Seminarski Tehnologija Obrade 2

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA „NOVI BEOGRAD“

Seminarski rad Mašinski sistemi s istemi

- Obradni centar DAEWOO HP500

Student: De"#n I$%& 'r( %nde)!#: *+,-*+..

-

Proe!or: /%0)o0%& dr Dr#1#n Januar, 2014.

Uradio: Mašinski sistemi

De"#n I$%&

- Obradni centar Daewoo HP500 -

VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

2

SADR/AJ .

U0od

!tr#n# *

*

I!tor%"!)% 2re1$ed r#30o"#

!tr#n# 4

4

Pre1$ed d#n#!n"%5 re!en"#

!tr#n# 6

7

Hor%3ont#$n% o'r#dn% 8ent#r D#e9oo HP ++

!tr#n# ..

4.1

Dispozicija obradnog centra

!tr#n# .*

4.2

Radni sto sa steznim alatima

!tr#n#.

4.3

Magacin alata

!tr#n#.

4.4

Regulator pr pritiska

!tr#n#.

4.5

Hidrauli auliččna po pogonska je jedinica

!tr#n#.

4.

!dabir alata

!tr#n# *.

4."

Raz#oj ma materija ijala re rezni$ alata

!tr#n# *



Odr3#0#n"e ;#!%n#

!tr#n# 44

5.1

%re#enti#no odrza#anje

!tr#n#4

5.1.1 5.1.1

Šema Šema vreme vremensk nskog og rove roverav ravan! an!aa "idra# "idra#$i%k $i%kee !edini !edinice ce i #$!a #$!a

!tr#n# 4<

5.1. 5.1.&&

P$an P$an rev reven entiv tivno nogg odr odr'a 'ava van! n!aa

!tr#n# 4,

5.2

&orekti#no odr'a#anje

!tr#n# 7+

<

=#)$"u>#)

!tr#n# 7.

,

L%ter#tur#

!tr#n# 7*


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

.

4

UVOD

Savremeno tržište i njegova globalia!ija "ostavlja a#teve a svesloženijim "roivodima i velikim brojem rali$iti# varijanti "rojektni#reše "rojektni#rešenja, nja, a sve to kako bi se adovoljili adovoljili s"e!i%i$ni s"e!i%i$ni a#tevi krajnjeg ku"!a.&onkuren!ija na globalnom svetskom tržištu "osebno je iražena umašinogradnji, aeroindustriji, autoindustriji, elektronskoj i ostalimindustrijama, "ri $emu se kao jedan od "rioriteta "ostavlja a#tev astalnim "ove'anjem "ove'anjem kvaliteta "roivoda, u neaobilaan neaobilaan "ritisak asmanjenjem asmanjenjem !ene, !ene, kao i skra'enjem vremena "otrebnog a ilaak "roivoda na tržište, što je nemogu'e ostvariti be %leksibilni# "roivodni# "roivodni# sistema ()*S+. Sa te#ni$ko-te#nološkog as"ekta, o"stanak na tržištu uslovljen je stalnim uvoenjem novi# te#nologija kao što su "rogramabilna i %leksibilna %leksibilna automatia!ija, ra$unarski integrisana "roivodnja "roivodnja (/  om"uter ntegrated /anu%a!turing+ i novi kon!e"ti kao što su #oloni$ki "roivodni sistemi (S/  oloni oloni!! /anu%a!turi /anu%a!turingS ngSstem stems+, s+, agilni agilni "roivo "roivodni dni sistemi sistemi (3/S - 3gile 3gile /anu%a!turi /anu%a!turing ng Sstems+,intelige Sstems+,inteligentni ntni "roivodni "roivodni sistemi (/S - ntelligen ntelligentt /anu%a!turing Sstems+ i sl. Uvo Uvoenje enje ovakvi# ovakv i# sistema vodi u "rav!u ravoja %abrika 21. veka. U oblasti "rojektovanja "rojektovanja i irade novi# "roivoda "roivoda i te#nologi te#nologija ja "rimena "rimena ra$unara kro uvoe uvoenje nje sistema kao što su ra$unarski "održano "rojektovanje "rojektovanje (3 - om"uter 3idedesig 3idedesign+, n+, ra$unarski "održana "roivodnja "roivodnja (3/ - om"uter om"uter 3ided /anu%a!turing+,ra$unarski /anu%a!turing+,ra$unarski "održano konstruisanje (35  om"uter om"uter 3ided 5ngineerin 5ngineering+ g+ i drugi# sli$ni# sistema i nji#ova integra!ija kro /, je im"erativ u održavanju konkurentnog "oložaja na tržištu. 6avoj novi# novi# sredstava, kako so%tverski# so%tverski# i #ardverski#, tako i mašina i robota, kao i nji#ovo usavršavanje, ima a !ilj da se smanji direktno direktno angažovanje angažovanje $oveka u "ro!esima rada. 7ji#ovom 7ji#ovom "rimenom "rimenom u "ro!essu "roivodnje "roivodnje oslobaa se ljudska snaga kao ivor energije energije i $ovek kao ivršila! odreenog rada, a ulogu ivora energije i ne"osrednog ivršio!a rada "reuima mašina. 8ta su 7 mašine9 7 (om"uter 7umeri!al ontrol+ mašine su mašine alatke koje se u"ravljaju u "omo' "rograma obrade koji se irauju i "roveravaju na ra$unaru. 7astale su "o$etkom "edeseti# godina dvadesetog veka, a ve' danas "otiskuju i u"otrebe klasi$ne (ru$no u"ravljane+ strugove, glodali!e, bušili!e, brusili!e i dr. dr. mašine alatke

