PRAVOSLAVLJE OBASJANO EVANĐELJEM
1
2
IVICA STAMENKOVIĆ
PRAVOSLAVLJE
obasjano evanđeljem Jedinom Bogu spasitelju našem posredstvom Isusa Hrista Gospoda našega, slava, veliĉanstvo, sila i vlast pre svakog vremena i sad i u sve vekove. Amin. Poslanica Judina, stih 25. ISPRAVLJENO I DOPUNJENO IZDANJE
Beograd, 2010 3
CIP
ISBN 978-86-912337-1-6 Izdavaĉko pravo Recenzent: prof. dr Dragoljub B. ĐorĊević
Ukoliko nije drugaĉije naznaĉeno, u ovoj knjizi je korišćeno Sveto pismo u prevodu Đure Daniĉića (Stari zavet) i Emilijana M. Ĉarnića (Novi zavet).
4
Ovu knjigu posvećujem svojoj briţnoj supruzi i našim dvema predivnim kćerima.
5
„Sad, kad gdi veliko ĉislo ljudi neke stvari laţne za istinite poĉituju, ako se ko naĊe da te vešti kako laţne izobliĉava, takovi, ĉineći se da mnoge ljude za prevarene drţi i da ih saterava u laţ, mora biti zlo gledat, poĉituje se za nevjernika i ĉesto ograjiše. Evo za takove su vešti svi apostoli i sam Hristos gonjeni i ubijeni bili, zašto (to što je najgore) po višoj ĉasti nahode se meĊu svima ljudma takovi koji od onih prevara svoj pribitak i korist imadu, i zato baš ako ih oni i ne vjeruju, ništa manje hoćedu na svaki naĉin da ih drugi vjeruju, jer njima se tako torna konat. Ovakovi su dakle prvi koji, kako se koja istina njihovim interesom protivna pojavi, namah: ‘Crkva i zakon propade!’“ viĉu. Dositej Obradović
6
Predgovor Pravoslavlje obasjano evanĊeljem je jedna od najboljih knjiga koja je ikada napisana o Pravoslavlju. Ovo je knjiga koju bi svaki pravoslavni vernik trebao da ima u svojoj kući. Pokazuje nam izvor i poreklo Istoĉne pravoslavne crkve kao i svetosavske crkve koja predstavlja pravoslavlje srpskog kulturnog izraza ili srpskoliko pravoslavlje. Ĉitanje knjige Pravoslavlje obasjano evanĊeljem je kao penjanje na visoku planinu koja svakim korakom proširuje vidno polje, otkriva nove i uzbudljive detalje, a na kraju pruţa nesvakidašnji panoramski prizor koji izaziva tako snaţno osećanje! Kod jednih osećanje ushićenja i slobode, jer će u svetlosti evanĊelja videti što do sada nisu videli, kod drugih osećanje srdnje i teţnje za gromovima i otvaranjem zemlje da proguta planinu, jer neće ţeleti da se vidi ono što sa nje vide. No, planina stoji, i stajaće. Svaki novi red je kao novi stepenik koji vodi ka najvišem vrhu odakle se moţe obuhvatiti pogledom celokupno Pravoslavlje. Pravoslavlje sa Boţije taĉke gledišta. Svetlost evanĊelja slave i nauke Hristove sija kao sunce u ovoj knjizi i obasjava sveukupnu veroispovest Istoĉne pravoslavne crkve. U svetlosti Svetoga pisma koja zraĉi iz svake reĉenice jasno vidimo i pravilno razumemo sveto pravoslavno predanje. Knjiga nam pruţa obilje citata i istorijskih argumenata i do najsitnijih pojedinosti nepobitno dokazuje i rasvetljuje koliko je Pravoslavlje zaista pravo i slavno, i kao takvo podudarno nauci Svetoga pisma; koliko je Svetosavlje odista sveto i pre svega i svakoga hristoliko! Izuzetno dragoceno uĉenje o Svetom pismu ĉiji je uticaj nemerljiv, uĉenje o neuporedivom, nadahnjujućem, bezvremenom, vaskrslom i ţivom Hristu, o spasenju duše kroz veru, izlaganje o Hristovoj krvi, o sadašnjem i veĉnom ţivotu, središnje su teme ove knjige. Autor veruje „da je sve istinito što se otkriva u Svetom pismu, jer kroz njega govori Bog“, a da ništa nije pouzdani, istiniti i nepogrešivi Boţiji govor što ne dolazi iz Svetoga pisma. Ljubav prema Hristu i ka tome da Njegovu istinu uĉini oĉiglednom, bila je sila kojoj se nije ni mogao ni ţeleo odupirati. On izlazi na bojište „u susret neprijateljskim besovima“ bez straha da će biti progonjen, širi jedra ispovedanja Svetoga pisma ne onda kada je mirno, nego baš sada kada je naišla bura. Upravo zato što veruje u nebesko poreklo Svetoga pisma i da je jedan od najvećih grehova njegovo krivotvorenje, pisac istupa neobiĉno hrabro, objašnjava evanĊelje s velikom taĉnošću, savršeno jasno prikazuje ponor izmeĊu pravog i slavnog i krivog i neslavnog, omogućavajući svakome da uvidi koliko se razlikuju istina od neistine, ţivot od smrti, blagoslov od prokletstva. Naposletku, dovodi ĉitaoca do neminovnog izbora. „Svedoĉim vam danas nebom i zemljom, da sam stavio pred vas ţivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi ţivot, da budeš ţiv ti i seme tvoje. Ljubeći Gospoda Boga svojega, slušajući glas njegov i drţeći se njega; jer je on ţivot tvoj i duţina dana tvojih (5. Mojsijeva 30:19, 20). SlaĊan Đurić Autor knjige „Samo Pismo“
7
8
Uvod Siguran sam da će ova knjiga izazvati razliĉite reakcije. Jedni će njenim pojavljivanjem biti prijatno a drugi neprijatno iznenaĊeni. Komentar duhovno probuĊenih osoba, koje će sa odobravanjem pozdraviti njeno objavljivanje, verovatno će biti da je ovakvo delo odavno trebalo da ugleda svetlost dana. Još pre mnogo vekova. Sa druge strane, podrţavaoci religijskog tradicionalizma srpskog naroda i nastavljaĉi dela srednjevekovnih svetitelja iz loze Nemanjića, verovatno neće biti oduševljeni. Ustvari, krug nezadovoljnih mogao bi da se proširi daleko izvan meridijana koje pokriva srpsko pravoslavlje. Za to postoji više razloga. Najpre, ĉinjenice koje sam izneo u ovoj knjizi, a koje nedvosmisleno vode do zakljuĉka da vaseljensko Pravoslavlje ne predstavlja Hristom ustanovljenu Crkvu, su izuzetno snaţne. One potiĉu pre svega iz Biblije ali i iz mnogobrojnih dela pravoslavnih autora, kao i knjiga crkvene i svetovne istorije poznatih domaćih i svetskih istoriĉara. Drugo, budući da je priliĉno taĉna narodna izreka da „istina moţe da bude bolna“, pretpostavljam da će jedan deo mojih pravoslavnih ĉitalaca biti šokiran saznanjem da u okviru njihovog veroispovedanja postoje mnogi detalji koji nemaju nikakvog utemeljenja u uĉenju Svetog pisma i verodostojnim istorijskim ĉinjenicama. Zapravo, isto toliko iznenaĊujuće će delovati i spoznanje istine o tome da se znaĉajan deo pravoslavne dogme protivi uĉenju Gospoda Isusa Hrista, njegovih apostola kao i direktnih apostolskih naslednika. Današnjim predanim pravoslavnim vernicima se bogohulnom ĉini i sama pomisao da bi išta od onoga što veruju i ĉega se revno drţe moglo da bude neistinito i pogrešno. Doduše, takav je sluĉaj i kod pripadnika svih drugih religija, koji gaje istovetna osećanja prema veri svojih predaka. Ipak, kritiĉko preispitivanje pravoslavne vere, to jest njenih mnogobrojnih temeljnih ali i sporednih uĉenja, u svetlu Biblije i crkvene istorije, pokazuje da bi istorijsko i uistinu biblijskoapostolsko hrišćanstvo trebali da potraţimo negde drugde. Ova knjiga će rasvetliti mnogima još uvek nedovoljno jasnu istinu o tome da se Sveto pismo, kao izvor vere pravih Hristovih sledbenika, neuporedivo mnogo razlikuje od tzv. svetog predanja, na kome pravoslavni temelje svoje verovanje i bogosluţbenu praksu. Moja je molitva da ovo delo doprinese spasenju onih koji još uvek nisu upoznali Gospoda Spasitelja, odnosno duhovnom probuĊenju mnogih koji su uĉmali u laţnoj sigurnosti koju im je donela tradicionalna religioznost. Neka ova knjiga bude Trojedinom Bogu na slavu a ljudima na blagoslov. Ivica Stamenković
9
10
1. SVETO PISMO I SVETO PREDANJE „Sve Pismo je bogonadahnuto i korisno za pouku, za karanje, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti, da Boţiji ĉovek bude savršen, pripravljen za svako dobro delo.“ Druga poslanica Timoteju 3:16-17 Svrha pisanja ovog poglavlja je argumentovano dokazivanje ispravnosti verovanja koje zastupaju evanĊeoski vernici u Srbiji i širom sveta, a to je da jedini autoritet po pitanju vere za sve hrišćane mora da bude jedino i iskljuĉivo Sveto pismo Starog i Novog zaveta, bez ikakvih kasnijih pisanih ili usmenih dodataka. Pomenuti kasniji „dodaci“ koji se u okviru Pravoslavne crkve nazivaju svetim predanjem, predstavljaju uĉenja mnogobrojnih crkvenih uĉitelja („svetih otaca“) iz kasnijih vekova.1 Njihova tumaĉenja Biblije umnogome odudaraju od izvorne hrišćanske misli i verovanja koje su u prvom veku propovedali Hristos i apostoli. U istinitost ove tvrdnje moji ĉitaoci će moći da se uvere prilikom svoga upoznavanja sa istorijskim ĉinjenicama i biblijskim argumentima sadrţanim na stranicama ovog dela. No, najpre bih ţeleo da sa velikom paţnjom istraţimo temu ovoga poglavlja, a to je definisanje pojmova Svetog pisma i svetog predanja, bogonadahnutosti prvog i navodne nadahnutosti onog drugog.
ŠTA JE SVETO PISMO? Tokom ĉitave istorije Hristove Crkve, a posebno od evropske protestantske reformacije na ovamo, evanĊeosko hrišćanstvo ĉvrsto zastupa uverenje da Sveto pismo (Biblija) predstavlja jedinstveno i savršeno Boţije otkrivenje dato ĉoveĉanstvu. Sveto pismo, ta Knjiga nad knjigama, predstavlja zbirku od 66 knjiga većeg ili manjeg obima, od kojih 39 saĉinjavaju Stari, a preostalih 27 Novi zavet. Stari zavet, koji je više nego dvostruko obimniji od Novog, napisan je od strane Boţijih slugu (proroka, careva i levitskog sveštenstva) tokom više od jednog milenijuma. Pretpostavlja se da je prva zapisana knjiga poĉetnog dela Biblije zapravo knjiga o mnogostradalnom pravednom Jovu (ĉija se radnja hronološki smešta negde za vreme ţivota Jakova, praoca izrailjskog naroda), dok su potom usledile one koje su zapisali prorok Mojsije itd. Stari zavet (koji je pisan izmeĊu 1900. i 400. godine pre Hrista) predstavlja Gospodnju objavu datu ogrehovljenim i smrću poraţenim ljudima o tome da će u budućnosti On na zemlju poslati Izbavitelja – koji će biti niko drugi do njegov veĉni Sin – drugo lice boţanske Trojice. Novi zavet (koji je pisan u 2. polovini I veka posle Hrista), pak, predstavlja zapise apostola koji su bili oĉevici i svedoci boţanskog poslanja Isusa Hrista, njegovog dela ispaštanja i stradanja poradi ljudskih grehova, kao i Njegovog slavnog vaskrsenja iz mrtvih.
1
Sve do najmodernijih vremena – jer i u našem veku ţive ili se kanonizuju meĊu svetitelje, tj. „svete oce“, nedavno preminuli pojedini monasi, episkopi ili patrijarsi.
11
Stih koji sam naveo na poĉetku poglavlja, iz 1. poslanice koju je ap. Pavle pisao Timoteju, daje nam do znanja da su Bogom nadahnuti apostoli, nauĉeni tome od svoga Uĉitelja i Spasitelja Isusa, ĉvrsto verovali da je celokupno Sveto pismo (od prve do poslednje njegove reĉenice) nadahnuto od savršenog i nepromenljivog Gospoda Boga. Ono što je u ovom prouĉavanju teme o Svetom pismu posebno znaĉajno jeste dokazivanje verodostojnosti stava evanĊeoskih hrišćana da, zbog postojanja mnoštva drugih drevnih knjiga koje pretenduju da se nazovu svetim, jedino 66 knjiga koje se nalaze u tzv. „uţem“, tj. protestantskom kanonu Biblije poseduju boţansko nadahnuće.1 Jedino su ove knjige (koje, blagodaću Boţijom, imamo u srpskim Biblijama) savršene i nepogrešive u svojoj objavi Boga Tvorca i Njegovog veliĉanstvenog spasiteljskog dela kojeg je ostvario kroz ljubljenog Sina. Kao dokaz za tvrdnju da je svakom pojedinom grešniku radi spasenja, kao i svakom hrišćaninu i Crkvi u celini za svakodnevnu poboţnost i bogosluţenje potrebno samo i iskljuĉivo Sveto pismo sa svojih 66 knjiga i nijedan drugi izvor iz koga bi crpeli verska saznanja, posluţiće tekstovi u nastavku moga izlaganja.
Boţansko nadahnuće Svetog pisma „Ovo najpre znajte da se ni jedno proroštvo Pisma ne moţe tumaĉiti kako ko hoće. Jer nikad proroštvo ne bi ĉoveĉijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga“.2 U upravo navedenom novozavetnom tekstu, jedan od prvih Hristovih uĉenika, ap. Petar, govoreći o problemima sa kojima se susreću ljudi koji ţele da ispravno shvate odreĊena biblijska proroĉanstva, iznosi svoju ĉvrstu veru u to da su pisci Biblije (meĊu kojima i on sam) svoje tekstove zapisivali pod direktnim nadahnućem i voĊstvom Svetog Duha. Za vreme zemaljskog ţivota Gospoda Isusa Hrista i njegovih apostola, jedino Sveto pismo koje je bilo ĉitano sa njihove strane (kao i od strane njihovih savremenika) jesu bile starozavetne knjige. Budući da su pisci starozavetne zbirke svetih spisa bili Izrailjci (tj. Jevreji, potomci Avraama, Isaaka i Jakova), ova nacija je imala, u to vreme, nesvakidašnju privilegiju da jedina poseduje i ĉita bogonadahnute tekstove. Kao obećani Boţiji Mesija i „osnivaĉ hrišćanske religije“, Isus Hristos je propovedao i nauĉavao da su svi starozavetni spisi (koje i mi danas imamo u svojim Biblijama) u potpunosti od Boga nadahnuti i apsolutno nepogrešivi. Iskazujući svoj stav o bogonadahnutosti Starog zaveta, Sin Boţiji je rekao: „Jer vam zaista kaţem, dok ne proĊe nebo i zemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude.“1
Jedina dva dosadašnja prevoda i izdanja kompletnog Svetog pisma (Starog i Novog zaveta) na srpskom jeziku sastoje se od „uţeg“ tj. protestantskog kanona od 66 biblijskih knjiga. To su prevodi Biblije koje su saĉinili Đuro Daniĉić i Vuk Karadţić, kao i dr Lujo Bakotić. Bilo bi dobro istaći i ĉinjenicu da daleko najveći broj štampanih Biblija na mnogim svetskim jezicima, milošću Boţijom, poseduje u svom sastavu samo bogonadahnute knjige (njih 66), bez tzv. apokrifnih tekstova. Kao što ću napomenuti u nastavku našeg prouĉavanja, Rimokatoliĉka i Pravoslavne crkve priznaju za bogonadahnute i korisne za duhovni rast i vaspitanje i neke knjige koje ne postoje u srpskim prevodima Svetih pisama (tj. one knjige koje su od strane drevnih jevrejskih i hrišćanskih autoriteta odbaĉene kao one koje sadrţe verovanja opreĉna uĉenju izvornih biblijskih tekstova). 2 2. posl. Petrova 1:20-21 1
12
Bogonadahnutost jevrejskog kanona Starog zaveta Jevrejski kanon Starog zaveta (tj. celokupnog njihovog Svetog pisma, jer oni ne priznaju Novi zavet), koji je nazvan još i „uţi“ tj. „palestinski“, u potpunosti je identiĉan današnjem tzv. „protestantskom“ kanonu Starog zaveta. Jedinu razliku predstavlja to što jevrejski kanon broji 24 biblijske knjige (umesto 39), a razlog je taj što se neke knjige u jevrejskoj Bibliji nalaze grupisane tako da više njih ĉine jednu. Tako na primer, spomenute 24 knjige su tradicionalno podeljene u tri grupe: - Zakon (koji obuhvata 5 Mojsijevih knjiga); - Proroci (tzv. „prvi proroci“: Knjiga Isusa Navina, knjiga o Sudijama, 1. i 2. Samuilova (kao jedna knjiga), 1. i 2. o Carevima (kao jedna knjiga); „poslednji proroci“: Isaija, Jeremija i Jezekilj, i grupa od 12 proroĉkih knjiga manjih po obimu koja se naziva „knjigom malih proroka“ i raĉuna kao jedna knjiga); - Spisi (Knjiga o Jovu, Priĉe Solomonove, 1. i 2. Dnevnika, Jezdra i Nehemija, Ruta, Pesma nad pesmama, Propovednik, Plaĉ Jeremijin, Jestira i knjiga proroka Danila). TakoĊe, napred pobrojane knjige jevrejske Biblije (našeg Starog zaveta) se ne nalaze poreĊane istim redosledom kao što je to sluĉaj u hrišćanskim. Jevrejska Biblija otpoĉinje 1. Mojsijevom knjigom a završava 2. knjigom Dnevnika (umesto knjigom proroka Malahije – kao što je to sluĉaj sa Starim zavetom u hrišćanskom Svetom pismu). Što se tiĉe naĉina formiranja kanona jevrejske Biblije, protestantski teolog Branko Bjelajac, u svom delu „Sveto pismo u Srba“ kazuje sledeće: „Najranije odreĊenje knjiga Staroga zaveta kao „svetih knjiga“ ili „svetih spisa“ dao je rimski istoriĉar i vojnik jevrejskog porekla Josif Flavije, oko 100. godine posle Hrista. Za njega je osnovna odlika ove literature bila sadrţana u tome što su ti spisi bili boţanska objava nesumnjivog autoriteta, koji su nastali u doba proroka i stoga su bili pod boţanskim nadahnućem. Flavije je izjavio kako je u Svetim pismima objavljena celokupna istorija sveta sve do cara Artakserksa Prvog. Kanon Starog zaveta formiran je u doba cara Artakserksa Prvog oko 424. godine pre Hrista. Veruje se da je to delimiĉno uĉinio prorok Jezdra, a da je ostatak spisa sakupio prorok Nemija.“2 No, iako je zbirka knjiga koje su kanonizovane u ono što mi danas nazivamo Starim zavetom, sabrana još u V veku pre Hrista, u narednim stolećima su nastale još neke jevrejske istorijske knjige koje su sadrţale i religijske primese. Prilikom prevoĊenja jevrejske Biblije na grĉki jezik u Aleksandriji (u Egiptu) u trećem ili drugom veku pre Hrista, od strane sedamdeset dvojice prevodilaca, zajedno sa biblijskim knjigama prevedene su i ove istorijske knjige, tako da su sve one našle svoje zajedniĉko mesto u novonastalom prevodu nazvanom Septuaginta (LXX tj. „prevod sedamdesetorice“). Ove istorijske knjige se još nazivaju i apokrifima (jer sadrţe pored istorijskih podataka i religijske ideje i uĉenja koja nisu u saglasnosti sa tvrĊenjima bogonadahnutih spisa). Evo šta je o starozavetnom kanonu (tj. knjigama jevrejske Biblije) izmeĊu ostalog rekao Josif Flavije (koji je pre svog zarobljavanja od strane Rimljana, tokom Judejskog rata koji je voĊen od 66-73. god. posle Hrista, bio jevrejski vojskovoĊa i pripadnik verske struje fariseja):
1 2
Ev. po Mateju 5:18 Sveto pismo u Srba; 2. izdanje, Alfa i Omega, Beograd 2003. god. str. 14 -15. Naglasak moj.
13
„Kod nas nije sluĉaj da imamo veliki broj knjiga koje se ne slaţu, ili se suprotstavljaju jedna drugoj. Imamo ih samo dvadeset dve1, koje sadrţe istoriju svih vremena, knjige u koje se s pravom verovalo. Od ovih, pet su Mojsijeve, koje sadrţe zakone i najranije tradicije od stvaranja sveta do Mojsijeve smrti. Posle Mojsija do vladanja cara Artakserksa, persijskog cara, proroci koji su sledili Mojsija napisali su istoriju dogaĊaja koja se pojavila u njihovo vreme, ukupno trinaest knjiga. Ostala ĉetiri dokumenta sadrţe pesme Bogu i praktiĉne pouke ljudima. Od vremena Artakserksa (430 godina pre Hrista) svaki dogaĊaj je zapisan, ali novi zapisi nisu smatrani vrednim da se prime poput onih pre njih, zato što više nije bilo proroka. Naš stav prema proroĉkim pismima vidi se u tome što, niko nije pokušao ni da doda, ni da ukloni ili promeni jedno slovo, iako je veliki period vremena (500 godina) do sada prošao. Svakom Jevrejinu je uroĊeno da ove knjige smatra Boţijim zapovestima, da ih drţi, i ako je potrebno, da umre za njih.“2 Da je istina ono što je pisao istoriĉar Flavije moţemo da potvrdimo i reĉima Gospoda Isusa Hrista. On, naime, nikada u svojim govorima nije navodio citate iz apokrifnih knjiga (iako su i one u njegovo vreme postojale u okviru Septuaginte i ĉitale se meĊu Jevrejima u rasejanju, u grĉkom govornom podruĉju). Isus takoĊe nije citirao ni izreke poznatih jevrejskih uĉitelja (rabina) iz prošlosti, iako je to bio istaknut obiĉaj meĊu rabinima njegovog doba, već se oslanjao iskljuĉivo na Sveto pismo3. Zanimljivo bi bilo da, a u vezi kanona jevrejske Biblije kojeg je Isus priznavao, istaknemo i upozorenje koje je Gospod izrekao bezakonim Jevrejima svoga doba, u kome je istakao da će ih, zbog odbacivanja Mesije stići zasluţena kazna: „Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? Zato, evo vam šaljem proroke, i mudre i knjiţevnike. Od njih ćete jedne ubiti i raspeti, a druge šibati u vašim sinagogama i goniti od grada do grada, da doĊe na vas sva pravedna krv, prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste izmeĊu hrama i ţrtvenika. Zaista vam kaţem, sve će to doći na ovaj naraštaj.“4 Isus, kao što vidimo, pominje „svu pravednu krv prolivenu na zemlji“ i to od krvi Avelja (sina Adama i Eve koga je ubio njegov brat Kain) pa sve do Zaharije sina Varahijinog. Smrt pravednog Avelja je opisana u prvoj knjizi jevrejske Biblije, Prvoj knjizi Mojsijevoj 4:8-11, a smrt Zaharije u poslednjoj knjizi te iste Biblije, Drugoj knjizi Dnevnika, u 24:20-22. Iako su mnoge bezimene Boţije sluge izgubile svoje ţivote i posle završetka pisanja bogonadahnutih starozavetnih knjiga, a pogotovo u vreme Makaveja – što je opisano u istoimenim starozavetnim apokrifnim knjigama, Gospod Hristos je navoĊenjem imena dva nevino stradala ĉoveka, sa samog poĉetka, kao i sa samog kraja jevrejske Biblije – potvrdio ĉinjenicu da je i On smatrao Prvu knjigu Mojsijevu prvom, a drugu knjigu Dnevnika poslednjom knjigom Boţijeg starozavetnog
Jevreji su ponekada raĉunali knjige Isusa Navina, knj. o Sudijama i knj. o Ruti kao jednu, umesto kao tri knjige, te otuda razlika izmeĊu malopre navedenog podatka da jevrejska Biblija sadrţi 24. knjige, i ovog upravo pomenutog o broju od 22 knjige. Vidi kod: Dragan Simov, Šta kaţe Sveto pismo; drugo izdanje, Alfa i Omega, Beograd 1996. god. str. 39. Isto tako, ponekada se Ruta i Sudije smatraju jednom knjigom, kao i Jeremija i Plaĉ Jeremijin, tako da se ponovo dolazi do 22 knjige umesto 24, iako se time u kanonu ne vrše bilo kakve promene. Vidi u: Teološki ĉasopis Teološkog fakulteta – Novi Sad, br. 2, 2002. godine. str. 49. 2 Šta kaţe Sveto pismo, str. 38-39. Naglasak moj. 3 Vidi sledeće stihove: Mt. 5:17-18; 22:29-32, 37-40; Mk. 7:8-9; Lk. 4:17-21; 18:31-33; 24:27, 32, 44-45. 4 Ev. po Mateju 23:33-36 (Vidi takoĊe: Knjiga proroka Zaharije 1:1). Naglasak moj.
1
14
otkrivenja (dakle, bez apokrifne literature). Ovaj kanon je i konaĉno potvrĊen krajem prvog veka nove ere, od strane uvaţenih jevrejskih rabina: „U tom smislu treba spomenuti i sabor jevrejskih starešina u mestu Javne (latinski Jamnia) pod voĊstvom rabina Johanana ben Zakaja, nedaleko od Jerusalima oko 90. godine. On je proizašao iz potrebe da se vidi da li bi neke novije knjige (npr. Knjiga Isusa, sina Sirahova) mogle biti pridodate kanonu. Na tom skupu je potvrĊen „uţi“ jevrejski kanon zakljuĉen još u 5. stoleću pre Hrista. Naime, prema rabinskom predanju Bog je objavio sebe kroz neprekinuti niz bogonadahnutih ljudi, poĉevši od Mojsija do Jezdre. (...) Bitno je naglasiti da Javnejski sabor nije doneo nove zakljuĉke i rešenja, već samo potvrdio kanon koji je već vekovima bio opšteprihvaćen meĊu Jevrejima.“1 Ipak, iako su kanonu Starog zaveta stolećima pripadale samo one knjige koje i mi danas imamo na srpskom jeziku (tzv. „uţi“ – palestinski kanon, koga su jedino priznavali Isus i apostoli), Rimokatoliĉka crkva je u XVI veku (1546. godine), na jednom svom saboru u Trentu, na ĉetvrtoj sesiji zasedanja, donela odluku o proširivanju ove zbirke knjiga – prihvatajući tzv. „širi“ tj. aleksandrijski kanon – kakav se nalazio u grĉkom prevodu – Septuaginti. Zbog toga danas, u rimokatoliĉkim prevodima Biblije nalazimo, u Starom zavetu, ukupno 46 knjiga (umesto 39), kao i dodatna poglavlja u knjizi proroka Danila i knjizi o Jestiri. Što se, pak, tiĉe kanona Starog zaveta kojeg priznaju i prihvataju pravoslavne crkve, evo šta o tome kazuje Branko Bjelajac u svojoj knjizi „Sveto pismo u Srba“: „Pravoslavne crkve su ranije svoj kanon Starog zaveta saobraţavale u skladu s proširenjima i nabrajanjima crkvenih otaca Atanasija Aleksandrijskog (koji priznaje kao kanonsku knjigu Varuhovu), Grigorija Bogoslova, Kirila Jerusalimskog i drugih, što je kasnije preuzeo sv. Sava i objavio u svom Zakonopravilu (Nomokanonu). MeĊutim, za razliku od toga, danas meĊu teolozima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi postoje dve struje: s jedne strane su oni koji smatraju da je pravi kanon Staroga zaveta takozvani palestinski – uţi kanon (kakav imamo objavljen u prevodima Đure Daniĉića i dr Luja Bakotića); dok drugi, teolozi mlaĊe generacije, smatraju da treba prihvatiti takozvani aleksandrijski – širi kanon. Ovaj širi kanon obuhvata sve knjige uţeg kanona i apokrifne knjige, koje su u kanon ušle na osnovu razmatranja mnogih crkvenih otaca: Vasilija Velikog, Kirila Aleksandrijskog, Jefrema Sirca, Jovana Zlatoustog itd. (...) Kako pak ne postoji jasan kanon meĊu pravoslavnim crkvama, one su na svepravoslavnoj konferenciji odrţanoj 1961. godine na Rodosu u Grĉkoj, odluĉile da se sazove Veliki svesabor na kojem bi trebalo da se razmatra autoritet drugokanonskih (nekanonskih) knjiga koje se ĉitaju u pravoslavnim crkvama. Od ovog Sabora (budućeg Osmog vaseljenskog sabora, prim. I. S.) se oĉekuje da konaĉno odredi kanon Staroga zaveta za pravoslavne crkve. (...) MeĊutim, bez obzira na buduće odluke, pojedini profesori na Bogoslovskom fakultetu SPC već danas nauĉavaju studente da u kanon Staroga zaveta spadaju i: Druga Jezdrina, Knjiga o Tovitu, Knjiga o Juditi, Knjiga premudrosti Solomonove, Knjiga premudrosti Isusa sina Sirahova, Poslanica Jeremijina, Knjiga proroka Varuha, Prva, druga i treća Makavejska i Treća knjiga Jezdrina, što predstavlja proširenje i šireg, aleksandrijskog kanona (koji prihvata rimokatoliĉka crkva). (...) S druge strane, profesor dr Dimšo Perić, u svojoj knjizi Crkveno pravo, u drugom dopunjenom izdanju iz 1999. godine 1
Teološki ĉasopis Teološkog fakulteta – Novi Sad, br. 2. 2002. god. str. 49. Naglasak moj.
15
koja je ujedno i udţbenik za ovaj predmet na Pravnom fakultetu u Beogradu, bez imalo dvojbe za kanon Starog zaveta uzima uţi, palestinski kanon, dakle onaj isti koji je kod Daniĉića i Bakotića u prevodima, i koji se naziva još i protestantskim. (...) Oĉigledno je da oko pitanja kanona Staroga zaveta, kao i oko toga koje knjige spadaju u deuterokanonske, a koje su apokrifne, meĊu pravoslavnim teolozima još uvek nema saglasnosti ĉak ni u okviru jedne crkve, SPC.“1 A evo šta nam isti protestantski teolog saopštava o istorijskom razvoju stavova o kanonu Starog zaveta meĊu istoĉnim verskim autoritetima, a pogotovo u XVII stoleću: „U godinama 1642. i 1672., pravoslavni sabori u Jasi i Jerusalimu potvrdili su kao ‘originalne delove Pisma’: 1. Jezdrinu (u Vulgati to je 3. Jezdrina), Tovita, Juditu, 1., 2. i 3. Makavejsku, Premudrost Solomonovu, Varuha, Premudrost Isusa sina Sirahova, i poslanicu Jeremijinu. Ovaj kanon je poznat kao kanon ‘Septuaginta plus’. (...) Pravoslavni teolozi veruju da su izmene u Septuaginti naĉinjene po nadahnuću Svetoga Duha, tako da se imaju prihvatiti kao deo Boţijeg nastavljenog otkrivenja. (...) MeĊutim, situacija meĊu pravoslavnim crkvama danas nije tako jasna. OdreĊene apokrifne knjige su navedene kao autoritativne na Sedmom ekumenskom saboru u Nikeji 787. godine kao i u Konstantinopolju 869. godine. Tokom vekova koji su usledili posle Velike šizme 1054. godine, pitanje kanona nije se postavljalo kao pitanje. MeĊutim, kada je konstantinopoljski patrijarh Kiril Lukarski objavio i odštampao Veroispovedanje u kojem je potvrdio stari jevrejski kanon, sazvan je Sinod u Jasi 1642. godine gde je to bilo osuĊeno (...). Verovatno jedan od najvaţnijih sinoda u istoriji istoĉno-pravoslavne crkve bio je odrţan 1672. godine u Jerusalimu. On je odrţan kako bi se suprotstavio uticaju Kirila Lukarskog i ‘grupe kalvinista’, i na njemu je izriĉito reĉeno da su ove knjige Premudrosti, Judita, Tovija, dodaci Danilu, i ĉetiri Makavejske – kanonske.“2 Ipak, razliĉito od zakljuĉaka prethodno pomenutih pravoslavnih sabora koji potpadaju (po pravoslavnom uĉenju - kao što ćemo se uveriti u drugoj polovini ovog poglavlja), u tzv. „sveto predanje“ koje je, smatra se, bogonadahnuto poput Svetog pisma, kao i razliĉito od mišljenja mnogih pravoslavnih patrijaraha, episkopa i drugih savremenih bogoslova, stoji i 33. pravilo (kanon) svetog, pomesnog, kartaginskog sabora (ĉije se odluke takoĊe smatraju delom „svetog predanja“), koji negira
Sveto pismo u Srba, 2. izdanje, Beograd 2003. g. str. 20-22. Naglasci moji. Bilo bi zanimljivo spomenuti i to da, npr. pravoslavni bogoslov, protoĊakon Radomir Rakić, u svom „Biblijskom reĉniku“ kaţe da Stari zavet sadrţi ukupno 39 knjiga, što odgovara uţem kanonu, dok mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije, kanonskim (iako ipak „drugokanonskim“ - ali ne i apokrifnim) smatra i: prvu Jezdrinu, tri Makavejske, Toviju, Juditu, dodatke Danilu (Suzana, molitva Azarijina, himna tri mladića, Vil i Drakon), dodatke Jestiri, Varuhovu knjigu, poslanicu Jeremijinu, premudrost Isusa sina Sirahova i Premudrost Solomonovu. U uvodu svom prevodu knjige „Premudrosti Solomonove“ on navodi da se ove knjige u SPC koriste u starom, crkveno-slovenskom prevodu. Vidi u: Sveto pismo u Srba, str. 21. Zastupajući stav o tome da Stari zavet ne broji 39 već 46 knjiga, kao i to da su i ovih dodatih 7 (koje postoje u rimokatoliĉkim Biblijama) takoĊe kanonske, pravoslavni predavaĉ Goran Radenković kazuje sledeće: „Stari i Novi Zavet, koji ĉine Bibliju, predstavljaju korpus od 73 knjige koje su nastale u vremenskom periodu od oko 1.000. godina; 46 knjiga ĉine Stari Zavet, a 27 knjiga – Novi Zavet.“ Sveti knez Lazar, ĉasopis za duhovni preporod, br. 4 [24], 1998. god. str. 61. Naglasak moj. 2 Teološki ĉasopis Teološkog fakulteta – Novi Sad, br. 2. god. 2002. str. 45. Naglasak moj. 1
16
kanoniĉnost nekim od maloĉas pomenutih knjiga. Evo kako glasi ovo pravilo1 u delu koji reguliše broj starozavetnih knjiga: „Pravilo br. 33: O tome da se, osim kanonskih knjiga, u hramu ništa drugo ne ĉita TakoĊe se ustanovljuje da se, osim kanonskih knjiga, ništa drugo pod imenom Boţanskih knjiga, ne moţe ĉitati u hramovima. A kanonske knjige su ove: Postanje, Izlazak, Levitska, Brojevi, ponovljeni Zakoni, Isus Navin, Sudije, Rut, ĉetiri knjige Carstva, dve knjige Paralipomenon (tj. dve knjige Dnevnika, prim. I. S.), Jov, Psaltir, pet knjiga Solomonovih, dvanaest knjiga proroka, Isaija, Jeremija, Jezekilj, Danilo, Tovija, Judit, Jestir, dve knjige Jedrine.“2 U pomenutom spisku nalazi se ukupno 42 knjige, meĊu kojima i ranije pominjane Tovija i Judita. MeĊutim, ovaj sabor izriĉito tvrdi da knjige Makavejske, Varuh, poslanica Jeremijina, Premudrost Isusa sina Sirahova i druge ranije navedene – nisu kanonske i da se ne smeju ĉitati u pravoslavnim hramovima. No oĉito je da se ovaj pomesni kartaginski sabor, ĉiji se kanoni (pravila) nalaze u „zborniku pravila Pravoslavne crkve“, i kao takvi trebali da se poštuju, ne poštuje ni od strane pravoslavaca koji podrţavaju tzv. „uţi“ kanon Biblije, niti pak od onih koji podrţavaju „širi“ kanon Septuaginte (ili pak kanon nazvan „Septuaginta plus“). Tako, izgleda da pitanje kanoniĉnosti ili nekanoniĉnosti odreĊenih apokrifnih knjiga i dalje ostaje otvoreno, sve do nekog sledećeg „sveopšteg sabora“, kada bi, barem prema najavama, trebali da oĉekujemo konaĉni rasplet dogaĊaja. Pošto smo upravo utvrdili da su jedino protestantske (kao i evanĊeoske) crkve te koje poštuju kanon Starog zaveta kojeg se pridrţavao i Gospod Isus Hristos, za razliku od rimokatolika i pravoslavnih (koji, barem što se tiĉe ovih poslednjih – ĉak ni posle 2000 godina postojanja hrišćanstva nisu došli do zakljuĉka koje knjige pripadaju Bibliji a koje ne; - moţda će ovo pitanje ostati nerešeno sve do drugog Hristovog dolaska), pogledaćemo na koji je naĉin nastao Novi zavet.
Bogonadahnutost kanona Novoga zaveta Zbirka knjiga koju su napisali Hristovi apostoli kao i njihovi najbliţi saradnici u prvom veku naše ere, a koju moţemo za razliku od Starog zaveta (jevrejske Biblije) da nazovemo „hrišćanskom Biblijom“, zvaniĉno je poĉela da se naziva „Novim zavetom“ tek nakon okonĉanja apostolske epohe (u II veku posle Hrista). Uporedo sa nastajanjem apostolskih spisa (poslanica, evanĊelja i Otkrivenja), koji su kasnije prepoznati kao bogonadahnuti i uvršteni u kanon Novog zaveta, nastajali su i tzv. apokrifni zapisi koji su poticali iz pera autora koji su u manjoj ili većoj meri bili pod uticajem neke od nehrišćanskih filozofija, ili svoje, Duhom Svetim neprosvetljene, telesne pameti. Evo šta o apokrifima izmeĊu ostalog kaţe Radomir Rakić: „U 2. veku su nastala apokrifna jevanĊelja, apokrifna Dela apostolska, poslanice, ĉak i apokalipse (Otkrivenja), obiĉno napisani u ime nekih apostola, a skoro uvek su odraţavala osobena gledišta. Hrišćani nisu smesta odbacivali takva dela ukoliko su bila bliska knjigama smatranim za kanonske. Kad je bio Dva crkvena sabora u Kartagini, na kojima je donesena odluka o tome koje knjige ĉine, a koje ne, zbirku autoritativnih apostolskih spisa (Novoga zaveta) odrţani su 397. i 419. god. posle Hrista. 2 Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve, Šibenik 2003. str. 94. Naglasak moj.
