MOКРАЊАЦ - ДОПУНА -
-
Рад у Богословији почиње 1901.г а 1904. Мокрањац постаје учитељ појања у Богословији Св.Саве у Београду. Тада се појало по слуху, а појање се преносило усменим путем. Певано је унисоно, а понекад уз импровизовану хармонизацију учесника у богослужењу. Мокрањац је прекинуо такав начин учења "по кукама" и "по трилама" и започео је учење из нота. Поред једногласног појања из нота, Мокрањац оснива и ђачки мушки хор. Велики део свога стваралаштва Мокрањац је посветио духовној музици. Најпре морамо истаћи дела као што су: o Литургија св.Јована Златоустог, o Опело, o Акатист, o Две песме на велики петак, o Три статије, Тебе Бога хвалим, o Величаније св.Сави, o Осмогласник, o Страно пјеније
-
Писао је блажена, тропаре, кондаке за многе празнике, а за мушки хор. БПД и друга певачка друштва су певала у цркви, те је за потребе богослужења непосредно компоновао.
-
Црквено певачко друштво "КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ" настало је у БГ још 1881. Певачи, незадовољни радом тадашњег хоровође (Ж.Симића), мењају га и потом прелазе у вазнесенску цркву. По повратку из Минхена (по изазваном скандалу на студијама) Мокрањац постаје хоровођа певачког друштва "Корнелије Станковић", а од 1887. је у исто време радио и у БПД. Тако је почео паралелно да компонује и световну и духовну музику.
-
ОПЕЛО представља плод Мокрањчеве креативности и неких, мање значајних, композиција. Писано је за мешовити хор и у бити носи назив ПАРАСТОС - ПОМЕН. Али назив ОПЕЛО се усталио.
-
У Годишњаку Српске краљевске академије за 1905.г је и попис дела који је Мокрањац сам сачинио и где је написао: Опело I (g-mol, за мешовити хор, написано 1883.г) и Опело II (fis-mol, за мешовити хор, написано 1888.г за стогодишњицу Вука Караџића). Разлика између Опела и Парастоса, као црквених обреда, је велика. Опело је дуже и броји више од 30 стихира (Парастос их броји око 15, а и ти стихири из Парастоса улазе у састав Опела). Српски композитори су за опела компоновали: o Јектенија o Њест свјат o Житејско море o Со свјатими o Дуси и души o Бога человјеком o Вјечнаја памјат
-
1
Мокрањац је компоновао још краће (без Житејско море и Бога человјеком) те је, вероватно због тога, дао назив Парастос: o Јектенија o Њест свјат o Со свјатими o Дуси и души o Вјечнаја памјат
-
Мокрањац је узимао теме из црквених напева што је основна карактеристика његове духовне музике.
-
"Њест свјат", занимљива тема баса има основе у црквеној теми исте песме, али ју је Мокрањац написао у молу за разлику од оригинала који је дурски.
-
"Со свјати ми" је радио тематски са интересантном хармонијом која се завршава у облику секвенце са задржаним тоновима. Дуси и души је урадио речитативно.
-
-
БОЖАНСТВЕНА ЛИТУРГИЈА св.ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ написана је за мешовити хор, награђена је од Српског Архијерејског Сабора. Рађена је хомофоно, са посебним приступом вођењу појединих гласова. Тако је Мокрањац добио корални став са интересантним мелодијским детаљима у свим гласовима. Истакнути гласови својом бојом интерпретирају текст.
-
ХЕРУВИМСКА ПЕСМА, уметнички најупечатљивија, садржи мелодију коју је Мокрањац узео из народа те ју је богато хармонизовао.
-
СВЈАТИ БОЖЕ, АЛИЛУЈА, ТЕБЕ ПОЈЕМ, ДОСТОЈНО, делимично су урађене на оргелпункту, а посебно се издвајају уметничким значајем и укусом.
-
БУДИ ИМЈА ГОСПОДЊЕ, БЛАГОСЛОВЕН ГРЈАДИЈ, са хармонском секвенцом.
Литургија је са правом названа божанственом, у потпуности достојна чина и места у којем се изводи.
-
ТЕБЕ БОГА ХВАЛИМ убрајамо у најбоље Мокрањчеве композиције. Написао ју је 1904. поводом обреда крунисања краља Петра 1. Карађорђевића. У цркви се изводи о Новој години и на Благодарењу (Богслужењу захвалности), мада захваљујући изванредно написаном, звучном и ефектном хорском слогу, постаје омиљени концертни комад.
-
АКАТИСТ (похвална песма Богородици која се пева стојећи). Снажна полетна песма БОГ ГОСПОД прелази у песму у којој влада мир ПОВЕЉЕНОЈЕ ТАЈНО коју прекида крик РАДУЈСЈА НЕВЈЕСТО НЕВЈЕСТНАЈА. АЛИЛУЈА, а затим поново умирући тон који се једва чује, да би се на крају разлегао још један крик ДО СВЕМОГУЋЕ БОГОРОДИЦЕ, молећи је да нас сачува и избави од сваке беде. РАДУЈСЈА НЕВЈЕСТО НЕВЈЕСТНАЈА.
2
-
-
-
ОСМОГЛАСНИК или ОКТОИХ је збирка која садржи духовне песме недељних служби: јутрења, вечерња и литургије, посвећених Христовом васкресењу. Ове службе следе осмогласни низ током црквене године. Гласови се смењују сваке седмице, односно сваке седмице се певају песме новога гласа. Један циклус од осам гласова, тј. седмица, назива се столп. Осмогласник садржи васкресне песме које се певају само суботом на вечерњем, недељом на јутрењем и на литургији. ГЛАС у систему осмогласја је скуп карактеристичних мелодијских формула. Те мелодијске формуле имају различите функције: o почетне формуле o o
завршне формуле формуле које имају карактер повезивања и раздвајања.
-
Мелодија песме (ирмоса или стихире) грађена је повезивањем тих мелодијских формула пролазним пасажима.
-
Блажена су јеванђеоски стихови о блаженствима и користе се у Богослужењу као припеви који претходе тропарима.
-
Тропари су кратке црквене песме (строфе од неколико редова) и имају велику улогу у црквеном песништву. Од тропара је састављен канон.
-
Кондак је кратка песма исписана на свитку (омотаном око штапића), а посвећен је празнику или светитељу. Пева се на јутрењу после шесте песме и на литургији после блажених.
-
Вјерују и Оче наш су делови литургије које Мокрањац није компоновао у оквиру своје литургије. На рукописима које је радио пред смрт постоји велики број преправки те се није утврдило које је решење Мокрањац сматрао коначним.
3