*

ISTORIJSKI PREGLED RA=VOJA


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

5

6avoj te#nologije me#ani$ke obrade ot"o$inje "rimenom oblikovanog alata a odreenu o"era!iju. U "roivodnim "roivo dnim te#no te#nologi logijama jama koriste se rali$iti metalni i nem nemetalni etalni materijali, sa "ro!esim "ro!esimaa koji obu#vataju "re!ino i iotermi$ko kovanje, lasersko se$enje i reanje, su"er"lasti$no de%ormisanje, da bi se kona$no kona$no ivršila ivršila integra!ija integra!ija sa kom"juterskim kom"juterskim te#no te#nologi logijama. jama. 6avoj te#n 6avoj te#nika ika "roi "roivo vodn dnje je oruž oružja ja uslo uslovio vio je ravo ravojj te# te#nol nologi ogija. ja. 6av 6avojem ojem o"reme o"reme a teks tekstiln tilnuu industriju i mašina alatki a obradu metala ot"o$inje "eriod moderne me#ania!ije. Usavršavanje "roivodni# "roivo dni# te#nologi te#nologija ja veuj veujee se a broj "roivoda. &ro istorijski ravoj meto metode de "roivodnje "roivodnje su bile vrlo "rimitiv "rimitivne ne i gene generalno ralno vrlo s"ore, odnos odnosno no ne"roduktivne. ne"roduktivne. *rimeno *rimenom m kom"jutera "toivodne te#nologije su toliko na"redovale, da se na "rimer, "roivodi 10 aluminijumski# konervi a "ivo u sekundi ili  miliona žileta a brijanje na sat. ;na$ajan te#nološki element je reni alat koji treba da omogu'i iskorištenje eks"loata!ioni# ka"a!iteta danas vrlo sku"e "roivodno te#nološke o"reme. &ro istorijski ravoj alatni# materijala sa osnovn osnovni# i# karakteristikama, karakteristikama, vidi se, da je na "rimer, brina reanja u "oslednji# "edeset godina "orasla a oko deset "uta i da su troškovi alata "o !m skinute strugotine istovremeno o"ali a oko sedam "uta.

Slika 1  stubna bušili!a

*rvi strugovi bili su "onati još u doba antike. /ogu'e da su ve' u 2. milenijumu ". n. e. "ostojali strugovi a obraivanje drva i druge "otrebe. *rvi radovi struga "ronaeni su u <. veku ". n. e. u &orneto, i taliji taliji,, onomad etrurski etrurski grad. grad. *o gr$koj mitologiji strug je imislio legendarni edal edal,, ota!


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana



kara. U jednom egi"atskom egi"atskom groblju groblju i 4. veka ". n. e. naene su "rve slike jednog struga. 6ota!ija struga dobijena je time što je jedan vukao "o jednom ko"on!u, dok je drugi obraivao komad sa alatkom.

Slika 2  "rvi strugovi a drvo

=vakav kon!e"t struga ostao je manje više do srednjeg veka. veka. U 1. veku kono kono"a! "a! a rota!iju struga bio je vean a jednu dasku, sli$no "edalu, vidi strugu sa nožnim "ogon "ogonom, om, tako da je radnik, koji je obraivao, sa korakom na dasku sam stvarao rota!iju struga. s truga. >eonardo da ?in$i je ?in$i je takoe imislio jedan strug. 7ovina je bila jedan kotur "reko kojeg je išao kono"a! i tako omogu' omogu'ivao ivao jednu jednu konstantu konstantu rota!iju struga.  14@0 14@0.. "oti$u i "rve slike jednog struga sa "odrškom. "odrškom. >eonardo >eonardo da ?in$i ?in$i koristio je i jednu jednu drskali!u drskali!u a alatkuA da li je on on to imislio imislio nije nije "onato. "onato. *rvi strugovi sa me#an me#ani$k i$kom om "odrškom "odrškom nastali su sredino sredinom m 1@. veka u ?elikoj Britaniji Britaniji (Ja!Cues Besson, 1

De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

"

