Сл о б о д а нЈ а р ч е в и ћ :
НИЈЕБИЛОДОСЕЉАВАЊА СЛОВЕНАНАБАЛКАН– ОНИСУ СТАРОСЕДЕОЦИ БЛАКАНАИ ПАНОНИЈЕ
Конс тант инСе дмиПорфирог е нит– царе вис писикаоиз вориз аис ториј у Словена
БЕОГРАД, 9. с е пт е мб а р7515 (2007) 1
Заг оворниците з еодола скуСлове нанаБалк ану6. и 7. ст оле ћупос леХрис т анемај униј е да низ воротоме- ос им Списа в из ант иј с ког ца ра Конс т а нт ина Седмог Порфирог е нита . Ме ђу тим, мног ој епоуз да нихиз ворадас у Слове ниодбиблиј с кихв ременаус лив усре дње гидоње г ток аДуна ва . Спис ивиз а нт иј с когца раПорфирог е нит а , из дес е т огс т олећа , основас уз а кључа кауз в аничнојист ориј и дас унашипре цинаБа лка нс комполуос т рвут екодСре дње г ве ка . ДрЈ ов анИ. Дере тићос пора в аова квенаучнесудовеи з атона водине колик она ј едност а вниј ихобј а шње ња : 1) Порфирог е нит ови спис и с у ј едини с ре дњев е ковни докуме нт у кој е м се наг ове шт а ванекив иддос е ља вањаСлове на наБалка н(нет врдис еиз ричито). 2) Св и друг и ист ориј с ки из вори, хронике , ле т описи, књиг е и пис ма Средње г ве ка оз на чав ај у с т а нов нике Ба лка на ка о с лове нскаплемена , подра з нимиме нима. 3) Нај поз на т иј ис ре дње ве ковниис тор ича рии хронича ри ост а вили с уз а пис е о Србима (Слов енима) на Ба лкану и у да нашњој Ру муниј и. 4) Ве ћина е вропс ких ис т орича ра , после дња т рис т оле ћа, опре дељива ласез ат врдњуда с у Слове ни с т арос е деоци Подуна вља и Ба лка на . 5) Лог ичкиј ене прихв ат љивамог ућнос тдасе т олик ина роддос е линаподру чј еодАлпаи с е ве рнеИт алиј едоЦариг ра да , адаот оме не ост а ну број на докуме нта . Па т а ка в потре снав еће мделуЕв ропе(кадс еуз муу обз ирипре де липра пос т ој бине ), мораоби даос т ав и не из брис ивт ра гуколе кт ив ној с ве с тиис т а росе де лацаидошља ка. 6) Немог уће ј е пре т пос т ав ит и да с у непис менидошља ци(ка кос ет врди) мог ли дас т арос е де оцена учес вомј е з ику, у ме ст о да приме ј ез ик култ урних и пис ме них с т ановникаВиз а нт иј е . 7) Немог уће ј ев еров ат и да су не пис ме ни Слов енимог лидаорг а низ уј ута комас овно и та ко ус пе шно с е ље ње и т о на нај привла чниј еподручј еВиз ант иј е– т ада нај моћниј ее вропскес иле . Ус ве тлу ових не доумица , српс ки с тру чњаци с ве чешће де т аљно а на лиз ира ј ус ва ку рече ницу у с писима виз а нт иј с когца раПорфирог е нит а . У Србиј исушта мпа не мног е књиг е опре чне з а кључцима з ва ничне ист ориј с ке на уке , аонев е ћув еликоиз аз ив ај упа жњучит а ла цаи, шт ој е
2
нормално, на ру ша в ај упове рењеус а држа ј еизис т ориј еу школским и унив е рз ит е тс ким уџбе ницима. У пит а њу ј е св ој е в рсно уруша ва ње обра з ов ног с ис т ема (у ва жним облас т има: ис т ориј и, линг в ис т ици, ку лтури, г е ог ра фиј и...), паби било в ишене г оште т нодасеоова јнау чнискуп ог луше з а г ов орници з ва ничне ист ориј е . Пос е бно ис т орича риифункционе риудржа внимус т анова ма ,ј ерим ј еду жнос тдабра неиуна пређуј уз на њаус ва којна учној г ра ни. Акосенеодаз ову, има ће мо дв атумаче њаис тих дог ађ ај аизпрошлос т и– прв о, кој ећемоз а држат из ас е беи друг о, кој ећемоиз ложит ика дбуде моис питива ниушколи инау ниве рз ите т у. Оноштој ез асрпск ина родва жно,аот омет ре бада брину, предруг их, држа вни ис т орича ри и функционери, ј е с т е поз нат а ис т ина да прошлос т обликуј е пона ша ње пој е динца , коле кт ива и нациј е . Кад има мо конфуз ну (не ра з ј ашње ну ) ис т ориј у, онданис а вре ме наз бива њанеће бит и бе зне доумица , не доре ченост и, не сис те ма т ичнос ти... на жалос т ,с вена соводана с,ка онарод,пра ти. Копљасуве ћукрште на Небис емог лоре ћиданиј ебилополе микеиз ме ђу з а г оворникај е днеидруг ете з еода в ном прису ст вуСрба (Слове на ) наБа лка нуиПанониј и. Билој е ,а лис порадичне . Ниј ес е одликов а ла на учношћу, а ко се т о може т а ко обј а с нити. Пре дс т а вници з ва ничне ис т ориј е с у с ома лова жав ањем писа ли о пис циманов ес т а ре ист ориј е Срба (Слове на). На з ива ли су их не з на лица ма , з а не с ењацима , мит оманима,новорома нтича рима,итд.Ре т ко ка д с у покуша ва ли да а рг уме нтима ос поре не ки од з а кључа ка др Олг е Луковић-Пј а новић, др Ј ов ана И. Дере т ића , Св е тис лав а Билбиј е , Тру ба чова , проф. Ре ље Нова ков ића , МилошаЦрња нс когимног ихдруг их. Ва рнице су с ев але , с ва ка ко, а ли с учељав ања мишљења, пре ма пра вилима на учне ме т одолог иј е , ниј е било. У ј е дном ова квом прика з у, ниј е мог уће ни на ма да на научно прихва т љивна чиниз ложимопог ле деј е днихидру г их, али ћечит а оцимабитиз а нимљив одас аз на ј укој ис удог а ђа ј ии кој еис т ориј с келичнос т и билеуцент рупажњеспорова , спора дично обј ав љив а них на е лект ронск им медиј има , час опис имаиднев нимлист овима . На неки начин, копља с у, ипа к, ве ћу кршт е на . Оз биљниј есеу бој ногкопљаприхва т иој е данодже с токих поборника с ре дње век овног слов енс ког дос е ља ва ња на Ба лкан и у Сре дњу Ев ропу. То ј е др РадивојРадић, профе с орБеог ра дс когуниве рз ит е т аичла нВиз а нт олошког инс титу т а Српс ке а ка демиј е нау ка и уме т нос т и, рође ни Ливња к.
3
Даби одбра нио Порфирог енит овз а писо дола с ку Слове нанаБа лка нувремевиз ант иј с когца раИра клиј а(610641), на писа ој екњиг у Срби пре Адама и пос лење г а, тру де ћиседасв акуре че ницупошкропиот ровом прот ив ис т ражива ча кој и тре з в ено упоз ора ва ј у да с тот ине ис т ориј с кихиз в орау пућуј унас лове нскос т а росе де лашт во на Ба лка ну , ас амо ј еда н (Порфирог е нитов ) на њихово досе ље ва ње с да нашње г подручј а Пољс ке , Белорус иј е , Укра ј инеиРус иј е. Поре дотров а, дрРа дићсе , не с крив ено, руг адрОлг иЛук овић-Пј ановић, дрЈ ова нуИ. Де ре т ићуи друг имашт ос еус уђуј упрот ив речит из а кључцимаз в аничне ис т ориј е . Билобикорис нодај едрРадић, ка кос монав ели, св ој укњиг упопунионау чномполе микомсов имау торима , уме с тоштој еса мона водиоњихов ез а кључке , аондај е , бе з арг у ме нт а циј е , допис ив ао да они нису у прав у. Биће з а нимљиво да на ј е дном приме ру видимо пос ту па к др Ра дића . Уз еће моде ора справ еона циона лнојприпаднос ти Све т ог Ј е ронима из че тв рт ог ст оле ћа пос ле Христ а– пре водиоцаСве т огпис масг рчкогналат инс ки. Чит а оци Св едок аима ј ура з лог адаспажњомпра теовуполе мику,ј е р ј еСв е тиЈ е роним(т ониј ес порно) рођ енуримскомнас е љу, налока циј и накој ојј еда на сБос анс ко Гра хово. Узт о, пода ци оње мусувишене г одраг оце ни, ј ерупу ћу ј уна су шт инунациона лнихире лиг иоз нихпрев ира њаус рпс ким з е мља ма- од пој а в ехришћа нс т вадо да на с . Какоз на мо, биласуте шкаи, на ј че шће, пос ледицаос ва ј а чкихпохода ев ропс ких и а з иј с ких с ила. Тапре вирањас у ра з дробила српс ко на циона лно биће по ре лиг иоз ним шав овима и раз дробљене де лове с упрос т ав ила ј е да н друг ом. То се , на ј очит иј е , пре поз на ј енане ве с елојс удбиниСрбауБос нии Хе рце г ов ини ток ом дв а де с ет ог ст оле ћа – ис пуњеног св е тс кимиг рађ анс кимрат овима . Да пог ле да мо поле мику о Све т ом Ј е рониму и Римока т оличкојцрк ви. ДрРа дићна па дадрДе ре тићашт о Све т ог Ј е ронима (330. или 337 – 420) убра ј а у Србе (Слове не ). Ов ак оз аме радрДе рет ићу : ''И Све тиЈероним, учение гз е г ета4. ве какој иј е пре ве оБиблиј усј е вре ј с когиг рчкогналатинс ки, пре ма др Де ре тићу, биој еСрбин. Занимљивојј едапоовом питању 'новоромантичари' не нас тупај уј е динстве но. Тако гос пођа Луковић-Пј ановић одбацуј е с рпс ко, односнос ловенс копоре клоСветогЈеронима. С друге стране , тоз начи дај ес аг лас ночудноватим мерилима 'новоромантичара'дрДеретићве ћи'родољуб'одг ос пође Луковић-Пј ановић. Нере кох ли ве ћ дај е он главна уз даницаовемалеалиодабранедружине ''. Корис ниј ебибилодај едрРа дићиз не одока з еда Све т иЈ еронимниј еСрбин, нег ошт ос е , покоз накој ипут , на руг а одрДере т ићуидрОлг иЛу ковић-Пј ановић.
