BRANIMIR-BRANA MARKOVI C;
PRIRUCNIK ZA SAKUPLJANJE I GAJENJE LEKOVITOG BILJA I PECURAKA
lZDA VACKO PREDUZECE "RAD" BEOGRAD 1973
I'R E DGO VO R
I'osvut=e no sfJll imfl moji/' r odi felja
L £ POSA V£ i M IHA I L A koji Sll m e up lifi/i II fI rat! stl/ak ovif im biljnll .
I
Sa ril7vojt'!TI i n d ll :-' l rijs k~ proizvudnjc kko va. ,Vt.' St.' VI C;C o~cct:t pOln.:ba da M: ohczbcde svc veee ko licinc raznog Ick ovi log bilj" . Ovo sc moze postiCi sa lll o :-.istcmat ... kim branjcm i racionalnim mzmnoj_ava ~ njc l11 sa l11 ollik log i proi zvodlljnm kkov i tog hilja. Nasa zc mlja. od Triglava do Dcvctclijc..: obilujl: fi:1zn ov r!otnirn Icko~ vitim hiljl: m najho ljcg kva li tcla i 10 u ncogra ni cl: nim koliCinarnn. Po tn:h no ga jc sa rno lI bra li i prip rem iti u nnOI11 obliku u kojcm!)l: trilii. Uslnvi za p roizvodnjll It.:kovilog b il ja u na;oj zl:rn lji . . u veoma pogo cln i. Po tre bn o jl: Sll111 0 vise pop ul a ri zacijl." 7.<1 nvu granu, "-oju jc ko d nas ncop ra vdall o zapo~ t:l vljc n a i zagant nto an u~pch sa m po ... chi do lazi. Za o no SIO p ropa da po n asill1 ~ u mama . plan inamB i po ljima, o no SIO nam jc vcO ma t:CSIU n ~1 do hv:l llI nlkl: i liaOlO ga tre na uhrali. dobijaj u sc z l ~lIn c tlcvizc. Da bi sc OVO pos li glo. pOIrchno jc sivo rit i ann ij u hcra ca. a tu a rmiju sacinja vaju lIgb vnoll1 dac i, koji II bcrbi i sakup ljanju lckovitog bi lja. sUll1skih ploclova i pccu rk i treba cia nadll vikstrll ku korbt. SiS l cmilt~ skim sakllplja njclll Ickov ilog bilja od samoga pro l ~c.l pa do kas n u jcscn svaki dak sa ma lo na po ra l11ugao bi da llbczbcdi vcJ ikc ko licinl.:. ko lic in c koj c bi illogic I1C ~a m o cia 11111 obczhcdc sa:-.vim hc'plal no ~ k () l o va nj c vee i d ru gillltl da pomugn ll . Za lo pomo7.imo dacima da stckn u OVL' ph.:mcnitc navi kc..: . O l11 og uCimo illl cia ~all1i iii kroz I..ujcdnickc a kc ijc ock ljcnja iii skolc lI cestvuj u II nprc mi ~voj ih ~kola. kabinclil. radi o nica . hib lio lc..:ka i d rll gog. To 6.: o ni post ie i, ako sakupljaj u boga lslvn kojc kraj njih Icii. Ov aj put ni jc ni lak. l1i kralak. a li jt pknh.:nit i do nosi sigll m n lI Spdl. a 10 i jcslc k r~lj nji ci lj . U n vu vrc l1ll.". kada jc I11cd u slariji l11 osoham
J
i d~ugih v~t a: je r ee veo m ~ jeftin o m r:ad no m snagom doc; do skupih prolzvoda kOJI donose neko llko puta vec u kons t nego kromp ir. kuk uru z, III d ruge v~tc. . NajvcCa p0m.~ na Ovom polju oeck uje so od uCitclja, na stavnika I profcsora. kOJI cc na rnznc nacanc zai ntc rcSov3ti dakc Zil ovakvc akcijc, kao Sto su to uCi nile gora nske o rga ni zac ijc. Ovakvim i slicnim akclJama no sarno da ee 50 izgradi li radne navike kod daka vee ce on i stim~ li sa ni maleri)alnim dobri ma kojc ec primili za ovaj cad. stvorili armlJu beraea, kOJa postcpcno a li sig umo prerasta u slarije berace. koji su go tovo iscczli u potrazi za unosnijim po lovim •. Pi sac ovoga prir~ cni ka jc du.gogodisnji bi ljar i covck koji jc radio na problematlcl ak uplJanJa, ~aJ cnJa I prerade Ickovil og b il ja. Zalo smal rdmo da Je svc Ovo dovolJn. gara ncija da ovaj priru cnik ispuni svoj u prosvcta~ku I st ru ono-obrazovnu mi siju . Beograd, 31. I. 1973. g.
Dr Milall SOLDA TO VIC viSi naueni saradllik Illstituta za proucav(llIje lekovitog bilja
Ovaj prirucn ik namcnjcn je na $oj scoskoj skolskoj om ladini, a izdajc se sa ci ljem da je obavesli i pouei u jed nom pos lu koji joj moze b ili od viseslrukc ko ri sti. Rec jc 0 siroko za mi sljenoj akciji sak upljanja i gaje nja lekov itog i aro ma licnog bil ja. koj im je priroda izdasno Obd.1rila na su zem lju. Iz log prirodnog bogatstva, koje je kod nas. na talosl. godinama oSlaja lo nedovoljno iskorisceno. mogu se sa relativno
1
malo trud a izvuCi znatne materijalne konsti.
Sakupljajuei lekovit o bi lje dac i ce ne sarno u praksi popunjavati svoje znanje iz bOla ni ke i poznava nja prirode svoga kraja. nego Co i u muterijalnom pogledu doprineli sebi, svojoj skoli i skolsk oj bibliolcci. jer
ce im organi za tor ave
akcijc kao' protivredno st za sa kupljeno biljc
slali sko lske udi benike i dru ge knjige pre rna njihovom izboru i zeljama, a lakode i snabdeva li skole uei lim •. priborom i drugo m oprcmom za nas tav u. Osi m toga, orga niza tor CC ucenikc obucavati i u gajenju lekovi tog bi lj a, uk azujuCi im tom pri lik om na moguCnos ti pron alazenja r" 7. I1o v~ nij eg i ekonomie nijeg pos lova nja u poljoprivredi. Preporucujuci seosk im skolama i nji hovim ueenicima cia prihvate avu korisnu inicijativu. oeekujemo da CC iz te saradnje proizaCi po
sko le vr10 pozitivni efek ti i u eko no mskom i u pedagoskom pogledu. JUGOSl.OVENSKl
POUOPR1VREDNO-SUMARSKl CENT R
5
BERBA P re p occ lka bm nja. bCrdC tfeba cia jc u paz nat sa v r~ t o m bi lja kojc ne poz najc. Veoma jc va zno z na ti da Ii jc b il jka koja SI.: bere o trov na iii neo trovna. B ~ra c nc smc da sc ru kovod i sli cnoscu naelzcmnih izdan aka poj ccl inih vrs ta i d t! bez proverc ko ri s ti p o dzc m nc dc lo vc. jL'f 51.! ta da naj lak sc
dolazi do lamcnc. Berne ne SOle za me niti priliko m branja visoko v rcd nc vrs te sa
manjc vrcdnim vrsta ma. Berne m o m da zn ~\ da ka d jednc vrs l e jc dn i o rga ni mo gu bi t i Olrovni. a drug i l1..:otrov ni. Beme mo ra da zna da nekc v r.-;I c bi lja mo£u II j etln om podn l:b lj u cia budu sasvim neOlrovnc iii manjc o tro vn c o d iSlih vrs la ko jc raSlu p od dru gim po dn c bljem . Be rn e mo ra da z na da sc b ra njc o t rov nog b ilja mo ra vrsit i sa za stit ~im. ~~i:lvi <:~I~H.I. vlai no m .krp o m n a lie u. a za v re me bra nj a ~L' nc SOl e JCS II I11tl pUSltl. Posle branJa bc rac sc mo ra o ba vezno o pra ti. O vih mera sc mal o k...o drii ia ko s u o ne veo m a va i nc pri sa kuplj a llju o t ro vnog b ilja. Berne mo nl dH z na da vre m c i na ein bc rbc imaju uli caja na da lj u Ickovito s t p riprc mljc n og b ilja. . " Bcme mo ra d a .z n a da ~ ek c vrstc bilja u jcdll o m knaju Il a ~ zcmljc SlI zu Z.(I b c rbu reclm o a pnl a meseca, a u d rugo m k raju zc mlje lc k mcsec iii vise dan a k(l snij e. . Be rba Ic kovitog bilja se vrsi iskljuci vo p o Ic p o m. s uvo m v rc me n u. I to Je Je dan o d prvih us lova da sc priprc mi kva litc tn o b il jc. Z a brnnje bilja postojc biljni ka le nd a ri . M e dutim , o n i so n" m og u u sp esn o striktn o primcjival"i je r brunje le kovit og bilja zav isi ugla vno m od khmat s klh us lo va onog kruja u ko me bi ljka cas te, kao i o d vrc mc n~~ih prilika u dob. saz re vanja biljke, a za tim i o d dru gih man jc v"z nih c1l1.lla~ a . Z a to berbu lek? ~it og bi lj a treb. ob av ili u n aj pogodnije v re lll e kOJe JC ",I be rbu pOJed1l1 1h v rs ta propisan o. a kal e ndari he rb e slu ze ~am?on~cntacion o, sa ma njirn iii vec im o d stupanjim a. K,lh: ndar bc rbc 7c bltl pnkazan ~ ~ kraju . Biljc se nc s me brati u vrccc. s(lbijilli i gnjccili, Je r sc brlO upah I posle su senja izgubi b oju. kva litc l. svoju le kov itos t, a samim tim je i ne up o trebljivo. Bilje se be re ruk o m. secc noie m, mak aza ma iii s rpo m i pa zlji vo s ta vlJ" u ko rpc. . l'Je sme se bra ti u n o bilje ko je je napadnut o rn z nim glji vic nim oboIJenJlma, 1I1sekllma, bilje koje je o drv e nil o . bez li sea , sa p lo d ov ima iii she no. Je r Je takv o bilje izg ubil o Ickov itosl. CVET se b e re u vrc me ka da biljka po cn e da eve ta. P reev etao iii o plodc n eve l nem(l Ick ovito svOjs lvo, ni trgovac ku vrcdnosi. e ve t se
6
~; re bez pe tc ljk e, iz uzcv gde je to u da ljem teks tu naglaSen o, i 10 iSklju CIVO p o Ic po m I 5uvom vrc me nu. Nck i cvt!lovi 51.! p rcma t rai nj i he ru sa casie nim li sti c im a. a nc ki bez ca sica. .~b.ra. n cve t se st.av lja isk ljuc ivo u ko rp c i ne '\ mc -,c g nj cc iti ni ti sa blJilll, I tako sc nOSI na m eslO susc nj a. LI ST se be re uglav no m u do ba cvc ta nja. bela pos tignc svoj pot puni ra zvita k. a i ka s nijc svc do k ima svoj u p ri rod nu boju . L i ~ 1 nc smc biti napad nut gljivicni m o bo ljcnjima i inscktim a. Bc re Sc po Ic po m. suvo rn vrClll c nu u ko rpc b ez sa b ijanja, i list sc be re bez pc tc ljke. izuzt.: v u slu cajevim a gd c jc nagla Sc no da t rc ba bru t i sa pCh.: ljko m. CELA IIIUKA . Na dzcmni deo b i ljk~ se be re ug lav no m ka da b il jka p oc n!.! da cve la, jer lada b iljka sadri. i najvisc Ickovi tih sal) tojaka. Bi ljke koj lo! su prcc vc ta lc, gdc sc pojav io plo d. ako s u od rvc njc ne u d o njc m de lu iii nc m aj u lis la n H sta b lj ici, ak o su zara zc nc glji vicni m obo ljc njima iii insck tima . iii s u izgu bile p ri ro d nu boj u, 11 c.! l11 aj u lekovitosli i nC Ircb<1 ih b ra ti je r nc maj u nik a kvu upo t rcbn u vrcdn osl. PLOD. Mes na ti pl o dovi se be ru z rel i. a suvi plodov i p re po t punog saz rcvanj a . Pl o d ov i sc m og u s ta vlja li i u vrc cc, lo rb!:! (iz uzcv nckih ). ali jc ip ak naj bo ljc u ko rpc. Bm njc sc v rsi ruc no iii po m oe u nck ih po maga la. SIO CC bi li na glasc no ko d pojc d inih vrs la. Fc rm c nti sa nc plo d ovc Il C t reha sak u p ljati je r ncm aju vrcd nos li . SEM E se sak uplj a kad a jc pOlpu no zre lo je r je w da najs uvljc. najh.!kov it ijc i n:J jlak Sc sc euvn. KORA 51! sk ida ra nD s p ro lcca. o dn os no ka da ima ni.Jjvi Sc sokova. a reele s jcsc ni . Kara sc gu li S;J mladih stabala i de lava g ra na, a li tako cia sc nc og uli sva ko ra sa jc d nc bi ljkc, vee sa mo ko li ko ncCc d a skodi da d rv o ko ri scc no za ko nl 5 proleca p onovo oziv i. Ko ra sc sk ichJ u uza nim ka ik villl 3. Staret. h rapnva. il'p UCH la i IllrLva ko rn nl.!1113 le ko vito dejslVQ, pa se l' toga i n ~ sak upl j(J. KOREN. KRTOLA RIZOM LU KOVI CA. Ov i sc vade najCI.! SCC u jesc n iii u pro lecc. Nck i sc vade i prcko c!.!log I c t ~l . Ka r!.! " sc m o ra oCis titi ug lav n o m od i ila i i ili cH ( nl! ki nc ) o p rat i i, ak a jc de bco. treba ga ra seCi ra di la kscga s u5c nja. Nc ki ri ZQ llli i ko rcnje st! i gu lc. Staro korc njc, o drv c njc no, trul o. a na kojc je re ml c ntisa no i izg ub ilo p riro dn u b oju i miris, nije Ickovito, Ie nijc za II po t rcb u i nc t reba ga sak u plja ti . Kore n sc sa kuplja u vrc cc i nosi na susc njc. PUPOUCI se sa ku p ljaju m no s p roleclI kada jos n is u o tvorc ni. Prili ko m be rbe o trovn og b ilja Il C s me sc is tov rc mc no brati Olro vno i neo t rov no biljc. niti se sme zajcd no dri.ali. U vrccc iii ka rpc u kojc sm a b rnli i p re nosili o t rov nc biljke. nc smcmo prcnos iti i ncotrovnc. Obra no o lro vn o b iljc sc m ora vid lji vo oz nac iti k"lko Ill.! b i d oslo do za ml.! nc priliko m da ljcg ma ni p uli sa nja sa nji m.
7
SU SENJE Po sle pravilne be rbe. naein s usenja je najvaznija me ra za pos liza nje kva li le l8 obranog bilj a. Su senjc moze b ili vcStacko i priro dn o. Priro dno s usenjc mozc bi li na suneu. kada su pojedini de lovi biljaka iz loi eni d irek lni m s unea nim zraci ma. i u hladovini . u kosevim a. nn tava ni ma. supam:l i drugim . promaj nim meslima gde nema di rek lnog sunea. VeSlaeko s usenje se o dvija u p ros lo rija ma u kojima se poscb ni m izvorirna loplo le p osliZe pOl rebna lemperatu ra za su Se nje. Ako na cislo rn, p ro maj nom lava nu s lavi mo ha rliju. pa preko nje po loiimo u jedn om sloju evel, lisl, celu biljku iii kore n, posle neko liko da na do biecmo suvu rob u koja je zad ria la lepu prirodnu boj u. Med uli m, ako s usenje pada u vremc d u.z ih ki s. . hla d nog vrc me na. o nda se rok sUSenja zavisno od onog de la biljk e koji se su si, moze da prod uzi i mesee dana. Ovaj nac in sUSe nj a ne za hleva ni kakv e izda lk e. a li im a i losih Slra na. Dugim s USenjem se do nekle gube lekov ila svojslva, posle izvesnog vreme na napa da pra sina na bilje koje dugo sloji i. najzad, pOlrcbne su vece povrliine za susenje b ilja koje se svako d nevno bere. . Najbolji, nejjefl iniji. najsigu rnij i i najb rii naein za sUSenje lekovilog bilja je sle deci: Na pravi se obiean ram o d 4 le tviee i ras legne se relka jUl a, sa rgij a, obieno pl a lnO, cedil o, gaza iii ka kva sla ra Cisla ma ram a, i lako se dobije lesa za susenje bilja. O va lesa se sla vi na dve ci gle na slednja k iii izna d peci. najbolje uveec, a na lesu se slavi o ne biljc koje smo u loku da na obrali. Na laga noj lihoj vatri sUSenje evela se na ovaj nacin obav i za svega nekolik o sati , a iSlo tako i lista i ee le slabljike, dok se plo d osusi preko no Ci. a ko re n eventua ln o sUlrada n. Za iz rad u ovog ra ma - lese nije pOlreban s ko ro ni kakav iz dat ak, pa ga i najsiromasniji (lak berae moie na p ra vili sam. Ovo malo po moeno s re dslvo za sUSenje ispla lice se, na p.r ime r. sarn o o d I kg obranih sipu raka, a na njemu se veo ma uspesno moZe osu sili neko liko slotina kilograma razn og bilja tokom godine. i to kva liletno osu sili. Ako je (lak, iduc i iz skole kuCi , nabrao u nekoj kesi evel zove i stavio ga na lesu;.on Ce sUlra dan bili sasvim suv. Sutra Ce nab·rati glog, i tako redom kako koja biljka stize. Na ovaj naein ima mo sigurn o osuSeno bilje koje zad riava sva lekovita svojstva. Dobijamo cislo bilje jer ne ma odakle da pa da prasin a na njega. Na ova j nacin, sUSenje, koje vrlo Cesto za druge predslavlj a pro blem, ide bez zasloja i kese sa s uvim biljem iz dana u da n rastu. a kod (laka beraea se Slvara sigurnOSI i Zelja da sto viSe sakupi, jer unapre d z na kolik o Ce dobili za to
8
ma lo l ru da. MC51 u~ i m ,. ako je dak iii sta riji heroe bilja koji nije imao ~~ u les u, za suscnJc, 100ao prob l ~ma aka sUSc nja jcr jc ana l raja lo ,11 n ed c lJa n~a. pa . mu roba za kOJu je ul ozio dOSlll Iruda. nije prim IJ~ n ~l za t.o SIO ~ IJe d~yolJ n o kva htctna, on ooda gubi samopouzdanJe. ' vo lJu za laJ rad, Jer nema st. d. ga slimuli se, pa prckida bra njc. Os,m 10gH. o n save luje i odv rata d ru ge. i akeija lako propada. Zalo sc na roci! o po dva laCi vai nosl ovog ma log po mocnog pomagala pri11ko m susenJa b dJa. Je r ono ne sa mo da Je veo ma korisno. gOlovo neza me nlj ivo pri sUSe nju bi lja. vee ce p os luii li u do macinslvu i 11 d ruge svrhe. O naj bera e bilja koj i se bu de driao savela kako da bere i susi. sledece godine ce umeslo jedne ima li 10 lesa za susenje jer ce shva lili da Je 10 najlaks i nacin da b ranjcm i s USenje m bi lja dode do sigurne za rade.
CVET SE SUSI iskljuc ivo u hl adov ini , izuzev evel nek ih biljaka. SIO ce bili na po me nulo ka d se bude govori lo 0 pojed ini m vrslama. Ako se eve t su si p ri rod nim pu lcm, o n sc razas trc u jed no m sloju (evel clo cve ta). Ak a se susi U sllSara ma, tempera tura se mom kontrolisa ti jcr ne tre ba da prede 35-40 ° C. LIST I C E LA STABUfKA se s use u hla dovi ni, iSlo kao i evet, s 10 m razli ko m SIO se suse s po rijc. Ce la sta bljika se veoma dobra susi ako se u malim kiti ca ma po bode u kOScvimil i po supama , iii se jcdnostavno stav i na za tcg nu t kanap po tavanima iii promajnim mes lim a. KOREN, PLOD I SEME se mogu susili na suneu. Scme i plod u jednom sloju, a deblji ko ren se pre lho dn o raseee. Pri rodn o s USenje dugo lraje. naroc ilo ak o nema dovoljno su nea u ki sne jese nje da ne. aj bo lje susenje je iznad pe c; na lesa ma iii. kada su u pila nju velike kolicine. o nda u susni cama . Tempera lu ra ne sme da p rcd e 60-70· C. KORA c ini ,zvesta n izuzelak u poglcd u le mpera lure suSe nja. . O na se moie s usili ina le mperal u ri od oko 100· C. Susenjem sc mo ra posti Ci sle dece: - da osu sen i de lovi le kovil og bilja za drie svoju lekovil os l. - da zadrie priro dnu boj u, okus i miris. - da se vlaga svede na oko 8- 15 %, kako se bez bo jaz ni moze dria li u magac inu duze vreme " da ne dode do kvara robe. OsuSe ni delov i biljke koji do laze u prodaju iii se ko ri sle u druge svrh e nazivaju se d roga. CVCl kamilicc, lipe, zove iii list nanc. ka ren maslac ka. kru sinc. plo d sipurka, klcke iii Irna ild .• svc s~ 10 naziva d rogom. Posloje i la bliee koje pok azuj u p rocena l sasuSenj a ko d p oj edi~ih biljnih de lov", a li Ie lab liee ne mogu sluzili kao siguran podalak Jer 9
delovi pojcdtnih biljaka iSlih vrsla sakllpljc nih 1I raznim I11 cs lima imaju rnzlicil procen.1 saslI Senja. Pmksa jc pokaza la da procenal sa,uSenja wvisi, pored oSlalog, i od meSllI gde sc berc. od vrcmcnskih prilika lokom vegclacijc i iSlih prilika lokom bc rbc. pa Ie tabliee mogll sumo orijcntuciono posluiiti sa manjim iii vcCim odstupanjinw . ad ad od ad od od od
oko oko oko aka oko oka oko
4- 8 kg sirovog evel" dobija sc oko I. kg suvog 3-8 kg si ravog lisla dobija sc oko I kg s lIvog 2,5 kg sirovo ce le slabljike sa li slo m dobij c I kg ' live 2.5- 5 kg . i rovog korena dobijc sc I kg suvog 2-5 kg s irovag ploda dObija SC I kg slI"og 2-3 kg sirovc kore dobijc se I kg suve 1,5-3 kg sirovog semena dobijc se I kg slIvog.
