Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni Poljoprivredni fakultet
Priruĉnik za veţbe iz agrogeologije Pedologija
Autori:
Prof. dr Milivoj Belić Prof. dr Ljiljana Nešić Mr Vladimir Ćirić Tehniĉki urednik: Dipl.ing.Lazar Pavlović
Novi Sad, 2014.
Primarni minerali
Primar Pri marni ni min minera erali li Primarni minerali su oni koji nastaju prvi, oĉvršćavanjem magme. To su: Kvarc Feldspati Feldspatoidi Liskuni Hloriti Pirokseni i amfiboli Olivin Serpentin Pored navedenih postoje i minerali koji se javljaju kao sporedni i akcesorni akcesorni sastojci stena. To su: talk, epidot, sfen ili titanit, cirkon, turmalin, magnentit, magnentit, hematit, korund, disten, rutil, topaz, granati i dijamant.
Kvarc SiO2 Spada Spada u primarne primarne minera minerale, le, po hemijsko hemijskom m sastavu sastavu pripad pripada a oksi oksidi dima ma,, ali ali po fizi fiziĉkim osobinam osobinama a i krista kristalno lnojj struktur strukturii moţe se svrstati u silikate . Kvarc pripada pripada tektosilika tektosilikatima tima (kristalna (kristalna rešetka) te je veoma otporan prema hemijskom raspadanju. Reliktan –postojan je mineral.
Javlja se fiziĉki usitnjen u razliĉitim mehaniĉkim sedimentima kao i u zemljištima. Zastupljen je u magmatskim, sedimentnim i metamorfnim stenama sa oko 12%. Ima
staklastu, masnu sjajnost, tvrdoća mu je 7. Nema cepljivost i ima
nepravilan prelom. Obiĉno je bezbojan, ali zbog primesa primesa javljaju
se brojni varijeteti. varijeteti. Moţe biti biti primarnog i sekundarnog seku ndarnog porekla. porekla.
2
Primarni minerali
Primar Pri marni ni min minera erali li Primarni minerali su oni koji nastaju prvi, oĉvršćavanjem magme. To su: Kvarc Feldspati Feldspatoidi Liskuni Hloriti Pirokseni i amfiboli Olivin Serpentin Pored navedenih postoje i minerali koji se javljaju kao sporedni i akcesorni akcesorni sastojci stena. To su: talk, epidot, sfen ili titanit, cirkon, turmalin, magnentit, magnentit, hematit, korund, disten, rutil, topaz, granati i dijamant.
Kvarc SiO2 Spada Spada u primarne primarne minera minerale, le, po hemijsko hemijskom m sastavu sastavu pripad pripada a oksi oksidi dima ma,, ali ali po fizi fiziĉkim osobinam osobinama a i krista kristalno lnojj struktur strukturii moţe se svrstati u silikate . Kvarc pripada pripada tektosilika tektosilikatima tima (kristalna (kristalna rešetka) te je veoma otporan prema hemijskom raspadanju. Reliktan –postojan je mineral.
Javlja se fiziĉki usitnjen u razliĉitim mehaniĉkim sedimentima kao i u zemljištima. Zastupljen je u magmatskim, sedimentnim i metamorfnim stenama sa oko 12%. Ima
staklastu, masnu sjajnost, tvrdoća mu je 7. Nema cepljivost i ima
nepravilan prelom. Obiĉno je bezbojan, ali zbog primesa primesa javljaju
se brojni varijeteti. varijeteti. Moţe biti biti primarnog i sekundarnog seku ndarnog porekla. porekla.
2
Primarni minerali
Feldspati Najrasprostranjeniji minerali minerali u prirodi. Zastupljeni su u svim
stenama. U graĊi litosfere uĉestvuju sa oko 60%. Po kristalnoj strukturi su tektosilikati.
Tvrdoća oko 6. Bele su boje, sivo bele, reĊe reĊe bezbojni bezbojni i bistri. Zbog primesa mogu biti crvenkasti,
ţućkasti, zelenkasti zelenkasti i dr. Po hemijskom sastavu su alumosilikati K, Na i Ca. Cepljivost
u dva pravca. Prema P rema veliĉini ugla koji zaklapaju ovi pravci cepljivosti, feldspati feldspati se dele na
ortoklase (90˚) i na plagioklase (kos ugao). Raspadanjem feldspata stvaraju stvaraju se sekundarni seku ndarni alumosilikati iz grupe glinenih minerala.
