Fakultet za pravne i poslovne studije – Novi Sad Poslovna psihologija
Seminarski rad Studija slucaja
Predmet: Psihodijagnostika Student: Igor Jeremi ć Mentor: prof. Vesna Gojkovi ć
Beograd, avgust 2010.
Dosije
Ispitanik je muškarac star 38 godina, iz Beograda, trenutno radi kao menadzer samostalne trgovinske radnje u Beogradu. U studiji slucaja prilikom ispitivanja su koriš ćene sledeće tehnike: -
LOBI (Lista osnovnih biografskih informacija) VITI (Veksler individualni test za procenu inteligencije) MMPI-202 (Minesota multifazni inventar licnosti) MAHOVER (Crtež ljudske figure) Heteroanamnestički podaci dobijeni od strane supruge, komšija i poznanika.
LOBI – Lista osnovnih biografskih informacija
Ispitanik je rodjen 1972. Godine u Beogradu. Nije menjao mesto življenja. Živi u stanu roditelja sa suprugom i dvoje dece. Pripada nižem srednjem društvenom sloju. Supruga ima 36 godina, starija ćerka ima 13, a sin ima 11 godina. Otac ima 70 godina, u penziji, radio je kao šofer, često je putovao. Poreklom je iz Dalmacije, njegov otac je bio kova č, a majka domaćica. Vrlo patrijahalno je odgajan, a taj sistem vrednosti je pokušao da prenese i sinu. Odnos prema sinu je bio blagonaklon, kada je bio prisutan. Nije pružao stabilnu figuru oca, ve ć se često odavao zadovoljstvima, koje je ispitanik u po četku prezirao, a zatim i sam po čeo da praktikuje, poput uživanja u alkoholu i vanbra čnim vezama. Ispitanik opisuje odnos oca prema majki kao brižan, da je voleo, iako je imao mnogobrojne afere. Ispitanik tako opisuje i svoj odnos sa suprugom. Majka je takodje poreklom iz Dalmacije, radila je kao trgovac u bakalnici, posle doseljavanja u Beograd nije menjala ni lokaciju ni profesiju. Njenu porodicu ispitanik opisuje kao mnogobrojnu, sa nenormalnom majkom, hladnom, rigidnom, surovom, koja je napravila jaz izmedju braće i sestara. Porodičnu dinamiku opisuje kao čudnu i promenljivu. Odnos majke prema ispitaniku je bio surov, kažnjavaju ći i rigidan, iako ispitanik govori da je bio topao i brižan. Krivila je i kažnjavala sina čak i kada je krivica očigledno bila sestrina. Smatra da je imao povlaš ćeni položaj iako je sestra gotovo uvek prolazila nekažnjeno i poštedjeno. Ispitanik kaže da ne gaji resantiman ili zavist prema sestri. Sestra radi kao poslovodja u supermarketu, starija je 6 godina od ispitanika. Opisuje je kao dobru, ali čvrstu osobu, nepokolebljivu i koja je spremna na sve zarad ose ćanja nezavisnosti. Kaže da imaju odli čan odnos, kao i da se poveravaju jedno drugome. Njen odnos sa njegovom porodicom je prijateljski i podržavajući. Ispitanik je završio osnovnu školu sa najboljim ocenama i Vukovom diplomom. Srednju školu je napustio posle završenog tre ćeg razreda. To je bila grupna odluka par djaka iz razreda. Grupa u kojoj se kretala je imala delinkventski status, učestvovala je često u školskim tučama, prebijanjima na utakmicama, kao i vandalskim uništavanjima javnih objekata. Ispitanik je bio disciplinski kažnjavan u toku srednje skole standardnim procedurama. Nije bio nikada optužen, ili privodjen. Povremeno učestvuje u sublegalnim operacijama. Ispunjava svoje pravne dužmosti.
Ispitanik je došao na ispitivanje sa blagim zakašnjenjem na koje se nije obazirao, a koje je bilo propra ćeno rečima da je on ionako u stanju da uradi sve što je potrebno za kraće vreme nego drugi ljudi, ili kako predvidja testovna situacija. Bio je obučen neformalno, sportski, prigodno tadašnjim vremenskim prilikama. Od odevnih predmeta na sebi je imao papu če, šorc i usku bodi majcu, koju često nosi kako bi istakao svoju naglašenu maskulinu gradju. Raspoloženje mu je bilo vedro, a situaciji je pristupio prijateljski, naglašeno pristojno i uslužno, bez znakova anksioznosti ili sumnji čavosti. Ostavlja utisak smirene, vesele i društvene osobe, koja je vrlo zadovoljna sobom. Više puta je ponovio da on želi da bude ovde, da bude testiran jer „nema šta da krije od drugih ljudi”. Motorika je smirena, te čnih i koordinisanih pokreta. Nema naglih promena u držanju ili stavu tela, okrenut je ka ispitiva ču I koncentrisan na testovnu situaciju. Često se javljaju dve facijalne ekspresije, simetri čan osmeh, ali bez zatezanja bora oko očiju što ukazuje na lažnost osmeha, koji se obi čno javlja kada ispitanik govori o dogadjajima sa posebnim odobravanjem (primer: govori o haosu koji su izazvali on I njegovi prijatelji zajedno sa ostalim navijacima prilikom posete Splitu) kao I asimetričan osmeh, takodje bez zatezanja bora oko o čiju, a koji se javlja u slučajevima kada ispitanik kaže nešto što on smatra da je nespecifi čno I posebno, I što ga izdvaja od ostalih ljudi (primer: govori o demonstraciji fizi čke I psihičke nadmoći nad protivnikom prilikom fizi čkog obračuna). Tokom ispitivanja nisu primećene vegetativne promene, ispitanik je na svako pitanje odgovorio smireno I ujednačeno. Od manipulativnih radnji prime ćuje se savijanje šake u pesnicu I istovremeno prelaženje prstima druge šake preko zglobova šake koja je savijena. Ovom manipulativnom radnjom se koristi uglavnom kada pri ča o agresivnim ispadima, pogotovu onima koju su bili upereni u njegovom pravcu (primer: fizi čko kažnjavanje u detinjstvu). Bira normalnu distancu u odnosu na ispitiva ča, a beleženje odgovora I opservacija ga nimalo ne uznemirava, I ne pokusava da nadje načine da sazna šta se to beleži. Govor je jasan, čist I tečan, bez značajnih promena I prigodne visine tona. Koristi se solidnim rečnikom, ali samo uz povremenu upotrebu apstraktnih pojmova. Prilikom iznošenja stavova, vrednosti, ciljeva, često se koristi rečima “znaš” i “razumeš”, pri tom I boja glasa dobije topliju, sugestivniju notu. Generalni utisak je da ispitanik pokušava da ispitiva ča ubedi u ispravnost sopstvenog ponašanja, stavova i vrednosti. To pokusava da uradi iz superiorne pozicije, nekoga ko je u