4
Имапис ацакој ис уна г ове шт а ва лис рпс копоре кло Све т ог Ј е ронима, ма да нису Срби. За нимљиво ј едај е профе с ордрЂорђеЈ а нков ић, а рхе олог , кој иј еист ра жива о г робницеод4. до6. ст оле ћапос леХрист ауДа лма циј и, Бос анс кој Крај ини, Хе рцег ов ини и Запа дној Србиј и, ус та новиодас ус лове нс ке(с рпс ке ).1 Са моподат а кдасуна подручј у Книна и Боса нск ог Гра хова с рпск иг робови с поче т ка4. с т олећа , мог а ој ена ве с тинаопре здрРа дића , ка жедрДе ре тић, данеодба цу ј ес ва кипода т акукњиг а ма ''новорома нт ича ра ''. Ако ј е архе олог Ј а нков ић на ша оу околини Бос анс когГра ховас рпскег робов еспоче т ка4. ст оле ћа , а на подручј у овогсрпск ог г ра да у Боса нској Крај иниј ерође нСве тиЈ е роним330. или337. г одине , онда ј еис тинаос рпскојприпаднос тиовогсв ет ите љапотв рђе на . Тре ба ло би мног о поу з даних докуме нат а да би с ет о опов рг ло. На приме р, дај ерође нус рпск ом на с ељу, алиу породици не кенацио на лнема њине . КаоРимља нин, ниј е рође н, ј е рпос т ој ез а пис идај ела т инскинаучиот екушколи. ДрДе ре тићс епоз ив аинана учникеизне с рпс кесре дине , па упу ћу ј еиназ наменит огхрва т с кога рхе олог аФра наБулића . Булић ј е ут в рдио да с е родно ме с т о Све т ог Ј е ронима : Стридонна лаз илонаподру чј уда на шње гБоса нс когГра хова – на Арежином бриј е г у . На т ом ме с ту ј е билаи мала цркв ица , с ру шили су ј е Турци у вре ме Бос а нс кохерце г ова чкогус та нка1875-78. Тусу(1952) на ђе ниост а ци сре дње ве ков ногг ра да , ис подкој е гс убилеос нов еримс ког на с еља. У околиниј е , иначе , вишена ла з ишт асост а цима римск ихг ра ђе вина , црк ав аипредмет адома ћинст в а.2 Хрва тФра неБу лићј ез аписа одај еЈ е ронимовот ац биоимућа н, пај емог аоплаћа т иучит е ља , дабиЈ ероним на учиолат инс киј е з ик.3 Фра нцуз Сиприј а н Робе рј е на пис а о о Све т ом Ј е рониму : ''Има не шт о с лов енс ко у њему'', а че шки ис т орича р Фра њоВ. Са с инекј ет врдиодај еЈ е ронимов ма т ерњи ј ез ик био с лове нс ки.4 Ит а лиј а н Апе ндини ј е Ј е ронимовј ез икз ва о: илирс ко-с лове нски, аФра њоБу лићј е ова јна водАпе ндиниј апрев еока о''хрва т скиј ез ик''.5 ДрДере т ићсеприпре миодадрРа дићау поз оридау Српс која ка демиј ина укаиу ме тнос тиможеконс улт ова ти ак аде микаМирос лав аПа нт ића,кој иј ес а чува онекеброј е ве час опис аДу бров никуДубровнику, ауњимај еобј ав ље на поле микаСрбака толикаДу бров никасВа тика номпоче тком два дес е тогс т олећа– оЗа водуСв ет огЈ е ронима . Наос нову теполемике , можес ез акључит идај еСв е тиЈ е роним био Ђорђ еЈ анков ић:Српс кег ромил е,Бе ог рад,1998. Ј овоБа ј ић: Бл ажениЈе роним, Сол инск ацркв аиСрбо-Далмати,''Бели Анђе о,Шаба ц,2003. 3 Ист о. 4 Ист о. 5 Ист о. 1 2
5
Србин, ма дарође н у че т врт ом ст оле ћу – през в аничног досе ља ва њаСрба(Слове на ) наБалка н. Кадј еДу бров ник пис аооСве томЈ еронимуива т ика нскомз ав одусње г овим именом, било ј е вре ме з ахукт а ле аус т роуг а рске кроа тиз а циј еСрбаДубровникаиос т алихде лов аДалмациј е . Уј е ку с вој е борбепрот ивкроа тиз а циј е, Дубров ча ни ће покре нут иипита њеЗа водаСве т огЈ е ронимауРиму. Учинићетоуј е дном од број е ваДу бров ника1901. г одине. Супрос та вићес енамериВат иканадаЗав одСве т ог Ј е ронимапре именуј уу''Хрва т с киз ав одСве т огЈ е ронима ''. Ду бровча нисудока з ива лидај еЗа водс рпс киипос ла лис у те ле г ра мспрот е с томкардина луРа мполиј ууВа т ика н: ''Некас еудос тој иВашаЕминенциј аподниј е тина ноге пре светог а оца Папе Лава Тринае стог а из раз е жалос ти Срба ка толика, жите ља старе дубровачке државе , изг радаиоколице,штој еубре вуе -укој и-ј емсе ј ес ве то-ј е ронимс ки з аводпрес трој ио, биломимоиђе но српс коиме , кој епоповј е сниј е мис правамаинародниј е м тградициј амаи обичај имаус транаманакој ес ебрев односис ас виј е мпре влађуј е ''. Да ј еова јподухва т Ва т ика на био део з а хукт але кроа тиз а циј а Срба ка т олик а, с в едочи и члана к у Ду бров нику , пре не с е низце т ињск огГл асаЦрног орца: ''ЦрнаГораиСв. ј ереномс киз авод– Одкакој еу Аус тро-Уг арс којрас пире напоз натаборбаиз ме ђубраће ХрваљтаиСрба, из гле далој еве ћ, каодај еиВатикан прис тао уз Хрвате , ј е р при раз ним с вој им манифес тациј ама, ниј ес емог лоопаз ити, даприз нај е,да имас вој ихс ље дбе никаиусрпскомнароду,каоштоима убугарском и уруском... Али ј е1. авг устапоновом кале ндаруиз ашаоутомс мис луј е данпапс кибре ве , кој и седотичеиЦрнеГоре . Евоучемуј ес тавр: У Римуј е пос тој аоодс таринаилирс киз аводСветогЈе ронима, у ком с укатолици и изс рпс ких крај ева похађали Рим, одсиј е далии, ус лучај уболес ти, ње г аналаз или. Садасе уВатиканунашлоз адобро, дас естог аз аводаиз брише илирс коиме , идасенамиј е ниобраз овањукатоличких клирика, рода и ј е з ика хрватског – из рично: про цроатицаг енте.Но,тосенасј ош ништанебитицало,да се у тај хрватс ки народ не убрај а и барс ка Арцибискупиј а. Ми бисмо тој одлуци Све те Столице мог ли доскочити, шаљући нашекатоличкеклирикез авише образ овањенадруг ус трану, поштоих уЦрнојГори не махрватс когродаиј е з ика, штој еусловуживањатог з авода; али неможе мо допус тити да с еј е дним тако све чаним актом ј е дненај вишевлас ти цркве неунос и туђаполитикаунаш народинашудржаву. Ос им тога, барс ка Арцибис купиј а носи нас лов Примаса Србиј е изнај стариј е г доба с рпс ке државне
6
самос талнос ти. Ис ториј с кус удбинуСрбиј едиј елилај е , наравно, и ова првос ве ште ничка с толица с рпс ке католичке цркве , и Божиј им Провиђе њем, нашиј хе дана, Ње г ово Краље вс ко Вис очанс тво Књаз Никола Први ос лободиој еиобновиотуста рос лавнустолицу, обез биј едиој епотре бну ре лиг иоз нуслободу, и она ј е тако ступила у нови живот дадиј ели с удбину Црне Горе ''. Види се да црног орск и лист с ве св ој е ка т олике сма траСрбимаиданикоодњихнег оворихр ва тс ки,апише о Арцибис купиј и у Бару ка ос рпс кој . Св ет о пре носи ка толичкича сописДу бровник– употпунос т иподржа ва ј ући из не тес та вов еос рпс т вуихрв ат с т вунаЈ а драну.Унас т а вку овогчла нка , обас рпскаг ла силас ма т ра ј удас уСрбине ка д нос илиимеИлира: ''Све тиОтацууводус вог апис маиз ј ављуј ес вој у љубавпремаСлвенс тву, идатуљубавидокаже , ве ли, да мј е с то досадашњегилирс когз авода Св. Је ронима установљуј ез аводз ахрватс кинарод. Српскинародј е ј е днаг ранаСлове нс тва, каоштог аобухватаиилирс ко име; а нај новиј а политичка доктрина, наме тнута хрватском народу, не приз нај еи ниј е чеег з ис те нциј у српс когнаорда: итадоктринаодлукомСве тогОцас ада се ус вај а! То очевидно противуречј е из ме ђу ње г ове љубави пре ма Слове нс тву и ње г овеодлукепротивне Српс тву, доказ уј едаСве тиОтацниј еимаонаумодакле потиче и куда с миј ера та хрватс ка доктрина, те с у ње гови с авј е тници, кој и стој ена че лу те политичке струј е , мог лииз де ј с твоватитаквуодлуку''.6 Овас рпс каг ла сила споче т кадва де с е тогс т олећа упу ћу ј учита оцедај еСве т иЈ е ронимизс рпскогна рода– а ње г овз а в одуВа т ика нуус та новаСрбака т олика . Приме рци новина с ов им (и друг им с личним те кс т овима ) на ла з есеуСАНУ. Ифилолоз ипротивз ваничнеис ториј е Заг оврницимас рпс ког(слов енс ког )с та рос еде лашт ва наБа лка нуиуПодуна вљус уприте клиупомоћфилолоз и. Нисутоу чинилисна ме ром дас ес поресприс та лица ма з ва ничнеист ориј е ,а лис уњиховафилолошкаис т ра жива ња ука з а ладај ене мог ућеобј а с нитина ј ст а риј епоз нат ена з иве пла нина, рек а, ј е з е ра и на с еља бе з прису ст ва Срба (Слове на ) у Поду на вљу . Пре ма филолоз има , друг е пре т пос т ав ке су не одрживе . Ра з ложно обав ешт а ва ј у да људиус вомприродномокруже њудај уиме наизс вогј е з ика – ника коизј ез икас ус е да , апог от овонеизј е з икауда ље них пле ме на, ка ко, уовом с лучај у, з ва ничнаист ориј аудаљу ј е Слобода нЈ а рче вић:Историј с кес кривал ице , Беог ра дИПА''Мирос ла в'', 2002, ст р:222-223. 6
7
