Милк а А ндрић ( Београд)
Л ЕК ТИРЕ : С А В А Н ЕМ А ЊИЋ О Б РА Д А Д О М А ЋЕ ЛЕК СА В А У К Њ И Ж Е В Н О С Т И С В Е Т И СА
Савиних списа, народних предања и изб избор из Савиних Светом Сави етничк е поези поези ј е о Светом уметничк е
Ст у деници Јовану и Ст Епископ Епископу Јова I
основно ј школи захт ев у осн к т ире чест прог рамск и захте У оквиру домаћелек т стваралаштва, к о ј и метничког ства них врста к њижевноуметничког ј есте избор из по ј единих к и м и ск у ш ењ и м а , а л и га пост а вн и к а и з л аж е р аз н о л и к и м м ет о д и ч к и н а ст а вн
ом ј е низ зазове. П ред наст авннк ом алачк е изаз ивлачне стваралачк вља и пред врло привлачне ченици т реба часове, на к о ј има учен ит ања а к ак о да организуј е час, односно часове питањ по зна ј у опу с одређеног а к њи ж евник а или , пак , нек у вр сту у сда ши ре упозна стварал аштва. штва. Једно од мет ничк ничк ог ства к њиж евноумет носно ауторск ог књ меног , однос ест е и наставникова наставникова ди л ема да ли да избо р п р епуст и т аквих питања п итања ј ест у ч е н и ц и м а , и л и д а г а с ам сачини , а д а у етапи п р и п р е м а њ а о с м и ш љ е н о
вач к у р адозна озн ал ост и ст вар ал аштво. ничк у истра ж ивач подст ак не и р азви ј а у ченичк к о ј и начин да мотивише и усмерава Н аћи ће се и пред проблемима на к о ж е и об ј едини зна знања повеж ивања, к а к ак о да фу ченичк а ис ист раж ивања функ ционално пове ученичк а
нањима ко ј а тек т реба да усво ј е. ченици ве већ ст екли кл и са са оним знањима к о ј а су учен сазнања у таквим нас наст авост варивању сазна У само ј организаци ј и часа и оства мисаон а смер ања, о со ним ок олнос олност има им а ва ваља вешто избећи ди вер г ент на мисаона ел и да избо р асо вима к ад се н аст авник оп р едели бито сво св о ј ст в ен а ч асо
очљивај е немоћ немо ћ к њиж њиж евноуметничких остварења препуст и уч еницима. У очљива
к о г п р и ст у п а д а с в а и с т р а ж и в а њ а и т у м а ч е њ а ч в р ст о т а к в о г м е т о д и ч к о
сазн ања. Рад н а ч асу нема потр ебсинт ези ст ечених сазна усмери к а пр иклаДно ј синте носн о саж ет а т ум ачења изабр аних дела лишена су н у монолитност , односно к о ј а би помог пом огла ла да се инт инт енохерентности , к о међусобне, а иначе пож ељне, к охе исаони ток ови о предметности зивно прибир а ј у и посте пост епено здру ж ују мисаони ост и да п редог проучавања. авања. П ошто ошт о нас наст авник н е мо м о ж е у п отп у ност наст авног п њег о ва п оуздана прип ремљенос емљеност види ученичк е избо изборе, онемог ућенај е и њего сазнања.. ист раж ивања и продубљуј е њихова њихова сазнања да усмерава ученичк а ист У наст о ј ањима да оплем оплемени уметничке дож ивља ивља ј е, да у на ј већо ј
ознало о ст и ст вар ала м ер и мобили ш е ист р а ж ива ивачк у р адознал алаштво ученик а, н ас-
К њиж евност и ј език
66
тавник мож е више постићи сопственим, пр омишљеним избором к њи ж евноуметничких остварења, под ј еднак о руковођен естетским к ритери ј умима и интелект уалним мог ућностима ученика са к о ј има т реба инт ер пр ети р ат и изабр ана дела. В аља нагласити да и у ок олност има к ад се у наст ави пр о у чава шир и
к руг остварења, а не само по ј едино дело, добро ј е да посто ј и одговара јући чинилац об ј едињавања инт ер пр ет ат ивних т ок ова. Он свакак о не мож е око себе ок упљати токове интерпр етаци ј е у оно ј мери к ао у случа ј у проучавања по ј едине уметничке творевине, ј ер су у међусобну наспрам-
ност доведена засебна уметничк а остварења. Она мог у имати извесне сродности, али има ј у и сво ј е посебности , к о ј е их управо и чине оригиналним и непоновљивим уметничким тво ревинама. Ипак , добро одабр ани инт егр ациони чиниоци инт ер пр ет ат ивних т окова омогућуј у бар минимум кохерентности и такве интерпретаци ј е, к о ј у обогаћују мог ућностима у по р еђ ивања ср одних мотива, у метничк их слик а, емо ционалних и мисаоних сло ј ева, композиционих решења, ј езичк о-ст илских, мотивационих и других стваралачких пост упака. Н а та ј начин ће се интер претативни ток ови додиривати, преплитати, усклађивати , те вишест рук о
и разнострано доприносити учениковом комплек сни ј ем сагледавању и сазнавању у метничк е предметности ко ј а се изучава у настави. II
У складу са изложеним методичким опредељењима, чини се да ј е р азлож но предложити следећи модел обр аде домаће лек т ире у седмом разреду основне шк оле - Сава Немањић - Свет и Сава у књиж евност и. П рво што наставник т реба да има на у му прилик ом заснивања
п роучавања наведене програмске ј единице из домаће лект ир е ј есте чињ е н и ц а д а с у у ч ен и ц и у п е т о м р аз р ед у п р о у ч ав ал и н ар о д н у е п с к у песм у 1
Свет и Саво, а у шестом песму Свет и Сава Во ј ислава Илића. Обе песме
у врштене су у књиг у домаће лектире за седми разр ед основне шк оле Венац славе Свет ог Caee. К ад све т о има на уму , наставник ј е пр ед п р и вл ач н и м м е т о д и ч к и м и заз о в о м д а о д г о во р но и ст р у ч н о п р о ц е н и н а
к о ј и начин да функ ционално об ј едини и уск лади стечена знања са онима к о ј а ученици тек т реба да усво ј е, а да токови интер претаци ј е буду међу собно сагласни и повезани. Пошто обр ада домаће лек т ире Caea Немањић - Свет и Caea у к њи ж евност и подр азумева проучавање изабраних Савиних дела, нар одних прича, легенди , народне и аут ор ске поези ј е о Светом Сави , погодно
ј е песме, ко ј е су ученици проучавали у претходним разредима, поставити к ао сво ј еврсна к охезиона Језг р а инт ер прет ат ивних ток ова. Н а пример , мот ив заду ж бинар ст ва у народно ј песми Свет и Caeo
мож е бити моћно г равитационо средиште ко ј е ће у сво ј е поље призивати , повезивати и об ј едињавати одломке из списа Светог Саве: Х иландарског , К аре ј ск ог , Студеничког типика, ј ер се т и црквеноправни списи , са мес1 Ваља азмислити о мог ћности дасе домаћ и школск лекти за мла и у у у ру ђ р у основношколски узраст уврсти , на пример , избор из народних п рича и легенди о С в ет о м С а в и .