posedovanju istine, kako na apstraktnom tako i na prakti čnom planu, kao i kroz sopstveno delovanje. Nakon iznošenja konstrukcija činjenica koje on smatra istinitim, a ujedno i neprepoznatim od strane drugih ljudi obi čno se javlja asimetrični osmeh. Nema specifi čne karakteristike u govoru, izuzev povremenih diskursa koji se ti ču političkog skrivanja istine i globalnih teorija zavere. Prostorna, kao i vremenska orijentacija je normalna, kao i orijentacija prema drugim ljudima. Pamćenje je adekvatno i o čuvano, ali donekle primetno izmenjeno idejama o poreklu i nadmo ći, u vidu preterano pozitivnog ocenjavanja obi čno dominantne muške figure herojskim svojstvima. Percepcija je takodje adekvatna kao i asocijacije. Ne postoji poreme ćaj mišljenja po sadržaju ili formi, ali postoji prisutnost blagih paranoičkih ideja (primer: svetska zavera protiv Srba, i njihovo jedinstveno mesto u svetskoj istoriji). Apstraktno mišljenje je prose čno razvijeno. Imajući u vidu uspeh postignut u ranijem školovanju, kao i interesovanja koja obuhvataju aktuelnosti u svetu, kao i svetsku istoriju, ali posebno srpsku, kao i redovno praćenje edukativnih kablovskih kanala, ispitanik je verovatno blago nadprosečnih intelektualnih sposobnosti. Funkcionisanje svih nagona osim polnog je normalno. Nagon za ishranom je adekvatan, ali je sama ishrana uglavnom jednoli čna i bazira se na mesnim proizvodima. Potreba za snom je adekvatna, i zadovoljava se po potrebi, u zavisnosti od obaveza i aktuelnih dešavanja bez ustaljenog cirkadijalnog ritma. Dužina spavanja je obi čno 8, 9 sati, a često može i da se produži i na više ukoliko potrebe nalažu. Potreba za fizičkim aktivnostima je adekvatna, ispitanik se bavi svojim telom i celokupnim fizikusom, kako u funkcionalnom tako i estetskom smislu. Seksualni motivi su hipertrofirani, i neadekvatni, ispitanik traži zadovoljenje i van istitucije braka, na razli čitim, neprimerenim mestima. Profesionalna želja za napredovanjem je nedovoljno razvijena, a komentarisanje iste je praceno racionalizacijama (primer: ispitaniku govori da bi mnoge uspehe mogao da vrlo lako realizuje kada bi hteo, ali da se ionako njegov zna čaj i veli čina ne ogleda u takvim stvarima). Emocionalna stanja ispitanika tokom ispitivanja su adekvatna, stabilna i uravnotežena. Otvoreno pokazuje svoje stavove, ali kada negoduje o razli čitim društvenim fenomenima, njegovo emocionalno stanje je i dalje stabilno, smireno i
upadljivo i sumnji čavo prigodno. Uprkos tome što o odredjenim stvarima govori sa izuzetnim negodovanjem, nipodaštavanjem i vrlo neprijateljskim stavom, i dalje zadržava fasadu prijatnosti i blagosti, a osilacija raspoloženja je neprimetna. Aktuelno raspoloženje je srda čno, predusretljivo, veselo i naglašeno društveno. Ispitanik ispoljava kriti čnost apsolutno i samo prema bližoj i daljoj, posrednoj ili neposrednoj okolini, a nikada prema sebi. Svoja ponašanja pravda kao neophodna, moralna i herojska, dok tudja obi čno opisuje suprotnim kategorijama. Smatra da ima nepokolebljiv i nekompromituju ći moralni kompas, kao i smisao za istinu, koju je u stanju da uvek prepozna i postupa po njoj. Prema životnim situacijama se uvek ophodi sa veoma istaknutim samopouzdanjem, ali uspešno razrešenje istih je po njegovom mišljenju neizvesno, ali nikad zbog li čnih faktora već zbog tudje nemoralnosti, nesposobnosti i korupcije. Rešenje svih problema kako li čnih, tako i društvenih je mogu će, ukoliko bi ljudi postupali po pravilima i propisima koje bi ispitanik naložio. Smatra da je to mogu će zato što poseduje brojne kvalitete koji fale velikoj većini ljudi, a koje bi on mogao da im „usadi”. U oblasti društvenih odnosa, ispitanik je veoma predusretljiv, prijatan, srda čan, osehuje se često, kada primeti da ga drugi procenjuju postaje preterano uslužan I ljubazan I spreman da pomogne. Za razliku od društveno prihvatljive i ulepšane slike koju je ispitanik stvarao tokom intervjua, podaci dobijeni od strane prvih komšija, kao i poznanika i bivših i sadašnjih prijatelja ukazuju na to da je ispitanik pod prijatnom fasadom pokušao da sakrije brojne konflikte i neugodne i loše strane svoje li čnosti. Bitno je napomenuti da se informacije koje navode tre ća lica uklapaju u biografski format koji je ispitanik ispričao, te da se skoro svi elementi slažu i nadopunjuju. Najveća diskrepancija u odnosu na ispitanikovu pri ču i realnu situaciju je u oblasti kontrole impulsa. Iako ispitanik navodi pri če u kojima je učestvovao kako samostalno tako i u grupama masovnim prebijanjima i navija čkim obračunima, nikada nije naveo da su takvi oblici agresivnog pražnjenja bili usmereni ka nekim drugim objektima poput porodice. Njegov stav je da je „batina iz raja izašla”, ali stepen fizičkog kažnjavanja je prili čno blag po njegovom mišljenju, a mogao bi da bude, I trebao bi biti po njegovom mišljenju mnogo gori ali je on po sopstvenoj proceni “suviše blag I popustljiv, pre svega tolerantan“. Supruga, kao I komšije i
prijatelji navode da je sklon čestim i surovim kaznama, u kojima se pre svega odigravaju igre psihološke dominacije i nadmo ći. Prilikom kažnjavanja, supruge kao i dece, uvek zahteva iskaze apsolutne zahvalnosti, adoracije, divljenja i poštovanja, kako prema njegovom liku, tako i postupcima. Na direktnu ili indirektnu kritiku reaguje veoma hostilno. Uvek isti če važnost sopstvenog Ja u životima drugih ljudi i porodice, govore ći kako bi bili ništavni bez njega. Ukoliko se osoba usprotivi tiradnim monolozima, zna da reaguje sadisti čki, pribegavajući fizičkim i psihičkim oblicima torture i zastrašivanja. U komunikaciji sa ljudima van porodičnog kruga insistira na održavanju iluzije o savršenom funkcionisanju porodice i porodične dinamike, gde je njegova uloga centralna, kao figure idealnog staratelja i supruga, koji porodici pruža i više nego što im je potrebno, iako svi fakti govore suprotno tome. Realnog interesovanja za dobrobit dece i supruge nema, niti reaguje na njihovo neraspoloženje ili pla č. U potpunosti ga odlikuje nepostojanje empatije za tudje potrebe kao i mogu ćnost postojanja motivacije koja je njemu nesvojstvena i strana. Veruje da je u odlukama i prosudjivanju nepogršiv. Takodje je sklon manipulaciji društvenih odnosa prijatelja i poznanika, kojima pravi neprijatne situacije bez povoda, ali se naposletku