аве"ао болесниу је"и, и учинио га немим1 О, осподе, ао је све премудро и целисходно, )то Cи твори)+ Ми се само мо!емо дивити Cвојој неисцрпној мудрости, и од $е се учити, да и сами све )то радимо, радимо теме(но и савр)ено. див*а"е се народ %оворе&и' никада се ако "о није видело у зраи*у. /арисеји %овора!у' #о$о&у кнеза )аволско% из%они )аволе. До се једни диве, други се ругају. До се једни радују добру, други се !есте против добра. Доле народ прослав(а Бога, дотле во*и народни мисле на *авола. Доле простосрдачни на"ивају >риста сином Давидовим и осподом, дотле самомудри $и!евници на"ивају а посланиом 6ел"евула, не"а *аволсог+ 3 слепи прогледа)е и виде)е, и глухи прочу)е и чу)е, и бесни се опамети)е и по"на)е, и неми проговори)е и исповеди)е, а мудраци овога света са одеб(аним умом од "емне мудрости и оаме$еним срцем од сујете и "ависти нити мого)е видети Сина Бо!јега, нити а чути, нити а по"нати, нити исповедити. Јер је #ре$удрос ово%а свеа лудос #ред Бо%о$7O ор. E, 8F;. икада се ако "о није видело у зраи*у, говора)е народ с див(е$ем. 3стина, и Мојсеј и 3лија и 4елисеј чинили су ра"на чуда, али ао1 /омоћу своје вере, поста и молитве с једне стране и Бо!је благовести с друге стране. Cо је <иви Бог чинио моћна дела ро" $их. Но >ристос чини све Својом сопственом вла)ћу и силом. 2а"лиа је и"ме*у Њега и старих чудотвораца ао и"ме*у сунца и месеца% месец светли светло)ћу, оју прима од сунца, а сунце светли својом сопственом светло)ћу. Бе" предрасуда и проста ду)а народна осетила је ту огромну ра"лиу, "ато уста народа и исповеди)е% никада се ако "о није видело у зраи*у. 'арисеји, истина, не одричу моћна чуда >ристова & да могу они би одрели, сарили, потплатили ла!не сведое ао при 6асрсе$у оспода# али не могу да одрену оно )то се "бивало на очиглед многих маса народних & они, истина, не одричу та чуда, велимо али и" "лобе и паости тумаче их на свој начин. Dо$о&у кнеза )аволско% из%они )аволе. Cо су они ви)е пута рели осподу, и ви)е пута он им је "апу)ио уста стра)но јасним одговором 7Мат. 89, 9G# М. E, 9E&9?# H. 88, 8I & 8:;. 2еао им је% ко саана саану из%они, са$ #о сеи разделио се' како &е, дакле, осаи царсво 5е%ово 5аиста, те)о је олио толио свесном човеу и"мислити сме)није, недоследније и глуп(е тумаче$е дела >ристових него )то су га и"мислили помрачени умови народних старе)ина и $и!евниа у 3"раи(у. /омоћу Сатане и"гонити *аволе+ Није ли то исто )то и рећи% помоћу оца убијати децу очеву1 3ли% помоћу војводе једне војсе тући и уни)тавати војсу тог истог војводе1 Но није у"алуд речено% "авист је слепа. Мо!е се тао*е рећи% "авист је сме)на, и% "авист је глупа. 4ер "авист не само да оамени срце, и "аслепи ум, него и "аплете је"и, те је"и не "на )та говори# "бог чега све )то говори је"и "авид(иваца испада бе"умно, сме)но и глупо. оспод 3сус није се об"ирао на ову срдиту немоћ "авид(ивих старе)ина народних, но !урно је проду!авао Своје дело, да спасе и сачува све оне, оје Му је Отац Небеси дао, да нико од 5и! не #о%ине 74ов. 8I, 89;. 4ер се а!е на рају дана)$ег јеван*е(а% и #ро!о)а"е сус #о сви$а %радови$а и сели$а, уче&и #о зорница$а 5и!ови$, и #ро#оведају&и јеван)е*е о царсву, и исце*ују&и сваку олес и сваку не$о& на *уди$а. рад или село & Њему је свеједно. Он не тра!и ни град ни село, & Он тра!и (уде. Dо сви$а %радови$а и сели$а, а!е јеван*елист, да би поа"ао ревност >ристову на делу. <евнос за ку&у воју једе $е 7/с. ?F, F;. 5а Њега је уистини један дан био ао хи(аду година. Cројао је било дело >ристово, ао )то поа"ују речи јеван*е(иста. Он је учио# Он је проповедао благовест о царству, и он је лечио свау болест и немоћ на (удима. Учио & то "начи тумачио је дух ствара$а и старога "аона. Dро#оведао & то "начи постав(ао теме(е Новоме ствара$у, @арству
Бо!јем, @рви светите(а. 3сце*ивао & то "начи делима доа"ивао Своје уче$е и Своју проповед. 3 све је ово оспод чинио и" (убави не само према онда)$им (удима, Својим савременицима & Он је савремени свега )то је било, )то јесте и )то ће бити & него и према нама. Да би Својом светло)ћу "а!егао свећу у ду)и на)ој# да би Својом (убав(у и"а)ао у сусрет вери на)ој, & те да би се и" тога сусрета Бо!је (убави и на)е вере родило чудо на)ега спасе$а% исце(е$е на)ега духовнога слепила, на)ег немила и бе"ум(а, свих на)их болести и немоћи. О, 3сусе осподе, Сине Бога <ивога, смилуј се на нас+ Да би и ми "нали прославити име Cвоје по свој "ем(и тела на)ега# по свој "ем(и народа на)ег, и по свој "ем(и човечанства, !ивог и усоп)ег, име Cвоје и преславног и бе"почетног Оца Cвога са пресветим и благим и !ивотворним Cвојим Духом & Cројицу једнобитну и нера"делну, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ОСМА ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о 4&но=и(ељ! хле$а ! 3!%(и2и
аеј 14, 14-22. Зач. @8. Свеви)$и Бог све )то твори, твори целисходно. Ни)та у Његовим делима нема бесци(но, непотребно и и"ли)но. 5а)то неи (уди тао бесци(но ходе и толио бесци(них послова послују1 5ато )то не "нају ци( свога !ивота, ни мету свога путова$а. 5а)то се неи (уди претрпавају непотребним бригама и једва гами!у под гомилом и"ли)них ствари1 5ато )то не "нају оно )то је једино потребно. Да би сабрао расејани човечји ум, да би исцелио ра"де(ено срце човечје, и да би растројену снагу човечју ујединио, & "ато је оспод 3сус уа"ивао човечанству од почета до раја један & и само један & ци(% царство Бо!је. -х, ао ра"ро чове гледајући у две стране не види ни једну+ -х, ао је бесци(ан !ивот многоци(ног ума+ ао је неосет(иво поде(ено срце+ ао је бесна!на расута снага во(е+ Само је једно на потребу & царство Бо!је+ 0 ту једну тачу те!ио је >ристос =удотворац да управи погледе целога човечанства. о у ту једну тачу гледа, тај има једну мисао & Бог, један осећај & (убав, једну те!$у & прибли!е$е Богу. Благо ономе, о је себе тао сабрао# & тај је постао сличан сталеноме сочиву, оје сабере мно)тво сунчаних "раа, тао да мо!е да прои"води ога$. 2ечи оје је оспод а"ао Марти% аро, аро, рине" се и руди" за $но%о, а са$о је једно #орено 7H. 8L, G8&G9;, и"речене су уствари ао уор и ао опомена целом човечанству. - то једно #орено јесте царство Бо!је 7Мат. ?, EE;. Све )то је оспод реао и све )то је учинио управ(ено је тој једној тачи, и том једном ци(у. 0 тој 4едној тачи сабран је сав пламен, оји светли путницима "алуталим по ланцима и вртло"има временог !ивота. Све је целисходно од оспода & то јест све је управ(ено на овај најви)и, једини јединствени ци( & све је умесно и све неопходно потребно, ао речи речене тао и дела учи$ена. Ниад ни једна реч и"ли)на# ниад ниједно дело нецелисходно+ 3 ава плодовитост и речи и дела Његових+ /о милионити и милионити пут сваа реч и свао дело Његово доноси до дана дана)$ега многоструи плод. 3 ао слада, и мирисан и !ивотворан плод+ 5а)то оспод 3сус није претворио аме$е у хлеб онда ада је то од Њега Сатана тра!ио, ме*утим доцније у два маха, ада је народ оо $ега био гладан, Он је од мало хлеба створио огромне оличине, тао да је ви)е претело него )то је било у почету оброа1 5ато )то би
прво чудо било нецелисходно, непотребно и и"ли)но, а друго је било целисходно, потребно и умесно. 5а)то оспод 3сус није хтео поа"ати "на с неба 'арисејима, ада су то ови од Њега "ахтевали, ме*утим Он је у бе"број прилиа поа"ивао те "нае с неба, та неви*ена чуда над болесним, проа!еним, лудим, боја!(ивим, мртвим1 Опет "ато )то би сваи "на с неба пред "авид(ивим и сујетним 'арисејима био нецелисходан, непотребан и и"ли)ан, до је у осталим случајевима био целисходан, потребан и умесан. 5а)то оспод 3сус није преме)тао горе с једног места на друго, и "а)то их није бацао у море1 Он је то могао, бе" свае сум$е# па "а)то то није чинио1 Он, оји је могао "аповедити бурном мору да се ути)а, и ветровима да не дувају, могао је бе" свае сум$е и горе преме)тати и бацати их у море. Но ава је потреба била "ато1 Ниава. 5ато оспод то није ни чинио. Ме*утим, потреба је била велиа, да се море ути)а и ветрови "ауставе, јер су се (уди давили и виали "а помоћ. 5а)то оспод 3сус није претварао "ем(у у "лато и гавране у голубове1 ад је могао претворити воду у вино, бе" свае сум$е могао 4е и то. Но на)то то1 Није било ниад ниаве потребе, да Он претвара "ем(у у "лато и гавране у голубове. Ме*утим, била је велиа потреба, да се једном, на једној свадби на*е вина "а госте. 3 да би "адово(ио ту потребу и спасао домаћина од стида оспод је претворио воду у вино. Само *аволи и гре)ници "ахтевали су бесци(на, непотребна и и"ли)на чуда од >риста. /огледајте само, аве глупости "ахтева Сатана од >риста% да претвори у пусти$и аме$е у хлеб, и да сочи са врха црве на "ем(у+ 3 погледајте ао оорели гре)ници, 'арисеји и $и!евници, оји су били очевици многих орисних чудеса >ристових, "ахтевају од Њега јо) неаав "на, неаво бесци(но и и"ли)но чудо, ао )то би било% баца$е гора у море, претвара$е "ем(е у "лато и гавранова у голубове+ 5ато је оспод одбио "ахтев и *авола и гре)ниа. Ни ниад није Он одбио да учини чудо, ада је чудо било целисходно и потребно ради спасе$а (уди. 3 дана)$е јеван*е(е описује једно таво целисходно и потребно чудо, умно!ава$е хлеба у пусти$и, но не у пусти$и бе" (уди, или у пусти$и где је сам *аво, но у пусти$и, где је било мо!да прео десет хи(ада гладних (удсих бића 7јер се а!е да је било пет хи(ада самих (уди осим !ена и деце;. Bиде сус $но%и народ, и сажали се на 5и!, и исцели олеснике 5и!ове. Cо је било у оно време, ада је 4ован рстите( погуб(ен од цара 3рода. =ув)и ово оспод 3сус седе у ла*у и оде у #усо $есо наса$о. Сва четири јеван*елиста описују овај дога*ај, неи са ви)е појединости, неи са ма$е. /рема 4овану оспод је у)ао у ла*у од Cивериаде и пре)ао море алилејсо, а према Hуи Он је и"и)ао на северо"ападној обали мора и у"и)ао у" брдо у #уси5у код %рада који се зове Bисаида. оспод је обичавао често сла$ати се у самоћу, и то у пуста места и на брда. Он је то чинио и" три ра"лога% прво, да учини једну рату пау"у у своме !урном и многом дела$у, да би (уди таорећи сварили сву ону науу оју им је Он отрио, и сва она чуда, оја им је Он поа"ао. Друго, да би дао пример апостолима и нама, да је неопходно ну!но повлачити се у самоћу, улазии у кле своју 7Мат. ?, ?;, и остајати са својом ду)ом молитвено једино у дру)тву Бога. 4ер самоћа и ћута$е човеа чисте, уроћавају, ра"ведравају и сна!е. 3 треће, да нам поа!е, да се добар и потребан чове нигде не мо!е сарити & не $оже се сакрии %рад кад на %ори соји 7Мат. K, 8G; & те да тиме оправда и подстане пустино!ите(ство и мона)тво. 3сторија @рве поа"ала је по хи(аде пута, да се ниад ниједан велии пусти$а, молитвени или чудотворац, није могао сарити од народа. Многи се, бе" ра"лога, питају% )та ће монах у пусти$и1 Није ли бо(е, да буде ме*у народом, те да ористи народу1 Но ао ће светлити не"апа(ена свећа1 Монах носи своју ду)у ао не"апа(ену свећу у пусти$у, у самоћу, да је постом, молитвом ра"ми)(а$ем и трудом "апали. 0спе ли, да је "апали, светлост ће се $егова видети од целога
света и свет ће поћи $ему и наћи га, ма се он рио у песовите пусти$е, у непроходне планине или у неприступне пећине. Не, монах није бесористан, но мо!е да буде најориснији чове народу од свих других (уди. Cо јасно поа"ује и овај дога*ај са осподом 3сусом. 5алуд се Он сла$ао од народа у пусти$у, силан народ врвео је Њему. - Он погледа и са!али Му се, јер еја!у као овце ез #асира. Доле по градовима синагоге су биле пуне само"ваних пастира, оји су уствари били вуци у овчијој о!и. Народ је то "нао и осећао, ао )то је "нао и осећао и неи"мерну милост и (убав >ристову према себи. Народ је видео и осетио, да је >ристос једини добри пастир, оји се исрено и бо(е"нено брине о $ему. 5ато је и појурио Њему и у пусти$у. 3 оспод исцели болесние $ихове. Народ осећа потребу у >ристу, и не тра!и од Њега чуда и" пра"не радо"налости, но "бог велие ну!де и муе. #оче и! унии $но%о, вели свети Маро. кад и вече #рису#и"е к 5е$у ученици 5е%ови и реко"е' #усо је $есо и ве& је доцкан' о#уси народ нека иде у села да ку#и сеи !ране. 4еван*елист Матеј не говори, )та је оспод тао дуго радио с народом. Он само вели, да је Он исцелио болесние $ихове. 5ато па јеван*елист Маро допу$ава ту пра"нину ад вели% и #оче и! учии $но%о. 6идите, ао се јеван*елисти дивно допу$ују+ Дале, оспод је до у саму ноћ учио народ. Cо је морало трајати пови)е сати. - "ато време ви мо!ете прочитати цело јеван*е(е. Cом једном прилиом дале, оспод је иса"ао од Своје бо!ансе науе олио би стало у цело јеван*е(е. Није ли онда у праву јеван*елист 4ован ад а!е да ад би се све написало, )то је оспод реао и учинио, једва би $иге стале и у сами свет1 ао су милосрдни ученици+ Dусо је $есо и ве& је доцкан. Народ је огладнео# време је већ рај$е да се ра"ила"е. Но уће су $ихове далео, а они су много гладни. ле, ту су и многе !ене, и деца. Cреба да )то пре до*у до хране. Неа иду у оолна села и набаве себи храну. Но "ар >ристос није милостивији и са!а(ивији од Својих учениа1 5ар се Он није могао сетити пре учениа, да је народ гладан и да је већ ту ноћ1Наравно, да је >ристос милостивији и са!а(ивији од Својих учениа и да је се Он пре $их сетио, )та треба народу. 4о) у самом почету, ао пи)е јеван*елист 4ован, #оди%нув"и сус очи и видев"и да $но"во народа иде к 5е$у, рече Jилипу% %де &е$о ку#ии !леа да ови једу Но ра"говор с Jилипом је про)ао, народ се супио оо оспода са својим болесницима. оспод је најпре и"лечио све болесние, па је онда наставио да поучава народ. 3 то је трајало до мраа. 3 те сада пада на ум апостолима, да је народ гладан и да потребује храну. оспод је то, дале, у самом почету предвидео, али после о том намерно није хтео говорити него је чеао, да то пита$е порену сами апостоли, и то и" два ра"лога% прво, да би појачао $ихово са!а(е$е и милоср*е, а друго, да би се поа"ала $ихова немоћ бе" Њега. 4ер >ристос им рече% не реа да иду' #одаје и$ ви нека једу. Он "на, да им они не могу дати, но Он то говори, да би они потпуно са"нали и исповедили своју немоћ. - они Му рео)е% не$а$о овде са$о #е !леова и две рие. /рема опису јеван*елиста 4ована и то мало хране )то је било није било $ихово но неога деча, оји се ту "адесио. 9вде и$а једно $о$че, које и$а #е !леова јеч$ени! и две риеE али "а је о на олики све Cо саоп)тава осподу -ндреја, прво"вани апостол, оји и ао је био најду!е са >ристом јо) није био са вр)ен у вери, чим се пита% "а је о на олики све >лебови беху јеч$ени, )то тао*е није случајно. 3" тога треба да се поучимо, ао вели премудри 5латоуст, да будемо "адово(ни са простом храном и да не пробирамо, јер је, вели, Aсл асто(уб(е мати свих болести и страда$аB. 0онесие $и и! ова$о, нареди оспод ученицима. Сад је те ред на Њега. Народ је немоћан да на*е себи хране# апостоли су тао*е исповедили своју немоћ, да помогну народу. Сада је те до)ло Његово време# сада је ствар "рела "а чудо. за#оведи народу да #оседају #о рави, #а узев"и они! #е !леова и две рие, #а #о%ледав"и на нео ла%ослови, и #рело$ив"и даде своји$ ученици$а, а ученици народу.5а)то оспод 3сус погледа прво на небо1 Он то није чинио при толиим моћним чудесима ао )то су била% отвара$е очију слепих, очи)ће$е проа!ених, и"гна$е "лих духова и" (уди, уроћава$е
мора и ветрова, претвара$е воде у вино, па ча и неих васрсава$а мртвих. 5а)то, дале, и"у"етно у овом случају погледа на небо а Оцу Свом Небесом1 /рво "ато, да пред толиим силним народом поа!е јединство во(е Његове и Очеве, и да тиме оповргне паосне потворе 'арисеја, ао да Он сва чуда чини помоћу силе демонсе. Друго "ато, да ао чове да пример свету смирености пред Богом и "ахвалности "а сва добра, оја од Бога дола"е. Сличан пример Он нам је пру!ио и при Cајној 6ечери & ла%ословив"и даде !валу и #рело$и 7Мат. 9?, 9?# Hа. 99, 8I;. Даде хвалу Оцу Свом Небесом, и благослови хлеб ао дар Бо!ји. 3 ми тао треба при сваом оброу, ма ао он сроман био, да одајемо Богу благодарност и хвалу "а исти и благоси(амо дар Његов. Cреће, да би Он, ао Бог, при умно!ава$у хлеба, оје је сасвим слично новом ствара$у, и"ра"ио тиме јединство моћи Cројице у јединству, оја само ао тава ствара. Отац, Син и Дух Свети & Cројица једнобитна и нера"делна јесте Cворац свега )то постоји. Сам оспод 3сус Својим руама преломи хлеб. 5а)то то1 5а)то није наредио ученицима, да они преломе1 5ато да поа!е Своју добру во(у да угости народ и Своју превелиу (убав према (удима. 3 да тиме научи нас, да ад чинимо милости$у и дајемо дарове дајемо с па!$ом и (убав(у, ао и Он )то је чинио. једо"е сви, и насии"е сеE и наку#и"е ко$ада "о #реече дванаес коарица #уни!. оних "о су јели е"е *уди око #е !и*ада, оси$ жена и деце. Dво чуда над чудима, и славе над славама+ /ет хи(ада (уди & осим !ена и деце & да су само у"ели по један "алогај, олио се у"има на'ора у црви, па би ипа пет хлебова мучно дово(но било. - гле овде% и једо"е сви, и насии"е се, и оста на прете дванаест отарица пуних+ Да је то била ава опсена, не би се рело и насии"е се. 3 ао би нео неога могао опсенити, да му се чини да једе, но не мо!е га гладна опсеном наситити. Да је то била ава опсена, отуда дванаест пуних отарица омада1 Не, не# то само оорели (уди у греху могу на"вати опсеном. Ме*утим то је била стварност ао )то је !иви Бог стварност. /риметите јо) и то, да при овоме чуду нио се не усу*ује да а!е не)то против, или да га протумачи авим глупим обја)$е$има, ао су 'арисеји чинили при другим чудима. Не само да нио не говори ни)та против $ега, него видев"и чудо које учини сус %овора!у' ово је заиса онај #ророк, ко" реа да до)е на све 74ов.;. Јо" ви"е, !едо"е да %а у!вае и учине царе$. Cао је огроман утиса учинило ово, ваистину, моћно дело >ристово на народ+ ад је ио неога опсенара учинио царем1 - ово је стварност и истина, и народ, оду)ев(ен том стварно)ћу и истином, хтеде силом принудити >риста, да им буде цар. 3 то би се десило, да се >ристос не и"маче и тао не осујети ову намеру оду)ев(ена народа. од$а! наера сус ученике своје да у)у у ла)у, и да иду на#ред на ону срану док он о#уси народ. Није ли чудновато, да >ристос гони Своје учение, да у*у у ла*у и иду напред, бе" Њега1 5а)то Он то чини1 /рво, "бог онога )то је било# и друго, "бог онога )то ће бити. Неа се )то пре одвоје од народа, па неа насамо ра"ми)(ају и ра"говарају о велиом чуду умно!ава$а хлебова. 3 неа се наве"у на море, где ће им се оспод 3сус усоро јавити с новим, небивалим чудом, & наиме% ходећи по води ао по суху. оспод је про"рео унапред, )та ће се десити и )та ће Он учинити. 0ченици ни)та не предви*ајући, и сваао чудећи се, "а)то их оспод гони да иду, остави)е Њега с народом, спусти)е се ни" брдо мору и наве"о)е на море. Несум$иво је јо) ра"лог "а ово !урно го$е$е учениа и" гомиле народа и то, )то оспод !ели, да их сачува од гордости пред народом и самохвалиса$а тиме, )то, гле, они су тобо! присталице и следбеници тавога неви*еног =удотворца+ ао год )то је хтео, да их научи смире$у реав)и им% #одаје и$ ви нека једу, тао сада одгонећи их хоће да их сачува од гордости и прева"но)е$а Њиме, својим 0чите(ем. 3 нај"ад, Он хоће да они по"наду Његову бесрајну ротост и смиреност пред Богом на тај начин, )то се после тавог величанственог чуда повлачи у самоћу на молитву. Није им Он то морао и"рично рећи, но они су већ дово(но били упо"нати са Његовим начином и обичајем честог повлаче$а у самоћу ради молитве. 0осталом није ли Он тога дана ба) нарочито и уда(ио се у пусти$у, да буде наса$о, после
вести о стра)ној погибији 4ована /ретече1 Неа виде ученици, да Он није "аборавио, "а)то је и"и)ао у пусти$у# а нарочито неа виде и по"нају, да велио дело, оје је Он и"ненадно учинио, и све похвале и велича$а од стране "адив(еног народа нису ни најма$е поолебали Његов ду)евни мир и Његову ротост, нити су а могла вратити од намере, да буде у самоћи на молитви. Овај цео дога*ај о дава$у народу хлеба и рибе, ао и број хлебова и риба, и број отарица преосталог омада & има јо) и свој тајанственији, унутра)$и смисао. /ред Своју смрт оспод је на"вао благословени хлеб телом Својим. Овде Он то не чини, истина, речима, но бројем хлебова. /ет о"начава пет телесних чула или чувстава, а пет чула представ(ају цело тело. 2иба о"начава !ивот. 0 првим веовима @рве >ристос је слиан у виду рибе, )то се и дан&данас мо!е видети по старим хри)ћансим атаомбама и "беговима. >ристос ће, дале, дати Своје тело и Свој !ивот (удима на храну. Но "а)то су ту биле две рибе1 5ато )то се оспод дао на !ртву и у Свом "ема(сом !ивоту и даје се у @рви Својој после 6асрсе$а до дана)$ег дана. Mта "начи то )то Он лично прелама хлеб1 5начи, да се Он по Својој драгој во(и даје на !ртву "а спасе$е (уди. 5а)то је дао апостолима, да они деле хлеб и рибу народу1 5ато )то ће они уистини ра"носити >риста по целоме свету и делити а народима ао !ивотворну храну. Mта "начи то )то је претело ба) дванаест отарица хлеба1 5начи оби(е !етве труда апостолсог. <етва сваог апостола биће несрав$ено већа од семена посејаног ао )то је сваа отарица садр!авала ви)е хлеба од онога )то су гладни појели и наситили се. Но све су ове тајне предубое и неисцрпне. о се сме суви)е нагнути над судбину $ину1 о ли се усудити у овоме смртном веу спустити на дно $ихово1 Неа је и оволио олио само наговестимо дово(но онима, ојима је слато читати и слу)ати 4еван*е(е. Сла)ћу 4еван*е(а и ангели се опијају. олио чове ви)е чита, и ви)е молитвено о $ему ра"ми)(а, и ви)е се по $ему у !ивоту управ(а, то се ви)е отварају $егове дубине и мири)у $егове сласти. осподу 3сусу >ристу неа је "ато слава и хвала, "аједно са беспочетним Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро" све време и сву вечност. $ин 7Овај дога*ај чудотворног умно!е$а хлеба бо!ансом силом >ристовом споми$е се у дивној молитви при благоси(а$у хлебова;.
#ЕДЕ/А ДЕВЕТА ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о Ја)е& о+ 3риро+е
аеј 14, 22-34. Зач. @>. /обедни је Бог на), и све добре и трајне победе од раја до раја времена припадају Њему. Он побе*ује неред у васиони и установ(ава ред. Он побе*ује неред ме*у (удима, проу"роован гре)ницима, и васпостав(а ред. 3 ад се најгори ме*у (удима у"дигну на прва места а најбо(и падну на послед$а, Он обрће тај беспореда, те први постају послед$и, а послед$и први. Он побе*ује "авере и сплете "лих духова против рода човечјег, и ра"гони их ао ја ветар )то ра"гони р*ав "адах. Он побе*ује свау осудицу% тамо где је мало, Он умно!ава, а тамо где нема ниао, Он ствара оби(е. Он побе*ује болести и муе# само рене реч, и болести и муе и)че"авају% слепи виде, глухи чују, нему)ти говоре, у"ети устају и ходе, губави се чисте. Он побе*ује смрт# и ад год Он нареди, смрт пу)та и" својих че(усти !ртве своје. Он царује над једним бесрајним царством небесих сила, ангела и светите(а# над царством небесим, према оме је царство овога света тао тесобно и тамно ао једна поро*ајна утроба.
Он "аповеда елементима и тварима овога света, и Његовој "аповести ни)та се не мо!е опрети а да се не сру)и у вечиту пропаст. Дан "а даном, победа "а победом. 3сторија овога света је ни" Бо!јих победа, обелода$е$е Бо!је моћи и неодо(ивости. ао јаг$е је рота, а од Њега се потресају небеса и "ем(а. 3 ад се даје пони"ити, тиме обелода$ује Своју висину# и ад се даје поп(увати, тиме обелода$ује нечистоту свега онога )то није Он# и ад се даје "алати, тиме обелода$ује Свој !ивот.
ао бледом слиом обелоданио је Бог Своју светлост ро" сунце# Своју моћ ро" бе"боројна ог$ена тела васионса# Своју мудрост ро" пореда ствари и бића с раја у рај васионе# Своју расоту ро" расоту твари# Своју милост ро" бри!(иву негу свега )то је са"дао# Свој !ивот ро" све )то !иви. Но све је то само тренутна и бледа слиа Његових својстава# све су то само ог$ена слова написана по густоме диму. Сва па ова својства Бога !ивога поа"ала су се у највећем блесу, у ом су се могла поа"ати у овоме свету, у човеу. Не у сваом човеу, не уоп)те створеном човеу, него у нествореном човеу, осподу 3сусу >ристу. Сва сједи$ена & у Њему су "асјала и поа"ала се телесно% и светлост и моћ, и мудрост и расота, и милост и !ивот. Mта о"начава светлост него победу над тамом1 3 )та о"начава моћ него победу над слабо)ћу1 3 мудрост )та је друго но победа над лудо)ћу и бе"ум(ем1 3 расота )та је друго него победа над ругобом и наа"но)ћу1 3 милост не о"начава ли победу над "лобом, пао)ћу и "ави)ћу1 3 !ивот & "ар није бо!анса победа над смрћу1 Mта мислите ви, )то "а >ристом идете, и Његовим се именом рстите1 Није ли >ристос поа"ао све ове победе ао ниад и нио од поста$а света1 Не осећате ли ви сваи дан, да идете "а Највећим /обедниом од ад је света и времена1 3 да се рстите именом Онога, оји све мо!е и све "на# оји Својом расотом раси сва створе$а, и Својом мило)ћу милује их, и Својим !ивотом о!ив(ава их1 -о то не осећате, не ористи вам много иде$е "а Њим и именова$е себе Његовим именом. Само ро" оспода 3суса ви мо!ете бе" сум$е и олеба$а веровати у потпуну победничу моћ !ивога Бога над сваом твари, над сваом стихијом и над сваим "лом у свету. Само вам оспод 3сус мо!е дати храбрости да !ивите, и храбрости да ро" смрт про*ете. Само вам Он мо!е оправдати наду у бо(и !ивот од овога труле!ног !ивота. 3 само вас Он мо!е "агрејати (убав(у према сваом добру. 4ер Он је !ива и оваплоћена победа Бо!ја над светом. е оје се, ја #оеди! све 74ов. 8?, EE;, реао је >ристос Својим ученицима, а ро" $их и свима нама. Не бојмо се, на) оспод и Спас 3сус >ристос победи свет. 4еван*е(е је $ига Његових победа, сведочанство Његове свемоћи. 3сторија @рве до данас & и до раја света & јо) је пространија $ига Његових победа. о год посум$а, и"губиће плод тих Његових победа. 5ато бе" иаве сум$е приступимо тумаче$у дана)$ег јеван*е(а, оје описује једну горостасну победу >ристову над 'и"ичом природом. наера сус ученике своје да у)у у ла)у, и да иду на#ред на ону срану док он о#уси народ. Cо је било после преславнога чуда умно!ава$а хлеба, ада је оспод са пет хлебова и две рибе нахранио пет хи(ада (уди & осим !ена и деце & и ада је после оброа претело дванаест отарица пуних омада. Сада оспод предви*а и припрема ново преславно чудо, о оме ученици Његови и не са$ају. /рва припрема је у томе, )то Он натерује Своје учение, да бе" Њега у*у у ла*у и иду а другој обали. Друга је у томе, )то отпу)та народ. - трећа је у томе, )то се оспод пе$е јо) ви)е на гору и остаје сам на молитви. кад о#уси народ #о#е се на %ору са$ да се $оли Бо%у. е"е вече, и он е"е са$. Двапут се поми$е реч са$, да се јаче нагласи самоћа, оју је оспод намерно тра!ио и у ојој је остао, по)то је народ отпустио. ора, самоћа, тама. 0 тавим оолностима чове најла)е осећа бли"ину духа Бо!јега# и молитва је тада најсла*а. Све )то је оспод 3сус чинио, чинио је нама "а поуу и спасе$е. 4ер Он није до)ао на "ем(у, да нас научи само ро" речи, него и ро" дела, и ро" дога*аје, и ро" сваи поте" и порет Свој. Он се пе$е на гору, јер је на гори највећа ти)ина# Он остаје у самоћи, јер самоћа "начи одвоје$е од овога света# Он се моли у ноћном мрау, јер ноћни мра је "авеса на очима, оје најви)е сметају уму и ра"ми)(а$у, трчећи с предмета на предмет. Ова молитва >ристова на гори има и свој дуб(и унутра)$и "начај. Отпу)та$е народа, пе$а$е на гору, самоћа и мра, & )та то све "начи1 Отпустити народ "начи оставити на страну све преставе о свету и сва сећа$а, оја нас ве!у "а свет и у"бу*ују, па испра!$ен од света у"дићи се Богу на молитву. Mта "начи пе$а$е на гору1 5начи у"ди"а$е умом и срцем и ду)ом на висину Бо!ју, у бли"ину Бо!ју, у дру)тво Бо!је. Онај, ога прите!е свет себи са бе"бројним интересима ао са многобројним народом, не мо!е се у исто време пе$ати а висини, где се чове осећа сам са
својим Cворцем. Mта "начи самоћа1 5начи & гола ду)а онава ава је. Одвојен од света чове осећа у!асну самоћу. Они, оје ра"очараност у свет доведе у ову у!асну самоћу, обично и"вр)ују самоубиство, ао не успеју да се дигну на висину, где чове нала"и Бога. Mта "начи мра1 5начи & савр)ено одсуство ма аве светлости овога света. Самотниу молитвениу сав овај свет ле!и потоп(ен у дубоу таму, у ојој му постепено свиће "ора небесе светлости, )то од Бога дола"и, и обасјава му један нови, бесрајно сјајнији и бо(и свет од овога. Cо су, дале, четири 'а"е молитве и $ихов унутра)$и смисао. 0 овом случају са >ристом оне су представ(ене слиовно са% отпу)та$ем народа, пе$а$ем на гору, самоћом и тамом. Но ова осам(енича молитва оспода 3суса поучна је "а нас јо) и с об"иром на оно )то се "било пре $е и )то се имало "бити после $е. /ре те молитве оспод је учинио нечувено чудо умно!ава$а хлеба, а после $е имао је да по усталасаном мору ходи ао по суху до саме средине морсе. Мада је Он створио и једно и друго чудо Својом сопственом бо!ансом моћи, оја је с Њим од вечности, и оја а није остав(ала ни у Његовом временом телесном борави)ту, ипа је Он пратиовао молитву и у храму с народом, и у пусти$и, у самоћи. Cе)о је ма оме од нас ула"ити у тајанствену личну побуду тих молитава оспода 3суса. Сваао тим молитвама 4единородни Син /ревечнога Оца проду!авао је и "асведочавао и на "ем(и непомућено јединство Своје са Оцем Својим и Духом Светим. Но мимо тога сасвим је јасна поуа, оју нам је оспод дао примером молитве Своје. Молитви треба да претходи добро дело, јер тада молитва пома!е. /рво треба да "асведочимо своју веру добрим делом, па онда, да је исповедимо речима. Да(е, молитва вреди само онда, ад се спремамо да учинимо добро дело, и молимо се Богу "а помоћ. Молитва па Богу, да би Бог пру!ио Своју помоћ у "лу делу, не само бесци(на је но и богохулна. =инити "ло и вр)ити молитву то је ао сејати уо( и "ахтевати од Бога да нине п)еница. /осле сваог доброг дела треба да припаднемо на молитву и благодаримо Богу, )то нас је удостојио и оспособио "а то добро дело# а пред свао добро дело треба опет да припаднемо на молитву Богу просећи од Њега благодат, помоћ и садејство, да би предстојеће нам дело било свр)ено ва(ано и честито. 4едном речју, свао добро )то имамо, или )то учинимо, или )то до!ивимо и видимо, или )то чујемо и прочитамо & свао, свао бе" и"у"ета, треба да у целости приписујемо Богу а не себи, не својој моћи, не својој памети или праведности. 4ер смо ни)та пред осподом. /а ад оспод 3сус, после овавих превелиих чуда поа"ује ротост, смире$е и послу)ност пред Својим Оцем и Духом, ојима је раван по вечности и јестеству, ао ми да не поа!емо ротост, смире$е и послу)ност према своме Створите(у, оји нас је створио и" ничега, и бе" чије помоћи не мо!емо једнога минута постојати а амо ли нео добро учинити1 ла)а е"е насред $ора, колеају&и се на аласи$а, јер еја"е #роиван веар. у чевру сражу но&и оиде к 5и$а сус иду&и #о $ору. ад су се увече ученици наве"ли на море, море је било мирно, но потом је дунуо супротан ветар, дигли су се огромни таласи, ави се често ди!у на томе мору, лаћа се олебала тамо амо, и ученици су били у велиом страху и нево(и. оспод 3сус је све то предви*ао, но Он је нарочито хтео, да и"ло!и Своје учение опасности, да би осетили своју потпуну немоћ бе" Њега и утврдили веру у Њега. Да би се они сетили једне раније буре на мору, ада је Он био на ла*и, и ада су а они устра)ени пробудили вичући% (ос#оде, изави нас, из%иос$о6 7Мат. :, 9G&9K;, те да би и сада по!елели, да је Он са $има. Да би они унапред осетили и по"нали истинитост Његових светих речи, оје ће им Он те при растану рећи% ез $ене не $ожее чинии ни"а 74ов. 8K, K;. /ри оној ранијој бури на мору, ученици су били став(ени на ма$е ису)е$е и $ихова вера на ла)у пробу. 4ер Он је био с $има на ла*и# само је тада спавао. Сада, при овој другој бури, они су став(ени на много веће ису)е$е, и $ихова вера на твр*у пробу. 4ер Он је био одсутан, далео од $их, на гори у пусти$и. ао ће а довиати1 ао ће Му јавити своју нево(у1 /о оме ће Му поручити% осподе, и"бави нас, и"гибосмо+ Ни по оме. 0ченици су видели сада себе обречене на пропаст. ао да мо!е пропасти чове, оји иде по "аповести Бо!јој+ -х, ао је ово
дивна поуа "а праведниа% да не очајава на путу, ојим а Бог упућује# да верује да Онај о га је послао, води бригу о $ему и "на нево(е $егове, но да не притиче одмах у помоћ, да би ису)ао веру праведниа, ао )то се "лато у ог$у у)а. ад су ученици били у очаја$у, већ у послед$ем часу очаја$а наједанпут им се јави >ристос ходећи по таласима. Cо је било у чевру сражу но&и, )то "начи пред саму "ору. 4ер су 4евреји, ао и 2им(ани, $ихови господари, делили ноћ на четири стра!е. Сваа стра!а трајала је по три сата. оспод се јави ученицима у четврту стра!у ноћи, )то "начи у четврту, или у послед$у четврт ноћи, а то је пред "ору. 3 видев"и %а ученици %де иде #о $ору, #о#ла"и"е се и реко"е' о је увараE и од сра!а #овика"е. 3ли је се већ дан ра"вићао, или је била месечина, или је па оспод "асветлио у тами светло)ћу Cаворсом, & ми не мо!емо "нати. лавно је, да је постао вид(ив ученицима. 6идев)и а на морсим таласима, ученици су се испунили страхом неописаним. Овај нови страх био је већи од страха од буре и предстојеће пропасти. Они нису "нали "а ову моћ свога оспода, "а оволиу власт над природом. Он им то до тада није био поа"ао. Они су видели само, да Он "аповеда мору и ветровима, но нису "нали, да Он мо!е ићи по води ао по сухој "ем(и. Наравно, они су то требали и могли "а(учити и" онога ранијег чуда. 4ер онај о мо!е "аповедити мору да се умири, и наредити ветру да престане дувати, мо!е несум$иво и ходити по води ао по суху. -ли ученици јо) нису били духовно "рели# они су јо) били маловерни. 3 >ристос је и учинио ово ново чудо, само да би појачао $ихову веру. ;о је увара6 помисли)е и повиа)е ученици у стаху велиом. Cо је неаво приви*е$е. 3ли мо!да сам Сатана у виду $иховог 0чите(а. ле, $ихов 0чите( хрве са Сатаном и $еговом војсом у овоме свету+ Они су то "нали# они су то видели. 3 сад & могли су помислити & ево Сатана увребао прилиу ад су они Његови пријате(и, сами, у велиој опасности, да их умори. Mто им све није дола"ило у главу+ Сваао све оно, )то би и данас до)ло у главу маловерним у опасностима на путу Бо!јем. Но таав је начин Бо!ји ојим Он поступа према свима, оје (уби. ?о%а (ос#од *уи оно%а и караE и ије свако%а сина, које%а #ри$а 74евр. 89, ?;. 3 на рају свих страда$а )а(е највеће страда$е, ао )то тумачи богомудри 5латоуст. 4ер и Он страда)е на "ем(и целога веа, па ад би при самоме рају, пред саму победу, Он претрпе највеће страда$е, јер би распет на рсту и "аопан под "ем(у. Но то највеће страда$е траја)е рато време, после ога свану, и оначна победа до*е ро" 6асрсе$е. Cавим редом трпели су муе доцније и многи мученици "а веру >ристову% најпре ма$е муе, па све веће и веће, до их пред саму смрт није нападала највећа муа и највеће ису)е$е. Dво само једног примера од хи(аде% Свету Марину мучили су не"набо)ци стра)но и у!асно све већим и већим муама. Нај"ад су је приве"али нагу "а дрво, и почели су јој гво"деним (е)тама отидати месо с тела. 2ане су биле те)е, рв је тела а ости се белиле испод саструганог меса. Није ли то највећа муа1 Не, има једна и већа, оја је чеала Бо!ју светите(у. 0 вече су је бацили тао ра$аву у тамницу. 0 тамничој и ноћној тами појави се страховита утвара% "ли дух у виду једне огромне и грдосне )арене "мијурине, оја је најпре почела ру!ити оо свете девице Марине, па се по том савије оо $е, и главу јој об"ине својим смрадним че(устима. Но то није дуго трајало. 4ер Бог ниад не попу)та на Своје верне већа страда$а него )то ови могу поднети. Одмах "атим, ад је Марина "авапила срцем Богу и у мислима прерстила се, "мијурина и)че"не и над Марином се отвори небо, и она виде рст у светлости неиса"аној, и на врху рста белог голуба, и чује речи% A2адуј се, Марино, ра"умна голубице >ристова, 4ер си победила "лобнога врага+B Слично се десило и с ученицима >ристовим. /осле у!асног страха од буре морсе, напао је на $их јо) у!аснији страх од тобо!$е утваре. Но то није била утвара, но слата и спасоносна стварност. Cо није био сан него јава, нити нео други у обличју >риста, но сам >ристос оспод.
