DUHOVNA LIRA Vladika Nikolaj Velimirović Sadržaj Predgovor PESME BOGU I RODU o Skini s mene brige mnoge o Govori Gospode o Hajte braćo beloj crkvi o Kada Srbin slavu slavi o Pesma Svetoj majci Angelini o Znaš li ko te ljubi silno? o Smrt Svetoga Save o Oj Srbijo o Bogomoljačka pesma o Vera pravoslavna o Deca besmrtnosti o Koga ću da hvalim? o Šta je najslađe? o Četa Hristova o Hajte, deco, Hristos zove! o Crkva o Molitva blagom Hristu o Isuse mili o Usliši nas, Bože naš o Molitva Sinu Božjem o Svetlosti nam treba o Sve je tvoje, Bože o Sve imamo u Hristu o Gospode Bože moj o Podaj, Gospode o Odbrani me, Gospode o O prečista o Zar smem da ćutim o Nebeski svet
U veri se znanje krije Najvažnije znanje o Alfa i omega o Otac i sin o Majka i ćerka o Brat i sestra o Sveštenik pastvi o Budi hrabar i slobodan o Svete čete o Ne bojte se o Ustanite, deco Božja o Trubači večni o Svetitelju Savo, moli Boga za nas! . o Reči Svetog Save o Državotvorac o Najviša planina o Pojas pravoslavlja o Crkva naša – majka naša o Narod crkve Bogu diže o Gora visoka o Srodnici smo Božji o Ne tugujte, deco o Sve će dobro biti o Himna milijarde Hristu vernih o Deset Božjih zapovedi o Vladaj Bože o Oj, badnjače, badnjače o Tri cara o Istok sa visine o Molitva o Pesma Svetom Savi o Molitva Svetog Nauma o Sveta Srbija o Neka Srbe opet sloga krasi o Pesma Srbima o Pesma Kajmakčalana o Vjera naša, vjera stara o Molitva Bogu o Srpska sloga PESME SVETITELjIMA o Svetom Jovanu o o
Sveti Georgije, velikomučenik i pobedonosac Sveti Vasilije Ostroški o Sveti Joakim i Ana o Krstov dan o Sveta Petka o Sveti Luka apostol i evanđelist o Sveti Kozma i Damjan o Sveti Jovan Zlatoust o Prepodobni Alimpije Stolpnik o Sveti Nikolaj, Arhiepiskop mirlikijski o Sveti prvomučenik Stefan arhiđakon SEDAM TAJNI o Sedam tajni o Krštenje o Tajna krštenja o Tajna miropomazanja o Tajna pričešća o Tajna braka o Tajna sveštenstva o Tajna pokajanja o Tajna Jeleosvećenja GUSLARSKE PESME o Nebesna liturgija o Zidanje Ljubostinje POSMRTNE PESME o Mitarstva PESME ZA RECITOVANjE O SVETOM SAVI o Svetosavska himna o Sveti Sava o Moja vera o Molitva o Molitva male Danice o Sveti Sava o Na Svetoga Savu o Sveti Sava o Sveti Sava o Pod ikonom Svetog Save o Na Vračaru o Otadžbina o Mati i sin o Svetome Savi o o
o o o o o o o
Na Svetoga Savu Sveti Sava Srpska slava Na Svetog Savu Želja Svetog Save Sveti Sava Molitva Svetitelja Save
Predgovor "Pojte Bogu, pojte; pojte caru našemu, pojte; Jerje Bog car od sve zemlje, pojte pesmu," (Psalam 47, 6-7) Knjiga duhovnih pesama je hrana za naše duše, knjiga najlepših pesama Vladike Nikolaja, koje su napajale žedna srca hiljade i hiljade bogomoljaca širom naše crkve je sada pred vama. Zato Pravoslavna narodna hrišćanska zajednica, čiji je Sv. Vladika Nikolaj i osnivač i utemeljivač, nastavlja taj Bogougodni put i priređuje ovo izdanje, da povrati veru kod našeg srpskog naroda. Da pojeći i čitajući ove najlepše pesme Vladičine, dopunjene pesmama o našem najvećem srpskom prosvetitelju i učitelju Sv. Savi, duhovno se usavršavaju i bogate u veri. Evo sigurnog kompasa na uzburkanom moru našeg vrtoglavog ovozemaljskog života. Evo svetih, divnih i zlatnih primera za ugled, za podražavanje, za divljenje koje nam pružaju naši Svetitelji i pesme koje su u narodnu dušu Boga uselile, da se njima napajamo, da se njima ponosimo, da sa njima idemo u jednu svetliju i lepšu budućnost. Evo Duhovne lire, drugog Jevanđelja u naše kuće, u naše porodice, da se osveže, da se osnaže i snabdeju duhovnom hranom i snagom i uspešno koračaju Hristovim putem koji vodi u večno blaženstvo, bolji i lepši život. Zato sada, dragi naši bogomoljci i dragi vernici , prigrlite ovo štivo neka se ne odvaja od Vas da ime Božije, ime majke Božije i svetitelja naše crkve slavite i veličate u sve dane vašeg ovozemaljskog života. Urednici
Pesme Bogu i rodu
Skini s mene brige mnoge Skini s mene brige mnoge Ne mogu ih nositi Nikog nemam da pomogne Nemam koga moliti Brinem danju, brinem noću Briga brigu doziva Mnogi vide moje suze Malo ko se odziva Ja ne tužim Tvoje ljude Ti si svima Sudija Svako nosi svoje breme Svak uzdiše ko i ja Ti pomozi svima brižnim O Isuse Bože moj Pa najposle k meni dođi Gle i ja sam sluga Tvoj Skini s mene teške brige Znam da hoćeš i možeš Klanjam Ti se, molim Ti se Da i meni pomogneš!
Govori Gospode Govori Gospode, sluga Tvoj Te sluša Tebe, samo Tebe, željna mu je duša Nemoćan je sluga da vidi i čuje Dok u njemu Tvoje ne zastruje struje Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu, Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu! Govori Gospode, pre svršetka puta Da mi s pravog puta duša ne zaluta Govori mi tiho, al nek bude jasno Govori Preblagi, dok ne bude kasno Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu
Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu! Znam: govorio si, al opet govori, Dok od Tvojih reči srce se razgori, Dok se vid otvori, i sluh se osnaži O govori Oče, slugu Tvog ublaži Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu, Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu! Znam: govorio si kroz Proroke davne I kroz Sina svoga i kroz svece slavne, Al, smiluj se crvu, govori ponovo, Na jeziku Tvome, staro biva novo. Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu, Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu! Neka reči Tvoje u meni zabruje Da Tvoj sluga čuje i braći kazuje Govori Gospode, sluga Tvoj Te sluša Tvoga slatkog glasa željna mu je duša Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu, Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu!
Hajte braćo beloj crkvi Hajte braćo beloj crkvi, da se Bogu pomolimo Darodavcu svih dobara, da se smerno poklonimo Ostavite brige male, odmorite ruke vredne Setite se duše svoje, duše gladne, duše žedne Ostavite sitne zlobe, blagi Bog je Otac sviju On sve traži, On sve zove, carstvo večno da dobiju Danas jeste, sutra niste, ta spasti vas neće blago Spasen biće koji tvori, što je večnom Bogu drago Kad u crkvi Boga slave, dobri ljudi i anđeli, Bog milosni na tom zboru i vas braćo videt želi
Hajte braćo beloj crkvi, da se Bogu pomolimo Darodavcu svih dobara da smerno poklonimo!
Kada Srbin slavu slavi Kada Srbin slavu slavi On uz kolač sveću stavi Pa preliva kolač vinom I sve sveti svetim činom Kolač mu je slika Oca Svakog dobra davaoca Sveća mu je slika Sina Slika Duha – sila vina Pred Trojicom Srbin stane Pa skrušeno on uzdahne Care večni blagoslovi Svi su Tvoji dari, ovi Narod složi i umnoži Nek svi ljudi budu Božji Nek svi slave Ime Tvoje Tvoga Suda nek se boje Ko hleb nek su srcem blagi Ko sveća dušom pravi Ko vino nek su jaki Blagi, pravi, jaki, zdravi
Znaš li ko te ljubi silno? Znaš li ko te ljubi silno Ko te čuva dan i noć, Ko ti daje izobilno Da odoliš vragu moć? Znaš li ko ti život dao, Oca, majku, brata tvog, I ko te je obasjao Svetlim zrakom Duha svog?
Znaš li ko je umro za nas, Na Golgoti, znaš li to, I radosti obećate, Ko ti sprema znaš li to? Moraš znati ko to čini, Ko to tako ljubi nas, To je Gospod sa visine, To je Hristos svima Spas! Zato i ti, oh, seti se, Pa mu srce svoje daj, Kad mu skriviš, zaplači se, I zamoli oproštaj! U toj suzi pokajanja Zablistaće Hristov sjaj, Imaj u Njeg pouzdanja, Otvoriće tebi raj!
Smrt Svetoga Save U Trnovu gradu, usred zimske ciče Službu služi Svetac iz ibarske Žiče. Ogrnuo zlatnu, odeždu na pleća, Na glavi mu mitra, treperi ko sveća. Vojordanje poje, a voda se ledi, Bugarski patrijarh, pokraj njega sedi. Staračke mu usne, od hladnoće modre, Ali sa njih sleću, ove reči bodre: Počujte me braćo, poslednji i prvi Po jeziku veri, mi smo jedne krvi. Mi smo jedne krvi, sestra nam je sloga, Jer smo deca Hrista, jednog istog Boga. Tako je zborio, sveti Sava tada, A posle šest dana, sasvim iznenada,
Puče glas po gradu, umro sveti Sava. Zaplakaše Srbi s mora i Dunava Zabrujaše zvona pre zorina java, Javljajuć gubitak Srpskog Velikana!
Oj Srbijo Oj Srbijo majko mila Da bi vazda srećna bila Deca Tvoja Tebe vole Za Tebe se Bogu mole Zemljo slave i slobode Sve me misli Tebi vode Sve me želje Tebi kreću Sve za Tvoju činim sreću Zemljo palih praotaca Vitezova i Svetaca Za krst časnih mučenika Za slobodu zatočnika Grob do groba sveto groblje Tu počiva srpsko roblje I sve oltar do oltara Zadužbine srpskih cara I Kosovo tužno stoji Petvekovno ropstvo broji Spomen slave i junaštva I nesloge i izdajstva Na Kosovu Gračanica Kraj Morave Ravanica U Kruševcu Lazarica Na planini Studenica I sve megdan do megdana Pre i posle Vidovdana Sva si krvlju zalivena
Sva si slavom okićena No ne boj se mila Mati Bog će Tebi dobro dati Pa ćeš biti najsretnija I od sviju najslavnija!
Bogomoljačka pesma Bogomoljci zašto ne pojite Sluge Božije koga se bojite? Ne pevate da se veselite Već dolazak Hristov da javite. Javljajte ga širom na sve strane Ustanite protivu satane Gospod mili naređuje s neba Da se samo greha bojat treba. Jer vremena još malo imamo A reč Božju treba da javljamo I u pesmi i u propovedi Doće Gospod da nas sve pregledi Zato svako neka čvrsto stoji Nek se bure nikakve ne boji Nek reč Božju na sve strane širi A buru će Gospod da umiri Zato pojte nikog se ne bojte U ljubavi svi Gospodnjoj stojte!
Vera Pravoslavna Vera naša, vera davna, Vera davna, vera čista Testament je Živog Hrista Vera naša pravoslavna. Puna tajni mada javna,
Apostoli razvejaše, 'Vanđelisti opisaše To je vera pravoslavna. Ljubav k Bogu, dužnost glavna, Njom se sveci prosvetliše, Mučenici veseliše To je vera pravoslavna. Naša vera, vera slavna, Njom se pretci proslaviše, Višnjem Bogu ugodiše To je vera pravoslavna. Vera naša, vera davna, Njom slavimo Hrista Boga, Cara carstva besmrtnoga To je vera pravoslavna.
Deca besmrtnosti Mi smo deca besmrtnosti, Za besmrće stvoreni, Krst nas spase od trulosti, Mi smo Krstom vođeni Mi smo Krstom rođeni, Hristom preporođeni. Usred mraka i očaja Mi svetlost imamo, Usred bola i vapaja Mi pesmu pevamo Mi pesmu pevamo, Hrista proslavljamo. Sred zabluda i neznanja, Grabeži, lenosti, Mi smo srećni od nadanja I od poslušnosti I od poslušnosti Hristovoj svetlosti.
Na visokoj svetoj gori Bog nas žudno čeka, Na kristalni praizvori Od meda i mleka Od meda i mleka, Slava Mu do veka! Mi smo deca besmrtnosti, Za besmrće stvoreni, Krst nas spase od trulosti Mi smo Krstom vođeni Mi smo Krstom vođeni, Hristom preporođeni.
Koga ću da hvalim? Koga ću da hvalim Sem živoga Boga? Koga ću da slavim Sem gospoda moga? U Njega je svetost, U Njega je sladost, U Njega je krepost, U Njega je mladost, U Njega je java, U Njega je budnost, U Njega je slava Slatka milozvučnost! Serafimi blizu Oko Njega stoje, Angeli u nizu Oko Njega poje. Zemlja pesmu čuje I eho odaje, No eho tuguje Pesmi zaostaje.
I sve novi pojci Na nebesa stižu, U svetloj povorci Sa starim se nižu. To su sveti ljudi Što pomreše juče I svih strasti ludi Slomiše obruče. Cela vojska peva, Peva: aliluja! To što zemlja sneva Od tog nebo buja. Slava Ocu blagom, Ocu premilome, Slava Sinu dragom I Duhu Svetome!
Šta je najslađe? Slatko je pevati planini i cveću I zvezdama sjajnim, i toplom proleću, Al' šta slađe može u svem svetu biti No Bogu pevati, i Boga slaviti? Slatko je slušati vodene žubore, I pesmu slavuja iz zelene gore, I mudrost mudraca kad se s usta lije, Al' od reči Božje ništa slađe nije. Slatka li je ljubav brata i drugara, Još je slađa ljubav roditelja stara Al' slađe od svega u muci životnoj Jeste ljubav Božja prema deci Svojoj. Sladak li je odmor posle teška rada, Uteha je slađa posle gorkih jada, Al' slađe od svega u životu celu Jeste znanje da se Bog javi u telu.
Slatko je ćutanje posle razgovora I san sladak posle truda i zamora Al' slađe od svega na ivici veka Jeste vera da nas bolji život čeka. Zemaljske su slasti slatke na početku A gorke i bone na svome svršetku, Trajnu slast ispija u životnoj bedi Ko Gospoda vidi gde nad svetom lebdi.
Četa Hristova Mi smo četa Živog Hrista, Velika je naša lista, Oko Hrista sveci stoje, Svi pravedni tu se broje. Mi za Hrista svi stojimo, Nikoga se ne bojimo! Velika je naša lista, Od angela sva se blista. Mi smo borci protiv greha, Hristos nam je sva uteha, U Hristove ko se broji Taj se samo Boga boji. Mi za Hrista svi stojimo, Nikoga se ne bojimo! Velika je naša lista, Od angela sva se blista. Mi smo četa Najmoćnijeg, Mi smo sluge Najsvetijeg, Kad kraj kucne ovoj noći U dvor ćemo Njegov poći. Mi za Hrista svi stojimo, Nikoga se ne bojimo! Velika je naša lista,
Od angela sva se blista. Zato, braćo, pohitajmo: Duše svoje spasavajmo, Sve nas zove Hristos nebu To je jedno na potrebu. Mi za Hrista svi stojimo, Nikoga se ne bojimo! Velika je naša lista, Od angela sva se blista. Mi za Hrista svi stojimo, Nikoga se ne bojimo! Velika je naša lista, Od angela sva se blista.
Hajte, deco, Hristos zove! Hajte, deco, Hristos zove, Pevajte Mu slavoslov! On vas zove na darove I na Božji blagoslov. Ostavite plač i viku Kad vas traži Spasitelj, Služite Mu svi na diku! On je vaš izbavitelj. On angele vaše znade Što vas prate dan i noć Da vas zli duh ne ukrade On ih šalje u pomoć. Njegovi su dari ovi: Mir, dobrota i krotost, A još kad vas blagoslovi: Vera, krepost i mudrost. On je za vas muke podn'o: Na Krst dignut i propet.
- Slava! pojte, sad je zgodno, - Slava! opet i opet. Hajte, deco, Hristos zove, Pevajte Mu slavoslov! On vas zove na darove I na Božji blagoslov.
Crkva Crkva sveta osnovana Na ljubavi, nadi, veri Stub što zemlju s nebom veže I večnošću vreme meri, A Hristos je Crkvi glava, Njemu nek je večna slava! Crkva sveta – telo Hrista Sa bezbrojnim članovima, Krasno telo ukrašeno Sa bezbrojnim darovima, A Hristos je Crkvi glava, Njemu nek je večna slava! Crkva sveta ispunjena Silom Duha Presvetoga Kroz nju Bog svet oživljava, I svet kroz nju slavi Boga, A Hristos je Crkvi glava, Njemu nek je večna slava! Crkva sveta, tajanstvena: Kroz nju Gospod svet obnavlja, Kroz nju Gospod ljubav Svoju Objavljuje i ponavlja, A Hristos je Crkvi glava, Njemu nek je večna slava!
Crkva sveta i stradalna: Stradanje se kroz nju slavi, Ko za Hrista voljno strada Tog će Crkva da proslavi, A Hristos je Crkvi glava, Njemu nek je večna slava! Crkva sveta i pobedna Prebrodiće mutne reke, Pobediće sve dušmane, Razoriće sve prepreke, Jer je Hristos Crkvi glava, Njemu nek je večna slava! Crkva sveta nevesta je Hrista cara i ženika: Sav svet krasi sa krasotom Hristovoga sjajnog lika, A Hristos je Crkvi glava, Njemu nek je večna slava!
Molitva Blagom Hristu Pomozi nam, blagi Hriste, Da nam duše budu čiste I ljubavlju zagrejane A istinom obasjane. Znamo da će obasjani, Znamo da će zagrejani, Znamo da će očišćeni U raj biti uvedeni. Pomozi nam, blagi Hriste, - Izmiču se naši dani, Da bi i mi mogli biti U Tvoj narod ubrojani.