pravdaju ći kako to radi u njihovom interesu i da oni nisu u stanjui da vide “širu sliku“. Tokom dosadašnjeg ispitivanja nisu prime ćene veće zone konflikta ali to je verovatno zbog ispitanikove tendencije da ublažava i ulepšava odgovore. Probleme u razvoju su mogle da uzrokuju slede će problematične okolnosti: otac je često bio odsutan, ali je doživljavan kao autoritet, i od strane ispitanika i od strane spoljnih posmatrača dok je zapravo majka bila vrlo stroga i rigidna i preuzimala je ulogu oca, ali samo u krugu porodice, dok je van kruga porodice podražavala sliku blage, umerene žene, koja prepušta mužu sve bitne odluke. Pored hladno će i rigidnosti koja je bila pra ćena i čestim surovim fizičkim kaznama, majka je takodje imala tendenciju da svaljuje krivicu na sina, a ćerku je uglavnom poštedjivala iako je starija ćerka često bila uzrok problemati čne situacije. Ispitanik je pre ćutao ovakav odnos majke prema njemu, te o njemu govori kao o brižnom, toplom, hraniteljskom odnosu, kao i da je on bio taj koji je povlaš ćen u odnosu na sestru. Takodje dok je ovo govorio koristio je karakteristi čne manipulativne radnje, stežuću jednu šaku u pesnicu, a prstima druge ruke je prelazio preko zglobova. Toj manipulativnoj radnji pribegava kada govori o agresivnim ispadima, a dok je to radio je govorio o sećanju na majku kao blagu i nenapadnu. Pretpostavljam da je u
pitanju mehanizam reaktivne formacije u kome su se neprijateljska i agresivna osećanja prema majci pretvorila u suprotna ose ćanja naklonosti i blagosti, jer kako ispitanik kaže, da mu je majka bila zna čajnija figura od oca tokom odrastanja, usled njegovog čestog odsustvovanja. Takodje je u procesu identifikacije usvojio majčinske obrasce nagradjivanja i kažnjavanja, primenjuju ći ih identično na svojoj deci. Stariju ćerku često ističe u odnosu na sina, ona ima zašti ćeni položaj i često je izuzeta od kazne, dok sina surovo kažnjava, čak i kada očigledno nije kriv. Iz kratkih anegdota koje pri čao iz svog detinjstva, uvek se izdvajaju scene u kojima otac i majka shvataju kako posebno i nadareno dete imaju, što o čigledno proizlazi iz činjenice da se ose ćao nevrednim i odba čenim, te da se procesom nadkompenzacije javio ose ćaj superiornosti i nadmo ćosti. Ispitanik i sam navodi da najviše zamera ocu što nije prepoznao njegove vanserijske talente i vrednosti. Objekat identifikacije za ispitanika, pored majke je i deda, o čev otac, koga opisuje u superlativima, i kao čoveka bez mane, navode ći i njegov status legende u životima drugih ljudi. Njegov deda je bio kova č, ali izuzetno visok, razvijen, snažan, herojskog i nepokolebljivog duha, niko nije smeo da mu se suprotstavi, duhovito i mudro je smišljao odgovore. Deda je u o čima ispitanika gotovo mitologizirana ličnost, i otelotvorenje je vrednosti koje ispitanik smatra da su najvrednije. Dogadjaji iz dedinog života se religiozno prepri čavaju svaki dan uz svaki obrok, te figura dede služi kao vrsta ego-ideala. Ostale figure iz bliže porodice su irelevantne po ispitanikovom iskazu. Samo postoji još blago se ćanje na babu, očevu majku, za koju se seća da je bila “žena laf“, a koja je najviše poštovala i cenila svog muža koji je za nju bio “alfa i omega“. Takav obrazac bra čnog odnosa i sam ispitanik želi za sebe. Odnos oca prema majci ispitanik opisuje kao „normalan, mada isuviše blag I popustljiv“, a tim re čima opisuje I sopstveni odnos sa suprugom. Uprkos primerima surovog kažnjavanja i sadisti čkog ponašanja i pretnji, ispitanik i dalje smatra da je suviše tolerantan i da dopušta previše slobode. Odnose u porodici opisuje kao harmoni čne i srećne, iako supruga često doživljava napade plača, depresije. Supruga je pokušala par puta da predloži razvod braka, ali je metodama zastrašivanja i pretnji ispitanik primorao da ostane. Svoja ose ćanja prema ženi opisuje kao ljubav, što se kosi sa informacijama koje je dao na apstraktnu temu o ljubavi, gde je rekao da veruje isklju čivo u platonsku ljubav sa jedne strane i čulnu sa druge, i da se te dve ne prožimaju, a da je prava ljubav samo platonska. Glavni problem u svom braku vidi u ženinom ponašanju i stavu, prebacujući joj da ima vanbra čne afere iako je očigledno da nije tako, kao i da ga
nimalo ne poštuje i ne ceni iako joj je “sve pružio“. Ispitanik se o čigledno koristi mehanizmom projekcije, gde sopstvene konflikte blatantno prenosi na objekte u okolini, i u ovom slu čaju sopstvene porive vidi u suprugnom ponašanju, iako on sam učestvuje u mnogobrojnim vanbra čnim aferama tokom čitavog braka. Mehanizmom projekcije se služi i ostalim sferama života, krive ći za sopstvene probleme sve ljude, institucije, državne organizacije kako strane tako i doma će. Sopstvene neuspeha pravda nepravednim akcijama politi čara i službenika, kao i korumpiranošću, bazičnim nepoštenjem, i životinjskom raspomamnjenoš ću ljudi u okolini, koji su ga izneverili. Svoje odnose sa drugima opisuje kao nejednake u smislu ulaganja. Naime, on smatra da uvek daje celog sebe, a da zauzvrat nikad ne dobije ono što zaslužuje i što mu pripada. Kaže da su ljudi slepi za vrhunske kvalitete koje poseduje, jedan od mogu ćih načina je “da im se otvore o či silom“. Ispitanik stanja nelagodnosti i napetosti razrešava fizi čkim nasiljem u organizovanim tučama, koje imaju katarzi čki efekat. Ima slabu kontrolu impulsa, i plahovito reaguje, sem u situaciji kada je procenjivan. Slabu ego kontrolu prati i slab razvoj moralnosti i svesti, koji je po Kolbergovoj skali ograni čen konformizmom, normama koje se odredjuju u skladu sa grupnom pripadnoš ću. Veliki broj informacija koje je ispitanik dao o svom životu, pored fakti čke istinitosti su ili imale nedovoljne ili lažirane interpretacije te se ne mogu uzimati kao prikaz realnog stanja, a na šta je ukazala heteroanamneza. Pretpostavka je da bi se ispitanik, usled koriš ćenja mehanizama odbrane poput potiskivanja i reaktivne formacije, kao i svesne želje za prikazivanjem u druga čijem i boljem svetlu, bolje procenio na osnovu standardizovanih testova nego putem informacija koje je on sam dao.