PAKOVANJE OSUSENOG BILlA I USKLADISTENJE O suSc no Ickovit o bilje moril bili up:J ko vu!1o prcma pos toJcclm proph.ima da bi zadrialo ll.:kovilO!'l l i one kvalilclc koji !lU pO'lig nul i prav ilnim bnmjcm i !otuSc njcm. Kao amba laza 7..il pakovanjc !l lui.e: jUI ~ln c vn':Cc t jutanc ~ I a ma ri cc. j Uiall C bale. papirnc viscslojnc vrccc, papirnc vrcCc spolj tl oblozcnc jUlom iii najlon om, papirm:. kULij c, clrveni sa nduci, kart onska burad. limene kU lijc i druga spcc ijalna <.tmbala za. vel SC, prcma vrsl i hiljkc, pakujc prc tcz no u pupim c v i ~c!) J ojn c vrccc, karton skc kUlijc oblozenc tamnim papirom iznulm, drvcnc.:
sU llduke (re
Koren se pakuje u jUlane ba le i vrece. Scmc se pakujc u papirnc vrccc pojac;lnc l\polja jUlom, i jutanc vrccc. Plod 5C pakujc prctci no u jUI ~lnc rcdc vrcCc. Kora ~c pakujc u jutanc bale.
Pecurke sc pakuju u karlo nske kUlijc, pupirnc vi scslojnc vrecc iii karlonsku bumd. Upakovano biljc sc cuva iskljuCivo u l) uvim pros torijama . Vccina droga trai.i tam ne prostorije jcr im i minimtl lna svctlol) t utiec n;1izmcnu
kvalilCIa. Proslorija u kojoj sc euva biljc
1110ra
bili pOlpuno suva i
treba 7~1 svak i slu caj da ima upijaec vlagc, iii bur sud sa ncgclScnim
krccol11 . U bli zi ni pros lorija gdc se ellva bilje nc smcju bili skladislenc materijc sa jakim mirisima (ku tran. smole, nafte, kal e i druge m~tc ~ijc). pros torijc 5C moraj u rcdov no cistiti i provClfav:lti . Ak o sc ne pndrzava propi sa. LI ncc1ovo ljno 6 51il11 prostorijamu. pojavljuju sc Ccs to ~a ~ni insckti. koji mogu potpuno cia uni stc svu rohu . Ista taka. u vla z",m magacininHl dol,lzi do kva rcnj(1 robe, naroeita one koja nije dovoljno . suva iii jc higroskopna. Upakovano biljc mora bit i obclci.c no - signirano (dHlum I m c~ I O
berbc, vrsla robe i kolicina). Otrovno biljc mora biti obavczno poscbno skladi Stcno.
.
.
.
Dakle, najglavnije od svcga je dH sc bi lje kroz bc rbu I suse n]e dovcdc u takvo stanjc u kakvom b~ moglo dcj!)tvQvati prc~,a s ~oJoJ prirod noj snazi. a k~)da sc to po slIgnc. onda gH trebtt saCuvalJ od
daljih p ro me na.
10
II
KALENDAR BERBE LEKOVlTOG BIllA
JA UA R H rastov lisa j, i md ;]. FE BR UA R H mslov li saj, imcla, podbcl i mas lacak. MART I-IraslOv lisaj, podb cl, Illaslacak. Iju bicica, k rusin a, s r ''' nl k. A PRI L H ras tov lisaj, pod bcl, Ij ubi cic:l. maslacak , g log, jago rccvina. gorocvct, ka mil ic ~l . bOZUf, oma n. ticak. rusa, sTeenj;! k. tmjina. MAJ HraslOv lisaj, podbcl. glog. 1m. IjubiCica. jago rccv ina , bOZUT, bokvicil bunika. go rocvcl. durdcvak. b lllli iic3 . kopriv:1. digllali~. malicnjak. majkina dusica. li pa r.ls tav ic, ru tr! . za lfija .
J UN H ra SIOY lisaj. bd i slcz, jagorccvi na. c rni ~ h.:z. ka mihca. lip" , 10 a, n,lIla , ma li cnjak. majk illa du sica. divizmi-l. digi ta l i ~, borovnica. buni ka, d;J 11 i no e, kanl i1rio n. k iCica. kopriva, ra sta ie, ra zli c.lk, sitni ca, {al ul a . vclcb iljc, majo ra n, hajdu ck a lrava. JUL H ras tov li saj, bcli slcz, c rn i slcz. ka mili ea . s milje. zava. la lu la, limijan . ras ta vir. hajduck:1 Ira a. ka dulja. k:llll a ri on. "1 111 . bOro \Il IC'H. bo"vic:a. bu ni ka. b rd
12
13
SE PTEM BA R Hras to v lisaj. cClllcrik:l. d ig ita li s. diviz ma. sip u rak . klck a . k rll si nn, lincu ra, nana, neven. slntka papm t. odoljcn, o man. mo rae, mrazovac, cicak, heli slcz, silnicCl, tcH ul a, tmji na, Vl.! lc bi ljc. idi ro t, trava a d srca, mo rae, m rnzovac. OKT OBA R H rastov lisaj, g lo g, id iro t, kick a, zova, ec mc rika. kopri va, li ncura, mas laeak, nava la, sla lka pap"'l, cicak, sal cp, s lcz beli, llllula, od o ljc n, brdan ka, l rava od s rca. NO VEMBAR H raslOv lisaj, glog. lmjina, k lc ka, mas laeak, odo ljen, cicak, idj iro l, l mva od s rca . DECEMBAR Hras lov li saj, imcla.
14
SAMONIKLO BlUE
AchiUea millefolium - hajduCka trava sporis, kunica, ravan, hajducica '
Kao vi ' egod is nja zeljasta bi ljka, hajducka Imva rusle visoko oko 30 do 70 em, n"jcesce pored pU lev" i nn meda ma, a veoma ceslo pokriva <:itave Ii vade i sumovile propl" nke, Lislovi hajducke lrave s u perusli , a cve l je beo do bkdoruzii:"sle bojc, u ob liku slila. Cvcta od maj n do oktobra. Cc la biljka j c obrasla dlaka ma, vcoma aromlHicnCl
i go rkoga ukusa. Kada jc b il jka u punom cvelu, sakup lja sc evet, redc li sl i cela bi ljkll. Cvel se bere sa drSkom oko 2-3 em, lisl sa pelcljkom, a eela b il jka najvise do 20 em duzine, obavczno "evClom. Susi sc na p romajnim mcs tim a u hladovini. eve t i list najboljt.: sc
susc na Icsama, na tc mpc raturi od aka 40 0
C. Cela biljka sc
su~i
u malim sl10piCi ma obcScni m u kO Scvima iii na lavani ma, naj ccscc
na kanapu. Donji de lovi bi ljkc bez lisla, ples ni ve bi ljke koje su izgubilc boju, kao i odrvenjeni dc lovi ncmaju ni kakvu vrednost, pa ih ne treba sak uplja ti. Osuseni evel se pak ujc u pap im c vrece, a ccla s tab ljika u j Ula ne. Od oko 3--4 kg si rove s tab lji ke sa lis t om i eveiom dobijc se I kg suvc. Od 4 kg sirovog eveta dobije se I kg s uvog. Hajd ue ka trava sadrii e te ri eno ulje. Upo treb ljava so u narodnoj medieini sarn a iii sa d rugim biljcm kao eaj za okrepljenje, za apetil i rcg ulisanje tegoba kod c itavog ni za razni h oboljc nja. Im a nekoli ko vrsta iz ovoga roda kojc su manje u upotrebi . Trcba sak upljali sarn o on u sa belim ii i bledo ru zicast im CVCIOO1, a nc sa zutim cvetom.
16
2
J>riru cnik Ijcko'lil og bilja
17
Acorus calamus - idirot, vodeni bozur, sasa
[d i nH ra~ l l! n:1 mocvarnom zcmtji~t u . naJtcSCl: okn rttk<1 I..OJI.: ... c rilz li vaju. 'lilli m oko ka nl.l la i na ni :-.kom barovitom zcmlJlslu . To JC v i ~l!gou i ;n ja zdj;! ~ liI hi ljka, Cijl.: je podzcmno \ttlblo (ri/om) horizonla in o, ra zg ranato clt; blj inc nckoliko san l imcl~lra i:I uuzinc i pr..:ko I. pit cak i do 1 md ra. Sa do nje ~ I nlnc ri zom jc ohr.:I"i I:1O gu ~t im kll rl.! njcm i zili ca ma. dok sa go rnjc !)lranc rizoma izhijHju d igack i Ii \(ovi '\
-1-0 0 C. a najho ljc na k sa ma iznad peei. Ljll!<.J..c J...ojc o\ lanu
0<.1
gu-
Ijcnoga idimla la kodc sc ko ri ~ l c. Onl,; "'c ChU\(; i paJ... uj u 1I Jutan c iii papirnc vrc6.:. Susc n ri zo m icli ro ta sc pak ujt.: 1I j utal1 l.' bait..:. OJ nlo..n 3 kg :-'VCZl!g ri zo m;! dohije sc I kg !-o li ve rohe. Ako idirot nijc ... a ...... im Sli V ; nl. : i11 i-1 ~v ct lll boj u. nijl. : kva litcw n i nijc lei lIpoln.:bu . Idi ro lu Jt.:. po izgkdu vco ma :-. li c n a vock n a pl..: mnikCl, a zU li m i rogo/. ali njihuvi ri zo l1li n~majll prijawn min :;; id i rola, P;I :-'l! pD 101111,.' od mah i ra J. likllJu. Idirol sc lIpo l reb lj av:I 1I koz m ~ t ic i. pa rfim criji. :I i'at im ul a/ i u ~:..t"' l av caj cv a za rcg uli sa njc zcl udac nih h.:goha i va rc nja .
18
z·
II)
Adonis vernalis -
Gorocvet, zuta sa sa
Ova biljkn ra ste sa moni klo nn suvim. peskovilim i kamcni(im zc mlji stim a i u ret k im sumamn , a li se vComa uspesno ku lti viSc. Goro-
evel je viSegod is nja zeljasi. biljka. rasle 20 do 50 em uvis, sa vclikim i vco ma Icpim cvelOrn zutc bojc. Cvc ta od apri la do juna mcseca. Bi ljka jc inlcnzivno zelene bojc sa ma lim i igli Castim li scem. Podze mno stab le ri zo l11 jc rnrko tamnc bojt.:. ob rasao zilicasl im korenjem .
Biljka jc Olrovlla. Sak uplja se eela biljka (nad7J! mni deo), a redc eela bi ljka sa rizomom i ko rcnjcm. Sak upljanjc sc vrsi samo kada jc biljka u cvctu. Precvctalc biljke na koj ima sc vee nalazi plod ob lika dudinjc nisu kva litetna roba. Za
kva litc lnu rob u nc sme biti viSe od 5- 10 % biljaka sa plodom. a mom biti najmanje 50 % biljaka sa evClom. Nc sme bili slab ljikc bez lisl a. Susenje se vrsi u j cdnom sloju na promajnim mesti ma. lavanima, koscvima. supa ma. Duzin a cclc stab ljike koja se bere nc s mc bili veca
a d 15-20 e m. Ako sc susi u Icsama iii u usniei, deb ljina no sme bi li vcea od dva sloj •. U protivnom gubi boju. Oorocvet mora posle s uscnja da zadrii zelenosivkastu boju. Prilikom branja, stab ljiku lreba seCi nozem, srpo m ii i m akaza m (l~ u visi ni poslcd njih lislova. OsuSeni go rocve l sc pak uje u jUlane bal e i ne sme dugo bili skladislc n. Od oko 3 kg sirove biljke dobije so I kg suve robe. Posle rada sa goro-
•
20
cvetom ruk e l reba obavezno dobro opra tL Gorocve t sc upotrcbljava u mcdicini za izradu raznih prcpamta.
Medulim, kod s rCa nih oboljcnja ncukc osobe mog u ga koris lili samo LI Z
save l Ickara - s lrucnjaka.
21
Althaea officinalis Beli slez, slezovina, pitomi slez
22
Slcz jc viScgodi s nj a ze ljas la biljka. Ra sle sa monik lo na vlazOIm zc m lj istim a oko rckil , kanala i patoka, kao i ml vl,lznim livada ma. R~' S h:: visoko aka 1.5 m. i 10 razgm nato. Stablo ji.: pok rivL:no sit nim sivim l11 aljam ~l. Li51 :,lcziI jc pri vrhu jajasto ~i lj a l , pri dnu stahla vi\c sTeolit i pokrivc n gustim src bm as losivim maljama. Blcdoruiicasti cvelov; nala ze se u pa zuhu lisla . Slcz cveta prcko cclog lela. On sc vCQmtl uspcsno kultivi Sc i dajc vco ma dob r~ prinose. i kvalitcl lisla, a na roc ilo korena. je bolj i nego kod sn monikl og. Glnvni lekovili saslojak jc slu z. Sakupljaju so eVC I , lis l i koren. Ko re n sc sak uplj a s pro le':a i s jeseni u prirod no m sw nju . Izvaden kore n se opere, dcblji dc lovi se ra sc ku radi lak ' eg i hrie)! su Sc ni a. a z<:l1im sc suSc nCl Icmpcraluri od oko 60--{lS 0 C u ~ u ~nicama. na jilko111 ~ un c u iii na lcsa ma iZll ild peeL Od ako 3.5 kg svt:icg dobija se I kg suvog korena. Ovaka " premlje n koren s leza pakuje sc u jUlane v rccc. Koren bd og slew do lazi 1I promcl i gllljcn. scre n u snilc, pa za lim susen. Posle su Sc nja. pa ze lji kupea i vrsli upotrebe. sccka se u kock icc. OV(lko pripremljc n s lcz pakuje se u papirnc vrccc. List belog sleza sc be re za reme cvcra nja od proleea pa svc do jescni . List ne sme bi li o stccen i m o ra da zadri.i svoj u prirod nu boju pos le s uSc nja. Od aka 4 kg si rovag lisl
23
Arctostaphylos uvaursi Medvede grozde, medvede uvo, medvetka
AVO jc vi Scgodisnja ze ljas ta b iljka, raste kuo polusib vi ~ inc do oko 1 m. Rasle najii :sce u sastojinama bo rovc i jc lovc sum e po suncH nim plani nskim slrana ma i stenov it im zcmljistima. ali sc u spc~ n o i kulliviSe. List je d uguljas to jaja t, ta mnozelcnc boje, kozas t. po obod u ceo i sjaja n, a pos tcpcno sc suznva u drsku. Lisni ne rvi SU sa mlli cja i pupeeni a sa lieu li sta udubljcni. eve! jc bc lo ruiicas tc bojc. a plod jc jestivna bobica CNene iii crvc llonaranU zCl stc bojc. Sak upljaju sc list i plod. Li st se be re u prolccc i u jcscn. Susi SI.! u t
Ako lis t ne 7-"drii zclenu boju pos le sUSc nja iii jc izlomljcn. roba nijc po trebn og kv alite,,,. Upolrcb ljava :iC 1I mcdicini za cajcve, ugla vnom proliv legoba mokracnih ki:lO ala.
Po toje z.1 mcne i fal sifikali lista medvedcg groZd a sa lisccm iz roda borov nica, sim sirike i bru nicc. od kojih sc rnzli kuje po tome sto brusnica im f:i retkc zupcc po obodu li st;].
ad oka 3 kg sirovog lista dobija sc I kg suve robe.
24
25
Arctium lappa -
Cieak, repuh
iCHk jc viscgodi snja zeljasla bi ljka, ras lc vi oko do 1.5 m po i ~ kr.:tju sum a i oS lalim nc:ob radcni m i zapu-
mcdama, krdj pu lI..'va, po
stcnim zemlj isti ma. On irna vcoma razg ran atu stab ljiku sa krupnim . jajas tim list vi rn a. po obod u re tko nazubljcnim. Sa gornjc Mmnc su
liskc zelcne bojc, a sa na li cja sivopcpc ljas lc zbog ma ljavos li. vel je i uckas locrve ll kas lc b je. ve la preko cc log 1<)la. Ko ren jc debco i du ga cak prcko 0.5 m, a vrclen.slog jc obli ka. Sakupij a so ko ren (B a rda n"c rad ix). K ore n sc va di s jcscni, opere, i sccc na manjc ko madc. p,' susi na ::. u nCu iii na Icsa ma iznad pcCi. Pak ujc c u j Ula nc bale. i t uva n
26
27
Arnica montana Brdanka, moravka, veprina, divlji neven, arnika
A mi ka jc vikgod isnja zclja,," bi ljka. faS lc oko 50 cm uvi" Ona
r;I. . lc sa nlo ni klo i na nad mo rskoj vi" ni (lei prcko 2.000 m. po vla:inlm ~ umam i:l, planlllskim li"adama. vi~L' u hladnrm krajC\lmil. LI\to\l 'u joj JajaslOg oblik :l. re lene bojc. u obli ku rozel" pri dnu "abljike, ';;1
stablu irna nckoli ko g l1lna i . va k,,1 sc zavrSava vel iklm eVe 10m -
gJa-
vicom zatvorcnozuh:: bojc. prijall10g mirisa. veta od junn do avgu\la. Sadrii e lc ri cn llg u lja, Podzc mn o ""blo amike jc Ij usk"slo. mrkl>cmc bojc. u cijcm dOTlJcm delu \c nalazi \,tno z ili ca~lo korcnjc. akupl ja se cvet bez casicc kada jc potpuno otvoren
Trc ba ga susit i na br"'l..i nu na Ic ... a ma iznad JXci, inacc
IZgUOI
pn-
rodnu bOJlI. poc mi pod u l lcajcm vlage, Pak ujc sc u papimc vrccc I ell vn na suvom mcstu. Od oko -l kg sirovog cve la do bi ja 51.: I kg ..,uvog. Rizo m sc vadi k"da b iljku precvc l", Ri zolll sc ope re, oebt i I osusi, a pakuJc ~~ U Jutanc yn.:c.:t.: I dr-ii nil $uvo m mcSlu.
A rnica sc
u potrcb lj av~1
u mcchcJnl , z,tttl m
La
'pmvlj:loJl.' rtllOlh
caj cva. a li isk lJu civo po savctu slruc nogCl lica Jcr s:ldrii Ilvc!~nl! kolicmc olrov nih s ups ta nc ija kojc doyode do raznih porl!ml!caja.
28
Artemisia absinthium pelenak, gorcika
Pelen, pelen beli,
Pc len jc vi k godisnja zeljas la bi ljka koja ra, le samoni klo od 50-80 cm . a li i prcko jednog melra kilO polug rm . Rasle n. suvim sun ea nim i kam enitim zt.:m lji stima. ali c vcoma dob ro i uspcsno kultivi se na Z<;lparlozt!nom zcrnljislu . Pelcn ima pt:rastc listovc ob ra~ l c gustim , srcbm asto- !wilcnim malja ma . Cvclovi SU okruglasli zlat nozutc
boje iii zeknozlile boje, pojav ljuju Se lo ko m cclog lela na biljci. Sakuplja sc c vcl bez drskc, lisl i ceo nadzemni deo. Siab iji ka sa lislom so akuplja u do b" cvctanja, i 10 do 30 cm duiine. a ad slarijih biljaka kori' li se sarno li sl. Pelcn je vco ma go rka biljka jc r , ad ri i clcci cnog ulja, kojc jc go rko i otrovn o. Pclcn sc susi u hl adovini. u koSt:vima. na 13vanim a, a najboljc na I c~a ma iz nad pcCi iii u susnicama na tcmpc ra turi od oko .H)0 C . Pos lc slI Sc nja mo ra zadrl:ati prirodnu boju . Sl ahljika i liM pakuJu 'ol" 1I jU lanL' vn.;c..:. a t vCI II pi:lpi rnl!. Odrvcnjcnl! srablji kc: kao i pk ~OI vt.' ' Iah ljik c du ie od 30 em sa li, lo m koji jc izg ubio boju , ni " , La upol rchu inc treba ill s ~lk upljal i. Pe lcn sc UpOI rcb ljava nesl o u mcdicini , a yi;c u vl..' lcrini . Za lim za izrad u nl!kih zcslok ih pica, za priprcmanjc r;.l znih C
30
31
Aspidum filix mas - Navala, muska paprat, dumaea, gIistovnica, debela paprat
N~va l a raste gOlovo po svim sumama. 6tk na VI SlO ama do 2J)(X) mctara kao viScgodi snja zc l j~l s ta biljka. Iz ri zoma. koji jc vodomvan i odmah ispod 7..emljinc pov rSinc. izbijaju pcrnsli listovi visinc cak i prek o I m. Na po le dini ov ih lis lova na laze se sporonos ni orga ni . orga ni z.a razmnoZavanje. Ri zom j c gusto obraslao Ijuskastim li sliCima i sitnim cmo-mrkim korcncicimu. Sakup lja se ri zom m no s pro lcea iii u jcsen. Mcdulim. nckad zbog ve l ike pol rainjc. rizom so sak uplja i preko celog leta. Sa ri zoma sc uklonc svi Ijuskasti de lovi i 5vi kon.:ncici. Ri zom se opere i susi ceo. On jc dug 15-30 em. bez miris. je i Ijulog i oporog ukusa. Kada sc rizom rasece poprcko, mora imati zelenu boju, i odmah sc U sredini ri zo ma uOCavaju dva reda sudovnih soapiea svollijc boje. Unulrasnji red preds lav lja k rug snopica pravilno porcdanih sa 5 -12 sudovnih snopiea bubreiaslog ob lika. d ok spoljni krug im a vi se sitnijih snopica . Kad osla lih pap rata u spo ljncm krugu nema sudovnih snopica. pa sc zamena moze laka UOCil i obicnim prc ~ kom rizoma. Rizo m sc susi na Icsa ma iznad pcCi i ii u !otusnica ma. promajnim lavanima iii koscvima. na ni zoj (Cmpcraluri nego korenjc os tal og Iekovilog bilja. jcr lek lada zadri.v. lokovil. svojs tva. Pakuje sc u vrece i no skladi stujc se dute vrem" n" . Od o ko 3 kg sirovog dobijo sc I kg suvog rizo m•. Ri zo m sc upotrcbljava u mcdicini . a naroeito u vClc rini . uglavnom za spmvljanjc prcparata proliv crcvnih par,nita. S
32
3
Prirumik ljekovi tog bi ljll
33
Atropa belladonna bun, luda trava
VelebiJje, divlji duvan,
Vckb iljc jc viScgodi snja zeljasla biljka, koja ruSlc visoko 1-2 m. sa mo nik lo po sc novitim ; umama, propl nncim
Lis t Sl! sak u plja u vrcmc cvc lallja biljkc, u nckoli ko nl.l vrHla. Su,j sc 1I Icsama izni:ld peei . 11 s usnica ma iii na promaj nim ml:Mi ma bez prislIs lv
34
3'
V':OIl1:l
jak
OITO\'.