сус од$а! рече и$ %оворе&и' не оје се, ја са$E не #ла"ие се6 6идите ли, ао оспод не др!и (уде Своје дуго у најте!ем ису)е$у1 Он је "нао $ихов стах, преу!асни страх од утваре, "ато !ури да их спасе од тога страха% од$а! им рече% е оје се. Одмах+ 3 видите ли, ао их храбри повраћајући им тао рећи дах !ивотни оји умало нису и"губили од страха% не оје се, не #ла"ие се6 Он понав(а једно исто охрабре$е% не оје се, ја са$E не #ла"ие се. О, слати гласе+ О, !ивотворна речи+ Од тога гласа *аволи су бе!али, болести се и"мицале, мртви васрсавали. Mта говорим1 Од тога гласа постало је небо и "ем(а, сунце и "ве"де, ангели и (уди. Cај глас је и"вор свега добра, свега !ивота, "драв(а, мудрости и радости. е оје се, ја са$6 Cе речи не мо!е сва да чује, али их чују праведници, оји страдају "а оспода. Не чује >риста сва у сваом страда$у. 4ер ао ће а чути онај, о страда "бог својих греха, и своје неправде1 =уће а само онај о страда ради вере у Њега 7O. /етр. G, 8ES8?;. -, гле, ученици су страдали "бог вере у >риста# наиме, да би се у $има утврдила вера у >риста. Dеар од%овори и рече' (ос#оде, ако си и, реци $и да до)е$ к еи #о води. Ове речи /етрове су и"ра" олио $егове радости толио и сум$е. (ос#оде, личе радосно срце% ако си и, говори сум$а. =а доцније ад се /етар био већ утврдио у вери, он није говорио тао. ад се васрсли оспод јавио на обали тога истога енисаретсог мора, и ад је /етар чуо од 4ована речи% о је (ос#од, за#реже се ко"у*о$ и скочи у $оре 74ов. 98, I;. Cада нити је посум$ао, да је то био оспод, нити се бојао сочити у море. -ли сада јо) је био духовни полетарац, јо) маловеран, "бог чега и говори% ако си и, реци $и да до)е$ к еи6 - он =сус рече% ходи+ 3 и"и)ав)и и" ла*е /етар и*а)е по води да до*е 3сусу. До је имао вере, дотле је /етар и ходио по води, но чим је освојила сум$а он је почео тонути. 4ер сум$а и"а"ива страх. /о унутра)$ем смислу и"аћи и" ла*е и ићи по води а осподу 3сусу "начи одвојити се својом ду)ом од тела, и од брига телесних, и (убави телесне, и почети ходити опасном ста"ом а духовном свету, а Спасите(у. Cи тренуци бивају и од обичних верних, од маловерних, од ојих је радост у >ристу поме)ана са сум$ом. Они често по!еле да се одвоје од своје телесне вреће, и да по*у а >ристу, цару духовног света, но бр"о осете да тону, те се враћају а своме телу, ао ла*и на таласима. Само велии духовници, највећи јунаци у човечанству, успевали су дугим ве!ба$ем у постојаности вере, да се рену и" своје телесне ла*е по бурноме мору духовноме у срета$е @ару >ристу. 3 само су они до раја испитали и страх од тог одваја$а од ла*е, и у!ас од бура и ветрова, и неописану радост од срета$а са >ристом. Cо одваја$е духом од ла*е тела исусио је "а !ивота на "ем(и апостол /авле & и многи други светите(и после $ега. ава је то радост и сласт била на рају опаснога пута "а велиог апостола, види се и" $еговог радосног услиа% ;и$е &у се !валии 7OO. ор. 89, ESK;. Но посмотримо )та се деси с /етром, тада јо) маловерним+ о виде&и веар велики у#ла"и се, и #очев"и онуи #овика %оворе&и' (ос#оде, #о$а%ај6 5а)то га пла)и ветар, ад га не пла)и море1 ао мало дете ад први пут прохода. орануло неолио ораа, но нео се насмејао, и дете лонуло на "ем(у+ Cао бива и у на)ем духовном полету% ситнице нас ометају, "аустав(ају и враћају натраг. од$а! сус #ружи руку у!ваи %а, и рече $у' $аловерни, за"о #осу$5а Нисмо ли и ми хи(аде пута тонули у мору опасности овога !ивота, до нас неа невид(ива руа није ухватила и и"ненадно и"вула и ставила ван опасности1 о од вас не "на да прича бар неолио случајева где је био невид(ивом руом неочеивано спасен од опасности1 Сви ви то "нате, и сви ви то причате и препричавате, па ча и при"најете присуство те невид(иве руе, оја вас је спасла. Но, на !алост, мало је оних ме*у вама, оји су бар ро" своју савест чули уор невид(ивих уста% $аловерни, за"о #осу$5а 5а)то посум$а, пријате(у, да је Бо!ја руа бли"у1 5а)то не прослави Бога у тренуту највеће опасности1 ао -врам не посум$а, ада приведе свога јединца сина !ртвениу да "ао(е1 Не спасе ли га Бог онда1 ао 4она прослави Бога у утроби итовој и би спасен% кад несаја"е, вели, ду"е $оје у $ени, #о$ену! (ос#ода, и $олива $оја до)е к еи 74она, 9, :;. ао три отроа у 6авилону не посум$а)е у ог$еној пећи, но вером
спасо)е се1 3 далеовиди Данил у лавовсој пећини1 3 бла!ени 4ов у ранама на гноји)ту1 3 хи(аде, хи(аде других, оје став(а)е мучите(и на највеће муе "а веру >ристову, & ао они не посум$а)е1 5а)то, дале, ти посум$а1 Но оспод те спасе много пута и"ненадно, невид(ивом руом Својом, и ао си посум$ао у помоћ Његову. 5ато бар сад сети се оспод$их добричинстава, и поај се "а своје маловерије, и урепи се у вери, и у будуће у сваој опасности прослави и при"ови име оспода, и биће) спа)ен. 0сред опасности прослави Бога, а не те ад опасност про*е. -ли и не очајавај, ао си се поа"ао маловеран. 3 /етар је био маловеран, те се временом урепио у вери те је био у истини тврд ао стена. 3 Cома је био маловеран, па га је оспод осна!ио у вери. 3 многи најсветији ме*у светим (удима и !енама били су најпре маловерни, па су постали постојани и тврди у вери >ристовој. =уј, ао бла!ени Давид говори% у Бо%а се узда$, не оји$ сеE "а &е $и учинии човек ;еи са$ се, Боже, завеоваоE ее &у !валии. Јер си изавио ду"у $оју од с$ри, но%е $оје од с#оица5а 7/с. KK, 88&8E;. Овао говори онај, оји истинси верује и оји је по"навао у !ивоту, да су нам и све власи на глави од Бога и"бројане, и да ни један врабац & а амо л и чове & не мо!е пасти бе" Бо!је во(е. кад у)о"е у ла)у, #реса веар. =им >ристос у*е у ла*у, преста ветар. Не преста ветар сам од себе, но по "аповести оспода 3суса. 4ер и ао се овде не а!е и"рично, ао при оној првој "наменитој бури, да >ристос "апрети ветру и мору 7Матеј :, 9?;, ипа је то јасно само од себе. Бе" свае сум$е јеван*елист Матеј мисли, да је ветар престао по тајној, ао не јавној, "аповести >ристовој. 4еван*елист Маро то јасније испо(ава, ад а!е% и у)е к 5и$а у ла)у и уоли веар 7М. ?, K8;. Но ни и" овог се не види, да је >ристос и"риом "аповедио ветру да престане. Самом Његовом силом и поми)(у ветар се утолио. 0нутра)$и смисао овога ула!е$а >ристова у ла*у и сти)ава$а ветра јесте дово(но јасан. ада !иви оспод 3сус у*е у ла*у на)ега тела, било ро" свето /риче)ће било ро" молитву или други неи благодатни анал, ветрови страсти ути)авају се у нама, и ла*а мирно плови а својој обали. који еја!у у ла)и #рису#и"е и #оклони"е $у се %оворе&и' ваисину и си син Божји.ад је оспод први пут ути)ао буру на мору и "ауставио ветрове, тада су ученици говорили, ао и други обични маловерни (уди% ко је овај да %а слу"ају и верови и $оре Но од тада су они видели многе "нае од свога 0чите(а, и чули многе поуе, тао да је вера у $има већ била доста ојачала. Сада, при овом новом моћном чуду, они се ви)е не питају% о је овај1 Него лечећи пред $им исповедају% ваисину и си :ин Божји. Ово је први пут да ученици сви исповеде 3суса ао Сина Бо!јег. Наравно, и 4уда је био ме*у $има. Несум$иво и он је исповедио. Но доцније "бог свог сребро(уб(а он се потпуно одреао свога оспода и 0чите(а. Одреао се, истина и /етар, и то трипут, но то /етрово одрица$е било је тренутно, од страха# но /етар се одмах и поајао и горо се ајао и плаао "бог свог одрица$а. 0нутра)$и смисао ових речи% а који еја!у у ла)и #рису#и"е и #оклони"е $у се и исповеди)е а ао Сина Бо!јег јесте врло поучан "а сваог хри)ћанина. Наиме% ада се оспод једном усели у нас, све )то је у нама треба да Му се полони и исповеди име Његово% и ум и све мисли на)е# и срце са свима осећајима на)им# и ду)а са свима хоте$има и те!$ама на)им. Cао ће цело тело на)е бити светло и таме у $ему неће бити. Но те)о нама, ао једном примимо >риста у себе, па а потом неим грехом истерамо, или а се одренемо, ао 4уда. /ослед$е ће бити горе од првога. 4ер ад је >ристос оставио 4уду & ада у)е у 5е%а саана 74ов. 8E, 9I;. Не "аборавимо ни "а један тренут, да се с Богом није )алити, јо) ма$е него са ог$ем !ивим 74евр. 89, 9F;. #ре"ав"и до)о"е у зе$*у (енисареску. Cо јест стиго)е пред град апернаум, уда су се били и упутили 7в. 4ов. ?, 8I;. о је био у алилеји мо!е појмити, ао је далео бура била "анела апостоле >ристове. 6итсаида и апернаум ле!е на северној обали мора. 3 ученици, ад су у)ли у ла*у испод 6итсаиде, имали су само пловити поред обале. Ме*утим а!е се, да се лаћа од буре обрела насред $ора. Cу, насред мора, и појавио се оспод 3сус на таласима. ад се бура ути)ала, лаћа је требала да преплови одатле па до обале под апернаумом. /рема јеван*елистима Матеју и Мару и"гледало би, ао да је ла*а тај пут пре)ла природно, терана
веслима и једрима# а према 4овану па могло би се "а(учити, ао да је оспод учинио неодо(ивом силом Својом и то чудо, да се ла*а одмах обрела у пристани)ту, јер се а!е% и од$а! ла)а и на зе$*и, у коју и)а!у. Cу нема савр)ено ниаве противречности у иса"има јеван*елиста. 4ер Онај, оји је могао ходити по води, и ути)авати речју и поми)(у море и ветрове, могао је несум$иво учинити, ао је то ну!но било, да се ла*а тренутно обре у свом пристани)ту. 0нутра)$и смисао овог иса"а 4овановог јесте, да ад се оспод 3сус усели у нас, онога тренута ми се осећамо ао у царству Бо!јем, ао у тихоме пристани)ту, где ла*у на)ег !ивота не у"немиравају ниаве буре ни ветрови. 3 ао, после тога, имамо јо) да ходимо по "ем(и, ми то не осећамо, јер и умом и срцем и ду)ом ми !ивимо тада у једном другом, бо(ем свету, тамо где царује >ристос /обедни. 0 Његовим победама ми тада гледамо с радо)ћу своје победе, и у својим Његове. Само је Он победилац сваога "ла, и само се Он не да ни од авог "ла победити. 5ато се прибимо и ми под Његово моћно ори(е, где нема бура, ни ветрова. ни приви*е$а, ниаве о*езни, ни #ечали, ни возди!анија, но жиза5 есконечнаја, и где ћемо наћи оби(е свију блага, оја не прола"е, и оја се не варе од мо(ца и р*е, и где ћемо "аједно с ангелима и светите(има славити победнича дела >ристова, чија величина нама је јо) и непојамна у овоме смртном свету, у овом усом видоругу. Но тамо ће нам се све отрити, и ми ћемо се радовати, и радости на)ој неће бити раја. осподу 3сусу неа је слава и хвала, "аједно са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ДЕСЕТА ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о не&о>и неверова2а и &о>и вере
аеј 1O, 14-23. Зач. O2. Од ада је света и веа сви народи на "ем(и веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невид(иви духови. Само су се многи народи варали у томе, )то су "лим духовима приписивали већу моћ него добрим, и )то су временом "ле духове прогласили боговима, поди"али им храмове, приносили !ртве и молитве, и очеивали од $их све. 6ременом су многи народи сасвим "апустили веру у добре духове и остали само са вером у "ле духове, или опае богове, ао су их они на"ивали# тао да је и"гледало, да је овај свет једно трали)те од (уди и "лих духова. 5ли духови су све ви)е и ви)е мучили (уде и "аслеп(авали их, само да би (уди сасвим и"брисали и" памети појам о једном добром Богу и појам о превелиој богоданој моћи добрих духова. 3 у на)е дане сви народи на "ем(и верују у духове. 3 та је вера народа у начелу права. Они, оји одричу духовни свет, одричу а "ато )то гледају само својим телесним очима, и не виде га. Но духовни свет не би био духовни, ада би се гледао телесним очима. Сваи чове па, оји има ум не"аслеп(ен и срце не"адеб(ано грехом, мо!е целим својим бићем осетити, сваи дан и сваи час, да (уди нису сами у овоме свету, једино у дру)тву нему)те природе, у дру)тву аме$а, би(а, !ивоти$а и осталих природних ствари, стихија и појава, него да се на)а ду)а непрестано додирује са невид(ивим светом, са неим невид(ивим бићима. -ли нису прави они народи и (уди оји подни)тавају добре духове, а "ле на"ивају боговима и ла$ају им се. ад се јавио оспод 3сус на "ем(и, народи су углавном сви веровали у моћ "ла и слабост добра. 5ле силе, уистини биле су преовладале светом, тао да и сам >ристос на"ива)е во*у "лих сила к5азо$ ово%а свеа. - старе)ине јеврејсе опет приписиваху демонима и $иховој сили ча и сва бо!анса дела >ристова. оспод 3сус до)ао је у свет, да проломи и исорени слаботи$су веру (уди у "ло и да усади у $ихову ду)у веру у добро, у свемоћ добра и у непобедивост и непрола"ност добра. /растаро и свеоп)те верова$е у духове >ристос није побио него потврдио. Само Он је отрио сав духовни
свет онаав аав јесте, а не онаав, аав се чинио (удима према на)аптава$у *аволсом. 4едан добри, мудри и свемоћни Бог је господар света духовног и 'и"ичог, невид(ивог и вид(ивог. Добри духови су ангели, и $иховој мно!ини те)о је иса"ати број. Добри духови, или ангели, несрав$ено су моћнији од "лих духова. 5ли духови управо и немају ниаве моћи да ма )та учине, уолио им Свеви)$и Бог то не попусти. Но број и "лих духова је врло велии. 0 једном једином полуделом човеу у адари, ога је оспод исцелио, становао је читав ле%ион, то јест неолио хи(ада "лих духова. Ови "ли духови су обма$ивали (уди и читаве народе у оно време, ао )то и данас обма$ују многе гре)не, да су они свемоћни# да су управо они једини богови, и да другог бога сем $их нема, ао и јо) и да добри духови и не постоје. Но где год се оспод 3сус појавио, они су бе!али од Њега са у!асом. Они су по"нали у Њему властодр)ца и судију, оји их мо!е и"обличити, протерати и" овога света и сру)ити их у бе"дан палени. Они су се били ра"ва)арили у овоме свету по Бо!јем допу)те$у# навалили су били на (удси род ао мухе на стрвину и др!али су, да им је овај свет "ауве осигуран ао $ихово гне"до и $ихова трпе"а. Наједанпут се појавио пред $има Носилац добра, оспод 3сус >ристос, и они су од страха устрептали и "авиали% до"ао си ова$о да нас $учи"6 Нио се тао не боји муа ао мучите( других. 5ли духови су мучили човечанство неолио хи(ада година, и у муама (удсим они су нала"или себи "адово(ство. Но видев)и >риста они су у"дрхтали ао од свог највећег мучите(а, и били су готови да иду и" (уди ча и у сви$е, и у ма аву другу твар, само да не буду протерани сасвим и" овога света. Но >ристос није поми)(ао, да их сасвим протера и" овога света. Овај свет је свет ме)овитих сила. Овај свет је мегдан, на оме (уди имају свесно и доброво(но да и"беру% или поћи "а >ристом /обедниом, или "а нечистим и пора!еним демонима. >ристос је до)ао ао =овео(убац, да поа!е моћ добра над "лом и да утврди веру (уди у добро & само у добро. 3 дана)$е јеван*е(е описује један пример, и"мећу бе"број других ао је човео(убиви оспод поа"ао једном ви)е моћ добра над "лом, и ао се постарао, да утврди веру (уди у добро, у свемоћ добра, у победу добра. Tовек неки #рису#и ка сусу кла5ају&и $у се и %оворе&и' (ос#оде #о$илуј сина $оје%а, јер о $ени $есеца есни и *уо се $учи, #а $но%о #уа #ада у вару, и $но%о #уа у воду. Овај дога*ај описују јо) два јеван*елиста% Маро 7гл. F.; и Hуа 7гл. F.; Они додају јо) нее појединости о болести момчета. Cо је био јединац у оца, и у $ему је био ду! не$. ад га тај "ли дух спопадне ло$и %а, те момче виче, у #ену аца, и "кр%у&е зуи$а, и су"и се. Стреле "лога духа уперене су од једанпут на три стране, на човеа, на сву твар Бо!ју и на самога Бога. Mта је месец рив болести човеовој1 -о он проу"роује беснило и немило од једнога човеа, "а)то то исто не проу"роује од свих (уди1 Није "ло у месецу него је "ло у "лом луавом духу, оји обма$ује човеа и срива себе% он обви$ује месец, да чове не би обвинио $ега. Он хоће тиме јо) и то да постигне, да чове помисли, да је сва твар Бо!ја "ла, и да од природе дола"и "ло човеу а не од "лих духова, отпалих од Бога. 5ато и напада своје !ртве о менама месеца, да би (уди помислили% гле, то је "ло од месеца+ а по)то је месец од Бога, следствено% то је "ло од Бога+ Cао обма$ују (уде ови најпрепреденији и најсвирепији "верови. 0 самој ствари све )то је Бог створио добро је# и сва твар Бо!ја слу!и човеу на орист, а не на погибао. -о и има не)то, )то смета човечјој телесној угодности, то опет слу!и ду)и човеовој у бодре$у и богаће$у духа $егова. (ос#оде, воје је нео и воја је зе$*аE и си саздао васе*ену и "о је %од у 5ој 7/с. ::, 88;. :ве је о рука $оја сворила, вели (ос#од 73с. ??, 9;. /а ад је све од Бога, мора да је све и добро. 3" једног и"вора мо!е тећи само оно )то има у том и"вору, а не и оно )то нема. 0 Богу нема "ла# отуд, дале, мо!е "ло проистећи и" Бога, и"вора самога и чистога добра1 Многи неупућени (уди на"ивају свао страда$е "лом. 0ствари свао страда$е није "ло, но има страда$а оја су дејство "ла, а има их оја су ле од "ла. Hудило и беснило представ(ају дејство "ла, а само "ло је "ли дух, оји дејствује у полуделом или побеснелом човеу.
Муе Муе и нево( нево(е, е, )то сна*о)е сна*о)е многе многе цареве цареве и"раи(с и"раи(сее који чи5а!у оно "о је зло #ред (ос#одо$, (ос#одо$, P те муе и нево(е јесу дејство и последица греха тих царева. Муе и нево(е, па оје оспод оспод попу)та на праведние, нису дејство "ла него ле, ао "а те само праведние, праведние, тао и "а све остале ос тале (уде оо $их, оји ра"умеју ра"умеју $ихово страда$е ао од Бога "а добро послато. Страда$е, дале, оје дола"и од напада "лих духова на човеа или ао последица греха, јесте од "ла. Но страда$е, оје Бог попу)та на (уде, да би их сасвим очистио од греха, истргао испод власти *аволсе и прибли!ио прибли!ио Себи, то очистително очистително страда$е није од "ла нити је "ло, него је од Бога Бога и "а добро је (уди (уди.. 0оро $и је "о срада$, да се научи$ нареда$а воји$, говори видовити цар Давид 7/с. 88:, I8;. Xаво је "ло, и пут а *аволу је грех. 3"ван *авола и греха не постоји уоп)те ниаво "ло. 3 тао, дале, сам "ли дух био је рив "а муе и страда$а онога момчета а не месец. ад Бог по човео(уб(у Своме не би "адр!авао "ле духове и )титио (уде од $их или сам непосредно или прео Својих ангела, "ли духови би у најраћем времену сатрли сав род (удси ду)ом и телом, ао саавци )то сатру усев на $иви. доведо! %а ученици$а воји$, и не $о%о"е %а излечии. Cао Cао говори говори осподу осподу отац болесниов. Ме*у овим ученицима нису била тројица% /етар, 4аов и 4ован. Ова тројица била су са осподом на гори Cаворсој, ада се оспод преобра"ио, и "аједно са Њим спустили су се они под под гору гору,, где је било било $но"во народа суп(ено оо осталих апостола и оо болесниа. Не на)ав)и >риста !алосни отац је довео био свога сина пред >ристове учение, но ови му нису могли могли помоћ помоћи. и. Нису Нису му могли могли помоћи помоћи једно једно "бог "бог свог свог сопств сопствено еногг малове маловерст рства, ва, друго друго "бог "бог маловерства самога оца, а треће и "бог савр)еног неверства присутних $и!евниа. 4ер се а!е, да ту беху и $и!евници оо учениа и препираху се с овима. - да је и у оца била слаба вера, види се и" речи, ојима он ослов(ава >риста. Он не говори ао )то је говорио проа!ени% (ос#оде, ако !о&е", $оже" $е очисии 7Мат. :, 9;. Овао говори јаа вера и" човеа. Нити он говор говори и ао ао не" не" 4аир, 4аир, ад је по"ивао по"ивао >риста, >риста, да му ћер о!иви о!иви%% до)и, $ени на 5у руке и оживе&е 7Мат. F, 8:;% 3 ово говори јаа вера и" човеа. - јо) ма$е он говори ао апетан и" апернаума, оме је слуга био болестан% са$о реци реч, и оздрави&е слу%а $ој 7Мат. :, :;. Ово говори врло велиа вера. Но чове с највећом вером ни)та и не говори, но само се прибли!ује >ристу и додирује сут ха(ине Његове, ао )то је чинила рвоточна !ена и многи други. Не чини тао и не говори тао овај отац, него он овао вели >ристу% ако "о $оже", #о$ози на$. -о )то мо!е)+ 4адни+ Он је "начи морао само не)то мало начути о моћи >ристовој, ад тао говори Ономе оји све мо!е. Његову слабу веру јо) ви)е је ослабила немоћ апостола, да му помогн помогну у, а свао сваоја јао о и "лобне "лобне потвор потворее $и!ев $и!евни ниа а на >риста >риста и Његове Његове учени учение е.. ко "о $оже"6 Cо поа"ује поа"ује само бледи "ра вере, оји је готов готов био мало мало па да сасвим утрне. сус од%овори и рече' о роде неверни и #окварени6 0окле &у ии с ва$а 0окле &у вас р#еи Овај уор управ(а оспод на све уоп)те, на све неверне и маловерне у 3"раи(у, и на све оне, оји су стајали пред Њим% на оца болесниова, на учение, и нарочито на $и!евние. 9 роде неверни6 Cо јест% о роде, оји си потчи$ен "лу 7то јест% *аволу;, оји много верује) верује) у моћ "ла, оји ропси слу!и) "лу, а опире) се добру 7то јест% Богу;, слабо или ниао верује) у добро, и бунтовно бе!и) од добра+ & - "а)то оспод додаје јо) и реч% и #окварени6 Да поа!е, отуда је до)ло неверова$е, & од поварености, или јо) јасније% од греха. Неверова$е је последица, повареност у"ро. Неверова$е је дру!ба с *аволом, а грех & повареност & је пут, ојим се до)ло до те дру!бе. /овареност је отпалост од Бога, а неверова$е тама и слабост и у!ас, у оји чове "апада, ад отпадне од Бога. Но погледајте ао је оспод оспод па!(ив и опре"ан у и"ра"има. Он не и"обличава ниога лично и поименично, но говори уоп)те. Њему није до тога, да се с (уди (удима ма суди суди,, но да (уде (уде пробу пробуди ди.. Није Није Му до тога, тога, да (уде (уде поједи поједина начн чно о врећа врећа и пони!ава, но да их освести и помогне им у"дићи се. ао је ово велиа поуа "а на)е време, "а на)е поо(е$е, многоглаго(иво многоглаго(иво и увред(иво+ ад би сада)$и (уди само у"др!али и умерили
свој је"и, и ад би престали са личним вре*а$има речима један другог, нестало би половине свеолио свеолиогг "ла у свету, и половина "лих духова било би протерано и" средине (уди.=ујте ао је велии апостол 4аов, научив)и се добро од примера свога 0чите(а, мудро говорио% сви, вели, #о%ре"ује$о $но%о #уа. ли ко у речи не #о%ре"ује, онај је савр"ен човекE $оже зауздаи и све ело. Јер %ле, и ко5и$а $е&е$о )е$ у уса, да на$ се #окоравају, и све ело 5и!ово окре&е$о 74а. E, 9&G;. Mта о"начавају о"начавају речи >ристове% >ристове% 0окле &у ии с ва$а 0окле &у вас р#еи 5амислите једнога благороднога благороднога и просвећена човеа, оји би био бачен бачен ме*у див(ае, да с $има !иви. 3ли "амислите једнога велиога цара, оји би си)ао с престола и спустио се у насеобине черга)е, не само да с черга)има !иви и посматра $ихов !ивот, него да их учи, да царси мисле и осећају и раде, благоду)но и велиоду)но. Не би ли сваи смртан цар после три дана у"винуо% доле ћу с вама бити1 Не би ли му и суви)е било див(а)тва, глупости, нечистоте и смрада и после три дана1 - оспод 3сус >ристос, @ар над царевима, и"реао је те речи после тридесет и три године !ивота ме*у (удима, оји су да(е стајали од Његовог благородства него најдив(ији (уди од најпитомијег и најблагороднијег човеа, и много да(е него најпр(авији черга)и од највећих царева на "ем(и. /ремда Он није ни мерио време данима и годинама него делима и чудесима, оја је починио на очиглед многих хи(ада сведоа, и по науци просутој и посејаној по многим хи(адама (удсих (удсих ду)а. 3 после свију тих дела и чудеса, чудеса, науе науе и дога*аја, оји би могли испунити хи(аду година времена, и ао со осолити хи(аде поо(е$а (удсих, Он наједанпут види, да Његови ученици не могу да и"лече једнога падавичара, и да истерају једнога "лог духа и" човеа и ао их је Он примером и речју учио, ао да и"гоне легионе. 3 чује једнога слабоверног гре)ниа где где Му говори% ако "о $оже", #о$ози на$6 /о)то је тао оспод уорео све присутне "бог маловерства, Он "аповеда, да Му доведу болесниа% болесниа% доведие $и %а а$о6 3 "апрети *аволу, и *аво и"а*е одмах и" момчета, и о"драви момче онога часа. Cао прича јеван*елист Матеј. Остала два јеван*елиста споми$у јо) нее појединости, оје су се десиле пре самога исце(е$а момчета. Cо су углавноме три појединости% прво, >ристос пита оца, од ада је та болест на сину му# друго, Он истиче веру ао услов исце(е$а# и треће% при самом приво*е$у сина а >ристу упла)ени *аво с те)им муама оста остав( в(аа дете дете и бе!и е!и. ?олико ?олико и$а вре$ена, како $у се о до%одило упита упита оспод оспод оца болесниовог. болесниовог. Он то није питао "бог себе, но "бог оних оо себе. Он је провидео све јасно, и "нао је, да је болест на момчету стара. - отац одговори% из деи5с деи5сва ва.. Неа сви чују и по"наду% аав у!ас трпе (уди од "лих духова# и ао је моћна Бо!ја "а)тита човеа, бе" оје би "ли дух давно и давно упропастио оначно и тело и ду)у момчета# и нај"ад, аву моћ има Син Бо!ји и над најбесомучнијим "лим дусима. :$илуј се на нас6 говори отац дети$и >ристу. а >ристу. а нас, вели, а не само на дете. 4ер страда$е сина страда$е је и оца, и целе уће, и целе 'амилије. -о би момче момче о"драви о"дравило, ло, сину синуо о би се терет терет са многих многих (удси (удсих х ду)а ду)а сус $у рече' ако $оже" вероваи, све је $о%у&е оно$ који верује. /рема сваида)$ем начину Бо!јег поступа$а оспод 3сус и овде хоће да одједанпут учини )то ви)е добра. 4едно је добро то, )то ће повратити "дра "драв( в(ее момч момчет ету у. Но "а)т "а)то о не учин учинит ити и и друг друго о добр добро1 о1 5а)т 5а)то о не утвр утврди дити ти веру веру у оцу оцу момчетовом1 3 "а)то истовремено не учинити и треће добро% не поа"ати )то јаче Своју моћ, да би (уди у Њега веровали1 3 "а)то не учинити и четврто добро% не и"обличити неверова$е и повареност и пресмиају)че др!а$е (уди према "лу, према "лим дусима и греху1 3 "а)то не учинити и пето, и )есто и седмо добро, и сва она добра уоп)те, оја једно добро дело повлачи "а собом1 4ер једно добро дело уве води са собом велио дру)тво. Но погледајете јо) једном, ао оспод мудро спаја строгост и снисход(ивост. ада о)тро и"обличава неверова$е, Он то говори уоп)те, пробу*ујући веру у свију но не пони!авајући ниога лично. - сада, ада се лично обраћа молиоцу, Он му не говори строго, но сасвим па!(иво и снисход(иво% ако $оже" вероваи[ Овава па!(ивост и снисход(ивост >ристова прои"вела је очеивано дејство. Отац се "аплаа "аплаа и са су"ама су"ама рече% рече% верује$ верује$,, (ос#оде (ос#оде,, #о$ози #о$ози $о$е $о$е неверју6 неверју6 Ни)та тао не топи лед
неверја ао су"е. 0 ономе часу, ад се овај чове "аплаао пред осподом он се поајао "а своје раније неверје, и у $ему је, у присуству Бога, нагло придо)ла вера ао пото пото од набујале набујале рее. 3 он је тада и"говорио речи, оје су остале ао гласовита поуа "а сва поо(е$а (удса% верује$ (ос#оде, #о$ози #о$ози $о$е неверју. неверју. Ове речи поа"ују да чове не мо!е ча ни до вере доћи бе" Бо!је помоћи. Само до маловерства маловерства чове мо!е сам доћи, то јест до верова$а верова$а и у добро и у "ло, или или другим речима% до сум$е и у добро и у "ло. Но од маловерства до праве вере дале је пут. 3 тај пут чове не мо!е прећи сам бе" Бо!је руе. /омо"и ми, Бо!е, да верујем у Cебе+ /омо"и ми, да не верујем у "ло+ /омо"и ми, да се сасвим одре)им од "ла и сјединим с Cобом+ Cо "наче речи% #о$ози $о$е неверју. - ад приво*аху момче, док јо" и)а"е к 5е$у, оори %а )аво, и саде %а ло$ии. Cо је било послед$е попу)та$е Бо!је *аволу, да би сав народ видео страхоту и у!ас, оју *аво мо!е да нанесе човеу, и да се увери, ао је недово(на (удса моћ, ча и моћ највећих леара у свету, да од таве страхоте и у!аса спасе један једини (удси !ивот. Cе тао да би ро" ви*е$е *аволсе власти, и ро" осећа$е своје потпуне немоћи, по"нали величанство и бо!ансу силу оспода 3суса. 4еван*елист Маро наводи и претеће речи, оје је оспод и"реао "лом духу% ду"е не$и и %лу!и, ја и за#оведа$, изи)и из 5е%а и ви"е не улази у 5е%а. Ја и за#оведа$, говори оспод. Он је и"вор моћи и власти, и не треба да по"ајм(ује ни од ога. :ве "о и$а оац оац $оје $оје је 74ов. 74ов. 8?, 8K; реао реао је оспо оспод д 3сус 3сус друго другом м прили прилиом ом.. - до сад, ево, и делом делом посведочава. Од Себе говорим# Мојом вла)ћу ти "аповедам# Мојом моћи те и"гоним. Неа народ по"на да Он није један од пророа, оји су чинили и"весна дела помоћу Бога но Син Бога <ивога, ога су пророци прорели, и народи очеивали. Cреба јо) обратити па!$у и на други део >ристове "аповести *аволу. *аволу. ви"е не улази у 5е%а. оспод оспод му наре*ује, наре*ује, дале, не само да и"и*е, него да се ви)е не враћа и не ула"и у дуго мучено момче. Ово "начи, да чове и после очи)ће$а мо!е поново навући на себе нечистоту. 4едном и"гнани *аво и" човеа мо!е се поново вратити у човеа. Cо бива онда ада поајани и од Бога помиловани гре)ни поново се врати на свој стари грех. Cада се *аво враћа у свој стари дом. 5ато оспод и "аповеда *аволу, не само да и"и*е и" момчета, него и да ниад ви)е не ула"и у $ега% једно, да би Његов бо!анси дар момчету био потпун и савр)ен# а друго, да би ми и"вули поуу и" тога, те да се после једног Бо!јег Бо!јег помилова$а помилова$а не би опет враћали на свој стари грех, ао пас на б(увотину б(увотину своју, своју, и тиме поново и"лагали ду)егубној опасности отварајући врата "лом духу, да у*е у нас и "агосподари над нама. /осле овога славнога чуда чуда >ристовога >ристовога сви се див*а!у величини Божјој, пи)е бо!анствени Hуа. О, ад би само ово див(е$е величини Бо!јој остало трајно и неи"глад(иво у ду)ама (уди+ ад не би оно убр"о прсло ао мехур на води+ Но Бог не сеје у"алуд. -о пропадне оно семе, оје падне на пут, и на аме$е, и у тр$е, неће пропасти оно, оје падне на добру "ем(у, него ће донети стоструи плод. - ад беху беху насамо >ристос и Његови ученици, ученици, упита)е упита)е а ови% За"о ови% За"о %а $и не $о%ос$о из%наи сус и$ рече' за неверсво ва"е. Јер ва$ каже$ заиса' ако и$ае вере колико зрно %ору"ично, и рекнее %ори овој' #ре)и одавде а$о, и #ре&и&еE и ни"а ва$ не&е ии не$о%у&е. не$о%у&е. 0"ро је немоћи, дале, неверство. Mто ви)е вере, то ви)е моћи# )то ма$е вере, ма$е моћи. 2аније је оспод оспод био дао својим ученицима ученицима влас над ду!ови$а нечиси$ да и! из%оне и да исце*ују од сваке олеси и сваке не$о&и 7Мат. 8L, 8;. 3 они су ту власт нео време орисно употреб(авали. -ли по мери, ао им је вера слабила, било од страха светсога или од гордости, слабила је и дата им моћ. ле, ле, -даму је била дата власт над сваом твари, твари, па ју је -дам "бог непослу)ности, лаомства и гордости проиграо и и"губио. 3 апостоли су, неом својом погре)ом, и"губили били дату им моћ и власт. Но та и"губ(ена моћ мо!е се повратити само вером, вером и вером. 5ато оспод у овој прилици особито силно истиче моћ вере. 6ера мо!е горе преме)тати# вери није ни)та немогуће. ору)ично "рно је малено, но оно мо!е да да свој уус целом суду јела. 7A3 јер ао )то гору)ично "рно, малено по величини својој а силно по
дејству, ад је посејано на малом простору пу)та много и"данаа, а ад у"расте мо!е и птице приривати & тао и вера у ду)и врло бр"о твори највећа дела. 5ато имај и ти веру у Њега, да би и од Њега примио веру оја дејствује 3"ван сила човечјих.B ?ирил Јерусали$ски' 9%ласиелное Dоучение, U; ао имате ма и толио вере олио "рно гору)ично, горе ће у"мицати испред вас и преме)тати се с места на место. 5а)то онда сам оспод није преме)тао горе1 5ато )то није било потребе "а то. Он је чинио само она чуда, оја су потребна и орисна (удима "а спасе$е. Но "ар је веће чудо преме)тати горе него претворити воду у вино, учинити да малена оличина хлеба нарасте огромном оличином, и"гонити *аволе и" (уди, лечити све болести, ићи по води, ути)ати једном речју или поми)(у морсе буре и ветрове1 Није па нимало ис(учено, да су следбеници >ристови, према уа"аној потреби а по велиој вери, чинили и чудо преме)та$а гора. Но "ар има веће горе, те!е планине, стра)нијег терета и море на (удсој ду)и од светсих брига, од светсога страха, од светсих ве"а и оова1 о ту планину мо!е да порене са ду)е (удсе и баци је у море, тај је у истини поренуо с места највећу и најте!у планину у свету. - овај се род не и"гони до само молитвом и постом. /ост и молитва су два стуба вере# два !ива ог$а, оја опа(ују "ле духове. /остом се ути)авају и уни)тавају све телесне страсти, а нарочито блуд# молитвом се ути)авају и уни)тавају страсти ду)е, срца и ума% "ле намере и "ла дела, освета, "авист, мр!$а, паост, гордост, славо(уб(е и остале. /остом се чисти телесни и ду)евни сасуд од пр(аве садр!ине светсе страсти и похоти# молитвом се ни"води благодат Духа Светога у пра"ан и очи)ћен сасуд, а пуна вера састоји се у обитава$у Духа Бо!јега у човеу. /равославна @рва је од памтивеа нагла)авала пост ао опробани ле против свију страсти телесних и ао моћно ору!је против "лих духова. Сви они, оји пони)тавају или одричу пост, у ствари подни)тавају и одричу један јасан и одлучан пропис оспода 3суса у систему (удсога спасе$а. Молитва се појачава и проду!ава постом, вера се утвр*ује једним и другим# и јо) вера преме)та горе, прогони *аволе и све немогуће чини могућим. /ослед$е речи >ристове у дана)$ем јеван*е(у и"гледа ао да немају ве"е са опричаним дога*ајем. /осле велиога чуда исце(е$а *аволом поседнутог младића, ада се народ див(а)е томе, наједанпут оспод почи$е говорити Својим ученицима о Своме страда$у. Dреда&е се син човечји у руке *удске, и уи&е %а, и ре&и дан уса &е. 5а)то оспод после овога чуда, ао и после неих других чуда, говори ученицима о Своме страда$у1 5ато, да се после, ада до*е оно )то мора доћи, не упла)и срце $ихово. Он им то говори после велиих Својих дела, да би то предса"а$е, ао права супротност Његовим велиим делима, "аслугама, слави и усхиће$у, с ојим је био предусретан и испраћан, )то бо(е уре"ало у памет учениа. Но то Он говори јо) и "а поуу ао апостолима тао и нама, да после авих велиих својих дела не очеујемо награду од (уди, но да будемо спремни на најгоре и најте!е ударе и пони!е$а ча и од оних, ојима смо ми најви)е ористили. 0осталом оспод не предса"ује само страда$е, убиство и смрт Своју, но и васрсе$е. Cј. на рају свега биће ипа васрсе$е, победа и вечна слава. Не)то по и"гледу најневероватније предса"ује оспод пред Својим ученицима, да би и"а"вао $ихову веру у оно )то ће доћи, да би их научио да верују, ад им се а!е. Cреба имати вере олио "рно гору)ично, и ма$е, па да сваи чове мо!е с готово)ћу очеивати сваог рода страда$а у овоме свету "најући посигурно, да ће рај свему бити у васрсе$у. Сву славу светсу и све похвале (удсе не треба да рачунамо ни у )та. /осле свију тријум'а у свету треба да будемо спремни поћи на страда$е. С рото)ћу и послу)но)ћу треба да примамо све )то нам Отац на) небеси )а(е. Не треба ниад да истичемо нее своје "аслуге "а (уде, "а на) град или село, "а народ, "а отаRбину, нити да се бунимо, ад нас притисне страда$е. 4ер ао смо се и учинили нечим "аслу!ним "а (уде оо себе, то је могло бити "бог Бо!је помоћи. 0право свао добро ро" нас учинио је Бог. 5ато је Бог сасвим у праву, да нам по)а(е и страда$е после светсе славе# пони!е$е после похвале# сирома)тину после богатства# пре"ре$е после ува!е$а# болест после "драв(а# осам(еност и остав(еност после мно)тва пријате(а. Бог "на, "а)то нам то )а(е. Он
"на, да је то све "а на)е добро. /рво, да би се ми научили тра!ити вредности вечне и непрола"не, а не "аносити се до смрти ла!ним и прола"ним сјајем овога времена# а друго, да не би "а сва добра дела и трудове јо) у овоме !ивоту примили сву награду од (уди и света, тао, да у ономе свету немамо )та ви)е ни потра!ивати ни примати. 2ечју, да нам се не а!е на апији царства небесога% идите одавде, ви сте примили плату своју+ Да с е не би, дале, то десило с нама, те да не би "анаве пропали са неи"бе!ном пропа)ћу овога света, од ога смо и примали славу, хвалу и почасти, на) 4едини /ријате(, оспод 3сус >ристос, учи нас, да после највеће славе, хвале и почасти светсе будемо готови примити рст. Њему неа је вечна слава и хвала, са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ЈЕДА#АЕСТА ПО Д4'ОВДА#4 Јеванђеље о о3ра(а2!