MMPI 202 – MINESOTA MULTIFAZNI INVENTAR LIČ NOSTI
Prema kontrolnim skalama klinički profil je validan. Ima implikacija Narcisti čnog Poremećaja Ličnosti. U studiji koja je obuhvatala 200 ispitanika pronadjena je pozitivna korelacija izmedju narcizma i manije (Ma), kao i psihopatske devijacije (Pd) na MMPI testu, a krosvalidirana negativna veza sa depresijom (D), psihastenijom (Pt), socijalnom introverzijom (Si) i latentnom aksioznoš ću (An). Ispitanik je na testu umereno lagao i koristio mehanizme odbrane. Primetna povišenja su na skalama Hs, Pd, Ma, kao i na Ag. Imajući u vidu ispitanikovo antisocijalno ponašanju u vidu agresivnih pražnjenja na utakmicama u ve ćem obimu i manjem obimu kod ku će, povišenja preko kriti čne granice na skali agresivnosti je razumljivo. Njegovo agresivno ponašanje se ne primećuje samo na bihevioralnom planu ve ć i intelektualnom, gde krutim, rigidnim stavovima održava ustrojstvo sveta po svom vidjenju, a sve odnose tuma či i gradi po sopstvenoj slici. Takodje ukazuje na konfliktne odnose i obrasce, kao i bes koji nastaje usled nezadovoljavaju ćeg razrešenja istih. Iako ispitanik projektuje sasvim drugu sliku u spoljni svet o sebi, motivima, namerama i emocijama, ispod te fasade se krije asocijalnost, emocionalna hladno ća, bezobzirni egoizam, prora čunatost, manipulantstvo, bezose ćajnost i cinizam koji su uglavnom karakteristi čni za psihopatsku devijaciju. Povišenje na skali hipohondrijaze se u ovom kontekstu ne tumači kao neurotična preopterećenost simptomima, već pre kao narcistično ulaganje u svoje telo koje je od velike važnosti ispitaniku. Visok skor koji skoro prelazi kriti čnu tačku na skali manije ukazuje na ideje grandioznosti koju ispitanik ima o sopstvenoj vrednosti kao i visok stepen ekscitabilnosti, psihomotorne agitacije, a i često učestvovanje u nepromišljenom zadovoljenju seksualnih i agresivnih pulzija bez razmišljanja o posledicama. Upadljiv je još jedan visok skor, i to na skali latentne agresivnosti, a koji se objašnjava ispitanikovim buntom, revoltom i agresivnim stavom prema ustrojstvu i funkcionisanju državnog i pravnog sistema, kao i globalno politi čkog usmerenja i orijentacije prema državi Srbiji što ispitanik shvata kao direktni napad i na njegov život i vrednosti. Značajan je pad na skalama psihastenije i depresije. Iako je karakteristi čno za
Narcistički Poremećaj Ličnosti da osoba povremeno upada u depresivna raspoloženja, ispitanik usled snažnog koriš ćenja mehanizma projekcije, unutrašnju tenziju isklju čio vidi kao spoljašnju pretnju, a nikad kao unutrašnju, a zatim se agresijom bori protiv neprijatelja spolja, oli čenih u vlasti i stranom uticaju.
VITI – Veksler Individualni Test Inteligencije Kvantitativna i kvalitativna obrada intelektualne procene ispitanika nakon zadate baterije testova Verbalni
Skor
SD
Manipulativ
Skor
SD
Informacije
13
-1,8(-1)
Dopune
15
+3,2(+2)
Shvatanje
13
-1,8(-1)
Strip
11
-0,8(0)
Sličnosti
13
-1,8(-1)
Kos
11
-0,8(0)
Aritmetika
19
+4,2(+2)
Sklapanje
11
-0,8(0)
Brojevi
18
+3,2(+2)
Šifra
11
-0,8(0)
Rečnik
13
-1,8(-1)
Skor
89
59
Ukup. skor
131
114
Aritm. Sr.