Berberis vulgaris -
imsirika, ZlIDkll. divlji simsir
im ~irikn jc viscg(ld i;;nji IrlHwi l } bun. rn :.tc visnko od 1- 3 m Pl.) k:mH:llitilll i ~ lJ vi m m ·~ linHi. II n!ljte ~c :. Iui.i kuo l.ivlI ognl In jer ~ u I11U n ki li:.lCw i pi ' Ivnn:.: ni 1I Irn . I hoi jt: obm ulo juju, l, 7c1cnOOO; IVC bOJI.: i silno lI uzuhljcn. G rozdnsti cvctnvi Ml i ute hOJe i ncprijll tn og m i ri~lI .
Pl od jc hobi n erve l'l l.! bojc nnkisdog 1I~1I ~1I i prijHtnog
nl
jcln,
V~ l fI
IHlljU do jlln:l. Snk llplju :.' kont. ktlm :-on kOrcl1l1, ~om MI grn nn i pl od. Pl od sc here krnjcm leln. s u ~ i nil s un CII i pHk ujc II pupim \.: \freec. Ko nt od k~rcml :-.c· N~k.upljtl . II prolc6.: i jl·,~~ ~. dok :-.c kt.>':' ~n ~n~n!1 i. cyc ntu ulno, II s l slIk uplJuJu I ' ll . Koru sc S U. I III nu sun U III 1I MI:.111 CI.
i plIkujt.· u j ut nn..: vI'Cec. K o nt su kOl'\'nn j c prljuv(lzlIlC bojc i po po ~inl glntku, dok jc Sll . . i111 ~ iri kll je 1111 prc l 0ll111 } UI I! b o~· . .. conlll JC I mieno. StUlli. ispuclliu. nntnll" kn nl nc trubll snk llplJl\u Jcr " ' mll niknkvl) Ickovi to
unlli ni. nje Simne Z ·lI:nkma o1ul n. .
ch.:jstvO. irn . inkn M.o' llpn t ruh lj :wn 1I m 'dicini u mine svrhc.
37
Centaurea cyan us -
Razlicak
Rnz lieak jc jcdnogodisnja l..Cljasla, rdzgrdnal3 bi ljka~ IllslC u visinu oko 50 em. po li v:ldama, zilu i ncobradcnom tlu. Razlicak 51! moic j
ku lti visati.
Lislovi su sivkasl oze lenc bajc, koplja stog oh lika. CVClovi su vcoma Jepe plavc baje, na laze sc na vrhovima stabljikc i gra nCica. Razli eak eveta prcko cclog leta - svc do jescni . Snk uplja sc ceo ev!!l, sa casico m i bez nje. Beru sc tck procvcta li cyclovi i suSc U lankom sloju u hladovini . Suy i cvctovi sc pak uju u nat ron vrCec iii kartonskc kUlijc. Od oka 5 kg sirovog cveta dahija sc I kg suvog sa cas icom. eve I ra:tJ'jcka jc gOlovo bez mirisa. Aka evet nije dobro zapakova n, gubi posle duicg sinjanja za lvo rcnop la vu boju i nn taj na ein i potrcban kvalitct. ever sa drlikom i izblcdclim krunicn im listiCima nijc 7.a upolrcbu i nc treba ga sak upljati. Raz li ea k sc upo lrcb ljava u ml!dici ni u raznc sv rhc.
38
39
Chelidonium majus zmijsko mleko
Rusa, rosopas,
Ru sa jc viScgodisnja zeljasi. biljka. roSlc oko 50 em kao korov n. za pustc nim mcstima, ka mcnja rima, li vadama i prop lancima. LiSlovi s u pc ras ti i b lcdozc lc ni. Cvclovi s u ZU IC boje. Cvcta ad maja do avgusl•. Plod jc c. um. Cela biljka sa d r.ii gorak, olrovan i ncprijalan sok , s toga trc ba biti o prcza n pri radu s.a njam.
Sakuplj a se cela biljka u evelu . bez ko rena, rede sa korenom. Rusa sc susi u hladu, najboljc na Icsa ma iznad peei i osuScna pakujc u jUla nc vrc ec. Prilikom bc rbc sa ovom bi ljkom treba poslupali
ta ka da sc nc g njeCi, jcr u 10m slucaju poerni kada sc osusi i izgubi kva lilet. Od oko 3---4 kg 's irove dobija sc I kg suvc robe. Koren sc vadi u prolccc iii u jcscn poslc prccvctavanja bi ljkc . Susi sc u hindu i pa kujt.: u vn.:cc a d jute. Kore n sc moze susiti i oa suncu. Ru sa sc moze kos iti dva pula prcko godinc. Roso pas sc upo lrcb ljava u medici nL Biljka jc alrovo".
41
40
Claviceps purpurea - Secale comutum Raiana glavnica, tvrda snet
Ova gljiya z ivi pa ra zitski na neki m l~ va ma. a poseb no na razl. Za vrc.mc cvc ta nja mi.i dolazi do infi cira nja prcko inseka ta iii ve tra. Spore dolazc u plodnicu cycta mi i i tada dolazi do razvica glavnicc. Obraz ujc sc cV
zasa de rai i. Sak upl ja sc sarn o g la vnica sa rai i. Razan a g lavnica je ta mn o ljubicas lc bojc, s us; sc laga na svc dOLl c dok ne b ude sa s vim suva , i lak a sc lo mi . SUScnj e sc vrsi izna d peei na lesama. O suSc na glavnica pakuje sc u limcnc kutije hcrm Clicki za tvorene ii i, za kralk o vrcmc, u papirnc vrcec spo lj a o bloZc nc poluvinilo m. U prosloriji u kojoj sc c uva g lavnica o ba vcz no SC mo ra na la zit.i upijac vlagc iii bar s ud sa ncgarenim kreeo m, jer je gla vnica vco ma hi groskop na i upija j najm a njc koJi cin c vl age i veoma b rzo sc kva ri. Sak uplj anjc glavnicc u vceim ko licina m,) 'je najla kSc prili ka m vrSid be, inaee s e a na sa kupJja prc d ietvu , i to is klju Ci vo Dna g Javnica sa slabljikc rni i. Ne s me sc sa kup lj a li o na glavniea koja jc pa la na zemlju obore na ve trom iii ki som. Od oko 1,5 kg s iravo dobij a sc I kg s uvc glll vniec. Glavnica sc upotrebljava u mcdicini zn s pravJja njc veo ma vai nih preparala za za us lav lj anjc krvarenj a, kao i kod dru gih boles li. Ves tacki proi zvedena glavnica jc nc ka liko pUla vcca. G lav ni ca jc atrov na.
42
Colchicum autwnoaJe Mrazovac, katun, kacunka, jesenji Safran, baluw, vranji 10k
Mrnzovac je vis.:godisnja zcljasta biljka. raste 20-40 em visoko, po pa snjacima, pl aninskim Iivadama i vlaznim mestim a. Listovi su
mu kop ljasto-levkaslOg ob lika, a evet je bledoljubiCaste boje. Mrnzovac cveta o d kmja letH pa do polovine jeseni, i tada se sarno pojav ljujc cvet bez li stH. (ducc godine s p rolCC.1 izbijaj u listovi izmedu kojih se fonnirJ ze lcna ca ura, pa biljka mn ogo podseCa na zumbu!. U junu do jula Caure poiute, i tada se be ru. U vreme branja Caura jos mora biti 7..alvorena. Ovako obranc caure stave se na sun cc na lese ispod kojih Sl: stavi hilrtija . Kadn sc Ca un.: ruspuknu. scme ispnda. Neraspuknutc C3ure treba zdrobiti i sve proseiati kroz re sclo. Ovako dobijcno ,erne treba provcjali, prosusili. a za lim pakovali u papimc vretc obloiene jUlom.J Seme je mrkozatvorc ne bojc, ok ruglas lo. vc liCine dva do lri milimetm. Po povriini jc si tno izdubljeno iii "abortmo. a pri dnu ima jedno z,1 dcbljanje iii iZrl,slinu. lim delom je ranije seme bilo primslo u Cauri. Scmc jc gOlovo bez ikakvog mirisa. a li jc ukus. gorkog i Ijutog. Ono jc o trov no. Krtolc mrnZQvQ! sc vade u jcscn i seeanjcm u snitc i sUScnjcm pripremaju se kao raba koja ce kasnijc sluiiti u medicini . Krtole so pakuju u jUlane vrece. Od oko 6 kg sirovih Ca ura sa semenom dobija se I kg suvog semena, a od oko 3 kg sirove krtole I kg suve robe. Seme sc koristi u mcdicini za pripremu rnznih IckoVH. Sakuplji.1 sc sernc sasvirn zrclo iz zUlih caura. Scrne dobijeno iz ze lcni h Ca ur.l nijc kvalilelno i nc treba ga sak upljali.
Bi ljka jc otrovna. I'rilikom brnnja poslupa li kao SIO je bi Ijke.
rc~c n o
za
01 rovne
45 44
Convallaria majalis cvet, zvonCic
46
Durdevak, durdic, durdjev
Ovo je viiiegodi snja zc lj asta bi ljka, visoka oko 20 em. rastc po gustim , najecsce jase nov im i hrastovim sumama, po vlainim b rdskim livadama i cctinarskim sastojinama. lz rizoma izbijaju s prolcCa apri la, maja - cvctic; bc lc bojc, zvonastog ob lika, veoma prijatnog miri sa, na d ugackoj evetnoj drs ki, kao i dve li ske zclenc bojc, pri vrhu zasiljc ne. Sakup lj aju se li s t. eve!., cela biljka sa evctom i rcdc, kore n. List i cvet se suS
-17
Crataegus oxyacantha glog, bijeli tro
48
Grog, gloginja, crveni
Glog ras te kao vi Scgodi snji drvenas ti trn oviti g rm po medama, kam enitim mestima, redim sum a m"m i b rdsk im livada ma. Li stovi s u mu mzdeljeni na rd.njevc. C ve t je sak uplje n u evasti be le boje. Pl o d mu je e rve na kostuni ea . Ra no s pro leea eveta, a za tim lista. Sak upljaju se eve t, li st, evet sa li sto m i p lo d. Cvet se be re s p ro leca i su si u ta nk om sloju u hl adovi ni na p romajnim ta va nima, a najbo lje na lesa ma iz nad pec;. Pak uje se u p apim e vrece. C vet sa li stom se na isti naein be re i susi u hladov in i, a pak ujc u papime vreCc. Li st se be re posle eve ta nja, susi u h la du i pa ku je u jutanc vrece. Plo d sc sa kuplja bez pe teljke u jesen. Susi sc na sune u iii U sllsnici, a pakuje u jUlan c vrccc iii papirnc natfon vreee . Prilikom sa kup lja nja treba vo diti ra euna da sc ne za meni sa d ru gom vrsto m be loga g loga (C rataegus monogy na ), koji im a nd to drukeiji li st. Od oko 5-6 kg siro vog eveta dobija sc I kg suvog. Od oko 2 kg sirovog p lo d a dobij a so I kg suvog, a d oko 3 kg sirovog lista do bije se I kg su vog. Po tamneo e ve t, iii list sa g mnciea ma iii pl odo m, iii pl o d sa pete ljkom koj i je izgub io boju, ne maju po trebn i kvalite l pa ih stoga ne treba ni sak upljali . CVC l glogH i li st sc upotreb ljavaj u u medie ini za spravlj anje ra znih lek ova za krvna i s rea na obo lje nj a, do k plod gloga vise ulazi u saSlav vitaminskih prcpa rata - cajeva.
4
Primcnik Ijl.!kovil Dg bilju
-19
Datura stramonium list, bulnjak
Tatula, smrdac, bikov
Jcdnogociisnj" zdjasl" bi ljka. raslc mzgranalo 50-100 em uvis gOlovo l1 a svim zakorovljcn i m mcs t im a, a li najvi ~c n3 duhristima. Li st law l..: jc vcli ki i po obod u jako u!'cccn. a polcdini liskc su jako izra-
ic ni nerv i. ve t jc helc bojc, Icvkastog oblika i cvcla prcko cclog ICla. Plod jc bod lji kava CH u ra, u kojoj sc na laz i se mc e rne bajc. To jc Ql rOV na hi ljka cijc li sec 1I ~ irovo m ""anj u ima odvrawl1 miris. Lisee: ~c bert.: nckoliko pU la godisnjc, ot! j une! do scptcmb ra. M ora sc ::,usi li 1I jedn o m s loj u i po m ogUCl-ilV U !\1 prc. ajbo ljc jc su; iti ga nn Icsamn iz n"cI pee i. O d 5-6 kg s irovog li 'la dobija ,c I kg i> uvog. Li see jc veo ln:! higroskopllo i 1. .a lo gH l reba c uvati u suvim pro~ lorij~ma . Suva liscc sc puk ujc u j Ul anc vrccc. Ie treba ga driati dugo u sk l:tdi ~ tcno . Sak up lja ~ l: li:-. t. a rcdc SC ln C. Seine se sak llp lj:l kada Sli en ure sasvi m zrch.:. Cau rc 'Ie zdrobc i sein e k roz rcSe to p roscjc. Seine M ! pro ~ u si i pakujc 1I papi rne vrccc o b loZC Il l! jll to m. el a b iljka jl! o trov na. Stoga lrcbn Slrogo vodili r..lcu na da sc p ri sak up ljan ju ave bi lj kc bcrac pridrfova upul s taV iJ ua tih u vczi sa hc rbo m i rado m UOPS IC sa o lrovn im biljkama. T a tlii a sc upo l rl!b ljavCl u mcdici ni za spravlja njc rnz nih prc pamlil . Kao caj i ii 1I rn a ko rn d rugo m obliku bez savctn ... trucnog liea nc ~ rnc se upo lrc bljavali . \lco ma uspcs no sc k ulti vi sc.
5U
51
Equisetwn arvense - Rastavic, preslica, konjski rep, zmijska trava
Raslavic jc viscgodisnja zeljasla biljka, veoma rasp roslranjcna kao korov, na roeilo na vlainim meslima. Rasle visoko do 40 em. U prolece se iz rizoma prvo razvijaju prslje naste, plodnc, nerazgranale slabljike, a kasnije se jav lja neplodno slablo sa Ijuskaslim lislOvirna, iglicaslim, poredanim u viSes lru ke prSljenove oko slabljike. Sakup lja se ee la biljka, ali sarn o nep lodna. Sakupljanje se vrSi prek o ee log lela, susi se u la nkom sloju na promajnim meslima, a najboljc na lesa ma iznad peeL Od oko 3-4 kg sirove slab lji ke dobija se I kg suve. Suva slabljika mora ima li prirod no zelenu boju. Biljaka sa oSlaeima podzemnih de lova i dru gih prim esa ne odgovara kva lilelu, kao ni biljka koja je izgubiJa prirodno zclcnu boju. Pak ujc sc u jUlane ba le i cuv a na s uvom meslU do isporuke. Ulazi u sastav mnogih cajeva, a zalim i kao lek proliv plueni h bolesli.
53 52
Erytbraea centarium -
Kicica -
gorcica
Kicica jc zc ljasta biljka. raste po liv;:uiama, pasnJ3clma, pored put cva, u rc lkim 5umama, aka "aselja j gOlovo svuda na sun ca.nim mestima. Raste visoko oko 30-50 e m. Listov i su joj jajastog oblika i scdcci. dok a ni p ri dnu stabljikc gra de rozelll. Cve tovi se nala zc na vrhu grn ncica i ru zic3s tocrvenkas tc su bojc. C vcta prcko cclog lela.
Sak up lja sc eela biljka bez ko ren. dU l inc oko 15-20 santimclara.
Biljka sc sakup lja sarno kad~1 jc U cvC lu . Susi SC u promajnim kOSevima i na tava nima 1I tankom sloj u iii u manjim kiticama, naniza na na ka nap. Od oko 3 kg sirovc stabljikc sa listom dob ija sc I kg suve robe. Suva kicica mora za dria ti prirodnu baj u, u protivnom nijc kva litetna. Pakujc sc u jUlane poluslamari cc i CLI Vi:! nn suvorn, prom aj nom mcsIlI . Upo trcb ljava su u cajcv im a za rcgulisa njc siomacnih lcgoba,
apeti ta ild.
54
l
Evernia prunastri - Lichen quercus IiSaj, hrastova mahovina
Hrastov
Ovaj lisaj raS lc na kori slarijeg hrasla kao mali ib un od svega nekoliko sa ntimetara. Sa gornje stran e je sivozclcnc bojc, a sa donje,
prcma karl hrasta, bcloruiieastc. Sakuplja sc preko cele godinc, ali lreba vodili raeuna da se sakup ljanje ne vrSi odmah posle kiSc iii za vreme kiSc jer lisaj zadriava izvcs nu koliCinu vlage i brzo sc kvari. Sakuplja se na laj naa n SIO se oko drvela sa koga se skida lisaj sl.vi neka proslirka, • sa skidaCern svlac i liSaj na lu prosli rk u. Sk id.e je. u slvari. podula mOlka iii lelva na kojoj sc nalazi poprecna lelvica sa ekserima u vidu grabuljica.
iii tmava gra ni cica. Susi sc na promajnim meslima. Od oko 1,5 kg svcieg liSaja dobija se I kg suvog. LiSaj se pakujc - presuje u bale. a zalim obavija sa rgijo m iii se pak slavlja u julane relke slama rice. Ako liSaj nije svellozelcne bojc iii sadrii grancicc, ko ru, njenc delove iii druge primese. nijc kva lilclan. Sak uplja sc isk ljueivo liSaj sa hras la, i 10 o naj mekani li saj. dok sa drugih biljaka (bukvc. !Ijive ild.) sarno po izriciloj po rudZbini kupca. Upolreba li Saja jc sve vee. uglavnom u parfimcrijsko-kozmctickoj induslriji.
56
57
Gentiana lutea -
Lincura, faven, sfeanik
Li ncu ra jc viscgodisnjeJ zcljasta biljka, ms te na visok im b rdima. pl:l ninski m pas nj ac ima . cak i prcko 2.000 m nadmorskc visi ne. Lincura u prvoj godi ni donas; s arn o lis t, a tek kas nijc izbija ~ up ljc stablo visoko tak i do I m. sa cvctov im ~ u paz uhu lisl ava. Cvclovj s u usa mljc ni iii u boko ru , na ko lc nima s tab la, zu tc i rcdc crvcnkastc bojc. eve ta o d j una do sc ptl! mb ra. Pl od jc ca ura. Koren jc sirav, bJcdozulc boje,;, a o5 uscn z uckas iobc li casi. ka ro bez miri sa, al i ycoma go rkog uk usa. Sakup ljn sc ka ren u pro lcCc i u jcsc n. Pri li ko m va dj cnja kare na (reba slrogo vod iti raeu na da sc glave
ko rc na odsck u 1...ajcd no
Si.1
pupo lj ci ma, a zoltirn odmah vra te u zc mlj u
kak o nc b i doslo do uni stcnja Dve v rl o vai. ne vrs lc. SUSe njc sc v rsi na taj nati n s to sc debc lo ko rcnjc rascca po d uzi ni , susi na !t un tu, susH rnm a i ii na lesa ma iz n ~ld pcCi, na tc m pc rat uri od oko 50 0 C. Kore n jc vco ma gorkog uku sa i za I kg suvog ko rcn
58
59
Helichrysum arenarium zlatno cvita trava
Smilje, zuto smilje,
Smilje je viSegodisnja zeljasla biljka visine do 50 em koja ra Ie na pcskovilom i gOIOvo neplodnom zemljislu. Lislovi su joj sede"'. i ob mulo jajasli. a vrhu slabla pojavljuju se mnogobrojne glaviee iUlih cvelova. evela preko eelog lela. Gaji se i kao ukrasna biljka. Sadrii elericnog ulja. Sakuplja se evel koji se bere kada sc cvelovi pocnu olvarali. evel sc susi u hladovini i na losama da bi zadriao zlalnolUlU boju. Pakuje se u papi rn e vrece. Od oko 4-5 kg sirovog cveta dobija se I kgsuvog. '" (H eI'Ie h nsum ' ' . I'lea. ) Slicnc vrste rastu u 0 aI maclJI 1'1'I G nap hal IUrn 113 Ovaj cvct jc manje lraien, ima 0 tar mi ris j gorak ukus. Smilje se
upolrebljava u prcparali ma proliv iucnih oboljenja, koinih bolesli ild. evel s milja sa dugom drSkom, izbledeo i sa drugim primesama nije kva lilelan i ne I reba ga sakup ljali.
I
60
61
Herniaria glabra -
Sitnica, kilavica
OV:J vi scgodisnj" zc ljas ta bi ljka ras te po s uvim i pcseanim mes lima, uz putc.!vc. sasv im polcgla po zcmlji. sa razgra natim slablom i vrlo s itni m zc lcni m li s tovima. Biljka cvcw loko m leta. Sak uplja se nad7.e mni deo bez ko rena. Stab ljika so seCo noie m iii ma kazama dok je biljka u cvc tu i u.si n
dobija sc I kg suvc. Upolrcbljava 5C u vid u prep.HaLa za Icccnjc raznih tcgoba mokracn ih putcva i ul azi u sas tav raznih eajcv;'L Kil av ica se veo m a uspcsno maze ku llivi sati na s labim zc mlji stima, koj a nisu za druge k ultu n:. Izblcdco list ki lavicc sa d rugi m primcc;;ama nijc kva lilcW n i nc Ireba ga sak up lja ti.
..