Pirokseni i amfiboli Ova grupa obuhvata veći broj minerala, sliĉnih po fiziĉkim, hemijskim i kristalografskim kristalografskim osobinama. Po kristalnoj strukturi spadaju u inosilikate. Dele Dele se na one sa Al i one
bez Al. Al. Tvrdoća od 4 do 6. Cepljivost Cepljivost u dva pravca. Posle feldspata feldspata oni su
najĉešći sastojci magmatskih stena,a spadaju u tamno tamno obojene oboj ene sastojke. Pirokseni bez bez Al: Enstatit (Mg, Fe) SiO3 sa o,5% FeO Bronzit (Mg, Fe) SiO3 sa 5-15% FeO Hipersten (Mg, (Mg, Fe) SiO3 sa 15-34% FeO Diopsid (CaMgSi2O6 Pirokseni sa Pirokseni sa Al Augit (Ca, (Ca, Mg, Fe) Si2O6 i Al Amfiboli bez bez Al Tremolit i aktinolit Amfiboli sa Amfiboli sa Al: Hornblenda
Stena koja sadrţi piroksene i amfibole. 3
Primarni minerali
Liskuni Veoma sloţenog hemijskog sastava. Prema kristalnoj strukturi spadaju u filosilikate.
Najkarakteristiĉnija osobina liskuna je savršena cepljivost u jednom pravcu po ĉemu su i dobili ime. Imaju sedefast sjaj, savitljivi su i elastiĉni. Tvrdoća je 2 -3. Liskuni su sastojci nekih magmatskih stena.
Zastupljeni kod kristalastih škriljaca, a ima ih i u sedimentnim stenama. Najkrupniji kristali liskuna javljaju se u pegmatitima. Muskovit [KAl2(AlSi3O10)(OH)2] Beli liskun. Hidratisani alumosilikat kalijuma, bezbojan, providan i sjajan mineral. Zbog otpornosti prema hemijskom
raspadanju javlja se fiziĉki usitnjen u peskovima i zemljištu. Reliktan mineral. Biotit [K(Mg,Fe)3(AlSi3O10)(OH)2]
Crni liskun. Lakše podleţe hemijskom raspadanju, vaţan izvor kalijuma. Zbog toga je vaţniji za zemljište od muskovita
Olivin (Fe,Mg)2(SiO4)
Bele pruge azbesta
Feromagnezijski silikat. Predstavlja
izomorfnu smešu dva minerala fosterita Mg2SiO4 i fajalita Fe2SiO4. Po kristalnoj strukturi spada u ortosilikate-slobodni tetraedri. Olivin
nije stabilan mineral, lako podleţe metamorfozi i atmosferskom trošenju i prelazi u mineral serpentin i magnezit. Ovaj proces poznat je pod nazivom serpentinizacija. S obzirom
da ovaj mineral ne sadrţi Al, njegovim raspadanjem se ne obrazuju glineni minerali. Na njemu se
obrazuju kisela silikatna zemljišta bez gline. Ima staklastu sjajnost,
tvrdoća 7. Ulazi u sastav magmatskih stena, gabra, bazalta, peridotita i dr.
4
Sporedni sastojci stena
Hematit (Fe2O3) Oksid gvoţĊa. Tvrdoća 6. Javlja se u ljuspastim agregatima ili jedrim sitnozrnim masama. Crvene je boje,
ali moţe biti i metaliĉno siv pa ĉak i crn. Ogreb mu je crven. Moţe nastati na razne naĉine, a i kao produkt magme. Sporedan je sastojak mnogih
stena. Vaţna je ruda za dobijanje gvoţĊa.
Magnetit (Fe2O3FeO ili Fe3O4) Oksid gvoţĊa. Kristališe teseralno. Metaliĉne je sjajnosti, nema cepljivost, crne boje i za razliku
od drugih minerala je magnetiĉan. Tvrdina 5.5-6.5, a gustina 5 g/cm³.
Kristališe iz magme i ulazi kao sporedni sastojak kod mnogih magmatskih stena.
Teško podleţe raspadanju prelazeći na kraju u limonit. Spada u
najbogatije rude gvoţĊa. Ima ga na Kopaoniku.
5
Sekundarni minerali
Sekundarni minerali Jedan deo primarnih minerala veoma je otporan prema hemijskom raspadanju, te
oni nepromenjeni, već fiziĉki usitnjeni dospevaju u reĉne nanose, taloge i u zemljište, kao relikti. Drugi deo ovih minerala, posebno oni iz grupe alumosilikata pod odreĊenim uslovima raspadaju se i prelaze u sekundarne minerale. Njihovi glavni sastojci, razne silicijske i alumosilicijske kiseline, zatim oksidi Fe, Al, Mn i drugih elemenata kao i razne baze K, Na, Ca, Mg, Fe, i dr. oslobaĊ aju se. Ovi
osloboĊeni sastojci nisu više u stanju da se pri površinskim uslovima ponovo veţu u sloţena hemijska jedinjenja, kao što su alumosilikati, već prelaze u prostija. Sekundarni minerali na osnovu hemijskog sastava dele se na: Hidrokside Karbonate Nitrate Sulfide Sulfate Haloide Fosfate Zeolite Minerale glina
Opal (SiO2· H2O) Opal je koloidni silicijski hidroksid sa promenljivom koliĉinom vode.