14,8
11,8
Rastur
IQ Ver = 131 IQ Man = 114 IQ Tot = 126 IQ Ver – IQ Man = 17 DQ = 0,88 Rastur = 21
14,6
6,4
20 18 16 14 12
Verbalna S
10
Column1
8
Column2
6
Column3
4 2 0 Informacije Shvatanje
Sličnosti
Aritmetika
Brojevi
Rečnik
16 14 12 10 Manipulativna S
8
Column1 6
Column2
4 2 0 Dopuna
Strip
Kos
Sklapanje
Šifra
20 18 16 14 12 Verbalna S
10
Manipulativna S
8
Column1
6 4 2 0 Informacije Shvatanje
Sličnosti Aritmetika
Brojevi
Rečnik
20 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0
Kompletna S Column1 Column2
Ispitanik spada u grupu ljudi sa visokom inteligencijom, pri čemu su verbalne sposobnosti razvijenije nego manipulativne. Drasti čna razlika izmedju verbalnih i manipulativnih sposobnosti ne bi bila tako drasti čna da ne postoje tako velika odskakanja na subtestovima Brojevi i Aritmetika, koje je ispitanik gotovo savršeno uradio. Opravdanost tako visokih skorova proisti če iz ispitanikove preferencije aritmetičkih operacija u svakodnevnom životu i profesiji, koja se čak graniči i sa elementom zabave sa jedne strane, kao i izuzetno niskog nivoa anksioznosti sa druge strane. Imajući u vidu da je subtest Brojevi posebno osetljiv na anksioznost, a da ona nije prime ćena kod ispitanika, visok rezultat nije iznenadjuju ć. Takodje je primećeno korišćenje mnemotehnika koje zna čajno unapredjuju sposobnost pamćenja nizova, brojeva ili re či. Ukoliko bi se rezultati na subtestovima Brojevi i Aritmetika nivelisali sa aritmeti čkom sredinom rezultata ostalih subtestova u Verbalnoj seriji, razlika izmedju verbalne i manipulativne inteligencije ne bi bila tako drastična, te stoga aktuelnu razliku ne treba tuma čiti na bilo koji drugi na čin osim idiosinkratičnog. Povišenje na verbalnoj skali se može objasniti ispitanikovom tendencijom da pamti specifične informacije iz raznih oblasti koje potom paradira u društvu, stvaraju ći sliku mnogo obrazovanije osobe nego što jeste, te se razvitak verbalnih sposobnosti koje su same vrlo uslovljene samim obrazovanjem može posmatrati kao vid nadkompenzacije za ispitanikov sam nedostatak specifi čnog i fakultetskog obrazovanja. Takodje u opisima termina na subtestu re čnik, primećeno je da ispitanik u dodatnim opisima koristi vrlo neprirodne termine, neukorenjene u standardnom govoru, već preuzete iz rečnika i leksikona. To opet potvrdjuje interpretaciju da ispitanik koristi verbalne sposobnosti da bi stvorio i održao fasadu obrazovanog čoveka koju projektuje u društvo. Ali prilikom malo nejasnijih vidova definisanja, takodje i tamo gde je potrebno visoko apstraktno rezonovanje ispitanik podbacuje, i osetan je drasti čni nedostatak primene mišljenja i logi čkog rezonovanja u stvarima koje su van njegovih realnih i projektovanih interesovanja. Slabije postignu će na manipulativnim skorovima se ne može objasniti anksioznošću, jer je gotovo nepostoje ća kod ispitanika. Pre bi se mogla objasniti hipertrofiranim učinkom na verbalnoj skali, koja je ostavila manipulativne sposobnosti iza. Od suptestova na manipulativnoj skali najve ći skor je postignut na subtestu Dopune. Visok skor na tom subtestu se objašnjava ispitanikovom tendencijom da primećuje detalje u socijalnim situacijama i kod ljudi koje potom
koristi u manipulativne svrhe zarad postizanja li čnih ciljeva koji se ponekad graniče sa infantilnim. Ostali rezultati na subtestovima u okviru manipulativne serije su ujedna čeni. Iako je primetan koeficijent deterioracije, kada se uzme u obzir šta stoji iza visokih rezultata na pojedinim subtestovima koji su potom doprineli formiranju tog koeficijenta, može se zaklju čiti da ne postoji realan proces deterioracije sposobnosti kao ni neki oblig organiciteta kao ni evidentnog ukazivanja na psihotične noozološke kategorije. Razlika izmedju najbolje i najlošije uradjenog testa je 8, a rastur 21, ali se ne bi trebalo tumačiti kao rezultat koji ima statisti čku značajnost zbog objašnjenja prethodno iznetih. U okviru intertestovne skater analize postoje subtestovi koji značajno odskaču u odnosu na ostale, ali jedini koji bi se trebao uzeti u obzir je skok na subtestu Dopune. Na subtestu Strip primećeno je da ispitanik izuzetno brzo rešava situacije u kojima se on ili nalazio ili postoji projektovana mogu ćnost da se u njima nadje, dok na onima koji su ispitaniku nesvojstveni postoji ili parcijalna ili potpuna blokada. U tom slučaju ispitanik nije u stanju da sagleda tudju motivaciju kao i ciljeve, ve ć pokušava da primeni neke ve ć oprobane obrasce sopstvenog ponašanja ali naj češće bezuspešno. To korelira sa i generalnim životnim iskustvom u kome ispitanik, usled manjka emtatije nije u stanju da shvati tudje potrebe i na koji na čin se one mogu razlikovati od njegovih, ve ć isključivo projektuje samo sopstvene. To je izvor mnogobrojnih interpersonalnih konflikata u ispitanikovom životu i okruženju. Na subtestu Kos, ispitanik takodje pokazuje nedostatak spremnosti za promenu u direkciji mišljenja, ve ć za rešavanje testa koristi samo obrasce i logaritme koji su mu svojstveni, ponavljaju ći ih ponekad do granice o čigledne besmislenosti i nemogućnosti iznalaženja rešenja. Ali imaju ći u vidu da na karaju ipak uradi ta čno, može se zaključiti da nema tragova ošte ćenju vizuo-motornih sposobnosti i sposobnosti planiranja i organizacije. Na odredjenim subtestovima ispitanik daje vrlo specifi čne i simptomatične odgovore koji dalje ukazuju na nedostatak empatije i patološke potrebe za dominacijom i kontrolom. Na subtestu Dopune, na pitanje šta nedostaje na slici sa konjem ispitanik odgovara da mu nedostaje jaha č. Na subtestu Rečnik, na pitanje
šta znači sažaljenje, ispitanik odgovara da je to ose ćanje nadmoći. Takdje na subtestu Shvatanje ispitanik je imao vidnih teško ća u dešifrovanju značenja narodnih izreka, što ukazuje na nesvojstveno koriš ćenje metafora i usmerenost na konkretno, direktno i operativna ka jedinstvarnom cilju usmereno mišljenje. Na subtestu Dopune ispitanik posle dužeg razmišljanja i dalje nije mogao da uvidi da muškarcu nedostaje prst već je dao odgovor džepovi, što ukazuje na mogu ćnost da u projektovanoj slici sebe, ispitanik ne može da pretpostavi da je mogu će da muškarcu, tj sebi, nešto može nedostajati kao bi ću, već to može biti samo i iskljuičivo veštačke prirode, poput ode će, tj da nedostatak može biti samo u slici koji ljudi imaju o ispitaniku, a ne i o samom ispitaniku.
REZIME Ispitanik ima veoma razvijene intelektualne opšte sposobnosti, i spada u grupu ljudi sa visokom inteligencijom. Verbalne sposobnosti su ja če razvijene u odnosu na manipulativne sposobnosti zbog ispitanikove tendencije da nadkompenzuje svoj nedostatak formalnog obrazovanja kao i želje da u socialnim situacijama projektuje izvanredan utisak o sebi i svojim sposobnostima. Blaga neefikasnost na manipulativnim subtestovima se takodje može objasniti ispitanikovim nedostatkom uvida u to da postoje rešenja van onih njemu svojstvenih, a samim tim proizlazi i nemogućnost uvida da je direkciju ponekad potrebno promeniti. Vizuelno-motorne sposobnosti, kao i sposobnosti planiranja i organizacije, evaluacije i razlikovanja bitnog od nebitnog su o čuvane i ne postoje tragovi organiciteta. Nema formalnog ni sadržinskog poremećaja mišljenja, pažnja je fokusirana i stabilna. Ne postoje indikacije psihoticizma, kao ni deterioracije sposobnosti. Ispitanik ponekad daje simtomatične odgovore u kojima projektuje sopstvene patološke težnje. Ali ne postoje ometajući faktori u izvršavanju testovne situacije, koji uklju čuju i snažnu ego kontrolu kao i jako nizak nivo anksioznosti, zapravo neuobi čajeno nizak imajući u vidu da je u pitanju testovna situacija, a da je ispitanik procenjivan. I pored konkretnih neuspeha da reši odredjene zadatke ili pruži neophodne odgovore, usled jakog korišnjenja mehanizama odbrane koji podržavaju ispitanikove grandiozne ideje o vrednosti sopstvenog Ja, ne dolazi do emocionalnih ispada ili povišenja ansioznosti.
