1. Šta se sve ubr aja u neverbalnu komunikaciju? Sve informacije koje možemo percepirati bilo vizuelnim, taktilnim ili čak olfaktornim putem, tj. neverbalne poruke enkodirane putem facijalne ekspresije, pogleda, gestova, stava tela, boje
glasa (tipa vokalizacije), položaja govornika u prostoru, kao i načina odevanja, šminkanja, tipa frizure, itd. 2. Šta je proksemika, č ime se bavi ičime je uslovljena?Proksemika je nauka koja se bavi pr ouča oučavanjem prostora u komunikaciji. Ona se bavi s pacijalnom organizacijom među sagovornicima, tj. položajem koji oni međusobno zauzimaju, u zavisnosti od situacionih faktora, društvenih normi, ličnih karakteristika, nivoa bliskosti i kulture u kojoj se komunikaciona situacija odigrava.
Da li je tačno da položaj tela sagovornika utiče na verbalnu i neverbalnu komunikaciju govornika? Da govornik tada menja verbalne i gestovne izraze, pravac gestova…
3.
4. Čime se celog tela.
bav i kinezika? Tumačenjem govora tela, tj. neverbalnog ponašanja koje je vezano za pokrete delova tela ili
5. Šta je haptika, čime se bavi i od čega zavisi ? Haptika je nauka koja se bavitaktilnim segmentom komunikacije, tj. dodirivanjem sagovornika tokom komunikacije, a zavisi od situacionih faktora, društvenih normi, ličnih karakteristika, nivoa bliskosti i kulture u kojoj se komunikaciona komunikaciona situacija odigrava. 6. Šta je paralingvistika? Koji su vizuelni, a koji auditivni elementi paralingvistike? Namerna modifikacija glasa glasa i sva l ingvističkim ona neverbalna o beležja koja se pojavljuju tokom komunikacionog procesa, a koja zajedno sa verbalnim, lingvističkim kodom prenose informacije.Vizuelna obeležja paralingvistikesu svi lingvistički relevantni pokreti bilo kog dela tela – od pokreta lica i pogleda,do pomeranj pomeranja celog tela (približavanja, udaljavanja od sagovornika – proksemički elementi), kao i dodirivanje tokom komunikacije (haptika).Auditivni elementi paralingvistike su modifikacije glasa kojima govornik prenosi neko značenje (nazalizovani izgovor za značenje „razmaženosti“, „pretvaranja“, „prenemaganja“ i slično, promuklost, piskavost...). piskavost...).
Ima funkciju gramatičkog obeležavanja citiranog materijala (početak i kraj), reprodukcija fonoloških karakteristika „originalnog iskaza“ i nezavisnog komentara.
7. Uloga prozodije?
8. U prozodiju spadaju :
visina glasa, promena jačine glasa, tempa govora i nekad velike promene u kvalitetu glasa (šaputanje, piskutav glas, itd.)
9. Ko smatra da gest treba posmatrati kao komunikacijski sistem sa istim strukturalnim jedinicama kao i jezik? Birdvistel. 10. Gestovi u odnosu na govor (razlika između gesta i govora)?
Za Birdvistela, gestovi su formalizovani jezički kod.
11. Ko je osnivač moderne kinezike? Rej Birdvistel. 12. Ko je uveo pojmove kin, alokin, kinema, kinemorfema? Rej Birdvistel. 13. Procenat udela neverbalnog u svakodnevnoj komunikaciji? Po mišljenju antropologa Birdvistela, udeo je 65%. žaja neke poruke preneto neverbalnim putem.Procenat udela Ali, psiholog Albert Mehrabian tvrdi da je 93% sadr žaja neverbalnog u emocionalnoj komunikaciji? Iznad 99%. 14. Ko je Friesen.
napisao “The Repertoire of Nonverbal Behaviour: Categories, Origins, Usage and Coding”? Pol Ekman i
15. Ko uvodi pojmove amblema, adaptora, regulatora, facijalne ekspresije i ilustratora? Pol Ekman i Friesen. 16. Ko smatra Meknil.
da se jezik ne može posmatrati kao formalizovan jezički kod? Adam Kendon, Pol Ekman, Dejvid
17. Gestovi u odnosu na govor (razlika između gesta i govora) i (Kako Adam Kendon posmatra jezik i šta to znači za gestove?)? Kendon posmatra jezik iz semiotičke i komunikacione perspektive. Za Kendona je gest vid simboličke prezentacije i ima ulogu da podrži govor, pa se govor i gest posmatraju kao jedinstven komunikacioni čin. Razlika između
jezika i gesta je j e u tome što se reprezentativnost postiže na različite načine, oni koriste dva različita medija sa različitim mogućnostima. Gestovi se ne mogu u potpunosti poistovetiti sa govorom, iako mogu stvoriti neku vrstu suprasegmentalne suprasegmentalne varijacije govora.