Obiĉno je bele boje, ali zbog primesa moţe biti obojen u ţuto,smeĊe, braon itd. Ima voštanu sjajnost. Nije stabilan i moţe se se ponovo prekristalisati u kvarc. U sedimentnim stenama i
u zemljištu se nalazi u obliku konkrecija. Ĉesto su potoĉni kvarcni valutci spolja obloţeni opalom. Lepi primerci opala spadaju u drago i poludrago kamenje.
6
Sekundarni minerali
Limonit (Fe2O3 · H2O ili Fe(OH)3) Hidroksid gvoţĊa sa promenljivom koliĉinom vode. Limonit najrasprostanjeniji hidroksid gvoţĊa. Mrke, crvenkasto -ţućkaste
boje (boje rĊe), i u prirodi je najrašireniji pigment. Ogreb mu je ţućkasto-smeĊ. Veoma je rasprostranjena ruda gvoţĊa. Prisutan je u kambiĉnim zemljištima koji od njega dobijaju rĊasto-crvenkastu boju. Ĉesto je prisutan i u glejnim zemljištima u vidu konkrecija. Krajnji produkt raspadanja svih minerala koji sadrţe gvoţĊe je limonit.
Boksit (Al2O3 · H2O) Spada u grupu boksitnih minerala. Hidroksid aluminijuma. Javlja se u nepravilnim zrnastim i zemljastim naslagama. Nastaje u procesu raspadanja alumosilikata i drugih minerala i to u tropskim i subtropskim oblastima. Boksit se stvara i u procesu rastvaranja
kreĉnjaka kada zaostaje u uvalama i vrtaĉama kao nerastvoran ostatak (rezidijum).
Vaţna sirovina za dobijanje aluminijuma. Crvena boja
boksita potiĉe od jedinjenja gvoţĊa koji se u njemu nalaze kao primese. Kvalitetniji boksiti imaju svetliju boju, zbog manjeg
sadrţaja jedinjenja gvoţĊa. 7
Sekundarni minerali
Kalcit (CaCO3) Kalcit je sivo-bele boje, ali zbog
primesa moţe biti razliĉito obojen. Tvrdoća mu je 3. Ima cepljivost u tri pravca. Kristališe po romboedarskoj sistemi. Ĉesto grupa lepo razvijenih kristala kalcita iskristališe na zajedniĉkoj podlozi obrazujući kristalne druze. Kalcit se rastvara u
kiselinama. Preliven, razblaţenom sonom, ili nekom drugom kiselinom “kipi” i tada se izdvaja CO 2. U vodi se
teško rastvara izuzev kada voda sadrţi ugljenu kiselinu. Tada se obrazuje kalcijum bikarbonat koji se ispira. Proces je reverzibilan pa se iz kalcijum bikarbonata ponovo izdvaja kalcijum karbonat (kalcit). Ovaj proces naziva se karbonitizacija ili rastvaranje
kreĉnjaka.Tako nastaju pećinski ukrasi, a u lesu lesne lutkice i dr.
Magnezit (MgCO3) Mineral mleĉno bele boje. Otporniji je od kalcita. Rastvara se u vreloj kiselini.
8
Sekundarni minerali
Pirit (FeS2) GvoţĊe sulfid. Pirit je mineral ţuto zlatne boje, tvrdoće oko 6. Metaliĉne sjajnosti. Redovan je pratilac skoro
svih sulfidnih metalnih rudišta. Ĉesto ulazi u sastav magmatskih stena i tada je primarnog porekla. Inaĉe je sekundarnog porekla i nastaje redukcijom sulfata. Lako
podleţe raspadanju i tada prelazi u limonit. Podseća na zlato, ali je od njega mnogo lakši (gustina mu je 5 g/cm³, a zlatu 19,3 g/cm³) i podleţe rastvaranju u kiselinama pri ĉemu se oslobaĊa gas - sumpor vodonik. TakoĊe za razliku od zlata pri zagrevanju oslobaĊa sumpor dioksid. Sluţi kao sirovina za dobijanje sumporne kiseline.
Sfalerit (ZnS) Cinkov sulfid. Dijamantske sjajnosti, smeĊe-crne boje, ţutog ogreba i jasne cepljivosti.
Kristališe teseralno. Sluţi kao ruda za dobijanje cinka.