Обрада домаће лекти ре: Сава Н емањић - Свети Сава.
67
тимичним литерарним елементима, управо односе на немањићке заду ж бине к о ј е надахнуто пр ославља народна песма. Такође, мотив заду ж бинар ства неминовно упућуј е на Ж ит и ј е Свет оГ Сим еона у коме се Немањино заду жбинарство посебно узди ж е, као и на Савино Писмо игуману Спир идону , старешини манастира Студенице. Н а та ј начин отвара се широко и подстица ј но ист ра ж ивачко поље зат умачење и истицање двосмер ног благослова ко ј и су међусобно разменили српски народ и његова свет а династи ј а. Немањићи су благословили српски народ сво ј им заду жбинама, престоницама духовности и просвете, а народ им ј е узвратио досто ј ним уздар ј ем- благословом и захвалношћу к о ј е вековимапреноси инезаборавом о в ен ч а в а н ар о д н а п есм а .
Снажна гравитациона пољау ау т ор ско ј поези ј и о Светом Сави мог у бити средишњи мотиви у песми Свет и Сава Во ј ислава Илића. То су одрицање Растк а Н емањића од световне власти и дворског ж ивота и о п р е д ељење за мон аш к у р и з у и д у ховне в р е д н о с т и , о ч ем у в ек о в и м а
надахнут о пева ју српски песници. У песми Во ј ислава Илића опр едељење Растк а Н емањића на ј сна ж ни ј е су иск азана у два к ључн а стиха: П резрео сам царск е дворе, царск у к руну и порфиру , И сад ево светлост т ражим у ск ромноме манастиру .
Н аведени мотиви призиваће у сво ј а г равитациона поља мотивск и сродне песме о Светом Сави: Слово Свет оме Сави Силуана, Свет и Сава Јована Јовановића Зма ј а, Свет и Сава Во ј ислава И лића-Млађег , Свет и Сава Светолика Ранковића, Савин монолог Д есанк е М ак симовић , Обр аћање С вет ом е Сави Сл об о дана Рак итића.
П риликом избора песама из ауторске поези ј е о Светоме Сави ваља пребродити иск ушење у к оме се неминовно нађе сваки иск усан чит алац, к акав ј е свак ако и наставник , да се определи за песме к ао што су Пр ича о Свет оме Сави Мати ј е Бећковића, Пот омци Свет оГа Саве и Ходочашће Свет ом Сави Љубомира Симовића, песме Васка Попе. Поред чињенице што наведене песме нису прист упачне рецепци ј и ученик а основношк олског узраста, ваља имати на уму и то да оне, колико говоре о Светом Сави , ј ош више к азују о Савиним потомцима, о нама к о ј и смо бахато и неодговорно заборавили сво ј е Свето Слово и нашли се на духовном беспућу, несналажљиви и оголели. Зато ј е та поези ј а, с разлогом, засићена опорим мислим а , п р е к о р ом и самоп р ек о р ом , али и ж ељо м д а се со п ст в ен и н а р о д
приведе освешћењу и пок а ј ању, да разазна и досто ј но разуме сво ј е духовне к орене, а светосавље до живи и прихвати к ао сво ју духовну посто ј бину. М еђутим, чини се да ј е разло ж но, ученике основношколског узр аста поштедети од опорости тих српских драматичних освешћења и на ј пре им представити Светог Саву оним што ј е сам створио и поези ј ом о њему и његовом делу . Биће времена, к ад буду животно и читалачки иск усни ј и, да се ученици суоче и са српским заблудама и пр еверама, од к о ј их српски нар од освешћу ју и т резне његови на ј савесни ј и песници. Савино бекст во на Свету гору и духовно подвизање, монашење и долазак на Свет у г ору Стефана Н емање, подизање српск е светиње на Свето ј гори , манастир а Хиландара, заду ж бине оца и сина, век овна су надахнућа српских песник а, анонимних и оних чи ј а имена знамо. Зато ј е у ово ј прилици добр о п риближ ити младом нар ашта ј у упр аво т анадахну ћа
К њижевност и ј език
68
и посредно опоменут и на р азлик у између пропадљивих, матери ј алних, и вечитих, духовних добара, између к о ј их се човек у сваком времену опр едељуј е. Реч ј у, т реба младе песмом повести к а Савином извору , и к олик о ј е мог уће, придобити их и придоби ј ати за Савину истину. Т р еће подстица ј но ср едиште мож е да буде Ор ачева песма Свет ом Сави, односно мотив разви ј ен у њеним завршним стиховима. Н а питања:
О ј ор ачу , млад ор ачу , К о т и даде златне во к е?
Златне воке витор оге, И ј армове ј аворове, И пали це шимшир ове, И завор ј е босиљк ово, И бич к осу дево ј ачк у , Љут у г у ј у ру чконошу !
Млади орач одговара да ј е све то добио од Бо ж и ј е ма ј ке и Бож и ј их светаца, али на врх ун цу г р адаци ј е, к о ј у р азви ј а у свом к азивању , у здиж е свог на ј већег дародавца: Слу ж ио сам Свет ог С аву , Т е ми свет ац д аде знања ,
З а ор ача и к опача, З а алат е и занат е ,
И савете у младости ,
У радости и ж алости , И од праг а п а до к рова,
2 Даде дому благослова.
О р ачево набра ј ање дар ова к о ј е ј е добио од Свет ог Саве, свог оми љеног , на ј већег и на ј благонаклони ј ег свеца, мотивише ученик а, да пр ема
н аст а вн и к о в и м н ал о з и м а , п о т р аж и у н а р о д н и м п р и ч ам а н о в а св е д о ч е њ а
и к азивања о Савиним даровима ср пском нар оду , али и народним у здар ј има своме Светитељу и П росветитељу . Т р и интер претативна ј езг ра, односно об ј едињава ј ућа моћ наведених к љу чних мотива у песмама о Свет ом Сави, у з о дговар а ј у ће прип ремање
ученика и поуздана т умачења на часовима, досто ј но би представили уче-
ник у основношколск ог у зр аста личност Светог Саве и р аскошн у надахњуј ућу поетск у легенду о њему. Т реба нагласити пот ребу и обавезу да све интерпретативне смер нице, к олик о ј е мог уће и к олик о ј е то неопходно , обухвате извор но Савино ст вар алашт во, ј ер оно ж ивље у у чениково ј свести дочар ава темеље са к о ј их се винуло ствар алачко надахнуће познатих и анонимних песника ко ј и су певали о Светом Сави.