..~
...---
63 62
Hyoscyamus niger - BUllika, zubna trava lIspsvljiva traYs, bun '
Huni kll l1Ioi.e hili i.:dnogtldi Nllj:t iii dVfI,;ndl\ nja I cljaMH hi IJk ;, "ill tiI/'~ ra ll ll llln "labluOi oel oko 1'01:1 Il1c l rn cln 1. 5 10 v i ... inc. Itll'I C PI) ct llh d l; lilll U, oko Iw ... c lja . 11:1 I llp uklCnil11 I Ih.: ohradcnill1 mC"i limll
kao ko rnv. a li
Oi l,;
i
JCUlltlgIH.li \ lIjll
VCfl II lH
dobl'O
k ult ivi ~,
hllnik:1 nern ll
rII/g r:lIlal n
" fllhl o, Jj " lovi
"i "
joj
... c ucci. eve l jc hl c dol.ll ckahlc hojc, II njvi ~c J411 lin n pn vrhll . Plod Je ' :III n! k ill Akll hlOg ohli kn, vcli f inc napr"i l kll I II IlJoj "oC nul:ll.c 'Hnlme "e lll ' nki ... iv..: hnjc. I)vn~ll d i< lIjll hlll1i k:1 11 p rvnj ""flliini ohnl/lIJc li..,: nu ro/c ltl ... a vco mu (1lIl-til t k illl li 'i lt wi Il1:l , I' " OhUllu !upta .. tim. a dru,.;c gudinc vi'ink u 1:l/,).! rlll1:'ltJ ... whljiku ak j ,Jo 1,5 111 v is in c. ( 've l jc i ll Ckll'i I, :, ci ll O kl'llni c:c j..: 1; lI hi :I'i l nhh.:dc ho jc. nuni ka cw l:. cd!) !c h ) i j,l t)v rc nll.: no , atrcv iI ~ 1l1t.!. CeI:. jc hi lJ k:. obr:p'Illl dlaka l1 t:1 i Vl.' OIlIlI o llOvn:., ~ IVO/d c l1 c hoi c 1 I1c p , ijlll n og llI iri\:t. Slik uplj u 'it.! li s !, h.:Ch: "te lllC, Sak uplj l.'l1 i lb.! "Ie ' lI , j 11 11 IC"; II11:1 illllld JleCi. Od okll h k~ 'IruVflt-: dohiJII ,c I kv. , u vog Ii ~Cll , S uvu li \Cc \C plt k ujc II kul ij c (lhl o~c n e 1:1111· 11 1111 p:rpiro ll1 illllltlll , 1\\lll ikll jc VcO l1l lt hig lo'ko pn:l , mora \C II VII II 11 :1 ' II YO Il1 IlIc!'! lu d tlh ,u la pakuYll ll a , SI.: Il1C 'il.: 'illk uplj a kad 'i ll ca lirI! I.ee le. Su 4i \C i pukuj t: II pupilllc "reel.! nhl,,;c lle jlllOl1I . LJpoln:h IJ:lva 'l' II 1I1l!dicini III ' PI\: lI1l1l1j C 1"; III Ii ll h:koYIt. a li , al1IO pod ' l fU Cll illl li nd· jI,OfCl III h: k:rrll , Pl'iU ku lll h l llllju lie \llIe se pll iii IIi JC' I i. S: I IlJUIl! trchll P,I\IIIPllli i "' It 1 kao i 'ill drll ~ illl Ol ruY llill1 hilj cl1l, ,It 111111 10111 iii l:I..' OIC· rikll l1l , BUlli ka 'c wc vi.;c 11':1/1 i 111 10 'iC klllli vi\4:. 1 kilO IlI kvlI p4lkllllllL' o clli ~ ll t: fCI.Ultlll c,
Hyp ericum perioratum -
Kantarion
Kantari o n jc viScgodisnja zc ljasta biljka, rastc viso ko do I m, sa ra zg ranatom stabljiko m 11 <1 kojoj se nalazc silni listovi duguljaslog jajaslog oblik a. Cve tov i sc nala zc na vrhu g ranCi ca i ja rk ozute s u bojc. Biljka
CVCIa
prcko cc log ICIa. Plod jc caura . K anlari on
r.:ls l c
kao ko rov
po livadama, z(:l li m fl a ncobradcnim mes tima po red pu tcva itd. Sakuplja sc cela stabljika u cvctu . Slabljika. du zine 20- 30 e m sa li scc m i cvctov ima susi sc u hladovini na p romajnim mcs tima, u koscvima, najcescc u kiti ca ma. O suScna bi ljka sc pak ujc u jutanc ba le - slama rice. Biljka posle sUSc nj a Ireba cia zadrii zclcnkaslosmcdu boju. Od a ka 3- 4 kg sirovc stab ljikc sa lislam i cvc (ovi ma do bija se J kg suvc. Biljka sadrli clcri cno uljc.: i Il cSlO jc nago rkog uk usa. Stab ljika sa drvcnastim de lom, potn mn clim li scem, bez cvela iii bez liSla nijc za upo lrcbu. Upo lrcb ljava sc..: 7"'<:1 Icccnj c stomacnih bolcsli, a lak ode i u kozrnctici .
1
66
67
Inola helenium -
68
Oman, beli oman, veliki koren
Oma n jL: viscgodisnja zcljasla bi lj ka visoka ako 2 m koja raslc pored suma, pOloka, putC V
69
Juniperus communis boba, borovica
Kleka, venja, smrekova
Kkka r.JslI.: p o \ uvi01 , kamc nil im brciu ljcima na p laninskim I\ lml13 ma. ali i u rav niCal1lkim krajcvimH. cak i do 10m uvi'\. ali jt: mnngo ecSea kao pl a nin ... ki 'li mzcl cn i ib un vhinc ad oka I metra. l rna iglicas te bod ljik :wc li ~ t ovc. Cvclovi S U joj i Ul i i re lc ni. plod jc bobica plnvc bojc. Sak uplj a sc p lod. rcelc li s t. Z rd c hob ic!.! ... c :o.iJk up ljaju kraj cm ICIlI . 1J g rani:lma b ilJ kt! ..,c nalaze i zdc llc i z n: h: bo biec klckc. Zrc lc bobicc sc bero iS lrc')anjl:m nit nck u pros tirku pos l av ljcnu isp oel biljkc. dok zc lc nc o~ laju 1.1 bcrbu id ucc godi nc. Pl od ...c bc rc cak do zime i prck o cdc zi me ukoliko vctro vi ni s li o lrc~ l i He lll kkk u. Plod klckc \C susi nn promaj nim m.:> slima i Il C !
70
71
Lamium album -
Mrtva kopriva bela
. . ovo jc viScgod isnja zcljas ta biljka cc tvoro uglas loga slabla. VISIilC do aka 60 em. Rasle po rcd puteva, na parl oinim mesUma Uokol in i nasclja ild .. Li st joj jc srcas l, ostro zasiljcn, ncravno izelubljc n. mck o dlaka v i nn spmmun. evel:! od srcdim: prolcca pa prck o cc log leta do polovi nc jcscni. Cvt.:lovi su ma li. beli i u pazuhu go rnjcg li sen. Sakuplja sc eve r, Tcdc ee la s tabljika. Cvct sc bere bez clrske preko celog ICIa. Susi $C u hladu iii na Icsama iznad ~Ci, Pakujc sc u kartonskc kUlijc obloicn!.! plavom h
i drugih, a ulazi 1I sastav mnogih cnjeva kao glavni sastojak.
72
Malva silvestris - Sum ski slez, crni slez, veliki slez, curcija trava
74
Ovaj slcz raS h; po ~ lIm a l11 a , za pu stenim zc;mlji slimCt i duhri ~ l i mil • .oko nasclja k:JO viScgodisnja zc ljas la biljka koja moie da izraslc i do I m lI vb. Llsc!.! mu jc pc ras to dcljc n o, b uh rd.a s to na dug im, lis nirn drs ka ma . Lis t j~ po obod u naz ub lj c n . evel 51.: nalazi u pazu hu 1i !o.I3 i nJ i. i ca s l ~ jc bojc. S Icz cvc t
75
Matricaria chamomilla -
Kamilica, titrica
K:1milica jc jcdnogodisnja zcljasla biljka v l ~mc do paJa melra. uspcsno sc ku ltivi Sc. a iolilnlOnikl o rast\;.' na parlointm shllinjavim zc mlji stimil, dOMa ni ze nego kullivisa na . I ajboljcg kvaiitc I3 jt! u Backoj i Banalu. Li slOvi SU joj pcra\to dcljcni, sa cvcLnim gi<1\icama zb ijcnih zut ih cvClava. Cvc lna g lavica jc ~ uplja i "dlO si lnija, vcoma prija lnog miri ~a zhog pris us tv a ctc ri cnog ulja. vela U Llprilu - maju. G lavicc ')c beru U poccln o m . lad ijumu cvclanja. SU\j sc prirodno na promajnim ta va nima iii suvim zrac nim prostorijama U lankom <"nju do I e m dcb ljinc iii vdtacki su k njc m U slisni c
fi enog ulja. Kamilica 5.C upo lreb ljava U medicini . kOzmClici, 13 spravljanjc okrcpljujucih napitaka i cajeva, Z3 dobijanj.:: clcricnog UJJil i u d rugc svrhc. Vearn a lI spcS no sc kliltivi;c. i tada ima veci prinos po hcktanl. Be rba ka mil ice Sf! vr~i mcn o. Cc~ljl.!vi m a, a u pC>'-.lednJc vreme su kon sl ru i~;'lIle i bcraCicc koje ~c ~ve viM: primenjuju. Ima nckoliko slicnih vrs lt!, ~ Ii ~c one uglavno m ra zlikuju od pravc kamilicc ja imaj u veee CVCI OVC. ~I najvninijc jc ~to jc kod prave kamilicc L'vctna gla vic;t ~ lIplj a. ve l ka mi licl' sa prim csa ma. sa vecom drsko~. bel prirod nc bojc, nijc za upo trcbll , Ccin biljka odrvenJcn3 bel pnrodnc bo jc, n ijc z:a upo trc:bu. Cela biljka odrvcnjcna bCI prirodnc bOJl' I1IJI: kva lilc lna.
77
76
Melissa officina lis - Maticnjak, macina trava, pcelinja trava, matocina
M;:lIic njak jc viScgodisnja ze ljasta bil jka. rus le viso ko i do 1 m. K ao stllno ni kla m SIC po ivica ma sum a, kraj puteva. aka nase lja. a li sc svc viSe pl alliai no gaj i. List ma ti c njaka jc jajaslo-srco likog obJi ka. po obodu ICS lc ras t, " evclOvi s u bclicaSlolju bieaslc bojc. Bi ljka jc vco mi:l prijatnog aro mati cnog mirisa na limun, a malo nago rkog uk usa. S'-Id ri.i clcri cno uljc. Sak upljaju sc lisl i ecla slab iji ka. List se be rc sasvim r'dzvijcn i susi u hl adov ini , najecscc na Icsa ma
iznad peei. Pakujc sc u viScslojnc papirnc vrl.!Cc i euva u suvi m pr s lo rijam a. Veo ma jc hi g rosko pa n. C d a b iljka sc sccc kada jc u evel u,
du i inc 15-25 e m, susi 1I hl ado vini i pak ujc u jUl a nc s la ma rice.
d
oko 3- 4 kg sirovog lis ta do bi ja sc I kg suvog, a od oko 3 kg si rovc e elc slablji kc '" lislo m dobija so I kg suve. kojc jc izg ub il o p ri rod nu boju. ka o i a na sa dru gim p ri mcsa ma. nema pO l reba n kvalile i i llC treba ga sakuplja li . e la biljk
Lisee
79
78
Orhis morio - Salcp, kacun, kacullka, balu cak, vranji luk, gorocvct
xo
alcp jc v i Scgod i ~ nj a ldj
Xl
Plantago lanceolata -
X2
Uska bokvica
Ovo je viSegodisnja ze ijasla bi lj ka koja raste na svim zapuslcnim zemlji stima, livadam a, kraj puteva i oko naselja. List jc sak upljen u rozetu , po obodu jc izduie n i vco ma lici na li st naprslka - digi talisa. eve t jc ruii easte bojc. Sak uplja se list. Prcko celoga leta viii se sak upljanjc li sla. koji SC susi na lesama i pakujc u jutane ba le. Od oko 4 kg irovog lis la dobija 50 I kg suvoga. Poole susenja, list mora zadriati )cp u i ze lenu boju i malo 04.1gorak uk us. Uska bokvica sc upolrebljava u raznim cajevima protiv krvarenja, zalim u sirupim a protiv kas lja. Treba voditi r~cuna da se nc zamcni sa listom naprstka digilalisa, koji jc veoma Olrovan, a veoma joj je sli ea n. Pore d usko listc. postoji i sirokolista bokvica, iii velika bok:vica (Plantago majo r), koja se sarno po obli ku lisla raz li kujc od prelhodnc. Isto tako, postoji i srednja bok-vica (Plantago medija). Sve ove bok · vice rnstu po Iiv<:ldama, sum am a i na drugim mcstima.
6'
s
Polypodium vulgare - Slatka paprat, navala, oslad, blag paprat, slatka bujad
Slatka pap ra t ras te najvise po trulim panJcvlma u sumama, na
o broncima brda i pla ninskim strn nama na vlaznirn i drugim mes tima, cak i do 2.000 m nadmorskc visinc. Sialka pa pral rosie oka I m vi soko kao viSt:goclisnja zc lj as la biljka. [rna podzcmno s tab lo riwm , kojc se nala zi plitko u zcm lj i i iz koga nn ga m joj s tmni izbijaju pernsto sloic ni li s tov i. Sa nalicja lisla sc na lazc sporo nosni o rgan i
za razmnoi avanjt!. Sakuplja se rizOI11, a rcdc lis t. Ri zom jc d ug 10-20 e m, c1cbco oko 2 em. ali izgleda mn ogo deblji zbog omotaca lis nih drski. Rizo m jc sladunjav i n..: sto na go rk og uk usa. Sadrli clc ric nog ulj a. Rizo m je spo lj a ta mn o mrke bojc. dok mu jc unutra s njost svc ll ozclcne bojc. Na preseku ri zom a r:a zlikujcmo 10- 12 . itnih blcdo obojcn ih cliptienih i u krug porcdanih su dov nih snopic:'L Rizo m sc vadi s p ro leca i 5 jescni. Prclhodn o se ocis ti od Ijus ka s lih delov", nadzemnog del a i si tnih korenf ica, a za tim se s usi na Icsama iznad peCi. Pakujc sc u papimc vrccc. Od oko 2 kg si rovog korena dobije sc I kg s uvog korena. Ncoci scc n ri zo m, ern. plcs niv, ncma potn::ban kva iitci i nijc 2a upo trcb u. .. Slatk,1 papml se upo lrcb lja va za spmv ljanjc prcpaml3 z.a SUZ· bijanjc Cfcvnih p:Hazita.
84
Potentilla tormentiUa - Sreenjak steia, traYa od srcB, traYa od srdobolje
r':c njnk je vi !cgadisnja zclj a'lH hiljka. ""Ie visoka 15-30 em. po vlni nim mcslim u. List vi s u po vrhu ~ ( a hl jikc scdeCi. n pri dou im nj u d riku . yc tovi so u zuckns lOnarnn dz.ns tc bojc i kod ove vrs te im nju 4 kntn i nn Iislic.. . dak SU kat! aSln lih vrs la lo rmcnl ila 5 kru ni nih li stiCa . veta prcko o: log leta i jcscni . uk up lju ~ l! ri zom . prole':u ii i S jcscni ri zo m so kopu, ali i p rcko eclogo lela. Izudcni ri zOI11 sc oCis ti 0 1 sitnih koren iea i nndzc mnih delo n. opere i su i IHI Stlnell iii i7nad pcci na lc~n nHI. Osuk ni ri zom sc pak uJt: u jUlnnc bnle. no suvo m meslu. 01 oko 3 kg ,irovog d bija 50 1 kg su va£, 0 7.o I11 U. OS ll ~ ni
ri ZO I11
mo ra l ud ri..nti
po~ l c
~ u ~nja
mrkoe mu boju
spo ljn. n nu prelomu sve tl os mcdu. Ri zo l11 jc kvrgas t. pomnlo k riv.
du zinc 5- 10 em. dcbljinc oko 3 C Ol . po t n:b ljnva Sc.: kao Ick 11 mn ogim p repn rnlim n 23 smirc njc. a 7.Htim ul azi u snS IHV bij'vll zn ispim njc i jn ·mjc.
Primula veris - Primula officinalis Jagorcevina, jaglac, jaglika, iglice, prvi evet
J ago rcevi n" je viScgodisnja zeljasta biljka. Ra;lC po krajevima
sum a. pla ninskim slI v,ltima i livadama, obro ncima. na ume renQ slivim pas njac ima i proplancima. Rano s prok:Ci) obrazujc lisnu rozclu sa lislovima izd uzcnog jajaslOg oblika. Cvetovi sc nalazc na jc dn oj iii v ise dugackih cvctnih drski. Zvonaslog oblika z ut e bojc. Cvc la ad m arla - :Jpril a - maja i lada sc sak uplja eve l. Sak up ljaj u se ev..:t i koren, rcdc list.
eve I se bere rano s prolcca kada jc Qtvoren
S~I
iii bez casict-:.
isklju civQ po Icpom i suvo m vrcmellu. Susi se na promajnim mcslima i pakujc u viscslojnc pap irnc vrccc. Pril ikol11 susc nja Ireba voditi rac una d a se cvr;1 brlo susi i za l a je najboljc s u ~ iti ga na Il!sa ma iznad pcCi. Nc d(wo ljno osu kn i sporo SUSc Il evet u dcb ljcm sloju dob ija vise z c1 c nu boju , sto n ijc kv~l1i tctno jer se lada gubi Ickovitost. evet mo ra za drla ti zutu boj u . Pri li ko rn bcrbc t reba vod it i racuna dOl sc sak uplj a S"lmo a na jagarccvi nll koja ima evet nn dugim. cVl:!tnim drska l1l ll (o nako kako jc prika za no n
XR
Prunus spinosa crni trn, kukioja
Trnjina, trn,
T mjina je viSegodisnji razgranat gonic sa trnovIllm g ranama visine do 2 m. List je neSto jajastog izduzenog oblika, po obodu nazublje n. evet je svetlo-bele bojc. eveta od marta do aprila. Plod jc modroplava bobica - koslllni ca. Gotovo nema kraja u zcmlji gde ova biljka nc rns tc, po meda ma, 5umama, uz drumovc, po kamenitim i retkim sum ama. Sak upljaju se evet i plod. evet se susi u hl adu, u sasvim tankom sloju je r inare poiuti i gubi vredn os!. Beru se sarno evetici bez granCica i peteljki. Od oko 5-6 kg sirovog eveta dobija se I kg suvog. Najbolje i najsigumije jc sUSe nje na lesa ma iznad peCi . OsuSeni cvet se pakuje u papime vreCe. Plod sc bere s j escni . Susi se na suncu, u tankom sloj u, iii na Icsama iznad pec;. Plo d sc mo ra dobro OSUSili da se spakovan ne bi pokvario u magacinu. Plod se pakuje u jutane vrere. evet tma, ako se dugo lage ruje, gubi svoje leko vito svojstvo, a u nedovoljno osiguranim prosto rijama biva na padnut od raznih stetaeina. Poiuteo cvet sa granCicama i drugim primesama ne ma vred nosli, a ni plod ako jc uplesnjiv iii napadnut insek tima nije za upotrebu. e vet tmjine se upotreb ljava u medicini za spravljanje raznih prepa rata, dok se plod ko ris ti za p repa rate koji se uzimaj u protiv tegoba o rga na za va renje.
91
90
Rhamnus frangula -
KTusina, frangula, kTkovina
h. lldi nii 1':1:-. 11.: kan ,ib uti nd.nllku met.lra. n.lje..:\(.'t! poruu pOlok.1 Gra ne Ml,hel Irnpl. 1\,)r'l j\.' t;trnno,iva "<1 hclim poprL'cnim lrtam.1 I i:.arama . 1_".. IUd Sli nalll11l.!l1lcnO ri.!"iptH..:dl'111 I ji:lJnlikl \a 1;\l'th"l7dcnlm pcgwl1<1. CVl.'IO\ i ...~ ja\ IJiJili 1I pillUhu li'h)\~1 I pri vrhu. Bni~ "ill t'lkJn· 7I'h: nl\aslc do plavolJuhiea\IC ('\'1:1<1 u maju Junu. Plnd Ie..' pro n I d e n. Ii.l lim Cf'01:11 1 I1<1J/ad ern. Yl'um.1 lal-.o -.c mZmn111.lhl, lain \l.' i u s pt.:~ n o kultivik. :ll..uplja 'l' kora \il mlauih ... tilhljiku i l.tnjlh !!,r.lna. Pocclknm prolcca I krilJcm link' pr~ rlt,'gn ':'It) oll . . t!.! .. klda ,c k(lra i odmah !-o U S t Knra tn:hil J;I ouh:zi Jl.'Jnu dn J\c: gou,"\." ih ua SI.' Il aro ci lt) pnpn.:mil na h:mpl'raluri 'HJ ,,1..(''1 1110° .lkuplJd 'l" U k.li"'-: \II11 ;l kl111 ~ luliujrHl ,kidaJu u dU/ini fld like) lO em, SU\.I koriJ sc uvqa 1I ct: \ I pu"ujc 1I Julanl... hall.:. Sol unutr.1'"JI..' ... lr.tnL' ~llr,l It: nar.:lnuza~lnc r\' clll· bujc. ~e ~ll1e ~c ,kinuli ~\.I kor.1 .... 1 Jcone hiljhjl.' r h i sc hJlj~a l\s u'- il <1, I\.llra Itna ~1i.ldllnJu\ I n.lgl)fitk U,,",. i maIn :-. Iu.f:\\, \ 'coma 'c (-1".·~lo utl,l.!~lua da 'to' l"lnh,'nl kor.1 kru ... in\.' .... 1 kornm
pa\jcg drl.·n n (Rhumu\ ral:i\"). "'-OJ.I Il' I1l',lo hkda ,;1 lInlllr~l,nll' ;"tranl", rlwvl gr..tnl: I C~l 'I..: h1d r;II'l\il Z;l\ r .....l\aju Imom O,im p.l"'lj,,' Ie,"c. l a menj ujll jll jc J Sil IOV0111 1 ne"l111 dmgim \ r~I;1Il1;1. UPllln:hlja\i.l ,t.' U medli:llu la 'pr.I\·lj"n,c fa/nih prep ..Ir.II.1 pWli\ h run icnih n.llvor:.1. Ulall U 't
iI \
\ n:dlHhl.