1
18. Ko je
napisao “Gesture and Environment”? D. Efron.
19. Ko je prvi upotrebio izraz govor tela, koje godine i u kojoj knjizi? 1970. godine.
Džulijus Fast, Govor tela (Body Language),
20. Šta je Fast podrazumevao pod govorom tela? Neverbalnu komunikaciju. 21. Koja je prva naučna Man and Animals. 22. Čime se bavi
studija o neverbalnoj komunikaciji? Čarls Darvin, 1872, The Expression of the Emotions in
hironomija? Pokretima ruku u retorici u Starom Rimu.
23. Čovek je biće ...akcije, artefakcije i apstrakcije. 24. Šta spada u akcije?
Smeh, plivanje, jedenje, mrštenje, grljenje, šetanje, penjanje...
25. Šta spada u artefakciju?
Stvaralaštvo – oruđa, mašine, vozila, putevi, umetnička dela...
26. Šta spada u apstrakciju?
Apstraktno mišljenje – jezik, matematika, filozofija...
27. Šta se
posmatra u proučavanju akcija? Forma, kontekst u kome se dešavaju i poruke koje prenose.
28. Na
koji način naučnici proučavaju čoveka? Posmatranjem ljudi, kao i životinja, oni prepoznaju izvesne obrasce ponašanja, kako nastaje to ponašanje i kako se menja u određenim situacijama. 29. Koje su vrste radnji?
Urođene, otkrivene, apsorbovane, uvežbane i mešovite radnje.
30. Šta su urođene radnje? Apriorne radnje, tj. radnje koje se rade bez iskustva. 31. Primeri za urođene radnje? Sisanje, plač, smejanje, mrštenje... 32. Kako
određujemo urođene radnje? Dokazivanjem da se događaju u svakom ljudskom društvu, bez obzira na pritiske kultura. Neke nedorečenosti nam može otkloniti genetika. 33. Da li su agresija i nasilno ponašanje urođeni? Ne.
34. Šta su otkrivene instrukciji.
radnje? Poluurođene radnje zasnovane na genetskoj sugestiji preko anatomije, a ne na genetskoj
35. Primeri otkrivenih radnji? Prekrštanje ruku, šaka, nogu... 36. K ako se stiču otkrivene radnje? Nesvesno, tokom odrastanja.Individualne su, svako ih otkriva za sebe, kroz proces
ličnog pokušavanja i grešenja. 37. Da grupu.
li su otkrivene radnje univerzalne ili nečim uslovljenje? Univerzalne. Ne vezuju se za kulturu, rasu, nacijuili
38. Šta su apsorbovane radnje? Radnje koje nesvesno preuzimamo od drugih. 39. Primeri apsorbovanih radnji? Nošenje farmerki od teksasa, odmaranju, bio rasprostranjen za vreme 60-tih na Zapadu.
stav „pados“–stav opuštanja, tj. stav ispruženog tela pri
40. Kako nastaju apsorbovane radnje? Kao vrsta smo veoma skloni podražavanju – način na koji hodamo, smejemo se i pravimo grimase je podložan uticaju sredine. Ove radnje se nesvesno usvajaju, pa ne znamo kako ili kada smo ih prvo stekli.
2
41. Koga najčešće podražavamo? Ljude kojima se divimo i
ljude visokog društvenog statusa.
42. Da li su apsorbovane radnje univerzalne radnje ili su nečim uslovljene? Nisu veze sa medijima preko kojih apsorbujemo radnje javnih ličnosti i idola.
univerzalne, zavise od društva i
43. Razlika između apsorbovanih i otkrivenih radnji? Za razliku od otkrivenih radnji, apsorbovane radnje variraju od grupe do grupe, od kulture do kulture i od nacije do nacije.
44. Šta su uvežbane radnje?
Radnje koje se stiču učenjem ili samoanalitičkom opservacijom i praksom.