2 Наведено п ема: Вена славе Свешог Caee, Завод за из авање џбеник а ц д , р у
Н ови Сад, 1991. Сви остали цит ати биће узети из наведене к њиг е.
Обрада домаће лек тир е: Сава Немањић - Свети Сава.
69
*
А нализи уметничког ствар алаштва о Светом Сави и Савиних списа
м о р а п р ет х о д и т и н аст а в н и к о в и у ч ен и к о в ст у д и о з н и и ст р аж и в ач к и р а д .
Д а би били поуздано вођени предвиђени токови интер пр етаци ј е и оствар ене наговештене пор едбене пар алеле и сазна ј не синт езе, неопходно ј е да у етапи припремања наставник у ченицима да радни пр о ј ек ат у к оме ће прецизно поставити и истаћи сплет проблема ко ј е треба подробно п р о уч и т и .
III
И ст р аж ивачк и задаци 1.
Подсети се народне песме Свет и Саво. - П р ати начин на к о ј и се у песми разви ј амот ивзаду ж бинар ст ва.- Н ак о ј и ј е начин Стефан Н емања " „души м ј есто ухватио ? - П ротумачи смисао народног благослова уп ућ е н о г Н ем ањ и ћ и м а .
*
П рочита ј пажљиво одломке из Хиландарског , Ст уденичк ог и К аре ј ског типик а. - П ронађи у К аре ј ском типик у Савину мисао о пролазности овоземаљског ж ивота. П рипреми се да ј е протумачиш. - Шта су манастири значили у средњовековно ј Срби ј и? - П рочита ј одломке о слободи тих светих места и о ж ивот у монаха у њима. - Посебно обрати па ж њу на Савине мор алне поу к е монасима. *
П ронађи у одломцимаиз Ж ит и ј а свет ог Симеона Савино к азивање о очевом заду ж бинар ству . - У пор еди то к азивањеи т умачење са оним што
- Шта Свети Сава каже у ј е запамтила и овековечила народна песма. " Жит и ју „ к уд се ђеде цар-Немање благо ? *
П рочита ј пажљиво Савино Писмо игуману Спир идону . - Шта Сава " ж ели онима „ ко ј и р абота ј у дому светог Симеона ? - К ак ав ј е био Савин однос према Студеници и српск ом народу ? Об ј асни. П рочита ј народне легенде о Светом Сави у књизи Венац славе Свет ог Caee. - К ак о об ј ашњаваш чињеницу да ј е већина легенди везана за лок алитете ст уденичк ог к р а ј а?
К њиж евност и ј език
70
*
У пореди Савине поруке у Писму игуману Спир идону са оним ко ј е чува народна песма Свет и Сава пише своме роду . - У каквом су односу Савина порук а Србима у народно ј песми са Немањином у Ж ит и ју , ко ј е ј е " написао Сава: „ И ма ј те љу бав међу собом ? 2.
П одсети се песме Свет и Сава Во ј ислава Илића. П осебно обр ати ну и паж њу на кључне стихове: „ П р езрео сам цар ске дворе, ц арск у к ру " по рфиру/И сад ево светлост т ра ж им у ск ромноме манастиру . - О Растковом одрицању од световног ж ивота и монашењу певали су многи песници. П рочита ј песме: Слово Свет оме Сави Силуана, Свет и Сава Ј. Ј. Зма ј а, Свет и Сава Во ј ислава Илића М лађег , Свет и Сава Светолика Ранк овића, Савин монолог Д есанк е М аксимовић и Обр аћање Свет оме Сави Слобо дан а Рак итић а.
*
У чему Силу ан види и како об ј ашњава Савин духовни подвиг? К ако Јован Јовановић Зма ј т умачи смисао светосавског духа ко ј и ј е Сава посе ј ао у своме народу? - К о ј е моменте из Савине биог рафи ј е наглашава ј е Свети Сава по тврђењу у сво ј о ј песми Во ј ислав Илић Млађи? - Зашто " овог песник а „ вечна слава ср пског народа ? П рот умачи тврђ ењс пес" ник а Светолик а Ранк овића да ј е „ Свети Сава ж ива цр ква био . - П р онађи у Ранк овићево ј песми мотив заду ж бинар ства и п р ип р еми сс да г а пр о
т умачиш. - Об ј асни зашто ј е песма Д есанк е М аксимовић испевана у првом лицу, као монолог Светог Саве. - П редстави Савин духовни порт р ет на основу песме Д есанк е М ак симовић. Зашто ј е за песник а Слободана Ракитића Свети Сава у хлебу, у соли, овчи ј ем руну , вуч ј о ј земљи, здели млека, пшеници, раж и? - Об ј асни због чега песник упорно и помало драматично призива Светог Саву. - Размис" ли о асоци ј аци ј ама, на ко ј е побуђуј у мотиви: „ воде преобра ж ене , плода, вет ра, Слова, „ изгнаних хлебова" , зрна пшенице, деч ј их очи ј у. 3.
П а жљиво прочита ј Ор ачеву песму Свет ом Сави. - Шт а ј е орач, прематврђењу песме,добио и научиоод Светог Саве?- П рочита ј народне приче о Светом Сави у књизи лектире и потк репи тврђења изречена у песми. - Чему ј е Свет и Сава научио сво ј народ? - Об ј асни зашто ј е српски народ створио толико прича у ко ј има Свети Сава савет уј е, у чи, поучава, бр ани, пр аведно пр есуђуј е, ако ј е пот ребно, и к а ж њава. 4.
Н а основу свега што си пр очит ао , до ж ивео и сазнао, пр едст ави
ду ховни порт рет Светог Саве и припреми се да к азуј еш о томе к ако - К ао подст ица ј за р азумеш смисао Савине духовне заду ж бине. р азмишљања и ду бља сазнавања суштине светосавља нека ти послу ж и
Обрада домаћелектире: Сава Н емањић - Свети Сава.,
71
одговор к о ј и ј е на пит ање: Знате ли шта значи бит и светосавск и п р авославан? дао архимандр ит Јустин Поповић , ј едан од на ј већмх српских п равославних философ а: З нате ли шта значи бити светосавски п р авославан? - То значи : непрестано се бо рит и са ст р астима и г р есима у себи и свет у око себе. Са ср ебр ољу бљем бор и се - сир омаштвом ; са похотом бор и се - п ост ом и молитвом; са гневом бори се - к рото шћ у ; са го рдошћу бор и се - смер ношћ у; са смрћу бори се - бесмртношћ у; са ђаволом бори се - Б огом!... К ада мислиш мисао чист у и свет у , зна ј ствар аш светосавск у к улт уру . Свак о тво ј е племенито осећање, свако тво ј е еван ђелск о дело , свак а тво ј а 3
дображеља - неимар ј е светосавске к ултуре.