1
17
u pitanju takav spis kao što je Tomino jevanĊelje, nedavno pronaĊeno u koptskoj verziji, oni uopšte nisu bili spremni da ga odbace. A pritom su bili svesni da sve sadrţano u tom evanĊelju, ma koliko bilo blisko onom što je smatrano autoritativnim predanjem, ima osobiti gnostiĉki preliv.“1 Jedan od osnovnih problema koji se javio posle smrti apostola, a bio je prisutan i za vreme njihovog ţivota, jeste pitanje autentiĉnosti (originalnosti) verskih spisa koji su se ĉitali u hrišćanskim crkvama – gde god da su one postojale. Apostol Pavle je, naime, upozoravao hrišćane u Solunu još sredinom prvog veka da se po crkvama raznose i poslanice koje nisu napisane apostolskom rukom – a ĉiji sadrţaji mnogo više zbunjuju i odvode na stranputicu – nego što doprinose utvrĊivanju onih koji su poverovali: „A vas, braćo, molimo u pogledu dolaska Gospoda našega Isusa Hrista i našeg skupljanja oko njega, ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplašiti, ni duhom, ni reĉju, ni toboţe našom poslanicom – kao da je dan Gospodnji već tu. Da vas niko ne prevari ni na koji naĉin...“2 Budući da je ap. Pavle diktirao svoje poslanice piscu koji ih je zapisivao od reĉi do reĉi3, to je znaĉilo da je rukopis Pavlovih poslanica uvek bio razliĉit (jer su poslanice ispisivali svojeruĉno – svojim rukopisom, razliĉiti pojedinci kojima je apostol diktirao). To je naravno stvaralo i problem prvovekovnim ĉitaocima u vezi prepoznavanja originalnih Pavlovih pisama sa jedne, i raznih pisama koja su poticala od laţnih uĉitelja – sa druge strane. Zbog toga je apostol imao praksu da poslednjih nekoliko reĉi ispisuje svojeruĉno – rukopisom koji je bio poznat crkvama kojima su poslanice bile upućivane. On u vezi te svoje prakse, uvedene zbog spreĉavanja mogućnosti da vernici budu obmanuti, kaţe: „Pozdrav mojom rukom, Pavlovom.“ (Kol. 4:18); ili: „Pozdrav je mojom rukom, Pavlovom. To je znak u svakoj poslanici; tako pišem.“ (2. Sol. 3:17; naglasak moj).4 EvanĊelist Luka je takoĊe potvrdio ĉinjenicu koja mu je bila poznata, a to je da su se mnogi latili posla da (pitanje je koliko uspešno i verno?) opišu dogaĊaje iz ţivota Isusa Hrista kao i njegovih najbliţih prijatelja i saradnika: „Pošto su mnogi preduzeli da opišu dogaĊaje koji su se ispunili meĊu nama, onako kako nam predaše oni koji su od poĉetka bili oĉevici i sluţitelji reĉi, - naumih i ja - pošto sam sve taĉno ispitao od poĉetka – da ti napišem po redu, ugledni Teofile, da uvidiš istinitost onoga o ĉemu si pouĉen.“5 Pod odrednicom „mnogi“, koju je istakao u prvom stihu prve glave svog evanĊelja, Luka sasvim sigurno nije mislio na evanĊeliste Mateja i Marka, koji su pisali svoja Sveti knez Lazar, Ĉasopis za duhovni preporod, br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 93. Naglasak moj. 2. posl. Solunjanima 2:1-3. Naglasak moj. 3 U posl. Rimljanima 16:22 npr. ĉitamo: „Pozdravljam vas u Gospodu ja, Tertije, koji napisah ovu poslanicu.“ – iako je zapravo jasno da je autor poslanice ap. Pavle (Rim. 1:1-7), a da je Tertije bio samo jedan od lokalnih vernika koji se ponudio da zapiše Pavlove reĉi. 4 Verovatno je da će neki prouĉavaoci Biblije postaviti pitanje zbog ĉega Pavle onda ĉitav tekst svojih pisama nije pisao svojeruĉno, ukoliko je već postojala opasnost obmane mnogih vernika o kojima se on duhovno starao? Odgovor bi mogao da bude u tome da je ap. Pavle, u poznijem dobu svoga ţivota, bio veoma slabog vida (ili je moţda bio dalekovid), te ga je to ometalo da piše svojom rukom. Naznake za opravdanost stava o Pavlovom slabom vidu nalazimo u posl. Galatima 4:15 i 6:11, gde on kazuje da su reĉi ispisane njegovom rukom pisane veoma krupnim slovima, kao i to da su ga vernici iz Galatije tako voleli, da bi, da su samo mogli, i svoje oĉi izvadili i dali ih njemu. 5 Ev. po Luki 1:1-4. Naglasak moj. 1
2
18
evanĊelja u pribliţno vreme kad i on sam (ap. Jovan je svoje evanĊelje pisao znatno kasnije od ostalih evanĊelista)! Ovi „mnogi“ su oni hrišćanski pisci (ili moţda tzv. „hrišćanski gnostici“), koji svoje biografske radove o ţivotu i radu Isusa Hrista ili nisu dovršili (jer ih na taj poduhvat nije ni inspirisao Duh Sveti), ili, pak, njihova dela nisu bila verodostojna zbog ubacivanja mnogih legendarnih dogaĊaja ili izreka koje nisu izvorno poticale od Hrista. Zbog toga evanĊelist Luka striktno naglašava da je on „sve taĉno ispitao od poĉetka“ – što oĉito znaĉi da neki nazovi „evanĊelisti“ nisu bili tako pedantni – te stoga njihovi spisi nisu ni uvršteni meĊu knjige Novog zaveta. Zbog postojanja većeg broja ovakvih „Hristovih biografa“ i pisaca laţno-apostolskih poslanica, u toku prvog a posebno u drugom veku posle Hrista (a i u nekoliko narednih), nastale su mnoge knjige koje su se u manjoj ili većoj meri udaljavale od evanĊelske istine o kojoj su pisali pravi Hristovi apostoli. MeĊu mnogim verskim spisima koji su se ĉitali meĊu hrišćanima u drugom i trećem veku nalazile su se i knjige pod nazivom (na primer): Dela Pavlova, Jermin Pastir, Apokalipsa Petrova, Poslanica Varnavina, EvanĊelje po Jevrejima, EvanĊelja po Petru, Nikodimu, Mariji, Tomi, Matiji, protoevanĊelje Jakovljevo (knjiga o Marijinom roĊenju), Dela Andrejeva, Pavlova, Jovanova itd. Sa druge strane, pored ovih dela koja su bila pripisivana apostolima ili njihovim bliskim prijateljima (radi što boljeg prihvatanja od strane zbunjenih vernika), u istom korpusu dela nalazile su se i knjige koje su krajem prvog i poĉetkom drugog veka pisali naslednici apostola, starešine hrišćanskih crkava, radi pouke vernika. MeĊu ovim spisima moţemo da izdvojimo, na primer, sedam poslanica antiohijskog episkopa Ignjatija (upućenih: Rimljanima, Efescima, Traljanima, Smirljanima, Filadelfljanima, Magneţanima i Polikarpu), dve poslanice Klimenta iz Rima upućene Korinćanima, kao i Polikarpovo pismo Filipljanima. Da je konfuzija meĊu hrišćanima u drugom veku bila popriliĉna po pitanju koje knjige zasluţuju da budu svrstane u kanon Novog zaveta a koje da budu odbaĉene kao one koje zagovaraju uĉenje koje se razlikuje od apostolskog, dokazuje i sluĉaj da su mnogi hrišćanski autoriteti iz tog vremena (a i kasnije), kao autentiĉne i bogonadahnute prihvatali odreĊene apokrifne knjige (koje su kasnije bile odbaĉene) a odbacivali one za koje se kasnije pouzdano utvrdilo da su upravo autentiĉne i da potiĉu od apostola. Najviše se raspravljalo po pitanju autentiĉnosti novozavetne knjige Otkrivenja Jovanovog, iako ni neke druge knjige nisu bile pošteĊene (kao na primer II i III posl. Jovanova, Judina, II Petrova, Jevrejima...). Ipak, prema svojoj providnosti i velikoj milosti prema ljudskom rodu, kome je ţeleo da podari u potpunosti autoritativnu zbirku knjiga u kojoj je nepogrešivo opisana Njegova veĉna Istina, Gospod je upravljao mislima inaĉe pogrešivih i greškama sklonih ljudi – da bi se novozavetni kanon na kraju ipak uobliĉio i postao onakav kakvog ga mi imamo danas. O naĉinu i vremenu konaĉnog formiranja kanona Novog zaveta Bjelajac kazuje sledeće: „Pojavila su se nova „evanĊelja“ i nova tumaĉenja. MeĊutim, osnov za kanonizaciju bila je autentiĉnost apostolske doktrine u njima. U ovom periodu nije postojala nikakva zvaniĉna institucija ili organizacija koja bi izvršila sistematizaciju novozavetnih knjiga, pa je i to bio jedan od razloga što su se pojavili jeretici koji su nudili svoja „sveta pisma“. U trećem i ĉetvrtom veku dolazi do formiranja Novog zaveta u obliku koji imamo danas. Veliku ulogu tu su odigrale tzv. istoĉne crkve koje su Novi zavet prihvatile kao Sveta pisma. Do sredine ĉetvrtoga veka, 19
više nije bilo nikakve sumnje u autentiĉnost novozavetnih tekstova, osim u Otkrivenje, koje nije bilo na spisku knjiga Novog zaveta na saboru u Laodikeji 367. godine. Aleksandrijski episkop Atanasije je 367. godine u svojoj 39-toj Vaskršnjoj poslanici vernicima objavio da je kanon Novog i Starog zaveta odreĊen i da se ne moţe menjati. U Egiptu je bilo velikih problema s lokalnim crkvama koje nisu ĉitale i tumaĉile samo izvorne tekstove, tako da je Atanasije bio prinuĊen da napiše sadrţaj – kanon Novog zaveta. Te iste godine, ovu Atanasijevu preporuku – poslanicu crkvama usvaja i crkveni Sabor u Laodikeji. Atanasije je dao spisak knjiga za koji kaţe da su „odreĊene od otaca da ih ĉitaju oni koji tek prime hrišćanstvo, i koji traţe uputstva u poboţnoj reĉi“. Rimska crkva takoĊe usvaja ovaj, Atanasijev, kanon na svom Koncilu 382. godine pod papom Damaskusom. Do sabora u Kartagini 397. godine sve knjige Staroga i Novoga zaveta su kanonizovane, ukljuĉujući i Otkrivenje. Odluke ovog Sabora su potvrĊene na sledećem Saboru u Kartagini 419. godine. MeĊutim, smatra se da je kanon Novog zaveta konaĉno prihvaćen i usvojen od strane svih crkava tek na drugom trulonskom (Quinisextine) saboru u Carigradu 692. godine, ali i tamo su usvojena dva kanona Novog zaveta: jedan s Otkrivenjem a drugi bez Otkrivenja Jovanovog. Tek se u spisima grĉkih crkava u desetom veku moţe pronaći Otkrivenje kao deo Novog zaveta.“1 Nakon što smo ovim utvrdili na koji je naĉin i kada došlo do odbacivanja apokrifnih knjiga i formiranja zbirke apostolskih bogonadahnutih spisa i njihovog proglašavanja jedino merodavnim delima za pravilno formiranje bogougodnog hrišćanskog veroispovedanja kod ljudi, ţelim da posebno obratimo paţnju još na jedno, veoma vaţno pitanje. Iako će moţda ovo izgledati kao ponovno stavljanje upitnika na već date odgovore, moramo ponovo da se pozabavimo pitanjem: Kada je zapravo nastao Novi zavet?
Kada je nastao Novi zavet i ko su njegovi autori? Ovo pitanje moramo ponovo da postavimo iz razloga što teolozi Pravoslavne crkve neprestano insistiraju na tezi da je Crkva Hristova (ĉitaj: Pravoslavna crkva) postojala pre Novog zaveta, te da je Crkva napisala i presudno uticala na konaĉno formiranje kanona Novog zaveta! To u prevodu znaĉi (a to je upravo ono što pravoslavni ovom tezom ţele da dokaţu) da je jedino „prava i izvorna“ Hristova Crkva (tj. Pravoslavna) ta koja ima svetoduhovski autoritet i ovlašćenje da tumaĉi Sveto pismo! Ova teza se posebno potencira prilikom rasprave pravoslavnih sa evanĊeoskim protestantima (i ostalim nepravoslavnim verskim zajednicama), po pitanju ispravnosti odreĊenih pravoslavnih verovanja koja nemaju svoja utemeljenja u Bibliji i sa kojima se protestanti ne slaţu. Evo šta o ovome moţemo da proĉitamo u tekstu protoĊakona Radomira Rakića: „Postojanje i priroda kanona podrazumeva postojanje Crkve. Ovime se ţeli reći da bez Crkve ne bi bilo Novog zaveta. Upravo kao što Novi zavet izraţava odgovor (udovoljenje) apostola i njihovih uĉenika Hristu, tako i Crkva izraţava isti odgovor (udovoljenje); meĊutim, Novi zavet je plod crkve, dok Crkva nije plod Novog
1
Sveto pismo u Srba, str. 23-24. Naglasak moj.
20
zaveta. Crkva bi mogla propovedati, i stvarno je propovedala, jevanĊelje bez posredovanja Novog Zaveta; no Novi zavet ne bi mogao nastati nezavisno od Crkve.“1 Tekst koji ću dalje navesti pisan je perom sveštenika Dţejmsa Bernštajna (Amerikanca koji je poreklom Jevrejin). U njemu je ovaj teolog objasnio zbog ĉega je, izmeĊu ostalog, prešao iz evanĊeoskog protestantizma u Pravoslavlje, govoreći da je glavni razlog tome bilo uoĉavanje ĉinjenice o postojanju istorijskog hrišćanstva – oliĉenom u njemu. Budući da je protestantizam kao pokret reformacije nastao tek u XVI veku, to po njegovom mišljenju nije bilo moguće da on predstavlja „izvornu Hristovu Crkvu“.2 Budući da pre poĉetka svoga interesovanja za pravoslavlje, kako sam kaţe, uopšte nije bio upoznat sa istorijskim putem formiranja kanona Novog zaveta, Bernštajn je na kraju zakljuĉio da mora da se prikljuĉi crkvi koja je „stvorila“ Novi zavet – a to je bila crkva od Istoka: „U mojim ranim hrišćanskim godinama, veći deo mog religioznog obrazovanja sticao sam sopstvenim ĉitanjem Biblije. Kad sam otišao na koledţ, dţepno izdanje Svetog Pisma bilo je moj stalni pratilac. Uĉio sam omiljene delove Svetog Pisma napamet, i samom ih sebi navodio kad sam bio u iskušenjima – ili drugima kad sam ţeleo da ih privedem Hristu. (...) Moje poĉetno nastrojenje je bilo da što god je bilo dovoljno dobro za Apostole dovoljno je dobro i za mene liĉno. Tada sam se prvi put iznenadio. Kao što sam malopre pomenuo, znao sam da je Apostol Pavle Sveto Pismo smatrao Bogom nadahnutim (2. Tim. 3, 16). Ali ja sam uvek smatrao da „Pismo“ o kome on tu govori podrazumeva celu Bibliju – i Stari i Novi Zavet. U stvarnosti, nije bilo „Novog Zaveta“ kad je on to izjavio. (...) Kad su Apostoli ţiveli i pouĉavali, nije bilo Novog Zaveta i Stari Zavet još nije bio dovršen (autor misli na konaĉnu kanonizaciju knjiga jevrejske Biblije od strane rabina u Jamniji oko 90. god. posle Hrista; prim. I. S.). Koncept „Pisma“ bio je mnogo slabije definisan nego što sam ja zamišljao. (...) Drugo veliko iznenaĊenje nastalo je kad sam shvatio da se prvi kompletan spisak novozavetnih knjiga kakve imamo danas pojavio preko trista godina posle smrti i vaskrsenja Hristovog. (...) Za mene je bilo teško da zamislim da je Crkva opstajala i napredovala bez kompletnog Novog Zaveta. To je moţda bio moj prvi kljuĉ za odgonetanje ĉinjenice da je sveukupnost ţivota Crkve nešto mnogo više od samo pisane Reĉi. (...) Sledeće što me je iznenadilo bilo je otkriće da je mnogo „evanĊelja“ pored onih iz novozavetnog kanona kruţilo u prvom i drugom stoleću. To su bila EvanĊelje po Jevrejima, EvanĊelje po Egipćanima, EvanĊelje po Petru, da pomenemo samo neke. (...) Bio sam naroĉito zainteresovan za traţenje najstarijeg legitimnog popisa novozavetnih knjiga. Neki veruju da je to Muratorijev kodeks, sa kraja drugog veka. On iskljuĉuje Poslanicu Jevrejima, Jakovljevu, kao i dve Petrove (tj. neke od bogonadahnutih tekstova; prim. I. S.), ali ukljuĉuje Otkrivenje Petrovo i Premudrosti Solomonove (tj. neke od apokrifa; prim. I. S.). (...) Tokom vremena, Crkva je
1 2
Sveti knez Lazar, br. 1-2 [29-30], 2000. god. Tekst Radomira Rakića. str. 89. Naglasak moj. Pravoslavni autori dosta ĉesto, a povodom teoloških „rasprava“ sa protestantima, iznose, inaĉe pogrešnu, tezu da verovanje evanĊeoskih protestanata potiĉe iz vremena porekla konkretnih protestantskih denominacija od pre nekoliko vekova. Nasuprot tome, za razliku od tzv. „istorijskog hrišćanstva“ koje danas u svetu postoji u obliku Rimokatoliĉke i Pravoslavnih crkava, i ukljuĉuje nepregledni broj uĉenja i verovanja uvedenih u crkvene dogme tokom mnogih stoleća, protestanti su ţeleli da izvrše „reformu“ i praksu Crkve vrate na njene prahrišćanske apostolske uzore. U ovoj knjizi su naĉinjeni pregled i data objašnjenja povodom uvoĊenja mnogih uĉenja i praksi koje nemaju apsolutno nikakvog utemeljenja u svetim tekstovima Staroga i Novoga zaveta.
21
ustanovila koji su spisi zaista apostolski, a koji nisu. (...) Umesto da pokušavam da sudim Crkvi na osnovu svojih savremenih predrasuda, morao sam da se smirim i da se sjedinim sa Crkvom koja je stvorila Novi Zavet, i da joj dopustim da me vodi ka pravom razumevanju Svetog Pisma. (...) Današnja Pravoslavna Crkva je neposredni i jasan istorijski kontinuitet sa Crkvom Apostola, i saĉuvala je netaknutim kako Sveto Pismo, tako i Sveto Predanje koje nam pomaţe da Pismo na pravi naĉin protumaĉimo. Ĉim sam to shvatio, obratio sam se u Pravoslavlje.“1 Nakon što smo se i konkretno upoznali sa stavom pravoslavnih o tome da su, zapravo, „oni“ stvorili Novi zavet, te upravo iz tog razloga i polaţu pravo da ga jedini, na svoj „ispravni“ naĉin tumaĉe, za razliku od svih drugih – a naroĉito protestanata, još jednom postavljamo pitanje: Kada je zapravo nastao Novi zavet? Ili, moţda još preciznije: kada su nastale, odnosno, kada su napisane knjige Novoga zaveta? To da su novozavetne knjige napisane nekoliko decenija posle osnivanja Hristove Crkve (koja je „roĊena“ na dan silaska Svetog Duha na apostole, deset dana nakon Hristovog vaznesenja na nebo) – ĉinjenica je koju niko, a ponajmanje evanĊeoski protestanti, ne ţeli da porekne. Dakle, istina je da je Crkva napisala Novi zavet, ili, bolje reĉeno, pojedini pripadnici Crkve – apostoli i njihovi najbliţi saradnici. Istina je i to da je Crkva najmanje dve decenije bila bez ijedne novozavetne knjige (pošto su apostoli poĉeli da pišu svoje poslanice tek negde nakon 50-te god. nove ere), te da se evanĊelje u to vreme propovedalo iskljuĉivo usmenim putem (ili putem usmenog „predanja“, kako to pravoslavni vole da kaţu). Naravno, u to vreme su u Crkvi postojali i odreĊeni darovi Svetog Duha (a koji su kasnije izostali) predati pojedincima u vidu, npr. dara proroštva (preko kojeg se ranim hrišćanima, pored apostolskih propovedi, obznanjivala Boţija volja - zbog nepostojanja autoritativnog pisanog izvora; vidi: Dela ap. 10:3-7; 9-16, 19, 13:1; 16:6-7; 18:9; 21:7, 9-11; 1. Kor. 12:10; 14:4-5). Taĉno je i to da bi Crkva mogla i dalje da opstaje bez ijednog pisanog izvora (dakle, bez knjiga Novog zaveta), ali samo ukoliko bi ostala u potpunosti verna Hristovom tj. apostolskom uĉenju i praksi - koje bi morala da nepromenjeno usmeno prenosi iz generacije u generaciju. MeĊutim, u skladu sa apostolskim upozorenjima, ne samo da su laţni uĉitelji (judaisti, gnostici i drugi) bili aktivni u zavoĊenju prostodušnih hrišćana, već su ĉak i neki od hrišćanskih starešina (prezvitera tj. episkopa) koje su liĉno apostoli rukopoloţili, kasnije odbacivali pravu nauku i „uvodili pogubna krivoverja“ (Dela ap. 20:28-30). Upravo zbog toga je bilo veoma bitno da apostoli veoma pedantno i detaljno obrazloţe svaki detalj jedino ispravnog hrišćanskog uĉenja i takvog ga predaju Crkvi. Jer, ukoliko se laţni uĉitelji nisu libili da još u apostolsko vreme šire razliĉita krivoverja, a u dosta navrata su i uspeli da skrenu hrišćane sa pravog puta i uĉine ih malodušnima (Kol. 2:4; 2. Sol. 2:2-5; 2. Tim. 2:16-18), koliko se još više podrazumevalo da će nakon smrti direktnih Hristovih sledbenika, koji su imali prilike da liĉno slušaju reĉi sa Spasiteljevih usana, uspeti u zavoĊenju vernika laţnim naukama – ukoliko ne budu postojali apostolski zapisi koji će sadrţati potpunu Istinu? Postoji mnoštvo dokaza, od kojih je neke spomenuo i „preobraćenik“ Bernštajn, da su tzv. rani crkveni oci bili u velikoj zabuni koji spisi potiĉu od apostola a koji ne. Sa druge strane, zbog odreĊenih zloupotreba svetih tekstova i njihovog pogrešnog tumaĉenja od strane laţnih uĉitelja, crkveni autoriteti iz kasnijih vekova su dolazili u 1
Biblija bez Boga, hrišćanstvo bez crkve, Svetigora, Cetinje 1997. god. str. 8-25. Naglasak moj.
22
iskušenje i odbacivali, pored samih krivoverja, i bogonadahnute tekstove koje su jeretici pogrešno tumaĉili (oĉigledan primer za to je odbacivanje autoritativnosti i bogonadahnutosti knjige Jovanovog Otkrivenja poĉevši od IV veka pa na dalje, iako su ovu knjigu smatrale svetom i bogonadahnutom sve crkvene voĊe sa poĉetka II veka). Da crkvene starešine iz posleapostolskog perioda nisu baš bile „na visini zadatka“ što se tiĉe „odbrane vere koja je jednom zauvek predata svetima“, a na koju ih je pozvao apostol Juda u drugoj polovini prvog veka nove ere, dokazuje i tekst koji sledi. Naime, na osnovu njegovog ĉitanja moţemo da saznamo da je Crkva u to vreme, odnosno njeni uĉitelji, poĉela da odbacuje neke od apostolskih svetih spisa i prihvata gnostiĉke (jeretiĉke) tekstove kao bogonadahnute: „Ovo je bilo i rimsko gledište: posl. Jevrejima se nije nalazila u Muratorijevom zborniku, a nisu je prihvatali sv. Ipolit, Gaj i Novicijan. Isto je bilo i afriĉko gledište. Tertulijan je citirao posl. Jevrejima samo jednom, a citat pripisuje Varnavi (De pudic. 20). Vaistinu, prvi zapadni pisac koji posl. Jevrejima smatra kanonskom knjigom bio je Ilarije Poatjeski (umro 367. g.). S druge strane, posl. Jevrejima su visoko cenili u Aleksandriji i drugde na Istoku. Panten (2. vek) je smatrao da ju je ap. Pavle napisao anonimno, budući da je pisana Jevrejima kojima bi on mogao biti podozriv. (...) Sv. Kliment je predlagao da je ap. Pavle napisao poslanicu na jevrejskom jeziku i da ju je Luka preveo na grĉki. (...) Na Zapadu je postojala znatna zbrka krajem 4. veka. Filastrije Brešćijski (umro 397) drţao je posl. Jevrejima za Pavlovu, ali ne i za kanonsku, s druge strane, afriĉki sabori drţani 393. i 397. prihvatili su kanoniĉnost „trinaest poslanica apostola Pavla“ i „od istoga, jednu Jevrejima“, praveći na taj naĉin razliku ali ne i razliĉitost. (...) U najranijem periodu za koji imamo podatke – drugi vek – hrišćanski pisci su koristili samo I Petrovu i I Jovanovu poslanicu (premda se ponekad II Jovanova smatrala delom I Jovanove). Ovo se odrţava i u 3. veku kod sv. Ipolita, Novacijana i sv. Kiprijana, i kod Origena koji spominje sumnje oko drugih sabornih poslanica, ali ne oko ovih (tako isto i Jevsevije, poĉ. 4. veka). Još kasnije, samo ove dve saborne poslanice prihvataju Diodor Tarsijski (umro oko 394) i Nestorije (umro 451). (...) Potpuniji spisak moţemo dobiti iz Origenovih spisa, jer je on prihvatio svih sedam sabornih poslanica, ali je izrazio sumnje u Jakovljevu, Judinu i II Petrovu, kao što je to ĉinio njegov oboţavalac Jevsevije. MeĊutim, većina grĉkih pisaca 4. veka nisu imali sumnju u neku od ovih poslanica, i njihovo mišljenje je bilo preovlaĊujuće i na Istoku i na Zapadu, osim u Siriji. Sirijsko gledište, kao reagovanje na porast kanona, odraţeno je u spisu „Uĉenje Adajevo“ i u spisima Afraata i sv. Jefrema Sirijskog, svi iz sredine 4. veka. Shodno njima, nije bila prihvaćena ni jedna saborna poslanica, a istovremeno su podgrevane sumnje u jedan spisak kanonskih knjiga oko 400. g. i u spisima Teodorita Mopsuestijskog. Ĉak i u 6. veku je grĉki putnik Kozma Indikoplevit delio ovo gledište. Posredniĉki stav je zauzimao sv. Jovan Zlatoust, najpre patrijarh antiohijski a zatim carigradski (umro 407), kao i Teodorov uĉenik Teodorit Kirski (umro 458): saborne poslanice su Jakovljeva, I Petrova i I Jovanova. Isto gledište se odraţava u sirijskom prevodu Svetog pisma poznatom kao Pešito, a koji spominje Kozma. (...) Otkrivenje Jovanovo su visoko cenili skoro svi pisci 2. veka koje znamo (...) U 4. stoleću, Otkrivenje su odbacivali svi istoĉni pisci izvan Aleksandrije; zapadni sirijski pisci nisu ga prihvatali do 5. veka; istoĉni sirijski pisci, koliko nam je poznato, nikad ga nisu prihvatili. Pa i u 9. veku mnogi hrišćani grĉkog govornog podruĉja i dalje su imali sumnje u ovu knjigu. (...) Apokrifne knjige su ponekad ĉitane u crkvi ili su inaĉe smatrane za 23
autoritativne. Oko 190. g. Serapion Antiohijski je imao muke kako bi potisnuo tzv. „Petrovo jevanĊelje“ a neki tajanstveni fragment koji je nedavno pronašao prof. Morton Smit navodi kako sv. Kliment tvrdi da je u Aleksandriji postojalo „tajno Markovo evanĊelje“. I Ipolit i Origen su koristili „Dela Pavlova“.1 Kao što moţemo da zakljuĉimo nakon celokupnog našeg razmatranja opisanog na prethodnim stranicama, i neki od onih koji se danas u Pravoslavlju cene i poštuju kao „svetitelji“ ili „blaţeni“, ne samo da nisu pozitivno doprinosili odreĊivanju kanona Novog zaveta, već su otvoreno zastupali meĊusobno opreĉne stavove po pitanju bogonadahnutosti najrazliĉitijih pisanija. U raznim delovima Rimskog carstva kolala su i ĉitala su se najrazliĉitija dela nepoznatih autora, i šta više poštovala kao posve autoritativna. Iz ranije citiranog teksta Radomira Rakića saznali smo da se hrišćani u posleapostolskoj eri nisu tako lako odricali apokrifnih evanĊelja, a posebno tzv. „EvanĊelja po Tomi“, kojeg uopšte nisu bili spremni da odbace, iako su mogli da uvide da je bilo obojeno gnosticizmom2. Ono što bi još bilo zanimljivo da na ovom mestu pomenem, pre nego što to u narednim poglavljima i argumentovano potvrdim, jeste da današnja Pravoslavna crkva mnoga svoja verovanja i dan-danas bazira na drevnim apokrifnim tekstovima koji se ne nalaze u Novom zavetu. To se pogotovo odnosi na detalje o roĊenju i ţivotu Marije, Isusove majke, za koju apokrifno „ProtoevanĊelje Jakovljevo“ (nastalo u II veku nove ere) ispreda mnoge legende koje se ne mogu dovesti u vezu sa izvornim apostolskim tekstovima. Isto tako, takozvana „evanĊelja po Jevrejima i po Egipćanima“, kao i „evanĊelje po Tomi“ sadrţe odreĊene gnostiĉke ideje o uzvišenosti samaĉkog nad braĉnim ţivotom, te stoga ne ĉudi da je pokret hrišćanskog monasticizma (monaštva) nastao upravo u Egiptu – u kome su ova „evanĊelja“ bila i najzastupljenija. No, ono što bi trebali posebno da istaknemo, jeste podatak da se današnji pravoslavni autori, bez imalo pardona, usuĊuju da ustvrde da jedan deo novozavetnih apokrifa uopšte ne sadrţi u sebi bilo šta jeretiĉko, te da bi, po njihovom mišljenju valjda, i ti spisi mogli da budu ĉitani od strane hrišćana kao štivo za versku pouku. Da to ipak nije sluĉaj, dokazaću navodeći detalje iz apokrifnog „Nikodimovog evanĊelja“ koje je nastalo u III stoleću, a za koje je episkop raškoprizrenski Artemije, prilikom objavljivanja u eparhijskom ĉasopisu „Sveti knez Lazar“, izmeĊu ostalog rekao: „Neki od tih apokrifnih spisa napisani su da „popune“ prazninu, koja zaista postoji u izlaganju ţivota Gospoda Isusa Hrista i Apostola. Dvadeset sedam kanonskih knjiga Novog Zaveta ne sadrţe mnoge detalje koje poboţna narodna duša ţeli da sazna, naroĉito što se tiĉe detinjeg uzrasta Isusa Hrista...(...) Pred nama je upravo ovo Nikodimovo EvanĊelje u prevodu prof. Tomislava Jovanovića, koje sa bogatom maštom opisuje do detalja suĊenje i stradanje Gospoda Hrista, a ne njegov ţivot. Prijemĉivost proste i poboţne narodne duše za ovu vrstu literature, pokazuje ĉinjenica da je ovo Nikodimovo EvanĊelje poznato danas u preko 180 slovenskih prevoda. Budući da u njemu nema ništa jeretiĉkog, mi ga stavljamo pred naše ĉitaoce upoznavanja radi.“3 UporeĊivanjem kazivanja koja su zapisana u Novom zavetu (tj. kanonskim apostolskim evanĊeljima) i onih koji se nalaze u „Nikodimovom EvanĊelju“ nastalom
Sveti knez Lazar, br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 94-97. Naglasak moj. Više o gnosticima i njihovom verovanju moţete proĉitati u poglavlju: Vaseljenski sabori. 3 Sveti knez Lazar, br. 1 (9), Prizren 1995. god. str. 170. Naglasak moj. 1
2
24
više od dva veka nakon odigravanja pomenutih dogaĊaja, uvidećemo koliko je zapravo velika razlika meĊu njima. IzmeĊu novozavetnih izveštaja i apokrifa postoje ozbiljne kontradiktornosti koje nam nipošto ne dozvoljavaju da izjavimo (poput pomenutog pravoslavnog episkopa) da „u njima nema niĉeg jeretiĉkog“, već ukazuju na to da su oni sa pravom odbaĉeni - kao spisi u koje ne moţemo imati nikakvog poverenja. „EvanĊelje po Nikodimu“ sadrţi nekoliko istorijskih netaĉnosti. Najpre, u ovom „evanĊelju“ stoji zapisano da su Jevreji pred Pilata izašli sa sledećom optuţbom: „On reĉe: Mogu razoriti hram ovaj i za tri dana sazidaću ga. Reĉe Pilat: Koji hram? Rekoše Jevreji: Ovaj hram naš, koga sazda Solomon za 46 godina, a ovaj govori kako će ga razoriti i za tri dana sazidati ga.“ (Naglasak moj).1 Pisac ovoga dela je sastavljajući upravo navedeni tekst pogrešio najmanje dvostruko. Prva greška se sastoji u njegovom nepoznavanju Starog zaveta u kome je jasno zapisano da je Solomon sagradio Boţiji hram u Jerusalimu za taĉno sedam godina i šest meseci, a ne za ĉetrdeset šest godina, koliko je to ovde navedeno. U 1. Knjizi o carevima, naime ĉitamo: „Ĉetiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinova Izrailjevih iz zemlje Misirske, ĉetvrte godine carovanja Solomunova nad Izrailjem, mjeseca Zifa, a to je drugi mjesec, poĉe zidati dom Gospodu. (...) A jedanaeste godine mjeseca Vula, koji je osmi mjesec, svrši se dom sa svijem stvarima svojim i sa svijem što mu pripada. Tako ga sazida za sedam godina.“2 Druga greška, na osnovu koje je, naime, i došao do podatka o zidanju hrama u toku ĉetrdeset i šest godina jeste njegovo pogrešno razumevanje teksta iz evanĊelja po Jovanu. Evo kako je glasio dijalog izmeĊu Isusa i njegovih verskih protivnika: „Tada prozboriše Judeji i rekoše mu: kojim znakom nam dokazuješ što to ĉiniš? Odgovori Isus i reĉe im: srušite ovaj hram, pa ću ga za tri dana podići. Onda rekoše Judeji: za ĉetrdeset i šest godina sagraĊen je ovaj hram, a ti ćeš ga podići za tri dana? No on je govorio o hramu svoga tela“.3 U ĉitavom tekstu napisanom u drugoj glavi ev. po Jovanu, ili pak u celom Novom zavetu, nigde ne moţemo da naĊemo podatak da je Solomon gradio hram ĉetrdeset i šest godina, što bi, uostalom, bilo i u suprotnosti sa onim što nam govori Stari zavet. Biblija nikada nije sebi protivreĉna – iz razloga što je u potpunosti nadahnuta nepogrešivim Bogom. No, Judeji su Isusu ipak rekli da je hram zidan ĉetrdeset i šest godina, zar ne? Naravno. Ipak, ovde se uopšte ne radi o Solomonovom zidanju hrama, već o obnovi hrama koju je 20-te godine pre nove ere zapoĉeo judejski kralj Irod Veliki, a koja je trajala sve do 64. godine posle Hrista (dakle, ukupno preko 80 godina)4. Budući da se dogaĊaj kojeg Jovan opisuje odigrao u prvoj godini zemaljske sluţbe Gospoda Isusa, u dobi kada mu je bilo oko 30 godina (Lk. 3:23), on se hronološki smešta u 26. ili 27. godinu nove ere (Hristos je roĊen 4. ili 5. god. pre nove ere). Stoga je jasno da Judeji, prilikom razgovora sa Isusom, a koji je zapisan u ev. po Jovanu 2:20, nisu mislili na Solomonovo zidanje hrama, već na ponovno zidanje tj.
Na istom mestu, str. 178. 1. Carevima 6:1, 38. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 2:18-21. Naglasak moj. 4 Navedeno prema: Novozavjetni komentari, tumaĉenje evanĊelja po Ivanu, Leon Morris, Dobra Vest, Novi Sad, 1984. god. str. 165; i The NIV Study Bible, 10th Anniversary Edition, Zondervan Publishing House, Copyright 1995 by Zondervan Corporation, str. 1594. Podnoţni komentar na stih: Ev. po Jovanu 2:20. 1
2
25
obnovu hrama koju je zapoĉeo Irod, a koja je do toga momenta trajala taĉno 46 godina. Da je pisac ovog „evanĊelja“ odista imao bujnu maštu kada je zapisivao svoj tekst, dokazuje i sledeći navod koji se ne samo suprotstavlja kazivanju istinitih evanĊelja, već i zastupa odreĊene nauke koje ne moţemo da pronaĊemo nigde u apostolskim zapisima. On predstavlja deo pisma koje je, navodno, Pontije Pilat uputio rimskom Cezaru povodom dešavanja u Judeji, a koja su vezana za stradanje i vaskrsenje iz mrtvih Isusa iz Nazareta: „Predadoh Isusa volji njihovoj svezavši ga, ni jedno delo zlo ne našavši kod njega. I naĉinivši krst, raspeše ga. A kad raspeše njega, odmah sunce usred dana pomraĉi se i tama nastade po vaseljeni, i zvezde na nebu javiše se, i luna kao krvlju obavi se zbog umrlog Isusa na krstu, i zavesa njihove crkve raspara se na dvoje, i zemlja potrese se, i kamenje raspade se, i rasede se zemlja, i ponori javiše se do podzemnog ada, i grobovi otvoriše se, i ustadoše neki iz mrtvih, koji behu od istih tih Jevreja i koje nazivahu pravednicima, i pravedni patrijarsi njihovi Avraam, Isak i Jakov i drugi mnogi sa njima, i javiše se na dugo vreme, i ponovo nevidljivi behu, kao što mnogi posvedoĉiše od Jevreja, videvši i sve one proroke i pravednike, koji se prestaviše pre tri ipo hiljade godina. A ja i od njih mnoge videh. I tresaše se zemlja od šestog ĉasa dana do devetog u petak. I kasno u subotu uveĉe grom beše sa nebesa. I svetlost javi se, svetlija sedmostruko jaĉeg sijanja od sunĉevog. I još usred noći [doĊoše] muţevi visoki veoma, slavni, odeveni u presvetlu odeću, i vikahu govoreći: ‘Raspeti Hristos usta! Uzlazite na nebo, svi pravedni, koji ste u adu obasjani!’ A broj onih presvetlih mladića koji pozivahu beše neizbrojiv. A svu noć onu ne prestajaše svetlost ona neizreciva. A u provalije te zemaljske, koje toga dana zemlja stvori, mnogi propadoše i izgubiše se i ne naĊoše se, koji na Isusa okrenuše se. I sam oĉevidac bejah tada ovoga. I strahom velikim i izbezumljenošću zahvaćen bejah i videh što nikada ne videh niti slušah. Zato drhtim zbog onih viĊenja i, bojeći se tvoje veliĉine, opisah i poslah tvom gospodstvu šta beše sa Isusom, i što videh one noći smrću njegovom i šta uĉiniše Jevreji Isusu. O tome, ipak, napisah na znanje tvojoj veliĉini i vladavini.“1 Kao što moţe da primeti svaki poznavalac kanonskih evanĊelja, najveći deo upravo navedenog teksta uopšte ne odgovara opisima dogaĊaja kakvim ih predstavljaju Hristovi apostoli. Reĉenice koje sam podebljanim kurzivom posebno naglasio su pogotovo u neskladu sa bogonadahnutim izveštajima. No, krenimo redom. Ponajpre se srećemo sa kazivanjem koje nam stavlja do znanja da se tokom Hristovog raspeća dogodilo pomraĉenje sunca (u ranijem tekstu ovog „evanĊelja“, na str. 184 je zapisano: „A beše oko šestoga ĉasa dana. I bi tama pomraĉenjem sunca po ĉitavoj zemlji do devetog ĉasa.“). U isto vreme, kaţe se dalje, mesec je dobio boju krvi. Ipak, iako se ovaj izveštaj prividno slaţe sa onim što ĉitamo u evanĊeljima (Mt. 27:45), tekst ovog apokrifa kao da naglašava da se radilo o obiĉnom pomraĉenju sunca, iako pritom nije jasno kako je moguće da se tada mogao da vidi i mesec (pošto znamo da pomraĉenje sunca nastaje onda kada ga delimiĉno ili u potpunosti zakloni meseĉev disk). Sa druge strane, iako Sveto pismo izveštava o zemljotresu i raspadanju stena u trenutku Isusove smrti (Mt. 27:51), ono ništa ne govori o „pojavljivanju ponora“ koji je dopirao do „podzemnog ada“. Dalje, iako Pismo govori o vaskrsavanju mnogih umrlih
1
Sveti knez Lazar, br. 1 (9), 1995. god. str. 197. Naglasak moj.
