P r o i zv z v o d n j a s ad ad n o g m a te terijala rijala,, s a d n ja
• Za sadnju voćaka se koriste: 1. Sadnice dobijene kalemljenjem na podloge - većina voćaka 2. Izdanci - leska, malina, kupina, šljiva Požegača, višnja Oblačinska 3. Reznice - ribiz ribizla, la, kupin kupina, a, borov borovnica, nica, aktini aktinidija dija (kiv (kivi) i)
4. Živići - jag agod oda a
1
2
3
4
• Za sadnju voćaka se koriste: 1. Sadnice dobijene kalemljenjem na podloge - većina voćaka 2. Izdanci - leska, malina, kupina, šljiva Požegača, višnja Oblačinska 3. Reznice - ribiz ribizla, la, kupin kupina, a, borov borovnica, nica, aktini aktinidija dija (kiv (kivi) i)
4. Živići - jag agod oda a
1
2
3
4
Generativne podloge voćaka Proizveden vedene e iz semen semena a - sejan sejanci ci • Proiz • Osobine Osobine:: - Heterogene (neujednačene) - Bujne - Otpornije prema suši, mrazu i bolestima - Voćke na njima kasnije prorode i duţe ţive - Lošiji kvalitet plodova
• Sejanci Sejanci:: divl divlje je kru kruške, ške, dţan dţanari arike, ke, vin vinogra ogradske dske bres breskve kve,, divlj divlje e trešnje, magrive, oraha • Izdvajanje semena iz plodova i sušenje • Stratifikovanje (jarovizacija) - čuvanje u uslovima niske t (0-5 C), visoke RVV i prisustva O2 - 30 30-1 -180 80 da dana na-- u pesku na dubini od 30cm
• Setva naklijalog semena (u semenište, rastilo ili kontejnere) • Pikiranje sejanaca - skraćivanje srţne ţile VaĎenje, klasiranje i trapljenje sejanaca
Generativne podloge voćaka
DIVLJA KRUŠKA
MAGRIVA
Generativne podloge voćaka
ĐŢANARIKA
VINOGRADSKA BRESKVA
Generativne podloge voćaka
Dţanarika se čuva u trapu do momenta sadnje
Vegetativne podloge voćaka • Postale vegetativnim razmnožavanjem • Osobine: - Homogene (uniformne, ujednačene) - Slabije bujne - Manje otporne prema suši, mrazu i bolestima - Voćke na njima ranije prorode, ali žive kraće - Bolji kvalitet plodova
• Kod nas se koriste se uglavnom kod jabučastih voćaka: jabuka, dunja • Nagrtanje - matičnjak veg. podloga, 8 -10 mladica po matičnom žbunu • Neophodno je obezbediti zalivanje tokom maja i juna
Ožiljene podloge - "mladice"
Matičnjak vegetativnih podloga za jabuku nagrnut sa piljevinom
Podloge i sadnice koje se razmnoţavaju nagrtanjem se skidaju sa matičnih ţbunova tokom perioda mirovanja vegetacije. se ostavljaju Ţbunovi odgrnuti do početka maja kada su mladi prirasti visoki oko 30 cm. Potom se obavlja zagrtanje. Da bi oţiljavanje bilo uspešno neohodno je primeniti najmanje dva zalivanja tokom maja, pogotovo u slučaju deficita padavina. Na slici je matičnjak vegetativne podloge kolt nagrnut sa peskovitom zemljom
Sadnice lešnika se proizvode nagrtanjem matičnih ţbunova i oţiljavanjem jednogodišnjih izdanaka uz obavezno zalivanje.