Isuse mili Isuse mili, izvore sreće, Od sviju blaga blago najveće, Od svih imena ime najslađe, Od svih imena ime najslađe, Isuse mili, izvore sreće! Isuse slatki, slađi od zore, Od tvog imena srca nam gore, Nebesni oganj svetli u nedri' Od tvog imena razum se vedri; Isuse slatki, slađi od zore! Isuse blagi, tebe želimo, Tebe želimo, tebe ljubimo; Pred tvoje noge da nam je pasti. Od tvog pogleda kušati slasti, Isuse blagi, tebe želimo!
Usliši nas, Bože naš Usliši nas, Bože naš, Kad Ti vapijemo; Pomiluj nas, Oče naš, Kada uzdišemo! Ti si svetlost istine, Osvetli nas istinom; Pošlji milost s visine, Ispuni nas milinom! Da bi smelo hodili Putem Hrista, Sina Tvog, S anđelima slavili Tebe večnog Oca svog.
Molitva Sinu Božjem U telu si k nama doš'o, Za nas na krst strašni poš'o
Grob te nije održao, Iz groba si vaskrsao; Spasitelju Hriste, čuj nas, Sine Božji, pomiluj nas! Vartimeju vid si dao Te je slepac progledao, Zakheju si oprostio I Petra si ispravio; Spasitelju Hriste, čuj nas, Sine Božji, pomiluj nas! Gubave si očistio I gladne si nahranio, Hananejku Ti si čuo A Lazara vaskrsnuo; Spasitelju Hriste, čuj nas, Sine Božji, pomiluj nas!
Svetlosti nam treba Svetlosti nam treba, o Gospode neba, Svetlosti nam treba k'o nasušnog hleba. Od naših se dana svetlost zaklonila, Nad njima je tama krila raskrilila. Zbunjeni od tame putnici se glože, No šta tama može protiv tebe, Bože? Ispred karavana nešto divno blista! Daleko, daleko, kao lice Hrista. On je; i glas Njegov: "Zašto ste sumorni? Ja vas čekam, deco, hodite umorni!" Požurimo, braćo, gle vidi se meta On što vazda zbori: Ja sam svetlost sveta!
Sve je tvoje, Bože Tvoje je nebo i zemlja Tvoja, Sunce i mesec, zvezde bez broja, Tvari što stoje, plove i lete, Anđeli sveti, i duše svete;
Stvorenja sva su Tvoja, svojina, Nebo i zemlja – Božja gradina. I mi smo Tvoji, kandila mala, Ruka nas Tvoja, Bože, sazdala. Ruka nas Tvoja, Bože, sazdala, Ognja Tvog iskra u nas je pala, U nas je pala i zasijala, Zažegla naša kandila mala. O Tvorče večni, duh nam raširi, Duhom ga Tvojim Svetim raspiri. Kad si nam Otac, i kad smo Tvoji, Imena Tvoga da smo dostojni.
Sve imamo u Hristu Sve u Hristu nalazimo, Sve što duša želet može; Zato Njemu svi kličemo: Pomozi nam, Hriste Bože! U Hristu je sva istina, Sva istina i sva snaga, Život, radost i krasota Bezbrojna druga blaga. Sve što traže neznabošci I što nikad naći neće Mi smo našli u Isusu Sva bogatstva i sve sreće. Zato sada duša naša Ništ ne želi osim Njega. Kad imamo Tebe, Hriste, Tad imamo sve i svega.
Gospode Bože moj Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, Blagoslovi grad i selo
Da nam bude sve veselo. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, I težaka i vojaka Da ih mine muka svaka. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, I orača i kopača, I kosača i kovača. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, I u domu domaćina I u polju čobanina. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, I putnika namernika I za pravdu stradalnika. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, Bolesnike u bolnici, I sužnjeve u tamnici. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, Blagoslovi sveštenike I narodne trudbenike. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, Sve državne graditelje, Roditelje, učitelje. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, Đake, čatce, bogoslovce I pravedne bogomoljce.
Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, Rodna polja i livade I grozdane vinograde. Gospode Bože moj, Blagoslovi narod tvoj, I pevače i guslače I nas, tvoje proslavljače.
Podaj, Gospode Podaj, Bože, tvome rodu, Tvome rodu i narodu Hrabro srce da se bori Za krst časni i slobodu. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode! Vernim tvojim podaj, Bože, Nad nevernim odolenje; Nek se javi tvoja sila I kroz naše pokolenje. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode! Daj slugama tvog oltara Da zatrube pokajanje I za svako dobro delo Svenarodno ojačanje. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode! Podaj melem blage sloge Svim dušama bogomoljnim A neslogom nek se soli Svaki ručak bogobornim. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode!
Ti što vedriš i oblačiš, Čas osuši, čas nakvasi, Kad je čemu vreme, daruj, Od gladi nas, Bože, spasi. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode! Ti što ognju gospodariš I što imaš mač najduži, Rat otkloni, mir pokloni, I tvoju nam pomoć pruži. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode! Ti što pesmom zvezde zaž'že I u naš se pep'o saže Da smrt svojom smrću satreš, Daj nam večni život, Blaže. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode! Svrstaj tvoje svete čete Od anđela i od ljudi, O Isuse Spasitelju, Bio si nam spas, i budi! Podaj, Gospode, Podaj, Gospode! O Trojice presvetaja, Oče, Sine, Duše Sveti, Osnaži nas, zakrili nas, I postidi rod prokleti. Podaj, Gospode, Podaj, Gospode!
Odbrani me, Gospode Odbrani me crnih misli Što me jedu dan i noć, U teskobi Tebi vičem: Priteci mi u pomoć!
Crne misli i pomisli Iz mraka su paklenog; Ti si svetlost, Tebi vičem: Osvetli me malenog! Crne misli, lude misli, Lude slike i sećanja, Dolaze mi bez poziva, Bez poziva i mog znanja. U dušu mi uvlače se, U duši mi nemir prave, Puna mi je duša mraka I nekakve bolne strave. Sam ne mogu da se branim, Ja bih hteo al' ne mogu, Zato k tebi hitam, vičem, Spasitelju i mom Bogu. Od mene je pak'o jači Senkama me svojim guši, Al' od pakla Ti si jači O pomozi mojoj duši!
O Prečista Snegovi su na planini Čisti, čisti, čisti, beli; Od snegova na planini Šta je belje i čistije? Ti si belja i čistija, I čistija i svetlija, Ti, Majčice belog Hrista, Smiluj nam se, o Prečista! Prekrasno je šarno cveće Po šarenim livadama; Od šarenog cveća toga Šta je lepše i krasnije?
Ti si lepša i krasnija, Kićenija i milija, Ti, Majčice belog Hrista, Smiluj nam se, o Prečista! Mirisno je cvetno seno, Pokošeno, osunčeno, Od tog sena pokošena, Šta je draže, mirisnije? Ti si draža, mirisnija, Ti si blaža, čarobnija, Ti, Majčice belog Hrista, Smiluj nam se, o Prečista!
Zar smem da ćutim Sva priroda bruji I tvar svaka viče Tebi, Tvorcu svome, Slavopoje kliče. Nebesa i zemlja Ćutati ne mogu No pesme i hvale Svom uznose Bogu. Zar ja sam da ćutim Ja, Božija slika, Dok se ori krugom Vasionska vika? Dušo moja bedna, Preni se i zapoj S vasionom celom Gospodu slavopoj!
Nebeski svet Nebeski je svet beskrajan U svetlosti Beskrajnoga, Svet čudesan, i svet sjajan,
Svet duhovni večnog Boga. Tu su vojske od anđela, Tu narodi pravednika, Tu je slava neuvela Oko glave mučenika. Svakog dana nebu stiže jato duša, četa nova, Sa zemlje se k nebu diže Kao jato golubova. Ka' varnice od badnjaka Lete duše iz pepela, Svaka duša bistra, laka, Svaka svetla i vesela. Na prestolu Hristos sedi, Na prestolu posred Raja, Nove duše ljupko gledi Iz večnoga Svoga sjaja. Blažen ko se žurno sprema Za večitu domovinu, Ko ni u kom nade nema Do u večnom Božjem Sinu.
U veri se znanje krije Istinu je Hristos kaz'o I spasenja put pokaz'o, Otvorio dveri neba; Šta nam jošte, braćo, treba? Istina je večno ista, Večno svetla, večno čista; Istina se javlja svima, Al' ona se verom prima. Pravim putem taj putuje, Svome vođi ko veruje;
Put spasenja to je Vođa, To je Hristos – Putovođa. Hristos ima večno znanje, Lično znanje i saznanje, On poznaje sve početke, Sve početke i svršetke. Mirno brodi i putuje, Vedro gleda, ne tuguje, Ko veruje mašinistu. Veruj i ti, brale, Hristu. Veruj Hristu, On put znade, Svu istinu On imade, U veri se znanje krije, Najvažnije, najmilije.
Najvažnije znanje Od početka sakriveno Kroz Hrista je otkriveno. Nekad tajno sad je javno, To je naše znanje glavno. Što proroci provideše, Apostoli što videše, To je naše znanje glavno, To učenje pravoslavno. Sazdani smo mudrim Tvorcem, Poslati smo blagim Ocem, Bog nas šalje, Bog nas čeka; Božija su oba veka. Vek zemaljski put je kratak, Vek nebeski odmor sladak; Svak će žnjeti što posije: To je znanje najvažnije.
Alfa i omega
Pitaš li se, dete moje, Odkad svetu starost broje I na čemu osovine Vasione ove stoje: Ko o svetu brigu brine, Da ne padne, ne pogine? Pitat možeš samo Njega koji reče, mili sine: - Ja sam Alfa i Omega. Pitaš li se o početku, O početku i poretku, Što u svetu svuda vlada? Ko sazdade čudnu, retku Harmoniju ovog grada Zvezdanoga? Roj parada Ko pokrete? Pitaj Njega Koji reče, dušo mlada: - Ja sam Alfa i Omega. No pre tvojih svih pitanja, Pre tvog java i lutanja Odgovore On je dao Iz riznice svoga znanja, Krvlju svojom zapisao I sve tebi zaveštao, Jer te ljubi iznad svega On koji te večno znao Hristos – Alfa i Omega.
Otac i sin - Kaži meni, slatki tata, Ima l' skuplje što od zlata, I što tvrđe od čelika, Ima l' slađe što od meda, Ima l' dublje što od mora I od cveća išta lepše, Ima l' bolje što od slave, I od groma što zvučnije, I od noći što mirnije,
Ima l' jače što od smrti, I od tvoga toplog krila Ima l' igde većeg milja? - Ima, sine, od tog svega I većega i slađega. Istina je skuplja mnogo I od srebra i od zlata, Pravda tvrđa od čelika, Od meda je milost slađa, Od mora je srce dublje, A od cveća duša lepša, Od slave je čednost bolja, Od groma je još zvučniji Vapaj pravde pogažene, I od svake tihe noći Mirnija je savest čista; Od smrti je ljubav jača, A od moga toplog krila Mnogo više ima milja U očinskom krilu Onog Što nas s neba blagosilja.
Majka i ćerka - Kaži meni, slatka nano, Je l' od Boga tako dano, Da nam ovaj život pruža Više trnja nego ruža? Je li tako Božja volja Da nas prati svud nevolja? Da živimo sve u strahu I u sumnji i uzdahu? Kad će ovo vreme proći? Da l' će ipak bolje doći? Duša mi je ustrašena Kao tica ulovljena. Pa kad si me ti rodila, Ohrabri me, majko mila.
- Ne boj mi se, kćeri moja, Nek se stiša duša tvoja. Više trnja – skuplja ruža, Taj mi nauk život pruža, A nevolje što su veće To je lepše lice sreće. Golgotska je gorka stena Dver na hramu vaskrsenja. Lek od straha i uzdaha Jest, i biće, vera jaka. Lek od sumnje, kćeri mila, Od uvek je nada bila. U veru se ti obuci I štap nade drž' u ruci, Pa zapevaj, ti i nana: "Nismo same, Bog je s nama!"
Brat i sestra - Kaži meni, mili brale, Što se mnogi ljudi hvale Svojom slavom, svojom snagom, Svojim znanjem, svojim blagom? A kad umru sve propada, I to tako od vajkada. Što se onda hvale ludo Veliko je za me čudo. - Kazaću ti, sejo mila, Ta što si se začudila? Ko se hvali svojom slavom I premudrom svojom glavom, Svojim znanjem, svojom snagom I sabranim teškim blagom On je duhom vrlo mali, Jer se samo krađom hvali: Od Boga je sve pokrao Il' on znao il' ne znao.
Slava, snaga, blago, znanje, Božije je to imanje, Večna slava u Bogu je, Večnim blagom Bog blaguje, Večnom snagom Bog caruje, Večnim znanjem Bog umuje: Zar se može hvalit' grana Da bez stabla stoji sama? Zato sada, sejo moja, Nek je živa duša tvoja, Gospodu se poklonimo I ovako zavapimo: Slava tebi, večni Bože, Bez tebe se ništ' ne može, Niti iko išta znači Tvojim sjajem ko ne zrači!
Sveštenik pastvi Kaži nama, svešteniče, Svešteniče, duhovniče, Kad je Hristos u svet bio Šta je ljude On učio? Šta je ljude savetov'o? Šta je svetu dao novo? Kazaću vam, deco mila, Da bi navek živa bila. Kad je Hristos u svet bio Istinu je objavio Da je ljubav vrh vrhova. Zapovest je ovo nova. Ljubite se, reče tako, Da bi u svet znao svako, Da ste moji učenici, Da ste moji sledbenici. U službu se ljubav stavlja, Kroz službu se ljubav javlja, Ko god ljubav pravu ima, Gordošću se ne nadima. Ko god ljubi, taj i služi,
Na život se taj ne tuži. Za pravo se on ne bori Nit' o pravu i govori, Njemu pravo samo hita Ka' za carem carska svita. Pored prava još i slava Glavu sluge uvenčava, I vlast i čast i gospodstvo I u večnost s Bogom srodstvo. Tako služba sve dobija Kad se kroz nju ljubav sija, Ljubav sveta, ljubav čista Po primeru svetog Hrista.
Budi hrabar i slobodan Budi hrabar i slobodan, Reče Gospod Navinu, Ja ću za te vojevati, Samo drži istinu. To i sada Gospod zbori Svakom pravom Srbinu: Ja sam s tobom, budi hrabar I održi istinu. Istina je što ljudima Jevanđelje kazuje, Ko istinu krepko drži Nad zlom svakim caruje. Istina je sa slobodom Neraskidno vezana, Obojima jedna pesma Od Srba je spevana. Za krst časni i slobodu To je srpska lozinka; Bez to dvoje – život što je? Srbin nema počinka.
Budi hrabar i slobodan, Bog ti zbori, Srbine, Ja ću za te vojevati, Samo drž' se istine.
Svete čete Skupite se, svete čete, Svete čete Hristove, Sa svih strana nek dolete Čete nove i nove. Glave dole priklonite Pred svevišnjim Gospodom, Srca k Njemu uzdignite Sa sinovskom slobodom. Zaklicajte, zapevajte, Sa jutarnjim zvezdama, Okitite ime Božje Vencem svetih pesama. Slava Ocu, i Sinu, Slava Duhu Svetome, Svetom Trojstvu besmrtnome, Slava Bogu jednome.
Ne bojte se Ne bojte se, Gospod reče, Kad čujete glasove Da se dig'o brat na brata U krvave ratove. Ne bojte se, Višnji reče, Ja sam Bog nad vojskama, Ja ne spavam; oko moje Bdi nad ljudskim borbama. Ne bojte se, Hristos reče, Ja sam s vama do kraja,
Ko bez Mene borbu vodi Borba mu je bez sjaja. Nek se crna zemlja stresa, Neka gori kamenje, Mi čekamo sa nebesa Obećano znamenje. A kad sijne krst na nebu, Kad zatrube anđeli, Tad će Gospod vence slave Svojim vernim da deli.
Ustanite, deco božja Ustanite, deco Božja, Proslavite višnjeg Boga, Složno pesmu zapevajte, Nek je živa sveta sloga. Ustanite, deco Božja, Uzdignite srca gore, Gde prestoli večni stoje, Gde anđeli tajne zbore, Tajne zbore o Trojici, Njenoj sili, njenoj slavi I životu i blaženstvu I zanosu i ljubavi; Tajne zbore o Prečistoj, O jutarnjoj zvezdi jasnoj Što objavi Sunce pravde U svetlosti večnoj, krasnoj; Tajne zbore i romore O Isusu Spasitelju Što s prestola večnog siđe Nas da digne k Roditelju; Da nas vikne i dovikne
Kao stado izgubljeno I za sobom u Raj zbere Svoje stado izbavljeno. Ustanite, deco Božja, Proslavite višnjeg Boga, Složno pesmu zapevajte. Nek je živa sveta sloga.
Trubači večni Trubači večni spremaju trube Dolazak Hristov svi da zatrube, Svi da zatrube, zemlji da jave Končinu sveta prepunu strave. Trubači večni, anđeli čudni, Zbor će zatrubit' u dan presudni, U dan presudni – da svi ustanu Pred svoga Tvorca na Sud predstanu. Grešni i sveti, svi do jednoga, Hitno će poći pred svoga Boga, Pred svoga Boga, pred zbor anđela, Platu da prime za svoja dela. Trubači večni već spremni stoje I čas vremena za časom broje. Prebrojte i vi, o braćo moja, Prebrojte grehe i dela svoja. Prebrojte grehe sa pokajanjem, Prebrojte dela sa uzdisanjem Dockan – kad tama navali gusta, Trubači trube stave na usta! Skrenite hitno sa puta krivog, Milost izmol'te od Boga živog. Dockan – kad zvezde počnu padati I trubna jeka svet potresati!
Prosti mi, brate, sad uzviknite! Prosti mi, Bože, sad zavapite! Dockan – kad nebom krst se zablista, I večne trube objave Hrista!
