Stevan Stojanovic Mokranjac
Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Преци Стевана Стојановића из Македонијe досељени у село Мокрање. Prve kontakte sa muzikom imao je u porodičnom krugu, u kojem se negovala narodna pesma, i u rodnom mestu, gde je pevao u crkvenom horu; kao gimnazista u Beogradu (i Zajecaru) imao je povremenu i neredovnu nastavu iz violine (Prvu (Prvu violinu
kupio je od nekog Ciganina, svirao samouko uz malu pomoć druga Svetozara) i pevanja te je u početku najviše postigao samoučkim radom i kao član hora Beogradskoga pevačkog društva. Napustio je gimnaziju da bi bio uz u z majku i u Negotinu sa 17 godina radio kao horovođa Pozorišnog pevačkog društva koje je osnovano još 1853.godine, pa nastavlja .Iako ga je muzika čvrsto privlačila, on se, pod uticajem antiromantičarske struje (pozotivistickih ideja)
Svetozara Markovića, koja je "tada obuhvatala skoro svu omladinu i koja je odbacivala umetnost pa čak i lepu literaturu kao nekorisnu, borio sa prirodnim darom i sklonostima i upisao u prirodno-matematički prirodno-matematički odsek" (Autobiografija). U to doba piše i svoje prve, samoučke kompozicije, a pošto se istakao
muzikalnošću, 1879 Beogradsko pevačko društvo šalje ga na muzičko usavršavanje u Munchen. Munchen. Onde na konzervatorijumu studira harmoniju (E. Sachs) i kompoziciju (J. Rheinberger). Studije, koje potom stipendira Ministarstvo prosvete, morao je prekinuti 1883 zbog nedostataka sredstava i sukoba sa direktorom konzervatorijuma. Pisma upućenog ministru prosvete u Beogradu 1881. godine sa muzičkih studija u Minhenu, u kojem moli da mu se odobri da školski raspust provede u Srbiji: "...jer sam sam nameran da jedan deo istočne Srbije ili bar Krajinski okrug proputujem, te da odabranije od srpskih napeva pokupim, ni malo ne sumnjam da će mi ovo biti od velike koristi za docniju st udiju i rad" Jedva Jedva da preživljava jer stipendija ne pokriva tr oškove. Zamolio je pismom za još novca jer „…obećavam da se Društvo nikada neće pokajati ni za najsitniju paricu što je na mene utrošilo.“ 1883 i 1884 provodi u Beogradu kao horovođa pevačkog društva Kornelije društva Kornelije s s kojim izvodi svoju Prvu Rukovet. 1884—85 nastavlja Studije u Rimu (A. Rimu (A. Parizoti) i završava 1885—87 na konzervatorijumu u Leipzigu (S. Leipzigu (S. Jadason i K. Rajneke). Od 1887 do kraja zivota horovodja Beogradskog pevačkog društva, društva , koje stiče ugled na mnogim koncertima van tadašnjih državnih granica . Gostovanja Mokranjčevog hora pratili su srpski ambasadori i predstavnici zemalja u kojima su održavani koncerti. Koncerti: 1893 — Dubrovnik, Cetinje; 1894 — Solun, Skoplje, Budimpešta; 1895 — Carigrad. Sofija, Plovdiv; 1896 — Petrograd, Moskva, Kijev; 1899 — Berlin, Drezden, Lajpcig, 1910 —Sarajevo, Split, Cetinje; 1911 — Trst, Rijeka, Zagreb. Povremeno je vodio i druge horove (Tipografsko pevačko društvo "Jakšić", Srpsko- jevrejsko jevrejsko pevačko društvo). društvo). 1889 osnovao je prvi gudački kvartet u kvartet u srbiji (I violina F. Melcher, II violina MOKRANJAC., viola S. Šram, violončelo J. Svoboda). 1903, Mokranjac je inicijator i pokretač Saveza pevačkih društva a 1907učestvuje i u osnivanju Udruženja srpskih muzičara-izabran i za predsednika 1887—1900. radio je kao nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a od 1901. u Bogosloviji.
1899 Zajedno sa Cvetkom Manojlovića (pijanista) i Stanislavom Biničkig osniva prvu stalnu muzicku skolu ,,Srpsku muzičku školu,, (danas Srednja muzička škola Mokranjac) u kojoj je bio profesor teorijskih predmeta i direktor do 1913.