45. Kako se stiču uvežbane radnje? Svesno i namerno. 46. Primeri za uvežbane radnje? Namigivanje, pucketanje prstima, zviždanje, rukovanje...
47. Šta su mešovite radnje? (Zašto dolazi do modifikovanja urođenih i otkrivenih radnji i kako se nazivaju modifikovane radnje?)Radnje stečene na nekoliko načina – genetsko nasleđe, samostalno otkrivanje, apsorpcija
te od
društva i svesno obučavanje. 48. Vrste mešovitih radnji i primer i? u zavisnosti od doba, kulture, grupe,
Urođene radnje modifikovane pod društvenim pritiscima (promena smeha i plača, običaja), otkrivene radnje modifikovane nesvesnim podražavanjem društvenih običaja (načini prekrštanja nogu u Evropi i SAD), otkrivene radnje modifikovane svesnim podražavanjem društvenih običaja (pravilno držanje po bontonu). 49. U koje radnje spadaju plač,
smeh, mrštenje, sisanje? U urođene.
50. U koje radnje spadaju prekrštanje nogu, ruku, šaka? U otkrivene. 51. U koje radnje spadaju nošenje farmerki, opušteno sedenje i sl? U apsorbovane. 52. U koje radnje spadaju namigivanje, pucketanje prstima, zviždanje, rukovanje? 53. Koje radnje zavise od grupe, kulture i nacije? 54. Koje radnje se stiču svesno i namerno?
U uvežbane.
Apsorbovane i mešovite.
Uvežbane.
55. Šta je gest? Oblik neverbalne komunikacije koji se koristi umesto ili u kombinaciji sa verbalnom komunikacijom i predstavlja pokret nekim delom tela. 56. Šta omogućava gestovnu komunikaciju?
Zajedničko iskustvo o materijalnom svetu.
57. Kako se dele gestovi? Na primarne i sekundarne.
58. Šta su sekundarni gestovi? Nesvesni gestovi koji nemaju veze sa komunikacijom.To su lične radnje karakteristične za svakog pojedinca koje imaju prvenstveno mehaničk u funkciju (nemaju ni lingvističku ni funk ciju potpore), ne unose
ništa novo u iskaz, ilustrativniji su od primarnih jer ih ne doživljavamo kao gestove, pa ih ne cenzurišemo. 59. Funkcija sekundarnih gestova?
Pružaju informacije sagovorniku o raspoloženjima, stavovima i slično.
60. Primeri slučajnih gestova? Češkanje, nameštanje naočara, nameštanje kose, prekrštanje ruku/nogu, stav tela, hod. 61. Šta su poruke.
stilizovani slučajni gestovi? Slučajni gestovi koji se u komunikaciji namerno upotrebljavaju za slanje neke
62. Primeri stilizovanih slučajnih gestova? Podupiranje glave kao signal dosade (ako podbočimo
da bismo signalizirali nekome da smo ušli u prostoriju u kojoj je ta osoba dotle bila sama. 3
glavu), nakašljavanje
63. Šta
su primarni gestovi? Namerni gestovi koji nemaju drugu egzistenciju ili funkcije, već unose novo ili menjaju postojeće značenje verbalnog iskaza. 64. Šta su ekspresivni gestovi?
Izrazni gestovi, slični slučajnim, ali imaju funkciju signaliziranja.
65. Poreklo ekspresivnih gestova? Imaju poreklo u nekomunikativnim radnjama,
ali se veza između tih primarnih nekomunikativnih radnji i sadašnjih izraznih gestova tokom čovekovog razvoja prekinula. 66. Kako se usvajaju ekspresivni gestovi? pod uticajem sredine
Usvajaju se u detinjstvu, ali mogu da se razvijaju i modifikuju tokom života i
67. Primeri ekspresivnih gestova? Smejanje, mrštenje, skupljanje šake u pesnicu... 68. Šta spada u ekspresivne gestove? Facijalna ekspresija i manuelna gestikulacija. 69. Za šta služi manuelna gestikulacija?
Za naglašavanje verbalnog sadržaja.
70. Šta
je facijalna ekspresija? Izražavanje raspoloženja, stava, mišljenja, osećanja pomoću pokretanja mišića lica. To su izrazi lica, tip pogleda upućenog sagovorniku i usmerenost pogleda koji nisu upućeni sagovorniku. 71. Kakva može biti facijalna ekspresija? oformljena pod uticajem sredine.