Svetitelju Savo, moli Boga za nas! Prozreo si rano u suštinu stvari Mudrošću kojom te Stvoritelj obdari. Nebo se ne spušta na gomile briga, U nebo se raste na trnju podviga. Na Atonu, starom duhovnom megdanu, Kroz podvig si stek'o dušu obasjanu. Narod te je gled'o ka' Davida svoga Golijata kako savlađuje zloga. Zato ti kličemo, i juče i danas: Podvižniče Savo, moli Boga za nas! Vencima okićen pobede i sile Posluš'o si poziv otadžbine mile: S krstom i 'vanđeljem, oružijem moćnim Došao si na strah strašilima noćnim. Srbiju si zemlju krstom prekrstio, Istinom si Božjom narod prosvetio. Nisi odmor isk'o nit u goste pošo'o, Apostolskim poslom k svojima si doš'o, Zato ti kličemo, i juče i danas: Apostole Savo, moli Boga za nas! Naučen od Duha učio si druge: Velmože i sebre, kneževe i sluge. Učio si narod božanskoj mudrosti, Učio ga trudu, poštenju, milosti. S ljubavlju i nadom i čeličnom verom Učio si rečju, primerom i perom. Nauka je tvoja izvor nepresušni. I za gladne duše pravi hleb nasušni. Zato ti kličemo, i juče i danas: Učitelju Savo, moli Boga za nas!
Stradalnik si bio za života svoga Radi žive vere i krsta časnoga; Bez stradanja nema ni pesme ni slave, Na nebu od suza biseri se prave! Tebi ni grob nije za odmor služio: Na Vračaru nekrst telo ti spalio Da bi se na nebu mučenik obreo; Da sve vence primiš – tako Bog je hteo. Zato ti kličemo, i juče i danas: Mučeniče Savo, moli Boga za nas!
Reči Svetog Save I ja dete bejah, znadoh za veselje Sa decom se igrah, ljubih roditelje, Al, kad videh decu gorko uplakanu Gde majci il' ocu idu na sahranu, Od bola se stresoh, i ja prolih suze: - Ko to maloj deci roditelje uze? - To ih Tvorac uze, odgovor mi, dođe. Ja ubrisah suze, i žalost me prođe, Prilepih se srcem Ocu nebeskome Sa ljubavlju većom nego zemaljskome. I ja mladić bejah u društvu mladića Okružen i laskan kitom od plemića. Jeste mladost krasna, al' okove kuje, U strast okovana strastima robuje. Mlad se čovek sprema i na megdan hiti Zamišljen kako će drugog pobediti. Sve ovo videći ja ću sebi reći: - Ko pobedi sebe, junak je najveći. Zato megdan sebi ja od sebe stvorih I posebnim ključem nebesa otvorih. I ja starac bejah, sa starcima hodih, Razgovore slušah, razgovore vodih. Začudih se mnogim na ivici groba Gde se hvale sobom iz prošloga doba.
Udovi od žena al' ne od sujete Malo neki od njih" smrti da se sete: A ja sebi viknuh: smrt je blizu sada, Prošlost su ti gresi a budućnost nada, S pokajanjem hitaj dok su žive kosti, S disanjem se moli: Gospode, oprosti!
Državotvorac Narodna se lađa kolebala teško, Nemoćna unutra, spolja razbijena. Trebala je glava i srce viteško Da učvrsti lađu oda sviju strana. I rodi se srce i javi se glava: I vitez i mudrac i svetitelj – Sava. Nemoćni su bili župani i knjazi Što bojeve biše i širiše međe, Nemoćno im zlato i sitni penjazi, Država im bješe k'o od slabe pređe, Narod im nestrojan, glavari nesložni, Polu – neznabožni a polu dušu tjelu, Da Božijim duhom i zida i vilu – pobožni. Tad se javi Sava da da dušu tjelu U srcu mu nebo, zvezda mu na čelu, Pun čednosti bjele i devičkog stida, Pun ljubavi nežne i pun krsne tuge, Javi se u vidu – narodnoga sluge. Oduhovi telo, i preradi građu, Oboreno diže, neravno uravna, Kroz hridove smrtne on provede lađu, I učini dela velika i slavna Otac srpskog roda što mu dušu dade I duhovnog carstva što nikad ne pade. Mnogi cari biše u srpskome rodu, Trudiše se mnogo za narod Nemanjin I postaše slavni po dobrome plodu; Trud je bio njihov, a blagoslov Savin;
Svak po jednu krunu ponese na glavi No sve krune carske pripadaju – Savi.
Najviša planina Najviša planina kojom sunce sjaji To nisu Karpati, nisu Himalaji, To Ararat nije nit' Olimp kraj mora Vrh se njen podiže iznad sviju gora. Iz nje teku vode kao kristal jasne, Rjeke i potoci i bezbroj izvora A pod njom se šire doline prekrasne, Toj planini divnoj nebo je uzglavlje Ime joj je vječno – Sveto Pravoslavlje. Jednoj rjeci ime Rjeka Apostola Ona leči bolne od svakoga bola, A druga je rjeka Rjeka Mučenika Njen je žubor prepun pobjednih usklika, A treća je rjeka Rjeka Svetitelja Ona se preliva od vječnog veselja, A četvrta jeste Rjeka Djevojačka Prozračna je, divna, cjelebna i laka. No pre sviju rjeka čet'ri su izvora, S ovih svaki putnik najpre piti mora. Dok s prvog ne pije drugi mu se ne da Nit ga uhom čuje nit ga okom gleda, A kad s prvog pije drugi se kazuje I žuborom svojim k sebi primamljuje; Tako se i treći i četvrti javlja To su četir vrela Svetog Pravoslavlja. Prvi izvor jeste Izvor Pokajanja On je sav od suza i suznog blistanja, A drugi je izvor Izvor Očišćenja, Posred cvjeća teče i bjela kamenja, A treći je izvor Izvor Molitava On teče koritom od samog tamjana, A četvrti jeste Istočnik Milosti Njegov je početak i kraj u vječnosti.
Tu i druge vode u bezbrojnom jatu Niz planinu s' nižu k'o đerdan o vratu. Tu se nečist kupa, žedan slatko pije, Ranjav rane leči, grešnik grjehe mije, To su svete vode samim Bogom dane I Hristovim krstom navjek osveštane; Ni planine ljepše ni boljega slavlja Tu planinu zovu – Gora Pravoslavlja.
Pojas pravoslavlja Od Soluna grada do Uralskih gora, Od Uralskih gora do Tihoga mora, Tkanina je jedna svetinje i slavlja, Neprekidni pojas svetog Pravoslavlja. Jedna ista vera, jedna ista nada, Od Japanskih stena do Soluna grada, Narodima svetli i srca im zgreva; Jedna ista crkva istog Boga peva. Od Afrike žarke do Alaske ledne Oltari su mnogi svete crkve jedne. Bez pojasa toga svet bi se raspas'o, Bez te Božje crkve svet se ne bi spas'. To je crkva čudna, apostolskog kova, Vasionska, večna, ni stara ni nova. Nit je ona tvoja nit pripada meni Radujmo se, braćo, zato što smo njeni.
Crkva naša – majka naša Crkva naša, majka naša, Duhovnog je puna mleka, Puna hrane za sve duše, A za bolne puna leka. Crkva naša, majka naša, Kao harfa sa sto struna, Strune ječe, duše leče,
Muzike je svete puna. Crkva naša, majka naša, U dva sveta dece ima, I na nebu i na zemlji, Sve ih drži na očima. Crkva naša, majka naša, Hiljade je leta stara, Al' opet je uvek mlada Ka' nevesta večnog Cara. Crkva – starim snažna mladost, Crkva – mladim mudra starost, Crkva – tužnim prava sladost, Crkva – svima večna radost.
Narod crkve Bogu diže Narod crkve Bogu diže, Da je svome Tvorcu bliže, Da mu crkva dušu blaži I molitva srca snaži. Narod crkve Bogu stroji, Jer se živog Boga boji, Da mu Gospod grehe prosti Da oživi mrtve kosti. Narod crkve Bogu zida, Da mu crkva rane vida, Da mu bole ublažava, Da mu muke olakšava. Narod crkve Bogu pravi, Da u njima Boga slavi, Večnog Boga Stvoritelja I narodnog Spasitelja.
Gora visoka
Uzdigla se gora čarna gora visoka, I na gori kula bela kula plamena. Udarili zli vetrovi goru visoku Da preture onu goru goru visok. Bučale su strašne bure bure strahotne Da obore belu kulu kulu plamenu. Al' se gora održala gora visoka I na gori kula bela kula plamena. To ne bila gora čarna gora visoka Ni na gori kula bela kula plamena Već to bila crkva Božja s krstom pobednim, S kubetima od nebesa s krstom Hristovim.
Srodnici smo Božji Srodnici smo Božji, Deca besmrtnosti Otac naš nebeski Otac je svetlosti. Otac je svetlosti I večnog života Od njega nam zrači Svetlost i toplota. Svetlost i toplota Od Boga nam zrači; Time decu Svoju Bog Sebi privlači.
On Sebi privlači Duše Sebi srodne, A nesrodne neće Nisu mu ugodne. Nisu mu ugodne Duše odmetnice Nebu nesrodnice Duše zloradnice. A mi smo od Boga I svetih otaca, Srodnici anđela I sviju svetaca. Poreklo je naše S nebeskih visina, Na nebu je naša Večna otadžbina. Tamo gde caruje Hristos s anđelima I sa svetim Savom I srpskim svecima. Tamo gde je razum, Istina, krasota, Tamo gde je pravda I večna dobrota.
Ne tugujte, deco Ne tugujte, deco, niste sirotani, Vaš nebesni Otac hrani vas i brani. Uzdignite srca, uzdignite ruke, On spasava hitno od bede i muke. Ne tugujte, majke, obrišite suze, Milostiv je Gospod što vam decu uze. Uzo ih u carstvo života i milja,
U krilu ih svome blago blagosilja. Ne tugujte, sestre, živa su vam braća, Što od Boga dođe, to se Bogu vraća. U onome svetu gde sveci pevaju Mila vaša braća tamo vas čekaju. Ne tugujte, braćo, za svojim sestrama, One su u raju; nadaju se vama. S anđelima svetim one mole Boga: Svaka mila seja za brata miloga. Ne tugujte, ljudi, za ovim životom, Za prolaznim blagom i hudom lepotom. Spremio je za vas Gospod život bolji: Gospodnjoj se smernoj poklonite volji. Spremio je za vas Gospod blago veće I lepote večne i bezbrojne sreće U nebesnom svetu, u raju slatkome. Poklon'te se zato Ocu nebesnome.
Sve će dobro biti Bog otaca naših Bog je i sinova, Čuvar zemlje naše i naših domova. Kroz čudesa strašna, kroz paklene strave, On je oce naše doveo do slave. Stopu sve po stopu, kroz oganj i vodu, Darivo im milost, snagu i slobodu. Zato niko od njih ne hte veru kriti: "Naš je Tvorac s nama – sve će dobro biti!" Bog đedova naših Bog je i unuka: Iscelitelj rana, Pobeditelj muka. Uvek isti Gospod, Gospod nad vojskama; Ka'no đedovima – pomaže i nama. Ka'no svetom Savi tako i Dušanu, Ka'no Milutinu tako Strahinj banu. Pretci i potomci, i gladni i siti, Jedan jezik znaše: "Sve će dobro biti!"
Uskliknimo i mi: Sve će dobro biti! Ta navek će zora ponoć naslediti. Sve će dobro biti! neka mladić rekne, Sve će dobro biti! neka starac jekne, Sve će dobro biti! pevali su sveci, Sve će dobro biti! pevaj, majko, deci. Sve će dobro biti! sveštenici, pojte. Sve će dobro biti! narodi, utrojte. Šta je jezik srpski? Šta srpski zboriti? To su čet'ri reči: Sve će dobro biti.
Himna milijarde Hristu vernih Mi stojimo svi za Hrista, Protiv laži i nasilja. Tvorac sveta laž ne voli Nit' nasilje blagosilja. Za istinu mi stojimo - Istina je Božje ime I kada se mi borimo Moć je naša moć istine. I za ljubav mi stojimo - Bog ljubavi zna i čuje Pa kada se mi borimo Ljubav kroz nas pobeđuje. A kad padne zmija laži, Kada mine mrak nasilja, Svet će ljubav tad da traži A istinu blagosilja.
Deset Božjih zapovedi Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj! Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj! Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj! Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju Svu posveti Bogu svome Stvoritelju. Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj! Zapoved je peta: Poštuj roditelje Da naslediš život i večno spasenje. Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju Svu posveti Bogu svome Stvoritelju. Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj,
Bože blagi pomiluj! Zapoved je šesta, zapamti Ne ubi Kain brata ubi i dušu izgubi. Zapoved je peta: Poštuj roditelje Da naslediš život i večno spasenje. Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju Svu posveti Bogu svome Stvoritelju. Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj! Zapoved je sedma: Ne čini preljube Gadi se preljube kao strašne gube. Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi Kain brata ubi i dušu izgubi. Zapoved je peta: Poštuj roditelje Da naslediš život i večno spasenje. Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju Svu posveti Bogu svome Stvoritelju. Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj! Zapoved je osma, pamti: Ne ukradi Nemirne je duše ko se krađom sladi. Zapoved je sedma: Ne čini preljube Gadi se preljube kao strašne gube. Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi Kain brata ubi i dušu izgubi. Zapoved je peta: Poštuj roditelje
Da naslediš život i večno spasenje. Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju Svu posveti Bogu svome Stvoritelju. Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj! Zapoved deveta: Da se ne kleveta, Ne svedoči krivo, Božja je osveta. Zapoved je osma, pamti: Ne ukradi Nemirne je duše ko se krađom sladi. Zapoved je sedma: Ne čini preljube Gadi se preljube kao strašne gube. Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi Kain brata ubi i dušu izgubi. Zapoved je peta: Poštuj roditelje Da naslediš život i večno spasenje. Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju Svu posveti Bogu svome Stvoritelju. Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj! Zapoved deseta: Tuđe ne poželi, I zavišću crnom susede ne cveli. Zapoved deveta: Da se ne kleveta, Ne svedoči krivo, Božja je osveta. Zapoved je osma, pamti: Ne ukradi Nemirne je duše ko se krađom sladi. Zapoved je sedma: Ne čini preljube
Gadi se preljube kao strašne gube. Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi Kain brata ubi i dušu izgubi. Zapoved je peta: Poštuj roditelje Da naslediš život i večno spasenje. Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju Svu posveti Bogu svome Stvoritelju. Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime, Ne psuj i ne huli, ne šali se njime. Zapoved je druga: Ne poštuj idole, Prokleti su oni što se njima mole. Zapoved je prva: Veruj jednog Boga Nema drugog boga sem Boga jednoga. Aliluj, Aliluj, Bože blagi pomiluj!
Vladaj Bože Vladaj, Bože, Ti kroz mene I upravi stope moje: Bez promene i bez smene Nek se čuju reči Tvoje. Nek se čuju reči Tvoje Kroz nemoćna usta moja; Nek uz reči dela stoje, Nek se vide dela Tvoja. Nek se vide Tvoja dela U delima ruku moji' Da bi znala zemlja cela Tebi slavu da zapoji. Da zapoji, da zatrubi: Gle sin Oca kako ljubi! Da zatrubi, da objavi: Kroz sina se Otac slavi!
Oj, badnjače, badnjače
Oj, badnjače badnjače, ti naš stari rođače, Dobro si nam došao i kuću ušao! Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače, Badnjače, badnjače, rođače, rođače. Donosiš nam mnogo sreće, svakog dobra pune vreće. Ti nam Hrista objavljuješ, Njega slaviš i kazuješ; Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače, Badnjače, badnjače, rođače, rođače. Kolko, kolko varnica, tolko, tolko srećica I toliko ovaca, i toliko janjaca; Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače, Badnjače, badnjače, rođače, rođače. Hristos nam se rodio, u pećinu spustio, Da svud ljubav posije i ozeble ogrije; Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače, Badnjače, badnjače, rođače, rođače.
Tri cara Do tri cara, tri zvezdara, Tri mudraca odabrana, Za Zvezdom su na put pošli Od istočnih toplih strana. Car Valtazar bela lika, Car Melhior crne boje, I car Gaspar žuta lika. U svakom se misli roje. U njima se misli roje Misli razne, misli mnoge, Nije čudo, put je dalek Do pećine te uboge. Pa će reći car Valtazar: Šta mislite, o drugovi,
Kakve li je boje lica Kakve boje car taj novi? - Žut je, mislim kao zlato, Nema boje izbranije; Takvo mnjenje Gaspar dade, - Kao zlato, drukči nije! Car Melhior tada reče: - Crn k'o smola biti mora, K'o izmirna skupocena Od arapskih kršnih gora. Car Valtazar najzad zbori: - Ja bih smeo reći vama, Da je beo novi care K'o dim beli od tamjana. U pećinu kad stigoše, Novog Cara sagledaše, Smerno mu se pokloniše, Darima ga darivaše. Kad se doma povraćahu Opet govor otpočeše, Pa drug svaki druga pita: - Kakav beše? Kakav beše? Svak odgovor isti daje Iz riznice svog sećanja: - Ne videh mu pravu boju Od svetlosti i blistanja. Lice mu se presijava: Čovek li je? Čovek li je? U mladencu tome carskom Božanska se tajna krije. Kad ga gledaš, na te liči, Čoveku je svakom sličan,
Al' kad gledaš i još gledaš Od svakog je On različan. Takvog Cara u svet nema, No o takvom sav svet sneva; Vaistinu rodi nam se Sin Božiji, Car careva.
Istok sa visine Istok nam se sa visine javi Večnu svetlost svetu da objavi, Večnu svetlost i večno sijanje, Večnog Boga večno postojanje. Sin se javi Oca da objavi I Duh siđe Sina da proslavi. Trijedina slatka harmonija Ljudska srca ljubavlju zagrija. Večni Istok večitoga dana Na istoku sunčanom zarudi Od sna ljude teškoga probudi. Snoviđenja lažna iščezoše, Mračne seni u ad pobegoše. Hristos dođe, ljude strava prođe; Hristos reče, pakao uteče; Kad postrada, satanu savlada; U smrt pade, u život ustade. Grob se strese, kad Hristos voskrese.