26
starozavetnih pravednika u trenutku Hristove smrti (ili moţda u trenutku Njegovog vaskrsenja; vidi: Mt. 27:52-53), ono ipak ne govori ništa o vaskrsenju Avraama, Isaaka, i Jakova, kao i starozavetnih proroka – o ĉemu bi apostoli sasvim sigurno pisali – da su nešto o tome znali. Napomena da su Jevreji videli mnoštvo vaskrslih pravednika koji su bili pomrli „tri i po hiljade godina“ pre Isusovog vremena je takoĊe zbunjujuća. Naime, patrijarsi Avraam, Isaak i Jakov su ţiveli izmeĊu 2000. i 1800. godine pre Hrista, a vreme od 3500 godina pre Hrista je onaj period koji se hronološki smešta u vreme pre potopa, nekoliko stotina godina posle stvaranja sveta – u doba koje Boţija Reĉ opisuje kao vreme velikog bezakonja – bez ikakvih napomena da su tada ţiveli „mnogi pravednici“ (1. Mojs. 6:6-7, 13). Hristovi apostoli (evanĊelisti) takoĊe ne govore da se „zemlja tresla od šestog do devetog ĉasa u petak“ (dakle ĉitava tri sata) već da se to desilo samo u trenutku Hristove smrti (Mt. 27:50-51). Veliku izmišljotinu predstavlja i pripovest o pojavljivanju velikog broja anĊela, u toku veoma svetle noći izmeĊu subote i nedelje, uoĉi Isusovog vaskrsenja (noć je bila sedam puta svetlija od obiĉnog osunĉanog dana!!!). Ukoliko se ovako nešto zaista desilo, svi apostoli bi bili oĉevici tog dogaĊaja, koji bi im svakako pomogao da povrate veru u Hristovo vaskrsenje – koju su bili u potpunosti izgubili. MeĊutim, nasuprot ovome, u nedelju rano ujutru1, nakon primanja prvih vesti o Isusovom vaskrsenju iz mrtvih, apostoli su uzvratili neverovanjem (Mk. 16:9-13). U kanonskim apostolskim evanĊeljima se zaista nigde ne spominje ĉudesna svetlost – koja je noć pred Hristovo vaskrsenje pretvorila u najsjajniji dan u istoriji sveta. Prema ovom apokrifu, Pontije Pilat je poverovao u Hristovo vaskrsenje ĉitav dan pre apostola, iako taj zakljuĉak na osnovu Novog zaveta uopšte nije izvodljiv. Novinu u odnosu na biblijske izveštaje i Gospodnju nauku o zagrobnom ţivotu predstavlja i pomen „pojavljivanja ponora do podzemnog ada“, iz koga su, na poziv anĊela, izašli svi pravednici (tj. njihove nematerijalne duše) i popeli se na nebo. TakoĊe, nigde se ne pominje ni velika pogibija Hristovih protivnika koji su propali u mraĉne dubine otvorenog adskog ambisa... Kao što vidimo, tzv. „Nikodimovo EvanĊelje“, koje u tekstu daje laţno svedoĉanstvo o autentiĉnosti svog autorstva2, i koje je posve sigurno pisano mnogo nakon smrti onog pravog Nikodima iz prvog stoleća3 nipošto nije tako „bezazleno“ što se tiĉe Apostol Jovan u svom evanĊelju navodi da su ţene otišle na Isusov grob, zbog pomazanja njegovog umrlog tela (a ne da bi se uverile u vaskrsenje; što nam još jednom dokazuje da niko od Isusovih uĉenika nije oĉekivao Njegovo vaskrsnuće), još pre svitanja – dok je još bio mrak, tako da u evanĊeljima zaista ne moţemo naći nikakvog pomena velike svetlosti koja je bila zastupljena tokom ĉitave te noći (Ev. po Jovanu 20:1). 2 Pisac ovog apokrifa je laţno pripisao autorstvo Isusovom sledbeniku Nikodimu reĉima: „A Nikodim, neki muţ Jevrejin, koji ovo i napisa, stojeći tu ispred svih i tog uĉitelja jevrejskog, reĉe Pilatu...“. Vidi na str. 179. ĉasopisa Sveti knez Lazar, br. 1 (9), 1995. god. 3 Dokaz da je ovo „evanĊelje“ napisano mnogo nakon smrti „pravog“ Nikodima nalazi se i u samom tekstu apokrifa. Naime, na str. 199 ĉasopisa „Sv. knez Lazar“, na kojoj je opisan njegov završni deo, stoji da je (što je takoĊe istorijski netaĉno) rimski cezar, odluĉio da Jevreje kazni zbog toga što su ovi raspeli Isusa. Stoga, cezar je naredio izvesnom Likiniju da okupi vojsku i porobi judejsku zemlju. Ovaj Likinije je ispunio carevu zapovest. U apokrifu stoji zapisano: „I kada okupi veliku vojsku, osvoji ceo jevrejski rod i rasu ih meĊu druge narode, te je i do danas tako.“ (Istorijski, ovaj dogaĊaj osvajanja jevrejske zemlje, pod voĊstvom rimskog vojskovoĊe Tita Vespazijana, odigrao se tokom poznatog „Judejskog rata“ koji je voĊen od 66-73. god. nove ere. Konaĉno rasejanje Jevreja je, pak, usledilo posle njihove pobune protiv Rimljana po voĊstvom laţnog mesije Bar-Kohbe 135. godine posle Hrista). Odrednica „te je i do danas tako“ nam ukazuje na ĉinjenicu da su Jevreji već duţe vreme bili rasejani (što odgovora datiranju pisanja ovog apokrifa u treći vek nove ere, a ne tokom ţivota pravog, biblijskog Nikodima – iz prvog veka). 1
27
propagiranja raznovrsnih istorijskih netaĉnosti i verskih doktrinarnih zabluda – kako ga nam je predstavio episkop Artemije. Nasuprot tome, ovo tzv. „evanĊelje“ predstavlja pravi pravcati izvor raznih jeresi, te je, Bogu hvala, odista dobro što Gospod nije dozvolio da se ovakav spis naĊe meĊu svetim knjigama Novoga zaveta. „Nikodimovo EvanĊelje“ je bio samo jedan od gotovo nepreglednog broja jeretiĉkih apokrifnih spisa koje su neki „crkveni oci“ koristili kao kanonske i bogonadahnute. Ipak, iako je, u ono vreme, bilo znatno teţe razluĉiti apostolske spise od onih nazoviapostolskih, ipak smatram da pred tadašnjim crkvenim uĉiteljima i nije bio posebno teţak zadatak. Već smo, iz samo nekoliko navedenih reĉenica iz „Nikodimovog EvanĊelja“ uoĉili kolika je velika razlika izmeĊu njega i apostolskih tekstova. Ukoliko još znamo da apokrifni tekstovi, poput „EvanĊelja po Tomi“ i sliĉnih npr. uĉe da je Gospod Isus negovao telesni ljubavni odnos sa Marijom Magdalinom, da je nauĉavao da ţene – da bi dostigle spasenje - moraju da postanu muškarci, ili pak da Isus nije uistinu umro na krstu jer nije ni posedovao pravo ljudsko telo, da postoje Bog Otac i Bog Majka, da je Isus imao brata blizanca (tzv. Judu Tomu), da nema vaskrsenja mrtvih itd1. onda je sasvim jasno da apokrifna evanĊelja, oko kojih su „lomljena koplja“ u prvim vekovima hrišćanstva uopšte nisu tako „sliĉna“ apostolskim spisima – kao što bi to neko mogao da pomisli na osnovu velikih dilema oko njih kod crkvenih autoriteta iz prošlosti. Ono što je ipak iznad svega jasno jeste da su gotovo svi apokrifi nastali nakon smrti Hristovih apostola, tj. od drugog veka nove ere pa na dalje. Sa druge strane, spisi koje mi danas imamo u Novom zavetu pisani su rukom Hristovih apostola u drugoj polovini prvog veka, i sadrţe Bogom danu poruku neophodnu za spasenje i Njemu ugodno hrišćansko ţivljenje. Novi zavet je, dakle, stvoren od strane prvovekovne apostolske Hristove Crkve, a ne od strane pravoslavne crkve (koja se usuĊuje da se nazove tvorcem Novog zaveta samo iz razloga što su njeni „sveti oci“, i to, kao što smo videli, sve do desetog veka bili u nedoumici o tome koje su knjige pravoverne a koje jeretiĉke, i na taj naĉin stvarali konfuziju skoro hiljadu godina). No, ukoliko pogledamo realnosti u oĉi, moći ćemo da zakljuĉimo da je Pravoslavna crkva uistinu stvorila, ali ne samo Novi zavet već i ĉitavu, i to neku „novu“ - svoju Bibliju. Naime, kao što sam ranije pokazao, Pravoslavlje u celini, do današnjeg dana, nije na ĉisto koje knjige treba a koje ne treba priznati kao kanonske iz Starog zaveta, te poštujući starozavetne apokrife kao bogonadahnute (drugokanonske) i bazirajući svoju teologiju izmeĊu ostalog i na njima, stvara novi kanon Svetog pisma – za koji Gospod Hristos i apostoli uopšte nisu znali niti su iz njega citirali. TakoĊe, što se tiĉe Novog zaveta, današnja Pravoslavna crkva, i pored tvrdnje da su upravo njeni „sveti oci“ formirali kanon hrišćanskih spisa (i odbacili apokrife), baš na nekim od odbaĉenih apokrifa2 bazira znaĉajan deo svoga crkvenog uĉenja, kao na primer ono o Bogorodici (apokrif: ProtoevanĊelje Jakovljevo)3 itd. Oĉigledno je, stoga, da se Pravoslavna crkva ne slaţe
Mnogo više informacija o apokrifnim tekstovima vidi u poglavlju: Vaseljenski sabori. Verovatno se rukovodeći devizom da „u njima nema niĉeg jeretiĉkog“. 3 Veliki pravoslavni teolog Justin Popović priznaje da mnogo što šta od pravoslavnog uĉenja potiĉe iz apokrifnih evanĊelja, reĉima: „U ovoj „povesti“ (Justin misli na „povest o roĊenju Isusa Hrista“; prim. I. S.) iznete su razne pojedinosti o RoĊenju Gospoda Hrista, kojih nema u EvanĊelskoj blagovesti o tome. Skoro sve te pojedinosti pozajmljene su iz takozvanih apokrifnih evanĊelja. (...) U tu vrstu kazivanja spada na prvom mestu „PrvoevanĊelje Jakovljevo“, koje je nesumnjivo najstariji spomenik apokrifne knjiţevnosti.“ Ţitija svetih za 25. decembar, str. 722. Naglasak moj. 1
2
28
ni sa trenutnim opsegom novozavetnog kanona, te bi, kada bi se ona pitala, i njega znaĉajno proširila – i na taj naĉin stvorila Bibliju kakva je njoj po meri.
Postoji samo šezdeset i šest bogonadahnutih knjiga Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta na svojim stranicama, i to na više mesta, stavlja do znanja da je sa Boţije taĉke gledišta apsolutno nedopustivo bilo kakvo dodavanje ili oduzimanje otkrivenju kojeg je On obznanio preko svojih slugu proroka i apostola. Dakle, Gospod nipošto u svojoj Crkvi ne dozvoljava ispovedanje vere koje proistiĉe iz apokrifnih – jeretiĉkih tekstova, a koji su napisani tokom starozavetnog ili novozavetnog vremenskog perioda. Evo nekih stihova koji nam upravo to potvrĊuju: „Ništa ne dodajte k rijeĉi koju vam ja zapovijedam, niti oduzmite od nje, da biste saĉuvali zapovijesti Gospoda Boga svojega koje vam ja zapovijedam.“1 „Ništa ne dodaji k rijeĉima njegovijem, da te ne ukori i ne naĊeš se laţa.“2 „Svedoĉim svakom ko sluša proroĉke reĉi ove knjige: ako im ko dometne nešto, na toga će Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. Ako pak ko oduzme nešto od reĉi ove proroĉke knjige, Bog će oduzeti njegov deo od drveta ţivota i od svetog grada, koji su opisani u ovoj knjizi.“3 Boţije svedoĉanstvo je jasno. Ukoliko se bilo koje zemaljsko propadljivo i smrtno stvorenje usudi da doda ili oduzme samo jedno jedino slovo Boţijoj Reĉi (i tako savršenu Reĉ Svesavršenog Boga uĉini nesavršenom), sasvim je sigurno da će završiti u veĉnoj smrti – u ognjenom jezeru u kome će biti plaĉ i škrgut zuba. Gospod svedoĉi da je Njegova Reĉ oduvek i za veĉnost postojana i apsolutno nepromenljiva: „Do vijeka je, Gospode, rijeĉ tvoja utvrĊena na nebesima.“4 I, kao što sam rekao, upravo iz razloga što je Boţija Reĉ veĉna, a zemaljski ĉovek prolazan, a uz to i jako sklon ĉinjenju grešaka, on Svetom pismu ne sme, što se tiĉe obima biblijskog bogonadahnutog teksta ili naĉina njegovog tumaĉenja, dodati ili oduzeti ijednu reĉ koja se njime ne podrazumeva. Gospod je naime rekao proroku Isaiji: „Glas govori: viĉi. I reĉe: šta da viĉem? Da je svako tijelo trava i sve dobro njegovo kao cvijet poljski. Suši se trava, cvijet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava. Suši se trava, cvijet opada; ali rijeĉ Boga našega ostaje do vijeka.“5 A kao još jedan dokaz o istinitosti verovanja evanĊeoskih hrišćana, koji zastupaju bogonadahnutost „uţeg“ kanona Svetoga pisma koji se sastoji od 66 knjiga, za razliku od rimokatolika i pravoslavnih koji zastupaju drugaĉija gledišta, moţe da nam posluţi i jedno izuzetno, ili bolje reĉeno, zapanjujuće otkriće. Do ovog otkrića je došao ruski matematiĉar dr Ivan Panin, koji je ţiveo na prelazu izmeĊu XIX i XX veka. Ovaj nauĉnik, koji je bio iskreni hrišćanski vernik i verovao u boţansko nadahnuće Svetog pisma u njegovih 66 knjiga, ponudio je nepobitan dokaz u prilog svom ĉvrstom ubeĊenju: 5. Mojsijeva 4:2. Naglasak moj. Priĉe Solomunove 30:6. Naglasak moj. 3 Otkrivenje Jovanovo 22:18-19. Naglasak moj. 4 Psalam 119:89. 5 Isaija 40:6-8. Naglasak moj. 1
2
29
„Gospodin Panin nije bio prvi koji je otkrio da postoji ĉudna matematiĉka struktura koja se provlaĉi kroz Bibliju. I drugi su pisali o toj temi. Bili su to Browne u svom „Ordo Saeculoreum“, Grant u svojoj „Numeriĉkoj Bibliji“ i Bullinger u svojim „Brojevima u Pismu“. Svi su oni izneli zapanjujuće dokaze numeriĉkih karakteristika u Bibliji.“1 Polazeći od biblijske pretpostavke da broj 7 predstavlja broj Boţijeg savršenstva, dr Panin je proveo dugi niz godina u marljivom prouĉavanju Biblije na originalnim jezicima, što se tiĉe njenih numeriĉkih (brojĉanih) fenomena. Pored toga što se u knjizi Postanja (1. Mojsijeva) pominje ciklus od 6+1 dan stvaranja od strane Tvorca, kao i sedmodnevna nedelja, broj 7 se pominje u još nekim sluĉajevima. Naime, za razliku od broja ĉoveĉjeg, koji je broj 6 (jer je stvoren šestog dana stvaranja), knjiga Otkrivenja kazuje da broj sedam (7) karakteriše savršenstvo boţanskih osoba Svete Trojice – Oca, Sina (Isusa Hrista) i Svetoga Duha. U otkrivenjskoj viziji, Isus Hristos je kao Jagnje Boţije predstavljen kao onaj koji ima sedam oĉiju i sedam rogova: „I videh sred prestola i ĉetiri ţiva bića i sred starešina Jagnje gde stoji kao zaklano, sa sedam rogova i sedam oĉiju, to su sedam Boţijih duhova poslanih po svoj zemlji.“2 „Odmah se zaneh, i vidi, na nebu stajaše presto, a na prestolu seĊaše neko, i taj što seĊaše beše na izgled kao kamen jaspis i sard, i okolo prestola beše duga na izgled kao smaragd. I okolo prestola behu dvadeset i ĉetiri prestola, a na prestolima videh dvadeset i ĉetiri starešine kako sede, obuĉeni u bele haljine, a na svojim glavama imahu zlatne krune. I od prestola izlaţahu munje i glasovi i gromovi; a sedam vatrenih buktinja gorelo je pred prestolom; to su sedam Boţijih duhova“.3 „Jovan na sedam crkava u Aziji: blagodat vam i mir od onoga koji jeste i koji beše i koji će doći, i od sedam duhova koji su pred njegovim prestolom, i od Isusa Hrista, koji je verni svedok, prvenac od mrtvih i vladar nad zemaljskim carevima.“4 U prvom poglavlju Otkrivenja, vaskrsli Gospod je, takoĊe, prikazan kao onaj koji u svojoj ruci drţi sedam zvezda i hodi posred sedam svećnjaka, koji predstavljaju sedam otkrivenjskih crkava5 – kao i sedam velikih proroĉkih perioda u istoriji hrišćanske Crkve – sve do Gospodnjeg drugog dolaska (Otk. 1:12-20). Polazeći, dakle, od broja 7 kao oznake Boţijeg savršenstva, dr Panin je došao do sledećeg zakljuĉka, a koji se tiĉe bogonadahnutosti Svetog pisma:
Dr Ivan Panin, Matematika i Biblija, apsolutni matematiĉki dokazi o boţanskoj nadahnutosti Biblije, izdaje: Centar za kreacionistiĉke studije, skripta, bez godine izdavanja, str. 4. 2 Otkrivenje Jovanovo 5:6. Naglasak moj. Sedam oĉiju i sedam rogova koje poseduje Jagnje (Hristos) jesu simbol Svetog Duha koji je poslan na zemlju na dan Pedesetnice, deset dana nakon Hristovog vaznesenja. Sveto pismo jasno nauĉava da je Sveti Duh zapravo Hristov Duh tj. Duh Boţiji (Rim. 8:9, 11, 14-16), te da je ishoĊen od nebeskog Boga Oca (Ev. po Jovanu 15:26). 3 Otkrivenje Jovanovo 4:2-5. Naglasak moj. 4 Otkrivenje Jovanovo 1:4-5. Naglasak moj. Ovakav uvodni pozdrav, koji izmeĊu ostalog potvrĊuje verovanje Crkve u tri boţanske osobe, Oca, Sina i Svetoga Duha (u ovom tekstu u malo drugaĉijem redosledu: Otac, Sveti Duh i Sin), potvrĊuje i to da se u Otkrivenju na više mesta, kao „broj“ Svetoga Duha spominje broj sedam (7). 5 Kao što sam vaskrsli Hristos, preko svoga sluge apostola Jovana upućuje sedam pisama sedmorim crkvama (Otk. 1:11; kao i 2. i 3. poglavlje), tako je i apostol Pavle pisao svoje poslanice upućene na sedam prvovekovnih crkava.
1
30
„Sledi jedan skraćeni primer vrste fenomena koje gospodin Panin nalazi u ovim tekstovima: On uzima kao predmet prouĉavanja Hristov rodoslov u Mateju 1, 1-17, ili jednu knjigu Biblije kao celinu, ili Bibliju u celosti, i pokazuje sledeću vrstu fenomena: - broj reĉi u reĉniku deljiv je sa sedam, - broj reĉi koje poĉinju samoglasnikom deljiv je sa sedam, - broj reĉi koje poĉinju suglasnikom deljiv je sa sedam, - broj slova u reĉniku deljiv je sa sedam, - od ovih slova, i ona koja su suglasnici i ona koja su samoglasnici deljiva su sa sedam, - broj reĉi koje se javljaju u reĉniku više od jednom deljiv je sa sedam, - broj onih reĉi koje se javljaju samo jednom takoĊe je deljiv sa sedam, - broj reĉi koje se javljaju u više od jednog oblika deljiv je sa sedam; broj onih koje se javljaju u samo jednom obliku takoĊe je deljiv sa sedam. - broj imenica je deljiv sa sedam; broj reĉi koje nisu imenice takoĊe je deljiv sa sedam, - broj vlastitih imena je deljiv sa sedam; broj muških imena je deljiv sa sedam i broj ţenskih imena je deljiv sa sedam, - broj reĉi koje poĉinju svakim slovom alfabeta deljiv je sa sedam.“1 Ono što je sigurno jeste da biblijski pisci uopšte nisu bili svesni numeriĉkih vrednosti tekstova koje su ispisivali, već su na materijal za pisanje nizali reĉi po Boţijoj inspiraciji – onako kako ih je vodio Duh Sveti. Apostol Petar je za pisce Staroga zaveta rekao: „Jer nikad proroštvo ne bi ĉoveĉijom voljom, nego su Duhom Svetim nošeni sveti ljudi govorili od Boga.“ (2. Petr. 1:21). Prema Ivanu Paninu, koji je, podsetimo se, bio matematiĉar a ne teolog, ova fascinirajuća numeriĉka struktura predstavlja vrhunski dokaz o apsolutnom Boţijem voĊstvu prilikom pisanja svih 66 knjiga Staroga i Novoga zaveta. O tome da je ljudima, bez Boţije pomoći, u potpunosti nemoguće da napišu obimno delo koje ima ovakvu strukturu, dr Panin je rekao: „Ali mnogi od autora Biblije bili su ljudi izabrani iz vrlo niskih ţivotnih krugova, imajući malo ili nimalo škole. Da su Matej, Marko, Luka ili Jovan, na primer, pokušali da, nepomognutom ljudskom mudrošću, pišu i proizvedu skladne numeriĉke karakteristike koje nalazimo kroz sve njihove knjige, koliko bi im bilo potrebno da ih napišu? Setite se da sa svakom dodatnom reĉenicom teškoća konstruisanja na ovom planu raste aritmetiĉkom i geometrijskom progresijom, jer bi oni tako pokušavali da napišu svaki odeljak tako da razviju konstantno fiksne numeriĉke veze sa onim što ide pre i što dolazi posle.“2 Poznato je, takoĊe, da Sveto pismo u originalu sadrţi taĉno 444.000 reĉi (300.000 u Starom i 144.000 u Novom zavetu)3. Ivan Panin je, pak, sa svoje strane, izazvao bilo Ivan Panin, Matematika i Biblija, skripta, str. 5. Naglasak moj. Na istom mestu. 3 Vidi u: Milan Vukomanović, Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista, Svetovi, Novi Sad, 1996. god. str. 24, 28. 1
2
31
kog ĉoveka da pokuša da napiše smislen tekst od samo nekoliko stotina reĉi, i to u roku znatno duţeg vremenskog perioda nego što su apostoli pisali svoja evanĊelja ili poslanice: „On izaziva bilo kojeg ĉoveka da napiše bilo koji odeljak od 300 reĉi inteligentno, i proizvede neke numeriĉke fenomene sliĉnih vidova, i da ga dovrši za šest meseci. Gospodin Panin kaţe da će bilo koji ĉovek koji to moţe ostvariti dokazati da je mag. Nijedan ĉovek to ne moţe uĉiniti.“1 Na samom kraju našeg dokazivanja velike nebeske Istine o tome da Biblija sa svojih 66 knjiga predstavlja jedini bogonadahnuti izveštaj koji bi hrišćani trebali da prihvate kao temelj za svoje verovanje (bez dodatnih „otkrivenja“ koja potiĉu iz apokrifa ili uĉenja kasnijih crkvenih autoriteta), a koristeći se neospornim matematiĉkim dokazima do kojih je došao Ivan Panin, verovatno nam postaju mnogo jasniji ranije navedeni stihovi iz Knjige nad knjigama koji govore o njenom „veĉitom utemeljenju na nebesima“ (Ps. 119:89) i njenom „ostajanju za veĉnost“ (Isa. 40:8). Verovatno nam postaje još jasnije i zbog ĉega je Gospod Isus Hristos imao tako nemerljivo veliko poverenje u ispunjenje svakog pojedinog slova zapisanog u Starom zavetu (Mt. 5:18)2, ili zbog ĉega je tako uvereno mogao da kaţe: „Nebo i zemlja će proći, ali moje reĉi neće proći.“ (Mt. 24:35). Da je kojim sluĉajem bilo moguće da Bog, Gospodar neba i zemlje, dozvoli da neki od apokrifnih tekstova, koji na manje ili više netaĉan naĉin opisuje Hristove govore kao i njegovo delovanje, uĊe u kanon Svetog pisma, prethodne Isusove reĉi ne bi imale nikakvu teţinu. Ipak, nasuprot ovome, Gospod Hristos, kao Veĉni Bog ĉiji je Sveti Duh nadahnuo Njegove sluge radi pisanja savršene Reĉi, uĉinio je da i mi danas, u XXI veku, imamo autoritativan i siguran izvor za davanje odgovora na sva pitanja hrišćanske vere i ispravne bogosluţbene prakse. Apostol Petar je, poput Gospoda Isusa Hrista (u Mt. 24:24) savetovao hrišćane da dobro paze na sva biblijska uĉenja kako ne bi došli u priliku da budu prevareni od laţnih uĉitelja, koji ţele da obmanu Boţije izabranike: „I tako imamo ĉvršću proroĉku reĉ, a vi dobro ĉinite što pazite na nju kao na svetilo koje svetli na mraĉnom mestu – dok ne svane dan i zvezda Danica se ne pojavi u srcima našim.“3 Ukoliko bi Bibliji, kakvu mi danas poznajemo i imamo i na srpskom jeziku, bilo dodato ili oduzeto samo jedno jedino slovo – ĉitav sistem ustanovljenih, matematiĉki dokazanih konstrukcija i deljivost Boţijim brojem savršenstva – bio bi nepovratno narušen. Nakon svih ovih saznanja, okrenućemo se razmatranju pravoslavnog uĉenja o „svetom predanju“ i utvrditi da se ovaj, prvi po vaţnosti izvor pravoslavnog veroispovedanja, nalazi u nepomirljivoj suprotnosti sa biblijskim otkrivenjem, i to ne samo narušavajući prouĉeno matematiĉko savršenstvo (koje je, sve u svemu, i manje
Ivan Panin je prilikom svoga „brojanja“ koristio „Primenjeni jevrejski tekst“ kao Stari zavet i WescottHort tekst za Novi zavet. 1 Ivan Panin, skripta, str. 5. Naglasak moj. 2 Ovaj stih glasi: „Jer vam zaista kaţem, dok ne proĊe nebo i zemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude.“ 3 Druga Petrova 1:19. Naglasak moj.
32
bitno) već i poriĉući mnoga veoma jasna biblijska uĉenja, uz dodavanje mnogih koja se njome ni malo ne podrazumevaju.
ŠTA JE SVETO PREDANJE? Pravoslavna crkva ovaj pojam objašnjava na sledeći naĉin: „Usmeno predavanje uĉenja Isusa Hrista i dogaĊaja jevanĊelske istorije je – Sveto Predanje. U crkvi ono postoji naporedo sa Svetim Pismom i dopunjava ga (...) no u evanĊelju ni pribliţno nije sve zapisano. JevanĊelist Jovan kaţe da kad bi se o svemu podrobno pisalo, tada se ni u sami svet ne bi mogle smestiti napisane knjige (Jov. XXI, 25). Mnogi dogaĊaji su se i dalje prepriĉavali usmeno. Na primer priĉe o RoĊenju Bogorodiĉinom, o Vavedenju Njenom u Hram, o Njenom slavnom Uspenju, nisu napisane u evanĊelju.“1 „Šta je Sveto predanje? To su sva ona duhovna blaga koja smo nasledili od naših svetih predaka, a koja su u savršenoj harmoniji sa Svetim pismom i koja nam pomaţu da pravilno razumemo Sveto pismo. Šta je starije Sveto pismo ili Sveto predanje? Sveto predanje. Šta je obimnije? Sveto predanje. Sveti Jovan jevanĊelist potvrĊuje ovo govoreći: „A ima i mnogo drugo što uĉini Isus, koje kada bi se redom popisalo, mislim, ni u sami svet ne bi mogle stati napisane knjige (Jn. XXI, 25).“2 „Sveto predanje obuhvata: 1. Kratka izlaganja i formulisanja našeg pravoslavnog verovanja; 2. Uĉenje o sedam svetih tajana, kao i ĉinove kako se one vrše; 3. Apostolska pravila (kanone); 4. Pravila (kanone) sedam vaseljenskih sabora, koji su odrţani u : I Nikeji 325. g. sa 318 svetih otaca, II Carigradu 381. g. sa 150 svetih otaca, III Efesu 431. g. sa 200 svetih otaca. IV Halkidonu 451. g. sa 630 svetih otaca, V Carigradu 533. g. sa 160 svetih otaca, VI Carigradu 680. g. sa 170 svetih otaca, i u VII Nikeji 787. g. sa 367 svetih otaca. (Na ovih sedam vaseljenskih sabora, uĉestvovalo je, dakle, ukupno oko 2.000 predstavnika hrišćanske crkve iz celog sveta); 5. Kanoni i pravila nekoliko pomesnih sinoda ili sabora; 6. Pravila o crkvenoj disciplini sv. Vasilija Velikog i drugih svetitelja; 7. Spisi svetih otaca Crkve; 8. Liturgije i druga crkvena bogosluţenja; 9. Ţitija hrišćanskih svetitelja i muĉenika;
1 2
Pravoslavna veronauka, Glas Crkve, Valjevo 1990. god. str. 23-24. Naglasak moj. Episkop Nikolaj, Vera Svetih, Šabac 1988. god. str. 21-22. Naglasak moj.
33
10. Poboţni obiĉaji, znaĉenja i simvoli kao izrazi naše vere, nade i ljubavi.“1 Dakle, ukratko reĉeno, Pravoslavna crkva veruje da je tzv. sveto predanje starije od Svetog pisma (Novog zaveta), da ga dopunjava, te da je u potpunoj saglasnosti sa njegovom objavom. Naravno, nije ni malo teško uporediti tekstove Biblije i pravoslavnog predanja i proveriti da li su u saglasnosti – tj. da li se slaţu po svim (a ne samo nekim) pitanjima hrišćanske vere. Ono što se pre svega i iznad svega oĉekuje je da, ako je „sveto predanje“ zaista istinito - ono mora biti u potpunosti saglasno sa uĉenjem koje je u davnini, pre dve hiljade godina, zapisano u svetim tekstovima prvovekovne apostolske Crkve, a koje mi nazivamo Svetim pismom. Bogonadahnuta knjiga Staroga i Novoga zaveta, koju je pisalo preko ĉetrdeset pisaca u toku ogromnog vremenskog perioda od preko jednog i po milenijuma, ne sadrţi niti jednu protivreĉnost u svojim uĉenjima i tvrĊenjima. Hristovi apostoli, iako razliĉitih obrazovanja, karaktera, nacionalnosti i inteligencije, zapisivali su po nadahnuću Svetog Duha knjige Novoga zaveta u toku pedeset godina (u 2. polovini prvog veka nove ere) i ni u jednom detalju nisu bili kontradiktorni jedan drugome. No, kao što ćemo vrlo lako uvideti i zakljuĉiti našim uporeĊivanjem Boţije Reĉi i „svetog predanja“ - mnoga dogmatska tvrĊenja ove uzdanice na kojoj je utemeljeno pravoslavno uĉenje, ni izbliza nisu ĉak ni sliĉna uĉenju Hrista i apostola u Novom zavetu. Ipak, pre nego što krenemo na samo uporeĊivanje ova dva izvora vere (koje je sadrţano u narednim poglavljima knjige), zaustavimo se kratko na stihovima koje citiraju pravoslavni teolozi pokušavajući da dokaţu da je i ranohrišćanska zajednica poštovala predanja u koja danas veruju pripadnici Istoĉne crkve.2
Upotreba pojma „predanje“ u Novom zavetu Postoji nekoliko pomena reĉi „predanje“ u apostolskim spisima (u zavisnosti od prevoda). Kada se taj pojam spominje u evanĊeljima (ev. po Mateju 15. gl; po Marku 7. gl.), on biva negativno okarakterisan od strane Gospoda Isusa Hrista. Hristos u ovim tekstovima osuĊuje jevrejske verske voĊe i daje im do znanja da ĉuvanjem i drţanjem predanja svojih predaka ukidaju Boţiju Reĉ i zapovest. Dakle, jevrejsko „predanje“ je bilo protivreĉno Svetom pismu (Starom zavetu u to vreme) i njegova direktna negacija. Onima koji su ovakvo predanje drţali, Isus objavljuje da je njihovo bogopoštovanje uzaludno jer se zasniva na ljudskim zapovestima i mudrovanjima a ne na Boţijoj Reĉi. Što se tiĉe „predanja“ u apostolskim poslanicama, ono se pojavljuje nekoliko puta: u 1. posl. Korinćanima 11:2, 23; 15:3; 2. posl. Solunjanima 2:15; 3:6; posl. Galatima 1:14 i u posl. Kološanima 2:8.
1 2
Na istom mestu, str. 22, 24. Lazar Milin, dokazujući da Sveto pismo potvrĊuje da treba verovati i svetom predanju (koje danas postoji u Pravoslavlju), istiĉe stihove: Ev. po Jovanu 21:25, 1. Kor. 11:2; 2. Sol. 2:15; 1. Tim. 6:20 i 2. Tim. 2:2. Vidi u: Nauĉno opravdanje religije, Crkva i sekte, str. 160.
34
Poslanica Galatima „Vi ste svakako ĉuli za moj nekadašnji naĉin ţivota u judejstvu, da sam preko mere gonio crkvu Boţiju i razarao je, pa sam u judejstvu prevazišao mnoge svoje vršnjake u svom narodu – kao preterani revnitelj za svoja otaĉka predanja.“ (posl. Galatima 1:13-14. naglasak moj.). Ni u jednom od prethodno naznaĉenih stihova ne moţemo prepoznati da je reĉ o predanjima koja govore o dogaĊajima iz pravoslavnog ispovedanja, o kojima su apostoli znali, ali ih nisu zapisali (vezano za Bogorodicu i sl.). Kada ap. Pavle u posl. Galatima govori o predanju, on ga istiĉe kao izrazito negativnu pojavu (kao i Hristos u evanĊeljima), govoreći da je zbog revnovanja i drţanja otaĉkih obiĉaja bio slep za duhovnu realnost koja ga je okruţivala.
Poslanica Kološanima Kada isti apostol u poslanici Kološanima pominje ovaj pojam, on veoma ozbiljno upozorava tadašnje vernike da se ĉuvaju laţnih nauka i filozofija koje nastaju kroz ljudska mudrovanja (predanja) a na štetu prave evanĊeoske nauke. Ovakva predanja, koja su i u prvom veku bila prisutna, a koje su širili neki nazoviapostoli, Pavle naziva sujetnom prevarom: „Pazite da vas ko ne zarobi filosofijom i sujetnom prevarom po ljudskom predanju, po svetskim stihijama, a ne po Hristu.“ (posl. Kološanima 2:8. Naglasak moj). IzmeĊu ostalih laţnih smeranja, ova predanja su ukljuĉivala i zapovesti da se, umesto samo i jedino Bogu, hrišćani treba da klanjaju i sluţe anĊelima (Kološanima 2:18).
Prva poslanica Korinćanima Sa druge strane, u preostalim stihovima koji govore o predanju (1. Kor. 11:2, 23; 15:3; 2. Sol. 2:15; 3:6), apostol se o njemu odnosi na pozitivan naĉin i ima na umu vrlo konkretne stvari. Naime, u toku prvih dvadesetak godina postojanja hrišćanske Crkve, do pedesetih godina prvoga veka, apostoli su propovedali evanĊelje usmeno – još uvek ništa ne zapisujući. Kako se kroz godine broj hrišćana neprestano povećavao i crkve se osnivale u mnogim gradovima Rimskog carstva, a u isto vreme se pojavili i laţni uĉitelji koji su iskrivljivali nauku Gospodnju, ukazala se potreba da se apostolskim pisanjem utvrdi pravo Hristovo uĉenje i kao takvo širi meĊu novozavetnim zajednicama. Dakle, u prve dve decenije širenja hrišćanstva, apostoli su usmenim propovedanjem (predavanjem) pouĉavali uĉenike hrišćanskoj veri. Tako, kada ap. Pavle spominje predanje u posl. Korinćanima, on piše tamošnjim vernicima podsećajući ih na svoje ranije propovedanje – dok je još bio meĊu njima: „Ugledajte se na mene, kao što se i ja ugledam na Hrista. Hvalim vas pak što me se sećate u svemu i što drţite predanja onako kako sam vam predao.“ (1. Kor. 11:1, 2. Naglasak moj.) .„Ja sam, naime, primio od Gospoda što sam i vama predao, da je Gospod Isus, one noći kada je bio predan, uzeo hleb...“. (1. Kor. 11:23. Naglasak moj). 35
„Obznanjujem vam, braćo, evanĊelje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, u kom i stojite, kojim se i spasavate, ako ga ĉvrsto drţite kako sam vam ja objavio, sem ako niste uzalud poverovali. Jer sam vam pre svega predao što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe – po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut trećega dana – po Pismima.“ (1. Kor. 15:1-4. Naglasak moj). Pošto pisac ove poslanice nije bio jedan od dvanaestorice apostola, te nije liĉno prisustvovao Hristovoj smrti i vaskrsenju, on napominje da je im predao (na usvajanje – verom) ono što je i sam primio (na znanje i verovanje) od drugih. Zapravo, sadrţaj više poglavlja ovog pisma predstavlja ponavljanje onoga što im je nekoliko godina ranije predao svojim propovedanjem, a to iz razloga što su se neki u meĊuvremenu pokolebali u veri i govorili da nema vaskrsenja iz mrtvih (stihovi 15:11-19), verovatno pod uticajem grĉke misli i religije koja je to negirala. U pravoslavnoj literaturi, izmeĊu ostalih, mogu da se proĉitaju i izjave poput ove koja sledi, a kojima se ţeli da dokaţe da apostoli upućuju današnje vernike da se drţe pravoslavnih predanja: „U Novom Zavetu stoji zapovest (1. Tim. 6, 20; Tim. 2, 2) i pohvala (1. Kor. 11, 2) za drţanje i ĉuvanje Svetog Predanja.“1 Milan Vukomanović, sociolog religije, meĊutim, zastupa ispravno uverenje da se termin „predanje“ kojeg spominju apostoli ne moţe poistovetiti sa „predanjem“ o kojem govore sveti oci kao i pravoslavci modernog vremena: „Vaţno je tu, svakako, uoĉiti da se apostol poziva na usmenu kerigmatsku tradiciju, na jedno predanje koje treba saĉuvati u pamćenju. Punih sedam vekova nakon ovog Pavlovog svedoĉanstva, vizantijski uĉenjak Jovan Damaskin pozivao se, u svom spisu o ikonama, na to izvorno znaĉenje Tradicije kao pamćenja, i to kolektivnog pamćenja. Tradicija je, kako tu veli Damaskin, omeĊena veĉnim granicama, i kao takva ona je trajna i nepromenljiva. MeĊutim, sam sadrţaj hrišćanske Tradicije u prvom veku, u Pavlovo doba, nije isti kao onaj u osmom veku. (...) Kada Pavle upućuje na Tradiciju, on tu uglavnom ima u vidu samo usmenu propoved o Isusovoj smrti i vaskrsenju, sakrament krštenja, nekakav rudimentarni oblik evharistije i Stari Zavet. Sa druge strane, kad Jovan Damaskin govori o Tradiciji, on se već moţe pozvati na više razliĉitih elemenata, slojeva hrišćanskog predanja: Novi, a ne samo Stari Zavet; Nikejski simbol vere i dogmu o Trojstvu; religijske i politiĉke odluke bar šest vaseljenskih sabora, nešto razvijeniji oblik liturgije, evharistije; dela crkvenih otaca; i najzad, ikone – kao „nesluţbeni“, ali u Jovanovo vreme već naširoko rasprostranjeni vid pravoslavnog bogosluţenja.“2 Sa druge strane, „pohvala“ za drţanje predanja upućena Korinćanima, odnosi se samo na njihovo sećanje na Pavlov primeran hrišćanski ţivot i ranije izreĉene propovedi o raznim duhovnim istinama, kao što iz teksta jasno proizilazi (11:1-2). Ipak, iako ovaj apostol sada ispisuje mnogo od onoga što je ranije bio usmeno izgovorio, u njegovim kazivanjima nigde ne nalazimo da su besede o „vavedenju Bogorodice“ i sl. bile sadrţane u ranije izgovorenim propovedima (predanjima) upućenim ovim i vernicima drugih crkava.
1
2
Tekst Branislava Peranovića, u knjizi „Biblija bez Boga, hrišćanstvo bez crkve“; Cetinje 1997. str. 27. Naglasak moj. Milan Vukomanović, Rano hrišćanstvo - od Isusa do Hrista, Svetovi, Novi Sad, 1996. god. str. 289-290. Naglasak moj.