аеј 18, 23-3@. Зач. OO. ада је оспод 3сус >ристос умирао на рсту, Он се и у самртним муама трудио, да буде од ористи (удима. Не мислећи о себи него о (удима, Он је и"ди)ући и"реао једну од највећих поуа, оју је уоп)те дао човечјем роду. Cо је поуа о опра)та$у. 9че, о#роси и$, јер не знају "а раде6 Ниад ни са једног губили)та није се до тада чула тава реч. Напротив, они оји су до тада гинули на губили)тима, били прави или риви, при"ивали су богове и (уде на освету. AОсвети меB, то је реч, оја се до >риста најче)ће чула на губили)тима, па на !алост и данас чује ме*у многим племенима, ча и оним оја се рсте светим рстом >ристивим. - >ристос при послед$ем даху опра)та Својим ругате(има и мучите(има и убицама, моли Свога Оца небесог, да им и Он опрости, и јо) по врх тога нала"и и"ви$е$е "а $их & не знају, вели, )та раде+ 5а)то ба) ову поуу о опра)та$у да понови оспод на рсту1 Од бе"број других поуа, оје је Он на "ем(и дао (удима, "а)то и"абра ба) ову поуу, а не неу другу, да и"рене Својим бо!ансим устима на рају, ба) на самоме рају1 Несум$иво "ато, )то је нарочито хтео, да се ова поуа "апамти и испуни. 0 не"аслу!ним муама на рсту, величанствен над сваим величанством света и у"ви)ен над царевима и судијама "емним, над мудрацима и учите(има, над богатим и сирома)ним, над дру)твеним ре'орматорима и бунRијама, оспод 3сус је примером опра)та$а "апечатио Своје 4еван*е(е. Да поа!е тиме, да бе" опра)та$а нити цареви могу царовати, ни судије судити, ни мудраци мудровати, ни учите(и учити, ни богата)и и сиромаси !ивети !ивотом човечансим а не сотсим, ни плахи ре'орматори и бунRије )то орисно учинити. - пре свега и после свега да поа!е, да бе" опра)та$а (уди не могу Његово 4еван*е(е ни ра"умети нити & јо) ма$е & испунити. С речима о поаја$у оспод је почео Своју науу, а с речима пра)та$а "авр)ио је. /оаја$е је семе, опра)та$е је плод. Ниаву хвалу нема семе, оје не доноси плода. Ниаво поаја$е нема вредности бе" опра)та$а. Mта би било дру)тво (уди бе" опра)та$а1 4едан "вери$а усред природног "вери$аа. Mта би били сви "аони (удси на "ем(и до неподно)(иви ланци, да их не бла!и опра)та$е1 5ар би се бе" опра)та$а могла маја на"вати мајом, и брат братом, и пријате( пријате(ем, и хри)ћанин хри)ћанином1 Не% опра)та$е чини главни садр!ај свих ових на"ва$а. Да не постоје речи% опрости ми+ и% неа ти је просто+ (удси !ивот би био савр)ено неподно)(ив. Нема те мудрости на "ем(и, оја би могла "асновати ред и утврдити мир ме*у (удима бе" примене опра)та$а. Нити има те )оле и тога васпита$а, оје би могло створити (уде велиоду)ним и племенитим бе" ве!ба$а у опра)та$у.
Mта пома!е човеу сва $егова светса ученост, ао он није у ста$у опростити своме бли!$ем једну увред(иву реч, или један увред(ив поглед1 Ни)та. 3 )та пома!е човеу сто оа "ејтина пред олтаром, ао сваа оа није сведо бар једне опро)тене увреде1 Ни)та. О, ад би ми "нали, олио се нама прећутно опра)та сваи дан и сваи час не само од стране Бога, него и од стране (уди, и ми. би са стидом по!урили, да другима опростимо+ олио нехатних, увред(ивих речи ми и"бацимо, на оје се одговори ћута$ем# олио јаросних погледа# олио неприличних порета# па ча и недо"во(ених дела+ 3 (уди прела"е прео тога, не враћајући нам оо "а оо, и "уб "а "уб. - )та те да а!емо о опра)та$у Бо!јем1 5а ово је недово(на сваа (удса реч. 2еч боговса потребна је, да опи)е неи"мериву дубину Бо!јег милоср*а и Бо!јег опра)та$а. Cаву реч иса"ује нам дана)$е јеван*е(е. о би други на небу и на "ем(и и могао иса"ати и описати оно )то је Богу, осим јединога оспода 3суса, превечнога Сина Бо!јега1 ико не зна оца до син, и ако ко$е син !о&е казаи 7Мат. 88, 9I;. Бе"мерно пра)та$е Бо!је оспод 3сус и"ра"ио је причом о велиом ду!ниу. 5а ову Му је дао повода апостол /етар, оји а је упитао, олио пута треба опростити увреде брату своме, да ли до седа$ #уа На ово је оспод одговорио "наменитом речју% не вели$ и до седа$ #уа, не%о до седа$ #уа седа$десе. 0поредите и ова два иса"а, и видећете ра"лиу и"ме*у човеа и Бога. /етар је мислио да је додирнуо врхунац милости, ада је реао до седа$ #уа. оспод 3сус одговара & до седа$ #уа седа$десе6 3 ао да Му се учинила и та мера недово(на, оспод, да би јаснији био, испричао је следећу причу% Uарсво је нееско као човек цар, који на$исли, да се орачуна са своји$ слу%а$а. Небесо царство не да се речима иса"ати нити бојама описати# оно се само да уподобити донеле ономе )то се дога*а у овоме свету. оспод говори у причама "ато, )то је мучно дручије и"ра"ити оно )то није од овога света. Овај свет је помрачен и унаа!ен грехом, но он ипа није сасвим и"губио сличност са оним стварним светом. Овај свет није дуплиат онога света & далео од тога & него само бледа слиа и сен онога. Отуда се и могу правити уподоб(е$а и"ме*у та два света, ао и"ме*у ствари и $ене сене. 5а)то оспод а!е човек цар, а не просто цар /рво "ато, да истане "ва$е човеа над "ва$ем цара% већа је част бити чове него бити цар. 0право чове "начи право достојанство, а цар "начи слу!бу. Друго "ато, да поа!е доброга цара. Cао оспод говори и о човеку до$а&ину, човеку р%овцу, ао и о човеу цару, све са истом намером% да истане доброга домаћина, доброга трговца, ао и доброга цара. оворећи о судији, који се Бо%а не оја"е и *уди не си)а"е 7H. 8:, 9;, оспод не а!е% чове судија, него просто један судија. 3" овога видите, да ад оспод а!е човек цар, Он тиме хоће да а!е & добар цар. Неи добар цар, дале, намисли да се обрачуна са својим слугама. Слуге $егове ду!ници су $егови# јер прави цар не "аду!ује се од својих слугу него слуге од $ега. Обрачунавајући се са својим слугама доведо"е $у једно%а дужника од десе !и*ада аланаа. 4едан талант и"носио је оо 9GL "латних лира, или оо KLL дуата# десет хи(ада таланата и"носило је бли"у два и по милиона "латних лира, или оо пет милиона дуата. Дуг је овај огроман и "а једну др!аву, а амоли "а једнога човеа. Но )та је то1 4о) је већи број на)их греха пред Богом, на)их дугова$а Богу. оворећи о дугова$у слуге цару оспод мисли о на)ем дугова$у Богу. 5ато и употреб(ује овао огромне, на први поглед невероватне, бројеве, оји, наравно, нимало нису невероватни ад се срачунају греси сваога од смртних (уди. /а ао нема)е чим платити, "аповеди господар $егов да продаду $ега, и !ену $егову, и децу, и све )то има, и да му се плати. 0 то време по "аонима, ао римсим тао и јеврејсим 7OO. @ар. G, 8# OO. Мојс. 98, 9# OOO. Мојс. 9K, EF;, осирома)ели ду!ни могао се продати у ропство, "аједно са 'амилијом својом. 4една удова !ена вапија)е пророу 4елисију% слу%а вој, $уж $ој, у$ре, & #а сада до)е #оверилац да $и уз$е два сина у ро*е 7OO. @ар. G, 8;. Оно, дале, )то наре*ује цар да се учини са $еговим слугом ду!ниом, наре*ује по праву и "аону. 0нутра)$и смисао ове цареве "аповести јесте, да онда ада на)и греси прева"и*у свау меру, Бог нас ли)ава свију дарова Духа Светога, оји чине човеа човеом. Да продаду ду!ниа "начи, да се
гре)ни ли)ава своје богодане личности# и $егову !ену & "начи, да се ли)ава дара (убави и милости# и $егову децу & "начи да се ли)ава моћи ствара$а ма авог добра. 3 да му се плати & "начи, да се сви богодани дарови од "лог човеа враћају поново Богу, ао сопствениу и источниу сваог добра. ир &е се ва" к ва$а враии и" уће недостојне мира, реао је оспод Својим ученицима 7Мат. 8L, 8E;. 9нда слу%а #аде, кла5а"е $у се и рече' (ос#одару, #ричекај $е, и све &у и #лаии. %ос#одар се сажали на о% слу%у, #уси %а и ду% $у о#роси. ава тренутна промена, и ао јевтин отуп, и ао бе"мерна милост+ Опаи слуга, оји је нагомилао толии дуг на себе, није се имао на ога об"ирати, ни лево ни десно. Нио му у свету није могао помоћи, осим опет $егова господара, повериоца. Он је стајао и"ме*у господара и слугу. Слуге му не смеју помоћи мимо во(е господареве. 4едини, дале, онај оји га суди мо!е га и помиловати. 3 он учини оно )то је једино било и могуће и ра"умно учинити & паде пред ноге господареве и "амоли га "а милост. Он није молио "а опро)тај дуга & он на то није смео ни помислити & него "а приче% #ричекај $е, и све &у и #лаии. - чове цар & прави чове и прави цар & #уси (а и ду% $у о#роси. Даде му, дале, двојну слободу% слободу од ропства и слободу од дуга. Није ли ово прави царси дар1 Овао не поступају цареви "ема(си.Оволиу неочеивану милост мо!е учинити само @ар небеси. 3 Он то чини, и то чини често. адгод се један
гре)ни освести и поаје, @ар небеси је готов да опрости десет хи(ада товара греха, и да гре)ниу поврати све оду"ете дарове. Не само )то нио не мо!е достићи милоср*е Бо!је, него га нио не мо!е ни описати. <асу&у као олак #ресу#е воје, и %ре!е воје као $а%лу, враи се к $ени6 говори оспод 73с. GG, 99;. о се врати осподу с исреним поаја$ем, томе оспод опра)та све, и поново му даје јо) један ро, јо) један мегдан, да види, хоће ли у" оспода стајати или ће оспода и"дати. @ар 4е"еија ра"боле се на смрт, и плачући орете се лицем "иду и помоли се Богу да му проду!и !ивот, и Бог му проду!и !ивот јо) "а петнаест година. 5ато слав(а)е 4е"еија Бога говорећи% еи и $ило да извуче" ду"у $оју из ја$е #о%или, јер си ацио за ле)а своја све %ре!е $оје 73с. E:, 8I;. Cао је слично било и са пре"аду!еним слугом. Он је молио свога осподара, да га овај само причеа са дугом, и господар му је опростио сав дуг, дао му слободу, и сад стао да чеа, да види не ао ће му слуга вратити стари дуг, него ао ће му се оду!ити "а ово ново доброчинство. - ево, ао му се слуга убр"о оду!и% кад изи)е слу%а ај, на)е једно%а од своји! дру%ара, који $у е"е дужан со %ро"а, и у!ваив"и %а давл$"е %оворе&и' враи $и "о си дужан. Опро)тен и ослобо*ен од свога господара, слуга срета другог слугу, свога ду!ниа, према оме се сад он став(а у поло!ај господара. Но ад се од слуге направи господар, погледајте аав је гро"ан господар+ До се чове цар пона)ао према своме ду!ниу ваистину и човечанси и царси, дотле се тај исти ду!ни, ога је милост царса спасла од погибе(и, пона)а сада према своме ду!ниу горе од див(е "вери# и то јо) "а аав дуг+ 5а сто гро)а+ Њему је чове цар опростио пет милиона "латних дуата, а он "а сто гро)а хвата и дави свога ду!ниа, и баца га у тамницу док не #лаи ду%6 Ово се ви)е не обрачунава чове цар са својим слугама, него слуга са слугом. 3 слуга поверилац хвата "а гу)у слугу ду!ниа, и дави га, и тра!и, да му одмах врати )то му је ду!ан. Dаде дру%ар 5е%ов #ред но%е 5е%ове и $о*а"е %а %оворе&и' #ричекај $е, и све &у и #лаии. 3ста сцена ао и мало час, ада је онај опаи слуга био на оленима пред господарем. 3 он је пао пред ноге господара, и он је молио говорећи% #ричекај $е, и све &у и #лаии. 3 чове цар се са!алио, и опростио му десет хи(ада таланата. - он се не са!али над својим ду!ниом, оји му дугова)е само сто гро)а. Он се не хте смиловати, ни са!алити, ни опростити, не%о %а одведе и аци у а$ницу док не #лаи ду%а. Cао слуга поверилац поступи са слугом ду!ниом. Cао чове поступа са човеом. - таво поступа$е човеа према човеу и ореће Бо!ју милост на правду. ад год чове проигра милост Бо!ју, пости!е га правда Бо!ја. - правда после проигране милости је стра)на. е вараје се, говори апостол, Бо% се не да нару%аиE јер "о човек #осеје оно &е и #ож5еи 7ал. ?, I;. 0 самој ствари ми се ругамо Богу, ад од Њега примамо милост а делимо оо себе немилост. 0 самој ствари ми се подсмевамо Богу ад лечећи и"молимо од Њега опро)тај "а своје бе"бројне грехе, а одмах потом бацамо у тамницу свога брата "а један једини грех према нама. Не варајмо се, ваистину Бог се не да наругати, Бог се не да исмејати, Бог се не да и"играти. Ми ниад нисмо далео од Његове руе, ао од оне оја милује, тао и од оне оја а!$ава. сра"но је #аси у руке Бо%а живо%а 74евр. 8L, E8;. ао је то стра)но, поа"ује се да(е овом самом причом >ристовом% Bидев"и #ак дру%ари 5е%ови "а се до%оди, жао и$ и врло, и ои"ав"и каза"е %ос#одару сво$е све "о се до%оди. о су ти другари, оји виде)е и ојима !ао би врло1 Cо су милостиви (уди, оји по духовном ра"уму по"на)е )та Бог учини ономе "лом слу"и, а својим очима па виде)е неподно)(иву паост "лога слуге, па "авапи)е Богу. Но то се мо!е односити и на ангеле, оји се могу на"вати друговима (уди по томе, )то су и једни и други по"вани на слу!бу Богу, ао и по томе )то ће, по речима самога Спасите(а, они оји се удостоје онога света бити као ан%ели 7H. 9L, E?;. Наравно, да ни милостиви (уди ни ангели не морају саоп)тавати Богу, )та се догодило у свету, да би тобо! Бог до"нао, по)то је Свеви)$и Бог све"најући и свевидећи, и по)то и један и други све )то виде и све )то ра"умеју, виде и ра"умеју помоћу Бога. /а "а)то се онда а!е, да слуге виде)е )та уради $ихов немилосрдни другар и а"а)е своме господару1 5ато да се поа!е болећивост и са!а(ивост добрих (уди и ангела. 5ато )то је
то во(а самога Бога, да се сви Његови верни радују добру а !алосте од "ла. О!ало)ћене слуге Бо!је, дале, до*о)е и саоп)ти)е осподару све )то се догоди. ;ада %а дозва %ос#одар 5е%ов, и рече $у' зли слу%о, сав ду% онај о#роси! еи, јер си $е $олио. ије ли реало да се и и с$илује" на сво%а дру%ара као и ја на е "о се с$илова! =ове цар неће да а"ни опаог слугу пре него му а!е $егов "лочин. Cао ће поступити оспод и на Стра)ном Суду# оренуће се онима с десне стране, по"ваће их у вечно бла!енство и објасниће им, ао су они "аслу!или то бла!енство# па ће се онда оренути онима с леве стране, отераће их у вечну муу и објасниће им, ао су они "аслу!или ту муу. оспод хоће, да сва "на "а)то прима награду или а"ну, те да нио не сматра, да му је од Бога неправда учи$ена. /рво Бог на"ива слугу "лим, и тиме га "ауве одлучује од Себе. 4ер "ло са добром нема ниаве "аједнице. Одмах "атим дола"и и јасно обра"ло!е$е, "а)то Бог гре)ниа на"ива "лим% сав ду% онај #роси! еи. Бог не ула"и у појединости. Он не а!е% ја теби опростих десет хи(ада таланата, а ти не хте опростити своме другару ни сто гро)а, & него просто вели% сав ду% онај, да би тиме побудио гре)ниа, да сам мисли о величини тога дуга. Да(е осподар обја)$ава, и )та а је побудило, да опрости ду!ниу онолии дуг & јер си $е $олио. 3 овде осподар не ула"и у појединости, прећутујући оно )то је претходило молби, наиме% пада$е на олена и ла$а$е. Ово двоје и"ра!ава поаја$е, а поаја$е претходи молитви. Молитва бе" поаја$а не пома!е ни)та. Но чим је молитва сопчана с поаја$ем она бива од Бога усли)ена. /ре"аду!ени слуга је поа"ао уистини, најпре поаја$е, па је онда "амолио осподара, да га причеа. 5ато је молба $егова била одмах усли)ена, и осподар му је учинио ви)е него )то је он "ахтевао & опростио му је сав дуг. Да(е му осподар поа"ује $егов "лочин према другару, и то у упитном облиу. 5а)то у упитном облиу1 5а)то му не а!е% ја се теби смиловах, а ти се не смилова своме другару & него му говори% није ли реало да се и и с$илује" на сво%а дру%ара, као и ја на е "о се с$илова! 5ато, да би ривац сам увидео, да нема )та одговорити. 5ато, да би га господар привео у у!ас ћута$а, дајући му прилиу да а!е ао мо!е )то а"ати у своју одбрану. 0 тавом упитном облиу одговорио је оспод 3сус ономе мому поглавара све)теничог, оји му је први ударио )амар по обра"у, и упитао% зар ако од%овара" #о%лавару све"еничко$ - оспод одговори% ако зло реко!, докажи да је злоE ако ли доро, за"о $е ије" 74ов. 8:. 99S9E;% Оваав одговор >ристов морао је привести мома у у!ас ћута$а. Оваав одговор "начи усијано уг(ев(е просуто и на главу и под ноге. Cаав начин и"лага$а нечије ривице употреб(ује и чове цар у дана)$ој јеван*елсој причи & није ли реало да се и и с$илује" Настао је у!ас ћута$а... - после тога до)ао је у!ас осуде. раз%неви се %ос#одар 5е%ов, и #редаде %а $учие*и$а, док не #лаи сав ду% свој. ад се милост Бо!ја обрати у правосу*е Бо!је, онда је Бог стра)ан. Бла!ени Давид говори Богу% ;и си сра"ан, и ко &е се одржаи #ред лице$ воји$ кад се раз%неви" 7/с. IK, I;1 - видовити 3саија опет% %ле, и$е (ос#од5е иде издалека, %нев Hе%ов %ори 73с. EL, 9I;+ Cим ог$еним гневом ра"гневи се, дале, чове цар на немилосрднога слугу, и предаде га мучите(има, то јест "лим дусима. 4ер "ли дуси су прави мучите(и (уди. оме би се иначе предао онај, о је "бог немилоср*а отпао од Бога, и ога је сам Бог на"вао зли$, & оме ао не главним носиоцима "ла, *аволима1 5а)то се а!е% док не #лаи сав ду% свој 5ато да се поа!е, да је предат на вечно муче$е. 4ер пре свега немисливо је, да се ду!ни са толиим дугом мо!е иада оду!ити# а друго )то оваву оначну осуду Бог не и"риче над човеом у овом !ивоту него те после смрти, ада нема ни поаја$а нити иаве могућности отплате грехова, учи$ених на "ем(и. ;ако &е и оац $ој неески учинии ва$а, ако не о#росие сваки рау своје$у од срца своји! #ре%ре"е5а 5и!ова. Ово је "а(уча приче, и ово је $ен главни смисао. 0 овим речима нема ниаве двосмислице нити ре"ерве. Онао ао ми поступамо према брату своме, поступиће и Бог према нама. Ово нам је објавио оспод 3сус, од ога нема не"на$а ни погре)е. >ристос не а!е овом прилиом оац ва" не%о оац $ој неески, јер тиме хоће да
а!е, да ао не опра)тамо грехе браћи својој ми губимо право да Бога на"ивамо оцем својим. 3 јо) нагла)ава оспод начин опра)та$а & од срца своји!. 3 чове цар опростио је пре"аду!еном слу"и од срца свога, јер се а!е% %ос#одар се сажали, а са!а(е$е дола"и са срца. -о, дале, не опростимо брату своме, и ао не опростимо од срца, са са!а(е$ем и (убав(у, с нама ће Бог, Cворац и нас и на)е браће, поступити онао исто ао чове цар са немилосрдним слугом. Cо јест, и ми ћемо бити предати мучите(има, бесовима, оји ће нас мучити вечно у царству мраа, где је непрестани плач и )ргут "уба. - да није овао, "ар би нам оспод 3сус то реао1 - Он је то реао не само поводом ове приче о немилосрдном слу"и него и у ви)е других прилиа. ?акви$ судо$ судие, онакви$ &е ва$ се судииE какво$ $еро$ $ерие, онакво$ &е ва$ се $ерии 7Мат. I, 9;. Није ли и ово истоветна та поуа, бе" двосмислености и бе" ре"ерве1 /а онда, није ли оспод ту истоветну поуу ставио ча и у главну молитву, оју нам је предао, у молитву оспод$у% и о#роси на$ ду%ове на"е као "о и $и о#ра"а$о дужници$а на"и$ Овим стра)ним речима, ми сваи дан, ад год читамо 9че на", тао рећи, обнав(амо уговор с Богом, молећи га да Он поступи с нама онао ао ми поступамо са својим бли!$им# да нам опрости онао ао ми опра)тамо# да поа!е милости према нама онолио олио ми поа"ујемо милости према ду!ницима својим. ао лао обаве"у дајемо Богу, а ао страховиту одговорност примамо на себе+ Hао је Богу опростити нама онолио олио ми опра)тамо другима# лао је Њему опростити сваоме од нас и дуг од десет хи(ада таланата# о ад би ми с тавом бо!ансом лаоћом хтели опростити дуг своме брату од сто гро)а+ 6ерујте, ма олии да је дуг човеа према човеу, ма олии да је грех брата према брату и другара према другару, он не и"носи ви)е од сто гро)а према преголемом дугу, оји сваи од нас дугује Богу. Сви смо ми бе" и"у"ета велии ду!ници Бо!ји. 3 ад год помислимо да гонимо свога другара на суд "бог дуга, треба да се сетимо , да ми неи"мерно ви)е дугујемо Богу, оји нас јо) причеује, јо) одла!е наплату, јо) трпи и опра)та. -х, треба да се сетимо, да авом мером меримо, онавом ће се и нама мерити+ 3 поврх свега треба, да се сетимо послед$их речи >ристових, оје је и"реао и"ди)ући на рсту% 9че, о#роси и$[ о има и мало неспа(ене савести, тај ће се "астидети од тавих сећа$а, и лонуће $егова гоните(са руа против малих ду!ниа $егових. /о!уримо се, браћо, да опростимо свима грехе и увреде, да би и нама Бог опрос тио бе"бројне грехе и увреде на)е. /о!уримо се, до смрт није "ауцала на врата и винула% доцан+ 3"а врата смрти нити ћемо ми моћи ви)е опра)тати, нити ће се нама опростити. Слава неа је Бо!јој милости и Бо!јој правди. Слава и хвала бо!ансоме 0чите(у и осподу на)ем 3сусу >ристу, "аједно са Оцем и Духом Светим & Cројици 4еднобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ДВА#АЕСТА Јеванђеље о $ре&ен! $ога(%(в?
аеј 1>, 1R-2R. Зач. O>. 5амислите, да се једна велиа и горда ла*а ра"бије на дубини морсој и почне да тоне. Mта бива с путницима1 4едан се хвата "а неу дасу, и др!и се дасе. Други се хвата "а нео буре, и др!и се бурета. Cрећи успева да ве!е мехове себи оо врата, и плива с меховима. =етврти саче у воду бе" ичега, и плива. /ети сида чамац с ла*е, седа у чамац и не !ури да весла него !ури да )то ви)е блага "аграби и" тонеће ла*е и пренесе у чамац. о је од $их у највећој опасности1 Cо јест% о ће од $их најсрамније погинути & а погинути морају сви1 /огинуће најсрамније онај, оји и"гледа несигурнији & онај у чамцу, )то стоји рај тонеће ла*е и претоварује блага и" ла*е у чамац. 6аистину, он је у највећој опасности. Најпре ће утоварити у свој чамац неолио врећа бра)на. /а видећи сандуе са 'ла)ама вина и раије, он ће почети и то превлачити у чамац. /а ће
почети грабити и вући ха(ине, ћилиме, платно, )то'ове & Aтребаће ми "а одело и посте(у+B /а оба"рев)и се и видев)и сребрно посу*е, по"лаћене свећ$ае, у"еће и то. Но гле, ту су и бурад са у(ем, са усо(еним месом, и рибом, и са пиринчом и другим ра"ним варивом & Aтребаће ми и то# ао ћу бе" тога1B /а ће онда угледати утије и торбе с новцем и драгоценостима. Ово сваао мора претурити у чамац. Но "а)то да остави 'ине столице, углачане столове, ади'ена анабета, ад и то мо!е превући1 3 превлачи. - чамац се све ви)е пуни и све дуб(е тоне у воду. /а онда се сети% требаће му "а гориво петролеума и уг(а. /ревлачи и то. /а гле, ту су и ормани са многим дивним $игама+ Cребаће му у чамцу да чита и прераћује време до обале. /ревлачи и то. Cу су и лавири, виолине, гудала и свирале. 3 тим се време прераћује. /ревлачи и то. чамац се све ви)е навр)ава и све дуб(е тоне у воду. Доста, вели и седа у чамац. Но досети се да је јо) пуно ствари могао и требао превући. 3 поново се пе$е у ла*у и превлачи. Опет вели сам себи & доста, и седа у чамац. Но пуста !е(а "а стварима поново га пореће, да јо) ви)е превуче и" ла*е у чамац. Нај"ад ла*а тоне под воду, и он реће са !а(е$ем, )то јо) није натоварио. Он почи$е сад лагано да весла а обали. Но вода је већ до саме ивице чамца. -о нео од оних, оји су у највећој беди, поу)а да у*е у чамац, чове и" чамца ће га пре убити него пустити себи. 3 тао претоварив)и чамац стварима он претоварује и своју ду)у "лочином. Но духне ветар, ударе таласи. Он се почи$е бранити од воде% почи$е исп(усивати воду и" чамца. Но ад види, да то не пома!е, почи$е с тугом бацати у море најпре нее јевтиније ствари, па онда све супоценије и супоценије. -ли он се већ уморио утоварујући ствари, те нема снаге, да их поново ди!е и баца у море. 6ода нај"ад одолева, тоне претоварени чамац & и он с чамцем. Cаав је !ивот и рај грам!(ивих богата)а на мору овога "ема(сог !ивота. /ре свега они !иве са ла!ним убе*е$ем, да је овај свет једна ра"бијена ла*а, бе" апетана, бе" рме и рмано)а, & једна пустолина, оја тоне и пропада, и ојом се ористе само они, оји )то ви)е и" $е "аграбе и пренесу у свој чамац. Но усред тог грам!(ивог граб(е$а и пусто)е$а ла*е !ивота појавио се апетан Hа*е, оји је ставио руу на ла*у ао на Своју сопственост и реао, да ла*а не тоне, но да се то само тао чини неве)тим и ратовидим не"налицама, оји су рато време на ла*и. Он путује с ла*ом од самог почета, прево"ећи путние% путници се ме$ају, но Он стоји сривен и управ(а ла*ом. Он "на одале је ла*а по)ла и уда иде# Он "на пут, и Он се не боји мора. Cај апетан јесте оспод 3сус >ристос. Благо но одлучно Он сила"и на таласе и пру!а руу Своју дав(еницима. 3 они, оји ни)та немају у руама но голим руама пливају, најпре Му се од"ивају и хватају се "а Његову спасите(су руу. Но они оји су натоварили свој чамац пун и препун, најте!е Му се од"ивају, јер се боје, да ао напусте свој чамац и голих руу по*у Њему по таласима, утонуће и они и Он. Они не верују у Њега# они се ви)е у"дају у свој чамац. /осматрајући ове и читајући $ихову !алосну ду)у и јо) !алоснију веру у мртве ствари, оспод 3сус орете се спасенима и рече% заиса ва$ каже$, да је е"ко о%ао$е у&и у царсво нееско. Оваве случајеве оспод је много пута посматрао и на многе уа"ивао, и и" $их поуу Својима и"водио. 3 дана)$е јеван*е(е описује један таав случај. ;ле, #рису#и неко 7а 3сусу; и рече $у' учие*у дори, какво доро да учинил да и$а$ живо вечни 4еван*елисти Матеј и Маро говоре о овом неко$е ао о богатом младићу, оји еја"е врло о%а, а јеван*елист Hуа на"ива га јо) и не"ом% неки кнез. Ово се десило на једноме друму у 4удеји после славног дога*аја са децом, ада је оспод наредио ученицима% #усие децу нека до)у к $ениE акви! је царсво БожјеE ада је јо) реао, да о не прими царство са дети$ом вером и радо)ћу, неће ући у царство# и ада је децу "агрлио и благословио. 3станув)и тао невину децу ао гра*ане царства Бо!јега, оспод је и"а)ао на друм, и ту му притрча онај млади и богати не" и клекнув"и на колена #иа"е а оно )то смо већ навели. Начин $егова приступа$а а >ристу достојан је свае похвале, ао )то је "а !а(е$е начин $егова растана са >ристом. Он трчи пред >риста# он пада на олена пред Њим# он тра!и савета у Њега о највећем пита$у у свету & о !ивоту вечном и услову "а добија$е истог. Он је
до)ао са исреном намером, а не ао $и!евници, оји су дола"или само да у)ају оспода. Он је осећао неу ду)евну глад и сирома)тину при свем свом спо(а)$ем богатству. Учие*у дори6 Cао младић ослов(ава оспода. Од $ега је толио доста. Онај о проведе цео ве у тамници при светлости свећа, "ар много гре)и, ад при првом ви*е$у сунца на"ове сунце свећом1 ?акво доро да учини$ /ри овом пита$у он сваао мисли на своје богатство, ао )то је обично случај са богата)има, оји не могу да одвоје своју личност од свога има$а, нити да мисле о себи не мислећи о своме има$у. Mта бих ја могао учинити & аво добро дело & од свога богатства, да . и$а$ живо вечни Не "најући потпуно с име говори, он мало "на и )та говори. Он би рад био чути савет од 0чите(а, ао би могао својим има$ем "адобити оно )то сав свет не мо!е платити, тј. !ивот вечни. сус $у рече' "о $е зове" дори$ ико није доар, са$о један Бо%. Срце"налац 3сус прониче у мисли младићеве и чита их ао са $иге. оспод види, да младић Њега не по"наје, и да а др!и само "а добра човеа и добра учите(а, па хоће овим речима да а пробуди на ра"ми)(а$е. -о сам ја обичан чове, "а)то Ме на"ива) добрим, ао ли па "на) о сам 4а, "а)то не а!е) и"риом, него Ме "ове) учите(ем1 Само је један Бог добар у пуном и савр)еном смислу# добри (уди могу се на"ивати добрима само у срав$е$у са (удима недобрима. Но нио се не мо!е на"вати добрим у срав$е$у с Богом. Само је, дале, Бог једини добар. оспод 3сус неће, дале, да поара младића, )то а овај на"ива добрим, него )то а овај схвата ао обична смртна човеа па а ипа на"ива добрим. Неће оспод под тиме да а!е% 4а нисам добар & него% 4а нисам обичан смртан чове. 4а сам Онај, "а ога се једино мо!е рећи да је добар. /осле овог уводног обја)$е$а оспод почи$е одговарати на пита$а младога богата)а% а ако жели" у&и у живо, држи за#овеси. <ече у 7младић;% које - 3сус рече% да не уије", не чини" #ре*уе, не украде", не сведочи" лажноE #о"уј оца и $аер, и *уи лиж5е%а сво%а као са$о%а сее. Ово су погодбе "а ула"а у !ивот. Но богата) није питао ао само да у*е у !ивот, него ао да има !ивот, да добије !ивот, или да наследи !ивот. аво је не"на$е поа"ао у распо"нава$у личности оспода 3суса, таво је исто не"на$е поа"ао и у погледу !ивота вечнога. 3 ао а је оспод тамо поправио, тао га и овде поправ(а. <ивот вечни има своје ступ$еве% на једном су ступ$у они оји су само спасени, а на другом су ступ$у они оји су савр)ени. -постоли ће седети на дванаест престола и судити оленима 3"раи(евим, до остали спасени нити ће седети на престолима нити ће оме судити, премда ће и они и ови бити у !ивоту вечном. е знае ли да &е свеи судии свеу пита апостол /авле оринћане 7O. ор. ?, 9SE;1 3 то судити не само стварима овога света него и ангелима1 Но неће сви спасени судити, ,него само светите(и Бо!ји, савр)ени. /речиста и /ресвета Дева Богомати часнија је од херувима и славнија од сера'има# апостоли дола"е испред свих светите(а, светите(и испред осталих угодниа, а остали угодници испред обичних спасених. Савр)ени су они, оји су сем себе спасли јо) и многе поред себе силом имена оспода 3суса, а спасени су и они оји су успели једва себе да спасу. но%и су санови у ку&и оца $оје%а, реао је сам оспод 74ов. 8G, 9;. - да није тао, "ар би Он то реао1 Cо Он и овом прилиом а!е само на други начин. 0 @арству нису сви једнаи% једна је слава оних оји су само у)ли у @арство, а друга је слава оних оји су савр)ени у @арству. Но вратимо се прво на услове уласа у @арство, па ћемо доцније чути, опет и" уста 3стине, о условима савр)енства. оји су, дале, услови "а ула"а у @арство, или у !ивот вечни1 Др!ати "аповести. оје "аповести1 Све# прво оне оје "абра$ују "ло чинити, па онда оне оје наре*ују добро чинити, према речи пророчој% уклони се од зла и совори доро 7/с. EE, 8G;. /рво треба, дале, улонити себе од "ла и "ло од себе, па те онда оспособити се "а творе$е добра. 5ато оспод и истиче прво негативне "аповести па онда по"итивне, а не по реду, ао су прео Мојсеја објав(ене. Не убити, не пре(убити, не урасти,не сведочити ла!но & то су негативне "аповести, оје "наче ула$а$е од "ла# а по)товати оца и мају и (убити свога
бли!$ега & то су по"итивне "аповести, оје "наче творе$е добра. До се прве не испуне, друге се не могу испунити. Онај о је способан убити бли!$ега није способан (убити бли!$ега. 3 онај о твори пре(убу не "на "а (убав. /оми$ући ових )ест "аповести оспод није мислио и"ре*ати ба) све "аповести, него само нее ва!није. - да је то тао види се прво и" тога )то оспод и"остав(а ба) најва!нију од свих "аповести & (убав према Богу. Доцније ћемо објаснити "а)то Он ову "аповест намерно и"остав(а. Друго то се види и и" саоп)те$а друга два јеван*елиста, Мара и Hуе оји не наводе ча ни свих )ест "аповести, поменутих од Матеја. 3 Маро и Hуа не поми$у на пример "аповест о (убави према бли!$ем. - Маро додаје негативним "аповестима јо) једну оп)ту% не чини не#равде нико$е. 4еван*елисти се у свему овоме, дале, допу$авају, ни мало непротивречећи један другом. 4едно је па јасно и" свега )то јеван*елисти саоп)тавају наиме% да оспод није имао намеру, да истане ис(учиво поменутих пет или )ест "аповести, но да само напомене младићу ро" то сав стари "аон. - ово па )то Он препоручује испу$е$е "аповести старога "аона, потвр*ује Његове раније речи, да Он није до)ао да повари "аон и пророе, него да испуни. иса$ до"ао да #оквари$ не%о да ис#уни$ 7Мат. K, 8I;. /а ад је савр)ени оспод бе" иаве личне потребе испунио сав "аон, тим пре морају га испунити сви они оји се лагано пе$у у" висое степенице а савр)енству. Све набројане "аповести имају "а богата)е и нарочити унутар$и смисао. Cао, не уиј "начи% негујући одви)е своје тело у богатству и расо)и ти убија) ду)у. е чини #ре*уе "начи% ду)а је наме$ена Богу ао невеста своме верениу# ао се ду)а ве!е (убав(у "а светсо богатство и сјај, "а расо) и прола"на у!ива$а, она тиме чини пре(убу према своме бесмртном верениу, Богу. е укради "начи% не уради од ду)е "а рачун тела# не ради времена ни бриге ни труда, оје треба да посвети) ду)и, и не давај то телу. Богата) спо(а)$и обично постаје очајан сиромах унутра)$и. 3 обично & но не уве & све богатство спо(а)$ег човеа "начи пора*еност унутра)$ег човеа% угојено тело & мр)ава ду)а# расо)на одевеност телесна & нагота ду)евна# блеса спо(а & тама унутра# снага спо(а & немоћ унутра. е сведочи лажно "начи% не оправдавај ничим (убав према богатству и "апостав(еност ду)е своје, јер то је и"врта$е Бо!је истине, и ла!но сведочанство пред Богом и саве)ћу. Dо"уј оца и $аер "начи% не одај само по)ту и чест самоме себи, јер ће те то погубити# по)туј оца и матер, ро" оје си до)ао у овај свет, да би се ро" то научио по)товати и Бога, од ога си до)ао и ти и твоји родите(и. Vуи сво%а лиж5е%а "начи% у овој ни!ој )оли ве!ба$а у добру научи се (убити своје бли!$е, да би у"растао до степена, на оме се (уби Бог. Pуби своје бли!$е, јер та ће те (убав спасти од само(уб(а, оје те мо!е погубити. Pуби друге (уде као са$о% сее, да би себе уротио и пони"ио и и"једначио са другим (удима у очима својим. 3наче ће гордост, оја дола"и од богатства, преовладати тобом и сурваће те у паао. На оваав савет оспода 3суса рече богати младић% :ве са$ ово сачувао од $ладоси својеE "а јо" ниса$ довр"ио - то "начи, да су све ове "аповести $ему биле по"нате од дети$ства и да их је он у спо(а)$ем Мојсијевсом смислу, испунио. Опет се преварио млади богата). Он је мислио, да му >ристос ни)та ново није реао, но да му је само поновио старо. 0ствари, сваа стара "аповест добија нов садр!ај, нов дух и !ивот на је"иу >ристовом. Сваој спо(а)$ој "аповести, оју је оспод >ристос дао 3"раи(у прео Мојсеја, тај исти оспод >ристос, при Новом Ствара$у, при Новом Отрове$у даје дуб(и унутра)$и "начај. 3 да је младић, уистини испунио набројане "аповести по $иховом унутра)$ем, хри)ћансом "наче$у, а не само по спо(а)$ем & ао су их и 'арисеји церемонијално испу$авали & он би био ду)ом одве"ан од свога богатства и не би му било те)о испунити оно )то ће му оспод после овога предло!ити. Но он је био испунио све те "аповести ао и онај 'арисеј, оји се на молитви хвалио пред Богом% #оси$ два#у у неде*и, даје$ десеак од све%а "о и$а$. 5ато је био и остао ве"ан ао не"аонитим браом "а своје богатство, и ниао се од $ега није могао одвојити и поћи "а >ристом. Zа јо" ниса$ довр"ио пита он оспода, осећајући се већ на прагу спасе$а. Он се морао надати, да ће му оспод а"ати јо) неу сличну "аповест, оју ће он моћи лао испунити.
