UDC 347.965
ISSN 0017-0933
ГЛАСНИК
АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНУ ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ Година LXXXIII
Нови Сад, фебруар 2011
Књига 71
Број 2
САДРЖАЈ ЧЛАНЦИ
Др Александар Радованов Др Илија Зиндовић
Методологија израде првостепене пресуде у парничном поступку / 51
РАСПРАВЕ
Милош Миловановић
Захтев за преиспитивање правноснажне пресуде Међународ Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију / 83
Мр Светозар Светоз ар Р. Р. Никитовић
Продужено Продужено кривично дело у новом КЗ Србије / 93
ЕСЕЈИ
Др Жељко Фајфрић
Да ли адвокатима недостаје духовност? / 96 IN MEMORIAM
С. Бeљански Мирослав Здјелар
Милан Миковић / 102 Др Александар Маркићевић / 104
Указом Указом Председништва Председништва СФРЈ бр. 64 од 12. 12 . јула 1988, поводом поводом 60-годишњице излажења, „ ГЛАСНИК ” Адвокатске коморе Војводине одликован Орденом заслуга за народ са сребрном звездом
CONTENTS
ARTICLES
Aleksandar Radovanov, Ph.D. Ilija Zindović, Ph.D.
The Methodology of Drafting the First Instance Judgment in the Civil Proceedings / 51
DISCUSSIONS
Miloš Milovanović
Svetozar R. Nikitović, LL.M.
Request for Reexamining the Final and Binding Decision of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia / 83 Extended Criminal Act in the New Serbian Criminal Law / 93 ESSAYS
Željko Fajfrić, Ph.D.
Do Lawyers Miss Spirituality? / 96 IN MEMORIAM
S. Beljanski Miroslav Zdjelar
Milan Miković / 102 Dr Aleksandar Markićević / 104
АДВОКАТСКА КОМОРА ВОЈВОДИНЕ
Основана 1921. у Новом Саду
ГЛАСНИК ГЛАСНИК АДВОКАТС АДВОКАТСКЕ КЕ КОМОРЕ КОМОРЕ ВОЈВ ВОЈВОДИН ОДИНЕ Е
Покренут 1. јуна 1928.
Главни и одговорни уредници
Др Коста Кост а Мајинск Маји нскии (1928–1932), др Никола Николић (1933–1936), др Василије Станковић (1936), др Славко М. Ћирић (1937), Владим Вла димир ир К. Хаџи Хаџ и (1937–1941), Милора Мил орадд Ботић Бот ић (1952–1972), Сава Савић (1973–1987), Миросл Мир ослав ав Здјелар (1987–1994), др Слободан Бељански (1994–2004)
Уређивачки одбор одб ор Др ЈАНКО КУБИЊЕЦ главни и одговорни уредник адвокат у Новом Саду Др Енике Вег , адвокат у Новом Саду, Милан Саду, Милан Добросављев, Добросављев, адвокат у Новом Саду, др Жељко Фајфрић, Фајфрић, адвокат у Шиду, др Славен Бачић, Бачић, адвокат у Суботици, мр Суботици, мр Вукица Мидоровић, Мидоровић, адвокат у Кикинди
Технички уредник Мирјана Јовановић
Адреса Уредништва 21000 Нови Сад, Змај Јовина 20/I. Телефон: 021/521–235; факс: 021/529–459 e-mail:
[email protected] Рукописи Рукописи се не враћају
ГЛАСНИК
АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ ЧАСОПИС ЗА ПРАВНУ ТЕОРИЈУ И ПРАКСУ Година LXXXIII Књига 71
Нови Сад, фебруар 2011 Број 2
Ч Л А Н Ц И
UDC 347.951
P r o f . d r A l e k s a n d a r R a d o v a n o v
redovni profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
D o c d r I l i j a Z i n d o v i ć
docent Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
METODOLOGIJA IZRADE PRVOSTEPENE PRESUDE U PARNIČNOM POSTUPKU1 SAŽETAK : Sud u parničnom postupku presudom odlučuje meritorno o postavljenom tužbenom zahtevu. Pre nego što donese odluku dužan je da utvrdi relevantno činjenično stanje koje predstavlja praemissu minor mino r u u sudskoj odluci, dok praemissu maior predstavlja predstavlja primena materijalnog prava. Rezultat ovog sudskog silogizma je za z aključak (conclusio) koji zapravo predstavlja izreku sudske odluke. Zakon o parničnom postupku propisuje koji su delovi prvostepene sudske odluke u parničnom postupku. To su: uvod, izreka i obrazloženje i na kraju potpis sudije pojedinca ili predsednika veća i pouka o pravnom leku. U radu autori detaljno analiziraju svaki deo sudske odluke (pre sude u prvostepenom parničnom postupku), ukazujući sa jedne strane, kako pravilno treba postupati u pogledu metodologije u izradi prvostepene presude, a sa druge strane, na propuste i greške koje se čine prilikom izrade presude i u pogledu forme i u pogledu sadržine. Istovremeno ukazuju i na određene dileme koje se javljaju kako u pravnoj teoriji tako i u sudskoj praksi u vezi sa pojedinim pitanjima koja se javljaju prilikom izrade prvostepene presude u parničnom postupku. Ključne reči: presuda, parnični postupak, metodologija, prvostepeni postupak, izreka presude, sudija Rad primljen: 24. 12. 2010.
*
51
UVODNE NAPOMENE
Okonča Okončanje nje parnič parničnog nog postup postupka ka najče najčešće šće rezul rezultitira ra dono donoše šenjem njem presu presude, de, a parnič parnični ni sud u toku toku postup postupka ka ima zada zadatak tak da utvrdi relevantno činjenično stanje koje predstavlja praemissu minor u u sudskoj odluci, a praemissu maior predstavlja sadržaj pravne norme koju treba primeniti na utvrđeno činjenično stanje. Presu Presudom dom se odlu odluču ču je je o osno osn ovano vanosti sti tužbe tužbenog nog zahte zahteva. va. Pravna Pravna zašti zaštita ta u parnič parničnom nom postup postupku ku se konkre konkretitizu zu je je i izra izraža žava va presu presudom. dom. „Presuda je pojedinačni sudski akt kojim sud odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva.” 1 U određe ređenim nim postup postupci cima ma postu postu pak se meri meritor torno no okonča okončava va dono donoše šenjem njem reše rešenja nja i to u drža državin vinskim skim sporo sporovi vima ma (čl. 446–452. u vezi vezi čl. 123. st. 2. ZPP-a), u postuppostupcima cima izda izdava vanja nja platnog platnog nalo naloga ga (čl.453–464. ZPP u vezi ve zi čl. 123. st. 4. ZPP-a) i u postup postupci cima ma prizna priznanja nja i izvr izvrše šenja nja stranih stranih sudskih sudskih odlu odluka. ka. U pogle pogledu du presu presuda da Zakon Zakon o parnič parničnom nom postup postupku ku predvi predviđa đa razli različi čite te vido vidove ve presu presuda da u zavi zavisno snosti sti od vrste vrste tužbe tužbe i posta postavlje vljenog nog tužbe tužbenog nog zahte zahteva, va, toka toka po postup stupka ka i sadr sadrži žine ne činječinjeničnog ničnog stanja. stanja. „Prema prirodi zaštite koju pruža presuda je osuđujuća, preobra žajna ili utvrđujuća. Osuđujućom presudom sud utvrđuje da tužiocu pripada pravo na činidbu.” 2 Među Međutim, tim, ono što je za jed za jednič ničko ko za sve ove odlu odluke ke je Zakonom propisana sadržina iz kojih delova se sastoji presuda. Svaka prvostepena presuda u parničnom postupku mora da ima uvod, izreku i obrazloženje što je propisano u članu 342. Zakona o parničnom postupku. 1. UVOD PRESU PRESUDE DE
Iako u zako zakonu nu ni je je pro pi pro pisa sano no da presu presuda da u gornjem levom levom uglu tre ba tre ba da sadr sadrži ži oznaku oznaku predme predmeta ta (npr. P. 96/09) takva takva oznaka oznaka predme predmeta ta mora mora posto posto jati jati jer istu pro pisu pisu je je pod podza zakon konski ski akt – sudski sudski poslov poslovnik. nik. Oznaka Oznaka se unosi unosi is pod gr ba ba i oznake oznake suda. suda. U st. 2. čl. 342. Zako Zakona na o parnič parničnom nom postup postupku ku pro pi pro pisa sano no je da se presu presuda da izri izriče če „ U ime naro Odredni nica ca „U ime naro naroda” da” se upisu upisu je je na sredi sredinu nu stranaroda“ da“. Odred nice nice i to veli velikim kim slovi slovima. ma. U rani rani jim jim peri pe rioodima dima presu presuda da se izri izrica cala la „U ime kralja”, ali je u odre određe đenim nim zemlja zemljama, ma, uvođe uvođenjem njem re pu re pu blikan blikanskog skog držav državnog nog uređenja, đenja, taj princip princip na pu na pušten. šten. Pošlo Pošlo se od shvata shvatanja nja da sudska sudska odlu odluka ka izra izraža žava va odre od ređe đeni ni suve suvere reni nitet, tet, a nosi nosilac lac suve suvere reni nite teta ta je narod. narod. Označa Označava vanjem njem premi premise se „U ime naro naroda” da” na samom samom počet početku ku presu presude de želi želi se presu presudi di dati dati odgo odgova vara ra ju jući ći Poznić B., Rakić Vodinelić V., Građansko procesno pravo, (XVI izdanje), Savremena administracija, Beograd, 2010., str. 358. 2 Poznić B., Komentar Zakona o parničnom postupku , Službeni glasnik, Beograd, 2009, str. 743. 1
52
autori autoritet-sna tet-snaga ga da bi se kasni kasni je je prava prava i obave obaveze ze ustano ustanovlje vljene ne presudom uspešno rea realizo lizova vali. li. Premi Premisa sa „U ime naro naroda” da” unosi unosi se i kod odlu odluka ka sudo sudova va pojedinih za pad za padno noeevropskih vropskih zema zemalja lja – Francu Francuska, ska, Nemač Nemačka, ka, Itali Itali ja ja itd. odluci ci na početku uvoda presude mora mo ra biti biti naznanazna1.1. Oznaka Oznaka suda. suda. U odlu čen naziv naziv suda suda ko ji ko ji je odlu odluku ku do doneo. neo. Često Često se nakon nakon oznake oznake suda suda ko ko ji ji dono donosi si odlu odluku ku na nazna značu ču je je da je to „prvo„prvoste pe ste peni”, ni”, „drugo „drugoste ste pe peni”, ni”, „parnič „parnični” ni” sud, što je ne po ne potreb trebno no jer takvu takvu odred odredninicu zakon zakon ne pro pi pro pisu su je. je. Osim toga, toga, iz daljeg daljeg teksta teksta uvoda uvoda odlu odluke ke sasvim sasvim jasno jasno se može može vide videtiti i zaklju zaključi čititi o ko jem ko jem sudu sudu se radi radi i šta je predmet odlučivanja u konkretnoj odluci. predviđeno đeno kao 1.2. „Ime i prezi prezime me predsed predsedni nika ka i člano članova va veća“ veća“ je predvi obave oba vezan zan deo uvoda uvoda presu presude. de. To je i razu razumlji mljivo vo jer se mora mora znati znati ko ji ko ji sudisudi ja, od odno nosno sno veće, veće, je vodio vodio postu postu pak pak i do doneo neo presu presudu. du. Na osnovu osnovu ovog dela dela uvoda uvo da presude presude može može se izvr izvrši šititi ocena ocena da li su povre povređe đene ne odred odred be be ko je se odnose no se na zbornost zbornost suđe suđenja, nja, a u vezi vezi odre određe đenih nih vrsta vrsta sporo sporova. va. Isto tako, da li su poštovane odredbe o isključenju i izuzeću sudije i sudije porotnika. Ne retko retko se iza predsednika ili članova veća veća na nazna značu ču je je ime i prezi prezime me za pi za pisni sniča čara, ra, što je ne po ne potreb trebno no i pogrešno jer to zakon za kon ne pro pi pro pisu su je. je. Očigled Očigledno no se to čini čini pod utica jem ca jem od odred red bi bi Zako Zakona na o krivič krivičnom nom postup postupku ku ili steče stečene ne navi navike ke iz prethodnog prethodnog sudo sudova vanja nja u krivič krivičnim nim postup postupci cima. ma. Prili Prilikom kom označa označava vanja nja predsed predsedni nika ka i članova no va ve veća, ća, shodno shodno pravo pravo pi pisu su i zako zakonu, nu, is pravno pravno je prvo prvo nazna naznači čititi ime pa onda onda prezi prezime, me, a ne obrnu obrnuto, to, što se u praksi praksi ne retko retko po pogre grešno šno prakti praktiku ku je. je. Zakon Zakon o parničnom postupku pro pi pro pisu su je je kada kada sudo sudovi vi sude sude u zbornom zbornom sastavu stavu3, a kada kada po predme predmetu tu postu postu pa pa su s udi ja ja po p o jedi jedinac nac (čl. 35–38. ZPP-a). U toku postup postupka ka stranke stranke se mogu mogu spora sporazu zume metiti da imovin imovinsko sko prav pravne ne sporo sporove ve sudi sudi sudi sudi ja ja po jedi jedinac, nac, bez obzi obzira ra na vrednost vrednost predme predmeta ta spora, spora, osim u sluča sluča je jevi vima ma predvi predviđe đenim nim poseb posebnim nim zako zakonom. nom.4 Ima ju Ima jući ći u vidu vidu in inten tenci ci ju ju da sudska sudska od odlu luka ka tre ba da bu bude de liše lišena na svih suvisuvišnih eleme elemena nata ta ko je ko je zakon za kon ne pro pi pro pisu su je je da su obave oba vezni, zni, konsta konstata taciju ciju da posto ji sporazum da postupa sudija pojedinac ne treba unositi u dispozitiv odluke. Pod pojmom pojmom „poro „porote” te” danas danas se podra podrazu zume meva va sistem sistem istovre istovreme menog nog učešća učešća građa građana na i profesi fesioonalnih nalnih sudi sudi ja ja u suđe suđenju. nju. Inače, Inače, porot porotni ni sistem sistem je nastao na stao u Engle Engleskoj skoj (prvo sistem sistem doka dokazne zne ali ne i sude su deće će poro porote), te), da bi u konti kon tinen nental talno no pravo pravo ušao tek kroz prime primenu nu nače načela la javno javnosti sti i to u Francu Francuskoj skoj Zako Zakonom nom iz 1791. godi godine. ne. Danas, Danas, u svetu, svetu, posto posto je je dva siste sistema ma i to: 1. Anglo An glosak sakson sonski ski sistem sistem ili klasič klasični ni sistem sistem poro porote te i 2. Evropski Evropski tj. konti kontinen nental talni ni sistem sistem poro porote te – ko jem ko jem pri pada pada i naše pravo, pravo, po kome kome sudi sudi je je porot po rotni nici ci učestvu učestvu ju i u suđe su đenju nju i u dono donoše šenju nju odlu odluke.Vi ke.Više še o tome tome vidi: vidi: gra đana na u suđe suđenju nju, Pravni Furtu Furtula–Đor la–Đorđe đević vić M., Uče šće građa Pravni život, život, br. 12/1998, str. 197–2008. 4 Sl. glasnik R. Srbije, br. 111/2009 od 29. 12. 2009. godine. 3
53
Stoga Stoga je vrlo vrlo bitno bitno da spora sporazum zum strana stranaka ka da spor sudi sudi sudi sudi ja ja po po je jedi dinac, nac, bez obzi ob zira ra na vrednost vrednost spora, spora, ili konsta konstata taci ci ja ja (što može može biti biti urađeno na za pi za pisni sniku ku u toku toku postup postupka) ka) bude bude formu formulilisan san u za pi za pisni sniku ku na jasan jasan način način i vidno vidno istak istaknu nut.t. Ovakvim Ovakvim pona ponaša šanjem njem se drugo drugoste ste pe penom nom sudu, sudu, pri odlu odluči čiva vanju nju o žal bi, bi, olakšava šava prove provera ra navo navoda da iz žal be be da li je po postu stu pao pao sudi sudi ja ja po jedi jedinac nac navod navodno no bez spora sporazu zuma ma strana stranaka ka ili da nisu nisu bili bili is pu punje njeni ni uslovi uslovi za takvo takvo postu postu pa panje, nje, te se smanju smanju je je moguć mogućnost nost ukida ukidanja nja ožal bene bene odlu odluke ke i odugo odugovla vlače čenje nje postup postupka. ka. 1.3. Ime i prezi prezime, me, prebi prebiva valilište šte ili bora boravi vište, šte, odno odnosno sno sedi sedište šte stranastranapro pisa sani ni zakon zakonski ski elemen elementiti u ka, njiho njihovih vih zastup zastupni nika ka i puno punomoć moćni nika. ka. Ovi pro pi sušti suštini ni predsta predstavlja vlja ju atri bute bute parnič parničnih nih strana stranaka. ka. Na osnovu osnovu ovih poda podata taka ka se utvrđu utvrđu je je da li su bjekt ko ko ji ji je pod podneo neo tužbu tužbu može može imati imati svojstvo svojstvo stranke stranke u parničnom ničnom postup postupku ku u smislu smislu čl. 73–75. ZPP-a. Kada Kada se više više lica lica po ja po javlju vlju ju ju kao tuži tužiooci ili kao tuže tuženi ni mora mora ju ju se svi po jedi jedinač načno no na nave vesti. sti. Ako više više tuži tužila laca ca ili tuže tuženih nih ima isto prezi prezime me pravil pravilno no je nave navesti sti ime i prezi prezime me svake svake od stranke stranke po je po jedi dinač načno. no. Ne pra Ne pravil vilno no je nave navesti sti jedno jedno prezi prezime me a potom potom imena imena strana stranaka ka ko ja ko ja pri pada pada ju ju istom prezi pre zime menu. nu. Stranke Stranke se nala nalaze ze u ulozi ulozi tuži tužiooca ili tuže tuženog. nog. Ako ima više više lica lica na strani strani tuži tužiooca ili tuže tuženog nog svi oni se nazna naznaču ču ju ju u ko joj ko joj ulozi ulozi se po ja po javlju vlju ju. ju. Ne pra Ne pravil vilno no je stranke stranke označa označava vatiti kao prvo prvotu tuže ženi, ni, drugo drugotu tuže ženi ni i sl., ili tuženi tuženi prvog prvog reda, reda, tuženi tuženi drugog drugog reda reda itd., a iz razlo razloga ga što se stvara stvara pogre pogrešna šna slika slika da je neko neko glavna glavna a neko neko spored sporedna na stranka što nije tačno jer su svi oni stranke istog reda. Često Često se deša dešava va da u toku toku tra ja tra janja nja parni parnice ce tuže tuženi ni podne podnese se protiv protivtu tužbu. žbu. Pri takvim takvim situ situaaci jama jama uobiča uobiča je jena na praksa praksa sudo sudova va je bila bila da pored pored navo navođe đenja nja prek preksa sa – „tuži „tužiooca” sto ji i preks preks „protiv „protivtu tuže ženog”, nog”, a pored pored oznake oznake „tuže „tuženog” nog” i oznaka oznaka „protiv „protivtu tuži žiooca”, što je pogre pogrešno. šno. Po svom obelež obelež ju ju protiv protivtu tužba žba se smatra tužbom. tužbom. Stoga Stoga u uvodu uvodu presu presude de ko ko jom jom se od odlu luču ču je je po tužbi tužbi i protiv protivtu tužbi, žbi, parnič parnične ne stranke stranke tre ba tre ba označi ozna čititi prema prema stranač stranačkim kim uloga ulogama ma ko je ko je su s u ima im ale priliprilikom pokre pokreta tanja nja parni parnice ce tj. kako kako su označe označene ne u zako zakonu. nu. Tako Tako npr. tre ba tre ba da sto s to ji po tužbi tužbi tuži tužiooca Marka Marka Marko Markovi vića ća protiv protiv tuže tuženog nog Jova Jovana na Jova Jovano novi vića, ća, radi radi (navesti vesti osnov spora) spora) i po tužbi tužbi tuže tuženog nog Jo Jova vana na Jo Jova vano novi vića ća protiv protiv tuži tužiooca Marka Marko Markovi vića. ća. Znači, Znači, nema nema potre potre be be u uvo uvodu du presu presude de tuži tužiooca označa označava vatiti i kao protiv protivtu tuže ženog, nog, a tuže tuženog nog kao protiv protivtu tuži žiooca. Kada Kada ssee kao učesnik u po postup stupku ku javlja javlja javni javni tuži tužilac lac ili javni javni pravo pravo bra brani nilac lac ne retko retko se pogre pogrešno šno označa označava va ju ju kao javno javno tuži tužila laštvo štvo ili javno javno pravo pravo bra brani nilalaštvo. I Zakon Zakon o javnom javnom tuži tužila laštvu štvu i Zakon Zakon o javnom javnom pravo pravo bra brani nila laštvu štvu pro pi pro pisusu ju da funkci funkci je je tuži tužiooca i pravo pravo bra brani niooca vrši vrši javni javni tuži tužilac lac i javni javni pravo pravo bra brani nilac, lac, pa je stoga stoga jedi jedino no i is pravno pravno stavi stavititi oznaku oznaku da se kao zastup zastupnik nik stranke stranke ili kao stranka kada je to zakon predvideo javlja javlja javni javni tuži tužilac lac ili javni javni pravo pravo bra brani nilac. lac. 54
Ako se kao stranke stranke javlja javlja ju ju zička zička lica, lica, onda onda je u uvodu uvodu odlu odluke ke pored pored oznake oznake imena imena i prezi prezimena mena potreb potrebno no označi označititi njiho njihovo vo pre bi pre biva valilište, šte, a u sluča sluča ju ju ne po ne posto sto ja janja nja istog bora boravi vište. šte. Ako su stranke stranke pravna pravna lica lica onda onda se mora mora označi označititi njiho njihovo vo sedi sedište. šte. Po pravi pravilu, lu, označa označava va ju ju se pu pune ne adrese. adrese. Neozna Neoznača čava vanje nje ovih poda po data taka ka u pot puno punosti sti ukazu ukazu je je na sudij sudijsku sku nepreci nepreciznost znost u izra izraža žava vanju nju i poznapoznavanju vanju zako zakona na a može ponekad da stvori probleme i u dostavljanju presude. U vezi vezi sa označa označava vanjem njem strana stranaka ka u odre određe đenim nim situ situaaci jama jama mogu mogu na nastu stu pi piti odre određe đeni ni pro ble pro blemi mi u pogledu stranačke i parnične sposob spo sobnosti. nosti. Kako Kako sud po službe službenoj noj dužno dužnosti sti tokom tokom celog celog postup postupka ka pazi pazi na okolnost okolnost posto posto ja janja nja stranačke i parnične sposobnosti, to nala nalazi zimo mo da se ovom pro ble pro blemu mu kao i zastu zastu pa panju nju stranaka stranaka mora mora posve posvetitititi dužna pažnja. pažnja. Prema čl. 77. st. 1. Zako Zakona na o par1.4. Parnična sposob sposobnost nost strana stranaka. ka. Prema ničnom ničnom postup postupku ku pro pro pi pisa sano no je da sud u toku toku ce celog log postup postupka ka pazi po službe službenoj noj dužno du žnosti sti da li lice lice ko je ko je se po p o javlju javlju je kao ka o stran st ranka ka može može biti biti stranka stranka u postup postupku ku i da li je stranka stranka parnič parnično no sposob sposobna, na, da li parnič parnično no ne nespo sposob sobnu nu stranku stranku zastu zastu pa njen zakon zakonski ski zastup zastupnik nik i da li zakon zakonski ski zastup zastupnik nik ima poseb posebno no ovlašće ovlašćenje nje kad je ono potreb potrebno. no. Šta se deša dešava va ako sud utvrdi utvrdi da je stranka stranka parnič parnično no nespo nesposob sobna na a ne zastu pa stu pa je zakon zakonski ski zastup zastupnik? nik? U takvim takvim sluča sluča je jevi vima ma nemi neminov novno no je da će doći doći do izve izvesnog snog uspora usporava vanja nja postup postupka. ka. Razlog Razlog tome tome je što sud u tom slučaju mora mo ra obave oba vesti stititi organ organ stara staratelj teljstva stva radi radi posta postavlja vljanja nja stara staraooca parnič parnično no nespo nesposob sobnom nom licu, licu, ili će predu preduzeti zeti druge druge mere mere ko je ko je su po potreb trebne ne da bi parnič parnično no ne nespo sposob sobna na stranka stranka bila bila pravil pravilno no zastu zastu pa pana na (čl. 78. st. 2. ZPP-a). Ako organ organ stara staratelj teljstva stva ili pak sud (shodno (shodno čl. 79. ZPP-a) done donese se odlu odluku ku o posta postavlja vljanju nju zastup zastupni nika ka parnič parničnoj noj stranci, stranci, u uvodu uvodu presu presude de iza označa označava vanja nja pre bi pre biva valilišta šta ili bora boravi višta, šta, to mora mora biti biti nazna naznače čeno no tj. potreb potrebno no je nave navesti sti ime stara staraooca i reše rešenje nje (broj i datum) datum) orga organa na stara staratelj teljstva stva ili suda suda ko jim ko jim je to lice lice posta postavlje vljeno no za stara staraooca. Ovako Ovako tre ba tre ba postu po stu piti piti bez obzi obzira ra što ne posto posto ji reše rešenje nje o liše lišenju nju poslov poslovne ne sposobno sobnosti sti stranke. stranke. „Strani državljanin koji nije parnično sposoban po zakonu države čiji je državljanin, a parnično je sposoban po našem ZPP-u može sam preduzimati radnje radnj e u postupku.” 5 U praksi praksi sudo sudova, va, uglavnom uglavnom zbog ubrzanja ubrzanja postup postupka, ka, iako su u spisi spisima ma predme predmeta ta posto posto ja jalili poda podaci ci ko ji ko ji uka ukazu zu ju ju na parničnu nespo nesposob sobnost nost stranke, stranke, pošto nije postojalo rešenje o liše lišenju nju poslov poslovne ne sposob sposobno nosti, sti, postup postupci ci su nastanastavljani vljani i dono donoše šene ne su odluke. luke. Međutim, ako parnično nespo nesposob sobnu nu stranku stranku ni je je zastu zastu pao pao ovlašće ovla šćeni ni stara staralac, lac, postu postu pak pak se ni je je ni mo m ogao vo vodi diti, ti, pa bi done donetu tu odluku luku po žal bi bi tre ba tre balo lo ukinu ukinuti. ti. U pravnoj pravnoj teo teori ji ji (pa u izve izvesnom snom smislu smislu i sudskoj sudskoj Radovanov A., Građansko procesno pravo, II izmenjeno i dopunjeno izdanje, Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Novi Sad, 2009, str. 122. 5