Molitva Sveti sveti sveti, o trisveti Bože, Niko nas van Tebe prosvetit ne može. Sveti sveti sveti, o trisveti Bože, Niko nas van Tebe prostiti ne može. Sveti sveti sveti, o trisveti Bože, Niko nas van Tebe proslavit ne može. Sveti sveti sveti, o trisveti Bože, Niko nas van Tebe složiti ne može. Sveti sveti sveti, o trisveti Bože, Niko nas van Tebe spasiti ne može.
O smiluj se na nas zbog naših otaca, Tvojih vernih slugu i Tvojih svetaca. Prosveti nas Bože, prosti i proslavi, Bez Tebe smo slični sasušenoj travi. Složi nas i spasi, Hriste Spasitelju I privedi tvome večnom Roditelju U nebesno carstvo, svrhu sviju svrha, U poslednju metu svih zemaljskih trka. Jedno tek želimo: Tebi da služimo, Mesiju i Spasa službom da slavimo. Jer ko Tebi služi taj najboljem služi, Na patnje i muke nikom se ne tuži. Bez Tebe su ljudi ka bez očnjeg vida: Bez puta, poštenja, bez nade i stida. Ti si temelj svemu, Ti si smiso svemu Ko sleduje Tebi, duh je Tvoj na njemu, I blagoslov večni i život bez kraja I slava i pesma usred Tvoga Raja.
Pesma Svetom Savi Gospod blagi zbori kad po zemlji hodi O duhovnom piću i o živoj vodi: Blažen ko nju pije u ovome veku, Reke će od njega žive da poteku. U srpskome rodu niko znao nije Živom vodom sebe k'o ti da opije. Zato su iz tebe reke se izlile I svu zemlju srpsku divno natopile: I milost i pravda i istina sveta, I nada i bratstvo i smerna prosveta, Snažno rodoljublje, nežno bratoljublje To su tvoje vode, sve dublja od dublje. Pojio si njima živi ti rukosad, Pojio si do sad, pojićeš i od sad. K'o što Misir nema vode izvan Nila Tako ni bez tebe tvoja domovina.
Molitva Svetog Nauma Sveti Naum Boga moli Za sav mili narod svoj: - O svevišnji Stvoritelju, Spasi mili narod moj! Izbavi ga od zla duha, Od poplave i suše, I daruj mu zdravlje krepko, Zdravlje tela i duše. Sve što slavi tvog Nauma Blagoslovi, Gospode, Da žitejsko burno more Sretno, lako prebrode. Nek poteče iscelenje Iz čudesnog groba mog, Da sav narod slavi Tebe, Milostivog Boga svog.
Sveta Srbija Neka druge zemlje ponose se silom I bogatstvom svojim, svojom veličinom: Neka drugi sebe sa Rimom sravnjuju, Zlatne krune sebi, drugim lance, kuju; Ti si naša mati od zore milija, Milokrvna, verna i sveta Srbija. Zavetom otaca: Bogu verni biti I časnome krstu život posvetiti. Ti si osveštana, ti si opravdana, Suzama i krlju od greha oprana, Pa džinovski rasteš kao kći Božija Dok ti oba sveta ne priznadu ime: Sveta Srbija.
Neka Srbe opet sloga krasi
Sad il' nikad, Bože nad vojskama, Sad il' nikad, Ti se smiluj nama. Pokaj narod, pomiluj i spasi, Neka Srbe opet sloga krasi. Stara sloga ustaničkog kova Nek' zasija opet kao nova. Brat nek' bratu pruži obe ruke, Složne ruke savladaće muke. Nek' brat brata hvali a ne kudi, Bog pravedni svakom će da sudi. Mnoge sveće od jedne su jače; Tama beži ispred složne braće. Svetlost sloge strašilo je tami Kad se braća zdrave: "Bog je s nami!" O narode srpski krstonosni, Primi ovaj nauk spasonosni, To je nauk Božije Biblije, To i nauk tvoje istorije.
Pesma Srbima Kud gođ Srbi hodili Pa se Bogu molili Svud su dobro stizali I s pesmom se vraćali. Kad se nisu molili Sa puta su shodili I dugo su lutali I s plačem se vraćali. Što gođ Srbi tvorili Pa se Bogu milili Svud su srećni bivali I složno su pevali. Kad se nisu molili Vratove su lomili Pa su gorko plakali Dušmani se smejali.
Kad su Srbi zborili Pa se Bogu molili Bratski su se složili Braćom su se slovili. Kad se nisu molili Zle su reči zborili Zborisali s lupnjavom Vraćali se s kuknjavom. Pomolimo se braćo i mi Da se Srbi slože svi Kud hodili hodili Što tvorili tvorili Što zborili zborili Da bi Boga molili Da ih Bog blagoslovi Svojom decom oslovi.
Pesma Kajmakčalana Kajmakčalan bela gora K'o zastava pobodena, Bez šumora, bez rumora, S dva pokrova pokrivena, S dva mrtvaca na leđima: S belim snegom i kostima. Stražar sluša: Neko peva! Tiha pesma ispod gore! - Da l' planina bunca, sneva, Il' pod snegom mrtvi zbore? Sluša stražar – varka nije Pod snegom se pesma vije. "Oj Srbijo, majko mila, "Jesi l' srećna? Jesi l' jaka? "Jesi li se odmorila? "Da li imaš još junaka? "Kaži nama, mila mati,
"Da bi mogli mirno spati!" Mesto glasna odgovara, Stražar gleda, dobro vidi, Ljudima se pokri gora Hromi, bedni invalidi: "Mirno spite, druzi mili, Junaci smo i mi bili!" Ispod snega hor povika: "Vi ste Juče, vi ste prošli, "Stara gardo ranjenika! "No da li su novi došli? "Oj Srbijo, mila mati, "Ne možemo mirno spati!" Stražar gleda: gora pusta. Obuze ga stara tuga. No najednom – masa gusta Pokri goru, drug do druga: "Evo i nas, novog kova, Mi smo srpska vojska nova! Mi smo kita od junaka, Ne brinite, braćo, za nas, Srbija je kroz nas jaka!" "O pa vi ste samo Danas! "Ne možemo mirno spati, "Oj Srbijo, mila mati!" Stražar gleda pun bojazni Kako i te vojske nesta, I gora se sva isprazni Ali pesma još ne presta: "Oj Srbijo, gora poji, "Na kom tvoje Sutra stoji?" Stražar začu uzdisanje Gde junaci slavni leže, Ispod snega ču jecanje,
Gorčina mu srce steže, U tom munja silna sinu I obasja džin planinu. Zasija se džin planina, Nova vojska na nju slete: Srpska deca, omladina, Za četama vrve čete. Zaklicaše deca mala: "Oci naši, vama hvala! - Odmarajte vaše kosti, Baš mnogo ste prepatili, I Bog da vam duše prosti, Vitezi ste divni bili! Mi ćemo se potruditi I junaci k'o vi biti". Tad zabruja iz grobova Pesma jeknu iz dubine: "Deco naša, snago nova, "Vi ste Sutra otadžbine! "Oj Srbijo, mila mati, "Sad možemo mirno spati!"
Vjera naša, vjera stara Vjera naša vjera stara, Vjera naših svetih cara, Vjera puka i knezova I narodnih vitezova. Vjera večna, vjera slavna Naša vjera pravoslavna. Viteze je izrodila I svece je odgojila Narod srpski prosvetila Zemlju našu osvetila. Vjera večna, vjera slavna Naša vjera pravoslavna.
Vjera ova duši prija I razumu ljudskom sija, Srce blaži, volju snaži Ko još od nje bolju traži! Vjera večna, vjera slavna Naša vjera pravoslavna.
Molitva Bogu Pomozi nam, višnji Bože, Bez Tebe e ništ' ne može, Ni orati ni kopati Ni za pravdu vojevati. Pomozi nam, višnji Bože, Bez Tebe se ništ' ne može, Ni roditi ni umreti Niti bolest preboleti. Pomozi nam, višnji Bože, Bez Tebe se ništ' ne može, Ni grešniku pokajati Niti s bratom zapevati. Pomozi nam, višnji Bože, Bez Tebe se ništ' ne može, A s Tobom se sve postiže I u večni život stiže. -
Srpska sloga Srbin ima jednu miso U srce mu Bog upiso: Da on svakom dobra želi, Da sirotu ne ucveli, Da daruje ko mu traži I bol svačij da ublaži. Samo Srbin nema sloge, Otuda mu bede mnoge.
Srbin ima prošlost slavnu Ima veru pravoslavnu, Ima jezik – biser sjajni, Ima pesmu – đerdan bajni, Ima pamet – da caruje, I veštinu – da vojuje. Samo Srbin nema sloge Otuda mu bede mnoge. Srbin ima bistro oko I brzinu kao soko, Što naumi učiniće, Što pogreši popraviće, Svuda stiže, sve postiže, Niko Bogu nije bliže. Samo Srbin nema sloge, Otuda mu bede mnoge. Al' kad Srbin stekne slogu, Miliji će biti Bogu, I majke će u daljini, U Indiji i u Kini, Svojoj deci govoriti: - Želite li srećni biti Na Srbe se ugledajte Srpskom slogom zablistajte!
Pesme svetiteljima Svetom Jovanu 7. januar O sveti Jovane Divni Krstitelju Ti Preteča beše Slavnom Spasitelju. Ti čistotom tvojom Ljudske duše teknu
I ko strašna truba Sa Jordana jeknu. Budeć ljude od sna I poroka lena, Kad sekira beše Blizu do korena Ja se tebi klanjam Ja se tebi molim Pomozi da svakoj Napasti odolim. Daj mi od tvog srca Lavovske jačine, Daj mi od tovog duha Angelske beline. Daj mi tvoje moći, Da postanem probom, Bogu se pokorit i vladati sobom. Krstiti se postom Čistiti se bdenjem Sladiti molitvom I nebesnim zrenjem. I bez straha hodit Mučeništvu svakom Sa hrabrošću tvojom I sa verom jakom! O sveti Jovane, Božji Ugodniče I za višnju pravdu Slavni Mučeniče Ti koga se vojske Nečastivih boje, Nemoj se oglušit
O moljenje moje. No ukrepi mene Molitvama tvojim, Da ko sveća pravo Pred Gospodom stojim!
Sveti Georgije velikomučenik i pobedonosac 23. april Georgije mučeniče, Georgije pobedniče: Kroz muke si pobedio I kroz smrt se proslavio. Sve si smatr'o jevtinije Od Istine, Georgije, Vlast i čast si zemnu dao, Uz živog si Hrista stao. Georgije mučeniče, Georgije pobedniče, Trven, lomljen strašnom mukom, Ti bi držan Božjom rukom, Te sve muke behu lake: Zbog Božije ruke jake. Svi se tebi poklanjamo, Tvoje ime proslavljamo. Georgije mučeniče, Georgije pobedniče: O smiluj se Sveče nama, Zaštiti nas molitvama, Pred prestolom Hrista Boga, Našeg Spasa svemoćnoga: Da se muke ne strašimo, Da trpljenjem pobedimo!
Sveti Vasilije Ostroški
29. april Sveti Vasilije, Božji Ugodniče I od svake muke čudni celebniče. Silom Hrista svoga Kog vozljubi mnogo, Najteže bolnike ti si lečit mogo, To i sada možeš svakom ko te štuje I u živog Boga ko tvrdo veruje. Ne prestaj pomagat slavo srpskog roda Ne prestaj za grešne moliti Gospoda. Ti si svetac Božji u nebeskoj slavi A sveci su ljudi duhom celi, zdravi. U tebi vidimo mi pravog čoveka, Slobodnog od greha, i prepunog leka, U kom oganj gori Duha Svesvetoga, U kom ljubav stoji Hrista Vaskrsloga. Zahvalni smo tebi, i Bogu Svesilnu, Što kroz tebe lije milost preobilnu, Kroz svog sveca čudna i angelolika Vasilija srpskog, Božjeg ugodnika.
Sveti Joakim i Ana 9. septembar Veseli se nerotkinjo, Veseli se stara Ano! Ti ćeš začet i roditi Čedo čudno, izabrano. Kao negda stara Sara, Kao majka Samsonova, Kao majka Samujlova, Kao majka Jovanova Slavnija ćeš od svih biti, Jer ćeš rodit od bedara Divnu Devu, jedinstvenu, Divnu Majku Višnjeg Cara. Veseli se Joakime,
Oče majke neviđene, Koju Tvorac želi slavom Neviđenom da odene. Zakon gubi svoju silu Kad Bog hoće i gde hoće, Ko će s Bogom da se pravda, Da se pravda s Bogom – ko će? Ne po ćudi no po ljubavi Bog zakone menja svoje, Pred ljubavlju svi zakoni Stoje ko da ne postoje. Kad gladuju ljudi – Gospod Suhu njivu čini rodnom, Zbog duhovne gladi sveta Nerotkinju čini plodnom. Na spasenje ljudi Gospod Sve najbolje ustrojava, Za to cela crkva svetih Kliče Njemu: slava, slava!
Krstov dan 14. septembar Spasi Bože ljude svoje, Spasi Gospode, Krstom časnim Ti nam svetli, Krstom na vodi! Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje. Spasi Bože narod Srpski I sav njegov dom, Daj mu snage da posluži Tvom krstu časnom! Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje.
Spasi Bože i sve one Što su na vlasti, Krst presveti nek ih čuva Crne propasti! Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje. Spasi bože i sav narod Što ti se moli, Neka krstom svakoj muci Brzo odoli! Krst je sila i znamenje, Krst je spasenje.
Sveta Petka 14. oktobar Čisto srce Gospod želi, Jevanđelje tako veli. Čista deva ti ostade, Čisto srce Bogu dade, O predivna svetiteljko, Naš uzore, Sveta Petko! Um prečisti Gospod traži, Bez maštanja i bez laži, Ti Mu dade um prečisti K'o anđelski – takav isti, O predivna svetiteljko, Čuj nam molbe, sveta Petko! Dušu čistu Gospod ište K'o nebesno svetilište, Takvu dušu ti odgaji Što na nebu sad se sjaji, O predivna svetiteljko, Pomozi nam, sveta Petko! Pomozi nam molitvama
U životnim nevoljama, U oblačnoj zemnoj tuzi Zasvetli nam, slično duzi, O predivna čedna devo, Sveta majko Paraskevo!
Sveti Luka apostol i evanđelist 18. oktobar Božestveni Luka, i uman i učen, Dragovoljno beše za Gospoda mučen. Izbeći mogaše poruge i muke, No svet ne bi imo velikoga Luke. Luka mladi vide Božiju Istinu, Predade se srcem Božijemu Sinu Sluša Učitelja, gleda Čudotvorca, I u Njemu pozna svog besmrtnog Tvorca, Vide Vaskrsloga i govori s Njime, Čudesa sotvori u Njegovo Ime . I Hristos mu posta jedinstvena radost, Žrtvova mu Luka um, blago i mladost. Kad ostari Luka, mlad Hristos bejaše, Od Hrista primaše i svetu davaše, Pa kad svetu dade što mogaše dati Tad mu svet, po Pismu, nemilošću plati O maslini staroj visi starac Luka S osmejkom na licu, prekrštenih ruka, Sa neba se pruži ruka samog Hrista I prihvati dušu svog Jevanđelista. Sad u raju svetlom, s drugi Apostoli, Za crkvu se svetu sveti Luka moli.
Sveti Kozma i Damjan 1. novembar Crkva slavi čudotvorne Vrače, Sjajne zvezde što Gospodom zrače, Svetog Kozmu i svetog Damjana,
Dva hrišćanska divna velikana Todotiju majku uz sinove, Što odhrani ovakve divove. Slavna braća zakon ispuniše I milošću Hristu ugodiše, Ugodiše Hristu milosnome Najvećemu Vraču bezmednome. Dar primiše, lekari postaše, Dar primiše, al ga ne prodaše. Dare Božje bednim darivahu, Imenom ih Hristovim celjahu. Tako bilo, tako i sad biva, Vreme svece tamom ne pokriva, Niti pokri čudotvorne Vrače, Oni danas ko i nekad zrače, I pomažu bolnim i nevoljnim Molitvama moćnim, dobrovoljnim, Pred Hristovim Prestolom nebeskim Čast i slava Vračima čudesnim!
Sveti Jovan Zlatoust 13. novembar Crkva slavi svetoga Jovana Zlatousta, Bogom darovana, Hristovoga velikog vojnika Što je Crkvi i ponos i dika. Dubokoga i srca i uma a na reči harfa zlatostruna. On poroni u dubine tajni I izvuče biser zvezdosjajni, On se diže nebu u visine I objasni božanske miline, Istoriji sagleda dužinu, Svu je dade Božijemu Sinu. On nam otkri grehovne užase I vrline što čoveka krase, Pokaza nam najmilije tajne I sve slasti Raja milobajne. Jevanđelist, Tumač jevanđelja,
I nosilac duhovnog veselja, K'o apostol revnova za Hrista, Ni uz jedan porok on ne prista; K'o mučenik on primi mučenje, Mučenje je zalog za spasenje Hristov sluga pokaza se pravi, Zato Crkva Zlatousta slavi.
Prepodobni Alimpije Stolpnik 26. novembar Odvezan od strasti, odvezan od sveta, Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta, Sav predan molitvi i bogomisliju To donese slavu svetom Alimpiju. Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže, Tek dalje od zemlje – Bogu bliže, bliže! Sav predan molitvi i bogomisliju To donese slavu svetom Alimpiju. Nek gromovi grme, pogoditi neće, Gromovima Gospod upravlja i kreće. Sav predan molitvi i bogomisliju To donese slavu svetom Alimpiju. Molitvom prosija kao sunce jasno I ime mu osta kroz vekove glasno. Misao o Bogu stvori besmrtnika, Alimpija divnog, Božjeg ugodnika. Na nebu se sada stolp veliki sija, To je svetla duša svetog Alimpija I sada molitvi sav je predan za nas Alimpije stolpnik – i juče i danas. Od njega se i sad zli duhovi kriju, A mi radujemo – svetom Alimpiju.