оспод је про"ирао у $егову наивну "аонсу повр)ност и о$и*е у. 4еван*елист Маро то саоп)тава. сус #о%ледав"и на 5 о$и*е у. 5а)то осподу оми(е овај несавр)ени младић1 5ато )то $егова "аонса повр)ност није била "лобна ао од 'арисеја и $и!евниа, него наивна и добронамерна. Но и поред тога оспод му је морао а"ати гору истину и ра"бити све $егове илу"ије о бр"ом и лаом спасе$у. <ече $у сус' ако !о&е" савр"ен да уде", иди #родај све "о и$а" и #одај сиро$аси$а, и и$а&е" ла%о на неуE #а !ајде за $но$. кад чу $лади& реч оиде жалосан, јер еја"е врло о%а. 2ече му нај"ад оспод нову реч, неочеивану и те)у. ледајући непрестано у средину срца младићева оспод му рече ову нову реч. 3 ао је унапред "нао, да ова Његова реч неће моћи ра"венчати ду)у младићеву од "емног му богатства и венчати је с Богом, Он му ипа то рече олио "бог онога оји а пита)е, толио & и ви)е & "бог учениа, оји слу)аху. ко !о&е" савр"ен да уде". Cо је не само ула"а у @арство, него и власт у @арству. ди #родај све "о и$а". Cо јест% иди и поа!и се господар над својим има$ем, оје има тебе, а не ти $ега. 6аистину, твоје има$е има тебе, а не ти твоје има$е. Cвоје има$е . до сада уповало је мало по мало ду)у твоју и предавало је *аволу% иди сад ти и продај га, и ра"дај онима ојима оно треба, и то треба не ао господар него ао слуга !ивота. 3ди и расини опасну и не"аониту ве"у твоје ду)е са твојим има$ем. 3ди и ра"венчај се. 3ди ослободи се. 3ди и истргни ду)у своју испод терета "ем(е, испод пра)ине ствари, испод гноја богата)их у!ива$а, па је упути "а Мном. Бе" игде ичега упути је "а Мном. Ду)а је најбогатија, ад је бе" игде ичега. Ду)а је у највећем дру)тву, ад није ни у чијем дру)тву сем Моме. /родај све и подај сиромасима. Сиромаси су они, оји потребују твоје богатство, не ао урас, не ао терет, не ао господара, него ао насу)ни хлеб, ао ола)а$е !ивоту, ао слугу и помоћниа. 3 све )то буде) дао у материјалном богатству вратиће ти се у духовном. ле, твоја ду)а је препуна сиромаха, твоје срце тао исто, твој ум тао исто. Свима ће $има доћи богатство, оје $има треба, ада се ти отресе) богатства, оје теби не треба. Но "а)то оспод упућује богата)а да прода своје има$е и ра"да сиромасима, а не а!е му просто% остави све, не враћај се ући својој, него хајде "а Мном1 Није ли тао реао ономе оји се хтео вратити и уопати оца свога1 9сави нека $рви уко#авају своје $рваце, а и !ајде за $но$ 7H. F, KFS?L;+ Није тао оспод а"ао овоме богата)у и" два ра"лога% прво, )то ао он не би продао има$е и ра"дао сиромасима, то би се десило или да суседи навале на напу)тено има$е и пораду га, или па да нео од сродниа $егових наследи има$е и на*е се у истом поло!ају, у истом ропству од богатства, у оме је сада и тај младић. Cао би дале, или лопови или сродници и"губили ду)е своје на томе истом има$у. Друго, )а(ући га да. прода и ра"да има$е сиромасима оспод хоће тиме да пробуди у младићу човео(уб(е, да и"а"ове од $ега са!а(е$е према бли!$има, и да га стави у поло!ај да он осети духовну радост и насладу од дава$а, од чи$е$а доброг дела. Да би приволео младића да ово учини оспод му предочава одмах вечну награду, вечно благо на небу, где мо(ац не једе, где р*а не гри"е и где лопови не раду. Несрав$ено је бо(е благо оје ће) примити од онога оје ће) оставити. 4ер )та ће ти помоћи све твоје "ема(со благо, ада буде) данасSсутра умро1 Оно ће пропасти "а тебе у овом свету, и упропастиће тебе у ономе. Благо, па оје ће) имати на небу чеаће на тебе до се не растави) са овим светом & а то ће бити врло соро & и неће се од тебе у"ети ни раставити ва ве веа. 0те)ив)и га "а привидну )тету у овоме свету предочава$ем блага на небу, оспод нај"ад по"ива младића% #а !ајде за но$6 ада се од свега растави), тада по*и са обе ноге и са оба оа "а Мном. Овао не мо!е) ићи једном ногом "а Мном а другом "а својим богатством, нити мо!е) гледати једним оом у Мене а другим у своје има$е. Не# не мо!е) слу!ити два господара. Но све у"алуд% младић све саслу)а лепо# ра"умеде )та се од $ега тра!и, обу"е га те)а !алост, јер еја"е врло о%а, и отиде, отиде са обе ноге и оба оа а своме обном богатству. Беја)е врло богат+ Cо јест беја)е врло ве"ан "а богатство, врло оован, врло "ароб(ен и врло
слаб, да се одупре орову, у оји је био "арастао. 5аиста, он је био ао семе, пало у тр$е, оје бујно почне расти, али га тр$е угу)и, те не донесе ниава плода. 6елио богатство било је велио !бу$е тр$а ооло семена $егове ду)е. Домаћин хтеде да почупа тр$е оо $егове ду)е и ду)у му и"веде на светлост, да слободно расте# али он не даде, не мо!е од "ле навие да да. ао онај дав(ени у препуном чамцу. оспод му пру!и Своју моћну руу, да га спасе и уведе у ла*у, но $ему бе)е !ао натоварених ствари у чамцу. 3 тао растаде се богати младић од >риста, апетана Hаће <ивота, и и"губи се на пучини морсој, да усоро потоне и пропадне & и чамац и он. сус рече ученици$а своји$' заиса ва$ каже$ да &е е"ко о%аа" у&и у царсво нееско. о#е ва$ каже$' лак"е је ка$или #ро&и кроз и%лене у"и не%о ли о%ао$е у&и у царсво Божије. Ниједна реч оспода 3суса није могла бити бачена у"алуд на $иву овога света. -о се $оме нису ористили они, ојима је она непосредно упућена, ористили су се они ојима је она посредно упућена. 0 овоме случају реч >ристова била је упућена непосредно богатоме младићу а посредно ученицима. Младић се није могао ористити речју оспод$ом, али су се ученици ористили. 5ато се оспод по одласу младића сада $има обраћа и говори им, ао је те)о богата)у ући у царство небесо. Не а!е оспод, да је богата)у немогуће ући у царство небесо, него да је те)о, врло те)о. - да богата)у није немогуће ући у царство небесо види се и" примера поменутих у Светоме писму. -врам је био богат, врло богат чове, но вером својом био је ве"ан ви)е "а Бога него "а све богатство своје, ви)е ча него и "а сина свога јединца. з јеса$ зе$*а и #е#ел, говора)е -врам "а себе при свем богатству свом. Био је богат пребогат и праведни 4ов, но богатство му није сметало да буде смирен пред Богом и послу)ан Богу ао у слави тао и у муци и пони!е$у. Богат је био и 6о", прадед Давидов, но милосрдно)ћу својом угодио је Богу. /а је богат био и 4оси' -риматејси, но богатство му није сметало да се сав преда осподу 3сусу, и да учини све могуће услуге мртвоме телу оспод$ем, уступив)и Му ча и нову амену гробницу, спрем(ену "а себе. Нај"ад богати су били и бе"бројни други Бо!ји угодници у историји @рве, но спасли су се и наследили царство Бо!је, јер нису срцем својим били ве"ани "а "ема(со богатство него "а >риста, сматрајући све "ема(со богатство "а прах и пепео. Није богатство само по себи "ло, ао )то ниједна створена твар Бо!ја није "ла, него је "ла (удса приве"аност "а богатство, "а има$е, "а ствари# и "ле су и погубне страсти и пороци, оје богатство омогућава и и"а"ива, ао% блуд, про!др(ивост, пијанство, тврдичлу, ра"мета$е собом, самохвалиса$е, сујета, гордост, пре"ира$е и подни)тава$е сирома)них (уди, бого"аборав, и остало, и остало. Мало је оних оји имају снаге да се одупру ису)е$има богатства и оји могу да господаре својим богатством, а да не постану слуге и робови богатства. /ре свега богата) те)о мо!е да пости, а бе" поста нема ни уроће$а свога тела, ни смире$а, нити праве молитве. 5ато оспод и говори, да је те)о богата)у ући у царство Бо!је. Но тиме Он не а!е, да је сиромаху лао ући у царство Бо!је. 3 сирома)тво има своја ису)е$а готово ао и богатство. Богата) треба да се спасава велиим милоср*ем и смире$ем пред Богом, а сиромах велиим стрп(е$ем, и"др!(иво)ћу и непреидним поу"да$ем у Бога. Нити се спасава богата) оји је немилосрдан и горд, нити сиромах оји ропће на своју судбу и очајава о помоћи Бо!јој. Не постоје у свету богати и сирома)ни (уди случајно или по нера"умности овога света, него по премудром /ромислу Бо!јем. 5а један трен оа Бог мо!е све (уде и"једначити у богатству, но то би била те права лудост. 0 том случају (уди би постали сасвим не"ависни један од другог. о би се онда спасао1 3 ао би се могао ио спасти1 4ер (уди се спасавају "ависно)ћу један од другога. Богата) "ависи од сиромаха, сиромах "ависи од богата)а% учен "ависи од неуа, неу од учена# "драв "ависи од болесна, болестан од "драва. Материјална !ртва плаћа се духовном платом. Духовна !ртва ученога плаћа се материјалном платом неуога. Jи"ича услуга "дравога плаћа се духовном платом болеснога, и обратно% духовна услуга болеснога 7оји опоми$е на Бога и Суд; плаћа се 'и"ичом услугом "дравога. Све је утано ао ћилим ра"нобојан. 4еднобојан свет
ослепео би све очи. ао би богата) спасао своју ду)у милоср*ем и смире$ем, или и"губио ду)у своју тврдичлуом и гордо)ћу, да нема сиромаха1 ао би сиромах спасао своју ду)у стрп(е$ем и и"др!(иво)ћу, или и"губио ду)у своју ропта$ем и ра*ом и отмицом, да нема богата)а1 ао би учен спасао своју ду)у са!а(е$ем према неуоме и трудом оо овога, или и"губио ду)у своју гордим пре"ира$ем неуога, да нема неуога у свету1 ао би неу спасао своју ду)у послу)но)ћу и рото)ћу пред ученим, или и"губио ду)у своју непослу)но)ћу, "ави)ћу, див(а)твом према ученом, ада не би било ученога1 ао би "драв спасао ду)у своју доброду)ним устаја$ем оо болесниа, са!а(иво)ћу и молитвом "а болесниа, или ао би и"губио ду)у своју га*е$ем од болесниа, небри!(иво)ћу према болесниу и прева"но)е$ем својим "драв(ем, ада не би било болесниа1 3 ао би болесни спасао ду)у своју поорно)ћу и "ахвално)ћу према "дравом, или ао би и"губио ду)у своју мр!$ом и "ави)ћу према "дравом, ада не би било "дравог1 Бог је дао слободу и"бора човеу, сваоме човеу. Нема ни једнога човеа у свету, пред ојим нису отворена два пута% пут спасе$а и пут погибе(и. 0 томе се и састоји слобода човеа. Богатство мо!е богата)а спасти, а мо!е га погубити# сирома)тво мо!е сиромаха спасти, а мо!е га погубити# и ученост ученога мо!е или спасти или погубити# и неуога неуост мо!е или спасти или погубити# и "дравога "драв(е мо!е или спасти или погубити# и болеснога болест мо!е или спасти или погубити. Све "ависи од и"бора човеова. >ристос је до)ао да ура"уми (уде а не да примора. 5ато >ристос и не "аповеда младићу% у*и у !ивот+ Него ако жели" у&и у живоE и не "аповеда му% буди савр)ен+ него ако !о&е" савр"ен да уде". -о !ели), ао хоће) & тао Бог говори слободним и ра"умним бићима. Бог !ели да сви (уди по*у правим путем и да се сви (уди спасу, но "ато ипа и пут погибе(и стоји "а (уде отворен. о#е ва$ каже$, говори оспод 3сус ученицима, да нагласи по двапут, да је богатоме те)о ући у царство Бо!је. Лак"е је ка$или #ро&и кроз и%лене у"и не%о ли о%ао$е у&и у царсво Божије. амилом се "вала не само амила !ивоти$а, него и дебела у!а, ојима су ла*е у пристани)ту ве"иване "а обалу, да их ветар не рене. На ова дебела у!а оспод је и мислио у овоме случају. Hа)е је, дале, и то најдеб(е у!е проденути ро" иглене у)и, него ли богатоме ући у царство Бо!је. Бе"мало, дале, немогуће, али ипа није немогуће, него врло те)о. Ово говори Онај оји добро по"наје слабост (удсе природе и "на ао се (удса ду)а да лао оовати богатством и неодлеп(иво прилепити "ем(и. кад о чу"е ученици див*а!у се врло %оворе&и' ко се дакле $оже с#аси 5а)то се диве ученици, ад су они већ били учинили оно )то богати младић није могао учинити1 ле, они су оставили све и по)ли "а >ристом. /ремудри 5латоуст то дивно обја)$ава% не стра)е се ученици "а себе него "а остале (уде, мећу ојима је велии број богатих. 3" чистог човео(уб(а дале, они се диве стра)ним речима >ристовим. Он $их )а(е у свет да спасавају (уде. ао ће моћи они спасти толии број богатих (уди у свету, ад је богатоме бе"мало сасвим немогуће ући у царство1 Cо осећа$е !а(е$а (уди г$ечило је тада $ихову ду)у, и под тим осећа$ем они су и поставили гор$е пита$е% о се онда мо!е спасти1 ао да су они милостивији од >риста+ ао да су они човео(убивији од оспода =овео(упца+ сус #о%ледав"и на 5и! рече и$' *уди$а је ово не$о%у&е а Бо%у је све $о%у&е. оспод 3сус погледа их не у лице и у очи, него до у саму средину срца $ихова. 3 ту прочита не"на$е и страх. ле, они јо) не по"нају моћ Бо!ју, "ато се тао пла)е "а ствар Бо!ју. Оно )то је немогуће (удима, могуће је Богу. - )та (удима није немогуће1 3ли другим речима% ава добра могу (уди учинити бе" Бо!је помоћи1 Ниад, и ниаво. Бе" Бо!је помоћи не мо!е се спасти ни сиромах ао ни богат. Без $ене не $ожее чинии ни"а, реао је оспод 74ов. 8K, K;. - апостол /авле, оји је био мртав себи а !ив >ристу, потврдио је ове речи оспод$е у по"итивном смислу реав)и% све $о%у у сусу Cрису, који $и $о& даје 7Jил. G, 8E;. Благодат Духа Светога мо!е ра"грејати и срце највећег богата)а и одве"ати га од богатства, и одлепити га од "ем(е, и подићи на пут спасе$а. Бо%у је све $о%у&е.
На) Бог је Бог свемоћни. Његова моћна реч створила је свет, и $егова моћна десница др!и свод небеси. Он, Свемоћни, ваистину мо!е спасти и нас оји !елимо спасе$а. Ма аав да је на) поло!ај на "ем(и, ма аво да је на)е ста$е, и ма аве да су оолности, Он Свемоћни мо!е нас спасти. Но не само мо!е & Он то и хоће. Свемоћан је и Свеблаг Бог на) & похитајмо Му у сусрет. Он нас "ове, и чеа. 3 радује се са свима светим ангелима Својим, ад само види нас, да смо се оренули лицем Њему. О, оренимо се лицем и по!уримо у праву домовину своју, у срета$е Богу на)ем, Богу Свемоћноме и Свеблагоме. Но само по!уримо пре него ли смрт "ауца на врата и не а!е & доцан+ Богу на)ему, Богу Свемоћноме и Свеблагоме, Cројици једнобитној и нера"делној, Оцу, Сину и Духу Светоме неа је слава и хвала сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ТРИ#АЕСТА Јеванђеље о *ли& виногра+и&а
аеј 21, 33-42. Зач. 8O. Ни)та ру!није у овом свету нема од неблагодарности, ни)та увред(ивије и ду)егубније. 4ер )та мо!е бити ру!није него ад чове "атаји и "аба)ури учи$ено му добро дело1 - )та ли те ругобније него ад чове врати милост немило)ћу, верност неверно)ћу, част бе)ча)ћем, доброту подсмехом. Овава неблагодарност навлачи црни обла и"ме*у неблагодарног с једне стране и пречистога Оа небесог с друге стране, оје је сама светлост бе" примесе таме и сама доброта бе" примесе "ла. Pуди се срде и на !ивоти$у неблагодарну, мада !ивоти$а често "асти*ује (уде својом благодарно)ћу, својом исрено)ћу и верно)ћу. - )та чине (уди "а !ивоти$е, да би им !ивоти$е биле благодарне1 Бли"у до ни)та, и"у"ев срачунатог интереса (удсог да се да мало а прими много. 3 прео десетоструе награде, ојом !ивоти$е плаћају (удима све услуге оо себе, (уди очеују поврх свега и благодарност од !ивоти$а. Pуди се срде много ви)е на неблагодарна човеа. 4ер чове човеу мо!е учинити несрав$ено већу услугу него ма оја !ивоти$а, али мо!е и до!ивети несрав$ено већу неблагодарност од човеа него ли од !ивоти$е. 0 овоме свету благодарност добија свој прави бо!анси сјај и неблагодарност своју праву палену ругобу само у човеу, само у човечјем роду. 4ер ниједна !ива твар у свету не мо!е бити ни толио благодарна нити толио неблагодарна ао )то то мо!е чове. Најблагодарнији чове најбли!и је савр)енству. Благодарност $егова према свима Бо!јим тварима оо $ега чини га најбо(им гра*анином ове "ве"дане васионе# благодарност према (удима чини га најбо(им гра*анином дру)тва (удсог# а благодарност према Cворцу васионе и према (удима чини га достојним гра*анином царства Бо!јега. Но )та су сви дарови васионе и свих (уди на "ем(и, оје један смртан чове мо!е примити, према несрав$ивим и бе"бројним даровима оје он даноноћно од Бога прима1 3 )та је сва на)а благодарност, оју дугујемо тварима и (удима, према неи"реченој благодарности оју дугујемо Богу1 ле, и све добре дарове, оје примамо од света и од (уди, примамо у самој ствари од Бога ро" свет и (уде. - олио јо) дарова у" то дарује Бог сваоме од нас непосредно, саоп)тавајући их у духу на)ем бе" посредниа, и то од ро*е$а & ча и од пре ро*е$а & па до саме смрти+ олио ли те дарова дарује оспод >ристос свима р)теним ду)ама, олио духовних блага, олио благодатне силе+ 3 "а све ово не бити благодаран, то "начи не само и"губити своје човечје достојанство, него спустити се ни!е и од свае !ивоти$е и од свае твари у пространој васиони. Да би спасао (удси род оволиог пони!е$а, оспод 3сус је & и бе" Своје личне потребе & често јавно у"ди"ао благодарност и хвалу Богу 7Мат. 88, 9K# 8G, 8F# 9?, 9?S9I;, 3сто су тао чинили и свети апостоли непрестано !вале&и Бо%а 7Дела -п. 9, GI;, и благодарећи Му не само "а доброчинства према $има лично, него и према другим (удима. е
#ресаје$ за!ва*иваи за вас #и"е апостол /авле вернима у D'есу 7D'. 8, 8?; учећи их у исто време, да "ахва(ују за све у и$е (ос#ода на"е%а суса Cриса 7D'. K, 9L;. 3сто тао и @рва Бо!ја, по примеру апостола, до дана дана)$ега непрестано у"носи хвале и благодаре$а осподу <ивоме, и непрестано опоми$е верне своје, да ниад не "абораве и не сустану благодарити Богу "а све )то им Бог )а(е. Нема ниједног богослу!е$а оје @рва не почи$е са речима% ла%ословен Бо% на"6 Нити има иједног оје Она не "авр)ује речима% :лава еи, Cрисе Боже, наде!до на)а, слава Cеби+ - @рва то чини "ато да би се у ду)и верних дубоо уре"ала мисао, и песма, и молитва беспреидне благодарности Богу, тао да сваи мо!е а"ати "а себе ао /салмист% #о!вала је 5е%ова сва%да у уси$а $оји$ 7/с. EG, 8;. Од свих па примера (удсе неблагодарности према Богу најцр$и и нају!аснији је пример неблагодарности народа 4еврејсог према осподу 3сусу >ристу. Cај пример описује у дана)$ем јеван*е(у сам оспод у виду једне пророчансе приче, & приче о човеу домаћину и "лим виноградима. Ову причу испричао је оспод у храму 4ерусалимсом пред главарима све)теничим и старе)инама народним, и то на самом домау Свога послед$ег страда$а и рсног 2аспећа. Беја"е човек до$а&ин који #осади вино%рад, и о%ради %а #лоо$, и иско#а у 5е$у #ивницу, и начини кулу, и даде %а вино%радари$а, и оиде. ао )то на другом месту оспод а!е човек цар, тао и овде човек до$а&ин, да тиме о"начи доброг домаћина, или Бога. 4ер ма олио да је чове немоћан и пони!ен у овоме свету Бог се не стиди на"ивати се човеом. =ове је ипа у васцелом свету главно и најдрагоценије створе$е Бо!је, те "ато се Бог и на"ива човеом, да би тиме поа"ао превасходство човеа над сваим другим створе$ем у свету и Своју превелиу (убав према човеу. Само помрачени ум не"набо!аца и богоотпадниа на"ивао је Бога именом природних појава и предмета, ог$ем, сунцем, ветром, водом, аме$ем, дрвећем, !ивоти$ама, те не именом човеа. >ри)ћанса вера једина подигла је човеа висоо и"над све створене природе, и једино човеа удостојила, да се Свеви)$и Cворац мо!е на"вати $еговим именом. Bино%рад о"начава народ и"раи(си, ога је Бог и"абрао, да ро" $ега проведе спасе$е целога рода (удсог. Сам Бог на"ива народ и"раи(си виноградом Својим 73с. K, 8;. Dло оо винограда о"начава "аоне, оје је Бог дао народу и"абраном и ојима га је ао "идом оделио од осталих народа. 0 зраи*у #осави закон, који даде оци$а на"и$, да %а #редаду деци својој 7/с. II, K;. /ивница о"начава обећа$е Месије, правога Спасите(а рода (удсог, ојим се обећа$ем народ и"абрани појио ро" веове ао !ивотворним пићем. Cавим !ивотворним пићем само је оспод 3сус Себе на"ивао говорећи% о је !едан неа до*е мени и пије 74ов. I, EI# G, 8G; и који $ене верује не&е никад ожеднеи 74ов. ?, EK;. ?ула о"начава стари !ртвени храм, праобра" свете @рве Бо!је после доласа >ристова. 3 сам оспод 7Мат. 8?, 8:# 98, G9; а и апостоли 7D'. 9, 9L; уподоб(авају @рву једној гра*евини. /од виноградарима ра"умеју се старе)ине народне, све)теници и учите(и. Mта о"начавају речи и оиде 5ар мо!е Бог отићи и уда(ити се од Својих (уди1 оиде о"начава, с једне стране, да је Бог устроив)и и учинив)и све )то је требало "а спасе$е (уди, оставио им слободну во(у, да исористе све дарове Бо!је "а своје спасе$е# а с друге стране реч оиде о"начава стрп(е$е Бо!је према гресима (удсим и бе"умним делима против $иховог сопственог спасе$а, & стрп(е$е и дуготрп(е$е Бо!је, оје прева"ила"и сваи ум (удси. кад се #рилижи вре$е #лодови$а, #осла слу%е своје вино%радари$а да #ри$е #лодове 5е%ове. ао )то и обичан чове домаћин )а(е слуге своје у одре*ено време, да приме плодове од виноградара, тао и Бог )и(а)е Своје слуге, Своје и"брание народу 3"раи(сом, да потра!е плод духовни од свега )то је Бог дао томе народу на обделава$е. /ророци су слуге Бо!је а плодови од винограда јесу све добродете(и, оје проистичу и" послу)ности "аону Бо!јем. /осла слуге своје вино%радари$а, то јест на првом месту старе)инама народним, све)теницима, $и!евницима и учите(има, оји су најпо"ванији да уче народ "аону Бо!јем и речју и примером, и оји су одговорни Богу ао "а себе тао и "а народ. 4ер $има је дато ви)е
власти и ви)е мудрости, а оме је ви)е дато ви)е се од $ега и тра!и. Ови прваци и во*и народни, ао не "бог чега другог, требали су и" благодарности према Богу да приме и"аслание Бо!је с по)това$ем и (убав(у, са ојом би примили самога Бога. - )та они учини)е1 вино%радари #о!ваав"и слу%е 5е%ове једно%а изи"е, а једно%а уи"е, а једно%а засу"е ка$е5е$. Dто ао "нају (уди да враћају "ло "а добро+ Dто црне неблагодарности (удсе+ /ророци су напоми$али старе)инама народним "аон Бо!ји, во(у Бо!ју, доброчинства Бо!ја. /ророци су истицали спасонос ност, расоту и сладост "аона Бо!јег, тра!ећи $егову примену у !ивоту сваог појединца и целог народа. Они су у име Бога тра!или добра дела ао плодове бо!ансог "аона. Но тих добрих дела нису нала"или, и они су остајали ао посленици, оји су и"а)ли у виноград да беру гро!*е, но гро!*а нису на)ли. 3 не само да су их старе)ине народне пустиле пра"них руу, него су их похватали, исмејали, нару!или, једне били, друге побили, треће аме$ем "асули. Cао су на пример пророа Михеја били, 5ахарију пред олтаром убили, 4еремију аме$ем "асули, 3саију тестером престругали, 4овану /ретечи главу мачем посели. 9#е #осла дру%е слу%е, ви"е не%о #ре, и учини"е 5и$а ако исо. Друге слуге то су опет пророци. Mто год се и"абрани народ ви)е варио и отпадао од Бога, то је милосрдни Бог слао све ви)е Својих пророа, да народ опоми$у, да народне старе)ине наарају, да не би сви пропали ао бесплодне ло"е, оје се сеу и у ога$ бацају. Но и ове друге слуге. Бо!је не про*о)е бо(е од првих. 3 $их старе)ине народне, све)теници, $и!евници и учите(и би)е, поби)е или аменова)е. 3 )то год се стрп(е$е Бо!је већма проду!авало, то је неблагодарност (удса према Богу бивала већа и одвратнија. нај#осле #осла к 5и$а сина сво%а %оворе&и' #осиде&е се сина $оје%а. Све слуге Бо!је би)е посрам(ене# све опомене Бо!је одбачене, сва доброчинства Бо!ја пре"рена. Pудсо стрп(е$е у овавом случају исцрпло би се до раја. Но Бо!је стрп(е$е је веће од стрп(е$а и најстрп(ивијег леара, оји лечи бе"умнога. На десетину оволие неблагодарности (уди би одговорили гво"деном песницом. - гле )та благоутробни Бог чини% место гво"дене песнице Он )а(е Сина Свога 4единороднога+ О, неисцрпна доброто Бо!ја+ Ни најбо(а маја не би поа"ала толио милости и стрп(е$а према ро*еном чеду Своме, олио је <иви Бог поа"ао према створеним (удима Својим. - кад се навр"и вре$е, %овори а#осол, #осла Бо% сина своје%а јединорооно%а 7ал. G, G;. Cо јест, ад се навр)и време Бо!јег чеа$а, да 3"раи( донесе плода# и ад се навр)и време "ла и бе"ао$а старе)ина народних# и ад се нај"ад навр)и време Бо!јег стрп(е$а. ад виноград бе)е ао пламе$ачом опа(ен и плот оо винограда пролом(ен, и не"набо!ача поплава пу)тена у виноград, и пивница у винограду "асу)ила, и ула у винограду претворена у ра"бојничу пећину & тада и"ненадно до*е у виноград Син човеа домаћина, Син Бо!ји 4единородни. 5нао је Бог унапред, да се виноградари неће снебивати ни најма$е, да учине са Сином Његовим оно исто )то су учинили са слугама Његовим. - "а)то онда вели% засиде&е се сина $оје%а Да "астиди нас тим речима, нас оји ни дан&данас не примамо с ду!ним по)това$ем и (убав(у Сина Бо!јега ме*у нас. 3 да јо) поа!е, до авог је бестидства била порасла неблагодарност (уди у народу и"абраном, толио милованом благодјеја$има Бо!јим. Dво, чујте, до аве гнусобе је било порасло то бестидство бого"аборава и богомрсости% вино%радари видев"и сина реко"е $е)у соо$' ово је наследникE !одие да %а уије$о, и да на$а осане наследсво 5е%ово. у!ваи"е %а, #а изведо"е на#о*е из вино%рада и уи"е. ао је ово савр)ена слиа онога )то се усоро по том десило са осподом 3сусом+ ао год )то би "ли виноградари убили сина човеа домаћина, да би тао приграбили себи виноград, тао су јеврејси првосве)теници, 'арисеји и $и!евници, уистини и убили оспода 3суса, да би они народ потпуно притиснули својом вла)ћу и својим апетитом. Zа &е$о чинии ре)аваху ме*у собом во*и народа јеврејсога% ако %а осави$о ако, сви &е %а вероваи 74ов. 88, GI& G:;. 3 на предлог аја'е ре)и)е да а убију. 0"алуд све исуство од хи(аду година, да се Бо!ји чове не мо!е убити, јер ао убијен он силније !иви и јаче прети, и те!е притисује савест. ле,
$ихови су преци побили толие Бо!је пророе, па су им усоро морали ди"ати спомение. орали су, јер су им убијени пророци постајали стра)нији у смрти него "а !ивота. Они су имали очи да виде, али нису могли видети# памет су имали да памте )та је било ро" хи(аду година са убијеним а )та са $иховим убицама, али нису упамтили нити су могли да се сете. Cодие да %а уије$о6 Најла)е ре)е$е (удсо, но и најнеуспе)није, од аина до аја'е, и од аја'е до послед$ег убице на "ем(и+ 0бити праведниа "начи само послати га на"ад Богу, од ога је и до)ао# а то опет "начи ставити га у неосвојиви поло!ај у борби, и наору!ати га непобедивим ору!јем, и учинити га хи(аде пута јачим него )то је био ад је у телу ходио по "ем(и. Mта да говоримо1 0бити праведниа "начи помоћи праведниу да победи, и осудити себе на пора" и оначну пропаст. Mта је "нао првосве)тени јеврејси аја'а, ад ово није "нао1 5нао је ма$е од ни)та# јер да је $егово "на$е било само ни)та, он се ни онда не би ре)ио, да убије >риста, и тиме самога себе & а не >риста & сурва у вечиту пропаст. Cодие да %а уије$о6 4ер сав народ оде "а Њим. Cао говораху. Ми остасмо сами# бе" власти, бе" части, бе" новца. о ће нам слу!ити1 о ће нас хвалити1 ога ћемо варати1 ога ли глобити1 5ато убимо Њега, и наследимо оно )то, ево, Он насле*ује% народ, виноград на), оји смо ми и до сада др!али, и бербу сами у!ивали. & Своје ре)е$е "ли виноградари су убр"о привели у дело. 0хвати)е га, изведо"е на#о*е из вино%рада и уи"е. /огледајте, ао >ристос до самих појединости прови*а оно )то ће се с Њим десити. Сви јеван*елисти говоре, да су 4евреји и"вели >риста и"а града на Hобно место, олготу или остурницу, оја се нала"ила ван "идова 4ерусалима. Cо и "наче речи изведо"е %а на#о*е из вино%рада. Но те речи "наче јо) и то, да ће старе)ине јеврејсе одбацити >риста, одсећи а од народа и"раи(сог, одрећи а се ао 3"раи(ца, бацити а прео плота свога народа, и предати а ао ту*ина ту*инцима, 2им(анима у руе, да а ови суде. ?ао до)е, дакле %ос#одар од вино%рада "а &е учинии вино%радари$а они$ Cао упита оспод 3сус старе)ине народне. ?ад до)е %ос#одар, вели Он# а у почету приче реао је & и оиде. ад до*е господар & то о"начава рај стрп(е$у господареву. ад буде рај стрп(е$у Бо!јем, тада ће бити и почета Његовом гневу. Но ога овде "ами)(а оспод 3сус под господарем, самога Себе или Оца Свога1 Свеједно је. Ја и 9ац једно с$о, реао је Он. лавно је, да ће и Бо!јем стрп(е$у и обести виноградара бити рај убр"о после убиства Сина Бо!јега. Mта ће учинити осподар "лим виноградарима1 о то пита, и ога1 0право сам осподар пита то "ле виноградаре. Cо осу*ени на смрт пита Своје судије и убице. ао је"овит ра"говор и"ме*у 4еднога пред смрћу и других пред "лочином+ Обично они, оји су пред смрћу, "бу$ени су и не "нају )та говоре до су судије & ао су праведне & присебне. Овде је сасвим обрнут случај. >ристос, оји "на "а тајно ре)е$е старе)ина да а убију, присебан је и "на )та говори, до су Његове неправедне судије "бу$ене и не "нају )та говоре. Cао сваи "лочин оду"има човеу две ствари% храброст и памет. Dво, дале, )та они одговарају >ристу% <еко"е $у' злочинци &е зло$ с$р&у #о$ории, а вино%рад да&е дру%и$ вино%радари$а, који &е у даваи #лодове у своје вре$е. 6идите, ао не "нају )та говоре+ Сами себи и"ричу пресуду+ према јеван*елистима Мару и Hуи и"гледа, да је сам оспод иса"ао ове речи. - према Матеју јасно је, да оспод $их пита, да се они и"јасне, )та мисле. ао не мо!е бити ниаве противречности од јеван*елиста, то је највероватније, да је најпре сам оспод иса"ао, )та ће чове домаћин учинити са "лим виноградарима а )та са виноградом својим, а потом, да је Он и $их упитао "а ми)(е$е. Они су најпре потврдили оно )то је оспод реао и сло!или се са Њим, но одмах, ао досетив)и се, да се то на $их односи, у"винули су & према Светом Hуи & да не уде6 6идите и" овога $ихову "бу$еност и противречност+ & Но оји су то дру%и вино%радари, ојима ће домаћин предати виноград1 /ре свега треба "нати да ће и виноград бити нови ао и виноградари. Од >риста па на да(е про)ириће се виноград Бо!ји на цео род (удси, и неће се састојати само и" народа 3"раи(сог, него и" свих народа на "ем(и. Cај нови виноград на"иваће се @рвом Бо!јом, а посленици & или виноградари & у $ему биће апостоли,
светите(и, оци и учите(и @рве, мученици и исповедници, еписопи и све)теници, благочестиви и христо(убиви цареви и царице, и сви остали слу!ите(и у томе винограду оспод$ем. Они ће даваи #лодове у своје вре$е. Cо после >риста постаје изарани род, царско све"енсво, свеи народ 7O /етр. 9, F;. 4ер са >ристом престаје и"абранство народа јеврејсога, и и"абранство прела"и на све верујуће у >риста по свима народима на "ем(и. 0а не уде6 Cао рео)е "ли виноградари Сину Бо!јем, ада се досети)е, да се ова стра)на прича на $их односи. Бе" тих речи, оје наводи јеван*елист Hуа, била би пра"нина у јеван*е(у Матејевом# јер се не би ра"умело, "а)то је оспод реао ово )то следује. Ме*утим после тих речи старе)ина јеврејсих постају ра"ум(иве речи >ристове% зар нисе никад чиали у #ис$у' ка$ен који одаци"е зидари, онај #оса %лава од у%лаE о и од (ос#ода, и дивно је у очи$а ва"и$. амен је очигледно сам >ристос# "идари су старе)ине, све)теници и $и!евници јеврејси# угао је спона и"мећу 3"раи(а и не"набо)тва, и"ме*у старог и"абранства и новог, и"ме*у старе @рве и нове. >ристос је на томе углу, на свр)ету старога и почету новога# Он при"ива у царство Своје и 3"раи(це и не"набо!це са истом (убав(у, по)то се и једни и други у време доласа Његова поа"а)е ао јалово дрвеће. Нарочито 3"раи(ци# јер они а одбаци)е, ао )то "идари одбацују аав непотребан амен. ао се (уто "идари превари)е+ ле, одбаци)е главни теме(ац !ивота (удсог, историје (удсе, историје свега створенога света+ 0 самој ствари они а не одбаци)е, но "амахну)е да а одбаце, те сами би)е одбачени% Он се па утврди на углу новог "ида$а, Новог Ствара$а. ;о и од (ос#ода, и мудрије и праведније није могло бити. дивно је у очи$а ва"и$. Cо јест% читајући Свето писмо 7/с. 88I, 99; и вама се ча чини, да је ово дивно од оспода, по)то не "нате на ога се ове речи односе. Не "нате, да је стра)ан овај амен. 4ер сваки који #адне на ај ка$ен рази&е се, а на ко%а он #адне сар&е %а 7Мт. 98, GG# H. 9L, 8:;. 3 ваистину упорни 4евреји су се ра"били о тај амен, и Он их је сатро. Спотали су се о $ега ао о амен сабла"ни и ра"били се јо) до је оспод 3сус био у телу на "ем(и. - доцније, по 2аспећу и 6асрсе$у, тај амен је на $их пао и сатро их. 4ер после ратог времена по)то су "ли виноградари убили Сина Домаћинова, навали на 4ерусалим римса војса предво*ена Cитом, и град ра"ори а 4евреје ра"јури и" $ихове домовине, и расели их по целоме свету. 3 деси се с 4еврејима не)то горе и стра)није него са народима, оји су гре)или и у гресима својим помрли, ао )то су били -сирци, 6авилонци, Jеничани, Мисирци и други. Десило се с 4еврејима не)то слично ао и с аином. 4ер Бог недо"воли, да ма о убије аина, а ме*утим обеле!и на $ему "на убице и најури га да се сита по свету. Но аина је постигла те)а а"на одмах после првог му "лочина, а 4евреје није. Они су убијали и аменовали Бо!је пророе једног "а другим, а Бог је трпео, одлагао а"ну, чеао поаја$е, и слао све нове и нове пророе. Cе ада су и Спасите(а убили, постигла их је праведна а"на. /онеад Бог одмах )а(е а"ну на преступниа, а понеад одла!е ту а"ну и одла!е, тао да (уди помисле, да а"на ниад ни доћи неће и да ће преступни остати неа!$ен. ад је Маријам, сестра Мојсејева, осудила свога брата одмах је постала губава по целоме телу% и %ле арија$ е"е %уава, ела као сне% од губе 7U. Мојс. 89, 8L;. ада су Датан и -вирон осу*ивали старе)ине своје, "ем(а се под $има отворила и прогутала их & и оворив"и зе$*а уса своја #рождре и! 7OU Мојс. 8?, E9;. -наније и Сап'ира присвајали су и "атајивали црвено има$е, "ато су тренутно пали мртви 7Дела -п. K, K;. Но Бог не а!$ава сваог "лочинца одмах. Напротив, ба) већи део "лочина и греха не бивају а!$ени онога часа ада се учине, него доцније, или ча доцније или и по смрти гре)ниа. а!$ава$е греха бива по премудром домостројству Бо!јем са овим светом. ад не би Бог а!$авао 4едне гре)ние одмах после учи$еног греха, ми би очајали чеајући Бо!ју правду# а ад не би Бог стрп(иво одлагао а"ну других гре)ниа, ао би се ми научили стрп(е$у према онима оји нас вре*ају1 Нај"ад и то, )то Бог нее те)е гре)ние ниао не а!$ава "а !ивота овде на "ем(и, слу!и нама свима "а појача$е вере у будући Суд Бо!ји, оји неће мимоићи ни онога гре)ниа ога су сви судови на "ем(и мимои)ли. -вај ономе, оји се неа!$ено насла*ива својим греховима до саме смрти+ Њему не "авидите+ 4ер је примио у овоме
!ивоту )то је !елео, и у ономе неће имати )та да прими осим & осуде. ад је оспод 3сус бе" иједног Свога греха онао у!асно страдао и намучен био, ао да не страда и свао од нас гре)них, ога Бог олио толио воли1 - о много гре)и а нимало не страда није ни најма$е сличан >ристу, те неће ни имати ниава удела с Њим у @арству Бо!јем. Страхујмо, ао је сав на) !ивот протеао бе" муе и страда$а а са многим неисајаним гресима. - радујмо се, ао смо и"др!али много муа и страда$а, и овим се ористили поајав)и се пред Богом и поправив)и путеве своје. Неа нио не а!е и не помисли% могу одло!ити поаја$е по)то је Бог тао стрп(ив. 3 ад је тао дуго трпео 4евреје, потрпеће и мене јо) оју годину да се не преваримо# мо!е Бог према Свом /ромислу и потрпети нас јо) оју годину бе" поаја$а, а мо!е Он спустити Своју те)у руу на нас ро" оји сат или минут. Одлага$е поаја$а чини поаја$е све те!им и те!им, по)то навиа гре)е$а све јаче и јаче утвр*ује орене греха у нама, све већма и већма помрачује ум на) и амени срце на)е. 3 ми тада и бе"во(но орачамо од те)ог греха све те!ем и те!ем, исто онао ао и "ли виноградари оји су најпре убијали пророе, па нај"ад убили и Сина Бо!јег. Mта онда мо!емо очеивати "а себе, него оно исто )то су дочеали и "ли виноградари1 0гаони амен оји је од Бога наме$ен био "а дом на)ега спасе$а, и"диће се и"над на)их глава и сатрће нас. 4ер оспод, оји је силан у милости, силан је и у правди. /о!уримо, дале, да се ористимо мило)ћу до нам се милос т обилно нуди. Не чеајмо, да се руа милости улони од нас и да се руа правде спусти на нас. Не одла!имо припрема$е плодова у винограду ду)е на)е# него будимо спремни, да ад слуге Домаћинове до*у дамо им одмах спремне и сабране плодове. Сваи дан ангели Бо!ји сабирају ду)е (удсе и односе их и" овога света ао берачи гро!*е и" винограда. На) ред не мо!е нас мимоићи. О, да се на)и плодови не поа!у AтрулиB+ О, да се на)е ду)е не поа!у )туре+ О, ангели храните(и, освестите нас, подр!ите нас и помо"ите нам пре него уцне послед$и час+ О, осподе 3сусе, смилуј се на нас+ Cеби неа је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ;ЕТР#АЕСТА Јеванђеље о $ра-! 5аревога Сина