9
Sekundarni minerali
Gips (CaSO4·2H2O) Kalcijum sulfat. Gips je mineral
bele ili sive boje, ĉesto providan. Tvrdoća 2. Savršeno je cepljiv, savitljiv je, ali nije elastiĉan. Staklastog sjaja. Najĉešće se javlja u gromadastim, zrnastim ili vlaknastim naslagama. Sitnozrn kao sneg ,beo gips, naziva se alabaster. Slojevi gipsa
mogu dostići moćnost i više desetina metara. Veoma rasprostranjena ruda. Koristi se u modelarstvu, medicini i dr.
Apatit (Ca5ClF(PO4)3) Primarnog je porekla, obiĉno bele boje, ali moţe biti i sive, zelenkaste ili ţućkaste. Ulazi kao sporedni sastojak u magmatske stene. Moţe nastati i sekundarno pri biohemijskim procesima u plitkim
podruĉijima mora. Najveća nalazišta ovog minerala nalaze se u Ruskoj Federaciji.
Fosforit (Ca3(PO4)2) Tri kalcijski fosfat. Nastaje raspadanjem apatita i javlja se
pomešan sa glinom i peskom. U većim naslagama se stvara od organskih ostataka, na primer od
ptiĉijeg guana. Velika nalazišta su u severnim delovima Afrike. 10
Magmatske stene Tab. 1. Uprošćen tabelarni prikaz magmatskih stena KISELE Svetle, otvoreno sive, crvenkaste % SiO2: 80 do 66% Glavne baze Na i K
NEUTRALNE Sive ili zelenkaste % SiO2: 66- 52% Glavne baze (Na), Ca, Mg, Fe
BITNI MINERALNI SASTOJCI Feldspati Feldspati
NAĈIN POJAVLJIVANJA STRUKTURA
Feldspati
Feldspati
(ortoklas albit)
(Albit oligoklas)
Kvarc Liskuni
(oligoklas- laborador)
Kvarc Sanidin Hornblenda Hornblenda Augit Augit (biotit)
BAZIĈNE I ULTRABAZIĈNE Tamno zelene do crne % SiO2: 52 odnosno ispod 45% Glavne baze (Ca), Mg, Fe
Feldspati
(laborador bitovnit)
(bitovnianortit)
Augit Hornblenda
Augit Olivin
(bitit)
(Biotit)
Bez feldspata Olivin Augit Hornblenda
(biotiti)
Granit
Sijenit
Kvrac-diorit ili granodiorit Tonalit
Diorit
Gabro
Pegmatit Aplit
Mineta
Kvarco-diorit Porfirit
Kersantit
Dijabaz (dolerit)
Granitporfir Riolit Liparit Opsidijan
Trahit Fenolit
Andezit (Porfirit)
Bazalt (Melafir)
DUBINSKE INTRUZIVNE ZRNASTE
ŢIĈNE
POVRŠINSKE EFUZIVNE PORFIRSKA
Latiti
Dacit Kvarc-latit Kvarc-porfirit
Peridotit Piroksenit Serpentinit
Granit Granit je dubinska (intruzivna), kisela stena, zrnaste strukture. Zbog zrnaste strukture je i dobio ime granum lat. – zrno. Najĉešće je
siv, ali moţe biti crvenkast, ruţiĉast, zelenkast, ĉak i crn. Bitni sastojci granita su kvarc, alkalni feldspati - ortoklas i alibit, zatim muskovit i biotit. Neki graniti
sadrţe augit i hornblendu. Spada u kisele magmatske stene sa preko 66% SiO2. Graniti su veoma otporni prema raspadanju. Veoma
cenjen kao graĊevinski materijal za poploĉanje, stepenice, spomenike i dr.
11
Magmatske stene
Pegmatit Pegmatiti su krupnozrne stene.
Pripadaju ţiĉnim, kiselim stenama. IzgraĊeni su od kristala alkalnih feldspata, liskuna i kvarca većih dimenzija. Nastaju kristalizacijom
granitskog rastopa u ţicama, odnosno pukotinama izmeĊu ranije nastalih stena. Pegmatiti sluţe za dobijanje kvarca, feldspata i liskuna za industrijske svrhe, a mogu biti i
nosioci ekonomsko znaĉajnih komponenata korunda, zlata, volframa, rutila i dr.
Riolit Rioliti su površinski (efuzivni) ekvivalenti granita. Spadaju u kisele stene. Imaju porfirsku strukturu, a istog su mineralnog sastava kao i graniti. To su stene sivo-bele boje, ali mogu biti crvenkaste pa i tamno
sive. Ĉesto se nazivaju i lipariti, po Liparskim ostrvima na kojima su rasprostranjeni. Rioliti su kod nas retke stene.