Sveti Nikolaj, arhiepiskop mirlikijski 6. decembar
Svetog oca Nikolaja Četir stane sveta slave Ko viteza silne vere, Vere Božje, vere prave. Od kolevke Bogu predan Od kolevke sve do kraja; Pa proslavi i Bog njega, Svoga vernog Nikolaja. Za života slavan beše A po smrti još slavniji, Moćan beše i na zemlji A sa neba još moćniji. Svetla duha, čista srca, On hram beše živog Boga; Narodi ga zato slave Kao sveca čudesnoga. Bogat slavom Nikolaje On svečare svoje voli, Pred prestolom večnog Boga Za njihovo se dobro moli. Blagoslovi Nikolaje, Blagoslovi ljude tvoje, Što pred Bogom i pred tobom Na molitvi smerno stoje.
Sveti prvomučenik Stefan Arhiđakon 27. decembar Na Stefana duhom obasjana Navališe Jevreji krvnici. Krvav Stefan na kolena kleče I povika k nebu iza glasa: O Gospode, što s krsta oprosti Greh najveći što zemlju potrese, Greh najveći što ga nebo vide, Što oprosti svojim krvnicima, Sad i mojim oprosti Preblagi! Šta je ovaj zločin spram onoga? I ja šta sam spram Gospoda moga?
To izreče, duh Bogu predade. Gnevni starci, grdne plašljivice, Kad ubiše, tad se razbegoše. Tad angeli s neba se sletiše Oko tela prvomučenika, U horu mu pesmu otpojaše Rajsku dušu u Raj uznesoše.
Sedam tajni Sedam tajni Sedam ima tajni, kroz njih Duh se javlja Te kroz njih čoveka staroga obnavlja: Kroz sveštanu vodu, i kroz sveto miro, Kroz hleb zakvašeni i kroz čudno vino, Kroz stavljanje ruku, i kroz čin venčanja, Kroz reči kajanja, i jeleosveštanja. Sedam ima tajni i sedam darova, Čovek kroz njih biva Božji čovek s nova. Nije voda tajna kad se s gore sliva No kad Duh njom grehe s krštenoga smiva; Nit je miro tajna niti što kazuje Osim kad Duh kroza nj dušu ukrepljuje; Niti ima tajne u hleba i vina, Sem kad Duh predstavi kroz njih Božjeg Sina; Polaganje ruku onda nešto znači Kada Duh svesilni kroz to silom zrači; Spajanje dva tela bila b' skotska veza Da je ne osvešta Svetog Duha jeza; Reči ispovesti i reči kajanja Bez Svetoga Duha bila bi bajanja; Pomazanje maslom tela bolesnoga Podiže i leči dejstvom Duha Boga. Sedam ima tajni razne materije, To su sve kanali, kroz njih Duh se lije. Sedam ima tajni, sve su jedna tajna Tajna dejstva Duha, čudesna i bajna. Ko poznaje Duha, i tajne će znati, I još uz to znaće Crkvu poštovati.
Ko zavoli Duha, tajne će voleti, Od neznanja taj se neće razboleti.
Krštenje Matej 3,11 Vodom smo se mi krstili, Vodom svetom, vodom čistom, Duhom smo se osvetili, Umrli smo mi sa Hristom, U vodu se pogruzili, Sad smo sluge Hristu istom. Kršteni smo mi u Hristu, Sad držimo dušu čistu! Krštenje je Jovanovo Bilo samo k pokajanju, A krštenje ovo novo Duhovnu nam dalo banju, Sve u ime u Hristovo Privelo nas osveštanju. Kršteni smo mi u Hristu, Sad držimo dušu čistu! Pre krštenja sluge besmo, Sluge besmo zemljanosti Krštenjem se zarekosmo Odbaciti sve slabosti, Demona se odrekosmo I grehovne debelosti. Kršteni smo mi u Hristu, Sad držimo dušu čistu! Duh Presveti odabra nas Što k'o golub jednom sleti, Svojom silom pomaza nas Duh Svesilni, Duh Presveti, Svojom plamom zagreja nas
I razgori oganj sveti. Kršteni smo mi u Hristu, Sad držimo dušu čistu!
Tajna krštenja Krštenjem je Hristos vodu osvetio, Vodu osvetio, ljude prosvetio. Duh Sveti nad vodom Jordanom letaše, Od njega se voda sjajem prelivaše, Duh i sada leti nad vodom krštenja I svršuje čudnu tajnu očišćenja. On omiva dušu od bolesti stare, Od bolesti stare, zmijinje prevare, Kojom Adam prvi skliznu iz Raja I obnažen beše od božanskog sjaja. Duh otvara duši carstvo blagodati, Novom Silom, Silni, On dušu bogati. Sa satanskog puta dušu vraća Bogu, Ponovo je stavlja na slobodnu nogu, Da slobodno bira Put od mnogih puta Krštenjem se čovek piše za regruta, Za regruta vojske što 'no Hristos vodi, Što 'no Hristos vodi, u carstvo uvodi. O Presveti Duše, Gospodaru sveta, Ti osveti dušu krštenog deteta, Osveti mu dušu, srce mu ukrepi, Um mladenca slaba uz Hrista prilepi, Da nam regrut brzo postane vojnikom, Da revnost za Bogom bude mu navikom, Da ka' vojin Hristov vek ovaj odživi, Da delima dobrim narode zadivi, A Ti, blagi Hriste, podrži mladenca, S ljubavlju ga neguj k'o pastir agneca!
Tajna miropomazanja Ko se mirom pomazuje, U veri se utvrđuje, Taj uz Hrista bliže stoji I Hristov se vojnik broji,
Duh Sveti ga od zla skriva, Svojom silom čuva živa. Molimo se Duhu Svetom Da bdi vazdan nad detetom. Duh što skrepi apostole, Koga sveci žarko vole Tom se Duhu poklonimo, Za mladenca zamolimo: Molimo se Duhu čistu Da priljubi dete Hristu, Molimo se Duhu Svetom Da bdi vazda nad detetom. Duh od Crkve drži krmu Na njezinom putu strmu, Taj Duh Crkvu rukovodi, K'o nevestu Hristu vodi Tom se Duhu mi klanjamo, Toga Duha proslavljamo Molimo se Duhu Svetom Da bdi vazda nad detetom.
Tajna pričešća Tajna sveta, tajna mila! Kroz nju teče Božja sila Hraneći se hlebom, vinom, Hranimo se Božjim Sinom; Hrana čudna, hrana čista Telo i krv Živog Hrista! Ko se hrani ovom hranom, Ovom hranom odabranom, Taj se zdravljem pričešćuje I sa Hristom sjedinjuje. Hrana čudna, hrana čista Telo i krv Živog Hrista! Hleb je telo živog Cara I znak sume svih dobara,
A vino je znak istine Što s' ne menja i ne gine, Hrana čudna, hrana čista Telo i krv Živog Hrista! Svi Hristovi pričasnici Ljubavi su zatočnici, Jednim Duhom sjedinjeni, Jednom čašom zbratimljeni Čaša čudna, čaša čista, Telo i krv Živog Hrista! Hristos koren a mi grane Iz korena što se hrane; Grana plodna, grana zdrava, Dok joj koren hranu dava. Hrana čudna, hrana čista Telo i krv Živog Hrista! Hristos srce, a mi udi, Mi kršteni Božji ljudi, Krv iz sebe srce lije Blažen onaj što je pije! Piće zdravo, čudotvorno, Piće krasno, bogotvorno!
Tajna braka Bračna ljubav Boga slavi, Od dva srca jedno pravi. Bračnu vezu sam Duh sklapa, Dva u jedno biće stapa Brak je čestan i neskveran I ljubavi simvol veran. Hristos Sebi crkvu stroji, On je Svojom krvlju poji, On je hrani, On je greje, U njoj ljubav Svoju seje Brak je čestan i neskveran I ljubavi simvol veran.
Duh tvorački brak pohađa, Jer brakom se nov svet rađa, Čedan brak je sveza troga, Treći to je – Duh od Boga. Brak je čestan i neskveran I ljubavi simvol veran.
Tajna sveštenstva Sveti Duh pokreće vaseljenu celu, U celosti njenoj i u svakom delu; U zvezdama sjajnim i u zemnom prahu, Kad se ne protivi Njegovome dahu. Kanalima slabim sveta telesnoga Duh se moćni kreće radi dejstva Svoga. U tajni sveštenstva rukama se služi, Rukama jednoga – da dar drugom pruži, Da tim zasvedoči bratstvo vernih ljudi, Da poslušnost bratsku i vernost probudi. On je skriven tajnik, On tajna jedina, I u tajni ovoj ka' u drugim svima. Blagodaću Svojom stvara Božjeg slugu, Uzdiže čoveka angelskome krugu, Za oltar ga Božji veže i venčava I vernome sluzi venac obećava, Čistotom ga krepi, snagom ga oblači Da od drugih ljudi duhom bude jači, Da milošću zrači, da radošću blista, Da je uvek gotov umreti za Hrista, Da bez straha hodi i da Boga nosi, Da se svojom službom – ne sobom – ponosi, I da moćan bude na delu i reči Jerihonska truba što o nebu ječi. Za to, Care Duše, slava Ti i hvala Što takovim činiš Ti čoveka mala, I što voljno shodiš u našu nizinu Slava Tebi Duhu, i Ocu i Sinu! Amin.
Tajna pokajanja
Pokajanje – duši olakšanje, Pokajanje – ponovno rađanje. Smrtan čovek grehom je uprašen Ka drum stari kolima ugažen. Ispovešću čovek dver otvara, Dver od srca gde se greh i stvara, Pokajanjem greh iz srca goni A molitvom napolje izgoni. Mesto greha Duh se nastanjuje I svetlošću srce ozaruje. Duh ispovest svaku lično sluša I treperi kad se kaje duša Od radosti k'o golub treperi, Raduje se kajanju i veri. Zna Duh Sveti da gresi bolest, On pokreće dušu na ispovest, On kajanje grešnika začinje, On ga leči strahom od svetinje, On oprašta i On podmlađuje, On darove duhovne daruje. Sve što grešnik duhovniku zbori Sve pred Duhom Božijim govori, A Duh znade istinu rečenu I istinu lažju prikrivenu. Sveti Duše, Care od istine, Nek istina u nama zasine, Daj blagodat, primi pokajanje, Vrati duši prvo rajsko stanje!
Tajna jeleosvećenja Jakov brat Gospodnji, crkve starešina, Što međ prvim prizna Božijega Sina, Napisa nam mudro, kako da se leči: - Boluje li kogod, njegove su reči, Starešini crkve neka se prijavi, Da mu čita molban, jelejem pomaže, Jelejem pomaže po telu i glavi, I biće pomožen – to Apostol kaže, I diće ga vera i molitva prava I Duh će kroz jelej učinit ga zdrava.
Duh je izvor snage, Duh je izvor zdravlja, Duh izvor radosti, Duh istočnik slavlja. Kad se duh izmakne, bolest se primakne, I tela i duše muka se dotakne; Kad se Duh približi, muka beži kleta, Duh donosi radost, Duhom zdravlje cveta. Sveti Duh i bolest ne stanuju skupa: Duh je vrtar zdravlja, bolest zdravlje čupa. Jelej milost znači, Duh je milostivan, Na stradanje ljudi On je žalostivan. Kao dete hodi s fenjerom u ruci, Gde se On zasvetli – kraj je svakoj muci. Fenjer sa jelejem nikad se ne gasi: Milost tamo svetli gde ječe uzdasi. Svetlost bolje vide žitelji u tami, Duha bolje znaju jadnici u čami. Duše, Care zdravlja, pomaži nas bolne Jelejem milosti isceli nevoljne!
Guslarske pesme Nebesna liturgija 1 Haj, šta se ono čuje iz daljine: Dal su vjetri, dal su vihorovi, Il šumore gore javorove, Il sa zemljom trava razgovara, Il pjevaju na nebesi zvjezde? 2 Nit su vjetri, nit su vihorovi, Nit šumore gore javorove, Nit sa zemljom trava razgovara, Nit pjevaju na nebesi zvjezde, No služi se sveta liturgija U nebesnom carstvu Hristovome.
3 Službu služi Jovan Zlatouste I sa njime tri stotin vladika, Sve vladika zemnih mučenika I tri hiljad časnih sveštenika, Sveštenika Božjih ugodnika. Đakonuje đakone Stevane I sa njime sveti Lavrentije. Sveti Pavle čita Poslanije, Sveti Luka sveto Vangelije, Krste drži care Konstantine A rapide sveti stratilati Dimitrije i s njim Prokopije, Georgije i s njim Jevstatije I ostali mnogi stratilati. Oganj nosi Ognjena Marija, Tamjan pali Gromovnik Ilija, Sveti Vrači pomazuju mirom A Krstitelj vodom pokropljava. Heruvimi poje Heruviku A Car slave sjedi na prestolu Licem svojim nebo osvetljava. S desna mu je sveta Bogomajka Ogrnuta zvjezdanom porfirom, Sveti Sava žezal pridržava, A naroda ni broja se ne zna, Više ga je no na nebu zvjezda. Izmješani sveci s anđelima Pa se ne zna ko je od kog ljepši. 4 Kad se sveta liturgija svrši Svetitelji Hristu prilazili I pred njime poklon učinili, Najposlednji svetitelju Savo I sa Savom Srbi svetitelji. Sveti Savo metanije pravi, Al se ne hte svetac da uspravi Već ostade na zemlji ležeći. Tad prilazi sveta Bogomajka
Da podigne svetitelja Savu, Jer joj Savo Hilendar posvjeti, Al se Savo diže na koljena I dalje se dići ne hoćaše Već ostade pred Hristom klečeći. 5 Blagi Hristos Savu milovaše Od milošte vako mu zboraše: "Čedo moje Nemanjiću Save, Što si mi se tako rastužio, Što si mi se tako rasplakao, Nikad tako ti plakao nisi, Nisi tako plako za Kosovom Kad je srpsko potamnjelo carstvo, Potamnjelo carstvo i gospodstvo. Kazuj meni, moje čedo drago, Kako stoji sada Srbadija: Kako stoji vjera u Srbalja, Jesu l Srbi kano što su bili Ili su se Savo izmjenili, Poju li mi mnoge liturgije, Dižu li mnoge zadužbine. Kano nekad u vreme Nemanje I sina mu svetitelja Save, I slavnoga Milutina kralja, I Stevana milog mi Dečanca, I Lazara moga mučenika I Milice slavne Ljubostinjke, Angeline majke Krušedolke, I ostalih cara i kneginja, Da l se i sad tako Bog poštuje, Da l Srbijom svete pjesme bruje, Jevanđelje da l se moje širi, Srpska zemlja da l tamjanom miri, Svetli li se obraz u Srbina Pred ljudima i pred anđelima, Velikaši da l pravedno sude, Bogataši da li milost djele, Da l susjeda susjed opravdava,
Da l nejakog jaki podržava, Poštuje li mlađi starijega, Da l djevojke drže djevojaštvo, Da l popovi po svetinji žive, Kaluđeri da l za narod kleče I da l greju peštere suzama I za narod toplim molitvama. Da li narod nedelju svjetkuje, Da l praznikom crkvu ispunjuje? Kazuj meni, dični svetitelju, Srpskog roda drugi spasitelju, Kakva ti je golema nevolja Te ti roniš suze niz obraze, Pjesmu neba plačem završavaš?" 6 Tad govori svetitelju Savo: "O Gospode veliki i silni, Pred kime se tresu heruvimi, Ima l išta tebi nepoznato? Ta ti vidiš srce u čovjeku I poznaješ najtajnije misli. Vidiš crva pod korom grmovom, Pod kamenom guju otrovnicu, Na dnu mora svako zrno pjeska. Ne mogu se od tebe sakriti Tamnih ljudi tamna bezakonja, Zbog kojih si na krstu visio; Ali tvoja ljubav sve prekriva, Iz ljubavi neznanije javljaš, Iz ljubavi ti o znanom pitaš, Da ti kažem što ti bolje znadeš." 7 "Nisu Srbi kano što su bili. Lošiji su nego pred Kosovom, Na zlo su se svako izmjenili. Ti im dade zemlju i slobodu, Ti im dade slavu i pobjedu, I državu veću Dušanove,
Al darom se tvojim pogordiše, Od tebe se licem okrenuše. Gospoda se srpska izmetnula, Na tri vjere okom namiguju, Al ni jednu pravo ne vjeruju, Pravoslavlje ljuto potiskuju. Odrekli se srpskoga imena, Odrekli se svojih krsnih slava, Svece svoje ljuto uvredili. A ko diže crkvu zadužbinu, Ne diže je tebi nego sebi. Crkve dižu da ih vide ljudi, Crkve dižu, Bogu se ne mole, Nit Božiji zakon ispunjuju. Velikaši pravdu pogazili, Bogataši milost ostavili, Ne poštuje mlađi starijega, No se mlađi pametniji gradi, Nit nejakog jaki podržava, Već ga lomi dok ga ne salomi, Nit susjeda susjed opravdava, Već se kune krivo za nepravdu Zbog blatnjave zemlje od aršina. Sveštenici vjerom oslabili, Kaluđeri poste ostavili, Nit djevojke drže djevojaštvo, Svilu nose, grehom se ponose, Mladi momci poštenju se smiju, A svoj razvrat ni od kog ne kriju, Niti narod za nedjelju mari, Ni za praznik ni običaj stari, Nit praznikom crkve ispunjuje, Prazne crkve ka pećine puste, Prazne duše, pa prazne i crkve; Svud se crni crno bezakonje, Stid me jede i stid me izjede, Zbog grijeha naroda mojega, Što i mene držiš blizu sebe. Zato plačem moj predragi Spase, Vječnost mi je kratka za plakanje,
Volio bih i u paklu biti, Samo Srbi Bogu da se vrate." 8 Mirno Gospod saslušao Savu, Pa podiže svoju svetu glavu; I mislima nebesa potrese. Zablistaše munje i gromovi, Naduše se garavi oblaci, Led se prosu o Petrovu danu, Sva pobjele zemlja Srbinova, Ka od gube gubava griješnica. Zakukaše Srbi u nevolji, Al se živog Boga ne sjetiše, Niti Boga ni svojih grijeha. A sve Savo na koljena kleči, Blijedo mu lice od užasa. 9 Tada Gospod usteže oblake, Da ne padne kiša ni rosica, Blago sunce u žar se obrati, Sva sagore zemlja Srbinova, Presušiše rjeke i potoci, Prekapiše duboki kladenci. Zakukaše Srbi u nevolji, Al se živog Boga ne sjetiše, Niti Boga ni svojih grijeha. A sve Savo na koljena kleči, Blijedo mu lice od užasa. 10. Tada Gospod vaši popustio, Po voću se vaši uhvatiše Obrstiše šljive i jabuke, Sasušiše pitome voćnjake Po pitomoj zemlji Srbinovoj. Zakukaše Srbi u nevolji, Al se živog Boga ne sjetiše,
Niti Boga ni svojih grijeha. A sve Savo na koljena kleči, Blijedo mu lice od užasa. 11. Tada Gospod pomor popustio, Da pomori i staro i mlado. Udariše ljute bolezanje, Tesna groblja a malo grobara, Grobarima otežaše ruke. Zakukaše Srbi u nevolji, Al se živog Boga ne sjetiše, Niti Boga ni svojih grijeha. A sve Savo na koljena kleči, Blijedo mu lice od užasa. 12. Tada Gospod krizu popustio. Puna zemlja svakoga obilja, A svi viču: nigdje ništa nema. Zakukaše Srbi u nevolji, Al se živog Boga ne sjetiše, Niti Boga ni svojih grijeha. A sve Savo na koljena kleči, Blijedo mu lice od užasa. 13. Tad Satanu Gospod odrješio, Iz pakla ga na Srbe pustio, Da do roka svoju volju vrši, I da čini što je njemu drago, Sa državom i sa srpskim tjelom, Samo da se ne dotiče duše. A Satana vojske podigao, Od zvjerinja svoga i ljudskoga, Sve od samih Božjih protivnika, I svojijeh jednomišljenika, Kojih bi se marva zastidjela, I veprovi divlji posramili.