IV
Рад на часу Ш т а у н а р о д н о ј п есм и Свет и С аво п ит а ј у „ г о с п о д а хришћанск а" ? - К о им одговар а? - З а шт а ј е Н емања пот рошио
благо? - К ак о об ј ашњавате чињеницу да ј е у песми и манастир М илешева означен к ао Н емањиназаду ж бина?- П рот умачитеиде ј у иск азану у песми да ј е Н емања, г радећи манастир е и „ ди ј елећи к љаст у и сли ј епу" - „души м ј есто ухватио" . - Разумете ли сада боље
шта ј е т о заду ж бина? Об ј аснитс . У песми Свет и Саво доследно ј е и у г радативном смеру р азви ј ан мот ив заду ж бинар ст ва. Н енаметљиво подвлачећи господство сво ј е вор а и Ср би ј е, нар одни династи ј е, целок упног српског средњовек овног д " песник уводи у сво ј у песму „ господу хришћанск у , ко ј а к од „ би ј еле цр кве Гр ачанице" сумњичаво пита: „ К уд се ђеде цар Немање благо?" Иако Гр ачаница ни ј е била саг рађена у Савино време, ј ер ј е то заду ж бина к раља М илутина, ипак ј е она у народно ј песми и свести то свето место пор ед кога
ј е Сава за век ове изговорио узносите р ечи о бризи за душу свете српске династи ј е. Записане у XIX век у , народне песме чувале су, сабрано у свом свет у , све што ј е победило пр олазност и сачу вало „ српско бити ј е и име" . Не бринући много о хронологи ј и, народни песник распоређивао ј е сасвим слободно светионик е православља и др жавности, ок упљао их у сво ј о ј песми по неко ј сво ј о ј логици и инт уициЈН. Зато што су у свести српског народа ж ивели к ао на ј свети ј е духовно наслеђе: Свети Сава, Ст удениц а, Х иландар , М илешева и Г рачаница, нар одни песник ј е осетио и задовољио у сво ј о ј песми унут рашњу потр ебу даих све сабере и повеж е и так о сачува к ао т р а ј ни белег по коме ће се препознати т раг ср пск ог народа у вртлог у непр едвидивих истори ј ских тмина и иск ушења. И нтонаци ј а Савиног обраћања х ришћанск о ј господи има узлазну лини ју до иск аза о „ т ри славна српск а манасгира" ко ј а ј е Нсмања оставио у наслеђе своме роду, потрошивши за њихову градњу небро ј ено благо. У 3 А химанд ит д Ј стин Поповић , Свет осавље као илосо и а ж ивот а , р р ф р у ф ј Ваљево, 1993, ст р. 72, 73. Н аставиик рачуна и на мотивациону улогу к о ј у ће т умачење ода Јустина имати у у ченичким ист раживањима и р азмишљањима.
К њиж евност и ј език
72
С авином к азивању постепено се зачиње и р азго р ева иск р а тихог
негодовања због сумњичавости хришћанск егосподе и ж еља да се заблуда о т к л о н и :
О ј Б ог а вам , господо хришћанск а Н е г овор ' те о мом родитељу , Н е говор ' те, не г ри ј еш ' т е душе! Ни ј е бабо расковао благо Н а наџ ак е ни на бу здоване, Н и на сабље ни на бо ј на к опља, ' Н и добри ј ем к оњ ма на р ахтове; В ећ ј е бабо пот рошио благо Н а т ри славна српск а манасти р а.
Та „ три славна српска манастира" ј есу „ б ј ел Вилиндар на сред Горе " Свете" , „ Студеница на Влаху Староме" и „ Милешевк а на Х ерцеговини . К ад год ј е у сво ј о ј песми ж елео да пр едстави ср пски духовни звез -
дарник , народни песник у времену и по локалитетима, не робујући истори ј ским чињеницама, слободно распоређуј е сво ј е манастире, ј ер их у свом памћењу чува об ј едињене вишим смислом ко ј и има ј у у његовом духу и истори ј и српског народа. Зато се с правом мож е тврдити дај е о постању и т ра ј ању српских манастира народна песма изг радила с в о ј у истори ј у, к о ј а међу њима успоставља, моћно одр ж ава и чуваунутрашње ј единство, сродство и значење. У таквом духовном к онтекст у поста ј е неважно ко им ј е прави ктитор, када су саг рађене и на коме лок алитету , ј ер примат зрачење, због кога припада иде ј и да се покаже и докаж е њихово духовно " су наши славни п реци „ду ши м ј есто у хват или , односно завр едели в е ч н о с т .
У пр аво због тога што ј е нар одни песник у 19. век у дубоко ук орењене у сво ј о ј души носио Ст уденицу, Хиландар, Милешеву, Г рачаницу , к ао све гилнике љу бави и ума , а њихове ктито р е к ао дар одавц е вечне лепоте
белих манастир а, к о ј и су вековима били средишта писмености и пр освете, чувари српске т радици ј е и имена, у песми ј е упућен надахнути благослов Н емањипима, р одоначелни цима заду ж бинар ст ва, по чему су , у по р едо са сво ј ом др ж авничком и р атничк ом славом, остали т ра ј но запамћени и сл ав љ ен и у с в о м е н а р о д у .
Шта садр ж и благослов ко ј и ј е у песми нар о д у п у т ио Немањићима? - К олик о се исп унио та ј општенар одни благослов? Размислитекако ј е Немањин народ схватио знача ј ср пских духовних престоница
и
заду ж бинарст ва.
п есм о м
посведоч ио
о
свет ост и
т ак во г
Свенародни благослов к роз векове ј е прослављао и прославља човек ову свету одлук у да сачува сво ју душу и душу свога народа, ј ер ј е народ одувек проницљиво разумео на јузвишени ј и смисао заду ж бинарства и зато г а вредновао к ао опште добр о к о ј е ваља п редано ч увати и узносити песмом. Једно такво благодарно уздар ј е заду ж бинарима, сво ј им дародавцима, српски народ ј е послао и овековечио и у песми Свет и Саво:
Обрада домаће лек тире: Сава Немањић - Свети Сава.
73
У глас викн у господа хришћанск а: „ П росто да си Н емањићу Саво! П р оста ду ша тво ј их р одитеља! П роста душа, а честито т ј' ело! Што носили, сви ј етло вам било ! Што родили, све вам свето било!" И што рече господа хришћанск а Н а састанк у к од би ј еле ц р к ве Ш то г од рекли к од Б ог а се ст екло.
