Sa Zdravim Pčelama u Xxi Vek Trece Izdanje

JOVO N. KANTAR

SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK III DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE

2013. BEOGRAD

2

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU

IZDAVAČ Jovo N. Kantar, Beograd, Patrijarha Joanikija 16/28 Telefon 011/234-9-162, mobtel. 063/69-40-70 11508 Grabovac, Grabovačka 54 D Telefon 011/41-28-234 e-mail: [email protected]

AUTOR I UREDNIK Jovo N. Kantar

RECENZIJA Akademik Prof. dr Tričković Kostadin, izumitelj Dipl. ing. polj. Milun Mandić, pčelar

KOMPJUTERSKA OBRADA TEKSTA Jovo Kantar

ISBN 978-86-902277-3-0

Beograd, 2013



3

DRAGI PČELARI I PČELARKE, POŠTOVANE KOLEGE I KOLEGINICE, Nakon 36 godina druženja sa pčelama i sa vama, posle preko 300 besplatno održanih predavanja pčelarima u Srbiji i onima u državama iz okruženja, te posle dve napisane knjige: „Matica misaona imenica“ 2004. godine, prevedene na Slovenski i Bugarski jezik, i knjige „Sa zdravim pčelama u XXI vek 2001. godine “, prevedene na Bugarski jezik u I izdanju i na Slovenski jezik u II izdanju, pripremio sam je i u III proširenom i dopunjenom izdanju za pčelare srpsko-bosanskog, srpsko – hrvatskog, srpsko – crnogorskog, srpsko - bunjevačkog jezičkog područja... i, poklanjam vam je na korišćenje. Tako je postupio i moj veliki uzor, velikan pčelarske nauke Aleksander PereMezonev, član Francuske akademije nauka, francuskog Entomološkog društva, Društva za prirodne nauke, po struci pravnik, naučnik svetskog glasa i ugleda i pisac rasprava i publikacija iz pčelarstva. Pere-Mezonev je žrtva pčelarske nauke, kojoj se bio sav posvetio. Ispitujući pčelinje bolesti i gajeći kulture njihovih bacila, zarazio se mikozom, jedinom pčelinjom bolešću uostalom, koja napada ljudske organe za disanje. Dobio je mikozu dušnika, inficiravši se u svojoj mikološkoj laboratoriji i od toga umro 1937. godine. Prirodno talentovan i pronicljiv, jedan je od retkih naučnika koji je svoja dela pisao za pčelarsku nauku, da bi bila korisna svima i svakome. U četvrtom izdanju svoga dela L’ Apiculture intensive et l’elevage des reines” daje svim pčelarima na znanje, da je to svoje delo potpuno nepristrasno razradio i dopunio, hvaleći i kritikujući teorije, metode ili naprave, pobuđen jedinom željom da bude pravičan i svima koristan. I zato ovlašćuje svakog pčelara da načini i za svoju ličnu korist upotrebi sve aparate i sprave koje je on izumeo, kao i da primeni sva uputstva koja je u tom svom delu izneo. Koristeći se ovom poklon - knjigom, čitalac će sam doneti sud o njenoj korisnosti, vrednosti i ceni, pa će prema svom osećanju priložiti ili ne odgovarajući prilog, na konto Eurobank EFG 421031754 Br. računa 250-1290009181200-87 Uz poštovanje čika Jovo N. Kantar 11508, Grabovac, Vidanski kraj 54D Mail: [email protected] Kontakt telefoni: 063/ 69-40-70; 011/412-8234


4


NJENO VELIČANSTVO PČELA postoji više od 160 miliona godina, a prema podacima Šimuta, (2006) starost pčela i ostalih insekata procenjuje se na oko 500 miliona godina i da se održala do danas i nadalje. Ona je to uspela zahvaljujući isključivo CVETNICAMA - BILJU, pošto je ona isključivo BILJOJED, a ne SVAŠTOJED. Pčela u CVETNICAMA - BILJU nalazi svoju prirodnu zaštitu, lek i hranu. Jer iz njega crpe nektar i polen, što je jedini uslov da stvori MLEČ bez koga nema pčela! Pčela je tokom miliona godina svog postojanja i evolucije imala i razne neprijatelje i havarije, ali je isključivo na cvetnicama - bilju, nalazila svoju prirodnu zaštitu, lek, imunitet i hranu... To i danas ima kao najkorisniji insekt na planeti, bez kojeg nema života na zemlji. Velika je zabluda i prevara pa i obmana, da razne, inače hranljive materije za čoveka i životinje, mogu biti hrana i za pčele. Niko do danas u svetu nije uspeo da pčela od tih materija napravi mleč. Prema tome ishrana i dohrana pčela tim materijama je samo jedna obmana i prevara od koje pčele ne mogu da žive i stvaraju potomstvo. (akademik Kostadin Tričković, prof.dr. med. spec. med. rada, član S.A.I.N. (Srpska Akademija Izumiteljskih Nauka), registrovani naučnik i inovator u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Srbije). „Sada imam 89 godina i još uvek sam uspravan, kaže čarl Mraz i, nastavlja: Zaključio sam da izloženost hiljadama uboda u toku životnog veka nema za posledicu dugoročne negativne učinke, pošto se postane imun i ne otiče se više od uboda. Dosta je čudno da čak i kad neko i postane imun na pčelinje ubode, otrov će još uvek delovati na autoimune bolesti“. Sa dvadeset godina počeo je raditi kod profesionalnog pčelara sa 1.000 košnica, raspoređenih na deset lokacija sa po 100 pčelinjih društava, a posle dve godine iskustva, 1928. godine kupio je pčele i sa 1.000 košnica postao profesionalni pčlar u državi Vermont (Čarls Mraz „Lečenje pčelinjim otrovom” , Health and the Honeybee) Čarls Mraz, rodio se 1905. godine i Kvinsu, grad Njujork, pčelar-apiterapeut. Godine 1923. završio je višu školu, u vreme kada većuna dece iz grada nije išla na Koledž. Slučajno je postao čuvar pčela. Sa četrnaest godina odlučio je da kupi svoje vlastite košnice pčela i pretplatio se na pčelarske časopise da „nauči iz iskustva drugih pčelara,” a sa dvadesed godina odlučio je da sezonu provede radeći sa profesionalnim pčelarom na pčelinjaku od 1.000 košnica. Tada mu je postalo jasno da postoji ogromna razlika od one tri pčelinje zajednice u dnu njegove bašte i ovih 1.000 raspoređenih na nekoliko desetaka pčelinjaka. „Bio je učitelj i podsticao u apiterapeutskom radu stotinu lekara doktora medicine”, piše dr med. Beardford S. Weeks, M.D. i pojašnjava: „Stoji rame uz rame sa drugim velikim lekarima koji su se u prošlosti koristili apiterapijom. Doktori Bek, Keri, Brodmen i Teš u ovom ( 20., prim. J.K.) veku. Hipokrat, Haneman i Paracelzus, najveći doktori medicine petnaestog veka, voleli bi Čarlsa Mraza... Prvi put sam sreo Čarlsa Mraza 1981. kada je počelo naše zanimljivo partnerstvo. Ali, on je i lekar. On je naučnik i pronalazač. On je pionir i renesansni čovek. On čita više naučnih i medicinskih časopisa nego moje mnoge profesionalne kolege. Njegovi pacijenti kažu da on leči artritis, multiple sklerozu i druge hronične degenerativne bolesti. Čarls je 60 godina pozivao doktore medicine i istraživačke naučnike da se pozabave njime. Sarađivao je sa Institutom Sloan Katering, Inasitutom Dane Farber, vojnom bolnicom Valter Rid. INSERM (francuskim ekvivalentom Nacionalnog instituta za zdravlje, koji proučava bolnice u Kini i širom sveta). Bio je pozivan da predaje medicinskim i naučnim organizacijama širom sveta. Ukratko, ovaj pčelar iz Vermonta dosegao je počasti koje su obično rezervisane za najproduktivnije i najpoštovanije doktore medicine. Njegova slava u Americi premašuje samo slava u inostranstvu. Najznačajnija kod ovog čoveka je neumorna vera u ljudsku prirodu (dr med. Beardford S. Weeks, M.D.)



5

"...Već danas, sutra je kasno, treba informisati, edukovati i odgovornosti privesti za promet i upotrebu ekološki neispravnog meda..." (J. N. Kantar, 1996, „Pčelar” br.11/96, str. 303-305). „Alal vera Jovo, na energiji koju poseduješ za ovako, po meni, težek i mukotrpan rad na pretraživanju svetske literature. Iskreno govoreći, retki su ljudi kao Jovo Kantar. Ovo kažem, jer znam iz ličnog iskustva, baveći se naučnim istraživanjima…”, U Zrenjaninu, – 16.06. 2009. godine. Prim dr sci med Milan Radaković Rezultati koje je dr med. S. Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku disertaciju ukazuju da, „52 vrste meda starosti od jedne do šest godina sadrže antimikrobne materije sa bakteriostatičnim dejstvom, tj. da sprečavaju daljnji razvitak bakterija i baktericidnim dejstvom, ubijaju bakterije (Mladenov, S. «Lečenje pčelinjim proizvodima – apiterapija», IKOM-INTELEKT, 1997.) U medu je sadržan vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost. Nastaje u medu kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline. Antibakterijska aktivnost meda potiče od visokog sadržaja šećera i kiselosti meda (pH 3,5 – 5,0).

"U svojoj praksi sam se trudio i donekle uspevao da proizvedem uistinu kvalitetan med, o čemu imam i određene certifikate. Međutim, kada sam pročitao vašu knjigu, shvatio sam da sam to mogao i bolje U Beogradu, 17.02.2002. godine! dipl. ing rudarstva Miroslav Ponjavić

Od kako je u službi čoveka tek dvadesetak hljada godina, čovek je za to vreme (a naročito poslednih nekoliko decenija), „uspeo” da pčeli nanese više štete nego što je sebi pribavio koristi Čačak, 10. 12. 2003). dipl. inž. polj. Milun Mandić.

Visoko postovani čika Jovo, Po kozna koji put zadivljuje me Vaša pionirska upornost i istrajnost, da pčelarima Srbije otvorite oči, unapredite razum i otvorite put u savremen svet pčelarstva. Nažalost, bojim se da će Dunavom, Savom i Nišavom još mnogo voda proteći, dok Srbijom zavlada zdrav razum, osećanje odgovornosti i duh međusobnog poveranja. Verujem da Vas na tom putu neće ništa pokolebati, dok Vas zdravlje i snaga drže, dok imate pristalice koji vas nesebično podržavaju. Srećan sam što i sam pripadamm toj grupi. Verujem da je ovo pismo skroman doprinos vašm uspehu. S poštovanjem. U Nišu 15. januara 2007. godine Pčelar, Vlastimir Spasić, ing. Predsednik Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije


6


Čika Jovo, Pročitavši materijal „Obrazovanje pčelara za XXI vek – srpsko pčelarstvo juče, danas, sutra”, ne mogu se oteti utisku da konstatujem, da je sasvim malo ljudipčelara (uključujući i eminentne naučne radnike), koji, kao čika Jovo bezrezervno brinu o budućnosti SRPSKE nacije! Da li će preovladati razum, da li će briga o potomstvu biti jača od tvrdoglavosti i tumaranja u moru tame, nemara, neučenja, a iznad svega privlačnog profita, da li će se pojaviti još neki čika Jovo Kantar, u mnogome zavisi od strategije razvoja pčelarstva u Srbiji, a od strategije razvoja pčelarstva Srbije još nema ni slovo „S”. Žao mi je što su van Tvojih saznanja i neki protogonisti iliti nosioci naprednih ideja u ovom materijalu (prema tvojem pisanju), odstupili od osnovne ideje i protežiraju na svojim predavanjima i dalje amitraz, fluvalinat i dr. Želim Ti dobro zdravlje i istrajnost u Tvom bezprofitnom opredeljenju uz želju da nerazumni postanu razumni, da zaživi Tvoja ideja o izboru predavača SPOS-a, da se na predavanjima neguje zdrav duh, znanje i opredeljenje za spoznaju svih prirodnih zakonitosti koje opredeljuju zdravo pčelarenje. Iako je minimalna, moja podrška zdravim idejama je uvek bezrezervna a kao profesora, koji je u život ispratio mnogo generacija, i obavezna. Na Zlataru, 01. 10. 2006. godine Pčelar, dipl ecc. Đoko Zečević, prof. Predsednik Zlatiborsko-moravičke Asocijacije pčelara


SADRŽAJ Utisci i komentar na novo III dopunjeno i prošireno izdanje knjige Jove N. Kantara „Sa zdravim pčelama u XXI vek“ ....................................... 13 Dobra lekcija i putokaz .......................................................................................... 14 Prethodno izrečene ocene .................................................................................... 15 Predgovor I izdanju ............................................................................................... 16 Predgovor bugarskom izdanju knjige “Здрави пчели в XXI век, 2001” ............... 17 Iz recenzije II izdanja knjige „Sa zdravim pčelama u XXI vek”, koja je prevedena na slovenski jezik. ........................................................... 18 Molim pčelare da prime k’ znanju .......................................................................... 20 Lekovi uzrok bolesti pčela i ljudi ............................................................................ 22 Prirodom protiv bolesti pčela, pa je zabranio pristup hemiji u košnicu .................. 23 Kad bi ustao Car Dušan Silni ................................................................................ 24 OD AUTORA ............................................................................................................ 25 DEO PRVI ................................................................................................................ 27 PČELE I PČELAR .................................................................................................... 27 1.1. Izgubili svaku meru! ....................................................................................... 30 1.2. Rade naglavačke!? ........................................................................................ 30 1.3. Kako se mi – aktuelni pčelari odnosimo prema njenom veličanstvu PČELI? . 33 1.4. Štetna „Božina pogača“ i pogača ostalih „proizvođača u kućnoj radinosti“ ... 34 1.4.1. Štetni „zamenici” cvetnog praha ............................................................. 34 1.4.2. Uklupčavanje matice i njeno nestajanje iz košnice ................................. 34 1.5. Tri vrste mleči ................................................................................................. 37 1.6. Sojino brašno je štetno za pčele .................................................................... 37 1.7. Profesor Farar protiv sojinog brašna u košnici ............................................... 37 1.8. Ni svaki polen nije dobar ................................................................................ 38 1.9. Ne pogaču iz Volgine 7 na Zvezdari nego pogaču Tabera i Bilaša ................ 39 1.10. Prirodna pčelinja hrana je nezamenjiva ....................................................... 39 1.11. Glad za belančevinama i kanibalizam pčela ................................................ 40 1.12. Štetni zamenici meda ................................................................................... 41 1.13. Upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina dovodi do degradacije pčela. ....................................................................... 41 1.14. Suvi i „mokri” šećer se ne preporučuje za stimulativno prihranjivanje ni u proleće ni u jesen .................................................................................. 42 1.15. U invertovanom šećeru spravljenom sa kiselinom, stvara se HMF hidroksilmetilfurfurol, koji skraćuje život pčelama ....................................... 43 1.16.Prirodna otpornost pčela na bolesti ............................................................... 44 1.16.1.Odbrambeni mehanizmi pčela na bolesti. ............................................. 44 DEO DRUGI ............................................................................................................. 77 ČOVEK-PČELAR UZROČNIK BOLESTI PČELA ..................................................... 77 2.1. Šećerom protiv zdravih pčela u pčelinjoj zajednici ......................................... 77 2.2. Gusti šećerni sirup i mlade pčele ................................................................... 79 2.3. Šećer je i čoveku štetan ................................................................................. 81 2.4. Pčelareva ludost ............................................................................................ 82

8


2.5. Uticaj geopatoloških i svemirskih zračenja na kvalitet pčelinjih društava ...... 83 2.6. Uticaj elektriciteta i magnetizma na kvalitet pčelinje zajednice ...................... 86 2.6.1. Fenomen elektriciteta i magnetizma ....................................................... 86 2.6.2. Biološki značaj uticaja elektriciteta i magnetizma na medonosnu pčelu ............................................................................. 88 2.6.3. Akademik Jeskov o magnetnoj stimulaciji pčela ..................................... 89 2.6.4. Komforna zona u pčelarstvu – uzrok bolesti pčela i zagađenja meda ......................................................................... 89 DEO TREĆI .............................................................................................................. 97 PČELARI I HEMIJA .................................................................................................. 97 3.1. U suzbijanju Varroze hemijom, ne biraju sredstva i ne znaju za meru .......... 97 3.2. Čovek-pčelar je glavni nosilac aktivnosti koje pčelinju zajednicu dovodi u strasnu situaciju ............................................. 100 3.3. Nekvalitetan polen + šećerna zimnica + prekomerno nagomilavanje košnica = virus = stres = nestajanje pčelinjih zajednica ............................. 101 3.4. Bumerang je u dejstvu ................................................................................. 103 3.5. Dok čovek-pčelar zagađuje med, dotle je čovek potrošač u stresu ............. 106 3.6. Perizin je doneo žalosno vreme da se od meda štitimo atropinom .............. 109 3.7. Fumagilin ..................................................................................................... 110 3.8. Potrošač je u stresu i kada malo posumnja u kvalitet meda. A razloga za sumnju ima na pretek, i to velikih. ........................................ 111 3.9. Antibiotike u medu kod nas skrivaju od javnosti kao najveću državnu tajnu, ........................................................................ 112 3.10. Lečenje pčela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu ............... 113 3.11. U nas samo izuzetno pojedini novinari i novinske redakcije ponekad objave poluistinu o biomedicinskim vrednostima meda ............... 114 3.12. „Pojavljuje se svašta na tržištu“ .................................................................. 114 3.13. Nedoučen pčelar saće u košnici godinama ne menja ................................ 114 3.14. Degradacija saća i pčela ............................................................................ 115 3.15. Kumafos u vosku smetnja prihvatanju presađenih larvi ............................ 116 3.16. Pčele širom sveta su izložene stresovima pod dejstvom parazita i hemijskih preparata za suzbijanje parazita ................................ 117 3.17. Hemijski preparati u košnici umanjuje razvoj pčelinje zajednice i zagađuju med .......................................................................... 117 3.18. Svetlo saće smanjuje rizik od infekcije i trovanja ....................................... 119 3.19. Višestrani značaj pravovremene zamene saća .......................................... 120 3.20. Kako saće stari .......................................................................................... 121 3.21. Kako prepoznati kvalitetno saće ................................................................ 122 3.22. Slabe pčelinje zajednice kod nedoučenih pčelara ...................................... 123 3.23. Nedoučen pčelar ostavi pčelinje društvo bez meda ................................... 126 3.24. Zablude pčelara – bolest pčela .................................................................. 126 3.25. Nedoučen pčelar od slabića pravi „jake pčelinje zajednice” za zimu ......... 126 3.26. Robovanje zabludama – pregršt gluposti ................................................... 127 3.27. Pregled pčela zimi redovna aktivnost pčelara ............................................ 128 3.28. Surovi test za matice .................................................................................. 129 DEO ČETVRTI ....................................................................................................... 133 BIOLOŠKO-FIZIOLOŠKE POTREBE PČELA ........................................................ 133 4.1. Nedoučen pčelar ne pridaje važnost vodi za piće, pa zanemaruje značaj higijenskog pojila .................................................... 133 4.2. Šareno leglo – činjenica ili zabluda .............................................................. 136



9

4.3. Šta su to diploidni trutovi? ............................................................................ 138 4.4. Bolest praznih sanduka ................................................................................ 139 DEO PETI ............................................................................................................... 143 KAKO POVRATITI PČELAMA PRIRODNU OTPORNOST NA BOLESTI .............. 143 5.1. Nemačka škola – prirodni pristup ................................................................. 143 5.2. Poučna iskustva Prof. dr Zorana Stanimirovića u uzgajanju pčela otpornih na američku kugu i krečno leglo ................................................... 144 5.3. Koeficijent uništavanja varroe dr Alojza Walnera ......................................... 145 5.4. Poučna praksa Vladimira Hunjadija sa ograničenim brojem otvaranja košnice .................................................. 146 5.5. Škola Alena Kaje .......................................................................................... 148 5.6. Poučna praksa Rajka Pejanovića ................................................................ 148 5.7. Pčelinje društvo u svako doba obezbediti s optimalnim rezervama kvalitetnog meda i polena ........................................................ 149 5.8. Uticaj kvalitetne ishrane na jačinu pčelinjeg društva ................................... 152 5.9. Kvalitet zimovanja pčelinje zajednice ........................................................... 155 5.10. Uticaj klimatskih uslova na razvojni ciklus društva ..................................... 156 5.11. Matice niskog kvaliteta ............................................................................... 157 5.12. Uticaj matice .............................................................................................. 158 5.13. Uticaj količine meda i cvetnog praha (perge) na jačinu društva ................ 164 5.14. Višematična tehnika pčelarenja – maltretiranje pčela i kilavljenje pčelara . 166 5.15. Jako društvo sigurno prezimljava i zdravo izimljava ................................... 174 5.16. Koliko je stvarno jako pčelinje društvo? ..................................................... 175 5.17. Kada u pčelinje zajednice uvoditi mlade matice? ....................................... 178 5.18. Obezbediti pčelinjoj zajednici optimalnu mikroklimu u košnici .................... 181 5.19. Dopunska ventilacija košnice zimi .............................................................. 183 5.20. Skratiti ili ne skratiti gnezdo ........................................................................ 183 5.21. Prevenciju protiv bolesti pčelinjih zajednica vršiti kontinuirano i istrajno tokom cele godine ......................................................................... 184 DEO ŠESTI ............................................................................................................ 189 VARROA DESTRUKTOR. ...................................................................................... 189 6.1. Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe ..................................................... 190 6.2. Varrooza ...................................................................................................... 191 6.3. Reprodukciona „tehnologija” Varroe Destructor ........................................... 194 6.3.1.Kako ženka Varroe destructor bira trenutak u kome će naseliti ćeliju pred poklapanje larve?..................................... 194 6.3.2. Pregled reprodukcione „tehnologije” Varroe destructor ........................ 196 6.4. Liebigovo pravilo .......................................................................................... 198 6.4.1. Način utvrđivanja broja Varroe u košnici prema Živadinoviću i Raičeviću (2003) ................................................ 199 6.5. Kako se suprostaviti Varroi... i po 9 jaja KRPELJA Varroe u pojedinim ćelijama... .................................................................... 200 6.6. Kako postupati sa krpeljima na larvama – na vatri ih spaljivati .................... 201 6.7. Nemoćna hemija – varroa je postala rezistentna na sintetičke preparate .... 202 6.8. Kako nastaje rezistencija? ........................................................................... 204 6.9. Kongresi (34. i 35.) Apimondije – kako dalje u borbu protiv varroe ............. 204 6.10. Čemu nas uči dr Klaus Walner? ................................................................. 207 DEO SEDMI ........................................................................................................... 211 SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE ............................................................... 211 7.1. Zabranjen ulaz hemiji u košnicu ................................................................... 212


10


7.2. Biotehničke metode uništavanja Varroe ....................................................... 212 7.2.1 Najpogodnije vreme za uništavanje Varroe biotehničkim postupkom ... 212 7.2.2. Postupci pčelara u prekidanju razvojnog procesa krpelja bez primene hemijskih preparata ............................................................................. 213 7.2.3. Uništavanje Varroe ramom-građevnjakom, ramom-lovcem i TIT-3 ramom ............................................................. 215 7.2.4. Redovno odstranjivanje stare matice i saća sa trutovskim leglom ....... 219 7.2.5. Formiranje veštačkih rojEva kao biotehnička mera suzbijanja Varroe..................................................... 219 7.2.6. Formiranje rojeva prema Riharu ........................................................... 220 7.2.7. Veštački rojevi ekonomičniji od pčelinjih društava ................................ 221 7.2.8. Prolećni veštački rojevi ......................................................................... 221 7.2.9. Žrtvovanje radiličkog legla .................................................................... 222 7.2.10. Seoba pčelinjih zajednica kao biotehnička mera ................................ 222 7.2.11. Osunčavanje košnica – košnice na platformi ..................................... 223 7.2.12. Sunčana košnica ................................................................................ 223 7.2.13. Odvajanje plodišnog nastavka od podnjače ili izolacija pčela od varroe – imperativ uspešne borbe sa Varroom ............................... 225 7.2.14. Kombinovano građevnjakom i apitehničkim ramom protiv varroe ...... 227 7.2.15. Uništavanje Varroe termičkim postupkom van košnice ...................... 229 7.2.16. Po sistemu prazne košnice ................................................................ 233 7.2.17. Dezinfekcija košnice plamenom ......................................................... 233 7.2.18. Štititi pčele – istrajno uništavati Varrou .............................................. 234 7.3. Zašto isparavajuća sredstva protiv Varroe u pčelinjem društvu ................... 235 7.4. Timol – u košnici zdravlje, u pčelinjoj zajednici radno raspoloženje ............ 236 7.4.1. Široka primena timola........................................................................... 238 7.4.2. Mišljenja i iskustva drugih sa Timolom ................................................. 246 7.4.3. Široka primena timola........................................................................... 248 7.4.4. Ostale odlike timola .............................................................................. 249 7.4.5. APIGARD ............................................................................................. 249 7.4.6. Timol i dezorjentisana varroa ............................................................... 251 7.4.7. Neprekidan oštar miris timola ............................................................... 253 7.5. Mravlja kiselina ............................................................................................ 253 7.5.1. Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na razmnožavanje pčelinje zajednice ....................................................... 255 7.5.2. Doza i tehnika tretiranja........................................................................ 256 7.5.3. Kako rade ............................................................................................. 262 7.5.4. Kratkoročni tretman .............................................................................. 262 7.5.5. Dugoročni tretman ................................................................................ 263 7.5.6. Mravlja kiselina u medicinskoj bočici .................................................... 264 7.5.7. Metoda isparivača ................................................................................ 264 7.5.8. Sanitarna košnica ................................................................................. 265 7.5.9. Mere opreza ......................................................................................... 266 7.6. Oksalna kiselina ........................................................................................... 267 7.6.1. Način pripremanja rastvora oksalne kiseline ........................................ 268 7.6.2 Metode primene oksalne kiseline u pčelarstvu ...................................... 271 7.6.3. Ograničenja u korišćenju oksalne kiseline............................................ 274 7.6.4. Shema suzbijanja varroe Destructor alternativnim načinom lečenja .... 275 5.6.5. Mere opreza pri korišćenju organskih kiselina ...................................... 275 7.6.6. Identifikacija zdravstvenog rizika o pružanje prve pomoći .................... 276



11

7.6.7. Protivpožarne mere .............................................................................. 276 7.6.8. Mere predostrožnosti prema uputstvu i odobrenju za upotrebu oksalne kiseline ................................................................................................ 277 7.7. Mlečna kiselina ............................................................................................ 282 7.7.1. Mlečna kiselina – magljenje ................................................................. 285 DEO OSMI.............................................................................................................. 293 FITO – GVOZDENA PREVENTIVA NA PČELINJAKU ........................................... 293 8.1 Svojim mirisom izgone krpelje iz košnice ...................................................... 293 8.2. Ekološke metode sprečavanja bolesti pčela i lečenje obolelih pčelinjih društava ..................................................................................................... 294 8.3. Ne boluju od Varroe, krečnog legla, niti od nozemoze apis i nozema cerana ni evropske i američke truleži legla ................................... 296 8.4. Akaricidni čaj ljute paprike............................................................................ 298 8.5. KOMBIAM .................................................................................................... 298 8.6. Kupanje u prašini ......................................................................................... 299 8.7. Duvanski dim ubija Varrou ........................................................................... 301 8.8. Bez precizne doze........................................................................................ 302 8.9. Selekcija pčela na pčelinjaku ....................................................................... 303 8.10. Zašto je evropska pčela privlačna za Varrou? ........................................... 303 8.11. Atraktivnost evropske pčele na Varrou....................................................... 305 8.12. Selekcija evropske pčele u Izraelu na odbojnost ženke Varroe na leglo .... 306 8.13. Odgovorno sa hemijom u košnicu .............................................................. 306 8.14. Ko je Gospodin Apitol?............................................................................... 307 8.14.1. Apitol samo u golim rojevima – leti ..................................................... 309 8.14.2. Apitol u pčelinju zajednicu – zimi ........................................................ 309 8.15. Opšte stanje i tendencije suzbijanja Varroe u Evropi ................................. 311 8.16. Šematski prikaz strategije kontrole varroe bez hemije ............................... 312 8.17. Doktrina uništavanja Varroe u pčelarstvu Slovenije ................................... 312 8.18. Riharova šema (1999)................................................................................ 314 8.19. Šema mr Mire Jenko - Rogelj (2001)* ........................................................ 315 8.20. Šema alternativnog suzbijanja Varrooze na pčelinaku Poljoprivrednog instituta u Ljubljani ..................................................................................... 316 8.21. Osnovna pravila lečenja na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani ............... 316 8.22. Šema suzbijanja Varroe u Češkoj .............................................................. 317 8.23. Koncept nemačkih instituta ........................................................................ 318 8.24. Strategija kontrole Varroe bez hemije u Nemačkoj .................................... 318 8.25. Preporučeni postupci nemačkim pčelarima u suzbijanju varroe ................. 320 8.25.1.Biološki postupci ................................................................................. 320 8.25.2.Hemijski postupci ................................................................................ 321 8.26. Kontrola Varroe u Izraelu ........................................................................... 322 8.27. Poruka dr Ralpha Buchlera sa Međunarodnog stručnog seminara održanog u Nišu 14.-15. decembra 2002. godine ...................................... 322 8.28. Oprezno sa antibioticima, ali bolje bez njih ................................................ 323 8.29. Podvala pčelarima...................................................................................... 324 8.30. Protiv krečnog legla bez opasnog Nistatina ............................................... 325 8.31. Beli luk kao univerzalno sredstvo za preventivu i lečenje mnogih oboljenja pčela .................................................................. 326 8.32. Protiv nozemoze bez opasnog fumagilina .................................................. 327 8.33. Druga vrsta mikrosporidija pčela ................................................................ 328 8.34. Šta čini protivprirodno upravljanje pčelinjim zajednicama? ........................ 329


12


8.35. Protiv nozeme Apis .................................................................................... 331 8.36. KAS-81 i protiv Nozeme apis ..................................................................... 331 8.37. Po Bejlijevoj metodi .................................................................................... 334 8.38. Nezazimljavanje slabih zajednica............................................................... 335 8.38.1. Postupak Božidara Veskovića u produženju života pčela .................. 335 8.39. Problem nozemoze se ne rešava lekovima ................................................ 336 8.40. Selekcija pčela na američku trulež legla, po Bandžovu.............................. 336 8.41. Metode borbe protiv američke truleži u Danskoj ........................................ 337 8.42. Tretiranja “od 15. jula protiv Varroe“ u Belgij .............................................. 337 8.43. Preventivna metoda Žan-Pjer Šaploa ........................................................ 338 8.44. Kasipijskim rastvorom protiv američke truleži ............................................ 339 8.45. Pergom protiv bolesti pčela ........................................................................ 340 8.46. Medom protiv izazivača bolesti .................................................................. 340 8.47. Varrooa podstiče razvoj bolesti u košnici ................................................... 340 8.48. Ko je Gospodin Amitraz ............................................................................. 341 UMESTO POGOVORA .......................................................................................... 359 BIBLIOGRAFIJA ..................................................................................................... 363 BELEŠKE O AUTORU ........................................................................................... 383


UTISCI I KOMENTAR NA NOVO III DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE KNJIGE JOVE N. KANTARA „SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK“ Već na naslovnoj strani ove knjige, gospodin Jovo N.Kantar u kratkim crtama je izneo najsažetije moguće utiske i komentar o sadržaju i značaju ove knjige. Međutim, o njoj se može i treba mnogo više da kaže. Pokušaću to da učinim, opet u što sažetijem obimu. Sa velikim zadovoljstvom sam pročitao svih 350 stranica ove knjige. Zbog obimnosti, nije mi bilo moguće da to učinim za kraće vreme, a bilo je i drugih razloga da se to učini u kraćem roku. Moram najpre da istaknem, da ova knjiga predstavlja svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU za probleme iz života populacije čitavog sveta, a posebno iz oblasti pčelarstva. Gospodin Jovo N. Kantar, iako rezervni pukovnik, on je i pčelarstvu posvetio više od 40 godina pčelarenja, nastavljajući i na tom poslu porodičnu tradiciju svojih predaka. Kratko rečeno, ovo genijalno delo je delo za divljenje na neizmernu upornost i istrajnost, da se kroz skoro 400 stranica ove knjige, prikaže obilje podataka, prikupljenih iz celog sveta, sa citatima, integralnim tekstovima i rezultatima na preko 650 referenci brojnih autora, koji su i obični ljudi i osobe sa visokim zvanjem i obrazovanjem, uključujući i akademike iz sveta i Srbije. Ova knjiga je obimnog sadržaja iz oblasti svakodnevnog života ljudi, a posebno iz pčelarstva. U njoj će čitalac naći mnogobrojne preporuke i savete za bolji život, ali i kritike za necelishodna ponašanja u životu, koja bivaju i sa tragičnim ishodom. Dovoljno je navesti samo zvanično registrovanih 700 000 smrtno stradalih od lekova u toku jedne godine, kao i preko 2 000 000 uginulih pčelinjih društava u SAD 2007 godine. To su rezultati krajnje neodgovornih institucija i industrija, naročito fabrika i koncerna lekova i raznih preparata, kao i brojnih i gramzivih pojedinaca i pčelara u proizvodnji i prometu necelishodnih štetnih lekova i preparata u pčelarstvu, a sve sa ciljem sticanja imetka. Iz toga proizilazi da je ČOVEK, u pčelarstvu kao pčelar i najveći ubica svojih pčela. U jednom od brojnih napisa gospodina Jove Kantara, napisano je :’’SVI ZNAJU SVE PA ZATO IMAMO EPIDEMIJU BOLESTI PRAZNIH KOŠNICA’’ U knjizi je čitaocima dato obilje podataka i informacija o korisnim sredstvima iz „prirodne apoteke” i načina za zdrav i dugovečan život, ali i suprotno za ubistva i samoubistva mnogim i raznovrsnim sredstvima. Za žaljenje je što se to preporučuje i od strane stručnih ljudi. Mnogo je dokaza u knjizi dato za nužnošću prekida primene određenih oficijelnih lekova i tretmana prelaskom na lekove iz prirode, posebno velike doze vitamina ’’C’’, naročito iz prirodnih izvora, posebno šipka. Bolest, čak i malignog tipa se zaustavlja ili potpuno gubi. Iskustvo obolelih od malignih oboljenja, to najbolje potvrđuju. Značajno je što je gospodin Jovo Kantar prikupio i prikazao niz metoda i rezultata ispitivanja i primene velikog broja sredstava za zaštitu i lečenje pčela od strane niza autora iz naše zemlje i sveta. Čitalac ovih redova će biti u velikoj dilemi šta da radi i šta da primeni i na koji način. Na njemu je da sam odluči šta da učini. Nezavisno od svega toga što je u o ovoj knjizi navedeno, u cilju lakše orjentacije i izbora, moja preporuka je da gospodin Jovo Kantar, autor ove knjige, posebno sačini

14


jedan PRAKTIKUM, koji bi u mnogome pomogao izbor, opredeljenje i primenu određenih sredstava i postupaka, uključujući i onih čiji je autor i sam gospodin Jovo Kantar, kao i svoja lična iskustva stečena u toku 40 – to godišnjeg pčelarenja. Ovu knjigu, III prošitreno i dopunjeno izdanje ’’SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK’’, iako je veoma obimna, preporučujem svima ljubiteljima pčelinjih proizvoda, bez obzira na stepen obrazovanja, profesije i zvanja, a posebno pčelarima, da nastoje da je imaju – kupe i strpljivo čitaju i prouče čak i više puta. Neka budu zadovoljni i srećni što im se pruža prilika da prouče i dokuče šta im valja raditi a šta ne, za dobro zdravlje svoje i pčelinjih zajednica. Pčelarima, posebno preporučujem, da stečenim znanjem prezentovanim iz sadržaja ove publikacije budu učesnici edukacije pčelara – kolega koji su zalutali u pčelarstvo i postali uzročnici u pomoru pčela, da ih vrate prirodi i uzgajanju pčela isključivo osloncem na prirodnu hranu.. Jer, kako je već rečeno, zahvaljujući PRIRODI – BILJU I CVETNICAMA IZ BILJA, pčela postoji i održala se kroz čitavih 500 miliona godina - sve do današnjih dana i nadalje dok je sveta i veka. Od njih ona crpe NEKTAR I POLEN da bi napravila MLEČ, bez kojeg nema pčela i AMIN! A, ako njih ne bude, neće biti ni čovečanstva! Još jednom ističem HVALA autoru na strpljenju, istrajnosti i upornosti što je smogao snage da napiše ovu svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU. Hvala mu neizmerno sa najboljim željama da pčelari na stranicama ove knjige prepoznaju nadmoć Prirode nad hemijom u pčelinjoj zajednici, da dobro zdravlje pčelinjih zajednica i duži radni vek pčela izletnica, makar to bilo duže i 2-3 dana, donosi blagodet gospodaru pčela pčelaru . U Nišu, novembra 2012. godine. Akademik, Prof. dr Tričkovič S. Kostadin, spec. med. rada

DOBRA LEKCIJA I PUTOKAZ Knjiga „Sa zdravim pčelama u XXI vek” III dopunjeno i prošireno izdanje je DOBRA LEKCIJA pčelarskoj nauci, i PUTOKAZ koji usmerava pčelarsku praksu da odgaja zdrave pčele, da proizvodi zdravu hranu i sirovine za farmaceutsku industriju, i da time snažno i efikasno utiče na poboljšanje telesnog i mentalnog zdravlja savremenog čoveka – potrošača pčelinjih proizvoda Čačak, 15. april 2012. Milun Mandić, dipl. ing. poljop., pčelar



15

PRETHODNO IZREČENE OCENE Časopis »Pčelar”, Organ Pčelarskih prganizacija Srbije, časopis za pčelarsku nauku i praksu, iz pera glavnog i odgovornog urednika gospodina Slobodana Lazovića u svom broju 11, za novembar 2001. godine, dao je ocenu za knjigu SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK. »Pod ovim naslovom upravo se pojavila veoma zanimljiva i specifična knjiga Jove Kantara, poznatog predavača i saradnika časopisa »Pčelar«. Izbrušena dubokim kritičkim promišljanjem života pčela i rada pčelara sa njima, knjiga sadrži vrlo korisna iskustva koja su dosledno zastupljena u svakoj reči Jove Kantara. Pitkog jezika i jasne logike knjiga prosto pleni. Kratko, uputno, svakom dostupno – pruža obilje pouka. Bogato korišćena literatura i dostignuća drugih pčelara pokazuju koliko se suvereno Jovo Kantar kreće i kroz oblast znanja u pčelarstvu i kroz oblast neposrednog rada sa pčelama. A iznad svega, veseo duh koji vas zabavlja i bodri, vije se njegova izuzetna kritičnost i dosetljivost, autorska i ljudska. I po grafičkom rešenju ova atipična knjiga na oko sto pedeset stranica sadrži oko sto jedinica – naslova. To pokazuje da su znalački birane teme obrađene sažeto, predstavljaju »poeziju razuma i logike”, kako to u predgovoru, u saglasnosti sa recenzentima prof.dr Bosiljkom Đuričić i prof. Dr Mićom Mladenovićem, kaže dr med. Rodoljub Živadinović. Knjiga je ilustrovana na prigodan i dopadljiv način. I to ukazuje na bogatstvo ove knjige.«. Slobodan Lazović.

Ministarstvo kulture vlade Republike Srbije svojim aktom br.413-00-14352001-04 od 15. oktobra 2001. godine dalo je MIŠLJENJE DA publikkacija SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK, Jovo N. Kantar JESTE proizvod OD POSEBNOG INTERESA ZA UMETNOST I KULTURU na koji se ne plaća porez na promet. U potpisu predsednik komisije Dr Aleksandra Jovićević, pomoćnik ministra.

Savez pčelarskih organizacija Srbije i Društvo pčelara Beograd, povodom izložbe »PČELARSTVO 2001« održane u Beogradu na Tašmajdanu od 4.-7. oktobra 2001. godine dodelilo je I nagradu i zlatnu medalju SPOS-a Jovi Kantaru za knjigu »SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK” kao najbolje autorsko delo.

(...). Samo izuzetno pošten i do krajnjih granica odgovoran čovek može da napiše ovakvu knjigu, sa ovoliko činjenica, uputstava, rezultata ispitivanja čak na stotine svetskih imena i instituta. Kad sam pročitao prvih desetak stranica, u sebi sam rekao: „Gospodine Jovo, zaboga brate, gde ste bili do sada?” Da li je moguće da nas niste mogli preko časopisa „Pčelar” da uputite kako da spasimo naše pčele od raznih „LEKOVA"- OTROVA, i da proizvodimo čist med? Negde sam pročitao i čuo da „Moćnici ne dadoše vašim udarnim tekstovima da dopru do javnosti". Zašto? Pa zar


16


je u redu da nas razni biznismeni, neodgovorni i pohlepni ljudi guraju da trujemo svoje i druge? U Beogradu, 17.02.2002. godine Miroslav Ponjavić,dipl. inž. rud. u penziji

Knjigu sam dobio u zrelom dobu života čoveka od 75 godina, koji svom zdravlju posvećuje izuzetnu pažnju. U tom cilju počeo sam da se bavim pčelarstvom kako bih imao svoj čisti med koji ne pobuđuje sumnju u kvalitet i u biomedicinske vrednosti. Kao zagovornik i konzument zdrave hrane koja život čoveku čini zdravim i starost kvalitetnom, u medu sam pronašao namirnicu koja svojim biomedicinskim svojstvima odgovara mom načinu ishrane. A Jova Kantar je u svojoj knjizi „Sa zdravim pčelama u XXI vek” otkrio istinu o medu kojeg potrošači žele da imaju na svojoj trpezi ili u kućnoj apoteci, odnosno kao hranu ili kao lek. On argumentima istine ukazuje potrošačima da je kristalisani med neoštećena namirnica sa svim svojim nutritivnim i lekovitim svojstvima. Suprotno od toga – dekristalisani med sva ta svojstva gubi i za organizam je štetan, jer zagrevanjem oslobađa jednu otrovnu materiju sa kancerogenim dejstvom na organizam čoveka koja se zove hidrokilmetilfurfurol (HMF). Knjiga pčelarima ukazuje na štetnost unošenja hemije u košnicu radi lečenja bolesti pčelinjeg društva, jer ne otlkanja bolest, a šteti pčelama i naročito matici i leglu, te zagađuje med i vosak, što potrošačima ukazuje na opasnost od meda po zdravlje ljudi. Knjiga daje instrukcije pčelarima kako preventivno otkloniti opasnost od bolesti i kurativno izlečiti obolelo pčelinje društvo bez upotrebe hemijskih preparata i trovanja meda. Najveća vrednost knjige je put koji autor pokazuje pčelarima da je prirodni pristup jedino ispravan metod očuvanja zdravlja pčelama. Dovoljne količine prirodnog meda i polena u košnici i novo saće je jedino prirodni lek za sve bolesti. Knjiga na slikovit način ukazuje na alternativne lekove protiv Varroze, nozemoze, krečnog legal i američke truleži. Jovo Kantar je napisao atipičnu knjigu – priručnik, koja svojim sadržejem čini jedinstveno štivo na ovim našim balkanskim prostorima. Dipl. Inž. građev. Sveta Mitić Beograd, 29. mart 2005. godine

PREDGOVOR I IZDANJU ZALJUBLJENICI U PČELARSTVO, Upravo pred sobom imate knjigu istine! Knjiga koja govori o najnovijoj bolesti pčela – bolesti praznih košnica. Bolesti strašnoj, po posledicama užasnoj. A uzrok joj je poznat. Ljudi. Pčelari? I da i ne. Lažni proroci i predvodnici? Svakako da. Elita nezaustavljivih gramzivih beskrupuloznih ljudi. Uverljivih, ali netačnih poruka. Katastrofalnih po pčele i pčelarstvo. Od stručnjaka otvoreno nedemantovanih, od pčelara javno ne osuđenih. Godinama vođeni interesima velikih hemijskih korporacija, pčelari sveta i Srbije su obmanjivani zarad ličnih interesa pojedinaca. Ko zna šta sve nismo stavljali



17

u svoje košnice! Insekticide, antibiotike… A sve zbog hemizacije čitavog života. I tako uništismo pčelinje, ali i svoje zdravlje! Ova divna knjiga, poezija razuma i logike, nam je, čini se, stigla u poslednji čas. Na prekretnici smo razvoja pčelarstva. Otvaraju se svetska tržišta, dugo nedostupna. A mi, nažalost, nemamo pčelinje proizvode koji zadovoljavaju svetske standarde utvrđene pre nekoliko godina. Sve zbog pogodnog tla za opstanak starih tehnika lečenja pčela. Srećom, ova divna knjiga će nam pomoći da promenimo način razmišljanja. To je jedini put u budućnost. Demagogije nam je preko glave. Pogledajmo činjenicama u oči. A njih, hvala čika Jovi Kantaru, ovde ima na pretek. Doduše, često zastrašujućih, ali istinitih. Pretećih. Himnu amitrazu, fluvalinatu, fumagilinu, i koječemu još, pokušao je da prekine čika Jova pre više godina. Ali samo u krugu svojih prijatelja. Moćnici ne dadoše njegovim udarnim tekstovima da dopru do javnosti. Iz ličnih interesa ili sujete, ma zar je to važno! Valjda je došlo vreme da konačno čujemo glas nauke i razuma, glas ljudi kojii misle svojom glavom, a ne svojim buđelarom. A možda… Možda u tome nećemo uspeti. Jer nam neće biti dozvoljeno. Ili ćemo živeti u iluziji da smo uspeli, koristeći neka nova sredstva u pčelarstvu za koja ćemo verovati da su bezopasna. Jer, kažu da hemijska industrija određenu supstancu proglasi opasnom, tek kada pronađe drugu, na kojoj više zarađuje. Ipak, ostaje nada da će se svet kakvim čudom nekad promeniti. Zbog svega ovog, nećete žaliti novac kojim ste kupili knjigu Jove Kantara. Naučićete mnogo, možda da drugačije radite, da se drugačije ophodite prema pčelama, ali smatram da je najvažnije da svi naučimo da drugačije razmišljamo. Knjiga obiluje činjenicama. Jasnim, izričitim, konkretnim. Često i bolnim, razočaravajućim. Ali i opominjućim. Neka nam one budu zvezda vodilja u budućnosti, kako bi tokom XXI veka zaista gajili samo zdrave pčele! Ako bi trebalo autoru predložiti moguća poboljšanja narednog izdanja, primetio bih da u knjizi ima premalo fotografija. Ali, da ne preterujemo. Ipak je najveća mana ove knjige što se nije pojavila nekoliko godina ranije! u Žitkovcu, 5, januara 2001. dr med. Rodoljub Živadinović

PREDGOVOR BUGARSKOM IZDANJU KNJIGE “ЗДРАВИ ПЧЕЛИ В XXI ВЕК, 2001” U ovoj knjizi svako može da nađe nešto korisno – specijalisti za patologiju pčela, selekcioneri pčelinjih matica, apiterapeuti i oni koji praktično rade biologično pčelarstvo, pčelari profesionalci i zaljubljenici u pčelarstvo, koji cene med kao univerzalan proizvod za zdravlje i dugovečnost. Sakupivši iskustva iz obimnue stručne literature napisane od brojnih naučnika i, iz svog praktičnog opita, autor Jovo Kantar u velikom procentu uspeva da prenese svoja iskustva. Kako ulazi dublje u biologiju pčele i biologiju parazita Varroe destruktor, autor objašnjava mehanizme delovanja određenih sredstava lečenja i ukazuje na greške pčelara. Na stranicama ove knjige bugarski pčelar će se upoznati sa osnovnim uzrokom za najnoviju bolest u pčelarstvu – bolest praznih košnica. Bolest od koje


18


nema spasa. To je stanje kad pčele napuste košnicu i na kraju ostaje samo prazan sanduk. Uzroci su kompleksni i, sa žaljenjem prouzrokovani od pčelara, bilo zbog halapljivosti za većom zaradom ili neumešnošću. Sada kada su antbiotici zabranjeni za upotrebu u pčelarstvu kao i mnogo hemijskih sredstava koji se akumuliraju u proizvode pčela i prave ih nepogodnim za ljudsku upotrebu, ne ostaje nam ništa drugo osim da iskoristimo šansu - da vratimo prirodnu zaštitu pčelinjim društvima od bolesti. To možemo da uradimo vrlo lako kao što nam savetuje Jovo Kantar, „kad im vratimo prirodnu hranu, jer su med i cvetni prah hrana i lek, lek i hrana za pčelinja društva”. I treba da ga poslušamo i uradimo, dok ova šansa još postoji… Sofija, 20. 01. 2007. Dr Kalinka Gurgulova, spec vet.

IZ RECENZIJE II IZDANJA KNJIGE „SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK”, KOJA JE PREVEDENA NA SLOVENSKI JEZIK. PROF. DR JURIJ SENEGAČNIK: NEKOLIKO MISLI O KNJIZI „Z ZDRAVIMI ČEBELAMI V XXI STOLETJE” Sadržaj knjige, sa veoma zahtevnim naslovom, je dobro izabran. Pojedinačna poglavlja su takođe sa smislom povezana. Brojne tvrdnje na različitim stranicama se dobro uklapaju i zbog toga ostaju čitaocu u dobrom sećanju. Repetitio mater studiorum, tj ponavljanje je majka znanja su upotrebljavali još u starom veku od trenutka od kada ta izreka postoji. . Dobro poznate istine, šta pčelama treba za njihov normalan razvoj, su lepo i razumljivo prikazane i više puta ponovljene što pomaže da lakše ostanu u sećanju. Tekst se prilično jednostavno čita i, kad naletite na nekoj strani na neku važnu činjenicu setite se da ste na nekoj od pređašnjih strana sreli nešto slično.Tada malo prelistate i nađete sličnost kojoj se obradujete i kasnije vam koristi. Pravilna prehrana pčelinjeg društva i njegovih članova tokom cele godine je dobro predstavljena, i da neke zamene, kao na prim. sojino brašno, mleko u prahu i šećer, za pčelinje prehranu nisu odgovarajući. Razlaganje o prehrani i njenom uticaju, je jasno i temeljito obrađeno, i mnogima se trajno utisne u sećanje. Pčelaru postane jasno gde može napraviti grešku i počne više poštovati potrebu pčele i za nju potrebne ugljene hidrate, takođe za upotrebu pravih, za nju lakše probavljivih belančevina kroz zimski period. Priroda pčele je da, ne dopušta podsmehivanje, takođe ne možete je prevariti, jer se u svom razvoju unapređivala mnogo miliona godina. U sledećem delu knjige autor nas upoznaje sa najvećim neprijateljom pčela – Varroom. Francuzi je ponekad kratko nazivaju le fleau, ili božja napast, što ona zaista i jeste. Veoma mnogo je već napisano o uništavanju tog krpelja. Bilo je na milione pokušaja njenog uništenja, ali još uvek se učimo… Različiti događaji, posebno u zadnjem desetleću, govore da je tu napast moguće uspešno uništiti pre svega sa sistemicima. To su materije koje uz posredovanje pčelara, prelaze u pčelinju krv, hemolimfu. Varroa se sa time hrani,



19

sisa hemolimfu iz pčele i njenih larvi u veoma brojnim dnevnim obrocima. Ako Varroa pri sisanju hemolimfe dobije još dodatak nekog sistemika, njen će organizam propasti za dva do tri dana. Dva takva sistemika su Apitol i Perizin, oni sadrže sistemike kao aktivnu materiju. Da se usprkos svom efektu, još uvek svugde ne upotrebljava, delimično je kriva visoka cena. Problematika lekovitih sredstava protiv Varroze je još uvek veoma aktivna i raznolika, i u ovoj knjizi je prikazani obim dovoljan. O ovoj knjizi se može reći da je značajan doprinos za današnje pčelarstvo, i uz to da njen sadržaj shvatimo vrlo ozbiljno. Sledi kritički komentar dr prof. J. Senegačnika na 22 strane, po pojedinim odrednicama teksta, koji završava zaključkom: »Napisano predstavlja, moj mali prilog ocenjivanju »bogato postavljenog stola«. Samo spisak korišćene literature na stranicama 271 – 282 (ima ukupno 631 referencu) dovoljno govori da su ovi podaci dovoljno ubedljivi, i da već pre čitanja (studije) osetimo, da je u knjizi nešto sasvim kvalitetno. Naše osećanje i nade su sada stvarnost”. U Ljubljani, 02. 10. 2007. Prof. dr Jurij Senegačnik


20


MOLIM PČELARE DA PRIME K’ ZNANJU »OKIDAKU« je knjiga bez koje se ništa ne počinje raditi u Japanu.

Štivo SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK je knjiga bez koje se ništa ne bi trebalo da počinje raditi u pčelarstvu. Jedan od najznamenitijih pčelara XIX veka koji je, uvođenjem rama sa satonošom i tri letvice, dao nemerljiv doprinos modernom pčelarstvu bio je August baron Berlepš (1815-1877). On je pčelarima govorio: „Učite teoriju, inače ostaćete celog svog veka u praksi nadripčelara”, a njegov doprinos savremenom pčelarstvu je okvir sa četiri letvice, čiji izum koristimo i danas, u XXI veku. SIMA GROZDANIĆ, prvi na Balkanskim prostorima univerzitetski profesor i doktor biologije pčela,1 nas uči: „U zimsko doba pčele mogu da troše samo tečnu hranu – zapečaćeni med“! JASNU PORUKU SRPSKIM PČELARIMA STARU 200 GODINA POSLAO JE AVRAM MAKSIMOVIĆ, prota somborski, pisac knjige „Novi pčelar – Pčelar” štampane 1810. u Budimu, u kojoj pčelarima XXI veka poručuje da se manu „šećerizacizacije” i „mlekadžijanstva” u pčelarstvu, te da pčele prihranjuju prirodnom pčelinjom hranom – medom i polen-prahom. LUBENICKI, čuveni poljski pčelar u svom poznatom delu »Pčelarstvo” (1859.) je zapisao: „Ko želi da bude dobar pčelar i da od pčelarstva dobije što veću korist, taj mora poznavati pčele i njima upravljati tako savršeno da se može reći: „E... on s njima u košnici živi.” Te su misli zapisane u prvom broju Srpskog časopisa »Pčelar”, još davne 1898. godine. NAŠI PČELARI, i posle stotinu godina, opterećeni zabludama, neznanjem i pohlepom od kojih se ne mogu osloboditi ni danas, nisu poslušali niti barona Berlepša, a ni pčelara – autora pčelarskog udžbenika „Pčelarstva 1856” Lubenickog, niti protu Somborskog Avrama Maksimovića, kao ni profesora dr Simu Grozdanića, pa imaju zimske gubitke 2.000, 600, 232, 200, 200, 157, 96, 72, 43, 19, 13..., uginulih pčelinjih zajednica. Ali gubitke skrivaju kao najveću državnu tajnu. Uneli su bolesti u pčelinja društva i pčelinjake. U košnice su uneli hemiju i zatrovali med, vosak i pčele. Dr Zlatko Puškadija i sarad. (2004.), zapisali su: „Iz legla u kojem je parazitiralo više ženki Varroe ne može se izleći potpuno razvijena pčela. Kada se na pčelama počnu raspoznavati oštećenja, životni vek pčela traje svega nekoliko dana. Ove pčele često pokazuju deformacije krila i zadka. Nije retka pojava da u uslovima visoke zaraženosti, smrt pčele nastupi već u samoj ćeliji saća. Tada se na leglu uočavaju klinički znaci koji odgovaraju evropskoj truleži pčelinjeg legla.



21

I primenjeni sintetički lekovi u pčelinjoj zajednici protiv varrooe skraćuju životni vek pčelama, umanjuju volju za radom, umanjuju pojedine funkcije: lučenje mleči, emitovanje feromona i lučenje voska“... Kod Varroom napadnutih pčela radilica, primećeno je ubrzano starenje ćelija a takođe je moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita (Domackaja, Grobov, l980). Prvi znaci promene hemocita kod lutaka su otkriveni tek na početku tamnjenja hitinskog pokrivača. Ishrana krpelja hemolimfom pčele dovodi do osiromašenja njenih belančevinastih komponenti. Kako samo deo belančevina ima hranidbeni karakter, to se mnoge belančevine javljaju kao različiti hormoni i fermenti, pa će kao jedna od posledica Varrootozne invazije biti narušavanje hormonalnog balansa, što se naročito ispoljava u već poznatim narušavanjima metamorfoze i obrazovanju nakaznih lutaka i imaga, kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih za sparivanje (Gaponova, Grobov). Jedno istraživanje 2001. i 2002. godine nemačkog Instituta za pčelarstvo (Oberursel) otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pčelama mogu da utiču na njihovo ponašanje, tj. zbog slabije orjentacije one se teško vraćaju u košnicu, a na paši ostaju skoro dva puta duže nego nezaražene pčele. Kada su pčele testirali postavljanjem lažnog lêta, oštećene pčele izletnice su udarale u njega dva puta šešće od nezaraženih, što znači da imaju lošu orjentaciju, čulo se na 38. konresu Apimondije u Ljubljani, 2003. godine (Mihajlovski, 2004). A 2004. godine na Tašmajdanu, 8. oktobra, moj mladi prijatelj, tada mr spec. veterinar, a danas doktor veterinarskih nauka, pčelar, mi izrazi duboko razočarenje stanjem izloženog meda, rečima: „Čika Jovo, razočaran sam činjenicom da je izloženo više falsifikovanog nego prirodnog pčelinjeg meda". Zabluda je najbolji mogući sluga i najgori mogući gospodar (J. Jelinek)

Farmaceutska industrija je korumpirala Svetsku zdravstvenu organizaciju, kaže dr Rima Lejbou, neuropsihijatar...2 Nije isključeno da je slično uradila i sa Svetskom pčelarskom organizacijom, kada se amitraz (Mitak, Hemovar, Varamit, Amitraz-500...) u zadnje vreme, posle 45. kongresa Apimondije bez zazora koristi u Srbiji za lečenje Varroze. Britanska asocijacija za zaštitu pčela (BBKA) koja ima gotovo 20 000 članova, nalazi se u šaci proizvođača pesticida. Ovaj kontrakt je sklopljen iza leđa pčelara, a potpisnici ekocidnog pakta između ’’zaštitnika pčela’’ i pčeloubica, bili su ljudi u rukovodstvu BBKA, koji su prihvatili da za izvesnu sumu novca iznajme kredibilitet udruženja i njihovim logom garantuju da pesticidi nisu štetni, i da pčelari mogu mirno da spavaju. BBKA je upravo uzela novac od ’’Bauera’’, BASF, ’’Sungenta’’, ’’Belhima’’ u iznosu od 27 000 dolara godišnje, a za uzvrat je ove insekto – ubice proglasila za ’’bee – frendly’’ (za pčele prijateljski) i ’’bee – safe’’(za pčele bezbedni). Prema pisanju ’’Indipendeta’’, ovi frendli otrovi spadaju među najtoksičnije moguće, pogotovo za pčele.


22


Ukoliko neko ipak zaustavi trovanje pčela iz vazduha, na zemlji će ih dočekati lucerka – genetski modifikovana i spremna za ’’akciju’’. USDA je na putu da prizna ’’Monsantovu’’ genetički modifikovanu lucerku, a ovi sofisticirani biljni frikovi imaju moć da kontaminiraju ostala polja, uključujuči i organsku lucerku, koja se koristi na organskim farmama. (Mara Knežević Kern, „PEČAT“) Nixon i Ribbands su 1952. g. otkrili da je kod pčela razvijena tzv „socijalna ishrana hranom". Mali broj grupa pčela privremeno su izdvojili iz pčelinje zajednice snage 25.000 pčela i prihranjivali sa 20 ml radioaktivnog šećernog sirupa, ponovo je vratili u matičnu košnicu. Nakon 5 sati našli su 62% pčela u medištu i 18% u plodištu koje su pokazivale znake radioaktivnosti, a posle 29 časova broj radioaktivnih pčela se povećao na 76% u medištu i 43% u plodištu, («Pčelar”, br. 11/80).

LEKOVI UZROK BOLESTI PČELA I LJUDI Narušena je prirodna ravnoteža.– UGROŽEN OPSTANAK PČELE I... ČOVEKA! „Na polenu kojeg je donela pčela iz okoline rudnika Zajača kod Loznice, otkrivena je 1.500 puta veća koncentracija antimona u vazduhu od dozvoljene (Krunić, 2000)3. A poznato je da, tamo gde nema uslova za opstanak pčela nema života ni za čoveka Postupci pčelara usmereni na neprirodna spajanja pčelinjih društava u solitere, česti pregledi i seobe, učestalo lekovito dimljenje, držanje pčelinjih zajednica na ivici gladi i bez vode te njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem paketnih rojeva, a sve u cilju da se što više iscedi iz košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine sve je to uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pčelinjih društava (virusne, bakterijske i gljivične bolesti). A štiteći pčele od parazitskih bolesti (nozemoze i Varrooze), pčelar je zloupotrebom antibiotika fumagilina, tetraciklina i nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, zagadio med i prouzrokovao, odnosno otvorio vrata košnice krečnom leglu, i bolesti praznih sanduka. Na bolesti kao što su trovanje pčela i majsku bolest, pčelar i ne obraća pažnju, mada su i one bitne, jer ih čovekovo neznanje dovodi u košnicu. Pčelarski žurnal LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 903/ 2004.godine doneo je tekst koji upozorava na opasnu situaciju koja je zahvatila francuske i belgijske pčelare s tendencijom da se proširi i na ostale zemlje Unije, pa i na naše prostore. Reč je o opasnom trojnom dejstvu na pčelinja društva i pčelinjake. Varrozu destruktor poznamo već više od dvadeset godina kao odapetu strelu koja uništava pčelinja društva, a za njenog satelita viruse uzgred čujemo da su opasni, ali bez komentara ili pouke kako im se suprotstaviti. Treća ubojita strela odapeta na pčele koja dejstvuje zajedno ili paralelno sa već pomenutim strelama čine NOVI insekticidi – SISTEMICI KOJI SE KORISTE ZA TRETIRANJE SEMENA !!! To su FIPRONIL i IMIDAKLOPRID, koji su VEOMA OTROVNI ZA PČELE I ČOVEKA!!! Već doze od 1,2 sa 67 pg (pikogram = milioniti od milionitog dela grama) dovodi do nervnog poremećaja pčela. Za čoveka teškog 100 kg to bi odgovaralo dozi od 1,2 sa 67 mg (mikrograma – milioniti deo od grama) (LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 903/ 2004.g) Godine 2001. Savet Evropske unije doneo je Uredb br. 2001/110/EC od 20. decembra 2001. godine,4 kojom uređuje kvalitet i biomedicinska svojstva meda.



23

Uredba zabranjuje promet, marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume iz aneksa I i II (R. Živadinović) Pčelar je iz DVŌRA PČELE opljačkao PRIRODNI MED I DAO JOJ NEPRIRODNI ŠEĆER, RAZARAČ ORGANIZMA. Opljačkao je i POLEN, A BEZ POLENA NEMA ŽIVOTA - NEMA MLEČI ZA LARVE RADILICA, TRUTOVA I MATICU. Umesto polena, dao je sojino brašno, mleko u prahu, jaja u prahu, surutku, obrano mleko, urdu...i pretvorio pčelu u tele i jagnje, a pčela je starija od teleta punih stotinu miliona godina. Zato Žan Pjer Šaplo, pčelar iz Kanade i bivši inspektor pčelarstva svake jeseni menja novo saće i dodaje više od 25 kg meda u svojih 900 košnica i, nema potrebe za veterinarom niti dr medicine jer nema bolesti ni zimskih gubitaka.

PRIRODOM PROTIV BOLESTI PČELA, PA JE ZABRANIO PRISTUP HEMIJI U KOŠNICU Inž. Ferid Velagić pčelar (220 pčelinjih zajednica) uzgajivač matica, iz Stare Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije, preparatrom KAS-81. Pre 30 godina od 220 pčelinjih društava Varroa mu ostavila samo 12 slabića, i ako je koristio sva hemijska sredstva koja su „lečila” Varrozu. „Ja kažem da se bez hemije može pčelariti”, kaže g. Velagić-veliki pčelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu. Koristi KAS-81, kojeg je nazvao „Čarobni čaj” i to sa puno razloga: od kada koristi KAS-81 ne zna šta je krečno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi Čarobni čaj, čuveni proizvođač matica kaže „neki napisi to povrđuju. Ja se tešim da je to istina, jer već godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi masovnu invaziju“. Pelim uzgaja u svojoj bašti, a po borovoe pupoljke putuje 50 kilomtara dalje („Pčelar” br. 10/2011.). Budite oprezni pri gajenju pelima, da leje te biljke ne budu blizu leja gde je posejana šargarepa. Mutacijom od pelima sva će šargarepa izrasti kao pelim. U SRBIJI DANAS ima oko 800.000 OSOBA SA INVALIDITETOM, (Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Koliko su ovakvom stanju doprinele needukovane majke i priučeni, a nedoučeni pčelari. Takav med, u kojem se nalaze kancerogeni, mutageni i teratogeni metaboliti, jele su devet meseci trudnice! A šta mi imamo danas? U strukturi saća imamo otrove, što pokazuje primer Antona Zora, pčelara iz LESCE, u čijem je medu nađena stravična hemija? - Ksilidina (metabolit amitraza) 0,003 mg/kg - Formamidina (metabolit amitzraza) 0,002 mg/kg - Kumafosa (bojni otrov iz perizina) 0,002mg/kg - Fluvalinata (mavrik, klartan) 0,01 mg/kg Formamidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin - metaboliti iz amitraza u medu se zadržavaju 18 meseci.


24

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU KAD BI USTAO CAR DUŠAN SILNI

A „u srednjevekovnoj Srbiji, zakonskim propisima bili su regulisani uslovi u pogledu kvaliteta meda i voska u prodaji“5, što kod nas u modernoj Srbiji nikada nije zaživelo, a nậlaze o zagađenosti meda antibioticima, Vrhuška SPOS-a čuva kao najveću državnu tajnu. Ni Car ni vlastela, dakle, nisu dozvoljavali „hemiju” u proizvodima pčela. Danas, hiljadu godina posle, u Srbiji postindustrijskog i postinformativnog doba, mi Zakon (o medu) imamo, ali ga nažalost, čelnici SPOS-a i mnogi pčelari ne poštuju, pa imamo pojave falsifikovanog meda, meda hemijom zagađenog, meda antibioticima zasićenog, pa stoga, meda Božanskog dara koliko bi caru trebalo i,... nemamo. Kad bi ustao car Dušan Silni, „prste bi nam skratio i brkove osmudio“6. Za ovakav kodeks morali su da znaju čelnici SPOS-a i, da ga štafetno, u interesu zdravlja nacije, prenose svojim naslednicima.

1

Dr Sima Grozdanić, "NAŠE PČELARSTVO”, Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 1947. Ibid 3 Predavanje na Tašmajdanu, oktobar, 2000. godine. 4 Živadinović, R "Kako da izvučete profit iz pčelarstva – ekonomičnost i marketing u pčelarstvu”, Žitkovac, 2002 5 Iz knjige inženjera Miluna Mandića, „Monografija društva pčelara Čačak”, 2006. 6 Iz Dušanovog zakonika, 2


OD AUTORA Kada pčelar pročita naslov ove publikacije verovatno će se upitati: »A kakvog li su zdravlja do sada bile naše pčele?« Mi već dugi niz godina uzgajamo bolesne pčele čija je produktivnost u (proseku po zazimljenoj matici) u poredjenju sa pčelinjim društavima u ostalim zemljama sveta i do 80% manja (Tomažin, 1990), odnosno lageruje 12 do 14 kg meda po društvu (Spasić, 2002). Samo svako peto društvo postiže petogodišnji svetski prosek. Dakle, pčele su čovekovim - pčelarevim neznanjem postale neotporne na bolesti. Čovek-pčelar je nekontrolisanom hemizacijom košnice varrou učinio otpornom na lekove, a vosak i med zatrovao. Hranjenjem pčela šećerom i surogatima umesto medom i polenom oštetio je odbrambene mehanizme pčela na bolesti i dobio kratkovečne pčele, a sa maticama slabog kvaliteta dobio je mali broj zimskih pčela, i u zimu ulazio sa oslabljenim društvima koja se s proleća slabo razvijaju. U Srbiji postoji oko 380 hiljada košnica sa pčelinjim društvima (Mladenović, 1998), od kojih nije produktivno ni četiri petine. Razlog ovome je u velikim zimskim gubicima, slabašnim pčelinjim društvima, maticama slabog kvaliteta, zapuštenom saću, malim rezervama hrane sumnjivog kvaliteta, u neobučenosti pčelara u upravljanju pčelinjim zajednicama i pčelinjacima. Kada od prijatelja dobijete roj, ili ga skinete sa drveta, ili ga kupite od komercijalnog pčelara, vi ne dobijate ni garanciju, niti uputstvo za njegovo održavanje, ali će vas posavetovati da se upravljate po nekom od pčelarskih priručnika. No, iz njih nažalost, nećete dobiti pravi odgovor. Automobil ili traktor ne smete preopteretiti (piše u uputstvu), a u pčelarskim priručnicima takve zabrane nema, već imperativ, ili kako se u narodu kaže zapovedni način, kako maksimalno eksploatisati pčelinje društvo. A značenje maksimalnog iskorišćavanja pčelinjeg društva, kako stoji u pčelarskim priručnicima, pčelari tumače i praktikuju kao metodu »iscedi sve iz košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine«. Knjiga koja vam je u rukama svojevrsno je UPUTSTVO O ODRŽAVANJU PČELINJE ZAJEDNICE. Ona kritički ukazuje na stil dosadašnjeg pčelarenja i daje uputstvo kako se osloboditi vekovnih zabluda, ali i na postupke humanog odnosa prema pčelama onih pčelara koji nažalost čine manjinu i po biološkim zakonima prirode nestaju sa pčelinjaka. Zato pitanje zdravlja i dužeg života pčela interesuje sve pčelare. U želji da upoznam pčelare sa svojom višegodišnjom praksom, odlučio sam da u proširenom i dopunjenom izdanju napišem ovu publikaciju. Nadam se da će ona podstaći pčelare na jedno drugo razmišljanje. Pokušao sam da prikupim i na jednom mestu izložim i prezentujem znanja i iskustva velikana pčelarske nauke koji svojim radovima korespondiraju sa praktičnim pčelarstvom. Pitanje zdravlja i dužeg života pčela čine jedan lanac u kome je svaka karika činilac koji kumulativno deluje na produženje života pčelinjeg društva. Nektar, med i cvetni prah, kao i čist pčelinji vosak te snažno pčelinje društvo, pored drugih, najvažnije su karike u tom lancu.

26


Publikacija obiluje brojnim podacima praktičnog značaja i ima podršku stručnjaka humane i veterinarske medicine. Međutim, oni naravno podležu diskusiji, jer će ih nauka i praksa u daljem svom toku ili potvrditi ili korigovati ili promeniti. Zato molim cenjene čitaoce, da čitaju i beleže, da mi dostave svoje primedbe i predloge na sadržaj knjige kao i iskustva iz primene postupaka sugerisanih u knjizi, kako bi ih uključio u IV izdanje. Raspoloživa pčelarska, i ne samo pčelarska, literatura omogućila mi je ostvarenje zamisli, zbog čega autorima dugujem neizmernu zahvalnost. Posebnu zahvalnost dugujem akademiku, prof.dr Kostadinu Tričkoviću, spec. medicine rada iz Niša; prof. dr Zoranu Stanimiroviću, šefu katedre biologije Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, dr sc. veter. Kalinki Gurgulovoj iz Pčelarskog instituta u Sofiji; prof. dr Juriju Senegačniku sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, prof., pčelaru Milunu Mandiću, dipl. ing. poljopr. iz Čačka. Posebnu zahvalnost izražavam mr hemije inž Jovanu Markoviću – hemičaru, iz Beograda, koji je otklonio sve dileme o štetnosti saharoze - konzumnog šećera kao razarača organizma pčela i, nedvosmisleno dao podršku autoru o zabrani unošenja u košnice hemiskih preparata protiv bolesti pčela, a istrajnom profilaksom ne dozvoliti da do bolesti na pčelinjaku dođe, te na nesebičnim stručnim i metodičkim sugestujama primene kiselinâ (mravlje, oksalne, mlečne) i timola u košnici kao alternative hemijskim preparatima koji kao rezidue kontaminiraju med i druge pčelinje proizvode čime je doprineo da knjiga dobije na kvalitetu. Izuzetnu zahvalnost izražavam mom cenjenom i poštovanom učitelju prof. dr Jovanu Kulinčeviću na sugestijama i stručnoj nôti da knjiga dobije formu jedne doterane dame - operske dive koja pleni pažnju publike u prepunoj operskoj areni. Posebno mi čini čast što se prihvatio da knjizi posveti pažnju, izčitavši je pažljivo od korice do korice. Želja mi je, da umesto dimnih zavesa na pčelinjacima, sa kojih su zatrovane pčelare hitnim postupkom evakuisali u zdravstvene stanice, vidimo ambijent u kojem pčele u svojoj tkačnici tkaju saće, u svojoj laboratoriji, umom alhemičara spravljaju eliksir koji u sebi sadrži više od 300 različitih, za organizam važnih supstancija–MED. Miris cveća i igra leptira, i zanosne lepote raznovrsnog drveća, razvijaju u čoveku bodro raspoloženje i prijatna osećanja, što sve doprinosi prilivu osećanja snage i optimizma. Beograd, 2. februar 2013. godine


DEO PRVI

PČELE I PČELAR U nauci je poznato da je zemlja nastala pre oko 4,6 milijardi godina. 1 U devonu , pre oko 400 miliona godina, već je bilo insekata. Neki od tih insekata su izumrli*, a današnji insekti, kojih ima oko 750.000 vrsta razvili su se pre otprilike 160 miliona godina u periodu jura-kreda. Među ovima poznato je oko 12.000 vrsta pčela3, odnosno, prema Kulinčeviću (2013)4, preko 30.000. *) Pre oko 60 miliona godina dinosaurusi, koji su u to vreme bili dominantni kičmenjaci, posebno na kopnu, odjednom nestali, zajedno sa velikim brojem drugih vrsta i životinja, bljaka i insekata... Fizičari Avarez (senior) i Avarez (junior) – otac i sin su pretpostavili da je asteroid, od nekih šest milja u prečniku, udario u zemlju, praveći ogroman krater i, razbivši se u komade, rasturio u materiju koja je dospela u atmosferu i bila raznesena vetrovima po celoj Planeti. Ta je materija blokirala Sunčevu svetlost za više godina, sve dok se na kraju najsitnije čestice prašine nisu slegle na tlo. Kao popsledica prigušenja dnevne svetlodti, mnoge biljke i insekti su izumrle, posebno fitoplankton u morima. Rezultat ovog masovnog gubitka u biljnom svetu jeste da je lanac ishrane bio potpuno poremećen. To je bilo posebno smrtonosno za veće životinje na vrhu lanca ishrane i, insekte. Znači, svi dinosaurusi su izumrli, osim možda nekih predaka ptica. Svoju pretpostavku slavni fizičari su bazirali na postojanju tankog sloja gline, nataložene otprilike u to vreme u kome su našli da ima poseban sastav izotopa, koji sadrži neuobičajenu količinu vanadijuma. Proučili su tri različite lokacije i na svima je nađen taj sloj gline, što navodi na zaključak da je on nastao u jednom opštem svetskom procesu. Sastav izotopa je ukazivao da je verovatno kompatibilan sa nekim materijalom nezemaljskog porekla” (Krik, 2001). Prema podacima Šimuta, (2006)5 da dok čovek pripada najmlađoj živoj vrsti na Zemlji (120 hiljada godina), a sisari 200 miliona godina, dotle starost pčela i ostalih insekata se procenjuje na oko 500 miliona godina.6 Preci današnjih pčela razvijali su se uporedo sa nailaskom novih cvetnih biljaka u periodu gornje krede. Geološki dokazi o postojanju pčela potiču znatnim delom iz doba tercijara, pre otprilike 70 miliona godina. Ovom periodu pripada i okamenjena pčela pronađena u Provansi, Francuska. Fosili pčela ostali su sačuvani u raznim naslagama i na različitim Slika 1. Fosil pčele sačuvane u tačkama planete. Materijali u kojima su nađene ćilibaru star 25 miliona godina fosilirizirane pčele najčešće su bili ćilibar, glineni nađen u Dominikanskoj republici 2

28


škriljac, bitumenozni škriljasti laporac i dr. Jedno od najznačajnijih nalazišta pčelinjih fosila u ćilibaru iz doba tercijara je Samland u Istočnoj Pruskoj, zatim ona iz Dominikanske republike (slika 1) i Meksika. U jednom rudniku u Mjanmaru (nekadašnja Burma), u dolini Hukavng, pronađen je fosil pčele star 100 miliona godina (slika 2). Abas Haladin7 iz Jordana, na severu provincije Aman pronašao je pčelu čija se starost procenjuje na oko 135 miliona godina. Fosil je potpuno očuvan u jednoj čauri smole biljnog porekla. Prvi podaci o ulozi pčela u životu prvobitnih ljudi odnose se na mezolitsku epohu, kameno doba, pre nekih 10.000 godina, što potvrđuje crtež iz Aranske pećine, Španija, koji prikazuje ženu koja iz vertikalne stene pčelama uzima med (slika 3). Baveći se lovom na divlje životinje i Slika 2. 100 miliona godina star sakupljajući razne plodove za svoju ishranu, fosil pčele pronađen u rudniku u čovek je u šupljinama drveća, pukotinama u dolini Hukavng u Mjanmaru stenama i pećinama slučajno otkrio pčele. Tu su sačuvan u ćilibaru one živele, rojile se i nastanjivale šuplja stabla drveća i otvore u stenama. U tišini šume pune čistog vazduha, izvora bistre vode i desetine hiljada raznovrsnog medonosnog i polenskog cveća, nekih 70 miliona godina pre čoveka, one su u miru, upravljane prirodom nastavljale i održale vrstu. U tom dugom periodu, a pod uticajem pojave novih biljaka cvetonoša prilagođavale su svoj usni aparat, adaptirale probavni trakt i podešavale svoj odbrambeni sistem. Antitela u hemolimfi pčele u sadejstvu sa fitoncidima i mnogim baktericidnim supstancama iz nektara, meda, cvetnog praha i propolisa učinili su pčele otporne na virusne, gljivične i bakterijske bolesti. Zahvaljujući tome, i činjenici da je priroda pčeli odredila bitisanje u socijalnoj zajednici, pružila joj je mogućnost da se pčelinja porodica prirodno uvećava i do mase od 5,5 kg. Kao takva, pčelinja porodicaSlika 3. Žena sakuplja med, zajednica je postala neosvojiva tvrđava za akvarel F. Benitez Mellado (prema bolesti. Razvijajući se u slobodi, pčelinje pećinskom crtežu mezolitske periode (od 10.000-8.000 do 3.000 porodice - zajednice su se prirodnom selekcijom izdiferencirale, i one najsnažnije su nastavile godina PNE) iz Cueva de la Arana, Španija); Muzej praistorije, vrstu. Na tom dugom i teškom putu savladale su ) Valensija, Španija bezbroj surovih zima,* žarkih i sušnih leta, mnoge zemljotrese, oluje i poplave, i samo snažne i zdrave zajednice su uspele da se održe. *)„Poslednje ledeno doba na Zemljinoj kugli se javilo pre 10.000 godina, a lednici su tada bili severno od Save i Dunava. U tako surovim uslovima pčela je opstala povlačeći se na jug iz umerenog klimatskog pojasa u žarki pojas,



29

jureći za cvetnicama koje su na severu izmrzavale. U obrnutom smeru, kako se lednik povlačio došlo je do ponovnog naseljavanja umerenog pojasa cvetnicama i pčelama” (L. Plužnikov, 2003) Znatiželja je prvog čoveka podstakla da zaviri u šupljinu drveta i stene iz koje su izletale pčele, da opipa telo i oseti njegov miris i ukus. Kada mu se pronalazak osladio, došao je na ideju da pčele u odsečenom stablu donese do svoga domakuće-zemunice-kolibe. Rojeve je naseljavao u šuplje panjeve i klade koje je sam pravio, a u Siriji i Egiptu gradio je glinene ostave u kojima je čuvao rojeve. Već samo preseljavanje pčelinjih rojeva iz njihovog prirodnog staništa u veštačke ostave i ceđenje meda za interes čoveka, oslabilo je pčelinje zajednice. U izboru košnice za vrcanje meda, čovek je odabirao one koje su se svojom težinom izdvajale od ostalih (bile najteže) i iz njih vadio med, a slabije je ostavljao za razmnožavanje i proširivanje pčelinjaka, jer u njima nije našao dovoljno meda. Po masi najteže, što će reći najsnažnije pčelinje zajednice, čovek je uništavao vrućim dimom i vodom da bi mogao da iscedi med, a ostavljajući slabiće nesvesno je vršio negativnu selekciju pčela. Prazne košnice je naseljavao rojevima koje su pustili slabići, što je bio prvi uzrok da u dom pčele dospe bolest. Upravo mnoge bolesti sa kojima se u ovom i prethodnim milenijumima susreću, snažne pčelinje zajednice donele su sobom iz pradomovine. Sa njima se još i danas uspešno nose, jer u svojoj krvi, odnosno hemolimfi imaju antitela sposobna da se odupru mikroorganizmima i otklone bolesti koje oni izazivaju. Aristotel je još 360. godine p.n.e u svom delu Istorija života u deset tomova, pisao o zloćudnim bolestima pčelinjeg legla koju danas poznajemo kao američku kugu izazvanu bakterijom Peni bacillus larvae, a nastaje u pčelinjacima pčelara koji imaju staro – zapušteno saće. Poznato je da odvajanje pčelinjih zajednica iz njihove prirodne sredine i stavljanje pod kontrolu čoveka s ciljem da ostvari visoku proizvodnju, neminovno dovodi do raznih poremećaja u košnici koji utiču na njihivo zdravlje. Velika koncetracija modernih košnica na malom prostoru, kakva se u prirodnim uslovima nikada ne sreće, posebno pogoduje širenju zaraznih i parazitskih bolesti. Virusi, bakterije i gljivice, kao uzročnici zaraznih bolesti, pod povoljnim uslovima koje stvara i pčelar svojim postupcima, brzo se razmnožavaju i zahvataju najpre slabe Slika 4. Vrškare, delo čoveka. zajednice, a potom i celi pčelinjak. Savrmeni Pčele u težoj je ubijao, i iz nje med pčelar na relativno malom prostoru drži i po cedio, iz slabije je vršio negativnu nekoliko stotina, u redovima, poređanih selekciju (foto Jojriš, 1968) košnica, što je uz pljačku meda i polena i, hranjenja pčela šećerom, sojinim brašnom i mlekom u prahu jedan od osnovnih razloga izbijanja bolesti. U knjizi pesama pod nazivom Georgica (Zemlja), u njenom 4.delu, Publius Vergolius Maro (70 pre n.e. do 19. n.e.) posvetio je pčelama 40 stranica: prihranjivanju, seobi pčela, pčelarenju niz reku Nil, o neprijateljima pčela…, što govori da su pčelinje zajednice i tada kao i danas stavljane i održavane u stresnoj situaciji zatvaranjem lêta košnica, dimljenjem, utovarom na transportno sredstvo, selidbom, istovarom, ceđenjem, i time dovođene do smanjenja otpornosti pčela i


30


pčelinjeg legla na bolesti. I danas, posle 2.000 godina ta se slika ponavlja, samo u znatno drastičnijoj formi.

1.1. IZGUBILI SVAKU MERU! Čovekovom rukom narušena je prirodna ravnoteža. Hemijski preparati su negativno uticali na zagađenje okoline, a time i na pogoršanje uslova za život i opstanak pčela. Postupci pčelara koji su izgubili svaku meru vrednosti pa, usmereni na zaradu po svaku cenu, neprirodno spajaju zajednica u solitere, izgubili sve vrednosne mere u učestalom lekovitom dimljenju, izgubili svaku meru u držanju pčelinjih zajednica na ivici gladi i žeđi i njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem paketnih rojeva, a sve u cilju da se što više iscedi iz pčela – Dakle, izgubili su svaku razumnu meru u eksploataciji pčele, što je uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pčelinjih zajednica (virusne, bakterijske i gljivične bolesti). A štiteći pčele od bolesti (nozemoze, krečnog legla i Varrooze), pčelar je zloupotrebom antibiotika oksitetraciklina, fumagilina i fungcida nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, prouzrokovao, odnosno otvorio vrata košnice krečnom leglu, i bolesti praznih sanduka. Na bolesti kao što su trovanje pčela i majsku bolest, čovek i ne obraća pažnju, mada su i one bitne, jer ih čovekovo neznanje dovodi u košnicu. Čovek-pčelar je izgubio svaku meru u škrtosti, pa godinama ne menja saće u plodištu košnice, niti košnice plamenom opaljuje, a ni pčelarski pribor ne dezinfikuje, ali zato bez mere izdašno antibiotike, fluvalinate i amitraz u pčelinje gnezdo unosi, a bez ikakve mere sav med i ceo cvetni prah od pčela oduzima, prodajom paketnih rojeva od jakih društava pravi slabiće, i slabiće prodaje u nasleđe neupućenom kupcu; nestručnim razrojavanjem produkuje nejake rojeve i od stârke nejako društvance, te na taj način trasira put u košnicu bolestima pčelinjeg društva. Dakle, pčelari su izgubili pojam mere, i ne znaju za meru kad je u pitanju eksploatacija pčelinjih dvôra i briga da se očuva zdravlje pčele. Svako umanjenje otpornosti pčelinje zajednice naglim smanjenjem broja pčela radilica, nedostatkom prirodne hrane u košnici i higijenske vode na pojilu, što sve predstavlja preventivu bolestima; nepravilnom primenom lekova i čestim uznemiravanjem pčela, te nepotrebnim pregledima, dovodi pčele u stres - stalno bolesno stanje koje se završava njihovim propadanjem. I veoma snažne pčelinje zajednice koje su u stanju da se suprostave gotovo svim pčelinjim bolestima, nisu nažalost, u stanju da se odupru Varroozi, gladovanju i pčelaru, pri čemu je čovekpčelar najopasnija bolest pčelinjeg društva.

1.2. RADE NAGLAVAČKE!? A štiteći pčele od gladi pčelari su izgubili svaku meru u upotrebi jeftinog konzumnog šećera, sojinog brašna i mleka u prahu i, zasnivajući uzgoj matica i trutova na tim surogatima, pčelar je, lišavajući pčele meda i polena, prouzrokovao razaranje metabolizma pčela, i osiromašenje hemolimfe i celokupnog organizma i hitina belančevinama, kao i nerazvijenost mlečnih žlezda kod pčêla-hraniteljica. Sve se ovo negativno odrazilo na razviće pčelinjeg i trutovskog legla i matičnih larvi, iz kojih se rađaju nerazvijene pčele, trutovi smanjene polne sposobnosti, i nedovršene



31

matice. Bez belančevina iz perge organizam hraniteljica pàti, pa im se naglo skraćuje životni vek, što izaziva bolest praznih sanduka. A zamenom pčelinje prirodne hrane surogatima, čovek-pčelar je izmenio prirodni tok ishrane larvi i postavio ga na glavačke: starije pčele-dadilje ne hrane najmlađe larve, niti najmlađe pčele (u starosnoj dobi tri do šest dana) hrane starije larve (kako je Priroda odredila), već se taj tôk menja u neprirodni proces, pa mlade pčele hrane najmlađe larvice, a starije hraniteljica hrane starije larve, referisali su na 31. konkresu Apimondije 1987. japanski stručnjaci Zaitoon, Sasaki i Macuka (1988). Čudimo se zašto su nam jesenji i zimski gubici od po nekoiko stotina uginulih pčelinjih društava po pčelinjaku i dostignutom procentu u iznosu od 97% učestali. Zato što smo izgubili svaku meru poštovanja Prirode pčele. Na putu da se zdravlje pčelinjih zajednica ostvari stoje mnoge prepreke. Među brojnim je i Priroda. To je otvorena knjiga životne istine, ali čovek još ne zna azbuku da bi mogao da je čita8. Na ovo se nadovezuju čovekove gluposti, gluposti, i naj gluposti! Na pitanje koje dve bezgraničnosti egzistiraju u pčelaskom svetu, odgovor glasi: „to je Svemir i Čovekove gluposti“! A na potpitanje koja je od ovih veličina veća, odgovor glasi: „ipak je to ČOVEKOVA GLUPOST”, kaže prof. dr Vidosava Momčilović9 Masovni pomori pčelinjih zajednica nije nikakvo iznenađenje, 10 pa ni ono koje se dogodilo u SAD s početkom 2007. godine kada je, zbog pčelareve nemarnosti za sticanjem znanja, uginulo više od 2.000.00011 pčelinjih zajednica, jer su pčele prihranjivali visoko fruktoznim šećernim sirupom koji je sadržavao hidroksil metil furfurol (HMF), a čuvan i isporučivan u zagrejanom stanju, što je bila greška. Potrebno je prikupiti informacije o proizvođačima sirupa na bazi kukuruznog skroba, pri čemu proizvode na bazi kiselinske invertaze treba odbaciti, a prihvatiti one na bazi enzimske invertaze, dok proizvodima sa kombinovano kiselinski-enzimskom invertazom treba pristupiti sa potrebnom opreznošću (mr hemije, ing. J. Marković) 12, kao što nisu iznenađenje ni sušna leta i surove zime. Pčelama smetaju nedoučeni pčelari, sušna leta, ali ne i surove zime, jer pčela nije živela samo u prošlom milenijuma. Živela je ona i, preživela sve surove zime i žarka leta u proteklih 160 miliona godina i zdrave pale na pčelinjake naših pra-predaka Kako je to bilo, opisao je Sveti Jovan Zlatousti13 (IV vek n.e.) u besedi na Usekovanje, govoreći: "Sva je zemlja ispucala od suše; - kad je nebo plamtelo kao oganj; - vazduh bio vreo kao rastopljeni bakar, a oblaci zauzdani; - kad nije bilo ni trave ni cveća, ni jutarnje rose, - niti je drveće davalo mladice, - niti klasje njihalo svoje vrhove; - kad su reke presušile, a izvori se jedva hranili iz nedara zemlje – - nije padala kiša". Ili... Nije nam poznato kako su prošli pčelari, ali su pčelinje zajednice u dupljama živog drveta preživele i, pale na naše pčelinjake zdrave. ...U Irskoj se u X veku (950. godine), zabeleženo je, dogodio veliki pomor pčela, - zatim, ponovo u Irskoj 992. i 1443. godine, - a jedan od najpoznatiji događaja zbio se u proleće 1906. godine, kada je većina pčelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja društva.


32


- Američki pčelari su, takođe, povremeno trpeli velike gubitka. U dolini Kače (Cache) u državi Juta (SAD) 1903. godine uginulo je 2.000 pčelinjih društava usled misteriozne „bolesti nestajanja” pčela, praćena ledenom zimom i hladnim prolećem14. Kada sve do sada saopšteno kumulativno saberemo, dobijemo jadni rezultat: = 2.000.000 uginulih pčelinjih zajednica samo u SAD15. = 600 uginulih pčelinjih zajednica kod jednog pčelara iz Društva pčelara „Beograd“16. = 2.000 zazimljenih pčelinjih zajednica u jednom susednom mestu pored Aleksandrova, kod Zrenjanina, zimu 2001/2002. godine preživelo 80 društava (izvestio ing. agronomije M. Končar na savetovanju pčelara u Novom Sadu). = 3.000 košnica pčela, koje nisu preživele napad čoveka imao je gospodin Dave Hackenberg, pčelar iz Luiisburga (SAD)17. Pčelama ne smetaju ni surove zime. Njima samo štetu nanosi nedoučen pčelar. Dr Sanferd, (SAD)18, tragajući za uzrocima visokih zimskih gubitaka i masovni pomor pčela 1986-87 godine u južnim delovima SAD, dovodi u vezu sa sušom izazvanim nedostatkom cvetnog praha, a stres izazvan ovim, stvorio je povoljne uslove za razvoj bilo koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i virusne infekcije, piše, ali ispušta iz vida suštinu – neprirodnu hranu za pčele, neprirodan ambijent, i metodu uvezenu iz Srbije – „Marko cedi vodu iz suve drenovine“. U našoj „Srbijanskoj školi pčelarstva” u Volginoj 7 na Zvezdari, u Beogradu, kojoj se izučava metoda – „Marko cedi vodu iz suve drenovine”, pčelari su naučili da skrivaju gubitke kao najveću državnu tajnu. Nije tajna da svake godina, prema informacijama iz druge ruke, pre predavanja koje sam držao u desetini gradova Srbije i Vojvodine, Republike Srpske, Bugarske i Slovenije, slušao istu melodiju pōjenja, kao na pr. onu u Leskovcu 25. decembra 2004. da su dva pčelara izgubili po 200 pčelinjih društava (kraj decembra!!!), ili sličnu priču u Šapcu, Nišu, Valjevu, Kruševcu, Obrenovcu, Smederevskoj Palanci, Apatinu, Novom Sadu, Doboju, Banja Luci, Novom Mestu (Slovenija), Novom Pazaru (Bugarska). Naravno, da ih nisam tukao prutom po ušima da glasno pričaju. Ja sam primao k znanju žalopojke i izveo zajednički zaljučak: - UZROK? ČOVEK, NEDOUČEN PČELAR! A… ta mala „pčela, je najbolji mali prijatelj kakvog čovek samo može na svetu imati”19, Kada te iznevere svi lekovi, koje ti pruža medicina, kada ti sve zemaljske banje ne pomognu, pčela će ti pomoći svojim otrovom u najokorelijem reumatizmu kad je već nastupio reumatični marazam...”, zabeležio je profesor Jovan Živanović, otac srpskog pčelarstva, (1893). Stečenim i nasleđenim odbranbenim mehanizmima i prirodnom hranom (med i cvetni prah) kao lekom u funkciji podrške odbrani od bolesti, njeno veličanstvo pčela daje nam sve blagodeti iz košnice. Mirisi iz košnice i sakupljačko-oprašivačka igra pčela, te zanosne lepote mnogobrojnog cveća i medonosnog drveća, razvijaju u čoveku bodro raspoloženje i prijatna osećanja, što sve doprinosi prilivu osećanja snage, zdravlja i optimizma, kakvo imaju 15 hiljada stanovnika plemena Hunza20, sa „svojom izvanrednom čvrstinom i postojanošću, nervima jakim kao konopac a tankim i nežnim kao strune na violini. Nikada se ne srde, ne ljute, niti se nerviraju, ne žale se i ne ispoljavaju netrpeljivost, ne svađaju se i ne znaju za zavist. Sa potpunim duševnim spokojstvom podnose fizički bol, neprijatnosti koju donosi sušno leto i surova zima, buku i tome slično”, izvestio je Mak Karison, vojni lekar, (prema Malahovu, 2003).



33

Dakle, pčela nam stvara bogatstvo, čuva zdravlje i bolesnima pomaže da do zdravlja dođu. Zato smo joj dužni pokloniti brigu da je sačuvamo od umanjenja njene snage, bolesti i gladi, štiteći njene prirodne odbranbene mehanizme.

1.3. KAKO SE MI – AKTUELNI PČELARI ODNOSIMO PREMA NJENOM VELIČANSTVU PČELI? Naši pčelarski priručnici i udžbenici iz pčelarstva, sa pohvalnim bombastim recenzijama uglednih profesora univerziteta, te članci u raznim novinama, pa i u našem časopisu »Pčelar” preplavljeni su receptima o pogačama u kojima glavninu belančevinaste hrane čini sojino brašno i mleko u prahu, a o polenu u pogači nema ni traga, dok se med mogao naći mikroskopom. Težište je nažalost, isključivo na šećeru, sojinom brašnu i mleku u prahu uz dodatak pekarskog ili pivskog kvasca, pa se pitamo zašto je Marku, Životi, Prvoslavu, Neši, Miši, Boži, Borivoju, Živadinu, Milosavu, Stanislavu, Milanu, Jovanu... uginulo 13, 113, 130, 205, 600, 2.000... pčelinjih društava, a proleće dočekalo svega 1, 3, 5, 13. „U Srbiji je, južno od Save i Dunava, do sada (20. marta 2005. godine, prim J. K.) stradalo najmanje oko 50% pčelinjih društava“21, odnosno u Srbiji je tokom zime 2004/2005 stradalo 120.000 pčelinjih društava22, a prema istraživanju akademika prof. dr Konstantina Tričkovića, „u Srbiji je u vreme prezimljavanja godine 2007/2008. izgubljeno oko 160 hiljada pčelinjih društava!“23 M. Vraštanović, (2009.)24, u svom Pismu pčelarima za avgust 2009. piše da je u zimskom periodu 2007/2008 godine u Srbiji uginulo preko 110.000 pčelinjih zajednica, a 2008/2009 više od 70.000, i pojašnjava: „Glavni uzroci stradanja bili su neblagovremena zaštita od Varroe, trovanje na suncokretovoj paši (paušalno, nije istraženo, prim. J.K), nedovoljna količina kvalitetne hrane i primena loše tehnike pčelarenja usled neznanja i nedovoljne brige pčelara“. Dakle, čovek, nedoučen pčelar je uzrok stradanja pčelinjih društava. Moguće je da je poslednjih nekoliko godina kašmirski virus bio odgovoran za neke gubitke društava koji su najčešće pripisivani Varroi25. Nije dokazano! Uzroci leže u izgubljenom imunitetu pčelinjih zajednica, usled neprirodne hrane i niskg stepena higijene u košnicama, te industrijakog načina pčelarenja. Još je pre dvesta godina prota Somborski, Avram Maksimović kritički ukazivao i pčelare okrivljivao, da vosak „što je stariji, to je tamniji od čestog rađanja legla, dok naposletku sasvim pocrni, pa pčele u takvom saću bedno umiru“26. Uzrok? Zbog Božine pogače, usled Markove pogače, Jovine, Perine, Srboljubove, Brankove, Jevremove, Miloševe... pogače27, NAČINJENE u školi ZABLUDA. Božo, Marko, Jovo, Pero, Srboljube, Miroljube, Branko, Jevreme, Miloše.(ima vrsta pogača koliko i broj pčelara). i svi vi ZNANI I NEZNANI PČELARI koji ste prihvatili nauk od „stručnjaka” O POGAČI KAO O ODLIČNOJ ZAMENI ZA MED I PERGU u teškoj ste zabludi. U cvetnom prahu, odnosno PERGI je sadržano više od 300 supstanci28 koje štite zdravlje i produžuju život pčele, matice i truta. Vaša šećerno-mlečno-sojina pogača je bez svega toga. U svojoj evoluciji od 160 miliona godina pčela nije pila ni mleko, niti je jela proizvode od soje.


34

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 1.4. ŠTETNA „BOŽINA POGAČA“29 I POGAČA OSTALIH „PROIZVOĐAČA U KUĆNOJ RADINOSTI“

Kao zamena medu i cvetnom prahu, odnosno pergi, pogača je više štetna negoli i Varroa destructor, mala košničina buba, kao i propilela... "Zato nikad nemojte u pogaču dodavati sojino brašno niti mleko u prahu,” sugeriše Stiv Taber30, učenik profesora Farara.

1.4.1. ŠTETNI „ZAMENICI” CVETNOG PRAHA "Zamenici” cvetnog praha, ne samo da ne mogu preuzeti ulogu hrane-leka kakvu cvetni prah ima punih 160 miliona godina, već su pokazali svoje štetno i opasno dejstvo koje ima za posledicu milionske gubitke u SAD i na hiljade neizimljenih pčelinjih zajednica u Srbiji i zemljama u okruženju. Jer,... - Bez perge pčele se ne mogu dugo (u životu, prim. J.K.) održavati (Avram Maksimović, 1810.) - bez polena pčele ubrzano fiziološki stare (Taranov, 2001), - skraćuje im se životni vek (Taranov, 2001), - pčelinja zajednica tiho slabi i nestaje, jer nema legla usled nedostatka polena, elementarne hrane za pčele dadilje, što ima za posledicu - prekid rada mlečnih žlezda u pčela-dadilja (Lavrehin i Pankova 1984); - manje su otporne na bolesti (Sanferd, 1978), - teže preživljavaju na niskim tempraturama. Prema Bronsu (1958), prve su u zimskom periodu uginule pčele koje u crevima nisu imale svarena zrnca polena. - oboljenja od dizenterije, akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i virusne infekcije (Sanferd, 1978), a može se javiti i trulež legla. - prekid razvoja legla, (Lavrehin i Pankova ,1984); Lavrehin i Pankova, zapisali su da postoji tesna veza između količine upotrebljenog cvetnog praha i otpornosti pčela na uzročnike bolesti. U slučaju nedovoljnih količina polena u košnici rađaju se pčele radilice i matice nakaznih oblika, sa nerazvijenim krilima. - puzanje pčela (Dong Bingyi (2001)31,… - samouništenje legla - kanibalizam (Kaškovski i Mašinskaja, prema Kantaru, 2001),

1.4.2. UKLUPČAVANJE MATICE I NJENO NESTAJANJE IZ KOŠNICE Kada u pčelinjoj zajednici nema izletnica, što se dešava zbog trovanja pčela usled prskanja insekticidima voćaka i vinove loze, kao i drugih cvetnica, protiv biljnih bolesti ili, namernim trovanjem pčela na pojilu, tada nema ni polenarica, pa u pčelinjem gnezdu nastaje deficit polena. Kad u košnici nema cvetnog praha, nema ni hrane za pčele dadilje, pa nema ni legla, niti mladih pčela. Zbog nedostatka polena u košnici nastaje kanibalizam, pa pčele dadilje „pojedu” larve momentom njihovog ispiljenja. Usled nedostatka legla pojavljuje se u košnici deficit mladih pčela, koje su po prirodi, zadužene da hrane maticu, dok pčele iz svite – pratilje matice, u starosnoj dobi do 14 dana, gube sposobnost lučenja mleča. Mladih naslednica nema, nisu rođene, pa je matica



35

neishranjena te prestaje da polaže jaja, naglo počinje da stari i gubi matičnu susptancu. Sa preranom starošću, matica u početku blago smanjuje, pa naglo prestaje sa lučenjem matične supstance, feromona odgovornog za koheziju pčelinjeg društva, čime daje „povod” pčelama da tihom smenom izvedu drugu maticu, odnosno da svoju uklupačaju i uguše. Kada društvo na ovaj način „izgubi” maticu, ostatak „starih” kućnih pčela radilica ne prihvataju nikakvu zamenu, jer u takvim prilikama pčele ne raspolažu dovoljnim količinama „sveže hrane - matične mleči” i nemaju šanse da novouvedenu maticu, koju pčelar dodaje, hrane matičnom mleči. Zato društvo umesto nje „prihranjuje” nekoliko desetina pčela čiji se zakržljali jajnici aktiviraju, pa polažu neoplpđena jaja. Bez polena kao osnovnog izvora azota (dušika) za radilice, hitin pčele-dadilje postaje krht i lomljiv, usled crpljenja azota iz njihovog tela u cilju ishrane mladog legla, čime pčele-hraniteljice Slika 5. A) Pčela sa bogatim masnim tkivom sigurno postaju fizički prezimljava, B) Pčela bez masnog tkiva ne može prezimiti ni do januara nesposobne da obave zadatke u košnici. Inače, pčele negovateljice služe i kao žive rezerve azota neophodnog za normalan razvoj legla, pošto larve samo jednu desetinu potrebnog im azota dobijaju iz polena, dok ostali azot 90% nadoknađuju iz zaliha svog tela. A kada nema u košnici polena, onda je naprezanje organizma negovateljica još više izraženo, a životni vek pčela sveden na minimum od samo nekoliko dana. Mlade pčele i radiličke larve koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiču veliko masno tkivo potrošnjom velikih količina polena, koji osim belančevina (8-40%), sadrži i 9-14,5% masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i vitamine za rast tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda. Larvama su potrebni produkti polena za izgradnju svog masnog tkiva, a služi im kao hrana u stadijumu lutke (Bandžov). Kao građevinski materijal, belančevine iz polena obnavljaju ćelije organa i sistema organizma pčele, ali su značajne i u metabolizmu, jer bez njih ne bi bilo hemolimfe, niti fermenata, niti hormona, a u dobroj meri su zastupljene i u pčelinjem otrovu (Klinar). Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela. Takvu funkciju belančevina omogućavaju aminokiseline od kojih su belančevine i izgrađene. Neke od aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još neki) utiču samo podsticajno, a drugi utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta do imago oblika (Aranđelović, Danijela). Manjak perge (prerađenog polena) ima za posledicu slabo razvijene hipofaringealne žlezde u pčela dadilja, što se negativno odražava na ishranu larvi, jer oskudna ishrana larvi produkuje slabo razvijene i manje sposobne pčele. Takve pčele nemaju sposobnost lučenja voska i prerade nektara u med. Ako u društvu postoje stare pčele, koje su učestvovale u sakupljanju i preradi nektara ili šećernog sirupa, a u gnezdu nema legla, prihranjivanje takvih pčela belančevinastom hranom neće produžiti njihov životni vek.


36


Dakle, nauka je utvrdila posledice nedostatka perge, odnosno polena, i pogubnost unošenja u košnicu zamena polenu, dok nedoučeni pčelar usled zablude, to praktikuju. Praktikuje, iz neznanja, zamenu polena sojinim brašnom. Sojino brašno u svom sastavu ima supstancu koja veoma otežava normalnu probavu. Naime, u termički neobrađenoj soji se nalaze belančevine koje u suštini vezuju za sebe enzim proteazu i tako sprečava da se aktivira tripsinogen iz soje. Blokadom proteaze u duodenumu (dvanaestopalačnom crevu sisara) životinje, prestaje mogućnost varenja proteina iz soje, pa životinja može da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog gradivnog materijala za obnovu životinjskog organizma (dakako i ljudskog, i pčelinjeg prim. J.K.)32. Istraživanja Ying Shing Penga33 utvrdila su da je dodavanje mleka u prahu šećernom sirupu i šećernim pogačama u količini od 5 do 15% laktoze i galaktoze imalo za posledicu skraćenje života pčela. Zato Mr Vlado Hruška34 pčelarima savetuje: „Pravilo, da dodavanje mleka u prahu u šećerne pogače i šećerni sirup za prihranu pčela nema ekonomskog opravdanja, a može biti štetno, pa se ne preporučuje“. Kravlje mleko (makar se nalazilo i u obliku praška) sadrži sedam, puta veću količinu kalcijuma i 10 puta više kazeina nego majčino mleko. Razumljivo, budućim volovima treba da porastu rogovi, papci, dlaka35, a pčele svega toga nemaju... Šta se onda dešava s viškom kalcijuma i kazeina kod čoveka i kod pčela? Kod čoveka mogu da izazovu stvaranje kamena u bubrezima ili žučnoj kesi, a mogu da se „talože” i na zglobovima, kičmi, krvnim sudovima. Kalcijum se skoro dva puta više usvaja iz obranog mleka, a masnoća značajno otežava njegovo iskorišćavanje. Kod pčela se dešava proliv i smrt. Od kazeina se pravi lepak, koji pčelarima služi u poslu pri izradi košnica, a pčelama donosi smrt. U mleku majke (žene-dojilje) ga ima između 0,3 i 0,5 odsto, a u kravljem i do 5 odsto 36 ! Matična mleč, kao i mleč trutova i pčelinja mleč nemaju kazeina, jer ni trutovi nemaju kopita ni rogove, a pčele i matica nemaju ni krzno ni papke, a pčelari ih, dajući im mleko za prihranu prisiljavaju da promene svoje „hranidbene navike". Mleč sa više od 300 supstancija visoke biološke vrednosti sadržanih u sekretu koga luče pčele negovateljice iz gornjoviličnih, ždrelnih i donjousnenih žlezda, pod uslovom da im pčelar ne uzme prirodni med i polen i ne daje neprirodno kravlje mleko i šećer, predstavljaju osnovnu hranu za uzgoj matičnih, radiličkih i trutovskih larvi, kao i elementarnu hranu za maticu. Pošto naši pčelari više veruju učiteljima sa „spiska predavača SPOS-a„ pa pčele umesto prirodnom hranom ishranjuju kravljim mlekom i proizvodima od soje plus kuhinjski šećer, ostaju bez pčela. Jer, samo gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde mladih pčela luče sekret zvani mleč kad u izobilju imaju cvetnog praha, a ne Božinu pogaču, kad u izobilju imaju pergu, a ne „pogaču”, kad u izobilju imaju poolena a ne mleka u prahu, kad u izobilju imaju perge a ne sojinog brašna... Međutim, sve su češće godine sa žarkim letima i sa vrlo siromašnom polenskom i nektarnom pašom, što nameće izuzetnu potrebu spašavanje od smrti pčelinjih društava dodavanjem šećerno mednih pogača i prihranjivanje pčela šećernim sirupom uz dodatak KAS-a 81.



37

1.5. TRI VRSTE MLEČI Mleč je sekret gornjoviličnih, ždrelnih i pljuvačnih žlezda, sa više od 300 supstanci visoke biološke vrednosti, koga luče pčele negovateljice. Mleč predstavlja osnovnu, elementarnu harnu za uzgoj matičnih, radiličkih i trutovskih larvi, prevashodno matičnih. “Biohemijskim istraživanjima „otkrivena je razlika između mleči larvi pčela radilica, mleči larvi trutova i matične mleči. U matičnoj mleči mladih matičih larvi ima četiri puta više pantotenske kiseline i dva puta više folne kiseline u odnosu na pčelinju mleč. Istraživanjima Šela i Diksona (1959) otkrivena je takođe razlika u sastavu belančevina i ugljenih hidrata između hrane matičnih larvi i hane larvi pčela radilica u uzrastu od 0 do 30 časova”37. Na Gorkovskom državnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mleči: matičnim mlečom, mlečom za ishranu larvi trutova i mlečom za ishranu larvi radilica, koje pčele hraniteljice luče iz tri para žlezda koje se nalaze u glavi medonosnih pčela radilica, a to su: već pomenute gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde. Svoju funkcionalnu zrelost ove žlezde dostižu između 5-tog i 14-naestog dana starosti radilica.38 U suštini to je ista vrsta mleči, ali sa specifičnim dodacima sadržaja hranidbenih dodataka.

1.6. SOJINO BRAŠNO JE ŠTETNO ZA PČELE Pčele nerado uzimaju sojino brašno39 i pored toga što ono ima sličan hemijski sastav polenu. Sojino brašno ima više belančevina nego mnoge vrste polena, dok je količina masti i minerala približno ista kao i u cvetnom prahu. Prema Stronovu,40 u sojinom brašnu su nađene materije što paralizuju proteinske fermente41, koji doprinose njegovom iskorišćavanju od strane pčela, a kada se hràne surogatima sa sojinim brašnom, pčele ne mogu dugo da neguju leglo, zbog nedovoljnog sadržaja vitamina B1 (riboflavina), B3 (niacin, nikotinska kiselina)... Ono sadrži više od 50% materija koje pčele ne mogu koristiti i svaki pčelar koji je koristio sojino brašno u šećernim pogačama, odnosno u šećernom testu, veoma dobro zna da je podnjača puna otpadaka od tog brašna koje pčele, konzumiranjem čvrste šećerne hrane odbacuju. Prema Dong Bingyi-u (2001)42, korišćenje zamene za cvetni prah, kao što je sojino brašno, mleko u prahu i kvasac, u vreme intenzivnog razvoja legla, uzrok su bolesti puzanja pčela. Kada imaju meda i cvetnog praha u dovoljnim količinama, pčele dobijaju za organizam potrebne hranjive materije na kojima se normalno razmnožavaju, normalno žive i čine ih otpornim na spoljne nepovoljne faktore.

1.7. PROFESOR FARAR PROTIV SOJINOG BRAŠNA U KOŠNICI Profesor dr Farar43 je sugerisao Taberu da ne upotrebljava sojino brašno u mešavinama za prihranjivanje pčela. Steve Taber, bivši student profesora Farara, a sada naučnik svetskog glasa, poslušao je svog profesora da iz eksperimenata isključi sojino brašno. Hraneći ih



38

mešavinom koja se sastojala iz tri dela polena i jednog dela sojinog brašna primetio sam čudne abnormalnosti na nepoklopljenom leglu društava koja su dobijala ove pogače. Matičnjaci sa mladim larvama su dobijali velike količine hrane, ali su larve često uginule. Svi problemi su nestali kada sam počeo da prihranjujem pčele polenom bez sojinog brašna, što je indiciralo da u sojinom brašnu postoji neki toksični sastojak za pčele, piše u »American Bee Journeal«-u Taber.44

1.8. NI SVAKI POLEN NIJE DOBAR “A ni svaki polen nije dobar polen”, kaže Taber, što se vidi iz tabele 1. „Kada bi bile ravnomerno zastupljene sve vrste polena, mešavina bi bila zadovoljavajuća”, piše Taber i savetuje „da se u proleće koristi polen sakupljen tokom proleća na vašem terenu, a u jesen sakupljen tokom jeseni“. Jer ako u proleće prihranjujemo pčele polenom sakupljenim sa biljaka koje cvetaju u jesen, može se dogoditi da društva, umesto da krenu u razvoj, da se pripremaju za zimu. Obrnut slučaj je u jesen. Razlog je u saznanju što u polenu nekih biljaka postoje supstance koje pčelama ukazuju na doba godine. Tabela 1. Hemijski sastav cvetnog praha u biljaka (Preuzeto od Krivcova i sar., 1999) Biljka

Proteini, %

Masti, %

Biljka

Proteini, %

Masti, %

Bagrem

24,2

12,1

Krastavac

22,9

-

Breza

24,1

3,3

Kukuruz

4,5

1,4

Jabuka

18

-

Maslačak

10,6

12,9

Leska

30

4,2

Trave

4,7

2,8

Bor

10,7

5,9

Detelina

21,1

14,14

Jelka

15,4

15,7

Facelija

29,5

-

Kesten

18,7

11,3

Heljda

14,4

2

Isto tako cenjeni stručnjak upozorava, da je polen kojeg pčele higijeničarke zajedno sa otpacima izbacuju iz košnice, kontaminiran. Tu uključuje mrtvo i obolelo leglo od bolesti kao što su krečno leglo, američka i evropska trulež".45 Kada bi bile ravnomerno zastupljene sve vrste polena, mešavina bi bila zadovoljavajuća, piše Taber i savetuje: Sugerisao bih vam da nikada ne dajete sojino brašno i mleko u prahu pčelinjoj prihrani. Pekarski i pivski kvasac ima visok sadržaj belančevina 46 (39-58%) i vitamina B-kompleksa47. Pošto pekarski kvasac pre upotrebe u šećernoj hrani moramo prokuvati, vitamini u kvascu gube značaj jer na visokoj temperaturi uništavanjem kvasnih gljivica uništavamo i vitamine, pa je stoga upotreba pekarskog kvasca kao „zamenika” polena necelishodna. Zato treba koristiti pivarski kvasac koji je praškast. Pivarski kvasac kao dehidritisan, ne ponaša se pri kuvanju kao pekarski, pa se može kuvanjem mešati sa šećerom i pčelama dodavati kao punovredna pogača



39

1.9. NE POGAČU IZ VOLGINE 7 NA ZVEZDARI NEGO POGAČU TABERA I BILAŠA Stewe Taber preporučuje mešavinu od tri dela pivskog kvasca i jednog dela polena sa medom. Inače pivski kvasac sam za sebe nije naročita blagodet za pčele, ukazuje cenjeni stručnjak i sugeriše njegovu upotrebu sa polenom.48 Bez polena pčelinje zajednice prestaju da izvode trutove. Trutovi koji u prvih 6-7 dana svog života nisu hranjeni cvetnim prahom nesposobni su za osemenjavanje matica jer u spermoteci nemaju dovoljne količine kvalitetnih spermatozoida. Velike zalihe cvetnog praha imaju poseban značaj pri izvođenju matica. Matična larva za vreme svog razvića ima potrebu za velikom količinom matičnog mleča, za čiju je proizvodnju potrebna velika količina kvalitetnog polena. Zbog toga nedostatak polena u toku dužeg vremena dovodi do neuhranjenosti matičnih larvi, što ima za posledicu izvođenje matica nisokog kvaiteta, zapisao je Bilaš49. Kada nemaju polena pčele ubrzano fiziološki stare, skraćuje im se životni vek, manje su otporne na bolesti i teže preživljavaju na niskim tempraturama. Nedostatak polena u jelovniku pčelinje zajednice s jeseni jedan je od uzroka invazionih i pojave infektivnih bolesti. Kada pčelinje društvo oskudeva u polenu, odnosno pergi, nozemoza nanosi veliku štetu pčelama (Bilaš). Zamena polena u ishrani pčela nije mogla da se nadoknadi sirovinama sa kojima je eksperimentisao Jojriš (1968). Pri prihranjivanju pčela konzervisanim polenom zalivenim medom, pčelinje zajednice su, prema Jojrišu, odgajile prosečno po 175 larvi na dan, suvim kvascem 84, suvom pavlakom 30, punomasnim mlekom 27, žumancetom jajeta 17, celim jajetom 16, belancem jajeta dve i raženim brašnom nijednu larvu.

1.10. PRIRODNA PČELINJA HRANA JE NEZAMENJIVA Nedostatak polena iz prirode i ishrana surogatima menja prirodno ponašanje mladih pčela, što ima za posledicu neprirodnu ishranu larvi i rađanje zakržljalih i malo produktivnih pčela. Prirodna pčelinja hrana je nezamenjiva, ističe dr Klinar. Deo polena unetog u košnicu, mlade pčele odmah koriste kao hranu pod čijim dejstvom se razvijaju mlečne žlezde za proizvodnju mleča. Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja celog organizma pčele radilice, radi razvitka masnog tkiva, voštanih žlezda. Zato mlade pčele radilice uskoro posle izlaska iz ćelije pojačano upotrebljavaju cvetni prah i hrane se njime u vreme hranjenja legla i gradnje saća, zabeležili su Lavrehin i Pankova, (1984). Zato i najveću potrebu za polenom, kao gradivnim belančevinastim materijalom, pčele imaju do sedmodnevnog uzrasta. U tom periodu u njima se završava proces formiranja ždrelnih (hipofaringealnih) žlezda, ističe Bilaš. Hranjenje polenom 9-11 dana njihovog života izaziva povećavanje voskovih žlezda, dok u kasnijem uzrastu polen nema bitnog uticaja. Dovoljna količina polena, odnosno perge u košnici od oko 4,4 kg, kako su zapisali Bilaš i Rjamova, povećava dužinu života pčela dva puta. „Alfonzus je utvrdio da je za izvođenje jedne pčele potrebno 0,145 grama polena sa sadržinom 20,2% belančevina. Za izvođenje 10.000 pčela potreban je jedan normalan okvir (42×27 cm) ispunjen ¾ cvetnim prahom. Ovo je podudarno s proračunom Vajpla koji je utvrdio da je za jedno pčelinje društvo, koje godišnje izvede više od 200.000 pčela, potrebno


40


oko 25 kg cvetnog praha„50. Prema Boren-u (1961) u nedostatku belančevinaste hrane broj ćelija sa leglom opada i do 15 puta51. Bohuš V. je u čehoslovačkom časopisu Včelar zapisao da „uzimanje polena utiče na dužinu života pčela i uopšte ima veliki fiziološki značaj. Pčele zatvorene u termostatu i hranjene samo medom živele su prosečno 20-25 dana, a najviše 36-40 dana. Pčele hranjene polenom i medom živele su 40-50 dana, a najviše preko 100 dana. Uzimanjem polena može se obnoviti sekrecijska delatnost ždrelnih žleda i kod starijih pčela. Ako nema dovoljno mladih pčela i starije pčele sa zakržljalim žlezdama uzgajaju leglo ako imaju dovoljno polena52. Neprimereno čuvan veštački cvetni prah (sa kojim često pokušavamo nadomestiti belančevine iz prironog polena) veoma brzo ubuđavi i lako može da se pokvari i postane leglo zaraznih bakterija, a preradom sirovina i šećera iz „Božine pogače„ i šećera iz Jovanovog sirupa pčele troše svoje gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde. Ovo ima za posledicu prekid lučenja sekreta tih žlezda i pomanjkanje hrane za leglo, neotpornost pčela na oboljenja već prilikom izleganja, a vezano s tim i osetna prijemčivost na bolesti.

1.11. GLAD ZA BELANČEVINAMA I KANIBALIZAM PČELA Lavrehin i Pankova (1984) ističu da su belančevine koje sadrži polen, apsolutno neophodne za razvoj hipofaringealnih žlezda, koje proizvode hranu (mleč) za larve. Ove žlezde počinju funkcionisati obično 5-tog ili 6-tog dana života pčele. Dok one ne počnu funkcionisati mlada pčela nije u stanju da snabdeva larvu odgovarajućom hranom (mleči). Pčelinje društvo koje ne unosi polen, a ostalo je bez zaliha perge nije u stanju da se razvija jer nedostatak belančevina ima za posledicu gubljenje na telesnoj težini pčela, a vrlo brzo i uginuće. Ova pojava se naziva glad za belančevinama, a uslovljava prekid rada žlezdanog sistema pčela, naročito voštanih i mlečnih žlezda. Ovo ima za posledicu prekid izgradnje saća i prekid lučenja mleča, kao i obustavljanje hranjenja larvi i matice. Ako pak matica u tom periodu polaže jaja, iz njih se neće roditi nove pčele, jer će kućne pčele da pojedu larve čim se ove ispile iz jaja, a društvo će da postne slabo i neotporno na bolesti, što potvrđuju nalazi sa Poljoprivrednog i Pedagoškog instituta u Novosibirsku. Naime, rezultati istraživanja Kaškovskog i Mašinskaje sa Poljoprivrednog i Pedagoškog instituta u Novosibirsku, pokazali su da se bez perge, odnosno polena, pčelinja društva ne samo nisu razvijala, već su sistematski slabila i uginula za 42 dana, jer nedostatak hrane koja sadrži belančevine i vitamine, prisiljava pčele da pojedu svoje larve i predlutke. Društvo, koje i pored obilja meda, nije imalo polen, uginulo je, jer je samo sebe pojelo. U društvima neobezbeđenim pergom, broj pojedenih larvi iznosio je 80 do 90% od broja zaleženih jaja, jer su pčele usled nedostatka belančevina prisiljene da pojedu i potpuno zdrave larve53. Boren (1961) je utvrdio da nedostak belančevinaste hrane umanjuje broj ćelija sa leglom i do 15 puta54. Dakle, pčelinje zajednice koje pčelar zazimljava bez polena vrše samoubistvo. Koliko je takvih bilo među onih 600 uginilih pčelinjih zajednica na Božinom pčelinjaku 2010. godine?



41

1.12. ŠTETNI ZAMENICI MEDA Šećerni sirup (načinjen u „školi ZABLUDA”, ne može zameniti med kao zimnicu jer u sebi sadrži samo dve supstance – saharozu i vodu, a... Med kao hrana i lek protiv bolesti pčela ima više od 300 supsatnci, koje štite zdravlje pčele. Ljudskoj pohlepi za lakom i brzom zaradom nema premca, pa mnogi pčelari ne biraju sredstva ni prilike da nečasno profitiraju. Bezgranično i bezdušno osuše košnice od meda, a pčelama daju šećer u svim oblicima: šećerna otopina u vodi popularno nazvana „šećerni sirup” – 1:1, 3:2, 2:1, 2,5:1, 3:1; „šećerna pogača”, šećer u kristalu... Šećer je razarač organizma pčela u košnici. „Neki šećeri koji su hrana za sisare mogu biti otrov za pčele. To su šećeri sa niskim nivoom saharoze. Sirup koji sadrži galaktozu, arabinozu, ksilozu, melibiozu, manozu, rafinozu, atahiozu i laktozu, toksičan je za pčele. S druge strane glukoza, fruktoza, maltoza, saharoza, melecitoza i trehaloza su bezbedne za pčele“ 55. ALI: “Med od šećernog sirupa ne sadrži ni aminokiseline, ni fermente, ni vitamine, ni minerale, a i energetska vrednost „meda” od šećernog sirupa je manja za oko 30% od prirodnog meda”, kaže profesor Lebedev56. Istražujući uzroke zimskih gubitaka pčelinjih zajednica mnogi naučni instituti i samostalni istraživači došli su do zajedničkog zaključka da je šećer iz džaka, pored Varroze i nozemoze jedan od uzroka milionskih brojeva smrti pčelinjih zajednica. Naučna istina izrečena na javnom skupu, u govoru profesora dr Lebedeva dana 20. marta 2004. godine na predavanju pčelarima društva «Beograd» koju su gospoda, profesionalni pčelari i bivši glavni i odgovorni urednik «Pčelara», (čijom je zaslugom, u časopisu, dominantno bila prisutna šećerna hrana i surogati kao zemna za med i polen u ishrani pčelinjih društava) primili k znanju, da su na naučnim osnovama izvedeni argumenti o štetnosti i pogibeljnosti šećerne hrane i surogata za pčelinja društva, što su utvrđeni u Pčelarskom institutu Ribnoje.

1.13. UPOTREBA ŠEĆERNOG SIRUPA U KONTINUITETU OD 4-5 GODINA DOVODI DO DEGRADACIJE PČELA. Bilaš, Krivcov i Lebedev u zajedničkoj knjizi «KALENDAR PČELARA” (2000), su konstatovali da upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina dovodi do degradacije pčela u bukvalnom smislu. Protivprirodno opterećenje pčelinjih društava šećerom imalo je za posledicu uginuće društva. U Institutu Ribnoje uvrdili su da je pčelinje društvo koje je u julu preradilo i u saće lagerovalo 54,1 kg hrane od šećernog sirupa, i za vreme glavne paše sakupilo 48,3 kg meda 10. oktobra umrlo, iako je u avgustu imalo 8 punih ulica pčela i uzgajilo dosta legla (Stanojčić, 1988). Dodavanjem kiselina u šećerni sirup, postiže se invertovanje, ali su fruktoza i glikoza dobijene na taj način štetne za pčele (dr Vlatko Petrić)57. Bjorkman (1995) ističe da prehranu šećerom treba izbegavati, jer produktivnost ne prati veliki broj dobijenih pčela, pošto su kratkog veka, nekvalitetne i slabe fizičke konstitucije. T.S.K. i M. P. Johanson (1977) posle dugogodišnjeg ispitivanja zaključili su da mnogo manje legla imaju društva koja zimuju na medu od šećera, a da društva


42


koja su zimovala na medu mnogo manje troše hrane, imaju više pčela i odgoje veću količinu legla u proleće.58 P.I. Cvetkov je utvrdio da su društva koja su zimovala na šećeru uzgojila za 12,7% manje legla i donela 24,6% manje meda u odnosu na zajednice koje su zimovale na medu59. Mirjanić i sarad. (2005) ističu da su u zimskom periodu najduže živele pčele hranjene medom (45,9 dana), a najkraće pčele hranjene sa kiselinskim invert sirupom (13,7 dana). Od prolećnih pčela najduže su živele pčele hranjene medom (21,6 dana) i enzimskim invert sirupom (20,9 dana), a najkraće pčele hranjene sa frudeksmalom (11,2 dana) i šećernim sirupom (14,4 dana).

1.14. SUVI I „MOKRI” ŠEĆER SE NE PREPORUČUJE ZA STIMULATIVNO PRIHRANJIVANJE NI U PROLEĆE NI U JESEN Ispitivanjima je utvrđeno da pčele ne rastvaraju ponuđeni suvi šećer vodom iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani koju su pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata (invertaze i diastaze) malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%). Na taj način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih žlezda pčela, što vodi njihovom prevremenom starenju i uginuću. Zato se šećer ne preporučuje za stimulativno prihranjivanje ni u proleće niti u jesen60. Jedan od utemeljivača pčelarstva u Crnoj Gori, češki đak Filip Koprivica je još 1952. godine u svojoj knjizi Uvod u pčelarstvo upozoravao pčelare da najgore rade oni koji med prodaju, a pčele prihranjiju šećerom jer dobar med ne mogu zameniti nikakvi sirupi61. Naučna istraživanja o štetnosti šećera na organizam pčela, potvrdila su rezultate medicinskih stručnjaka da šećer nema poput meda zaštitna svojstva, već je razarač metabolizma čoveka62 i pčelе. Mahmašaripov (1994), sa Naučno istraživačke pčelarske stanice Grozni utvrdio je da su pčele u pčelinjim zajednicama hranjene šećerom bile -lakše 14%; -imale manje masti 17,6%; -posedovale manje azota u telu 9,6%; -šestodnevna larva bila lakša 8%. Glen Sanly piše da pčele hranjene šećerom kraće žive 10-16 dana; Haydak (1930), Batler (1946), ističu da šećer nije punovredna hrana, kao i Taranov (1939), koji je utvrdio da su u proleće pčele ranije umirale, imajući pri tom 30% manje legla. Taranov je još utvrdio da su pčele koje su zimovale na medu i šećeru pokazale veliku razliku u razvoju legla (tabela 2). Tabela 2. Uticaj tipa hrane na brzinu prolećnog razvoja pčelinjeg društva Za 36 dana posle iznošenja iz zimovnika

Zimovanje na Šećer

Med

Leglo

23.800

34.460

Indeks

100

144,7



43

Tabela 3. Uticaj kvaliteta zimskih zaliha hrane na količinu odgajenog legla i unos meda, (Preuzeto od Lebedeva, »Pčelar«5/2004) Kvalitet zimskih zaliha hrane

Leglo

Šećerni med

Prinos kg

%

100%

78

100

Med od šećera razblaženog saharozom i obogaćenog vitaminima B grupe i slobodnim aminokiselinama

115%

96

123

Prirodni med

117

103

132

U 188 pčelrskih gazdinstava Rusije, na 25.908 pčelinjih zajednica utvrđeno je da kvalitet zimskih zaliha hrane ima značajnu ulogu u odgajivanju snage pčelinjeg društva i povećanju unosa meda, na šta pčelari trebaju da obrate posebnu pažnju i, ne povedu se za egoističnim nagonima, što pokazuje tabela 3.

1.15. U INVERTOVANOM ŠEĆERU SPRAVLJENOM SA KISELINOM, STVARA SE HMF - HIDROKSILMETILFURFUROL, KOJI SKRAĆUJE ŽIVOT PČELAMA63 (TABELA 4). Tabela 4. Dužina života pčela u danima u zavisnosti od tipa hrane (Bealey, prema Öröšiju) Pčele hranjene u kavezu

Medom

čistim šećerom

kiselina u šećeru

Dužina života, (dana)

40,5

34,5

4-6,5

Sadržaj debelog creva, (mg)

20,9

34,5

50,6

Pčele mogu relativno dugo da žive hraneći se šećernim sirupom. Međutim, one ne mogu uzgajati leglo, lučiti vosak, intenzivno sakupljati vosak i obavljati mnoge druge poslove, jer je šećer – čisto ugljenohidratna hrana i ne sadrži druge materije od životne važnosti za pčele, utvrdio je Taranov64. Prihranjivanje pčela šećernim sirupom radi dopune zimskih rezervi dovodi do deficita belančevina u njihovom organizmu, tj do iscrpljivanja pčela (mr hemije, ing J. Marković)65. U Institutu za pčelarstvo Ribnoje bio je izveden ogled radi upoređivanja razvoja i produktivnosti pčelinjih zajednica koje su se hranile medom i, onih koje su prihranjili šećerom. Za ogled je izdvojeno 20 pčelinjih zajednica, koje su podeljene u dva grupe. Zajednice prve grupe imale su u proleće u gnezdima med, kojim su se hranile celi period do medobranja. Srazmerno utrošku meda, u gnezda su postavljali novo saće s medom. Zajednice druge grupe imale su s proleća iste količine guste šećerne hrane, koja je takođe, prema potrebi, dodavana. Zajednice obe grupe slobodno su unosile u košnice cvetni prah. U toku proleća 4 puta (posle svakih 12 dana) izračunavana je količina odnegovanog legla zajednica (tabela 5). Do početka unosa nektara zajednice prihranjivane šećernim sirupom odnegovale su za 12,7% manje legla, a u vreme glavne paše sakupile su za 24,6% manje meda; ovo govori o činjenici, da šećer po svojoj hranjivoj vrednosti znatno zaostaje za prirodnim medom66.


44


Tabela 5. Uzgajanje legla i sakupljanje meda u pčelinjim zajednicama (po podacima I.P. Cvetkova), (preuzeto od Taranova (2001) Grupa pčelinjih zajednica

Količina zatvorenog legla - ćelija 21.05.

3.06.

15. 06.

27. 06.

Svega

Sakupljeno meda, kg

Prihranjivana medom

9.450

12.920

12.610

14.310

49.290

102,9

Prihranjivana šećerom

9.570

11.820

10.300

10.350

42.040

77,8

Mirjanić i sarad. (2005) ističu da su u zimskom periodu najduže živele pčele hranjene medom (45,9 dana), a najkraće pčele hranjene kiselinski invert sirupom (13,7 dana). Od prolećnih pčela najduže su živele pčele hranjene medom (21,6 dana) i enzimskim invert sirupom (20,9 dana), a najkraće pčele hranjene frudeksmalom (11,2 dana) i šećernim sirupom (14,4 dana). Dosadašnja i sadašnja edukacija pčelara zasnovana na zabludama da je šećerna hrana i surogati kao zamena za med i polen u ishrani pčelinjih društava dobra i ekonomična, pčelari su je svesrdno prihvatili i bez zazora primenjivali, nesvesni činjenice da su pčelama oštetili i totalno uništili prirodne odbranbene mehanizma na bolesti. Ako se ipak koristi saharoza u bilo kom obliku dodavanja, ona prethodno mora biti invertovana sa kontrolisanim pH i bez sadržaja HMF (5hidrxy-methyl-furfurol-dehidre). Neprihvatljiva je izrazito kiselinska invertaza na visokoj temperaturi koju mnogi pčelari primenjuju, a upravo to su idealni uslovi za nastanak HMF koji je vrlo otrovan za pčele, (mr hemije, ing J. Marković)67.

1.16.PRIRODNA OTPORNOST PČELA NA BOLESTI

1.16.1.ODBRAMBENI MEHANIZMI PČELA NA BOLESTI. Malo je tako ograničenog prostora u životu ljudi na kome bi se okupila, živela i radila kolonija od oko 50.000 duša, a da sve bude potaman – rad, red i čistoća. U životu ljudi to biva nekoliko puta u godini dana, ali za kratko vreme, kada se organizuju sportske manifestacije, na primer, pa se na stadionu Marakana u Brazilu okupi i do 110.000 ljudi. Da, ali oni su tu svega 120 minuta, za koje vreme uživaju u lepoj i dopadljivoj igri svojih ljubimaca, i uzgred nesvesno grickaju razne semenke i piju osvežavajuća pića, pa kada napuste stadion za sobom ostave brda limenki i gomile smeća.

Slika 6. Savremena standardna košnica



45

1.16.1.1. Vrhunska higijena u košnici Pčelinjoj zajednici od 32.000 do 55.000 jedinki mali, suženi i ograničeni prostor je sudbina. I one u tom skučenom prostoru, upravljane prirodom, sasvim normalno rade, odgajaju mlade, uspešno se brane od neprijatelja i grade velike rezerve hrane - meda i polena. Niko nikom ne smeta, i sve poslove u košnici obavljaju u veseloj igri savršeno stručno i sa mikronskom preciznošću tačno. Ništa se u košnici ne dešava slučajno, a najmanje je slučajna savršena čistoća i higijena u pčelinjem domu. Kada se plodište odvoji od podnjače, pada u oči savršena čistoća patosa i užurban rad mnogih pčela-čistačica na njenom održavanju. Kada otvorite plodište, osetite najpre snažan prijatan miris, potom vidite ramove ispunjene leglom, polenom i medom i, na samom kraju, primetite da su svi otvori manji od 3 mm zapečaćeni propolisom, a praznine veće od 10 mm popunjene voskom. U mirisnom i veoma čistom domu pčelinje zajednice nema mesta bolesti. ZAŠTO? Njeno veličanstvo Priroda je pčeli podarila odbrambene mehanizme. To su: 1.16.1.2. Polen i nektar kao hrana i kao lek Mehanizmi otpornosti pčelinje zajednice u celini zasnovani su na antibakterijskoj aktivnosti meda, nektara, polena, propolisa, produktima lučenja žlezda pčele i antimikrobnoj aktivnosti propolisa. Antimikrobna aktivnost pčelinjih proizvoda sprečava razvoj mnogih saprofitnih bakterija68 i gljivica u uskladištenoj hrani, a delotvorna je i protiv nekih patogenih mikroorganizama69 Tokom svog dugog bitisanja na planeti Zemlji, pčele su ceo svoj život sudbinski vezale za biljke cvetnice i adaptirale se na „jednostranu hranu” odnosno usko specijalizovan jelovnik – na nektar i cvetni prah iz kojih obezbeđuju životno važne sastojke-belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli, vitamine i vodu.70 Propolis, polen i nektar čine biološki aktivna lekovita sredstva, koja u prirodnoj kombinaciji sa decenskom kiselinom i antibioticima na pčelama štite gnezdo pčelinje zajednice od bolesti, stimulišu brzu reprodukciju i intenzivan razvoj jedinki društva. Cvetni prah (polen)71 je jedini produkt prirode u kome se nalaze sve komponente bez kojih ne bi bilo MLEČI ni života pčelama. „Svako zrnce polena je biološko jedinstvo koje sadrži sve što je neophodno za život – belančevine, vitamine, aminokiseline, masti, ugljenohidrate (šećere), fermente, kofermente, hormone i mnoge druge sastojke, od kojih neki nisu još proučeni. U jezgru svoje ćelije polen sadrži tajnu života – molekule DNK i RNK koji određuju oblik i razvitak živih bića. Nijedna naučna laboratorija nije u stanju da stvori takav kompleksan proizvod kakav postoji u prirodi u vidu cvetnog praha“72. Abadžić, (1982) u knjizi »Pčele i zdravlje« piše: „U životu pčela cvetni prah je veoma značajan, ne samo kao hrana već kao biološki faktor za održavanje vrste. To je osnovna sirovina iz koje mlade pčele, preradom u svom organizmu, stvaraju mleč neophodnu za ishranu legla i matice. Akademik Kulagin ogledima je ustanovio da pri odsustvu polena u nekoj košnici matica prestaje da odlaže jaja, a pčele graditeljice prestaju da luče vosak i da grade voštane ćelije, čime je takvo društvo osuđeno na propast“. Za pčelinju zajednicu polenova zrnca su izvor belančevina, masti, minerala, vitamina tj. delotvornih materija koje obezbeđuju razvoj pčelinjeg društva. Za


46


invertovanje šećera značajna je proizvodnja enzima invertaze, a to je po hemijskom sastavu belančevinasta materija (mr hemije, ing J. Marković,73). Tek rođene pčele radilice, (između prvih 42 i 52 sata) počinju da konzumiraju veće količine polena po izleganju. Sadržaj polena u digestivnom traktu dostiže maksimum kod radilica u dobu 8-9 dana starosti, a zatim se smanjuje na veoma nizak nivo kod jedinki starijih od dvadesetak dana. Adekvatna zaliha polena je nezamenljiva za razvoj nekih unutrašnjih organa radilica. Dovoljne količine proteina su potrebne za povećanje sadržaja proteina u hipofaringealnim žlezdama i masnim naslagama na početku odraslog stadijuma. Ukoliko se novoizležene pčele drže na ishrani čistim šećerom u mešavini sa vodom, njihove hipofaringealne žlezde ostaju nerazvijene. Polenska ishrana, s druge strane, podstiče rast ovih žlezda i masnih naslaga. Veličina hipofaringealnih žlezda pokazuje sličnu zavisnost od uzrasta kao i intenziteta konzumiranja polena, tj, dostiže svoj vrhunac kod pčela starih desetak dana. Upravo pčele u ovom uzrastu su najaktivnije u obavljanju dužnosti uzgajanja, odnosno hranjenja legla u društvu74. Deo polena unetog u košnicu, mlade pčele odmah koriste kao hranu pod čijim dejstvom se razvijaju mlečne žlezde za proizvodnju mleča, hrane za larve i maticu. Stoga i najveću potrebu za polenom, kao gradivnim belančevinastim materijalom, pčele imaju do sedmodnevnog, odnosno devetodnevnog uzrasta (Kaller i s.). U tom periodu u njima se završava proces formiranja ždrelnih (hipofaringealnih) žlezda (Bilaš). Hranjenje polenom 9-11 dana njihovog života izaziva povećavanje voskovih žlezda, dok u kasnijem uzrastu polen nema bitnog uticaja. Keller i sarad. (2005) ističu da je za gajenje jedne pčele potrebno 3,4-4,3 mg polena dnevno, dok Fararova istraživanja iz 1966. g. govore o 111, mg. I ruska nešto kasnija istraživanja pokazuju da je za gajenje jedne pčele potrebno 89,4 -108,0 mg polena. Jedino Ladislav Sevčik (1975) tvrdi da je za uzgajanje jedne pčele potrebno čak 142,8 mg polena75. Kvalitet zazimljenih pčela zavisi od količine cvetnog praha i veličine masnog tkiva, kao rezervoara masti i belančevina, pa svaka takva kvalitetna pčela uzgaji s proleća 3-4 nove mlade pčele76. Mlade pčele koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiču veliko masno tkivo potrošnjom velikih količina polena, koji osim belančevina (8-40%), sadrži i 9-14,5% masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i vitamine za rast tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda77. Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela. Takvu funkciju belančevina omogućavaju aminokiseline od kojih su belančevine i izgrađene. Neke od aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još neki) utiču samo podsticajno, a druge utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta do imago oblika78. Pored nezamenjivosti za razvoj legla, uzgoj i hranjenje matice, cvetni prah koriste mlade pčele starosti 7-12 dana koje su veliki potrošači polena kao sirovine za proizvodnju mleči – osnovne hrane mladih larvi starosti 1-3 dana. Kvalitet mleča zavisan je od kvaliteta polena koji sakupljaju pčele polenarice i lageruju u zoni legla. Znajući da je najkvalitetnija mleč ona koja pored sadržaja mnogobrojnih vitamina (naročito onih iz grupe B i pantotenske kiseline) ima i radioaktivne osobine, polenarice razlikuju radioaktivnost pojedinih vrsta polena i biraju onaj sa najvećom radioaktivnošću, ističe Borda, i pojašnjava da biodinamičke i energetske osobine polena i mleča ne treba da se svode samo na vitamine i hormone, nego i na njihove



47

radioaktivne osobine. Pored iznetog, najvažnija uloga polena je u stvaranju otpornosti organizma pčele na bolesti, pri čemu najveću ulogu imaju vitamini, fermenti, mikroelementi, fitoncidi, a takođe i materije koje imaju dejstvo slično hormonima. U polenovim zrncima se nalaze vitamini A, C, B 1, B3, B5, B6, B12, PP, K, folna kiselina, a najviše od njih ima vitamina A i B 1. Osim toga u cvetnom prahu se nalaze gvožđe, kalaj, mangan, fosfor i više od dvadeset drugih elemenata79. Folna kiselina ili vitamin M, sadržana u polenu potpomaže resorpciju vitamina E, kompleksa vitamina B i to tiamina (B1), riboflavina (B2), piridoksina (B6, bez koga je nemoguće uzgajanje legla) i cijankobalamina (B12) i naravno vitamina C. Na primer, za uzgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4g vitamina B6. Osim što je uloga kompleksa vitamina B tako važna u uzgoju legla, ima indikacija da su ovi vitamini od značaja i u funkcionisanju nervnog sistema pčele. U polenu su sadržani i fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost membrana, što je veoma značajno za ćelijsku razmenu materija80. Prema profesoru dr. Zoranu Stanimiroviću (2000), perga izvornog kvaliteta, odnosno ona koja nije oštećena unošenjem antibiotika u košnicu, je prirodno sredstvo borbe protiv kuge, akaroze i nozemoze. Ako je pak perga nastala preradom polena u uslovima dejstva antibiotika u košnici (koje je pčelar uneo kao lek protiv kuge - hidrotetraciklin, krečnog legla - nistatin ili nozemoze - fumagilin), ta perga će biti “mršavog sastava“ i nepunovredna belančevinasta hrana, jer su antibiotici uništili 227 humanih mikroorganizama (107 vrsta gljivica, 81 vrstu kvasaca i 39 vrsta bakterija81. Upravo pčele, kao svoje pomoćnike, koriste pomenute mikroorganizme za preradu polena u pergu. One znaju u kom momentu prerađivačkog ciklusa treba da dodaju odgovarajući mikroorganizam. Verovatno pretpostavljate šta se događa kad pčelama damo antibiotik. Većina mikroorganizama ugine. Na taj način perga ima znatno umanjenu vrednost u odnosu na onu izvornu. A poznato je da su Vorst i Jacobs (1980), prema Živadinoviću (2001) otkrili da pčele duže žive ako se hrane pergom, nego čak i svežim polenom. Isti autori su takođe potvrdili, kao i Butler (1949) da i pčele zaražene nozemozom duže žive pri ishrani pergom, nego svežim polenom. Lavrehin i Pankova (1975), zapisali su: da “postoji tesna veza između količine upotrebljenog cvetnog praha i otpornosti pčela na uzročnike bolesti. U slučaju nedovoljnih količina polena u košnici rađaju se pčele radilice i matice nakaznih oblika, sa nerazvijenim krilima. I mnogobrojnim eksperimentima je utvrđeno ogroman značaj cvetnog praha za životnu sposobnost društava medonosne pčele. U sastavu praha otkrivene su sve materije koje se nalaze u mleču: belančevine, masti, viamin A, vitamini kompleksa B... Sadržaj belančevina u cvetnom prahu raznih biljaka kreće se od 8 do 80%“. Joseph O. Halff, (1972). iznosi podatke o količini proteina u polenu kod nekih biljaka: četinara 7-8%, maslačak 11%, vrba 22-23%, bela detelina 24%, voće 2629%. U vreme kada četinari obilato daju polen, prijem larvi u starterima je neverovatno nizak, čak ispod 10%, jer pčele sakupljajući polen sa četinara ne osećaju slab kvalitet, pošto u to vreme nema drugih polenarica – livada stiže kasnije, a voćna paša je prošla82. Ana Mauricio, u svetu poznati i priznati naučnik iz Švajcarske, izvršila je klasiranje polena u tri kategorije: I kategorija – polen od kestena, II kategorija – polen od maslačka, kukuruza, suncokreta, bukve, bresta, III kategorija – polen od lešnika, bora, jele, smreke83. Taranov (2001) ističe da kvalitet i vednost polena zavisi od njegovog hemijskog sastava. Približno 30% polena čine ugljeni hidrati koje pčele u znatnoj


48


količini dodaju polenu, kako bi on postao lepljiv i sigurno se držao na nožicama za vreme letenja. Kao osnovno merilo vrednosti polena za pčele služi njegova sadržina belančevinama i delimično mastima (tabela 6) Količinski i kvalitetni sastav aminokiselina u smesi polena, kojima se hrane pčele, blizak je količinskom i kvalitetnom sastavu aminokiselina matičnog mleča, dobijenog iz te iste zajednice. Nesumnjivo, svi najvažniji sastavni delovi mleča, belenčavine i vitamini, prerađuju se u organizmu pčele radilice isključivo na račun cvetnog praha. Pretpostavlja se da pčele radilice daju prednost smesi praha sa raznih biljaka, zahvaljujući čemu se ujednačavaju oscilacije u hranljivim svojstvima različitog praha i garantuje se izrada mleča po kvalitetu ujednačenog sastava84. Tabela 6. Pregled hemijskog sastava polena s raznih biljaka (Preuzeto od Taranova, 2001) Hemijski sastav polena (grudvica) s raznih vrsta biljaka u% Belančevine

Masti*

Ugljeni hidrati

Skrob*

Voda

Mineralne materije

Ostale materije

Maslačak

11,12

14,44

34,93

1,99

10,96

0,91

27,64

Vrba crna

22,33

4,15

32,18

1,44

12,30

2,61

26,43

Detelina (prôsek)

20,68

3,22

30,21

7,80

13,44

5,49

26,96

Detelina bela

23,71

3,40

26,89

1,32

11,56

3,14

31,30

Gorušica crna

21,74

8,58

25,83

2,66

13,22

2,54

28,09

Breskva

26,48

2,71

32,44

1,63

8,47

2,81

27,09

Šljiva

28,66

3,15

28,29

0,74

9,79

2,62

27,49

Gospino zelje

26,90

2,85

30,27

0

11,10

3,04

25,74

Maslina

16,71

4,69

35,78

1,06

10,12

1,90

30,80

Kalandrija

16,75

5,66

38,87

7,09

9,06

2,68

26,98

Pasja trava

20,44

2,37

29,33

0,37

13,34

3,06

31,46

Eukaliptus

26,22

1,38

29,96

1,96

9,09

2,71

30,64

Biljka

*

Skrob i mast u polenu uzajamno se dopunjuju. U polenu koji sadrži mnogo masti, po pravilu je malo skroba, i obratno, pri sadržaju veće količine skroba u njemu je manje masti.

Vrednost polena kao pčelinje hrane zavisi od količine probavljivih belančevina. Polen leske i vrbe, na primer, sadrži i do 46% probavljivih belančevina, oraha 22%, graba i jove 14%, breze 11%, borovnice 9% itd85.



49

Potrebe za pergom su očigledno velike, a precizno ih predstavljaju utvrđene norme istražene na 25.908 pčelinjih zajednica sa 188 pčelarskih gazdinstava u Rusiji, date u tabeli 7. Tabela 7. Pregled potreba pčelinje zajednice za pergom (izvor »Pčelar” br. 5/ 2004). Faze u životu pčelinjeg društva

Količina perge po ulici pčela (grama)

Prolećni razvoj

500

Priprema za zimu i odgajanje zimskih pčela

400

Zimovanje

200

Iz Švedske, na savetovanju u Kanadi decembra 2002. godine, izvestili su da ostavljanje u košnici velikih količina polena doprinosi zdravlju pčela i razvoju legla. Posmatrana su društva sa mnogo polena, sa manje i ona sa vrlo malo polena. Društva sa najviše polena imala su 4 puta više zatvorenog legla od onih sa najmanje, a dva puta više od društava sa srednjom količinom polena u gnezdu. I dužina života pčela u košnicama sa najviše polena iznosila je 36 dana, onih sa manje polena bila je 27 dana, a sa najmanje polena u košnici, pčele su živele svega 21 dan. Na kraju sezone prva grupa društava sakupila je dva puta više meda od grupe sa najmanje polena u košnicama86. Perga i polenova zrnca, koje pčele donose u korpicama, sakupljena sa raznih biljaka ne utiču jednako na fiziologiju pčele, utvrdili su u Naučnoistraživačkom institutu higijene u Viljnusu, Litvanija. Po njima u normalnim uslovima pčele ne upotrebljavaju sveži polen. Larve četvrtog dana počinju jesti pergu, a u ishrani svežim polenom razvoj se usporava. Međutim, bitne razlike u količini legla pri ishrani pergom ili svežim polenom nisu ustanovljene. Neki autori dokazuju da se pri ishrani pergom život pčela produžava…(Strauskene, Kadžjauskene). Dakle, bilo kako bilo, cvetni prah pčelama život znači i produženje života čini. 1.16.1.3. Med Med je produkt koji pčele proizvode preradom nektara i služi im kao hrana i lek. U svakoj kapljici meda sadržano je više od 300 različitih materija 87, koje imaju hranidbenu i zaštitnu ulogu od bolesti u pčelinjem društvu. Med i nektar imaju antimikrobnu aktivnost zahvaljujući kiselosti, osmotskom pritisku i stvaranju vodonikperoksida88. Nektar89 iz nektarija cvetonoša, sa aktivnim jedinjenjima šećera, takođe životno vredan produkt prirode darovan pčelama, koji je obogaćen sa petim antibiotikom i decenskom kiselinom iz sekreta gornjovilične žlezde pčele, štiti pčelinje gnezdo od bolesti. Nektar biljke sadrži šećere90, organske kiseline91, vitamine92, makro i mikro elemente93, fenolna i polifenolna jedinjenja, belančevinaste materije94 i slobodne aminokiseline, fermente95 aromatske materije96 i još neke druge97. Mnoge od njih, među kojima i organske kiseline, prelaze sa nektarom u med bez promene. U velikim količinama u medu su prisutne benzoeva i fenilosirćetna kiselina, koja poseduje baktericidno dejstvo, kao i fenolna i polifenolna jedinjenja. Na primer, flavolnon pinocenbrin, koji poseduje baktericidno dejstvo, zastupljen je u 11 od 12 istraživanih uzoraka meda raznog porekla. Među fermentima, glikooksidaza oksidiše glikogen do glukonske kiseline, i pri tome se izdvaja vodonikperoksid98 koji ubija


50


mikroorganizme. Dakle, samo prirodni med poseduje baktericidno svojstvo, i samo njegovim korišćenjem u ishrani, pčele poseduju prirodni imunitet na bolesti99. Benzeova kiselina nastala u pupoljcima breze, topole i jasike nađena je u manjim količinama u medu (Kremer i Ridman), i oko 5% u propolisu 100. Našla je primenu i u humanoj medicini, u svojstvu antigljivičnog i antimikrobnog sredstva. Istraživanja Mladenova iz Bugarske, ukazuju na antigljivična, odnosno antimikotična, kao i na protistocidna dejstva meda, tj. da ubija protozoe, amebe, infuzaruje (jednoćelijske životinjske organizme). Eksperimentalna proučavanja antimikrobnog dejstva meda Mladenova pokazali su da su baktericidna i bakteristatična svojstva meda posledica antimikrobnih materija biljnog porekla donetih sa medonosnog bilja. I čuveni ruski naučnik Tokin je još 1928. godine utvrdio da su fitoncidi uništivači mikroba. A fitoncidi su antimikrobne supstance koje pčele donose u nektaru i u cvetnom prahu. Akademik Jovan Tucakov u svojoj knjizi Lečenje biljem – fitoterapija piše da su antibiotici u višem bilju (fitoncidi) jedinjenja koja mogu da unište ili spreče razvoj izvesnih vrsta mokroorganizama bez štete po čovečiji organizam. Postoje dokazi da med sadrži izvesne supstance poznate pod imenom terpeni za koje se veruje da pomažu pčelama u borbi protiv bolesti, ističe Glen Sanley, stručnjak za pčelarstvo američke države Ajova. Prema doktoru Stojmenu Mladenovu, mikroorganzme, među kojima su i streptokoke što su izazivači bolesti, uspešno suzbija i ubija med. Rezultati koje je Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku disertaciju, 52 vrste meda starosti od jedne do šest godina pokazala su da pčelinji med sadrži antimikrobne materije sa bakteriostatičnim dejstvom (sprečavaju daljnji razvitak bakterija) i baktericidnim dejstvom (ubijaju bakterije)101. Streptokoke su preživele u surovim uslovima klime Zemljinog satelita Meseca pune tri godine102, a nađene su kada je posada Apolo -11 skinula neke instrumente sa Sajvejera-3 i pri povratku ih donela na zemlju, ali su u medu bile pokojne. Kisela reakcija meda (pH iznosi 3,8 – 3,4103) sprečava razvoj spora gljivica, bakterija truljenja, i prema tome doprinosi očuvanju meda i, sprečava neke od bolesti pčela. Možda su Hipokritu (460-377. godine p.n.e.) cvetni prah i nektar kao hrana i lek pčelinje zajednice, poslužili da iskaže čuvenu maksimu da lek treba da bude hrana, a hrana da bude lek! Pčelinja zajednica, po procenama Gubina i Nolana potroši godišnje na leglo i na životne potrebe preko leta i zime oko 90 kg meda, a po Hahlovu, čak 110 kg104. NAJNOVIJE ANALIZE MEDA Pčelinje belančevine, koje pčele izulučuju u svoje proizvode tj. u hranu za larve, uopšte poznate kao pčelinja, trutovska i matična mleč105, te polen, med i propolis po svojoj funkciji u društvu mogu se podeliti u nekoliko grupa: 1. Enzime, koji učestvuju u promeni nektara u med: α-glukozidaza, prilikom promene saharoze na glukozu i fruktozu. Ovaj enzim se sintetiše u hipofaringalnim žlezdama pčela radilica. 2. Belančevine za ishranu, koje se sintetišu u hipofaringalnim žlezdama pčela za vreme „dojenja" larvi u uzurastu od 3 do 12 dana, izlučuju se u pčelinju, trutovsku odnosno matičnu mleč kao glavni izvor belančevina za pčelinju larvu. Ove belančevine se distribuiraju ne samo za ishranu matice, već profilaktički za svaku pčelu ili truta ponaosob. Ovaj neposredni prenos belančevina izgrađuje unutar društva ne samo sistem transfera ishrane belančevina, već je u istu ruku i nekom vrstom vektara prenosa patogena između pojedinih pčela u društvu.



51

3. Defanzivne belančevine i peptide, koje izulučuju pčele u svoje proizvode. One štite pčelinji plod u razvoju od raznih patogena. Fujiwara sa saradnicima uspešno je izolovao i sekvencirno okarakterisao peptid rojalizin, koji ima izraziti antimikrobni uticaj na grampozitivne bakterije Lactobacillus i Bifidobacterium. U našoj laboratoriji smo iz MM belančevine uspešno izolovali peptide sa antimikrobnim i antifungalnim učinkom. 4. Polifunkcionalne biološki aktivne belančevine. Neke belančevine u matičnom mleču imaju raznovrsnu funkciju u društvu, a pritom učestvuju u procesima, koji se dešavaju u tkivima životinjskih ćelija u eksperimentalnim uslovima in vitro. Poslednjih nekoliko godina počeo je brži razvoj u istraživanju molekulskih i opštih fizioloških osobina pojedinih belančevina, koje izulučuju pčele u svoje proizvode, ponajviše u matičnu mleč. Nova saznanja o fiziološkim osobinama belančevina u matičnom mleču smo stekli posmatranjem njihovog uticaja na diferencijaciju razvoja pčelinje larve matice i radilice u laboratorijskim uslovima in vitro (Šimut, 2006.-neoblikovani eksperimenti i rezultati). 1.16.1.4. Propolis Propolis106 predstavlja mešavinu voskova, smola, ulja i male količine polena, sadrži flavanone, flavone, kofeinsku kiselinu i njene estre, koji su nosioci njegove antibakterijske aktivnosti107. Priroda je podarila pčelama sposobnost da sakupljaju propolis kao lekovitu materiju za zaštitu gnezda od bolesti. Propolis ispoljava raznovrsna biološka svojstva. Deluje protiv mikroba, gljivica i virusa, te sprečava rastenje biljaka i klijanje semena108. Mladenov ističe i antiprotozojno dejstvo propolisa109. Propolis ima dezinfekciona svojstva i igra ulogu sredstva za dezinfekciju voštane ćelije kao ostave za med i inkubatora za predlutke i lutke, te za dezinfekciju unutrašnjosti košnici Evropska trulež ima sezonski karakter i pojavljuje se obično u proleće i početkom leta, kad nema dovoljno propolisa. Pčele ga koriste za glačanje voštanih ćelija..., i za sprečavanje truljenja sitnih životinja i insekata koji dospeju u košnicu (Škenderov i Ivanov, 1986). Propolis sadrži lako isparavajuća eterična ulja koja imaju jasno izraženu antimikrobnu aktivnost, zaštićujući pčelinje društvo od patogene mikroflore. Ta eterična ulja uveliko prelaze u atmosferu košnice kad sunce zagreje njene zidove. Na zidovima košnice, pogotovu u njenom gornjem delu nalazi se tanak sloj propolisa koji pčele stalno obnavljaju. Kada je površina unutrašnjih zidova veća, i količina isparavajućih materija je znatna. Naftalin iz propolisa ima akaricidno dejstvo, a lako isparljiva benzoeva kiselina antibakterijska svojstva. 1.16.1.5. Pčelinji vosak Vosak110 od koga pčele izrađuju ćelije saća111 poseduje antibiotičko dejstvo zaustavlja i uništava mikroorganizme – izazivače bolesti. Po svojoj hemijskoj prirodi vosak spada u složena jedinjenja u kojima učestvuju preko 300 različitih materija 112. Vosak i nezasićene masne kiseline, u sastavu ili na površini kutikule, dejstvuju antifungicidno113 Saće u košnici predstavlja jedan od temeljnih biogeneznih činilaca od koga zavisi život, razvitak i rast pčelinje zajednice, te njeno zdravstveno stanje. Saće je kolevka pčelinjoj larvi i inkubator njenoj lutki. Saće je i hiper higijenska ostava za med


52


i cvetni prah - pergu. S pravom se može reći da saće uz maticu, pčele radilice i trutove čini biološki četverougao pčelinje zajednice. I samo mlado-devičansko saće može odgovoriti funkciji koju mu je Priroda odredila. Zato pčele radije neguju leglo u novom saću nego u starom. Proučavajući ponašanje matice i pčela dadilja u korišćenju saća, Džon Fri je utvrdio da pčele radije skladište med i nektar u korišćenom saću, a samo ponekad u njemu gaje i leglo, ali manje nego na novom. Ovu pojavu je uočio i kod divljih medonosnih pčela koje skladište rezerve hrane u starijem saću u kome je prethodno gajeno leglo, a svake godine izgrađuju novo saće i u njemu formiraju leglo. Ovakvo ponašanje pčela opisala je gospođa Bete još 1934. godine. Ona je navela slučaj jednog pčelara koji je u 50 svojih košnica stavio ramove sa starim (tamnim) saćem i okvire sa satnim osnovama. U svih 50 košnica pčele su, prirodno, formirale svoje leglo na saću izgrađenom na satnim osnovama, a »ignorisale” su staro saće. Pčele mogu otpočeti gajenje legla i na tamnim satovima, obično krajem zime, i to zbog činjenice što se na njima nalaze zalihe prošlogodišnjeg meda i perge neophodnih za ishranu larvi. Pčele u prirodi (šupljem živom drvetu) nikada ne lageruju med u tamnom i starom (crnom) saću, već to saće prepuštaju moljcu-čistaču košnice i mravima koji počiste otpatke od moljca, čiji je mravinjak u donjem nivou šupljine istog drveta – ispod roja. Iznad roja po pravilu je naseljen puh ili čvorak, čije gnezdo obezbeđuje optimalnu mikroklimu pčelama, štiteći ih od hladnoće i, upijanjem vlage iz klubeta zimi. I to je prirodni lanac u kome je Priroda podelila uloge svakoj od „karika” da bi se kao rezultat dobile zdrave i krupne pčele. Ove činjenice nam sugerišu da svoje aktivnosti uskladimo sa Prirodom pčela. 1.16.1.6. Sposobnost higijenskog i sanitetskog delovanja u košnici protiv mikroorganizama Ogledi sa pčelama to potvrđuju. Doktor Lavi, saradnik Remi Šovena, u pokušaju da inficira pčele, platinskom žicom je izbrazdao kosmate delove tela pčela, i nije imao uspeha – infekcije nije bilo. Ali su muve i drugi slični insekti, krećući se preko hranjive podloge, iza sebe, iz svakog otiska stopala, ostavljali bujne kulture bakterija. Zaključak je Lavia da je cela površina tela pčele medarice prekrivena antibiotskim materijama koje ubijaju sve bakterije koje dođu u dodir sa pčelom. Drugim antibiotikom pčele presvlače svoje saće, trećim mešaju polen, četvrtim obogaćuju matičnu mleč, a petim med. Antibiotik sadržan u propolisu, osim što ubija bakterije, sprečava rast gljivica i klijanje semena. 1.16.1.7. Decenska kiselina Pčele decensku kiselinu precizno ugrađuju u polen (tovar na nožicama 114, 1%), u propolis (oko 15,8%), u med (0,1%) i u matični mleč (do 10%). Ovim je, kako piše Vahonjina, stvorena jedinstvena celina biljno-životinjskog porekla sa kvalitativno novim biološkim svojstvima. Ta jedinstvena celina pčelinje gnezdo štiti od bolesti, pospešuje brzu reprodukciju sa intenzivnim rastom i razvojem jedinki u pčelinjem društvu, zaključak je Vahonjine. Time se objašnjava da pčele svaku voštanu pločicu natapaju decenskom kiselinom, a u svaku ćeliju nanose tanki sloj čistog i



53

baktericidnog propolisa pre nego što matica u nju položi jaje. To čini odbrambeni bedem za zaštitu larvi od štetnih mikroba. Decenska kiselina se ne sreće u prirodi. 1.16.1.8. Hemociti Hemociti sadržani u hemolimfi pčela imaju odbrambenu sposobnost. Oni obrazuju tzv. fagocitarne organe ili proždirače. Hemociti, proždirući bakterije i druge čvrste čestice, štite i čuvaju organizam pčele od infekcija. Progutane čestice i bakterije se u ćelijama pčelinjeg organizma vare, odnosno one se raspadaju, čime se u hemolimfi odvija pojačani proces uništavanja stranih čestica. U slučaju većih parazita, grupe bakterija ili hifa115 gljivica, više hemocita obrazuje kapsule oko strane materije i na taj način ih eliminišu (inkapsulacija). Funkciju hemocita omogućuje i potpomaže više supstanci. Na primer, lektini u hemolimfi potpomažu prepoznavanje strane materije i njenu fagocitozu, dakle učestvuju u odbrani, a pripisuje im se uloga u ishrani i razviću. Oni se verovatno uključeni u reorganizaciju tkiva i prijanjanja ćelija116. Fagocitozom mogu da se uklone virusne čestice koje se nalaze u hemolimfi, odnosno van ćelija. Hemociti mogu da uklone mali broj virusa ili viruse slabe virulentnosti, dok je u suprotnom taj mehanizam odbrane neefikasan117. Fagocitoza dominira kada je prisutan mali broj spora patogenih gljivica, a inkapsulacija (obrazovanje kapsule oko strane materije) predstavlja najefikasniji način u borbi protiv gljivica. Lizozim i apedicini i dr. ne deluju protiv gljivičnih infekcija118. Pri prodoru spora Noseme u telesnu šupljinu hemociti se nakupljaju oko parazita, vršeći fagocitozu ili inkapsuliranje. Eksperimentalno je potvrđeno da su patogene bakterije (Pseudomonas) unesene u hemolimfu pčele bile pojedene od strane fagocitnih krvnih ćelija (granulociti) u hemolimfi119. Kod Varroozom napadnutih pčelinjih zajednica primećeno je starenje ćelija u pčela, ali i moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita120. Nezreli hemociti ne mogu obavljati fagocitarnu funkciju, odnosno nesposobni su da obavljaju zaštitnu funkciju organizma pčele od bolesti. 1.16.1.9. Hemokini grupu malih sekretornih proteina, koji predstavljaju važne regulatore imunog sistema izazivajući napadačke pokrete hemocita ka stranoj materiji 1.16.1.10. Lizozimi – sekret pljuvačnih žlezda radilica koju pčele preciznom merom dodaju u hranu za larve, u nektar, u polen, u vosak i propolis. Proteinske je prirode i razlaže ćelijski zid bakterija. On predstavlja faktor humoralnog imuniteta (odnosi se na telesne sokove koji pčelinje društvo čine imunim na mnoge bolesti pčelinje zajednice) pa se može reći da ima veze sa mehanizmom otpornosti pčelinje zajednice na bolesti. Koncetracija lizozima u hemolimfi larvi i odraslih pčela kreće se od 5 µg do 25 µg/ml. Prirodna ili veštačka infekcija saprofitskim bakterijama povećava koncetraciju lizozima u hemolimfi na više od 1.300 µg/ml, dok kod pčela izletnica ne prelazi 40 µg/ml. Pretpostavlja se da to povećanje koncetracije lizozima smanjuje rizik od nastanka infekcije saprofitnim bakterijama kod larvenog stadijuma.121


54

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 1.16.1.11. Apidecini

su antibakterijske supstance, koji se, kao biološki aktivni oblik javljaju u hemolimfi odraslih pčela, dok se kod poslednjeg larvenog stadijuma nalaze neaktivni, prekusorni molekuli. Određeni delovi ćelijskog zida bakterija razloženi pod dejstvom lizozima privlače apidecine kao antibakterijske supstance. Najveća koncetracija apidecina u hemolimfi pčele javlja se posle 36 sati od infekcije, a u toku naredna 3-4 dana postepeno opada. Apicedini imaju relativno širok spektar dejstva prema većem broju bakterija, uglavnom sprečavajući njihovo razmnožavanje. 1.16.1.12. Abecini je antibakterijski protein koji se nalazi u hemolimfi, i svojim dejstvom na spoljnu menbranu ciljnih bakterija omogućava pristup i dejstvo lizozima i apidecina. Abecin ima uzak spektar dejstva. Apidecini i abecin predstavljaju najviši nivo adaptacije imunog sistema medonosne pčele, koji omogućava uništavanje patogenih bakterija poreklom sa biljaka i iz okruženja pčela. 1.16.1.13. Himenoptecin u hemolimfi stvara se podražajem veće količine bakterija, a pojavljuje se kasnije od početka infekcije i u nižoj koncetraciji od apidecina 1.16.1.14. Bakterije koje se normalno nalaze u crevnom traktu pčele i čine mikrofloru, eliminišu veliku količinu spora patogenih gljivica, koje tu dospevaju hranom. Međutim, plesni koje proizvode enzim hitinazu, supstancu koja razlaže hitin kutikule mogu da prodru kroz tu barijeru. Kutikula koja je oštećena mehanički (Varroa buši otvor radi hranjenja) ili dejstvom enzima otvara vrata bakterijama i dolazi do fatalnog ishoda. 1.16.1.15. Himozin enzim u želucu pčele pospešuje obnavljanje peritrofne membrane, sprečavajući da spore noseme dođu u bliski kontakt sa ćelijama epitela creva. 1.16.1.16. Priroda je pčeli podarila peptide sa konstantnom sekvencom od 18 aminokiselina Iako pojedinačno članovi pčelinje zajednice (larve i odrasle pčele) uopšte uzevši, nisu osobito otporne na patogene, Casteeles i sar. (1989) ispitivali su imunitetne reakcije na individuama i otkrili formirana antitela u pčelinjem organizmu. Kada su uneli strano telo u hemolimfu pčele, formirali su se peptidi sa konstantnom sekvencom od 18 aminokiselina za koje je utvrđeno da ispoljavaju baktericidno dejstvo.