Polje gajenja podloga za kalemljenje - Rastilo
Polje gajenja podloga za kalemljenje - Rastilo • • • •
•
PresaĎivanje podloga u rastilo u dobro pripremljenu zemlju- u jesen ili proleće Razmak sadnje 80-120 cm izmeĎu redova x 15 -20 cm u redu Nega podloga: obrada, navodnjavanje, prihranjivanje, zaštita Priprema za okuliranje. Odstranjivanje bočnih grančica do visine kalemljenja se obavlja nekoliko sati pre okuliranja. U slučaju ranijeg ili preobimnog uklanjanja grančica dolazi do smanjenja inteziteta transpiracije što se odraţava na lošiji prijem kalema. U slučaju letnje suše obavezno je zalivanje 1 dan pre kalemljenja Okuliranje - krajem leta (VIII-IX) a spajanje - početkom proleća (III -IV)
Matičnjak sorti voćaka-služi isključivo za skidanje kalem grančica- plodovi se uklanjaju, mora da ima prostornu izolaciju – da je udaljen 500m od proizvodnih zasada
U slučaju uzimanja kalem – grančica iz proizvodnih zasada dolazi do prenošenja virusa. Na slici je prikazana kajsija sa deformisanim plodovima usled zaraţenosti virusom šarke šljive
Odmah po skidanju kalem- grančica
iz matičnjaka sorti neophodno je ukloniti lišće i to skidanjem lisne ploče i ostavljanjem lisne peteljke. Uklanjanje
se obavlja da bi se sprečila transpiracija. U slučaju da se lisna ploča ne ukloni transpiracija se nastavlja što dovodi do dehidratacije grančice -pupoljci su neupotrebljivi. Kalem - grančice se mogu čuvati do kalemljenja 7 – 10 dana u hladnjači u zatvorenim najlon kesama.
Tokom kalemljenja grančice se drţe u rastilu pokrivene mokrom krpom zbog
zaštite od isušivanja i prljanja.
KALEMLJENJE PODLOGA Okuliranje(očenje) na spavajući pupoljak vrši se u VIII i IX i to na dva načina: na T (fotografije) i kalemlje
njem na isečak ili zarez ("Chip" buding). Za prekrivanje pupoljka se koristi gumica ili folija (uklanja se posle 30 dana).
Vinogradska breskva okalemljena okuliranjem na T posle mesec dana
"Chip" buding- čipovanje
Okulant
breskve u proleće naredne godine. Čipovanje je obavljeno sa dva pupoljka. Po kretanju vegetacije ostavlja se jači prirast, drugi se uklanja.
Izgled okulanta jabuke u jesen i proleće naredne godine
• Kalemljenje spajanjem - prosto spajanje (podloga i kalem-grančica iste debljine)- Sobno kalemljenje - od sredine I do kraja II – stratifikovanje - Kalemljenje iz ruke - u III ili IV
• Gornji presek kalema se pokriva sa voskom ili drvofiksom
A - prosto spajanje
B - englesko spajanje
Kalemljenje spajanjem
Prekalemljivanje trešnje (spajanjem ) na stalnom mestu
drvofiks
Orah kalemljen sobno, engleskim spajanjem se potom stavlja u
stratifikalu u piljevinu na tem. 30 st. C . Piljevina se odrţava u vlaţnom stanju da bi se sprečilo sušenje.
Sadnice oraha izvaĎene iz stratifikale , sade se u rastilo početkom maja da bi se izbegao eventualni pozni mraz.
Odgajivanje sadnica • Skraćivanje podloga iznad mesta kalemljenja - skraćuje se u proleće na 2-3 mm iznad pupoljka (sa suprotne strane) • Čišćenje izbojaka iz podloge • Pinsiranje okulanata • Plitka obrada na 5 - 10 cm (prašenje) • Prihranjivanje N Ďubrivima • Navodnjavanje • Zaštita od bolesti i štetočina • VaĎenje sadnica - u jesen kada opadne lišće - ručno ili mehanizovano • Klasiranje - I klasa: - najmanje 5 osnovnih ţila duţine min 20 cm - duţina nadzemnog dela min 70-100 cm - debljina iznad korenovog vrata > 10 mm
Č
j
d i
tr
lj
je
Okulanti trešnje u rastilu
PRE
POSLE
Pojedine voćne vrste karakteriše porast prevremenih grana u rastilu okulanata (badem, kajsija, trešnja). Da bi se dobile kvalitetne sadnice neophodno je blagovremeno ukloniti prevremene grane – pinsiranjem.