55
praksi), praksi), posta postavilo vilo se pita pitanje nje da li viši viši sud, odlu odluču ču ju jući ći o pravnom pravnom leku leku stranke, stranke, tre ba tre ba da ukine ukine presu presudu du nižeg nižeg suda suda ako parnič parnično no nespo nesposob sobnu nu stranku, stranku, ko ja ko ja je us pe us pela la u sporu sporu ni je je zastu zastu pao pao zakon zakonski ski zastup zastupnik? nik? Zauzeto je stanovište da to ne bi trebalo činiti. Kao razlog razlog ovakvom ovakvom stanovištu stanovištu navo navodi di se činje činjeni nica ca da je obave oba veza za zastu zastu pa panja nja parnič parnično no nespo nesposob sobne ne stranke stranke pro pi pro pisa sana na radi radi zašti zaštite te njenog njenog inte intere resa. sa. Stoga Stoga ako je ona us pe us pela la u sporu sporu to znači znači da njeni njeni inte intere resi si nisu nisu povređe vređeni ni pa se su prot su protna na strana strana ne može može kori koristi stititi pravom pravom ko je ko je ni je je ustano ustanovlje vljeno no u njenom njenom inte intere resu. su. Zato je u članu 361. st. 2. t. 9. ZPP propisano da će ovi nedostaci predstavljati apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, samo ako se oni odnose na stranku koja je izjavila žalbu, a ne ako se odnose na suprotnu stranku. Ovakvo rešenje zakonodavca je razumnjivo i prihvatljivo jer kada je stranka st ranka uspela uspel a u sporu ona se neće neć e žaliti, žaliti , a suprotna strana na to ne može da ukazuje pa se time postiže veća brzina i ekasnost postupka, ali ne na uštrb pravne sigurnosti stranaka. Prema odred odred ba bama ma Zako Zakona na o parnič parničnom nom po1.5. Zastu Zastupa panje nje strana stranaka. ka. Prema stupku stupku u po pogle gledu du za zastu stu pa panja nja važi važi nače načelo lo slo bod bodnog nog zastup zastupni ništva. štva. To znači znači da stranke stranke mogu mogu same same predu preduzima zimatiti radnje radnje u postup postupku ku ili preko preko puno punomoć moćni nika ka koga same same oda be oda beru. ru. Puno Punomoć moćnik nik može može biti biti svako svako zič zičko ko lice lice ko je ko je ima po poslov slovnu nu sposob sposobnost nost osim lica lica ko je ko je se bavi bavi nadri nadri pisar pisarstvom stvom (čl. 85. ZPP-a). Iz ovakve ovakve formu formula laci ci je je proiz proiziilazi lazi da puno punomoć moćnik nik ne može može biti biti pravno pravno lice. lice. Ovo je razurazumljivo mljivo obzi obzirom rom da se ovlašće ovlašćenje nje da je da je licu licu s obzi obzirom rom na njego njegova va stručna stručna i individu dividual alna na svojstva svojstva – zastu zastu pa panje nje se smatra smatra pravnim pravnim poslom poslom „intui „intuitu tu personae“. Stranka Stranka dava davalac lac puno punomoć moć ja ja može može u svako svako vreme vreme opozva opozvatiti puno punomoć moć je, je, a punomoćnik može dati otkaz punomoćja takođe u svako vreme. Otkaz Ot kaz punopunomoć ja moć ja se mora mora saop saopšti štititi sudu sudu pisme pismeno no ili usmeno usmeno na za pi za pisnik, snik, a otkaz otkaz delu delu je od dana dana saop saopšte štenja. nja. Ako se postu postu pak pak dalje da lje nasta nastavi vi gde sama sama stranka stranka sa samo mostalstalno predu preduzima zima parnič parnične ne radnje radnje i okonča okonča ih, onda onda se u uvodu uvodu presu presude de ne navo navodi di ime i prezi prezime me punomoćnika. Puno Pu nomoć moć je je presta pre sta je je smr sm rću zič zičkog kog lica lica (čl. 94. st.1. ZPP-a). Ovakva Ovakva formula mulaci ci ja ja u sudskoj praksi praks i otvorila je dilemu da li se to odnosi i na advokata ili samo na običnog punomoćnika. Mada je bilo različitih mišljenja, smatramo da je pravilno stanovište koje je zauzeo Vrhovni sud Vojvodine još davne 1978. godine „da advokat – preuzimatelj advokatske kancelarije nema ovlašćenja da bez posebnog punomoćja stranke s tranke (naslednika) (nas lednika) nju zastupa i preduzima parnič par nič ne radnje u parnici.”6 građanskopravn e oblasti , Pravni fakultet za A. Radovanov, Zbornik sudske prakse iz građanskopravne privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna Privr edna akademija u Novom Novo m Sadu, Novi Sad, 2010 Vrhovni sud Vojvodine, Vojvodine, Gž 1123/77 od 27. IV I V 1978. 6
56
Argumenti za ovakav stav su sledeći: Prvo, Prvo, što i odred ba mate materi ri jalnog jalnog zako zakona na – čl. 94. st. 2. ZOO pred viđa viđa da puno pu nomoć moć je je presta presta je je smrću smrću puno punomoć moćni nika. ka. Drugi Drugi razlog razlog je što se puno punomoć moć je je da je ob obzi zirom rom na indi indivi vidu dual alna na i stručna svojstva svojstva puno punomoć moćni nika ka – dakle dakle radi radi se o pravnom pravnom poslu poslu „intui intuitu tu personae“. Stoga Stoga je pravil pravilno no da se smrću smrću puno punomoć moćni nika ka advoka advokata ta punomoćje gasi, te da se naslednici koji stupaju u parnicu izjasne o preu pre uzima zimaoocu kance kancela lari ri je je i ako stranka stranka dâ puno punomoć moć je je novom advokatu – preuzimaocu kancelarije kancel arije onda on da se ime novog no vog advoka advokata ta može može nazna naznači čititi u uvodnom uvodnom delu delu presu presude. de. Često Često se deša dešava va da kada kada ima više više tuži tužila laca ca ili tuže tuženih, nih, samo samo jedno jedno lice lice ima puno punomoć moćni nika ka ili da sva ta lica lica zastu zastu pa ju razli različi čititi puno punomoć moćni nici. ci. U takvim takvim sluča sluča je jevi vima ma u uvodu uvodu presu presude de tre ba tre ba tačno tačno nave navesti sti ko je lice lice ima puno punomoć moćni nika ka i ko ji ko ji puno punomoć moćnik nik zastu zastu pa pa ko ju ko ju stranku, stranku, jer prema članu 92. ZPP punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje, a sud je dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnok ovlašćeno za zastupanje. Uredno zastupanje je procesna pretpo stavka i zato: Prvostepeni sud mora navesti tačno sve ove podatke radi mogućnosti kontrole od strane drugostepenog suda po žalbi da li je ova procesna pretpostavka bila ispunjena. Nače Načelo lo slo bod slo bodnog nog zastup zastupni ništva štva tr pi pi izve izvesne sne izu izuzetke. zetke. Tako Tako je u čl. 84. st. 2. ZPP-a predvi predviđe đeno no da stranku stranku mora mora zastu zastu pa patiti advokat advokat u postup postupku ku po revi revizi zi ji ji i zahte zahtevu vu za zašti zaštitu tu zako zakoni nito tosti. sti. Stoga Stoga u uvo uvodu du odlu odluke ke po revi revizi zi ji ji ili zahte zahtevu vu za zašti zaštitu tu zako zakoni nito tosti sti mora mora biti biti nazna naznače čeno no ime i prezi prezime me advoka advokata ta ko ji ko ji zastu zastu pa pa stranku. stranku. Revi Revizi zi ja ja i zahtev zahtev za zašti zaštitu tu zako zakoni nito tosti sti mora mora ju ju biti biti na pi na pisa sani ni (overe (overeni ni štam biljem) biljem) od strane strane advoka advokata ta i pot pisa pisani ni od istog. Da li je ovakvo zakonsko rešenje ispravno može biti predmet posebne rasprave. Ima argumenata i za i protiv. Ipak čini nam se da ovo sputava stranku u ostvarivanju svojih proce snih prava jer ukoliko nema sredstava da plati advokata ostaće prikraćena za upotrebu ovih značajnih vanrednih pravnih lekova (posebno revizije). Istina, nakon Novela ZPP-a iz 2009. godine upotreba revizije je znatno ograničena s obzirom na limit (imovinski cenzus) potreban za dozvoljenost revizije (protiv vrednost u dinarima 100.000 evra). elementiti uvoda uvoda ko ji ko ji se uno1.6. „Predmet „Predmet spora spora i vrednost vrednost spora“ spora“ su elemen se iza poda podata taka ka u vezi sa strankama i njihovim puno punomoć moćnicima. nicima. Ovi elemen elementiti uvoda uvo da presu presude de ima ju ima ju više višestru struki ki značaj. značaj. Pre svega svega predmet predmet spora spora (ko ji (ko ji se najčešće češće nazna naznaču ču je je kao „u pravnoj pravnoj stvari”, stvari”, „u parni parnici”, ci”, „u predme predmetu tu spora” spora” i sl.) ukazu uka zu je je na sastav sastav suda suda jer odre određe đena na vrsta vrsta sporo sporova va – kao npr. statu statusni, sni, mora mora ju ju se sudi sudititi u zbornom zbornom sasta sastavu vu (veću) (veću) bez obzi obzira ra na sagla saglasnost snost strana stranaka. ka. Predmet Predmet spora spora može može oprede opredelilititi i prime primenu nu poseb posebnog nog postup postupka ka – npr. spor za smeta smetanje nje 57
drža državi vine ne gde se prime primenju nju je je sumar sumarni ni (skraće (skraćeni) ni) postu postu pak. Za od odre ređe đenu nu vrstu vrstu spora spora obez be obez beđe đena na je revi revizi zi ja ja bez ob obzi zira ra na vrednost vrednost spora spora (npr. spor iz radnih rad nih odno od nosa sa u statu statusnim snim stvari stvarima, ma, obave obaveza za izdr izdrža žava vanja nja i dr.). U odre određe đenim nim sluča sluča je jevima vima predmet predmet spora spora (npr. potra potraži živa vanje nje zakup zakupni nine, ne, potra potraži živa vanje nje za peri perioodične dične obave oba veze ze kao el. energi energi ja, ja, vo voda, da, plin, čisto čistoća ća i dr. – čl. 372, čl. 375, čl. 378. ZOO) oprede opredelju lju je je i zasta zastare relost lost tih potra potraži živa vanja. nja. višestru struki ki značaj. značaj. Pre svega I označa ozna čava vanje nje vredno vredno sti predmeta spora spora ima više od vrednosti predmeta spora zavisi stvarna nadležnost jednog suda, da li će su diti osnovni ili viši sud. Takođe, zavisi sastav suda da li će suditi sudija pojedi nac ili veće, zatim da li će stranka imati pravo na reviziju; da li će se primeniti odredbe o maličnom postupku i odredbe o dokumentarnom platnom nalogu. Preko Preko vredno vrednosti sti predmeta spora spora vrši vrši se obra obračun čun i na pla na plata ta takse. takse. Ako se vrednost odnosi si na novča novčani ni iznos iznos ili se ne vrednost predmeta spora spora ne odno radi radi o poseb posebnoj noj vrsti vrsti spora spora za ko je ko je je ZPP-om ili po poseb sebnim nim zako zakonom nom (Zakon (Zakon o sudskim sudskim taksa taksama) ma) pro pi pro pisa sana na oprede opredelju lju ju juća ća vrednost spora, kao mero merodav davna na vrednost vrednost spora spora uzima uzima se vrednost vrednost ko ju ko ju je tuži tužilac lac u tužbi naveo naveo i ta vrednost vrednost se upisu upisu je u uvod od odlu luke. ke. Ako je vrednost vrednost spora spora u tužbi tužbi nere nereal alno no oprede opredelje ljena, na, a poseb po sebno no to su prot su protna na stranka stranka istak istakne, ne, sud će najka najkasni sni je je na pri premnom premnom roči ročištu, štu, a ako pri premno premno roči ročište šte ni je je održa održano, no, onda onda na glavnoj glavnoj ras pra ras pravi, vi, pre počet početka ka ras pra ras pravlja vljanja nja o glavnoj glavnoj stvari, stvari, brzo brzo i na pogo pogodan dan način način prove proveri rititi tačnost tačnost označene čene vredno vrednosti sti (čl. 34. st. 3) i rešenjem utvrditi vrednost spora. Ako sud pro pu pro pusti sti da postu postu pi u smislu smislu čl. 34. st. 3. ZPP-a nastu nastu pa prekluzi kluzi ja ja i vrednost vrednost predmeta spora spora se ne može može menja menjatiti u daljem daljem toku toku postuppostupka. Svaki Svaki zahtev zahtev stranaka stranaka u tom pravcu pravcu je nedo nedozvo zvoljen ljen i bez proce procesnoprav snopravnog nog znača znača ja. ja. I po pored red jasnih jasnih zakon zakonskih skih odred odred bi bi u ovom delu, delu, one se ne prime primenju nju ju ju dosled do sledno no pa se na nekom nekom od naknad naknadnih nih roči ročišta šta prihva prihvatiti zahtev zahtev jedne jedne stranke stranke i menja vrednost vrednost spora, spora, što je neza nezako koni nito. to. Ovakvo postupanje prvostepenog suda je osnov za žal bu, bu, a može biti bi ti razlog za ukidanje uki danje presude ako su povređe ne norme o nadležnosti i sastavu suda. Prema novelama ZPP iz decembra 2009. godine7: „Ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretno stima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.” Ako je vrednost vrednost predmeta spora spora označe označena na u tužbi tužbi na pri premnom premnom roči ročištu štu ili na prvom prvom roči ročištu štu za glavnu glavnu ras pra ras pravu vu izme izmenje njena, na, to tre ba konsta kon stato tova vatiti vidno vidno na za pi za pisni sniku. ku. Po Pogre grešno šno je u tužbi tužbi rani rani je je označe označenu nu vrednost vrednost spora spora precr precrta tava vatiti i Član 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Sl. glasnik, 111/2009. 7
58
upisa upisatiti novu, novu, već se eventu eventual alno no pored pored rani rani je je označe označene ne vrednosti vrednosti spora spora može može upisa upisatiti novo novouutvrđe tvrđena na vrednost vrednost spora spora sa takvom takvom nazna naznakom kom i pot pisom pisom predsedpredsednika nika veća. veća. Brisa Brisanje nje rani rani je je ozna oz nače čene ne vredno vrednosti sti i preko preko nje upisi upisiva vanje nje novo novouutvrđene đene vredno vrednosti sti ne tre ba tre ba čini činiti. ti. Ovde treba napomenuti da prvostepeni sudovi kada su u pitanju sporovi u vezi sa naknadom nematerijalne i materijalne štete često greše pa označavaju kao vrednost predmeta spora onaj iznos koji je prvo stepeni sud dosudio tužiocu. To je pogrešno. Vrednost predmeta spora je onaj iznos koji je tužilac označio u tužbi ili ako je kasnije menjao taj iznos preina čujući tužbeni zahtev tada onaj iznos kojim je konačno opredelio svoj tužbeni zahtev. zakonom nom pro pi pro pisa sani ni ele1.7. „Dan zaklju zaključe čenja nja glavne glavne raspra rasprave“: ve“: To je zako ment uvoda uvoda presu presude, de, koji element ima značaj za primenu materijalnog i proce snog prava. To je najče najčešće šće „dan dono donoše šenja nja presu presude”. de”. Ako je pak sud zaklju zaključio čio glavnu glavnu ras pra ras pravu vu a odlo odložio žio dono donoše šenje nje odlu odluke ke dok se ne pri bavi bavi neki neki spis ili za pisnik, pisnik, onda onda u uvodu uvodu presu presude de ne tre ba tre ba označa označava vatiti datum datum zaklju zaključe čenja nja glavne glavne ras pra ras prave ve već dan kada kada je sudi sudi ja ja po jedi jedinac nac ili veće veće do done nelo lo odlu odluku. ku. Znači, Znači, odluka luka (presu (presuda, da, reše rešenje) nje) mora mora nosi nosititi taj datum, datum, kao dan dono donoše šenja nja presu presude de a ne dan kada kada je glavna glavna ras pra ras prava va zaklju zaključe čena. na. U svakom slučaju u uvodu presude ne mogu biti naznačena dva datuma kao dan donošenja presude. Uobičajeno je da se u uvodu presude naznači da je odluka doneta na osnovu usmene, glavne, javne rasprave a ako je javnost bila isključena to treba navesti. Zakon propisuje u čl. 342. st. 2. da će se u uvodu presude naznačiti imena stranaka, zastupnika i punomoćnika koji su prisustvovali na ročištu na kome je glavna rasprava zaključena što se često u praksi prvostepenih sudova zaboravlja. Svi elementi uvoda presude su taksativno navedeni u zakonu i oni obave zno moraju biti sadržani u uvodu presude. 2. IZRE IZREKA KA PRESU PRESUDE DE
Meto Metodo dolo loški, ški, formu formula laci ci ja ja izre izreke ke presu presude de ne može može biti biti identič identična na u svim predme predmetitima. ma. Njen sadr sadržaj žaj zavi zavisi si od konkret konkretnog nog spora spora izme između đu strana stranaka, ka, tj. da li se traži traži preda preda ja ja u drža dr žavi vinu nu odre određe đene ne stvari, stvari, nakna naknada da štete štete iz odre određe đenog nog štetnog štetnog doga do gađa đa ja, ja, is pla is plata ta novča novčanog nog po potra traži živa vanja, nja, utvrđe utvrđenje nje prava prava službe službeno nosti, sti, utvrđeutvrđenje prava prava svo ji svo jine, ne, utvrđe utvrđenje nje ništa ništavo vosti sti ugovo ugovora, ra, is pu punje njenje nje zakon zakonske ske obave obaveze ze izdr izdrža žava vanja nja odre određe đenih nih lica lica i sl. Izre Izrekom kom presu presude de odlu odluču ču je je se o zahte zahtevi vima ma strana stranaka ka u parni parnici. ci. Ona se donosi no si na osnovu osnovu rezul rezulta tata ta ras pravlja pravljanja nja izvedenih dokaza i utvrđenog relevan tnog činjeničnog stanja primenom odgovarajućih normi materijalnog prava. 59
Među Međutim, tim, dok za uvod i obrazlo obra zlože ženje nje presu presude de važe važe odre određe đena na jedin jedinstve stvena na pravila vila i elemen elementi, ti, kada kada je u pita pitanju nju izre izreka ka po posto sto ji ji do dosta sta razli razlike ke izme između đu forme forme i sadr sadrži žine ne izre izreke. ke. Ovo iz razlo razloga ga što ima više više vrsta vrsta presu presuda, da, pa je i stili stiliza zaci ci ja ja tih izre izreka ka razli različi čita. ta. Kada Kada se parnič parnični ni postu postu pak okon okonča čava va presu presudom, dom, u zavi zavisno snosti sti od vrste vrste tužbe i sadr sadrži žine ne tužbe tužbenog nog zahte zahteva, va, sud može može do done netiti više više vrsta vrsta presu presuda. da. Ako se presu presudom dom reša rešava va tužbe tužbeni ni zahtev zahtev u celo celosti, sti, onda onda se radi radi o pot punoj punoj presu presudi. di. Ako sud odluču luču je je o delu delu tužbe tužbenog nog zahte zahteva va ili o jednom jednom od više više zahte zahteva va obu obuhvaćenih ćenih istom tužbom, tužbom, onda onda se dono donosi si deli delimič mična na presu presuda da (čl. 334. ZPP). PostoPosto ji među među pre presu suda da (čl. 335) ko jom ko jom se ne reša rešava va o tužbe tužbenom nom zahte zahtevu, vu, već samo samo o osno osnovu vu tog zahte zahteva, va, presu presuda da zbog pro pu pro pušta štanja nja (contu contuma matio tio od latin latinske ske reči reči contumax) (čl. 338), presuda na osnovu priznanja (con fe sio) (čl. 336), presu presuda da na osnovu osnovu od odri rica canja nja (ab (abdi dica catio) tio) (čl. 337), do pun do punska ska presu presuda da (čl. 343). U zavi zavisno snosti sti od tužbe tužbe i tužbe tužbenog nog zahte zahteva va prema prema mate materi ri jalno-prav jalno-pravnom nom dejstvu dejstvu presu presuda da može može biti biti a) osuđujuća (kondem (kondemna nator torna) na) ko jom ko jom se tuže tuženi ni obavezu vezu je je na činid činid bu, bu, a po stvarno-prav stvar no-pravnom, nom, obliga obligaci cioonom, nasled nasledno-prav no-pravnom nom ili nekom nekom drugom drugom osnovu; osnovu; b) utvrđujuća (dekla (deklara rator torna) na) ko jom ko jom se utvrđu utvrđu je je posto ja sto janje nje nekog nekog prava prava ili pravnog pravnog odno odnosa, sa, ko ji je među među stranka strankama ma sporan sporan (npr. utvrđivanje očinstva) ili utvrđu utvr đu je je istini istinitost tost ili nei neistini stinitost tost neke neke is pra is prave ve ako posto ji sto ji prav pra vni inte interes res za takvo takvo utvrđe utvrđenje nje (čl. 188. ZPP-a); c) konsti konstitu tutiv tivna na (preo bražaj bražajna) na) – ko jom ko jom se traži traži prome promena na ili presta prestanak nak odre određe đenog nog pravnog pravnog odnosa odnosno pravnog stanja (ospora (ospo rava vanje nje očinstva), očinstva), zasni zasniva vanje nje novog novog pravnog pravnog odnosa no sa ili stanja (ustano (ustanovlja vljava vanje nje prava prava službe službeno nosti) sti) ili prome promena na proce procesne sne situsituaci je je (izluč (izlučna na tužba). tužba). U zavi zavisno snosti sti od svih na pred nave navede denih nih fakto faktora ra zavi zavisi si i stili stiliza zaci ci ja ja i sadr sadrži žina na izre izreke ke presu presude. de. Izreka ka presu presuda da mora mora vizu vizuel elno no i prostor prostorno no biti biti 2.1. Stili Stiliza zaci ci ja ja izre izreke. ke. Izre odvo je odvo jena na od uvoda uvoda i obrazlo obrazlože ženja nja presu presude. de. Izre Izreka ka se obično obično na nazna značu ču je je na sres redini dini sa reč „presu „presuda” da” a zatim u novom novom redu redu stili stilizu zu je je se sadr sadrži žina na izre izreke. ke. Prema Prema čl. 342. st. 3. izre izreka ka presu presude de sadr sadrži ži odlu odluku ku su suda da o usva ja usva janju nju ili od bi janju janju po je po jedi dinih nih zahte zahteva va ko ji ko ji se tiču tiču glavne glavne stvari stvari i spored sporednih nih traže traženja nja i odlu odluku ku o posto posto ja janju nju ili ne po ne posto sto ja janja nja potra potraži živa vanja nja istak istaknu nutog tog radi radi pre bi pre bi janja janja (čl. 346). Bez obzi obzira ra da li se usva ja ili od bi ja ja tužbe tužbeni ni zahtev zahtev (ili deo zahte zahteva) va) is pravno je nave navesti sti ime i prezi prezime me strana stranaka ka (tuži (tužiooca i tuže tuženog), nog), ali bez navo navođe đenja nja adrese adrese pre bi pre biva valilišta, šta, odno odnosno sno bora boravi višta, šta, ili sedi sedišta, šta, jer se ti poda podaci ci već nala nalaze ze u uvodnom uvod nom delu delu presu presude, de, pa bi ovo ponavljanje u izre izreci ci ne po ne potreb trebno no opte optere reći ćiva valo lo presu presudu. du. U izre izreci ci presu presude de je suvi suvišno šno unosi unosititi konsta konstata taci ci ju ju da se tužbe tužbeni ni zahtev zahtev usva ja kao osnovan od bi ja ja kao neosno osnovan ili od bi neosnovan van u celosti. Ukoliko se tužbeni zahtev usvaja delimično može se u prvom stavu izreke to navesti zbog toga da se 60
