PROBLEMSKA PITANJA 1. Pitanje kako se ziva materija razlikuje od nezive je bilo od velikog znacaja u 18. veku. Mehanicisti su smatrali da se ziva i neziva bica razlikuju samo po ste penu slozenosti dok su vitalisti smatrali da u zivim bicima postoji dodatna zivotna supstanca koja ih cini zivim. Na osnovu onoga sto su Weismann i Popper izneli o ciljevima filozofije objasnite kako bi Wesmann i Popper prisli resavanju ovog pitanja. Koju biste vi stranu zauzeli? Ukratko objasnite svoje razloge?
Weisman bi resavanju ovog problema pristupio tako sto bi rekao da filozofija sama po sebi ne moze da ga objasni niti resi, vec jednino j ednino sto moze da uradi sa njim jeste da izanalizira nacin na koji upotrebljavamo jezik kada je rec o ovom problemu. On bi rekao da resavanju ovog problema t reba da se posveti nauka, koja je bi trebalo da je potpuno odvojena od filozofije. Popper bi rekao da pitanje razlikovanja zive od nezive prirode treba kriticki preispitati u kombinaciji sa naukom. Posto su se obojica bavila filozofijom u periodu kada biologija jos nije bila izdvojena od nauka a koja se sada zaista i bavi ovim pitanjem, ja bih rekla da je Waisman je bio u pravu u pogledu toga da je nauka ta koja tre ba da se bavi ovim pitanjem a ne filozofija, jer u sadasnjem sadasnjem vremenu ona to i cini.
2. ‘Mora da postoji vise ili barem isto realnosti u uzroku kao i u posledici’ je princip koji je Dekart uveo u trecoj meditaciji. Kako bi Kant okarakterisao ovaj princip? Da li bi on bio analiticki a priori, sinteticki a priori, ili sinteticki a posterioiri? Kako bi filozofi lingvistickog preokreta okarakterisali ovaj pr incip (kao analiticki a priori, sinteticki a priori, sinteticki a posteriori). Sta bi po njima prebalo da se uradi sa takvim principom? Koji je vas stav prema prirodi ovog principa? Ukratko objasnite vasu poziciju.
Kant bi kada bi trebao da okarakter ise ovaj princip posao tako sto bi poceo da analizira da li je ovaj sud zasnovan na iskustvu ili ne i da li se pojam uzroka sadrzi u pojmu posledice ili ne. na osnovu njegove definicije da su svi sudovi koji nisu zasnovani na iskustvu a priori, on bi ovaj princip zato sto nije donesen na osnovu iskustva okarakterisao kao a priori. Dalje bi se pitao da li se pojam posledice sadrzi u pojmu uzroka, a posto to nije slucaj, znacilo bi da se izlazi van okvira pojma uzroka i t ako bi dosao do toga da je ovaj sud sinteticki. Dakle, po Kantu ovaj sud bi bio sinteticki a priori sud. Filzofi lingvistickog pokreta bi ovaj sud, kao i svaki metafizicki sud, odbacili. Vitgenstajn bi ovakav sud nazvao tautologijom i kontradikcijom i rekao bi da je o n striktno receno besmislen.
3. Hintika izvodi izvesnost Dekartovog principa ‘Mislim dakle postojim’ iz logike upotrebe reci ‘ja’. Objasnite Hintikinu interpretaciju i ukazite na probleme takve interpretacije (ukoliko smatrate da ih ima). Ukoliko mislite da je Hitikina interpretacija dobra objasnite zasto.
Hintika dovodi u pitanje izvesnost Dekartove nesumnjive istine. On stav “Cogito ergo sum” analizira kao da je jezicki izraz, odnosno trazi odgovor na pitanje kakva je veza izmedju “cogito” i “sum”. Da li se one odnose kao premisa i zakljucak ili ako ne kakav je njihov odnos. Hinitka analizira da li je isto reci “ja ne postojim” i “ti ne postojis”, on kaze da su obe ove recenice podjednako besmislene. Sve u svemu, Hintika se posvetio analizi “mislim dakle postojim” tako sto je analizirao naci na koji su upotrebljene r eci u ovom iskazu, i na koji nacin su one povezane. Problemi za ovu njegovu kritiku dekarta leze u tome sto ja zasao u anahrnoizam. Dekart kada je iznosio ovaj stav nije obracao paznju na upotrebu jezika niti kako koristi reci vec je samo hteo da kaze da ako mislimo mi moramo postojati i da to ima smisla samo ako se izgovara u prvom licu. Za dekarta ovaj iskaz nije ni logicki zakljucak ni preformativ. 4. Kvajn je kritikovao Karnapovu razliku izmedju sintetickih i analitickih sudova. Sumirajte njegov glavni razlog za kritiku. Da li se slazete sa kritikom? Obrazlozite razloge za svoj stav.