MAHOVER TEST – CRTEŽ LJUDSKE FIGURE
Na osnovu crteža i njegovog zna čenja osoba pokazuje znake narcizma, a u skladu sa ostalim testovima može se pretpostaviti Narcisti čki Poremećaj Ličnosti. Ispitanik je razumeo instrukcije i testovnu situaciju je prihvatio ozbiljno ali sa malo ustezanja jer kako je naglasio crtanje mu nikad nije išlo od ruke, i da ne će moći da nacrta ništa bolje od “ čiča gliše“. Ispitanik je prvo nacrtao osobu svog pola, po čevši od glave naniže, crtaju ći prvo trup, a zatim dodaju ći udove. Kada završi sa odredjenim delom na njega se ne vraća tako da ni jedan deo nije podlegao sekundarnoj obradi. Ne koristi duge i slobodne linije ve ć nizove kratkih i odse čnih. Ulagao je napor da održi simetri čnu gradju muškarca. Glava je nacrtana neprecizno, asimetri čno, veoma infantilno, sa vidljivim svim delovima lica, koji su takodje nacrtani u istom stilu. Vrat se nastavlja na glavu i upadljivo je velik i širok. Čini se da je ispitanik pokušao da nacrta veoma razvijenu muskulaturu grudi i ramena, na koje se nastavljaju šake stisnute u pesnice. Na struk se nastavljaju noge, takodje sa razvijenom muskulaturom, jednostavno obradjene kao i ostatak crteža. Sti če se utisak da je osoba bez odeće iako ne postoji obrada zone tela oko reproduktivnih organa. Figura ženskog pola koju je ispitanik zatim nacrtao je, pored toga što je takodje nevešto i infantilno nacrtana, na mnogim mestima zna čajno drugačija od figure muškog pola. Na njoj takodje postoji sekundarna obrada za razliku od prethodnog crteža. Cela figura žene je centrirana na sredini papira, ali znatno uve ćana u odnosu na muškarca. Ali na ženskoj figuri nedostaju bitni elementi, poput ivice lica, brade, spajanja vrata sa ramenom, šake, kao i noge od kolena naniže, koje su „odsečene“ donjom ivicom papira. Pored toga, figura žene je identi čna figuri muškarca, bez karakteristi čnih ženskih oblina. Nakon što je završio sa primarnom obradom crteža ispitanik je prešao na sekundarnu obradu kose, koju je u činio znatno neurednijom i bujnijom. Takodje je potamneo obrve, kao i usne na crtežu. Nakon toga je dodao i grudi na ženskoj figuri, koje se nimalo ne razlikuju od grudi na muškoj figuri. Ni na ovoj figuri ne postoji obrada zone tela oko reproduktivnih organa, ali se sti če utisak da je figura bez odeće.
Na pitanje šta figure koje je nacrtao predstavljaju da ih opiše, dao je vrlo šture odgovore, muška figura predstavlja njega, a ženska figura njegovu ženu. To je izgovorio sa blagom ironijom i cinizmom. Dao je kratak rezime čime se bave i jedna i druga figura,zapravo slede ći bitne tačke iz svog kao i života svoje supruge. Za mušku figuru je rekao da je muškarac sa normalnim prohtevima, koji je uvek tu za svoju porodicu, koji im sve daje, ali zauzvrat ga oni poštuju, i bespogovorno slušaju jer on zna šta je „najbolje za njih”. Voli svoju ženu, aktivan je član u svojoj zajednici, ima dosta prijatelja, uspešan je u poslu. Ženu nije previše opisivao, ali je bitan element naglasio, a to je značaj vernosti žene prema mužu, kao I zahvalnost. Imajući u vidu da je ispitanik kao i u LOBIju dao idealizirane, društveno prihvatljive odgovore za koje je procenio da će ga prikazati u najboljem svetlu, te informacije se ne mogu koristiti u interpretativnom postupku sem kao indikacija da postoji potreba za stvaranjem i održavanjem neralno dobre fasade u socijalnim situacijama i u situacijama kada je ispitanik procenjivan. Napomenuo bih da ispitanik prilikom LOBI intervjua na pitanje da li bi nešto promenio na sebi, rekao da ništa ne bi menjao sem toga što bi voleo da bude malo kreativniji. Na pitanje šta pod kreativnošću podrazumeva, odgovorio je da je u stanju da iskomponuje pesmu ili nacrta sliku. Takodje je na pitanje da li ima i koje su mu mane, rekao da je preterano popustljiv, blag i tolerantan. Na osnovu analize crteža može se pretpostaviti da kod ispitanika postoji snažna potreba da izgradjivanjem društveno priznatog i grandioznog Ja, kao i snažan nagon za socijalnom participacijom, u kome je idealna uloga vodje i diktatora, čija se reč bespogovorno sluša. Ali taj poriv je u dosta slu čajeva egocentrično blokiran zbog nemogućnosti ispitanika da uvidi tudje potrebe i motive. Postoji primesa infantilnog ponašanja kao i nemogu ćnost uvida komplesknosti društvene realnosti, u kojoj projektuje obrazac nau čen iz primarne porodice u kojoj je majka izigravala tihu, umerenu, ženu sa razvijenim i ugladjenim manirima, nežnu, brižljivu i popustljivu, a kod ku će je surovo kažnjavala bilo koje odstupanje od njenih prohteva i usmerenja. Ispitanik se o čigledno identifikovao sa majkom, introjektujući njene obrasce, a posle i reaktivnom formacijom izmenio ose ćanja straha i besa prema kažnjavaju ćem roditelju u potpunu suprotnost. Primetne su i indikacije pojačanih seksualnih pulzija, koje ispitanik ne krije, ve ć ih je implementirao u projektovanu sliku savršenstva koje ako poželi nešto to i dobije. A u slučaju da se to ne desi dolazi do snažne upotrebe mehanizama odbrane, sadržaji
