Praznik mira Nebesnih, tiho odjekujućih, odjekujućih,
d danas pak nije, nije neobjavljen on;
Što mirno se šire zvukova puna,
jedan koji se ne uplaši ni buji*e ni plama, zaprepasti se kad posta tiho, zalud ne, sada,
I provetrena je starozdavna , Blaženo uobičajena dvorana; oko zelenih tepiha miriše
'ad vlast se ni&de ne da videti kod duhova i ljudi$
blak radosti i nadaleko blistajuć stoje,
+o je, slušaju oni delo, što odavno se sprema, od jutra do večeri, sada tek,
Najzrelijih plodova puni zlatom ovenčanih pehara,
%er neizmerno huči, u dubini nemeći,
!aljano poredjani, jedan raskošni niz, "a strane tu i tamo uzdižuć se nad #aravnjemin tlom stolovi$ %er izdaleka dolazeći su vamoo u veče vam večern rnji ji čas, čas, uput uputil ilii se &ost &ostii puni puni ljubavi$
(romovnika eho, hiljadu&odišnja hiljadu&odišnja oluja, -a zaspi, nad&lasan &lasovima )ira, tamo dole$ !i pak, pak, što što dra& dra&o* o*en enii post postas aste te,, o vi dani dani nevinosti, vi donosite i danas svetkovinu, vi ljubljeni. i *veta okolo s večeri -uh u ovoj tišini$ I savetovati moram, ma bili srebrnosedi
I sa osvitkom u oku mnim već$
/voj*i, o vi prijatelji.
'ako se smeši zbo& ozbiljna dnevna dela,
-a za ven*e se pobrinemo i obed, sad večnim mladićima slični$
Nje&a lično da vidim, vidim, 'neza "vetkovine$ Iako se već rado odričeš svoje tudjine, I ako umoran od du&a junačka pohoda, baraš oči, zaboravno, lako osenjen, I poprimaš lik prijatelja, ti "veznani, ipak (otovo savija koleno ono uzvišeno$ Ništa pred tobom,
I poneko& bih zvao, ali o ti, 'oji prijateljski ozbiljno ljudima privržen, +amo pod sirijskom palmom, (de blizu leži &rad, kraj zden*a rado bi; 0ito je šumelo okolo, tiho disaše hlad
"amo jedno znam, smrtno ništa nisi$
d senke posvećene &ore,
)udra* mi može ponešto rasvetliti; no &de
ljubljeni prijatelji, verno oblačje,
Bo& jedan još se pojavi,
#asedjivahu te takodje, da svetosmeo,
+u je ipak dru&ačija jasnoća$
'roz divljinu bla& tvoj je zrak, dolazio do ljudi, o mladiću. h. ali tamnije zaseni usred reči te,
"trašno odlučujući, smrtni udes$ +ako je brzo
I da drži bla&dane,
Prolazno sve nebesko; no zalud ne$
/zvišeni, -uh "veta se ljudima naklonio$
%er štedeći dodirne, meri sva&de vičan, "amo trenutak stanove ljudi %edan Bo&, nepredvidjen i niko ne zna kada1 +akodje sme potom ono drsko preko to&a preći, I doći mora do sveto& mesta ono divlje " krajeva izdaleka, kuša &rubo pipajuć zabludu, I sreće u tom sudbinu, ali hvala Nikad ne sledi odmah nakon bo&odano& poklona; -uboko ispitujući, valja on da se shati, +akodjebi nam, da davala* nije štedeo, !eć odavno se od bla&oslova o&njišta vrh i tle nam zapalili$
%er odavno beše taj za &ospodara vremena prevelik I nadaleko sevnu nje&ovo polje, kad li &a je is*rplo1 %ednom može pak jedan Bo& takodje dnevno delo da izabere, "lično smrtni*ima i da deli svu sudbinu$ "udbine zakon je to da "vi se spoznaju, -a, kad se vrati tišina, takodje jedan lik bude$ No, &de dela -uh, mi smo takodje tu i smporimo se, Šta bi zaista najbolje bilo$ +ako mi se čini najbolje sada, kad upravo je dovršena nje&ova slika i &otov majstor,
božansko& primasmo
i sam preobražen time iz svoje radioni*e stupa,
Ipak mno&o$ Bi plam nam
da tihi Bo& vremena i samo ljubavi zakon,
/ ruke dat, i obala i plima$
lepoizjednačujući važi odavde do Neba$
)no&o više no na ljudski način ne su s nama, tudje sile, prisne$
)no&o je od jutra
I uče zvezde te koje
d kad raz&ovor smo, i slušamo jedni o dru&ima
Pred očima su ti, ipak nikada ne možeš im biti jednak$
Iskusio čovek; al uskoro smo pesma$
d "veživo& pak, od ko&a
I slika vremena koju veliki -uh razvija, znak je pred nama da izmedju nje&a i dru&ih
)no&e redosti su i pesme,
"avez je, izmedju nje&a i dru&ih moći$
Neko je jedan "in, "mirenomoćni je on,
Ne on samo, one nestvorene, večne
I sad prepoznajemo &a,
"poznatljive su sve po tome, kao što takodje po biljkama
"ad pošto znamo *a,
)ajka #emlja se i "vetlost i !azduh poznaju$
"edi sa detetom majka,
Pa ipak je naposletku, vi svete moći, za vas
I &leda )ir
#nak ljubavi svedočanstvo
I malo ih iz&leda umire
-a vi to još jeste2bla&dan,
+ slutnja drži dušu #latna je svetlost šalje,
"veokupljajući, &de nevesni*i nisu
#adržava obećanje jedno ono najstarije$
/ čudu očevidni, niti nevidjeni u oluji, (de pak uz pesmu su &ostoljubivo jedni s dru&ima / horovima prisutni, jedan sveti broj su Blaženi na svaki način #ajedno, i njihovo Najljubljenije takodje,
#aista su način života, doz&o što se sprema, te i "pušta2muke$ %er sve se dopada sada, %ednostavno pak
'ome su privrženi, ne nedostaje; jer sto&a pozvah
Najviše, jer du&o traženi,
na &ozbu koja je pripremljena,
#latni plod,
tebe, Nezaboravni, tebe, u veče vremena,
"a prastaro& stabla
o mladiću, tebe za 'neza "vetkovine; i ne leže
/ treskovitim olujama otpao
da spav naše pokolenje,
No potom, ko najljubljenije dobro, sveta sudbina sama
dok vi obećani svi, svi vi besmrtni, nama
Nežnim oružjem &a zaštićuje2 3ik nebesnika to je$
da kazujete o vašem Nebu, tu niste u našoj kući$
'ao lavi*a si tu&ovala, majko, kad si ih, prirodo, de*u iz&ubila$
3ako dišući vazdusi bjavljuju vas već,
%er ih ukrade tebi, prepuna ljubavi, tvoj neprijatelj, jer si 4a &otovo
%avlja vas do koji se puši
'ao sopstvene sinove primila,
I tle koje još tutnji od nepo&ode,
I satirima si bo&ove pridružila$tako si mno&o &radila,
Ipak nama rumeni obraze, I pred vratima kuće
I mno&o sahranila, %er mrzi te, to
Što si se pre vremena "vemoćna, obelodanila$ "ad znaš, sad ostavljaš to; %er rado bezosećajno počiva, -ok ne sazri, ono na delu strašno tu dole$