аеј 22, 2-14. Зач. 8>. Бог !ели, да чове верује у Њега ви)е него ма у ога и ма )та у свету. Бог !ели, да се чове нада у Њега ви)е него ма у ога и ма у )та у свету. Не, него јо) и ви)е% Бог !ели, да је чове свом (убав(у својом ве"ан ис(учиво само "а Њега, па те "рацима те (убави да се ооло ве"ује "а створе$а Бо!ја. Cо се "ове јединство човеа с Богом. Cо се "ове бра ду)е са >ристом. Све друго је пре(убодејство и блу*е$е. Само тава једна тесна ве"а ду)е са >ристом, авој ве"и најбо(а је слиа на "ем(и бра, чини ду)у богатом и плодородном. 3" свае друге тао тесне ве"е ду)а ра*а тр$е и оров, и остаје сасвим јалова "а ма аво добро. -о ово не "нају и не могу да "нају (уди ван руга >ристове @рве, то треба да "нају хри)ћани, а нарочито ви, /равославни, ојима је у духу и у традицији, да поимате све дубине, висине и )ирине Бо!јег Отрове$а ро" оспода 3суса, и да схватате вечност правилније него )то је схватају народи на 3стоу и време да схватате правилније него )то га схватају народи на 5ападу. С чим се год ду)а човечја (убав(у најте)$е ве!е, с тиме је у брау, & било то !иво биће или мртва ствар, било то тело или одело, било то сребро и "лато или ма ава "ема(са имовина, ма ава "ема(са слава или част, или страст према ма чему у створеном свету% према наиту, јелу, пићу, игри, природи, или ма чему у природи. Сваи таав бра ду)е човечје не"аонит је, и навлачи на ду)у и у овом и у оном !ивоту бесрајну несрећу, сличну но несрав$ено већу од
не"аоните ве"е човеа и !ене, оја "начи јад и чемер не само "а $их двоје него и "а случајни пород $ихов. Не треба рити оно )то Свето писмо објав(ује, а то је# да је <иви Бог & Бог који ревнује 79 Мојс. 9L, K# K. Мојс. G, 9G;. Но рев$ивост Бо!ја не односи се ни на )то у свету осим на ду)у човечју. Бог !ели, да ду)а човечја буде ис(учиво Његова, и то у неоа(аној и недволичној верности. 5бог добра саме ду)е Бог то !ели. 4ер Он по Својој свеобимној мудрости "на & )то после >риста и ми сви треба да "намо & да ао ду)а олабави у верности према Њему, своме Cворцу, и ве!е се (убав(у с неим или нечим другим у створеном свету, она постепено постаје слу)и$а, па роби$а, па једна тамна и очајна сена, па нај"ад !алосна слиа плача и )ргута "уба. Само пламена (убав ду)е према Богу јесте "аонити бра ду)е. Сваа друга (убав, не ро" Бога, мимо Бога, или против Бога, јесте идолополонство. Cао (убав(у према телу чове прави од тела ла!нога Бога или идола# (убав(у према "ема(сом има$у или наиту чове прави од има$а и наита идоле# (убав(у према ма оме или ма чему чове прави себи идоле. - то "начи# (убав оја ис(учиво припада Богу чове упућује на другу страну, на не)то ни!е од Бога, на не)то недостојније (убави. 0 )то год чове верује ви)е него у Бога# у )то се год чове нада ви)е него у Бога# )то год чове (уби ви)е него Бога, & то "ау"има место Бога и постаје идол "а човеа, ла!ни Бог "а ла!ну ду)у. - свао идолополонство велии пророци на"ивају пре(убодејством и блудодејством 74ерем. гл. E# 4е"е. гл. 9E. EI.;. Но најстра)није од свега јесте то )то идолополоници постају једно са својим идолима. 4ер при сваој (убави чове се постепено губи у предмету своје (убави. Оно о чем чове најви)е мисли, )то најви)е воли и )то најревносније хоће & оно постепено постаје право биће $еговог бића, па било то јело или пиће, сребро или "лато, наит или одело, ућа или $ива, част или власт. ао )то се вели у /исму% !оди"е за ни"авило$ и #оса"е ни"авни 7OO @арев. 8I, 8K;. Наравно да од овога није и"у"ета ни похота човеа "а !еном, или !ене "а човеом. 4ер и то је богоотпадни)тво & и то наји"ра"итије & и губ(е$е себе до ни)та. ао )то то стра)но и"ра!ава апостол /авле говорећи% или не знае да ко се с лудницо$ свеже једно ело с 5о$ #осане 7O. ор. ?, 8?;. =ове постаје оно на)то се $егова (убав односи% -о ли Бог & Бог, ао ли пра)ина & пра)ина. =овеа спасава или губи у овоме !ивоту $егова (убав. 3ма само једна (убав )то спасава# то је (убав према Богу. Сваа друга (убав губи. 3ма само један "аонити и спасоносан бра ду)е# то је $ен бра с Богом. Сваи други бра, оји не проистиче и" овог браа, ао )то проистиче "ра и" сунца, јесте пролетсво и пагуба. Дана)$е јеван*е(е најслиовитије представ(а ту предивну тајну, ао се човечја ду)а ао верна невеста венчава с Богом, и ао опет, ао "аслеп(ена и"дајница и неверница пада и пропада у мрау, орову и "лоби идолополонства. Uарсво је нееско као човек цар који начини сваду сину сво$е. ао обично и другим причама >ристовим тао и овом обухвата се сва историја (удса од почета до раја. 0чени (уди муче се и пи)у велие и те)о ра"ум(иве $иге, да објасне историју човечанства# па бар да у томе успевају, него често јо) ви)е "авр"у мре!у, исидају тиво и помуте појмове. >ристос једном простом и ратом причом а!е све, и све јасно и ра"ум(иво. 6аистину, никад човек није %оворио као овај човек 74ов. I, G?;. @арство небесо не мо!е се иса"ати речима# оно се мо!е само уподобити нечему )то бива у овоме свету. 3"ме*у осталога оно се мо!е уподобити и свадби. Свадба је радостан дога*ај ме*у (удима# и царство небесо је сама радост. 5ато се царство небесо уподоб(ава свадби. Tовек цар је сам Бог, а син Његов је оспод 3сус >ристос. Да је Он !ени, то је објавио јо) 4ован рстите( 74ов. E, 9F;, а то је потврдио и сам оспод 3сус 7Мат. F, 8K.;. Сва историја (удса од и"гна$а -дама и" 2аја до доласа >ристовог јесте припрема (удсих ду)а "а свадбу Сина Бо!јега# дола"а >ристов у свет јесте право отвара$е свадбе, прави почета свадбеног весе(а# а све време од Његовог доласа до свр)ета времена јесте траја$е те свадбе у свету. Но свадбена радост дости!е свој врхунац те у другом !ивоту. >ристов дола"а у свет најрадоснији је
дога*ај "а човечанство уоп)те и "а свау ду)у посебице, ао дола"а обручниа невести својој. Од свих народа на "ем(и најрадосније је требао народ јеврејси по"дравити дола"а <ениа >риста, по)то је тај народ био најви)е од Бога припреман "а доче Његов. Cај народ је имао "а "адата, да он први сусретне >риста, да а први по"на и прими, и да онда објави свима народима и племенима на "ем(и радост и спасе$е. 5ато се у оригиналном тесту 4еван*е(а и говори у мно!ини начини сваде сину сво$е. 4ер је био до)ао очеивани <ени старо"аветној црви јеврејсој# и био је до)ао <ени сваој ду)и човечјој, оја тра!и с пасе$а, !ивота и радости# и био је до)ао <ени свему створеноме роду (удсом, свима народима и племенима. Но олио је велиа (убав Бо!ја према (удима, толио је велиа "аслеп(еност и "лоба гре)ниа на "ем(и. 4ер се а!е% к своји$а до)е и своји %а не #ри$и"е 74ов. 8, 88;. /рво, дале, до*е онима оје је најви)е и најду!е припремао "а невесту Себи, & народу јеврејсом. Но овај а народ не по"на, не при"на, пре"ре и одбаци. 4ер се у причи да(е вели% #осла слу%е своје да зову званице на свадуE и не !е"е до&и. /рво припремајући свадбену свечаност Сину Своме Бог је слао пророе ро" веове и веове, објав(ујући примица$е те свечаности и по"ивајући народ јеврејси, да се спреми "а доче <ениа >риста. Cо су биле прве слуге оје Бог посла да "ову "ванице. - ад се >ристос већ појавио у свету, послан би 4ован /ретеча ао весни, да јав(а, да виче и "ове. Но ао )то мален број одабраних послу)а)е старе пророе, тао исто мален број $их послу)а)е пусти$сог трубача, 4ована /ретечу. не !е"е до&и. 9#е #осла дру%е слу%е %оворе&и' кажие званица$а' ево са$ оед свој у%оовио, јунци $оји и !ра5еници #оклани су, и све је %оовоE до)ие на сваду6 Друге слуге су апостоли и апостолси помоћници. - "ванице су "а нео време јо) уве исте & 4евреји. 4ер сам оспод је прво реао% ја са$ #ослан к из%у*ени$ овца$а до$а зраи*ева 7Мат. 8K, 9G;, па је најпре таву наредбу дао и Својим апостолима% идие к из%у*ени$ овца$а до$а зраи*ева 7Мат. 8L, ?;. Cо је било пре Његова страда$а и прослав(а$а. - ада је Он био одбачен од 4евреја, и од "лих виноградара и"веден ван плота јеврејсог народа, и убијен, тада је те Он, после Свога васрсе$а, дао другу наредбу% идие, дакле, и научи"е све народе 7Мат. 9:, 8F;. Бог је остао веран Своме "авету, а 4евреји су га пога"или. Бог је остао веран Својој невести, и"абраници Својој, црви старо"аветној, веран до раја, али је невеста и"неверила свога <ениа, и ступила је у бе"бројне не"аоните браове са идолима и ла!ним боговима, од ојих се није хтела одвојити и вратити своме "аонитом Обручниу. +во са$ о#е у%оовио. Све )то треба "а храну и весе(е ду)е спрем(ено је. 3стина храни ду)у & истина је сва била отривена ао пребогата царса трпе"а. /обеда над "лим духовима, победа над болестима и бригама, победа над природом & све те победе, оје хране и веселе (удсу очајну ду)у, "адобијене су & дале, до*ите+ Небо је раније и"гледало ао оловом "атворено "а (уде, и ду)е су (удсе биле ао !алосне невесте "атворене у хладну тамницу# сада је небо )иром отворено% сам се Бог јавио на "ем(и, ангели су сила"или на "ем(у, мртви се поа"ивали ао !иви, достојанство човеа у"дигнуто је до Бога. О, да слата јела+ О, да расо)не трпе"е & до*ите+ -ли, место да се ода"ову свадбеном по"иву "аслеп(ене ду)е у мрау тамничом и"вр)иле су преу!асни "лочин убив)и свога Спасите(а, свога <ениа. Но ча ни тиме стрп(е$е се Бо!је није исцрпло. Највећи "лочин Бог је обратио у најдуб(и источни сласти и радости. Cело и рв 2аспетога оспода и"нето је на царсу трпе"у, несрав$ено сла*е од угојених телаца и хра$ениа. До*ите и причестите се сла)ћу, ојој и ангели могу по"авидети+ Благодатне струје Духа Светога, Духа Свемоћнога и <ивотворнога, отворена су )иром. :ве је %оово & све+ Све )то је потребно да се упр(ана невеста очисти# и и"гладнела нахрани# и и"ра$ав(ена исцели и обна!ена одене# и "ама*ијана освести# и опијена отре"ни# и умртв(ена о!иви. Cу је р)те$е водом, ту и р)те$е ог$ем и духом# ту је ола)а$е постом# ту је орилаће$е молитвом# ту је јелеј# ту је хлеб и вино# ту је царсо све)тенство "а
руоводство# ту @рва светости и (убави. Све те дарове донео је <ени невести Својој и све их поставио на царсу трпе"у. До*ите, дале+ До*ите на свадбу+ они не $ари"е и оидо"е овај у #о*е своје а овај к р%овини својој' а осали у!ваи"е слу%е 5е%ове, изружи"е и!, и #ои"е и!. 0"алуд је по"ивати оорелу блудницу у "аонит бра+ Она не мари "а "аонитог верениа свога. Она је суви)е привила на своје идоле, да би се од $их могла одре)ити. 4едним блудним ду)ама је идол по(е, другима је идол трговина, трећим не)то треће. /о(е о"начава тело са телесним страстима, а трговина о"начава сребро(уб(е, добита и богаће$е труле!ним стварима овога света. Сва оде дале своме идолу, а "а верениа не хте нио чути. - остали се расрди)е и на сам по"ив, те похвата)е слуге царсе, и"ру!и)е их и поби)е. Cао убр"о после олготе нару!и)е и намучи)е апостоле /етра и 4ована 7Дела -п. G, 9&E;, а по том уби)е архи*аона Сте'ана и апостола 4аова, а потом и многе друге. као о чу цар онај, раз%неви се и #осла војску своју и #о%уи крвнике оне и %рад 5и!ов за#али. @ар онај јесте Бог# гнев Његов & рај$е исцрп(ено стрп(е$а и обраћа$е милости у правду# војса своја јесте војса римса# рвници су 4евреји, а град $ихов 4ерусалим. Неи"мерно је стрп(е$е Бо!је. Бог није хтео а"нити 4евреје одмах после убиства оспода 3суса, него је чеао јо) четрдесет година. ао )то је неад оспод сам на Себе нало!ио пост од четрдесет дана, тао Cворац (уди нала!е на себе после олготе један пост у стрп(е$у од четрдесет година. Он није по!урио да а"ни "лочин (уди према самоме Себи, да не а!у (уди% гле, Бог је освет(ив, хајде и ми да будемо освет(иви+ Не# него те после четрдесет година Бог пу)та а"ну на јеврејси народ и то "бог "лочина во*а тога народа према слугама Својим. Да би се и ми од тога научили, да се не светимо "а неправде (уди према нама самима и да будемо ревносни у поправ(а$у неправедних до рај$их граница. 5а)то Бог на"ива римсу војсу војсом својо$ 5ато )то је $у Бог употребио да а"ни блудну и"браницу Своју. 3сто онао ао )то је негда употреб(авао Бог не"набо!аче војсе, асирсе, мисирсе и вавилонсе, да а"не и опамете народ и"раи(си, употреб(ава Он нај"ад не"набо!ачу војсу римсу, да и"вр)и послед$у а"ну над овим неблагодарним народом. 2имси цареви, 6еспа"ијан и Cит, један "а другим, освоји)е и "апали)е 4ерусалим, поби)е огромно мно)тво 4евреја, а остата растера)е по целоме свету. ад је један цар питао хри)ћансе богослове "а један врло ја доа" истинитости вере хри)ћансе, ови су одговорили% судба јеврејсог народа 7Jридрих 6елии;+ Оно )то је о 4еврејима прореао оспод 3сус овом причом о свадби царевога сина, дословце се испунило. Но погледајмо, )та да(е учини чове цар, по)то а"ни и одбаци 4евреје% ;ада рече слу%а$а своји$' свада је дакле %оова, а званице не и"е досојне. дие дакле на расрк"&е и ко%а%од на)ее, дозовие на сваду. Cо Бог рече новим слугама Својим. :вада је %ооваE то јест% од Моје стране све је учи$ено и приготов(ено )то је требало. Но старе "ванице не би)е достојне, "ато и не мого)е доћи. леда)е и не виде)е, "ато се и не обрадова)е# слу)а)е и не чу)е, "ато се и не ода"ва)е. 6и)е воле)е идоле тела и мамоне богатства, "ато и ота"а)е по"ив. Беху ве"ани ропсим ланцима "а Ни!е, "ато и диго)е руу на 6и)е. /а "ато сада идие на раскр"&а и по"овите сваога огагод на*ете. 3"раи( је био ао огра*ен виноград% но ао се он поа"ао бесплодан, идите ван тога винограда, у неогра*ене $иве не"набо!аца и по"овите ове. 3"раи( је био ао огра*ен риб$а, но гле, "мије се у $ему "аотиле# идите, дале, на )ироу пучину, и баците мре!е по целоме мору чевечанства. 3"раи( је био ао расадни у рају $иве Бо!је, одале је требало да се раса*ује племенито воће по целој $иви човечанства# но расадни се и"јаловио# "ато идите по целој $иви, и сејте и садите племенити усев. Cо о"начава и пото$а "аповест >ристова% идие дакле и научие све народе. <аскр"&а о"начавају свет не"набо!ачи где се ур)тају и преплићу путеви добра и "ла, стрмине и врлети, тр$аци и аме$аци, где је семе Бо!је било и"ло!ено сваој опасности. Cај пространи и многобројни свет гледао је Бог са истом очинсом бригом ао )то је гледао и 3"раи(, и проми)(ао о $ему, само на други начин. 4ер до је Он руоводио и"раи(си народ отрове$има, пророцима и "нацима, дотле је остале народе руоводио дајући им унутра)$у јачину савести и ра"ума. Спасли су се
многи и у народу и"раи(сом, наиме, они оји би)е верни и послу)ни & а спасли су се многи и ме*у народима не"набо!ачим & наиме, они оји би)е савесни и ра"умни. - сада, ада је Син Бо!ји до)ао на "ем(у и био одбачен од првога народа, Бог је )иром отворио један и исти приступ Себи свима и сваоме. изи)о"е слу%е оне на раскр"&а и сара"е све које на)о"е, зле и дореE и солови на#уни"е се %осију. Cо је @рва Бо!ја на "ем(и. Cо је нови саве" Бо!ји с (удима у име Сина Његова, оспода 3суса >риста. Она прибира у Своје рило сву децу Бо!ју од 3стоа и 5апада, и од Севера и 4уга, од свих народа и племена на "ем(и, од свих је"иа и свих стале!а. Cо је ново и"абра$е Бо!је, нови 3"раи(, ново племе праведног -врама. Стари 3"раи( и"неверио је и проиграо своју и"браничу улогу у историји човечанства, и Бог је створио нови анал спасе$а (удсога, Нови 3"раи(. /ола"ећи и" народа јеврејсог ме*у не"набо)це, апостоли /авле и 6арнава говоре% ва$а је нај#ре реало да се %овори реч Божја, али кад је одацујее, и са$и се #оказујее да нисе досојни вечно%а живоа, ево се ора&а$о ка незнао"ци$а 7Дела -п. 8E, G?;. Cао је почето ново и"бра$е новог човечанства, нове историје, новог спасе$а ро" апостоле и $ихове следбение, ао )то је старо и"бра$е почето и и"во*ено ро" праоце и ро" Мојсеја и пророе. Но @рва Бо!ја напунила се и "лих и добрих, јер и једни и други били су по"вани. Старо"аветна црва делила је свет на 4евреје и нејевреје, а ново"аветна дели све (уде на "ем(и на добре и "ле. 3 једни и други су, дале, по"вани, но сви оји су р)те$ем у)ли у @рву неће бити спасени. 3 у ново"аветној @рви Свемилостиви Бог поа"ује дуготрпе(ивост Своју ао и у старо"аветној. Мудар домаћин наре*ује слугама, да не чупају одмах уо( и" п)енице, него да остане обоје да расте до !етве. 0 пространу мре!у @рве ула"е и добре и ло)е рибе, но мудар ловац стрп(иво сабира мре!у и и"влачи је на обалу, па те ад и"вуче, онда дели добре од "лих. од јеван*елиста Hуе допу$ује се наредба човеа цара речима% и доведи а$о сиро$а!е, и к*асе, и о%а*асе и сле#е. 5а таве су сматрани сви народи на "ем(и од стране 4евреја и"у"ев $их самих. 0ствари тави и јесу сви (уди и народи на "ем(и пре него по"наду >риста, и пре него седну "а пребогату трпе"у Његових дарова ојима је Он даривао и дарује свет. 3 ми смо сви сиромаси бе" >риста, сви (асти, сви бога(асти, сви слепи. 4едини >ристос оспод мо!е нас обогатити правим и тајним богатством# једини Он мо!е нас исцелити од свих недуга, и управити руе на)е на добра дела и ноге на)е на пут истине и правде. 4едини Он мо!е нам отворити очи духа и дати вид да видимо бесмртну постојбину своју, испу$ену свим свадбеним даровима и радостима. зи"ав"и #ак цар да види %осе своје, у%леда онде човека неоучена у свадено ру!о и рече $у' #ријае*у, како си у"ао а$о ез свадено% ру!а он о&уа. аво је то свадбено рухо1 Свадбено рухо ду)е јесте на првом месту чистота. /и)е апостол /авле вернима% јер вас ореко! $ужу једно$е, да девојку чису изведе$ #ред Cриса 7OO. ор. 88, 9;. Девојача непорочност и чистота ду)е & то је прва и главна одећа $ена. - потом исти апостол опет говори другим верним у )то треба да се обуу% оуцие се, вели, у срдачну $илос, дороу, #онизнос, кроос, р#*е5е, & а свр! све%а о%а оуцие се у *уав, која је свеза савр"енсва 7оло). E, 89 & 8G;. Cо је свадбена одећа ду)е, оја се венчава са бесмртним >ристом. Највеће савр)енство чистоте ду)евне од свих "емнородних поа"ала је /речиста и /ресвета Девоја Богомати, оја је од тела Свога дала тело осподу и Спасите(у на)ем. Нио од нас не мо!е носити >риста у срцу своме бе" превелие чистоте срца, бе" неподе(еног срца преданог >ристу. 4ер ао )то чиста девоја има само 4едну (убав према своме верениу, тао ду)а (удса, оја ра"уме пут спасе$а, има само једну (убав & (убав према осподу. Cо је $ена "латотана свадбена одећа. Но чистота и (убав плодне су у свима осталим врлинама, оје апостол поми$е и не поми$е. Нарочито је она плодна у добрим делима. Добра дела су уреси и наити, беле ха(ине чистоте и "латотане ха(ине (убави. 7A/од брачним оделом ра"уми благодат Светога Духа. о се није удостојио обући се у ову, тај не мо!е бити учесниом небесог браа и духовне вечере. :в. акарије' 9 *уави, гл. 8K.; & Но ад је цар и"и)ао да види
сватове, угледа једнога бе" те свадбене ха(ине. Dријае*у, ослови га цар. 5а)то га цар на"ива пријате(ем1 /рво "ато, да поа!е олио висоо цени достојанство човеа, а друго "ато, )то је Он, Бог, у истини пријате( сваоме човеу бе" ра"лие све доле то Бо!је пријате(ство сам чове својим нева(алством потпуно не уда(и од себе. Bи се #ријае*и $оји, ако ворие "о ва$ ја за#оведа$, реао је оспод апостолима Својим 74ов. 8K, 8G;. О, неиса"аног снисхо*е$а и милоср*а Бо!јег према (удима+ Он, Свемоћни Cворац и 6ладиа свих светова, на"ива слабе (уде Својим пријате(има+ Но под условом & ао творе оно )то Бог "аповеда. Ме*утим онај неодевени сват није творио во(у Бо!ју, иначе не би био неодевен у свадбено рухо# & "а)то, дале, и $ега на"ива пријате(ем1 5ато )то је р)тен, и ао таав убројан у верне и увр)тен у пријате(е Бо!је. На"ивајући га пријате(ем @ар Бог га ба) тиме и уорева, )то је и"неверио пријате(ство# & а он га је и"неверио према Богу, а не Бог према $ему. он о&уа. 4ер )та би могао и одговорити1 Да није могао да упи, ва(да1 3ли да није умео да сроји и са)ије1 0"алуд све% Бог је ро" оспода 3суса дао даром сваоме "ваноме готову ха(ину.Он је требао само да има добре во(е, да свуче са себе стару и пр(аву ха(ину греха и да се обуче у ри"у спасе$а, у "латотано рухо свадбено. Но он то није учинио, и морао је ћутати. ;ада цар рече слу%а$а' свежие $у руке и но%е и ацие у а$у најкрај5уE онде &е ии #лач и "кр%у зуа. Он је већ сам себи био ве"ао руе грехом чинећи "ла дела, и ноге своје сам је био ве"ао ходећи путевима бе"ао$а# и сам је и"абрао јо) у овоме !ивоту таму место светлости, и плач и )ргут "уба уместо вечне радости. Он је, таорећи, сам себе осудио на пропаст, и Бог је само и"реао праведну пресуду. У ужа %ре!а сво%а за#ре"&е се езожник 7/риче K, 99;. 5аплетен и "аве"ан гресима својим гре)ни ће бити у другом свету јо) те!е "аплетен и "аве"ан. Cамо нема поаја$а# ве"ива$е руу и ногу поа"ује, да тамо нема ви)е поаја$а нити могућности, да чове чини ма ава добра дела ради спасе$а свога и уласа у @арство. @елу ову величанствену и пророчу причу оспод "авр)ује речима% јер су $но%и звани, али је $ало изарани!. Ово се односи и на 4евреје и на хри)ћане. Мало је било и"абраних ме*у 4еврејима# мало их је и мећу хри)ћанима. Сви ми оји смо се рстили по"вани смо "а царсу трпе"у, но Бог једини "на, оји су Његови и"абрани. -вај ономе од нас оме @ар Свеви)$и пред свима ангелима и светите(има буде реао% #ријае*у, како си у"ао ова$о ез свадено% ру!а аав стид, но бесористан+ аав у!ас, но непоправим+ ава пропаст но бес повратна+ Но у самој ствари ове речи Бог нама говори и сада ад год приступимо светоме олтару да у"мемо /риче)ће, и да се ду)ом својом сјединимо са <ениом >ристом & #ријае*у, како си у"ао ова$о ез свадено% ру!а Ослу)нимо срцем својим и саве)ћу својом ада прила"имо часном путиру, и чућемо ово пита$е, и овај преор. Само )то ове речи Бо!је не повлаче собом плач и )ргут "уба у најрај$ој тами, )то ће бити онда ада нам Бог послед$и пут то буде а"ао. - о од вас мо!е јамчити, да му ове речи Бог не говори данас послед$и пут у овоме "ема(соме !ивоту1 о мо!е јамчити, да се јо) ове ноћи $егова ду)а неће обрести у пр(авом оделу греха на сјајноме "бору небесоме оо царсе трпе"е1 -х, о до смртних мо!е "нати, да дана)$и дан није судбоносан "а целу $егову вечност1 Неолио минута само одлучили су судбу двојице ра"бојниа на рсту. Cих неолио минута један од $их није умео исористити, и оти)ао је у таму најрај$у# до је други тих неолио минута благора"умно исористио, поајао се, при"нао Сина Бо!јег и "амолио а "а спасе$е своје% о#о$ени $е се, (ос#оде, када до)е" у царсво воје6 3 у томе тренуту стара ха(ина греха спала је с $егове ду)е и ду)а се $егова обула у сјајну свадбену ха(ину. 3 поајани ра"бојни с достојанством и"бранога појави се у 2ају "а царсом трпе"ом. Не одла!имо, дале, ни ми поаја$а ни часа једнога. 4ер сваи идући час мо!е да нас ви)е не уброји у !ите(е овога света. Бр"о чистимо и перимо своју ду)у бар онолио олио чистимо и перемо своје тело, оје ће данас сутра бити храна црвима. =истимо је поаја$ем и су"ама, перимо је постом и молитвом, и одевајмо је ха(ином и"атаном од чистоте и (убави, и ура)ену свим добрим делима, а нарочито делима пра)та$а и милоср*а. 0чинимо
оно мало )то Бог од нас тра!и остало ће Он учинити. ад се дете те по!али мајци на нечистоту свога тела, маја га бр"о чисти, пере и преодева. О, олио је милостивији Отац небеси од свае маје према Својој деци+ 0ствари ду)а сваога човеа толио је нечиста, да се сама од себе ниада не мо!е очистити и удостојити присуства Бо!јег. Но неа сваи чове увиди своју ду)евну нечистоту# неа је омр"не од свега срца, неа учини оно мало )то се од $ега тра!и и, )то је главно, неа "авапије Богу, да га Бог својим ог$ем и духом очисти. - Бог стоји и чеа на таве вапаје Своје поајане деце, др!ећи у руама најрасо)није ангелсе ха(ине, ва"да готов, да очисти опере, осна!и, осветли, намири)е и одене све оне оји с поаја$ем вапију Њему. Слава и хвала неа је Свемилостивоме Богу на)ему. Слава и хвала небесом <ениу ду)е на)е, осподу и 3сусу >ристу, са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А ПЕТ#АЕСТА Јеванђеље о љ!$ави
аеј 22, 3@-4R. Зач. >2. Сваи онај оји хоће да посрами Бога, посрам(ује себе, а Богу даје прилиу да се ви)е прослави. 3 сваи о ради на уни!е$у праведниа, на рају рајева он уни!ава себе, а праведниа већма у"ди!е. о став(а амен на пут праведниа, сам "апи$е "а $, а праведниа приморава само да се пе$е у"а стрмен, одале се јо) ви)е види. о дува да погаси ога$ праведниа, већма га ра"горева, а свој гаси. На бурноме мору света Бог је стена, на ојој се праведни спасава и о оју бе"бо!ни ра"бија свој чамац. На бурноме мору !ивота праведни је амен спотица$а гре)ниу. ре)ни и"ва(ује тај амен и пада у рупу где је амен био. о се баца пра)ином против ветра, ослепеће. о "асипа је"еро аме$ем, потопиће се. Бог је ао навла) оставио правду ненаору!ану и не"а)тићену у овоме свету, да би Он поа"ао Своју силу и да би насилници имали амен спотица$а. 5ато је јачи онац правде него синRир неправде. Насилни иди)е да преине онац правде, но "аплиће се у $ега и гине. Сатана је хтео уни)тити праведног 4ова, па га је дигао у небеса. Онда ада је 4ов и"гледао немоћан, победио је. Сатана је хтео уни)тити цара 3рода, и овај, по "лу своме, није се томе противио. 3 ада је 3род и"гледао свемоћан, пропао је. Све )то је од Бога у овоме !ивоту чини се немоћно, но јаче је од "ве"да и од бучних оеана. /огледај и научи се и" ових противполо!ности, оје ти је Бог "а поуу оставио% Мојсеј и Jараон, Давид и олијат, 4ов и Сатана, 4ерусалим и 6авилон, три отроа и цар Навуходоносор, Данило и Дарије, апостоли и 2им. 3 ао буде) ра"умео поруу, оју ти је Бог оставио у овим сунцосјајним примерима, ти ће) радосно у"винути с дивним Давидом% Једни се уздају у кола, дру%и у ко5е, а $и у и$е (ос#ода Бо%а сво%а 7/с. 9L, I;. 3 тад ће) ра"умом дивно ра"умети и срцем усвојити речи апостола /авла% "о је лудо #ред свео$ оно изара Бо% да #осра$и #ре$удреE и "о је слао оно изара Бо% да #осра$и јако 7O ор. 8, 9I;. Но ава је судба добра у овоме свету, аав је $егов то, $егова привидна слабост и неодо(ива јачина, то не мо!е) ни на оме у историји света тао јасно видети ао на самоме осподу 3сусу. Најпо"натији Он се јавио ао непо"нат# Најправеднији Он је осу*ен ао неправедан# Најмоћнији Он се дао убити ао немоћан. 3 )та је било на рају1 /обеда и слава. /обеда и слава Његова, а пора" и срам оних, оји а не прими)е, не при"на)е и намучи)е. Но јо) прави рај није ни до)ао# а ад до*е, те онда ће се видети сва величина Његове победе и
сав сјај Његове славе# и те онда ће се видети сав у!ас пора"а и срама Његових гоните(а и мучите(а. ад год су непријате(и добра, непријате(и Бо!ији, плели мре!у >ристу, сами су падали у $у# ад год су спремали пони!е$е Њему, сами су били пони!ени, и ад год су хтели Њему да "атворе уста, сами су морали "аћутати. 0право, све )то су чинили на Његов срам оренуло се на Његову славу а на $ихов срам. Cао је било онда, тао бива и данас. о год се и данас успротиви >ристу, па)ће и пропа)ће, а >ристу ће тиме само дати прилиу да већма "асветли Својом силом и славом. Cао бива данас, тао ће бити и сутра & све до сонча$а времена. 3 дана)$е јеван*е(е поа"ује дивно, )та бива с (удима, ада у)ају Бога, спремајући тиме себи част а Богу бе)ча)ће. Законик неки #рису#и к сусу ку"ају&и %а и у#иа' учие*у, која је за#овес најве&а у закону Ово је било послед$е у ни"у оних у)а$а, ојима су 4евреји тра!или ма аву "аачу да би могли >риста осудити на смрт. ао су (уди "атровани "лом1 До Бог тра!и ма и једно добро дело од највећег гре)ниа, да би га спасао, дотле (уди тра!е ма и један грех од највећег праведниа, да би га убили+ Најпре су >риста у)али главари све)теничи старе)ине народне пита$ем% какво$ власи о чини" и ко и даде у влас На)то је >ристос одговорио, питајући $их о р)те$у 4ована рстите(а, да ли је то р)те$е било с неба или од (уди1 Cим пита$ем оспод је "бунио Своје у)аче, оји помисли)е% ако рече$о' с неа, ре&и &е на$' за"о $у онда не веровасе ако ли рече$о' од *уди, оји$о се народаE јер сви Јована држа!у за #ророка. Cо у)а$е испало је на славу >ристову и на срам у)ача. 4ер тиме се отрио уавичлу гре)ниа да а!у истину, и у исто време дата је нама поуа, да је 4ован послани Бо!ји и да је тим пре оспод 3сус небеси властодр!ац. /ри овоме у)а$у удру!или су се били против >риста све)теници и не!еви, оји су иначе били непријате(и ме*у собом. /отом су 'арисеји с 3родовцима и"а)ли пред >риста с у)а$ем, да ли треба или не ћесару поре" плаћати1 ?ажи на$ дакле "а $исли"' реа ли даи !арач &есару или не оспод је погледао у новац, на оме је био ли ћесарев и одговорио% подаје &есарево &есару а Божје Бо%у. 3 то у)а$е испало је на славу >ристову а на срам у)ача. 4ер реченим речима оспод је уметнуо јо) једну потребну циглу у гра*евину Своје науе, оставив)и нама ро" то једну неопходну и дивну поуу, а у)аче посрамио отрив)и и ра"бив)и $ихове сплете. /ри овоме у)а$у удру!или су се били стари ме*усобни непријате(и% 'арисеји и 3родовци# први, оји су се правили родо(уби и пријате(и народа, и други, оји су те др!али с 2им(анима, господарима /алестине. /отом су садуеји сами при)ли а >ристу с једним нарочитим у)а$ем. ад седморица браће један "а другим и"умру, остав(ајући један другом у насле*е, према Мојсејевом "аону, једну исту !ену & чија ће та !ена бити о васрсе$у мртвих1 На ово глупаво пита$е, оје се у)ачима чинило особито ве)том "амом "а >риста, одговорио је оспод 3сус% о васкрсе5у нии &е се жении ни удаваи, не%о су као ан%ели Божји на неу. /а по)то су садуеји били једна сета (уди, оји од суви)не "ема(се учености нису веровали ни у Свето писмо нити у !ивот после смрти, преблаги оспод је исористио ову прилиу, да оправда веру у "агробни !ивот и васрсе$е реав)и% а за васкрсе5е $рви! нисе ли чиали "о ва$ је рекао Бо% %оворе&и' ја са$ Бо% вра$ов, и Бо% саков, и Бо% Јаков*ев ије Бо%, Бо% $рви! не%о живи!. 3 тао у)а$е и ових у)ача испало је у орист >ристову а на )тету $ихову. 4ер се поа"ало не"на$е и глупост у)ача, и јер је оспод, одговарајући $има, одговорио и свима нама на једно мучно пита$е, на оје нам нио други не би "нао одговорити. Нај"ад, ад би)е пора!ени и садуеји, оји су сматрали себе и били сматрани од света ао особите мудрице, сабра)е се најцр$и мећусобни непријате(и, 'арисеји и садуеји, да учине "аједничи напад, те један од $их, у име свију, упита >риста% која је за#овес најве&а у закону Са овим пита$ем ове слуге мраа мислиле су посигурно ухватити >риста у погре)ци, тао да
би а могли и"вести пред суд. Они су били пога"или све главне "аповести и" "аона Бо!јега, даног им ро" Мојсеја, и остали су само са два )тура )ипа% обре"а$ем и пра"нова$ем суботе. 3 то су истина биле "аповести Бо!је, но не главне, и не онао )туре и бесмислене ао су их они схватали у те дане. Мислили су сваојао, да ће >ристос истаћи једно од тога% или обре"а$е, или суботу, или па неу нову Своју "аповест. /а су рачунали% ао Он а!е да је обре"а$е главна Бо!ја "аповест, да а опту!е "а потце$ива$е суботе# ао ли истане пра"нова$е суботе ао главну "аповест, да га опту!е "а потце$ива$е обре"а$а# а ао ли па да неу нову "аповест од Своје стране, да а поготову опту!е "а потце$ива$е старога "аона Бо!јега. Они, судоумни, нису могли ни слутити, да ће >ристос и"рећи оно у чему су они најсирома)нији, и да реав)и старо и"риче опет ново. - 3сус му рече% *уи (ос#ода Бо%а сво%а сви$ срце$ своји$, и сво$ ду"о$ својо$, и сво$ $исли својо$. 9во је #рва и најве&а за#овес. дру%а је као и оваE *уи лиж5е%а сво%а као са$о%а сее. Обе ове "аповести нала"е се у Старом "авету, но не једна у" другу, него у две ра"не $иге Мојсејеве 7U Мојс. ?, K# OOO Мојс. 8F, 8:;. Оне нису став(ене у десет Бо!јих "аповести, оје чине основ целог "аона даног ро" Мојсеја, него су ао у"гред поменуте, "бог чега је мало о на $их и обраћао па!$у. Нису оне случајно став(ене мећу споредне "аповести, него по нарочитом промислу Бо!јем, по)то (удси род у оно време јо) није био спреман да ове две "аповести прими. /ре него се до*е на велиу )олу мора се проћи мала )ола. - Деалог Мојсијев представ(а малу )олу ве!ба$а и припрема$а "а велиу )олу (убави. Vуи (ос#ода Бо%а сво%а. Cо је прва и највећа "аповест. Друга "ависи од $е и истиче и" $е. Но "ар (убав бива по "аповести1 Не, не бива. Но, на !алост, "аповест о (убави морала је доћи, по)то је потам$ено срце (удсо "аборавило природну (убав човеа према Ономе оји најви)е (уби човеа. 3 маја не опоми$е своје дете на (убав према себи све до се дете $ено толио не "аборави, да пре"ре и о"лоби мају своју и по*е ни" ли"аве странпутице светсе (убави. Cада (убав према мајци постаје "аповест, и то не толио "бог маје олио "бог детета. Ниаву "аповест о (убави Бог не даје ангелима, по)то су ангели неуда(ени од Бога и по)то они природно (убе Бога. 0оп)те стид је "а (удси род, )то је он и"а"вао ову "аповест о (убави. 4ер "аповест о (убави према Богу олио је "аповест толио је и уор роду човечјем. 3 сваи онај о иоле "на )та све Бог чини "а $ега и )та он све дугује Богу, мора, уистини, осетити најдуб(и стид, )то је грехом "атровани чове дао повода "а оваву "аповест. ле, (убав човеа према Богу природнија је него (убав детета према мајци. 5ато (убав човеа према Богу треба, и бе" иаве "аповести, да је очигледнија од (убави детета према мајци. 7AБог је најви)е добро од ога је свао добро и бла!енство. С Богом !ивети је и у несрећи срећа, у сирома)тини богатство, у јаду утеха.& 5ато (уби Њега ао најви)е добро и бла!енство твоје, (уби а ви)е сваог створе$а, ви)е оца и маје, ви)е !ене и деце, и ви)е себе самогаB ;и!он Задонски, :очин. O;. 5а)то дете (уби мају своју1 5ато )то осећа (убав маје према себи. - "а)то чове не осећа (убав Бога према себи1 5ато )то му је срце одеб(ало и вид духовни помрачен грехом. >ристос је и до)ао у свет да учини, да би срце (уди отанчало "а 'ино осећа$е (убави према Богу, и да би се духовни вид помраченог човечанства отворио. До)ао је >ристос оспод, ао најјачи и"ра" Бо!је непроме$ене (убави према човеу, да би ра"горео поново потухли ога$ (убави у срцима деце Бо!је, и да би оно )то је негде од (уди било сасвим природно, ао и од ангела, па временом постало неприродно, учинио поново природним. ад маја не би (убила дете, "ар би дете могло (убити мају1 ад Бог не би (убио човеа, "ар би чове могао (убити Бога1 Но Бог од почета & и од пре почета & (уби човеа# отуда и потиче природност (убави човеа према Богу. 0 Својој бо!ансој молитви пред страда$е, оспод 3сус говори Оцу небесом% да #озна све да си $е и #ослао и да си и$ао *уав к 5и$а као и к $ени "о си *уав и$ао 74ов. 8I, 9E;. ао у"ви)ена и уте)на и"јава+ Бог има очинсу (убав према нама, гре)ницима и нечистим (удима исто ао и према Своме 4единородном Сину+ Они, оји могу да по"наду и осете дубину и неугасиви пламен ове бо!ансе (убави, не потребују ниаву "аповест о (убави.