odmah zna da je tužbeni zahtev delimično usvojen, ali nije neophodno, već je važno da izreka presude sadrži kompletno usvajajući i odbijajući deo. U praksi praksi se često često sreću sreću sluča sluča je jevi vi da se navo navodi di „usva ja „usva ja se preci precizi zira rani ni tužbeni žbeni zahtev zahtev (ili se od bi od bi ja), ja), ili usva ja usva ja se (ili od bi od bi ja) ja) oprede opre delje ljeni ni tužbe tužbeni ni zahtev, zahtev, što je pogre pogrešno šno jer o ne pre ne preci ciznom znom i neo pre neo prede delje ljenom nom tužbe tužbenom nom zahte zahtevu vu se ne može može meri meritor torno no ni odlu odluči čiva vati. ti. Tako Takođe, đe, ne pravil pravilno no je ako izre izreka ka glasi glasi da se tužbeni žbeni zahtev zahtev od bi od bi ja ja ili usva ja, a da se pri tome tome ne navo navodi di sadr sadrži žina na zahte zahteva va o kome ko me je izre izrekom kom odlu odluče čeno, no, jer to ni je je u skladu skla du sa zako zakonom. nom. Takođe, nepravil no je izreku presude stavljati pod znake znake navod navodni nika. ka. Formu Formula laci ci ju ju tužbe tužbe i zahte zahteva va često često vrše vrše i neu neuke stranke, stranke, pa je peti petitum tum tužbenog žbenog zahte zahteva va ne retko retko nea neadekvat dekvatno no na pi na pisan san jezički, stilski, gramatički opteopterećen rećen ne po ne potreb trebnim nim činje činjeni nica cama. ma. U takvim takvim sluča sluča je jevi vima ma sud se nala nalazi zi u dile dilemi mi da li da pri odlu odluči čiva vanju nju i formu formula laci ci ji ji izre izreke ke presu presude de „presli „preslika” ka” tako tako formu formulilisan san zahtev zahtev ili da isti sam adekvat adekvatno no „formu „formuliliše”. še”. Smatra Smatramo mo da je sud ovlašćen ovlašćen da ispravi određene očigledne greške, stilske, gramatičke, ali mora pritom da pazi da ne menja menja sadr sadrži žinu nu tužbenog zahte zahteva. va. Izre Izreka ka presu presude de mora mora biti biti oslo bo bođe đena na razlo razloga ga o odlu odluci ci (to je rezer rezervi visa sano no za obrazlo obrazloženje ženje presu presude). de). U izre izreci ci presu presude de ne tre ba tre ba da se nala na laze ze poda podaci ci u vezi sa datu datumom mom kada kada je tužba tužba podne podneta, ta, kao ni opisno opisno vezi veziva vanje nje od kada kada teče teče kamata mata na dug, već treba nazna naznači čititi kalen kalendar darski ski datum datum (dan, mesec mesec i godi godina). na). Kod sudi sudi ja ja „po „počet četni nika” ka” često često se susre susreće će situ situaaci ja ja da se u izre izreci ci navo navodi di da se tužba tužba „od bi „od bi ja” ja” ili i li „usva „us va ja”, što je pogre po grešno. šno. Od bi ja ja se s e ili usva ja tužbe tužbeni ni zahte zahtev. v. Tako Takođe, đe, kada kada se od bi od bi ja ja tužbe tužbeni ni zahtev zahtev potreb potrebno no je nazna naznači čititi sadr sadrži žinu nu tog zahte zahteva va o kome kome je odlu odluče čeno no u izre izreci. ci. Ni je je do dovolj voljno no nave navesti sti samo samo „tužbe„tužbeni zahtev zahtev M. M. se od bi ja”. ja”. Iz takve formulacije se ne zna o ko ko jem jem tu t užbenom žbenom zahte zahtevu vu je odlu odluče čeno. no. Da bi se to predu pred u predi predilo lo potreb potrebno no je kod od bi od bi janja janja tužbetužbenog zahte zahteva va u izre izreku ku presu presude de uneti uneti i sadr sadrži žinu nu zahte zahteva va o kome kome je odlu odluče čeno. no. Tehnič Tehnički ki izre izreka ka presu presude de tre ba tre ba da bu bude de kratka, kratka, stilski stilski jasna, jasna, a jezič jezički ki primere merena na jezi jeziku ku mate materi ri jalnoprav jalnopravnog nog i proce procesnoprav snopravnog nog važe važećeg ćeg zako zakona na jer se dejstvo dejstvo presu presude de zasni zasniva va na mate materi ri jalno-prav jalno-pravnim nim i proce procesno-prav sno-pravnim nim normama i onoj termi termino nolo logi gi ji ji ko ko ju ju ovi zako zakoni ni predvi predviđa đa ju. ju. Tako, ni je je jezič jezički ki u redu redu ako zakon zakon predvi predviđa đa termin termin „zave „zavešta štanje”, nje”, a sud kori koristi sti termin termin „testa „testament” ment” ili ako sud kori koristi sti termi termine ne „tuži „tužitelj” telj” i „tuže „tuženik”, nik”, jer zakon zakon pro pi pro pisu su je je upotre upo tre bu bu termi ter mina na „tuži „tužilac” lac” i „tuže „tuženi”. ni”. S druge druge strane, strane, iako zakon zakon za označa označava vanje nje strana stranaka ka ko kori risti sti muški muški rod smatra smatramo mo da se oznaka oznaka strana stranaka ka može može vrši vršititi i u ženskom ženskom rodu rodu ka kada da je to očigled očigledno no grama gramatič tički ki is pravno. pravno. Sadr drži žina na izre izreke ke presu presude de mora mora biti biti nesum nesumnji njivo vo ja2.2. Sadr Sadrži žina na izre izreke. ke. Sa sna. Izre Izreka, ka, bez obzi obzira ra da li glasi glasi na davanje, činjenje, nečinjenje ili pro pu pro puštaštanje (tr pljenje) pljenje) mora mora da sadr sadrži ži tačan tačan opis radnje radnje ili pona ponaša šanja nja tuženog. Ako je predmet predmet činid činid be be preda preda ja ja po pokret kretnih nih individualnih stvari, stvari, one se mora mora ju ju indi indivivi61
dualizi dua lizira rati, ti, tj. mora mora ju ju biti biti po jedi jedinač načno no po bro po bro ja jane ne i označe označene ne u svo jim svo jim bitnim bitnim karak karakte teri risti stika kama ma (npr. automo automo bil bil te marke, marke, bro ja bro ja moto motora ra i šasi šasi je, je, plakar plakar dvokrilni krilni maha mahago goni ni bo je, bo je, garni gar nitu tura ra plave plave bo bo je je tip „Juli „Juli ja” ja” od proiz proizvo vođa đača, ča, zamr zamrzizivač od 300 lita litara ra bele bele bo je, bo je, marke marke „Gore „Gorenje” nje” i sl.). To je neo p neo phod hodno no da bi se te stvari stvari prepoznale, tj. razlučile razlučile od ostalih ostalih stvari. stvari. Ni je je is pravno pravno u izre izreci ci nave navesti sti da se preda preda ju ju stvari stvari označe označene ne u tužbi tužbi pa makar makar iste bile bile po bro po bro ja jane ne po rednim rednim bro je bro jevi vima, ma, ako nisu dovoljno individualizirane. Kada Kada su predmet predmet spora spora nepo mora ju se tačno nazna naznači čititi poda podaci ci nepokret kretno nosti sti mora (broj parce parcele, le, povr površi šina, na, broj pose posedov dovnog nog lista, lista, kata katastar starska ska opšti opština) na) jer se bez tih poda po data taka ka ne može može izvr izvrši šititi pravi pravilan lan upis u registar registar ne po pokret kretno nosti. sti. Ako je predmet predmet spora spora deo parce parcele, le, mora mora se opisa opisatiti oblik oblik spornog spornog dela, dela, a ko je podat podatke ke po pravipravilu da je da je veštak veštak geo geometar, metar, u protiv protivnom nom će biti biti dove dovede deno no u pita pitanje nje izvr izvrše šenje nje takve takve odlu od luke, ke, a dove dovelo lo bi se u pita pitanje nje izvo izvođe đenje nje zaključ zaključka ka da li se tu radi radi o presu presuđe đenoj noj stvari stvari ( res iudicata). Kada Kada je predmet predmet spora spora ne po ne pokret kretnost nost ko ja ko ja se nala nalazi zi u viševišestam be benoj noj zgradi zgradi (stan, poslov poslovni ni prostor) prostor) mora mora se na jasan jasan način način iden identitiko kova vatiti taj deo, tj. mora mora se nave navesti sti broj stana, ulaza zgrade, zgrade, sprat, povr površi šina na i sl. Ako je predmet predmet zahte zahteva va preda neke stvari, stvari, a sud nađe nađe da preda ja u drža državi vinu nu neke se radi radi o pravu pravu na sudr sudrža žavi vinu, nu, neće neće se od bi od bititi tužbe tužbeni ni zahtev zahtev već će sud dosu dosudi dititi preda preda ju ju stvari stvari u sudr sudrža žavi vinu nu jer zahtev zahtev za preda preda ju ju stvari stvari u isklju isključi čivu vu drža državi vinu nu uključu uključu je je u se bi zahtev zahtev za preda preda ju ju u su s udrža državi vinu. nu. Ako je stvar otuđe otuđena na – prodaprodata trećem trećem licu licu onda onda se ne može može tuže tuženi ni obave obaveza zatiti na preda preda ju ju stvari, stvari, jer stvar više više ni je je u njego njegovoj voj drža državi vini. ni. Isto važi važi i u sluča sluča ju ju kada kada je traže tražena na stvar unište uništena. na. Ali ako su predmet predmet zahte zahteva va stvari stvari odre određe đene ne po rodu, rodu, on onda da obave obaveza za tuže tuženog nog ne presta je. Radi Radi se o zame zamenji njivim vim stvari stvarima ma pa se shodno shodno čl. 355. ZOO može može traži tražititi preda preda ja ja stvari stvari iste vrste vrste (roda) (roda) kvali kvalite teta ta i koli količi čine. ne. Izu Izuzetak zetak je kad pro pad pro padne ne cela ta masa masa (čl. 355. st. 2. ZOO). U sluča sluča je jevi vima ma kada kada je predmet predmet tužbe tužbenog nog zahte zahteva va otkaz zakuotkaz ugovo ugovora ra o zaku pu po poslov slovnog nog prosto prostora ra ili stana, stana, takav takav tužbe tužbeni ni zahtev zahtev sud ne može može usvo ji usvo jititi jer je to pravo pravo rezer rezervi visa sano no isklju isključi čivo vo za ugovo ugovorrne strane. strane. Sud više više ni je je ovlašćen ovlašćen da izda izda je je otka otkazne zne nalo naloge ge jer je Zakon Zakon o zaku zaku pu pu po poslov slovnih nih prosto prostori ri ja ja (ko ji (ko ji je u čl. 31. i 32. predvi predviđao đao takva takva ovlašće ovlašćenja nja suda) suda) prestao prestao da važi važi 1992. godi godine. ne. U takvim takvim sluča sluča je jevi vima ma sud može može samo samo nalo naloži žititi iselje iseljenje nje zakup zakupca ca ko ji ko ji ni je je po postustu pio po otka otkazu zu ko ji ko ji mu je zaku zaku po poda davac vac saop saopštio. štio. Pri tome tome tre ba tre ba vodi vodititi raču računa na da li je posta postavljen vljen takav takav zahtev, zahtev, jer ako takvog zahteva nema, ne ma, a sud done donese se odlu odluku ku o iselje iseljenju, nju, onda onda bi time time preko prekora račio čio tužbe tužbeni ni zahtev zahtev što bi predsta predstavlja vljalo lo bitnu bitnu povre po vredu du po postup stupka, ka, a time time i ukidni ukidni razlog razlog pri odlu odluči čiva vanju nju o žal bi, bi, jer je sud s ud išao mimo i preko postavljenog tužbenog zahteva. Kada Kada se radi radi o tužbe tužbenom nom zahte zahtevu vu u vezi sa zahtevom za nakna naknadu du neobzira ra što je zahte zahtevom vom traže tražena na ukup ukupna na suma suma po svim mate materi ri jalne jalne štete štete, bez obzi vido vidovi vima ma nakna naknade de (čl. 200. ZOO) sud pri izra iz radi di izre izreke ke sve vido vidove ve nakna naknade de ne62
mate materi ri jalne jalne štete štete mora mora razdvo razdvo ji jititi i o svim vido vidovi vima ma odlu odluči čititi poseb posebno no i to kako kako u usva ja usva ja ju jućem ćem delu delu tako tako i u od bi od bi ja ju ja jućem ćem delu. delu. Ako se presu presuda da od odno nosi si na novča iznos mora mora biti biti nave naveden. den. novčani ni iznos iznos taj iznos Vrednost Vrednost mora mora biti biti izra izraže žena na u dina dinari rima ma shodno shodno na nače čelu lu mone monetar tarnog nog nomi nomina nalilizma, tj. čl. 394. ZOO ko ji ko ji pro pi pro pisu su je je da kad obave oba veza za ima za predmet predmet svotu svotu novca, tuže tuženi ni je dužan dužan da is plati plati onaj broj novča novčanih nih jedi jedini nica ca na ko ji ko ji obave obaveza za glasi, glasi, izu izuzev kad zakon zakon odre određu đu je je što drugo. drugo. Ako novča novčana na obave obaveza za glasi glasi na plaća plaćanje nje u nekoj nekoj stranoj stranoj valu valuti, ti, može se smatrati da postoji zahtev za isplatu protivvred nosti novčanih jedinica u dinarima te da sud dosuđivanjem protivvrednosti u dinarima ne preko prekora raču ču je je tužbe tužbeni ni zahtev, zahtev, već osta je osta je u grani granica cama ma zahte zahteva. va. Prilikom likom formu formula laci ci je je izre izreke ke u vezi vezi sa is platom platom novča novčanog nog potra potraži živa vanja nja sud iznose iznose tre ba tre ba označi označititi i slovi slovima. ma. U praksi praksi se često često deša dešava va da nakon nakon razvo razvoda da braka braka jedan jedan supružnik potrapotražu je žu je odre određe đeni ni devi ko ji ji se nala nalazi zi na žiro žiro raču računu nu ili na štednoj štednoj devizni zni novča novčani ni iznos iznos ko knjiži knjižici. ci. U sušti suštini, ni, ovde ovde se radi radi o složenom tužbenom zahtevu koji sadrži utvrđu ju đu jući ći (dekla (deklara rator torni) ni) zahte zahtevv i kondem kondemna nator torni ni zahtev (osuda na činidbu, preda ju novca) pa stoga stoga ni je je u su protno protnosti sti sa mate materi ri jalnim jalnim pravom pravom kada kada sud utvrdi utvrdi da tuži tužioocu pri pada pada pravo pravo na deo novca novca u stranoj valu valutiti po osnovu stica sticanja nja u za jed za jedni nici ci i da se obavezu avezu je je tuže tuženi ni da utvrđe utvrđeni ni deo is pla is platiti tuži tužioocu u stranoj stranoj valuti. luti. Razlog Razlog moguć mogućno nosti sti dono donoše šenja nja ovakve ovakve presu presude de leži leži u činje činjeni nici ci da je prvo utvrđena suma novca u stranoj valuti, a nakon toga sud vrši deobu za jed za jednič ničke ke imovi imovine ne pa je obave obaveza za na is pla is platu tu novča novčanog nog izno iznosa sa u stranoj stranoj valu valutiti praktič praktično no tehnič tehnički ki deo te deo deo be. Is pla Is plata ta novča novčanih nih potra potraži živa vanja nja u stranoj stranoj valu valutiti mogu moguća ća je i kod is pu is punja njava vanja nja obave obaveze ze dečijeg izdr izdrža žava vanja nja ako se pre bi pre biva valilište šte ili bora boravi vište šte tuže tuženog nog nala nalazi zi u stranoj stranoj zemlji zemlji pa sud može može izre izreku ku presude formu formulilisa satiti u tom smislu, smislu, tj. da is plata plata bude bude u valu valutiti zemlje zemlje pre bi pre biva valilišta šta tuže tuženog nog – dužni dužnika. ka. Polazi lazi se od toga toga da ta obave obaveza za nasta nasta je je u zemlji zemlji gde tuže tuženi ni – dužnik dužnik ostvaru ostvaru je je prihode, ho de, pa se obaveza može može naložiti u valu valutiti te zemlje. zemlje. Istina, po ovom pitanju postoje različiti stavovi u sudskoj praksi ali smatramo da isplata u valuti zemlje tuženog – dužnika izdržavanja je praktično i više odgovara interesima de teta – poverioca izdržavanja. Legititima maci ci ja ja strana stranaka ka može može 2.3. Izre Izreka ka presu presude de i legi legiti tima maci ci ja ja stra stranaka. naka. Legi biti biti aktiv aktivna na (na strani strani tuži tužiooca) i pasiv pasivna na (na strani strani tuže tuženog). nog). Legi Legititima maci ci ja ja odraža ražava va mate materi ri jalno-prav jalno-pravni ni odnos odnos stranke stranke prema prema predme predmetu tu spora. spora. Aktiv Aktivna na legilegitima timaci ci ja ja se izra izraža žava va kroz pravo tuži tužiooca da tuži tuži jer je isti nosilac silac prava prava ko je ko je je predmet predmet spora, spora, a pasiv pasivna na kroz obave obavezu zu tuže tuženog nog ko ja ko ja od odgo gova vara ra pravu pravu tuži tužiooca. O prisut prisutno nosti sti aktiv aktivne, ne, odno odnosno sno pasiv pasivne ne legi legititima maci ci je je sud vo vodi di raču računa na i u slučasluča ju nedo nedostat statka ka nekog nekog od njih sud odlu odluču ču je je meri meritor torno no i tužbe tužbeni ni zahtev zahtev od bi od bi ja. ja. Kod ovakvih ovakvih situ situaaci ja ja sudo sudovi vi ne retko retko greše greše i to u dva pravca. prav ca. U jednom, jednom, kada kada 63
tužbu tužbu od ba od bacu cu ju, ju, pri čemu čemu čine čine bitnu bitnu povre povredu du parnič parničnog nog postup postupka ka iz čl. 361. st. 2. tačka tačka 7. jer od ba od bača ča jem jem tužbe tužbe tuži tužioocu ni je je data data moguć mogućnost nost da ras pra ras pravlja vlja pred sudom. sudom. Drugi Drugi pogre pogrešan šan pravac pravac je kada kada sud u izre izreci ci presu presude de tužbe tužbeni ni zahtev zahtev od ba od bacu cu je je kao neo neosno snovan, van, što je pogre pogrešno šno jer se tužbe tužbeni ni zahtev zahtev može može od bi od bititi ili usvo ji usvo jiti. ti. Od ba baci cititi se može može tužba, tužba, a pita pitanje nje stvarne stvarne legi legititima maci ci je je strana stranaka ka može može se reša rešava vatiti samo samo meri meritor tornom nom odlu odlukom kom a ne odbacivanjem tužbe. usvo jio tu t užbeni žbeni zah2.4. Dospe Dospelost lost činid činidbe be i izre izreka ka presu presude. de. Da bi sud usvo jio tev i naložio tuženom izvršenje traže tražene ne činid činid be, be, činid činid ba ba mora mora biti biti dospe dospela la do zaklju zaključe čenja nja glavne glavne ras prave prave (čl. 331. ZPP-a). Dospe Dospelost lost je mate materi ri jalno-prav jalno-pravna na pret postav postavka ka od odlu luči čiva vanja nja kod kondem kondemna nator tornih nih tužbi. tužbi.8 U protiv protivnom nom izre izreka ka presude sude će glasi glasititi da se tužbe tužbeni ni zahtev zahtev od bi od bi ja. ja. To se neće neće uradi uradititi reše rešenjem njem (od baci ba cititi tužba), tužba), a ovo iz razlo raz loga ga što se dono donoše šenjem njem presu presude de ko jom ko jom se tužbe tužbeni ni zahtev zahtev od bi od bi ja, ja, kao ka o preu pre uranjen, ranjen, neće neće smatra smatratiti presu presuđe đenom nom stvari stvari – res iudi iudica cata, ta, i što se prigo govor vor preu preuranje ranjeno nosti sti smatra smatra prigo prigovo vorom rom mate materi ri jalnog jalnog prava, prava, a o istom se meri meritor torno no od odlu luču ču je, je, tj. presu presudom. dom. Od ovog pravi pravila la o dospe dospelo losti sti činid činid be be po posto sto je je i izu izuzeci zeci predvi predviđe đeni ni zakozakonom. Tako Tako sud može može do dosu sudi dititi i činid činid bu bu ko ko ja ja ni je je do dospe spela la u sluča sluča ju ju zakon zakonske ske obave oba veze ze izdr izdrža žava vanja. nja. Dalje, Dalje, to se može može učini učinititi i u sluča sluča ju ju budu buduće će štete štete s tim što se šteta šteta može može dosu dosudi dititi pre dospelo dospelosti sti samo samo ako budu buduća ća šteta šteta predsta predstavlja vlja nastanastavak štete štete ko ju ko ju ošteće oštećeni ni tr pi pi već u vreme vre me zaklju zaključe čenja nja glavne glavne ras pra ras prave ve (tzv. ka pitalizi talizira rana na renta renta po čl. 188. ZOO). Ako šteta šteta tre ba da nastu na stu pi prvi prvi put tek nakon nakon zaklju zaključe čenja nja glavne glavne ras pra ras prave ve ima se smatra smatratiti da je ceo zahtev zahtev nedo nedospeo speo i izre izreka ka presude mora mo ra glasi glasititi da se tužbe tužbeni ni zahtev zahtev od bi od bi ja. ja. Kada Kada je u pita pitanju nju izre izreka ka kondem kondemna nator torne ne presu presude, de, pravil pravilno no je izre izreku ku presude sude za po za poče četiti reči rečima: ma: „obave „obavezu zu je je se tuže tu ženi”… ni”… „nalaže se tuženom” ... „tuže „tuženi ni je dužan…”. dužan…”. sudskoj praksi praksi često često se ja2.5. Izre Izreka ka presu presude de i kumu kumula lacija cija zahte zahteva. va. U sudskoj vlja situ situaaci ja ja da d a je u jednoj jed noj tužbi tužbi protiv protiv tuže tuženog nog istak istaknu nuto to više više zahte zahteva. va. Takva Takva moguć mogućnost nost je predvi predviđe đena na čl. 191. ZPP-a. Sud može, može, ako nađe nađe da su osnova osnovani, ni, sve te zahte zahteve ve usvo ji usvo jiti, ti, od biti biti (ako nađe da su neosnovani), а može može deo zahteva teva usvo ji usvo jiti, ti, a deo od biti. biti. Prilikom formulisanja takvih takvih izre izreka ka mora se voditi računa o jasnom i preciznom razgraničenju ovih zahteva i da se ne propusti odlučivanje o nekom zahtevu. 2.6. Izreka presude i eventualno postavljen tužbeni zahtev. Tužilac može postaviti više tužbenih zahteva tako da odredi redosled odlučivanja o nji ma. Tada Tada se radi o primarnom tužbenom zahtevu i eventualno postavljenom Palačković D., Parnično procesno pravo , Kragujevac, 2006, str. 232.
