Rimska republika

Римска република res publica –  publicus (од старијег облика poblicus и poplicus, који ја настао контракцијом од populicus! оно "то припада народу (populus! народ као полити#ки субјект, $аједница гра%ана, скуп"тина, тј& $аједници, др'аи) *+s! стар, предмет& *+s *+s public и *+spublic! оп"те добро, др'аа& -иноним је civitas! оно "то је сојстено гра%анину (civis, гра%ански статус, $аједница гра%ана, др'аа&

.а Рим/ане република је била ("то а'и и данас тип др'аног уре%е0а у коме је народ носилац ласти! maiestas populi Romani (ели#ина, Romani  (ели#ина, суерена ласт римског римског народа& -упротност републици је монар1ија, ладаина једног #оека! regnum (кра/еина од *+2 (кра/& 3орм 3ормаа др'а др'ан нее упра праее у римс римск кој репу републ блиц ици и оли# оли#ен енаа је у дем демаа поли полити ти#к #ким им институц институцијама, ијама, сенату и народној народној скуп"тини! скуп"тини!  senatus populusque Romanus (SPQR & & 4ри том је народ суерен а сенат није& Римски народ је и$ор $аконодане, судске и и$р"не ласти ласти&& 5н је бирао бирао и$ соји1 соји1 редо редоаа носиоце носиоце и$р"н и$р"нее ласти ласти,, магист магистрат рате& е& 6$бор 6$бор на поло'ај магистрата $на#ио је и #лансто у сенату, које је било до'иотно& 7а тај на#ин, народ индиректно индиректно бира и сенаторе& -енат је, као саетодано саетодано тело магистрата, упра/ао дненом политиком& 8агистрати су председаали сенатом и скуп"тинама, предлагали $аконе и обе$бе%иали 0и1оо 0и1оо спроо%е0е&

Ра$ој римског републиканског уре%е0а 4о традицији, република је у Риму устано/ена 9:;& године године када је племсто ( патрицији  протер протерало ало послед послед0ег 0ег кра/а кра/а и 0его 0егоу у ласт ласт (imperium пренел пренело о на да магист магистрат рата, а, кон$у кон$ула, ла, који који су саке саке годи године не бирани бирани у народ народној ној скуп"т скуп"тини ини&& 4леми<к 4леми<ко о е<е, е<е, сенат сенат,, $адр'аа саетодану улогу коју коју је имало у монар1ији& Римско републиканско уре%е0е и$гра%ено је постепено, еолуцијом кро$ да и по столе<а дугу борбу народа ( плебејци  да се и$једна#и у полити#ким праима са патрицијима, који су са успоста/а0ем републике преу$ели контролу у др'аи! само они су могли бити бирани $а кон$уле кон$уле и бити #ланои сената& 6$град0а институција римске републике републике одијала се на да ниоа! =& 4лебејци, полити#ки и економски обеспра/ени, органи$ују се као посебан стале', стара старају ју др'ау др'ау у др'аи др'аи са посебни посебним м инстит институц уцијам ијамаа (плебе (плебејски јски трибу трибуни, едили едили,, плебејска скуп"тина) полити#ким притиском, угланом у иду ојног "трајка (сецесије у периодима ратне кри$е, примораају патриције да и1 при$нају& >& Ратои са суседима и "ире0е територије Рима уе<аали су обим др'ани1 послоа, "то "то је ре$у ре$ултир лтирало ало ста стара ра0е 0ем м нои нои1 1 маги магист стра рату тура ра (дик (дикта тату тура ра,, цен$ цен$у ура, прет прету ура, кестура, доступни1 само патрицијима& -тале" -тале"ка ка борба борба окон окон#ан #анаа је и$једн и$једна# а#аа аа0ем 0ем патри патрициј цијаа и плебеј плебејаца аца у полит полити#к и#ким им праима! праима! плебејцим плебејцимаа постају доступне доступне се магистрат магистратуре уре (кон$у (кон$улат лат ?@A, при плебејац кон$у кон$ул л ?@@, ?@@, "то им обе$бе обе$бе%у %ује је и до'и до'ио отн тно о #ланст #лансто о у сенату сенату,, а одлук одлукее плебеј плебејске ске скуп"тине (plebiscita добијају снагу $акона ( lex који обае$ује #итау др'ау (>BA& 4лебејск 4лебејскее инстит институ уције угра%е угра%ене не су у др'ан др'ани и систем систем компл комплик ико оане ане струк структу туре, ре, #ије #ије Cункцион Cункциониса0е иса0е није било регулисано регулисано никаким никаким праним праним актом актом е< традиционалн традиционалном ом прак пракссом (mos maiorum Eoc одлу длукама кама ску скуп"ти п"тине не (leges, које које су слу слу'иле 'иле као као maiorum и D Eoc преседани& 4оследица стале"ке борбе је умно'аа0е народни1 скуп"тина, који1 је било три (ако и$у$мемо #етрту, куријатску скуп"тину и$ кра/еског периода, која је готоо и"#е$ла и које су, сака сака $а себе, имале и$борне, $аконодане $аконодане и судске судске Cункције&