Н ародни певач ни ј е се задовољио да само упути благослов сво ј им славним прецима заду ж бинарима, већ ј е у сво ј о ј песми спо ј ио двавремена, премостио век ове и овековечио знача ј и значење сво ј их ду ховних све-
тилиштаипрестоница.У сво ј о ј песмиспо ј иој евреме у коме су манастири наст ал и и в р ем е у к о м е о н п р о г о в а р а и н а T a j н а ч и н о св ет л и о п у т е в е
к о ј има мора проћи човек ов дух да би ухватио место у царству небеском. *
П р очит али сте одломк е из К ар е ј ск ог , Хилан дар ског и Ст уденичк ог типика, ко ј има су прописана пр авила живот а у тим манастирима. К ао што знате, написао их ј е Свети Сава. П ронађите у одломк у из К ар е ј ског типик а Савину мисао о овоземаљск ом човек овом живот у . - П овеж ите т у мисао са иде ј ом заду ж бинарства у народно ј песми Свет и Саво. О б ј аснит е зашто Свети Сава оснивање манасти р а Х иландара об ј ашњава Н емањином ж ељом „да за вас нађе вама место спасења" . - К ако сте р азумели Савино тврђење да му се от ац пр идру ж ио на Свето ј гори бежећи „ из света к о ј и зар обљава ду ш у" ? П о чему се на основу типик а мож е зак љу чити да су манасти р и заист а били ду ховне п р ест они ц е ср едњовек овне С р би ј е? -
П ронађите одломк е из Хиландарског и Ст уденичког типик а у
ко ј има се п рописуј е п отп у на слобода Ст удени це и Хиландар а, к ао светих места. - К ак о у манасти рима ж иве монаси? - К о ј и им нау к да ј е Свети Сава? - П осебно обр атите па ж њу на моралне поу к е. У К аре ј ск ом типик у Сава ј е записао: „ Јер пут ј е к р ат ак , бр аћо мо ј а љубљена, к о ј им ходимо. Дим ј е ж ивот наш, пара, земља и пр ах; за мало се ј авља и брзо неста ј" е. М али ј е т руд ж ивота нашег , а велик о и бесконачно добро к ао наг р ада . М онах Сава, бивши пр ин ц Раст к о Н емањић, наднесен над човек овом овоземаљском су дбином , спознао ј е општ ељу дск о ду ховно распеће пред сазнањем о сво ј о ј к рат ковечности и п ролазности и у видео да све духовне снаге човек ваља да сабер е у напор да надиг р а усуд пролазности , односно телесне т рошности и п р опадљивости. У пр аво т им сазнањима и мислима, Сава об ј ашњава сво ј долазак на Свет у гору, на ко ј о ј ј е нашао" „ богоизабр ана светила г де на р азне начине хита ј у на подвиг духовни . Б рига за душу, ж еља и потр еба да ј о ј буду пру жени слобода и утеха, одлук а да се у здигне над телесним бићем и његовим пот ребама,
74
К њиж евност и ј език
призвали су младог Растк а Свето ј гори и прсобразили га у монаха Саву . У п раво те Савине жељеи одлуке, ко ј има се у ду бок о ј старости придру ж ио и његов отац, Стефан Н емања, народна песма ј е „ превела" на сво ј ј език и саобр азила своме свет у означивши их као напор да се ухвати место сво ј о ј ду ши - односно дасе оствари дело к о ј е ће т ра ј ати као заду ж бина подарена своме нар оду и век овник имену . У Х иландар и Ст удени цу уг радили су њихови к титори сво ју душу, односно сво ј у потребу за лепотом и духовном слободом, и овек овечивши сво ј е пору ке у лепоти и т р а ј ности сво ј их заду ж бина, пр екорачили су преко п рагова векова, премостили сво ј у з е м н у к о н а ч н о с т и т е л есн у т р о ш н о ст , з а в р е д ел и в е ч н о ст , а т о з н а ч и у ш л и
у цар ство небеско. П о замисли сво ј их ктит ор а, Ст удени ца и Х иландар т ребало ј е да
постану храмови и склоништа за све људе ко ј и буду пож елели да слу ж е сво ј о ј души . Зато Сава истиче дај еН емања одлучио да подигне Х илан дар " „ да за вас нађе вама место спасења , да он пост ане свето мест о молит ве и
благослова упу ћеног читавом српском р оду , ко ј е ће себи п ризивати и пр иви ј ати све оне к о ј и као Растко Немањић схвате да ј е „дим ж ивот наш , " пар а, земља и п р ах
и но ву , ду ховн у светлост и му др ост , пот р аж е у
ск ромном монашком ж ивот у . Зато Сава види Хиландар к ао прибе ж иште и ск лониш те свима к о ј и пож еле да побегну од „ света к о ј и заробљава "
ду ш у , а посвете се тиховању , молитви , чит ању , мо р алном усавр шавању .
У пр аво због тога што монашк е ћели ј е нису биле само ск ромне пр остори ј е
за побож не молит ве и ћ у т њу , већ су пост але п р ве наше у чионице, библиотек е, па и болни це, а монаси п р ви писци , васпитачи, неговатељи , манастири су били истинске духовне престонице средњовековне Срби ј е. Ва ж ност тих духовних светилишта наглашена ј е и тиме што ј е у типицима Свети Сава п рок ламовао њихову потпуну слободу . О др сшит о , готово истовет ним р ечима, у Студеничк ом и Х иландарском типик у , Сава записуј е да над Ст удениц ом и Х иландаром ник о са ст р ане не мож е имати власти, до оних к о ј и у њима ж иве. Шт авише, оне ко ј и се бу ду ог решили о т о п р авило , Сава ошт р о и неопознво п р оклиње: Заповедам свима вама од Господа Бога Сведр ж итеља да ова ј свети манастир буде слободан од свих т у влада ј ућих , да не буде ни под ким , него под ј едином прослављеном Богородицом Д оброт -
ворком и молитвама преподобнога оца нашега и ктитора и онога ко ј и игуману ј е. ( ...) Т рипут ј е ј едан и тр ипут пр оклет , ма к о био, ко
погази слободу и ништа не помисли. Ст удени цу и Х иландар Сава види к ао духовна светилишт а, бр иж но ж ели да их зашт ити од световне власти и омог ући монасима да слободни , предано слу ж е Бог у и сво ј о ј души. Т ипи ци пр описују ск роман монашк и ж ивот , п р еданост молит ви, али и неопходним облиц има п ракт ичног ж ивота. У т ипи ц има Сава наглашено
упућу ј е на пот ребу човек ољубивог односа према ближ њем и на стално мор ално усавршавање монаха. К роз све поуке к о ј е Сава у типицима упућуј е манастирско ј бр ати ј и пр ове ј ава наук да се ни у ј едно ј прилици не сме забор авити на мо ралну чистот у и у звишеност монашког ж ивота: чим да сви записуј ете ово , да будете бесп рекор ни и без „ Овоме вас ". у п р игово р а
Обрада домаће лектире: Сава Немањић - Свети Сава.,
75
*
П ронађите у одломцима из Жит и ј а свет ог Симеона Савино т умачење очевог заду ж бинарства. - У поредите то т умачење са оним ко ј е ј е у сво ј о ј песми иск азао народни песник . - Д а ли ј е народни песник у праву што ј е благословио Н емању и његов р од? Об ј асните. - Н а к о ј и се начин Свети Cana у Жит и ј у придру ж ио том вековном народном благослову ? Шта Свети Сава у Ж ит и ју к а ж е „ к уд се ђеде цар Н емање благо" ? - Зашто ј е Сава у недоумици к ако да назове оца? - К о ј е ј е особине Стефан Немања, потоњи свети Симеон, об ј единио у сво ј о ј личности? - Паж љиво пратите на ко ј и начин у Жит и ј у Сава г ради лик светог Симеона и утврдите да ли се испунио нар одни благослов упућен Н емањићима. У Жит и ју свет ог Симеона Свети Сава уздиже и прославља очево заду ж бинарство, и то што „ утврди и уразуми срца сви ју и научи нас како "
правоверни хришћани треба да др же праву веру у Бога . Готово у пуЈ ом
саглас ј у са оним што о томе к а же народна песма, Свети Сава у Жит и ју наглашава Н емањино заду ж бинарство, али и његово беск ра ј но осећање за све невољне. У народно ј песми Сава тврди да ј е Немања нештедимице " делио „ кљаст у и сли ј епу , а у Жит и ј у записуј е да ј е Свети Симеон био „ безнадежним нада, убогим заст упник , ништимахранитељ, нагеу сво ј дом уводећи одеваше их , сир очад нах рани , у довиц е оп р авда, слепим и хр омим
и немоћним ваистину мати постаде. И просто рећи: све сво ј е имање у за ј ам издаде, ј ер постаде други А врам странопримац, земаљски анђео, небески човек . Стога га и Бог преузнесе и дарова му име ко ј е ј е изнад свакога " имена, имену његову поклонише се сви нар оди .