Rosa canina divlja ruia
Cynos bati -
Sipak, sipurak,
5ipak
rastc svuda po zapu sl.cnirn 7..cmljislama, kamenjarima.
rc tki m sumama , brdima, ravniearskim Icrc nima, pored puleva, kao samoni kla bi ljka visinc do 2 m. To jc omanj i sib iii gnn ob rn sta o
bodljama. Li sl jc pemslo sloic n i po obodu silno nazubljen. evel je ru i icas lob lc clc boje,
II
p lod jc mlrandzas toc rvc nc bojc. Bere sc
'U
tehn ickoj zrelosti . Od septembra mescen p. nado ljc. Su si se, u tankom sioju, na suncu ii i na lesama iznad peCi, taka da za drli prirod nu boju. Pakuje se u jutane vreee. Od oko 2 kg sirovog plod. dobija 50 I kg suvc robe. Sak uplja se ceo plod bez peteljki i dru~ih p rim esa, a ad si rovog cd og ploda koji sc uzduz r3seea i ViJd i seme dobijaju so polutkc. St!mc sc tak odc koristi za stotnu ishrnnu, kao j za eajcvc. Sip urak sc upotrebljava u in dustrij i ko nzc rvi , u prcradivackoj indu-
striji, z.a lim za sprav ljanjc cajcva. pu lpi. a ulazi i u sastav mznih preparala proli v crcv nih obo ljcn ja. Sadii ve like koli cine vilami n" C, ukusa jc prijat no nakisc log i po ma lo oporog. Prez rel i plodovi, gnji li, koj i su izgubili boju. sa pcleljkom i drugim primesa ma nemaju upolTebnu vrednost, pa ih ne treba s
95 l}4
Rubus fruticosus -
Kupina, ostTuga
Kupin a je..: v i segod i ~nji g rm hll du gim. I rn ovll l m grn na ma. r (J\IC pored pul ev a. nn l'-lpU \ tl::nim i 7Hko rovljcnim mc!) tlm a kao iivica. a najccsc~ oko potoka. Li-. t joj jc p em\ l. po obod u Il.!'stcra\l.... ;1 donJc ... tranc dtakav, blcdozclc nc bojc, v i ~ pcpc lja\lc. Cvctovi \u hell i ru zicasti. Cvc la od j lln ~1 - ju la. Pl od jc kO~ lun ic~l. Z rco plotl JC (; rm: bojc. ~ Iat k ~ i VCO rnH prijalOti u kusa. Sakupl ja 'c Ii" kupinc i ",de plod. Li ... l ... c he re d ok jc ml ad i lc!icn, bez pc tclJkc i nl! ,me bill o~tc6:0 . Li <; t ~c nl.! !)ak uplj a o el bi ljaka p ored p u! cva, jc r jt..: pra~ n Ji.lv . Li ... 1 :-of.! ~ u ; i 1I hl:tdovini. a Ilajbolj c.: nu IC")4.lm a i7nad peeL Od oko -I kg
..,i ro vog Ii" ta do bij a \c I kg ... uvog. Lis t po,1c r"uScnja mont ladri.<:l li prirouno lc knu h j u. Pak ujc \C 1I Jut a nc: bale. Li'l \C upotn:bljava La raZIll! cajcvc. za n:gulisa njl.: I1lzni h Icgoba, LiH im Z,I l'Ipira nJc. Suuri.. i vcliku koliti nu vila mina C, pl o(1 sC bcn.: u w.,:icm swnju i I-.ao
taka v sc upotrcb lj i.l va
Zit ~ pra v l jal1j c !o.OkOViI ,
vina
il d .
Po ic lj i kupcCI . pn: ",uScllja 11... 1 ~ ... Iavlja da rermcl1l i ~ pod p o~c bnim u ~ l ov ima .
7
I) riru c nik IJCkovi tog b liJil
Sambucus nigra -
Zova, bazga, zovika, cma zova
Zova jc omanj i gra nati ibun koji rn stc pored pUICY3, po ogmncima suma. uz nasc lja, ali sc veoma kultiviSc. Rasle visoko eak j nekoliko melara. Gra nje i sia blo s u mu suplji. Lisl zove jc jajasl, po obodu les lcra sl. eve l je U obliku stirn. yeoma p ri jalnog mirisH. Plod
je bobiea erne bojc. Cvela ad maja do jul a. Sakupljaj u se evel i plod, a rede kora. Cve l SO bere u prole':c dok nije sasvim OIvoren, bez pclcljkc. po Icpo m. Sli vo m vrcmcnu. evet sc susi Il a promajnim mesrima nanizan na kanap i obeSeIl po supnma i 13vanim a, ali Imjbolje na Icsama iznad peei. Osuscni eve I nn pClcljci istrcSH SC. rcsc la i tako odstra njuje pctcljka. Pakujc sc u papimc vrecc i ell va nn suvim promajnim mestima. Pl o d se bere s jeseni. kad bobiea pocinje da zri ..., celom pClcljkom i poslc sUSenja na suncu iii nn Icsama istrcsa sc i pakujc u papimc vrccc. Lisi zove sc nc upo lrcbljClva jeT sadrli izYcsnc sterne mntcrijc. Od oko 6-7 kg sirovog evela sa pClc ljkom dob ija so jed.n kilogram s uvog. Od o ko 3-4 kg sirovog plod. d obija sc I kg suvog. UpolrebIjava sc za cajcvc. za tim ulazi u saSlav prcparata kao srcds tvo za cisccnjc. mok rcnjc i znojenjc. e vet koji jc izgubio boju, 5<1 vcliko m drSkom pl esniv, bez mirisa
iii sa drugim primcsa ma nije za upo lrcb u i nc I reba ga sak upljati.
98
99
Taraxacum officinalis mlec, gorsko zelje
Maslaeak, mlecika,
Mas lacak ra sh.! nil svim pa !
jc od 15-30 em. Lislovi su dugarki, po o bod u jako useee ni . Iz p az uha li s la izbijnj u d ugc, suplj ...: cvc ln c d rf.kc, na koji ma s..: nil lazl..' cvc tn e g la vicc zu lC boje. Ko re n jc s po lja (;Jmn o mrk . a izn u t m svctlc
bojc, vcliein e do 30 em. Sak up ljaj u sc lis t, ce la b iljket i kore n. M i.ls lacak ra n o s p ro lcca eve lu pn !'ovc do jcscni .
cia biljka jt: pun a mlccnog sob. Li SI, bo i ecla bi ljka,
I () I
100
Teucrium chamaedrys -
Podubica, dubcac
Pod ubiea jc viScgodisnj
103 102
Thymus serpyllum - Majkina dusica, poponac, babina dusica, divlji bosiljak, tamjanka
Majkina dusica rastc po Zilp USlcnim zcm lji stima, livaciama i pasnj acima. po sum ama i na kamcnja ru , i ima la nko, razgmna to
s tabl o kojc rdS lc oko 20 - 30 e m visoko, kao vi segodi snja zcljasla biljk a. Lislovi su veo mn si t"i i jajaslog su obli kn, a na osnovi su ob rasli dugackim dlaka ma. Cvclovi Sll ru zieas locrvcnc bojc, redc be li. i nalaze; sc zbi jcni u pazuhu li Sla. CVC13 prcko cclog ICla, cak i u jescn. Sak uplj a sc eela b iljka, U daba cvclanj a miJjkina dusica sc sece makaz'lma, noiem iii s rpo m, S usi so u hl adov ini i pak uj e u jUlane ba le, Od oko 3 kg sirovo bi ljke SH lislo m dobija sc jedan kg s uvc, Prili ko m berbe sc biljka ne sme cupali iz ko rcna . Majk in a dusica sc upolrebljava u medici"i za ,:;pravljanjc raznih lekovc:1 i sirupa pro tiv ka slja, za tim ulazi u sastav ra znih cajcva
7.•3
kup anjc jer vco ma povoljno ul iec na okrcp ljcnjc
o rga ni zma, U p0 lrc b ljava sc u pa rflme rijske svrhc, Od rve njen i de lovi ,s lab lji ke bez lis l, bi ljkc koje su izgubilc boj u, p lcsnivc iii sa d ru gim prim es am :l, nisu z.a upo lrcb u. Maj kina dusica se vcoma uspdno kullivise na m,mje vrednim ze mlji stim a. Ima mnogo podvrsta njoj slicni h, Ie v rl o ces to do lazi do zam cnc.
104
105
Tilia cordata (argentea) bela Iipa, lipolist
Sitnolista, belolista,
Bela lipa ",sIc po suma ma kao drvo vi.oko od 20-30 m, " najecscc aka nasc lja. Listovi su si lnij i, sa liea su Lamnozc lcnc baje, a s nalicja svcl loblcdc bojc, po obodu nazubljcni . eva.1 jc od 5-16 cvcl ica. eveta 14 dana kasnijc od erne lipe. Sa nalicja lisla u uglu nerava 11:l IaZC se dlaCicc crvcnoz ule bajc. eveLa od j una do jula.
Sakuplja sc evel sa pri pc rko m. Trcba je brnti om poenc da ever;], po lepom, suvorn vrcmenu i susili 1I hladu na Icsa ma iii u susnici na 40° C. SID brie da bi zadrl..aJa svctlu zutozcl cnu bajll. Od oko 4 kg . irovog evela sa pripcrkom dob ija sc I kg suvog. Poslc sUScnja evet mo ra il1l:lti svellu zuckastozclcnu bOj ll. Lipa koja je precvclala, izgubi la boju i plcsni v" nije Z.1 upo lreb u. Pakujc so u papimc vreee iii jUlane ba le. U lazi u S~l s l av mn ogobrojni h eajeva za ubl aiav" nje "'znih lego ba, a posebno za okrepljenje.
106
107
Tilia grandifolia (officina lis) - erna Iipa, krupnolista, sumska Iipa, divlja lipa, srdljiva lipa
C rn a lipa jc d ugovcc na, drvc n a ~ ta bi ljka . «.IS le visoko i d 30 m. Lis tov i su po obo du naz ubljc ni . krup ni, i sa Ii C~l i ~ a nalicja boj<.l jl.: po dj cd na ko zc lc na. Sa nali cja [i sl a na lazc sc bclosivkastc dlac icc.:, U uglovim il nc ravil. Cvasl jc ad 2-6 cvc li ea , koj i ~ u krupniji ad cvdova belc lipe. e rna lipa pac injc da eve la poce lkam lela. odnosno dve ncdc lj c pre belc li pe. Pl od j c o rastic. eVe! i m... veoma It;pu aromu . Sakuplja sc evc t sa pipc rkom. V ise sc trai i ad bd c tipc. e llvn se u s uvim, pro majn im dob ro zapakovH nim papirnim vrccama cia nc izg ubi boju. ali dugim skladislCnjcm g llbi miris. Pri li ko m bm nja nc Irt.:b .. jf,,; meSa li ~ a cvctom bole lipe. Od o ko 3-4 kg sirovog cvcla dobija so I kg suvoga. 05Useni eve l jc SV Cli ol uckas t..: boj\.!. Li pa ulaz i u sas tav mnogobrojnih cajcva za o kn.: pl jc njc. Prccvt.:talc cvasl i lipc nc treba bra li jer ncm aju Ick ov ito dejstvo.
109
108
Tussilago farfara - Podbel, lopuh, konjski kopitac
Podbe l je viSegodi snja zelja sla biljka koja mSle kao korov na vlaznirn livadama i usamljcnim mcstima. oko nasipa.. odrona i u eka
zem ljista. Rano s proleCa, vee II februaru - m"rtu ako se sneg iSlopio. pojavljuje SC zUla cvelna glavica na dugoj drSci. slie"" ma,lack u. Kas nijc se pojavljujc i lisl koji moie da bude veQma vcliki . Lisl jc srcasl. po obodu nawbljcn. odozdo srebmaslobcle bojc. obraslao silnim, guslim dlacieama. a "1 liea jc wmnije bojc. Ce", biljka ima izgkd w uniea visokog oko 20 e m. Sak upljaj u se cvel i lisl. evel 50 bere u februaru. martu - aprilu. bez pelcljke. i . usi u hladov ini na les.ma iznad peei; dobro os uSen. pakujc sc u papime vrcec iii u karlonske kulije. Lisl sc bere pOlpuno razvijen. bez 1"'leljki. susi kao i evel, i pakujc u jUlane bale. a po ic lji kupea sc CcSIO i prcsujc, pa 10k onda opsiva JUI.nom Ikaninom. Lisl sc berc Celli IeIO i kas no u josen. teslo ga napadaju insekli iii od neka gljivicna oboljcnja. ad oko 5 kg sirovog dobija sc I kg suvog evel•. a od oko 4 kg .irovog lisl. dobija sc I kg suvog. Puiulelo liscc, zlIm2"n , '" pClcljkom i drugim primes.ma. nc odgovara kvalilclu. Podbcl e upolrcb ljava u medicini za spmvljanje ramih preparal" i cajev:! proliv kaslja i ublaiavanj> asmalicnih Icgoba.
11 0
III
Urtica dioica -
Kopriva, iara, velika kopriva
Kopriva jc Yiscgodi~nja ze lja sta biljka koja raS h.: gO IOvo sy ud a, kao vco ma r.1~ pro~ laIlJc n ko rov. tab lj ika jc Cclvorougla\13 i pokrive na VCO I11 ~ oS lrim d laka ma. Li ~ t jc jajaslog. a pri vrhu ; iljas tog oblika , dok jl' po obodu teslcraSl, pok rivcn vcoma osc tljivim dla-
ka ma. ve l j~ !
b il jk ~l.
Li st s o sak u plja s proleca i prcko cdc g od ino. bcz pctdjkc. , us i sc 113 Ies a m a iz nad pI.!Ci. na pro majn im mcs lima i pakujc u jutane bale. Ilo ra 5C cuva ti na sli vo m mcs lU je T lako p rima vlagu i pobuda. K on.: " sc sak uplja 1I prokcc i u jC!'ocn. OJX! fC 51.! i ~ u si 0<.1 ~uncu u komadiCima ad 10- 12 em; dobm o5llscn ko ren 5C laka lomi i pakujc 11 j Ul ane hale i va na suvo rn meslU . Od aka 4-5 kg sirovog lisla do bija SI.! I kg ~ u vog. a a el 3 kg ~irovog ko rc na elob ija sc 1 kg o;; u vog. O SlI Sc n kare n jc s ivo m rkc bojc. Prili ko l1l sak upl ja nja koprive, ruka ~c m o ra z(ls lil i rukav icol11. je r jc ccla bilj ka kop ri vc obmsla oS lrim dla kam a ko jt,; sc..: na docl ir lo me i iSlO vn.: mc no iz li va ju kisc lin u koja pcce i m oze cia izazavc bo love. Kopriva ima siroku upotrcbu. i ka n;uod ni Jck, i u mcd ie ini . Zatim kuo caj zn jacanjc orga nizma. proliv I1w lo krvn os li, p ro li va i lI b lazavanjl.i razn ih Icgoba kod m nog ih bolc!'l li. Z atim kao lua na . adri..i veo ma mn ago hl orofil a, odrvc njcni dc lo vi s iabljik\! prcko 20 e m. s ta re bi ljke pozutcl ih li s lova , ncoeiscc no kon.: l1 jc, nc..: d ovoljn o su vo, ncm aj ll up o lrcb nu vrcd nosl. KoprivH sc VCO I11 ::t lIs pesn o ku iti viSc na lokl11 zc mlji ~ tll.
ell
S
11 2
Prirutnil Ijckovihlg bdja
113
Vaccinium myrtillus borovnica
Borovnica, brusnik, crna
Borovnica jc zbun asta zclcna hiljka oko I m visoka, ra()lC po II li slOpadni m i c rn ogoricni m ~aS l ojinama. na pa~njl:tcima. s lIll canim Slran ama i padi na ma. Li s l joj jc jaj aslOg ob lika, no kralkoj drsci, s ilno nazubljcn po oho du . Mla do li scc je svc tl ozclcnc bojc: . a starijc la mn ozclcnc bojc. eVe ! je 1I pazuhu li s l:l fuz icas tc bojc. Cvc la 1I maju i junu, a pl od stizreva j ula Cl vgusta 1I ta mn op lavlI bobicu, koja jc veoma prijatnog naki sc lo s lalkog, ma lo o porog uk usa. Sak upljaju s c pl o el i lis l. Li s l so sa kupl ja bez pClclj kc loko m lela. Susi sc na prom ajnim rn cs lim a, najboljl; na Icsa m
\
.\,
~
114
, I
s'
115
Veratrwn album -
Cemerika
, I
cmt.; rik a ra SLe po
vlilznim
planinsk im Ii vadama. senov ilim 1I sas loji llama sa mrnzovccm, lineurom, kacun om, sa lcpom it d., cak i na visi nama do 2000 m. Li stov i su joj vcli ki. jajo lik i, ob rasli mck im c1 laciea ma. Cvetovi ,u belicaslOze lcnc boje, scdcci . eveta p rck eclog leta. Plod joj je ':aura . Veo ma jc sliena li neuri po svom spoljnom izglcdu i kod neukih sakupljaca moie doci do 'W mene. MisleCi cia je lincura, nepoznava lac vadi kare n ce mcrik c kao kore n lincure i ako ga tako i upot rebi, ka tastrofa j c ncizbcitna j cr je ccme rika veoma olrovna biljka , neprija tn og miri sa i go rka. Sak uplja se ko ren ccmcrike. t im bil jka prcevc ta, ri zom i koren ccme rikc se zajcdno vade, sum ama kilO ko rov, visoko aka I
111 ,
susc, najbo ljc na lesa ma iznad pcCi , a z3 lim pakuju u jutanc vrt:cc i cuvl1jU u dru gim pros lori j a ma, daljc ad nCO lFovnog bilja. vid ljivo obclczeno kao otrovna biljka . Od oko 3- 4 kg sirovog korena dobija se I kg sll vog. Prilik o m vadcnja korena i, uopste, pri rllkovanju sa cc mc rik om treba s tav ili v lainu ma ra mu prcko Ijca. nc smc sc pusili ni l i jcs li. Trcba rad ili u mkavi ca ma. Ccmcrika ima siroku upot rcb u 11 medicini i vC lerin i. iposto ~c nl! smc upotr~h
Ijavati ni u kakv om ob liku bcz IckHrskc dozvolc. Potpuno suv koren sc pak ujc 1I jUl ane vrccc.
11 6
117
Verbascum thapsiforme v. phlomoides Divizma, lopen, volov rep, svecnjak, divizma krupnolista
11 8
D ivi z ma jc viScgod isnja ze lj as ta bi ljka. iz ko je se p rve godi ne ra zv ijaj u li s lovi a zal im u dru goj go d ini nc razgra n ato s tab lo v isoko 1- 2 me tra, nil ko mI.! 51: kas n ij e javljaju k rupn i l Ul i cvelnvi. grup isa n i kao klasjc . Cve ta a d ju na do sep tc m b ra. Ras lc na z.ap u ~tc nim zemljistima, korovistima , suvi m sunca nim mcs lima, kamcnjarima i na pcs kov ito m tlu . Sak up lj a sc e ve l. a rc d e kore n. C Vc..: 1 sc bl.! f C pos le ro se i s usi na suncu, u ta nko m sloj u, iii iz na d peei na Ie-sa rn a. Pak uje sc u dob ro za tvorcnc ka n o nskc k utijc oblozc ne p e rga m c nt -pap iro m iii u viScs loj nc p a p irn c v rcce do b ra zapccaccnc. eve l veo ma lako p rima vlag u, brzo poe mi i izgubi po trc ba n kva lih: t. S toga u pros to rij am a u kojim a jc sk lacli stc n ovaj e ve l t reba o ba vczn o cia bu clc pos lav ljc n upij ac vlage ncgasc n k rcc. Pli li ko m bc rbc t reba vo d iti rac u na cia sc mn ogo nc g njcc i i cia se sta vlj a u ko rp c.:, jc r izgnjccc ni eve I p os le sUSc nj a poe rn i. Si:l111 0 jc dn a b ilj ka moze cia cia o ko 150 g r cV0 ta u Suvo m s ta nju. Od o ko 6 kg siro vog eve ta d o bij a se 1 kg su vog. Ko re n sc re d c va di , Pl! fC SC. s usi i pa kuje u jU la nc v rccc. Diviz ma sc u pot rcb ljava kao caj ko d pluc nih tegob a. Taman eve t, p o m csa n sa d ru gim vfs ta ma, sa s itnij im cvc tov im a. nijc kva li tc la n i I1C In.: b a ga sakuplj a ti.
11 9
Viola odorata bubji so leek
Plava Ijubieica, mirisna, fiola,
Pl ava Ijubi cica je zeljasla viSegad isnja bi ljka. Taste svuda po basl ama , li va dam a i 5umama, kao i na dru gim mcsl ima. Ra no s proleca
pa javljuje se na du gim, cvel ni m elrskama sa CvclDvima p lave bojc. vco ma prijatnog miri sa, a za tim sc pOjav lj uj u srcoliki listovi. takodc
na du gim drskama. Sakupljaju se e ve l, li st, kore n i eela bi lj ka sa korcnom. eve I sc sakuplja ra na s pro lee., bez d rskc. po kpom vremenu. Bere sc u korpc. Su si se u jcdn om sloji na Icsa ma iznad peCi. Osuseni evel sc dob ra spakuje 1I la mn c, papi rn c vrccc. kratko vrcmc sc ellva do prcdajc. a zHlim sc mora pa kova li u natron-vrecc iii kartonskc
kUlije oblaie ne plava m h" rlijom, sve dobro zapakovano. Od oko 7 kg sirovag evela do bija se I kg , uvog. List i eela bil jka sc sakupljaju dok jt; biljka U CVClll, Sli Sc 5C iS ID ki:lo i eve l, a pak uju u jUlanc vrccc. Ko re n sc va eli S prol eea. kaela bilj ka preevcta . Susi sc " " une u i pak ujc u jULHll e vrecc. D obra oSlI scn eve l m Ont i mal i zalvorc noplavu, modru boj u. V,coma su tes te za mcnc Ij ubi cicc sa onim V~ [ il m Cl kojc
nl!maju miri sa. Tc vrst e nc tn.:ba sakupljati. LjubiCica ima vcJiku pril11 cl1u u koz l11clici. partil11c rij i ) a za lim ul azi u sastav mnogobrojnih ciljcva proli v tcgoba disaj nih orga na.
120
---------------------------------
12 1
Viola tricolor - Dan i noc, macuhica, sarena Ijubicica
Ma cu hiea jt viScgodi snja zcljas llI bi ljka, supl jc swbljikc, raS lc a ka 25-30 em vi sok a . po livaela ma, pas njae im a, ba ka rav i po sumama . Li stovi s u s rc asto-jajastog ob li ka , po obod u zupcasti , a eve t jc bclicastozut j Ij ubi clS t: Cvcta prcko cc log Ida. Sakuplj aj u se eve l i ceo nadzc mni dea. 've l se be re bez pe lcljkc, vcoma pai lji va. Su si sc u hlaelov in i iii iz nael pcCi nil lesmna. D d a ka 6 - 7 kg sirovog evcta dabija se I kg suvog evCla. Pakujc sc u viscsloj nc natron-v rece i ka rt onskc k utijc. oblolc nc iz nu tra plavol1l ha rt ij om i dob ra zatvO Tc.nc. C lI V;1 se na SUVO I11 mcslU. Cc la stabljika sc bCTl.: sv ~ dok im a cve l a na njoj . 5 usi sc u hl ado vi ni i pak uje 1I papirnl.: vreee jli ka rt onskc kUli jc. Del aka 4 kg sirovc macu hi cc ' Iab ljikc sa lisla m, dob ija sc I kg suvc. I zb lcdcli cvc lov i i biljkc kojc kva li tctni i nr treba ih sak uplja ti.
~u
izguhilt.: boj u
l1i~ lI
Ma cuhi ca ul azi u sa stav razni h f ajcv£! pro ti v ka slja i drugih obo ljcnja. Ijubi cica.