8
64
tužbenom zahtevu. Sud mora prvo da odluči o primarnom zahtevu, pa ukoliko ga usvoji tada o eventualnom neće ni odlučivati, a nema ni potrebe u izreci na voditi da se eventualni zahtev odbija jer o njemu sud ne treba ni da raspravlja. Tek ako primarni zahtev ne usvoji, tada će odlučivati o eventualnom zahtevu (jednom ili više). U tom slučaju u izreci odluke mora se navesti da se primarni tužbeni zahtev odbija, a zatim sledi odluka usvajajuća ili odbijajuća o eventu alno postavljenom tužbenom zahtevu. praksi je prisut prisutna na i 2.7. Izreka presude i alternativni tužbeni zahtev. U praksi situ situaaci ja ja isti istica canja nja tzv. alter kada obaveza dužnika glasi na alterna nativ tivnih nih zahte zahteva va – kada dva ili više predmeta, ali je dužnik dužan dati samo jedan predmet. Pravo izbo ra ako nije ranije ugovoreno pripada dužniku i obaveza prestaje kada dužnik (tuženi) preda predmet koji je izabrao. Takvi Ta kvi zahte zahtevi vi mogu mogu imati imati svoj osnov u samom samom zako zakonu nu ili u pravnom pravnom poslu. poslu. U sudskoj sudskoj praksi praksi alter često isti ističu ču u svo jin svo jinskim skim zahalterna nativ tivni ni zahte zahtevi vi se često tevi tevima ma iako osnov za to ne posto po sto ji ji ni u zako zakonu nu ni u ugovor ugovornom nom odno odnosu. su. Tako Tako se pored pored zahte zahteva va za utvrđe utvrđenje nje suvla suvlasnič sničkog kog ude udela la na za jed za jednič nički ki steče stečenim nim stvarima rima (najče (najčešće šće u toku toku tra ja tra janja nja bračne bračne ili poro porodič dične ne za jed za jedni nice, ce, ili putem putem naslenasleđiva đivanja) nja) isti ističe če istovre istovreme meno no i alter alterna nativ tivni ni zahtev zahtev za is pla is platu tu vredno vrednosti sti utvrđe utvrđenog nog suvla suvlasni sniči čiog og udela udela na pokret pokretnim nim nede nedelji ljivim vim stvari stvarima. ma. U praksi je zapaženo da sudo sudovi vi prihva prihvata ta ju ju tako tako formu formulilisan san zahtev zahtev i u parni parnici ci utvrđu utvrđu ju ju vrednost vred nost nede nedeljiljive stvari stvari i visi visinu nu su suvla vlasnič sničkog kog udela udela i obave obavezu zu ju ju tuže tuženog nog na novča novčanu nu is platu platu tog udela udela u nede nedelji ljivoj voj pokret pokretnoj noj stvari. stvari. Dono Donoše šenje nje ovakvih ovakvih presu presuda da je neza nezako koni nito. to. Ovakav Ovakav alter alterna nativ tivni ni zahtev zahtev nema nema uteme utemelje ljenje nje u zakon zakonskom skom tekstu tekstu (ni u mate materi ri jalnom jalnom ni u proce procesnom), snom), a logič logično no je da ne posto po sto ji uteme ute melje ljenje nje u ugovo ugovoru ru jer bi se onda onda traži tražilo lo is pu is punjenjenje ugovor ugovorne ne oba obave veze. ze. Stoga, Stoga, ako se uz svo jin svo jinsko-prav sko-pravni ni zahtev zahtev u tužbi tužbi nađe nađe i ovako ova ko formu formulilisan san alter alterna nativ tivni ni zahtev, zahtev, njega tre ba tre ba od biti, biti, a u obrazlo obrazlože ženju nju presude sude navesti navesti razlo razloge ge od bi od bi janja. janja. facultas tas alter alterna nati tiva. va. Od ovakvih ovakvih zahte zahteva va tre ba tre ba raz2.8. Izreka presude i facul liko likova vatiti situ situaaci ju ju kada kada tuži tužilac lac iz javi javi da se tuže tuženi ni može može oslo bo bodi dititi obave obaveze ze na preda preda ju ju stvari stvari is pla is platom tom odre određe đenog nog novča novčanog nog izno iznosa. sa. Tu se praktič praktično no radi radi o iz javi javi tuži tužiooca, a ne o tužbe tužbenom nom zahte zahtevu. vu. Takva Takva iz ja iz java va je po svo joj svo joj pravnoj pravnoj prirodi rodi ponu ponuda da tuže tuženom nom upuće upućena na od tuži tužiooca. Sud će iznos iznos ko ko ji ji je oprede opredeljen ljen od tuži tužiooca uneti uneti u izre izreku ku presu presude de bez ras pra ras pravlja vljanja nja o njego njegovoj voj visi visini ni ( facul facultas tas alvezi sa tim izre izreka ka tre ba tre ba da glasi glasi kako kako je odre određe đeno no terna ternati tiva va čl. 190. ZPP-a). U vezi zako zakonom: nom: „tuže „tuženi ni se može može oslo bo bodi dititi od dava davanja nja stvari stvari ili činid činid be be či je je mu je is punje pu njenje nje nalo nalože ženo no ako plati plati taj novča novčani ni iznos iznos ili is pu puni ni tu drugu drugu činid činid bu”. bu”. Znači, sud ne može može u izre izreci ci nave navesti sti da ukoli ukoliko ko tuže tuženi ni iz bilo bilo ko jih ko jih razlo razloga ga ne izvr izvrši ši
65
ovu činid činid bu obave oba vezu zu je je se is pla is platitititi iznos.... iznos.... ko ji je tuži tu žilac lac oprede opredelio, lio, jer dono donošešenje ovakve ovakve izre izreke ke bi bilo bilo nezakonito. Naime, tužilac prema tuženom ima samo jedan zahtev, jer alternativna mogućnost oslobađanja od obaveze tuženog nije tužbeni zahtev već građanskopravna ponuda po pravilima materijalnog gra đanskog prava. Zato sud ne može o tome raspravljati i odlučivati, ni ulaziti u ocenu njene adekvatnosti. Ovde se radi o jednom zahtevu ali se tuženi može osloboditi svoje obaveze ako prihvati ponudu tužioca. 9 Kada su u pita pitanju nju presu presude de gde izreizre2.9. Izreka presude i paricioni rok. Kada ka obave obavezu zu je je tuže tuženog nog na činid činid bu, bu, sud je du dužan žan da u izre izreci ci odre odredi di rok u kome kome je tuže tuženi ni dužan dužan da činid činid bu bu izvr izvrši. ši. Uobiča Uobiča je jeni ni rok za izvr izvrše šenje nje činid činid be be prema prema ZPP-u je 15 dana, dana, ako poseb posebnom nom од ред од редбом бом ни је ни је од ре од ређен ђен drugi drugi rok. Ako izvrizvršenje šenje činid činid be, be, koja se ne sastoji sas toji u novčanom davanju po svo joj svo joj priro prirodi, di, zahte zahteva va duži du ži rok, sud može može u izre izreci ci odre odredi dititi duži duži rok za izvr izvrše šenje. nje. Ako sud u izre izreci ci ne odre od redi di rok izvr izvrše šenja nja može može nastati nastati pro blem pro blem u sprovo sprovođe đenju nju izvr izvrše šenja. nja. Ako rok za is pu is punje njenje nje novča novčanih nih obave obaveza za ni je je od odre ređen đen u izre izreci, ci, smatra smatra se da je taj rok 15 dana dana (analog (analogno no tumač tumačeenje odred odred be be iz čl. 333. st. 2. ZPP-a). U čekov čekovnim nim i menič meničnim nim sporo sporovi vima ma ovaj rok izno iznosi si osam dana. dana. Rok za dobrovoljno izvršenje činidbe teče prvog dana posle dostavljanja presude stranci kojoj je naloženo izvršenje. Protivtu tužba žba se smatra smatra samo samostal stalnom nom 2.10. Protiv Protivtu tužba žba i izre izreka ka presu presude. de. Protiv tužbom, tužbom, pa stoga stoga sve što važi važi za izre izreku ku po tužbi tužbi važi važi i za izre izreku ku presu presude de po protiv protivtu tužbi. žbi. I po protiv protivtu tužbi žbi se može može odlu odluči čititi deli delimič mičnom nom presu presudom dom ukoli ukoliko ko se zahte zahtevi vi po tužbi tužbi i protiv protivtu tužbi žbi među međusob sobno no ne isklju isključu ču ju. ju. Među Međutim, tim, ako protiv protivtutužbeni žbeni zahtev zahtev u se bi se bi uključu uključu je je pre ju pre judi dici ci jelno jelno pita pitanje, nje, pa je odlu odluči čiva vanje nje o protivprotivtužbi tužbi od znača znača ja ja za reše rešenje nje celog celog spora spora tada o protiv protivtu tužbe žbenom nom zahte zahtevu vu se mora mora odlu od luči čititi prethod prethodno no ili istovre istovreme meno no sa tužbe tužbenim nim zahte zahtevom. vom. Zakon o parnič parničnom nom postup postupku ku 2.11. Izre Izreka ka presu presude de zbog propu propušta štanja. nja. Zakon (Sl. gla snik RS broj broj 125/2004. godi godine) ne) je prihva prihvatio tio i novi novi ja ja evrop evro pska reše rešenja nja u pogle po gledu du vrsta vrsta presu presuda, da, a sve u cilju cilju eka ekasno snosti sti sudo sudova va i nače načela la ekono ekonomič mično nosti sti postup po stupka. ka. Novi Novina na je i moguć mogućnost nost dono donoše šenja nja presu presude de zbog pro pu pro pušta štanja nja (čl. 338. ZPP-a). „Instru „Instruiira ju ra jući ći pravi pravila la o presu presudi di zbog pro pu pro pušta štanja nja zakonodavac je pokušao ku šao da ostvari ostvari odre određe đene ne pravno pravno po polilitič tičke ke cilje ciljeve ve kao i zadat zadatke ke ko je ko je posta postavljavlja ju od odre ređe đena na proce procesna sna nače načela. la. Pre svega, svega, zako zakono noda davac vac je poku pokušao šao da parnič parnične ne stranke stranke postu postu pak pak vode vode uz puno puno po pošto štova vanje nje proce procesne sne disci disci pline.” pline.”10 Vidi Radovanov A., Građansko procesno pravo, op. cit., str. 150 i 151. 10 suda zbog pro pu štanja štanja, Pravni Račić Račić R., Pre suda Pravni život život 12/2004, str. 181. 9
66
Osnovni Osnovni uslov da bi se done donela la ovakva ovakva presu presuda da nala nalazi zi se u pasiv pasivnom nom ponaša našanju nju tuže tuženog nog kao i u ostalim ostalim uslovi uslovima ma pro pi pro pisa sanim nim čl. 338. st. 1. tačka tačka 1–4. ZPP-a. Nazna Naznače čeni ni uslovi uslovi mora mora ju ju biti biti kumu kumula lativ tivno no is pu is punje njeni. ni. Posta Po stavlja vlja se pita pitanje nje kako kako sud da postu postu pi kada su na pred na pred nazna na znače čeni ni uslovi uslovi za dono donoše šenje nje presu presude de zbog pro pu pro pušta štanja nja is pu punje njeni, ni, ali peti petitum tum tužbe tužbenog nog zahte zahteva va ni je je do bro do bro formu formulilisan? san? U takvom takvom sluča sluča ju ju sud ne bi tre ba balo lo da usvo ji usvo ji tužbe tužbeni ni zahtev zahtev tuži tužiooca i izreizreku presu presude de formu formuliliše še u skladu skladu sa tako preformulisanim posta postavlje vljenim nim tužbe tužbenim nim zahte zahtevom vom već ako je tužba tužba neu neuredna redna i ne sadr sadrži ži sve u smislu smislu čl. 100. ZPP-a, onda on da prethod prethodno no tre ba tre ba postu postu piti piti u smislu smislu odred odred bi bi čl. 103. ZPP-a, – tj. tužbu tužbu vrativratiti radi radi is prav is pravke. ke. Ako pak tužba tužba sadr sadrži ži potreb potrebne ne podat podatke ke pro pi pro pisa sane ne čl. 100. st. 2. ZPP-a, ali je tuži tužilac lac na pra na pravio vio pro pust pro pust u formu formula laci ci ji ji oprede opredelje ljenja nja roka roka u kome kome tuže tuženi ni tre ba tre ba da is pu is puni ni obave obavezu, zu, a prema prema čl. 333. st. 1. ZPP-a sud odre određu đu je je i rok u kome kome činid činid ba ba tre ba tre ba da se izvr izvrši. ši. Sud, samo samo zbog toga, toga, neće neće od bi od bititi tužbe tužbeni ni zahtev, zahtev, već će done donetiti presu presudu du zbog pro pu pro pušta štanja, nja, a u pogle pogledu du izvr izvrše šenja, nja, primeprimeniće niće se roko rokovi vi pro pi pro pisa sani ni zako zakonom. nom. U vezi vezi presu presude de zbog pro pu pro pušta štanja nja posta postavlja vlja se i pita pitanje: nje: ako deo zahtezahteva ispu ispunja njava va uslove uslove za usva ja usva janje nje da li je dozvo dozvolje ljeno no za taj deo zahte zahteva va done donetiti presu presudu du zbog pro pu pro pušta štanja, nja, a za ostali ostali deo od bi od bititi tužbe tužbeni ni zahtev zahtev ili nasta nastavi vititi redovni dov ni po postu stu pak pak (deli (de limič mična na presu presuda da zbog pro pu pro pušta štanja)? nja)? Da li sud ima pravo pra vo da deli deli (razdva (razdva ja) ja) tužbe tužbeni ni zahtev, zahtev, te da li time time ide izvan izvan posta postavlje vljenog nog tužbe tužbenog nog zahte zahteva va (ko ji (ko ji je jedin jedinstven), stven), tj. da li tako tako preko prekora raču ču je je tužbe tužbeni ni zahtev. zahtev. Naše Naše je mišlje mišljenje nje da ovakvim ovakvim postu postu pa panjem njem sud ne preko prekora raču ču je je tužbe tužbeni ni zahtev zahtev već da samo samo odlu odluču ču je je o de d elu tužbe tužbenog nog zahte zahteva va za ko ji ko ji su sazre sazrelili uslovi uslovi za presu presuđe đenje. nje. To je u inte intere resu su tuži tužiooca, pa žal ba ba tužioca u po po bi bi janju janju takve takve presu presude de ne bi bila osnovana. Očigled Očigledno no je da je presu presuda da zbog pro pu pro pušta štanja nja uneta uneta u Zakon Zakon o parnič parničnom nom postup po stupku ku sa ciljem ciljem da se obez be obez bedi di eka ekasnost snost postup postupka. ka. Ona predsta predstavlja vlja zamezamenu za presu presudu du zbog izo izostanka, stanka, ko ja ko ja je bila bila predvi predviđe đena na za slučaj slučaj da tuže tuženi ni pro pusti pu sti pri premno premno roči ročište, šte, odno odnosno sno prvo prvo roči ročište šte za glavnu glavnu ras pra ras pravu. vu. Praksa Praksa će poka po kaza zatiti da li ovaj insti institut tut ima ili nema opravdanja. opravdanja. Presu Presudu du zbog pro pu pro pušta štanja nja pozna pozna ju ju i prava prava drugih drugih evropskih evropskih zema zemalja. lja. Tako francu francuski ski Code de Proce Procedu dure re Civi Civile le u čl. 192. predvi predviđa đa insti institut tut presu presude de zbog pro pu pro pušta štanja nja (jud gement gement rendi rendine ne de fant). Među Međutim, tim, protiv protiv ove presu presude de do pušten pu šten je prigo prigovor vor (l’ op po sition), sition), ko ko ji ji ni je je sa s amo proce procesne sne priro prirode de ( ob jection) jection), već o istom odlu odluču ču je je prvo prvoste ste pe peni ni sud ali is pitu pitu je i činje činjenič nična na i pravna pravna pita pitanja. nja. Prigo Prigovor vor je redov redovno no proce procesno sno sredstvo sredstvo i ima suspen suspenziv zivno no dejstvo..., dejstvo..., a ako se 67
povodom povo dom iz ja iz javlje vljenog nog prigo prigovo vora ra done donese se nova nova presu presuda, da, efekti efekti rani rani je je do done nete te pr11 voste vo ste pe pene ne presu presude de su time time retro retroak aktiv tivno no stavlje stavljeni ni van snage. snage. Nemač Nemačko ko pravo pravo predvi predviđa đa moguć mogućnost nost dono donoše šenja nja presu presude de zbog pro pu pro puštaštanja s tim što ona može može biti biti done doneta ta ne samo samo protiv protiv tuže tuženog, nog, već i protiv protiv tuži tužiooca. Ona je dakle dakle sankci sankci ja ja za nesa nesave vesno sno po postu stu pa panje nje obe strane strane u postup postupku. ku. Pro Protiv tiv takve takve presu presude de stranke stranke mogu mogu uloži uložititi prigo prigovor vor u roku roku od 14 dana, dana, a ako isti bude bude usvo jen, usvo jen, presu presuda da se stavlja stavlja van snage snage i prela prelazi zi se na redo redovan van postu postu pak. pak. Ono što je bitno bitno je činje činjeni nica ca da stranka stranka ko ko ja ja je na pra na pravi vila la pro pu pro puste ste u vezi vezi ove presu presude de je dužna du žna snosi snosititi troško troškove ve u vezi vezi sa tim pro pu pro pustima. stima. I austrijsko austrijsko građan građansko sko proce procesno sno pravo pravo predvi predviđa đa moguć mogućnost nost da ako jedna parnič parnična na stranka stranka shodno shodno odred odred ba bama ma zako zakona na ni je je po poka kaza zala la name nameru ru da vodi postu postu pak, pak, protiv protiv nje će se done donetiti presu presuda da zbog pro pu pro pušta štanja, nja, s tim što mora mora da po posto sto ji zahtev su prot su protne ne stranke stranke u tom smislu. smislu. Ovakvo Ovakvo reše rešenje nje oprede opredelju lju je je tok postup postupka, ka, a zakon zakon je pro pi pro pisao sao u ko jim ko jim sluča slu ča je jevi vima ma je isklju isključe čeno no dono donoše šenje nje presu presude de zbog pro pu pro pušta štanja. nja. Na pred Na pred ukrat u kratko ko izne izneta ta upored uporedno no prav pravna na rešenja ovog insti in stitu tuta ta ukazu ukazu ju ju na slože složeno nosti sti ovog instituta i ko je ko je po posle sledi dice ce mogu mogu prois proiste teći ći iz njego njegove ve prime primene. ne. Zakon Zakon o parnič parničnom nom postup postupku ku Sr bi bi je je predvi predviđa đa i moguć mogućnost nost dono donoše šenja nja presu presude de zbog izo izostanka stanka u postup postupci cima ma o sporo sporovi vima ma male male vredno vrednosti sti (čl. 465–478. ZPP-a). Čini Čini nam se da je egzi egzisti stira ranje nje ova dva zaseb zasebna na instru instrumen menta ta sa razli različi čitim tim uslovima vima prime primene, ne, suvi suvišno, šno, te da bi u tom smislu smislu tre ba balo lo ob ob je jedi dini nititi u jedan jedan insti institut tut sa detaljno regulisanim uslovi uslovima ma njego njegove ve prime primene ne bilo bilo kroz pozi pozitiv tivnu nu ili neganegativnu tivnu formul formulaci aci ju ju tih uslova. uslova. toku tra ja tra janja nja parni parnice ce mogu mogu biti biti is2.12. Prigo Prigovo vori ri i izre izreka ka presu presude. de. U toku taknu taknutiti prigo prigovo vori ri kako kako proce procesne, sne, tako tako i mate materi ri jalno-prav jalno-pravne ne priro prirode. de. U proce procesne sne prigo prigovo vore re spada spada ju: ju: prigo prigovo vori ri o sudskoj sudskoj nadle nadležno žnosti sti (stvarnoj (stvarnoj ili mesnoj), mesnoj), prigoprigovori vo ri da o istoj istoj stvari stvari već teče teče parni parnica ca (litispendencija), prigo prigovor vor pravo pravosnažno snažno presu presuđe đene ne stvari stvari (res iudi iudica cata) ta) i da je u istoj istoj pravnoj pravnoj stvari stvari zaklju zaključe čeno no sudsko sudsko porav po ravna nanje, nje, da se tuži tužilac lac pred sudom sudom odre odrekao kao od tužbe tužbenog nog zahte zahteva. va. postupku ku koji se 2.13. Kompenzacioni prigovor i izreka presude. U postup vodi po tužbi tužbi može može biti biti istak istaknut nut kom pen kom penza zaci ciooni prigo prigovor vor ili kompenzaciona protivtužba . Tada, u smislu smislu čl. 346. st. 3. 3 . ZPP-a a u ve zi čl. 342. st. 3. ZPP-a Z PP-a sud je dužan dužan da izre izrekom kom presu presude, de, odlu odluču ču ju jući ći o tužbe tužbenom nom zahte zahtevu, vu, od odlu luči či i o kom pen kom penza zaci cioonom prigo prigovo voru, ru, odno odnosno sno prigo prigovo voru ru pre bi pre bi janja. janja. Meto Metodolo dološki, ški, o tužbenom zahte zahtevu vu i prigo prigovo voru ru se mora mora odlu odluči čititi istovre istovreme meno. no. Izre Izreka ka presu presude de u slučaju postojanja kompenzacionog prigovora tre ba tre ba da sadr sadrži ži slede sledeće će delo delove: ve: Procedu dure re civi civile le, Paris Couc Coucher her G., Proce Paris 1984, str. 294, 295.
11
68
1) utvrđu utvrđu je je se da po posto sto ji ji po potra traži živa vanje nje tuži tužiooca prema prema tuže tuženom nom u izno iznosu su od ........... dina dinara ra 2) utvrđu utvrđu je je se da po posto sto ji po potra traži živa vanje nje tuže tuženog nog prema prema tuži tužioocu u izno iznosu su od ........... dina dinara ra 3) obave obavezu zu je je se tuže tuženi ni da tuži tužioocu is pla is platiti iznos iznos od ........ (razli (razliku) ku) dina dinara. ra. Ovo pod uslovom uslovom da je potra potraži živa vanje nje tuži tužiooca veće veće od potra potraži živa vanja nja tuženog. ženog. Ako je potraživanje tužioca jednako potraživanju tuženog ista knuto u kompenzacionom prigovoru onda će sud u trećem stavu odbiti tužbeni zahtev z ahtev.. O kompenzacionom prigovoru sud će odlučivati samo ako postoji tužbe ni zahtev i samo do visine potraživanja istaknutog u tužbenom zahtevu. Ako tužilac povuče tužbu sud neće odlučivati o kompenzacionom prigovoru. Isto tako, ako je potraživanje tuženog istaknuto u kompenzacionom prigovoru veće od potraživanja tužioca istaknutog u tužbenom zahtevu sud neće uzeti u obzir iznos preko iznosa usvojenog u tužbenom zahtevu, niti će o njemu odlučivati. Ovo iz razloga što je kompenzacioni prigovor vezan za tužbeni zahtev i nema samostalnu pravnu sudbinu. Nasuprot prigovoru, kompenzaciona protivtužba je samostalna, pa ukoliko je tuženi istakao svoje potraživanje u formi kompenza cione protivtužbe sud će po njoj postupiti i doneti odluku i u situaciji kada je tužilac povukao tužbu, kao i kada je iznos iz protivtužbe veći od iznosa u tužbi. U izre izreku ku presu presude de tehnič tehnički ki ne tre ba tre ba uno unosi sititi konsta konstata taci ci ju ju da se po potra traži živavanja pre bi pre bi ja ju, ja ju, jer pre bi pre bi janje janje nastu nastu pa pa po samom samom mate materi ri jalnom jalnom pravu, pravu, tj. radi radi se o prime primeni ni mate materi ri jalnog jalnog prava prava (čl. 336. ZOO). U ovakvim ovakvim sluča sluča je jevi vima ma ne tre ba tre ba i ne može može se odlu odluči čiva vatiti deli delimič mičnom nom presu presudom dom o tužbe tužbenom nom zahte zahtevu vu sve dok se ne odlu odluči či da li je kom pen kom penza zaci ciooni prigo prigovor vor osnovan. osnovan. Uslov da bi se u sudskom sudskom postup postupku ku od odlu luči čiva valo lo o prigo prigovo voru ru pre bi pre bi janja janja i da bi isti dao rezul rezultat tat je da su oba potra potraži živa vanja nja dospe dospela la. „Odluka o prigovoru postaje pravosnažna u granicama zahtjeva protiv kojega je prigovor istaknut” 12. situaaci ji ji kada kada 2.14. Prigovor neispunjenja ugovora i izreka presude. U situ je is pu punje njenje nje obave obaveza za strana stranaka ka među međusob sobno no uslovlje uslovljeno no tada je prema prema čl. 122. st. 2. ZOO pro pi pro pisa sano no da, ako jedna jedna strana strana istak istakne ne da ni je je du dužna žna is pu is puni nititi svo ju obave oba vezu zu dok i druga druga strana strana ne is pu is puni ni svo ju, svo ju, sud će joj nalo na loži žititi da is pu puni ni svo ju obave oba vezu zu kad i druga druga strana strana is pu is puni ni svo ju. Radi Radi se o prigo prigovo voru ru neis neis pu punje njenja nja ugovora, vo ra, tj. o pravi pravilu lu istovre istovreme menog nog is pu is punje njenja, nja, pa u ovakvim ovakvim situ situaaci jama jama izre izreka ka presu presude de tehnič tehnički ki tre ba tre ba da bu bude de tako tako formu formulilisa sana na da se obave obavezu zu je je tuže tuženi ni da is puni pu ni svo ju svo ju obave obavezu zu uz istovre istovreme meno no is pu is punje njenje nje obave obaveza za druge druge strane strane – tuži tužiooca. Triva S., Dika M., Građansko parnično procesno pravo, VII izdanje, Narodne novine, Zagreb, 2004, str. 644. 12
69
Kada se u toku toku po postup stupka ka 2.15. Prigovor zastarelosti i izreka presude. Kada istak istakne ne prigo važno je nagla naglasi sititi da se radi radi o prigo prigovo voru ru matemateprigovor vor zasta zastare relo losti sti, važno ri jalno-prav jalno-pravne ne priro prirode. de. Pri odlu odluči čiva vanju nju o ovom prigo prigovo voru ru odluka se ne unosi u izreku, već se u obrazlo obrazlože ženju nju da ju da ju razlo razlozi zi o njego njegovoj voj osnova osnovano nosti sti ili neosnoneosnovano vanosti. sti. Ako se prigo prigovor vor zasta zastare relo losti sti uvaži, uvaži, izre izreka ka presu presude de glasi glasi da se tužbe tužbeni ni zahtev zahtev od bi od bi ja. ja. Ako Ak o se prigo prigovor vor zasta zastare relo losti sti ne uvaži, uvaži, razlo razlozi zi za neu neuvaža važava vanje nje istog da ju da ju se u obrazlo obra zlože ženju nju presu presude, de, a ne u izre izreci. ci. Pored red zahte zahteva va o glavnoj glavnoj stvari stvari 2.16. Spored Sporedni ni zahte zahtevi vi i izre izreka ka presu presude. de. Po u tužbi tužbi se mogu mogu istaći i sporedni zahtevi. Kod novča nov čanih nih potra potraži živa vanja nja uobičauobiča jeno jeno je da se potra potražu žu je je i kama kamata. ta. Stoga Stoga sudska sudska presu presuda da po pored red odlu odluke ke o glavnoj glavnoj stvari stvari mora mora sadr sadrža žatiti i odlu odluku ku o spored sporednim nim zahtevima (potra (potraži živa vanji njima). ma). I zahtev zahtev za troško troškove ve po postup stupka ka spada spada u kate katego gori ri ju ju spored sporednih nih zahte zahteva va i o njemu se mora tako takođe đe od odlu luči čititi izre izrekom kom presu presude. de. Odluka o troškovima postupka predstavlja zapravo posebnu odluku u obliku rešenja koja je sadržana u izreci presude i ova odluka mora biti posebno obrazložena. praksi, pri 2.17. Kad se odlu odluču ču je o kama kamati ti kao spored sporednom nom zahte zahtevu vu, u praksi, izra izradi di izre izreke ke presu presude de često često se čine čine greške. greške. Sudo Sudovi vi često često usva ja ju ja ju zahtev zahtev onako ka kako ko je u tužbi tužbi traže traženo no bez da se prethod pret hodno no razmi razmisli sli (proveri) da li je takav ta kav zahtev zahtev stručno stručno formu formulilisan. san. Tako Tako se dešava da se na glavni glavni dug u stranoj stranoj valu valutiti dosu do suđu đu je je zakon zakonska ska zate zatezna zna kama kamata, ta, a ne domi domicil cilna na u dinar dinarskoj skoj proti protivvred vvredno nosti sti kako kako je pravil pravilno. no. Kada Kada glavna glavna obave obaveza za glasi glasi na is pla is platu tu evra u dinar dinarskoj skoj protivprotivvredno vrednosti, sti, pravi pravi se u pogle pogledu du kama kamata ta ista greška greška umesto umesto da se dosu dosudi di kama kamata ta ko ju ko ju propisuje Central Centralna na evropska evropska banka banka na de po de pono nova vane ne novča novčane ne izno iznose se po viđe viđenju, nju, kako kako je pravil pravilno. no. Ne retko retko sudo sudovi vi dosu dosuđu đu ju ju stranu stranu valu valutu tu u dinar dinarskoj skoj protiv protivvred vredno nosti sti sa domicil micilnom nom kama kamatom tom od presu presuđe đenja nja pa do konač konačne ne is pla is plate, te, što je pogre pogrešno, šno, jer u ovakvim ova kvim sluča sluča je jevi vima ma tre ba tre ba do dosu sudi dititi domi domicil cilnu nu kama kamatu, tu, ali u dinar dinarskoj skoj protivprotivvredno vrednosti sti na dan is plate. plate. U vezi vezi sa nave navede denim nim greš greškama ko je ko je se čine, čine, posta postavlja vlja se pita pitanje, nje, da li sud, ako je zahtev zahtev u pogle pogledu du spo spored rednih nih zahte zahteva va (kamate) pogre pogrešno šno formu formulilisan, san, može može odlu odluči čititi u smislu smislu kao da je zahtev zahtev is pravno pravno posta postavljen vljen i dosu dosudi dititi kama kamatu tu ko ju ko ju zakon zakon pro pi pro pisu su je? je? Postoje različita mišljenja. Po jednom sud to ne može da čini jer je to ovlašćenje vezano za tužioca (stranku), a po drugom sud ima ovlašćenje da to uradi jer se radi o primeni materijalnog prava. 2.18. U spored sporedne ne zahte zahteve ve spada spada i zahtev zahtev za troško troškove ve postup postupka. ka. Upravo u delu delu izre izreke ke povo povodom dom ovog spored sporednog nog zahte zahteva, va, kao i u obrazlo obrazlože ženju nju prave prave se česte česte greške. greške. Meto Metodo dolo logi gi ja ja ob obra raču čuna na troško troškova va po postup stupka ka može može biti biti razli različi čita ta 70