Напротив, они би се стидели, ад би им се "аповедило да (убе Бога, то јест% да одговарају (убав(у на (убав. -постол 4ован, оји је насла$ао главу на прси оспода и Бога свога, и оји је најбо(е осетио дубину и сладост бо!ансе (убави на самом непресу)ном и"вору $еном, пи)е% дечице, да и$а$о $и *уав к 5е$у јер он нај#ре #оказа *уав к на$а 7O 4ов. G, 8F# G, 8L;. 6идите, ао пи)е+ Ово нису ве)то и"абране и састав(ене речи светсих мудраца, него је ово гугута$е у трепере$у срца онога оји се појио пуном мером (убави на самом и"вору, и оји се у радосном оду)ев(е$у слу!и најпростијим речима да иса!е неиса"иву (убав Бо!ју. =ујте сад ао други један апостол, оји је најпре мр"ео и гонио >риста, пи)е о (убави% ко &е нас расавии од *уави Божије ево*а ли или у%а или %о5е5е или %лад или %олои5а или сра! или $ач6 /а јо) додаје% зна$ ја$ачно да ни с$р, ни живо, ни ан%ели, ни #о%лаварсва, ни силе, ни сада"5е, ни уду&е, ни висина, ни дуина, ни дру%а каква вар $оже нас раздвојии од *уави Божије, која је у Cрису (ос#оду на"е$ 72им. :, EK & EF;. 4а мислим, од ад је света и времена, да један чове није речима дао јачега и"ра"а своје (убави. 3 ово није (убав по "аповести и "бог "аповести, но ово је (убав оја је природно и"а"вана (убав(у, пламен оји се "апалио од већег пламена. 5аповест је дата онима оји су давно давним "аслу!или а"ну "бог отупелости према (убави, "бог прер)аја (убави и вапијуће неблагодарности према Богу. Ни >ристос ни -постоли, нити све војсе (убите(а Бога на небу и на "ем(и, нису могли обра"ло!ити "аповест о (убави према Богу бо(е, нити дати јачи подстицај "а и"вр)е$е те "аповести, ван просте напомене, да Бо% нај#ре *уи нас, и да Он нај#ре #оказа своју (убав према нама. Могле би се написати & и већ су написане & читаве $иге доа"а Бо!је (убави према нама и ра"лога на)е (убави према Богу. Сав створени свет, вид(иви и невид(иви, доа" су Бо!је (убави према нама# сва природа и $ено устројство, сунце и "ве"де, годи)$а времена, то човечјег !ивота под оом /рови*е$а, дуготрп(ивост Бо!ја према гре)ницима, нечујно но моћно подр!ава$е праведниа, и остало, и остало све, чему броја ни имена нема, доа"ује (убав Бо!ју према нама. Но на)то све то набрајати и именовати, ад је дово(но рећи само да Бог нас (уби, да Он нај#ре *уи нас6 Сила"а Сина Бо!јега мећу (уде, Његово дело и Његово страда$е "а (удси род према)а својом величином и блесом све остале доа"е Бо!је (убави. Његова уста а"ала су нам, да Бог нас (уби ао и Њега# Његова науа поа"ала је то# Његова дела "асведочила су то# Његово страда$е "апечатило је то. 5ато и Његова "аповест о (убави треба )то пре да постане у срцима на)им неодо(иво природно осећа$е слично осећа$у (убави детета према мајци, слично но много јаче. 5а)то оспод "аповеда да (убимо Бога свн$ срце$, сво$ ду"о$, и сво$ $исли својо$6 /рво "ато да би појачао ту "аповест и )то јаче је уре"ао у памет (удима. Друго "ато да би поа"ао, да (убав према Богу ис(учује свау другу (убав, свао де(е$е (убави, свао слу!е$е двојици господара & Богу и мамону. Но има јо) један тајанствени унутра)$и ра"лог. Бог је тројство, Оца и Сина и Духа Светога, у јединству. 3 чове је тројство од срца, ду)е и ума. 3 отац (уби човеа, и Син (уби човеа, и Дух Свети (уби човеа. @ео Бог (уби човеа. 5ато и дола"и "аповест, да би цео чове (убио целога Бога. ад чове (уби целим срцем својим, и целом ду)ом својом, и целим умом својим, онда цео чове (уби. ад чове (уби Оца, и (уби исто тао Сина, и (уби исто тао Духа Светога, онда чове (уби целога Бога. ад један део човеа (уби један део Бога, онда (убав није потпуна# не, него онда (убав уоп)те није (убав# јер поде(ен чове није чове, и поде(ен Бог није Бог. ад нео а!е, да (уби Оца, но да не "на "а Сина и Духа Светога, тај нема (убави према Богу. 3 ад нео а!е, да (уби Сина, но да не "на "а Оца и Духа Светога, тај нема (убави према Богу. 3 ад нео а!е, да (уби Духа Светога, но да не "на "а Оца и Сина, тај нема (убави према Богу. 4ер тај не по"наје Бога у целини. 3сто тао нема (убави према Богу ни онај о а!е, да (уби Бога само срцем, или само ду)ом, или само умом. 4ер тај не по"наје себе у целини, нити уоп)те "на "а (убав. Pубав, права (убав & а не оно )то свет "ове (убав(у & иде од целине а целини. 7A0ни)ти у себи свао ра"де(е$е# неа
буде сав чове сабран у једно и свецело устрем(ен БогуB. %5а. Брајчанинов' :очин. . OU, бес. в 99. восресение. Dре#. :и$еон ови Бо%ослов наводи ове дивне примере (убави према бли!$ем оји у исто време рато и јасно и"ра!авају су)тину (убави. A4а "нам човеа, говори он, оји је час плаао "бог овога или онога 7гре)ниа;, час ударао себе у лице и у груди "а спасе$е понеога, час став(ао себе на место гре)ниа, оји је "гре)ио речју или делом, и уобра!авајући самога себе ао учините(а греха брата свога, испоставио је тај грех Богу и молио се "а опро)тај, пролевајући при томе обилне су"е. 5нао сам и једног другог човеа, оји се много радовао "бог оних оји су се подви"авали, усавр)ујући се у сваој добродете(и и преуспевајући у добру, ао да је уверен био, да ће он примити награду "а $ихове добродете(и и подвиге ча и ви)е од $их самих# а опет сорбео је и сру)авао се "бог оних оји су "гре)или речју или делом, и то тао силно да није сум$ао, да ће он једини имати да одговара "а све $их и бити бачен у паао. 5нам и тавога, оји је тао силно !елео спасе$е браћи својој, да је много пута с топлим су"ама молио Бога, да или и они буду спасени, или да и он "аједно с $има буде предан муама. /оренут богоподобном топлом (убав(у он ниао није !елео бити спасен сам бе" браће своје. 4ер тао се он био с $има сјединио духовно, соју"ом свете (убави, у Духу Светоме, да ча није !елео ни у царство небесо ући оде(ен од $их.B Cо на"ива /реп. Симеон о%оносно$, савр"ено$ *уав*у #ре$а Бо%у и лиж5е$у7. :лово @4. 6идите ли, ао се дубоим и неисцрпним садр!ајем ове просте "аповести оповргавају све јереси против тројичности Бога у јединству1 3 јо)% ао се $оме ра"вејава у пра)ину сва половна и ситничарса психологија неих научниа на)их дана, оја омада унутра)$ег човеа и чини га бесрајно ни)тавним и несрећним1 дру%а је "аповест као и ова' *уи сво%а лиж5е%а као са$о%а сее. Не а!е% равна овој, него% ао и ова. Cо јест% и друга се "аповест тиче (убави, но не (убави према Cворцу него према створе$има. Pубећи своју мају дете (уби и сва дела и све радове и направе своје маје# а особито% (убећи своју мају дете (уби и своју браћу и сестре. Pубав према мајци појачава (убав према браћи и сестрама. о има (убави према својим родите(има, природно ће је имати и према својој браћи# о па нема (убави према родите(има, рето мо!е имати (убави према својој браћи. 3сто тао, о има (убави према Богу, лао ће имати (убави према (удима ао браћи својој по Богу# о па нема (убави према Богу, тај мо!е само себе варати да има (убави према (удима. Cаав чове у најбо(у руу мо!е имати само и"весног магловитог са!а(е$а према (удима, оме је опет и"вор у са!а(е$у самога себе. Мада је ова "аповест и"речена и у Старом 5авету, она је сасвим нова у устима >ристовим. 4ер и оспод вели на другом месту% нову ва$ за#овес даје$' да *уие један дру%о% као "о ја вас *уи! 74ов. 8E, EG;. /рво "ато је нова, )то је и"риче Онај, оји је поа"ао највећу (убав према (удима у историји света# а друго "ато, )то је појам бли!$их ра)ирен далео и"ван "идова јеврејсог народа и распрострт на све (уде Бо!је. Vуие не#ријае*е своје, реао је >ристос. Јер ако *уие оне који вас *уе, какву #лау и$ае 7Мат. K, GGSGI;1 Не обасјава ли Бог сунцем и непријате(е ва)е1 3 не даје ли Он да!д и онима оји вас не (убе1 Cвоје је да (уби) све (уде ради (убави Бо!је, а Његово је после да дели праведне од неправедних. На)и бли!$и јесу вид(иво по(е, на оме ми поа"ујемо (убав своју према невид(ивом Богу. На оме ће се очитавати на)а (убав према Богу ао не на (удима оји !иве с нама на "ем(и1 Бог бива ганут на)ом (убав(у према суседима на)им слично мајци оја се осећа ганута (убав(у неога странца према детету своме. Cолио је неопходно ну!но поа"ати своју (убав према Богу на (удима оо себе, да апостол (убави ча на"ива ла!ом онога о а!е да (уби Бога а мр"и на брата свога% ако ко рече' ја *уи$ Бо%а, а $рзи на раа сво%а, лажа је 7O 4ов. G, 9L;. На)и бли!$и јесу "а нас )ола, у ојој се ми ве!бамо у најсавр)енијој (убави & (убави према Богу. Свао дело (убави, оје ми учинимо неоме човеу, већма ра"горева на)у (убав према Богу. - у чему треба да се састоји на)а (убав према бли!$им, то нам је јасно речено и
примером поа"ано ао од стране самога оспода и Његових светих апостола, тао и од читаве војсе Бо!јих угодниа, богоносних отаца, мучениа и мученица. Но главна су дела (убави% милоср*е, пра)та$е увреда, молитва "а друге, подр!ава$е слабих, сти)ава$е гордих, опоми$а$е неправедних, поучава$е неуих, пририва$е ту*их недостатаа, похва(ива$е ту*их врлина одбрана поти)тених, !ртвова$е !ивотом "а друге. 9д ове *уави нико ве&е не$а, да ко живо свој #оложи за #ријае*е своје 74ов. 8K, 8E;. Но ао нео чини и највеће по!ртвова$е и" авих других побуда, а не и" (убави, $егово по!ртвова$е не вреди ни)та 7O ор. 8E, E;. о има (убав има све, и испунио је сав "аон. Нај"ад, да поменемо и дубоо схвата$е апостола /авла @рве >ристове, и" ога схвата$а неминовно и природно проистиче (убав према бли!$им. Сви ми верни јесмо уди Cрисови, !иви делови тела >ристовога 7D'ес. G. и K. глава и O ор. ?, 8K;. Сви ми растемо у један велии и !иви органи"ам, у једно небесо тело, оме је глава >ристос. ад. је то тао, онда треба да с (убав(у пома!емо у"раст и напредова$е један другог. ад један део тела напредује, то је на добро и орист целога тела# ад је један део тела болестан, то је на муу у )тету целога тела. Отуда (убав на)а према бли!$има слу!и "драв(у ао на)их бли!$их, тао и нас самих. 6аистину, (убав је "драв(е# мр!$а је болест. Pубав је спасе$е, мр!$а је пропаст. 3 тао ове две "аповести о (убави јесу највеће у "аону Бо!јем, и већих нити је било, нити има на "ем(и. Cо је закон царски 74а. 9, :;, ојим се др!и небо и спасава "ем(а. 9 ови$ две$а за#овеси$а виси сав закон и сви #ророци. Бог је дао сав "аон Мојсејев и" (убави, и Бог је "агрејао пророе Својом (убав(у. Мо!е се рећи, да се прве четири "аповести у старом "аону односе на (убав према Богу, а осталих )ест на (убав према бли!$има# премда су свих десет старих "аповести само сен >ристовог "аона о (убави. Мо!е се јо) рећи, да све добро, )то је чове у ста$у учинити, проистиче и" (убави према Богу и и" (убави према бли!$има. 3 нај"ад, мо!е се рећи, да сви греси, )то их је било и )то их има, јесу греси или против (убави према Богу или против (убави према бли!$има. -о се и да(е буде и)ло у ра"ми)(а$у о дубинама и )иринама ове две бо!ансе "аповести, могло би се слободно рећи да о $има виси небо и "ем(а, сав створени свет% ангелси и материјални. Dто, )та су постигли својим у)а$ем и удру!ени непријате(и >ристови+ Dто, аву су пламену исру исресали "лобним ударом у амен+ Они су смерали да пони"е и "буне >риста, ме*утим себе су пони"или до пр(аве пра)ине, а >риста су у"дигли до престола вечнога 5аонодавца. 3 тао, ово послед$е у)а$е дало је прилиу >ристу, да Себе бесрајно прослави, а нама опет свима да пру!и најдрагоценију орист објав(ујући нам "аповести о (убави. /осле овавог одговора >ристовог, непријате(и Његови "аћутали су. нико ви"е не с$еде да %а за#иа. 3 не само то, него, према прича$у јеван*елиста Мара, онај "аони, оји је ставио пита$е осподу, готово се обратио у следбениа >ристовог, тао му је оспод реао% ниси далеко од царсва Божје%а. 4ер ад је "аони у)ач саслу)ао неочеивани одговор Спасите(ев, он није могао одолети а да не у"вине% учие*у, #раво си казао6 додав)и јо) од своје стране да је (убав према Богу и бли!$ем ве&а од свију жрава и #рило%а. Онај, оји је мислио победити, остао је побе*ен# и они, оји су мислили посрамити, остали су посрам(ени. 3 нио ви)е не смеде да а и)та "апита. Сада је био до)ао ред на >риста да он $их пита. 3 Он их упита% Zа $ислие за Cриса, чији је син <еко"е $у' 0авидов. <ече и$' #а како 0авид 5е%а назива (ос#одо$ %оворе&и' рече (ос#од, (ос#оду $оје$у' седи $ени с десне сране док #оложи$ не#ријае*е воје за #одножје но%а$а воји$ ?ад дакле 0авид назива 5е%а (ос#одо$, како $у је син Овим пита$ем оспод је хтео прво да а!е да је Он >ристос# друго, да поа!е да се варају они оји очеују Месију ао "ема(сога цара и" олена Давидова, оји ће прогнати 2им(ане и учинити 3"раи( силним "ема(сим царством# треће, да су Његови у)ачи Његови непријате(и, и четврто, да ће они, ао и непријате(и јединога >риста оји је имао доћи и оји је до)ао, бити побе*ени и а!$ени. Они му рео)е% 0авидов. Cо је све )то су они "нали. 3
оспод 3сус је био и" племена Давидова, дале по "аону $иховом & син Давидов. Но гле, ни сам проро Давид није "ами)(ао Месију ао свога сина једино по рви, иначе а не би на"ивао својим осподом. 4ер где је то било, да један преда на"ива свога потома Богом1 Но Давид је својим ду!о$ провидео и по"нао двојну природу >риста, човечансу и бо!ансу, и на"вао а Својим осподом, опет ду!о$. Cајну ваплоће$а Сина Бо!јега Давид је и" давне давнине схватио својим пророчим духом много бо(е него ли 'арисеји и садуеји, гледајући >ристу у очи. >ристос се имао родити и" $еговог племена, и Он се по телу родио од /ресвете Деве Марије, оја је била и" племена Давидова# но Он је имао доћи ао превечни Син Бо!ји по бо!ансој природи Својој. 3 ао таав Он је до)ао. оспод наводи речи Давидове не да их поправи но да их потврди. Све је тачно )то је Давид провидео и прореао. Све се "било ао је писано. Обећани од Бога и очеивани од (уди Спасите( до)ао је на "ем(у и ао син Давидов и ао син Бо!ји. /осле Свога васрсе$а и ва"несе$а Он је, уистини, сео с десне сране #ресола величине на висини 74ов. 8, E;. 3 Њему су, уистини, сви Његови непријате(и пали под ноге. 3 не само то, него је Он "авладао вла)ћу Својом над сви$а #о%лаварсви$а, и власи$а, и сила$а, и %ос#одсви$а, и над сваки$ и$ено$ "о се $оже назваи не са$о на ово$е свеу не%о и на оно$ који иде 7D'. 8, 9LS98;. Сада је то јавна тајна, но онда је то било тајна јава. 5ато оспод и не говори ао од своје стране, него наводи пророчанство Давидово, оје је требало бити по"нато 4еврејима. Наравно, $има су била по"ната слова и речи, но смисао реченога и написанога био је далео од $их. 4о) им оспод неће да говори ни)та од Своје стране, него их пита "а смисао речи и" "аона, "ато )то су и они Њега питали не)то о "аону, наиме% оја је највећа "аповест у "аону1 Он је $има добро одговорио на $ихово пита$е# но они нису Њему могли одговорити ни речи. нико у не $о%а"е од%овории ни речи' 3 тао се поа"ало, да Он "на "аон а да га они не "нају, ма да су они себе сматрали све"најућим у области "аона. оспод је "нао не само речи "аона но дух и !ивот "аона# а они су "нали само речи "аона, бе" духа и !ивота# "ато у ствари нису "нали ни)та. 3 оно )то су "нали било је само на пропаст $ихову а на )тету народа, оји их је слу)ао. ии с$еде ко од о%а дана да %а за#иа ви"е. Страх у*е у $их од препири са Њим, у ојима је Он уве односио победу над $има. Они а, дале, нису могли ухватити у речи, да би а осудили. 5ато ће се сада махнути речи и прихватити сребра и "лата, да потплате 4уду и ла!не сведое. 3 оно )то нису успели речима, успеће сребром и "латом. Само ће пре!алостан бити "а $их тај привремени успех. 4ер то послед$е и најпр(авије средство поа"аће обрнути ре"ултат, ао )то су то поа"ала и сва у)а$а речима. Cо ће донети послед$у и потпуну победу >ристу, а $има неповратни удар и вечну пропаст. 4ер једва ће проћи три дана од ада буду платили најамние да хватају >риста и сведоче ла!но на Њега, а гле, они ће морати плаћати стра!аре, да не ра"гла)ују васрсе$е >ристово. >и(аду пута је бо(е не бити ниада ро*ен, него родити се и устати против Бога. Сваи онај о хоће да посрами Бога, посрам(ује себе, а Богу даје прилиу да се ви)е прослави. 3 дивно је ово у очима на)им. осподу на)ему 3сусу >ристу неа је слава и хвала, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. #ЕДЕ/А <ЕС#АЕСТА Јеванђеље о (алан(и&а
аеј 2@, 14-3G. Зач. 1G@. Бог ствара неједнаост# (уди ропћу на неједнаост. 4есу ли (уди мудрији од Бога1 ад Бог ствара неједнаост, "начи да је неједнаост мудрија и бо(а него једнаост. Бог ствара неједнаост "бог добра (уди# (уди не могу да виде своје добро у неједнаости.
Бог ствара неједнаост "бог расоте неједнаости# (уди не могу да виде расоту у неједнаости. Бог ствара неједнаост "бог (убави, оја се ра"горева и подр!ава неједнао)ћу# (уди не могу да виде (убав у неједнаости. Cо је прастари (удси бунт "аслеп(ености против видовитости, лудости против мудрости, "ла против добра, ругобе против лепоте, "лобе против (убави. 4о) су Dва и -дам, предали се Сатани, да би само били једнаи с Богом. 3 јо) је аин убио брата -ве(а "ато )то им !ртве нису биле једнао праве пред Богом. Од тада до сада траје борба гре)них (уди против неједнаости. - и од пре тога до сада Бог ствара неједнаост. Од пре тога, велимо, јер Бог је и ангеле створио неједнаим. Бог !ели да (уди буду неједнаи по свему спо(а)$ем, ао% по богатству, моћи, чину, учености, поло!ају и т.д., и не препоручује у томе ниаво надмета$е. е ражие #рва $еса, "аповеда оспод 3сус. Бог !ели надмета$е (уди у умно!ава$у унутра)$их добара% вере, доброте, милоср*а, (убави, ротости и благости, смирености и послу)ности. Бог је дао и спо(а)$а и унутра)$а добра. Но спо(а)$а добра од човеа Он сматра јевтинијим и не"начајнијим од унутра)$их добара. Спо(а)$а добра Он је дао на у!ива$е и !ивоти$ама ао и (удима. Но богату ри"ницу унутра)$их, духовних добара Он је расуо само по ду)ама (удсим. Бог је дао човеу не)то ви)е него !ивоти$ама, "ато Он тра!и од човеа ви)е него од !ивоти$а. Cај ви)а састоји се у духовним даровима. Спо(а)$а добра Бог је дао човеу, да послу!е унутра)$им. 4ер све спо(а)$е слу!и ао средство унутра)$ем човеу. Све времено одре*ено је на слу!бу вечном# и све смртно одре*ено је на слу!бу бесмртном. =ове оји иде обратним путем, и оји своје духовне дарове све утро)и ис(учиво на стица$е спо(а)$их, времених добара, богатства, власти, чина, светсе славе, личи на сина оји од оца наследи много "лата, па све "лато распе на упова$е пепела. 5а (уде оји су осетили у ду)и својој поло!ене дарове Бо!је, све спо(а)$е постаје мало"начајно% ао основна )ола "а оног о до*е на велиу )олу. Само "а спо(а)$а добра боре се не"налице а не мудраци. Мудраци воде једну те!у и ориснију борбу & борбу "а умно!ава$е унутра)$их добара. 5а спо(а)$у једнаост боре се они, оји не умеју или не смеју да "авире у себе, нити да "апосле себе на унутра)$ој, на главној $иви свога човечансог бића. Бог не гледа на то, )та је један чове у овоме свету и )та има, и ао је одевен, и нахра$ен, и научен, и од (уди по)тован & Бог гледа на срце човеа. Другим речима% Бог не гледа на спо(а)$е ста$е и поло!ај човеа, него на $егов унутра)$и напреда, у"раст и богаће$е духом и истином. О томе говори дана)$е јеван*е(е прича о талантима, или о духовним даровима, оје је Бог поло!ио у ду)у сваога човеа, поа"ује велиу унутра)$у неједнаост (уди по самој природи $иховој. Но она поа"ује и много ви)е. Својим орловсим "амахом ова прича прелеће сву ду!ину историје ду)е човечје, од почета до раја. о би само ову једну једину причу Спасите(еву потпуно ра"умео и $ену поруу својим !ивотом испунио, стеао би вечно спасе$е у царству Бо!јем. Tовек неки #олазе&и на #у дозва слу%е своје и #редаде и$ ла%о своје. једно$е даде #е "аланаа, а дру%о$е два, а ре&е$у један, свако$е #ре$а 5е%овој $о&иE и оиде од$а!. /од човеом треба ра"умети Свеви)$ега Бога, дародавца свих добрих дарова. /од слугама се ра"умеју ангели и (уди. /ола"ећи на пут "начи дуготрп(е$е Бо!је. Cаланти су духовни дарови, ојима Бог обдарује Своја ра"умна створе$а. Да су сви ти дарови велии поа"ује $ихово намерно на"ва$е талантима. 4ер један таланат је био рупан новац, и представ(ао је вредност од KLL "латних дуата. 6елимо, оспод је намерно на"вао дарове Бо!је талантима, да поа!е величину тих дарова# да поа!е, да је преблаги Cворац богато обдарио створе$а Своја. Cао су велии ти дарови, да и онај оји је примио један талант, примио је сасвим дово(но. /од човеом се ра"уме и сам >ристос оспод, )то се види и" речи јеван*елиста Hуе% један човек од дора
рода. Cај чове од добра рода јесте сам >ристос оспод, јединородни Син Бо!ји, Син Најбо(ега. 3 јо) се то јасно види и" да(их речи истога јеван*елиста% оиде у да*ну зе$*у да #ри$и сеи царсво, и да се враи 7H. 8F, 89;. /осле Свога ва"несе$а оспод 3сус оти)ао је на небо, да прими Себи царство, обећав)и свету, да ће се опет вратити на "ем(у, ао Судија. ада се под човеко$ ра"уме оспод 3сус, онда се под слугама Његовим ра"умеју апостоли, еписопи, све)теници и сви верни. На сваога од $их и"лио је Дух Свети многе добре дарове, но ра"личите и неједнае, да би друг друга допу$авали и тао сви супа морално се усавр)авали и духовно расли. 0арови су различни, али је 0у! једанE и различне су служе, али је један (ос#одE и различне су силе, али је један Бо% који чини све у све$у. у свако$е се #ојав*ује 0у! на корисE и тај исти Дух разде*ује #о својој власи свако$е како !о&е 78. ор. 89, G&88;. ро" тајну р)те$а сви верни добијају оби(е тих дарова, а ро" остале тајне црвене дарови се ти од стране Бога појачавају и умно!авају. /од пет таланата неи тумачи ра"умеју пет чувстава човеових, под два таланта ду)у и тело, а под једним талантом јединство природе човеове. /ет телесних чувстава дато је човеу на слу!бу духа и спасе$а. Cелом и ду)ом чове треба бри!(иво да слу!и Богу и богати се богопо"на$ем и добрим делима. 3 цео чове, ао јединство, треба да се стави у слу!бу Бога. 0 дети$ству чове !иви са пет чувстава, са пуним чувственим !ивотом# у "релијем у"расту чове осећа двојство у себи и борбу и"ме*у тела и духа# а у "релом духовном у"расту чове се осећа ао јединствени дух, побе*ујући деобу себе на пет и на два. Но ба) у том "релом у"расту, ад чове помисли да је победилац, прети му највећа опасност од непослу)ности према Богу. Достигав)и највећу висину он тада пада у најдуб(у пропаст, и "аопава свој талант. Сваоме даје Бог дарове према $еговој моћи, то јест према томе олио сваи мо!е носити и употребити. Наравно, Бог ра"даје дарове (удима и према плану Светога домостројства. ао )то стројите(и једнога доба нити имају исте способности, нити раде исти посао, него овај има ову способност а онај ону, и сва ради према својој способности+ оиде од$а!. Ове речи о"начавају бр"ину Бо!јег ствара$а. 3 ад је Cворац стварао свет, створио га је бр"о. 3 ад је оспод 3сус до)ао на "ем(у реди Новог Ствара$а, ради обнов(е$а света, Он је бр"о свр)ио Свој посао% објавио и ра"дао дарове, и одмах оти)ао. Mта учини)е, дале, слуге са прим(еним талантима1 9нај "о #ри$и #е аланаа оиде радии с 5и$а и дои јо" #е аланаа. ;ако и онај "о #ри$и два дои и он јо" два. који #ри$и један оиде е %а зако#а у зе$*у и сакри среро %ос#одара сво%а. Сва радиност и трговина )то постоји ме*у (удима јесте слиа онога )то бива, или )то треба да бива & у царству ду)а (удсих. Од сваога о наследи нео има$е, (уди очеују да он то има$е увећа# од сваога о је стеао једну $иву, очеује се да он ту $иву обра*ује# од сваога о је и"учио неи "анат, очеује се да он тај "анат ради ао на орист своју тао и на орист суседа# од сваога о "на нео руоде(е, очеује се, да он то руоде(е поа!е# од сваога о је у)ао с новцем у трговину, очеује се да он тај новац умно!и. Pуди се рећу, раде, глачају ствари, сабирају, ме$ају, продају и упују. Сва се труди да стене )то му је потребно "а телесни !ивот, и сва се труди да унапреди своје "драв(е, да подмири своје сваодневне потребе и да осигура на ду!е време своје телесно биће. Све је то само слиа онога )то чове треба да ради "а своју ду)у. 4ер ду)а је главно. Све на)е спо(а)$е потребе слие су на)их ду)евних потреба, и опомена и поуа да се потрудимо и "а на)у ду)у, гладну и !едну, голу и болесну, нечисту и !алосну. 5ато сваи онај од нас, о је примио од Бога било пет мера било две мере било једну меру вере, или мудрости, или човео(уб(а, или страха Бо!јега, или че!$е "а ду)евном чистотом и силином, или ротости, или богопослу)ности & треба да се труди да бар удвоји ту меру, ао )то су то учинили први и други слуга, и ао )то то обично чине (уди оји се баве трговином и "анатима. Онај о не умно!и дати му талант & ма оји и ма олии талант био & биће посечен ао бесплодно дрво и у ога$ бачен. Оно )то чини сваи домаћин са бесплодном воћом, оју у"алуд оопава, алеми и огра*ује, па му она ипа ниаав
плод не даје, & оно ће учинити и врховни Домаћин ове васионсе градине, у ојој су (уди најдрагоценије воће Његове. /огледајте и сами, с авим чу*е$ем и пре"ре$ем (уди гледају на онога човеа, оји наследив)и има$е од свога оца ни)та не ради но само седи и тро)и насле*е на своје личне телесне потребе и телесна "адово(ства+ Ни најбеднији просја не гомила на себе толио пре"ре$е (уди ао таав себични ле$ивац. Cаав чове је су)та слиа духовног ле$ивца, оји је од Бога примио један талант вере, или мудрости, или речитости, или ма аве доброте, па га неисори)ћена др!и "аопана у блату свога тела, не умно!авајући га трудом, не поа"ујући га ниоме и" гордости, и не ористећи ниоме и" себичности. #о ду%о$ вре$ену до)е %ос#одар и! слу%у, и саде се рачунаи с 5и$а. Бог није уда(ен од (уди ни једнога часа, а амо ли на дуго време. Његова помоћ (удима тече и" дана у дан ао препуна реа, но Његов Суд, Његов обрачун с (удима дола"и после дугог времена. Бр" на помоћ сваоме о а "а помоћ виче, Бог је спор на одма"ди сваоме о а врећа, и о беспутно тро)и дарове Његове. Овде је реч о послед$ем, о Стра)ном Суду, ада и"бије час времена и сви делате(и се по"ову да приме своју плату. #рису#ив"и онај "о је #ри$ио #е аланаа, донесе јо" #е аланаа и рече' %ос#одару, #редао си $и #е аланаа, ево јо" #е аланаа ја са$ доио с 5и$а. %ос#одар 5е%ов рече $у' доро, слу%о дори и верни6 у $ало$ ио си $и веран, над $но%и$ &у е #осавииE у)и у радос %ос#одара сво%а. #рису#ив"и и онај "о је #ри$ио два алана рече' %ос#одару, #редао си $и два алана, ево јо" два алана ја са$ доио с 5и$а. %ос#одар 5е%ов рече $у' доро, слу%о дори и верни6 у $ало$ ио си $и веран, над $но%и$ &у е #осавииE у)и у радос %ос#одара сво%а. 4едан по један слуга приступа своме господару и пола!е рачун о ономе )то је примио и )то је прим(еном "аслу!ио. 4едан по један и ми ћемо сви морати приступити осподару неба и "ем(е и пред милионима сведоа објавити свој рачун о прим(еном и о "аслу!еном. 0 том часу ни)та се неће моћи ни сарити ни поправити. 4ер ће оспод Својом светло)ћу присутне обасјати тао да ће они сви "нати истину о сваом. -о смо у овом !ивоту успели да удвојимо своје таланте, ми ћемо ведра лица и слободна срца и"аћи пред оспода, ао и ова прва двојица добрих и верних слугу. 3 бићемо обасјани Hицем осподаревим, и "а наве о!ив(ени речима Његовим% дори и верни слу%о6 Но, авај нама, ао и"а*емо пра"ни пред осподара и Његове свете ангеле ао онај трећи, "ли и ле$иви слуга+ Но )та "наче речи% у $ало$ ио си $и веран, над $но%и$ &у е #осавии6 5наче, да су сви дарови, оје ми примамо од Бога у овоме свету, па ма олии они били, малени према оном благу оје чеа верне у оном свету. 4ер је писано% "о око не виде, и у!о не чу, и у срце човеку не до)е, оно у%оови Бо% они$а који %а *уе 78. ор. 9, F;. Најма$и труд ради (убави Бо!је награ*ује Бог богатим царсим даровима. 5а оно мало )то верни претрпе у овоме !ивоту и" послу)ости према Богу и "а оно мало )то се потруде оо своје ду)е Бог ће их увенчати славом, аву сви цареви овога света нити су по"нали нити су имали. - сада ево )та бива са "лим и неверним слугом% #рису#ив"и и онај "о је #ри$ио један алан рече' %ос#одару, знао са$ да си и жесок човек' ж5е" %де ниси сејао, и ку#и" %де ниси вејаоE #а се #ооја! и оидо! е сакри! алан вој у зе$*уE и ево и воје. Cаво оправда$е своје "лоће и лености подноси овај трећи слуга своме осподару+ Но, неће бити он усам(ен у томе. олио и олио има мећу нама тавих оји бацају ривицу на Бога "а своју "лобу, немар, нерад и себичност+ Не при"навајући гре)ност своју и не по"навајући човео(убиве путеве Бо!је они ропћу на Бога "бог своје немоћи, болести, сирома)тине, неуспеха. /ре свега сваа реч оју ле$иви слуга говори осподару су)та је ла!. де то Бог !$е, где није сејао1 3 где то Он упи, где није вејао1 3ма ли иаво добро семе у овоме свету оје није посејано од Бога1 3 постоје ли иави добри плодови у васцелој васиони, оји нису од Бо!јега труда1 5ли и неверни !але се, на пример ад им Бог у"има децу% ADто, веле, ао нам Он немилосно у"има пре времена на)у децу+B - по чему су то ва)а деца1 Не беху ли она Његова пре него их ви својом на"васте1 3 по чему пре времена1 5ар Онај оји је и створио времена не
"на ад је чему време1 Ни 4едан домаћин на "ем(и не чеа да му сва гора остари, па да је те онда сече, него ао му ад треба сече и стару и младу, и оно )то је истрајало ао и те пониле младице, ао "а оју сврху у своме дому. Место )то ропћу на Бога и проли$у Онога од ога "ависи сваи дах $ихов, бо(е би било да говоре ао праведни 4ов% (ос#од даде, (ос#од узеE нека је ла%ословено и$е (ос#од5е6 /а онда "ли и неверни ропћу на Бога, ад им туча побије !ито# или ад им лаћа с товаром потоне у мору# или ад их нападне болест и немоћ# ропћу и говоре, да је Бог !есто+ - то говоре само "ато )то, или се не сећају својих грехова, или )то не могу да и" тога и"вуу поуу "а спасе$е своје ду)е. На ла!но оправда$е Свога слуге одговори осподар% зли и ле5иви слу%о6 Знао си да ја ж5е$ %де ниса$ сејао, и ку#и$ %де ниса$ вејаоE реао си дакле да да" р%овци$а, и ја до"ав"и узео и! своје с доико$. Cрговци с новцем "ову се дручије и ме$ачима. Cо су они оји проме$ују једну врсту новца у другу врсту новца, и тао проме$ујући дола"е до свога добита. Но ово све има свој преносни смисао. /од трговцима треба ра"умети добротворне (уде# под новцем дарове Бо!је# а под добитом спасе$а ду)е (удсе. 6идите ли, ао све )то бива спо(а ме*у (удима јесте само слиа онога )то бива, или )то треба да бива, у духовном царству у овоме !ивоту1 =а и ме$ачи новца употреб(ени су ао слиа духовне стварности унутра у самим (удима+ оспод овим хоће да а!е ле$ивом слу"и% добио си један дар од Бога# ниси га хтео сам исористити "а своје спасе$е# & "а)то га бар ниси предао неоме добротвору, неоме ду)евном човеу, оји би и хтео и умео тај дар предати другим (удима, оји се ну!давају у $ему, да би се ла)е спасли1 3 ја, ад бих до)ао, на)ао бих ви)е спасених ду)а на "ем(и% ви)е верних, ви)е облагоро*ених, ви)е милосрдних и ротих. Место тога ти си "аопао талант у "ем(у твога тела, оје је у гробу иструлело 7јер ово ће оспод говорити на Стра)ном Суду; и оје ти сада ни)та не пома!е+ О, ао јасна и ао стра)на поуа "а оне оји имају много богатства, и не деле га сироти$и# или много мудрости, и др!е је "а(учану у себи ао у гробу# или много ма аве добре и орисне способности, и не поа"ују је ниом# или велиу власт, и не )тите бедне и поти)тене# или велио име и славу, и не и једним "раом неће да обасјају оне оји су у тами+ Најбла!е речено "а $их% сви су они лопови. 4ер Бо!ји дар сматрају својим# присвојили су ту*е, и сарили су даровано. Но нису они само лопови него и убице. 4ер нису помогли спасти оне оје су могли спасти. Њихов грех није ма$и него грех човеа, оји би стајао с онопцем рај рее и видео неога где се дави, и не би му бацио онопац да се спасе. 6аистину и тавима ће оспод рећи ао )то је у овој причи рео и "лом слу"и. Уз$ие дакле од 5е%а алан, и #одаје оно$ "о и$а десе аланаа. Јер свако$е који и$а да&е се, и #рее&и &е $у, а од оно%а који не$а, и "о и$а узе&е се од 5е%а. нева*ало%а слу%у ацие у а$у најкрај5уE онде &е ии #лач и "кр%у зуа. 3 у овоме !ивоту бива обично, да се у"има од онога )то има мало и даје ономе )то има много. 3 то је само слиа онога )то се дога*а у духовном царству. Од распусног сина не оду"има ли отац новац и не даје ли сину ра"умноме, оји га "на орисно употребити1 Од непоу"дана војниа не оду"има ли војсово*а муницију и не даје ли добром и поу"даном војниу1 Неверним слугама оду"има Бог Своје дарове јо) у овом !ивоту% немилосрдни богата)и обично до!ив(авају банротство и умиру у беди# себични мудраци "авр)авају рај$ом судоумно)ћу или лудилом# погор*ени светите(и падају у грех и "авр)авају ао велии гре)ници# насилни властодр)ци до!ива(авају поругу, срам и немоћ# све)теници, оји нису поучавали друге. ни речима ни примером, падају у све те!и и те!и грех, до се у те)им муама раставе с овим !ивотом# руе, оје нису хтеле радити оно )то су умеле радити, постају дрхтаве или уочене# је"и, оји није хтео говорити истину оју је могао говорити, постаје "адеб(ан или мртав# и уоп)те сви сривачи Бо!јих дарова "авр)авају ао бе"дарни просјаци. Они оји нису умели делити до су имали, мораће научити просити ад им се у"ме има$е. Не у"ме ли се неоме "лом и тврдом себич$ау дати му дар ба) до $егове смрти, у"има се $еговим блисим потомцима или сродницима, ојима је $егов дар допао у
насле*е. лавно је, да се неверноме оду"има дати му талант, и те ад му се исти оду"ме )а(е се он на осуду. 4ер Бог неће ниога осудити доле у $ему стоји Његов благодатни дар. 3 осу*ениу пред "ема(сим судовима пре него се по)а(е на осуду сида се Његово одело и облачи се у одело робија)о, одело осуде и срама. Cао ће и сваи непоајани гре)ни бити најпре обна!ен од свега )то је на $ему било бо!ансо, па ће се онда послати у а$у најкрај5у, %де је #лач и "кр%у зуа. Ова прича нас јасно учи, да неће бити осу*ен само онај о "ло чини, него исто тао и онај о добро не чини. 3 апостол 4аов учи% који зна доро чинии и не чини, %ре! $у је 74а. G, 8I;. Сва >ристова науа ао и пример >ристов упућују нас на чи$е$е добра. 0"др!авати се од "ла, то је пола"на тача# но цео пут !ивотни једнога хри)ћанина треба да је посут добрим делим ао цвећем. =и$е$е добрих дела неи"мерно много пома!е у"др!ава$у од "лих дела. 4ер те)о да се ио мо!е у"др!ати од "ла не чинећи у исто време добро, и сачувати од греха бе" пратиова$а добродете(и. 4о) нам ова прича потвр*ује, да је Бог подједнао милостив према свима (удима# 4ер је сваоме створеном човеу дао понеи дар# истина% неом ви)е неом ма$е, )то ни мало не ме$а ствар, по)то Он тра!и ви)е од онога оме је ви)е дао, а ма$е од онога оме је ма$е дао. Но сваоме је дао дово(но, да мо!е спасити себе и помоћи спасе$у других. 5ато би било погре)но мислити, да у овој причи оспод говори само о богата)има ра"не врсте у овоме свету. Не# Он говори о свима (удима бе" ра"лие. Сви су бе" ра"лие послани у овај свет с неим даром. 0довица оја је у храму 4ерусалимсом прило!ила две послед$е своје лепте, била је врло сирома)на новцем, но није била сирома)на даром по!ртвова$а и страха Бо!јега. Напротив, "бог добре употребе ових дарова, па ма и прео две бедне лепте, она је била похва(ена од самога оспода 3суса. Заиса ва$ каже$' ова сиро$а"на удовица $ену ви"е од свију 7Мар. 89, G9&GG;. Но у"мимо ба) најгори и нај"агонетнији случај. 5амислите човеа слепа и глувонема, оји ао таав про!иви цео свој ве на "ем(и, од ро*е$а до смрти. Нео ће се од вас "апитати% па аав дар од Бога има таав чове1 и ао се он мо!е спасити1 3ма он дар, и то велии. -о он не види (уде, виде (уди $ега. -о он не дели милости$у, он побе*ује милоср*е од других (уди. -о он не мо!е речима да опоми$е на Бога, он слу!и сам собом ао !ива опомена (удима. -о он не проповеда речима, он слу!и ао доа" проповеди о Богу. 5аиста, он мо!е многе привести спасе$у, а ро" то и себе спасити. Но "најте, да слепи, и глуви, и неми обично не спадају о оне оји "аопавају свој талант. Они се не рију од (уди, и то је доста. 4ер све )то имају да поа!у, они поа"ују. Сами себе+ 3 то је новац оји они став(ају у промет и са добитом враћају осподару. Они су слуге Бо!је, опомена Бо!ја, и"а"ива$е Бо!је. Они испу$ују срца (удса страхом и милоср*ем. Они представ(ају стра)ну и јасну проповед Бо!ју, уре"ану у месу. Ба) они оји имају очи, и у)и, и је"и, & они су ти оји најче)ће "аопавају свој талант у "ем(у. Њима је дато много, и ад се од $их буде тра!ило много, они неће моћи дати ни)та. 3 тао, неједнаост је постав(ена у сами основ створенога света. Но тој неједнаости треба се радовати, а не бунити се против $е. 4ер $у је поставила Pубав а не мр!$а, 2а"ум а не лудост. Није (удси !ивот ру!ан "бог одсуства једнаости, него "бог одсуства (убави и духовног ра"ума у (удима. 0несите ви)е бо!ансе (убави и духовног ра"умева$а !ивота, па ћете видети, да јо) двапут оволиа неједнаост неће ни)та сметати бла!енству (уди. Ова прича о талантима уноси светлости, ра"ума и ума у ду)е на)е. Но она нас и подстиче и !ури, да не одоцнимо свр)ити посао "а оји смо послати од осподара на тр!и)те овога света. 6реме протиче бр!е од најбр!е рее. 3 соро ће бити рај времену. /онав(ам% соро ће бити рај времену. 3 нио се и" вечности неће моћи повратити да у"ме "аборав(ено и да учини неучи$ено. 5ато по!уримо, да исористимо дати нам дар Бо!ји, по"ајм(ени талант осподара над господарима. осподу 3сусу неа је слава и хвала "а ову бо!ансу поуу ао и "а све,
"аједно са Оцем и Духом Светим & Cројици једнобитној и нера"делној, сада и наве, ро"а све време и сву вечност. $ин. О СЛ4ЖБИ СИ#А БОЖЈЕГА
Ја са$ $е)у ва$а као слу%а =Лука 22, 2O >ристос се роди, драга браћо+ 2оди се ао слабачо дете Онај оји је небеса утврдио силом својом. 2оди се у тами пе)тере витлејемсе Онај оји је светлост свету, светлост ангелима и (удима. 2оди се ао слуга Онај оме херувими и сера'ими слу!е од створе$а света дан и ноћ певајући му% свја, свја, свја (ос#од :авао. ао слуга је до)ао на "ем(у, ао слуга послу!ио (удима, ао јуна све отрпео, и ао Бог васрсао, да буде судија свим !ивим и мртвим. Од свих $егових бо!ансих речи ја хоћу данас да вам напоменем само једну свету и спасоносну реч, оја у дана)$е време мо!е бити ле многим болесним ду)ама, болесним од себичности и власто(уб(а% Cа реч гласи% а ја са$ $е)у ва$а као слу%а. 3 јо) је Он ту реч поновио пред светим апостолима својим реав)и им, да није до"ао да $у служе не%о да служи 7Мат. 9L, 9:;. /а ад је Он, @ар царева, до)ао ао слуга да слу!и (удима, )та је остало нама1 ад виноградар оји је ло"у "асадио, стоји на слу!би, ао да ло"а не стоји на слу!би1 ад дрводе(а слу!и, ао дрво да не слу!и1 ад се мајстор не стиди слу!ити, ао справа мајсторова да се стиди слу!ити1 О, браћо моја, на небу се царује, на "ем(и се слу!и. 5ем(а је попри)те слу!бе, и сваа твар оја се на "ем(и јави, мора да слу!и. 3 ад се Cворац нових твари спустио на ово попри)те слу!бе, и Он је морао да слу!и Својим примером. Он је поа"ао, да се само слу!е$ем на "ем(и "адобије царова$е на небу. -ли у на)е дане, на !алост много се намно!ило (уди, оји мр"е свау слу!бу и оји сматрају пролетством слу!ити ма оме. Cо су болесне ду)е, прете)е и себи и другима, и др!ави и човечанству. Њихова болест дола"и отуда, )то су оне "аборавиле, да је "ем(а попри)те слу!бе, и да су оне послане у овај свет на слу!бу. Син Бо!ји није тра!ио првенства него је прао ноге ученицима својим, и сви савремени болесници болују од гро"ничаве !уд$е "а првенство. Син Бо!ји није истицао своја права него само своју слу!бу, а ови истичу само права своја. Син Бо!ји није !удео "а вла)ћу, а ови помрачи)е и о"лоби)е све своје дане на "ем(и опаом стра)ћу "а вла)ћу. Не боре се данас "а првенство само велии него и мали. Не рву се "а право само умни него и неумни, и тао се и"једначују у бе"ум(у и једни и други. Не отимају се "а власт и првенство само (уди по велиим градовима него и по варо)ицама и селима. /артијса подела и авга оо првенства ухватила је орена и ме*у вама, оји сте до јуче у ропству под Cурцима били ао хри)ћани уједи$ени и сло!ни. Cом поделом и авгом пр(а се и пони!ава слобода, "а ојом сте толио че"нули и оју сте нај"ад добили Бо!јом во(ом и по!ртвова$ем многобројне браће ва)е. - та партијса подела и авга народа многима слу!и само на то да бе" труда и бе" слу!бе до*у до богатства и власти. 4а "нам, да ви то у ду)и не одобравате. ад год сам путујући по епархији, о томе с вама ра"говарао, до"нао с ам, да и ви сами мр"ите ту поделу и авгу. /а ад је мр"ите, ви је и одбаците. /оделом се не дола"и до мира нити авгом до среће. ле, нио није имао таав мир ду)евни ао оспод >ристос, а Он је био слуга свима. ао неуморан слуга свима Он нам је поа"ао својим примером, да се мир "адобија слу!бом и да се срећа пости!е трудом на и"мире$у других. о слу!и (удима, има мир с (удима, и ро" тај мир "адово(ство !ивота. - о јо) и твори мир ме*у (удима, тај облачи себе у достојанство сина Бо!ијега, јер је сам оспод реао% Бла%о $ироворци$а јер &е се синови Божји назваи 7Мат. K, F;. 5ато данас, ад славимо ро*е$е Сина Бо!ијега, сетимо се, да је Он до)ао ао слуга на "ем(у, да послу!и спасе$у (уди, и "аветујмо се и ми бити слугама Бога и својих бли!$их. Свао часно "анима$е јесте слу!ба, и сваи поло!ај ме*у (удима, бе" об"ира
олио је "натан или не"натан, треба ра"умети ао слу!бу, те према томе сваи треба да се труди да и"вр)и до раја своју слу!бу на славу Бога и на добро својих бли!$их. На Стра)номе суду неће нас Судија питати, олио смо се на "ем(и, на овом попри)ту слу!бе, частили и го"били, и олио смо богатства нагомилали, и олио смо се поло!ајем у"дигли и"над других (уди, него олио смо послу!или на славу Његову и на добро бли!$их. /рема својој слу!би сваа ће ду)а примити плату од праведног Судије. оспод је до)ао да послу!и (удима и" (убави према (удима. 4ер (убав се поа"ује ро" слу!е$е. о има већу (убав тај ви)е и слу!и. - >ристова је (убав највећа, "а то је и Његова слу!ба била највећа, најте!а и најнеуморнија & слу!ба до су"а, рви и смрти на рсту+ 5ато, браћо, полонимо се слу!би Сина Бо!јега# полонимо се (убави Његовој, полонимо се и помолимо му се% да нас обасја светом вером, да утврди мир и добру во(у у нама и ме* у нама, да нам опрости грехе на)е, да нас исцели од гордости и свае "лобе. /олонимо се и помолимо се, да нам свима помогне мило)ћу и силом својом, да би умирени, уједи$ени, опро)тени, исце(ени и надахнути духом Његовим, могли верно послу!ити с лави имена Његовог, и да би радосна срца могли "апевати ангелсу песму% :лава Бо%у на висини, $ир на зе$*и и дора во*а $е)у *уди$а6 Слава Сину Бо!ијем 4единородном, са Оцем и Духом светим, Cројици Светој, 4еднородној и нера"делној, сада и на ве веа. $ин. Божи&на #осланица P 9!рид 1>2R. %. СВЕТЛОСТ СА ИСТО6А
>и(адама година тра!ена је светлост на 3стоу. Најмудрији рци доа"ивали су своју мудрост цитатима источ$ачим. - нио од старих ра, почев од Cалеса до /латона, и од >еродота до сено'она, није "а мудраца сматран, о није био пропутовао 3сто. 2им је при своме паду апитулирао пред 3стоом% одбацио је своје богове и полонио се персијсом богу светлости & Митри. -л!ир, Cриполис и Mпанија васрсли су и" својих ру)евина онда, ад су се оренули лицем а 3стоу и отуда примили очеивану светлост, оја им се јавила у арапсом, поетичном, ду)евном и уметничом 3сламу. Сред$евеовна Dвропа, насе(ена цимбро& тевтонсим Aри*им бестијамаB галсим и англобритсим варварима с рво!едним друидсим идолополонством, и ситсим полу(удима, почи$е своју поносну историју те од онога часа, ада се витлејемса "ве"да "ауставила над $еним "вери$аом, и ада је својом благом, бо!ансом светло)ћу обасјала $ену мрачну пећину. 3сторија европса почи$е управо с доласом >риста у Dвропу. Дотле није било историје# дотле је било само оме)а$е (удсих бића у Dвропи. - оме)а$е и историјси порет није једно и исто. 3нсети се оме)ају, (уди се рећу. оме)а$е је бе" темпа и свесног ци(а, историјси порет има и једно и друго. Dвропа се и доцније, у стотине прилиа, оретала лицем а 3стоу, очеујући отуда светлост% у време ратова религијсих, у време ре'ормације, у време мета'и"иче и ултурне сусталости. 3"вор праве вере уве се тра!ио само у -"ији. Све свете $иге тамо су писане. Сва рупна верса преда$а отуда датирају. Сва подлина доумента тамо су се нала"ила. Све богове дала је -"ија, Dвропа ни једног сем & уобра!ених. 3ндија је дала Буду, -рабија Мухамеда, /алестина 3суса. 0 -"ији се уве веровало да је чове прои"а)ао и" Бога. Dвропа је једно време недавно & гласала мајмуна "а родоначелниа рода (удсог. Она је прва истала гласа$е ао аргумент+ Dвропа није дала ни једног богочовеа, ни једног бога. Она се дала на науу. Науа је во* слепих, вера во* оатих. Науа није и"ум Dвропе него то је, могло би се рећи, стручно "анима$е $ено. 0 томе своме "анима$у Dвропа је поа"ала велиу вредноћу и виртуо"ност али малу генијалност. 4ер до је "на$е на 3стоу 7где му је и олева; уве водило (уде а Богу, дотле је "на$е на 5ападу често одводило (уде од Бога. - светлост је само у Богу, и ни у чем ви)е. Сваа друга AсветлостB само је одблеса Бога и Његове светлости. Dвропа је у"ела одблеса "а и"ворну
светлост, науу "а веру. Њена светлост је свећа под лонцем. Отуда "аблуда, гордост, себичност и рат. 2ат+... Dвропа се нала"и данас у једном мрачном, и пр(авом, и "агу)(ивом тунелу. Њена гордост слом(ена је $еним бе"ум(ем. Њена цивили"ација је "апретана у рв и гној. Њена хуманост обратила се у див(у страст "а човеоубиством. Њена науа је постала вредна слу)и$а $ене страсти. Њено псалмодиса$е себи и својој величини претворило се у плач и )ргут "уба. Њени велии синови постали су пламени подстреачи рата и олоп(ени ратници. Не, она данас није маја велиих, она је само маја многих, оја је у пијанству своме побацала многу децу своју у ога$. 3"гледа, да се цело мистично пророчанство -поалипсиса односи на Dвропу, и то на сада)$и историјси моменат $ен. 6елиа гре)ница, & да ли ће Dвропа моћи бити и велиа поајница1 /оругана од малих и неуих у овоме свету, од итајаца и @рнаца, од /ерсијанаца и Dсима, од својих слугу и слу)и$а, да ли ће она, горда госпо*а, моћи ленути у пра)ину, ао Марија Dгипатса или света Dвдоија, пред једног а"ијсог бога, пред највећег од највећих, & пред 3суса1 Могла или не могла, Dвропа ће морати опет сада, на свр)ету своје историје, потра!ити светлост на 3стоу, ао )то ју је тра!ила и на почету. На свр)ету, велим, јер овај рат ће бити свр)ета историје европсе и почета историје оп)течовечансе. На 3стоу, велим, јер нигде је иначе нема, нема. Светлост европса и америанса то је блиста$е гво!*а, то је блиста$е ствари а не ду)а# светлост белих (уди то су многе бле)теће свеће науе, али под лонцем. 4една једноставна светлост потребна је свету, а то је светлост с неба, светлост бо!анса. Cава светлост уве је светлила само са 3стоа. -ли не са сада)$ег, наротичног и лонулог 3стоа. Сада)$и је 3сто само бледа успомена неада)$ег 3стоа, само посмртни поров $егов. Стари, !иви 3сто, оји се рије и"а сада)$ег мртваца, 3сто -рапа, 3ндуса и 3"раи(аца, јесте 3сто небесне, бо!ансе светлости, 3сто богова и бо!ансих пророа. Од тога 3стоа јо) једном ће гранути светлост над рвавим онтинентом гво!*а и дима. >ристос је реао, да ће доћи на облацима. Он дола"и већ Dвропи над облацима дима барутнога, у слави и моћи. ад се ра"бију густи облаци, дана)$а !алосна ха(ина Dвропе, тад ће "аблистати лице Спасите(а пред саве)ћу белих, орвав(ених и упр(аних (уди, ао )то је неад "аблистало на Cаворсој гори пред /етром, 4аовом и 4ованом. 3 тад ће се све су"не очи обратити Њему, све ра$аве руе пру!иће се Њему и "авапиће милиони угруваних и пони!ених, унаа!ених и о!ало)ћених (удсих бића% & 5а многима ла!ним боговима лутасмо и угрувасмо се. 3стинити Бо!е (убави и милости, опрости нам лута$е на)е, и буди нам Cи во* од сада "а уве+ - васрсли Бог (убави и милости и" -"ије, оји у Dвропи би мртав и о!иве, рећи ће Dвропи да се дигне и" мраа, у оји је сама себе потопила. 2ећи ће јој% & Мир ти+ 4а сам светлост свету+ Dије$он\1>1@. %.