36
Druga poslanica Solunjanima I preostala dva stiha, ispisana perom već pomenutog uĉitelja prve Crkve, nedvosmisleno odbacuju mogućnost da se pod njima podrazumevaju predanja današnjeg istoĉnog hrišćanstva. U prvom od njih, apostol ohrabruje vernike u Solunu da stoje ĉvrsto i nepokolebljivo u veri, upućujući ih da se pridrţavaju onoga što su nauĉili iz njegove usmene reĉi (propovedi) i pisma koje im je pisao sa svojim saradnicima par godina ranije (a koje mi nazivamo Prvom poslanicom Solunjanima). „Stojte onda ĉvrsto, braćo, i drţite predanja koja nauĉiste bilo našom reĉju bilo našom poslanicom.“ (2. Sol. 2:15. Naglasak moj ). Ovo je bilo od posebne vaţnosti iz razloga što Solunjani, poput drugih hrišćana širom Rimskog carstva, nisu imali kompletno Boţije otkrivenje u pisanom obliku (za razliku od vernika koji su ţiveli u kasnijim vekovima – pa sve do danas), da bi iz njega mogli da se pouĉavaju. U to vreme su kolala razna tumaĉenja izvorne evanĊeoske poruke kao i pisma (poslanice) koje su crkvama upućivali nepoznati autori koji se nisu libili da se potpišu i imenima apostola, samo da bi njihova krivoverja bila što bolje prihvaćena meĊu novoobraćenima. Takva predanja i poslanice su imale veoma negativan efekat po duhovnu stabilnost crkava i pojedinaca i rušile veru mnogih. Primere upravo reĉenog nalazimo na nekoliko mesta u Novom zavetu: „A vas, braćo, molimo u pogledu dolaska Gospoda našega Isusa Hrista i našeg sakupljanja oko njega, ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplašiti, ni duhom, ni reĉju, ni toboţe našom poslanicom – kao da je dan Gospodnji već tu. Da vas niko ne prevari ni na koji naĉin...“ (2. Sol. 2:2. Naglasak moj). „A poganih praznih reĉi kloni se, jer će takvi sve više napredovati u bezboţnosti, i njihova reĉ izjedaće kao rak rana. MeĊu ovima su Imenej i Filit, koji se udaljiše od istine govoreći da se vaskrsenje već dogodilo, i tako ruše neĉiju veru.“ (2. posl. Timoteju 2:16-17 ). Oĉigledno je da se ni iz ovih stihova ne moţe zakljuĉiti da Pavle upućuje vernike da drţe u sećanju predanja o Bogorodici i svetiteljima, već se radi o temeljnim istinama novozavetnog hrišćanstva a to su vaskrsenje mrtvih i drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista. Poslednji citat sa kojim se susrećemo a koji pominje reĉ „predanje“ se nalazi takoĊe u 2. posl. Solunjanima, a glasi ovako: „A vama nalaţemo, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, da se odvojite od svakoga brata koji ţivi neuredno, a ne po predanju koje su primili od nas.“ (stih 3:6. Naglasak moj). Kao što je oĉigledno iz samoga stiha, kao i ĉitavog konteksta, Pavle je još ranije dao uputstva ovoj zajednici o primernom hrišćanskom ţivljenju, kojih se, naţalost, nisu baš svi pridrţavali. Konkretno, radilo se o nekima koji su ţeleli da ţive na raĉun svoje braće i sestara po veri, u isto vreme ništa ne radeći i ne privreĊujući (stihovi 7-12). Zato apostol ponovo ponavlja (ovoga puta i zapisujući ovu uredbu koju im je ranije saopštio u formi usmenog predanja, u stihu 10): „Jer i kad smo bili kod vas, ovo smo vam nalagali: ako neko neće da radi, neka i ne jede.“
37
Najcitiraniji stih Na kraju ţelim da obratimo paţnju na stih koji pravoslavni autori ponajviše citiraju, ţeleći da njegovim, inaĉe pogrešnim tumaĉenjem potvrde valjanost svoga veroispovedanja. Pomenuti tekst se nalazi u poslednjem poglavlju Jovanovog evanĊelja: „A ima i mnogo ĉega drugog, što Isus uĉini, koje – kad bi se zapisalo jedno po jedno – mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.“ (Ev. po Jovanu 21:25). Ovaj stih je omiljen meĊu pravoslavnim bogoslovima. Po njihovom mišljenju on predstavlja svojevrstan dokaz o tome da ĉak i apostoli potvrĊuju istoriĉnost i istinitost predanja koja se veruju u okvirima istoĉnog hrišćanstva, a koja će biti detaljno razmotrena u narednim poglavljima. Ipak, pored ove Jovanove izjave, postoji još jedna, koju oni uglavnom vešto zaobilaze jer im se oĉigledno ne uklapa u pomenuti koncept. Ona glasi ovako: „I mnoga druga ĉuda uĉini Isus pred uĉenicima, koja nisu zapisana u ovoj knjizi; a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Boţiji, i da verujući imate ţivot u njegovo ime.“ (Ev. po Jovanu 20:30-31). Ovi stihovi, poput onog iz dvadeset prvog poglavlja, su više nego jasni u svom znaĉenju i za ĉitaoca koji se po prvi put sreće sa Biblijom, tako da je potrebna velika mašta da bi se u njima proĉitalo ono što tamo ne piše. Jedino što ovi tekstovi naglašavaju jeste da su postojala još mnoga dela i ĉuda koja je Isus uĉinio pred uĉenicima za vreme njegove zemaljske misije koja je okonĉana vaznesenjem na nebo. Apostol takoĊe naglašava i reĉi: „...koja nisu zapisana u ovoj knjizi“. (stih 20:30; naglasak moj), misleći pritom svakako na knjigu koju je on upravo dovršavao, a koju mi nazivamo evanĊeljem po Jovanu. Sam Jovan je u svom evanĊelju zabeleţio mnogo manje Hristovih ĉudesnih dela nego što je to sluĉaj sa drugim evanĊelistima (Jovan spominje manje od deset Hristovih ĉuda u svom izveštaju, što svakako predstavlja kap u moru ĉudesnih dešavanja vezanih za Spasiteljev ţivot. Zato, ukoliko iskreni ĉitalac Svetoga pisma ţeli da sazna o kojim to ĉudima Jovan nije pisao, pozvan je da proĉita i ostala evanĊelja). Ono što je još interesantno da pomenem jeste da Jovan kaţe i sledeće: „A ima i mnogo ĉega drugog, što Isus uĉini, koje – kada bi se zapisalo jedno po jedno –mislim da napisane knjige ne bi stale ni u sami svet.“ (stih 21:25; naglasak moj). Ĉinjenica je da prilikom ĉitanja sva ĉetiri evanĊelja nalazimo pomen mnogih Hristovih ĉudesnih dela. Neka od njih su opisana priliĉno detaljno (kao na pr. ona koja su opisana u Jovanovom evanĊelju), a druga spomenuta u kratkim crtama (kao na pr. u ev. po Mateju 4:23-25; u kome se govori o velikom mnoštvu ljudi koji su bili isceljeni od svojih bolesti i tegoba. DogaĊaji poput ovog nisu predstavljali retkost tokom Hristove troipogodišnje propovedniĉke mesijanske sluţbe). Pošto je apostol Jovan bio svedok svih dešavanja (pa i onih koja nisu zapisali ostali apostoli), te pošto je sasvim sigurno na stotine ljudi bilo isceljeno, osloboĊeno zlih duhova ili vaskrsnuto, ovaj evanĊelista je uistinu imao pravo kada je rekao da bi za opisivanje svih dogaĊaja ponaosob („jedno po jedno“) bilo potrebno jako puno vremena i velika koliĉina materijala za pisanje (papirusa i pergamenata, tj. „knjiga“). Pravoslavna „sveta predanja“ o dogaĊajima u vezi Bogorodice, mnogobrojnih svetitelja i „ĉudesima“ vezanim za njihove ţivote, a koja potiĉu iz kasnijih decenija ili 38
vekova, sasvim sigurno ne mogu da se svrstaju pod „ĉuda koja je Isus uĉinio pred svojim uĉenicima“ – a o ĉemu jedino govori apostol Jovan. No, trideset i prvi stih 20. poglavlja ovog evanĊelja nam otkriva još jednu vrlo vaţnu ĉinjenicu. Ona nam kazuje da, iako mnoga Hristova dela nisu opisana, kao ni mnoge njegove besede (setimo se samo izjave ap. Pavla iz Dela apostolskih 20:35; u kojoj on citira reĉenicu Gospoda Isusa Hrista koju nije zabeleţio nijedan evanĊelista a koja glasi: ‘Blaţenije je davati nego li primati’), ipak ono što je zapisano jeste više nego dovoljno da svaka osoba koja iskreno poveruje u Hrista ima veĉni ţivot: „...a ova su zapisana da vi verujete da je Isus Hristos, Sin Boţiji, i da verujući imate ţivot u njegovo ime.“ (stih 20:31, naglasak moj). Na kraju krajeva, uoĉili smo da stih koji pravoslavnima najviše odgovara po pitanju uĉenja o biblijskoj zasnovanosti „svetog predanja“ zapravo uopšte ne potvrĊuje njihovo gledište.
Da li je sveto predanje starije od Svetog pisma? Interesantno bi bilo napomenuti i zapaţanje koje nam odmah upada u oĉi prilikom ĉitanja tvrdnji pravoslavaca da je „sveto predanje“ starije od Svetog pisma. Naime, odluke Vaseljenskih sabora, uĉenje o svetim tajnama, kanoni i pravila pomesnih sinoda i sabora, pravila sv. Vasilija i ostalih svetitelja, spisi svetih otaca i njihova ţitija kao i ostale „komponente“ pravoslavnog predanja nastale su vekovima posle završetka pisanja Biblije i smrti apostola! Sav problem koji zapravo teolozi Istoĉne crkve ţele da reše proglašavanjem svetog predanja jednakim Svetom pismu jeste u spoznanju ĉinjenice da u okviru njihovog verovanja postoji dugaĉak niz dogmi koje ne mogu ni na koji naĉin da pronaĊu svoje utemeljenje u svetim tekstovima hrišćanstva (Novom zavetu). Mnoge su ĉak u direktnoj suprotnosti sa apostolskom teologijom. Pravoslavni autor Ivan Nikoljin, nastavnik vitanske duhovne seminarije, priznao je da je razlog preteranog naglašavanja vaţnosti predanja upravo ovaj: „Vaţnost i neophodnost predanja i u jednom i u drugom obliku1 neosporivi su. (...) Ako Sv. Predanje ne bi dopunjavalo Sv. Pismo, onda bi, znaĉi, mnoga verska pitanja (poštovanje svetitelja, ikona, molitva za umrle) ostala bez povoljnog rešenja.“2 Stoga, jedino rešenje koje je teolozima Istoĉne crkve bilo preostalo, sastojalo se u proklamovanju napred pomenutih predanjskih uĉenja za jednako bogonadahnute poput tekstova koji su proizašli iz pera liĉnih pratilaca Isusa Hrista. Po pravoslavnima, osoba nipošto ne sme ĉitati Bibliju razumevajući je nezavisno od uĉenja svetih otaca, napominjući da bi tako nešto i pomisliti bila „laţna i sablasna misao“3: „Crkveno uĉenje se zasniva na dva izvora: Svetom Pismu i Svetom Predanju, pri ĉemu se Sveto Pismo smatra izdankom Svetog Predanja, i kao takvo, tumaĉi se samo u njegovim okvirima.“4
Autor misli na usmeni i pisani oblik predanja. Ivan Nikoljin, Pravoslavna apologetika, 1934. god. str. 160. Naglasak moj. 3 Sergij Bulgakov, Pravoslavlje, 1991. god. str. 69. 4 U šta veruju pravoslavni hrišćani, Svetilo, Mala pravoslavna biblioteka, str. 2. Naglasak moj. 1
2
39
Dobar odgovor na ovu tvrdnju dao je pravoslavni episkop Georgije Popović (episkop niški, pa temišvarski, ţiveo do 1757. god), ĉije je reĉi zapisao veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradović. On je rekao: „Bog pravedni i milostivi sozdao je ĉloveka svobodna, dao mu um i razum da ga u svako vreme vode i prosveštavaju. Stari su mislili za sebe (episkop misli na svete oce; prim. I. S.), a mi valja da mislimo za nas; nismo ni mi od panja otesani. Ljudi smo slovesni, umom i razumom od boga obdareni, a pri tom imamo u ruku JevanĊelije Hristovo i apostolske nauke – što je, dakle, potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo ni pošteno.“1 Kada bi o biblijskim tekstovima rasuĊivali odvojeno od uĉenja mnogobrojnih „svetih otaca“, upravo onako kako bi i trebalo da se rasuĊuje (iako pravoslavni to smatraju sablasnom mišlju), na osnovu njih bi nam postalo jasno da Gospod ni u kom sluĉaju ne odobrava veliki deo njihove verske prakse (kao što će biti prikazano u narednim poglavljima, Boţija Reĉ zabranjuje ikonopoštovanje, molitve za umrle, molitveno obraćanje preminulim „svetiteljima“, a ima i sasvim drugaĉiji pogled na uĉenje o spasenju, krštenju, priĉešću, vaskrsenju mrtvih – da spomenem samo neke). Ovako, kada osoba na svoje oĉi stavi svetopredanjske „naoĉare“ i prihvati znaĉenje Biblije koje je proisteklo iz umova kasnijih crkvenih autoriteta (a koji su u mnogo ĉemu bili i jedni drugima protivreĉni - što će biti u ovoj knjizi prikazano), koji su u hrišćansko bogosluţenje uvodili najrazliĉitije novotarije, sasvim je sigurno da neće uoĉiti izvorno hrišćansko ispovedanje, već će postati poštovalac neautentiĉnog poimanja najsvetije vere. Ovu istinu je uoĉio i jedan od najvećih i najpoznatijih knjiţevnika modernog doba, ruski pisac Lav Nikolajeviĉ Tolstoj. Iako nije pripadao crkvama evanĊeoskih hrišćana, niti je u mnogo ĉemu delio njihovo verovanje, Tolstoj je napisao nekoliko dela u kojima je ispoljio otvoreno neslaganje sa uĉenjem Pravoslavne crkve – što je na kraju doprinelo otvorenom sukobu i njegovim iskljuĉenjem iz pomenute organizacije. Evo šta je, izmeĊu ostalog Tolstoj napisao, uporeĊujući izvorno Hristovo uĉenje sa mnogobrojnim njegovim tumaĉenjima koja su nastala tokom kasnijih vekova: „I ja poĉeh izuĉavati hrišćanstvo u onom što iz hrišćanskog uĉenja rukovodi ţivotom ljudskim. Ja poĉeh izuĉavati ono hrišćanstvo ĉiju sam primenu video u ţivotu, i stadoh uporeĊivati tu primenu sa njenim izvorom. Izvor hrišćanskog uĉenja behu jevanĊelja; i u jevanĊeljima ja nalaţah objašnjenje onoga smisla koji je rukovodio ţivotima svih ţivećih ljudi. No naporedo sa tim izvorom ĉiste vode ţivota ja naĊoh neopravdano sjedinjeno sa njim blato i travuljinu, koji su zaklanjali od mene njegovu ĉistotu; naporedo sa visokim hrišćanskim uĉenjem ja naĊoh svezano sa njim, njemu tuĊe, ruţno uĉenje jevrejsko i crkveno.“2 Za sam kraj navešću i izjavu koja će nam još jedanput potvrditi da se pravoslavno verovanje, u celini, ne temelji samo na Bibliji već i na predanjima koja su u nedovršenom procesu stalnog nastajanja. Shodno tome, saznajemo da se uĉenju Istoĉne crkve stalno dodaju nova otkrivenja koja postaju sastavni deo njene dogme: „Sveto predanje se uvek nastavlja, i sada ništa manje nego ranije, ţivimo u Svetom predanju i stvaramo ga.“ 3
Dositej Obradović, Izabrani spisi, 1989. god. str. 94. Naglasak moj. Tolstoj, JevanĊelje, izdavaĉ: Metaphysica, Beograd 2004. god, str. 18-19. Naglasak moj. 3 Sergij Bulgakov, Pravoslavlje, 1991. god. str. 83. Naglasak moj. 1
2
40
Upravo iz razloga što se pravoslavno predanje stalno nastavlja i dodaju mu se nove pojedinosti (koje su, pored toga što su nove, i suprotne uĉenju apostola), valjalo bi ponovo poslušati episkopa Georgija Popovića koji je zastupao ispravno biblijsko gledište: „No, nije li nam slobodno rasuditi je li moguće da duh sveti drugojaĉe ĉrez apostola Pavla uĉi i uzakonjava, a drugojaĉe ĉrez svete oce? Na ovi naĉin duh bi sveti samom sebi protivreĉio, danas na jedan naĉin uĉeći, a sutra na drugi, i ne bi mu se moglo ni u jednoj ni u drugoj stvari verovati; no to nije moguće ni pomisliti. Što god duh sveti jedanput uzakoni i ustanovi, to mora vo vek veka nepokolebimo i sveto ostati. Ljudi ĉesto krat sami sebi protivoreĉe i protivuzakonovljavaju, jer su ljudi podloţni pogreškam; a duh boţiji, veĉna istina, bezgrešni i sovršeni, nikad ni u ĉemu niti moţe niti hoće sebi protivreĉiti ni protivuzakonovljavati niti u ĉem pogrešiti. Zato, dakle, ako su sveti oci u ĉemgod protiv nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni su mogli kao ljudi u tom pogrešiti, protiv javne duha svetoga nauke, ĉrez apostola Pavla predate, mudrujući i ustanovljavajući (...) Ali je bilo mnogo svetih otaca!? Ništa to ne ĉini. Da ih je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet sloţi, da anĊeo s neba doĊe i da uĉi što protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni verovati. Ovo ne velim ja nego sami duh sveti iz usta apostola Pavla (episkop misli na stihove iz posl. Galatima 1:6-10; primedba I. S.). „Nemojte svakom duhu verovati, no iskušavajte je li od boga“ – uĉi nas isti oni koji je iz prsiju Spasiteljevih mudrost poĉerpao, Joan Bogoslov (1. posl. Jovanova 4:1; prim. I. S.). Kako ćemo ih, dakle, iskušavati? (...) Je li soglasno prvoj nauci svetoga duha? I ako nije, nije od boga; bog svoju volju nikad ne izmenjava.“1 Budući da se u potpunosti slaţem sa izjavom mudrog episkopa, u narednim poglavljima ću nastaviti sa izlaganjem pravoslavnog svetootaĉkog poimanja hrišćanstva, uporeĊujući ga sa njegovim izvorom - tekstovima Staroga i Novoga zaveta, kao i mnogim drugim istorijskim ĉinjenicama. Iz upravo tog i takvog izlaganja, svakome ĉitaocu ovoga dela će postati jasno da se Istoĉna crkva nipošto ne moţe nazvati „svetom, sabornom i apostolskom“ (što je pridev kojim se stalno, bez ikakve osnove, ukrašava), kao i to da „sveto predanje“ pomenute crkve na isti naĉin ukida Boţiju Reĉ, kao što je to bio sluĉaj sa jevrejskim predanjem koje je Gospod osudio i proglasio „uzaludnim poštovanjem“. (Mt. 1:1-8; Mk. 7: 1-13).
1
Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 92-93. Naglasak moj.
41
42
2. BIBLIJSKO UĈENJE O SPASENJU „Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki – ko veruje u njega – ne propadne, nego da ima veĉni ţivot. Bog, naime, nije poslao Sina u svet da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom. Ko veruje u njega – tome se ne sudi; a ko ne veruje već je osuĊen, što nije verovao u ime jedinorodnoga Sina Boţijeg.“ Evanđelje po Jovanu 3:16-18 „Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Boţiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo, naime, njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela, koja je Bog unapred pripravio – da u njima ţivimo.“ Poslanica Efescima 2:8-10. Kako zadobiti spasenje pred Bogom? Ovo je nesumnjivo najvaţnije pitanje u univerzumu. Od odgovora na njega zavisi sudbina ĉitavoga ĉoveĉanstva kao i sveukupne kreacije. Prvi upitnik na koji ţelim da odgovorim glasi: Da li je Bog grešnom ĉoveku ponudio oproštenje greha i veĉni ţivot do koga on treba da stigne na lak ili teţak naĉin? Ili, da pitanje postavim još jasnije: Da li je Bogu uopšte stalo do toga da njegovo palo stvorenje bude spašeno? Ukoliko je odgovor na ovo pitanje „da“, onda moţemo sa sigurnošću da pretpostavimo (pre nego što to i dokaţemo) da je Bog uĉinio sve što je neophodno za spasenje ljudskog roda. Ukoliko je odgovor „ne“, onda moramo da pretpostavimo (a i to mora biti uoĉljivo i dokazivo) da je Stvoritelj na sve moguće naĉine pokušao da sakrije put spasenja i ĉoveku ga uĉini nejasnim i neprepoznatljivim. U ovom poglavlju ćemo razmatrati i potvrditi biblijsku istinu o spasenju koje je besplatni dar od Boga, a u narednom ustanoviti da li Pravoslavna crkva pruţa istinit odgovor na pitanje: kako stići u nebesko carstvo? Na stranicama Boţije Reĉi, Biblije, zapisana su mnogobrojna svedoĉanstva o Bogu kao neograniĉenoj ljubavi. Boţije otkrivenje opisuje Njega kao Veliĉanstvenog, koji je još pre stvaranja sveta, u svom beskrajnom sveznanju, imao uvid u buduće ĉovekovo sagrešenje i u veĉnosti osmislio plan spasenja. Ipak, pre nego što nešto više kaţem o samom spasenju, naĊimo najpre odgovor na pitanje: zbog ĉega je potrebno spasenje?
Zbog ĉega je potrebno spasenje? Na poĉetku ovog prouĉavanja sam duţan da istaknem da svetopisamska objava o stvaranju sveg ţivog i neţivog sveta, pa i ĉoveka, zapisana u prvoj knjizi Mojsijevoj, nije samo mitološki i legendarni zapis – već istorijski izveštaj o stvarnom dogaĊaju. Ovo posebno napominjem iz razloga što najveći broj Srba u današnje vreme, u isti mah nazivajući se hrišćanima, uopšte ne veruje u biblijski izveštaj o stvaranju, već se pouzdaje u istinitost teorije o evoluciji. Pošto u ovom poglavlju ne ţelim da obraĊujem ĉinjenice o istinitosti Biblije i zabludama koje propagiraju evolucionisti (tj. današnja 43
zvaniĉna ateistiĉka nauka), pozivam istinoljubive ĉitaoce da potraţe literaturu na srpskom jeziku, pisanu od hrišćanskih nauĉnika – doktora prirodnih nauka, u kojima su detaljno oborene sve evolucionistiĉke pretpostavke i prikazani dokazi o specijalnom Boţijem stvaranju.1 Pošto prihvatimo ĉinjenicu o boţanskom stvaranju, koje je potkrepljeno mnogobrojnim nauĉnim dokazima, biva nam mnogo lakše da verujemo i u sve ostale istine koje su zapisane u Knjizi nad knjigama. U Mojsijevom izveštaju, kojeg je saĉinio po inspiraciji Svetog Duha, ĉitamo da je Gospod stvorio ĉoveka kao krunu svoga stvaralaĉkog dela: „Potom reĉe Bog: da naĉinimo ĉovjeka po svojemu obliĉju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh ţivotinja što se miĉu po zemlji. I stvori Bog ĉovjeka po obliĉju svojemu, po obliĉju Boţijemu stvori ga, muško i ţensko stvori ih. (...) Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma. I bi veĉe i bi jutro, dan šesti.“ (1. Mojs. 1:26, 27, 31). Boţiji prvobitni plan za njegovu tvorevinu bio je veĉni ţivot kojeg samo On poseduje. Izuzetna raznolikost biljnog i ţivotinjskog sveta, milijarde zvezda u svemiru i anĊeli koji sluţe Tvorcu, trebali su da u ljudima izazovu divljenje i strahopoštovanje prema Preuzvišenom: „Slavu Boţiju kazuju nebesa, nebo javlja delo Boţijih ruku. Dan ţubori, drugom danu zbori, noć poruku drugoj noći šalje. Nema reĉi, nit ima govora, gde se ne bi poruka im ĉula. Po svoj zemlji ona se razleţe; Njene reĉi na kraj sveta stiţu.“2 Ipak, Svemogući nije ţeleo da gospodar ĉitave Njegove kreacije bude na nivou ropske poslušnosti Onome koji ga je sazdao. Iz razloga poštovanja slobodne volje stvorenih po Svome obliĉju, Bog je prvim ljudima ponudio izbor. On se sastojao u odluci i odabiru veĉnog ţivota sa Tvorcem u svim krasotama stvorenog sveta, ili pak svojevoljno i namerno biranje veĉite smrti i odvojenja od Boga. „I uĉini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lijepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od ţivota usred vrta i drvo od znanja dobra i zla. (...) I zaprijeti Gospod Bog ĉovjeku govoreći: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijećeš.“3
Neke od izuzetnih knjiga dostupnih na srpskom jeziku: „Evolucija ili stvaranje“, autori: Reinhard Junker i Siegfried Scherer; „Šta dokazuju stenje i kosti?“, Autor: Karl Vilend; „Krah evolucije“, autor: Duane T. Gish; „Mala misterija stvaranja“, Robert V. Gentry; „Postanje“, Ariel A. Roth; „Ikone evolucije“, Jonathan Wells; „Ĉudesa stvaranja“, Harun Jahi; Biblijski potop, Dr Henri Moris i Dţon Vitkomb itd, (u izdanju Centra za prirodnjaĉke studije iz Beograda kao i srodnih udruţenja i izdavaĉkih kuća). 2 Psalam 19:1-4; prevod i prepev prof. dr Aleksandar Birviš. 3 1. Mojsijeva 2:9, 16-17. Naglasak moj. 1
44
Na svu ţalost, upravo u vreme ovog ĉovekovog ispita, pre nego što je bogoliki uzbrao sa drveta (veĉnog) ţivota i time pokazao svoju odluĉnost za ţivot sa Gospodom, odigrao se jedan dramatiĉan dogaĊaj. Gospod Isus Hristos o njemu kaţe ovako: „Gledao sam satanu kako je pao sa neba kao munja.“ (Lk. 10:18). Isto tako i starozavetni proroci: „Kako pade sa neba, zvijezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, više zvijezda Boţijih podignuću prijesto svoj, i sješću na gori zbornoj na strani sjevernoj; Izaći ću u visine nad oblake, izjednaĉiću se sa višnjim. A ti se u pakao svrţe, u dubinu grobnu.“1 „Ovako veli Gospod Gospod: ti si peĉat savršenstva, pun si mudrosti, i sasvijem si lijep. Bio si u Edemu vrtu Boţijem; pokrivalo te je svako drago kamenje: sarad, topaz, dijamant, hrisolit, onih, jaspid, safir, karbunkul, smaragad i zlato; onaj dan kad si se rodio naĉinjeni ti biše bubnji tvoji i svirale. Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš; i ja te postavih; ti bješe na svetoj gori Boţijoj, hoĊaše posred kamenja ognjenoga. Savršen bješe na putovima svojim od dana kad se rodi dokle se ne naĊe bezakonje na tebi. (...) Srce se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti pokvari mudrost svoju svjetlošću svojom; baciću te na zemlju...“2 Heruvim, anĊeosko biće vrhunske moći i inteligencije, zbog ţelje da se izjednaĉi sa Bogom, bio je zbaĉen daleko od Boţijeg prestola. Sa njime, od Svetog je odstupila i ĉitava vojska anĊela, trećina ukupno stvorenih: „I pokaza se drugi znak na nebu, i vidi: velika aţdaja, crvena kao vatra, sa sedam glava i deset rogova, a na njenim glavama sedam kruna, i njen rep povuĉe trećinu nebeskih zvezda, te ih zbaci na zemlju. (...) I bi zbaĉena velika aţdaja, stara zmija, zvana Ċavo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbaĉena na zemlju i njeni anĊeli behu zbaĉeni s njom.“3 Iz zavisti i mrţnje koja je sve više ispunjavala njegovo srce, sotona je pohitao da ĉim pre uništi onoga koji postavljen da bude gospodar nad svim stvorenjem. Ĉovek je sa svojom suprugom od neprijatelja bio zateĉen u još uvek „nedefinisanom“ stanju pred Bogom. Njegove usne još uvek nisu bile dotakle plod sa drveta ţivota. Sotona je to brzo uvideo. Pristupio je ljudima na veoma lukav naĉin, navodeći ih da posumnjaju u Boţiju dobru nameru što se tiĉe njihove budućnosti: „Ali zmija bješe lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reĉe ţeni: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu? A ţena reĉe zmiji: mi jedemo roda sa svakog drveta u vrtu; samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete. A zmija reĉe ţeni: nećete vi umrijeti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kada okusite s njega otvoriti oĉi, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo. I ţena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i muţu svojemu, te i on okusi.“4 Zbog ovakve ljudske lakomislenosti, Ċavo, koga Gospod Hristos naziva „ubicom ljudskim od poĉetka“ (Jn. 8:44), uspeo je da prvi braĉni par, zajedno sa milijardama njihovih potomaka skrene na stranputicu koja vodi veĉnoj pogibli. Neposlušanjem
Knjiga proroka Isaije 14:12-15. Naglasak moj. Knjiga proroka Jezekilja 28:12-15, 17. Naglasak moj. 3 Otkrivenje Jovanovo 12:3-4, 9. Naglasak moj. 4 1. Mojsijeva 3:1-6. Naglasak moj. 1
2
45
Gospodnje volje i probanjem ploda sa „drveta spoznanja dobra i zla“, ĉovek ne samo da je stekao smrtnost tj. propadljivu prirodu, već je zasluţio i trenutno pogubljenje u skladu sa prethodnim Boţijim upozorenjem. Ipak, Bog je kao veliki ĉovekoljubac dopustio samo trenutnu smrt ĉoveka u duhovnom smislu – koja se oĉitovala u izgubljenom prisnom zajedništvu sa Njime. Pomenuta duhovna smrt se potom kroz nasleĊeni „praroditeljski greh“ proširila na celokupno Adamovo potomstvo. Do današnjega dana, nebrojeno mnoštvo ljudskih bića raĊaju se u stanju duhovnog mrtvila tj. bez zajedništva sa Bogom i bez veĉnoga ţivota. No, vratimo se za trenutak u edenski vrt, na momenat Gospodnjeg susreta sa našim zbunjenim i uplašenim praroditeljima. Iako ga je Reĉ obavezivala da usmrti prekršioce zapovesti, Svevišnji je ţrtvovao nevino ţivo biće, ţivotinju u ĉije je krzno obukao neposlušne i sakrio njihovu golotinju (1. Mojs. 3:7, 21). MeĊutim, to nije bio kraj iskazivanja Njegovog milosrĊa. Istom prilikom, Gospod je najavio ispunjenje svog veĉnog plana; plana potpunog oproštenja svih ljudskih krivica kroz Spasitelja koji će biti roĊen od ţene (bez uĉešća muškarca) a koji će biti pobednik nad sotonom: „I još mećem neprijateljstvo izmeĊu tebe (zmije; prim. I. S.) i ţene i izmeĊu sjemena tvojega i sjemena njezina, ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.“1 Od toga momenta, Pradavni je vodio ljudsku istoriju tako da bi je doveo do trenutka pojavljivanja boţanskog Spasitelja i spasenja ĉitavog ĉoveĉanstva.
Ĉovekova grešnost i Boţija ljubav Svojim sagrešenjem ljudi su stekli smrtnost. I ne samo nju. Stekli su i pogrešivu nesavršenu prirodu koja je sklona neizvršavanju Boţije volje i suprotstavljanju svemu što potiĉe od boţanske pravednosti i svetosti. Ta priroda je postala udeo svih ljudi, koji su sledstveno njoj, protiveći se Gospodu i ĉineći dela neĉastivoga, postali podloţni gnevu i veĉnoj osudi: „Stoga, kao što je posredstvom jednoga ĉoveka greh ušao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili (...) Jer ako su prestupom jednoga mnogi umrli (...) Sud je, naime, potekao od jednoga i tako doveo do osude (...) Jer, ako se posredstvom jednoga smrt zacarila - usled prestupa jednoga (...) Stoga, dakle, kao što je za jedan prestup došla osuda na sve ljude (...) Jer kao što su neposlušnošću jednoga mnogi postali grešni...“2 Pomenuta grešna priroda rezultovala je i prvim bratoubistvom (1. Mojs. 4:8). Apostol Jovan o uzrocima tog dogaĊaja kaţe sledeće: „Ne kao što Kain beše od neĉastivoga i ubi brata svoga. I zašto ga ubi? Zato što dela njegova behu zla, a dela njegova brata behu pravedna.“ (1. posl. Jovanova 3:12). U ljudskom društvu su se potom pojavile razliĉite forme moralne izopaĉenosti (poput mnogoţenstva, osvetoljubivosti itd). Neke od njih beleţi i Sv. pismo: „I uze Lameh dvije ţene (...) I reĉe Lameh svojim ţenama, Adi i Seli: ĉujte glas moj, ţene Lamehove, poslušajte rijeĉi moje: ubiću ĉovjeka za ranu svoju i mladića za masnicu svoju. Kad će se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta.“ (1. Mojs. 4:19, 23).
1 2
1. Mojsijeva 3:15. Naglasak moj. Poslanica Rimljanima 5:12, 15a, 16a, 17a, 18a, 19a.
46
Bezakonje je sve više napredovalo u pretpotopnoj istoriji zemlje meĊu tadašnjim stanovništvom. Tvorcu je bilo veoma ţao što se njegova tvorevina na ovakav naĉin izopaĉila i postala zla. Greh ljudi je postao tako strašan da je Gospod odluĉio da uništi sve što diše. Jedini ljudi spašeni od velike vodene katastrofe bili su Noje i njegova porodica: „I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle, pokaja se Gospod što je stvorio ĉovjeka na zemlji, i bi mu ţao u srcu. I reĉe Gospod: hoću da istrijebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od ĉovjeka do stoke i do sitne ţivotinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio. Ali Noje naĊe milost pred Gospodom. Ovo su dogaĊaji Nojevi: Noje bješe ĉovjek pravedan i bezazlen svojega vijeka; po volji Boţjoj svagda ţivljaše Noje. I rodi Noje tri sina: Sima, Hama i Jafeta. A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja. I pogleda Bog na zemlju, a ona bješe pokvarena; jer svako tijelo pokvari put svoj na zemlji. I reĉe Bog Noju: kraj svakome tijelu doĊe preda me, jer napuniše zemlju bezakonja; i evo hoću da ih zatrem sa zemljom.“1 Sto dvadeset godina posle ovog Gospodnjeg upozorenja, na zemlju je navalila velika vodena stihija koja je uništila sva kopnena ţiva bića koja su se nalazila van Nojevog kovĉega. Preko milijardu bezboţnih izgubilo je svoje ţivote. Moţda će se neko od ĉitalaca na ovom mestu zapitati da li je Bog uistinu milostiv kada je ovako nešto uĉinio? Zbog ĉega jednostavno nije zatvorio svoje oĉi pred grehom i sve oprostio? Ipak, kao što sam ranije pomenuo, Bog jeste Milostivi. Ali, njegova osobina jeste i apsolutna svetost. O ovoj Gospodnjoj osobini svedoĉi ĉitavo Sveto pismo: „I vikahu jedan drugome govoreći: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama; puna je zemlja slave njegove.“ (Knj. proroka Isaije 6:3). Zato što je On svet, svaki greh za koji ĉovek ne ţeli da se pokaje, mora biti kaţnjen. U vreme pred potop, pokajanje je bilo potrebno svakom razumnom stvoru, „koji su nekad bili neposlušni, kad je Boţija strpljivost ĉekala u Nojevo vreme, dok se gradio kovĉeg, u kom se malo njih, to jest, osam duša spaslo kroz vodu.“ (1. posl. Petrova 3:20). MeĊutim, kao što je sluĉaj i danas u XXI veku, na Nojevo upozoravanje najveći deo populacije je ostao gluv, ne ţeleći da sluša propovednika pravednosti. Ovaj Boţiji ĉovek je jedini verovao u Reĉ o dolazećem sudu: „Verom Noje bi obavešten o onome što se još nije videlo, pa obuzet strahopoštovanjem naĉini kovĉeg za spasenje svoga doma; njom on osudi svet i posta naslednik pravednosti koja se slaţe sa verom.“2 Onaj koji je pun milosrĊa, ţeleo je spasenje svake osobe. Ipak, morao je da prihvati slobodnu volju većine koja je odluĉila da ostane van njegove blagonaklonosti. Sud je na kraju ipak stigao.
Bog je pokretaĉ spasenja Ono što je veoma vaţno da naglasimo o temi koju prouĉavamo jeste da je spasenje u potpunosti Boţije a ne ljudsko delo. Biblija nam daje do znanja da u pogledu spasenja postoje dve, na prvi pogled, veoma zaĉuĊujuće i iznenaĊujuće krajnosti. U 1 2
1. Mojsijeva 6:5-13. Naglasak moj. Poslanica Jevrejima 11:7.
47
njoj ĉitamo o Bogu kao Biću koje je vrlo zainteresovano za spasenje svoje tvorevine a potom i o ljudima koji su krajnje nezainteresovani i odbijaju Gospodnji spasenjski plan. Svevišnji, iako preuzvišen i samodovoljan, ispunjava Bibliju dokazima o staranju i velikoj ljubavi prema svemu stvorenom a ponajviše prema ĉoveku: „Odavna mi se javljaše Gospod. Ljubim te ljubavlju vjeĉnom, zato ti jednako ĉinim milost.“ (Jeremija 31:3; naglasak moj). „Eda li je meni milo da pogine bezboţnik? govori Gospod, a ne da se odvrati od putova svojih i bude ţiv.“ (Jezekilj 18:23). „Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite ţivi.“ (Jezekilj 18:32). „... da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on ĉini da njegovo sunce grane zlima i dobrima i daje kišu pravednima i nepravednima.“ (Ev. po Mateju 5:45). „... da se od ovih ništavnih stvari obratite ţivom Bogu, koji je stvorio nebo, i zemlju, i more, i sve što je u njima; koji je u prošlim vremenima pustio sve mnogobošce da idu svojim putevima, ali ipak nije sebe kao dobrotvora ostavio neposvedoĉena, dajući vam kišu s neba i rodne godine, puneći vaša srca hranom i veseljem.“ (Dela ap. 14:15-17; naglasak moj). Sa druge strane, kao što sam pomenuo, Sveto pismo ne samo da govori o ĉoveku kao grešniku koji po svom telesnom roĊenju ne pripada Bogu već je pod uticajem sotonske vlasti, nego ga opisuje i kao biće koje nema ni najmanju ţelju da traţi Gospoda i ispunjava Njegovu volju - istrajavajući u bezboţnosti: „A vi ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i greha, u kojima ste nekada ţiveli kada ste se drţali obiĉaja ovoga sveta i poglavara demona, duha koji sada deluje u nepokornima. I svi mi smo nekada ţiveli meĊu njima, udovoljavajući poţudama svoga tela i sledeći telesne ţelje i nagone pa smo, kao i ostali, po prirodi bili podloţni Boţijem gnevu.“1 „Gospod s neba na sve ljude gleda: da li ima ikog razumnoga, da li ima ko da traţi Boga? Svak zaluta, svi se iskvariše, Nema nikog da što dobro ĉini, Ni jednoga jedinoga nema.“2 „Kao što je napisano: ‘Nema pravednoga – baš ni jednoga; nema razumnoga, nema toga koji Boga traţi. Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji ĉini dobro, nema baš ni jednog. Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama; usta su im puna kletve i gorĉine. Noge su im brze za krvoproliće, pustoš i beda je na njihovim putevima, a put mira ne poznaše. Pred njihovim oĉima nema straha od Boga.’“3
Poslanica Efescima 2:1-3; prevod WBTC, izdaje: Alfa i Omega, Beograd 1997. Naglasak moj. (Apostol Pavle piše vernicima u Efesu, opisujući im realnost duhovnog stanja u kome su se nalazili pre nego što su postali sledbenici Isusa Hrista). 2 Psalam 19:2-3; prevod prof. dr Aleksandar Birviš. Naglasak moj. 3 Poslanica Rimljanima 3:10-18. Naglasak moj. 1
48
Ovakav prikaz Boga i njegovog najuzvišenijeg stvorenja je popriliĉno razliĉit od predstava razliĉitih boţanstava i ljudi u drugim starim (mnogoboţaĉkim) religijama. U njima, za razliku od uĉenja hrišćanstva, bogovi su osobe koje se ne interesuju baš previše za sudbinu zemaljskih stanovnika, dok nasuprot tome, njihovi zemaljski poštovaoci teţe svim silama da im ugode – pa ĉak i prinošenjem ljudskih ţrtava. Evo nekih od starozavetnih primera koji opisuju sveštenike paganskog boga Vala u verskom zanosu, kao i prinošenje ljudskih ţrtava bogu Molohu: „A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreći: viĉite većma: jer je on bog! Valjada se nešto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili moţe biti spava, da se probudi. A oni stadoše vikati iza glasa, i parati se noţima i šilima po svom obiĉaju, dokle ih krv ne obli. A kad proĊe podne, stadoše prorokovati dokle doĊe vrijeme da se prinese dar; ali ni kaka glasa ni koga da odgovori, ni koga da ĉuje.“1 „Jer hoĊaše putovima careva Izrailjevih, i još sali likove Valima. I sam kaĊaše u dolini sina Enomova, i saţizaše sinove svoje ognjem po gadnijem djelima onijeh naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih. I prinošaše ţrtve i kaĊaše na visinama i po brdima i pod svakim zelenijem drvetom.“2 Zahvaljujući svome sveznanju, Svevišnji nije bio zateĉen ĉinjenicom da će otpali ĉovek krenuti stranputicom bez ikakve ţelje da na jedini pravi, bogougodni naĉin, ţivi i deluje. Bivajući potpuno uveren da će u sluĉaju Njegovog neintervenisanja ĉitavo ĉoveĉanstvo voĊeno sotonom propasti na najgori naĉin, Bog je još pre poĉetka vremena odreĊeni broj ljudi unapred odredio za spasenje i veĉni ţivot. Sveto pismo nam o tome veoma jasno svedoĉi.