što i sam zakon zakon dozvo dozvolja ljava. va. Odred Odred be be čl. 146–162. ZPP-a da ju da ju širo široku ku mogućmogućnost meto metodo dolo loškog škog obra obraču čuna na troško troškova va postup postupka ka u zavi zavisno snosti sti od toka toka postup postupka ka i uspeha uspeha strana stranaka ka u sporu. sporu. Ona stranka stranka ko ko ja ja u ce c elosti losti uspe u sporu sporu ima pravo pravo na celo celokup kupne ne troško troškove ve postup po stupka. ka. U tom sluča sluča ju ju izre izreka ka presu presude de u tom delu delu je jedno jednostav stavna. na. Sud obaveobavezu je zu je onu stranku stranku ko ja ko ja izgu izgu bi bi spor da su prot su protnoj noj strani strani nakna naknadi di troško troškove. ve. Troškovi se obra obraču čuna nava va ju ju mate matema matič tičkom kom opera operaci ci jom jom u skladu skladu sa pro pi pro pisa sanim nim tari tarifafama (advokat (advokatskom skom tari tarifom, fom, tari tarifom fom za nakna naknadu du veza vezano no za vešta veštače čenja, nja, tari tarifom fom iz Zako Zakona na o sudskim sudskim taksa taksama ma i dr.). Veći pro blem pro blem predsta predstavlja vlja meto metodo dolo logi gi ja ja obra obraču čuna na troško troškova va ako stranka stranka delimič limično no uspe u parni parnici. ci. Meto Metodo dolo logi gi ja ja ob obra raču čuna na može može biti biti razli različi čita. ta. Troško Troškovi vi mogu mogu biti biti obra obraču čuna natiti u zavisnosti od uspeha uspeha u sporu sporu ili da se nezavi zavisno sno od isho ishoda da parni parnice ce troško troškovi vi nakna naknade de protiv protivnoj noj stranci stranci ko je ko je je druga druga strana strana prouprouzroko zrokova vala la svo jom krivi krivicom com ili pak odlu odluka ka može može biti biti i druga drugači či ja ja što zavi zavisi si od toka toka po postup stupka. ka. Pri tome tome odlu odluka ka u tom delu delu u izre izreci ci mora mora biti biti jasna jasna a razlo razlozi zi takve takve odlu odluke ke tre ba tre ba da bu budu du obrazloženi i to u delu de lu gde se obrazla obrazlaže že odlu odluka ka o troško troškovi vima ma postup postupka. ka. U tom delu delu sud, ne retko, retko, ne da je da je jasne jasne razlo razloge ge povo povodom dom dosu do suđe đenih nih troško troškova. va. Izreka ka presu presude de u 2.19. Saglasnost izreke sa obrazloženjem presude. Izre osnovi osnovi mora mora biti biti u sagla saglasno snosti sti sa obrazlo obrazlože ženjem. njem. Ukoli Ukoliko ko je izre izreka ka ne nesa sagla glasna sna obrazlo obrazlože ženju, nju, to predsta predstavlja vlja bitnu bitnu povre povredu du iz čl. 361. st. 2. tačka tačka 12. ZPP-a i ukidni ukidni razlog razlog za drugo drugoste ste pe peni ni sud. 2.20. Unošenje formulacije „pod pretnjom prinudnog izvršenja“ u Često u izre izreku ku presu presude de se, po zahte zahtevu vu tuži tužiooca kod obave obaveze ze izreku presude. Često na činid činid bu, bu, uno unosi si i formu formula laci ci ja ja da se činid činid ba ba izvr izvrši ši „pod pretnjom pretnjom prinud prinudnog nog izvr izvrše šenja”, nja”, što je suvi suvišno. šno. Presu Presuda da predsta predstavlja vlja izvr izvršnu šnu ispravu na osnovu osnovu ko je ko je se sprovo sprovodi di prinud prinudno no izvr izvrše šenje nje na predlog predlog izvršnog pove poveri riooca. Odred Odred be be ZakoZa kona o izvr izvršnom šnom postup postupku ku garan garantu tu ju ju prinud prinudno no izvr izvrše šenje nje pravno pravnosna snažne žne presu presude de sa obave obavezom zom na činid činid bu, bu, i po službe službenoj noj dužno dužnosti sti obave obavezu zu ju ju sud da sprovede izvršenje. Stoga Stoga je meto metodo dolo loški ški i tehnič tehnički ki unoše unošenje nje takve takve formu formula laci ci je je u izreku izre ku presu presude de pogre pogrešno šno i ne po potreb trebno. no. Izri Izrica canje nje za po za pove vesti sti da se obave obaveza za izvr izvrši, ši, sadrsadrži uvek i prećut prećutnu nu konsta konstata taci ci ju ju da tuži tužioocu pri pada pada pravo pravo ko je ko je je bilo bilo predmet predmet odlu od luči čiva vanja nja u parni parnici, ci, a iz činje činjeni nice ce da je prote protekao kao pari parici ciooni rok i pokre pokrenut nut izvr izvršni šni postu postu pak sledi sledi da je tuže tuženi ni (odno (odnosno, sno, sada sada izvr izvršni šni dužnik) dužnik) potči potčinjen njen prinud prinudnoj noj sili sili drža države ve13. Građan sko proce proce sno pravo pra vo, „Savremena administracija”, Poznić B., Rakić Poznić Ra kić Vodi Vodine nelić lić V., Građan Beo Beograd, 2000, стр. 266. 13
71
3. IZRADA OBRAZLOŽENJA PRESUDE
Uvod i izre izreka ka presu presude de predsta predstavlja vlja ju deo sudske sudske odlu odluke ke ko ko ji jima ma se manimanifestu festu je zakon zakonska ska i ustavna ustavna funkci funkci ja ja suda suda i sudske sudske vlasti, vlasti, dok je obrazlo obrazlože ženje nje presu presude de deo ko jim ko jim se oživo oživotvo tvoru ru je je umeće sudije da odluku koju je doneo učini jasnom, logičnom i zakonitom pred stranka stran kama ma i trećim trećim lici licima. ma. Bez do brog do brog obrazlo obrazlože ženja nja presu presuda da ne može može da opsta opstane ne jer obrazlo obrazlože ženje nje brani brani presu presudu du pred stranka strankama ma i višim višim sudom. sudom. Kvali Kvalite tetom tom obrazlo obrazlože ženja, nja, sudi sudi ja ja poka po kazu zu je je nivo ni vo svog znanja, znanja, logi logiku ku pravnog pravnog razmi razmišlja šljanja nja i kvali kvalitet tet svo je svo je delat delatno nosti. sti. Za razli razliku ku od uvoda i izre izreke ke presu presude de či ja ja je sadr sadrži žina na direkt direktno no pro pi pro pisa sana na zako zakonom, nom, obrazlo obrazlože ženje nje presu presude de nema nema striktno striktno omeđe omeđene ne okvire okvire i strogo strogo pro pipro pisanu sanu sa sadr drži žinu. nu. U čl. 342. st. 4. ZPP-a nazna naznače čeno no je ko ji ko ji su osnovni osnovni elemen elementiti obrazlo obrazlože ženja nja ko je ko je jedna jedna pisme pismeno no izra izrađe đena na presu presuda da tre ba tre ba da sadr sadrži. ži. Zakon Zakon ne pro pi pro pisu su je je striktnu striktnu meto metodo dolo logi gi ju ju izra izrade de obrazlo obrazlože ženja nja presu presude de tj.redo tj.redosled sled navonavođenja đenja pojedinih elemenata koji čine sadržinu obrazloženja presude. Proce Pro cesni sni zako zakoni ni su te elemen elemente te okvirno okvirno uobličili u pravnu pravnu normu, normu, ali je ostavljen ostavljen prostor prostor za sudij sudijsku sku krea kreativnost. tivnost. Zakon propisuje da će sud u obrazloženju izložiti: zah teve stranaka i njihove navode o činjenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije drugačije određeno. Sudska praksa je razradila zakonsku normu i izgradila me todologiju izrade obrazloženja presude na koju ćemo u daljem izlaganju uka zati i izvršiti analizu pojedinih elemenata obrazloženja presude. shvatila la sušti suština na spora spora 3.1. Zahte Zahtevi vi strana stranaka ka i njiho njihovi vi navo navodi. di. Da bi se shvati mora mora se sazna saznatiti šta stranke stranke traže, traže, zahte zahteva va ju. ju. Sto S toga ga je logič logično no da se, već na po četku obrazloženja, nazna naznače če zahte zahtevi vi strana stranaka ka i njiho njihovi vi navo navodi di o činje činjeni nica cama ma na ko ji ko jima ma se ti zahte zahtevi vi zasni zasniva va ju. ju. Meto Metodo dolo loški, ški, prvo prvo se navo navode de zahte zahtevi vi i navo navodi di tuži tužiooca koje je prezentovao u tužbi, a potom po tom odvo je odvo jeno no u no novom vom redu redu zahte zahtevi vi i navo navodi di tuže tuženog nog koje je prezentovao u odgovoru na tužbu. Praksa Praksa je da stranke stranke u toku toku tra ja tra janja nja postup postupka ka često često menja menja ju ju i navo navode de i zahteve. U po je po jedi dinim nim situ situaaci jama jama stranke stranke to čine čine zbog nestruč nestručno nosti, sti, pa u toku toku postupka stupka otkla otklanja nja ju ju nedo ne dostat statke ke i greške, greške, a neka nekada da tok postup postupka ka i izve izvede deni ni do doka kazi zi ukazu uka zu ju ju da stranke stranke tre ba tre ba da izvr izvrše še potreb potrebne ne izme izmene ne u na nazna znače čenom nom smislu. smislu. Pri tome, tome, sudo sudovi vi često često ne po potreb trebno no u obrazlo obrazlože ženje nje presu presude de na navo vode de sve podat podatke ke ko je su stranke stranke u toku toku po postup stupka ka (ili u svim faza fazama) ma) izno iznosi sile le i do pu do punja njava vale, le, što je pogre po grešno. šno. Presu Presuda da posta posta je obimno obimno veća, veća, sadr sadrži žina na presu presude de se svodi svodi na pre pri pre pričačavanje vanje gde se izno iznose se poda podaci ci ko ji ko ji su posta postalili ne bit ne bitni. ni. Sve ono što su stranke stranke rani rani je je navo navodi dile le i zahte zahteva vale le tre ba izo iz ostavi stavititi i nave navesti sti konačni zahtev zahtev (ili zahte zahteve) ve) i navode vo de ko ko ji ji se od odno nose se na isti, jer se praktič praktično no o tome tome odlu odluču ču je, je, a ne o ono onome me što je prvo pr vo bit bitno no bilo bilo postavljeno u tužbenom odnosno protivtužbenom zahtevu. U 72
praksi se odomaćio odom aćio izraz iz raz „precizirati „pre cizirati tužbeni zahtev” što je j e pogrešno pogreš no jer takav institut ne poznaje Zakon o parničnom postupku, već se radi o preinačenju tuž be (ako ima uslova usl ova za to) ili o sniženju tužbenog zahteva. 3.2. Nabrajanje Nabrajanje izve izvede denih nih doka dokaza. za. Posle izlaganja tužbe i odgovora na tužbu po meto metodo dolo loškom škom redosledu redosledu tre ba tre ba nave na vesti sti ko je je do doka kaze ze sud izveo. izveo. Sud tre ba tre ba da nave navede de imena imena svedo svedoka ka ko je ko je je j e saslu sa slušao, šao, vešta veštače čenja nja ko ja ko ja je oba obavio, vio, is prave prave u ko je ko je je izvr izvršio šio uvid, pri čemu čemu se to mora mora nave navesti sti pregled pregledno no (npr. broj is pra is prave, ve, datum datum izda izdava vanja nja i naziv naziv orga organa na ili lica lica ko je ko je je ispravu izda izdalo) lo) da bi se poda podaci ci iz istih mogli mogli prove proveri rititi od višeg višeg suda suda pri odlu odluči čiva vanju nju o žal bi. bi. Nije bitno ko je predložio dokaze, već je bitno navesti sve dokaze koje je sud u toku postupka izveo i cenio. Ovde treba istaći da načelo dispozicije i rasprav no načelo u parnici dolazi do punog izražaja jer sud nije više ovlašćen da sam predlaže izvođenje određenog dokaza, već to može da učini samo stranka a sud odlučuje o tome koji će dokaz izvesti. Izuzetak je član 7. st. 3. ZPP kada je sud ovlašćen da izve izvede de i doka dokaze ze ko je ko je stranke stranke nisu nisu predlo predloži žile, le, ako iz rezul rezulta tata ta ras pravlja pravljanja nja i doka dokazi ziva vanja nja proiz proiziilazi lazi da stranke stranke ras po ras pola lažu žu zahte zahtevi vima ma ko ji ko jima ma ne mogu mogu ras po ras pola laga gatiti (čl. 3. st. 3. ZPP) ili kad je to poseb posebnim nim pro pi pro pisi sima ma predvipredviđeno đeno (kao npr. u Porodičnom zakonu R. Srbije).
Zakon izričito ne 3.3. Prezen Prezenti tira ranje nje utvrđe utvrđenog nog činje činjenič ničnog nog stanja. Zakon predvi predviđa đa ovaj deo obrazlo obrazlože ženja, nja, ali je on nemi nemino novan van i logič logički ki se podra podrazu zumemeva. Utvrđeno činje činjenič nično no stanje stanje predsta predstavlja vlja procesnu građu na kojoj sud zasniva svoju odluku. Prezentiranje činje činjenič ničnog nog stanja stanja ne tre ba tre ba da bude bude ni preširo preširoko ko ni preusko. U sušti suštini ni činje činjenič nično no stanje stanje tre ba tre ba da stvo s tvori ri jasnu jasnu sliku sliku ne samo samo za stranke, stranke, već i za treća treća lica lica o relevantnoj procesnoj građi za prime pri menu nu mate materi ri jalnog jalnog prava. prava. Navođe vo đenje nje tih činje činjeni nica ca tre ba tre ba izlo izloži žititi na jasan jasan i raci racioonalan nalan način. način. Pri tome tome tre ba tre ba iz be iz beći ći ne po potreb trebna na izla izlaga ganja nja ili pona ponavlja vljanja. nja. Ono što sud izla izlaže že kao utvrđe utvrđeno no činje činjenič nično no stanje stanje mora mora biti biti potkre potkre plje pljeno no doka dokazi zima ma ko ji ko ji se nala nalaze ze u predme predmetu, tu, is pra is prava vama ma i za pi za pisni snici cima ma o saslu sasluša šanju nju svedoka, veštaka i stranaka i eventualno izvršenom uviđaju u toku postupka. Često Često se dešava dešava (poseb (posebno no kod sudi sudi ja ja počet početni nika) ka) da se umesto umesto unoše unošenja nja sažetog žetog i pregled preglednog nog činje činjenič ničnog nog stanja, stanja, u pot puno punosti sti navo navodi di sve što su stranke stranke u postup po stupku ku izne iznele, le, citi citira ra ju ju se detalj detaljno no iska iskazi zi svih svedo svedoka, ka, pa i vešta veštaka, ka, što je pogrešno. grešno. Obrazlo Obrazlože ženje nje presu presude de se bes po bes potreb trebno no uveća uvećava va čime čime se dovo dovodi di u pita pitanje nje sudij sudijsko sko umeće umeće i njego njegova va spo sposob sobnost nost za koncizno i jezgrovito iznošenje bitnih činjenica i njihovu selekciju u odnosu na nebitne činjenice. Takođe, stvara se realna mogućnost kontradiktornih utvrđivanja što naravno predstavlja apsolut no bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. st. 2. t.12. ZPP. 73
U tekstu tekstu se mogu mogu upo upotre tre blja bljava vatiti samo samo opšte opšteuusvo je svo jene ne i razu razumlji mljive ve skraće skraćeni nice, ce, ko je ko je ne da ju povo po voda da sumnji sumnji o pravom pravom znače značenju. nju. Nazi Nazivi vi zako zakona na i drugih drugih pro pipro pisa mogu mogu se u tekstu tekstu nave navesti sti u skraće skraćenom nom obli obliku ku (ZPP, ZVP, ZIP), a oni ko ji ko ji nisu u čestoj čestoj upotre upotre bi, bi, navo navode de se punim punim nazi nazivom vom i označe označenjem njem službe službenog nog glasi glasila la i bro ja bro ja u ko ji ko jima ma su ob ja ob javlje vljeni. ni.14 Kada se zavr završi ši sa na3.4. Ocena dokaza na kojima se zasni zasniva va presu presuda. da. Kada vođe vo đenjem njem utvrđe utvrđenog nog činje činjenič ničnog nog stanja, stanja, sud tre ba tre ba da nazna naznači či kakva kakva je sud bi sud bina na posta po stavlje vljenog nog tužbe tužbenog nog zahte zahteva va i u zavi zavisno snosti sti od odlu odluke ke du dužan žan je izlo izloži žititi ocenu doka do kaza za na ko ji ko jima ma je presu presudu du zasno zasnovao. vao. Sudi Sudi ja ja je dužan da dâ svo ju svo ju ocenu ocenu izvede vedenih nih doka dokaza za i razlo razloge ge zašto zašto je odre određe đenu nu činje činjeni nicu cu uzeo za osnov odlu od luke. ke. Pri tome tome svi doka dokazi zi se mora mora ju ju oceni ocenititi pove poveza zano no a ne izolo izolova vano no jedan jedan od drugog. drugog. Mora Mora ju ju se dati dati razlo razlozi zi zašto zašto se neki neki dokaz dokaz smatra smatra istini istinitim tim ili nei neistini stinitim, tim, tj. mora mora ju ju se dati dati razlo razlozi zi o odluč odlučnim nim činje činjeni nica cama. ma. Ako se to ne učini učini po posto sto jaće jaće osnova osnovani ni razlo razlozi zi za žal bu. bu. Prema Prema čl. 361. st. 2. tačka tačka 12. predsta predstavlja vljaće će nedo nedostastatak presu presude de i bitnu bitnu po povre vredu du postup postupka ka „ako presu presuda da ima nedo nedosta stata taka ka zbog ko jih ko jih se ne može može is pi is pita tati, ti, a naro naroči čito to ako je izre izreka ka presu presude de nera nerazu zumlji mljiva, va, ako protivprotivreči reči sama sama se bi se bi ili il i raz ra zlozi lozima ma presu presude, de, ili ako presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama ili su ti razlo razlozi zi ne jasni jasni ili protivreč tivrečni, ni, ili ako o bitnim bitnim činje činjeni niccama posto posto ji protiv protivreč rečnost nost izme između đu ono onoga ga što se u razlo razlozi zima ma presu presude de navo navodi di o sadr sadrži žini ni is pra is prava, va, za pi za pisni snika ka o iska iskazi zima ma datim datim u postup po stupku ku i samih samih tih is prava prava ili za pisni pisnika ka ili izve izvede denim nim doka dokazi zima”. ma”. Obrazla Obrazlaga ganje nje ocene ocene doka dokaza za svaka svakako ko spada spada u krug najslo najslože ženi ni jih jih pita pitanja nja u postup po stupku. ku. Svaka Svaka stranka stranka na nasto sto ji da mini minimi mizi zira ra značaj značaj doka dokaza za su protne protne strane strane i obezvre obezvredi di ih, a da apso apsolu lutitizu zu je je svo je svo je predlo predlože žene ne do doka kaze ze kao jedi jedino no istini istinite. te. Stoga Stoga su sudi di ja ja u obrazlo obra zlože ženju nju mora mora izne iznetiti jasne jasne i iscrp iscrpne ne razlo razloge ge za zašto što je stekao stekao uvere uve renje nje o istini istinito tosti sti ili nei neistini stinito tosti sti svake svake činje činjeni nice ce i na osnovu osnovu ko jih ko jih do doka kaza za ih smatra smatra tačnim i istinitim. Obrazlo Obrazlože ženje nje presu presude de ni je je samo samo za stranke, stranke, već i za javnost javnost ko ja ko ja či č itanjem tanjem presude tre ba tre ba da stekne stekne utisak utisak pravilno i zakonito rešene šene stvari. stvari. Nespor Nesporne ne činje činjeni nice ce sud ne tre ba tre ba po poseb sebno no da obrazla obrazlaže, že, već samo samo da naznači znači da su nespor nesporne. ne. Sud nespor nesporne ne bitne bitne činje činjeni nice ce mora mora pove poveza zatiti sa spornim spornim bitnim bitnim činje činjeni nica cama ma i formi formira ratiti činje činjenič nično no stanje, stanje, kao celi celinu nu na ko je ko je činjenično činje nično stanje će prime primeni nititi mate materi ri jalno jalno pravo. Doka Dokazna zna sredstva sredstva u parnič parničnom nom postup postupku ku su mate materi ri jalne jalne i ver balne balne priroprirode. Mate Materi ri jalni jalni doka dokazi zi su u stvari stvari najče najčešće šće is pra is prave ve ko je ko je sadr sadrže že obave obavešte štenja nja o činjeni njenica cama ma ko je ko je su od znača znača ja ja za formi formira ranje nje zaključ zaključka ka od strane strane sudi sudi je. je. Ver Ver bal bal Komen mentar tar Zako Zakona na o parnič parničnom nom po stupku stupku, Poslov Vuko Vuković vić S., Ko Poslovni ni biro, biro, Beo Beograd, 2004, str.
14
157.
74
ni do doka kazi zi su iska iskazi zi svedo svedoka ka i strana stranaka ka i oni u zavi zavisno snosti sti od sazna saznanja nja mogu mogu bi bititi posred po sredni ni (sazna (saznatiti od drugih) drugih) ili ne po ne posred sredni ni (sazna (saznatiti ne po ne posred srednim nim opaža opažanjem). njem). Ver balni balni iskaz iskaz može može biti biti ocenjen ocenjen kao istinit, istinit, nei neistinit stinit ili deli delimič mično no istinit. istinit. Iskaz Iskaz svakog svakog svedo svedoka ka mora mora biti biti podvrg podvrgnut nut kritičnoj kritičnoj oceni oceni sudi sudi je, je, kao i svako svako drugo drugo doka do kazzno sredstvo. sredstvo. Pri tome tome se mora mora ju ju dati da ti razlo razlozi zi o prihva prihvata tanju nju ili ne pri ne prihva hvatatanju odre određe đenog nog izkaza ili dela dela iska iskaza. za. U ovom delu delu obrazlo obrazlože ženja nja presu presude de su sudi di ja ja tre ba tre ba da dâ razlo razloge ge zašto zašto ni je je prihva prihvatio tio predlo predloge ge strana stranaka ka za izvo izvođe đenje nje nekih doka do kaza za (ko je (ko je pred p redlo loge ge je sud u toku toku postup postupka ka od bio) od bio) i za z ašto su isti irele irelevant vantni ni za reše rešenje nje sporne sporne stvari. stvari. U pogle pogledu du suče sučelja ljava vanja nja doka dokaza za to mora mora biti biti stilski stilski urađe urađeno no jasno jasno i pregledno. gledno. Ni je je is prav is pravno no nazna naznači čititi da sud iska iskaze ze nekih nekih svedo svedoka ka ni je je prihva prihvatio tio iz razlo razloga ga što su isti u su prot su protno nosti sti sa iska iskazi zima ma svedo svedoka ka či ji ji je iskaz is kaz sud prihva prihvatio. tio. Ovo zbog toga što nedo nedosta sta ju ju raz ra zlozi lozi zašto zašto su vero verodo dostoj stojniji niji iska iskazi zi onih svedosvedoka ko je ko je je sud prihva prihvatio tio od iska iskaza za onih svedo svedoka ka ko ji ko jima ma sud ni je je po pove vero rovao. vao. Mora Mora ju ju se dati dati konkret konkretni ni razlo razlozi zi zašto zašto je iskaz iskaz odre određe đenog nog svedo svedoka ka neve nevero rododosto jan, sto jan, tj. sud mora mora dati dati obrazlo obrazlože žene ne razlo razloge ge u vezi sa razli razlikama kama u iska iskazi zima ma svedo svedoka ka o bitnim bitnim činje činjeni nica cama. ma. U odre određe đenim nim situ situaaci jama jama i istinit istinit iskaz iskaz može izgle izgleda datiti nelo nelogi gičan čan zbog siro siroma mašnog šnog leksič leksičkog kog fonda svedo svedoka ka i njego njegovih vih ličnih ličnih predra predrasu suda. da. Po jedi jedini ni svedo svedoci ci u iskaz iskaz unose unose svo je lične lične predra predrasu sude, de, jer isti doga događaj đaj posma posmatra tra ju ju iz svog ugla, pa u oceni oceni iska iskaza za tih svedo svedoka ka sud tre ba tre ba da razlikuje objektivan deo iskaza od ličnog stava svedoka. U ovom delu delu presu presude de če često sto se sreću sreću na navo vodi di da sud ni je je pove po vero rovao vao iska iskazu zu nekog nekog svedo svedoka ka jer je isti u srodstvu srodstvu sa odre određe đenom nom strankom strankom što ni je je do dovo voljan ljan razlog razlog za ne pri ne prihva hvata tanje nje iska iskaza za tog svedo svedoka. ka. Njegov Njegov iskaz iskaz zbog toga toga ni je je ne pouuzdan niti po niti je garan garanci ci ja ja da je is i skaz svedo svedoka ka koji ni je je u srodstvu srodstvu sa strankom, pouuzdan. Stoga po Stoga u tom pogle pogledu du sud mora mora dati dati razlo razloge ge u kon kontek tekstu stu ocene ocene ostalih ostalih izve izvede denih nih doka dokaza. za. Nalaz Nalaz i mišlje mišljenje nje vešta veštaka ka sud ocenju ocenju je je u sklo pu sklo pu ostalih ostalih izve izvede denih nih dokadokaza i shodno shodno čl. 8. ZPP-a. U tom delu delu obrazlo obrazlože ženja nja često često se prave prave grama gramatič tičke ke greške greške jer se nazna naznaču ču je je „sud je cenio cenio veštač veštački ki nalaz” nalaz” ili „sud je imao u vidu vidu veštač veštački ki nalaz” nalaz” iako se ne radi radi ni o kakvom kakvom „veštač „veštačkom kom nala nalazu” zu” već o nala nalazu zu vešta veštaka. ka. Osim toga, toga, često često se samo samo konsta konstatu tu je da se na laz prihva pri hvata ta jer je dat po pravi pravililima ma struke, struke, a da se ne izvr izvrši ši anali analiza za nala nalaza za i mišlje mišljenja nja i is pita pita logi logika ka zaključka ključka ko ji ko ji proiz proiziilazi lazi iz nalaza i mišljenja veštaka. U situ situaaci ji ji kada kada se radi radi o sporu sporu za nakna naknadu du štete, štete, na novča novčani ni iznos iznos ili na zame zamenji njive ve stvari, stvari, ali se visi visina na izno iznosa, sa, odno odnosno sno koli količi čina na stvari stvari ne može može utvrditi diti ili bi se mogla mogla utvrdi utvrdititi samo samo sa nesra nesrazmer zmernim nim teško teškoća ćama, ma, prema prema čl. 224. ZPP-a sud će visi visinu nu novča novčanog nog izno iznosa, sa, odno odnosno sno koli količi činu nu zame zamenji njivih vih stvari stvari odredi redititi po slo bod bodnoj noj oceni. oceni. Pri tome, tome, u obrazlo obrazlože ženju nju presu presude de tre ba tre ba da nazna naznači či da se radi radi o ovakvoj ovakvoj situ situaaci ji ji i da se po pozo zove ve na citi citira rani ni pro pis pro pis kao i da nazna naznači či 75