7ajad nastao je moderni moderni konv konven!i en!ionaln onalnii strug "o$etkom "o$etkom 1F. veka veka (enr /audsla+. *rvi takvi strugo strugovi vi stižu na "rime "rimerr u 7ema$ku 7ema$ku oko 1@10 1@10.. Strugovi su se kro 1F. vek dalje ravijali, da bi "o$etkom "o$etkom 1FD0i# 1FD0i# u S3 nastao "rvi strug sa 7U-voenjem 7U-voenjem,, tj. "ola kom"jutiirani. kom"jutiirani. U 1F<0ima, 1F<0ima, takoe u S3, nastaju takovani 7-strugovi, sad kom"letno kom"juteriirani. Go na$i da radnik više ne radi klasi$ne radove sa strugom, nego i# kontroliše sa kom"juterom.

Slika 2  konven!ionalni strug krajem 1F veka Ma(ine za obradu glodanjem 7eavistan "ogon "ogon glavnog glavnog i "omo'nog "omo'nog kretanja • •

*odela "rema "oložaju glavnog vretena (#oriontalna - univeralna, vertikalna+ *odela "rema broju vretena

=snovne konstruktivno  te#nološke karakteristike 1. 2. . 4. D. H.

Sna Snaga motora /aksimal /aksimalno no rastojanj rastojanjee glavno glavnogg vretena vretena od "ovr "ovršine šine stola stola im imeni enijje sto stola la /aksimal /aksimalna na "omeran "omeranja ja stola (udužn (udužno, o, "o"re$no "o"re$no,, vertikal vertikalno+ no+ Broj Broj obrt obrtaja aja glavn glavnog og vrete vretena na &ora!i &ora!i (udužn (udužni,i, "o"re$n "o"re$ni,i, vertikal vertikalni+ ni+

Hor%3ont#$ne 1$od#$%8e •

• •

=brada ravni# "ovršina valjkastim gloda$em

rada žlebova, odse!anje i use!anje testerastim gloda$em rada u"$anika ("odeoni a"arat+


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

)

($ika ) * "ori+onta$na g$oda$ica

Un%0er3#$ne 1$od#$%8e oriontalne glodali!e, sa mogu'noš'u akretanja udužnog klia$a stola  a iradu avojni žlebova

Vert%)#$ne 1$od#$%8e • • • •

•

/ogu'nost naginjanja glavnog vretena Ilodanje vertikalni# ru"a =brada ravni# "ovršina sa gloda$em sa umetnutim ubima rada u"$asti# "oluga

rada avojni# žlebova, sa naginjanjem naginjanjem glavnog vretena i koriš'enjem kor iš'enjem "odeonog a"arata


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika , * vertika$na g$oda$ica

Un%0er3#$n# #$#tn# 1$od#$%8# • • •

• •

Sto je obrtan u vertikalnoj ravni, oko jedne ili dve #oriontalne ose. ?ertikalni ?ertikalni nosa$ alata je obrtan. /ože se ukloniti vertikalni nosa$ glavnog vretena i "ostaviti #oriontalno glavno vreteno  #oriontalna glodali!a. *ostavljanje nosa$a glavnog vretena a bušenje  vertikalna bušili!a. *ostavljanje ureaja a rendisanje  vertikalna rendisaljka.

Ko2%rn# 1$od#$%8# • • •

&o"iranje sa modela složenijeg oblika va "aralelna vretena  glavno vreteno (1+ i vreteno a smeštaj šiljka (2+ idrauli$ni i elektri$ni ko"irni ureaji

*


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika 5 * koirna g$oda$ica

A1re1#tne 1$od#$%8e Standardni agregatni elementi se "ostavljaju u rali$ite "oložaje i u rali$itom broju • • • •

jednovret jednovretena ena dvovretena sa #oriontalnim i vertikalnim vretenom #oriontalna dvovretena $etvorovretena

1+


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

4

Strana

11

PREGLED DANAŠNJIH REŠENJA

6avijaju'i "omo'na sredstva,$ovek ravija i nji#ove sistemeu"ravljanja. Sistemi u"ravljanja treba da ga amene u u"ravljanjume#animima i mašinama. /ašine i "ro!esi irade se tako automatiuju,$ime se menja i uloga $oveka u "ro!esu "roivodnje: $ovek od ivršio!a"ostaje organiator i kontrolor radnog "ro!esa. Sve ovo omogu'ujuodreeni sistemi u"ravljanja mašinama. Gime se ostvaruju "ro!esi iradedelova sa una"red adatim o"era!ijama, be u$eš'a $oveka. Kovek neu"ravlja svim "okretima, svim radnjama, nego kao organiator radaadaje mašini odreeni "rogram rada koji ona samostalno obavlja. /erekoje omogu'uju da se neki "ro!es sa odreenim o"era!ijama realiujesamostalno, be u$eš'a $oveka, a koji se može "onavljati i više "uta,odreuju ste"en automatiovanosti mašina. =dnos broja automatio =dnos automatiovan vani# i# %unk!ij %unk!ijaa mašine mašine i uku" uku"nog nog broja broja %unk!ija %unk!ija mašine mašine odreuje odreuje ste"en automatiovanosti mašine. *rema tome se vrši gruba "odela automatiovanosti mašine na slede'i na$in: •