12
Magmatske stene
Sijenit Sijeniti su dubinske, kisele stene, zrnaste strukture. Svetlo sive ili crvenkaste boje. Razlikuju se od
granita po tome što ne sadrţe kvarc, ili ga sadrţe malo, manje od 5%. IzgraĊeni su od alkalnih feldspata, amfibola, piroksena i biotita. Javljaju se u obliku gromada,
lakolita i debelih ţica. Luĉenje je ploĉasto. TakoĊe se koristi kao graĊevinski materijal.
Trahit Trahiti su mlaĊi površinski (efuzivni) ekvivalenti sijenita. Pripadaju grupi kiselih stena takoĊe bez kvarca. To su stene sive, sivkastobele do bele boje.
Struktura im je tipiĉno porfirska sa fenokristalima sanidina i bojenih minerala, koji su rasprostranjeni u slabokristalisaloj, do staklastoj osnovnoj masi. Umesto sanidina
se u trahitima moţe kod fenokristala javiti albit, tada se stena naziva albitskim trahitom.
Znaĉajna leţišta trahita su na Fruškoj gori. Koristi se kao podloga pri izgradnji puteva, pruga. 13
Magmatske stene
Granodiorit Dubinska (intruzivna), neutralna stena, sitnozrne strukture. Boja siva ili tamno zelenkasta, ponekad i crna. Bitni sastojci su kvarc, plagioklasi, amfiboli i piroksen. Zbog otpornosti prema raspadanju koristi se kao
graĊevinski materijal (Univerzitetski trg u Novom
Sadu je popoloĉan granodioritom).
Dacit Dacit je površinska, neutralna stena sa kvarcom, tipiĉne porfirske strukture sa krupnim fenokristalima
feldspata. Površinski je ekvivalent kvarc diorita.
14
Magmatske stene
Diorit Struktura diorita je krupnozrnasta ili sitnozrnasta. Spada u dubinske, neutralne stene. Boja siva, tamno
zelenkasta ili crna. Uopšte dioriti su tamnije stene od granita. Bitni sastojci su plagioklasi, amfiboli, pirokseni, a ponekad i biotit. Za razliku od granodiorita ne poseduje
kvarc. Dobar graĊevinski materijal.
Kersantit Kersantit je ţiĉna, neutralna stena, ekvivalent je bezkvarcnog diorita. Sastavljen je od plagioklasa, biotita, amfibola i piroksena, a ponekad
sadrţi i olivin. Tamnije je boje. Ponekad je veoma bogat biotitima.
Raspadanjem biotita oslobaĊa se kalijum, vaţan biogeni element, te zemljištima formiranim na ovoj steni nisu potrebna kalijumova
Ċubriva. Kersantit sa Avale je veoma bogat biotitom.
15
Magmatske stene
Andezit Andeziti su stene porfirske
strukture, istog minerološkog sastava kao i bez - kvarcni dioriti.
Pripadaju grupi površinskih, neutralnih stena. U jednoj osnovnoj masi stene koja je sastavljena od plagioklasa i
bojenih sastojaka, utiĉu i veći kristali hornblende, biotita, plagioklasa i augita. Osnovna
masa stene je najĉešće siva ali moţe biti i zelenkasta, crvenkasta pa i crna. Sluţe kao graĊevinski kamen, najĉešće kao tucanik za izgradnju puteva.
Gabro Gabro je dubinska, baziĉna stena zrnaste strukture, ali struktura
gabra moţe biti i ofitska. Bitni sastojci su plagioklasi: laborador,
bitovnit, a reĊe anortit. Od bojenih sastojaka najvaţniji je olivin i dijalag iz grupe piroksena. Boja mu je zelena do tamno zelena, nekad i crna.
Luĉenje je nepravilno. Pravilno luĉeni, srednjezrni i sitnozrni varijeteti gabra su dobar
graĊevinski kamen. Spomenik Neznanom junaku je izgraĊen od veoma kvalitetnog, postojanog
Jablaniĉkog gabra.
16
Magmatske stene
Dijabaz Dijabazi su ţiĉne, baziĉne stene gabrovske magme sa ofitskom strukturom. Bitni sastojci kod dijabaza su plagioklasi augit, olivin i biotit. Ove stene spadaju u
grupu baziĉnih stena kao i gabro. Javjaju se u obliku skladova,
slivova i ţica. Kada su u sveţem stanju ove stene su crne, ali u procesu raspadanja zadobijaju zelenu boju, stoga se nazivaju zelenim stenama. Upotrebljavaju se kao kamen za dekoraciju, za spomenike, kaldrmu i dr. Na
dijabazu je izgraĊena Petrovaradinska tvrĊava.