122
Z bog vt: li kc po tra z njc,
kulti viSc
sc iSlo
k(lo i
plava
ID
Viscum album -
1J11ela, bela imela
I mela. zimzclcni sib koji kao poluparazit raslc na krosnjama raznog drvcca; kru skc, lopole, jabukc, hrasla, bagrcma. sljivc
i drug ih. G rnn cicc im ele sc jak o razvijnj u. Bh;dozcicnc jc boje. Lislovi SlI sedec;, jaja stog oblika, zuckastozele nkastc bojc. Cvctovi su tak od c zelene bojc, a plo d jc bob ica bele bojc. Biljka jc o tro vna. Sak uplj a se li st, rcde ee la biljka. Sakllp ljcni li st mora se susiti na lesama iznad pec; i dohro so osusiti , jcr j c li st vise koiast i laka c kvari na vlainim mcslima. Lis t posle s u!knja mora ima ti z uckastozclenu bojll. Od oko 3.5 kg sirovog lis ta d b ij a se · 1 kg slI vog. Od oko 3 kg sirovi h granCiea sa grancico m do 20 em duzinc dahija se I kg !'uvih. Imcla jc \uva
kada sc lako lo mi . Upo trebljava sc ka o caj isklju civo po Ickarskom uput stv u, jcr jc Olrovnil , za tilll ulazi u sas tav raz nih dnlgih pn.:parala.
Na h ras tll i ivi sa ime lo m vrl o s rodna dru ga b iljka. koja e razli klljc a d imelc po lo me sto im a lislove sa dlakama koji Dtpadaj u u loku zime. a p lodov i s u joj iu te boje. dok su kod imclc bcle.
124
125
Lytta vesicatoria - Canth~rides Spanska buba, jasenovaca buba
GUIVE PECURKE
Spa nska bu ba 'livi naJcescc na jasenu i jo rgova nu . To jc insek l zlIlozd ene boje, veo ma sjaja n, duzin e 2-3 c m, sa la nkim, goIOVO crnim noga ma, sa tclom obraslim sitnim dlacica ma. Ovaj insckt sc roji krajem maj a i pocc lkom juna i masovno sc j avlj a za vre me loplijih da na oko p o dne i u velikim rojevim a nava ljuje na ml ado li see, naj cesce jasena iii jo rgovana. Oa k brsti list, istovremeno se pa ri . Sledeceg d ana po spariva nju 'lenke o dl aze na zemlju, nose jaja, a za tim se opel vracaju na drvo i da ljc brs lc lisl, i p onovo se pa re radi polaga nja novih jaja. Posle 3-4 nede lje izlegu sc ml a de la rve iz poloienih jaja i prolazc kroz veo rn a kornplikovan p reobraiaj da bi se sledceeg p roleca pojav il e u ro jcvim a na drvecu. Sakuplja sc cela buba k rajem maja - juna. Ra no ujulru, dok je jos rosa, bub a je nepokreln a. Ispo d d rvc la na kome sc .nalazi slavi se neka prostirk a, i drva sc jed nos tavno Slresa, bubc padaju na proslirku, slavljaju se u legle iii u lime ne kUlijc i ubijaju ele rom iii laga nim zag revanje m u re rn i stednja ka. Susenje se moie izvr-iti i na suneu. Pakuju se u ka rlonske kutije. Bub u jase novac u jc lako pronaci je r o lpu' la veoma ka rakte ri sti ea n miri s, koji se oseea nadaleko. Priliko m sak upljanja pozeljn o je da se ra di u rukavieama jer ko d nekih osoba do dir sa ovo m bub om moze izazvali plik ove na kozi. U potreblj ava se u vcte rina rstvu. Ne sme e upo tre bili bez savel a stru cnjaka. Sirove bube se lako kv a re, na padajn ih insckti , Ie tak vc ni su za upotrebu.
126
9
Priru cnik IjckovltC>g bi ljn
129
GUIVE, PECURKE
Peeurka se sastoji uglavnom iz dva dela : iz Sesira, iii kl obuk a, i drske, iii stoia ra . . . ... . Sa donje stran e Sesira peeurke na laze se ta nkl It s h c~ zvant lamele na kojima se o brazuju spo re - o rga m za razmnozavanJe. Za'razvice pecurki po trcbni su sledeci us ~ov i: v~azno s t vazdu~~ treba da' bude oko 85 % , te mpera tura zel~IJl s t a 18 C pa n avl s~ i tempe ratura vazduh~ mljma~je o d 12- 15 C. Peeurke mogu bltl Jest lve I o trovnl c.e. ,.. . . Neke jes ti ve pecurke se mogu I SU ~lt\. ad 8- 10 kg s!rovlh pecurki dobije se I kg suvi h. avo zavlSl od vrste, uzrasta I vre' menskih prilika u koj im a pecurk a raste. Pecurke sa drie oko 90 % vi age, a suve ok 0, 9-.- 10 0/0.. . ad velikog broja g ljiva koje ras tu u na soJ zemlJI Izvesta n broj je veoma o trova n, neke ~ u ma nje o trovn e, dok Je Vdlkl., broJ J;' stivan. Gljive se ne smeJu bratl dok se nc upozna!u, Jc r por~d toga S!O mogu da izazovu razna obo lj enja" mogu bltl I uzrok smrt\. Zato je po trcbno brati sarn o o nc peeurke kOJe se dobro po' znaju jer tada ne postoji nikakva moguenost za m~n e . l ako se gljlva u ish rani coveka javlja veoma dugo, nc pOS tOJI sasvlln p o uzdan naein po ko me bi se mogle sa sigum oscu ra zltk ova tl jeS h v~. vrste o d otrovnih iii po lu o trov nih, st oga ko Ih ,d ob ro . ne p oznaje ne tre ba da ih dira jer su neke o trovmce vcoma shene Jeshvlm. Priliko m be rbe tre ba se dria!i sledeceg: _ ne brati gljivu koja nijc dobro poznata ; . . . _ gljive koje na preseku me nj aj u bOJu ne Jestl , lzuzev o ne koje sc dobro poznaju ; - stare, natrule, crvljive iii o d ki se raskva Senc gljive nc pripremati za hranu, niti ih brati ; ·· se odmah J'est i, in aee - ies tivne g IJIve
-
sa mo ni klc sum ske i kulti visane pecurke za Ijudsku ishranu s meju biti ubra ne najra nije 24 easa pre pustanja u promet, izu zev ako Sll smestene u hl ad njaei; - gljive sc pazljivo beru u korpe, i ne smeju se g njeCiti. One koje su za sUSenj e treba iseci na ta nk e snite od 1-3 mm i susiti u ta nkom sloju na suneu, ali najbolje izna d pec; na Icsam a. Gljiva jc suva o nda kada prilikom sak uplja nja susti. Suva pccurka se pakujc u papimc vrccc, karto nskc kutije, a po iclji kupca i u drvenc sand ueice iii kartonsku burad. Spakovana pccurka mora imati oznaceno: naz iV, imc i scdi ste proizvodaca. odnos no ispo rueioea. vrstu i kvalitc t pecu rke (I i II klasa). Na ovaj na':; n se od ma h utvrduje ko je prodavac even lualno pomcSanih jcstivih peeurk i sa o trov nim . Signiranje je vcoma vazno jer i jesti ve peeurkc mogu bi ti stctne po organ iza m ako se upo trebc kao ustaja le, plcsni ve ii i ako Sll u slanj u raspadanja. Takve 50 pe, eurkc ne smeju ispo rtl eivali triistu , jer upOlreblje nc za Ijudsku ishranu pro uzrok uju vcoma tcska obolje nja, a ccsto i samu smrt. Ako se upo trcbe ne ispravnc peeurkc u hrani , posle 2-3 easa prouzrok uju g rceve, g ub ljcnje svest i, oseeaj jake Zedi , lupanje srca i, najzad, smrl, te pri pojavi makar i jednog od navcdcnih znakova posle uzi manja pecurki u hrani t reba se odmah obrati ti najblizcm lekaru , a u mcd uvremenu povraca ti SID je mogucc vi se.
Najpoznatijc neol rov ne peeurke kojc se mogu jesti su sledece: vrganj, li siearka, rudnja ea, blagva (jajeara), ml ecnica i smrea k.
oseCa~~f!!I~•• ~.....
i duze cuva ti na hlad, se Pri.likom sakupljanja pozeljno je ~,~:t~~~~ kod nekih osoba dodir sa ovom bubom moze na kozi. Upotrebljava u veterinarstvu. Ne sme se upotrebiti bez savela struenjaka. Sirove bube se lako kvare, napadajo ih insekti, te takve nisu za upotrebu.
se
9
Priru t nik ljekovil og bilja
129
BOLETUS EDULIS goban, pecurka
Vrganj, medvedara,
Vrga nj je jeuna ad najpoz na tijih i najtraze nijih pccurki. ~,",;ir pccurk c jc raz li ci tc boje i veli e in c. cak i do 25 em, ~ to je Zilvi s no ad god isnjeg doba i kraja u komc ras tc. a svctlim po lozajill1i:1 , na livad ama, prop lancima i drugim mcs lima, Sc~ir jc tam nobrao n, dok je kod o nih vrga nj a koj i rastu u hlad ov in i i u vlaz nim krajev illl a nj egova boja bieda, kam e nosiva . Lc ti jc uvek wet lije boje. a s jcse ni crvcnobraon. M eso vrga nj a je bck bojc, nc menja sc i z ata jc ovaj vrga nj i na jbo lji za s usc njc. Miri ~a jc vCOllla pri ja lnog, sladulljava ukusa. Ra ~ l c po svc Llim , jui nim ~ um ama i obroncima, a najvi sc po li vada ma i pasnjacim a - obicno bli ic sum a. U prol ccc, krajclll maja i svc do s re d ine j lli a vrganj se sak uplja, a za tim, kad po enu jake susc. njega jc najmanjc. Od s redine avgusta pa do srcdinL: novcmbra . posh: ki sc, ga ima mnogo. narocito aka jc to pl o. Bere sc o el Illaja do jun " i od avgu"a do nove mbra. Svezi v rganj se sa kuplja u korpI!, seCc u ta nke snitc ad 1-3 mm i susi na sun cu, ali najbo ljc i najsigumijc na ksama iznad peCi ill s te dnjaka. Pos k sUSc nja, vrga nj treba ti n . za d ....I i p~irodnu boju. Pakujc 51! u karton skc klltije, pupirnc vrcec, a po ZclJI kupea u drvcne Silildu cicc iii drv~nu burad. Os uscni vrg~1I1j $C r.=tzvrs lavi! U I i II klasu. V rga nj se upotrcbljava u sVcZcm s tanj u za i,hranll , a i u konzl.!rvi sanom. KOllzcrvisanjc SC vrsi uglctvnom porn ocu sla ne vade prok uvava njcm i ~tav l janjc rn 11 pla~ticnll burad. pn CCIllU (reba voditi racuna da vrganj hude pok ri vcn salamu ro m kah.u nc bi closlo do kvara . Ovako priprcmlj cn vrganj sc ell V" u hladnim o v~
proslorija 111£1 .
.. 130
131
CANTHARELLUS CIBARJUS lisnjaca, lisica
Lisicarka,
~i roku primcnu u iSlo wko dobra i susi. Ovu pccurku jc pOlrcbno pre
Li sicarka jc vcoma dobra pccurka koja ima
ish rani . ali
:.C
upo trcbe dri..ati u vodi bar dva sara.
Scsir lisica rkc jc zute bojc kao zUnlancc. Starljn pccurkn ima ob lik Icvka, dok je Icvak kod mladih pccurki plilak . abori ~u voSi ano rumeni i po k rajcv im a duboko razv uccn i. Meso jc belita"ozul O i ima miris brcskve. Ukusa jc malo na biber. RaSie od proh!ca do jcsc ni II svim ; umama, a najccM:c U cc lin aNkim, u vclikim skupinn ma.
Li sicarka sc iSla kao i v rga nj sere. susi na lesama. Pilkujc \c u papi rn c v rccc ii i karto nskc kUlijc.
132
133
LACTARIUS VOLEMUS mlecna pecenica
134
Mlecnica,
ScSi r kod ove pceurkc jc z la lnorumc n. Na s redi ni Sc~ira boja je uvck lamnij a ; kod m lad ih pceur ki res ir jc o krug iasl i prav il "n, a kocl s(arijih sa ncjcd nako zavrn utim krajt!v ima nago rc . Li sli ci ( Iamel ice) su z lickaslObc lc bojc, a kas ni jc posla nll b rao n. ako se ostc tc. Meso jc bclc bojc. a ako ga ra sk incmo, pos taj e braon i tada Ille i dOs la bc lieaslOg soka siad unjavog ukusa. M lada · pocurk " mi ri se na kru skc i sladunjavog jc uk u sa. Rast c najvi sc na vlainom Illl , ali nc II gr upam a. Bere se od avg usl3 do ka s no II josen. Ova pecllrka je dob ra za kuva njc, a poscbno je d o b ra i ukll s na kao pccenica. Po nckacl sc jcdc cak i sirova.
135
LACTARIUS DELICIOSUS -
Rujnica
Ova I'cc urka spada u najbo lje vrSlc, ali ba, nije kvalilclna 7~1 slI Scnje. ScSi r kod mladih pcclIrki je ok rug iasl. kasnijc pljosnal a na ~rc dini jako udubljcn. rvene jc bojc kao c igla. Na vrhu im a zclcnkasloo ra ni k ru govc i zeic nka sle mrlj c. Drska je valjkas la i iSle bojc kao i Scsir, a kod sla rijih pecurki suplja. Meso je crvcnkaSlozlito kao Sa rga rcpa. Ukus£I jc mal o nagorka . R.a~ l c u svim slIm a ma prcko cc log le la eak do novc mbra mescca. Ako so pecurk a pre lo mi , pojavl jujc se ora niiul i sok, slog" pre upOI rcoc, pre scccnja , ovu pccurku treba oprali cia 5C ovaj sok nc bi isprao. jcr se on 113 ozlcdenim mcs tirna odmah ce di .
137 136
MORCHELLA ESCULENTA- Smrcak, gorski smrcak
138
Sm rcak je jedna od najbo ljih jcstivih .bi ljki. Ras te po svet lim sumama, plnninskim pa snj ac im a i na peskov ito m tlu . Be re sc od apri la do juna pos le toplih k isa. Scsir je JaJastook rugao, ja mi east i na v rhu supalj, nad uven, i ut osivc boje. Drska je beli castop rljave sive boje. Meso je belo. Miri sa prijatnog na pec urk u, uku sa veo ma p rijatnog. Smrenk se susi ceo, najbo lje na lesam a iznad peei . Pak uje se u papim e viSeslojne vreee iii u karto nske k uti je. Sirovi s mreak moie da izazove neke blaze poremeeaje. a li kad se pravi lno i dobro osu;;i, o trov ove peeurke se raspada i sasvim iscezavi:l .
139
AMANITA CAESAREA jajcara
Blagva, rujnica,
Sdir jc lo p las log ob li ka kod m ladc pccurkc, Zlllim sc si ri i ispupci. da najzad poslanc ravan iii cak sa obodom posuvract:nim uvis. Sasvim ml ada pcclIrka sc nalazi u belom omotacu slicnom jajct u. Toko m ras lc nja omo tac sc rasprsnc i pojav ljujc sc scsi r pccurkc jarkocrvenc bojc, na Iilnkoj drsc i. Meso je kod ml adih pccurki bdo. a koel starijih ZUI O. Drsk" j c lanka, zU le bojc, valjkas la, sa karaktc risti cnim prslcnom. Ukusa jc vrlo prij alll og, spad~1 u veo ma kva litctnc pccurkc. Ne susi SC, ali sc konzcrv i ra. Vco ma jc sli cna pcc urki muhari, jcdnoj od najotrovnij ih pccurki . M uhara ima crve ni scsir sa bclim izras tajima i clrska jl:: be la,
elok j c kod b la gve l uck" s la, li sti c i lakoele.
14
I~I
OTROYNE PECURKE (ne sakuplj ati )
Smrlono ~TlC
AMAN ITA VER A - Bela muh ara AMA ITA PHALLO ID ES - Zclcna mus ni ca Vcomu otrovnc AMAN ITA MUSCA RI A - M uh omorka AMA ITA PANTH E RI A - Pega st" muhara BOLETUS SATANAS - Svinjski goba n TRICHOLOMA PARD INUM - Tigmsa ta kolobarica BOLETUS SATANAS
TR I C II OLO\.I /\ PARDI N
AMAN IT/-\ PANTII ER I NA
NAEMATOLO!>.IA SUIlLAI ERITll \1
\1
Olrovnc
LACTAR IUS TORM I OSUS - Brezova sirovka RUSSU LA EMET ICA - Bljuvara
RUSSULA FOETE S
142
AMAN ITA PHALLOI DES
1·l.1
KULTURE
AMANITA M U SCAR I A
AMAN I TA VERNA
144
LACTARIUS TORMINOSUS
Artemisia dracunculi -
146
Estragon
ES lrago n jc vi Scgodi snja ze ljasla biljka, ""grana la, raste i ercko I m viso ko,. li slov i su joj kop ljasli. evet je zclenkastobclieaS le bOje, eve ta jula - avgusta. Ko re n je veoma jak, razgranat i podnosi vrl o nisk e temperat ure, tak i preko minu, 30· C. Biljka sadrii e lc ri e no ulj~ kojc jc svcll ozelc nc bojc. Es trago n uspcva na svim suvim i n<;d ovoljn o plodnim zcmlji tima, ali najvece prin o c dajc na plod nim, ras tresitim bastenskim zc mlji \tima. Ra z mn 07-'lva sc vege lativnim putem, dcljcnjem podzemnih korcncica- stolona, a i direktno iz sc mcn(l . Podzcmni slolon i sc scku on 15-20 em du zine i stavljaju u b razdc oz naee nc markerom iii buda':i cem na ra stojanju a d 50--60 e m i dubini od 10 em. Brazdc se za lrpav aj u i nji va St' povalja lakim va ljkom. Za I ha potrcbno je oko 800 kg slol ona . Po ni ca nju, est ragan tre ba okopati, :1 p rc okopava nja msturiti azotnog dubriva u ko licini od oko 150 kg po hcktaru. Drugo prihranji va njc je posle prve iervc u julu mcseeu, kada treba i oko pat i zasad. Druga ierva jc k rajem sep tembra. Ul dob m negu , za livanjc i prih ranjivanjc mogu biti i tn ic lY C. Sa pokoScnc slabljike list se sk ida sv laCenjc m. Li st ,c su i nn tavanima, koscv im a, supama. bez pri sustva dirck tnih suneunih zmka, a li najbo ljc na lesama. Po I ha prinos s uvag li,La je ok 1500 kg, a u drugoj god in i preko 2000 kg. OsuScni list sc pakujc u jutanc bal e i o dmah lrans po rluje na dalju prcradu jer '" blijka brzo kvari. O suScni li sl mora zad ....ia ti ze lc nu hoj u. ES lm go n nn jednom mcSlu oS lajc najmanjc nekoliko gooll1a. a cak i 1D, zH tim sc panoya rasaduje na drugom me (0. Estmgon sa d ....i i elarskog ulja i upo lreb ljava so u konzervnoj Indu'triji kod prcrad c mesa, pov rca ird .
10 '
147
Calendula officinalis -
Neven
Nev!.! 1l jc j ~d n ogod i snjrl zc ljas l3 hi lj ka, ra c; le vi'\oko oel . W do 60 em, sa razg ran:H om :;; ta hljikom. sa nl!izmc nicno pon.:damm li sCc.; m na granCi ca ma. Lo pa ti caslog jc izgleda. Cvetovi <;u iUIOnarancli
Najkori sniji su ncvl.!ni :-.a dup lim cvclovi ma -
cvel nirn glavicama. Neven uspeva gO IO YQ na <)vako m zcmlji '" 'u. ali najbolje na Vrl nom, ba slcn sk om ze ml j i ~ lu . Moze sc proizvod iti iz r(l~da. ali 10 pos kupljujc proi zvodnj u. eve n sc uspcsno proizvodi iz ~emt:na;
clirck illo se scje na njivu, apriln mescCCl, u red vim a raz maknu rim oko 40 em. Po trebn o jc s j eseni duboko uzorn ti I.cm lj istc na kome CC se s prolc.61 sCj(:Ili !leven. Po se lvi obavczno treba izvriili valja nj..: lak im va ljko lll . Scme k lija - nice za 20 dana. Odmah jc potrcbno izv rsiti okoprJVa njc. ods lranili korov i suvisnc biljkt:.:. Z1 I ha potrcbn o jc aka 10 kg St;mcn3. ve l nCvcna sc sak uplja j"tkljuCivo po 511 vom i Icpom vrcmcnu . Sak llpljaju sc sa rn o cvctnc glav lcc bCL pClcljki. a zal im 5(: zclcni deo Casica OIkinc i oS lanc ~1m() knlnj c~1. Suscnjc SC moze obavi ti na jakom suncu u tankom -,!oJU. Sasvim SlI V eve I SC sll1vlja II papimc vrcce na suvom meMu . Od oko 6--7 kg sirovih lali ea dObija se I kg suvih . 1'0 hcktaru je prinos suvoga evcta 800- 1000 kg (sa mo lat ica) iii oko 1500-2()OO kg suvih evctnih glaviea. Ovaj evel ulazi u sastav raznih eajcva.
14 8
14<)
Carum carvi -
Kim
Kim jc dvagadi snja zeljas la biljk a. Prve gadi ne abrazuje lis nu razelu, a u drugaj gr" nalu slabijiku prcko I m visaku. Li see je pera sla i isccena . evel je sil an, blcd o m zicasl i sak upljen u ab li ku slila sle evasli kaje eve laju u m.ju - junu. Plod je duguljaslag oblika, od lo povijen, smcdc boje i sazrcva u junu mesecu, miris~1 je prijalna jer sa drii e leri cnog ulja. Uku s. je na ljulag. Kim 50 maie
",.
gaj iti vco ma uspesno gotovo nl! svi m zemlji stim ,a, ali najboljc pri nose daje na plod nom humusl1 0 m tlu . Veoma jc vazno da zcmljislc ne bude zak orovljcn o. Prinosi sc povceavaju aka sc pod prcdu scv kima rus turi 25-30 lana stajskog dubriva. a od min crn lnih 200 do "
't.,~,
,. .-; .... 't. •
300 kg supcrfasfala i oka 150 kg ka lijcvc soli po heklaru. Dubina ora nja je obavezna aka 30-35 em. Kim sc sejc direkl no na nji vu kraj cm marta iii pocelkom aprila u redove na ra stojanju od aka
35 e m. Posle selve obavczna 50 povalja I.k im valjkom. Scmc klija i nice za 15 dana . Za sc tvu jc pOlrcb no aka 8 kg semena po hck taru. Se lva sc vrsi na povrsini zemlji sta jer ki m nc maZe ni ci bez svctl os ti . Okopavanje kima sc vrsi neko liko dana po nicanju. a drugo 20 dana poslc prvog, i ono zavisi ugh.l vnom ad zakorov ljcnos ti
zc mlji sla. Azo lno dubrivo, oko 150 kg po hcklaru, 50 razbac uje pre dru gog ka pa nj'" U drugoj godini pre prvog okopavanja rasluri se oko 200 kg azoln og dubri va. luna - jula kim sliic u d ru gaj godini za Z.C lvu . Nc sme sc ecka li da kim sas,vim sazri jer on nejednako sazrcva. vee se kosi t im scmc dobijt: mrkos mcdu boju. i reda u snopove. Snopovi os raju nckoliko dana na njivi mdi dozrevanja ploda, a za tim sc izvrsi mlacenje iii sc ovriL Scmc kim a se prosusi u tankom sloju, a za tim se pakujc u papi rn c vrt!cc.