" „ К уд се ђеде цар Немање благо - сагласно сведочи Свети Сава к ао лик у народно ј песми и к ао писац очевог Жит и ј а. Немањину одлук у да саг ради Хиландар Сава об ј ашњава на сличан начин к ао и народна песма: „ И оставши т у мало времена, ова ј блаж ени хтеде да к ао што овде оправда царство сво ј е, тако и тамо зажеле да нађе мест о спасења свима к о ј и долазе одасвуд. ( ...) К ао што овде обнови и подиж е, да нас ни тамо не лиши у ст ро ј и све, так о и то свето место " обновљења и помена и уточишта . П рема Савином т умачењу очевих
подухвата и одлука, Стефан Немања вишеструк о сепотврдио као владар -
и уст роитељ сво ј е др ж аве, али и духовник , ко ј и ј е саг радивши сво ј е заду ж бине, подарио духовна видела и светилник е љу бави и ума своме нар оду , опоменувши га њима да никад не сме заборавити на душ у и на место к о ј е ј о ј т реба ухватити , односно завр едети , у царству небеском. *
Са ког ј е п ут овања Сава послао писмо иг у ману манастир а Студенице? - П осебно обр атите па ж њу на благослове ко ј е Свети
Савашаље Ст уденици и монасима к о ј и у њо ј ж иве.- К о ј е ж еље Сава " упућу ј е свима „ к о ј и р абота ју дому светог Симеона ? - Шта вам ти Савини благослови к азују о манастиру Студеници и Савином односу
К њиж евност и ј език
76
према „ ма ј ци српских манастир а" ? - К акав ј е Савин однос пр ема читавом српском народу ?
Писмо иг уману Спи ридону Сава ј е послао са свог другог пут овања
у свете земље, на ј вероватни ј е 1233. године. Сатог путовања Сава се ни ј е
жив вратио у СрбиЈу . Н адомак сво ј е Срби ј е, Сава ј е умро у Т рнову , у Б угар ско ј . У писму у пућеном ст уденичк ом иг уману пуно ј етоплине и свеопшт е Савине бриге за читав српски род и Немањину заду ж бину Ст уденицу . М а ј ка српских манастира, очигледно, била ј е у Савином срцу , ма г де био, к ао што га ник ад ни ј е напушт ала брига за њене ж итеље и цео српски народ. Пошто ј е и сам неколико година био игуман Студенице, Сава ј у ј е утолико снажни ј е волео и доживљавао као сво ј дом и део себе. Свомнаследник у , угиману Спиридону , шаље топли благослов и жели не по мућени мир :
М ир бож аствени нек а т и буде, мир и дому твоме бо ж аственом, мир и свима онима ко ј и су тамо и ко ј и работа ју дому светога Симеона, мир и свима игуманима удеоничарима тво ј има, и пок лоњење им чиним к роза те, чедо сво ј е. М ир Божи ј и нек а се изли ј е у срца ваша, и онога ко ј и вас благосиља благосиљам, а оне к о ј и вам зло чине проклињем, да не буде на њима милост Бо ж ј а, ни на домовима њиховим, ни мо ј а молит ва, и дапогину к ао безумни А р и ј е. Т а ј надахнути , бриж ни и топли благослов, уп ућен српском нар оду и његово ј светињи , нар од ј е инт у итивно век овима осећао и с њим ж ивео, зато ј е љубављу и незабор авом узвратио своме на ј мили ј ем Светитељу. От уда вероватно толик о легенди везаних за лок алит ете у п р аво у ст у -
деничк ом к ра ју , што мож да на јубедљиви ј е показуј е колико су Ст уденица и чит ав ст уденички к ра ј били Савини и Свети Сава њихов. *
П рочитали сте народне легенде о Светом Сави. - Д ок а ж ите да ј е наш савременик , к њиж евник М ати ј а Бећковић , с п равом запазио: „ Српска земљај е видљиви ж ивотопис Светог Саве. Српска геог рафи ј а ј е опредмећена Савина биог рафи ј а" . - За ко ј е су лок алит ете везане народне легенде? - Н а к о ј и начин народне
легенде сведоче о посебном мест у к о ј е ј е Свети Сава одувек имао у свести и живот у српск ог народа? У ст уденичком к ра ј у, т у где ј е у ма ј ци српских манастир а, свето ј Студеници, Сава био иг уман, мноштво ј е лок алитета к о ј и у свом имену носе спомен на Светог Саву . „ У к орит у И бр а, налазе се рупе пр озване Савини лонци" . Близу Ж иче „ има извор к о ј и се зове Савова вода и за к о ј и "
се др жи дај е лек овит .Легенда к азу ј е о Светитељево ј натприродно ј моћи: младог пет к а „ Свети Савај е т у дошао и нар едио води да извир е. - А сваког " долази т у свет , к о ј и у болести и невољи т раж и помоћи . Очигледно , народ и на ова ј начин отк рива сво ј у увереност у Савину љубав и сваг дашњу ж ељу да му помогне и избави га из сваке невоље.
Тако ђ е, изнад села Руднице, у ст уденичком к ра ј у „ има у стени ш у п љина с водом, к о ј а ниг де не отиче. Т а се вода зове Во да Светог Саве.
Н арод веру ј е да ј е ту долазио Свети Сава, да ј е благословио воду и да ј е
Обрада домаће лектире: Сава Немањић - Свети Сава.