55

1.16.1.17. Zidovi creva medonosne pčele imaju grupu enzima pod nazivom glutation S-transferaza (GST) aktivnost 122 Ova važna grupa enzima deluje kao detoksifikacioni sistem protiv potencijalnih štetnih supstanci sa kojima pčele mogu doći u dodir. Smanjenje GST aktivnosti može učiniti pčele mnogo ranjivijim na toksične supstance iz okruženja. U eksperimentu izvedenom na dejstvo rastvora oksalne kiseline i šećernog sirupa na GST aktivnost, nije otkriveno da rastvor korišćenjem normalnih doza smanjuje GST aktivnost kod pčela. Valjalo bi istražiti delovanje na GST aktivnost neprirodnih zamena i dodataka pčelinjoj hrani. 1.16.1.18. Izraženost higijenskog ponašanja Higijensko ponašanje je naročito važno kada je u pitanju otpornost na kameno i krečno leglo, gde radilice izbacuju uginule larve iz gnezda. Pčele koje ne otklanjaju spore gljivica iz creva i sa dlačica na telu postepeno inficiraju larve kad ih hrane ili kontaktom zaražavaju druge odrasle pčele u zajednici. Otpornost se zasniva na sposobnosti nekih radilica da u proventrikulusu filtriraju spore ili delove micelijuma gljivica koje su unele hranom. Naučno je utvrđeno da jaka društva poseduju sposobnost higijenskog i negovateljskog ponašanja kućnih pčela, pošto one u takvim društvima poseduju dva genska lokusa123, koji se nezavisno jedan od drugoga razdvajaju i na posebnim zadacima aktiviraju. Prvi aktivira pčele na otklapanje obolelog zatvorenog legla, a drugi podstiče mlade radilice na čišćenje ćelija saća, izbacujući obolele larve i lutke van košnice124. Pčele iz osrednjih i slabih društava ne poseduju navedene genetske osobine, pa su stoga hronično slabe i neotporne na bolesti. Istraživanja brojnih naučnika to su potvrdila, a i iskusni obrazovani pčelari to i iz prakse znaju. Najnovija istraživanja Stanimirovića i saradnika (2001), Pejovića (2001) i Ćirkovića (2002) su pokazala da super jaka125 društva imaju superhigijensko ponašanje i sposobost da za vreme od 48 sati očiste mrtve lutke u procentu većem od 95%. Društva srednje jačne za isto vreme očiste 90-95% oštećenih larvi i lutaka zatvorenog legla, a slaba društva su pokazala nehigijenske sposobnosti, čija je efikasnost eliminisanja žrtvovanog legla za 48 sati iznosila manje od 90% očišćenih ćelija126. Istraživanjima su još utvrdili da su super jaka društva poticala od jednogodišnjih matica, koje su genetski predisponirane na higijensko ponašanje. “Sojevi pčela koji su osetljivi na kugu ovo ne uspevaju da urade, već delovi zaražene materije ostaju u ćelijama, ili čak, i cele bolesne i zbog toga izobličene larve” (Dustman 1993). Generalno uzevši, prema Dustmanu, higijensko ponašanje se bazira na tri faze: (1) pojedinačna pčela inficirana patogenom brzo reaguje na njega, te se razboli i uskoro ugine; (2) soj pčela prepoznaje ovaj stadijum infekcije kao nenormalno stanje; (3) soj pčela odstranjuje nenormalni stadijum legla, odnosno pčele ih izbacuju napolje. Ovim lancem se infekcija prekida. Pčelinja zajednica kao celina, a manje pčele kao jedinke, pokazuje otpornost na napad patogena. Druge bolesti, kao što su mešinasto leglo, krečno leglo, nozemoza, paraliza, septikemija... slični su primeri za ovaj odbrambeni mehanizam.


56

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 1.16.1.19. Priroda je pčeli podarila specijalni organ proventikulus, međuventil (predželudac)

Pčele su tokom evolucije često stradale od kristalisanog meda, pa se kod njih razvio specijalni organ, takozvani proventrikulus - međuventil (predželudac) koji prve kapi nektara što dolaze u mednu voljku odvaja od zrnaca cvetnog praha. Nektar se pročišćava od suvišnog polena za vreme njegovog nalaženja u mednom želucu (voljci), u središnjem delu creva127 (ventila) koji spaja medni želudac sa srednjim crevom. Čim se medni želudac napuni tečnošću, lopatice glavice 128 počinju uzbudljive pokrete, otvarajući i zatvarajući otvore između njih. Pri stiskanju lopatica tečni deo hrane, koji prolazi između bodlji, izliva se natrag u medni želudac, a tvrde čestice (polenova zrnca) s manjom količinom tečnosti zadržavaju se u glavici i pomeraju se zatim kroz rukav u srednje crevo. Takva uzbudljiva pokretanja i filtracija tečnosti nastavlja se neprekidno dokle god je medni želudac napunjen nektarom ili zrelim medom. Ovo dovodi do postepenog prečišćavanja nektara od viška polena, ali neznatan deo polena ipak ostaje i dospeva u med. Rukav međuprostora creva unutar srednjeg creva obrazuje tanku dugačku cevčiocu s mekim elastičnim zidovima. Takva građa isključuje mogućnost premeštanja hrane u suprotnom smeru – iz srednjeg creva u medni želudac. Usled neprekidnog rada ventila pčela ne može potpuno da vrati sav nektar ili med koji je dospeo u medni želudac, jer jedan deo (polenova crnca zajedno sa delom tečnosti) uvek prolazi u srednje crevo i utroši se na ishranu pčele, tj. ventil obavlja još i funkciju regulatora ishrane pčela129. Ova uzana mišićna cev ima ulogu filtera koji odstranjuje i bakterijske spore iz hrane. Ovo se vrši na četiri nezavisne i pokretne trouglaste usne koje love čvrste materije svojim resama u vidu vlakana i spuštaju ih dole, u četiri mala udubljenja. Kada se oni napune, sadržina se prenosi do želudca radi varenja ili oslobađanja130. Ovim putem pčela može da odstrani uzročnike bolesti bez mogućnosti da ih prenese drugoj pčeli putem socijalne razmene. 1.16.1.20. Priroda je pčeli podarila sposobnost konzervisanja mednopolenske hrane bez čega bi se med bez konzervanasa ukvario od gljivica (kvasaca) i bakterija “Kisela sredina meda sprečava razvoj bakterija truljenja i, prema tome doprinosi očuvanju meda„131. U knjizi „Hrana i ishrana pčela” Taranov je napisao: „Visoka koncetracija šećera u medu obezbeđuje njegovo dugotrajno čuvanje. Ali pčele imaju još sposobnost da trajno zaštite ovaj produkt od kvarenja pri dugotrajnom čuvanju: pčele menjaju vrednost meda povećavajući aktivnu kiselost, a u kiselim sredinama ne mogu se razvijati spore, gljivice, bakterije truljenja i druge. Naučno je utvrđeno da je visoka kiselost nektara nastala kao rezultat delatnosti pčela. Naime, u sastavu sekreta ždrelnih žlezda stvara se ferment glikogenaza, koji deluje na glukozu, pretvarajući je u glikonsku kiselinu. Kao rezultat reakcije glikozne kiseline stvara se peroksid (superoksid) vodonika. Ova materija je otrovna za pčele, i ona se odmah neutrališe pod dejstvom fermenta katalaza, koji je nađen u sekretu grudne žlezde, koja ima izvodni kanal u osnovi jezička. Rezultati istraživanja su pokazali ulogu katalaze, koja se uvek nalazi u mednom želucu, napunjenom nektarom. Aktivnost fermenta glikogenaza smanjuje se pri povećanju aktivne kiselosti sredine. Zbog toga se reakcija stvaranja glikozne kiseline prekida kada nektar koji dozreva dostigne određeni stepen kiselosti. Povećanje kisele reakcije meda služi kao dopuna



57

i vrlo efikasno sredstvo za njegovu konzervaciju. Kisela reakcija meda ima značaja i u sprečavanju nekih bolesti pčela. Kao potvrdu toga mogu se navesti rezultati istraživanja N.P. Smaragdove, koja je prihranjivala jednu grupu pčela šećernim sirupom s dodatkom alkalnih materija (pH 9), a drugu zakiseljenim sirupom (pH 5-6). Zakiseljena hrana očevidno je sprečavala razvoj spora nozeme u epitalnim ćelijama srednjeg creva, dok su u isto vreme kod pčela hranjenih alkalnom hranom ćelije epitela bile ispunjene sporama i skoro sasvim razorene“. 1.16.1.21. Priroda je pčeli podarila sposobnost da može blokirati Penibacillus larvae Poznato je da vodonik-peroksid (H2O2) u medu kao antioksidant medu u određenoj meri ublažava štetne efekte Penibacillus larvae.132 1.16.1.22. Priroda je pčeli podarila sposobnost alarmiranja uzbune alarmnim signalom „OTROVI". Pčele dižu na uzbunu celu svoju zajednicu kada zatrovane pčele-izletnice uđu u košnicu. Posle nekoliko minuta počinje na više mesta u košnici alarmni ples, pri čemu kućne pčele jure ili spiralno ili u cikcak nepravilnim smerom, i živahno mašući abdomenom pozivaju u borbu. Na ovaj signal letačka aktivnost pčela izletnica naglo se obustavlja, te i one usresređuju pažnju na igru, posle čega nastupa borba na život i smrt protiv ubilački nastrojenih zatrovanih pčela, koje budu ubijene i izbačene napolje iz košnice. 1.16.1.23. Priroda je pčeli podarila snažno pčelinje društvo Naučno je utvrđeno da je intenzitet leženja jaja u visokoj međuzavisnosti sa količinom sakupljenog polena i nektara. Što je pčelinja zajednica brojnija, time je i veći unos polena i nektara kao hrane za leglo. Odsustvo rezervi meda, a pogotovo nedostatak polena, pogubno se odražava na pčelinje društvo i njegovu otpornost prema bolestima. Normalno razviće hipofaringalnih i mandibularnih žlezda, koje luče sastavne delove mleča, moguće je samo pri hranjenju pčela hraniteljica pergom. Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja celog organizma pčele radilice, kao i razvića masnog tkiva i voskovih žlezda. Zato mlade pčele radilice uskoro posle izlaska iz ćelije pojačano upotrebljavaju cvetni prah i hrane se njim u vreme hranjenja legla i gradnje saća. Odavno je primećena tesna veza između inteziteta uzgajanja legla i količine upotrebljenog cvetnog praha od strane pčelinjeg društva, što potvrđuju istraživanja u Naučnoistraživačkom institutu za pčelarstvo Ribnoje. „Dokazano je da količina unesenog polena zavisi od količine otvorenog legla, koje se nalazi u gnezdima raznih društava, što se vidi iz pregleda koji sledi. Količina larvi u gnezdu (broj) 610 1.000 3.300 4.100 6.300

Uneseno polena (grama) 7,6 15,0 37,1 66,1 70,0


58


Što je veća potreba zajednice u belančevinastoj hrani za larve, tim više pčele sakupljaju i donose polen u košnicu"133. Utvrđeno je da nedostatak cvetnog praha izaziva umanjenje količine legla u društvu. Pčelinja društva, koja se drže na belančevinastoj hrani iz cvetnog praha, otpornija su na uzročnike bolesti, nego ispitivana društva koja nisu dobijala belančevine iz polena. U poslednjem slučaju često se izvode pčele radilice i matice nakaznih dimenzija, sa nerazvijenim krilima. 1.16.1.24. Priroda je pčeli podarila instikt razmnožavanja kao odbrambeni mehanizam na bolesti U proleće, u maju, malo ranije ili malo kasnije, već prema pašnim prilikama, javlja se kod pčela nagon za rojenje. Karakteristično je po sve većem nagomilavanju nezaposlenih mladih pčela u košnici, u čijem telu ima viška matične mleči. Određenu ulogu u ovome ima i manjak matične supstance u košnci. Rojenje je urođeno, prirodno svojstvo pčelinje zajednice. Rojenjem se pčelinje društvo deli – razmnožava i nastavlja vrstu. Drugim rečima, rojenje je način razmnožavanja koji je svojstven svakoj pčelinjoj zajednici. Pogrešno je verovanje i teška je zabluda da postoje pčelinja društva koja se ne roje. Na razobličavanju te zablude, Huber (1791)134 kaže: „Da bi se pčelinja vrsta održala, potrebno je da stara matica povede prvi roj. Ako stara matica ne bi napustila svoju košnicu pre nego se iz matičnjaka ispile mlade matice, ona bi ih poubijala pre nego i dozru za život i rojenja ne bi bilo, ali time bi i pčelinja vrsta nestala. Čim radilice zatvore prvi matičnjak, stara matica napušta košnicu vodeći sobom i roj. Da ne bi u istoj košnici bilo više matica, Priroda im je usadila međusobnu netoleranciju (mržnju); one se ne mogu susresti, a da se ne uhvate odmah u koštac: da jedna drugu ubije. Ako bi bile istog uzrasta, skoro iste starosti, izgled na uspeh bio bi im isti, i samo slučaj odlučuje koja će od njih biti pobednica: ona bi jednu za drugom, ubila sve svoje suparnice, kako se koja bude izvela. Zato se Priroda postarala da od trenutka kad je počelo polaganje trutovskih jaja (koje obično traje 30 dana), pčele izviđačice kreću u potragu za novim staništem, a dvadesetog ili dvadeset i prvog dana, kućne pčele počnu da grade osnove za više matičnjaka, kojih bude 16 do 20, a viđali smo ih i do 27135. Kako je to Priroda znalački uskladila da deobom, pčela već 160 miliona godina, nepogrešivo nastavlja vrstu. Instikt razmnožavanja zahvata celu pčelinju zajednicu i on postaje dominantan samo u slučaju ako u njenom gnezdu ima više od 15 kg meda (u 12 okvirnoj košnici i pološki ili više od 20 kg meda u višekorpusnoj košnic) i obilje perge. Pri takvim rezervama meda pčele se obilno hrane sâme, dobro hrane leglo i maticu. Pri takvim i višim rezervama hrane, u pčelinjem društvu nema opasnosti da pčele zahvati instikt ekonomije hranom. Sa takvim rezervama hrane dejstvo nepovoljnih faktora se neprimećuje u tako jakim pčelinjim zajednicama, zapisali su rezultate istraživanja Pčelarskog instituta Ribnoje u V.V. Rodionov i I.A. Šabaršov, u knjizi „Jeslji vi imeete pčel”, str. 22. Rojenje kao prirodna pojava i vegetativna podela jednog pčelinjeg organizma je savršen lek za pčelinju zajednicu i rešen problem za pčelara. Rojenjem se eliminišu negativni faktori iz starog gnezda, kao što su bolesti i paraziti. Ovo je veoma važan prekid infektivnog lanca u slučajevima bakterijskih (američka kuga) i parazitskih bolesti – nozemoza, Varrooza, akaroza i dr.



59

Roj sam sebe odvaja od bivšeg bolesnog stanja u majčinoj porodici, pa aktivira sve biološki bazirane impulse i navike u ponašanju (izbor zdravog staništa, izgradnja saća u novom domu, sakupljanje nektara, vode i polena, uzgajanje legla na novoizgrađenom zdravom saću) i u zdravom staništu i na prirodnoj hrani – cvetnom prahu i medu sigurno produžava vrstu. Kako ćemo otkriti pojavu rojevog nagona, i rojenjem upravljati kao jednom biotehničkom merom u tehnologiji zdravog pčelarenja? Još su pioniri pčelarske nauke i prakse, počev od Hubera do Rutnera, Wajsa i Sime Grozdanića ukazivali na simptome koje pčele pokazuju da rojenjem nastavljaju vrstu, odnosno da se spašavaju od bolesti koja ih je nemarom čoveka dovela do kraja. To su: - Pojava velikog broja matičnjaka na rubovima saća, - Pojava „brade” na lêtu košnice, - Pojavu velikog broja neaktivnih pčela u košnici ili na lêtu, - Brze i uzbudljive begove pčela preko saća i drugih pčela na njemu, - ili prestanak svake spoljne aktivnosi cele zajednice u košnici, što govori o vrlo skorom izlasku roja, Kod košnice pred rojenje, kad pogledamo u njenu unutrašnjost stičemo utisak da su sve pčele zahvaćene tom igrom. Pčela igračica podigne prednji deo tela, obuhvati jednom ili obema prednjim nogama drugu pčelu, ili maticu, ili matičnjak, te zadkom načini 4-6 energičnih pokreta gore-dole, zatim, kad umiri zadak spušta prednje noge sa pčele, nastavlja dalje kratak put po saću obuhvatajući nogama sledeću pčelu i opet izvodi iste pokrete zadkom, te tako nastavlja dalje na svom putu po saću. Pčela ili matica na kojoj „uspaljena pčela” izvodi „igru”, obično za celo vreme nepomično stoje i čekaju da se igra završi...136 Pri izboru potencijalnog staništa, u svojoj knjizi „Ekologija medonosne pčele”, Silij (Seely, 1977), navodi da pčele za naseljavanje roja uzimaju u obzir najmanje sedam elemenata: (1) zapreminu šupljine; (2) veličinu ulaza; (3) da je otvor leta usmeren prema jugu; (4) udaljenost od mesta izrojavanja; (5) visina na kojoj se šupljina nalazi; (6) ekspozicija terena i (7) prisustvo saća od prethodnog roja137. Sve ove elemente pčele izvidnice, kojih može biti nekoliko stotina i letom po grupama u više pravaca, na samo sebi svojstven način, nezavisno procenjuju kvalitet staništa da bi se to na kraju sve uobličilo u informaciju koju će pokušati da „usvoje” i povedu roj put staništa koga će uvesti unutar prostora. „Roj se uvek naseljava u duplji živog drveta, pukotini stene, na spoju zida i krova kuće... Propolisom pčele premažu zidove, kako kroz njih unutar drveta ne bi ulazila vlaga, što u znatnoj meri štiti pčelinji stan od nagomilavanja suvišne vlažnosti koja nastaje tokom metabolizma pčela u zimskom periodu (Taranov, 1983).138 Tavanicu ostavljaju nedirnutu, jer nju naseljava čvorak ili puh u prethodno izgrađenom gnezdu što je prirodni upijač viška vlage. Traženje novog staništa pčele otpočinju već u vreme prolećnog razvoja društva i pojave nagona za rojenje u kome učestvuje nekoliko stotina pčela izviđačica, koje svaka na svoj način „procenjuju” kvalitet elemenata, da bi na kraju jednostavnim zaključkom došle do najboljeg rešenja, piše Silij (Seely).„Pravi trenutak početka pretrage nastaje kad nekoliko starijih pčela prestaje da sakupljaju nektar i polen, pa se preorjentišu na izvidnice u potrazi za novim stanom. Umesto potrage za nektarom i polenom, one pretražuju mračna mesta u šupljinama drveća, pukotinama stena, otvore dimnjaka, naprsline zidova, staru burad, sanduke, napuštene košnice...“kaže on.


60


Ulaskom u zamračen prostor, one provode oko sat vremena ispitujući prostor unutrašnjosti, naizmeničnim izletanjem ispred i okolo odabranog objekta u trajanju oko jednog minuta, da bi potom nastavile sa pretragama duplje. Ponovljene posete pčela-izvidnica kroz duži vremenski period ima za cilj da se izvrši višestrana procena pogodnosti potencijalnog stana. Istraživanja sa italijanskom pčelom su pokazala da roj najradija naseljava šupljine čija se zapremina kreće između 15 i 80 litara sa ulazom (lêtom) prema jugu, površine manje od 7,5 cm2. Najpogodnijim se pokazalo lêto koje se nalazilo u podnožju duplje, udaljeno nekoliko metara od zemlje. Najčešća udaljenost novog doma od starke iznosila je između 100 i 400 metara i, objekti u kojima se nalazilo saće u izvedbi prethodnog roja. Po pronalaženju staništa, izvidnice se sa svih strana vraćaju i igrom na sàtu prenose informaciju o svom otkriću, na druge pčele, „pokazijući” im razdaljinu i pravac. Istovremeno i druge pčele izvidnice „prezentuju svoje „nalaze”, tako da je u igri za izbor čak 13 do 34 potencijalna mesta za smeštaj roja (Lindauer, 1955). Ovakva brojna ponuda pomaže da se donese najkvalitetnija odluka, ali i otvara „probleme” konsenzusa oko najbolje „opcije“. Nekoliko dana je potrebno da se izvidnice usaglase u proveri „informacija” ponavljanjem izviđanja i da donesu odluku. Pri ovome, ispoljava se veliko „razumevanje” izvidnica da pred jačim „argumentima” odustanu od svog „predloga“. Pojavu naročite igre kod pčela možemo primetiti kad otvorimo košnicu i pogledamo pčele na satonošama, u ulicama ili na okviru koji izvadimo. Ta se igra može primetiti na samom početku rojevog nagona i pre izgradnje matičnjaka, ali će i u tom slučaju matica vrlo brzo položiti jaja u matičnjake. U početku rojevog nagona igra je prisutna kod malog broja pčela, da bi kako nagon jača, postojala sve masovnija i, najzad roj izleće iz košnice i hvata se za granu na drvetu u blizini pčelinjaka. Kad se odluka donese „na grani”, roj poleće, a pčele izvidnice – njih oko pet stotina, umesto da prenesu tu informaciju, one „igrom” proleću kroz roj i lete u pravcu odredišta, na špici deset metara dugog roja. U trenutku napuštanja roditeljskog doma – košnice, pčele vodiči roja znaju gde će ga odvesti, ali ga iz košnice najpre odvode na granu drveta u neposrednoj blizini pčelinjaka, gde se zadržava duže ili kraće vreme. Cilj zadržavanja roja na grani je dvojak: Prvo, roj želi da se uveri da li je s njim matica, i drugo, provera kvaliteta već odabranog i utvrđenog staništa. Već u vreme polaganja prvih jaja u matičnjake, otpočinje pretraga bliže i dalje okoline za novim stanom. Iz roja na grani upućuje se nekoliko stotina pčela izvidnica da istraži odabrano mesto i uvere u kvalitet. Po sticanju uverenja, polovina njih se vraća po roj, a druga polovina ostaje na lêtu novog doma, intenzivno lepezeći krilima i ispuštajući feromon mirisne žlezde, 139 kao dobrodošlicu roju. Ukoliko se desi da među izvidnicama ne dođe do potpunog sporazuma, roj se može podeliti na dva ili više delova i da odleti u dva ili više različitih pravaca. Dogodi se da, zbog izostanka „konsenzusa”, roj ostane na grani i tu ugine, ili ga u najboljem slučaju prolaznik primeti i javi pčelaru, te ga ovaj spase.140 1.16.1.25. Rojna matica je najbolja matica “Pčelari sveta kažu da su rojeve matice najboljeg kvaliteta, zato što se pčele roje kad su jake. Kada društvo dolazi u rojni nagon, odnos pčela i legla je 10:1. Takvo stanje normalno nikada ne biva u pčelinjem društvu, da postoji tako velika



61

rezerva besposlenih pčela. One se roje kada u prirodi postoji odgovarajuća paša, pa je ishrana larvi na maksimalnom nivou. Rojeve matice pčele neguju od jajeta. Znači matica jaje polaže u matičnjak. Masa tog jajeta je maksimalna, a upravo masa položenog jajeta određuje kvalitet buduće matice. Zato ne sumnjajte u kvalitet te matice. Pokazano je da su te matice zaista odličnog kvaliteta. Sem toga, činjenica je i da same pčele tog društva mogu da ocene kvalitet matice. Ako se poštuje naučni postupak veštačkog uzgajanja matica, njihov kvalitet može da se približi kvalitetu rojevih matica”141. Suzan Cobey (2002), poznata američka naučnica ističe da najkvalitetnije matice nastaju iz matičnjaka iz nagona za rojenje. I Hastings (1980) ističe da su matice rođene iz nagona rojidbe obično uzgojene pod boljim uslovima nego matice uzgojene veštačkim putem. A akademik Marinković (2003) ističe da su upravo „najkvalitetnje matice one koje su izvedene iz potrebe prirodnog rojenja. Takve matice su visoke vrednosti, a naročita im je osobina da su veoma plodne i da duže žive od svih matica proizvedenih na ma koji drugi način”. Zoran Stanimirović i saradnici (2000) zastupaju gledište da su najbolje matice one koje su uzgojene u optimalnim biološkim, vegetacionim i klimatskim uslovima. „Po pravilu, to su matice iz rojnih matičnjaka i matice uzgojene u fazi tihe smene matice. To su dobro razvijene krupne i veoma plodne matice. Matice iz tihe smene su najbolje samo u izuzetnim slučajevima, kada pčelinja zajednica vrši njenu zamenu u trenutku kada u košnici ima puno mladih pčela starosti do 12 dana koje neguju matičnjake, kada je pčelinja zajednica dostigla maksimum u svom razvoju i kada su se stvorili dobri pašni i drugi prirodni uslovi. To je floskula koja se prepisuje metodom resavske škole već 150 godina, i postala zabluda. A, šta je pravi razlog tihoj smeni matica u košnici? Nije ono »kada pčelinja zajednica vrši njenu zamenu u trenutku kada u košnici ima puno mladih pčela starosti do 12 dana koje neguju matičnjake, kada je pčelinja zajednica dostigla maksimum u svom razvoju i kada su se stvorili dobri pašni i drugi prirodni uslovi«. Ta teza se provlači i, metodom resavske škole prepisuje već 150 godina, kada je Dulittl, jedan od pionira u proizvodnji matica veštačkim putem, napisao da su to najbolje matice, ne znajući ono što je 150 godina posle otkrio dr Dušan Todorovića, docent na Fakultetu veterinarske medicine Unuverziteta u Beogradu. Docent dr Dušan Todorović, dipl. Vet. (1986), kao uzrok tihe smene matice, ukazuje na postepeno slabljenje dva osnovna biološka mehanizma matice kojima ona deluje na pčelinje društvo. To su istovremeno slabljenje njene nosivosti i slabljenje funkcije njenih žlezda, pre svega podviličnih, koje luče feromone (matičnu supstancu). On dalje navodi da je tiha smena matice u tesnoj vezi sa degeneratrivnim promenama na tkivima matice, pre svega sa amiloidozom, pri kojoj se taloži patološka belančevina AMILOID. Već posle prvog prezimljavanja, u tkivima matice sakuplja se ova patološka belančevina koja se sa starošću matice povećava. Prisustvo amiloida u većoj meri, dokaz je smanjene funkcije zahvaćenih organa (centralni i periferni nervni sistem, malpigijevi sudovi, semena kesica, mišići semenog kanala), i ne zavisi samo od starosti matice, već je veoma individualno, tako da je kod matica iste starosti nekada neznatno, a nekada veoma ispoljeno. Ovo rezultira u smanjenoj nosivosti jaja i smanjenoj produkciji matične supstance, što sve utiče da pčele pripreme tihu smenu matice. Zdravko Ilijev, pčelar iz Niške Banje, Srbija, (2001), ukazuje na čestu pojavu da dodatu maticu iz komercijalne proizvodnje, pčele u pčelinjem društvu prepoznaju kao lošu. Po nalogu Prirode prisiljene su da je menjaju, »neznajući« da je i ta


62


zamena podvala pčelama i pčelaru, jer od loše majke rađa se loša ćerka u - ljudskoj vrsti i, u pčelinjem društvu, takođe.

1

Spardžeon, 1991. Vidi prilog I, kao i za druge periode razvoja Zemlje. 3 Gerlach, 1984. 4 Kulinčević, J .,primedba pri stručnom pregledu. . 5 Šimúth, J. «Novi pogledi na vrednovanje meda”, "XXIV savetovanje pčelara 2006”, Novi Sad, 2006) 6 P. M. Stevanović & M.Ž. Anđelković, „Istorija geologije, paleozojske periode, 1980. 7 “Pčelar” br.1. 2001 8 prof. dr Vidosava Momčilović, hidrograđevinski inženjer, 2001. 9 prof. dr Vidosava Momčilović, hidrograđevinski inženjer, 2001. 10 U reviji –„ MOĆ PRIRODE“ br. 169 za jun 2007. godine, data je informaciju o „Pomoru pčela u SAD“. I časopis „Pčlar“ br. 9, 10, 11/2007. doneo je sličnu vest, kao i „Pčelarski žurnal“ br. 1 - oktobar/2008. 11 Kreculj, „Zašto nestaju pčele, „Pčlar“ br. 9/2007 12 Beogradski pčelar, br 134, 01-2012 13 Besede Svetih otaca, zbornik tekstova, Beograd, l997. 14 prof. dr Bendžamin Oldrojd, Univerzitet u Sidneju, Australija. „ŠTA UBIJA AMERIČKE PČELE”, „Pčelarski žurnal“ br 1/oktobar 2008 15 Kreculj, D.“Pomor pčelinjih društava širom Amerike”, Beogradski pčelar Br 75. mart 2007., str.82. 16 Informaciju sam dobio od akademika dr prof. Konstantina Tričkovića, iz Niša 29.XII 1008. godine 17 Kreculj, D.“Pomor pčelinjih društava širom Amerike”, Beogradski pčelar Br 75. mart 2007., str.82. 18 Kulinčević, J., »Uzroci jesenjih i zimsko-prolećnih gubitaka pčelinjih društava«, »Pčelar«, Beograd, 6/87 2


BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 19

63

Mor, prema Jojrišu, 1968. Među istraživačima koji su otkrili to pleme, nalazio se i mladi talentovani vojni lekar Mak Karison. On je 14 godina služio u okolini severne granice Kašmira i tamo se sreo sa narodom Hunza. Pleme Hunza živi na četveromeđu između Tibeta, Kine, Avganistana i Pakistana, na planonskom zemljištu, skoro potpuno lišeno plodnog tla. Umesto šuma imaju male parcele sa plodnim drvećem, a svaki komadić zemlje zasađuju sa povrćem i krompirom. Voda je zlata vredna: slabe kiše padaju samo u zimskim mesecima. Prinuđeni su da koriste sistem kanala, pomoću kojih dovode vodu iz daleka. Male krave, mršave koze i ovce pasu planinskim padinama prepunim kamenja. U takvim uslovima životinje daju vrlo malo mleka i još manje masti (loja). Krave ne daju više od dve litre mleka dnevno. Ovce uopšte ne daju mleko, a koze sasvim malo. Meso tih životinja je žilavo i bez ikakve masnoće. U tim uslovima ljudi jedva opstaju od gladi, naročito zimi. Od hladnoće se sklanjaju u svojim sićušnim kamenim kućama, na kojima nema prozora i postoji samo jedan otvor koji služi kao dimnjak.Taj otvor obezbeđuje cirkulaciju vazduha. Nikakvog nameštaja, nema, čitava porodica nalazi se u jednoj prostoriji: spavaju, jedu i začinju potomstvo na kamenim klupama uklesanim duž stena. Domaća stoka `razmeštena` je u `predsobljima`. Pošto u okolini nema šume, nema ni drveta za ogrev, pa se vatra na ognjištima održava pomoću suvih grančica i lišća – to je dovoljno da se skuva hrana, ali nedovoljno za pranje i kupanje.Zato se ljudi umivaju (i peru odeću) samo hladnom vodom. Štaviše, oni ne prave sapun. Nema životinjskih masti, nema maslina za spravljanje ulja. Taj narod živi bez kupatila, bez tople vode i bez sapuna. Njegovu pažnju privukla je divna telesna građa tih ljudi i njihova velika radna sposobnost. U to vreme lekare nisu zanimali zdravi ljudi – samo bolesni, njihove bolesti i bolešljivosti (ni kod nas u Srbiji lekare ne zanimaju zdravi, već samo oboleli. Od brojnih primera je i primer jednog kardiologa sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu koji se žestoko naljutio kada je posle pregleda morao da mi napiše dijagnozu "BO”, i uputio oštru zamerku ambulantnom lekaru koji mi je dao uput za kontrolu, prim. J.K.). Među Hunzama nije bilo obolelih, ako se izuzme nekoliko slučajeva preloma kostiju i upale očiju. Za vreme druge ekspedicije Hunzama Mak Karison je živeo zajedno sa njima u njihovim kućama i izučavao njihov način života (Malahov, 2003)... 21 Miljko Šljivić, na predavanju Šabačkim pčelarima 20. marta 2005. godine. 22 Živadinović, R. “Reč urednika”, “Pčelar”br.5 za maj 2007, str. 195. 23 Privatna pošta iz Niša, pismo od 4.12. 2008. godine. 24 „Pčelar“ br.8, avgust, 2009. 25 Harman, 2005. 26 Avram Maksimović, “Novi Pčelar”, Budim, 1810, reprint izdanje, Sombor, 2010. 27 Mahmašaripov tvrdi, na osnovu rezultata istraživanja na Naučno istraživačkom institutu za pčelarstvo u Frunzeu, Rusija, da "pčele ne koriste dodatu im vodu za razređivanje pogače, već to rade uz pomoć sekreta koji luče ždrelne žlezde, usled čega se iscrpe, malaksaju i prerano umru" (“Pčelar”, 7/79, str. 209) 28 (1) Vitamini: Folna kiselina ili vitamin M, sadržana u polenu, potpomaže resorpciju vitamina E, kompleksa vitamina B i to tiamin–B1, riboflavin–B2, piridoksin–B6 (bez koga je nemoguće odgajanje legla) i cijankobalamin–B12 i, naravno, vitamina C. Na primer, za odgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4g vitamina B6. Osim što je uloga kompleksa vitamina B tako važna u odgoju legla, ima indikacija da su ovi vitamini od značaja i u funkcionisanju nervnog sistema pčele. U polenu su sadržani i fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost membrana, što je veoma značajno za ćelijsku razmenu materija.U polenovim zrncima se nalaze vitamini A, C, B1, B3, B5, B6, B12, PP, K, folna kiselina, a najviše od njih ima vitamina A i B1. Osim toga u cvetnom prahu se nalaze gvožđe, kalaj, mangan, fosfor i više od dvadeset drugih elemenata (Vračar); (2) Belančevine: Kao građevinski materijal, belančevine. iz polena obnavljaju ćelije organa i sistema organizma pčela, ali su značajne i u metabolizmu, jer bez njih ne bi bilo hemolimfe, niti fermenata, niti hormona, a u dobroj meri su zastupljene i 20


64


u pčelinjem otrovu (Klinar). Sadržaj belančevina u cvetnom prahu raznih biljaka kreće se od 8 do 80%. (Lavrehin i Pankova 1975) Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela; (3) Aminokiseline: Neke od aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još neki) utiču samo podsticajno, a drugi utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta do imago oblika. Aminokiseline omogućavaju funkciju belančevina od kojih su belančevine i izgrađene; (4) Enzimi: više od 50 enzima koji vrše funkciju katalizatora, odnosno ubrzavaju hemijske reakcije u mnogim životnim procesima pčela. Važniji od njih su invertaza, katalaza, amilaza, peroksidaza; (5) Masti: 9 - 14,5% masti, i vitamina za rast tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda; (6) Šećeri: 24 - 48% ugljenih hidrata, (7) hormoni; (8) Mineralne materije: 0,9 - 8,3% mineralnih materija), 29 U Beogradu, na Zvezdari, u Volginoj br. 7 održava se "Škola" za pčelare početnike gde se "izučava" zanat uzgoja matica, "tehnologija" dvomatičnim pčelarenjem po sistemu "ISCEDI SVE IZ KOŠNICE KAO MARKO KRALJEVIĆ VODU IZ SUVE DRENOVINE" i tehnologija izrade "Božine pogače". 30 Stewe Taber, "Veštačka ishrana medonosnih pčela”, SAVREMENI PRINCIPI PČELARENJA, 2000., str.11, 12. (uredio dr med. R. Živadinović) 31 Dong Bingyi « Bolezni in dejavniki ki povzročajo plazenje pčel”, prevod s francuskog, «Slovenski čebelar» br. 1, Ljubljana 2001; 32 Mladenović, dr Draginja i dr D., 2001. 33 “Pčela” br. 9/85, str. 289. 34 Hruška,V. »Laktoza u probavi pčele”, »Pčelar« 1/85, u prevodu sa slovačkog V.Hruške, »Pčela« 9/85. 35 Nazarov, 2000. 36 Nazarov, 2000. 37 Lavrehin i Pankova,1975. 38

Stanojčić , 2001

39

Naši pčelari treba da razlikuju lekovite učinke soje na ljude, od štetnih dejstava soje na pčele. U soji se nalaze izoflavoni. Soja sadrži fitoestrogene. Otkriveno je da se kod žena u predmenopauzi, koje imaju visoki nivo estrogena, izoflavoni iz soje vežu za receptore estrogena, tako sprečavajući njegovo delovanje. Međutim, kad žene u postmenopauzi izgube svoj estrogen, izoflavoni mogu dejstvovati kao njegova slabija verzija. To je zapanjujuće otkrić, kaže Rost Walker( 2003), čuveni kardiolog. Upotreba proizvoda od soje može sniziti verovatnoću za razvoj karcinoma povezanih sa hormonima, kao što su karcinom dojke i prostate. Pokazalo se da redovno uzimanje soje takođe snižava simptome u premenopauzi i smanjuje osteoporozu. Proizvodi od soje takođe imaju blagotvorno dejstvo na ljude s nepravilnostima holesterola. Mnoga istraživanja pokazala su smanjenje ukupnog nivoa holesterola kod onih osoba koje su uzimale sojine belančevine. (Walker, 2003). Inozitol iz soje ima ogroman značaj za čovekovo zdravlje jer reguliše metabolizam kalcijuma i magnezijuma ..(Mladenović, Draginja i D., 2001).. 40 »Jugoslovensko pčelarstvo« br.5/86, str. 71. 41. U termički neobrađenoj soji se nalaze belančevine koje u suštini vezuju za sebe enzim proteazu i tako sprečava da se aktivira tripsinogen. Blokadom proteaze u duodenumu sisara (dvanaestopalačnom crevu) prestaje mogućnost varenja proteina, pa životinja može da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog gradivnog materijala za obnovu životinjskog organizma (dakako i ljudskog, prim. J.K.) ... Blokatori (inhibitori) proteaze u soji pod uticajem vlage (vode) i toplote (kuvanjem) se raspadaju, ali imaju osobinu da ponovno vraćaju svoju aktivnost kad se zrno ohladi. Naučno je dokazano da ova osobina reverzibilnosti nestaje ako se sojino zrno pre kuvanja samelje nekoliko puta na mlin za meso da bi čestice (granule) bile što manje (Mladenović, Draginja i D., 2001). 42 Dong Bingyi « Bolezni in dejavniki ki povzročajo plazenje pčel”, prevod s francuskog, «Slovenski čebelar» br. 1, Ljubljana 2001; 43 »American Bee Journeal«-u (Taber, prema Živadinoviću, 2000).



65

R. Živanović, “Savremeni principi pčelarenja”, Žitkovac, 2000. American Bee Journal, 7/1998. 46 Proteini ili belančevine su visokokmolekulska organska jedinjenja koji se u organima za varenje životinja razlažu do aminokiselina i usvajaju. Imaju važnu i nezamenjivu gradivnu ulogu. Jedan molekul proteina može da sadrži 20 do 30.000 pa i više aminokiselina. U prirodi je identifikovano oko 100 različitih aminokiselina koje su podeljene na esencijalne i neesencijalne, odnosno nezamenljive (koje se moraju uneti u organizam sa hranom) i zamneljive, (koje se mogu sintetizovati u organizmu). Esencijalne aminokiseline za pčele su treonin, valin, metionin, leucin, izoleucin, fenilalanin, lizin, histidin, arginin, i triptofan (De Groot, 1953, prema Đorđeviću i sar., 2005). Najveću količinu proteina pčele obezbeđuju iz polena medonosnih i drugih biljaka. Na planeti Zemlji živi oko 25.000 vrsta pčela (O`Toole i Rav, 1991) koje su zajedno sa biljkama cvetnicama koevoluirale, i razvile uzajamne prilagođenosti u cilju efikasnog oprašivanja (sa aspekta biljke) ali i obezbeđenja hrane za sebe i potomstvo (sa aspekta pčela). Polen različitog porekla sadrži 4 do 42% sirovih proteina, dok perga u ćelijama saća sadrži oko 20% (Krivcov i sarad.1999, tabelaY). U poelnu biljaka koje se oprašuju vetrom uvek je manje proteina nego u špolenu biljnih vrstakoje oprašuju pčele (Đorđević i sar.2005). 47 Kvasac (pivarski i pekarski) ima visok sadržaj belančevina (39-58%) i vitamina Bkompleksa (Kompleks B vitamina sadrži: B1 (tiamin), B2 (riboflovin), B3 (niacin, niacinamid), B4, B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin), B7, B8, (adenilna kiselina), Bx ili PABA (para-amino-benzoeva kiselina) B10, B11 (faktori rasta), B12 (kobalamin), B13 (orotička kiselina), Bc (folna kiselina), B15 (pangamska kiselina), holin , B17 (amigdalin), Inozitol, Bt (karnitin). Svi su rastvorljivi u vodi , višak se izulučuje i zato ne mogu da se gomilaju niti sa se skladište u organizmu. Najbolje deluju kada su svi zajedno prisutni u organizmu. U prirodi ih stvaraju gljivice pekarskog ili pivarskog kvasca (Mladenović, Draginja i Dušan, 2001). Riboflovin (vitamin B2), pantotenska kiselina B5), piridoksin (vitamin B6), nikotinska kiselina (niacin ili vitamin B3) nužni su za očuvanje dobrog zdravlja krava, svinja, pilića i drugih životinja (Pauling, 1989), pa je pretpostaviti slično delovanje i na organizam pčele. 48 »American Bee Journeal«-u (Taber, prema Živadinoviću, 2000). 49 “Pčelovodstvo” br.5/90, str. 6-7. 50 Jevtić, »Život i gajenje pčela, 1950, str.64. 51 Živadinović, 2004 52 Abadžić 1982 53 “Pčelar”br.12/95 54 Živadinović, 2004. 55 Roy J. Barker. 56 »Beogradski pčelar« br. 40, april 2004. godine. 57 „Pčelar”, 3/90. 58 “Pčelar” br. 8 (avgust) 2006. 59 IBID 60 Taranov, 2001. 61 Tasić, 1996 62 Hilman, 1975. 63 (V. Petrić, „Pčelar”, 3/90). 64 Taranov, 2001 65 Beogradski pčelar, br 134, 01-2012 66 Taranov, 2001 67 Beogradski pčelar, br 134, 01-2012. 68 Bakterije su mikroorganizmi široko rasprostranjeni u prirodi. Nalaze se u vodi, zemljištu i u vazduhu, u pčelinjoj hrani, na površini biljaka i na telu drugih živih bića. Najveći broj vrsta nije patogen (ne izaziva oboljenja), neke su uslovno patogene ili saprofitne (mogu da dovedu do oboljenja u uslovima pada otpornosti organizma, obično se nalaze kao redovni stanovnici crevnog trakta), a mali broj je isključivo patogen. Neke vrste mogu dac obrazuju 45


66


spore, oblike koji su veoma otporni na nepovoljne uslove spoljne sredine (visoke temperature, nedostatak vlage itd.) i koji mogu da prežive više dsetina godina u lošim uslovima, a nakon toga ponovo da pređu u aktivnu formu i da nasatve da se razmnožavaju (R.Relić, 2004) 69 Bergett, 1978, prema Renati Relić, 2004. 70 "Za normalan život i razmnožavanje pčela potrebna je hrana koja sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli, vitamine i vodu.. Sve ove meterije su složene, visokomolekularne i poseduju veliku zalihu energije. U organizmu pčele se razlažu na prosta jedinjenja, formirajući na kraju prostije niskomolekularne materije koje se disanjem i sistemom za izlučivanje odstranjuju iz organizma. U crevima se prerada hrane ostvaruje pod dejstvom fermenata (bioloških katalizatora). Za dejstvo fermenata neophpdna je optimalna temperatura i odgovarajuća kiselost ili alkalnost sredine. Kod pčela su fermenti najaktivnioji pri temperaturi 34-350C; takvu temperaturu pčele održavaju u svom gnezdu u prolećno-letnjem periodu, kada one uzgajaju leglo i mnogo koriste polen (pergu). U zimsko vreme kada je temperatura gnezda znatno niža, pčele se hrane gotovim medom, a on sadrži uglavnom šećere, koji su u toku leta već razloženi fermentima pčela. Belančevine su materije, karakteristične po sadržini azota, zbog čega ih nazivaju još i azotnim materijama. One sadrže 15-18% azota, 50-55% ugljendioksida, 6-7% vode, 0,32,5% sumpora i u manjoj količini – fosgor, gvožđe, magnezijum i neke druge materije. Belančevine imaju veoma složen hemijski sastav, ali u organizmu prilikom varenja, one se razlažu na konačne proizvode – aminokiseline. Postoji do 30 različitih aminokiselina. One se mogu smatrati "ciglama" od kojih se u raznim jedinjenjima "zidaju" belančevine. Belančevine su veoma raznovrsne po svome sastavu: one se razlikuju jedna od druge količinom i kvalitetom kiselina koje sadrže i njihovim rasporedom u belančevinama. Fiziološki se aminokiseline dele na dve grupe: nezamenjive, koje životinje ne mogu sintetizovati i obe moraju doći u organizam u gotovom obliku, i zamenljive, koje pri nuždi mogu da se sintetizuju u ćelijama tela iz prostijih materija. U nezamenljive aminokiseline spadaju: lizin, triptofan, histidin, leucin, izoleucin, fanilalanin, treonin, metionin, valin, arginin. Pored belančevina u sastav hrane moraju ući azotna jedinjenja koja se nazivaju amidima, a u kojima su aminokiseline sjedinjene s drugim materijama. Od belančevina i amida izgrađeni su glavni sastavni delovi ćelija. Pri razlaganju belančevina u ćelijama tela obrazuju se ugljendioksid, voda i materije koje sadrže azote (mokraća, mokraćna kiselina), a takođe organske i neorganske soli. Ove materije izbacuju se iz organizma preko organa za lučenje - kod viših životinja – bubrega, a kod insekata (i pčela) – malpigijevih sudova. Od belančevina se sastoji osnovna masa ćelija tela. Životni procesi su stalne promene u sastavu belančevina. Ove promene (disimilacija i asimilacija) i čine razmenu materija – osnovno svojstvo živog organizma. Pri ovom nastaje oslobađanje energije tj. hemijska energija hranjivih materija pretvara se u toplotnu, u kretanje, u energiju elektromagnetskih polja itd. Razorene čestice belančevina životinje nadoknađuju uzimanjem hrane. Naročito je velika potreba za belančevinama kod organizama koji rastu. Belančevinaste materije pčele dobijaju iz polena raznih biljaka, koji one mešaju u košnici, čime dobijaju pun komplet aminokiselina i amida. Naročito mnogo polena pčele troše u periodu intenzivnog uzgajanja legla. Masti ulaze u sastav citoplazme i izuzetno su neophodne za razmenu materije unutar ćelija. U crevnom kanalu masti se razlažu na krajnje produkte: glicerin i masne kiseline, koje se spajaju s molekulom metala i pretvaraju se u materije rastvorljive u vodi. Oni se krvlju prenose u ćelije i tkiva tela, gde se ponovo sintetizuju. U fiziološkom popgledu masti su najkoncetrovaniji izvori toplote. Spojene s kiseonikom iz vazduha, masti se razlažu na molekul kiseonika i ugljen-dioksida, proizvodeći pri tome veliku količinu toplote: i gram masti = kalorija toplote. Masti se talože u organizmu kao rezerva i troše se pri nedovoljnom unosu hrane. Pčele dobijaju masti iz polena (perge).



67

Ugljeni hidrati su materije, koje se sastoje iz kiseonika, vodonika i ugljenika, i troši se u organizmu kao tekući energrtski materijal za proizvodnju toplote i rad mišića. Ugljeni hidrati sastoje se od šećera, skroba, glikogena, celuloze i drugih bezazotnih materija. Osnovni značaj za pčele ima šećer koji čini osnovnu masu nektara i meda. Obični šećr, skrob i glikogen u crevima pčele razlažu se na proste šećere – glukozu i fruktozu, koji zatim dospevaju u krv i raznose se po celom organizmu. Višak prostih šećera pretvara se u masti ili glikogen i u takvom obliku taloži se u masnom tkivu pčele. Pri smanjenju sadržine šećera u krvi nastaje obrnuti proces – glikogen se pretvara u šećer. Na taj način održava se postojanost šećera u krvi viših životinja. Taj proces dešava se isto i kod pčele, ali sadržina šećera u krvi (hemolimfi) nije tako postojan, kao kod viših životinja, i koleba se zavisno od njenog stanja i rada. Jedan gram ugljenih hidrata, razložen u organizmu daje 4,1 kaloriju toplote. Celulozu iz koje se sastoji omotač polenovih zrnaca, pčele ne asimiliraju. Mineralne soli ulaze u sastav ćelija organizma u čistom obliku ili sjedinjene s belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. One igraju važnu ulogu u razmeni materije i energije. Telo životinje sadrži od 6 do 7% mineralnih materija, u čiji sastav ulaze kalcijum, magnezijum, gvožđe, sumpor, fosfor, hlor i td. Sve ove i druge mineralne materije pčele dobijaju iz polena (perge), ali ponekad pčele lete i skupljaju tečnost po pomijarama, đubrišnim lokvama i drugim mestima radi uzimanja vode u kojoj su rastvorene soli. Ako se pčele hrane hranom spremljenom ujesen od šećera, koji uopšte ne sadrži soli, onda se u njihovim telu količina nekih mineralnih materija smanjuje; dodavanje u hranu soli koja im je neophodna poboljšava uslove zimovanja. Vitamini imaju značajnu ulogu u razmeni materije i dele se na rastvorljive u vodi (vitamin C i B) i rastvorljive u mastima (vitamini A, D, E, K). Tako vitamin C (askrbinska kiselina) reguliše proces razmene u ćelijama organizma. Vitamin A – nazivaju vitaminom rasta, jer njegov nedostatak u hrani izaziva obustavu rasta. Vitamin D – antirahitični vitamin, uzima učešća u regulaciji razmene fosfora i kalcijuma. Vitamin E – sudeluje u ragulaciji procesa razmnožavanja; njegov nedostatak izaziva izumiranje polnih ćelija u semenjači i nesposobnost ženki da odlažu jaja. Vitamini su neophodni za normalan rast, razvoj i životnu aktivnost pčela. Osnovni izvor svih vitamina, neophodnih pčelama, je polen i perga. Kao izvori vitamina služe neki mikroorganizmi, koji se nalaze u cevima pčele. Voda je neophodan sastavni deo tela pčele i ima važnu ulogu u procesu razmene materija. U tkivu pčele nalazi se 75-80% vode. Vodu pčele takođe koriste za regulaciju režima vlažnosti u gnezdu. Pri nedostatku vlage one isparavaju vodu, a pri suvišku – udaljavaju je iz košnice putem aktivne ventilacije.(mahanjem krilcima). Potrebe za vodom pčele zadovoljavaju na račun vode koje ima u nektaru, što ga unose u košnicu (nektar u proseku sadrži 50% vode). Kada u prirodi nema nektara, onda pčele unose vodu, uzimajući je u medni želudac (voljku) iz različitih izvora: sa jutarnje rose, iz bara, ustava ili pojilišta specijalno postavljenih na pčelinjaku. Naročito je velika potreba pčela za vodom u proleće, kada se hrane gustim medom i uzgajaju mnogo legla" (Taranov, 2001). 71 Cvetni prah i polen su jedno te isto, a to je ono što pčele skupljaju u prirodi. Čim uđe u košnicu cvetni prah postaje perga, zbog fermenata i enzima kojim ga pčele obogaćuju pre skladištenja (Plužnikov, 2002). "Polen je zapravo muški polni elemenat cveta biljke. To je sićušno zrnce obavijeno čvrstom ljuskom za koje naučnici kažu da je najsuštinskije i najličnije svojstvo biljke, odnosno cveta" (Abadžić, 1982). "Cvetni prah (polen), čine sitna zrnca koja ispunjavaju prašne kesice cvetova. To su u stvari, muške polne ćelije, čija je uloga oplođivanje cvetova... Biljke proizvode vrlo mnogo cvetnog praha. Jedan cvet jabnuke ima oko 100.000 zrnaca, jedna resa graba - 1,2 miliona, jedna resa leske - 4 miliona, jedna resa breze - 6 miliona, perjanica kukuruza - 50 miliona zrnaca i td. Naročito mnogo cvetnog praha daju: leske, jove, topole, vrbe, maslačak, hrastovi, brestovi, četinari, naročito jele i drugo drveće...Prilikom sakupljanja, pčele cvetni prah obično navlaže nektarom i medom.To je dovoljno da se, pod uticajem fermenata, u nabijenom cvetnom prahu izvrše znatne biohemijske promene, a šećer iz


68


meda kojim je cvetni prah zalivan pretvara se u mlečnu kiselinu, koja konzerviše cvetni prah. Tako, dok je svež cvetni prah, tek unet u košnicu, sadržavao: 18% šećera, 3,33% masti, 24,6% belančevina, 2,55% mineralnih soli i 0,55% mlečne kiseline, u cvetnom prahu konzerviranom u saću ima: 34,8% šećera, 1,58% masti, 21,74% belančevina, 2,43% mineralnih materija i 3,06% mlečne kiseline" (Jašmak, 1980). Za formiranje jedne porcije, kuglice cvetnog praha (u dvema korpicama) pčela posećuje od 7 do 20 cvetova (Lebedeva i sar. 2003).. 72 Abadžić, 1982. 73 Beogradski pčelar, br 134, 01-2012 74 Irene Keller i sarad., 2005 75 Primedba na podatke Keller i s. u tekstu u »Pčelaru« br.9/2005, str.406). 76 Lebedev. 77 Bandžov 78 Aranđelović, Danijela 79 Vračar N. 80 Aranđelović, Danijela. 81 R.Živadinović, 2001 82 Mladenović, Stevanović, 2003 83 Miloradović, D, 2003 84 Lavrehin, Pankova, 1975 85 Abadžić, 1982 86 Cvetković, 2003. 87 Mladenov, S. «Lečenje pčelinjim proizvodima – apiterapija», prevod s bugarskog, IKOM – INTELEKT, 1997; 88 White i Subers, 1963., prema R.Relić, 2004 89 Nektar je sladak aromatični sok, koji se luči iz mednica cvetova. "Sadrži određeni procenat šećera i to od 3% do 76%. Nektar koji pčele donose u košnicu obično sadrži od 20% do 66% šećera. Ako nektar sadrži manje od 4,2% šećera, pčele ga ne unose" (Lebedev, 2004). "Hemijska analiza, prema Oržovskom, 1954), pokazuje sledeće: voda – 78,78%, unvertni šećer – 5,57%, azotne materije i belančevine – 0,21%, trsčani šećer – 11,42%, organske kiseline – 0,10%, dekstrini – 1,62%, mineralne soli – 0,19%, neorganske materije – 0,11% i dr. " (Mladenov, 1997). "Za ispunjavanje nektarom mednog želuca (voljke) pčela ostvaruje 250 – 1.446 poseta cvetovima Kod pčela opredeljenih za funkciju sakupljanja nektara smanjuje se živa masa (prosečno za 36%), povećava se specifični značaj mišića i rasta `nosivosti, naglo se smanjuje zapremina srednjeg creva (prosečno za 63%) i pojavljuje se mesto neophodno za razmeštanje mednog želucauvećanog pri punjanju naktarom". (Lebedeva i sar. 2003). 90 Pretežna komponenta nektara je saharoza. To je složeni šećer , koji se ne upija kroz zidove creva u krv čoveka niti u hemolimfu pčele.Ali za vreme varenja saharoza se razlaže na dva prosta šećera: glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer). Razlaganje saharoze u probavnom sistemu pčele i čoveka nastaje pod dejstvom fermenta invertaze, a sam proces naziva se invertovanje šećera (Taranov, 2001).. 91 Organske kiseline u nektaru biljke (do 0,43%): glikozna, mlečna, vinska, oksalna, jabučna, limunska, sirćetna, mravlja, glutaminska i asparaginska kiselina (poslednju smatraju antikristalizatorom šećera). Od neorganskih kiselina u medu se nalaze fosforna i sona kiselina (Taranov, 2001). 92 Vitamina u medu nema mngo, ali se oni nalaze u kombinaciji s drugim, za organizam važnim materijama i ovo povećava njihovu vrednost. U jednom gramu meda sadrži se 30 µg vitamina C (limunske kiseline), 10 – vitamina E (tokoferola), 4 – vitamina B3 (pantotenske kiseline), 3,8 – biotina, 3,1 – niacina, 3,0 µg B2 (piridoksina i dr (Taranov, 2001). Prema Jojrišu (1968), med sadrži vitamine B2, B6, B1, B3, B5, Bg, E, K, C i karoten. U jednom kg meda ima B2 (riboflovina) 1,5 mg, vitamina B1 (aneurina) do 0,1 ng, vitamina B3 (pantonenske kiseline) do 2 mg, vitamina B5 ili PP (nikotinske kiseline) do 1 mg, vitamina B6 (piridiksina) do 5 mg, vitamina C (askorbinske kiseline) do 30-54 mg.



69

Otkriveno je 37 elemenata: mnogo kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magneziojuma, gvožđa, fosfora, mada čine samo 1,27% suve materije. Od osnovnih mikroelemenata jedan gram meda sadrži 9,7 µg gvožđa, 4,2 mangana, 0,8 bakra, 0,15 µg, kobalta. Količina ovih materija jako se koleba u zavisnosti od vrste biljaka, s koji je nektar sakupljen. Interesantno je da je mineralni sastav meda veoma blizak mineralnom sastavu čovečje krvi (Taranov, 2001). 94 Belančevinastih materija koje sadrže azot u medu je malo, od 0,1 do 1,5%% (u proseku 0,4 – 0,6%), ali sve one spadaju u belančevine lako rastvorljive u vodi i lako se upijaju u crevima. Njihov postanak je dvojak: deo dospeva iz nektara i spada u biljne belančevine, drugi deo dospeva zajedno sa sekretom žlezda prednjeg dela creva i spada u životinjske belančevine. Pored toga med sadrži i azotne nebelančevinaste materije (amide) i neke aminokiseline (Taranov, 2001). 95 Med je bogat fermentima. Najaktivniji od njih su invertaza, diastaza, katalaza.Invertaza se proizvodi u ždrelnim žlezdama pčele, koje se nalaze na prednjem delu glave . Žlezde imaju dva izrazita otvora, koji se nalaze na đdrelnoj ploči - u šupljini, kroz koju prolati nektarkoji dolazi iz rilice. Ždrelna žlezda mlade pčele posle njenog rođenja brzo se razvija i u prve dve nedelje života luči sekret, koji čini osnovnu masu mleča za ishranu larvi. U to vreme invertaza se izlučuje, ali u neznatnoj količini. U drugoj polovini života, kada pčela prekida ishranu larvi i prelazi na izuletničke poslove, žlezda se emnja i pojačava njeno lučenje invertaze. Najveću intenzivnost ona dostiže od 20-og do 30-og dana života pčele. Zatim se aktivnost invertaze smanjuje, pa je stare pčele već uopšte ne izlučuju (Taranov, 2001). U sastavu sekreta ždrelnih žlezda stvara se ferment glikogenaza, koji deluje na glukozu, pretvarajući je u glukoznu kiselinu i tako obezbeđuje visoku kiselost meda. Aktivnost ovog fermenta smanjuje se pri povećanju aktivne kiselosti sredine. Zbog toga se reakcija stvaranja glukozne kiseline prekida kada nektar koji dozreva dostigne određeni stepen kiselosti. Povećanje kisele reakcije meda služi kao dopuna i vrlo efikasno sredstvo za njegovu konzervaciju (Taranov, 2001).. Diastaza razlaže skrob. Njena aktivnost se određuje po diastaznom broju, tj. po količini mililitara 1%-ograstvora skroba, razloženog za 1 sat (čas )diastazom, koja se sadržiu jednom gramu meda. Veličina diastaznog broja zavisi od sastava i vrste biljke iz čijeg nektara je dobijen med, zemljišnih i klimatskih uslova, vremena, intenzivnosti lučenja ektara, snage pčelinje zajednice i dr. (Taranov, 2001). Katalaza neutrališe peroksid vodonika (superoksid), koji je otrovan za pčele. Nastaje kao rezultat reakcije obrazovanja glukozna kiseline. Ferment katalaza nađen je u sekretu grudne žlezde, koja ima izvodni kanal u osnovi jezička. Ovaj ferment uvek se nalazi u menom želucu , napunjenom nektarom (Taranov, 2001). 96 Miris cvetova biljaka sa kojih se sakuplja nektar prenosi se u med. U sasdtavu raznih vrsta meda otkriveno je do 120 materija koje stvaraju njegovu aromu (Taranov, 2001). 97 Bojene materije daju medu ovu ili onu boju: od zlatno-ćilibarne do mrke ili tamne (Taranov, 2001). 98 Mladenov, 1997 99 Čepurnoj, 1985 100 Janeš, Bumba, Šemjakin, 1975. 101 »Pčelar»11/97, str. 339. 102 «Vreme radoznalosti» na dan 02. septembra 1998. u 08,88 časova u radio-emisiji I programa Radio-Beograda. 103 Lebedev, 2004 104 Peradin, 1979 105 ) Na Gorkovskom državnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mleča, koje pčele hraniteljice luče iz tri para žlezda koje se nalaze u glavama medonosnih pčela radilica, a to su: gornjovilične, ždrelne i donjousnene. Svoju funkcionalnu zrelost ove žlezde dostižu između petog i četrnaestog dana starosti radilica. U tom periodu pčele hraniteljice luče mleč i njime hrane trutovske i radiličke larve do trodnevne starosti, a matičnu larvu za sve


70


vreme larvenog stadijuma (5-5,5 dana), i maticu za sve vreme njenog reproduktivnog ciklusa, koji može trajati i nekoliko godina (Stanojčić (2001). Po čemu se razlikuju pomenuta tri tipa mleča? Kod sisara majka luči mleko istog sastava bez obzira na pol potomaka. Kod pčela je to drugačije. Po jednoj hipotezi, u matičnoj mleči verovatno postoje neke supstance koje vrše fagostimulativnu ulogu: podstiču ishranu, ubrzavaju metabolizam i razvoj endokrinog sistema, što utiče na potpuni razvoj polnih žlezda. Ako pak ovo nije tačno, onda, verovatno, u radiličkoj mleči postoje neke inhibitorne supstance koje usporavaju ishranu radiličkih larvi, pa se one ne mogu da razviju u punovredne ženke. Za ovu hipotezu postoji i neka potvrda: radilička larva prvog dana starosti ima oko sebe 4-5 puta više mleča nego što je sama teška, a pojede svega oko 20%. Laboratorijska ispitivanja su pokazala da se u matičnom mleču nalaze gonadotropin hormon i tokoferol (vitamin E), koji utiču na aktivnost polnih žlezda. Dalje, pacovi hranjeni radiličkim mlečom nisu donosili potomstvo (Jojriš, 1968). “Da se radi o tri tipa mleča potvrđuju opiti na Gorkovskom državnom univerzitetu koji su imali cilj da se utvrdi uticaj matične mleči na promene polnih svojstava kod medonosnih pčela. U tu svrhu presađeno je u tri navrata 2.689 trutovskih larvi i jaja, 2.965 jaja od matica trutuša, 625 od pčela lažnih matica i 99 neoplođenih jaja na ishranu matičnim mlečom. Pčele hraniteljice su odmah prepoznale prevaru, i većinu larvica su izbacile iz matičnjaka, ali su ipak primile na negovanje i ishranu 710 larvica od matica trutuša, 191 od lažnih matica i dve larvice izležene iz neoplođenih jaja, što iznosi ukupno 903 larvice ili 14,15% od broja presađenih”. Na kraju ogleda dobijeno je 0,95% izleženih jedinki koje su promenile pol pod uticajem drugačijeg mleča. Među izleženim jedinkama bilo je matica i pčela radilica različite veličine, od patuljastih do izuzetno krupnih, ali i teratogenih (nakaznih). U drugom ogledu presađeno je u dva navrata 4.777 radiličkih i 107 matičnih larvi na ishranu trutovskom mleču. Prijem je u ovom slučaju bio bolji. Od 4.777 radiličkih larvi, stadijum odraslog insekta doživelo je 768 jedinki, što iznosi 16,07% od broja presađenih radiličkih larvi, a od toga je bilo 439 trutova, što opet čini 9,18% od broja presađenih larvi. Od ukupnog broja presađenih radiličkih larvi 329 nije promenilo pol, što izraženo u procentima, iznosi 6,88%. Od 107 matičnih larvi presađenih u trutovske ćelije, na trutovsku mleč, izležene su 43 odrasle jedinke (40,18%). Među izleženim jedinkama bilo je 26 pčela radilica (24,29%) i 17 trutova, što znači da je promenilo pol njih 15,88% jedinki. Među izleženim jedinkama nije bilo ni jedne matice Iz navedenog istraživanja i analitičkih podataka se vidi, i to ubedljivo, da pčele hraniteljice luče tri tipa mleča koji se suštinski među sobom razlikuju i da su u stanju da izmene morfogenetske osobine koje idu sve do promene pola (Kantar, 2004) 106 Reč propolis prema nekim autorima potiče od dve grčke reči : pro – pred, i polis – grad, tj pred grad (postavljena odbrana za zaštitu grada, tj košnice). Ima i drugo tumačenje da je reč nastala od reči propoliso, koja na grčkom ili na latinskom znači zamazivati, zaglađivati. Propolis je smolasta materija žućkastozelene do mrke ili tamnocrvene boje. Sadrži do 30% pčelinjeg voska, oko 20% mehaničkih primesa, 40-60% smola i balzama, 5-10% eteričnih ulja, 5-15% tanina, polena i dr. Ustanovljeno je da su osnovne komponente propolisa flavonoidi, niz organskih kiselina, terpena, aldehida, estera,alkohola, etera, mineralnih materija, aminoliselina i dr. Pčele ga sakupljaju sa pupoljaka biljaka. Svojim usnim organima pčela zahvata smolu sa pupoljaka i izvlači je u dugačku nit, dok se ne otkine. Zatim odvojeno parče smole obrađuju nožicama i meće u korpicu u kojoj se prenosi polen. Za vreme sakupljanja pčela meša propolis sa sekrecijom mandibularnih žlezda, koja joj pomaže u obrađivanju lepljivih smola pupoljaka biljaka (topole i vrbe, ali ih nema u polenu, Popravko, Lavi, Čizmarik i Matel, prema Šlenderovu i Ivanovu, 1986). Sakupljanje propolisa traje duže vreme, i pčela ga često prekida da bi se vratila u košnicu. i nahranila. Pčela se ne oslobađa propolisa sama, nego obično čeka na zidu košnice (ponekad od jednog časa do 2 dana), dok je druge pčele, koje koriste propolis, ne



71

oslobode. Neposredna merenja pokazuju da jedna pčela jednokratno donese oko 10 mg propolisa, a dnevno po propolis izleće 3-4 puta. Prema Popravku (1976, koga citiraju Škenderov i Ivanov, 1986), «ako se prihvati da je prosečna godišnja količina propolisa za jednu porodicu pčela 50 gram”, i da godišnje ima 50 dana povoljnih za sakupljanje propolisa, onda se dnevno prikupi jedan gram. U jednom pčelinjem društvu sakupljačkom aktivnošću propolisa bavi se istovremeno najviše oko 30 pčela». Pčele koje sakupljaju propolis stare se više od 15 dana. Posle sakupljanja propolisa, pčele učestvuju u radu u košnici, i retko se uključuju u sakupljanju nektara.Najveća količina propolisa sakuplja se krajem leta i u jesen (kad nema nektara) i vrlo retko u proleće.Sklonost raznih rasa pčela da sakupljaju propolis nije ista. Kavkaska rasa pčela koristi relativno velike količine, italijanska i ukrajinska – manje. Godišnje jedno društvo sakupi 100-150 grama propolisa. Lepljive materije koje izlučuju pupoljci biljaka sadrže lakoisparljive aromatične komponente, tzv terpene, koje izazivački deluju na hemoreceptore antena pčela i izazivaju nastajanje i funkcionisanje refleksa za traženje izvora i sakupljanja propolisa (Škenderov i Ivanov, 1986).Doktor Stojimir Mladenov (1996) navodi da je Popravko našao u propolisu flavonoide, koji čine 1-4% njegovog sastava: hrizin, tektohrizin, galangin, izalpinin, ramnocitrin, kepferid, pinocenbrin, acetat oksialfabetulenol, izovalin. U raznim vrstama propolisa flavoloidni sastav se razlikuje i zavisi od biljnih vrsta od kojih je dobijen. Neđene su sledeće aminokiseline: asparginska, arginin, alanin, valin, glikokol, glutaminsdka, serin, triptofan, fenilalanin, leucin, liyin, histidin, prolin, treonin, metionin. Sadrži i sledeće vitamine: B1 (4-4,5 mg/g), E, B2, C. Nađene su sledeće mineralne materije: barijum, aluminijum, gvožđe, kalcijum, silicijum, fosfor, mangan, olovo, cirkonijum, bakar, cink, srebro, kobalt, titan, magnezijum i kalijum. 107 Greenewy i sar. 1990., prema Renati Relić, 2004 108 Škenderov i Ivanov, 1986. 109 Dr S.Mladenov i inž. M. Radosavović «Lečenje pčelinjim proizvodima APITERAPIJA i Osnovi pčelarstva”, IKOM-INTELEKT, 1996. 110 Kroz mnogobrojne pore "osam voštanih ogledalaca" pčela izlučuje voštane listiće. Kada su razvijene, ove žlezde svojim otvorima ispuštaju vosak u vidu lučevina koje se u dodiru sa vazduhom stvrdnjavaju u obliku sitnih, prozračnih pločica. Kućne pčele već od petodnevnog uzrasta izlučuju tanak sloj voska kroz voštana ogledalca, ali najzrelije razviće voskovih žlezda pčele dostižu između 12. i 18. dana starosti, naroćito kada u košnici ima polena i meda (Jojriš, 1977). "Ako se hrane šećernim sirupom, a u njihovom meniju nedostaje cvetni prah, one ne luče vosak" (Mladenov,1996), što je saglasno Škenderovu i Ivanovu (1986) da ishrana pčela samo šećernim sirupom usporava lučenje voska. 111 Godine 1684. Džon Martin, vrhom igle sa trbuha pčele – graditeljke saća skinuo je voštane ljuspice . On se opravdano smatra prvim čovekom koji je zapazio da je vosak proizvod životne aktivnosti pčele radilice. Međutim, trebalo je da prođe još sto godina dok je Džon Hanter dokazao da pčele radilice izlučuju vosak iz voštanih žlezda. Jedna takva pločica teži obično 0,18 – 0,25 mg. Sto voštanih ljuspica- listića teži 25 mg, a u jednom kilogramu voska ima ih 4 mioiona. Za jednu radiličku ćeliju pčele ugrade 13 mg voska ili 50 voštanih pločica-listića, dok za trutovsku utroše 30 mg voska ili 120 voštanih pločica-listića. Svako saće sastoji se od dva niza šestougaonih voštanih ćelija koje imaju opštu pregradu što služi kao dno ovih ćelija. Takvo saće je teško 150 g i ima 9.100 šestougaonih ćelija za uskladištenje i čuvanje do 4 kg meda. Saće običnog standardnog rama površine 435 x 300 mm sastoji se od 8.250 ćelija i sadrži oko 140 grama voska. Za jedan gram voska potrebno je oko 4,2 miliona pločica. 112 Mladenov, 1997. 113 R. Relić, 2004. 114 Pčelinji prah koji se sakuplja na ručni način ne poseduje anti-mikrobna svojstva (Vahonjina, 1989) 115 Hife – tanke, bezbojne, razgranate niti koje sačinjavaju steljku gljive (Krleža, 1974)


72


116

Relić, Renata, 2004 Glinski i Ratozs, 2001, prema R. Relić, 2004. 118 R.Relić, 2004. 119 Dustman, 1993. 120 Domackaja, Grobov. 121 Glinski i Jarosz, 1993, prema R.Relić, 2004. 122 Naneti, 2004 123 LOKUS – mesto u hromozomu, odnosno u lancu DNK, koje odgovara položaju određenog gena. 124 Higijensko ponašanje pčela uslovljeno je sa dva genska lokusa, koji se nezavisno nasleđuju. Jedan od njih kontroliše otklapanje obolelog zatvorenog legla (U - uncapp). Drugi lokus (R - remove) odstranjuje obolele larve i lutke. Jedinke-pčele koje su recesivni homozigoti (UURR) čiste gnezdo, izbacjući iz njega larve i lutke zaražene patogenim bakterijama. Jedinke-pčele koje u svom genotipu sadrže dominantne alele U i R, bez obzira na tip kombinacija, nemaju izraženo higijensko ponašanje (Stanimirović i sar. 2003). “Znači”, nastavlja Stanimirović, “higijensko ponašanje pčele radilice kod evropske pčele nasleđuju kao recesivnu osobinu, dok je ovo ponašanje kod Apis mellifera cerana postalo dominantna osobina”. Otpornost na varrou utvrđena je genetičkom uslovljenošću četiri specifične karakteristike pčela, od kojih zavisi stepen zaraženosti društva varroom. To su (1) supresija (usporavanje) reprodukcije krpelja, (2) proporcija krpelja u ćelijama, (3) higijensko-negovateljsko ponašanje, (4) trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Identifikacija gena matice (nazvanog SMR – Suppression of Mite Reproduction, odnosno gen za sprečavanje reprodukcije krpelja) bilo je preduslov za kreiranje transgenih (genetički modifikovanih) matica koje nose izmenjeni gen i daju potomstvo koje u hemolimfi nosi izmenjeni protein (SMR), koji uslovljava prekid reprodukcionog ciklusa ženke varroe, što vodi ukupnom smanjenju varroe u košnici (Stanimirović i sar. 2003). 125 Procenu jačine pčelinjih društava za testiranje na sposobnost higijenskog i negovateljskog ponašanja, Graham i saradnici (1993, prema Ćirkoviću, 2002) vršili su metodom procene posednute površine rama sa pčelama neposredno posle glavne pčelinje paše. Jačinu društva procenjivali su rano ujutru ili kasno uveče, kada su pčele zbijene u košnici, uz zaključak da jako jednomatično društvo treba da pokriva u proseku 910 ramova sa leglom u DB, odnosno 10-12 ramova sa leglom u LR košnici; srednje jako jednomatično društvo treba da pokriva u proseku 6-7 ramova sa leglom u DB, odnosno 79 ramova u LR košnici; slabo jednomatično društvo pokriva u proseku 4-5 ramova sa leglom (Ćirković, 2002). 126 Na standardni ram LR ili DB sistema košnice, tačnim razmeravanjem i zatezanjem tanke čelične žičane mreže formirali su romboid dimenzija 5×5-6 cm, za određivanje površine na šablonu rama iz košnice u kojoj je obavljeno žrtvovanje lutki. Iz svake košnice u kojoj je praćeno higijensko ponašanje uziman je samo jedan ram sa zatvorenim radiličkim leglom i na njega centrirali definisani romboid – šablon rama, pa su tankom iglom sa po jednim ubodom ubijali lutke. Uzorkovani ramovi sa žrtvovanim delom legla ponovo su vraćeni na svoje mesto u košnici i posle 48 sati su snimili reagovanje pčela. Po isteku vremena od 48 časova procenjivali su efekat efikasnosti eliminacije žrtvovanog legla i donosili sud koja su društva sa pčelama izbacila više od 95%, koja imeđu 95 i 90%, a koja ispod 90% (Ćirković, 2002). 127 Središnji deo creva (ventil- proventrikulus) sastoji se od glavice, koji se nalazi unutar mednog želuca i prodire u unutrašnjost prednjeg kraja srednjeg creva (Taranov, 2001). . 128 Glavica ventila – to je mišićna šuplja tvorevina, koja se sastoji od četiri lopatice. Sa unutrašnje strane svake lopatice nalaze se hitinske bodljice s oštrim krajevima, okrenutim unutra (Taranov, 2001). 129 Taranov, 2001. 130 Morse i Cooper, 1985. 131 Taranov, 2001. 117



73

Stanimirović, 2012. Taranov, 2001. 134 Fransoa Huber (1750-1831), je švajcarski stručnjak u pčelarstvu. Makar i slep, uz pomoć svog saradnika i supruge, on je godinama, zajedno istraživao život i razvoj pčelinjeg društva i kao razultat dobio niz interesantnih otkrića. Dokazao je da pčele, kad izgube maticu, mogu da proizvedu novu i od mnogo mlađih larva, nego što je Širah tvrdio, čak i od onih samo nekliko sati starih (Dimitrijević, 1936). Utvrdio je i niz do data nepoznatih činjenica: (1) pčele radilice, pod određenim uslovima, mogu da polože jaja iz kojih se izlegu trutovi. (2) jaja se oplođuju u polnom sistemu matice, (3) matica se oplođuje u vazduhu, (4) neoplođena od truta matica polaže trutovska jaja. Mnoge druge podatke je opisao u knjizi »Najnovija posmatranja pčela« (Staletić, 2001). Kada je košnici koja je izgubila maticu i ostala bez jaja i legla, dodao maticu vanredne plodnosti i kada je zalegla pedesetak jaja, i u košnici je ostavio manje od tri dana, a potom je odstranio, sutradan, tj. četvrtog dana Birnens134 je izbrojao pedeset malih larvi, od kojih je najstarija imala jedva 24 sata. «Već od tog doba više larvi je bilo "određeno" da postanu matice, a dokaz je u tome što su im pčele dale mnogo veću količinu mleča nego što daju običnim pčelinjim larvama. On je potvrdio da se matica sparuje sa trutovima u vazduhu, i to samo jednom u životu (najnovijim otkrićem je utvrđeno da se sparuje i po drugi put, kada posle dugog leženja isprazni spermateku, prim. J.K., ). Iber je svojim opitima tačno ispitao sve osobine matica i sve slučajeve koji kod njih mogu da nastupe. Ispitao je tačno red kojim one polažu pčelija, a kojim trutovska jaja (on tačno upotrebljava izraze: "pčelija jaja" i "trutovska jaja"). Tačno je izneo prirodu mática i njihove međusobne odnose. Utvrdio je da i sparene matice čiji je organizam kakvim slučajem pretrpeo kakvu izmenu, ili one čije je osemenjavanje izvršeno nepotpuno, ili je izvršeno kasno, takođe polažu samo trutovska jaja. Znao je da i "device”, nesparene matice polažu jaja, ali iz kojih se izvode samo trutovi. Da bi to i proverio, četiri nedelje je držao mlade matice zatvorene u svojoj košnici i kad ih je posle toga pustio na slobodu, konstatovao je da one nisu više pokazivale nagon za parenjem, da parenja posle toga uopšte nije ni bilo, ali da su ipak polagale jaja i u pčelije i u trutovske ćelije; da su se sva ta jaja ispilila, ali da su se iz njih uvek rađali samo trutovi (Dimitrijević, 1934) Huber (prema Dimitrijeviću, 1934) je utvrdio da matica već posle dvadest do dvadeset i četiri sata nakon sparivanja polaže jaja Fransoa Huber sa svojim saradnikom Birnensom 8. septembra 1788. godine je utvrdio da u košnicama ponekad zaista ima plodnih pčela radilica. "Rasekosmo je i nađosmo da su njeni jajnici manji, manje otporni i sa manje jajnih kanala, nego što su jajnici kod matica. Tkiva u kojima su jaja, mnogo su manja i imala su malu nabubrenost na jednaka odstojanja. Izbrojismo jedanaest jaja osetne veličine, od kojih su neka izgledala zrela da budu snesena. Jajnici su bili dupli kao i kod matice. Devetog septembra uhvatismo drugu pčelu u trenutku kad je nosila. Njeni su jajnici bili manje razvijeni nego u one prve, te kod nje nađosmo samo četiri sazrela jaja. Jedno od tih jaja Birnens odvoji iz jajnog kanala i uspeo je da ga jednim svojim vrhom drži na staklenom štapiću, čime se, uzgred da kažem, pokazalo da se jaja u samom jajnom kanalu oblažu lepljivom tečnošću, a ne u prolazu iznad kesice, kao što je Svarmerdam mislio". "Poslednjih dana tog meseca nađosmo u istim košnicama još deset plodnih pčela, koje smo takođe, sekcirali. Kod većine njih smo takođe našli jajnike, ali je bilo i nekoliko kod kojih nije bilo ni traga od toga. Jajni su kanali kod njih po svome izgledu bili vrlo nepravilno razvijeni, da bi ih otkrili, trebalo je imati više umešnosti koju mi u sekciranju još nismo mogli steći. Plodne radilice (lažne matice, prim. J.K.) nikada ne nose radilička jaja, nego samo trutovska. One nisu indiferentne u izboru ćelija u koje polažu svoja jaja. Plodne radilice uvek radije nosu u trutovske ćelije, a u radiličke samo kad trutovskih više nemaju. Slične su maticama koje su kasno oplođene u tome što i one ponekad nose jaja u matičnjake. Radilice u početku ukazuju potpunu negu jajima i larvama koje su snele plodne pčele, na vreme poklapaju te ćelije, ali ih posle tri dana pošto ih zatvore, uvek ponište. 133


74


“Sva su me moja ispitivanja uverila, da se pčele koje su sposobne da nose jaja, rađaju samo u košnicama koje su izgubile maticu”, piše Iber Boneu, i nastavlja : “Kad pčele izgube svoju maticu, pripremaju veliku količinu mleča da njome hrane one larve kojima će je da zamene. I ako se pčele koje su sposobne da polažu jaja rađaju samo u tom jednom slučaju, očigledno je da se one rađaju samo u košnicama čije pčele spravljaju matičnu mleč. Pčele (hraniteljice matičnih larvi, prim. J.K.) koje se gomilaju oko matičnjaka, prelaze preko običnih ćelija i zadržavaju se na njima, pri čemu im padaju delići mleča koji su namenjeni larvama matičnjaka... Često sam ponavljao opit koji vam opisah, motreći brižljivo sve okolnosti”, piše dalje Iber, i pojašnjava: “uspevao sam da mi se u košnici rađaju plodne pčele uvek kad god sam to hteo. Sredstvo je za to prosto: oduzmem košnici maticu i pčele odmah preduzimaju da je drugom zamene, proširivajući više ćelija u kojima je pčelinje leglo i hraneći matičnom mlečju larve koje su u njima. Ali tom prilikom ispuštaju neznatne količine mleči koji pada na mlade larve koje su u susednim ćelijama, i ta im hrana u nekoliko razvija jajnike. Uvek se dakle, rađaju plodne radilice u košnicama u kojima se pčele bave zamenom nestale matice". Dakle, pčele – lažne matice su izležene iz jaja čije su se larve razvijale u neposrednoj blizini matičnjaka, jer hraniteljice unoseći mleč na matičnu larvu, «namerno» ili «slučajno» «prosipju» manje količine matičine hrane po radiličkim crvićima u ćelijama blizu matičnjaka. Po izlasku iz matičnjaka, mlada matica se svom žestinom ustremljuje na zatvoreno leglo tih pčela-budućih lažnih matica i svom snagom svojih čeljusti ih otvara i ubija. «Tako hranenje sa malo više mlečom, ima uticaja na ratzvitak jajnika”, zaključuje profesor J. Živanović (1893). Ali se one mnogo retko mogu pronaći, jer se mlade matice koje se iz matičnjaka izlegu odmah bacaju na njih i ubijaju ih”. Da bi im u svom eksperimentu sačuvao život, Iber je uklanjao njihove neprijatelje: iz košnice je uklanjao matičnjake pre nego što larve u matičnjacima dostignu svoj poslednji peobražaj. “Plodne radilice ne nailazeći u trenutku svog rođenja na rivale u košnici, rado ih pčele primaju, a ako se i vidno obeleže, mogu se posle nekoliko dana videti da nose trutovska jaja”. U fusnoti pisma Boneu, Iber napominje: “Često sam viđao da mlade matice, odmah čim se rode, napadaju matičnjake i da se zatim bacaju na pčelinje ćelije koje ih takođe uzbuđuju. Kad sam to prvi put video, još nisam ispitivao plodne radilice, te nisam mogao razumeti iz kog se razloga matica ustremljuje i na pčelinje ćelije. Ali sada shvaćam da one raspoznaju vrstu pčela koje su u tim ćelijama poklopljene i da prema njima imaju isti instinkt ljubomore, isti osećaj mržnje kao i prema lutkama pravih matica”. Fransoa Huber ( 1935) je još u 18. veku utvrdio da mlade matice koje se ne spare sa trutovima u vremenu od 3 do 4 sedmice, izgube polni nagon, prestaju da izleću iz košnice, i posle 6-7 nedelja počinju da polažu neoplođena jaja iz kojih se rađaju trutovi. Takvu maticu nazivamo matica trutuša. Govoreći o tim maticama koje nose samo trutovska jaja, Iber ističe da je iznenađen negom i pažnjom koju pčele ukazuju ovima koje zaležu u matičnjake, brižljivošću kojom hrane larve koje se u njima nalegu, i poklopcem kojim ih zatvaraju kad za to dospeju. Pošto zatvore matičnjake, ukrašavaju ih vijugavim linijama i na njima lèže (greju ih) do poslednjeg preobražaja trutova koji su u njima. Iber je primetio da trutuše nikada ne uništavaju zatvorene matičnjake, “I otuda sam zaključio da prisustvo matičnjaka u njihovim košnicama kod njih uopšte ne izaziva onaj osećaj mržnje kao kod matica čije parenje nije bilo odocnjelo”. On je 4. septembra 1791. godine u jednu od svojih košnica kojoj je pre izvesnog vremena bila oduzeta njena prirodna matica, a pčele nisu propustile da izgrade više matičnjaka, dodao maticu čije je parenje odocnelo do dvadeset i osmog dana i koja je nosila samo trutovska jaja. U isto vreme je oduzeo sve matičnjake, sem jednog, koji je zatvoren pre pet dana. “Dovoljno mi je bilo da u košnici ostavim samo taj jedan, da bih video kakav će utisak on učiniti na dodatu maticu, koju pustih među pčelama”, piše Iber i, pojašnjava: “prvog dana i sutradan, ta matica pređe više puta preko matičnjaka, ne razlikujući ga, izgleda, od drugih ćelija. Sasvim je mirno polagala jaja u



75

ćelije koje ga okružuju i, mimo nege koju su pčele ukazivale matičnjaku, izgledalo mi je da ni za trenutak nije predosećala opasnost koja joj je pretila od matičine nimfe koja je u njemu. Pčele su se prema njoj ponašale tako dobro kao što bi se ponašale i kao prema svakoj drugoj matici: izdašno su je hranile, ukazivale poštovanje i oko nje činile pravilne krugove, koje neki tumače kao izraz njihove potčinjenosti... Odocnjelo parenje čini da matica izgubi i izvesan deo svog instinkta. One više ne osećaju nagon za neprijateljstvo, prema maticama u stanju nimfe i ne teže da ih u njihovoj 'kolevci' unište”, nastavlja Iber i dodaje: “Moje će čitaoce iznenaditi, da su matice, čije je parenje odocnelo i čija je plodnost tako nekorisna pčelama, ipak tako dobro primljene i da su pčelama isto tako drage kao matice koje nose i pčelinja i trutovska jaja. Isto tako video sam da pčele neguju svoju maticu i ako je bila jalova, a kad je umrla ponašale su se prema njenom lešu kao i dok je bila živa, i da im je ona mrtva za dugo bila milija i od najplodnijih matica koje sam im davao”. Iber je primetio da trutuše nikada ne uništavaju zatvorene matičnjake, “I otuda sam zaključio da prisustvo matičnjaka u njihovim košnicama kod njih uopšte ne izaziva onaj osećaj mržnje, kao kod matica čije parenje nije bilo odocnelo”. 135 prema Dimitrijeviću, 1935. 136 Miloš Opačić, „Pčelar“ br. 2/90. 137 J: Kulinčević.Kako pčele vrše izbor prirodnog staništa?, „Pčelar“ br. 8/95. 138 „Pčelovodstvo“ br. 1/83. 139 V.P. „Pčelar“br. 10/92, str. 268. 140 „Pčelar“ br. 8/95, str.201-203. 141 Lebedev, 2001.


DEO DRUGI

ČOVEK-PČELAR UZROČNIK BOLESTI PČELA Jost H. Dustman, u »American Bee Journeal«-u za jun 1993. godine, piše da među štetne faktore protiv kojih pčele moraju da se bore, na prvo mesto stavlja veliku armiju patogena, parazita, prenosilaca bolesti kao i grabljivica i štetočina. Na poslednje mesto pored još dva (za koje krivicu opet svakako snosi čovek), on smatra čoveka-pčelara. Pčelar, kako ističe, direktno uznemirava pčele, pojašnjavajući da pogrešno upravlja pčelama, pogrešno interveniše u košnicama, pogrešno upotrebljava lekove sa štetnim umesto korisnim posledicama. Uz uvažavanje mišljenja i argumentaciju cenjenog naučnika, moja malenkost se usuđuje da izmeni red činilaca štete koje trpe pčelinje zajednice, i na prvo mesto štetočina pčelinjeg društva ističe čoveka-pčelara. Pčele su kroz proteklih 160 miliona godina svog postojanja na planeti svojim odbrambenim mehanizmima preovladale veliku armiju patogena i parazita, ali protiv čovekapčelara (u kratkom vremenu od nekih 20.000 godina kako ih je stavio u robovlasnički odnos) nisu uspele da izgrade uspešan odbrambeni mehanizam.

2.1. ŠEĆEROM PROTIV ZDRAVIH PČELA U PČELINJOJ ZAJEDNICI Kada svom detetu iz jelovnika odstranite meso, mleko, ribu, sir, jaja, voće i povrće, a u zamenu za to mu svakodnevno servirate tri puta komad belog hleba premazanog belom mašću i naprašite debljim slojem belog šećera, i kada to činite stalno, dete će slabiti, pa će se razboleti i na kraju… JAO! Lakomislen o vrednostima jeftinog šećera, a pohlepan na laku zaradu, pčelar bezdušno pčelama oduzima njihovu hranu-lek, med i cvetni prah. U zamenu im daje saharozu u obliku šećera u kristalu, šećernog testa, šećernih pogača ili šećernog rastvora u vodi, a cvetni prah zamenjuje sojinim brašnom, pekarskim ili pivskim kvascem, mlekom u prahu, kiselinama…, usled čega pčelinje zajednice fiziološki slabe, i kao takve gube sposobnost samoodbrane od bolesti. Po nagonu samoodržanja, pčele konzumiraju šećerne prerađevine i surogate, ali po visokoj ceni zdravlja. U jelovniku nemaju više hranu-lek već hranu-razarač organizma, koja nema zaštitna svojstva poput meda i polena, pa su stoga pčelinje zajednice postale slabe i neotporne na bolesti. U odnosu na pčele uzgajane na medu, pčele hranjene saharozom utroše više energije na varenje surogata, a iz legla koga uzgajaju, rađaju se pčele za 14% lakše, sa 17,6% manje masti (lipida) i 9,6% manje azotnih materija u telu. Šestodnevna larva u društvu koja za hranu ima saharozu u obliku šećernog sirupa, šećerne pogače ili šećernog testa lakša je za 8% od svoje vršnjakinje

78


negovane u pčelinjem društvu koja živi na medu1. Na novom jelovniku pčele kraće žive 10-15 dana, kaže Glen Sanley. Hajdak (1930) i Butler (1946), na osnovu svestranih istraživanja utvrdili su da saharoza nije punovredna hrana, a Taranov (1938) je ustanovio da su pčele na saharozi s proleća ranije uginule i imale 30% manje legla od pčela koje su zimovale na medu. Istraživanja koja su vršena u Naučno-istraživačkom institutu za pčelarstvo Ribnoje, pokazala su da su za 36 dana pčelinje zajednice koje su zimovale na šećeru, odnegovale oko 23.800 legla (pčela), a društva koja su zimovala na kvalitetnom medu odnegovala su 34.460 legla (pčela), odnosno za 44,7% više. I u kvalitetu matica dobijenih u društvima koja su prihranjivana šećernim sirupom 1:1 i u društvima koja nisu prihranjivana nije bilo razlike. Ogledna društva koja su prihranjivana dnevno sa po 1 litrom sirupa 1:1 primila su 10-40% manje larvi2 dok Morze kaže da pčele koje se ne hrane kvalitetnom hranom (medom), ne mogu ni uzgojiti dobre matičnjake3. Hastings kaže da šećerni sirup nikada neće uzgajiti kvalitetne matice4. Jedno istraživanje u bivšem SSSR o uticaju vrste hrane na kvalitet matice u vreme bespašnog perioda, kada su pčelinje zajednice koje su negovale matice podelili u četiri grupe: 1. grupi košnica davali razblaženi med, 2. grupu hranili medom koji su prethodno razblažili šećernim sirupom, 3. grupu šečernim sirupom i 4. grupa košnica koje su proizvodile isti broj matica kao i prethodne tri, ali u vreme procesa uzgajanja matica nisu ničim hranjene, pokazalo je da su najbolje matice dobijene u košnicama koje su hranjene medom i mešavinom meda i šećernog sirupa. Odmah iza njih po kvalitetu bile su matice iz košnica koje nisu ničim hranjene. Najslabijeg kvaliteta bile su matice iz košnice u kojima su pčele hranjene šećernim sirupom. Pčele su tokom duge evolucije stekle sposobnost da se racionalno ponašaju. One intenzivno rade onoliko koliko im je potrebno, a potom, kada skupe dovoljne zalihe hrane, ne više od 50 kg, usporavaju sakupljačku aktivnost. Tada prelaze na svojevrsne individualne fiziološke pripreme – stvaranje individualnih rezervi hrane za naredni nepovoljni vremenski period. Snabdevaju svoje vitalne organe, žlezde, jajnike i masno tkivo dragocenim biološki aktivnim materijama. Neadekvatnim postupcima čoveka pčele su prinuđene da menjaju dugotrajnom evolucijom stečene navike i sposobnosti, pa moraju da rade protivprirodno, mnogo više nego što im je potrebno da održe vrstu. Čovek im često i preko svake mere oduzima med, a u zamenu daje velike količine šećernog sirupa, što ima za posledicu sve veće iscrpljivanje generacije pčela koje neposredno učestvuju u preradi veštačke hrane. Budući da su ove generacije iscrpljene, one kao takve uzgajaju sledeće generacije sa smanjenim vitalnim organima, pa zato u kasnu jesen društva uđu oslabljena, te u toku zime uginu, ne dočekavši proleće. Istraživanja provedena u Pčelarskom institutu Ribnoje pokazala su da je pčelinja zajednica koja je u julu preradila i lagerovala u saće 54,1 kg hrane od šećernog sirupa, a za vreme glavne paše skupila 48,3 kg meda, uginula je 10. oktobra iako je tokom avgusta imala 8 punih ulica pčela i uzgajila dosta legla. Na osnovu objavljenih rezultata istraživanja, u Institutu su izveli zaključak da prerada velikih količina šećernog sirupa negativno utiče ne samo na pčele koje učestvuju u njegovoj preradi, već i na sledeća pokolenja pčela, uz objašnjenje, da preveliko angažovanje pčela na preradi šećernog sirupa dovodi do smanjenja invertovanih šećera u medu, smanjenja aktivnosti invertaze ždrelnih žlezda kod pčela koje su učestvovale u preradi enormnih količina saharoze, ali i kod potonjih generacija pčela. Zato se i dešava, neglašavaju u Institutu, da i najsnažnije zajednice preko zime propadnu, a ponekad i ne dožive zimu 5 (6).



79

Pčelar hrani pčele štetnim sirupom i pogačama. Koristeći se sopstvenom metodom i praksom starijih pčelara koja se nažalost i danas preporučuje u mnogim stručnim pčelarskim priručnicima, mnogi pčelari spravljaju šećerni sirup i pogače od saharoze sa dodatkom vinske ili sirćetne kiseline, nesvesno truju pčele i skraćuju im životni vek. To isto čine i sa starim, nekoliko godina čuvanim medom (koji nisu uspeli da prodaju), pa ga umesto šećera dodaju pčelama za ishranu i dohranu, ne znajući da je štetan za pčele (Beyli). Ovo upućuje na zaključak da je nedovoljno poznato ili nedovoljno naglašeno da: a. pri spravljanju šećernog sirupa ne treba dodavati nikakve kiseline, jer one neće izvršiti invertovanje saharoze, a sprečiće pčele da one dodaju svoj enzim invertazu. Ako kiseline dodamo sirupu koji kuvamo, postižemo invertovanje, ali fruktoza i glukoza koje se dobijaju su štetne za pčele7, b. u invertovanom šećeru spravljenom kiselinom stvara se materija HMF– hidroksilmetilfurfurol koja značajno skraćuje život pčela8, c. sadržaj debelog creva pčela hranjenih (u kavezu) medom iznosio je 20,9 mg, čistim šećerom 24,1 mg, a kiselinom invertovanim šećerom 50,6 mg. Polovina pčela (u kavezu) hranjenih šećerom živela je 34,5 dana, a hranjenih kiselinom invertovanim šećerom uginulo je već za 4-6,5 dana (Baley, prema Orošiju), d. pogače spravljene invertovanom matreijom u uzgoju matica se ne mogu koristiti, jer ta materija, kako je opšte poznato, skraćuje životni vek pčela (Barnabaša, prema Pastu), e. toksini iz šećernih pogača, kada je ona jedini izvor ugljenih hidrata, skraćuje život odraslih pčela za 50% i više9, f. prihranjivanje pčela mednošećernim ili šećernim pogačama u toku zime, može pčelama da spasi život, ali je fatalan za brzi prolećni razvoj legla. Dodavanje pčelama mednošećernih ili šećernih pogača treba napustiti, a od njihove upotrebe u proleće treba pčelare odvraćati10. g. nerafinisani ili polurafinisani šećer je štetan za pčele, h. invertni šećeri proizvedeni kiselinskom hidrolizom mogu biti smrtonosni za pčele ako se njime prihranjuju11. i. Za pčelare koji prihranjuju pčele tokom zime prof Lebedev kaže da su bezgramotni, što znači da su nepismeni.12

2.2. GUSTI ŠEĆERNI SIRUP I MLADE PČELE Pčelar koji tokom prihranjivanja pčelama daje šećerni sirup sa visokom koncentracijom saharoze osakaćuje pčelinju zajednicu. Mišljenje i želja pčelara da s jeseni iskoriste stare pčele sabiračice za preradu velikih količina gustog šećernog sirupa u med je bez osnova i u suštini je opasno. Šećerni sirup ne prerađuju pčele izletnice, nego mlade kućne pčele. Jer u pčela izletnica, preme Komarovu, pljuvačne žlezde su malo aktivne i slabo luče ferment invertazu, pa praktično i ne pokazuju bilo kakav uticaj na invertovanje saharoze iz šećernog sirupa, odnosno nektara. Nasuprot ovim, kućne pčele, čije pljuvačne žlezde dostižu maksimalan razvoj, zadužene su da učestvuju u preredi šećernog sirupa i nektara, dodajući im ferment invertazu koji ubrzava reakciju razlaganja saharoze u proste šećere glukozu i fruktozu. Zato kućne pčele znatno istroše svoje fiziološke rezerve ako u jesen prerađuju i invertuju saharozu (Šabaršov). I čuveni ruski naučnik Komarov izričito upozorava da je


80


prihranjivanje pčela gustim šećernim sirupom nepravilno i štetno jer gust šećerni sirup najčešće ostane neprerađen u med, pa u njemu ostane mnogo saharoze i nema belančevina, što uzrokuje da se kasnije teško prerađuje, da je nedovoljno kaloričan, a po hemijskom i biološkom sastavu i svojstvima daleko je od prirodne hrane – meda. Zbog toga hrana koja je obezbeđena od sirupa sa visokom koncentracijom šećera, usled loše fermentacije i nedovoljnog cepanja invertovanja, sklona je kristalizaciji i opasna za pčele u zimskom periodu. Zato je za pčele najprihvatljivija i najzdravija šećerna hrana sa niskom koncentracijom šećera, poput nektara najvećeg broja cvetova koji sadrže između 70 i 80% vode (Kabulkov), što nam potvrđuju i same pčele kada najaktivnije izleću ujutro i u hladnije doba dana, kada je nektar najređi. U prilog ovome idu i rezultati istraživanja japanskih naučnika, koja potvrđuju da u toplije letnje dane pčele radije skupljaju vodnjikavi nektar nego onaj sa većom koncentracijom šećera. U časopisu »Gleanings in bee culture” piše da cvetni nektar sadrži različite količine vode, i da verovatno u proseku ima 35 i 40% čvrstih hranjivih materija, od čega najviše šećera… Malo je cvetova čiji nektar sadrži više od 50% čvrstih materija, pa je ovakav nektar zbog visokog viskoziteta pčelama težak za preradu. Tokom miliona godina svog razvoja, organizam pčele se prilagođavao cvetnom nektaru kao osnovnoj hrani. Husnija Ćerimagić tvrdi da se kasnijim prihranjivanjem pčelinja društva iscrpljuju, jer je potrebna velika energija za pripremu meda od saharoze za zimu. Ovome u prilog ide i zaključak Šefilda (1936) da nije isključeno da veće količine preostale saharoze u šećernom rastvoru, pčelama iziskuje više truda prilikom varenja u zimskom periodu. Zato preko zime i nastupa veće iscrpljivanje organizma što će uticati na veću smrtnost preko zime i na kraći prolećni život pčela. Po Šenfildu, suviše koncentrovane šećerne rastvore (2:1) pčele ne stižu da invertuju, dok retke rastvore sa malim procentom saharoze pčele invertuju u vremenu potrebnom da sirup dobije gustinu poput meda. Prevedeno na jezik pčelara praktičara, odnos vode i šećera u šećernom rastvoru može da se kreće od 4:1 do 1:1. Naučni saradnik instituta za pčelarstvo Ribnoje Žerebkin ističe da cepanje saharoze najbrže nastupa ako se daje sirup u koncentraciji od 50% šećera, odnosno 1:1. O ovome Ćerimagić navodi da: Kod nas pčelari obično greše prihranjujući pčele za zimu sirupom u odnosu (šećer : voda) 2:1 i 3:1. Poslednja ispitivanja su pokazala da je za zimsko prihranjivanje najbolji odnos 1:1 pod uslovom da se izvrši rano u jesen. Niko od autora pčelarskih priručnika koji sugerišu koncentraciju šećera u sirupu 1,5:1, 3:2, 2:1, 5:3, 3:1 nije potvrdio naučnu opravdanost ovog ili onog saveta, što je pčelare dovodilo do zabune i stvorilo zablude. Prema istraživanjima švajcarskih autora, vršenih krajem sedamdesetih godina, pčelinje zajednice koje su dohranjivane krajem leta imale su u proseku 40% više pčela nego kontrolna društva koja nisu prihranjivana. Ali krajem zime situacija je bila sasvim izmenjena. Naime, kontrolna društva bez stimulativne prihrane iz predhodnog avgusta imala su 10% više pčela nego pčelinje zajednice čija je jačina bila uvećana stimulativnim prihranjivanjem u avgustu prethodne godine 13. Jesenje dohranjivanje šećerom stimuliše maticu na leženje, pa se mlade pčele iscrpljuju negovanjem legla. Mlade pčele koje hrane larve, iscrpljuju rezerve svoga tela, brže ostare i kraće žive utvrdila je Mauermayer, a Ana Mauricio je u svojim istraživanjima otkrila da su pčele u pčelinjim zajednicama bez legla živele 167-188 dana, i da mlade pčele u svom telu skupljane rezervne materije ne iscrpljuju, pa stoga žive duže vreme.



81

Ana Mauricio (1955) je utvrdila tačnu zavisnost u formulaciji da se dužina života pčela uvek naglo skraćuje kada su one zauzete intenzivnim odgojem larvi i, vezano sa tim, produkcijom mleči, a raste kad tih radova nema i, pre svega, pod uslovom obilne snabdevenosti cvetnim prahom. U situaciji kada dođe do Varroozne invazije pčelinjih zajednica, kada se opadanjem brojnosti legla i smanjenjem jačine pčelinjeg društva u mesecima jul-septembar, menja brojčani odnos legla i varroe, kao i varroe i pčela, na štetu pčelinje zajednice, štetno je vršiti prihranivanje. Produžena aktivnost matice u mesecima septembar-oktobar, usled dohranjivanja šećernom hranom, kada je leglo puno krpelja i preko 1,5:1 (varroa : leglo), ukazuje da praksa prihranjivanja pčelinjih zajednica u mesecima avgust-oktobar donosi košnice pune hrane, ali bez pčela. U takvoj situaciji dolazi da društva sa veoma malim brojem pčela, koje iscrpljene negovanjem legla, istrošene preradom saharoze i iznurene aktivnošću varroe, ne mogu prezimiti niti dočekati proleće. Bilaš o posledicama zimske hrane sastavljene od kuhinjskog šećera piše: Obezbeđenje zimnice velikim količinama šećera (više od 5 do 6 kg) štetno je, posebno u uslovima varroozne invazije. Kako su pokazala nedavna istraživanja Naučnoistraživačkog instituta za pčelarstvo Ribnoje, pogoršava se ne samo rezultat zimovanja, već i kvalitet pčela koje se izvode na početku sledeće sezone. Pri takvim prihranama, naročito ako se vrše kasno (u septembru i kasnije), kada se kod pčela (u vezi sa sniženjem temperature vazduha), naročito snižava nivo fermenta invertaze, pčele se jako iscrpljuju, a šećerna hrana ostaje nedovoljno invertovana. Stanje se još više pogoršava time što se krpelj varroa hrani hemolimfom pčela, koja provodi belančevinaste materije u žlezde za sintezu invertaze. Dosta su česti slučajevi da nedovoljno invertovana šećerna hrana brzo kristališe u saću, postajući na taj način malo prikladna ili sasvim neprikladna za pčele. Zakasnela prihrana pčela šećernim sirupom ima za posledicu da matica ponovo počinje polaganje jaja, pa se javlja leglo u kojem se izvodi još jedna generacija, (naknadna generacija) varroe, što još više pojačava zaraženost pčelinjih zajednica koje se spremaju za zimovanje. Na osnovu izloženog, nameće se nekoliko zaključaka: da je septembarskooktobarsko prihranjivanje nepotreban trošak koji produkuje veliku količinu kratkovekih pčela, koje su se pokazale nesposobne za prezimljavanje pčelinjih zajednica, a za njihovu produkciju su utrošene velike količine dragocenih rezervi cvetnog praha.

2.3. ŠEĆER JE I ČOVEKU ŠTETAN U svetu nauke o ishrani stanovništva šećer važi kao neprijatelj broj jedan današnjeg, civilizovanog čovečanstva, ističe Kendel. Beli rafinisani šećer je najbolja hrana za kancerogene ćelije čoveka. Sto grama belog šećera unetog u organizam čoveka sprečava rad odbrambenog sistema belih krvnih zrnaca narednih 5 časova piše Rika Zarai u svojoj knjizi »Tajna moje prirodne medicine«. U vezi sa šećerom postoje dve neoborive činjenice, piše engleski naučnik Džon Jutkin, i pojašnjava: Prva, nema nikakve fiziološke potrebe za šećerom iz fabrika, i druga, kada bi samo mali deo onoga što se zna o štetnosti šećera na organizam čoveka bio otkriven, šećer bi bio zabranjen. Zato, umesto šećera, Džervis, trudnicama preporučuje po dve kašičice meda uz svaki obrok…, jer se šećer »preobratio” u hranu koja nanosi štetu ljudskom organizmu… upozoravaju Stanković i Konstantinović u svojoj knjizi »Med – ishrana – zdravlje – radna sposobnost«. Beli šećer koji se na nesreću obično troši… (pišu Karabeg i Šibalić, a nastavlja Dimitrijević) …u kolačima, bombonama, keksu,


82


čokoladi, zaslađenim sokovima, makaronima daje prazne kalorije bez hranjivih efekata… Tvrdim čak, da stanovništvu beli šećer više škodi od recimo, alkohola, piše u svojoj knjizi »Podmlađivanje« Voker. Jer, čim šećer dospe u krvotok, on u njemu počinje da stvara haos…pogađa organizam u njegovom središtu, isto onako kako to čini droga, piše Ginter u svojoj knjizi »Živeti bez bolesti«. Zato je poznati američki lekar Kvingli tražio da se fabrikacija i uvoz belog šećera zabrani, kao što je slučaj sa drogom heroin. Jer, neprekidna i preterana upotreba belog šećera u nekim prehrambenim namirnicama, napcima i slatkišima postepeno dovodi do istog raspadanja kao i uživanje droge, upozorava Voker. Šećer je veliki krivac i razbojnik kome je teško naći para«, tvrdi Hajnc Hilman u svojoj knjizi »Domaći lekar”, i zaključuje: Šećer je razarač metabolizma. Mladenov u svojoj knjizi »Lečenje pčelinjim proizvodima–apiterapija” navodi ocene mnogih stručnjaka o štetnom dejstvu šećera na organizam čoveka. Nemački hemičar Brail tvrdi da industrijski šećer draži želudačnu sluzokožu oglednih pasa i izaziva upalu sluzokože. Rukovodilac Katedre za ishranu u Londonu, već pomenutu Džon Jutkin, piše da je upotreba većih količina šećera štetna jer povećava sadržaj holesterola u krvi i oštećuje koronarne sudove srca. Pomenuti američki fiziolog Kendel u svom izveštaju za Svetsku zdravstvenu organizaciju 1965. godine, analizira smrtnost u 22 zemlje sa visokim životnim standardom i podvlači da su osnovni razlozi za to srčana oboljenja i arterioskleroza. Istraživanja su pokazala da su arterio-skleroza i infarkt miokarda češći u zemljama gde se više upotrebljava šećer. Zato Kendel preporučuje zamenu šećera medom, koji ne povećava holesterol u krvi... Katasrofalnije dejstvo belog šećera na organizam još je vidljivije kod pčela, kada i onako njihov kratak životni vek, šećer skraćuje još više, što ima teške posledice i na potonje generacije pčela koje kraće žive i donose malo koristi pčelaru.

2.4. PČELAREVA LUDOST Poznati i čuveni američki pčelar Rut je izgovorio zlatne reči: Ako je med koji se krajem leta nalazi u košnici kvalitetan, bila bi prava ludost da pčelar taj med oduzme iz košnice i proda ga, da bi potom za taj novac kupio šećer i svoje pčele hranio šećernim sirupom. Svako ko misli da bi tim načinom mogao da ostvari neku korist, vara se i greši, pa makar med prodao i po najvišoj, a šećer kupio po najnižoj ceni (Šabaršov). Svaki put kada bismo odstupili od našeg zdravog pristupa pčelarstvu i primenili plan o zameni prirodne hrane raznim zamenama, nismo našli da ovakav postupak ima ekonomsko opravdanje (Glen Sanley, stručnjak za pčelarstvo u državi Ajova). Žak Mitler (2007) je u svojoj knizi „Osnovne makrobiotičke namirnice” zapisao „...u cilju bolje eksploatacije, pčelama zimi daju šećer, i tako dolazi do degeneracije pčela, još jedne u nizu drugih...“



83

2.5. UTICAJ GEOPATOLOŠKIH I SVEMIRSKIH ZRAČENJA NA KVALITET PČELINJIH DRUŠTAVA14 Izboru lokacije pčelinjaka i, mikrolokacije svake košnice na pčelinjaku mora, se posvetiti posebna briga. Istraživanja Zdravka Ilijeva, jedinstvena ove vrste u našoj pčelarskoj praksi, izazovno deluju, da im nauka o pčelarstvu i pobočne naučne discipline posvete dužnu pažnju. On je pčelar nemirnog radoznalog duha, sa više od 50 godina pčelarskog staža pomno pratio i isčitavao savremena dostignuća u svetu pčelarstva i sve to na svojim pčelama isprobao, i izveo interesantan eksperiment. Znajući da je celokupni biljni i životinjski svet na planeti, pa logično i čovek i pčele, izložen uticaju zračenja, on je izveo eksperiment o štetnom Slika 7. Hartmanova i Kerijeva mreža zračenja uticaju zračenja podzemnih (Hasanpašić, 1987) vodotokova i raselina15, kao i svemirskih zračenja na život pčelinjih društava. Pošao od saznanja da štetna zračenja iz zemlje dolaze od tekućih podzemnih voda i da njihov intenzitet zavisi od dubine vodenog toka, njegovog kapaciteta, brzine toka i sastava zemljišta, i da štetno deluju na zdravlje čoveka. Spoznao je štetna svemirska zračenja, koja su otkrili dr Ernest Hartman i dr Manferd Keri (Curry)16. Iako ima osporavanja jednog i drugog i trećeg zračenja, i negiranja uloge radiestezije u pčelarstvu kao vrlo stare veštine, poznate još u preistorijskim vremenima17, činjenica je da rezultati Ilijeva i drugih pčelara nedvosmisleno potvrđuju štetan uticaj podzemnih i svemirskih zračenja na pčele, pčelinje zajednice i na uzgajanje matica. Uz pomoć trojice radiestezista18 odredio je vodeni tok i u njemu negativne svemirske čvorove (slika 7). U prostoru gde zrači vodeni tok uneo je četiri košnice: dve (br. 7 i 8) su bile u vodenom toku bez čvorova, a dve (br. 5 i 6) u vodenom toku, gde su bila dva negativna19 Hartmanova čvora. Izvan vodenog toka postavio je još četiri košnice: dve (br. 1 i 2) u pozitivnim Hartmanovim čvorovima, a dve (br. 3 i 4) na neutralnom mestu. Dakle, za posmatranje je imao četiri košnice izvan vodenog toka po dve u pozitivnom svemirskom čvoru i neutralnom mestu. Za četiri godine (19901994), koliko je eksperimenat trajao, beležio je sve manifestacije koje su pčele ispoljavale i utvrdio sledeće: a) Pčele veoma loše podnose zračenja podzemnih vodenih tokova i zračenja u negativnim svemirskim čvorovima, dok se, naprotiv, veoma dobro


84


razvijaju, zimuju i aktivno rade u staništima koja se nalaze u pozitivnom Hartmanovom i Kerijevom čvoru. Pčelinje zajednice izvan vodenog toka na neutralnom mestu imale su normalan razvoj, bez ikakvih neželjenih posledica u sve četiri pčelarske sezone; b) Pčelinje zajednice u „pozitivnim” čvorovima (izvan vodenog toka) imale su brži razvoj i veći prinos za sve četiri godine; Slika 8. Košnice 2,3,4,5 i polovina košnice 6 c) Pčelinje zajednice u zahvaćene podvodnim zračenjem vodenom toku su ispoljile vidno loše ponašanje. Naime, košnice locirane u „negativnim” čvorovima su uginule u toku zime ili u proleće. Košnice locirane u vodenom toku izvan svemirskih čvorova teško su podnosile zimu, i u proleće su imale veoma usporen razvoj. Krajem leta, u slučaju da se matica ne zameni novom mlađom, pčele su jednostavno nestajale, a košnice su bile pune meda. Zbog toga je, da bi eliminisao svaku sumnju da se radi o nekoj zaraznoj bolesti, na saću u istu košnicu naselio novo društvo i košnicu Slika 9. Klube pčelinjeg društva na izmestio iz zone zračenja vodenog toka. mladom saću, van uticaja podvodnog Pčele naseljene na nedezinfikovano zračenja staro saće košnice, iznete iz vodenog toka, su se normalno razvijale i nisu pokazivale ni jedan simptom bolesti, čime je eliminisana mogućnost da je u toj košnici prethodna zajednica umrla od neke bolesti. Raseline nisu Slika 10. Zahvaćene podvodnim zračenjem pčele u imale negativan uticaj na košnicama 2, 3, 4 i 5 su uginule pčelinju zajednicu, ako je košnica locirana u raselini izvan „svemirskog” čvora na neutralnom mestu. Međutim, pčele locirane u „negativnom” svemirskom čvoru u raselini ponašale su se Slika 11. Košnice izmeštene van zone zračenja



85

slično kao i u vodenom toku. Matice izvan vodenog toka su dobre u slučaju da je pčelar vičan da proizvede maticu po postupku primenjivanom u pčelarskoj praksi. Matice proizvedene u vodenom toku bile su veoma loše. Od njih 10 proizvedenih u vodenom toku, sa sparivanja se vraćalo 60%, a kada se „usade” u društva izvan vodenog toka pčele ih 100% zamene. Ako se matica proizvedena u vodenom toku ostavi u košnici, koja se inače nalazi u vodenom toku, pčele takve matice nisu menjale. Ovaj postupak je proveren u osam slučajeva. Deset godina kasnije, Ilijev je konstatovao kod pčelara Dragana Markovića iz Niša katastrofalan uticaj podvodnih zračenja na pčele. Pčelar je u proleće 2000. godine doselio sedam košnica u Rautovo, selo pored Niša, na lokalitet u kome je podzemni vodeni tok ispoljavao zračenje. Zračenju su bile izložene košnice br. 2, 3, 4 i 5 u kojima su sva društva uginula (slika 8). Šesta po redu košnica našla se delimično zahvaćena zračenjem, što je imalo za posledicu da su pčele napustile ozračeni deo košnice, ostavivši njihovo „omiljeno” staro saće i formirale klube na mladom saću (slika 9). Kada su ujesen košnicu br. 6 odmaknuli u stranu, pčele su se vratile na staro saće i „sada (2002. godine, prim. J.K.) normalno rade, (slika 11)”, stoji u pismu Ilijeva. Godine 2002. na saće uginulih košnica naselili su nove rojeve, iako dezinfekciju košnica i saća nisu vršili, ali su sve košnice izmestili iz „vodenog toka” i pomerili košnice br. 2, 3, 4 i 5 u stranu, van zone zračenja (slika 11). Konstatovali su da je razvoj rojeva u košnicama bio odličan. Kako se teško nalaze stručni radiestezisti, koji nepogrešivo određuju vodene tokove i svemirske čvorove, Ilijev sugeriše pčelarima da na pčelinjaku, gde bez naročite intervencije imaju dobra društva, koja uvek ostvaruju visoke prinose, treba proizvoditi matice, jer je košnica locirana na zdravom mestu, bez negativnih zračenja. Ali, ako na nekom mestu, uz veliki trud i napor, ne uspeva da se godinama razvije pčelinja zajednica, jer (ako nema simptoma bolesti), reč je o nekom štetnom zračenju koje smeta pčelama. Jedan pčelar, prema Lukaču (1996), u Mađarskoj koji ima stacionarni pčelinjak paviljonskog sistema, primetio je da su se u jednom vertikalnom nizu košnica, iz godine u godinu pčele slabo razvijale, nisu htele da oforme klube gde je on želeo, nego su radije napuštale košnice i tako mu stvarale probleme. Posle mnogo godina došao je u vezu sa radiestezistima, te su utvrdili da se na poziciji u vertikali paviljona gde pčele nisu htele da žive, nalazi Hartmanov čvor. I gospodin Lukač je imao slično iskustvo kao i njegov klega iz Mađarske. Tek kada je izmestio paviljon na lokaciju bez uticaja podvodnih i svemirskih zračenja, pčele su se normalno razvijale. I pored očiglednog uticaja podzemnih zračenja na medonosnu pčelu, ostaje nerazjašnjen biološki značaj toga. Nastavljanje istraživanja u ovom pravcu su potrebna, ne samo radi potvrđivanja dosadašnjih rezultata, već i zbog prednosti koje će biti posledica boljeg upoznavanja ovih fenomena.


86

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 2.6. UTICAJ ELEKTRICITETA I MAGNETIZMA NA KVALITET PČELINJE ZAJEDNICE

2.6.1. FENOMEN ELEKTRICITETA20 I MAGNETIZMA Ti fenomeni očarali su čoveka još od najstarijih vremena. Uprkos našoj modernoj tehnologiji, koja se zasniva na vrednostima magnetnog i električnog polja, iznenađujuće malo poznajemo uticaj takvih sila na biološki materijal, odnosno na živa bića, posebno na pčele, konstatuje Pickard (1996). Život na zemlji odvija se u uslovima neprekidnog delovanja elektromagnetnog zračenja: sunca, zvezda, elektromagnetnih vibratora, živino-kvarcnih cevi, raspadanja radioaktivnih materijala, rentgenskih uređaja, uređaja za indukovano zagrevanja, radara, radio i televizijskih predajnika, dalekovoda visokog napona i dr. Od svih izvora zračenja, poseban problem nametnula nam je sve šira primena elektronskih sredstava u području visokih (VF) i vrlo visokih frekfencija (VVF od 0,3 do 300 GHz). Polje elektromagnetnog zračenja sastoji se od električne i magnetne komponente, koje istovremeno postoje i međusobno se podržavaju. Mobilna telefonija je jedno od novijih sredstava savremene civilizacije u tehnologiji komunikacije, koje se mogu naći u blizini pčelinjaka i ostvariti veći uticaj na pčele, s obzirom na rasprostranjenost i mesto lociranja, zapisao je Spasić, (2002). “Sistem mobilne telefonije”, piše Spasić (2002), „sastoji se iz mreže baznih radio-stanica, od kojih svaka pokriva određenu geografsku oblast (i naziva se ćelija), pri čemu sve ćelije zajedno obezbeđuju pokrivanje većih prostora. Antene baznih stanica postavljaju se na određenim mestima, radi obezbeđivanja veze na predviđenoj teritoriji. Postavljaju se na metalnim stubovima, visine 12-14 m i rade u frekfentnom opsegu od 880 do 915 MHz (veza od mobilnog telefona ka čvorištu) i od 935 do 960 MHz (veza od čvorišta ka mobilnom telefonu). Izlazna snaga baznih radio-stanica kreće se u rasponu od 1 W pa do 100 W. Da bi se povećao domet, većina antena je strogo usmerena, što znači da je intenzitet radio signala jači u orjentisanom smeru. Antena montirana na stubu zrači u horizontalnoj ravni u sektoru od 60 do 120°”. Dalekovodi visokog napona stvaraju električna i magnetna polja velikog intenziteta, štetna za živi svet, kada se nađe u njihovoj blizini. U nas su u upotrebi dalekovodi visokog napona 110, 220 i 400 kV (kilovolti). Vrednosti električnog polja ispod dalekovoda na zemljištu su velike, i kreću se od 1.000 do 6.000 volti na metar (V/m), a za magnetno polje iznosi 10 do 50 mikrotesla (mT). Drveće, okolni objekti i zidovi zgrada u velikoj meri neutrališu električno polje, tako da je ono u samoj zgradi nekoliko hiljada puta manje od onog na otvorenom prostoru. Međutim, magnetno polje veoma dobro prodire kroz zidove zgrada sa malo gubitaka, tako da je ono dosta značajnije. Na udaljenosti od 100 do 150 m od dalekovoda, magnetno polje pada na niske vrednosti, a na daljini od 300 m gotovo da se vraća na prirodne vrednosti. Ukoliko se neki objekat nalazi u električnom polju drugog objekta, to takođe može izazvati naelektrisanje. Kada je naelektrisanje u kretanju dolazi do strujnog toka, koji se može ostvariti u rastvoru, u spoljnom okruženju ili u samoj pčeli. Pčele izletnice izložene su dejstvu i promenljivog i nepromenljivog električnog polja. Warnke je 1976. godine, prema Pickardu (1996), ukazivao da pčele poseduju naelektrisanje; njihove žlezdane (glandularne) i druge membranozne površine pokazuju velike promenjivost u elektro-potencijalu. Na kratkim udaljenostima, jačina



87

električnog polja dostiže i 25 volti na svakih 0,2 cm. Ovakva naelektrisanja se akumuliraju sporo, ali brzo nestaju. I pipci pčele ne poseduju stalan, nepromenljiv nivo naelektrisanja. Naprotiv, on se može promeniti za manje od jedne sekunde. Usled toga između antena pčele postoji polaritet. Elektricitet pčele, ili njeno naelektrisanje, zavisiće od atmosferskog naelektrisanja, naelektrisanja cvetova i vode, sa kojima se susreće, i naelektrisanja sàmih pčela sa kojima dolazi u kontakt. Warnke je ukazao da matica koja polaže jaja ima dva puta veći potencijal na antenama od radilice. Ovo se pripisuje povećanom elektrolitičkom kapacitetu jajnika matice. Hojšman (Heuschmann, 1929), prema Pickardu (1996), utvrdio je da dlačice kojima je prekriveno telo pčele, poseduju sopstveni elektricitet. Kao što i mi, možemo osetiti elektrostatičke promene kretanjem dlaka na ruci, skoro je sigurno da i medonosna pčela zahvaljujući ogromnom broju senzornih ćelija, može da oseti to isto. S tim, što su u ovom slučaju mehano-receptori odigrali ulogu detektora elektriciteta. Altman i Wernke (1971), prema Pickardu (1996),) su obavili brojne eksperimente o uticaju elektro-magnetnog polja na pčele. Niske frekfencije, koje se kreću od 1 do 10 kV/ po metru, ubrzavaju nivo metabolizma. Visoke frekfencije utiču da pčele isčeznu iz svojih košnica, ili se zatvore propolisom unutar nje. Pčele izletnice izbegavaju izletanje pri elektro-magnetnim oscilacijama između 10 i 30 kHZ (800 V po metru). Zbog toga je rizično da se košnice postavljaju ispod ili u blizini dalekovoda. Neke vrste pčele uopšte ne mogu da se razvijaju u njihovom prisustvu. U zoni zračenja dalekovoda i antena mobilne telefonije nikada se ne mogu odnegovati jaka pčelinja društva, jer njihova zračenja smetaju pčelama Spasić i Šumonja (2002) sproveli su merenja jačine elektromagnetnog polja na pčelinjaku u selu Supovac, udaljenom oko 20 km od Niša, koji je bio izložen zračenju baznih radio-stanica mobilne telefomije, od kojih je jedna udaljena oko 50, a druga oko 300 metara vazdušne linije od pčelinjaka. Na pčelinjaku je tokom jeseni i zime 2001/2002 godine uginulo 20 pčelinjih društava, sa argumentovano odbačenom sumnjom na varrou i druge uzroke. Merenja su izvršena 8. aprila 2002. godine u vremenu od 14,00 do 15,00 časova. Upotrebljen je merni instrumant Narda elektromagnetic, leakage monitor, model 8211. Očitane su vrednosti na više tačaka na pčelinjaku. U svim mernim tačkama vrednost jačine elektromagnetnog zračenja prelazile su granične, odnosno propisane vrednosti, za maksimalno dozvoljeno izlaganje stanovništva zračenju elektromagnetnog polja. U poziciji iznad košnice, na jedan metar visine iznad zemlje izmerili su vrednost 0,4 mW/cm2 (milivata po centimetru kvadratnom površine). Na udaljenosti 15 do 20 m od košnice izmerili su i veće vrednosti, koje se nisu mogle očitati, jer su izvan mernog opsega navedenog instrumenta! „Sasvim je razumljivo da su dobijeni rezultati informativnog karaktera i da se ne mogu izvesti pouzdani zaključci u vezi uginuća 20 pčelinjih društava tokom jeseni i zime, sa argumentovano odbačenom sumnjom na varrou i druge uzroke. Radi ustanovljenja uzročno-posledičnih veza, jačine elektromagnetnog polja i funkcije orijentacije pčela, autori smatraju da bi za ovakve ‘slučajeve’ trebalo sprovesti niz eksperimenata, u različitim okolnostima, u organizaciji naučno-državne institucije...”.


88

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 2.6.2. BIOLOŠKI ZNAČAJ UTICAJA ELEKTRICITETA I MAGNETIZMA NA MEDONOSNU PČELU

I pored očiglednog uticaja elektriciteta i magnetizma na medonosnu pčelu, ostaje nerazjašnjen biološki značaj toga. Akademik Jeskov izveo je niz eksperimenata i ukazao na biološke posledice. Jeskov (1996) je pčele u embrionalnom razvoju i u obliku odrasle pčele podvrgao dejstvu UVF-polja (frekfencija 40,68 Hz, napon 100 V/cm). Zagrevanje tela odraslih pčela, larvi i lutki kontrolisao je mikrotermo-davačem elektro-termometra. Mikrotermo elektro-davač kontaktirao je s telom pčele, ili je bio uveden u telo. Ovaj drugi način se koristio za zagrevanja glave, grudi i zadka pčele. “Pod dejstvom UVF-polja odrasle pčele su umirale za 1,5-39,0 minuta (prosečno za 6,1 minut). Za četiri minute temperatura glave povećala se za 30°C, grudi za 90°C, a zadka za 60°C. Kod larvi šestodnevne starosti temperatura tela sa 40°C podigla se na 42°C. Kod lutki koje su se nalazile zatvorene u ćelijama, temperatura je polako rasla s produženjem dejstva UVF-polja. Za: 5 min. 30 min. 60 min. 40,6ºC 45,0ºC 51,0ºC Smrtnost pčela u embrionalnom razvoju rasla je s uvećanjem dejstva na njih UVF-polja. Neznatnu smrtnost izazvalo je 5-minutno dejstvo UVF-polja u stadijumu lutki (svega 2%). U slučaju trostrukog dejstva polja iste vremenske dužine (koje nepobitno povišava temperaturu tela), smrtnost pčele na kraju postembrionalnog razvoja izunosila je 81%. Sve larve i lutke su stradale pod uticjem 40-minutnog dejstva UVF-polja. UVF-polje može da izazove izmenu morfogeneze. Pod uticajem 15-minutnog dejstva polja u stadijumu predlutke u 76% pčela bila su nerazvijena krila. Kod 8% pčela koje su u stadijumu predlutke bile izložene 20-minutnom dejstvu UVF-polja, dužina rilice bila je svega 4,6-4,7 mm (u pčela kontrolnih društava, njena minimalna vrednost bila je 6,0 mm). Te promene su bile izazvane pri naizmeničnom dejstvu polja (po 5 minuta s prekidima iste vremenske dužine)”. Na štetno delovanje električne energije visokog napona ukazuje i iskustvo čačanskog pčelara Miluna Mandića, ing. agronomije. Ing. Mandić je juna 2002. godine formirao četiri roja i preneo ih na novu lokaciju udaljenu desetak kilometara od baznog pčelinjaka. Rojevi su postavljeni na postolja desetak metara udaljena od dalekovoda visokog napona od 110.000 volti, lềtom okrenutim prema dalekovodu. Na toj lokaciji rojevi ne samo da nisu napredovali, već su na očigled vlasnika neprekidno nazadovali. Tokom zime 2002/03. dva roja su uginula, a preostala dva imala su veoma spor prolećni razvoj. Za lipovu pašu (od koje se očekivao značajan prinos na novoj lokaciji) jedva da su dostigla snagu koju su posedovali u momentu formiranja, tako da o berbi lipovog meda nije bilo ni govora. Zabrinut za sudbinu preostala dva roja vlasnik je zatražio pomoć od dvojice uglednih čačanskih pčelara, Dobrivoja Dragovića i Rista Popare, elektro-inženjera po struci i dobrih poznavalaca ove problematike. Dragović je na licu mesta zapazio da se ni jedna jedina pčela izletnica ne usmerava na prostor ispod dalekovodnih žica, iako je tu bila prostrana livada u fazi najintenzivnijeg cvetanja. Sve su se one bez izuzetka posle samo nekoliko metara horizontalnog leta usmeravale u pravcu neba, a zatim opet posle samo dva-tri metra menjale smer kretanja i odletale na stranu suprotnu od dalekovoda iako je kompletan



89

prostor na toj strani predstavljao urbanu gradsku sredinu bez gotovo ikakvog medonosnog rastinja. Komentarišući ovaj fenomen Popara ističe: „...Kao i svi živi organizmi tako su i medonosne pčele izložene mnogobrojnim zračenjima i to iz Zemlje, iz Kosmosa i iz mnogobrojnih savremenih tehničkih sredstava. Međutim nisu sva zračenja štetna ni za ljude ni za životinje... U tehnička štetna zračenja spadaju ona zračenja koja emituju dalekovodna i druga elektro postrojenja visokog napona (35-400.000 volti), zatim emisione radio i TV antene, i antene mobilne telefonije. U blizini tih objekata ne treba postavljati pčelinjake jer njihova zračenja očigledno smetaju pčelama. Potom su pomenuti rojevi vraćeni na bazni pčelinjak i za nepuna tri meseca veoma solidno pripremljeni za predstojeće zimovanje. Uzgoj jakih društava u ovakvom ambijentalnom okruženju ne treba ni pokušavati.

2.6.3. AKADEMIK JESKOV O MAGNETNOJ STIMULACIJI PČELA U želji da podignu životnu aktivnost i shodno tome povećaju produktivnost pčela na veći stepen, neki pčelari koriste „uređaje za magnetnu stimulaciju pčela” – magnet postavljen u zoni leta, ispod poletaljke, ali nisu postigli željeni cilj. Zašto? Akademik Jeskov (1996) je pojasnio: „Razvoj pčela u uslovima smanjenja 4-8 puta ili povećanja 500-700 puta gustine magnetnog fluksa21, u odnosu na normalnu (0,4-0,5 Gs) ne odražava se na njihovu životnu snagu. Smrtnost pčela u navedenim normalnim uslovima i poremećenim uslovima je neznatna. Poremećaji magnetnog polja ne utiču na morfogenezu pčela. Kod dimenzija raznih organa tela u pčela i nema bitne razlike između pčela koje su se razvijale u uslovima znatnog sniženja ili povećanja magnetnog fluksa. Kod pčela koje su se razvijale u uslovima veoma visoke gustine magnetnog fluksa (200-300 Gs) primećeno je neznatno smanjenje mase tela (samo 7,3%). Pri tom masa glave smanjila se prosečno za 4,1%, a rektum za 57%. U slučaju 4-8 kratkog sniženja gustine magnetnog fluksa, masa tela umanjila se za 2,00%, a rektum za 21%. Sniženje gustine fluksa magnetne indukcije 4-8 puta u odnosu na normu, uticalo je veoma malo (oko 1,0%) na povećanje sadržaja vode samo u nekim delovima glave. U drugim delovima tela (u grudima, voljci, u srednjem i zadnjem crevu) ni smanjenje ni povećanje fluksa magnetne indukcije nije uticalo na sadržaj vode. Prema tome, znatni poremećaji indukcije magnetnog fluksa, u periodu postembrionalnog razvoja pčela, imaju neznatni uticaj na njihovo fiziološko stanje. Što se tiče magnêta, oni praktično ne pokazuju nikakvo dejstvo na razvoj pčela. Neki poremećaji prirodne indukcije magnetnog polja, izazvani uticajem tih magneta, ne utiču na lêtnu aktivnost pčela”.

2.6.4. KOMFORNA ZONA U PČELARSTVU – UZROK BOLESTI PČELA I ZAGAĐENJA MEDA Komforna zona u pčelarstvu podrazumeva rad s pčelama uz minimum živog rada pčelara na štetu zdravlja pčelinjih zajednica i uzrok je velikim gubicima u pčelarstvu.


90


Komfornu zonu ustanovili su veliki pčelari-profesionalci i, pod njihovim uticajem, nažalost i mnogi mali pčelari-amateri (ne oni čija je ljubav pčelarstvo). Suština komfora sastoji se u nabavci i korišćenju hemijskih akaricida, koji uz najmanje živog rada daju „maksimalne efekte” u suzbijanju Varrooze. To su (1) papirne trake natopljene amitrazom, koje su nosile razne komercijalne nazive: Mitak, Taktik, DAAM, Triatix, Triazid, Azaform, Verescens, Hemovar, Varamit, Varrocidprolećni, Dikofol, Antivar, Varaostan. Neke trake su bile već fabrički natopljene, a neke su sami pčelari natapali sa nekoliko kapi aktivne materije. Po dužoj osi povijene u obliku krova kuće, i šibicom ili upaljačem upaljene, trake su ubacivane kroz lêto košnice ili na zadnji otvor podnjače, gde se sagorevanjem oslobađala aktivna materija koja je obarala krpelja sa pčela. Postupak se ponavljao 2-3 puta nedeljno, i (2) drvene letvice ili papirne trake natopljene Klartanom u vlastitoj priručnoj radionici, i po uputstvu proizvođača stavljane u pâru po dve, na periferiju gnezda u plodište pčelinjeg društva, i ostavljane u košnici 28 dana. Međutim, mnogi pčelari, navodno zbog ekonomisanja vremenom, a u stvari lagodnija je konforna zona, ove su letvice ostavljali u pčelinjim društvima i do 228 dana, dakle, mnogo duže vremena nego što je propisano. Ovi preparati – zagađivači meda, kontiminatori voska i trovači pčela pogodni za jednostavnu primenu i uz minimalan utrošak živog rada, bili su pravo otkriće za pčelare, pa su ih ovi sa zadovoljstvom prihvatili i teško se od njih odvikavaju (puni komfor). Pošto su po ceni višestruko jeftiniji od apitola, apistana, perizina, folbeksa VA, mravlje kiseline, timola – lekova koji su zadovoljavali ekološke i biomedicinske regule, fluvalinati i amitraz su zauzeli dominantno mesto u tretiranju pčelinjih društava protiv Varrooze. U konfornoj zoni našao se i fumagilin i drugi antibiotici dodani s jeseni u šećerni sirup kao lek za suzbijanje nozemoze i lekovi za suzbijanje američke truleži legla. To su antibiotici oksitetraciklini (teramicin) koje pčelari (ne svi, čast izuzecima) u vidu praška mešaju sa šećerom u prahu kao preventivu protiv američke kuge. Tu spada i nistatin, lek protiv krečniog legla. Ali, primenom prakse lečenja pčelinjih društava iz konforne zone dobija se i med i vosak koji „nisu za ljudsku upotrebu"22 (Rutner,1989), M. Sokolović, (1989)23, B. Relić, (1988)24, J.Kulinčević, 1991), J. Walner, (1991)25 i još se pri tom zagađuje okolina. Izbacivanjem iz košnice po nekoliko stotina hiljada komada godišnje iskorišćenih letvica, koje na sebi sadrže ostatke fluvalinata, one ostaju Varrocidne i opasne za okolinu još najamnje jednu godinu. Postoji velika verovatnoća, da odbačene iz košnice i nošene vetrom, „Varrotom letvice” i „Matisan trake”, kao i letvice izrađene u „kućnoj radinosti” dospeju u ruke deci koja će ih prihvatiti kao igračke, dospeti u vodotokove, u bašte i parkove, na tržnice gradova..., jer njihovo spaljivanje je opasno i za pčelara i za okolinu, a pčelari nikakvim propisom nisu obavezni da ih, po odstranjivanju iz košnice, vrate proizvođaču da ih „pod kontrolisanim uslovima uništi”, kako to po zakonu rade pčelari u SAD. Takvo stanje bez obaveza pčelaru pogoduje, jer je oslobođen rada na očuvanju prirodne okoline. U komfornoj zoni pčelarska etika je ozbiljno dovedena u pitanje, ne samo proizvodnjom meda sumnjivih organileptičkih svojstava i biomedicinskih vrednosti, već i s činjenice da se pčelari odlučuju na zimnicu pčelinjih društava isključivo od kuhinjskog šećera. A ovaj predstavlja jalovu hranu oslobođenu od belančevina, vitamina, enzima, minerala, hormona, kiselina... na kojoj pčele i mogu nekako prezimeti, ali po visokoj ceni prolećnih gubitaka, jer „s proleća su ranije uginule i imale 30% gubitaka“26.



91

Izaći iz konforne zone, znači uložiti mnogo živog rada po svakom društvu, što ima za rezultat dobro zdravlje pčelinjih zajednica i čisti pčelinji proizvodi. To zahteva postupak koji predlaže Voronkov (1979) da se ranoprolećno i kasnojesenje leglo odstrani iz košnice, a na mesto njega stave ramovi iz rezerve sa najmanje 2 kg zatvorenog meda po okviru27. (2) korišćenje okvira građevnjaka i modifikovanih okvira28, (3) termički postupak u kontrolisanju Varroe; (4) formiranje veštačkih rojeva29; (5) tretiranje timolom po preporuci O.F. Grobova i saradnika, da se svaka ulica u pčelinjem društvu zapraši sa po 0,25 grama leka30:ili drugi postupci sa timolom, (6) tretiranje Apitolom31, (7) tretiranje mravljom kiselinom iziskuje duže pripreme paketića32 (8) tretiranje oksalnom kiselinom - nakapavanjem i mlečnom kiselinom, (9) sprovođenje tehnoloških i zoohigijenskih mera po predlogu dr A. Draginčića (1985),33 (10) zazimljavanje pčelinjih društava na nektarnom medu (ne manje od 25 kg), uz puno perge (ne manje od 4 kg), sa mladim maticama iz rojenja i jakim pčelinjim zajednicama. Umesto fumagilina protiv nozemoze primeniti KAS-a-81 i jedan nastavak bagremovog meda, dok nistatin vratiti veterinarima za lečenje pilića, a pojavu krečnog legla suzbijati gajenjem jakih pčelinjih društava, ostavljanjem u košnici pčelama ne manje od 12 kg bagremovog meda plus 3-4 kg perge, lociranjem pčelinjaka na mesto bez vlage i bez vetra, držanjem u košnici nagnječenih čenova belog luka, zamenom matica... Ovim putem išlo je relativno malo pčelara, i to onih zaljubljenika u pčele i prirodu koji su želeli da medu sačuvaju Božanska svojstva.


92


1

Mahmašaripov Borodčeva,»Pčelar”, 8/80, str. 235. 3 »Pčelar«, 4/94, str. 85. 4 »Pčelar«, 3/80, str. 17. 5 Stanojčić, Đ., »Optimalne mogućnosti pčela u preradi ugljenovodonične hrane”, »Pčelar”, Beograd, 11/88 6 Jakovljev, Šagun 7 dr Vlatko Petrić., „Pčelar“ br. 3/9. 8 Öröši, 1989. 9 Bailey 10 Wedmore, prema Vujnoviću, 2003. 11 Kulinčević 12 Prof. dr M. Ćirović, “Poseta Lebedeva pčelarima Srbije”, “Pčelar” br. 11 za novembar 2007. 13 Kulinčević“Pčelar“ br. 7,8,9/1993. 14 Pod ovim naslovom gospodin Zdravko Ilijev je posle saznanja stečenih u eksperimentu “o uticaju zračenja na pčelinje zajednice”, održao predavanje pčelarima Niša 1994. u dva navrata kao i pčelarima Bele Palanke 1998. Eksperiment je trajao četiri godine (19901994), a postavio ga je posle dvadesetgodišnjeg istraživanja. Sa dozvolom gospodina Ilijeva, prenosimo siže njegovih rezultata na tom polju, uz veliko hvala na ljubaznosti cenjenog gospodina. “Geopatogena zona nastaje kao dinamičan energetski poremećaj na određenom mestu i u određeno vreme, a uzrokuje je podzemni tok vôda, gasa, nafte, zatim prisustvo minerala, radioaktivnih elemenata, tektonskih pukotina, te snažno delovanje magme iz utrobe Zemlje, imajući stalno u vidu njenu stalnu rotaciju i erupcije (lava). Tu su, isto tako veoma štetni Hartmanovi i Kerijevi čvorovi, kojih ima posvuda, te pretstavljaju snažan energetski snop koji i te kako remeti energetski sistem elektromagnetskog polja čovečjeg tela. Tu su, dalje, i sve raznovrsnija, sve mnogobrojnija i pogubnija tehnička zračenja koja nâs i pčele okružuju i negativno utiču na zdravlje i ljudi i pčelinjih zajednica, nastala razvojem civilizacije (trafo-stanice, radio-odašiljači, TV odašiljači, dalekovodi, antene mobilne telefonije, radioaktivna zračenja)” (Hasanpašić, 1987). Žak La Maja (1987) u svojoj knjizi »Medicina stanovanja« (1987) piše: »Doktor Rajnos Peré (1947) sa Instituta za radiesteziju, u svojoj knjizi »Kosmo telurska zračenja”, u podnaslvu »Pereovi zraci, njihova planetarna topografij, njihov mogući odnos prema bolestima ljudi i životinja, biljaka, a naročito prema raku«, piše da je zemljina kugla i u smislu sever – jug i u smislu istok - zapad opasana kosmo-telurskim zračenjima. I švajcarski, a onda i nemački radovi orkrili su ogromnu geomagnetnu mrežu silnica koje uspravno izlaze iz tla, a doktor Hartmanova mreža predstavlja napredak i poboljšanje, te je preciznija od Pereove. Oblika je pravougaonika sa osnovom 2 m sa 2,5 metra, i debljine 21 cm.. Pereovi prezraci u stvarnosti predstavljaju ne samo trodimenzionalnu rešetku samo na tlu, nego isto tako redovno predstavljaju trodimenzionalno pregrađivanje atmosfere. A doktor Anri Kvikvandon iz Centra za geobioligiju – Pitove, kao veterinar, koristeći otkrića doktora Hartmana, utvrdio je opasno dejstvo štetnih talasa na veliki broj životinja i biljaka (naročito u stočarstvu i ratarstvu). U tom smislu Žak La Maja (1987) navodi da štetna zračenja dolaze od vodenih tokova (nadzemnih, a naročito podzemnih), suvih geoloških raselina, nalazišta minerala (naročito radioaktivnih), nekadašnjih močvara, od lokalnih magnetskih poremećaji (perturbacija ili nestanak zemljinog magnetizma), od balvana stabala koji trunu u zemlji (i koje obori oluja), suptilne telurske struje, iz prirodnih kaverni – više ili manje zatrpanih izvora žive vode na vertikali njihovog izviranja, stena koje zrače, žila metalne rude. Dakle, sve što se kreće, a i sve što miruje (mirne vode). Dakle, i sve što čini šupljine, jame, razlike u potencijalu "materijalnog prisustva". Dakle, sve što potiče od trenja (tok podzemne vode), sve što stvara nejednakost, asimatriju, disjunkciju i zračenje ovog ili onog tipa: zatrpane kanalizacije i septičke jame (izvor snažnih patogenih zračenja), podzemnih prokopa, nekadašnjih gljivišta, pruge podzemne železnice i kolektori kanalizacije u upotrebi, nekadašnji bunari (zatrpani i nezatrpani, panjevi posečenog 2



93

drveća koji trunu u zemlji, nekadašnji dnevni kopovi pretvoreni u suterene, zemljišta na kojima su nekad bila groblja, pa su promenila namenu, neki bazeni za filtriranje, aglomeracije otpadnih voda. Zatvorene šupljine u kojima se ne kreće vazduh stvaraju snažne izvore jonizacije. Treba navesti i sve tečnosti koje se kreću (cevovodi za odvod mokraće u modernim štalama), kanalizacioni sistemi u stanu i u velikim blokovima, rezervoari i vodovodna postrojenja, i sve što se kreće i proizvodi trenje. Električne železnice, tramvaji i trolejbusi, električni provodnici pod lajsnama ili ispod plastike, otvorene utikačke kutije, defektna uzemljenja, električne instalacije automobila, aparati sa rentgenskim zracima, deo električnih aparata u domaćinstvu (naročito pećnice sa miktotalasima) električna pisaća mašina, lutajuća struja. Sve što stvara elektromagnetno polje. Televizijski prijemnik. Motke televizijske antene, vojni radarski uređaji, registarske kase, računarski terminali; uopšte uzev, svi aparati sa elektronskim kolima, alarmni uređaiji, itd. Nuklearna postrojenja«... 15 Raseline (geol.) su podzemne pukotine ispunjene vodom u obliku podzemnih jezera, pećine i bazeni sa naftom. 16 To su mreže štetnog zračenja iz svemira (pogrešno iz kosmosa, jer je “Kosmos” šifra, naziv za Sovjetski program lansiranja veštačkih satelita Zemlje, Krleža, 1974), koje pokrivaju celu planetu Zemlju. Hartmanova mreža zračenja se prostire pravcem severjug i istok-zapad, i na našem području pravi pravougaonike, čije strane sever-jug iznosi 250 cm, a istok-zapad 190 cm. Širina svake stranice je 20-25 cm. Ukrštanja upravnih i paralelnih stranica obrazuje čvorove nazvane po Hartmanu – Hartmanovi čvorovi. Neki od tih čvorova su veoma štetni, i to oni koji se podudaraju s nekim drugim štetnim zračenjem. Kerijeva mreža zračenja iz svemira prostire se u smeru severoistok-jugozapad i drugi pravac je severozapad-jugoistok, i čini kvadrat stranica 350 cm. Širina stranice Kerijeve mreže iznosi 50 cm. Ukrštanja stranica čini čvorove, koji po Keriju nose njegovo ime – Kerijevi čvorovi. Ovi čvorovi u sadejstvu sa nekim drugim štetnim zračenjem postaju veoma patogeni, čak štetniji od Hartmanovih čvorova. I kod ove mreže nije svaki čvor štetan. Hartmanovi i Kerijevi čvorovi su negativni po ljudski organizam na lokacijama vertikalno iznad podzemnih vodotokova i raselina. Izvan vodenih tokova i raselina oni su pozitivni, u njima se čovek prijatno oseća. Podzemni vodeni tokovi uzrokuju zračenja iz zemlje koja su štetna za ljudski organizam i pčele. Prilikom proticanja vode dolazi do trenja između vode i korita kroz koji teče, te stvara štetan pritisak koji zrači vertikalno na površinu zemlje. Neutralne zone su mesta na tlu gde nema štetnih zračenja, i pretstavljaju površinu gde se ne seku svemirski čvorovi sa podzemnim vodotokovima i mesta gde se ne preklapaju Hartmanovi i Kerijevi čvorovi. Za štetnost svemirskih i geopatoloških zračenja znali su još stari Rimljani (a pedesetih godina XX veka doktor Ernst Hartman obnovio je znanja o toj vrsti zračenja), i razmeštaj prostorija i nameštaja u kućama pravili su tek nakon provere tog zračenja. Proveru su vršili pomoću pasa i mačaka. Danima posmatrajući u prostorijama ponašanje psa, označavali su kao zdrava “mesta” one lokalitete gde je pas spavao i gde se rado odmarao. Na mestima gde je pas ležao stavljali su krevete i stolice, jer pas je tražio u prostoriji zdravo mesto za ležanje. Posle toga u prostoriju su unosili mačku. Ali mesto na kojem je mačka ležala nisu stavljali niti stolicu niti krevet, jer mesto koje pogoduje mački štetno je za ljudski organizam. Pored mačke, i sova, zmija, osa i mrav prave svoja staništa na mestima gde su pojačana zračenja. Pozitivan i negativan uticaj zračenja, pored pasa i mačaka, osećaju i pčele (Hasanpašić, 1987). Lutowsky (2002), osporava postojanje Hartmanove i Kerijeve mreže. “Kad je reč o radiestezijskom radu na problemu štetnih zračenja”, Lutowsky ukazuje na činjenicu da “postoje tekstovi u kojima stoje odavno prevaziđene i neistinite teorije, kao što su na primer hipoteza o postojanju Hartmanove i Kerijeve mreže štetnih zračenja, iako se već decenijama gomilaju samo podaci koji negiraju te hipoteze... Teško je iznaći bilo kakav prihvatljiv argument, koji bi išao u prilog teoriji postojanja Hartmanove i Kerijeve mreže, ali


94


je vrlo lako naći sijaset argumenata kojima se pobija ta teorija”, piše Lutowsky i pojašnjava: “Naime, utvrđeno je da štetna zračenja postoje i niko razuman i ne pokušava da u to sumnja... Hartmanova i Kerijeva mreža, (kao što se na slici 15 vidi) imaju potpuno pravilnu geometrijsku strukturu, što implicira da su zone štetnih zračenja potpuno regularno raspoređene, po zemljinoj površini... Ako su zone štetnih zračenja regularno raspoređene”, nastavlja Lutowsky, “onda sledi da su tako raspoređeni i izvori štetnih zračenja. Ali to nije tačno”, kategoričan je Lutovsky, “jer izvori štetnih zračenja su praktično haotično raspoređeni, a i ta njihova raspodela se iz dana u dan menja... Naime, poznato je da je u velikim gradovima najveća koncetracija tih izvora i stalno niču novi (centrale, fabrike, dalekovodi i dr.). Kako onda prihvatiti da mnoštvo neravnomerno, praktično haotično raspoređenih izvora štetnih zračenja u Zemlji, na njenoj površini i u Svemiru, mogu stvoriti tako regularne mreže štetnih zona, kao što su Hartmanova i Kerijeva”, sa čuđejem zaključuje Lutovsky. Prof. dr Lazar Milin (1995, u Apologetici I) na jednom mestu je načinio uporedni pregled naučnika svetskog formata od antike do danas, koji veruju da Bog postoji i onih koji u to ne veruju. I svi imaju argumente za svoje uverenje. Dozvolimo da i dr Hartman i dr Keri imaju argumente za svoje postavke. Đordano Bruno (1548-1600) izgoreo je na lomači u Rimu, na trgu Campo di Fiori 17. februara 1600. godine, zbog odbacivanja Aristotelove nauke o kristalnim sferama, oko nepomične zemlje i prihvatanja Kopernikove nauke o heliocentričnom sistemu, koja su bila suprotna vladajućoj dogmi katoličke crkve. Nikola Kopernik (1473-1543), koji je bio sveštenik (Milin, 1985) bio je bolje sreće kada mu je ostala glava na ramenu zbog naučne misli, koja je presudila Đordanu Brunu. I Galilej Galileo (1564-1642), koji je prvi u svetu izumeo teleskop i usmerio ga ka Nebu, a 1610. godine objavio prva svoja astronomska otkrića, i. prihvatajući Kopernikov heliocentrični sistem kao jedini tačan i istinit, došao je u sukob sa crkvenim učenjem, pa mu je odlukom Inkvizicije 1616. bilo zabranjeno propovedanje da se Zemlja okreće oko Sunca i da je Ono središte sveta. Ne mogavši odustati od svog učenja, Inkvizicija ga je 1633, u sedamdesetoj godini života osudila kao jeretika na progonstvo, ali i tamo pod prismotrom. Posle smrti 1642 crkvene vlasti nisu dopustile da mu se podigne nadgrobni spomenik. Tek posle 125 godina, 1757. skinuta je zabrana s Galilejevih dela. Možda sve one zvezde, u kojima je Đordano Bruno video sunca sa svojim planetama, i ovo naše Sunce sa svojim planetarnim sistemom, koje je bilo u fokusu Kopernikovog i Galilejevog istraživanja, ispoljavaju nadmoćno jača zračenja od svih zračenja veštački stvorenih objekata na našoj planeti, što su Hartman i Keri spoznali daleko pre nas. Ako se ovome dodaju savremana naučna saznanja “da je Univerzum ogroman i da sadrži nebrojeno mnogo zvezda, od kojih su mnoge sasvim različite od našeg Sunca, i da samo naša galaksija ima verovatno 1011 zvezda, a postoji najmanje 10 galaksija i da oko ovih zvezda verovatno kruže planete” (Krik, 2001), i da sve te Zvezde emituje zračenja koja prekrivaju i našu planetu, govori u prilog teorije Hartmana i Kerija. Naša današnja saznanja o osnovnim česticama materije i zračenja potvrđuju činjenicu da “kosmičko pozadinsko zračenje koje danas prožima celokupni svemir pretstavlja nerazgovetni šapat koji se može jedva oslušnuti radio-teleskopom. I prisustvo ogromne količine elektromagnetnog zračenja (fotona) u poređenju sa česticama materije (bariona) pri odnosu 109 – milijarda prema jedan” (Krik, 2001), upućuje na zaključak da se ne može tek-tako jednostavno odbaciti teorija Hartmana i Kerija. 17 Koristili su je starosedeoci severne i južne Amerike, Eskimi, Kelti, Jevreji, zatim narodi nastanjeni u Sibiru, Tibetu, Kini, Australiji, Africi, itd. Neki su radiesteziju okrivljivali i optuživali kao neku vrstu crne magije, vražje rabote, jer je često korišćena za komunikaciju sa onostranim silama, sa svetom mrtvih, za predviđenje i sprečavanje nesreća. Tek zadnjih par decenija je počela da nalazi svoje pravo mesto, iako vrlo teško i sporo. “O njoj se danas raspravlja u renomiranim naučnim krugovima, vrše se i ozbiljna istraživanja, koja su snažno pospešena rezultatima istraživanja posvećenih ispitivanju uticaja spoljnih električnih i magnetnih zračenja na ljudski organizam” (Lutowsky, 2002).



95

Radiestezisti su osobe koje imaju sposobnost da rašljama ili sličnim mehaničkim spravama pronlaze izvore zračenja pod zemljom (Krleža, 1969.). Prema Lutowskom (2002), radiestezista za indikaciju detektovanog zračenja koristi rašlje, visak, radiestezijski štap... za razliku od običnog radiopate, kod koga su indikacioni znaci određene zdravstvene tegobe, neugodnost, uznemirenost i sl. Lutowsky (2002), za radisteziju ima dve definicije: opštu, za koju kaže da je “skup postupoaka koji omogućavaju detekciju zračenja (energija) živih i neživih sistema , koji su zasnovani na delovanju tih zračenja na ljudski organizam” i potpuniju definiciju da je “radiestezija radiopatski zasnovana metoda detekcije različitih vrsta zračenja, dostupna samo osobama sa specifično naglašenom radiopatskom osetljivošću. Reč radiestezije je složenica latinske reči radius, što znači zrak, i grčke reči esthesia čije je značenje osetljivost”. 19 Izraz “negativan” Hartmanov ili “negativan” Kerijev čvor podrazumeva zračenje koje se štetno ili negativno odražava na ljudski organizam, odnosno na pčelinje društvo. Suprotno štetnom, negativnom zračenju (u Hartmanovom ili Kerijevom čvoru nad vodenim tokovima ili raselinama), odomaćio se izraz “pozitivan” Hartmanov ili “pozitivan” Kerijev čvor, koji podrazumeva da na tom mestu nema štetnih zračenja, te da je taj lokalitet podoban, pozitivan, blagotvoran za prebivanje ljudi i pčela, pa se u šematskom prikazu ispitivanog lokaliteta sva štetna zračenja označavaju sa “–”, a ona koja nisu štetna sa “+”. 20 Naše poznavanje elektriciteta zasniva se na postojanju naelektrisanja koje je prisutno na površni većine objekata i organskih i neorganskih, i to naročito onih koji su urađeni od materijala koji su slabi provodnici. Postoje dve vrste naelektrisanja: pozitivno i negativno, i ona se međusobno privlače. Prostor između ta dva naelektrisanja nazvan je električno polje. U cilju razumevanja načina na koji objekti postaju naelektrisani, podsetimo se osnovnih osobina atoma. Atomi su sastavljeni od neutralnih čestica (neutrona), i naelektrisanih čestica (protona i elektrona). Neutroni i protoni se nalaze u jezgru atoma, oko koga kruže elektroni, po približno kružnim orbitama različitih poluprečnika. Dakle, svaki atom ima pozitivno naelektrisano jezgro (nukleus) oko koga kruži negativno naelektrisan elektron. Elektroni ne ostaju uvek na istim orbitama, nego mogu prelaziti i prelaze sa jedne orbite na drugu. Kada prelaze sa veće na manju orbitu oni emituju energiju, zračeći elektromagnetne talase, a da bi prešli sa manje na veću orbitu, moraju apsorbovati energiju iz okoline. Znači, sve što postoji oko i pored nas, svi predmeti i svi živi i neživi sistemi, zrače elektromagnetne talase (Lutovsky, 2002). Pozitivno naelektrisanje jezgra potiče od protona, od kojih svaki ima masu koja je 1.840 puta veća od mase elektrona. Atom se nalazi u stabilnom stanju kada je pozitivno naelektrisanje jednako negativnom, i on tada nema naelektrisanje. Međutim, prilikom poremećaja ravnoteže između pozitivnog i negativnog naelektrisanja u atomu, zbog gubljenja ili primanja elektrona (koji su tada označeni kao joni) dolazi do poremećaja u naelektrisanju tela. Što je veći broj atoma sa poremećenom ravnotežom, to će naelektrisanje tela biti veće. Na primer, ako protrljamo stakleni štapić komadom svile, on će postati pozitivno naelektrisan. Trenjem će elektroni iz miliona atoma staklenog štapića preći na komad svile, koji će postati negativan. Naravno direktni kontakt dva objekta, kao u navedenom primeru, nisu jedini način promene naelektrisanja. Ukoliko se neki objekat nalazi u električnom polju drugog objekta, to takođe može izazvati naelektrisanje. Kada je naelektrisanje u “kretanju” dolazi do strujnog toka, koji se može ostvariti u rastvoru, u spoljnom okruženju ili u samoj pčeli. Kvantitet protoka u električnom kolu određen je količinom naelektrisanja koje protekne u jedinici vremena, što se meri amperima. Hans Oersted je primetio još 1820. godine uticaj magnetnog polja na iglu kompasa. Ustanovljeno je da električno polje uzrokuje postojanje magnetnog polja. Linije magnetne sile izazivaju određenu orjentaciju magnetnih objekata unutar magnetnog polja (Pickard, 1996). 21 Fluks – tok, brzina prenošenja energije (na prim. svetlosti) ili materije (na prim. tečnosti) kroz određenu površinu (prečnik) (Krleža, 1974).


96


22

«Pčelar» br. 2/89, str. 44. «Pčelar» br.9/89. 24 «Pčelar» br.8/88. 25 «Pčelar» br. 9/96, str. 272). 26 Taranov, 1938. 27 Ibid 28 «Pčelar», br. 6/81, str.181; br. 5/82, str.137; br 7/84, str.216; br. 8/86, str.235. 29 «Pčelar» br.9/79. ; br. 6/80. 30 «Pčelar» br. 12/81, str. 371. 31 «Pčelar» br. 8/90, str.246 i 247; «Pčela, Zagreb, br. 9/90, str. 254 i unutrašnja strana zadnje korice; br. 6/91 – spoljna strana korice. 32 «Pčelar» br.5/83; br. 2,3,7/84, br. 1/86, br. 9,12/87; 3,6/88; br. 12/94; br. 7/95; 7,8/96: «Slovenski čebelar» br 3,4,5/88; br. 5/89; «Pčela, Zagreb, br. 6/85,; 9/87; 5/88 «Pčelovodstvo», Moskva, br.10/83; br. 2,9/84; br.8/86; br.4/88; br. 11/90. 33 «Priručnik o bolestima i štetočinama pčela i pčelinjeg legla» SPOS, Beograd, 1985. 23


DEO TREĆI

PČELARI I HEMIJA

3.1. U SUZBIJANJU VARROZE HEMIJOM, NE BIRAJU SREDSTVA I NE ZNAJU ZA MERU Kada je prisustvo Varroe prvi put utvrđeno u Jugoslaviji (Lolin, 1977), shvatili smo da još ne znamo šta treba preduzeti za njeno suzbijanje, piše 11 godina posle dr Sulimanović. Tih godina (1976-78), kada je veterinarska nauka lutala ne znajući šta treba preduzeti, pčelari šokirani iznenadnim velikim gubicima pčelinjih društava (i do 90%), prihvatali su sve šta su videli od drugog i za šta su čuli da spasava pčele. Među prvima na jugoslovenskom tržištu se pojavio lek na bazi fenotijazina nazvan Varatin, proizvod farmaceutske kuće »Krka” iz Novog Mesta. U obliku tableta stavljan je u dobro užarenu dimilicu i kroz leto unošen je dimom u košnicu, pa bi se dimilo na sve strane. Pčele, pobelele od dima izletale su napolje, a mnoge su od suvišne doze leka ostajale u košnici nepokretne. Preteranim dimljenjem, varroa je postajala sve otpornija na lek, da bi početkom osamdesetih godina (1982-83. godine) krpelj stekao potpunu rezistenciju, tako da ko god ga je primenjivao ostao je bez pola pčelinjih društava na pčelinjaku, pisao je jedan od poznatih velepčelara koji nije znao da su u Japanu 1981. godine utvrdili rezistenciju krpelja na fenotijazin. Nije se znalo ni za fenomen rezistencije varroe na hemijska sredstva akaricide, pa su povećavajući dozu pčelari imali velike gubitke matica i uginulih pčela, a pune ćelije zatvorenog legla bile bi ispunjene krpeljom. Nastala je prava trka u susedne zemlje, pa čak i u Japan, da se nabavi pravi lek. Imamo tada sineaker i vaaroastan, a već 1981.godine gospodin Ratomir Ignjatović prezentuje svih 18 do tada korišćenih preparata u lečenju Varrooze, i daje instrukcije i pojašnjenje u 11 tačaka kako koristi fenotijazin, varroatin-tablete, naftalin-dim, varroatin-aerosol, keltan, tedion, efiri sulfat, folbex (hlorbenzilat), bilbex (prašak i listići), danikoroper, Varrostan-tablete, hlorfenol-listiće, sumpor u prahu, mentol–krupni prah, timol u prahu, K-79 (hlordimeform), mravlja kiselina, malation-prašak protiv vašiju i varitan. Nasuprot trendu korišćenja lekova visoke ekološke i kurativne vrednosti u zemljama Evropske unije, bivšem SSSR-u, Kini i Japanu, naši pčelari, nažalost neinformisani, opredelili su se za prljavu hemiju, za lekove koji istina ubijaju krpelje, ali i zagađuju med, vosak, polen i propolis. To su u početku hlorodimeform i naftalin, a potom cela paleta preparata na bazi amitraza (mitaka), kao što su papirne trake natopljene amitrazom, koje su nosile razne komercijalne nazive: Mitak, Taktik, DAAM, Triatix, Triazid, Azaform, Verescens, Hemovar, Varamit, Varrocid-prolećni, Dikofol, Antivar, Varaostan.

98


I sintetički piretroid (fluvalinat) u obliku klartana i mavrika, bez informacija šta drugi o njima misle. Naši pčelari odbacivali su svaki ekološki čist i kurativno efikasan lek, a koriste lekove zagađivače voska i meda, opasne po zdravlje ljudi. Najpre su zbog visoke cene odbacili ekološki čist folbeks VA, pa apitol i perizin, i ako su ovi lekovi dobili upotrebnu dozvolu od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO). Iz istog razloga, naši su se pčelari odrekli i apistan traka, za čiji je način upotrebe Ruttner rekao da metod Apistan traka važi kao najčistiji među svim postupcima. A pod utiskom efikasnog amitraza, čiji su metaboliti, kancerogeni, mutageni i teratogeni, naši pčelari, pod uticajem autoriteta nedoučenih predavača koji su afirmativno o amitrazu pesme pevali, odbacili su ispravne i kurativno efikasne lekove timol i mravlju kiselinu. Jer dr med Kolarović i drugi su govorili i pisali: Timol i mravlja kiselina u terapiji, sada su od drugorazrednog značaja, jer su manje efikasni (L. Kolarović,. 1987). Pčelari su postali zavisni bolesnici u potrazi za novim lekom. Nastala je i održala se trka za spasonosnim dimom, ne vodeći brigu o pobočnom dejstvu tih lekova na pčele, pčelare i na potrošače pčelinjih proizvoda. U borbi sa Varroom, uspeh se merio brojem tretiranja u razmaku 3-4 dana. Najboljom se pokazao tretman od pet uzastopnih tretiranja u razmaku od tri dana… pisao je jedan od velikih pčelara. Da bi tretiranje bilo efikasnije i da bi celokupna doza dima ušla u košnicu, dimilica je dobila produženu i spljoštenu cevku koja je duboko prodirala kroz leto košnice i usmeravala dim sagorevajućeg varitana, danikoropera i apiakaridima. Varamit, varescens, mitak, DAAM, triazid, azaform, Varrocid–prolećni, antivar, varroastan, takođe su oslobađali pčele od krpelja, fumigacijom ali… Zdravko Milković, dipl. vet. spec. ovu kampanju je nazvao maltretiranjem pčela, a za dimljenje je utvrđeno da sigurno oštećuje pčelinje leglo, tvrde dr Maksimović i dr Petričević. U proleće 1989. godine zapažena je nedelotvornost preparata na bazi amitraza, ali pčelari ne znajući ili ne hajući za fenomen rezistencije varroe na lek, udvostručuju, utrostručuju i na „n"-ti stepen povećavaju dozu, i uvećavaju nedeljni broj tretmana, i naravno ostaju bez pčela. Kada celi snopovi listića varamita nisu obarali krpelja sa pčela, pčelari su prihvatili klartan i mavrik, (komercijalni nazivi za fluvalinat). U njegov su rastvor stavljali drvene letvice, štapiće i daščice, određeno vreme natapali, sušili i metodom štapa i kanapa odmeravali dozu leka i unosili u košnicu gde su letvice zadržavane od 30 do 180 dana. Nestručna priprema i upotreba tih sredstava je ubrzala pojavu rezistencije svuda u svetu1. Varroa je stekla rezistenciju, a pčelari na sva zvona ružili proizvođača letvica, nabavljajući druge od proverenog producenta i povećavali im broj u pčelinjem gnezdu, uz produžavanje vremena njihovog zadržavnja u košnici. A, dokazano je da se efikasnost ne može uvećavati ni sa povećavanjem doze niti sa povećanjem broja tretmana 2. I naravno bukne američka kuga, krečno leglo, nozemoza… Trka za novim lekovima koji dobro leče se nastavljala. I nove teme za savetovanja pčelara se otvaraju. Sa govornice slušaju da uvećaju dozu fumagilina na duplo, i ako je dokazano, tvrde Maksimović i Petričević da povećana doza fumagilina stimuliše tazvoj krečnog legla. Terapija fumagilinom u stvari dovodi samo do kratkoročnog poboljšanja stanja pčela obolelih od nozemoze, a zatim dolazi do ponovnog napretka infektivnog procesa, možda čak i bržim tempom. Primenom fumagilina produžava se život pčela, ali i infektivni proces napreduje ponovo nakon završetka primene fumagilina uz nagli porast broja spora u srednjem crevu3. Protiv krečnog legla uspešnim se pokazao nistatin (PODVALA), za koji je dokazano da umanjuje zdravlje matice, i krug se zatvorio. Antibiotici se namenski



99

troše, farmaceutska industrija trlja ruke, u košnicama bolesno stanje nepromenjeno, jer je nekontrolisana upotreba antibiotika dovela do poremećaja crevne mikroflore u pčela. Fungicid NISTATIN, kažu drugi naučnici, oštećuje trutovsku spermu u spermoteci matice i njenu hemolimfu, o čemu nas upozorenjem informišu iz Rusije. Naime, „Pčelovodstvo” (4/2001), je donelo informaciju da upotrebom fungicida nistatina u lečenju krečnog legla (askosferoze) u znatnom broju stradaju matice, jer dolazi do oštećenja njihove hemolimfe, kao i oštećenja trutovske sperme u njenoj spermoteci, što sve ima za posledicu da se narušava proces leženja jaja. Ovo umanjenje rasplodne moći matice dovodi do slabljenja snage društva. Rezultati Rada i saradnika su pokazali da fluvalinat, fumagilin i nistatin značajno povećavaju smrtnost pčela. Pčele koje su tretirane navedenim supstancama iz dimnih topova imale su više gljivica nego kontrolna društva, a pčelinji proizvodi više ostataka hemije u svom sastavu.