PredodreĊeni za veĉni ţivot Apostol Pavle je u poslanici Efescima na veoma jasan naĉin opisao veliku biblijsku istinu o Boţijem predodreĊenju nekih ljudi za spasenje. Obratimo posebnu paţnju na tekst koji sledi a posebno na naglašene delove stihova koje sam ispisao podebljanim kurzivom. Naime, iz razloga svog posebnog ushićenja zbog saopštavanja ove istine, Pavle u jednom dahu ispisuje ĉitav tekst (zapazimo da je ĉitav naredni tekst zapravo jedna priliĉno dugaĉka reĉenica) i u njemu nekoliko puta istiĉe predodreĊenje: „Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta – da budemo sveti i neporoĉni pred njim, odredivši nas unapred u ljubavi, blagonaklonošću svoje volje, da nas Hristovim posredstvom usini, da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u voljenom Sinu; u njemu imamo otkup, njegovom krvlju, oproštaj prestupa – po bogatstvu njegove blagodati, koju je bogato izlio na nas u svakoj mudrosti i razboritosti, kad nam je obznanio tajnu svoje volje – po svojoj blagonaklonosti – koju je unapred odredio u njemu, da je sprovede kad se ispuni vreme, da u Hristu ponovo sastavi sve što je na nebesima i na zemlji; u njemu, u kom smo i mi postali naslednici, pošto smo unapred odreĊeni odlukom onoga koji sve ĉini shodno savetovanju svoje volje, da budemo na hvalu njegove slave – mi koji smo se unapred uzdali u Hrista; u njemu ste i vi, pošto ste ĉuli istinitu reĉ, evanĊelje svoga spasenja, i 1 2
1. Carevima 18:27-29. Naglasak moj. 2. Dnevnika 28:2-4. Naglasak moj.
49
poverovali, zapeĉaćeni obećanim Svetim Duhom, koji je kapara našeg nasledstva – za izbavljenje njegove tekovine, na hvalu njegove slave.“1 EvanĊelist Luka u Delima apostolskim takoĊe potvrĊuje biblijsku nauku o predodreĊenju, govoreći: „A mnogobošci slušajući ovo radovahu se i slavljahu reĉ Gospodnju, te poverovaše svi koji su bili odreĊeni za ţivot veĉni.“2 Boţija Reĉ spominje i „knjigu ţivota“ koja je na nebesima, a u kojoj su unapred zapisana imena onih koji će biti spaseni tokom ljudske istorije. Sa postojanjem takve knjige bili su upoznati Boţiji ljudi i u starozavetnom i u novozavetnom periodu: „Ali oprosti im grijeh: ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje koju si napisao.“3 „I klanjaće joj se svi koji stanuju na zemlji, ĉije ime - od postanka sveta - nije upisano u ţivotnoj knjizi Jagnjeta koje je zaklano.“4 „Ali nemojte da se radujete tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima.“5 „Da, molim i tebe, pravi druţe, pomaţi im, jer su se samnom zajedno borile u propovedanju evanĊelja sa Klimentom i ostalim mojim saradnicima, ĉija su imena u knjizi ţivota.“6 Naravno, zbog ovakvog izbora za neprolazni ţivot u nebeskom carstvu, Bog je morao u veĉnosti da pronaĊe naĉin za oproštenje greha onih koje je predodredio. Budući da je greh uĉinjen u celokupnoj povesti ĉoveĉanstva bio tako ogroman u Njegovim oĉima, On je izabrao, za Sebe, najbolnije rešenje. Isus Hristos, veĉni Boţiji Sin se saglasio sa voljom svoga nebeskog Oca i pristao da u odreĊeno vreme preuzme svo prokletstvo i kaznu za grehe sveta. Isusove reĉi iskazuju pokornost Boţijem planu spasenja: „Zato ulazeći u svet govori: ‘Ţrtava i prinosa nisi zaţeleo, ali si mi telo pripravio; ţrtve koje se spaljuju i ţrtve za greh nisu ti bile ugodne. Tada rekoh: evo dolazim – u knjizi je napisano za mene – da uĉinim, Boţe, tvoju volju’.7 „Jer nisam sišao sa neba da ĉinim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.“8 Kada apostol Petar govori o Hristovoj ţrtvi prinetoj na golgotskom krstu, on stavlja do znanja vernicima da je Njegovo raspeće bilo planirano u veĉnosti: „Znajući da od svog sujetnog naĉina ţivota, koji vam je od vaših otaca predan, niste iskupljeni propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i ĉistog jagnjeta, koji je pre postanka sveta bio predodreĊen, a na kraju vremena je objavljen radi vas.“9 EvanĊelist Luka potvrĊuje Petrove Bogom nadahnute reĉi, pišući sledeće:
Poslanica Efescima 1:3-14. Naglasak moj. Dela apostolska 13:48. Naglasak moj. 3 Druga Mojsijeva 32:32. Naglasak moj; Vidi još i: Knjiga proroka Danila 12:1. 4 Otkrivenje Jovanovo 13:8. Naglasak moj. 5 Ev. po Luki 10:20. Naglasak moj. 6 Poslanica Filipljanima 4:3. Naglasak moj. 7 Poslanica Jevrejima 10:5-7. Naglasak moj. 8 Ev. po Jovanu 6:38. 9 1. posl. Petrova 1:18-20. Naglasak moj. 1
2
50
„Udruţiše se zaista u ovom gradu protiv tvoga svetog sluge Isusa, koga si pomazao, Irod i Pontije Pilat sa mnogobošcima i sinovima Izrailjevim, da uĉine što je tvoja ruka i tvoja odluka unapred odredila da bude.“1 Ovako veliĉanstvenoj Boţijoj namisli o zameniĉkoj Hristovoj ţrtvi i izboru bezbrojnog mnoštva za ţivot u divotama veĉnog carstva, pravi evanĊeoski hrišćani ne mogu i ne ţele ništa da dodaju. Oni, umesto toga, sa divljenjem kliĉu Gospodu zbog njegove neverovatne milosti, odajući mu zahvalnost i slavu poput apostola Pavla koji je rekao: „O dubino bogatstva i mudrosti, i znanja Boţijeg! Kako su nedokuĉljivi njegovi sudovi i neistraţljivi njegovi putovi! Jer ko je upoznao Gospodnju misao? ili ko je bio njegov savetnik? ili ko mu je nešto prvo dao, da bi mu bilo vraćeno? Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin.“2
SPASENJE VEROM U DOBA STAROGA ZAVETA Kada govorimo o spasenju u ovom periodu, pod njim podrazumevamo Boţije delovanje u istoriji dugoj oko ĉetiri hiljade godina – koliko je proteklo, po biblijskoj hronologiji, od stvaranja sveta do vaskrsenja Isusa Hrista. Reĉima apostola Pavla koje istiĉu predodreĊenje, zapoĉećemo naše dokazivanje da je Bog oduvek ljude prihvatao i darivao im veĉni ţivot iskljuĉivo na osnovu njihove vere i odazivanja na Njegov spasonosni poziv. Ovaj bogonadahnuti Gospodnji sluga piše ovako: „A znamo da Bog sve pomaţe na dobro onima koji su po njegovoj odluci pozvani. Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni liku njegovoga Sina, da on bude prvenac meĊu mnogom braćom. Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te je i proslavio.“3 Dakle, apostol pominje ljude koje je Bog unapred znao i predodredio, a u odreĊeno vreme njihovog ţivota pozvao, opravdao i proslavio (u duhovnom smislu već postavio sa Hristom na nebesa; vidi: Ef. 1:3; Kol. 1:13). Pošto smo već govorili o Gospodnjem sveznanju i predodreĊenju, sada ćemo obratiti paţnju na Boţiji poziv i odaziv na njega, kao i na grešnikovo opravdanje.
Spasenje kroz veru Kada smo govorili o bogootpadnuću pretpotopnih stanovnika zemlje, naglasili smo da je veliku vodenu kataklizmu preţivelo osmoro ljudi na ĉelu sa pravednim Nojem. Iako se u trenutku nastanka potopa našlo samo nekoliko pravednika, u ranijoj istoriji pretpotopne zemlje je ţivelo još nekoliko Njemu ugodnih ljudi. Sveto pismo nam govori o pravednom Avelju i Enohu. Sasvim je sigurno, i tu ĉinjenicu ne bi smeli da dovodimo u pitanje, da su i njih dvojica bili od Boga izabrani i pozvani da mu sluţe. Već smo ranije utvrdili da niko sam po sebi ne traţi Gospoda (Ps. 14:3...). To znajući,
Dela apostolska 4:27-28. Naglasak moj. Poslanica Rimljanima 11:33-36. Naglasak moj. 3 Poslanica Rimljanima 8:28-30. Naglasak moj. 1
2
51
dolazimo do pitanja: na osnovu ĉega su Avelj, Enoh i Noje bili spaseni i prihvaćeni od Boga? Da li su spasenje zasluţili svojim bogougodnim delima ili su ga primili po nekom drugom osnovu? Knjiga nad knjigama naime kaţe: „A rodiv Matusala poţivje Enoh jednako po volji Boţjoj trista godina, raĊajući sinove i kćeri; Tako poţivje Enoh svega trista i šezdeset i pet godina; i ţiveći Enoh jednako po volji Boţjoj, nestade ga, jer ga uze Bog.(...) Ali Noje naĊe milost pred Gospodom. Ovo su dogaĊaji Nojevi: Noje bješe ĉovjek pravedan i bezazlen svojega vijeka; po volji Boţjoj svagda ţivljaše Noje.“1 Ĉitajući ove tekstove, ĉovek koji ne poznaje dovoljno dobro znaĉenje i smisao celokupnog Pisma, lako bi mogao da zakljuĉi da su pomenute liĉnosti zasluţile spasenje svojom poslušnošću i pravednošću. MeĊutim, Biblija se nikada ne sme tumaĉiti izdvajanjem pojedinih tekstova iz celokupnog konteksta Boţije Reĉi. Da bismo dobili odgovor na postavljeno pitanje, okrenućemo stranice Novog zaveta i u poslanici Jevrejima pronaći sledeće reĉi: „Verom Avelj prinese Bogu bolju ţrtvu nego Kain, zahvaljujući njoj dobi svedoĉanstvo da je pravedan, pošto je Bog svedoĉio za njegove darove, i njom on još uvek govori iako je umro. Verom Enoh bi prenet – da ne vidi smrti, i više se ne naĊe, jer ga Bog premesti. Jer pre no što je prenet bi posvedoĉen da je ugodio Bogu. A bez vere ne moţe mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on uzvraća nagradom onima koji ga traţe. Verom Noje bi obavešten o onome što se još nije videlo, pa obuzet strahopoštovanjem naĉini kovĉeg za spasenje svoga doma; njom on osudi svet i posta naslednik pravednosti koja se slaţe sa verom.“2
Šta je spasonosna vera? „A vera je tvrdo pouzdanje u ono ĉemu se nadamo, osvedoĉenje o stvarima koje ne vidimo.“ (Jevrejima 11:1). Kao što je reĉeno u stihu koji je pred nama, vera nije ono što mnogi Srbi današnjice veruju da jeste. Vera, dakle, nije narodna religiozna tradicija ili obiĉaji. Nije ni poštovanje davno umrlih predaka za koje se smatra da su bili osnivaĉi nacionalnih crkava. Nasuprot tome, vera kojom se grešnik spasava je tvrdo pouzdanje u ono o ĉemu nam govori Boţije otkrivenje. Niko od nas u XXI veku nije bio svedok bilo kog dogaĊaja iz davne prošlosti koja je opisana u Bibliji. Ipak, novozavetni vernici (poput onih starozavetnih) su imali ĉvrsto pouzdanje u ono o ĉemu govore biblijski izveštaji, bez obzira što nisu bili oĉevici dogaĊaja. Apostol Petar opisuje plodove spasonosne vere: „Isus Hristos, koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom radošću, jer postiţete cilj svoje vere: spasenje svojih duša.“ (1. Petrova 1:7, 8; Naglasak moj). Spasenje duše se zadobija, u skladu sa Petrovim propovedanjem, verom u Hrista kojeg ne vidimo telesnim oĉima, ali se ĉvrsto pouzdajemo u Njegovu otkupljujuću smrt – koja nam je opisana u evanĊeljima. No, da neko ne bi bio u zabludi i poverovao da moţe „ĉvrsto“ da veruje „u Boga“ a da pritom, u isto vreme, ţivi i deluje u suprotnosti
1 2
1 knj. Mojsijeva 5:22-24; 6:8-9. Naglasak moj. Jevrejima 11:4-7. Naglasak moj.
52
sa Njegovom voljom (pa da, ipak, bude „spašen verom“), moramo da pomenemo jedan veoma vaţan navod: „Kakva je korist, braćo moja, ako ko govori da ima veru, a nema dela? Moţe li ga vera spasti? (...) Tako je i vera, ako nema dela, sama po sebi mrtva. Ali neko će reći: ti imaš veru, a ja imam dela. Pokaţi mi svoju veru bez dela, a ja ću ti pokazati veru po svojim delima. Ti veruješ da ima samo jedan Bog? Dobro ĉiniš; i demoni to veruju i drhte. Hoćeš li pak da saznaš, prazni ĉoveĉe, da vera bez dela ništa ne vredi? (...) Kao što je, naime, telo bez duha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela.“1 Odgovarajući na komentare ljudi koji su posedovali samo intelektualnu veru u Boţije postojanje (a ţeleli da se nazovu hrišćanima poput ostalih pravih vernika) i smatrali da se spasenje postiţe takvim verovanjem, Jakov pominje da je potpuno logiĉno da prava vera rezultuje svakodnevnim uklanjanjem od greha i pravednim delima (pravedna dela su, pritom, samo posledica spašenosti a ne uzrok spasenju). Vera u ĉinjenicu da Bog postoji nije dovoljna za spasenje – jer takvu veru poseduje i sam Ċavo pa ipak deluje kao Gospodnji neprijatelj. Dokaz da se Jakov ovde ne obraća braći i sestrama u veri (kao i da ne zagovara spasenje kroz dela - jer bi to bilo u suštoj suprotnosti sa ostatkom Biblije), jeste više nego oĉigledan. Kada govori hrišćanima, Jakov se obraća sa puno paţnje: „Draga braćo moja...“ (vidi: 1:2, 16, 19; 2:1, 5, 14; 3:1, 12; 5:19). U drugom, pak, sluĉaju on veli: „Ali neko će reći...“ (st. 2:18), što jasno stavlja do znanja da se tu ne radi o hrišćanskom bratu, već nehrišćaninu koji „veruje da Bog postoji“, a ipak nema druge plodove hrišćanske vere, jer oĉigledno nije shvatio ni prihvatio ono što spasonosna vera podrazumeva. Upravo iz tog razloga, Jakov mu se obraća reĉima: „prazni ĉoveĉe“, što on uistinu i jeste. Vera koju su posedovali svi pretpotopni Boţiji ljudi jeste bila upravo ona koja je kao svoj plod imala i dela koja su bila u skladu sa Njegovom voljom. Ipak, ni sama vera niti pak dela pravednosti ne potiĉu od ljudi već od milostivoga Boga (u skladu sa Pavlovim kazivanjem iz posl. Rimljanima 8. glave). Ĉinjenicu da grešni izgubljeni smrtnik dobija spasonosnu veru na dar, bez ikakve svoje zasluge, potvrĊuju apostoli Petar i Pavle u svojim poslanicama. „Simeon Petar, sluţitelj i apostol Isusa Hrista, onima koji su pravednošću našega Boga i Spasitelja Isusa Hrista primili istu skupocenu veru kao i mi: blagodat vam i mir u izobilju u poznanju Boga i Isusa Gospoda našega. Kako nam je njegova boţanska sila darovala sve što sluţi ţivotu i poboţnosti (...) ĉime su nam darovana skupocena i najveća obećanja...“2 „...neka vam misli budu usmerene na razborito razmišljanje, prema meri vere koju je Bog svakom dodelio.“3 Na ovaj naĉin, pojasnili smo na koji naĉin su došle do spasonosne vere neke od poznatih biblijskih liĉnosti. Na narednim stranicama, zadrţavajući se još uvek na istom delu Boţije knjige, prouĉićemo ţivot starozavetnog heroja vere - Avraama.
Poslanica Jakovljeva 2:14, 17-20, 26. Naglasak moj. 2. poslanica Petrova 1:1, 3-4. Naglasak moj. 3 Poslanica Rimljanima 12:3. 1
2
53
Pozvanje i opravdanje Avrama Avraam je jedna od najpoznatijih liĉnosti Starog zaveta, ili bolje reĉeno, cele Biblije. Njegov ţivotni primer i odnos sa Bogom je veoma vaţan za prouĉavanje biblijskog uĉenja o spasenju. Mogu sa sigurnošću reći da je Avramovo spasenje verom najbolji primer, u prvom delu bogonadahnute Reĉi, o Boţijem pozvanju i opravdanju grešnika.
Ko je bio Avram? Prema biblijskoj hronologiji, Avram je roĊen 292. godine posle potopa, u okviru desete poslepotopne generacije.1 Vodio je poreklo od Nojevog sina Sima (Sema), što će reći da je bio pripadnik semitskog plemena. Njegovo roĊenje je smešteno u 892. godinu ţivota Noja (koji je ţiveo 950 god.), što nam daje do znanja da je Avram imao mogućnost da se liĉno upozna sa ovom izuzetnom liĉnošću. MeĊutim, ono što ĉitamo o Avramu u Mojsijevom izveštaju, a što se tiĉe njegovog ţivota do 75. roĊendana, izgleda da nam ne da za pravo da poverujemo da se osoba o kojoj govorimo ikada ozbiljnije interesovala za duhovne istine. Biblijski izveštaj nam govori da je Avram sa svojom rodbinom (roditeljima, braćom i polusestrom koja mu je postala i supruga) ţiveo u gradu u pokrajini Haldeji (1. Mojs. 11:31). Naseljavanje njegovih predaka na ovo podruĉje desilo se posle rasejanja od vavilonske kule, zbog njihove pobune protiv Boga i posedovanja idolopokloniĉke religije. Deo ovih idolopoklonika se naselio blizu (sadašnjeg) persijskog zaliva i osnovao naselje Ur, u kome je kasnije roĊen Tarin sin. Enciklopedijski podaci nam govore da je taj grad zajedno sa Haranom (udaljenim preko hiljadu kilometara), bio centar idolopoštovanja trijade bogova: boga meseca, boga sunca i carice nebeske (Nane, Utua i Inane). TakoĊe, postojao je i veliki ţrtveni oltar poput piramide koji se zvao „Zigurat“, a koji je imao svrhu da se na njemu prinose ţrtve pomenutim boţanstvima.2 Moţda izgleda ĉudno da su se ljudi ponovo okrenuli bogootpadništvu samo dve stotine godina nakon velikog potopa, koji je već jedanput zbrisao sa lica zemlje civilizaciju koja nije marila za Gospoda. Još ĉudnije je to što su u vreme gradnje vavilonske kule kao i osnivanja Ura i ostalih naselja, na zemlji ţiveli Noje i njegovi sinovi (Sim je ţiveo još 500 godina posle potopa) kao praroditelji svih poslepotopnih stanovnika, a da se gotovo niko nije interesovao da poveruje u njihovo propovedanje o negativnim posledicama bezboţništva.3 Poslepotopne generacije su imale ţive svedoke Boţije svetosti i pravednosti, kao i gneva koji se izlio na one koji su napunili zemlju bezakonjem. Ipak, većina ljudi je ponovo izabrala put bez Boga. Apostol Pavle o njima govori ovako: Uporedi sa 1. Mojsijeva 11:10-26. Navedeno prema: Encyclopaedia Encarta, deluxe 2000, izdanje na CD-R, „UR“. 3 Starovavilonski (Sumerski) „Ep o Gilgamešu“ nam govori o Gilgamešu kao kralju Uruka, grada poznatog po hramu boginje Inane, koji je putovao do ĉoveka koji se zvao Ut-Napištim (biblijski Noje) kome su bogovi obznanili dolazak velikog potopa. Pomenuti ep nam kazuje da je Ut-Napištim posedovao besmrtnost koju su mu dodelili bogovi. Ovaj ep predstavlja legendarnu priĉu o stvarnom dogaĊaju kojeg nam opisuje Biblija kao potop koji se desio u Nojevo vreme. Navedeno prema: Mirĉa Elijade, Vodiĉ kroz svetske religije, Narodna knjiga Alfa 1996. str. 225-226. 1
2
54
„Gnev Boţiji pak otkriva se sa neba na svaku bezboţnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadrţavaju istinu, jer ono što se moţe saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. Ĉak i njegove nevidljive osobine, njegova veĉna sila i boţanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora, jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. Postali su ludi govoreći da su mudri, pa zameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog ĉoveka, i ptica, i ĉetveronoţnih ţivotinja, i gmizavaca. Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u neĉistotu, da meĊusobno obešĉašćuju svoja telesa, - oni koji su laţju zamenili Boţiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin.“1 U Avramovo vreme, dakle, zemaljsko stanovništvo je poštovalo laţne bogove. Nemamo razloga da sumnjamo da su i on i sva njegova rodbina bili idolopoklonici poput ostalih (ime „Avram“ u prevodu znaĉi: „uzvišeni otac“ ali i „otac uzvišenih mesta“2; u paganskim religijama je bilo uobiĉajeno da se oltari bogovima prave na uzvišenim mestima tj. brdima, vidi: 4. Mojs. 33:52; 1. Carevima 22:44; 2. Dnevnika 17:6). Njihovu vezanost za bogove koje su već poznavali, kao i naĉin obdrţavanja otaĉke religije, dokazuje nam i odabir mesta u koje će se preseliti nakon napuštanja Ura: „I uze Tara sina svojega Avrama i Lota sina Aranova, unuka svojega, i Saru snahu svoju, ţenu Avrama sina svojega; i poĊoše zajedno iz Ura Haldejskoga da idu u zemlju Hanansku, i doĊoše do Harana, i ondje se nastaniše. I poţivje Tara svega dvje sta i pet godina; i umrije Tara u Haranu.“3 Iako nam je nepoznat motiv njihovog napuštanja rodnog mesta i selidba na teritoriju koju su naseljavali pripadnici Hamovog plemena (tj. Hananci), moţemo da pretpostavimo da je razlog bila potraga za predelima pogodnijim za ţivot i ispašu njihove stoke. Tadašnji svet je bio veoma retko naseljen – tako da su se pred oĉima Tare i njegove porodice neprekidno pojavljivala nova prostranstva bez ijednog ljudskog naselja. Njihovo odredište je bio Haran, do kojeg su stigli posle dugog višemeseĉnog putovanja. Novim stanovnicima ovoga mesta je bilo sasvim prirodno da nastave sa upraţnjavanjem religije na koju su bili naviknuti. Knjiga Isusa Navina nas izveštava o naĉinu ispoljavanja njihove religijske svesti: „I reĉe Isus svemu narodu: ovako veli Gospod Bog Izrailjev: s onu stranu rijeke ţivješe negda oci vaši, Tara otac Avramov i otac Nahorov, i sluţiše drugim bogovima. Ali uzeh oca vašega Avrama ispreko rijeke i provedoh ga kroz svu zemlju Hanansku...“4
Boţiji poziv upućen Avramu „I reĉe Gospod Avramu: idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. I uĉiniću od tebe velik narod, i blagosloviću te, i ime tvoje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleću Poslanica Rimljanima 1:18-25. Naglasak moj. Navedeno prema: Bible reference library, People and places in the Bible, Barbour and company, inc. New Jersey, 1987. 3 1. Mojsijeva 11:31-32. Naglasak moj. 4 Knjiga Isusa Navina 24:2-3. Naglasak moj. 1
2
55
one koji tebe usproklinju; i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji. Tada poĊe Avram, kao što mu kaza Gospod, i s njim poĊe Lot. A bješe Avramu sedamdeset i pet godina kad poĊe iz Harana.“1 Iako je još pre postanja sveta bio Bogu poznat i predodreĊen za veĉni ţivot, Avram tih istina nije bio ni malo svestan (toga zapravo nije svestan ni jedan ĉovek sve do momenta svoga pozvanja i obraćenja Bogu – kada kroz Sveto pismo biva upoznat sa pomenutom ĉinjenicom). Za njega sasvim nenadano, nakon što je ušao u drugu polovinu osme decenije ţivota, u vreme koje je unapred bilo odreĊeno, javio mu se neĉiji glas. Avram je celoga ţivota bio religiozan, ali je ovo bio prvi put da mu se obraća neko boţansko biće. Povrh svega, to boţanstvo mu je bilo potpuno nepoznato. Ipak, bilo je oĉigledno da je Avram bio poznat Onome koji ga je pozvao. Verom koja mu je darovana, nakon što je saslušao obećanja koja mu je Uzvišeni izrekao, pozvani je odluĉio da se odazove. Poslanica Jevrejima nam kazuje: „Verom Avraam posluša kad bi pozvan da iziĊe na mesto koje je imao da primi u nasledstvo, i iziĊe ne znajući kuda ide. Verom se naseli u obećanoj zemlji kao u tuĊoj zemlji...“2 U narednih dvadeset i pet godina, Svevišnji se javio Avramu još nekoliko puta.3 U svojim javljanjima obećao mu je bezbrojno potomstvo, iako je njegova ţena bila celoga ţivota nerotkinja. Meseĉni ciklus je kod Sare već odavno bio prestao (18:11). Nade za raĊanje potomaka više nije bilo. MeĊutim i pored toga, Avram je kroz vreme sve više upoznavao Boga koji ga je susreo. Iz tog razloga, njegova vera je bivala sve jaĉa. Poverovao je da Bog moţe da uĉini i ono što se ljudima ĉini nemogućim. Bio je uveren da će mu Gospod darovati potomstvo, u skladu sa svojim obećanjem: „Pa ga izvede napolje i reĉe mu: pogledaj na nebo i prebroj zvijezde ako ih moţeš prebrojiti. I reĉe mu: tako će biti sjeme tvoje. I povjerova Avram Bogu, a on mu primi to u pravdu.“ (1. Mojs. 15:5-6). Tekst koji sam upravo naveo nam govori mnogo više od toga da je Avram poverovao u ono što je svim srcem ţeleo više od pola veka. On govori o tome da je Gospod Avrama uĉinio pravednim kroz veru. Apostol Pavle nam o tome kaţe sledeće: „Avraam se - i mimo nade – nadao i poverovao da će postati otac mnogim narodima, kao što je reĉeno: ‘Tako će biti tvoje potomstvo’. I nije oslabeo u veri kada je uzeo u obzir svoje već izumrlo telo, bio je već stogodišnjak, i izumrlu Sarinu matericu. U Boţije obećanje nije posumnjao s neverovanjem, nego bi ojaĉan u veri, te dade slavu Bogu, potpuno uveren da je Bog kadar i uĉiniti ono što je obećao. Zato mu je bilo uraĉunato u pravednost.“4
1. Mojsijeva 12:1-4. Naglasak moj. Poslanica Jevrejima 11:8-9. Naglasak moj. 3 Vidi: 1. Mojsijeva, poglavlja 15; 17; 18. 4 Poslanica Rimljanima 4:18-22. Naglasak moj. 1
2
56
„Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao te je i opravdao...“ Ono što je sasvim sigurno, a što nam Biblija potvrĊuje, jeste da je Avram pre nego što ga je Bog pozvao da izaĊe iz Harana bio sve drugo – samo ne pravedan. Upraţnjavajući idolopokloniĉku otaĉku religiju, ţiveo je poput ostalih pripadnika svoga plemena bivajući na putu veĉne propasti, ĉineći dela nepravde koja su bila inspirisana neĉastivim. Sam pojam „opravdanja“ podrazumeva prethodnu krivicu. Ne postoji niko ko bi bio primoran da se nekome „opravdava“ a da prethodno nije uĉinio nešto pogrešno (tj. u neĉemu sagrešio). Avramova krivica je bila oĉigledna. Decenije ţivota u grehu se nisu mogle tek tako izbrisati. Bilo je potrebno da Bog sa svoje strane dovede ovoga ĉoveka u stanje kojim bi On bio u potpunosti zadovoljan. U postepeno „popravljanje“ ponašanja i naĉina ţivljenja bivšeg stanovnika Harana Gospod se nije mogao pouzdati. To, zapravo, nikada nije ni bio Boţiji put kojim bi ĉovek stekao spasenje. U skladu sa svojim veĉnim planom, Bog je blagoizvoleo da sve Avramove grehe oprosti odjedanput – tako što će ga proglasiti pravednim samo na osnovu njegove ĉvrste vere: „Šta ćemo, dakle, reći da je naš po telu praotac Avraam [postigao]? Ako je, naime, Avraam opravdan na osnovu svojih dela, moţe da se hvali ali ne pred Bogom. Jer šta kaţe pismo: ‘Avraam je poverovao Bogu i to mu je uraĉunato kao pravednost’. A onome koji radi plata se ne raĉuna po milosti nego po dugu. Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezboţnika, njegova vera se uraĉunava u pravednost, kao što David naziva blaţenim ĉoveka kome Bog uraĉunava pravednost bez dela: ‘Blaţeni su kojima su bezakonja oproštena i gresi pokriveni. Blaţen je ĉovek kome Gospod greh ne uraĉunava’“.1 Apostol Pavle je u ovom odeljku više nego jasan. On naglašava da Avram nije došao do opravdanja svojim trudom i bogougodnim delima, već tako što je poverovao i pouzdao se u Boga koji ga je takvim proglasio. U trenutku kada je bio na vrhuncu svoje ţivotne grešnosti (jer se gresi svih ljudi pred Bogom svakodnevno nadodaju onim prethodno uĉinjenim) Avram je bio opravdan tj. proglašen potpuno nevinim i bez krivice. Ovakvo opravdanje je mogla da mu dodeli samo neverovatna Boţija milost – na osnovu zameniĉke ţrtve koja je za njega bila prineta (tj. predodreĊena) još pre poĉetka vremena.
Kakav je bio rezultat Avramovog opravdanja? Svakodnevno posvećivanje Bogu je logiĉna posledica opravdanja verom svakog pojedinca. Takav je bio i Avramov sluĉaj. Od momenta prvog susreta sa Gospodom, on je do kraja svoga ţivota poţiveo još sto godina (do 175. godine - kada je umro; vidi: 1. Mojs. 12:4; 25:7). Kroz sve to vreme, ovaj starozavetni Boţiji ĉovek je rastao i sazrevao u bogopoznanju i razumevanju Njegove volje. Njegovi prvi koraci sa Bogom nisu bili najspretniji. Bio je u iskušenju da izgovori laţi – što je i uĉinio (12:12-20), potom je predvodio odred ratnika i borio se protiv vojske koja je zarobila njegovog sinovca Lota (14. gl.). Poslušao je svoju ţenu i zaĉeo dete sa njenom sluškinjom Hagarom, iako je to
1
Poslanica Rimljanima 4:1-8. Naglasak moj.
57
bilo protiv Boţijeg plana i obećanja koje mu je dato (16. gl.). Sve ove Avramove „omaške“ desile su se tokom vremenskog perioda od deset godina od Gospodnjeg prvog javljanja (16:3), što nam daje do znanja da je njegov rast u veri bio spor i sazrevanje lagano. Ipak, iako bez ijedne poboţne knjige koju bi mogao da ĉita i kroz nju stiĉe znanje o Bogu, Avram je prolazio kroz ţivot uĉeći se duhovnim lekcijama na praktiĉan naĉin. Tako, nakon što mu je konaĉno u stotoj godini darovan sin, od njegove do tada neplodne ţene Sare, Bog je zaţeleo da oproba Avramovu veru i pouzdanje u Njega kao Svemogućeg. Pošto je Isak, obećani sin, stasao i postao mladić, Gospod je zapovedio njegovom ocu da otputuje sa njime u zemlju Moriju, udaljenu nekoliko dana hoda, i tamo ga prinese na ţrtvu: „Poslije toga šćaše Bog okušati Avrama, pa mu reĉe: Avrame! A on odgovori: evo me. I reĉe mu Bog: uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na ţrtvu tamo na brdu gdje ću ti kazati. I sjutradan rano ustavši Avram osamari magarca svojega, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svojega; i nacijepavši drva za ţrtvu podiţe se i poĊe na mjesto koje mu kaza Bog. Treći dan podigavši oĉi svoje Avram ugleda mjesto izdaleka. I reĉe Avram momcima svojim: ostanite vi ovdje s magarcem, a ja i dijete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama. I uzevši Avram drva za ţrtvu naprti Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje ruke ognja i noţ; pa otidoše obojica zajedno. Tada reĉe Isak Avramu ocu svojemu: oĉe! A on reĉe: što sine! I reĉe Isak: eto ognja i drva, a gdje je jagnje za ţrtvu? A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi za ţrtvu. I iĊahu obojica zajedno. A kad doĊoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram naĉini ondje ţrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na ţrtvenik vrh drva; I izmahnu Avram rukom svojom i uze noţ da zakolje sina svojega.“1 Ovo poglavlje nam opisuje divnu epizodu u Avramovom ţivotu. U njoj ne nalazimo niti jedan pomen da se pomenuti starac prepirao sa Naredbodavcem, niti pak da je i pomislio da ne posluša Gospodnju zapovest. Iako su mu kroz glavu navirala pitanja o svrsishodnosti ovakvog dela, kao i razmišljanja o naĉinu ispunjenja Boţijeg obećanja o brojnom potomstvu kroz Isaka – ukoliko on bude ubijen, Avram je poslušno koraĉao ka svome odredištu: „Verom je Avraam prineo Isaaka kada je bio kušan, i jedinca je prinosio on koji je primio obećanja, kome je reĉeno: ‘Po Isaaku nazvaće ti se potomstvo’. Pomislio je da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati; zato ga je i dobio kao sliku.“2 Godine iskustva sa Bogom nauĉile su Avrama posvećenom ţivotu i veri da su Gospodnja volja i Njegov naum uvek savršeni. Gospod Isus Hristos je rekao: „Ko ljubi oca ili majku više nego mene, nije mene dostojan, i ko ljubi sina ili kćer više nego mene, nije mene dostojan.“ (Mt. 10:37; naglasak moj). Avram je to znao. U trenutku kada je sa bolom u srcu podigao noţ da ubije obećanog sina, koga je tako dugo ĉekao, zaĉuo je povik: „Ali anĊeo Gospodnji viknu ga s neba, i reĉe: Avrame! Avrame! A on reĉe: evo me. A anĊeo reĉe: ne diţi ruke svoje na dijete, i ne ĉini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nijesi poţalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi. I Avram podigavši oĉi svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u ĉesti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na ţrtvu mjesto sina svojega. (...) I reĉe: sobom se zakleh,
1 2
1. Mojsijeva 22:1-10. Poslanica Jevrejima 11:17-19. Naglasak moj.
58
veli Gospod: kad si tako uĉinio, i nijesi poţalio sina svojega, jedinca svojega, zaista ću te blagosloviti i sjeme tvoje veoma umnoţiti, da ga bude kao zvijezda na nebu i kao pijeska na brijegu morskom; i naslijediće sjeme tvoje vrata neprijatelja svojih. I blagosloviće se u sjemenu tvojem svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.“1 Ovaj Avram, koji je najpre bio izgubljeni paganin, a potom po Boţijoj volji postao heroj vere, stasao je u jednu od najpozitivnijih liĉnosti Biblije samo zahvaljujući Boţijoj suverenoj volji i izboru. Ovako izabranog i opravdanog ĉoveka, Bog je na kraju uveo i u svoju nebesku slavu2 i uĉinio primerom opravdanja kroz veru za sve naredne vekove. Ipak, ţelim da se ukratko, u samo nekoliko reĉenica, osvrnem na izjavu koju je izrekao Jakov u svojoj poslanici, a po pitanju Avramovog opravdanja. To ţelim da uĉinim zato što Pravoslavna crkva ovaj tekst pogrešno shvata, zanemarujući celobiblijsko uĉenje o spasenju zarad svog pogrešnog tumaĉenja (vidi: 2. Petrova 3:1516). Pomenuti, pravoslavnima nejasni stihovi, glase ovako: „Naš otac Avraam nije li po delima opravdan, kada je prineo svoga sina Isaaka na ţrtvenik? Vidiš da je vera saraĊivala sa njegovim delima, i vera je delima došla do svog ispunjenja. I ispuni se Pismo koje govori: ‘Poverova Avraam Bogu i uraĉuna mu se u pravednost, i nazva se prijatelj Boţiji’. Vidite da se ĉovek opravdava delima, a ne samo verom. (...) Kao što je, naime, telo bez duha mrtvo, tako je mrtva i vera bez dela.“3 Kao što sam već naglasio ranije u našem prouĉavanju stihova koji prethode ovima, tekstovi Svetog pisma se nikada ne smeju tumaĉiti izvan celokupnog konteksta Boţije Reĉi. Biblija nije sama sebi protivreĉna. Zato, ako paţljivo sagledamo drugo poglavlje ove poslanice jasno ćemo uoĉiti da Jakov naglašava da za spasenje pred Bogom nije dovoljna samo vera u Njegovo postojanje, uz istovremenu nezainteresovanost za izvršavanje Boţije volje. Svaka verom spašena osoba ima ţelju da ĉini ono što je Gospod zapovedio4, te tako i pisac ove poslanice govori da su bogougodna dela dokaz opravdanja verom. Avramova „vera u Boga“ bi bila mrtva u sluĉaju da se usprotivio Boţijoj zapovesti, jer bi to zapravo znaĉilo da on uopšte ne poznaje Gospoda i ne veruje u ono što On jeste. Avramovo poverovanje i opravdanje verom, o kojem govori Jakov u 23. stihu desilo se pre 86. Avramovog roĊendana (vidi: 1 Mojs. 15:5-6; 16:1-3, 16), a takozvano „opravdanje delima“ tek nakon što je Isak postao mladić (roĊen je kada je Avram imao sto godina). To znaĉi da je Avram „opravdan delima“ tek 30-tak godina nakon što je proglašen pravednim kroz veru5 (što znaĉi da je posle dugog perioda postao dovoljno duhovno izgraĊen da je mogao ovim veliĉanstvenim delom da potvrdi svoju veru i neograniĉeno poverenje u Svemogućeg Boga). Bogougodna dela jesu uvek pratilac prave spasonosne vere, ali nikako i uslov spasenja, kao što ćemo se dodatno uveriti tokom daljeg prouĉavanja ove teme.
1. Mojs. 22:11-18. Naglasak moj. Vidi: Ev. po Luki 16:22-31. 3 Poslanica Jakovljeva 2:21-24, 26. Naglasak moj. 4 Vidi: posl. Filipljanima 2:13; kao i posl. Titu 2:11-14. 5 Vidi ponovo: Posl. Rimljanima 4:1-8, 16-22; kao i 3:28. 1
2
59
Opravdanje verom u doba Zakona Nakon dugog vremenskog perioda kojeg moţemo nazvati „doba savesti“, u kojem su ljudi ţiveli bez specijalnog Boţijeg otkrivenja kroz pisanu Reĉ, nastupilo je doba zakona. Poĉetak ovoga doba u biblijskoj istoriji je smešten u trenutku davanja deset Boţijih zapovesti Mojsiju na planini Sinaj (2. Mojs. 20. gl.). Nakon izrailjskog izbavljenja iz viševekovnog egipatskog ropstva, Jahve, Bog njihovih otaca Avraama, Isaaka i Jakova odluĉio je da pomenuti narod zvaniĉno proglasi svojim, u skladu sa prethodnim obećanjem datim Avraamu, njihovom rodonaĉelniku (1. Mojs. 22. gl.): „I Mojsije izaĊe na goru k Bogu; i povika mu Gospod s gore govoreći: ovako kaţi domu Jakovljevu, i reci sinovima Izrailjevim: vidjeli ste šta sam uĉinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovijem nosio i doveo vas k sebi. A sada ako dobro uzaslušate glas moj i ušĉuvate zavjet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja. I bićete mi carstvo svešteniĉko i narod svet. To su rijeĉi koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim.“1 U isto vreme, Gospod je objavio svoje zakone Jakovljevim potomcima, dajući im do znanja da mu trebaju biti poslušni ukoliko ţele blagosloven ţivot: „Još reĉe Gospod Mojsiju govoreći: Ja sam Gospod Bog vaš. Nemojte ĉiniti što se ĉini u zemlji Misirskoj, u kojoj ste ţivjeli, niti ĉinite što se ĉini u zemlji Hananskoj, u koju vas vodim, i po uredbama njihovijem nemojte ţivjeti. Nego moje zakone vršite i moje uredbe drţite ţiveći po njima. Ja sam Gospod Bog vaš. Drţite uredbe moje i zakone moje; ko ih vrši, ţiv će biti kroz njih. Ja sam Gospod.“2 Zakon kojeg je Gospod dao Izrailjcima preko Mojsija je bio apsolutno savršen. Jakovljevi potomci, pak, poput svih ostalih bili su grešni ljudi, koji pomenute zakone nisu mogli da ispune u potpunosti. No, svrha zakona je bila upravo ta, da sa jedne strane, svakome ljudskom biću prikaţe Boţije savršenstvo, a sa druge - da zahtevano savršenstvo ne moţe da postigne nijedan ĉovek, makar koliko se trudio. Apostol Pavle, koji je u ţivotu pre obraćenja Hristu bio veliki revnitelj - što se tiĉe izvršavanja svih odredbi zakona, na kraju je došao do sledećeg zakljuĉka: „Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i pravedna i dobra. (...) Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh.(...) Ţeleći, dakle, da ĉinim dobro, nalazim da za mene vaţi zakon – da je zlo u meni. Tako se po unutrašnjem ĉoveku radujem Boţijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima. Bedan sam ja ĉovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela.“3 Svrha zakona je bila da potvrdi veĉnu istinu, a ona glasi: ĉovek ne moţe da bude spašen pred Bogom sopstvenim dobrim delima, već iskljuĉivo verom u zameniĉku iskupiteljsku ţrtvu Isusa Hrista. Isti apostol, nakon što je postao hrišćanin i shvatio pravi smisao zakona, rekao je sledeće:
2. Mojs. 19:3-6. Naglasak moj. Pojam „sinovi Izrailjevi“ odnosi se na potomke Avraamovog unuka Jakova, Isaakovog sina. Jakovu je Bog dao drugo ime „Izrailj“ (tj. „Izrael“) što u prevodu znaĉi: „Onaj koji vlada sa Bogom“ (prema: Bible reference library, people and places in the Bible, A Barbour book, New Jersey 1987). Vidi: 1. Mojs. 32:24-30. Današnji Izraelci (Jevreji) su potomci Avraama, Isaaka i Jakova. 2 3. Mojs. 18:1-5. Naglasak moj. 3 Posl. Rimljanima 7:12, 14, 21-24. Naglasak moj. 1
60
„A znamo da sve što zakon govori – govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv pred Bogom. Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim, posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha.“1 „Ali znajući da se ĉovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan.“2 „Jer koji ĉine dela zakona – pod kletvom su; napisano je naime: ‘Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakona – da to ĉini’. A da se kod Boga niko ne opravdava zakonom jasno je, jer ‘Pravednik će ţiveti od vere’. A zakon nije od vere, nego ‘Ko ih izvrši ţiveće u njima’. (...) Da je, naime, dan zakon koji je bio u stanju da oţivi, onda bi pravednost stvarno bila od zakona. Ali Pismo je zatvorilo sve pod greh, da se na osnovu vere u Isusa Hrista da obećanje onima koji veruju.“3 Tokom ĉitave istorije starozavetnog „doba zakona“, iako su se trudili da ispune Boţije standarde, Izrailjcima to nikada nije polazilo za rukom. Sledstveno tome, bili su prinuĊeni da svakodnevno prinose ţrtve zbog uĉinjenih greha, koje je Gospod propisao upravo iz tog razloga: „Reci im dakle: ovo je ţrtva ognjena što ćete prinositi Gospodu: dva jagnjeta od godine zdrava, svaki dan na ţrtvu paljenicu bez prestanka.“ (4. Mojs. 28:3; naglasak moj). Novozavetni pisac potvrĊuje pomenutu praksu, koja naţalost nije donosila prave rezultate: „I svaki sveštenik, doduše, stoji svaki dan i sluţi prinoseći mnogo puta iste ţrtve koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe.“ (Jevrejima posl. 10:11; naglasak moj). Propisujući prinošenje ţrtava zbog kršenja odredbi zakona, Bog je Izrailjcima vekovima - neprestano ukazivao na jedini put oproštenja i opravdanja, i to verom u prolivenu krv nevine ţrtve – Isusa Hrista.