ант ичкеСлове неодДуна ваиБа лка на . Сле дс тв еноова квом з а кључку, филолоз иманиј епреос т алоништ адруг оне г ода пот врдедај епрво пис мо насв е ту рође но наоба ла ма 7 Ду на ваидас умут ворциСлов ени. Бра ниоци с лове нс ког дос е ља ва ња на Балка н у Средњемв е кус уна ј рањив иј иусу че ља ва њус афилолоз има . Уовојнауци, не маме ст аз ај е данилидру г из ак ључа к, ка ко ј етоиз в ес но ка дј ере ч оса држај у друг их ист ориј с ких из в ора . Ус луча ј уфилолошкенау ке, немадвоу мље ња . Ако ј енаодређ еном подручј ужив еоне кина род, нање мус у ост а ли т раг ов и ње г ове култу ре и ј ез ика . Пред ова ко ј е дност а вном чиње ницом, з ане ме о ј е и профосор на СорбониПј е рШа т ре н. Пре дњимј ебра ниладокт орскут е з у Олг аЛуковић-Пј а нов ићос рпс кимре чимауст а ромг рчк ом ј е з ику. Запре па шћење– а косепрофе с орс ложисОлг ином те з ом, мора ћеприз нат идасуСрби, одна ј да в ниј ихв рема на , билису се диГрцима , ат оз ва ничнаис ториј анеприхва та ? Же леој едаодбра ни з акључкез ва ничнеис ториј е, а ли у филолог иј иниј еима оарг у ме нт е . Ова јсв ој е врс ни''г ордиј е в чвор'' ј ере шиот акошт одокт орскуте з ус ту дент кињеиз Србиј ениј екомент арис ао.Река ој е : Гос пођо, ј ас есВаманес л ажем, ал иВам дај е м титу л уле ктораг рчк ефил олог иј е ,ј ерс теј ез асл у жили. О тра г ов има с рпс ког (с лов енск ог ) ј е з ика на Подунав љуиуИндиј и, на писа лисумног иау тори: Инду си, Рус и, Фра нцуз и, Слов аци, Ит алиј ани, ит д, али ће мо се з а држа т и с а мо на к њиз и ру ског филолог а Оле г а Николај е вичаТрубаче ва . Из да лај уј еРус каа каде миј ана ука – Ис ториј с кофилолошкооде ље ње : Етног е нез аику л ту ра 8 древ нихСл ове на. Тру ба човпра тиг е не з ус лове нс кихна роданаос нову ис т ориј с ких, г е ог ра фс ких, а рхе олошких и линг в ис т ичких ис т ражива ња . Пос е бну па жњупос ве т иој ехидронимима , ет нонимимаиа нт ропо нимимауЕвропииАз иј и, аира з вој у индоев ропс кихј е з ик а.Ј е данј еодводе ћихфилолог аусв ет у ис вој ез акључкеј ечит аонамног им научнимску повима . Укра т ко, обј а шња вадај епрапос тој бинаСл ове нас редњи токДу на ва– т е рит ориј есње г овеле веи дес нест ра не . Зна чи, тв рди ис тооно шт о из носе''новорома нтича ри'' у св ој имде лима . Ту,уПанониј иинаБа лка ну,ка жеТруба чов, поник ло ј еи прв о пис мо. Нау чни ра д под на с ловом: О Средње ду нав с којпрапос тој бини Слов е на прочита ој ена Скупус лав ис т ауБра тис лав и1993. инаСкупус ла вист ау ДрОлг аЛуковић-Пј а новић: Срби...народнај стариј и,ИПА ''Миросл ав'', Бе огра д,2003. идокт орск ираднафранцускомј ез ику: Прав дауЕс х илов имиСофокл ов имтраг е диј ама,ис т ииз да ва ч,2002. 8 ОлегНикола ј е вичТруба чов : Ет ног енез аикулту радре внихСлов ена, Моск ва,Руск аака де миј анаука , 2003. Књиг ућенас рпс комј е з ику шт ампат иИПА''Миросл ав'', Беог ра д. 7
8
Будимпе шт и, у окт обру 1995. Тру ба чов ј е о т ој пра пост ој биниСлове на , нас редњемДунаву– доЂерда па , поднеоре фе рат : Слов е нс киј е з икиис ториј а– к аоос нов а етног е не з е и на Скупу ј ужнослов енс ких сла вис та у Бе ог раду,1995. Ис т ражива њеО. Н. Труба човај епот врдадас рпски ''новорома нт ича ри'' нис упосе бнапој ав ауЕвропи- данис у ј е диникој исупосумња лиуз а кључк ез ва ничнеис т ориј ео Слове нима . Тиме ј е обав ез а на ших ис т орича ра да , при одбранис вој ихст а вов а,подврг нукрит ицина учнира дО. Н. Тру ба че ваиис тра жив ањамног ихдруг ихнау чник а- нак ој е сеТрубачовпоз иваичиј аис т ражива ња , та кође , упућуј уда ј еДунавпра пос т ој бинас лове нс ка . Какораз уме тиПорфироге нита? С обз иромдаћенанау чном с купууНишубитиу це нтру ра с пра ве спис ив из а нтиј ског ца ра Конст а нт ина СедмогПорфирог е нита , ос врнућемосенањиховес адржа ј е - наос новукој ихј еприхв аће нот ума че њедас ус еСлове ни пој а вилинаДуна вут еку6. и7. с толе ћупослеХрис та . Др Ј ова н И. Дере т ић и њег ов и ист омишље ници упоз орав ај у да с у и поруке ца ра Порфирог енит а крив отв оре не– прилаг ођенеунапре ддоне т ом з акључкуда суСрби(Слове ни) ос вој илиз е мљедруг ихнарода- нипре ника с ниј е, не г оу6. и7. с толе ћуНовее ре . За т ошт оз а друг епе риодениј ебилопог одногс т арогз а пис а– пог одног з адомишљања, к ака вј еова јца раПорфирог е нита . Бу дући да ј е не пре циз а н у опис у поз на т их дог ађ ај а – бе з вре ме нскиходре ђе ња , т ума чимај епру же намог ућностда на ве ду да с е Порфирог енит пре ва рио и да ниј е ре чо на з наче ном с толе ћу, нег о о не ком мног о ка с ниј е м. Ако чит а лацпомис лидас ута квеиг ревре ме ном ипој мовима не мог у ћекода ут орана ј в ишест ручност и, не капрочит ај у те кс т виз а нтиј с ког ца ра и комент аре ј уг ос лове нских ак аде мика . Ре чј еоприликамауРимскомЦарс т вуувре ме ца раДиокле циј а на. Билој ет овре менакра ј ут ре ћегве ка Новее реиве рова лиилине , Порфирог е нитспомиње , иу тре ће мс т оле ћу , Слове ненаДуна ву, а ли т умачиње г ових списака жудаца р ниј епис аоо т ре ће м, не г о оше с том ст оле ћу. Дабинамов обилој а с ниј е, подс е ћамодај еов де речо дв едржа ве– у вре меДиок лециј а на(3. с т олеће ), имамоРимс куИмпе риј у, ау6. и7. с т оле ћуВиз а нт иј у . Ка ко се де с ило да Порфирог е нит ов з а пис о Диок лециј а ну и ње г овомвре ме ну , ак аде мициподеленадваде ла– паов ај друг и пре ме с те и в ежу з а дог а ђа ј е 300 г одина после Диокле циј ана ? Та јдруг идеоз апис ај епреба че н(да т ова н) из РимауВиз а нтиј у , ка жедрЈ ова нИ. Дере т ић, з ат ошт осеу ње му, т акора но, с помињуСлов енинаБа лка ну. А а кос у Слове ни били с т а нов ници Па нониј енаДу на ву у вре ме Диокле циј ана , онда то ис кљу чу ј е с ва ку мог ућност
9
досе ља ва њаСлове наиз''прапос тој бине '' наБа лкану6. и7. ст оле ћупослеХрис та . Евос порног(бољере ћи неј а сног ) Порфирог е нитов огопис аДалмациј еувре меримс когцара Диокле циј ана(3. ст оле ће ): ''Овајцар Диокле циј ан подижеградСплити у ње мус аз идапалатукој ас енеможенире чиманипе ром опис ати, од чиј ене кадашњевелеле пнос ти с тој еи до данас ос таци, иако их ј едуго вре ме оште тило. Шта више , иг рад Диоклиј у, кој ис ададржеДиокле циј ан (Дукљани), ис тицарДиокле циј анподиже , з богче гас у становници тез е мљеназ вани Диокле циј анима. Влас т ових Романа проте з ала с е до реке Дунава. Је дном приликом они (тј . Романи) же ле ћи да пре ђу ре ку и упоз нај у становнике с оне с тране реке , прешавши нађошеслове нс капле ме нане наоружанакој ас ез вахуи Авари. И нити с у ови (Романи) оче кивали да соне странерекеимане кихстановника,нити(Слове ни) даих има с ове. Пошто с у Романи з ате кли ове Авара не наоружанеи не спремнез а рат, нападну их, покупе пле ниробљеивратес е ''.9 На шиа ка демициобј ашњав ај упрв иде оовогт е кст а на прихва т љив на чин. С обз иром да Порфирог е нит обав ешт а вадасуРомани изДа лма циј епре дуз е ли вој ни походпрек оДуна ва , онита чноз апа жа ј удај етаобла ст имала с вој у вла с т и, овим осв ртом, да ј у з а пра во Порфирог е ниту : Облас т Дукље(кас ниј еЗетаиЦрнаГора) оде ље на ј еадминис тратив ном реформом 297. г одинеодве лике пров инциј е Далмациј е и пос тала с амос тална у прав на ј е диница– провинциј аПре валитана. Даљетумаче њеПорфирог енитов огт е кст аодст ра не Српс кеак аде миј енаукај ев ише не г оз а г оне т но. Горњи з а писПорфирог е нит а , уде луг дег оворио Слов енимаи Ава рима , ак аде миј иниист оричариту ма че, иуве ра ва ј у, дасе однос и на 6. с т олеће , а не на тре ће - с кој им ј е Порфирог е нитз апочеос вој еприпов еда ње , поднас ловомО Дал мациј иис у с еднимпл е ме нима. А ре чј еоист омпа сус у. Но, на шиг аис т орича рира з биј а ј у– де ос адржај аве жуз а тре ћес т оле ће(тосмов иде лиуг орњем цит а ту ), аде оз а шес т оиз аВиз а нт иј у(шт оћемовидет иусле де ћемцит ат у): Ов ајпода так ј асно показ у ј е да ј ев из антиј с ка влас т до пираладоДу нав а. Чес та ј е пој ава код виз антиј ских пис аца да не колико пле мена, кој аз ај е днички нападај у царс тв о, наз ивај уј е дним име ном, пољудс твукој еихј еводилои пов ез уивалоуј е днуце лину... Слове нис у , поче в шиодкрај а 60-тих г одина6. ве ка, з ај е дно сАвариманападали на 9
САН: Виз антиј с кииз вориз аис ториј уна родаЈ уг осл авиј е , томдру ги, Бе огра д,''На учнодело'', 1959, обра диоБожида рФе рј анчич,ст ра не : 10. и 11.