Slika 12. Unešene hemijske materije u košnice: sedmično 2-3 puta. Koliko je sedmica sadržano u vremenu od 1981. do 1990. godine!? Taj se trend u nas nije smanjivao ni do 2004. godine, dok je u EU u upotrebi samo pet lekova

U suštini tretman lekovima kosi se sa prirodnim odbrambenim mehanizmom pčelinje zajednice, ističe Bailey (1981) i nastavlja, osobito korišćenje antibiotika, kojima odstranjuju infekciju, i koji dozvoljavaju patogenima da se šire neotkriveni, vode u zavisnost od čestih i široko rasprostranjenih tretiranja (citat po Dustmanu sa pčelarskog instituta, Celle, Nemačka). Dustman nastavlja: Korišćenje antibiotika kod američke kuge je najbolji primer za konstantno maskiranje zaraženih pčelinjih zajednica. Korišćenjem lekova patološki simptomi mogu da isčeznu, opasnost od pojave infekcije se smanjuje, ali milioni spora su još uvek u pčelinjoj zajednici, u saću, u rezervama hrane, čekajući pogodan trenutak za razmnožavanje i to MASOVNO. Ovakav trenutak će nastati recimo kada se lekovi ne koriste neprestano.


100


I pčelinje zajednice u susedstvu su takođe u opasnosti. Upotreba lekova omogućuje zaraženoj larvi da živi. Ovo je suprostavljeno prirodnoj strategiji pčelinje zajednice da eliminiše patogene klice u larvi što je moguće pre. Prihrana lekovima maskira prirodne principe selekcije. Uvek postoje neke pčelinje zajednice ili pojedinačne larve koje su osetljive na patogen. U prirodnim uslovima one se iskorenjuju, druge preživljavaju zbog nenarušenog odbrmbenog mehanizma 4. U medu antibiotici, u vosku nataložena hemija amitraza i piretroida… Pčelinja društva na očigled slabe i nestaju. A pčelari u poplavi brojnih lekova protiv Varrooze (18–1981, 146–1987, 149–1990, 200–1999), prepušteni sami sebi, sve su na svojim pčelama isprobali, a pravi lek nisu našli. Ali su pčelama oduzeli prirodnu otpornost na bolesti! Svaki tretman – stres! svaki dim – stres! hranjenje sirupom – stres!!! Svaki stres = oslabljen imunitet = bolest!

3.2. ČOVEK-PČELAR JE GLAVNI NOSILAC AKTIVNOSTI KOJE PČELINJU ZAJEDNICU DOVODI U STRASNU SITUACIJU Stres, štetan uticaj ili nadražaj koji dejstvujući duže vreme, uzrokuje u napadnutom organizmu opšti sindrom na oboljenje, kao što je hronično oslabljeno pčelinje društvo. Često dimljenje i zadimljavanje u cilju lečenja Varrooze, i aplikacija lekova u košnici dovodi pčelinju zajednicu u stresnu situaciju, koja otvara put bolestima u košnicu. Razume se da se ovde ne radi samo o fizičkom uznemiravanju pčelinje zajednice, već o stalno prisutnom hemijskom ataku i opterećenju pčelinjeg društva 5. Stres izazaiva i odsustvo pojila sa vodom na pčelinjaku u periodu sušnog vremena i visokih temperatura koje dovode do pregrejanosti legla, pa do 90% pčela nektaruša i polenarica dižu uzbunu – prekidaju sakupljačku aktivnost i daju se u potragu za vodom u cilju spasavanja legla od uginuća. Pravljenje slabića na pčelinjaku, kao posledica cepanja snažnih zajednica na veštačke i paketne rojeve, kada pčelar naruši ravnotežu u pčelinjem društvu između potrebe odgajanja legla i mogućnosti pružanja nege larvama zbog malobrojnosti pčela negovateljica, izaziva stres u pčelinjem društvu. Stres izaziva nedovoljno priticanje nektara i polena u košnicu usled nedovoljnog broja pčela sakupljačica, kao posledica nestručnog formiranja rojeva. Oduzimanje celokupnih količina meda i polena iz košnice izaziva stres, jednako kao i davanje pčelama velikih porcija veštačke hrane kasno u jesen. I prehlađeno leglo s proleća, kao posledica zazimljavanja slabih pčelinjih zajednica dovodi do stresa. Stresnu situaciju izaziva zatvaranje leta košnica i držanje zatvorenih pčela duže vremena zbog seobe na pašu, ili radi zaštite od prskanja insekticidima. Stresnu situaciju pčele doživljavaju usled sušom izazvanog nedostatka cvetnog praha. Stres izazvan ovim, mogao je stvoriti povoljne uslove za razvoj bilo koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i virusne infekcije, piše Sanferd, SAD, tragajući za uzrocima visokih zimskih gubitaka 1986-87 godine u južnim delovima SAD. Napadom varroe, pčelinja zajednica je u jednoj stresnoj situaciji, a čestom primenom lekova protiv Varrooze, ova se još više povećava 6. I često otvaranje košnica dovodi pčelinju zajednicu u stresnu situaciju, što se manifestuje smanjenjem prinosa meda. Ovome u prilog idu rezultati istraživanja gospodina Radomira Simića. U dvogodišnjem ogledu sa dve, po svim relevantnim pokazateljima, identične pčelinje zajednice, Simić je utvrdio da je društvo koje nije



101

otvarao u sezoni 1992-93.godine dalo 5,5 kg više meda od košnice koju je samo pet puta otvarao i detaljno pregledao. Ova mu je dala 14 kg meda iz medišta, a košnica koju je ostavio na miru imala je u medištu 19,5 kg meda. U sezoni 1993-94. godine pravilo se potvrdilo: košnica koju prethodne sezone nije otvarao, u ovom periodu je pregledao pet puta i imao 5,9 kg meda manje nego u medištu zajednice koju nije otvarao i uznemiravao. U zaključku Simić konstatuje da je svako otvaranje košnice štetno, i da ga treba izbegavati kad god je to moguće. I istraživanja Branka Relića, koja je izveo 1991. godine potvrdila su uverenja istraživača da ne treba slabiti snagu ni najjačih pčelinjih zajednica. Njemu su najjača pčelinja društva poslužila za formiranje paketnih rojeva, koja su po umanjenju za oko jedan kilogram pčela obolela od krečnog legla. Uzrok bolesti je našao u zajedničkom dejstvu stresa pčelinje zajednice i njenog slabljenja za paketni roj. Napred izloženi činioci, kao i drugi neracionalni postupci pčelara, čine organizam pčelinje zajednice (kao jedeinstvene biološke celine) veoma osetljivim na svaku neprirodnu delatnost. Stoga bi pčelar i nauka o pčelarstvu trebalo da istražuju tehniku upravljanja pčelinjim zajednicama koja će isključiti, ili na namanju moguću meru smanjiti aktivnosti koje će izazvati stresnu situaciju u pčelinjim društvima. U suprotnom, pčele reaguju prekidom razvoja legla i fiziološkim slabljenjem pčelinje zajednice, što ima za posledicu slabu medoproduktivnost.

3.3. NEKVALITETAN POLEN + ŠEĆERNA ZIMNICA + PREKOMERNO NAGOMILAVANJE KOŠNICA = VIRUS = STRES = NESTAJANJE PČELINJIH ZAJEDNICA Loša ishrana, patogeni virusi i, kao posledica toga, smanjen intenzitet izvođenja legla, uzima velikli danak kada se radi o gubljenju pčelinjih društava, ističe Nuchbauer, i piše »da se pčele toliko istroše da u jednom momentu u košnici ima mnogo meda, a sasvim malo pčela. Ovakvo stanje može brzo dovesti do uginuća pčelinje zajednice«. Ovome u prilog idu i rezultati istraživanja Instituta za pčelarstvo Ribnoje. Pčelinja zajednica koja je u julu preradila i u saće lagerovala 54,1 kg hrane od šećernog sirupa, a za vreme glavne paše sakupila 48,3 kg meda, 10. oktobra je uginula, iako je tokom avgusta imala osam punih ulica gusto posednutih pčelama i odgojila dosta legla. Zajednica se jednostavno istrošila. On uzroke za brzo propadanje pčelinjih zajednica i nedostatak imuniteta pčela vidi u stresu kojem su pčelinja društva izložena bilo prirodnim ili neprirodnim uticajima, ali takođe i u načinu rada sa pčelama i u prisustvu virusa u većini pčelinjih zajednica. On povezuje virusne infekcije sa stresom pčelinjeg društva i uzroke vidi u: (1) prevelikom nagomilavanju pčelinjih zajednica i pčelinjaka u vreme oprašivanja, i (2) nekvalitetnom cvetnom prahu kao izvoru hrane za ishranu legla. Pčele odgajene na polenu lošeg kvaliteta, mogu kratko vreme izgledati normalno i biti u velikom broju, ali u isto vreme da nemaju sposobnosti da kvalitetno neguju leglo, ili mogu odgajiti pčele kratkog veka. Loše vrste polena (tabela 1 na strani 42) ističe Nachbauer dolaze od pirinča, kukuruza i prosa. Istraživanja u SAD, koja su poslednjih godina vršena na poljima pod suncokretom, pokazala su gubitke pčela u pčelinjim zajednicama pri kraju i posle suncokretove paše, jer polen suncokreta predstavlja nekvalitetnu belančevinastu hranu koju pčele dadilje odbijaju da


102


uzmu, čime prestaje negovanje legla i deficitarnost zimskih pčela, pa na kraju jeseni i početkom zime pčele nestanu, a hrana u košnici ostane U pčelinjim zajednicama može biti prisutna velika količina polena od kukuruza i suncokreta, a da u potpunosti dođe do prestanka legla iako postoje optimalni uslovi za njegov razvoj. Društvima pod jačim stresom ne pomaže ni dodavanje šećernog sirupa. Međutim ako se ovakva društva prihrane neposredno po povratku sa letnje paše, može im se pomoći. Neka pčelinja društva nakon intenzivne paše mogu izgledati vrlo jaka i imati mnogo legla za duži period vremena, ali ta ista društva mogu izgubiti vrlo brzo sve pčele, tako da košnice ostanu pune meda, ali bez pčela (Nuchbauer). I profesor Kulinčević podseća već više puta pčelare da shvate da se fenomen o kome govori gospodin Nuchbauer i kod nas dosta često javlja, i doprinosi izuzetno visokim gubicima na pčelinjacima. U našim uslovima, piše profesor, i varroa ima značajnu ulogu u potenciranju i održavanju stresne situacije u pčelinjim društvima, kako kroz direktno parazitiranje i još više kao prenosilac i aktivator nekoliko virusa. Gavrilović (1988) iznosi problem nestanka pčela u Slavoniji i Baranji s jeseni i zime 1987/88. godine, kada je košnice napustilo 100, 200 pa i više pčelinjih zajednica, ostavivši košnice pune meda. Optužili su varrou i zamerili pčelarima što nisu savesno obavili i poslednje dimljenje u oktobru. Leto i jesen 1987. godine bili su sušni, a jesen dugo potrajala. Ambijent u kome su pčele radile činili su veliki kompleksi suncokreta i kukuruza. O problemu nestajanja pčela iz košnice, Klinar (1987) piše da je poslednjih nekoliko godina kritično razdoblje kada pčelinje zajednice formiraju društvo za zimovanje, postalo jesenje doba. Ono se ogleda u naglom smanjivanju broja pčela u zajednicama, tako da ih za zimsko klube preostaje suviše mali broj pa, pre ili kasnije pčelinje zajednice propadnu. Sličnu pojavu opisao je Gnedinger (1986) gde je konstatovano područje bilo dolina reke Rajne i područje Švarcvalda. Takođe su isti gubici registrovani i u Francuskoj, u području Alzasa, a uzroci su bili nepoznati. Godina 2000. bila je godina elementarne nepogode, i jedna od najsušnijih u poslednjih 144 godine, slična onoj koju je Sveti Jovan Zlatousti (IV vek n.e.) opisao u besedi na Usekovanje, govoreći: „Kad je sva zemlja ispucala od suše; kad je nebo plamtelo kao oganj; vazduh bio vreo kao rastopljeni bakar, a oblaci zauzdani; kad nije bilo ni trave ni cveća, ni jutarnje rose, niti je drveće davalo mladice, niti klasje njihalo svoje vrhove; kad su reke presušile, a izvori se jedva hranili iz nedara zemlje – nije padala kiša". U sličnom ambijentu, leta 2000. godine, već julska generacija radiličkih larvi je oskudevala u polenu, što je imalo za posledicu da je generacija pčela izleženih iz tih larvi bila telesno oštećena. I, kao takva negovala je avgustovske larve takođe bez polena, pa su tokom avgusta i septembra rođene generacije zimskih pčela kratkog veka. Produženim leglom u oktobru i novembru već oštećena generacija zimskih pčela negujući kasno leglo, još više se iscrpela i, tako iznurene pčelinje zajednice ušle su u zimu. Iako zima 2000/2001. godinu nije bila surova, oštećena generacija zimskih pčela nije mogla preživeti, što je potvrdila analiza uzorkovanih uginulih pčela na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, da u uzorcima nije bilo nozeme niti tragova Varrooe. Malobrojna prezimela društva najverovatnije pripadaju soju pčela, koje su zahvaljujući posedovanju genskih alela pln 1 i pln 2 imala sposobnost da pronađu



103

POLEN. Naime, naučno su identifikovana dva genska lokusa koji utiču na traženje i donošenje polena. Nivo rezervi polena u leglu je karakterističan, i određen je upravo lokusima pln 1 i pln 27. Upravo leto i jesen 2000. godine bili su izrazito sušni i bez polena. Jedino uz obale reka i duž kanala pčelinja društva su mogla naći nešto više polena, pa su stoga mogla i pripremiti i uzgojiti zimske pčele, koje su spremno dočekale proleće. To su mogla i ona retka, koja su posedovala genske alele pln 1 i pln 2. U sezoni 2002/2003 u Nemačkoj je izgubljena čak trećina pčelinjih društava, verovatno zahvaljujući visokoj inficiranosti virusom akutne paralize pčela i kašmirskim virusom, što je prvi nalaz ovog virusa u Evropi. I tokom sezone 2003/2004. g. takođe je u Nemačkoj stradao velik broj pčelinjih društava.8 Sličan pomor pčela bio je karakterističan u jednom mestu u blizini Aleksandrova (kod Zrenjanina) kada je od 2.000 zazimljenih pčelinjih društava prezimelo samo njih 80,9 ili primer pčelinjaka u Vukićevici kod Obrenovca, kada je od 70 pčelinjih društava samo jedno društvo dočekalo jesen 2003. godine i ušlo u zimu i proleće 2004. godine. U rano proleće 2004. godine na komercijalnom pčelinjaku u Frejzer dolini u Britanskoj Kolumbiji prijavljeno je propadanje društava i to u velikim razmerama, koje je rezultiralo gubicima od 80% do 90%. Utvrđeno je da je razlog za ovo uginuće kašmirski virus. Istraživači u Evropi i SAD su utvrdili da je kašmirski virus visoko zarazan patogeni mikroorganizam medonosnih pčela u prisustvu Varroe destructor.

3.4. BUMERANG JE U DEJSTVU U zimskom periodu 2007/2008 godine u Srbiji je uginulo preko 110.000 pčelinjih zajednica, a 2008/2009 više od 70.000, piše M. Vraštanović 2009 10: „Glavni uzroci stradanja bili su neblagovremena zaštita od Varroe, trovanje na suncokretovoj paši (nije dokazano) nedovoljna količina kvalitetne hrane i primena loše tehnike pčelarenja usled neznanja i nedovoljne brige pčelara“. Dakle, čovek pčelar je uzrok stradanja pčelinjih društava. Početkom 2007. godine, došlo je do masovnog pomora pčelinjih zajednica u SAD. Ovom pojavom zahvaćeno je više od 30 saveznih država, a gubici se procenjuju na preko dva miliona pčelinjih zajednica. (NIŠTA NOVO!!!. SVE U GRANICAMA NORMALE. BUMERANG JE U DEJSTVU.) Samo je gospodin Dave Hackenberg iz Luiisburga (SAD) izgubio preko 3.000 košnica pčela, koje nisu preživele napad čoveka - pčelara. USLED ČEGA? USLED PROTIVPRIRODNOG UPRAVLJANJA PČELINHJIM DRUŠTVIMA. Gospodin Denis van Engelsdorp, specijalista državnog Departmanta za poljoprivredu (USDA) je to nazvao poremećajem nestajanja pčelinjih društava (CCD)11, A gospodin Majkl Embri12 stao je na stanovište da su se svi slučajevi CCD-a javili na velikim komercijalnim pčelinjacima, a uzrok vidi, pored stresa i Varroe, u ishrani jednoličnom hranom. Ali nije ukazao da je razlog VIŠE - veštačka neprirodna hrana u vidu šećerno-sojinih pogača i lošeg sastava meda od konzumnog šećera na kome su pčele zimovale, pa je jasno da su teško iscrpene neprirodnom hranom tokom zime ušle u prolećno-letnju kampanju nespremne. Bach Kim Ngyen (Univerzitet Liege, Belgija) na seminaru TAIEX13 5. decembra 2011 u Beogradu, u predavanju učesnicima, istakao da je kod svih uginuća u SAD, samo 7% zapravo CCD, tj sindrom nestanka pčela sa precizno


104


definisanim simptomima. U 97% pčelinjaka nađen je najmanje samo jedan virus. Statistički značajna veza sa uginućima pčela nađena je samo kod infekcije pčela jednim virusom akutne paralize (ABPV) i da pčelinja društva inficirana ovim virusom ugibaju 14 puta češće od nezaraženih pčelinjih društva. Posebno je izražen efekat na uginuća pčela prisustvo dva ili više virusa istovremeno. Ipak nezaobilazan problem su zimski gubici i Varroa, te izbor termina tretmana pčela. Utvrđena je čvrsta statistički značajna veza između datuma tretmana protiv Varroe i zimskih uginuća pčela. Najmanje uginuća pčela zimi je ako pčelar krene sa tretmanom sredinom jula. Tretman početkom avgusta već duplira procenat zimskih uginuća u odnosu na sredinu jula, sredinom avgusta veći za tri puta, a početkom septembra je taj procenat četiri puta veći14. Preporuka Bach Kim Ngyen-a je da se koristi kontinuirani tretman od sredine jula do sredine avgusta i onda kratkoročni tretman početkom novembra. Posebno je naglasio problem pogrešnog verovanja efikasnosti sredstva protiv Varroe od strane pčelara koji situaciju ne prate detaljno. Naime, ako se koristi nedovoljno efikasno sredstvo, pčelinja društva ne ugibaju iste zime, već nakon 3 ili čak 5 godina. Tako pčelar koristi jedno sredstvo više godina i veruje u njegovu efikasnost, a onda jedne godine doživi šok iznenađenje – pustoš na pčelinjaku. Gospodin Denis van Engelsdorp nije pokušao da CCD dovede ni u vezu sa neonikotinoidima, insekticidima koji retko ubijaju pčele leti, zbog male doze u kojoj se nalaze u polenu i kratkog života pčela, ali zato na proleće košnice ostaju bez pčela, jer su dugovečne zimske pčele cele jeseni i zime konzumirale taj polen, i verovatno tako u organizam unele preveliku dozu i uginule. Cenjeni gospodin Denis van Engelsdorp nije doveo u vezu CCD ni sa genetski modifikovanim biljkama koje su otporne na štetne insekte, a sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis, koji svojim delovanjem stvaraju proteine sa insekticidnim svojstvima. Gospodin Denis van Engelsdorp ostao je neinformisan da su Bilaš, Krivcov i Lebedev u zajedničkoj knjizi «KALENDAR PČELARA” (2000) objavili istraživanja Pčelarskog instituta Ribnoje da upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina dovodi do degradacije pčela u bukvalnom smislu. Dakle, pomenuti američki stručnjaci nisu želeli da analiziraju uticaj razornog dejstva konzumnog šećera na organizam pčela, (koji američki komercijalni pčelari isključivo koriste za prehranu pčelinjih zajednica), niti ostatke hemije u vosku od kojeg se prave satne osnove, niti negativno pogubno dejstvo oduzimanja polena pčelama i davanja pčelinjim zajednicama zamena za cvetni prah (sojino brašno, mleko u prahu, jaja u prahu, meso u prahu...), niti neprirodno upravljanje pčelinjacima i pčelinjim društvima. „Nedostatan i nekvalitetan polen + šećerna zimnica + prekomerno nagomilavanje košnica = stres = virus = nestajanje pčelinjih zajednica”, pa je pčelinjake zahvatila „Bolest praznih sanduka“.15 Svega toga, pčele u PRIRODI NEMAJU. Pomenuti američki stručnjaci ne žele istinu o CCD-deo, jer to nije u interesu proizvođača pčelinjih matica i uzgajivača paketnih rojeva, kao ni kompanija koje proizvode konzumni šećer, te farmera koji uzgajaju šećernu repu. Moguće je da je poslednjih nekoliko godina kašmirski virus bio odgovoran za neke gubitke društava koji su najčešće pripisivani Varroi16. Nije dokazano! Uzroci leže u izgubljenom imunitetu pčelinjih zajednica, usled neprirodne hrane i niskog stepena higijene u košnicama, te industrijakog načina pčelarenja. Gospodin Denis van Engelsdorp, ostao je neinformisan o rezultatima ruskih stručnjaka za uzroke nestajanja pčela. Na primer, sa rezultatima istraživanja dr A.N. Sotnjikova. Naime, Sotnjikov sa Veterinarskg instituta u Moskvi17 tvrdi da je „jedan od uzroka masovnog uginuća pčela, nedostatak belančevina u hemolimfi pčelinjeg legla,



105

larvi radilica i trutovskih larvi, nastao zaraženošću Varroom,” jer je naučno potvrđeno da varroa, „sisanjem” hemolimfe, odnosno belančevina iz hemolimfe larvi radilica i trutovskih larvi podstiče masovna uginuća pčelinjih zajednica. Pored toga dr Sotnjikov kaže da se „sadržaj ukupnih belančevina u hemolimfi bolesnih pčela snižava, pod uticajem Varroe, za 39,2–57,1%, a količina preostalog azota poraste 3,2–3,5 puta u odnosu na neobolele insekte18, dok telesna masa obolelih, šestodnevnih larvi radilica i sedmodnevnih larvi trutova je za 3 i 7 mg manja od mase tela larvi iste starosti bez Varroe. Belančevine namenjene larvama, dostavljaju pčele hraniteljice. Pri odsustvu belančevinaste hrane u društvu, pčele koriste rezerve iz svog organizma. U tom slučaju količina azota za odgajanje jedne pčele iznosi 3,1mg19. Ishrana larvi na račun telesnih rezervi pčele dovodi do gubitka njihove sposobnosti da kasnije neguju leglo. Pri deficitu belančevina, odneguje se malo pčela i za kratko vreme ograničava se razvitak društva; leglo se gaji na račun trošenja rezervi belančevina iz tela pčela hraniteljica, što dovodi do smanjenja mase i sadržaja azota u njihovom organizmu za 19%, a znatno im se skraćuje dužina života20 Takva pojava primećuje se u proleće, sve do pojave svežeg polena, pri odsustvu rezervi perge u gnezdu. Rađaju se pčele sa nakaznim krilima ili bez njih. Zimske pčele brzo odumiru, a mlade često ne uspevaju da se pojave. Društvo slabi i ugiba. Poslednjih godina, u vezi sa globalnim zagrevanjem, sve više se oseća nedostatak belančevinaste hrane u pčelinjim društvima. U sušno vreme ona ne mogu da sakupe dovoljnu količinu hrane. U njima se zaustavlja razvoj. Pokušaji stimulisanja leženja matice putem prihrane ugljenohidratnom hranom, ne daju željene rezultate. Pčele prekidaju negu legla ranije, već krajem jula ili početkom avgusta. U takvim društvima pčele su nedovoljno pripremljene za dug život tokom 7– 8 meseci i često ugibaju u decembru ili januaru. Doktor Sotnjikov nastavlja: „Narušava se mehanizam biosinteze niza belančevina21. Smanjuje se količina lizocima, belančevine odgovorne za stanje otpornosti pčela prema infekcijskim agensima22. Obolele pčele, koje izlaze iz ćelija, znatno su manjih dimenzija. Gubici u masi (težini) kreću se od 6,3 do 25%. Tako, pri prisustvu jednog krpelja ona se smanjuje za 6,5%; pri dva za 10,6; pri tri za 11 do 14,5%; pri sedam osam za 23,9 do 25,423. Deficit belančevina u organizmu bolesnih pčela utiče na razvitak životno važnih organa. Hipofaringealne žlezde, koje su odgovorne za invertovanje tršćanog šećera i stvaranje komponenata matičnog mleča, pri oboljenju odrasle pčele smanjuju se za 14,6%, a u stadijumu lutke za 13,5–31,5%24. Masno telo smanjuje se kod obolelih pčela za 1,2–2,2 puta25. Produkcija sperme truta napadnutog od tri Varroe smanjuje se za 50% 26. Na taj način Varroa, hraneći se hemolimfom pčela, dovodi do deficita belančevina u njihovom organizmu i pri tome skraćuje njihov život.” „Prema podacima A. V. Sadova (1976, 1978), pri oboljenju u proleće i jesen jedne pčele starosti do 12 dana sa tri Varroe, dužina njenog života smanjuje se dva puta. Pri istom broju parazita, pčele stare od 13-20 dana živele su kraće u proleće 1,4, leti 1,6 i u jesen 1,8 puta nego zdrave. Parazitiranje Varroe u leglu dovodi do pojave nakaznih pčela i trutova. Pri zaraženosti manjoj od 1%, defekti se ne primećuju; pri 5% nalazi se 0,8%; pri 20% 2,2%; pri 30% 10,3% nakaznih insekata 27. Broj pčela u društvu primetno se smanjuje, a sastav stari. Pri niskoj temperaturi pčele ugibaju i ostaju u košnici. U normalnim uslovima, za razvitak jedne pčele od larve do imaga potrebno je 25– 27 mg proteina, ili 4–6 mg azota28. U jako zaraženim zajednicama, u kojima se primećuje deficit belančevina, čak i odstranjivanje Varroe ne omogućava očuvanje društva tokom zime, jer su pčele nekvalitetne. Prihranjivanje pčela šećernim sirupom radi dopunjavanja zimskih rezervi hrane, kaže Sotnjikov,


106


takođe dovodi do iscrpljivanja pčela i deficita belančevina u njihovom organizmu. Nagomilavanje belančevina nastaje stvaranjem masnog tkiva. Po podacima Hajdaka iz 1934. godine, pod uticajem korišćenja polena, tokom 5 dana, sadržaj azota povećava se za 93% u glavi, za 76% u trbuhu i za 37% u grudima pčele. Uzimanjem belančevinaste hrane kod mladih pčela ždrelne žlezde se razvijaju do normalnih dimenzija, zapisao je Soudek, (1927). Dr Zlatko Puškadija sa Agronomskog fakulteta u Osijeku (Hrvatska) ističe. „Naučno je potvrđeno da varroa podstiče, olakšava i pomaže razvoj pčelinjih bolesti u košnici. Kod svakog sisanja parazit probije pelikulu (inersegmentalnu membranu) između prstenova zadka, i pošto može apsorbovati samo malu količinu dragocene hemolimfe, on mora probiti membranu više puta u relativno malom vremenskom razmaku. Ovo kod pčela uzrokuje invaziju gljivica, bakterija i virusa i kao posledicu propadanje zajednice zbog iscrpljenosti i sekundarnih infekcija29. Ove činjenice, što ih je prezentovao dr Sotnikov i dr Zlatko Puškadija, kao i sve u ovoj knjizi činjenice koje slede, trebao je da uvaži gosopodin Denis van Engelsdorp pre nego što je dao paušalnu ocenu pomora pčela koja je „hrana” za tzv naučna istraživanja na temu poremećaj nestajanja pčelinjih društava (CCD). Cenjeni gospodin, namerno ili nenamerno ispustio je iz vida „nacionalnu praksu američkih pčelara”, da ceo jedan vek upravljanje pčelinjim zajednicama i pčelinjacima praktikuju - zasnivaju: (1) na preventivi sa antibioticima.30 Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih antibiotika na Bacilus larve, nastala je praksa koja se široko rasprostranila u Severnoj Americi, da se preventivno - antibioticima tretiraju sve zajednice na pčelinjaku. Tako, u Severnoj Americi čitavih 70 godina antibioticima je davana glavna prednost u kontrolisanju američke kuge, piše Žan-Pjer Šaplo u LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR – (№ 849, jun 1999). Ta se škola, nažalost praktikuje i danas i, prenela kod nas u Srbiju, pa na pčelarskim tribinama slušamo profesore doktore i uspešne pčelare koji „naučno dokazuju” tu jalovu praksu, servirajući nam „masnu pogaču” filovanu antibioticima. (2) na hemiji koja je Varrou učinila rezistentnom na lekove, a med i vosak učinili neuporebjlivim za potrošače. (3) na zimskoj prehrani korištenjem šećera i šećernih pogača, te (4) na zapuštenom saću, i na (5) oduzimaju pčelama i poslednjeg atoma meda i zadnjeg zrnca polena. Usprkos svemu izloženom, gospodin Denis van Engelsdorp ostaje pri svom zaključku da je to poremećaj nestajanja pčelinjih društava (CCD), što je „HRANA” NAUCI I PODVALA PČELARIMA!. NIJE DAO OBJAŠNJENJE ŠTO JE UZROK „POREMEĆAJU NESTAJANJA PČELA“. Nameće se zaključak da su pčelinje zajednice osuđene na slabljenje i nestajanje pčela, ako čovek-pčelar ne izmeni svoj odnos prema prirodi pčele.

3.5. DOK ČOVEK-PČELAR ZAGAĐUJE MED, DOTLE JE ČOVEK POTROŠAČ U STRESU U našem narodu još živi kult o medu kao kristalno-prirodno čistom i biohemijski ispravnom pčelinjem proizvodu, najzdravijoj i najblagotvornijoj hrani za trudnice i decu starosti od 2 godine do dobi pubertet. Međutim, već više od 20



107

godina, med (čast izuzecima) i vosak bez izuzetka, izneverili su narodno verovanje. Med i vosak više ne poseduju božanska svojstva prirodne čistote i zdravstveno hranidbene vrednosti, već u sebi sadrže ostatke opasne hemije, a med i prekomerne doze veštački unesenih antibiotika. Saznanje da med nije ispravan i da je postao opasan, izaziva stres potrošača, koji kao i u pčelinjoj zajednici neprekidno traje. Jer, saznanje da: 1. naftalin izaziva raznovrsne mutagane, embriotoksične i kancerogene efekte, koje imaju za posledicu patološke pojave i anomalije razvića ploda, mrtvorođenje i spontani pobačaj. A naftalin se koristio i još se može naći u praksi nekih pčelara kao lek protiv varroe. U SAD i SSSR-u njegova je upotreba zabranjena još 1987.godine. 2. AMITRAZ zagađuje med i vosak, i ispoljava kancerogeno dejstvo, saopšteno je na III međunarodnom sinpozijumu o Varroozi održanom 1984.godine u Splitu. Dve godine kasnije (1986), na internacionalnom savetovanju o zdravstvenoj zaštiti pčele održanom u Zagrebu, dr Taplay, direktor Instituta za pčelarski razvoj i izučavanje meda u Bremenu (Nemačka), potvrdio je sumnje iz Splita i referisao o mutagenim i teratogenim svojstvima amitraza. Kao supstanca, amitraz nije kancerogen, ali metaboliti amitraza – foramidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni. Teratogeno dejstvo metabolita 2,4-dimethylaniline. Urađena je jedna ozbiljna studija 2001. godine tako što je proučavan uticaj amitraza i njegovog metabolita (2,4-dimethylaniline) na preživljavanje, rast, razvoj i teratogeni efekat kod žabe Xenopus laevis kojoj je prirodno stanište jezero Viktorija31. Ovaj projekat je rezultat saradnje naučnika iz Holandije, Kenije i Zimbabvea. Edem začetog ploda je najčešća posledica amitraza. Kod 100% preživelih embriona dolazi do edema pri koncentraciji od 5 mg/l. Teratogeni indeks amitraza je 2,7, a njegovog metabolita (2,4-dimethylaniline) veći od 5. Kod svih embriona pri koncentraciji od 25 mg/l je zapažen gubitak pigmentacije (boje) i encefalomegalija (nenormalno uvećanje mozga). Tako je prema svim naučnim pokazateljima, metabolit amitraza 2,4dimethylaniline okarakterisan kao teratogen. U istraživanju koje je urađeno na miševima da bi se utvrdio uticaj amitraza na reproduktivnu funkciju, a koje je nadzirala Dr Fiona Young, 200332, utvrđeno je da su ženke miševa kojima je tokom 5 dana davan amitraz kroz hranu (50 mg/kg) pre parenja, gubile veliki broj fetusa (plodova) prevremenim koćenjem, za razliku od ženki kojima nije davan amitraz. Kada je ista doza davana tokom 5 dana pre parenja miševima mužjacima, plodovi u uterusu ženki su bili statistički značajno manji nego kod miševa koji nisu dobijali amitraz. Isti efekat amitraza na plodnost je utvrđen i kod pacova i zečeva, ali se ne raspolaže podacima za ljude. Palermo-Neto J, Sakate M i Florio JC. (1997)33 utvrdili su da je izlaganje ženki pacova (dojilja) odmah nakon koćenja hrani koja je sadržala dnevnu dozu od 10 mg/kg amitraza, dovelo do tranzitornih promena u razvoju i ponašanju mladunaca (kasniji razvoj dlake, kasnije otvaranje očiju, kasnije spuštanje testisa…). Zbog načina primene amitraza, oni (foramidin i ksilidin) nalaze se svuda u košnici, pa i u medu i u vosku. Tom prilikom dr Talpay je upozorio da je problematična strana voska zagađenog amitrazom u njegovoj primeni u medicini, a posebno u kozmetici, budući da je amitraz liposolubilan i, kao takav, nalazi se i stalno ostaje u strukturi voska. Koeniger i Fuš izrazili su sumnju u ispravnost amitraza i ukazali na njegovo kancerogeno delovanje. A Ruttner je upozorio da med iz košnica tretiranih amitrazom nije za upotrebu u ishrani ljudi zbog rezidua. Jurij Senegačnik, pčelar i biohemičar po


108


struci, profesor sa Univerziteta u Ljubljani, piše da je ksilidin, u dozi od 400 mg/kg telesne težine, kod ženki miševa izazvao narastanja tumora limfnih čvorova. Pišući o opasnom akaricidu u pčelarstvu, doc. dr Dušan Todorović sa Fakulteta veterinarske medicine Unuverziteta Beograd ističe da se, posle dva meseca, amitraz potpuno razgradi u medu dok njegovi metaboliti formamidin i ksilidin ostaju u medu još celih 18 meseci aktivni. Ljubo Maver i Janez Poklukar iz Slovenije34 utvrđivali su ostatke amitraza u slovenačkom medu, uz to napominjući da je upotreba ovog preparata ilegalna u Sloveniji od kraja 2002. godine. Napominju da je amitraz nestabilan u medu i da se potpuno raspadne na nekoliko svojih metabolita nakon 3 do 4 nedelje. Citiran je i Klaus Wallner (1999) koji tvrdi da višegodišnja upotreba amitraza ne dovodi do gomilanja amitraza u vosku, što je suprotno rezultatima Inastiuta za pčelarstvo u Bremenu, o kojima je izvestio u Zagrebu, 1986. g. na Simpozijumu o Varroi, dr Talpay, šef pomenutog instituta. Petzold (1977) navodi sledeće metabolite amitraza: N-(2,4-dimethylphenyl)N'-methylformamidine (U-40,481); 2,4-dimethylformanilide (U-36,893); 2,4dimethylaniline (U-54,915A); 4-amino-3-methylbenoxic acid (U-54,914). U subhroničnom ispitivanju toksičnosti na miševima, amitraz je izazvao usporeni rast telesne težine i toksičnost jetre pri većim dozama. Ispitivanje na bigl psima je dovelo do promena na jetri, bubrezima i centralnom nervnom sistemu. Ispitivanje na zečevima je dovelo do promena na koži, anoreksije, povećanja glukoze u krvi, degeneracije testisa i promena na limfnim čvorovima i raznim organima. Ispitivanje hronične toksičnosti na psima je rezultiralo depresijom centralnog nervnog sistema, povećanim nivoom glukoze u krvi i padom telesne temperature. U ispitivanjima na karcinogenost hranjenjem miševa, amitraz je pri najvećim dozama izazvao limforetikularne tumore kod ženki. U jednoj drugoj studiji sa miševima, amitraz je pri proučavanju najviših nivoa izazvao tumore na jetri i plućima. Na osnovu ovih ispitivanja, EPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je klasifikovala amitraz kao moguće i po ljude karcinogenu materiju grupe C. Karcinogeni efekti nisu zabeleženi u ispitivanju na pacovima. U razvojnim studijama kod zečeva, amitraz je pri najvećim dozama izazvao promene i kod ženki u razvoju. Podaci iz ispitivanja akutne neurotoksičnosti i ispitivanja metabolizma na ljudskom dobrovoljcu su korišćeni za određivanje NOEL-a i LOEL-a. Neurotoksični znaci su primećeni u studijama hronične oralne toksičnosti kod glodara, kao i u ispitivanjima subhronične i hronične oralne toksičnosti kod pasa. Srodni akutni znaci su primećeni i kod ljudskih dobrovoljaca. Amitraz se ubrzano metaboliše (uslovno rečeno razgrađuje) u organizmu nekoliko vrsta, uključujući ljude, i formira šest metabolita koji se izlučuju uglavnom putem mokraće. EPA je odredila referentnu dozu (RfD za amitraz od 0,0025 mg/kg/dan na osnovu rezultata ispitivanja hronične oralne toksičnosti kod pasa. Tolerancije ili maksimalne granice rezidua su određene za rezidue amitraza u ili na jabukama, kruškama, semenu pamuka, medu i saću, jajima, mleku i mesu, slanini i mesnim prerađevinama govedine, svinjskog, konjskog i živinskog mesa. Ove tolerancije su ponovo procenjene i najveći broj njih se pokazao odgovarajućim. Tolerancija od 3 ppm (delova na milion) za kruške je smanjena na 2 ppm. Svetska zdravstvena organizacija–WHO–proglasila je amitraz za najopasniju hemikaliju u pčelarstvu (dr K. Walner, „Pčelar” br. 11/ 92, prevod iz „Die Bieene” br. 2, 1992), a u nas ga masovno pakuju, reklamiraju i nekontolisano unose u košnice u formi biVarrola, mitaca, Varrolika, hemovara i amitraza-500 (sa dozvolom Ministarstva za poljoprivredu). Upozorenja Ruttnera, Relića, i Sokolovića, da med iz



109

pčelinjih zajednica lečenih amitrazom, zbog rezidua, nije upotrebljiv za ljudsku ishranu, nisu naišla na zabrinutost ni kod pčelara, ni kod Predsedništva Pčelarskog saveza Srbije, ni kod državnih institucija (Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva zdravlja). “Nemačke vlasti ne dopuštaju nikakve ostatke zabranjenih lekova u medu i drugim pčelinjim proizvodima i najstrože zabranjuju uvoz meda u kojem utvrde sporne ostatke”, istakao je visoki vladin funkcioner, i naglasio: „Nikom se neće dopustiti da smanji renome medu kao visokovrednom zdravstvenom i prirodnom proizvodu“.35) Da se Nemci ne šale ukazuje informacija iz 2002. godine36. Oni su neku godinu pre (2002. godine) jednom pčelaru iz Mađarske koji pčelari sa oko 400 košnica i u Nemačku izvozi godišnje oko 20 tona meda u saću, vratili izvesnu količinu tog meda, jer su otkrili da je vosak zagađen amitrazom. Posle tog nemilog događaja, gospodin Čerenji je bio prinuđen da iz Novog Zelanda uveze tri tone čistog pčelinjeg voska od koga sâm proizvodi satne osnove. PIRETROIDI, kao što su fluvalinat, odnosno klartan i mavrik, predstavlja neposrednu opasnost po pčelara koji rukuje ovom supstancom, uzrokujući glavobolju, povraćanje, kašljanje, kijavicu, suzenje očiju, svrab i druge reakcije na koži. Rukovanje fluvalinatom, odnosno klartanom i mavrikom veoma je opasno po zdravlje pčelara, upozorava Kulinčević, i opominje da med iz plodišta pčelinjeg društva nije za ljudsku ishranu, da se medišni nastavci iz kojih se vrca med ne smeju nalaziti na košnici za vreme dok su trake ili letevice u plodištu pčelinje zajednice. Fluvalinat u medu ostaje stabilan preko cele godine (Walner), što potvrđuje i Borneck, aktuelni predsednik Apimodije svojim upozorenjima da u upotrebi fluvalinata nema kraja problemima. Naši pčelari ne znajući šta letvice u sebi i na sebi nose, a radi veće sigurnosti, stavljaju u plodište više komada od propisanih regula, i drže ih u košnici i po nekoliko meseci pre zime, a odstranjuju neposredno pred bagremovu pašu. Med iz plodišta vrcaju, i na pijaci ga prodaju kao bagremov. Upozorenja iz Instituta Hohenhajm ukazuju na rizik korišćenja propolisa i meda iz saća iz košnica u kojima su varrou suzbijali fluvalinatom odnosno klartanom, na način kako to rade naši pčelari.

3.6. PERIZIN JE DONEO ŽALOSNO VREME DA SE OD MEDA ŠTITIMO ATROPINOM Perizin je lek napravljen na bazi kumafosa, sa ADI vrednošću od 0,004 pm, zamišljen je kao EKO lek u borbi protiv varroe. Pri korektnoj primeni, odnosno upotrebi po recepturi i u terminu kako je propisao proizvođač, perizin se pokazao EKO ispravnim i kurativno veoma efikasnim lekom protiv parazita. Međutim, dugotrajnom i od pčelara nepropisnom upotrebom perizina, probijena je tolerantna doza iznad ADI vrednosti, što je dovelo do nedozvoljeno visoke koncentracije ostartaka kumafosa u vosku. Trogodišnjim istraživanjima (1993-1995), u institutu u Hokenhajmu utvrđena je 0,5-60 mg/kg koncentracija otrova u vosku, čija je vrednost 125 do 15.000% veća od dozvoljene. Kada koncentracija kumafosa u vosku dostigne vrednost od oko 1mg/kg, otrov se preliva u med. A med zagađen perizinom nije za ljudsku upotrebu, upozorava Prof. dr J. Senegačnik, sa Ljubljanskog univerziteta, jer blokira enzim acetilholinesterazu, na čemu se i temelji njegovo akaricidno delovanje. Ovaj enzim se nalazi u nervnim strukturama i crvenim krvnim zrncima čoveka, a


110


njegova je uloga da razlaže/neutrališe acetilholin. Acetilholin je neurotransmiter zadužen za prenošenje nadražaja sa jednog neurona (nervne ćelije) na drugi. Blokiranjem enzima acetilholinesteraze od strane perizina u telu, dovodi do nagomilavanja acetilholina, što kod čoveka ima za posledicu: nesanicu, znojenje, poremećaj vida, nesposobnost koordinacije voljnih pokreta, grčenje i trzanje mišića, skupljanje i sužavanje bronhija, depresiju disanja, crevnu koliku, cirkulatorni kolaps i smrt. U slučaju akutnog trovanja perizinom, kao antidot treba dati atropin u dozi od 2 do 4 mg svakih 5-10 minuta dok se stanje ne stabilizuje. Zar je došlo žalosno vreme da se od meda štitimo atropinom? Negativna iskustva u primeni Perizina protiv varroe u Nemačkoj, ukazuju nam da sličnu grešku ne bi smeli učiniti naši pčelari nekorektnom primenom kumafosa.

3.7. FUMAGILIN Pčelari više od decenije i po preventivno upotrebljavaju antibiotik fumagilin protiv nozemoze, pa se nekontrolisanom primenom može naći u medu i u njemu se zadržati do 12 meseci. Naučno je utvrđeno da pri lečenju pčela od nozemoze dolazi samo do kratkotrajnog poboljšanja. A upotrebom fumagilina u dozama 0,8 mg/ml, 0,4 mg/ml i 0.08 mg/ml sprečava deobu i rast ćelija mladog legla. Isto se dešava i sa ćelijama dece i osoba koje uzimaju med sa fumagilinom ili njegovim reziduama. Ako se daje u većim koncentracijama, ovaj antibiotik izaziva povećanje broja aneuploidnih ćelija (sa smanjenim ili povećanim brojem hromozoma). To dovodi do poremećaja u reprodukciji pčela ali i u ljudskoj populaciji. Ovi poremećaji imaju za posledicu smrtnost, pobačaj, defekte novorođenčadi...37 Dejan Kreculj38 podseća na rezultate istraživanja sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu na temu „Opravdanosti primene fumagilina u terapiji nozemoze„ u kojima mr Jevrosima Stevanović, dr Zoran Stanimirović i dr Mića Mladenović iznose da: -"fumagilin narušava prirodnu ravnotežu u crevima pčela, što dovodi do intenzivnog razvoja gljivica sa krajnjim ishodom povećanog uginuća pčela; -fumagilin ima potencijalni genotoksični efekat na čoveka ukoliko je prisutan u medu i u drugim pčelinjim proizvodima sa posledicama poremećaja u reprodukciji ljudi (učestali pobačaji, slabost organizma...);celioinhibitorno dejstvo (sprečava rast i deobu ćelija) i oštećuje respiratorni epital ljudi (oštećuje ćelije pluća); -inhibira anfiogenezu kod ljudi (izaziva umnožavanje ćelija krvnih sudova) -indukuje apoprozu (ubrzava starenje ćelija, organa i organizma u celini)". Neki naši vajni stručnjaci u svojim predavanjim „naivnim pčelarima” i tekstovima u „Pčelaru” afirmativno govore i pišu o ovom opasnom antibiotiku, „iako su Mađari zatvorili fabriku i obustavili proizvodnju fumagilina”, kaže u svom predavanju beogradskim pčelarima dr Luganski (2003). Nastojanje pčelara da spase pčelinje zajednice od Varrooze i nozemoze, uzrokovao je primenu cele palete od preko 200 raznih lekova, među kojima i ova četiri najopasnija, ozbiljno su zapretili čistoći meda, dovodeći u sumnju njegov kvalitet i biomedicinske vrednosti sa negativnim predznakom po zdravlje čoveka. Saznanje da se u zagađenom medu mogu naći opasne materije koje, delujući na gene čoveka, izazivaju rak, mutiraju gene na karcinom i teratogenošću donose na svet decu nakaze sa zastrašujućim izopačenostima, dovodi čovekapotrošača meda u stresnu situaciju, koja ne prestaje.



111

3.8. POTROŠAČ JE U STRESU I KADA MALO POSUMNJA U KVALITET MEDA. A RAZLOGA ZA SUMNJU IMA NA PRETEK, I TO VELIKIH. Malo je poznato potrošačkoj javnosti da je med priozvod koji se lako falsifikuje. A falsifikat teško utvrđuju i najveći stručnjaci. Jer, kao proizvod kuhinjskog šećera, naročito kada je pomešan sa nektarom u periodu kampanje pčelinje paše, u falsifikatu dolazi do istih procesa kao i pri čuvanju prirodnog pčelinjeg meda. Ovo znaju i mnogi pčelari, pa šećer kroz košnicu koriste oni za koje se odomaćio naziv medari mućkaroši. Oni u enormnim količinama proizvode šećerni med i plasiraju ga na zelenim pijacama i vašarima kao bagremov, ne štedeći pri tome ni svoje prijatelje, niti članove najuže porodice. Med kao produkt kuhinjskog šećera teže se prepoznaje od prirodnog pčelinjeg meda, naročito kada je pomešan sa nektarom. Za vreme čuvanja ovog falsifikata dolazi do istih procesa kao i pri čuvanju prirodnog pčelinjeg meda, pošto neki pokazatelji kao količina redukovanih šećera i saharoze ponekad se poklapaju sa odgovarajućim vrednostima pčelinjeg meda. „Po nekim pokazateljima, kao što su procenat vode, količina pH, ukupna količina šećera, falsifikat se gotovo ne razlikuje od prirodnog meda”, zapisali su dr S.Škenderov i mr C. Ivanov, (1983) 39. Profesionalni pčelari znaju za ovu osobinu falsifikata, pa za vreme kampanje paše dodaju pčelama pune pojilice šećernog sirupa. Malo je poznato da je teže utvrditi falsifikovani med dobijen od kukuruznog skroba, jer je enzimatskim procesom kontrole utvrđena srazmera fruktoze i glukoze slična pravom medu. Naučni radnici utvrdili su da ugljeni izotopi u prirodnom medu imaju atomsku težinu 12, dok ugljeni izotopi kod kukuruznog šećera imaju atomsku težinu 13. Za ova svojstva falsifikata meda znaju i pčelari i trgovci i industrijski proizvođeči meda, što je otkrila državna inspekcija 2009. godine, a o čemu je izvestila „Politika” broj 34 od 1. i 2. maja 2009. godine na stranama 1 i 11, imenujući drske prevarante kao što su firme „Domaći med” iz Torde, „AZA” iz Novog Sada, „Hani med” iz Smedereva, „Prikom”, „Maja promet” i „Meplis” iz Beograda, firma iz Zrenjanina koja svake nedelje kupuje invertovani sirup od kukuruza, drsko pokazuje kako se na veliko urušava ugled srpskom medu kao brendu i podcenjuju čestiti pčelari. Analize su rađene u Naučnom institutu za veterinarstvo iz Novog Sada 40. U uzorcima meda s proizvodnih linija i u trgovinama pronađene su povećane količine saharoze i povišene vrednosti HMF (hidroksilmetilfurfurola), za koji je dokazano da je kancerogen. U prirodnom medu je dozvoljeno maksimalnih 40 miligrama HMF po kilogramu, a u falsifikatima je nađeno i deset puta više. Ovo ukazuje da se radi o veštačkom medu. U malim fabrikama u kućnoj radinosti opremljenim mašinama za mešanje „šećerne vodice„ načinjene od 70% kuhinjskog šećera, 18,5% vode, 0,3% sirćetne kiselune (koja najuspešnije razgrađuje saharozu na fruktozu i glukozu) i 7,5% svežeg prirodnog meda, dobije se savršen falsifikat, koji je našao istaknuto mesto u rafovima mnogih trgovačkih lanaca, na zelenim pijacama, na pčelarskim izložbama, čak i na onoj nacionalnoj „Tašmajdanskoj“. Zašto? Zbog nemarnosti, korupcije i neodgovornosti državnih organa. Zbog toga odmah sledi pitanje: Od koga kupiti med, pčelinji med, koji pored drugih lekovitih sastojaka ima benzoevu i fenilnosirćetnu kiselinu?


112


Pčelinji prirodni med, pored mnogih blagotvornih svojstava, poseduje i baktericidno svojstvo, i njegovim korišćenjem u ishrani pčela i ljudi, pčelinje društvo i čovek poseduju prirodni imunitet na bolesti. Čovek ili dete koji ima na jelovniku pčelinji med, stiče imunitet na mnoge bolesti, jer pored drugih dragocenih sastojaka pčelinji med sadrži i benzoevu i fenilnosirćetnu kiselinu koje ubijaju bakterije, uzročnike mnogih infektivnih oboljenja. Mnoga fenolna i polifenolna jedenjenja koja u med prelaze s nektarom poseduju baktericidna svojstva. Jedan kilogram meda pčele su sakupile sa oko 10 miliona raznovrsnih cvetova. Taj i takav med je lek i hrana pčelama i čoveku, i brzo kristališe, što upućuje na zaključak da je kristalizacija prirodno svojstvo meda. Ali pošto potrošači hoće MED SAMO U TEČNOM STANJU, onda često u tegli kupe žuto-smeđu zaslađenu tečnost, a ne med, i još prîde opasan otrov – HMF (hidroksimetilfurfurol) sa kancerogenim dejstvom. Naime, na zahtev potrošača, pčelar postupkom zagrevanja dekristališe i otapa med, pa tako i pri najpažljivijem radu, ako zagrevanjem prekorači temperaturu od 37oC dolazi do isparavanja antimikrobnih supstanci u pčelinjem medu41. Pošto pčelari ne poseduju termokomore za dekristalizaciju sa mernim instrumentima-senzorima, to pomoću prstiju mere temperaturu otapanja meda, iz kanti ga presipaju u tegle i prodaju potrošačima u tečnom stanju, jer tako oni žele. Kada se prilikom topljenja meda prekorači temperatura iznad 37oC nastaje uništenje svih lekovitih materija u medu. A pri temperaturi višoj od 80 oC oslobađa se materije koja se zove hidroksimetilfurfurol (HMF) koja ima toksično i kancerogeno dejstvo na organizam korisnika. Bez instrumenata i sa oskudnim znanjem elementarnih reakcija meda na visoke temperature, pčelari nestručnom dekristalizacijom dovedu med do stepena ključanja i prodaju ga kao bagremov. Jer tako žele potrošači?!!! Potrošači bi trebalo da znaju da je najkvalitetniji upravo ušećereni med. Ne terajte pčelara da radi neprirodnu radnju na vašu štetu. A ni pčelar od toga nema koristi već višestuki gubitak, koji na kraju opet plaćaju potrošači. U Skandinavskim zemljama, Švedskoj, Finskoj i Norveškoj, u Kanadi i mnogim drugim državama potrošači med kupuju samo u kristalisanom stanju pakovanog u masnu hartiju, a ne u tegli.

3.9. ANTIBIOTIKE U MEDU KOD NAS SKRIVAJU OD JAVNOSTI KAO NAJVEĆU DRŽAVNU TAJNU, dok se u kulturnom svetu to javno publikuje, javnost upozorava, a vinovnike sankcionišu. Na primer, na internet sajtu www.apiservices.com dati su rezultati ispitivanja antibiotika u medu iz zemalja Evropske Unije u Laboratoriji u Bremenu. U uzorcima meda otkriveni su antibiotici kako sledi (tabela 8) U statistiku su ušli uzorci meda sa manje od 0,01 mg/kg, dok je za streptomicin kriterijum manje od 0,02 mg/kg. U grupi od 108 uzoraka iz 1999. godine koji po količini ostataka nisu u skladu sa zakonima EU, ubedljivo najviše ostataka antibiotika i brojem i procentualno otkriveno je u medovima iz Španije. Od 29 uzoraka, 28 je bilo pozitivno, a najčešće prisutan je bio tetraciklin u 21 uzorku. Od 26 uzoraka iz Italije, u sedam su otkriveni ostaci antibiotika, od toga 4 sulfonamid.



113

Tabela 8. Ostaci antibiotika u medu u nekom zemljama Evropske Unije (EU) Ostaci antibiotika u medu u zemljama EU Naziv antibiotika

1999. godine

2000. godine

%

%

Streptomicin

43,2

26,0

Sulfatiazol

28,0

16,2

Sulfametazin

11,4

6,7

Oksatetraciklin

11,4

5,6

U toj grupi uzoraka, ostataka antibiotika nisu bile vrste meda iz Grčke, Švedske, Austrije, Finske i Belgije42. Da se tamo ne šale sa zdravljem ljudi, pokazuje primer suspenzije uvoza kineskog meda. Veterinarski komitet EU 25. januara 2002. g,. izglasao je suspenziju uvoza proizvoda životinjskog porekla iz Kine u EU. To se odnosi kako na proizvode namenjene humanoj upotrebi tako i one za ishranu životinja, a jedan od glavnih proizvoda na koje se suspenzija odnosi je med. Proizvodi koji su već upućeni u Evropu biće primljeni, ali i podvrgnuti detaljnom ispitivanju. Na osnovu te odluke, Evropska agencija za standarde hrane naručila je tokom februara dodatne testove kineskog i mešanog meda koji se prodaju u Velikoj Britaniji. Od 16 uzoraka, u 10 su otkriveni ostaci antibiotika hloramfenikola, a u šest ostaci streptomicina. Ista agencije je javila o povlačenju kineskog meda iz prodaje43.

3.10. LEČENJE PČELA ANTIBIOTICIMA U EVROPI PREDSTAVLJA ILEGALNU PRAKSU Lečenje pčela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu44,dok kod nas, po Pravilniku, lečenje i preventiva antibioticima nije dozvoljena kod Američke kuge pčelinjeg legla, kao i druge bolesti bez stručnih lica. Posledice nekontrolisanog korišćenja lekova u pčelarstvu je češći nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida u medu. Dr sc. vet. Nada Dugalić-Vrndić (2005), naučni saradnik, NIVS, utvrdila je u 60 uzoraka meda uzetih sa beogradskih pijaca i 40 uzetih iz velikih marketa, čak 18 sadrži ostatke antibiotika i sulfonamida U referatu na XIII naučnom savetovanju u Beogradu-Zemunu posvećeno KVALITETU I PROMETU MEDA I PČELA je saopštila da je naknadno utvrđeno da skoro 2/3 uzoraka predstavlja falsifikat meda. U 43 uzorka meda za koje su vlasnici tvrdili da nije bilo upotrebe lekova u toku proizvodnje, ustanovljken je pozitivan nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida kod 31 uzorka (72%) meda. Nada Plavša i sarad.(2005) su utvrdili prisustvo antibiotika u različitim vrstama meda. Od ukupno pregledanih 193 uzorka, rezidue antibiotika su nađene u 43 uzorka ili 22,28% i da se oksitetraciklin zadržava u uskladištenom medu, čak do 315 dana.


114


3.11. U NAS SAMO IZUZETNO POJEDINI NOVINARI I NOVINSKE REDAKCIJE PONEKAD OBJAVE POLUISTINU O BIOMEDICINSKIM VREDNOSTIMA MEDA Tako su „VEČERNJE NOVOSTI” od 6. decembra 1996. godine sa konferencije za novinare Pokreta potrošača Beograda, izvestile da je na izložbi meda na Tašmajdanu „analizom 36 uzoraka meda, u 10 pronađeni antibiotici". Ali, to je samo pola koraka što ga je Pokret potrošača Beograda tada učinio, a trebao je napraviti ceo iskorak: podvrći med analizi i, na ostatke pesticida kako to zahteva Svetska zdravstvena organizacija (WHO), i da ocêni njegovu EKO-BIOMEDICINSKU vrednost, kako to rade u državama Evropske Unije i Izraelu. Tamo se kontrola na biomedicinsku ispravnost vrši hromatografskom metodom, sa tačnošću od jednog nanograma, odnosno 0,000.000.0001 gram/kg ostataka pesticida. Tek tada med ispunjava EKO-BIO-MEDICINSKE USLOVE. Bez takve karakteristike med nema upotrebnu dozvolu ni za Tašmajdan ni za Novi Sad ni za zelenu pijacu i na tržište Evropske Unije!

3.12. „POJAVLJUJE SE SVAŠTA NA TRŽIŠTU“ Veterinarska inspekcija bi ozbiljnije morala da se pozabavi ovim problemom i zbog proizvođača i zbog potrošača. Uzimanjem uzoraka od proizvođača ispitao bi se njegov kvalitet i tako se izbegao med sa antibioticima na primer, kaže Radomir Babić, diplomirani inženjer agronomije. Prema njegovim rečima jedino se kontrolom uvoza meda i ekstrakata koji se ubacuju u med i redovnim inspekcijama ovaj problem može rešiti. Zakonski propisi postoje ali se nedovoljno poštuju – smatra ovaj pčelar... a Lokman Beširi kaže da „iznenadnom kontrolom meda kod prodavaca na pijaci i kod onih koji ga ne iznose na pijacu, jedino može da se spreči trgovina medom lošeg kvaliteta... Čula sam da se na tržištu pojavljuje `sumnjiv med` i jednostavno ga ne smem da kupim – kaže Gordana Janković, ekonimista iz Beograda".- piše D. Urošević u «POLITICI” od 7. decembra 1966. godine, pod naslovom „Probam kad kupujem". Svetislav Jokić iz Beograda u rubrici „MEĐU NAMA” ("POLITIKA". 26. DECEMBRA 1996. g.) pod naslovom „GORAK MED” ističe da „potrošači od sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije očekuju češće kontrole proizvođača ove namirnice”, i daje pojašnjenje da se od 36 uzoraka na sajmu meda na Tašmajdanu u Beogradu, u 10 slučajeva radilo o medu proizvedenom od šećernih ili voćnih sirupa, uz dodataka raznih veštačkih ekstrakata za mirise, boju i ukus, a ponegde je bilo i znatnih tragova antibiotika..."

3.13. NEDOUČEN PČELAR SAĆE U KOŠNICI GODINAMA NE MENJA Saće u košnici predstavlja jedan od temeljnih biogeneznih činilaca od koga zavisi razvitak i rast pčelinje zajednice, i njeno zdravstveno stanje. Saće je kolevka pčelinjoj larvi i inkubator njenoj lutki. Ali je saće i ostava za med i cvetni prah. Saće je u poslednjih 25 godina postalo deponija otrovnih materija nastalih lečenjem pčela



115

pesticidima. I sàmo kvalitetno i biološki čisto saće može odgovoriti funkciji koju mu je Priroda odredila. Iako pčele marljivo i pedantno, gonjene instiktom čišćenja, pripremaju ćelije45 saća za zaleganje, one nisu u mogućnosti da ih potpuno očiste od delova košuljice i ostataka otrovnih i drugih materija koje su pčelar i nimfa ostavili u ćelijama saća. Na taj se način normalne ćelije vremenom degradiraju, postaju manjeg obima, pa se iz nijh izvode sitne pčele46, a iz zatrovanih ćelija izlaze oštećene pčele i zatrovan med. Na pojavu degradacije saća, još daleke 1937. godine, na 11. Međunarodnom kongresu pčelara u Parizu ukazao je Descont (1938)47 u svom referatu, kada je, pored ostalog, rekao: Jedan od uzroka degradacije pčela nalazi se u samoj ćeliji. To je košuljica (kokon) nimfe koju pčele, rađajući se, ostavljaju u svojoj kolevci.

3.14. DEGRADACIJA SAĆA I PČELA Pere-Mezonev, akademik, član francuskog Entomološkog društva, naučnik svetskog glasa i ugleda i pčelarski pisac, sasvim konkretno dokazuje deformacije ćelija saća nagomilavanjem košuljica. Naime, on je 1929. godine izvršio merenja taloga u staroj ćeliji. U talogu debljine 5 mm našao je 50 košuljica. Na osnovu ovog nalaza on zaključuje da svaka košuljica prekrije dno ćelije za 1/10 mm. Posle 20 generacija gubitak u dubini ćelije je 2 mm, i na svakoj strani po 2 mm čini ćeliju užom za 4 mm, te zbog toga nastaje sužavanje prostora za razvoj larvi. Zbog manjeg sadržaja voska, ti su okviri izvrstan poligon za moljca. Dakle, u suženim i skraćenim ćelijama saća rađaju se sitnije i manje vredne pčele. Eksperimentalna stanica u Tuli (Rusija), ispitujući ovaj problem utvrdila je: Novo saće, prva generacija: prečnik ćelije 5,3 mm, a težina pčele 0,135 grama. Saće sedam godina staro, izvedeno 38 generacija pčela: prečnik 4,9 mm, a težina pčele 0,105 grama. Izlazi da 9 pčela 38. generacije vrede koliko 7 pčela prve generacije (Descont, 1938)48 Ako pčelar saće u plodištu košnice ne menja godinama, u tako starom saću, zaraženom američkom kugom, precizira Lebedev, uzročnik bolesti Bacillus larvae ostaje u životu do 30 dana, a spore nozemoze do dve godine, dok je zaraženost krečnim leglom pčelinje zajednice na starom saću sedam puta veća od onog pčelinjeg društva koje gnezdo razvija na novom saću. Staro saće redovno napada voskov moljac, a zimi bitno utiče na kristalizaciju meda. Tokom dugog korišćenja saća u njemu se godinama kumuliraju toksične materije, otrovi, radioaktivne materije, teški metali i pesticidi, što ima za posledicu veće gubitke pčela u toku zime i uginuća pčelinjih društava. U »PČELOVODSTVU” 2/99, Lebedev je elaborirao postavke svog učitelja, oslanjajući se na njegove rezultate, pa ukazuje na štetnosti i pogibeljnosti držanja starog saća u pčelinjem gnezdu. Staro saće u gnezdu stalni je izvor širenja infekcija invazionih bolesti. U zaraženom saću spore američke truleži ostaju virulentne 35 godina, izazivači nozemoze do 2 godine, a spore krečnog legla do 4 godine49. Staro saće je deponija velikih količina radioaktivnog cezijuma50. Crni ramovi kroz koje se ne može videti svetlost su puni patogenih organizama, a satne osnove od takvog voska su pune otrovnih materija, kumuliranih proteklih dvadeset pet godina lečenjem pčela hemijskim preparatima protiv Varrooze i nozemoze, što potvrđuju nalazi naučnih instituta i pčelinjih zajednica.


116


Doduše, ima i suprotnih mišljenja. Root je posle ogleda sa okvirima starim 25 godina, izjavio da zidovi ćelija imaju uvek skoro istu debljinu, jer pčele uklanjaju kokone ukoliko pokriju zidove. Ipak, ako na dnu ostane 8 do 10 naslaganih slojeva, one produže ćelije da bi imale istu dubinu na starom saću debljine 2 do 3 mm gde se leglo uvek dobro razvija ne smanjujući svoj rast. Baldensperger, posle iskustva od 56 godina na svojim pčelinjacima, nikada nije naišao na kakav okvir koji bi morao izbaciti zato što su mu košuljice suzile ćelije.. „Iz godine u godinu su se u mojim okvirima izvodile 7 do 8 generacija pčela iako su mnogi bili u upotrebi i u primitivnim košnicama na Alpima, u Alžiru, ili Palestini, i video da su se preko 200 generacija izvodile u njihovim ćelijama, ne primećujući nikakve štetne zadebljine„ ... Što se popravka saća tiče, roj, kao mlad organizam, više voli novo saće, i čisteći košnicu otkida čitave komade starog saća. Isto je to i u primitivnim košnicama, gde se svake druge ili treće godine obnavlja saće, a to je vreme kada bi mogle nastupiti štetne posledice". I American Bee Journal (jun 1935) sa potpisom g. Miller-a uporđujući ćelije starih okvira koji su u upotrebi više od 24 godine, a jedan još od 1885. g., sa novima, ne nalazi da ima kakve razlike u dimenzijama, „niti da ima razlike u krupnoći pčela koje su se u tim okvirima izlegle". Ako bi iz ovog pitanja trebalo izvesti kakav zaključak, mogli bi reći da pčele u datoj prilici znaju da izvrše podmalađivanje saća (Derscont, 1938).

3.15. KUMAFOS U VOSKU SMETNJA PRIHVATANJU PRESAĐENIH LARVI Na međunarodnom Simpozijum održanom u Kanadi, na Nijagarinim vodopadima decembra 2002. godine51, čuo se podatak da što je u vosku bilo više kumafosa, to je procenat prihvatanja presađenih larvi bio manji, a pri 1‰ (jednom hiljaditom delu) kumafosa u vosku, prijem larvi je potpuno izostao, saopšteno je kroz prikazane rezultate istraživanja uzgajenih i oplođenih matica u zavisnosti od količine kumafosa u vosku, iz kojeg su pravljene matične čaure. O uticaju kumafosom kontaminiranog voska na uzgoj i preživljavanje matica, američkin naučnici Jeff S. Pettis, Anita M. Collins, Reg Wilbanks i Mark Fildaufer52 su utvrdili da je pesticidom kontaminirani vosak u kome se izvode matice, uzrok mnogih negativnih činilaca koji uzrokuju njihov razvoj. Od 144 presađenih larvi pri koncetraciji kumafosa od 1.000 ppm53 pronađen je samo jedan potpuno izgrađen matičnjak, a dobijena matica bila je veoma loša. Tretman sa 100 ppm dao je približno polovinu uspešnih matičnjaka u odnosu na kontrolni. Koncetracija kumafosa od 100 ppm (dozvoljeni nivo, EPA 2000) umnjuje proizvodnju zrelih matičnjaka kod uzgajivačkih društava, produkuje lošije manje i, manje razvijene matice, a time smanjuje i broj komercijalno prihvatljivih matica, kao i broj matica koje rano zaležu. Naročito se umanjuje broj kvalitetno oplođenih matica tokom tri nedelje. Istraživači su otkrili da nivo pesticida u vosku u Severnoj Americi iznosi od 2-15 ppm54 do 50 ppm55, dok u starom saću prelazi 100 ppm.



117

3.16. PČELE ŠIROM SVETA SU IZLOŽENE STRESOVIMA POD DEJSTVOM PARAZITA I HEMIJSKIH PREPARATA ZA SUZBIJANJE PARAZITA „Procenjivali smo učenje i pamćenje kod medonosnih pčela izloženih taofluvalinatu, aktivnom sastojku Apistana, primenom Pavlovljeve metode za učenje kod insekata (proboscis exstension reflex, PER), koji oponaša učenje u prirodnom okruženju”, pišu E.H. Frost, D. Shutler i K. Hillier 56: „Medonosne pčele su izložene neutralnom stimulansu, obično nekom mirisu nakon čega bi usledila pozitivna nagrada, kao što je šećerni sirup. Medonosne pčele uče da isture svoje jezike kada su izložene mirisu i u odsustvu nagrade (jer miris nagoveštava prisustvo hrane). Stresovi kao što su pesticidi, mogu da smanje učestalost ovog refleksa, izaziavajući i otežano učenje“. Uzorci pčela izletnica uzimani su u Novoj Skotiji, u Kanadi, avgusta i septembra 2009. godine, pri čemu su pčele imobilisane tako da su im bile slobodne samo antene i delovi usta. Tau-fluvalinat, rastvoren u 1,25 ě L acetona, te primenjivan kontaktno preko kože (na grudima) ili oralno u koncetracijama od 0,125 μg do 1,25 μg. Kontrolne pčele su tretirane sa 1,25 μgL acetona. Pčele su tretirane za izražavenje PER refleksa, a zatim su, 24 sata kasnije, testirane na očuvanost pamćenje mirisa. Manje doze tokom tretmana nisu imale uticaja na smrtnost ili nosni refleks tokom faze obuke ili faze testiranja refleksa. Pri dermalnoj dozi (preko kože) od 1,25 μg smrtnost je bila mnogo veća kod tretiranih pčela nego kod kontrolnih društava i nakon 3, odnosno i nakon 24 sata posle tretmana. Kontrolne pčele su imale mnogo veći prosečan broj refleksnih nosnih reakcija na mirisne tragove tokom faze obuke, dok tokom faze testiranja nije bilo značajnih efekata . Nastojimo da utvrdimo način na koji se tau-fluvalinat raspoređuje po pčelinjem telu, kao i relativne koncetracije. Ostaci hemikalija su procenjivani primenom gasne hromatografije i masene spektrometrije, izolovanjem glave i grudi i stavljanjem u heksan radi izvlačenja tau-fluvalinata. Preliminarni rezultati ukazuju na to da tau-fluvalinat ulazi u cirkularni sistem pčela posle dermalnog kontakta. (preko kože). Medonosne pčele sa dermalnom primenom tau-fluvalinata (preko grudi), takođe imaju tragove ove hemikalije u svojim glavama. Vremenom može da dođe i do detoksikacije, sa smanjivanjem nivoa tau-fluvalinata prisutnog u tkivima pčele, tokom 24 sata.

3.17. HEMIJSKI PREPARATI U KOŠNICI UMANJUJE RAZVOJ PČELINJE ZAJEDNICE I ZAGAĐUJU MED U varijanti kada se u košnci nalaze letvice natopljene fluvalinatom, matica uveliko umanjuje dnevni kapacitet polaganja jaja 57, pa satne osnove izrađene od takvog voska pčele odbjaju da prihvate i ne izvlače na njima voštane ćelije, te matica nema prostora da polaže jaja. U nemačkom pčelarskom institutu u Kirchajnu su osamdesetih godina XX veka upotrebili folbeks VA u košnicama svojih pčelinjih zajednica, pa i dan-danas, posle 18 godina nalazi se brompropilat u vosku koji potiče iz tada tretiranih društava58.


118


U Hohenhajmu, nemačkom institutu su u periodu 1993-1995. utvrdili ostatke kumafosa iz Perizina u vosku od 0,5-60 mg/kg, što je za 125-15.000% više od dozvoljenog (0,004 mg/kg), ili ostatke fluvalinata iz klartana i apistana u vosku od 0,5-80 mg/kg, što je za 166,6-26.666% više od dozvoljenog (0,003 mg/kg), zabeležio je Walner, (1997)59. Doktor med. Rodoljub Živadinović (2004) ističe rezultate dr Klausa Walnera (2002) direktora Instituta Hohenhajm koje je saopštio u Nišu 2002.godine 60 o jednom eksperimentu kojeg su uradili. Naime, u Institutu su u jesen pčelinje društvo tretirali velikim dozama Perizina (kumofasa). To je društvo prezimelo u jednom LR plodišnom nastavku. U proleće su na društvo stavili dva nastavka sa izgrađenim nezagađenim saćem. Tokom sezone nisu menjali mesta ramovima ni nastavcima. U jesen je uzet uzorak saća iz prvog, drugog i trećeg nastavka. Od ukupno prisutnih količina kumafosa u vosku stârog plodišta, u prvi nastavak je prešlo 12%, a u drugi 10%, i to u jednoj sezoni za samo nekoliko meseci Dr Klaus Walner (1995)61, je izvestio i o sledećem radu. U Petrijeve šolje su razlili tanak sloj kontaminiranog voska, a preko njega nalili tanak sloj meda. Zatvorene posudice su držali u inkubatoru na 30°C tokom 30 dana. Posle toga su med analizirali i utvrdili sadržaj ostataka insekticida u medu prikazanih u tabeli 9. Tabela 9. Ostaci insekticida iz voska preliveni u med (Preuzeto od Živadinovića, »Pčelar” 3/2004) Ostaci insekticida u medu Količina Varocida u vosku

Folbeks VA Neu

Perizin

Apistan

Beyvarol

dibrombenzofenon

brompropilat

kumaphos

fluvalinat

flumethrin

1 mg/kg

0,9

0,6

0,7

0,4

Ne može da se otkrije

10 mg/kg

7

4

5

0,6


20 mg/kg

12

6

7

0,8


50 mg/kg

16

12

18

1,5


60 mg/kg

20

16

21

2,1


100 mg/kg

24

19

31

4,5


200 mg/kg

33

29

94

10


Insekticid flumetrin (BayVarrol) se veoma čvrsto vezuje za vosak i ne može se otkriti u medu ni kada ga u vosku ima u koncetraciji od čak i 400 mg/kg, dok je, prema Walneru, kod većine drugih insekticida to koncetracija od 1 mg/kg voska Zavod za hemijske analize životnih namirnica u Hamburgu utvrdio je da kumulacija dimnih sredstava u vosku iznosi 100-300 mg/kg62, a naši pčelari sa listićima amitraza dime pčelinje zajednice neprekidno više od 20 godina (1984-2012), a jedna austrijska firma je vratila izvozniku iz Jugoslavije veće količine akaricidima kontaminiranog voska, jer ga pčele nisu prihvatile (Priesnitz)63. Takve satne osnove i „naše” pčele odbjaju da prihvate, ne izvlačeći na njima voštane ćelije, te matica nema pripremljen „teren” da polaže jaja. Ništa bolja situacija nije kod nas, nasuprot lošija je, jer nas niko, ali baš niko ne kontroliše.



119

Pčelari ispuštaju iz vida činjenicu da su za slab prijem matice i slabu nosivost jajnih ćelija neposredno i posredno sâmi krivi. Većina pčelara, (čast retkim izuzecima) već 25 godina nekontrolisano unose hemijske preparate u košnicu, pa je vosak apsorbovao nedozvoljeno velike količine kontaminanata unešenih dimom, aerosolom i letvicama. Stoga na tržištu kupujemo satne osnove od prerađenog voska zagađenog hemijskim supstancama koje smo sâmi uneli u košnicu. Utvrđeno je da najviše rezidua ostavljaju brompropylat (folbex i sastojak matisan-a), kumafos (Perizin) i fluvalinat (klartan i mavrik).

3.18. SVETLO SAĆE SMANJUJE RIZIK OD INFEKCIJE I TROVANJA “Kada zdravo saće redovno zamenimo smanjujemo rizik od infekcije i trovanja. Zato ne ostavljamo ramove u plodištu košnice da postanu suviše stari„, ističe Žan-Pjer Šaplo (2003), pa zato svake jeseni menja novo saće u svojih 900 košnica64. U toku zimovanja pčela na starom saću, kristalizacija stare hrane je 45% veća, a 58% više zajednica izlazi iz zime sa opterećenim crevom i na kraju 12% društava ugine u poređenju sa društvima koja su zazimljena na svetlom saću. Rezultati istraživanja zimovanja na 15.549 pčelinjih zajednica u Švedskoj su potvrdila da su dva osnovna faktora, staro saće i proliv, uzrokovali 95% uginuća pčela, pri čemu su u većini slučajeva proliv zapazili tamo gde je preovladavalo staro saće65. U tamnom saću med češće i znatno brže uskisne. Kod crnog saća zapremina ćelije je 12% manja nego u svetlog, što se negativno odražava na težinu izleženih pčela, na što ukazuju podaci iz tabele 10. Tabela 10. Uticaj kvaliteta saća na telesnu masu pčela (preuzeto od Lebedeva) Boja saća

Izleženo generacija pčela

Prosečna masa pčela, mg

Umanjenje mase tela, mg

svetla

0

123

0

mrka

1–2

120

2,4

tamna

10–12

118

3,7

crna

25–26

106

13,1

Iz starog saća u pčelinjem gnezdu produkuju se pčele slabog kvaliteta. Pčele male težine lošije lete, donose manje nektara, a zbog umanjenih korpica na nogama donose i malo polena. Prema Lebedevu, Dedenski i saradnici (1988) utvrdili su da masa izleženih 10.000 pčela iz svetlog saća iznosi 1 kg, iz mrkog saća 0,838 kg, a iz tamnog saća samo 0,671 kg. U sakupljačkoj aktivnosti meda pčele izležene iz svetlog saća donele su 2 puta više nektara nego pčele izležene iz saća strog 10 izleženih generacija. Veći su potrošači meda pčele na mrkom i tamnom saću nego one na svetlom. Tako je utvrđeno da je za ishranu 1 kg pčela potrebno na svetlom saću 2,5 kg meda, na mrkom 2,9 kg, a na tamnom 3,7 kg meda66. Izležene iz starog saća, pčele sakupljaju 40-47% manje meda nego pčele izležene iz kvalitetnog saća, rezultat je istraživanja u Institutu Ribnoje. Taranov pogodnost saća određuje prema svetlu, danju. Ako dno ćelije propušta svetlost, saće je pogodno za korišćenje. Ako je sat crn i ne propušta


120


svetlost, škartira se i pretapa jer u crnom saću sakuplja se izmet larvi i mada je sazidan slojevima kokona u njemu se mogu sakupljati prouzrokovači bolesti pčela i legla.

3.19. VIŠESTRANI ZNAČAJ PRAVOVREMENE ZAMENE SAĆA Kao zaključak za pčelara praktičara stoji imperativ: Menjati saće u kome je izvedeno 3-5 generacija pčela. Jer, redovno i uredno obnavljanje saća u pčelinjoj zajednici ima višestruki značaj: (1) iz novog saća rađaju se pčele snažne konstrukcije, s visokom proizvodnim mogućnostima, otporne na bolesti i sa dužim životnim vekom. Dakle, dobijemo zdrave i visokoproduktivne pčele; (2) mladim saćem u pčelinjem gnezdu, održava se košnica u visoko higijenskom i sanitarnom stanju, i na taj način preventivno deluje protiv raznih pčelinjih bolesti. Izmenom saća u pčelinjem društvu zaraženom nozemozom, dodavanjem satnih osnova u čist i sanitarno ispravan nastavak, po postupku Baileya, postignuti su potpuni rezultati u izlečenju pčelinjeg društva bez primene fumagilina. Istovremeno su pčele izgradile ćelije na satnim osnovama, proizvele nove količine voska, a matica položila jaja u izgrađene ćelije; (3) redovnim obnavljanjem saća, stvara se mogućnost mladim pčelama da zadovolje instikt građenja i prirodni nagon za lučenjem voska. Mlade pčele luče vosak istovremeno sa hranjenjem larvi. U eksperimentu koji je izveo profesor Taranov, od formirane tri grupe mladih pčela koje su svaka ponaosob merile po 1 kg pčela, najviše je proizvela ona koja je istovremeno odgajala larve i izlučivala vosak. Dok je prva izlučivala samo 353,3 grama voska, druga je odgajila samo 19.510 larvi, a ona treća odgajila je 19.207 larvi i izlučila 401 gram voska. Dakle, najveću količinu voska dala su društvanca koja su ispunjavala obe funkcije: odgajale leglo i gradile saće; (4) pravovremenim dodavanjem satnih osnova, suzbija se rojidbeni nagon i rojidba pčelinje zajednice, povećava proizvodnja pčelinje zajednice, povećava proizvodnja voska, umnožava leglo i jača pčelinje društvo, a pretapanjem starog saća, dobije se vosak kao čist profit za pčelara; (5) pčele radije neguju leglo u novom saću nego u starom. Proučavajući ponašanje matice i pčela dadilja u korišćenju saća, Džon Fri (1994) je utvrdio da pčele radije skladište med i nektar u korišćenom saću, a samo ponekad u njemu gaje i leglo ali manje nego na novom. Ova pojava je uočena i kod divljih medonosnih pčela. One skladište rezerve hrane u starijem saću u kome je prethodno gajeno leglo. Svake godine ove zajednice izgrađuju novo saće i u njemu formiraju leglo. Zamenom starog saća mladim, prema Lebedovu (1999) rešavaju se bitni problemi u pčelinjoj zajednici koji je čine zdravom i produktivnom: – svetlo saće štedi energiju pčela koja im je potrebna da pripreme ćelije u koje će matica da polaže jaja; – svetlo saće daje manje mogućnosti da se društvo zarazi američkom kugom, krečnim leglom i nozemozom. Efekat lečenja od ovih bolesti pčelinjih društava na svetlom saću takođe je veći; – u svetlom saću med sporije kristališe; – u svetlom saću dobija se kvalitetniji med; – svetlo saće se lakše dezinfikuje uz manji utrošak sredstava;



121

– produktivnost pčelinjeg društva sa starim saćem niža je i do 40%.

3.20. KAKO SAĆE STARI Istraživanjima u Institutu za pčelarstvo Ribnoje utvrđeno je da saće tokom vremena menja svoj spoljašnji izgled, težinu, zapreminu ćelija i svoju osobinu kao toplonoša. Beli satovi tokom vremena dobijaju mrku, a zatim skoro crnu boju, jer posle svake ispiljene pčele, u ćelijama ostaje tanka košuljica (čaura) koja čvrsto pokriva zidove i dno ćelija, i u jednom njenom uglu ostaje grudvica larvinog izmeta. Istina, pčele jednim delom očiste ćelije, ali ipak znatan deo košuljice i izmeta ostaje, na šta ukazuje tabela 9. Pri ovome se menja i težina sata, debljina ćelijskih zidova, oblik i zapremina ćelije, što se jasno vidi u tabeli 11. Tabela 11. Promene na saću (DB mere) (prema podacima Taranova, „PČELAR” 3-4/93) Pokazatelji Povećanje težine sata na 1 pokolenje

Jedinica mere

Novo saće

gram

150

%

100

Izvedeno generacija pčela 1

5

10

15

20

150+(1×31,3) 150+(5×28,4) 150+(10×16,2) 150+(15×11,6) 150+(20×8,6)= =181 =292 =312 =324 322 120

194,6

208

216

214,6

povećanje debljine dna ćelije

mm

0,22

0,40 (3)*

0,73

1,08

1,44

%

100

181,8

331,8

490,0

654,5

smanjenje prečnika ćelije

mm

5,42

5,38

5,26

5,24

5,21

5,21

%

100

99,26

97,0

96,6

96,12

96,12

smanjenje zapremine ćelije

cm3%

0,282

0,269

0,225

0,249

0,248

100

95,4

90,4

88,3

87,9

gubitak toplote kroz sat

kal.

0,247

0,173 (2)*

0,13 (6)*

0,101

koef.

5,61

3,44

2,16

1,31

%

100

61,3

38,5

23,2

smanjenje količine % 100 86,0 60,0 49,0 46,0 45,0 voska * Brojevi u zagradi, sem prve vodoravne kolone, označavaju broj pokolenja posle kojih su vršena merenja

Sa svakom novom generacijom izleženih pčela, težina sata se povećava. Ovo povećanje težine nije ravnomerno. Iz tabele je vidljivo da je posle pet izleženih generacija pčela, težina sata iznosila 292 g ili 194,6%, a posle 10, odnosno 15 generacija, pčele čisteći ćelije od košuljica larvi, održavaju težinu sata na 312, odnosno 324 g, što je za 208%, odnosno 216% više od težine sveže izgrađenog sata.


122

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 3.21. KAKO PREPOZNATI KVALITETNO SAĆE

Prema istraživanju Vladimira Hunjadija, pčelara iz Novog Sada, moljac ne napada saće zaraženo hemikalijama. U kontinuitetu od 25 godina izlagano dejstvu hemijskih preparata, saće je izvadio u maju 2003. godine i stavio ga u uslove da ga moljac ošteti. Kada je u avgustu uzeo da proveri, ustanovio je da ga moljac nije ni dotakao. U Srbiji neki prerađivači voska u satne osnove nekontrolisano ugrađuju parafin, tako da je teško prepoznati kvalitetne satne osnove. Stoga je preporuka ovog autora i V. Hunjadija da svaki pčelar prerađuje sopstveni vosak u satne osnove. Prema izgledu, sat u kojem je izvedeno 1-2 generacije pčela je svetlo mrke boje, dno je prozračno i malo žućkasto.U jednom ili dva, ali ne više od tri ugla ćelije primećuje se izmet. Sat u kome je izvedeno 9 generacija pčela ima zatvoreno mrku boju, a 50% ćelija su neprovidne, dok ostale ćelije imaju jednu, ređe po dve zatvoreno mrke malo providne mrlje. Ako je sàt crn, a na svetlosti dana se vide samo pojedine slabo providne zatvorene mrlje, govori da je iznedrilo 12–14 generacija pčela, i da nije smeo biti u košnici. Na starom saću prisutni su sledeći nedostaci: - težinom izmeta i košuljica koja se posle svake generacije zadržava u ćelijama, povećava se težina sata, a smanjuje težina voska; - povećava se debljina zidova ćelija. U novom satu debljina zidova ćelije iznosi prosečno 0,12 mm. Posle izlaska prvih pokolenja pčela, debljina zidova se povećava na 0,16-0,18 mm, a u retkim slučajevima na 0,20-0,22 mm. Dalje povećanje debljine zidova ćelije pčele ne dopuštaju, već izgrizaju košuljice i odstranjuju ih sa saća, zbog čega troše mnogo energije i hrane; - smanjuju zapreminu ćelije, a ona utiče na veličinu pčele koja se iz nje izleže. U ogledima je utvrđeno da je ćelija iz koje se izvelo 2 do 6 generacija pčela, izlaze radilice telesne mase 0,1225 g, a iz satova iz kojih se izvelo 28 do 38 generacija, izlazile su pčele mase 0,1127 g, čije su rilice kraće, krila manja i sa smanjenom radnom sposobnošću; - smanjuje se prečnik ćelija. Ako ćelija ima prečnik samo nešto manji od 5,3 mm, pčele će posle dogradnje sata momentalno imati minimalno dozvoljenu veličinu ćelija, ali u njoj neće biti mesta za dalje odlaganje košuljica; - smanjuje se sadržaj voska. Istraživanja su utvrdila da se posle izvođenja prvih generacija pčela procenat voska naglo smanjuje. U starim satovima procenat voska dostiže 45-46% u odnosu na ukupnu težinu sata. Praktičan značaj poznavanja dinamike saća u pčelinjoj zajednici sastoji se u sledećem: - redovna zamena starih satova oslobađa znatan broj pčela neproduktivnog rada na čišćenju ćelija, pa će te pčele raditi produktivnije poslove u gnezdu, a moljac neće imati razloga da naseljava košnicu; - u tesnim ćelijama saća razvijaju se sitnije i malo produktivne pčele - za zimu u gnezdu ostavljati samo one okvire sa satovima u kojima je izvođeno ne više od 4 generacije pčela; -za proširenje legla u proleće, dok je još hladno vreme, bolje je dodavati satove u kojima su izvođene pčele; - satovi koji su bili u gnezdu dve sezone i iznedrili 10-12 generacija pčela, treba udaljiti iz košnice67.



123

Staro crno saće u pčelinjem gnezdu štetno je za pčele. Zato ga iz pčelinje zajednice treba nemilice odstranjivati. A pravi pčelar neće ni dozvoliti da mu saće dobije tamnu, a kamoli crnu boju. Od zatrovanog saća praviti sveće68 i nositi na groblje, a ne u prostorije gde obitavaju ljudi. Zato profesor dr Lebedev (2004) sugeriše: „U toku godine zameniti 50% saća, a ne oko 30%, kako je po sistemu resavske škole, to do sada sugerisano u brojnoj pčelarskoj literaturi!"

3.22. SLABE PČELINJE ZAJEDNICE KOD NEDOUČENIH PČELARA Slabe pčelinje zajednice produkuje nestručan pčelar, jer povodeći se manirom da veliki pčelar ima veliki broj košnica (a u našem narodu više je cenjen broj od sadržaja košnice), nestručnim razrojavanjem, od snažne zajednice napravi 3-4 slabića koji prepušteni sami sebi i bez prihrane i ojačavanja leglom, tavore i nedovoljno razvijeni ulaze u zimu. Sa malo pčela i malim rezervama nekvalitetne hrane (jer pčelar je još pre razrojavanja oduzeo celokupnu količinu meda), ako i prežive zimu, u proleće se sporo razvijaju. Ako i imaju kvalitetnu maticu, ona neće više zalegati nego što pčele mogu grejati i hraniti larve. Prema Taranovu (1961), u malom društvu težine 0,8–1,2 kg pčela, matica dnevno u sezoni intenzivnog razvoja društva, polaže samo oko 900 jaja. Kondratjev, Butlerov, Gubin, Halifman (1998) ističu da „kućne pčele dadiljehraniteljice imaju određeni uticaj na neke morfološke karakteristike prilikom uzgoja, njima tuđeg legla, odnosno larvi”!69 I nalazi Maža (1956) korespondiraju sa prethodno iznetom tvrdnjom o značajnoj ulozi pčela hraniteljica na kvalitet pčelinje zajednice kao biološke celine. Maž ističe da „količina njenog (matičinog, prim. J.K.) poroda zavisi od dobre ili loše sredine u kojoj sama matica treba da bude odnegovana pošto se izleže iz jajeta, jer će hraniteljice prenositi svoje dobre osobine na potomstvo koje daje nova matica... Tako, nastavlja Maž, kada jednom osrednjem društvu dodamo odabranu maticu, njegov karakter se ni u čemu neće izmeniti i ispoljavaće i dalje male vrednosti. Ali ako se pak ova ista matica ponovo vrati dobrom društvu, njegovo stanje neće se ni u čemu izmeniti. To društvo će se i dalje ponašati kao dobro, jer će hraniteljice prenositi svoje dobre osobina na potomstvo koje daje nova matica”. “Putem hranjenja, negovanja i podražavanja, radilice, koje jedino u društvu deluju, mogu prenositi svoje dobre ili loše osobine primljene od svojih predhodnica” ističe Maž. On kaže: „Mendelovi zakoni gube svoju apsolutnost kod pčela, zato što ovde roditelji ne gaje svoje potomstvo. Čak se i oni sami ne mogu da hrane, već su u ovom pogledu direktno i potpuno zavisni od hraniteljica i pod uticajem sredine” Tokom zime tako mala društva će se, prema Mobusu (1979), oslobađati viška metaboličke vode u organizmu pčela i prinuditi maticu da već početkom januara počne polegati jaja, pa će pčele rano početi da se fiziološki troše negovanjem legla, čime će ionako slabe još više oslabiti, a znatan broj ih neće dočekati proleće. Da bi zimi održalo optimalnu temperaturu u središtu klubeta, nejako društvance troši velike količine meda i time stvara višak metaboličke vode u organizmu pčela koje teže da je se oslobode hranjenjem larvi, nasuprot važećem mišljenju da pojava legla početkom januara predstavlja nagon za održanje. Slaba pčelinja zajednica neotporna je zimi na vlagu koja pospešuje razvoj nozeme, dovodi do ubrzanog trošenja belančevina iz organizma pčele, što ima za posledicu skraćenje života pčela i razvoj gljivične flore u košnici70.


124


Slaba pčelinja društva formiraju klube već kod spoljašnje temperature vazduha od +13°C, i počinju da troše dopunsku količinu meda radi zagrevanja klubeta. Kada se spoljna temperatura spusti na +8°C, a to je često i dva meseca ranije od snažnih pčelinjih zajednica, ima za posledicu uvećanu potrošnju hrane i ubrzano trošenje organizma pčela slabog društva71. Slabašna društva tokom zimovanja potroše gotovo dva puta više hrane od jakih zajednica. Ogledima je utvrđeno da je pčelinja zajednica od 25.000 pčela potrošila 4,9 kg hrane, a društvo od jednog kilograma pčela, čak 9,54 kg ili za 94,4% više72. Jako društvo u toku zime sa manje naprezanja održava optimalnu mikroklimu unutar klubeta i po jedinici mase potroši srazmerno manje hrane za održavanje toplotnog režima gnezda. U slabom društvu pčele ulažu mnogo energije na održavanju potrebne mikroklime, trošeći mnogo više hrane na stvaranju neophodne temperature unutar klubeta i pri tom se enormno iznuruju, te u proleće uđu sasvim iscrpljene i nesposobne za bilo kakvu produkciju. Matematičkim modelom pčelar Branko Relić je plastično pokazao da slabije društvo, uklubljeno u malom klubetu, izgubi za 25% više toplote po jedinici zapremine nego jako. Naime da bi manje klube održalo konstantnu temperaturu površine, mora trošiti više hrane po jedinici pčela. Većom potrošnjom hrane pčele se iscrpljuju zbog pojačanog rada na proizvodnji toplote, čime im se umanjuje sposobnost negovanja legla, što ima za posledicu da se dobiju mlade pčele lošeg kvaliteta i manje produktivnosti. Čovek-pčelar se isprečio na putu stvaranja i održavanja snažnih pčelinjih zajednica uskraćujući im prirodnu hranu lek, polen i nektar. U borbi protiv Prirode, pčelar se nepravedno poneo preme pčelama: opljačkao im je med i pokupio cvetni prah, na čemu one već 160 miliona godina izgrađuju svoj jelovnik, a u zamenu im daje mrvice šećernog sirupa, sojinog brašna, mleka u prahu, pekarski i pivski kvasac, kiseline… Na takvom jelovniku ne mogu se razviti niti održati jake pčelinje zajednice, već se održavaju slaba društva koja dominiraju na našim pčelinjacima, jer su pčele na ivici gladi. Male i nekvalitetne rezerve hrane (najčešće neinvertovani šećer, kao posledica što ga slabašno društvo nije s jeseni preradilo u med) iscrpljuje organizam pčela, a manje zalihe od potrebnih negativno se odražavaju na razvoj društva, jer pčele gonjene nagonom, instinktom ekonomisanja, slabije hrane maticu, pa ona prekida zaleganje jaja. Pčele škrtare u hranjenju larvi, pa se iz takvog legla izvode male, zakržljale, slaboproduktivne, kratkovečne i prema bolestima neotporne pčele. Nevskij (1914) je utvrdio da su pčele sa prolećnim zalihama hrane od 4 kg meda po košnici slabije letele na pašu, slabije se razvijale i unele sasvim malo meda. Takav su zaključak izveli i Jevdokimov i Snježnevski (1927), i Muzalevskij (1929). Bižjev (1963) je pokazao da je u pčelinjim zajednicama sa velikim zalihama hrane u proleće, nosivost matice bila veća i da je odgajeno više legla. Rjamova (1979) je u svojim istraživanjima potvrdila zaključke svojih prethodnika da su zalihe hrane od 3 do 4 kg meda u poređenju sa rezervama od 6 do 8 kg, odnosno 10-12 kg meda dale najlošiji kvalitet pčela. Sa proleća u društvu relativno mali broj negovateljica hrani srazmerno veliku količinu legla, odnosno jednu larvu hrani jedna negovateljica, a u pogoršanim uslovima, jedna negovateljica hrani i više od jedne larve. Shodno tome, larve su oskudnije hranjene, a i pčele izležene iz takvih larvi slabije su konstitucije, brže se iscrpljuju, kraće žive, skupljaju u svoj medni mehur za 1,5-1,8 puta manje nektara, vraćaju se u košnicu sa teretom čija je masa



125

za 45-47% manje nego kod jakih društava, a i njihova dugovečnost je kraća za 33,3% od jakih društava. Prihranjivanje pčela s proleća, kojim mnogi pčelari kompenzuju manjak hrane i stimulišu pčele, treba smatrati kao nužno zlo za učinjene greške i propuste u prethodnoj sezoni, smatra Johansson. Sve dok jedno društvo ima samo do 5 kg hrane, prihranjivanje mu neće povećati nagon za ekspanziju legla, iako klimatski i sezonski faktori to dozvoljavaju. Joder (1885) je utvrdio da jedna pčelinja zajednica ne može da neguje više larvi nego što ima pčela negovateljica koje ih hrane. Zato Dollitle i Miler preporučuju da prolećno prihranjivanje pčelar završi u jesen (Johanson, 1990)73. I treba ih poslušati! Slaba društva se s jeseni sporije razvijaju utvrdili su na Naučnoistraživačkom institutu Ribnoje. Sredinom avgusta izmerili su u slabijim društvima više otvorenog legla nego u snažnim zajednicama. U proleće pri nestabilnom vremenu, utvrdili su pouzdano nižu temperaturu legla u slabim društavima, od tempereture u gnezdu snažnih zajednica74, što pogoduje razvoju nozemoze. Naime, u Naučno istraživačkom pčelarskom institutu Ribnoje, u periodu 1976-78. svakih 12 dana merili su sva društva da bi utvrdili količinu zatvorenog i otvorenog legla, meda i perge. U gnezdo svake grupe pčelinjih društava stavljali su po jedan ram svetlo-mrkog saća sa jajima iste matice. Dvaput dnevno su merili temperaturu u centru svakog dela s leglom sve do izlaska pčela iz ćelija. U toku trogodišnjeg istraživanja izvršili su 2.800 merenja temperature u gnezdima oglednih društava (tri zajednice srednjoruske i tri društva sivo-planinske kavkaske rase pčela) i utvrdili da se SLABA DRUŠTVA u jesen duže razvijaju, nego snažna. Čim društva dostignu jačinu od 2 kg, smanjuje se količina legla odnegovanog na jedinicu mase. Po jedinici žive mase izmereno je sredinom avgusta u slabijih društava 38.000 ćelija prema 30.000 kod srednjoruskih, odnosno 67.000 prema 49.700 ćelija kod sivih planinskih kavkaskih pčela. U prolećnom periodu pri nestabilnom vremenu, temperatura u rejonu legla slabih društava pouzdano je niža nego kod snažnih. Snažna društva obeju eksperimentalnih rasa, u maju pri spoljnoj temperaturi od 15 do 17°C, i u junu između 19 i 23°C, temperatura u rejonu legla bila je veća nego u slabjih društava. U avgustu je utvrđeno smanjenje temperature od 0,4 do 1°C u gnezdima snažnih društava. Obrazovanje klubeta kod snažnih društava počinje pri nižoj spoljnoj temperaturi nego kod slabih. U prolećnjem periodu pri nestabilnom vremenu temeratura u rejonu legla jakih društava pouzdano je veća nego u slabih društava75. Lovro Peradin je konstatovao da su naše pčele na ivici gladi, ali zato Farar navodi da je čovek pčeli najveći neprijatelj. Nažalost, pčelar se izgubio, pa su pčele ostale bez prijatelja i saradnika, a na pozornicu je došao medar, neprijatelj pčela. Dopingujući pčelinja društva šećerom u svim oblicima u velikim porcijama, ugrozio je opstanak tog plemenitog insekta. Medara interesuje koliko će šećera pretočiti u med i prodati ga kao bagremov. Evo razloga zbog čega je profesor Farar izgovorio, nažalost, istinitu maksimu da je čovek pčeli najveći neprijatel i, uputio prekor kako čovek teži da pčelama ostavi nedovoljne zalihe hrane.76 A, »pčela nam omogućuje da lečimo sve bolesti. To je najbolji mali prijatelj kakvog čovek samo može na svetu imati” (J. Živanović. 1893).


126

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 3.23. NEDOUČEN PČELAR OSTAVI PČELINJE DRUŠTVO BEZ MEDA

Fararova teza da je aktuelni pčelar najveći neprijatelj pčela ima uporište staro više od sto godina koja je na »svetlost” dana doneo naš časopis kada je čovek-pčelar opljačkao pčelama med. Što se dalje događalo opisao je Đurinčić u tekstu „Pčelarska zima” u „Pčelaru” br. 2 za februar 1898. godine (da ne bi bilo zabune, to je kraj devetnaeatog veka). „I poslednju kap meda pčele podele između sebe dodavajući je jedna drugoj sisalicom. One koje su najbliže matici, dobijaju ponajviše sa zadatkom da i poslednju kap upotrebe na ishranu matice. Krajnji redovi zatim prvi umiru od gladi s nekim tihim, svečanim, pravim stoičkim spokojstvom. I tako redom umiru sve, do one sredinice gde se matica nalazi. Tada u rojevima vlada tišina koja je svojstvena samo organizmima koji umiru od gladi. Pčele hraniteljice, ili one koje su se desile blizu matice i koje su kao amanet od društva dobile najviše meda za ishranu matice, njihove majke, i poslednje napore svoje snage upotrebljavaju i iz »usta svojih odvajaju« da ishrane svoju majku. Prema fizičkoj svojoj snazi redom do poslednje umiru, a matica ostaje da živi još dva dana po smrti celog društva, a zatim i ona umire.” “Matica može gladovati samo 2 sata, inače umire„, tvrdi gospođa Atchiey u svom časopisu The Southland Queen. Zimi može i duže bez hrane izdržavati, jer onda ne leže jaja77.

3.24. ZABLUDE PČELARA – BOLEST PČELA Jedan od najznamenitijih pčelara XIX veka koji je dao veliki doprinos naprednom pčelarstvu bio je August baron Berlepš (1815-1877). On je pčelarima govorio „Učite teoriju, inače ostaćete celog svog veka u praksi nadripčelara”, a njegov doprinos savremenom pčelarstvu je okvir sa četiri daščice, čiji izum i danas koristimo. Pa, ko želi da bude dobar pčelar i da od pčelarstva dobije što veću korist, taj mora poznavati pčele i njima upravljati tako savršeno da se može reći: -E... on s njima u košnici živi. Tako je govorio i pisao čuveni poljski pčelar Lubenicki u svom poznatom delu »Pčelarstvo” iz 1859. Te su misli napisane u prvom broju časopisa »Pčelar”, još davne 1898. godine, pa i posle sto godina naši pčelari (čast izuzecima), opterećeni velikim brojem zabluda od kojih se ne mogu osloboditi i danas čine štetu pčelama i sebi.

3.25. NEDOUČEN PČELAR OD SLABIĆA PRAVI „JAKE PČELINJE ZAJEDNICE” ZA ZIMU Praksa proizašla iz instrukcija u mnogim našim pčelarskim priručnicima da se u jesen od nekoliko slabih pčelinjih društava formira jedno snažno društvo koje će uspešno prezimiti iz osnova je pogrešna. To potvrđuju rezultati istraživanja u Naučno-istraživačkom institutu Ribnoje, Lebedeva i saradnika, kada je utvrđeno da su 3-4 slabića stavljena u jednu košnicu u toku zime potrošila 23% više hrane od



127

bilološki prirodno snažnog društva. U istoj meri bilo je opterećenje zadnjeg creva, pa su u proleće tako formirane nazovi jake zajednice bile najviše zagađene izmetom, i sa najviše sa plesni zahvaćenog saća. Od nozeme je obolelo 28,1% više jakih nego prirodno biološki snažnih društava. Eksperimentalno je utvrđeno da spajanje više društava u jednu košnicu kod pčela izaziva, i dosta dugo održava stanje razdražljivosti, što se negativno održava na sadržaj rezervnih hranjivih materija u njihovom organizmu. I ferment katalaza, zadužen da sprečava truljenje izmeta u košnici i da štiti pčele od uginuća, kod ovakvih društava je manje aktivan u proseku za 12,1%. Rezultati zimovanja su se negativno odrazili na prolećni razvoj i produktivnost pčelinjih društava. Pčelinje zajednice formirane od slabića sa jeseni imale su 21,6% manje legla i isto toliko manje meda ističe Lebedov i ističe da ova, kao i s jeseni formirana društva od po dve slabije zajednice od iste količine pčela, u toku sezone do 24. juna nisu bila u stanju da se razvijaju kao prirodno biološki snažna društva. Ona ni do kraja ogleda nisu dostigla razvoj jakih pčelinjih zajednica. Zato jako društvo lako prezimljava. Ali i u jačini pčelinje zajednice koja se priprema za zimu, ne sme se preterati sa veštačkim pojačavanjem društva. U tom slučaju pojavljuje se višak toplote, usložava se ishrana pčela i zimovanje protiče lošije, upozorava Taranov i savetuje da zazimljena pčelinja zajednica treba da pokriva 9-11 ulica u DB košnici, pošto su i ogledi Jakovljeva (1971) pokazali da se optimalna snaga zazimljenog društva nalazi u tim granicama. Optimum od 9 do 11 ulica pčela u DB košnici obezbeđuje balans između ukupne količine vode nastale respiratornim putem (uključujući i primljenu slobodnu vodu) i gubitka vode koji nastaje isparavanjem, tako da ne dolazi ni do pojave žeđi, ni do pojave akumuliranja vode u organizmu pčele. Pčelinje zajednice manje od optimalnih imaju problema sa viškom vode pa ih treba utopljavati tokom zimovanja (na taj način se smanjuje potrošnja hrane i stvaranje metaboličke vode). Snažnije od optimalnih zajednica koje pate od žeđi treba pokriti folijom (mala potrošnja meda po jedinici pčele). Jako pčelinje društvo koje je rezultat dara prirode je poželjno društvo za zazimljavanje. Ono nazovi jako društvo koje smo montirali spajanjem dva osrednja društva, nije i poželjno društvo, i ne treba ga tako stvarati. Gospodin dr Živadinović, u »Pčelaru« 11/97 str. 336 je to plastično elaborirao i u zaključku nam dobronamerno savetovao: Krajnje je vreme da se otreznimo i da shvatimo da se prirodom ne može upravljati, već da joj se može pomagati ili odmagati. Zato Milan Matić, iz Šapca, tokom septembra sve slabo razvijene zajednice rasformira i pripaja društvima srednje jačine, čime postiže dva cilja: prvo, vrši masovnu pozitivnu selekciju na pčelinjaku i, drugo, pojačavanjem osrednjih društava pčelama i hranom iz rasformiranih košnica dobija snažne pčelinje zajednice i optimalne zalihe hrane, što je preduslov broj jedan za uspešno zimovanje i izimljavnje, a time i prevenciju protiv nozemoze.

3.26. ROBOVANJE ZABLUDAMA – PREGRŠT GLUPOSTI U tekstovoma u dosada napisanim priručnicima iz pčelarstva i pčelarskim udžbenicima, malte ne crvenom linijom je podvučena rečenica kojom se skreće pažnja pčelarima da budu pažljivi pri pregledu pčela kako ne bi prehladili leglo, jer se time ubijaju jaja i larve, naročito ako se to radi u hladno proleće ili kasno u jesen. U


128


proleće, u periodu intenzivnog razmnožavanja, poznato je da je potrebna toplota u pčelinjem gnezdu. Ali u isčekivanju toplog vremena često se kasni sa obavljanjem određenih poslova. Autori prepisujući i citirajući one pre njih, upozoravaju da se tada gnezdo ne otvara i da se leglo ne izlaže hladnom vremenu. Sve je ovo samo pregršt gluposti, piše u »American Bee Journal«- u za mesec jul 1995. godine Stiv Taber, naučnik i pčelar, pisac najznačajnijih tekstova u tom časopisu. On je nizom eksperimenata dokazao da ram sa jajima i tek ispiljenim larvama, uvijen u vlažnu krpu i ostavljen preko noći u frižideru, a kroz 24 sata ponovo vraćen u pčelinju zajednicu, pčele prihvataju i odneguju, a ono malo uginulih jaja i larvi isisaju. Držao je jaja i jednodnevne larve po nekoliko dana na ledu, a potom ih vraćao u košnicu gde su ih pčele prihvatale i odgajale, što upućuje na imperativ da se oslobodimo zabluda o prehlađenom leglu, neotvaranju košnica zimi radi unošenja leka ili spašavanja pčelinje zajednice koja daje pčelaru lošu informaciju o svom stanju (odvojena od hrane, bolest, miš...). Profesor dr Slobodan Miloradović u svom članku „Zimske intervencije u pčelinjem leglu“78 izneo je informaciju o sličnim reziltatima koje je u svojim ogledima, davno pre Tabera, postigao akademik Nikolaj Mihajlovič Kalugin (1860-1940), jedan od najvećih ruskih zoologa. On je ramove sa jajima, larvama i lutkama držao u termosu na temperaturi od +8°C i sukcesivno ih, posle jednog, dva, odnosno tri sata vraćao u pčelinje gnezdo. Utvrdio je da je u proseku od svakih stotinu jaja i isto toliko larvi nastradalo po dva jajeta i dve larve, odnosno 2%. U ponovljenim ogledima na nižim temperaturama dobio je iste rezultate. Na kraju, kada je ram sa jajima, larvama i lutkama postavio i držao na ledu dva sata, ispostavilo se da su jaja i larve veoma malo nastradale, kao i u prethodnim ogledima. Ostale su u životu i pčele (u ćelijama) koje su se tek izlegle. Nastradale su samo lutke, koje kao ni u prethodnim ogledima nisu preživele.

3.27. PREGLED PČELA ZIMI REDOVNA AKTIVNOST PČELARA Verovatno pod uticajem rezultata Kulagina, profesor Farar (veliki naučnik i pčelar koji je imao više od 2.000 pčelinjih društava), radi sprečavanja zimskih gubitaka preporučivao je američkim pčelarima zimsku opreaciju – pregled pčelinjih zajednica koje su zimovale na otvorenom prostoru. Oni su usred zime, pri temperaturi od -15 do -20°C, kontrolisali kontakt pčelinjeg klubeta sa hranom. Pregled je izvođen brzo, a sastojao se u prenošenju nekoliko centralnih ramova iz gnezda (koji su po pravilu bili bez meda) u gornji nastavak koji je bio pun meda. Posle takve operacije deo klubeta koji je ostao u donjem nastavku prisajedinio se onom delu pčela koje su prenešene u gornji nastavak, tako da su pčelinje zajednice sigurno preživljavale i imale ubrzani prolećni razvoj. Iznoseći na svetlost dana zablude kojima su pčelari robovali i nanosili veliku štetu sebi i pčelama, Taber ozbiljno upozorava na još jednu lošu praksu. Naime, pčelari prilikom pregleda pčela ili traženja matice u pčelinjoj zajednici ramove sa otvorenim leglom usmeravaju u pravcu sunčeve svetlosti. Samo dve minute izloženi sunčevim zracima, jaja i larve na ramu će se isušiti i uginuti, upozorava Taber. Pčele su tako dodate ramove tokom četiri dana očistile, odnosno isisale isušeni materijal, što je vidljivo kada se okvir izvadi iz pčelinjeg gnezda. Pčele brzo pojedu mrtva jaja i matica skoro odmah u iste ćelije položi nova, pa Taber upozorava pčelare da nauče da razlikuju tek položena jaja od onih koja su kao uginula stavili pre četiri dana.



129

3.28. SUROVI TEST ZA MATICE U svetlu navedenih činjenica pčelari sa više smelosti i bez straha treba da intervenišu u pčelinjem društvu kad god potreba nalaže. Brat Adam Kerle, otac Bakves pčele, svakog marta je menjao i dodavao mlade matice osnovnim društvima na velikom pčelinjaku Benediktinskog manastira Bakvest Abi u klimatski hlabnoj i vlažnoj Engleskoj. Pre nego što bi mlade sparene matice iz prethodne godine dodao pčelinjim zajednicama, on ih je podvrgavao surovom ispitu. U nukleusima na četiri Dadantova poluokvira, mlade matice sa pčelama ostavljao je na sparivalištima tokom cele zime. Kako su zime obilovale snegom i jakim mrazevima, ispit mladih matica stvarno je bio surov. Posle zimskog testa, u martu je vršio zamenu matica u proizvodnim društvima jer, kako kaže, „najveću plodnost i aktivnost postižu godinu dana posle rođenja". A dodavanjem matica u martu postiže se brz prolećni razvoj, koji ima znatno veće prednosti u odnosu na druge termine. Iskustva autora ove knjige u tretiranju pčelinjih društava protiv varroe apitolom i perizinom zimi pri temperaturi od 0 do +10°C, potvrđuje da su pčelinja društva normalno prezimila i s proleća se brzo razvijala.

1

Bekeši, 2005. Ibid. 3 Mlađen i sar., prema citatu Stevanovićeve i sar., 2000. 4 Citat iz članka u "American Bee Journal"-u za 1993. godinu koji je sadržan u knjizi "Savremeni principi pčelarenja”, dr med R. Živadinovića 5 Maksimović, Petričević. 2


130


6

Maksimović, Petričević, 1994. Stanimirović i sarad.. 2000. 8 Kad se nađe u odrasloj pčeli (injiciranjem ili utrljavanjem u telo), ovaj virus se brzo razmnožava i ubija je za tri dana. Larve mogu da prežive unošenje virusa, ali neke od njih postaju latentno inficirane odrasle pčele (Živadinović, 2005). 9 Momo Končar, dipling. poljopr. iz Aleksandrova, Izveštaj na Novosadskom savetovanju 2003. godine. 10 „Pčelar“ br.8, avgust, 2009. 11 D. Kreculj, 2007 12 S. Rašić, „Sindrom nestajanja pčela”, „Pčelar“ br 11 za novembar 2007. 13 Biro za tehničku pomoć i razmenu informacija Evropske Unije. 14 „Pčelar“ 1/ 2012. 15 J. N. Kantar, “Sa zdravim pčelama u XXI vek”, SRPSKI GUTENBERG, Beograd, 2001. 16 Harman, 2005. 17 “Pčelovodstvo” za septembar 2009. 18 T. F. Domackaja, 1982., prema Sotnjikovu, 2009 19 Hajdak,1961. 20 Hajdak, 1937, 1954 21 Glinski, Jaroš,1984, 1985. 22 Glinski, Jaroš, 1988. 23 De Jong et al., 1982 24 T. F. Domackaja, 1982; Schneider et al., 1987. 25 T. F. Domackaja, 1982. 26 Pechaker, 1987. 27 Gaponova, Meljnik, 1977. 28 Alfonsus 1933; Hajdak, 1949. 29 Puškadija i sarad., 2004. 30 Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih antibiotika na Bacilus larve, nastala je praksa koja se široko rasprostranila u Severnoj Americi, da se preventivno tretiraju sve zajednice na pčelinjaku. Tako, u Severnoj Americi čitavih 70 godina antibioticima je davana glavna prednost u kontrolisanju američke kuge (Žan-Pjer Šaplo, LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 849, jun 1999. Ta se praksa, nažalost prenela i kod nas, pa na pčelarskim tribinama slušamo profesore doktore i uspešne pčelare koji “naučno dokazuju” tu jalovu praksu). 31 O. Osano, [email protected]; A. A. Oladimeji; M. H. S. Kraak; Nj. Admiraal 32 Flinders University, Adelaide, Australia, School of medicine, Department of medical biotechnology, [email protected] 33 Departamento de Patologia, Faculdade de Medicina Veterinaria e Zootecnia, Universidade de Sao Paulo, Brasil 34 Apiacta, 2003. 35 “Pčela”, Zagreb, 6/86, str.l68 36 "Pčelar" 1/2002, str.4 37 Stanojčić, 2001. 38 "Beogradski pčelar" br.15 za mart 2002. godine 39 Škenderov, S., Ivanov, C., »Pčelinji proizvodi i njihovo korišćenje”, NOLIT, Beograd, 1986 40 “Politika” (dnevni list) broj 34 od 1. i 2. maja 2009. godine str 1 i 11, 41 Mladenov, 1997. 42 Cvetković, 10/2002. 43 Cvetković, 11/2002. 44 Spivak, prema Dugalić i sarad. 2005. 45 Ćelija (latinski – cellula = mala sobica) je kao što se zna kolevka koju sama pčela gradi da se u njoj rodi njeno potomstvo, ili da joj služi kao magacin za med i cvetni prašak. Napravljena je od materije koju pčela u sopstvenom telu spravlja, ćelija je od najčistijeg voska koga uopšte može biti. Sagrađena je dakle od "duše cveća”, jer kao što je 7



131

ispitivanjima utvrđeno vosak postaje od meda...(i polena, prim. J.K..) Zašto je ćelija šestougaona, a ne okrugla kao pčelinje telo? Zbog ekonomije, jer od svih ćelija iste zapremine koje se mogu složiti jedna uz drugu bez praznina između njih, šestougaonici su geometrijski oblici za koje je potrebno najmanje materijala. To je još u IV veku utvrdio matematičar Pappus iz Aleksandrije, on koji je u pčelama video "velike geometre". “Kada bi kakav um izvan zemaljske kugle pitao šta je na zemlji najsavršenije stvorila životna logika, tada bi mu trebalo pokazati medno saće”, rekao je mudri i veličanstveni Meterlnik. A kako je prave? Sevdić, završavajući svoja matematička izlaganja, kaže: “Pčela-arhitekta stvorila je plan. Na praznom prostoru odredila je mesto prve ćelije, dok će se ostale ređati po matematičkoj tačnosti u zavisnosti od prve. Tako se gradi prvi sàt, a dok je on još u izgradnji, već se započinje u izvesnoj udaljenosti i drugi i treći…” A Huber, koji je sve “video”, video je kako je jedna mlada i još nedovoljno “iskusna” pčelica, gradeći ćelije saća u redu svojih starijih sestara, pogrešno postavila jednu česticu voska. Ukloniše je odmah u stranu i jedna od starijih zauze njeno mesto, skide pogrešno postavljenu česticu, preradi je i opet pusti mladu pčelicu da se uči i, dalje râdi! Šta na to da kažemo? (Dimitrijević, »Jugoslovensko pčelarstvo«“ 7/1934). 46 Taranov, 1993. 47 Descont, G., «Problem pčelinjih ćelija», «Jugoslovensko pčelarstvo» br 5 i 6, Beograd, 1938. 48 Protivna mišljenja: Root je posle ogleda sa okvirima starim 25 godina, izjavio da zidovi ćelija imaju uvek skoro istu debljinu, jer pčele uklanjaju kokone ukoliko pokriju zidove. Ipak, ako na dnu ostane 8 do 10 naslaganih slojeva, one produže ćelije da bi imale istu dubinu na starom saću debljine 2 do 3 mm gde se leglo uvek dobro razvija ne smanjujući svoj rast. Baldensperger, posle iskustva od 56 godina na svojim pčelinjacima, nikada nije naišao na kakav okvir koji bi morao izbaciti zato što su mu košuljice suzile ćelije.. “Iz godine u godinu su se u mojim okvirima izvodile 7 do 8 generacija pčela iako su mnogi bili u upotrebi i u primitivnim košnicama na Alpima, u Alžiru, ili Palestini, i video da su se preko 200 generacija izvodile u njihovim ćelijama, ne primećujući nikakve štetne zadebljine„ ... Što se popravka saća tiče, roj, kao mlad organizam, više voli novo saće, i čisteći košnicu otkida čitave komade starog saća. Isto je to i u primitivnim košnicama, gde se svake druge ili treće godine obnavlja saće, a to je vreme kada bi mogle nastupiti štetne posledice". I American Bee Journal (jun 1935) sa potpisom g. Miller-a uporđujući ćelije starih okvira koji su u upotrebi više od 24 godine, a jedan još od 1885. g., sa novima, ne nalazi da ima kakve razlike u dimenzijama, "niti da ima razlike u krupnoći pčela koje su se u tim okvirima izlegle". Ako bi iz ovog pitanja trebalo izvesti kakav zaključak, mogli bi reći da pčele u datoj prilici znaju da izvrše podmalađivanje saća (Derscont, 1938). 49 Grobov, Lihotin, 1989. prema Lebedevu. 50 Aleksimicer, Bodnarčuk, Kubajčuk, 1997, prema Lebedevu. 51 Cvetković, 2003. 52 U aprilskom broju časopisa American Bee Journal 2006. godine, u radu pod naslovom “Preživljavanje u funkciji uzgoja matice u pčelinjem vosku koji sadrži kumafos”, objavili su rezultate svojih dvogodušnjih istraživanja o uticaju kumafosom kontaminiranog voska na uzgoj i preživljavanje matica. 53 Ppm = delovi u milionu 54 Walner, 1999. 55 Nosr&Walner, 2003 56 E.H. Frost, D. Shutler i K. Hillier, „Uticaj lekova protiv varoe na memoriju pčela“. (Rezultati istraživanja koji su predstavljeni na Američkoj konferenciji o istraživanjima u oblasti pčelarstva, („Pčelar“ 12/10, str. 589).. 57 Madren, 1995, prema Živadinoviću, 2000. 58 Živadinović, 2002. 59 »Pregled lekova koji se koriste u svetu u suzbijanju pčelinjih bolesti u svetlu rezolucije 34. kongresa Apimondije 1995«, Kantar, 1998): 60 Međunarodni stručni seminar «Pčelarenje za budućnost”, Niš, 14.-15 XII 2002. godine


132


61

prema Živadinoviću (2004) »Slovenski čebelar« 4/88 63 »Slovenski čebelar« 3/88). 64 Svake jeseni gospodin Šaplo zazimljuje 900 društava u Kvebeku (Kanada), inspektor je pčelarstva.“Beogradski pčelar” br.35, za novembar 2003. godine. 65 Peterson, prema Lebedevu. 66 Dedenski, 1998. prema Lebedovu. 67 Taranov, 1993. 68 Walner, 2002 69 Gubin i Halifman su hteli da utvrde stepen tog uticaja. Oni su u gnezdo društva srednjoruske pčele stavili prazan sàt u kojeg je matica uskoro zalegla jaja. Pre nego što su se iz jaja izvele larve, sàt su premestili u društvo kavkaskih pčela, iz koga su prethodno odstranili sve ramove s otvorenim leglom. Kavkaske pčele bile su prinuđene da neguju tuđe larve. Kad je leglo bilo zatvoreno izvadili su ramove iz košnice i stavili ih u inkubator gde je temperatura bila ista kao i u košnici. U tim uslovima pčele su se normalno izvele i uskoro, hraneći se medom i polenom, postale su radno sposobne. Od njih su formirali društvo i dali mu mogućnost da poklapa med. To je bio odlučujući momenat eksperimenta. Istraživači su znali da kavkaske i srednjoruske pčele ne poklapaju med na isti način. Kavkaske pčele, kad sazri med u ćelijama, voštane poklopce priljubljuju uz med tako da sàt s medom odaje utisak kao da je mokar. Srednjoruske pčele, pak, između meda i voštanog poklopca ostavljaju sloj vazduha pa sàt izgleda beo (suvo poklapanje). “Kad su eksperimentalna društva završila svoj rad ispostavilo se da su kavkaske pčele odstupile od gena svojih predaka; deo ćelija sa zrelim medom one su poklapale po ruski, dok su srednjoruske pčele, kada su njihove larve uzgajile kavkaske pčele, stekle manir da med poklapaju na mokri način, kao što čine kavkaske” (Miloradović, 1998/1) 70 Lebedev. 71 Tomažin, 1991. 72 Avetisjan. 73 «Pčelar» 9/90, str. 272. 74 Bilaš, «Pčelar» 2/81, str. 38 75 “Termorežim pčelinjih društava”, “Pčelar” 2/81, str.38 76 Revija «SELO» 12/96, br. 45, str. 33. 77 M.Marinković, 2003. 78 »Pčelar”, 2/99. 62


DEO ČETVRTI

BIOLOŠKO-FIZIOLOŠKE POTREBE PČELA 4.1. NEDOUČEN PČELAR NE PRIDAJE VAŽNOST VODI ZA PIĆE, PA ZANEMARUJE ZNAČAJ HIGIJENSKOG POJILA Prvi poslovi koje pčelar obavlja u proleće, pored čišćenja i dezinfekcije podnjače, jeste postavljanje pojila za pčele. Značaj pojila za pčele proističe iz brojnih razloga, pa pčelare valja podsetiti da je voda pratila pčele na njihovom dugom putu od 160 milion godina i da su, pored nektara i cvetnog praha, sa vodom održale vrstu. Bez vode pčelinja zajednica nije u stanju da uzgaja leglo. Med, polen i voda u izvedbi kućnih pčela, čine smešu kojom pčele hrane radiličke larve od četvrtog do šestog dana starosti. Što je intenzivniji razvoj legla, to su i potrebe za vodom veće. Ako se posmatra opterećenje pčela izletnica, vodonoše imaju najviše posla, jer dnevno izleću i do 100 puta, dok nektaruše poleću 10-15, a polenarice samo 3-5 puta (Lončarević). U krajevima umerene kontinentalne klime, pčele troše najveće količine vode za vreme prolećnog razvoja, kada se površina legla povećava velikom brzinom i kada se troše rezerve medne hrane u košnici. U hrani za larve, koju pripremaju pčele dadilje, nalazi se blizu 80% vode za prvi dan rasta larve i oko 33% za šesti dan (Kulinčević). Ove potrebe su nedovoljne u količini vode sadržanoj u medu Slika 13. Higijensko pojilo (15-20%) pa je stoga potrebna pomoć pčelara da se, zbog nedostatka optimalnih količina vode, ne uspori razvoj legla. Eksperimentima je utvrđeno da su se mala pčelinja društva bolje razvijala sa vodom u hranilici nego ona koja su dobijala šećerni sirup, jer pčele i 10% rastvor šećerne otopine stavljaju u hranu, a ne koriste ga kao vodu1. Time je nedostatak

134


vode postao odlučujući faktor koji utiče na izvođenje legla i razvoj pčelinjeg društva 2, i tako, prema Dull-u u unutrašnjosti ćelije saća u kojoj je zaleženo jaje, u trenutku rađanja i u periodu razvoja larve, relativna vlažnost mora biti 90-95%, jer inače larva se neće izleći. Dull je utvrdio da se pri relativnoj vlažnosti od 50% izleže samo 29% larvi što predstavlja i donju granicu ispod koje ne postoje uslovi za pucanje jajne opne. Ukoliko nema pojila na pčelinjaku već u prvim februarskim danima, ako pčelar zakasni u aktiviranju izvora higijenske vode ili tome ne pridaje pažnju, pčele su primorane da se same snalaze za vodu i vodonoše će pasti na barice, kanale i druge izvore, uzimaće nehigijensku vodu, najčešće zaraženu mikroorganizmima štetnim po zdravlje pčelinje zajednice. Čistoća vode nema bitnog značaja za pčele,3 pa mirisi neprijatni za čoveka nisu neprijatni i za pčele. Pčele u nedostatku vode na pojilu posećuju, između ostalog, i kanale sa osokom, napune svoje voljke sa 2-5%-tnim rastvorom mokraće i skladište je u košnici, ističe cenjeni naučnik. I kada je postavljeno pojilo sa čistom vodom i kada ga pčele redovno posećuju, one će u traganju za mineralnim materijama, zbog nedostatka soli u vodi, posećivati i stočna đubrišta. To ima za posledicu unošenje u košnicu patogenih mikroorganizama, kao što su salmonela, enteropatogeni sojevi crevnih bacila, streptokoke, stafilokoke, izazivači tuberkuloze i dr4. Ovaj autorSmirnov preporučuje da se zbog toga na pčelinjacima pored pojilica sa pitkom vodom postave i pojilice sa rastvorom morske soli, a doza da ne iznosi više od 0.01%, odnosno 1 gram soli na 10 litara vode. Doze soli veće od navedene skraćuju život pčelama, u odnosu na pčele koje su hranjene šećernim sirupom bez dodatka soli, što se vidi iz table 12. Smirnov navodi da je analogne rezultate dobila i Ana Mauricio (1946), prema kojima su ginuli veliki pčelinjaci preko zime zbog prisustva soli u medu u jednom slučaju 0,66%, a u drugom 0,46%. Tabela 12. Uticaj količine morske soli na dužinu života pčela (prema podacima Smirnova) Količina morske soli na 1 litar sirupa bez soli

Dužina života

0,1-0,2%

0,5%

1%

5%

10%

1-2 g/l

5 g/l

10 g/l

50 g/l

100 g/l

dana

25–33

15–17

10–11

9–10

3

2

%

100

50

35

33

10

6.6

Kada u letnjem periodu nastupe velike vrućine, a pčelinjak koji je izložen direktnim sunčevim zracima nema zaštitu hlada, kada je spoljna temperatura vazduha enormno visoka pa uzrokuje povećanje temperature u košnici iznad 35,5°C u rejonu gnezda, a pčele lepeziranjem ne mogu održati toplotu u granicama 3435,5°C, tada pčele po hitnom postupku primenjuju princip isparenja vode. Tada najveći broj (80–90%) pčela nektaruša i polenarica postaju vodonoše. U jednom eksperimentu u košnici stalno izloženoj suncu na temperaturi od 70°C, pčele su u gnezdu održavale konstantnu toplotu na 35°C toliko dugo, koliko je dugo bila obezbeđena voda iz pojilice u blizini košnice5. Sve vreme dok traje pregrejanost košnice, sakupljačice koje dolaze sa vodom u košnicu bivaju rasterećene svojih tereta sa velikom pohlepom od strane kućnih pčela-rasprskivačica: njih 3 ili 4



135

odjednom navale na vodonošu, i u žurbi sisaju iz nje istisnutu kap vode. Vodu unesenu u košnicu pčele distribuiraju u ćelije u malim kapljicama. Park (1929.) je utvrdio da pčele smeštaju kapljice vode u deformisane ćelije na krajevima saća, ili u ćelije u kojima se već nalaze jaja i najmlađe larve. Lepezanjem krila pčele će regulisati njeno isparavanje. Ukoliko je potrebno, unetu kapljicu vode će pokretom glave razmazati u vidu tankog filma po gornjem zidu ćelije. Ovim postupkom ubrzaće proces isparavanja i povećati efekat hlađenja legla6. U zavisnosti od tempereture spoljnjeg vazduha, pčele vodonoše donose veće ili manje količine vode, češće ili ređe poleću na pojilo, duže ili kraće se zadržavaju u košnici, veći ili manji broj pčela nektaruša preuzima ulogu vodonoša, većom ili manjom brzinom pune medni mehur vodom. Iz tabele 13 vidi se aktivnost pčela vodonoša, zasnovana na istraživanjima Jeskova. Tabela 13. Pregled količine unete vode u košnicu Pri temperaturi, °C

Količina vode unete u košnicu po jednoj pčeli vodonoši (mg)

Brzina punjenja mednog mehura (mg/sekundi)

Vreme punjenja mednog mehura (sekundi)

6

4,7

0,5

2,35

23-24

44–67

0,7

30,8–46,9

Pčele pri tempereturi od 6°C pune vodom medni mehur sa prosečno 4,7 mg i brzinom od 0,5 mg/sec, a pri povišenju temperature na 23-24°C, brzina se povećava do 1,4 mg/sec. Dakle, u zavisnosti od spoljne temperature, pčele vodonoše mogu napuniti medni mehur vodom brže ili sporije, pri čemu primenjuju metodu u jednom dahu ili uzimanje vode sa prekidima. Sa povećanjem spoljne temperature povećava se i procenat učestalosti vodonoša u uzimanju vode po metodu u jednom dahu, odnosno u žurbi, u čemu učešće vodonoša na temperaturi spoljneg vazduha iznad 13°C iznosi 23%, a pri povećanju temperature za 10°, odnosno na temperaturi od 23°C, 76% vodonoša (ili za 3,3 puta više) uzima vodu u žurbi, jednokratno što ilustruje tabela 14. Tabela 14. Dinamika vodonoša na donošenje vode Temperatura, °C

U uzimanju vode »u jednom dahu« uzima učešća

13

23% pčela vodonoša

18


23


Pčela vodonoša može puniti medni mehur vodom i metodom sa prekidima.U tom slučaju, u gore navedenom rasponu, spoljna temperatura uvećava vreme za punjenje mednog mehura vodom za 19,5 puta. Isto tako vreme utrošeno za punjenje menog mehura vodom u jednom dahu se smanjuje za 1,7 puta. I vreme zadržavanja pčela-vodonoša u košnici govori koliko spoljna temperatura vazduha utiče na njihovu žurbu za vodom, što ilustruje tabela 15. Kada temperatura u gnezdu pčelinje zajednice, usled enormnog povećanja temperature spoljnjeg vazduha, pređe 35,5°C, vodonoše tada i ne ulaze u košnicu,


136


nego ih kućne pčele sačekuju u predvorju košnice i njih 3–4 žurno uzimaju vodu od jedne vodonoše, tako da se ova i ne zadržava u košnici7. Tabela 15. Pregled vremena zadržavanja u košnci pčela-vodonoša u zavisnosti od temperature spoljnjeg vazduha. Vreme zadržavanja vodonoša u košnici Temperatura vazduha, °C sekundi minuta:sekundi 13 375 6:12 18 268 4:24 23 234 3:54 29 170 2:50 Leti kada nema paše i bez vode na pčelinjaku, pčele su ljute, napadaju i ne može im se prići bez zaštitne opreme. Kao ilustraciju ovakvog raspoloženja pčela, časopis »PČELAR” je u dvobroju za oktobar i novembar 1949. godine, na strani 210, objavio iskustvo jednog švajcarskog pčelara, koje u obradi prenosimo: Mirne i blagorodne pčele kojima je pčelar bez bojazni prilazio, odjednom su postale jako ljute i napadale su dalje od košnice. Uzrok je otkrio, kada je 1911. godine pročitao u jednom časopisu da su pčele jatimice pojurile na vodu u postavljenom pojilu. Žedan čovek obično je zle volje, pa i kod pčela može biti slično. Kada je obezbeđivao redovno vodu na pčelinjaku, primetio je da se njihovo raspoloženje jasno promenilo, postale su mirne i prestale sa napadanjem. Pojilo na pčelinjaku lèti je odličan indikator stanja paše dotičnog dana. Ako na pojilu nema pčela, ili ih je veoma malo, paša je obilna, a ukoliko su pčele prekrile pojilicu i utrošile veću količinu vode, znak je da cvetnice ne mede i da je temperatura spoljnjeg vazduha uzrok nemedenju. U proleće, pojilica puna pčela znak je da je na delu ekspanzija razvoja pčelinjih zajednica na vrhuncu. Pojilice napunjene oplemenjenim šećernim sirupom odlično služe kao putokaz pčelama za brzo pronalaženje mesta pojila na pčelinjaku prilikom prvih pročisnih letova pčela u februaru, kao i odvraćanja pčela sa nehigijenskih napajališta koja su posećivale do aktiviranja pojilišta. Za stvaranje i održavanje visokoproduktivnih, prirodno biološki snažnih i zdravih pčelinjih zajednica neophodna je higijenski ispravna voda na pčelinjaku, koja ima ne manji značaj od košnice naseljene pčelama. Neodgovornost pčelara za obezbeđenje pčelama higijenski ispravne vode naplaćuje se izgubljenim medom i obolevanjem pčelinjih društava.

4.2. ŠARENO LEGLO – ČINJENICA ILI ZABLUDA Nemajući gde ni od koga kupiti kvalitetnu maticu, a znajući samo da se iz oplođenih jaja četvrti dan ispili larva, pčelar smatra, ako ju je presadio u prvih 12 sati larvenog stadijuma i dodao jakom odgajivačkom društvu, ili starteru, da je završio posao – izveo maticu. Sparivanje matice njega mnogo i ne zanima jer smatra da ima na pčelinjaku sasvim dosta trutova od kojih će se naći nekoliko kvalitetnih koji će je oploditi. Međutim, ispušta se iz vida saznanje da na malim pčelinjacima kakvih je u Srbiji najveći broj, ima malo kvalitetnih trutova, zbog krvnog srodstva, pa stoga dolazi



137

do oplodnje u bliskom srodstvu. Ovo ima više negativnih posledica, od kojih je jedna tzv. šareno leglo, na što pčelari malo obraćaju pažnju, ali zato imaju malo legla i slabašna pčelinja društva. Šta je šareno leglo? Zabluda! To je šahovska tabla na kojoj su posednuta samo crna polja, a bela polja neposednuta, prazna. Pčelar, naviknut da jednim pogledom vidi besprekorno, voštanim poklopčićima, poklopljene sve ćelije saća sa obe strane sàta, iznenadi se kada uoči raštrkane poklopljene ćelije, a između njih prazninu - ćelije bez legla. Matica sparena u bliskom srodstvu polaže i do jedne polovine letalna jaja, odnosno jaja iz kojih bi se počeli razvijati tzv. diploidni trutovi, koje pčele, gonjene prirodnim nagonom, prepoznaju, i nakon izvođenja iz jajeta, u roku od nekoliko sati sve takve larvice isišu, pa pčelar vidi prazne ćelije saća u čemu prepoznaje šareno leglo. Međutim, najnovija istraživanja nemačkih naučnika (Kleinhenz i sarad. 2003), o kojima je informisao prof dr Jovo Kulinčević8 menjaju do sada uvreženo verovanje, da prazne ćelije koje se mogu lako zapaziti unutar kompaktnog poklopljenog legla, i koje smo nazivali „šareno leglo”, nisu uvek posledica loše matice, nastale usled starosti, niti sparivanja u bliskom krvnom srodstvu. Nego... ...Prazne ćelije unutar kompletno zaleženog legla, prema najnovijim istraživanjima nemačkih istraživača, služe pčelama za termoregulaciju unutar pčelinjeg gnezda. Na takvom se poslu pojedine pčele u pojedinim ćelijama, bez pokretanja mogu zadržati i do 45 minuta. Bojom obeležene, pčele na površini poklopljenog legla održavaju temperaturu grudi u pojasu od 32,2°C do 38,1°C. Većina posmatranih pčela u praćenom periodu, napravilo je po nekoliko ulaženja u prazne ćelije u području poklopljenog legla i zadržavanja u njima, duže od dva minuta. Tamperatura grudi pčela u momentu ulaska u ćeliju izmerena je između 34,1°C i 42,5°C. U 83% slučajeva ta temperature je bila viša (maksimum 5,9°C, prosečno 2,5°C) nego temperature pčela na površini legla. U praznim ćelijama između legla, pčele koje su proizvodile toplotu imale su srednju temperature od 40,6°C. Pčele koje su se samo odmarale u ćelijama imale su temperaturu od 32,7°C i nisu obavljale nikakvu vidljivu aktivnost. Pčele koje su proizvodile toplotu razlikovale su se od onih koje su se odmarale po neprekidnim disajnim pokretima abdomena (trbuha). Prenos toplote sa površine legla od strane pojedinačnih pčela i onih unutar praznih ćelija simuliran je pod kontrolisanim uslovima. Zagrevanje na leglu izaziva jako površinsko zagrevanje poklopčića i do 3°C u toku 30 minuta. Prenošenje toplote je 1,9 do 2,6 puta efikasnije kada su grudi pčele u direktnom dodiru sa poklopljenim leglom, nego kad to nije. Zagrevanje unutar prazne ćelije podiže temperature susednih ćelija sa leglom do 2,5°C u toku 30 minuta. Rasprostiranje tako proizvedene toplote moglo se registrovati na razdaljini do 3 ćelije sa leglom od mesta gde se nalazi „vruća” pčela. Ovo najnovije otkriće nemačkih naučnika, o termoregulaciji unutar pčelinjeg gnezda i ulozi praznih ćelija u području poklopljenog legla iz osnova menja dosadašnju teoriju o „šarenom” leglu. Šareno leglo je bilo zabluda. Do ovog istraživanja uglavnom se smatralo da dobra matica treba da zaleže svaku ćeliju sa što je manje moguće preskočenih ćelija. Ako je takvih ćelija podosta, smatralo se da je to posledica starosti matice ili sparivanja u bliskom krvnom srodstvu, što ponekad može biti i tačno.


138


Najnovija istrazivanja nemačkih naučnika (Kleinhenz i sarad. 2003, u prevodu Kulinčevića) da prazne ćelije koje se mogu lako zapaziti unutar kompaktnog poklopljenog legla imaju svoju važnu funkciju u održavanju optimalnog i veoma efikasnog transfera toplote na pčelinje leglo u procesu razvića larve ispod poklopljene ćelije. Prazna ćelija sa „vrućom” pčelom predstavlja pravu malu peć iz koje se toplota širi i bolje iskorišćava nego kada pčela proizvodi toplotu na površini legla

4.3. ŠTA SU TO DIPLOIDNI TRUTOVI? Poznato je da se organizam pčelinje zajednice sastoji od matice, pčela radilica i trutova. Matice i radilice imaju majku i oca, a trut ima majku, ali nema oca. Zato su pčele radilice i matica diploidne, tj. imaju dva kompleta hromozoma: komplet od 16 hromozoma nesleđen od majke i komplet od 16 hromozoma nesleđen od oca. Trut je haploidan, i ima samo 16 hromozoma nasleđenih od majčine strane. On se izleže iz neoplođenih jaja, jer trut nema oca. Puko verovanje da se iz oplođenih jaja matice rađaju samo pčele radilice i matica, a iz neoplođenih samo trutovi, u poslednje vreme je korigovano. Jer otkriveni su slučajevi da se iz oplođenih jaja razvijaju trutovi, a iz neoplođenih pčele radilice. Makenzi (1951) je otkrio da se kod nekih matica posle sparivanja u bliskom srodstvu sa braćom trutovima, javlja i do 50% jaja nesposobnih za život. Ovakva jaja se razvijaju do 4-og dana i pčele ih isišu. Vojke, direktor Instituta za pčelarstvo u Varšavi, je utvrdio da se u nekim jajima osemenjenim trutovima u bliskom srodstvu, neposredno pre pojavljivanja larvi u njima razvijaju muške žlezde. Dalje je utvrdio da pojedine matice dobijene iz jaja oplođenih u bliskom srodstvu (tzv. inbridne matice) daju rasplod sa niskim stepenom preživljavanja. Gen pola kod pčela ispoljava se u više varijanti, najviše 19 (Stanojčić), odnosno 15 (Prag). Pitanje pola, odnosno diploida i haploida, biće posledica postojanja 19, odnosno15 različitih kodova, odnosno polnih varijanti, ističe Prag. Stoga trut može imati bilo koju od varijanti, ali i matica takođe, ali ih ona ima dve (jednu nasleđenu od oca, drugu od majke), pa zato jedna matica za jednu jajnu ćeliju daje Xa ili Xb alel (ili varijantu), a trutovi nastali od ove matice, takođe imaju ISTI alel– Xa ili Xb. Međusobnim parenjem, zajedno stvaraju oplođenjem XaXb ili XbXa za diploidnu pčelu radilicu ili maticu ili XaXa ili XbXb za diploidnog truta. Dakle duplirani hromozomski materijal uzrokuje rađanje trutova koji nisu sposobni za oplodnju pomenutih jaja, jer će polovina oplođenih jaja biti letalna, odnosno neće doživeti stadijum odrasle jedinke, pošto će ih pčele momentom ispiljenja larve, isisati, pa pčelar na satu vidi pored poklopljenog legla i prazne ćelije. Pčele radilice sa svojim očevima imaju isti hromozomski materijal, dok od majke dobiju manje ili više različit hromozomski materijal u 65.536 mogućih varijanti (Prag). Jer trut stvara puno identičnih spermatozoida, oko milion njih, a broj varijacija koje se mogu naći u jajetu koje se razvija u pčelu iznosi 65.536. Jer da nije tako, pitanje je koja bi pčelinja zajednica uspela da se u svojoj dugoj evoluciji održi ako bi mu polovina potomstva bilo mrtvo zbog nepoželjne oplodnje. Upravo zbog nepoželjne oplodnje, matice koje naši pčelari izvode na svojim pčelinjacima i činjenice gusto raspoređenih pčelinjaka širom teritorije, polažu i do polovine jaja



139

nesposobnih za preživljavanje, pa otuda imamo i zakorovljene pčelinjake, sa slabašnim i nejakim pčelinjim zajednicama koje su plen grabežnih pčela, pčelinjih bolesti i surove zime. Pčelari su na sve većoj muci da dođu do kvalitetne matice i po ceni kupovine, svesni da matice sparene u bliskom srodstvu vode u degeneraciju pčelinjaka. Problem koji se javlja u vidu od koga kupiti kvalitetnu maticu s obzirom da: - neki odgajivači matica za tržište ne pridaju važnost trutovima, niti shvataju značaj punovrednog sparivanja matica za njihov kvalitet; - kada odgajivači škrtare, pa umesto od jakih, odgajivačka društva formiraju od slabašnih zajednica, a dozrevanje matičnjaka, umesto u termogenskom uređaju, praktikuju u bebi oplodnjacima. Tako za 10 € podvaljuju naivnim pčelarima, jer im kupljene matice većinom postaju trutuše, pčele ih ne prihvataju, a one matice koje i prihvate, vrlo brzo menjaju; - kada odgajivači umesto da doda uzgajivačkom društvu 20-30 matičnjaka, on doda 80-100 početaka matičnjaka, iz kojih se izvedu matice lošeg kvaliteta; - kada se uzgajivači ne edukuju, i inače oskudnih znanja iz ove oblasti, uzgajaju matice slabog kvaliteta.

4.4. BOLEST PRAZNIH SANDUKA Bolest praznih sanduka je proizvod pčelara i najrasprostranjenija bolest na našim pčelinjacima. Pčelar pčelinje zajednice drži na ivici gladi pa pčelinje društvo zahvati instinkt samoodržanja. Tada matica prekida nošenje jaja, a pčele dadilje isišu larve i izbacuju lutke, pa pčelinja zajednica nestaje i na kraju ostaje prazan sanduk. Ovaj problem može da se javi iz više razloga, i to: (1) Pčelar sâm proizvodi matice u inbridingu (srodstvu), pa pčelinja društva, odnosno njihove pčele dadilje isišu i do 50% larvi, ne dozvoljavajući da se iz njih izlegu diploidni trutovi. Na ovaj način pčelinja zajednica ima veći stepen mortaliteta od nataliteta, uz uzimanje u obzir i svih negativnosti iz parenja u bliskom srodstvu: anomalije nakaznost matice (crna bolest, kiklopi, urođene anomalije polnog aparata matice), nošenje neoplođenih jaja, slabo razvijena krila matice, albinizam (pojava belookih jedinki usled nedostatka pigmenta u oku, češće se javlja u trutova). Albinosi ne vide i kada izađu iz košnice ne vrate se. Pčelinje društvo najpre stagnira, zatim postepeno propada i na kraju nestaje. (2) Pčelar u pohlepi za lakom zaradom oduzima pčelinjim društvima sav med i cvetni prah, njihov lek i hranu, pa pčele nezaštićene od bolesti i na ivici gladi propadaju i nestaju, (3) Umesto meda i cvetnog praha, pčelama daje saharozu u vidu vodenog rastvora sa visokom koncetracijom šećera i dodatkom kiselina i šećerno testo sa surogatima cvetnom prahu. Pošto je beli šećer razarač organizma pčela medarica, njima se skraćuje životni vek i za 50%, pa mnoga pčelinja društva ne dočekaju jesen, a ona s jeseni zazimljena na saharozi ne dočekaju proleće. (4) Pčelinje zajednice, opterećene preradom šećera i surogata (mleka u prahu, sojinih proizvoda, jaja, surutke...) iscrpljenih organizama, loše uzgajaju kasnije generacije pčela koje nisu u stanju da dočekaju jesen, a ulaskom u zimu košnice ostaju prazne. (5) Lakomislenim i nestručnim razrojavanjem snažnih pčelinjih društava, pčelar proizvodi slabiće na pčelinjaku koji postaju neotporni na pčelinje bolesti i lak


140


plen grabežnih pčela. Ako od njih pravi i paketne rojeve, svesno zanemarujući činjenicu da se u našim uslovima ne mogu razviti do jeseni i da ih samo oko 10% prezimi, pčelar sa njima ne prave štetu samo sebi, već i kupcima, odnosno pčelarima-početnicima i srpskom pčelarstvu uopšte. Osamdesetih godina u nas su se masovno i nekontrolisano koristila hemijska sredstva na bazi fenotijazina, amitraza, brompropilata, koji su nalazili primenu prskanjem i dimljenjem pčelinjih zajednica, a devedesetih godina i na bazi fluvalinatom i amitrazom impregniranih letvica, zadržavanih duže vremena u košnicama. Česta dimljenja, najčešće bez potrebe, česta otvaranja košnica i vrlo učestale manipulacije pčelama kroz proteklih tridesetak godina borbe sa Varroom, drži pčelinje zajednice u stalnoj stresnoj situaciji, koja ima za posledicu hronično slabe pčelinje zajednice i prazne košnice u rano proleće. Zazimljavanjem slabih društava i spajanjem više slabića u jednu košnicu ravno je uništenju pčelinje zajednice. Tokom aktivne sezone neki pčelari ostavljaju pčele bez higijenskog pojila i upućuju ih na pretraživanje terena za vodom bez koje im nema života. U potrazi za vodom angažuje se i do 90% svih izletnica, nektaruša i polenarica, ali i znatan deo kućnih pčela, i ne nalazeći je, umiru od umora i gladi, a leglo u pregrejanoj košnici (pri temperaturi višoj od 38°C) biva uništeno. Pčelar na letu vidi izbačene lutke, nesvestan šta se zbilo, i okrivljuje nepoznate bolesti, a da nije svestan činjenice da je on glavni uzrok bolesti praznih sanduka. Bolest praznih sanduka zahvatila je 2004/2005. g. više od 50% pčelinjeg fonda na prostoru Srbije južno od Save i Dunava 9, za šta su pčelari optužuju Varrou destructor. „Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije izdala je saopštenje za javnost, da je na području teritorije koju pokriva, do početka januara 2005. godine stradalo oko 40% pčelinjih zajednica, a mnoga društva su znatno oslabila i, u proleće se očekuje još uginuća...” (Spasić, 2005)10. Objektivno gledajući, Varroa je samo jedan od uzroka uginuća pčelinjih zajednica. Drugi činilac nestanka pčela je neadekvatna (šećerno-mlečno-sojina) hrana, a treći razlog je deficit zimskih pčela, nastao varljivom brojnošću mladih pčela kratkog veka, rođenih u septembru i oktobru pod uticajem stimulativnog prihranjivanja šećernom otopinom pčelinjih zajednica u mesecima avgustu, septembru i oktobru11. Komercijalizacijom pčelinjih proizvoda, pčele su lišene prirodne hrane meda i polena koji su im istovremeno i lek protiv bolesti. Zbog konzumiranja neprirodne hrane (saharoza, mleka u prahu, sojinog brašna i drugih surogata) koja ne sadrži fitoncide i antibiotike, fenolna i polifenolna jedinjenja kakva poseduje medi polen, pčele su postale neotporne prema pčelinjim bolestima. Sve ovo doprinelo je da na pčelinjacima nema prirodno biološki snažnih pčelinjih zajednica sposobnih da se odupru bolestima. Od bolesti praznih sanduka u južnim državama SAD početkom 2007 godine uginulo je nekoliko stotina hiljada pčelinjih društava. To su „stručnjaci” nazvali „poremećajem nestajanja pčelinjih društava„ (CCD) i time otvorili vrata nekim drugim „stručnjacima” za istraživanje već davno poznatih istina o uzrocima nestajanja pčela. Cela istina je u činjenici da je pomor pčela u SAD, Evropi i Srbiji nastupio od „bolesti praznih sanduka“.



141

Šabaršov. Kulinčević. 3 Jeskov. 4 Smirnov. 5 Lindauer. 6 Lindauer, 1954. 7 Lindauer 8 „Vruće pčele u praznim ćelijama unutar legla”, „Pčelar“ br.6 za jun 2006. 9 Iz predavanja Šabačkim pčelarima Miljka Šljivića, predsednika SPOS-a, 20. marta 2005. godine. 10 Spasić, «Potresno saopštenje za javnost regionalne asocijacije”, «Pčelar» br, 3/2005). 11 Stimulativna prihrana u periodu avgust/oktobar ima za posledicu rađanje kratkovečnih pčela. Pčelinje zajednice stimulativno prihranjivane krajem leta imale su u proseku oko 40% više pčela nego kontrolna društva bez prihrane, ali je krajem zime situacija bila sasvim drugačija. Kontrolna društva bez stimulativnohg prihranjivanja imala su 10% više pčela nego pčelinja društva čija je jačina uvećana stimulativnim prihranjivanjem u avgustu prethodne godine (Kulinčević, 1993., Pčelar 7,8 i 9/1993). 2


DEO PETI

KAKO POVRATITI PČELAMA PRIRODNU OTPORNOST NA BOLESTI 5.1. NEMAČKA ŠKOLA – PRIRODNI PRISTUP Kada u sadašnje vreme intenzivna poljoprivreda stvara nepovoljne uslove za pčele, a prisutna varooza još više usložava probleme ekonomičnog pčelarenja, nameće se pitanje kako dalje? Odgovor nauke glasi: ISPRAVAN NAČIN UPRAVLJANJA PČELINJIM ZAJEDNICAMA, odnosno upravljanje na naučno zasnovanoj tehnici pčelarenja. Pri tome je najvažnije da te metode u osnovi imaju prirodni pristup pčelinjim društvima. Neke od principa tog uspešnog načina pčelarenja postavili su, izučili i dokazali u institutu za apikulturu u »Celle«-u u Nemačkoj. Dr Jost H. Dustman navodi sedam aktivnosti koje pčelari treba da sprovode. To su: 1. svake godine praviti veštačke (paketne) rojeve, da bi se razvile mlade pčelinje zajednice sa mladim maticama čija je oplodnja kontrolisana; 2. ovi veštački (paketni) rojevi su baza za proizvodnju društava naredne godine; 3. hemijski tretmani protiv Varrooze se izvode isključivo kod paketnih pčela koje nemaju saća; 4. uvek, kada je to moguće, koristiti voštane satne osnove ili novoizgrađeno saće; 5. mlade pčelinje zajednice se lagano prihranjuju u jesen medom 6. mlade pčelinje zajednice se objedinjuju sa starijim društvima, formiranim jednu godinu ranije, tokom jeseni svake godine (rotacijski sistem); 7. ova procedura rotacije (rotacija pčelinje zajednice i saća) ima sledeće prednosti: a. stvaranje prirodnog mehanizma za odbranu od bolesti, b. redukovano rojenje i c. visok prinos meda. Uz uvažavanje navedenih principa, u tekstu koji sledi ukazano je i na druge relevantne metode koje korespondiraju sa prirodom pčele, i njihovom primenom obezbeđuju se zdrava i na bolesti otporna društva. To su (1) obezbeđivanje pčelinjim društvima stalne rezerve kvalitetne hrane, (2) negovanje snažnih pčelinjih društava, (3) obezbeđivanje optimalne mikroklime u košnici i (4) suzbijanje Varrooze primenom biotehničkih i zoohigijenskih postupaka.

144

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 5.2. POUČNA ISKUSTVA PROF. DR ZORANA STANIMIROVIĆA U UZGAJANJU PČELA OTPORNIH NA AMERIČKU KUGU I KREČNO LEGLO

Profesor dr Zoran Stanimirović sa saradnicima (2001), D. Pejović i D. Ćirković, i brojnim saradnicima velepčelarima, uzgajio je pčelinja društva sa sposobnošću da fizički uništavaju krpelja Varrou destructor sa efikasnošću od 36% i više. Takva društva se odvajaju za selekciju i proizvodnju matica, jer je potomstvo pokazivalo znatnu otpornost na parazita. Iskustvo Zorana Stanimirovića u održavanju preventive na američku kugu, edukuje pčelare da u gajenju pčeilinjih zajednica prioritet bude imperativ uzgajanje super jakih pčelinjih društava, i likvidacija svih onih društava koja su snagom žive mase slabija od najjačih. Istrajavanje pčelara na higijenskom ponašanju pčela podrazumeva odstranjivanje uzročnika bolesti, pre nego što on dostigne infektivni stadijum. Zato se higijensko ponašanje može shvatiti i kao rezistencija prema određenim bolestima legla i odraslih pčela1. Negovateljsko ponašanje pčelinjeg društva je kompleksna osobina čiji je cilj ubijanje i uklanjanje parazitskog krpelja, Varroe Destructor, a sastoji se od samočišćenja od krpelja (autočišćenja, samonega, lična nega), tzv. čistačkog plesa, čišćenje otvorenih infestiranih ćelija legla i grupnog čišćenja - uzajamno čišćenje infestiranih odraslih pčela1. Ova škola neguje praksu da je imenitelj za jako društvo kvalitetna jednogodišnja matica poreklom iz materinskog i očinskog društva genetski predisponiranih osobina na higijensko i negovateljsko ponašanje, tj. da su otporna na Varrou destruktor i krečno leglo, odnosno, sposobna da krpelje, odnosno mrtve larve u zatvorenim ćelijama prepoznaju, usmrćuju i izbacuju iz ćelija saća, te zaredom tri sezone dala najveće prinose robnog meda. To su jedinke društava što poseduju dva genska lokusa2, koji se nezavisno jedan od drugoga razdvajaju i, na posebnim zadacima, aktiviraju. Prvi aktivira pčele na otklapanje obolelog zatvorenog legla, a drugi podstiče mlade radilice na čišćenje ćelija saća, izbacujući obolele larve i lutake van košnice3. To su pčelinje zajednice čije pčele su sposobne da u dugom, sušnom i žarkom letu, pronađu polen i odneguju kvalitetne i brojne zimske pčele.4 Pčele iz osrednjih i slabih društava ne poseduju navedene genetske osobine, pa su stoga hronično slabe i neotporne na bolesti te kao takve se likvidiraju na pčelinjacima. Sprovedena istraživanja dr prof. Z.Stanimirovića i saradnika (2001, 2002) su pokazala da super jaka društva (ne ona koja se veštački formiraju putem raznih, pčelarima poznatih „tehnologija”, prim. J.K.) imaju superhigijensko ponašanje i sposobost da za vreme od 48 sati očiste mrtve lutke u procentu većem od 95%. Društva srednje jačne za to vreme očiste 90-95% oštećenih larvi i lutaka zatvorenog legla, a slaba društva su pokazala nehigijenske sposobnosti, čija je efikasnost eliminisanja žrtvovanog legla za 48 sati iznosila manje od 90% očišćenih ćelija 5. Istraživanjima su još utvrdili da su super jaka društva poticala od jednogodišnjih matica, koje su genetski predisponirane na higijensko i negovateljsko ponašanja. Pejović je u istraživanju pratio negovateljsko ponašanje banatske žute pčele iz okoline Šapca, te pčele sivke sa područja Rudnika i Šumadije, a Ćirković je postavio eksperiment na pčelinja društva Sjeničko-pešterskog ekotipa medonosne pčele. Rezultati tih istraživanja kod pčela sa lokaliteta područja Mačve, Rudnika i Sjeničko-



145

pešterskog ekoklimatskog regiona, su pokazali da negovateljsko ponašanje potencijalno postoji, ali se ne može govoriti o izraženosti ove osobine, obzirom da je globalna sposobnost eliminacije krpelja sa oštećenjima u ukupnom broju odbačenih krpelja svih ispitivanih pčelinjih zajednica bila ispod 36%. Naime pčelinje zajednice iz Mačve imale su negovateljsko ponašanje sa potencijalom od 34,78%, dok su pčelinja društva sa područja Rudnika posedovala negovateljsko ponašanje sa potencijalom od 34,81%, a pčele autohtonog sjeničko-pešterskog ekotipa poseduju slabije sposobnosti negovateljskog ponašanja sa potencijalom do 34,04%, što je manje u odnosu na pčelinje zajednice žute banatske pčele iz ekoklimatskog područja Mačve i sive pčele područja Šumadije – Rudnika. Međutim, rezultati istraživanja ukazuju na povezanost negovateljskog ponašanja i jačine pčelinjih zajednica. Tako kod pčelinjih zajednica iz kategorije jakih društava sa svih 10 lokaliteta područja Rudnika i 9 lokaliteta područja Mačve konstatovana je izraženost negovateljskog ponašanja. Ona se na lokalitetima oko Rudnika kretala u opsegu od 36,41% do 38,68%, na području Mačve u opsegu 36,7-42,14%, na Sjeničko pešterskoj visoravni na 8 od 11 lokaliteta od 36,05 do 36,62%. Sva društva sa sposobnostima da fizički uništavaju krpelja sa efikasnošću 36% i više, odvojena su za selekciju i proizvodnju matica, jer je potomstvo pokazivalo znatnu otpornost na Varrou destructor. Kao preventiva američkoj kugi i krečnom leglu u tehnici pčelarenja se posvećuje jednako velika pažnja i biološkim potrebama medonosne pčele, kao živog bića. Takođe, orjentacija na biološke mere (zamena starih matica, zamena starog saća) i poštovanje higijensko - sanitarnih uslova pčelarenja, koje doprinose uzgajanju zdravih pčelinjih zajednica sa svim autohtonim biološkim svojstvima, te produkcija zdravih proizvoda bez rezidua, takođe zauzima visoko mesto u tehnici pčelarenja dr prof Zorana Stanimirovića.

5.3. KOEFICIJENT UNIŠTAVANJA VARROE DR ALOJZA WALNERA Istraživanja A. Walnera (1989) potvrdila su da samo 2,1% pčela evropske rase ima sposobnost nanošenja ozleda varroi čeljustima, ali i mogućnost selekcije pčelinjih društava na sposobnost nanošenja povreda krpelju. Naime, on je 1989. godine primetio pčelu koja je svojim čeljustima lovila grinju. Upoređujući nalaz svojih zapažanja sa različitim stepenima zaraženosti pčelinje zajednice Varroom, Walner je zaključio da pčele i same uništavaju parazita. Našao je da nekima nedostaju nožice ili da su bile povređene. Od 700 pčelinjih zajednica koje nisu bile tretirane protiv varroe, u 15 je našao povrede na ženkama varroe. Pretražio je svaku mrtvu grinju sa podnjače oglednih društava, i ustanovio bitne razlike u količini i odnosu povređenih i nepovređenih grinja u oglednim zajednicama. Taj odnos Walner je iskazao u procentima i nazvao ga koeficijent uništavanja krpelja, KUK. Istraživanja izvedena u periodu 1989.-1994. godine pokazala su da je moguća selekcija pčela koje same uništavaju varrou tako da je najbolje društvo imalo KUK 50%, a najslabije 36%. Nakon trogodišnje selekcije, ispitivanja su pokazala da je KUK pet najboljih društava bio 68%. Godine 1994. u ogledima su bila društva koja četiri godine nisu lečene protiv varroe i pokazala koeficijent uništavanja krpelja od 30 do 60%. Walner smatra da je KUK od 30% vrlo nizak, od 40 do 50% dobar, a viši od 60% izvrstan. Cilj je njegovog rada da selekcijom pčelinjih društava dostigne koeficijenat uništenja krpelja KUK od 70%.


146


Nalazi Walnera nisu ostavili na miru ni druge istraživače. Od septembra 1989. pa do aprila 1990. godine Ruttner i Händel su pratili osipanje grinja u pet pčelinjih zajednica. U proseku 26% parazita je imalo osakaćene noge i srazmerno retko oštećenje hitinskog oklopa. Povredu nožica su registrovali i kod onih grinja koje tek što su izišle iz ćelija sa leglom. Moritz i Handel (1984) su ustanovili da što brže prolazi faza razvoja lutke, to se manje grinja pojavljuje u pčelinjij zajednici. U soju pčela Apis mellifera L capensis faza zatvorenog legla je dva dana kraća nego u krajinske pčele, i sledstveno tome samo u 21% ćelija se nalaze polno zrelo potomstvo grinja.

5.4. POUČNA PRAKSA VLADIMIRA HUNJADIJA SA OGRANIČENIM BROJEM OTVARANJA KOŠNICE Ispravan način upravljanja pčelinjim zajednicama, odnosno upravljanje na naučno zasnovanoj tehnici pčelarenja, osnova je i potka tehnike pčelarenja Vladimira Hunjadija iz Petrovaradina, Novog Sada. On, jednim otvaranjem košnice rešava devet problema i tim devet puta manje izlaže pčele stresu. Na samom početku prolećnog razvoja, jedna pčela hrani tri larve. U narednom periodu jedna pčela hrani jednu larvu, dok oko 1. maja tri pčele hrane jednu larvu. U završnom periodu razvoja veliki broj pčela, njih 50 do 60 hiljada boravi u košnici spremne ili za iskorištavanje paše ili za rojenje. Da ne bi ušle u nagon za rojenje, a da bi tu snagu pretvorio u radno raspoloženje, gospodin Hunjadi u trenutku kada pčele „unesu tri kapi” nektara bagrema u košnicu, pristupa operaciji uklanjanja posledica koje su dovele do stanja prenatrpanosti košnice živim materijalom. On suzbija rojni nagon za celu sezonu, tako što uklanja celokupno leglo iz plodišta produktivnih košnica, osim jednog rama mlâđa različitog starosnog doba sa maticom, a na njihovo mesto dodaje satne osnove i novo saće. Ovom operacijom doveo je pčelinju zajednicu u poziciju prirodnog roja koji se divljom snagom bori za preživljavanje i opstanak: prikuplja nektar i polen i skladišti ga u ćelije ramova, gradi saće, uzgaja leglo i „organizuje” odbranu košnice. Satne osnove SĀM proizvodi, jer satne osnove koje se nalaze na tržištu ne smatra za ispravne, „jer ih pčele nerado prihvataju i izgrizaju, na njima se slabo razvijaju, i na njima nerazvijena društva nemaju meda za sebe, a kamoli za pčelara“. Primetivši prenatrpanost košnice leglom, pčelom i polenom, mnogi pčelari pribegavaju raznim operacijama da spreče rojenje. Pčelari najčešće vrše proširivanje plodišta, otvaranje zbegova, dodavaju satne osnova na izgradnju, postavljaju ramova građevnjake, raspoređuju legla po nastavcima, ređe minimalno odstranjivanje legla, itd. Pomenute operacije samo odlažu sam čin rojidbe, ali nisu dovoljno efikasne da bi u potpunosti sprečile rojidbeni nagon. Premeštanjem ramova sa otvorenim leglom i okvira sa ćelijama zatvorenog legla u kojem se razmnožava 80-90% ženki Varroe iz svih produktivnih košnica, i njihovim prebacivanjem u košnice pološke (koje je nazvao akumulatorima), koja su uzgajivačka društva, očistio je Varrou iz pčelinjaka paviljonskog tipa. Ostavljeni ram sa maticom u plodištu košnice služi i kao „ram -lovac” za onih preostalih 10-20% ženki Varroe koje su ostale na pčelama.