SPASENJE VEROM U DOBA NOVOGA ZAVETA Knjige Novoga zaveta, kao štivo koje opisuje ţivot i uĉenje Spasitelja i njegovih apostola, saopštava nam mnogo više detalja o spasenju kroz veru nego starozavetni spisi. I u Starom zavetu je Boţiji naĉin spasenja veoma oĉigledan, ali je prouĉavanje ove teme kroz novozavetne tekstove – pravo duhovno uţivanje. Pojam spasenja je od strane Hristovih uĉenika opisan tako jasno, da je za iskrenog prouĉavaoca Biblije prosto nemoguće da izvuĉe bilo koji drugi zakljuĉak od onoga koji ćemo mi ovde izvesti. Kroz razmatranje koje sledi, još jedanput ćemo se uveriti da je spasenje Boţije upeĉatljivo najuzvišenija tema Svetoga pisma.
Posl. Rimljanima 3:19-20. Naglasak moj. Posl. Galatima 2:16. Naglasak moj. 3 Posl. Galatima 3:10-12, 21-22. Naglasak moj.
1
2
61
Hristos – Jagnje Boţije „Sutradan vide Isusa kako dolazi k njemu i reĉe: evo jagnje Boţije koje uklanja greh sveta.“1 Već smo ranije istakli ĉinjenicu da je period Staroga zaveta vremenski trajao do Hristove smrti i vaskrsenja iz mrtvih. Obiĉaj koji je bio uveden Boţijim zakonom datim Mojsiju, koji je propisivao prinošenje ţivotinjskih ţrtava zbog greha, još uvek se svakodnevno sprovodio u Izrailju i u vreme kada je u Nazaretu ţiveo Isus. Ipak, nakon što je prošlo oko hiljadu i petsto godina od davanja zakona, i nakon što su protekle reke prolivene krvi nevinih ţivotinja, došlo je vreme kada će biti prineta prava ţrtva. U stvari, sve starozavetne ţrtve su bile samo slika one prave koja će biti prineta radi oproštenja ljudskih prestupa i krivica: „Jer zakon ima samo senku budućih dobara, a ne i samo obliĉje stvari, pa ne moţe nikad istim ţrtvama, koje se neprestano prinose svake godine, usavršiti one koji pristupaju. Zar se inaĉe ne bi prestale prinositi, zato što se ne bi više osećali grešni oni koji su tako sluţeći jednom oĉišćeni? Ali one svake godine podsećaju na grehe, jer krv bikova i jaraca ne moţe da otkloni grehe. Zato ulazeći u svet govori: ‘Ţrtava i prinosa nisi zaţeleo, ali si mi telo pripravio; ţrtve koje se spaljuju i ţrtve za greh nisu ti bile ugodne. Tada rekoh: evo dolazim – u knjizi je napisano za mene – da uĉinim, Boţe, tvoju volju’. Dok on gore govori: ‘Ţrtava i prinosa, ţrtava koje se spaljuju i ţrtava za greh nisi zaţeleo, niti su ti bile ugodne’, one se po zakonu prinose; tada reĉe: ‘Evo dolazim da uĉinim tvoju volju’. Ukida prvo – da postavi drugo.“2 Isus Hristos je u prvoj Petrovoj poslanici3 i Otkrivenju opisan kao jagnje koje je zaklano za grehe ĉitavog sveta: „I videh sred prestola i ĉetiri ţiva bića i sred starešina Jagnje gde stoji kao zaklano (...) I pevahu novu pesmu govoreći: dostojan si da uzmeš knjigu i otvoriš njene peĉate, zato što si bio zaklan i što si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakoga plemena i jezika i naroda i narodnosti, i uĉinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati na zemlji.“4 Ĉitajući pomenute tekstove koji nam govore o Hristu kao jedinoj pravoj ţrtvi – mi dolazimo do zakljuĉka da su i starozavetni vernici bili spaseni verom u Isusovu ţrtvu na Golgoti poput novozavetnih. Jedina razlika je u tome što su oni prinoseći ţrtve gledali verom u budućnost – na pravu ţrtvu koja dolazi, dok se vernici Novog zaveta verom vraćaju u prošlost i posmatraju svojim duhovnim pogledom Hrista raspetog i stradalog za njihove grehe.
Ev. po Jovanu 1:29. Posl. Jevrejima 10:1-9. Naglasak moj. 3 1. Petrova 1:19-20. 4 Otkrivenje Jovanovo 5:6, 9-10. Naglasak moj. 1
2
62
Hristos je ispunio stroge odredbe Boţijeg Zakona „Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim. Jer vam zaista kaţem, dok ne proĊe nebo i zemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude.“1 Izjava Gospoda Isusa Hrista o tome da je došao da ispuni zakon nije bila samo ţelja koju su imali u srcu i drugi poboţni Jevreji ondašnjeg doba. To je bila izuzetna, veliĉanstvena izjava! Konaĉno je došao dugo oĉekivani, mnogim prorocima proreĉeni Spasitelj – na kome treba da se ispuni celokupno znaĉenje Starog zaveta. Hristos, što u prevodu znaĉi „Pomazanik“, je u svojoj liĉnosti objedinio sluţbu starozavetnih pomazanika – careva, sveštenika i proroka. Objedinio je takoĊe i ulogu prvosveštenika i ţrtve: „Hristos pak doĊe kao prvosveštenik budućih dobara i uĊe jednom za svagda u svetinju kroz veću i savršeniju skiniju koja nije ljudskom rukom naĉinjena, to jest, nije od ove tvorevine, i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te naĊe veĉni otkup.“ (Jevrejima 9:11-12; naglasak moj). Ispunio je stotine proroĉanstava koja su govorila o Njemu, poĉev od onog koje je izreĉeno u Edenskom vrtu.2 On je bio Boţiji Mesija, najuzvišenija liĉnost ikada roĊena. Ispunjenje zakona sa njegove strane je podrazumevalo ne samo to da je ţiveo bezgrešnim ţivotom, već i da je preuzeo na sebe kazne za grehe kao i prokletstva koja je zakon prizivao na sve njegove prekršioce: „Hristos nas je iskupio od kletve zakona time što je postao kletva za nas, jer je napisano: ‘Neka je proklet svako ko visi na drvetu’.“ (Galatima 3:13). U velikoj duševnoj agoniji i smrtnom strahu u kome se Isus našao u getsimanskom vrtu, sa njegovog ĉela se slivao krvavi znoj. Znao je da mora da uzme na sebe kaznu za neverovatnu ljudsku prljavštinu i bezakonje. Ipak, koraĉao je dalje. Dozvolio je da ga uhapse, narugaju mu se, tuku ga i na kraju predaju razularenoj rulji koja je traţila njegovu smrt. Rimski vojnici su izvršili nareĊenje o raspeću. Bezgrešni je visio na krstu šest sati ispunjavajući poslednja neispunjena proroĉanstva o Sebi – zapisana u Starom zavetu: „Prezren bješe i odbaĉen izmeĊu ljudi, bolnik i viĉan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo. A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muĉi. Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo.(...) Ali Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad poloţi dušu svoju u prinos za grijeh (...) jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut meĊu zloĉince, i sam nosi grijehe mnogih, i za zloĉince se moli.“3 Shvatajući svu veliĉinu Gospodnje ţrtve, apostol Pavle iznosi ĉinjenicu da je u momentu Isusove smrti uĉinjena savršena razmena. Isus Hristos je uĉinjen grehom koji je od Boga Oca kaţnjen, a svima onima koji prihvate Njega za Spasitelja - verom pripisuje se savršena Boţija pravda:
Ev. po Mateju 5:17-18. Vidi samo neke: 1. Mojs. 3:15; 5. Mojs. 18:18; Isaija 7:14, 9:6-7; Mihej 5:2; Zaharija 9:9. 3 Isaija 53:3-5, 10, 12. 1
2
63
„Onoga koji nije znao greha Bog je uĉinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boţija.1 Neograniĉenom patnjom od Oca ostavljenog Sina, kao i Njegovom smrću, nebeska pravda je bila zadovoljena. Najveći znak da je Hristos u potpunosti ispunio delo otkupljenja ljudskog roda jeste bilo njegovo vaskrsenje iz mrtvih, nakon ĉega se vazneo na nebo i seo sa desne strane prestola Preuzvišenog.
Veliĉanstvene posledice Hristove zameniĉke ţrtve Stanje u kojem se nalaze novozavetni vernici je stanje neverovatne uzvišenosti. Sveto pismo nam otkriva da je svaki hrišćanin: a) Pred Bogom proglašen potpuno pravednim: „A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedoĉena od zakona i proroka, naime, pravednost Boţija koja verom u Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju.“2 b) Dodeljena mu je Boţija pravednost: „Onoga koji nije znao greha Bog je uĉinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo pravednost Boţija.“3 v) Postao je savršen pred Bogom u Hristu: „Po ovoj volji mi smo osvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom zasvagda. (...) Jedno prinošenje je, naime, zauvek dovelo do savršenstva one koji se osvećuju.“4 g) Ima mir sa Bogom: „Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom posredstvom Gospoda našega Isusa Hrista, ĉijim smo posredstvom – verom, došli do ove blagodati u kojoj stojimo.“5 d) RoĊen od Boga i postao Boţije dete: „A svima koji ga primiše, dade moć da postanu deca Boţija, - onima što veruju u njegovo ime.“6 „Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac – da se nazovemo deca Boţija, i jesmo. (...) Dragi moji, sad smo deca Boţija i još se ne pokaza šta ćemo biti.“7 Ċ) Primio Duha usinovljenja: „Jer svi, koje vodi Duh Boţiji, ti su sinovi Boţiji. Niste, naime, primili ropskog duha da opet strahujete, nego ste primili Duha usinovljenja, kojim viĉemo: Ava Oĉe! Sam Duh svedoĉi sa našim duhom da smo deca Boţija.“8
2. posl. Korinćanima 5:21. Posl. Rimljanima 3:21-22. Naglasak moj. 3 2. Korinćanima 5:21. Naglasak moj. 4 Jevrejima 10:10, 14. Naglasak moj. 5 Rimljanima 5:1-2. Naglasak moj. 6 Ev. po Jovanu 1:12. Naglasak moj. 7 1. posl. Jovanova 3:1-2. Naglasak moj. 8 Posl. Rimljanima 8:14-16. Naglasak moj. 1
2
64
„A kad je došla punina vremena, posla Bog svoga Sina, roĊenog od ţene, koji je bio pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom – da primimo usinovljenje. A pošto ste sinovi, posla Bog u vaša srca Duha Sina svoga koji viĉe: Ava, Oĉe.“1 e) Postao hram Svetoga Duha: „Ili zar ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi?“2 „A Bog nas sa vama uĉvršćuje u Hristu, on nas je pomazao, i zapeĉatio nas, i dao Duha u naša srca – kao kaparu.“3 ţ) Postao stanište Oca i Sina: „Isus odgovori i reĉe mu: ako me ko ljubi, drţaće moju reĉ, pa će ga ljubiti moj Otac, i doći ćemo k njemu, i nastanićemo se kod njega.“4 z) Isus Hristos ga naziva bratom, sestrom ili majkom: „Jer i onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju – svi su od jednoga; zbog toga se ne stidi da ih naziva svojom braćom.“5 „I pruţi svoju ruku na svoje uĉenike pa reĉe: evo moje majke i moje braće; jer ko god ĉini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i majka.“6 i) Isus i Sveti Duh se mole za njega pred Bogom Ocem: „Isto tako i Duh pomaţe našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo – kako priliĉi, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Boţijoj volji moli za svete.“7 „Ovaj pak ima neprolazno sveštenstvo zato što on ostaje doveka. Stoga i moţe sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, pošto svagda ţivi – da se moli za njih.“8 j) Uţiva u Boţijoj ljubavi: „UbeĊen sam naime, da nas ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne moţe rastaviti od Boţije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem.9 k) Uţiva u Boţijoj zaštiti: „Gospodnji se utabori anĊeo da saĉuva te što Boga poštuju (...) Gospod ĉuva, okom gleda pravedne,
Posl. Galatima 4:4-6. Naglasak moj. 1. posl. Korinćanima 6:19. Naglasak moj. 3 2. posl. Korinćanima 1:21-22. Naglasak moj. 4 Ev. po Jovanu 14:23. Naglasak moj. 5 Jevrejima 2:11. Naglasak moj. 6 Ev. po Mateju 12:49-50. Naglasak moj. 7 Rimljanima 8:26-27. Naglasak moj. 8 Jevrejima 7:24-25. Naglasak moj. 9 Rimljanima 8:38-39. Naglasak moj. 1
2
65
I on ĉuje kad ga oni preklinju (...) Na pravednog zla se silna podiţu, Ali Gospod od svih zala izbavlja.“1 „Šta ćemo, dakle, na to reći? Ako je Bog za nas, ko će protiv nas? Bog, koji nije poštedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam neće s njim sve drugo darovati?“2
Zakljuĉak Sve ove privilegije, poput mnogih drugih koje nisam pobrojao, jesu dar Boţiji koji se stiĉe verom u Isusa Hrista Spasitelja bez ikakvih zasluga od strane ljudi. Sveto pismo iznad svega naglašava upravo tu ĉinjenicu. Pošto smo priliĉno detaljno prouĉili šta nepogrešiva Boţija Reĉ nauĉava o ovoj najvaţnijoj doktrini, preći ćemo na razmatranje pravoslavnog verovanja u okviru iste teme. Neće nam biti potrebno mnogo vremena da uoĉimo ogromnu razliku izmeĊu onoga što kao nauk proistiĉe iz evanĊelja i predanjskih uĉenja „svetih“ otaca Istoĉne crkve.
1 2
Psalam 34:7, 15, 19. Prevod prof. dr Aleksandar Birviš. Rimljanima 8:31-32. Naglasak moj.
66
67
3. PRAVOSLAVNO UĈENJE O SPASENJU „Opravdanje se ne daje jednom zauvek, ono ne predstavlja garanciju veĉnog spasenja, nego zavisi od toga, koliko će grehovan ili poboţan biti ţivot ĉoveka u budućnosti. To ni u kom sluĉaju nije juridiĉki akt, koji grešnog ĉoveka pretvara u pravednika.“1 „Ĉudim se da se tako brzo odvraćate od onoga koji vas je pozvao Hristovom blagodaću, na drugo evanĊelje, koje nije drugo evanĊelje, nego ima nekih koji vas zbunjuju i ţele da izvrnu evanĊelje o Hristu.“ 2 „Stoga nije nikakvo ĉudo da u pravoslavnoj dogmatici nauk o opravdanju igra jako malu ulogu. U najpoznatijem izlaganju pravoslavnog uĉenja o vjeri Ivana Damašćanskog (sv. Jovan Damaskin; prim. I. S.) (oko 700. - 750.) uopće se ne pominje pojam opravdanja.“3 Na samom poĉetku kao i na kraju prethodnog poglavlja izneo sam tvrdnju da je nauka o spasenju, koja je objavljena u Bibliji, neuporedivo razliĉita od onoga što o toj temi propoveda Pravoslavna crkva. Veoma je lako utvrditi da pomenuta verska organizacija ne poseduje istinu po ovom pitanju. Potpuno suprotno mnogobrojnim navodima iz Pisma koji pokazuju da hrišćani mogu biti sigurni u svoje veĉno spasenje pred Bogom već sada, pravoslavni vernici se nalaze u stalnom strahu i nesigurnosti. To naravno iz razloga što svoje spasenje temelje na delima i zaslugama koje bi trebale da ih udostoje primanja veĉnog ţivota. Neke od obaveza sa nepreglednog spiska dela koja bi se trebala izvršiti da bi se stiglo u carstvo nebesko su: krštenje, priĉešćivanje, postovi, ispovedanje pred sveštenicima, molitve svetiteljima, Bogorodici i anĊelima, molitve za duše umrlih i mnoge druge. Pre nego što krenemo sa prouĉavanjem tema na osnovu kojih ćemo pobliţe sagledati pravoslavno uĉenje o spasenju, osvrnućemo se na kritike koje bogoslovi Istoĉne crkve upućuju na raĉun evanĊeoskih protestanata, optuţujući ih za propagiranje pogrešnog i protivbiblijskog verovanja. Ove kritike su, naravno, neosnovane i posledica su pogrešnog shvatanja svetih tekstova od strane pravoslavnih, kao što ćemo se ubrzo i uveriti. Naime, iako smo u prošlom poglavlju veoma jasno utvrdili da ĉitavo Sveto pismo, i u Starom a pogotovo u Novom zavetu snaţno naglašava da se spasenje pred Bogom stiĉe jedino i iskljuĉivo verom u Hrista Spasitelja (tj. roĊenjem od Boga – Svetim Duhom), pravoslavni bogoslov Lazar Milin u svojoj knjizi istiĉe sledeću zamerku ovakvom ispovedanju. On naime smatra, a u to ubeĊuje i svoje istoverujuće, da su protestanti (izmeĊu ostalog i evanĊeoski) svoju doktrinu o spasenju utemeljili na pogrešnom Luterovom prevodu poslanice Rimljanima. Evo šta o ovome kazuje g-din Milin:
U šta veruju pravoslavni hrišćani, Svetilo, str. 9. Poslanica Galatima apostola Pavla 1:6-7. 3 Ernst Benz, Duh i ţivot istoĉne crkve, str. 48. 1
2
68
„Naime, Luter je tvrdio, a to su prihvatili i ostali protestanti, da se ĉovek opravdava pred Bogom samo verom u Hrista i u iskupljenje koje je Hristos svojim stradanjem doneo ĉoveĉanstvu. To je takozvani materijalni princip reformacije. Dobra dela za spasenje nisu potrebna. (...) Interesantan je postupak Lutera prilikom prevoĊenja Sv. pisma na nemaĉki. U Poslanici Rimljanima 3. glava 28. stih piše: „Smatramo, naime, da će se ĉovek opravdati verom bez dela zakona“. On je toj reĉenici u prevodu dodao svega jednu reĉ: „samo“. Tako je ispalo da Sv. pismo direktno tvrdi ono što je Luter proglasio materijalnim principom reformacije: „ĉovek se spasava samo verom“. (...) Ma koliko takvo uĉenje bilo nelogiĉno i antibiblijsko, ono je ipak ušlo u osnovu celog protestantizma u svim njegovim vidovima.“1 Kao što moţemo da uoĉimo, Milin i ostali pravoslavni bogoslovi, kao i obiĉni vernici smatraju da su protestanti u krivu, jer prihvataju Luterovu nauku koja je proistekla iz njegovog lošeg prevoda Svetog pisma. Da li je to zaista tako mogli smo da se uverimo prilikom ĉitanja prethodnog poglavlja, u kome smo naveli ĉitav niz biblijskih tekstova koji veoma jasno opisuju Boţiji put spasenja koji vaţi za svakog ĉoveka. No, ipak, zar u Bibliji zaista nigde ne postoji formulacija koja glasi da se ĉovek pred Bogom spasava (ili opravdava) „samo verom“? Na ovo pitanje bismo mogli veoma jasno da odgovorimo. Ĉak i kad takva formulacija nigde ne bi postojala, nauku o spasenju samo kroz veru potvrĊuju svi biblijski tekstovi (naravno uz uslov da se shvate onako kako su i napisani). MeĊutim, i pored toga, Gospod se kroz apostola Pavla pobrinuo da jednom za uvek biblijski potvrdi nauku o spasenju samo kroz veru – za sve one koji ţele da Njemu budu poslušni i prihvate Njegovu Reĉ. Apostol Pavle je u poslanici Galatima, koja predstavlja pismo u kome se najsnaţnije borio za ĉistotu vere i ispravno shvatanje Boţijeg dara spasenja, izmeĊu ostalog (opisujući svoje ranije obraćanje upućeno ap. Petru) istakao i sledeće: „Rekoh Kifi pred svima: (...) Mi smo po roĊenju Judeji, a ne grešnici iz mnogoboţaca, ali znajući da se ĉovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan.“2 Moţda će neko od pravoslavnih ĉitalaca pomisliti da je i upravo navedeni citat preuzet iz Luterovog, ili nekog drugog protestantskog prevoda Biblije. MeĊutim, prevod koji sam upravo naveo (a kojim se koristim u ĉitavoj ovoj knjizi – osim ako nije drugaĉije naznaĉeno) saĉinio je, sa grĉkog izvornika, pravoslavni prevodilac, sveštenik SPC i profesor pravoslavne bogoslovije u Beogradu, pokojni dr Emilijan M. Ĉarnić. A da nije samo on preveo stih iz posl. Galatima 2:16 na ovaj naĉin (gde je jasno istaknuto da se ĉovek opravdava samo verom), dokazaću navoĊenjem i mnogih drugih prevoda. TakoĊe pravoslavni prevodilac i profesor bogoslovije, dr Dimitrije Stefanović je u prvoj polovini XX veka ovako preveo pomenuti stih: „No, znajući da se ĉovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Hrista Isusa, i mi u Hrista Isusa poverovasmo, da se opravdamo verom u Hrista, a ne delima zakona, jer se delima zakona niko neće opravdati.“ (Naglasak moj). Vuk Karadţić je preveo na veoma sliĉan naĉin:
1 2
Lazar Milin, Nauĉno opravdanje religije, Crkva i sekte, str. 52. Naglasak moj. Poslanica Galatima 2:14, 16-17. Naglasak moj.
69
„Pa doznavši da se ĉovjek neće opravdati djelima zakona, nego samo vjerom Isusa Hrista, i mi vjerovasmo Hrista Isusa da se opravdamo vjerom Hristovom...“ (Naglasak moj). Slede citati iz još jednog srpskog, dva hrvatska (katoliĉki prevodi) i na kraju jednog protestantskog (takoĊe hrvatskog) prevoda: „Ali znajući da ĉoveka ne opravdavaju dela zakona, nego samo vera u Isusa Hrista, to i verovasmo u Isusa Hrista, da se opravdamo verom Hristovom...“ (prevod dr Luja Bakotića; naglasak moj); „A jer znamo, da se ĉovjek ne opravdava djelima zakona, nego samo vjerom u Isusa Krista, i mi vjerovasmo u Krista Isusa, da se opravdamo vjerom u Krista...“ (prevod: dr. Ivan Ev. Šarić, nadbiskup vrhbosanski, peto izdanje, Salzburg 1969. god. Naglasak moj); „Ali kako znamo da ĉovjeka ne opravdava vršenje Zakona, nego samo vjera u Isusa Krista, to smo i mi prigrlili vjeru u Krista Isusa da bismo se opravdali vjerom u Krista...“ (prevod: Biblija Kršćanske Sadašnjosti, dr. Ljudevit Rupĉić, Zagreb 1983. god. Naglasak moj); „Znajući ipak da se ĉovjek ne opravdava djelima zakona, ni drugaĉije nego samo vjerom u Isusa Krista, i mi smo povjerovali u Isusa Krista, da bismo se opravdali vjerom u Krista...“ (Zagrebaĉko izdanje, treće izdanje, dr. Branko Đaković, GBV 1994. Rijeka). Ipak, i pored svih ovih, prethodno navedenih dokaza (a dokazi o ispravnosti evanĊeosko – protestantskog verovanja o spasenju će biti prikazivani i tokom daljeg prouĉavanja) pravoslavni i dalje ostaju pri svome - verujući da su za spasenje potrebna i razliĉita poboţna dela, pa makar koliko Biblija naglašavala suprotno. U narednom delu poglavlja pozabavićemo se detaljnom analizom ovog verovanja Istoĉne crkve, i dokazati svu njegovu neispravnost.
KRŠTENJE KAO USLOV SPASENJA Pravoslavna crkva uĉi da je krštenje vodom neophodno za spasenje ĉoveka. Zato ćemo najpre prouĉiti njene tvrdnje o spasenju kroz krštenje a potom na njih dati i biblijski odgovor. „Sveta tajna krštenja. Ova sveta tajna je kapija za ulazak u Crkvu Hristovu, ili operacija kalemljenja divlje masline na pitomu. (...) Prema tome, sveta tajna krštenja uslov je duhovnog sjedinjenja s Bogom i spasenja. Bez krštenja – nema spasenja. U svetoj tajni krštenja umire duhovno i sahranjuje se stari, grešni ĉovek, a raĊa se novi, bezgrešan.“1 „On je, meĊutim, uĉeći zapovedio: „Ko veruje i krsti se spašće se“ (Mar. 16, 16). Nikodimu, pak, potonjem uĉeniku svom i apostolu, izriĉito je kazao: „Zaista, zaista ti kaţem: ako se ko ponovo ne rodi ne moţe videti carstva Boţjeg. Ako se ko ne krsti vodom i duhom – objasnio je potom Gospod, ne moţe ući u carstvo Boţje“. (Jov. 3, 35). „Ponovo roĊenje“ ili „Krštenje vodom i duhom“ je prva sveta tajna Crkve Pravoslavne – Sveta tajna krštenja. (...) Zapovest o Svetoj tajni krštenja – o krštenju, „vodom i duhom“ jeste prvo evanĊelje, prva blagovest Spasiteljeva, koju je on darovao ĉoveĉanstvu. (...) to je naroĉito zapovedio, kao što smo već naglasili, i uĉenicima 1
Protojerej Ţivan M. Marinković, Najbolji vaspitaĉ, Beograd 1968. god. str. 246. Naglasak moj.
70
svojim (Mat. 28, 29) koji su propovedali novu Boţansku nauku ljudima i krštavali ih „vodom i duhom“ u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. (...) Po veri našoj svetoj, u Sv. Tajni krštenja novokršteni se ĉisti od naslednog praroditeljskog greha i duhovno se raĊa za Boga, za ţivot veĉni. (...) Krštenje je, dakle, uslov našeg spasenja.“1 „Vremenom, kada su verni poĉeli da krštavaju svoju decu – bebe prestao je katihumenat (priprema za krštenje odraslih osoba koji se sastojao u uĉenju i usvajanju osnovnih istina hrišćanstva, prim. I. S.), a rodilo se kumstvo. Deca su se krštavala, i sada se krštavaju po veri kuma, koji u sv. tajni krštenja postaje duhovni otac deteta – kumĉeta jer ga duhovno raĊa za Boga. (...) Sveta tajna krštenja je najvaţnija sveta tajna u Crkvi Hristovoj. (...) I po tome još što se ime novokrštenoga, koje mu daje kum za vreme obreda Svete tajne krštenja, zapisuje u „Knjigu roĊenih i krštenih Crkve Hristove“ i u „Knjigu veĉnoga ţivota“ - veĉnu knjigu Jagnjeta, koje je zaklano od postanka sveta“.2 Iz upravo navedenih citata, moţemo da izvuĉemo sledeće zakljuĉke: - Krštenje je uslov spasenja i bez njega ono nije moguće; - Gospod Isus Hristos je propovedao o „krštenju vodom i duhom“; - Apostoli su „krštavali vodom i duhom“; - Krštenje je prozvano „svetom tajnom“ i nazvano prvim evanĊeljem; - Krštenjem se ĉovek ĉisti od praroditeljskog greha (i svih do tada uĉinjenih); - Mala deca se krštavaju po veri kuma, koji postaje duhovni otac deteta; - Ime koje detetu nadene kum upisuje se u „knjigu ţivota“ na nebesima; - Upisuje se i u knjigu „roĊenih i krštenih Crkve Hristove“. Poznavaocu Svetog pisma će odmah nakon ĉitanja ovih tekstova biti jasno da se oni, ne samo ne temelje na uĉenju Boţije Reĉi, već predstavljaju grubo izvrtanje Hristovih pouka i apostolskih novozavetnih zapisa. Hristos nikada nije propovedao niti pak izrekao nešto što bi liĉilo na „krštenje vodom i duhom“ (u smislu novozavetne uredbe o krštenju u vodi svake verujuće osobe), niti su pak apostoli ikada nekoga krstili „vodom i duhom“. Naravno, ni ostale tvrdnje pravoslavnih nisu nimalo taĉne. Niti je krštenje uslov spasenja, niti je ono „sveta tajna“, a ne pominje se ni ĉišćenje praroditeljskog greha. Krštenje „po veri kuma“ je više nego nebiblijsko kao i toboţnje upisivanje imena koje je kum smislio u „knjigu ţivota“ i nepostojeću (pred Bogom) knjigu „roĊenih i krštenih“ Crkve Hristove. Sve ono što pravoslavni veruju po ovom pitanju, nastalo pod uticajem „otaca“ crkve iz kasnijih vekova i nema niĉeg zajedniĉkog sa Hristovom i apostolskom naukom. Ove tvrdnje koje sam upravo izneo je vrlo lako dokazati. Prilikom zastupanja stava da je krštenje uslov spasenja, pravoslavni bogoslovi citiraju kao dokaz jedini za to raspoloţivi stih u Novom zavetu, iz ev. po Marku 16:16, a koji glasi ovako: „Ko poveruje i krsti se – biće spasen, a ko ne poveruje – biće osuĊen.“ Pravoslavna crkva – budući da nema podršku za svoju teologiju na stranicama Svetog pisma, pribegava vaĊenju stihova iz konteksta celokupnog biblijskog znaĉenja i njihovom samostalnom tumaĉenju. MeĊutim, i letimiĉnim pogledom na pomenuti stih, moţemo da uoĉimo da je uslov spasenja vera a ne krštenje. Gospod, govoreći o
1 2
Veronauka u kući, Pravoslavna verska ĉitanka, Beograd, 1991. god. str. 26-27. Naglasak moj. Navedeno delo str. 30, 32. Naglasak moj.
71
osudi kaţe: „a ko ne poveruje – biće osuĊen“, a ne: „ko ne bude kršten – biće osuĊen.“ Prema tome, vera i nevera su uzroci spasenja ili nespasenja. Što se krštenja tiĉe, ono predstavlja novozavetnu uredbu koja se treba da izvrši nad svakim ĉovekom koji je poverovao u Hrista Spasitelja. Sasvim je sigurno da su apostolsko verovanje i praksa najispravniji od svih u dosadašnjoj istoriji hrišćanstva. Stoga, iz njihovog uĉenja i prakse krštavanja najbolje ćemo saznati šta je Gospod „mislio“ kada je rekao: „Ko poveruje i krsti se – biće spasen.“
Znaĉaj krštenja u prvovekovnoj Crkvi „Vera je dar Boţji i stiĉe se prilikom krštenja. Vera je dar Boţji i jeste kao nekakvo boţansko seme koje Duh Sveti poseje u dušu ĉoveku prilikom krštenja.“1 „Mene, uostalom, Hristos nije poslao da krštavam, nego da propovedam evanĊelje.“2 „Vera, dakle, potiĉe od propovedi, a propoved biva Hristovom reĉju.“3 Iz prvog od upravo navedenih citata, saznajemo za verovanje pravoslavnih o tome da ĉovek dobija veru u trenutku svog krštenja. Sledstveno tome, izvlaĉimo zakljuĉak da osoba tek krštenjem postaje hrišćaninom, a da je na krštenje došla kao bezboţnik nad kojim se vrši odreĊeni crkveni obred - koji ga potom, na neki ĉudesan naĉin, ĉini vernikom. Koliko je ovakvo verovanje daleko od biblijskog otkrivenja gotovo da nije potrebno posebno isticati. Ipak, iz razloga što ţelim da dokaţem da samozvano „pravoslavlje“ ne poseduje istinu u svom ispovedanju, obratićemo paţnju na novozavetni odgovor na pomenutu tvrdnju. Hristos i apostoli su zastupali potpuno drugaĉije gledište u vezi krštenja u poreĊenju sa onim koje im pripisuje tradicionalno hrišćanstvo Istoka. Nakon svoga vaskrsenja, Gospod je zapovedio uĉenicima da idu u sav svet, propovedaju evanĊelje o spasenju kroz veru i tako nauĉe sve ljude - ĉineći ih Njegovim uĉenicima. Sledeći korak koji su apostoli trebali da uĉine sa osobama koje su uzverovale jeste njihovo krštenje u vodi - u ime Oca, Sina i Svetoga Duha: „Zato idite i nauĉite i naĉinite mojim uĉenicima sve narode. Krstite ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Uĉite ih da izvršuju sve što sam vam zapovedio.“4 Krštenje u vodi je trebalo da bude spoljašnji znak opravdanja verom (spasenja) i „sahrane“ grehovnog naĉina ţivota, poput npr. obrezanja u Starom zavetu – koje je bilo znak „obrezanja srca“ tj. odbacivanja greha. Gospod je, naime, starozavetnim Izrailjcima zapovedio da obrezuju sve svoje muške potomke, kao znak njihove pripadnosti i posvećenosti Bogu: „A ovo je zavjet moj izmeĊu mene i vas i sjemena tvojega nakon tebe, koje ćete drţati: da se obrezuje izmeĊu vas sve muškinje.“5 „I obrezaće Gospod Bog tvoj srce tvoje i srce sjemena tvojega, da bi ljubio Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve duše svoje, da budeš ţiv.“1 Marinković, Najbolji vaspitaĉ, str. 10. 1. Korinćanima 1:17a. Naglasak moj. 3 Rimljanima 10:17. Naglasak moj. 4 Ev. po Mateju 28:19-20. Ĉetiri evanĊelja, prevod prof. dr A. Birviš. 5 1. Mojsijeva 17:10. Naglasak moj. 1
2
72
Apostol Pavle u Novom zavetu naglašava ĉinjenicu da Izrailjci u Starom zavetu, pa i njihov praotac Avraam, nisu bili spaseni i od Boga prihvaćeni radi svoga spoljašnjeg – telesnog obrezanja, već zbog iskrene ţelje za sluţenjem i vršenjem Boţije volje. Zapravo, samo telesno obrezanje je trebalo da bude spoljašnji, vidljivi znak njihove iskrene vere i spremnosti za poslušanjem Gospodnje volje: „Da li se ovo blaţenstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Mi, naime, govorimo: ‘Avraamu je vera uraĉunata kao pravednost’. Kako mu je to uraĉunato? kada je bio obrezan ili kada je bio neobrezan? Ne kada je bio obrezan, nego kada je bio neobrezan. Pa i znak obrezanja dobio je kao peĉat pravednosti koju je stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to uraĉuna u pravednost, i da bude otac obrezanih, onih naime, koji nisu samo obrezani, nego i hode stopama vere našega oca Avraama, koju je on kao neobrezan imao.“2 Isti apostol svedoĉi da u trenutku iskrenog poverovanja i duhovnog roĊenja vernika, Bog ĉoveka ĉisti od greha „obrezujući ga nerukotvorenim obrezanjem“ tj. odbacujući od njega prethodno poĉinjene grehe, i dajući mu u srce ţelju da ispunjava Njegovu volju (Fil. 2:13): „U njemu ste i obrezani nerukotvorenim obrezanjem, - u skidanju ĉulnog tela, - Hristovim obrezanjem, kad ste u krštenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajedno s njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih.“3 U skladu sa celobiblijskim nauĉavanjem opravdanja i spasenja kroz veru u Hrista a ne kroz verske obrede, apostoli, za razliku od pravoslavnih sveštenika, tvrde da vera nastaje kao rezultat slušanja propovedi iz Boţije Reĉi (Rim. 10:17). U skladu sa time, apostol Pavle je mogao da izjavi da njega Gospod nije poslao da krštava već da propoveda evanĊelje (1. Kor. 1:17). Ni u jednom svom pismu ovaj apostol nije ostavio ni malo mesta ideji da bi krštenje vodom moglo da doprinese bilo ĉijem spasenju. Nasuprot tome, on je uvek naglašavao vaţnost poverovanja u poruku evanĊelja (radosne vesti) o Isusovom stradanju i vaskrsenju iz mrtvih: „Ja se, naime, ne stidim evanĊelja, jer je ono sila Boţija na spasenje svakome koji veruje, prvo Judejinu a i Grku4. Jer se u njemu otkriva pravednost Boţija, iz vere u veru, kao što je napisano: ‘Pravednik će ţiveti od vere’.“5 „Ako, dakle, svojim ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen. Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje. Pismo, naime, kaţe: ‘Svako, ko veruje u njega, neće se postideti’. Jer nema razlike izmeĊu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju, jer ‘Svako, ko prizove ime Gospodnje, biće spasen’.“6 Da je, kojim sluĉajem, ap. Pavlu bilo poznato da je krštenje uslov spasenja, te da se njime stiĉe vera, ovaj Boţiji sluga sigurno ne bi gubio vreme i organizovao bi masovna krštenja neverujućih pagana. 5. Mojsijeva 30:6. Naglasak moj. Rimljanima 4:9-12. Naglasak moj. 3 Kološanima 2:11-12. Naglasak moj. 4 Judeji i Grci se spominju kao predstavnici obrezanih i neobrezanih naroda. Judeji su kao Avraamovi potomci bili obrezivani, dok sa Grcima to nije bio sluĉaj. 5 Rimljanima 1:16-17. Naglasak moj. 6 Rimljanima 10:9-13. Naglasak moj. 1
2
73
Primeri krštavanja koja su ĉinili apostoli Iz sledećih primera moţemo da uoĉimo da su apostoli uvek krštavali ljude tek nakon što su im propovedali evanĊelje o spasenju kroz veru u Hrista Spasitelja. Krštavani su samo i iskljuĉivo oni koji su poverovali, tj. oni koji su iz stanja neverovanja prelazili u stanje vere: „A Petar im reĉe: pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga. (...) Tako se krstiše oni koji su primili njegovu reĉ.“1 „Rasejani meĊutim prolaţahu svuda i propovedahu reĉ Boţiju. Tako Filip doĊe u glavni grad Samarije i propovedaše im Hrista.(...) Kada pak poverovaše Filipu, koji je propovedao evanĊelje o carstvu Boţijem i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se ljudi i ţene.“2 „Na to Filip otvori svoja usta i poĉevši od ovoga mesta Pisma propovedi mu evanĊelje o Isusu. A kad su putujući došli do neke vode, uškopljenik reĉe: evo vode, šta mi smeta da se krstim? [Filip pak reĉe: ako veruješ od sveg srca: moţe. On odgovori i reĉe: verujem da je Isus Hristos sin Boţiji.] I zapovedi da stanu kola, te obojica siĊoše u vodu, Filip i uškopljenik, i krsti ga.“3 „Za njega svedoĉe svi proroci, da će njegovim imenom dobiti oproštaj grehova svako ko veruje u njega. Dok je Petar još govorio ove reĉi, siĊe Duh Sveti na sve koji su slušali govor. (...) Tada odgovori Petar: moţe li ko da uskrati vodu, da se ne krste ovi koji su primili Duha Svetoga kao i mi? I zapovedi da ih krste u ime Isusa Hrista.“4 „Gospodo, šta treba da uĉinim da bih se spasao? Oni pak rekoše: poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom. I propovediše reĉ Gospodnju njemu i svima koji su bili u njegovoj kući. I uzevši ih još u onaj noćni ĉas opra im rane od udaraca, pa odmah bi kršten on i svi njegovi.“5 Iz svih pomenutih primera apostolskog krštavanja, dakle, moţemo da ustanovimo sledeći redosled dešavanja: - Propovedanje evanĊelja o spasenju kroz veru u Hrista onima koji ne veruju; - Poverovanje slušalaca u spasonosnu poruku evanĊelja; - Krštenje vodom novih vernika, na osnovu njihovog svedoĉanstva o usvajanju vere u Spasitelja Isusa Hrista i njihovog pokajanja. Na ovaj naĉin, ukratko, ali ipak dovoljno detaljno sagledali smo apostolsku praksu krštavanja i uvideli da oni nisu verovali u neophodnost krštenja za spasenje. Sa druge strane, uoĉili smo da je postojala obaveza, u skladu sa Gospodnjom zapovešću, da se svaki vernik krsti nedugo posle njegovog predanja Hristu – verom. Shvatajući biblijsku nauku o ovom predmetu, potvrĊujemo reĉ koju je izrekao Gospod Hristos: „Ko uzveruje i krsti se - biće spasen.“ Podrazumevajući da će svaki
Dela apostolska 2:38, 41. Naglasak moj. Dela apostolska 8:4-5, 12. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 8:35-38. Naglasak moj. 4 Dela apostolska 10:43-48. Naglasak moj. 5 Dela apostolska 16:30-33. Naglasak moj. 1
2
74
vernik biti kršten odmah po uzverovanju, Hristos je - govoreći o budućem vremenu spomenuo da će oni koji se spasavaju biti naravno i kršteni.1
Krštenje vodom kao duhovno roĊenje „Nikodimu, pak, potonjem uĉeniku svom i apostolu, izriĉito je kazao: „Zaista, zaista ti kaţem: ako se ko ponovo ne rodi ne moţe videti carstva Boţjeg. Ako se ko ne krsti vodom i duhom – objasnio je potom Gospod, ne moţe ući u carstvo Boţje.“2 Pred nama je još jedno verovanje pravoslavnih koje je usko vezano sa njihovim shvatanjem o neophodnosti krštenja za spasenje. Iako smo i do sada postali potpuno uvereni u neispravnost takvog stava, prouĉavanje koje sledi će nas još više u to uveriti. Naime, citat koji sam upravo naveo a koji potiĉe iz patrijarhom Pavlom blagoslovljene knjige, nije ništa drugo već jedan pogrešno shvaćeni i pogrešno navedeni tekst iz evanĊelja. Da bismo uvideli svu razliku izmeĊu Hristovih reĉi i ovog namerno pogrešno citiranog teksta – koji bi trebalo da pravoslavnima obezbedi potvrdu njihovog uĉenja, uporedićemo ga sa Isusovom izjavom koju je zapisao apostol Jovan: „A beše meĊu farisejima ĉovek po imenu Nikodim, starešina judejski; ovaj doĊe Isusu noću i reĉe mu: ravi, znamo da si ti kao uĉitelj došao od Boga; jer niko ne moţe da ĉini ova ĉuda koja ti ĉiniš ako Bog nije s njim. Odgovori Isus i reĉe mu: zaista, zaista, kaţem ti, ako se ko ne rodi odozgo, ne moţe videti carstva Boţija. Reĉe mu Nikodim: kako moţe ĉovek da se rodi kad je star? Zar moţe po drugi put da uĊe u utrobu svoje majke i da se rodi? Odgovori Isus: zaista, zaista, kaţem ti, ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moţe ući u carstvo Boţije. Što je roĊeno od tela – telo je, a što je roĊeno od Duha – duh je. Nemoj da se ĉudiš što ti rekoh: treba da se rodite odozgo. Vetar duva gde hoće i fijuk njegov ĉuješ, ali neznaš odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa svakim koji je roĊen od Duha. Odgovori Nikodim i reĉe mu: kako moţe to biti? Isus odgovori i reĉe mu: ti si izrailjski uĉitelj i neznaš to?“3 Ono što najpre moţemo da primetimo u bogonadahnutom tekstu jeste da Gospod Hristos apsolutno nigde ne spominje „krštenje vodom i Duhom“ (već pominje roĊenje, a te reĉi nipošto nemaju isto znaĉenje, kao što je svima poznato). Neoprostivo je u usta Gospoda Isusa stavljati reĉi koje On, ne samo da nije izgovorio, već nije ni pomišljao da izgovori. U pomenutom Hristovom govoru susrećemo se sa jednom izuzetnom Boţijom „intervencijom“ nad svakim grešnikom koji prihvati Isusa Hrista kao svog liĉnog Spasitelja. Tu intervenciju Gospod naziva „roĊenje odozgo“ ili „roĊenje od Duha“.