•

•

osnovni ili "rvi nivo automatiovanosti mašine je ivršavanje adati# in%orma!ija (me#ani$ki automati, mašine sa kontaktnimubadanjem kao i mašine sa ko"irnim sistemom u"ravljanja+A srednji ili drugi nivo je "renošenje i ivršavanje adati#in%orma!ija (numeri$ki u"ravljane mašine koje "oredivršavanja i "renose odreene in%orma!ije+A viši ili tre'i nivo je stvaranje, "renošenje i ivršavanjein%orma!ija (numeri$ki u"ravljane mašine koje imaju "ot"uno ilidelimi$no u"ravljanje u s"rei sa ra$unarom+.

U"ravljanje alatnom mašinom koja je "ot"uno ili delimi$no u s"rei sa ra$unarom "omo'u una"red "ri"remljenog "ri"remljenog "rograma "onato je kaora$unarsko numeri$ko numeri$ko u"ravljanje (7  om"uter om"uter 7umeri!alontrol+. 7umeri!alontrol+. &lasi$ne, standardne ili konv konven!i en!ionaln onalnee mašine alatke, kojesu kojesu do"unjene do"unjene s"e!ijalnim motorima, senorima i u"ravlja$kim jedini!ama "redstavljaju numeri$ki u"ravljane mašine alatke (7U/3+. ako je "ostignut veoma visok nivo "rimene in%ormati$ki# te#nologija u"roivodnim "ro!esima kada su u "itanju "itanju "rojekto "rojektovan vanje je "roivo "roivoda da iinžen iinženjer jerski ski "rora$uni i analie, analie, u oblasti oblasti "rojekt "rojektova ovanja nja 7 te#nologijakvalitet 7 "rograma još uvek avisi u velikoj meri od nanja i iskustvainženjera. *utanja alata se "ri obradi "rostorno složeni# "ovršinaautomatski generiše "rimenom 3L3/ sistema. /euti /eutim, m, a "ravil "ravilan anib ibor or vrsta vrsta obrade obrade,, redos redosle leda da o" o"era era!ij !ija, a, alata alata i režim režimaa obrade obrade još uv uvek ek jeodgovo jeodgovoran ran inženjer, inženjer, u odnosu na ono što mu nude savremeni savremeni "rogrami.Sama struktura 7 "rograma a#teva da se te#nološki "arametride%inišu "o odreenom redosledu, a da se "okaatelji te#nološkog "ro!esa (uku"no vreme obrade, ste"en iskoriš'enja iskoriš'enja obradni# !entara,iskoriš'enje !entara,iskoriš'enje adate "ostojanosti alata, koli$ina koli$ina alata, itd.+ sagledaju tekna kraju irade "rograma. 7a osnovu jedne jedne od de%ini!ija de%ini!ija mašinske obrade koja koja kaže da da jemašinska jemašinska obrada "ro!es "roivodnj "roivodnjee kojim se dobijaju željeni obli!imaterijala na tri na$ina:


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

M skidanj skidanjem em mater materijala ijala,, odnosno odnosno rean reanjem jem ("rome ("romena na a"remin a"reminem emater aterijala ijala+, +, M de%orm de%ormisan isanjem jem materija materijala la ("rom ("romena ena oblika oblika materijal materijala+ a+ i M neko nekonv nven en!i !ion onal alni nim m met metod odam ama, a, M sve 7U mašine mogu da se "odele na: M M M M M

nume numeri$ ri$ki ki u"ra u"ravlj vljan anee maši mašine ne a obradu obradu rea reanj njem em,, numeri$ numeri$ki ki u"ravljan u"ravljanee mašine mašine a obradu obradu de%orm de%ormisan isanjem jem,, numeri$ numeri$ki ki u"ravljan u"ravljanee mašin mašinee a neko nekonve nven!i n!ion onalnu alnu obradu obradu i num numeri$ eri$ki ki u"r u"rav avlj ljan anee mer merne ne maši mašine ne

anašnja naj$eš'a rešenja su obradni !entri, koji se dele "o "oložaju radnog vretena

($ika  * vertika$ni obradni centar EMA /5

12


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika  * "ori+onta$ni obradni centar MO23 (E343

13


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

7

Strana

14

Hor%3ont#$n% o' o'r#dn% 8e 8ent#r Dae,oo H% 5++

($ika  * "ori+onta$ni obradni centar Dae6oo HP 500

oriontalni obradni !entar je i dobio svoj naiv "o orijenta!iji radnog vretena kome je radni "oložaj #oriontalan, a "o mogu'nosti obrade, bog svoje mogu'nosti koriš'enja više vrsta reni# alata, se ove obradni !entar.