Bazalt Bazalt je baziĉna, površinska stena, porfirske strukture, ali se u njoj retko raspoznaju fenokristali. To je stena
zbijene mase, školjkastog preloma, crne ili zatvoreno
zelene boje. MeĊu mineralnim sastojcima
preovlaĊuju bojeni minerali: augit i biotit. U dovoljnoj
koliĉini prisutni su i plagioklasi. Veoma je otporna stene.
17
Magmatske stene
Peridotit Spada u grupu ultrabaziĉnih stena i one su uglavnom sastavljene od olivina. Zrnaste su
strukture. Ĉesto sadrţe i piroksene. Peridotiti su stene bez
feldspata. To su najbaziĉnije stene sa najmanjim procentom SiO2. Od hemijskih elemenata
dominiraju gvoţĊe i magnezijum. Boja stena je mrka do crna, a pri raspadanju zadobijaju zatvorenu zelenu boju.
18
Sedimentne stene
Tab. 2. Uprošćen tabelarni prikaz sedimentnih stena Mehaniĉki sedimenti Psefiti >2 mm Nevezani
Kratak Drobina transport Šljunak
Psemiti 2.0-0.05
Alevriti Peliti 0.05-0.005 <0.005
Pesak
Prah Silt
Poluvezani
Vezani
Breĉa
Pešĉar
konglom erat
Mulj
Organski sedimenti Hemijski sedimenti
Zoogeni sedimenti
Fitogeni sedimenti
Sone naslage Halit, gips, anhidrit, karnalit, kainit, polihalit
Karbonati
Ugljevi Treset Nafta Asfalt Ozokerit
Kreĉnjak Dolomit
Pisaća kreda
Les
Glina Lapori
Karbonatni s. Silicijski s. Radiolarit Kreĉnjak Roţnac Dolomit Bigar Dijatomejsk Aragonit a zemlja Mermerni oniks Stalagmiti Stalaktiti
Alevrolit Siltit
Glinci Laporci
Silicijski s. Fosfatni s. Limnokvarcit fosforit Gejzerit
Šeil
Breĉa Breĉe predstavljaju drobinski materijal cementovan nekom prirodnom cementnom,
materijom najĉešće karbonatnom, silicijskom ili
gvoţĊevitom. Prema mestu postanka i preovlaĊavajućem hemijskom sastavu razlikujemo: tektonske, drobinske, padinske, vulkanske, mermerne, kvarcne
breĉe i dr. Breĉe izgraĊene od preteţno organskih ostataka nazivaju se lumakele. Breĉe imaju primenu u graĊevinarstvu kao materijal za oblaganje fasada i dr.
19
Sedimentne stene
Konglomerat Konglomerat nastaje
cementovanjem šljunka. Cement je isti kao i kod breĉa. Prema sredini u kojoj se stvara razlikujemo kopnene, marinske i jezerske konglomerate. Imaju
ograniĉenu primenu u graĊevinarstvu. Na konglomeratima zemljišta se teţe obrazuju. To su uglavnom zemljišta siromašna hranljivim sastojcima. Sadrţe mali procenat gline, pa imaju i mali kapacitet adsorpcije.
Pešĉari Sastojci (ĉestice peska) su vezani glinovitom, laporovitom silicijskom, karbonatnom ili
gvoţĊevitom materijom. Razlikujemo kvarcne,
liskunovite, glinene, gvoţĊevite, hloritske i dr. pešĉare. Mogu biti ţuti, crveni, sivi, zeleni, šareni. Pešĉari su najĉešće dobro uslojene stene i veoma su
rasprostranjeni. Kao matiĉni supstrat, vrši poseban uticaj na obrazovanje zemljišta. Zemljišta obrazovana na pešĉarima su peskovita, slabo zadrţavaju vodu, te je ispiranje intenzivno. Od
minerala preovlaĊuju kvarc i liskuni, te su ova zemljišta siromašna u hranljivim materijama.
20
Sedimentne stene
Les Les je sitnozrni klastiĉan sediment. Veliĉina ĉestica su najvećim delom od 0,01 do 0,05 mm. To je poluvezani sediment. Navejan je eolskim putem. Drobljenje
materijala su vršili lednici. Minerološki sastav lesa je veoma heterogen. Najviše sadrţi kvarca oko 70%, zatim liskuna, feldspata i dr. Sem ovoga les sadrţi i CaCO3 koji je u lesu u obliku kreĉnog praha i kao takav je dosta aktivan, jer se
lako rastvara oslobaĊajući Ca jon, koji neutralizuje razne kiseline i vrši koagulaciju organskih i mineralnih
koloida. Les kao matiĉni supstrat vrši povoljan uticaj, naroĉito u prvoj fazi obrazovanja zemljišta, kada sadrţi i znatan procenat CaCO 3. Sem kalcijuma bogat je i kalijumom i fosforom. Na lesu se
u stepskim oblastima obrazuje ĉernozem.