147

Preostale Varroe što se nalaze na pčelama, ubrzo će napustiti pčele i privučeni feromonom otvorenog legla, pohitati na ram sa otvorenim leglom i matcom i naći smrt u poklopljenom leglu, kada se ram-lovac (bez matice) premesti u sanitarnu košnicu. 3. Vrca sav zaostali med iz prethodne godine i onaj koje su pčele unele u vrbovo-voćnoj paši. Taj med koristi za ishranu rojeva. Kaže: „izvrcam i poslednju kap meda, pa pčelama pobuđujem instinkt straha od gladi, traženje paše i unos nektara 4. Izvrcane stare satove škartira za pretapanje, a na mesto njih dodaje u plodišete novo saće, odnosno satene osnove iz vlastite proizvodnje, te obezbeđuje visoku higijenu i zdravlje u košnicama. 5. Ima čist sortni med za tržište, kao što je med sa lipe, koji mu je 2008. godone doneo sertifikat „Najbolji u Vojvidini”, med sa begrema i livadski med. Suncokretov med ne vrca, već ga ostavlja u košnici, pčelama za zimovanje i za prolećni razvoj, jer sadrži veliki procenat polena pa pčele na njemu odlično zimuju. 6. Pristupa uzgoju matica. Izmeštene ramove sa celokupnim leglom i mladim pčelama prenosi u košnice „akumulatore”, tipa „pološka”, koja je ustvari „uzgajivačko društvo“. Odatle se sve starije pčele vraćaju u svoje košnice i nastavljaju sakupljačku aktivnost, a mlade pčele uzgajaju nepoklopljene larve i izvlače matičnjake. Pošto su ostale bez izletnica, treba ih odmah i naredna tri dana snabdevati vodom. 7. Stavljanjem tri vertikalne pregrade u „akumulatore” dobija po četiri nukleusa i isto toliko uzgojenih kvalitetnih rojevih matica u jednoj pološci, a ima ih više od dvadeset. Toga i naredna tri dana „akumulatore” hrani sirupom 1:1 – med:voda, kako usled nedostatka vode u akumulatorima, ne bi došlo do kanibalizma kod pčela. 8. Uvek u košnicama ima novo ili do „boje bronze saće”, u čijim ćelijama nema đubreta od larvi, niti opasnosti od pojave truležnih i gljivičnih bolesti". Dakle, jednim otvaranjem košnice u trenutku kada pčele u košnicu donesu prve „tri” kapljice nektara sa bagrema, obavlja osam gornjih krucijalnih aktivnosti, prilagodivši svoju tehnologiju pčelarenja prirodi pčele na čemu su mu pčelice zahvalne. UPOZORAVA: "Ako u julu tekuće pčelarske godine košnice nisu napunjene zimskom hranom, nemojte očekivati u narednoj godini medobranje na begremu. Julska pčela treba da donosi med i, u plodištu priprema hranu za prezimljavanje, donosi polen i zaliju ga medom, te ga poklope voštanim poklopčoćima. Zato se u tom periodu mora obavezno i neizostavno početi sa protivVarroznom zaštitom. Ciklus treba završiti narednih mesec dana, tj. do kraja jula meseca. Svako jaje koje matica zaleže u saće od 01. 08. pa na dalje, biće zimska pčela koja će nositi život pčelinje zajednice do prvih prolećnih dana. U to leglo Varroa više ne sme da ulazi u ćelije legla. Mlade pčele koje se legu krajem avgusta, tokom septembra i u narednom periodu dokle god matica polaže jaja, ne smeju više biti tretirane ni maltretirane hemijskim preparatima. To su pčele koje će nositi život pčelinje zajednice tokom cele zime . Svako tretiranje pomenutih pčela sa upaljenim listićima, ili na bilo koji drugi način, skraćuje život svake jedinke u pčelinjoj zajednici. Nakon tretmana pčela u tom periodu, pčelinje zajednic preživljavaju teške trenutke. Veliki broj jedinki ne dočeka proleće, jer im je život, stresovima tretiranja otrovnim materijama, skraćen. Pčelinje zajednice ako uopšte i prežive, iz zime izlaze veoma slabe. Tako oslabljene,


148


formiraju klube veličine malo veće jabuke. Od takvih pčela nema meda u narednoj sezoni.

5.5. ŠKOLA ALENA KAJE Alen Kaja (1956)6, član francuske Akademije nauka, pčelar iz ljubavi prema pčelama, uzgojio je matičnjake u gnezdu pčelinje zajednice „bez izolovanja matice rešetkom, bez njenog privremenog zatvaranja ili uklanjanja”. On pritom polazi od aksiome da se u normalnom pčelinjem društvu matica „spontano zamenjuje samo u dva sasvim određena slučaja: (1) kad je košnica obezmatičena smrću matice, kad je ova prestarela, kad je nekim slučajem nestala, ili kad su je ubile radilice zbog slabog polaganja jaja, i (2) kad se društvo sprema za rojenje... Veštačke metode izvođenja matice i proizvodnje matične mleči”, kaže cenjeni naučnik, „sve su skoro zasnovane na obezmatičenju”. Za uspeh svoje metode Kaja navodi sledeće uslove: - treba raditi samo sa vrlo jakim društvima, čiji broj pčela iznosi najmanje 40.000, uz neprekidno prihranjivanje, koje stimuliše maticu na neprekidno polaganje jaja. Matica ne sme biti starije od dve godine; - spoljna temperatura treba da bude povoljna (maj-jun), da ima obilje paše, a društvo s kojim se radi treba zaštititi od noćne hladnoće. Ovako ispunjeni zahtevi dovode pčelinje društvo u takve okolnosti da se u njemu u kraćem ili dužem roku rađa nagon za rojenje. Tada poraste unutrašnja toplota u košnici i nastane veliki broj pčela koje se osećaju stešnjene. Tu je i veliki broj mladih pčela hraniteljica, neophodnih za ishranu matičnih larvi. Upravo ovome je Kaja i težio – da društvo dođe u stanje nepostojane ravnoteže. U tom momentu pčelar treba da se umeša, tako šta jedan okvir sa leglom izvadi iz košnice i na njegovo mesto stavi okvir sa tek presađenim larvicama (ili okvir sa samo jajima ili larvicama pripremljenim po metodi Öröši-ja , Aleja, Hopkinsa..., prim J.K.). Mlade pčele u ogromnom broju prihvataju dodati uzgojni materijal i gonjene nagonom lučenja mlečnih žlezda, hrane dodate larvice, a one čije su voštane žlezde u punom naponu brzo dograđuju matičnjake. „Matičnjaci dobijeni na ovakav način, sadrže relativno veliku količinu matičnog mleča, koja već drugog dana dostiže 350400 mg dok matičnjaci dobijeni drugim postupcima nikad nemaju više od polovine te količine”, ističe Kaja i nastavlja: „Na ovaj način povezuju se povoljni uslovi za pojavu rojenja, uslovi koji se mogu održati (u jednoj košnici) nekoliko nedelja, a da ipak ne dođe do izletanja roja. Do rojenja neće doći ni kada povremeno dodajemo društvu izvestan broj veštačkih matičnjaka sa presađenim larvicama, ne dozvoljavajući da se slučajno u njemu izvede mlada matica”.

5.6. POUČNA PRAKSA RAJKA PEJANOVIĆA Rajko Pejanović (2003), iako seleći pčelar koji pčelari sa preko 100 LR košnica, koristi matice iz rojnih matičnjaka koje proizvodi po vlastitoj metodi koju je nazvao ”Metoda kontrolisanog rojenja”. Kada se posle tridesetgogodišnje prakse Pejanović razočarao u nerojivost sopstvenih matica koje je uzgojio Dulittlovim postupkom, jer su se u toku dve sezone



149

i u ponovljenom postupku sve košnice izrojile, setio se saveta deda Živana 7 i njegove pouke: „Takav način uzgoja je veoma skup, to sam iskusio, troškovi se mogu smanjiti samo davanjem većeg broja larvi uzgajivačkom društvu, ali tada neminovno opada kvalitet matica”. Metoda kontrolisanog rojenja sastoji se u činjenici, da se dozvoli razmnožavanje samo onim maticama koje imaju najbolje osobine, baš onako, kako se dešava u prirodi, a ostalima ne dozvoljava. U vezi s tim: - Vrši selekciju pčelinjih zajednica na osnovu uvida u ostvarene prinose u poslednjih nekoliko godina i izdvaja najelitnije; - u zavisnosti od potrebe za brojem matičnjaka, najboljoj zajednici dozvoljava da povuče matičnjake, a ako ona okleva tada je podstiče na rojenje, i njoj prepušta da odluči kada će povući matičnjake; - kad povuku rojne matičnjake, zajednice deli na oplodnjake dimenzije Alpske košnice u kojima će se matice izleći i iz kojih će poleteti na sparivanje. U njima će se mlade matice razviti, uvećati društva i pokazati svoju pravu vrednost, te u njima uspešno prezimljavati; - kao i Kerle, i on u martu naredne godine rezervne matice koristi za saniranje bezmataka i zamenu starijih matica. U njegovom modelu oplodnjka vrši odabir najboljih društava iz reda onih matica koje je u proizvodnim društvima zamenio sa mladim. Od najboljih matica i društava u oplodnjacima isprovocira potreban broj da u planiranom vremenu uđu u rojno stanje. On to radi spajanjem oplodnjaka čiju je mladu maticu iskoristio, sa onim koje je odabrao za rojenje, ili pak dodavanjem legla i pčela iz ostalih košnica onim oplodnjacima koje je odredio da se izroje. „Na taj način su odabrani oplodnjaci dvostruko jači”, ali je najbitnija činjenica da se pčele nalaze u rojnom orgazmu, pa će i matičnjaci utoliko biti krupniji, a izležene rojne matice biće bez konkurencije.

5.7. PČELINJE DRUŠTVO U SVAKO DOBA OBEZBEDITI S OPTIMALNIM REZERVAMA KVALITETNOG MEDA I POLENA ZAMENA ZA POLEN NE POSTOJI!!! Polen u košnici jedini je uslov da se stvori MLEČ bez koga nema pčela! (podvukao J. K.) Akademik, prof. Dr K. Tričković, 20118 Da ne bi došlo do zastoja u leglu, čuveni pčelarski stručnjak Johansson 9 sugeriše da pčelinjim zajednicama u svako doba treba obezbediti optimalne rezerve hrane u količini od 16 do 18 kg zatvorenog meda, Za razvoj jednog društva od 50.000 pčela potrebno je 23 kg meda, a jedno malo društvo treba da ima najmanje 7 kg meda. I Rjamova10 i Bilaš11 slažu se u mišljenju da optimalne rezerve meda u pčelinjem društvu treba stalno da bude od 10 do 12 kg meda i 4,4 kg perge. Prisustvo stalnih rezervi meda u pčelinjem gnezdu u količinama o kojima pišu Rjamova, Bilaš i Johansson, dovodi do pojačane ishrane larvi. Što je više polena i meda u košnici, to pčele obilnije hrane larvice, i iz takvog legla se izvode pčele boljeg kvaliteta (tabela 16). Količina zaliha meda i polena odražava se i na kvalitet pčela svih funkcija u pčelinjoj zajednici (pokazatelji 9, 11 i 12). Kvalitet je očigledno na strani pčelinjih zajednica čije su pčele odgajene u društvima sa izobiljem hrane.


150


Tabela 16. Pregled uticaja količine zaliha hrane u košnici na kvalitet pčela (prema podacima Rjamove i Lebedeva) POKAZATELJI

Rezerve meda u košnici, kg 3-5

6-8

10-12

1.

Težina trodnevne larve, mg

12,4

16,8

18,2

2.

Težina šestodnevne larve, mg

137

159

171

3.

Razvoj ždrelnih žlezda, poena

3,57

3,71

3,85

4.

Razvoj masnog tkiva,%

100

117

121

5.

Širina 3 tergita, mm

4,6

4,64

4,78

6.

Dužina 3 tergita, mm

2,21

2,21

2,26

7.

Dužina 4 tergita, mm

2,15

2,15

2,22

8.

Lipidi trodnevne larve suve težine,%

5,6

7,1

7,7

9.

Prosečna dužina života pčela, dana

32

36

38

10

Težina jednodnevne pčele, mg

101,4

106,5

108,5

11

Količina pčela u glavnoj paši (kg)

3,1

3,4

3,8

12

Prinos meda na 1 kg pčela (kg)

8,7

8,8

10,6

13

Ukupan prinos meda, kg

26,9

30,1

40,5

Profesor dr V. I. Lebedev (2004)12 je komentarišući prethodnu tabelu i razrađujući pitanje kako količina obezbeđene hrane utiče na razvoj pčelinjeg društva istakao: ”Ogledima na nekoliko hiljada pčelinjih zajednica došlo se do niza saznanja. Pri ovom istraživanju formirane su tri grupe društava sa maticama analognih osobina i istog kvaliteta (jačine), ali sa različitim količinama hrane. Prva grupa je imala 3-4 kg zaliha hrane od prolećnog perioda do glavne paše; druga grupa je imala 6-8 kg zaliha hrane, a treća 10-12 kg zaliha hrane, odnosno 1-1,2 kg po ulici pčela. Prvi analizirani pokazatelj je bio nivo ishranjenosti larvi. Veće zalihe hrane dale su više mleča i kvalitetnije larve. Pčele same ocene sa koliko hrane raspolažu. Ako imaju malo hrane, pčele manje luče mleča za larve. Drastično smanjenje količine rezervne hrane prouzrokuje slabiju ishranu larvi, manju masu larvi, manju masu mladih pčela, manji je broj pčela u pčelinjem društvu, kraći životni vek takvih pčela (za oko 10 i više dana). Količina meda koja je dobijena po grupama iznosila u: u prvoj grupi 27 kg, u drugoj 37 kg i u trećoj 40 kg po pčelinjem društvu. Ovaj rezultat nije dobijen samo zbog različite količine hrane, već i zbog razlike u kvalitetu (vitalnosti) pčela, koja je naročito izražena u grupi pčelinjih društava sa najvećim količinama razervne hrane. Računica pokazuje da smo kod prve grupe na početku ”uštedeli“ 7 kg meda po društvu, ali smo zato na kraju u gubitku bar 13 kg meda po košnici. Zato sledi očigledan zaključak da nikada ne treba štedeti hranu u pčelinjim društvima. U sledećem ogledu koji je vršen pet godina na 189 pčelinjaka sa oko 26.000 pčelinjih društava, pčelinje zajednice su bile podeljene u 5 grupa sa različitim količinama rezervne hrane, a dobijeni su sledeći rezultati: - grupa pčelinjih društava sa malo hrane dala je 11,2% jakih društava, a 32,6% slabih, - grupa pčelinjih društava sa dosta hrane dala je 60% jakih društava, a samo 9,2% slabih”.



151

Objašnjavajući pitanje kako kvalitet hrane utiče na produktivnost pčelinjeg društva, profesor je rekao: Ako su zalihe rezervne hrane u pčelinjem društvu od šećernog sirupa, tada je manje legla za oko 17% u odnosu na zalihe hrane koje čine pčelinji prirodni med. Kada su zalihe hrane od prirodnog meda, prinosi su veći za oko 32% u odnosu na pčelinja društva sa rezervnom hranom od šećernog sirupa. To je razumljivo jer ”med“ od šećernog sirupa ne sadrži ni aminokiseline, ni vitamine, ni minerale, a i energetska vrednost ”meda„. od šećernog sirupa je manja za oko 30% od prirodnog meda. U istraživanjima u Rusiji došlo se do hrane koja je po svom sastavu slična prirodnoj hrani i namenjena za: - prolećni razvoj pčelinjih društava sa više aminokiselina, vitamina grupe B, minerala, i za - zimsku prihranu, sa više ugljenih hidrata. Kolike su ogledima utvrđene optimalne količine hrane po košnici, možemo videti u tabeli 17. Tabela 17. Pregled količina hrane za napredovanje pčelinje zajednice Količina hrane po jednoj ulici (kg) U prolećnom periodu

U periodu pripreme za zmu

U zimskom periodu

med

1,0

1,5

2,0

perga

0,5

0,4

0,2

Tip hrane

”Zašto je hrana sa belančevinama (perga, a ne mlečno-sojine pogače, prim. J.K.) bitna za pčelinje društvo“, postavlja pitanje Lebedev i daje odgovor: „Pošto je med čisto ugljenohidratna hrana, pčele ne mogu dugo da žive samo na medu. Bez cvetnog praha, to jest bez perge, nema razvoja legla, jer bez belančevinaste hrane nema ni matičnmog mleča, ni hrane za leglo. Ako u fazi pripreme pčelinjih društava za zimovanje nema dovoljno perge, pčele ne mogu da prezime, jer im se u tom slučaju znatno skraćuje životni vek. Perga je izvor belančevinaste hrane, minerala i masti... Ako nema dovoljno perge, dolazi do smanjenja legla, čak i do 15 puta, u odnosu na pčelinja društva sa dovoljnom količinom perge. Količina perge u pčelinjem društvu direktno određuje masu larvi, masu mladih pčela, dužinu rilice kod pčela, dužinu života i drugih vitalnih osobina pčela. ZAMENA ZA POLEN NE POSTOJI!!!” Velike zalihe hrane imaju neporocenjivu važnost i iz razloga što su svojevrsan izvor i regulator toplote u košnici zimi. Što su zalihe hrane veće, to je kolebanje temperature u klubetu manje. Veća masa medom ispunjenih okvira se sporije greje, ali se sporije i hladi, pa što je više hrane u košnici, to je manja nagla promena temperature. Uginuće pčelinjih zajednica zimi profesor Farar objašnjava, pored ostalog, i naglim promenama temperature u košnici. I profesor Taranov nužnost postojanja velikih rezervi meda objašnjava ublažavanjem naglih promena temperature na pčelinje klube i potvrđuje rezultatima istraživanja kojima je utvrđeno da je gubitak toplote kroz saće ispunjeno pergom najmanji i da iznosi 0,106 kg/ccal/min, a najveći gubitak je kroz saće bez meda 0,173 kg/ccal/min, dok saće ispunjeno poklopljenim medom propušta 0,147 kg/ccal/min. Pri postojanju velikih zaliha hrane, a naročito u zimskom periodu, pčele lakše održavaju toplotu u gnezdu, jer je manji gubitak toplote u klubetu, pa pčele troše manje hrane za održavanje temperature.


152


Stalne rezerve perge u pčelinjoj zajednici u količini koju preporučuje Bilaš neophodnost je za razvoj pčelinjeg društva, koliko i med za prehranu. Mlade pčele koje nemaju dovoljne rezervne perge u košnicama nisu u stanju da produkuju mleč, što ima za posledicu visoku smrtnost (Hajdak, prema Bilašu). Prema Bilašu, perga je sterilnija od cvetnog praha i organizam pčele je bolje usvaja i bolje vari. Njena hranljivost je tri puta veća nego u polena, a devet puta prevazilazi svaku njenu zamenu. Međutim, polen efikasnije stimuliše aktivnost matice na polaganje jaja. Herbert i Šimanuki u časopisu »Apidoligie” br. 9/78 ističu da hranljive vrednosti svežeg polena i perge nisu pokazale razliku u veličini površine zatvorenog legla u pčelinjim zajednicama kojima su davani kao belančevinasta hrana u uslovima kada su bile smeštene u izolatore. Kao kriterijum za ocenu njihove delotvornosti služila je površina zatvorenog legla. Komparativna analiza uzoraka polena i perge, ističu autori, pokazala je da perga sadrži više redukovanih šećera, a manje pepela. Veći sadržaj redukovanih šećera u pergi objašnjava se prethodnim dodavanjem meda ili nektara pri preradi polena. Ni u jednom uzorku perge nije nađen skrob, a on je bio prisutan u svim uzorcima polena, ističu Herbert i Šimunuki. Zaključak je da su optimalne stalne rezerve meda i perge u pčelinjoj zajednici i njihovo održavanje na nivou većem od 12 kg meda i 4,4 kg perge obezbeđuje razvoj i održavanje snažnih pčelinjih zajednica sposobnih za samoodbranu od pčelinjih bolesti, ali ne i od Varrooze.

5.8. UTICAJ KVALITETNE ISHRANE NA JAČINU PČELINJEG DRUŠTVA Iz nauke o biologiji pčela poznato je da na jačinu pčelinje zajednice presudan uticaj imaju, pored matice, i biološki činioci. Jako, odnosno snažno pčelinje društvo sve biološke funkcije obavlja u optimalnom obimu i kvalitetu, naročito biološku funkciju hranjenja legla. Prema profesoru Fararu13 u jakom pčelinjem društvu srazmerno veliki broj pčela negovateljica hrani srazmerno malu količinu legla, dok je u slabom obrnut slučaj: srazmerno mali broj negovateljica hrani srazmerno veliku količinu legla. U jakom društvu jedna pčela negovateljica hrani u proseku manje od jedne larve, a kad razvoj i rast pčelinje zajednice dostigne vrhunac, na jednu larvu dolazi dve i više negovateljica. Akademik Butlerov je još krajem 19. veka utvrdio da pčela koja se uzgoji u jakom društvu ima dužu rilicu, veći raspon krila, nosi više od 40% cvetnog praha u svojim korpicama, nosi znatno više nektara u mednoj voljci, živi 6-8 dana duže od one uzgojene u slabom društvu. Žlezde koje luče invertazu sazrevaju petnaestog do osamnaestog dana za razliku od onih uzgojenih u slabom društvu kod kojih se to dešava dvadeset petog i dvadeset šestog dana. Pčelinje gnezdo jakih društava ima za 0,4-0,6°C povoljniju temperaturu nego gnezdo slabih društava. Naprotiv, u slabom društvu jednu larvu hrani jedna nekvalitetna pčela negovateljica, a u pogoršanim uslovima jedna takva negovateljica hrani i više od jedne larve. Naravno da su zbog toga larve slabije hranjene, a i pčele radilice se više iscrpljuju i kraće žive nego pčele radilice u jakom društvu. I Daly i Morse14 smatraju da uzrok u različitim dimenzijama pčela može biti nedovoljna ishrana ili pak uzgajanje radilica medonosnih pčela u ćelijama trutovskog legla. Patuljaste radilice i trutovi koji se nekad javljaju, verovatno su rezultat nedovoljne ishrane.



153

Fluri i Bogdanov (1989) navode da je u zimskim uslovima za uzgoj jedne pčele potrebno 7 pčela. U fazi razvoja pčelinjeg društva kada počne nešto slabiji unos polena i nektara uz značajniji porast dnevnih temperatura i mogućnost unosa vode, jedna pčela neguje 1,14 do 1,42, larve, dok u fazi razvoja kad u prirodi ima dovoljno svežeg nektara i polena i uz brojnost pčela od preko 25.000 jedinki, jedna pčela neguje 3-4 larve. Dakle, 7.000 pčela u januaru i početkom februara neguje 1.000 larvi, a u vreme maksimalno povoljnih uslova kakvi su u našem klimatskom pojasu obično od sredine aprila, više hiljada larvi 15, što je saglasno sa Krivcovom i Lebedevom (2000) da jedna zimska pčela u rano proleće može odnegovati prosečno samo 1,13-1,42 larve, dok je mlada prolećna pčela u mogućnosti da odneguje 3-4 puta više larvi. U jednom eksperimentu u bivšem SSSR-u16, utvrđeno je da pčele radilice odgajene u jakom društvu imaju duži jezik nego one odgajene u slabom društvu. Za jedan drugi ogled naručene su 4 matice čije su pčele imale jezik dužine 6,9 mm. Dve su dodane jakim društvima, a dve slabima. Sledeće godine pčele radilice u jakim društavima imale su jezik prosečne dužine 6,7 mm, dok su u slabim zajednicama imale tek 6,2 mm u proseku. Pčele odgajene u jakom društvu imaju veće telo i težinu, pa su i razvijenije, te stoga imaju i veći radni teret. U bivšem SSSR-u stručnjaci su, prema Lončareviću (1975) ogledima utvrdili da su pčele izvedene u društvu težine 2,2 kg živele i radile duže u proseku 4,8 dana od pčela izvedenih u društvu težine 0,9 kg, što se najdirektnije odrazilo na medoproduktivnost. Na dužinu života letnjih pčela utiče i drugi faktori o kojima piše S.A Popravko (1982), u čijoj knjizi ”Zaštitne materije medonsnih pčela!17, piše: ”srednja dužina života letnjih pčela ne zavisi od rase i stepena radne opterećenosti pčelinjeg društva, i varira u krajnje neznatnim granicama između 37 i 40 dana”. Posmatranja profesora dr Jovana Kulinčevića, u naučnim krugovima veoma često citiranog pčelarskog sručnjaka18 ukazuju da letnja pčela živi između 21 i 36 dana, što zavisi od intenziteta negovanja legla i naslednih osobina. „U svakom pčelinjem društvu nastupaju određeni momenti kada se životni vek letnje pčele naglo produžava, piše Popravko. „To se dešava kada : 1) pčelinje društvo izgubi maticu, 2) produžava se životni vek pčela koje se spremaju za rojenje i 3) pčele društava koje se spremaju za zimu. ”Pčele koje ulaze u zimu prežive 6-7 surovih meseci, i još ceo mesec rada u korist svoje zajednice (5-7 puta su dugovečnije od letnjih pčela)”. Razlog ovakve pojave Popravko vidi u sniženju temperature u gnezdu sa leglom sa 34-35°C, na 25°C u društvu koje se sprema za zimovanje i društava bez matice, pa prema tome i bez legla, podsećajući na zakon fizičke hemije, da se pri padu temperature za 10°C usporava hemijska reakcija 2-3 puta. ”Sniženjem temperature gnezda, po svoj prilici, i možemo objasniti oštru granicu između životnog veka pčela normalnih društava (s maticom) koja su uzgajala leglo, i obezmatičenih društava koja to nisu mogla. I u društvima koja su ušla u fazu rojenja, gde se može primetiti fenomen produženja životnog veka, pčele budućeg roja kao da teže da napuste pregrejana mesta košnice, viseći u grozdovima u hladnjim mestima: u donjim delovima satova, na krajevima ramova, kao i van košnice na letu, itd. Pri tome se usporava procesa matabolizma i kao rezultat toga produžava se njihov životni vek, što je veoma bitno za opstanak roja na novom mestu. Prekidjući izvođenje legla, pčele pre svega snižavaju temperaturu u gnezdu. Istovremno usporavaju proces metabolizma i stiču duži životni vek.


154


Pčelinje društvo ujesen uspeva da vrati fiziološku mladost svim svojim članovima: i tek rođenim i onima koje su po letnjim merilima ušle u duboku starost. I Ana Mauricio (1955), istraživač biologije pčela, utvrdila je tačnu zavisnost u zajednici medonosne pčele da se „Dužina života pčela uvek naglo skraćuje kada su one zauzete intenzivnim uzgojem larvi, i vezano s tim produkcijom mleča i, raste kada tih radova nema, uz uslov, dodaje Popravko, „da je obezbeđena obilna snabdevenost belančevinastom hranom, polenom. „ Upoređenjem težine tela pčela izletnica raznih društava za vreme glavne paše, s količinom meda koju su sakupile ta društva za isto vreme, Taranov (2001) je došao do podataka koji pokazuje da su - pčele iz slabih društava čija je pojedinačna težine u proseku bila 62-85 mg sakupile 17,3 mg meda; - pčele iz srednjih društava čija je prosečna pojedinačna težine bila 86-90 mg sakupile 20,4 mg meda; - pčele iz srednje-jačih društava čija je pojedinačna težina 91-95 mg sakupile 21,8 mg meda; - a pčele iz jakih društava, čija je pojedinačna težine iznosile 96-100 mg sakupile su 24,4 mg meda. Iz navedenog se vidi da prikupljanje meda u pčelinjim društavima raste srazmerno povećanju opšte pojedinačne težine pčela izletnica, koje karakteriše stepen razvijenosti njihove muskulature, krila i drugih organa19 Za nastajanje snažnog i zdravog društva značajni su i podaci o intenzitetu hranjenja larvi. O intenzitetu hranjenja larvi govore podaci do kojih je, prema Siminu (1983) ispitivanjem došao Lineburg. On je utvrdio da jedna radilička larva do svog punog razvića u toku šest dana, primi oko 10.000 poseta pčela negovateljica, što znači da larva prima hranu u intervalu od bezmalo 52 sekunde, ili 69,4 puta na sat, odnosno 1.666 puta dnevno (za 24 sata). Usled obilne ishrane, prema nekim autorima, larva za šest dana oteža oko 1.500 puta više nego što je težila kad se izlegla iz jajeta. Uporedimo li intenzitet hranjenja larvi u slabom sa intenzitetom hranjenja larvi u jakom društvu, videćemo koliko je to velika razlika. Pod pretpostavkom da u slabom društvu pčela negovateljica hrani jednu larvu, a u jakom jednu larvu hrane dve negovateljice, larva u slabom društvu biće dvaput manje hranjena nego larva u jakom društvu. Ali i to nije sve. U slabom društvu kvalitet pčela hraniteljica je neuporedivo niži od hraniteljica u snažnom društvu. Zaključak je da se to mora negativno odraziti na konstituciju i proizvodna svojstva buduće pčele radilice. Jedno istraživanje u bivšem SSSR-u pokazalo je da su pčele radilice različitih pčelinjih društava unosile različitu količinu nektara u košnicu. Tako su pčele iz društva težine 0,4-0,8 kg pri jednom doletanju unosile u košnice po 20 mg nektara, dok su u isto vreme pčele društva težine 2-2,2 kg unosile prosečno po 36,5 mg20. Naučno je dokazano da pčele radilice uzgojene u jakom pčelinjem društvu imaju odličnu konstituciju – bogato masno tkivo, dobro razvijene žlezde, duži jezik, veći medni mehur, dakle veća kvalitetna proizvodna svojstva, a trutovi iz snažnih društava imaju veću težinu semenih mehura21. Sem toga, otpornija su prema raznim bolestima i duže žive nego pčele radilice u slabon društvu. Pčele radilice uzgojene u slabom društvu, usled oskudnije ishrane u stadijumu razvića, imaju slabija proizvodna svojstva, i po svim merilima daleko zaostaju iza pčela radilica uzgajanih u jakom pčelinjem društvu. Dužina života pčele radilice kao biološki faktor, a kao posledica negovanja larve u jakom ili slabom pčelinjem društvu, ima direktni uticaj na produktivnost



155

pčelinje zajednice. U sezoni proleće-leto pčela radilica živi šest nedelja (prema nekim autorima 4-6 nedelja), a nakon dvadesetog dana svog života postaje pčela izletnica – sabiračica nektara i polena. Naravno da je ova starosna granica relativna, jer može da varira u zavisnosti od spoljne sredine i potrebe samog pčelinjeg društva. U bivšem SSSR-u stručnjaci su22 ogledima utvrdili da su pčele izvedene u društvu težine 2,2 kg živele i radile duže u proseku 4,8 dana od pčela izvedenih u društvu težine 0,9 kg, što se najdirektnije odrazilo na medoproduktivnost. Uzmimo kao primer da na početku paše dva pčelinja društva imajuj istu jačinu od oko 40.000 pčela, ali prvo, koje se samostalno razvijalo pod najpovoljnijim biološkim uslovima, a drugo koje smo formirali od dva, tehnikom dvomatičnog pčelarenja ili razvili zrelim leglom iz slabijih zajednica, dakle leglom koje je oskudevalo u hrani, da paša traje 25 dana, da je dnevni unos u oba društva jednak i da iznosi 2 kg nektara. Prosta računica kaže da je drugo društvo na toj paši proizvelo 50 kg meda, a prvo - 59,6 kg ili 9,6 kg više od drugog, iz razloga što njegove pčele izletnice u proseku žive 4,8 dana duže nego pčele radilice drugog društva. U svetlu navedenih činjenica proizilazi zaključak da je nasleđe i ishrana radiličkih larvi presudan biološki faktor za jačinu pčelinjeg društva i za radnu dužine života pčela u njemu, da se snažno društvo neguje cele godine, i objašnjava različitu produktivnost pčelinjih zajednica, odnosno visoku produktivnost po jedinici žive mase u jakom, a nisku u slabom pčelinjem društvu.

5.9. KVALITET ZIMOVANJA PČELINJE ZAJEDNICE Veoma značajan biološki faktor koji utiče na produktivnost pčelinje zajednice, a odnosi se na ishranu larvi jeste kvalitet zimovanja pčelinje zajednice. Poznato je da jaka društva imaju veću sposobnost prezimljavanja i gajenja ranog prolećnog legla, nego što imaju slaba. Radi jasnijeg razjašnjenja ovog problema citiraću dr Valtera Brokera (1956): „Zašto treba spremiti jaka društva za zimovanje? Jedan prost račun to objašnjava. Mi znamo da pčele, imaju svoj sopstveni način zimovanja. One se pred zimu skupljaju u klube koje je po obliku približno lopti. Uzmimo tri društva različite jačine, čije „lopte” imaju 9, 12 i 18 centimetara u prečniku. Zapremina male lopte iznosi 375 cm3, srednje 900 cm3 i velike 3.000 cm3. Poređenje ovih brojki pokazuje da velika lopta, čiji je prečnik dva puta veći od prečnika male, ima zapreminu osam puta veću. Poređenjem površine možemo da procenimo potrošnju. Površine klubeta ova tri društva su: velikog 1.000 cm 2, srednjeg 450 cm2 i malog 250 cm2. Dakle, površina velikog društva je četiri puta veća od površine malog društva. Ako uporedimo površine i zapremine, priouzilazi da kod malog društva na 1 cm 3 zapremine dolazi 0,666 cm2 površine, kod srednjeg 0,5 cm2, a kod velikog 0,333 cm2„. Autor dalje nastavlja: „Uporedimo zimsko klube sa radijatorom. Ako u klubetu toplota mora biti stalna, mora se neprekidno obnavljati količina izgubljena zračenjem preko površine. Ovde se vidi, dakle, da je gubitak toplote kod malog društva dva puta veći nego kod velikog, a jedan ipo puta veći od srednjeg društva. Pod pretpostavkom da za vreme zimskog odmora potrošnja meda i proizvodnja toplote stoje u upravnom odnosu, izlazi da jedna pčela iz male košnice potroši dva puta više meda od pčela iz velike košnice. Dakle, ukoliko je potrošnja za neophodnu toplotu veća, utoliko je veće iscrpljenje pčela. A ukoliko ima više iscrpljenih pčela, utoliko je opšte stanje celog društva više poremećeno„. Autor izlaganje zaključuje konstatacijom da su ”samo zdrava i jaka pčelinja društva osnov rentabilnog pčelarstva„.


156


Kada snažno i očišćeno od varroa društvo na 9-11 ulica gusto posednutih pčelama uđe u zimu, ono srazmerno svojoj snazi troši najmanje hrane, čak manje 50-90% nego pčele društva srednje jačine i slabići; one ne obolevaju od nozemoze i u proseku imaju najmanje uginulih pčela po ulici (Lebedev), tabela 18. Tabela18. Pregled uspešnosti zazimljavanja pčela, u zavisnosti od snage pčelinje zajednice (preuzeto od Lebedeva) Pokazatelji

Jačina društva, ulica 4-5

6-7

8-11

Potrošnja hrane zimi prosečno po ulici, kg

1,9

1,3

1,0

Količina uginulih pčela, po ulici, grama

32,9

19,2

9,4

Broj društava obolelih od nozeme

18,5

1,8

0

I Avetisjan (1984) nam otkriva da je zajednica od 25.000 pčela potrošila 4,9 kg hrane, a društvo od 1 kg pčela, čak 9,54 kg, ili 194,4% više. Tokom zime tako malo društvo će već krajem decembra i početkom januara početi trošiti rezerve hrane za održavanje temperature u klubetu. Trošenjem hrane stvara se u organizmu radilica, prema Mobusu, višak metaboličke vode pod čijim dejstvom pčele prisiljavaju maticu da polaže jaja, kako bi se, iz fiziološke nužnosti hranjenjem larvi, oslobodile suvišne vode. A hranjenjem ranog legla slabašno društvance, uz prekomerno trošenje organizma pčela potrošnjom hrane, još se više iscrpljuje i oslabljeno ulazi u proleće nesposobno za razvoj martovskog legla. Iz ove analize proizilazi zaključak, da zimske pčele u slabom društvu, usled veće iscrpljenosti zbog pojačanog napora u održavanju neophodne toplote zimskog klubeta, imaju u znatnoj meri narušenu sposobnost hranjenja legla, te da su stoga pčele radilice odgajene u takvom društvu slabije konstitucije, kraćeg veka i manje produktivne od pčela radilica odgajenih u jakom društvu, čije su se pčele u toku zime manje trošile. To je još jedan dokaz da je neracionalno u zimu ulaziti sa slabim društvima, koja s proleća spajamo, nepotrebno pčele maltretiramo i povećavamo obim posla pčelara uz dodatak radova koje je s jeseni trebalo obaviti.

5.10. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA RAZVOJNI CIKLUS DRUŠTVA Klimatski uslovi određuju godišnji razvojni cilkus pčelinje zajednice, kaže dr G.M. Popović (2002): ”Svako klimatsko područje ima svoju `krîvu godišnje promene` intenziteta pčelinjeg društva (Sl. 12) Ova kriva ima pet karakterističnih tačaka: - Prva tačka označava trenutak kada matica otpočinje polaganje jaja posle `diapauze`. Ovaj trenutak pada u rano proleće, ali često i krajem zime. - Druga tačka je minimum jačine pčelinje zajednice. Ovo je najkritičniji trenutak u razvojnom ciklusu. Vremenski pada oko mesec dana posle otpočinjanja zaleganja.



157

- Treća tačka označava trenutak kada pčelinje društvo dostiže jačinu od 2,5 kg. To je ona jačina društva koja je dovoljna da opsluži poptrebe jedne kvalitetne matice. Svako društvo preko 2,5 kg pčela ima `višak pčela` koje pčelaru donose med. - Četvrta tačka je tačka maksimuma jačine pčelinje zajednice. U našim uslovima ona pada krajem juna meseca. Pčelari se trude da ova Slika 14. Godišnja kriva razvoja pčelinje tačka, odnosno ovaj trenutak, padne zajednice na početak glavne paše što obezbeđuje pčelaru maksimalan prinos. Višematično pčelarenje ima osnovni cilj dovođenje društva na maksimalan nivo razvoja pred glavnu pašu. - Peta tačka je tačka kada društvo ponovo pada na jačinu od 2,5 kg. Ova tačka odgovara vremenu uzimljavanju društva. Prema nekim autorima pčelarske literature, pčelinja društva se često uzimljuju i sa manjim brojem pčela.

5.11. MATICE NISKOG KVALITETA Na osnovu izloženog nastala je tehnika ”pčelarenja na med“, pojačavanjem proizvodnih društava pčelama, zatvorenim leglom i spajanjem više društava na jednoj podnjači i pod istim krovom - sistem dvomatičnog pčelarenja i višematičnog pčelarenja (sistem F. Tomažin i sistem Volohoviča sa 5-7 matica). Početkom tridesetih godina XX veka (1934. g.) Milivoje Bugarski je uveo košnice sistema ”blizanci“, koju je usvojio i u svojoj sedamdesetogodišnjoj praksi pčelarenja koristi Boža Petrović. On je usavršio metodu Milivoja Bugarskog, te uvek ima društva spremna za bagrem i za suncokret. Ivan Vener, Cvetko Cakić, Milan Matić, Rajko Pejanović – kod nas, dr Stojanovski u Makedoniji, Maks Krmelj u Sloveniji 23 pčelare košnicama u kojima se uvek ili povremeno nalaze dve zajednice. Ovo upućuje na zaključak da pčelarimo sa maticama niskog kvaliteta. Sa maticama visokog kvaliteta, (uz racionalizaciju vremena i čuvanje energije, učeni pčelar-profesionalac ne ide na dvomatično pčelarenje, niti usmerava pčele postranih društava u osnovno društvo, kao što i ne ojačava osnovna društva sa zatvorenim leglom), ima već 19. maja u košnicama oko 33.000 pčela, a 18. jula 51.660 pčela, što se vidi iz tabele 19. Tabela 19. Pregled rada kvalitetne matice (Izvor, Lev Plužnikov, 1994). Starosna dob pčela u danima

Ukupno pčela

Dan pregleda

Dnevni kapacitet matice

Leglo staro1-12 dana,broj

od1-12

od13-24

od25-36

19.05.

953

11.440

15.620

12.030

5.310

32.960

18.07

1.258

15.100

17.280

18.550

15.830

51.660


158

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 5.12. UTICAJ MATICE

Kada bismo imali matice koje prosečno polažu 2.000 jaja u toku 24 sata, ne bi bilo potrebe za maltretiranjem pčela, niti za enormnim fizičkim naporom sa dvomatičnim pčelarenjem. Matici klase »2.000« potrebno je 24,6 dana (49.280:2.000) da zaleže sve ćelije jednog nastavka košnice sistema LR (77 ćelija u horizontalnom redu × 32 ćelije u vertikalnom redu table saća iznosi 2.464 na jednoj strani sata; toliko imamo i na drugoj, ukupno 4.928 ćelija na obe strane; 4.928×10 okvira to iznosi 49.280 ćelija koliko ima prostora u plodištu) i da razvije leglo ”teško“ oko 49.000 pčela. Tako kvalitetna matica u snažnom društvu na optimalnim rezervama hrane (više od 12 kilograma meda i 4,4 kg perge), položiće jaja iz kojih će se izleći dugovečne zimske pčele, kojih će 4. novembra u društvu biti oko 30.000 jedinki (tabela 21) i čiji će broj od oko 15.000 početkom marta predstavljati izimljene pčele hraniteljice ranog legla-larvi koje će biti kvalitetno i obilno hranjene. Na njih pada ceo teret nastavljanja života pčelinje zajednice. Tabela 20. Pregled stanja pčelinje zajednice za period od 12. aprila do 04. novembra sa maticama iz šireg rejona Stalać-Ćićevac (Izvor mr L. Plužnikov, «Pčelar” 5/94, str. 102) Dnevni Stanje kapacitet na dan matice

Leglo staro 112 dana, broj 1-12 5.310 12.030 15.620 11.440 8.780 15.830 18.550 17.280 15.100 10.650 13.890 9.340 2.950 30 -

Starosna dob pčela u danima,broj

UKUPNO

Umrlo (-) i za zimu rođeno pčela (+)**

Uvećanje Kumulativno društva uvećanje pčelama za zimskih pčela zimu Broj Broj

Broj 1-12 13-24 25-36 Broj % Broj 12.04, 442 24.04. 1.002 5.310 5.310 06.05. 1.301 12.030 5.310 17.340 19.05. 953 15.620 12.030 5.310 32.960 31.05. 731 11.440 15.620 12.030 39.090 100 -5.310 12.06. 1.319 8.780 11.440 15.620 35.840 100 -12.030 25.06. 1.545 15.830 8.780 11.440 36.050 100 -15.620 06.07. 1.440 18.550 15.830 8.780 43.160 100 -11.440 18.07 1.258 17.280 18.550 15.830 51.660 100 -8.780 30.07. 887* 15.100 17.280 18.550 50.930 100 -15.830 11.08. 1.157 10.650 15.100 17.280 43.030 100 -18.550 23.08 778 13.890 10.650 15.100 39.640 100 -17.280 05.09. 245 9.340 13.890 10.650 33.880 100 10.650 33.880 17.09. 2,5 2.950 9.340 13.890 26.180 82,5 +8.786 8.786 34.966 29.09. 30 2.950 9.340 12.320 82,5 +11.459 20.245 23.777 11.10. 30 2.950 2.980 88,4 +8.256 28.501 31.481 23.10. 30 30 70 +2.065 30.566 30.596 04.11 0 70 +21 30.586 30.586 * Naglo smanjenje temperature i zahlađenje koje se održalo u periodu od 12. juna do 18. jula 1991. nije se negativno odrazilo na kapacitet polaganja jaja Rasinske matice **Rezultati istraživanja Pčelarske istraživačke stanice u Harkovu, gde je utvrđeno da pčelinja zajednica tokom zime izgubi između 11,6 i 60 procenata zazimljenih pčela, što je iskazano u sledećem pregledu (Tabela 21)

Tabela 21. Pregled preživljavanja pčela zimi Pčele izležene

do 27.07

Između 27.07 i 26.08.

Između 27.08 i 7.09

Između 8.09. i 13.10.

tokom zime nestane

60%

17,5%

11,6%

30%



159

Dakle od pčêla: (a) izleženih do 27. jula, tokom zime opstane 40% jedinki; (b) izleženih između 28. jula i 26. avgusta prezimi u procentu od 82,5%, (c) izleženih između 27. avgusta i 7. septembra tokom zime preživi i proleće dočeka njih čak 88,4%, a one (d) izležene u periodu od 8. septembra do 13 oktobra prezime i uđu u proleće njih 70% pčela. (I. Boršoš, 1982).24) Autor ovih redova je koristio gornje pokazatelje u iskazivanju snage pčelinje zajednice za prezimljavanje, i ako rezultati dr Wile sa Instituta u Erlangenu (Odeljenje za pčelarstvo) u Nemačkoj određenije ukazuju na život zimskih pčela i posledice od angažovanja letnjih pčela u periodu jul-avgust. Naime, rezultati istraživanja Willa-e (1981)25 (Tabela 22 )pokazuju da pčele: (a) izležene do 1. avgusta, kao letnje pčele neguju leglo i obavljaju sve poslove u košnici i vrše funkciju sabiračica (nektaruša, polenarica i vodonoša), do kraja leta i nestaju u periodu septembar-oktobar; (b) izležene do 6. avgusta letnje pčele neguju leglo i vrše sve funkcije kućnih pčela i pčela sabiračica. Njih oko 98% isčezava iz košice do pčetka novembra, a oko 2% prezimi i dočekaju početak marta; Tabela 22. Pregled preživljavanja zimskih pčela, (Izvor: Wila, prema Stanojeviću, «Pčelar” 1/99, str. 10 i «Pčelar” 5/94)

Aktivnosti pčela

do 01.08.

Obavljaju sve poslove u košnici i sve funkcije kao izletnice

do 06.08.

Letnje pčele vrše sve poslove u košnici i van nje.

jaje 0708.09.

Programirane kao kratkoročne, s mogućnošću da postganu dugovečne

10-15.09.

novembar

Pčele izležene

septembaroktobar

Stanje po mesecima: dočeka, uđe, nestaje

februar

mart

april

maj

100% Nestaju

98% dočeka

2% dočeka

80% isčezne do kraja oktobra

15% dočeka

Nestaju

45%do 20.

20%

2% Nestaju

Između 16. i 22.09.

Pčele još u jajetu bile „programiarne” na dugovečnost

70% do polovine

30% do kraja marta

Između 23.09. i 10.10.

Programirane u jajetu na dugovečnost

60% 15. II

53%

15% uđe i nestane

10%

Nestaje

(c) još u jajetu položenom između 7. avgusta i 8. septembra pčele su ”programirane„ kao kratkoživeće, ali s mogućnošću prelaska na dugoživeće pčele u kasnijem periodu, pošto nisu potpuno angažovane radom u ”domu„ i napolju. Njih


160


oko 80% isčezne do kraja oktobra, a zimu preživi i mart dočeka oko 15% pčela i u aprilu nestanu; Tabela 23. Dinamika smene zimskih sa letnjim pčelama (Izvor: Ščerbina, Bliznjuk, 1946) Period smene pčela*

Smenom pčela u društvu ima% Mladih pčela

Starih pčela

Do oko 15. aprila

oko 11.5

oko 88 ,5

Do oko 25. aprila

oko 25,0

oko 75,0

Do oko 5. maja

oko 50,0

oko 50,0

Imamo gotovo samo mlade

Stare pčele su izumrle

Oko 15. maja

*Za naše uslove – geografsku širinu i klimatsku zonu smena pčela se vrši oko mesec dana ranije.

(d) oko 45% pčela izleženih od 10 do 15. septembra preživi do treće dekada februara, 20% ih uđe u mart i neguju leglo, ali njih oko 2% isčezne u aprilu; (e) pčele izležene između 16 i 22. septembra: njih oko 70% doživi prvu polovinu februara. Krajem marta društvo broji oko 30% pčela koje su još, u jajetu bile «programirane” na «dugovečnost», pa njih oko 15% «isprati» april, a u maju nestaju; (f) pčele izležene između 23. septembra i 10. oktobra, a još u jajetu «programirane” za «dugovečnost», njih oko 60% doživi polovinu februara, u mart ih uđe oko 53%, u april oko 10% i u maju isčezavaju26. Izimljenih 15.000 pčela će s lakoćom uzgojiti mlade i nastaviti život pčelinje zajednice u novoj sezoni. Dinamika smena starih pčela s novim, prema rezultatima Tulske ogledne stanice koju navode Ščerbina i Bliznjuk, obavlja se u sledećim rokovima (tabela 24) Sa ovako kvalitetnom maticom u snažnom društvu koje je početkom novembra imalo oko 27 kg meda i 4,4 kg perge (Rjamova, 1979), a blagovremeno je očišćeno od varroe, s proleća se kao vulkan burno razvija, pa nema bojazni da neće maksimalno iskoristi bagremovu pašu bez mešanja pčelara u njihovu prirodu. Jer pčele su najsrećnije kada ih pčelar ostavi na miru. Ali matica klase »2.000« je misaona imenica, i ona je, prema Pere Mezonevu izvanredna samo ako takvo polaganje jaja ustali za izvesno vreme. Najelitnijom maticom smatra se, u našim prilikama, ona koja prosečno polaže 1.500 jaja za 24 sata u periodu od 40 dana u najpovoljnijoj sezoni razvoja pčelinjeg društva (Ž.Simin, 1983). Ščerbina i Bliznjuk, u knjizi ”Pčelarstvo“ (1946, str. 47), navode da matice pod uslovima srednjeg pojasa Ruske Federacije dnevno polažu najviše 1.500 jaja. Prema Jevtiću (1961), Nolan je 1920. godine utvrdio da je matica dnevno polagala najviše 1.528 jaja, a 1921. godine 1.587 jaja, što korespondira sa nalazima Difura iz 1900. godine, kada je ovaj utvrdio najveću dnevnu nosivost od 1.538 jaja (za period od 24. maja do 14. juna). Halifman u knjizi ”Pčele“ piše da matica snese prosečno oko 2.000 jaja, a rekordne plodne matice mogu da snesu i preko 3.000 jaja Posmatranjem istraživača utvrđeno je da se matica kreće po praznim ćelijama saća prosečno jedan centimetar pûta radi polaganja jednog jajeta, a polaganje jajeta traje prosečno pola minuta. Nakon snesenih 30 jaja, matica se odmara i prima hranu od pčela pratilja. Utrošak vremena za odmor u obračunu za jedno jaje, iznosi oko 6 sekundi. Ukupno za



161

polaganje jednog jajeta – za pût i odmor utroši se nešto više od 40 sekundi. U toku 24 sata matica uzima hranu oko sto puta i ostaje joj vremena da snese prosečno oko 2.000 jaja, a rekordne plodne matice mogu da snesu i preko 3.000 jaja. 27 (28) Profesor Taranov (1977) u knjizi »Biologija pčelinjoj semji” (str. 271) piše da broj jaja koja matica položi u toku dana zavisi pored ostalog i od jačine pčelinje zajednice ( tabela 24). Tabela 24. Zavisnost aktivnosti matice u zaleganju od jačine pčelinjeg društva Jačina pčelinjeg društva, kg

0,8-1,2

1,1-1,2

1,2-1,4

1,4-1,6

1,6-1,8

Matica za 24 časa položi jaja

900

1.150

1.270

1.315

1.415

Stanimirović i saradnici (2000) navode podatke da ”pri povoljnim uslovima, ako je matica zdrava i mlada, u toku 24 sata može da produkuje od 1.500 do 2.000 jajnih ćelija“, te da ”oplođena matica jaja polaže 8-10 meseci godišnje29”. Normalno polaganje jaja od strane matice, kao i normalno razviće legla, protiče pri temperaturi u granicama 34-36°C, ističu Lavrehin i Pankova, a takvu toplotu u gnezdu mogu da razviju i da održavaju samo snažne pčelinje zajednice. Prema istraživanjima Avetisjana, sposobnost matice za polaganje jaja zavisi i od toga koliko je ona krupna, i prema rezultatima istraživanja Hidešelija, prosečna dnevna sposobnost matice teške 204-280 mg, u periodu od 12. maja do 1. jula bila je 882 položena jaja, prema 1.200 kod matice teške 281-330 mg. Matičino zaleganje jaja uvek je u tesnoj vezi sa ishranom koju joj pružaju njene pratilje (Maž, 1956). Posebno se ističe presudna uloga polena u košnici, na šta ukazuje Stanimirović i saradnici (1997a; 2000a): ”Dovoljna količna polena u košnici, do dva puta povećava dužinu života pčela. Pčelinje društvo koje ne unosi polen, a ostalo je bez njegovih zaliha, nije u stanju da se normalno razvija, jer nema mladih pčela koje luče mleč i koje hrane maticu. Matice u takvim društvima polažu jaja iz kojih se neće razviti odrasle pčele, jer će dadilje pojesti larve čim se ispile iz jaja. Zato matica podešava polaganje jaja prema broju pčela koje luče mleč i zalihama hrane, prvenstveno polena u košnici, tako da ako se zalihe hrane i posle kraćeg vremena progresivno smanjuju, matica prestaje sa polaganjem jaja„. Može u košnici biti obilje meda i perge, ali ako nema pčela koje luče mleč i daju je matici kao hranu, ona neće polagati jaja30. Taranov i Ivanova (1946) su zapazili da maticu koja pređe u prostor gnezda u kome nema radilica angažovanih u hranjenju larvi, ne hrani ni jedna od prisutnih pčela radilica. Vrlo je i značajna jačine pčelinje zajednice da može pripremiti dovoljan broj ćelija za zaleganje. Istraživanja koje je vršila J.I Perepelova pokazuju da se vreme, koje pčele utroše da bi se jedna ćelija uredila tako da matica u nju sigurno položi jaja, koleba između 21 i 62 minute. U čišćenju svake ćelije učešće je uzimalo od 15 do 30 pčela 3132. Što je pčelinje društvo brojnije kućnim pčelama, to će više pripremiti ćelija za leglo. Kolika je važna pravilna nega i briga radilica o jajima i larvama matice govori i podatak da pčele negovateljice neprestano brinu o položenim jajima matice u ćelijama saća, negujući ih i hraneći, a da pri tome nikada ne smeju narušiti i potrošiti rezerve kvalitetne hrane namenjene maticama za potrebe zajednice, bez obzira na težinu situacije i nedostatak hrane u pčelinjem društvu33. Na pitanje kako se u društvu reguliše nosivost matice, profesor Taranov je odgovorio: Matica leže jaja samo kada je okružuje svita pčela. Ona se sastoji od 8 do


162


12 pčela, okrenutih prema matici glavama, obrazujući oko nje slobodan prostor. U svitu ulaze samo pčele hraniteljice. Njezin sastav nije stalan; kada se matica kreće po saću, zadnje pčele ispadaju iz svite, a one koje se nalaze ispred uključuju se u svitu. Dok se matica nalazi na ramu zaposednutom pčelama hraniteljicama, ona za svo to vreme polaže jaja u, od strane pčela pripremljene ćelije. Ali kada matica pređe na saće ili deo saća gde nema hraniteljica, oko nje se ne obrazuje svita i na tom saću ona ne polaže jaja. Zahvaljujući toj specifičnosti, broj položenih jaja odgovara broju pčele hraniteljica. Hajdak navodi da mlade pčele od tri dana života ostaju na okviru meda sa pčelinjim podmlatkom, dok radilice od četiri do deset dana svog života na susednom ramu čiste ćelije pripremajući ih matici za leženje. Kad matica dođe na takav pripremljen ram, počinje odmah da polaže jaja, a zatečene pčele počinju da je hrane. Ako matica ne nađe ćelije spremljene za leženje, ona se vraća u leglo i prekida sa polaganjem. ”Zbog toga aktivnost matice u polaganju jaja zavisi od brojnosti mladih pčela hraniteljki, pošto može da polaže samo onoliko jaja koliko su mlade pčelehraniteljice čišćenjem pripremile ćelija„. Iz posmatranja Hubera (1792), Taranova i Ivanova (1946), te posmatranja koja je izvršio Allen (1955, 1956) jasno je da brzina s kojom matica polaže jaja (koja varira i prema godišnjem dobu, i prema stanju i jačini društva) zavisi od količine hrane koju prima od pčela hraniteljica. Perepelova je (1928) u 35 posmatranja našla da maticu hrane mlade pčele u dobu od 6 do 13 dana starosti, dok je Alena (1955), 27 godina posle Perepelove, u 65 posmatranja utvrdila da su to mlade pčele starosne dobi od jednog do 11 dana. Alena je (1955), pored toga došla do podataka koji pokazuju da uzrasti odnosnih pčela variraju prema stanju razvića njihovog društva. Ovo objašnjava činjenicom da je ona posmatrala mlađe pčele kao hraniteljice svojih matica. Raspon uzrasta pčela koji su ovi istraživači zapazili sličan je rasponu uzrasta pčela za koje postoje podaci da hrane larve 34. Lev Plužnikov (1995) je tokom 1991. godine istraživao biološke i privredne osobine pčela u bivšoj Jugoslaviji, pri čemu je u fokus istraživanja stavio, pored drugih važnih karakteristika, i razvoj pčelinje zajednice. Za tu svrhu formirao je 5 grupa počelinjih zajednica sa maticama iste starosti i približno iste jačine. Pregledom aktivnosti matica svakih 12 dana, utvrdio je da je dnevna produktivnost matica u proseku iznosila između 737-950 jaja, a u periodu najintenzivnijeg razvoja pčelinjih društava od 1.546 do 1.765 jaja dnevno (Tabela. 26). Prikazani rezultati pokazuju da se istraživači u suštini ne razlikuju mnogo u svojim nalazima iako je istraživanjima bio pokriven skoro ceo XX vek. Ono što je 1900. godine utvrdio Difur, to je posle 90 godina potvrdio Lev Plužnikov (1994), ali samo sa neznatnim povećanjem dnevnog kapaciteta matice od oko 200 jaja. Zato stoji zaključak akademika Pere-Mezonova da je matica koja polaže 2.000 jaja dnevno izvanredna, ako se takvo polaganje ustali za duže vreme. To drugim rečima znači da je takva matica misaona imenica, a ne realna činjenica. Sve druge matice koje kvalitetom ne dostižu onu klase »2.000« su naša realnost. Takvoj matici (klase »1.500«) je potrebno 32 dana da zaleže sve ćelije jednog LR nastavka, što znači da bi, pod identičnim aktivnostima, pčelar kao u prethodnom primeru, prihranjivanje trebao produžiti do 10. septembra, kada maticu treba premestiti u ram-izolator. Kad pčele poklope zaležene ćelije, maticu treba preneti na prazan ram-izolator, a ram staviti u sanitarni sanduk sa mravljom kiselinom ili ga pretopiti kako bi uništili Varrou. Maticu treba osloboditi iz ram-izolatora posle prvog mraza, a zatvoreno leglo uništiti. Izolacijom matice postižu dva cilja: (1) mlade pčele nemaju „obavezu“ da hrane larve i sačuvaće svoje vitalne organe za surovu



163

zimu i obaveze koje ih očekuju u martu i aprilu i (2) ram sa maticom u izolatoru služi kao zamka za Varrou jer će ženke krpelja sa pčela pohitati u otvoreno leglo i naći smrt u sanitarnom sanduku ili u vreloj vodi kazana. Tabela 25. Dnevna produktivnost matice* Po deset pčelinjih društava iz rejona Pokazatelji

Morave (kod Stalaća)

Kranj, Slovenija

Sjenice

Jahorine, (centralna Bosna)

Gradsko, (centralna Makedonija)**

Dnevna nosivost u periodu najintenzivnijeg leženja jaja

1546

1765

1564

1636

456

12-25.06

06-19.05

06-19.05

31.5.-12.06.

12-25. 06.

12 dana

12 dana

12 dana

12 dana

12 dana

Prosečna dnevna nosivost za 168 dana (12.04.17.09. 1991)

950

782

737

808

369

*

Nagli pad temperature za vreme ogleda 10. maja, u mnogome je umanjio (38-50%) kapacitet rasploda svih matica. ** Velika razlika u klimatskim uslovima i sklonost rojljivosti, makedonske pčele pokazale su nisku plodnost matica.

Tabela 26. Pregled „lične pripreme” pčelinjeg društva za zimovanje od „dana rođenja pčela”, preko „dana promocije u sabiračice” do „dan umiranja pčela” u periodu 14. jun-22. septembar Matica položila jaja, dana

Razvoj pčela u ćeliji 21 dan

Dan rođenja pčela

"Stažiranje” u košnici 20 dana

Dan „promocije” u sabiračice

Radni staž kao sabiraice 17 dana

Pčele umiru, dana

Zimski gubici % *

14. jun (+16)+(-21) 5.jul +20 25.jul (+6)+(-17) 11.avg. 26. jun (+4)+(-21) 17.jul (+14)+(-20) 6.avg. +17 23.avg. 60 5. jul +21 26.jul (+5)+(-20) 15.avg. (+16)+(-17) 1.sept. 6.jul +21 27. jul (+4)+(-20) 16.avg. (+15)+(-17) 2. sept. 17.jul (+4)+(-21) 17.avg. (+14)+(+20) 6.sept. +17 23. sept. 28.jul (+3)+(-21) 18.avg. (+13)+(-20) 7.sept. +17 24.sept. 17,5 5.avg. +21 26.avg. (+5)+(-20) 15.sept. (+15)+(-17) 2. okt. 6. avg. +21 27.avg. (+4)+(-20) 16.sept. (+14)+(-17) 3. okt. 11,6 17. avg(+14)+(-21) 7.sept. +20 27.sept. (+3)+(-17) 14.okt. 18. avg. (+13)+(-21) 8. sept. +20 28.sep. (+2)+(-17) 15.okt. 31. avg. +21 21.sep (+9)+(-20) 11.okt. (+20)+(-17) 3.nov. 7.sept. +21 28.sep. (+2)+(-20) 18. okt. (+13)+(-17) 4. nov. 30 22. sept. (+8)+(-21) 13.okt. +17 2.nov. +17 19.nov. *Rezultati istraživanja na Eksperimentalnoj stanici za pčelarstvo u Harkovu (I. Boršoš, 1982)

Kada otpočeti sa pripremom ”zimskih“ pčela kad znamo da duga i surova zima bez milosti ubija sve što je nezaštićeno. Kada je snaga društva najjača, tada je Priroda odredila početak pripremanja zajednice za zimu. Matici je ”naredila“ da umanji tempo polaganja jaja i, ona to bez pogovora izvršava (tabela 26). Sa umanjenjem broja položenih jaja, povećava se njihova težina i, težina pčele koja će se iz takvog jajeta roditi, a te pčele će kvalitetnije hraniti sledeća poklolenja larvi, odnosno pčela. Pripreme koje u tom cilju pčele vrše, obavezuje pčelara da im svojom


164


aktivnošću u tom pomogne. Pomoć pčelara sastoji se u uništavanju Varroe, ostavljanju magacina zatvorenog-poklopljenog meda i ne slabljenja snage društva neprirodnim razrojavanjem. "Dan rođenja pčela”, „dan promocije u sabiračice” i „dan umiranja pčela” izračunava se, po metodu da se razlika u broju dana do kraja meseca, oduzme od standardnog broja dana za koje se ispile pčele, tj. od 21, odnosno od standardnih 20 dana „stažiranja” mladih pčela u košnici, te od 17 dana koliko pčele sabiračice dugo žive. Primer.br. 1: matica je pložila jaja 14. juna. Mesec jun ima 30 dana; razlika između 14. i 30. juna iznosi 16 dana. - od dana položenih jaja u ćelije saća do dana rođenja pčela protekne 21 dan; .- pčele će se roditi 5. jula, po formuli relativnih brojeva (+16)+(-21)= -5 Primer br.2: -pčele su rođene 26. avgusta. Mesec avgust ima 31 dan. .razlika između 26. i 31. avgusta iznosi 5 dana. -od dana rođenja pčela do dana kada one postaju sabiračice protekne 20 dana rada u košnici na hranjenju legla i obavljanju drugih kućnih poslova; -Pčele će 15. septembra postati izletnice, po formuli (+5)+(-20) = -15. Primer 3: -pčele postale izletnice 25. jula. Mesec jul ima 31 dan; -razlika izhmeđu 25. i 31. jula iznosi 6 dana -životni vek letnjih generacija medonosne pčele „ne zavisi od rase i stepena radne opterećenosti pčelinje zajednice, i varira u neznatnim granicama – između 37 i 40 dana (S.A.Popravko, «Pčelar” 2/96, str.32). Prema profesoru Kulinčeviću, „pčele radilice izležene u martu prosečno su živele 35 dana, ali im se u junu životni vek svodi na 28 dana, a pod određenim okolnostima na 22 dana. Od toga otpada samo 3-9 dana na rad u polju"(«Pčelar» 5/94). -U našem primeru, oslonjenom na A.S. Popravka, uzeli smo da je radni vek pčele sabiračice u polju 17 dana; -Pčele će umirati, počev od 12. avgusta, po formuli (+6)+(-17) = -12

5.13. UTICAJ KOLIČINE MEDA I CVETNOG PRAHA (PERGE) NA JAČINU DRUŠTVA I prolećne optimalne rezerve hrane moraju biti veće od 10-12 kg meda (ne šećera) i 2-3 rama perge (ne sojino-mlečne pogače). Prema Boren-u (1961), u nedostatku belančevinaste hrane broj ćelija sa leglom opada i do 15 puta 35. Te rezerve treba održavati na tom optimalnom nivou za sve vreme do pred bagremovu pašu, kada se na dan početka ili dan pre početka bagremove paše košnica oslobađa celokupnih dotadašnjih zaliha meda, kako bi se pčelama pobudio instinkt samoodržanja i nagon za traženje hrane. Pri takvim neprikosnovenim rezervama meda i perge, u odsustvu stimulativne paše, i za vrema lošeg vremena (1) nosivost matice je 77% veća nego kod društava sa slabim zalihama hrane, (2) rađaju se najkvalitetnije pčele i trutovi, (čije su na primer trodnevne radiličke larve teške 18,2 mg, što je za 68,13% više od težine larve iste starosti, ali iz pčelinje zajednice čije su prolećne rezerve iznosile 3-5 kg meda), a svaki dan prekida ili značajnijeg sniženja



165

nivoa polaganja jaja matice sa takvim nivoom rezervi hrane dovodi do umanjenja broja rođenih pčela koji može dostići i do 0,25 kg pčela za jedan dan36. Ubedljivo je dokazano da velike zalihe hrane refleksno pozitivno deluju na pčele: one obilnije hrane larve, iz njih se rađaju visokokvalitetne pčele, koje uzgajaju više legla i obezbeđuju povećanje produktivnosti društva prosečno za 20,7% po 1 kg žive mase pčela37. Održavanje rezervi meda i perge na nivou optimalnom za brzi prolećni razvoj podrazumeva da je pčelinje društvo još s jeseni prethodne godine zazimljeno na već pomenutim zalihama (27 kg meda i 4,4 kg perge). Zato Dragan Antić, poznati vranjanski pčelar zazimljuje pčele sa jednim LR nastavkom punim kvalitetnog bagremovog meda. On nema brige oko zimovanja niti petljanja sa prihranjivanjem, a pošto se u sastavu ovog meda nalazi alkaloid robicin koji sprečava razvoj nozemoze, nema potrebe za preventivnim unošenja fumagilina, opasnog antibiotika. I Vladimir Hunjadi, poznati novosadski pčelar posle suncokretove paše ne vrca med (koji je jako bogat polenom) iz plodišta AŽ košnica, tako da društvima ostaje preko 25 kg meda, te stoga ne praktikuje nikakvo jesenje prihranjivanje, ali zato na tri nedelje pre bagremove paše u društvima ima po 8 okvira legla 38 i za bagremovu pašu u košnicama oko 60.000 pčela koje će se isključivo brinuti o unosu nektara. Višak meda i polena u košnici nije rasipništvo, ističe Farar i podseća da pčelinja društva koja u toku zime i u rano proleće utroše više meda i polena za razvoj legla, daju i najviše prinose u narednoj godini. Međutim, dodaje cenjeni naučnik: pčelinja društva mogu prezimeti i na manjim zalihama, ali pri tome i najjače zajednice ne mogu dati maksimalne prinose. A čime ih mi zazimljujemo!? Na šećernim pogačama ili na gustom šećernom sirupu koji pčele ne uspeju pravovremeno da prerede, pa na njima prerano uginu. A onda se pitamo zašto su nam toliki zimski gubici? Prolećno forsiranje matice da što intenzivnije polaže jaja pomoću šećerne prihrane, ne dovodi do željenog cilja, jer se rađaju kratkovečne pčele od kojih ima malo koristi. Naime, postoji korelacija u reproduktivnoj snazi i veličini legla sa jačinom pčelinjeg društva do trenutka kada ono dostigne 2,5 kg žive mase, i tek takvo društvo može da omogući matici maksimalno polaganje jaja, odnosno može da ishrani sve larve nastale iz položenih jaja39. Matica polaže onoliko jaja u ćelije koliki ih broj mladih pčela može prekriti, odnosno prema Taranovu, matica polaže onoliko jaja koliko je pčele iz svite dugo hrane. Pčele iz svite koje su na začelju pratnje, odvajaju se iz svite, a na pravcu kretanja matice prikljkučuju se nove. Kada na putu kretanja matice nema mladih pčela i svita nestaje, tada matica prestaje sa polaganjem. Kada u gnezdu pčelinjeg društva nema dovoljno mladih pčela da hrane maticu i da izvrše pripreme praznih ćelija za zaleganje, matica se vraća u leglo, ističe Hajdak i, zaključuje: Aktivnost matice u polaganju jaja zavisi od mladih pčela hraniteljica, pošto ona može da polaže samo onoliko jaja koliko su mlade pčele hraniteljice čišćenjem pripremile ćelija. Toplije gnezdo daće veći broj mladih pčela koje se raspoređuju na ramove do legla, i čišćenjem ćelija pripremaju matici »teren« za zaleganje. A toplije gnezdo nalazimo kod pčelinjih zajednica koje su, kao snažne i na optimalnim količinama kvalitetne hrane, ušle u zimu. Zato pčele izležene u jakim pčelinjim zajednicama imaju odličnu konstituciju: bogato masno tkivo, dobro razvijene žlezde, duže rilice, veći medni mehur i imaju visoka produktivna svojstva, otpornost na bolesti i sa lakoćom prezimljavaju i najljuće zime. Jako društvo sposobno je poput onog od pre mnogo miliona godina da se odupre bolesti. Još ako je putem prirodne selekcije i uz pomoć čoveka-pčelara


166


uvećalo sposobnost higijenskog ponašanja, negovateljskog i uzajamnog čišćenja, otvaranja ćelija uginulih larvi i izbacivanje iz saća i iz košnice obolelih lutaka i pčela, onda je to društvo otporno na pčelinje bolesti kao i njegovi preci, koji su to svojstvo izgradili tokom 160 miliona godina. Snažno pčelinje društvo se neguje i održava u kondiciji tokom cele pčelarske godine. Samo sa mladom maticom iz selekcije (sa pčelinjaka udaljenih više od 25 km), u košnici koja omogućava optimalni biološki razvoj i sa optimalnim stalnim medno-polenskim rezervama hrane, stvara se i održava snažno pčelinje društvo. U jačini pčelinje zajednice koja se priprema za pašu i za zimu, ne sme se preterati. Snažno društvo je i visokoproduktivno društvo koje svoju produktivnost iskazuje brojem pčela sposobnih da optimalno iskoriste pašu i donesu meda u količini primerenoj broju jedinki žive mase pčela. Svako jako društvo nije i visokoproduktivno društvo. Jako pčelinje društvo, kao produkt Prirode odnosno visokoproduktivne matice i drugih činilaca u košnici i van nje, koje je dostiglo svoj biološki maksimum između 4,4 i 6 kg pčela svih uzrasta, gde je izbalansiran broj sakupljačica i primačica nektara, jeste produktivno društvo, a ono slabije od 4,4 kg daje 33% manje meda, i kao takvo je nepoželjno.

5.14. VIŠEMATIČNA TEHNIKA PČELARENJA – MALTRETIRANJE PČELA I KILAVLJENJE PČELARA Kada su (nekontrolisanom hemizacijom pčelinjih zajednica Varrou učinili otpornom na lekove, hranjenjem pčela šećerom umesto medom dobili kratkovečne pčele, a sa nedovršenim maticama (slabog kvaliteta) dobili mali broj pčela po društvu) u zimu ulazili sa oslabljenim društvima koja su se s proleća slabo razvijala, iako matice Carnice i inače imaju ubrzan prolećni razvoj, pčelari su spajanjem više društava u jedno jako, ili usmeravanjem pčela izletnica iz 2-4 postrane košnice, ili postupkom dvomatičnog pčelarenja obezbeđivali veliki broj izletnica za bagremovu pašu. Neodstranjivanjem Varroe u kontinuitetu, pčele se u tolikoj meri s jeseni oštete da ne mogu žive dočekati proleće, a hranjenjem društava šećerom razara se metabolizam i slabe odbrambeni mehanizmi pčela na bolesti. Zloupotreba šećernog sirupa u toku 4-5 god. dovodilo je do DEGENERACIJE pčelinjih društava u bukvalnom smislu, ističu Bilaš, Krivcov, Lebedev (2000.). Proizvodeći slabe matice, pčelar se igra igrom bumeranga. Sve nesreće za pčelarstvo sadržane su u tri naznačene zablude čiji je činilac pčelar. Kada se ovakvim pčelinjim društvom uđe u proleće, pčelar je prisiljen da se dovija na sve moguće načine da stvori iole jako društvo koje će uzeti nešto od bagrema. Neki pčelari su prihvatili model stvaranja jakog društva veštačkim putem da bi dobili što više pčela izletnica za glavnu pašu. Međutim u Institutu za pčelarstvo Ribnoje, u Rusiji utvrdili su produkcionu dominaciju malog društva snage 44.000 pčela nad ekstra jakim društvima mase 8-10 kg, odnosno 80.000-100.000 pčela. Društva mase ispod 4,4 kg dala su manji prinos meda za 33%, a ekstra jako društvo mase 6,5-10 kg čak su za 62% bila neproduktivnija od mališe. Prosta računica to potvrđuje. Ako od dva društva (mase 4,4 kg) pred bagremovu pašu formiramo jedno super jako društvo mase 8,8 kg sa željom da maksimalno iskoristimo pašu, učinili smo grešku, jer smo uz više rada, prolivenog znoja i maltretiranja pčela dobili manje



167

meda nego da taj posao nismo ni radili i pčelinja društva ostavili da rade po snazi biološke moći. Ako je društvo 8,8 kg pčela sakupilo 26,4 kg meda, tj. 3 kg po kilogramu pčela (26,4:8,8), tada će jedno pčelinje društvo od 4,4 kg sakupiti po kilogramu pčela 4,86 kg meda, što je u rezultatu više za 62% na jedinicu žive mase pčela, odnosno sakupilo je 21,384 kg meda. Dva takva društva, pojedinačno razmeštena svako na svojoj podnjači i pod vlastitim krovom, doneće pčelaru 42,768 kg meda, što je više za 62% negoli kada ih je spojio i zajedno stavio na jednu podnjaču i pod jedan krov. [3+(3x0,62)] = [3+1,86] = 4,86 x 4,4 = 21,384 x 2 = 42,768 Ili isti primer: dnevni unos je 3 kg nektara, ali figurativno izražen račun pokazuje da će spajanjem dve zajednice od po 4,4 kg pčela imati unos 26,4 kg (3kgx8.8), što je 62% manje od unosa dva društva snage od po 4,4 kg pčela Neverovatno, ali to je u ogledu sa Srednjeruskom rasom pčela, koji je izveden pod rukovodstvom Taranova, potvrđeno kao činjenica. Matematika dokazuje ono što je nauka utvrdila, a priroda pokazala A nauka i priroda su nepogrešivi. Pčelarima je dozvoljeno da greše. U svom fiziološkom razvoju pčelinja društva srednjoruske rase pčela nastavljaju sa povećanjem unosa naktara uporedo sa povećanjem svoje mase koja ne prelazi 6 kg, odnosno 60.000 pčela. Ako se ta masa i dalje povećava, tada se smanjuje unos nektara u košnicu približno za 2/3. Za našu Carnicu takva istraživanja nisu vršena (bar ne kod nas), ali to ne znači da i njena društva kada pređu plafon 45.000 pčela neće pokazivati sličnu tendenciju. Pri tome je Taranov otkrio veoma važan zaključak za praktično pčelarstvo: tokom paše optimalna količina pčela u društvu treba da bude između pet i šest kilograma. Profesor Taranov je još davne 1976. godine u Pčelovodatvu br. 4/1976. godine u rubrici Otvečajem na voprosi, odgovarajući na pitanje čitalaca, pored ostalog istakao: Medobranje pčelinjeg društva raste s povećanjem broja pčela u zajednici. Istovremeno raste i količina sabranog meda na jedincu žive mase pčela. No, to povećanje nije neograničeno. Eksperimenti formiranja ekstra jakih društava (pomoću objedinjavanja više društava), na primer od 8-9 kg pčela, pokazala su da ona skupljaju na jedinicu žive mase (a često i po društvu) znatno manje meda nego jaka društva koja su dosatigla prirodnu jačinu od 6-7 kg pčela. U veštački formiranim ekstra jakim društvima narušava se prirodna ravnoteža. Zbog obilja pčela izletnica, pčele prihvatiteljice ne mogu brzo da prime prinešeni nektar, pa su prinuđene da ga odnose u gnezdo na znatna odstojanja itd. Sve to snižava intenzitet sakupljanja nektara i njegovu preradu, što u rezultatu daje manje meda. Prema tome postoji optimalna snaga pčelinjih društava, pri kojoj na jedinicu žive mase, a i po celom društvu, pčele sakupe najveću količinu meda. Koja je to optimalna snaga društva? U odgovoru na ovo pitanja profesor dr Lebedev, đak profesora Taranova, na predavanju Niškim pčelarima 1999. godine kaže da je Farar u eksperimentima sa pčelinjim društvima snage 1, 2, 3 i 4 kg pčela dokazao produkcionu dominaciju jačeg društva, pa su pčelari težili da dostignu i prestignu ovaj maksimum. Nastavljajući istraživački put do optimalno snažnog društva, profesor Taranov je ispitivao produkcionu superiornost društava snage 5, 6, 7, 8, 9 i 10 kg pčela, ali veštačkim stvaranjem, odnosno putem spajanja pčelinjih društava. On je dokazao da pčelinja društva sa brojčanim rastom do šest kg pčela nastavljaju povećanje unosa meda u ukupnoj količini po jedinici mase pčela. Više od šest kg pčela u košnici smanjuje količinu skupljenog meda po jedimici žive mase pčela. Zato tokom paše optimalna količina pčela u košnici treba da bude između 5 i 6


168


kg40. Na predavanju Kragujevačkim pčelarima 1989. godine Lebedev ističe da je u specijalnom ogledu ustanovljeno da po 1 kg pčela produktivnost društava koja su imala prosečno 4,4 kg pčela bila veća za 35% nego kod slabih društava (mase 3,5 kg), a u knjizi Produkti pčelarstva, Moskva, 1995, Lebedev ponovo opominje na greške pčelara teške 62%, a grafikonom u već pomenutoj knjizi Kompleksno savremeno pčelarstvo ilustruje nagli pad unosa nektara kada društvo prekorači maksimum od 60.000 pčela. I inženjer Marko Stanojević (2004) se poziva na rezultate istraživanja Lundera i Brečka u kojima su ovi utvrdili da nije opravdano povećavati broj pčela u društvu iznad njegovog prirodnog maksimuma, što je vidljivo iz tabele 27. Tabela 27. Odnos između jačine društva i unosa, prema dr Lunder-u (Preuzeto iz »Pčelara« br. 3/2004) Jačina društva

Unos (kg)

Unos na 1.000 pčela

90.000

29,0

3,22

60.000

26,9

4,48

30.000

16,2

5,39

15.000

7,1

4,71

I dr Brečko je saglasan sa dr Lunderom da je neracionalno povećavati broj pčela u društvu iznad njegove prirodne jačine (za našu karniku taj broj se kreće između 45.000 i 50.000 pčela) i u svojoj tabeli dokazuje da je najracionalnije društvo jačine 50.000 pčela, jer je unos 1.000 pčela najveći upravo u takvom društvu, što se vidi iz tabele 28. Tabela 28. Odnos između jačine društva i unosa,prema Brečku (Preuzeto iz »Pčelara« br. 3/2004) Jačina društva broj pčela

Unos na 1.000 pčela

Unos (kg) 1955.

1956

1955.

1956.

70.000

20,9

15,8

2,61

1,97

50.000

21,4

15,3

3,56

2,55

40.000

13,0

10,1

2,6

2,0

30.000

8,5

5,1

2,10

1,27

Na osnovu iznesenih činjenica postavlja se logično pitanje: vredi li spajati, ili izletnice usmeravati iz više društava u jedno jako, ili da li je ekonomski opravdano, odnosno isplativo dvomatično, odnosno višematično pčelarenje? Marko Stanojević odgovara: „Dvomatični sistem pčelarenja nije privukao veliki broj pristalica jer zahteva posebne uslove oko manipulacija koje je moguće ostvariti samo ako se ima potrebna mehanizacija ili više izvršilaca. Za najveći broj, naročito malih pčelara on nije prihvatljiv. Mnogi pčelari koji su ga prihvatili, napustili su ga ne zato što ne daje dobre rezultate, već zato što iziskuje velika fizička naprezanja ukoliko nema mehanizacije„. Međutim, i dr Lunder i dr Brečko, kao i



169

profesor Taranov, te mnogi koji slede demantuju zagovornike spajanja više pčelinjih društava u super snažne zajednice. Više od desetak godina unazad u opticaju je tabela 29 preuzeta iz predavanja profesora dr Lebedeva, koje je održao 1989. god. Kragujevačkim pčelarima41 koju su i naši predavači maksimalno eksploatisali dokazujući da u jakom društvu snage 50.000 do 60.000 pčela, glavni teret medobranja pada na pčele izletnice (t.j. da one čine 60-65% ukupnog broja pčelinje zajednice) Tabela 29. Broj pčela izletnica(Preuzeto od Lebedeva i Krivcova) Brojčano stanje u društvu

Broj pčela izletnica U hiljadama jedinki

u%

15.000

2,3

15

20.000

5,0

25

25.000

7,5

30

30.000

12,0

40

40.000

20,0

50

50.000

30,0

60

60.000

39,0

65

Šest godina kasnije Lebedev je sa profesorom dr Krivcovom ugradio tu tabelu u zajedničku knjigu pod nazivom Produkti pčelarstva, 1995., pri čemu su kategorični da kod jakih društava, pri obilnoj paši u polju radi 60% pčela od ukupnog njihovog broja u košnici, čime su još više zatalasali dvomatični, tromatični i poput Volohoviča četvero-peteromatični sistem društva kako bi imali što više izletnica za bagremovu pašu. Oni su težili da dostignu i pređu te vrednosti, pa su iscrpljivali sebe i maltretirali pčele., Ispostavilo se međutim da je to zabluda, koja je i autore pomenute knjige navela da spornu tabelu preuzmu od nepoznatog autora. I oni, suprotno toj tabeli u pomenutoj knjizi pišu: pčele sabiračice predaju doneseni nektar grupi od 3-4 pčele preuzimačice i odmah izleću po sledeću porciju. Za vreme jake paše pčela sabiračica predaje nektar grupi od 10 do 12 pčela preuzimačica, pri čemu se ova duže vremena zadržava u košnici. Ovim autori sami dovode u pitanje naučnu osnovanost pomenute tabele. I ne samo oni. Još 1939. god. P.S. Ščerbina i P.J. Bliznjuk u svojoj knjizi Pčelarstvo (1946) slikom su pokazali, i tekstom sliku objasnili: Vraćajući se u košnicu, pčela sakupljačica (donja) predaje med trima drugim pčelama, čime daju do znanja da odnos 1:3 treba razumeti tako da je tri puta više pčela prihvatiteljica nektara nego pčela izletnica. L. Bornus iz Poljske je utvrdio da u društvu koje je dobro pripremljeno za iskorišćavanje paše, na pčele izletnice otpada samo 15% od njihovog Slika 14. Tri preuzimačice opšteg potancijala, odnosno 27,3% od ukupnog metodom usta na usta pruzimaju nektar od sabiračice


170


broja pčela. To je 2,6 puta manje od broja kućnih pčela. Magistar Dejan R. Pejović (2001), citirajući u svojoj magistarskoj tezi Banschbach-a i Herbs-a (1996) navodi da grupu kućnih pčela čine mlade pčele radilice starosti do tri nedelje koju čine dve trećine ukupnog broja pčela radilica. A. N. Jefremov (1966) je utvrdio da pri dnevnom prinosu od 2 do 4 kg nektara, u polju iz jednog jakog društva radi samo 6-8 hiljada pčela sakupljačica, što je još manje od nalaza Bornusa (oko 15%), i bliže istini. Tome u prilog ide i računica profesora dr S.Miloradovića, da pri deset običnih izleta pčele sakupljačice na dan, i prinosu nektara u svojoj mednoj voljci od 30 mg (M.H. Hajdek, 1963), prinos od dva kilograma nektara u košnici obezbeđuje samo 6,5-7 hiljada pčela, što predstavlja oko 15% svih pčela u društvu čija je jačina 50.000 pčela. Zanderova opšta formula, prema Riharu (1981): pčelinja zajednica = 1 matica + ⅔ mladih pčela + ⅓ pčela izletnica + trutovi (leti) pretstavlja još jedno zrno u nisci saznanja da glavninu pčelinje zajednice čine kućne pčele. Profesor Farar piše42 da društva od 40.000 pčela, njih 50% odnosno 20.000 učestvuje u uzgajanju legla. On ne kaže koliki je procenat preuzimačica, ali pretpostavljamo da je ipak najmanji procenat pčela izletnica koje unose nektar. Dr Gene Robinson, dr Robert Page, dr Kolete i dr Alin Srambi utvrdili su da kad se formira društvo od isključivo mladih pčela, one će se redovno pregrupisati tako da 10-20% njih postanu preuranjene sabiračice (sa višim nivoom juvenilnig hormona JH), jer im je toliko izletnica potrebno. Oni su zajedničkim radom utvrdili da su pčele i same regulatori nivoa JH, tako što kućnim pčelama mogu da podignu nivo JH, pa da i one postanu izletnice, i obratno. Poznato je da izletnice imaju visok nivo JH, a kućne pčele nizak43. Profesori dr Krivcov i dr Lebedev u pomenutoj knjizi i knjizi Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda (prevod s ruskog, 2000), ističu da Grupa mladih pčela treba da bude dovoljno velika da bi uspela preraditi sav pristižući nektar u med, ali ne kažu koliko. Za uspešno iskorišćavanje paše u društvu mora postojati određeni odnos pčela različitog uzrasta, naglašavaju autori i upozoravaju da bilo kakvo narušavanje tog odnosa uvek dovodi do smanjenja intenzivnosti pčela na sakupljanju nektara i njegove prerade. Autori ni na ovom mestu ne ukazuju koji je to optimalni odnos između mladih pčela iz grupe koja treba da bude dovoljno velika da bi uspela preraditi nektar i broja pčela izletnica. Na jakoj paši, objašnjavaju autori, izletnice vraćajući se u košnicu, odmah predaju mladim pčelama preuzimačicama nektar. Pri izdašnoj paši veći broj preuzimačica mora biti u košnici, pri čemu izletnice nikada ne predaju nektar jednoj pčeli već grupi mladih pčela, koja treba da bude dovoljno velika da bi uspela preraditi sav nektar koji pristiže. U «Pčelaru» br. 1/97 (str. 7) Lebedev piše: „Pri obilnoj paši javlja se posebna grupa mladih pčela preuzimačica nektara. To su one mlade pčele koje imaju maksimalno razvijene ždrelne žlezde, čija je sposobnost lučenja invertaze i do pet puta veća nego u pčela hraniteljica. Upravo one prihvataju nektar i prerađuju ga dodajući mu ferment invertazu, deponuju ga u ćelije saće i poklapaju ga voštanim poklopčićima„. Ovih nekoliko citata cenjenih stručnjaka upućuje na misao da su i oni gledišta da gro pčela jedne košnice u kampanji glavne paše, čine pčele preuzimačice koje primaju i preuzimaju prineti nektar, i tehnologijom alhemičara pretvaraju ga u med. Iz navedenih činjenica nameće se zaključak da glavni teret medobranja pada na kućne pčele angažovane na prihvatanju nektara od pčela sakupljačica nektara i



171

na njihovoj preradi u med. Na preradu nektara one troše oko 20 minuta. Ovo znači da u toku jednog sata (60 minuta) jedna preuzimačica može da preuzme nektar od samo tri izletnice. U našoj praksi, pojačavanjem društva samo izletnicama iz jednog ili dva i više pomoćnih društava ili nukleusa, uvek smo stvarali nesrazmeru: veliki broj sakupljačica i deficit prihvatiteljica, što je imalo za posledicu koju su opisali Sili i Tovi (Seeley i Tovey)44. „Kada sakupljačice dođu u košnicu, i u potrazi za preuzimačicama da im predaju donešeni nektar izgube oko 50 sekundi, postaju destimulisane pa izvode drhravi ples i prizivaju druge izletnice-sakupljačice nektara da se prihvate uloge preuzimačica, jer mali broj kućnih pčela ne može odgovoriti nametnutom zadatku”. U prilog ovome idu i rezultati dobijeni u Pčelarskom institutu Ribnoje, koje nam je prezentovao profesor dr Lebedev da u kampanji paše pri dnevnom unosu manjem od 1 kg nektara, izletnica usisa u mednu voljku 7,1 mg nektara, i sama smešta tovar u ćeliju saća. Kada je dnevni unos veći od 1 kg, a ne prelazi dva, izletnica napuni mednu voljku sa 15,5 mg slatke tečnosti, tada teret preuzimaju dve preuzimačice. Kada je paša izdašnija i dnevni unos iznosi 4 kg nektara, sakupljačica usisa u svoj medni mehur 28 mg nektara, rastovaraju je 4 preuzimačice. Pri najjačoj paši kada dnevni unos iznosi 8-12 kg nektara, sakupljačice pune medni želudac sa 60 mg nektara45, odnosno po A.N. Jefremovu (1966) i do 65-70 mg nektara, tovar joj preuzimaju 10-12 preuzimačica. Iz navedenih podataka da se zaključiti da u proseku jedna preuzimačica u svoju mednu voljku preuzme 6-7 mg nektara koju količinu sa uspehom može i preraditi. Kako? Sili i Tovi opisuju tu tehniku. „Kada se sakupljačice sa unosom vrate u košnicu one ne odlaze do ćelija za deponovanje nektara, već ga predaju pčelama preuzimačicama jezik na jezik. Posle prihvatanja nektara preuzimačica se pomera iz rejona prijema koji je blizu ulaza u košnicu i odlazi do mesta uskladištenja gde deponuje nektar u ćelije„. A šta se dalje događa u košnici, prvi je opisao Colin G. Butler u svojoj knjizi The World of Honey Bee, (1974). god. i Neum Petrovič Jojriš u knjizi Pčele i medicina (1977). „Preuzimačica odabira miran ugao gde nastavlja da prerađuje nektar. Ona otvara svoje čeljusti i iz mednog želuca vrâti deo nektara pokrećući jezik napred-nazad. Onda vrh jezika sporo podiže i ubrzano spušta. Ciklus pokreta se ponavlja, s tim što se vrh jezika podiže sve više i više, a svaki put se izbaci još jedan mali deo nektara, sve dok se ne pojavi prilično velika kap ispod njenog delimično savijenog jezika. Kap ponovo proguta i ceo proces ponavlja 80-90 puta u toku 20 minuta. Tako se odstranjuje voda i vrši dodatna prerada nektara kojeg onda smešta u ćeliju. Ako je paša ekstremno izdašna sa visokim dnevnim unosom u najpovoljnijem delu dana te nema dovoljno prostora, nektar privremeno ostavljaju i u ćelijama saća sa jajima ili u ćelije sa mladim larvama, čak ponekad i bez ikakve prerade, u najvećoj žurbi, što je ekstreman slučaj. Odatle potiče prskanje nektara sa rama legla koji stresemo, i to pokazuje da je paša u jakom usponu”46. U knjizi „Pčele i medicina„ Naum Petrovič Jojriš (1977) je napisao: „pčela preuzimačica rastavlja gornju čeljust i malo istura napred i naniže svoje rilce na kome se pojavljuje kapljica nektara. Zatim pčela ponovo guta ovu kaplju, a rilce se uvlači. Ova procedura – periodično ispuštanje kapljice nektara na malo uzdignutom rilcu i ponovno uvlačenje u mednu voljku – ponavlja se 120 do 140 puta. Tek posle toga pčela pronalazi slobodnu voštanu ćeliju u koju ostavlja kapljicu nektara. Međutim, iz ove kapljice nije se dobila kapljica meda: druge pčele nastavljaju složeni rad na pretvaranju nektara u med. Ako pčele preuzimačice budu pretrpane poslom, tada


172


pčele sabiračice-nektaruše vešaju svoj teret kapljicu nektara na gornji zid voštane ćelije. Viseće kapljice imaju veću površinu isparavanja i, zahvaljujući tome, iz nektara intenzivno isparava vlaga. Nektar sadrži 40- 80% vode, a radi spremanja meda pčele moraju udaljiti ¾ od ove količine. Zato pčele svaku kapljicu često prenose iz jedne voštane ćelijice u drugu, treću... sve dok ne ispari deo vlage i nezreli med (polufabrikat) postane gust. Mnoštvo pčela pedantno radi na jednoj kapljici meda. Mahanjem krila (svaka pčela načini 26.400 zamaha u minuti) one stvaraju dopunsku cirkulaciju vazduha u košnici, što ubrzava proces isparavanja. Osim toga, u čisto fizičkom procesu, od bitnog značaja je zgušnjavanje nektara u mednoj voljci pčele radilice. Pri tome se kapljica nektara umanjuje po obimu na račun usisavanja vode u ćelije medne voljke”. Jojriš nije omeđio vreme u kojem se ovaj proces događa, niti označio broj preuzimačica nektara, a nije ni otkrio veličinu formacije kućnih pčela koje „polufabrikat” finaliziraju u gotovi proizvod med. Rečju „mnoštvo pčela” Jojriš je iskazao da su pčele zadužene za preuzimanje nektara i one koje finaliziraju kapljicu nektara u kaplju meda brojno nadmoćnije od pčela sabiračica nektara. U knjizi »Hrana i ishrana pčela” G. F. Taranov (2001) je zabeležio: „Pčela nakupivši nektar u medni želudac, posadi se bilo gde na saću glavom na gore (ka vrhu) i to uspravljanje izvlači rîlce. Na istegnuto, malo povijeno rilce pčela ispusti iz medne voljke kapljicu nektara, koja izgleda kao da je obešena za rilce. Zatim pčela postepeno ispravlja rilce, i nektar se ponovo uvlači u medni želudac. Pčela mnogo puta ispušta i ponovo uvlači kapljicu nektara. Kad završi rad, ona skladišti kapljicu u ćeliju. Pri propuštanju kroz rilce svaki put dodaje nektaru sekret ždrelnih žlezda, a to obogaćuje nektar fermentima (koji ubrzavaju inverziju) i belančevinama". Razjašnjenje mnoštva pčela, daju Sili i Tovi, koji kažu „ako se u košnicu vraća veliki broj sakupljačica natovarenih nektarom, a pčele preuzimačice postaju prezauzete (zbog čega se dešava da u blizini ulaza u košnicu na mestu primopredaje nema dovoljno slobodnih preuzimačica koje bi preuzele nektar od sakupljačica) tada sakupljačica gubi u vremenu tražeći u košnici slobodnu preuzimačicu. Izgubljeno vreme sakupljačice u potrazi da pronađe preuzimačicu negativno utiče na sposobnost društva da iskoristi pašu. S porastom broja sakupljačica (koje se u košnicu vraćaju s punom voljkom nektara), efikasnost prenosa i prerade nektara od cveta do mesta skladištenja opada, ako se istovremeno ne poveća i broj pčela preuzimačica. Zato je Priroda odredile, a nauka otkrila: ako je vreme traženja preuzimačica kratko (manje od 20 sekundi) i kada je količina sakupljenog nektara od strane društva (izraženo brojem sakupljačica) MANJA od njegovog prerađivačkog kapaciteta, odnosno kada preuzimačice čekaju nezaposlene (izraženo brojem preuzimačica), tada sakupljačice izvođenjem repnog plesa regrutuju kućne pčele, odnosno skladištarke ili preuzimačice da se preorjentišu na sakupljanje nektara, i istovremeno ih obaveštavaju o lokaciji paše. Tako se povećava broj sakupljačica i uvećava brzina sakupljanja nektara od strane pčelinjeg društva, 1. ako brzina sakupljanja prevaziđe kapacitet prerade nektara, vreme za pronalaženje primačica je duže. Kada dostigne 50 sekundi, sakupljačice izvodeći drhtavi ples regrutuju iz redova izletnica nove pčele preuzimačice, što ubrzava kapacitet prerade nektara i njegovo skladištenje u ćelije; 2. što je učestalost povratka sakupljačica sa punom voljkom nektara veća, to je i vreme traženja preuzimačica duže. Kada se u košnicu vraća 8-10 pčela u minuti, vreme do pronalaženja preuzimačica se dramatično povećava na više od pola minuta. To je posledica zauzetosti preuzimačica koje su preuzele nektar od



173

ranije pristiglih sakupljačica i njihove nemogućnosti da opsluže novopridošle sakupljačice. Seeley (1991) je ustanovio i da kada su se pčele vraćale u košnicu tempom od tri izletnice u minutu, drhtavi ples nije izvođen, a posao preuzimačica je u toku celog dana obavljalo 550 pčela. Sledećeg dana kada se u košnicu vraćalo više od 25 pčela u minutu, izvođeno je više od 15 drhtavih plesova, i ako je više od 2.000 pčela vršilo funkciju primanja nektara, što upućuje na zaključak da je i taj broj bio nedovoljan, pa su izletnice prilazile u pomoć. Izletnice (pčele inače starijeg uzrasta) mogu da uzmu učešća u kućnim poslovima ali prema istraživanjima K. Ribendsa (1952) i deset godina kasnije Haydaka (1963) one to čine manje efikasno. Pošto svaka preuzimačica u toku 60 minuta preuzme nektar od samo tri sakupljačice, a kako u bagremovoj paši 10-12 preuzimačica preuzimaju teret od jedne sakupljačice, to znači da kada se po jedna sakupljačica vraća u košnicu tokom svakog minuta sa punom mednom voljkom pri jakoj paši na kojoj prosečno provodi 15-20 minuta, društvo mora da obezbedi oko 200-240 primačica (20 minuta×10 prihvatiteljica do 20 minuta×12 prihvatiteljica), u optimalnim uslovima. Međutim, ako znamo da se u toku dela dana (kada je medenje najintenzivnije) u košnicu vraća 200300 sakupljačica u minuti, onda obična računica govori da u zajednici treba da ima između 40.000 i 60.000 pčela prihvatiteljica, što je naravno matematički tačno, ali nije moguće, već pčele nalaze drugo rešenje, pa u takvoj žurbi ne mogavši sve preraditi za 20 minuta one nektar odlažu u prazne ćelije, u ćelije sa jajima i larvama, da bi ga tokom noći prerađivale, što čujemo kao žuborenje potoka na pčelinjaku. Ovo sve govori da je neverovatno veliko učešće mlađih i srednjovečnih pčela angažovano na preuzimanju nektara iz usta mnogo manjeg broja pčela sakupljačica. Taranov (2001) opisuje dinamiku pčelinje zajednice za vreme obilnog medenja. Tada prihvatiteljice odmah od jutra uzimaju od sakupljačica doneseni nektar. Kad se u gnezdu nagomila mnogo nektara, primanje nektara se usporava, pri čemu ga sabiračica razdaje na 10-12 prihvatiteljica, trošeći mnogo vremena na predaji hrane. Tada se na saću pojavljuje novi vid signalnih pokreta: izvidnice prave vertikalne pokrete (od dole na gore) uz mahanje u trku. Ovo je signal za smanjenje izleta radi sakupljanja nektara. S pojavom vertikalnih signala let pčela sabiračica se smanjuje i čak prekida, bez obzira na to što u cvetovima ima nektara. Signal za prekid izletanja radi sakupljanja nektara ima važno biološki značenje. U toplom gnezdu nektar može da se pokvari (ukisne), zbog čega pčele skupljaju samo toliko nektara, koliko su u stanju da prerade. Provreli šećer neprikladan je za hranjenje pčela, pa pčele prihvatiteljice ograničavaju sakupljanje i unos pri obilnom lučenju nektara. U svetlu navedenih podataka proizilazi da pčele izletnice čine manjinu, odnosno neuporedivo manji deo «radne snage” u kampanji paše u odnosu na potrebe za prihvatiteljicama. Koliki je tačno taj broj, ja kao laik (lepša reč za neznalicu) to ne bih znao, ali će možda budući diplomci ili postdiplomci ili doktoranti pčelarstva istražiti taj fenomen i dati nam decidan odgovor na to pitanje. Međutim, iz rezultata istraživanja koja su do sada poznata, proizilazi da je kontraproduktivno spajanje više pčelinjih društava u jedno jako, (ili usmeravanje izletnica u osnovno društvo, ili dvomatični sistem pčelarenja) zarad obezbeđenja što više pčela izletnica. Zato se moramo osloboditi zablude i ne mešati se u prirodu pčela, jer je Priroda to sve regulisala, a nama pčelarima preporučila da sa njome sarađujemo Snažno društvo reprodukuje fiziološki najvrednije pčele, najkvalitetnije trutove i daje najkvalitetniji priplodni materijal za proizvodnju matica. Uzgajivačko društvo je po pravilu snažno društvo. Zato dr Jozef Brečko preporučuje likvidiranje slabih i


174


nejakih pčelinjih zajednica, i ne dozvoljava njihovu ekspanziju na pčelinjaku, te uverava da ćemo tada imati zdrave pčele na pčelinjaku, i neća biti problema sa zdravstvenim stanjem pčelinjih zajednica. I Lebedov smatra potrebnim likvidiranje slabih i maloproduktivnih društava.

5.15. JAKO DRUŠTVO SIGURNO PREZIMLJAVA I ZDRAVO IZIMLJAVA Jaka društva u toku zimovanja održavaju temperaturu u klubetu u rasponu od 34 do 35ºC, čime se štite od nozemoze. Slabija društva ne mogu održavati takav temperaturni režim. Čim temperatura u klubetu padne ispod 34°C do 22°C a u rezervi hrane nema bagremovog meda ili meda od kuhinjskog šećera sa KAS-81, javlja se nozemoza. Jako pčelinje društvo ima brz prolećni razvoj i brzo dostiže jačinu primerenu kapacitetu bagremove paše. Naravno, uz obilje medno-polenske hrane obezbeđene u letnjem peridu prethodne godine. Istraživanja Taranova to potvrđuju u činjenici da matica, u snažnih društava mase 1,6-1,8 kg pčela, s proleća dnevno polaže 1.415 jaja, a u društvancu od oko 1 kg težine, tậ ista matica snese samo oko 900 jaja. U prilog logiciranju profesora Farara, profesor Lebedev47 je dao prikaz uticaja količine hrane – zimnice na uspešnost pčelinje zajednice u medobranju, iskazanog u tabeli 30. Tabela 30. Pregled zavisnosti unosa meda od stanja zaliha zimnice (%) (Preuzeto od Lebedeva, »Pčelar” br.5/2004) Odnosi donošenja meda u% Snaga društva u proleće u ulicama pčela >10

7-8

<6

Ukupna produktivnost kg meda

>30 kg

57,3%

33,5%

9,2%

36,52 kg

25,1-30 kg

48,7%

41,0%

10,3

34,9 kg

20,1-25 kg

49,2%

38,3%

15,5%

31,4 kg

15,1-20 kg

34,7%

49,0%

16,3%

23,3 kg

15 kg

11,2%

56,2%

32,6%

14,4 kg

Zimske zalihe hrane

Farar smatra da u košnici uvek treba da bude od 0,5 do 1 kg cvetnog praha s kojima se može odgajati 4.500 mladih pčela48 Kada se u košnici namnože mnogobrojne pčele svih uzrasta, mnogo poklopljenog legla. radiličkog i tutovskog na novom zdravom saću, kada košnica ključa, kada dodate satne osnove i građevnjake voskove pčele preko noći pretvore u ćelije, a matica ih odmah zaleže, iz košnice curi med, to je legitimacija prirodno biološki snažnog društva koje treba štititi samo od varroe. Na sve druge bolesti takvo pčelinje društvo je otporno. Takvo snažno društvo na 9-11 ulica gusto posednutim pčelama, kad uđe u zimu, ono srazmerno svojoj jačini troši najmanje hrane, čak manje 50-90% nego pčele društava srednje jačine i slabića, ne oboljevaju od nozemoze, i u proseku imaju najmanje uginulih pčela po ulici, što se vidi iz tabele 24.



175

U tabeli 24 prezentovane prednosti snažnog društva nad dve kategorije društava objašnjava se ne toliko visokom brojnošću pčela, koliko njihovim kvalitetom koji su stekle uzgojem u optimalnim uslovima ishranjenosti i mikroklime u društvu. Očigledno je da pčele jakih društava lakše podnose zimovanje, manje se iscrpljuju i time održavaju sposobnost uzgoja veće količine legla u proleće. Tabela 31. Pregled uspešnosti zazimljavanja pčela, u zavisnosti od snage pčelinje zajednice (preuzato od Lebedeva) POKAZATELJI

Jačina društva, ulica pčela 4–5

6–7

8–11

Potrošnja hrane zimi prosečno po ulici, kg

1,9

1,3

1,0

Količina uginulih pčela zimi prosečno po ulici, g

32,9

19,2

9,4

Broj društava obolelih od nozemoze,%

18,5

1,8

0

Za pčelare je ekonomičnije da na pčelinjaku drže samo snažne zajednice sa dovoljnim zalihama meda i polena, savetuje Milan Matić, profesionalni pčelar iz Šapca, i tu praksu sugeriše svim pčelarima jer je svoju vrednost dokazala na pčelinjaku od 150 košnica.

5.16. KOLIKO JE STVARNO JAKO PČELINJE DRUŠTVO? Šta zaista znači jako društvo i koliki je maksimalan broj pčele i ćelija sa leglom koje ono može produkovati, odgovor je dao dr Gerhard Liebig (2001) 49. Doktor Liebig se u literaturi s kojom se susreo suočio sa mnoštvom različitih podataka. Baron Berlepš (1869) koji je pčelario s tamnom pčelom Apis mellifera mellifera u svojoj knjizi «Pčele i njihovo gajenje sa pokretnim saćem u oblastima bez kasne letnje paše» koja obuhvata i «Broj pčela” nakon opsežnih računanja utvrdio je da krajem juna u košnici živi 100.000 pčela. Autor je ostao dužan da objasni kako je došao do ovako velikog broja. Böttscher je u svojoj knjizi «Držanje i gajenje medonosne pčele” dao samo malo podataka o jačini pčelinjih društava. Po njegovom računu iz literature, pčelinje društvo može imati do 80.000 pčela. Ruttner u svojoj knjizi «Geografske rase pčela” 1992. godine, jačinu pčelinjih društava smatrao je kao važnu karakteristiku vrsta i rasa medonosnih pčela. U udžbenicima engleskog govornog područja veličina pčelinjeg društva je skromno obrađena, kao što je skromno obrađeno i broj pčela u košnici, što je prikazano u tabeli 25. Podaci stručne literature o jačini pčelinjeg društva u knjigama koje se bave Entomologijom i Biologijom i školskim knjigama, dati u tabeli su različiti, pa se Liebig pita „koliko će se dugo ovi brojevi zadržati. Verovatno dok nauka još temeljitije ne prouči ovaj problem”, posprdno je odgovorio. ”Kako dolazi do previsokih brojeva u literaturi„, pita se Liebig i daje odgovor: „U najviše slučajeva broj ćelija sa leglom kreće se u području od oko 40.000, što je potvrđeno u institutima u Libefeldu i Hohenheimu. Osnov ovakve tvrdnje može se objasniti činjenicom što je lakše izmeriti veličinu legla nego broj pčela„.50 Liebig (2001) na osnovu „krîve razvoja legla pčelinjeg društva„, ističe da se „može za prosečnu dužinu života pčela izračunati teoretski tôk pčelinje populacije”.


176


Tabela 32. Podaci u literaturi o maksimalnoj jačini pčelinjeg društava (preuzeto od Liebiga, 2001) Autor (godine)

Naziv knjige

Maksimalan broj pčele

Maksimalan broj ćelija sa leglom

a) Stručna literatura von Berlepsch (1869)

Pčele i pčelarenje sa pokretnim saćem u oblastima bez kasne letnje paše.

100.000

57.000

Dzierzon (1878)

Racionalno pčelarenje

60.000

40.000

Wilson (1871)

Društva insekata

80.000

Michener (1974)

Društveno ponašanje pčela

>60.000

Free (1977)

Organiyacija društva medonosnih pčela

40.000

Dietz (1982)

Medonosne pčele U: Hermann H.R., Društveni insekti, Odeljak III,323-360

40.000 - >80.000

Gerig (1985)

Život pčela. Švajcarski šasopis

30.000

40.000

Bretschko (1985)

Prirodni način pčelarenja

45.000-70.000

<45.000

Winston (1987)

Biologija medonosnih pčela

20.000

50.000

Böttcher (1989)

Priručnik pčelara Drženje i negovanje pčela

80.000

Ruttner (1992)

Prirodopis medonosne pčele

32.000-48.000

Mortiz & Southwick (1992)

Pčele kao superorganizmi

<25.000

<30/000

Hüsing & Nitschmann (1995)

Pčelarski priručnik leksikon

<80.000

42.000

Gould & Gould (1995)

Medonosne pčele

40.000

30.000

Herold i Weiβ (1995)

Nova pčelarska škola

50.000-60.000

Graham, Dadant & Sons (1997)

Košnica i medonosna pčela

60.000

Sedlag (1979)

Zagonetka i čudo u carstvu insekata

do 60.000 (100.000)

Grzimek (1993)

Život insekata

>80.000

Bellman (1995)

Pčele, ose, mravi

do 80.000

Biologija i brojevi

40.000-80.000



177

Tabela 33. Razvoj legla pčelinjeg društva 1998/1999 (na osnovu podataka Liebiga, prema Stanojeviću, 2001) Dan procene

Utvrđen broj pčela

Pri proceni broja pčela 15.10.1998.utvrđen je broj pčela koje ulaze u zimu od

10.500

1. procena 26.03.1999.: Za vreme zime izgubilo je više od polovine zimskih pčela. Izbrojano

4.250

Otvoreno

Zatvoreno

6.200

2.400

Pojašnjenje

Izleženo samo malo pčela

42.800 ćelija legla

Izbrojanokrajem maja Maksimalan broj pčela nastao je početkom jula. Potom se smanjivalo kontinuirano

42.000

Do sredine septembra 1999. ovaj broj se sveo na

10.000

Kod procene broja pčela u oktobru 1999., društvo je imalo

Utvrđen broj ćelija legla

400

Do novembra zadržala se jačina društva od oko 10.000 pčela.

Na primeru dužine života pčele do tri, odnosno do šest nedelja života, Liebig daje podatke o populaciji jednog najjačeg društva čiji je razvoj pratio sjeseni 1998. i tokom 1999.godine. „Pčelinje društvo S5 sa ostalih 15, prezimelo je na oko 800 m nadmorske visine (u mestu Švabiušen Alb). Za vreme zime izgubilo je više od polovine zimskih pčela. Pri proceni broja pčela 15. oktobra 1998. utvrđen je broj od 10.500 jedinki. Pri prvoj prolećnoj proceni 26. marta 1999. društvo je brojalo samo 4.250 pčela. Leglo se tada sastojalo od 6.200 otvorenih i 2.400 zatvorenih ćelija. U martu je bilo samo malo izleženih mladih pčela a) Pod prtpostavkom da letnje pčele žive tri nedelje Krajem maja leglo je dostiglo maksimum od 42.800 ćelija. Potom se ono smanjivalo koninuirano. Kod procene broja pčela u oktobru, društvo je imalo 400 ćelija zatvorenog legla. Krajem oktobra društvo je preseljeno na toplo mesto (Neckartal), što je uticalo da matica počinje ponovo da polaže jaja. Maksimum broja pčela nastao je početkom jula kada je Slika 15. Krîva razvoja pčelinje zajednice društvo imalo 42.000 jedinki, što se vidi na dijagramu slike 23 . Do sredine septembra ovaj broj se sveo na 10.000. Ova jačina se održavala do novembra.


178


b) Pod pretpostavkom da letnje pčele žive šest nedelja, početkom jula društvo bi imalo 80.000 pčela, što se slaže sa podacima u literaturi i što je vidljivo sa dijagrama. Doktor Liebig je ostao dužan objašnjenje da li su društva koja su zimovala u mestu Schwäbischen Alb bila očišćena od varroe i da li su imala dovoljno perge i meda, što je od odlučujućeg značaja na dužinu života pčela i na sposobnost društva za prezimljavanje i prolećni razvoj. Nadajmo se da iskusni pčelar-istraživač dr Liebig nije ništa prepustio slučaju, te nam je na iskazanoj dinamici jedne pčelinje zajednice tokom godine dana dao na znanje da je to i naša realnost. Lebedeva i sarad. (1985) ističu da se „u pčelinjem društvu tokom godine se menja brojno stanje jedinki. U periodu izobilja hrane u prirodi (kraj juna - početak jula, za uslove Rusije, a za naše uslove kraj maja - početak juna, prim. J.K.) društvo ima maksimalan broj pčela (do 80.000 jedinki, za karniku 43-55 hiljada pčela). Bliže k jeseni, sa smanjenjem cvetajućih medonoša, smanjuje se i broj insekata (do 15 hiljada pčela). Za zimski period takođe postoji biološki optimum jačine, pri kome zimovanje prolazi s minimalnom potrošnjom hrane i energije. Za svaku rasu pčela on je svoj: što su predeli severniji, to u zimu ulaze pčelinja društva veće jačine. Za srednjerusku rasu, na primer, biološki optimum varira do 24 do 30 hiljada jedinki (za našu karniku ovaj optimum je niži, verovatno između 18 i 25 hiljada pčela). U periodu izobilja nektara i cvetnog praha pčelinja društva uzgajaju osnovnu količinu legla. S uzgajanjem legla povezana je i osnovna potrošnja hrane pčelama u zimskim mesecima: pri njegovom odsustvu potrošnja iznosi oko 1 kg (po prosečnim višegodišnjim podacima 928 g ) ugljenohidratne hrane mesečno (u našim klimatskim uslovima iznosi 600-800 g); u periodu uzgoja legla ona poraste više od 7 puta (bez uračunavanja potrošnje za vreme rada – letenja) i iznosi čak oko 7 kg (prosečno 6.806 g) po društvu”.

5.17. KADA U PČELINJE ZAJEDNICE UVODITI MLADE MATICE? U eri panzootije Varrooze, kada pčelinje zajednice ostaju nedovoljno razvijene i slabo produktivne, pitanja kvaliteta matice, a naročito njene sposobnosti da kompenzuje Varroozom izgubljene pčele, nameće se kao prvorazredni problem. U situaciji kada je matica opterećena imperativom pčelara da održava kondiciju pčelinjeg društva na nivou 55–60 hiljada pčela, kada Varrooza neposredno i posredno umanjuje brojnost pčelinje zajednice, kada su matice zbog nedostatka dovoljnog broja kvalitetnih trutova ostale nedovoljno osemenjene, sa deficitom spermatozoida u spermoteci, i kada inače proizvođač matica neprimerenim postupcima proizvodi loše matice za tržište, nameće se potreba zamene matice u pčelinjim zajednicama svake godine. I ta mera kao ekonomska potreba nametnula se kao pravilo u tehnici pčelarenja na visoke prinose (zazimljavanje, prolećni razvoj, suzbijanje rojenja, medober l, 2 pa i 3 puta, paketni rojevi itd). I instituti i naučnoistraživačke ustanove za pčelarski razvoj utvrdili su dominantnu ulogu jednogodišnjih matica nad dvogodišnjim i trogodišnjim u razvoju snage pčelinje zajednice. Dugogodišnja iskustva Kulinčevića, selekcionara matica, su pokazala da su najproduktivnije dvogodišnje matica. Kada menjati maticu? “Ovo je pitanje, nesumnjivo, jedno od najspornijih u pčelarstvu”, kaže PereMezonev (1934) i nastavlja: „Data su mu najraznovrsnija rešenja, potkrepljena mnogim argumentima. Dok po jednima, zamenu matica treba vršiti svake godine, po



179

drugima svake druge ili treće godine. Za neke i nema nikakve periodičnosti - oni zamenjuju samo defektne ili slabe matice. Ima ih koji dodaju matice samo bezmatcima. Nalazimo da su ove metode vrlo radikalne ili sasvim nedovoljne; što se nas tiče usvojili smo jedan srednji rok, vodeći računa o sledećim obzirima”: “Zna se da matica živi otprilike pet godina, ali njeno nošenje, koje je u početku intenzivno, i pošto dostigne svoj vrhunac počne da opada, dok se potpuno ne iscrpi. Kad bi se moglo znati vreme njenog opadanja, znalo bi se i vreme njene zamene. Nažalost, tu nema ničeg određenog, jer su mnogi uzroci koji na to utiču. Mnoge su matice i u trećoj godini još mlade i snažne, dok su druge u svojoj drugoj godini već stare. Rasa pčela, nasleđenost, vitalnost truta koji je maticu osemenio, uslovi pod kojima je parenje izvršeno, veličina košnice, broj i raspored praznih okvira u koje matica polaže svoja jaja, ograničavanje tog nošenja obilnom pašom kojom se popunjavaju ćelije, manja ili veća toplota, geografski položaj predela, podsticajno prihranjivanje, itd, činioci su koji utiču na matičino nošenje. Ako je na primer matica prinuđena da se zbog nedovoljnog prostora u svojoj košnici odmara, njena će se plodnost produžiti, dok će se u izvesnim prilikama zbog preteranog zamora brzo iscrpsti“, piše Pere-Mezonev, i nastavlja: ”Mada su brojevi o dnevnoj nosivosti jaja matice ogromni, njihovo pominjanje u prethodnom tekstu omogućava da se shvati od kolikog je ogromnog uticaja na trajnost plodnosti jedne matice njena manja ili veća intenzivnost nošenja. Iz toga možemo doći do logičkog zaključka, da posle trogodišnjeg obilnog nošenja jaja, takoreći forsiranog u velikoj okvirnoj košnici, matica sigurno nije više sposobna da i treće godine dâ pčelinje društvo, dovoljno jako, da može dati lep prinos„. I Avetisjan (1983), 50 godina posle Pere-Mezonova, ne iznosi ništa naročito novo, već kao razloge za zamenu matica ističe prirodne uslove, dužinu aktivnog perioda pčelinjeg društva i njegovu snagu, intenzitet polaganja jaja, rasnih odlika matica i dr. „Ako je aktivni period društva i polaganje jaja od strane matice kratak, ako društvo nije jako i matica polaže u toku godine oko 75-100 hiljada jaja, onda će njena fiziološka starost nastupiti kasnije. Suprotno, pri produženom aktivnom periodu u snažnom društvu matica može da položi u sezoni 150-200 hiljada jaja. U takvom slučaju organizam matice se troši brže i fiziooška starost nastupa ranije”. Po podacima Bugarske Ogledne stanice u Sofiji51, u društvima sa jednogodišnjim maticama bilo je za 37% više legla i 18% više pčela i sakupile su za 42% više meda nego u zajednicama sa trogodišnjim maticama52. Dakle, rezultati nedvosmisleno pokazuju da su najveću produkciju imala društva sa jednogodišnjim maticama, u odnosu na društva sa trogodišnjim maticama, što se vidi iz tabele 34. Tabela 34. Uporedni pregled produkcije matica različite starosne dobi (Izvor: Radojev, 1984) Starost matice

Pčelinja društva odnegovala i unela (%) Legla

Pčela

Meda

Trogodišnja matica u društvu

100

100

100

Dvogodišnja matica u društvu

114

110

121

Jednogodišnje matice u društvu

137

118

142

I profesor Lebedev (1990) (i mnogi koji ga citiraju) zagovara „blagovremenu zamenu starih matica mladima”, i to smatra „obaveznim tehnološkim načinom povećanja jačine i produktivnosti pčelinje zajednice”. Objašnjava da društva sa


180


mladim maticama (jednogodišnjim) skupljaju 42,4% više meda za i dvogodišnjom za 20,8% nego zajednice sa trogodišnjim maticama. Iskustva Instituta za pčelarstvo Ribnoje govore o značaju uvođenja mlade matice na početku glavne paše. Sve studije o pravilnoj ishrani pokazuju da na taj način prinose možemo povećati za oko 15%, a da možemo izgubiti 40% prinosa ako staru maticu ne zamenimo mladom53. Međutim, ima gledišta po kojima produktivnost pčelinjeg društva ne zavisi samo od plodnosti, već mnogo više od ukupnih kvaliteta matice. Kao primer g. Stanojčić (1985) navodi podatak koji je izneo F. Vesterinen (1977) o matici koja je izvanredno uspešno održavala društvo u jakom i produktivnom stanju skoro osam godina. Tokom celog osmogodišnjeg vremena, društvo je svake godine ispunjvalo po nekoliko nastavaka (6-7) i dalo po godinama sledeću produkciju, prikazanu na tabela 35. Tabela 35. Osmogodišnja produkcija pčelinje zajednice sa istom maticom Godina

1969.

1970.

1971.

1972.

1973.

1974.

1975.

1976.

Ukupno

Meda, kg

88

99

111

121

148

72

82

138

859

Za osam godina svoga života, piše F. Vesterinen54, društvo nije nijednaput gradilo matičnjake, a na kraju je došla tiha smena. Ispitivanja vršena 1984. godine u eri najveće invazije varroe u Pčelosovhozu „Kislovodskij”, Rusija, na desetini pčelinjih zajednica, pokazala su da dvogodišnje matice ni po čemu ne zaostaju od jednogodišnjih. Pokazatelji o proizvodnji voska, meda, rojeva i drugih proizvoda od društava s jednogodišnjim i dvogodišnjim maticama se prepliću, ali nigde dvogodišnje matice nisu zaostajale. Naprotiv, ponegde, kao na primer kod najvažnijih proizvoda, ili kod ukupne proizvodnje, one su u nekoj meri, mada ne u velikoj, bile u prednosti, ili su razlike između njih zanemarljive. ”Najveću plodnost i aktivnost jedna matica postiže godinu dana posle njenog rođenja. Ona nije u stanju da razvije punu moć leženja jaja istog leta kada je rođena”, kaže Adam Kerle (1961), i naglašava da „kulminaciju svoje radne sposobnosti ona postiže tek iduće godine, i za to vreme se u njenom ponašanju ne pokazuju neke naročite promene niti sklonosti”. "Bugarski stručnjaci predlažu korišćenje matica u pčelinjim društvima ne više od dve godine. Takvog mišljenja se drži većina naprednih pčelara naše zemlje”, piše Avetisjan (1983) i zaključuje da „ne treba držati u društvima matice starije od dve godine”. I jedni i drugi stavovi zasnovani na empirijskim saznanjima imaju svoje opravdanje. Industrijsko pčelarenje koje podrazumeva visoku produktivnost baziranu na enormno visokoj snazi pčelinje zajednice (zbog čega matica brzo isprazni spermoteku), nameće potrebu godišnje zamene matice. Ako se ovome doda i industrijska proizvodnja matica, po pravilu lošeg kvaliteta, onda su i pčelari koji se ne bave industrijskim pčelarstvom prisiljeni da maticu menjaju svake godine. Jer, odnegovana iz sitnih jaja, u slabašnim odgajivačkim društvima, uz 40 do 100 i više matičnjaka u jednoj seriji, prenošenje zrelih matičnjaka u mikrooplodnjake nesposobne da obezbede optimalnu temperaturu, vlažnost i kvalitetna ishrana matice i njeno sparivanje sa oskudnim brojem polno defektnih trutova, takve matice ne mogu razviti društvo jedne vrškare, a kamoli jedne mnogokorpusne košnice.



181

Takve matice, koje su kod nas nažalost pravilo, obavezno treba menjati svake godine, a najčešće ih same pčele zamene tihom smenom već u prvoj godini. A matice koje se uzgoje po svim pravilima koje je programirala Priroda, i uz pčelarevu selekciju i obezbeđenje ostalih optimalnih pravila i postupaka, svoju pravu vrednost pokažu u drugoj godini života, pa bi prava šteta bila menjati ih svake godine. Zato svaki pčelar treba da oceni, prema svojoj tehnici pčelarenja i uslovima paše, hoće li matice držati jednu ili više godina, pri čemu je najpresudnije i najvažnije tehnika uzgajanja i kvalitet osemenjavanja matica. „Koliko pčelar odstupi od prirodnih zakona, toliko je otišao na krivi put”, kaže veliki pčelar-praktičar Josip Belčić, i poručuje „ne lov na novac, već borba za kvalitet”. Prema Čarlsu Martinu Simonu (2001), Ormando (Ormand) je priznati veliki pčelar treće generacije, autor dve velike knjige, nosilac svetskog rekorda u Ginisovoj knjizi rekorda za najveći prinos meda dobijen iz jedne košnice u jednoj sezoni sa jednom maticom, 404 funte (oko 202 kg), rekord koji je trajao od 1957 do 1963, kada je oboren jedino korišćenjem više matica; usled Varrooze je odustao od pčelarenja i više ne menja matice! Zaključak se nameće kao imperativ: da industrjski pčelari treba da menjaju matice (veštački proizvedene po bilo kojoj metodi) svake godine, pošto su one slabog kvaliteta i koriste se samo za jednokratnu upotrebu. Ostale matice (iz tihe smene, rojne i dobijene po metodi petog dana), kod stacionarnog pčelarenja, mogu da se koriste dve godine. Međutim, ako ove pčelinje zajednice (s ovim maticama) selimo dva puta, odnosno kada su bile na četiri intenzivne paše, moraju se menjati svake godine kao i matice dobijene veštačkim putem55.

5.18. OBEZBEDITI PČELINJOJ ZAJEDNICI OPTIMALNU MIKROKLIMU U KOŠNICI Vlaga je prirodno potrebna u mikro-klimi pčelinje zajednice. Kao i toplota, i vlaga ispoljava presudan uticaj na preživljavanje i egzistenciju pčelinjeg društva. Naučno je utvrđeno da je proces razvića jaja moguć samo pri visokom procentu relativne vlažnosti u košnici, odnosno u pčelinjem leglu, koja mora biti veća od 90%, odnosno 95%, prema Dull-u56, piše prof. Popesković, i kaže da je kroz milione godina pčelinju zajednicu pratila vlaga i zahvaljujući njoj pčele su se održale do danas. Količina vodene pare u košnici, koja se izdvoji isparavanjem iz tela pčele, zavisi od količine potrošene ugljenohidratne hrane. U proseku, iz kilograma meda oslobodi se 0,68 l vode57, 2.720 kalorija toplote i 1.448 g ugljendioksida58. Međutim, tokom letnje sezone, kada se pčele više hrane nektarom i drugim sokovima, izdvajanje vode isparavanjem se uvećava. Tokom aktivne sezone pčelinje društvo prirodnim instinktom lepezenjem i metodom isparenja vode59 reguliše stepen vlage u optimalnim granicama za negovanje legla, za dozrevanje meda i izgradnju saća. Međutim, zimi, kada je pčelinja zajednica u klubetu, u košnici koju je po svojoj meri znanja napravio čovek, stepen vlage je uslovljen postupkom pčelara u zazimljavanju pčelinjih zajednica. Ako je to košnica po konstrukciji slična prirodnom staništu pčela, duplji u živom stablu drveta, onda je aktivnost pčelara svedena na rad da pčelinjak razmesti na mesto koje je zaklonjeno od jakih vetrova i podzemnih voda, a pčelinja društva zazimi na dva duboka nastavka LR košnice, ili 3-4 korpusa Fararove košnice. Podrazumeva se da su pčelinje zajednice snažne (8-11 ulica pčela ekvivalenta sistema DB košnice) sa biološki mladim pčelama i maticama, te sa puno


182


kvalitetne medno-polenske hrane. Velike zalihe hrane u drugom i trećem nastavku LR košnice obezbeđuje optimalnu mikroklimu u pčelinjoj zajednici u plodišnom nastavku na visokoj podnjači. Takav raspored unutar košnice najpribližniji je rasporedu hrane i pčela u duplji drveta, pa ni oštre promene temprature u košnici neće nauditi pčelama, jer oštra kolebanja temperature u košnici omekšavaju satove s poklopljenim medom. Tako, pri hlađenju topli satovi oslobađaju toplotu, a pri otopljenju obrnuto: upijaju toplotu, što omogućava sporiji rast temperature. Zbog toga, pri nagloj izmeni spoljnih uslova, pčelineje društvo je u stanju da se prilagodi novonastaloj situaciji60. Gospodin Stanley Vasarajs, velepčelar iz Toronta (Kanada), utopljavanje košnice prakitikuje samo stavljanjem nastavka ispunjenog slamom iznad nastavaka sa pčelama i hranom (pun nastavak meda). Rezultati istraživanja američkih istraživača Sugdena, Furgala i Dulfa (19841987) potvrđuju visok procenat prezimljavanja pčelinjih zajednica u LR košnicama sa tri duboka nastavka od 91% do 100%, jer pčele ponašajući se kao u duplji stabla živog drveta i, nalazeći se stalno u kontaktu sa medom, pomeraju se za hranom naviše, i nemaju opasnosti da stradaju od gladi. Mikroklimatski uslovi se ne razlikuju mnogo od prirodnih u drvetu. Uz ovo, neki pčelari praktikuju da iz svakog nastavka odstrane jedan krajnji okvir čime doprinose poboljšanju mikroklime u košnici a saće štiti od plesni. Pomenuti istraživači iz Minesote utvrdili su, pored visokog procenta prezimljavanja pčela u tri duboka LR nastavka, da su pčelinje zajednice dale i najveće prinose meda (964 kg) u poređenju sa onim pčelinjim društvima koja su zazimljavana u 2 duboka LR nastavka (660-700 kg). Da bi se mikroklima u košnici dovela u što približniju ravan sa onom u duplji drveta, nužno je pored zazimljavanja pčela u 3 LR nastavka stvoriti vazdušni jastuk ispod klubeta dodavanjem i četvrtog tela na podnjaču prekrivenog sa dva sloja kartona, dok preko poklopne daske sloj novinskog papira debljine 3-5 mm postavljen preko otvora za ventilaciju upija vlagu i sprečava oticanje toplote iz košnice. Pošto je savremena košnica napravljena od više delova i, po pravilu, od dasaka (mrtvog drveta) koje ne poseduju toplotnu izolaciju kao duplja u živom drvetu, pčelar mora pomoći pčelama u stvaranju i održavanju povoljne mikro-klime. Lošijoj toplotnoj izolaciji košnice doprinosi i znatno kvašenje spolja zbog većeg broja tačaka na košnici (mnoge pukotine, prorezi, otvori za ventilaciju) kroz koje može prodirati atmosferska vlaga i padavine i produvavati vetar u njenu unutrašnjost. Stoga je zimi potrebno zaštiti košnice izborom mesta pčelinjaka zaštićenog od vetra. Jer bez ovakve zaštite ona ne poseduje dovoljnu toplotnu izolaciju, a veći gubitak toplote povećava potrošnju hrane, što povratno produkuje veću količinu vodene pare koju zidovi košnice nisu sposobni da apsorbuju i da odstrane iz košnice. Sve ovo dovodi do gubitka toplote, pojave vlage i plesni, što narušava neophodnu mikrokilimu u košnici, za razliku od duplje u kojoj je ta kombinacija (toplotni režima, režim razmene gasova i vlaga) dosta ujednačenija. Zato profesor Taranov preporučuje dopunsku ventilaciju košnice zimi. Istraživanja koja je Tibor Sabo vršio u Kanadi61, pokazala su da su pčelinja društva koja su preko zime i u proleće imala otvorena gornja leta, imala i veću količinu pčela. Lebedev preporučuje da se tokom zime i u proleće kod jakih društava drže otvorena samo donja, a kod slabijih samo gornja leta62.



183

5.19. DOPUNSKA VENTILACIJA KOŠNICE ZIMI Pčelinja društva koja su zimovala u košnicama sa dopunskom ventilacijom pokazala su, u poređenju sa društvima koja su zimu provela u košnicama sa normalnom ventilacijom, bolju kondiciju i brži prolećnji rezvoj. U njima su zajednice potrošile manje hrane, u proleće su imale više legla i bile su boljeg zdravstvenog stanja. Pčele iz dopunski ventiliranih košnica izletale su napolje i pri temperaturi od +5°C bez štetnih posledica po pčelinju zajednicu. Pčelinje zajednice su zazimljene u košnicama sa 12 ramova i 2,8-3 kg pčela, na čijim zadnjim zidovima su napravljena po dva okrugla otvora Ø 30mm, na međusobnom rastojanju 250 mm i 50 mm udaljeni od gornje ivice košnice. Ogledi su izvedeni u petogodišnjm periodu u sovhozu »Dedilovskij« u Tulskoj oblasti. Za kvalitet zimovanja pčelinjih zajednica od velikog je značaja koncentracija ugljendioksida u košnici. Dok je koncetracija CO2 u košnici u drugim godišnjim dobima u vreme aktivnosti pčela na nivou od 0,2 do 0,3%, odnosno desetak puta više nego u spoljnoj sredini, dotle je od početka jeseni, odnosno od početka trajno hladnih dana i zime, koncentracija ugljen-dioksida 2 do 3%, a to je 100 puta više nego napolju. Cvetkova (1946), Perepelova (1946), Davidova (1947) i Taranov (1961) utvrdili su da se pčelinja društva koja zimuju pri povećanoj koncetraciji CO2 u košnici (3 do 5%), bolje razvijaju u aktivnom periodu i daju veću produkciju63.

5.20. SKRATITI ILI NE SKRATITI GNEZDO Praksa jesenjeg skraćivanja gnezda pčelinjim zajednicama na onoliki broj ramova koliko je zaposednuto pčelama suprotna je pririrodi pčele iako je mnogi pčelarski priručnici sugerišu, pčelari provode, a i neki naučni radnici zagovaraju. Serebrenikov zastupa gledište da pred zimu treba suziti gnezdo pčelinje zajednice, kako ne bi došlo do plesnivosti saća i gubitka toplote u gnezdu. U prirodnim uslovima pčele žive na punom saću u duplji drveta pa su preživele 160 miliona surovih zima, a da im niko nije skraćivao gnezdo. Polazeći od prirode pčelinje zajednice i njenih zakona, pod rukovodstvom Taranova izveden je petogodišnji eksperiment koji je pokazao da pčele, na osnovu svoje adaptiranosti na život u prirodnim uslovima, nemaju potrebe za skraćivanjem gnezda ako je pčelar poduzeo sve druge potrebne radnje. Uporednim posmatranjem dveju grupa pčelinjih zajednica, bolje su rezultate pokazala pčelinja društva koja su zimovala na punom gnezdu (tabela 36). Tabela 36. Uticaj suženog gnezda pčelinje zajednice na zimovanje pčela i produktivnost društva (Prema podacima Taranova) Puno gnezdo

Skraćeno gnezdo

Broj ulica sa pčelama u proleće

9–12

7

Potrošnja hrane (indeks 100)

100

109,9

savršeno čisto

zagađeno

5 poena

3 poena

Pokazatelji

Stepen zagađenosti saća prolivom (ocena 1-5 poena)


184


Rezultati petogodišnjih istraživanja u sovhozu »Dadilovskij”, prezentovani u tabeli 30 pokazuju da za dvadesetak hiljada godina koliko se pčele nalaze u posedu čoveka, prema 160 miliona godina života na punom gnezdu u duplji drveta, pčele nisu mogle promeniti svoje stečene navike, pa otuda i zaključak da zimovanje pčelinjih zajednica na punom gnezdu ima puno opravdanje. Troše manje hrane pa se manje iscrpljuju, uzgajaju više legla pa saberu više meda, ne zagađuju prolivom unutrašnjost košnice pa su zdrave i odlično kondicirane, i kao takve predstavljaju neprobojni bunker za pčelinje bolesti, ali ne i za varrou.

5.21. PREVENCIJU PROTIV BOLESTI PČELINJIH ZAJEDNICA VRŠITI KONTINUIRANO I ISTRAJNO TOKOM CELE GODINE Mlado saće i njegovo redovno obnavljanje, obilne zalihe kvalitetne hrane (meda i perge koji su istovremeno i hrana i lek), držanje snažnih pčelinjih zajednica u košnicama koje ih podsećaju na duplju u drvetu, uz obavezno zamreženu pregradu između plodišta i podnjače, redovna zamena stare (loše) matice visokokvalitetnom maticom i pčele očišćene od parazita varroe osnova je prevencije protiv pčelinjih bolesti. Samo u takvim uslovima pčele mogu biti zdrave, a u dobrom zdravlju su sposobne da postanu snažna društva, a snažne zajednice su sposobne da se odupru bolestima i da nastave vrstu. Jako društvo je jedino nesposobno da se suprotstavi gladi, čoveku i Varroozi64, parazitskoj bolesti čiji je uzročnik krpelj zvani Varroa Destructor65.



185

Pejović, 2001 LOKUS – mesto u hromozomu, odnosno u lancu DNK, koje odgovara položaju određenog gena. 3 Higijensko ponašanje pčela uslovljeno je sa dva genska lokusa, koji se nezavisno nasleđuju. Jedan od njih kontroliše otklapanje obolelog zatvorenog legla (U - uncapp). Drugi lokus (R - remove) odstranjuje obolele larve i lutke. Jedinke-pčele koje su recesivni homozigoti (UURR) čiste gnezdo, izbacjući iz njega larve i lutke zaražene patogenim bakterijama. Jedinke-pčele koje u svom genotipu sadrže dominantne alele U i R, bez obzira na tip kombinacija, nemaju izraženo higijensko ponašanje (Stanimirović i sar. 2003). “Znači”, nastavlja Stanimirović, “higijensko ponašanje pčele radilice kod evropske pčele nasleđuju kao recesivnu osobinu, dok je ovo ponašanje kod Apis mellifera cerana postalo dominantna osobina”. Otpornost na varrou utvrđena je genetičkom uslovljenošću četiri specifične karakteristike pčela, od kojih zavisi stepen zaraženosti društva varroom. To su (1) supresija (usporavanje) reprodukcije krpelja, (2) proporcija krpelja u ćelijama, (3) higijensko-negovateljsko ponašanje, (4) trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Identifikacija gena matice (nazvanog SMR – Suppression of Mite Reproduction, odnosno gen za sprečavanje reprodukcije krpelja) bilo je preduslov za kreiranje transgenih (genetički modifikovanih) matica koje nose izmenjeni gen i daju potomstvo koje u hemolimfi nosi izmenjeni protein (SMR), koji uslovljava prekid reprodukcionog ciklusa ženke varroe, što vodi ukupnom smanjenju varroe u košnici (Stanimirović i sar. 2003). 4 U ambijentu dugog, sušnog i žarkog leta 2000. godine već julska generacija radiličkih larvi je oskudevala u polenu, što je imalo za posledicu da je generacija pčela izleženih iz tih larvi bila telesno oštećena. I kao takva negovala je avgustovske larve takođe bez polena, pa su tokom avgusta i septembra rođene generacije zimskih pčela kratkog veka. Produženim leglom u oktobru i novembru već oštećena generacija zimskih pčela, negujući kâsno leglo, još više se iscrpela i, tako iznurene, pčelinje zajednice ušle su u zimu. Iako zima 2000/2001 godine nije bila surova, oštećena generacija zimskih pčela nije mogla preživeti, što je potvrdila analiza uzorkovanih uginulih pčela na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, da u uzorcima nije bilo nozeme niti varroe. Malobrojna prezimela društva (2 od 16 uginulih) najverovatnije pripadaju soju pčela, koje su, zhahvaljujući posedovanju genskih alela pnl 1 i pnl 2, imala sposobnost da pronađu POLEN. Naime, naučno su identifikovana dva genska lokusa koji utiču na traženje i donošenje polena. Pronalaženje i izbor izvora hrane, unos polena i nektara u košnicu, u zavisnosti od potreba i zaliha u košnici, ima genetsku determinisanost. Dva genska lokusa koji utiču na odnos zaliha hrane u društvu, i na traženje i unos polena i nektara poseduju ona pčelinja društva koja obezbeđuju velike rezerve hrane za zimu. Količina polena i nektara u košnici određena je genskim lokusima pnl 1 i pnl 2, LOD 3.1 i LOD 3.2 (Hunt i sar. 1995, prema Stanimiroviću i sar, 2003). Genski lokus pnl 2 je povezan genima koji utiču na sposobnost pčela da odrede koncetraciju šećera u nektaru (Stanimirović i sar., 2003). I ispitivanja Džamića i Kulinčevića (1994) potvrđuju razlike u sposobnosti pčela da sakupljaju polen. Oni su izveli ispitivanja na varijabilnost društava krajinske medonosne pčele (Apis mellifera var. carnica) na kolčinu sakupljenog polena na dva različita lokaliteta: sedam dana u Banatskom Karađorđevu, a potom za isti vremenski period u Kruševcu. Tokom ogleda svakodnevno je meren prikupljeni polen u skidačima za svako ogledno društvo. Razlike u količnama prikupljenog cvetnog praha između najproduktivnijeg i najmanje produktivnog društva bile su velike i kretale su se od 218,84 do 0,95 grama u Banatskom Karađorđevu, što se îsto ponovilo u Kruševcu i iznosilo kod najproduktivnijeg društva 337,07 g, a najmanje produktivno je sakupilo 16,99 g.Dakle, pčelinje zajednice koje su sakupile velike količine polena u jednom lokalitetu slično su se ponašale i u drugom. Međutim, varijabilnost najbolje pokazuje koeficijent varijacije. U Banatskom Karađorđevu koeficijent varijacije oglednog pčelinjaka za ovu osobinu iznosi 79,65%, a u Kruševcu 50,17% (Džamić i Kulinčević, 1994). 2


186


5

Na standardni ram LR ili DB sistema košnice, tačnim razmeravanjem i zatezanjem tanke čelične žičane mreže formirali su romboid dimenzija 5×5-6 cm, za određivanje površine na šablonu rama iz košnice u kojoj je obavljeno žrtvovanje lutki. Iz svake košnice u kojoj je praćeno higijensko ponašanje uziman je samo jedan ram sa zatvorenim radiličkim leglom i na njega centrirali definisani romboid – šablon rama, pa su tankom iglom sa po jednim ubodom ubijali lutke. Uzorkovani ramovi sa žrtvovanim delom legla ponovo su vraćeni na svoje mesto u košnici i posle 48 sati su snimili reagovanje pčela. Po isteku vremena od 48 časova procenjivali su efekat efikasnosti eliminacije žrtvovanog legla i donosili sud koja su društva sa pčelama izbacila više od 95%, koja imeđu 95 i 90%, a koja ispod 90% (Ćirković, 2002). 6 Kaja, A., »O izgrađivanju matičnjaka u društvu sa maticama”, prevod sa francuskog, »Nepredno pčelarstvo”, Beograd, 3/1956 7 Reč je o poznatom Šabačkom velepčelaru, Živanu Veselinoviću, rođenom 1918. g., koji samostalno pčelareći od 1935. godine nastavlja porodičnu tradiciju staru više od 100 godina. Zapčelario je, još kao decu, svoja tri sina i ćerku, koji zajedno sa čika Živanom imaju preko 1.000 košnica. Zajednički obavljaju sve poslove oko pčela na pčelinjacima, ali zasebno prihranjuju i zasebno vrcaju, naravno, pri tome se međusobno ispomažu. 8 Iz recenzije nepublikovane knjige Jove Kantara “Lekovi i hrana uzrok bolesti ljudi (pčelara) i pčela”, 2010. 9 »Pčelar«, , 9/90, Beograd. Ove količine hrane primerene su italijanskoj žutoj rasi pčela. 10 “Pčelar” 5/79 11 “Pčelovodstvo” 6/94 12 Beleške sa predavanja prof dr. V.I. Lebedeva, održanog 20. marta 2004. godine pčelarima društva pčelara «Beograd”, «Beogradski pčelar» br. 40, april, 2004. godine. 13 citat po Siminu, 1983. 14 citat prema Jevrosimi Stevanović, 2002 15 Stanojević, 2004. 16 prema Lončareviću, 1955. 17 Moskva, 1982. 18 MEĐUNARODNI ČASOPISI U KOJIM A SU RADOVI CITIRANU U PERIODU OD 1969. DO 1995. GODINE: APIDOLOGIE 32 puta, ANALES OF ENTOMOLOGY SA 16, JOURNAL OF ECONOMICAL ENTOMOLOGY 16, JOURNAL OF APICURTURAL RESEARCH 5, JOURNAL OF INVERTEBRATE PATHOLOGY 7, JOURNAL OFCHEMICAL ECOLOGIY 6, ENVIRONMENTAL ENTOMOLOGY 5, ANIMAL BEHAVIOUR 5, ADVANCES VIRUS RES. 4, JOURNAL OF HEREDITY 4, AMERICAN NATURALIST 3, REV. BRASILIAN GENETICS 2, COMPARATIVE BIOCHEMISTRY 1, PHIL. THEORY ROY. 1, THEORY OF GENETICS 1, CANADIAN ENTOMONOLOGIST 1, JOURNAL OF KANSAS ENTOMOLOGY 1, AUSTRALIAN JOUR. OF AGRICULTURE 1, INSECTES SOCIAUX-SOCIAL INSECTS 1, GENERAL AND COMPARATIVE ENDOCRINOLOGY 1, PARAZITOLOGIY TODAY 3, MOSQUITO NEUROBIOL 1, ATLAS INSETCTSAND PLANTS VIR. 1, GENETICS 1, BEHAV. ECOL. AND SOCIOBIOLOGY 4, BEE WORLD 6, EXOERIENTIA 1. Ovaj pregled nije obuhvatio citiranje u knjigama kao i u časopisima koje ne registruje Kongresna bibilioteka USA u Citation INDEX odakle su ovi podaci izvađeni. 19 Taranov, 2001. 20 S. Lončarević,1955. 21 Šmeljeva, 1980. 22 prema Lončareviću (1975) 23 Rihar,1981. 24 Boršoš, I. «Prezimljavanje pčela”, «Dobro jutro» br.131/oktobar/1982); 25 prema M. Stanojeviću (1999) 26 Stanojević, M. «Uzimljavanje i zimovanje pčelinjih društava”, "Pčelar" 1/99 27 «Beogradski pčelar» br.57 9/2005



187

Halifman, prema Grbiću, 2005. Vreme početka leženja jaja, u pčelinjoj zajednici, po navodima Marinkovića, je između 20. i 23. decembra. Pregledom košnice zapaženo je da već 2. januara ima zatvorenog legla. U drugoj polovini januara, iz rama gde su se prve pčele izlegle, matica je ponovno zalegla. Istraživači koji zastupaju gledište da matica počinje da nosi jaja početkom januara, smatraju da je upravo to pravo vreme, kada dani postaju duži, što je za pčele dovoljan znak da dolazi proleće. Prema Nojanu, matica aktivno počinje da nosi jaja sredinom februara, stalno povećavajući nosivost od 1.500 jaja na dan, što obično bude do početka maja meseca (M. Marinković, 2003) 30 Relić, 2002. 31 «Beogradski pčelar» br.57 9/2005 32 Halifman, prema Grbiću, 2005. 33 citat Pejovića, 2001, prema Queller, 1994; Stanimirović i sar.1997a; 2000a. 34 Reš, 1925, Perepelova, 1928, Lindauer, 1952 35 Živadinović, 2004. 36 Krivcov-Lebedev, 2000 37 Taranov, 2001, V.P.Lebedeva, N.V.Irenkova,V.I.Lebedev,2003. 38 Veličina okvira je 40 x 31 cm; jedan takav okvir ima 2 x 400 ćelija po dm2 (grubo računato), što daje 9.600 ćelija po okviru. Ako to računamo na 8 okvira, dobijemo 76.800 ćelija. Ako se uzme da je okvir 80% zaležen, dobije se 61.440 zaleženih ćelija, što daleko zadovoljava i najproduktivniju maticu (Hunjadi, 2003). 39 Stanimirović i sar.2002. 40 Kompleksno savremeno pčelarstvo, Niš, 1999, str.46-47). 41 «Pčelar» 4/90, str. 109, 42 American Bee Journal №1/1973. 43 Živadinović, 2000. 44 u «American Bee Journal»-u br.7/94. 45 Lebedeva i sarad., 1985 46 Živadinović, 2000. 47 Predavanje na Međunarodnom stručnom seminaru “Nauka i praksa savremenog pčelarenja”, 22. marta 2004. godine u Nišu. 48 “Pčelar” 7/86, str.208. 49 Prevod s nemačkog, Marko Stanojević, «Pčelar»5/2001 50 (1) Pčele retko miruju na saću. Korišćenjem dima pri otvaranju košnice, pčele napuštaju svoj boravak i odlaze na zidove košnice, hvataju se kao grozd na donje ivice ramova, odlaze na pašu, što sve otežava utvrđivanje njihovog broja. (2) Najprostije je, čini se broj pčela utvrditi preko broja posednutih ulica. Međutim, nije svaka ulica posednuta sa istim brojem pčela, jer svako pomeranje rama ili potres izaziva promenu mesta boravka pčele na ramu. Dr Brečko je određivao broj pčela tako što je računao da na jednoj strani Canderovog rama (unutrašnjih dimenzija 40 x 20 cm) gusto posednutoj pčelama ima 1.000 jedinki, što znači da ulica ima 2.000 a nastavak sa 10 ramova ima 20.000 jedinki.. Kad ramovi nisu gusto već umereno posednuti, nastavak ima 15.000 pčela. Po njegovim ispitivanjima prosečan broj pčela u košnici sa tri Canderova nastavka iznosi 55.000. Četvrti nastgavak se dodaje samo u slučaju jake paše. Autor ne uzima u obzir pri prethodnoj proceni da je donji nastavak sa leglom gušće posednut od gornjih nastavaka.Broj pčela na podnjači ponekad iznosi 10.000. Takođe, u medišnom nastavku gustina pčela je mala i iznosi oko 1.000 jedinki po ulici, a posebno mali broj pčela je na ramovima sa zatvorenim medom. U dobro napunjenom nastavku sa medom ne nalazi se višek od 2.000 pčela nakon završene paše. (3) U najvećem broju udžbenika srećemo se sa mišljenjem da letnje pčele žive 4-6 nedelja. Zimske pčele mogu dostići starost od 6-8 meseci. Zimske pčele se stvaraju u avgustu i septembru i moraju najmanje do marta kada počinje rano prolećno leglo pa i duže da se zadrže u košnici. Ipak, ne bi se smelo prihvatiti pretpodtavka dr Brečka (1985) koju dele 29


188


mnogi autori stručnih knjiga, da poslednje zimske pčele nestaju iz košnice krajem maja jer ne odgovara stvarnosti. (4) Đerzon je bio u uverenju da u maju ili junu proizvedene pčele, ako su pri povoljnom vremenu stalno zaposlene, mogu preživeti manje od dva meseca i ovo eksperimentalno ispitao. On je u proleće i leti jednom jakom društvu dodao italijansku maticu, i za šest nedelja je bilo sasvim malo, a posle dva meseca nikako nije bilo crnih pčela, tj, pčela koje su izležene od stare matice.Nažalost iz njegovog opisa nije jasno da li je pomenuto društvo pri zameni matica bilo oslobođeno legla ili je leglo stare matice izvođeno u prisustvu nove. U drugom slučaju morali bi se vremenski podaci dužine života pčela skratiti dve do tri nedelje (Liebig, 2001). 51 B. Mitev 52 Radojev, 1984 53 Mladenović, Stevanović, 2003. 54 1977, prema Stanojčiću. 55 Ilijev, 2002. 56 Taber, 1944. 57 Češair 1897, Friš 1921, Vodmore 1947. 58 Tomažin 1991. 59 Lindauer 60 Taranov, 1983. 61 American Bee Journal № 11/2003, str. 876-879. 62 Stanojević, 3/2004. 63 Stanojčić 64 Ćerimagić, Rihar, Sulimanović, BOLESTI ŠTETTNICI TROVANJE PČELA, Lubljana, 1981, str.50. 65 Varroa destructor (Anderson i Trueman, 2000), je doskora poistvećivana sa Varoom jacobsoni (Oudemans, 1904) pronađenoj na na azijskoj pčeli (Apis cerana) na ostrvu Javi. Iako su varoe iz različitih populacija na izgled jednake, njihov parazitizam na evropskoj pčeli (Apis mellifera) se značajno razlikuje. Parazit opisan 1904. godine kao V. jacobsoni još uvek je ograničen na azijsku pčelu (Apis cerana) kao jedinog domaćina. Samo su dva od 18 različitih haplotipova u grupi parazita na azijskoj pčeli prešli na evropsku i proširili se po celom svetu. Oba pripadaju vrsti Varrooa destructor, a ne vrsti Varroa jacobsoni. Ove se vrste međusobno značajno razlikuju u veličini, reproduktivnim svojstvima te u strukturi mitohondrijalne DNK (mtDNK) sekvebce gena citokrom oksidaze I (CO-I). Varroa destructor je veća od Varroa jacobsoni, te je samo Varroa destrucror sposobna da nanosi štetu pčelama. Sva prethodna istraživanja koja su navodila da se odnose na Varroa jacobsoni, zapravo su za parazita Varroa destrucror. Poznata su jopš dve vrste Varroa koje parazitiraju na pčelama: Varroa underwoodi i Varroa rindereri. Varroa underwoodi i njeni razvojni oblici utvrđeni su u trutovskom leglu u zajednicima Apis cerana na Indonezijskim ostrvima. Odrasle ženke Varroa underwoodi pronađene su i u ćelijama trutovskog legla evropske pčele (Apis mellifera) u Papua na Novoj Gvineji, no nisu utvrđeni znaci razmnožavanja. Varroa rindereri je otkrivena na spiljskoj pčeli Apis koschevnikovi na ostrvu Borneu u Indoneziji. Parazit Varroa destructor je prvi put unesena u Evropu (prostor bivšeg SSSR-a) 1965, a u Hrvatsku je prvi put utvrđen 1978. godine. Danas se veoma proširila u celom cvetu, s izuzetkom Havaja i Austraalije (Dražić, Maja, 2004). U proleće 1976. u Srbiji, na teritoriji opštine Knjaževac je ustanovljena varroa, odnosno kod Dimitrovgrada, a već 1977. godine u Srbiji je varooza bila registrovana u 6 opština, da bi 1978. bila otkrivena u 11 opština (Kantar, 2002).


DEO ŠESTI

VARROA DESTRUKTOR. Osim što parazitira i sisa hemolimfu pčeli i njenoj larvi, i time joj stvara teška oštećenja i skraćuje životni vek na pola1, varroa može da bude prenosnik američke kuge2, patogenih bakterija i većeg broja virusa koji napadaju pčele, kao što su virus akutne paralize, virus hronične paralize, virus crnih matičnjaka, virus oblačnih krila, kašmirski virus3 i dr. Samo na jednoj ženki varroe, Brenda Ball, naslednica Beiliya iz Engleske je utvrdila da se nalazi dovoljno virusa da bi se Slika 16. Varroa destructor zarazilo 100.000 pčela radilica4 i (Anderson i Trueman, 2000). da je virus akutne paralize pčela bio primarni uzročnik uginuća pčelinjih zajednica koje su bile napadnute Varroom4. Uz prisustvo krpelja u pčelinjem društvu, nozemoza povećava smrtnost pčela4. Prema najnovijim istraživanjima grupe francuskih i američkih naučnika) 5 Varroa, pored toga što larvama i pčelama sisa hemolimfu, ona, ima uticaja i na gene pčele, što ima za posledicu promene u aktivnostima gena. Neki geni bivaju dodatno provocirani da funkcionišu „bolje” ili „lošije”, a identifikovano je 148 gena koji su pokazivali različitu aktivnost. Aktivnost kod čak 32 gena je varirala u zavisnosti od prisustva Varroe; kod 116 u zavisnosti od nasleđa pčele (tolerantne ili netolerantne na Varrou), dok je kod dva gena zavisila od oba faktora (i od Varroe i od genetskog nasleđa pčele). Parazitiranje Varroe utiče na gene koji regulišu embrionalni razvoj (slično kao što su neki faktori - EST (BBI60020A20G3) gen pokazuje prekomernu aktivnost. Detaljna genetska istraživanja pokazala su da tu aktivnost izaziva virus deformisanih krila (G. Lanzi, 2006). Varroa je uzrokovala i umnožavanje virusa deformisanih krila, i ovaj virus je direktno povezan sa parazitiranjem Varroe. Varroa je uzrokovala i dejstvo na gene koji uzrokuju sistemsko slabljenje pčele. Ona je uzrok samoubilačke aktivnosti gena. Parazitiranje Varroe na pčeli je uzrok pada imuniteta pčelinjeg društva, što ima za uzrok nekontrolisano razmnožavanje virusa, poput virusa deformisanih krila 6.

190


Gen „ATG18” koji kontroliše autofagnu sposobnost imunog sistema, usled parazitiranja Varroe na pčeli ima smanjenu aktivnost pčela7. Američki istraživači utvrdili su da je u pčelinjem društvu zaraženom Varroom u kojem je s proleća utvrđeno 13,5% larvi zaraženih krečnim leglom, taj procenat povećan na 52,3% u toku letnjeg perioda. Istovremeno u pčelinjim zajednicama bez Varrooe, zaraženost krečnim leglom od 10% s proleća, povećala se tokom leta za 18,8%. Utvrdili su da samo na jednoj ženki varroe ima 3.598 spora krečnog legla, kao i drugih uzročnika pčelinjih bolesti, na primer nozemoze i spora drugih gljivica 8. Utvrdili su u eksperimentu u Institutu Ribnoje da su spore krečnog legla zadržale virulentnost i posle četverogodišnjeg držanja na temperaturi od -27°C9. Naučno je potvrđeno da varroa podstiče, olakšava i pomaže razvoj pčelinjih bolesti u košnici. Kod svakog sisanja parazit probije pelikulu (inersegmentalnu membranu) između prstenova zadka, i pošto može apsorbovati samo malu koliočinu dragocene hemolimfe, on mora probiti membranu više puta u relativno malom vremenskom razmaku. Ovo kod pčela uzrokuje invaziju gljivica, bakterija i virusa i kao posledicu propadanje zajednice zbog iscrpljenosti i sekundarnih infekcija10.

6.1. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA RAZVOJ VARROE Rezultati istraživanja koji su vršeni u Svesaveznom naučnoistraživačkom institutu entomologije11 i arahnologije12 u Tjumenu pokazali su da razmnožavanju varroe pogoduje hladnija i vlažnija klima. Izvedeni su eksperimenti u dve različite klimatske zone u Rusiji: Samarkadska oblast, sa hladnijom klimom, i Suhandarijska oblast, sa toplijom klimom. Ove dve oblasti su bile izabrane za proveru stepena zaraženosti pčelinjih društava krpeljom, a dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 37. Tabela 37. Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe Klimatska zona

Eksperimentalna društva u periodu avgust-septembar*

Stepen zaraženosti,% Na zasenjenom mestu (hladu)

Na suncu

Samarkadska oblast (hladnija zona)

Odraslih pčela

20,6

11,2

legla

32,9

18,6

Suhandariska oblast (toplija zona)

Odrasalih pčela

14,9

7,3

legla

28,8

14

*Ogledi izvedeni u periodu jun-jul nisu pokazali razliku u stepenu zaraženosti pčelinjih zajednica

Iz tabele se vidi da vlaga i hladnoća više pogoduju razmnožavanju krpelja, negoli relativno suva i toplo osunčana lokacija. Poznato je da varroi u njenom parazitiranju ne odgovara visoka tempetatura. Moravskaja u »PČELOVODSTVU” 8/84 iznosi da je posle izvršenuh istraživanja utvrđeno da je temperatura od 37°C krajnje nepovoljno delovala kako na odlaganje jaja, tako i na samu ženku varroe. Pri ovoj temperaturi skoro je potpuno prestalo odlaganje jaja, a već odložena jaja ženke varroe su uginula. I Ingemar Fries (prema Chaplean-u, 2004), kaže: da ”populacija Varroe izgleda raste brže u oblastima sa hladnijom klimom nego u toplijim predelima (...)



191

sugerisano je da su klimatski faktori odlučujući u određivanju rasta populcije Varroe, iako mehanizam ostaje nejasan”. Profesor dr Stanimirović i mr Jevrosima Stevanović (2004/05) navode podatak da se „kao stenotermna vrsta Varroa razmnožava u uskom temperaturnom opsegu (od 31°C do 37,5°C) i pri stabilnoj vlažnosti vazduha (60-80%): Pri temperaturama do 31°C i iznad 37°C smrtnost dostiže skoro 100%. Za svaku ispitivanu temperaturu brzina razvoja Varroe je manja u radiličkom leglu u odnosu na trutovsko. Takođe je uočeno da pri istim temperaturama, Varroa češće polaže jaja u trutovsko nego u radiličko, a različita je i brzina razvoja, smrtnost jaja Varroe, kao i plodnost ženki. Temperatura trutovskog legla je pogodnije i za odlaganje jaja ženki Varroe i za njihovo razviće. Pored temperature, na ovu pojavu utiče i različit hormonalni sastav hemolimfe radilica i trutova – hemolimfa radilica je lošija hrana za ženke Varroe od hemolimfe trutova zbog drugačijeg sadržaja i odnosa hormona“.

6.2. VARROOZA Već više od 30 godine, na našim prostorima prisutna, Varrooza svake godine uzima svoj danak. Negde više, negde manje. Potvrđena je činjenica da Varroom zaražena pčelinja društva loše zimuju, sporo se razvijaju u proleće, kraće žive i donose male prinose meda. „Prilikom sisanje hemolimfe, ženka Varroe odjednom pravi šest uboda u tkivo pčele. Usta su joj veoma oštra kako bi probila hitin pčele. Ulazi u ćeliju otvorenog legla u momentu kada feromonima larve bude „privučena njena ‫׳‬pažnja‫׳‬. Razmnožava se tempom da se svakog meseca broj poduplava“.13. Sa pet grinja na sebi, pčela koja se izlegla bila je lakša za 5-10% po svakoj odrasloj ženki varroe, a u hemolimfi je Slika 17. Dinamika razvoja legla i varroe imala manje 40% belančevina u odnosu na nenapadnutu pčelu (Engels)14. Sadov (1979) je utvrdio da u Varroozom zaraženom društvu, u organizmu pčela ima 20,4% manje belančevina u poređenju sa zdravim pčelinjim zajednicama15. Napadnute lutke na kojima se nalaze 2-3 ženke parazita mogu izgubiti 15-20% težine16,17. De Jong sa saradnicima (1982) našao je da jedna varroa na lutki pčele smanjuje težinu radilice za više od 6%, dva parazita više od 10%, a osam grinja više čak od 25%. Međutim, znatno su veće deformacije na pčelama, istču autori, i kažu da sa tri grinje deformisano je 2,6% pčela, sa pet parazita deformisano je 7,7% pčela, a sa sedam varroa na lutkama deformisano je čak 60% pčela u pčelinjoj zajednici, od kojih nema u medobranju nikakve koristi. Grobov (1977) je slikovito prikazao odnos parazita i domaćina: tri ženke varroe na telu pčele jednako je jednom kilogramu parazita na telu čoveka mase 80 kg. Svaka dva sata pčela izgubi 0,1-0,2% svoje težine ako se na njoj nalazi


192


varroa18. Jurij Senegačnik (1989) piše da se varroa svaka dva sata hrani pri čemu svom domaćinu oduzima do 0,1 mg hemolimfe, što dnevno može dostići do 1 mg i više, tj. približno 1% telesne težine domaćina, pa je pčela u položaju kao kad bi se odraslom čoveku, mase 70 kg dnevno oduzimalo 700 grama krvi. Posledice parazitiranja grinja na odraslim pčelama su pogubne, ističe Senegačnik. On ističe da se kod pčela pojavljuje znatno slabiji razvoj hranidbenih žlezda, slabiji kvalitet matične mleči, manje belančevina u hemolimfi i do 20%, iscrpjeno masno tkivo, smanjena telesna težina do 50% i više19. Sulimanović (1985.) je u ogledima našao preko 20 parazita na jednoj larvi, pa ih je na jednoj trutovskoj izbrojao 35, a na jednoj radiličkoj lutki 17 parazita. Leglo je najviše napadnuto u proleće i u jesen, kada ga ima malo, ističe Sulimanović 20. Zdravko Milković je otklapanjem i pregledom stotinu poklopljenih radiličkih ćelija iz društava snage od 50.000 do 55.000 pčela u AŽ-košnicama, utvrdio na pčelinjim larvama od 9 do 89, a u stotinu otklopljenih trutovskih ćelija pronašao je od 47 do 365 odraslih ženki Varroe. U dve košnice je bilo i krečno leglo, tako da nije bilo stotinu živih trutovskih larvi, nego samo 35, odnosno 43, na kojima je pronađeno 47, odnosno 17 odraslih ženki Varroe. U tim košnicama je primećena mnogo veća invadiranost parazitom radiličkog legla, nego u ostalim košnicama, te je na stotinu radiličkih larvi pronađeno 89, odnosno 75 odraslih ženki Varroe. U 10 društava iz košnica tipa, LR koja su bila mlada i formirana u junu 1990. g. sa 4 rama zatvorenog i 2 rama otvorenog legla kao i mladim maticama i imala od 12.000 do 15.000 pčela, otklapanjem i pregledom stotinu poklopljenih trutovskih ćelija pronašao je na trutovskim larvama od 11 do 41 odraslu ženku Varroe, a u stotinu otklopljenih radiličkih larvi utvrdio je od 0 do 14 odraslih parazita (Lolin, 1991). Artmenko i saradnici (1978) su utvrdili da je broj parazita na odraslim pčelama porastao od 0,2% u aprilu na 2132% u septembru, a Seljčenko je našao invaziju od 85% u pčelinjim zajednicama koje su se pripremale za zimu21. Prema Riharu Slika 18. Tokovi razvoja legla i varoe tokom godine u (1999), »u vremenu srednjeevropskim klimatskim uslovima, Buchler, 2003). od jula do septembra uzgojem zimskih pčela, pčelinja društva se uravnotežuju i pripremaju za zimu. Trutovskog legla je sve manje. Sklonost ka grabeži se povećava, a izgon trutova višestruko povećava broj Varroa u pčelinjim društvima. Nastala je generacija dugovečnih ženki varroe (2-12 meseci). Ženka koja se izlegla u drugoj polovini leta iako je još jednom zalegla, može odmah zalegati u druge ćelije. Ženka može time da položi jaja i do sedam puta, tako da ih položi i do 30 (Kulinčević, 1986). Sposobnost razmnožavanja Varroe raste povećavanjem količine legla u pčelinjoj zajednici kao i trajanjem stadijuma poklopljenog legla. Na grafikonu (slika 27) može se videti kako u netretiranoj pčelinjoj zajednici broj parazita raste od aprila i dostiže svoj najveći broj u septembru i oktobru. Za isto



193

to vreme broj pčela, odnosno legla počev od juna počinje polako da opada, da bi u septembru broj Varroa u košnici bio veći od broja pčela. Brojni se odnos pčela i Varroe u periodu jul-avgust naglo menja na štetu pčela. Stepen napada Varroe se naglo povećava, pa nastaje kritično razdoblje za pčelinje zajednice. To se događa zato što je u pčelinjem leglu nizak nivo juvenilnog hormona, hormona mladih larvi. Zato je to kritični period koga pčelar ne bi smeo da dozvoli, ali ako do tada nije tretirao pčelinje zajednice, ovo je vreme kada se to neizostavno mora provesti. Zato Ritter (1997) sugeriše: sve što uradimo na suzbijanju varroe u košnici pre jula, pomažemo zimske pčele. Kasnijim lečenjem pomažemo prolećnom razvoju pčela u sledećoj godini. Dve godine kasnije (1999), Ritter naglašava da je najvažnije od svega da počnemo uništavati varrou toliko rano koliko je to moguće u pčelarskoj sezoni. Kada je to? To su meseci intenzivnog razvoja pčelinje zajednice – april, maj i jun. U ovom periodu ako se ne preduzimaju mere lečenja, oko 90% ženki varroe nalazi se u zatvorenom leglu, pa se krajem juna i ne naslućuje katastrofa koja je na pomolu. Tek u julu i avgustu kada se smanjuje pčelinje leglo, veliki broj krpelja naseljava sve manji broj ćelija radiličkog legla, što ima za posledicu oštećenje larvi iz kojih se formiraju zimske pčele. Život takvih pčelinjih društava se smanjuje, jer se u ćelijama zatvorenog legla često nađe i do desetak krpelja na lutki 22, a košnice pune hrane ostaju bez pčela. Zbog toga je u avgustu i septembru potrebno proveriti uspešnost primenjivane metode Kod napadnutih pčela radilica, primećeno je ubrzano starenje ćelija a takođe je moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita23. Prvi znaci promene hemocita kod lutaka su otkriveni tek na početku tamnjenja hitinskog pokrivača. Ishrana krpelja hemolimfom pčele dovodi do osiromašenja njenih belančevinastih komponenti. Kako samo deo belančevina ima hranidbeni karakter, to se mnoge belančevine javljaju kao različiti hormoni i fermenti, pa će kao jedna od posledica Varrootozne invazije biti narušavanje hormonalnog balansa, što se naročito ispoljava u već poznatim narušavanjima metamorfoze i obrazovanju nakaznih lutaka i imaga, kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih za sparivanje (Gaponova, Grobov) 24. Jedno istraživanje 2001. i 2002. godine nemačkog Instituta za pčelarstvo (Oberursel) otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pčelama mogu da utiču na njihovo ponašanje, tj. zbog slabije orjentacije one se teško vraćaju u košnicu, a na paši ostaju skoro dva puta duže nego nezaražene pčele. Kada su pčele testirali postavljanjem lažnog lêta, zaražene pčele izletnice su udarale u njega dva puta češće od nezaraženih, što znači da imaju lošu orjentaciju, čulo se na 38. kongresu Apimondije u Ljubljani, 2003. godine (Mihajlovski, 2004). Negativan uticaj parazitiranja ženke Varroe na larvi i lutki pčele u ćeliji manifestuje su u znatno skraćenom životu odrasle pčele, u higijenskom ponašanju zajednice, preradi razerve hrane, u obavljanju stražarske službe. Iz legla u kojem je ženka Varroa parazitirala izlaze pčele koje nisu potpuno integrisane u sistem podele rada u pčelinjoj zajednici kao ravnopravne radilice. Takve pčele imaju slabo razvijene mlečne žlezde što sprečava pčelu da se duže bavi brigom oko legla i u znatno ranijem vremenu postaje izuletnica. Iz legla u kojem je parazitiralo više ženki ne može se izleći potpuno razvijena pčela. Kada se na pčelama počnu raspoznavati oštećenja, životni vek pčela traje svega nekoliko dana. Ove pčele često pokazuju deformacije krila i zadka. Nije retka pojava da u uslovima visoke zaraženosti smrt pčele nastupi već u samoj ćeliji saća. Tada se na leglu uočavaju klinički znaci koji odgovaraju evropskoj truleži pčelinjeg legla.