ko je okolno ko je okol nosti sti je uzeo za podlo podlogu gu svo svo je je odlu od luke. ke. U pogle pogledu du pravne pravne priro prirode de ove norme norme (da li je ista materijalno-pravnog materijalno-pravnog ili proce procesno-prav sno-pravnog nog ka karak rakte tera), ra), posto je sto je razli različi čita ta shvata shvatanja. Po jednom jednom shvata shvatanju nju to je insti institut tut mate materi ri jalnog jalnog prava prava te je ova odred odred ba ba tre ba tre bala la da bude bude uneta uneta u Zakon Zakon o obligaci gacioonim odno odnosi sima. ma. Po drugom drugom shvata shvatanju, nju, ova norma norma je proce procesno-prav sno-pravnog nog karak karakte tera: ra: nala nalazi zi se u procesnom cesnom zako zakonu, nu, loci locira rana na je u delu delu zakon zakonskog skog teksta teksta ko ji normi normira ra doka dokazi ziva vanje nje kao proce procesnu snu radnju, radnju, odno odnosi si se na metod metod ko jim ko jim se utvrđu tvrđu ju ju činje či njeni nice ce a ne tiče tiče se prime primene ne prava. prava.15 I u pogle pogledu du tuma tumače čenja nja da li se ovde ovde radi radi o pravnom pravnom ili činje činjenič ničnom nom pitapitanju posto posto je je dva shvata shvatanja nja kako kako u pravnoj pravnoj lite litera ratu turi ri tako tako i u sudskoj sudskoj praksi. praksi. Po jednom jednom shvata shvatanju, nju, ovde ovde se radi radi o pravnom pravnom pitanju16, dok se po drugom drugom shvatashvatanju, u sluča sluča ju ju proce procene ne visi visine ne štete štete radi radi o činje činjenič ničnom nom pita pitanju. nju. Razlog Razlog tome tome je što se na osnovu osnovu indi indici ci ja, ja, kao po posred sredno no rele relevant vantnih nih činje činjeni nica, ca, logič logičkim kim putem putem utvrđu utvrđu je je po p osto ja sto janje nje pravno pravno rele relevant vantne ne činje činjeni nice ce od znača znača ja ja za z a meri me ritor tornu nu odluodluku. Čim sud sam o nečem nečem zaklju zaključu ču je je ne drže držeći ći se zakon zakonskih skih meri merila, la, tj. slo bodno, radi radi se o činje činjenič ničnom nom pita pitanju nju pošto pošto se samo samo pravna pravna pita pitanja nja mora mora ju ju reša rešava vatiti po zako zakonu. nu.17 Ovo sporno sporno pita pitanje nje je veoma važno zbog ujedna ujed nača čava vanja nja sudske sudske prakse. prakse.18 Ovo iz razlo razloga ga što je to od znača znača ja ja za ocenu dozvoljenosti dozvoljenost i iz ja iz javlji vljiva vanja nja revi revizi zi je je (ako se to pita pitanje nje treti tretira ra kao pravno pravno onda onda bi moguć mogućnost nost iz ja iz javlji vljiva vanja nja revi revizizi je po posto sto jala, jala, a ako bi se to podvo podvodi dilo lo pod činje činjenič nično no pita pitanje nje onda onda bi mogućmogućnost iz javljivanja javljivanja revi revizi zi je je bila bila isklju isključe čena). na). Obzirom zirom na dugu prisutnost ovog insti institu tuta ta u proce procesnom snom pravu pravu i pro ble pro bleme me ko ji ko ji su se javi javilili u vezi vezi na pred na pred izne iznetih tih tuma tumače čenja, nja, Vrhov Vrhovni ni sud Jugo Jugosla slavi vi je je je još 1967. go godi dine ne utvrdio utvrdio nače načelan lan stav19 prema prema kome kome iznos iznos štete štete odme odmeren ren slo bod slo bodnom nom ocenom ocenom predsta predstavlja vlja činje činjenič nični ni zaključak. ključak.20 Time Time je praktič praktično no zau zauzet stav da se ovde ovde radi radi o činje činjenič ničnom nom pitanju. Međutim, u praksi praksi je bilo bilo i druga drugači či jih jih stavo sta vova va a i sami sami sudovi su razli različičito tuma tumačili čili svoj stav. Tako Tako je u toku toku 1979. godi godine ne na Za jed Za jednič ničkoj koj sedni sednici ci Saveznog veznog suda suda i re pu re pu bličkih bličkih i pokra pokra jin jinskih skih Vrhov Vrhovnih nih sudo sudova va povo povodom dom pita pitanja nja u Građan sko proce proce sno pravo pra vo, Zagreb, Triva–Be Triva–Bela la jec–Dika., jec–Dika., Građan Zagreb, 1986, str. 135. 16 Građan sko proce proce sno pravo pra vo, Beo Poznić, Po znić, B., Građan Beograd, 1970, str. 239. 17 Vi Vidi: Triva–Be Triva–Bela la jec–Dika., jec–Dika., op. cit., str. 135. 18 Odmera rava vanje nje vi sine sine nakna naknade de štete štete slobod slobodnom nom Više Više o tome tome vidi: vidi: Rakić–Vo Rakić–Vodi dine nelić, lić, V., Odme ocenom ocenom, Pravni Pravni život život , , br. 9–10/1992, str. 1540. 19 Bilten Bilten VSJ , br. 22/1968, ZSO, 3/67. 20 U daljem daljem delu delu VSJ je izneo iz neo stav da je revi re vizi zi ja ja dozvo do zvolje ljena na ako je drugo drugoste ste pe peni ni sud izmeizmenio odlu odluku ku prvo prvoste ste pe penog nog suda suda u pogle pogledu du visi visine ne novča novčanog nog izno iznosa sa odn. količi ličine ne zame zamenji njivih vih stvari stvari ko je su utvrđe utvr đene ne u prvo prvoste ste pe penom nom postup postupku ku prime primenom nom ovlašće ovlašćenja nja o slo bod slo bodnoj noj oceni. oceni. Čini Čini se da je na ovakav ovakav način način VSJ ublažio ublažio svoj stav da se ovde ov de radi radi o isklju isključi čivo vo činje činjenič ničnom nom a ne o pravnom prav nom pita pitanju. nju. 15
76
vezi sa nakna naknadom dom nema nemate teri ri jalne jalne štete štete zau zauzet nače načelan lan stav po kome kome „utvrđi „utvrđivavanje novča novčane ne nakna naknade de (satis (satisfak fakci ci je) je) za nei neimovin movinsku sku štetu štetu predsta predstavlja vlja prime primenu nu mate materi ri jalnog jalnog prava” prava”21. slo bodna na 3.5. Odstu Odstupa panje nje od nače načela la slobod slobodne ne ocene ocene dokaza. kaza. Iako je slo bod ocena ocena doka dokaza za osnova osnovano no nače načelo lo sudo sudova vanja, nja, u određe ređenim nim situ situaaci jama jama ovo načelo tr pi pi izve izvesna sna ograni ograniče čenja, nja, što se odra odraža žava va i na meto metodo dolo logi gi ju ju izra izrade de obrazlo obrazlože ženja nja presu presude. de. Razlog Razlog tome tome je raci racioonalnost nalnost jer se u takvim takvim situ situaaci jama jama (zbog odre određeđenog činje činjenič ničnog nog stanja) stanja) javlja javlja kao nepotreb nepotrebno no klasič klasično no obrazlo obrazlože ženje nje presu presude. de. To ograni ograniče čenje nje slo bod slo bodne ne ocene ocene doka dokaza za is po is polja ljava va se kroz odre određe đena na zakon zakonska ska ograni ograniče čenja. nja. 1) Ne doka dokazu zu ju ju se činjeni činjenice ce ko je ko je je stranka stranka prizna priznala la pred sudom sudom u toku parni parnice ce (čl. 222. st. 1. ZPP-a). Ako neki ne ki činje činjenič nični ni navod navod izme između đu strana stranaka ka ni je je sporan, sporan, smatra smatra se da je istinit, istinit, pa bi bilo bilo suvi suvišno šno i su protno protno na nače čelu lu ekono ekonomič mično nosti sti postup postupka ka isti i doka dokazi ziva vati. ti. Izu Izuzetak zetak od ovog pravi pravila la posto posto ji ji kada kada su u pita pitanju nju prava prava sa ko ji ko jima ma stranke stranke ne mogu slo bod slo bodno no ras po ras pola laga gatiti (čl. 3. st. 3. ZPP-a), i kada je to posebnim zakonom propisano, npr. u porodičnom zakonu kada se radi o bračnim i paternitetskim odnosno maternitetskim sporovima. 2) Ne doka dokazu zu ju ju se činje činjeni nice ce ko je ko je su op opšte šte po pozna znate te (čl. 222. st. 3. ZPP-a). Smatra Smatra se da su op šte po pozna znate te i one činje činjeni nice ce za ko je ko je je sud saznao saznao u vršenju šenju sudske sudske funkci funkci je je ukoli ukoliko ko ih je sud saop saopštio štio na ras pravi pravi stranka strankama. ma. 3) Kad se u parnič parničnom nom postup postupku ku po ja po javi vi kao prethod prethodno no pita pitanje nje postoposto janje janje krivič krivičnog nog dela dela i krivič krivične ne od odgo govor vorno nosti sti učini učiniooca, on onda da pravopravosnažna snažna presu presuda da krivič krivičnog nog suda suda ko ko jom jom se op optu tuže ženi ni oglaša oglašava va krivim krivim vezuje parnični sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca. Među Međutim, tim, parnič parnični ni sud ni je je vezan vezan odlu odlukom kom prekr prekršaj šajnog nog su suda, da, a ista je situ situaaci ja ja i sa oslobađajućom presudom krivičnog suda, jer je građansko-pravna odgovornost šira od krivično pravne odgovornosti, pa tuženi u parnici može istaći prigovor podeljene odgovornosti. odgovornost i. 4) U pogledu gledu javnih javnih is prava prava važe važe odre određe đena na pravi pravila. la. Prema Prema čl. 230. st. 1. ZPP-a is pra is prava va ko ju ko ju je u pro pisa pisanom nom obli obliku ku izdao izdao nadle nadležni žni držav državni ni organ u grani granica cama ma svo jih svo jih ovla ovl ašćenja, šćenja, kao i is prava prava ko ju ko ju je u takvom takvom obliku liku izda izdalo lo predu preduzeće zeće ili druga druga orga organi niza zaci ci ja ja u vrše vršenju nju javnih javnih ovlašćeovlašćenja ko je ko je joj je po pove vere reno no zako zakonom nom (javna (javna is pra is prava), va), doka dokazu zu je je istini istinitost tost onoga ono ga što se u njoj potvr po tvrđu đu je je ili od odre ređu đu je. je. Ista situ situaaci ja ja je i sa drugim drugim zaključ ci Saveznog Sav eznog suda, Vrhovnih sudova sudo va Republike Re publike i Radovanov A., Načelni stavovi i zaključci Pokrajina i Vrhovnog vojnog suda , „Pravo”, Novi Sad, 1990, str. 24. 21
77
is pra is prava vama ma ko je ko je su iz jedna jednače čene ne sa javnim javnim is prava pravama ma (st. 2). Ipak, dozvolje zvo ljeno no je doka dokazi ziva vatiti da su tim is prava pravama ma nei neistini stinito to utvrđe utvrđene ne činje činjeninice ili da su is pra is prave ve ne pro ne pro pi pisno sno sasta sastavlje vljene. ne. obrazlože ženju nju presu presude de sud tre ba tre ba da 3.6. Primena materijalnog prava. U obrazlo nave navede de i pro pi pro pise se na ko ji ko jima ma je zasno zasnovao vao presu presudu. du. U stvari stvari taj deo obrazlo obrazlože ženja nja presu presude de sadr sadrži ži stav suda o osnova osnovano nosti sti ili neosno neosnova vano nosti sti zahte zahteva. va. Pravni osnov tužbenog zahteva tuži tužilac lac ne mora mora preci precizno zno da nazna naznači. či. Među Međutim, tim, sud mora mora da prime primeni ni od odgo gova vara ra jući jući mate materi ri jalnoprav jalnopravni ni pro pis pro pis i nave navede de kon konkret kretnu nu pravnu pravnu normu ko ju ko ju je prime primenio nio pri dono donoše šenju nju presu presude. de. Znači da mora da obrazloži zau za uzeti zeti stav o osnova osnovano nosti sti ili neosno neosnova vano nosti sti tužbe tužbenog nog zahte zahteva va i potkrepi pozivajući se na odgovarajuće norme materijalnog prava. Ipak, često če sto se u obrazlo obrazlože ženju nju presude sude izo izostavlja stavlja navo navođe đenje nje pravne pravne norme norme već se samo navede „sud je zau za uzeo stav” i slično, slično, što je pogre pogrešno. šno. U po je po jedi dinim nim situ situaaci jama jama navo navodi di se opšta opšta norma norma iako posto posto ji mate materi ri jalno jalno pravni pravni pro pis pro pis pod ko ji se može može podve podvesti sti konkre konkretan tan spor. Tako npr. kod zahte zahteva va na nakna naknadu du štete, štete, sudo sudovi vi se često često pozi poziva va ju na čl. 154. ZOO. Među Međutim, tim, pored pored ovog opšteg opšteg pro pi pro pisa, sa, posto posto ji niz normi normi ko je ko je regu regulilišu šu razne vido vidove ve štete, štete, pa bi bilo bilo logič logično no da se u obrazlo obra zlože ženju nju presu presude de sud pozo pozove ve na te konkre konkretne tne norme. Pozi Poziva vanje nje na opšti opšti pro pis ne predsta pred stavlja vlja pot puno puno obrazloobrazloženje ženje i dovo dovodi di do sumnje sumnje strana stranaka ka u stručnost stručnost sudi sudi je je i u njego njegovu vu povr površnost. šnost. 3.7. Obrazlo Obrazlože ženje nje presu presude de sa pozi poziva vanjem njem na sudsku sudsku praksu praksu kao izČesto se u obrazlo obrazlože ženji njima ma prvo prvoste ste pe pene ne presu presude de citi citira ra ju ju stavo stavovi vi Vrvor prava. prava. Često hovnog hov nog suda suda i praktič praktično no na osnovu osnovu tih stavo stavova va i presu presuđu đu je, je, što ni je je is pravno, pravno, poseb po sebno no ako se takvi takvi stavo stavovi vi prihva prihvata ta ju ju kao samo sa mostal stalni ni izvo izvori ri prava. prava. Naš pravni pore poredak, dak, pa ni Zakon Zakon o parnič parničnom nom postup postupku, ku, za sada, sada, ne predvi predviđa đa sudsku sudsku praksu praksu kao izvor izvor prava. prava. Sistem Sistem vlasti vlasti je (makar (makar u formal formalnom nom smislu) smislu) kod nas zasno zasnovan van na tri partit partitnom nom siste sistemu, mu, pa ako bi se sudska sudska praksa praksa uzdi uzdigla gla na nivo nivo pravne pravne norme norme kao samo samostal stalnog nog izvo izvora ra prava, prava, sud bi uzur pirao pirao zako zakono nodav davnu nu funkci funkci ju. ju. Sud S ud normu nor mu ne stvara, stvara, već je tuma tumači či i prime primenju nju je. je. Sto S toga ga se praksa praksa viših sudo sudova va može može kori koristi stititi kao saznanje o odgovarajućim rešenjima u sudskoj praksi o pojedinim spornim pitanjima, ali se ne može navesti u obrazloženju „sud je odlu odlučio čio jer je viši viši sud tako tako odlu odlučio čio u presu presudi....”. di....”. Može Može se nave navesti sti „da u prilog prilog odlu odluke ke suda suda i tuma tumače čenju nju pravne pravne norme” norme” na ko ju ko ju se sud po pozi ziva va sto ji i tuma tumače čenje nje – stav sta v Vr Vrhov hovnog nog (ili višeg) višeg) suda suda izne iznetog tog u presu presudi... di... Da li će, u dogled dogledno no vreme, vreme, sudska sudska praksa praksa viših viših sudo sudova va posta postatiti izvor izvor prava i na ovim područ područ ji jima ma za sada sada je neiz neizve vesno. sno. Izve Izvesni sni elemen elementiti u prilog prilog ove teze nala nalaze ze se u čl. 194. st. 4. Ustava Ustava Sr bi bi je je ko ko ji ji pro pisu pisu je je da „po „potvr tvrđe đeni ni međuna đu narod rodni ni ugovo ugovori ri i opšte opštepri prihva hvaće ćena na pravi pravila la među međuna narod rodnog nog prava prava deo su 78
pravnog pravnog po poret retka ka Re pu Re pu blike blike Sr bi bi je. je. Opšte Opšte pri prihva hvaće ćena na pravi pravila la među međuna narod rodnog nog prava prava nasta nasta ju iz pravnih pravnih standar standarda, da, a pravni pravni standar standardi di se najče najčešće šće formi formira ra ju ju kroz praksu praksu sudova. 3.8. Obrazloženje odluke o troškovima postupka. Svaka presuda mora u sebi da sadrži odluku o troškovima postupka. Ova odluka se mora posebno obrazložiti, kao i svaka druga odluka koju donosi sud nakon meritornog ra spravljanja. Stoga nije dovoljno navesti samo opšti propis iz Zakona o parnič nom postupku, npr. „sud je doneo odluku na osnovu člana 149. i 150. ZPP”, već se mora konkretno obrazložiti za koje parnične radnje i u kojim iznosima su priznati troškovi stranci sa pozivom na advokatsku i taksenu tarifu.
3.9. Potpis sudije odnosno predsednika veća. Na kraju presude obavezno sledi potpis sudije pojedinca ili predsednika veća. Dešava se u praksi da original presude ne bude potpisan od strane predsednika veća ili sudije poje dinca. Ta greška prouzrokuje odugovlačenje postupka, jer se predmet vraća na zad prvostepenom sudu da otkloni ovaj nedostatak i time prolongira postupak.
Metodolo dološki, ški, a i tehnič tehnički ki unoše unošenje nje pou pouke 3.10. Pou Pouka o pravnom pravnom leku. leku. Meto o pravnom pravnom leku leku ne stvara stvara nika nikakvu kvu ne ja ne jasno snoću. ću. Radi Radi se o im pe pera rativ tivnoj noj pravnoj pravnoj normi normi koja tre ba tre ba da se s e is po is poštu štu je. Nazna Naznače čena na po pouuka stavlja stavlja se na kra ju kra ju teksta teksta sa leve strane, posle posle obrazlo obrazlože ženja nja i potpisa sudije odnosno predsednika veća koji potpis se stavlja sa desne strane. Po Pouuka o pravnom pravnom leku leku je obave obavezna zna za prvoprvoste pe pene ne presu presude, de, jer se radi o nepravosnažnoj presudi protiv koje je dozvoljena žalba kao redovan pravni lek. Pou Po uka za vanred vanredne ne pravne pravne leko lekove ve ni je je obave obavezna, zna, pa se po pravi pra vilu lu ne nazna naznaču ču je je u drugostepenoj presu presudi. di. Ako pou pouka o pravnom pravnom leku leku ni je je naznače nazna čena, na, sudska sudska praksa praksa je zau zauzela zela stav da stranke stranke ima ju ima ju pravo pravo da iz ja iz jave ve žal bu bu u onom roku roku ko ji ko ji je zakon zakon pro pi pro pisao, sao, a ko ji ko ji izno iznosi si 15, a u posebnim postup postupci cima ma 8 dana. dana. Stalo Stalo se na stano stanovi vište šte da zbog pro pu pro pusta sta suda suda što nije dao pou pouku o pravnom pravnom leku leku stranke stranke ne tre ba tre ba da tr pe pe štetu. štetu. Ako je u presu presudi di pogre pogrešno šno nazna naznačen čen rok u kome kome stranke stranke mogu mogu uloži uložititi žal bu, bu, tj. nazna naznačen čen je kraći kraći rok od onog ko ji ko ji predvi pred viđa đa za zakon, kon, tada tada tre ba tre ba prime pri meni nititi rok ko ji ko ji zakon zakon pro pi pro pisu su je. je. To znači znači da takvu takvu žal bu bu ne tre ba tre ba od ba baci cititi kao ne bla ne blagogovreme vremenu. nu. Ovo iz razlo razloga ga što zbog pogre pogreške ške suda suda stranke stranke se ne mogu mogu dovo dovodi dititi u situ situaaci ju ju da tr pe pe štetu štetu ili gu be gu be svo je svo je zakon zakonsko sko pravo. pravo. prvi po pogled gled 3.11. Obrazlo Obrazlože ženje nje presu presude de zbog propu propušta štanja. nja. Mada na prvi proiz proiziilazi lazi da je presu presuda da zbog pro pu pro pušta štanja, nja, odlu odluka ka proce procesno sno pravne priro prirode, de, ima ju ima jući ći u vidu vidu uslove uslove ko ji ko ji tre ba tre ba da bu budu du is pu punje njeni ni za dono donoše šenje nje ove presu presude, de, 79
proiz proiziilazi lazi da se praktič praktično no radi radi o presu presudi di ko ko ja ja se do dono nosi si na osnovu osnovu izve izvede denih nih doka do kaza. za. U čl. 338. st. 1. ZPP-a pro pi pro pisa sano no je pod ko jim ko jim uslovi uslovima ma se može može donedoneti presu presuda da zbog pro pu pro pušta štanja. nja. Tačka Tačka 2. i 3. citi citira ranog nog člana člana predvi predviđa đa ju ju prezen prezentitiraranje i posto posto janje janje odre određe đenih nih doka dokaza za kao uslov za dono donoše šenje nje presu presude. de. Ti doka dokazi zi se mora mora ju ju ceni ce nititi kao i kod meritornog presu presuđe đenja nja gde su obe stranke stranke izno iznosi sile le dokaze. kaze. Razli Razlika ka je u tome što u ovom slu ča ju ča ju nema ne ma doka dokaza za su prot su protne ne strane strane pa se isti ne mogu mogu ni ceni ceniti. ti. Drugim rečima, obrazloženje presude zbog propuštanja mora da sadrži razloge kojima se potkrepljuje postojanje uslova koje predviđa Zakon o parničnom postupku za njeno donošenje. 3.12. Obrazlo Obrazlože ženje nje presu presude de na osnovu osnovu prizna priznanja nja i na osnovu osnovu odri odricacaObzirom rom da se ove presu pre sude de ne dono donose se na osnovu osnovu meri meritor tornog nog ras pra ras pravlja vljanja nja nja. Obzi pred sudom, sudom, već na osnovu osnovu kumu kumula lativ tivno no is pu punje njenih nih uslova uslova ko je ko je pro pi pro pisu su je je zakon (čl. 336. i čl. 337.), to sud u obrazlo obrazlože ženju nju tre ba tre ba da nave navede de samo samo razlo razloge ge ko ji opravda opravdava va ju ju dono donoše šenje nje ovakvih ovakvih presu presuda. da. Pri tome, tome, sud tre ba tre ba da vodi vodi raču računa na o dozvo do zvolje ljeno nosti sti ras po ras pola laga ganja nja stranaka zahte zahtevom vom u smislu smislu čl. 3. st. 3. ZPP-a. Ovo iz razlo razloga ga što i ako su is pu is punje njeni ni ostali ostali uslovi uslovi za dono donoše šenje nje ovih presu presuda, da, one se mogu mogu po bi po bi jati jati zbog bitne bitne povre povrede de odre odreda da ba ba po postup stupka ka iz čl. 361. st. 2. tačka tačka 5. ZPP-a, ako je sud zasno zasnovao vao svo ju svo ju od odlu luku ku na nedo nedozvo zvolje ljenim nim ras po ras pola laga ganji njima ma strana stranaka. ka.
Ovakvu presu presudu du je mogumogu3.13. Obrazlo Obrazlože ženje nje presu presude de zbog izo izostanka. stanka. Ovakvu će done donetiti u parni parnici cima ma o sporo sporovi vima ma male male vredno vrednosti. sti. Obrazlo Obrazlože ženje nje ove presu presude de je speci spe cič čno, no, a ovo iz razlo razloga ga što se presu presuda da do dono nosi si ako su is pu is punje njeni ni od odre ređe đeni ni uslovi, uslovi, a to je da tuže tuženi ni ne dođe dođe na roči ročište šte za glavnu glavnu ras pra ras pravu, vu, a uredno uredno je pozvan i da tužbe tužbeni ni zahtev zahtev ni je je u su protno protnosti sti sa doka dokazi zima ma ko je ko je je tuži tužilac lac podneo podneo ili sa opšte opšte po pozna znatim tim činje činjeni nica cama ma (čl. 476. st. 1. i 2. ZPP-a). Proiz Pro iziilazi lazi da se presu presuda da do dono nosi si ne na osnovu ras pra ras pravlja vljanja, nja, pa stoga stoga u obrazlo obrazlože ženju nju neće neće biti biti prisu prisutan tan deo vezan vezan za ocenu ocenu od odlu luču ču ju jućih ćih činje činjeni nica. ca. Formu Formula laci ci ja ja čl. 476. ZPP ZP P ima izve izvesnih snih nelo nelogič gično nosti sti što stvara stvara pro ble pro bleme me i u praksi. praksi. Nelo Nelogi gično čno je da je data moguć mo gućnost nost dono donoše šenja nja ovakve ovakve presu presude, de, a da se na primer primer ne uzima uzima ju ju u ob obzir zir navo navodi di tuže tuženog, nog, iako isti ukazu ukazu ju ju na neo neosno snovavanost tužbe tužbenog nog zahte zahteva, va, a presu presuda da se dono donosi si zato zato što tuže tuženi ni ni je je do došao šao na neko neko kasni kasni je je roči ro čište šte za glavnu glavnu ras pra ras pravu, vu, a uredno uredno je pozvan. pozvan. Nelo Nelogič gično no je da tuže tuženi ni u sporo sporovi vima ma male male vredno vrednosti sti tr pi pi teže te že po posle sledi dice ce od spora spora ko ko ji ji ne spada spada u tu katego tegori ri ju. ju. Pre P rema ma jezič jezičkom kom tuma tumače čenju nju odred odred be be čl. 476. ZPP-a, ZP P-a, proiz proiziilazi lazilo lo bi da ako navo navodi di tuže tuženog nog ukazu ukazu ju ju ili do doka kazu zu ju ju neo neosno snova vanost nost tužbe tužbenog nog zahte zahteva, va, ako isti izo izostane stane sa roči ročišta šta može može se done donetiti presu presuda da zbog izo izostanka stanka na njego njegovu vu štetu. štetu. 80
Nala Nalazi zimo mo da je ovakva ovakva formu formula laci ci ja ja čl. 476. ZPP-a ne preci precizna zna i nelo nelogičgična, te da istu tre ba tre ba što št o pre menja menjatiti u smislu smislu datih datih primed primed bi, bi, a u skla sk ladu du sa tim i obrazlo obrazlože ženje nje presu presude de bi mora moralo lo biti biti prila prilago gođe đeno no tim izme izmena nama. ma.
LITERATURA Poznić B., Rakić Vodinelić V., Građansko procesno pravo, (XVI izdanje), Savre mena administracija, Beograd, 2010. Poznić B., Komentar Zakona o parničnom postupku, Službeni glasnik, Beograd, 2009. Triva S., Dika M., Građansko parnično procesno pravo , VII izdanje, Narodne no vine, Zagreb, 2004. Stanković G., Građansko procesno pravo , IV izdanje, Pravni fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, 1998. Stanković G., Građansko procesno pravo, sveska I, Parnično procesno procesno pravo, Udruženje za građansko procesno i arbitražno pravo i autor, Niš, 2007. Jakšić A., Građansko procesno pravo, Službeni glasnik i Pravni fakultet u Beo gradu, Beograd, 2006. Starović B. i Keča R., Građansko procesno pravo , Pravni fakultet u Novom Sadu, Novi Sad, 2004. Palačković D., Parnično procesno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kraguje vac, 2004. Radovanov A., Građansko procesno pravo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Prav ni fakultet Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Novi Sad, 2009. Radovanov A., Parnični postupak , Intermeks, II izdanje, Beograd, 2008. Radovanov A., Načelni stavovi i pravna shvatanja , Intermeks, II izdanje, Beograd, 2004. Radovanov A., Korać M., Zakon o parničnom postupku, II izdanje, „Pravo” DOO, Novi Sad 1999. Radovanov A., Vrhovni sud Vojvodine, Zbornik sudske prakse iz građanskopravne oblasti, Pravni fakultet Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, Novi Sad, 2010. Račić R., Presuda zbog propuštanja propuštanja, Beograd, Pravni život, br. 12/2004. Coucher G., Procedure Procedure civile civile , Paris, 1984. Furtula Đorđević M., Učešće građana u suđenju , Pravni život, br. 12/1998, str. 197–208. Zakon o parničnom postupku (Sl. glasnik, 125/2004 sa Novelom, Sl. glasnik, 111/2009). 81
THE METHODOLOGY OF DRAFTING THE FIRST INSTANCE JUDGMENT IN THE CIVIL PROCEEDINGS P r o f . A l e k s a n d a r R a d o v a n o v , P h . D . D o c . I l i j a Z i n d o v i ć , P h . D .