Lesne lutkice Les je porozan i lako propušta vodu po ĉemu se bitno razlikuje od gline. Les nije slojevit i lako se odronjava u vertikalnom pravcu te pravi strme otseke. Uzrok ovom odronjavanju su
mnogobrojni kanalići zaostali od korena i ţilica izumrlih biljaka. Les u niţim horizontima sadrţi konkrecije ovalnog oblika koje su najvećim delom od CaCO3 i nazivaju se lesne lutkice. Lesne lutkice ili konkrecije su hemijski sedimenti tj. istaloţeni CaCO 3 iz vode koja migrira kroz prifil lesa.
21
Sedimentne stene
Glinci Glinci su isušene i oĉvrsle gline. Nastali su od glina koje su bile
izloţene jakom pritisku, pri ĉemu je došlo do slepljivanja ĉestica, dehidratacije i delimiĉnog rušenja strukture minerala glina.
Argilošist Argilošisti su ĉvrste glinovite stene koje se cepaju u tanke
ploĉice najĉešće sive do crne boje. Nastaju od glina i glinovitih
škriljaca izloţenih dejstvu pritisaka i gubitkom vode. Kao takvi oni predstavljaju prelaznu
grupu stena izmeĊu glinaca i filita. Na ravnima škriljavosti nemaju sjaj, te se na osnovu toga razlikuju od filita.
22
Sedimentne stene
Lapori Lapori su gline sa većim sadrţajem CaCO3. Sadrţaj CaCO3 kreće se od 25 do 50%, pa i do 75%. Lapori su stene
koje su tvrĊe i otpornije od gline. Boje su ţućkaste, bele ili sive. Reaguju sa HCl penušajući. Laporac je geološki stariji od lapora i ima veću ĉvrstinu. Upotrebljava se za dobijanje
cementa. Eksploatiše se kod Beoĉina na Fruškoj gori. Pedogeneza zemljišta obrazovanih na laporcima razvija se u pravcu obrazovanja
smeĊih zemljišta.
Vulkanski tuf Tuf je nataloţeni vulkanski prah. Ime je dobio po italijanskoj reĉi tufo - meka, rastresita, peskovita
masa. Tuf je izgraĊen od uglastih fragmenata stena, minerala
izgraĊivaĉa stena i/ili fragmenata vulkanskog stakla. Vezivanje
tufova najĉešće se vrši zbijanjem ĉestica pod pritiskom viših masa. TakoĊe vezivanje ĉestica moţe da se vrši slepljivanjem pod uticajem sveţe magme.
23
Sedimentne stene
Bigar Bigar ili siga je šupljikava, neslojevita stena, koja gradi naslage oko izvora, u rekama, potocima i na vodopadima. Do
izluĉivanja dolazi gubitkom CO2 iz bikarbonatnih rastvora. Bigar
je dobar graĊevinski kamen, lako se obraĊuje i lako se vezuje sa malterom, pa se upotrebljava
za gradnju, a seĉen u table sluţi za dekoraciju i oblaganje zidova.
Mnogi naši srednjovekovni manastiri izgraĊeni su od bigra.
Mermerni oniks Mermerni oniks je sliĉan bigru i ĉesto se sa njim taloţi. Stvara se oko izvora. IzgraĊen je od kalcita i aragonita. Odlikuje se trakastom strukturom i veoma je
jedar. Moţe biti prozraĉan, a javlja se u više boja što zavisi od primesa. Lako se glaĉa i sluţi za dekoraciju.
24
Sedimentne stene
Halit NaCl Halit je mineral nastao
taloţenjem natrijum hlorida, obiĉno znan kao kamena so. Kristališe teseralno i uglavom je bezbojan do ţut, ali moţe biti i plav, tamno plav i ruţiĉast. Obiĉno se javlja uz druge evaporite kao što su sulfati, halidi i borati.
Kreĉnjak U morima i okeanima ţivi ogroman broj makro i mikro organizama koji iz
morske vode uzimaju veliku koliĉinu rastvorenog kalcijum karbonata ili
silicijum dioksida za graĊu svojih skeleta i ljuštura, a kada oni izumru, njihovi ostaci se taloţe i katkad stvaraju moćne naslage sedimentnih stena. Pri taloţenju organskih ostataka, ĉiji su skeleti izgraĊeni od CaCO3, taloţe se zajedno sa njima i produkti mehaniĉkog i hemijskog raspadanja , te zbog toga kreĉnjaci nisu sastavljeni samo od CaCO3, već sadrţe i ĉestice peska, gline, hidroksida aluminijuma i dr. Boja
kreĉnjaka nije karakteristiĉna oznaka i zavisi od primesa. Najĉešće su sive boje, ali mogu biti i beli, ţuti, crveni, pa ĉak i crni. Stari organogeni kreĉnjaci imaju karakteristiĉan školjkast prelom.