194


I primenjeni sintetički lekovi u pčelinjoj zajednici protiv varrooe skraćuju životni vek pčelama, umanjuju volju za radom, umanjuju pojedine funkcije: lučenje mleči, emitovanje feromona i lučenje voska...25 Štetu pčelinjoj zajednici nastalu Varroozom pogoršavaju virusi. Utvrđenoje da je Varroa prenosnik virusa akutne pčelinje paralize i virusa deformisanih krila. Pored toga pretpostavlja se da je odgovorna i za širenje virusa mešinastog legla, egipatskog i kašmirskog virusa. Životni vek pčele u koju je Varroa unela viruse tokom stadijuma lutke znatno je smanjen, a te pčele mogu obavljati poslove samo kao kućne pčele i to vrlo kratko vreme. Ukoliko je pčela inficirana s nekoliko virusa leglo umire pokazujući simptome evropske truleži legla26.

6.3. REPRODUKCIONA „TEHNOLOGIJA” VARROE DESTRUCTOR27

6.3.1.KAKO ŽENKA VARROE DESTRUCTOR BIRA TRENUTAK U KOME ĆE NASELITI ĆELIJU PRED POKLAPANJE LARVE? Ispilivši se iz jajeta, pčelinja larva se nađe u centru dna ćelije, i drži se zakačena za lepljivu mešavinu mleča i meda. Kako raste ona postepeno ispunjava celu ćeliju, a njeno slobodno razviće je ograničeno zidovima ćelije. Pri tome se na račun unutrašnjeg pritiska rastućeg tela, larva deformiše i njen dalji rast se nastavlja ispunjavanjum prostora ćelije saća. Takva larva po obimu ćelije, na onim mestima gde su joj zidovi ograničili slobodan razvoj, ispoljava elastični pritisak. Kada larva prekrije celu površinu dna ćelije i čvrsto se pripije uz njene zidove, to je informacija ženki varroe da predstoji neposredno poklapanje ćelija. Tu priliku ona koristi28 i spušta se na larvu po zidovima ćelije ili neposredno prelazi na nju sa pčele hraniteljice. Na spoljnoj strani larve krpelj se ne zadržava, već se brzo provlači kroz zonu elastičnig pritiska u prostor između dna ćelije i larve. U zoni elastičnog pritiska krpelji ne parazitiraju pošto bi ih pčele brzo uklonile kao i svaki strani predmet koji se nalazi u ćeliji i na larvi s njima dostupne strane. Ženka varroe ne napušta udobno mesto na dnu ćelije, tu se hrani i formira đubrište (na zadnjem delu gornjeg zida ćelije, bliže analnoj zoni buduće predlutke - lutke). Tu će izmet odlagati ona i njeno potomstvo. „U vreme petočasovnog posmatranja rama sa trutovskim leglom sa jako zaraženim larvama, deo larvi je završilo svoj razvoj i počeo je da se ispravlja u ćeliji, spremajući se za pletenje kokona. Tom prilikom je zona elastičnog pritiska isčezla i krpelji su se u tim ćelijama slobodno raširili po larvama” (Skripnjik, Krupske, 1988). Ubrzo po poklapanju u ćeliji se završava stadijum slabo pokretne ležeće larve koja, posle 33 sata ispredanja kokona prelazi u ispruženu larvu, koja je leđnom stranom položena na donji deo ćelije, a grudima i glavom je okrenuta u pravcu poklopca i gornjeg zida. Larva zauzima ⅔ ćelije, tako da ženka varroe ima na raspolaganju njen gornji deo. Za to vreme ženka-majka napušta dno ćelije i penje se na larvu, kako bi izbegla blokadu u novonastajućem kokonu. Posle ispredanja kokona predlutke, majka-varroa odlazi na đubrište, gde ostaje duže vreme u mirovanju na zidu ćelije. Za vreme prelaza predlutke u lutku u trajanju od 30-40 minuta majka-varroa napušta đubrište, penje se na lutku i na njenoj kutikuli (koži) bira mesto za otvor za



195

uzimanje hrane, i tu se hrani njenom hemolimfom (krvlju). Prvo hranjenje traje oko 2 sata, dok je na predlutki trajalo oko 2,7 minuta, posle čega se vraća na đubrište koje je jedino mesto sastajanja i obitavanja cele porodice. Tu svi odlažu izmet i budući da dolazi do čestih susreta ženki i mužjaka, u zoni đubrišta vrši se i sparivanje polno zrelih ženki-ćerki sa bratom mužjakom. Tu porodica provodi oko 90% vremena, a napušta ga samo kada imaju potrebu za hranom. U zoni đubrišta obavi se i oko 90% (od 287) sparivanja. Tu majka-varroa, posle 60-70 sati od trenutka poklapanja ćelije polaže jaja. Prvo jaje kao najznačajnije polaže nasuprot đubrištu u jednom od tri ugla šestrostrane ćelije, neposredno ispod poklopca, dovoljno udaljeno od lutke-imaga i malo ili nimalo posećeno od majke varroe da ga slučajno ne bi nagazila i pomerila. Ta velika briga oko bezbednosti prvog jajeta proističe iz nužnosti da se rodi mužjak koji će oploditi ženke. Posle prvog, u intervalima od 30 sati varroa-majka polaže još 4-5 jaja, iz kojih se u istom intervalu da rađaju mlade ženke-varroe. Mužjak će se ispiliti za 30 sati, a svoju polnu zrelost postiže posle 132 sata od rođenja, odnosno 222 sata od trenutka poklapanja ćelije, a prva ženka-varroa posle 19 sati. Nakon što je na leđima pčele izašla iz ćelije, mlada ženka posle 4-13 dana naseljava novu ćeliju otvorenog lega u kojoj polaže jaja i krug se zatvara. Razvojni ciklus mužjaka traje 6,5, a ženke Varroe traje 5-5,5 dana, što vidimo iz pregleda Maje Dražić (2004)29 (tabela 38). Tabela 38. Razvoj Varroe u satima (danima) Mužjak

Ženka

Jaje

30 h

20-24 h

Larva (6 nogu)

52 h

30 h

Protonimfa (8 nogu)

48 h

48 h

Deutonimfa

24 h

25-30 h

Ukupno dana

6,5

5-5,5



196

U koliko časova

Dani zatvorenog

Koji po redu dani

6.3.2. PREGLED REPRODUKCIONE „TEHNOLOGIJE” VARROE DESTRUCTOR

6 12 18 1.

00

6 12 2.

18 00

3.

6

Neposredno pred poklapanje ćelije legla - oko 20 sati pre poklapanja radiličke ćelije ili trutovske pre 40 sati, majka-Varroa ulazi u ćeliju, spusti se niz zid i podvlači se pod larvu u mešavinu meda i mleča gde ostaje nepokretna i neprimetna. Varroa rađe naseljava trutovske nego radiličke ćelije, pa je stoga 8 do 10 puta veća verovatnoća da će naseliti ćelije truta (Dražić, Maja, 2004), Posle polklapanja ćelije, ženka-majka treba da „reši” najmane četiri problema. izbor đubrišta. Ona će na gornjem zidu ćelije bliže analnoj zoni predlutke odabrati mesto na kome će ona i porodica da vrše nuždu. Tu će, u neposrednoj blizini đubrišta, da budu svi na okupu i tu će se sparivati brat 30 sa sestrama. Od 278 sparivanja, 90% se obavi u rejonu đubrišta. Na njemu će cela porodica biti okrenuta glavom prema izmetu koncetrisanom u jednoj tački đubrišta31 pronaći izvor hrane; gde položiti prvo jaje i da ne bude „zarobljena” u kokonu. Limitirajući faktori: kasno rađanje i polno sazrevanje mužjaka - 144 sata32 kasno polno sazrevanje ženki (prema Koenigeru): prve posle 244 sata (10 dana i 4 sata)33, druge posle 280 sati (11 dana 16 sati) i treće posle 288 sati (dvanaest dana). Tako je mužjaku ograničeno vreme da oplodi novorođene ženke. Ima toliko vremena da se sa prvom sestrom pari 8 puta i osemeni je sa 24-40 spermatozoida, sa drugom 4 puta sa 0-26 spermatozoida i sa trećom sestrom da se pari 2 puta, ali bez spermatozoida pa izostane osemenjivanje. Posle sparivanja koja su tajala više od šest minuta kod jednokratnog parenja ni jedna ženka nije bila oplođena; Posle dve parenja ženke su dobile u spermoteku od 0 (5 ženki) do 26 spermatozoida (9) ženki. Kod slobodnog sparivanja u trajanju od 48 časova, sa izuzetkom jedne, u 11 ženki nađeno je više od 24 spermatozoida, a u spermoteci tri ženke bilo je po 40 spermatozoida A) Kratko vreme nakon poklapanja ćelije-legla: - završava se stadijum slabo pokrene položene larve pčele radilice i - Počinje intenzivna pokretna faza u kojoj se larva ispruža i traži poslednje rezerve hrane. - Počinje ispredanje kokona. - Ženka-majka Varroa oslobađa se mleča, penje se na larvu i na njoj se čvrsto pripija, čvrsto se držeći, kako ne bi pala na zid ćelije gde bi bila zarobljena. U narednih 33 sata (48 sati kod trutovske larve), Larva pčele ispreda kokon, a majka-Varroa je čvrsto prilepljena na njoj. B) nakon ispredanja kokona: - larva pčele se ispravlja i zauzima ⅔ vertikalne ćelije; - ⅓ gornjeg dela ćelije ženka –majka Varroe „koristi” za svoje „potrebe"; - Ženka – majka se vraća u rejon đubrišta i odmara na zidu ćelije, gde provodi oko 90% svog vremena; C) po isteku 60-70 časova (3 dana i 12 minuta) od poklapanja ćelje sa larvom pčele


BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 12 18 00

6

197

radilice: - ženka-majka napušta đubrište i premešta se u prednji kraj gornjeg dela ćelije neposredno pod sami poklopac.Tu će (u jednom od tri ugla šestouglog prostora) da položi prvo jaje (neoplođeno) iz koga će se izleći mužjak. Izbor mesta određuje s takvom preciznošću da noge budućeg mužjaka budu upravljene prema zidu ćelije, tako da se po rođenju čvrsto prilepi za unutrašnju površinu ćelije, tik u samom uglu. -Posle 20-30-minutnog odmora, majka-Varroa premešta se u rejon đubrišta. D) nakon 30 sati iz jajeta se izleže protonimfa mužjaka, kada majka- Varroa polaže prvo oplođeno i sledeća 3-4 oplođena jaja u intervalu od 30 sati. "Razvoj parazita u jajetu pri temperaturi od oko 34°C vremenski je veoma brz: već posle 24 sata nakon plaganja jajeta, unutar njega se vidi larva sa šest nogu; u daljnja 24 časa preobrazi se u protonimfu sa osam nogu, izlazi iz jajeta i siše krv (hemolimfu) lutki. Muška protonimfa nakon tri dana, a ženska posle pet dana preobražavaju se u deodonimfu i već se međusobno razlikuju. U nekolko narednih dana postaju odrasli krpelji. Potpuni razvoj od jajeta do odraslog parazita traje 8 – 11 dana (u laboratorijskim uslovima), a u paksi 170 sati (7,1 dan) žanka i 120 sati (pet dana) mužjak” (Sulimanović, 1985). E) prelaz iz predlutke u lutku pčéle odvija se u vremenu od 30 do 40 minuta. To vreme i ono još neposredno posle prelaza u stadijum predlutke, majka-Varroa koristi: - za proširenje prostora đubrište i - na stražnjem delu kutikule predlutke napravi otvor za uzimanje hrane.34. Za vreme stadijuma lutke i predlutke pčele ili truta, ženka-majka uzima hranu u trajanju od 2 minuta i 42 sekunde. U stadijumu lutke prvo hranjenje traje dva sata. Suprotno od navike hranjenja u kratkim razmacima od oko tri minuta, dok je pčela bila u stadijumu larve, prvi obrok na lutki traje otprilike dva sata (Dražić, 2004). F) Po isteku 30 sati iz neoplođenog jajeta se izleže protonimfa mužjaka. U isto vreme majka-Varroa polaže prvo oplođeno jaje i u intervalu od 30 sati sledeća tri do četiri, iz kojih će da se izlegu ženke-ćerke Varroe.

12 4. 18 00 6 5.

- oko 18 časova majka-Varroa polaže 1. oplođeno jaje. Toga dana rodio se mužjak, za čije je polno sazrevanje potrebno da prođe 132 sata (5 i ½ dana) - oko 23,59 časova majka-Varroa polaže 2. oplođeno jaje, kada se izlegla ženka iz prvog oplođenog jajeta. Tek rođena ženka iz prvog oplođenog jajeta, počinje da stiče polnu zrelost.

12 18 00 6

6.

12

protiče u inkubaciji drugog oplođenog jajeta. Juče rođena ženka „stažira” polnu zrelost .

18

leglo

00 6 7.

12

u 6 časova ženka –majka polaže 3. oplođeno jaje, kada se je izlegla mlada Varroa – ženka iz 2. oplođenog jajeta. Juče i prekjuče rođene ženke „stažiraju” polnu zrelost

18 00

8.

6



198

12 18

u 12 sati ženka – majka polaže 4. oplođeno jaje. U to vreme se izlegla ženka iz trećeg oplođenog jajeta. Juče, prekjuče i nadjuče rođene ženke „stažiraju” polnu zrelost

00 6 9.

12 18

u 18 sati majka-Varroa polaže 5. oplođeno jaje, kada se u isto vreme iz 4. rađa nova mlada ženka.

00 6 10.

12 18

oko 6 časova mužjak napunio kesu spermatozoidima i spreman je za parenje, pa polno zreo brat zaskočio najmlađu sestru, izleženu pre šest časova i ispunjava joj zadovoljstvo da postane majka. Na nju će skakati najmanje osam puta, jer je voli što je najmlađa.

00 6 11.

12

oko 00,00 časova i 3 minuta izlegla se ženka iz 5. oplođenog jajeta. Brat je prihvata, i poklanja joj ljubav, uz istovremeno odbacivanje starije. Njoj će moći pokloniti samo 24 minuta i obležati je četiri puta.

18 00 6

12.

12 18

Brat će nastaviti svadbeno veselje sa starijim sestrama i tetkama, ali će usrećiti možda još samo jednu od njih, jer za dužu ljubavnu igru nema vremena, pošto se završava dvanaestodnevni ciklus zatvorenog legla pčela radilca. Ona će možda imati „sreću” pa da na sebi dva puta oseti „slast” ljubavnika.

Mlada ženka Varroa nakon što je izašla na leđima tek rođene pčele, ona posle 4 do 13 dana traži ćeliju u koju će polagati jaja i tako nastaviti ciklus. Varroa izbegava mlade, tek izležene pčele, pa najčešće bira kućne pčele uzrasta od 5 do 12 dana (Maja Dražić, 2004) Zaključak: Nastavljajući ciklus, Varroa uništava pčelinja društva!!!

6.4. LIEBIGOVO PRAVILO Pod uslovom da se ne preduzimaju nikakve mere odbrane pčela, u prvoj godini zaraze u jednom pčelinjem društvu može biti jedan do deset krpelja, a u drugoj preko stotinu, dok se u trećoj godini taj broj penje na preko hiljadu ženki varroe 35. Mr sc. Maja Dražić (2004) ističe da je utvrđeni broj krpelja, u periodu od jedne godine, u proseku uvećan za oko 300 puta. Trutovsko leglo je privlačnije za razvoj varroe, jer se u njemu puno brže i uspešnije razmnožava. U radiličkom leglu od jedne odrasle jedinke, kroz 150 dana (5 meseci) razvije se preko 1.400 potomaka, a u istom vremenu ako se Varroa razmnožava isključivo u trutovskom leglu, razvije se preko 6.000 potomaka. Vrlo je važno i značajno znati da ženke varroe koje su prirodno pale na podnjaču, odnosno na podmetnuti beli zamašćen papir u toku 24 časa, prema Liebigovom pravilu, treba prebrojati i pomnožiti sa koeficijentom »1.000« 36. Intenzitet razmnožavanja varroe, prema istraživanja Liebiga i saradnika (1994), u periodu od 12 godina, uvećan je za pet puta. Dok je 1983 godine odnos prirodno uginulih varroa i živih krpelja u košnici iznosio 1:120, 1985 bio je 1:200, a 1994. godine taj odnos je utvrđen na 1:1.000.



199

Prema Liebigu, broj parazita varroe u periodu mart-oktobar, ako se pčelinja zajednica ne štiti i kada početna populacija grinja u martu iznosi 50 ženki varroe, u oktobru će njihov broj iznositi oko 6.400. I ako se tek tada izvrši tretiranje sa lekom čiji je efekat 90% uništenja, na pčelama će preživeti i za proleće ostati njih 600, što je i kraj pčelinjoj zajednici. Ako se lečenje preduzme početkom oktobra, ali bez odstranjivanja legla, tad se 80% varroe nalazi u poklopljenom leglu, što znači da tretiranje nije bilo uspešno37. Smatra se da štetno dejstvo po pčelinju zajednicu počinje u košnici u kojoj ima približno 5.000 krpelja. Kada je u pčelinjem društvu prisutno 8.000 do 10.000 ženki varroe, šteta postaje očigledna a društvo strada. Pčelinja zajednica napadnuta Varroom od 10.000 do 20.000 krpelja propada i nema joj spasa38. Rezultati istraživanja Pistoia iz 1997. godine ukazuju da pčelinja zajednica propada kada u njoj ima 5.000 do 6.000 krpelja varroe. Razvoj Varroe tesno je povezan sa spoljašnjom temperaturom, zalihama nektara i polena, snage pčelinjeg društva i sa periodom polaganja jaja, ističe Prof. dr Feng Feng, i kaže: „Varroa počinje da se širi u proleće, kada matica polaže prva jaja i kad se stvara poklopljeno leglo. Parazitski odnos je relativno stabilan, jer tada ima mnogo nektara i polena, matice polažu jaja u ogromnom broju, a period reprodukcije dostiže svoj vrhunac. U jesen je temperatura niska, a snaga pčelinjeg društva opada, dok Varroa nastavlja da u sve većem broju osvaja pčelinja društva, da se koncetriše na malu površinu poklopljenog legla i u sve većoj meri na pčele, pa tako dolazi do značajnog povećabnja parazitskog odnosa. U poznu jesen i ranu zimu, matice prestaju da legu jaja i Varroa prestaje da se razmnožava, pa odrasli krpelji Varroa žive na pčelama”39 Pileckaja (1988) je utvrdila da,”pojava prvog pčelinjeg legla u rano proleće ne predstavlja povoljne uslove za razmnožavanje Varroe. U ćelijama s normalno razvijenim leglom 40-100% ženki Varroe nije imalo potomstva, ili je ono uginulo. Dakle, u februaru i u martu pčelinje leglo je praktično zdravo, i ako je u tom vremenu napadnuto 0-8% ćelija zatvorenog legla.” Prema Mileekaju i Melniku, ženke varroe u februaru i martu su neplodne, i u to vreme 92-96% pčelinjeg legla je zdravo. Krpelji se nalaze na pčelama, a u zatvorenom leglu su položena jaja varroe nesposobna za razvoj, pa je taj period pogodan za uništavanje krpelja na pčelama40.

6.4.1. NAČIN UTVRĐIVANJA BROJA VARROE U KOŠNICI PREMA ŽIVADINOVIĆU I RAIČEVIĆU (2003) Varroa je živo biće i po prirodi mora da ugine. Tada mrtva pada na podnjaču. U ovu svrhu moramo da posedujemo mrežastu podnjaču i fioku ispod mreže. Ako je podnjača drvena, pčele će Varrou izbaciti napolje, a ako je mrežasta pašće u fijoku, i vi možete izbrojati Varroe. Sprečite pristup mravima, jer nose Varrou. U fioci tokom sezone legla možete naći tamne (zrele) i svetle (one koje nisu dovršile razvoj u leglu). Ako leti nema svetlih Varroa, vrlo je verovatno da društvo nema leglo, i treba ga sanirati. Broj prirodno opalih Varroa u jednom danu (prosečno, tokom recimo mesec dana) se množi sa izvesnim brojem i dobije se broj Varroa u društvu. Što je veći prirodni osip Varroe taj broj je manji. Ako od maja do septembra pada samo po jedna Varroa dnevno, u zajednici ih ima pre 300, nego 200 ili 100 Varroa, to ne znači da ih ima 30.000, već od 8.000 do 15.000. Kod zajednica koje su pred uginućem od


200


Varroe, dnevno može da padne i više od 1.000 tamnih Varroa. Tokom jeseni i zime, kada nema legla i sva Varroa je na pčelama, smatra se da na jednu opalu Varrou dnevno, u košnici ima do 500 Varroa. To društvo je ugroženo! Zimsku zaraženost možemo utvrditi i tako što iz sredine klubeta stresemo u teglu 50-100 pčela. Prelijemo ih sa 100-150 ml vrele vode u kojoj je rastvoreno 2-3 grama praška za pranja. Promućkamo, i kroz 2-3 minuta odlijemo vodu. Prebrojimo pčele i otpuštene Varroe. Stepen napada računamo tako što broj Varroa pomnožimo sa 100 i podelimo sa brojem pčela. Kod slabe zaraženosti na 100 pčela ćemo naći do 2 Varroe, kod srednje do 5, a kod visoke preko 9 Varroa. Ako stepen zaraženosti prelazi 2%, mora se još jednom tretirati (oksalnom kiselinom ili perizinom, prim. J.K.).

6.5. KAKO SE SUPROSTAVITI VARROI... I PO 9 JAJA KRPELJA VARROE U POJEDINIM ĆELIJAMA... Mikitjuk (1979) je zabeležio da je 52 ženke varroe snelo 451 jaje, a broj jaja po ženki iznosio je od 2 do 29, što u proseku iznosi 9 ženskih potomaka po jednoj odrasloj ženki. Od 52 ženke koje su bile u fokusu posmatranja, njih 78,9% je polagalo samo jednom, 5,8% dva puta, 4,8% tri puta, a samo 1,5% njih polagalo je jaja četiri puta41. Tokom leta (jun-septembar) u Naučnoistraživačkom savezu pčelarstva u Tbilisiju, utvrdili su da su na 100 ćelija zatvorenog legla ženke varroe zalegle 200-500 jaja, u proseku 2-5 jaja po ćeliji. A bilo je i po 9 jaja u pojedinim ćelijama. Jaja varroe zaležena u ovom periodu pokazala su jednaku vitalnost na ramovima uginulih pčela, kao da su u živom pčelinjem društvu, bez vidljivih promena na sebi42. Nikoljskij i Evdokimova (1975) utvrdili su da je kod invazije od 20 parazita na 100 pčela, pčelinja zajednica u takvom stanju da sistematski slabi i na kraju ugine, a Smirnov ističe da je nemoguće spasiti pčelinje društvo koje ima 50 krpelja na 100 pčela i da zimu ne mogu dočekati pčelinje zajednice koje na kraju leta imaju u proseku 2 varroe na svakoj lutki pčelinjeg legla43. U septembru druge godine Varroozom zaražena, a nelečena društva naglo su počela da slabe, i do novembra su sve pčele uginule. Ovo je pokazao ogled što je izveden na Poljoprivrednom institutu u Odesi. Prve godine krpelje su našli samo na mrtvim lutkama kod pojedinih pčelinjih zajednica (njih 11 su bile ogledne). Ništa nisu preduzimali. Druge godine u proleće bilo je 4,39-11,67 mrtvih lutaka zaraženih grinjama. I druge godine 11 probnih zajednica ostavili su da se slobodno bez lečenja razvijaju, dok su ostale (njih 44) dimili fenotijazinom i ostvarili su normalnu količinu meda, a probna oko 10 kg manje. Prilikom trećeg vađenja kod kontrolne grupe izvrcali su 3 puta veću količinu meda u poređenju sa oglednim društvima. Ovaj eksperimenat pokazuje da u jesen propadaju društva u kojima je s proleća nađeno 311% mrtvih lutaka zaraženih grinjom44. Ako se uništavanjem ne suzbija, varroa nanosi pustoš u košnici i na pčelinjaku, a pčelaru pričinjava nenadoknadivu štetu.



201

6.6. KAKO POSTUPATI SA KRPELJIMA NA LARVAMA – NA VATRI IH SPALJIVATI Larve sa krpeljima se odlažu na papir pa se zatim spaljuju na vatri da slučajno ne bi pale na zemlju ili u košnicu. Jer parazit je veoma žilav i teško uništiv, na što ukazuju primeri istraživanja koja slede. Smirnov (1981) je konstatovao da „izvan košnice krpelj živi na spoljnoj temperaturi od 13-25°C i vlažnosti vazduha od 65 do 75%, u praznim košnicama u svetlom saću, u ćelijama sa cvetnim prahom, na larvama i lutkama, na telu odrasle pčele, u otkrivenom i pokrivenom leglu, pčelinjaku ili na zemlji, i leti i zimi od 7 do 32 dana. Na temperaturi od -10°C do -30°C varroa živi 48 do 72 sata45”. Radojev (1984)46, citira Smirnova, da ženke vareo mogu živeti do 11 dana na telu Slika 19. Ženka varroe na pčeli uginule pčele, truta ili lutke izvan košnice, a siše krv (Foto preuzet od sposobne su da se ponovo nesele na pčele Z. Stanimirovića, 2000) koje puze po dnu podnjače. Mogu 6-7 dana sačuvati vitalnost i u praznim košnicama ili u praznim satovima bez pčela, u satovima sa otvorenim leglom izvan košnice do 15 dana, a u satovima sa zapečaćenim leglom do 32 dana. Sakao sa saradnicima (1979) je utvrdio da krpelj Varroa živi 43,5 dana ili 1-2 meseca (letnja generacija), odnosno 3-5 meseci Slika 20. Ženka na predlutki siše (zimska generacija). Sačenko je utvrdio da krv i sa njome belančevine, pa zato krpelji mogu živeti bez hrane na temperaturi od nastaje pojava velikog broja 28°C i relativnoj vlažnosti vazduha 85% 9 dana, hemocita koji ne mogu obavljati na temperaturi 35°C i relativnoj vlazi u vazduhu fagocitarnu funkciju (Preuzeto iz od 50% 3 dana, a pri istoj temperaturi ali “ADIZ”-a 1/98) relativnoj vlazi od 10-20% živi 24 sata47. ”Zimi na mrtvim pčelama ženke varroe živele su 16 dana, leti 12 dana, a na starom saću bez legla, obe grupe 12 dana. Najduže prežive pri temperaturi od 32°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 95%”, ističe Shmielewski, koji je još utvrdio da ”na nižim temperaturama i nižoj relativnoj vlazi u vazduhu, ženke varroe nisu preživele više od 2 do 3 dana”. Shmielewski upozorava da se ”materijal iz uginulih pčelinjuh zajednica 14 dana mora smatrati invazionim i ne sme doći u kontakt sa živim pčelama”48. Mr Maja Dražić (2004) ističe da tokom zime varroe pokazuju vitalnost i brzu pokretljivost, te spretnost da se brzo prebace sa umirućeg na zdravog domaćina, pre nego ovaj iscrpen padne na popdnjaču. Kad invadirana pčele umire ili je već umrla, do 75% parazita prelazi na žive pčele u toku 24 sata. Paraziti ostaju na mrtvoj pčeli 48±26 sati pre nego što se otpuste i padne na podnjaču. Za to vreme se hrane na mrtvoj pčeli, što im povećava mogućnost da se presele na sledeću pčelu. Pažnje su vredna i zapažanja gospodina Milutina Bogosavljevića iz Valjeva 49. Pošto je zazimio pčele, tretirao ih je listićima varamita. Košnicama je otvore zapušio novinskom hartijom, a leta zatvorio, i pčele je celu noć ostavio u dimu. Sutradan je leta otvorio i uklonio beli papir sa otpalom Varroom. Polovinu (oko 1.000 krpelja)


202


stresao je u limenu hranilicu, a drugu polovinu je zamotao u novinsku hartiju zajedno sa oko 30 ukočenih pčela i sve stavio u frižider. Nakon 48 časova je limenu posudu izvadio iz frižidera i izložio je temperaturi od 30°C. Za kratko vreme preko 90% Varroa je oživelo i pokazalo veliku pokretljivost i sposobnost kačenja za pčelu. Ponovo je vratio hranilicu sa Varroom u frižider na vreme od 24 sata. Nakon vađenja ju je ponovo zagrejao na temperaturi od 30°C, nakon cega su ženke varroe ponovo oživele, ali u dosta manjem broju. To je ponavljao svakodnevno, kada je posle šest dana i poslednja varroa uginula. Istog (šestog) dana iz frižidera je izvadio Varroe umotane u novinsku hartiju koje do tada nije dirao, i izložio ih temperaturi od oko 25°C . Posle kraćeg vremena uočio je pokrete krpelja i pčela za koje je verovao da su mrtve. Posmatranjem je ocenio da je preko 70% varroe bilo u životu, a onih tridesetak pčela ”bilo je prosto uvaljano u krpelje„. Podelio je kontrolnu grupu u dve podgrupe i jednu vratio u frižider, a drugu ostavio na sobnoj temperaturi i pratio njeno ponašanje. Tek osmog dana prestala je svaka aktivnost varroe i »onih nekoliko pčela” koje su za hranu koristile mrvice pogače. Temperatura uginulih pčela do momenta isušivanja, prema istraživanjima Tacija sa Moskovskog državnog univerziteta, za nekoliko stepeni je niža od temperature okolne sredine, a temperatura aktivnih pčela je uvek viša od ove, pa se imožda može objasniti i prelaz krpelja sa oslabljenih i uginulih pčela na zdrave pčele. Kada su u laboratorijskim nukleusima držali pčele sa Varroom, pri temperaturi nižoj od 10°C , nije zapažen prelaz krpelja, jer je ta temperatura donji prag njene aktivnosti. Gornji kritični prag temperature za ženke krpelja je u predelu od 40°C, kada se krpelji skrivaju pod sternite pčela, gde je higrometrički režim za varroe prijatniji50. A prema Poltevu (1973) Varroi ne odgovara temperatura u gnezdu od 35°C, zbog čega krpelji naseljavaju ćelije na ivici saća51.

6.7. NEMOĆNA HEMIJA – VARROA JE POSTALA REZISTENTNA NA SINTETIČKE PREPARATE Više od 25 godine nauka se svim silama angažovala da nađe efikasan lek protiv parazita Varroe Destructor, i do sada u tome nije imala uspeha52. Godine 1981. gospodin Ratomir Ignjatović objavljuje u »Pčelaru-u« broj 8, informaciju o 18 preparata koji su našli primenu kod nas i objašnjenjava kako se koriste53. Među njima je naftalin sa kancerogenim i mutagenim svojstvima54 i hlordimeform–K-79, sa toksičnim i kancerogenim delovanjem55. Sedam godina kasnije (1988) gospodin Sveta Rakita navodi podatak o 56 preparata namenjenih za borbu sa Varroom56 koji su našli primenu u Jugoslaviji, odnosno u Srbiji. Na spisku su se ponovo našli hlordimeform i naftalin, ali i novouveženi »spasitelj« amitraz koji čini kičmu protivVarrozne borbe kod nas od 1985. godine. Njega su svojevremeno u svoje proizvodne programe uključili »Srbolek«, »Hemofarm” i »Dalmed«, a može se još i danas kupiti u obliku hemovara, i ako se zna još od Splita 198457. i Zagreba 1986.58 godine, (sa međunarodnih savetovanja o Varroozi), da je amitraz kancerogen, mutagen i teratogen. I Musen je 1987. godine izneo broj od 146 različitih hemikalija iz reda fungicida, insekticida i akaricida, koje u borbi sa Varroom nisu imale vidnog uspeha, jer je krpelj prema svakom novom hemijskom sredstvu brzo razvio uspešnu otpornost59. Platt (1986) je otkrio da su ženke Varroe najpre razvile otpornost protiv



203

prvog insekticida, a potom mnogo brže stiču rezistenciju protiv drugih hemikalija60, na šta je Kulinčević upozorio još 1982. godine61. Godine 1990. Popesković u »Pčeli« br.7 (str. 204) iznosi informaciju o 149 u svetu registrovanih preparata protiv Varrooe, što je u saglasnosti sa HadžiVeljkovićem62. Devet godina kasnije u svom predavanju pčelarima Beograda, 6. februara 1999. godine profesor informiše auditorijum o »200 lekova protiv krpelja Varroe, ali se onaj pravi još nije našao i neće se naći«, kategoričan je u svetu nauke cenjeni profesor. Kao biolog svetskog formata on vidi zaštitu pčelinjih društava u primeni alternativnih sredstava promovisanih na 34. kongresu Apimondije, 1995. godine, ali i u korišćenju preparata na bazi bakra. Petnaest godine posle prof. Popeskovića, Mr sc Zlatko Puškadija (2004) ističe da ”su sintetički akaricidi namenjeni kontroli Varrooze stvorili nove probleme pčelarima, koji su izraženi kroz rezidue u pčelinjim proizvodima i kasnije kroz razistenciju Slika 21. Ženka varroe na lutki siše parazita na primenjivani akaricid... Veliki broj krv. Prenosi američku kugu, Ešeri istraživanja, nastavlja Zlatko Puškadija, je koli i evropsku trulež (modifikovano pokazao kako nekoliko organskih kiselina, koje prema “ADIZ”-a, 1/98) se i inače u manjim količinama nalaze u košnici (mlečna, mravlja i oksalna kiselina), može biti uspešno upotrebljeno za kontrolu populacije parazita Varroa Destructor u pčelinjoj zajednici. Istraživanja obavljena poslednjih nekoliko godina pružaju sve čvršće dokaze kako i neka eterična ulja, kao i neki dobro poznati dodaci hrani mogu biti efikasno primenjeni za kontrolu Varrooze. Kada čitave populacije štetočina postanu rezistentne na njih ne deluje čak ni 5.000 puta veća doza hemijskih sredstava od početne doze koja ih je uništavala 63,64. Rezistenciji su naročito podložni piretroidi (klartan, mavrik, apistan, bayVarrol) prema kojima krpelj stvara otpornost pri ponovljenom davanju ili pogrešnom doziranju. U Švajcarskoj je zabeležena u drugoj godini upotrebe fluvalinata prva pojava delimične rezistencije, a od treće godine potpuna neosetljivost pojedinih vrsta štetočina na ove pesticide (Gerig, prema Todoroviću)65. Doktor Nonberto Milani iz Torina ispitivao je fenomen rezistencije varroe na apistan spravljen na bazi sintetičkog piretroida fluvalidina. Utvrdio je da ženke varroe koje su razvile rezistenciju na ovaj preparat, bez ikakvih smetnji podnose i 100 puta veću dozu ovog leka. Istu otpornost varroa je stekla i prema bayVarrolu, akaricidu razvijenom na bazi flumitrina, sintetičkog piretroida66. Otpornost varroe na fluvalinat utvrdili su Loglio i Plebanio 1992. godine, a već početkom 1994. u južnom Tirolu i na Siciliji dolazi do masovnog pomora pčela67. Bojazan da zaostajanje manjih količina fluvalinata, koje ne mogu da unište varrou mogu da utiču na nastanak rezistencije na fluvalinat, Moosbeckhofer i Kohlich su izrazili još 1990. godine68. Varroa je kao i drugi ektoparaziti tako genetski ustrojena da je sposobna da brzo razvije otpornost na različite hemikalije, pri čemu im dobro služi njihov način razmnožavanja u kome se grinja sparuje u bliskom srodstvu. Krpelji koji uspešno prežive upotrebljeno hemijsko sredstvo prenose tu sposobnost u genetsku bazu potomaka, koji dolaskom na svet donose sa sobom rezistenciju na lekove hemijskog porekla. Pri genetski uslovljenoj neosetljivosti, u toku vremena potomstvo neosetljivih grinja zameni potomstvo osetljivih individua. Takvim procesom vrši se prirodna selekcija varroa otpornih na akaricide. Ovaj proces traje brže, ukoliko pčelari često ponavljaju tretiranje ili povećavaju dužinu tretmana držanjem letvica klartana u


204


košnici dugo vremena. I naravno, fluvalinat je postao nedelotvoran na varrou, jer se pčelari nisu pridržavali preporuka u uputstvu o primeni apistana protiv varroe, u kojem je naglašeno da ga je »potrebno upotrebljavati u kombinaciji sa drugim načinima uništavanja grinje, čime bi se Varroi sprečilo da razvije otpornost na fluvalinat« (Cobey, Lawrence)69. I Kulinčević je 1995. godine ukazao na rezistenciju varroe na fluvalinat na pčelinjacima pod kontrolom »Apicentra« (Jajinci) 70. Pčelar ovo ne zna, ili neće da veruje u naučnu istinu, pa pčelinja društva dopinguje „lekom”, ali ne uništava krpelja, već truje med i vosak a oštećuje leglo. Naši pčelari neinformisani i pogrešno edukovani, koriste 200 „lekova” na bazi fluvalinata i amitraza, koliko se u pčelarstvu koristilo 1999. (Popesković). Ali početkom 2002. godine u Evropskoj unuji je taj broj sveden samo na 3-4: mravlja, oksalna i mlečna kiselina, te timol i druga eterična ulja. Antun Imforf i Stefan Bogdanov (2004) sa Instituta za pčelarstvo Libefeld ističu: „Odkada je Varroa bila unesena u Evropu, intenzivni napori su činjeni da se razviju alternativne mere hemijske kontrole zasnovane na mravljoj, mlečnoj i oksalnoj kiselini kombinovano sa biotehničkim merama".

6.8. KAKO NASTAJE REZISTENCIJA? Nonberto Milani (1987) piše: „Molekuli nastali mutacijom po pravilu funkcioišu lošije od izvornih molekula, ali i njihova reakcija protiv akaricida su neosetljivije. Poneke individue podnose dozu akaricida i prežive, dok one osetljivije uginu. Kod genetski uslovljene neosetljivosti, u toku vremena potomstvo neosetljivih krpelja zameni potomstvo osetljivih Varroa. Takvim procesom vrši se prirodna selekcja krpelja otpornih na akaricide. Ovaj proces teče brže ukoliko pčelar često ponavlja tretiranje ili povćava dužinu tretmana držanjem akaricida u košnici dugo vremena. Nasledna rezistencija prema akaricidu može nastati na osnovu različitih mehanizama. Polazna tačka svakog mehanizma je mutacija, tj. promena naslednih gena koji su odgovorni za molekule ili strukture a koji reaguju s akaricidom. Ove mutacije su sasvim slučajne. Mogu nastati spontano: pod uticajem jonizirajućih zračenja i pod uticajem hemijskih supstanci koje napadaju genetski materijal i prouzrokuju promene. Molekuli nastali mutacijom, po pravilu funkcionišu lošije od izvornih molekula, ali njihove reakcije protiv akaricida su neosetljive”.

6.9. KONGRESI (34. I 35.) APIMONDIJE – KAKO DALJE U BORBU PROTIV VARROE Upravo stoga što grinja varroe relativno brzo stiče otpornost na lek, utoliko je traganje nauke za onim pravim složenije nego što se mislilo. Ali i onih 149 (pop Popeskoviću), odnosno 200 (po Mussenu) preparata, taj broj se danas sveo na svega njih nekoliko, koji su se svojom efikasnošću izdiferencirali, i čine okosnicu u suzbijanju grinje varroe. U toj grupi su dve podgrupe: jedna je prljava hemija iz koje su izvedeni brojni preparati sa amitzrazom kao osnovnom supstancom, i piretroidi sa fluvalinatom, odnosno klartanom, mavrikom i piretrinom, i druga podgrupa humana hemija koja je zastupljena sa perizinom (kumafos), apitolom (cimiazolhlorid) i folbeksom VA (brom propilat) koji imaju odobrenje i upotrebnu dozvolu Svetske



205

zdravstvene organizacije (WHO) i Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO)71. Godine 1986. perizin dobija dozvolu od nemačkih državnih vlasti, apitol godinu dana kasnije u Švajcarskoj72, a 1988. godine u Jugoslaviji73. I kada se mislilo i čvrsto verovalo da se sa brompropilatom i kumafosom, odnosno folbeksom VA i perizinom kao EKO-lekovima, postigao cilj, jer su u dozi i postupkom strogo propisanim od proizvođača uništavali 95-99% grinja, a da nisu zagađivali vosak, med i životnu sredinu, dugotrajnom i od pčelara nekorektnom upotrebom lekova, probijena je tolerantna doza iznad ADI-vrednosti74, što je dovelo do nedozvoljeno visoke koncentracije ostataka u vosku. Trogodišnjim istraživanjima (19931995) u Institutu Hohenhajm utvrđeno je da folbeks VA-Neu ostavlja rezidue u vosku od 0,5-100 mg/kg75, te da je gornja granica ostataka brompropilata utvrđena u medu iznosila 0,1 mg/kg76, što je za oko 100 puta više od dozvoljenog. I za perizin su utvrdili visoku koncentraciju kumafosa u vosku od 0,5 - 60 mg/kg77, koji je zapretio zagađenju meda. A med zagađen perizinom nije za ljudsku upotrebu, upozorava profesor Senegačnik, jer blokira enzim acetilholinesterazu, na čemu se i temelji njegovo akaricidno delovanje78. I za apistan/klartan, odnosno fluvalinat su utvrdili nedozvoljeno visoke ostatke hemije u vosku od 0,5-80 mg/kg. Kako je zbog nekorektne primene od početka upotrebe akaricida, na svaki lek varroa Slika 22. Đerzonova košnica iz odreagovala rezistencijom, a pčelar uvećavao 1845. godine, nije imala okvir već dozu preparata i učestalost tretianja da uništi satonoše na kojima su pčele grinju, došlo je do kumulacije hemije u vosku i u izgrađivale saće (preuzeto od Jojriša, 1968) medu u količinama koje su zapretile zdravlju ljudi. Zato je na 34. kongresu Apimondije raspravljana nova strategija antivarrozne borbe sa ciljem zaštite zdravlja ljudi od hemijom zagađenog meda. Glavna tema 34. kongresa Apimondije, održanog 1995 u Lozani (Švajcarska), bila je kako med i vosak sačuvati od zagađivanja hemijskim sredstvima, koja nastaju dugotrajnom upotrebom lekova i njihovim nepravilnim doziranjem u tretiranju pčelinjih zajednica. Na Sekciji za patologiju pčela Kongresa dominirali su referati koji su zagovarali: - primenu kiselina (mravlje, mlečne, oksalne), - primenu eteričnih ulja (timola, kamfora, mentola, lavandule, eukaliptola), - primenu apitehničnih mera (odstranjivanje trutovskog legla, pravljenje veštačkih rojeva), - primenu biotehničkih mera (odabiranje, izdvajanje, uzgoj i razmnožavanje sojeva pčela sa jako izraženim prirodnim nagonom za čišćenje i samočišćenje, kao i otpornošću na Varrou i druge pčelinje bolesti). Kongres je usvojio strategiju pod nazivom Alternativne metode suzbijanja varroe u cilju proizvodnje meda potpuno očišćenog od hemije. To, i strogi zahtevi


206


WHO i FAO, obavezuje svakog pčelara i pčelarsku organizaciju na aktivnosti da se ti ciljevi ostvare. Strategija tog kongresa zasniva se upravo na onim metodama koje su osamdesetih godina bile kičma borbe protiv varroe u bivšem SSSR-u: mravlja, mlečna i oksalna kiselina, timol, KAS-81, termički postupak uništavanja varroe na pčelama, primena bioloških mera i postupaka, kao i apitehničkih i zoohigijenskih mera i cele lepeze korišćenja aromatičnih sirovina. I u Srbiji , početkom 1985. godine na seriji savetovanja po gradovima Srbije inaugurisana je strategija slična onoj u bivšem SSSR-u79 uz mogućnost primene »u krajnjem slučaju akaricida”, sa očinskom brigom i pažnjom govorio je dr A. Draginčić, uvek stavljajući u prvi plan kao prioritetno »sprovođenje tehnoloških, zoohigijenskih i bioloških metoda suzbijanja Varrooze«80. Na kongresu je prezentaciju imao Apilajf VAR, lek čija formula sadrži 75% timola, a ostatak od 25% su tri aromatična agensa. Timol je uz mravlju, oksalnu i mlečnu kiselinu, promovisan kao kičma strategije Kongresa u suzbijanju varroe na koju se oslanjaju svi drugi alternativni postupci borbe protiv parazita. I 35. Kongres Apimodije, održan 1997. godine u Antverpenu, uputio je rezoluciju vladama i parlamentima država sveta sa pozivom da se više pozabave stanjem pčelarstva u svojim zemljama. Poseban akcenat na Kongresu je dat radu Međunarodne komisije za standardizaciju meda i drugih pčelinjih proizvoda, sa težištem na očuvanju prirodnih i biomedicinskih svojstava meda81. Kada se uvidelo da i tzv. EKO-lekovi (folbeks VA i perizin) ostavljaju rezidue u vosku i medu, kada je vosak postao kontaminiran, a med opasan po zdravlje ljudi, kada su se potrošači digli na noge, a alternativci pobunili protiv zatrovanih satnih osnova, koje su odbacili i prešli na pčelarenje kao u doba Đerzona 82, 34.kongres promoviše za budućnost timol, mravlju, mlečnu i oksalnu kiselinu, Kas 81 i eterična ulja protivVarroznog dejstva, kao alternativu hemijskim sredstva za uništavanje varroe. I na 38. kongresu Apimondije 2003. godine u Ljubljani, promovisana je varijanta timola u formi gela pod nazivom apiguard. Varijanta je napravljena tako da se isparavanje aktivne supstance odvija i pri spoljnoj temperaturi višoj od 35°C, pri čemu ne šteti pčelama, a ubija varrou. 34. i 35. Kongresa Apimondije doneli su rezolucije o principima očuvanja prirodnih i biomedicinskih svojstava meda, voska, polena i propolisa od zagađenja hemijskim sedstvima (akaricidima, fungicidima, insekticidima i antibioticima). U tom cilju nalažu suzbijnje Varrozze primenom TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO83 PREVENTIVNO-GENETSKIH metoda , mera usvojenih još davne 1984. godine na III Međunarodnom simpozijumu o varroi, održanom u Splitu pod pokroviteljstvom Apimondije, vizionarski trasiranih u vidu dugoročne strategije borbe protiv varroe sadržanih u zaključcima koje je pročitao profesor Fridrih Ruttner. Ova strategija potvrđena je na Međunarodnom simpozijumu u Ohridu 1990. (Makedonija) i na kongresima Apimondije 1995. u Lozani (Švajcarska), 1997 u Antverpenu (Belgija), 1999. godine u Vankuveru (Kanada); 2001. godine u Durbanu ( Južnoafrička republika) i 2003. godine u Ljubljani (Slovenija), te 39. kongres 2005. u Dablinu, Irska; 40. kongres 2007. u Melburnu, Australija; 41. kongresa Apimondije 2009. godine u Monpeljeu (Franceska)



207

6.10. ČEMU NAS UČI DR KLAUS WALNER? Godine 2001. Nemački pčelarski savez angažovao je 15 nemačkih i 3 austrijska instituta84 koji se bave lekovima protiv Varroze pčela a ne ostavljaju rezidue u vosku ni u medu, a niti pčelama nanose štetu. Oni su za borbu protiv varroe odabrali mravlja kiselina, mlečnu i oksalna kiselina koje su organske. Doktor Klaus Walner i saradnici o problemom zvanom varroa, odredili su sredstva za lečenje Varrooze pčelinje zajednice, koja ne ostavljaju rezidue. Na Međunarodnom stručnom seminaru održanom u Nišu 14.-15. dcembra 2002. godine dr Klaus Walner izneo je strategiju borbe sa Varroozom gde je precizirao da „Sredstva za borbu protiv Varroe čine mravlja kiselina, oksalna i mlečna kiselina koje su organske, i trenutno čine noseće stubove ekološkog koncepta pčelarstva. Navedene kiseline se i prirodno nalaze u medu. Pri razumnoj i kontrolisanoj primeni pomenutih kiselina, možemo biti sigurni da nema opasnosti od pojave njihovih ostataka u medu”, ističe cenjeni stručnjak. „Eterična ulja”, nastavlja dr Walner, „imaju veliku prednost u vidu priznate toksikološke bezbednosti. Ona su prirodno prisutna u mnogim prehranbenim proizvodima. Istovremeno ih možemo primeniti kao preventivna sredstva, što naročito važi za visoko efektivan timol. Uz pravilnu primenu, posle perioda sakupljanja meda, ne ostalja ostataka u medu, ili su oni zanemarljivi. U pčelinjem vosku se talože samo privremeno, tj. prolazno. I sama pčelinja društva, ventiliranjem brzo smanjuju i te male količine rezidua”, ističe dr Walner i pojašnjava: „Stratregija pčelarenja bez rezidua se sastoji iz imperativa: (1) Pčelari moraju da nastupaju zajednički u suzbijanju varroe. Tako se smanjuje ukupan broj hemijskih tretmana, štedi novac, jer se troši manje hemikalija i smanjuje rzik od invazije varroe iz netretiranih u tretirana društva. (2) Koristiti isključivo lekovita sredstva koja nose minimalni rizik za pojavu rezidua u pčelinjim proizvodima. (3) Koristiti satne osnove od mladog i reziduama nezagađenog voska: od devičanskog saća, građevnjaka i voštanih poklopčića".

1

«Slovenski čebelar» 4/89, str.117. «Pčelar» 8/90, str. 247. 3 Magazin SELO, 11/96. 4 «Pčela» 2/87, str.45-46. 5 „Pčelar“ br, 9 za septembar 2008. g. , str. 435. 6 Yang Xy, Cox-Foster D.K., 1995. 7 („Pčelar“ br. 9, 2008. 8 «Pčela» 2/98, str.108. 9 Živadinović, 2004. 10 Puškadija i sarad., 2004. 2


208


11

nauka o insektima nauka o paucima 13 Dr Antonio Naneti, šef Instituta za pčelarstvo u Bolonji (Italija), član grupe stručnjaka Evropske Unije za zdravstvenu zaštitu pčela. Iz predavanja na temu “Savremene metode suzbijanja varoe u Evropskoj Uniji”, održanog u Aleksincu 29. jula 2006. 14 «Pčela» 2/87, str.45-46. 15 «Slovenaki čebelar» 2/80. 16 Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb,1985., str. 42. 17 Grobov, l977 18 Đ. Sulimanović,Ibid 19 «Slovenski čebelar» 4/89, str.117. 20 Đ. Sulimanović, Ibid, str.42. 21 Đ. Sulimanović, Ibid, str.38. 22 Neumann, 1999. 23 Domackaja, Grobov, l980 24 «Pčelar»9/86, str.278. 25 Puškadija i sarad. 2004. 26 Puškadija i sarad., 2004 27 Izvor: Otkrića grupe švajcarskih naučnika "Šta se dešava u poklopljenoj ćeliji pčelinjeg legla u kojoj se nalazi ženka Varrao jacobsoni" publikovano u Die Biene/ADIZ, januar i februar 1998., prevod s nemačkog, «Pčelar» br. 3,4/98) 28 Skripnjik, V.V., Krupske, N.K., »Kako krpelj varroa odabira larvu«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 6/88 29 Puškadija, Bubalo, Dražić, Kezić, Varooza – konrola alternativnim pristupom», Osijek, 2004. 30 Treba napomenuti da parenje u srodstvu ne izaziva štetne posledice za potomstvo kod svih vrsta. Krpelj medonosne pčele varooe Jacobsoni seu destructor pari se u svim generacijama u najužem srodstvu, isključivo između brata i sestara, pa se, i pored toga , normalno održava i svaka generacija se pojavljuje u sve savršenijoj formi. Posledice slobodnog parenja u srodstvu naročito je katastrofalna u populaciji medonosne pčele na teritoriji koja je izolovana (usamljena ostrva). Posledice ukrštanja u bliskom srodstvu su: smanjenje veličine legla, povećanje smrtnosti larvi u embrionalnom razvoju, izleganje odraslih jedinki s nedostacima u građi i funkciji njihovog organizma, kao što su: sterilni trutovi i “slepi“ trutovi s belim očima, smanjenje vitalnosti odreslih jedinki, neotpornost prema bolestima, neotpornost prema niskim temperaturama i dr. (M.Marinković, 2003) 31 Rezultat praćenja švajcarskih naučnika (Die Biene/ADIZ, februar 1998, prevod s nemačkog, «Pčelar» br. 4/98, str.198). 32 Prema Stanimiroviću i s. (2004/5) "Do formiranja polno zrelog haploidnog mužjaka prođe svega 5-6 dana". 33 Prema Stanimiroviću i s. (2004/5) "Od momenta oplođenja jajne ćelije pa do razvoja polno zrele ženke prođe oko 15 dana". 34 Varoa se nikad ne hrani na prednjem delu tela pčele (glava, grudi), nego isključiva na zadku. Takvim ponašanjem, verovatno sprečava oštećenja na lutki (usni aparat, krila, antene, noge). Kada bi lutka umrla ili bila oštećena, varoa ne bi mogla napustiti ćeliju, već bi u njoj i sama uginula. Suprotno od navike hranjenja u kratkim razmacima od oko tri minuta, dok je pčela bila u stadijumu larve prvi obrok na lutki traje otprilike dva sata (Dražić, 2004). 35 J. Kulinčević, R.Gačić, PČELARSTVO, Beograd, 1984., astr.95 36 Bandžov, 2001 37 Lukač,1996. 38 Melzer, 1985. 39 «Pčelar» 9/97, str. 278. 40 Rihar, 1999. 12



209

Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb, 1985., str.19. «Pčelar» 6/81, str. 180. 43 Đ. Sulimanović, Ibid, str.48. 44 «Pčelar» 5/82, str. 140. 45 «Pčelar» 5/82, str. 140. 46 "Kalendarski pčelarski priručnik”, NOLIT, Beograd, 1984, str.28) 47 Đ. Sulimanović,VAROOZA, Zagreb, 1985, str.22. 48 «Pčela”, Zagreb, 12/86, str. 363. 49 «Pčelar» 1/87, str. 14-15. 50 «Pčelar» 11/81. 51 Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb, 1985, STR.25. 52 Prof dr. D. Popesković, predavanje, Beogradskim pčelarima 6. februara 1999.godine.. 53 8/81, str. 242. 54 «Pčelar» 9/89, str.261. 55 «Pčela» 11-12/88. 56 «Pčelar» 12/88, str. 361. 57 «Pčela» 11/84, str.324. 58 «Pčelar» 6/90. str.161. 59 “Slovenski čebelar” 7-8/89. 60 Ibid, str.228-229. 61 «Pčelar» 3/82, str. 75. 62 «Pčela» 8/90, str. 361 63 Heraksim, prema Todoroviću. 64 «Pčelar» 11/88, str.335. 65 «Pčelar» 11/88, str.336. 66 «Pčelar» 7/96, str. 204. 67 «Pčelar» 1/96, str. 22. 68 «Pčelar» 12/90, str. 358. 69 «Slovenski čebelar» 7-8/89, str.229-231. 70 Savetovanje pčelara u Beogradu 16. decembra 1995. godine. 71 «Pčela» 11/86, str.335 i 3/87, str. 74 72 «Pčela» 6/90. 73 «Slovenski čebelar» 10/90. 74 ADI vrednost (accetable daily intake) je količina supstance,koju čovek bez rizika svakodnevno troši celog života. 75 «Pčelar» 1/98, str. 46. 76 Revija SELO, maj/1996, str.70. 77 «Pčelar» 1/98, str.46 78 «Slovenski čebelar 12/88, str. 373. 79 «Priručnik o bolestima i štetočinama pčela i pčelinjeg legla”, SPOS, Beograd, 1985, str.1622. 80 Ibid 81 «Pčelar» 1/98, str. 36. 82 J. Belčić, PČELARENJE DANAS, Peterinec, 1981, str. 35 83 Interesantna je tvrdnja dr Wolfanga Rittera da u borbi sa varoom postoje tri etape. U prvoj etapi pronađeni su i primenjivani samo hemijski lekovi. U drugoj izgrađuju se strategije, gde se pored lekova uvode i biološke metode. Međutim, varooa će biti savadana tek u trećoj etapi kada budu stvirene takve sorte pčela, koje će same savladati varrou, kao što su Apis carena-prvi domaćin krpelju, ili kao što su afričke i afrikanizirane pčele u južnoj Africi, odnosno u jušnoj Americi u kojih je zatvorno radiličko leglo toliko kratko da ženke varroe ne mogu ostvariti svoj reproduktivni ciklus (Lukač,1996) 84 iz sledećih gradova:Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am see. (R. Živadinović, «Pčelarenje za budućnost”, 2002). 42


DEO SEDMI

SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE Evropska Unija (njen Savet, Evropska komisija, Parlament, Ekonomski i Socijalni Komitet) donela je 1999. godine Uredbu broj 1804 od 19. jula 1999, kojom je „izdao dozvolu” za primenu organskih kiselina (mravlje, oksalne, mlečne i sirćetne) i etričnih ulja (timola, mentola i eukaliptola) i doneo Uredbu Saveta Evrope br. 2001/110/EC od 20. decembra 2001. godine,1 kojom se zabranjuje promet, marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume iz aneksa I i II ove Uredbe. Aneksom I med se definiše kao „prirodna slatka supstanca koju daju medonosne pčele Apis mellifera, spravljajući ga od nektara biljaka ili od lučevina delova biljaka, ili od ekstrata insekata koji sišu sokove iz delova biljaka, koje pčele sakupljaju, transformišu i mešaju sa specifičnim supstancama iz njih samih, uklanjaju vodu, stavljaju u saće na dozrevanje i čuvaju„. Ovim Aneksom se uređuje obeležavanje, propisuju tipovi meda, marketing. Aneks II uređuje sastav meda i njegova fizička svojstva, miris i aromu. Zabranjuje sadržaj organskih i neorganskih materija u medu; med ne sme biti u procesu fermentacije, niti da ima veštački izmenjenu kiselost, niti sme da bude zagrevan na način da se prirodni enzimi unište ili značajno neitrališu. Propisuje kriterijume za sastav meda: „Kada uđe u prodavnicu ili se koristi u nekom produktu namenjenom za ljudsku ishranu, med mora da ispuni sledeće kriterijume...” i opisuje šest zahteva, i nama šalje NAUK DA ZAPAMTIMO SAMO JEDNO: NIJEDAN MED KOJI NE ZADOVOLJAVA NAVEDENE KRITERIJUME NEĆE MOĆI DA UĐE NA TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE posle 1. avgusta 2004. godine. Pomenuti aneks obavezuje pčelare da očuvaju biohemijska svojstva i medicinske vrednosti meda, uz istovremeno očuvanje pčelinje zajednice od Varroe Desructor. - Vosak, med, cvetni prah i propolis sačuvati od kontaminacije hemijom. - Uspešno i produktivno pčelariti, podrazumeva - sprovođenje bioloških, - sprovođenje zoohigijenskih i apitehničkih mera i postupaka u suzbijanju Varrooze. - lečenje pčelinjih društava primenom mravlje, oksalne i mlečne kiseline, eteričkih ulja (timola, mentola, lavandule), praškastih materija, duvanskog dima, kao i kombinacijom ovih (KAS-81, apilajf VAR, kombiam, apigard, i dr.) - selekciju pčela otpornih na varrou. Pčelari i pčelarske organizacije su suprotno Uredbu broj 1804 od 19. jula 1999 godine nekontrolisanom primenom hemije, učinili Varrou destruktor rezistentnom na preparate farmaceutske industrije i na „lekove iz domaće radinosti„. Pčelari zaljubljeni u hemiju sa ljubavlju je daju pčelama, pa kontaminiraju vosak i druge proizvode, primer med koji nije za ljudsku upotrebu!!!


212

7.1. ZABRANJEN ULAZ HEMIJI U KOŠNICU U košnicu sa voskom i pčelama na saću, sa medom i polenom, propolisom i apitoksinom zabranjuje se ulaz preparatima čiju osnovu čine sintetičke materije. One se mogu primenjivati u borbi sa Varroom destructor samo izvan košnice. To je termokomora – bubanj u koji se naseljavaju gole pčele i tretiraju bilo termičkim postupkom, hemijskim tretmanom ili kombinovano. U košnici je dozvoljena borba sa Varroom destructor samo biotehničkim postupkom i alternativnim sredstvima (organske kiseline, timol i eteručna ulja). Toplotnim postupkom i kombinacijom ovog načina sa listićima akaricidne materije, izbegava se kontaminacija drvenih delova košnice pesticidima te zaštita saća, pčelinje hrane i legla od zagađenja hemijom, a sa pčela se odstranjuje krpelj 94%-98%2.

7.2. BIOTEHNIČKE METODE UNIŠTAVANJA VARROE

7.2.1 NAJPOGODNIJE VREME ZA UNIŠTAVANJE VARROE BIOTEHNIČKIM POSTUPKOM Profesor dr Jovan Kulinčević svojim dugogodišnjim bavljenjem proizvodnjom selekcionisanih matica uz prisustvo Varroe Destructor, istraživanjima je utvrdio da je period od 18 jula do 26. septembra vreme najveće rasplodne aktivnosti Varroe, i da je najpogodnije vreme kada treba uništavati krpelja upravo period od 28. juna do 26. septembra (Tabela 39). Tabela 39. Pregled rasploda varroe u vremenu od 28. jula do 26. Septembra, (Rezultati do kojih je došao prof. dr J. Kulinčević, 1990). Datum pregeda 28.06. 18.07. 1.08. 15.08. 29.08. 14.09. 26.09.

Klase potomaka

Broj pregledanih ćelija legla

Broj plodnih ženki Varroe

Varroe ćerke

100 100 100 100 100 100 100

6 18 38 89 129 264 168

1,00 1,16 1,01 1,62 1,65 1,70 1,27

Mužjaci

Nedovoljno razvijeni stadijumi

Jaja

Potencijalno potomstvo

0,00 0,26 0,57 0,83 0,80 0,73 0,32

0,41 0,75 0,85 0,80 1.04 1,05 1,29

0,00 0,60 0,28 0,10 0,10 0,10 0,21

1,41 2,75 2,63 3,40 3,53 3,61 3,09

Utvrdio je da je 14. septembra bilo najviše plodnih ženki (264) i rođenih Varroa ćerki (1,70), te očekivanog potomstva (3,61). Varroa mužjaka bilo je najviše 15. avgusta (0,83), a nedovoljno razvijenih stadijuma bilo je 26. septembra (1,29). Profesor dr Jože Rihar je naučno utvrdio da je najefikasnija borba protiv varroe u periodu između 16. juna i 23. jula. Diplomci Biotehničkog fakulteta



213

ljubljanskog univerziteta pod njegovim mentorstvom utvrdili su broj ženki varroe na svakih 50 ćelija poklopljenog legla, što pokazuje tabela 40. Tabela 40. Dinamika reprodukcije Varroe po Riharu Dana Br. varroa

15. maj.

27.maj

16.jun

3.jul.

23.jul

5

6

13

10

26

Oni su kroz 3-5 isecanja trutovskog legla u intervalu od 14 dana, zamenjivanjem mladih matica u pčelinjim društvima i formiranjem veštačkih rojeva, grinje svodili na minimum3. I Ritter preporučuje »stalan uzgoj i uništavanje trutovskog legla« 4. Cobey i Lawrance takođe preporučuju biotehnički postupak u suzbijanju varroe odstranjivanjem zatvorenog trutovskog legla 5.

7.2.2. POSTUPCI PČELARA U PREKIDANJU RAZVOJNOG PROCESA KRPELJA BEZ PRIMENE HEMIJSKIH PREPARATA Biotehnička metoda uništavanja varroe podrazumeva postupke pčelara kojim se prekida ili skraćuje razvojni i životni proces krpelja bez primene hemijskih medikamenata. U dosadašnjoj pčelarskoj praksi sumirana iskustva u suzbijanju varroe u pčelinjim zajednicama daju pčelaru na znanje: 1 da su bezuspešni hemijski medikamenti u borbi protiv varroe; 2 da je biologija reprodukcije varroe vremenski podudarna biologiji razvoja evropske pčele (Apis mellifera L) kod koje period poklopljenog legla za radilice iznosi 9 dana, a za trutove od 10 dana. Razvoj parazita varroe u jajetu pri temperaturi od 34°C je vremenski veoma brz. Već posle 24 sata nakon polaganja jaja, unutar njega se vidi larva sa 6 nogu. Ona se u sledeća 24 sata preobrazi u protonimfu sa 8 nogu koja izlazi iz jajeta, napada pčelinju larvu i siše joj hemolimfu. Muške protonimfe nakon 3 dana, a ženske posle 5 dana preobražavaju se u deodonimfe koje se međusobno već razlikuju. U nekoliko narednih dana postaju odrasli krpelji, još uvek u poklopljenom leglu, i „pijući krv” pčelinjoj lutki dostižu polnu zrelost. U poklopljenom leglu polno zreo mužjak oplođuje polno zrele ženke svoje sestre. Potpuni razvoj od jajeta do odraslog parazita traje u laboratorijskim uslovima 8-11 dana, a u praktičnim uslovima razvojni krug mužjaka traje 120 sati, a ženke varroe 170 sati (7,1 dan). U zapečaćenoj ćeliji pčelinjeg legla ženka varroe polaže u razmaku od 30 časova po jedno jaje, 5-6 jaja u jednom ciklusu. U većini slučajeva (78,9%) ženke su odlagale jaja samo jednom, 5,8% ih je odlagalo dva puta, 4,8% tri puta i 1,9% četiri puta. Ukupan broj jaja je bio 451, a broj jaja po jednom odlaganju bio je veoma različit, od 2 do 29, u proseku 9 (Sulimanović, 1985). Iz prvog jajeta izleže se mužjak, a iz drugih jaja po redosledu nastaju ženke. Mužjak prvi postaje polno zreo i pari se više puta sa mladom ženkom (sestrom) čim je ona za to spremna. Svakih 30 časova to se događa sa sledećom mladom ženkom. Kako polna zrelost mužjaka nastaje u prvoj polovini desetog dana nakon poklapanja legla, a do kraja izvođenja pčele ostalo samo nepuna tri dana, to je malo vremena ostalo za sparivanje u radiličkom leglu, dok u trutovskom leglu ima na raspolaganju još 4 dana i 18 sati. Polno zrela prva ženka postala je u prvoj četvrtini jedanaestog dana, druga krajem dvanaestog dana,


214


a treća na prelazu dvanaestog na trinaesti dan. „U naučnoj literaturi mogu se naći brojne reference koje potvrđuju da uslovi niže temperature povećavaju razvoj Varroe. Možemo da verujemo da duže trajanje faze zatvorenog legla koje je tezultat niže temperature, pogoduje povećanju stope reprodukcije Varroe. Produženje faze zatvorenog legla omogućava da mlade ženke Varroe dostignu zrelost pre nego što se izlegne pčela” (Chapleau 2004). Kraus i Velthuis (2000), prema Chapleau, su otkrili da je veštačko smanjenje temperature legla u društvima udvostručilo populaciju Varroe u poređenju sa kontrolnim grupama. Njihova testiranja u laboratorijama su im omogućila da utvrde da je optimalna temperatura za reprodukciju Varroe bila 33°C. Kraus i Velthuis sugerišu pčelarima da pribegvaju praksi koja pomaže pčelinjim zajednicama da održe temperaturu legla na 35°C. Obrazovani pčelar neće dopustiti da se reprodukcioni lanac Varroe nastavi, već će ga prekinuti odstranjivanjem iz košnica zapečaćenog trutovskog legla i likvidacijom parazita, odnosno gajiće snažne pčelinje zajednice koje će održavati temperaturu legla na 35°C, ili će pak seobom pčelinjih društava podizati temperaturu u košnicama iznad 37°C i obarati Varrou sa pčela, a preseljenjem pčelinjaka na mikroklimatski povoljniju lokaciju učiniti nepovoljne uslove za reprodukciju voroe. 3 da larve pčele radilice evropske pčele (Apis melifera) sadrže juvenilni hormon dok ga azijske pčele (Apis cerana) nemaju. Količina juvelirnog hormona u trutovskim larvama obe vrste pčela jednako je visoka. 4 varroa se ne može razmnožavati ako se ne hrani hemolimfom u kojoj nema juvelirnog hormona, pa iz tog razloga krpelj ne napada radiličko leglo azijske pčele; 5 Varroi se dopada više trutovsko leglo iz prostog razloga što 24-dnevni razvoj truta od larve do odraslog mužjaka osigurava veću brojnost i učestalost sparivanja ženki parazita sa mužjakom; 6 prirodni instikt pčela da sve praznine i pukotine u košnici veće od 7 mm popunjavaju voskom, garantuju da će praznine koje imaju ram građevnjak ili ram lovac TIT-36 (dodati jakim pčelinjim zajednicama) biti ispunjeni trutovskim ćelijama u koje će matica položiti jaja, a ženke varroe ih naseliti neposredno pred poklapanje. Trutovski ramovi ili ramovi građevnjaci, kada u košnici nema rasejanih trutovskih ćelija po saću, funkcionišu kao magnet za varrou; 7 kako je staro radiličko saće privlačno za pčele da na njemu izvlače trutovske ćelije (a ni novo saće nije imuno od izgradnje trutovskih ćelija kada pčele nemaju drugog izbora), to je potrebno beskompromisno odstranjivati celo saće sa ostrvima trutovskih ćelija, a umesto njega dodavati novo saće ili satne osnove. Zato pčelar treba planski–osmišljeno da usmerava ženke varroe u svojevrsnu zamku koju im sam priprema i pomoću koje prati stanje zaraženosti društava na pčelinjaku. Suština plana sastoji se u stvaranju novog ambijenta za varrou. To je: a) iz pčelinjih zajednica treba odstraniti sve, bez izuzetka sve okvire sa rasejanim trutovskim ćelijama na saću u plodišnim i u medišnim nastavcima. Takvo stanje treba stalno održavati, a pri svakom vrcanju meda vršiti kontrolu i škartiranje takvih ramova za pretapanje; b) obezbediti pčelinjim zajednicama dovoljno praznih ramova i trutovskih ćelija koje će matica zaleći neoplođenim jajima. Koliko? Bob Horr koji pčelari sa 50 košnica Fararovog sistema i tehnikom dvomatičnog pčelarenja koristi 1-2 rama po matici, pri čemu na ramovima saća u plodištu i medištu ne sme biti APSOLUTNO NI JEDNE TRUTOVSKE ĆELIJE. U Instititu za pčelarstvo Ribnoje istražili su kako se kreće intenzivnost (broj varroa u ćeliji) i ekstenzivnost (broj varroa na pčelama) zaraze trutovskog legla u



215

zavisnosti od količine trutovskog legla. Utvrdili su da se ekstenzivnost i intenzivnost zaraženosti trutovskog legla nalazi u obrnutoj proporciji od njegove količine, a to znači da što društvo više odgaja trutovskog legla ono je sve manje privlačno za varrou. U Institutu su u posebnom opitu utvrdili da je celishodno staviti ram sa površinom trutovskog saća od 840 do 1.680 cm2, odnosno 2.700 do 5.400 ćelija7. U takvom ambijentu ženke varroe nemaju drugog izbora za razmnožavanje osim u trutovskom leglu. To se postiže bilo dodavanjem „praznog„ rama-građevnjaka (ram bez izgrađenih ćelija), ili iz prethodne godine sačuvanog »punog« ramagrađevnjaka (ram sa izgrađenih ćelija). Kada se doda »puni” ram možemo očekivati da će matica položiti neoplođena jaja već pred kraj istog dana, a varroa ga naseliti neposredno jedan dan pred zatvaranje, odnosno kada larva truta šestog dana svoga larvenog života u potpunosti ispuni ćeliju saća. Ako se ovome doda još i vreme od tri dana stadijuma jajeta, i četiri dana predlutke, onda se posle 14 dana (od stavljanja u pčelinje gnezdo »punog« rama-građevnjaka), kada su ženke varroe u »klopci”, može pristupiti njihovom uništavanju. U varijanti dodavanja »praznog« rama-građevnjaka, početak vremena zatvaranja larvi u ćelijama se produžava za period potreban pčelama da izrade trutovske ćelije, a to je vreme od oko 7 dana (+14=21). Dakle, paraziti će se naći u »klopci” posle tri sedmice, kada se može pristupiti njihovoj likvidaciji; c) redovnim dodavanjem građevnjaka pčelinjoj zajednici postiže se i zaštita saća od deformacija i od narušavanja njegove osnovne funkcije, te stvaranje radnog raspoloženja u društvu. Opasnost od ulaska zajednice u rojevi nagon i izrojavanje sigurno otklanja pravilno i na vreme postavljen ram-građevnjak. Kontrola građevnjakom razvoja pčelinje zajednice ukazuje pčelaru na mere koje treba preduzeti. Ako je građevnjak ispunjen trutovskim saćem i leglom, društvo se odlično razvija i ukazuje na potrebu dodavnju novog rama građevnjaka ili praznog sanduka sa satnim osnovama da ne dođe do rojenja. Ako građevnjak pokazuje »drugo lice«, to društvo traži pomoć pčelara da mu posveti potrebnu pažnju; d) odstranivanjem starog saća obezbeđuje se povoljno sanitarno stanje u košnici, i otklanjanje neposrednih uzroka američke kuge, krečnog legla i Varrooze. Verovanje da su pčelinje zajednice sa građevnjakom u košnici imale manje prinose meda od onih društava koja su bile bez građevnjaka čista je zabluda. Jer Stal, prema Botelu, još 1926. godine je utvrdio da su prinosi meda u proseku bili veći u zajednici sa građevnjakom u košnici od onih koje nisu imale okvire za izgradnju trutovskih ćelija. Kao biotehnički efikasne metode u suzbijanju varroe, pokazale su se formiranje veštačkih rojeva, isecanje radiličkog legla u kasnu jesen i rano proleće, seoba pčelinjih zajednica, osunčavanje košnica...

7.2.3. UNIŠTAVANJE VARROE RAMOM-GRAĐEVNJAKOM, RAMOM-LOVCEM I TIT-3 RAMOM Nauka je, utvrdivši biologiju razvoja krpelja Varroe Destructor, dala na znanje pčelarima da parazit najradije pohađa trutovsko leglo, u njemu polaže jaja, u njemu se razmnožava i invazijom iz njega, napada odrasle pčele i ponovo naseljava leglo trutova. Upravo to saznanje upućuje pčelara da odstranjivanjem trutovskog legla iz košnice, uništava i Varrou. U tome značajnu ulogu ima ram-građevnjak i ram-zamka, tzv. TIT-3. Odstranjivanjem trutovskog legla ramom građevnjakom može se smanjiti broj krpelja u pčelinjoj zajednici čak i do 50% (Kulinčević, 1982)8, što je u saglasnosti


216


s Kezićem (2004), koji ističe da svaka izvađena Varroa u proleće predstavlja umanjenje za hiljade Varroa u vreme pašne sezone, pošto u trutovskim ćelujama uzgoji veći broj potomaka. Pčelareći uz varrou, Senegačnik sa Ljubljanskog univerziteta, isecanjem trutovskog legla iz »građevnjaka« odstranio je oko 30% krpelja iz pčelinjih društava9. Rihar je našao da se u periodu od 15. maja do 23. jula broj zaleženih trutovskih ćelija jajima ženki parazita uvećao za 5,9 puta (na dan 15. maja 5,8 zaleženih ćelija, a 23. jula 26,23 zaležene ćelije)10. Istraživanja Mlađena, Kulinčevića i Maungha izvedena 1983. godine pokazuju da je u 1.216 trutovskih ćelija nađeno 226 ženki varroe ili 18,6%, u 433 radiličkih ćelija nađeno je 4 ženke krpelja ili 0,9%11, dok je Rihar utvrdio i 14 puta više jaja u trutovskim ćelijama nego u leglu pčela radilica12. Smirnov i Černov (1976) i Voronov (1979) ispitivanjem zaraženosti pčelinjih zajednica Varroom, utvrdili su da krpelji najčešće borave u trutovskom leglu. Tako je snimanjem u toku meseca maja, utvrđen stepen zaraženosti pčelinjeg legla i stepen invadiranosti legla trutova, koji je prikazan u tabeli 4113. Tabela 41. Uporedni pregled atraktivnosti legla za varrou (Preuzeto od Smirnova i Černova) Nađeno ženki krpelja Varroe (%) posle svaka 4 dana brojanja Radiličko leglo

Trutovsko leglo

Odnos

15,8

64

1:4

13,4

57

1:4.25

16,7

61

1:3,65

14,5

67

1:4,62

15,3

62

1:4

14,9

72,5

1:4.86

16,9

66,1

1:3,9

Iz tabele se jasno vidi da ženke varroe češće naseljavaju trutovsko leglo (80%), a samo njih oko 20% “zaluta” u radiličke ćelije. Ako se ne preduzmu mere suzbijanja, varroa će napraviti pustoš na pčelinjacima, jer kod evropske pčele u Evropi, u trutovskom leglu reprodukuje se 95%, a u radiličkom čak 73% ženki varroe14 Uništavanje varroe odstranjivanjem zatvorenog trutovskog i radiličkog legla, uz ostale biotehničke mere i postupke u kombinaciji sa fitoterapijom predstavlja put za oslobađanje pčela od parazita Varroe Destructor i zaštitu pčelinjih proizvoda od zagađenja hemijom. Da bi se varroa uspešno suzbijala postupkom odstranjivanja trutovskog legla, neophodno je držati u plodištu samo trutovske ćelije bilo od ranije planski pripremljene ili planski izrađene u ramu-građevnjaku ili TIT-3 ramu. To znači da u plodištu pčelinje zajednice moraju biti ramovi saća bez apsolutno ni jedne trutovske ćelije. To se postiže dodavanjem satnih osnova u medište za vreme paše, jer pčele na njima retko izvlače trutovske ćelije. Sledeća kontrola i selekcija saća na trutovske ćelije obavlja se pri svakom centrifugiranju meda. Kada se med vrca, ramovi se odabiraju i samo oni bez trutovskih ćelija se koriste za odgajanje radiličkog legla.



217

Ramovi koji imaju trutovske ćelije, bilo da su nađeni u medištu ili plodištu, škartiraju se i pretapaju, a umesto njih se dodaju novi da bi se varroa „naterala” u trutovsko leglo koje planski dirigujemo. Ako se pažljivo izvrši selekcija ramova za plodište, eliminiše se 70-90% varroe (Horr, 1998). Budući da trutovsko leglo pčele-voskarice pripremaju u praznom prostoru, to ram-građevnjak, „ram-lovac„ i TIT-3 ram (ram-zamka) služi u biotehničkoj borbi protiv varroe kao efikasno sredstvo u sistemu ostalih biotehničkih mera. Ako zbog slabosti pčelinjeg društva nema dovoljno trutovskog legla u košnici ili ako je zaraza pčelinje zajednice velika, varroe nemaju drugog izbora osim da nasele radiličko leglo. Matičnjaci su pošteđeni, jer je vreme od 16 dana nedovoljno za reprodukciju varroe. Kako stavljati ram-građevnjak? U Rusiji gde imaju najviše iskustva u borbi sa Varroom, preporučuju stavljanje građevnjaka u košnicu pored legla, i to u jesen kada se formira zimsko klube, drugi put ga stavljaju kada je matica zalegla prvi građevnjak, stavljajući ga pored legla. Treći put trutovsko saće stavljaju kada je trutovsko leglo na prvom ramu stavljenom u jesen pokriveno. Na njegovo mesto stavljaju građevnjak sa praznim trutovskim ćelijama. Građevnjak sa zatvorenim ćelijama isecaju pri čemu ćelije ne uništavaju, već ih čuvaju za narednu upotrebu. Da bi se pri isecanju zatvorenog legla izbegla deformacija ćelija u saću, može se primeniti rashlađivanje saća i legla, stavljanjem rama-građevnjaka u rashladni uređaj na temperaturu između -18 i -30°C. Tu treba da odstoji više od 72 sata, jer prema Smirnovu, varroa na temperaturi od -10 do 30°C živi od 48 do 72 sata, pa bi kraće zadržavanje zatvorenog legla u zamrzivaču bilo necelishodno. Građevnjak daje dobre rezultate samo u godinama sa vrlo povoljnim pašnim i klimatskim prilikama kada pčele dobro i rado Slika 23. Građevnjak grade saće. Pa čak i u takvim godinama on se može upotrebiti samo nekoliko puta, jer takvom građevnjaku kao zamci za varrou odgovaraju samo srednjo jake paše, a kod jakih paša izgrađeno trutovsko saće brzo biva iskorišćeno za smeštaj nektara i matica u njega ne stigne da položi neoplođena jaja. Ako je pak godina kišovita i prohladna, pčele teže grade trutovsko saće pa ovakvi okviri neće moći biti korišćeni kao zamka za varrou. Da bi se ovakav okvir mogao koristiti Slika 24. Ram TIT-3 Preuzeto od već od samog proleća i u različitim klimatskim Govanni Boca, 1994 uslovima, kao i kod slabijih unosa, ne treba isecati saće. Tada treba iseći samo poklopce sa trutovskih ćelija, trutove istresti, saće isprati vodom i vratiti u košnicu. Takav okvir može poslužiti za odgajanje više generacija trutova, pa i u vreme kada pčele nerado grade saće. Ovakvi okviri mogu se uspešno upotrebiti već početkom proleća naredne godine. To znači da pored rezervnog radiličkog saća, pčelari traba da imaju u rezervi i izgrađeno trutovsko saće.


218


TIT-3 ram je svojevrstan ram-zamka, koji se stavlja u veoma jaka društva oko četiri nedelje pre početka rojenja, tako što se umetne između okvira sa leglom. Osam dana po stavljanju TIT-3 rama u košnicu, iseče se sve što su pčele izgradile u jednom od tri polja. Po isecanju saća, TIT-3 se zaokrene za 180° i ostavi na mestu gde je bio. 7 dana od prvog pregleda iseče se jedno od dva preostala polja, ono koje ima veću količinu zatvorenog legla. Ovim isecanjem postiže se prvo uništavanje krpelja. Pri trećem pregledu, koji se vrši oko 7 dana posle drugog, iseca se zatvoreno leglo iz polja koje je njime zaleženo i pokriveno. Ciklus se ponavlja sve dok ima trutovskog legla. Ram-lovac je okvir sa zaleženim mladim nepoklopljenim leglom na sredini saća koji se stavlja u pčelinju zajednicu kojoj smo prethodno oduzeli celokupno leglo. Ženke krpelja sa svih pčela u košnici usmeravaju se u ćelije otvorenog legla i tu bivaju poklopljene. Posle poklapanja legla, ram lovac odstranjujemo iz košnice i stavljamo ga u sanitarnu košnicu na tretman mravljom kiselinom. Kada stavljati građevnjak, TIT 3 i ram lovac u pčelinje društvo? Doktor Jozef Brečko (1981), rukovodilac pčelarskog instituta u Beču, pčelareći u Tunisu, dva puta godišnje je vršio odstranjivanje zatvorenog trutovskog legla i pri tome konstatovao da je to dovoljno u borbi protiv Varrooze 15. Brečko (prema Ignjatoviću, 1982), u svom referatu kaže:”Kad se u pčelinjem društvu pojavi Varroa imamo na raspolaganju više načina kako da pčelarimo s njom, a da ne škodi pčelama”. Na primer: 1) da imamo jake zajednice sa mladim maticama ; 2) slabe zajednice treba na vreme odstraniti; 3) kad procvetaju trešnje treba iseći jednu polovinu rama ; 4) na vrhuncu razvoja vegetacije još jednom treba iseći pokriveno trutovsko leglo, ali sada sa celog rama (on misli na obične građevnjake); 5) pred uzimljavanje, pre nego pčele formiraju klube, a leglo je sve izleženo, dodati po 3 grama timola na podnjaču, a pre toga staviti papir, da na taj način uništimo još izvesan broj ženki Varroe (prema savremenoj doktrini, efikasnija je zaštita jednim tretmanom u kasnoj jeseni oksalnom kiselinom uništiti Varrou na pčelama, a timol-prah staviti u košnicu da u periodu zime za toplih dana, poput dežurnog stražara, uništava preostale krpelje prim. J. K.). Istraživači-praktičari iz Libefelda (1998) daju sledeća pravila: - trutovski sảt će brzo biti izgrađen i zaležen kad se stavi neposredno u dodir sa satom zaleženog legla; - trutovski sat treba staviti pravovremeno – krajem marta, početkom aprila: - sat treba iseći pred izleganje trutova. Ako se u tome zakasni broj Varroa će se uvećati. Kod zadnjeg isecanja, sat se stavlja na rub gnezda (Rihar, 1999) Čerbenko (1977) sa saradnicima je utvrdio da matica normalno leže trutovska jaja tek kad nastupi ustaljeno toplo vreme, a Allen (1965) je opisao razvojni krug trutovskog legla koji se u Škotskoj (gde je obavljao istraživanja) proteže od početka maja do kraja avgusta i postiže vrhunac negde u isto vreme kada je i najveći broj pčelinjeg zapata. On je konstatovao da je izgrađeno više trutovskog legla kada se sa proleća u košnicu doda izgrađeno trutovsko saće16. Ako se dogodi da pčelinja zajednica oslabi (bilo zbog prskanja nekim od pesticida ili usled nekih drugih uzroka) i pčele nisu u stanju da grade trutovsko leglo, tada biološka metoda isecanja legla postaje nemoguća. Upotrebom timola društvo se oslobađa parazita pri čemu postiže efekat od 600 do 800 oborenih varroa po društvu, iskustva su Franca Knobelspiesa, majstora pčelarstva iz Nemačke.



219

U knjizi Varroza čebel profesor Rihar (1999) je o upotrebi rama-lovca zabeležio: „Sat ima trodnevne do četverodnevne larve. Ogledi istraživača u Nemačkoj su pokazali da se samo na taj način može uništiti toliko varroe da omogućava pčelarenje bez upotrebe drugih sredstava. Takav sat stavljamo: - u društvo bez legla; - u veštački formirani ili prirodni roj; - u društvo kome smo oduzeli celokupno leglo”.

7.2.4. REDOVNO ODSTRANJIVANJE STARE MATICE I SAĆA SA TRUTOVSKIM LEGLOM Kada je stara matica deficitarna spermatozoidima, ona će zalegati neoplođena jaja i proporcionalno više razvijati trutovsko leglo, naročito u jesen u kome će se umnožiti brojna generacija zimskih parazita. Pošto pčele rado grade trutovske ćelije u starom saću, a matica ih zalaže neoplođenim jajima iz kojih se sa Varroom legu i trutovi, to je nužno staru maticu odstraniti i saće sa trutovskim ćelijama češće menjati (posle svakog vrcanja). Redovnim odstranjivanjem stare matice i ramova saća sa trutovskim ćelijama iz pčelinje zajednice, uvođenjem mlade matice i dodavanje novog saća u košnicu, uspešno se suzbija varroa (naravno sa građevnjakom) bez upotrebe hemije,

7.2.5. FORMIRANJE VEŠTAČKIH ROJEVA KAO BIOTEHNIČKA MERA SUZBIJANJA VARROE Za ovaj tretman u periodu jun-jul treba podeliti pčelinju zajednicu na dva dela. Sve saće s leglom ostaje u staroj košnici-starki, a matica sa svim pčelama strese se na prazno saće u novu košnicu ili u nukleus, udaljenu oko 20 m od osnovnog društva. Posle kraćeg vremena sve će se izletnice vratiti u osnovno društvo (starku). Tako dobijeni roj odmah se tretira oksalnom ili mlečnom kiselinom. Starim pčelama i leglu u starki se doda mlada matica u izolatoru, pa se leči istim lekovima u vremenu kada je poslednje leglo od odstranjene matice nestalo, a novo nije formirano. Puštanjem mlade matice iz izolatora, leglo u saću se uništava ili se stavlja u sanitarnu košnicu gde se podvrgava dejstvu mravlje kiseline 17. Umesto mlade matice, starkama se može dodati po zreo matičnjak. U razmacima od tri dana od momenta obezmatičenja poželjno je izvaditi mleč iz svih košnica. Prilikom drugog vađenja mleča, starkama se dodaju zreli matičnjaci (Miloradović 1999)18. Bitno je da pčele ne povuku „divlje” matičnjake. Ako planiramo suzbijanje Varrooze na primer 20. juna, tada vršimo razrojavanje i štitimo rojeve oksalnom ili mlečnom kiselinom. U obezmatičenim starkama kroz 30-60 minuta nastaje uzbuna pčela i žurba da što pre izvedu maticu, zbog čega na larvama počinju izvlačiti prisilne matičnjake i filuju ih sa mlečom. Da bi matičnjaci koje dodajemo bili sigurno primljeni, petog dana od trenutka obezmatičnjenja, tj. 25. juna, detaljno pregledamo starke i porušimo sve započete matičnjake, a zatm dodamo po dva zrela matičnjaka. Posle 21 dana od momenta obezmatičenja, kada i poslednje leglo nestane, a mlade matice „pronesu“, 10. jula obavimo prvo tretiranje pčela u svim starkama. Ovim načinom oslobodili smo pčele


220


od Varrooe, izazvali poremećaj u ciklusu razmnožavanja krpelja, duplirali pčelinje zajednice i proizveli mlade matice. Za ovu priliku sa odgojem matičnjaka treba početi 4 dana pre obezmatičnjavanja osnovnih društava.

7.2.6. FORMIRANJE ROJEVA PREMA RIHARU Jože Rihara (1999) je u svojoj knjizi Varroza čebel napisao: „Od pojave Varroe formira svake godine 50-60% rojeva u odnosu na broj pčelinjih društava. Rojeve formira u maju ili junu između pâša, ili posle pàše, ali uvek kada se pojavi rojevni nagon i kada ima na raspoloženju rojevne matičnjake, odnosno neoplemenjene ili oplemenjene matice. Prvi način: U prazne i čiste košnice postavi dva medna sata i jedan sa otvorenim leglom. Postavi ga na 1-1,5 metar od osnovnog društva. Na dasku ispred leta košnice, odnosno u sipaonik stresemo pčele iz svih okvira osim sa sata sa maticom. Istovremeno stavimo u gnezdo roja sàt s otvorenim leglom koji ima ulogu lovca Varroe. Kroz dva do tri sata u roj stavimo zreo matičnjak ili maticu, zatm ga premestimo na drugo mesto udaljeno 5-7 km. Roj ne sme posedati manje od 4-5 ulica. Trebamo mu obezbediti sve pogodnosti da se razvije u punovredno društvo. Gnezdo opremimo, dopunimo sa 6-7 kg hrane i društvo odvezemo na pašu. Ram-lovac oduzmemo iz gnezda kada leglo bude zarvoreno. Sve zatvoreno leglo odvaja sa maticom iz košnice. Dalje postupa: roj obrazuje u drugom odeljku košnice. Iz prvog društva premesti u drugi odeljak (nastavak) sve zatvoreno leglo osim jednog sata koji ima otvoreno leglo, koji preuzima ulogu lovca varroe. Na mesto oduzetih satova stavi u prvo društvo lepo izgrađeno saće ili 2-3 satne osnove. Drugi odeljak ili nastavak postavi na pregradu košnice s letom usmerenim u suprotnu stranu. U roj stavi zreo matičnjak ili nesparenu maticu. Kada je sve leglo izleženo i mlade pčele na svojim leđima donele Varrou, stavi ram-lovac u gnezdo. Kad se društvo priprema za rojenje, preduhitri ga tako da sve okvire sa pčelama i maticom strese u poseban za tu svrhu postavljen nastavak na podnjači. Strešene pčele i matica uhvate se za poklopnu dasku i formiraju grozd. Roj strese i postupa s njim kao sa prirodnim rojem. Drugi (izmenjeni) način: Blagovremeno odvoji sve zatvoreno leglo iz društva sa maticom i, u novoformiranom roju obnavlja maticu. Oslabljivanjem društava, na početku perioda rojenja, strese pčele sa saća i sa otprilike 1,5 kg pčela formira veštački roj. Rasformiranjem proizvodnih zajednica (kao „kočnicu u slučaju opasnosti” leti ili kao jesenji rutinski postupak rotacije): svaka stara zajednica daje jedan veštački roj. Veštački roj može biti tretiran perizinom u košnicama bez saća ili, nakon dodavanja saća a pre poklapanja legla, sa mlečnom ili oksalnom kiselinom". U istoj knjizi, Rihar piše: „Izvaditi saće sa uglavnom poklopljenim leglom i kućnim pčlama. Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i nešto vode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgrađenim praznim saćem. Pustiti da nukleus sâm izvuče matičnake (ne dodavati sparenu maticu). Tri do četiri nedelje po formiranju, nukleusi se mogu efikasno tretirati protiv Varroe (mravlja kiselina, mlečna kiselina ili saće za hvatanje). LEGLO STARE MATICE JE DO TADA IZAŠLO, a mlado leglo još nije poklopljeno".



221

7.2.7. VEŠTAČKI ROJEVI EKONOMIČNIJI OD PČELINJIH DRUŠTAVA Eksperimenti vršeni u primorskom istraživačkom punktu Instituta za pčelarstvo na Sovjetskom dalekom istoku, formirani veštački rojevi u poređenju sa pčelinjim zajednicama pokazali su manju zaraženost krpeljima, efikasnije prezimljavanje, brži prolećni razvoj i veću ukupnu ekonomičnost. Za tu svrhu tokom 1975. godine formirali su dve grupe od po 29 rojeva. Jadna grupa je tretirana protiv krpelja, a druga ne. Kao kontrolna, služila je treća grupa pčelinjih društava (ne rojeva) udaljena na lokaciju sa koje pčele nisu mogle naletati na rojeve i nisu tretirana protiv varroe. Tabela 42 pokazuje komparativne prednosti formiranja veštačkih rojeva u borbi protiv Varrooze Tabela 42. Rezultati zimovanja 1975/76. i prolećnog razvoja 1976. godine Zimi uginule pčele,%

Jačina društva u proleće, ulica

Zaraženost krpeljima na 100 pčela

Do maja formirano pomoćnih društava,%

Tretirani protiv varroe

14-17

4,57

5,67

50

Netretirani

14-17

3.56

11,83

50

Veštački rojevi

Kontrolna pčelinja društva

Veći deo pčela uginuo

Kod sve tri grupe društava su tokom 1975. i 1976. godine u isto vreme sprovedene i jednake mere opsluživanja i nadzora. Pčelinja društva iz prve dve grupe su se brzo razvijala i u maju 1976. godine od njih je formirano 50% pomoćnih društava. Do početka glavne paše sa lipe, polovina prezimelih društava prve i druge grupe zauzimala su po tri dela Dadanove košnice, a obrazovana od njih pomoćna društva većim delom su se proširila u dva tela košnice. Pred glavnu pašu ta su društva po snazi znatno nadmašila društva iz kontrolne grupe. Pčelinja društva sve tri grupe su se tokom jula i avgusta 1976. godine nalazila u jednakim pašnim uslovima, ali znatne razlike u snazi su odredile i razlike u sakupljenom medu. Izraženo u uloženim sredstvima i utrošenom vremenu, dobit od društava formiranih od veštačkih rojeva bez legla je iznosila od 74 do 92%, pri čemu je kontrolna grupa društava iskazala gubitke.

7.2.8. Prolećni veštački rojevi U rano proleće, kada u pčelinjim zajednicama ima 1-3 rama legla naprave se veštački rojevi. U grupi od tri košnice, iz dva društva oduzima se sve poklopljeno leglo, i bez pčela se dodaje trećoj košnici. Po sređivanju, rojeve bez zatvorenog legla tretirati oksalnom ili mlečnom kiselinom, a društvima sa zatvorenim leglom dodati mravlju kiselinu. Pod dejstvom kiselina svi paraziti na pčelama će uginuti, a rojevi će biti očišćeni od krpelja i razviće se kao zdrava društva. Košnice sa prenetim zatvorenim leglom i svojim sadržajem pčela i legla pod dejstvom para mravlje kiseline u trajanju od 14 dana biće očišćen od parazita, a društva će se brzo razviti u snažne zajednice. Takvim postupkom krajem juna ili početkom jula pčelinje zajednice se


222


oslobode varroe kada nastupa period zaleganja jaja iz kojih će se rađati zimske pčele19.

7.2.9. ŽRTVOVANJE RADILIČKOG LEGLA Da li žrtvovati prvo prolećno i kasno jesenje leglo ili izgubiti celu pčelinju zajednicu, pitanje je nad kojim treba da se zamisle pčelari, i priklone se rešenju koje donosi spas pčelinjem društvu. Žrtvovanjem radiličkog legla u rano proleće moguće je zajednicu gotovo potpuno osloboditi od parazita, ističe Sulimanović, i pojašnjava da se matica ograniči na jedan okvir, a kada je na njemu prvo leglo pokriveno, prebaci se na drugi okvir. Pre nego što se ispili i jedna mlada pčela, okvir sa leglom se uništi, pretopi, odstrani...20. Uklanjanjem preostalog pčelinjeg legla u kojem je skoncentrisan najveći broj dugovečnih i otpornih varroa u poznu jesen, smanjuje se zarazni potencijal koji tokom zime remeti mir pčela, a u proleće nastavlja ubrzani ciklus razmnožavanja. Voronkov (1979) i Sadov (1980) predlažu odstranjivanje ranog prolećnog i kasnog jesenjeg legla, bilo njegovim uništenjem ili prenošenjem u tzv. sanitarnu košnicu na poseban tretman. Umesto ovih ramova, dodaju se iz rezerve okviri sa zatvorenim medom u količini od najmanje 2 kg21. Autor ovih redova je 20.10.1988. godine, kada je iz vrškara preseljavao pčele u nastavljače, u jednoj od njih našao sàt sa ostrvom od 224 ćelije zatvorenog radiličkog legla. Preciznim otklapanjem voštano-polenskih poklopčića izbrojao je 11 ženki varroe koje su čvrsto prijanjale na ispruženim larvama, i izraženo u procentima to je 4,9% zaraženosti društva. Mada naizgled niska, zaraženost je značajno visoka, jer jedna zimska varroa vredi više nego desetine ubijenih u aktivnoj sezoni, tvrdi Sulimanović, pa je bez sumnje racionalno uništavati kasno jesenje leglo.

7.2.10. SEOBA PČELINJIH ZAJEDNICA KAO BIOTEHNIČKA MERA Pčelari koji sele pčele imaju zdravije pčelinje zajednice. Prilikom seobe, pčele se pod povećanom temperaturom u košnici oslobađaju velikog dela krpelja. U pokrajini Frieburg (SR Nemačka), gde su uzročnici akaroze postali rezistentni na lekove, nemački i bečki pčelari primenili su biološku metodu selidbu pčelinjih društava. Borchet ističe da su akarozna i nozemozna društva ozdravila bez lekova kad su bila premeštena iz njihove dotadašnje nepovoljne sredine u biološki i Slika 25. Seoba pčela Uznemirene fiziološki bolje uslove. To važi i za proliv, 22 potresom podižu temperaturu i majsku bolest i melanozu pčela . oslobađaju se krpelja Pri selidbi, uznemirene pčele povećavaju temperaturu u košnici i do 41°C, što obara parazita na podnjaču, s jedne strane, i s druge strane, prve uginu Varroozom i akarozom oštećene pčele, pa to povoljno utiče na zdravstveno stanje



223

pčelinjih zajednica. Po mišljenju Jordana, bečki pčelari (sa preko 10.000 košnica) bi već davno prestali da gaje pčele da košnice nisu selili 23.

7.2.11. OSUNČAVANJE KOŠNICA – KOŠNICE NA PLATFORMI Istraživanja u Bugarskoj su pokazala da se krpelji varroe najbrže razmnožava na pčelinjacima lociranim u rejonima sa izrazito povećanom vlažnošću okolnog vazduha i u zasenjenim pčelinjacima, dok su od Varrooze manje gubitaka imale pčelinje zajednice na sunčanim, osvetljenim lokacijama24. U društvima iz košnica postavljenih na podloške visine 60-70 cm od tla bilo je manji broj krpelja na pčelama nego u onim košnicama koje su podnjačom stajale na zemlji. I košnice preko cele godine postavljene na platformi višoj od 3 m od površine zemlje obezbeđuju biološku ravnotežu za bilo koju rasu pčela i otklanjaju pčelinje bolesti, omogućavaju da pčelinje zajednice u svom razvoju dostignu masu od 6 kg, a da pritom ne dođe do rojenja, i da sakupe na normalnoj paši 80-100 kg meda, oko 20 kg polena i oko 0,2 kg propolisa, piše Vladimir Diskij iz grada Pečore, republika Koma, Ruska federacija25. On je izvršio ispitivanja na jednom pčelinjaku Moskovske oblasti i potvrdio pozitivne rezultate na drugom pčelinjaku u Tulskoj oblasti. On je košnicu konstruisao na osnovu biologije pčelinje zajednice, poput prirodnog staništa predaka naše medonosne pčele (duplja u stablu živog drveta u Burzanskom šumskom pčelinjem rezervatu)26, i po svemu se može porediti sa košnicom tipa LR dubokih nastavaka poređanih na visokoj platformi. Autor ovih redova je u proleće 1999. četiri loše izimljena i slabašna društva sredinom marta postavio na terasu zgrade okrenute ka jugu, visine oko 3 m. Društvanca su se razvila u snažne pčelinje zajednice koje su sa bagrema donele više meda nego inače snažna osnovna društva koja su podnjačom stajala na podmetačima stavljenim na zemlju.

7.2.12. SUNČANA KOŠNICA Dok je Reomir pre 200 godina u svojim »MEMOARIMA ZA ISTORIJU INSEKATA« naročitu pažnju posvetio čudima arhitekture košnice i izneo Zamisao o staklenim košnicama27, dotle je u »PČELOVODSTVU” br.2 1998. godine Jakovljev (u prevodu dr Slobodana Miloradovića) zapisao da u ovim košnicama, ako se u njih presele društva obolela od krečnog legla, američke kuge i Varrooze, nastaje samoizlečenje na račun poboljšanja mikroklime i dejstva sunčanih zraka. Zimovanje je uspešno bez smrtnosti pčela i bez vlage u košnici. Agresivna društva premeštena iz običnih u osvetljene košnice, kroz mesec i po dana mogla su se pregledati bez mreže i dimilice. Društva se ne roje i nisu sklona grabeži. Nosivost matice u sunčanoj košnici u proleće i u jesen dva puta je veće nego u običnim košnicama, a medna produktivnost je čak 3-4 puta veća... Pod povoljnim utiskom navedenih rezultata, među mnogim pčelarima istraživačima jedan pčelar je preselio najpre 10 pčelinjih zajednica iz klasičnih košnica , kako kaže, u 10 sunčanih košnica. Kada je pregledom utvrdio da su pčelinje zajednice u sunčanim košnicama početkom aprila imale 8-9 ramova legla, a


224


u klasičnim tek 4-5 okvira legla, odlučio je da i preostalih 13 pčelinjih društava preseli u svetle košnice. Gospodin Ivan Brndušić iz Bora s razlogom upozorava na rizik osvetljavanja klasičnih košnica. On snagom argumenata za i protiv u »PČELARU« br.7 1999. godine (str.301-302), piše: ...Ova tema je bila aktuelna još 1928/29. godine, kada su mnogi časopisi za pčelarstvo pisali o tome... Rus Igošin je tvrdio da ova njegova košnica daje mnogo više meda od neosvetljenih košnica. Matica, na primer polaže jaja za jednu polovinu više od neosvetljenih košnica, a pčele sakupe duplo više meda. Prema pisanju Brjuhanenka (1929.), košnice bez svetla (mračne) dale su sedam kilograma meda, a osvetljene osamdeset kilograma meda i nije štamparska greška, jer slovima još piše deset puta više. Na drugom pčelinjaku u jednoj svetloj košnici leglom je bilo zauzeto 25 okvira... Košnice sa prozorima na ovome pčelinjaku donele su 40 kg meda viška a sem toga, svaka od njih je izgradila od 20 do 30 novih veštačkih satnih osnova i spremile zimnicu od oko 20 kg meda. Pčele u neosvetljenim košnicama dale su manji prinos od jedne trećine do jedne šestine. U toku 1928. i 1929. godine pod nadzorom Brjuhanenka izvršeni su ogledi na više mesta u Rusiji. Prema postignutim rezultatima došlo se do sledećih zaključaka: 1. svetlost u košnici pomaže da se leglo bolje razvija i da pčelinja društva budu jača; 2. Sunčane košnice su od velikog Slika 26. Reomirova staklena značaja za trgovce rojevima, zato što su to košnica (Jojriš, 1968) prave fabrike pčela; 3. pčele u svetlim košnicama postaju mnogo mirnije i pitome. Lakše ih je pregledati, te se i rad oko njih brže završava... Svi koji su eksperimentisali sa svetlim košnicama primetili su da su im pčele mnogo mirnije... Couallier piše da je dobio povoljne rezultate sa jednom svetlom košnicom u koju je smestio kiparske pčele koje su kao što je poznato, ne samo ljute već i opake. Ove pčele čim su se našle na svetlosti, postale su tako mirne, da se ne da ni zamisliti, i to u vrlo kratkom vremenskom periodu... Svetle košnice, opisane u eksperimentima iz 1928-1930. godine, dale su značajne rezultate, a nisu ušle u masovnu upotrebu, pa se postavlja pitanje zašto? Logično se pita i Brndušić, i daje komentar: Košnica od stakla na otvorenom, i na našim prostorima u Srbiji je sunčani topionik, čak i u hladu apsorbuje veliku količinu toplote. Suprotno ovakvom zaključku, video sam jednog dana jula 2004. godine, na pčelinjaku Slobodana Jankovića u Grabovcu kod Obrenovca četiri sunčane košnice između 32 različitih tipova, koje se uopšte nisu rojile, i ako su sve druge puštale jedan do dva roja28 Na predavanjima koja su niškim pčelarima 17. i 18. marta 1999. godine održali Krivcov i Lebedev, jedan od pčelara postavio je pitanje profesoru Lebedovu za mišljenje o košnicama sa jednom zastakljenom površinom koja je ispitivana u



225

Rusiji. Odgovarajići na pitanje on je rekao da su u Institutu Ribnoje vršena određena istraživanja, ali nije bilo pozitivnih rezultata, i da je taj problem konačno završen. Međutim, svetla košnica (sunčana ili staklenka) može odlično poslužiti kao inkubator legla za pojačavanje osnovnih produktivnih društava pred glavnu bagremovu pašu, za proizvodnju veštačkih ili prirodnih rojeva, ili za pojačavanje leglom pčelinjih zajednica koje se pripremaju za zimu. Kako ta košnica pored staklenog prozora ima i vratanca, to ona u svemu može poslužiti kao pomoćna košnica, pa oni pčelari koji su na svojim košnicama napravili prozore nisu ništa izgubili, već naprotiv dobili su: (1) zadovoljstvo da eksperimentišu, (2) zadovoljstvo da kroz prozor posmatraju veselu i brzu igru pčela u košnici u kojoj svaka radilica radi posao koji im je priroda odredila i u tom mnoštvu igrača i igara uz vesele zvuke simfonije u izvedbi hora pčelinje zajednice i pod dirigentskom palicom maestra matuške, doživljavaju ushićenje veće od onog što ga ima kosmonaut kada iz kabine vasionskog broda posmatra Teru - stelu, odnosno Zemlju - zvezdu, zvezdani svod i »Kumovu slamu«29, »Velikog« i »Malog medveda«30 i ostale životinje čija imena nose zvezde iz Zodijaka,31 kojim su ih naučnici-astronomi podarili, (3) zadovoljstvo konstatacijom da leglo u sunčanki u martu i aprilu buja kao pekarski kvasac, a izletnice i pri jutarnjoj temperaturi između 5 i 7°C i suncem obasjanim jutrom, (kada iz klasičarki čujete žamor pčela koje grickaju poslednje rezerve meda i polena, odnosno perge) kao odapete strele, veselo i sa pesmom na usnama odleću u polje, i zadovoljno se vraćaju sa tovarima cvetnog praha i vode u topli dom. U tom koloritu igre svetlosti i pčela, pčelar-hobista, zaljubljenik u pčele vidi prednost svetle košnice nad mračnom - klasičnom, i kada tom dvojcu doda i košnicu vrškaru kombinacijama nema kraja, a skepsi nema mesta.

7.2.13. ODVAJANJE PLODIŠNOG NASTAVKA OD PODNJAČE ILI IZOLACIJA PČELA OD VARROE – IMPERATIV USPEŠNE BORBE SA VARROOM Pod dejstvom isparavajućih, aerosolnih, dimnih i kontaktnih lekovitih sredstava grinje se otkačinju od pčela i ošamućene padaju na dno podnjače gde oživljavaju i ponovo se vraćaju na pčele. Da do ovoga ne bi došlo vrši se fizičko razdvajanje plodišta od podnjače. Pregrađivanje plodišnog nastavka od podnjače vrši se stavljanjem rama ožičenog žičanom mrežom Ø 3×3 mm na podnjaču, sa ciljem da se pčele fizički odvoje od dna podnjače. Tako zamrežanom pregradom krpeljima je sprečeno da se vrate na pčele. Na dno podnjače se stavlja list masnog papira ili zamašćen lim da spreči krpeljima kretanje i povratak na pčele kroz mrežu. Prilepljene na masnom papiru ili limu nalaze smrt na dnu košnice. Pčele u košnicama bez ovog rekvizita trpe velike gubitke, a pčelari nenadoknadivu štetu. Zato je mrežasta ili antiVarroa podnjača nezamenjiv deo svake košnice, bez obzira na njen tip, pa tako treba da čini njen standardni deo. Metoda antiVarroa podnjače se vezuje za hipotezu da su neke Varroe žive kada prirodno otpadnu sa odraslih pčela. Uzorkovanjem šest pčelinjih društava u cilju određivanja prirodnog mortaliteta tokom perioda od 24 sata, utvrdili su da je 16% otpalih Varroa bilo živo. Brojanjem Varroa koje su pale na karton za uzorkovanje u dve košnice nakon 24-satnog tretiranja Apistanom, Webster je utvrdio da je 40% i 49% (prosek, 48%) otpalih Varroa još uvek bilo živo (Chaplean, 2004). Istraživanja Pettisa i Shimanukia potvrdila su opravdanost uvođenja apitehničkog rama, odnosno antiVarroa podnjače kao neodvojivog dela košnice u


226


borbi sa krpeljom varroe. Naime, vršeći istraživanja 1997. godine na 33 paketna roja (težine 1.350 grama) u periodu od aprila, kada su formirani, pa nadalje oni su utvrdili: 1) da je kod pčelinjih zajednica koje su imale podnjaču sa apitehničkim ramom bilo 14%, odnosno 28% manje varroe u junu i julu nego kod onih pčelinjih društava koja su bila smeštena u košnice sa klasičnom podnjačom; 2) rastojanje od donje ivice ramova u plodištu do podnjače (na koju krpelji padaju) od 12,5 mm rezultira smanjenjem ponovnog povratka varroe na pčele za 75%, dok rastojanje od 50 mm potpuno onemogućava povratak varroe. U zaštiti pčela od varroe, podnjača sa apitehničkim ramom pokazala je brojne prednosti nad klasičnom podnjačom, koje se ističu u sledećem: 1) pripremi kvalitetnijih pčela za zimovanje, 2) uspešnijem prezimljavanju pčelinjih društava, 3) bržem prolećnom razvoju pčelinjih zajednica, 4) paketni rojevi imaju znatno više legla nakon 7 nedelja nego oni u košnicama sa Slika 27. Visoka podnjača sa klasičnom podnjačom. apitehničkim ramom: 1. žičana Helmut Horen je 1980. godine u svojim mreža Ø3mm, 2. karton, 3. “podište istraživanjima utvrdio: dr Aleksića”, 4. vratanca (Prema 1) da pčelinje zajednice u košnicama Ćiriću, 2000) sa apitehničkim ramom na podnjači već krajem leta prestaju sa zaleganjem, tako da su zimske pčele „oslobođene” obaveze negovanja jesenjeg legla, pa u većoj meri ostaju dugovečnije sa sposobnošću da sigurno prežive zimu; 2) da je broj uginulih pčelinjih zajednica zimi u košnicama sa apitehničkim ramom bio znatno manji nego kod društava koja su zazimljena u košnicama sa klasičnom podnjačom. Jer, kod pčelinjih zajednica koje imaju klasičnu podnjaču, pogotovo ako su opterećene Varroom, leglo se produžava i do prve dekade novembra pa se zimske pčele pojačano angažuju u negovanju legla i time postaju kratkovečne i nesposobne da prežive i sam početak zime; 3) pčelinje zajednice u košnicama sa apitehničkim ramom brže se razvijaju u proleće. Kod njih leglo započinje kasnije što znači u povoljnijim temperaturnim uslovima kad ima više toplih dana i kada je lakše doći do vode na pojilu, polena i nektara. Izostaje rizik izletanja pčela na pojilo - vodu i polen u hladnim danima, a kućne pčele nisu u tolikoj meri istrošene negovanjem ranog legla. Apitehnički ram osim što sprečava direktni kontakt otpalih varroa i pčela, pospešuje razvoj pčelinjeg društva i kompenzuje gubitke od krpelja. Pierre Chaplean (2004) je izvestio da je tokom 2000. i 2001. godine na pčelinjaku Les Reines Chapleau (Kvebek, Kanada), izveden projekt testiranja mrežaste podnjače. Testiranja su uključila 184 pčelinje zajednice, od kojih je 106 bilo opremljeno mrežastom podnjačom, a 78 je služilo kao kontrolna grupa. Rezultati tokom prve (2000.) godine bili su kontradiktorni. Pokazali su da je upotreba otvorene mrežaste podnjače stvaralo povoljne uslove za razvoj Varroe. Međutim, ograničeni broj društava gde su uslovi eksperimentisanja rigorozno kontrolisani, i gde je cirkulacija vazduha ispod podnjače bila ograničena, pokazao je statistički značajan pozitivan rezultast – 66% manje Varroa.



227

Kada su u 2001. godini koristili mrežastu podnjaču sa fijokom na stotinu društava, koja su varirala u jačini i prezimljavala napolju na 10 lokacija, a mrežaste podnjače bile zatvorene tokom cele sezone radi uzorkovasnja, stepen progresije populacije Varroe s kraja sezone 2001. godine bio je 52% niži od kontrolne grupe. Nakon što je korišćena, globalni rezultati za 2001. godinu pokazuju da je zaraženost Varroom bila manja za 37%. Sva društva su prethodno prošla tretiranje Apistan-om u trajanju od 15 do 21 dan u jesen 2000. godine i 1. maja 2001. sa dve Apistan trake tokom perioda od 24 sata (Chaplean, 2004). U svojoj studiji o uticaju mrežaste, odnosno antiVarroa podnjače C. Webster je zaključio da je procenat otpalih Varroa varirao od 39% do 50%. On je takođe, posle ove studije, podneo izveštaj o 70% smanjenju rasta populacije Varroe tokom duže studije od 14 meseci. Njihov broj varira shodno različitim uslovima. Međutim, postojale su značajne razlike u karakteristikama na različitim lokacijama. Prosečno otpadanje po lokaciji na kraju sezone (kontrolni tretman Apistan-om 24 sata) je varirao od 499 do 2.893 Varroe, na što je temperatura bila glavni kreator ovih rezultata (Chaplean, 2004). Francuski časopis LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPICULTEUR № 906 preuzeo je tekst Jerry-a Hayes-a iz American Bee Journal-a od aprila 2004. godine u kojem saopštava da je 20% (od 1.000) Varroa Destructor sa dna staklene činijezdele visoke 19,7 cm savladavši „prepreku” od jestivog ulja stavljenog na ivicu činije, našlo put u „slobodu“, ponovo se prikačile za noge pčela. Naime, posuli su jedno pčelinje društvo šećerom u prahu, kao ekološki efikasnim načinom kontrole Varroe. „Način da izbrojimo otpale parazite sastojao se u tome da ih pokupimo u poslužavnik na podnjači, zatim da prosejemo kroz krupnije sito koje zadržava krupnije komadiće šećera, zatim kroz sitnije sito gde se zadržava samo Varroa, a šećer pada u posudu sa vodom. Izbrojali smo 1.000 Varroa i ostavili ih tokom prohladne noći u jednoj povećoj beloj činiji-zdeli. Sutradan smo primetili, pošto ih je sunce ogrejalo, da su još žive i da se energično pomeraju, pokušavajući da se popnu i izađu iz zdele uprkos njenoj dubini od 19,7 cm... Posmatrali smo ih bezmalo četiri dana: bilo je nešto mrtvih, ali 90% je bilo u dobrom stanju. Jestivim uljem smo namazali ivicu činije kao barijeru u slučaju da uspeju da izađu. Ni ovo nije bilo dovoljno jer njih 80% je ostalo zalepljeno na ulju, a ostatak od 20% uspeo je da pređe barijeru i uspelo da se spase“. KAKO MREŽASTA PODNJAČA može kontrolisati parazite, pita se autor članka Jerry-a Hayes-, i odgovara: „Može se pretpostaviti kad padnu na podnjaču, da se uspužu do mreže, prođu zaštitnu mrežu, kako bi se ponovo našle u košnici bez teškoća.

7.2.14. KOMBINOVANO GRAĐEVNJAKOM I APITEHNIČKIM RAMOM PROTIV VARROE U Naučnoistraživačkom institutu za pčelarstvo Ribnoje, skoro 20 godina pre Pettisa, Šimanukija i Horena, pod rukovodstvom profesora Taranova istražene su komparativne vrednosti apitehničkog rama i potvrđena je njegova nezamenjiva uloga u borbi protiv varroe i očuvanja kvaliteta zimskih pčela. Šilov (1983), naučni saradnik instituta za pčelarstvo, iznosi rezultate zimovanja pčelinjih društava iz kojih su sistematski odstranjivani krpelji u toku perioda razmnožavanja pomoću preuređenih podnjača (apitehničkim ramom) i izrezivanjem trutovskog legla (građevnjakom). U tom cilju su u proleće 1979. godine formirali 4


228


grupe pčelinjih društava (po 10 u svakoj) po svim relevantnim pokazateljima jednakih zajednica i jednakog stepena zaraženosti pčela krpeljima. U prvoj grupi koja je služila kao kontrolna, u toku leta nisu sprovodili nikakve protivVarrozne mere, a na kraju perioda razmnožavanja su je tretirali termičkom metodom. Kod druge grupe društava primenjivali su preuređenu pod-njaču (sa apitehničkim ramom), u trećoj udaljavali su sistematski krepelje isecanjem trutovskog legla u građevnjaku, a u četvrtoj grupi su kombinovali odstranjivanje krpelja primenom preuređene podnjače sa apitehničkim ramom i isecanjem građevnjaka sa trutovskim leglom. U jesen su (na kraju perioda razmnožavanja legla) evidentirali stepen zaraženosti Varroom. Ako je prosečni pokazatelj u grupi bio blizak broju 20 krpelja na 100 pčela onda su društva iz te grupe podvrgavali tretmanu termičkom metodom. Stepen zaraženosti pčela utvrđivali su i u proleće takođe primenom termičke metode. Istraživanja su izvođena u periodu od 1979 do 1981. godine. Tokom jeseni 1979. godine društva su zazimljena na 15-16 kg hrane, od kojih je 5-6 kg činilo prerađeni konzumni šećeer, a u zimu 1980/81. društva su ušla sa po 18-20 kg hrane od čega je na dodati šećer otpadalo 7-9 kg. Prvo zimovanje je potrajalo oko 5,5 meseci (pčele u klubetu) a drugo se odužilo na 7 meseci (pčele u klubetu). Za vreme oba zimovanja uz varrou, druga i treća grupa pčelinjih zajednica ravnomernije je zimovala i u prolećni razvoj ušle su sa manjom zaraženošću (3,2 do 4,6% 22.maja 1980, odnosno 6 do 6,4% 6.maja 1981.). Imale su više i kvalitetnih pčela. Ovo se posebno odrazilo u drugoj i dugoj zimi (1980/81) kada su obe grupe društava (3. i 4. grupa) izašle sa minimalnim gubicima. Dok su u toku ove zime iz prve dve grupe po 2 društva uginula, iz četvrte grupe proleće nije dočekalo jedno društvo. Razlog uginuća bio je u činjenici što je stepen zaraženosrti u jesen 1980. godine prelazio dopuštenu granicu za povoljno zimovanje (22,3%). Za vreme drugog zimovanja u kontrolnoj grupi je bilo najmanje očuvanih kvalitetnih pčela, dok su najbolje očuvane kvalitetne pčele bile u društvima 3. i 4. grupe, odnosno u društvima gde je varroa odstranjivana metodom građevnjaka i u društvima gde je kombonovana metoda (odstranjivanje građevnjakom i metoda apitehničkog rama). Najmanji utrošak hrane u toku zimovanja bio je u društvima 4. grupe (sa kombinovanom metodom). I najveću količinu legla su odgajile pčelinje zajednice iz grupe sa kombinovanom metodom borbe sa Varroom, što je vidljivo iz tabele 43. Tabela 43. Komparativne prednosti kombinovane metode Grupe pčelinjih društava Stanje posle izimljavanja

I

II

III

IV

Pokrile ramova pčela Do 20.5.1980.

6,4

8

6,8

8

Tokom maja

3,5

4,1

4,9

5,7

U prve dve grupe društava zabeleženo je najveće prisustvo proliva. U grupi društava sa kombinovanom metodom protiv varroe koja u jesen nisu tretirana, gnezda su posle iznošenja košnica iz zimovnika praktično bila čista i suva, čak i posle dugog zimovanja 1980/81. godine. Veći broj uginulih pčela u društvima 1. i 2. grupe objašnjava se jakom zagađenošću njihovih gnezda od proliva, i mnogo većim brojem krpelja u društvima tih grupa. Krpelji u povećanom broju izazivaju neprekidno



229

nespokojstvo pčela, a time i povišenje temperature u gnezdu. Ovo je sa svoje strane praćeno polaganjem jaja matice. Pčele počinju hraniti i grejati leglo, trošeći rezerve svog organizma i popunjavajući zadnje crevo. Takav mehanizam Varrooznog društva je sličan onome koji izazivu uginuće slabog društva u kome pčele na oštro kolebanje temperature napolju odgovaraju povišenim proizvođenjem toplote. U svetlu navedenih činjenica, kombinovana metoda borbe sa Varroom tj. korišćenjem apitehničkog rama i rama građevnjaka pokazala se kao veoma efikasna i ekoispravna.

7.2.15. UNIŠTAVANJE VARROE TERMIČKIM POSTUPKOM VAN KOŠNICE Zadnjih godina pčelari napuštaju fluvalinat zbog velikih jesenjih i zimskih gubitaka na pčelinjacima i rezistencije Varroe na supstancu. Uz fluvalinat u poslednjih 15 godina koji je uspešno obarao vatrou, moglo se sa uspehom pčelariti. Obzirom na rezistenciju koju je parazit stvorio prema ovom insekticidu, sada smo upućeni na amitraz, kojeg je Svetska zdravstvena organizacija već više od 14 godina32 oglasila kao materiju opasnu za pčelarstvo, a zemlje Evropske Unije i SAD ga zakonom zabranile u pčelarstvu. Stoga nam je činiti ono što rade pčelari u Evropi, Americi, Australiji i Japanu, a to su sredstva lečenja Varroze bazirana na organskim kiselinama (mravlja, mlečna i oksalna) i primena biološko-tehničkih postupaka kao sistema prevencije protiv Varrooze i drugih bolesti pčela. Iz tih razloga bilo bi korisno da se pčelari opredele za primenu toplotne metode. To je privremeno presipanje pčela iz košnice i njihovo tretiranje u mrežastom bubnju, postavljenom u specijalni termo-uređaj, kako se to radilo u pčelasrstvima bivšeg SSSR-a, Japana33 i kod nas.34 Iskustvo o primeni toplotne metode u nas, zasnovano je na čeverogodišnjim eksperimentima (od 1983. do 1986. g.) stručnog tima u čijem sastavu su se nalazili naučni radnik koji se bavio životom i bolestima pčela dr Dragutin Ercegovac35, profesor Veterinarskog fakulteta i šef Katedre za zaraze Veterinarskog fakulteta u Beogradu, nekoliko iskusnih pčelara sa dugugogodišnjom praksom, kao i kadrovi sa odgovarajućim inženjersko tehničkim znanjem. Takvo iskustvo prezentovao je na predavanju Beogradskim pčelarima pre 18 godina gospodin Bora L. Najdanović36, pčelar iz Beograda, koji je u svom predavanju odrzanom januara 1987. godine, istakao: ”Primena toplotne metode podrazumeva tretiranje pčela izvan košnice jedanput godišnje. Najpovoljnije vreme je od 15. novembra do 15. decembra. To je period kad se Varroa uglavnom nalazi na zimskim pčelama, odnosno kada je pčelinje društvo bez, ili sa veoma malo legla. Podrazumeva se da u tom periodu, za slučaj da ima legla, i sumnjivo saće mora da se očisti”. Pčele su podvrgnute termičkom tretmanu u toplotnom režimu od 0° do 6° C veoma kratko vreme oko 5-10 minuta. Toplotna metoda primenjiva je i u čišćenju uhvaćenih prirodnih rojeva pre stresanja pčela u košnicu, kao i veštačkih rojeva, ali bez legla. Prema četverogodišnjem iskustvu radnog tima najpovoljnijom se pokazala spoljnja temperatura od 0°C do +6°C. I temperatura iznad 6°C, ali ne veća od 7°C je takođe pogodna za izvođenje tretmana termičkom metodom. „Mi smo radili ove godine (od 5 do 8. decembra 1986. prim. J.K.), po lepom vremenu pri tempearturi od oko 5°C„ kaže Najdanović.


230


”Temperature niže od 5°C smatramo nepovoljnim, pre svega zbog pčelara. Što se pčela tiče, ukoliko bi postojali izuzetni razlozi, uz izvesne dodatne uređaje, moglo bi se raditi na znatno nižim temperaturama pri čemu je rizik sveden na najmanju meru. Uz Varrou otpada i pčelinja vâš braula. Ne postoji gubitak pčela ni matica u toku tretmana. Postupak nije štetan za pčelara niti za pčele. Isključuje se mogućnost kontaminacije voska i meda, što nije slučaj kod primene hemoterapijske metode. ”Profesor Dragutin Ercegovac, kao konsultant i savetnik bitno je doprineo da toplotna metoda ne bude štetna za pčele i maticu„, kaže gospodin Najdanović.37 Za slučaj kada se utvrdi da se u saću nalazi leglo, zdravo ili obolelo, interveniše se bilo vakuum uređajem ili metodom „sagorevanja bolesti u ćeliji”, kao zamenu za pčelarsku praksu kada se takvi ramovi isecaju ili potpuno odstranjuju iz košnice i pretapaju. Uređaj je konstruisan na osnovu uvažavanja fiziologije pčele i fiziologije Varroe. Pčeli odgovara visoka temperatura i mali procenat vlage, a krpelju pogoduje niža temperatura i viša vlažnost vazduha. Upravo uređaj koji je konstruisao obezbeđuje visoku temperaturu od 45ºC38 i vlažnost od 20% pri kojoj Varroa ugine, a pčele preživljavaju. Uređaj se sastoji od: dograđenog pčelarskog levka i mrežastog bubnja, aparata za toplotni tretman pčela sa upravljačkom kutijom i uložak u kome se skuplja otpala Varroa, suvi sterilizator, grejač saća i košnice. Pčelarski levak kroz koji se istresaju pčele u mrežasti bubanj dograđen je platnenim dodatkom u obliku vreće koji sprečava izletanje pčela prilikom istresanja. Bubanj je mrežasti valjak napravljen od žičanog platna u koji se smaštaju pčele za termičku obradu. Veći broj bubnjeva omogućava brz rad na pčelinjaku i sprečava zastoje u procesu rada, te obezbeđuje odgovarajuću higijenu rada. Suvi sterilizator je klasični sterilizator koji se upotrebljava u medicinskim ustanovama. U njemu se sterilišu bubnjevi pre početka rada. Za slučaj da se u toku rada u nekoj košnici otkrije nozema ili američka kuga, tada se, po izvršenom tretmannu pčele istresaju u čistu dezinfikovanu košnica, a bubanj, delovi tresača i sav pčelarski pribor sterilišu u sterilizatoru na 180°C u trajanju od 30 minuta. Grejač saća ima funkciju da smanji razliku u temperaturi između one kojom su izložene u fazi tretmana u aparatu i temperature unutrašnjosti košnice u koju se posle tretiranju vraćaju. Kad se radi na temperaturi do +3°C nije potrebno grejati saće u košnici, ali rad na nižim temperaturama obavezno podrazumeva utopljavanje košnice do +7°C. Zagrejano saće omogućava da se pčele normalno vrate u svoje zimsko klube. Štetno je košnicu utopljavati većom temperaturom od od +7°C, jer postoji opasnost da pčele izleću van košnice napolje, pa uginjavaju. Tretiranje se izvodi u tri faze. Prva faza je istresanje pčela iz košnice u mrežasti bubanj (slika 28). U ovoj fazi, u prethodno postavljeni bubanj sa levkom, pčelar zaredom vadi ram po ram i naglim trzajem ruke istraesa pčela kroz levak u rešetkasti bubanj. Posle istresanja pčela sa svih ramova iz košnice, zatvara se srednji otvor bubnja. Operacija punjenja bubnja traje 3-5 minuta. Mrežasti bubanj sa pčelama donosi se u prostoriju gde su temperaturni uslovi prilagođeni njenim životnim potrebama. U toj prostoriji pčele se u bubnju i toplotno stabilizuju posle tretmana u aparatu.



231

Više bubnjeva u garnituri omogućava brži rad, jer pčelari koji stresaju pčele iz košnice ne moraju da zavise od vremena rada aparata za termičku obradu. Aparat (sl. 3) se po pravilu nalazi na pčelinjaku, no može i u za to pripremljenoj prostoriji. U tom slučaju se produžava rad i povećava zamor posluge. Za slučaj da se pčele (u bubnju) prenose na manja ili veća odstojanja, potrebno je bubanj staviti u vreću od plastične folije, koja zadržava toplotu pčela. Druga faza predstavlja proces tretmana u aparatu. Bubanj napunjen pčelama, prenosi se i postavlja u aparat (slika 29) i dvema leptirastim maticama vrši zatvaranje vrataoca i obezbeđuje potpuna hermetičnost aparata. Aparat se stavlja u funkciju i zagrevanjem na temperaturi od 42 do 45° Slika 28. Pčele kroz levak C i smanjenjem vlage na nivo 20%, odnosno natrešene u bubanj znatno nižoj od spoljne zasićenosti u trajanju od 5 do 10 minuta, čisti Varrou sa pčela. Okretanjem bubnja u aparatu ručno, prave se pokreti koji dovode do trenja pčela i ubrzanog otpadanja Varroe. Upravljanje aparatom je poluautomatsko i vrši se preko upravljačke kutije ručno, jer se parametri moraju menjati u zavisnosti od spoljašnjih uslova, broja pčela koje se tretiraju i stepena njihove iscrpljenosti, te od stepena zaraženosti Varroom. Potrebna temperatura treba da se ostvari na svim tačkama u aparatu sa tolerancijom od ±0,5ºC. U tom režimu, sa pčela je otpalo u proseku po košnici oko 1.500 jedinki Varroa. Tretman traje od 7 do 12 minuta. Podaci se odnose na tretman u jesen 1986. godine. ”Vreme je uvek u funkciji temperature koja se primenjuje”, naglašava Najdanović, i pojašnjava: „Pravilo je: što je viša temperatura - kraće je vreme tretiranja, a niža temperatura – produžava vreme. Vreme tretiranja zavisi i od količine pčela u bubnju, od spoljnje temperature i mogućnosti aparata da savlada nagle promene spoljne temperature„39 . U isto vreme dok se pčele nalaze u fazi tretiranja, na pčelinjaku drugi pčelar čisti podnjaču i vrši dezinfekciju plamenom butanskog brenera, pregleda ramove u cilju utvrđivanja zaostalog legla i otkrivanja eventualne nozeme, američke truleži, Slika 29. Bubanj sa pčelama kao i drugih oboljenja. namešten u aparatu. Aparat u funkciji (Foto. Najdanović, Treća faza predstavlja proces vraćanje 1986) pčela u košnicu.


232


Počinje sa otvaranjem mrežastog bubnja i vađenjem poklopca bubnja. U ovoj fazi vrlo je značajno da se u čistu pripremljenu košnicu otvorom ustima bubnja snažno udari po satonošama (slika 30), kako bi sve pčele bez ostatka bile preseljene u košnicu, a košnmica zatim zatvori (slika 31). Slika 30. Snažnim udarcem Operacija traje 1otvorom bubnja, sve pčele bez 3 minuta. ostatka istresu se u Prednost i dezinfekovanu košnicu vrednost ove metode je u činjenici što se uporedo sa tretiranjem pčela protiv Varroe, izvrši i detaljan pregled pčelinjih društava i odstranjivanje eventualno obolelog legla, starog saća, te eventualna dopuna zaliha hrane sa okvirima zatvorenog meda i perge iz rezerve. Ni jedan drugi metod to ne obezbeđuje. Kada se sabere ukupno vreme rada u sve tri faze toplotnog tretmana, sa svim ostalim zootehničkim i higijenskim merama, izlazi da za obradu jednog pčelinjeg društva treba realno vreme rada oko 30 minuta. Po gledištu profesora Ercegovca i radnog tima dovoljno je jednom godišnje izvršiti tretiranje termičkim postupkom, naravno uz primenu ostalih zootehničkih i higijenskih mera u svakoj košnici, da bi se uz Varroozu moglo uspešno pčelariti. Utrošeno vreme od 30 minuta po jednoj košnici može izgledati da je neekonomično. Međutim, u jednoj godini je relativno mâlo sa upoređenjem zbira (ukupne sume) vremena koje pčelar upotrebi u tretiranju poznatim postupcima u prolećnom, letnjem i jesenjem periodu (broj odlazaka na pčelinjak + broj otvaranja košnica + broj tretmana) i broja ključnih operacija koje se pri tome obave Ova metoda uspešno se može provesti i uprošćenom tehnikom kao zamena prezentovanom uređaju- aparatu.

Slika 31. Poklapanje društva sa istretiranim pčelama i dezinfikovanom košnicom

Slika 32. Profesor dr Dragutin Ercegovac sa lupom u ruci posmatra rezultat rada Bore Najdanovića i tīma. Rezultat: “Krupniji paraziti su Varoe Destructor, a ove sitnije su Akarapis Woodi”, konstatovao je profesor Vterinarskog fakulteta, i šef katedre, Instituta i Klinike za zarazne bolesti.



233

7.2.16. PO SISTEMU PRAZNE KOŠNICE Ova metoda omogućava da rad bude mnogo pojednostavljen a troškovi oko izrade „uređaja„ svedeni na minimum. Pčelar treba da ima pčelarski levak, dva nastavka („dvospratnica„) sa podnjačom i fijokom (zamašćenim limom), te jedan mrežasti bubanj (sl.1). Na donjem nastavku „dvospratnice” na bočnim stranama su urezana dva žleba u koje naležu osovinice mrežastog bubnja sa pčelama. Na poklopnoj dasci gornjeg nastavka izbuši se otvor, kroz koji se stavlja dimni listić sa akaricidom u dozi koja obara Varrou, a ne šteti pčelama niti matici (prema uputstvu proizvođača). Bubanj se okreće, preko ručice koja se nalazi sa spoljne strane donjeg nastavka, napred-nazad da bi se izazvalo trenje pčela međusobno i trenje pčela sa zidom bubnja, a Varroa kroz mrežu bubnja padala u fijoku (zamašćen lim) na podnjači. Ovim postupkom se izbegava kontaminacija košnice pesticidima i zaštita saća, pčelinje hrane i drvenih delova košnice, a sa pčela se odstranjuje krpelj 9498% (Smirnov, 1985).40 Kao žestoki protivnik unošenja hemije u košnicu, Bora Najdanović je energični zastupnik primene preventive u suzbijanju Varroze pčela, bolesti koja zajedno sa pčelarom otvara put u košnicu drugim bolestima. Bora je za dosledno sprovođenje sistema biološko-tehničkih mera u pčelarstvu, koje po njemu čine 12 pčelarskih zapovesti: 1) pčelinjak locirati na osunčanom uzvišenju, a košnice podići od zemlje na podmetačima višim od 20 cm, 2) redovno menjati matice, 3) koristiti samo ispravno – novo saće u košnici, 4) gole rojeve sa grana i gole rojeve iz košnica bez legla treba hemijski tretirati; 5) uklanjati trutovsko leglo tokom čitave sezone uzgajanja trutovskog legla Ramom građevnjakom, TIT-3 ramom ili ramom-lovcem; 6) obavezno koristiti zamrežene podnjače, 7) pčelinje društvo sa stalnim zalihama hrane većim od 12 kg bagremovog meda i 4,4 kg perge lagerovano u košnici, 8) likvidacija bezmatka na pčelinjaku (ne maženje dodavanjem pojačanja), 9) zamena matica „metodom jakog nukleusa, 10) kasno-jesenje izrezivanje zatvorenog legla, 11) primenu hemije samo u golom rojevima izvan košnice i odvojenu od voska i 12) radiestezijsko snimanje pčelinjaka pre nego što se postavi košnice na mikrolokaciju.”

7.2.17. DEZINFEKCIJA KOŠNICE PLAMENOM Najsigurnija preventivna mera u sprečavanju bolesti pčelinjih zajednica jeste dezinfekcija unutrašnjosti košnice i podnjače upotrebom plamena hartije, let-lampe ili plinske lampe. Svakog proleća i jeseni treba plamenom dezinfikovati podnjače, a svake jeseni i unutrašnjost košnice, kao i svaku novu ili polovno nabavljenu košnicu opaliti plamenom pre naseljavanja pčelinje zajednice.


234


Opaljivanje unutrašnjosti košnice i podnjače obezbeđuje povoljno zdravstveno stanje pčelinje zajednice i borbu sa Varroom čini efikasnijom, jer pčelinje društvo, napadnuto sa ma kojim drugim oboljenjem, nije u stanju da se bori sa Varroom. Utvrđeno je, prema Smirnovu, da ženke vareo mogu živeti do 11 dana na telu uginule pčele, truta ili lutke izvan košnice, a sposobni su da se ponovo nasele na pčele koje puze po dnu podnjače. Mogu 6-7 dana sačuvati vitalnost i u praznim košnicama ili u praznim satovima bez pčela, u satovima sa otvorenim leglom izvan košnice do 15 dana, a u satovima sa zapečaćenim leglom do 32 dana. (Radojev, 1984)41

Slika 33. Dezinfekcija let-lampom (Preuzeto iz “Pčelarske enciklopedije”, 1976)

7.2.18. ŠTITITI PČELE – ISTRAJNO UNIŠTAVATI VARROU Varrou destruktor niko do sada nije mogao da uništi, ali se sa njome može da pčelari. Kako? 1) Poznato je da sposobnost reprodukcije parazita Varroa destructor raste s povećanjem količine legla u pčelinjoj zajednici, kao i s dužinom trajanja stadijuma poklopljenog legla. Ukoliko se broj grinja u pčelinjoj zajednici ne drži pod kontrolom, njihov će broj rasti sve dok u košnici ne uzrokuje propadanje pčelinje zajednice. Iz grafikona se vidi kako u netretiranoj zajednici broj grinja raste od aprila i dostiže svoj najveći broj u septembru i oktobru. Za isto to vreme broj pčela (slično je i s Slika 34. Dinamika razvoja populacije parazita Varroa destructor u odnosu na dinamiku leglom) od juna počinje polako da razvoja pčelinje zajednice (broj pčela i opada da bi u septembru ili početkom zaleženih ćelija legla) tokom godine oktobra broj Varroa u košnici bio veći (Puškadija, 2004) od broja pčela (Puškadija, 2004) U našim klimatskim uslovima nivo zaraženosti pčelinje zajednice varroom raste tokom druge polovine godine. Padom količine legla u zajednici raste i broj varroom zaraženih ćelija, što ima za posledicu i znatno veći broj oštećenih pčela. U ovakvim uslovima samo nizak nivo zaraženosti legla omogućiće pčelinjoj zajednici da uspešno prezimljava i da se brzo razvija u narednom proleću. Mere za kontrolu populacije Varroe koje se preduzimaju tokom jula i avgusta osiguravaju potrebu pčelinje zajednice za potpuno razvijenim zimskim pčelama. Ako se ove mere kontrole populacije Varroe izvedu samo u julu, ili čak kasnije, broj oštećenih pčela će rasti proporcionalno s količinom zaraženog legla.



235

Ako se pak mere i tretmani za kontrolu populacije Varroe izvedu jako kasno u jesen, mnoge zimske pčele biće sigurno oštećene, a zimski gubici pčelinjih zajednica će se da povećaju. Zato svaka mera izvedena s ciljem uništavanja parazita Varroa destructor u pčelinjoj zajednici pre jula i avgusta dobro će doći pčelinjoj zajednici, a kasniji tretmani će dobro poslužiti letnjim pčelama za sledeću godinu. 2) istrajnim uništavanjem parazita. Čime? U prvom redu lekovima koji isparavaju: timolom i mravljom kiselinom (Grobov). Veliki broj istraživanja je pokazao kako timol (Apigard) i mravlja kiselina u periodu jul - septembar, a oksalna i mlečna kiselina u periodu kada u pčelinjoj zajednici nema legla (novembar i prva polovina decembra) uspešno uništavaju populacije Varroa destructor. I istraživanja obavljena poslednjih godina pružaju sve češće dokaze kako i neka eterična ulja (timol) kao i neki dobro poznati dodaci hrani (KAS 81) mogu biti efikasno primenjeni za kontrolu varroе.

7.3. ZAŠTO ISPARAVAJUĆA SREDSTVA PROTIV VARROE U PČELINJEM DRUŠTVU Lekovi koji isparavaju (mravlja kiselina, timol, eterična ulja...) bolji su od drugih, jer dospevaju u sve delove košnice, pa i u otvoreno leglo gde uništavaju ili bar oštećuju Varroou (Grobov, 1984). Desetogodišnja istraživanja na 120 pčelinjih zajednica u intenzivnoj studiji tretmana timolom Franc Knobelspies je utvrdio da približno pet dana pred izleganje trutovskog i tri dana pred izleganje radiličkog legla, pčele u zdravim društvima delimično otklapaju ćelije sa leglom da bi vazduh mogao da uđe u njih. on pretpostavlja da zbog ovog delimičnog otklapanja, isparenja timola ulaze u ćelije igrajući ulogu svojevrsnog anestetika za varrou i da zato ne dolazi do njene oplodnje. Pretpostavlja da prirodni proces hranjenja hemolimfom pčelinje larve više ne funkcioniše u korist razvoja mladih retardiranih varroa ("Bee biz”, jul 1997.). Neprekidnim emitovanjem oštrih mirisa, isparavajuća sredstva svakodnevno ubijaju grinje koje se na leđima mladih pčela izvode iz zatvorenog legla. Ta sredstva za duže vreme zadržavanja u košnici (najmanje 16 dana), očiste pčelinju zajednicu od grinja Varroe. Poznato je da se Varrooa razmnožava u zatvorenom leglu, koje kod naše evropske pčele traje 12 dana, što znači da svakog dana pčelinju zajednicu naseljava 1/12 novoizleženih grinja. Pod pretpostavkom da se u pčelinjoj zajednici na dan »D« nalazi 1.920 grinja, od čega 50% (ili 960 ženki) varroe u poklopljenom leglu, one će narednih 12 dana svakodnevno izvoditi po 1/12 ili 80 grinja (umnoženo 1,4 puta, svaka ženka varroe u zatvorenom leglu proizvede prosečno 1,4 ženskog potomstva, piše Koeniger) koje će se, ako ne budu uništavane, prikačiti na pčele i uvećati zarazu za novih 112 grinja dnevno. Kada u košnici nema akaricida, za period od 12 dana na pčelama će se naći 1.212 varroa, a u zatvorenom leglu njih 1.561. Ako pčelinju zajednicu i dalje ne štitimo, u narednih 8 meseci varroa će se umnožiti, prema Liebigovom pravilu za 128 puta, što korespondira sa računicom Artmenka i saradnika, po kojoj su utvrdili koeficijent reprodukcije od 105 do 160 puta. Zato varrou treba uništavati kontinuirano i istrajno tokom cele godine, primenom isparavajućih sredstava kao što su timol i mravlja kiselina, eterična ulja i aromatične sirovine.


236


Timol u dozi od 10 do 12 grama po nastavku, stavljen u valov satonoše plodišnog nastavka ili u Frakno-timol ram, dugo vremena isparava i za to vreme štiti pčelinju zajednicu od parazita. I mravlja kiselina uneta u košnicu isparava i zadržana u pčelinjoj zajednici najkraće 4 dana (po matematičkom modelu iz tabele) ubija grinje na pčelama i u leglu, te štiti pčelinje društvo od parazita. Matematički model prikazan u Tabeli 45 pokazuje da kada u košnici nema akaricida, 1/12 grinja sa pčela ulazi u ćelije sa leglom i tu ostaje za vreme stadijuma razvića predlutka - lutka - pčela. Taj stadijum traje 12 dana, nakon čega 1/12 poroda Varroe umnoženog za 1,4 puta, daje reprodukciju ženskog potomstva koje se kači na pčele i time zatvara reproduktivni krug, koji se nastavlja u nedogled.

7.4. TIMOL – U KOŠNICI ZDRAVLJE, U PČELINJOJ ZAJEDNICI RADNO RASPOLOŽENJE Timol je bezbojni kristal ili beli kristalni prah koji se dobija iz biljaka timijana i majčine dušice ili se dobija veštačkim putem (sintetički). Tačka očvršćavanja mu je oko 49,3°C, a topljivost mu je 1 deo u 1000 delova vode, 1 u 0,3 etra, 1 u 200 glicerina. Prelazi u tečno stanje sa kamforom, mentolom, fenolom i sličnim supstancama (Klinar). Mora se čuvati u dobro zatvorenoj tamnoj staklenoj ambalaži. zaštićenoj od svetla. Timijan i majčina dušica su biljke oštrog, a ugodnog mirisa, poznate kao lek ne samo u narodnoj, nego i u naučnoj medicini (Tucakov). Još od antike se znalo da ove biljke imaju vrlo jako antiseptično dejstvo i da uništavaju viruse i bakterije. Obe biljke sadrže timol, antiseptik jači od fenola, za koga se dugo verovalo da je najbolji baktericid. Timol je, u stvari, kamforasta esencija majčine dušice i uveliko se koristi u farmaciji za pravljenje sirupa, kremova, balzama, losiona i dr. Njime su čak vîdali i rane nakon amputiranja udova. Kao organsko fenolno jedinjenje, formule C10H14O, tzv. izopropil-ortokrezol, timol se primenjuje u medicini i stomatologiji kao antiseptično, dezodorantno i antihelmintičko sredstvo (ubija gliste), ali i Varrou destructor, tako što parališe njen nervni sistem. Nema štetno dejstvo na ljudsko zdravlje niti za okolinu. Timol se, kao prirodna supstanca, nalazi u malim količinama u nekim vrstama meda (npr. u lipovom medu).



237

Tabela 44 Matematički model umnožavanja varroe kada u košnici nema Varrocida Na dan »D« = 960 »D+1« (960-80)+112=992 992×1/12=82 »D+2« (992-82)+112=1.024 1.024×1/12=85 »D+3« (1024-85)+112=1.051 1.051×1/12=87 »D+4« (1051-87)+112=1.076 1.076×1/12=89 »D+5« (1076-89)+112=1.099 1.099×1/12=91 »D+6« (1099-91)+112=1.120 1.120×1/12=93 »D+7« (1120-93)+112=1.139 1.139×1/12=95 »D+8« (1139-95)+112=1.156 1.156×1/12=96 »D+9« (1156-96)+112 =1.172 1.172×1/12=97 »D+10” (1.172-97)+112=1.187 1.187×1/12=99 »D+11” (1.187-99)+112=1.200 1.200×1/12=100 »D+12” (1.200-100) +112= 1.212 1.212×1/12= 101 1.212+(1115×1,4)=1212+1561=2773 Slika 35. Dinamika razvoja varo (Modifikovano prema Koenigeru i Fušu)

Napomena: Dužina života ženki varroe: Sakao i sar.: 43 dana leti, 3-5 meseci zimi Smirnov: 7–13 dana pri T 13-25°C i vlažnosti 65-75% 48–72 sata pri T od-10 do -30°C Šmilevski: zimi na mrtvim pčelama 16 dana leti na mrtvim pčelama 12 dana najduže žive na T od 32°C i vlažnosti 95% Mikitjuk, 1979. je na 52 ženke varroe utvrdio: da su njih 78,9% polagale jaja jednom 5,8% polagale jaja dva puta 4,8% polagale jaja tri puta 1,9% polagale jaja četiri puta Ovo dovoljno pokazuje da sa Varroom nema šale

Slika 36. Sa varoom nema šele. Užas! (Foto Brndušić, 2004)


238

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 7.4.1. ŠIROKA PRIMENA TIMOLA

Timol je ekološki ispravan lek širokog spektra delovanja prema raznim patogenim uzročnicima u košnici (Grobov). Prema EU zakonu br. 2377/90, timol je svrstan u II grupu netoksičnih veterinarskih lekova, za koje nije potrebno maksimalno ograničenje rezidua (Bubalo, 2004). Timol uništava Varroou destructor, Acarapis woodi, pčelinju vaš i voskovog moljca, sprečava pojavu nozeme apis (Kadzo). nozeme cerana (Maistrello, prema Stanimiroviću i sarad. 2011.) i krečnog legla (Knobelspies), smanjuje do 15% broj crevnih bakterija kod pčela u toku zimovanja. Ispitujući njegov efekat, neki autori su u proleće našli bakterije kod 100% jedinki u košnicama koje nisu tretirane timolom. Grobov i saradnici utvrdili su, u eksperimentima velikih razmera efikasnost timola (u obliku praška u dozi od 0,25 g po ulici, ili u formi sporog delovanja u dozi od 10-15 g timol-praha po košnici) od 73-97,7% oborenih krpelja. U strogo kontrolisanim uslovima ogleda, efikasnost timola uzetog u dozi samo od praška bila je 76%. Kalinka Gurgulova iz Bugarske utvrdila je efikasnost timola od 80%. U istraživanjima koja je proveo Vladimir Mlađen s jeseni 1982. i u proleće 1983. godine, timol je u komparaciji sa pet drugih lekova pokazao najveću efikasnost u obaranju krpelja od 90,38 do 91,83%, ali posipanjem u prahu po satonošama. Vladimir Mlađen vršio je uporedna istraživanja efikasnosti timola. U grupi sa folbeksom VA (brompropilat), apiakaridimom (malation + tedion), fenatijazinom i varitanom na bazi fenotijazina, timol se pokazao najefikasnijim. To se pokazalo u četvorokratnom tretiranju s jeseni i u trokratnom tretiranju u proleće navedenim preparatima, po uputstvu proizvođača, a rezultati iskazani statističkom obradom potvrdili su dominantna svojstva timola u obaranju varroa. Timol u kombinaciji sa odVarrom (čajem) gorkog pelena i borovih pupoljaka (KAS-81) dao je najbolje rezultate. U dvokratnom tretiranju Vasa Batančev, kombinujući timol i KAS-81, u toku 18 dana izbrojao je 2.937 ubijenih krpelja. Imodorf, Sarier i Bogdanov našli su da je efikasnost timola protiv varroe pri optimalnim uslovima između 90 i 97%. Timol je pokazao efikasnost na spoljnoj temperaturi u rasponu od 8° do 42°C, pa se lečenje pčelinjih društava preporučuje u proleće-leto-jesen-zimu. Dr sc. Dragan Bubalo (2004) sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu ističe da je nemoguć razvoj rezistentnih grinja upotrebom preparata na bazi timola, jer je mehanizam dejstva usmeren na nekoliko područja nervnog sistema, za razliku od sintetičkih akaricida kod kojih je dejstvo usmereno na pojedino područje. Zato je našao široku primenu širom sveta. Franc Knobelspies navodi da se timol u košnici ponaša kao i propolis. U košnici nalazimo propolis na svim mestima, otvorima, razmacima i pukotinama manjim od 3 mm. Miris propolisa zahvata prostor cele košnice i inkorporiran je u vosku i drvenim delovima unutrašnjosti košnice. Sadržan je i do 5% u novoizgrađenom saću. Svoja isparenja deponuje u vosak i ćelije sa leglom, u drvene delove ramova i zidove košnice, ispoljavajući baktericidna i fungicidna svojstva. Isto tako se ponaša i timol. Vremenom se inkorporira u saće i drvene delove košnice što dezorjentiše varrou. Pri ulasku u ćeliju saća, varroa je toliko zbunjena i dezorjentisana da se više ne hrani hemolimfom larve već postaje gladna i ne može stvoriti otpornost na glad, niti se može oploditi, što je potvrđeno detaljnom kontrolom ćelije sa larvom koju je ženka varroe naseljavala. Tu je nađen tačkasto rasejan izmet varroe duž cele ćelije, a poznato je da ona odlaže svoj izmet na gornji deo zida ćelije bliže analnoj zoni predlutke i da je to đubrište stalno na istom mestu.



239

U Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, zemljama sa dugotrajnim i surovim zimama, u kojima mogu prezimiti samo zdrave i snažne pčelinje zajednice, od svih načina i postupaka borbe protiv varroe, najboljom se pokazao timol. U valovu, specijalno udubljenom na gornjem delu satonoše jednog okvira, sipa se 10 g timola. Taj okvir, sa medom i polenom u saću, postave u sredinu gnezda i timol preko cele zime lagano isparava. Varroe koje izlaze iz ćelija padaju kroz žičanu mrežu na podnjaču gde ugibaju. Istraživanjima je utvrđeno da ovakav tretman ne uznemirava normalan život pčelinje zajednice, matice ne stradaju i nema štete na leglu niti umiranja pčela. Nema grabeži. Ne smanjuje polaganje jaja, a pruža zaštitu pčelama cele godine. U SAD Kolderon, iz Istraživačke laboratorije u Batusvilu, Merilend, koristi timol kao bazu za nove lekove. Utvrdio je da lek od smeše timola i eukaliptusovog ulja ima efekat od 93% ubijenih varroa, ali mu je glavna osobina, kako kaže naučnik, niska toksičnost. Osim uspešnog delovanja protiv varroe, ima uspešno dejstvo protiv plesni i bakterija. U Švajcarskoj timol upotrebljavaju kao osnovu registrovanog preparata apilajf VAR (API LIFE VAR) i kao timol-ram. U Italiji timol se koristi u obliku: - Apiguard-a (timol-gel), - Apilaif Var-a (timol 74,8%, eukaliptol 16%, menthola 3%, kamfor 3,7%, vermikulit Q.S. 1,8%42 i - Timovar-a (timol-trake). Izvršena dvogodišnja istraživanja u severnim oblastima (Vićenca i Modena) i u južnim (Rim, Palermo) (2004/2005), potvrdila su efikasnost preparata u procentu od 30 do 93,6%43. Ova istraživanja su utvrdila efikasnost timola: Na severu Italije efikasnost je iznosila u proseku 30-50% po sledećem: - Apiguard ( 50 g gela + 12 g timola) 66,9% - 68%, - Timovar (15 g timola u jednoj traci) 93,6% (u Vićenci), a u Modeni se pojavilo izbacivanje larvi iz lega i čudne anormalnost, koje nisu istražene. Ovome je doprinelo kišno vreme, snižena temperature i malo sunčanih dana u avgustu, što je produžilo – usporilo isparavanje, i sušenje gela u Apiguard-u. Na jugu - Rim i Palermo - efekti Timovara i Apiguard-a iznosili su od 97% do 91%. Varroa nije pokazala rezistenciju na timol. I ova istraživanja su pokazala da je za primenu timola potrebno suvo i toplo vreme! Bez padavina i bez oblačnosti 7.4.1.1. Ogledi o uticaju koncentracije timola na zdravlje pčela i ljudi Timol-ramom pčelinje zajednice se izlažu dejstvu timola tokom cele godine, uz dvokratno dodavanje leka (mart-april i jul-avgust) po 12 g po nastavku. Ispitivanja su utvrdila da tretiranjem ovom metodom timol ne utiče na zdravlje ljudi i pčela, ali može uticati na ukus meda. A da bi se osetio u medu, potrebna je koncentracija od 1,1 mg/kg. Zato je u Švajcarskoj gornji prag dozvoljene koncentracije timola u medu 0,8 mg/kg. U Institutu Liebefeld postavili su ogled u trogodišnjem trajanju: u 17 košnica (14 švajcarskih i tri pokretne) postavili su 22 timol-rama i ostavili ih u pčelinjim zajednicama tokom cele sezone. U dva navrata su (mart-april i jul-avgust) timolramove dopunjavali sa po 12 g timola u kristalu. Aktivni sastojak timola je isparavao tokom sledećih nekoliko meseci od početka ogleda. Ostaci timola u medu mereni su


240


gasnom hromatografijom. U 22 uzorka ispitivanog meda, donja granica iznosila je 0,02 mg/kg, a izmereni maksimum je iznosio 0,83 mg/kg, i to samo u jednom uzorku meda. U proseku, u švajcarskim uzorcima meda nađeno je 0,3 mg timola po jednom kilogramu meda. Isti eksperiment postavili su u Institutu Hohenhajm (Walner), Nemačka, ali sa nemačkim timol-ramovima. Na kraju eksperimenta su utvrdili veće vrednosti timola u medu nego što je prethodno nađeno u Liebefeldu (švajcarskim uzorcima). U Hohenhajmu, na nemačkim uzorcima meda našli su najnižu vrednost od 0,7 mg/kg i najvišu 2 mg/kg meda, prosečno 0,63 mg/kg. Sumnja se da se razlika u količini ostataka timola u medu pojavila iz razloga što su timol-ramovi veći broj godina ispitivani u Nemačkoj nego u Švajcarskoj, pa se u njima zadržalo i više ostataka supstance. Ispitivanja u Švajcarskoj sa timol-ramovima držanim u košnicama neprekidno dve i tri godine, pokazala su da su vrednosti timola u medu posle treće godine osetno povećane. Uklanjanje timol-ramova iz košnica tokom medobranja, eksperimentom su konstatovali evidentno niže vrednosti ostataka timola u medu, nego u košnicama iz kojih nisu uklanjani. U fokusu istraživanja bila su i zapažanja švajcarskih pčelara. Njih 17 tvrde da nisu bile primećene baš nikakve nepredviđene pojave za vreme od godinu dana držanja timol-ramova u pčelinjim zajednicama. Imdorf i Bogdanov (2004/2) ističu da su dugotrajne studije pokazale, kada se koristi pravilno, rezidue timola u medu ostaju na niskom i bezbednom nivou (tabela 45) Tabela 45. Rezidue timola u medu posle raznih postupaka tretmana (Preuzeto od Imdorfa i Bogdanova, »Pčelar” 2/2004). Tip timol tretmana

Prosek mg/kg meda

Minimum/maksimum

Timol ram Celogodišnja upotreba u Švajcarskoj, 1997. (broj društava 22)

0,33

≤ 0,02-0,83

Timol ram Celogodišnja upotreba u Švajcarskoj, 1998. (broj društava 38)

0,40

0,11-1,06

Timol ram Upotreba izvan paše u Švajcardkoj, 1998. broj društava 10).

0,17

≤ 0,02-0,32

Timol ram Celogodišnja upotreba u Nemačkoj, Walner, 1997. (broj društava 19)

0,63

0,07-2,0

Api Life Var: osmonedeljna primena u jesen, 1-5 upotreba (broj društava 28)

0,16

≤ 0,02-0,48

Lipov med (Guyot et al. 1998)

0.08

0,02-016

Koncetracija timola koja utiče na ukus meda Maksimalna granica rezidua timola u Švajcarskoj

1,1-1,3 0,8



241

Liebig (2003)44 koristi timol rastopljen u alkoholu (doza za društvo u jednom nastavku je 14 g timola u 20-30 ml alkohola). Kao nosač koristi tanku sunđerastu krpu debljine 5 mm, koju iseče na trake, tako da pokrije sve ulice plodišta. Rastvor pravovremeno nanesi na trake i poprečno ih položi na ulice plodišta, pokrivajući ih folijom. Alkohol brzo ispari, dok fini kristali timola isparavaju dosta dugo. Zato postupak treba ponoviti posle 2-3 nedelje. Na efikasnost timola najviše utiče temperatura, ali i udaljenost timola od same zajednice pčela. Naime, mnogo veću efikasnost postižemo ako je društvo u jednom nastavku, nego ako je u dva. Tretman timolom može da izazove određene štete na leglu. U neposrednoj blizini stavljenog timola (približno na širinu trake) pčele uklanjaju sve leglo i veliki venac meda. Matica smanjuje polaganje jaja i zaleže samo daleko od timola. Zbog uticaja na leglo, sa upotrebom timola treba početi po prvom prihranjivanju sve do kraja prihrane, a preparat staviti tako da je između njega i legla široka medna kapa. Dobro je kontinuirano prihranjivati pčele malim porcijama tokom tretmana timolom. Od timola Varroe dugo padaju, a najviše prve nedelje. Zato se u prirodno opadanje Varroe može pouzdati tek kada prođe bar mesec dana od tretiranja. Kod zajednica koje se zazimljuju u dva nastavka, efikasnost timola retko prelazi 90%, pa mora da se upotrebi duplo veća doza nego kod zajednica u jednom nastavku (tada treba misliti na poznate neželjene posledice i cenu tretmana, Živadinović). Kod zajednica u jednom nastavku efikasnost prelazi 95%, pa dodatni tretmani pre uzimaljavanja nisu potrebni. Pošto je timol je topiv u mastima pa ulazi u vosak njegov miris se gubi tek kada košnicom ovladaju više temperature. Pri upotrebi timola u suzbijanju varroe treba uapamtiti i neke mere opreznosti, kao i kod svih akaricida. Timol ne upotrebljavati na temperaturama spoljnjeg vazduha višim od 26°C. Trouiller (2003) je prema Nediću (2003) predstavio na 38. kongresu Apimondije 2003. godine u Ljubljani varijantu timola u formi gela koga je nazvao Apiguard. Varijanta je napravljena tako da se reguliše isparavanje aktivne supstance. Gel se ponaša kao mreža koja se pri nižoj temperaturi širi, a pri višoj skuplja. Ovakva osobina, prema navodima autora, obezbeđuje maksimalan učinak samo u dva tretmana. Apiguard je testiran u nekoliko zemalja kako bi se ispitala njegova efikasnost pri različitim temperaturama i načinima pčelarenja. U svakom ispitivanom tretmanu Slika 37. Apiguard postojala je mrežasta podnjača i nauljeni ulošci na kojima se Varrooa zadržavala. Primena se sastojala u dvokratnom tretmanu (50 grama timola u gelu upakovanog u pakovanje u formi folije ili limene paštete koja se stavlja u košnicu) u intervalu od dve nedelje. Efikasnost apiguarda testiranog u 7 država (Alžir, Italija, Grčka, Maroko, Francuska, Belgija, Švajcarska na pčelama rase bikfast, carnica, ligustica, mellifera, macedonica, mešavina) na 31 lokaciji u košnicama tipa Dadant, Langstrot, S-Swiss, Z. Zander iznosila je u proseku 91%. Temperaturni opseg spoljnje toplote vazduha


242


iznosio je od 7 do 42°C. Primenjuje se u leto, posle medobranja kada je srednja dnevna temperatura 15°C i više. Ako društva imaju potrebu za hranjenjem, tretiranje početi nekoliko dana pre hranjenja. „Jedan komplet sadrži 10 pakovanja, što je dovoljno za za tretman 5 društava, 2 puta, u razmaku od 15 dana„ (Cvetković, 2003). 7.4.1.2. Ruska iskustva u primeni timola U Rusiji se timol u borbi protiv varroe koiristi više od 30 godina, a iskustvao njegovoj primeni utemeljena su na bogatoj praksi i teoriji. Oni su još davne 1981. godine u časopisu »PČELOVODSTVO” publikovali rezultate uspešnosti primene timola u periodu mirovanja pčela, odnosno u jesen, zimi i u proleće, što pokazuje tabela 46. Svaka ubijena ženka varroe koja prezimljava na pčelama, znači više nego desetine parazita ubijenih u aktivnoj sezoni, ističe Sulimanović. Tabela 46. Pregled efikasnosti timola zimi i s proleća*, (prema podacima Stanojčića) Novembar

Broj otpalih varroa Odnos

Početak aprila

Februar

Timol u košnici

Košnica bez Timola

Timol u košnici

Košnica bez Timola

Timol u košnici

Košnica bez Timola

277

62

163

57

352

57

4,7 : 1

2,85 : 1

6,0 : 1

*Rezultati istraživanja odelenja Saveznog instituta eksperimentalne veterine u Belogrodu. Deset grama timola sipali su u kutiju od šibica, zamotali u gazu i kroz leto stavili na podnjaču (»Pčelar« 6/81, str.184). 7.4.1.3. Franc Knobelspies je utvrdio da je zimi 1991/92. godine pod dejstvom timola nedeljno padanje iznosilo od 3 do 7 krpelja. Na proleće 1992. godine u društvima koja zimi nisu bila tretirana timolom našao je u 400 poklopljenih ćelija trutovskog legla između 30 i 160 ćelija sa Varroom. U tretiranim društvima pri istom broju kontrolisanih ćelija u zatvorenom leglu trutova, bilo je samo 2-9 ćelija sa krpeljom. Izraženo u procentima u netretiranim društvima zaraženost je nađena od 7,5 do 40%, a u tretiranim 14-17,8 puta manje, t.j. od 0,5 do 2,25%. Maja 1994. godine preselio je sedam najjačih pčelinjih zajednica na pčelinjak od oko 60 društava u vlasništvu drugog pčelara. Preseljena društva imala su u košnici frakno-timol ram celog leta, a košnice vlasnika pčelinjaka nisu tretirane. Krajem avgusta iste godine iz društava vlasnika pčelinjaka i susednih pčelara izlazile su (ne izletale) mlade pčele sa deformisanim krilima koje su bauljale oko košnica. Desetog oktobra vratio je svoja društva u matični pčelinjak i podvrgao ih kontrolnom tretiranju perizinom. Proverom je utvrdio da je... ...u 1 2 3 4 5 6 7 svega društvima: palo 83 61 185 50 172 51 130 732 varroe: Ostavio je timol-ramove u pčelinjim društvima tokom cele zime i padanje varroe se nastavilo do sledećeg 1. maja, kada je izbrojao...


BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU ...u društvima: palo varroe:

1

2

3

4

5

6

7

71

91

105

31

201

141

115

243

svega 755

Timol redukuje varrou do nivoa da se u društvu ne može pojaviti jaka zaraza. Zato je broj varroa koje padaju relativno mali u poređenju sa hemijskim metodama. Za pet godina neprekidnog tretiranja pčelinjih društava timolom i kontrolom padanja varroe tokom letnjih meseci utvrdio je da skoro u društvima nema prisutnih parazita, a ako ih je i bilo, to su bili bledi i pegavi primerci, odnosno blede mlečno-vodene bile su mlade varroe, a svetle sa tamnim pegama su stari krpelji. 7.4.1.4. Istraživanja na Svesaveznom institutu eksperimentalne veterine, Moskva, i Pedagoškom institutu, Belgorod, su utvrdila stimulativno dejstvo timola na sakupljačku aktivnost pčelinje zajednice, što se vidi iz tabele 47. Tabela 47. Stimulativno dejstvo timola na sakupljačku aktivnost pčelinjeg društva (prema podacima Stanojčića) Nametnuti uslovi

8 PD zaraženih sa 32–36% i tretiranih timolom 2 puta u razmaku od 7 dana

Pčelinja društva koja nisu tretirana timolom

Na slaboj paši (indeks 100)

132,4

100

U suvim žarkim uslovima na suncokretu udaljenom 2,5 km od pčelinjaka

+2,3 kg meda

-3.9kg meda ili 26,2% manje

Dvokratno tretiranje pčelinjih društava sa 0,25g timola po ulici, doprinelo je povećanju unosa polena, većem prinosu voska, povećanju mase tela pčela i većem unosu meda, te povećavaju ukupne težine timolom tretiranih pčelinjih zajednica za 5,5 kg, ističu u Institutu. 7.4.1.5. Doza i tehnika tretiranja zaprašivanjem timolom u prahu Kada se tretiranje pčelinjih zajednica vrši zaprašivanjem pčela po satonošama plodišnog nastavka, mora se poštovati strogo odmerena doza leka prema jačini pčelinjeg društva, na što upućuje tabela 48. KADA? U TOKU DANA: KAKO ? - podići komplet iznad plodišta (matična rešetka i sve iznad nje) i pomeriti ga unapred za 15 do 20 cm. Pčele će uznemirene, podići temperaturu od koje će varroe padati kroz žičanu mrežu na podnjaču; - pčele nadimiti.One će se najesti meda i ogoleti varrou; - primerenu dozu timola iz kašičice presuti u sito (ili cediljku za čaj) i kroz stvoreni otvor naprašiti pčele na satonošama; dovesti košnicu u prvobitno stanje i posmatrati reakciji pčela.