1906 izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (danas SANU), a 1911 za dopisnog člana Francuske akademije umetnosti. Zbog bolesti je od 1912. postepeno napuštao dužnost horovođe Beogradskog pevačkog društva. Smrt ga je zatekla u noći između 29. i 30. septembra 1914. u Skoplju, gde se sa porodicom sklonio kada je izbio Prvi svetski rat. U skoplju pise predsmrtni opust tri dana pred smrt- horsku kompoziciju Zimnji dani na
stihove J J Zmaja. Njegova supruga se seca kako ih je terao dva dana pred smt da otpevaju Radujsja nevesto- Momcilo alt ona sopran, stevan tenor-njegovo poslednje pevanje. Posmrtni ostatci preneti u Beograd- Novo groblje. Supruga Marija, sin Momcilo (doctor hemije, osnivac jugoslovenske toksikologije). Svake godine u avgustu, u Negotinu se održavaju Mokranjčevi dani koji okupljaju muzikologe i horove iz cele zemlje.
Sa neznatnim izuzecima (nekoliko solo-pesama, Scenska muzika za Ivkovu slavu , pet fuga za gudačke instrumente iz vremena studija), ceo Mokranjčev opus pripada oblasti horske muzike.
Mokranjčevih Petnaest Rukoveti (komponovao ih je od 1883- 1909) spadaju među vrhunska dostignuća srpske muzike . Rapsodični oblik Učvrstio nacionalni smer u srpskoj muzici. Rukoveti su vrsta horskih kompozicija, inspirisane i zasnovane na narodnom melosu Srbije, Kosova, Crne Gore Makedonije i Bosne. Među rukovetima, najlepša je Deset a, sa temom "Biljana platno beleše" i ona predstavlja sam
vrhunac Mokranjčevog stvaralaštva. Tipu rukoveti pripadaju i Primorski napjevi (pesme iz Hrvatskog primorja), a delimično i obrade mađarskih, turskih, ruskih i rumunskih pesama (neke od ovih nastale povodom inostranih gostovanja Beogradskog pevačkog društva). Duhovni horskim skerco Kozar , jednam od njegovih najboljih ostvarenja, koje označava viši stupanj
stvaralačke primene folklornih motiva. Kao majstor polifonog stava obradio je, pod naslovom Dve narodne pesme iz XVI veka, narodne melodije koje je P. Hektorović zapisao i objavio u svome Ribanju. Manje su značajne njegove kompozicije na tekstove umetničke poezije.
Mokranjac je posvetio veliki deo svog stvaralaštva pravoslavnoj duhovnoj muzici, najvećim delom zasnovanoj na tradicionalnim napevima srpskog crkvenog pojanja . Tu se, pre svega, ističe monumentalna Liturgija (Božanstvena služba sv. Jovana Zlatoustog) (из које је најпознатија Херувимска песма ), zatim Opelo u fis molu, Akatist, Dve pesme na Veliki petak, Tri statije, Tebe Boga hvalim, Veličanije sv. Savi i druga dela koja po svojim kvalitetima stoje ravnopravno sa njegovim najboljim kompozicijama iz oblasti svetovne muzike.
Melografski rad: Zapisi narodnih melodija sa Kosova (posmrtno objavljen samo manji deo), zbirka Narodne pesme i igre sa melodijama iz Levča, kao i dve značajne zbirke zapisa crkvenih napeva: Osmoglasnik i Strano pjenije. Predgovori za Narodne pesme iz Levča i Osmoglasnik prve su etnomuzikološke studije u Srbiji. Oko 160 narodnih melodija (koje je upotrebio u Rukovetima, ili drugde)
sam je zapisao 1896 na terenu Kosova. Oko 300 melodija iz raznih krajeva zabeležio je "po svome znanju ili po pevanju raznih pevača" (Autobiografija). Umeo da nađe pravu meru u sintez i narodnih motiva i nadahnute kompozicione tehnike. Mokranjac predstavlja kompozitora u čijem se delu ispoljava odumiranje romantizma i rađanje realističkog nacionalnog pravca. Početak Mokranjčevog r ada vremenski poklapa sa procvatom realizma u srpskoj
književnosti. Кућа Стевана Мокрањца у Неготину је родна кућа истакнутог композитора и диригента, била у власништву Марије Мокрањац. Кућа Стевана Мокрањца у Београду је значајна као кућа у којој је живео и радио. Jos pre njega se interesovali za folklore (jenko,stankovic,marinkovic). Mokranjac je, međutim, dublje od
svih njih pronikao u duh narodne melodije, istakavši svojom umetničkom stilizacijom sve one vrednosti koje se kriju u delu anonimnog narodnog stvaraoca. probrane harmonije koje izvrsno odgovaraju
karakteristikama folklorne melodike, Narodne melodije je verovatno počeo da zapisuje kada je došao u Beograd, 1870. godine.