Svesna i nesvesna, ali i univerzalna (izrazi sreće, tuge, besa i straha), kao i
72. Šta
su mimički gestovi? Gestovi podražavanja osobe, predmeta ili radnje, koji se mogu dekodirati iako ranije nisu nikad viđeni. 73. Šta je mimik rija? Vrste nisu prisutni.
mimičkih gestova?Mimikrija je izvođenje radnje vezane za neki predmet ili pojavu koji
a. Društvena mimikrija b. Teatralna mimikrija c. Parcijalna mimikrija d. Vakuumska mimikrija 74. Šta
je društvena mimikrija? Podražavanje ponašanja koje nalažu društvene konvencije u određenim situacijama; kada se ponašamo srećnije ili tužnije nego što se osećamo, jer se to od nas očekuje. 75. Šta
je teatralna mimikrija? To je simuliranje određenih ponašanja od strane glumaca; sastoji se od podražavanja zapaženih radnji i uživljavanja u ulogu. 76. Šta je parcijalna mimikrija? Podražavanje neke neljudske pojave ili ponašanja (predmeta ili životinje), npr. podizanje ruku savijenih u laktu do nivoa glave u vidu psa koji šeni, pokreti ruke u obliku sinusoide u cilju dočaravanja talasa. 77. Šta je vakuumska mimikrija?
Izvođenje radnje vezane za neki predmet ili pojavu koji nisu prisutni.
78. Primeri vakuumske mimikrije? Pokret prinošenja zamišljene čaše ustima kao signal za želju da se nešto pokazivanje prstom na zglob ruke kao da gledamo u zamišljeni sat kao signal da „nema vremena“ ili „požuri“.
79. Šta su šematski gestovi?
popije,
Skraćena ili sažeta mimikrija koja izdvaja samo jedan segment/element.
80. Primeri šematskih gestova? Ispruženi palac i mali prst kao znak kažiprstom i skupljenim ostalim prstima u vidu rogova kao znak bika.
telefona; šake na slepoočnicama sa polusavijenim
81. Da li su šematski ges tovi univerzalni ili variraju? Variraju u zavisnosti od kulture, ali su uglavnom razumljivi.
82. Šta su simbolički gestovi? Gestovi koji ukazuju na neki apstraktni kvalitet koji nema prost ekvivalent u svetu pokreta
i predmeta (raspoloženja i ideje). 4
83. Primeri simboličkih gestova? Kruženje prstima oko slepoočnice kao znak za glupost ili ludost; italijanski znak za rogonje – prevarene muževe; prekršteni prsti protiv uroka, za zaštitu od zlih sila i sličnog. 84. Da li su simbolički ges tovi univerzalni ili variraju? Variraju i veoma se razlikuju od kulture do kulture.
85. Šta su tehnički gestovi?
Gestovi koji su poznati samo stručnim man jinama koje se njima koriste (vatrogasci, ronioci, tehnička ekipa u studiju, voditelji na licitacijama, krupijei...). 86. Primeri tehničkih gestova? Spuštanje ruku kao znak početka programa u TV
87. Šta su znakova.
studiju.
šifrovani gestovi? Jezici znakova zasnovani na propisanom sistemu. Predstavljaju deo formalnog sistema
88. Primer šifrovanih gestova? Jezik gluvonemih.
89. Šta radnje.
su hibridni gestovi? Jeste kombinacija dva posebna gesta sa jasnim poreklom, prilikom vršenja samo jedne
90. Primeri hibridnih gestova?Palac
i kažiprst formiraju prsten, a ostali prsti su ispruženi i priljubljeni jedan uz drugi – predstavlja pretnju u Tunisu i francuski gest za „nula“, „bezvredno“. Italijansk i gest presecanja vazduha ispruženom šakom koji znači „odrubiću ti glavu“. 91. Šta su složeni gestovi? Gestovi koji se nezavisnosti. Ti elementi su srodni ali posebni.
sastoje od više elemenata, od kojih svaki poseduje bar neki stepen
92. Primerisloženih
gestova? Smejanje (čak 12 elemenata), sleganje ramenima – ima više ključnih elemenata nego potpornih (krivljenje glave na jednu stranu). Različite varijante sleganja ramenima posledica su toga što se koriste različiti ključni elementi. 93. Od kojih vrsta elemenata se
sastoje složeni gestovi? Od bitnih, ključnih i potpornih.