77
стога лековита. (...) Веруј е се, ко на Светог Саву из јут р" а први до те воде
стигне, биће срећан, те народ ј ош од поноћи т рчи тамо . У з рек у Студеницу, у шуми, налази се издубљена стена, к о ј а се зове Савов лонац. „ П рича се да ј е ту Свети Сава лежао, те се и сад позна ј е где " му ј е глава била и стопе г де ј е газио . Затим: „ П реко брдашца, од испоснице Светог Саве, код Студенице, налази се село Савово , са развалинама " старе цркве к о ј а се зове Савовска . Легснде даље отк р ива ј у: „ У селу Г рачацу , налази се стара цр к ва, ко ј а се зове Ц рк ва Светог Саве. ( ...) На ј у ж но ј ст рани од црк ве, у планини Гочу, ј едан се вис зове Савина т рпеза, а други Савин лаз. На лево ј ст рани грачачк е реке налази се заселак села Грачаца ко ј и се зове" Савовци. З а све ове називе народ др жи да воде порекло од Светог Саве . Тешк о се може дати садр ж а ј ни ј и коментар народних легенди о Светом Сави од оног ко ј и ј е већ записао Мати ј а Бећковић , нагласивши готово судбинск у и потпуну с ј едињеност Светог Саве садушом иж ивотом с р п с к о г н а р о д а :
Ц ела српск а земља ук рашена ј е Савиним именом, од Савиног поља к од Хиландара - преко Саве, Савине, Савинца, Савова, Савовск е, Савановца, Савиног села - до Савиног изво р а на вр х у
Дурмитора. Савиним стопама, по Савино ј земљи, мож е се путовати из Савиног у Савин манастир. Српск а земља ј е видљиви животопис Светог Саве. Ср пск а геог р афи ј а ј е оп р едмећена Савин а биог рафи ј а. Зау век су остале на њо ј Савине стопе, ст ране, брда, врела, к ршеви, столице, т рпезе, почивала. Овековечени су његови камени опанци, отиснутепостеље, штап и тик вау к о ј о ј ј е носио воду. Савина ребр а ост ала су ут иснут а да се за сва времена ви де на читавим
пределима. То ј е на ј ду ж е ребро ко ј е имао наш човек и од њега смо 4 сви ист есани .
*
У поредите Савине порук е у П исму игуману Спир идону са онима ко ј е ј е сач увала народна песма Свет и Сава пшие своме р оду . - К о ј е „ свете благослове" Савашаље своменар оду? - У поредите их " са Н емањином по рук ом у Жит и ј у . „ И ма ј те љу бав међу собом . - О к о ј им Савиним зебњама и наслућивањима пева нар одна песма? Јесу ли се испунила Савина очекивања - шта о томе каже сам српски нар од? У народно ј песми Свети Сава век овима „ пише своме роду" . То вечито Савино писмо , прет очено у песму и записано у нар одном памћењу сведочи о свести српск ог народа да му ј е на ј мили ј и Светитељ подарио на ј већу љубав и на ј т ра ј ни ј и благослов. З ато га ј е изабрао за свог вечитог брижник а, к о ј и пре свих наслућуј е, види, чуј е, сазна ј е, драматично прек орева и опомиње. У право у та ј анственом духовном саглас ј у нашле су се 4 Мати а Бећковић , Сл ж ба, СК З , Беог ад, 1990, ст . 22, 23. р у р ј
78
К њиж евност и ј език
Савине порук е своме роду у народно ј песми и у П исму игу ману Сиир идону . У нар одно ј песми Свет и Сава пише своме р оду , из Хиландара Светитељ поруч у ј е: П оздрављам те, мо ј милосни роде, И ш аљ е м т и с в ет е б л аг о с л о ве .
Бог ти дао здр авље и весеље. М ир а, слоге и бр атск е љубави , Јер од тога ништа лепше ни ј е Н и часни ј е нити к ор исни ј е, Т и ј ем људство тече спасени ј е К о д милосног Б ог а ист ин ог а
А на земљи в ј ек ови к ољено Д ок ле тече сунц а и м ј есеца.
Благослов к о ј и у народно ј песми Свети Сава шаље своме нар оду призива у сво ј духовни к онтекст Н емањину предсмртну порук у , о к о ј о ј ј е "
Сава посведочио у очевом Жит и ј у. „ Има ј те љубав међу собом . Усмена
и писана реч , отац и син, у саглас ј у, т ра ј ном и неповредивом, опомињу ср пск и народ да су мир , слога и братск а љу бав к љу чни услови опстанка у свим иск у шењима к о ј их мож е допасти. У завр шници песме, пак , у блиском додиру нашли су се Савин безусловни благослов к о ј и се век овима брижно ви ј е над српск им народом и народни самопр екор што ни ј е послуш ао савет свог на ј мудри ј ег п рет к а: К ад удари сила од А зи ј е Н ек т е нађе слож на и љубавна П а ј е тво ј а т ад победа славиа; А ак о ме нећеш послу шати Т и се г рдно хоћеш пок а ј ати. Бог ти роде био у помоћи И у дану и у тавно ј ноћи!" Срби н ј' есу Саву послушали П а се стече како светац рече.
Т име што ј е у шао у песму , ср пски самоп р ек ор постао ј е вечна опомена шт ане би смело дасепонови у истор и ј и српск ог народа. Опомена ј е ут олико моћни ј а ј ер ј е заштићена ауторитетом Савиног имена.
2.
П одсетили ст е се песме Свет и Сава В о ј ислава И лића. - З а к о ј е ј е вредности на ј млађи Н емањин син р азменио „ царск е дворе, " светлост к о ј у дечак царск у к руну и порфиру ? - К ак о сте разумели " Растк о ж ели да нађе у „ ск ромноме манастиру ? - П а жљиво чита ј те
Обрада домаће лектире: Сава Н емањић - Свети Сава..