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

7(.

Strana

D%!2o3%8%"# o'r#dno1 8entr# D#e9oo HP ++

($ika 7* diso+ici!a obradnog centra

15


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

/ogu'nost glavni# i "omo'ni# kretanja "o osama

($ika 10 * g$avna i omo8na kretan!a

1. N  osa mogu'n mogu'nost ost kretan kretanja ja @00 mm mm (400 (400 mm u "lus i 400 400 mm u minus minus++

1


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

2. O  osa mogu mogu'no 'nost st kretanja kretanja <00 <00 mm (D0 mm mm u "lus i D0 D0 mm u minus+ minus+ . ;  osa mogu'n mogu'nost ost kretanj kretanjaa
($ika 11 * kretan!e o osama

1"


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana 4.2

R#dn% !to !# !te3n%; #$#t%;#

($ika 1& * obrtni sto sa ste+nim a$atom

1)


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

*ojedina$na s"e!i%ika!ija mašine

9abe$a 1 * seci:ikaci!a mašine

($ika 1) di!agram si$a

1*


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

7(4

2+

?#1#8%n #$#t#

1. *oje *ojeddin ina$ a$nno mes esto to a sk skla ladi dišt šten enje je nosa$a renog alata 2. Servo motor . /est /estoo sa ko koga ga se ui uim ma ra radn dnii alat alat a slede'u o"era!iju

($ika 1, * na%in i+mene a$ata

($ika 15 * magacin i$i šar'er a$ata


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

Standardni nosa$ alata sa "ulerom (osigura$ (osigura$ "ri "ri#vatanju nosa$a sa alatom u radno vreteno+ vreteno+

($ika 1 * nosa% re+nog a$ata sa osig#ra%em

21


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

7(7

Re1u$#tor 2r 2r%t%!)#

($ika 1 * reg#$ator ritiska

1. 6e 6egu gula lato torr "rit "ritis isak ak 2. Uljni . )ilter 4. =dvod

D. *r *rek ekid ida$ a$ "r "rit itis iska ka

22


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

9abe$a & seci:ikaci!a

23


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

7( 7(

H%dr H% dr#u #u$% $%>n >n## 2o 2o1o 1on! n!) )# "e "ed% d%n% n%8# 8# 1. Gank 2. *um"a . /otor 4. Ula lani %i%ilt lteer D. )i )ilt lter er a a odva odvaja jannje H. *o *ovr vrat atnni %i %ilt lteer <. ev @. *rekida$ F. ladnjak 10. &utija termina terminala la

($ika 1 * "idra#$i%ka ogonska !edinica

9abe$a ) * seci:ikaci!a "idra#$i%ke ogonska !edinica

7(<

Od#'%r #$#t#

24


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Slika 1F  "lo$i!e sa "resvlakom

Slika 20  "lo$i!e be "resvlake

Strana

25

Slika 21  "lo$i!e sa "resvlakom


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Slika 22  "lo$i!e sa *? "resvlakom

Strana

2


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Slika 2  kerami$ke "lo$i!e

Slika 24 B7 "lo$i!e

Slika 24  B7 "lo$i!e

Strana

2"


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Slika 2D  "lo$i!e sa dijamantskom "resvlakom

Strana

2)