94. Šta su bitni elementi složenih gestova? Kod jednostavnog gesta bitni element jedini postoji i to je sam gest: uzdignut palac – „dobro je“. Ali k od složenih gestova neki bitni element može biti izostavljen ako ima dovoljno drugih elemenata koji taj gest izdvajaju kao drugačiji u odnosu na druge. 95. Šta su ključni elementi složenih gestova? Oni koji u odsustvu ostalih elemenata složenog gesta ipak Na primer, kod smeha je ključni element ZVUK i može sam preneti poruku, čak i bez vizuelnog elementa.
šalju poruku.
96. Šta
su potporni elementi složenih gestova? Potporni elementi (pojačala) su elementi koji ne mogu da prenesu određenu poruku sami, već je šalju samo u prisustvu drugih elemenata (npr. zabacivanje glave unazad ne znači smejanje samo po sebi). Većina elemenata smejanja pripada potpornim elementima. 97. Šta su reliktni gestovi?
Pokreti/gestovi koji su nadživeli svoju prvobitnu situaciju.
98. Kako se dele reliktni gestovi? Na lične reliktei istorijske relikte. 99. Šta su lični relikti? Gestovi koji su nadživeli infantilni period i nastavljaju da se pojavljuju i u zrelom dobu, najčešće donekle modifikovani. 100. U kakve gestove spadaju sisanje prsta, olovke,
žvakanje, ljubljenje...? U lične reliktne gestove.
101. Zašto se pomeranje glave levo -desno, kao odgovor za „ne“ u nekim kulturama, smatra ličnim reliktnim gestom? Ovakav znak za odbijanje, tj. negaciju – „ne“, nastao je iz perioda sisanja, kada malo dete odmahuje glavom u
stranu jer više nije gladno. 5
102. Šta su i storijski relikti? Gestovi koji su nadživeli period u kome su
nastali.
Gest za telefonski poziv, britanski gest za đubre („nešto smrdi“), grčki gest moutza isturanje otvorene šake prema licu osobe kojoj se upućuje uvreda. 103. Primeri istorijskih relikata?
104. Šta je eho držanja? Nesvesno usklađeno delovanje prijatelja ili članova grupe; usklađenost stava, pokreta i njihove brzine. Može se prilagođavati prilici i sagovorniku i može da se tumači kao znak pripadnosti grupi ili neverbalan način pokazivanja opredeljenosti za jednu od strana prilikom rasprave. 105. Koji
su uzroci narušavanja eha držanja? Zbog čega dolazi do disbalansa u ehu držanja? Neslaganje sa sagovornikom u nekoj raspravi (zauzimanje „protivničkog stava“) ili ako neka osoba dok traje rasprava zauzme neutralan stav u raspravi kada ima više sagovornika. 106. Šta je autokontaktno ponašanje? Autokontaktno ponašanje ili samododirivanje: čovek je sklon pravljenju ovakvih pokreta u stanju stresa. To je nesvesna radnja kojoj se pribegava radi postizanja olakšanja, utehe, smirivanja. 107. Koja su dva as pekta autokontaktnog ponašanja? Gestovi (domen neverbalne komunikacije) i masturbacija. 108. Poreklo autokontaktnog roditeljskom zagrljaju.
ponašanja? Vuče korene iz detinjstva kada su deca postizala osećaj sigurnosti u
109. Primeri autokontaktnog ponašanja kod žena : pokret naslanjanja glave na rame; pogledi iskosa, dodirivanje butina dlanovima, sedenje na sopstvenim rukama, dodirivanje vrata/ušne resice, grickanje usana, oblizivanje. 110. Kod muškaraca:
čvrsto prekrštanje ruku sa napetošću u ramenima, specifičan način prekrštanja nogu, držanje šake
u šaci. 111. Primeri
autokontaktnog ponašanja? Samozagrljaj, fetalni položaj, dodirivanje vrata, ušne resice, oblizivanje, podupiranje slepoočnice, podupiranje obraza, prekrštanje ruku... 112. Koji je najčešći konta k t autokontaktnog ponašanja? Kontakt ruka-glava.