Paklenim ih ognjem naoružo, Poveo ih na zemlju Srbiju. 14. Pljunu oganj iz adovih žvala, Pa zapali kuću Srbinovu, Sve razgradi što je sagrađeno, Sve proždera što je umješeno, Sve odnese što je izatkano, Sve razgrabi što je ušteđeno, Sve raskući što je zakućeno, Sve popljuva što je osvećeno, A gospodu u okove veza, Starješine vrže na vješala, Il umori glađu u tamnici, Pobi momke, zacrni đevojke, Zgrči majke nad koljevke prazne, Nad koljevke prazne i krvave. Još zaveza jezik u Srbina, Da ne smije pjevat ni kukati, Niti Božje ime spominjati, Niti brata bratom osloviti; Još zaveza noge u Srbina, Da ne smije slobodno hoditi, Osim tamo kud ga konop vodi, Konop vodi ili kudak goni; Još zaveza ruke u Srbina, Da ne smije raditi van kulaka, Niti sjesti, niti hljeba jesti Bez satanske gorde zapovjesti, Niti đecu svoju svojom zvati, Nit slobodno mislit ni disati. 15. Tako išlo zadugo zemana Dok nabuja zemlja Srbinova Od mrtvijeh srpskijeh tjelesa, I od krvi srpskih mučenika, Ka tijesto od jakoga kvasca. Tad anđeli Božji zaplakali,
A Srbi se Bogu obratili, Jedinome svome prijatelju, Jedinome svome spasitelju, Višnjem Bogu svetome Savi. Tad se Savo strese od užasa, Skoči, viknu iza svega glasa: "Dosta, Bože, poštedi ostatak!" Tad je Gospod poslušao Savu, Na srpsko se roblje ražalio, Te Srbima grijehe oprostio. 16. Zasija se lice Srbinovo, Zazvoniše zvona na veselje, Zamirisa zemlja od tamjana, Zablista se Hristova istina, Zacari se milost i poštenje, Anđeli se sa neba spustiše, Pa Srbiju zemlju zagrliše. 17. Haj, šta se ono čuje iz daljine? To se opet služi liturgija, U nebesnom carstvu Hristovome. Službu služi svetitelju Savo, I sa njime tri stotin vladika, I tri hiljad srpskih sveštenika. Đakonuje arhiđakon Stevo, A sa njime đakon Avakume Što na kocu za Hrista postrada, Na bairu usred Biograda. A car slave sjedi na prestolu, Dok sa zemlje grmi ka oluja, To Srbija kliče – Aliluja! Blago majci koja Savu rodi I Srbima dok ih Savo vodi.
Zidanje Ljubostinje
Haj, Bože mili a Bože jedini Šta se ono čuje iz daljine Dal to zveče sablje agarjanske Il jauče sirotinja raja Niti zveče sablje agarjanske Nit jauče sirotinja raja No to čekić o kamen udara Teški čekić Rada neimara I njegovih trista kamenara Čekić tuče, čarne gore huče Čekić bije, zverinje se krije. 1 Kad je Rade poso počinjao Sabrao je pet stotin majstora Pa ovako njima govorio: "Braćo moja i družino draga Pozvala me carica Milica Najslavnija srpska udovica Da joj zidam crkvu Ljubostinju Njenoj duši vječnu zadužbinu Ko što zidah slavnome Lazaru Zadužbinu crkvu Ravanicu Da se i njoj poje liturđija Ovog svjeta kano i onoga. 2 "Al čujte me moja braćo draga Nije zidat crkvu ka džamiju Nit je zidat crkvu ka ćupriju Kad se crkva pravoslavna zida Prvo duša od greha se vida Pa se kadi tamjanom molitve Opasuje pasom uzdržanja I svetijem pričešćem zalaže Tako samo i Gospod pomaže Eto vas je pet stotin majstora Prije nego crkvu otpočnemo Da postimo neđeljicu dana
Da postimo i Boga molimo Sedmog dana da se pričestimo Svetom Krvlju Hrista Spasitelja. 3 "I još braćo zavjet da činimo Da držimo petak i srijedu I ostale poste po zakonu Od zlih djela da se ustegnemo I od psovke, đavolje ulovke I od svake zlobe u mislima U mislima tajnim u srcima Odvojeni od svojijeh ljuba Da živimo strogo po hrišćanski Po hrišćanski i po manastirski Više sada nego li ikada Dok zidamo crkvu Ljubostinju Caričinu carsku zadužbinu Tako nam je ostalo od starih Kad je Savo svetu Žiču zido Kralj Vladislav crkvu Mileševku A kralj Stevan Visoke Dečane. 4 "Pa sad braćo da se razumijemo Ko je voljan ovaki zavjet dati Taj će moći sa mnom rabotati Nek ostane, nek u Rada gledi Rade će se njemu odužiti A carica Radu neimaru. Koj drugače misli i umje Taj nek ide, prosto neka mu je Neka zida po kalu kaldrme, Begovima kamene konake Handžijama niz drume hanove I hodžama arapske džamije Pa nek radi nek se hljebom hrani Za tog nema posla ni dinara U družini Rada neimara".
5 Kad to čuše pet stotin majstora Dvje stotine njih se izdvojiše Na ramena alat zaturiše Pa odoše kude koji znade Ostadoše tri stotin majstora Ostadoše zavjet položiše Zavjet Bogu i Bogorodici A svom Radu vjernost i poslušnost. 6 Mnoge majke rodiše junake Mnoge majke rodiše vještake Neke majke rodiše i care Neke opet svete patrijarhe Al je jedan Boroviću Rade Srpske zemlje protoneimare Što mu ravna u svijetu nije Po vještini sa vjerom vjenčanoj Blago majci koja ga rodila Srpskoj zemlji što ga odhranila. 7 Zida Rade crkvu Ljubostinju Muški zida, ženski ukrašuje Đevojački po mermeru veze Po mermeru kano po đerđefu Rukom zida, srcem Boga moli Da zaštiti crkvu oda svuda Te da traje do Strašnoga Suda. 8 A Milica pokraj Rada stoji Svaki kamen miluje i broji Na svakome voštanicu pali Suze lije, vako namjenjuje: "Ovaj kamen neka spomen bude Mom Lazaru čestitom koljenu
Vojskovođi krstonosne vojske Što za Hrista pade na Kosovu Da se vječno pjeva i spominje U nebesnom carstvu Božijemu I u svakom domu Srbinovu. 9 "Ovaj drugi neka spomen bude Mom babajku starom Jug Bogdanu Ćutljivome starcu na jeziku Ali glasnom u viteškom boju. O moj babo, spomen ovaj mali, Al suzama ja ga više zali Nego krečom Rade neimare. 10. "Ovaj treći mojoj staroj majci Miloj majci mojih devet brata Devet brata devet Jugovića Što iz oka suze ne pustila Ni za jednim sinom ni rođakom Dok joj srce puče za Damjanom Kad joj gavran pusti iz oblaka Iz oblaka pa u krilo majci Mrtvu ruku mog brata Damjana. Tebi majko ovaj kamen mali Suzama ga tužna ćerka zali Vrele suze s vrelim krečom smeša S vrelim krečom Rada neimara. 11 "A sad Rade, slavni neimare Glačaj meni devet kamenova Nek blistaju ka sestrinske suze Sve za spomen mojih devet brata Devet brata devet Jugovića. Glačaj dletom a ja ću rukama I rukama i čelom i licem Nek osjete njine svete duše
Koliko ih miluje sestrica Sad žalosna robinja Milica. Evo palim na svakom kamenu Od mirisna voska voštanicu Da Bog prosti moga milog Boška Barjaktara sve careve vojske I Vojina, Vlatka i Damjana I ostale Bog da prosti redom... Reč je slaba – jezik mi se suši Ali eto – lakše mi je duši". 12 Kad to čuo Rade neimare I njegovih trista kamenara Opustiše čekići mistriju Zaplakaše kano đeca mala Pa je Rade kroz plač besjedio "Gospo naša carice Milice Ti jedina rodu uzdanice Ta ne plači, srce nam ne paraj Ne slabi nas i ne malaksavaj Ova crkva treba da je pjesma Pjesma Bogu iz doline plača. Pjesma snaži ruke neimara Težak poso pjesma olakšava Ka što biva među žeteoci Međ kopači i među orači Među tkalje i među vezilje I ja gospo bejah na Kosovu A sa braćom i rodbinom cjelom Svi ostaše grobom na bojištu Sam se vrati potucalo Rade Da sam hteo za njima plakati Obadva bi oka isplakao Te ti ne bih danas ovđe bio Ni zidao tvoju zadužbinu Slijep ne zida svojijem rukama Teke pipa tuđu zidariju. Nego pjevaj Gospo ili ćuti Primi savjet, na me se ne ljuti.
13. "No počuj me što ću besjediti Što je prošlo niko ne povrati Što će doći niko ne odvrati Nego skupi trista udovica Sve kosovskih sinjih kukavica Da pjevaju pjesmu budućnosti Da pjevaju srpskom vaskrsenju Tako ćemo, o carice svjetla, Nosilice svenarodnog bola Svenarodnog bola i nadanja Tako ćemo tvoju zadužbinu Brzo svršit i srećno dovršit". 14. Milica je mirno saslušala Pa je Radu vako besjedila "Mudra glavo, neimare Rade Mudro misliš i mudro govoriš Poslušaću kako me sjetuješ Al dopusti crkvi do slemena Da ja sama plačem za Kosovom Da oplačem kosovske junake Da ožalim prošlost Srbinovu A po tome Boroviću Rade Od slemena do vrha kubeta Nek se ori pjesma budućnosti. 15. "A sad Rade ovaj kamen velji Nek je spomen vojvodi Milošu Mome zetu, slavnom Obiliću. Oj Miloše, sunce međ zvjezdama Oj Miloše, diko vitezova Sad oprosti čestitome knezu Što posluša Brankovića Vuka Poslušao pa se pokajao. Ovaj kamen Toplici Milanu Ovaj do njeg Kosančić Ivanu
Miloševim do dva pobratima Krv im pečat vjernosti Lazaru Moje suze – od mene uzdarje. 16 "Ovaj kamen nek je spomen dragi Strahiniću vitezu bez mane Što pogubi silnog Vlah Aliju Te čast opra domu Jug Bogdana. Ovaj do njeg Hercegu Stjepanu Što napravi pokor od Turaka A sa svoji kršni Hercegovci. Ovaj do njeg Musiću Stevanu I bratu mu Musiću Lazaru Sinovima Muse vojvode I Dragane sestre car Lazara. Ovaj kamen Vaistinu slugi Što pogibe kraj svog gospodara. Ovaj do njeg Vasojević Stevi Što opozda stići na Kosovo Što opozda ali ne odocni No boj novi otpoče sa Turci Dok poslednje oboji božure Krvlju svojom i krvlju Azijskom I sve hrabre đece Vasojeve Te se tako oslobodi kletve I Lazina primi blagoslova. 17. "Ovaj kamen Relji od Pazara Čudnom Relji, krilatom junaku Što potvrdi slavu Srbinovu Svojom slavom i svojim junaštvom. Ovaj do njeg Vladeti vojvodi Što mi prvi donijeo glasa Sa Kosova polja božurnoga Đe božuri bjeli rastijahu Dok od bjelih postaše krmezli Obojeni krvlju od junaka. Ovaj do njeg slugi Golubanu
Što voljaše za krst umrijeti Neg ostati sa mnom u Kruševcu. Ovaj do njeg Orloviću Pavlu Ranjenome do smrti vitezu. Ovaj do njeg Kosovci đevojki Što umrije lečeć ranjenike Glačaj Rade ovaj kamen bjeli Nek se blista srpsko đevojaštvo Ka jutarnja zvjezda međ zvjezdama." 18 Tako Gospa redom spominjala Spominjala kosovske junake Svaki kamen spomenik jednome Jal dvojici jal desetorici Desetini jal buljuku cijelom Sa njihovim slavnim vojvodama Dok sto tisućnije nabrojala Izginule na Kosovu vojske Svaki kamen plačem oživjela Na svakome svjeću upalila. 19 Tako išlo po zadugo vrjeme Dok je Rade crkvu izgradio Od temelja dori do slemena A kad Rade do slemena dođe Tad carica svika udovice Svikala je trista udovica Sve kosovskih sinjih kukavica I sa njima njine siročiće Sokolova palih sokoliće. 20 Pa kad ih je carski pogostila I darima mnogim obdarila Ovako im smjerno besjedila "Sestre moje, tužne udovice Pogledajte crkvu Ljubostinju
Dok je Rade do slemena zido Ja sam svaki kamen namjenila Junacima palim na Kosovu Za krst časni i slobodu zlatnu Jali mome jal vašem babajku Jali mome jal vašem vojinu Jali mojoj jali vašoj braći Jali mome jal vašem rođaku Jali kumu jali prijatelju Jal velmoži jal njegovom slugi. Nad svakim sam suze isplakala I svakome svjeću zapalila Nek svak ima spomenik u crkvi Bašu ovoj bjeloj Ljubostinji Kao da su živi uzidani. Njine duše neka ovdje sljeću Neka budu blizu moje duše Neka štite svetu Ljubostinju Nek slušaju srpske uzdisaje I molitve sirotinje raje Pa neka ih u nebo uznose Pred Gospoda i Bogorodicu. 21 "Sestre mile, ja vas nisam zvala Da plačete i da naričete Nad kosovskim dragocjenim grobljem Milica se za vas isplakala Dok je Rade Ljubostinju zido Od temelja dori do slemena Dokle crkvu nije pretvorila A u srpski veliki suzarnik. Danas vaše suze uštedite Još će biti dana za plakanje. 22. "A sad Rade gle kubeta zida Vitka, svjetla, visoka i krasna Da nam budu spomen budućnosti Budućnosti svjetle Srbinove
Izidane na gorkoj prošlosti Na mukama mnogih mučenika Na žrtvama mnogih vitezova Na suzama mnogih udovica I na pisku mnogih siročića. Sada sestre pjesmu zapjevajte Zapjevajte pjesmu radosnicu Zapjevajte srpskoj budućnosti I budućim srećnim koljenima Što će doći posle ropske noći Zapjevajte srpskom vaskrsenju Dokle Rade uzdiže kubeta Na bijeloj Ljubostinji crkvi." 23 Kad to čulo trista udovica U grlu su suze ustavile Pa drhtavim glasom zapjevale Zapjevale pjesmu radosnicu Radosnicu srpskoj budućnosti "O svevišnji Bože nad vojskama Nad vojskama nebesnih anđela I vojskama srpskijeh ratnika Blagoslovi srpska pokoljenja Što će doći posle ove noći Da s' umnože s Tvojom pomoći Kad Ti htedneš i Ti kada rekneš Suho drvo ozelenjet mora Kad Ti htedneši Ti kada rekneš Srpski će se vaskrs zablistati Tvojom slavom Srbi proslaviti Porušeni dvori opraviti I kandila hladna upaliti Uprljano ime Isusovo Opraće se vodicom od ruža Uspravit se slomljeni krstovi A zamukla zvona zazvoniti Zemlja će se krstom osvještati Narod će se Hristu pokloniti Zavladaće pravda i sloboda
Zacariti ljubav i istina Naša sela pjesmom napuniti S mladićima starci će igrati S nevjestama bake likovati. Hvala Bogu i Božjoj milosti O da divne srpske budućnosti Krasne, svjetle, visoke i slavne Ka kubeta carice Milice Što ih gradi neimare Rade. Sve će tako biti ako Bog da I bijela crkva Ljubostinja Naše mile Gospe zadužbina." 24 To sve sluša Rade neimare Pa od milja i on zapjevao Još povika na trista majstora Da i oni glasno zapjevaju. "Kad kosovske, braćo, udovice Pjevat mogu narodu i Bogu I u noći čekati svanuće A u ropstvu sreću i slobodu Šta j' ostalo nama junacima Što sa Lazom bismo na Kosovu? No pjevajte, braćo moja draga Sve pjevajte i opet pjevajte Dok na crkvi kubeta svršite Kubeta nas sa nebom vezuju I sa svetom Nebesnom Srbijom I sa svjetlom našom budućnošću Tako reče gospođa carica I ostalih trista udovica." Tad zapjeva tri stotin majstora Zapjevaše muški glasovito Čekićima pjesmu udvojiše Sve pjevaše i popijevaše Dokle svetu crkvu dovršiše. 25.