Summary In the civil proceedings the court decides on the merits of the petition through the judgment. Before reaching re aching a decision, dec ision, the court is obliged to determine dete rmine relevant facts, which is praemissu minor in the judgment, while application of the substantial law constitutes praemissu maior. The result of this judicial syllogism is a conclusion (conclusio), which is actually the court decision. The Law on Civil Procedure sets forth parts of the rst instance court decision in the civil proceedings. These are the following: preamble, court decision, rule of reasoning, signature of the individual judge or president of the panel and notice on the legal remedy at the end. In this paper the authors analyze in details each part of the court decision (judgment in the rst instance civil proceedings), pointing out, on one hand, how one shall deal with the methodology in drafting the rst instance judgment, and on the other hand, pointing out to the mistakes and errors which are being made while drafting the judgment that relate both to its form and content. At the same time, they draw attention to certain dilemma that appear in the legal theory and case law and relate to some issues that emerge while drafting the judgment in the civil proceedings. Keywords: judgment, civil proceedings, methodology, rst instance proceedings, court decision, judge
82
РАСПРАВЕ
UDC 343.152:341.645.2
М и л о ш М и л о в а н о в и ћ
студент студент докторских сту с тудија дија Правни факултет Универзитета у Београду
ЗАХТЕВ ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРАВНОСНАЖНЕ ПРЕСУДЕ МЕЂУНАРОДНОГ КРИВИЧНОГ ТРИБУНАЛА ЗА БИВШУ ЈУГОСЛАВИЈУ* 1
САЖЕТАК: Захтев за преиспитивање правноснажне пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ) је једини ванредни правни лек који егзистира у поступку пред овим ad hoc трибуналом. У односу на ранија решења међународних судова у Нирнбергу и Токију која нису познавала ни право жалбе, правила МКТЈ, омогућавајући ванредни правни лек, чине велики корак напред. У односу на касније регулисање овог питања, у поступку пред сталним Међународним кривичним судом (МКС), правила МКТЈ чине полазну основу која је додатно унапређена. У овом раду упознајемо се са основима за подношење захтева за преиспитивање правноснажне пресуде МКТЈ, титула рима и поступком одлучивања о њему ње му.. Критички Кри тички анализирајући анализирајућ и постојећа решења, како кроз нормативну регулативу тако и кроз судску праксу трибунала, аутор заузима свој став по овом питању. Кључне речи:
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ). Захтев за преиспитивање правноснажне пресуде. Кривични поступак. Међународно кривично право.
*
Рад примљен: 11. 10. 2010.
83
1. УВОД
У нашој правној теорији ванредни правни лекови се често дефи нишу као правна средства која се улажу против правноснажних судских одлука у изузетним, законом предвиђеним случајевима, када се редов ни правни лекови више не могу подносити, са циљем да правноснажно пресуђена ствар буде поново размотрена од стране надлежног суда. 1 Оп равдање постојања ванредних правних лекова лежи у чињеници да се у неким случајевима може показати да и правноснажно пресуђена кривич на ствар није правилна и законита, тј. да су и у судској пракси могуће одређене грешке.2 У дилеми да ли сачувати правноснажност и коначност пресуде и поред њених недостатака или допустити да се поново преиспита прав носнажна пресуда путем ванредних правних лекова и тим путем отклоне њени недостаци, творци Статута МКТЈ су се определили за другу опцију, у ограниченом обиму, допуштајући само један ванредни правни лек и то захтев за преиспитивање пресуде (request for review).3 Разлог за овакво ограничавање лежи у чињеници да англо-амерички правни систе ми (чији је утицај на рад ad hoc међународних кривичних трибунала пре овлађујући) у веома ретким ситуацијама допуштају ванредне правне ле кове и углавном се одлучују за очување неокрњености принципа правноснажно пресуђене ствари (res iudicata pro veritate habetur), те предвиђају да се у ситуацијама када се појаве нове чињенице или нови докази осуђе нику се може помоћи једино актом помиловања. Са друге стране немачки правни систем, као репрезент континенталних правних система, познаје само један ванредни правни лек – захтев за понављање поступка. 4 Треба рећи и да наш важећи ЗКП дозвољава два ванредна правна лека – захтев – захтев за понављање поступка и захтев за заштиту законитости.5 испитивањ а првостепене кривичне кривич не пресуде , Београд, 2004, 23. Г. Илић, Границе испитивања 2 проц есно право – посебни део , Београд, 2006, 104. З. Јекић, Кривично процесно 3 Често се у теорији и пракси овај захтев означава и као „захтев за ревизију пресу де“ или само „ревизија“, иако се у званичном преводу Статута и Правилника о поступку и доказима МКТЈ на „босанско-хрватско-српски језик“ користи термин „захтев за преис питивање пресуде“. пресуде“. Са друге стране појам „ревизија“ се у нашем правном систему терми нолошки више везује за парнични поступак, па је то још један разлог за давање предности термину „захтев за преиспитивање пресу пре суде“. де“. 4 Немачки теоретичар Claus Roxin у ванредне правне лекове сврстава понављања поступка, повраћај у пређашње стање, као и уставну жалбу (Наведено према: М. Шкулић, Кривично процесно проц есно право, Београд, 2010, 417, фн.1). 5 Законик о кривичном поступку Србије (СЛ СРЈ бр.70/2001, 68/2002 и СГ РС 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/2009 и 72/2009). 1
84
У налогу којим поверава захтев за преиспитивање пресуде колегију му од петоро судија жалбеног већа у случају Тадић (ИТ-94-1), председ ник МКТЈ је нагласио да само правноснажна пресуда може бити предмет поступка преиспитивања: „Правноснажност је предуслов за одржавање овог поступка. Разлог томе је што је захтев за преиспитивање ванредни правни лек који има за циљ да се оптуженом или оптужби омогући ре визија предмета у изванредним околностима, чак и по истеку неколико година.“6 Из тог разлога у даљем тексту користићемо термин „захтев за преиспитивање правноснажне пресуде“, за који сматрамо да најбоље ос ликава суштину овог института. 2. ОСНОВИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРЕСУДЕ
Статут МКТЈ у члану 26. који уређује поступак преиспитивања преиспити вања прописује да се овај захтев може поднети „кад се открије нова чињеница која није била позната у време поступка пред претресним већима или жалбеним већем а која је могла бити одлучујући фактор приликом доношења одлуке“.7
Правило 119. Правилника о поступку и доказима прецизира претход ну одредбу наводећи да та нова чињеница мора да има одређене квалите те: она није била позната страни која подноси захтев у време поступка
пред претресним већем или жалбеним већем и која ни уз дужну ревност (пажњу) није могла бити откривена.8
На основу свега наведеног, те на основу одлука жалбеног већа МКТР у предмету Barayagwiza (ITCR-97-19-AR72) 9 и жалбеног већа МКТЈ у предметима Делић (ИT-96-21-Р-Р119) 10 и Јелисић (ИT-95-10-Р) 11, заједнички учинак ових одредаба Статута и Правилника јесте тај да, уколико
Налог председника МКТЈ о имено вању судија судија у колегијум жалбеног већа, 5. октобар 2001 године, стр. 2. 7 Statute of the ICTY (adopted (adopted on 25 May 1993 by Resolution 827, last amended 7 July 2009 by Resolution 1877). 8 Rules of Procedure and Evidence (IT/32/Rev. 44, adopted on 11 February1994, last amended 10 December 2009). 9 Тужилац против Barayagwize (ITCR-97-19-AR72), Пресуда по захтеву тужиоца за ревизију или преиспитивање, 31. март 2000. године, параграф 41. 10 Тужилац против Хазима Делића (ИТ-96-21-Р-Р119), Одлука по захтеву за преиспи тивање пресуде, 25. април 2002. године, стр. 5. 5. 11 Тужилац против Горана Јелисића (ИТ-95-10-Р), Одлука по захтеву за преиспити вање, 2. мај 2002. године, стр. 3. 6
Тужилац против Душка Тадића (ИТ-94-1-Р),
85
заинтересована страна жели да се предмет преиспита, морају претходно бити кумулативно задовољена четири услова: 1) мора бити откривена нова чињеница, 2) заинтересована страна није смела знати за ту чињеницу у првобитном поступку (било пред претресним било пред жалбеним већем), 3) непознавање те нове чињенице не сме бити последица мањка ревности (дужне пажње) заинтересоване стране, 4) нова чињеница је могла бити од кључног значаја у доношењу првобитне одлуке (одлучујући фактор).
Први услов захтева да заинтересована страна докаже да постоји нова чињеница. Као што је потврђено у предмету Јелисић под новом чиње ницом се подразумева „нова информација доказног карактера о чиње ници која није била разматрана у првостепеном односно другостепеном поступку”.12 То да о новој чињеници није било речи током суђења значи да она не сме бити међу оним елементима које је тело које је донело одлуку узело у обзир приликом доношења пресуде. С тим у вези, у предмету Де лић је назначено да је од малог значаја да ли се нова чињеница појавила пре или за време првобитног поступка. Оно што је, међутим, важно јесте да ли су за њу њ у знали тело које је донело одлуку и заинтересована страна. Под дужном пажњом (through the exercise of due diligence) треба подразумевати уобичајену савесност странке и браниоца у кривичној процедури, те објективно стање ствари у односу на немогућност саз нања одређене релевантне чињенице, током првостепеног и жалбеног поступка. Потребно је да буду испуњени како објективни услови који су довели до немогућности благовременог сазнања за одређену чињеницу, тако и субјективни услови на страни конкретног лица, који су га онемо гућили у таквом сазнању, при чему су и објективни и субјективни услови у суштини questio facti који се мора процењивати од случаја до случаја. 13 Имајући у виду други и трећи услов постављен у правилу 119. Пра вилника, треба напоменути да је жалбено веће МКТР у предмету Barayagwiza прихватило да могу постојати нове чињенице за које је, иако нису биле познате жалбеном већу у тренутку када је донело пресуду, знала за интересована страна или је могла за њих знати да је показала дужну рев ност. Зато је било мишљења да се „у сасвим изузетним околностима овог предмета и уколико постоји могућност неостварења правде”, други и Ibid.
12
Међународни кривични кривични суд суд – надлежност и поступак, Београд, 2005,154. М.Шкулић, Међународни
13
86
трећи од четири услова постављена у правилу 119. Правилника не морају сматрати обавезујућим.14 У предмету Barayagwiza је дакле закључено
да веће може, кад жели да спречи неостварење правде, одобрити захтев за преиспитивање пресуде наводећи као разлог једино постојање нове чињенице која је могла одиграти одлучујућу улогу приликом доношења првобитне одлуке. Међутим, да цитирамо жалбено веће МКТР, околности морају бити „сасвим изузетне” како би се прихватило да ова два услова немају обавезујући карактер. У предмету Делић, жалбено веће је изнело следећу опаску: „Веће оптуженог неће сматрати одговорним за поступке браниоца само онда када је донесена одлука, у контексту предмета, била таква да је услед ње правда остала незадовољена”. 15 Поред тога, веће је приметило да „ако окривљени сугерише да доказ није био предочен суду због недостатка дужне ревности његовог адвоката, он мора показати да би искључењем тог доказа правда остала незадовољена”. 16 Из ове праксе произилази да жалбено веће може, од оног тренутка када му је предочена нова чињени ца која може променити правноснажну одлуку, а да би спречило да дође до неостварења правде, донети одлуку да интервенише и одмери је ли та чињеница могла одиграти кључну улогу, чак и ако се други и трећи услов наведени у правилу 119. нису формално стекли. 3. ТИТУЛАРИ ПРАВА НА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА
И у погледу одређивања титулара овог права постоји мала конфу зија између Статута МКТЈ и Правилника о поступку и доказима у на пред наведеним члановима. Статут предвиђа да осуђеник или тужилац могу међународном суду поднети предлог за преиспитивање пресуде, а Правилник да то право имају одбрана или тужилац. Дакле, summa summarum, на основу Статута и Правилника о поступку и доказима ово право имају осуђени, његов бранилац и тужилац. Занимљиво је напоменути да правила сталног Међународног кривич ног суда, нормирана у члану 84. Римског статута, одређују чак четири ка тегорије титулара права на ванредни правни лек (овде се тај лек означава 14
Тужилац против Barayagwize (ICTR-97-19-AR72), Пресуда по захтеву тужиоца за
ревизију или преиспитивање, 31. март 2000. године, параграф 65. 15 Тужилац против Хазима Делића (ИТ-96-21-Р-Р119), Одлука по захтеву за преиспи тивање пресуде, 25. април 2002. године, параграф 15. 15 . Ibid.
16
87
као ревизија осуде или казне). 17 То право поред осуђеног и тужиоца имају и, након смрти осуђеног, осуђеног, било које друго лице од кога је осуђени то захтевао за живота, или без обзира на тај захтев супружник, деца и родитељи осуђеног. Не видимо неки ваљан разлог због кога такво решење није ус војено у поступку пред МКТЈ. Нове чињенице и нови докази од кључног значаја за доношење првобитне одлуке се могу појавити и након смрти осуђеног лица! Онемогућавањем правних следбеника осуђеног да под несу овај захтев, када су остварени и сви остали формални услови, чини нам се као неправедно и сувише рестриктивно решење. 4. ПОСТУПАК ПРЕИСПИТИВАЊА ПРЕИСПИТИВАЊА ПРЕСУДЕ
4.1. Веће које одлучује о захтеву
О захтеву за преиспитивање пресуде одлучиваће исто судско веће које је донело правноснажну правноснажну пресуду пресуду. То То значи значи да уколик уколикоо стране нису уло уложиле жиле жалбу на првостепену пресуду, па је она на пасиван начин постала прав носнажна (што је у пракси врло ретко), о захтеву ће одлучивати одлучивати претресно веће. Уколико је жалба била уложена, па је након жалбеног поступка пре суда постала правноснажна, о захтеву ће одлучивати жалбено веће. Ако у тренутку подношења захтева за преиспитивање неки нек и од судија судија из првобитног састава већа (претресног (прет ресног или жалбеног) нису више судије судије МКТЈ, пред седник ће на њихово место именовати другог судију или судије. 18 Ако се пресуда коју треба преиспитати налази у жалбеном поступку у време кад је поднесен захтев за преиспитивање, жалбено веће може вратити предмет претресном већу како би оно одлучило о том захте ву (правило 122. Правилника о поступку и доказима). Овај поступак не треба тумачити у смислу да жалбено веће враћа предмет на понављање првостепеном већу! О чему се овде заправо ради? Ако би захтев за преис питивање пресуде био упућен жалбеном већу (захтева се преиспитивање пресуде жалбеног већа) и ако би жалбено веће решавајући по поднетом захтеву донело измењену пресуду, онда странке не би могле да користе право жалбе не измењену пресуду (које им је гарантовано правилом 121) јер не постоји ни виши суд суд ни виша инстанца од жалбеног већа која би могла да решава о жалби на измењену пресуду жалбеног већа. Из тог раз The Rome Statute Statute (adopted 17 July 1998, entry into force 1 July 2002). Србија је ратификовала Римски статут Законом о потврђивању Римског статута Међународног кривичног суда суда (СЛ СРЈ 5/2001). 17
Правило 119 (Б) Правилника о поступку и доказима.
18
88
лога, да би се у оваквим ситуацијама омогућило остваривање права на жалбу, жалбено веће може уступити (вратити) предмет претресном већу, које ће о њему одлучити, а надлежност жалбеног биће активирана ако буде поднета жалба на измењену пресуду, јер ће оно одлучивати о подне тој жалби. Истина је да ово није најсрећније решење али се ипак показало као делотворно у пракси. 4.2. Подношење поднесака
Поступак отпочиње подношењем захтева за преиспитивање правноснажне пресуде од стране овлашћених титулара. Осуђени и његов бра нилац могу поднети овај захтев у било које доба (за њих нема ограничења у погледу рока), док тужилац то може учинити само с амо у року од годину дана од изрицања правноснажне пресуде. Након подношења захтева за преис питивање правноснажне пресуде, супротна страна може поднети одговор на захтев за преиспитивање у року од четрдесет дана од дана подноше ња захтева. Правилник допушта и могућност реплике која се подноси у року од петнаест дана да на од дана подношења одговора на захтев. Ограничавање рока у ком тужилац може поднети овај захтев јесте једно веома необично решење. Како Како је захтев за преиспитивање пресуде право конституисано искључиво у корист осуђеног, сматрамо да је и огра ничење рока у ком тужилац може поднети овај захтев правило које је ус постављено у корист још повољнијег положаја осуђеног. С обзиром на „ограничен рок трајања МКТЈ“ постављено је питање шта ће бити са могућношћу подношења захтева за преиспитивање пресу де када МКТЈ буде укинут. Изнето је мишљење да би стални Међународни кривични суд требало да преузме надлежност за одлучивање о таквом захтеву.19 У новије време чују се и мишљења о установљавању „механи зма окончања незавршених послова” који би водио поступке против лица оптужених пред МКТЈ али ухапшених након затварања МКТЈ.20 Можда би тај „механизам“ могао да реши и овај проблем. Пракса трибунала показује да подносиоци не оклевају да поднесу захтеве којима траже да се поновно води спор о питањима која су конач но одлучена по жалби, лажно их приказујући као захтеве за „преиспитивање“. Да би се спречило мноштво захтева којима се не тражи ништа Б. Иванишевић, Г. Илић, Т. Вишњић, В. Јањић, Водич кроз Хашки трибунал: прописи и пракса пракса, Београд, 2007, 225, фн. 1309. 20 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/771616/Hag+ne%C4% 87e+ostaviti+nere%C5%A1ene+procese.html, 28. septembar 2010. godine. 19
89
друго него друга жалба, тест за преиспитивање је строг, и трибунал га је строго примењивао.21 4.3. Одлука по захтеву
Председник судског већа које одлучује о захтеву за преиспитивање правноснажне пресуде може одредити судију за прелиминарни преглед из састава судских већа. Судија за прелиминарни преглед координира све послове везане за захтеве у поступку који претходи преиспитивању и осигурава, између осталог, да сви поднесци буду поднесени у разумном временском року. Он је надлежан да одлучује о захтевима за временско продужење рока за подношење поднесака, захтевима везаним за ограни чење броја речи у поднеску и другим захтевима који се не баве суштином захтева за преиспитивање.22 Саслушање странака је потребно само уколико се захтев одобри (правило 120. Правилника о поступку и доказима). О захтеву за преиспи тивање пресуде, судска већа МКТЈ су до сада одлучивала искључиво на основу писмених поднесака странака. То је последица чињенице да три бунал до средине 2010. године није одобрио ниједан захтев за преиспи тивање правноснажне пресуде. 14. јула 2010. године жалбено веће МКТЈ је делимично одобрило захтев за преиспитивање преиспитивањ е правноснажне правносн ажне пресуде који је поднео Веселин Шљиванчанин, што је први случај у историји три бунала да је тај захтев одобрен. 23 Овај поступак је и даље у току и сасвим је сигурно да ће дати свој допринос формирању међународне судске праксе по овом питању п итању.. Процес доношења одлуке је следећи: председник већа излаже пре лиминарну анализу случаја са могућим закључцима о којима даље веће расправља. Ако се већина судија судија већа конституисаног по правилу 119. слаже да је нова чињеница, да је била доказана, могла бити одлучујући фактор приликом доношења одлуке, веће ће преиспитати пресуду и, након што саслуша стране, изрећи ће нову пресуду. На пресуду претресног већа по преиспитивању може се уложити жалба у складу с одредбама Правилника који уређује жалбени поступак (правило 121. Правилника о поступку и доказима). Види: Тужилац против Зорана Жигића (ИТ-98-30/1-Р.2), Одлука о захтеву Зорана Жигића за преиспитивање према правилу 119, 25. аугуст 2006. године, параграф 10. 22 *** Приручник о развијеним судским праксама Међународног кривичног суда за бившу Југославију, Сарајево, 2009, 148. 23 http://www.icty.org/sid/10436 i http://www.icty.org/x/cases/mrksic/acdec/bcs/100714. pdf, 28. septembar 2010. godine. 21
90
5. ЗАКЉУЧАК
Већ на први поглед можемо уочити две главне мане регулисања поступка за преиспитивање правноснажне пресуде МКТЈ. То су пре свега: (1) малобројност норми које регулишу овај поступак и (2) мешање између законодавне и судске власти пред Хашким трибуналом, оличено у праву судија МКТЈ да сами доносе и мењају (на пленарним седницама) и спроводе (током суђења) правила процедуре и доказа. Поступак преиспитивања правноснажне пресуде пред МКТЈ је регулисан само једним чланом у Ста туту МКТЈ (члан 26), док је у Правилнику о поступку и доказима овом пи тању посвећено свега 4 правила (осми део правилника, правила 119–122). Поређења ради, наш ЗКП посвећује ванредним правним лековима далеко већу пажњу, чак 21 члан (глава XXV, чланови 404–427), који су, иначе, и далеко обимнији по садржају од оних у актима МКТЈ. Ова малобројност норми компензована је правилом по коме судије могу саме да стварају и примењују норме. Један од бивших председника МКТЈ, судија Claude Jorda, је и сам истакао да је изузетна законодавна моћ трибунала огромна и као таква подложна критици.24 Иако са нашег правничког резоновања незамислива (законе доноси скупштина а суд их примењује), ипак, за англо-саксонске правнике (по чијем моделу је и стваран овај трибунал), ова могућност представља реалност која постоји и која даје добре резултате. Са друге стране морамо истаћи и предности овог института: као први савремени међународни кривични суд, након међународних судова у Нирнбергу и Токију, МКТЈ чини велики корак напред самим успоста вљањем могућности подношења захтева за преиспитивање правноснажне пресуде као ванредног правног лека (да подсетимо пред судовима у Нирнбергу и Токију није постојало ни право жалбе на пресуду). 25 Са данашње тачке гледишта правила преиспитивања правноснаж не пресуде МКТЈ треба гледати као полазну основу за нормирање са временог међународног кривичног поступка, какав тежи да буде онај пред МКС, а који би право на ванредни правни лек требало да подигне на виши ниво. Ако би требало да оценимо постојеће решење у поступку пред МКТЈ, рекли бисмо да је оно добро али не и савршено, све у свему, довољно за прелазну п релазну оцену. Speech by Judge Claude Jorda, President of the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, to the Preparatory Commission of the International Criminal Court Cou rt , 19 June 24
2000, Press Release No. 511. 25 Više o tome: S. Zappala, Human rights in international criminal proceedings , Oxford, 2003, 156.
91
REQUEST FOR REEXAMINING THE FINAL AND BINDING DECISION OF THE INTERNATIONAL CRIMINAL TRIBUNAL FOR THE FORMER YUGOSLAVIA YUGOSLAVIA M i l o š M i l o v a n o v i ć PhD student University of Belgrade Faculty of Law
Summary
The request for review of a nal judgement is adopted as a fundamental principle of international criminal proceedings which is explicitly provided in the Statute of the ICTY and Rules of Procedure and Evidence. Initially, in Nuremberg and Tokyo this right was prac tically absent, but today the procedural rules of ICC are built up on the provisions of the ICTY. The right to review is based on the discovery, after the closing of the proceedings, of new facts which if they had been known in time might have led to a different outcome. In this paper author critically analyses all aspects of the review of proceeedings before the ICTY through provisions and the jurisprudence. At the end of the work, the author briey species the conclusions which he gained during this analysis. International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia (ICTY). Re quest for review. Criminal proceedings. International criminal law. Key words:
92
UDC 343.23 (9497.1)
M r S v e t o z a r R . N i k i t o v i ć
PRODUŽENO KRIVIČNO DELO U NOVOM KZ SRBIJE
*
Konstrukcija produženog krivičnog dela je nastala u Krivičnom pravu Nemačke krajem 19. veka. Međutim današnje Nemačko krivično zakonodav stvo ne predviđa u svom zakonodavstvu produženo krivično delo. Nemački te oretičari krivičnog prava su smatrali da produženo krivično delo ne predstavlja konstrukciju koja opravdava svoje egzistiranje, pa se u slučaju da se radi o izvršenju više krivičnih dela od strane jednog lica radi o realnom sticaju kri vičnih dela a ne o jednom produženom krivičnom delu. Naše krivično zakonodavstvo je i pored različitih ra zličitih primedaba za opstanak o pstanak ovog instituta kao i pored kritika na njegov račun zadržalo produženo krivično delo kao zakonsku konstrukciju (član 61. KZ Srbije). Novina u rešenju iz novog krivičnog zakonodavstva je što KZ Srbije predviđa produženo krivično delo kao zakonsku konstrukciju dok je u našem krivičnom zakonodavstvu do 2006. godine produženo krivično delo bilo sma trano institutom sudske prakse koji je bio u upotrebi zbog potreba prakse i re šavanja svakodnevnih konkretnih slučajeva u praksi. Postoje krivična dela kod kojih nije moguća konstrukcija produženog kri vičnog dela. To su krivična dela sa indiferentnim brojem prouzrokovanja (na bavlja, izrađuje, kupuje, prodaje). Takođe ne može ući u produženo krivično delo naknadno nekažnjivo kri vično delo (neko lice izvrši krađu pa izvrši oštećenje ukradene stvari). 1 Rad primljen: 13. 09. 2010. 1 M. Đorđević, Đ. Đorđević: Krivično pravo sa osnovama privrednoprestupnog i prekršajnog prava, Beograd, 2005, str. 84–85. *
93
Za postojanje produženog krivičnog dela neophodno je da se ispune oba vezni i dopunski uslovi. Obavezni uslovi su: postojanje istih ili istovrsnih kri vičnih dela, pod čime se podrazumevaju ista dela ili mogu doći u obzir privi legovani i kvalikovani oblici istog dela. Ne može biti istovrsno delo ako su dela slična (krađa i prevara). Drugi uslov je postojanje vremenskog kontinuiteta između izvršenih dela, s tim da taj vremenski razmak između izvršenih dela nije precizno određen, ali on treba da bude što kraći jer je neophodno da svako sledeće delo u konstruk ciji produženog krivičnog dela neminovno proizilazi iz prethodnog dela. Treći uslov je da produženo krivično delo čini jedinstveni događaj ili da predstavlja jednu celinu.2 Kako bi se ostvario ovaj uslov da se radi o jedinstvenom događaju neop hodno je da se od pet dopunskih uslova ostvare makar dva takva uslova. Do punski uslovi su: istovetnost dobra, istovetnost oštećenog, iskorišćavanje iste prilike ili iskorišćavanje iste situacije, iskorišćavanje trajnog odnosa, i jedinstveni umišljaj. Nekada je j e kao obavezan oba vezan uslov bio istovetnost istovetno st oštećenog, ošteće nog, ali taj uslov danas nije obavezan u kom pravcu ide i sudska praksa. (Kada optuženi u toku iste noći obije podrumske prostorije od četiri različita vlasnika i to u istom podrumu i iz njih oduzme razne stvari stva ri čini jedno produženo produž eno delo teške krađe). kra đe). 3 Međutim kod određenih krivičnih dela neophodno je da postoji istovet nost oštećenog (krivična dela protiv života i tela). Kada učinilac istom prili kom teško telesno povredi više lica radi se o posebnim krivičnim delima teške telesne povrede a ne o jednom produženom delu. 4 Postoje krivična dela kod kojih se u praksi ne pominje produženo delo ili se to veoma retko dešava (krivična dela protiv života i tela, protiv sloboda i prava građana, protiv dostojanstva ličnosti i morala, protiv braka i porodice, protiv zdravlja ljudi). lj udi). Što se tiče uslova koji se odnosi na istovetnost dobra zanimljivo je izneti i jedno shvatanje iz Kaznenog zakonika za Knjaževinu Srbiju od 1860. koje podrazumeva da su dela istog vida a pod delima istog vida se podrazumeva krađa a ne krađa i prevara. Produženo krivično delo predstavlja prividni realni sticaj krivičnih dela kod koga jedno lice sa više radnji ostvaruje više krivičnih dela ali se smatra da Z. Stojanović: Komentar KZ Srbije , Beograd, 2009. str. 235–243. 3 Presuda Okružnog suda u Beogradu, Kz. 880/95, od 16. maja 1995, Sudska praksa, Beograd, broj 2/1996, str. 17. 4 Presuda Okružnog suda u Beogradu, Kz. 771/96, od 7. septembra 1996, Sudska praksa, Beograd, broj 5/1997, str. 31–32. 2
94
postoji jedno krivično delo. Prema tome kada se traži da izvršilac bude jedno lice, ono u nekom delu može da bude izvršilac a u drugom delu saučesnik. 5 Postoje specična krivična dela kod kojih je moguće postojanje produ ženog dela samo ako postoji iskorišćavanje iste situacije i jedinstveni umišljaj (razbojništvo). Ne postoji iskorišćavanje iste situacije pa se stoga ne može pri meniti konstrukcija produženog krivičnog dela kada optuženi izvrši razbojniš tvo na jednom mestu a zatim se odveze kolima do drugog mesta i ponovo izvr ši razbojništvo prema drugom oštećenom. 6 U nekim slučajevima je neophodno da se ispuni dopunski uslov iskori šćavanja istog mesta ili iskorišćavanje istog prostora da bi se radilo o produ ženom krivičnom delu. Kada je učinilac više puta ušao u kuću oštećene i odu zimao stvari koje su se u kući nalazile učinio je krivično delo u produženom trajanju. 7 Određeni autori su smatrali da za postojanje produženog dela nije neop hodno da se ostvare uslovi kao što su: iskorišćavanje iste prilike ili iste situaci je, kao i iskorišćavanje isko rišćavanje istog mesta ili istog i stog prostora.8 Produženo delo protiv ličnosti može postojati ako postoji istovetnost oštećenog. 9
Bora Čejović: Krivično pravo , Opšti deo, Beograd, 1999, str. 311. 6 Presuda Vrhovnog suda Srbije Kz. 686/99 od 27. septembra 2001, Sudska praksa, Beograd, broj 5/2001, str. 12. 7 Presuda Okružnog suda u Beogradu, Kz. 1164/96, od 17. jula 1996, Bilten Okružnog suda u Beogradu , Beograd, broj 45/1997, str. 60. 8 M. Radovanović: Krivično pravo , Opšti deo, Beograd, 1975, str. 144. 9 Krivično g prava , Beograd, 2006, str. 599–600. D. Jovašević: Leksikon Krivičnog 5
95
ЕСЕЈИ
UDC 821.163.41-4
Д р Ж е љ к о Ф а ј ф р и ћ
адвокат у Шиду
ДА ЛИ АДВОКАТИМА НЕДОСТАЈЕ ДУХОВНОСТ?