10
виз антиј с кепров инциј ена Балканском полу острв у. Ти з ај едничкинападитрај удове ликеопс адеЦариг рада626. г одинеине у с пе хаАв арауовом подухв ату, пос лече г асе це нтараварс кедржав епомерав ишепре масе в еру . ДрЈ ова нИ. Де ре тићупућуј едас едобропрочит а Порфирог е нитовт е кс тидаћес ев иде тидане маник акв ог ослонца у њему з аз а кључа к на учника на че лу с Б. Фе рј анчиче м даПорфирог е нитов дег ов ори о Виз а нт иј и. Дода ј еданепост ој енидру г ииз ворикој иби, допу ња ва ј ући ира з ј а шњав а ј ућиПорфирог е нит оврукопис , да лиз апра во ј у г ослов енс ким ист оричаримадаова коз а кљу чу ј у. Акосе Порфирог е нитов т е кс т подврг не с амо лог ичком с уду, видећес едане мас т ручња какој ибимог а оз акљу чит идај е уње муречодвавре ме нск апе риода- уда ље нај е данод друг ог а300 г одина. Пог ре шан з ак ључак ј е прис вој ен од Српс ке ак аде миј енаука ,т врдидрЈ ова нИ. Де рет ић, с а моз а т одаби сеодов огдокуме нт аначиниост убнакој е м ћепочив а ти тз в. дос е ља ва њеСлове нанаБа лка нув ремевиз ант иј с ког ца раИра клиј а . За нимљив ој едаака де мицинис унашлиз а сходно даобј а с не(ба р не ка ко) к акој емог ућедај е дна облас тслока лномупра вомуРимуз а држит ака вст а ту сиу друг ојдржа ви – Виз а нт иј и, пос ле300 г одинаи убитно из ме ње нимме ђудржа внимодносиманаБа лка ну? Таоблас т - Пре ва лит а намождај еимог ладапре ду з имавој непоходе пре ко Ду на ва у 3. с толе ћу, как о на с оба ве шта ва Порфирог е нит, адаби точинилаи увре меВиз а нт иј е , мора лабиима тииуњојс т ат усона ка вка ка вј ојј еда рова о римск ица рДиок лециј а н. Ист оричарина сот а квомс т а тус у Пре ва лит а неуВиз а нт иј инеоба ве шт а ва ј у , ма дапишудај е онат а јв ој нипоходпредуз елау6. с т оле ћу . ДрЈ ова н И. Дере т ићодбиј ата кв умог ућнос титв рдидаПре ва лит а на ,у 6. с т олећу, ниј ени билапод в лашћуВиз антиј е, не г ој е пре дс та вљалаз на чај нуобла с туСрбиј и. Акопре т пос т ав имоданиј е днаст ра нанеможеса сиг урношћут врдитидај еупра вуупог ле дуцит ираногдела Порфирог е нитов е приче о Да лма циј и и Ду кљи – прв енс тв ено, шт о се т иче да т ова ња опис аног (првог ) покољаСлов енасле вест ра неДу на ва , ондабис мобили обав ез нидат ражимопотв рдуј еднеилидруг епрет пост а вке нанекомдруг оммес т уца ре вогСпис аонародима. Такоби се , можда, мог ло одг оне т нут и да ли ј е Порфирог е нит рече нипокољ на дСлове нимас ме ст иоут рећеилише ст о ст оле ће– даподс ет имо: ис т орича риСАН т врдедај ет о билоу6. с толе ћу, адрЈ ова нИ. Де рет ићдас ет омог ло дес итииут ре ћемс т олећу,акота коописа нидог а ђа јз а виси са моодчиње ницедалиј ета даСлов е на(Срба) билоили ниј ебило наБа лкану. Било их ј е , они суст а рос еде оци Ба лкана ,у пора нј едрДере т ић.
11
На шене доу мицебимог лебит иот клоњенес леде ћим св е доча нст вомПорфирог е нита : ''Међуонимакој ис усепрес е лилиуРаг уз усуови: Григ ориј е , Арс афиј е , Викторин, Виталиј е, Валент – архиђакон, Вале нтин отац протос патара Сте фана. А откадсеониизСалонепре с елишеуРаг уз у,доданасима 500 година,ас адимамо7. индикт6.457 г одине''.10 Ев о, с обз иром на в ре ме с вој ев лада вине , ца р Порфирог е нитовдепишедасуСлове низ ау з елиСа лонуу Далмациј иу5. с т олећу.Тој еск оро200 г одинапревре ме на ка дј евиз ант иј с кицарИра клиј е(610 – 641) доз волио, ка ко з ва ничнаис т ориј ат врди, на с ељав ањеСлове нанаБа лкану. Ово с ве дочење ца ра Порфирог е нит ај еу с а г ла снос ти с тв рдња мадрЈ ова наИ. Де ре т ићаоос нив ањуСрбиј еупе т ом ст оле ћу. Мног опреда на шње гвре ме нај ебилоис ториј ских делаооснив ањуСрбиј еупе т ом с толе ћу– 490. г одине . Кат олички с ве ште ник из Да лма циј е из 18. с т оле ћа – Андриј а Ка чић Миошић ј е на писа о књиг у„ Пре с ве т лом г ос подину“ , шт а мпанауЗадру1856. Уњојј епоброј а ос ве вла дареСрбиј еод 490. г одинедокас ногСре дње гве ка . Може мо бит и сиг урни да ј е Андриј а Качић Миошић пода т ке о Србиј и изпе тогс т олећа(бе зобз ирашт от у Србиј уз овеСла ве нс ким Краље в ст вом) наша оуархива ма Ва тика на . Мог ли би с е и не ки т е кст ов и код цара Порфирог е нитадове с ти ув ез усовом Србиј ом изпе т ог ст оле ћа , алит о, с вој имкоме нт а римаСписа, недоз вољав ај у ј у г ослов енс ки (српс ки) ис т орича ри. Та ко, ка д уочимо да на мј е ца р Порфирог е нит помог а о да ра ниј е цитира ни римск и покољ на д Слов енима с ме ст имо у 5. с т олеће , ис т орича риСрпс кеа ка демиј ена укана супоз ора ва ј удасе пис ацПорфире г онитпре ва риоидаоннеопис уј едог а ђа ј е изпе тогс т оле ћа, не г оизмног окас ниј е гвре ме на . Евока ко тообј а шња ва ј у: Наос нов уовогподатка, добиј асе449. г одинакао дату мпадаСалонеуру кеСлов е наиАв ара, штосв акако ниј етачно.Bury пре тпостав љадај еов аг одинапро из в од дубров ачкетра дициј екој ај едог ађајспој иласнападима Атиле,докNiderle, Manuel I, 60, мис лидај ецарпоме шао нападГота449. г одинес аз ау з имањемСолинапоче тком 7. ве ка. Нај прихватљив иј еј едај едатаг одинаре з у лтат г ре шке кас ниј е г препис ивача. Ме ђутим, з начај овог хроношкогподаткај еутомештој ас ноо дређу ј ев ре ме сас тављања29. г лав еDAI, с е дмогиндикта948/9 г одине . Кадсепог ледаов ака вприст упист ориј с комиз вору, ондас е морадов е ст и усумњу њег ов ав редност . Ј е р, и прот ивницимаз в аничнеис ториј ес еморада т ипра в окој ес у 10
Ист о,ст ране : 20. и21 .