se ili potiskuju, ili se nezadovoljstvo projektuje na spoljneg neprijatelja koji je kriv za neuspeh. Ispitanik takodje nikada ne ose ća krivicu za nešto, kao ni odgovornost za neuspeh, kako na li čnom tako i poslovnom planu. Svoju ulogu opisuje kao nezamenljivu. Na Narcisti čni Poremećaj Ličnosti ukazuje i Lice blaziranog izraza, praznog pogleda, sa blokiranim gestovima i tendencijama pokreta. Primetna je i zaokupiranost sobom, sopstvenim telom, i ulogom. Pored toga se i informacije iz spoljnog sveta i isklju čuju i filtriraju da bi ispitanik mogao da bude bez smetnji zaokupiran sobom. Obradjivanje usta ukazuje na jaku potrebu za društvenim odobravanjem. Karakteristi čni su i znaci mogu ćih impulsivnih pražnjenja agresivnosti, koji su takodje evidentni i neskriveni iz informacija dobijenih auto i heteroanamnezom u kome ispitanik govori kako sa zadovoljstvom u čestvuje u masovnim prebijanjima. Interesantno je kako ispitanik ne smatra da takva slika koju projektuje može da dodje u koliziju sa ostalim vrednostima koje fasadno gradi u očima drugih ljudi, ve ć smatra da samo one dodaju slici o njemu kao hrabrom, neustrašivom, snažnom i odvažnom muškarcu. Ispitanik je i rekao da bi poginuo za zemlju ako treba čim bi država došla u ratno stanje. Prijavio bi se istog dana za prve borbene redove, ne uzimajući u obzir potrebe dece za ocem ili ženine za mužem. Evidentno je da ne postoji pravo ose ćanje žrtvovanja za više ciljeve, kao ni postojanje empatije prema bližnjima, ve ć samo potrebe izgradjivanja slike o sebi kao savršenom biću i heroju, za koju je ispitanik spreman i da da život. Crtež takodje ukazuje na površne, hladne i neemocionalne kontakte koje ispitanik gradi sa osobama iz svog okruženja, kao i sklonost ka delinkventnom ponašanju. Obrada nogu ukazuje na psihoseksualno nezrelog muškarca sa jakim narcistinim težnjama. Dominiraju ideje telesne snage i izdržljivosti. Ispitanik takodje asocira i za mušku i za žensku figuru škrtost u davanju hrane i ljubavi, koja je razumljiva imaju ći u vidu distantnu figuru oca, i hladne, stroge majke. Uo čljiva je i relativno slaba kontrola impulsa koji popušta u agresivnim ispadima, pra ćenim sadističkim elementima, i psihološkim igrama dominacije i nadmo ći. Još kao bitan element se uočava i krutost u stavovima i direkciji mišljenja koja je takodje uo čena na VAIS testu. Ženska figura je muške gradje, i iako predstavlja ženu u ispitanikovoj pri či, verovatno ukazuje na preuzimanje o čeve uloge kod majke, kao i na agresivno i napadno ponašanje. Usled potisnutog straha figuri nedostaju i delovi udova, ostavljajući je bespomoćnom
REZIME
Ispitanik pokazuje visok stepen okupiranosti sopstvenom telesnoš ću, snagom i izdržljivošću, kao i estetskim dojmom sopstvenog tela. Uo čava se i potreba za društvenim odobravanjem, i istovremena nemogu ćnost shvatanja kompleksne društvene stvarnosti. Narcisti čna preokupiranost sopstvenim Ja spre čava ispitanika da procenjuje tudje emocije, motive, želje, te gradi emocionalno hladne odnose, u kojima zauzima dominantnu i autoritativnu ulogu. U okviru porodice dopušta sebi slobodno ispoljavanje agresivnih pulzija, dok u društvu prijatelja gradi fasadu srdačne, tople i osobe koja brine o dobrostanju drugih. Rigidnog je shvatanja socijalnih odnosa, kao i ostalih fenomena, a potrebna mu je konstantna admiracija i divljenje, iskazivanje poštovanja da bi održavao grandioznu sliku o sopstvenom Ja. Ispitanik je u stanju da normalno funkcioniše, što i demonstrira, grade ći površne i lažne odnose sa ljudima u okruženju. Na osnovu crteža zaključuje se visok stepen narcizma, emocionalne hladno će, sopstvene važnosti, ekscesivnih potreba za divljenjem, cenjenjem i poštovanjem od strane drugih ljudi i rigidnost na emocionalnom i intelektualnom planu.
PSIHOLOŠKA PROCENA – NALAZ I MIŠLJENJE
•
Osnovni podaci o ispitaniku
M.S. ima 38 godina, rodjen je u Beogradu gde i trenutno živi, radi kao trgovac samostalne trgovinske radnje čiji je i vlasnik, završio je tri razreda srednje škole, fakultet nije upisivao. Oženjen je i ima dvoje dece. •
Razlog vršenja procene
Izrada seminarskog rada iz predmeta Psihodijagnostika. •
Opšta impresija o ispitaniku
Ispitanik je otvorena, društvena osoba, vedra i prijatna u ophodjenju sa drugim ljudima, posebno u situacijama kada se ocenjuje ponašanje. Prose čnog je rasta, razvijene muskulature, ulaže dosta u telesni izgled, snagu i izdržljivost. Prema ispitivaču je bio prijateljski nastrojen, naglašeno otvoren, iako je velika ve ćina informacija bila zamaskirana i udaljena od stvarnih emocija i aktuelne situacije. Visoke je inteligencije, ali rigidnih stavova. •
Ponašanje u test situaciji
Ispitanik je otvoreno pristupio test situaciji, sa naglašenom otvorenoš ću i željom da istakne kako rado radi sve što se od njega traži. Vrlo samouvereno rešava probleme, a u situacijama kada nije u stanju da reši problem pribegava racionalizacijama. Povratna informacija mu nije bila bitna jer po njegovim rečima on nikada nije sumnjao u svoje sposobnosti, jedino može da sumnju u sposobnost testa da odredi iste. Ispitanik nije pokazivao nikakve znake vidljive anksioznosti, niti somatskih simptoma. •
Primenjene tehnike
LOBI – Lista Osnovnih Biografskih Informacija, VITI – Vekslerov Individualni Test Inteligencije, MMPI202 – Minesota Multifazni Inventar Li čnosti, MAHOVER test – Crtež ljudske figure. Koriš ćeni su i heteroanamnesti čki podaci dobijeni od strane supruge, prijatelja i komšija.