244


Tabela 48. Doziranje timola u prahu Doza od 0,25 g po ulici 2 LR nastavka gusto posednut pčelama

1 LR nastavak gusto posednut pčelama

1 LR nastavak slabije posednut pčelama

slaba društva

2,5 g

1,75 g

0,87 g

0g

Timol u prahu Dozimetar pribor

Tri kašičice primerene zapremine za timol i sito (ili cediljka za čaj)

7.4.1.6. Kako rade u Evropi

Grobov i saradnici

0,25/ulica ili 10 g usporeno delovanje

Švedska, Finska, Norveška

10 grama u satonoš u

Trouiller (2003)

Oblika limene paštete

50 grama

Kada opadne 10 i više varroa

Da

Početak septem

Da

Posle vrcanja

Sunđer

15-20 grama u toploj vodi

SarierImdorfBogdanov

Julavgust

2 × 12

Martapril

Doza, grama

Knobelspies

Frakno Timolram

Vreme tretiranja

2×u intervalu 2-3 sedmice

2×u intervalu 2-3 sedmice

Odmah

Preko zime

Autori

Nosač

Tabela 49

2 × 50 grama u intervalu od 2 nedelje

Primena: 1) U toku aktivne sezone: kod teže zaraženih zajednica (više od 20%) 3-4 tretmana u razmaku od 4 dana, a kod slabije zaraženih društava u intervalu od 7 dana (Grobov i sarad. 1984). 2) U toku sezone mirovanja i sezone aktivnosti pčela u polju, kada dnevne temperature spoljnog vazduha, za duže vremena ne prelaze 26°C, 10 do 12 g timola



245

nasuti u valov jedne satonoše zamrežene žičanom mrežom i neprekidno držati u košnici do glavne paše (Grobov i sarad. 1984). 3) Prema Imdorfu, timol se u dozi od 15 do 20 g rastvara u toploj vodi i nalije u noseći materijal. Za dve do tri sedmice lek ispari i postupak se ponavlja, tako da jedno lečenje uz ponovljenu dozu traje šest nedelja. Tretiranje timolom u trajanju od šest nedelja sprovodi se (1) posle oduzimanja meda i (2) početkom meseca septembra. Ako je prirodno opadanje veće od 10 grinja dnevno, tretiranje treba otpočeti odmah ne čekajući avgust i septembar. 4) Franc Knobelspies, granulirani timol u dozi 11-12 g (može i praškasti) stavlja u frakno timol-ram45, vodeći računa da timol bude ravnomerno raspoređen u gornjem odeljku, a ne da bude na jednom mestu. Vrši dva tretmana godišnje. Prvi tretman obavlja između 1. i 10. maja sa ciljem da uništi varrou, koja bi se razmnožavala tokom letnjih meseci. Drugi tretman izvodi, odnosno frakno timol-ramove dopunjuje, krajem jula ili početkom avgusta sa istom dozom timola kojom uništava varrou koja bi se razmnožavala tokom jeseni, kako bi pčelinje zajednice u zimu ušle bez parazita. Postavljanje Slika 38. Frakno-timol ram: 1. glavni ram; 2. bočni zidovi; frakno timol-rama 3. bočni zidovi gornjeg odeljka; 4. platno koje razdvaja preporučuje: u košnicama dva odeljka; 5. poklopac gornjeg odeljka; 6. donji odeljak; sa jednim nastavkom gde 7. useci na donjem odeljku su ramovi postavljeni »na hladno«, odnosno po dužini, ram se uvek postavlja uz zid košnice, u košnicama sa dva plodišna tela, preporučuje dva frakno timolrama, po jedan uz svaki bočni zid gornjeg nastavka. Korektna količina timola je 11 do 12 g po ramu piše Knobelspies. 5) U novije vreme u Rusiji preporučuju i drugi način primene timola.To je 10% rastvor timola u alkoholu kojim se prska jako zaraženo zatvoreno leglo. Naročitu opreznost posvetiti pri zaprašivanju timolom: - na pčelinjacima gde su košnice gusto postavljene ili na pčelinjacima paviljonskog tipa, izbegavati tretiranje zaprašivanjem: - u bezpašnom periodu, jer može doći do grabeži, - kada je kišovit dan i kada se očekuje nevreme, jer bi pčele skupljene u »grozdu” mogle da stradaju. - na nekoliko dana pred seobu, jer se pčele neće povući u košnice. Strogo voditi računa da se kod postupka zaprašivanjem ne predozira i da se ne tretira na temperaturi spoljnog vazduha višoj od 26°C. U suprotnom, pčele će zajedno sa maticom izići iz košnice i za nekoliko dana prekidaju svaku aktivnost. Bolje je početi sa nižim dozama i pri nižim temperaturama, jer timol pokazuje efikasnost već od 8°C. Iskustva u borbi sa Varroozom upotrebom timola u bivšem SSSR-u, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj najbolja su potvrda vrednosti leka u košnici, i dovoljan razlog našim malim i velikim pčelarima da ga po uzoru na strana iskustva, mogu bez predrasuda o njegovom drugorazrednom značaju, uspešno koristiti.


246


Istraživanja Grobova i saradnika i rezultati Mlađana su pokazali da najveći efekat timol pokazuje zaprašivanjem pčelinjih zajednica posipanjem praha od 0,25 g po ulici, pri čemu oštećuje hemolimfu krpelja, „snižava rasplodnu moć ženki varroe i povećava broj ženki nesposobnih da ostave potomstvo”46.

7.4.2. MIŠLJENJA I ISKUSTVA DRUGIH SA TIMOLOM Ruski naučnici (Grobov i sar., 1981) svrstavaju timol među najbolja sredstva protiv Varrooze, jer ima najmanje štetne posledice po pčele i pčelinje proizvode (Sulimanović i Kezić, 1981). 7.4.2.1. Timol prema Riharu (1999) U knjizi Varroza čebel (1999)profesor dr Jože Rihara je napisao: “Timol ima prepoznatljiv aromatični miris i specifičan ukus. U prodaji se nalazi u obliku bezbojnih kristala ili kao prah. U smesi sa kamforom je u tečnom stanju. S timolom uspešno suzbijamo Varrou. U košnicu ga stavljamo u obliku kristala, u prahu ili kao pastu. Među eteričkim uljima najbolje je pribaviti čisti timol. Priprema se tako da nije štetan za pčele i leglo, ljudima i okolini. Pčelama ga dajemo u obliku tekućine u špricu, rastopljenog u šećernom sirupu, kao prah ili kao pastu. Ako ga koristimo u šečernoj otopini, najpre ga treba otopiti u vrućoj vodi (1 gram na 3 litre vode), na to dodamo 3 kg šećera i dobijemo 5 litara lekovite otopine. Tako pripremljen lekoviti timol dodamo po jedan gram u 5 litara šećernog sirupa i pčele prihranjujemo 3-4 puta sa po 100-150 g u razmaku od 4-7 dana. (pet litara takvog rastvora, na primer, je dovoljno za desetokvirnu košnicu za trikratno prihranjivanje, zašto ćemo potrošiti 140 grama po ulici, prim. J. Rihar, 1999). 7.4.2.2. Melnikova iskustva sa timolom u alkoholu Kada je zatvoreno leglo jako napadnuto, Melnik preporučuje da ga poprskamo s 10% timolove alkoholne otopine. Treba znati da timol pčele uznemirava. Zato slabićima treba suziti leto da ne bi došlo do grabeži. Stoga je preporučljivo istovremeno tretirati sve pčelinje zajednice na pčelinjaku. Najsvrsishodnije je primenjivati timol istovremeno na dva načina. Tako na primer društvo prihranjujemo šećetnim sirupom oplemenjenim timolom uz istovremeno stavljenu, na dno košnice, timolovu pastu, (Rihar, 1999). Pasta se priprema tako, što se pomeša 100 g timola sa 400 grama segregata medicinskog vazelina i 500 g krede u prahu. Na pergamentni papir veličine 20×30 cm ili na podobnu podlogu nanosimo po 100 do 150 grama paste i položimo na dno košnice ispod središnjih okvira. Dok pčele odstranjuju pastu, sa njih padaju Varroe kroz mrežu na zamašćeni uložak na podnjači, i tu ugibaju (Rihar, 1999). Timol brzo isparava i zato po pravilu ne ostajvlja tragove u medu i u drugim pčelinjim proizvodima. U Hohenhajmu su posle tri godine upotrebe, tražili timol u medu, ali ga u većini uzoraka nisu našli. A tamo gde su ga našli bio je 2 ppm - ispod granice osetljivosti u medu.



247

Melnik (1996) napominje da timol ne šteti zdravlju ljudi. Ako bi se i našao u medu, onda ga upotrebjlavaju za lečenje gornjih disajnih organa ljudi, lečenju oslabelog srca, crevnih parazita i drugih oboljenja. 7.4.2.3. Timol u špiritusu po Imdorfu i Liebigu Imdorf i Liebig sugerišu da timol možemo pripremiti tako da 15 g timola rastopimu u 20 ml špiritusa. Taj rastvor nanesemo na viskoznu sunđerastu krpu veličine 30×10×0,5 cm. Kad špiritus ispari, krpu položimo na satonoše plodišta, na 5 cm rastojanja iznad legla. (Liebig sugeriše da ploču položimo suprotno od leta, a ulice prekrijemo). Stavlja se krajem avgusta ili početkom septembra u trajanju od 3-4 nedelje, pa se potom, odmah stavlja nova (Rihar, 1999). 7.4.2.4. Doktor Rapl Bušner i timovar trake Doktor Rapl Bušner je u časopisu „Die Biene” za avgust 2008 g. objavio rezultate svog eksperimenta o efikasnosti timola u obliku traka timovara protiv Varroe. On je leta 2007. godine (od 19. jula do 27. septembra) izveo eksperiment sa timolom u obliku timovar-traka na 36 pčelinjih društava sa dva LR nastavka, a fioke na mrežastoj podnjačama hermetički zatvorene, tako što je 19. jula dijagonalno postavio po dve trake timovara na satonoše gornjih nastavaka. Trake je menjao novima svakih 21 dan ,tako da je posle šest nedelja (30. avgusta) tretman bio okončan. Opadanje Varroe je kntrolisano svakih sedam dana zaključno sa 27. septembrom, odnosno četiri sedmice od prestanka delovanja timovar traka. Trećeg decembra sva društva su, na ime kontrole, tretirana oksalnom kiselinom (postupkom nakapavanja). (Tabela 50) Tabela 50. (Preuzeto od dr Bušnera, „Pčelar” br. 10/2008) Tretman

Mravlja kiselina Timovar

Pčelinjak Društva

Opadanje Varroe (19.07.-27.09.)

Tretman – kontrola oksalna kiselina 03.12. Naknadno opadanje Varroe posle tretmana (3.12.-03.01.)

Srednja vrednost

Srednja vrednost

Maksimum

A

12

289

158

524

B

14

105

313

707

C

12

350

75

147

D

24

178

86

501

Kao što se vidi iz tabele, pčele na četiri pčelinjaka nisu bile previše zaražene Varroom. Efekat timola praćen je paralelno sa mravljom kiselinom kojom su bila tretirana 26 društava. Ogled je obavljen ponavljanjem četiri puta tretmana u razmaku od 3-4 dana dozom od 60 ml 60% rashlađene mravlje kiseline Ako se uporede društva tretirana mravljom kiselinom i zimskim nakapavanjem oksalnom kiselinom sa onima tretiranim sa timolom (timovar-trakama)


248


i oksalnom kiselinom, jasno se vidi da timol ima veći učinak u odnosu na mravlju kiselinu. Timol u obliku timovar traka je pokazao veću efikasnost od mravlje kiseline, a ni jedno društva koje je tretiran u letnjem periodu nije stradalo do proleća 2008. godine („Pčelar” br 10 /2008).

7.4.3. ŠIROKA PRIMENA TIMOLA Ako je timol našao široku primenu u pčelarstvima Nordijskih zemalja, Rusije, Kanade, Švajcarske, Italije, SAD i drugih zemalja nema razloga da ga i naši pčelari sa više hrabrosti unose u košnicu i njime suzbijaju ne samo Varroozu, već i nozemozu, voskov moljac, akarozu i pčelinju vaš, te smanjuje broj crevnih bakterija u pčela tokom zimovanja i, stimuliše pčelinju zajednicu na veću radnu aktivnost i produktivnost, a ženkama varroe umanjuje reproduktivnu sposobnost. Da je timol našao primenu u suzbijanju Varroze u pčelarstvima mnogih država pokazuje Imdorf, naučni saradnik Federalnog Instituta u Libelfeldu, koji donosi tabelu autóra koji su primenom timola obezbedili pčelarenje sa zdravim pčelama i bez rezidua hemije u medu i vosku, što pokazuje tabela 51. Tabela 51. Tretman Varroe Destructor čistim timolom (Preuzeto od Imdorfa i Bogdanova, „Pčelar” 2/2004) Form a timol a Prah u kesici

Autori

God.

Marcheti i sarad,

1984 .

Lodesani i sarad. Frilli i sarad.

1990 . 1991 .

Chiesa

1991

Prah

Liebig

1995 .

U smeši

Higes i sarad.

1996 .

Prah

Higes i Lorente

1997 .

Prah

Flores i sarad.

1997

Bollhald er

1998 .

Prah u smeši U smeši

Doza gram a

Mesto primene

Trajanje tretmana,dan a

Vreme tretmana

Prosečna efikasnost, %

4× 15

Između saća

16

Okt/Nov

66

21

Okt/Nov

81

8

Novembar

95

Na satonoše

8

Okt/Nov.

96,8

Na satonoše

21

Aug/Nove m

96,8

Na satnu osnovu

19

Februar

97,8

4×8

Petri na satonoše

28

April/Maj

97,6

2× 10

Petri na satonošu

21

2× 15

Na satnu osnovu

49

Prah

3× 4,5-6

Prah

4×1 5× 0,5 saću 1× 15 5× 1g po ulici

Posipanjepre ko saća Na satnu osnovu

97 Avg/okt.


85-97


249

7.4.4. OSTALE ODLIKE TIMOLA Timol ubija sve stadijume voštanog moljca; Kad ga s jeseni i u proleće dajemo u sirupu 1:1 (1 g na 5 l šećernog sirupa), sprečava nozemu, odnosno leči pčelinje društvo obolelo od te bolesti, leči takođe crevne i druge bakterijske bolesti; Kad s proleća prihranjujemo, pčele poprskamo s timolovom vodom (1 g na 5 l šećernog sirupa) dno i zidove košnice i za tili čas ugine krečno leglo.; Pod uticajem timola i oksalne kiseline Varroe u većini uginu, a one koje ostanu u životu, nisu sposobne da se pričvrste na pčele (Zamazin,1987, prema Riharu, 1999).”

7.4.5. APIGARD Američka firma Dadant&Sons u časopisu American Bee Journal vol 146. № 4, april 2006. dala je odgovor na 17 najčešće postavljenih pitanja pčelara o Apigardu, preparatu protiv Varroe. 1. Šta je apigard? Apigard je timol u sporootpuštajućem gelu, koji se koristi kao sredstvo za kontrolu Varroe destruktor kod pčelinjih društava. 2. Kako se primenjuje apigard? Ako se apigard koristi u tacni, odstrani se poklopac sa nje i postavi se sa strane na vrh okvira sa leglom. Treba proveriti da li je ostavljeno dovoljno prostora da pčele pristupe tacni, koristeći slobodan prostor iznad plodišta. Potom zatvoriti košnicu. Posle dve nedelje ponoviti tretman sa drugom tacnom i ostaviti 2-4 nedelje. Ako pak, koristite pakovanje od 3 kg, onda treba izdvojiti kašičicom 50 g apigarda. Tretman ponoviti posle dve nedelje i ostaviti ga u košnici naredne 2-4 nedelje. 3. U koje doba godine se može koristiti Apigard? Apigard je najbolje koristiti na leto ili jesen, osim u pašnom periodu. Spoljna temperatura trebalo bi da bude oko 15°C, podrazumevajući da je društvo aktivno. Raznošenje apigard-gela zavisi od toga kako ga pčele transportuju kroz proces čišćenja košnice, a uvećava se povećanjem spoljne temperature. Apigard ne treba koristiti pri temperaturama višim od 38°C. Primenu treba izbegavati u vreme paše, jer bi došlo do zagađenja meda. 4. Zašto ne treba apigard primenjivatu u proleće? Apigard se može primenjivati u proleće ako je neophodno, pod uslovom da je dnevna temperatura dovoljno visoka. Međutim, to nije najbolje vreme za primenu preparata. Timol koji je aktivni sastojak u apigardu može ponekad u kratkom periodu da stopira maticu u polaganju jaja, a to nije poželjno u rano proleće, kada društvo treba da se uvećava. Ako je veliko leglo u proleće, tada je bezopasnije koristiti apigard, nego leglo prepustiti daljoj reprpdukciji, ali je u svakom slučaju bolje tretman odložiti do leta. 5. Mogu li se hraniti pčele dok se koristi apigard? Da i ne. Preporučuje se da se ne primenjuje apigard dok traje prihranaje, jer pčele tada troše sve svoje vreme uzimajući hranu i ne zanimaju se čišćenjem apigard-gela. Nema velikog rizika ali će postojati razlike između različitih društava


250


ako se u isto vreme i hrane i tretiraju. Treba pokušati prvo na nekoliko društava i utvrditi reakciju pčela. 6. Pretpostavlja se da će prva doza biti potrošena za dve nedelje, ali sam utvrdio da je nestalo gela već posle nedelju dana; da li je potrebno da se druga doza stavi odmah? Ne. Brzina sa kojom se gel troši zavisi od temperature i od ponašanja pojedinih društava. Moguće je da doza gela nestane iz tacne već za 2-10 dana. Gel nestaje isparavanjem i kada ga pčele detektuju kao „strano telo”, pokušavaju da ga uklone. Pri visokim temperaturama jače je dejstvo isparavanja. Pčele pronalaze gel i nastoje da ga brzo očiste. Generalno, jaka društva brže rade, dok manja slabije. Pri nižim temperaturama gel isparava značajno slabije. Kod radilica nije uočeno da gel uklanjaju brže. 7. U ponovljenoj dozi gel traje duže; zašto je tako? Druga doza traje duže jer su se pčele tada privikle na miris timola u košnici. Higijensko ponašanje sada nije tako izraženo kao pri početnom upoznavanju. 8. Posle dve nedelje ima još uvek nešto apigarda u tacni ili doznoj posudi. Šta se desilo i šta treba raditi? Ponekad, kad se gel isuši pčele za njega gube interes. Ostatak formira plitku površinu (na voskom fundiranom kartonu oko 10×10 cm). Ako postoji samo mala količina ostataka gela, on se može razmazati na vrhove ramova plodišta. To je aktivan apigard i, pčele će ga ukloniti što će pomoći u kasnijoj kontroli Varroe. 9. Prva doza bila je pre dve nedelje, a sada bi druga trebalo da traje 2-4 nedelje. Šta, ako u to vreme pčele trebaju da učestvuju u pčelinjoj paši? Ako očekujete pčelinju pašu nemojte tretirati. Ukoliko je bitan tretman pre pokretanja pčela na pašu, primenite jednu dozu apigarda i otklonite svaki rezidualni materijal pre pokretanja pčela. Drugu dozu treba pokrenuta odmah posle paše. Ovakav režim ne može biti toliko efikasan koliko daju dva uzastopna tretiranja apigardom. Ne postoji završni period za apigard, što ranije - to bolje. Drugim rečima, apigard tacne se mogu ukloniti i istog dana postaviti. 10. Koristim apigard u proleće i moja društva izgledaju veoma slabo, zašto? Verovatno da je matica kraće vreme prekinula polaganje jaja. To se ne dešava često, ali ako se desi to je samo vremenski efekat. Ona će ponovo početi polagati jaja kada se miris timola raziđe posle oko 3 nedelje, što neće oštetiti društvo ili maticu. 11. Koji nivo kontrole (uništenja) Varroe mogu postići tretmanom apigardom? Apigard često daje rezultate jednako dobre kao što su se mogli postići ranije sa apistanom ili bajVarrolom, ali generalno može se očekivati niža efikasnost, negde između 85% i 95% uništenja Varroe. Prosek koji smo mi registrovali tretmanom 1.000 košnica bio je 93%. Apigard deluje bolje ukoliko je toplije ali samo do 38°C. 12. Zašto bi se koristio apigard kada on ne deluje tako dobro kao apistan u bajVarrol? Postoji otpornost Varroe na piretroide (aktivne sastojke apistana i bajVarrola) u mnogim oblastima. Apistan i bajVarrol u tim oblastima nisu efikasni i zato je neophpdno koristiti druge tipove tretmana. Apigard deluje drugačije od piretroida i ubija Varrou u razvoju, rezistentnu na piretroide. Dok rezistencija još ne postoji, dobro je „zameniti” tretmane apigardom. 13. Mogu li koristiti u isto vreme apigard i apistan? Da, možete, ali bi to bilo rasipanje para i ne bi imalo realne prednosti. Koristite jedno ili drugo, ali ne u isto vreme oba. 14. Da li je leglo Varroe rezistentno na timol?



251

Na kratak period, ne! Piretroidi i drugi „tradicionalni” pesticidi ubijaju, delujući na nervne kanale Varroe ili insekata i relativno je jednostavno da Varroa ili insekat promene svoje psihološko stanje, tako da kratko utiču na nervne agense. Timol deluje drugačije. Kako je protein denaturant on razara membrane ćelije i deluje na sve ćelijske procese. To je opšti način delovanja, pre nego one postanu visoko specifične. Bilo bi veoma teško za leglo Varroe da promeni sve svoje telesne funkcije i postane rezistantno na timol. Vita nadgleda populaciju Varroe u Evropi i mi do sada nismo registrovali rezistenciju na timol. Međutim, ne isključuje se verovatnoća da ćemo imati u buduće Varrou rezistentnu na timol. 15. Mogu li koristiti apigard sa otvorenim podnim mrežama? Pare timola su teže od vazduha i, sa otvorenim podnim mrežama efikasnost tretiranja bi nestala. Tokom tretiranja apigardom mreže zatvorirte, a posle ih otvorite. 16. Zašto je apigard gel? Timol je jedan uspešan pesticid, ali kad bi se primenjivao kao sirov kristal ili u suvom stanju, bilo bi teško i hazardno koristiti ga i kontrolisati promene nivoa zaraženosti Varroom. U hladnim uslovima, kristali timola ne isparavaju dovoljno brzo i Varroa se ne može kontrolisati, ali na toplotom, kristali timola će isparavati suviše brzo, uznemirujući pčele i često ubijajući leglo. Zato se timol inplicira u gel, kako bi za timol dobili jedan sporo oslobađajući sistem isparavanja, koji dopušta pčelama da se prilagode na niske koncetracije timola pre nego što dođe do nivoa postepenog uginuća Varroe. Pri neposrednom korišćenju, apigard-gel je bezopasan za pčele i leglo. Gde je moguće dobiti više informacija i apigardu? Za više informacija o apigardu pogledajte website na www.dadant.com ili posetite Vita-Evrope's website na www.vita-europe.com.47 U Srbiji opširnu informaciju o apigardu, dao je dr med. Rodoljub Živadinović u časopisu „Pčelar” br 4 (april) 2007. godine.

7.4.6. TIMOL I DEZORJENTISANA VARROA U desetogodišnjim istraživanjima delovanja timola na varrou u 120 pčelinjih zajednica, Francz Knobelspies, otkrio je do sada manje poznate fenomene u razvoju pčelinjeg društva i uticaja timola na reprodukciju varroe. Naime, on navodi: 1. da pčele u zdravim društvima delimično otklapaju ćelije približno pet dana pred izleganje trutovskog legla i tri dana pre izleganje radiličkog; 2. da pod produženim dejstvom timola u košnici, čija su se isparenja dugotrajnom upotrebom u pčelinjim zajednicama inkorporirala u vosak i u drvene delove unutar košnice, ženke varroe i bez leka u gnezdu trpe gubitke i padaju na podnjaču, a pri naseljavanju ćelija sa larvama krpelji budu toliko destimulisani i zbunjeni da se ne hrane hemolimfom predlutke-lutke, i kao posledica toga nastupa glad. Kako varroa ne može stvoriti otpornost na glad, to nikada ne može da postane rezistentna na timol; 3. kada se pčelinjem društvu dodaju satne osnove proizvedene od voska u čijoj su strukturi sadržani ostaci timola i kada pčele na njima izgrade ćelije, matica položi jaja, a ženka varroe naseli takvu ćeliju, krpelj postaje u tolikoj meri zbunjen i dezorjentisan da se njegov izmet nalazi u malim tačkicama razbacan niz celu ćeliju, umesto kao što je poznato, na jednom mestu. Tvrdnju pod 1 Knobelspies dovodi u vezu sa elementarnom potrebom da se lutkama pred rođenje obezbedi kiseonik. Isparenja timola prodiru kroz otvor voštanog



252

poklopca u ćelije sa lutkama i dezorjentišu parazita, pa ne dolazi do sparivanja ženki sa mužjakom. Zatim, ne funkcioniše prirodni proces hranjenja, što ima za posledicu glad potomstva u ćelijama i padanje retardiranih parazita u svim stadijumima na podnjaču Tvrdnju pod 2 argumentuje: Petogodišnje tretiranje timolom svih 120 pčelinjih zajednica u kontinuitetu, uticalo je da u društvima tokom letnjih meseci skoro i nema varroe, a ako ih ima to su uglavnom beli i pegavi primerci. Izložene konstatacije potvrđene su kada je odstranio iz pet najjačih društava timol-ramove, trutovsko leglo otklopio, a nađene rezultate predstavio u tabeli 52. Tvrdnju pod 3. dokumentuje rezultatima analize dva instituta: U petogodišnjem periodu tretitanja pčelinjih zajednica timolom u kontinuitetu, analizom su utvđeni ostaci supstance u vosku koja destruktivno deluje na varrou, a prikazani su u tabeli 52. Pokazatelji iz tabele rezultata analize u Poljoprivrednom Institutu za hemijske analize u Frajburgu o ostacima timola u vosku, potvrđeni su i u Federalnom Institutu u Libelfeldu u Bernu, ali u nešto izmenjenim veličinama i na drugim pokazateljima (tabela 53). Tabela 52. Efekti ostataka timola u saću Pčelinja društva Br. 1: 10.06. 15.07. Br. 2: 10.06. 15.07. Br. 3: 10.06. 15.07. Br. 4: 10.06. 15.07. Br. 5: 10.06. 15.07.

Ukupno otvorenih trutovskih ćelija

Mrtvih varroa

Varroa sa mrtvim leglom

Varroa bez legla

Varroa sa leglom

595 370

15 3

5 1

4 0

0 1

457 344

3 2

0 7

4 6

0 1

432 118

4 1

6 1

1 2

1 2

383 186

8 2

0 9

4 12

5 3

428 278

0 2

9 1

0 2

2 0

Tabela 53. Pregled ostataka timola u vosku i medu U saću za leglo

U blok/kalupima od voska

U centru saća

U medu

9,96 mg/kg

41,61 mg/kg

47 mg/kg

0,11 mg/kg

Tabela 54. Pregled ostataka timola u pretopljenom vosku U vosku od saća sa leglom

U istopljenom vosku od timolrama

U medu

60,5 mg/kg

2523 mg/kg

0,02 mg/kg



253

Iz tabele 54 je vidljivo da se količina timola u vosku povećava posle svakog topljenja, iako timola ima u dozvoljenim količinama u saću sa leglom. Vlastitom preradom voska sa ostacima timola, satne osnove imaju prednost nad klasičnim u pretpostavci da timol satne osnove čini lekovitim ne samo protiv Varrooze, već i protiv drugih pčelinjih bolesti.

7.4.7. NEPREKIDAN OŠTAR MIRIS TIMOLA Neprekidnim emitovanjem oštrih mirisa, timol svakodnevno ubija krpelje koji se na leđima mladih pčela izvode iz zatvorenog legla. Pare timola za duže vreme zadržavanja u košnici (najmanje 16 dana), očiste pčelinju zajednicu od grinja. Poznato je da se Varrooa razmnožava u zatvorenom leglu, koje kod evropske pčele traje 12 dana, što znači da svakog dana pčelinju zajednicu naseljava 1/12 novoizleženih grinja. Pod pretpostavkom da se u pčelinjoj zajednici na dan »D« nalazi 1.920 grinja, od čega 50% (ili 960 ženki) varroe u poklopljenom leglu, one će narednih 12 dana svakodnevno izvoditi po 1/12 ili 80 grinja (umnoženo 1,4 puta) koje će se, ako ne budu uništavane, prikačiti na pčele i uvećati zarazu za novih 112 grinja dnevno (svaka ženka varroe u zatvorenom leglu proizvede prosečno 1,4 ženskog potomstva, piše Koeniger). Kada u košnici nema akaricida, za period od 12 dana na pčelama će se naći 1.212 varroa, a u zatvorenom leglu njih 1.561. Ako pčelinju zajednicu i dalje ne štitimo, u narednih 8 meseci varroa će se umnožiti, prema Liebigovom pravilu za 128 puta, što korespondira sa računicom Artmenka i saradnika, po kojoj su utvrdili koeficijent reprodukcije od 105 do 160 puta. Zato varrou treba uništavati kontinuirano i istrajno tokom cele godine, primenom isparavajućih sredstava kao što su timol i mravlja kiselina, eterična ulja i aromatične sirovine. U dozi od 10 do 12 grama po nastavku, stavljen u valov satonoše plodišnog nastavka ili u Frakno-timol ram, timol dugo vramena isparava i za to vreme štiti pčelinju zajednicu od parazita. I mravlja kiselina uneta u košnicu isparava i zadržana u pčelinjoj zajednici najkraće 4 dana (po matematičkom modelu iz tabele) ubija grinje na pčelama i u leglu, te štiti pčelinje društvo od parazita. Prethodni matematički model koji pokazuje da kada u košnici nema akaricida, 1/12 grinja sa pčela ulazi u ćelije sa leglom i tu ostaje za vreme stadijuma razvića predlutka – lutka - pčela. Taj stadijum traje 12 dana, nakon čega 1/12 poroda Varroe umnoženog za 1,4 puta, daje reprodukciju ženskog potomstva koje se kači na pčele i time zatvara reproduktivni krug, koji se nastavlja u nedogled.

7.5. MRAVLJA KISELINA Mravlja kiselina je organska kiselina koja se u slobodnim oblicima nalazi u četini smreke, u listu koprive, u otrovu pčele, ose i mrava, a nalazi se i u medu, koji i pčele i ljudi, kao hranu i kao lek, odvajkada koriste. Mravlja kiselina osim što kontaktno uništava Varrou na pčelama, jedino je sredstvo koje svojom visokom isparljivošću prodire u zatvoreno leglo i uništava krpelja, mada prema nekim autorima ne u potpunosti,. Prema većini autora efikasnost mravlje kiseline je 90-95% uginulih Varroa. Međutim, efikasnost zavisi od


254


mnoštva promenjivih faktora, počev od temperature do sposobnosti pčelinjeg društva za provetravanjem košnice. Zato korišćenje mravlje kiseline traži najviše pažnje pčelara i to mnogo više nego pri korišćenju bilo kog drugog sredstva u borbi protiv Varroe. Pre tretmana pčelar treba da prati metereološku prognozu. Kod isparavanja mravlje kiseline obavezno se uzima u obzir i površina isparavanja, zapremina košnice, jačina društva i koncetracija i doza mravlje kiseline. Potrebno je da dnevno ispari 10 ml mravlje kiseline, jer na toj granici više nema većeg broja otpalih Varroa nego što je inače dnevno opadanje prirodno uginulih krpelja.(mr hemije inž. J. Marković, predavanje januara 2012.). Stoya i saradnici (1986), prema Riharu, našli su da je u medovima SR Nemačke bilo prosečno 100 mg mravlje kiseline po kilogramu meda cvetnih vrsta, a u medu pitomog kestena i u medljici četinara i lišćara prosečno 626 mg/kg. Wall je u kestenovom medu utvrdio čak 1.000 mg mravlje kiseline po kilogramu meda. Mravlja kiselina, kao i oksalna i mlečna, sastavni je deo meda, pa stoga i ne predstavlja u njemu strano telo. Ne zagađuje med, vosak, cvetni prah ni propolis, kao ni životnu sredinu, što se ne može reći za amitraz, fluvalinat, brompropilat i kumafos (perizin). Ona ubija varrou na pčelama i prodirući u ćelije saća ubija krpelje koji se razmnožavaju u zatvorenom leglu. Pored varroe, mravlja kiselina uništava voskov moljac, grinje Akarapis Woodi, a prema nekim autorima sprečava pojavu nozemoze (Kramer i Tragesser). Pčelinja društva obolela od nozemoze, bečki profesor Šiler je uspešno lečio primenom mravlje kiseline. On je 1937. i 1938. godine šećernom sirupu dodavao 15 kapi mravlje kiseline po jednom litru otopine šećera u vodi i time hranio pčele s jeseni u količini koja je obezbeđivala dovoljnu zimsku i prolećnu rezervu hrane. Prema mr hemije inž. Jovanu Markoviću, mravlja kiselina deluje na krečno leglo, jer stimuliše pčele da izbacuju zaražene lutke pre nego što će se pretvoriti u mumiju krečnog legla. ”Prema Andrijaševu (1899), Gorbačovu (1911) i Žurovskom (1925)”, piše Smirnov (1968), „mravlja kiselina sprečava truležne bolesti pčelinjeg legla. Pored toga, mravlja kiselina veoma uspešno dezinfikuje unutrašnjost košnice i pčelarski pribor„. U istraživanjima Mikitjuka sa Svesaveznog instituta eksperimantalne veterine, posle prvog tretiranja, ekstenzivnost zaraze legla smanjila se posle 8 dana sa 26,6% na 12%, a posle 15 dana na 6,6% zaraženost zatvorenog legla (tabela 55). Tabela 55. Efikasnost mravlje kiseline na umanjenju ekstenzivnosti zatvorenog legla od maja do septembra (prema podacima Mikitjuka) Stanje

Na »D«

Posle 8 dana

Posle 15 dana

Zaraženo zatvoreno leglo

26,6%

12%

6,6%

Rezultati istraživanja grupe istraživača, sa Smirnovim na čelu, pokazali su efikasnost od 90-94% uništenih varroa u proseku po košnici od testiranih hiljadu pčelinjih zajednica. Stepenišvili sa Gruzijske naučnoistraživačke proizvodne stanice utvrdio je efikasnost mravlje kiseline od 92% ubijenih krpelja Varroe Jakobsoni seu destruktor, a Imdorf, Sarier i Bogdanov 95%. Šahtamirov sa Naučnoistraživačke stanice, Grozni, utvrdio je korelaciju između veličine doze i vremena držanja u košnici mravlje kiseline, s jedne strane, i broja ubijenih varroa s druge strane (tabela 56).



255

Tabela 56. Efikasnost mravlje kiseline u poređenju sa drugim akaricidima (Prema Šahtamirovu) Broj ekspetimentalnih košnica*

29

10

10

Doza, ml

45

30

15

Broj dana držanja mravlje kiseline u košnici

23

10

8

-mravlje kiseline

26.613

10.763

2.052

-Folbeks VA

22.392

Otpalih varroa pod dejstvom:

-Fenotijazin-tablete 26.155 *za vreme trajanja ogleda, temperatura vazduha iznosila je 22-24°C

Dr Kalinka Gurgulova i sar. (2004) iz Sofije (Bugarska) su utvrdili efikasnost Furmitoma iz Rume (Srbija) pri dvokratnom tretiranju od 93,01±0,13%, dok je ona manja kod jednokratnog (84,38±0,31%). „Ovi rezultati potvrđuju podatke drugih autora koji dostižu efikasnost od 90-95% pri dvokratnom tretiranju mravljom kiselinom u intarvalu od 14 dana (A. Clark, 1994, P. Coilini, 1999), a i do 98% (F.Mitunelli, 1994). Nismo uočili štetno dejstvo na pčele i leglo„. Kada su u Institutu za pčelarstvo Univerziteta Hokenhajm dozu od 25 ml povećali na 30 ili 40 ml 60% mravlje kiseline, nakon 6 časova emisije para, utvrdili su 100% ubijenih krpelja na pčelama i u zatvorenom leglu, ali i 30% uginulih larvi u poklopljenom leglu, saopštio je Liebig.

7.5.1. STIMULATIVNO DEJSTVO MRAVLJE KISELINE NA RAZMNOŽAVANJE PČELINJE ZAJEDNICE Mravlja kiselina stimulativno deluje na razmnožavanje pčelinje zajednice. Istraživanja Mikitjuka su otkrila da su matice uz prisustvo mravlje kiseline u košnici povećale aktivnost i polagale su više jaja (tabela 57) Tabela 57. Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na uvećanje legla Uvećanje legla pod dejstvom mravlje kiseline

Na »D«

Posle 30 dana

Posle 60 dana

Otvoreno leglo

4,7 dm2

64,7 dm2

60,0 dm2

Zatvoreno leglo

23,0 dm2

87,7 dm2

112,0 dm2

Branko Končar (2004), pčelar iz Prijedora, izveštava da su četiri društva u koja je 30. juna stavio po 120 ml 65% mravlje kiseline u isparivaču, dala 15. avgusta po pun polunastavak meda za vrcanje. „Ostala društva na istoj lokaciji dala su 3-4 puta manje meda. Ova društva su me obradovala i zbog toga što je u njima bilo daleko najviše pčela„, piše Končar. Iskustvo Branka Končara (2004) ukazuje da je potrebno da mravlja kiselina isparava bez prekida 12 dana, koliko traje i ciklus zatvorenog legla.


256


Tabela 58. Tabela uništenja varroe primenom mravlje kiseline 90% EFEKTI DEJSTVA MRAVLJE KISELINE U DANIMA dani

1

pčela/legla

2

3

4

P

L

P

L

P

L

P

L

100%

960

960

88

8

9

1

1

0,1

90%

864

864

79

7

8

0,9

0,9

0.09

10%

96

96

9

1

1

0,1

0,1

0.01

u PD

192

10

1,1

0,11

1/12 u leglu

8

1

0

0

na pčelama

88

9

1,1

0.11

10,20

0,52

0,057

0,0057

%

Ovaj prikaz dinamike uništenja parazita u pčelinjoj zajednici upućuje na zaključak da zadržavanje mravlje kiseline tri dana i timola u košnici 16 dana ubije 99,943% (odnosno 99,991%) parazita, a kada se koristi FURMITOM-pločica, koja se prema uputstvu proizvođača, u košnici zadržava 48 časova, u pčelinjoj zajednici će ostati 1,1 (ili 0,057%) grinja. Prikazani modeli efikasnosti isparavajućih sredstava (timola i mravlje kiseline) u lečenju pčelinjih društava obolelih od Varrooze, samo teorijski zarazu pčelinje zajednice redukuju na 0,009%, odnosno na 0,0057% grinja, što je verovatno ostvarljivo u idealnim uslovima i do perfekcije usklađenih odnosa između jačine pčelinje zajednice i zapremina košnice, doziranja i spoljne temperature, kapaciteta isparavanja i vremena dejstva para timola, odnosno mravlje kiseline. Model ukazuje da je duže isparavanje leka u korelaciji sa brojem ubijenih grinja, a da je koncentracija para u korelaciji sa zapreminom košnice, da su timol i mravlja kiselina lekovi za koje farmacija nije odredila doziranje. Valja ih držati u košnici sa takvim proračunom da (1) suzbijaju varrou do stepena da pčelama ne prave štetu i (2) da pčelinjim društvima i maticama ne nanose gubitke. Kao isparavajuće sredstvo protiv varroe, mravlja kiselina emisijom svojih para, dospeva u sve delove košnice, pa i u otvoreno i zatvoreno leglo i na pčele u gnezdu gde uništava varrou (Grobov, 1984). Kako se iz priloženog vidi, mravlja kiselina stimuliše pčelinje društvo na veću aktivnost, a maticu na povećano polaganje jaja, pa su stoga neosnovane sumnje u kvalitet mravlje kiseline kao efikasnog sredstva za suzbijanje parazita varroe.

7.5.2. DOZA I TEHNIKA TRETIRANJA Unificirana doza mravlje kiseline za lečenje pčelinjih zajednica od Varrooze nije utvrđena, jer pčele podnose i prilično neprecizne doze ukoliko ne dođe do nepredviđenih naglih promena spoljne temperature, višoj od 25°C. Otuda i činjenica da se naučni radnici i pčelari koji se služe mravljom kiselinom slažu samo u jednom, a to je da temperatura spoljnjeg vazduha u vreme tretiranja mravljom kiselinom ne sme bude niža od 10°C, niti viša od 25°C. U tom temperaturnom intervalu lek isparava intenzitetom optimalnim za uništavanje grinja na pčelama i u poklopljenom leglu, a pčelama ne šteti. Zato upotrebu mravlje kiseline treba vremenski tačno



257

uskladiti i tretirati u vreme kada se ne očekuju nagle promene okolne temperature vazduha. Koliku dozu mravlje kiseline staviti u košnicu, predmet je izlaganja u tekstu koji sledi. Ali se iskustva mnogih naučnih radnika i pčelara, i rezultati istraživanja naučnoistraživačkih instituta, odnosno istraživačkih stanica pčelarstva u bivšem SSSR-u toliko razlikuju da se ne može odrediti neka rezultanta. Kada je »ZAVOD DDD BEOGRAD” dredio dozu od 9,5 ml leka (po jednon LR nastavku) i vreme isparavanja od 21 dana, i Rotar 15 ml, a Ministarstvo poljoprivrede bivšeg SSSR-a dozu od 150 do 200 ml sa tendencijom dnevnog isparavanja od 10 do 15 ml u trajanju od 21 do 25 dana, Stepanišvili 150 ml, Sokolović 100 ml, te drugi između 25 i 60 ml, onda su reči dr Draginčića da pčele trpe i prilično neprecizne doze mravlje kiseline ukoliko ne dođe do nepredviđenih oštrih promena spoljne temperature pravi odgovor, da dozu određuje svaki pčelar prema zapremini svoje košnice i jačini pčelinje zajednice. A što se koncentracije mravlje kiseline u košnici tiče, i tu su razlike ogromne: od 15%, koju dr Koeniger koristi u kombinaciji sa majoranovim uljem za izradu preperata Kombiam, pa sve do koncentrovane kiseline 98-100%. Brečko, Walner i još neki autori koriste 85% mravlju kiselinu, a ruski istraživači i pčelari upotrebljavaju tehničku mravlju kiselinu I klase u koncentraciji 86,5–99,7%. Firma »EVROTOM« iz Rume koristi 65% mravlju kiselinu u dozi od 25 ml, što korespondira sa sigurnošću uništavanja grinja i bezbednosti legla od oštećenja i uginuća. To su osnovni i sasvim dovoljni markeri da se pčelari odluče kako koristiti mravlju kiselinu u suzbijanju varroe, bez opasnosti da ne ubiju pčelinju zajednicu, a pčele da ne uklupčaju maticu. Imdorf, Sarier i Bogdanov sa Instituta za pčelarstvo u Bernu, preciziraju da se tretiranje mravljom kiselinom pri spoljnoj temperaturi 12-20°C vrši tokom dana, a na temperaturi od 20 do 25°C uveče. Ako su u pitanju visoke dnevne temperature, tretiranje treba izvoditi rano ujutru. U pregledu koji pokazuje doziranje leka i tehniku lečenja pčelinjih zajednica zaraženih Varroom, vide se osetne razlike u prilazu doziranju ali i jedinstveno htenje autora da se parazit uništi. Visoke doze su u korelaciji sa vremenom zadržavanja leka u pčelinjoj zajednici. Dnevno isparavanje kiseline treba da iznosi 7-10 ml, što se smatra optimalnim za uništenje parazita i bezbednim za pčele. Razni su postupci i kombinacije, od kojih prikazujemo samo neke. Paket od 2 do 3 kartonske ploče dimenzija 15×25×0,3-0,5 cm stavlja se u plastičnu kesu 20×30 cm i natapa sa 150-200 ml mravlje kiseline sa dva otvora 1,5 cm na foliji. Tako pripremljena kiselina postavlja se na satonoše i ostaje u košnici 2125 dana. Paket istog gabarita, ali napunjen sa 30-50 ml mravlje kiseline, zadržava se u košnici 3-5 dana sa dnevnim oslobađanjem para leka oko 10 ml. Ploče od vlaknastog materijala panateks natapaju se sa 250 ml 85% mravlje kiseline i upakuju u plastičnu foliju i drže se u košnicama samo 7 dana, što je dozirano brojem otvora na foliji za emisiju para leka koje sigurno ubijaju varrou, a pčelama ne pravi štetu. Za prvi tretman, koji se obavlja krajem jula ili početkom avgusta, izbuše se 4-7 otvora 1,5 cm za pčelinju zajednicu u LR košnicama, odnosno 5 otvora istog prečnika ako se lečenje provodi u DB košnicama. Za drugi tretman, koji se vrši krajem septembra ili početkom oktobra na foliji se izbuši 13-18 otvora istog promera kao i na pločama pri prvom tretiranju ako se aplicira u LR košnicama, odnosno 12-14 otvora 1,5 cm ako se pčelinje društvo leči u DB košnicama (Imdorf, Sarier i Bogdanov). Prethodno upakovane i natopljene vlaknaste ploče se čuvaju na hladnom mestu (frižideru ili zamrzivaču), a otvori na foliji se prave


258


neposredno pred tretiranje. Ako stavljena na satonošu ploča dnevno olakša za oko 7g, treba očekivati efikasnost mravlje kiseline od oko 95%, a ako je lakša za oko 10g i više, efekat leka je oko 97%. Kada je dnevni gubitak težine manji od 7g, lečenje treba nastaviti u proleće, ističe Kolarović. Kada doza od 250 ml kiseline, pri datom broju otvora na omotu folije, isparava dnevno intezitetom 35 ml, varroa će biti 100% uništena. Odgovor kako će proći leglo dao je Liebig 1987. godine, a dopunio 10 godine kasnije Koeniger izjavom da ne postoji supstanca sa kojom je tako mnogo pčelinjih društava ubijeno kao sa mravljom kiselinom. Međutim, dr Luganski je, na primedbu naših pčelara da se kod nas koristi niža koncetracija (60-65%), odgovorio „Mi ne želimo krpelja da uplašimo, već da ga ubijemo” (Ćirović, 2003/4). Ruski stručnjaci preporučuju primenu koncetrovane mravlje kiseline 85-99%. Luganski smatra da je jedino ispravna koncetracija ona koja nosi oznaku 98-100%. Svaka druga niža od koncetrovane mravlja kiseline dovodi do rezistencije Varroe na kiselinu. Pčelari koji nerado prave pakete od kartonskih ili vlaknastih ploča sa mravljom kiselinom u kesi od plastične folije, bilo iz bojazni od rukovanja kiselinom, ili radi boljeg ekonomisanja vremenom, bezbedno i brzo će izvršiti tretiranje pčelinjih zajednica sa antivarroa cevkama ili furmitom pločama. Po jednu furmitom ploču jednostavno staviti preko satonoša drugog plodišnog nastavka (kada pčelinje društvo gusto ispunjava 2 LR nastavka). Ako plodište ima više od 20 ramova posednutih pčelama, na satonoše se stavljaju dve ploče. Jednostavan i manje opasan način unošenja mravlje kiseline u zaraženu pčelinju zajednicu je sipanje leka u plastični poklopac od tegle (prekriven mrežom od plastike), koji se stalno nalazi na satonošama ili na podnjači. Špricom za injekcije primerene zapremine uzme se mravlja kiselina u dozi od 15 do 17 ml (Lebednicev), odnosno 25 ml 60% mravlje kiseline, kako to radi autor ovih redova. Tretman treba ponoviti tri puta u intervalu od 4-5 dana, što znači da se varrou drži pod vatrom 12-15 dana. Kojom dozom? Pregled koji sledi (tabela 59) opravdava sve doze koje su autori ponudili i postupke koje su primenili u korišćenju leka. Pri svemu tome se sa uvažavanjem treba odnositi prema upozorenju Liebiga i Koenigera. Autori se slažu u mišljenju da primenu mravlje kiseline u suzbijanju Varrooze treba vršiti u proleće posle masovnih izletanja pčela, ponoviti tretiranje posle vrcanja leti, a u jesen obaviti tretiranje radi preventive. Bitno je održavati kontinuitet isparavanja mravlje kiseline u pčelinjoj zajednici u vremenu od 13 dana, kako bi ženke varroe koje su prvih dana naselile zatvoreno leglo, bile uništene, a zaraženost pčelinjeg društva svedeno na stopu ispod 2%. Veličina doze, način tretiranja i lečenja prema pregledu koji sledi to obezbeđuje.



259

Tabela 59. DOZA - POSTUPAK TRETIRANJA (Pregled) Autor

Kolarović

Doza, ml

250

Koncentracija,%

85

Primena

Izvor

Dispozicija

Zadržavanje u košnici (dana)

Vlaknasta plastična ploča 25×9×1 cm

7

2×: 1 u leto 1 u jesen

PČELAR 7/96

3×: 1 u proleće 1 u leto 1 u jesen

PČELAR 11/81

21-25

2×: 1 u proleće 1 u jesen

PČELOVODSTVO 6/83

21-25

2×: 1 u proleće 1 u leto

PČELOVODSTVO 10/83

dok ne ispari

1× u jesen u 3. dekadi septembra

PČELAR 7/84

3-5

2× u proleće u razmaku12 dana 1x u jesen

PČELOVODSTVO 9/84

10-15


PČELAR 12/87

3-5

3×:1 u proleće 1 u leto 1 u jesen

PČELOVODSTVO 12/85

24 časa


PČELA 7/84

Nosač mravlje kiseline

na satonošama

Ministarstvo poljoprivrede SSSR

150200

86,599,7

Kartonske ploče 20×30×0,5 cm 1-2 otvora 1,5 cm ili flašica pljoska 250 ml

21-25 21-25 10-12

na satonošama 150200

Smirnov

86,599,7

Kartonske ploče 10×10×0,5 cm 1-2 otvora 1,5 cm na satonošama

Stepanišvili, Gruzijska naučnoistraživa čka proizvodna stanica

150

86,599,7

100 Plužnikov

98-100 25

Smirnov i sar. iz Instituta veterinarskog saniteta

Sokolović

30-50

Kartonske ploče 15×20×0,3 cm podnjača: 2 otvora 1,5-2 cm satonoše: 2 otvora 1-1,3 cm Flašica pljoska 250 ml* ili poklopac tegle na satonošama

96,599,7

Kartonske ploče 10×10×0,5 cm 2 otvora 1,5 cm na satonošama

100

85

Kartonske ploče 15×25×0,3 cm na satonošama

Redakcija časopisa Pčelovodstvo

Kartonske ploče 10×10×0,5 cm 30-50

86,599,7

2-3 otvora 1,5 cm na satonošama

Rihar

25

60

Kartonske ploče 23×32×0,5 cm na satonošama



260

Autor

Doza, ml

Koncentracija,%

40

85


Primena

Izvor

na podnjači

dok ne ispari

1×x u leto

SLOVENSKI ČEBELAR 3/88

Iverica 10×15×12 cm

12-14

2×: 1 u leto 1 u jesen


3x7=21

2×: 1 posle bagrema 2 posle zadnje paše

PČELAR 4/2000

24 časa

3-4 kratkotrajana tretiranja u toku jedne sedmice***

PČELAR 4/2000

7

Svakih 7 dana dopunjavati

PČELAR 5/95

20



20-25


PČELOVODSTVO 3/84

10


PČELAR 6/90

dok ne ispari


Intervju sa autorom 9.10.1999.

PČELAR 6/88

Nosač mravlje kiseline Dispozicija

Iverica 20×15×12cm Walner

Brečko

30-50

85

na podnjači

Golubović

Dva plastična šprica po 10 ml ispunjena sunđerom

20-30

na satonošama Imdorf. Sarijer Bogdanov

Viskozni sunđer ili poklopac

20-30 po nastav ku

85

na podnjači

65

na satonošama

1000

15

Plastična terapija Koeniger

Rotar

15

98-100

na podnjači Tampon od itisona 15×18 cm na satonošama

Arekljan

40-45

Žitnik

15

86,599,7

98-100

Filter papir 20×35 cm na satonošama Ulošci od itisona 10×12 cm na satonošama Poklopac tegle

Pejanović

10

98-100 na satonošama

Pavlić

25

Jovo Kantar

25

65

Kartonske ploče

48 sati


60

Kartonske ploče 23×32×0,5 cm na satonošama ili poklopac tegle na satonošama

24 časa

2×:1 u leto 1 u jesen


BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU Nosač mravlje kiseline Autor

Doktrina uništavanja varroe u Slovenskom pčelarstvu 2003. godine

petnaest nemačkih i tri austrijska naučna instituta koji se bave varroom48

Doza, ml

Koncentracija,%

Dispozicija


85

Isparivač BS 05 za AŽ košnice Isparivač MS ili LS ili BS 05 za LR košnice

Dugotrajno

2 ml po 1 Zander ovom ramu: (na satono še) 3 ml po ramu (na podnja ču)

60

Sunđerasta krpa 20×20×0,5 cm

1 dan

25-30/1 nastavak 50-60/2 nastavka

85%

Prema uputstvu proizvođača

80 ml po nastavku

60

Medicinska bočica bez tanjira

U isparivaču

Primena

261

Izvor

2× i to: 1 kraj julaSL početak avgusta ČEBELAR 1 u prvoj polovini septembra, posle 5/2003. prihranjivanja

3-4 puta tokom 4-7 dana.

»Pčelarenje za budućnost”, S kraja jula do kraja septembra. Niš, 2002. Dovoljna 2 Dok ne tretmana: prvi ispari pre, a drugi posle prihranjivanja u avgustu septembru

Dok ne ispari

Dva puta godišnje. Posle vrcanja i nakon prihranjivanja

Isparavanje pojačava fitilj, najbolje od staklene vune(Huttinger, 1981.), koji se prema potrebi, manje ili više, izvuče iz flašice, a cela količina treba da ispari za desetak dana (Sulimanović). ** Za pčelinju zajednicu u jednom nastavku: -Kada je podnjača visoka 10 cm, ploču natapati sa 40-45 ml mravlje kiseline -Kada je podnjača manje visine, ploču natapati sa 30-40 ml mravlje kiseline Za pčelinju zajednicu u dva nastavka: -Kada je podnjača visoka 10 cm, ploču natapati sa 50 ml mravlje kiseline -Kada je podnjača manje visine, ploču natapati sa 30-40 ml mravlje kiseline *** Ako je prirodno palo 30 krpelja dnevno, tretiranje vršiti nezavisno od sezone 1)Ako je prirodno opadanje 3 krpelja dnevno, tretiranje treba izvesti ODMAH posle vrcanja meda, krajem maja 2)Kada je prirodno padanje krpelja krajem maja veće od 3 tretiranje treba obaviti ODMAH (ako nema unosa ili se ne očekuje za dve sedmice) 3)Ako je dnevno prirodno opadanje 10 krpelja tretiranje treba obaviti (1) posle letnjeg medobranja, i (2) sredinom septembra *


262

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 7.5.3. Kako rade

U Nemačkoj i Austriji stručnjaci iz 18 naučnih instiruta, koji se bave problemom varroe preporučili su vrlo jednostavan način rada sa mravljom kiselinom, pa kažu da su njene prednosti : - što deluje na varrou u poklopljenom leglu - što je prirodni sastojak meda. - ne očekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) na mravlju kiselinu. Dr Luganski, (2003) kaže da je mogućnost rezistencije na mravlju kiselinu obrnuto proporcionalna: što je njena koncetracija manja, to je procenat preživelih ženki Varroe viši i one rađaju generacije krpelja rezistentnih na kiselinu, (prim. J.K.).

7.5.4. Kratkoročni tretman Kratkoročni tretman podrazumeva tretiranje pčelinjih društava zaraženih Varroom posle bagremove paše i posle letnjih paša u mesecu julu, u vreme nastanka kratkotrajnih zahlađenja. Ovaj tretman podrazumeva izlaganje pčela parama mravlje kiseline tokom kratkog vremenskog perioda od 24 do 48 sati. Spoljna temperatura u periodu tretiranja, noću ne sme da bude niža od 12°C, a danju ne sme da prelazi 25°C. Tretiranje se sprovodi u kasnim večernjim časovima. 1.Mravlja kiselina na sunđerastoj krpi: Zašto? Jednostavna i brza primena za skoro svaki tip košnica. Kada? Odmah posle okončanja paše na Slika 39. Furmitom ploča može temperaturama između 12 i 25°. se, kao i sunđerasta krpa, Kada dnevne temperature prelaze 25°C, staviti odozgo na okvire tretirati uveče. (“Pčelarenje za budućnost”, Čime? Sunđerasta krpa 20×20×0,5 cm. 2002). Što hladnija – iz frižidera 60% mravlja kiselina. Instrument za doziranje: menzura ili špric. Kako? 1.Sunđerastu krpu staviti što bliže pčelama: odozgo na satonoše ili odozdo u košnicu, na podnjaču, odnosno u fioku ispod žičane mreže. Tretman obaviti bar 3-4 puta tokom 4-7 dana. U varijanti odozgo - krpu staviti pravo na satonoše (ramove). Dati 2 ml po jednom LR ramu ili Zanderovom ramu pčela. (u Nemačkoj se koriste Zanderove košnice koje imaju ram 42×22 cm, a površina saća je 800 cm2), odnosno 3 ml po jednom gusto posednutom pčelama ramu DB košnice 60% mravlje kiseline, ali ukupno ne više od 25 ml po jednoj pčelinjoj zajednici. U varijanti odozdo: Ispod pregradne mreže staviti krpu i natopiti je sa po 3 ml po gusto posednutom LR ramu pčela.



263

7.5.5. Dugoročni tretman Dugoročni tretman podrazumeva izlaganje pčela parama mravlje kiselione u dužem vremenskom periodu 10-25 dana u jednom tretmanu. Kod jače zaraženosti koriste se dva uzastopna tretmana (Živadinović & Raičević, 2003). 1.Mravlja kiselina na sunđerastoj krpi: Zašto? Jednostavna i brza primena za skoro svaki tip košnica. Kada? Odmah posle okončanja paše - na temperaturama između 12 i 25°. Kada dnevne temperature prelaze 25°C, tretirati uveče. Čime? Sunđerasta krpa 20×20×0,5 cm. Što hladnija iz frižidera 60% mravlja kiselina. Instrument za doziranje: menzura ili špric. Kako? 1.Sunđerastu krpu staviti što bliže pčelama: odozgo na satonoše ili odozdo u košnicu, na podnjaču, odnosno u fioku ispod žičane mreže. Tretman obaviti bar 3-4 puta tokom 4-7 dana. U varijanti odozgo - krpu staviti pravo na satonoše (ramove). Dati 2 ml po jednom LR ramu ili Zanderovom ramu pčela. (u Nemačkoj se koriste Zanderove košnice koje imaju ram 42×22 cm, a površina saća je 800 cm2), odnosno 3 ml po jednom gusto posednutom pčelama ramu DB košnice 60% mravlje kiseline, ali ukupno ne više od 25 ml po jednoj pčelinjoj zajednici. U varijanti odozdo: Ispod pregradne mreže staviti krpu i natopiti je sa po 3 ml po gusto posednutom LR ramu pčela.


264


7.5.6. MRAVLJA KISELINA U MEDICINSKOJ BOČICI Zašto? Kada je jako toplo vreme. Kada? Od kraja jula do kraja septembra. Dovoljna su dva tretmana. Prvi pre, a drugi posle prihranjivanja. Čime? Napunjena bočica sa 200 ml 85% mravlje kiseline sa zatvaračem na zavrtanje i kapaljkom. Drvena podloga u obliku daščice kao držač flašice veličine 6×6×2 cm sa rupom prečnika kao i grlić bočice. Kako? Postaviti odozgo u prazan nastavak (tabela 60).

Slika 40. Medicinska boca sa tanjirem na tankom presavijenom papirnom peškiru (“Pčelarenje za budućnost, 2002).

Tabela 60. Pregled varijanti tretmana medicinskom bočicom (Sl. 45 Isparivač - medicinskom bočicom u košnici (po Liebigu, 1998, prema Riharu, 1999) sredstvo

Društvo u 1 nastavku

Društvo u 2 nastavka

Kada

Tanjirić* isparivač** kratki

MK 85% tanjir papirni peškir

50 ml Ø 12 cm 14×14 cm

100 ml Ø 14 cm 16×16 cm

Avgust pre prihranjivanja

Tanjirić isparivač dugi

MK 85% tanjir papirni peškir

150 ml Ø 12 cm 14×14 cm

200 ml Ø 14 cm 16×16 cm

Septembar posle prihranjivanja

Varijanta

MK 85% materijal od 25-30 ml 50-60 ml mekanig 10×15 cm 10×15 cm vlakana *Tanjirić je od posude za cveće prečnika 12-14 cm. ** Isparivač-fitilj je papirni peškir ili materijal mekanih vlakana Medicinska bočica bez tanjira

U avgustu i septembru

7.5.7. METODA ISPARIVAČA Zašto? Dnevni učinak isparavanja može biti procenjen bez puno troška i može se očitati na skali. Može se staviti u svaku košnicu. Kada? Dva puta godišnje: prvi tokom jula meseca, pre polaganja jaja iz kojih će se izvesti zimske Slika 41. Isparivač (Foto Končar, 2004) pčele. Drugi tretman se izvodi posle prihranjivanja (kod pčelara koji oduzmu pčelama med), krajem septembra.



265

Izuzetno se mora primeniti bilo kada u toku godine, kad pojedina pčelinja društva imaju na podnjači, odnosno u fioci ispod podnjače prirodno pale 30 i više Varroa (IMDORF-SARIER-BOGDANOV, 1995, Rihar, 1999) Tretman metodom isparivača može uspeti i kod dnevnih temperatura do 30°C, a noćne temperature ne smeju biti manje od 5°C. Čime? 60% mravlja kiselina. Isparivač se pričvrsti na ram. Kako? Punjenje isparivča obaviti prema uputstvu proizvođača. Svako društvo dobije 80 ml mravlje kiseline po zaposednutom nastavku. Posle vrcanja treba obezbediti dnevnu količinu isparavanja od 15 do 20 ml otprilike tokom pet dana. Nakon prihranjivanja treba obezbediti dnevnu količinu isparavanja od 6 do 10 ml tokom 10-ak dana. Jedan isparivač po dodatnom nastavku. Kod društva u jednom nastavku isparivač postaviti dalje od leta, a kod društva na dva nastavka po mogućnosti postaviti dva isparivača dijagonalno. Isparavanje u košnicama gde su ramovi na toplo je uravnoteženije, a učinak veći.

7.5.8. SANITARNA KOŠNICA To je hermetički zatvorena košnica (duboki nastavak DB ili LR sistema) u kome se nalazi 40 ml 60% mravlje kiseline nanesene na sunđerastu ili kartonsku tablu neodređenih dimenzija i oblika (može i kuhinjski sunđer). U tako pripremljen nastavak smeste se okviri sa poklopljenim pčelinjim leglom (bez pčela), potom se zatvori poklopnom daskom (bez otvora), lepljivom trakom hermetizuju spojevi nastavka sa pokretnim delovima košnice i 90 minuta ostavi da stoji na suncu pri temperaturi od 15 do 35°C. Posle tretmana ramovi se vraćaju u plodište iz koga su uzeti. Postupak se ponavlja za sedam dana sa ramovima koji su pri prethodnom tretmanu bili sa otvorenim leglom. Upijena mravlja kiselina u saću ubija krpelja na odraslim pčelama posle vraćanja ramova u plodište, smanjuje populaciju parazita u košnici i omogućava brzi razvoj društva. Ako posle 14 dana od zadnjeg tretmana otpadne više od 5 krpelja dnevno, postupak treba ponoviti. Tretiranje se obavlja pred zalazak sunca. Ovim postupkom pčelari u Nemačkoj leče Varroozu pčelinjih zajednica za vrema letnjih vrućina. Pri radu sa sanitarnom košnicom neophodna je primena zaštitnih sredstava (gumene rukavice, zaštitne naočale, filter-maska za nos i usta) i kofa puna vode Ako smo ispoštovali šemu juli-novembar dosledno, u narednoj godini do glavne paše nije potrebno lečenje (Imdorf, Sarier, prema Riharu,1999). Međutim, prikazanim postupcima primene mravlje kiseline uočeni su i neki problemi, koji mogu umanjiti efikasnost ovog leka: - nekontrolisano i brzo isparavanje kiseline u prostoru košnice. Kada se prekorači toplotni prag od 25°C, dolazi do prekomernog isparavanja kiseline i trovanja pčela;


266


- od pčelara se zahteva znanje i spretnost da sami pripreme rastvore mravlje kiseline: da odmeravaju količine kiseline i vode, da ih doziraju pomoću raznih dozimetara, kao i određeno poznavanje tehnike rada sa hemijskim materijama; - da se pridržavaju zaštitnih mera, korišćenjem rukavica i maski. Na osnovu izloženog, nameće se zaključak da se navedeni autori slažu oko dva pitanja: prvo, mravlja kiselina ubija varrou i u zatvorenom leglu, i drugo, tretiranje pčelinjih društva mravljom kiselinom obavlja se pri temperaturi vazduha ne višoj od 25°C niti nižoj od 10° ×C. U svemu ostalom se razilaze: u doziranju, u visini koncetracije kiseline, u broju tretiranja, u periodu primene kiseline, u dužini vremena držanja kiseline u košnici i u izboru i veličini materijala za nosače kiseline. I firma EVROTOM iz Rume proizvodi efikasan lek pod nazivom Furmitom. Furmitom-pločice su natopljene mravljom kiselinom, i prema proizvođaču, uništavaju i do 90% varroe u košnici, uz zadržavanje od 48 sati u pčelinjem društvu.

7.5.9. MERE OPREZA Mnogi autori opravdano upozoravaju na opreznost u rukovanju mravljom kiselinom, kako u pripremi iste za primenu, tako i pri aplikaciji leka u košnicama. Tako Sulimanović upozorava da sa mravljom kiselinom treba raditi oprezno, jer nagriza kožu, a ako pak dospe u oko, može se izgubiti vid. Međutim, neopravdana su preuveličavanja opasnosti od strane nekih predavača i autora tekstova, koje su mnoge pčelare udaljile od ovog leka. Sa mravljom kiselinom radim na otvorenom prostoru i koristim zaštitne rukavice, leđima okrenut prema vetru, a ako radim u zatvorenom prostoru, učinim ga promajnim. „Da, za decu je opasna, ali za mene i za Vas, pravog pčelara - nije„, izjavio je jednom prilikom profesor dr Joža Rihar i, preporučio: 1) Poželjno je nositi filter-masku za nos i usta. 2) Nositi rukavice i zaštitne naočare. 3) Na pčelinjaku imati termometar i kofu sa čistom vodom; 4) redovno pratiti prognozu vremena, kako bi se znalo da za duži vremenski period neće doći do povećanja temperature iznad 25°C; 5) u vreme tretiranja i kada su pod dejstvom para mravlje kiseline, lêta košnica moraju biti širom otvorena. Po stavljanju leka u košnicu, posmatrati reakciju pčela. Ako se pčele vidno uznemire i napuste košnicu, lek odmah izvaditi, sačekati povlačenje pčela u košnicu i dodati smanjenu dozu leka. Iskustva slovenačkih pčelara upozoravaju da mravlju kiselinu ne treba upotrebljavati za lečenje Varrooze u pčelinjim zajednicama sa maticama mlađima od 2 meseca. Uvek uz sebe nositi pripremljenu vodu (posudu sa vodom i raspršivač). Prskalicu za kiselinu odmah oprati splja i iznutra. Nositi zaštitnu masku za disanje. Posude sa kiselinom jasno obeležiti. Zbog moguće opasnsti od pogrešne upotrebe (zamene) ne koristiti posude uobičajene za životne namirnice (flaše za vodu ili mleko). Zbog dece, kiselinu držati na nedostupnim mestima, pod ključem. Kod pravljenja rastvora mrtavlje kiseline, kiselina se sipa u vodu, a nikako obrnuto (Nikada Voda U Kiselinu – Nikada VUK) . Pčelari se i dalje mogu pridržavati ovog pravila, ali zbog „naučne istine treba reći da to pravilo važi za sumpornu



267

kiselinu, dok za mravlju kiselinu redosled sipanja nije bitan”, kaže mr hemije inž. Jovan Marković (Predavanje januar 2012.). Za vreme tretiranja, prema Luganskom (2003), obavezno je prihranjivanje pelinjih društava!

7.6. OKSALNA KISELINA Oksalna kiselina49 je prirodna supstanca koja se nalazi u malim količinama u spanaću, paradajzu, grožđu, nezrelim plodovima jabuke, u blitvi, prokelju, kupusu, mrkvi, karfiolu, celeru, cikoriji, korijanderu, kukuruzu šećercu, krastavcima, plavom patlidžanu, belom luku, kelju, zelenoj salati, štrpka – divljoj salati, bamiji, crnom luku, peršunu, paštrnaku, grašku, biberu, krompiru, tučanj-portulaku, rotkvi, rutvici, indijskom krompiru, repi, divljoj zelenoj repi, krstovniku (mr.hemije, inž. J. Marković) i u medu. Njen udeo u medu se kreće između 3 i 300 mg/kg što zavisi od sorte meda. Ako se uzme u obzir mali dnevni unos meda, njegov udeo u ukupnom dnevnom unosu oksalne kiseline je neznatan. S nutricionističke tačke gledišta oksalna kiselina može se smatrati sigurnom za upotrebu. Ako se tome doda još i činjenica kako se ne očekuju rezidue u medu nakon tretnmana ovom kiselinom bilo kojim do sada poznatim načinom, oksalna kiselina je gotovo idealan izbor za zimski tretman (Puškadija i sarad., 2004). Ona je od davno poznata ali je u pčelarstvu postala aktuelna kao alternativno rešenje zbog pojave rezistencije na do tada korišćene preparate. Osim toga, pojava rezidua u medu i vosku ubrzala je donošenje EKO standarda sa opštom preporukom, minimizirati upotrebu lipofilnih Varrocida (rastvorivih u mastima sa aktivnom materijom kumafos (iz perizina), cimiazolhlorid (apitol) i dr), a povećati upotrebu hidrofilnih, vodotopivih aktivnih materija: oksalne, mravlje i mlečne kiseline i timola koji ne osrtavljaju tragove u vosku i medu. ”Suzbijanje Varroe oksalnom kiselinom ni na koji način ne dovodi do povećanja oksalne kiseline u svakodnevnoj ishrani ljudi, i ne predstavlja apsolutno nikakav rizik za potrošača” (Jean-Paul Faucon, 2004). „Zanimljivo je da rezultati nakon sprovođenja tretiranja Varroe oksalnom kiselinom pokazuju sigurnost da je koncetracija oksalne kiseline u medu iz njome tretiranih društava iznosila od 22,8 do 37,7 mg/kg, dok je u medu iz društava netretiranih oksalnom kiselinom pronađeno od 40 do 400 mg/kg oksalne kiseline„ (Krunić, 2004). U obliku je bezbojnih kristala čija je rastvorljivost u vodi svega 11,7%. Čuva se u hermetički zatvorenim sudovima, a vek trajanje joj je tri godine. Hemijska formula joj je HOOC-COOH, a molekularna C2H2O4  2H2O (Marković, 2004c). U borbi protiv varroe50 još 25. maja 1983. godine oksalna kiselina je odobrena od Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, koja je uz ODOBRENJE propisala i UPUTSTVO za njenu primenu. Saglasnost na odobrenje dalo je ministarstvo zdravlja vlade SSSR-a 28. novembra 1983. godine. (Dakle, dva značajna ministarstva su propisala dva dokumenta UPUTSTVO i, ODOBRENJE za upotrebu. Ne radi se o nekakvoj preporuci. Izgleda da je profesoru Lebedevu to nehotice promaklo, kada tvrdi, po navodima Ćirovića, da je Glavna Veterinarska uprava SSSR-a dala preporuku za primenu oksalne kiseline 1988. godine, prim. J. K.). Drugo, to nije preporuka, kako kaže prof Lebedev, nego zvanično UPUTSTVO, koje ima svoju formu i sadržaj, što je vidljivo iz sledećeg:51


268


Suzbijanje Varrooze zimskim tretmanom oksalnom kiselinom je od izuzetne važnosti. Tim se tretmanom suzbija ona Varroa koja predstavlja osnovu za razvoj populacije ovog parazita u pčelinjoj zajednici naredne godine. Dakle, uništavaju se oni krpelji koji su preživeli jesenje tretmane, a sada su dostupni jer se nalaze na pčelama. Petnaest godina kasnije oksalna kiselina u borbi protiv varroe u Evropi dobija sve veći značaj. Uredbom Evrposke unije broj 1804/99 načelno je dozvoljena upotreba oksalne kiseline u državama članicama. Upotrebu oksalne kiseline u pčelarstvu dozvoljavaju Belgija, Italija, Danska, Francuska, Holandija, Norveška, Švedska, Švajcarska, Španija..., a krajem 2003. g. uspešno je završena procedura utvrđivanja maksimalne količine rezidua oksalne kiseline (tzv. MRL), te je preporučeno uvrstavanje oksalne kiseline među lekove za suzbijanje bolesti pčela (Aneks II of Council regulation № 2377/90) (Puškadija i sarad., 2004) Za suzbijanje varroe, oksalnu kiselinu preporučuju Charier, Imdorf, Fluri, Bogdanov, Rihar, mr chem. J. Marković, a takođe i Liebig, koji navodi da je u jednom kilogramu meda nađeno između 10 i 100 mg (i više) oksalne kiseline. Kod pravilne primene nije štetna za pčele i ne ostavlja rezidue u medu i u drugim pčelinjim proizvodima. „Med dobijen iz košnica koje su tretirane rastvorom oksalne kiseline, može da se koristi za hranu prema opštim postojećim propisima„, piše u ODOBRENJU pomenutih institucija bivšeg SSSR-a. U Švajcarskoj je Istraživački centar za pčelarstvo u Bernu još 1998. godine predlagao registraciju oksalne kiseline za suzbijanje Varrooze, a Charier, Imdorf, Fluri i Bogdanov (1995) predložili shemu »Alternativne borbe protiv Varrooze” u kojoj oksalna kiselina sa mravljom kiselinom i timolom zauzima počasno mesto.

7.6.1. NAČIN PRIPREMANJA RASTVORA OKSALNE KISELINE Za pripremu rastvora oksalne kiseline koristi se destilovana voda (može i prethodno prokuvana voda ili kišnica, tzv. meka voda)52 temperature od 30°C. Rastvor se priprema neposredno pre primene. Šećeni rastvor oksalne kiseline priprema se prema tabeli 62 koja sledi. Najpre pripremiti topli šećerni sirup 1:1 u mekanoj vodi, (T oko 37°C) te odmeriti traženu količinu i u nju sipati dihidrat53 oksalne kiseline. Doktor Poklukar, (2001) navodi da se 35 g oksalne kiseline rastrvori u 1 litru (1.000 ml) toplog šećernog sirupa 1:1. Tabela 61. Način pripremanja radne koncetracije oksalne kiseline (Preuzeto iz „Pčelarenje za budućnost“2002). Za broj društava na pčelinjaku

Šećernom rastvoru dodati

Dihidrat oksalne kiseline

5

0,25 litara

9 grama

10

0.50 litara

18 grama

20

1,00 litar

35 grama

Mr hemije inž. Jovan Marković sugeriše pčelarima da naprave rastvor oksalne kiseline prema broju pčelinjih društava: - 1 litar rastvora -35 gr oksalne kiseline za 20 društava; - 2 litra rastvora -70 gr oksalne kiselune za 40 društava;



269

- 5 litara rastvora -175 gr oksalne kiseline za 100 društava; - 6 litara rastvora -210 grama oksalne kiseline za 120 društava itd. Rastvor se dozira špricom za injekcije od 50 ml. Nakapavanje se vrši samo po ulicama zaposednutim pčelama, a doziranje se vrši prema jačini pčelinjeg društva: - 50 ml za jaka društva, - 40 ml za srednja društva, - 30-35 ml za slabija društva. (BEOGRADSKI PČELAR, BR 11/2012).(ova društva teba rasformirati, Onim pčelarima koji su obučeni i imaju alat, uz sve mere zaštite, dr med. R. Živadinović (2004/9) preporučuje „prvo da u plastičnu ili staklenu flašu sipaju potrebnu količinu zagrejanog šećernog sirupa, a da zatim razmerene kristale oksalne kiseline sipaju na čvršći papir, koji će sa jedne strane oblikovati u vidu oluka tako da prijanja na grlić flaše, a drugom rukom u kojoj drže štapić polako - deo po deo gomlice kristala kiseline gurati u flašu. Posle toga zatvoriti flašu i dobro promućkati dok se kristali ne otope.54 Šećerni sirup se zagreva jer se oksalna kiselina lakše i brže rastvara u toplom sirupu...” Pri upotrebi 5% vodenog rastvora jednim nakapavanjem sa 30-50 ml po društvu, u zavisnosti od legla, efekat oborenih Varroa je iznosio 99%. Što je u društvu više legla to je i učinak niži (Rihar, 1999). Pri doziranju voditi računa o snazi pčelineg društva, pa nakapavanje vršiti prema tabeli 64 i napomenama u fusnotama, pri čemu se „nameće kao prioritet, stroga kontrola doze prilikom tretiranja. Doziranje po ulici pčela je 5 ml, nanošenjem rastvora `kap po kap` po pčelama” (Jean-Paul Faucon, 2004). Za zimski tretman oksalna kiselina predstavlja dobar izbor. Međutim, oksalna kiselina prestavlja veliki problem naučnicima. S jedne strane ne mogu poricati njenu efikasnost, dok im je s druge strane otežano definisanje tretmana s obzirom na njenu toksičnost i za pčelara i za pčele. (Puškadija i sarad., 2004). Zimski tretman oksalnom kiselinomi predstavlja zbor petnaest nemačkih i tri austrijska naučna instituta koji se bave varroom (2002), što potvrđuju iskustva istraživača iz tabele 62, koja sledi Tabela 62. Efikasnost zimskih tretmana (preuzeto od Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004) Preparat i način primene

Efikasnost

Izvor

Perizin (kumafos) nakapavanjem

89-98%

Alonso (1990) Barbatini (1989) Ritter (1986)

Oksalna kiselina prskanjem

95-98%

Imdorf (1997) Radetzki (1994)

Oksalna kiselina nakapavanjem

95-98%

Charriere (2001) Liebig (1998) Nanetti (2003)

Oksalna kiselina isparavanjem

95-98%

Radetzki (2001) Imdorf (2002)

Oksalna kiselina dvostrukim prskanjem

94-99%

Assmann (1990) Imdorf (1990 Kraus (1994)


270


”Tip zimskih tretmana nema nikakav uticaj na prolećni razvoj pčelinjih zajednica. Ali, primena oksalne kiseline nakapavanjem njenog rastvora po ulicama pčela je metoda koja najmanje angažuje pčelara i najlakše se primenjuje, s najmanje rizika” (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004) Da bi se sagledali efekti tretiranja oksalnom kiselinom, mora se brojati opala Varroa tokom najmanje tri nedelje (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004) 55. Korišćenjem oksalne kiseline u novembru (ali nakon tri nedelje od poslednjeg legla) ima za cilj da se uništi zaostala populacija krpelja u pčelinjem društvu, koji formiraju osnovu za populaciju koja će nastati sledeće godine i smanji broj parazita na podnošljiv minimum. Tabela 63. Oksalna kiselina – uslovi primene i iskustva drugih autora Autor

L. Kolarović

Spoljna temperat ura

Kada tretirati

Koncentracij a rastvora

Doza po svakoj strani rama, ml

Način primene

Broj tretiranja

viša od 5°C

Kraj jula, decembar

30g u 1.000 ml vode

3-4

prskanje

*

II. Jurkovič

novembar decembar

5-6 po ulici

Nakapavanje

E.Haupt

novembar decembar

5-6 po ulici

Nakapavanje

1***

Doktrina uništavanja varroe u Slovenskom pčelarstvu 2003.godine

1.Bez legla. Od sredine novembra do sredine januara. 2. U vreme rojenja i formiranja rojeva bez legla.

3,5% otopine u zaslađenoj vodi ili 35 g u 1.000 ml vode

Nakapavanje između satonoša, ali po pčelama

1 zimsko nakapavanje

0-7°C

3 nedelje posle prvog jesenjeg mraza, kada nema legla.

35 g na litar (1.000 ml) zaslađene tople vode 1:1

Nakapavanje između satonoša, ali po pčelama u dozi od 5 ml po ulici.

Pri T između 0°C i 7°C

Kad je spoljnja T iznad tačke mržnjenja

Kada su društva bez legla.

35 g na litar (1.000 ml) zaslađene vode

Nakapavanje između satonoša po pčelama

Jednokratna primena Ne povećavati dozi niti broj tretmana

Jovo Kantar

petnaest nemačkih i tri austrijska naučna instituta koji se bave varroom 2002.

* Ako posle tretiranja u julu opada jedna, a u septembru više od 5 krpelja tretman treba ponoviti ** Sa leglom *** E.Haupt (DB/10/2000) tvrdi da je moguće samo sa jednokratnim zimskim tretmanom oksalnom kiselinom i bez opasnih materija dovesti varrou na tolerantnu meru **** Kod dvokratnog tretiranja u jesen, posle popunjavanja zimske hrane šećernim sirupom, u proleće je u zalihama meda ovih društava bilo 100-120 mg/kg oksalne kiseline. Pčelinja društva iz zime su izašla jako slaba i nesposobna za život (Luganski, S.N.)



271

7.6.2 METODE PRIMENE OKSALNE KISELINE U PČELARSTVU Tokom poslednjih godina naučnici su razvili nekoliko načina primene oksalne kiseline te se može reći da se oksalna kiselina može primenjivati: - nakapavanjem - raspršivanjem - isparavanjem. Bez obzira koji postupak tretiranja upotrebili, „nema značajnije razlike između primenjenih tretmana po pitanju uticaja na zimovanje pčela i na prolećni razvoj pčelinjih zajednica. Ali primena oksalne kiseline nakapavanjem njenog zaslađenog rastvora56 po ulicama pčela, je metoda koja najmanje angažuje pčelara i najlakše se primenjuje, sa najmanje rizika„ (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004). 7.6.2.1. Metoda nakapavanja Istraživači u 15 nemačkih i tri austrijska instituta sugerišu da se tretiranje oksalnom kiselinom pčelinjih društava vrši metodom nakapavanja, a ne preporučuje se primena prskanjem zbog opasnosti po pčelara, pa kažu:”Pri pravilnoj primeni nema raezidua u pčelinjim proizvodima. Kada? Samo kod zajednica bez legla. U kasnu jesen ili zimu57 Slika 42. Nanošenje oksalne kada je temperatura iznad tačke mržnjenja. kiseline nakapavanjem. Šećerni Za metod nakapavanja primenjuje se rastvor oksalne kiseline treba rastvor u šećernom sirupu 1:1. U zavisnosti od nakapavati samo po pčelama u jačine pčelinjeg društva potrebno je 30-50 ml ulicama košnice. Produžena ovog rastvora po košnici. Sa odgovarajućim cevčica povećava preciznost dozimetrom (špric za injekcije) nakapa se 5 ml nakapavanja. rastvora u svaku gusto posednutu ulicu sa (“Pčelarenje za budućnost” 2002) u pčelama. „Ova metoda i ako jednostavna za primenu ne »dopada” se pčelama poređenju sa prskanjem jer ga pčele teže podnose„, ističu pomenuti istraživači. Dr Luganski smatra da postupak sa šećernim sirupom nema opravdanja, jer oksalna kiselina ne deluje sistemski, preko hemolimfe. „Da bi tako delovala na Varrou, trebalo bi da se u hemolimfi pčele nađe velika koncetracija ove kiseline, a to bi bilo štetno i za samu pčelu. Oksalna kiseline deluje na Varrou kontaktno (kao i mravlja kiselina)”, kategoričan je Luganski (Ćirović, 2003/4). Međutim, urednik francuskog časopisa la Sante de l'Abeille (Zdravlje pčele) Jean-Paul Faucon u broju 194/2003 demantuje Luganskog argumentom da „eksperimenti potvrđuju obavezu korišćenja šećernog sirupa za pripremanje rastvora kiseline. Bez šećera je efikasnost niža. Uloga šećera je da spreči dehidraciju. Kiselost se zadržava u digestivnom traktu pčele 24 časa posle tretmana„.58 Mr hemije ing. Jovan Marković, suprotno dr Luganskom, tvrdi da oksalna kiselina nanosi opekotine na nogama krpelja, zbog čega Varroa pada na podnjaču, nesposobna da se ponovo prikači na pčelu. Oksalna kiselina je vrlo efikasna protiv varroe i kada nema legla59 dostiže efikasnost od 97 do 99%. Postoji veliki broj naučnih radova koji za zimske tretmane u periodu bez legla navode efikasnost od 89% do 99%, shodno upotrebljenom preparatu i metodu njegove primene.



272

Obrada pčela u košnicama sistema nastavljača metodom prskanja, počinje od donjeg nastavka na gore. Stepen efikasnosti oksalne kiseline je veći što su sitnije kapljice kiseline (Ritter). Tabela 64. Preporuke za tretiranje nakapavanjem oksalnom kiselinom60 u zavisnosti od jačine pčelinjeg društva61 Snaga društva Slaba (treba rasfirmirati) Srednja (treba pripojiti snažnim) Snažna

Prostor zauzet pčelama

Količina rastvora

manje od jednog nastavka

30 ml

1 nastavak

40 ml

više od jednog nastavka

50 ml

”Rastvr kiseline mora biti mlak i sveže pripremljen” (Jean-Paul Faucon, 2004) i pre upotrebe zagrejan na temperaturi oko 37°C. Rastvor treba nakapati samo po pčelama u ulicama, izbegavajući kapanje po satonošama i vosku. 7.6.2.2. Metoda raspršivanjem Uputstva Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a propisuju lečenje pčelinjih društava od Varrooze raspršivanjem 2% rastvora oksalne kiseline pomoću prskalice orošavanjem svakog okvira sa gusto posednutim pčelama sa obe strane ili se okviri samo podignu za oko 5 cm pa se pčele neposredno prskaju u ulicama između okvira. Za obradu jednog okvira utroši se 10-12 ml rastvora. Slabije posednuti ramovi posle stresanja pčela u košnicu, odstranjuju se iz društva i ne prskaju. Zanimljiva je činjenica koju je izneo dr Luganski u vezi primene oksalne kseline prskanjem. „Došavši u kontakt s parazitom kiselina ima dvojako dejstvo (1) Varroa se otruje ovom kiselinom, (2) vrhovi njenih nožica (vakuum šapice) se opeku i, ona više nije u stanju da se drži za pčelu, pada na podnjaču i ugiba” (Ćirović, 2003/4). Prema pomenutim švajcarskim istraživačima, raspršivanjem se svaka strana rama, isprska sa po 3-4 ml 2,5-3% vodenog rastvora oksalne kiseline. ”Metoda prskanja ili sprejovanja nešto je efikasnija od nakapavanja, ali se zbog mogućnosti udisanja sitnih čestica aerosola, naročito pri vetrovitom vremenu, ne preporučuje„.(Marković, 2004b). Dr Luganski je u predavanju Beogradskim pčelarima naglasio da je primenom raspršivanja, oksalna kiselina kod ruskih pčelara poznata kao bubrežni otrov. ”...To je veoma opasno, jer je utvrđeno da oksalna kiselina izaziva kamen u bubrezima i druga bubrežna oboljenja“, kategoričan je Luganski (Ćirović, 2003/4),” što nije istinito, jer argumentacije na stranama ove knjige to demantuju. Izlaganje Bože Petrovića na svom pčelinjaku 02. jula 2006. g. u Šurjanu grupi od više od stotine pčelara iz Beograda, Banja Luke, Prijedora. „ko je god radio sa oksalnom kiselinom izgubio je zdravlje, i zato svi vi”, obraća se nama koji ga slušamo, „dalje ruke od oksalne kiseline”, jer je takvu sintagmu naučio od profesora Luganskog.



273

7.6.2.3. Metoda isparivača Austrija je prva zemlja Evropske Unije koja je još 2001. godine zvanično odobrila primenu oksalne kiseline protiv Varroe metodom isparivanja, korišćenjem isključivo Varroks vaporizera i varroks tableta. Metoda podrazumeva korišćenje pâra oksalne kiseline protiv Varroe na pčelama. Kako se to postiže? Posuda isparivača napuni se kristalima dihidrata oksalne kiseline i kroz otvor leta stavlja u unutrašnjost košnice. Zagrevanjem posude, kristali oksalne kiseline se tope, isparavaju i sublimiraju. Ove fine čestice oksalne kiseline pčele dobro tolerišu. Spoljna temperatura u vreme tretiranja ne sme biti ispod +2°C, a niti viša od 7°C kada pčele već izleću. Doziranje se vrši prema broju nastavaka sa pčelama. Tako se jedan nastavak pčela dozira sa jednim gramom, a dva nastavka sa 2 grama dihidrata oksalne kiseline. Jedna merna kašika lako napunjena bez pritiskanja sadržaja odgovara jednom gramu kiseline. Uspeh efikasnosti zavisi od stepena hermetičnosti - zatvorenosti svih otvora košnice. Stoga svi otvori moraju biti zatvoreni sunđerastim trakama. Pošto je košnica dobro zatvorena, isparivač (vaporizer) treba uključiti na 2,5 minute, što je dovoljno vremena da ispare kristali oksalne kiseline. Kod prve košnice tretiranje se produžava za vreme potrebno da se zagreje posuda isparivača i vaporizer. Još ako se koristi produžni kabal, zagrevanje se produžava za jedan minut Ova metoda pokazala se toliko sigurnom za pčelara koji rukuje isparivačem i efikasnom u broju oborenih Varroa da je posle Austrije preporučeno i svima članicama EU da ozvaniče njenu upotrebu, što demantuje tvrdnje nekih autora sa Istoka da je primena oksalne kiseline u pčelarstvu bivšeg SSSR-a izazvala pojavu krečnog lega u pčelinjim zajednicama i bubrežnih bolesti kod pčelara. Naime, na oglednom pčelinjaku nemačkog udruženja za prirodno pčelarenje „Fischermuhle” i 95% pčelara u nekoliko evropskih zemalja sa ukupno 1.509 košnica testirana je efikasnost, tolerantnost za pčele i mere predostrožnosti za pčelare isparivača Varroks vaporizer (proizveden u kompaniji Andermatt Biocontrol A.G.). Pokazalo se da je ovo jednostavna metoda, koja garantuje pčelaru zaštitu pri radu, a efikasnost u košnicama bez legla od 95,9% oborenih jedinki Varroe. Kod punjenja vaporizera i za vreme tretmana apsolutno je potrebno imati Slika 43. Varrox isparivač i način na licu zaštitnu masku FFP3S/L.62za njegovog korišćenja tečne/čvrste aerosole. Obična maska je nedovoljna (Marković, 2005/1)63.


274

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 7.6.3. OGRANIČENJA U KORIŠĆENJU OKSALNE KISELINE

Pri korišćenju oksalne kiseline nije dozvoljeno povećavati dozu niti broj tretmana, jer to dovodi do slabljenja i propadanja društva, a prolećni razvoj društva može biti usporen. Medonosne pčele u zidovima creva imaju grupu enzima pod nazivom - glutation S-transferaza (GST) aktivnost. Ova važna grupa enzima deluje kao detoksifikacioni sistem protiv potencijalnih štetnih supstanci sa kojima pčele mogu doći u dodir. Smanjenje GST aktivnosti može učiniti pčele mnogo ranjivijim na toksične supstance iz okruženja (Naneti, 2004). U eksperimentu izvedenom na dejstvo rastvora oksalne kiseline i šećernog sirupa na GST aktivnost, nije otkriveno da rastvor, korišćenjem normalnih doza, smanjuje GST aktivnost kod pčela. Eksperiment je bio postavljen tako što su lutke i odrasle pčele bile tretirane nakapavanjem oksalnom kiselinom. Posle petnaest dana tretman je ponovo izveden. Odrasle pčele i lutke su uzete iz istih društava. Statistički test izveden na nizovima podataka i za lutke i za odrasle pčele nije pokazivao bilo kakvu razliku u GST aktivnosti koja se može pripisati tretmanu (upoređenja između grupa i, unutar svake grupe). Srednja GST aktivnost u ovim uzorcima je iskazana u tabeli 65. Tabela 65. Prosečna aktivnost Glutation S-transferaza kod medonosnih pčela lečenih oksalnom kiselinom metodom nakapavanja (Preuzeto od Naneti-a, „Pčelar“1/2004). Eksperimentalna grupa

Tretirana grupa

Kontrolna grupa

Lutke pre tretiranja

194,1

184,4

Lutke (15 dana posle tretiranja)

207,0

191,5

Novoizvedene pčele (15 dana posle tretmana)

226,2

211,5

Tretmani su bili izvedeni korišćenjem normalnih doza. Moguće da se neki loši efekti na GST aktivnost mogu pojaviti u slučaju predoziranja (Naneti, 2004) Primena oksalne kiselina pokazala se štetnom kod uzgoja matica. Tako je Kurmanalijev (1985) u proizvodnji matica pod dejstvom oksalne kiseline, dobio je 28,1% manje matica, što je najveći procenat gubitaka u poređenju sa maticama iz kontrolne i četiri eksperimentalne grupe matica odgajenih pod dejstvom drugih akaricida. Od 41 izvedene, tri matice su bile defektne, i 14 sitne, male.



275

7.6.4. SHEMA SUZBIJANJA VARROE DESTRUCTOR ALTERNATIVNIM NAČINOM LEČENJA Tabela 66. Prema IMDORFU, SARIERU I BOGDANOVU, (1995) Kontrola pčelinjih društava Broj dnevno U mesecu palih varroa Krajem maja

3 i više

Vreme trajanja i sredstva Mravlja kiselina

Timol

Oksalna kiselina

Odmah posle vrcanja: 1 dugotrajno ili 3 kratkotrajna

Ram građevnjak Izrezivanje trutovskog legla 2-3 puta Izrezivanje trutovskog legla 2-3 puta

Jun 1 posle letnjeg vrcanja-dugotrajno 2. sredinom septembradugotrajno

Kraj jula

10 i više

Krajem avgusta

manje od 10

1 dugotrajno

Početak septembra

1

2 dugotrajna

ili 3 sedmice otparavanja ili 3 sedmice otparavanja

Oktobar

Posle nestanka legla

Novenbar

Posle nestanka legla

Ako u bilo Dugotrajni ili 3 kom delu 30 i više kratkotrajna* sezone *Mravlja kiselina naliva se direktno na sunđer i tretira 3-4 puta u seriji po 30 ml 65% na satonoše, odnosno 85% na podnjaču, u toku jedne sedmice. Efikasnost od tri kratkotrajna tretmana mravljom kiselinmom jednaka je jednom dugotrajnom tretmanu.

5.6.5. MERE OPREZA PRI KORIŠĆENJU ORGANSKIH KISELINA Kristali mravlje kiseline su veoma otrovni. Svaki dodir s kožom i udisanje ili unošenje u organizam kristalne prašine pri priprvljanju rastvora, mora se sprečiti upotrebom odgovarajuće zaštitne odeće i odgovarajućim radom. Prilikom pripreme potrebni je nositi zaštitne rukavice, jer rastvor ne sme dospeti na kožu.


276


Oksalna kiselina ima jako nadražujuće dejstvo i na sluzokožu čoveka, pa je neophodno da se brižljivo zaštite oči i koža i spreči mogućnost unošenja aerosola kroz nos i usta. Obrada pčelinjih društava oksalnom kiselinom vrši se u zaštitnim odelima otpornim na kiselinu, maska za disanje FFP2 SL (ili FFP3 EN 149), jer su samo takve maske pogodne za zaštitu kod aplikacije tečnih kiselina aerosola (Puškadija i sarad., 2004) zaštitne naočare i gumene rukavice otporne na kiselinu, te gumene čizme. Za vreme tretiranja zabranjeno je pušenje, uzimanje hrane i pića. Primena oksalne kiselina pokazala se štetnom kod uzgoja matica. Tako je Kurmanalijev (1985) u proizvodnji matica pod dejstvom oksalne kiseline, dobio je 28,1% manje matica, što je najveći procenat gubitaka u poređenju sa maticama iz kontrolne i četiri eksperimentalne grupe matica odgajenih pod dejstvom drugih akaricida. Od 41 izvedene, tri matice su bile defektne, i 14 sitne, male.

7.6.6. IDENTIFIKACIJA ZDRAVSTVENOG RIZIKA O PRUŽANJE PRVE POMOĆI Mr hemije inž. Jovan Marković edukuje nas i sugeriše (izvodi iz predavanje). Putevi (smer) ekspopzocije: ingestija, inhalacija, koža, oči. Ingestija: Ako je progutana, oksalna kiselina nagrIza tkiva i nastaje trovanje, što prouzrokuje mučninu i žestoku gastroiritaciju, povraćanje, šok i grčeve. Oksalna kiselina uklanja kalcijum iz krvi koji prelazi u formu kalcijum oksalata, te se može očekivati začepljenje bubrežnih kanala i oštećenje bubrega, što se manifestuje pojavom krvi u urinu.Fatalna doza procenjena je od 5 do 15 grama. Ne izazivati povraćanje, već dati veće količine krečne vode da ugroženi popije. Inhalacija: Trovanje inhalacijom nastaje ako su otrovani disajni putevi. Trovanje prouzrokuje žestoku iritaciju grla, grkljana i celog respiratornog sistema. Ozleđenu osobu staviti na svež vazduh. Primeniti veštačko disanje. Ukoliko je otežano disanje, ozleđenom dati kiseonik i odmah pozvati lekara. Koža: Moguća jaka iritacija i eventualno zapaljenje kože.Takođe je moguća apsorpcija kroz kožu. U slučaju kontakta izvrisati preostalu supstancu sa kože, a zatim odmah isprati kožu sa dosta vode najmanje 15 minuta. Istovremeno skunuti kontaminiran odelo i obuću. Odmah pozvati lekara. Oči: Moguće je jako oštećenje rožnjače. Ako su ozleđene, oči odmah isprati sa dosta vode, blago, sa velikim mlazom najmanje 15 minuta, podižući gornje i donje kapke istovremeno. Pozvati odmah oftalmologa.

7.6.7. PROTIVPOŽARNE MERE Rizik od iznenadne vatre i eksplozije: Oksalna kiselina je zapaljiva ispod 101°C i reaguje eksplozivno sa jakao oksidirajućim materijama i nekim jedinjenjima srebra. Sredstva za gašenje: vodeni mlaz, alkoholna pena ili ugljen dioksid. Pena ili voda na otopljenoj oksalnoj kiselini može prouzrokovati penušanje. Koristiti alat i opremu koja ne varniči. Nositi rukavice, zaštitno odelo, naočare. Ne pušiti niti jesti. Kao zaključak se nameće



277

Oksalna kiselina ima jako nadražujuće dejstvo na kožu i sluzokožu. Neophodno je da se brižljivo zaštite oči i koža i spreči mogućnost unošenja otrova kroz nos i usta. Obrada pčela oksalnom kiselinom se vrši u specijalnim zaštitnim odelima uz korišćenje drugih sredstava zaštite: ogrtači, gumene kecelje, zaštitne naočare, gumene rukavice, čizme, respiratori. Kombinacija upotrebe oksalne i mravlje kiseline daje najbolji razultat, jer se međusobno dopunjavaju. Mravlja kiselina posle bagremove i suncokretove paše, a oksalna u novembru ili decembru obezbeđuje pčelinjim zajednicama da očišćene od varroe mirno uđu u zimovanje.

7.6.8. MERE PREDOSTROŽNOSTI PREMA UPUTSTVU I ODOBRENJU ZA UPOTREBU OKSALNE KISELINE Rad sa oksalnom kiselinom je dozvoljen samo osobama koje su prethodno obavile specijalnu obuku, (podvukao J.K.) Zakonodavac je, dakle, precizno propisao i jasno naložio: specijalnu obuku; kako treba i čime se zaštiti, a na slici 1 vidimo pčelarski par da to ne poštuje. Dr Luganski je prozvao oksalnu kiselinu kao ubicu, pa kaže da je „primenom prskanja, oksalna kiselina kod ruskih pčelara poznata kao bubrežni otrov.... To je veoma opasno, jer je utvrđeno da oksalna kiselina izaziva kamen u bubrezima i druga bubrežna oboljenja". (Ćirović, 2003/4). Dr Antonio Naneti (Italija) tvrdi da to nije dokazano (iz predavanja 29. jula 2006. g. u Aleksincu). Kada bi radili i sa kravljim mlekom onako kako radi ovaj pčelarski par sa rastvorom oksalne kiseline (na fotografiji unutrašnje strane prednje korice „Pčelovodastva” br. 8 od 1985. godine), oboleli bi od neke bubrežne bolesti. U istraživanju uzroka pojave kamena u bubrezima kod pčelara iz perioda o kome govori dr Luganski, bilo bi korektno utvrditi koliko je u strukturi ishrane pčelara procentualno zastupljeno kravlje mleko, mleko od severnog jelena i kefir64, koji u svom sastavu sadrže belančevinu kazein što lepi kamenac u bubrezima, sklerotira krvne sudove, stvara čvoruge na nogama. Ovu Slika 44. Način primene oksalne „sitnicu” u okrivljivanju oksalne kiseline dr kiseline: mogao je i OVAKO (»Pčelovodstvo«, Moskva 8/85) ali Luganski nije smeo da previdi, prim. J.K.). danas i u buduće može samo Nije smeo da previdi ni činjenicu da je način nakapavanjem po pčelama koje se ishrane u nastajanju bolesti bubrežnog nalaze u gusto posednutim ulicama. kamenca, naročito bitan u dečjem uzrastu. Kaše i testenine bogate su kalcijumom, i kad se taj kalcijum termički obradi, organizam čoveka ga ne prihvata i on služi kao izvor za stvaranje bubrežnog kamenca. To je glavni uzrok zbog kojeg se posle izbacivanja kamenca on ponovo javlja. Infekcije, koje ovim ili onim putem dospevaju u bubrege može izazvati oboljenje od bubrežnog kamenca. Stafilokoke neposredno u samom bubregu utiču na reakciju mokraće, menjajući kiselu reakciju u baznu (alkalnu) (usled bakteriološkog pretvaranja mokraće u mokraćno-kiseli amonijak). Posledica toga je


278


talog u mokraći. Određen značaj u formiranju kamenca imaju i crevne bakterije. Tako, u crevima čoveka obitava bakterija koja proizvodi alkalno-kiseli kreč. Razmnožavanje tih bakterija (koje se javljaju usled nepravilne ishrane) izaziva pojavu oksalurije kod zdravog čoveka usled suvišnog stvaranja oksalata u crevima, upijanje i njihovo izulučivanje sa mokraćom (Malahov, „Čišćenje organizma, 2002). Za vreme obrade pčela oksalnom kiselinom zabranjeno je pušenje, uzimanje hrane i pića. Posle rada se skida specijalno odelo, ruke i lice peru toplom vodom i sapunom. U slučaju da kiselina dospe na kožu ona se spira toplom vodom i sapunom ili se neutrališe sodom bikarbonom. Kod pojave trovanja ljudi oksalnom kiselinom primenjuje se krečno mleko, otopina krede u vodi, kalijev acetat a intervenski se daje 10% rastvor kalcijevog hlorida. Čuvanje i prenošenje oksalne kiseline zajedno sa hranjivim produktima i stočnom hranom je zabranjeno”. Dakle, zakonodavac65 je precizno propisao i jasno naložio: specijalnu obuku; kako treba i čime se zaštiti. Na prethodnoj slici 1 vidimo pčelarski par da to ne poštuje, pa su mnogi pčelari, po Luganskom, oboleli od bubrežnih kamenaca, te ju je zbog toga proglasio za ubicu. 66. I taj eho dopire i na naše prostore, uzvitlavši i onako crne oblake koji su se nadvili nad srpskim pčelarstvom. A preporuke o načinu korišćenja oksalne kiseline67, što su ih dali stručnjaci koji se bave problemom varroe iz 15 nemačkih i 3 austrijska instituta, koje su prisutne na našem prostoru već više od dve godine68, ostale nepoznate i dr Milanu Ćirović, što je za žaljenje. I ako renomirani stručnjaci iz 18 Evropskih instituta za pčelarstvo69 usmeravaju pčelare na korišćenje oksalne kiseline samo metodom nakapavanja, zašto neki autori potenciraju metodu isparavanja, mada ni ona nije bauk, kako su je neki shvatili i predstavili? Zašto u izboru između dva automobila – jedan tehički ispravan a drugi bez kočnica i upravljača, sedati za onaj što je bez upravljača i nema kočnica ? Odgovor je sadržan u nastojanju lobija i drugih da se zadrži 25 godina stara praksa neuspešne borbe sa Varroom primenom hemoterapije u kojoj centralno mesto zauzimaju preparati na bazi amitraza. I to iz najmanje četiri razloga: (1) što je nacija uskraćena u informaciji o zadržavanju metabolita amitraza u medu 18 meseci, pa kupuju kontaminirani med u uverenju da je biomedicinski ispravan, ne znajući za stravična kancerogena, teratogena i mutagena na organizam čoveka dejstva formamidina i ksilidina sadržanih u medu; (2) naš med zbog zatvorenog tržišta nije izložen konkurenciji, pa kupci nemaju drugog izbora i kupuju domaći med; (3) zbog odsustva kontrole državnih inspekcijskih organa na ostatke pesticida u medu i (4). odbijaju metodu nakapavanja, jer nikada nisu radili sa apitolom i perizinom, pa im se to čini previše sporim, pošto im se čini mnogo bržim zapaliti listić sa nakapanim amitrazom i baciti ga u košnicu. Takvo stanje odgovara lobiju medara i lobiju proizvođača preparata na bazi amitraza - tihom ubici nacije. Nije opravdana tvrdnja da je oksalna kiselina bila razlog masovnoj pojavi krečnog legla u pčelarstvu u bivšem SSSR-u, i da njeno aktueliziranje krije opasnost „u dokazanom jakom pospešivanju razvoja krečnog legla (askosferoze), čak i u slučaju tretiranja u sezoni kad nema legla". Istina je da su u pčelarstvu bivšeg SSSRa imali masovnu pojavu krečno leglo sa sumnjom na krivnju oksalne kiseline. I moguće je da je ona bila jedan od uzroka, jer su (prema navedenom Uputstvu) tretirali pčele 3 do 4 puta u sezoni legla sa „po dve obrade u razmaku od 12 dana” i uređajem kakav imaju ovaj pčelarski par na fotografiji, koji nema dozimetar na meru od 10 do 12 ml za obradu jednog okvira, niti raspršivač milimikronskog prečnika, 70



279

već kao što možemo naslutiti, raspršivač poput vatrogasne brentače za lokalizaciju manjih požara. A kada se prekorači doza rastvora oksalne kiseline, kako na slici vidimo, što je u ovom slučaju očigledno, moguće je da se neki loši efekti na GST aktivnost mogu pojaviti u slučaju predoziranja (Naneti, 2004). Na našim prostorima s kraja 80-tih i početka 90-tih godina prošlog veka nije bilo pčelinjaka (izuzimajući pčelinjak u Kaoni Milana Matića) da na njima nije bilo preko 90% pčelinjih društava obolelih od krečnog legla, a da oksalnu kiselinu nismo ni na fotografiji videli niti za nju znali, a kamoli je u košnici koristili. Od kuda? (1) Iz hemijske industrije lekova, (2) od hranjenja pčela neprirodnom hranom, (3) držanje slabašnih društava na pčelinjacima, (4) lokacija pčelinjaka na terenu sa visokim procentom vlažnosti i (5) u „oskudici (nedostatku) uskladištenog meda u košnicama” (Feng Feng,1997). Zar se ne sećamo da smo slali ekipe u Japan po lek koji je mirisom na hlorni kreč isterivao pčele iz košnice a nije lečio krečno leglo, i da smo masovnom upotrebom nistatina proizveli med koji je u sebi sadržavao antibiotike i doneli veliki profit Hemovet-u, a da nismo izlečili bolest sve dok nam profesor dr Jova Kulinčević nije zamenio matice iz selekcije na otpornost na askosferozu a, Crnogorci uzevši iz Instituta u Jajincima 1.000 matica oslobodiše pčele od bolesti, a pčelare od ekonomske propasti. A, koliko je na pojavu krečnog legla u pčelarstvu bivšeg SSSR-a i bivše Jugoslavije, pa i Srbije, koje je bilo zahvatilo više od 90% pčelinjih društava na pčelinjacima tih država, uticalo jesenje prihranjivanje šećernim sirupom sa dodatkom duplih doza fumagilina, koje smo po sugestijama nekih autora primenjivali? I dr Luganski u predavanju beogradskim pčelarima 2002. g. afirmativno je govorio o fumagilinu, o njegovom „uspešnom” dejstvu protiv nozemoze pčela. Međutim, dokazano je, tvrde dr Anđelko Maksimović i dr Slavko Petričević da povećana doza fumagilina stimuliše razvoj krečnog legla71. Rezultati Rada i saradnika su pokazali da fluvalinat, fumagilin i nistatin značajno povećavaju smrtnost pčela. Pčele koje su tretirane navedenim supstancama imale su više gljivica nego kontrolna društva, a pčelinji proizvodi više ostataka hemije (citat prema Stevanović i sar., 200072). Zašto su u Kini 1972. g. od krečnog legla stradali mnogi pčelinjaci, a milioni društava kineskih pčela je uginulo, pri čemu je smrtnost iznosila 50-60% (dr Feng Feng i dr Wu Jie, 1997)73, a nisu upotrebljavali oksalnu kiselinu. Oni ne vide uzrok bolesti u oksalnoj kiselini, već u „oskudici (nedostatku) uskladištenog meda u košnicama i, u društvima sa malim brojem pčela. Pri niskim temperaturama i kad larve nemaju proteinsku ishranu pčele neće odoleti bolesti. Istraživanja su pokazala da ako pčelinje društvo raspolaže velikim zalihama meda i ako je zajednica snažna jaka, postoji mala mogućnost za pojavu bolesti. Snažna pčelinja društva i jako otporni sojevi pčela mogu odoleti bolesti, ali ujesen i narednog proleća neka se društva mogu inficirati” (dr Feng Feng i dr Wu Jie, 1997). Ni Branko Relić nije radio sa oksalnom kiselinom, ali je „proizveo” krečno leglo 1991. god. On je formiranjem paketnih rojeva oslabio snagu pčelinjim društvima, a umetanjem satnih osnova i izgrađenog saća u prostor ispunjen ramovima legla, poremetio gnezdo pčelinje zajednice i time izazvao šok za pčele74. Na 32. Kongresu Apimondije, 1989. god. u Brazilu, Gilliam je ukazala da negativan učinak na izazivanje krečnog legla ima vlaga i hladnoća kao i vrućina i suša koje izazivaju stres kod pčela. I tretiranje akaricidima protiv Varroe dovodi do razvija krečnog legla, utvrdila je Gilliam. U Japanu su od 1.459 anketiranuh pčelara, njih 71,1% imali krečno leglo


280


kao posledicu lečenja pčela od Varrooze preteranom upotrebom dima (Đ.Sulimanović, 1990)75. U Sloveniji na prim. na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani od leta 1998.g. napustili su potpuno upotrebu hemijskih sredstava akaricida i insekticida i za zaštitu pčela od varroe upotrebljavaju alternativna sredstva – mravlju i oksalnu kiselinu. Na Institutu imaju 76 pčelinjih društava na tri lokacije. Posle tri godine, pri minimalnoj upotrebi pomenutih kiselina vrlo uspešno pčelare, a svakog proleća, i pred glavnu pašu imaju moćna društva. Prema stručnim izvorima pored velike promene u životnoj sredini, širenju krečnog legla doprinosi stalno i neadekvatno lečenje pčela od drugih bolesti primenom antibiotika. Poznato je da antbiotici ne ubijaju samo štetne bakterije nego i korisne, te na taj način dolazi do izmene mikroflore u organizmu pčele, odnosno narušava se ravnmoteža između bakterija i gljivica u telu pčele i u košnici. Od mnogih predavača na Savetovanjima pčelara o zdrvstvenoj zaštiti pčela u dvorani „Đuro Salaj” i sali „Veselin Masleša” u Beogradu, u amfiteatru Poljprivrednog fakulteta u Zemunu i fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, te u konferencijskoj sali zgrade opštine Novi Beograd, a slično je i u ostalim velikim i malim pčelarskim centrima u Srbiji, već 25 godina slušamo istu „pesmu” da u preventivi na američku kugu (oni - predavači sa spiska SPOS-a) prave mešavinu šećera u prahu ili šećernog sirupa sa oxitetraciklinima HCL, kao što su: geomicyn ("Pliva” Zagreb), ili terramycin (Vet zavod Zemun), ili egocin("Krka"Novo Mesto), ili pak Sulfamonometoksin pod nazivom sultimon i druge razne „cine” i preventivno daju pčelama. I APIPEST pogača za ishranu sa oxtitrilciklinom za preventivu američke kuge pčelinjeg legla spada u registrovane „preventivne lekove” (A, Maksimović, D. Živanov, D.Maksimović . 1996) To nažalost slušamo od „iskusnih” i „uspešnih” pčelara sa liste predavača SPOS-a i ponekog „stručnjaka” iz veterinarske medicine. A evo što na to sve kaže u svetu čuveni engleski biolog Bailey: „U suštini tretman lekovima kosi se sa prirodnim odbrambenim mehanizmom pčelinje zajednice, osobito korišćenje antibiotika, kojima odstranjuju infekciju, i koji dozvoljavaju patogenima da se šîre neotkriveni i vode u zavisnost od čestih i široko rasprostranjenih tretiranja” (Bailey,1981., citat po Dustmanu sa pčelarskog instituta, Celle, Nemačka)76. Varroa je stekla rezistenciju, a pčelari na sva zvona grdili proizvođače letvica, nabavljajući druge od proverenog producenta i povećavali im broj u pčelinjem gnezdu, uz produžavanje vremena njihovog zadržavnja u košnici, a društva slabila... pa slabila... I naravno buknulo je krečno leglo, nozemoza, kuga… Trka za novim lekovima koji dobro leče se nastavljala. I nove teme za savetovanja pčelara se otvaraju. Sa govornice slušaju da uvećaju dozu fumagilina na duplo, i ako je dokazano, da terapija fumagilinom, u stvari, dovodi samo do kratkoročnog poboljšanja stanja pčela obolelih od nozemoze, a zatim dolazi do ponovnog napretka infektivnog procesa, možda čak i bržim tempom. Primenom fumagilina produžava se život pčela, ali i infektivni proces napreduje ponovo nakon završetka primene fumagilina uz nagli porast broja spora u srednjem crevu (Mlađen i sar., prema citatu Stevanovićeve i sar., 2000). Protiv krečnog legla „uspešnim” se pokazao nistatin, pa trka i povika za njim na sve strane dobija u tempu.



281

Ali, fungicid NISTATIN se pokazao štetnim za matice. On oštećuje trutovsku spermu u spermoteci matice i njenu hemolimfu, o čemu nas upozorenjem informišu iz Rusije. Naime, „Pčelovodstvo” (4/2001), je donelo informaciju da upotrebom antibiotika nistatina u lečenju krečnog legla (askosferoze) u znatnom broju stradaju matice, jer dolazi do oštećenja njihove hemolimfe, kao i oštećenja trutovske sperme u spermoteci matice, što sve ima za posledicu da se narušava proces leženja jaja. Ovo umanjenje rasplodne moći matice dovodi do slabljenja snage društva, i prema kineskim otkrićima (Feng i Wu, 1997), uzrok je u nistatinu, „leku” za „lečenje” krečnog legla... ...krug se zatvorio. Antibiotici se namenski troše, farmaceutska industrija trlja ruke, ali u košnicama bolesno stanje nepromenjeno, jer je nekontrolisana upotreba antibiotika, po želji „stručnjaka” dovela do poremećaja crevne mikroflore u pčela, pa se pčelari vrte u krugu ne znajući šta da rade i koga da slušaju. Krečno leglo sve više i više je umanjivalo snagu pčelinjeg društva...i pčelarima praznilo novčanike za nove i nove antibiotike. A za oksalnu kiselinu niko nije ni znao! Farmaceutska industrija se pobrinula i uvezla „nove lekove". Osim nistatina iz domaće proizvodnje (Hemovet, Vršac) i askotoma (jod, + C vit. + Na perborat) iz Evrotoma – (Ruma), uvezla je Yugoluck sa trihlorizicijanurnom kiselinom iz Japana. Pčelari uz grobnu tišinu veterinarske struke i nauke neprekidno dime i „lekovite” sirupe pčelama daju, a... ...ostatak pčela neumorno izbacuju iz košnice mumificirane larve. Preterano dimljenje uz dodavanje Yugolucka i zapaljenih amitraz-listića pčelinjim društvima, Z.Milković, dipl. veter, spec. nazvao je maltretiranje pčela77 (čitaj izazivanje stresa kod pčela), a dr A.Maksimović i dr S.Petričević tvrde da dimljenje sigurno oštećuje pčelinje leglo78. Isti autori tvrde da povećana doza fumagilina, koju propagira dr Mlađan79, stimuliše razvoj krečnog legla ..."Zavesa je pala” kada Crnogorski pčelari uzevši 1.000 matica iz Instituta u Jajincima oslobodiše pčele od bolesti i pčelare od ekonomske propasti, a da prethodno oksalnu kiselinu nisu ni omirisali. Podiže se nova. Na sceni je oksalna kiselina i dve suprotstavljene koncepcije. Na jednoj strani su prethodno izneseni primeri iskustva sa krečnim leglom na koje nije imala uticaj oksalna kiselina i, stručno mišljenje stručnjaka 18 Instituta za pčelarstvo iz Nemačke i Austrije koji naučnim argumentima dokazuju ispravnost metode nakapavanjem, bez štetnih posledica po pčele, pčelara i po med, a, na drugoj strani paušalne ocene izvesnih pčelara da je oksalna kiselina uzrok i posledica krečnom leglu... ...sa ciljem da se naši pčelari UPLAŠE od oksalne kiseline i ODVRATE od VEOMA EFIKASNOG EKO – LEKA, kakav je ova organska kiselina, a već odomaćeni amitraz da se još više u pčelarstvu koristi i lobistima ogromne zarade donosi (nije dr Lugnski bez razloga sat vremena pesmu o amitrazu pevao pčelarima Društva «Beograd”, 2002. godine), bez brige i grižnje savesti, što naciji nakaznu decu na svet donose majke koje su tokom devetomesečne trudnoće konzumirale med sa metabolitima amitraza i reziduama fumagilina u svom sastavu.


282

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 7.7. MLEČNA KISELINA

U sredstva kojima na prirodan način suzbijamo varrou spada i mlečna kiselina. Nju produkuju razni humani mikroorganizmi, a nalazi se u mleku, mesu, siru, kiselom kupusu, kiselim krastavcima, soku od povrća, medu i dr. Mlečna kiselina ima veoma važnu ulogu u ljudskom organizmu, a posebno je važna za normalan rad srčanog mišića. Upotrebljava se kao lek protiv ihtioza ili lišajeva i drugih kožnih bolesti. Stopostotna mlečna kiselina ima izgled belog praška. Za tržište se pakuje koncentrat 80 i 90% mlečne kiseline. U pčelarstvu se koristi 13 i 15% vodeni rastvor (tabela 68). Mlečna kiselina je delotvorna protiv varroe, a ne ostavlja štetne posledice na pčele, med, vosak, cevtni prah i propolis. Ne šteti zdravlju ljudi, a ako i ostane u životnim namirnicama ona samo poboljšava njihov kvalitet. U većoj ili manjoj meri mlečna kiselina se sadrži u medu, ali ne povećava količinu kiseline i ne utiče na zdravlje ljudi. U zavisnosti od sorte meda, vrednost se kreće od 40 do 400 mg/kg, a prosek je oko 200 mg/kg. Upoređenja radi, dnevnim konzumiranjem 30 grama meda u organizam se unosi oko 6 mg, a konzumiranjem 2 dl jogurta oko 1.800 mg mlečne kiseline (Z. Puškadija i sarad. 2004). U medu su nađene uvećane količine mlečne kiseline kada su pčelinje zajednice bile tretirane šest do osam sedmica pred vrcanje meda. Koristi se u delu godine kada u zajednicama nema legla. Sem primene u kasnu jesen/zimu, ona se uspešno koristi i u aktivnoj sezoni za tretiranje prirodnih i veštačkih rojeva, kao i nukleusa nakon što su smešteni u košnicu, ali pre pojave stadijuma poklopljenog legla. Mlečna kiselina prema Johansenu Weisu, već jedan sat nakon prskanja pokazuje svoju efikasnost, kada počnu da padaju prvi krpelji, a posle 12 sati padaju jako intenzivno, dok ih nakon 16 sati otpadne oko 80%. Kraus Bernhard (1991) vršio je tretiranje 15% rastvorom mlečne kiseline, i sa dozom od po 8,2 ml sa svake strane okvira postigao je efikasnost od 90 do 99,9%, ili u proseku 97,8% otpalih varroa, ali u vreme kada u košnici nema zatvorenog legla (novembar-decembar). Samo minimalno povećanje doze od 15 na 16 ml po jednoj strani okvira imalo je za posledicu drastično povećanje broja mrtvih pčela između 2.000 i 4.000 jedinki, upozorava Kraus. Mlečnom kiselinom može se suzbijati Varrooza i u doba razvoja legla, ali se tada tretira 2-3 puta u intervalu od najviše 15 dana, kada se postiže efikasnost od 20 do 40% otpalih parazita. Naročito je efikasno zimsko prskanje kada nema legla, a dnevna temperatura je viša od +5°C. Najpogpdnija je temperatura od +10°C i viša, s tim da naredna noć ne bude hladna. Za tu svrhu rastvor se zagreva stavljanjem prskalice u posudu s toplom vodom. Radi smirivanja pčela umesto dima treba koristiti toplu vodu. Tretiranje leti treba izvoditi pri dnevnoj temperaturi višoj od +12°C, uz obavezno zadimljavanje pčela. Novoformirane zajednice, gole rojeve i nukleuse bez legla najbolje je tretirati odmah posle formiranja, kada još nisu formirale zatvoreno leglo. U postupku tretiranja, otvori se plodište zajednice, izvuku krajnji okviri, a ostali ramovi se razmaknu. Prskalicom kapaciteta oko 1,5 l prskaju se redom okviri gusto posednuti pčelama i slažu se redom vraćanjem na svoje mesto. Na kraju se poprskaju postrani okviri i vrate na njihovo mesto. Po završenom tretiranju pčela u plodištu, pristupa se na isti način tretiranju radilica u medištu, uz prethodno



283

zatvaranje plodišta. Prskalica mora odlično da raspršuje sadržaj leka, odnosno rastvor mlečne kiseline treba što finije i što ravnomernije raspršivati po pčelama na saću. Pre tretiranja treba suziti gnezdo, odstraniti manje zaposednute okvire i sa njih stresti pčele. Ako prskalica mnogo rasipa rastvor, pčele dobiju tamnu boju. Neposredno posle tretiranja pčele zahvata šok, grupišu se u klube, prekidaju izlet i pojačano zuje. Već drugog jutra stanje pčelinjih zajednica se normalizuje kada pčele normalno obavljaju svoje letačke i kućne poslove. Ako posle glavne paše pčele unose medljiku, ona se mora odstraniti iz košnice i posle toga pčele tretirati mlečnom kiselinom. Tretiranje pčelinjih društava mlečnom kiselinom ne treba izvoditi za vreme kišnog perioda niti u uslovima visokog stepena vlage u vazduhu. Tabela 67. Način i islovi primene mlečne kiseline Spoljna temperatura, °C

Kada tretirati

Koncentracija,%

Doza po jednoj strani rama, ml

Način primene

Broj tretiranj a

Kraus

pri 4-5°C

kada nema legla

15

8,2

prskalica

2

Koeniger i saradnici

23. marta do 6. maja

Opitovanje sa leglom

10

5

Weiss

više od 510°C i 12°C

kada nema legla

13

viša od 5°C

kada nema legla

15

T iznad tačke mržnjenja.

Leti kod mladih društava bez poklopljenog legla. Zimi pri T0 iznad tačke mržnjenja.

veća od 7°C u jutarnjim i večernjim satima

Leti kod prirodnih i veštačkih (golih) rojeva. Kasna jesen ili zima

Autori

Kolarović petnaest nemačkih i tri austrijska naučna instituta koji se bave varroom, (2002)

Piškadija (2004)

0

Efekat, %

97 50

prskalica 15

Interval u danima

2

5

60 prskalica

2-3

max 15

5-8

prskalica

2-3 bez legla 1.11.

*

15% (mešavina 100 ml 85% mlečne k. i oko 500 ml vode)

8 ml po jednoj strani rama, što ravnomernije

Kućni ili raspršivač pod vazdušnim pritiskom

Dvokrat na primena

unutar nekoliko dana

15%

8 ml po pčelama sa svake strane rama, kao i po zidu košnice. Vreme proticanja meri štopericom

Kućni ručni raspršivač ili raspršivač opremljen komprimira nim vazduhom

Dvokrat no

u razma ku od 5-7 dana

80

80% u PZ bez legla. 20-30% sa leglom.

*Ako posle tretiranja dnevno otpadne 5-10 krpelja, tretman ponoviti

Treba naglasiti da mlečna kiselina ne deluje štetno na pčele, a gubici matica nisu zapaženi. Ona ne deluje štetno niti na pčelara, ali je zbog mogućeg


284


nadraživanja kože i očiju potrebna zaštitna oprema (maska, naočare i rukavice, Puškadija i sarad. 2004) Kada se vrši tretiranje većeg broja pčelinjih zajednica, nužna je zaštita pčelara zaštitnim naočarama, zaštitnim rukavicama i maskom za lice. Na pčelinjaku treba da je postavljen termometar i posuda sa čistom vodom i sapunom. Iskustva u primeni mlečne i oksalne kiseline u bivšem SSSR-u, te preporuke uglednih naučnih radnika, i odobrenje institucija EU, kao i dozvola država članica Unije za njihovu upotrebu u pčelarstvu, dovoljan je razlog da i naši pčelari prihvate oksalnu i mlečnu kiselinu kao alternativu hemijskim akaricidima. Profesor Luganski smatra da je mlečna kselina veoma nepouzdana za suzbijanje Varroe. ”Pri primeni mlečne kiseline, nikad nisam postizao zadovoljavajuće rezultate“, rekao je Luganski slušaocima svojih predavanja 2002. godine, pa stoga i nije posvećivao veću pažnju ovoj kiselini. ”Zbog svojih mana i relativno niske efikasnosti, mlečna kselina se u Rusiji malo koristi“, zaključio je Luganski (Ćirović. 200/4). Međutim, mr Puškadija sa Agronomskog fakulteta u Osijeku (Hrvatska) štiti pčele od Varroze mlečnom kiselinom koju je uveo u svoj sistem protivVarrozne borbe i ne namerava je menjati. U svom predavanju na Novosadskom savetovanju pčelara 2005. godine govoreći o mlečnoj kiselini istakao je sve njene komparativne prednosti u odnosu na druge organske kiseline, pa se stoga i odlučio da njome štiti pčele od Varroe. Na predavanju Beogradskim pčelarima u trajanju od četiri nastavna časa, dr Luganski je puno vremena utrošio na afiramativni govor o amitrazu u lečenju Varrooze i fumagilinu u lečenju nozemoze, pa se stekao utisak da je profesor slabo informisan o događanjima u pčelarstvu u Evropskoj Uniji, kao i o stavu Svetske zdravstvene organizacije o amitrazu kao najopasnijoj supsatnciji za pčelarstvo. Znao je da će fabrika u Mađarskoj koja proizvodi fumagilin biti zatvorena i, njenim zatvaranjem da će prestati proizvodnja ovog opasnog antibiotika za pčelinju i čovekovu vrstu, ali nije ni jednom rečju ukazao na njegove stravične posledice. Zaboravio je vreme od 20 godina unazad, vreme kada se borba s Varroom u bivšem SSSR-u temeljila na eko preparatima čiju su kičmu činili timol, mravlja kiseline, oksalna kiselina, KAS 81, praškaste materije, eterična ulja. Zaboravio je da se strategija borbe s Varroom u Evropi i Americi zasnivala na pronalaženju hemijskog preparata koji će sa efikasnošću od 100% uništiti parazita, bilo dejstvom na genetski sistem, bilo na reprodukcioni sistem. Na osnovu njegovog kazivanja proizilazi da je strategija borbe s Varroom doživela inverziju: ono što je Zapad BEZUSPEŠNO praktikovao pre 20 godina, sada to rade u Rusiji, a ono što je rađeno u bivšem SSSR-u u vremenima Grobova, Mikitjuka, Smirnova, Selivanove i drugih naučnih veličina, danas to rade u ostalom svetu. Bît svega što je profesor rekao navodi na zaključak da je dr Luganskom nepoznata strategija borbe sa Varroom usvojena na 34. kongresu Apimondije, a potvrđena na svim drugim kongresima Svetske pčelarske asocijacije, zajključno sa 41. kongresom Apimondije u Monpeljeu (Franceska) 2009. godine i, na svim simpozijumima počev od Splitskog 1984. godine, preko Zagrebačkog 1986, Ohridskog 1990. i drugih: u Moskvi (1975), Bukureštu (1976), Krakovu (1985), Nagoji (1986) i td (Mladenov, 1996)80. Ovo navodi na pomisao da nije isključeno, da se dr Luganski verovatno nalazi na platnom spisku kompanije koja proizvodi i distribuira ova dva, za organizam čoveka, opasna otrova .



285

7.7.1. MLEČNA KISELINA – MAGLJENJE Po isteku 18 godina, u Nemačkoj i Austriji stručnjaci iz 18 naučnih instiruta koji se bave problemom varroe preporučili su vrlo jednostavan način rada sa mlečnom kiselinom, a to je primena magljenjem. Na pitanje zašto koristiti mlečnu kiselinu, sledejednostavni odgovori: zato što ne ostavlja rezidue u pčelinjim proizvodima, zato što je prirodni je sastojak meda i zato što je bezopasna za pčelara u propisanim dozama. Hemijska formula mlečne kiseline je C3O3H6, a strukturna je CH3-CH(OH)COOH). Stopostotna mlečna kiselina ima izgled belog praška, a za tržište se pakuje koncentrat 80 i 90% mlečne kiseline. U pčelarstvu se koristi 13% i 15% vodeni rastvor. U humanoj medicini upotrebljava se kao lek protiv ihtioza ili lišajeva i drugih kožnih bolesti. Kada koristimo mlečnu kiselinu? Kada nema legla!! Leti u golim rojevima, a ujesen i zimi u društvima bez legla pri temperaturi iznad +5°C. Čime? Mešanjem 100 ml 85% mlečne kiseline i 500 ml vode dobijamo mravlju kiselinu koncentracije oko 15%. Koristi se ručni raspšivač, odnosno raspršivač pod vazdušnim pritiskom sa dozimetrom i pištoljem i finim raspršivanjem. Kako? Doza od najviše 8 ml po jednoj pčelama gusto posednutoj strani okvira. Dvokratna primena u unutar nekoliko dana. Rastvor nanositi što ravnomernije kako bi se izbeglo natapanje pčela. (Prskati kada nema legla, a dnevna temperatura nije niža od +5°C, s tim da naredna noć ne bude hladna. Za tu svrhu rastvor se zagreva stavljanjem prskalice u posudu s toplom vodom. Radi smirivanja pčela umesto dima treba koristiti zaslađenu toplu vodu , (prim. J.K.). Mere opreza: Moguće nadražaj kože i oštećenja oka. Obavezna je zaštita disajnih puteva, ali i nošenje zaštitnih rukavica naočara i zaštitne odeće.


286


U dugogodišnjoj praksi borbe s Varroom u svetu, na kraju su se iskristalisala tri sredstva koja kontrolišu reprodukciju krpelja i obezbeđuju pčelarenje sa visokim prinosima meda i voska bez rezidua. To je sistem primene kiselîna i timola: 1) mravljom kiselinom tretiranje izvoditi posle bagremove i nakon letnje paše, a oksalnu ili mlečnu kiselinu primenjivati kada nema legla, t.j. pri formiranju golih rojeva leti i, u jesen novembar/decembar, 3-4 sedmice posle prvog mraza (Rihar); 2) ponavljanje tretiranja mravljom kiselinom vršiti samo kod pčelinjih društava koje imaju varrou; 3) timol je alternativa kiselinama. Dr Gerhard Liebig je u svom predavanju ljubljanskim pčelarima (2003) istakao da efikasnost mravlje kiseline i timola zavisi od vremenskih uslova. Pri tom je istakao da je mravlja kiselina efikasnija od timola, a uz to uništava Varrou i u zatvorenom legla. Upotreba mlečne i oksalne kiseline ne zavisi od vremenskih uslova i temperature. Pošto ne ubijaju Varrou u poklopljenom leglu, preporučuje se upoptreba u kasnu jesen ili zimu. „Prema mojoj strategiji”, kaže Liebig (1999) „izvodimo dvokratno isparavanje (tretiranje, prim. J.K.) (85%) putem isparivača, prvi put u avgustu pre prihranjivanja, i drugi put u septembru posle prihranjivanja. Ako su društva jako napadnuta (što vidimo po broju prirodno otpalih Varroa na ulošku ispod mrežaste podnjače), prvi tretman mravljom kiselinom mora odmah da se ponovi. Treći tretnman se obavlja kad nestane leglo u kasnu jesen ili zimu, nakapavanjem rastvora oksalne kiseline. Cilj tretiranja mravljom kiselinom jeste da uništimio što više Varroe, kako zimske pčele koje se gaje ne bi bile oštećene. Oksalnom kiselinom uništavamo preostale varroe, skoro sve, pa do narednog avgusta ne moramo tretirati. Ako je prirodno opadanje Varroe tokom novembra manje od 1 Varroe na dan, zimski tretman oksalnom kiselinom slobodno možemo da preskočimo (Tretnman oksalnom kiselinom u ničemu ne škodi društvima, jer njime sigurno uništavamo skoro svu Varrou, Živadinović). Ako sredinom avgusta, pre tretiranja (u nemačkim uslovima) u fioci ispod mreže nađemo 100 prirodno opalih Varroa, znači da ih je u zajednici 10.000. U takvim slučajevima. tokom tretiranja mravljom kiselinom moramo obavezno da brojimo opalu Varrou, ne toliko da vidimo koliko je palo, već da znamo koliko je ostalo.



287

Živadinović R "Kako da izvučete profit iz pčelarstva – ekonomičnost i marketing u pčelarstvu”, Žitkovac, 2002 2 Smirnov,«Kombinirovanij sposob termoobrabotki, «Pčelovodstvo», Moskva, br.5/85. 3 «Slovenski čebelar» 4/88, str.129. 4 «Pčelar» 6/89, str. 174. 5 «Slovenski čebelar» 7-8/89, str.229-231. 6 “Pčelar” 5/97, str. 146. 7 “Pčelar” 6/81, str. 180. 8 «Pčelar» 3/82, str.74. 9 «Slovenski čebelar» 4/89, str.117. 10 «Slovenski čebelar» 4/88, str.129. 11 «Pčelar» 3/84, str.82 12 «Pčelar» 5/82, str.39. 13 «Pčelar»10/80. 14 «Pčelar» 5/89, «Pčela»3/88. 15 «Pčelar» 5/82, str.137 16 «Pčelar» 5/82, str. 137. 17 «Pčela”, Zagreb, 6/91, STR. 129-130. 18 «Matica» 6/99, str.11. 19 «Pčelar» 2/84 20 Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb, 1985, str. 57. 21 «Slovenski čebelar» 2/80. 22 Ćerimagić, Rihar, Sulimanović, Ibid, str.117 23 Ibid. 24 Ibid,str.108; «Pčelar» 6/84. 25 «Pčelar» 10/98, str.385. 26 «Pčelar» 5/90, str. 151. 27 M. Meterlnig,ŽIVOT PČELA, Matica srpska, Novi Sad, 1949, str.8. 28 Godina 2004. je poznata kao godina izuzetne rojivosti. Pčele pripremljene za bagremovu pašu bile su uskraćene kišom celog perioda cvetanja bagrema, pa su košnice zbog prenatrpanosti "živom silom" padale u rojni nagon i puštale rojeve. Gospodin Janković Ž. Slobodan bavi se istraživačkim radom u oblasti uticaja košnice na biološki razvoj pčelinje zajednice i komparativne prednosti košnica u ekonomici pčelarenja. Pored svih poznatih tipova košnica, razvio je i sopstvenu "sunčanku”, "alpsku”, i "ćup-košnicu". Razvio je svoj sistem ventilacije košnice, svoju podnjaču i svoj ram sa modificiranom satonošom i saćem koji obezbeđuje siguran prelaz pčelama zimi iz donjeg nastavka u gornji nastavak sa hranom. 29 ...ili mlečni put – svetli pojas od gusto zbijenih zvezda na nebeskom svodu; potiče od galaksije kojoj pripada sunčev sistem (Krleža, 1974). "Londonske novine The Daily Telegraph izveštavaju: "Astronomi su izračunali da se (pomoću teleskopa) sa Zemlje može videti 70 hiljada triliona zvezda – to je broj 7 (sedmica) sa 22 nule". Astroniomi iz Amerike, Australije i Škotske "izbrojali su sve galaksije u jednom malom delu svemira nedaleko od Zemlje" i procenili broj zvezda u svakoj od njih. Zatim su na osnovu tog broja procenili broj zvezda u preostalom delu neba. "To nije ukupan broj zvezda u svemiru, već broj zvezda koje se nalaze u dometu naših teleskopa”, izjavio je dr Sajmonj Drajver iz Australije, koji je predvodio tim. Sa najmračnijih mesta na Zemlji golim okom se može videti samo nekoliko hiljada, a iz nekog velikog grada samo 100 zvezda" (»Probudite se!» 22. april 2004., str. 28) 30 Velika Kola i Mala Kola, dva cirkumpolarna sazvežđa na severu hemisfere sa zvezdom severnjačom, koja označava stranu sveta – SEVER31 «Zodijak, na grčkom znači životinjski pojas ili životinjski krug na nebeskom svodu kroz koji prividno prolaze putanje, staze (ekliptike) velikih planeta i staza Meseca. Obeležen je sa 12 sazvežđa, koja su u većini nazvana imenima životinja – Ovan, Bik, Lav, Rak, Jarac, Ribe, Škorpion, zatim Blizanci, Strelac, Vaga, Devica, Vodolija...Ispoljava svetlo, nazvano


288


«Zodijakalno svetlo, koje se u povoljnim vremenskim prilikama zapaža na nebeskom svodu u području ekliptike, odnosno zodijaka. Najvidljivije je u tropskom pojasu, a u umerenim severnim širinama vidi se u martu naposredno posle zalaska i u septembru neposredno prije izlaska Sunca. Zodijakovo svetlo najšire je na horizontu, a sjajem je jednako sjaju Mlečne staze. Spektar mu je jednak spektru Sunca. Zodijakovo svetlo nastaje verovatno zbog disperzije sunčane svetlosti sa meteorske prašine, koja se nalazi u ravni ekliptike, odnosno Zemljine staze oko Sunca. Delimično dolazi od dalekih delova Sunčeve korone» (Krleža,1969, tom 6) 32 Svetska zdravstvena organizacija–WHO proglasila je amitraz za najopasniju hemikaliju u pčelarstvu (dr K. Walner, „Pčelar« br. 11/ 92, prevod iz "Die Bieene" br. 2, 1992), a naše ministarstvo poljoprivrede i ministarstvo zdravlja šute, ništa ne preduzimaju, iako sam im uputio pisma-opomenu još NAKON 10 GODINA, 2002. godine 33 "Po našima saznanjima ideju su lansirali Japanci, a primenjuje se u SSSR-u, Grčkoj i nekim zaljama Latinske Akerike – u tim zemljama su u rad uključeni instituti. Kod nas u Jugoslaviji ima pokušaja primene ove metode ali to sve ostaje na ličnoj inicijativi pojedinca”, napominje g. Najdanović, i pojašnjava:"Pre dve godine (1985. prim J.K.), na našoj izložbi (meda na Tašmajdanu, prim. J.K.) imali smo izložen jedan uređej za toplotni postupak (Aca Plužnikov i sinovi, prim J.K.). Sličan uređej izradio je jedan pčelar iz Temerina. Televizija Zagreb je dala informaciju, da je napravljen uređaj u kome se toplotno tretiraju pčele na pojedinačnom ramu. U Sloveniji je bilo pokušaja na AŽ košnicama da se koristi toplota planinskog sunca. Prošle godine (1986., prim. J.K.) dr Bogoljub Konstantinović je najavio, da razrađuje jednu varijantu toplotne metode (Rezultati ogleda, sa kojima su išli u Japan nisu poznati .(Najdanović, 1987). 34 Koristio ga je Aleksandar Plužnikov, pčelar iz Stalaća u specijalno adaptiranom napuštenom frižideru. 35 Rođen 1907. u Građanima kod Petrinje, Hrvatska, diplomirao i doktorirao na Veterinatskom fakultetu u Beogradu, gde je potom i predavao. Bio je upravnik Veterinarskog zavoda Zemun, Instituta i Klinike za zaraze Veterinarskog fakulteta u Beogradu, i direktor „Vetseruma“. Autor je studije Prilog poznavanju normalne kvantitativne i kvalitativne krvne slike kod ovaca, kao i velikog broja naučnih i stručnih radova Upokojio se 1994. („Srpska porodična enciklopedija, tom, 9, 2006). 36 Gospodin Najdanović L Borivoje poseduje zvaničnu potvrdu od Društva pčelara "Beograd" sa brojem 21 od 10. marta 1987. godine, da je u okviru ciklusa predavanja održao predavanje "O rezultatima i iskustvima višegodišnje primene toplotne metode u oslobađanju pčela od varoe izvan košnice". Ova metoda posredstvom slajdova prvi put je prikazana pčelarima Beograda dana 26. februara 1987. godine u Beogradu. U potpisu Smiljanić Gaja, kao predsednik društva pčelara "Beograd" 37 Inicijator celog projekta bio je Boža Petrović, koji se prethodno teško otrovao enormno zadimljavajući pčele, pa je predložio Bori Najdanoviću, pčelaru iz Beogeada da, istraži mogućnosti, načini spravu i praktično ispita uređaj za uništavanje varoe termičkim postupkom u uslovima koji neće štetiti ni pčalama ni pčelaru. Ceo teret od zamisli do izrade i finansiranja projekta izneo je pčelar Bora Najdanović zajedno sa Zlajom Vidakovićem i Danetom Klepićem, pčelarima. "Istina”, kaže Bora, "mnogo su nam poslužila Ruska iskustva i tekstovi sa slikama u časopisu „Pčelovodatvu“ dobijeni od Bože Petrovića uz svesrdno angažovanje profesora Dragutina Ercegovca" 38 Temperaturu od 45 0C. pčele veoma dobro podnose (Najdanović, "Građa za scenario”, neobjavljeni rukopis, 1987). 39 B. Najdanović, "Građa za scenario”, nepublikovani rukopis, 1987. 40 «Kombinirovanij sposob termoobrabotki, «Pčelovodstvo», Moskva, br.5/85. 41 "Kalendarski pčelarski priručnik”, NOLIT, Beograd, 1984, str.28) 42 Mira Jenko, „Slovenski čebelar“ br. 9/2001.… 43 .Dr Antonio Naneti, iz Bolonje, član grupe stručnjaka Evropske unije za zdravstvenu zaštitu pčela, održao je 29. jula 2006. g. predavanje na temu “Savremene metode suzbijanja



289

varoe u Evropskoj Uniji” u Aleksincu na IV Međunarodnom stručnom seminaru na temu „Pčele ne umiru zbog zime“ 44 Predavanje u Ljubljani 2003. godine. »Pčelar« br. 6/2005. 45 Frakno timol-ram je delo Franca Knobelspiesa, majstora pčelarstva iz Nemačke. To je sistem sa dva odeljka međusobno razdeljena platnom koje predstavlja dno gornjeg odeljka. Platno je porozno i služi da zadržava timol, a njegova isparenja usmerava u donji odeljak. Donji odeljak »prihvata« isparenja timola iz gornjeg odeljka i kroz useke ih oslobađa u unutrašnjost košnice. Useci su pokriveni žičanom mrežom. Cela jedinica je povezana standardnim ramom. Gornji deo ima poklopac od mreže, a donji odeljak je odozdo zatvoren nepokretnim dnom. Frakno timol-ram je zaštićen nemačkim patentom broj G 9302064.3 i dozvoljeno je da se kopira, izrađuje i koristi samo za svoju sopstvenu upotrebu. Zabranjena je prodaja ili poklanjanje istig drugima. 46 Grobov i sarad.(1985), “Pčelar” 4/86, ster.114-115.(Zvanično predložen akaricid u SSSR.u je timol. 47 Izvor „Beogradski pčelar“ br.93 (septembar), godina VIII, 2008. 48 Berlin, Potsdam, Hohem Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg,, Bremen, Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Geaz, Wien, Lunz am See (Živadinivić, 2002). 49 "Oksalnu kiselinu je otkrio Scheele 1776. godine. Prirodno se javlja u velikom broju biljaka. Ljudsko telo je takođe sintetiše iz vitamina C (askorbinska kiselina). Ali pošto ona za sebe veže važne hranjive materije u našem organizmu i time ih čini nedostupnim, veliko unošenje ove kiseline preko biljaka u čijem se sastavu nalazi (jagodama, bobičavom voću, mangu, pasulju, cvekli, spanaću, slatkom krompiru, bademima, soji, plavom paradajzu, đumbiru, čaju, kafi, kakau i čokoladi), može dovesti do nestanka (na pri. kalcijuma) u telu, kao i iritiranja, posebno stomaka i bubrega. Kiselina je jaka i snažno iritira tkivo" (Krunić, 2004). 50 "Varoe ne mogu postati otporne na oksalnu kiselinu" (Krunić, 2004). 51 Citiram: “I OPŠTI PODACI 1.1. daje definiciju ... "Oksalna kiselina (HOOC.COOH) je dikarbonska kiselina (sa dva atoma ugljenika) u obliku bezbojnih kristala koji se dobro rastvaraju u vodi". 1.2. Precizira marku kiseline i spoljni izgled: - "Za obradu pčela obolelih od varooze primenjuje se oksalna kiselina GOST 22180-76 ili TU 6-14-1047-79. "Po spoljnjem izgledu to je beli kristalni prašak." 1.3. Oksalna kiselina se čuva u hemetički zatvorenim posudama a vek trajanja joj je .tri godine. II NAČIN PRIMENE 2.1.Oksalna kiselina se u borbi protiv varooze pčela primenjuje u obliku 2% vodenog rastvora. 2.2 Za pripremu rastvora oksalne kiseline koristi se prethodno prokuvana voda (voda ne sme biti tvrda) temperature od 300C. Rastvor se spravlja neposredno pre primene. 2.3. Pčele se obrađuju prskanjem rastvora oksalne kiseline pomoću raspršivača. Iz košnice se uzimaju i prskaju redom svi okviri ili se okviri samo za oko 5 cm podižu a pčele neposredno prskaju u ulicama između okvira. Za obradu jednog okvira utroši se oko 10-12 ml rastvora. Neophodno je da za vreme obrade pčele čvrsto i gusto sede na okvirima, a u tom cilju (koncetracije pčela) pčele se sa nekoliko okvira stresaju. 2.4.Pčelinja društva se tokom aktivne sezone obrađuju 3-4 puta a temperatura spoljnog vazduha ne sme biti manja od 160C. Prva obrada se sprovodi u proleće posle masovnog izleta pčela i sanitarnog čišćenja košnica. Ako su pčelinja društva jako zaražena obrada se ponavlja posle 12 dana. U leto, posle vrcanja viškova meda provode se dve obrade u razmaku od 12 dana pre prihranjivanja pčela šećernim sirupom. 2.5. Obrada pčela u košnicama nastavljačama počinje od donjeg nastavka. 2.6. Med, dobijen iz košnica koje su obzebeđene rastvorom oksalne kiseline, može da se koristi za hranu prema opštim postojećim propisima


290


III OPŠTE MERE PREDOSTROŽNOSTI...“ (“Pčelovodstvo” br. 3; 1985., str. 16-17., Zvanično SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline radi lečenjka varoze pčela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava. 52 "U prirodi postoje mekane i tvrde vode. Tvrda voda može poticati od prolazne i stalne tvrdoće vode. Voda sa prolaznom tvrdoćom sadrži rastvoreni kalcijum i magnezijumhidrokarbonat, a voda sa stalnom tvrdoćom sadrži nerastvoreni kalcijumsulfat (gips). U slučaju prolazne tvrdoće, kuvanjem se dobije meka voda, a u slučaju stalne tvrdoće, kuvanjem se ne može dobiti meka voda. U tom slučaju predstoji nam obavezna upotreba kišnice ili dstilovane vode. Kuvanjem vode sa prolaznom tvrdoćom koja sadrži rastvorljivi kalcijum i magnezijumhidrokarbonat eliminiše se mogućnost stvaranja nerastvorivog kalcijumoksalata vezivanjem oksalne kiseline i slobodnih kalcijumovih jona iz tekuće vode" (J. Marković, 2004.b). 53 "Kad se radi o dihidratu kristalne oksalne kiseline, koncetracija se izražava u g/l što je razumljivo za najširi krug pčelara praktičara. U kristalnom dihidratnom obliku samo 71,4% čini bezvodna oksalna kiselina, te se ovaj faktor može koristiti za jednostavno preračunavanje. Na primer: odmerenih 35 grama kristalne oksalne kiseline pomnožimo sa 0,714, što iznosi 24,99 g (zaokruženo 25 g), a rastvaranje u jednom litru šećerne otopine 1:1 voda:šećer daje 2,5%.tni rastvor oksalne kiseline. Jer, rastvaranjem 1 kg šećera u jednom litru vode dobije se rastvor koji ima zapreminu 1,67 litara. U ovom sluičaju se rastvaranjem 35 g ne dobije 2,5%-tni rastvor oksalne kiseline, već 1,4%-tni, jer se procenat oksalne kiseline određuje deljenjem (težina/zapremina) 25 g:1,67 litzara = 1,4%" (Marković, 2004c). 54 "...Rastvorljivost kristala oksalne kiseline u vodi je svega 11,7%. Dobra rastvorljivost kristala može se postići njihovim prethodnim rastvaranjem u vodi, korišćenjem 20%-og šećernog sirupa i zagrevanjem na 30-40oC, ali je najvažnije koristiti mekanu vodu, kišnicu ili destilovanu vodu" (Marković, 2004b). 55 "Primećeno je da preparat Perizin najbrže deluje. Već dan posle primene, više od 50% varoa je opalo. U istom vremenskom periodu možemo računati da od bilo kog tretmana oksalnom kiselinom neće pasti više od 10% parazita. Ali, kod sva četiri primenjena načina suzbijanja varoe, oko 80% varoe se nađe na podnjači posle nedelju dana. Metoda isparavanjem deluje sporije, pa i opadanje varoe protiče sporije u iodnosu na druge načine primene" (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004). 56 "Šećerni rastvor oksalne kiseline dovodi do oštećenja tkiva sistema za varenje kod varoe. Dakle, uništava sposobnost varoe da se hrani na pčeli te gladuje i umire od gladi" (Krunić, 2004). 57 "Normalno je da pčelari ne vole da tokom zime tretiraju svoje pčele protiv varoe. Međutim, preparati koji nam stoje na raspolaganju za letnje tretiranje protiv varoe, ako nisu kombinovani sa biotehničkim merama, ne obezbeđuju dovoljnu efikasnost da bismo mogli da se odreknemo zimskog tretmana. Varoa je uslovila promenu starih navika, kao što je preporuka da se bez pogovora poštuje zimski odmor pčelinjih zajednica od oktobra do aprila" (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004) 58 Antonio Nanetti i sar (2004) izvršili su istraživanja farmakodinamike oksalne kiseline radiohemijskim metodama primenom postupka nakapavanja. Šećerni sirup je sadržavao oksalnu kiselinu markiranu radioizotopom C14 koja je kapanjem uneta u društvo u odgovarajućoj dozi, tehnikom uobičajeno korišćenoj u praksi pčelara. U prva četiri dana u odraslim pčelama dostiže 118 g/g, ali opada ka manjim vrednostima od 1/10 i 1/60 na jednu i dve nedelje posle tretmana Tokom narednih meseci dolazi do daljeg opadanja vrednosti. Značajan pad nivoa utvrđen je kod 8-9 dana starog legla koje, slično, rezultira samo privremenim povećanjem nivoa oksalne kiseline. Autoradiografija utvrđuje pojavu oksalne kiseline u unutrašnjim abdominalnim organima odraslih pčela. U svežem prinosu meda povećanje nivoa oksalne kiseline se kreće najviše do 0,6 mg/kg, uglavnom manje. Opisana količina samo je mali deo prirodnog sadržaja oksalne kiseline u medu. Radioaktivni marker je takođe nađen u vosku uzorkovanom iz nedavno izvađenog



291

saća, ali ne u čistom obliku pošto je dospeo direktnom kontaminacijom obavljenom hemijskom reakcijom između slobodne oksalne kiseline i voska, ili postojanjem metabolita stvorenih od strane pčela koje su apsorbovale određenu dozu oksalne kiseline. U drugom eksperimentu, radioaktivni marker se pojavljuje u hemolimfi svake odrasle pčele ili u ugljendioksidu uzorkovanom unutar društva. Ovde se čini da se slažemo sa hipotezom da pčele matabolišu oksalnu kiselinu. 59 To je vreme formiranja rojeva – leti i, 3 nedelje posle prvih jesenjih mrazeva u novembru mesecu i kasnije, kada nema legla (Rihar) i kada se ukaže dnevna temperatura viša od +4oC. 60 Jean Daniel Charriere & Anton Imdorf, 2004. 61 "Metodom nakapavanja dozira se 5 ml po ulici pčela. Krajem novembra, slaba društva na 6-7 ulica x 5 ml= 30-35ml; jača društva: 8-12 ulica pčela x 5 ml = 40-60 ml U proseku , 10 ulica po 5 ml, što iznosi 50 ml (Marković, 2004b). (U praksi je drugojačije, jer je srednja ulica uvek puna pčela, a krajnje ih imaju manje. Prema tome srednjoj ulici sleduje 5 ml, a krajnjoj možda tek 2 ml. Zaključak je da počev od srednje ulice ka krajevima, dozu treba prpoprcionalno smanjivati , prim. R. Živadinović, 2004) 62 Ovu masku proizvodi kompanija Andermatt BIOCONTROL A.G, koja proizvodi i Varrox vaporizer (Marković, 2004/9d). 63 U cilju dobijanje što više podataka o događanjima u košnici kod primene metode isparivača, nemačko udruženje "Mellifera e.V." izvršilo je ispitivanje sadržaja formalhdehida, acetaldehida i mravlje kiseline u parama oksalne kiseline nastalih upotrebom Varroks vaporizerra, proizvoda već pomenute kompanije. Dobijeni rezultatu pokazuju da sadržaj formalhdehida i acetaldehida nije registrovan u granicama detekcije (100 mikrograma po gramu formalhdehida i 80 mikrograma po gramu acetaldehida) isparene oksalne kiseline, dok je ispitivana mravlja kiselina zaista utvrđena. Utvrđeno je da je dobijeni prinos iznosio 1%, odnosno preciznije, 10 mikrograma mravlje kiseline po jednom gramu isparene oksalne kiseline. Ovako mali prinos mravlje kiseline upravo se dobro slaže sa osobinom oksalne kiseline koja se pažljivim zagrevanjem jednim delom raspada na ugljen dioksid i na malu količinu mravlje kiseline, a pri jačem zagrevanju (ili pod dejstvom koncetrovane sumporne kiseline) razlaže se na ugljendiksid i vodu. Ako se zna da su u Varroks vaporizeru visoke temperature, tj. iznad tačke sublimacije oksalne kiseline (oko 1600 C), znači da nije bilo uslova za nastajanje većih količina mravlje kiseline. Dalja ispitivanja su bila usmerena na količinu oksalne kiseline koja se posle isparavanja nije raspala na nusproizvode, već je sublimirala i dala beli talog. Isparavanjem dihidratne kristalne oksalne kiseline u proseku je nađeno 54% od prvobitno korišćene količine oksalne kiseline, dok kod isparavanje oksalne kiseline u želatinskim kapsulama, taj prosek je iznosio 34%. Dalja istraživanja određenog spektra belog taloga posle isparavanja pokazala su da je istaložena oksalna kiselina posle isparavanja identična prvobitno upotrebljenoj oksalnoj kiselini (Marković, 2005/1). 64 U današnje vreme u ishrani stanovništva Ruske federacije jedan od najpopularnijih produkata ishrane je kefir. "Za dobijanje kefira, dobro je poznato, da je to belančevina kazein i prirodno ukomponovana zajednica sledećih mikroorganizama: (1) mlečno kisele streptokoke previre mlečni šećer laktozu stvarajući mlečnu kiselinu. ; (2) mlečno kiseli bacili – daju kefiru potrebnu konzistenciju i ukus; (3) mlečnih kvasaca – previru laktozu stvarajući etilalkohol i ugljenični gas". Navedna zajednica mikroorganizama udruženo razlaže tako neophodne hranjive materije (laktozu), smanjuje energetski potencijal datog produkta i popunjava ga mlečnom kiselinom, etil-alkoholomi ostalim izlučevinama. Belančevina kazein nam takođe priprema iznenađenje. Zbog nje kod preživara-životinja koje preživaju (krava, ovca, koza) raste vuna, kopita i rogovi. Mi ljudi tako nešto nemamo, i nama je potrebno mnogo manje kazeina, nego što ga prirodno trebamo. To pokazuje sadržaj kazeina u mleku drugih životinja u upoređenju sa majčinim.


292


Sumarni sadržaj kazeina u - kravljem mleku 2,8-3,5% - mleku severnog jelena 8,4% - majčinom mleku 0,3-0,9%. Ovakvu količinu majčinog mleku čovek je upotrebljavao u periodu najburnijeg rasta, od dolaska na svet i prvog vriska do godinu - dve dana dojenčenstva. Da je ljudskom biću priroda odredila veću količinu kazeina, bilo bi ga u majčinom mleku. A odraslima je potrebno još manje. Kazeini su sirovine za kuvanje stolarskog lepka. U našem organitmu taj suvišni kazein (iz mleka od krave i severnog jelena, kao i onaj iz kefira, prim. J.K.) lepi kamenac u bubrezima, sklerotira krvne sudove, stvara čvoruge na nogama. Povećan sadržaj kazeina u mleku bilo koje životinje (krave, koze) je osnovni uzrok njegove štetnsti, naročito kad se upotrebljava u većoj količini (Malahov, "Ishrana i hrana”, 2001) . 65 Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, koja je uz ODOBRENJE propisala i UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline. Saglasnost na odobrenje dalo je ministarstvo zdravlja vlade SSSR-a 28. novembra 1983. godine 66 “Pčelovodstvo” br. 3; 1985., str. 16-17. (Zvanično SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline radi lečenjka varoze pčela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava). 67 “Pčelovodstvo” br. 3; 1985., str. 16-17. (Zvanično SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline radi lečenjka varoze pčela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava). 68 “Pčelarenje za budućnost” (Zbornik plenarnih radova sa Međunarodnog stručnog seminara 14.-15. XII 2002. u Nišu), Niš, 2002. str.28-29. 69 autori:stručnjaci 15 nemačkih i 3 austrijska instituta koji se bave varroom iz sledećih gradova: Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am see. (R. Živadinović, «Pčelarenje za budućnost”, 2002). 70 "Nemačko udruženje Mellifera e. V. je razvilo metodu sprejovanja i izvršila određena ispitivanja. Metodom sprejovanja oksalna kiselina se raspršava na mnmogo sitnih kapljica tako da se sa jednim cm3 naprska polje polje površine do 4,5 cm2. Zbog veoma velike površine, sitne čestice se brzo suše i stvaraju površinu oksalne kiseline sa velikim procentom kiselosti. Ova ispitivanja kao i ispitivanja mnogobrojnih drugih autora, potvrđuju da je upravo kiselost čestica odgoviorna za dejstvo na varou. Kod metode isparavanja može se pretpostaviti da sublimovane čestice oksalne kiseline ne ostaju suve jer se brzo vezuju sa vlagom iz vazduha. Stoga kod sprejovanja i isparavanja oksalne kiseline treba nositi specijalnu masku za čvrste/tečne čestice aerosola" (Marković,2005/1). 71 “Pčelar” br. 8/91. 72 „Pčelar“ br. 11, 12/2000. 73 „Pčelar“ 9/97, str.278 74 Pčelar”, 9/91, 3/96 75 “PČELA”, 1/90 76 Živadinović, “Savremeni principi pčelarenja”, Žitkovac, 2000. 77 «Pčelar» br 12/89 78 «Pčelar» br. 8/91. 79 Predavanje 1996, 1997. 80 Dr S.Mladenov i inž. M.Radosavović «Lečenje pčelinjim proizvodima APITERAPIJA i Osnovi pčelarstva”, IKOM-INTELEKT, 1996.


DEO OSMI

FITO – GVOZDENA PREVENTIVA NA PČELINJAKU Saznajte i zapamtite sada i za uvek : PČELA NIJE SVAŠTOJED, ONA JE SAMO BILJOJED KROZ MILENIJUME, DANAS I ZA NAVEK – DOK JE SVETA I VEKA! (akademik K.Tričković, pčelar, 2011). Upravljanje pčelinjakom treba sprovoditi postupkom održavanja gvozdenog imuniteta na bolesti svakog pčelinjeg društva, vraćanjem meda i polena pčelama kao »prirodne hrane i leka« i prirodnog novog voska, kao biogenetskog materijala, zavođenja strogih higijenskih postulata, kao preventive na pčelinje bolesti. To podrazumeva i lociranje pčelinjaka na oceditom terenu i terenu koji nije izložen podzemnim zračenjima i dovoljno udaljenim od dalekovoda, železničkih pruga, autoputova i sistema antena bežične telefonije, te držanje na pčelinjaku super jakih pčelinjih zajednica, što je alfa i omega protiv bolesti i pljačke košnica. Zato, svake jeseni plamenom plinskog plamenika treba opaliti: - medišne nastavke, - podnjače (treba ih opaliti i u proleće), - poklopne i pregradne daske i, - ramove (okvire) potrebno je iskuvati u vodi sa živom sodom ili u parafinu. - u svim pčelinjim društvima menjati staro za novo saće, kako to radi ŽANPJER ŠAPLO1, pčelar i inspektor pčelarstva iz Kanade koji svake jeseni zazimljuje svojih 900 pčelinjih društava na novom saću. Stoga sledimo primer ŽAN-PJER ŠAPLA U svetlu navedenog stoji zaključak da bez prirodne hrane – meda i polena, bez prirodnog mladog saća i bez prirodnih lekova, te sa deficitom etike u pčelara, nastaju „bolesti praznih sanduka,” milionski brojevi gubitaka pčelonjih zajednica poput onih, s proleća 2007. godine (preko 2.000.000 u SAD), koju su gospodin Denis van Engelsdorp, ministar poljoprivrede SAD i gospodin Majkl Embri nazvali poremećaj nestajanja pčelinjih društava (CCD).

8.1 SVOJIM MIRISOM IZGONE KRPELJE IZ KOŠNICE Korišćenjem aromatičnih, lekovitih i medonosnih biljaka koje svojim mirisom izgone grinje iz košnice, odbijaju Varrou od košnica i sa pčela, doveženih na livadsku ili planinsku pašu u područjima gde ima izobilja aromatičnih, lekovitih i medonosnih biljaka, predstavlja odličnu bazu za preventivu na pčelinjaku.

294

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.2. EKOLOŠKE METODE SPREČAVANJA BOLESTI PČELA I LEČENJE OBOLELIH PČELINJIH DRUŠTAVA

SAMI NAPRAVITE LEK iz PRIRODNIH SIROVINA PROTIV BOLESTI PČELA I LEGLA SADRŽAN OD NAJMANJE 11 AROMATIČNIH I MEDONOSNIH BILJAKA, SUGERIŠE AKADEMIK KOSTADIN TRIČKOVIĆ. ON JE NAČINIO BIO-MASU od 10 komponenti aromatično-lekovitog i mednosnog bilja – 50 grama (odabrani delovi četinara, pre svega crnog planinskog bora), koji je bogat eteričnim uljem. timol (iz biljaka majčina dušica, timijana, vranilovke). tamjan. eukaliptol. lavanda. bosiljak. pelin. hajdučka trava. žalfija matičnjak. nana. Mnogi će s pravom reći da je prosto nemoguće sakupiti toliki broj biljaka i od njihove sirovine napraviti lek, pa im je mnogo jednostavnije da kupe flašicu amitraza i celulozne listića, te šibicu i, nastaviti već 25 godina uhodanom tehnologijom dima, pčele trovati, vosak kontaminirati i otrovom med zagađivati, pa ugrožavati zdravlje svoje, zdravlje pčela i legla, zdravlje potrošača i onih obolelih koji žele, medom kao lekom, da do zdravlja dođu. Za, tô se postarao INOVATOR prof. dr Kostadin Tričković lekar iz Niša* * Akademik prof. dr Kostadin Tričković lekar iz Niša, član Srpske akademije inovatora i izumitelja nosilac brojnih svetski prestižnih priznanja (6 prestižnih medalja) sa međunarodnih izložbi, počev od EUREKE u Briselu 1999. – (zlatna medalja i, belgijski Orden oficira Legije časti „za doprinos progresu čovečanstva” do Novosadskog „TESLA FESTA 2005“... Na međnarodnom festivalu inovacija „Tesla fest” održanom u Novom Sadu 2006. godine, akademik Tričković je predstavio lekoviti čaj u tabletama i time pretekao indijske istraživače o kojima je državna televizija i internet ispevali himnu On je vlastitom pameću i svojom tehnologijom proizveo, a Institut za zaštitu zdravlja u Nišu sa hemijskog, mikrobiološkog i bakteriološkog aspekta izdao upotrenbu dozvolu br. 194/438 – 2005. godine, a od komisije eksperata EUREKE u Briselu 1999., TESLA-FESTA 2005, i Međunarodne izložbe „Pčelarstvo – Plevena Bugarska 2010 odlikovan zlatnom medaljom i još 6 prestižnih odličja od prestižnih međunarodnih tela, za: EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE „Eko-Varro-san” na bazi lavande i brojnih lekovitih biljaka, koji se primenjuje za kontrolu Varroe tokom cele godine. EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE „THYMO-VARRO-SAN na bazi timola i brojnih lekovitih biljaka, koji se primenjuje za kontrolu Varroe tokom cele godine. Oba ekološka briketa su bezopasni za pčelara, za pčele i pčelinje proizvode. Ne ostavljaju nikakve rezidue u pčelinjim proiozvodima, a uklanjaju Varrou tokom cele godine. Nemaju kontraindjikacija za primenu. Ne zagađuju prirodnu sredinu.



295

NAČIN PRIMENE: - Plastičnu foliju otvoriti odsecanjem makazama sa dve strane. - Paljenje izvršiti otvorenim plamenom . - Ubaciti briket tabletu u dimilicu. Jedan briket-tableta gori i dimi 15-20 minuta i daje oko 600 mlazeva. Ubačeni dim u košnicu kroz leto, ispunjava čitavu zapreminu i zahvata sve prisutne pčele (tretira ih) i vrši dezinfekciju košnice. - Postupak tretiranja se obavlja u večernjim časovima sa u toku 3 dana zaredom. - Posle pauze od 5, 6 do 10 dana, dimljenje se obavlja dok Varroa pada, u toku čitave godine. - Zdravstveno je ispitan, hemijski i bakteriološki odobren za primenu u pčelarstvu. c) TABLETE ZA EKOLOŠKU IMUNOSTIMULATIVNU HRANU ZA PČELE SA AROMATIČNIM I LEKOVITIM MEDONOSNIM BILJEM, odnosno upakovana pomenuta IMUNOSTIMULATIVNA HRANA čija je PRIMENA VEOMA JEDNOSTAVNA, A EFIKASNOST OČIGLEDNA. Jednostavno se načini po receptu: - 50 grama mlevenih aromatičnih i lekovitih medonosnih biljaka (sitno kao brašno „tipa 400”, + 300 grama meda, + 700 grama šećera u prahu. = ekološka pogača. NAMENJENA JE: - Dohrana i prihrana pčela. - Pojačan imunitet pčela. - Produžen životni vek i radni vek pčela. - Jača pčelinja društva. - Pčele sigurnije prezimljavaju. - Zamena za šećerni sirup pri obezbeđenju zimske hrane za period prezimljavanja. PRIMENA: Tokom čitave godine. Kod slabijih društava. Kod Varroze i drugih bolesti pčela i legla. Stavlja se na satonoše ili u hranilicu. Najsigurnija je prevencija i alternativna terapija protiv Varroe i drugih bolesti pčela. D )“EKOLOŠKI SAN” – ekološko eterično sredstvo za pčelarstvo i u kući. Predstavlja novu pogodnost primene u pčelarstvu u borbi protiv Varroe i voštanih moljaca, ali i kućnih moljaca i sitnih insekata. Preparati su medicinski ispitani na teške metale (pesticide) i niza bakterija. Briketi su i veterinarski ispitani. To potvrđuju posmatranja Ignjata Gligorića, pčelara, koji pčelari sa 150 društava na pčelinjaku u rejonu nacionalnog parka „Đerdap” kraj Golupca. On je utvrdio da je primenom ekoloških briketa „Eko-Varro-san” i „Thimo-Varro-san” dimljenjem očistio pčele u košnicama od Varroe, a tabletama za „ekološku imunostimulativnu hranu” pojačao „elan” pčelama da ubrzano grade, dograđuju i proširuju postojeće saće. Kada se skine satna osnova ili se delimično skrati, pčele će izgraditi novo saće, a da uopšte ne izlaze van košnice, tj. ne kontaktiraju sa prirodom. To se dešava tokom zime ili dužih vremenskih nepogoda bezpašnih perioda.