СЕ:АЈ СЕ 'РИСТА Ра*&иља2а о ро=+е%(в! 'ри%(ово&
Први +ан
ад оно необична светлост обасја по(е витлејемсо у сред пола ноћи, ад ан*ели с неба си*о)е и поче)е с пастирима певати песме, срца пастира беху испу$ена поме)аним страхом и
радо)ћу. Они се упути)е св. пећини, где се родило бо!ансо чедо, да своју радост увећају ви*е$ем новоро*енога. Само један од $их, и после "аповести ан*елсе, оста непомичан на по(ани, где мало пре сви певаху у славу Бо!ју. Он бе)е мла*и од свих пастира. Његову ду)у обу"има)е све већи страх и сум$а. Нестаде светлости, а плаво небо про)ара се "ве"дама. Дуго је млади пастир посматрао онај правац пут неба, уда одо)е небеси весници, па "аморен од дугог гледа$а и у"алудног напре"а$а, да са"на малопре*а)$у тајну, он лагано по*е прео по(ане витлејемсе, где стадо сито ле!а)е и бе"бри!но пре!ива)е. На једанпут се $егово младићсо чело ра"ведри, он се орете и бр"им орацима по*е у једном правцу. Није дуго и)ао, до до*е до једне пећине, у ојој спава)е један стогоди)$и старац, испосни. Њему су се пастири обраћали "а савет у свим непо"натим и ва!ним стварима. Старац бе)е прави ангео "ема(си по ду)и, волео је пастире, а најви)е онога младића оји му сада дола!а)е. ад се млади пастир прибли!и пећини, видео је сву освет(ену и чу старца где пева. Cо га чудно и"ненади, и он помисли да старац јо) ни)та не "на, )то се догодило на по(у. -ли овај, чим опа"и оми(еног му пастира, сочи и стаде га грлити и (убити. AСлава неа је БогуB, ро" су"е од радости говора)е овај богоугодни чове, слава неа је Богу, оји се смилова на овај гре)ни народ, те му на рају посла спас и и"бав(е$е. Слава му, )то је Његова милост и мене гре)нога сачувала !ива до ових дана, да могу очима видети Спасите(а света, ога свет толио веова очеује. -ма добри старче, реци ми, & поче пастир у"бу*ен, о је то )то се родио1 4е ли могуће да је то онај цар ога ми толио погледамо1 5ар он да се у на)ој пећини роди1 Молим те старино, говори, говори, те ме )то пре уте)и, јер ја ћу умрети од неи"весности. & /олао сино, седи ту рај мене, наслони се на моје олено, па ме чуј о ономе, )то !ели) "нати. Старац стави своју руу на раме пастирево и отпоче овао% & Немој, да те ни мало чуди, то, )то се Спасите( родио у ва)ој пећини. Cо је оно, )то мене ба) радује и уверава, да је "аиста он тај Свемоћни и прави Спасите( 4ер да се родио у свили и пор'ири царсој, то би улевало неповере$е мени, по)то имам пуно исуства и "нам да је и" царсих палата мало ад оји светао "ра обасјао свет, него ба) и" онога необичнога сјаја обично му је дола"ио мра. 2о*е$е Спасите(а у пећини на слами, где се овце јаг$е има много свога "начаја. =уј ме, сино, и старај се да ме ра"уме). На првом месту, самим својим ро*е$ем у тао сромном стану, ао )то је пећина, 3"брани% Бо!ји и"јав(ује свој силни протест против царева и ра(ева, оји, и ао су ро*ени ао и остали (уди, са свим телесним и ду)евним слабостима, и ао им је немоћ у почету !ивота и ни)тавно по свр)ету ао и у других (уди, ипа су дрси, те себи присвајају бо!ансу потпуну и неограничену власт над "ем(ом и "ема(сим створовима, па не само )то ту власт себи присвајају, ористећи се глупо)ћу осталога света, него и "лоупотреб(авају, чинећи остале (уде себи робовима и обичним орисно употреб(ивим стварима. Спасите( се ра*а у слами и тиме хоће да поа!е силнима и богатима овога света, оји се величају над бли!$им силом и богатством, да он неће правити ра"лие у ро*е$у (уди, да ће пред Њим бити сви једнаи% они и" палата и они и" пећина. >оће тиме да а!е да ће порело и ро*е$е мало ва!ности имати у очима Његовим, да ће друго не)то бити прете!није од $ега у оцени (уди. Народ је очеивао Спасите(а, да се јави ао цар, богат и моћан. -ли сам тај народ "аборав(а, да ро*е$е новога цара у сјају и богатству, при "веци ору!ја и урнебесном весе(у и"а"ива од тога истог народа страх и трепет. Да се Спасите( родио ао и остали цареви, он би и"а"вао страх у народу. -ли он неће да влада страхом, него (убав(у, "ато се ра*а ао сиромах. Народ се дворова боји, а олибе воли. >ристос се ра*а у сиротној олиби пастирсој. Неа чују сви то и ра"умеју. 4а не "нам јо) науу >ристову, али само Његово ро*е$е у тао сромном и сиротом дому поа"ује један део Његове науе. Он ће рећи оно, )то нио није смео рећи од ада су постале горе ливадсе и од
ад је сунце обасјало свет, а то је% да смо сви ми пред Богом и мудро)ћу Његовом потпуно једнаи. Његово ро*е$е у пећини уту је "а силние и горде(ивце овога света. Он ће их и"једначити са робовима, оји им слу!е. Он ће им у очи рећи, да ни)та бо(и нису од слуге оји им ноге пере, увериће их да Бог ни мало не воли ви)е $их племиће и богата)е него ли $ихове о$у)аре. Свет се ла$ао до сад "лату и свили, бе" об"ира, да ли је $има огрнуто добро или "ло, бе" об"ира )та се под $има срива. Он се родио ноћас не на свили и "лату, него на слами. 5ар се он тиме није, чим до*е на "ем(у# насмејао свима оји се и" не"на$а ла$ају богатству и сили, оји не "нају ни"а)та бо(е и прете!није1 Они ојима сирома)тина другује на овоме свету тугују "а богатством, !е(ни су "лата, проли$у судбу, )то их ова не пови свиленим повојем и не огрте "латном ха(ином. Њему је у моћи све# Он је богат и силан, богатији и силнији од свију (уди, али при свем том ра*а се ипа у худној пећини. Cо "начи, да ће у Њега бити не)то прете!није и це$еније од богатства и сјаја. 4а мислим, да ће то не)то бити ду)а. >ристос се ра*а у пећини. Благо онима оје пре"иру и прогоне на овоме свету "бог простоте и сирома)тине. Спасите( се ра*а у $иховој средини. Сад су добили пријате(а и помоћниа. Он ће одрасти у оној средини, где се најви)е бол осећа и "ем(а су"ама "алива. 5наће )та је па!$а и чемер, )та ли бол и очај. Он дола"и да убла!и судбину (уди. Они оји су оптерећени требаће само да Му приступе, Он ће им ола)ати !ивот, Он ће их уте)ити и охрабрити. Он ће бити мелем "а уцве(ена срца, радова$е ту!нима и снага немоћнима. Свет вапије "а правдом, угиба се под теретом, оји на $ега навали)е силници и бе"бо!ници. уд се орене) чује) у "ем(и на)ој само јеца$е и у"диса$е, види) на једној страни ао и пси богата)и брећу од пресићености а на другој децу сирома)на човеа, где умиру од глади# види) ра"врат и расо) а поред $е дро$е и !е(у "а хлебом# види) силу, чија песница непрестано стоји над главама поти)тенога роб(а, оме ни)та друго није "нано, до беда и чемер. О, ма ао је мало правде и "аона у судовима на)им+ Сиромах ниада не мо!е добити, па не "нам олио му тра!е$е било "аонито, до се богата)у "адово(авају све !е(е% и "аоните и не"аоните. Силни уве има право, немоћан га нема ниад. /рости је свет у густом мрау, оме се нигде рај не види. 6ласници др!е мудрост и сва "на$а, а народну ду)у обу"има густи мра, у оме се (уди спотичу. Мудрост је, веле, само "а велиа)е, јер оно )то "на 3род, не смем "нати ја, и оно )то "на господар, не сме "нати $егов слуга. Оно )то чини царев доглавни, не сме то чинити циглар, и )то је до"во(ено првоме није другоме. /лемић мо!е у!ивати и веселити се на све могуће начине, не"натноме сиромаху то није до"во(ено# првоме је до"во(ено и гре)ити, други на то не сме ни помислити, први не мора постити, не мора ићи у црву нити се Богу молити, не мора добра чинити нити по "аону поступати# други све то мора испу$авати# први има сва права# другоме припадају све ду!ности. О, и то "ло није од јуче него траје много веова. 3 ниад нио да протествује, ниад нио да устане против тога. Бе"мало сви мудраци оји се појави)е ме*у нама тврди)е да је оваав пореда сам Бог установио и да се он не мо!е ме$ати од почета до свр)ета света. о се, веле, родио у сили и богатству, тога и Бог воли, јер су то прави синови Бо!ији, а о се родио у беди и сироти$и тај има само да !али, )то се у тавој средини родио, али помоћи не треба ни од уда да и"гледа, јер $егова молитва и не допире до неба, а молити се (удима јо) му ма$е вреди. Не "аборав(ам да поменем на)е пророе оји су ао ро" маглу на"ирали не)то у будућности, )то је и саме $их "ачу*авало. 4а не !елим судбину оних оји се усуди)е да иса!у све )то мисле. Сирома)нима пада)е $ихов говор ао мелем на срце, али у своме дубоом мрау не мого)е ни појмити ни веровати, да ће се пророче речи остварити. 6елии и силни, ојима се не допада)е науа пророа осуди)е ове на смрт и нее посео)е а нее !иве аме$ем "атрпа)е. -ли ево Спасите(а+ Сви су протести до сада били малени према ономе, оји ће доћи и" пећине витлејемсе# све су речи биле слабе према речи, оју ће и"говорити Син Бо!ји. 5ем(а ће
се "атрести а царси ће се престоли пору)ити ада Он буде почео говорити. Нема препрее пред ојим ће он "астати, нема страха оји ће а "астра)ити, нити и)та на "ем(и )то ће га моћи "бунити. Оно )то су други само нагове)тавали, Он ће отворено и слободно рећи. Он ће рећи и оно )то нио није смео да помисли да а!е. 2одио се >ристос+ Благо нама, оји смо јо) у брау не"на$а и "аблуда, Спасите( ће нам светлост донети, оја ће осветлили све утиће "ем(е, осветлити и ду)е на)е. Старац "аћута. 5ора поче по"лаћивати исто својим руменилом, певци "апева)е а овце се поче)е ди"ати и ретати по )ироом по(у. Старац се исправи, у"е )тау и рече младом пастиру% & N-јдемо у пећину, да а видимо+ Младић по*е поред старца ћутећи. Његово лице бе)е ао о"арено светло)ћу. руди му се надимаху од силне радости оја га обу"има)е после говора старчевога. /отрчао би да )то пре стигне бо!ансој пећини, али мораде лагано ходити "бог старца оме старост бе)е оду"ела многе снаге а ноге одреле послу)ност. 0*о)е у пећину, оја бе)е пуна пастира. Сви они беху до)ли да се полоне новоро*еноме Спасите(у. 4оси' и Марија се*аху и ра"говараху с $има, а Младенац ле!а)е рај $их у слами. Добри старац са својим пратиоцем при*е Детету, те Му се обојица полони)е. Дуго они нетремице гледаху у бо!ансо =едо, оје опет $их посматра)е својим мудрим очима. Старац бе)е сав у"бу*ен. ад и"и*о)е и" пећине сунце се већ пома(а)е и"а гора са својим "латним "рацима. Ниад оно тао мило не сија)е. 5раци се !ураху да )то пре обасјају пећину, хитаху и надметаху се, оји ће пре са"нати тајну ове свете пећине. Оо старца и*аху у свечаном ходу сви пастири. Они усхићено приповедаху )та је о "апа"ио у личности новоро*енога Спасите(а. Не мого)е а се дово(но нахвалити. ад бејаху на сред по(а старац их устави, погледа небу и су"а му се сотр(а ни" сме!урано лице и "аустави се на бради. & Неа је слава Богу, )то и мене стара обрадова. Мени је дово(но )то сам дочеао да видим Онога, ога су !елели видети сви и" реда пророци и оци на)и. 6и ћете, децо, дочеати и да чујете мудрост и" уста Спасите(евих. 5ахвалите Богу на тој срећи, и пре Њега и после Њега !алиће, )то су те среће ли)ени. - сад остајте с Богом+ & /астири сви лену)е на по(ани а седи их старац благослови, па оде у своју испосничу пећину. /астири потера)е стада у па)у и сви у хору "апева)е Слава Богу на висини а мир ме*у (удима на "ем(и+ >ористос се роди+
Др!ги +ан
Мра паде на "ем(у. олготом ро" тај мра 'ијуа)е стра)ан ветар. Богомрсе убице бе!аху бе"об"ирце од места и"вр)енога "лочина. Они ријаху своје руе од самих себе, јер их страх бе)е видети ону невину рв, ојом се попрса)е. 5ем(а се тресе ао у гро"ници, распада се аме$е, пуцају гробне плоче. Страх је овладао и "вери$ем и птицама+ 5верови бе!е гором у велиом риу, а птице "бу$ено и препла)ено овитлају по ва"духу на све стране. 3 невини створови престрав(ени дрхте# ао ли је онима, оји својим неделима и"а"ва)е стра)ни гнев Бо!ји1 Mта ли осећа апетан )то је "аповедао, да /раведниа распну1 аве ли мисли наила"е на /илата у овоме мрау1 /утем од олготе гура)е се силна светина, бе!ећи својим ућама. Cим истим путем враћа)е се са места, где се свети$а на рст "аова, један чове висо и рупан, "амотан у свој огртач тао, да му се само ви*а)е један део лица. Он дрхта)е и јеца)е, а су"е му се често сливаху ни"
лице и "аустав(аху на огртачу под брадом. Cолио бе)е обу"ет тугом, да и не опа!а)е онај свет оји мимо $ега јура)е. Дан се бе)е поново повратио, али сунце не сија)е онао ао пре# ао да и само бе)е су"ама натоп(ено. На) путни бе)е се удру!ио са једним младићем, оме се после првога страха бе)е већ повратила веселост. &5а)то толио тугује)1 упита младић путниа. &ао да не тугујем, с у"дахом про"бори путни, ад цела природа тугује, ад се "ем(а тресе од у!аса, оји се на $ој "би, ад сунце "алони своје лице, да не гледа праведну рв, ојом (уди обоји)е "ем(у. &Cи ао да !али) 2аспетога >риста1 &Не !алим ја >риста, него !алим гре)ни род (удси. >ристос ће се спасти рста, али они оји а "аова)е есерима, ниад неће моћи исајати свој грех, ниада неће и" таме и"ићи. Молим те, а!и ми, "бог чега и ао верује) у >риста1 4а сам одрастао ба) ме*у оним (удима оји су а распели. Они сви веле да је >ристос бунтовни и да себе на"ива Сином Бо!јим1 /утниу се оте дубо у"дах на послед$е речи младићеве. &Дуга је то прича, рече он, но, ... дуго нам је јо) и путовати, па ад !ели) "нати "а)то ја верујем у 3суса, онда ћу ти то и рећи. Он се убриса од су"а, успори јеца$е, па отпоче% /ре тридесет и три године чувао сам овце на по(има оо 6итлејема. Било је нас пастира пови)е. <ивели смо бе"бри!но, бриге !ивотне "нали смо само по прича$у, а причао нам је о $има неи добри старац & испосни, оји има испосницу у једној пећини у тим по(има, или нео ога би туда пут нанео, те свратио од нас. 3па смо "нали "а неправде (удсе, "а мр!$у и "лобу, оја ме*у (удима влада, "а поделу на слободне и робове, "а беду и очај поред расо)и и у!ива$а. 5нали "а тиранију царева и велиа)а, "а притворство и лицемерство све)тениа, "нали смо "а ла!, оја је ле!ала у основи сваог дела (удсог. =итали смо Свето писмо и веровали смо, да ће се усоро јавити Месија & Спасите( света, јер су тао писали пророци. 4едне ноћи ад спавасмо на по(ани, пробуди нас и"а сна неа чудна светлост, оја паде на "ем(у и цело по(е витлејемсо олио је дуго обасја. Ми се пренера"исмо, но ангели, оји беху у тој светлости јави)е нам се, умири)е нас и обрадова)е ве)ћу да се у на)ој пећини родио Спасите( света. 3 )та ћу ти ду(ити, певали смо с ангелима, а потом оти)ли у пећину, видели Св. Младенца и полонили му се. 0соро је Маја морала бе!ати ча у Мисир да би и"бегла гнев 3родов. 4а сам се "арицао у себи, да а целога веа пратим и слу)ам ад почне проповедати. Одрастао је од старца 4оси'а. =есто сам одла"ио ући $иховој и проводио сам по ви)е часова гледајући у 3суса. -х, онаве благости и доброду)ности свет није видео. 4едва сам од нестрп(е$а дочеао онај дан, онај свети дан ада се Он на 4ордану рстио од 4ована и потом, ада је почео да науу своју проповеда. О, света науо, неа би до смрти моје ос тала у ду)и мојој+ Свет је у гомилама грцао оо Њега а Он је непрестано проповедао. Није бирао ни место ни време, него је говорио и на сваом месту. оворио је истину, с тога су а омр"ли сви они ојима је истина опора и оји на ла!и почивају. A>одите мени сви, оји сте уморни и оптерећени. 4а ћу вас одморитиB, & говорио је Он. 4а сам видело а ви у мрау !ивите, при*ите виделу до је ме*у вама. Благо ономе о пре*е и" мраа у светлост. Cо су му биле речи, ојима је ословио свет. 3 на те прве речи многи су при)ли Спасите(у и нису а до смрти Његове остав(али. 4а сам а тра!ио непреидно од 4ордана па, ето, до олготе. 2адо"налост моја није ми дала, да се уда(им ни ораа од Спасите(а. Сваа реч Његова падала је на моју ду)у ао растоп(ени ога$, оји сагорева сва нева(алства ду)е и и" ога се
распирује пламен (убави. >тео сам свау реч да чујем, ао да сам "нао, да неће дуго бити ме*у нама. Био сам на гори 4еленсој ад је говорио о милоср*у, чистоти ду)е, о прино)е$у !ртве, о пра)та$у увреда, аја$у, "алетви, о (убави. Слу)ао сам Његове бо!анствене приче, пуне мудрости. Његова проповед о вери уверавала је и најгоре бе"бо!ние, оји ниад веровали нису. Његова реч о милоср*у ме)ала је најтврдоорнија срца, раслапала је и најстиснутију руу. /оуа о пра)та$у увреда и аја$у и"а"ивала је су"е у очима свију нас оји смо присутни били. - )та да а!ем, )та је било, ад се и" Његових бо!ансих уста чула проповед о (убави. =ини ми се, да се цела природа претворила у ухо, само да )то бо(е чује речи, оје се ниада на "ем(и чуле нису. APубите непријате(е своје. Pубите Бога, ао )то Он вас (уби. Он "аповеда сунцу, те греје добре и "ле, а даје и)у праведнима и неправеднима. Pубите се ме*у собом.B Њему су претили, Он се није пла)ио# гонили су а, Он није марио. Они, против ојих је >ристос најви)е устајао и војевао, сви у супу чинили су Му на сваом орау смет$у, али све препрее и смет$е "а Њега биле су не"натне# Он је и)ао напред. Ни један дан није про)ао, а да Он не учини аво чудо или да не "асветли свету новим примером. Слепима је давао вид, глухима слух, губаве је исце(ивао, бесне сти)авао, мртве и" гроба васрсавао. Није било несреће (удсе, оју Он није одагнао, нити бола оји није убла!ио. Нева(алци су се поправ(али после првог ви*е$а са Спасите(ем, оме)авала су тврдоорна срца а облагоро*авали див(и гре)ници. 5ар се не сећа) )та је било са Магдаленом1 Најоорелија гре)ница са поајничим су"ама пада пред ноге Спасите(еве и моли "а опро)тај. Mта је $их поу)авало, да ову гре)ницу одврате од гре)нога пута, али у"алуд% >ристова је реч учинила ви)е него сви саветници. /а није она сама. До 3сус проповеда)е, "ем(а на)а бе)е пуна поајниа и поајница. /уно бе)е исце(ених и обраћених, оји напусти)е ућу своју и по*о)е "а Спасите(ем својим. о бар једном није видео онај свечани поход народа, оји и*а)е у" 3суса1 о не "на да је 3сус KLLL својих пратилаца нахранио са пет хлебова1 Није Он тра!ио многе пратиоце# да би свечанији и"гледао, него, да ви)е има слу)алаца и $егове свете науе. Он је по)ао у 4ерусалим на магарету у дру)тву само својих учениа. Он није радио, није ча ни "ахтевао, да буде пред вратима овога велиога града дочеан ао цар славе. Његова науа и чуда, оји је починио по /алестини прочула су се на далео, чуо их је и 4ерусалим, "ато је сва по!урио да види и дочеа овог чудотворног учите(а, "а то су му и лицали% Осана сину Давидову+ Он је поа"ао свету )та је во(а Бо!ја и ао треба слу!ити Бога# не привидно и ла!но ао 'арисеји него духом и истином. Богу није у во(и онај, оји по ва"дан ла$а и )апуће молитве. Бог цени не)то ви)е од молитве% Он хоће дела. Jарисеји су се само молили сваи дан и постили све постове а дела су чинили само она, оја су и)ла у орист $ихову и оја су помагала $иховом богаће$у. 5ато >ристос и вели, да 'арисеји слу!е *аволу а не Богу. Богу су у во(и они оји делима својим светле, тј. оји уве имају на уму да су они синови једнога Бога оји их је створио, те чине само оно, )то их о"начава уве ао синове једнога оца. - дела су та% милоср*е, опра)та$е увреда, похо*е$е болних, помага$е сиромаха, подр!ава$е напу)тених и бедних, обраћа$е гре)них на пут, исправ(а$е ту*их погре)аа, благо поступа$е са (удима и са стоом, истрајно подно)е$е и трп(е$е свију недаћа у !ивоту, одбрана истине, борба против ла!и и "аблуде. Pубити Бога и бли!$ега свога, то је "аон >ристов. Не треба се ничим поносити на овоме свету, не треба бити горде(ив. Све )то чове има, све је то привремено и ни)тавно, све је то на послету, са"да$е не $егово него Бо!ије, и онда% чим се има гордити1 >ристос је прао ноге својим ученицима+ ао је то величанствен уту свае гордости човечје+ олии је то "на сромности и (убави+ о хоће ме*у вама да буде старији, мора свима слу!ити, реао је 3сус. ао је та реч чудно одјенула ме*у светом, оји тао )то није смео ни помислити. Старе)ина треба да у!ива и сви $ему да слу!е, било је правило до сад, а сад сасвим обратно% старе)ина мора бити свима слуга+ >ристос је то и примером поа"ао.