Potrebno je da bude jasno i sledeće: Pod pojmom „krštenje“ se u Bibliji ne podrazumeva samo krštenje vodom već i „krštenje Svetim Duhom“ (vidi: Dela ap. 1:5; 11:15-16; 1. Kor. 12:13) kao i „krštenje ognjem“ tj. spaljivanje u vatri ognjenog jezera (vidi: Mt. 3:11-12). Isus je i o svom stradanju na krstu govorio kao o „krštenju“ (vidi Lk. 12:50), kao i o stradanju apostola (Mk. 10:38-39). Stoga, veoma je moguće da, u skladu sa celokupnom biblijskom porukom o veĉnom spasenju, Gospod Hristos, kada izgovara stih Mk. 16:16 ne misli na krštenje vodom već Svetim Duhom – što bi svakako podrţalo celokupno njegovo uĉenje o spasenju, koje su potom propovedali apostoli. 2 Veronauka u kući, str. 26. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 3:1-10. Naglasak moj. 1
75
RoĊenje od Boga U poruci izreĉenoj jednom od uĉenih verskih voĊa u tadašnjem Izrailju, Nikodimu, Hristos je izneo tvrdnju da nijedan ĉovek ne moţe da uĊe u carstvo Boţije ukoliko nije „roĊen odozgo“ tj. „od Duha“. Ovo „roĊenje odozgo“ Isus naziva još i „roĊenjem vodom i Duhom“ i upućuje Nikodima na ĉinjenicu da je ova duhovna istina objavljena još u knjigama Starog zaveta – koje je ovaj farisej vrlo dobro poznavao. Oĉigledno je da se Nikodim nije odmah najbolje snašao u razumevanju ove poruke. Nije mu bilo jasno kako već odrastao ĉovek moţe ponovo da bude roĊen. MeĊutim, Gospod je uputio Nikodima da razmišlja na duhovan a ne telesan naĉin, rekavši mu: „što je roĊeno od tela – telo je, a što je roĊeno od Duha – duh je.“ Pominjući pojmove „roĊenje odozgo“, „roĊenje vodom i Duhom“, i „roĊenje od Duha“ u nekoliko uzastopnih reĉenica, sasvim je jasno da Gospod upućuje na potpuno isti duhovni dogaĊaj. Na poĉetku svoga evanĊelja, u onom njegovom delu u kome još uvek ne opisuje konkretne dogaĊaje iz Hristovog ţivota, apostol Jovan, sumirajući posledice Njegovog dolaska meĊu ljude, kaţe: „Istinita svetlost, koja osvetljava svakog ĉoveka, dolaţaše na svet. Na svetu beše, i svet kroz njega posta, i svet ga ne pozna. Svojima je došao, i njegovi ga ne primiše. A svima, koji ga primiše, dade moć da postanu deca Boţija, - onima što veruju u njegovo ime, koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tela, ni od muţevljeve volje – nego od Boga.“1 Iako Gospoda Isusa Hrista dobar deo jevrejskog naroda nije prihvatio, kao i veći broj mnogoboţaca koji je o njemu ĉuo kroz apostolske propovedi, onim ljudima koji su Ga prihvatili verom – Bog je dao moć da postanu Njegova deca. To su ljudi koji nisu roĊeni samo na prirodan naĉin – od ovozemaljskih roditelja, već oni koji su roĊeni i na duhovan naĉin – od samog Boga.
Priroda duhovnog roĊenja Nakon što je izrazio ĉuĊenje i nerazumevanje duhovnog roĊenja, Isus je Nikodimu postavio pitanje: „ti si izrailjski uĉitelj i neznaš to?“ Ovaj farisej je u Sv. pismu Starog zaveta morao da uoĉi istinu o kojoj mu je Isus govorio. Ali, oĉigledno je da to nije bio sluĉaj. Ipak, bez obzira na nepoznavanje jedne od najvaţnijih duhovnih poruka od strane ĉoveka koji je bio uĉitelj drugima, reĉ o „duhovnom roĊenju od Boga“ je bila jasno zapisana na više mesta u starozavetnim knjigama. Najjasniji tekst koji o ovome govori, a koga je napisao prorok Jezekilj pet stotina godina pre Hrista, glasi ovako: „I pokropiću vas vodom ĉistom, i bićete ĉisti; ja ću vas oĉistiti od svijeh neĉistota vaših i od svijeh gadnijeh bogova vaših. I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tijela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i uĉiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da drţite i izvršujete.“2 Ovaj tekst govori upravo o onome što smo utvrdili prilikom prouĉavanja Avramovog ţivota i njegovog opravdanja kroz veru. Ukoliko obratimo paţnju na njegovo kazivanje, primetićemo da Gospod obećava da će neke ljude: 1 2
Ev. po Jovanu 1:9-13. Naglasak moj. Knj. proroka Jezekilja 36:25-27. Naglasak moj.
76
- uĉiniti ĉistim kroz „kupanje“ u ĉistoj vodi; - preporoditi davanjem novog srca i duha; - uĉiniti staništem (hramom) svog Duha; - nauĉiti da hode po njegovim zapovestima i uredbama. RoĊenje od Boga, „vodom i Duhom“ podrazumeva sve napred navedeno. Nakon što je osoba, verom u Hrista „roĊena odozgo“, ona dobija novu prirodu kojom izbegava ţivot grešenja i ţeli da ugodi Bogu svakodnevno (Jezekilj 36:27): „Prema tome, ako je ko u Hristu – novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo.“1 „Niko, ko je od Boga roĊen, ne ĉini greha, jer njegovo seme ostaje u njemu; i ne moţe da greši, jer je od Boga roĊen.“2 „Znamo da niko, ko je od Boga roĊen, ne greši, nego od Boga roĊeni ĉuva samoga sebe, i neĉastivi ga se ne dotiĉe.“3 Kroz novo roĊenje osoba postaje hram Svetog Duha (Jezekilj 36:27): „I ja ću moliti Oca, pa će vam dati drugog pomagaĉa – utešitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne moţe da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama.“4 „Sam Duh svedoĉi sa našim duhom da smo deca Boţija.“5 „Zar ne znate da ste hram Boţiji i da Duh Boţiji obitava u vama?“6 Ovakvo ispunjenje Svetim Duhom se naziva još i „krštenje Svetim Duhom“7, a ono se dešava, prema Bibliji, pre krštenja u vodi i predstavlja uslov uronjenja u vodu.8 Iako pravoslavni tvrde da se „ideja o drugom roĊenju kao religioznom iskustvu, nevezano s krštenjem, pojavila nedavno i da nema biblijsku zasnovanost,“9 upravo je suprotno istina. RoĊenje od Boga je ponovno uspostavljanje prisnog zajedništva sa Gospodom kroz iskrenu i ĉvrstu veru; zajedništva koje osoba nikada do tada nije imala zbog nasleĊenog praroditeljskog greha i duhovnog mrtvila u kome se nalazila. Tvrdnju pravoslavnih da je „krštenje sredstvo realnog sjedinjenja ĉovekovog sa Hristom i ponovo roĊenje“10 je, inaĉe, veoma lako oboriti i iz iskustva. Sveto pismo nam svedoĉi da svi koji su od Boga roĊeni ne ţive grešnim naĉinom ţivota i da se ĉuvaju da ne sagreše pred Svevišnjim, kao što sam naveo maloĉas. Ukoliko sagledamo ţivote mnogih krštenih u pravoslavnim crkvama (kao i u mnogim drugim) širom sveta, veoma lako ćemo uoĉiti da meĊu ovako „ponovo roĊenim i sa Hristom sjedinjenim“ ljudima ima veoma mnogo bogopsovaĉa, preljubnika, obmanjivaĉa, roditeljima nepokornih, pijanaca i ostalih bezboţnika svake vrste, što nam jasno stavlja do znanja 2. Korinćanima 5:17. 1. Jovanova 3:9. Jovan ne govori o povremenim sagrešenjima zbog kojih se istinski vernik kaje, već o namernom i svesnom ĉinjenju dela koja su u suprotnosti sa otkrivenom Boţijom voljom. Vidi i u: Jakovljeva 3:2. 3 1. Jovanova 5:18. 4 Ev. po Jovanu 14:16-17. Naglasak moj. 5 Rimljanima 8:16. 6 1. Korinćanima 3:16. 7 Kada ap. Pavle u 1. Kor. 12:13; i Gal. 3:27 govori o krštenju, on veoma jasno istiĉe da se tu radi o krštenju Svetim Duhom, a ne vodom – kako to navode pravoslavni opravdavajući svoje uĉenje. 8 Vidi: Jovan 1:32-34; Dela 10:43-48; 11:15-16; Rimlj. 6:3-4; Gal. 3:26. 9 U šta veruju pravoslavni hrišćani, Svetilo, str. 8. 10 Navedeno delo str. 7. 1
2
77
da nisu ni „ponovo roĊeni“ niti pak „s Hristom sjedinjeni“ iako bi, po pravoslavnoj teologiji, trebali da budu. Bogohulno bi bilo i pomisliti, a ne izgovoriti i dogmom u crkvi proglasiti da je neko, ko Boga psuje (kao veliko mnoštvo krštenih Srba) zapravo Boţije dete i sjedinjen sa Hristom. Dalji komentar osim ovog, smatram, nije potreban.
Kum kao duhovni roditelj novokrštenog Iz ranije citiranog teksta preuzetog iz knjige „Veronauka u kući“ sa 30. i 31. stranice, saznajemo da se deca u pravoslavnoj crkvi krštavaju po veri kuma, koji postaje njihov duhovni roditelj. Ovaj duhovni otac malog deteta „raĊa“ svoje kumĉe „za Boga, za veĉnost“. Pravoslavlje istiĉe i shvatanje da duhovna veza izmeĊu kuma i kumĉeta vaţi i kao krvno srodstvo.1 Nakon što na osnovu Svetog pisma i drugih dokumenata iznesemo istinu o poreklu kumstva u hrišćanstvu, još jednom ćemo se utvrditi u stavu da Istoĉna crkva ima veoma malo dodirnih taĉaka sa izvornim apostolskim uĉenjem.
Šta evanĊelje govori o kumstvu? Najkraći odgovor na ovo pitanje bi bio jednostavno: ništa! Novi zavet uopšte ne poznaje instituciju kumstva tj. duhovnog oca krštenog deteta. Ustvari, kao što smo do sada utvrdili, Biblija nalaţe krštenje iskljuĉivo onih osoba koje su poverovale u Hrista Spasitelja. Mala deca i bebe su iskljuĉene iz spiska onih koji mogu biti kršteni, jer još uvek ne mogu odgovorno i svesno da prihvate hrišćansku veru. U Sv. pismu ne moţemo naći ni jedan jedini primer krštavanja novoroĊenĉadi i male dece, iako biblijski nije iskljuĉeno krštavanje starije dece (od npr. 7 god. nadalje) koja su poverovala. Pravoslavni istoriĉar Jevsevije Popović to potvrĊuje sledećim iskazom: „Za vreme apostola svaki, koji je iskreno poverovao u Hrista te hteo iskrena srca ući u Njegovo Carstvo, i njegovu crkvu, kršten je bez dalje pripreme, osim što je prethodno saslušao kakvu snaţnu propoved. (...) Svakako su i deca krštavana, jer se zna, da je Petar krstio kapetana Kornilija u Kesariji sa celim domom, isto tako Pavle tamniĉara u Filipima sa celim domom i Stefanina u Korintu opet sa celim domom; kad dakle sa celim domom, onda svakako i sa decom.“2 Iako je Jevsevije Popović ovime hteo da opravda krštavanje male dece i beba kod pravoslavnih, ipak nam je saopštio da su apostoli krštavali one koji su iskrenog srca poverovali. To nam potvrĊuje i evanĊelist Luka u Delima apostolskim, kada istiĉe da su u Kornilijevom i tamniĉarevom domu kršteni oni koji su slušali propoved i usvojili veru (što je svakako ukljuĉivalo decu ali ne i novoroĊenĉad i odojĉad koja nisu mogla da ĉuju i poveruju): „Dok je Petar još govorio ove reĉi, siĊe Duh Sveti na sve koji su slušali govor. (...) Tada odgovori Petar: moţe li ko da uskrati vodu, da se ne krste ovi koji su primili Duha Svetoga kao i mi? I zapovedi da ih krste u ime Isusa Hrista.“3
Vidi u: Veronauka u kući, str. 30. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 430. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 10:44, 46-47. Naglasak moj. 1
2
78
„Poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom. I propovediše reĉ Gospodnju njemu i svima koji su bili u njegovoj kući. (...) pa odmah bi kršten on i svi njegovi. (...) likujući sa svim svojim domom što je poverovao u Boga.“1 Doduše, i sam tekst iz „Veronauke u kući“ govori da su vernici tek u kasnije vreme poĉeli da krštavaju bebe - kada se i rodilo kumstvo, te da njega nije bilo u poĉetku za vreme apostola. Podaci iz crkvene istorije nam govore da je, na primer, crkveni otac iz II veka, Tertulijan iz Kartagine (160. - 220. god. posle Hrista), bio protivnik krštavanja male dece, obiĉaja koji je oĉigledno još tada poĉeo polako da se uvodi pod okrilje Crkve. Po pitanju njihovog krštavanja on je savetovao i nauĉavao sledeće: „I tako prema okolnostima, naklonosti, sklonosti i starosti svakog pojedinca, odlaganje krštenja je dakle uglavnom preporuĉljivo u sluĉaju male dece ... Gospod zaista kaţe: „Ne branite im da doĊu k meni“. Marko 10:13. Neka doĊu dakle dok rastu, neka doĊu dok se uĉe; i neka postanu hrišćani kada budu u stanju da upoznaju Hrista.“2 Jevsevije Popović potvrĊuje istorijsku ĉinjenicu o tome da je ovaj verski autoritet iz druge polovine II i sa poĉetka III veka bio protivan krštenju male dece, nasuprot nekih kasnijih koji su smatrali da decu ipak treba krštavati, verujući da su to ĉinili i sami apostoli: „U posleapostolskom vremenu Tertulijan (umro 202. - 240.) je protivan krštenju dece, ali Origen (umro 254.) dovodi obiĉaj krštavanja dece od apostola.“3 Iako su crkveni oci imali razliĉita mišljenja o ovom vaţnom pitanju, a neki imali tendenciju da potpuno odstupe od biblijskog pravila krštavanja samo onih koji su poverovali u Hrista, apostolska praksa se ipak, i u zvaniĉnim crkvenim krugovima, odrţala sve do V veka. Naime, i nekoliko vekova nakon Hrista i njegovih prvih uĉenika, postojali su crkveni oci koji su sledili uĉenje Svetog pisma i drţali se Tertulijanovog uputstva da svoju decu krste tek kada ona, na osnovu nauĉenih duhovnih pouka, prihvate verom Isusa za svoga Spasitelja i postanu uistinu Gospodnji sledbenici: „Na Istoku i na Zapadu beše obiĉaj, da se deca hrišćanskih roditelja krštavaju tek kad postanu ljudi, a neka i kašnje – obiĉaj, koji je dolazio iz raznih motiva, i na koji je već Kiprijan napadao; taj se obiĉaj drţao kroz celo IV. stoleće, pa i u V. stoleću. Ali crkveni uĉitelji sve više revnovahu protiv tog obiĉaja, i naposletku ga istisnuše.“4 Iz upravo navedenog teksta jasno uviĊamo da su crkveni oci iz kasnijih vekova uspeli da „istisnu“ obiĉaj pravilnog krštavanja iz crkvene prakse, a da nasuprot tome uvedu onaj koji se Biblijom nipošto nije podrazumevao, a to je krštavanje male dece na osnovu vere drugog, odraslog ĉoveka (kuma), koji se uz to, naziva još i njegovim „duhovnim ocem“. Sa druge strane, i sam pojam „duhovni otac“ nepoznat je u biblijskoj terminologiji u smislu u kojem ga koristi pravoslavna teologija. Gospod je, naime, rekao: „I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem, jer je jedan Otac vaš nebeski.“ (Mt. 23:9).
Dela ap. 16:31-34. Citat iz knjige: „Krštenje ne za bebe“ - dela Tertulijana str. 253. Vidi u: Simo Ralević, Biblijsko krštenje, Dom Molitve – Peć, str. 20. Bez godine izdavanja. Naglasak moj. 3 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 430. 4 Navedeno delo, str. 649. Naglasak moj. 1
2
79
Naravno, ova Gospodnja zapovest ne zabranjuje nazivanje „ocem“ našeg muškog roditelja, već se odnosi na nepostojanje drugog duhovnog oca - sem Boga koji je na nebesima.1 Ustanovivši istinu po prethodno postavljenim pitanjima o spasenju kroz krštenje u dogmatima Pravoslavne crkve (o ĉemu će još biti reĉi u poglavlju „Sedam svetih tajni“), sada prelazimo na prouĉavanje još jedne teološke zablude – koja isto tako nije bila deo prvovekovnog ispovedanja.
SPASENJE KROZ PRIĈEŠĆE „U hrišćanskoj Pravoslavnoj Crkvi veĉito ţivi Hristos. U njoj se neprekidno nastavlja prvosvešteniĉka sluţba iskupljenja Isusa Hrista. Ovo nastavljanje se vrši vidljivim naĉinom, naime spoljašnjim obredima. Zbir svih oblika ĉini sadrţinu hrišćanskog pravoslavnog bogosluţenja. Temelj pravoslavnom bogosluţenju poloţio je sam Isus Hristos, jer je ustanovio svetu evharistiju i njeno vršenje pod vidom hleba i vina. (...) Na svakoj Svetoj Liturgiji vrši se osvećenje hleba (svetog Agneca) i vina, koji postaju pravo telo i prava krv Hrista Boga – Spasitelja. Na ovoj veri da se hleb i vino menja u Telo i Krv Gospoda stoji ĉitava graĊevina Pravoslavne Crkve.“2 „Sveta tajna priĉešća. Ona je najveći izraz i dokaz Boţje ljubavi prema ljudima. (...) A Sin Boţji toliko voli ljude, da se za spasenje ljudi ţrtvovao dragovoljno na Golgoti i svakodnevno tajanstveno ţrtvuje u hramovima, da bi nam omogućio duhovno sjedinjenje sa njim u svetoj tajni priĉešća. (...) Sveto Priĉešće – najveće blago za hrišćanina. U svetom priĉešću daju se hrišćaninu, pored veĉnog ţivota, i sva druga dobra koja su u Bogu (...) Sveto priĉešće duhovno preporaĊa ĉoveka. To je iskustvo svih hrišćanskih svetitelja. Svi su oni to doţivljavali, ali iz svoje skromnosti nisu o tome hteli nikome ništa reći niti napisati. Izuzetak od njih uĉinio je otac Jovan Kronštatski. On u svome ĉuvenom dnevniku Moj ţivot u Hristu (koji je preveden na mnoge jezike) piše: „posle priĉešća svetim tajnama Gospod, po molitvama svoje preĉiste Majke, ili sama Preĉista, po dobroti Gospoda, davali su mi kao neku novu prirodu duha, ĉistu, dobru, veliĉanstvenu, svetlu, mudru, pitomu, namesto neĉiste, lenje i mrtve, malodušne, mraĉne, tupe, zle.“3 Prema uĉenju Istoĉne crkve, „sveta liturgija“ je najvaţnije bogosluţenje koje se vrši u Pravoslavlju. U okviru te sluţbe, osvećeni hleb i vino se bukvalno pretvaraju u telo i 1
2
3
Nazivi: pop, patrijarh i papa u prevodu, zapravo, znaĉe „otac“. Apostol Pavle, doduše, na više mesta pominje sebe kao „oca“ koji je evanĊeljem „rodio“ neke od vernika – ali taj izraz upotrebljava samo kao sliku osobe kroz koju su neki došli do spasenja verom (vidi: 1. Kor. 4:14-15; Gal. 4:19; Filimonu 1:10). Ovog i druge apostole niko nikada nije nazivao „duhovnim ocima“, a pogotovo ne u smislu kumstva kao što je to sluĉaj u Pravoslavlju. Veronauka u kući, str. 45, 47. Naglasak moj. Pomenuti tekst nam stavlja do znanja da se u Pravoslavlju, kroz obrede, stalno nastavlja Isusova iskupiteljska sluţba. Nasuprot tome, Novi zavet nam saopštava da je Hristova sluţba otkupljenja jednom zauvek okonĉana još od vremena njegovog vaznesenja na nebo. O bilo kakvim obredima kojima se Njegova sluţba „neprekidno nastavlja“, Gospod i apostoli nisu nikada ništa govorili niti napisali (vidi: Jevrejima 7:27; 9:11; 10:10, 12, 14). Najbolji vaspitaĉ, str. 254-256. Naglasak moj. I u ovom tekstu se pominje „tajanstveno ţrtvovanje Isusa Hrista u pravoslavnim hramovima“ prilikom liturgije, što svakako ne predstavlja novozavetno uĉenje, kao što sam već objasnio.
80
krv Hristovu, dodeljujući veĉni ţivot i spasenje svakoj osobi koja se udostojila njihovog primanja. Posebno ţelim da uoĉimo izjavu pravoslavnih da „na ovoj veri da se hleb i vino menja u Telo i Krv Gospoda stoji ĉitava graĊevina Pravoslavne Crkve“. Ukoliko, dakle, dokaţemo na osnovu Svetog pisma i crkvene istorije da je uĉenje o „transupstancijaciji“ (bukvalnom pretvaranju hleba i vina u telo i krv Hristovu - i pored ostajanja spoljašnje forme hleba i vina) uvedeno u crkveno verovanje mnogo vekova posle apostola, te da prvi uĉenici nisu na ovaj naĉin razumeli Gospodnje reĉi – onda obaramo iz temelja graĊevinu koja se zove Pravoslavna crkva!!! Objašnjenja o ovom pitanju a koja se baziraju na podacima iz crkvene istorije, izneću detaljnije u poglavlju „Sedam svetih tajni“. Na ovom mestu ću se zadrţati na objašnjenju tekstova iz Svetog pisma.
Šta je Gospod rekao za vreme tajne veĉere? „A kada su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade uĉenicima i reĉe: uzmite, jedite; ovo je telo moje. Tada uze ĉašu i zahvali, dade im i reĉe; pijte iz nje svi; jer ovo je moja krv saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštaja grehova. Ali vam kaţem, od sada neću piti od ovoga roda ĉokotova do onoga dana kada ću ga s vama piti novog u carstvu Oca moga.“ (Mt. 26:26-29).1 „I kada su jeli, uze hleb, blagoslovi, izlomi i dade im i reĉe: uzmite, ovo je telo moje. I uze ĉašu, zahvali Bogu, dade im, te piše iz nje svi. I reĉe im: ovo je moja krv zaveta, koja se proliva za mnoge. Zaista kaţem vam: neću više piti od roda ĉokotova do onoga dana kada ću ga piti novog u carstvu Boţijem.“ (Mk. 14:22-25).2 „A kad je došao ĉas, leţe za trpezu i apostoli s njime. Tada im reĉe: vrlo sam ţeleo da jedem ovu Pashu sa vama pre no što postradam. Jer vam kaţem: neću je više jesti dok se ne ispuni u carstvu Boţijem. I uze ĉašu, zahvali Bogu i reĉe: uzmite je i razdelite meĊu sobom. Jer vam kaţem: od sada neću više piti od vinogradskog roda – dok ne doĊe carstvo Boţije. Tada uze hleb, zahvali Bogu, izlomi ga i dade njima govoreći: ovo je moje telo koje se daje za vas; ovo ĉinite za moj spomen. A isto tako i ĉašu posle veĉere govoreći: ova ĉaša je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas.“ (Lk. 22:14-20).3 Pre detaljnijeg prouĉavanja ove opširne teme, ţelim da naglasim da Hristova poruka, izreĉena za vreme poslednje pashalne veĉere, predstavlja govor simbolizma. Poput mnogih drugih svojih izjava, kada je za sebe govorio: „Ja sam vrata“, „Ja sam dobri pastir“, „Ja sam put“, „Ja sam pravi ĉokot“, „Ja sam svetlost sveta“, „Ja sam izdanak iz korena i rod Davidov, sjajna zvezda Danica“4 i sl., Gospod i u ovom obraćanju uĉenicima upotrebljava snaţna duhovna poreĊenja. Ipak, pre nego što izbliza prouĉimo Hristov govor, istaći ću nekoliko upeĉatljivih ĉinjenica koje su iz tekstova oĉigledne: a) dogaĊaj je smešten u noć pred Isusovo hapšenje; b) pored ostale hrane spremljene za praznik Pashe na trpezi ispred Gospoda i apostola se nalazio i beskvasni hleb i alkoholno vino; Naglasak moj. Naglasak moj. 3 Naglasak moj. 4 Vidi: Ev. po Jovanu 10:9, 11; 14:6; 15:1; Otk. 22:16 1
2
81
v) Hristos uporeĊuje hleb sa svojim telom: „Ovo je telo moje“; g) za ĉašu ispunjenu vinom kaţe da ona predstavlja „novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas“; d) zapoveda uĉenicima da ovu uredbu povremeno ponavljaju za njegov spomen (u znak sećanja na Njega, tj. Njegovu ţrtvu na Golgoti); Ċ) potvrĊuje da se u ĉaši nalazi „vinogradski (ĉokotov) rod“ tj. vino; e) nigde ne govori o pretvaranju hleba i vina u svoje telo i krv, niti pak zapoveda da uĉenici tokom budućih bogosluţenja to pretvaranje ĉine.
Znaĉaj i praktikovanje veĉere Gospodnje u ranoj Crkvi „Ja sam, naime, primio od Gospoda što sam i vama predao, da je Gospod Isus, one noće kad je bio predan, uzeo hleb, zahvalio Bogu, izlomio i rekao: ovo je moje telo za vas. Ovo ĉinite meni za spomen. Isto tako i ĉašu posle veĉere govoreći: ova ĉaša je novi savez mojom krvlju. Ovo ĉinite, kad god iz nje pijete, meni za spomen. Jer kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu ĉašu, obznanjujete smrt Gospodnju – dok ne doĊe.“1 Tekst iz 1. posl. Korinćanima ap. Pavla je prvi zapis o uredbi veĉere Gospodnje i njenom praktikovanju u ranoj Crkvi. Ova poslanica je pisana pre ijednog od ĉetiri novozavetna evanĊelja – od kojih je najstarije Markovo. Zato je izveštaj ovog apostola veoma vaţan za naše prouĉavanje i ispravno shvatanje zadate teme. Pavle pominje iste elemente koje smo i ranije naveli (iako nije prisustvovao „tajnoj veĉeri“ – iz prostog razloga što tada nije bio jedan od apostola) a potom daje i ispravno objašnjenje znaĉenja uredbe: a) Hristos je uzeo hleb i rekao: „Ovo je moje telo za vas“, b) za ĉašu sa vinom, kazao je: „Ova ĉaša je novi savez mojom krvlju“, v) hleb i vino se od strane hrišćana treba da uzimaju povremeno u znak sećanja na ţrtvu Gospoda Isusa Hrista („meni za spomen“), g) kada god jedu hleb i piju iz ĉaše (prilikom veĉere Gospodnje na crkvenom skupu, sve do Njegovog ponovnog dolaska) vernici obznanjuju Hristovu smrt tj. daju do znanja drugima (verujućima i neverujućima) da poseduju veru u Hristovo otkupiteljsko delo radi svoga spasenja.
Da li su apostoli verovali u pretvaranje hleba i vina? „Ĉaša blagoslova, koju blagosiljamo, nije li zajednica Hristove krvi? Hleb, koji lomimo, nije li zajednica Hristova tela? Zato što je hleb jedan, mi mnogi jedno smo telo; jer svi mi jedan hleb delimo.“2 Upravo pomenuti tekst, zajedno sa onim prethodnim, nedvosmisleno ukazuje da su apostoli nauĉavali simbolizam Hristove smrti u vidu hleba i vina – a ne transupstancijaciju (tj. njihovo pretvaranje). No, ovaj citat nam daje još podrobnije
1 2
1. Korinćanima 11:23-26. Naglasak moj. 1. Kor. 10:16-17. Naglasak moj.
82
objašnjenje o znaĉenju „veĉere Gospodnje“. Naime, kada govori o posledicama Hristove zameniĉke smrti, Sveto pismo kaţe ovako: „...da napasate Crkvu Boţiju, koju je stekao svojom krvlju.“1 „I pevahu novu pesmu govoreći: dostojan si da uzmeš knjigu i otvoriš njene peĉate, zato što si bio zaklan i što si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog naroda i plemena i jezika i naroda i narodnosti.“2 Boţansko otkrivenje istiĉe da je Gospod Isus svojom smrću (tj. prolivanjem svoje krvi) otkupio mnoge ljude od osude i doveo u veĉni ţivot. Boţija volja za sve koji su spaseni verom u prolivenu krv i slomljeno telo Spasitelja, jeste da budu spojeni u jedinstveno hrišćansko zajedništvo puno meĊusobne ljubavi: „Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu reĉ veruju u mene, da svi budu jedno, kao što si ti, Oĉe, u meni i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama, kako bi svet poverovao da si me ti poslao. Dao sam im slavu, koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo mi jedno; ja u njima, a ti u meni, da budu savršeno ujedinjeni, da zna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio kao što si ljubio mene.“3 „Nego drţeći se istine mi treba u ljubavi da uzrastemo u svemu – do njega, koji je glava, Hristos. Od njega je sve telo ujedno povezano i sjedinjeno, na taj naĉin što svaki zglavak pruţa potporu shodno odmerenom dejstvu svakog pojedinog dela; to ĉini da telo raste na svoju sopstvenu izgradnju u ljubavi.“4 „A vi ste Hristovo telo, i pojedinaĉno udovi.“5 Kao Hristovi sledbenici i udovi Njegovog duhovnog tela, Crkve, vernici treba da se sećaju dogaĊaja na brdu Golgoti koji im je otvorio put da postanu Boţija deca. Upravo iz tog razloga, ap. Pavle podseća Korinćane da ĉaša (vina) koju meĊusobno dele i ispijaju predstavlja zajednicu Isusove krvi (meĊusobnog zajedništva vernika koje je nastalo zahvaljujući Njegovoj prolivenoj krvi), kao što i hleb koji lome i meĊusobno dele predstavlja simbol Njegovog slomljenog tela i zajedništva nastalog Njegovom otkupljujućom ţrtvom. Glavni naglasak u ovom objašnjenju znaĉenja „veĉere Gospodnje“ tj. „priĉesti“ jeste njena simbolika hrišćanskog jedinstva u okviru crkvene zajednice. Posebno je potrebno da zapazimo da apostol ni jednom reĉju ne spominje niti upućuje vernike da treba da veruju da se hleb i vino menjaju u samoga Hrista, već govori o bukvalnom hlebu i ĉaši (sa vinom oĉigledno) koji predstavljaju simbol zajedništva vernika koji se pouzdaju u Hristovo spasenjsko delo. Reĉ o tome da se uzimanjem hleba i vina zadobija veĉni ţivot, ne moţe se pronaći ni u ovom niti u bilo kom drugom tekstu Novoga zaveta. Zapravo, potpuno suprotno uĉenju Pravoslavne crkve, na temelju Svetog pisma moţemo da tvrdimo da nijedna osoba koja nije spasena verom i roĊena od Boga, ne bi smela da ima bilo kakvog pristupa ovom svetom ĉinu – jer on za nju i nema nikakvog znaĉaja. Hleb i vino, kao sećanje na Hristovu smrt ima simboliĉku vaţnost samo za osobe koje su doţivele otkupljenje od greha i smrti kroz veru i svakodnevno pouzdanje u Isusa.