Viai nosl semena jc o ko 10- 11 % . Prinos po hcklaru je oko 1500-2000 kg. Kim sc upo lrebljava II induslriji likera. ba mbana, peciva, a za tim ulazi u sas tav rdznih prcparu ta kao Ick . Ekstrak cijom iz semcna dobija se 4--6 % -1no veoma I mZt!no etcricno uljc. Kim se poslc pakova nja mora skladi stiti u tamne pros(orije. Kim ra stc i samonikl o. Najmcionainije jc proizvod ili kim u kombinova noj scr-vi Sil drugim usevima.
150
15 1
Coriandrum sativum -
Korijandar
Korijandar je jednogodi snja zeljasta biljka vls,"e oko 60 em.
Li see je pcraslO. Cve tovi su sak up ljcni u stilaSle cva ti ruiicastc baje. Biljka evela juna-jula. Plod ,,,zreva avgusla--scplcmbra. Uspeva na svim zcm lji stima. ali mu najbolje odgovaraj u k rccna. Najbolje jc iSlov remeno poscjali kim i korijandar izmcdu rcdova kima. Korijandar sc.:: prvc godine zanjc, a kim narcdnc. Trazi duboko priprem lje no zcmlji, ' e, uz upol rebu minc ralnog dubriva, sup erfosfa la oko 200 kg pre o ranj a s prole':a. a slajnja k kao prcdu sev. Scjc 51.! dircklno na njivu u martu-apri lu u redove sa
raz-
mak o m od 20 em. POlrebno je oko 30 kg semena, a kod kombinovanog gajc nj a sa kim o m razmak redova je o d 30-40 em, dok se medu redn o scje kim. Kod ovakve selve pOlreb no je oko 20 kg seme na po hcktaru. Selva se vrs i na dubini od 1-2 em. Seme klija za 20 dana. Kada se bi ljka uvrsli, vrsi se okopavanjc. Drugo okopavanje sc vrsi po pOl rebi. Avgus la meseea plod sazrcva. Cim dobijc zut os medu boju.. za njc sc, s13vlj a u snopovc, susi na promajnim mes tima, a zati m se om lat i iii OVTSe . Seme se provcje. prosu si u lankom sloj u i pakuje u papirne vreee. Prinos po hektaru . jc ISOO-200P kilograma. Korijandar sadrii oko 0,5 do 1, 5 elcricnog ulja. No s me imall vecu vlaznost od 14 - 15 % . Sitnoz rn e vrste imaju vise etcricnog ulja nego krupnozrne. Kori sti
se u med icini , kao naein, za tim
u farma ciji , u fabrikaciji lik era, a slui.i kao odlic na pasa za pecic.
152
153
Digitalis purpurea naprstak
Purpumi digitalis,
. Purpumi digi Lali s jc dv ogodi . nja zeljasL~ biljka koja prve godine donese lis nu rozeLu, a druge god lno popvl)u)e se ncrazgranaLa eve Lna sLab ljika visoka preko I m. LiS Lovi su duguljasLo jajasLi. krupni i tamnozclcne bajc sa liea. a svctlozclcnc sa "alicja. Cvclovi lice na naprslak purpurnocrvenc bojc. Scmc jc veOrna )ilno, i ulOs mcd c bojc. Biljka jc o Lrovna . DigiLalis uspcva na svim zcm lji 'Lima, a li najho lje p rin osc dajc na ha; Lenskom iii , um skom ,cmlji'Lu. Proizvod i sc iz rasada. Proizvcdenc sadn icc ~c msadc u martu m esce u na SLalno m eSLO, sa razmakom od 35 x 35 em. DigiLali, ~c mora viSe pUla okopavati. Prvo okop ..wanjc se vrsi poslc nicanja. na red no 20 da na kas nij c. Veoma dobre prinose dajc kada sc dubri sLajnjako m i prihmnjujc min eml nim dubrivom pred okopavanje, za Lo jc p OLrcbn o oko 100 kg aW Ln og dubriva po hekLaru . Ak o uslov i dozvoljavaju , pOLrcb no je digiLalis zalivaLi posle prvog oko pava nja i r.slu ranj a (l uiJriva, a lakodc i posle prvc ZC IVC. U 10m slu Caj u im a m o dye be rbc lisw u prvoj god ini. Na poceLku druge godinc treba odscCi cvc tn c stabljikc jcr sc time povt:Cavaju kolii:ina i kvaliLe l lisLa. U d rugoj godin i .e di g itali s he re nekoliko puta ako se pos le svok og kosc nj a a pre z:!li va nj a ra sLuri oko 100 kg azolnog dubriva. Lis L se , u si u hl adov ini na Icsa ma. Dd 4 kg sirovog liscn dobija se I kg sli vog. Sa jcdnog hckwra so u prvoj god ,"i dob l)" oko 2000 kg su vog lisLa, a u clrugo j oko 3000 kg. Scme '" sakupIja sa evelnih s Labljika u clrugoj gocl in i. Po hck taru je pnno. oko 300-500 kg se m e na. Trcba oSLaviLi sa mo nekolik o ari 7;1. ,eme. Sa ove povrsinc u dru goj godini ~c nc skida li s!. Pakoya nJ t: oo;;uscnog lis ta sc vrsi u papi rnc vrcce iii k;lrton~ke kutijc ob loienc Lamnim papirom. C uva SI.: nn !Io uvo m i tam nom mcslu uz p rhu't~o up ijaCa vl'ge. LiSL se be ro bez dr~ke i mora im' li I~p u lO l"nu ho)u.
Upotreb ljava sc u mcdicini za prip rcmanjc preparala
UI
srcc.
.
Digita lis so ,.kuplja i kao sa mo ni kla bi ljka. Semc_ ~al1Ul nlk .lo.g di gitalisi.l sc s vn.:mC niJ na vrcmc upotrcblJava la owcz~ nJ e kUItIVIsa nog digitali sa.
154
155
FoenicuJum vulgare -
Morae, komorae
Komorac jc visegodisnja ze lj asta bi ljka, mste visoko i do 2 m. Stab lji ka jc modrozelcna i gala. Li see je peraslO. Cve tovi su sak upljcni u zuckas tc stitas tc cvasti. Plod jc smcdozclene bajc. Upotrebljava sc za proi zvodnju clcri cnog ulja koja ima aka 3--7 % . Komor.:lc daje najvccc p rin osc na dubokom, plodnom zcmljistu, sa dosta toplote i odredene koliCi nc vlage. Proizvodi sc najccsCc direktnim sejanjem s prolcea ; scjanje sc vrsi na nji vi u redov ima ra zmak nutim 30-40 em a biljka jc uda ljena od biljke 20-25 e m. Posle tn nede lje biljka nice. Po trcbn o je oko 10-12 kg scmc na za I hek tar. Komorac cvela jula-avgusta, 3 plodovi saz rcvaju krJjcm avg usta -septcmbra. Komorac nejcdnako saz reva i za ta SC kosi t im pOlute pJodovi, stav lja u snopovc radi dozrcvanja, a posle ncko li ko dana omlati i ov rSc, provejc, prosusi i pakujc u papirn c vrece. Prinos po hek taru iznosi oko 2000 kg, a slamc ako
4000 kg. Slama od stab lji ke slui i ka o dobm stoena IHana. Po susenju, plodov i treba da budu bez drske, sivozelene boje, ukusa slatkog. vlaznos ti najvise do 14 % . Kom ora c sad r2i oko 4-6 % eteri cnog ulja . K omomc sc upotrcbljava like nl i bombona.
156
u
medicini ,
parfimcriji.
industriji
157
Hyssopus officinalis -
hop, miloduh
fl op ~ \ I ~g()dl'n~ lel"',I'" hll}k.I, r.ugmn..I.I. "I In.: d{l • tJ tm. sa vco mll JOlim r.ugrJn.tlltn korcn(ltn 11 ''tot.1 1It'i'JJ1U ",hi" • sa u .. kim dugulJa .. llnl M: u ~l'I m h,llc lmli l rallihu )lum Jlh 1,,1\1\ ,. I1l1viJaju ~c CYCIQY I r..IInn ohoJ'=OI. ruil~~It . pl.I\-I. hlf.:lu... hh I I,u . blC:::"u . BIIJka C\ C1J \rfi..hm)nl kid U\l I' Illhr.. Ih(~ II d III i cdu hilJk.l I h ~ I O \l ,.I Jr1C I."h:n~n,) uljt:, un ,mil pn~lInu .Ihlmu I \ ~tlnKl Jt! dohrn " p:,\a 1.1 ptl'lc 1/lIP nt:mll 14l'Il\\iCl "1.1 Ih 1.. 1
htc\ a 1I pt.)gkdu lc-m IJI\lli. IIII n.tfl'".,I,.... pnrn • d..ljl.' nJ U 1m. lalom. r3'ltn."llom ".:mIJI\lu "\d ~dntlm ~,tu . u'f"'\I\,' 'II i pn::ku d C",C'1 gOUHl.J . " com,t dohrtl J'lldJl(l", mr.II\:\. , ... p ' , I \ ('IIL.u \li U ]0 0 R 3lnH lI1l.I\
Ill l l1Ub
I i nt,
nn nji\ u u pmlcCt"
111 U
Je,en
' l".J 111'fM )'.. ,,\ ,..h:n&1
'.tll 0 n... P I)
pa vd njc pu,l~ RlcJnp .•1 L"IIIJl' pn:m.1 rKllr '''1 I.J I hi f'"trtNh l jc o ~ o J( I :! kg ~·mc:n ... t)u hln.t ,,,' I\ \.' J"- H " 1. I.:"m. ,.l/nM n.:dtl\ a olu 30 CIll . PnhrJIlJI\ .lOj: J'" t~,I \';ln\) U fH'\-"1 th.lllni okn 1, 0 L. g a/,)lnO& (tuhn'.1 p-' he: tMU pr1" ,tIn rH"p.1 U , j P.,,1c pr\l' lCl\C /.1 J rullu pnhraoJI\llnlt pO(R't'ln,l It l 'l I ~I aJ. O llh~ duhn a I. nllJldd. u r,,,'n. pn }..niJu ,,' (:U\.I~ . \J 1'",' , t to 1-'0 ~ g ~UI 'rfn,filt .1 I ol" (()() kit ~ ... h~\t.: "IIIU,,·,JOlh ¥,,~t.n .• pnhr.• I1Ji\.JIlJC ... c: \r'l p'hll' i~ I\ ", II prl' 11 (P.'\,lnIJ 1r.1\1 ..... ,'" "I .. l ito "Ie POJ iWl' C\ e lt)\1 I .. d ll Im.1 ndj'H:l1 ',hlt/.ll ulJo' , ndt I It'h~' Ru no III rn ,l, trhl, ",' kO\ 1 I.:d ..... IJl'IIjlloJ n.1 I U I, m 111\ " .. / 1'111 . u'-cn~ ",' ('IthIJtI \ c'I,IC un puh:m u ,u~I ... lm. III rnr,~Jnl ''hI ';upa lll u. til\ .UlIIn.I, l (1\,c\ Im.t lit Jrutllm rTh.·'til1 1 h t 'Ulu'a ()d oL.o 1lg " ')\ ~ 'IJhlll~": dtlhlJ~1 't' I.. lIh p" bd.I.HU ,I: dtlhiJI' :l()(lU - ..&00(1 kt( 'U"" h1ol." .... ('J 1"'(101 U pI LIJ
ru,
otku, p.llJ...t U Junu. ¥I drmn U ,tkd
1 h.1
·ph.;mt'lru
l
l1.1r, ,'".
'U ptl\-lllj11t' .lInh"f"'" l~· pflhl~ '*,.1\-" 11 u~)hIJa ...c ul,' 'Uti k!t ,,..IT'II·I1.1 I Jd ... ,. I/P,'I
nl' Ireh.1 ('lJ II Ull "I"" 't'mc ,J/n."r • ''''-'p.i 1 . 11'" ,'I~nt:n,-I' ulJ~1 I I't I/''P.I '1,.- p.l~UJ~ u I' Ilfr\\ 1'\ U jUlan .... 0.1"-' I Il'n lnc"l uIJ...· '4: l.k~N", 111.1 1~lf11
Ihln ~1 1A.' , hIJI,.'I,,' tr.1J · u bll)'"
15K
,t
~
"...
Ill",
1"1
\-11..,
Matricaria chamomilla -
Kamilica, titrica
Jcd nogod isnja zeljas til bilj ka, u kuiluri ras le visoko i prcko pa la m CI r.J , sa razgranatom stabljik o m na kojoj se "alazi mnogo
i utih cvc tova. Kamili ca najboljc uspeva sa mo ni klo nn slati njavim. siromasnim zcm lji slim a a li najbo lj c rczu lt atc u poglcdu prinosa ipak dajc na dob ro pripremlje no m plod no m zc ml ji'lu, koje jc duboko poorano pre d jescnju SC IVlI. Jcscnja se lva je mnogo sigurnij a. Scjalicama se zaseje scrnc po pov rsini u rcdovi m a razmaknutim ako 30 em i lak im valjko m sc pova lja. Za jcdan . hck la r jc pOlrcbno oko 6-8 kg semenn.
Plcvljcnjc kamili cc sc vrsi tim sc biljke uVTsl aju . Prihranji v3njc sc vrsi ran o s proleca sa aka 150 kg azotn og c.1 ubriva. Berba kamili ce sc o dvij a u aprilu i maju mcscc u. Mcdulim. kod gujc nc ka mili cc be rba sc moze vise puw po noviti . Bc rba. s uscnjc i oSla li poslupak sa cvC lo m kamilicc je iSlovc la n kao i sa snmoni klo m. Kamil ica sc moze sejali i s proleea, ali lada pos loji o pasnost da sc zbog s us nog prolcca " co ma sporo razvija iii donese vcomn ma le p rin osc. Ie pos tajc ncrcnt abi lna.
160
11
Priruc!nik ljekovitog bilp
161
~el~s~a officinalis -
Melisa, maticnjak, pcehnJa frava, matocina
M at ic nj ak jt.: viScgodi snj a zc lj asta b il jka. VIS IIl C i do 1 mClar, li sCe jc jajas lo-si ljaslo. Bi ljka je ma ljava, cve tovi i uckasrobeli cas ti , cve ta prcko ccl og k la. Biljka jc vco m3 aro malicna, prijat nog mi risa na li mun. i vco ma jc dob ra paSa 7.a pecic. Ma ticnjak Irati plad no, dobro ob ra dcno zc mlj istc, tada dajc najvete prinosc. Razmnoiava sc iz sl ari ji h busov;] p roizvod njom sa dnica, al i najlakSc dircktnom sC lvo m na njivi. P ro i7.Yod njo m sad ni ca iii dc ljcnjc m s larij ih busova rasporcd ujc sc na raslOja nju od -10 x 40 e m u jescn iii s prolcca. Dirck tna se lva sc vrsi u rcdov ima rtlzmak nuli m 40 em. Pot rcbno jc aka 10 do 12kg scmcna. zbog vcoma ma le klijavosli. Seme prok lija za aka 4 ncd cljc. Poscja na nj iva se obavczno pova lj a lakim va lj ko m. Prin osi sc povcCavaju ako j c uz p rc th odni uscv unc lo
25-30 to na staj skog d ub ri va. Nako n ni ca nj a biljkc sc okopaju, a pos le 20 da n:.J jos jcdno m. Pre kopa nja ras turi se azotno dubrivo u ko li ci ni od 150 kg po hck laru . U jr.::sc n sc po n ovo raS lura kombinova no d ubrivo EMPK. oko 300 kg po hck ta ru. Be re sc tri put" go di snjc, prl.'d cvc lanj c. Ako jc p ro izvod nja Zo:1. li s t. onda sc posl c ictvc sa s ta b ljikc skida lisl i su si obavczn o u h lad u ii i na promajnim t3 va nima , u koscv illl 1.l. Li s t mo ra zadrla ti p rirodnu zc le nu boju i svoj u a ro mu . Prj ra du sa svciim lis lo m pazili da se nc g njcCi in ace, p oe mi . O su Se ni li s l sc pak uj e 1I pa pirn c kU lije. oblo7.enc tam nim pa piro l11 iznllira. C UV3 se dob ro za lvorc n na s uvo m mc.:S lu. Li s t nc s me im a li pc tclj k u . Prin os i su voga li sla Sli u prvoj godi ni oko 1000
do 1200 kg po hckta ru a n" rcd nih god in a i prcko 2000 kg. Ma ti c njak oS la jc nn jcdn o m mCS lll i p rc ko 5 god in a. Za proizvodnju se mc n a Ire ba oS lav it i posc bnu p£.l rcclu. Kad po lovi nl.l sc me n a sazri, kos i sc i o n da dozrcva u sn op iCi ma na nj ivi nckoliko dana. Sa pa rce lc od I ara d ob~ij1.l sc ?ko 5-6 kg . ~c~lc.na mal ic njaka. lv~ n li c njak jc vco ma Irazcna b llJk~1 u mccilcllll I obavcz nt sasloJak mn ogih cajeva za ok rc pljc nj e i Icccnjt.:. Sa mo nikla me li s..! sc berc 1I svc veCim ko li ci n a m a Jcr sc vco ma mllogo l mil.
l
162 It·
163
Mentha piperita -
Pitoma nana, metva Na ~ a)~ vi .s::g~ di s nj a zt! ljas t,C1 bil jka, visi nc pa la do jednog me lra. S ta bl.o JOJ Je VI e cc tvrt aslO, bOJe crve nkas tozele nkas te, kasnije b ledoIJu b ,cas! e .. ~ I s t ov i su JaJ as ~ o-sIfJ as l1 , modrozelc nc boje, sa n ijansom c rve no lJublca stc, cvc ta o d Juna do kraja avg usta. Ko re n je jako razg r~ ~ a t I ad ~c n tra ln og ko rena odvajaju sc mnogobrojni izdanci i f ile kOl .' su 1I p ocelku be le bojc, a zat im. kada se ti izda ne i pojavc na po· v rsl~u zc mlJc:. ? nd ~ 1m JC b,?J<1 ze J c n kas l o l j u b i c~lsla. dok su i i le kaje
o IaJu u ze mlJI. I d".IJ e bele bOJe. O ne ~ ri s~ m oj povri ni lakode mcnjaju bOJu ka s ntJe, I neslo su e rvc nk aSlo lJu bleaslc bOJe. Podzc mnc polo;. nice, iSla kao i nacizc mnc, slu ze kao sadni ma lc.: rija l za da ljc razmno-
zava njc. aj bo lja so rt a pilo mc na ne jt e ng lcska sorta M ITCHAM iii e rn a nan a. Ova so n a, po red t ga SIO im a vcoma prij
loS
ana s..:
111 0i.~
susiti i na siab ijici, i kada SC osusi. o ndil
~ k i dil fu cno il,i m lnccnjcl11.
~
11<.;,
cia sl ab lj i,ka nane oSll~na ~ pa\...uJI.! 1I
JUlanc slam a ncc. Poslc prvog kOScnJ H nane Ircha r.lzhacill okrt 150 kg nitromonkal a po ha. i po mogu6avu Lalili. Tadn ~ dohijaJu najvcCi pri nosi i postiz!.! sc sa uspchom jcdml bcrba vii-c. Druga ze tv;) sti ze kraj cm jllia . :I t ree-a. koja jc slahija. u sc pu: mhru. Mcdulim, svc zavisi o d vre mcnskih pri li ka. nav o dnjavanja i In:li Hlnj:J 'Iii d u brivima. U jcsc n prvc godi nc t reba na nu pn:Or:l 11 na IU- 1::i em d ubi nt-:o Tada dolazi do n.:gl.! nt.:rac ijc biljkc. U vlafniJIJ1l godinam:l. nanu Il i.lpada glji vi ca Puccinia ment e i tada JC treba odmah pokO\111.
Kultura pitomc nanc (be rba)
avo bi va naj prc 1I drugoj i I rccoj godini, kada jc n::Ina g u ,lll IU sade lla. 510ga Il t! treba na nu driati du Zc nn njivi. Vee ~im 'IoC POJ3YC p rvi CYClOvi, o dmah jc kosi ti. Po pravi lu. kod pr\'og kopanJ!.I n~lOli tre ba raz red it i. os ta viti sam o 3- 4 nnci'l.c:mna i/dankn. LHln \~ do b ija list o dl icnog kva lih:ta i rClko dolazi do gljivicnos ohoIJcnj:J. Mcd ul im. 1I pra ks i sc Il iko loga ilL" prid.-b lva jer o\lavlJll lljcm \\ih izda nak :l Sl.! do bija li st l o~ ij eg kvn lilcla ali l.alo vera kolicina I 11',,1.1 i sacl no g malc rijal a. pi.! sc time pok ri va veca ce na l3 kvalitctnl h"-t. Od o ko 4 kg sirovog dobij" sc I kg suvog lista . S" Jcdnog h.l \C do bij" 2000 kg sll vag lis ta iii 5000-6000 kg "IV< cek bilJkc &II ok" 40 kg ulja. kogn ima u sta b ljici do _ 0/0 , a 1I Ibtu i preko -l "(. l~l\'l,no ad sorle. Za jcdan ha jc pOlrc bn o o ko 1000 kg sadno£ matcflJilIa. M nogo traicna 1I mcdi cini i jcd lla jc od najn: ntahilniJih kullUril
Ib7
166
Origanum Majorana -
Majoran
Majoran je jed nogodis nja zeljas la biljka Vls,"e do 50 e m, sa vco ma razgranalim nadzemnim izdanko m. Slablji ka je CelVrtasla. Li si ov i su sitni. elipticni. Cvctovi su sak upljcni pri vrhu i bledorui ieaSle boje. Biljka evela ju la-avgus la. Majornn za hleva plodnu a pov ...ini vrlnu ze mlju sa dovo ljno vlage i dovo ljno loplo le. poo ra noj duboko pre th odne jese ni , u pro leCe se majoran rnsaduje kada produ opasnosli od pro lec nih mrnzeva, i 10 na 40 em red od reda, a 20 e m bi lj ka od bi ljke u rcdu. Za jedan ha je pOlrebno oko 100 sad ni c •. Sade nje morn da prali zal ivanje. OkopavanJe se vrSi cim se casad p rim i, a li se pre okopava nj a ras luri oko I SO kg azo ln og d~briva. Drugo prihrnnjivanje lreba obavi li posle prve zetve i tada jos jed no m okopati. Majoran daje dve lelve godi snje, a li ako se prime ni lO li va nje, o nda i lri . Za nje se na oko 10 e m iznad zem lje. PokoSeni majornn se susi na promajnim meslima iii u usnicama. Sa slabljikc sc skida ru en o iii masinski, iii se, pak, eela biljka seck. nn odredene duzine po lelji kupca. Posle sUSenj a eela biljka mora zadriali prirodnu boju. Odrvc nje ni de lovi b iljke, pozuleo lisl iii gola slab ljika nemaju upo lreb nu vrednos!. Majoran je u lo plijim pod nebljima dvogodis nja biljka. Sadrii oko 1% clc ri enog ulja. Upolrebljava se u konze rvnoj pre h rambe noj indu sl riji. Rasad se priprema iz se mena feb ruara ill man a u toplim tcjama ; uz redovno za li va nje seme proklija za 10
dana. Majo ran se moze dircktn o sejati oa njivu apri la meseca. PoIrcbno je oko 6--7 kg se me na za I ha. Seme se mesa sa peskom
prilikom setve. U sluCaju direktnc setve. zemljis-te mo ra bili \leoma siln o pripre mljcno. Posle elve se morn povaljali lakim valjko m. e tv a se i klj ucivo obav lj. u vlain u zemlju . Majo mn ni Ce za 10 do 20 da na. Okopava sc i prihrnnjuje. ve oSlale agrolehnicke mere se provo de kao i kod pilo me nanc.