Posto je Karnap izneo da mogu postojati analiticki sudovi a priori i prosirio je njihov opseg rekavsi da oni, ne samo da su nuzni, vec zavise i od konvencije, odnosno od nacina na koji mi odlucujemo da definisemo reci. Kvajn je ovaj karnapov stav kritikovao zbog toga sto je smatrao da ako bi analiticki sudovi bili rezultat konvencije onda oni ne bi mogli biti str iktno govoreci nuzni, i ne bi se mogli o dvojiti od sintetickih. Konvencije su nesto sto, hteli mi to ili ne uvek imaju veze sa nekim iskustvom i dolaze spolja. Jer, mi na osnovu nekog iskustva odlucujemo kako cemo upotrebljavati odredjene reci, a posto se zna da su svi empirijski sudovi, tj oni koji imaju veze sa bilo kakvim iskustvom sinteticki. Karanapovo tvrdjenje da su analiticki sudovi rezultati konvencije ne moze biti dobra je r samim tim sto su rezultati konvencije to ih svrstava u empirijske, odnosno sinteticke,a samim tim vise nisu analiticki. 5. Jovan je zarobljen u ratu i prilikom ispitivanja je izdao polozaj svoje jedinice. Da li je Jovan bio slobodan u svom delovanju? Da li je odgovaran za svoj cin? S ta bi rekli kompatibilisti, sta libertarijanci, a sta inkompatibilisti? Sta je vasa pozicija? Navedite razloge za vas stav. Komaptibilisti smatraju da slobodna volja postoji u slucaju ako nema prisile, stoga oni bi branili Jovana rekavsi da on nije mogao postupiti drugacije, nije imao izbora jer je bio prisiljen, a prisila se sukobljava sa slobodnom voljom. Oni bi smatrali da Jovan nije odgovoran za svoj cin, jer je na njega izvrsena prisila. Libertarijanci bi rekli da, posto oni iako ve ruju da postoji determinizam sto se tice opstih prirodnih zakona, ali da je ljudska slobodna volja snaznija od toga i da ona prekida taj kauzalni niz, oni bi rekli da Je jovan bez obzira na prisliu mogao da ne otkrije polozaje svojih trupa i da je potpuno odgovoran za svoj cin. Inkomaptibilisti smatraju da je sve pa i nasi izbori unapred determinisano, i da je samim time unapred bilo determinisano da Jovan oda polozaje sojih trupa i da on nije imao nikakvu slobodu volje da o tome odluci. Samim tim oni bi Jovana lisili odgovornosti. Ja bih se najpre slozila sa libe rtarijancima, jer
ja verujem da postoji neki unapred predoredjeni sled dogadjaja u prirodi, ali da taj sked ima vise mogucih pravaca , odnosno da kauzalni niz tece ali da ga mi u situacijama naseg izbora svojom slobodnom voljom usmeravamo u odredjenom pravcu. Tako da bih ja rekla da j e JOvan mogao da odluci da ne izda svoje trupe ni pod najvecim stepenom prisile i da bi trebalo da snosi potpunu odgovornost. 6. P. Frank kaze da, sa jedne strane, imamo svet opazanja koji naucni principi treba da objasne (mendelovi zakoni nasledja, Njutnovi zakoni o kretanju nebeskih tela, elektromagnetni zakon itd.). Sa druge strane, on smatra da postoji psiholoska potreba da nekada nama nerazumljive naucne principe (kao sto su principi kvantne mehanike) izvedemo iz nekih opstih i nama razumljivih opstih principa sveta (a to bi bio posao filozofa). Sta bi Dekart re kao o ovome? Sta bi rekao Kant? S ta bi rekli logicki pozitivisti? Iznesite i obrazlozite vas stav? Dekart bi, na osnovu njegovog stava da je nauka drvo koja u svom korenu ima metafiziku kao stablo fiziku a kao grane sve ostale nauke, verovatno rekao da svi naucni principi i trebaju da budu izvedeni iz opstih principa sveta. Dekart je smatrao da je filozofija, odnosno metafizika koren svih ostalih nauka i da njen cilj i jeste da stvori pouzdane metode za sve ostale nauke. D akle, dekart se ne bi slozio sa frankom jer po njemu nauka potice iz filozofije, a nije da si njih dve potpuno razlcite sa razlicitm ciljem. Kant bi ovom pitanju pristupio tako sto bi se prvo pitao kako su sinteticki a priori sudovi uopste moguci u nauci, On bi nam verovatno rekao da nam metafizicka istrazivanja sluze tome da objasne kako mi iz opstih principa sveta izvodimo ove pojedinacne, naucne. Logicki pozitivisti bi rekli da nauka i filzofija treba potpuno da se odvoje i da bi nauka trebala empirijski da se bavi svim pojedinacnim naucnim principima, dok bi uloga filzofije bila samo da nas izvede iz zabluda u koje smo upali zbog nejasne upotrebe jezika. Jednio sto bi nam filzofija pruzila, po njima bilo bi dobijanje nove prespekitve i sagledanje problema iz novih uglova. Ja bih rekla da su nauka i filozofija dve odvojene oblasti, ali koje se medjusobno preplicu, odnosno da nauka cesto koristi filzofiju. Tu bi se moje misljenje mozda najvise podudaralao sa misljenjem logickih pozitivista, rekla bih da nam filzofija omogucava sira shvatanja problema, sto nam samo po sebi otvara vise mogucnosti za dobijanje ideja u bavljenju naukom. Cesto k ada neki naucnik stvori neki izum, on se prvo koristi filzofijom da bi dosao do zamisli o njemu, a te k kasnije, koristi nauku kako bi ostvario tu svoju ideju.