79
дечак ову исповсст и р азмишља ј те о кљу чним иде ј ама у њо ј . - Шта дсчак Растк о т раж и од свстогорских монаха? *
М онашење Растк а Н емањића, одриц ање од свет овне власти и
свих благодети световног ж ивот а, опевали су многи песни ци . -
П рочитали сте песме Силуана, Јована Јовановића Зма ј а, Во ј ислава Илића Млађег , Светолика Ранковића, Д есанк е М ак симовић , у к о ј имасу опевани наведени мотиви .- П р онађите сродностиипосебност и к о ј е су песни ци испољили у ств ар алачк ом обли к овању навс дених мот ива у св о ј им п есмама. - У по р едите њихова стваралачка опредсљења и уметничке домете са оним што ј е остварио Во ј ислав Илић у сво ј о ј песми. *
У чему др евни песник Силуан види духовни подвиг Свет ог " Саве? - Зашто му плете „ слово славе ? *
К о ј е моменте из Савине биог р афи ј е опева Јован Јовановић З ма ј у сво ј о ј песми? - Ч име Зма ј об ј ашњава Савину одлу к у да се замонаши? - П ронађите у З ма ј ево ј песми стихове к о ј и прославља ј у Саву п росветитеља. - К ако Зма ј т умачи смисао свет осавск ог духа посе ј аног у ср пск ом народу ? - Шт а значи бити светосавск и п равославан пр ема т умачењу Зма ј еве песме о Светом Сави? *
Зашто ј е по т умачењу песме В о ј ислава И лића М лађсг Свети Сава место царске к руне узео к амилавк у , „ место по рфире црну " р из у ? - К о ј е моменте из Сави не биог р афи ј е у сво ј о ј песми наглашава Во ј ислав И лић Млађ и? - У к аж ите на бит не црте Савиног духовног порт р ета ко ј е он у сво ј о ј песми истиче. - У чему ј е по т умачењу овог песник а Савина на ј већа заду ж"бина? - Зашто химна Светом Сави вековима „ победнички звони ? - Ч име ј е у песми потк репљена иде ј а да ј е Свети Сава „ вечна слава српског народа" ? *
З ашто Светолик Ранковић у сво ј о ј песми тврди да ј е „ Свети Сава ж ива црк ва био" ? - П ронађите и прот умачите у Ранковићево ј песми мотив заду ж бинарства. - К о ј а ј е Нсмањина заду ж бина, по песниковом тврђењу на ј с ј а ј ни ј а и на ј вечни ј а?- Зашто песник тврди
К њиж евност и ј език
80
д а и р у ш е в ин е ср е д њ о в е к о в н и х х р а м о в а „ к о к ан д и л а с в ет л а и д ан "
данас с ј а ј е ?
*
Об ј асните зашто ј е песма Д есанк е М аксимовић испевана к ао Савина исповест к азана у првом лицу . - Шта то казу ј е о песник ињином односу према Светит ељу о к оме пева? - Н а к о ј и ј е начин песникиња разумела Савине побуде да се оп редели за монашки завет ? - П р едст ави Савин ду ховни по рт р ет онако како га ј е дочар ала песма Д есанк е М ак симовић. - К о ј е су ж еље, надмоћно над свим осталим, об узеле душу Растк а Н емањића? З ашт о? - К ако сте ви р азу мели Савину ж еђ за духовним животом и његово неопозиво одва ј ање од свет овних благодети? *
П рочитали сте песму Слободана Ракитића Обр аћање Свет ом Сави. - У чему и где све песник осећа, види, ч уј е и зато призива Светога Саву ? - К ак ав утисак у читаоцу подстиче то свеопште и наглашено призивање Светог Саве? - Зашто песник наслућ у ј е Савин дух у хлебу , овчи ј ем ру ну , ву ч ј о ј земљи , здели млек а, пшени ц и , р аж и? - К о ј е асо ц и ј аци ј е побуђу ј у мотиви „ во де пр еобр аж ене" , пло да, вет р а, Слова , „ изгнаних хлебова" , зр на пшени це и детета у колевци? - К ако сте р азумели стихове: „ Д еч ј е нас очи воде/у друг у земљу" ?
3.
П рочитали сте нар одне приче о Светом Сави, па докажите т врдње из Ор ачеве песме Свет ом Сави да ј е ор ач о д свеца добио з н а њ а :
За ор ача и копача, З а алат е и зан ате ,
И савете у младости , У р адости и ж алости И од прага па до к р ова Д аде дому благослова.
П рипремите се да са ж ето прот умачите лик Светог Саве у народно ј причи Свет и Сава и ђаво. - Чему ј е посредством те приче Свети Сава научио сво ј народ? - Н а основу народних прича ко ј е сте прочитали у сво ј о ј к њизи лектире представите порт рет Светог Саве и његов удео у пр освећивању српск ог нар ода. К о ј е Свети Сава у народним причама? - К о ј е му у логе да ј у народни приповедачи? - 3 ашто су изабрали Светог Саву за учитеља
Обрада домаће лек т ире: Сава Н емањић - Свети Сава.
81
свога народа? - Подсетите се у чему ј е Свети Сава к ао истори ј ск а личност био првенац и утемељитељ у истори ј и српског народа.
4.
Н а основу свега uit o ст е п р очитали , дож ивели и сазнали ,
са ж ето об ј асните суштину светосавског наслеђа подареног српск ом народу . - К ак о о том наслеђу сведочи српск а поези ј а? - Шта доказуј е да ј е Савина духовна заду ж бина непролазна? Српск и приповедачии песници вековима предано разви ј а ј у и чува ј у духовно наслеђе Светога Саве - „" на ј веће, на ј бесмртни ј е, на ј чаробни ј е личности у исто р и ј и нашег нар ода . П есничко ствар алаштво о Светом Сави и у ду ху светосавља сведочило ј е, а сведочи моћно и данас, да ј е Свети Сава „души нашо ј пропутио пут из смрти у бесмртност, из времена у вечност, и повео ј е " путем богочовечанске, православне к ултуре . П оези ј а сво ј им особеним ј език ом к азуј е о бог атству , ду бини и непр олазности светосавск ог духов ног наслеђа. К азуј е да ј е то духовно наслеђе у свак ом вр емену за српск и народ надахнуће к о ј е т р ај е и ко ј е душу српског народа враћа и приводи вечним ј еванђељским врлинама: љубави , вери , нади , молитви, смерности, к ротости , богољу бљу и братољубљу, ко ј е су ј едино и могле да ослободе душу српск ог народа из истори ј ских тмина к о ј их ј е често допадала. П оези ј а пр ожета ду хом светосавља пр ославља и оснаж уј е у пр аво те ј еванђељске врлине, ј ер ј е песничк а инт уици ј а, потпомогнута пр имером и делом Светога Саве, у њима ви дела нер азор ив духовни темељ ср пск ог
народа. Зато се вековима, од Доменти ј ана, Теодоси ј а, Силуана, прек о народне песме, до Васка Попе, Љубомира Симовића, Мати ј е Бећковића и других савремених песника, плете венац славе Светом Сави , а данашњи светосавац ипак нема утисак да ј е та ј венац коначно довршен, ј ер личност и дело Светог Саве, пред сваким нарашта ј ем српск ог народа сто ј е к ао ново надахнуће, подстица ј и изазов за в и ш а духовиа пр егн ућа и узнесења. Т о ј е и на ј бољи док аз бесцености светосавског наслеђ а к о ј е ј е п о д а р е н о с р п ск о м н а р о д у .
Савино дело и р аскошна поетск а легенда о њему, како ј е то лепо запазио Милош Ц рњански , осталису до данас „ нешто на ј величанствени ј е и на ј узвишени ј е што нам се рађало к роз таму век ова да нас на гор к ом тл у " Балк ана сво ј им зрацима из прошлости увек обас ј ава .