25
Sedimentne stene
Treset Spada u fitogene sedimente.
Treset je tamnosmeĊi do crni organski sediment koji nastaje razgradnjom te raspadom biljnih ostataka mahovina, trava
i stabala u vlaţnim i moĉvarnim podruĉijima. Koristi se u raznim granama industrije i
poljoprivrede. Sluţi za popravljanje peskovitih
zemljišta, u povrtarskoj proizvodnji.
26
Metamorfne stene Tab. 3.Tabelarni prikaz metamorfnih stena Naziv stena
Bitni mineralni sastojci
Gnajs, paragnajs
Kvarc, liskuni, feldspati i bojeni sastojci
Mikašist
Kvarc, muskovit, biotit
Filit
Kvarc, liskuni, hlorit
Hloritski škriljac
Kvarc, hlorit
1.Kristalasti škriljci Kristalni škriljci višeg kristaliteta
Kristalasti škriljci Amfibolitski škriljac niţeg kristaliteta Sericitski škriljac Talkšist
Kvarc, amfiboli, aktinolit, glaukofan Sericit (sitno lisnati muskovit) Talk, kvarc
Argološist-glineni škriljac 2.Masivne metamorfne stene
Kvarcit
80% kvarca (liskun, disten,epidop i dr.)
Roţnac
Preteţno kvarc
Mermer
Kalcit, dolomit
Amfibolit
Amfiboli, plagioklasi
Serpentinit
Serpentinit (bronzit), olivin
Gnajsevi Stene škriljaste teksture visokog stupnja kristaliteta. Struktura je granuloblastiĉna, lepidoblastiĉna ili
porfiroblastiĉna. To su stene srednjeg do krupnog zrna. Bitni sastojci su
kvarc, liskuni i feldspati, a obiĉno sadrţe još i amfibole, piroksene, hlorite, turmalin i dr.
27
Metamorfne stene
Mikašist Veoma rasprostranjene grupe stena, srednjeg i visokog stupnja kristaliteta.
Lepidoblastiĉne strukture, a škriljave teksture. IzgraĊeni su od liskuna i kvarca. Od filita se razlikuju po tome
što su bitni sastojci kvarc i liskuni vidljivi golim okom. Mogu biti
razliĉito obojeni, ali su najĉešće beliĉasti ili ţućkasti. Prate gnajseve, ali su manje rasprostranjeni od njih.
Filit Stene sitnog zrna sa dobro izraţenom škriljavom teksturom, ali su niţeg stupnja kristaliteta u odnosu na gnajs
i mikašist. IzgraĊeni su od ljuspica liskuna koji pokazuju izrazitu planarnu i linearnu orijentaciju. Sem liskuna bitan sastojak je i kvarc. Od
argilošista se razlikuje po tome jer poseduje svilastu sjajnost, dok se od
mikašista razlikuje po tome što se kod filita golim okom ne mogu uoĉiti pojedini minerali, kvarc i liskuni.
28
Metamorfne stene
Kvarcit Masivna metamorfna stena. Mahom monomineralne stene sa više od 80% kvarca. Nastali su kontaktnim
metamorfizmom kvarcnih pešĉara ili od roţnaca. Imaju granuloblastiĉnu strukturu, a ponekad saĉuvanu strukturu kvarcnih pešĉara. Tekstura je masivna mada ima i škriljastih kvarcita. Bele su boje, ali mogu biti i
sivi, ţuto mrki i dr. Ĉesto su prozraĉni. Kvarcit je u narodu poznat kao kamen kremen, jer udaranjem
dva komada kvarcita iskaĉe varnica. Koriste se u metalurgiji.
Mermer Mermeri su stene masivne teksture,
retko škriljave, a nastale su metamorfozom kreĉnjaka i dolomita u kontaktu sa magmom, odnosno
zbog znatno povišene temperature ako se naĊu u blizini magme. Stuktura mermera je
granuloblastiĉna. Zrna su razliĉite veliĉine. Ĉisti mermeri su monomineralne stene i izgraĊene su od kalcita i dolomita. Sporedni sastojci su kvarc, liskuni, albit i dr. Boja mermera zavisi od njihove
ĉistoće. Najĉešće su beli, ali mogu biti zelenkasti, crvenkasti, sivi, crni.
Veoma cenjen graĊevinski materijal. Poznato leţište mernera kod nas je na planini Venĉac, kod AranĊelovca. 29