168
169
Petroselinum sativum -
Persun
Persun jc dvogodisnja zeljasta bi ljka koja u prvoj godi ni razvije lisnu rozetu i koren. Listovi su pe rasto deJjcni. Idu Ce go din c se razvija cvetonosno ~ uplje sta blo, visoko p reko jcdnog me tTH , na kome su skupljeni cvelovi zucka stozele nkas te bojc u obliku slil a. Koren je vrete nas t, l ucka ste bojc, Biljka veo(l1a dobro po dn osi ni ske tcmperature.
170
Persun vo li dubo ka, plo dna i cisltl zcrn ljista, sa dovoljno vlage i umcrcnom Icmpcra tu rom. Pe rsun pod ovim uslovim a daj e vearna dobre prinosc. U prvoj go dini daj c oko 2500 -3000 kg suvog lisla, a o d o lpadaka se maze proizves ti aka 15 litara clcri cnog ulja. U drugoj god ini sc do bijc o ko 700 kg s uvog li sla i 2500-4000 kg karena. Aka sc persun gaji u dru goj godini za ulj c, onda nema ko rc,;na. j eT sc tada os tavlj a cvet na s tab tji ka za plod iz koga sc Vl.ldi u ljc. Deslilac ijo m z rel ih plodova dobija sc 4- 7 % c lc ri c nog ulj a. U kore nll ga ima nesto aka I 0/0 . a u listu ako 2 %. Persun sc seje ran o s pro lcca. a najbo ljc u januaru iii rcb ruaru aka dozvoli VTcm e. Pcrslln vea rn a sporo ni ce, i 7...310 zcmlj istc m ora bili sasvim c islo ad karaya. Scjc se u re dovc nn razm ak u od 30 e m seja li com. Seme nc sm e bit i poscjano d ubljc ad 2 e m. Z a jedan hc klar pOlrcbno je oko 10- 12 kg sc me na . Scmc ni ce za dvadesetak dana. PCrSun sc okopava cim sc biljka uvrsti. Pre th o dno je pOlreb no n lslurili oko 150 kg a zo lnog dubriva. Posle svake ze lve p o trebno je ra sturiti oka 150 kg a zot nog dubriv a, a po mog ucs tvu i za liti uSCv. Na ovaj naein sc 1I mn ogo me povccav(I prinos. PCrS un se maze kositi 4-6 puta. Ka lijeva i fosforna d ub riva se unose pri os nov noj obrad i ze mlji sla , a lakode i swj njak 1I ko li cin i o d 25--30 10 l1 a po hc klaru. Priliko m prvog okopava nj a Ircba bi ljkc razredil i da b udu u red ll na 10- 15 e m jedna od druge. Trcba vod ili ra cuna da sc zctva na vre me obavi, jer kod kas nijc ' ze tve obicno li st poi uti. a la da nij e kva lite tan. Li st pers un a se susi na 'pro majn im mes lim a, lavan ima. kosevirn a , supam a iii s ll sni c(l ma. Pri rukovanju sa lislo m perS un a o d ictvc pa do pakovanja treba vod iti raellna poscb no 0 hi gije ni. Najbo lje je li st prvo opra ti , pa ga a nda os u sit i. Pranje lista sc najl a ksc obavlja na vc li kim mmov ima, na cije m se donjem de lu nala zi fCSc tO. Mlaz vade iz c rev~1 iii prskaliee od nosi svu prljav5tinu sa li sta kroz resete. Posle eede nj a li st se su si. O su Se ni list se pakujc u pap irne iii p oli vinil skc v recc. Ko re n pc rsuna sc vad i s jeseni , o pere i sece u ieije ne oblikt:: kocke, kru gove iii rcza nce, i su si. Ovako s premlje n . s~ p3...kuj c u papimc vreee. Pri premdi koren a treba strogo vodltl meum) 0 . hi gijcni. Koren so najlaksc vadi izo ravanjc m. plugo l1l. Zll proi zvodnju se me na, u drugoj go dini os taviti da SC IllC s
17 1
Salvia officinalis -
Kadulja, zalfija
•
Zalfija jc viSegodi snji ze ljasli polui bun, V1smc 60-80 em sa du guljas lojajas lim li scem koje jc po obodu lesle raslo obraslo sitnim dlacicama, sivosrebmaste boje. Cvetovi su plavk.aslolju bicasli i na laze sc na vr hovima biljkc. evela prcko eclog le la. Zalfija jc aro ma li cna, sa drli oko 2- 2,5 % e lcri cnog ulja. Uspeva gOlOvo na svakom ze ml jistu, ali najvise voli suva, lapla podneblja, je r la da daje najv ise ulj a. Na dub oko prip remljcno m zemlji stu prethodne jeseni, treba rJ sturili aka 30 tona stajnaka. a od mincra lnih d ubriva oko 500 kg supc rfosfala i oko 150 kg kalijum ovog dubriva. Setva se obavlja scjali ca ma dirck tn o na njivi prcd sarnu 'limu na dubini od oko 2 em, u redovima 40 x 40 em. S proleca lreba obavezno po va lj ati aka to nijc llcinjcno prilikom seNe. Sadnja moze da se obav i uspcS nijc prcko sadniea, ali je 10 dosla sk uplje. Za jedan hek lar jc pOlrebno oko 10-12 kg se mena. Kada se zalfija uvrs la, treba jc okopa ti, a prethodno rasturili oko 100 kg azolnog dubriva. Okopavanje po nov iti jos dva iii lri pula, zav is no od pOl rebe. Ako se ialfija proizvodi za Iisl, onda se ia nje ranije, krajem maja, kad a biljka pocinje da evela. Ako sc proizvo di radi ulj a, onda se zanje kasnije jer tada ima vi Se ulja . Ak a se pro izvodi radi sc me na, ooda se ia nje avgusta meseca kada je u donjoj poJ ovini cvas ti scme zrclo. Nakon lctve, stab ljike sc po sle nekoliko dana ovrsc, semc provcjc, osusi i pakujc u pap imc
vrece. Iz cele biljkc se deslilaeijo m dobija eleri cno ulje. Po heklaru prin os suv og lisla iznosi oko 2000 kg, slab lji ke u suvo m slanju oko 3000 kg, elericnog ulja oko 30 kg, a se men. oko
500-600 kg. Zalfija jc veoma do bra pasa za pecic.
.
.
Zalfija se upotrebljava u kozmeti ci, a i u rn edicini za spm vlJanJc
nckih preparala .
.
.. • .
Najrentabi lnijc j c proizvoditi zalfiju na suvlm ze mlJl sllma kao
polusam oniklu. Na je dn om meSlu ia lfija oS laje po desel i viSe godina. Kasnijih godina dajc ncsto vccc prinosc.
173 172
.Sinapis alba -
Bela slacica, senf, bela gorusica
5 106e" je jc d nogodi snja zelja sla biljka
I
•
(
..,
......
I
,
{,
,
\< (,
4
r. /
, , 'c
174
"
I
(':"...A
S<1
granalim slablom vi,inc
a ko 50- 60 e n:: po.kri vcna rn a lj ~ ma .. Lisee )c p rs t ClstO. razgra nato i d la kavo. St3blJ lka I grJ nc zavrsa vaJ u sc sltnim. i Ulim grozda\lim cvetic ima. Plod slaCicc jc Ijusk a sa nckoli ko blcdoiulih 'iCmenki. CVC I3 u j un u. a p lod saz n.:v:1 krajcm jul a-avg usta. Slacica da jc najbo ljc prin osc na plodni m zc ml jisti ma posh:: pov fwn;kih okopavi na. inaec ne ma u poglcdu zcmljista vdikih z.aSloja. Selva sc obavlj a po~le
:..
....
o have z nog d rl ja nja. du bokog jcsc njcg o ranja. u prolccc m<1 rt a-april a. di rek tn o na nj ivu U fl!dovima razmaknu tim oko 20 em iii sirokorcdno 40 -60 C Ol . POlre bn o je oko 10 kg se mena za uskored nu iii ok" 5 do 6 kg za siroko rcd nu se tvu na d ubi ni Del oko ~ em. Slatica ni ee za dve nc de lje. Setva se moze obaviti i kasno u jcsc n. Najba ljc up olrchi li $taj sko du brivo prcd prct hodni uscv o d ako 30 la na po hc ktaru. a o d min era lnih d u b ri va sup erfos fa l oko 500 kg po he klaru. Prv okopavanje se odvija po nica nju. a dmgo desci dana posle prvoga. iii po pOlrc bi. Kad ma huni ca dob ijc.: zUl os mcd u boj u, iC: I Vll trebn obaviti m eno iii mas inski. posle nc ko li ko dana s nopovi sc av r~ na vrialicama iii sc o ml a tc. Scme se pos h: vrsidbe p ros usi i provejc. SI3vlja ~ u vrc.!c.: p a pim c a d po 50 kg. Kvaiitc tno sc me ne sme da ima viSe ad 10 % vla ge. Prin os c islog semen a jc oko 1600 do 2000 kg po hek la rll. Gljiviea Pc ronos p0rtl. parazitica koja izaziva bokst na korcnu biljkc u vid u be le prevl a kc na ce loj b iljci, male po nckad d:l ozhiljno ugrozi proizvodnju . Z,' 10 jc p Ol reb no SIO p re s prald " sprovesli ""Ivu kako bi biljk< o jacale do pojavc ove bo lcs li . SlaCic li moie napas ti jcdna vrsln buhaca. U s \u caju ozbiljnijeg napada upotrcbi ti pntsak buhac i wlk Z1I z
Sinapis nigr!l -
L..J11 7~ 6~
Cma gorusica, croa slacica
C ma s laCiea je jednogod is nj a zeljasta biljka, zelenkaste boje, ra te visoko do I m, usprnvno i jako rnzgrnna to. Li see jc pernsto i pri dnu stabla izd uzcno jajaslO. Cvc tovi su na vrh ovima g rn nciea i stabla, sakupljeni u zuckaste evast i. Plod jc Ijuska , sa mrkoervcnkastim s mcdi m semenkama . Cve ta u junu, a saueva u ju lu-avgustu . U pog led u ag ro tchnikc postupiti isto kao i sa be lom slaCieo m. Mi ne ralno dubriyo : fosfornog oko 500 kg, a kal ijumovog oko 200 kg po hek taru . Zctva se mo ra obaviti pre sazrevanja, jc r se seme veoma osipa. Ovrseno seme se prosu si i pakujc u papirnc viiieslojne vrece sa najviiie do 10 % vlaznosti. Prinos je 1.200 do 1.800 kg po hektaru .
__________________________~~___..lt2f-,,!;P.l!·~fnik r
k y' to ' bit·.
177
Thymus vulgaris majkina dusica
Timijam, pitoma
Ti mijam jc visegodi snji ze ljasli i bun od oko 25-50 em, sa veoma sitnim jajas lo-duguljasti m li stiCima, sa nali cja obrasli m sitnim dlaeiea ma. Sad ri i oko 1-2,5 % c le rien og ulja . eve l je ru zieastc boje. Ti rni ja m voli slincana, duboka, ra strc sita zemlji sla sa dovoJjno hranljivi h saslOjaka i vlagc . Jcsc njc duboko ora njc jc obavcz no, rastura njc s tajnjaka i zaoravanjc, takodc . Razmnoiava sc sc mcnom dircktno na njivu iii dcljenje m slarijih buseva. Za direk lnu se lvu , s pro leca u redov im" razmakn ulim 20-30 em pot rebno jc oko 4 kg se me n" . Posle selve pOl rebno jc povalja li lakim valjeim a. Pos le dve nedelje seme klija: ti m so uvrs li, lre\)a ga okopati. Visak b ilj ki Ireba proredili. POlrcb no je ne kol iko pUla vrsili o ko pa va nje lo ko m vegclacije jer korov umanj ujc pri nose. Posle drugog o kopava nj a, raslurili oko 150 kg azol nog cl ubriva . Za nje se o d maja do scpte mb ra, kada jc bi ljka u evel u. Od 3 kg sirovo g lim ijama dobija se I kg s uve slabljik e. Prinos po hek la ru je 2.000-4.500 kg suve bil jk c. a jccino m mcstu limijam sc ku lli visc nckoliko gociina. Osuscni limijam se pak uje u jUlane vrccc .
•
179
7
12 '
Valeriana officina lis valerijana
Odoljen, macina trava,
Valerija na j e viScgodi snja ze lj asla biljka, raSle visoko do jedan me la r. Li s lov i s u pe ra sli . eVe! je be lor ui icas le boje, sak uplje n u slilaS le evas li . eveta od ju na d o avg us la. Seme je s medoiul e boje. Koren je b lcdoz ul e bojc i sas loji se o d ri zoma, iz koga sc razvijaju kratk i izda nei. . Valerijana uspeva na sv im ze mlji slima, a li najbo lje prinose da je na duboko l11 peskov ilOm zemlji slu , bez korova i sa d ovoljno vlage. Moie sc razmnozava ti dcljcnjem sta rijih bu seva, iz semen a, iJ li najccsCc iz sa dnica . Dircktnom sc tvo m iz scmena na nji vu sc izvodi s prolcea. apri la mesee a. na s asvim silno priprem lje no m zc mlji slu . Scje se u redove ra z mak ~ od oko 25 em za lim se o bave zn o pova lj a lak im va lj kom. Val e rijana klija za Iri do 4 ne d eljc, i za lim se mo ra odmah okopa li i iscupali visak po niklih bilj aka. Za jedan hek lar pOlrebn o je I kg semena. koj e priliko m selve mora biti po mda no sa silnim pcskom jer
\ 1,
je vco ma sitno.
Pro izvodnja iz ranije pripremljenih sadniea so vrs i s prol e':a, a li mnogo uspesnij e s jese ni u redov im a udaljenim od oko 25-30 e m, a 15-20 em bi ljka od bi lj ke u rcd u. Ok opava nje je pOlrcb no mdi uni ste nj a korova i kasllije, pre ma potrebi. jos jedno iii dva. f)ub rc nje nijc obavezn o, al i va lerijana daje veCe prinose ako se ra sluri oko 150 kg azol nih dubriva po hek lar pre d prvo o kopavanj e, i iSlo lolik o prcd drugo okopava njc. Valcrijana zahtcva i izves nu vla znosl. te je po7..e ljno da sc prilikom susnih pcri oda obavcz no za li va. Zalivanje vco ma poyoljno uti ec na prinosc vale ri jane. Ko ren vaic rijane se va di s jescni . oeisti o d zcmljc, opere i deb lje korenjc rn sccc, a zatim Sl.! susi na suncu iii u susnicam a.
Suv karen mo ra za driati sivosmedu boj u. Prinos po hckta ru je o d 1500 do 2000 kg po he klaru s u og kore na. Od o ko 3-4 kg sirovog korena dob ije sc I kg su vog. Seme va lerijana sc sukup lja druge godinc. Iz korena izbija evelna
stab ljika . Na vrhu stabljike sc nalaz!! cvct.OVI sakupIJc", .. u stllaslC cvasti. Ove cvas li sc scku i sazrevaju. a za llrn rnl ale. DoblJcno sc ~ c se vcje, pros usuj e i pakujc u papime vreCe. evasli se se~ u kada d ob'Ju
lamnoi ulll boj u. Koren vn lcrijane sc pakuJc UJutanc vrccc. Ko ren valcrijane sadrii oko 0. 5 do 2.5 % Clc ricnog ulja. Sa jed nog hek lam dob ije e o ko 200 kg se mena. . . Valcrijana sc lIpo lrcbljava u ~l edi ~ i~i za ~ prJvIJ.a n~e Ickova~ z~ umirenjc. Plcsniv koren sa ze rnlJom ill druglm pnml::-sa ma ncnM upo lrcbnu vrednos!. I
I I
180
SPISAK LATINSKlli NAZIVA
SAMON IK LO Ach ill ea millcfo lium Aco m s ca lam us Adonis ve m a lis A lthaea officina li s Arctium lap pa Arctos tap hylos uva u rsi A rni ca montana
Artemisia absinthium Aspidum fi li x mas A t ropa be ll ado nn a Berberi s v ul garis
Ccntaurea cyan us C helido nium maju s C1aviceps purpurca Colchicu m a utumn ale Conva llaria maja li s Cm taeg us oxyacantha
Datura stamonium Eq uise r-um arvc nsc Eryt hmca centa urium Evc rni a prunastri
Lamium album Lichen quercus Ma lva si lves tri s
Malricn ria chamomilla Melissa offic ina lis Orhis morio Plantago lanceolaw Plantago major Plantago media Polypodium vulgare Potentilla torment ilia Primula officimdb Prunus spinosa Rhamnus fallax
Rhamnus frangula Rosa ca nina Ru bus fm ti cosus Sa mbuclis nigra Sccall! cornutum
Taraxacum officinal is
Hclichrys um arenarium
Tcucrium c hamaedrys Thymus scrpyllum TIlia cordata (IIrgentea) li lia grand ifol ia (officimllb) Tissilago farfara
Hcmiaria glab ra
Urti ca dioicH
Gcntia na lut ca
I-lyoscya m-us niger Hy pe ricum perforatum
Vaccinium
myrtillu~
Veratrum album
Inul a helenium
Verb"scum phlomolde,
Juniperus communis
Vcrbascum Ih apsiform~
183
Viola ndorata Viola tricolor Viscum album GUIVE -
PECURKE
Digitalis pu rpu rea Focniculum vulga re Hyssopus orricina li s
Amanita cacsarca
Lylla vcsica toria-Ca nth arides
Boletus cdulis
Matricaria chamomilla Melissa officinal is Mentha piperita
Cantharcllus cibarius Lactarius deliciosus Lactarius volcmus
Origanum majorana
Morchella esculenta
Pctroselinum sativum
KULTURE Artemisia dracunculi Calendula officinalis Carum carvi Coriandrum sativum
184
LITERATURA
Salvia officinalis Sinapis alba Sinapis ni gra Thymus vulgaris Valeriana officinalis
Tucakov dr Jovan : Farmak ogllozija, Beog rad, 1948. g. Tucakov dr Jovan : Lei!ellje biljem, Beograd, 1971. g. Hcnigsbcrg Oto: Gajellje lekovitog, zaCillSkog i aromaticnog bilja Pelagic Vasa : Narodni LlCitelj, Beograd, 1970. g Stcpanovic Borivojc, Kilibarda Milos. Hmeljc,vski Svetislav: Gajellje lekovitog i aromaticllog bilja Milojcvic dr Bojana , Kilibarda mr Radmila. Soldatovic mr Olga: PrirLlcllik za sakLlpljallje lekov itog bilja, Beog rad. 1968. g. Bacic F. : Nase gljive. Zagreb. Ljubisavljevic in g. Milovan : Prirtl cllik 0 kvalitelLl prehramheflih pro;zvoda . Beograd. 1965. g. Grom Joze: Gobe Fonda Dragutin: Domace lekovito bilje, Beograd. 1942. g. Nase gobe. Za lozba kmecke knji gc. Ljubljana. 1952. g. Markovic Brana: Prirtlcflik za sakLlpljallje lekovitog bilja . .fwlIskih plod ova i pecLlrki, Beograd. 1971. g.
185
SADRZAJ P re dgovo r . Be rba . Su senje Pa ko va njc i uskla di sle nje Kalenda r be rbe
3 6
8 II 13
Samoniklo bilje Hajducka lrava IdirO I GOrocvCI Beli s lez Medve de g rozde C icak Brdanka Pelen Nava la . Velebilje Sim sirika Razlicak Rusa Raza na g lavnica Mrazovac Durd evak G lo g Tatu la Ras lavi c Ki cica . H rasl ov li saj Lincura . Smilje . Silnica . Bunika . Kanlarion Oman . Kleka M rtva ko priva bela Sum ski s lez . Kamilica Ma licnja k
16 18
20 22 24 26
28 30 32 34
36 38
40 42 44 46 48 50 52
54 56 58 60 62 64
66 68 70 72 74 76 78
I 7
Salep Uska bokvica, Slatka papra\ , Sreenjak , Jagorecv ina Tmjina , Kru sina , Sipak Kupina , Zova Maslacak Podubica Majkina dusica Bela Iipa Cms lipa Podbe l , Kopriva, , Borovnica , Cemerika Divizma Plava Iju bicica Dan i no': Imela Spanska' b~ba
80 82 84 86 88 90 92
94 96 98 100 102 104 106 108 11 0 11 2 11 4 11 6 11 8 120 122 124 126
Morae Izap , Ka milica Me li sa Pitom a nana Majo ra n Pc rsun Ka dulja, Bela slaeica C ma slaci ca Timij an , Odolje n , Spi sa k la tin sk ih naziva Literatura
156 158 160 162 164 168 170 172 174 176 17 180 183 185
Gljive pecurke
Vrganj , Lisicarka Mlecnica Rujnica , Smrcak, Blagva , Otrovne pecurke
130 132 134 136 138 140 142
Kulture
Estragon Neven Kim , Korijandar Purpurni digitalis
188
146 148 ISO
152 154 I 9