296


Api - ekološka i imunostimulativno lekovito zaštitna hrana u vidu šećernog sirupa i pogače sa dodatkom „ekološke imunostimulativne tablete za pčele“; je novi vid organskog sistemika u vidu têsta – pogače, koji dejstvuje preko hemolimfe na nervni sistem Varroe. Deluje, poput apitola i perizina na krpelja, sistemično – tokom nekoliko dana, kada se krpelji nasisaju hemolimfe i pod dejstvom otrova uginu „siti” padaju na podnjaču. Jedinke krpelja padale su svakodnevno sve dok je u košnici bilo hrane u kojoj su bili prisutni sirup i pogača sa „ekološki imunostimulativnim tabletama... Jer, ova stimulativno imuna hrana sadrži komponente biljaka koje su otrov za Varrou, ali nije štetna za pčele. Ako je pak Varroa položila svoja jaja u ćeliju leglu, pre no što je ono zatvoreno, onda će i larva Varroe uginuti, jer i ona ne podnosi supstance sadržane u ovoj hrani. Ovim se sprečava dalja reprodukcija Varroe. „Ovo naše zapažanje i konstatacija je izazov za dalji naučno istraživački rad veterinarskih i drugih institucija i osoba od nauke”, konstatuje profesor Tričković. Pored hrane koje pčele same sebi obezbeđuju, a to je med, pčelari su u nizu situacija prinuđeni da pčelama obezbeđuju i daju dodatnu prihranu ili dohranu. To se čini kada prirodna paša isčezne ili je nedovoljna kao i pre zazimljavanja, pa i u toku zime radi spašavanja društava. U tom cilju sprema se i daje sirup, koji pčele prerade u med. Do sada i sada u kućnoj radinosti pčelari izrađuju šećerne pogače sa raznim komponentama među kojima su i izvesni oficielni lekovi, naročito antibiotici, što po evropskim i svetskim standardima nije dozvoljeno. Često se od pčelara čuje, da bilo koji vid ovakve dodatne hrane nije delotvoran jer ne zadovoljava sve biološke potrebe pčela. Ukratko, u njima nema polena i nektarskog meda, esencijalnih sirovina iz prirode.

8.3. NE BOLUJU OD VARROE, KREČNOG LEGLA, NITI OD NOZEMOZE APIS I NOZEMA CERANA NI EVROPSKE I AMERIČKE TRULEŽI LEGLA Imajući navedeno u vidu, a znajući kakvi problemi nastaju, ne samo sa dodatnom hranom i prihranom, već i sa radnim i životnim sposobnostima pčela, jačina društva i otpornosti prema raznim bolestima ili oboljenjima samih pčela i legla, profesor Tričković i pčelar Ignjat Gligorić su potpuno ekološkim i prirodnim putem, sa posebno sačinjenom hranom, uklonili niz postojećih problema. Tako je nastala nova ekološka - zaštitno – lekovita i imuno stimulativna hrana za pčele pod nazivom ’’API IMUNO STIMULANS’’ i kao novi vid organskog sistemika u vidu testa – pogače, načinjena od biljnog praha, polena i meda. Pčele radilice produžavaju svoj životni vek, a zapaženo je i njihovo pojačano pamćenje, što ističe pčelar Ignjat Gligorić. Primenom ’’api imuno stimulativne hrane’’ (50 gr prah od biljaka+300 gr meda+700 gr prah-čećera) od druge polovine jula meseca, u toku avgusta i u septembru, nije potrebno dohranjivanje pčela sirupom, jer one ovim produžavaju svoju prirodnu ishranu i spremanje meda za zimski period. Šta više, u ovom periodu nije potrebno posebno tretiranje protiv Varroe, bilo kojim toksičnim ili opasnim hemijskim sredstvom, osim i eventualno zadimljavanjem ekološkim briketima, „eko” ili „timo Varro san“-om.



297

Pčelama je ovom hranom obezbeđeno veoma uspešno prezimljavanje i prolećni razvoj, jer je ona potpuna zamena za njihovu prirodnu hranu. Poželjno je davati je u januaru, februaru, martu, pa i dalje sve dok ne bude polena i hrane iz prirode. Primena api imuno stimulativne hrane vremenski je neograničeno. Naime može se davati pčelama u svako doba godine, kao obogaćena, dodatna prehrana ili celovita hrana. Obzirom da je sastavljena od desetak aromatičnih, lekovitih i mednih biljaka, ona predstavlja izvor velikog broja vitamina i minerala, neophodnih za život i rad pčela. Sva navedena ekološka sredstva, zdravstveno su ispitana hemijski na teške metale (pesticide), mikrobiološki na niz patogenih bakterija i veterinarski u određenim i ovlašćenim institucijama. Njihova bezopasnost i efikasnost, potvrđena je i u praksi od strane mnogih pčelara u Srbiji i u drugim zemljama. Nagrađena su brojnim diplomama i medaljama i imaju patentnu zaštitu. Višekratnim ogledima tokom prethodnih pet godina na pčelinjaku od 150 pčelinjih zajednica Ignjata Gligorića u nacionalnom parku „Lepenski vir” kod Golupca, PČELE PRE POJEDU ’API IMUNO STIMULANS’’ HRANU, NEGO PONUĐENI KLASIČNI SIRUP, POGAČU ILI PAK SOPSTVENI MED, AKO IM SE TO ISTOVREMENO PONUDI. Dakle, prah od tih biljaka (50 gr) u kombinaciji sa određenom količinom meda (300 gr), isključivo nektarskog i zdravstveno ispravnog (ne med od šećera, što zabranjuje dr Sima Grozdanić i prota Avram Maksimovič) i prah šećera (700 gr) pomešanih i umešenih u vidu testa – pogače, pored opisanih svojstava i efekata, daje nam osnova da zaključimo, da smo dobili novi vid sistemika ekološko organske prirode, sa izuzetno izrazitim efektima u borbi protiv Varroa na pčeli ili leglu, jer hrani i deluje hemolimfom. Ovim se postiže direktan efekat u uništavanju Varroe. Zapažanje i iskustvo profesora Tričkovića i pčelara Ignjata Gligorića, ubedljivo pokazuje da pčele, kada konzumiraju ovu hranu ne boluju od Varroze, krečnog legla, niti od nozemoze, kao ni od evropske ni američke truleži (kuge). Akademik Tričković poručuje PČELATRIMA: PČELARI!! NE TRUJTE SEBE NI SVOJU DECU, NE TRUJTE PČELE, NE TRUJTE PČELINJE PROIZVODE I NE TRUJTE KONZUMENTE PČELINJIH PROIZVODA!! KORISTITE ISKLJUČIVO EKOLOŠKA SREDSTVA PRI BILO KOJIM POTREBAMA U PČELARSTVU!! A JOVO KANTAR VAM SUGERIŠE DA POPUT NJEGA, PIJETE ČAJNUMEŠAVINU VODE i ekološki zaštitno – lekovite i imuno stimulativne TABLETE pod nazivom „Api imuno stimulans’’API, te brikete „Eko-Varro-san” i „Thimo – Varrosan za jačanje imuniteta i zaštite vlastitog zdravlja. Sve vegetacijske komponente imaju dokazana i naučno stručno proučena lekovita, a neke od njih i svojstva antiseptika. Primljene su i u oficijelnoj medicini za izradu lekova, kao i u narodnoj medicini u raznim oblicima primene. Sve komponente su i sa dokazanim antiVarroznim efektima. Bitno je da su to biljke iz prirode, sa ekoloških prostora, na koje pčele rado sleću, crpe dragoceni nektar i daju nektarski med i same sebe leče i stiču imunitet, otpornost i zaštitu protiv bolesti samih pčela i legla. ŠEĆERNA HRANA U BILO KOM OBLIKU, PČELI SLUŽI SAMO KAO IZVOR ZA MOTORNU ENERGIJU POTREBNU ZA LET I DRUGE FIZIČKE AKTIVNOSTI, ALI NIKAKO ZA STVARANJE MLEČA, KOJEG PČELE PRAVE ISKLJUČIVO OD NEKTARA I POLENA (prof. dr K.Tričković,2010).


298

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.4. AKARICIDNI ČAJ LJUTE PAPRIKE

Vinokurov, sa Voronješkog državnog poljoprivrednog univerziteta iznosi rezultate istraživanja akaricidnog dejstva sušenog lišća gorkog pelena i crvene ljute paprike na parazita varrou. Osušene sirovine (posle mlevenja svake posebno), u količini od 500 g prelili su sa kipućom vodom, poklopili i tako ostavili da odstoji 48 sati. Dobili su čaj koji su dodavali u 50% šećerni sirup u dozi koja je iskazana u tabeli. Svako društvo treba da dobije 6 litara lekovitog sirupa Tabela 68. Efikasnost akaricidnog bilja (prema podacima Vinokurova) Naziv sirovine

doza čaja u ml na 1 litar sirupa

Maksimalno smanjenje zaraženosti,%

Čaj gorkog pelena

100

86,4

Čaj ljute paprike

120

83

Čaj ljute paprike + 20 ml 120 91,1 10% propolisa* *Alkoholni rastvor propolisa dobili su na način da su samleli propolis i potopili ga u hladnu vodu. potom su koristili talog tako što su ga najpre isušivali, a potom prelili 96% alkoholom u odnosu 1:10, sipali u tamne boce sa hermetičkim zatvaračem, čuvali nedelju dana uz povremeno mućkanje, pa ga filtrirali i posle toga koristili. Korišćenjem čaja akaricidnog bilja sa šećernim sirupom u proleće i u jesen, jednom aktivnošću rešavamo dve obaveze: prehranu i tretiranje protiv Varrooze, zbog čega bi trebalo da uđe u redovnu tehnologiju pčelarenja.

8.5. KOMBIAM KOMBIAM je dvokomponentni ekološki preparat koji kombinuje 15% mravlju kiselinu i eterično ulje majorana, čije je dejstvo na varrou zasnovano na međusobnom potpomaganju (Synergie-efektima), iskorišćavanjem i optimalnim korišćenjem obe komponene. Na topolove daščice (veličine 200×50×3 mm) nanosi se 1,5 ml majoranovog ulja i po dve takve daščice se postavljaju popreko na satonoše okrenute natopljenom stranom prema leglu. Na podnjači zaštićenoj plastičnom folijom u obliku tepsije, nalije se jedan litar 15% mravlje kiseline. Posle nedelju dana postupak se ponavlja: daščice se menjaju, a mravlja kiselina se obnavlja (dopunjuje se 15% kiselinom do jednog litra). Koeniger je sa saradnicima predstavio rezultate ogleda koji je izvoden na 2.000 pčelinjih zajednica sa preparatom i izvestio o efikasnosti od 95,4% ubijenih grinja na jednom pčelinjaku, dok je drugi pčelinjak beležio rezultat od 61,3% (od 30 do 80%). Ovde je mravlja kiselina razjela korišćene aluminijumske šolje, pa je kiselina iscurela pre nego što je mogla ispoljiti svoje puno dejstvo. Upotreba 15% mravlje kiseline i majoranovog ulja objašnjava se činjenicom da ne postoji supstanca sa kojom je tako mnogo pčelinjih zajednica ubijena kao sa 96-98% mravljom kiselinom (Koeniger).



299

U našim uslovima umesto majoranovg ulja može se upotrebiti sveže lišće paradajza (ili sitno iseckano lišće nane ili pelena), a na podnjaču ispod žičane mreže u plačtičnu tepsiju naliti 1.000 ml 15% mravlje kiseline i postupak ponoviti dva puta u intervalu od sedam dana.

8.6. KUPANJE U PRAŠINI Primenom praškastih materija u košnicama pčelinjih zajednica u svojstvu medikamenta protiv Varrooze, postiže se efikasnost odstranjivanjem grinja sa pčela od preko 85%. Istraživanja profesora entomologije Ramiresa iz Kostarike, rezultirala su efikasnošću od - 100% aplikacijom glukoze u prahu, - 95% primenom osušenih i samlevenih iglica bora, odnosno - 87% upotrbom polena u prahu. Primena od šest tretiranja po 50 cm3 praškastih materija u razmaku od 4 do 7 dana obezbeđuje efikasnost koju je utvrdio Ramires. U istraživanjima Ramireza ispitivani su talk, glukoza (šećer), suvi mleveni polen, suvo mleveno lišće eukaliptusa, pepeo, kreč, brašno, kukuruzni skrob, mleko u prahu. On je u nacoinalnoj laboratortiji za životinje preživare i pčele u Nici (Francuska) vršio ispitivanja efikasnosti na varrou glukoze u prahu, samlevenih u prah iglica bora, i polena u prahu. Njima su zaprašivani plodišni nastavci četiri pčelinja društva i 14 sati nakon tretiranja, dobijeni pomenuti rezultati. Efikasnost praškastih materija u suzbijanju varroe, Ramirez objašnjava činjenicom da ženke varroe imaji sisaljke ili rilice iz kojih izlučuju lepljivu materiju koja na dlačicama pčela obrazuje tanju lepljivu opnu – jedno, i drugo–umesto kandži varroa ima pipke pomoću kojih se pričvršćuje na dlačicama pčela prethodno oblepljene lepljivom lučevinom. Prašina unesena u košnicu lepi se za sisaljke ženke varroe pa se prekida lučenje lepljive materije, što ima za posledicu da se krpelji ne mogu održati na pčelama. Usled toga grinje padaju sa pčela na dno košnice na podnjaču. Krpelji padaju sa pčela čak kada im i jedan par nožica dođe u kontakt sa prašinom, jer umesto kopita ili papaka imaju vakuum šapice na „stopalama” nogu. Tabela 69. Model efekta dejstva pšeničnog brašna (85%) na varrou (u košnici je 1.920 varroa) Dani pčele /leglo

100% 85% 15% u PD 1/12 u leglu na pčelama %

I-1

II - 7

III - 13

BROJ TRETIRANJA IV - 19 V - 25 VI - 31

VII - 37

VIII -43

IX - 49

P

L

P

L

P

L

P

L

P

L

P

L

P

L

P

L

P

L

960 816 144

112 95 17

655 556 99

112 95 17

620 527 93

18 15 3

342 290 52

14 12 2

289 245 44

11 9 2

167 142 25

6 5 1

123 104 21

3 2 1

61 52 9

3 2 1

50 42 8

2 2 0

161

116

96

54

46

26

22

10

8

13

10

8

4

4

2

2

1

-

148

106

88

50

42

24

20

9

8

8,38

6,04

5,00

2,81

2,39

1,35

1,14

0,52

0,41


300


U modelu se pošlo od pretpostavke da je na dan tretiranja pčelinje zajednice „utvrđeno” 1920 ženki varroe. Od toga je na pčelama „zatečeno” 960 ili 50% jedinki i isto toliko je zatvoreno u zapečaćenim ćelijama legla. Svakodnevno iz zatvorenog legla se ispili po 1/12 ili 80% krpelja plus (umnoženo za 1,4 ženskog potomstva), odnosno njih 112 se svakodnevno (u narednih 12 dana prikačinju na pčele i sišu im krv. Već prvim tretiranjem varroa je reducirana na 8,38% ili na 161 grinju. Sedmog dana, u drugom tretiranju parazit je sveden na 6,04% ili 116 varroa. Sa šestim tretiranjem u košnici je ostalo 26 krpelja ili njih 1,35%. Prema modelu, poželjno bi bilo izvesti još tri tretmana, ali ni tada varrou ne bismo potpuno odstranili. No, bitno je da je ova napast sa šest tretiranja dovedena na nivo da se uz nju može uspešno pčelariti. Kada u pčelinjem društvu nema legla (period novembar-decembar ili su goli rojevi za tretiranje), onda posle dva tretiranja varroa se redukuje na 44 jedinke ili 2,99%, a sa trećim zaprašivanjem na pčelama ostaje 7 ženki varroe, dok ih 4 tretmana sa pšeničnim brašnom oslobađa 99,948% od parazita, odnosno od 1920 grinja koliko je bilo na pčelama na početku tretiranja, četvrtim zaprašivanjem u pčelinjem gnezdu ja ostala samo jedna varroa. KADA ŠTITITI PČELE ? To je vreme kada se najveći broj parazita nalazi na pčelama, t.j. u vreme kada u zajednici nema trutova i kada je najslabiji razvoj legla. Praktično, praškaste materije je moguće primanjivati u svako doba kada pčele izleću. Međutim, najpogodnije vreme za unošenje ovih materija je kraj leta i početak jeseni, i tokom zime, kada se vreme tokom nekoliko dana stabilizuje i pčele izleću. Praktično i teorijski nema nikakvih ograničenja da se nedeljno jednom unosi prašina u plodište pčelinje zajednice. KAKO? Suvim brašnom posuti pčele na satonošama i u ulicama, zbog čega dozimetrom zapremine 50 cm3 zahvatiti brašno, presuti ga u cediljku ili sito i laganim rotiranjem sita i blagim udaranjem po njegovom obodu zaprašiti pčele u plodištu košnice. Svi eksperimenti primene praškastih materija primerenih u navedenoj dozi i u naznačenom intervalu, pokazali su efikasnost preko 85%, a da pri tom nisu pričinili štetu pčelama ni leglu. Zahvaljujući temeljnim ispitivanjima anatomije i fiziologije grinje Varroe jacobsoni, Ramirez je došao do rezultata da smo dobili lek, koji se lako i jeftino nabavlja u neograničenim količinama, lako se njime radi, ne šteti zdravlju ljudi, pčela ni legla, ne zagađuje med, vosak i druge produkte pčela. Nije zavisan od uvoza, a može se nabaviti u svakoj prodavnici životnih namirnica i u svakoj seljačkoj kući. Često viđene scene kupanja u prašini ptica, kokošaka i drugih pernatih životinja, i valjanje konja i drugih krznaša govori da se ove vrste životinja leče od krpelja nepogrešivim izborom leka – prašine. Samočišćenjem i uzajamnim čišćenjem, kao i čišćenjem satonoša od prašine, pčele aktivnošću svojih krila stvaraju vetar kojim oduvaju unesene praškaste materije i dižu prašinu u pčelinjem gnezdu, usled koje se ženke varroe otkačinju od pčela i kroz žičanu mrežu padaju na podmetač u podnjači. Na ovom principu Stanimirović i sarad. (2004/7) su predložili metodu za utvrđivanje stepena zaraženosti varroom. Naime, oni u staklenu teglu (zapremine 500 ml, sa metalnim prstenom u koji su umetnuli žičanu mrežicu sa okcima dimenzije 3×3 mm) sakupe oko 300 pčela (1/3 zapremine tegle) i napraše jednom supenom kašikom šećera u prahu. Lagano rolaju teglu sa pošećerenim pčelama 3-5 minuta, sa



301

ciljem da svaka pčela bude prekrivena šećerom u prahu. Nakon toga teglu odlože na nekoliko minuta, za koje vreme se pčele lepršanjem krila oslobode praha i parazita. Potom okrenu teglu pa je protresu iznad tabaka belog papira. Kroz žičanu mrežicu proći će na belu podlogu šećer u prahu i sa njim paraziti, koje je lako prebrojati Tačnost zaraženosti pčelinje zajednice se procenjuje na 70% u jednom postupku. Kada se postupak ponovi u trajanju od 3 minute, tačnost prisutnosti Varroe u pčelinjeoj zajednici se povećava na 79,8%. Ako šećerni prah maskira krpelja, celokupnu istresenu masu iz tegle prosejati kroz fino sito koje propušta šećer, a zadržava Varrou. Na ovom principu razrađena je i metoda dodavanja matice obezmatičenim društvima. Naime, obezmatičeno društvo se napraši brašnom ili mirisnim puderom, pa se matica, prethodno naprašena, pušta direktno na satonoše među pčele. Stavljajći u pogon svoj prirodni nagon samočišćenja i uzajamnog čišćenja, pčele i ne obraćaju pažnju na prisustvo dodate tuđe matice. Dr Jevrosioma Stevanović (2007), sa Katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, u svojoj doktorskoj disertaciji na temu „Ekološko-etološki odbranbeni mehanizmi Apis melifera Carnica prema ektoparazitu Varroa destructor na području Srbije”, naučno je utvrdila pozitivne efekte raspršivanje šećernog praha po satonošama na stepen oštećenja tela krpelja i puni učinak šećernog praha na stepen negovateljskog2 i higijenskog3 ponašanje pčela posle tretmana. Primenom šećernog praha (prosečne veličine zrnaca čestica 25-40 μm) u tri doze (20, 30 i 40 grama po tretmanu) i tri dinamike tretmana (svakog trećeg dana, svakog sedmog dana i svakog četrnaestog dana), utvrdila je delotvorno dejstvo šećernog praha na zdravlje pčelinjih društava.

8.7. DUVANSKI DIM UBIJA VARROU Na Pčelarskom istraživačkom institutu Poljoprivrednog fakulteta u Solunu 16.03.1982. godine započeti su opiti uticaja duvanskog dima na suzbijanje Varroe. U košnicama je bilo dosta razvijenog legla. Opitovana su dva pčelinja društva i laboratorijski nukleusi napunjeni odraslim pčelama sa krpeljima Varroe na sebi. Paralelno sa duvanskim dimom korišćen je i dim sagorelih iglica četinara. U prvo pčelinje društvo uduvano je kroz leto nekoliko dahova duvanskog dima, pa potom leto zatvoreno u vremenu od 4 minute. Idućeg dana na podnjači je nađeno 88 mrtvih ženki Varroe i 11 pčelinjih vašiju. Kod drugog pčelinjeg društva postupak je ponovljen, ali umesto duvana upotrebljene su iglice četinara kao gorivo za dimilicu, ali leto košnice je bilo zatvoreno 5 minuta. Kad je leto otvoreno na podnječi nije nađen ni jedan uginuli krpelj, ali je posle 24 sata izbrojano 11 mrtvih Varroa. Postupak je ponovljen, ali umestu iglica četinara, kao gorivo za dimilicu korišćen je duvan, pa je društvo tretirano duvanskim dimom. Posle petominutnog „zatvaranja” dima u pčelinjem društvu, na podnjači je nadjeno 3 mrtva krpelja, posle 30 minuta 29 krpelja, a posle 60 minuta bilo je 36 uginulih Varroa. Međutim, posle 24 sata, naknadno je palo na podnjaču 95 grinja. U laboratorijskim nukleusima, dimom četinara nije oboren ni jedan krpelj, ali je dimom iz sagorevajućeg duvana u jednom nukleusu od 53 oboreno 53 (ili 100%), u drugom od 20 oboreno je 18 (ili 90%), a u trerćem gde je dim bio produkt sagorevanja listova duvana od 20 oboreno je 20 (ili 100%) krpelja.


302


Za vreme eksperimenta u kojem je duvanski dim ubijao krpelja Varrou, u košnicama i u laboratorijskim nukleusima nije ubijena ni jedna pčela. Nastavljena su ispitivanja i posledicâ koje duvanski dim može da ostavlja na med u košnici kada se pčele tretitaju ovim dimom jedanput nedeljno. Na ovom principu dr prof. Z. Stanimirović i sarad. (2004/7) su predložili metodu za utvrđivanje stepena zaraženosti varroom. Naime, oni u dimilicu sa uobičajenim materijalom za nadimljavanje4 dodaju 2-3 grama duvana za lulu. Pre tretmana na podnjaču stavljaju lepljivu podlogu za koju se lepi otpala Varroa. Tretman obavljaju uduvavanjem u košnicu kroz leto 60 dahova dima u intarvalu od jedne sekunde5. Sledećih 30 minuta košnicu ostavljaju zatvorenu, za koje vreme će krpelji otpasti na lepljivu podnjaču, a potom brojanjem parazita utvrde stepen zaraženosti pčelinje zajednice.

8.8. BEZ PRECIZNE DOZE Napred izložena alternativna sredstva, sa više ili manje efikasnosti, uništavaju varrou. Ali je uništavaju i drže pod kontrolom, a da pritom ne zagađuju med, ni vosak ni druge pčelinje proizvode i ne pričinjavaju štetu pčelinjoj zajednici. Njihova efikasnost je u korelaciji sa vremenom zadržavanja u košnici i intenzitetom emisije mirisa. Zato ih u košnici treba neprekidno zanavljati – obnavljati – dopunjavati – zamenjivati, jer i varroa se neprekidno – svakodnevno umnožava. Ova sredstva mogu se primenjivati ponaosob, a mogu i kombinovano sa biotehničkim postupcima (izrezivanje trutovskog legla i formiranje rojeva, primenjeni u vreme vegetacijske sezone): istovremenim tretmanom, na primer–timol i KAS, KAS i mravlja kiselina, KAS, aromatične sirovine i praškaste materije efikasno usporavaju rast populacije parazita Varroe destructor. Kombinacijom u isto vreme mogu se koristiti timol i 15% mravlja kiselina, 15% mravlja kiselina i aromatične materije. Može se kombinacija izvesti u lancu naizmenične primene, odnosno cele godine, svakih 7 dana menjati i davati drugo alternativno sredstvo. Poželjno je kombinovati biološku metodu sa alternativnim lekovima. Bitno je varrou stalno, preko cele godine, u jesen i zimi, u proleće i tokom leta–svakodnevno držati pod dejstvom jakih mirisa. Ovo od pčelara zahteva istrajnost u borbi sa opakim krvopijom. Kojom dozom? Dozu za aromatične sirovine i eterična ulja određuje iskustvo i pčelarevo znanje biologije varroe, ali pri tome pčelar treba da polazi i od Hipokratove teze, da kada dva bolesnika obolela od iste bolesti lečite istim postupkom, jednoga od njih lečite pogrešno. Zar to ne potvrđuje dvadeset autora koji svi uništavaju varrou mravljom kiselinom, ali svaki na svoj način određuje dozu i ekspoziciju, određuje i koncentraciju leka i dispoziciju, i nosač supstance. Određuju i vreme tretiranja. Analogno tome, svaki pčelar će prema svom iskustvu dozirati i lišće paradajza i drugih aromatičnih sirovina. Uostalom, alternativni lekovi i nemaju farmaceutski precizno određenu dozu niti dozimetar koji će odmeriti dozu za lišće pelena, paradajza, na naprimer. Primenom izloženih alternativnih sredstava, lekova i postupaka uz ispunjavanje i svih drugih prezentovanih mera, varroa kao primarni neprijatelj pčela svodi se na tolerantnu granicu ispod 12% prisutnih grinja u pčelinjem društvu i, kao takva, pčelinja zajednica postaje otpornija i na ostale pčelinje bolesti.



303

Dosadašnja istraživanja pokazuju znatna variranja efikasnosti ovih materija i metoda. Njihova efikasnost zavisi prvenstveno od stanja pčelinje zajednice i od vanjskih faktora. Zbog ovih činjenica, ove materije i metode zahtevaju od pčelara više pažnje i znanja, kako bi one bile pravilno i pravovremeno primenjene i postigle zadovoljavajuće rezultate. Praksa je pokazala kako ispitivane prirodne materije i metode njihove primene vrlo dobro deluje u jednoj regiji dok su potpuno neprimenjive u drugoj regiji s drugom klimom. Zbog toga se od pčelara traži izbor onih tretmana koji im odgovaraju s obzirom na odabranu tehnologiju pčelarenja, klimu i pašne uslove, ističe dr Puškadija, (2004) sa agronomskog fakulteta u Osijeku, i nastavlja: Za praksu je važno istaći kako konačni učinak u borbi s parazitom Varroa destructor ne određuje sredstvo koje se upotrebljava, već ukupan sistem primenjenih mera koji mora biti prilagođen lokalnim uslovima... Biotehničke metode, organske kiseline te eterična i mineralna ulja omogućavaju pčelaru razvoj ekološki prihvatljivog modela kontrole Varroe u košnicama.

8.9. SELEKCIJA PČELA NA PČELINJAKU Selekcijom pčela pčelar može poboljšati osobine pčelinje zajednice tolerantne na varrou: (1) sa izraženim nagonom za lovljenje grinje i nanošenje čeljustima Varroi fizičkih povreda, po metodi Alojza Walnera, i (2) selekcijom na odbojnost varroe na leglo pčelinje zajednice evropske pčele (Apis melifere), kako to rade u Izraelu, i (3) selekcija na higijensko i negovateljsko ponašanje, kako radi prof dr Zoran Stanimirović i sarad (2002)

8.10. ZAŠTO JE EVROPSKA PČELA PRIVLAČNA ZA VARROU? Na Trećem internacionalnom simpozijumu o Varroozi održanom 1984. godine u Splitu, profesor Ruttner je saopštio rezultate svog saradnika Heinza Hanela koji je utvrdio: - da radiličke larve evropske pčele sadrže juvenilni hormon, - da se varroa ne može razmnožavati, a da se ne hrani tim hormonom, - letnje pčele imaju visok sadržaj juvenilnog hormona, dok ga zimske imaju vrlo malo, - kao zaključak, zbog toga grinja varroe uništava naše medonosne pčele, dok azijskim pčelama (Apis cerana) ne pričinjava vidnu štetu. Zašto ? Kod azijske pčele, reprodukcija varroe je ograničena samo na trutovsko leglo, dok u evropske pčele u trutovskom leglu reprodukuje se 95% ženki varroe, ali i 73% u radiličkom leglu (Shulz, 1984.), što se vidi iz tabele 39. Dokaze za to autori navoda da kada su leglu dodali juvenilni hormon, potomstvo varroe se uvećalo za 2,5 puta prema kontrolnoj grupi. Prskanje grinja na zimskim pčelama juvenilnim hormonom, izazvalo je u 80% odlaganje jaja u krpelja.


304


Tabela 70. Zaraženost Varroom azijske i evropske medonosne pčele Leglo

Azijska pčela Zaraženost legla Varroom Reprodukcija varroe,% Evropska pčela Reprodukcija varroe%

Trutovsko

Radiličko

10,3

2,5

100

0

95,0

73.0

Radilice Apis cerana su sposobne da odstrane varrou sa njihovih tela za samo nekoliko minuta. Često im u tome pomažu i susedne pčele. Pored ovoga, pčele Apis cerana su sposobne da prepoznaju poklopljene ćelije legla zaražene Varroom. One otvaraju ćelije, odstranjuju varrou i ubijaju je tako što joj odgrizu noge (Dustmann, 1993). U zajednicama evropske pčele ovo Slika 45. Evropska pčela Apis melifera (levo) ponašanje je zabeleženo samo u i azijska pčela Apis cerana (desno) nekoliko slučajeva. Čini se da je najrazvijenije kod afrikaniziranih pčela u Južnoj Americi (Ruttner, 1992). Istraživaje kineskih naučnika iz Pekinga (Peng i sar., 1987) utvrdila su sposobnost azijske pčele da odmah otkrije krpelja u leglu i da ga izbaci iz košnice u vremenu i procentu prezentovanom u tabeli 71. Dok je azijska pčela za samo 2 minuta i 5 sekundi uspela da otkrije i izbaci iz košnice 97% ženki varroe, dotle je evropskoj pčeli, za izbacivanje samo 2% grinja bilo potrebno 75 minuta. Znatan deo parazita, njih 28% izašlo je iz legla i prikačilo se na pčele, a 72% grinja je posle eksperimenta ostalo u leglu. Dakle, evropsku pčelu– našu pčelu pčelar mora braniti od varroe. Tabela 71. Brzina otkrivanja i odstranjivanja varroe kod azijske i evropske pčele Pokazatelji

Azijska pčela Apis cerana

Vreme otkrivanja varroe

5 sek.

2 min.

ostalo u leglu

Izbačeno grinja,%

60

37

3

Evropska pčela Apis mellifera L

75 min.

izašlo iz legla i naselilo pčele

ostalo u leglu

2

28

72

Pomenuti kineski istraživači su na azijskoj pčeli utvrdili i sposobnost brze reakcije uklanjanja varroe samočišćenjem i uzajamnim čišćenjem. Odmah posle nanošenja grinja na pčelu, azijska rasa pčela brzo reaguje i počinje da se čisti. Utvrđeno je da se azijske pčele na ovaj način oslobode 99,6% varroe, i to 30%



305

individualnim samočišćenjem, 59,1% uz pomoć samo nekoliko pčela, i 10% grupnim čišćenjem, što je vidljivo u tabeli 72. Tabela 72. Način oslobađanja azijske pčele od varroe Način oslobađanja od parazita Samočišćenjem Grupa od 5 pčela priskače u pomoć sestrici Velika grupa pčela

Očisti se za vreme od 3 - 5 sek.

1 - 5 min.

22,5%

7,5%

5 - 15 min.

59,1% 10,5%

Kad napadnuta pčela ne može da dohvati krpelja skrivenog između hitinskih prstenova, ili između grudi i trbuha, započinje ples kao znak za pomoć, našta druge pčele brzo reaguju, pa se njih oko 6 radilica ustremljuje na grinju. Na taj način 59,1% pčela biva oslobođeno od parazita. Ako čišćenje potraje duže od 5 minuta, ostale pčele čistačice priskaču u pomoć, i grupnim čišćenjem u roku od 5-15 minuta oslobodi 10,5% pčela od parazita. Od 42 grinje nađene na podnjači, mikroskopski je utvrđeno da je njih 45,2% uginulo odmah prvog dana, 73.8% imalo je jake povrede, a 26,2% nije pokazivalo nikakve tragove povreda. Nepovređene varroe su stavili uz larve kako bi pratili njihovo preživljavanje. Njih 4,8% je preživelo prvog dana, ali ni jedan parazit nije preživeo drugi dan. Istraživanja kineskih naučnika potvrdila su da je azijska pčela razvila kako fiziološku otpornost, tako i otpornost u ponašanju prema Varroi. Radilice pokazuju fiziološku osetljivost pri pojavi parazita, što se ogleda u izuzetnom uzbuđenju, uzrokovanim pojačanim radom žlezda slinavica. Na toj osnovi pobuđuje se instinkt za čišćenjem, zbog čega se i dešava da one iz košnice iznesu i 99,6% parazita. One 97% grinja očiste iz legla za samo nekoliko minuta, što potvrđuje sklonost azijske pčele ka čišćenju, ali i sticanju mehanizma otpornosti prema parazitu, čiji su broj svele na najmanji mogući Nasuprot tome, evrposke pčele veoma su ograničene u otkrivanju parazita, i šteta koje im on nanosi su velike. Evropska pčela nije u stanju da svojim čeljustima grize tako jako kao azijska. Zbog toga mnogi istraživači rade na selekciji evropske pčele koja će čeljustima uništavati Varrou.

8.11. ATRAKTIVNOST EVROPSKE PČELE NA VARROU I unutar same evropske pčele otkrivene su razlike u reprodukciji parazita varroe. Dok se u Evropi 20% ženki grinje ne reprodukuje u radiličkom leglu (80% se razmnožava), dotle se u Urugvaju njih 60-90% ne razmnožava, a reprodukuje se samo 10-40%, što se vidi iz tabele 73. Zaraženost evropskih hibrida medonosne pčele u Urugvaju kretala se između 18 i 21%, da bi se posle 2 godine smanjila na 5,5%, za koje vreme su evropske pčele, ne tretirane protiv varroe, u Evropi, uginule. Kompletna neplodnost varroe u zajednicama evropske pčele zabeležena je na Novoj Gvineji i Indoneziji. U Argentini, pčelinje zajednice su opstajale bez ikakvog tretiranja protiv varroe. I dva pčelinja


306


društva u Grčkoj, kod Papasa preživela su osam godina bez tretiranja, jer su u leglu utvrdili 63-67% neplodnih ženki varroe. Tabela 73. Razmnožavanje varroe u leglu Radiličko leglo Razmnožavanje ženki Varroe

Evropa

Urugvaj

80%

10 - 40%

Postavlja se pitanje zašto i u našem podneblju ženke varroe nisu jalove. Na taj način dramatično poglavlje u istoriji pčelarstva zvano Varrooza našlo bi svoj mirni završetak, zaključuje Sulimanović.

8.12. SELEKCIJA EVROPSKE PČELE U IZRAELU NA ODBOJNOST ŽENKE VARROE NA LEGLO Kad su uporedili nivo zaraženosti društasva u jesen i selekcionu liniju matica, primetili su da su postojale značajne razlike. Statistički značajne rezlike su nađene između četiri linije u proporciji koja je varirala od 27% do 150%. Stoga je poreklo matica važan faktor koji može da ima veći uticaj od mnogih drugih na stepen zaraženosti pčelinje zajednce u jesen (Chapleau, 2004). Prema gospođi Gori Rozental, naučnom direktoru u Ministarstvu poljoprivrede u Izraelskoj vladi, na Istraživačkoj stanici Vulkani-Bet Dagan u Izraelu vrši se selekcija na odbojnost ženki varroe na leglo pčelinje zajednice. Kontrolišući broj varroa u pčelinjim zajednicama, evidentiraju varijabilnost među pčelinjim društvima na privlačnost ženki varroe. Utvrdili su da ženke varroe pokazuju manju ili višu odbojnost na pčelinje leglo, što korespondira sa nalazima broja grinja u pčelinjim zajednicama od 1-10, pa do 20-30 krpelja po jednom društvu. Snimanja u 17 pčelinjih zajednica vršena 10. oktobra utvrdila su broj od 1 do 10 varroa. U 12 pčelinjih društava izbrojali su 6. oktobra od 11 do 20 krpelja po košnici, dok su 2. oktobra u 12 pčelinjih zajednica utvrdili atraktivnost legla za ženke varroe izbrojavši po 20-30 grinja po košnici. Takvom metodom odabrali su vrlo veliki broj pčelinjih zajednica odbojnih na grinje, pa su od najneprivlačnijih, matice oplodili sa trutovima iz društava takođe odbojnih za ženke varroe i dobili pčelinje zajednice čija legla nisu bila atraktivna za ženke grinje, pa samim tim nisu ni trpela štetu od varroe.

8.13. ODGOVORNO SA HEMIJOM U KOŠNICU U vreme najžešće kampanje dimljenja pčelinjih zajednica protiv varroe, kada su se nad pčelinjacima uzdizali oblaci dima od kojih se košnice nisu videle niti pčelari raspoznavali, kada je pod dejstvom dima ginulo više pčela nego krpelja, prof dr Jurij Senegačnik je uspešno pčelario uz varrou kombinacijom hemije i biološke metode, a da nije zagađivao med ni vosak.



307

Prioritetno je hemiju koristio s proleća (mart-april) i u jesen (septembaroktobar). U periodu jun-jul primenom građevnjaka, odstranjivao je trutovsko leglo i, kako sam kaže, oslobađao pčelinje zajednice oko 30% parazita. U proleće i s jeseni lečenje hemijom obavljao je sa po 4 tretiranja i to dimljenjem u intervalu od 6 do 7 dana. U slučaju lošeg ili previše hladnog vremena lečenje je odlagao za nekoliko dana, ističe Senegačnik, i objašnjava da je četvorokratno za redom tretiranje uništavalo najveći broj varroe koja je u intervalu između dimljenja izlazila iz ćelija zatvorenog legla. Šest godina je upotrebljavao malation plus tedion, danikoroper 1981-1983. godine i apiakaridim 1984-1986. godine. U oba slučaja preparate u obliku dimnog koluta stavljao je u dimilicu i tretiranje je vršio preko dima. Dimne listiće amitraza je koristio 1987. godine i s proleća 1988. godine. Septembar-oktobar 1988. godine obavio je jedno tretiranje dimnim listićima amitraza, a preostala tri izveo je vodenom emulzijom klartana u srazmeri 1:1.000, prskanjem pčela na ramovima. Poučna je dinamika korišćenja, i smena hemijskih sredstava akaricida, koja je obezbeđivala da grinje ne postanu rezistentne na hemikalije, a ritmom tretiranja da hemija ne zagadi vosak i med. Kada je radio sa dimnim sredstvima za period od šest godina obavio je 48 dimljenja, a mnogi naši pčelari taj bilans su ostvarivli za jedan mesec. Godinu i po dana koristio je amitraz, a kada se informisao o štetnosti te supstance po zdravlje ljudi, prekinuo je posle 12 dimljenja da ga unosi u košnicu. Tako je uz varrou uspešno pčelario Jurij Senegačnik, pčelar iz hobija, biohemičar po struci i univerzitetski profesor po zvanju, strogo se pridržavajući regula o upotrebi preparata u lečenju Varrooze, pa je očuvao čistoću voska i ispravnost meda.

8.14. KO JE GOSPODIN APITOL? Još davne 1985. godine na 30. kongresu Apimondije, dr W. Schmit je izvestio da CIBA GEIGY radi već pet godina na novom sistemiku, leku pod nazivom „APITOL”6. Za početak CIBA GEIGY je odabrala 12 aktivnih materija sa izuzetnim akaricidnim svojstvima, od kojih je samo jedna ispunila očekivanja i dala najbolje rezultate, pa je prosleđena na daljnja ispitivanja. U osam različitih oblika specifične formulacije za primenu kod pčela, odabrana supstanca data je, pažljivim izborom, najpre na ispitivanje u Stočarski higijenski institut u Frajbergu u Nemačkoj, a nešto kasnije i na univerzitetske institute u Oberurslu, Bolonji i Atini7. Opsežna ispitivanja su obuvatila ne samo pčele (oko 500 pčelinjih zajednica), već i druge životinje. Tako su u cilju istraživanja toksičnosti (akutne, hronične i subhronične) izvršena ispitivanja na pacovima, miševima i psima. U dvogodišnjem hranjenju ovih životinja supstancom Apitola, nije utvrđeno kancerogeno, teratogeno i embriotoksično dejstvo na organizam, kao ni negativno dejstvo na reproduktivnu sposobnost8. Proširujući istraživanja, firma CIBA GEIGY je 1985. g. ustupila uzorke svog novog leka na istraživanja Zavodu za biologiju i patologiju riba i pčela Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Već decembra 1985. g. tîm pod rukovodstvom profesora dr Đure Sulimanovića, otpočeo je istraživanja koja su trajala celu zimu 1985/86. godine. Ispitivanje je izvedeno pri spoljnoj temperatuiri od +3°C do +10°C. Pri aplikaciji od +3°C imali su „nešto veće gubitke”, što pripisuju


308


„verovatno toj činjenici„9, a tetiranje pčelinjih zajednica na temperaturi od oko +10°C su ih uverila da je Apitol na toj i nešto višoj temperaturi dao najbolje rezultate 10. I dr A. Maksimović ukazije na mogućnost bezopasnog tretiranja pčelinjih društava i pri temperaturi od +5°C11. Najbolje je aplikaciju Apitola u pčelunja društva obaviti pri temperaturi između 6 i 10°C, u periodu novembar-decembar, kada u gnezdu nema legla (u januaru matica već počinje sa polaganjem jaja) i kad su pčele čvrsto zbijene u klubetu, pa socijalna razmena između njih dolazi najviše do izražaja, te je isključena mogućnost da lek dospe u med. Sigurnost i neškodljivost ovog leka proverena je po najstrožim međunarodnim prizantim propisima, kakvi se danas u svetu traže pre nego što se lek pusti u prodaju, pa je CIBA GEIGY u jesen 1985. godine podnela zahtev za registraciju leka u Nemačkoj i Švajcarskoj, zemljama sa najstrožim EKO-BIOMEDCINSKIM propisima. Lek je u Švajcarskoj dobio dozvolu za promet 1987. g. 12, a Svetska zdravstvena organizacija (WHO) mu je odobrila upotrebnu dozvolu odredivši mu ADI vrednost13 od 0,01 mg/kg/dan, ”što se parktično nikada ne može ostvariti“, ističe dr Schmith i navodi da su ”to pokazala istraživanja”14. Apitol se odlikuje veoma dobrom topivošću u vodi i vodenoj otopini šećera. Šećer je osnovni nosač ovog leka, koga pčele, po svojoj prirodi, rado uzimaju, a sa njime i lek „popiju". Ogledi sa pogačama u kojima je stavljan Apitol nisu zadovoljili, pa zato nije ni preporučljivo lečenje pčela pogačama sa dodatkom ovog leka, istakao je gospodin Ralph Billo, predstavnik CIBA GEIGY. maja 1990. g. na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu15. Aktivna materija Apitola je potpuno nova i prvi put primenjena za suzbijanje Varrooze, za razliku od amitraza čija je osnovna namena za suzbijanje insekata u voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu, kao i za suzbijanje različitih parazitskih bolesti domaćih životinja kao što su krpelji i šuga kod preživara, svinja i mesoždera16. Sada, kada je Varroa postala rezistentna na amitraz i fluvalinat, kada joj je rezistencija postala stalno svojstvo, odnosno urođena osobina čitave poulacije, pa na nju ne deluje čak ni doza 5.000 puta veća od početne doza koja ih je uništavala (Heraksim, 1980, prama dr. D.Todoroviću17), firma iz Rume EVROTOM je u kritičnom trenutku napravila jedino pravi potez, ponudila je pčelarima lek spasa – Apitol. Primenjen u propisanim dozama uništava Varroou 95-99%, ne škodi pčelama ni pčelaru, niti na reproduktivnu sposobnost matice i trutova (A. Maksimović, 199018). Tabela 74. Preparat

Aktivna supstanca

Količina aktivne supstance u medu

Apitol

Cimiazol hlorid

262,5 mg*

Perizin

Kumafos

32,0 mg

Cekafix

Ester fosforne kiseline

30,0 mg

Doza aktivne supstance za pčelinje društvo na 8-10 ramova. Doziranje je zavisno od jačine društva, i kreće se između 87,5 i 350 mg. *

Međutim, nekorektnim postupkom pčelara, kada lek upotrebljavaju u vreme kad mu vreme nije – protiv Varroe u poklopljenom leglu, pa česta primena tokom i krajem leta, može dovesti do predoziranja leka i rezidua u medu. Što je veća doza preparata i povećana učestalost tretiranja, to je veći rizik od rezidua. I ako u



309

tehničkom uputstvu proizvođača Apitola piše da su „u serijskim analizama istraživane rezidua u medu nađene u proseku 0,1 mg/kg aktivne supstance ovog leka”, ali u odnosu na druge preparate, to je prema Walneru (1992) visoka koncetracija, što možemo videti iz tabele 74.

8.14.1. APITOL SAMO U GOLIM ROJEVIMA – LETI Roj pčela, uhvaćen na grani, poneo je sa sobom iz košnice i ženke varroe koje su se oplođene zatekle na pčelama. Po stresanju u nastavak odvojen žičanom mrežom od podnjače i kad ga se premesti na stalno mesto na pčelinjaku, treba ga tretirati apitolom ili oksalnom kiselinom po strogo određenoj gramaturi leka. Kako formirati roj, a da ne čekamo da sam napusti košnicu i da ga savijamo u košnicu? Posle bagremove paše, kada je pčelinja zajednica do vrhunca razvila leglo, a besposlene mlade pčele formiraju grozd, tada sve pčele iz košnice sa maticom stresti u nastavak sa satnim osnovama u 10-12 ramova i preneti na daljinu od dvadesetak metara, na mesto gde je postavljena podnjača sa pregradom od žičane mreže. Kada se mlade pčele smire, a stare vrate u starku, roj se tretira po postupku datom u priloženom pregledu (tabela 75 i slika 46). U starki je ostalo celokupno leglo i pčele izletnice. Istog časa dodati joj sparenu maticu u izolatoru. Nakon 21 dan, kada i poslednja ćelija poklopljenog legla nestane, osloboditi maticu, ram iz izolatora pretopiti, a pčele u starki tretirati apitolom ili perizinom.

8.14.2. APITOL U PČELINJU ZAJEDNICU – ZIMI Period novembar-decembar je vreme kada u Slika 46. Postupak pripreme i primene apitola i perizina pčelinjim zajednicama nema legla, pa lekovi (preuzeto od Maksimovića) sistematičnog dejstva u punoj meri ispoljavaju svoju efikasnost, jer u oktobru mnoge pčelinje zajednice imaju podosta zatvorenog legla, a već pčetkom januara matica počinje sa zaleganjem jaja. U svojoj knjizi „PČELARSTVO”, 1946. godine Milivoje Bugarski piše da je često nailazio u vremenu između Svetog Jovana i Svetog Save (između 20. i 27. januara) na zatvoreno leglo, pa i na mlade pčele. Ovo svedoči da je matica pronela već početkom januara kada je spoljna temperatura bila 8-10 stepeni ispod nule.


310


Uništavnje varroe najefikasnije u drugoj polovini novembra ili u decembru pri temperaturi spoljneg vazduha između 5 i 10°C, kada socijalna razmena između pčela dolazi najviše do izražaja i bez opasnosti da će pčele lek odložiti u med. Maksimović dozvoljava mogućnost tretiranja pčelinjih zajednica zimi i pri temperaturi spoljnog vazduha od +5°C, dok je Sulimanović sa saradnicima vršio oglede sa apitolom zimi i pri temperaturi spoljnjog vazduha od +3°C, pa nešto veće gubitke pčela pripisuje verovatno toj činjenici, ali smatra da se apitol kao lek može najefikasnije primanjivati kada je temperatura oko 10°C. Sulimanović dozvoljava mogućnost da se lek daje u dva navrata, ne pridržavajući se strogo intervala od 7 dana, već se drugo tretiranje obavi kada to temperatura spoljnog vazduha dopušta, dok proizvođač dozvoljava aplikaciju perizinom pri temperaturi od +5°C i višim (Senegačnik, Spitzer). Ni Mlađan ne vidi opasnost tretiranja pčelinjih društava pri temperaturi spoljnog vazduha od 10°C i nižim od ove. Apitol i perizin najveću efikasnost postižu tretiranjem pčelinjih zajednica isključivo kada nema legla. Kada se precizno i odgovorno primene, isključene su rezidue u vosku i u medu, pa stoga treba strogo poštovati preporuke proizvođača, posebno zahtev o temperaturi za vreme primene preparata (Ćirković). Slatku tečnost sa apitolom ili perizinom nakapanu po pčelama duž ulica one popiju i gonjene refleksom čišćenja i nagonom socijalne raspodele raznesu je među sve radilice i site se najedu. Uneti lek dospeva u creva pčela odakle prelazi u krv, odnosno hemolimfu u kojoj cirkuliše 7-10 dana (mada je najveća koncentracija drugog i trećeg dana nakon aplikacije, Maksimović 1990). Pošto se hrani hemolimfom, Varroa uzima kroz hranu i toksičnu dozu aktivne materije apitola i perizina i sita ugine. Tu završava put razgradnje ili eliminisanja aktivne materije cimiazihlorida, odnosno kumafosa, pa je isključena svaka mogućnost zagađenja meda i voska, kao i čovekove sredine, pod uslovom da se lek precizno dozira i strogo ispoštuju već pomenuti uslovi. Svi krpelji, ili njih 95 do 99%, otkačiće se sa pčela i mrtvi pasti na podnjaču. Varroa je neprijatelj broj jedan pčelinjoj zajednici. Zato grinje treba uništavati svim postupcima i primenom svih lekova i preparata koji ne ostavljaju rezidue u vosku i u medu, a ne prave štetu pčelinjem društvu i čovekovom zdravlju. Uništavanjem varroe olakšava se suzbijanje ostalih pčelinjih bolesti. Tabela 75. Šema doziranja apitola (preuzeta od Maksimovića, „Pčelar” 9/90) Sadržaj kesice apitola od 10 g (za 10 rojeva) naspe se u 500 ml vode zaslađene sa 150 g šećera i izmućka. Špricom za injekcije od 50 ml uzima se lek i poprskaju gladne pčele po ulicama sa: Pčele na

Nukleus 2-4 rama

5-7 ramova

8-10 ramova

11-14 ramova

Doza leka u ml

25

50

75

100

Količina apitola, g

0,5

1

1,5

2

Postupak se ponavlja posle sedam dana Dozu perizina iz Dupnice, Bugarska, uvećati za pet puta i sipati u 500 ml tople vode, pa promućkati i tretirati kao sa apitolom



311

Profesori Stanimirović i Mladenović (2001) upozoravaju na strogo poštovanje pravila primene, jer i neznatno povećavanje doze leka u košnici pokazuje prilično izražen kancerogeni, mutageni i genotoksični potencijal cimiazolhidrohlorida iz apitola.

8.15. OPŠTE STANJE I TENDENCIJE SUZBIJANJA VARROE U EVROPI ”Nemačke vlasti ne dopuštaju nikakve ostatke zabranjenih lekova u medu i drugim pčelinjim proizvodima i najstrože zabranjuju uvoz meda u kojem utvrde sporne ostatke“, istakao je visoki vladin funkcioner još davne 1985. godine i naglasio: ”Nikom se neće dopustiti da smanji renome medu kao visokovrednom zdravstvenom i prirodnom proizvodu”„19 Na to ukazuje najnovija informacija20 da se Nemci ne šale. Oni su pre neku godinu jednom pčelaru iz Mađarske koji pčelari sa oko 400 košnica i u Nemačku izvozi godišnje oko 20 tona meda u saću21, vratili izvesnu količinu tog meda, jer su otkrili da je voskak zagađen amitrazom. Posle tog nemilog događaja, gospodin Čerenji je bio prinuđen da iz Novog Zelanda uveze tri tone čistog pčelinjeg voska od koga sâm proizvodi satne osnove. U Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj sa velikom pažnjom i naglašenom propagandom preporučuju alternativne metode suzbijanja varroe, usvojene na 34. kongresu Apimondije 1995. god., u cilju proizvodnje meda potpuno oslobođenog od primesa hemijskih sredstava



312

8.16. ŠEMATSKI PRIKAZ STRATEGIJE KONTROLE VARROE BEZ HEMIJE Kontrola varroe bez upotrebe hemijskih sredstava koja ostavljaju rezidue u medu zasniva se na praćenju stepena zaraženosti i smanjenja populacije krpelja u proleće primenom biotehničkih mera, a u avgustu i septembru primenom mravlje kiseline ili timola, te tretmanom u novembru oksalnom ili mlečnom kiselinom ili jednim od sistemika, kao što je apitol ili perizin (Tabela 76) Tabela 76. Pregled suzbijanja varroe bez hemije alternativnim postupcima u Nemačkoj (Izvor: Živadinović, »Pčelarenje za budućnost«. 2002) Period

Aktivnost pčelara

April

Razvoj društava za pašu Upotreba biotehničkih postupaka i kontrola mortaliteta krpelja Uklanjanje trutovskog legla ramom građevnjakom, TIT-3 ramom ili ram lovcem

Maj Jun

Medobranje ili paša Hemija nije dozvoljena Formiranje nukleusa, odnosno veštačkih rojeva

Jul

Kontrola prirodnog mortaliteta (brojanje Varroa na podnjači) Formiranje nukleusa, odnosno veštačkih rojeva

Avgust

Tretman posle završetka paše mravljom kiselinom ili timolom

Septembar.

Tretman posle prihranjivanja mravljom kiselinom

Oktobar

Kontrola mortaliteta Varroe, brojanjem mrtvih krpelja na podnjači

Novembar

Kontrola mortaliteta Varroe brojanjem mrtvih krpelja na podnjači. Zimski tretman (kad nema legla) mlečnom ili oksalnom kiselinom ili timolom

Decembar

Zimski tretman mlečnom ili oksalnom kiselinom, ili perizinom

8.17. DOKTRINA UNIŠTAVANJA VARROE U PČELARSTVU SLOVENIJE22 Doktrina obuhvata tri ključna koraka u uništavanju Varroe. To su: sprečavanje širenja Varroe, utvrđivanje stanja zaraženosti pčelinjih zajednica i uništavanje Varroe. A) U sprečavanje širenja Varroe, Doktrina je naložila sledeće mere: U prometu (kupovini i prodaji) mogu učestvovati samo pčelinje zajednice o kojima se u dnevniku vodi evidencija o uništavanju Varroe i koje su bile tretirane u zadnjoj sedmici pred prodaju. Pravilan raspored selećih pčelinjaka na paši treba da obezbedi međusobno rastojanje najmanje od 200 m, a od stacionarnog pčelinjaka do paše najmanje 500 m.



313

Savremeno uništavanje Varroe je obaveza svih pčelinjaka jednog geografskog područja. Obavezno uništavanje Varroe u rojevima u kojima nema legla, primenom obaveznih apitehničkih mera. B) U ustanovljavanju stanja zaraženosti pčelinjih zajednica, Doktrina ukazuje da je za pravovremeno, efikasno i racionalno uništavanje Varroe značajan podatak o stepenu zaraženosti pčelinje zajednice23. C) Uništavanje Varroe Kao osnovno sredstvo za uništavanje Varroe u pčelinjim zajednicama, Doktrina je usvojila mravlju kiselinu. Doktrinom je određeno uništavanje Varroe: -u pčelinjim društvima sa poklopljenim leglom i -uništavanje Varroe u društvima bez legla 1) Uništavanje Varroe u pčelinjim društvima sa poklopljenim leglom Prema Doktrini u društvima sa poklopljenim leglom Varroa se uništava višednevnim isparavanjem mravlje kiseline. Ako je prirodno padanje Varroe na granici dozvoljenog , uništavaju je u dva navrata i to krajem jula ili početkom avgusta, posle vrcanja meda na zadnjoj paši, u prvoj polovini septembra posle hranenja pčela za zimu. Za julsko-avgustovsko i septembarsko tretiranje koriste 85% mravlju kiselinu u odgovarajućim isparivačima. Kada je količina isparljive kiseline zavisna od temperature, koriste isparivač koji obezbeđuje dovoljnu količinu koncetracije bez oročavanja vremena i obaveze nadzora u temperaturnom okviru okolnog vazduha od 13 do 35°C. Doktrina ne preporučuje „šok terapiju” sa šest i više tretiranja i takva terapija se ne smatra sastavnim delom Doktrine. Prema Doktrini takođe je dozvoljena upotreba pripravaka na bazi timola i drugih eteričnih ulja i to samo kada nema odgovarajućih isparivača koji omogućavaju propisno isparavanje mravlje kiseline bez ograničenja roka u temperaturnom opsegu između 13 i 35°C. Pošto su manje efikasna, jer ne uništavaju Varrou u poklopljenom leglu, a i primena im je ograničena na temperaturni opseg od 15 do 25°C spoljne temperature, Doktrina ih ne preporučuje i ne čine njen sastavni deo. 2) Uništavanje Varroe u društvima bez legla Za uništavanje Varroe u društvima bez legla Doktrina preporučuje upotrebu oksalne kiseline Po doktrini, u vremenu kada u pčelinjim zajednicama nema legla kao najbolje sredstvo protiv Varroe pokazala se oksalna kiselina i to tretiranjem u vremenu od sredine novembra do sredine januara. To je takozvano zimsko uništavanje Varroe, koje ima za cilj da se unište i poslednje Varroe zadržane na pčelama pri zazimljavanju, tako da pčelinje zajednice u proleće uđu bez takoreći i jedne Varroe. Oksalnu kiselinu koriste i leti u doba razrojavanja kada su pčele bez legla. Kao najprikladnija za pčelare pokazala se metoda nakapavanja, koju je Doktrina i usvojila kao standard. Za nakapavanje koriste 3,5% rastvor oksalne kiseline, koju zimi upotrebljavaju nakapavanjem po pčelama u ulicama samo u jednom tretmanu. Pošto je mlečna kiselina, prema nekim istraživačima manje efikasna, (šta je protivno praksi i rezultatima mr Puškadije, prim. J.K.), to je Doktrina ne preporučuje za zimsko uništavanje Varroe u proizvodnim društvima“. Doktrina je izuzela i amitraz kao supstancu za primenu u pčelarstvu.


314

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.18. RIHAROVA ŠEMA (1999)

Pod ovim naslovom autor ove publikacije je, na osnovu lako čitljivog i popularno izloženog taksta profesora i pčelara Jože Rihara sa Ljubljanskog univerziteta, načinio pregled aktivnosti po mesecima pčelara na suzbijanju vatroe uz očuvasnje čistote meda i zdravlja pčelinjih zajednica. Kad se dosledno ispoštuje Riharova shema, pčelinje zajednice su obezbeđene od gubitaka koje nanosi Varrooza. „Pri upotrebi 5-postotne vodene otopine oksalne kiseline, jednim nakapavanjem sa 30-50 ml po društvu, u zavisnosti od površine legla, efekat oborenih Varroa je iznosio 99%. Što je u društvu više legla to je i učinak niži” (Rihar, 1999). Tabela 77. (Izvor: Rihar, 1999) Kontrola pčelinjih društava

PREPARATI ZA SUZBIJANJE VARROE I BIOLOŠKE MERE

Mesec

Broj palih Varroa na dan

Mravlja kiselina

Timol

Oksalna kiselina

Ramgrađevnjak+ razrojavanje

Mart - April

Kontrola

Ø

Ø

Ø

Ø

3 i više, ne čekati avgust

1 × dugotrejno, posle prolećnog vrcanja

Ø

Ø

Ø

Ø

2-3 izrezivanja (½) + Razrojavanje

Kraj jula

10 i više

2 × dugotrajno

Ø

Ø

Ø

Posle paše u avgustu

Ø

1 × dugotrajno ili

Isparavanje 3 sedmice

Ø

Ø

septembar

1

drugi put treba 1 × dugotrajno ili

Isparavanje 3 sedmice

Ø

Ø

Novembar

Ø

Ø

Ø

Kada nema legla*

Ø

Ako u bilo kome delu sezone padne

30 i više krpelja, odmah tretirati

1 × dugotrajno ili

isparavanje 3 sedmice

Ø

Ø

Krajem maja ili početkom juna

35 g oksalne kiseline se rastrvori u 1 litru (1.000 ml) šećernog sirupa 1:1 (Poklukar, 2001). Ako smo ispoštovali shemu juli-novembar dosledno, u narednoj godini do glavne paše nije potrebno lečenje (Rihar,1999).



315

8.19. ŠEMA MR MIRE JENKO - ROGELJ (2001)* Tabela 78. (sa Veterinarskog zavoda Slovenije u Kranju) (Izvor: „Slovenski čebelar” br.9 /2001). Rred. broj

Naziv sredstva

Uslovi primene

APILAIFE VAR na bazi timola** 1

noćna temperatura

ne sme biti niža od 10°C

dnevna temperatura

ne sme prelaziti 25°C

način upotrebe

stavlja se na satonoše iznad gnezda postupak ponoviti kroz 8-10 dana MRAVLJA KISELINA

DUGOTRAJNO ISPARAVANJE Dnevno isparavanje

ne sme biti veće od 15 ml

Pri temperaturi

noću višoj od 10°C danju manjoj od 30°C

Trajanje isparavanja

7 dana

Doza

na podnjaču 100-120 ml 85% MK ili na satonošu 100-120 ml 60% MK

2

KRATKOTRAJNO DEJSTVO Po potrebi 3-4 puta u intervalu 4-7 dana Pri dnevnoj temperaturi većoj od 20°C

Tretirati izjutra ili pred veče

Nosač

Sunđerasta kuhinjska krpa15×20×4 cm

Doza 60% MK koja se stavlja na medišne ramove satonoše MK 85% dozira se identično kao i ona od 60%, ali se nosač sa MK stavlja na podnjaču

AŽ-kšnica sa: 10 ramova 15 ml 9 ramova 10 ml 7 ramova 7 ml LR-kšnica. za jedan korpus 15 ml

* Izdala je za septembar 2001. godine insrtrkcije za pčelare, koja upućuje kako osloboditi pčelinja društva od varroe primenom alternativnih sredstava. Tabelarno predsravljena, alternativna sredstva se koriste po gornjoj šemi. **Sastav: timol 74,8%; eukaliptol 16%; menthol 3,7%; kamfor 3,7%; vermikulit Q.S. 1,8%.


316

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.20. ŠEMA ALTERNATIVNOG SUZBIJANJA VARROOZE NA PČELINAKU POLJOPRIVREDNOG INSTITUTA U LJUBLJANI

Tabela 79. (Izvor: tekst dr Janeza Poklukara, „Slovenski čebelar” br. 4/2001) Broj pčelinih društava u eksperimentu

76

Varroa otkrivena

Koncem aprila

U julu

U avgustu

Sredinom septembra

Sredinom oktobra kad nema legla

Broj zaraženh p.d. i lečeno

1

3

2

Ø

Ø

Redovan tretman svih pčelinjih društava-

Ø

Ø

Ø

76

76

Način lečenja

2 x 70 ml 85% MK u intervalu od 16 dana

Oksalna kiseline 5 ml/ulica* nakapavanjem

35 grama oksalne kiseline se rastvori u 1 litru (1.000 ml) šećernog sirupa 1:1

8.21. OSNOVNA PRAVILA LEČENJA NA POLJOPRIVREDNOM INSTITUTU U LJUBLJANI Tabela 80. (Izvor: tekst dr Janeza Poklukara, „Slovenski čebelar” br. 4/2001. gdine) Februar do maja

Sredinom aprila

Pčele sâme smanjuju zaraženost ako se pčelar ne meša u njihov život (ne proširuje gnezdo i ne remeti miran prirodni razvoj PD).

Kontrla otpalih ženki varroe na papiru ispod mreže.

Perid kontrole varroa Ako je broj varroa Maj-jun: period na popdnjači veći rojenja od 4 U narednim Varroa naizgled mesecima pomoći ugine. Pčele joj zaraženim PD. sa ograniče po 2×70 ml 85% razmnožavanje MK u intervalu od ali je ne unište. 16 dana. To samo u Broj opalih PD u kojima je varroa nije utvrđena varroa. pouzdano merilo za stepen zaraženosti

Jul: kad je broj varroa na podnači veći od 2 Dnevno opale varroe su pouzdan merilo stepena zaraženosti PD. Ako je broj palih varroa većo od 2, tretiranje su izvršili sa 70 ml MK u dva navrata u intervalu od 16 dana. Nisu zaboravili zameniti matice.


Avgust: kad je broj varroa na podnjači veći od 5 Ako je pri kontroli opalo 5 i više varroa, nastavili su sa tretmanom istim postupkom SAMO zaraženih PD


317

8.22. ŠEMA SUZBIJANJA VARROE U ČEŠKOJ Vladimir Veseli 17 godina (2001)24 posle: Lečenje pčelinjih društava je PLANSKI usmereno i organizovano kroz sprovođenje (1) kompleksne terapije (Tabela 81), (2) lečenje na nivou oblasti-regije, (3) lečenje krajem godine i (4) lečenje uz minimalnu količinu hemije25. Tabela 81. 1) Kompleksna terapija26 Period Kraj januara početkom februara

Od 15. jula do početka septembra

Kada, šta, kako u borbi sa varroom Svake godine iz svake košnice sa podnjače počistiti ostatke prljavštine, spreme u posebno pakovanje, i po principu 1 društvo 1 uzorak preko udruženja pčelara otpremaju u regionalnu veterinarsku upravu, na analizu. Analiza po metodi flotacije Ako na podnjači utvrde 3 varroe: u rano proleće nadime s varidolom, (bolje je briketom EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE „Eko-Varro-san” na bazi lavande i brojnih lekovitih biljaka, i EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE „THYMO-VARRO-SAN na bazi timola i brojnih lekovitih biljaka, koji se primenjuje za kontrolu Varroe tokom cele godine,prim. J.K.), a leglo poprskaju rastvorom emulzijom M-1 (ili bolje rastvor timola u šećernom sirupu.Timol najpre treba da se otopi u vrućoj vodi (1 gram na 3 litre vode), na to dodamo 3 kg šećera i dobijemo 5 litara lekovite otopine. Tako pripremljen lekoviti timol dodamo po jedan gram u 5 litara šećernog sirupa i pčele prihranjujemo 3-4 puta sa po 100-150 g u razmaku od 4-7 dana. Pet litara takvog rastvora, na primer, je dovoljno za desetokvirnu košnicu za trikratno prihranjivanje, zašto ćemo potrošiti 140 grama po ulici, prim. J. Kantar). Zakonska je obaveza čišćenje podnjače i dostava odpada na analizu. Pčelari sami kontrolišu pale varroe na podnjaču. Ako dnevno pada više od 5 krpelja, sve pčelinje zajednice po odobrenju veterinara tretiraju mravljm kiselinom. Ako je dnevno palo više od 10 krpelja, tretiraju GABONOM.

Ocena, šta činiti Ako 1/3 do 1/2 PD nema Varrou jesenje tretiranje - USPEŠNO

2) Lečenje na nivou oblasti-regije To je opsežno-obilno lečenje u jednom regionu usklađeno i planski provođeno po časovima, tj. jednovremeno tretiranje svih društava JEDNE organizacione jedinice (pčelarskog društva). Članstvo svake organizacione jedinice dogovara se sa Veterinarskom upravom u Oblasti o načinu tretiranja, o nabavci lekova, o dostavljanju otpadnog materijala sa podnjača i na osnovu analize određuje lek (mravlju kiselinu). 3) Lečenje krajem godine Odstranjivanjem što većeg broja krpelja tokom godine smatraju najboljim lekom protiv nastajanja rezistencije . Krajem novembra i početkom decembra, kada u košnici nema legla, tretiraju planski po organizacijskim jedinicama (pčelarskim društvima) raspršivanjem leka pomoću aparata VAT 1 i kompresora, pošto svaka pčelarska organizacija (udruženje pčelara) ima svoj aparat i kompresor.


318


PRAĆENJE OTPORNOSTI VARROE na lekove smatraju sistemskom merom, i vrše je stalno na 100-150 PD na području cele države, a svi koji sudeluju u tome, imaju BESPLATNO LEČENJE pčelinjih društava. 4) Upotreba hemijskih sredstava Hemijska sredstva akaricide upotrebljavaju u malim količinama, ali uz strogo poštovanje pravila da med i vosak ostanu biomedicinski ispravni i da Varroa ne stekne rezistenciju na akaricid i insekticid.

8.23. KONCEPT NEMAČKIH INSTITUTA Izvođenje suzbijajućih mera tokom godine. 1.0 Mere koje preduzima pčelar: Izrezivanje trutovskog legla Formiranje rojeva Izgradnja mladih rojeva pčelama iz medišta. Primena rama lovca, Stavljanje sata otvorenog legla u društva bez legla, i oduzimanje kada je pokriveno. 2.0.Kontrola uložaka (fioke) na podnjači u rano proleće i početkom jula: Važna orjentaciona pravila: Preporučuju stalnu kontrolu uložaka (kaseta), do 5 Varroa na dan – nema neposredne opasnosti za društva, 5-10 Varroa na dan – za neke pčelinje zajednice je kritično. Planiraju lečenje po okončanju paše, više od 10 Varroa na dan – društvo treba čim pre lečiti. Ako je oslabilo, onda ne računaju na pašu. 3.0 Lečenje po završetku paše: 3.1. Kratkotrajno lečenje mravljom kiselinom, 3.2 Lečenje bayVarrolom, Zbog moguće slabije efikasnosti, potrebna je kontrola ulošaka (kaseta) na podnjači . 4.0.Lečenje posle prihranjivanja: 4.1. Više kratkotrajnih tretiranja mravljom kiselinom, 4.2. Tretiranje dugotrajnim postupkom mravlje kiseline. 5.0. Kontrola uložaka (kaseta): 5.1 Kontrola uložka na podnjači u poznoj jeseni. Više od 3 Varroe na dan, preporučuju naknadno lečenje zimi kad nema legla. 5.2. Lečenje zimi: Kada je potrebno, tretiraju perizinom. U praksi se pokazalo uspešnim lečenje mlečnom kiselinom.

8.24. STRATEGIJA KONTROLE VARROE BEZ HEMIJE U NEMAČKOJ U Nemačkoj je izdat priručnik pod naslovom »Varroa pod kontrolom” u redakcijskoj obradi dr Jirgena Švenkela. U njemu se nalaze najnovije preporuke 18



319

naučnih ustanova Nemačke i Austrije koji se bave suzbijanjem varroe 27. Kao najznačajnije, u predgovoru prevoda u hrvatskom izdanju ove brošure Prof. dr Đuro Sulimanović ističe misao dr Wolfanga Rittera predsednika Stalnog svetskog odbora za bolesti pčela, koji kaže da „u suzbijanju Varroe uspeh donosi koncept, a ne lek“. U Nemačkoj, naime, postoji ne samo nacionalni nego i programi za određena područja, pošto se smatra da je samo zajedničkim usaglašenim delovanjem moguće postići potrebne rezultate u suzbijanju varroe. Kod nas, samo u Bačkom Monoštru istovremeno tretiraju pčelinja društva istim lekom svima pčelarima bez obzira da li su članovi Udruženja pčelara ili nisu. Rad na suzbijanju Varroe u pčelinjim zajednicama mora biti kontinuiran ili one brzo propadaju. Neophodno je pritom kombinovati odgovarajuće postupke suzbijanja varroe. Dakle, koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i načinu pčelarenja, i mora se protezati kroz celu pčelarsku godinu. Pčelari bi trebali da se kod nadležnih savetodavnih službi iformiše o posebnim područnim programima suzbijanja varroe (ovo važi za nemačke pčelare, a provodi se u Češkoj, Slovačkoj, Izraelu, Sloveniji..., i kod nas - u Bačkom Monoštru, prim. J.K.). Globalno gledano, u Nemačkoj su se opredelili za uništavanje Varroe u tri perioda: 1) za vreme paše, 2) nakon vrcanja, u pčelinjim društvima sa leglom, 3) zimi, u društvima bez legla. 1) Za vreme paše, primena hemijskih sredstava kod proizvodnih društava nije dozvoljena! Značajno umanjenje broja varroa može se postići biotehničkim postupkom, kao što su uklanjanje trutovskog saća, postavljanje okvira za uzgajanje trutova (građevnjak) i stvaranje novih društava. To je naročito važno u područjima gde paša počinje kasno, jer se hemijski tretman može izvesti tek krajem sezone, a do tada bi pčelinje zajednice mogle da budu značajno oštećene. 2) Nakon vrcanja u društvima sa leglom treba upotrebljavati sredstva koja deluju i na Varrou u leglu. Trenutno je u te svrhe moguće preporučiti samo izvesne postupke sa mravljom kiselinom. 3) Zimi, u društvima bez legla se vrlo efikasno primenjuju prskanje mlečnom kiselinom i nakapavanje oksalnom kiselinom ili perizinom Napomena: Za pčelara je važno da utvrdi broj Varroa, kako bi mogao steći predstavu o mogućoj šteti koju će imati. Dijagnoza se postavlja brojanjem otpalih varroa na podnjači tokom sedam dana, odnosno pregledom podnih uložaka (koji se stave ispod mreže na patos podnjače). Uložak je zaštićen mrežom od kontakta sa pčelama. U otpadu se svakodnevno prebroje otpale varroe, sedam dana posle postavljanja čistog uložka. Preračuna se koliko je varroe padalo dnevno. Procena stepena zaraženosti zavisi od godišnjeg doba i stanja društva: ako već u julu pada 5-10 Varroa dnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi se omogućilo uzgajanje zdravih zimskih pčela. U oktobru-novembru dnevno teba da pada manje od 0,5 varroa. Međutim, nezavisno od toga, sugeriše se zimska obrada pčelinjih zajednice oksalnom kiselinom ili perizinom.


320

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.25. PREPORUČENI POSTUPCI NEMAČKIM PČELARIMA U SUZBIJANJU VARROE

8.25.1.BIOLOŠKI POSTUPCI a) Uklanjanje trutovskog legla Zašto? Varroe se radije razmnožavaju u trutovskom nego u radiličkom leglu. Trurovsko leglo je napadnuto 5-10 puta više te se u njemu varroe brže razmnožavaju! Zato razvoj Varroe tokom godine bitno zavisi od obima trutovskog legla. Jedna neuklonjena Varroa u trutovskom leglu se do kraja sezone višestruko umnoži. Kada? Tokom čitave sezone uzgajanja trutovskog legla (od aprila do jula). Naročita efikasnost se postiže na početku uzgajanja. Čime? Koriste se okviri građevnjaci (prazni okviri). Kako? Okviri građevnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub. Dve do tri nedelje po postavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na kojima je veći deo trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ni najmanji deo trutovskog legla sa građevnjaka. Po mogućnosti koristiti dva građevnjaka po društvu (isecati ih na 7-10 dana). Godišnje po društvu isecati što je više moguće građevnjaka (barem tri). Učinak? Uklanjanjanjem trutovskog legla iz tri građevnjaka u sezoni, moguće je da broj varroe u avgustu bude umanjen za više od pola. Tako se dobija u vremenu pre prvog hemijskog tretiranja (na prim. kod kasne šumske paše). Pored toga, oduzimanjem trutovskog legla smanjuje se rojni nagon. Posebne napmene! Broj Varroa je veći u trutovskom saću građevnjaka nego kod već izgrađenog saća. Budući da se trutovi u društvu uzgajaju i na drugim mestima, a ne samo u okviru građevnjaku, ima ih dovoljno za potrebe parenja. Zajednice grade trutovsko leglo samo u povoljnim uslovima. Zato se ne teba bojati smanenja prinosa ili slabljenja zajednice usled oduzimanja trutovskog saća iz građevnjaka. Odsecanjem i pretapanjem građevnjaka može se dobiti relativno čist tj. reziduama neopterećen, skoro prvoklasan pčelinji vosak. b) Trutovsko saće za hvatanje Varroa Zašto? Trutovsko saća za hvatanje varroa je veoma efikasno u zajednicama bez legla, i može se tokom pašne sezone kombinovati sa sprečavanjem rojenja. Ova metoda je naročito efikasna u mladim zajednicama. Kada? Počevši od kraja prolećnog buđenja (početak maja), pa do čitave sezone uzgajanja trutovskog legla. Čime? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen prevešavanjem izgrađenog trutovskog saća, trutovskih satnih osnova ili građevnjaka). Kako? Zajednica bez legla ili delovi zajednice (na prim. roj, veštački roj ili nukleus nakon izlaska pčela iz legla) sadrže trutovsko saće sa nepoklopljenim leglom. Nakon poklapanja legla, saće se vadi i topi zajedno sa varroom. Jednokratnom upotrebom se uklanja oko 80% varroe. Formiranje nukleusa Kada? tokom prolećne paše (uljana repica); sprečava rojni nagona kod proizvodnih zajdnica, i dobijanje mladih zajednica sa malim brojem varroa. Može se obaviti posle izlaska legla, stavljanjem trutovskog saća za hvatanje Varroe.



321

Veštački roj leti i u jesen: rasformiranjem proizvodnih društava, služi kao nužna mere za lečenje jako napadnutih i već oslabljenih zajednica. Zašto? Varroa se tokom leta uglavnom nalazi u poklopljenom leglu. Uzimanje trutovskog legla za formiranje nukleusa, rano u sezoni smanjuje broj varroa u osnovnim zajednicama. Veštačkim rojenjem mogu se formirati mlade zajednice sa malim brojem varroa prikačenih na pčelama. Mlade zajednice (veštački rojevi, nukleusi) se mogu tokom formiranja ili kratko nakon njega jednostavno tretirati protiv varroe. Formiranje mladih zajednica (veštačkih rojeva, nukleusa) pomaže umanjenju rojnog nagona. Veštački rojevi, nukleusi ujedno utiču na smanjenje širenja svih bolesti legla.

8.25.2.HEMIJSKI POSTUPCI podrazumevaju primenu organskih kiselina i eteričnih ulja: - timol u kombinaciji sa mravljom kiselinom kontroliše Varrou u periodu jul, avgust, septebar i oktobar. - u prisustvu Varroe u zatvorenom leglu upotrebljavaju mravlju kiselinu, -u košnicama bez prisustva legla koriste mlečnu i oksalnu kiselinu. Pčelari Švajcarske upotrebljavaju ispitane lekove pod kontrolom stručnjaka za lečenje pčela28, a Sarier, Imdorf, Fluri i Bogdanov sa Pčelarskog istraživačkog instituta u Bernu su predložili shemu i pravila korišćrenja alternativnih sredstava za suzbijanje Varroe (tabela 66 sa strane 277 i tabela 82), koju je Evropska unija propisala kao obavezujuću u pčerlarstvu. Tabela 82. Pravila primene prema Imdorfu, Šarieru i Bogdanov (Izvor Rihar, 1999) Mravlja kiselina Dugoročno Kratkoročno

Oksalna kiselina

Timol

Način korišćenja

Pasivno isparavanje

Nakapavanje

Pasivno isparavanje

Pri dnevnoj temperaturi

1) 20-25°C tretira se naveče 2) 12-20°C tratira se danju 3) ako su vrlo visoke temperature, tretira se rano ujutru

Viša od 5°C

Viša od 12°C

u 75 g/l šećernog sirupa 1:1

12-20 g rastvorenog u toploj vodi

Aktivna supstanca

Rastvor

Doza

Materijal

85%

1) 85% na podnjaču 2) 65% na satonoše

250 ml+broj otvora Ø1,5 LR SISTEM cm za 1 korpus 20-30 ml za 2 korpusa 40-50 ml LR SISTEM DB SISTEM 5 ml za svaku sa 1-2 korpusa: 20-30 ml 2×15-20 g ulicu posednutu 1. tretiranje 4-7 otvora pčelama 2. tretiranje 13-18 otvora DB SISTEM 1. Tretiranje 5 otvora 2. tretiranje 12-14 otvora Sunđer ili truleks krpa 10×15×1 cm zapakovana u polietilensku kesu špric za injekcije

Mravlja kiselina naliva se direktno na sunđer i tretira 3-4 puta u seriji, po 30 ml 65% MK na satonoše, odnosno 85% MK na podnjaču, u toku jedne sedmice. Efikasnost od 3 kratkotrajna tretiranja jednaka je jednom dugotrajnom (Imdorf i sarad. 2000). *


322

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.26. KONTROLA VARROE U IZRAELU

U Izraelu, uz strogo ispunjavanje normi iz uputstva o upotrebi mavrika u lečenju pčelinjih društava od Varrooze, trake uklanjaju nakon 16 dana 29 “kako bi se sprečilo svako daljnje nagomilavanje fluvalinata u medu, cvetnom prahu i propolisu“30. Pored toga, dokazano je da bi duže zadržavanje letivca u plodištu moglo doprineti razvoju ženki varroe rezistentnih na fluvalinat. Kao biološku meru borbe protiv Varroe vrše zamenu matica u mesecu maju svake godine31 u svih oko 75.000 pčelinjih društava Sve divlje pčele i pčele divljih pčelara su uništili (ne država već varroa). Prema Josipu Markoviću (1991) u Izraelu imaju oko 75.000 pčelinjih društava i godišnje se promeni oko 65.000 matica iz svoje proizvodnje 32, a poslednjih godina dopušta se uvoz 10.000-15.000 matica iz Australije. Matice iz SAD ne uvoze zbog akaroze, a sa Novog Zelanda zbog „srpastog legla". Izraelci smatraju da im je varroa dobro došla, jer je uništila divlje pčele i pčele “divljih“ pčelara koji su matice nabavljali ilegalno, pa su u pčelinjim društvima nezaštićenim od varroe trurtovi ostali sterilni - neplodni, a matice nesparene. Tamo više ne smatraju Varroozu kao problem, jer svi pčelari tretiraju pčele u isto vreme i istim lekom odobrenim od inspektora.

8.27. PORUKA DR RALPHA BUCHLERA SA MEĐUNARODNOG STRUČNOG SEMINARA ODRŽANOG U NIŠU 14.-15. DECEMBRA 2002. GODINE “Da bi izbegao strašne posledice po svoje pčele, pčelar blagovremeno mora da: - proceni jačinu napada, mnogo pre nego što bi se izlegle potrebne, a oštećene pčele, ili pre nego što se pojavi veći broj varroa na samim pčelama koje mogu da predstavljaju značajan rizik po pčelinje zajednice. To se efikasno postiže kontrolom i prebrojavanjem prirodno otpalih varroa na mrežom zaštićenom ulošku ili ulošku ispod mrežaste podnjače. - Četiri do šest nedelja pre prekida polaganja jaja od starne matice, broj prirodno otpalih varroa nikako ne sme dnevno da prelazi pet grinja. Shodno nađenom stanju, treba blagovremeno uključiti odgovarajuće mere suzbijanja ovog opasnog parazita pčela. - Tokom razvoja društva, naročito tokom sezonskog medobranja, zbog opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, vosku i ostalim pčelinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada se: - isključivo primenjuju biotehnički postupci suzbijanja parazita, - postavljanje ramova građevnjaka u sredinu legla i dodvanje nezatvorenog trutovskog legla za lovljenje varroa, pre svega u društvima bez legla, kao i - formiranje mladih zajednica (nukleusi i veštački rojevi). Nakon završenog medobranja, - društva treba tretirati mravljom kiselinom ili timolom. Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u pčelinjim zajednicama, - veoma efikasno i na jednostavan način možemo upotrebiti mlečnu kiselinu, oksalnu kiselinu ili perizin.



323

Podrazumeva se da svako tretiranje mora biti obavljeno strogo po preporukama veterinara, jer nestručni tretmani mogu dati rezidue hemikalije u medu i drugim pčelinjim proizvodima i prouzrokovati dodatne troškove. Izuzetno je važno jednovremeno tretiranje susednih pčelinjaka, da se kasnije varroe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane pčelinjake. Od neprocenjivog je značaja da pčelari što pre shvate neverovatnu prednost jednvremenih tretiranja protiv varroe na širem području, jer se tako varroa efikasnije suzbija, a troškovi su mngo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih tretmana i njihovo svođenje na manji broj. Povećanje razmaka između tretiranja ne samo što štedi novac za lekove, već i smanjuje rizik pojavljivanja štetnih i nedozvoljenih rezidua hemikalije u pčelinjim proizvodima. Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom uzgajanja zimskih pčela, jer se površina legla progresivno smanjuje, zbog sve umerenijeg polaganja jaja od strane matice, a koncetracija varroe po ćeliji legla se povećava. Pored trenutne štete koju pčele direktno trpe od parazitiranja varroa, nadovezuje se i sekundarna virusna infekcija, kojoj su tako oštećene pčele naročito podložne“.

8.28. OPREZNO SA ANTIBIOTICIMA, ALI BOLJE BEZ NJIH Otkriće antibiotika jedno je od najrevolucionarninjih otkrića u medicini. Upotrebom antibiotika suzbijene su mnoge teške bolesti ljudi i životinja. Antibiotici su mnogo doprineli u suzbijanju bolesti pčela i razvoju pčelarstva. Međutim, upotreba antibiotika u medicini i veterini je pod stručnom kontrolom obrazovanih stručnjaka, dok ga u pčelarstvu koriste najčešće neobrazovani pčelari, jer mnogi od njih ne konsultujući veterinarske stručnjake i na svoju ruku rade sa antibioticima, po pravilu kad nema nikakve potrebe, preventivno. Antibiotici ne povećavaju otpornost pčelinjih zajednica protiv bolesti, ističe dr Nežka Snoj (1979), profesor sa Ljubljanskog univerziteta, već naprotiv. Nekontrolisana upotreba antibiotika u pčelinjim zajednicama dovodi do poremećaja crevne mikroflore pčela, upozoravaju Maksimović i Petričević (1991) i Raičević (2000) i tvrde da povećana doza fumagilina stimuliše razvoj krečnog legla. Lečenje krečnog legla fungicidom nistatin, kojeg afirmativno zagovara dr. spec vet. Anđelko Maksimović (1994) zatvara krug: stručnjak (Mlađen, 1996, 33) preporučuje duplo uvećanu dozu fumagilina kao preventivu nozemozi, pčelari slušaju stručnjaka i postupajući po savetu izazivaju bolest krečnog legla. Ponovo se pojavljuje stručnjak (Maksimović) i propisuje nistatin. U košnici je nastao poremećaj u bakterijskoj ravnoteži i naravno stvorena je povoljna klima za nekontrolisani razvoj gljivica, proširenje zaraze i uništenje pčelinjaka. Rezultati istraživanja mr Jevrosime Stevanović i saradnika (2000) ukazuju da visoke koncentracije preparata fumagilina mogu proizvesti genotoksične efekte, pa stoga sugerišu potrebu obavezne stroge kontrole koncentracije ovog preparata u medu i ostalim pčelinjim proizvodima koji se direktno unose u organizam čoveka. Bugarski istraživač Arsenov (1968), prema Abadžiću (1982), utvrdio je da se više od 50% matica starih 8-10 meseci pretvorilo u trutuše u pčelinjim zajednicama kojima je početkom aprila u preventivne svrhe davana kombinacija penicilina i streptomicina. U primeni antibiotika pčelari najčešće prave dve greške: prekomerno davanje leka ili nedovoljno doziranje antibiotika, ističe Šambonaud (1993) i naglašava da.


324


povećana doza antibiotika ubrzava ozdravljenje ali u sebi nosi dvostruku opasnost, trovanje pčela i lagerovanje antibiotika u medu. Tabarly i Monteira utvrdili su (prema Abadžiću, 1982), da je sirup koji je sadržavao pet puta veću dozu didromycina od normale, izazvao trovanje pčela. A tetracyclin dat u propisanoj dozi, bukvalno skraćuje životni vek pčela. Moffet, Wilson i Brizard ukazali su, prema Šambonaud-u, na otrovnost tetramicina i u lekovitim dozama. Povećanjem broja dodataka antibiotika u lekovitim sirupima dolazi do kumulacije istih u medu i do stvaranja taloga koji predstavljaju opasnost za potrošače, a u košnicama izazivaju povoljnu sredinu za razvoj mikoza. Jednako kao i prekomerne, i nedovoljne doze antibiotika predstavljaju opasnost. Davanjem umanjenih doza antibiotika javlja se rezistencija na njih. Ovaj problem, ističu naučnici, utoliko je ozbiljniji što on pogađa ne samo košnice pčelara koji koristi antibiotike, već isto tako i sva pčelinja društva u jednom rejonu, čije će zagađenje klicama antibiorezistenata učiniti težom borbu protiv bolesti, ističe Šambonau i upozorava na zloupotrebu antibiotika u pčelarstvu i na njihovo prisustvo u medu. Tabarly i Rousseu su utvrdili da antibiotici u košnicu dolaze putem ishrane pčela sirupom, a mesečnom kontrolom različitih antibiotika u medu u toku jedne godini utvrdili su beznačajno opadanje njihovog dejstva, te pojašnjavaju da nizak PH u medu pogoduje dobrom čuvanju tetracyclina. Ketznelzon je, prema Šambonaudu, utvrdio da je hidromyicin u medu vrlo postojan i da tokom 9 meseci ne gubi ništa od svog dejstva. Poljski naučnici Tisseti i Roussean, prema Abadžiću, upozoravaju da višestrana upotreba meda u kome ima ostataka antibiotika, izaziva promene u crevnoj flori pčela i izaziva jak proliv. Oni takođe ističu da uvećana doza antibiotika u hrani pčela može izazvati njihovo uginuće od trovanja lekom. Pohlepni za većim prinosom meda uz malo rada, nesavesni pčelari koji dodavanjem antibiotika stimulišu pčelinja društva na uvećanje legla, i oni koji olako antibioticima leče pčele obolele od američke truleži legla, od krečnog legla, od nozemoze, od evropske truleži treba da znaju da ostaci antibiotika u medu kod ljudi izazivaju promene u crevnoj flori, što je veoma štetno za zdravlje ljudi, ističu Tisseti, Roussean, Galuzsa i Niemczuk. Antibiotici u medu izazivaju različita alergijska stanja u ljudi, kao: disbakterioze, oboljenja jetre, oboljenja kože, oboljenja sluzokože usne šupljine, očiju i drugih bolesti prouzrokovanih gljivicama, a osobe koje postanu preosetljive, reaguju alergijom koja može biti slična anafilatičkom šoku sa padom krvnog pritiska, ubrzanim radom srca i slabim pulsom, a preosetljivi mogu završiti smrću, upozoravaju Ćerimagić, Rihar i Sulimanović (1981). Stoga Raičević savetuje da antibiotike u pčelarstvu nikada ne treba davati preventivno, već samo u svrhu lečenja u skladu sa laboratorijski potvrđenom dijagnozom na osnovu urađenog antibiograma i pod stručnom kontrolom veterinara.

8.29. PODVALA PČELARIMA Fungicid Nistatin, oštećuje trutovsku spermu u spermoteci matice i njenu hemolimfu. U “Pčelovodstvu“ (4/2001), nas34 upozoravaju da upotrebom fungicida nistatina u lečenju krečnog legla (askosferoze), u znatnom broju stradaju matice jer dolazi do oštećenja njihove hemolimfe, kao i oštećenja trutovske sperme u spermoteci matice, što sve ima za posledicu da se narušava proces odlaganja jaja,



325

te se stoga matica mora menjati. “Himna“ o nistatinu ispevana u “Pčeli“ br. 7 1991 i “Pčelaru“ br. 4 1994. godine, autora dr sci. A. Maksimovića je “himnu zabluda“ pčelarima o nistatinu, čijom primenom nisu imali uspeha u lečenju krečnog legla, već se zaraza proširila na sve pčelinjake, zahvativši pčelinje zajednice širom bivše Jugoslavije. Stoga su pčelinja društva, zbog uništene mikroflore u crevnom sistemu pčela fungicidom Nistatinom, postala neotporna i na sve invazione pčelinje bolesti. Efikasnom merom protiv bolesti krečnog legla pokazala se zamena maticâ maticama iz selekcije, što potvrđuju pčelari Crne Gore, kada su zamenili 1.000 matica, selekcionisanih u “Apicentru Jajinci„35 i izbacili nistatin iz upotrebe, kao neprimeren lek u pčelarstvu.

8.30. PROTIV KREČNOG LEGLA BEZ OPASNOG NISTATINA Delovanje protiv oboljenja pčelinjih društava od krečnog legla podrazumeva radan i human odnos pčelara prema pčelama, što znači pčelarenje bez antibiotika u košnici, a fungicid nistatin prepustiti veterinarima za lečenje drugih životinja. Ali u humanoj medicini, nistatin-mast veoma uspešno otklanja žvale u dece i dobije se u svakoj apoteci bez lekarskog recepta. Profesori dr Feng Feng i dr Wu Jie savetuju održavanje visoke brojnosti pčelinjih zajednica36, odnosno održavanje snažnih pčelinjih zajednica tokom cele pčelarske sezone i redovnu dezinfekciju košnice, pribora i saća. Mr hemije inž. Jovan Marković, mravlju kiselinu u košnici koristi i za stimulaciju pčela da izbacuju zaražene lutke pre nego što će se pretvoriti u mumiju krečnog legla i, tako preventivno deluje protiv bolesti krečnog legla kod super jakih društava. Kod Milana Matića, pčelara iz Šapca, 1996. g. na pčelinjaku u Kaoni sa više od 150 košnica, nisam naišao ni na jednu pčelinju zajednicu koja je izbacivala mumificirane larve i lutke obolele od krečnog legla, jer su sva ta društva bez izuzetka bila veoma snažna, poput društava o kojima pišu dr Feng Feng i dr Wu Jie. Samo poneka društva su izbacivale po koju lutku obolelu od krečnog legla. Otkriće Branka Relića, pčelara iz Sremske Mitrovice, do kojeg je došao 1991. god. potvrdila su uverenje istraživača 1) ne treba slabiti snagu pčelinjih društava formiranjem paketnih rojeva; 2) za formiranje veštačkih-paketnih rojeva i ojačavanje drugih zajednica uzimati pčele koje se same izdvajaju, odnosno one koje vise u “bradi“ i koje se grupišu u krajevima košnice, 3) ne remetiti gnezdo pčelinje zajednice umetanjem satnih osnova niti izgrađenog saća u prostor između ramova ispunjenih leglom, jer to deluje kao šok za pčele37. Preterano dimljenje pčelinjih društava Z. Milković, dipl. veter, spec. nazvao je maltretiranje pčela38, a dr A. Maksimović i dr S. Petričević tvrde da dimljenje sigurno oštećuje pčelinje leglo. Oni takođe tvrde da povećana doza fumagilina, koju propagira dr Mlađan39, stimuliše razvoj krečnog legla40. Zato ne upotrebljavajte fumagilin, jer postoje sigurne zamene tom za pčele i ljude opasnom antibiotiku. To su KAS-81, timol, jod, Lugolov rastvor, jako društvo, pogodna lokacija za pčelinjak (osunčana i bez vlage). Dimilicu bi trebalo staviti u muzej, a upotrebljavati prskalicu sa lekovitom vodom, načinjenom od trave pelina,


326


Na 32. Kongresu Apimondije, 1989. god. u Brazilu, Gilliam je istakla da negativan učinak na izazivanje krečnog legla ima vlaga i hladnoća kao i vrućina i suša koje izazivaju stres kod pčela. I tretiranje akaricidima protiv Varroe dovodi do razvoja krečnog legla, utvrdila je Gilliam. U Japanu su od 1.459 anketiranuh pčelara, njih 71,1% imali krečno leglo kao posledicu lečenja pčela od Varrooze preteranom upotrebom dima (Đ. Sulimanović, 1990)41. Dezinfekcija košnice opaljivanjem let-lampom ili plamenom novinskog papira pre svakog useljavanja pčela u nju, mnogo je efikasnije od bilo kakvog davanja antibiotika protiv krečnog legla, ističe dr D. Todorović.42 Prskanjem u proleće zidova i dna košnice lekovitim rastvorom jednog grama timola u 5 litara zaslađene vode, paralelno sa prihranom pčela istim lekom u dužem vremenskom periodu, neće biti krečnog legla.43 I Franc Knobelspies, majstor pčelarstva iz Nemačke44 u svom desetogodišnjem iskustvu u primeni timola protiv veroe, utvrdio je da isti preparat uspešno sprečava pojavu krečnog legla.

8.31. BELI LUK KAO UNIVERZALNO SREDSTVO ZA PREVENTIVU I LEČENJE MNOGIH OBOLJENJA PČELA Još su antički pisci Aristotel, Virgilije, Plinije i drugi, u svojim zapisima opisivali bolesti kojima su pčele bile izložene u staroj Grčkoj i u Egiptu. Iz zapisa Aristotela i Virgilija vidljivo je da je kuga pčelinjeg legla bila poznata još u starom veku, a u medu kojim je kralj Pelija ugostio Argonaute pred njihov pohod u Kolhidu (1225, godine p.n.e.) osetio se miris belog luka, što navodi na zaključak da su tadašnji pčelari upotrebljavali beli luk kao lek. Primenom belog luka u šećernom sirupu, jedan ruski pčelar agronom više od 24 godina nije otkrio Bacilus larvae ni u jednoj svojoj košnici, mada je u istom periodu na drugim pčelinjacima bilo obolelih pčelinjih zajednica od američke truleži legla. Naravno uz menjanje korišćenog saća kada ono kroz stare ćelije ne propušta svetlost dana u vidno polje našeg oka. Beli luk kao univerzalno sredstvo za lečenje mnogih oboljenja, već decenijama na svojim pčelinjacima uspešno koristi čuvena pčelarska porodica Bugarski iz Bačkog Petrovog Sela.45 Moj deda po ocu Milan, krojač, u XIX veku (počev od oko 1875. godine, ravno stotinu godina pre nego što sam se ja počeo baviti pčelarstvom), imao je u svakoj košnici pregršt čenjeva belog luka i imao je zdrave pčele. Iz belog luka do sada je izolovano nekoliko isparljivih fitoncida, među kojima najveću antibiotsku moć ima alicin. Jedan miligram alicina odgovara ekvivalentu od 15 IJ penicilina. Osim alicina, u belom luku su nađeni i drugi fitoncidi, kao što su garlicin, alizatin, sativin i drugi, ali je njihova antibiotska moć znatno slabija, ističe akademik Jovan Tucakov u svojoj knjizi »LEČENJE BILJEM«, i dodaje da vodeni rastvor alicina ima veliku baktericidnu moć prema izvesnim mikroorganizmima. Čak i pri razblaženju 1:85.000 do 1:250.000 alicin pokazuje antibakterijsko dejstvo prema stafilokokama, streptokokama, bacilu tifusa, dezinteriji i koleri. U knjizi »BIJELI LUK HRANA I LIJEK” Simo Vulčinović-Zlatan navodi podatak da beli luk može uništiti čak 72 različita agensa, jer deluje antibakterijski, antiparazitski, antiprotozijski i antivirusno.



327

Gotovo da nema negativno dejstvo na pčele ako se pravilno upotrebljava (20% koncetracija prirodnog soka zelenih delova belog luka 46 u šećernom sirupu 1:5, (Solovjeva i Merščijev)47; Kulakov i Čerepov (1965) sugerišu 25 g na litar 50% šećernog sirupa. Visoke doze fitoncida (125 g belog luka na litar sirupa) skraćuju životni vek pčelama. Ne izaziva rezistenciju na uzročnike bolesti pčela, ne zagađuje pčelinje gnezdo u sanitarno-higijenskom smislu, jednostavno se priprema i primenjuje i jeftin je. U Parmskoj oblasti u Rusiji, u preveniranju i lečenju bolesti krečnog legla sa uspehom se koristi beli luk (Miloradović, 1997)48. I autor ovih redova, primenom ovog metoda je izlečio krečnim leglom oboljele pčelinje zajednice na svom pčelinjaku i prijateljima pčelarima. Milan Ćirović u »Pčelaru« br.4, 2002. godine (str. 165) piše: »... Primenjivao sam ga (beli luk, prim. J.K.) na razne načine: (1) stavljanjem izgnječene zelene mase ili čenjeva na satonoše ili na podnjaču; (2) davanjem pčelama sirupa u koji je dodat isceđeni ekstrat belog luka; (3) prskanjem vodenog ili alkoholnog rastvora soka ove biljke po saću, ramovima i zidovima košnice. Uvek je rezultat u pogledu suzbijanja krečnog legla bio pozitivan«. L.F. Solovjeva i V.M. Meršičev, ruski istraživači sa Instituta za pčelarstvo49 utvrdili su da se od 11 raznih biljaka koje imaju fitoncidna svojstva, beli luk pokazao kao najefikasniji u lečenju krečnog legla. Pri lečenju primenjivali su 20 procentnu koncetraciju prirodnog soka zelenih delova belog luka u šećernom sirupu 1:5 (šećer:voda). Trokratnim tretiranjem u dozi od 100-120 ml po jednom društvu zaraženost se znatno smanjila, ali nije isčezla – ostale su na svakom ramu pojedinačne mumificirane larve. U cilju povećanja efikasnosti lečenja krečnog legla ispitano je kombinovano naizmenično četveroktatno lečenje nistatinom i preparatom na bazi belog leka sa intarvalom od pet dana. Nistatin je mešan sa šećerom u prahu (1:100) i tako lekovitim praškom zaprašivano je saće. Lekoviti sirup sa belim lukom bio je 20% koncetracije. Između svaka dva tretiranja, iznad pčelinjeg gnezda stavljano je 200-300 grama izgnječene zelene mase belog luka. Na taj način potpuno je izlečeno 15 pčelinjih društava. R.T. Ključko, stručnjak za bolesti pčela iz Svesaveznog veterinarskog instituta u Moskvi50 preporučuje 200 grama belog luka iseckati ili samleti u mašini za meso i preliti sa 500 ml 70% alkohola ili istom količinom votke. Dodati joj 20 grama usitnjenog propolisa otopljnog u 500 ml 70% alkohola. Sadržaje odvojeno čuvati 14 dana u frižideru. Takva mešavina u jednakim delovima dodaje se šećernom sirupu u količini 1 ml na čašu (2 dl) sirupa. Daje se u rano proleće tokom sedam dana.

8.32. PROTIV NOZEMOZE51 BEZ OPASNOG FUMAGILINA Snažno pčelinje društvo je bilo osnovni lek do otkrića fumagilina (Ćerimagić, Rihar, Sulimanović, 1981). Snažnoj pčelinjoj zajednici vlaga zimi ne pričinjava problem, pošto je sposobna da oslobodi toliko toplote koliko je neophodno da se odstrani suvišna vlaga, pisao je još davne 1885. godine Korneljij (Miloradović, 1997), a Poltev (1984) piše da „temperaturu iznad 34°C i leti i zimi (kad krene leglo, prim. J.K.) lako održavaju samo jake pčelinje zajednice, jer pri temperaturi nižoj od 22°C i višoj od 34°C nozema prekida svoj razvoj” (Poltev). Prema istraživanjima prof dr Z. Stanimirovića i doc. dr J. Stevanovićeve (2011) do 1996. godine bila je poznata samo jedna vrsta mikrosporidijalnog patogena


328


evropske pčele Apis mellifera. Reč je o mikrosporidiji Nosema apis, opisanoj još pre 100 godina (Zander, 1909). „Nozema Apis se razvija u crevima pčela pri temperaturi u klubetu od 22 do 34°C. Pri temperaturi nižoj od 22°C i višoj od 34°C nozema prekida svoj razvoj” (Poltev, 1984). Iz prednjeg se nameće zajključak da se nozema ne javlja kada u zajednici nema legla, jer je u to vreme temperatura u klubetu od 14 do 22°C. Tada se nozema javja samo kod uznemiravanih društava, jer ono usled uznemiravanja podiže temperaturu u oblasti iznad 22°C. Ali zato čim krene leglo stvoriće se temperaturni uslovi za razviće nozeme 34-35°C. Temperaturu iznad 34°C zimi lako održavaju samo jake pčelinje zajednice, dok one slabe kod kojih temperatura pada i do 32°C pružaju optimalne uslove za razvoj nozeme Apis (Ilijev, 11/1986). ZATO JE NAJBOLJI LEK PROTIV NOZEMOZE JAKO PČELINJE ZDRUŠTVO.

8.33. DRUGA VRSTA MIKROSPORIDIJA PČELA „Druga vrsta mikrosporidija pčela, takođe iz roda Nosema, opisana je 1996. godine (Fries i sar., 1996) i nazvana je N. Ceranae. Na osnovu toga što je prvi put otkrivena kod azijske pčele kao A. Cerana”, ona je već duže prisutna u Srbiji, odnosno najmanje poslednjih 10 godina. Iz navedenog može se zaključiti da je N. cerana prisutna u pčelama A. mellifera mnogo duže nego problem kolapsa pčelinjih zajednice (colony collapse disorder – CCD).” POJAVI OVOG PARAZITA DOPRINELO JE PROTIVPRIRODNO UPRAVLJANJE PČELINJIM ZAJEDNICAMA I KAO UZROKOM MASOVNOM POMORU PČELA U SAD, U SRBIJI, U EVROPI i na našima pčelinjacima. Metode lečenja nozemoze izazvane N. ceranae, svode se, prema dr Jovanu Kulinčeviću, na „mîr u pčelinjaku52. Pčele u košnicama ne uznemiravati ČESTIM otvaranjem košnice. Svako otvaranje košnice = stres! Stres = BOLEST! U duplji živog drveta zimi i leti pčele niko ne uznemirava. Terapija bi, prema preporukama evropskih stručnjaka morala biti propraćena detaljnom dezinfekcijom kompletne opreme i košnica, upoptrebom toplote i sirćetne kiseline. Što se tiče fumagilina, širom Evropske unije se njegova upotreba ne preporučuje zbog citotoksičnih, genotoksičnih i klastogenih efekata (Stanimirović i sarad. 2006, 2007., Stevanović, 2006, 2008) i zbog toga što nije definisan minimalni rezidualni limit u medu. Međutim, preporučuju se alternativna sredstva, uglavnom na bazi biljnih ekstrata čiju je efikasnost potrebno provoditi na pčelinjacima. U Italiji je ispitivan efekat prirodnih jedinjenja (timol, vetiver, lizozim i resveratrol), pri čemu su najbolje efekte u kontroli N. ceranae pokazali timol i resveratrol (Maistrello i sar., 2008). Timol je neuporedivo više od ostalih jedinjenja smanjio nivo infekcije. Smatra se da on sprečava razvoj parazita tako što prodire u unutrašnjost spore, razara plazma membrane i sprečava klijanje same spore. Takođe se savetuje i primena opštih postupaka u cilju prevencije bolesti i kontroli nozemoze, kao što su: držanja jakih pčelinjih društava, uzgoj društava sa mladim zdravim maticama; obezbeđenje pčelinjih zajednica sa dovoljnim količinama kvalitetne hrane (dva rama perge u sistemu LR i najmanje 20 kg bagremovog meda); izbegavati šećernu hranu za zimnicu; obezbeđenje dobrih higijensko-sanitarnih uslova na pčelinjaku i u svakoj košnici; obezbeđenje dovoljne količine higijenske



329

vode za napajanje pčela tokom cele godine te odstranjivanja medljike. (Stanimirović i sarad., 2011, „pčelar” 11/2011). Tim Hrvatskih istraživača preporučuje biljni preparat „Nozevit” u kontroli N. Ceranae. (Tlak Gajger i sar., 2009), odnosno, prema mom iskustvu, na bazi joda Lugolovog rastvora (5% elementarnog joda plus 10% kalijum jodida). Akadmik, Prof. dr KostadinTričković, dr spec. medicine rada i izumitelj, i pčelar Ignjat Gligorić su potpuno ekološkim i prirodnim putem, sa posebno sačinjenom hranom, oslobodili pčele mnogih bolesti. Tako je nastala ekološka, zaštitno-lekovita i imuno stimulativna hrana za pčele pod nazivom ’’API IMUNO STIMULANS’’ i to kao novi vid organskog sistemika u vidu testa – pogače, sa polenom i medom kao i smešom praška od deset raznih aromatičnih, lekovitih i medonosnih biljaka. Pčele radilice produžavaju svoj životni vek, a zapaženo je i njihovo pojačano pamćenje. Primenom ’’api imuno stimulativne hrane’’ u formi pogače od druge polovine jula, u toku avgusta i u septembru, nije potrebno dohranjivanje pčela sirupom, jer one ovim produžavaju svoju prirodnu ishranu i spremanje meda za zimski period i imaju zaštitu od nozeme N. cerana i nozeme Apis

8.34. ŠTA ČINI PROTIVPRIRODNO UPRAVLJANJE PČELINJIM ZAJEDNICAMA? Od kako je, u nazad, od 20.000 godina došla u posed čoveka, pčelinja zajednica je ušla u neprirodne uslove bitisanja. Čovek ju je izmestio iz prirodnog staništa, iz šupljeg drveta ili iz šupljine u steni gde je iznad klubeta bilo gnezdo detlića ili puha koje je služilo kao prirodni upijač vlage. Gnezdo ptice nije omogućavao kondenzaciju isparenje nastalo u pčelinjem društvu usled metabolizma prerade hrane zimi. Ispod gnezda je bilo staro napušteno saće koje je jeo moljac, a u podnožju gnezda bio je nastanjen mravinjak iz kojeg su u svoje gnezdo mravi odnosili mrtve pčele i ostatke starog saće kojeg su načeli moljci. Hranu i lek, med i polen pčele su sakupljale u prirodi i za druge namirnice nisu ni znale. Pčele nisu znale za bolesti, niti su koristile neprirodnu hranu. Tek kad je postao svesan da ih može eksploatisati, čovek je izmislio raznovrsna primitivna i tehnička priručna sredstva za oduzimanje meda i pripremao veštačku hranu koja je zamenjivala med, njome pčele prihranjivao, a one gubile prirodni imunitet i stvarale pogodno tle za razna boleštine. Nakon šta bi im oduzeo med za interes profita, prvo je preselio pčele u košnice, odnosno u... ...+ neprirodno stanište – košnice od pletenog pruća (Lepenski vir), 7.000 godina pre Hrista i daščare mnogo kasnije. U Egiptu i Asiriji smeštao ih je u glinene sudove. Zatim im je, za interes komercijale, oduzeo med, polen i vosak, pa im je dao... ...NEPRIRODNU HRANU šećer, mleko u prahu, jaja u prahu, soju u prahu, meso u prahu... Božinu, Jovinu, Životinu, Rajkovu, Ilinu, Miloševu... pogača. + nemarom je dozvolio đubre u košnici - od starog saća. + prekomernim nagomilavanjem košnica na ograničenom prostoru, suprotno rasporedu rojeva u prirodi, pčelar je stvorio idealne uslove za pojavu svih boleština, pa je pribegao lečenju hemijskim lekovima.


330


+ HEMIJA: pesticidi, fungicidi, insekticidi, i antibiotici: Kroz evoluciju dugu 160 miliona godina pčele nisu znale za fenotijazin, Varroatin-tablete, naftalin-dim, varroatin-aerosol, keltan, tedion, efiri sulfat, folbex (hlorbenzilat), bilbex (prašak i listići), danikoroper, Varrostan-tablete, hlorfenol-listiće, mentol–krupni prah, K-79 (hlordimeform), malation-prašak protiv vašiju, varitan, amitraz, apitol, mavrik, fumagilin, nistatin, baktrin, geomicin... Dakle, pčele nisu pile kravlje mleko, niti jela okaru53, ni tofu54. One nisu jele ni sojino brašno niti šećerne pogače, kao što nisu niti pîle šećerni sirup. Sve im je to PČELAR protivprirodno nametnuo, čime je onesposobio njihove prirodne odbranbene mehanizme na bolesti, dakle, PČELE SU IZGUBILE IMUNITET ZBOG NEDOZVOLJENIH POSTUPAKA PČELARA čime je IZAZVAO - STRES+ - UNEO U KOŠNICE PARAZITE+ VIRUSE+ NESTAJANJE PČELINJIH DRUŠTAVA, odnosno POMOR PČELA VELIKIH RAZMERA. TOGA U PRIRODI NEMA!, PA STOGA:

PČELARA TREBA EDUKOVATI DA ZNA

- DA JE PČELU DALA PRIRODA I - DA SU SE KROZ 160 MILIONA GODINA ODRŽALA SAMO JAKA I ZDRAVA DRUŠTVA. - DA SU SAME, U SVOJOJ „RADIONICI” PROIZVODILE MATICE, KOJE SU ODNEGOVALE NAJSNAŽNIJA DRUŠTVA, KOJA SU PREŽIVELA SVA ŽARKA LETA I SUROVE ZIME TOKOM 160 MILIONA GODINA I, ZDRAVA PALA NA NEŠE PČELINJAKE. - DA SE PČELINJA DRUŠTVA NISU HRANILA MLEKOM U PRAHU, RAFINISANIM ŠEĆEROM, SOJINIM BRAŠNOM, NITI SU JELE OKARU NI TOFU. - DA NISU JELA NI PîLA 213 LEKOVA KOJE NAM JE, POD UTICAJUM FARMACEUTSKE INDUSTRIJE, ZVANIČNA VETERINA UNELA U KOŠNICE, I SA NJIMA BOLESTI INFILTRIRALA. - DA SU PČELE UVEK U PRIRODI GNEZDO RAZVIJALA I MED SKLADIŠTILA NA NOVOM SAĆU, A STARO SU PREPUŠTALE MOLJCU, MOLJAC MRAVIMA, A OVI TIME UZGAJALI SVOJE MRAVINJAKE I, VEČITO BILA ZDRAVA I, TIME JE PRIRODNI KRUG BIO ZATVOREN. A, DANAS SU GA PČELARI POREMETILI. I BUMERANG SE VRATIO U VIDU POMORA PČELA – 2.000.000 UGINULIH PČELINJIH DRUŠTAVA SAMO U SAD, A KOD BOŽE PETROVIĆA SAMO 600, DOK JE KOD DVOJICE PČELARA U LESKOVCU VEĆ U DECEMBRU 2001. VIŠE OD PO 200 DRUŠTAVA NESTALO. Jer, neslušaju zôv nauke, kada je profesor dr Simo Grozdanić, u svom predavanju još davno upozorio (194755): "U zimsko doba pčele mogu da troše samo tečnu hranu - zapečaćen med". Kao prvi profesor biologije pčele na Balkanskim prostorima, nije sugerisao šećerni sirup niti šećeno-sojino-mlečnu pogaču, jer je u njima video da su razarač organizma pčele, NITI BILO KAKVE ZAMENE ZA POLEN I MED, jer je veštačka hrana pčela najčešći kontaminator digestivnog sistema pčele u kojoj je otkriveno na desetine hiljada spora uzročnika bolesti odraslih pčela, bolesti pčelinjeg legla i bolesti matice, koje leče hemijskim preparatima čime uzrokuju rezidue u medu i hemiju u vosku, polenu i propolisu.



331

-DA PREVENTIVU VALJA PRAKTIKOVATI KAO VAZDUH UDISATI i, pri tome svakom pčelinjem društvu prilaziti kao posebnoj individui, posebno ako slika jačine društava na pčelinjaku nije ujednačena. To je kao primer kad 30 osoba padne u ledenu vodu. Jedna će da dobije kijavicu, drugi zapaljenje bešike, treći zapaljenje pluća itd. Znači nisu svi isti i nemaju iste reakcije. Čak i ako su i dve od tih košnica dobile „kijavicu”, a s obzirom na to da imaju različitu jačinu nasleđenu od očeva trutova koji su NEDOVOLJNO osemenili maticu i NEDOVRŠENE MATICE, jedna može samo da „kija” , dok će druga dobiti „glavobolju”. Očigledno, ne može im se dati isti lek niti jednaka doza. SLABIJA DRUŠTVA MOMENTALNO ISPRED PČELINJAKA RASFORMIRATI - RAMOVE SA PČELAMA STRESTI, A ONE SA MEDOM PODELITI SREDNJE JAKIM DRUŠTVIMA. Žan-Pjer Šaplo (1999) (Kvebek, Kanada), uzgajivač matiu, u svojih 900 pčelinjih društava svake jeseni menja novo saće i praktikuje ciljanu i stalnu kontrolu na američku trulež legla. Smatra da kontrola mora biti stalna i ciljana. Pošto smo naučili da identifikujemo kugu moramo stalno biti u budnom stanju. Ne „razbuca” on celu košnicu da bi utvrdio bolest, već kao obrazovan pčelar skreće svoju pažnju na slabo društvo, nekompaktno leglo, neprijatan miris, uginula ili slaba društva na kraju zime, nova društva koja se sporije razvijaju od drugih, društva koja manje proizvode od drugih, društva koja slabo uzimaju sirup. Napadom varroe, pčelinja zajednica je u stalnoj stresnoj situaciji, a čestom primenom lekova protiv Varrooze, ova se još više povećava (Maksimović, Petričević, 1994).

8.35. PROTIV NOZEME APIS Bagremov med. Za zimnicu, umesto neprirodne hrane početkom avgusta, na prvi plodišni nastavak LR sistema košnice treba staviti pun nastavak bagremovog meda iz medobranja sa bagrema, kako to radi Dragan Antić, pčelar iz Vranja. U bagremovom medu pored nekoliko stotina lekovitih supatancija, nalazi se i alkaloid ROBICIN koji sigurno suzbija nossemu apis (Živadinović, 2001). Ovaj sanduk meda optimalna je rezerva najkvalitetnije pčelinje hrane za zimu i proleće, te odličan stabilizator toplote u košnici. Velike zalihe hrane imaju neporocenjivu važnost i iz razloga što su svojevrsan izvor i regulator toplote u košnici zimi. Što su zalihe hrane veće, to je kolebanje temperature u klubetu manje (Taranov). Veća masa medom ispunjenih okvira se sporije greje, ali se sporije i hladi, pa što je više hrane u košnici, to je manja nagla promena temperature. Uginuće pčelinjih zajednica zimi, profesor Farar objašnjava, pored ostalog, i naglim promenama temperature u košnici. I profesor Taranov nužnost postojanja veikih rezervi meda objašnjava ublažavanjem naglih promena temperature na pčelinje klube.

8.36. KAS-8156 I PROTIV NOZEME APIS KAS 81 je biljni preparat koji u sebi sadrži tragove u pčelinjim proizvodima, a ni varroa ne gorkog pelina iz perioda cvetanja (osušenog), (osušenog) i plus 0,5%, osušenih pupoljaka

sirovine iz prirode i koji ne ostavlja stiče otpornost na njega. Sa 9%, plus 0,5%, pelina iz vegetacije bora, kuvanjem u poklopljenoj


332


emajliranoj posudi (2-3 sata) i nakon 8 časova stajanja na mlakoj ploči šporeta, dobije se akaricidni odvar (čaj) koji u sebi sadrži etarska ulja u kojima se nalazi tujon57, tujol, abstitin, karotin, fitoncidi i aksorbinska kiselina. Tako spremljen preparat suzbija nozemozu. Kada se iz punog sanduku hrane (iz sredine nastavka) odstrane tri okvira meda i umesto njih dodaju prazni ramovi, pčele će preradom 8-10 litara šećernog sirupa 1:1 sa dodatkom KAS-a-81 iste ispuniti lekovitom hranom koja suzbija pojavu i razvoj nozemoze u pčelinjim zajednicama zimi. To potvrđuju rezultati istraživanja profesora dr Jože Rihara i Janeza Firma sa Biotehničkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Naime, u svojim istraživanjima na zadatu diplomsku temu, Janez Firm sa Ljubljanskog univerziteta je utvrdio da je laboratorijskim nalazom prisutnost noseme bila negativna. Kada je mrtve pčele stavio pod mikroskop, spora nozeme nije bilo u društvima koja su hranjena šećernim sirupom sa dodatkom KAS-a, a imala su i upola manje mrtvih pčela po košnici u jednom mesecu (prosečno 48:85). Nozema je nestala, piše Firm, iako je ranije imao i 30% uginulih pčelinjih zajednica, mada je preventivno lečio, kako sam kaže sad fumagilinom, sad belim lukom, sad apinosemom, sad kombinovano, a učinka nikakvog nije bilo, kao i da ih nisam lečio. Poseduje antiVarrozna i antinozemozna svojstva, a uspešno deluje i kao stimulans na brzi razvoj pčelinjeg rano-prolećnog i kasno-letnjeg legla na velikim površinama saća. I ako ne spada u red najefikasnijih akaricida, vrednost mu je u tome što ga možemo koristiti u svako doba kada pčele posećuju hranilicu, bez negativnih posledica po pčelinju zajednicu. To potvrđuju posmatranja Vase Batančeva, koji je utvrdio da je primenom KAS-a u lečenju Varrooze, dnevno na podnjaču padalo 12-53 grinje, uz napomenu da su jedinke krpelja padale svakodnevno dok je u košnici bilo hrane u kojoj je bio prisutan KAS-81. Smirnov i Karpov savetuju primenu KAS-a počev od druge polovine aprila, a naučni saradnik Saveznog naučnoistraživačkog instituta veterine Popov, opisujući dejstvo KAS-a 81, kaže da dodat u hranu deluje preko hemolimfe na varrou sve dok u košnici ima hrane u kojoj je prisutan. Napominje da se količina KAS-a može i udvostručiti bez štetnog dejstva na pčele, kao i da se istovremeno može koristiti sa mravljom kiselinom. Od kada koristi KAS-81, pčelar Petar Đergović iz Niša, ističe da nije primetio unos medljikavca u košnice, niti zapazio nozemozu, a antibiotik fumagilin je isključio iz upotrebe. I Đorđe Stanojčić iz Novog Sada već više od 12 godina kako koristi KAS-81, ne upotrebljava nikakve lekove protiv nozemoze. I svi pčelari koji su prihvatili terapiju protiv Varrozze sa KAS-om-81, ne znaju za nozemozu u pčelinjim društvima. Od kad koristi KAS (sezona 1999. do 2008.) Siniša Mitrović iz Beograda, na svom pčelinjaku u Vraniću ne zna za Varrozu niti za nozemozu. Kako se, 1999. godine zaljubuio u KAS kada je sa podnjače zgrtao krpelje kao zimi sneg, ta ga ljubav ne napušta ni posle punih devet godina. Uvek ima jaka društva i ne zna za zimske gubitke. Inž. Ferid Velagić pčelar (220 pčelinjih zajednica) uzgajivač matica, iz Stare Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije i nema problema sa bolestima u košnici i u pčelinjaku. Pre 30 godina, od 220 pčelinjih društava koliko je zajednica imao u pčelinjaku, Varroa mu je ostavila samo 12 slabića, i ako je koristio sva hemijska sredstva koja su „lečila” Varrozu. „Ja kažem da se bez hemije može pčelariti”, kaže veliki pčelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu. Koristi KAS-81, kojeg je nazvao „Čarobni čaj” i to sa puno razloga: od kada koristi KAS-81 ne zna šta je



333

krečno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi Čarobni čaj, čuveni uzgajivač matica i rojeva kaže „neki napisi to povrđuju. Ja se tešim da je to istina, jer već godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi masovnu invaziju“. Pelin uzgaja u svojoj bašti, a po borove pupoljke putuje 50 kilomtara dalje58. Njegovo stimulativno dejstvo na uvećanje legla posebno dobija na značaju za pripremanje zimskih i ranoprolećnih pčela. Veličina avgustovskog legla je odlučujuća u određivanju kvaliteta produktivnosti matice, a veličina površine legla, u matru i početkom aprila određuje i kvalitet pčelinje zajednice i matice. Jer nije svejedno da li pčelinja zajednica u zimu ulazi sa jednim, dva ili tri kilograma pčela. Brojnost i kvalitet pčela koje zazimljujemo određuje i prolećni razvoj sledeće godine. Zato prihrana i dohrana pčela sirupom sa dodatkom KAS-a tokom jula i avgusta ima veliki značaj za uvećanje pčelinjeg društva i njegove sposobnosti da uspešno prezimi i brzo se s proleća razvije. Rezultati istraživanja Aleksenoka i Sutova, saradnika Veterinarskog institiuta u Moskvi, prezentovani u tabeli 83, pokazuju svu delotvornost KAS-a u povećanju legla, u povećanju produktivnosti pčelinjih društava i u suzbijanju Varrooze. Tabela 83. Uticaj KAS-a 81 na stanje pčelinje zajednice u poređenju sa drugim akaricidima (Prema podacima Rihara)59 POKAZATELJI

KAS-81

PČELINJE ZAJEDNICE LEČENE Folbeks Mravlja kiselina Kontrolna društva

Prolećni razvoj: zaposedale ulica, broj

5,2

2,2

1,6

Mrtvih pčela po košnici, % Zaleženih ćelija, % Društva zaražena Varroom, % Sakupljeno meda, kg Jesenji razvoj: zaposednuto leglo, broj ulica

1,8 28,2 5,0 50,2

4,1 10,8 5,0 27,5

5,4 6,2 33,0 25,4

10,3

7,3

6,9

Ispitivanja pokazuju60 da je efikasnost obaranja Varroe 88,7-92,5%. Najveći broj krpelja otpadne tokom prvih 15 dana, kada pčele najaktivnije preređuju sirup. Pored relativno velike efikasnosti delovanja na Varrou, KAS-81 ispoljava i druga pozitivna svojstva: utiče na povećanje prolećnog legla za 30-37,8%, stabilizuje sistem za varenje pčela, poboljšava opšte zdravstveno stanje i td. Uz sve to, nema nikakvih opasnosti da se zagadi med, vosak i cvetni prah (ne ostavlja rezidue), nema pojave rezistencije, budući da je lek biljnog a ne hemijskog porekla, niti nikakvog negativnog dejstva na zdravlje pčela. Dok u SAD, u Ministarstvu poljoprivrede razrađuju program stvaranja protivVarrooznog preparata biljnoig porekla, u nas za KAS imamo sirovine iz Prirode. To su pelen ili pelin Artemisia absinthium koji raste u vidu žbuna oko 1 metar u visinu, kao korov po međama, poljima, kraj puteva. Pelen je jedna od najstarijih i najviše cenjenih i upotrebljavanih biljaka kao narodni lek. Sam antički naziv potiče od grčke reči artemis, što znači zdrav, a nastao je od boginje Artemis-zaštitnice žena, jer je jedna vrsta pelena upotrebljavana za olakšanje porođaja. A, prema Salernskoj školi (14. vek), pelen se upotrebljavao, pored ostalog i protiv moljaca, stenica i muva, ali i za smirivanje svadljivih i ljutitih žena. Absinthinum je grčka reč i znači nemoguće ga je jesti.


334


Mladi pupoljci bora sadrže smole, gorke materije, vitamin C, šećere tzv. pinitol (izomer manitola) i etarska ulja koja se sastoje iz alfa pinena, dipentena, silvestrena i kadinena. Za pripremu antiVarrooznog čaja, pelen se bere u cvetu (oko 90% ukupne količine sirovine lišća i vrhovi grančica), a oko 5% potrebnog pelena bere se samo kao mlado, meko lišće dok je pelen još mlad, najviše 40 cm. Vezuje se u snopiće i suši na pogodnom promajnom mestu u senci, a osušen je kada se lomi. Pupoljci bora beru se za vreme rasta u februaru/martu (Tucakov, 1971) u dužini ne većoj od 4 cm. Suši se kao i pelen na promajnom mestu zaklonjenom od sunca. Osušena sirovina se odmeri u odnosu 900g pelena u cvetu, plus 50 g mladog pelena i plus 50 g suvih pupoljaka bora. Sve se izmeša, stavi u poveću emajliranu posudu, prelije sa 10 litara vrele vode i kuva na tihoj vatri 2-3 sata. Posle odstoji osam časova na toploj ploči šporeta i kroz gazu procedi. Proceđen čaj (oko 6-7 litara), nalije se u čiste plastične flaše i treba se upotrebiti u roku od 10 dana. U dozi od 30-35 ml na litar sirupa (1,5:1) daje se pčelama za prihranu tokom meseca jula i avgusta, kao i za stimulaciju proletnjeg razvoja, te letnjeg prihranjivanja, posle vrcanja kada nastane bespašni period. U ovom periodu dovoljna je porcija od 300 ml sirupa 1:3 (zaslađena vodica), sa dodatkom KAS-a, svako drugo veče, kako društva ne bi izgubila leglo. Pri ovakvom odnosu vode i šećera izletnice sa pojačanom aktivnošću unose cvetni prah u košnicu. Kada se porciji sirupa sa KAS-om doda morska so (koja sadrži 48 elemenata Mendeljejeve tablice u procentu od 0,01% (Smirnov), odnosno jedan gram na 10 litara sirupa, onda smo potpuno podmirili organizam pčela svim potrebama za mineralima, pa je nepotreban izdatak za kupovinu forsapina i drugih ina. V.I. Vinokurov61 istraživač na Državnom poljporivrednom univerzitetu u Voronježu (Rusija) odvar od pelena pravi po receptu: 50 grama suvog isitnjenog pelena (lišće i gornji delovi biljke sa cvetovima) i jednog litra ključale vode. Odvar stavi u tamnu posudu i ostavi da odstoji dva dana. Tako dobijeni čaj u dozi od 100 ml doda na litar sirupa 1:1, pa svako pčelinje društvo prihrani sa 6 litara lekovitog napitka. Rezultati istraživanja su pokazali efikasnost leka u smanjenju Varroe od 86,4%. "Najbolji efekat lečenja pčela od Varroe postiže se pri letnje/jesenjem prihranjivanju pčelinjih društava – krajem jula do - početkom septembra, tj. pri pripremi za zimovanje. Jakim pčelinjim društvima preporučuje se doza lekovitog sirupa sa KAS-om 81: u DB košnicama – 5-6 litara, u LR košnicama i pološkama – 10 litara. Pomenuta doza je optimalna. Dakle skromni i neugledni KAS 81, kombinovan sa timolom i mravljom kiselinom, kao i sa ostalim preparatima, sprečava najopasnije invazione bolesti pčelinjih zajednica - Varroozu i nozemozu, bez štetnih posledica na vosak, med, cvetni prah i propolis. Potencira razvoj legla. I to sve besplatno–džabe.

8.37. PO BEJLIJEVOJ METODI Izmenom saća u košnicama zaraženim nozemozom i dodavanjem satnih osnova u čist i sanitarno ispravan nastavak, dr Beiley62, naučni saradnik Instituta za pčelarstvo u Rotemsdemu (Engleska) postigao je potpune rezultate u izlečenju pčelinjih društava bez fumagilina. KAKO?



335

U sanitrarni sanduk (dezinfikovani nastavak) je poređao okvire sa satnim osnovama i stavio do zidova po jednu ram-hranilicu napunjenu gustim šećernim sirupom, poklopio dezinfikovanom poklopnom daskom, i sve to stavio na plodište zaražene pčelinje zajednice, te nastavio sa prihranjivanjem narednih deset dana. Za ovo vreme su pčele i matica prešle u prazan prostor, izgradile dobar deo saća, a matica zalegla jaja. Kada su larve iz položenih jaja bile u stadijumu poklapanja, skinuo je “sanitarac“, a na plodište zaražene zajednice postavio Bejlijevu rešetku 63, okrenutu neoivičenom stranom u pravcu u kojem je usmereno leto zaraženog plodišta. Zatim je stavio “sanitarac“ na nju i proverio da li je matica prešla u sanitarni sanduk (tu ustvari mora da bude), zatvorio je donje leto i prisilio pčele da ulaze kroz neoivičeni deo Bejlijeve rešetke u gnezdo sa maticom. Potom je uklonio nastavak sa zaraženim saćem i podnjaču. Saće je pretopio, zaraženi nastavak, podnjaču i ramove je dezinfikovao plamenom let-lampe, a na njegovo mesto postavio dezinfikovanu podnjaču i na nju stavio sanitarni sanduk sa zdravim pčelama. Rezultati istraživanja mr Jevrosime Stevanović i saradnika (2000) ukazuju da visoke koncentracije preparata fumagilina mogu proizvesti genotoksične efekte, pa stoga sugerišu potrebu obavezno stroge kontrole koncentracije ovog preparata u medu i ostalim pčelinjim proizvodima koji se direktno unose u organizam čoveka i pčele. U Evropskpj Uniji i Americi zabranjena je njegova upotreba u pčelarstvu, a u Mađarskoj je skinut sa programa proizvodnje kao veoma opasan za potomstvo pčelinje vrste i ljudskg roda.

8.38. NEZAZIMLJAVANJE SLABIH ZAJEDNICA... ...i nespajanje više slabića u jednu košnicu doprinosi preveniranju nozemoze. Povećana vlažnost kod takvih društava, u uslovima zimovanja dovodi do ubrzanog trošenja belančevina iz tela pčela, što ima za posledicu skraćenje dužine života istima i pospešuje razvoj gljivične flore u košnici (Lebedev). Kako je za razvoj nozeme potrebna toplota u klubetu između 22 i 34°C, to na temperaturi višoj od 34°C koju održavaju jaka pčelinja društva nozema prekida svoj razvoj (Poltev). Prema rezultatima eksperimenta sprovedenih na Zavodu za biologiju i patologiju riba i pčela Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, preparati od joda nisu toksični za pčele, a suzbijaju nozemozu. U preveniranju nozemoze u pčelinjim zajednicama, značajno je na pčelinjaku imati uvek aktivno higijensko pojilo u čijoj vodi je sadržano 0,1% Lugolovog rastvora (5% elementarnog joda plus 10% kalijum jodida), odnono 10 ml rastvora na litar sladunjava vodice (1:4, voda:šećer).

8.38.1. POSTUPAK BOŽIDARA VESKOVIĆA U PRODUŽENJU ŽIVOTA PČELA Božidar Vesković, dipl. inž. poljop. na osnovu rezultata istraživanja I. S.. Kulikova i T.D. Čerepova, preporučuje 50-procentnom šećernom sirupu dodati u izgnječenom obliku (kaše) beli luk, crni luk i ren u količini od 25 gr na litar šećerne otopine, čime se produžava život pčela, a time povećava i produktivnost pčelinjeg društva64.


336

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.39. PROBLEM NOZEMOZE SE NE REŠAVA LEKOVIMA

Iz Švedske su informisali da se problem nozemoze ne rešava lekovima već odgovarajućim načinom pčelarenja: dobra lokacija pčelinjaka, higijensko ponašanje pčela, nezaraženo saće i hrana, sprečavanje uzgajanje velikih površina ranog legla (Cvetković, 2002). Prihranjivanje pčela u jesen i u proleće lekovitim sirupom od jednog grama Timola na pet litara šećernpg sirupa sprečava pojavu noseme apis i leči nozemozu, (Rihar, 1999). Pčelinja društva obolela od nozemoze, bečki profesor Šiler je uspešno lečio primenom mravlje kiseline. On je 1937. i 1938. godine šećernom sirupu dodavao 15 kapi mravlje kiseline po jednom litru otopine šećera u vodi i time hranio pčele s jeseni u količini koja je obezbeđivala dovoljnu zimsku i prolećnu rezervu hrane. U svetlu navedenih činjenica, uopšte nema potrebe za fumagilinom, a kupcima meda upozorenje i pčelarima na znanje da je fumagilin štetan za pčele i za ljude (mr J. Stevanovič i dr Z. Stanimirović, 2000)65 i kako je ranije istaknuto, po nalogu Evropske Unije, zabranjen u pčelarstvu, a fabrika fumagilina u Mađarskoj zatvorena (Luganski, 2002).

8.40. SELEKCIJA PČELA NA AMERIČKU TRULEŽ LEGLA, PO BANDŽOVU Selekcijom pčela otpornih na truležne bolesti, pčelar preventivno može delovati ako na svom pčelinjaku stvara pčelinja društva sa izraženim nagonom na higijensko ponašanje. Metodom provere ponašanja pčela na uginulo poklopljeno leglo držano u zamrzivaču 24 sata, pčelar izrezuje saće sa oko 100 poklopljenih larvi, stavlja u zamrzivač na -20°C, a potom ga vraća u pčelinju zajednicu na čišćenje. Ako pčele u vremenu kraćem od 48 sati očiste više od 95% ćelija, iz takvih društava treba koristiti rasplodni mateijal za uzgaj matica i trutova, te ih dodavati zajednicama koje su manje sposobne ili nesposobne da otkriju, otklope i izbace iz košnice mrtve larve. Posle analize rezultata, jedna od 10 do 20 pčelinjih zajednica na pčelinjaku pokazaće sposobnost da u vrlo kratkom vremenu potpuno ili skoro potpuno očiste ćelije (u vremenu kraćem od 48 sati očiste više od 95% ćelija). Od takvih zajednica treba proizvoditi matice i zameniti ih u ostalim košnicama. Testiranje i uzgajanje matica treba nastaviti i idućih godina, pa će se postepeno povećavati broj otpornih matica i trutova, a pčelinje zajednice imaće više šanse da izbegnu štetu od bolesti (Bandžov, 1990, 1991). Na taj se način u dve generacije može 25% povećati otpornost kod prirodnog nekontrolisanog sparivanja (Taber, 1982, prema Bandžovu). Nakon praktičnih eksperimenata, Bandžov je došao do zaključka da otporna društva na američku trulež mogu stvoriti ne samo profesionalni selekcioneri, nego to mogu činiti i obični pčelari koji su sposobni da proizvode matice za sebe. Takav zaključak je izveo i poznati američki stručnjak Taber (1982) koji je radio na svom pčelinjaku sa Apis mellifera ligustika. Tako misli i poznati pčelar iz države Vermont, Čarls Mraz. Pri tome, pčelari i pčelari uzgajivači matica ne smeju pasti u zamku lamarkizma66.



337

8.41. METODE BORBE PROTIV AMERIČKE TRULEŽI U DANSKOJ U Danskoj, kada u medu utvrde spore američke truleži legla, daju pčelaru uputstvo o prevenciji, kojim ga obavezuju na sledeće mere: (1) uvođenje novog saća u košnice, (2) dezinfekciju upotrebljavanog pribora, (3) prihranu pčelinjih zajednica proteinskom hranom u bezpašnom peridu, (4) zamenu matica, (5) držanje jakih pčelinjih zajednica tokom cele pčelarske godine, (6) pčele ne izlagati stresu i (7) brinuti da pčelinje zajednice imaju što prirodnije uslove za život. U Danskoj strategija kontrole truleži isključuje upotrebu antbiotika, ali se koristi nekoliko varijanti metode stresanja pčela (Brodsgraard i Hansen, 2004)67. Odrasle pčele koje potiču iz društava koja pokazuju kliničke simptome bolesti se stresaju na ramove bez voska. Posle tri do četiri dana pčele se ponovo stresaju, ali ovog puta na nove satne osnove. Ispitivano je 15 društava u trajanju dve pčelarske sezone tako što su hranjene medom koji je imao povećan broj spora truleži od jedan do deset puta (homeopatski i homeopatija princip, prim. J. K.)68. Posle 43 dana takvog hranjenja, kod 12 društava su se javili klinički simpotmi truleži. Ovih 12 društava bilo je tretirano samo metodom stresanja. Posle stresanja primećena je znatna redukcija. Broj spora bio je sveden na jedan nivo koji nije prouzrokovao kliničke simptome. Kod 20% društava nisu se više pojavili klinički simptomi Za manje od jedne sezone ova društva su bila sposobna da svedu broj spora u medu na nivo društava koja su bila tretirana. Prednosti metode stresanja su sledeći: društvo je sačuvano, nema rezidua lekova i ne produžava potomstvo uzročnika otpornog na antibiotike.

8.42. TRETIRANJA “OD 15. JULA PROTIV VARROE“ U BELGIJ Bach Kim Ngyen (Univerzitet Liege, Belgija) na seminaru TAIEX69 5. decembra 2011 u Beogradu, u predavanju učesnicima, istakao da je kod svih uginuća u SAD, samo 7% zapravo CCD, tj sindrom nestanka pčela sa precizno definisanim simptomima. U 97% pčelinjaka nađen je najmanje samo jedan virus. Statistički značajna veza sa uginućima pčela nađena je samo kod infekcije pčela jednim virusom akutne paralize (ABPV) i da pčelinja društva inficirana ovim virusom ugibaju 14 puta češće od nezaraženih pčelinjih društva. Posebno je izražen efekat na uginuća pčela prisustvo dva ili više virusa istovremeno. Ipak nezaobilazan problem su zimski gubici i Varroa, te izbor termina tretmana pčela. Utvrđena je čvrsta statistički značajna veza između datuma tretmana protiv Varroe i zimskih uginuća pčela. Najmanje uginuća pčela zimi je ako pčelar krene sa tretmanom sredinom jula. Tretman početkom avgusta već duplira procenat zimskih uginuća u odnosu na sredinu jula, sredinom avgusta veći za tri puta, a početkom septembra je taj procenat četiri puta veći70. Preporuka Bach Kim Ngyen-a je da se koristi kontinuirani tretman od sredine jula do sredine avgusta i onda kratkoročni tretman početkom novembra. Posebno je naglasio problem pogrešnog verovanja efikasnosti sredstva protiv Varroe od strane pčelara koji situaciju ne prate detaljno. Naime, ako se koristi nedovoljno efikasno sredstvo, pčelinja društva ne ugibaju iste zime, već nakon 3 ili čak 5 godina. Tako pčelar koristi jedno sredstvo više godina i veruje u njegovu efikasnost, a onda jedne godine doživi šok iznenađenje – pustoš na pčelinjaku.


338

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU 8.43. PREVENTIVNA METODA ŽAN-PJER ŠAPLOA

Žan-Pjer Šaplo (1999) (Kvebek, Kanada), uzgajivač matica, bivši inspektor pčelarstva ističe “I mada je iskustvo inspektora pčelarstva daleko iza mene, ipak me je naučilo stvarima koje su mi koristile tokom moje čitave pčelarske karijere„. Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih antibiotika na Bacilus larve, nastala je praksa koja se široko rasprostranila u Severnoj Americi, da se preventivno tretiraju sve zajednice na pčelinjaku. Tako je u Severnoj Americi čitavih 70 godina antibioticima davana glavna prednost u kontrolisanju američke kuge. Stvorena je komforna zona! Komfornije je pomešati antibiotik sa šećerom i dati ga pčelama, nego raditi po sistemu jednog obrazovanog čoveka-pčelara, koji u prvi plan stavlja zdravlje potošače meda. U suzbijanju američke kuge bez antibiotika71 Žan-Pjer Šaplo inaugurisao je tri principa: (1) sprečiti, (2) blagovremeno otkriti i (3) razborito intervenisati. 1. Sprečiti: - Maksimalno moguće sprečiti grabež. Zna se da se spore američke kuge nalaze uglavnom u uskladištenom medu u košnici i u ramovima sa leglom. Med je glavni prenosilac spora. Ne treba praktikovati da pčele čiste saće, niti dozvoliti grabež u bilo kom obliku. Prilikom vađenja mednih okvira u vreme vrcanja meda, treba koristiti bežalice. - Ne praktikuje hranjenje medom, osim zazimljavanja, kada ostavlja med u drugom nastavku sa leglom u svim društvima (a ima ih 900 na uglednom pčelinjaku). Ponekad daje ram hrane iz teške u suviše laganu košnicu, strogo vodeći računa da je bez spora, a inače obilno hrani pčelinje zajednice. U proleće daje pčelama dodatak polena koji sadrži oko 20% prirodno zaleđenog polena, sakupljenog prethodne sezone na vlastitom pčelinjaku. - Ne dodaje ramove izgrađene van tog društva, jer ramovi su po značaju, drugi vektor-prenosilac spora. Ramovi u kojima je uzgajano leglo su potencijalno zaraženi. - Ne izjednačava društva, čime obezbeđuje da se smanji razmena okvira u košnicama i rizik širenja zaraze. Ovim stiče evidenciju o vrednosti svake zajednice, uslovljene kvalitetom matice u razvoju legla. - Praktikuje često menjanje ramova u plodištu, nedozvoljavajući da postanu suviše stari. - Vrši genetičku selekciju u funkciji higijenskog72 ponašanja pčelinjih društava. Prosečna tolerancija na kugu povećaće se progresivno sa pojavom generacija selekcionisanih matica. - Održava društva u dobroj kondiciji i čuva ih u dobrom okruženju, jer samo jaka društva su sposobna da se sama čiste. „Suviše slaba društva koja pate od nedostatka hrane ili se razvijaju u nepropisnom okruženju za pčele, dobri su kandidati da se zaraze američkom kugom„. Stoga takva društva, poput profesora Lebvedeva i dr Brečka ne drži na pčelinjaku. „Nedavno smo utvrdili da društva koja je ozbiljno napala Varroa postaju ranjivija na kugu”, kaže Žan-Pjer Šaplo, i pojašnjava: „Dobro upravljanje pčelinjakom podrazumeva sve operacije: hranjenje, razvoj, zazimljavanje i kreće se sve do različitih aspekata kao što je formiranje nukleusa ili transportovanje pčelinjaka“. - Praktikuje preventivnu dezinfekciju kompletnog pribora od drveta (nastavke, podnjače, poklopne daske, pregradne daske, matične kaveze i nukleuse) u vrelom parafinu. Ovim postiže dva cilja: ne koristi boju kao zaštitu drveta i istvremeno vrši dezinfekciju.



339

2. Blagovremeno otkriti Podrazumeva umeti prepoznati američku kugu, što podrazumeva permanentno stručno obrazovanje pčelara. - Vrši redovnu i sistematsku kontrolu pčelinjaka na kugu. Sistematsku kontrolu generalno praktikuje jednom u proleće, kada društva nisu brojno popunjena. Problem je u tome da se bolest pojavi tek kasnije u punoj sezoni, pa to radi prilikom vrcanja meda, pri čemu koristi bežalicu koja mu obezbeđuje da proceni prinos pre neo što definitvno podigne nastavak s medom. To mu pruža mogućnost da lako ispita sumnjivo društvo, pre nego što vrati nastavak na bežalicu. . - Praktikuje ciljanu i stalnu kontrolu. Smatra da kontrola mora biti stalna i sa ciljem. Pošto smo naučili da identifikujemo kugu moramo stalno biti u budnom stanju. Ne “razbuca“ celu košnicu da bi utvrdio bolest, već kao obrazovan pčelar skreće svoju pažnju na slabo društvo, nekompaktno leglo, neprijatan miris, uginula ili slaba društva na kraju zime, nova društva koja se sporije razvijaju od drugih, društva koja manje proizvode od drugih, društva koja slabo uzimaju sirup. - identifikuje kritične tačke u vođenju pčelinjaka i materijala koji upotrebljava u svom radu. U kritične – ključne tačke uključio je: kontrolni pregled u proleće, pripremu nukleusa i medobranje. Kontrolnim pregledom u proleće, kao ključnim, utvrđuje uzrok bolesti uginulih društava, slaba društva spaja ili rasformira (ne pojačava!!!), košnice uginulih društava odnosi na skladište, a ako su uginuća od kuge odnosi ih na dezinfekciju i isključuje iz daljnje upotrebe. Priprema nukleusa je ključni momenat gde se ne sme preneti ram i leglo iz sumnjivih društava. Trenutak medobranja koristi kao najpogodniji momenat za otkrivanje društava obolelih od kuge. Svako društvo koje proizvodi mnogo manje od ostalih je sumnjivo i kratko ga ispituje i sprečava rasturanje okvira. 3. Razborito intervenisati znači da treba sprečiti svako daljnje prostiranje zaraze bez upotrebe antibiotika. Jednu meru preduzima prema pčelama – (znači sve napred izloženo, prim. J.K.) a drugu na dezinfekciju materijala. U svom zaključku gospodin Žan-Pjer Šaplo je kategoričan u stavu da je moguće očuvati jedan komercijalni pčelinjak oslobođen američke kuge bez primene antibiotika... “Ovo je moguće čak i u kontekstu kada postoje dodirne tačke sa susednim sumnjivim pčelinjacima koji mogu biti izvor zaraze. Tu situaciju živimo. Sve se sastoji u preventivi koja se primenjuje, kao i ranom otkrivanju. Sa preventivom mogu se dogoditi samo neki slučajevi, ali će oni biti brzo otkriveni i omeđeni postupcima adekvatnog otkrivanja... Potrebno je shvatiti da mere zaštite i elementi strategije otkrivanja čine jedno povezano SVE koje mora rezultirati iz dobrog poznavanja bolesti i realnog shvatanja ptraktične situacije na pčelinjaku“.

8.44. KASIPIJSKIM RASTVOROM PROTIV AMERIČKE TRULEŽI Hiosien Yeganhrad, Kanada, na 38. kongresu Apimondije (2003)73 u Ljubljani referisao je o suzbijanju američke kuge u Kasipijskoj regiji u Iranu. Potvrđujući ranije iznete naučne činjenice da ni jedan antibiotik nije sposoban da ubije spore ovog uzročnika, ističe da se ova infekcija mora tretirati na nivou radiličke mleči kojim se hrane larve radilica, pre nego dostignu starost od dva dana i da ne budu zaražene.


340


Za 17 godina pčelari Kasipijske regije u Iranu borili su se protiv američke kuge primenjujući kasipijski rastvor, mešavinu matične mleči, feromona i drugih prirodnih dodataka. Ovaj preparat utiče na povećanje lučenja radiličke mleči koji potpomaže transformaciju spora Paenibacillius larvae u vegetativne forme osetljive na veoma male količine antibiotika i mogu biti lako uništene. Feromoni sadržani u Kasipijskom rastvoru stimulišu sveukupnost populacije košnice da pristupi čišćenju i izbacivanju ostataka truleži iz ćelija. Bolest se eliminiše u jednoj generaciji 90%, ili 21 dan. Na kraju treće generacije, ili 60 dana, će biti iskorenjeno 100%. Brzina kojom će bolest biti iskorenjena zavisi od kvaliteta hrane u društvu, kvaliteta matice i broja spora izazivača koji se nalaze u košnici.

8.45. PERGOM PROTIV BOLESTI PČELA Prema profesoru dr. Zoranu Stanimiroviću (2000), perga izvornog kvaliteta, odnosno ona koja nije oštećena unošenjem antibiotika u košnicu, je prirodno sredstvo borbe protiv kuge. Ako je pak perga nastala preradom polena u uslovima dejstva antibiotika u košnici (koje je pčelar uneo kao lek protiv kuge hidrotetraciklin, krečnog legla-nistatin ili nozemoze-fumagilin), ta perga će biti “mršavog sastava“ i nepunovredna belančevinasta hrana, jer su antibiotici uništili 227 humanih mikroorganizama (107 vrsta gljivica, 81 vrstu kvasaca i 39 vrsta bakterija, R. Živadinović, 2001).

8.46. MEDOM PROTIV IZAZIVAČA BOLESTI Prema doktoru Stojmenu Mladenovu, mikroorganizme, među kojima su i streptokoke što su izazivači bolesti, uspešno suzbija i ubija med. Rezultati koje je S. Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku disertaciju, 52 vrste meda starosti od jedne do šest godina pokazala su da pčelinji med sadrži antimikrobne materije sa bakteriostatičnim dejstvom, tj. da sprečavaju daljnji razvitak bakterija i baktericidnim dejstvom ubijaju bakterije.74 U medu je sadržan vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost, a nastaje kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline. Ranije se smatralo da antibakterijska aktivnost meda potiče od visokog sadržaja šećera i kiselosti meda (pH 3,5-5,0). Međutim, kako i razblažen ima antibakterijski efekat pretpostavilo se da postoji aktivni sastojak meda nazvan inhibin, ali su kasnija istraživanja potvrdila da je reč o vodonik peroksidu. Dokazano je da se pod uticajem visoke temperature ili dužeg izlaganja meda sunčevoj svetlosti gubi efekat vodonik peroksida (Gudelj, Jelena, 2004)

8.47. VARROOA PODSTIČE RAZVOJ BOLESTI U KOŠNICI Dr Wolfang Ritter je u vezi eksplozije američke kuge u Mađarskoj 1986-88. g. za 79%, (u decembarskom broju «Pčelarstva” 1988. godine) izjavio, da pojava koja je



341

zahvatila Mađarsku nije karakteristična samo za tu zemlju nego za sve zemlje Evrope i Amerike. Pogrešno lečenje Varrooe dovodi do ekspanzije američke kuge naročito krajem leta, kada je usled pašnih prilika leglo puno Varroe, a i broj pčela se inače smanjuje, pa i ako se pojavi Evropska trulež ili mešinasto leglo, koje smanjeni broj pčela ne može da počisti, onda je tu i APV virus, te društvo krajem leta za tri nedelje propadne. Savet stručnjaka je bio, da pčelari moraju odlično poznavati biologiju pčele i Varroe. Da obavezno koriste biotehničke metode borbe. Da je nedopuštena primena hemijskih sredstava u periodu pred medobranje i u medobranju. Da su od hemijskih postupaka mravlja kiselina i timol sredstva kojima se vrši kontrola Varroe u periodu posle medobranja, a oksalna i mlečna kiselina nalaze primenu u vremenu kad u pčelinjim društvima nema zatvorenog legla (novembar/decembar). Varroa destructor podstiče pre svega APV virusa, evropsku trulež legla i mešinasto leglo. Tvrdi se da mešinasto leglo (napada i leglo i odrasle pčele) prouzrokuje mnogo više štete nego što se misli.

8.48. KO JE GOSPODIN AMITRAZ75 Kada sam 2000. godine ušao u redakciju časopisa Pčelar, pristigao nam je ovaj tekst, koga ni prethodni ni tadašnji urednik nisu hteli da objave (R. Živadinović, GLAVNI UREDNIK). Po stupanju na dužnost urednika, gospodin Kantar mi je ponovo dostavio isti tekst rekavši mi: „Nemoj nikada da ga objaviš, ako ti to može predstavljati bilo kakav problem!“. Međutim, to nije bio razlog zašto je objavljen tek danas. Proteklih godina pokušavali smo da dođemo do informacija koje bi dodatno osvetlile problem zvani amitraz, ali ih i pored svih napora nismo našli u željenom obimu, ako ne računamo podatke o tome da je u nekim zemljama dokazana izvesna otpornost varoe, što smo i objavili (Pčelar 10/2005, strana 441; Pčelar 9/2006, strana 407). Tek ovih dana, uspeli smo da uz velike napore i utrošak neverovatno mnogo vremena, dođemo do validnih podataka. U međuvremenu, amitraz se ponovo afirmisao među našim pčelarima svojom zadovoljavajućom efikasnošću. Međutim, time nam se nije hvaliti. Jer, danas efikasnost nije dovoljna, sve su bitniji ostaci preparata u pčelinjim proizvodima. Zato smo odlučili da objavimo ovaj tekst, a pred pčelarima je i dalje težak zadatak: Odabrati pravo sredstvo za suzbijanje varoe! Ovom prilikom moram da se zahvalim i predsedniku SPOS-a koji je podržao objavljivanje ovog napisa. AMITRAZ – ZA I PROTIV (E. Šiferštajn, „Suzbijanje Varrooze”, „Imkerfrojnd”, br.11/84). U poslednje vreme pojavio se «novi lek” iz klase amitraza protiv Varroe destruktor, pod nazivom «amitraz-500». To je već četvrti proizvođač u Srbiji koji je dobio dozvolu za opaku kontaminaciju voska i meda u košnici, sa stravičnim posledicama za konzumente pčelinjih proizvoda. "Amitraz je organska materija koju su još 1970. godine sintetički izdvojili u Velikoj Britaniji. Spada u hemijsku porodicu formamidina a među njima određeni broj ima interesantna akaricidna svojstva. Između ostalog amitraz je jedna od retkih


342


materija koja ne sadrži hlorov atom...”, saopštio je J. Busieras, profesor na Višoj veterinarskoj školi u Alfortu u časopisu „LA SANTE de L'ABEILLE”, posebnog broja iz 1984. godine (E. Šiferštajn, „Suzbijanje Varrooze”, „Imkerfrojnd”, br.11/84, prevod sa slovenačkog, „Pčelar” 5/85, str.142-144). Amitraz se koristi u voćarstvu protiv kruškine buve, i za suzbijanje jabukine lisne buve (Psylla mali), te u zasadima voćaka, vinove loze i ukrasnog bilja za suzbijanje crvene voćne grinje (Panonychus ulmi) i običnog paučinara (Tetranychus urticea ). ADI vrednost iznosi 0,003 mg/kg/dan, a karenca za voćke iznosi 28 dana i 42 dana za vinovu lozu76, što korespondira sa podatkom dr Talpaya o vremenu razgrađivanja amitraza. "Amitraz se koristi ne samo u poljoprivredi, već i u veterinarstvu za suzbijanje različitih parazitskih bolesti domaćih životinja: najviše šuge kod preživara, svinja i mesoždera, i za suzbijanje demidikoze pasa. Što se tiče otrovnosti treba zapamtiti da prilikom spoljnjeg lečenja možemo da upotrebimo najviše 0,25 do jednog grama na kilogram telesne težine"77,(dr J.Busieras, prema dr E. Šiferštajn-u, 1984). Dakle, NIJE PRIMARNO NAMENJEN U PČELARSTVU za suzbijanje Varrooze. "Amitraz veoma toksično deluje na pregalj, ali je karakterističan i po tome da je manje toksičan za brojne insekte. Parazitski insekti domaćih životinja, osim buva veoma su osetljivi... Doktor Gnedinger (1984) izvestio je FAO (Svetsku organizaciju za hranu i poljoprivredu) da se zaštitni preparat za biljke amitraz koristi u pojedinim zemljama78 za suzbijanje Varrooze pčela, među kojima je i Jugoslavija. Posle dimljenja, u Institutu u Kaselu (Nemačka), u medu je pronađeno 2,4 dimetilanilana što je merilo za celokupnu količinu toksičnih materija... Iz Nemačke, Sovjetskog Saveza Istočne Evrope, Mađarske, Rumunije i Meksika poslali su 14 uzoraka meda... Izvršena je proba na 2,4 dimetilanilana sa hromatografskom analizom na visokosabijenu tečnost... Rezultzati analize su pokazali, gledano u celini, da pregledani med može da se svrsta, u odnosu na supstance koje sadrži, u beskorisnu namirnicu” (dr. E.Šiferštajn, 1984)79. "Stalna upotreba određenih vrsta formamidina (čiji molekul u većini slučajeva sadrži po jedan atom hlora) kod laboratorijskih glodara može da izazove zloćudne tumore. Ova opasnost dolazi od samih formamidina a još više od rastvarajućih produkata kao i prilikom stalne upotrebe materija cele ove grupe, uzimajući u obzir i amitraz. Stručnjaci FAO objavili su 1980. godine, da su zapazili povećan broj tumora i oteklina posle stalne upotrebe amitraza preko hrane i to posle 80 nedelja i samo kod najjače testiranih koncetracija ili kod upotrebe 2,4 Yxlidina posle 18 meseci...” (dr Gnedinger, savetnik za bolesti pčela, 1984, prema Šiferštajnu, 1984). U „Pčelaru” br. 9, 1996. godine pod naslovom „Da li pčelari Srbije proizvode i plasiraju u prodaji kvalitetan med?”, na str. 272. publikovao sam, uz ostalo još i mišljenja, poznatih i priznatih stručnjaka u svetu pčelarske nauke, o amitrazu koa „leku protiv varroe”, koga mnogi naši „stručnjaci” zdušno preporučuju u pčelarstvu. Citiram: Na III Međunarodnom simpozijumu o Varroozi održanom u Splitu od 30.09. do 02.10.1984. godine, zapadnoevropski istraživači, a prvenstveno oni iz SR Nemačke oštro su ukazali na opasnosti koje mogu da nastupe korišćenjem preparata razvijenih na bazi amitraza.” Ovi preparati su vrlo otrovni i za pčelare i za pčele, a još zagađuju med, pa čak i vosak (podvukao J.K.), što može da ima vrlo negativne posledice”, čulo se sa govornice u kongresnoj dvorani hotela „Lav” pred 400 učesnika iz Jugoslavije i oko 50 istaknutih naučnika iz inostranstva. Posebno je



343

ukazano na kancerogeni efekat (podvukao J.K.). Međutim, niko od strčnjaka i istraživača iz onih zemalja gde se ovaj preparat proizvodi ili primenjuje nije bio u stanju da ovo mišljenje opovrgne (L. Kolarević)80. Na Međunarodnom simpozijumu „Zdravstvenoj zažtiti pčela”, održanom 1986. godine u Zagrebu, dr Talpay, direktor Instituta za pčelarski razvoj i izučavanje meda u Bremenu, SR Nemačka, je referisao o rezultatima istraživanja Instituta o pesticidnom delovanju amitraza u košnici, i istakao da amitraz u primenjenoj koncetraciji za lečenje pčela nije toksičan za čoveka. „Kao supstanca amitraz nije ni kancerogen, ali metaboliti amitraza - formamidin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni (podvukao J.K.), i zbog načina primene amitraza oni (formamidin i ksilidin, prim. J.K.) se nalaze svuda u košnici, pa i u medu i u vosku”, izvestio je dr Talpay. Tom prilikom uvaženi naučnik je upozorio da je problematična strana amitrazom zagađenog voska u njegovoj primeni u medicini, a naročito u kozmetici, budući da je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska (dr Z. Klinar) „Pčela” 11/90)81 Uvaženi i u svetu poznati i priznati profesori dr N. Koeniger i dr Fuchs, 1986, godine su izneli sumnju u ispravnost amitraza i ukazali na njegovo kancerogeno delovanje82. I uvaženi profesor dr F. Ruttner, 1989. godine je upozorio da med iz košnica tretiranih amitrazom nije za upotrebu u ishrani ljudi zbog rezidua83. Ljubljanska firma MEDEX još je 1986. godine upozorila pčelare oglasom u „Pčelaru”, „Pčeli” i „Slovenskom čebelaru” da prestaje sa otkupom meda od proizvođača koji tretiranje pčela vrši preparatima spravljenim na bazi amitraza. Dr Somellvile iz Engleske na Međunarodnom sastanku o Varrozi održanom avgusta 1986. godine u Feldafingu, SR Nemačka, upozorio je „da uvek treba voditi računa o tome da je amitraz zapravo veoma nestabilan, te da je nanošenje amitraza na listiće često nedelotvorno”, što se nesrećno pokazalo i kod naših pčelara 1988/89 godine, kada su mnogi pčelinjaci sa gubitkom više od 50% društava doživeli katastrofu"84. Naravno, dr Somerville je „u” principu „protiv takvog načina primene” amitraza85. Zavod za hemijske analize životnoh namirnica u Hamburgu utvrdio je da kumulacija dimnih sredstava u vosku iznosi 100-300 mg/kg86. Jedna austrijska firma je vratila izvozniku iz Jugoslavije veće količine akaricidima kontaminiranog voska, jer ga pčele nisu prihvatile (dr Priesnitz).87 Mr Mustafa Sokolović upozorio je 1989. godine da med iz pčelinjih društava tretiranih amitrazom nije za ljudsku upotrebu zbog rezidua 88, a gospodin Branko Relić, naš poznati pčelar i eminentni autor brojnih dragocenih rasprava, napisa i knjiga iz oblasti pčelarstva, 1988. godine je upozorio da su preparati na bazi amitraza štetni po zdravlje ljudi89.« Informacija90 da se Nemci ne šale, pokazuje da su pre neku godinu dr Peteru Čerenjiju, pčelaru iz Mađarske koji pčelari sa oko 400 košnica i u Nemačku izvozi godišnje oko 20 tona meda u saću, vratili izvesnu količinu tog meda, jer su otkrili da je voskak zagađen amitrazom. Posle tog nemilog događaja, gospodin Čerenji je bio prinuđen da iz Novog Zelanda uveze tri tone čistog pčelinjeg voska od koga sam proizvodi satne osnove91. Doktor vet. nauka Zvonimir Klinar, dipl. veterinar u članku pod naslovom „Kojim putem liječiti Varroozu?” piše u „Pčeli” br. 11/1990, str. 316): „Toksikološki gledano, prema nalazima Instituta za pčelarski razvoj u Bremenu (Nemačka, prim. J.K.) i izveštaju dr Talpay-a, na međunarodnom simpozijumu „Zdravstvena zaštita pčela” (Zagreb 1986), pesticidi imaju znatno kraći put svoje degradacije i eliminacije kroz živi organizam nego pomešan u medu ili vosku. I u mrtvoj pčeli hemijske


344


supstance se razgrađuju znatno brže nego nanešene u istoj koncetraciji i u istim ambijentalnim uslovima na predmete nežive prirode. Dokazljivost pesticida u mrtvoj pčeli prestaje znatno pre zbog biohemijskih procesa kojima se pesticid razgrađuje, a na predmetima ostaje u istoj hemijskoj strukturi gde doživljava tokom dužeg vremena svoju degradaciju. U slučaju amitraza znamo da u primenjenoj koncetraciji za lečenje pčela nije toksičan za čoveka. Kao supstanca amitraz nije ni kancerogen, ali prema Talpaju metaboliti amitraza formamidin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni, a oni se nalaze zbog načine primene amiztraza - svuda u košnici pa i u medu i u vosku. Amitraz je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska. Njegova razgradnja u vosku je daljnji put njegove eluminacije. Nezgodna strana amitrazom zagađenog voska je upotreba u medicini, naročito u kozmetici". Nije davno bilo kada je pokojni docent dr Dušan Todorović, u „Pčelaru” br.7, 1989. godine na str. 191. publikovao da se „posle dva meseca amitraz potpuno razgradi u medu, dok njegovi metaboliti formsmidin i ksilidin ostaju u medu još punih 18 meseci, što je utvrđeno u Pčelarskom institutu Libefeld, Švajcarska 1988. godine. To se ne može porediti s karencom od 28 dana za voćke i 42 dana za vinovu lozu, što neki „stručnjaci” iz struke (veterinarske) i (poljoprivredne, „zaštitari”) vešto koriste, navodeći pčelare na pogrešno zaključivanje. Pozivajući se na gospodina Novicu Mitića i njegov priručnik „Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu Jugoslavije, 1998”, veštom tautologijom zaobilaze naučne činjenice i pčelarima ne govore punu istinu o pobočnom dejstvu mitaka, hemovara, biVarrola, amitraza-500 oplemenjenog mitaca. Karencom od 28 dana za voćke i 42 dana za vinovu lozu, vajni „stručnjaci” žele amitraz predstaviti bezopasnim, ispuštajući iz vida da med nije što i voće i grožđe u pogledu zadržavanja opasnih ostataka amitraza, pa obmanjuju pčelare i potrošače meda da naznačene karence odgovaraju i za med, što ne stoji, jer je u Institutu libefeld utvrđeno zadržavanje metabolita u medu od 18 meseci, o čemu je izvastio doc. dr Dušan Todorović. Gospoda od struke i nauke, kao predavači trebaju informisati slušaoce da je Svetska zdravstvena orgsanizacija (WHO) proglasila amitraz za najopasniju supstanciju za pčelarstvo (dr K Walner)92, pa je zakonom zabranjen u pčelarstvu u SAD93 i zemljama Europske unije, upravo zbog naučno utemeljenih činjenica da metaboliti amitraza - formamidin i ksilidin ispoljavaju teratogeno, mutageno i kancerogeno dejstvo na ljudsku vrstu, te da objasne značenje ispoljavanja ovih dejstava na zdravlje trutnica i porodilja, kao i na zdravlje mladih bračnih parova koji će rađati decu. Sama sumnja u ekološku i zdravstvenu ispravnost preparata spravljenih na bazi amitraza, dovoljan je razlog da se ozbiljno zamislimo hoćemo li ili nećemo pčelinja društva tretirati HemoVarrom, Mitacom, Bivarrolom, ili amitrazom-500, i drugim preparatima sa bazom ove materije, i hoće li lobisti” i dalje favorizovati amitraz, a stavljati rampu EKO-lekovima. A dokaze za potvrđene sumnje imamo svakodnevno. Prema podacima SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE, U SRBIJI IMA 800.000 INVALIDNIH OBOGALJENIH OSOBA – NAKAZA. 94 Ne tvrdim da je svemu uzrok med, polen, propolis i vosak, kontaminirani amitrazom. Ali postavimo sebi pitanje: Koliko smo mi pčelari tome doprineli, jer su njihove majke noseći devet meseci trudnoću, po savetu lekara i preporuci pčelara u svoj jelovnik uključivale i med iz Srbije. Švedska je još 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz (N-2,4(dimethylphenyl)-N-Š((2,4-dimethylphenyl)-imino)methylĆ-Nmethanimidamide). (Urednik)



345

U ruskom časopisu Pčelovodstvo broj 6/2006. objavljen je tekst „Preparati na bazi amitraza“, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvod iz tog teksta: „Specifični akaricid amitraz (C19H23N3) danas je jedno od najefikasnijih jedinjenja koje se koristi kao aktivna materija pri proizvodnji različitih preparata, predviđenih za borbu protiv varoe. Njegova umerena otrovnost za toplokrvne životinje i čoveka (spada u treću grupu pesticida po otrovnosti), brzo razlaganje na metabolite u unutrašnjoj sredini i visoka akaricidna aktivnost omogućuju njegovu široku upotrebu u pčelarstvu“. Podsetio bih vas da u treću grupu otrova, koju Rusi ovakvim načinom informisanja javnosti predstavljaju maltene bezopasnom, spadaju i sledeći pesticidi, svima vama dobro poznati: u pčelarstvu ozloglašeni imidakloprid (Gaucho), malation (Etiol, Malation, Ambarin), dimetoat (Sistemin, Perfekthion, Fosfamid), fenitrotion (Fenitrotion, Galation) i drugi. Prema tome, u najmanju ruku nije umesno praviti ovakva poređenja. U istom tekstu nalazi se još nekoliko korisnih informacija za pčelare, koje ukazuju kako amitraz treba da primenjuju pčelaei u Rusiji . Prva informacija vezana je za primenu vodene emulzije amitraza nakapavanjem po pčelama: „Ne preporučuje se primena preparata u letnjem periodu, kada u društvima ima legla, jer će efikasnost protiv varoe biti niska (ne veća od 40%), a može da dođe i do uginuća mladih pčela i matica“. Pošto se već primena amitraza nakapavanjem preporučuje samo za zimski period, jer tek tada postiže dovoljnu efikasnost, postavlja se pitanje zašto ga uopšte koristiti i zimi, kada se već pokazalo da oksalna kiselina postiže i veću efikasnost od amitraza u periodu bez legla? Odgovor je dao dr Luhanski na predavanju Beogradskim pčelarima 2001. godine, kada je oksalnu kiseline proglasio kao ubicu, kada je rekao da je "primenom prskanja, oksalna kiselina kod ruskih pčelara poznata kao bubrežni otrov....To je veoma opasno, jer je utvrđeno da oksalna kiselina izaziva kamen u bubrezima i druga bubrežna oboljenja". (Ćirović, 2003/4), što je demantovao Dr Antonio Naneti (Italija) tvrdnjom da to nije dokazano (iz predavanja 29. jula 2006. g. u Aleksincu Dr S.N. Luganski, dr S. Sotnjikov i drugi koji danas u pčelarstvu Rusije favorizuju amitraz95 i fumagilin, a oksalnu kiselinu okrivljuju za pojavu krečnog legla, što prema dr Antoniju Nanetu nije naučno potvrđeno96, stičem utisak da su uvaženi »stručnjaci« na platnom spisku97 farmaceutske industerije . Najverovatnije je da je na tom spisku i autor članka i urednik časopisa „Pčelovodstvo“, koji je pustio tekst na stranice časopisa čime podvaljuje ruskim pčelarima i ruskoj naciji, u šta se svrstao i predsednik komisije za međunarodnu saradnju SPOS-a, dr Milan Ćirović koji uručuje pozive Luganskom i Šotnikovu da obmanjuju pčelarsku javnost u Srbiji, pevajući pesme pohvale amitrazu i fumagilinu. U ruskom časopisu Pčelovodstvo broj 6/2006. objavljen je tekst „Preparati na bazi amitraza“, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvod iz tog teksta: „Specifični akaricid amitraz (C19H23N3) danas je jedno od najefikasnijih jedinjenja koje se koristi kao aktivna materija pri proizvodnji različitih preparata, predviđenih za borbu protiv varoe. Njegova umerena otrovnost za toplokrvne životinje i čoveka (spada u treću grupu pesticida po otrovnosti), brzo razlaganje na metabolite u unutrašnjoj sredini i visoka akaricidna aktivnost omogućuju njegovu široku upotrebu u pčelarstvu“.