12
з ас е бе уз е ли з а г оворници с лове нс ког дос еља в ања на Ба лкан.Ондаћеонипо ст упит инаист ина чин– т а мог деим одг ова раПорфирог енит овт е кс тре ћићедај ет ача н, ат а мо г деимнеодг ова ра,ут врдићедат о''с ва ка кониј ета чно'', ка о штос ут оучинили, уцитира ном слу ча ј у, прире ђив ачиу Српс којак аде миј инау ка. Ова ко, делимично прихва та н а де лимично одбацив ан, Порфирог е нит овсписнебимог аобит иподлог а з априхв а та њет ез едас уСлове ни(Срби) дошлинаБа лкану 6. и7. с толе ћу. Таконешт обимора лобит ипот кре пљено друг имброј нимипоу з данимсв едоча нст вима , алиЈ ова нИ. Дере т ић,из ричит о,на водидат ак вихдокумена таусв ет с ким архива мане маидасез ат оодлу чиодана учниску ппос ве т и ана лиз иПорфирог е нит овогСпис аонародима. Порфироге нитовас ве доче њаоХрватима У Порфирог енит ов омСпис уонародима, 30. г ла вај е пос ве ће на Хрва тима – г лас и Из лаг ање о пров инциј и Дал мациј и. Ов деј еца рс ве дочиоов ременуод6. до10. ст оле ћа , чимеј еподе лиоис торича ре, ј е рмуј е дниве ру ј у, а друг и ника ко. Прире ђива чи ње г ов их с пис а у Српс кој ак аде миј ина укас уу тв рдилидаов опог лав ље , ине кадруг а , Порфирог е нитниј емог а онапис а ти- непоз нат иа ут орихј е додаоца ре вим рукопис има . Тодока з у ј у, поре дост а лог , и чињеницомдај еуСписуонародимаописа нидог а ђа јпос ле Порфирг е нт иов ес мрти(959): Изс ве г а нав е де ног , с ле ди да ј е В напис ана од не поз натогау тора и накнадноунес е науDAI. Сличне приме реналаз имоуDe cerlmonlls, г дес еуопис уцарс ких г робов ауцркв иСв. Апос толауЦариг раду , наводиг роб Конс тантинаПорфирог енитаиг дес еопису ј екру нис ање цараНићифораДру г огФоке963. г одине .11 Српс киа каде мицису, как от оиприличи, на водили кра ткез а кљу чкеионихкој иве руј уунав еде непода т кеи онихкој иуњихс умњај уилииходбацуј у . Но, дрЈ ова нИ. Дере т ићс енеприкла њани ј едној , ни друг ојг рупи. Он тв рдидај еГлав а30. Спис аонародимачистфа лс ифика т , да ј епис анауновиј евре ме(мождау17. с т олећу) идасуњиме ка толичке држа ве и Ва т ика н наме рав але подржа ти ''хрв а тс ко држа вно пра во'' – к ривот воре ћи дасу с рпске те риториј ебилеуг раница макра ткот ра ј нес редњев еков не хрва тс кедржа ве . Поње г овоммишљењу , фалс ифика т орј е имао на ме ру да ис торичареоба ве женат ри ''ис ториј с ке ис т ине'' – опра вдав алеби у кључива њес рпскихз е ма љау не куодбудућиххрв ат а с кихдржа внихт воре вина : 1) пој ав љив а њеХрв ат ауДалма циј ииСлав ониј ипре не г ошт отодруг иист ориј с кииз в орибе ле же ,
11
Ист о,ст р.27.
13
2) с редње ве ков нехрва тс кег ра ниценаЦет ини(мног о ј у жниј еодст ва рних) и 3) на длежностРимока т оличкецрквена дХрва т ском, (ма дасуХрв ат ибилиподј у рис дик циј ом Пат риј а ршиј еу Ца риг ра ду). 1) Пој ављивањеХрватауДалмациј ии Славониј и Гла ва30. Спис аонародимадоносииме нахрва т ских вођа , паииме нањиховихс е ст а ра,из7. с т олећа , мадат а кве пода т ке нема з аСрбе, кој ис у више с т ру ко број ниј и од Хрва т а . ДрДе ре т ићи з боговог ав еру ј едај еупит а њу фа лсификат , пошт одруг ииз воринепот врђу ј ут а коне што,а пог от ово не потв рђуј у прис уст в о Хрва т а у Сла вниј ии Далмациј ипоче т ком 7. ст оле ћа, какотопишеуГла ви30. Пог ле да ј мо: ''Виде вшидај еоваз е мљадобра, Аварис енасе ле у њој . У то вре ме, Хрвати с тановаху с оне с тране Багибариј е(Баварске ), г дес усадаБе лохрвати. А ј е дна породица, оде ливши сеод њих, наиме петоро браће : Клукас , иЛове лос , иКос е ниц, иМухло, иХрват, идве се с тре Туга и Буг а, са с вој им народом с тиг ну у Далмациј у и ову з е мљу з ате кну под влашћу Авара. Пошто с у ови не колико г одина ме ђус обно ратовали, Хрвати однес у побе ду и ј е дне од Авара побиј у, а пре ос талепринуденапокорнос т''.12 У 31. г ла ви сепре циз ирадас уХрва т и дошли у Далмациј унапоз иввиз а нт иј с когцараИра клиј а ,а лис ет име опе тс вереме ти– Ираклиј еј евла да оод610. до641, аова на воднахрва т скапобе дана дАва римаихрва т ск иу ла з аку далма тиснкиг ра дСал онуде с иос е602. г одине– прене г о што ј е Ира клиј ес т упио напрес т о. Види седа Списо народима врв иг ре шка ма . То ј е уочио и проф. Ре ља Нова ков ић, паћепоз ив а ти ис торича ренаопре з . Цит ира описг орње гдог ађ ај аизГлав е31. Спис аонародима: ''ОвиХрватидођошекаопребе г лицецаруРоме ј а, пренег оштоСрбипре бе гошеис том царуИраклиј у, у времекадаАвариратуј ућипроте рашеодавдеРомане ... ОвиРоманибехупроте раниодАварауданеис тогцара Роме ј а Ираклиј а... По наре ђе њу цара Ираклиј а ови Хрватиз аратившииодавдеис те равшиАваре , насе лесе , понаређе њуцараИраклиј аутојз емљиАвара,укој оји данасс тануј у''.13 ПрофНова ковићиз нос ис вој емишљење : Изанализ ехронолошкихве с тиизDAI ув ез ис а доласком Хрва та и Срба на Балканско полу ос трв о, добиј амоу тис акдаме ђув е стимас астављачаDAI има 12
Ист о,ст р.30. и31. Ре љаНов аков ић:Одакл есуСрбидошл инаБал канс кополу острв о, Ист ориј скиинст итутуБе ог раду,''На роднакњиг а'', 1977, ст ра на61. 13
14
не складаз богкој е гј ете шко з акључити да с ес вето дес ило у в ре мекад с у Ав ари проте рали Романе. Ако пажљив о пратимо шта о на паду на Салону бе ле же пис ци г лав е29. и 30. и ако прове римо шта о ис том дог ађај у каз у ј у папа Грг у р Прв и и Тома Архиђакон, добиј амо у тисакдасуАв аро-Слов ени с тиг ли уз але ђе Салоне у брз о пос ле 582. г одине, тј . у брз о пос лепада Сирмиј ума, адас ус амуСалонуз ау з е линај касниј е602. г одине , штоз начиг отов оосам г одинапренег оштој е Ираклиј еидошаонав ласт.. Наиме,акос уАваро-Слов ени ј ош крај е м6. иус амомпоче тку7. ве каз ауз елидобарде о контине нталнеДалмациј е , аз атим и Са лонуи ње но подру чј е , како ј е мог уће да с у Хрв ати пребе г ли цару Ираклиј у ''у в ре ме када Авари рату ј у ћи проте раше одавдеРомане ..'', ј ерби с ветобилопренег о штој е Ираклиј еипос таоцар''.14 Дабичита оцубилола кшера з у мљивоз богчег асене моженик опоуз да т иуПорфирог е нит овСписонародимаи з а шт о не ма ос нов а да с е ве ру ј е о дола с ку Хрв ат ау Далмациј у 602. г одине , скра т иће мо з а па жање проф. Нова ков ића на две прот ивре чнос т и у Гла ви 31. Порфирог е нт овогс пис а : Ак осуАва ро-Слове нивла да лиДа лма циј ом 602, анеВиз а нт инци, онда Хрва т и нис у мог липре бећивиз ант иј с комца руИра клиј у ут уис т уДа лма циј у– чакдај еонт а даи био ца р! У Далмациј и ниј е та да била виз а нт иј с кавла с т. А даХрв ат инисубилиуДалмациј ииСла вониј ини 200 г одина ка сниј е , пот врђу ј е Ај нх ардов л етопис о дог ађ ај иманафрана чкомдвору818. и822. г одине . У ов ом докуме нту, г дес епрвипу тс помињуСрби, аХрв ат ини ј е дном ре чј у, немаништао не ка кв ој''Да лма т инск ојили Приморс којХрв ат с кој '' и ''Поса вс којХрва тс кој '', ка ко т о пишеуПорфирог е нит овимсписима . Пода цис еоднос ес а мо наКнеже винуДалмациј ииКне жев инуПос а вину. Оведве кне же винећехрва т скии с рпс ки ис торича ри у19. и 20. ст оле ћукрст итиу''Да лма т инс ку(Приморску) иПос а вс ку Хрва т с ку'', ос ла њај ући се , како смо в иде ли, са мо на не поу з да не пода тк е у Порфирог е нит овим Спис има о народима. Пог ле дај мо ка ко уве рљиво, на ос нову Ај нх ардов огле топис а, проф. Реља Нов а ковић оповрг а ва мог ућнос т прис ус тв а Хрв ат а поче т ком 9. с т оле ћа у Далмациј ииПоса вини,атимеихрва тс кедржав еуњима: У опис удог ађај апре дс ам поче такЉуде в итовог ус танка, Ај нхард наводи какос у818. г одинес тиг ли у Херистал, г деј ета да борав ио франачки цар Лу дв ик, пос ланициме ђукој имас ес помињеиБорна,личносткој у 14
Ист о,ст р.61.