Eto tako, Srbi i Srpkinje, Ljubostinja kako se gradila Pola s plačem a pola s pjevanjem To je sudba pravoga čovjeka I to vam je sudba Srbinova Bez plakanja nema radovanja Bez trpljenja nema ni spasenja Bez Golgote nema Vaskrsenja Jedno s drugim kada se udruže Liče trnju oko rujne ruže. To je znala carica Milica Ljubostinjska slavna ktitorica. Sad ne nebu ko zvezda se sija Sveta srpska mati Evgenija.
Posmrtne pesme Mitarstva kako ih je objavila prepodobnom Grigoriju blažena Teodora posle svoje smrti Mitarstvo prvo Greh jezika mitarstvo je prvo Na kome se duša istjazava Od demona zloglasnih trubača. Svaka rečca što je jezik rek'o, Nit se gubi nit se zaboravlja, Zvuk i slika njezina ostaje Da pred dušom po smrti se javi. Sramne reči, reči bogohulne, Psovke strašne, psovke bujeslovne, I uzvici praznog hohotanja Sve će duša čuti ponovljeno Što je ikad na zemlji izrekla Grdeć sebe, Boga ili ljude, A za što se nije pokajala Pre rastanka sa životom ovim: Sve će čuti od crnih demona A pred Božjim svetlim angelima.
I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, Duša sebe opravdat ne može, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja, Ako l' ima straha i molitve, Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo drugo Druga straža još crnjih demona, Gde se duša za laž istjazava, Za sve laži što je pomislila I za one što je iskazala, Za sva mrska lažna svedočenja, Lažne kletve imenom Božijim, I sve laži jezikom prosute Sve će duša čuti ponovljeno, Sve će čuti od crnih demona A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, Duša sebe opravdat ne može, Nit koraka naviše kročiti No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja,
U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja, Ako l' ima straha i molitve, Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo treće Treća straža još crnjih demona Gde se duša strašno istjazava Za osudu brata i suseda, Za osudu tuđih bezakonja, Za osudu greha u bližnjega, Za smejanje nad tuđom slabošću, Za gorđenje nad komšijskim stidom, Za gaženje na zemlju paloga Da se grešnik više ne uspravi. Za to duša biće istjazana Jer je druge grešnike sudila, Svoje grehe vešto prikrivala. Sve to duša čuće ponovljeno, Sve će čuti od crnih demona A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No stog mesta ne može uteći Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, Milosrđa i blage krotosti, I skrivanja greha u bližnjega, I pohvale njegovih vrlina, Duša sebe opravdati neće Nit koraka naviše kročiti No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja,
Ako l' ima straha i molitve, Milosrđa i blage krotosti Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo četvrto Četvrta je jošte crnja straža, Tu demoni istjazuju dušu Za pijanstvo i za oblaporstvo I k'o glumci pred dušom igraju Sve pijanke i sve terevenke, Sve smešnosti pijana čoveka I svu gadost od mnogog jedenja, K'o psi gadni okolo urlaju Oko duše strahom ustrašene A na usta svoja povraćaju Ona pića i ona jestiva Što su dušu na greh navodila I debelost telu joj davala A mršavost srcu i razumu Sve će duša videt ponovljeno Što je ikad na zemlji činila I sve čuti od crnih demona A pred licem Božjih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, Milosrđa i blage krotosti, Božjeg straha s mnogo molitava Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja,
Milosrđa i blage krotosti, Božjeg straha s mnogo molitava Tad se duša u visinu diže, Uznešena Božjim angelima. Mitarstvo peto Peta straža još crnjih demona Što za lenost istjazuju dušu: Za sve dane leno proležane I preduge noći prospavane, Za svu tuđu muku pojedenu I za dužnost svoju nesvršenu, Za lenivost i tela i duha, Za bezbrižnost na delu spasenja, Za kajanje uvek odlagano, Za molitve nikad nepočete, Božje službe vazda propuštene, Dobra dela vazda odocnjena Sve će duša videt ponovljeno, Sve će čuti redom nabrojano, Sve će čuti od crnih demona A pred licem Božjih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Mnogo vere, suza i kajanja Bar na strašnom času smrtnome, Nemadne li straha ni molitve, Milosrđa i blage krotosti Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja Bar na strašnom času samrtnome,
Mnogo straha, mnogo molitava, Milosrđa i blage krotosti Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo šesto Šesta straža još crnjih demona Što za krađu istjazuju dušu, Od detinjstva do časa smrtnoga Za sve što je kad ukrala duša, Il' rukama il' tajnim željama, Il' kradljivim čestim pomislima, Sve kradeći, Boga s' ne bojeći I komšiju svoga žalosteći Sve će duša videt ponovljeno, Sve kako je na zemlji činila, Sve čuti od crnih demona A pred licem Božjih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja Bar na strašnom času samrtnome, Nemadne li straha ni molitve, Milosrđa i blage krotosti Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja Bar na strašnom času samrtnome, Mnogo straha, mnogo molitava, Milosrđa i blage krotosti Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima.
Mitarstvo sedmo Sedma straža još crnjih demona Za sebičnost istjazuju dušu, Za sebičnost i za srebroljublje, Za tvrdičluk prema sirotima, Za suvišno zbiranje novaca, Za nenužno sticanje imanja Dokle drugi od gladi grcaju I suzama dane zalevaju Sve će duša videt ponovljeno, I poznati sve grehove svoje, Sve će čuti od crnih demona A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li vere i kajanja, Nemadne li straha ni molitve, Milosrđa i blage krotosti Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja, Ako l' ima straha i molitve, Milosrđa i blage krotosti Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo osmo Osma straža još crnjih demona Što za lihvu istjazuju dušu, Za interes uziman od zajma, Za bogatstvo lihvom zgomilano A na štetu malih i sirotih,
Što po nuždi zajam uzimaju I po nuždi interes plaćaju. Sve će duša videt ponovljeno, Sve će čuti od crnih demona A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, Nemadne li straha i molitve, Nemadne li samopreziranja, I praštanja tuđih pregrešenja U krotosti i smirenosti Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja, Ako l' ima straha i molitve, Ako l' ima samopreziranja I praštanja tuđih pregrešenja U krotosti i u smirenosti Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo deveto Deveta je jošte crnja straža, Gde se duša strašno istjazava Za klevetu na nevine duše, Za klevetu i potvoru crnu, Za osudu ljudi bez nepravde, Za bacanje greha na drugoga Da bi grešnik izbeg'o kaštigu A pravednik mesto njega strad'o. Takav greh je mio demonima,
A mrzak je svetim angelima, Njim se zakon Božiji potire, Zbog njeg' dušu pakao proždire. Svoj greh duša jasno će videti I čuće ga od crnih demona A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, Nemadne li straha Božijega, Mnogo straha i mnogo molitve, I delenja mnoge milostinje, I praštanja tuđih pregrešenja Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja, Ako l' ima straha Božijega, Mnogo straha, mnogo molitava, I delenja mnoge milostinje, I praštanja tuđih pregrešenja Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo deseto Deseta je jošte crnja straža Gde se duša strašno istjazava, A za zavist i zlobnu nenavist, Što je kome zavidela duša: Na lepoti ili na bogatstvu, Na junaštvu il' na blagovanju, Il' na zdravlju ili na uspehu, Na mudrosti ili na počasti,
Il' na njivi rodnoj il' livadi, Il' na rodu ili na porodu. Od zavisti sva je duša crna, Sva je crna kao ugljen crni. Sve će duša videt predstavljeno, Sve će čuti ponovljeno, Ponovljeno od crnih demona, A pred licem Božjih angela, I stid će je kao plamen peći No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, Nemadne li straha Božijega, Mnogo straha, mnogo molitava, Milosrđa i blage krotosti, I deljenja mnoge milostinje, I praštanja tuđih pregrešenja Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja, Ako l' ima straha Božijega, Mnogo straha, mnogo molitava, Milosrđa i blage krotosti I deljenja mnoge milostinje, I praštanja tuđih pregrešenja Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo jedanaesto Jedanaesta jošte crnja straža, Gde demoni istjazuju dušu Za bezumnu gordost i oholost: Za gorđenje Božjim darovima,
Za gorđenje zdravljem i junaštvom, Za gorđenje stasom i lepotom Što će crvi u zemlji razjesti, Za gorđenje vlašću i bogatstvom, Čemu svemu smrću konac biva, Za oholost naspram roditelja, Za oholost naspram prijatelja, Za oholost naspram siromaha, Za oholost naspram neznalica, Za oholost spram Božjeg zakona, Za oholost spram Božije crkve, Za oholost kojom Eva zgreši, Adam pade i Raj se zatvori. Sve to dušu u okove veže I drži je i dužnu i tužnu. To će duša videt predstavljeno, To će duša čuti ponovljeno, Ponovljeno od crnih demona, A pred licem Božjih angela, I stid će je kao oganj peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja, Božjeg straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć strašnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja, Božjeg straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa I praštanja tuđih pregrešenja Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima.
Mitarstvo dvanaesto Dvanaesta jošte crnja straža, Gde se duša za gnev istjazava, Za gnev brzi i nepokajani, I za jarost i srditu ljutnju Od koje se zažaruje duša, Zažaruje paklenim plamenom, A skriva se za Božiju svetlost. Gnevom Kain ubi brata svoga, Gnevom Saul gonjaše Davida, Gnev je iskra pakla ognjenoga I preteča svađe i ubistva, Te za gnev je teško istjazanje, Za gnev duše protiv brata svoga, Za gnev duše protiv Boga svoga, Za gnev duše protiv roditelja, Za gnev duše protiv prijatelja, Za gnev svaki osim protiv greha. Sve će duša videt predstavljeno, Sve će čuti ponovljeno, Ponovljeno od crnih demona, A pred licem Božjih angela, I stid će je kao oganj peći, No s tog mesta ne može uteći Dok se duša nečim ne opravda, I grehove gneva ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja, Mnogo straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć tamnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja.
Ako l' ima drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja, Mnogo straha, mnogo molitava I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca I Božije Majke hodatajstva I vapaja braće i srodnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo trinaesto Trinaesta jošte crnja straža, Gde se duša strašno istjazava Za osvetu i za zlopamćenje, Gospod reče: moja je osveta! No grešni se mimo Boga svete, Greh plaćaju sa dvostrukim grehom. Zlo plaćaju sa zlom, i sa gorim. I zato se duša istjazava, Jer je mnogo duša zlopamtila, Zlo pamtila i o zlu mislila, Zlom se grdnim puna napunila Kao bunar vodom zamućenom, K'o livada otrovnim zmijama. Grešna duša greh će svoj videti, Sve će čuti od crnih demona A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja, Mnogo straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika -
Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć tamnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja, Mnogo straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo četrnaesto Četrn'esta jošte crnja straža Gde se duša strašno istjazava Za ubistvo strašno dušegubstvo, Za učešće u tuđem ubistvu, Za nagovor brata na ubistvo; Za ubistvo žene il' čoveka, Il' nejaka čeda u kolevci, Il' živoga ploda u utrobi, Za ubistvo puškom iz zasede, Ili nožem il' mučkim trovanjem, Za ubistvo rukom ili srcem: Ko smrt želi k'o da je ubio. Svoje grehe duša će videti Na ovome strašnome mitarstvu, Sve će čuti od crnih demona A pred licem Božijih angela, I stid će je kao oganj peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza i kajanja, Mnogo straha, mnogo molitava,
I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo petnaesto Petnaesta jošte crnja straža, Gde se duša strašno istjazava Za gatarstvo i za vračarije, Za bajanja i za odbrajanja, Prizivanja u pomoć demona, I traženje pojave duhova, I za to se duša istjazava, Sve će duša čuti ponovljeno Što je ikad na zemlji gatala, Sve će čuti od crnih demona, A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I dok svoje grehe ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Mnogo vere i suza kajanja, Mnogo straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Duša sebe opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć tamnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja,
Mnogo straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo šesnaesto Šesnaesta jošte crnja straža, Gde se duša za blud istjazava, Za strast strašnu što skrnavi telo, Telo skverni a duh pomračava I čoveka celog raslabavlja. I za to se duša istjazava Za blud telom, za blud pomislima, Il' maštanjem, pesmom, il' rečima, Za grešenje i na greh mamljenje, Za venčanje duha sa prašinom. Sve će svoje bludne prljavštine, Sve će duša videt predstavljene, I sve će ih čuti iskazane, Iskazane od crnih demona, A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i kajanja, I grehova svojih ispovesti, Mnogo straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Duša sebe opravdati neće,
Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć crnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i kajanja, I grehova svojih ispovesti, Mnogo straha, mnogo molitava, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo sedamnaesto Tad dolazi jošte crnja straža Gde demoni istjazuju dušu Za preljubu smradnu i pagubnu, Za preljubu venčanih supruga, Za preljubu s venčanim čovekom, Za preljubu sa ženom venčanom, Greh je ovo Bogootpadništva, Greh je ovo idolopoklonstva, Greh je ovo krađe i neverstva, Pronevera ponajveće tajne, Greh je ovaj teško iskupiti, I za to se duša istjazava. Sve će duša videt predstavljeno, Sve će čuti od crnih demona, A pred licem Božijih angela, I stid će je kao plamen peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere i molitve, Nemadne li suznih pokajanja,
Nemadne li straha Božijega, I premnogo dela milosrđa Naspram bednih i naspram nevoljnih, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć crnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja, Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i molitve, Ako l' ima straha Božijega, Ako l' ima suznih pokajanja, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo devetnaesto Tad dolazi jošte crnja straža, Gde demoni istjazuju dušu, Za jeresi i kriva učenja I od svete vere odstupanja, Odstupanja od vere Hristove, Kako nam je Hristos ostavio, Apostoli sveti rašili, Mučenici krvlju potvrdili, Svetitelji slavom proslavili. I za to se duša istjazava, Za ohola svoja mudrovanja, I dogmata svetih izvrtanja Po zemaljskom umu i pameti, Mimo sveto Božje otkrovenje, Zavođenja ljudi od istine, Zavođenja, kriva tumačenja,
Verovanja u zla nagađanja, I slavljenja ludih učitelja. Sve što duša u tome sagreši U ovome veku kratkoročnu, Sve će duša videt ponovljeno, Sve će čuti od crnih demona, A pred licem Božjih angela, I stid će je kao oganj peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li suznih pokajanja, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć crnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja, Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima suza pokajanja, I premnogo dela milosrđa, I praštanja tuđih pregrešenja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Mitarstvo dvadeseto Tad dolazi jošte crnja straža, Gde se duša strašno istjazava Za nemilost i nemilosrđe, Za nemanja blagog sažaljenja, Za nemanje srca ni milosti
Naspram ljudi grešnih il' pravednih, Uvek prosi u Boga milosti: Milost prima no milost ne daje, Milost prima, a nemilost seje, Takva duša sa Bogom ratuje, Sa svecima i sa angelima. I zato se duša istjazava, Sve će duša videt ponovljeno, Sve će čuti od crnih demona, A pred licem Božijih angela, I stid će je kao oganj peći, No s tog mesta ne može uteći, Dok se duša nečim ne opravda I grehove svoje ne iskupi. Nemadne li duša opravdanja, Nemadne li drugih dobrih dela, Nemadne li vere ni molitve, Nemadne li straha Božijega, Nemadne li suznih pokajanja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika, Metanija dobrih duhovnika Tad se duša opravdati neće, Nit koraka naviše kročiti, No u krilo pada demonima: U noć crnu, u noć bez svitanja, U dom plača, večnog škrgutanja. Ako l' ima drugih dobrih dela, Ako l' ima vere i molitve, Ako l' ima straha Božijega, Ako l' ima suznih pokajanja, I još uz to molitve svetaca, I Božije Majke hodatajstva, I vapaja braće i srodnika, Metanija dobrih duhovnika Tad se duša u visinu diže, Uznošena Božjim angelima. Prođe l' duša sva ova mitarstva Sa angelom svojim hraniteljem, Opravda li sebe za nedela,
Za nedela u ovome veku, U ovome kratkoročnu veku, Imadne li više dobrih dela, Više dobrih nego li paklenih Tad će duša veselo se dići I pred presto Višnjeg Boga stići, U Raj ući među svetitelje, Svetitelje i krasne angele: I krasotu kojoj slike nema, I u život kom sravnjenja nema, I u radost kojoj kraja nema, I u slavu zemlji nepoznatu, Da blaguje i da se raduje, I sa Hristom u večnosti živi, Stvoritelju večno da se divi, Da se divi i da Ga proslavlja To je nauk Svetog Pravoslavlja. KRAJ I BOGU SLAVA!
Pesme za recitovanje o Svetom Savi Svetosavska Himna Uskliknimo s ljubavlju svetitelju savi, srpske crkve i škole svetiteljskoj glavi. Tamo venci tamo slava, Gde naš srpski pastir Sava: Pojte mu Srbi Pesmu i utrojte! Blagodarna Srbijo Puna si ljubavi Prema svome pastiru Svetitelju Savi. Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu: Pojte mu, Srbi, Pesmu i utrojte! S neba šalje blagoslov Sveti Otac Sava. Sa svih strana svi Srbi S mora i Dunava, K nebu glave podignite Savu tamo ugledajte: Savu srpsku Slavu Pred prestolom Tvorca... Da se srpska sva srca S tobom ujedine, Sunce mira, ljubavi Da nam svima sine; Da živimo svi u slozi, Sveti Savo ti pomozi: Počuj glas svog roda, Srpskoga naroda! Pet vekova Srbin je U ropstvu čamio Svetitelja Save Ime je slavio. Sveti Sava Srbe voli I za njih se Bogu moli: Pojte mu, Srbi, Pesmu i utrojte!