346


Podsetio bih vas da u treću grupu otrova, koju Rusi ovakvim načinom informisanja javnosti predstavljaju maltene bezopasnom, spadaju i sledeći pesticidi, svima vama dobro poznati: u pčelarstvu ozloglašeni imidakloprid (Gaucho), malation (Etiol, Malation, Ambarin), dimetoat (Sistemin, Perfekthion, Fosfamid), fenitrotion (Fenitrotion, Galation) i drugi. Na osnovu tekstova u časopisu »Pčelovodstvo«, kako se u pčelarstvu bivšeg SSSR-a, vodila borba sa Varoom Destructor u vermenu od 1980. do 1995.. godine i sadašnjih istupanja dvojice »stručnjaka« od kojih jedan (Šotnikov pije amitraz pred pčelarima u Srbiji), stiče se utisak da su tada oni bili maloletni i da nisu ni znali za problem u pčelarstvu koji se zvao varroa , te da nisu čitali referat dr Talpaya na Simpozijumu o varoi u Zagrebu 1986. godine, niti isčitali tekst dr Eriha Šiferštjna u broju 11 pčelarske revije Imkerfrojnd i njegovog izveštaja pod brojem AB 25/1984, pod naslovom "Suzbijanje varooze", 1984. godine, niti Mr Jevrosimu Stevanović i prof. dr Zorana Stanimirovića koji su dali naučno dokazanu sliku o fumagilinu koji zastrašujće deluje na zdravlje ljudi i pčela (Pčelar“ br 11 i 12 (2000. godine). Nova generacija ljudi – stručnjaka na čelu sa dr Luganskim, S. Sotnjikovom, i drugima napustila je metode lečanja bolesti pčela koje su u osamdesetim godinama 20 veka promovisali Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede SSSR, (a nosioci ideje i protogonisti bili Smirnov, O.F. Grobov, V.V. Mikitjuk i L.N. Guseva …), i inaugurisali opasnu hemiju (amitraz) i još opasnije antibiotike (fumagilin) za tiho uništenje Nacije. Iako Ruska nacija svake godine gubi više od 600 hiljada duša 98 (a ako nastavi takvim pomorom, odnosno ne rađanjem, 2050. godine Rusija će se, od sadašnjih 143,7 miliona svesti na 100 miliona stanovika), urednik „Pčelovodstva“, kao i dr Luganski i drugi “stručnjaci“ na platnom spisku farmaceutske industrije, ne pitaju se koliko je tom pomoru doprinela popularizacija upotrebe amitraza u pčelarstvu i trovanje meda, jer konzumiranjem meda sa ostacima metabolita ove stravične supstancije, trudnice zbog saznanja da metaboliti iz amitraza izazivaju zloćudne tumore, mutacije gena i malformacije ploda u utrobi majke, ne žele dete - nakazu pa se odlučuju na prisilni prekid trudnoćeabortus, što se među mladim damama širi brzinom većom od 6 maha 99 (prim.J. K.). Ruske pčelarske „stručnjake“ zdravlje nacije ne interesuje, njih zanima debeli buđelar. Kakva je razlika između interesa srpskih i ruskih stručnjaka u oceni amitraza? Ja je ne vidim. Prim. J.K.). Iz samo dệla Uputstava za lekove, navodim one za koje sam imao priliku da se upoznam preko oglasa uz “Veliku enciklopediju pčelarstva” Moskva – Minsk, 2005., vidljivo je da je rusko pčelarstvo prešlo na metodu upravljanja zdravljem pčela - hemijom koju je odbacio 34. konkres Apimondije 1995. godine, a potvrdili svi kongresi Međunarodne pčelarske organizacije koji su nakon toga održani. Dakle, nova generacija ljudi – stručnjaka u pčelarstvu Ruske federacije, poput Luganskog I Šotnikova promoviše antibiotike i akaricid amitraz. - Protiv evropske i američke kuge - Baktopol, (2000) - antibiotik; - Protiv bolesti gnjiloće - Oksivit (1999) - Antibiotik, Oksibaktocid (2002), Antibiotik - Protiv varooze - Fumigan (specifični akaricid) (1999), Bipin – selektivni akaricid (1997), Protiv Askosferoze i Aspergilleza - Unisan (1995), Antibiotik, Mikoask (2001), difenokonazol, Apiask (2003), - Antibiotik - Protiv nozemoze i bakterijskih bolesti pčela - Nozemacid (2002), Nozemat (19959) - Antibiotik.



347

"Amitraz 100 veoma toksično deluje na pregalj, ali je karakterističan i po tome da je manje toksičan za brojne insekte. Parazitski insekti domaćih životinja, osim buva veoma su osetljivi...Doktor Gnedinger (1984) izvestio je FAO (Svetsku organizaciju za hranu i poljoprivredu) da se zaštitni preparat za biljke amitraz koristi u pojedinim zemljama101. za suzbijanje varooze pčela, među kojima je i Jugoslavija. Posle dimljenja, u Institutu u Kaselu (Nemačka), u medu je pronađeno 2,4 dimetilanilana što je merilo za celokupnu količinu toksičnih materija... Iz Nemačke, Sovjetskog Saveza, Istočne Evrope, Mađarske, Rumunije i Meksika poslali su po 14 uzoraka meda...Izvršena je proba na 2,4 dimetilanilana sa hromatografskom analizom na visokosabijenu tečnost...Rezultzati analize su pokazali, gledano u celini, da pregledani med može da se svrsta, u odnosu na supstance koje sadrži, u beskorisnu namirnicu" (dr. E.Šiferštajn, 1984)102. Ili su pomenuta gospoda odlično informisani istraživači, ali su na platnom spisku farmaceutske firme koja ih debelo plaća, pa su im vezane ruke i začepljena usta, te im nije stalo do zdravlja Nacije. Trideset četvrtim kongresom Apimondije 1995. godine, odbačena je hemija, a prihvaćeni mravlja, mlečna, oksalna i sirćetna kiselina, kao i eterična ulja timola, eukaliptola...- upravo ono što su u strategiju borbe protiv varoe u pčelarstvu SSSR-a inaugurisali Grobov, Smirnov, i cela jedna plejada boraca protiv Varroe Destructor alternativnim sredstvima i metodama, u osamdesetim godinama XX veka. Verovatno pod uticajem debele korupcije – mita („mito je ušao u svaku poru života“ Rusije103, odnosno super honorara, urednik ruskog časopisa „Pčelovodstvo“ u broju 6/2006. objuje tekst „Preparati na bazi amitraza“, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. ______________________________________________

1

LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 903/ 2004.) Negovateljsko ponašanje je kompleksna osobina, čiji je cilj uklanjanje i ubijanje parazitskog krpelja, Varroe destructor, a sastoji se od samočišćenja od krpelja (autočišćenja, samonega, lična nega), tzv. čistačkog plesa, čišćenje otvorenih infestiranih ćelija legla i grupnog čišćenja – uzajamno čišćenje infestiranih odraslih pčela. Higijensko i negovateljsko ponašanje pčela, kao i kod ostalih organizama višeg stupnja filogenetskog razvoja, prevashodno doprinosi održavanju higijene tela, higijene potomstva i higijene prostora u košnici, kraće ili duže vreme po dolasku na svet što je svakako neodvojivo i od njihove otpornosti na određene bolesti (Pejović, 2001). 3 Izražajnost higijenskog ponašanja podrazumeva odstranjivanje uzročnika bolesti, pre nego što on dostigne infektivni stadijum. Zato se higijensko ponašanje može shvatiti i kao rezistencija prema određenim bolestima legla i odraslih pčela (Pejović, 2001) 4 Pere-Mezonev (1935) preporučuje dim koji treba da je gust i beo, i, “ukoliko je više moguće hladan, jer dim plav, prozračan i suviše vreo, uzbuđuje pčele umesto da ih ukroti. Treba kao neispravne odbaciti dimilice koje izbacuju lavu dima, koje često bacaju varnice pa čak i plamen, jer oni prže i draže pčele. Kao korisno gorivo mogu se upotrebiti suvo trulo drvo, suva kravlja balega i suve pečurke, a da bi dim bio što hladniji, cev na dimilici treba da je duža. Gorivu treba dodati malo duvana i ostruganog propolisa sa okvira, jer dim od toga jako umiruje pčele. Dim iz lule i cigarete koji se u ustima rashladi odličan je”. Novija 2


348


istraživanja su pokazala štetnost dima po zdravlje pčelinje zajednice, pa kao alternativu sugetišu prskanje toplom zaslađenom i aromatizovanom vodom što sitnijih čestica. 5 U poljskim uslovima vreme mereno jednim sekundom predstavlja trenutak kada izgovorimo vezani broj “23-24“. 6 «Pčelar» br.6/86, str.179. 8

«Pčelar» br 10/90, str. 298 «Pčela”, Zagreb, br. 1/89, str. 6. 10 «Pčela”, Zagreb, br.4/87, str.116. 11 «Pčela”, Zagreb, br 9/90, str.233. 12 «Pčela”, Zagreb, br. 11-12/88, str. 323. 13 ADI vrednost (accetable daily intake) je količina supstance koju čovek bez rizika svakodnecvno troši – konzumira celog života. 14 «Pčela”, Zagreb, br.6/86, str.179. 15 «Pčela”, Zagreb br.6/90, str.178. 16 «Pčelar», Beograd, br. 5/85, str. 142-144. 17 «Pčelar», Beograd, br. 11/88, str. 335. 18 «Pčela”, Zagreb br. 9/90, str.253. 19 “Pčela”, Zagreb, 6/86, str.l68 20 "Pčelar" 1/2002, str.4 21 "Nemačka je najveći uvoznik meda na svetu. Ukupan uvoz u Evropsku Uniju iznosio je 2002. godine 155.104 tone, od čega je 92.754 tone otišlo u Saveznu Republiku Nemačku, dok je u Veliku Britaniju otišlo 23.522 tone, Italiju 12.683 tona, u Španiju 6.697 tona... " (Šiferštajn, «Pčelar»11/2003). 22 SLOVENSKI ČEBELAR 3/2003. 23 Utvrđivanje zaraženosti dobija se brojanjem otpalih varroa na podnjači tokom sedam dana, odnosno pregledom podnih uložaka (koji se stave ispod mreže u mrežastoj podnjači, prim. autora): Uložak je zaštićen mrežom od kontakta sa pčelama. U otpadu se prebroje otpale varroe, sedam dana posle postavljanja čistog uložka. Preračuna se koliko je varroe padalo dnevno. Procena stepena zaraženosti zavisi od godišnjeg doba i stanja društva: ako već u julu pada 5-10 varoa dnevno, zajednicu odmah treba tetirati da bi se omogućilo uzgajanje zdravih zimskih pčela. U oktobru/novembru dnevno teba da pada manje od 0,5 varroa. Danas se, nezavisno od toga, savetuje zimska obrada pčelinjih zajednice! ( Živadinović, “Pčelarenje za budućnost” - ”Varoa pod kontrolom”, 2002) 24 U proleće 1985. godine izvršili su pregled, i sva pozitivna društva su uništavana. A sve u cilju da “hemija ne uđe u vosak”. (Iz referata Vladimira Veselog i Pereutke u Splitu, 1984). 25 Ali ulaskom Češke u Evropsku uniju, otpala je i zabranjena upotreba amitraza i ostalih "aza”, pa su pčelari, pravovremeno edukovani, spremno dočekali organske kiseline i eterička ulja kao lekove za lečenje varooze. 26 Tabela oformljena na osnovu prevoda na slovenački jezik teksta dipl. inž. V. Veseli.-a, "Slovenski čebelar" br. 2 2002. 27 iz sledećih gradova: Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am see. (R. Živadinović, «Pčelarenje za budućnost”, 2002). 28 “Pčela” , Zagreb, 6/90, str l78 29 Pčelari letvice dobijaju besplatno, jer su po zakoonu obavezni da se učlane u pčelarska društva i da plaćaju članarinu, a po nalogu regionalnog inspektora drže ih u košnicama ne kraće od 16 dana. Letvice impregnirane mavrikom izrađene su po jedinstvenom postupku, a na temelju prethodnih rezultata profesora Lenskog. Tretiranje se izvodi na čitavoj teritoriji jednog inspektorata po nalogu inspektora, istovremeno na svim pčelinjacima i istim lekom. Izrael je podeljen na tri dela različite 9



349

veličine, ali podjednaka po broju pčelinjaka. Za svaki od njih zadužen je jedan pčelarski inspektor, koji je vladin službenik s ograničenim mandatom. Pčelari su toliko disciplinovani da ne ostavljaju letvice u košnici duže od naloga inspektora. Država je u pčelarskom pogledu podeljena na tri inspektorata. Svaki inspektor ima velika ovlašćenja od ministarstva pčelarstva za regulisanje celokupnog rada pčelara: (1) zaštitu pčela od bolesti, (2) određivanje lokacije za oprašivanje citrusa i nedozvoljavanje prekomernog nagomilavanja košnica i (3) određivanje osnovnih i 2-3 pomoćne lokacije za eksploataciju glavne paše. 30 “Pčela”, Zagreb, 9/88,str.265 31 Iz referata dr Gore Rozental, naučog direktora u Ministrastvu poljporivrede, Agronomsku institut Vulkani-Bet Dagan, "Pčela" br. 11, Zagreb 1989. 32 (1) na najvećem pčelinjaku u Yad Mardekaj - 20.000 sparenih i 15.000 nesparenih matica i matičnjaka; (2) u Pčelarsko Institutu Zrifin - oko 1.000 sparenih i 9.000 matičnjaka; (3) u desetak najvećih pčelinjaka proizvede se oko 10.000 matica za vlastite potrebe (Magistar Josip Marković, dipl. veterinar, dve godine specijalizirao pčelarstvo u Izraelu na najvećim pčelinjacima, "Pčela" br.1, Zagreb, 1991, str.10-11) 33 U svom napisu “Jesenje prihranjivanje sa fumagilinom” u “Pčelaru” br.8/96 dr Mlađan, u objašnjenju potreba povećavanja doze fumagilina kao preventive protiv nozemoze pčela, poslužio se metodom tautologije. Kad govori o povećanju doze fumagilina u pčelarstvu u svetu, naglašava da su “doze znatno veće u odnosu na one koje se upotrebljavaju kod nas, i iznose od 5 grama na 3,75 litara šećernog sirupa pa do 10 grama na 7,5 l sirupa”. Zastanimo za trenutak, i pogledajmo “ubedljivu”igru brojeva : 5 grama na 3,75 l surupa 10 grama na 7,50 l sirupa Prosta računuca kaže (a i bez računice je očigledno) da je to isto! Tautologija! 3,75 : 5 = 7,5 : 10. Bilo kako bilo račun pokazuje da 1 (jedan) gram fumagilina dolazi na 0,75 l sirupa, ili 1,33 grama na 1 l sirupa. Da bi bio što ubedljiviji o potrebi veće doze “leka”, Mlađan nastavlja: “Čak i mađarski proizvođač fumagilina navodi u svom uputstvu dozu po košnici od 3 do 5 g”.Ovo već nije tautologija, već sračunata tendencija da se igrom brojeva i grama pčelari ubede da što više troše fumagilina i stvore pogodnu klimu za krečno leglo u pčelinjem društvu. A prema preporuci “stručnjaka” jedan drugi antibiotik – nistatin – leči krečnim leglom obolelu pčelinju zajednicu. Međutim, dobronamerni znalci kažu da nistatin pomaže dok terapija traje, odnosno neće sprečiti pojavu recidiva. Ako se u dosadašnjoj praksi kod nas primenjivala doza fumagilina od 1 do 2 g na litar šećernog sirupa po pčelinjem društvu, kako shvatiti preporuku dr Mlađana “da u našim uslovima prilikom jesennjeg prihranivanja adekvatna doza treba biti 4-5 grama fumagilina na 3,75 do 4 litra sirupa po pčelinjem društvu”(citat po Mlađanu), nego kao tautologiju, kada su to veoma približno iste doze. Naime, 4-5 g na 3,75 pokazuje da je to 1,07-1,33 g fumagilina na jedan litar sirupa. A 4-5 g na 4 litra sirupa jeste što i 1 do1,25 g fumagilina na 1 litar sirupa.Dakle, dr Mlađan ne preporučuje ništa novo. Poznato je da su i nedovoljne doze antibiotika jednako opasne kao i prekomerne. Dodavanjem umanjenih doza najčešće se javlja rezistencija na antibiotike. Ovaj problem utoliko je ozbiljniji što on pogađa ne samo košnice pčelara koji koristi antibiotike, već isto tako i sva pčelinja društva u jednom rejonu, čije će zagađenje klicama antibiorezistenata učiniti težom borbu protiv bolesti (Šambonaud). Postavlja se pitanje koju dozu koristiti, ako uopšte treba koristiti fumagilin? “Informisani pčelari” koriste fumagilin i onako u uvećanim dozama pa nesvesno i zdrava pčelinja društva čine pogodnim tlom za razvoj krečnog legla i postaju potrošači jednog drugog antibiotika, nistatina. Jer, kako drugačije shvatiti sugestije “stručnjaka” nego kao tendenciju da proizvođači antibiotika plasiraju “namenski” svoju robu na sigurno tržište. Stavljajući pod znak pitanja opravdanost upotrebe fumagilina u pčelarstvum protiv nozemoze, Jevrosima Stevanović i saradnici (2000) suprotstavili su dr Mlađana, zagovornika upotrebe uvećanih doza fumagilina u pčelarstvu, protiv dr Vladimira Mlađana


350


koji piše o nedelotvornosti tog “leka” u terapiji nozemoze, te konsultujući i citirajući obilje svetske stručne literature, izneli na svetlost dana (mnogo im hvala) argumantaciju protiv primene fumagilina u pčelarstvu. I gospodin Đorđe Stanojčić u magazinu “DOBRO JUTRO” (mart, 2001) snagom argumenata upozorio je na stravične posledice koje ostaci fumagilina u medu ostavljaju na zdravlje ljudi, u prvom redu na zdravlje trudnica i dece. Doktor Vladimir Mlađan, kao uvaženi stručnjak nalazi se na spisku predavača SPOS-a za edukaciju pčelara već više od 15 godina, ali za obuku pčelara u prevenciji bolesti pčela i u prepoznavanju bolesti, ali ne i u lečenju obolelih pčelinjih društava, Jer, lečenje obolelih pčelinjih zajednica vrše kvalifikovana-stručna lica, diplomirani veterinari. Kao uvaženog stručnjaka, sva pčelarska društva na teritoriji SR Srbije i R. Srpske pozivali su dr Mlađana da im održi predavanje, i bili ponosni što im je on – doktor nauka bio predavač, a pčelari zahvalni i bogatiji u saznanju odgajanja pčelinjih društava bez nozemoze uz preventivnu upotrebu fumagilina !!!? I autor ovih redova bio je prisutan predavanjima, kada je dr Mlađan ubedljivom retorikom uvećavao “za duplo”doze fumagilina u jesenjoj prihrani pčela kao preventivnu meru protiv nozemoze. A još davne 1977. godine dr Nežka Snoj, redovni profesor Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani protivila se preventivnoj upotrebi antibiotika u pčelarstvu. Ni doktori humane medicine ne daju antibiotike zdravim pacijentima preventivno, pa zašto bi to mi činili pčelama, logično je pitanje jednog laika. Koliko smo mi pčelari po sugestiji predavača, sa spiska SPOS-a, doprineli nekontrolisanoj primeni ne samo antibiotika fumagilina, već i drugih ina i hemijskih akaricida i insekticida (amitraza) u “lečenju” pčelinjih zajednica, pa time vosak i med učinili opasnim za ljudsko zdravlje i za zdravlje pčela. A takav med su najčešće konzumirale trudnice umesto belog šećera, kako bi čedo doneseno na svet bilo zdravo i napredno. A koliko smo doprineli ceni koju za to plaćaju trudnice i porodilje donoseći na svet decu koja završavaju u Tiršovoj i na Onkološkoj klinici ? Današnji svet je društvo prevaranata, nažalost. Prevareni veličaju preverante, a mali prevaranti veličaju velike prevarante (S. Miloradović). 34 "Pčelar" br.4/ 2002, str.167 35 “PČELAR”, 11/95 36 “PČELAR”, 9/97, str.279. Nisam uspeo da dobijem nagradu od 100 nemačkih maraka, koju je gospodin Matić obećao svakom ko na poletaljci pčelinje zajednice primeti obolele lutke od krečnog legla. 37 “PČELAR”, 9/91, 3/96 38 “PČELAR”, 12/89 39 “Pčelar”8/96; predavanje 1996, 1997, 2005. 40 “PČELAR”, 8/91 41 “PČELA”, 1/90 42 Tasić,V. Pčele i pčelari, Podgorica, 1996, str. 40; 43 "Pčelar"5/2002; 44 Kantar, N. J. „Sa zdravim pčelama u XXI vek, Beograd, 2001, str. 87; 45 Beli luk ima širok spektar lekovitih dejstava pa nalazi široku primenu u narodnoj i u zvaničnoj medicini. Vulinović-Zlatan (1997). “...Iz glavice belog luka izolovano je 33 jedinjenja: aminokiselina, bogata sumporom – alin, enzim alinaza pretvara alin u alicin. Izomeri VINILDITIN i AJOEN (ajoen pokazuje antimikocidnu i lipoksigenazičku inhibitornu aktivnost). U jednom čenu sadržano je: ugljeni hidrati, 1 g, proteini 0,2 g, masti 0,01 g, vitamini A1, B1, B2, B3, C, E, alitiamin (vit.B1+alicin), sumpora (500-3.720 mg/kg, minerali u tragovima u visokom nivou, uključujući bakar, gvožđe, cink, kalaj, kalcijum, mangan, aluminijum, germanijum, selen, fosfor, kalijum, 10 različitih vrsta šećera ( fruktoza, klikoza, arabinoza, inulin). Ukupan sadržaj šećera iznosi oko ¼ svih supstanci; sadrži i esencijalna ulja, fitoncide, adenozin, dimetil-trisulfid...“ Akademik Jovan Tucakov (1971) “...Beli luk kao lek priznaje i naučna medicina nekih država. U narodnoj medicini upotreba belog luka protiv kolere i tifusa, srdobolje i proliva,



351

preventivno protiv malarije, barske groznice i drugih bolesti koje se javljaju kao posledica poplava i nezdrave vode. Za lečenje organa za disanje, za lečenje obolelog srca i krvnih sudova. U mnogim našim gradovima beli luk upotrebljavaju protiv arterioskleroze, nesvestice, nervoze srca, lupanja srca itd. I neke živčane bolesti leče belim lukom. Protiv glavobolje, nesvestice, muke, gađenja (trudnih žena) i sipnje. Kao preventivno sredstvo za jačanje trbušnih organa, protiv neuredne stolice. Protiv crevnih parazita. Za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko češnjeva belog luka. To radi i školska medicina i smatra da je to najefikasniji i najmanje opasan način istarivanja dečjih glista“. Dr Radul Marković, (2001)."...Beli luk sadrži i selen, pa su Kinezi zbog ovog njegovog svojstva utvrdili i naučno dokazali da se rak ređe javlja u onim krajevima gde ga ljudi često upotrebljavaju u ishrani... Beli luk sadrži i znatne količine joda koje uslovljavaju čovekovu krepkost... Vitamini pomažu pravilno funkcionisanje jetre... Po fiziologiji kineske medicine slezina je glavni organ za stvaranje energije iz hrane, pa se s pravom kaže `jaka slezina – jak pankreas`, a to uslovljava `bolju regulaciju dijabetesa i ispoljavanje antidijabetskog efekta` " Beli (i crni) luk se sa uspehom upotrebljava i kod ovih oboljenja: Artritis, Atereskleroza, Atletsko stopalo, Boginje (male, ovčje, velike), Crevni gasovi, Ćelavost, Bronhitis, Dijabetes, Dispersija, Dizenterija, Epilepsija, Gangrena, Grip, Hidropsija, Katar, Oboljenje usta i nosa, Trovanje (duvanom, olovom), Perut, Prehlada (obična), Rak i Reumatizam. Sepsa, Skorbut, Šuljevi, Tifusna groznica, Tuberkuloza, Ujed (psa, škorpije) i Visoki krvni pritisak. Zatvor (opstipacija), Žutica, Akne, Alergije, Čir, furunkul, karbunkul, Bronhitis, Dečje bolesti (ovčje boginje (veričele), rubeole, zauške (parotitis), veliki kašalj ili rikavac (pertusis), Prehlade, kašalj i bolesti grla, Cistitis i uretitis (infekcija urinarnog trakta), Proliv (dijareja), Poremećaj probave: zapaljenje želuca (gastritis), gorušica i teška probava, otitis (zapaljenje uha): zapaljenje spoljnjeg slušnog hodnika i zapaljenje srednjeg uha.Emfizem (naduvenost),Groznoca, Bolesti srca: arterioskleroza, ateroskleroza, pektoralna angina, koronarno oboljenje srca. Hipertenzija (povišeni krvni pritisak u krvi). Bolesti bubrega: pijelitis (zapaljenje bubrežne karlice), pijelonefritis (istovremeno zapaljenje bubrega i bubrežne karlice), glomerunefritis (zapaljenje bubrega koje je koje je pretežno zahvatilo glomerule), nefritis (zapaljenje bubrega). Bubrežni kamenac. Menstrualni poremaćaji. Flebitis (zapaljenje vena) i tromfoblebitis ( tromboza prouzrokovana zašaljenjem zida vene). Prostata: benigna hipertrofija prostate i prostatitis (zapaljenje prostate). Sinuzitis (zapaljenje paranazalnih sinusa). Infekcija izazvana stafilokokama: impetigo ( oboljenje kože izazvano piogenim mikrobima). Poremećaj štotaste žlezde (tiroida) guša, hipotiredizam. Bradavice (veruke). Gliste. Gljivična infekcija. Vaginitis (zapaljenje vagine izazvano raznim klicama): kandidijaza trihomonijaza. Beli luk takođe: Pospešuje lučenje žuči. Sprečava arteriosklerozu i visoki krvni pritisak. Aktivan je protiv stzreptokoka, stafilokoka i bakterija koje prouzrokuju izvesne vrste tifusne groznice i dizenteriju. Upotrebljava se za lečenje želudačnih bolesti bolesti creva zbog svog antibakterijskog delovanja. Otvara apetit i pomaže varenju hrane, jer eterična ulja koja se nalaze u njemu, izazivaju pojačano lučenje sokova žlezda organa za varenje. Zbog toga ga treba koristiti u malim količinama. Ako se upoptrebljava u većim količinama, onda šteti obo0lelim od čira ba želucu, dvanaestopalačnom crevu, gaastritisa i sličnih bolesti stomaka. Štiti od želudačnih poremećaja, naročito kad promene klime, vode i hrane mogu biti naugodne. Preventivan je lek protiv virusa gripa, prehlada i dr. Uklanja infekcije izazvane glistama. Leči različite poremećaje kože. Povećava otpornost organizma i sprečava prevremene simptome starenja i ateroskleroza. Povoljno deluje kod prehlade, a daje se i kod crevnih parazita. Beli luk se takođe koristi u kozmetici, posebno za jačanje korena kose i za čišćenje kože" Prema Genadij Petrovič Malahov (2003) "Njegova priroda je vruća i suva u četvrtom stepenu. Odstranjuje tamne krugove oko očiju. Čini prijatnim polni snošaj čoveka koji ne doživljava orgazam. Vraća glas. Pomaže kod kašlja za izbacivanje sluzi. Isteruje sitne i krupne gliste iz organizma.Čini obilnom menstruaciju i mokraću. Izbacuje posteljicu iz materice. Pojačava polnu potenciju. Poboljšava boju lica i daje mu rumenilo. Koristan je za slezinu.


352


Međutim, češnjak prouzrokuje stvaranje gnojnih rana (čireva), slepilo i glavobolju. Njegovo štetno dejstvo otklanjaju sirće (ocat) i maslo (ulje) ". Rika Zarai (1990), "Beli luk je moćno antiseptičko sredstvo, veoma korisno u vreme epidemiej gripa ili bronhitisa. Veoma je lak za varenje, prečišćava krv, omekšava krvne sudove, smanjuje krvni pritisak. Izuzetno je efikasan lek protiv crevnih parazita. Važno je napomenuti da je zapažen manji procenat obolelih od raka kod stanovnika onih zemalja koji troše veće količine belog luka. Sok belog lukarazblažen u vodi odlično je dezinfekciono sredatvo i pomaže zarastanju rana, opekotina i apcesa. Pomešajte sitno seckan beli luk sa maslinovim uljem i mažite ga na hleb od integralnog brašna. To je divan dodatak uz salate od svežeg povrća. Jedite, kao i ja, češanj belog luka sa hlebom namazanim puterom, ili s hlebom i maslinkama, hlebom i orasima". Rika Zarai skreće pažnju da beli luk kome je prerađivanjem otklonjen miris (onaj u prahu ili pilulama) gubi svoja lekovita svojstva. Vasa Pelagić (1893, prema Jevtoviću, 1983) "... Jedući ga, on jača želudac, predohranjava od grčeva i vodene bolesti, goni mokraću, čuva od groznice i drugo. Protiv kašlja i neuredne stolice dobro ga je utući i jesti s medom. Da se odgoni mokračni kamen, treba piti svaki dan po čašu bijela vina u kome je malo češnjaka svareno. Trulo meso oko zuba i mala zububoljaleči se kad se ispeče češnjak u vrućem pepelu, i onmako vreo na bolni zub metne i podrži... " "Beli luk je sredstvo protiv raka, rezultat je otkrića istraživača iz Pensilvanije”, piše S.K. Vanjkević (2002), i nastavlja "o tome svedoče podaci epidemioloških istraživanja: u zemljama gde je Beli luk tradicionalna komponenta nacionalne kuhinje, stepen obolevanja od raka je niži u poređenju sa zemljama gde beli luk ne ulazi u favorite. U 100 grama hranjivih materija u Belom luku S.K. Venjkević nas informiše da ima: Belančevina. 6,5 g; Ugljenih hidrata 5,2 g U 100 grama Belog luka sadržano je makroelemenata: Gvožđa 1,5 mg Kalijuma 260 mg Kalcijuma 60 mg Magnezijuma 30 mg Natrijuma 80 mg Hlora 30 mg Sadržaj mikroelemenata na 100 grama Jod 9 mkm Kobalt 9 mkm Mangan 810 mkm Bakar 130 mkm Cink 1.052 mkm Posle nekoliko godina istraživanja otkrivene su dodatne komponente. Pokazalo se da se u belom luku sadrži germanijum – elemenat koji sprečava razvoj tumora u organizmu. Jedna glavica belog luka sadrži jedan milijariti deo germanijuma. Osim germanijuma, u belom luku se nalazi i selen, magnezijum i različite aminokiseline. Svi ti elementi mogu da daju veliki broj različitih jedinjenja. Jedna od prvih materija koja je otkrivena u belom luku je adenozin. Adenozin se bori sa trombocitima u krvi, odnosno sa njihovim viškom. Slilčan efekat je ranioje zabeležen upotrebom žen-šena i crnog luka (u mnogo manjoj meri). Značajno je istaći da se adenozin ne gubi termičkom obradom. "Beli luk iz našeg organizma odstranjuje otrove, poboljšava krvotok i rad srca. Ukoliko patite od tromboflebitisa, ili jednostavno ne želite da se od njega razbolite, jedite Beli luk”, poručuje S.K.Vanjkević. "Verovatno ste u ovom popisu prepoznali neke elemente koje nalazite u čitajući o sastavima vitaminskih preparata”, piše S.K.Vanjkević i nastavlja "Ukoliko patite od slabog srca ili imate problema sa krvnim sudovima, tada će vam lekar verovatno propisati



353

preparate koji sadrže kalijum (sintetičke preparate farmaceutske industrije, prim. J.K).. Kod alergije i prehlade propisaće vam kalcijum; kod niskog hemoglobina propisaće vam gvožđe. I svi ti elementi se nalaze u jednom čenu Belog luka!" U knjizi «Lečenje belim lukom» S.K.Vanjkević (2002) nalazimo na značajne novine lekovitog dejstva Belog luka na suzbijanju i lečenju opakih bolesti. Godine 1991. grupa naučnika je izdvojila iz Belog luka jedinjenje aliksin. Aliksin se u Belom luku prerađuje, prilikom seckanja, mlevenja ili gnječenja čenova.. Izbacivanje aliksina je odgovor belog luka na traumatičan uticaj. Sličnu reakciju su naučnici primetili i kod paradajza, graška i krompira. Aliksin odlično deluje na ljudski organizam činjenicom: 1. da otklanja stres, tačnije pospešuje povećanje otpornosti organizma. 2. preventivno utiče na zloćudne tumore. Američki i Venecuelski istraživači su krajem osamdesetih godina XX veka otkrili jedinjenje u Belom luku koje su nazvali ejhojen. Ekseperimenti su pokazali da ejhojen sprečava stvaranje tromba. Ovo jedinjenje je počelo da se proizvodi kao preparat i koristi kod tromboflebitisa i tromboza. Ejhojen uspešno otklanja gljivične bolesti i zloćedne izraslune. Iako nije lek protiv raka, ejhojen se preporučuje u preventivi i lečenju raka debelog creva, raka kože i raka želuca. 46 Od 300 grama zelene mase (perje i stablo) belog luka može se iscediti 117-120 ml soka (Ćirović, 2002/4). 47 “Pčelovodstvo” br. 2, 2001. godine. 48 “PČELAR”, 2/97, str. 53-54 49 “Pčelovodstvo” br. 2, 2001. godine. 50 “Pčelovodstvo br. 4, 1997. godine. 51 „Nozema se razvija u crevima pčela pri temperaturi u klubetu od 22 do 34°C. Pri temperaturi nižoj od 22°C i višoj od 34°C nozema prekida svoj razvoj“ (Poltev, 1984). Iz prednjeg se nameće zajključak da se nozema ne javlja kada u zajednici nema legla, jer je u to vreme temperatura u klubetu od 14 do 22°C. Tada se nozema javja samo kod uznemiravanih društava, jer ono usled uznemiravanja podiže temperaturu u oblasti nozeme iznad 22°C. Ali zato čim krene leglo stvoriće se temperaturni uslovi za razviće nozeme – 34-35°C. Temperaturu iznad 34°C zimi lako održavaju samo jake pčelinje zajednice, dok one slabe kod kojih temperatura pada i do 32°C pružaju optimalne uslove za razvoj nozeme (Ilijev, 11/1986). Nozema može biti uzrokovana još jednom vrstom mikrosporiduja pod nazivom Nosema cerena, koja je otkrivena na pčelinjacima u Španiji, Francuskoj, Austriji, Nemačkoj i Italiji. Otkrića Nanet-ja i sar., 2006.) ukazuju na prisustvo ovog uzročnika nozemoze pčela i na pčelinjacima južnomoravskog područja Srbije koja sprovodi dr prof Zoran Stanimirović i dr Jevrosima Stevanović. Nozema cerana izaziva do sada nezabeležene i neopisane simptome u pčelinjim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasične nozemoze. Najugroženiji deo pčelinje zajednice su radilice i to u vreme intenzivne aktivnosti. Obolele pčele stradaju napolj , daleko od košnice. To dovodi do progresivnog pustošenja košnica, a da se i ne primete uginule pčele, što bi uzrokovalo ma nji prinos nektara i polena i za posledicu imalo potpuno nestajanje društava zbog nesatnka radilica i nedostatka hrane. Kao i kod obične nozemeze, spore Noseme cerane imaju sposobnost opstanka u dužem vremenskom periodu u spoljnoj sredini , što doprinosi brzom širenju zaraze. Utvrđeno je da su u najviše pogođenim regijama ponovne infekcije vrlo učestale i javljaju se u vremenskom intervalu između dva i četiri meseca. Utvrđeno je da je uzročnik osetljiv na fumagilin, međutim, primena fumagilina u pčelarstvu u Evropskoj Uniji zabranjen (propis CE 2377/90).(Stanimirović,sarad. 2008). 52 Gvozden Stevanović. „Pčelar“ br. 5/2011. 53 Okara je kuvana zrnasta masa koja je ostala u cedilu prilikom dobijanja sojinog mleka toplom metodom (Mladenović, Draginja i D., 2001).. 54 Tofu je sir dobijen od sojinog mleka sa dodatkom taloga iz morskih solana. Pravi se u zemljama Dalekog istoka (Mladenović, Draginja i D., 2001).. 55 "NAŠE PČELARSTVO”, Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 1947.


354


56

Ovaj preparat predložila je grupa stručnjaka Saveznog veterinarskog instituta u Moskvi: Kostjuhin, Aleksejenko, Smirnov, Popov i Jegorov; po početnim slovima prezimena prve trojice, preparat je verovatno dobio ime. Patentiran je u Rusiji 1986. godine (Ćirović, 2002). 57 Hemijsko jedinjenje koje se javlja u obliku bezbojne tečnosti čija je gustina na 20oC 0.913 i ključa na 200oC. Ispoljava akaricidno dejstvo. 58 „Pčelar“ br. 10/2011 59 "Slovenski čebelar" 9/88. 60 „Pčelovodstvo“ br. 2, 1990. godine 61 “Pčelovodstvo” br. 5, 2000. godine. 62 Beiley, naučni saradnik Instituta za pčelarstvo u Rotemsdemu (Engleska) 63 Bejlijeva rešetka je u stvari obična matična rešetka oivičena sa bočnih i zadnje strane letvicama širine 22 mm i debljine 9 mm. 64 «Pčelar» 3/95, str. 54. 65 « Pčelar » 11, 12 /2000. 66 Žan Lamark (1744-1829) zastupao je evolucionu teoriju, koja je davno odbačena po kojoj se "dokazuje" kako težina matice ili razvijenost jajnika naprimer, raste sa kvalitetom uzgajivačkog društva, pa poistovećuju "jaje" sa "genima". "Time se produžava jedna iluzija, koju brojni uzgajivači matica promovišu, da matica i pčele mogu po želji i veštini pčelara da promene svoje nasledne osobine, stavljanjem u ovakve ili onakve uslove. Evoluciona teorija Žana Lamarka davno je odbačena. Svaka matica, dakle ima određeni nasledni materijal, gene ili genotip, koji u odnosu na uslove postaje karakterna osobina ili fenotip. Tako matica odgojena u boljem društvu postaje teža za koji miligram. Ista ta matica odgojena u lošijim uslovima biće lakša, ali što je bitno – i – nosiće iste gene kao i ona "teža". To je sa genetskog aspekta jedna te ista matica. Sa aspekta društva te dve razvojne varijante iste matice dala bi dva različita društva. Naime, matice koje su u srodstvu nosiće različite kombinacije gena iz skupa gena svojih predaka. Zaista novi geni mogu nastati samo mutacijama. Koji će se roditeljski geni preneti na decu nekoliko puta a koji uopšte neće – to je stvar slučaja i samo slučaja (kod čoveka sa troje potomaka 12,5% gena se neće preneti na jedno dete. Ako pčelinje društvo pomognemo sa nekoliko okvira legla, ubrzaćemo rast društva, ali to "jako" društvo koje dobijemo na taj način nije karakteristika nasleđa prisutne matice (može biti ali i ne mora). Ta povoljna situacija u društvu se neće naslediti ni na koji način... Odgajivači matica pripremaju roditeljska i odgajivačka društva kao i ostala društva. Dodaje se ili se oduzima leglo, društva se prihranjuju (i to intenzivno), tretiraju se hemikalijama protiv nozeme i varoe (intenzivno) – ali svi ti sredinski uslovi ili uticaji maskiraju genotip korišćenih matica. Tako poboljšana društva postižu zaista bolje rezultate, bolje prinose, ali ta praksa nema nikakve veze sa selekcijom... Deca elitne matice dobiće kombinaciju gena njenih nesavršenih predaka. Odgajivač matice ne sme započeti selekciju sa najboljim maticama jer su one "srećne" kombinacije gena koje se verovatno neće ponoviti imajući u vidu životni vek matica i obim proizvodnje" (Pangarić,2002). 67 L abeielle de France et l apiculteur № 901 januar 2004. 68 Homeopatija je celovit sistem lečenja zasnovan na principima (1) zakona sličnosti, (2) vitalne sile i (3) holističkog pristupa. Prvim principom bolest tretiramo supstamcijom koja može proizvesti simptome slične onima od kojih pacijent pati. Drugi princip vitalne sile odgovara pojmu prane u Indijaca ili chija u Kineza, i deo je tradicije čovečanstva koja je daleko starija od homeopatije. Holistički pristup prilazi čoveku – njegovom telu i psihi – kao celini. Svrha lečenja homeoterapijom je jačanje vitalne sile, a time i celokupnog odbranbenog sistema Homeopatiju je osnovao Samuel Haneman, lekar s kraja 18. veka. U vreme niskih higijenskih standarda, on je savetovao redovno pranje i kupanje, kao i značaj umerene i zdrave ishrane, telesnog vežbanja i boravka na čistom vazduhu (Ledenko, Ana, 1999). 69 Biro za tehničku pomoć i razmenu informacija Evropske Unije. 70 „Pčelar“ 1/ 2012.



355

Antibiotike – oksitetraciklin koristi samo za oplodnjake. Kada se radi o društvima namenjenim za proizvodnju meda i nukleuse naša sanitarna strategija može se rezimirati u sledeća tri principa: sprečiti, blagovremeno otkriti i razborito intervenisati (Žan-Pjer Šaplo (1999), 72 Higijensko ponašanja podrazumeva odstranjivanje uzročnika bolesti, pre nego što on dostigne infektivni stadijum. Zato se higijensko ponašanje može shvatiti i kao rezistencija prema određenim bolestima legla i odraslih pčela. U užem smislu predstavlja sposobnost nekih rasta kućnih pčela da prepoznaju, otvore i eliminišu iz zatvorenog legla lutke inficirane mikroorganizmima i infestirane parazitima. Ovaj vid ponašanja medonosne pčele je higijensko ponašanje, koje kao i kod ostalih organizama višeg stupnja filogenetskog razvoja, prevashodno doprinosi održavanju higijene tela, higijene potomstva i higijne prostora u košnici, kraće ili duže vreme po dolasku na svet što je svakako neodvojivo i od njihove otpornosti na određene bolesti. Ispoljenost higijenskog ponašanja znači eliminaciju etiološkog činioca bolesti, pre nego što uzrtočnik dostigne infektivni stadijum. Stoga higijensko ponašanje znači i rezistenciju prema bolestima legla i odraslih pčela, a u kolonijama u kojima nije ispoljeno kao osobina, znači podložnost infekciji za najmanje tri uzročnika bolesti (Paenibacillus larvae, Ascosphere i Varoa destructor). U praktičnom smislu, ispoljenost higijenskog ponašanja kod medonosne pčele znači izostanak upotrebe hemikalija za lečenje oboljenja, izostanak neupotrebljvog saća, proizvodnju meda bez toksičnih materija i ušteda novca koji bi bio utrošen za zamenu matica ili neophodne pčelarske opreme. Higijenskim kolonijama pčela smatraju se one koje očiste uzorak saća sa uginulim zatvorenim leglom dimenzija 5×5-6 cm za manje od 48 sat sa 95% efikasnosti. Kolonije kojima je potrebno više od 48 sati za čišćenje saća od ugimulog zatvorenog legla ne ispoljavaju higijensko ponašanje, ali se smatra da mogu posedovati određene gene koji kontrolišu ovu osobinu (uurr) (Pejović, 2001). 73 L` abeielle de France et l` apiculteur № 901 juin 2004. 74 »Pčelar»11/97, str. 339 75 Gospodin Šljivić (kao predsednik SPOS-a u to vreme) se svojevremeno (2002.) zalagao da se taj članak objavi u «Pčelaru”, "iako su mi neki koji su to čitali rekli da sadrži puno `bisera gluposti`". Nakon toga članak je objavio list «Beogradski pčelar» u broju 23 za novembar 2002. godine, a potom dat je na znanje Ministarstvu ekologije vlade SR Srbije. 76 Mitić, N. «Pesticidi u poljpprivredi i šumarstvu Jugoslavije», Beograd,1998; 77 E. Šiferštajn, "Suzbijanje varooze”, "Imkerfrojnd”, br.11/84, prevod sa slovenačkog, "Pčelar" 5/85, str.142-144 78 Mađarska, Poljska, i Čehoslovačka.(dr Gnedinger, savetnik za bolesti pčela, iz izveštaja za FAO-od 1.4. 1984). 79 E. Šiferštajn, "Suzbijanje varooze”, prevod sa slovenačkog, "Pčelar"5/85; 80 "Pčelar"11/84, str. 324). 81 Pčela"11/9.). 82 "Pčela"6/90, str.161. 83 "Pčela"2/89, str. 44 84 "Pčelar”, 5/89 85 "Pčela" 4/87, str.117 86 "Slovenski čebelar" 4/88 87 "Slovenski čebelar" 3/88). 88 "Pčelar" 9/89 89 "Pčelar" 8/88 90 "Pčelar" 1/2002, str.4 91 Zašto je gospodin dr Čerenji morao ići čak u Novi Zeland, kada mu je bliža Srbija, jer odgovorni u pčelarskom Savezu Srbije tvrde da mî imamo čist vosak, verujući da se istina o kvalitetu i biomedicinskim vrednostima našem medu može sakriti. 92 "Pčelar" 11/92


356


93

Saopštenje predavača iz SAD na Savetovanju pčelara na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 7. i 8. 02.04. 94 RTV Studio B-92, 04.08. 08. u 10:19 časova) 95 Švedska je još 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz (N2,4(dimethylphenyl)-N-Š((2,4-dimethylphenyl)-imino)methylĆ-N-methanimidamide) (Živadinović, 2006).. 96 Na predavanju u Aleksibcu 29. jula 2006. 97 Prva informacija vezana je za primenu vodene emulzije amitraza nakapavanjem po pčelama: „Ne preporučuje se primena preparata u letnjem periodu, kada u zajednicama ima legla, jer će efikasnost protiv varoe biti niska (ne veća od 40%), a može da dođe i do uginuća mladih pčela i matica“. Pošto se već primena amitraza nakapavanjem preporučuje samo za zimski period, jer tek tada postiže dovoljnu efikasnost, postavlja se pitanje zašto ga uopšte koristiti i zimi, kada se već pokazalo da oksalna kiselina postiže i veću efikasnost od amitraza u periodu bez legla, a primenjuje se na potpuno isti način, uz mnogo manji rizik po pčelara. Uz to, sećamo se vremena kada je preporučivano prskanje pčela rastvorom amitraza, pa je dolazilo do uginjavanja velikog broja pčela. Druga važna informacija odnosi se na primenu aerosola amitraza tokom zime: „Primenjuje se za suzbijanje varoe u jesen kada nema legla, pri temperaturama većim od 10°C, jer pri temperaturama nižim od 10°C pčele počinju da formiraju klube, i aerosol ne može da dospe do njegovog centra“. (Živadinović, 2006) (Verovatno su ruski istraživači dejstva amitraza na platnom spisku farmaceutskih firmi koje fabrikuju opasnog ubicu, a isključili su oksalnu kiselinu koju je dr Luganski proglasio za ubicu pčelara, prim J.K.). Ovaj podatak je veoma logičan, naročito kada se zna da pčele raspolažu sposobnošću da unutar klubeta regulišu koncentraciju različitih gasova shodno svojim potrebama (povećavaju koncentraciju ugljendioksida oko 100 puta u odnosu na običan vazduh, a smanjuju koncentraciju kiseonika oko 35%), što znači da nema ni teoretskih mogućnosti da aerosol koji se relativno kratko nalazi u košnici dospe do svih pčela u centru klubeta. Nedokazani „dokaz“ da se aerosol u košnici zadržava i do 7 dana (!?!?) takođe nije logičan, naročito kada se zna da se pri jakom vetru (8 m/s) za 2–3 sata izmeni celokupna zapremina vazduha u košnici pri normalnoj veličini leta (V.I. Lebedev). Ipak, danas mnogi pčelari smatraju da zadaju odlučujući udarac varoi ubacivanjem aerosola u košnicu, čak pri mnogo nižim temperaturama od 10°C“ (Živadinović, 2006). „Međutim, Dong-Ho Shin i Hsu W.H. (Ionja State university, USA, Department of veterinary physiology pharmacology), utvrdili su 1994. godine da amitraz i njegovi metaboliti ispoljavaju uticaj na kontraktilnost svinjskog miometrijuma (srednji sloj zida materice) tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa. Amitraz i njegov aktivni metabolit koji se stvara kod sisara BTS27271 (10-8 – 10-5 M) izazivaju dozno zavisno povećanje kontraktilnosti miometrijuma, i to pomenuti metabolit čini mnogo efikasnije od samog amitraza. Ostali metaboliti amitraza (£10-4 M) ne ispoljavaju ovaj efekat. Inače, amitraz se razgrađuje brže ako je izložen višoj temperaturi, ako je sredina kiselija ili ako je emulgovan u vodi (Van Eeden CM, Liebenberg W, Du Preez JL, De Villiers MM, 2004, Research Institute for Industrial Pharmacy, School of Pharmacy, Potchefstroom University for CHE, Potchefstroom, South Africa). Palermo-Neto J, Sakate M i Florio JC. (1997, Departamento de Patologia, Faculdade de Medicina Veterinaria e Zootecnia, Universidade de Sao Paulo, Brasil) utvrdili su da je izlaganje ženki pacova (dojilja) odmah nakon koćenja hrani koja je sadržala dnevnu dozu od 10 mg/kg amitraza, dovelo do tranzitornih promena u razvoju i ponašanju mladunaca (kasniji razvoj dlake, kasnije otvaranje očiju, kasnije spuštanje testisa…). Iako se pčelarima stalno napominje da prilikom tretiranja amitrazom moraju dobro da se zaštite (disajne organe i kožu, pre svega), oni to ne čine. Prilikom tretmana se velike količine dima šire pčelinjakom, a pčelari su obično razgolićeni, naročito tokom avgusta i septembra, kada se obično tretiraju pčele, pa se dim i amitraz u njemu lako lepe za vlažnu



357

kožu. Rizik se može samo pretpostaviti. Pored toga, pčelari često nakapaju preparat na ruku i tome ne pridaju važnost. Postoji jedno istraživanje (K W. McDougall, 1979), u kome je utvrđeno da se u tkivima junadi zaklanih 24 i 48 sati nakon „kupanja“ u preparatu Taktic R koji se razređen koristi za kupanje goveda, mlečne stoke i svinja radi ubijanja krpelja i vašiju (razređen u vodi na samo 0,025% amitraza, dok Hemovar ili MitacR sadrže čak 20%, što je 800 puta više) nalazi manje od 0,02 mg/kg amitraza. Ostaci u mleku i buteru dobijenim od krava okupanih u istom preparatu dostižu maksimum od 0,01 mg/kg (mleko) i 0,17 mg/kg (puter) amitraza 6 sati nakon tretmana, a tek kod mleka i putera uzetih 2 dana nakon tretmana svode se na 0,01 mg/kg. Neka stada se redovno tretiraju pomenutim preparatom. Danas se zabranjuje primena ovog preparata u periodu od 3 dana pre klanja. Ljubo Maver i Janez Poklukar iz Slovenije (Apiacta, 2003) utvrđivali su ostatke amitraza u slovenačkom medu, uz to napominjući da je upotreba ovog preparata ilegalna u Sloveniji od kraja 2002. godine. Napominju da je amitraz nestabilan u medu i da se potpuno raspadne na nekoliko svojih metabolita nakon 3 do 4 nedelje. U svim uzorcima meda, amitraz nije prelazio granicu od 0,02 mg/kg. To je mnogo ispod granice od 0,2 mg/kg, koliko je dozvoljeno Uredbom EU broj 2393/99. Citiran je i Klaus Wallner (1999) koji tvrdi da višegodišnja upotreba amitraza ne dovodi do gomilanja amitraza u vosku. Petzold (1977) navodi sledeće metabolite amitraza: N-(2,4-dimethylphenyl)-N'methylformamidine (U-40,481); 2,4-dimethylformanilide (U-36,893); 2,4-dimethylaniline (U-54,915A); 4-amino-3-methylbenoxic acid (U-54,914)“ (Živadinović, 2006). 98 „Za prvih osam meseci prošle godine (2006. prim J.K.) broj stanovnika smanjen je za oko 600 hiljada – nestala je čitava jedna gubernija. Rusija ih ima 89, kaže Natalija Rimaševska i nastavlja, stručnjak za demografska kretanja, i nastavlja: „Rusija se danas nalazi na takozvanoj tački sa koje nema povratka. Prema prognozama, 2025. godine, umesto 143,7 miliona ljudi koliko ih ima sada, u Rusiji će živeti samo 125 miliona. A 2050 samo 100.“..( Ljubinka Miličević, „Vladimir Putin – moja bitka za Kosovo“ SOFOS, Beograd, 2007., str. 163.. 99 1 mah je brzina zvuka od 333,333 m/sec 100 Švedska je još 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz (N2,4(dimethylphenyl)-N-Š((2,4-dimethylphenyl)-imino)methylĆ-N-methanimidamide) (Živadinović, 2006).. 101 Mađarska, Poljska, i Čehoslovačka.(dr Gnedinger, savetnik za bolesti pčela, iz izveštaja za FAO-od 1.4. 1984). 102 E. Šiferštajn, "Suzbijanje varooze", prevod sa slovenačkog, "Pčelar"5/85; 103 Ljubinka Miličević, „Vladimir Putin – moja bitka za Kosovo“ SOFOS, Beograd, 2007., str. 163.


UMESTO POGOVORA Život nije u tome da se živi, već da se bude zdrav, rekao je još pre 2000 godina veliki majstor poezije o medicini i zdravlju Marcijal (45–104 n.e.). A naš život ne počinje trenutkom rođenja, već 9 meseci pre dolaska na svet. Trunčica iz koje se razvijamo oživljuje zahvaljujući hrani. Da bi novorođenče valjano krenulo u život potrebna mu je zdrava majka koja se hrani zdravom hranom, piše dr D.C. Džervis u svojoj knjizi »TAJNE ZELENIH RIZNICA PRIRODE«, i savetuje trudnicama da jelovnik ispune namirnicama koje će u toku devetomesečne trudnoće biti u funkciji pravilnog razvića zametka. Medom treba zameniti beli šećer piše dr Džervis i pojašnjava da med nije samo izvrsna hrana, već i dopuna svake druge hrane, a majčino konzumiranje meda tokom trudnoće–po dve kašičice uz svaki obed, veoma pomaže da se kod deteta razvije dobar nervni sistem. Ovakav savet mogao se prihvatiti u vreme od pre 35 godina kada nije bilo Varrozne invazije, bolesti uzrokovane parazitom Varroa Destructor i, amitraza koji je bio potka i osnova protivVarrozne borba u Srbiji. I, ne samo u Srbiji! Ako je amitraz liposolubilan (a to je naučno utvrđeno), a njegovi metaboliti– formamidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin, imaju kancerogeno, mutageno i teratogeno dejstvo, što je naučno utemeljeno, i ako se u medu zadržavaju 18 meseci, hoće li trudnice koje su po sugestiji cenjenog naučnika, medom zamenile beli šećer u jelovniku ishrane tokom 9 meseci trudnoće, doneti na svet zdravo čedo, ili dete sa nekom, naoko vidljivom ili nevidljivom anomalijom. A ako čovekov život započinje stotinu godina pre njegovog rođenja (1), hoće li kontaminirano saće pretopljeno u kontaminirani vosak od koga se fabrikuju kontaminirane satne osnove koje u košnici kao novoizgrađeno saće imaju funkciju ostave za med i cvetni prah, odnosno pergu i inkubator legla, kao i funkciju deponije liposolubilnog biVarrola, mitaka, Varrolika i hemovara odnosno amitraza. DAKLE, HOĆE LI TAKO PRODUKOVANO SAĆE KONTAMINIRANO TOKOM 20 godina u kontinuitetu, i našavši se kao baza u lekovitim pastama farmaceutske industrije, i kozmetičkim kremovima salona za ulepšavanje dama i gospode, dakle, hoće li štetno delovati na naše kćeri i sinove, unuke i praunuke. I univerzitetski profesori dr Dušan Stanković, dr Bogoljub Konstantinović i inž. Jovan Živanić edukuju buduće majke poukom - sugestijom: „Redovnim uzimanjem meda u ishrani, buduće majke jačaju sebe i dete, a manje su izložene i slabostima usled bolova". Pišući o značaju meda u ishrani trudnica, dojenčadi i male dece, naglašavaju da „nauka i iskustvo ubedljivo pokazuju da med u ishrani tih kategorija predstavlja nezamenljivu namirnicu...Pčelinji med je jedna idealna namirnica za trudnice, porodilje i majke zbog toga što može osposobiti organizam i pojačati opštu vitalnost da podnese sve terete nametnute funkcijama trudnice, porodilje i majke" 2. "Razvoj embriona, a zatim i ploda, događa se u vodenoj sredini, najpogodnijem miljeu za razvoj, u kome slobodno pliva do 35. nedelje svog razvoja. Šestonedeljni embrion sadrži 97,5% vode, četveromesečni – 90%, sedmomesečni – 73,5%, a trenutkom rađanja sadržaj vode se smanjuje do 70,9%. Iako embrion ima dužinu svega 4 cm i težinu 4 grama, on se za to vreme povećava za više miliona puta. Od drugog meseca pa do rođenja on se poveća za oko 800 puta. Iz izloženog

360


postaje jasno da je to najburnija i najsloženija etapa čovekovog života” (Malahov, 2002)3 u kojoj najznačajniju i presudnu ulogu igra hrana majke u vremenu u kojem nosi trudnoću4. Istaknuti stručnjaci-humanisti sugerišu pčelinji med, ali ne onaj iz košnica koje se više od 30 godina tretiraju amitrazom koji se inkorporirao u vosak i postao njegov strukturni deo. Pošto takvog meda, kakvog stručnjaci zamišljaju i preporučuju, u nas, u Srbiji i Crnoj Gori, i drugim zemljama regiona i Planete nema, trudnice bi pri izboru i kupovini meda trebale biti veoma obazrive. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, do 30% embriona ugine prvih dana posle oplodnje, kod 1% novorođenčadi se uočavaju nedostaci razvoja. Kod velikog broja dece školskog uzrasta ispoljava se patologija, čiji je uzrok u defektima nastalim pre rođenja. "Normalna učestalost nakaznosti u trudnoći je oko 3 odsto, a uzrok joj je u 70% slučajeva nepoznat.* ) *) „Svêst `zapisuje`, odnosno registruje hologramski kôd na hromozomima. Svest je, dakle, `skladište` prošlog iskustva i àrhiva` – `biblioteka` neograničenog broja `životnih knjiga` i `programa` realizacije života. Svest ili telo-spoznaje se, ispravnim psihičkim stanjem (jasnoća cilja, nepoklolebljivost, bezgranična vera u uspeh), učvršćuje i jača, te pothranjuje ovaj ili onaj program. U procesu svog razvoja čovek naizmenično prolazi kroz nekoliko stadijuma životinjskog života. Tako unutar majčine utrobe, u komprimiranom obliku on – čovek `protrčava` put jednoćelijskog organizma, potom višećelijskog, pa zatim ribe, vodozemca, životinje, i na kraju, poprima čovečji oblik. E... to je celokupno `prošlo` iskustvo, koje je stvarano i koje tako stvoreno postoji u našem dubokom saznanju., i mi se njime koristimo, neko sa više, a neko s manje uspeha. Ùspeh` veoma mnogo zavisi od okolne sredine. Tako je nauci poznata činjenica da ikra žabe koja je pala na alge, dovodi do razvoja žabe, a ona koja je greškom pala na dno - daje život algama. Greška u telu spoznaje (svesti) i kod čoveka određuje se sredinom. „Svima su poznata `deca džingli`- mogli . Naučnici koji su ispitivali »decu džungle” ustanovili su činjenicu: ako dete provodi sa životinjama prvih osam do deset godina života, ono u potpunosti usvaja njihove navike.Naučiti ga čovećjem govoru i opštenju već je nemoguće i, po pravilu nakon nekoliko godina očovečavanja oni umiru. Ali ako se pokaže da je dete mlađe (četiri do šest godina), tada ono u potpunosti može usvojiti kako govor, tako i čovečji način života.. U prvom slučaju je podsvest izabrala program realizacije života i fiksirala ga, u drugom se program nalazi u stadijumu formiranja i fiksiranja, te se on može izmeniti” (Malahov, 2002). Upravo tako majke i bake formiraju u podsvesti ljudi od detinjstva instinkt `jesti sve do sitosti`. I tako vaspitana, trudnica – svaštožder donosi na svet – nakazu, kojoj savremena medicina u 70 procenata, na žalost ne zna uzrok . Lekovi, hemikalije (bivarrola, mitaka, Varrolika i hemovara odnosno amitraza, prim. J.K.) i zračenje čine 2% uzroka nakaznosti”, informišu u magazinu »Vaš lekar” 1/03, i pojašnjavaju: „U stadijumu kada se jajna ćelija intenzivno déli pre usađivanja u matericu, a to traje 10-14 dana nakon oplodnje, embrion umire ili se oštećene ćelije nadomeste novim još nedifaranciranim ćelijama. Nakon toga sledi faza organogeneze (između 15.- 60. dana trudnoće) koja je najosetljivije razdoblje za pojavu većine anomalija. Tipična manifestacija nakaznosti su smrt fetusa, zastoj rasta, nepravilan razvoj organa, te razvoj karcinoma kasnije u životu 5. Valja napomenuti da značajan potencijal da plod postane nakazan ima hrana (med sa metabolitima amitraza: formamidin, ksilidin, 2,4-dimethylanilin prim. J.K.), koju majka koristi tokom trudnoće, što kroz posteljicu može doći do deteta, a



361

odgovor deteta na primljenu dozu može biti različit. Razlike se sastoje u zavisnosti od prirode same hrane, koliko često se konzumira i u kojoj količini. Planceta za koju se pretpostavlja da filtrira štetne supstance koje uzima majka i od njih štiti plod, nema nikakve delotvornosti kad su u pitanju droga, alkohol, duvan, otrov, kofein, soli, sirće, te hemijski aditivi i konzervansi u hrani koja je podvrgnuta tehnološkoj obradi. Ne postoji „siguran”, na, recept ili bez recepta, lek koji se može uzeti u toku trudnoće, uprkos činjenici što se mnogim trudnicama savetuje da uzimaju lekove. Talidomid je bio samo vrh sante leda. Svi lekovi, od aspirina do lekova protiv bolova i za smirenje, nose sa sobom rizik deformacije i mentalne retardacije za vaše dete. Konzumuranje alkohola za vreme trudnoće može imati za posledicu „fetalan alkoholni sindrom”, deformaciju lica i glave što je često praćeno nebtalnom retardacijom. Kofein u kafi, čaju, bezalkoholnim pićima, čokoladi i mnogim drogama povezuje se sa urođenim manama. Pušenje cigarete prouzrokuje lišavanje ploda kiseonika, što izaziva prevremeni porođaj s malom težinom deteta i mentalnom retardacijom...Danas se u našoj zemlji (u SADA, prim) deformacije javljaju u otprilike 12% porođaja, a taj se broj svake godine povećava kako sve više hemikalija i otrova ulazi u našu ishranu.6, 7. Nije mi poznato stanje u Srbiji, ali 800.000 invalidnih osoba i česti slučajevi ostavljene tek rođene dece u Tiršovoj, Oblakovskoj, kantama za otpatke, plastičnim kesama bečenim ispred vrata stanova u kojima žive penzioneri..., govori jako mnogo. U pčelarstvu, u suzbijanje parazitske bolesti – Varrooze, iz čijih košnica preporučujemo med kao dopunu hrani trudnicama i porodiljama, predškolskoj i školskoj deci, studentskoj omladini, tinajdžerima i ostarelima, pčelari nekontrolisano koriste preparate na bazi amitraza. Takav med 80-tih godina prošlog veka Ljubljanska firma MEDEX je odbijala da kupuje od pčelara koji su u košnicu unosili preparate na bazi amitraza (biVarrola, mitaka, Varrolika i hemovara). A od tada do danas, u kontinuitetu od 23 godine, još i sada amitrazom dime i prskaju pčele u košnici, sa učestalošću i u dozama koje se debelo talože u saću i ostavljaju rezidue u medu. Niko u Srbiji ne kontroliše ovu namirnicu na ostatke hemije u medu, kako to rade u Evropi, Americi i Izraelu – hromatografskom metodom sa tačnošći od jednog nanograma odnsno 0,000.000.0001 grama/kg. Koliko smo mi pčelari, nekontrolisanom upotrebom amitraza u košnici doprineli ceni koju za to plaćaju trudnice i porodilje donoseći na svet decu koja završavaju u Tiršovoj i na Onkološkoj klinici. Ako smo mi stariji postali biološki nesposobni za daljnu reprodukciju, naši sinovi i kćeri, i unuci naši su sposobni da rađaju decu. Zato im učinimo roditeljstvo srećnim, isključivanjem Amitraza iz pčelarske prakse suzbijanja Varrooze, kao i drugih trovača Prirode. OSVESTIMO SE, O PČELARI !!!

1

Oliver Wendel Holmes, prema Džervisu Stanković, D. Konstatinović, Živanić, J., 1978 3 Malahov, G.P, 2002; 4 Džervis, D.C., 1983; 5 »Vaš lekar« 1/03 6 H. I Merilin Dajmond, „Zdravi i vitki –zdravo življenje“ II tom, 2003. Beograd. 7 „Alal vera Jovo, na energiji koju poseduješ za ovako, po meni, težek i mukotrpan rad na pretraživanju svetske literature. Iskreno govoreći, retki su ljudi kao Jovo Kantar. Ovo kažem, jer znam iz ličnog iskustva, baveći se naučnim istraživanjima”, piše mi iz Zrenjanina u uvodu pisma iz recenzije, Prim dr sci med Milan Radaković, 16.06. 2009. godine. 2


BIBLIOGRAFIJA (A) Udžbenici - knjige »Pčelarska enciklopedija«, prevod sa bugarskog NOLIT, Beograd, 1977. »Pčelarski kalendar 1985.”, Zagreb, 1985. »Pčelarski kalendar 1986.”, Zagreb, 1986. Abadžić, N., »Pčele i zdravlje«, NOLIT, Beograd, 1982 Abadžić, N., »Tajne pčelinjeg meda«, Sarajevo, 1967. Anđelković, M. »Istorijska geologija – mezozojske periode«, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije, Beograd, 1972; Avram, Z. «Sa pčelama u biznis – od početnika do profesionalca», Sarajevo, 2005.; Belčić, J., »Moj način pčelarenja«, Zagrab, 1973. Belčić, J., »Pčelarenje danas«, Peteranec, 1981. Belčić, J., »Pčelarski kalendar«, Zagreb, 1956. Belčić, J., Sulimanović, Đ., »Zlatna knjiga pčelarstva«, Zagreb, 1981 Bilaš, G.D., Krivcov, N.I., Lebedev, V.I., »Kalendar pčelara«, »Matica«, Niš, 2000. Brem, A.E., »Kako žive životinje”, Rijeka, 1967. Bugarski, M., »Pčelarstvo«, Novi Sad, 1946. Cakić, C. «Sistemi dvomatičnog pčelarenja”, Valjevo, 2003.; Čondić, Z. «Osnovna pravila pri gajenju pčela s kalendarom radova», Tuzla, 2002.; Ćerimagić, H., »Pčelarstvo«, Sarajevo, 1980 Ćerimagić, H., »Varrooza bolest pčelinjeg legla i odraslih pčela”, II izdanje, Sarajevo, 1981. Ćerimagić, H., Rihar, J., Sulimanović, Đ., »Bolesti - štetnici - trovanje pčela”, Ljubljana, 1981. Džervis, D.C., »Tajne zelenih riznica prirode”, Beograd, 1983. Elez, R. «Smrt iz tanjira BSE – Bolest ludih krava»METAPHYSICA, Beograd, 2004.; Grbić, D., »Suzbijanje pčelinjih bolesti i štetnika”, Nolit, Beograd, 1999. Grevs, R., »Zlatno runo”, Beograd, 1957. Grozdanić, S., »Pčelinja paša”, Sremski Karlovci, 1938 Halifman, «Pčele”, Moskva, 1948.: Hilman, H., »Domaći lekar«, Beograd, 1975. Ilić, D. Šeš, «Apomondija 2003. - Odabrani radovi», Leskovac, 2003.; Ilić, D. Šeš, «Gospodar pčela», Leskovac, 2002.; Jakovljević, S., »Radovi na pčelinjaku«, Beograd, 1997. Janković, A., »Lečenje medom i drugim pčelinjim proizvodima«, II izdanje, NOLIT, Beograd, 1984. Janković, P., Hadži-Đorđević, Lj., »Med i pčelinji proizvodi - hrana - lek -kozmetika”, MPB, Beograd, 1981. Jašmak, K. «Medonosno bilje», NOLIT, Beograd, 1980.; Jevtić, R.T., »Život i gajenje pčela” Beograd, 1950. 1961. Jevtović, M., »Pelagićev narodni učitelj” Beograd, 1983. Jojriš, N.P., »Pčele i medicina«, Beograd, 1977. Jojriš, N.P., »Pčele krilati farmaceuti«, Beograd, 1968. Kantar N. J. „Majkata – unikalno tvorenije”, Sofija, 2006. Kantar, N. J. «Sa zdravim pčelama u XXI vek», Beograd, 2001; Kantar, N. J. «Sa zdravim pčelama u XXI vek», Beograd, 2001; Kantar, N.J. „Matica je pojem”, Preddvor, 2008., Kantar, N.J. „Matica misaona imenica” TIRO-ERC, Beograd, 2004. Kantar, N.J. „Pozivnica na stoti rođendan”, GRAFIKOMUNO, Novi Beograd, Kantar, N.J. „Zdravi pčeli v XXI vek”,IK VIDELINA, Sofija, 2007.

364


Kantar, N.J. «S zdravimi čebelami v XXI stoletje”, II dopunjeno i prošireno izdanje, Kamnik, (Slovenija). 2007. Kantar, N.J., »Pregled lekova koji se koriste u svetu u suzbijanju pčelinjih bolesti i parazita u svetlu rezolucije 34. Kongresa Apimondije 1995.«, Zbornik radova ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PČELA, prethodni materijal za savetovanje 12. 12. 1998., Društvo pčelara «Beograd”, Beograd, 1998 Konstantinović, B., »Praktično pčelarstvo - nauka i praksa za praksu”, SPOS, Beograd, 1996. Konstantinović, B., »Praktično pčelarstvo« II izdanje, MPB, Beograd, 1976. Koprivica, F.K., »Uvod u pčelarstvo”, Cetinje, 1952. Koptev, V.S. i. Harčenko, G.I. «Tehnologija razvedenija i soderžanija siljnih pčelinih semej, Moskva 1989.; Kostić, A., »Medicinski leksikon”, Beograd-Zagreb, 1988 Kovalev, Nuždin, Poltev, Taranov, »Udžbenik pčelovodu«, Moskva, 1970. Krik, F. „Suština života - priroda i poreklo”, prevod s engleskog, „Klub NT”, Beograd, 2001; Krivcov,N.J. i Lebedev,V.I. »Kompleksno savremeno pčelarstvo”, prevod s ruskog, Društvo pčelara »Matica«, Niš, 1999.; Krleža, M. «Enciklopedija JLZ», tom 2, Zagreb, 1967; Krleža, M. «Leksikon Jugoslavenskog leksikografskog zavoda”, JLZ, Zagreb, 1974; Kulinčević, J., Gačić, R., »Pčelarstvo«, Beograd, 1984. Kulinčević, J., Gačić, R., »Pčelarstvo«, III izdanje, Beograd, 1991. Lavrehin, F.A., Pankova, S.V., »Biologija medonosnoj pčeli«, 1984 Lolin, M., »Bolesti pčela”, udžbenik za studente veterinarske medicine, Beograd, 1985.; Maksimović, A. „Novi pčelar”, Budim, 1810. reprint izdanje, Sombor, 2010. Mandić, M. „Društvo pčelara Čačak – monografija”, Beograd, 2005.; Marinković, M. - „Pčelarstvo – stvarnost ili magija”, Zenica 2004. Marković, R. «Beli luk – i hrana i lek”, ZLATOUSTI, Beograd, 2001.; Matić, M., »Usmeravanje rada pčela«, Šabac, 1996. Mesege, M., »Moj herbarij zdravlja”, Opatija, 1988. Mesege, M., »Vratimo se prirodi«, Opatija, 1988. Meterling, M., »Život pčela”, Matica srpska, Novi Sad, 1949., reprint, Trstenik, 2001.; Milanović, Z., »Pčelarstvo - zbirka podataka«, Beograd, 1997. Miloradović, Dikosava, «Tajne polena», GRAFICOM, Beogead, 2003.; Miljković, Z. «Knjiga mudrih izreka”, MOZAIK KNJIGA, Zagreb, 2000.; Mirjanić, M., Mladenović, M., Nada Dugalić-Vrndić, Mlađan, V. „Uticaj različite ishrane na dužinu života medonmosne pčele”, Zbornik plenarnih i naučnih radova XIII naučnog savetovasnja KVALITET I PROMET MEDA I PČELA, Beograd-Zemun 12-13. februar 2005. Mitić, V.N., »Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu Jugoslavije”, 11 izmenjeno i dopunjeno izdanje, Grmeč, Beograd, 1996. Mitler, Ž. „Osnovne makrobiotičke namirnice”, ZRNCE-SAN, Beokrad, 2007. Mladenov, S., Radosavović, M., »Lečenje pčelinjim proizvodima–apiterapija i osnovi pčelarstva”, IKOM Intelekt, 1997. Mladenović, M. i grupa autora, »Pčelarski priručnik - uzimljavanje i prolećni razvoj pčelinjih društava i iskorišćavanje bagremove paše”, Društvo pčelara «Beograd», Beograd, 1994. Obućina, R., »Pčelarstvo užičkog kraja od 1918. godine do danas”, monografija, Užice, 1995. Pčelarević, K. «Praktično pčelarstvo» 1930, Reprint ALTERS SLOŽNA BRAĆA, Beograd, 2002.; Pejović, R.D., »Ispitivanje higijenskog i negovateljskog ponašanja pčela podvrste Apis mellifera carnica u funkciji njihove otpornosti prema bolestima«, Magistarska teza, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, 2001 Peradin, L., i sar., »Pčelarstvo«, Zagreb, 1979 Pobegajlo, I., »Trulež legla i njeno suzbijanje”, Sarajevo, 1957. Počinkova, P., »Pčelite produkti v medicinata”, Sofija, 1983.



365

Poltev, V.I., «Bolezni i vreditel pčel”, Moskva, 1984.; Poltev, V.I., »Bolezni pčel«, Lenjingrad, 1964. Popović, M. G. «Aksiomi pčelarstva», Beograd, 2002.; Popović, S., Đinović, K., »Pčelinji proizvodi kao hrana i lek«,Društvo pčelara «Beograd», , Beograd, 1997. Puškadija, Z., Bubalo, D., Dražić, Maja, Kezić, N. «Varrooza – kontrola alternativnim pristupom”, POLJOPRIVREDNI FAKULTET, Osijek, 2004.; Radojev, Lj., »Kalendarski pčelarski priručnik”, NOLIT, Beograd, 1984. Relić, B. «Pčelarenje kao profesija i hobi», III dopunjeno izdanje, PARTENON, Beograd, 2002.; Relić, B., »Moj pčelinjak”, Beograd, 1999. Relić, B., »Pčelarstvo i ekonomika pčelarenja”, Sremska Mitrovica, 1988. Rihar, J. «Varroza čebel”, PANSAN, Ljubljana, 1999; Rihar, J., «Odgajivajmo bolje pčele – uzgoj matica i selekcija pčela», II dopunjeno i prerađeno izdanje, Naklada Zavoda za pčečarstvo, prevod sa slovenačkog, Ljubljana, 1976.; Rihar, J., »Pčelarenje nastavljačama«, Ljubljana, 1981. Rjahovskij, V.I., »Med, vosk, propolis”, Alma-Ata, 1983. Rodionov, V.V., Šabaršov, I.A., »Esli vi imeet pčel«, Moskva, 1974. Soldatović, M., »Kako se lečiti lekovitim biljem”, MPB, Beograd, 1976. Spardžeon, R., »Ekologija”, Beograd 1991. Staletić, M. «Pčelarstvo u 1000 pitanja i odgovora”, Kragujevac, 2001.; Stanimirović, Z, Stevanović, J, Stanimirović, M., „Najnoviji pogled na nozemozu”, „Pčelar” br. 11 novembar, Beograd, 2011. Stanimirović, Z., Soldatović, B., Vučinić, M., »Biologija pčela - medonosna pčela”, Medicinska knjiga, Beograd, 2000. Stanković, D., Konstantinović, B., Živanić, J., »Med - ishrana - zdravlje - radna sposobnost”, Beograd, 1978. Stevanović, J.-Stanimirović, Z.-Mladenović, M. „Opravdanost primene fumagilina u tereapiji nozemoze” „Pčelar”11, 12/2000; Stevanović, P.M., Anđelković, M.Ž. »Istorijska geologija – paleozojske periode«., Građevinska knjiga, Beograd, 1960; Sulimanović, Đ., »Vapnenasto leglo”, Zagreb, 1991. Sulimanović, Đ., »Varrooza”, Zagreb, 1985. Svetok, T i Daljević, M. «Pčelarenje vikendom u funkciji zdravlja», Beograd, 2004.; Šabaršov,I.A. «Ruskoe pčelovodstvo”, VO AGROPROMIZDAT, Moskva, 1990.; Ščerbina, Bliznjuk, »Pčelarstvo«, Beograd, 1946; Šimić, F., »Naše medonosno bilje«, Zagreb - Ljubljana, 1980. Škenderov, S., Ivanov, C., »Pčelinji proizvodi i njihovo korišćenje”, NOLIT, Beograd, 1986 Šljivić, M. »Izabrane teme iz tehnologije pčelarenja«, Kruševac, 1997.; Taranov, F.G. «Hrana i ishrana pčela», prevod s ruskog, PARTENON, Baograd, 2001; Taranov, F.G., »Korma i kormlenie pčel«, Moskva, 1973. Taranov, G. F. „Biologija pčelinjoj semji”, Moskva, 1977; Tasić, V., »Pčele i pčelari”, Podgorica, 1996. Todorović, V., »Praktično pčelarstvo«, Beograd, 1976. Todorović, V., »U pčelinjaku tokom godine «, Beograd, 1980. Tomašec, I., i sar., »Pčelarstvo«, Zagreb, 1979 Tomažin, G.F. «Uzgoj matica i pčela po sistemu T.F. – Nauka i praksa o pčalama», WELING, Zenica, 2002.; Tomažin, G.F., »Uzgoj visokoproduktivnih pčela«, Srbobran, 1991. Tucakov, J., »Lečenje biljem«, Kultura, Beograd, 1971. Umeljić, V. «U svetu pčela” III izdanje, Kragujevac, 2001.; Vanjkević, S.K. «Lečenje belim lukom», S.K. VANJKEVIĆ, Beograd, 2002.; Varagić, V., Milošević, M., »Farmakologija”, Beograd - Zagreb, 1991.


366


Verbiškij, V. P., Kopeeiko, I. Z., Sumarov, I. I., „Boljšaja enciklopedija pčelovodstvo ot Ado Я”, Moskva AST Minsk, HARVEST, 2005. Vesković, B., »Budite pčelar”, Beograd, 1996. Vesković, B., »Kurs iz praktičnog pčelarstva u 10 predavanja”, II izdanje, Beograd, 1977. Vesković, B., »Matica u pčelinjem društvu«, Beograd, 1980. Vesković, B., »Radovi na pčelinjaku po mesecima«, II izdanje, Beograd, 1981. Vlahović, B., »Sve o medu«, Zagreb, 1987. Vujaklija, M., »Leksikon stranih reči i izraza«, Beograd, 1991. Vulinović-Zlatan, S., »Bijeli luk, hrana i lijek«, Beograd, 1997. Zarai, R. «Tajne moje prirodne medicine». DELTA PRESS, Beograd, 1999.; Žak La Maja „Medicina stanovanja”, prevod s francuskog, AKVARIJUS, Beograd, 1987. Živadinović, R. i Raičević, Z. «Efikasno suzbijanje Varroe mravljom i oksalnom kiselinom», Niš, 2003; Živadinović, R., «Kako da izvučete profit iz pčelarstva – ekonomičnost i marketing u pčelarstvu”, Žitkovac, 2002. Živadinović, R., »Savremeni principi pčelarstva”, 2. deo, Žitkovac, 2001.; Živadinović, R., »Savremeni principi pčelarstva”, Prvi deo, Žitkovac, 2000. Živanović, J. «Srpski pčelar», 1893., reprint, Novi Sad, 2001.; Životić, D.D., »Priručnik za sakupljanje bilja«, Otokar Keršovani, Rijeka, Beograd, 1982. B) DOKTORSKE DISERTACIJE: Stevanović B. J. „Ekološko-etološki odbranbeni mehanizmi Apis mellifera Carnica prema ektoparazitu Varroa destructor na području Srbije”, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2007. C) MAGISTARSKE TEZE: Ćirković, M.D., »Reproduktivno-produktivna i higijensko-negovateljska karakterizacija Sjeničko-Pešterskog ekogenotipa medonosne pčele«, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, 2002 Pejović, R.D., »Ispitivanje higijenskog i negovateljskog ponašanja pčela podvrste Apis mellifera carnica u funkciji njihove otpornosti prema bolestima«, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, 2001 Stevanović, B. Jevrosima, »Istraživanja morfometrijske i hromozomske varijabilnosti u funkciji očuvanja diverziteta kranjske medonosne pčele (Apis mellifera carnica Pollmann, 1979) na teritoriji Srbije”, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2002 D) ZBORNICI RADOVA Avram, Z. «Utjecaj produktivnosti na ekonomičnost pčelarske proizvodnje”, Zbornik radova, Međunarodni znanstveno-stručni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.; Bekeši, L. «Borba protiv Varroe, ogledi, rezultati», XXIII savetovanje pčelara 2005, zbornik radova, Novi Sad, 2005.; Buchler, R. »Varrooza - klinička slika, dijagnostika i terapija, biološke i hemijske mere suzbijanja«, Zbornik plernarnih radova, «Pčelarenje za budućnost”, Međunarodni stručni seminar, Niš, 14.-15. XII 2002; uredio Živadinović, R.Fuchs, E. «Uzgoj pčela», Zbornik radova, Međunarodni znanstveno-stručni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.; Draginčić, A. «Varrooza», «Priručnik o bolestima i štetnicima pčela«, Savez pčelarskih organizacija Srbije, Beograd, 1985. Dugalić-Vrndić, Nada, Mladenović, M.; Nedić, N. «Rezidue antibiotika u medu sa beogradskog tržišta», Zbornik plemnarnih i naučnih radova XIII naučnog savetovanja sa međunarodnim učešćem, KVALITET I PROMET MEDA I PČELA, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet i Fakultet veterinarske medicine, Beograd,-Zemun, 12-13 febrauar 2005.;Gudelj, M. Jelena, «Nutrativna vrednost meda i ostalih pčelinjih proizvoda», Zbornik plemnarnih i naučnih radova XII naučnog savetovanja sa međunarodnim učešćem,



367

STANDARDIZACIJA KVALITETA PČELINJIH PROIZVODA I SELEKCIJA MEDONOSNE PČELE, Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet i Fakultet veterinarske medicine, Beograd,-Zemun, 7-8 febrauar 2004. godine. Hunjadi V. «Uspešno protiv Varroe primenom aerosola», XXI savetovanje pčelara 2003, zbornik radova, Novi Sad, 2003), Kantar, N, J «Sa zdravim pčelama u XXI vek», «Savetovanje pčelara 2002», Zbornik radova, Savez pčelarskih organizacija Vojvodine, Novi Sad, 2002; Kantar, N. J. «Sa zdravim pčelama u XXI vek», Međunarodni sajam pčelarstva, Sombor, 2931. avgust, Zbornik radova, Sombor, 2003; Kantar, N. J., Živadinović., R, Hunjadi V. «Plan i program stručnog obrazovanja pčelara i stanovništva Srbije», Zbornik radova II kongresa pčelara Srbije. Aleksinac, 28. i 29. septembar 2002; Kantar, N.J., »Pregled lekova koji se koriste u svetu u suzbijanju pčelinjih bolesti i parazita u svetlu rezolucije 34. Kongresa Apimondije 1995.«, Zbornik radova ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PČELA, prethodni materijal za savetovanje 12. 12. 1998., Društvo pčelara «Beograd”, Beograd, 1998. Mirjanić,G., Mladenović, M., Dugalić-Vrndić, N., Mlađan, V. «Uticaj različite ishrane na dužinu života medonosne pčele», Zbornik plemnarnih i naučnih radova XIII naučnog savetovanja sa međunarodnim učešćem, KVALITET I PROMET MEDA I PČELA, Univerzitet u beogradu Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet i Fakultet veterinarske medicine, Beograd,-Zemun, 12-13 febrauar 2005.;Mladenović, M. i Mirjanić, G. «Značaj selekcije u odgajivanju visokovrednih i produktivnih matica». Zbornik radova sa XI savetovanja sa međunarodnim učešćem na temu «Kvalitet pčelinjih proizvoda i selekcija medonosne pčele», Poljoprivredni fakultet i Fakultet veterinarske medicine Univerziteta , Beograd, 2003; Plavša, N., Đuričić, B. Baltić, M., Mladenović, M. «Primena antibiotika u suzbijanju oboljenja pčela i njihove posledice na kvalitet meda», Zbornik plemnarnih i naučnih radova XIII naučnog savetovanja sa međunarodnim učešćem, KVALITET I PROMET MEDA I PČELA, Univerzitet u beogradu Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet i Fakultet veterinarske medicine, Beograd,-Zemun, 12-13 febrauar 2005.;Poklukar, J. Europske odredbe u pčelarstvu s obzirom na postojeće stanje u jugozapadnoj Europi”, Zbornik radova, Međunarodni znanstveno-stručni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.; Puškadija, Z. «Populacija Varroe tokom godine i modeli kontrole», XXIII savetovanje pčelara 2005, zbornik radova, Novi Sad, 2005), Puškadija, Z. «Varrooza – kontrola alternativnim pristupom”, Zbornik radova, Međunarodni znanstveno-stručni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.; Rihar, J., »Dva modela uništavanja krpelja Varroa jacobsoni”, »Zbornik radova 10. kongresa pčelarstva Jugoslavije”, Kragujevac, 24-27 IX 1987. Staninirovuć, Z., Dobrić, Đ. Bacić, D., Jevrosima Stevanović, Dajana Todorović.“Varrooza: klinička slika,dijagnostika i terapija – biološke i hemijske mere suzbijanja”. Referat na II kongresu pčelara Srbije 2002; „Znbornik radova II kongresa pčelara Srbije, Aleksinac, 28. i 29. septembar 2002” Szalay, L. «Ekološko pčelarenje u Mađarskoj», Zbornik radova, Međunarodni znanstvenostručni skup, DANI MEDA U HRVATSKOJ, Osijek, 2004.; Vener, I. i S. «Novi način pčelarenja jednim društvom u LR košnici», XXIII savetovanje pčelara 2005, zbornik radova, Novi Sad, 2005), Vener, I. i S. «Pčelarenje s pojedinačnim društvima”, «Novi način pčelarenja jednim društvom u LR košnici”, XXIII savetovanje pčelara 2005, zbornik radova, Novi Sad, 2005), Verbickij, V. P., Kopeeiko, I. Z., Sumarov, I. I., „Boljšaja enciklopedija pčelovodstvo ot Ado Я”, Moskva AST Minsk, HARVEST, 2005. Vučinić, J., «Bolesti i anomalije matice», Zbornik radova ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PČELA, prethodni materijal za savetovanje 12. 12. 1998., Društvo pčelara «Beograd”, Beograd, 1998.


368


(E) Periodika »Apilajf var«, »Matica«, Niš, 2/98 »Dizenterija, trovanje pčela šećerom”, prevod K. Jovanović, »Pčelar«, Beograd, 4/96 »Gleanings in bee culture”, »Kako pčele oduzimaju vodu iz nektara”, u prevodu A.Plavšić, »Pčelar«, 8/95, Beograd »Neki problemi evropskog pčelarstva”, »Pčelar” 7/95 »Odgajanje medonosne pčele otporne na krpelja Varroa jacobsoni«, »American bee Journal«, 1/89, u prevodu Z.Milkovića, »Pčelar«, Beograd, 5/89 »Ostaci oksitetraciklina (OTC) u pčelinjim proizvodima«, »Čebelar« 5/96 u prevodu A.Bikar, »Pčelar«, Beograd, 1/97 »PČELAR - 1898«, brojevi 1 - 12, Beograd, 1998. »Spravočnik HIMKI” Ljeningrad, 1977. »Timol«, »Matica«, Niš, 1-2/98Todorović, D., »Hemijska sredstva akaricidi i potreba primene i istraživanja drugih načina suzbijanja Varrooze”, »Pčelar”, Beograd, 7/89 Abas Haladin, M. B. , „Pronađena pčela stara 135 miliona godina”, „Pčelar, Beograd, 1/2001; Akciy, C.F. Hung, Adams, Jean R., Shimanuki, H., »Uloga varroe i virusa i njihova povezanost«, »Pčelar«, Beograd, 3/96 Alkeksenok, A.J., i sar., »O mutagenoj aktivnosti lečebnih preparatov«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 7/85 Antić, B., »Sa Kombiam protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 5/98 Antić, B., »Sunce kao ubica varroe«, »Pčelar«, Beograd, 5/98 Aranđelović, D., »Feromon otiska stopala«, »Pčelar«, Beograd, 5/94 Arekeljan, M.A., »Kislota efektivnaja”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 3/84 Avetisjan, G.A. «Razvedenije i soderžanije pčel”, Moskva, 1983; Avetisjan, G.A. »Uspešno zimovanje kao uslov povećanja produktivnosti pčelinjih društava«, u prevodu Z. Ilijeva, »Pčelar«, Beograd, 10/85 Avram, Z., »Kako do većih prinosa”, »Pčelar”, Beograd, 1-2/94 Avram, Z., »Produktivnost pčelinjih zajednica”, »Pčelar”, Beograd, 1/97 Baal, B.V., »Pojava akutne paralize (ABV) na odraslim pčelama i krpelju Varroa jacobsoni”, »Pčelar”, Beograd, 3/87 Bandžov, N., »Elementi ishrane medonosne pčele i larve«, »Pčelar«, Beograd, 2/86 Bandžov, N., »Higijensko ponašanje pčela radilica”, »Pčela«, Zagreb, 12/90 Bandžov, N., »Higijensko ponašanje pčelinje zajednice”, »Pčelar”, Beograd, 2-3/91 Bandžov, N., »Suzbijanje varroe u zatvorenom leglu, »Pčelar«, Beograd, 3/2001 Batančev, V., »Prilog suzbijanju Varrooze pretežno neakaricidnim sredstvima”, »Pčelar”, Beograd, 3/88 Belanović, R., »Varrooza”, »Pčelar”, 10/80 Beograd, 2004; Bilaš, G.D., »Fenotipska promenjivost medonosne pčele”, »Pčelovodstvo”, Moskva, u prevodu Đ.Stanojčić, »Pčelar«, Beograd, 2/86 Bilaš, G.D.,. »Jačina i kvalitet pčelinjrg društva - osnova uspeha pčelara«, u prevodu M.Ćirovića, »Pčelar«, Beograd, 8/95 Bilaš, G.D.,. »Termorežim pčelinjeg društva”, »Pčelar”, Beograd, 2/81 Bilaš, G.D.,. »Uticaj rezerve perge na kavalitet pčela«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 4/10, prevod S.Miloradović, »Pčelar«, Beograd, 1/96 Biskupović, I., »Biomehanička borba protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 5/97 Borncek, R., Merle, B., »Varrooza na tehničkom institutu za pčelarstvo u Francuskoj, pokusi apistanom u 1988.”, »Pčela«, Zagreb, 9/89 Bosca, G., »Guida pratica di apicolturi con agenda lavori”, Milano, 1994. Brence-Lazarus, T., »Kako ćemo i kada upotrebljavati nove lijekove protiv Varrooze«, »Pčela”, Zagreb, 5/89 Brence-Lazarus, T., »Simpozijum u Ohridu”, »Pčela«, Zagreb, 7/90 Brndušić, I., »Svetle košnice«, »Pčelar«, Beograd, 7/99



369

Brodsgaard i Hansen, «Rano otkrivanje, tolerancija i alternatvna metoda za kontrolu američke truleži», L abeielle de France et l apiculteur № 901 januar 2004. Bromenšek, Dž. «Korišćenje pčela kod kontrole zagađenje vazduha”, prevod s engleskog, «Pčelar», Beograd, 8/1986; Bugarski, D., »Duboka žičana podnjača«, »Dobro jutro, Novi Sad, br. 345, januar, 2001. Burekin, N.L., Kotova, N.G. »Metod hladnog zimovanja pčela” iz knjige »Spravočnik pčelovodstvu”, Moskva, 1984, u prevodu Z. Ilijeva, »Pčelar«, Beograd, 11/86 Chapleau, J. Pierre: «Mrežasta podnjača u borbi protiv Varroe”, prevod s engleskog, «Pčerlar» 6/2004, Beograd, 2004; Charriere, J.D & Imdorf, A. «Preporuke za upotzrebu oksalne kiseline u centralnoj Evropi», «Pčelar” br. 9, Beograd, 2004.; Charriere, J.D & Imdorf, A., & Kuhn, R. «Tolerancija pčele na primenu raznih zimskih tretmana protiv Varroe», «Pčelar” br. 9, Beograd, 2004.; Citlidze, B.S., »Aktivnost invertaze i medoproduktivnosti pčela«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 9/78, u prevodu D.Stanojčića, »Pčelar«, Beograd, 2/79 Cobey, S., Lawrence, T., »Selekcija zatiranja Varrooze”, »Slovenski čebelar«, Ljubljana, 78/89, prevod iz »American bee journal«,2/88 Cvetković, P. «Ostaci antibiotika u medu u EU u 1999. i 2000. godini.”, «Pčelar” br.10, Beograd, 2002; Cvetković, P. «Panorama iz sveta», «Pčelar” 2/2003, Beograd, 2003; Cvetković, P. «Panorama iz sveta», «Pčelar” br. 3/, Beograd, 2003; Čerupnoj, I.P., »Samo prirodni”, »Pčelar”, Beograd, 12/85 Čerupnoj, I.P., »Svobodnie aminokislosti meda«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 12/83 Čopčić, M., »Upotreba timola u suzbijanju Varrooze«, »Pčela”, Zagreb, 7/86 Ćirić, S., »Opet o sunčanim košnicama”, »Matica”, Niš, jun 2000. Ćirić, S., »Visoka podnjača”, Pčelar, Beograd, 2/2000 Ćirović, M. «Lečenje Varrooze pčela organskim kiselinama”, «Pčelar” br.4, Beograd, 2003.; Ćirović, M."Lečenje pčela biljnim preparatima-(IV)". „Pčelar” br. 5, Beograd, 2002; Ćirović, M., „Lečenje pčela biljnim preparatima, »Pčelar” br. 2, 3 Beograd, 2002; Ćirović, M., „Lečenje pčela biljnim preparatima, »Pčelar” br. 4, Beograd, 2002; Dadant & Sons, „Najčešće postavljena pitanjapri korišćenju apigarda”, „American Bee Journal” , vol.146, april 2006., prevod s engleskog, „Beogradski pčelar” br.93 9/2008. Descont, G. «Problemi pčelinjih ćelija», «Jugoslovensko pčelarstvo» br. 5 maj, 1938, Beograd, 1938.; Deu, P. »Apitol-novo zdravilo in nov način zdravljenja Varrooze«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 10/89 Deu, P. »Iskušenja z Varroozo«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 9/88 Deveti kongres pčelara Jugoslavije 1979., Referati, SPOJ, Beograd, 1982. Die Biene/ADIZ, januar i februar 1998. „Šta se dešava u poklopljenoj ćeliji pčelinjeg legla u kojoj se nalazi ženka Varrao jacobsoni” publikovano u., prevod s nemačkog, «Pčelar” 3,4/98) Dokli, K.M., »Ispitivanja zamene polenu”, »American bee Journal”, 5/1977, u prevodu L.Turubatovića, »Pčelar«, Beograd, 2/79 Dong Bingyi « Bolezni in dejavniki ki povzročajo plazenje pčel», prevod s francuskog, «Slovenski čebelar” br. 1, Ljubljana 2001; Donze, G., Fluri, P., Imdorf, I., »Šta se dešava u nepoklopljenoj ćeliji pčelinjeg legla u kojoj se nalazi ženka Varroe jacobsoni«, »Pčelar, Beograd, 3/98 Donze, G., Fluri, P., Imdorf, I., »Učestalo sparivanje ženki varroe neophodno za osiguranje optimalne plodnosti«, »Pčelar, Beograd, 4/98 Draginčić, A., »Šta dalje činiti u borbi protiv Varrooze”, »Pčelar”, Beograd, 3/84 Drešer, V., »Savremena higijena«, »Imkerfreund”, br.7/81, prevod M.Savović, »Pčelar«, Beograd, 1/82 Dvoršak, A., »Še o iskušnje z mravljično kislino«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 5/88 Đergović, P. »O prirodnoj pčelinjoj hrani i prehranjivanju pčelinjih zajednica”, »Matica”, Niš, februar 2000.


370


Đergović, P., »KAS 81«, »Matica«, Niš, 2/98 Đergović, P., »Stepen i prag zaraženosti Varroom«, »Matica«, Niš, br. 23, za decembar 2000. Eskov, E.K., »Mikroklimat pčelineg žilišča«, Moskva, 1983. Faucon, J-P, «Oksalna kiselina u suzbijanju Varroe”, prevod s francuskog iz časopisa La Sante de l'Abeille (Zdravlje pčele), «Pčelar” br. 9; Beograd, 2004.; Fedorov, T.G., »Način odstrasnjivanja vode iz iz nektara«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 8/88, u prevodu Đ.Stanojčića, »Pčelar«, Beograd, 12/88 Feng, F., »Osnovne zarazne bolesti pčela-njihova prevencija u Kini-IV Nozemoza”, »Pčelar”, Beogrrad, 10/97 Feng, F., Wuidie, »Zazimljavanje pčelinjih društava u NR Kini«, »Pčelar«11/97 Firm, J.»Zatiranje Varrooze z mravljično kiselino”, »Slovenski čebelar” 5/89 Firm,J.»Moje iskušenje s KAS-om«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 4/89 Frans, A., .»Kojim putem pri selekciji pčela«, »Pčelar«, Beograd, 4/96 Fri, Dž., »Afinitet pčela prema novom saću”, »American bee yournal”, 8/94, u prevodu P.Stojanovića, »Pčelar«, Beograd, 8/96 Gaponova, Grobov, «Pojava neplodnih trutova», prevod s ruskog, «Pčelar», Beograd,9/86 Gavrilović, M., »Još nešto o velikom pomoru pčela«, »Pčelar«, Beograd, 10-11/87 Gavrilović, M., »Uzroci uginuća«, »Pčela”, Zagreb, 1/88 Gerig,L. »Apistan- kaj je zdovljenjem za promet (registracijo) v Švici«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 10/89 Gerlach, J., »Praistorijski razvoj medonosne pčele«, »Imuerfreund« 4/83, u prevodu M.Savovića, »Pčelar«, Beograd, 8/84 Glavaš, M., »Treba li u suzbijanju potpuno odbaciti preparat?«, »Pčela”, 10/90, Zagreb Glavna veterinarska uprava Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, »Nastavljenije po primeneniju šćevalnoj kisloti pri varroatoze pčel«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 3/1985 Gnedinger, F., »Sprečavanje unošenja Varrooze u nezaražene zemlje«, »Pčelar«, Beograd, 2/80 Gregorc, A., »Še o Fluvalinatu«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 10/89 Grobov, O.F. i sar., »Faktori koji utiču na terapijsku efikasnost preparta za lečenje Varrooze pčela”, »Pčelar”, Beograd, 4/85 Grobov, O.F., »Obmen opitom polezen«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 6/84 Grobov, O.F., i sar. »Ob efikasnosti Folbexa va “, »Pčelovodstvo” 9/85 Grobov, O.F., i sar., »Od čega zavisi efikasno dejstvo preparata protiv krpelja«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 1/85, u prevodu Zilijeva, »Pčelar«, Beograd, 4/86 Grobov, O.F., i sar., »Timol supstancija sa širokim spektrom”, »Apiakta«, »Pčelar«, Beograd, 12/81 Gurgulova, K., Ivanova, T., Ivaniov, C., Malinova, K. »Ispitivanje dejstva furmitoma na Varrou”, »Pčelar” br. 7, Beograd, 2004.; Hadži-Veljković, M., »Upotreba apistan traka u suzbijanju Varrooza”, »Pčela«, 8/90 Hansen, H., »Američka trulež legla, širenje, pojava zaraze i suzbijanje”, »Die Biene«, 6/92, prevod J.Kulinčević, »Pčelar«, Beograd, 6/95 Harman, A. «Kašmirski pčelinji virus”, prevod s engleskog, «Pčelar” br.4, Beograd, 2005.; Higijensko ponašanje pčela i otpornost prema bolestima«, »American Bee Journal«, 11/94, u prevodu Stojanović, »Pčelar«, Beograd, 6/95 Hiža, V., »Uticaj ukrštanja u srodstvu na preživljavanje larvi pčela radilicav”, »Pčelar” 3/79, Beograd, 1979. Hruška,V. »Laktoza u probavi pčele”, »Pčelar” 1/85, u prevodu sa slovačkog V.Hruške, »Pčela« 9/85 Huang, Z. «Mitezapper – novefikasan metod kontrole varroe”, «American Bee Journal, oktobar, 2001, prevod s engleskog, «Beogradski pčelar» br.29, naj, Beograd, 2003; Hung, Akey, C.F., i sar. »Uloga varroe i virusa i njihova povezanost”, »American bee Journal”, oktobar 1995, u prevodu D.Aranđelivić, »Pčelar«, Beograd, 3/96 Ignjatović, R. „Trutovi-zagonetka u pčelinjoj zajednici”, „Pčelar2 br. 6, Beograd, 1982;



371

Ignjatović, R., »Još borbi protiv Varrooze” (prikaz iz »Slovenskog čebelara« 2/80 ) »Pčelar«, Beograd, 2/89 Ignjatović, R., »Okvir građevnjak i borba protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 10/80 Ignjatović, R., »Planiranje lečenja Varrooze kombinovanjem lekova”, »Pčelar”, Beograd, 8/81 Ilijev, Z., »Novom podnjačom protiv krpelja – ali i više od toga”, »Pčelar”, Beograd, 1/86 Ilijev, Z., »Pčelinja zajednica i njeno ponašanje u periodu zima-proleće”, »Pčelar”, Beograd, 2/88 Ilijev, Z., »Utopljavanje pčelinjeg klubeta je bitan uslov za uspešno zimovanje pčelinje zajednice”, »Pčelar”, Beograd, 11/86 Imdorf, .A& Eva Rademacher, «Projekat određivanja vrednosti maksimalno dozvoljenih količina ostataka oksalne kiseline u medu (MDK)”, «Pčelar” br. 9; Beograd, 2004.; Imdorf, A. i Bogdanov, S. «Upotreba esencijalnih ulja za kontrolu Varroe”, «Pčelar” br.2, Beograd, 2004; Imdorf, F.A., Šarier, Ž.D., Bogdanov, V.S., »Alternativna borba sa Varroozom«,(Bern, 1995) Internet: »Letnji tretman protiv krpelja (Varroa jacobsoni) uobičajen u Evropi«,.»Matica«, Niš 5/2000 Jakovljev i Šagun, »Optimalne mogućnosti pčela u preradi ugljenovodonične hrane”, »Pčelar”, Beograd, 11/88 Jeff S. Pettis, Anita M. Collins, Reg Wilbanks, Mark Fildaufer, Preživljavanje i funkcija uzgoja matica u pčelinjem vosku koji sadrži kumafos”, American Bee Journal, april 2006, prevod sa engleskog na srpski, „Beogradski pčelar” br. 93, godina VIII, septembar, 2008. Jegenhrad, H. «Nove metode borbe protiv američke truleži», L abeielle de France et l apiculteur № 901 jun 2004. Jelenc, J., »Da li su pogače pomalo i škodljive?”, »Slovenski čebelar«, Ljubljana, 4/95 Jeskov, E.K., »Mikroklimat pčelinjeg žilišča”, Moskva, 1983. Jeskov, E.K., »Ponašanje pčela-vodonoša«, u prevodu S.Miloradovića, »Pčelar«, Beograd, 3/86 Jeskov, E.K., »Uticaj temperature na embrionalni razvoj pčele radilice”, »Pčelar”, Beograd, 3/97 Johanson, T.S.K., Johanson M.P., »Hranjenje pčela šećerom-kada i kako”, »Bee world” 1/77, prevod s engleskog, »Pčelar«, Beograd, 9/90 Jovanović, K., »Dizenterija i trovanje pčela šećerom«, »Pčelar«, Beograd, 4/96 Jovanović, V., Plavša, N., »Značaj preventivnih mera u savremenom pčelarstvu«, »Pčelar«, Beograd, 11/96 Jubilarni 35. kongres Apimondije, «Pčelar», Beograd, 1/98 Jurkovič, I., »Varroa po dveh desetletjih – med naj ostane zdravilo«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 2/2001. Kamčatnij, K.I., »I pri varroatoze visokie medosbori«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 4/86. Kantar N.J. „Amitraz – za i protiv”, „Beogradski pčelar” br. 23 za novembar 2002; Kantar N.J. „Amitraz – za i protiv”, «Pčelar” 11/06, Beograd, 2006. Kantar N.J. „Trideset godina sa Varroom”, „Pčelar” br. 7., 8., 9./2008., Beograd, 2008 Kantar, J «Prirodna otpornost pčela na bolesti”, «Beogradski pčelar» br. 32. Beograd, 2003; Kantar, N. J „Na pčelinjaku Vladimira Hunjadija”, „Pčelar” br. 12, Beograd, 2003; Kantar, N. J „Protiv nozemoze bez opasnog fumagilina”, „Beogradski pčelar"br.17 za maj 2002; Kantar, N. J. „Pažnja pčela prema larvi truta”,"Beogradski pčelar” br. 15 za mart 2002; Kantar, N. J.“Ugrožen kvalitet medu”, „Beogradski pčelar” br.14 za februar 2002; Kantar, N. J.»Otvoreno pismo Izvršnom odboru i Predsedniku SPOS-a» od 4. marta 2003. (nepublikiovano), Beograd, 2003; Kantar, N.J «Dvadesetpet godina sa Varroom”, nepublikovani tekst, 2002. Kantar, N.J. „Čovek glavni uzročnik stresa kod pčela”, „Pčelar”11/2000 Kantar, N.J. „Letnja polenska glad-kratkovečne pčele”, „Pčelar”10/2001; Kantar, N.J. „Oksalna kiselina”, „Beogradaski pčlelar”9/2001;


372


Kantar, N.J. „Preventivno protiv krečnog legla”, „Beogradski pčelar”2/2001 Kantar, N.J. „Uništavanje Varroe ramom građevnjakom i TIT 3 ramom”, „Beogradski pčelar”,4/2000; Kantar, N.J. „U pripremi pčelinjih društava za bagremovu pašu osloboditi se zabluda”,”Pčelar”4/2001; Kantar, N.J. „Slabo društvo – bolesno društvo”, „Beogradski pčelar” br. 28 za april 2003: Kantar, N.J., »Apitol i perizin nisu podcenjeni«, »Pčelar«, Beograd, 7/96 Kantar, N.J., »Apitol u pravo vreme “, »Pčelar”,Beograd, 10/97 Kantar, N.J., »Čovek-pčelar uzročnik bolesti pčela: štetni zamenici cvetnog praha«, »Matica«, Niš, 8/99 Kantar, N.J., »Da li pčelari Srbije proizvode i plasiraju u prodaji kvalitetan med?«, »Pčelar«, Beograd, 9/96 Kantar, N.J., »Falsifikovani med”, »Obrenovački pčelar”, Obrenovac, 2/99 Kantar, N.J., »Kako povratiti radno raspoloženje u pčelinjem društvu, ili višestruki značaj građevnjaka«, »Pčelar«, Beograd, 1/99 Kantar, N.J., »Kako to rade u Izraelu«, »Pčelar«, Beograd, 9/98 Kantar, N.J., »KAS-81 biljni preparat odlično sprečava nozemozu i obara Varrou”, »Pčelar”, Beograd, 10/95 Kantar, N.J., »Ne može na svoju ruku”, »Pčelar”, Beograd, 7/97 Kantar, N.J., »Nisu lekovi skupi - mi smo siromašni«, »Pčelar«, Beograd, 11/96 Kantar, N.J., »Odakle si doveo ovaj roj?”, »Pčelar”, Beograd, 11/98 Kantar, N.J., »Otkuda antibiotici u medu? “, »Pčelar”,Beograd, 2/99 Kantar, N.J., »Otvoreno pismo predsedništvu pčelarskih organizacija Srbije”, »Matica”, Niš, 7/99 Kantar, N.J., »Polen, med, mlade pčele - formula sigurnog prezimljavanja pčelinjih društava”, »Pčelar”, Beograd, 11/97 Kantar, N.J., »Pregled lekova koji se koriste u svetu u suzbijanju pčelinjih bolesti i parazita u svetlu rezolucije 34. Kongresa Apimondije 1995.«, »Matica«, Niš, 4/99 Kantar, N.J., »Reč više o apitolu«, »Pčelar«, Beograd, 10/98 Kantar, N.J., »Reč više o timolu”, »Pčelar”, Beograd, 8/99 Kantar, N.J., »Suzbijanje varroe neotrovnim sredstvima i biološkim metodama u svetu i kod nas«, »Matica«, Niš, 5/99 Kantar, N.J., »Šećer i čoveku štetan”, »Obrenovački pčelar”, Obrenovac, 3/99 Kantar, N.J., »Štetni zamenici na cvetniot polen”, »Melitagora”, Skoplje, 10-11/99 Kantar, N.J., »Tako žele potrošači–med u tečnom stanju”, »Obrenovački pčelar”, Obrenovac, 2/99 Kantar, N.J., »Timol i dezorjentisana varroa”, »Pčelar”, Beograd, 1/2001; Kantar, N.J., »Timol i ostali biološki postupci protiv varroe«, »Matica«, Niš, 9.10/99 Kantar, N.J., »Timol ponovo aktuelan”, »Pčelar”, Beograd, 6/97 Kantar, N.J., »Varroa - avet za pčele«, »Matica«, Niš, 4/99 Kantar, N.J., »Višestruki značaj pojila na pčelinjaku«, »Pčelar«, Beograd, 9/98 Karleuša, B., »Aktivnosti i ponašanje medonosnih pčela”, »Pčelar”, Beograd, 11/2000 Kastelic, L., »Stres kot posledica nepravilnega zdravljenja Varrooze«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 5/89 Kaškovskij, V.G., Mašinskaja, N.D., »O kanibalizmu medonosnih pčela«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 8/89prevod s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 2/90 Keller, Irena, Fluri, P., Imdorf, A. «Polenska ishrana i razvoj pčelinjeg društva». prevod s engleskog, «Pčelar», Beograd, 9/2005.; Klinar, Z., »Hranidba pčela«, »Pčela”, Zagreb, 3/86 Klinar, Z., »Jesenski i zimski gubici«, »Pčela”, Zagreb, 6/87 Klinar, Z., »Kojim lijekom lečiti Varroozu«, »Pčela”, Zagreb, 11/90 Klinar, Z., »Štete i hlapiva sredstva protiv Varrooze”, »Pčela«, Zagreb, 6/85 Klinar, Z., »Štete i hlapiva sredstva protiv Varrooze”, »Pčela«, Zagreb, 2/86 Kločko, R.T., i sar. »Muravinaja kislota v međe«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 10/84



373

Koeniger, G., »Koliko je stvarno jako pčelinje društvo”, prevod sa nemačkog, »Pčelar«, Beograd, 5/2001 Koeniger, G., »Novo naučno razvrstavanje različitih tipova varroe«, prevod sa nemačkog, »Pčelar«, Beograd, 12/2000 Koeniger, N., Fuš., S., »Jedanaest godina s Varroom”, »Pčela«, 6/90, Zagreb Kolarić, D., »Osnovna načela američkog zazimljavanja«, »Pčelar«, Beograd, 2/79 Kolarović, L., »“Hladno” ili „toplo” zazimljavanje pčela«, »Pčelar«, Beograd, 2/85 Kolarović, L., »Alternativne metode suzbijanja varroe”, »Pčelar”, Beograd, 7, 8/96 Kolarović, L., »Današnje mogućnosti suzbijanja i lečenja Varrooze«, »Pčelar«, Beograd, 5/87 Kolarović, L., »Današnje mogućnosti suzbijanja, lečenja Varrooze«, »Pčelar«, Beograd 5/87 Kolarović, L., »III međunarodni simpozijum o Varroozi«, »Pčelar«, Beograd, 11/84 Kolarović, L., »Kratak prikaz rada stručnog dela III internacionalnog simpozijuma o Varroozi pčela u Splitu 1984. godine”, »Pčelar”, Beograd, 12/84 Kolarović, L., »Međunarodno savetovanje o Varroozi marta 1983. godine u Štutgartu«, »Pčelar«, Beograd, 12/83 Kolarović, L., »Pčelarenje na krajnjem severu u predelu polarnog kruga«, »Pčelar«, Beograd, 8/95 Kolarović, L., »Primena naftalina u pčelarstvu, korist ili šteta”, »Pčelar”, Beograd, 9/84 Kolarović, L., »Uzimljavanje pčelinjih društava”, »Pčelar”, Beograd, 11/96 Kolarović, L.,»Alternativne metode suzbijanja Varroe”, «Pčerlar» 7/96, Beograd, 1996; Kolenc, F., »Kako bomo letos zatorali Varroo«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 3/88 Komissar, A.D., »Sovremenije termokameri”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 11/84 Končer, B. «Moja iskustva u primeni mravlje kiseline protiv Varroe», «Pčelar” br. 7, Beograd, 2004.; Kostić, T., »Varroa nije nepobediva«,–intervju sa prof. Dr J. Kulinčevićem, »Pčelar«, Beograd, 3/82 Kovačević, A., »Bolesne pčele sakupljaju manje peluda i nektara”, »Pčela«, Zagreb, 1/88 Kovačević, A., »Nova sredstva protiv Varrooze«, »Pčela”, Zagreb, 11-12/88 Kreculj, D. „Fumagilin iz pandorine kutije” „Pčelar”4/20001; Krein, E1., »Košnice, pčele, pčelari«, »Pčelar, Beograd, 8/81 Krilov,V.S. »Murovinaja kislota v ulje”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 9/8 Krunić, M.Nikodinović, R. Brajković, M. Terzić, Lj. „Medonosna pčela (Apis mellifera I) indikator zagađenosti životne sredine”, Jugoslovenski naučni skup sa međunarodnim učešćem, Sremski karlovci, jul, 1994. godine. Krunić, Tatjana, «Oksalna kiselina, primena, ispitivanja u Švajcarskoj», «Pčelar” br. 9; Beograd, 2004.; Kulinčevič, J., „Vruće pčele u praznim ćelijama unutar legla”, „Pčelar” br.6 za jun 2006. Kulinčevič, J., »Neke činjenice iz biologije pčela u novom svetlu«, »Pčelar«, Beograd, 9/95 Kulinčević, J., »Burzanske šumske pčele i Varrooza«, »Pčelar«, Beograd, 5/90 Kulinčević, J., »Dostignuća u selekciji i genetici pčela”, »Pčelar”, Beograd, 5/82 Kulinčević, J., »Evropska ekonomska zajednica i varroa”, »Pčelar”, Beograd, 8/89 Kulinčević, J., »Kako se vrši selekcija i repropdukcija matica u institutu „PKB Agroekonomik”«, »Pčelar«, Beograd, 1990 Kulinčević, J., »Kako stvoriti visokoproduktivno pčelinje društvo«, »Pčelar«, Beograd, 2/91 Kulinčević, J., »Kvalitet pčelinjih proizvoda i rezidue akaricida«, »Pčelar, Beograd, 1/98 Kulinčević, J., »Med je ipak najbolja hrana za pčele”, »Pčelar”, Beograd,5/94 Kulinčević, J., »Ostaci (rezidue) fluvalinata u medu i pčelinjem vosku”, »Pčelar”, Beograd, 10/94 Kulinčević, J., »Ostaci (rezidue) fluvalinata u pčelinjem vosku i medu”, »Pčelar”, Beograd, 5/94 Kulinčević, J., »Osvrt na prevedeni rad o naknadnom dejstvu saća tretiranog apistanom i bajVarrolom na varrou”, »Pčelar”, Beograd, 9/91 Kulinčević, J., »Patologija medonosnih pčela na 30. svetskom pčelarskom kongresu u Nagoji, Japan«, »Pčelar«, Beograd, 2/86


374


Kulinčević, J., »Pažljivo odabrati šećer za ishranu pčela “, »Pčelar«1/97 Kulinčević, J., »Prezimljavanje pčelinjih društava”, »Pčelar”, Beograd, 10/95 Kulinčević, J., »Priča o „SAD” i „BAD” pčelama«, »Pčelar«, Beograd, 10/90 Kulinčević, J., »Selekcija medonosnih pčela tolerantnih ili rezistentnih na Varroa jacobsoni”, »Pčelar”, Beograd, 4/97 Kulinčević, J., »Simpozijum o Varroi u Minhenu«, »Pčelar«, Beograd, 10/86 Kulinčević, J., »Termoregulacija u košnici i roju«, »Pčelar” 7/95 Kulinčević, J., »Uzroci jesenjih i zimsko-prolećnih gubitaka pčelinjih društava«, »Pčelar«, Beograd, 6/87 Kulinčević, J., »Veštačko rojenje pčelinjih društava”, »Pčelar”, Beograd, 6/89 Kulinčević, J., »Veza između Varroe jacobsoni i virusnih oboljenja medonosne pčele”, »Pčelar”, Beograd, 8/83 Kulinčević, J., »Voda i pčele«, »Pčelar«, Beograd, 7/89 Kulinčević, J., Ball, B.V., »Virusi medonosne pčele i Varroa jacobsoni”, »Pčela«, Zagreb, 6/88 Kupusinac, S., »Legendarni pesnik i prvi pčelarski poeta«-2000 godina od Vergilijeve smrti, »Pčelar«, Beograd, 12/81 Kurmanalijev, K.K., »Akaricidnie preparati i vivot matok”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 8/85 LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPICULTEUR № 906, Pariz, 2004.; Lebedev ,V.I „Osnovni faktori koji utiču na rast i produktivnost pčelinjih društava”, «Beogradski pčelar» br. 40, april 2004, Beograd, 2004; Lebedev ,V.I., »Topli i hladni položaj: Preimućstvo i nedostaci”, »Pčelovodstvo”, 11/86, u prevodu Đ.Stanojčić, »Pčelar«, Beograd, 4/88 Lebedev ,V.I.,»Tehnologija gajenja pčelinjih društava tokom godine», «Beogradski pčelar» br. 40, april 2004, Beograd, 2004; Lebedev, V.I., »O jesenjem spajanju društava«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 9/79, prevod s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 12/79 Lebedev, V.I., »Starost saća biološki i produktivni pokazatelj pčelinjeg društva«, »Pčelar«, Beograd, 7/99 Lebedev, V.I., »Tehnologija pripreme pčelinjih društava za glavnu pašu«, predavanje pčelarima Kragujevca, »Pčelar«, Beograd, 3/90 i 4/90 Lebedev, V.I., Bilaš, N.G., »Potrošnja cvetnog praha u pčelinjoj zajednici tokom godine«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 6/94 Lebedev, V.I., Toropcev, A.I., »Naučno obrazloženi način uspešnog zimovanja pčelinjih društava«, prevod s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 10-11/98 Lebedeva, V.P., Irenkova, N. V., Lebedev, V. I. «Ponašanje pčela pri skupljanju i korišćenju hrane”, prevod s ruskog («Pčelovodstvo» 7/2001) na srpski, «Pčelar” br.7, Beograd, 2003.; Lebedinčev, A. »I vse že muravinaja», »Pčelovodstvo” 1/85 Ledenko, Ana, «Homeoterapija”, «LEDY”, «magazin za ženu koja zna šta hoće». 1. VIII 1999. br. 3, Zagreb, 1999. Liebeig,G. »Fluvalinat-Hudičeva Snov in čudežna droga”, »Adiz” 11/88, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 3/89 Liebig, G. «Koliko je stvarno jako pčelinje društvo», prevod s nemačkog, «Pčelar” br.5, Beograd, 2001; Lindauer, »Komunikacija u pčelinjem društvu u odnosu na regulaciju temperature u košnici”, u prevodu Z.Milkovića, »Pčelar«, Beograd, 2/89.; Loc, D., »Čajevi za pčele”, »Pčela», Zagreb, 5/86.; Lolin, M «Apistan i fluvalentne daščice u specijalističkom radu Z. Milkovića, dipl. veterinara”, «Pčelar” br. 8/91, Beograd, 1991.; Lolin, M. »Da se podsetimo i naučimo–bolesti na našem pčelinjaku«, »Pčelar«, Beograd, 4/82 Lolin, M. »Savetovanje u Primoštenu”, »Pčelar”, Beograd, 1/81 Lolin, M., i sar., »Da li znate sve o Varroi jacobsoni”, »Pčelar”, Beograd, 10-11/87



375

Lončarević, S. «Oprašivanje poljoprivrednih kultura pomoću pčela». «Pčelar” br. 5, Beograd, 1979; Lončarević, S., »Kako povećati proizvodnju voska”, »Pčelar”, Beograd, 2/91 Lončarević, S., »O pčeli i pčelarenju do naše ere«, »Pčelar«, Beograd, 12/87 Lončarević, S., »Važnost vode u životu pčela”, »Pčelar”, Beograd, 8/85 Lubinevski, Y., i sar., »Sprečavanje grinja Varroa jacobsoni i Tropilaelaps clareae«, »Pčela”, Zagreb, 9/88 Luganski, S.N. «Lečenje pčela i pčelinjeg legla», «Beogradski pčelar» br.25, januar, Beograd, 2003; Luganski, S.N., »Oksalna kiselina u medu”, »Pčelar”, Beograd 7/85 Lukač, L. «Pčelarstvo je neotuđivi deo poljoprivrede», «Pčelar” br.9, Beograd, 2003; Lukač, L., »Čitali smo u stranim listovima«, »Pčelar«8/96 Lukač, L., »Iskustva suseda”, »Pčelar” 2/96 Lukač, L., »Prirodno otporni mehanizam pčela«, »Pčelar«, Beograd 5/97 Lukač, L., »Zanimljivosti iz sveta«, »Pčelar” 2/98 M.B., »Pronađena pčela stara 135 miliona godina«, »Pčelar, Beograd, 1/2001 M.V., »Značaj jačine pčelinjeg društva i starosti njegovih pčela za uspešno prezimljavanje”, prevod s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 11/95 Mahmašaripov, S. »Uticaj hrane na kvalitet pčela”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 3/79 u prevodu Đ.Stanojčića, »Pčelar “, Beograd,7/94 Majsec, S., »Moja iskustva s Varroom godine 1995.”, »Pčela«, Zagreb, 4/86 Majsec, S., »Uzimljavanje pčelinjih zajednica«, »Pčela”, Zagreb, 9-10/87 Maksimović A. i sar. »Krečno leglo- lečenje i suzbijanje«, »Pčelar” 8/91 Maksimović A., S. Petričević, Lisjak, i Z ., Grujić, R. «Vapnenasto leglo pčela liječenje i sprečavanje”, «Pčela» br. 7, Zagreb, 1991 Maksimović, A., »Apitol, novi proizvod za suzbijanje Varrooze pčela«, »Pčela”, Zagreb, 9/90 Marković, J «Isparavanje oksalne kiseline u borbi protiv vareo”, «Pčelar” br. 9; Beograd, 2004c.; Marković, J «Primena oksalne kiseline u strategiji borbe protiv Varroe», «Pčelar” br. 9; Beograd, 2004b.; Marković, J «Sigurnosne mere pri radu sa oksalnom kiselinom», «Pčelar” br. 9; Beograd, 2004a.; Marković, J «Varrox vaporizer – isparivač za oksalnu kiselinu”, «Pčelar” br. 9; Beograd, 2004d.; Marković, J., »Upotreba apitola protiv Varrooze tijekom aktivne sezone«, »Pčela”, Zagreb, 6/91 Marković, M., »Grinja Varroa jacobsoni kao uzročnik propadanja pčelinjih zajednica”, »Matica”, Niš, januar 1999. Marković, M., »Hemijska sredstva za suzbijanje varroe«, »Matica«, Niš, februar 1999. Matišan, Ž., »Varroa Jacobsoni, jedan od prenosilaca zaraznih bolesti pčela«, »Pčela”, Zagreb, 2/90 Maž, L., »Vrednosti i uloga hraniteljica u pčelinjem društvu«, prevod sa francuskog, »Napredno pčelarstvo”, Beograd, 7, 8/1956 Medved, D., »Iskušenje z mravljično kislino«, »Slovenski čebelar” 4/88 Metoda »Volohovič”, »Pčelar”, Beograd, 9/95 Mihajlovski, A. «Ponašanje izletnica koje na sebi nose Varrou», «Pčelar” br. 3, Beograd, 2004.; Mikitjuk, V.V., »Pokazatelji efikasnosti preparata protiv varroe”, »Pčelar”, Beograd, 2/84 Mikšaj, I., »Uzimljavanje farovih košnica«, »Pčela”, Zagreb, 11/87 Milani, N., »Borba protiv varroe”, prevod D.Marković, »Pčelar«, Beograd, 2/97 Milković, Z., »Povodom članka „Iskustva sa nekim lekovima protiv varroe”«, »Pčelar, Beograd, 12/89 Milojević, M., »Pojava prvog legla u košnici«, »Pčelar«, Beograd, 5-6/93 Miloradović, D., »Put do zdravlja i lepote sa pčelinjim proizvodima i biljem«, Beograd, 1999. Miloradović, S., »Beli luk protiv krčnog legla«, »Pčelar«, Beograd, 2/97


376


Miloradović, S., »Da li su na pomolu otkrića koja će pomoći pčelinjoj zajednici da se oslibodi svih bolesti i poveća svoju produktivnost više puta«, »Pčelar«, Beograd, 10/98 Miloradović, S., »Koji je optimalan broj pčela izletnica u pčelinjem društvu za vrema glavne bagremove paše”, »Pčelar”, Beograd, 5/1998. Miloradović, S., »Koji je značaj odgajivačkog društva u selekciji pčela”, »Pčelar”, Beograd, 1/1998 Miloradović, S., »O invertovanom sirupu”, »Pčelar”, Beograd, 3/97 Miloradović, S., »Pčelinja zajednica u zimskom periodu«, »Pčelar«, Beograd, 12/97 Miloradović, S., »Zimske intervencije u pčelinjem gnezdu«, »Pčelar«, Beograd, 2/99 Miljnik, V.N., »Protivo, nozematozni kompleks”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 8/84 Miljnik, V.N., »Viboru protivVarroznih mer-naučna osnova”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 10/83 Mioković, D., »Visoka podnjača ili podište”, »Pčelar”, Beograd, 4/87 Mladenov, S. «Lečenje pčelinjim proizvodima – apiterapija», IKOM-INTELEKT, 1997 Mlađan, V. „Jesenje prihranjivanje sa fumagilinom”, „Pčelar”8/96; Mlađan, V., »Aktuelni problemi pčelarstva u SAD«, »Pčela”, Zagreb, 10/88 Mlađan, V., »Lijekovi u suzbijanju Varrooze”, »Pčela«, Zagreb, 3/85 Mlađan, V., »Timol”, »Pčelar”, Beograd 4/82 Mlađan, V., »Varroa i lekovi”, »Pčelar”, Beograd, 9/83 Mlađan, V., i sar. »Veza varroe i trutovskog legla”, »Pčelar”, Beograd, 3/84 Moorse, »Kaj je Fluvalinata«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana 4/88 Moosbeckkfer, R., »Naknadno delovanje na varrou saća u pčelinjim društvima tretiranim trakama apistanom, bajVarrolom na varrou”, »Pčelar”, Beograd, 9/91 Morse, R.A., »Šta je fluvalinat”, »Pčelar”, Beograd, 7/88 Moskaljenko, P.G., »Nepovratna sterilnost prezimelih pčela«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 3/88, u prevodu Đ.Stanojčić, »Pčelar«, Beograd, 10/97 Nanetti, A. & Bartolomei, P. & Bellato, S. & De Salvio, M. &Gattavecchia, E & Ghiani, R., «Farmakodinamika oksalne kiseline u pčelinjem društvu, e-mail: [email protected], prevod s engleskog, «Pčelar” br. 9, Beograd, 2004.; Nanetti, A. «Kontrola Varroe tokom cele godine. Kontrola Varroe oksalnom kiselinom – rezultati i ocene “, prevod s engleskog, «Pčelar” br. 1, Beograd, 2004.; Nedić, N. «Apigard – ekološki koncept borbe protiv Varroe», «Pčelar” 12/03, Beograd, 2003; Nesek, S., »Pojilice i njihova uloga na pčlelinjaku”, »Pčela«, Zagreb, 7/87 Njekrasov, V.N., »Zootehnički metod borbe protiv Varrooze«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 7/79, u prevodu D.Staničića, »Pčelar«, Beograd, 10/79 Opačić, M.M., »Upoređenje nekoliko postupaka uzimljavanja pčelinjih zajednica i njihova praktična analiza«, »Pčelar«, Beograd, 2-3/89 Opačić, M.M., »Utiče li skupljanje polena na produkciju meda? Rezultati sa terena«, »Pčelar«, Beograd, 2/89 Pangarić, Z « selekciji pčela», «Pčelar», br. 6, Beograd, 2002.; Pavlić, T., »O Varroi i iskustvu sa mravljom kiselinom«, »Pčelar«, Beograd, 6/88 Pejanović, R. «Domaći uređaj za primenu mravlje i oksalne kiseline», «Pčelar” br. 9, Beograd, 2004.; Pejanović, R. «Dvomatični sistem pčelarenja daje više – III”, «Beogradski pčelar», br. 52, april, 2005.; Peng,Y. C., Fang,Y., Xu s., Ge L., «The resistance mechanisms of the Asian honey bee, Apis cerana Fabr., to an ectoparasitic mite, Varroa jacobsonu Oudemans. Journal of Invertebrate Patolofy 49, 1987 Perautka, M., »Kontrola Varrooze u Češkoj”, »Pčela«, Zagreb, 5/85 Pere-Mezonev, A., »Dodavanje neoplođenih matica«, prevod sa francuskog, »Jugoslovensko pčelarstvo« br. 8, Beograd, 1935.; Pering, A. H. „Stare pčele nisu dobre za negovanje legla”, prevod iz „ABJ”, „Pčelar” br. 8, Beograd, l99l; Petričević, S., »Osvrt na divlje tržište lijekova za pčele”, »Pčela«, Zagreb, 4/90 Plužnikov, A. »Moj način primene mravlje kiseline”, »Matica”, Niš, januar 2000. Plužnikov, A., »Moja iskustva u borbi sa Varroom”, »Pčelar”, Beograd, 7/84



377

Poklukar, J., »Evropska konferenca z naslovom „Molekularni mehanizmi odpornosti čebel pri čebeljnih boleznih”«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 1/2001. Poklukar, J.,“Kranjska čebela je osvojila Češko”, »Slovenski čebelar” 101:277-278, Ljubljana,1999. Polič, S., »Moje izkušenje s Folbexom-va«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 2/88 Polovina, M., »Mravljom kiselinom protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 5/83 Popesković, D., »Kratak osvrt na biologiju krpelja, Varroa jacobsoni Qu (1904)”, »Pčelar”, Beograd, 9/84 Popesković, D., »Mikroklima u pčelinjoj zajednici - toplotni režim - hidro režim - aero režim«, »Pčelar«, Beograd, 1-3/81 Popesković, D., »Organizam medonosne pčele u jesenje-zimskom periodu”, »Pčelar”, Beograd, 11/82 Popesković, D., »Osvrt na XXVII Međunarodni kongres apimondia«, »Pčelar«, Beograd, 12/79 Popesković, D., »Pčela, pčelarstvo i nauka u Francuskoj«, »Pčelar«, Beograd, 10/82 Popesković, D., »Pčelarstvo i zaštita životne sredine«, »Pčelar«, Beograd, Popesković, D., »Svojstva meda–neiscrpna tema i problem«, »Pčelar«, Beograd, 2/79 Popesković, D., »XXXI međunarodni kongres«, »Pčela”, Zagreb, 2/88 Popov, E.T., »Otvečajem na voprosi«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 8/85 Popravko, S.A., »Benzoeva kiselina u proizvodima pčela”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 3/79, prevod s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 7/79 Popravko, S.A., »O dugovečnosti u košnici«, prevodu s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 2/96.; Prag, O.W., »Kako pčele oduzimaju vodu iz nektara«, »Pčelar«, Beograd, 8/95 prevod s nemačkog, «Pčelar” 4/2000, Beograd, 2000: Puškadija, Z.,Bubalo,D.,Dražić,Maja, Kezić, N. „Varrooza - kontrola alternativnim pristupom”, Poljoprivredni fakultet, Osijek, 2004 Raičević, Z., »Primena antibiotika u pčelarstvu«, Matica”, Niš, br. 18, jul 2000. Ramires, V.B., »Primenjivanje praškastih materija protiv Varroe jacobsoni”, »Apiacta«, XXIV, 2-4 (1989), prevod s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 8/89 Relić, B., »Neki faktori koji utiču na snagu i produktivnost pčelinje zajednice”, »Pčelar”, Beograd, 11/95 Relić, B., »Osnovne pretpostavke visokih prinosa meda”, »Pčelar”, Beograd, 6/97 Relić, B., »Zalihe, raspored hrane i zimovanje pčela”, »Pčelar”, Beograd, 10/89 Relić, B., »Zimovanje pčela i privremeno leglo«, »Pčelar«, Beograd, 1/89 Relić, R. „Krečno leglo – tiha napast”, „Pčelar”4/2001. Relić, R., »Genetski aspekti uzgajanja pčela, rase pčela i uticaj selekcije na poboljšanje proizvodnih rezultatai zdravetvenog stanjapčelinjih zajednica”, »Pčelar”, 9/2000, Beograd, 2000. Rihar, J., »Borba protiv Varrooze u Izraelu«, »Pčela”, Zagreb, 11/89 Rihar, J., »Dejstvovanje mravlje kiseline”, »Pčelar”, Beograd, 4/88 Rihar, J., »Delovanje mravlje kiseline«, »Pčela”, Zagreb, 5/88 Rihar, J., »Dva načina uničevanja pršice Varrooa Jacobsoni Qu«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 4/88 Rihar, J., »Građevnjak i trutovsko leglo u borbi protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 5/82 Rihar, J., »KAS-rastlinski zvarek protiv in nosemavosti”, »Slovenski čebelar«, Ljubljana, 9/88 Rihar, J., »Varrooza čebel”, Ljubljana, 1987. Rihar, J., »Zašto mravlja kiselina?”, »Pčela«, Zagreb, 9/87 Rihar, J., »Zatiranje varroe z mravljično kislino”, »Slovenski čebelar«, Ljubljana, 5/88 Rinderer, T., »Prostor u košnici i produktovnost pčelinjih društava«, »Pčelar«, Beograd, 6/83 Ritter, W., Jong, D.De., »Razmnožavanje varroe u Z.Nemačkoj i Brazilu”, »Pčelar”, Beograd, 10/84 Ritter. W., »Različite metode kontrole V.jacobsoni u Z.Nemačkoj. «, »Pčela”, Zagreb, 6/89 Rjamova, A.M., »Razlika u metamorfozi letnjih i zimskih pčela”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 12/78, prevod s ruskog, «Pčelar” br. 5, Beograd, 1979;


378


Rjamova, A.M., »Značaj proletnje hrane«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 5/79, u prevodu Đ.Stanojčića, »Pčelar«, Beograd, 9/79, Rujiter, A.De., »Duvanski dim ubija krpelja«, »American bee journal«, novembar, 1982., prevod D.Simonović, »Pčelar«, Beograd, 4/83 Ruttner, F., »Novi postupak delotvornog suzbijanja Varrooze dugotrajnim tretiranjem pčelinjih zajednica«, »Imkerfreund”, 1/88 u prevodu M.Spitzer, »Pčela”, Zagreb, 23/89 Ruttner, F., »Znastvena istraživanja i prektično pčelarenje”, »Pčela«, Zagreb, 7-8/89 Sammer, A., »Stres”, »Slovenski čebelar«, Ljubljana, 2/89 Savović, M., »Mlečna kiselina u borbi protiv varroe”, »Pčelar”, Beograd, 4/1991 Savović, M., »Mlečnaom kiselinom protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 12/1983 Savović, M., »Nektar sa većim procentom vode«, »Pčelar«, Beograd, 12/83 Schmit, W., »Apitol, novi sistemski akaricid protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 6/86 Seeley, Tovey, »Sakupljanje i skladištenje nektara«, »American bee journal” 7/94, »Pčelar«, Beograd, 7/95 Selivanova, A., i sar., »Borba s varroatozom–sistematičeskaja i planomernaja”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 8/86 Senegačnik, J. »Ostanki zdravil v medu in novost v kemoterapiji čebeljih bolezni v svetu «, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 1/89 Senegačnik, J., »Bolezni in dejavniki, ki povzročaju plazenje čebel (sindrom plazenje čebel)«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 1/2001. Senegačnik, J., »Brat Adam Kerle-devedesetogodišnjak”, »Pčela«, Zagreb, 4/98 Senegačnik, J., »Moje izkušenje pri zatiranju Varrooze” (Referat na XII republičkom savetovanju o pčelarstvu 11.2.1989. u Ljubljani), »Slovenski čebelar” 4/89 Senegačnik, J., »Ostanki zdravil v medu in novosti v kemoterapiji čebelnjih bolezni u svetu«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 12/88 Senegačnik, J., »Še o Varroi in njenim zatiranju s perizinom«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 2/88 Senegačnik, J., Gregorc, A.. »Prispevek eksperimentelnom študiju učinkovitosti fluvalinata«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 3/90 Simić, R., »60 Godina rada društva pčelara Užice«, Užice, 1997. Simić, R., »Šareno leglo u košnicama - patogena pojava«, »Pčelar«, Beograd, 8/98 Simin, Ž., »Jedan od mogućih načina rada sa pčelama na manjem pčelinjaku«, »Pčelar«, Beograd, 4/91 Simin, Ž., »Korelacija između koncetracije šećernog rastvora i procesa invertovanaj saharoze«, »Pčelar«, Beograd, 12/83 Simin, Ž., »O količini hrane u zimskom pčelinjem gnezdu”, »Pčelar”, Beograd, 3/85 Simin, Ž., »O prirodnoj i veštačkoj pčelinjoj hrani”, »Pčelar”, Beograd, 4/83 Simin, Ž., »Obnavjanje saća u pčelinjem gnezdu«, »Pčelar«, Beograd, 4/89 Simin, Ž., »Osnovni uslovi uzgoja jakih pčelinjih društava«, »Pčelar«, Beograd, 4/86 Simin, Ž., »Ređi šećerni sirup pčele lakše i bolje invertuju nego gušći”, »Pčelar”, Beograd, 56/93 Simin, Ž., »Uticaj ishrane u stadijumu razvića pčele radilice na njenu konstituciju i proizvodna svojstva”, »Pčelar”, Beograd, 8/83 Simonović, D., »Nov način celokupne zamene saća”, »Pčelar”, Beograd, 4/84 Skripnjik, V.V., Krupske, N.K., »Kako krpelj varroa odabira larvu«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 6/88 Smirnov, A.M., »Otvečajem na vaprosi«, »Pčelovodstvo«, Moskva 10/85, 11/85, 9/86, 10/86, Smirnov, A.M., »Otvečajem na vaprosi–šćavelevoj kisloti”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 9/86 Smirnov, A.M., i sar. »Novoje v primeniji murovinoj kisloti”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 9/84 Snoj, N., »Zašto su antibiotici u pčelarastvu škodljivi«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 7/78, u prevodu R.Ignjatovića, »Pčelar«, Beograd, 9/79 Sokolović, M., »Mravlja kiselina, da ili ne? «, »Pčelar«, Beograd 12/87 Solovljeva, L.F., »Čto dolžen znati pčelovod o borbe s varroatozom”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 7/84



379

Southwick, E.E., »Pčele u ćilibaru«, »American bee journal«, januar 1995, u prevodu D.Aranđelović, »Pčelar” br. 4/96 Spasić, V. «Potresno saopštenje za javnost regionalne asocijacije», «Pčelar” br, 3/2005) Spasić, V., »Mravlja kiselina (CHOOH)«, »Matica«, Niš, oktobar 1999. Spitzer, M., »Koliko sami pčelari doprinose širenju pojedinih bolesti u pčelinjim zajednicama”, »Pčela«, Zagreb, 1/90 Spitzer, M., Sulimanović, Đ., »Otpornost azijske pčele (Apic cerana) prema Varroa jacobsoni«, »Pčela”, Zagreb, 3/88 Staletić, M., »Američki naučnici koriguju metode borbe sa Varroom”, »Pčelar” 5/96 Staletić, M., »Preventiva protiv truležnih legla”, »Pčelar” 5/97 Stanimirović, Z, Stanimirović Marijana, , Todorović Dajana: «Savremena strategija suzbijanja varroe sa osvrtom na molekularno-genetičke aspekte selekcije pčela u funkciji rezistencije». «Pčelar” br 1, Beograd, 2003; Stanimirović, Z. ; Stevanović, J. „Nosema ceranae kao mogući uzrok CCD-a „Kadedra za biologiju, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu, 2011. Stanimirović, Z. i Mladenović, M. Štetne posledice po zdravlje ljudi pri suzbijanju Varrooze pčela”, „Pčelar” br. 1, Beograd, 2001; Stanimirović, Z., Ćirković, D., Stevanović, Jevrosima: «Metode za utvrđivanje stepena zaraženosti Varroom”, «Pčelar” br. 7, Beograd, 2004.; Stanimirović, Z., i Stevanović, Jevrosima: «Biologija pčelinjeg krpelja Varroa destructor”, «Pčelar” br.5, Stanimirović, Z., Stevanović Jevrosima, ĆIRKOVIĆ, D. „Preveniranje i kontrola američke kuge, nozemoze, Varroze i nekih virusnih infekcija pčelinjih zajednica” ZBORNIK RADOVA,XXVI Savetovanja pčelara 2008. Novi Sad. Stanojčić, Đ., »Biljni preparat protiv varroe”, »Pčelar”, Beograd 5/87 Stanojčić, Đ., »Deficitarnost trutova”, »Pčelar”, Beograd, 3/89 Stanojčić, Đ., »Iskustva o primeni KAS-81”, »Pčelar”, Beograd, 6/96 Stanojčić, Đ., »Kombinovane mere protiv varroe«, »Pčelar«6/81, Beograd Stanojčić, Đ., »Kvalitet zimske hrane i produktivnost pčela”, »Pčelar”, Beograd, 2/79 Stanojčić, Đ., »Mineralne materije u jesenjem prihranjivanju pčela«, »Pčelar«, Beograd, 9/83 Stanojčić, Đ., »Mineralne materije u jesenjem privređivanju pčela”, »Pčelar” 10/88 i 9/83 Stanojčić, Đ., »Nedovoljna ishrana larvi i fenotip radilica”, »Pčelar”, Beograd, 8/81 Stanojčić, Đ., »O šarenom leglu”, »Pčelar”, 6/89, Beograd, 1989. Stanojčić, Đ., »Oprezno s fumagilinom”, »Dobro jutro«, br. 347, Novi Sad, mart, 2001. Stanojčić, Đ., »Oprezno s naftalinom«, »Pčelar” 11/81, Beograd Stanojčić, Đ., »Optimalne mogućnosti pčela u preradi ugljenovodonične hrane”, »Pčelar”, Beograd, 11/88 Stanojčić, Đ., »Povećanje efikasnosti okvira građevnjaka«, »Pčelar” 8/86, Beograd Stanojčić, Đ., »Rezultati zimovanja”, »Pčelar”, Beograd, 6/85 Stanojčić, Đ., »Šire se sredstva protiv varroe«, »Pčelar«, Beograd, 11/81 Stanojčić, Đ., »Uslovi normalnog zimovanja pčela«, »Pčelar«, Beograd, 12/80 Stanojčić, Đ., »Uticaj mleča na polni dimorfizam kod pčela«, »Pčelar«, Beograd, 4/85 Stanojčić, Đ., »Zimovanje na punom gnezdu uz pojačanu ventilaciju”, »Pčelar”, Beograd, 2/80 Stanojčić, Đ., »Zimska lokacija i mir na pčelinjaku”, »Pčelar” 11/97 Stanojčić, Đ., »Zračak nade”, »Pčelar”, Beograd, 2/88 Stanojević, M. «Prolećni razvoj pčelinjih zajednica», «Pčelar” br. 3, Beograd 2004.; Stanojević, M. «Uzimljavanje i zimovanje pčelinjih društava», „Pčelar” 1/99 Stanojević, M., »Da li je podnjača sa žičanom mrežom pravi izbor?« 1/2000, Beograd»Stanje, problemi i mere za unapređenje pčelarstva Jugoslavije«, referati za savetovanje, Beograd, 1972. Stefanović, S. Bata, «Kad od dobrog postoji još bolje”, «Pčelar” br. 4, Beograd, 2005.; Stepanišvili, V.G., »Iz praktiki borbi s Varroozom v Gruzii”, »Pčelovodstvo, Moskva, 10/83


380


Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Z., Mladenović, M., »Opravdanost primene fumagilina u terapiji nozeme«, »Pčelar br.11, Beograd, 2000., Stevanović, Jevrosima, Stanimirović, Z., Mladenović, M., »Opravdanost primene fumagilina u terapiji nozeme«, »Pčelar br.12, Beograd, 2000., Sulijev, G.G., Sulijeva, O.G., »Zooterhničeski: udobnij i nadežnij«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 3/84 Sulimanović, Đ., »Bolesti pčela na 31. međunarodnom kongresu«, »Pčela”, Zagreb, 12/87 Sulimanović, Đ., »Deset godina iskustva s Varroozom pčela«, »Pčela”, Zagreb, 10/88 Sulimanović, Đ., »Higijenski podložak Varrostop koni u suzbijanju Varrooze “, »Pčela«78/89 Sulimanović, Đ., »Izveštaj o radu stalne komisije za bolesti pčela na 32. Međunarodnom kongresu pčelarstva u Brazilu godine 1989.”, »Pčela«, Zagreb, 1/90 Sulimanović, Đ., »Radni sastanak o Varroozi«, »Pčela”, Zagreb, 12/86, 1/87, 2/87, 3/87, 4/87 Sulimanović, Đ., »Suzbijanje Varrooze sistemicima«, »Pčela”, Zagreb, 11-12/88 Sulimanović, Đ., »Svibanjska bolest i druge boledti proleća”, »Pčela«,Zagreb, 5/85 Sulimanović, Đ., »Vapnenasto leglo«, »Pčela« 2/86 Sulimanović, Đ., »Varrooza, rešena zagonetka”, »Pčela«, Zagreb, 11/84 Sulimanović, Đ., i sar., »Lijekovi za suzbijanje Varrooze«, »Pčela”, Zagreb, 9/86 Sulimanović, Đ.,i sar., »Apitol u suzbijanju Varrooze zimi«, »Pčela”, Zagreb, 1/89 Šabamov, M., »Borba sa Varroom u Bugarskoj”, »Pčelar”, Beograd, 7/79 Šabaršov, I., »Kakvu koncentraciju treba da ima sadni sirup«, »Pčelovodstvo” br.5, Moskva, 1984. Šambonaud, J.P. „Prilog istraživanju antibiotika u medu”, prevod s francuskog, „Pčelar”1011/93; Šenfeld, A. «Prihranjivanje pčela šećerom”, «Jugoslovensko pčelarstvo» br.8, Beograd, 1936; Šiferštajn, E., «Pčelarstvo u Nemačkoj i Evropskoj Uniji”, «Pčelar” 11/03, Beograd, 2003 Šiferštajn, E., »Suzbijanje varroe”, »Imkerfrojnd«, br.11/1994, u prevodu sa slovenačkog Šilov, V.N. »ProtivVarrozne mere i zimovanje”, »Pčelovodstvo” 8/83, prevod s ruskog, »Pčelar” 12/83 Šimonka, J., »Varrooza in mravljična kilina«, »Slovenski čebelar”, Ljubljana, 3/88 Šivic, F., »Učimo se uporabljati mravično kislino”, »Slovenski čebelar«, Ljubljana, 3/88 Šljivić, M., »Peludna smrt«, »Matica«, Niš, septembar, 1999. Taber. S. «Veštačka ishrana medonosnih pčela», «Savremeni principi pčelarenja”, zbornik najboljih članaka iz stranih časopisa, Živadinović, R. Žitkovac,2000; Taranov, F.G., »Kako pčele žive zimi«, »Pčelovodstvo” 1/83, prevod s ruskog, »Pčelar” 1/97 Taranov, F.G., »Lučenje voska i gradnja saća«, »Pčelovodstvo«8/82, prevod s ruskog »Pčelar«4/95 i 1/83 Taranov, F.G., »Odraz skupljanja polena na stanje i produktivnost u društvu”, »Pčelovodstvo” 9/78, prevod s ruskog, »Pčelar” 1/79 Taranov, F.G., »Otvečajem na vaprosi«, »O razlozima antagonozma među maticma«, »Pčelovodstvo” 4/76 Taranov, F.G., »Otvečajem na voprosi«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 4/85 Taranov, F.G., »U čemu se sastoji staranje saća”, »Pčelovodstvo”, prevod s ruskog, »Pčelar” 3-4/93 Todorović, D., »Naknadno delovanje fluvalinata na varroe posle uklanjanja mehaničkih nosača fluvalinata (trake, letvice) iz košnice«, »Pčelar«, Beograd, 12/90 Todorović, D., »Naučni pristup i senzacionalna „otkrića” u suzbijanju Varrooze”, »Pčelar”, Beograd, 10/89 Todorović, D., »Potreba za planskim i sistematskim suzbijanjem Varrooze«, »Pčelar«, Beograd, 11/88 Todorović, D., »Suzbijanje bolesti pčela i pčelinjeg legla antibioticima i akaricidima i njihov uticaj na higijensku ispravnost meda«, „Pčelar”, Beograd, 6/86



381

V.Kovačević, »Pčelar«, Beograd, 5/85, (»Hemijska sredstva za suzbijanje Varrooze i mogući ostaci u medu«) Vahonjina, T.V. »Jedinstvo pčelinjih proizvoda«, »Pčelovodstvo«10/89, Moskva Vahonjina, T.V., Jakovljeva, L.P., »Kvalitet polena i njegovi proteini«, »Pčelovodstvo«, Moskva, 8/79, prevod s ruskog, »Pčelar«, Beograd, 10/79 Vesely, V., »Borba protiv Varrooze u Čehoslovačkoj«, »Pčela”, Zagreb, 6/89 Vesković, B., »Fitocindi i antimikrobnio delovanje meda«, »Pčelar” 3/95 Vinokurov, V.I., »Biljke u borbi protiv Varrooze”, »Pčelovodstvo” 5/2000, Moskva Vlainić, Z., »Varrotox letvice posle upotrebe spaliti«, »Pčela”, Zagreb, 6/86 Vorožbit,V. »Veterinarnaja služba pčelovodstvu”, »Pčelovodstvo»8/86 Vračar, N., »Cvetni prah–polen hrana i za kosmonaute”, »Pčelar”, Beograd, 3/96 Vujnović, M. «Šećerne pogače – da ili ne”, «Pčelar” br. 11, Beograd, 2003; Vukčević, V. „Upotreba antibiotika u pčelarstvu”, „Pčelar”9/97; Vukčević,V. »Projekat 1000 matica...”, »Pčelar”, Beograd, 11/95 Žan-Pjer Šaplo, «Kako kontrolisati američku kugu bez lekova», LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 849, jun 1999), prevod s francuskog, «Beogradski pčelar» br. 35, novembar, Beograd, 2003.; Živadinović, R. «Čuvanje rastvora oksalne kiseline», «Pčelar” br. 9, Beograd, 2004 Živadinović, R. «Istina o upotrebi antibiotika u pčelarstvu”, «Pčelar” br. 9, Beograd, 2001; Živadinović, R. «Krivcov i Lebedev u Nišu”, «Pčelar” br. 5, Beograd, 2004 Živadinović, R. «Kud se dede car Nemanje blago», «Pčelar” br.8, Beograd, 2001; Živadinović, R. Pojašnjenje uz tekst Harman, A. „Kašmirski pčelinji virus”, prevod s engleskog, «Pčelar” br.4, Beograd, 2005.; Živadinović, R., «Tretirao sam oksalnom kiselinom”, «Pčelar” br. 9, Beograd, 2004 Živadinović, R., »Naučno zasnovana tehnika stacionarnog pčelarenja DB košnicom«, (Predavanje održano na savetovanju o tehnologiji pčelarenja u Beogradu 26.februara 2000.); Živadinović, R.»Kako i zašto do `čistog` voska», «Pčelar” br.3, Beograd, 2004.; Živadinović, Tanja. »Eterična ulja su ipak bezopasna«, »Matica«, Niš, januar 1999. Živadinović,.R., »O jesenjem spajanju društava«, »Pčelar” br. 11, Beograd, 1997; Živadinović,.R., »O ventilaciji košnice”, »Pčelar” br. 11, Beograd, 1994; Žukov, V.N., »Iz pokuse zimovanja”, »Pčelovodstvo”, Moskva, 1/62, 8/85, prevod s ruskog,, »Pčela« 8/85, Zagreb. 1

dr Eva Krein je počasni član Apimondije, Engleska


BELEŠKE O AUTORU Jovo Nikolin Kantar rođen 18. maja1 1933.godine, u Crnoj Vlasti, opština Otočac, u Lici, Republika Hrvatska. Školovao se u rodnom mestu, Otočcu, Kragujevcu, Sarajevu, Zagrebu, Beogradu. Vojne nauke studira na Vojnoj akademiji, Komandno-štabnoj akademiji i na Školi nacionajne odbrane, a političke - na Vojnopolitičkoj školi. Službovao je u Gospiću, Bjelovaru, Puli, Vipavi, Beloj Crkvi (Banat), Sarajevu, Beogradu, Zagrebu i drugim mestima SFRJ. Penzionisan je u Zagrebu 1988. godine, posle 14 godina nošenja čina pukovnika. U tim i, u drugim mestima gde je u funkciji komandira, komandanta, nastavnika u vojnoj školi, načelnika vojne škole, edukovao vojnike, studente i slušaoce-oficire, a iz funkcije vojnog inspektora kontrolisao aktivnosti vojnih jedinica i štabova na terenu, kontaktirao je mnoge pčelare svih uzrasta i opredeljenja i posetio mnoge pčelinjake širom SFR Jugoslavije i, došao do saznanja da velike pčelinjake imaju pčelari čije porodice gaje ljubav prema pčelama, te rade za pčele i za sebe. A male pčelinjake gaji samo usamljeni pčelar iz hobija, bez volje supruge i ostalih ukućana. Pčelareći iz hobija od 1977, stekao je ne malo iskustvo, i u tom vremenskom periodu od 30 godina, kontinuiranim praćnjem i isčitavanjem brojne pčelarske literature i periodike, koja odslikava savremena naučna saznanja i praksu u pčelarskom svetu (šest domaćih i stranih časopisa – Pčelovodstvo, Moskva; Slovenski čebelar Ljubljana; Pčela, Zagreb; Pčelar, Beograd; Beogradski pčelar, Beograd; Dobro jutro Novi Sad; Matica – Niš, Melitagora, Skoplje), sagledao kompleksnu problematiku zaštite pčela od Varroze i drugih pčelinjih bolesti, a kao posledicu toga - zagađenje meda i voska hemijom. Prepušteni sami sebi, bez uticaja veterinarske struke i nauke, nebrige državne administracije i nemara pčelarske asocijacije, pčelari su se na razne načine snalazili, pa zbog nekontrolisanog unošenja u košnicu opasne hemije i neprirodne hrane, oslabili su prirodne odbranbene mehanizme pčela na bolesti, i zagadili hemijom med, tako da ovaj, od prirode darovan, proizvod više nema Božanska svojstva lekovitosti, u šta smo od iskona verovali. Pčele, svojim prirodnim odbranbenim mehanizmima, su kroz dugu evoluciju pokazale sposobnost da prežive sve surovosti Prirode, preovladavši 160 miliona surovih zîma, i isto toliko žarkih i sušnih leta, kao i sve kataklizme, i da se suprotstave svim bolestima, zahvaljujući prevashodno matici, ali su se pokazale nesposobnim da preovladaju tri – (1) glad, (2) pčelara i (3) Varrou destruktor. Pčelarstvom se iz hobija počeo baviti stotinu godina kasnije od svoga dede Milana koji je kao krojač, uz šivanje kao zanimanjem, u XIX veku u Austro-Ugarskoj, pčelario sa „sandučarama” (u obliku otsečene piramide) napunjenih i, belim lukom kao lekom. Od 1977. g. i ceo periood do sada uporan je zagovornik, propagator i bezkompromisni borac gvozdene preventivne protiv bolesti pčela uz očuvanje prirodnih odbranbenih mehanizama pčelinjih zajednica, te kurative na pčelinjacima primenom EKO-lekova protiv bolesti pčela. Izbacivanjem iz pčelarske prakse zablude da su šećer, sojino brašno, mleko u prahu i drugi za pčele neprirodni proizvodi dobra zemena za med i cvetni prah i izbacivanjem iz košnica starog saća i

384


dodavanje satnih osnova načinjenih od prirodnog voska, nije imao nikakvih bolesti pčela osim Varroze, koju je suzbijao primenom timola, mravlje kiseline, oksalne kiseline, apitola, perizina, KAS-81, praškastih materija.., (ne hemijske letvica niti daščica tipa Matisan i Evrotom), što je detaljno obradio u svojoj prvoj knjizi »Sa zdravim pčelama u XXI vek«2001.u kojoj je uneo novi pojam obolevanja pčela pod nazivom »Bolest praznih sanduka«. Stavio je znak STOP unošenju hemije u košnicu i znak PROTIVLJENJA uzgoju matica neprirodnim postupcima, čemu je posvetio svoje dve knjige i sva predavanja, u cilju očuvanja zdravlja pčela i čistote pčelinjih proizvoda od hemijskih zagađenja, a u cilju očuvanja zdravlja Nacije. U uvodu svojih predavanja voli u „šâli” da kaže i knjige pokaže, da je Prvu knjigu napisao protiv pčelara, za zaštitu pčela, meda i potrošača meda, dok je II napisao protiv nesavesnih uzgajivača matica za odbranu imuniteta pčelinjih zajednica i nas pčelara. Sarađuje sa pčelarskim listovima „Pčelar”, „Beogradski pčelar”, „Obrenovački pčelar”, „Melitagora”, revijom „Dobro jutro” i časopisom „Matica". Član je Društva pčalara „Obrenovac” u Obrenovcu i Društva pčelara „Beograd” u Beogradu. Autor je knjige „Sa zdravim pčelama u XXI vek”, 2001, «Matica misaona imenica», 2004. i koautor knjige „Zdravstvena zaštita pčela”, Beograd, 1998; „XX savetovanje pčelara”, Novi Sad, 2002. i „II kongres pčelara Srbije"-Zbornik radova, 28. i 29. septembar, Aleksinac, 2002. godine, i brojnih predavanja. Napisao je i knjigu pod naslovom „Pozivnica na stoti rođendan”, 2007., kojom „pokazuje žuti karton”, skreće pažnju na zdrav život osobama u srednjim i poznim godinama. Bio je biran za predsednika komisije za stručno obrazovanje pčelara Srbije, 2002. godine, u kom svojstvu je napisao Program stručnog obrazovanja pčelara Srbije za XXI vek, koji je na II kongresu pčelara Srbije 2002. g. usvojen kao zvanični kongresni dokument. Godine 2005. ustupljen je pčelarima Crne Gore. Ponovo je, marta 2008. g. biran za člana odbora za stručno obrazovanje pčelara Srbije, a jula 2011. za člana komisije za zdravstvenu zaštitu pčela. Bio je aktivni učesnik II kongresa pčelara Srbije 2002. godine sa referatom na temu »Program stručnog obrazovanja pčelara Srbije«. Rajko Pejanović, Šabac, jula. 2011. 1

U pasošu, ličnoj karti, zdravstvenoj knjižici i dokumentima izdatim 1984. i kasnije stoji 18. maj 1933. g. Moj otac Nikola, koji je bio poslužitelj u školi i kod seoskog paroha popa Ilije Vurdelje, objašnjava tu razliku, tako da je j pop Ilija Vurdelja zaboravio upisati pravi datum rođenja, pa je pogrešno, pet meseci kasnije, uneo novi. Radi se o neodgovornom svešteniku, koji je suprotno moralnim i duhovnim vrednostima, iz pohlepe, odložio knjigu rođenih, zaboravio na pero i mastilo i dao prednost svećenju vodice uoči Svetog Jovana, pa se pijan i opijen i naždran nije ni setio da upiše moje ime u knjigu rođenja na Krstovdan 18. januara. Dakle, pop Ilija Vurdelja, koji je iz nemarnosti, mene rođenog u znaku “JARCA” na Krstovdan uoči Svetog Jovana, po čemu mi je kum Branko Grbić i odredio ime, upisao u knjige pet meseci kasnije i odredio mi mesto u “Biku”. Pod uticajem Saturna “Jarac” je znak zemljani i, sa ostalim planetama sa kojima stoji u zavisnosti, daje dobre osobine: nepokollebljivost, izdržljivost, podstiče na ambicije, poštovanje svega što svojim postojanjem to zaslužuje. Pod uticajem “Venere” “Bik” daje pozitivne snage – odlučnost, smisao za praktično i dobrodušnost, ali mu samosažaljivost i materijalni interas umanjuju pozitivne vrednosti. Zašto u personalnim dokumentima (svedočanstvima, diplomama i dr.) do 1984. godine stoji 18. januar? Zato što odmah posle Drugog svetskog rata nije bilo knjige rođenih, koja je kao dokument Pravoslavne crkve bila uništena, pa je umesto nje matičar Mesnog odbora koristio usluge moga oca Nikole kao svedoka, koji je kao poslužitelj u školi pamtio imena i dan rođenja svih đaka. Tako svi mladići i devojke kojima je 1945, 46, 47, 48… godine



385

trebao izvod iz knjige rođenih dobijali dokument na osnovu upisa u Novu knjigu rođenih po svedočenju moga oca Nikole. Tek kada je pravna država stasala i kada su sačuvani duplikati Matičnih knjiga rođenih vraćeni u opštinu, nastale su promene u mojim dokumentima. I ne samo po tom problemu, već i po drugim pitanjima. Dovoljna je ilustracija da su mi roditelji rođeni u Austro-Ugarskoj, a ja sam rođen u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, da sam prva dva razreda osnovne škole učio u Banovini Hrvatskoj Kraljevine Jugoslavije, da me je u trećem razredu zadesila propast Kraljevine i nastanak Nezavisne države Hrvatske i Italijanska okupacija koja nas je sačuvala od smrti novoformirane ustaške države u kojoj sam vrlo često menjao mesto boravka u zavisnosti gde sam bio izvesno siguran da ne budem preklan, zatim Demokratska Federativna Jugoslavija (07. marta 1945, Ivan Božić, Sima Ćirković, Milorad Ekmečić, Vladimir Dedijer, “Istorija Jugoslavije”. Prosveta, 1972, str. 540), potom Federativna republika Jugoslavija, pa Federativna narodna republika Jugoslavija, zatim Socijalistička Federativna republika Jugoslavija, pa Savezna republika Jugoslavija, Rapublika Srbija i Crna Gora i sada Republika Srbija. Kao “Jarac” sve sam te promene dobro podneo.

KANTAR (1) Jovo, rođen 18. januara 1933. godine, a u zvaničnom izvodu iz knjiga rođenih stoji mesec maj, datum 18. maj. (2)Izvor u oltaru neohrišćanske bazilike, (3)vaga (4) Nekadašnja turska mera od 44 oke (5) CANTHARUS LINEATUS – riba koštunjača, jedna od kvalitetnijih riba («Leksikon JLZ», 1974, str.447). U IV dopunjenom i redigovanom izdanju «LEKSIKONA STRANIH REČI I IZRAZA« Milana Vujaklije , 1991. godine – nema reči KANTAR. Često neke osobe mešaju pojam KANTAR sa pojmom KANTOR. KANTOR (lat.CANTOR): (1) pevač–pojac (2) srednjovekovni crkveni službenik, koji je kontrolisao pevačke škole. (3) U rimokatoličkim crkvama – orguljaš i horovođa. (4) U sinagogi – pevač solista («Leksikon JLZ”, 1974, str.447) (5) Učitelj crkvenog pevanja i muizike («LEKSIKON STRANIH REČI I IZRAZA« Milana Vujaklije , 1991. godine, str. 385)


Sa Zdravim Pčelama u Xxi Vek Trece Izdanje

Recommend Documents