15
ис ториог рафиј аг отово бе здв оу мљења сматра кне з ом Приморс кеХрватс кеинепитај у ћиседалиј еуопште биломоуг ћедас еме ђуиз ас ланицимауХе рис талунађе тада и кнез Приморс ке Храватс ке ... Пос тав ља се питање ,з аштој еу че ниАј нхард, кој иј ез бивањаопис аос толикоде таља,наз в аоБорнусамокне з омГуду с кана,ане кне з ом Хрва та? Он с помиње из ас ланике Абордита, Гуду с кана, ТимочанаиЉу дев ита, каостаре шинуДоње Панониј е , аоХрв атимаиХрва тс кој , натомме с ту , по наше ммишљењуне обичноважном, не маниречи''.15 2) Сре дње ве ковнехрватс кеграниценаЦе тини Дру г а''ист ина '', на ме ње набудућимис т орича римаи тв орцима хрва т с ке држа ве ј е она о ра спрос тира њу хрва тс ких пле мена до ре ке Це т ине у Да лма циј и иу Па нониј и. И ма дај ес амоде ода на шњеЗа па днеСла вониј е биоуХрва т ск ој , препа даподМа ђа ре, нашиист оричари, ка дпишуоХрв ат с којкра љаТомис ла ва , чинетоуопшт ено. Тимес ес т ичеут иса кдај ере чот е рит ориј иодЗаг орј адо Ду на ва . Ј е днос т ав но, к орис тес а моиз ра з– Па нониј а , бе з ближе гг е ог ра фс ког одре ђе ња колики ј е ње н прос т ор припа да оТомисла в ље војХрв ат с кој . Ов ак авт оноз на чај у хрва тс когна рода и њег ов е сре дње ве ковне држа ве вуче коре неизГла ве31. Порфирог е нит овогСписаонародима. Ев от огте кс т а: ОдХрватакој исудошли уДалмациј у , одв ој исе ј е дан де оиз ав лада Илириком и Панониј ом. И ов и су ималинез авис но гархонта, кој иј енараз нес транес лао пос ланс тв а а пр иј ате љс ка само архонту Хрв атске . Из ве с танбројг одинаиХрватиуДалмациј ипокораваху сеФранцима, каоираниј еус вој ојз емљи; Франципре ма њимабе хутоликоокру тнидас уодој чадХр ватау биј али ибацалипс има. Немог авшитоодФранакадаподнос е Хрвати с е одме тну од њих, побив ши њихове намес нике...Отада ос та вши не з авис ни и самос тални, з атражишесв е токрште њеизРимаи е пис копи беху пос латии покрс тишеихз аПоринаархонтањиховог . Бе ше подеље на њихов аз емља у ј е данае с т жупаниј а, наиме Ливно, Це тина, Имо тс ки, Плива, Пе се нта, Приморј е , Брибир, Нона, Книн, Сидраг а, Нин; ињихов бан држи под в лашћуКрбаву , Ликуи Гацку ...Одреке Це тине , почиње з емља Хрватс ка и пру жа с е пре ма Приморј удог раницаИс тре , однос нодог радаЛабинаис брдске с тране у из в е снојме ри пру жа с е и даље од пров инциј еИс тре , апре маЦе тинииЛив нуг раничис ес а Србиј ом.16 15
Проф. Ре љаНовак овић: Гдесенал аз ил аСрбиј аод7. до12. в ека, Бе огра д,Ист ориј скиинс титутуБе ог радуи''На роднакњиг а'', 1981. 16 САН: Виз ан тиј скииз в ориз аисториј ународаЈу г осл ав иј е , Беог ра д, 1959, ст ранице:30 – 35.
16
Ова кв омописуца раПорфирог е нит а, нисуподлег ли брит а нс ки ист оричарии ка ртог рафи, пасууполитичкој ма пиЕв ропеиз814. г одине(вре мео к ој е м пишеица р Порфирог е нит), хрв а тс каплеменасме ст или с а мо на де о подручј а да нашње Хрв ат с ке – од Риј е ке до За г орј а, с г ра ницомнале војобал ире кеКупе . 17 Брита нск иис т орича ри су ос т а ле з е мље: Лику , Да лмациј у, Кордун, Баниј у, Слав ониј у , Хе рце г овину, Бос ну , Црну Гору , Албаниј у, Србиј у, Маке дониј у, уну тра шњос тсе ве рнеГрчк еиос т рво Пе лопоне зоз начилиз ај е дничкимименом: Србиј а . Ма да профе с ор Нова ковић ниј е корис т ио ове брит а нс кека рт ека дј еис тра жив аора спрос тра ње нос тСрба наБа лка нуу9. с т олећу, ионј ез а кључиодас уонит ада на с ељав алиобла с тинаде снојоба лиКу пе . Ов ајпода та кј е драг оце н, ј ерс ењимерушиукоре ње номишље њеот урск ом прог ону Хрва т а из српс ких кра ј ина и Да лма циј е, па досе ља ва њут амоСрбау15. и16. с т оле ћу . Ст а радокуме нта оводе ма нт уј у,ј е рпружа ј уподат кеосрпс комс та новништв у у ов им кра ј е в има600 г одина пре ту рских ос ва ј ања на з а па ду Ба лкана . Ј еда н од т их докуме на т ај е Ај нхардов ле топис, ук ој е мс еопису ј ес лове нс ка(с рпс ка ) побуна, под вођс т вом кне з а Љу де вит а, у Па нониј и против фра на чке вла с ти.Наос новуњег апроф. Нов аков ићз а кљу чуј е : Ш то с е тиче прос тора на кој ем с ус е мог ли налаз ити Срби, међукој еј еотишао Љу де вит, ј е дино штос ез ас адможере ћиј е с тедас еде оњихов огподру чј а морао та да налаз ити у з саму г раницу Људе в итове Панониј еито, нај в е роватниј е , одСискапре мај у г уили ј у г оис току . Кадбу демокасниј ераз матралиидру г ес таре податке,Порфиро г е нитов еиДу кљанинове ,в иде ћомдасу се Ај нхардов и Срби мог ли з аис та налаз ити не г де надомак Уне . Опреде љу ј у ћи с ез а ов аквомишље ње , не те баиз г убитиизв идадаАј нахрдз накакос епричадасу Срби у њег ов о вре ме , а с вакако и пре , држали (нас тањив али) ве ликиде оДалмациј е.Кадов омдодамода ј еЉу де вит у биој е дногодс рпс кихкне з оваидаонг ов ори оСрбимакаоонароду , чинис едас ај ош в ећим прав ом може мо ре ћи да ј е сас в им мог у ће да у в елики де о Далмациј еможе моу кљу читиипоре чј еУне,у толикопре што читав Ај нхардо в опис Љу де витов огратовања с Борном иње г овс у кобс ас рпс ким кне з ом у пу ћу ј ег отов о ј е динонаподручј еодКоз аредоГрме ча, пре коУне , до Купе''.18 Политичкакарт аЕв ропеиз814 . г одине– смрт КарлаВе лик ог , шт ампанау : Longman Brown & Co. London, New York & Bombay и обј ав ље наенг лес којк њиз и: Franks and Saxons, London (ма лоупрошће на – сист ак нут имобеле жј иманаБа лка ну) иукњиз и: АнтичкаСрбиј а, др Ј ова наИ. Де рет ића,Беог ра д,''Са рдониј а '', 2000, с тр.258/а. 18 Проф. Ре љаНова ковић: Гдесенал аз ил аСрбиј аод7. до12. ве ка, Ист ориј скиинс тит утуБе ог радуи''На роднакњиг а'', Беог ра д, 1981, с тр. 35. 17
17
3) Надле жнос тРимокатоличкецрквенадХрватс ком Колико ј ес рпских инт е лек ту ала ца: ист оричара , пис аца, филолог а , књиже вних крит ича ра , политиколог а ... пис ало о хрв ат с којдржа ви, на роду, култ ури, ј е з ику..., ог ре шившис еиона уку,иоист ину,дабихрва т скоуче шће уе вропс којис т ориј иприка з а лишт оз на ча ј ниј им? Пома г али сухрв ат с кимис т орича римадакривот воредасуда нашње з е мље Ре пу блике Хрв ат с ке уве к биле с кат оличким ст а нов ништв ом. Кат оличанс тв ом на«хрв ат с којз е мљи» се ту ма чиприпаднос тХрва т аз а падное вропс којцивилиз ациј и, анебиз а нт иск ој(г рчкој , илипра вос ла вној ), укој уХрва ти сме шт а ј ус а моСрбе . Ве з ив ање Хрва т аз а хришћа нс ки це нта р у Риму, на ла з имов ећкодПорфирог е нита , шт ој еочиг ле да нз на кда ј ет онекоподме т нуоов ом в из а нтиј ском цару, ј е рби он мора одас ез ала жез ај урис дикциј уца риг ра дск огце нт рана д хришћа нима , анеримс ког .Ј ер, иа кој ош ниј ебилорас кола у Хришћа нској цркв и и та д се (у 7. ст оле ћу и у Порфирог е нитов омде с т ом) на з ира лоне сла г а њеЦа риг ра да иРима– пос ебноз а т ошт ос убилицент риудв ера з личит е импе риј е . Пог ле да ј мота јдеоуСпис уонародима: Цар Ираклиј е, пос лавши и из Рима дове в ши св е ште нике и од њих произ в ев ши архие пис копа и епис копаипре з в ите реи ђаконе , покрстиХрвате ...Ов и покрштени Хр вати не ће да ратуј у против с траних з е маља, из в ансв ој ез емље . Је рдобилисуне копророштв о из апов ес т одримс когпапе , кој иј ез аИраклиј а цара Роме ј апос лаосв е ште никеињихпокрстио. Наиме , ов и Хрвати пос ле с вог а покрштав ања дадну св ој еру чно потпис ану обаве з у , под чврс том и непоколе бљивом з акле тв ом уСв е тогПе траАпос тола, даникадане ће пров алитиуту ђуз емљуиратов ати, в е ћдаћерадиј е живе ти умирусас в имакој и тоже ле , примив ши од ис тогримс когпапеовајблаг ос лов: аконе кидру г ипаг ани пођупро тивз е мљеов ихХрв атаиз арате , не каз ањих (Хрвате ) рату ј ебогХрв атаи штити ихи побе дуим 19 доне сеПе тарХрис тову че ник. Самопоиз ра з у''БогХрв ат а '', видимока кој еширено ухрва тс комна родуиуинт елиг е нциј имног оодоног ашт о ј еуПорфирог енит овимс пис има– ј е р''БогХрв ат а '' ј емног о спомиња нувре меДру г огсв е тс когра т а, ка дј еуХрва тс кој обав ље нз а маша нпокољСрба . Да ј е наша пре тпос та вк а о подмет а њу Порфирог е ниту хрв а тс ке ве рс ке в ез е с Римом т а чна , пос ве дочиће ис т ориј с ки из вори о пра вос ла вном ст а нов ништв у сре дње ве ковне Хрва т ск е – пре хрв ат с ког пора з аодМа ђа ра1.097. г одине . 19
Виз ант иј с кииз в ориз аис т ориј уна родаЈ уг ос лавиј е , ст р:40 – 42.