1 *
Задатак адвоката умногоме се разликује од оног који имају остали правници. Адвокатура јесте колико наука толико и уметност. Професор треба да познаје право и да га уме својим студентима саопштити, док су дија и тужилац треба да право примени на поједине случајеве. Задатак адвоката је сасвим другачији. Он мора најпре од свога клијента да сазна које право овоме припада, затим мора пронаћи правни облик под којим ће судији материјално право свога клијента да саопшти. Осим тога то треба да представи у облику формалне истине као и да сакупи доказе које ће ис такнути пред судијом. Управо у том делу адвокат је уметник – што је већи уметник тим ће и његова слика коју износи пред суд бити јаснија, живља. Адвокатура је наука, а свака је истинска наука одувек била борба. Зар то није била и филозофија Платона, Декарта, Спинозе, Канта, итд.? Обраћајући се себи покушао сам у неколико наврата да одредим основне поставке вредности читаве адвокатуре. Мислио сам да ћу тек тада успе ти да схватим унутрашњу повезаност свега онога чиме се бавим и што толико ценим. Признајем да нисам успео јер се проблем показао много тежим неголи што може у првоме моменту изгледати. На првоме месту је питање шта ми заправо мислимо о себи самима и где је основна противречност нашег размишљања? То је спајање два елемента. Са једне стране помало аристократског мишљења нас самих о нама, односно схватања наше личности, слободе Рад примљен: 24. 09. 2010.
*
1
96
и стваралаштва са стално присутним захтевом нашега позива који се састоји у захтеву за потврђивањем достојанства сваког човека, па и оног последњег међу људима и обезбеђивањем његовог права на живот. То би био онај део који бих ја помало слободно назвао духовним. У сваком погледу тај део је важнији. С друге стране адвокатура као да је изгубила ову своју духовност. Економски материјализам изгледа да је све то најсавршеније формулисао јер, он сасвим отворено признаје за илузију и обману сав духовни живот. Некада се мислило да је капитализам тај који је материјалан, али до краја се показало да је социјализам то можда и у још већој мери. Упра во је код нас, као и у већини социјалистичких земаља, створено површ но просвећивање, жеђ за животом, његове успехе и задовољства, борба за егоистичке интересе, неспособност за унутрашњу усредсређеност. Све је то морало имати утицаја на адвокатуру. И код нас је и те како приметна декаденција и угаснуће (адвокатског) духовног стваралаштва. Постепе но као да нестаје дух код адвоката. Сва енергија адвоката усмерила се на спољашност (положаји, велике куће, скупоцени аутомобили, ТВ, итд.). Криза наше адвокатуре почела је већ одавно. Ратови, револуције које су ових година прошли преко нас само су обновили споља њену унутра шњу кризу. Свака култура па и ова наша адвокатска је по својој природи симболична. Онога момента када култура (кроз науку, уметност, морал, итд.) не преображава реалност живота онда се тога момента налази у кри зи. Тако је и са адвокатуром. Она већ одавно не одражава нашу реалност. Где је центар нашег духовног живота? Не верујем да то ико данас може рећи јер у наше време нема га ни држава. Адвокатима је можда најближи центар духовне културе универзитет, али он је код нас одавно без било каквог ауторитета (понајмање има духовног). Господари мисли су још мање академици, а права филозофија и уметност већ одавно не постоје. Заправо, постоји, али нема никаквог животног утицаја. Парла мент је то још мање јер официјелна парламентарна политика већ одавно иде мимо живота, иако тамо (због свога понашања то морам рећи – нажалост) седи доста до ста адвоката. Можда управо захваљујући своме религијском опредељењу схватио сам да свака људска личност, личност и последњег међу људима, нити сме нити може да буде средство за шта. Она у себи садржи егзистенцијал но средиште и има право не само на живот (који често савремена цивилизација уме да одрекне кроз „давање живота за отаџбину” и сличне глупос ти) него и на овладавање универзалном садржином живота. Управо стога ниједан адвокат нема право на историјски романти зам па макар он био повезан са естетизованим односом према политици. Све то у крајњој линији води ка идеализацији неке историјске величине 97
и моћи, а таквих је код нас у последњих неколико десетина година било сувише. А ту је заблуда. Највећи део историјских вредности у себи носи лажну романтику сасвим заборављајући вредност човека, оно што поли тички документи одувек тако поносно називају – „људска личност”. Уп раво вредности вредно сти човека и његове њ егове личности лично сти су изнад изн ад историјских и сторијских вреднос ти моћне државе и моћне нације, цветајуће цивилизације и др. Адвокат је тај који најбоље разуме шта је то човек и људска људска личност и зато је у стању да их штити. Покушајте доказати да је у овоме свету ишта трајно, постојано и непроменљиво, непролазно или вечно. Безброј је држава, а још више пророка (па и оних брадатих) и „великих синова”, нестало нест ало у сметлишту историје. Многима изгледа треба стално понављати да свако људско биће у себи носи печат променљивости, укратко, оно је потчиње но закону пролазности, да се изразим религијски – трулежности. Нажалост, то морам рећи, многи од адвоката (и то „чувених”) то не схватају пратећи упорно оно што не треба пратити. Све је „као сан - као трава, која ујутру цвета и увене, увече се покоси и осуши” (Псалам 96). Други став Шилерове трагедије Вереница из Месине или непријатељска браћа даје уметнички израз закона о пролазности певајући: „Народи иш чезавају, имена потањају у заборав, мрачни заборав разастире своје мра чне вале над читавим племенима”. Данашње време као да је укинуло осећање стварности, искоренило осећање реалности код многих адвоката предајући их у власт привид них и надасве пролазних феномена. Многи од адвоката не знају чак ни то да ли реално постоје, да ли су нешто у овоме свету, заправо изгуби ли су самоосећање своје личности. Не само адвокатске, што је трагедија, али је још већа што су исто тако изгубили и ону своју људску. Грчевито се хватајући за потврђивање живота у друштву које са свих страна прети уништењем, многи губе осећање смисла целокупног постојања, не само адвокатуре већ уопште. Окружени са свих страна лажном филозофијом и лажном науком (која се малтене издаје за религију) постају жртве уч вршћења свести о сопственој ништавности. Ипак, иако многи од „чувених” адвоката мисле да ће ући у историју љуто се варају. Заправо, можда и хоће, али као пример како се каријера прави тесним везивањем уз партијске врхушке, итд. То неће бити нимало часно место. Не знам, можда они нису тога свесни, али ни то ме неће много изненадити. По ко зна који пут ја ћу поновити да код нас нити је икада био, нити је сада, проблем друштвено-политички систем. Проблем су људи људи који га спроводе. Они се увек понашају исто. Онако како то њима одговара. Такви су и многи адвокати који им здушно служе. Они су оно зло које нас мучи јер они и нису адвокати у ономе смислу у којем то требају да 98
буду. Зашто? Једноставно, они не знају шта је то слобода јер је не схватају као обавезу. Као дужност, бреме коју ова професија мора у себи да носи. Нико од нас нема право да то бреме збаци са себе. И Бог прихвата само слободне, само су му такви потребни. Незаборавна је поука Достојевског у Великом Великом Инквизитору. Управо његови ставови су невиђена апологија слободе. Зар се никада нисте упитали због чега га совјетске власти ни када нису волеле, чак толико да никада (па ни данас) његова дела нису штампана без оштрих маказа цензора. По Достојевском сваки човек мора да поднесе терет слободе да би се спасао. Принудно спасење је немогуће и непотребно. Управо је таква ситуација и код нас. Нико нас неће ослободити до ми сами. Духовно плебејство човековог порекла ипак има једну добру осо бину јер чини гаранцију аристократске будућности адвокатуре. Данас је наше занимање у очима државе ништа, али у будућности бићемо много више. Можда је ова моја логика многима необична, многима неприхва тљива, јер се већина уображено поноси нечим што у своме незнању на зива рационалношћу. Наша вредност (адвоката) се заснива на осећању слободне одговорности, на свести о кривици за сопствену судбину. Патња и данашњи проблеми у адвокатури, али и у правосуђу, јесу тек последица нечега злог што је учињено не толико много година раније. Управо је зато важно не само уочавање постојања проблема и њего вог уочавања, него уочавање постојања самога зла које је довело до свега тога – нешто што би се у религији назвало праизвором греха. Нужно је уништење не само проблема неголи још и више тих извора из којих све то потиче. То није могуће уништити споља, механички (немојмо бити наивни и мислити да ће нам оваква држава неким својим законом решити про блеме), него је потребно уништити зло, потребно је да победи добро. Баш зато су ми и смешни сви покушаји да се социјално и научно победе они проблеми који нас муче и да онда тако постигнемо „срећу”. То је лудост. Исто тако сматрам да је лудост одговорност за наше проблеме сваљивати на другога, на неке спољашње силе, на власт, на социјалне неједнакости. Одговорни смо ми сами, као слободни шта да чинимо. Управо ми овакви какви смо рађамо правосуђе онаквим какви смо и ми сами. Опет, све ове друштвене неправде нису лоше баш зато да покажу и разоткривају лошу вољу која постоји у нама самима. Реците, колико се наших колега адвоката налази у оним комисијама, скупштинским одбо рима, итд., колико колико је наших наши х колега адвоката у Скупштини, истој оној која је изгласала оне законе о реформи правосуђа, која је изгласала пореске законе, Закон о јавном информисању, итд. Ко је од њих подигао глас про тив тога? Поштујући П оштујући партијску дисциплину, ћутали су. су. 99
Неко ће рећи да је у питању толеранција и према таквим, али неће бити у праву. Толеранција је безсадржајни и формални принцип, толико индиферентан да постаје резултат хладноће и незаинтересованости за околна збивања. Адвокатура никада не може бити трпељива већ искљу чива према свему ономе што сматра заблудом и глупошћу. Без таквог ста ва нема активног бављења адвокатуром. Такве особине нису противници адвокатуре и нису супротне слободи. Коначно, адвокатура и слобода су једно. Ми морамо бити нетрпељиви, нетрпељиви , али нетрпељиви нетрпељив и према принуди. А шта су ти закони већ принуда? До сада смо се задовољавали формалном слободом, слободом која је индиферентна, безсадржајна. Психологија такве слободе је једноставна: ја желим да будем будем оно што ја желим. Ту наша на ша воља нема предмет избо ра и тежње. Нама треба материјална слобода у формулацији: ја желим да буде ово. Ту наша воља поседује предмет избора и тежње. У бурним историјским епохама, епохама у којима су страховити ду ховни преломи, ниједан адвокат који и мало држи до свога звања, али и себе као човека, не може да не учествује у таквим догађајима. Онај адвокат који остаје канцеларијски (не могу рећи кабинетски) или адвокат који своју делатност једино веже за судске процесе, није прави представник своје професије. Зашто то кажем? Адвокатура никада није била ни ап страктна, а ни делатност која је удаљена од живота. Иако адвокати, већ по самоме своме звању, морају много читати, извор њихових размишљања не може никада бити књишки. Свет у којем се ми данас крећемо још увек ишчекује велику револу цију, али не ону комунистичког типа (која је ионако по своме духу реак ционарна) већ једну другога типа. У нашем друштву већ подуже увелико су нагњилили елементи старога света, време је да се појаве нови. Овде говорим на првоме месту о револуцији духа, револуцији новога сазнања. Ја овде нећу говорити о томе шта је реакционарно, а шта прогресивно јер тај наш (већ одвише) дуги обичај води једино у бескрајне спорове (и досадне) који не воде ничему. Уосталом, покушајте одредити критеријуме прогресивности, односно реакционарности. Све епохе светске историје ће вам сасвим јасно казати да је то немогуће. Када је падао антички свет, а појавило се хришћанство, било је „реакционарно” штитити начела антич ке просвете и цивилизације. Прогресивно је било оно што носи хришћанство. Када је наишла ренесанса слика се преокренула. Све се враћало „прогресивним” ставовима античке културе. Не треба да подсећам шта је све на партијским конгресима (али и нашим адвокатским скупштинама) проглашавано прогресивним, а управо то је данас оно што нас гуши. 100
Прелаз у ново доба мора пратити приметно мењање овога друштве ног поретка у којем ми данас живимо и стварање новога. Где је у свему томе место адвокатуре и адвоката? Ми се данас поносимо нашом средњовековном правном свешћу, За коником цара Душана и тадашње правне културе. Покушавамо да живи мо од прошлости, а једном за свагда треба упамтити да никаквих повра така и рестаурација старих епоха (ни средњовековне, а ни комунистичке) нити је икада било нити може бити. А шта имамо данас о чему ће наши потомци моћи причати и писати? Па ми смо и сами престали веровати у то да можемо и сами себе да одбранимо служећи се рационалистичким мишљењем и хуманистичким моралом, либерализмом, демократијом (шта је то?), а још понајмање, што је најжалосније, служећи се нашим данашњим важећим формалним правом. Све те набројане форме, које су основ сваке добре адвокатуре, данас на овим просторима као да више не важе. А ми то прихватамо. Управо стога тврдим да је духовна сфера код адвоката у великој кри зи. И то ће тако бити још дуго. Многи процеси, па и они духовни, иду и стварају се спонтано, а не по официјелним путевима. Тако то и мора бити у епохама криза и прелома. Нико нам их са стране неће створити, а још мање одредити духовни центар јер дух дише тамо где он то хоће. Природ ни хијерархизам живота мора ступити у своја права, а личности са већом онтолошком вредношћу (а не партијским стажом), са већом надареношћу и ваљаношћу морају заузети одговарајуће место у животу. животу.
101
IN MEMORIAM
MILAN MIKOVIĆ (1932–2010) U Pančevu je 11. novembra 2010. godine u 78. godini preminuo Milan Miković, ugledni advokat i nekadašnji predsednik Advokatske komore Vojvodine. Milan Miković rođen je u Kikindi 1932. godine. Gimnaziju je završio u Pančevu 1951. godine, a na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1955. godine. Posle pripravničkog staža u advokatskoj kancelariji svog oca dr Danila Mikovića i Okružnom sudu u Pančevu, sudijske funkcije koje je obavljao u Sreskom sudu u Alibunaru i Sreskom sudu u Pančevu, i kraćeg rada u Zavodu za javnu upravu u Novom Sadu, u imenik advokata Advokatske komore Vojvodine upisan je 1963. sa sedištem advokatske kancelarije u Pančevu. Od tada, neprekidno, sve do penzionisanja bavio se advokaturom. Milan Miković bio je odličan pravnik, uspešan advokat i častan čovek. Bio je pažljiv sagovornik, komunikativan, društven, živog duha i razvijenih analitičkih sposobnosti. Njegova zapažanja, predlozi i kritike uvek su bili temeljno pripremljeni i dobro pravno argumentovani. Ne manje vredno bilo je i to što ih je iskazivao efektno, metodično, razgovetno, sa sjajnom govorničkom veštinom i logičkom doslednošću. Umeo je da prepozna problem, da obrazloži svoj stav ili da ospori tuđ. Uvek sa pristojnošću i sa uvažavanjem onih koji imaju suprotno mišljenje. Umeo je da pogodi i ubedi. Imao je redak osećaj za esencijalnu i proceduralnu pravdu. Nije zato neobično što su njegovi govori na skupštinama Advokatske komore često izazivali spontani aplauz. U Advokatskoj komori Vojvodine obavljao je najodgovornije dužnosti. Bio je član Upravnog odbora u četiri mandata, u pretposlednjem mandatu njegov potpredsednik, a u poslednjem mandatu i njegov predsednik (1970– 1973, 1973–1976, 1979–1982, 1982–1985). Na čelu Disciplinskog suda nalazio se 1976–1979. Bio je predsednik Komisije za praćenje primene 102
Društvenog dogovora (1985–1988), predsednik Komisije za saradnju sa Zajednicom penzijskog i invalidskog osiguranja (1989–1992), a u tri navrata i predsednik Komisije za propise i pravnu praksu (1970–1973, 1992–1995, 1995–1998). Jedan je od retkih advokata van Novog Sada koji je bio na čelu Advokatske komore Vojvodine. Tu dužnost obavljao je sa velikim uspehom i u velikoj meri zaslužan je za prestiž ove komore i očuvanje njene tradicije. Za zasluge u advokaturi dobio je Povelju jugoslovenske advokature, plaketu Advokatske komore Srbije i povelju Advokatske komore Vojvodine. Vojvodine. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini, izabran na prvim višestranačkim izborima u Srbiji. Njegov doprinos vrednostima prava i ugledu advokature, a Advokatske komore Vojvodine posebno, ostaće trajno zabeležen. Za advokatsku profesiju Milan Miković bio je, kako su stari Grci govorili, to prepon (decens) – onaj koji dolikuje, koji joj pristoji. S. Beljanski
103
ДР АЛЕКСАНДАР МАРКИћЕВИћ (1927–2011) Кажу да је храброст питање стила у ситуацији када човек нема ни какве шансе. Познавао сам човека који је гледао ка сутрашњици која пева, и онда када је одведен у логорске казамате где су „живи завидели мртвима”, и после тога, по повратку, када су пристојни људи сагињали главу, а већину није дотицало страдање које није њихово. Тај човек био је Александар Маркићевић. Човек којег нема. Нема му сличног. Познавао сам само неколицину људи који су толико много учинили за своју професију, а којима је тако мало било узвраћено. Скоро ништа. Један од њих био је Александар Маркићевић. У „савршеном” систему квантификације заслуга и контролисаног друштвеног угледа, елите су припадале другим професијама, а адвокату ра, живећи на базичном греху свог постојања, и сама је дала допринос овом лицемерју. Дозволила је да са животне и професионалне сцене оду нечујно њени најбољи људи, хероји професије, они који су чинили онај пресудни корак „испред”. Заборав је уследио пре помена. Сви мисле грешка. А грешке нема. Најчешће најлошији оцењују најбоље. Највишу друштвену позицију коју је др Александар Маркићевић достигао било је чланство у Уређивачком одбору Гласника. Али и ту је био супериоран. Сматрао је то својим највреднијим професионалним до метом. Заједно са колегом др Слободаном Бељанским чинио је оно „за паљиво јединство супротности”, у коме нема рутине, нема компромиса, када је сваки број био резултат ентузијазма, знања и храбрости. Било је то време чију вредност схватамо тек касније, много касније, када се боримо да бар понешто спасемо од заборава. 104
Др Александар Маркићевић имао је енциклопедијско знање, био је познавалац књижевности (наше и руске у детаље), филозофије, историје, сликарства, музике. На последњем испраћају, Владимир Трухар, наш колега из Сремске Митровице, обратио се пријатељу мислима чувеног француског адвоката Анри Пансеона: „Ослобођен окова који окивају друге људе, врло горд да би имао заштитнике, не хрлећи за тим да би имао штићенике, без робова и господара, то би био човек у свом урођеном достојанству, ако такав човек још постоји на земљи.”
Била је то музика за Александра Маркићевића. Био је опседнут неправдом, али и вером у тријумф правде, наоружан стрпљењем, које је доступно онима који су и сами искусили горчину неоправданих оптужби. Имао је клијенте из целе државе, велике кривичне предмете који су годинама били у жижи интересовања. Мукотрпан пут ка правди у предмету који је касније публикован под насловом Анатомија лажног признања (Др Светислав Мариновић У сијенци смрти), трајао је 1300 дана, а идеја која је њега као браниоца водила била је његова мисао која је никла на овом предмету „осу „о суда да невиног невин ог,, злочин је тежи од злочина о коме се суди”. суди”. Као на некој невидљивој скретници ка њему су се окретали махом они којима је претио страшни фатализам судске грешке. Они несрећници које је Енрико Фери идентификовао идентиф иковао у реченици: „Половина оних који су у затворима, никада не би требало да изађу из њих, а друга половина никада није требала да у њих уђе.”
Докторску дисертацију одбранио је 29. 06. 1964. године пред ко мисијом коју су сачињавали: др Борислав Благојевић, др Андрија Гамс, др Боривоје Познић, на тему „Поштење и савесност у грађанској парници”. Пре тачно 47 година написао је у овом раду реченице, на којима мас тило као да се сада осушило: „Сваки покушај да се право огради од утицаја морала неминовно води декаденцији права и његовом изрођавању у најсуровији формализам. Претензије овог рада су да једно питање, пит ање, код нас до сада неоправдано занемарено, покрене и заинтересује за њега наше правнике.
105
Ако тај рад буде скромни прилог одређивању праве улоге принципа поштења и савесности у нашем грађанском судском поступку и тиме макар унеколико унеколико помогне нашим судовима судови ма да нађу правилну оријентацију оријен тацију у примени ових законских начела, његова сврха св рха биће остварена. Уколико, пак, допринесе и ширењу правне културе и хуманизовању односа међу грађанима који се парниче, утолико ће домашај рада бити потпунији, а основне идеје ове књиге тек тада би доживеле истинску афирмацију пред судом живота и промена.”
(Др Александар Маркићевић, Поштење и савесност у грађанској парници, Раднички универзитет „Радивој Ћирпанов” Нови Сад 1972) Карактер је човекова судбина. Код Александра Маркићевића ова ствар, са пркошењем неправди, није се могла друкчије завршити. Он није мењао свој карактер, судбина свој хир. Један бизаран детаљ из његовог живота можда најсликовитије о томе сведочи. Када се 04.05.1980. годи не завршавала једна епоха бивше СФРЈ, полицајци у цивилним оделима дошли су у његову адвокатску канцеларију и затражили да им „из пре дострожности” (?!) преда пасош. Он их је упутио да оду његовој кући, наводећи да чак и не зна где се пасош налази, али да се обрате његовој супрузи Ели. До данас нису вратили пасош. Остао је у неком металном орману или фиоци. Он сам није хтео да га тражи, сматрао је основном грађанском пристојношћу да они који су га однели, треба да га и врате. С тим у вези често че сто је знао да се нашали и цитира мисао Јарослава Хашека: „Нисам могао ни помислити да би недужног човека осудили на десет година. Да су невина човека осудили на пет година, то сам већ чуо, али на десет, то је ипак превише.”
Био је оригиналан аутор, као и сам живот. У име Удружења голооточких заточеника, последње речи опроштаја упутио је Зоран Ашанин: „За дивљење и пример новим нараштајима је твоја снага и воља да такав и у таквим условима, дођеш на сам врх своје правне струке и будеш бескомпромисни бескомпромисни борац за права својих другова. Боли ме истина да ће тако мало мал о нас бити свесно колико колико од преосталог достојанства достојанс тва ова земља губи твојом т војом смрћу.” смрћу.” Мирослав Миросла в Здјелар
106
ИЗ БИОГРАФИЈЕ АЛЕКСАНДРА МАРКИЋЕВИЋА Александар Маркићевић рођен је 21. новембра 1927. године у Белој Лози код Нашица где су му се родитељи доселили после Првог светског рата из Паштровића. У Другом светском рату је учествовао од 1943 (у покрету), а као партизан у оружаним формацијама од 1944. године. Правни факултет уписао је 1948. године у Београду. Професионално се бавио новинарством у Борби 1950. и 1951. године. Од новембра 1951. до новембра 1953. године био је логораш у концентраци оном логору на Голом отоку. На Правном факултету у Београду дипломирао је 1955. године, а 1964. године одбранио је докторску тезу на тему „Поштење и савесност у грађанској парници”. Објављене су му три књиге: Поштење и савесност у грађанској парници (1972), Ко Коментар ментар Закона о парничном поступку (1977) и Правни водич – приручник за све судске судске поступке, са с а коаутором коаутором Данилом Врачарем (1981). Објавио је велики број научних и стручних радова из области грађанског и кривичног права у Правном животу, Нашој законитости, Гласнику АКВ. Умро је 31. јануара 2011. године у Новом Саду.
107
Уређивачки одбор „Гласника” моли сараднике да текстове за објављивање достављају уз уважавање следећих сугестија: – примерак рада доставити одштампан и потписан panonija @eunet.rs) – по могућности, доставити рад и електронском поштом (
[email protected] или на дискети – фусноте писати писати у дну одговарајуће странице – у библиографским подацима за књиге уз уобичајене уобичајене податке обавезно обавезно навести и издавача – уз чланке доставити резиме и кључне речи – пожељно је да се достави и превод резимеа ре зимеа на енглески, немачки или француски језик.
ГЛАСНИК АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ ВОЈВОДИНЕ излази 12 пута годишње годишње у месечним свескама Оснивач, власник и издавач: Адвокатска комора Војводине. Годишња претплата: за земљу 10.000,00 дин., за иностранство 110 евра (текући рачун број 340-1482-43 са назнаком „за Гласник”) Овај број је закључен 28. 02. 2011. године. Тираж: 1700 примерака Према мишљењу Секретаријата за информације Републике Републике Србије бр. 413-01-412/91-01 413-01- 412/91-01 од 11. априла 1991. године на ову публикацију плаћа се основни порез на промет по Тарифном броју 8. став 1. тачка т ачка 1. алинеја 10. Тарифе о сновног пореза на промет. промет. Компјутерски слог: Татјана Божић, Божић, Нови Сад Штампа: ОFFSET PRINT, PRINT, Нови Сад