Sveti Sava Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? "Već je prošlo davno veče, i nema se ponoć hvata sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, klonulo je moje telo, umorne su moje noge. Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi
da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi. Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i i sad evo svetlost tražim u skromnome manastir; Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata; i primite carskog sina k'o najmlađeg svoga brata. Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete. Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi, ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi. Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, a kroz suze prošaputa: "Primamo te, milo čedo". *** Vekovi su prohujali od čudesne one noći, vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći. Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava, jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin – Sveti Sava.
Moja vera Zapitaju mene često: što sam uvek vedra lika, kako grubu sudbu snosim bez vapaja i bez krika? Kažem tada: u mom srcu jedna svetla iskra ima, koja zvezda daje smisla mom životu i snovima. Samo s pravom verom čovek i u bedi mira nađe, s puta pravde i istine u životu retko sađe.
Jer i kad nas sudba kinji, a nevolja gruba tera, patnje će nam lakše biti kad nam život štiti vera. Vera ne zna šta je mržnja, šta samoća, šta dosada, Vera diže, vera krepi, ko veruje ne propada. Vera dušu našu bodri, od niskih je strasti čista, ko veruje ne zna šta su gadne zlobe i zavisti. U najvećim stradanjima nad njima se vera nija, kada misliš nesrećan je blaženstvo mu dušu vija. Eto, stoga u životu kada klone duša meni moja vera došane mi: čovek budi ! napred kreni ! I zato sam uvek vedar jer mi vera život sladi a vera je životvorna od čoveka diva gradi.
Molitva O, moj Bože dragi, malen Ti se molim: pouči me kako da sve ljude volim; dok sam jošte 'vako u danima mladim, od jutra do mraka da veselo radim;
da naučim nauk što za život trba, da umem zaslužit' nasušnoga hleba, i da snosim voljno sve što mi se desi. Čuj molitvu moju Oče na nebesi!
Molitva male Danice Dobro jutro, dobri Bogo! ja sam mala, ja ti ne znam ništa reći, samo hvala! Hvala što je zora tako lepa, mila! Hvala što me majka moja poljubila! Hvala što je otac dobar za nas radi, hvala što nam kora hleba tako sladi! Hvala što se igrat mogu s bratom malim, Hvala što se mogu na svem da zahvalim.
Sveti Sava Zbor zborila gospoda rišćanska Kod bijele crkve Gračanice: "Bože mili, čuda velikoga! "Kud se đede car – Nemanje blago, "Sedam kula groša i dukata?" Tu se desi Nemanjiću Savo, Pa govori gospodi rišćanskoj: "Oj Boga vam, gospodo rišćanska? "Ne govor'te o mom roditelju,
"Ne govor'te ne griješ'te duše: "Nije babo raskovao blago "Na nadžake ni na buzdovane, "Ni na sablje ni na bojna koplja "Ni dobrijem konjma na ratove; "Već je babo potrošio blago "Na tri slavna Srpska manastira: "Jednu babo sagradio crkvu; "B'jel Vilindar nasred gore Svete, "Krasnu slavnu sebe zadužbinu, "Vječnu kuću na onome sv'jetu "Da se njemu poje liturđija "Onog sv'jeta, kao i ovoga; "Drugu babo sagradio crkvu: "Studenicu na Vlahu Starome, "Svojoj majci carici Jeleni, "Krasnu slavnu majci zadužbinu, "Vječnu kuću na onome sv'jetu, "Da s' i njojzi poje liturđija "Onog sv'jeta, kao i ovoga; "Treću babo sagradio crkvu: "Milješevku na Hercegovini, "Krasnu slavnu Savi zadužbinu, "Vječnu kuću na onome sv'jetu, "Da s' i njemu poje liturđija "Onog sv'jeta, kao i ovoga". U glas viknu gospoda rišćanska: "Prosto da si, Nemanjiću Savo! "Prosta duša tvojih roditelja! "Prosta duša, a čestito t'jelo! "Što nosili, svijetlo vam bilo "Što rodili, sve vam sveto bilo!" I što reče gospoda rišćanska Na sastanku kod bijele crkve, Što gođ rekli, kod Boga se steklo.
Na Svetoga Savu Maleno sam đače, maleno mi znanje: tek sam upoznala bukvar i čitanje, ali već znam i ja za Svetoga Savu
i razumem lepo današnju proslavu. Sveti Sava beše sin kraljevske krvi; veliki učitelj, prosvetitelj prvi; on je otvarao prve crkve, škole i učio Srbe da se Bogu mole. Zato celo Srpstvo danas slavu slavi i s ljubavlju kliče Svetitelju Savi, pa mu i ja kličem, iako sam mala: "Svetitelju Savo, slava ti i hvala!"
Sveti Sava Nad atonskim hramom, još u davno vreme, podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, neko živo lupnu u hrastova vrata. Iguman se diže. Na ulasku samom stajalo je momče, uvijeno tamom. U njegovoj ruci, što je gore diže, s upaljena luča rujni plamen liže. Dim se vije, mota – i koturi jure u kapiju tvrdu i zidine sure. Ko je ovo momče? koji jad ga slama? i šta traži noćas od Božijeg hrama? Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, po kome su pale srebrnaste vlasi. A po vitkom stasu što ga diči tako, tvrdom se je likom opasao jako. I on smerno stoji. O njegovu vratu samo krst treperi u suvome zlatu.
To bejaše Rastko. Sin Nemanjin to je, što je carske dvore ostavio svoje Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama, da postane slugom Božijega hrama. Crn sebarski plašt mu mlada pleća krasi, po kome su pale srebrnaste vlasi. I nad lepom glavom, u dubini mraka, sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.
Pod ikonom Svetog Save Bolna leži dobra majka, ne silazi s odra svoga, udovica j' dece ima, jedno manje od drugoga. Druga nema, – dece ima za decu bi život dala, ali ako dušu pusti, šta će, šta će deca mala? Mrak bi bio, ali nije: bolesnici više glave kandioce tiho gori pred ikonom Svetog Save. Il' je zebnja, il' je strava, il' je slutnja, il' što više; Oko majke deca s' kupe, majka vrlo brzo diše. Ponoć kuca, deca blede, najstariji i najjači, kad otare suze svoje, tare suze svojoj braći. Majka b' htela decu spasti od zla što se na njih sprema,
htela bi im nešto kaz'ti, ali glasa više nema. Ko bi znao misli njene, ko bi znao njene muke! Najstariji sinak priđe i ledne joj ljubi ruke. Ti poljupci daše snagu dahom mlade duše zdrave, majka diže ruku nagu ka ikoni Svetog Save. "Znaš li što bih htela reći?" to govori, ruka pada; oko staje, srce staje, ali jošte ima nada. Ima nade u prvenca, da će znati, da će hteti "Razumem te majko draga, i držaću u pameti. U grud'ma će mojim živet' mis'o tvoja, tvoja želja, ja ću vodit' braću svoju putem ovog svetitelja. Okaljat' nam obraz neće ni sto ljudi, ni sto beda, shvatićemo, pamtićemo da smo srpske majke čeda". Ove reči zamedljaše gorki pehar zadnjeg časa: na ustima bolne majke blag se osmeh zatalasa. Kandioce zatrepeta pred ikonom Svetog Save
deca stoje, cvet do cveta venac oko mrtve glave.
Na Vračaru Nadvio se oblak gusti svu Srbiju da opusti, i samo se nebo, ljuti a Srbija – strepi, ćuti. Na Vračaru vatra gori, vatra gori, bes se ori, a Srbin se s dušom bori. Ko će sili odoleti? Ko će bole preboleti? Svetinja se srpska ništi, u Srbina srce pišti: "Avaj, srce Obilića! avaj, snago Kraljevića! gdje si pusta da u mahu kraj učiniš ovom strahu? Višnja silo, tvoja pravda Srbima je krepka nada, pusti groma vatrenoga, smlavi stvora paklenoga, da pred licem Stvoritelja ne sažiže Svetitelja! Tako Srbin sebi zbori, njega ljuta bolja mori; vatra gori – Sinan viče: "Gori, gori, svešteniče!" to si od nas zaslužio što si raju prosvetio, pa na svoga gospodara smelo diže svog handžara i za veru voljno gine, ubojiti kaurine; još se ne da u sindžire brani svoje manastire. A sad srpski sveče Savo, što si Srbima škole davo, nema tebi više traga
pašće tvoga roda snaga. Vatra gori... Sinan viče "Gori, gori, svešteniče!" Sava zgori... al Sinanu u pameti s' vako stvara: stao Sava sred oltara, pa Srbima progovara: "Ne bojte se, deco mila, što vas kinji vraška sila: mrtvom telu ko se sveti tom i prazna senka preti. Ništave su ljudske strasti kod Božije večne vlasti. Ja ostajem u svom rodu dok vojuje za slobodu, dok mu crkva srce blaži dokle duh mu škola snaži, Produžite moja dela ma kakva vas beda srela: to će Srpstvo prosvetiti pa i mene osvetiti.
Otadžbina I ovaj kamen zemlje Srbije, Što preteć' suncu, dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom mimikom Obraza svoga brazde duboke. Vekova tamnih to su tragovi, Te crne bore, mračne pećine; A kamen ovaj, ko piramida Što se iz praha diže u nebo, Kostiju kršnih to je gomila, Što su u borbi protiv dušmana Dedovi tvoji voljno slagali, Lepeći, krvlju srca rođenog, Mišica svojih kosti slomljene Da unucima spreme busiju,
Oklen će nekad smelo preziruć', Dušmana čekat' čete grabljive. I samo dotle do tog kamena, Do tog bedema, Nogom ćeš stupit', možda poganom. Drzneš li dalje?... Čućeš gromove, Kako tišinu zemlje slobodne Sa grmljavinom strašnom kidaju; Razumećeš ih srcem strašljivim, Šta ti sa smelim glasom govore, Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu Brijane glave teme ćelavo U zanosnome strahu lupati... Al' jedan izraz, jednu misao Čućeš u borbe strašnoj lomnjavi: "Otadžbina je ovo Srbina"!...
Mati i sin "Šta ćeš, starka, ovde, gde kuršumi lete, Na poljani smrti, sred krvi rumene?" "Tražim moga Jovu, moje milo dete! "I nosim mu lepe čarape šarene!" "O vrati se, stara! Zalud žuriš tako "Iz dalekih svojih šumadijskih strana: "Jedinac ti, bako oboleo lako, "I u Skoplje prenet pre nedelju dana!" Zabrinuta starka u Skoplje se diže... Preko bezbroj polja, brda i suvata Prečacima žuri, i, napokon, stiže I zakuca alkom o bolnička vrata. "Ko je," – ču se. – "Ja sam ratnikova mati! "Roditeljska ljubav dovela je mene! "Tražim moga Jovu, moje milo dete! "I nosim mu lepe čarape šarene!"
- "Tu je!" Ona uđe, i dršćući, gleda Sve postelje redom što oko nje stoje; „Bože, da l' je ovde? kamo moga čeda?" Dok, odjednom, kliknu: "Jovo, oči moje?" "Kako naši doma?" pita sin polako. "Šta te nagna, nano, čak dovde do mene?" "Zdravo su! Ne brini! Ja dođoh... tek tako. "I nosim ti evo, čarape šarene! "Da ti ih navučem ded' ovamo brže! "Nosićeš ih s dikom – nek je slava Bogu!" Pa pokrivač diže, al' hitro se trže Jer spazi patrljke – otsečenih nogu! No uzdrža srce da bol ne poteče, I ne dade suzi, da iz oka kane, Već pokrivač spusti, i s ponosom reče: "Živ mi bio, sinko, i srećne ti rane!" Potom se jedincu nadnese nad grudi I bledu mu glavu oberučke uze I ljubljaše dugo... Svi prisutni ljudi Posmatrahu ćutke, i brisahu suze...
Svetome Savi Ostavio babov zamak I varljive dvorske sjaje, Otišao s duhovnici U neznane tuđe kraje. Na atonskoj isposnici, U inočkoj crnoj rizi Provodio dane duge U molitvi i podvizi. Srce ti je za rod bilo, Čistoćom si vere sjao, Milom rodu i Gospodu
Na službu si sebe dao, Među braćom utulio Žestok plamen borbe lične, Postavio glave crkvi I temelje nepomične. Otrok, sebar i vlastelin Pred tobom su bili ravni, Svi članovi jednog tela Nerazumni, punopravni. Besedama tvojim, oče, Treptala je sveta Žiča, Ah, što stara, hladna, ne zna Da ih tvojoj deci priča. Oko sobe skupljao si Decu malu, srpsku nadu, Učio ih reči Božjoj, Sitnoj knjizi, svetom radu; Sejao si te njivice Jedrim zrnom Božjih slova, A žetvu si iščekiv'o Od Božjega blagoslova. O, nauči i nas slabe Uzor, Srbe, sveče vrli! Vaspitati i učiti, Vršit' pos'o neumrli; Odricat se taštih časti, Krst tereta snosit voljno, A u grud'ma vazda nosit, Srce čisto, zadovoljno...
Na Svetoga Savu Kad ste juče, mila deco, Svi radosni bili, Čistom dušom svete pesme Ugodniku vili,
Pesme vili na njegovu I na svoju diku, Svetom Savi , srpskog roda Prvom prosvetniku, Na me pade, ne znam zašto, Neka briga ljuta, Uzda'no sam toga dana Nekoliko puta. Seć'o sam se crna mraka I borbe krvave, Pa sam gled'o u ikonu Svetitelja Save. Odvele me brižne misli Do onih krajeva Gde još ni sad srpskoj deci Srpske škole nema. Kako je to njima teško Lutati po tami, U tuđini, u nesvojti Videti se sami. Blago vama , mila deco, Kojima se daje Da u svojoj dragoj školi Pribirate znanje! Gde s' jezikom mile majke Svaka vrlost budi, Gde s' učite da budete I Srbi i ljudi. Štujte škole kao temelj Budućnosti prave, Srpsku školu k'o amanet Svetitelja Save. Blago vama iduć' k znanju
Po srpskome putu, Al' ja plačem kad god vidim Granu otrgnutu.
Sveti Sava Ti ostavi: biser, smaragd i rubine, kojima tvoj otac Nemanja te zasu, mesto carske krune – uze kamilavku, a mesto porfire – uze crnu rasu i ode, čak tamo, u Hilandar sveti, da poznaš života odrečenje pravo, da slušaš i vršiš zapovedi Božje, ugodniče Božji, Svetitelju Savo! Al' borba međ' braćom – zla kob naša stara ne mogade, ipak, tvom sluhu izmaći: ti, s krstom u ruci, čak iz Hilandara, dođe svojoj krvno zavađenoj braći, i, s ljubavlju krotkom, međ' noževe njine ti, stade, ko Božje oličenje pravo, i svakome pruži po grančicu mira, krotki mirotvorče, Svetitelju Savo! "Na spalište Vlaha!" – Sinan paša grmnu. Doneše tvoj život... potpališe grane. Ali vetar dunu i diže tvoj pep'o i raznese svetom, na četiri strane, i svud, gde god pade trunka tvoga praha, onamo se diže – k'o za čudo pravo ili srpska škola, ili crkva sveta, izbraniče Božji, Svetitelju Savo! I sad tvoja himna pobednički zvoni puna krepke vere, poleta i maha: to je ljubav tvoja, razneta po svetu kroz čestice tvoga mučeničkog praha, i ta živa pesma, što kipi k'o reka dižući se k tebi, čak u nebo plavo, slaviće te gromko od veka do veka,
večna naša slavo, Svetitelju Savo! Danas, kad srpska omladina cela pristupa ti, s puno pobožnosti svete, da najlepši venac od najlepšeg cveća oko tvoje drage ikone oplete, i dok sveća slavska treperi i gori pokliči se dižu do u nebo plavo: "Oče srpske škole i crkve nam svete, slava tebi, slava, Svetitelju Savo!"
Srpska Slava Danas širom belog sveta, svugde gde se srpski zbori, "Uskliknimo Svetom Savi" pobožna se pesma ori. Danas svaka srpska kuća, uz molitve Bogu svete, Svetom Savi sveću pali i zelene vence plete. Danas Srbi, svi i svuda, slave jednu istu slavu: proslavljaju svetitelja svoga srpskog – Svetog Savu.
Na Svetog Savu Gde god ima srpsko dete Venac slave danas plete, Gde se srpski piše, zbori, Tamo sveća danas gori. Gde su srpske crkve, škole, Danas Srpčad Boga mole Da im pruži ruku svetu Da dostignu željnu metu.
Slave deca svoju slavu Carskog sina – Svetog Savu. Lica su im puna milja, Jer ih Svetac blagosilja.
Želja Svetog Save Dvadesetog ovog veka Sveti Sava na nas čeka. Sa visine on nas gleda, Gde brat bratu mira ne da, Pa se moli Višnjem Bogu Da nam dade ljubav, slogu. On poziva braću milu Da čuvaju srpsko slavlje I da drže pravoslavlje. Da se srpski jezik širi, Da se brat sa bratom miri, Da se slavi srpska slava To nam želi Sveti Sava.
Sveti Sava Jutros me je probudila, veleć moja majka draga: "Ustaj kćeri moja, osviće nam srpskog roda Sveti Sava". Ustala sam, obukla se, pošla rado, evo, amo da zajedno mili gosti, Svetog Savu proslavimo. Svaki Srbin danas peva: "Uskliknimo s ljubavlju" a njegova pesma leti, u nebesa Svetom Savi.
Molitva Svetitelja Save
Pred prestolom Svevišnjega Sveti Sava Boga moli, Boga moli, suze roni I ovako on govori: "Rod je srpski dragi Bože, U poslednje ove dane Teško Tebi sagrešio, Od Tebe se otpadio. Ali imaj jošte srca Koja Ti se, Bože mole: To su deca, deca srpska, Ona Tebe, Bože vole. Stariji su zanemogli, Srcem svojim otežali, A deca su himne Tebi Ponajlepše ispojali. I za njih se, Bože, molim: - Daj im, Bože, snage nove Da obnove crkvu srpsku, Tvoju slavu na vekove."