18
Поче ћемо с прав осла вним с т а новништ вом Ис тре , та коудаљенеодДрине , з акој ухрва тс киист оричарика жу да ј е била г ра ница Ис т ока и Запа да ; ка толичанс тв аи пра вос ла вља . Ов ајпода т а кћеиз нена дит и (укла њанј еиз ис т ориј с келите ра ту реуобеЈ у г ос ла виј е ). Све дочи дас у Ис т раниис пове далипра вос ла внуре лиг иј ус ведопочет ка 17. ст оле ћа. Ово ј е прев ише з а поима ње прос ечно обав ешт е них Срба и Хрва т а , ј е р с е у хрва тс кој ис т ориог ра фиј и (к ој у српс ки ис т орича ри нис у ра до оспора ва ли), ка косморекли,г раницаиз међ упра вос лав љаи ка толича нс т вас мешт анаре куДрину. Нис а миИст ра нине ве руј удас уим, нет а кодав ни, пре ци били прав ос лав не ве роис пове ст и.Мождаз а т оХрв ат и(дабиприкрилиис т ину) прису тнепра вос ла вцеуИс т рипове з уј уснека кв имда в ним досе ља ва ње м Црног ора ца . Ма да ј е , доду ше , мог ло бити досе ља ва њес рпс кихпородицаизЦрнеГореуИс т ру, али тре ба з а на т и да су они з а тицали у новојпос т ој бини пра вос ла внест а росе де оце– к ој ис ус е , ка ко с морекли, осе ћа лиСрбима.Пог ле да ј моотимис т а рскимСрбимат ек ст ј е дногдоку ме нт аиз17. с т олећа . Пис анј ерукомз аг ре ба чког епископа (бис купа) Бе не дикта Винков ића . Писмо ј е адре с ира но вишим дос т ој а нст ве ницима Римока толичке цркв е: Уз в ишена и мног опоштована Гос подо, мој и преду с ре тљивиЗаштитници, жел имВамодБог аз дравље , сре ћу , дов ек а. Блаже неу с поме неФе рдинандДруг и, ЦарРимљана, као Краљ Уг арс кеи Сл ав онј е , у станов ио ј е , бе зз нања мног опоштов аногФрањеЕрде љск ог– тадашње гбис ку па з аг ре бачк ог , нетражећис ав етаоднадбис ку паКолаче , ни одње г ов огмиторполита, истов ре ме ноду хов ногпримата Уг арс ке , нов у епис копиј у у Краље в ств у Слав ониј и, з а станов ништв ог рчкеве е , сх из матике , кој ис едржег рчких з абл у да, то ј е дотичну е писк опиј у пов ерио из ве с ном Србину, в ас ил иј анс ком монах у, по име ну Макс им Пе тров ић...Он се , з ај де но с ас ве ште нс тв ом и народом кој емј еначе лу ,с в едоданасдржиг рчк есх из ме,теис ам, као њег ов и св е ште ници и пав с тв а, з адржав а те шке з абл у депротивис тинитев ере ... Нај преби требал о да Срби, одбацив иши з абл у де и очис тив ши с е од ис тих , остануус в омобре ду . Акадбис еоканил из абл удаис х из ме икадбиу поз нал иБожиј ус л ужбу , помал обимог л идасе осл обађај уи г рчк огобре да. Тако ј еу чиње но уИс три, ПивкииКрас у , каоуСе њс којдиј ацез и, уЛицииДраг и Винодолс кој , г дес уСрби, код кој их с ураниј еважиле сличне з аблу де и обичај и, напу с тивши г рчки обре ди одбацив шиз аблуде , з ас лу г ом добрихкатоличкихотаца, досадас уз адржалиримскеобре де,кој ес упримилиис ебе вишененаз ив ај уСрбима,нег оХрв атима.
19
У Заг ребу , 3. 2. 1639, уГос подупок орни капе л ан наших Уз в ише них Гос подс тав а, Бе не г дит Винков ић, из абрание пис копз аг ребачк и.20 Аус т риј а ј е ов е хрв а тс ке мере одобра ва ла и помаг ала . Хрва т ис уодАу ст риј ес т а лнот ражилидањиховој лока лнојупра вибудупот чињениСрбиуВој нојКра ј ини,ј е р су , нав одно, нахрва т с којз е мљи. Збогт ог ас уСрбидужни даприхв ат еик ат оликуре лиг иј у . Забе ле же ној едај еа ус триј с кица рпос ве дочиооно штосмов иде лиубрита нскимкњиг а маишт ој ез а кључио проф. Нова ковић– дасуСрбис та рос еде оцинаподру чј има уда нашњојРе публициХрва тс кој . Биој ет оЛеополдДруг и, ионћеодг ов орит иХрва т има1790: Штос еМе нетич е,држимдај есрпс кинарод,ипре ратасТу рцима, живе оуСрему, Сл ав ониј ии Бачк ој , а прилик ом рата, ј едноду шно у понов ном ос в ај ању ис тих преде л а, у че ств овао,теис адтаможив и, пада, с тог а, на тез е мљеинај в ишеправ аима.21 Дабис еДа лма циј ида ододат ник ара кт е рхрва тс т ва , др Чу бриловић ћена пис ат и да ј е у 11. ст оле ћу у њој ка толичкацркв а. Знамодас еРимиз дв ој иоизХришћа нс ке цркв е1054. г одине , ада , прет ог а, ниј еимаона дле жнос ти на дцркв а мауДалмациј и. И с амдрЧубрилов ић, нав ише ме с та , св едочиов из а нтиј скомцркв еномут ица ј у , а лићесе одлучит идаист а кнедај еуДа лма циј ицркве ниживотпо ва т ика нс кимобра сцима , дабис е , ве рова тно,ка котоХрва ти прижељку ј у,пос ве дочилодас ус еони, ј ош т а да, у кључили уцивилиз ациј уЗа па днеЕвропе. ТодрЧубрилов ићчини з брка но– на водидас еуДалма циј иприме њуј упра вос лав ни обреди, а лидас ут оса моне прикла днепој а веуКа т оличкој цркв и: У Спл итус ес астаонов ис абордас пров е деодл у ке римс коглатеранс когс инода 1.059. г одине .Тре бало ј еи катол ичк уцрк вууХрв атс којоч иститиодраз нихис точних обичај а:женидбас ве ште нс тв а, сл ов е нск асл у жба, ноше ње браде и ду г ек осе , пос в е ћив ање св е ште ника бе зз нања латинс когј е з ика,итд.22 Само 36 г одинапос леовогСабора , Хрва т ску ће покорит и Уг а рс ка, па не ма ме с т а тв рдњама хрва т ских учења ка да ј е сре дње ве ков на хрва тс ка држа ва била укључе наут оков ез апа дное вропскецив илиз а циј е . Ниј есе томог лоде сит ик адимсв ешт е ницинисуз налила тинс ки, же нилис усеибилисуобрас лиуду гукос уибра ду. Значи, Хрва т исумог лидас еприближез а паднојцивилиз ациј ит е к уУг а рс кој , паа кој ецив лиз а циј с капре днос тбит ик ат олик, 20
Ист о. Псуњс ки: Хрв ати,ус в етл уисториј с кеис тине , Бе ог рд,1944. 22 Др Ва со Чубрил овић : Пол итичка прошл ост Хрв ата, Бе ог рад, ''Политика '' А.Д, 1939. 21
20
анепра вос лав нихришћа нин, ондахрв ат с кина родз ас вој у ка толичку прошлост т ре ба да з ахв али уг а рс којдржа ви. Никак о св ој ојдобровољнојопре де ље ност и, или одлу ци св ој ихсре дње в еков нихкраљев а– преуг а рс кеоку па циј е . На то у поз ора ва и др Чу бриловић, ј ер с ве дочи да се у Далмациј и пропов ед држа ла или на г рчком или на слов е нс комј е з ику– в иде лис модас ве шт еницинис уз нали лат инс киј е з ик: Кре шимирЧе тв рти,одг ој е нуВе не циј и,ј ошмањеј е бранио с л ов енс к у с лу жбу у Хрв атск ој од краља Томис л ав а.23 А дас унижипле мићи, нижес в ешт енс тв оина род Далмациј е ос т али в е рни прав осла вљу , показ уј еи скори не с та накхрва т скедржа ве . Уз рокј ебиоСа борбис ку пау Сплиту , ј е р су г а Крешимир Чет в рти и нас ле дници подржа ва ли и покушав а ли с провес т и ње г ове одлуке – прот ивно вољи ве ћине с ве ште нст ва , на рода и пле мића . Ова кот ообј ашња вадрЧубриловић: Иакој епапаодобриоодл ук еСпл итс когс абора,ипак их ј е уХрватск ојбил о врл о те шко с прове с ти. Кад су саопштене с в ештенс тв у и народу , из аз вал ес ув е л ико уз бу ђење . Забрана с л ов енс ке с лу жбе по црк в ама, присиљав ањес в ештенс тв адасераз дв ај аодпородицаис ве в ећиу тицајлатинс кихбис к упа, из аз в аој еотпорународу . Ниже с в ештенс тв о, ниже пл е мс тв о и народ бил и су противре формаСпл итс когсабора,краљ, в ис окопл е мс тв о исв е ште нств ос уихпомаг али. Борбаиз међ унаородаи латинс кес транк епоче л ај еј ош з ажив отаКре шимиров ог ибићег лав ниу з рокне с лоз иинере димаме ђуХрв атима,паи пропасти х рв атс ке држав е 1.102. г одине ... Краљев а посл у шнос т пре ма папс којку риј и и отв орено помаг ање латинс когс ве та, из аз ивал ој енез адов ољс тв оух рватск ом народу. Ми не мамо података шта с е у то в реме с ве одиг рав ал оуХрв атс кој , ал иубис тв оДимитриј аЗв онимира наСаборунаКнинс компољу1.089. нај бољепоказ у ј едокл е сус етамобил ераспал ил ес трас тиме ђус транк ама. Ако ј еис пов е да ње ка толичке в ереј е дногнарода не ос порно с ве дочанс тв о о ула ску тог на рода у круг култ урнихнародаЕв ропе , ондавидимодат ост а нов ници Хрва т с кенис умог лидаучине1.089. г одине. Тадасубили приврже нициправ осла вља– ит ожес т оки, ј е рс уубилии св огк раља,з а г оворникакат оличанс тв а.Дапоновимо, у шли суут а јкруг(даз а немаримочињеницудалиј еЗа па д, т а да , биоку лтурниј иилинеодИс т ока ) т екпошт оихј ет а мо уве лаУг арс ка– кој аихј епокорила1.097 – ос ам г одина пос леубис т ваДимит риј аЗвонимиранаКнинск омпољу.24 Порфирог енитпротивПорфироге нита 23 24
Ист о. Ист о.