Trapljenje sadnica u pesku
Kontejnerske sadnice
se dobijaju sadnjom biljaka u saksije ili perforirane kese od crne folije u mešavinu zemlje (60%),treseta (30%) i peska (10%). Korišćenjem ovog materijala obezbeĎuje se odličan prijem i tokom kasne sadnje (maj, juni). Prilkom sadnje koren se ne oštećuje pa nadzenmi deo biljke ne mora biti redukovan.
Kivi
Malina
Kontejnerske sadnice podloga
Virus testirana podloga za trešnju MAKSMA 14
Oţiljavanje zrelim reznicama U periodu mirovanja vegetacije se skidaju jednogodišnji zdravi i neoštećeni prirasti. Gornji deo letorasta se odbacuje jer na njemu preovlaĎuju cvetni pupoljci koji isrpljuju reznicu cvetanjem (borovnica, ribizla). Seku sa na duţinu 15-20cm. Reznice većine sorti ribizle se mogu oţiljavati u rastilu u rastresitom i dobro pripremljenom Za zemljištu. visokoţbunastu borovnicu i kivi je neophodno obezbediti sterilni supstrat (mešavina treseta i perlita) sto sa baznim grejanjem. Temperatura supstrata u zoni oţiljavanja treba da bude 18-20 st. C. Za pomenute vrste neophodno je koristiti hormon za oţiljavanje zrelih reznica
PODIZANJE VOĆNJAKA • Ocena klime: min zimske t , PPM, količina i raspored padavina, dominantni vetrovi, učestalost grada • Ocena zemljišta i poloţaja • Ekonomski faktori: mogućnost realizacije na trţištu, blizina većih potrošačkih centara, hladnjače, fabrike za preradu, radna snaga • Izbor vrsta i sorti, odnosi oploĎenja • Raspored: - u kvadrat - obrada u oba pravca - u pravougaonik - obrada samo u pravcu redova - u trougao - 15% više sadnica - po izohipsama (konturno) - pri nagibu 5-10
• Pravac redova zavisi od: - nagiba (po izohipsama) - insolacije (S-J) - vetrova (upravo na pravac vetrova)
• Razmak sadnje: bujnost sorte i podloge, sistem gajenja, plodnost zemljišta, raspoloţiva mehanizacija
Priprema zemljišta za podizanje zasada • Čišćenje i ravnanje terena: veće kamenje, panjevi, ţile (gljive truleţnice - Armillaria mellea i Rossellinia necatrix ) • Agromeliorativno Ďubrenje - humifikacija - dodavanje stajnjaka (za 1% - 50 t) - dodavanje P i K Ďubriva (za 1 mg treba 60 kg/ha P 2O5 ili K2O) - kalcifikacija (dodavanje krečnjaka) - na suviše kiselim zemljištima
• Rigolovanje - oranje na 70 cm - najbolje u toku leta (VII-IX) - Moze i pliće oranje (40 cm) sa podrivanjem
• Kopanje jamića za sadnju (60-60 cm x 50 cm) Uticaj rigolovanja na razvoj korena
Sadnja voćaka • Vreme sadnje: kasno u jesen (XI) ili rano u proleće (II-III) • Priprema sadnica: skraćivanje ţila (za 1/3) i potapanje u "kašu" od sveţe goveĎe balege, ilovače i vode • Dubina sadnje: do dubine korenovog vrata
• Dodavanje stajnjaka i mineralnog Ďubriva
Korenov vrat
Spojno mesto
• Gaţenje zemlje • Zalivanje (5-10 l vode)
Pravilna dubina sadnje
Određivanje dubine sadnje
Posledica duboke sadnje -
prevođenje voćke na sopstveni koren