•
Procena intelektualnih sposobnosti i mišljenja
Na osnovu VITI testa ispitanik poseduje nadprose čne intelektualne sposobnosti i pripada grupi ljudi sa visokom inteligencijom čiji je udeo u ukupnoj populaciji 6,7%. Ukupan koeficijent inteligencije iznosi 126, ali su verbalne sposobnosti ,imajući u vidu čist rezultat bez analize, znatno razvijenije nego manipulativne. Ukoliko se uzmu u obzir okolnosti koje su uzro čnik povišenja na subtestovima Brojevi i Aritmetika, a kauzalno i celog rezultata, dobija se slika blago povišenih verbalnih sposobnosti u odnosu na manipulativne. Prednost verbalnih sposobnosti se može objasniti time da su one sredstvo kojim ispitanik ostvaruje li čnu, socijalnu i životnu uspešnost. Njihovim hipertrofiranim razvojem ispitanik je u mogu ćnosti da stvara i održava sliku o sebi u društvu po želji. Nije zabeleženo propadanje inteligencije, kao ni prisustvo organskih oboljenja, nasuprot visokom koeficijentu deterioracije, koji je uzrokovan prethodno objašnjenim visokim skorovima na subtestovima Brojevi i Aritmetika. Primena skater analize na aktuelnim rezultatima bi dala pogrešnu predstavu upravo zbog drasti čnih skokova koji su izmenili celokupnu sliku. Kada bi se ti skorovi nivelisali u skladu sa rezultatima postignutim na ostalim subtestovima u okviru iste serije, dobili bismo uravnotežen sliku, sa samo jednim odstupanjem a to je na subtestu Dopune, koji odska če naviše za dve standardne devijacije. Ovo se objašnjava ispitanikovom fokusiranoš ću na detalje u okruženju, koje koristi posle u manipulativne svrhe. Ispitanik ima dobre vizuelno-motorne sposobnosti, sposobnosti planiranja i organizovanja, razlikovanja bitnog od nebitnog, kao i blago natprose čnu sposobnost apstrahovanja. Izmedju apstraktno-konkretnog mišljenja gotovo uvek bira konkretno, što ukazuje na takav kognitivni stil. Celokupnom slikom dominira utisak brzog rezonovanja, ali bez velikih promena u direkciji, sa nedovoljno razvijenim apstrahovanjem i koriš ćenjem metafora i prenesenih zna čenja, uglavnom ograničen na konkretno, rigidnih okvira i stavova. •
Procena ličnosti
Ispitanik je nadprosečne inteligencije, sklon agresivnim pražnjenjima, koje prazni ili sakrivene od o čiju drugih u okviru svoje porodice ili na “društveno prihvatljiv“ način na sportskim dogadjajima. Poseduje sadisti čke i manipulatorske crte, koje koristi paralelno sa fizi čkom intimidacijom. U
slučajevima procene ili u ve ćini društvenih odnosa projektuje percipiranu ispravnu sliku muškarca koji je brižan, topao, srda čan, prijateljski nastrojen i spreman da pomogne i da dela u tudjem interesu. Krutih je i rigidnih stavova, pomešanih sa paranoičnim idejama o globalnim zaverama. Ima hipertrofiranu sliku o važnosti sopstvenog Ja, kako u vidu kvaliteta koje poseduje, a za koje tvrdi da su kod ostalih u drasti čnom nedostatku, tako i u vidu njegove uloge koja je u životima drugih nezamenljiva. Neophodnost agresivnog stava racionalizuje tudjom slaboš ću i nemoralnošću. Potrebni su mu stalni iskazi divljenja, poštovanja, ljubavi da bi održao sliku o grandioznom Ja. Uprkos izgradjenoj slici emocionalno je hladan, a nedostatak empatije mu ne dozvoljava uvidjanje emocija kod drugih ljudi uklju čujući i porodicu, kao i nemogućnost uvidjanja postojanja mnogobrojnih motiva i smerova u tudjem ponašanju i načina na koji se oni mogu razlikovati od njegovog. Manipulatorski koristi druge ljude, bez ose ćanja stida koristi informacije o njima, kako ispravne tako i lažirane da bi postigao trenutno zadovoljstvo i ciljeve, koji su ponekad veoma infantilni. Ekstrovertiran je, ima veliku želju za socijalnom participacijom, kao i dominacijom i kontrolom drugih ljudi. Bira uglavnom submisivne, mladje muškarce koje potom usmerava i koristi po svom nahodjenju. Prija mu uloga “vodje čopora“ po sopstvenim rečima. Odnosi koje gradi su nezreli, bez stvarnih razmena, koje on koristi ili za dizanje samopoštovanja ili za postizanje drugih ciljeva. Ne dozvoljava suprotstavljanje, kako na konkretnom tako i intelektualnom planu. Burno reaguje na neodobravanje, isključiv je, ljudi su “ili za ili protiv“ njega i njegovih stavova. Temperament je koleričko sangviničkog tipa. U stanju agitiranosti, ispitanik bi “mogao da ubije nekog“. Raspoloženja su uglavnom hipomani čna. Jako retko upada u depresivna stanja zbog jakog koriš ćenja mehanizama odbrane, pogotovo projekcije, distorzije spoljne realnosti, fantazije i racionalizacije. Emocionalno je nestabilan, često zapada u krizna stanja, koja rešava naj češće dramatičnim i agresivnim ispadima. Nije fiksiran ni u jednoj fazi psihoseksualnog razvoja. Objekti identifikacije su bili majka i deda, usled distantne očinske figure. Rigidnost majke, kao i hladno ća, strogost i surovo kažnjavanje su formirali obrasce ponašanja koje i sam primenjuje u krugu primarne porodice. Kao nadkompenzaciju za neuspehe u formalnom i zvaničnom obrazovanju, ispitanik ulaže dosta u informisanje u oblastima kojima može da se istakne pred drugima, gde paradno koristi svoje znanje
dižući svoje samopouzdanje. Neuspehe ne prihvata ve ć uvek traži krivca u drugima, u drugim ličnostima, ili institucijama. Emocionalni i seksualni odnosi su neadekvatni, ispitanik pored braka, zadovoljenje traži često i sa drugim ženama. Ima fiks ideju o platonskoj ljubavi, kao najuzvišenijoj, ali nije našao nijednu ženu koja je zaslužuje. Na emocionalne izlive slabosti i tuge supruge reaguje sadistički i razdražljivo. Sklon je optuživanju i presudjivanju drugima bez realnih osnova. Slabo je motivisan u oblasti karijere, bitno mu je samo da ima dovoljno za sopstvene potrebe ne uzimaju ći u obzir porodične. Na poslu mu je bitno da ima ulogu dominiraju ćeg. Tvrdi da ne zavidi nikome ali da mnogi njemu zavide. Smatra da je vredniji od velike ve ćine ljudi, a ta slika boji sve vrste odnosa. Ispitanik na osnovu DSM-IV dijagnosti čkog kriterijuma ima osam od deset simtoma koji su karakteristi čni za Narcistički Poremećaj Ličnosti.