113. Šta
je neverbalno curenje? Neverbalni nagoveštaji koji nas izdaju bez našeg znanja; način na koji neverbalno ponašanje izdaje prave misli i stavove koji se pokušavaju sakriti; odudaranje neverbalnog ponašanja od verbalnog iskaza. 114. Zašto dolazi do neverbalnog curenja? Zbog neslaganja između onoga što je misli.Govornik kontroliše svoje reči, ali ga telo izdaje. Facijalna ekspresija se donekle može
izgovoreno i unutrašnjih disciplinovati, pa će osoba koja izgovara neistinu obraćati pažnju na svoje izraze lica i na pokrete šaka i ruku (mada ruke ne možemo da kontrolišemo tako dobro). Pokreti koje ne uspeva da kontroliše su najčešće pokreti nogu i stopala, jer smo njih najmanje svesni. 115. Prilikom neverbalnog curenja, koje gestove pokreta ruku i nogu, jer smo njih najmanje svesni.
govornik lakše kontroliše? Lakše se kontrolišu izrazi lica od npr.
116. Razlike u ponašanju pri laganju? (Kako se manifestuje neverbalno curenje pri laganju?)
a. Smanjuje se uobičajena gestikulacija b. Češće dodirivanje lica c. Češće odmahivanje rukom d. Veći broj telesnih promena, ili neprirodna mirnoća i staloženost e. Promenjena mikroekspresija lica, prekomerno treptanje f. Kolebanje, govor je uspor en a ton neujednačen g. K orišćenje kraćih rečenica 117. Šta je pozdravljanje?
Društvenim normama regulisan ritual pokazivanja prijateljskih osećanja.
118. Struktura planiranog društvenog pozdravljanja?
6
a. Izlaganje neugodnostima b. Pozdravljanje izdaleka c. Pozdravljanje izbliza d. Pokazivanje brige 119. Neplanirano pozdravljanje? Ima jednostavniju strukturu, samo neke od elemenata – tipično
je pozdravljanje
izdaleka, možda priđemo pa bude i pozdrav izbliza (skraćena verzija zagrljaja, najčešće samo rukovanje). 120. Pozdravljanje pri upoznavanju? Nema pozdravljanja izdaleka, ima neku manju formu pozdravljanja izbliza, ali
podrazumeva rukovanje i prijateljski stav, osmehivanje i prijateljsko ćaskanje. 121. Tri vrste mahanja rukom pri pozdravu, objasniti ukratko:
a. Vertikalni zamah – dlan je okrenut prema prijatelju a šaka se kreće gore-dole; po svom poreklu, verovatno je to
tapšanje po vazduhu (tapšanje prijateljevog tela izdaleka) i grljenje prijatelja unapred b. Zamah skrivenim dlanom – viđa se uglavnom u Italiji, podseća na gest dozivanja jer se šaka stalno pokreće ka onome koji maše, a ne prema prijatelju; još jedan oblik „grljenja vazduha“ c. Bočni zamah – zajednički svim ljudima na svetu, sastoji se u pokazivanju dlana prijatelju i ritmičkom kretanju šake s jedne strane na dr ugu. To je usavršen oblik prethodnih tipova mahanja zbog bolje vidljivosti i jasnoće radnje tapšanja, nema kvalitet zagrljaja ali dramatično dobija u vizuelnom „udaru“ izdaleka. 122. Jezik i gest – jedinstvo ili dualnost? Jezik i gest se već dugo smatraju različitim entitetima, a u isto vreme se u potpunosti priznaje postojanje njihove jedinstvene veze. Da li će se smatrati da su gest i jezik jedinstveni ili ne, zavisi od toga kako su i jezik i gest definisani. 123. Uloga gesta u kontekstualizaciji?
Preciziranje značenja.
124. Kako gest utiče na govor? Kada je govornik u nemogućnosti da se koristi gestovima, npr. ako je imobilisan, dolazi do velikih promena u govornoj produkciji i do menjanja verbalnog iskaza. Ovo ilustruje koliki uticaj gest ima nad govorom. 125. Kako D. Meknil deli gestove?
Ikonički, metaforički, deiktički i„udari“.