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

7(,, 7(

R#30 R# 30o" o" ;#t #ter er%" %"#$ #$## re re3n 3n%%5 #$ #$#t #t##

($ika &5 * e:ekti # odnos# na rod#ktivnost

($ika & * mikrostr#kt#ra cementiranog karbida

Slika 2H  !ementirani karbid

2*

Slika 2<  mikrostruktura !ementiranog karbida


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika )0 * gradientna osnova

3+

Slika 2F  "lo$i!a sa "resvlakom


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika )) * #tica!i "aban!a

($ika ), * s$ika obrade

31


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika )5 * osmak

Slika D  "osmak

32


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

Slika H  ra$un kretanja

Slika <  linija reanja

33


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

($ika ) * istosmerno g$odan!e

Strana

($ika )7 * s#rotnosmerno g$odan!e

34


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana



35

ODR/AVANJE ?AŠINA

=državanje te#ni$ki# sistema (mašina i ureaja+, odnosno sredstava a rad, kao %unk!ija i deo "ro!esa "roivodnje "roivodnje auima danas važno važno mesto mesto u "roivodnom "roivodnom sistemu svake svake kom"anije. kom"anije. 7a ravoj održavanja održavanja uti!ao je br industrijski na"redak, kao i stalni "orast automatia!ije i "oveanosti sredstava a rad, atim nagli "orast %iksni# troškova u odnosu na "romenljive. =državanje se de%iniše kao stalna kontrola nad svim sredstvima a rad, kao i vršenje odreeni# "o"ravki i "reventivni# radnji, $iji je !ilj, stalno, %unk!ionalno os"osobljavanje i $uvanje "roivodne o"reme, "ostrojenja i drugi# mašina i ureaja. *ojam održavanja dolai u svaki "ojam "roivodnje odreeni# dobara. Gokom vremena i u"otrebe dolai do starenja materijala i stredstava a rad, smanjuje se te#nološka e%ikasnost, a dolai i do eviden evidentno tnogg te#nol te#nološk oškog og astarevanja. astarevanja. Sredstva Sredstva se tokom tokom vremena vremena troše i smanjuje smanjuje im se radna s"osobnost. Sredstva a rad su "odložna kvarovima, lomovima i ošte'enjima, "a se "ojavljuju "rekidi u radu. Go urokuje "ojavu troškova bog amene i "o"ravke delova, ali i troškove bog astoja u "ro!esu "roivodn "roivodnje. je. =snovni !iljevi koji treba da se "ostignu "ro!esom održavanja su: 1. /inimi /inimiira iranje nje troškov troškovaa bog astoja astoja u radu usled ne"lan ne"lanirani irani## kvarova kvarova na sredstvima sredstvima a rad. 2. S"re$a S"re$avan vanje, je, odnos odnosno no us"orav us"oravanj anjee astare astarevan vanja ja sredst sredstava ava a rad, rad, ko koje je nastaje nastaje kao "osledi!a lošeg kvaliteta "roivoda "roivoda i škarta. . Smanj Smanjiva ivanj njee troško troškova va rada rada i mater materija ijala la u "roiv "roivod odnj nji, i, ko koji ji nastaju nastaju usled usled "ove'a "ove'ani ni## kvarova i astoja u "ro!esu rada. 4. *ruža *ružanj njee orga organi nio ova vane ne "om "omo'i o'i svud svudaa gd gdee je "o "otr treb ebno no od održ ržav avan anje je i u" u"ra ravl vlja janj njee sredstvima a rad. iljevi održavanja sredstava a rad u "ro!esu "roivodnje mogu se "osebno sagledati sa dva osnovna as"ekta: a+ Ge#ni$ko-te#nološki, koji do"rinose: •

inova!ijama inova!ijama i usavršavanju sredstava a rad,

•

održavanju radne s"osobnosti sredstava na "otrebnom nivou i

•

"ove'anju "ove'anju "oudanosti "oudanosti sredstava u "ro!esu "ro!esu rada,

•

ostvarivanju dužeg radnog veka sredstava a rad,


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d •

•

•

Strana

3

"ostianju boljeg boljeg kvaliteta "roivoda "roivoda,, ostvarivanju ravnomernijeg i bržeg odvijanja teku'eg "ro!esa u !elini, ostvarivanju i "oboljšanju drugi# te#ni$ko-te#nološki# svojstava, sredstava a rad i radnog "ro!esa.

b+ 5konomski 5konomski koji do"rinos do"rinose: e: •

•

•

•

ra!ionalnom koriš'enju sredstava a rad u "roivodnji, "ove'anju "ove'anju "roduktivno "roduktivnosti sti rada u "roivodnji, "roivodnji, smanjenju troškova "roivodnje, "ove'anju "ove'anju ekonom ekonomi$nost i$nostii trošenja u samom samom "ro!esu održavanja održavanja sredstava a rad.

iljevi održavanja u "ro!esu "roivodnje u"u'uju na široku oblast važnosti održavanja kao "ro!esa "oveanog "oveanog sa "roivodnjo "roivodnjom. m. ?ažnost ?ažnost održavanja sredstava sredstava a rad ogleda se u slede'em: slede'em: •

•

•

•

•

?ažno ?ažnost st održa održavan vanja ja sa ravo ravojn jnog og as"ekt as"ektaa (istraž (istraživ ivanj anjaa "o "ojav javee veli veliko kogg broja broja astoja astoja na sredstvima a rad, koji rastu i bog velikog rasta broja sistema i automatia!ije "roivodni# "ro!esa+. ?ažnost održavanja sa te#nološkog stanovišta (bro astarevanje sredstava a rad usled brog ravoja te#ni$kog i te#nološkog "ro!esa, atim astarevanje usled trošenja kao te#nološkog "ro!esa+. ;na$aj održavanja sa ekonomskog gledišta ("ojava troškova usled koriš'enja sredstava a rad+. ;na$aj održavanja sa so!ijalnog as"ekta (sredstva a rad u lošem i nesigurnom nesigurnom stanju iaivaju loše loše stanje, stanje, odno odnose, se, "a $ak i neg negod odee kak kakoo u samoj samoj radno radnojj organ organia ia!i !iji, ji, tako tako u njen njenom om okruženju+. ;na$aj održavanja u "ogledu $uvanja ras"oloživi# resursa u radnoj organia!iji.