=

6$р"на ласт! магистрати 4о#е од устано/е0а Републике, републикански систем је и$гра%иан тако да се спре#и у$урпација ласти од стране појединца и предупреди обноа монар1ије& -е магистратуре су !ле"ијал#е (једну исту слу'бу р"е исторемено бар дојица и $ре%е#&и !"ра#и'е#е& 5длуке магистрата у окиру једног колегија по#иају на консен$усу& F супротном, е<е прао има онај који је проти G пра$! и#терце&ије ( ius intercessionis)! iHI+*c+DoJ Kсупротста/ам сеL) M+IoJ K$абра0ујемL& -аке године бирани су! !#*+ли (>, прет!ри (>, касније N, па B, е,или (N, $е&т!ри  (>, касније N, B, =>& -аке пете године и$ редоа би"и1 кон$ула бирани су на годину и по дана це#*!ри  (>& -амо су кон$ули, претори (и диктатори имали апсолутну, сеобу1атну ласт ( imperium и у ојној и у гра%анској сCери& 5на подра$умеа прао и$даа0а наредби (iOp+**+! командоа0е у рату и тума#е0е и спроо%е0е $акона (ук/у#ују<и и смртну ка$ну& Pок су остали магистрати имали строго ограни#ене $адатке и ола"<е0а у др'аној упраи, ласт магистрата са империјумом се проте$ала на се др'ане послое& Fнутар посе<ене границе града Рима (poO+*iuO, р"е0е империјума је било ограни#ено праом римски1 гра%ана да се на пресуду магистрата 'але народној скуп"тини (ius p*oMocHDi D  populuO& 6$ан померијума (нпр& у ратном по1оду, империјум магистрата је био неограни#ен, и$у$е у слу#ају да се 0его колега успротии (стаи M+Io& 8агистрати са империјумом су били препо$нат/ии и по спо/а"0им обеле'јима! приликом су%е0а седели су на столици од слоноа#е (s+ll cu*ulis, улицом су и"ли у прат0и ликтора који су носили Cасце (Qsc+s! се'0еи пру<а са секирама, симбол наји"е судске ласти, носили су пурпурну тогу и$е$ену $латом (IoR picI и имали прао на тријумC (да прослае ратну победу предоде<и поорку ојника кро$ град Рим до Sупитероог 1рама на Tапитолу& F$астопни и$бор на исти поло'ај, наро#ито кон$улат, предста/ао је прет0у Републици,  јер би се тиме нару"ио оснони принцип ременског ограни#е0а наји"е ласти& 7а предлог народног трибуна Uуција Vилија =B:& г& пре Wр& донет је $акон ( lex -illia annalis који је регулисао редослед р"е0а магистратура у каријери сенатора ( cursus .onorum ! кестура, претура, кон$улат, цен$ура& 6$ме%у р"е0а де у$астопне магистратуре морало  је про<и најма0е де године, а на поло'ај кон$ула није се могло ступити пре нар"ене N>& године 'иота& 8агистратуре су биле по#асне слу'бе ( .onores $ато "то се $а 0и1оо оба/а0е није добијала плата& 5не су биле приступа#не само богатима, који су се соје реме могли посети слу'би док су други радили на 0и1оим има0има& 4лебејски трибуни (tribuni plebis и плебејски едили (ae/iles plebis нису били магистрати у праом смислу $ато "то и1 је бирала и$ соји1 редоа плебејска скуп"тина а не скуп"тина #итаог римског народа ( populus Romanus, у коју се ула$или и патрицији& 4лебејски трибуни су имали готоо неограни#ено прао опструкције! само један од десеторице трибуна могао се супротстаити не само сојим колегама (било је =: трибуна него било ком другом магистрату (и$у$е диктатору и паралисати 0и1о рад& 4о окон#а0у стале"ке борбе, када су у сенат у"ли и плебејци (они који су оба/али магистратуре, плебејски трибуни су угланом делоали у сагласности са сенатом& F доба по$не републике, ме%утим, трибунат постаје мо<но ору%е у рукама страна#ки1 групација, #ији су сукоби ре$ултирали гра%анским ратоима и пропа"<у Републике, а у доба 4ринципата трибунска ола"<е0а постала су један од сто'ера царске ласти& 0итерат+ра! 8& Ростоце, 6сторија старог сета, Рим, погл& XXX! Рим у петом еку и по#етком #етртог ека пре ное ере) погл& XY! Рим у другој полоини #етртог и по#етком тре<ег ека&

>

Р68-T\ Р]4F^U6T\ 123456789

198?6

:е#т+ријат&а &+п;ти#а Comitia centuriata

-куп"тина ојника, гра%ана под ору'јем, поде/ени1 у групе Z центурије Z на осноу имоинског ста0а и наору'а0а које могу себи да обе$беде& -ака центурија има = глас, најбогатији имају наји"е центурија, тако да они доносе одлуку при гласа0у&

Z бира наји"е магистрате! !#*+ле< прет!ре< це#*!ре = Z доноси $аконе на предлог   магистрата Z одлу#ује о рату и миру Z одлу#ује о смртној ка$ни

\уторитет сената по#иа на утицају и искусту 0егои1 оде<и1 #ланоа, би"и1 кон$ула& 6ма централну улогу у усмераа0у др'ане политике, унутра"0е и спо/не&

6риб+т&а #ар!,#а &+п;ти#а Comitia populi tributa

-куп"тина гра%ана распоре%ени1 у групе по територијалним  јединицима у којима 'ие! трибе (укупно ?9& [ласа се у трибама, сака триба даје = глас, одлуку доноси е<ина триба&

Z бира ни'е магистрате! $е&т!ре< +р+л#е е,иле = Z доноси $аконе на предлог   магистрата Z суди у слу#ајеима када је ка$на глоба

6риб+т&а плебеј&а &+п;ти#а Concilium plebis tributum

Ра$ликује се од прет1одне само по томе "то у 0у не ула$е патрицији&

> бира плебеј&е триб+#е = и плебеј&е е,иле = Z доноси $аконе на предлог плебејски1 трибуна Z суди у слу#ајеима када је ка$на глоба

?

5длука сената!  senаtus consultum 5длуке сената нису обае$иале магистрате, али, у пракси, елико др'ани#ко искусто и углед 0егои1 #ланоа ста/али су магистрате у слу'бу и$р"илаца политике сената&