126. Šta
su ikonički (predstavljački) gestovi? Izgledaju kao ono što predstavljaju. Opisuju konkretan objekat ili događaj. (U tesnoj su vezi sa semantičkim sadržajem govora.) 127. Šta su metaforički gestovi? Opisuju apstraktne pojmove, odnose se na apstrakcije. 128. Šta su prostora.
deiktički gestovi? Pokazuju položaje predmeta (konkretnih ili apstraktnih) ili karaktera u okviru gestovnog
129. Šta su „udarni“ gestovi? To su ritmički pokreti ruke koji ne liče na neke konkretne objekte obeleže pragmatsku funkciju govora u kome se javljaju, npr. naglašavanje, uvođenje nove teme, faze, gore-dole ili levo-desno.
ili akcije, već služe da itd. Sastoje se od dve
130. Kompjuterski programi za analizu gestova su? ANVIL i ELAN.
131. Šta
je GP? Growth point:jedinica analize koja predstavlja kombinaciju slike i lingvističkog kategorijalnog sadržaja. Mišljenje po ovoj hipotezi je globalno i segmentovano, i idiosinkratičko i lingvistički šematizovano. 132. Ko uvodi pojam GP i kada? D. Meknil, 1992. 133. U čemu je osnova gesta po GP
teoriji? Predstavljačka, tj. vizuelno-prostorna predstava i predstava akcije.
134. Šta su amblemi? Amblemi ili autonomni gestovi su gestovi koji se upotrebljavaju umesto govora, ali se mogu upotrebljavati i paralelno sa govorom. Kada se koriste sa govorom imaju ulogu da daju dodatno značenje izgovorenom,
7
da nešto naglase. Npr. podignut palac – „sve je u redu, odlično“; sleganje ramenima – „ne znam“; klimanje glavom – „da“, itd.= primarni gestovi 135. Da li su amblemi uslovljeni ili univerzalni?Uče kulture.
se u okviru neke društvene zajednice,razlikuju se od kulture do
136. Primeri za ambleme? Najčešće su to određeni pokreti glave, ruku, ili pak izrazi lica, i koriste se kada se sagovornici
ne mogu osloniti samo na reči (npr. veća je razdaljina između njih ili je sredina u kojoj se konverzacija odvija suviše bučna). 137. Šta su regulatori? Regulatori regulišu interakciju i konverzaciju. Mogu da signaliziraju slaganje ili neslaganje sa govornikom, želju da se uzme reč, želju govornika da ga ne prekidaju, želju da govornik nastavi ili prekine svoje učešće u konverzaciji. 138. Primeri za regulatore: podizanje obrva ako je u pitanju slušalac (signalizira zainteresovanost), spuštanje obrva (signalizira neslaganje, nepoverenje, dosadu), naginanje napred (signalizira zainteresovanost ili namera da se preuzme reč), podizanje ispružene šake sa dlanom okrenutim na dole (signalizira želju sagovornika da ga ne prekidaju) – to su konverzacioni, a svi drugi primeri kao npr. pokreti saobraćajca na raskrsnici spadaju u specijalne.
139. Šta
su pokazivači afekta? Pokazivači afekta ili emocionalne ekspresije odražavaju neko emocionalno stanje. To bi bili izrazi lica koji se javljaju kao posledica pojave neke emocije, kao i položaj tela, glave... ovi gestovi nisu lingvistički informativni.
140. Šta
su adaptori (manipulatori)?Adaptori se koriste nesvesno u konverzaciji i javljaju se i kod govornika i kod slušaoca. To su gestovi koji su se u nekom trenutku upotrebljavali radi postizanja udobnosti, pa su vremenom prešli u naviku. Najčešće se vezuju za anksioznost. Što je intenzitet emocije veći, to se povećava i količina adaptora usmerenih na sopstveno telo. Učestalost ovih gestova se može povećati i kada se osoba oseća komotno, kada ne razmišlja o utisku koji ostavlja na druge. = sekundarni gestovni 141. Na šta mogu biti usmereni adaptori? Adaptori mogu biti usmereni na telo (nameštanje kose, češljanje) ili usmereni
na objekat (podešavanje kravate, pušenje). 142. Šta su ilustratori? Jesu gestovi koji se koriste da ilustruju izgovorene reči. Njihova osnovna funkcija je da pomognu govornicima da na lakši način enkodiraju neku poruku, kao i da pomogne slušaocu da lakše dekodira poruku. Ilustratori
će biti više prisutni kada govornik nešto objašnjava ili tumači, a ređe ukoliko je govornik umoran ili mu je dosadno. 143. Primeri za ilustratore: pokazivanje predmeta (tzv. crtanje u vazduhu), itd.
pravca (kaži prstom, rukom ili ponekad glavom), prikazivanje oblika nekog
144. Ko zastupa stav da su gestovi materijalni nosači mišljenja? Lav Vigotski. 145. Faze prelaska neverbalnog u verbalni kôd kod Pintarića. Tri etape:
a. Uz gest se prvobitno javljao krik kao ilustrator kojim se proširivao kapacitet gesta b. Zatim je zvukovni element dobijao ravnopravno sinonimno značenje c. Na kraju je odnos gesta i glasa bio obrnuto proporcionalan – gest može biti zamenjen rečju. Pintarić naglašava da svakako jezik nije sasvim zamenio gestovni vid komunikacije, već je gest ostao, igrajući ulogu pojačivača i ilustratora verbalnog koda. 146. Šta je somatska frazeologija?