;na$aj održavanja sredstava a rad u kom"anijama je veliki. =no direktno uti$e na osnovne %aktore "roivodnje "roivodnje i može vrlo "ovoljno "ovoljno uti!ati (ako se dobro s"rovodi+ s"rovodi+ na "ostianje "oitivni# "oitivni# "oslovni# "oslovni# reultata. obro s"rovedeno održavanje direktno uti$e na smanjenje troškova "roivodnje i "oslovanja. ;astoji usled neis"ravnosti i nužnog vršenja remonta, narušavaju te#nološki "ro!es

"roivodnje, "roivodnje, a isto tako uti$u i na ekon ekonom omiku iku "roivodnje "roivodnje "ro"or!ionalno "ro"or!ionalno sa vremenom vremenom astoja i sredstvim sredstvimaa uloženi uloženim m a otklanja otklanjanje nje kvarova. kvarova. ;bog toga održavan održavanje je i remont remont a#teva "re svega svega ra!ionalnu organia!iju održavanja i remonta i dobro o"remljenu sredstvima i ljudima. =rgania!ija


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

3"

remonta i te#ni$kog održavanja, da bi is"unjavala svoje adatke, treba da bude uvek usklaena sa mašinskim "arkom o kome se brine, a to na$i da treba biti "odložna i $estim "romenama. 7aime, njena organia!ija i na$in delovanja traba da se usklauju i menjaju avisno od kvalitatativni# i kvantitativni# "romena, "romena, koje nastaju u mašinskom "arku "redue'a odnosno odnosno "ogona, "ogona, atim bog "romen "romenee u karakteru "roivodnje "roivodnje ili neki# drugi# elemenata elemenata koji mogu biti od uti!aja. 6adi toga rad i organia!ija službe, odnosno "ogona remonta "redstavlja stalan, veoma složen i dinami$an "roblem u uku"noj organia!iji "roivodnje "roivodnje kom"anije. kom"anije. 6anovrsnost mašina u mašinskom "arku koji se održava i remontuje, remontuje, nji#ova konstruktivna i te#nološka složenost $ine rad inženjera  te#ni$kog kadra a"oslenog u remontnoj službi vaoma složenim i odgovornim. =va odgovornost "ostaje sve ve'a jer se u "oslednje vreme sam "ro!es "roivodnje "roivodnje sve više moderniuje moderniuje i automatiuje tako da ekon ekonomi omi$nost $nost "roivodnje "roivodnje sve više avisi od remonta i te#ni$kog održavanja. /eutim, još uvek nije u dovoljnoj meri s#va'ena važnost ove službe a us"ešno %unk!ionisanje %unk!ionisanje savremenog savremenog "redue'a. "redue'a. 7edosta!i, "ro"usti ili nee%ikasanost nee%ikasanost u organia!iji organia!iji i raduove službe $esto se "ravdaju (odnosno "rikrivaju+ nedostatkom reervni# delova a sisteme koji se održavaj održavaju, u, atim ned nedavo avoljn ljnom om snabdave snabdavenoš noš'u 'u re"roduk re"roduk!io !ionim nimmat materija erijalom lom i alatom, alatom, ned nedosta ostatkom tkom s"e!ialiovani# kadrova itd.  "ored ti# još uvek "ro"usta, organia!ija i rad remonta, u adnje vreme dobijaju svoju teoretsku i nau$nu bau. 7a ovo je "resudan uti!aj imalo sananje o nji#ovom velikom uti!aju na ekonomiku uku"ne "roivodnje.

(.. (

Pre0 Pr e0en ent% t%00no odr@#0# 0#n" n"ee

*reventivno održavanje "odraumijeva brigu o sistemu i servisiranje kako bi ostao u adovoljavaju'im radnim karakteristikama, koriste'i sistemski nador, detek!iju i is"ravak "oten!ijalnog kvara "re nego što doe do njega. *reventivno održavanje "odraumeva "reven!iju, odnosno s"re$avanje "ojave kvara. ilj je da imamo sisteme koji se nikada ne'e "okvariti, a nji# osiguravamo tako što "eriodi$no "roveravamo "roveravamo svojstva i %unk!ije %unk!ije sistema. *reventivno *reventivno održavanje održavanje se ivodi ivodi "eriodi$no, "eriodi$no, na sljede'e sljede'e na$ine: •