>ристос је говорио слободно, није се рио по "атвореним одајама нити је )апутао ао неи досада)$и учите(и, оји страхују, да иса!у истину. Он је говорио свуда и у селу и у граду, на брду и у црви, на улици, на пијаци, на суву и на мору. оворио је истину, стога му је савест уве била мирна. -ли није била мирна савест онима чија је недела Он отривао и гре)ност обелода$ивао. 3род се (утио, )то га је >ристос и"једначио са $еговим слугама# неправедни богата)и бунили су се против 3суса )то је омалова!ио $ихово богатство и )то их је преорео "бог луавства и тврдиче$а# тирани и силеRије правили су му смет$е на сваом орау )то их је 3сус на сваом орау и"обличавао, а 'арисеји су му плели "аме и стварали ривицу. /аост (удса и "лоба ојој мере нема на рају је успела. 6идели смо сви благога Спасите(а, где стоји пред судом бе"бо!них судија -не и аја'е, гледали смо ао га војници ве"ана гоне од /илата 3роду и од 3рода /илату. Страх и у!ас обу"имали су моју ду)у. 4а сам сваога часа погледао ад ће се гнев небеси и"лити на гре)ни род (удси. Cри године уча)е овај бо!анси 0чите( (уде, чи$а)е им милост и на добро упућива)е, па дочеа да му (уди п(ују у лице и да га )ибају1 О, не"ахвалности (удса+ ао је мрачан ум (удси, ава помет$а и "абуна влада у роду на)ем+ Место да буде п(уван и )ибан 3род, стари оорели гре)ни, оји ао а!даја гута има$е сироти$е, оја хлеба нема, (уди доде(ују ту а"ну Ономе, оји им отвори)е очи, прос већива)е ду)у, оји им би најбо(и 0чите( и /ријате(. 5лочин је већ и"вр)ен. На олготи у среди ра"бојниа стоји и >ристос распет на рсту. Он је тај рст и и"нео на својим ле*има на олготу. 4а сам гледао 3суса, ад пада под теретом рста, сав оупан у "ноју. Ми смо се гу)или у су"ама. Сав и"мо!ден оренуо се он нама и реао% не плачите "а мном него "а собом+ Он је имао храбрости, да то а!е, Он се ниада није !алио на терет. рв му тече испод ребара, где је оп(ем прободен, и слива се на "ем(у. Ду)а је Његова већ оти)ла на небо Оцу, од ога је и до)ла, а рв, она света рв остала је на "ем(и, да хладну "ем(у "агрева (убав(у и да не да мира онима, оји /раведниа осуди)е и на рст "аова)е. Младић је нетремице посматрао путниа и свау $егову реч гутао. /ре)ли беху већ по(е витлејемсо а путни се упути испосничој пећини. & Dто, младићу, реао сам ти оно, )то си !елео. 3" мога прича$а могао си видети, да ја верујем у оспода 3суса >риста, да је Он син Бо!ји и спасите( света. 6ерујем да је, Син Бо!ји "ато, )то ни један обичан смртни нити је имао нити има моћи, ао )то је имао >ристос, да чини чуда# да мртве и" гроба ди!е, да даје слух глувима а вид слепима, да исце(ује болесние, једном речју да се по Његовој речи природа и"ме$ује# нити је ио од смртних имао мудрости ао Он, нити благости ни стрп(е$а нити храбрости ни по!ртвова$а. 6ерујем, да је Спасите(, јер је спасао (уде од мраа у оме су лутали до сада, по)то је донео небесе луче & истинсу мудрост на "ем(у и ра"агнао таму а осветлио (удсе ду)е и просветио истином. -о ти се свиди младићу, веруј и ти, па ће) спасти ду)у своју. & Морам да верујем и, "аиста, верујем, вину младић и погледа небу. & Сад је војса >ристова већа "а једнога војниа, рече путни. Mто нас је ви)е, ла)е ћемо борбу и"др!ати. Младић се по"драви и "ахвали непо"натом путниу, а овај при*е испосници. Hао гурну врата и у*е. 4еси ли ти, драги мој пастиру1 =у се слаби глас седог испосниа, оји већ толио бе)е остарио и ослабио, да не мога)е ни устати с места. & 4а сам, добри оче, враћам се с олготе# 2аспе)е а, с у"дахом и"говори пастир. & Cе)о $има, нечујно и испреидано проговори старац. Он им је, "нам, опростио, али им савест $ихова опростити неће. & /ри*и, сино, бли!е, про)апута седи испосни./астир се прибли!и и са!е главу, а старац )апатом рече%
& Сећај се уве, да су све тегобе у !ивоту ма$е од оних оје је Он претрпео. /омисао на Њега неа те уве сна!и. Не ти милостиви Cворац благослови све путове !ивота твога. 5богом+ Старац истури главу и и"дахну на руци пастиревој. 0том у*о)е и остали витлејемси пастири. Сваоме је анула су"а и оросила благо лице старца, $иховога добротвора и саветниа. Они сахрани)е тело старчево у истој испосници, па одо)е своме стаду, певајући по(ем% Слава Богу на небу а мир ме*у (удима на "ем(и+
Тре>и +ан
Ни)та бо(е није него сећати се >риста. Сећати а се сваи дан, сваи час, Онај о а се сећа неће погре)ити, и )то је главно, ниад му !ивот неће бити те!а и несносан. 5а)то би се ја угледао на (уде, оји, не "нам ао да су добри, ипа имају свих мана, оје ве)то рију1 >ристос се "а то и родио ао чове да би нам могао послу!ити ао пример !ивота. <ивот Његов испреплетан је био радо)ћу и !ало)ћу, Он се "амарао и одмарао, гладнио и !еднио, веселио и туговао, & исто ао и ми. 5а свау прилиу у !ивоту пру!а нам Он пример поступа$а. 5ато и велим% треба се уве сећати >риста+ 4есмо ли !едни богатства и сјаја1 Само се сетимо, да се Син Бо!ији родио у пећини на слами, & и !е* је у моћи Његовој, па ипа Он ле!и на слами, па ипа Он иде бос или ја)е сромно на магарету. Он не само )то није !елео богатство, него је учио да је оно најче)ће смет$а (удима, да се поправе и Њему обрате. Лак"е је ка$или кроз и%лене у"и #ро&и, не%о о%аа"у у неесно царсво у&и.\ Cврд и лаом богата), то је највеће "ло на "ем(и. Cаав ће новцу све принети на !ртву% и част, и пријате(ство, и породицу. Од тавих (уди свет најви)е и пати. Сјај новца "а тврдицу је дра!и од сјаја сунчевога. Богата)и тврдице учини)е све, да увећају своје богатство. Они ће се сто пута нагнути прео убијена човеа, да и" рви $егове придигну један новчић, Cави су и >риста распели, јер нису могли до"волити, да он омалова!ава $иховога Бога & $ихово богатство. а!ите ми, о је срећнији% натмурени богата) оји дан и ноћ премеће рајцаре по памети и оме "веа новца одгони свау другу бо(у помисао, или чове оји ва"да певајући ради а увече и и"јутра моли се Богу "аједно са својом милом породицом1 Сиромаху се чини да богата) ниад није сустао ао он. ава "аблуда+ 2асо) је сусталија и и"немоглија од сироти$е. Hеноме богата)у је досадно и "аморно време. >ристос је са велиим "адово(ством походио дом Hа"арев, са већим него ли двор 3родов% јер је "нао да у првом царује рад, благост и "адово(ство, а у другом% страх, набуситост и не"адово(ство. Није срећа о има ви)е блага "ема(сога, него онај оји има ви)е блага ду)евног. Мудраци су најспоојније провели свој ве# јер су имали најви)е ду)евнога блага. Мудраци су срећнији од царева. mmm 4есу ли те (уди увредили1 4есу ли ти се непријате(и осветили а пријате(и те и"неверили1 Не тугуј, него се сети >риста+ Он је трпео ви)е увреда, непријате(и су се $ему стра)није светили, а у послед$ем часу сви су а пријате(и напустили. Он је пра)тао и био је уве споојан. ад је на рсту и"дисао, молио је Бога, да опрости онима оји а на рст "аова)е+ ао је то пространа и велиа ду)а+ Опрости и ти+ Ма$е су увреде, оје ти подноси). Освета је у мојим руама, реао је Бог. Сети се, да има пуно створова теби равних, оји од тебе посведневно примају увреде. Cи то не осећа), али они "нају и трпе. >ристос ниога није увредио. Он је мрава на путу обила"ио, па је ипа драгово(но сносио многе увреде од (уди. - ти не мо!е) да отрпи) увреде, ти, оји их са
сваом стопом наноси) своме бли!$ему. Cреба да "на), да погре)е, оје према теби чине (уди, чине их и" слабости своје, и онда ће ти лао бити опростити им. Научи се, да са!а(ева) гре)ние, а не да их осу*ује). Онај оји гре)и са!а(е$а је достојан, јер он гре)и "ато, )то не мо!е себе да савлада, да не гре)и. Cо су (уди слабе во(е, од малена р*аво упућени. Они сами најви)е пате од свога греха. Место срчбе на $их, бо(е је пру!и им аав добар савет. Није јуна, оји мо!е да учини "ло, него, оји га мо!е да отрпи. о опрости већи је од онога, оји се на(ути. о претрпи до раја, биће спа)ен. Само онда, ад се буде) навиао да трпи) и опра)та) (удима, само онда моћи ће) да се моли) Богу, да Он теби опрости. mmm 4еси ли ту!ан1 /рестани ту!ити, до не испита) има ли оправда$а твојој ту"и. Мо!да ту!и) "бог губита има$а, јер се боји) неће) моћи и"ранити себе и породицу своју. Не бој се, Бог ће се постарати. Hе ту"и то је рад. о све време употреби на рад томе не претиче ни часа "а тугу. ао )то је ле$ост мати свих пороа тао је и рад ле од свију пороа. Cуга је грех# тога греха чове се мо!е опростити радом. 6е човечји је рата, о га проведе у нераду и ле$ова$у томе је јо) и досадан% луди су они оји у место једнога товаре два "ла на своја ле*а. о не ради томе су све сласти !ивота непо"нате# томе је и !ивот пра"ан. Стидно је "а ра"умна човеа упућивати га, да се угледа на вредноћу пчеле или мрава. Cо су тао малена и слабомоћна бића, па ипа својим !ивотом много дају поуе ле$оме човеу. Да ли има о нера"уман, да му треба доа"ивати ористи рада и )тете нерада1 Cо би било и"ли)но и према најнера"умнијим. Сва је могао уочити веселост, "адово(ство и све одлие "драва тела и врлине по)тене и праведне ду)е од човеа, оји !ивот проводи у непрестаном раду ао )то се лао могла уочити истина, да тромост и болест, не"адово(ство и туга, сви пороци и преступи прате човеа ле$а. Нерадни нема ни "драво тело, ни "драву ду)у, то је наа"а, оја срамоти род човечанси. Сви мудраци свију веова препоручивали су рад ао ле од свију "ала у (удсом !ивоту. Срећнији је !ивот онога, оји се увече осећа уморан од посла него нерадниа, оји, испаван прео дана, брине се ао ће ноћ преле!ати. 3 у раду се угледај на свога Спасите(а. Сети се олио је Он радио и урадио "а !ивота "ема(сога. Да$у је радио а ноћу се Богу молио и одмарао. Mта ти смета да и ти тао чини)1 0гледај се на >риста у неуморном раду, па ће те бр"о оставити туга. Моли се поред тога Богу. Он, оји се о птицама стара, неће ни тебе "аборавити. -о тугује) "бог неправде у свету, "нај, да су све неправде Богу по"нате и да Он, Cворац света, броји су"е, оје го$ени и поти)тени на "ем(и проливају "бог неправде и неправедниа. Нема греха, оји ће остати у тајности, нити неправде, оја ће остати неа!$ена. Cроструо се неправедни а!$ава% од Бога, своје савести и "аона. Не а"ни ли га "аон, а"ниће га савест $егова гри!ом и муче$ем, а ао му је савест помрачена, те га и она не а"ни, не мо!е се и"вући ниао од послед$е а"не, од а"не Бо!ије. Мало је неправди на "ем(и остало неа!$ено, ао )то је мало нева(алаца, оји се нису горо ајали "бог својих непријате(става и "бог грубости своје према слабијим од себе. Снагу је дао Бог јаоме, да пома!е нејаоме и брани немоћнога, богатство богатоме, да сиромах подр!ава и чини дела милоср*а, мудрост мудроме, да неуе учи и нера"умне упућује. о ове дарове Бо!је на "ло употреб(ава, бр"о ће их и"губити. Да ли ће о тра!ити доа"е и примере "а ово1 4а бих вам "нао набројати пуно сна!них ми)ица, оје су г$ечиле и притисивале слабе и нејае, па су се осу)иле и оболеле. 5нам вам набројати масу богата)а, оји не само нису помагали сиромахе, него су и испред гладна човеа отимали с муом стечену му ору хлеба, и" тора најху*ег сиромаха одгонили послед$у овчицу, и" уп(ене уће и"гонили
напо(е усред "име сироту бедницу са много ситне деце а просјае и худние одгонили са свога прага, па су неи од тих богата)а дочеали да се под старост потуцају по ту*им праговима просећи милости$у, а нее је опет стигла а"на Бо!ја те на синовима или унуцима, оји су "бог грехова својих бе"умних родите(а морали патити и пре"ира$е целога света трпети. /ротив неправде треба се борити. Cуга је "на немоћи. Ма на ога се неправда односила, ти мора) подједнао бити готов, да против $е устане) и и"обличи) је. 2авноду)но гледати неправду исто је, )то и творити неправду. -о се тебе не тиче неправда, оја се наноси твоме суседу, неће се ни $ега тицати неправда оја се теби буде сутра нанела. Mто си рад да теби други учини, чини и ти другоме. >ристос је и"обличавао неправду и виао на оне оји се неправдом у !ивоту слу!е. Он је "нао авим се неправедним начинима слу!е 'арисеј против $ега, па ипа није туговао, него их је све !е)ће нападао. 0гледај се на >риста+ 5нај, да ће твоја туга само ободрити нева(але и "ле (уде. Не тугуј, него устани и бори се речју и делом. 3мај ва"да на уму >риста. Бог ће, ти дати снаге, Њега при"ови у помоћ+ mmm 3ли тугује) "бог смрти неога драгога и милога ти створа1 Боји) се неи"весности, оју смрт собом срива1 ао )то чове не дола"и својом во(ом на свет, тао не стоји до $егове во(е ни ад ће отићи са света. Онај оји нас ствара, Он нас и у"има, ао )то сејач сеје семе, да он исти и по!$е !ито. Да је !ивот испу$ен самим мирисом од ру!а, да је препун радости и да је много ду!и него )то јесте, па би се имало "а чим !алити, али ад су ста"е и путеви !ивота сваога човеа посути ви)е тр$ем него ру!ама, онда је срећа )то овај !ивот не траје дуго. Данас ти јада) и плаче) над милим и драгим тим поојниом не слутећи да сутра могу над тобом други јадати. <ивот је тренутан ао варница од ог$а. -о !али) "а умрлим "ато )то се растајете, уте)и се бр"о, јер до се ти орене) у овоме свету двапут или три, ви ћете се опет састати у другом !ивоту. >ристос је реао ученицима пред смрт% јо) мало и нећете ме видети и опет мало па ћете ме видети јер идем оцу. <ито, ад се по!$е, не престаје !ивети "а наве јер од $ега постаје хлеб, а од хлеба рв, оја струји по телу господаревом и одр!ава му !ивот. 3 ми ад умремо, те онда мо!емо !ивети у !ивоту Cворца, јер ћемо се спојити с Њиме. Само оно "рно оје падне на "ем(у и умре, доноси много плода./остарај се да верује) >ристовим речима и неће те морити туга "бог смрти. Сети се Његових речи ученицима% ви ћете !ивети. Cо је Он реао !ивим (удима. 6и ћете !ивети. Cо "начи% ви јо) не !ивите, ви ћете те !ивети, овај !ивот је рата и бедан, ви јо) и не по"најете правога, истинсога !ивота, оји је на свету, у Богу. Бог оји је човеа створио и увео у овај ра"умни свет, уве)ће га после смрти ао ра"умна и свесна у свет много ра"умнији, у !ивот несрав(ено бо(и од овога. 6еруј и надај се+ Бог ће ти веру наградити а наду испунити. /осле распећа до)ао је 6асрс, после смрти мора доћи !ивот. Не бој се смрти, јер она је свр)ета овосветсих муа и болова а почета бла!енства. Не тугуј "а милим ти поојниом, јер он је пре тебе са"нао то бла!енство, те је и срећнији од тебе. >ристос је драгово(но и)ао на суд неправедних судија, стрп(иво сносио увреде и пони!е$а, а с пуно наде сачеивао на рсту послед$и свој и"дисај. Муе су биле стра)не, али Он је "нао, да после свих муа дола"и смрт, ојом се ула"и у нови вечни !ивот. Сећај се >риста и не тугуј. mmm 4е ли ти !ивот постао досадан и те!а1
Cо је болест ду)е, у ојој нема (убави. 4е си ли посматрао природу, ава је на дуготрајној лет$ој су)и1 5ем(а испуцала, би(е увело, по(а црна од и"гореле траве, !ивоти$е у"рујане и невеселе. Cава је пусто) у ду)и човеа, оји нема (убави. 3 ао )то све прене новим !ивотом, ад росна и)а натопи "ем(у, тао новим !ивотом почне !ивети и чове оји се "апоји (убав(у према Богу и свету. Pубав то је дух Бо!ји на "ем(и. 0 (убави је Бог. Не мо!е ниада бити досадан !ивот човеу, оји осећа у себи (убав према Богу ао своме Оцу и (удима ао својој браћи. Pубав према Оцу и браћи природна је сваоме !ивоме свесноме створе$у. - )то ипа у ду)и неих (уди нема (убави то је отуда, )то су ра"ни пороци и страсти "ау"ели сву ду)у $ихову и и" $е истисли (убав. 0 тавих се мо!е повратити (убав само онда, ад ду)у своју очисте од грехова и страсти. Нову вам "аповест дајем, да (убите један другог. Cо су речи >ристове. Да ли је то "аповест тао те)а, да се не мо!е испунити1 Не, ниао. Напротив, она је врло лаа. Cи има) пуно ра"лога, да воли) (уде, а ни једнога да мр"и). Cо су створе$а, оја дола"е и одла"е ао и ти, оји се ра*ају и умиру, пате се и муче, веселе се и плачу, гре)е и ају се & исто ао и ти. Навини се сматрати све (уде ао и себе сама, и онда ће ти (убав према $има бити лаа ао и према себи. Не "аборави да си ти пре ро*е$а "аједно са $има био у Богу Оцу, и да ће) то са $има после смрти опет бити. Сматрај себе ао делић једне велие васионсе целине, сматрај и остале (уде. ао )то је целина вечита, тао су вечити и делови и делићи, оји је сачи$авају. 6иди), да с онима (удима оје мр"и), прину*ен си провести и овај ве и !ивети "агробним вечним !ивотом. Cо ће те о!алостити, )то ти се а!е, да ће) вечито !ивети са (удима, оји ти се чине "ли и опаи. -ли "нај, да "ло на "ем(и постаје и остаје. Pубав(у према бли!$има поа"ује се и (убав према Богу. о не (уби брата свога, ога види, ао ће (убити Бога, ога не види. о воли створе$а воли и Створите(а, о воли (уде, воли Бога. Но (убити се треба не само је"иом, него делом и истином. /о томе ће се по"нати да сте моји ученици, ао (убави будете имали ме*у собом. Сети се >ристове (убави+ О, ао је велиа и бе"гранична. 3" (убави према (удима, Он се ра*а у слами, бе!и од 3родових Rелата# и" (убави учи (уде, исце(ује и спасава, и" (убави трпи го$е$а и пони!е$а, па, на послету и" (убави приноси себе на !ртву и даје се "аовати на рст. -о се буде) угледао на >риста, имаће) (убави у себи, и ад има) (убави према Богу и бли!$има, онда ти ниад !ивот неће бити ни дос адан ни те!а. mmm Cри дана то су три времена у !ивоту >ристовом. /рви дан је ро*е$е, други дан трудови и трп(е$а, а трећи дан науа. Сваи од тих дана нарочиту ти мудрост пру!а. /рви ти а"ује велиу милост Бо!ију, други те учи борби и стрп(е$у# а трећи !ивоту. Сва три дана чине једну целину, чине вечност# "ато и не мо!е) о једноме мислити бе" друга два. 4една помисао на >риста и"а"ива три сећа$а% 6итлејем, олготу, 6асрс. 3ли% 2о*е$е, 2аспеће и <ивот. 2а"ми)(а$е о ова три дана то је у"но)е$е небу, то је исправ(а$е себе, то је утеха и охрабре$е. Сећај се Спасите(а свога и ра"ми)(ај о Њему, да мо!е) ао цар Давид рећи% Свагда видим пред собом оспода% Он ми је с десне стране да не посрнем. Cри"&ански весник\ P 1>G4. %.
СЛ4ЖБА 'РИСТОВА
:авес *уди P Једна ус#о$ена са !а]илука & Bилеје$ска #е&ина P Tисили"е савеси P Уак$ица у служи P Један редак заве. 5а време Светсога 2ата слу)ао сам говор једног научниа у Hондону. Он је реао, и"ме*у осталога, ове велие речи% A>ристос је друга савест (уди оја препоро*ава, освет(ава и појачава на)у уро*ену савест. 0 овим те)им данима од (уди бе" >риста уро*ена савест лао бледи и и)че"аваB. Ове речи ја сам добро "апамтио, и носио их у паметуј својој ао нео бисерје. /ре )ест година ренула је једна група нас и" 4ерусалима у" 6итлејем. Неи су сели у аутомобиле, други на амиле, трећи опет на о$са ола AарабијеB 7од ове речи постала је на)а реч рабаRија;, а они прави и предани богомо(ци по)ли су пе)е. 0говорисмо да се сачеамо сви у највећој рад$и седе'а у 6итлејему, па да одатле, сви "аједно по*емо у све)тену пећину, где се Спасите( света родио. ад смо се сви исупили ренусмо једном другом улицом а /ећини. Неи страх обу"е нам ду)е, успори орае и "аве"а је"ие. /ећина се нала"и на самоме рају варо)и. Ооло нас трчала су арапса деца, вичући и личући и тра!ећи ба)и). Наједном пред нама се уа"а велиа црва, са"идана @арем 4устинијаном над самом пећином. 0*осмо у црву, па се онда ни" степене спустимо у /ећину. Cу смо дале, у хладној пећини, где је "ауцало најтоплије срце у историји рода (удсог+ 0 /ећини ни)та особито# само је особит Он, оји се родио у $ој. 3ма и пространијих и бо(их пе)тера у /алестини. 3ма их много# али он ни од пе)тера није хтео и"абрати себи најбо(у. /рема истоу часна Cрпе"а, а испод $е, на "ем(и једно велио андило, )то гори дан и ноћ, ро" многе веове.Cу, где то андило гори, родио се Он, & а наспрам тога места, на другој страни, виси цео ред "апа(ених андила. Cу су биле јасле, у ојима је Он, повијен, ле!ао. /осматрајући све ово са по)това$ем и сећа$ем на >риста, страх нас про*е и ми осетисмо чудну топлину у срцима. Неима се оте)е и су"е на очи, а неи поче)е гласно да јецају. Ово место дејствује ао чистили)те. =ове мисли само на >риста и на себе. 3 ад учини срав$е$е, сва мора да се "аплаче од стида. Мало о од нас да није ро*ен у већој удобности него Он. Cао је хтео Он, @ар над @аревима и осподар над осподарима, ао је на"ван у -поалипсису. & 5а)то се ба) онда морао родити1 & ро" плач упита једна !ена на)ег во*а, једног грчог алу*ера и" /атријар)ије 4ерусалимсе. 6идите ао је овде у лето хладно, ао ли је те морало бити у "иму ад се Он родио1 & /а Он је и до)ао да буде слуга свима & одговори во*а. & Сам је реао% :ин човечји није до"ао да $у служе, не%о да служи. 5нате, госпо*о, да несавесним (удима није било право ни )то се Он овде родио, ни )то се уоп)те родио. Cе )то се родио морала је $егова Света Маја да бе!и са Њим на руама, одавде у Мисир испред мача 3родова, а )та би те чинили "авид(ивци, да се он родио на бо(ем месту. mmm 6раћајући се и" 6итлејема нама су "ујале у у)има речи% & Он је до)ао да буде слуга свима, и будући слуга свима Он је био друга савест свију. Он је сав био слу!ба и савест. Онај о слу!и & онај буди савест од (уди Онај па, о се грам"и "а право и господарство & онај сагорева савести у (уди. 5ато су тао често слуге већи морални 'атори у свету него $ихови господари. Cо се не пи)е у $иге и у новине, али то се уписује на небесима, где ће многи први бити послед$и. Cе)о је било отпочети ма аав ра"говор после силних утисаа о оној све)теној /ећини. Нај"ад први одре)и је"и на) во*а, поа"а нам једну црву урај пута% Dто, на оном месту
преноћила су три @ара са 3стоа, ада су се после поло$е$а осподу вратила дома# па после једне пау"е опет рече% & Светлост 5ве"де довела их је до /ећине, а са светло)ћу >ристовом вратили су се у своју "ем(у. Cада се један -бисинац орете на)ем во*и и проговори% & Данас сам ја од тебе много научен. 3 ао сам много пута читао 4еван*е(е, ниад се, при"најем, нисам па!(ивије "адр!авао на речима >ристовим о слу!би. ад си ме подсетио на Његове речи да Он није до)ао да му се слу!и, него да слу!и, отрио си ми једну битну истину о >ристу осподу. & /а да+ одговори на) во*а "адово(но. & Cао је написано. 3ма и других Његових сличних и"реа ао% ја са$ $е)у ва$а као слу%аE или% ?о је $е)у ва$а саре"ина нека уде као слу%аE или% ?о !о&е да уде #рви $е)у ва$а нека уде сви$а слу%аE и јо) друге $егове речи у томе смислу. & Не само речи, брате, него и сва дела Његова поа"ују, да је Он до)ао "бог слу!бе, & рече нео трећи+ & /а ето и Његово ро*е$е у пећини+ 4едан 2ус дотор у"дахну% & 4а се осећам ао да сам у оној /ећини ду)у оупао. - ао ви, господине он"уле1 7Cо бе)е један он"ул и" аира;. & - ја & одговори он"ул & ао да сам добио јо) једну савест. Били смо већ на домау 4ерусалима. /ри "аходу сунца ми смо пога*али, оје је оје "да$е у граду. Dно црве на Сиону+ ле тамо ни!е Омарове Rамије+ - тамо да(е ено велие црве 6асрсе$а+ Dно олготе+ До смо ми тао посматрали панораму 4ерусалима, на) во*а се удари руом по челу, па ће рећи% & -х, опростите не)то сам "аборавио, и огре)ио се+ Ми "аћутасмо. & 5аборавио сам, вели да вам а!ем један древни обичај. о год од >ри)ћана посети /ећину у 6итлејему, треба да да "авет пред Богом, да ће добро дело учинити. Молим вас, дале, пренесите се духом поново у све)тену /ећину, и "аветујте се не)то, сваи "а себе, јавно или тајно. Ми стадосмо ао оаме$ени. аав би "авет могли дати1 Cолио се добрих дела мо!е учинити у свету, али на оје ми имамо сад да се "аветујемо1 & 5нате аав "авет да учинимо & рече један ога смо ми "бог $егове ћут(ивости "вали 'илосо'ом. 4едан "авет "а све нас. 6и видите да (уди свуда у свету најви)е чине несрећним себе и друге "бог јавне утамице оо власти, господства и томе слично. >ајде, ми овао сауп(ени да се "аветујемо, да ћемо остата свога !ивота испунити слу!е$ем у име >ристово, утамицом у слу!би. & Сјајно+ & у"вину)е сви. & 5аиста сјајно+ & рече -бисинац. Cа Син Бо!ији је !елео очистити свет од пагансог тамиче$а оо власти, господства, оје данас чини све народе несрећним и "бу$еним. Cо је >ристос, браћо+ 3 ао смо ми р)тени у Његово име треба и да слу!имо у Његово име. Cао се ми "аветовасмо и растадосмо. Ниад се ви)е нисмо видели. олио је о од тих мојих сапутниа испунио овај "авет није ми по"нато. 4едно "нам% да је на) "авет био потпуно исрен. 3 могу веровати, да су моји сапутници
бо(е од мене испунили овај рети "авет. - ја "а себе могу рећи, да уолио сам га могао испунити "а послед$их )ест година, утолио осећао сам се !ивим, и срећним и & човеом.
'РИСТОС СЕ РОДИ@
>ристос се роди, (уба"на браћо и децо+ де се роди >ристос1 Не у царсим дворовима, да не а!у подвла)ћени% Он је с царевима а није с нама+ 3 не у богата)ој расо)и, да не а!у сиромаси% Он је с богата)има а није с нама+ 3 не у велиом граду, где бедни (уди те)о дола"е до стана, да се на а!е% Стеснио нас је+ 3 не у топлој соби, да не а!у страдалници по хладним и"бама% лао је $ему+ 3 уоп)те не ме*у (удима, да не а!у (уди% те!а нам је+ Него се благи оспод родио ме*у овцама, оје му ни)та нису "америле. 2одио се на месту ничијем, у пећини хладној, и"ме*у града и села, и"ме*у својина и присвојених ба)тина. 2одио се на стопи "ем(е ничије, Бо!ије. Cу стопу "ем(е нио није исори)ћавао, осим овце, и оне сасвим рето. 3 овце му нису "америле, )то се родио од $их, на амену "астртом сламом. Ми полоници православни били смо на том месту о 6асрсу ове године. Нас ?K удостојили смо се спустили се у ону пе)теру, у оју се он спустио са престола небесог ради спасе$а (уди. 0 ту пе)теру не ула"е ви)е овце бесловесне него само словесне. Cу је сада олтар, и многа андила, ту молитве и слу!бе, ту су"е и поаја$а, ту ола)а$е ду)ама (удсим. Сваога Бо!ића у тој пе)тери слу!и /атријарх 4ерусалимси врло свечану слу!бу Бо!ју. 3 ове године на дана)$и дан он ће слу!ити и појати са све)теницима и народом% 2о*е$е твоје >ристе Бо!е на) & "асија светлост свету+ 3 јо) ће се у тој пе)тери понав(ати ао и уве она ан*елса песма, оју су ангели певали ооло пе)тере оне ноћи ада се оспод родио%:лава Бо%у на висини, $ир на зе$*и, дора во*а $е)у *уди$а. /евајте и ви ту песму. Њоме је и"речен смисао доласа и ро*е$а Сина Бо!јег на "ем(и. @ео устав !ивота на)ег. Да се слави Бог, да буде мир на "ем(и, да се "ацари добра во(а мећу (удима. Cо је било онда најпотребније. Cо је данас најпотребније свему роду (удсом. Стојећи оборених глава у пећини благословеној ми полоници дивили смо се, где се велии оспод и Спас на) родио. 2одио се на амену ничијем, да свима буде прав, и да свима понуди спасе$е. 2одио се у мрау, ао да поа!е да је до)ао у мра овога света & Он, велиа Светлост. /а смо се онда питали оборених глава% ада се оспод јавио свету1 4авио се у мучно време, ада се Бог није славио, ада није било мира на "ем(и, и ада је место добре во(е владала "лово(а мећу (удима. Он се није јавио у време авога праведнога цара, да се не а!е% помагао му је тај цар+ Нити се Он јавио у време по)те$а и правде мећу (удима, да се не а!е% лао је било наговорити по)тене на по)те$е и праведне на правду+ Нити се Он јавио у време радости и светлости у срцима (удсим, да се на а!е% )то је морао доћи да радује радосне и светли просвећенима+ Него се роти оспод јавио у време цара рволоа у 4ерусалиму, и царева тирана по свим народима и племенима. 4авио се он у време упр(аног по)те$а и пога!ене правде мећу (удима. 4авио се усред свеоп)те !алости и очаја$а и мраа у ду)ама свију (уди. 0 то време родио се Син Бо!ји свету, ба) у то време ада је најпотребнији био свету, и ада (удима није могао помоћи нио осим Њега. 5ато су а по"дравили добродо)лицом и ангели и (уди, и сирома)ни и богати, цареви и мудраци са 3стоа.
О, ао би а и ми данас по"дравили, да се јави+ О, ао је он данас потребан "ава*еним народима, огрубелим (удима, отупелим савестима, "аслеп(еним ду)ама+ ао насу)ни хлеб гладноме, и ао и"ворса вода !едноме+ Народима и (удима на)ега времена нио није потребнији од Њега. Нио им, уоп)те, данас није ни потребан осим Њега. Бе" Њега су многи "аборавили славити Бога на висини. Бе" Њега су народи во*ени и" рата у рат, и" несреће у несрећу. Бе" Њега је "лово(а у"ела маха ме*у (удима и распламтила ога$ паости и само!ивости. Он једини је потребан свету. Нио други. О, ад би се Он опет јавио+ Но "ар се Он не јав(а1 5ар Он није обећао следбеницима Својим% +во ја са$ с ва$а у све дане до свр"ека вијека. $ин. -мин, осподе+ Буди с нама, јер тонемо. 4ав(ај се )то че)ће и у )то ви)е срца (удсих. Осветли нас умом Cвојим и "агреј нас (убав(у Cвојом. Осветли и "агреј тамне и хладне пе)тере срца (удсих, ао )то си негда осветлио и "агрејао пе)теру 6итлејемсу присуством Својим. Да би опет о!ивело слав(е Бога, да би се установио мир ме*у народима, и "ацарила добра во(а ме*у (удима. /ростримо ду)е на)е под ноге Његове ао сламу. Неа Он га"и. Нисмо достојни ни Његовог га!е$а а амоли (убави Његове. Но, Он и ад би хтео га"ити га"ио би да и"лечи а не да убије. 4ер, Он је сав Pубав, сав Милост, сав 2а"ум и чистота. Он нас неће "га"ити, иао смо то "аслу!или ви)е него црви под ногама на)им. Он ће нас помиловати, и опростити поајницима. 3 миловаће, и пра)таће, све до /ослед$ега Суда. Но "најте, да је проречено, да ће Дан Суда >ристовог гранути и"ненадно. /охитајмо стога сви да се поајничи полонимо осподу, оји се јав(а. Да, и оји ће се на рају јавити у сили и слави велиој, да суди свим !ивим и мртвим. /охитајмо, браћо и децо, да прославимо песмом и правдом оспода 3суса и Његову Свету Матер, Он тиме не добија ни)та. Mта би и могао добити Најбогатији од најсирома)нијих1 Но тиме ми добијамо све% и !ивот, и "драв(е, и мир, и добру во(у, и ра"ум и & царство бесмртно. Cеби осподе, Спасите(у и /репородите(у на), слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, сада и наве. -мин. Спомените, браћо, у молитвама својим православни народ руси. Неа би оспод благи усоро помиловао тај велии народ и учинио рај $еговим те)им страда$има. Многострадални народ руси, и многострадалну црву русу православну, да помилује и спасе оспод Бог. -мин. Божи&на #осланица & 9!рид 1>3G. %.
БОЖИ:#И ПОAДРАВ БЕAБОЖ#И5ИМА
Станите ви, верни мало у страну. 6ама се обраћамо сваога Бо!ића. 6и "нате )та је милост и истина, па се само трудите да тиме !ивот свој освет(авате. - сад хоћемо да проговоримо реч отпалим од вере на)е, барјатарима бе"бо)тва, браћи по рви и је"иу но ту*инцима по духу и мислима. 6и "аглу)исте свет виом, да је вера опијум народа, али "а доа" тога не поа"асте од своје стране ни)та друго до рв, оове и тирјанлу. 5а)то се ниад не "апитасте% ао је вера опијум "а простае ао се $оме опи)е најславнији 'илосо'и% Деарт, ант, Jехнер, Соловјев1 и мислиоци ао /асал и Манциони1 -о је вера опијум "а глупае, ао се тим опијумом "ане)е најгенијалнији песници% Данте, Mеспир, Милтон, 3го, /у)ин, Достојевси, Њего)1
-о је вера опијум "а дро$аве сиромахе по селима и гудурама, ао да се ултурни варо)ани опију и подигну величанствене храмове тој вери у @ариграду и 2иму, у /ари"у и Берлину, у Hондону и Њујору1 -о ли је вера опијум "а себре и робове, ао "а ту веру по*е у смрт цар Hа"ар и цар онстантин, и толии други славни не!еви и велиа)и ра"них народа и је"иа1 -о је вера опијум неписмених и неуих, ао прихвати)е тај опијум највећи "налци светси% оперни и Њутн и Jранлин и Менде(ев и рус и /упин и Оливер HоR1 -о је вера опијум "а неславне и пре"рене, ао у име тога опијума остави)е руне и господарство и богатство толии (уди и !ене и повуо)е се у самоћу и сирома)тину, да )то бо(е послу!е вери1 -о је вера опијум "а младе (уде ао )то је био 2асто Нема$ић и 4оаса' царевић 3ндијси, ао да се том опасном дрогом опије мудри и опре"ни старац Нема$а1 -о ли а!ете, да је вера опијум "а старе бае, ао онда обја)$авате да се $ом опи)е толие девоје ао% 3рина и Марина и /арасева и D'имија и друге, и многе друге1 2ечете ли, да је вера опијум "а пла)(иве регруте, ао да онда буде опијум и "а храброг Минина и /о!арсог, и ара*ор*а и Мило)а, и 6а)ингтона и арибалдија, и "а Jо)а и >ега, и "а најновије четири војводе српсе1 -о ли нај"ад & прите)$ени овим на)им пита$има & у"винете% вера је опијум "а несоцијалисте, али не и "а социјалисте, ми ћемо вас "апитати% ао онда да се опије вером толии број највећих социјалистичих идеолога и во*а ао )то су% Сен &Симон, Овен, Jурније, Мадоналд, >ендерсон, Hансбери и други убе*ени социјалисти и у исто време убе*ени хри)ћани1 3ли ви сматрате бе"верство патентом ис(учиво словенсих социјалиста1 Бау$ина и истераних русих семинариста1 а!ете ли, да су веру и"мислили богата)и да би др!али сиромахе под својом вла)ћу, онда "начи, да ниад нисте погледали ни на пећину 6итлејемсу ни на олготу+ нити сте чули "а стотине хи(аде мучениа >ристових, на чијем се мучени)тву утврдила вера у свету+ О, браћо по рви и је"иу али не и по духу Бо!јем, подигните храм Богу !ивоме, и то највећи )то постоји и )то је иада постојао на "ем(и. ле, много премного дугујете ви вери >ристовој. 4ер да вера >ристова није уротила див(е Сармате и од $их начинила питоме Словене, од рво!едних "верова благе русе овце, ви ниад не би могли доћи до силе и власти над тим народом. Него би про)ли ао и друг Спартаус, ад се ренуо да отме власт од опаих 2им(ана, вучјом рв(у "адојених. Не један храм на "ем(и Словена, него сву "ем(у словенсу учините храмом >ристовим. Cо је мисија Словена. - оно )то ви сад радите није посао Словена но Сармата. Бе" вере >ристове Словени неће бити спасе$е свету но проа"а. 0 страху од проа"е свет нас је почео да огра*ује арантином. Но, да ли ћете ви хтети чути реч од брата1 5бог старе словенсе немоћи, да се реч брата не слу)а, вама ће ова на)а реч сваао бити мрса и оту!на. 5ато бар чујте и примите реч ро*аа. /римите реч оног на)ег честитог ро*аа и" 3ндије, оног славног и велемоћног убо!јаа, андија. /огледајте и видите човеа од вере, ао бе" ва)их насилних метода влада једним народом два пута многобројнијим од свих Словена уупно. 3 ао га (убав народна )тити бо(е него вас армирана ола с митра(е"има. Cај анди вам је поручио & чули сте% док %од у <усији влада езо"во и $аеријализа$, и док %од се <усија не оду!овори, ндија не $оже с <усијо$7. Cао вас ето и 3ндија став(а под арантин а не само "ападни апиталисти. Cао во* 3ндије опоми$е Словене на праву линију, на праву мисију $ихову.
Cо вам је Бо!ја опомена ро" ро*аа. Cо вам ао од Бога поручује ро*а 3ндијац. - брат Словен вас по"драв(а про)лим и будућим по"дравом човечанства% >ристос се роди+ Брасво7 & 1>31. %.
'АЈДЕМО ДО ВИТЛЕЈЕМА
кад ан)ели оидо"е од 5и! на нео, #асири реко"е један дру%о$' !ајде$о до Bилеје$а да види$о о "о се а$о до%одило "о на$ каза (ос#од =Лука 2, 1@. /рво су ан*елсе војсе "абрујале% >ајдемо тамо уд нас оспод )а(е# хајдемо да 6итлејема да видимо то )то се тамо догодило. 3 видев)и по"нали су у младом телу младеначом Онога ога су духом гледали ао Духовно Биће од поста$а свога. /отом су пастири чули и послу)али, и друг другу рели% >ајдемо до 6итлејема да видимо то )то се тамо догодило, )то нам а"а оспод, то јест ангел Бо!ији. /отом су цареви од 3стоа, мудри "ве"дари, оставили упла)еног 3рода и "бу$ени 4ерусалим, рели% >ајдемо до 6итлејема да видимо то )то се тамо догодило, ао нас је на)а путеводна 5ве"да повела. /отом су ренули народи и племена од истоа и "апада и севера и југа, и" веа у ве, и" олена у олено, ренули су на исти пут са истим ци(ем% >ајдемо до 6итлејема да видимо+ Од ових Бо!јих народа и племена под небесима није и"остао ни на) народ ни на)е племе. На) Свети Сава два пута је остав(ао своју отаRбину и ходио путем до 6итлејема ао су неад ходили пастири 6итлејемси и учени мудраци источни. На)и не!еви и велиа)и и ра(еви и цареви и те!аци и трговци, и радници и војници, ходили су уга!еним путем на 3сто, говорећи у" пут друг другу% >ајдемо до 6итлејема да видимо то )то се тамо догодило. На)и владари и патријарси стројили су богомо(е у бли"ини Давидова града 6итлејема. На)и монаси са полоницима и богомо(цима понав(али су ро" веове у тим богомо(ама ангелсу песму оне прве Бо!ићне ноћи% :лава Бо%у на висини, $ир на зе$*и, дора во*а $е)у *уди$а. На)е просте прамаје и !ене и сестре и девице, ао и неги$е и царице, ходиле су па и до дана)$ег дана ходе попут славне свете /ете Српсе тамо где се ангелса песма чула и где је путеводна "ве"да стала, удуб(ене у мисли о 6елиој Cајни и )апћући једна другој% >ајдемо до 6итлејема да видимо то )то се тамо догодило. Cе)о да би се на)ло неолио 'амилија у на)ем народу, оје не би имале на дугој линији своје про)лости неога хаRију, и оје поред свог обичног пре"имена не би се могли на"вати >аRићима. >ајдемо и ми, браћо и сестре, до 6итлејема да видимо то )то се тамо догодило. 0 овај светли пра"ни треба сви ми да ренемо на хаRилу до 6итлејема, духом и мислима својим. Дух и мисао не потребују ни ноге ни точове, ни друмове, ни тро)ове, ни рила ни ори(а, ни одморе ни ханове. Дух и мисао могу пренети човеа тренутно тамо где чове "а!ели. Дух и мисао у нама имају ан*елса својства, те помоћу $их ми се мо!емо ао и ангели одједном јавити пред 6итлејемом, и видети духовним видом ао су и ангели видели оно )то се догодило пред 6итлејемом. Mта се дале догодило1 Догодило се не)то )то се ни пре ни после тога нигде у васиони није догодило# не)то )то се нити мо!е упоредити ни уоп)тити# не)то )то се не мо!е сместити ни стеснити ни у једно орито осталих дога*аја у свету, нити подвести ма под оје правило и ма под оји "аон. Догодио се дога*ај оји се не мо!е ра"умети ра"умом бе" срца, ни срцем бе" (убави. @ар небесни и" човео(уб(а на "ем(и се јавио. 0 маленом (удсом телу родио се Онај оји је у"рочни сваог
ра*а$а. Стао је у ред створе$а Онај оји је пре времена смислио сва створе$а. 2одио се у граду Давидову Онај оји је на хи(аду година раније гледао и" невид(ивог света Давида ао пастира оваца у том истом граду, у истој пећини. До)ао је Онај оји је Свој дола"а објав(ивао роду (удсом од и"гна$а -дама и" 2аја па све до /ретече 4ована. ао ап росе са ру!е тао се Он одронио од пречистог тела Најсветије Девоје. Обуао се у пречисто тело ао у су"у, у ојој се огледа и блиста цело сунце, цело вечно Бо!анство. Дух Бо!ји, Дух Његов, са"дао му је ту су"у & то пречисто тело & ао нову твар, у оју се Он оденуо. 4авио се у граду Давидову, јер га је ро" уста Давидова Дух најви)е прореао. /оа"ао се прво пастирима, јер је и Давид пастир био# па онда царевима, јер је и Давид цар био. Си)ао је с небеса у материјални свет но није "а собом "атворио небеса, него се и нада(е цео Бог огледао у Њему и Он у целом Богу, ао )то се отац огледа у сину и син у оцу, и са"нају да су једно. /осетио је све Онај чији смо ми сви гости у свету. Стварни Бог у стварноме човеу. 4едном и "а наве. 4авио се ао је сам и"волео# родио се ао је Сам "ахтео & да про!иви ве човечји ме*у (удима од олеве до гроба и да поа!е (удима, да !ивот није тао ру!ан ао су се они јадали. /римио је на Себе сва страда$а и све муе !ивота, од демона и од (уди, да би утврдио да је чове у дру)тву са Богом непобедив, нера"орив и бесмртан, то јест јачи од Сатане, јачи од природе, 4ачи од смрти. Dто то се догодило у 6итлејему. 5ар то није дога*ај над дога*ајима1 5ар то није магнет оји је привуао 6итлејемсој пећини небо и "ем(у и сву васиону1 Небо у лицу ангела, "ем(у у лицу чобана и царева, васиону у виду "ве"де. 3 није ли то радост и весе(е и слав(е и спасе$е1 ле оји год до*о)е до 6итлејема да виде то )то се тамо догодило прослави)е Бога у песми и радости и весе(у. ле, $но"во војника неескије! !ва*а!у Бо%а %оворе&и' слава на висини Бо%у, а на зе$*и $ир, $е)у *уди$а дора во*а. 3 "а пастире оји виде)е чудо у 6итлејему стоји написано% 3 врати)е се пастири славећи и хвалећи Бога "а све )то чу)е и видје)е. 3 "а цареве мудраце опет стоји написано, да ад си%о"е у Bилеје$ орадова"е се вео$а велико$ радо"&у 7Мат 9, 8L;. Cао се обрадова)е и сви оци на)и оји посети)е 6итлејем и духом својим додирну)е Онога оји је и"вор и сејач радости по целоме свету. 0*имо и ми данас духом у 6итлејемсу пећину и полонимо се Богу и =овеу. Духом мо!емо, ао телом не мо!емо. Мо!емо духом и на небо се попети, пред Његов вечни престо, тамо где Му се сада ла$ају они исти ангели и пастири и цареви, оји су Му се негда полонили. -о телом не мо!емо сада достићи небеса, духом мо!емо. ле, и Он се мо!е сада Духом Својим спустити и ући у нас, у пећину тела на)ега и донети нам мир и радост. 4ер је сам и"реао обећа$е сваом ономе оји Њега (уби говорећи% к 5е$у &е$о до&и и у 5е%а &е$о се насании 74ов. 8G, 9E;. Cајна је ово велиа, ао се Бог мо!е спустити у тело (удсо Својим Светим Духом, но сви Бо!ији светите(и и праведници осетили су то на себи ао стварни дога*ај, и ос тавили нам сведочанство о томе. 3 сви су нас опоми$али, родите(си и духовничи, да очистимо пећину !ивота свога од сотова и ра"бојниа од свае нечистоте и пр(ав)тине, ао би се Спасите( ро*ени неад у пећини 6итлејемсој духом могао уселити у на)у пећину. Њему се пола$амо и Њему песму певамо% 2о*ени од Дјеве Марије, Бо!е на), слава Cеби. -мин. ДА#АС СЕ РОДИО БОГ И ;ОВЕ6
ад а!емо% >ристос се роди, исто је ао и да а!емо% Месија се роди, или @ар се роди, или Спасите( се роди+ /о"драв(ајући се тао ми тврдимо и друг другу сведочимо, да је до)ао у свет Онај оји је требао доћи ради спасе$а (удсог, и да другог и"ван Њега не треба чеати. Онај, ога је Бог обећао на)им прародите(има и"гнаним и" 2аја# ога су не"набо!ни народи и племена тамно наслућивали# ога су пророци јеврејси јасно прорели# "а ојим је бе"бо!но човечанство хи(адама болно у"дисало.
Онај се "асија на "ем(и ао сунце после дуге ноћи. 3 тао ад а!емо% >ристос се роди, ми сведочимо, и да је Свеви)$и одр!ао Своје обећа$е, и да су се слут$е човечанства испуниле и да су се пророчанства пророа остварила, и да су у"даси (удси уто(ени радо)ћу. Месија се роди. Најчудеснији, истовремено =ове и Бог & да се уморне очи (удсе одморе на Њему и не погледају другог Месију. @ар се роди, Најсилнији, истовремено са !е"лом моћи и андилом милости & да се и најма$и усправе и услину% ми смо царса деца. 4уна се роди, Непобедиви, да одбрани праведне, да освоји гре)не, да сру)и духове "лобе поднебесне. /утово* се роди, Највидовитији, да "алутале и"веде и поведе. /росветите( се роди, Најпросвећенији, да растера мрае и просветли помраче$е. /астир се роди, Најбри!нији, да спасе стадо од вуова и прибере га у свој тор. >раните( се роди, Најбогатији, да исхрани гладне, не "ем(ом но небом, небесим телом својим и пламеном рв(у Својом. =овео(убите( се роди, Најре*и, да пригрли на груди своје и о!иви (убав(у бе"бројну сирочад Своју, оја су дуго гредила и" гроба !ивота у гроб смрти. Отровите( се роди... Највећи, да повуче "авесу и отрије смртним царство небесо. Све то о"начава оне чаробне речи, с ојима се хри)ћани о Бо!ићу по"драв(ају и с ојима и ја вас, браћо, по"драв(ам% >ристос се роди+ исионар\ P 1>3R. %.