Frazeologija nastala jezičkim, lingvističkim prevodom mimike i gestova. NE TREBA (NAVODNO)
1) Bitan lik iz prosvetiteljstva? Kondijak.
8
Šta je language d’action i za koga se vezuje taj pojam? Izvođenje shematskih motornih akcija apstrahovanih iz akcija u materijalnom svetu, kraće – to su gestovi, pojam je vezan za Kondijaka. 2)
Šta se podrazumeva p od ko-ekspresivnim značenjem gesta? To znači da gest i govor koji on prati izražavaju istu ideju, ali ne nužno identične aspekte te ideje. 3)
4)
Šta su idiosinkratički gestovi? Nestandardizovani, lokalni gestovi, nastaju tokom govora.
5)
Šta su globalni gestovi? Gestovi gde je značenje dela gesta određeno celokupnim značenjem gesta.
6)
Šta su sintetički gestovi? Kada različita značenja u govoru konvergiraju u jednu simboličku formu – gest.
7) Faze gesta po Meknilu?
a. Priprema b. Predudar c. Udar d. Postudar e. Retrakcija 8) Glavna faza? Udar. 9)
Da li se početak gesta (onset) češće javlja u pauzi ili tokom fonacije? U pauzi.
10)
Da li se početak gesta (onset) češće javlja u dijalogu ili monologu? U dijalogu.
11)
Da li se više gestova javlja u dijalogu ili monologu? U dijalogu.
12) Da li u konkretnom eksperimentu sa crtanim filmom o fonacije? Tokom fonacije.
mačku Silvesteru više gestova počinje u pauzi ili tokom
13) Od kojih komponenti se sastoji izraz pokreta?
a. Objekat koji se kreće – „figura“ b. Referentni objekat – „podloga“ c. Putanja ili „staza“ d. Način na koje se neko kretanje odvija 14)
Kako se dele jezici na osnovu pridruživanja staze? a. Satelitski uokvireni (priklanja se predlogu) b. Glagolski uokvireni (priklanja se glagolu)
15)
Koje su osnovne odlike spontanih predstavljačkih ges tova? a. Predstavljaju pokazatelje govornikovih mentalnih predstava i procesa u toku govora b. Neraskidivo su povezani vremenski i semantički sa govorom c. Različiti društveni konteksti mogu uticati na gestikulaciju.
Šta se podrazumeva pod (1)hipotezom sklapanja informacije? Predstavljački gestovi pomažu govorniku da organizuje mnoštvo prostorno-motoričkih informacija u pakete, koji odgovaraju govornom procesu. 16)
17) Da li su po hipotezi o sklapanju informacija gestovi i govor nezavisni ili ne? Da, stvaraju se u dva nezavisna, ali
usko povezana procesa sa ciljem organizovanja informacije radi lakše verbalizacije. 18)
U čemu je osnova gesta po hipotezi o sklapanju informacija? U akcionom, tj. akcija u virtuelnom okruženju.
19)
Šta se podrazumeva pod (2)hipotezom aktiviranja slike? Gestovi pomažu da se održi slika.
9
20) Šta se podrazumeva mentalnog leksikona.
21)
pod (3)hipotezom pronalaženja lekseme? Gestovi pomažu govorniku da izvuče reč iz
Vrste mišljenja? Analitičko i prostorno-motoričko.
Kako funkcioniše analitičko mišljenje? Analitičko mišljenje organizuje informacije tako što hijerarhijski strukturira dekontekstualizovane koncepte, kao npr. lingvističke informacije: semantičke i pragmatičke specifikacije leksičke jedinice, nivo u okviru klauze u kome se može javiti data leksička jedinica, itd. 22)
23) Kako funkcioniše prostorno -motoričko mišljenje? Organizuje informacije kroz sheme akcija i njihovih modulacija u zavisnosti od svojstava sredine.
10