•

•

?remenski orjentisano - 7akon isteka odreenog vremena sistem se kontroliše i servisira. Go može biti nakon 100 sati, nakon nedelju dana, svaki# 10 dana, jednom mese$no i sli$no. 6adno orijentisano - Sistem se "regleda i servisira nakon što je radio odreen vremenski "eriod. 6alika u odnosu na vremensko održavanje može se objasniti na slede'i na$in: 7eka se mašina održava se nakon 100 sati rada. 6e!imo da u nekom kontinualnom vremenskom "eriodu radi @0 sati, i nakon još nekog vremena odradi još 20 sati. ?remenski je "rošlo više od 100 sati, ali je mašina uku"no radila 100 sati i tek se tada ivodi održavanje. =državanje "rema stanju odraumeva "ra'enje degrada!ije delova kako bi se reervni delovi "ri"remili "ri"remili "re otkaa kako kako bi se na vreme vreme ameni amenili li

5.1.1 -ema #remensko #remenskogg pro#era#anj pro#era#anjaa $idraulič $idrauličke ke jedinice jedinice i ulja ulja


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika &1 * šema rovere "idra#$ike i #$!a

($ika && * tabe$a rovere "idra#$ike i #$!a

3)


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

5.1.2 5.1 .2 %l %lan an pre#en pre#enti ti#no #nogg odr'a#a odr'a#anja nja

($ika &) * $an reventivnog odr'avan!a o mest# i oeraci!i

3*


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

($ika &, * $an reventivnog odr'avan!a o danima # mesec# na godišn!em nivo#

($ika &5 * ši:rarnik bro!eva +a rover#

4+


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

5viden!ija "reventivnog održavanja emulije i "rovera " vrednosti u obradnom !entru

($ika & * evidenci!a reventivnog odr'avan!a em#$+i!e

41


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

(*

42

Kore)t%0no od odr@#0#n"e

U slu$aju slu$aju neis"rav neis"ravnog nog rada mašineL mašineLo"r o"rem emee ili "ojave "ojave "ov "ove'an e'anee koli$i koli$ine ne škarta rukovala rukovala!! mašine mašine obaveštav obav eštavaa "oslovo "oslovodju dju,, koji koji "ismeno "ismeno obav obaveštav eštavaa "oslovod "oslovodju ju održavan održavanja ja o nastalom nastalom "roblem "roblemu. u. *oslovodja održavanja u"isuje u Qnevni list održavanjaQ identi%ika!ioni broj mašine, vreme nastanka kvara i kratak o"is kvara. 7akon de%ektaže, "oslovodja održavanja odredjuje radnika koji 'e ivršiti o"ravku ili ukoliko je kvar teže "rirode, obaveštava še%a održavanja o "rirodi i težini kvara, koji atim "reduima "reduima neo"# neo"#odne odne korake a vra'anje mašineLo"rem mašineLo"remee u radno stanje. *o avršenoj o"era!iji korektivnog održavanja u Qnevni listQ održavanja u"isuje se trajanje otkaa, o"is o"era!ija i broj trebovanja ukoliko su koriš'eni neki reervni delovi. 7a osnovu dnevni# listi održavanja "oslovodja održavanja do"unjava Q&arton o o"isu otkaaQ.


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

<

43

=AKLJUČAK

;aklju$ak koji se jasno name'e i ovor rada je da sadašnje mašine, tj obradni !entri, nisu više veani a samo jednu vrstu obrade, na "rimer, samo struganje ili glodanje, ili brušenje. Sada se obrada ne veuje "o o"era!iji ili mašini, ve' se obrada bira "o gabaritima obratka. Sadašnji obradni !entri se u suštini dele samo "o "oložaju radnog vretena, #oriontalno ili vertikalno. &od stariji# mašina, ako je u "itanju re!imo obrada s"oljnog "re$nika, gde se traži toleran!ija u re!imo 0.1mm, morali bi raditi obradu na dve mašine, "rvo struganje a atim brušenje. Sada je to mogu'e ivesti na jednoj mašini i u jednom "ri#vatanju, koje koje 'e u "ot"unosti is"uniti is"uniti tražene a#teve.


De"#n I$%&


VTŠ No0% Beo1r#d

Strana

,

44

LITERATURA

1. i im mos  >i >ivn vni! i!aa &iki &ikind ndaa 2. 7um 7umeri$ eri$ki ki u"rav u"ravljan ljanee alatne alatne maši mašine ne  3/ sistem sistemii . Ge#n Ge#ni$k i$kii sistem sistemii  ušan ušan 6egodi 6egodi'' Beogr Beograd ad 2011 2011 4. EEE EEE.mas .mas%ak.n %ak.ni.a!.r i.a!.rsLsiteg sLsitegeni eniusLart usLarti!le. i!le. D. EEE. EEE.rg rg%. %.bg bg.a .a!.r !.rsL" sL"re redm dmet etL6 L6=L =Lse sem mes esta tarL5 rL5ks" ks"lo loat ata! a!ij ijaa *redavanjaL5=IasSR4."d% H. S3 S37 7? ?& & - &or &orom oman antt

odr od rav avan anje je

gaso ga sovo vodn dni# i#

siste si stem maL

Seminarski Tehnologija Obrade 2

Recommend Documents