21
Пошт о с мо в иде ли да с е Порфирог е нит ова св е доче ња корис т ез а подршку хрва т ск им посе з има на српс ке з емље , не може мо с е от е т и ут ис ку да с у та св е доче њадода в ана- кадј еве ћбилау обличе наст ра те г иј а импе риј а лнихс илаЕвропедасенаБа лка нуј е днадржав ас ка толичкимс та новништ вом(Хрва т с ка) с упрост а видржа ви спра вос лав ним Србима. Дај еовапре т пос та в кат а чна , не упу ћу ј унаснатоса мос упротнет врдњеоист омдог ађ ај уу мног им г ла ва маСписа о народима, не г о и споме ну та г ре шка- ка дПорфирог е нитопису ј ес вој усопст в енус мрт . Иначе , шт осет ичена водногдос ељав ањаСлове нана Ба лкан и у Па нониј уи з а шт ас еу поришт ет ражи код Порфирог е нита , нав одимоца ре вокључнос ве доче њеот оме . Одма хће мовидет идалог ичкиниј еприхва т љив одас ена основу т ог а може прихва т ит и, з дра во з аг от ово, пој а ва Слове наус едмомс т олећу,ната коог ромномпрост ору– од Ца риг ра дадоМила на. Порфирог е нитот омеобав ешт а вау Гла ви32. Спис аонародима: Тре баз натидаСрбив одепоре клоодне крште них Срба, наз ванихиБе ли, нас е ље нихсонестранеТу рске (тј . Мађарс ке), украј укој исекодњихназ иваБој ки; њима ј еус ус е дс тв уиФраначка, истокаоив еликаХрв атс ка, онане крште на, кој асеназ иваиБела. Тамос удаклеи они Срби од давниненас е љени. Пошто с удва брата нас ледили од оца в лас т над Србиј ом, ј е дан од њих, пре уз е вши полов ину народа, пре бе г не Ираклиј у , цару Роме ј а; царИраклиј ег апримиикаомес тонас е љавања дадемуус олу нс којте миСе рв иј у , кој аотадатајназ ив нос и. Србинај е з икуроме ј аз начиробов и, пас естог аи ропс каобу ћаобичноназ ив ас ербу ла, аце рбулиј ани они кој иј е втинуи срима шнуобу ћунос е. Ов о имедобише Срби, ј е р пос тадошеробов и цара Роме ј а. Пос лене ког вре ме наис тиСрбиодлу чедас ев ратеус в ој ез е мљеицар их о тпу с ти. Кадасупрешли ре куДунав, покај усе , и пре ко с трате г а кој иј етада у прав љаоБе ог радом, ј аве царуИраклиј уда им доде ли друг уз емљуз а нас е ље . И поштосадашњаСрбиј аиПаг аниј аиз е мљаЗахумљанаи Трав у ниј аи з емља Конав љана бе ху под в лашћу цара Роме ј а, а тез е мљеопу стеод Авара (ј е р изтошњих з е маља, онииз г нашеРоманекој ис адас тану ј уДалмациј и идрачу ), тоцаруов имз емљаманас елиис теСрбеибе ху онипотчиње ницаруРоме ј а; царњихпокрс тидоне вши св е те никеизРимаи, нау чившиихдаправ илнов ршеде ла побожнос ти,из ложиимхришћанс кове роу че ње. Неможе мос еот ет иут ис кудаова јт е кс т, на водно пис анудес е т ом с толе ћу, неодишедухом новихв реме на . Прес ве г а , з богс ве дочењада''Србин'' з начи''роб'', шт ос у хрва тс кишовинис т и, упрв ом ре дуАнт еСт арче в ић, т а ко ва т рено корис т или приликом припре ма и с провође ња покољанадСрбимауде ве т на е с томидва дес е томст оле ћу.И
22
овдес ена г лаша ваут ица јРимока толичкецрк ве(из а па дне култ уре – шт о може бит ис а мо конс тру кциј а нов иј е г вре ме на), паодј едномвидимодасуиСрбипокршт ениод св е шт е ника у Риму, ане од оних у Ца риг ра ду. Да ље , не одрживе су две т врдње ца ра Порфирог е нит а око на с ељав ањаСрбауда нашњојХерце г овинииДа лмациј и– ј е днај едасуов аподру чј абилаподвла шћуВиз а нтиј е, а друг адај ебилаподвла шћуАва ра . Акосут а мовла дали Ава ри, онда Ира клиј е ниј е мог ао да донос и одлукеда ав а рскуз емљупоклониСрбима .Ј ош ј е дноука з ив а њедас у овит екс т овиподе ше нидабисепове ћаоз на ча јХрв ат ана Ба лкану, на ла з имо у чињеници да Порфирог е нит не спомињеимеа рхонт аСрбакој иј е''побе г а оИрак лиј у'' (ма да суна ј број ниј иЈ у жниСлов ени), акодХрв а тана в одииме на пе твођа– бра ћеииме нањиховихс е с та ра , Туг еиБуг е !? У ова комалоречи, т оликопрот ивре чност иила ко уочав ање да Порфирог е нит уче с та ло нас ту па прот ив Порфирог е нита . То ћеучинит и и уГлав и 49. Спис ао народима, ј е р ће пос ве дочит и да Слове ни мног о пре Ира клиј аживенаБа лка нуидас умоћнојВиз а нтиј иот ели те риториј е у Грчкој и це о Пе лопоне з ! То пише Порфирог е нитов ак о: Кадај еНићифордржаос киптарРоме ј а, ов и(тј . Слове ни) кој и бе ху у те ми Пелопонез одлу че да се одме тнуинај преопу с тошеиопљачкај уку ћесу с едаГрка, пољапре дз идинамаи почнуг радопс едати, в одећи с а собом и афричке Сараце не . Пошто ј е прошло доста вре ме на и у г раду почела да с е пој ав љу ј е ос кудица животних на мирница, в оде и хране, (г рађани) с е пос аве туј уиодлу чедас тупеупре г оворе , добиј уобе ћање сиг у рнос ти и тада да предај уг рад њима. Пошто с е стратегта даналаз ионакрај уте ме , утврђав иКоринту , очекив алис удаћеприте ћиупомоћипо бедитинарод Слове на, пошто ј е од архоната пре тходно био обаве штеноњихов омнападу. У Гла ви50, Порфирог е нитј ош ј а с ниј епишедас у Слове нибилинез ав ис ниодВиз а нт иј енаПелопонез у , пре вре ме наца раИраклиј еина в одногна с ељав ањаСлове нана Ба лкан: Тре ба з нати да с у Слов е ни пе лопне с ке те ме у вре мецараТе офилаиње г овогс инаМихај ла, у с талии пос талис амос тални, врше ћипљачкањаиз аробљав ањаи харањаипаље њаикрађе . Фра нцус ки с ла вис та Фре нсис Конт , профе с ор на Сорбони, пишедас уСлов е нивла да линаПе лопонез уод 587. до805. г одине– у ку пно218 г одина . Зна чи, билис у не з а вис ниодВиз ант иј е23 г одинепренег ошт оћеИра клиј е ст упит и напре с то у Ца риг раду, ас иг урно ј еда с у на
23
Пе лопоне з у и одра ниј е– ј ер с у 587. са мо з бацили 25 виз а нт иј с кув ла с т . Ниј е да н ис ториј ски из ворниј еов а ко прот ивре чан ка о Порфирог е нит ов Спис о народима. Па живљиј им проуча ва ње м, прона шле би се и друг е , број не , не дос ледност и, пај еправ о чудодај еСписонародима з а окупио т олику па жњу нау чника и пос т ао т е ме љни ослона цз ат врдњуодос е ља ва њуСлове нанаБа лка ну6. и7. ст оле ћу – уз с итуа циј у ка д и мног и ист оричари (з а г оворници тог досе ља ва ња ) одба цуј у мног от ог а из Порфирог е нитов ихс пис а . Не мас умње, даћена учнис ку поПорфирог е нитуу априлу , уНишу, бит ииз уз е т а ндоприноснов имз на њимао Србима(Слов енима) уАнт ицииСредњемве ку.Зат ус врху, члановиСрбос лов енс кеа ка де миј ећесепоз в ат инаде с ет ине пис ацаСт арог , Сре дње ги Новогве ка . Они с уост а вили пода т кедас у Слов ени преВиз а нт иј ебилипоз нат и под раз нимименима : Трача ни, Трибали, Илири, Ме з и, Сарма ти, Далмат инци... Бе ог рад,9. с е пт е мба р7515 (2007).
25
Френс исКонт : Сл ове ни,Бе ог рад,''ФилипВишњић'', 1989.
24