Dela ap. 20:28. Naglasak moj. Otkrivenje Jovanovo 5:9. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 17:20-23. Naglasak moj. 4 Efescima 4:15-16. Naglasak moj. 5 1. Kor. 12:27. 1
2
83
Duhovne istine iz VI poglavlja ev. po Jovanu Isus Hristos je oduvek zahtevao a i danas zahteva potpunu predanost i vernost svojih sledbenika. TakoĊe, zahteva da njegovi uĉenici izvršavaju sve ono što im je zapovedio: „A što me zovete: Gospode, Gospode, a ne ĉinite što vam govorim?“1 „Ako me ljubite, drţaćete moje zapovesti. (...) Ko ima moje zapovesti i drţi ih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga će ljubiti moj Otac, i ja ću ga ljubiti i pokazaću mu se.“2 ‘‘Jer ljubav prema Bogu ovo znaĉi: da drţimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške.“3 MeĊutim, u vreme svoje ovozemaljske sluţbe, Hristos je stekao mnoštvo sledbenika koji su išli za njim iz koristoljublja – a ne iz ţelje za stvarnim uĉeništvom. Iako je na kraju svoje troipogodišnje misije bio raspet voljom većeg dela izrailjskog naroda, ne moţe se poreći ĉinjenica da je Isus imao veliku popularnost meĊu Jevrejima tokom svoga propovedanja. Najveći deo te popularnosti je stekao ĉinjenjem mesijanskih znamenja (vaskrsavanjem umrlih, isceljivanjem bolesnih, isterivanjem demona iz opsednutih itd.) iako je nije ţeleo i zabranjivao ljudima da razglašavaju njegova ĉudesna dela.4 Jednom prilikom je velika masa Jevreja ţelela da ga na silu odvuĉe i proglasi izrailjskim carem, samo zato što je uĉinio ĉudo umnoţavanja hlebova i riba (Jn. 6:15). MeĊutim, Gospod je ţeleo da se narod, kome je došao, uistinu obrati Bogu i doţivi duhovni preporod – te stekne obnovljenu zajednicu sa Svevišnjim koji se objavio njihovim praocima, Avraamu, Isaaku i Jakovu. Ţeleo je da njegovi saplemenici donesu plodove dostojne pokajanja, a ne da se u svojoj površnoj religioznosti pouzdaju u poboţnost svojih predaka, u isto vreme ţiveći protivno Boţijoj volji. Jovan Krstitelj je, pre same Hristove pojave, narodu upućivao sledeće reĉi: „Narodu pak, koji je dolazio da ga on krsti, govorio je: zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev? Donesite, dakle, rodove dostojne pokajanja; i nemojte sad govoriti u sebi: imamo oca Avraama. Jer vam kaţem da Bog moţe od ovoga kamenja podići decu Avraamu. Već i sekira leţi kod korena drveća. Stoga se odseca i u vatru baca svako drvo koje ne raĊa dobra roda.“5 Ipak, Jevreji su istrajavali u svojoj formalnoj religioznosti koja Boga nije ni izbliza zadovoljavala. Iako su se hvalili svojim poboţnim precima, Izrailjci Isusovog vremena, kao i generacije pre njih, poštovali su Boga na naĉin koji njemu nije bio ugodan (Mk. 7:6-9). Na kraju, na tvrdnju svojih savremenika da su deca Boţija - potomci vernog Avraama, Hristos je morao da odgovori reĉima istine – saopštavajući im da su zapravo deca Ċavola (Jn. 8:39). Rezultat ove rasprave je bio optuţivanje Hrista za nacionalnu izdaju (proglasili su ga za Samarjanina, koji su bili u tradicionalnoj mrzosti sa Jevrejima) i pokušaj njegovog ubistva (Jn. 8:30-59). Upravo oni ljudi koji su Isusa ţeleli da proglase carem, i drugi njima sliĉni, brzo su promenili mišljenje o Gospodu i pokušali Njegovo smaknuće. Isti oni koji su na
Ev. po Luki 6:46. Ev. po Jovanu 14:15, 21. 3 1. Jovanova 5:3. 4 Vidi: Ev. po Luki 8:52-56. 5 Ev. po Luki 3:7-9. Reĉi Jovana Krstitelja. 1
2
84
„Cvetnu nedelju“ vikali: ‘Osana, neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, car Izrailjev’, nakon samo nekoliko dana su urlali iz sveg glasa: „Raspni ga, raspni.“1 Nasuprot ovakvim „sledbenicima“ koji vrlo brzo idu iz krajnosti u krajnost, i koji su duhovno potpuno neutemeljeni i nestalni, Gospod je oduvek ţeleo da uz sebe ima verne i odane ljude, poput starozavetnog Jova ili ap. Pavla, koji su istrajavali u veri nasuprot velikim iskušenjima i opasnostima. Evo i primera pouzdanja u Boga ove dvojice duhovnih velikana. Kada je u pitanju pravedni Jov, njegova iskrena bogobojaţljivost se ogledala u tome što je blagosiljao Boga i u trenucima najveće porodiĉne nesreće, nakon pogibije svoje dece i gubitka celokupne imovine: „I reĉe: go sam izašao iz utrobe matere svoje, go ću se i vratiti onamo. Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje. Uza sve to ne sagriješi Jov, niti reĉe bezumlja na Boga.“2 „Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u nj, ali ću braniti putove svoje pred njim. I on će mi biti spasenje...“3 Sa druge strane, ap. Pavle je pisao: „A na neizmerna otkrivenja, - da se ne bih poneo, - dat mi je trn u telu, satanin anĊeo, da me ćuška – da se ne ponosim. Za ovoga sam tri put molio Gospoda - da odstupi od mene. I on mi je rekao: dosta ti je moja blagodat; jer sila nalazi svoje ispunjenje u slabosti. Stoga ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da se Hristova sila nastani u meni. Zato mi se sviĊaju slabosti, zlostavljanja, nevolje, gonjenja, pritešnjenosti Hrista radi; jer kad sam slab, onda sam silan.“4 Upravo iz tog razloga, da bi odvojio ţito od kukolja i odvojio prave od laţnih sledbenika, Hristos je izgovorio jednu divnu duhovnu pouku, a koju, kao što ćemo uvideti, pravoslavni pogrešno citiraju primenjujući je na „veĉeru Gospodnju“ i svoje pogrešno uĉenje o zadobijanju veĉnog ţivota: „Odgovori im Isus i reĉe: zaista, zaista, kaţem vam, traţite me ne zato što ste videli ĉudne znake, nego što ste jeli od onih hlebova i nasitili se. Stiĉite ne propadljivo jelo, nego jelo koje ostaje za veĉni ţivot, koje će vam Sin ĉoveĉiji dati; jer je njega potvrdio Bog Otac. Tada mu rekoše: šta da radimo da bismo ĉinili dela Boţija? Odgovori Isus i reĉe im: ovo je delo Boţije, da verujete u onoga koga je on poslao. Oni mu pak rekoše: kakav ĉudan znak ĉiniš, da vidimo i da ti poverujemo? Šta ti radiš? Naši oci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano: ‘Hleb sa neba dade im da jedu’. Reĉe im Isus: zaista, zaista, kaţem vam, nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istiniti hleb sa neba. Jer Boţiji hleb je onaj što silazi sa neba i daje ţivot svetu. Tada mu rekoše: Gospode, daj nam svagda taj hleb. Reĉe im Isus: ja sam hleb ţivota; ko meni dolazi neće ogladneti, i ko veruje u mene neće oţedneti nikada.“5 Isus Hristos, koji je poznavao grešnu ljudsku prirodu i bez toga da je liĉno poznavao pojedine osobe6, znao je da je većina njegovih sledbenika bila uz njega iz sebiĉnih interesa. Neki od njih su bili tu zbog sigurne svakodnevne ishrane. Drugi su
Vidi: Ev. po Jovanu 12:12-13; Mt. 27:21-26. Vidi: Knjiga o Jovu 1:13-22. Naglasak moj. 3 O Jovu 13:15-16. Naglasak moj. 4 2. Korinćanima 12:7-10. Naglasak moj. 5 Ev. po Jovanu 6:26-35. Naglasak moj. 6 Vidi: Ev. po Jovanu 2:24-25. 1
2
85
ga, pak, sledili zbog lakog i brzog izleĉenja od razliĉitih bolesti. Ali, Gospod je bio svestan da će materijalna korist njegovog fiziĉkog prisustva meĊu ljudima biti kratkog veka. Njegovo delo, na koje ga je boţanski Otac poslao je bilo da ljudima otvori duhovne oĉi za sagledavanje nebeskih istina i dosezanje nebeskog carstva. Iz tog razloga je uputio svoje slušaoce da stiĉu ne propadljivo jelo, već ono koje ostaje za veĉni ţivot (st. 27). Upravo je to bila kljuĉna reĉ. Rulja, do tada rešena da Isusa proglasi carem (Jn. 6:15), sada, u pogledu duhovnih pouka, poĉinje da izraţava sumnju u ispravnost Isusovog uĉenja (st. 30-34). Iako je Gospod govorio o veĉnom ţivotu i nebeskoj hrani koja taj ţivot omogućava, Jevreji su još uvek bili na nivou telesnog razmišljanja. Pomislili su da mogu da dobiju obiĉan hleb od brašna od koga nikada neće ogladneti. Isto takvo razmišljanje je ispoljila i ţena Samarjanka prilikom susreta sa Hristom. Nakon što joj je Spasitelj ukazao na mogućnost dobijanja vode od koje ne bi nikada oţednela, ţena ju je zatraţila misleći da se radi o obiĉnoj vodi: „Odgovori Isus i reĉe joj: kad bi znala dar Boţiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti dao vodu ţivu. (...) Odgovori Isus i reĉe joj: svaki ko pije od ove vode – opet će oţedneti. A ko pije od vode koju ću mu ja dati – neće oţedneti doveka, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire u veĉni ţivot. Reĉe mu ţena: Gospode, daj mi tu vodu, da ne ţednim i ne dolazim ovamo da zahvatam vodu.“1 Poput Jevreja i ova ţena iz Samarije nije shvatala duhovnu poruku. Apostol Pavle objašnjava razlog ovakvog nerazumevanja: „A zemaljski ĉovek ne prima što je od Boţijeg Duha, jer je to za njega ludost, i ne moţe da sazna, zato što o tome treba na duhovan naĉin rasuĊivati.2 Kao što voda u ovom sluĉaju – od koje se nikada ne oţedni – predstavlja Svetog Duha, tako i hleb od koga se nikada ne gladni, predstavlja samog Isusa Hrista. „A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: ako je ko ţedan, neka doĊe k meni i pije. Ko veruje u mene – kao što reĉe Pismo – iz njegova tela će poteći reke ţive vode. Ovo je pak rekao za Duha, koga su imali da prime oni što veruju u njega; jer Duh još ne beše sišao pošto Isus još nije bio proslavljen.“3 „Reĉe im Isus: ja sam hleb ţivota; ko meni dolazi neće ogladneti, i ko veruje u mene neće oţedneti nikada.“4 EvanĊelist Jovan nam otkriva kako je tekao dalji razgovor izmeĊu Isusa i njegovih sunarodnika: „Jer je to volja moga Oca, da svaki koji gleda Sina – i veruje u njega – ima ţivot veĉni, te da ga ja vaskrsnem u poslednji dan. Judeji su gunĊali protiv njega, zato što je rekao: ja sam hleb koji je sišao sa neba, i govorahu: nije li to Isus sin Josifov, ĉijeg oca i majku znamo? Kako sad kaţe da je sišao sa neba? Odgovori Isus i reĉe im: ne gunĊajte meĊu sobom. (...) Zaista, zaista, kaţem vam, ko veruje ima veĉni ţivot. Ja sam hleb ţivota. Oĉevi vaši jedoše manu u pustinji i umreše. Ovo je hleb koji silazi sa neba, da se od njega jede i ne umre. Ja sam ţivi hleb koji je sišao sa neba. Ako ko jede od ovoga hleba, ţiveće doveka; i hleb, koji ću ja dati, jeste telo moje – za ţivot
Ev. po Jovanu 4:10, 13-15. naglasak moj. 1. Korinćanima 2:14. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 7:37-39. Naglasak moj. 4 Ev. po Jovanu 6:35. Naglasak moj. 1
2
86
sveta. A Judeji se prepirahu meĊu sobom govoreći: kako on moţe da nam da svoje telo da jedemo?“1 Bilo je sasvim oĉigledno da, iako Isus govori o sebi kao nebeskom hlebu, on to ne misli bukvalno već poruci daje simboliĉki smisao. Ukoliko paţljivo sledimo Hristove izjave jasno primećujemo da On na više mesta spominje veru kao sredstvo duhovnog „jedenja“ tj. uzimanja hleba koji daje veĉni ţivot (u stihovima 29, 35, 40, 47). Iako je, dakle, to bilo oĉigledno, Jevreji su ponovo poĉeli da gunĊaju meĊu sobom. U tom momentu, Gospod je odluĉio da sve svoje neiskrene sledbenike do kraja razotkrije. Izrekao je nešto na šta se sablaznio veliki broj njegovih sledbenika, a što i danas dovodi u zabludu mnoge koji ove Hristove reĉi shvataju na doslovan naĉin: „Tada im Isus reĉe: zaista, zaista, kaţem vam, ako ne jedete tela Sina ĉoveĉjeg i ne pijete krvi njegove, nemate ţivota u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv – ima ţivot veĉni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer moje telo je pravo jelo, i moja krv pravo piće. Ko jede moje telo i pije moju krv – ostaje u meni i ja u njemu. Kao što je mene poslao ţivi Otac, i ja ţivim zato što ţivi Otac, tako će i onaj koji mene jede ţiveti kroz mene. To je hleb koji je sišao sa neba. Ne kao što su oĉevi jeli i umrli; ko jede ovaj hleb ţiveće doveka.“2 Ova izjava, ukoliko se shvati doslovno a ne u prenesenom znaĉenju, zaista zvuĉi odbojno i zaprepašćujuće. Isusove reĉi bi, u tom sluĉaju, mogle da se uporede sa najgorom vrstom paganskih bogosluţenja na kojima bi njegovi uĉesnici pili krv ţrtve i na taj naĉin smatrali da primaju i sebe ţivot druge osobe. MeĊutim, nemoguće je i pomisliti da bi Hristos mogao da uputi svoje slušaoce da jedu njegovo pravo telo i piju njegovu pravu krv – radi zadobijanja veĉnog ţivota (doduše, većina slušalaca je upravo to pomislila ali to nije bilo ono što je Isus kazao). Iako je Gospod sa dostojanstvenom ozbiljnošću izneo celokupnu poruku, ona je trebala da pokaţe da li njegovi pratioci bezrezervno veruju u njegove reĉi, pa makar ih i ne razumeli, ili govornika smatraju nepouzdanim. Poruka je, naravno, bila više nego jasna, ali nju nisu razumeli oni koji nisu teţili za duhovnom istinom. Rezultat je bio oĉekivan: „Ĉuvši to mnogi od njegovih uĉenika rekoše: tvrda je ovo beseda; ko moţe da je sluša? (...) Od tada mnogi od njegovih uĉenika odoše natrag i nisu više išli s njim.“3 Kljuĉ za razumevanje ove Hristove besede jeste bila duhovna primena poruke o telu kao „pravom jelu“ i krvi kao „pravom piću“. PotvrĊujući ovaj stav, Gospod je rekao: „Ne kao što su oĉevi jeli i umrli; ko jede ovaj hleb ţiveće doveka. (...) Duh je ono što oţivljava a telo ništa ne pomaţe. Reĉi koje sam vam ja rekao, duh su i ţivot su.“4 Prihvatanje verom svega onoga što Hristos jeste, sveg njegovog dela – kao i poslušnost Njemu u skladu sa Boţijom voljom je srţ znaĉenja ovog Isusovog govora. Svaki vernik, koji je od srca sa Gospodom, jeste taj koji se hrani duhovnim hlebom sa neba – i nikada ne gladni. Onaj koji se svom dušom pouzdaje u Hristovu otkupiteljsku ţrtvu i sledi ga kao svog Gospoda jeste onaj koji pije nebesko piće od koga nikada ne ţedni. Isus to jasno potvrĊuje reĉima da Njega, kao nebeski hleb, ne treba jesti „kao što su oĉevi jeli u pustinji“. Nebeska mana, koju su jeli starozavetni Izrailjci u pustinji produţila im je ţivot samo za kratko, jer se radilo o materijalnom hlebu (ove reĉi Sina
Ev. po Jovanu 6:47-52. Naglasak moj. Ev. po Jovanu 6:53-58. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 6:60, 66. 4 Ev. po Jovanu 6:58, 63. Naglasak moj. 1
2
87
Boţijeg su „duh i ţivot“, dakle – ne treba ih shvatati doslovno poput tadašnjih slušalaca, već rasuĊivati o njima na duhovan naĉin). Isusa, nasuprot, novozavetni vernici primaju u sebe verom i tako stiĉu veĉni ţivot. Prema reĉima samog Gospoda, svaki onaj koji veruje i pouzdaje se u Njega, nalazi se u Hristu u Hristos u njemu,1 što dokazuje neraskidivo jedinstvo hrišćana sa svojim Gospodom za sva vremena. Spasiteljeve reĉi koje smo upravo prouĉili, a koje su zapisane perom apostola Jovana potvrĊuju celobiblijsko uĉenje i duhovnu stvarnost o spasenju koje se stiĉe jedino i iskljuĉivo verom u Hrista kao Spasitelja i roĊenje od Boga. Na ovaj naĉin, nedvosmisleno smo utvrdili da citiranje ovog teksta od strane pravoslavnih u vezi „veĉere Gospodnje“ tj. „priĉesti“ nema nikakvog smisla, jer Sin Boţiji uopšte nije svoje slušaoce upućivao na taj ĉin u svome obraćanju2. Dakle, zakljuĉak sv. Jovana Kronštatskog koji je rekao: „Umesto drveta ţivota – hleb ţivota; umesto plodova drveta poznavanja dobra i zla – isti ţivotvorni hleb ţivota. Onda je reĉeno: ne jedite, da ne umrete (Mojs. 3, 3); a sada je reĉeno: jedite, i bićete ţivi (Jov. 6, 51, 58),“3 i pritom smatrao da se veĉni ţivot zadobija stvarnim jedenjem Isusovog tela i krvi prilikom priĉešća, spada u još jedno od teoloških netaĉnosti koje Pravoslavlje zagovara, a koje se ni u ĉemu ne temelji na svetopisamskoj objavi. Više informacija iz crkvene istorije o poreklu pravoslavnog (i rimokatoliĉkog) uĉenja o transupstancijaciji, tj. pretvaranju hleba i vina u telo i krv Hristovu, izneću u poglavlju o svetim tajnama.
SPASENJE KROZ ISPOSNIŠTVO „Prep. Dositej. (...) Kada on jednom gledaše sliku Strašnoga Suda u jednoj crkvi, pribliţi mu se jedna ţena u porfirnoj haljini i objašnjavaše mu. I najzad, pri rastanku, reĉe mu, da ako se ţeli spasti, treba da posti, da ne jede mesa, i da se ĉesto moli Bogu. To beše Presveta Bogorodica. (...) Ţivljaše ovaj mladi svetitelj u VI stoleću.“4 „Post – neophodan za spasenje. Govoreći o neophodnosti posta za spasenje posle izgnanja ljudi iz raja, sveti Jovan Zlatoust veli: „I Mojsej i Ilija, stubovi starozavetnih proroka, ma da su bili veliki u drugim vrlinama, i imali veliku slobodu pred Bogom, ipak, kad su hteli pristupiti Bogu i razgovarati sa Njim, koliko je to moguće ĉoveku, pribegavali su postu i njegovim rukama uznosili se Bogu. Zato je i Bog, ĉim je stvorio ĉoveka, odmah ga predao u ruke posta i postu poverio njegovo spasenje... kao najboljem uĉitelju.“5
Vidi: Ev. po Jovanu 14:16-20, 23; 17:22-23. Isusove reĉi zapisane u šestom poglavlju ev. po Jovanu, upućene su neverujućim ljudima koji nemaju pristupa „veĉeri Gospodnjoj“ koja je rezervisana samo za Hristove uĉenike i istinske sledbenike – kao što smo već prouĉili. Potpuno je protivno Bibliji verovati da je Isus upućivao neverujuće ljude da se „priĉešćuju“ da bi zadobili veĉni ţivot. Doduše, ni sami pravoslavni, makar se priĉešćivali neprestano, još uvek nisu sigurni da li imaju veĉni ţivot (što još jednom pokazuje protivreĉnost njihovog uĉenja), iz razloga što taj ĉin predstavlja samo jedan u nizu dela kojima treba da zasluţe spasenje. 3 Najbolji vaspitaĉ, str. 255. Naglasak autora teksta. 4 Ohridski prolog, str. 120. Naglasak moj. 5 Najbolji vaspitaĉ, str. 277-278. Naglasak moj. 1
2
88
Još jedan od pogrešnih puteva ka spasenju a koje zastupa Pravoslavlje jesu post i isposništvo. Prema tvrĊenjima pomenute crkve koja sam upravo citirao i koja ću tek pomenuti, a koja se ne mogu dokazati nijednim biblijskim tekstom, proizilazi da je post za spasenje veoma vaţan - zapravo neophodan. Prema pisanju vladike Nikolaja Velimirovića u kome navodi „viĊenje“ devojke Milke Ĉairović o zagrobnom ţivotu, one osobe koje ne poste sredom i petkom zasigurno će stići u pakao. Evo jednog dela te pripovesti: „Sasvim je dostojno paţnje viĊenje devojke Milke Ĉairović iz sela Borĉa kod Kragujevca, koje je doţivela 1922. godine, noću pred Vavedenje. (...) Njeno je kazivanje sasvim dokumentovano, i slaţe se sa naukom svete crkve. (...) Ova treća knjiga, knjiga je mrtvih, jer oni koji su u paklu, pred Bogom su mrtvi (rekao je sveti Petar Milki, prim. I. S.). (...) Poklonih se, poljubih Svetog Petra u ruku i on mi reĉe: „Zbogom Milka! Pa kaţi tamo kako je ovamo.“ (...) DoĊosmo na ĉetvrta vrata. Rekoše mi da su tu oni koji jedu crve iz crvljivog creva. To su oni koji su mrsili sredu i petak. Ni na koja vrata ne ulazih, samo se ĉuju muĉenja.“1 Jevsevije Popović navodi da „u III stoleću post je ne samo nalagao pozitivan propis crkveni, nego je šta više onog, koji ga nije vršio, stizala i crkvena kazna.“2 Kao odliĉan poznavalac uĉenja „svetih otaca“, reagujući na ovakva verovanja crkve kojoj je pripadao, a ĉiji je ţeleo da bude reformator, srpski prosvetitelj Dositej Obradović je rekao: „Zato, o slovesni ĉloveĉe, misli, sudi, rasuţdavaj i poznaj! Sav svet da ti reĉe da si slep, ti, imajući oĉi i ĉisto videći, ne veruj svemu svetu. Sav svet da ti rekne da dva i dva ne ĉine ĉetiri, nemoj mu verovati; to je protiv iskustva. Sav svet da ti reĉe da će bog u veĉnu muku i vraţije ruke predati one koji jedu u sredu i u petak ribu i meso3, nemoj mu verovati; to nije moguće, to ni turski car ne bi uĉinio. To je bezumije i huljenije reći da pravedni bog moţe takovu uţasnu i neĉuvenu nepravdu uĉiniti. Ali su sveti oci anatemi i veĉnoj muci predali one koji u poste ribu i meso jedu“. U tom oci imadu vrlo krivo; niti oni imadu vlast proklinjati svet i ljude, niti će se njihova kletva ni dlake primiti, nerasudna i nepravedna budući.“4 Apostol Pavle je, polovinom prvog veka, upozorio svog mladog saradnika Timoteja, najavljujući mu dolazak uĉenja o zabrani uzimanja nekih vrsta jela radi spasenja, kao stvarima koje ne dolaze od Boga: „A Duh izriĉito kaţe da će u poslednja vremena neki odstupiti od vere, obratiće paţnju na varljive duhove i demonske nauke, u licemerju laţljivaca, koji su ţigosani u svojoj savesti, koji zabranjuju stupanje u brak, traţe da se uzdrţava od jela, koja je Bog stvorio da ih sa zahvalnošću uzimaju verni koji su
Sveti Vladika Nikolaj Velimirović: Da li duša postoji, Svetilo, str. 11-12. Naglasak moj. Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 429. Naglasak moj. 3 Post sredom i petkom je, prema nekim od starih crkvenih uĉitelja, uveden u II veku posle Hrista kao uspomena na dane kada je doneta odluka o Isusovom hapšenju i sprovoĊenju te odluke raspinjanjem na krst. Drugi od starih uĉitelja su pak zastupali mišljenje da su na uvoĊenje posta ovim danima uticali rimski paganski praznici: Merkurov dan (sreda) i Venerin dan (petak). Jevsevije Popović navodi da se nigde u Svetom pismu ne spominju postovi strogo odreĊenim danima. Vidi: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 428. 4 Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 140. Naglasak moj. 1
2
89
poznali istinu. Jer je svako stvorenje Boţije dobro i ne treba odbacivati ništa što se sa zahvalnošću prima. Osvećuje se, naime, reĉju Boţijom i molitvom.“1 Prema upravo navedenom biblijskom tekstu, sva „viĊenja“ i „prikazanja“ razliĉitih osoba koje mogu da se predstave kao hrišćanski svetitelji, a koji bi nauĉavali razliĉitu nauku od one Biblijom objavljene, spadaju u domen sotonske prevarantske aktivnosti2. Apostol to potvrĊuje govoreći: „Jer takvi ljudi su laţni apostoli, prevarljivi radnici, koji se pretvaraju u Hristove apostole. I nije ĉudo; jer i sam satana uzima vid svetlog anĊela. Nije onda ništa veliko kad se njegove sluge pretvaraju u sluge pravednosti; njihov svršetak biće po njihovim delima.“3 Ipak, i pored posedovanja Sv. pisma u kome su zapisana ova jasna upozorenja, nakon isticanja da je Bog još u edenskom vrtu ustanovio post (zabranu jedenja sa „drveta spoznanja dobra i zla“ pravoslavni smatraju ustanovljavanjem posta)4, pripadnici najveće crkve u Srbiji zagovaraju neophodnost njihovog obdrţavanja radi spasenja. Dositej Obradović nam stavlja do znanja zbog ĉega pravoslavni ne prihvataju ĉinjenicu da Biblija osuĊuje njihovu versku praksu: „Apostol Pavle javno kaţe: „Ĉado Timotije, doći ćedu bedna vremena kad ćedu neki za svetinju drţati da se od zakona braka udaljavaju i od mesa uzdrţavaju, no zaludu.“ KaluĊeri vele da to nije za njih nego za maniheje, al već ne sluţe izmišljeni izvjeti i tolkovanija, valja pravo govoriti: vo je za svakoga koji tako ĉini budi ko mu drago.“5 Tekstovi koje sam citirao na samom poĉetku ovog dela poglavlja, a na kojima Istoĉna crkva temelji svoje verovanje, predstavljaju zapravo uĉenje „otaca“ crkve a ne bogonadahnutih apostola i samoga Gospoda. MeĊutim, pre nego što nešto više kaţem o stvarnom znaĉenju posta, onakvog kakvim ga Boţija Reĉ preporuĉuje, ţelim da spomenem još neke od zapanjujuće netaĉnih i Bibliji protivreĉnih izjava: „Post prosvećuje dušu i omogućuje umu da primi ozarenja Duha Svetoga. I sveti Vasilije Veliki i sveti Jovan Zlatoust skoro istim reĉima istiĉu da se mudri prorok Danilo ne bi udostojio boţanskih otkrivenja, da post dušu njegovu nije uĉinio prosvećenijom i prijemĉivijom za ozarenja Duha Svetoga. Od obilne i masne hrane podiţu se kao neka prljava isparenja i sliĉno gustom oblaku spreĉavaju zracima Svetoga Duha pristup u našu dušu. Ova saglasnost svetitelja u mislima i reĉima jasno govori da ih je Duh Sveti u ovome nadahnuo.“6 „Post ĉoveka ĉini anĊelom – uverava sveti Jovan Zlatoust.“7 „Post privlaĉi Duha Svetoga i ĉini ĉoveka staništem Svete Trojice. (...) Ako je takvo blagotvorno dejstvo posta, da nas on ĉini staništem Boţjim, onda treba da ga primimo sa radošću, uĉi sveti Teodor Studit.“8 1. Timoteju 4:1-5. Naglasak moj. Mnogo više o nemogućnosti javljanja umrlih „svetitelja“ i „Bogorodice“ ţivim ljudima napisano je u poglavlju o poštovanju svetitelja. Ovakva „javljanja“ prema Svetom pismu spadaju u domen spiritizma koji je Biblijom najoštrije osuĊen. 3 2. Korinćanima 11:13-15. 4 Vidi: Najbolji vaspitaĉ, str. 277. 5 Dositej Obradović, Sabrana dela, str. 592. Naglasak moj. 6 Najbolji vaspitaĉ, str. 282-283. Naglasak moj. 7 Navedeno delo, str. 283. Naglasak autora teksta. 8 Isto, str. 283. Naglasak autora. 1
2
90
„Pošto nismo postili, izbaĉeni smo iz raja. Zato da postimo, da bismo ponovo ušli u raj, savetuje sveti Vasilije Veliki.“1 U svetlu svih dosadašnjih prouĉavanja o spasenju u Svetom pismu, lako moţemo da uvidimo koliko su ova verovanja daleko od apostolske nauke o zadobijanju veĉnog ţivota kroz veru u Spasitelja. Nasuprot ovakvim uverenjima pravoslavnih „otaca“, nepogrešiva Boţija Reĉ iznosi pred nas sasvim drugaĉiji znaĉaj posta.
Post u Svetom pismu „A fariseji i njihovi knjiţevnici su gunĊali njegovim uĉenicima govoreći: zašto jedete i pijete s carinicima i grešnicima? Isus pak odgovori i reĉe im: lekar nije potreban zdravima nego bolesnima; nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje. A oni mu rekoše: Jovanovi uĉenici ĉesto poste i mole se Bogu, farisejski uĉenici isto tako, a tvoji jedu i piju. Isus im pak reĉe: moţete li navesti svatove da poste dok je mladoţenja s njima? Nego će doći dani, kada mladoţenja bude otet od njih, onda će postiti u te dane. A reĉe im i priĉu: niko ne dere zakrpu od nove haljine i ne stavlja na staru haljinu; inaĉe novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa od nove. I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inaĉe će novo vino poderati mehove, ono će se prosuti, a mehovi će propasti; nego novo vino treba sipati u nove mehove. I niko – ko je pio staro – ne ţeli novo; jer kaţe: staro je dobro.“2 Upravo navedeni tekst opisuje dijalog Spasitelja sa religioznim ali neduhovnim pripadnicima glavne verske grupacije u Izrailju – farisejima. Pomenuti fariseji su došli do zakljuĉka da Hristos i njegovi uĉenici veoma retko praktikuju post. Gospod, u tom smislu, navodi jednu od njihovih izjava: „Jer doĊe Jovan koji niti jede niti pije, a oni kaţu: ima demona. DoĊe Sin ĉoveĉji koji jede i pije, pa kaţu: gle ĉoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika.“3 Jedini tekst u Starom zavetu, jedino postojećoj Bibliji Hristovog vremena, u kome se zapoveda da Izrailjci treba da poste nalazi se u III Mojsijevoj knjizi, a vezan je za praznik Pomirenja (kojeg sam detaljnije opisao u poglavlju „Blaţena Marija ili carica nebeska“). „A deseti je dan toga mjeseca dan oĉišćenja; sabor sveti neka vam je, i muĉite duše svoje, i prinesite Gospodu ţrtvu ognjenu.“4 „Povrh toga, deseti dan toga sedmoga mjeseca pada dan Pomirenja. Neka vam to bude prigoda za sveti zbor; postite i prinesite u ĉast Jahvi paljenu ţrtvu.“5 Ovoga dana su pripadnici Boţijega naroda trebali da iskaţu svoju poniznost i ţaljenje zbog uĉinjenih greha – a to stanje njihovih duša je trebalo biti praćeno neuzimanjem hrane i pića tj. postom. Isto, str. 283. Ev. po Luki 5:30-39 3 Ev. po Mateju 11:18-19. 4 3. Mojsijeva 23:27. Naglasak moj. Prevod: Đ. Daniĉić. 5 3. Mojsijeva 23:27. Naglasak moj. Prevod: Biblija Kršćanske sadašnjosti, Zagreb 1983.god. Srpski prevodioci Starog zaveta Đuro Daniĉić i Lujo Bakotić u pomenutom stihu ne spominju post, iako se njegovo obdrţavanje podrazumeva. 1
2
91
Sigurno je da su se Gospod Isus i njegovi uĉenici pridrţavali ove zakonske odredbe. MeĊutim, u ostalom delu godine oni nisu imali razloga za drţanje bilo kakvih postova jer ovi nisu bili ustanovljeni Bogom već uĉenjem verskih starešina (poput posta dva puta nedeljno)1. (Ĉetrdesetodnevni post Isusa Hrista, kao i postovi Mojsija i Ilije u Starom zavetu koji su trajali isto toliko2 nisu u Bibliji dati kao primer za obdrţavanje posta od strane hrišćana, jer takav post, bez hrane i vode, gotovo niko ne bi mogao da preţivi. Nasuprot tome, Pravoslavna crkva tvrdi da je Gospod Isus Hristos ustanovio post kao potrebu za spasenje dajući nam liĉni primer pošćenja u pustinji.3) Dositej Obradović piše o svojim pokušajima da se ugleda na pomenute biblijske liĉnosti i Sina Boţijeg u vezi posta: „Kako sam taj post proveo, muĉno će ko verovati. Po tri dni drugda ništa ne bih okusio, pak bih se gdi na tavan sakrio i sve bih metanisao, ĉelom u zemlju udarajući, dok bi mi se zavrtio mozak. Jedva bih na nogu od teške gladi stajao. Nahodio sam u ţitijam da neki od pustinika po celi sedam dana, a neki po ĉetrdeset, ništa ne bi u usta uloţili. Silio sam se ne bi li i ja kako mogao do sedmog dana doterati, no zaludu, nisam mogao više od tri dni, jer u ĉetvrti drktala bi mi kolena, ĉuvstvovao bih jaki bol u utrobi i dolazio bih u nesvesticu. Dobri moj i razumni iguman, videći da moja budalaština sve to viša biva, kaţe mi ĉisto da on toga više neće trpiti da pri njemu nahodeći se sam sebi ubica budem, no svaki dan u vreme ureĉeno da s drugom bratijom jedem. Ako li neću, da na drugo mesto gdi idem lipsavati od gladi, a ne kod njega. Ja sam odgovorio da ja nisam prvi koji je postio sedam celih dana; ima koji su postili i ĉetrdeset, kako: Mojsej, Ilija i sam Spasitelj naš. Moj starac, kako je ljutit bio i naprasan, malo bi mu valjalo (ovi sami put od sve tri godine što sam pri njemu bio, razljutio se na me kako valja); pak u svem svom gnjevu ovu mi pridiku uĉini: „Kakvo je to tvoje bezobrazije, Mojseju, Iliji i Hristu da se upodobljavaš? Nemaš li toliko pameti da rasudiš da su ono ĉrezjestestvene stvari bile i boţija ĉudesa, te su mogli ljudi ĉetrdeset dana ne jedući ţiviti? Mojsej na gori Sinajskoj budući, a Ilija beţeći po pustinji. Bila je potreba da bog s njima ĉudo uĉini. A što se usuĊuješ Spasitelja spominjati, to je tvoje krajnje bezumije.“4 Iz upravo navedenog teksta uvideli smo da su reĉi igumana manastira Hopovo Teodora Milutinovića upućene Dositeju bile veoma mudre, jer je (iako moţda i nepotpuno svestan toga) izneo istinu da su postovi biblijskih liĉnosti bili Boţija ĉudesa, te da nisu dati da bismo ih mi, u današnje vreme, oponašali.
Primeri posta u Starom zavetu Osim posta na dan Pomirenja, koji je bio od Boga zapoveĊen, Jevreji su u Starom zavetu postili uzdrţavajući se od hrane i pića u razliĉitim situacijama. Uglavnom su to bile prilike dubokog pokajanja i ţaljenja zbog greha kao i doţivljavanja velikih neprilika u ţivotu, kada su usrdno od Boga traţili uslišenje svojih molitava. Evo nekih tekstova koji govore o tome: Vidi: Ev. po Luki 18: 9-14, posebno st. 12. Vidi: Ev. po Mateju 4:1-11; 2. Mojs. 34:28; 1. Carevima 19:8. 3 Vidi: Episkop Nikolaj, Vera svetih, str. 132. 4 Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 124-125. Naglasak moj. 1
2
92
„I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu traţeći ga molitvom i molbama s postom i s kostrijeti i pepelom. I pomolih se Gospodu Bogu svojemu i ispovjedajući se rekoh: O Gospode, Boţe veliki i strašni, koji drţiš zavjet i milost onima koji te ljube i drţe zapovijesti tvoje; Zgriješismo i zlo ĉinismo i bijasmo bezboţni, i odmetnusmo se i odstupismo od zapovijesti tvojih i od zakona tvojih. I ne slušasmo sluga tvojih proroka, koji govorahu u tvoje ime carevima našim, knezovima našim i ocima našim i svemu narodu zemaljskom. U tebe je, Gospode, pravda a u nas sram na licu...“1 „Po tom dvadeset ĉetvrtoga dana toga mjeseca skupiše se sinovi Izrailjevi posteći i u kostrijeti i posuvši se zemljom. I odvoji se sjeme Izrailjevo od svijeh tuĊinaca, i stadoše te ispovijedahu grijehe svoje i bezakonja otaca svojih.“2 „Nastupaju bezdušni svedoci, što ne skrivih to me optuţuju, zlom plaćaju što im ĉinih dobro. Dušu moju oĉajanje mori. Ja sam s njima bio drugaĉiji: kad bolujem stavljah kostret na se, pa još postim, zbog njih muĉim dušu, za njih molim dok me umor slama, pa ih ţalim kao rod najbliţi; idem zguren, misle: ţalim majku.“3 Iz svih pomenutih citata proizilazi da je post, koji se sastoji u delimiĉnom ili potpunom uzdrţanju od hrane i pića, usko vezan sa molitvom kao i iskrenim ţaljenjem zbog svojih i tuĊih poĉinjenih greha. Nasuprot ovakvom shvatanju posta kod Boţijih slugu u Sv. pismu, veliki deo srpskog naroda obdrţava od strane SPC propisane postove i to uglavnom tako što priprema „posna jela“, spremljena na ulju ili, u krajnjem sluĉaju, na vodi. Što se tiĉe kajanja za uĉinjene grehe i molitve prilikom „pošćenja“, za to slabo ko meĊu Srbima mari. Mudri Dositej ovako veli za pomenute postove: „A kako poste? E, braćo moja, bog sve vidi i ĉuje: pravdu valja da govorimo! Niko drugi ne posti razve krajnjeg siromaštva ljudi i oni koji na neplodnim zemljama ţivu i po nekoliko meseci u godini kad bi hleba i proje samo imali, carske bi im se trapeze to ĉinile. Ovi bedni veću ĉast ţivota svoga poste, ali za ljutu nevolju. A oni koji imadu razliĉnih, što zovemo posni jela, zejtina i vina, nikad doveka ne poste. (Valja znati da ja ono za post ne drţim kad ĉovek ne ruĉa a veĉera i za ruĉak i za veĉeru; niti ono kad mesa ne jede a nagruva se pasulja i kombosta, te mu puca trbuh i znoji mu se ĉelo).“4 Srpski narod u današnje vreme je umnogome sliĉan starozavetnom Izrailju, ĉiji su se pripadnici pridrţavali pravila o pošćenju a u isto vreme bivali potpuno nezainteresovani za ĉinjenje Boţije volje. Sam Gospod ih je, zbog ovakvog bezakonja veoma strogo ukorio:
Knj. proroka Danila 9:3-7. Naglasak moj. Knjiga Nemijina 9:1-2. Naglasak moj. 3 Psalam 35:11-14. Prevod prof. dr Aleksandar Birviš. Naglasak moj. 4 Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 269-270. Naglasak moj. 1
2
93
„Za što postismo, vele, a ti ne pogleda, muĉismo duše svoje, a ti ne htje znati? Gle, kad postite, ĉinite svoju volju i izgonite sve što vam je ko duţan. Eto postite da se prete i svaĊate i da bijete pesnicom bezboţno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se gore ĉuo glas vaš. Taki li je post koji izabrah da ĉovjek muĉi dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Gospodu? A nije li ovo post što izabrah: da razveţeš sveze bezboţnosti, da razdriješiš remenje od bremena, da otpustiš potlaĉene, i da izlomite svaki jaram? Nije li da prelamaš hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? Kad vidiš gola, da ga odjeneš i da se ne kriješ od svojega tijela? Tada će sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straţa.“1
Primeri posta u Novom zavetu Posle optuţbe pristigle na raĉun Hrista i uĉenika od strane fariseja o neodrţavanju postova, ovaj izuzetni poznavalac Boţije Reĉi im je rekao da će Njegovi uĉenici postiti u vreme kada on bude od njih otet (tj. uhapšen). Isus je znao da je post u prošlim vremenima bio praktikovan u sluĉajevima tuge i ţalosti. Zato je i svoje slušaoce uputio na tu ĉinjenicu. Apostoli još uvek nisu imali razloga za tugovanje – jer ih je Hristovo prisustvo ispunjavalo duhovnim mirom i radošću. Ipak, Gospod je najavio da će nakon pomenutog hapšenja njegovi sledbenici posegnuti za postom kao spoljnim izrazom istinitog oţalošćenja. EvanĊelja nam kazuju da Isusovi najbliţi pratioci nisu verovali, zbog prevelike tuge, ni u vesti o Njegovom vaskrsnuću koje su im ţene objavile: „A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini, iz koje beše izagnao sedam demona. Ona ode i javi onima što su bili s njim – koji tugovahu i plakahu. A oni ĉuvši da je ţiv i da ga je ona videla – ne poverovaše.“2 Tuţni i uplakani apostoli sasvim sigurno nisu ni pomišljali na hranu – niti im je do nje bilo stalo. „Tih dana“, po reĉima Spasitelja, oni su postili. Sliĉan post nalazimo i kod na hrišćanstvo tek obraćenog fariseja Savla, bivšeg progonitelja Crkve: „A Savle još uvek ispunjen pretnjom i ubijstvom protiv Gospodnjih uĉenika pristupi prvosvešteniku, pa izmoli od njega pisma za sinagoge u Damasku, - ako naĊe neke pristalice ove nauke, ljude i ţene – da ih svezane dovede u Jerusalim. Ali, kada se putujući pribliţio Damasku, obasja ga odjednom svetlost sa neba, te pade na zemlju i ĉu glas kako mu govori: Savle, Savle, zašto me goniš? On pak reĉe: ko si, Gospode? A on: ja sam Isus, koga ti goniš; nego ustani i uĊi u grad, i kazaće ti se šta treba da ĉiniš. A njegovi saputnici stajahu nemi, jer su glas slušali, ali nikoga nisu videli. Tada Savle usta sa zemlje; iako su mu oĉi bile otvorene, nije ništa video. Na to ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. Tri dana je bio slep, i nije jeo niti pio. A u Damasku beše jedan uĉenik po imenu Ananija. (...) Tada Ananija ode i uĊe u kuću, te stavi ruke na njega i reĉe: Savle brate, Gospod Isus, koji ti se javio na putu kojim si dolazio, poslao me je – da progledaš i da se napuniš Duha Svetoga. I odmah spade s njegovih oĉiju kao krljušt, pa progleda, ustade i bi kršten, i primivši hranu okrepi se.“3
Knjiga proroka Isaije 58:3-8. Naglasak moj. Ev. po Marku 16:9-11. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 9:1-10, 17-19. Naglasak moj. 1
2
94
I u ovom sluĉaju moţemo da potvrdimo da je post ustvari bio rezultat velikog šoka kao i duševnog bola i tuge, ĉoveka koji je upravo otkrio da se borio protiv Boga – pogrešno bivajući uveren da upravo Njemu sluţi. Naravno, u Novom zavetu, kao i u Starom, postoje i drugaĉiji vidovi i svrhe posta. U knjizi Dela apostolskih 13:2, kao i u 2. poslanici Korinćanima 11:27, od strane evanĊeliste Luke i apostola Pavla spomenuta je praksa uzdrţavanja od hrane (tj. pošćenja) prvovekovnih uĉenika zarad većeg posvećenja Bogu i delotvornije molitve za spoznanje Boţijeg nauma i smeranja. TakoĊe, Gospod Hristos je nauĉavao da post udruţen sa molitvom moţe da donese mnogo duhovnih plodova (Mt. 17:21). Ipak, ono što je zajedniĉko za Gospodnje i apostolsko propovedanje u vezi posta jeste da ni Uĉitelj a ni njegovi uĉenici nisu nikada spomenuli niti podrazumevali da post moţe da doprinese bilo ĉijem spasenju, niti pak da predstavlja neophodan uslov kojim se veĉno spasenje stiĉe. TakoĊe, u Novom zavetu nigde nije izdata zapovest da hrišćani moraju da poste, a posebno nije odreĊeno koliko dana ili nedelja ti postovi moraju da traju. Zapravo, kao što je iz novozavetnih spisa oĉigledno, pravi bogougodni post mogu da obdrţavaju samo oni ljudi koji su već spaseni verom u Spasitelja i roĊeni od Boga Svetim Duhom. Što se tiĉe obdrţavanja postova od strane nenanovoroĊenih osoba, Gospod na njih uopšte ne gleda blagonaklono već iznosi jasne tvrdnje da takvo isposništvo nema nikakvu vrednost u Njegovim oĉima. Tekstovi koji slede potvrdiće stanovište koje sam upravo izneo.
Ko su bili fariseji? Verska stranka fariseja (što u prevodu znaĉi: „odvojeni“) je nastala u drugom veku pre Hrista u vreme izrailjskog nastojanja za zaštitom jevrejskog monoteizma i religije od uticaja helenistiĉke (grĉke) kulture. Ova verska grupacija je bila saĉinjena pre svega od „obiĉnih“ ljudi iz izrailjskog društva a ne od tadašnjih sveštenika (koji su uglavnom pripadali farisejima suprotstavljenoj grupaciji – sadukejima). Strogo su se pridrţavali Boţijeg zakona datog Mojsiju, kojeg su ĉesto proširivali mnogobrojnim odredbama koje se nisu izvorno podrazumevale. Tako „proširen“ zakon je bio isuviše teţak za obdrţavanje, pa su zbog toga fariseji dolazili pod udar Isusove osude. Sa druge strane, pripadnici ove stranke su bili ponosni na svoju poboţnost i religijsko podviţništvo koje većina naroda nije mogla da oponaša – zbog ĉega je bila prezirana. Smatrali su sebe savršenima, jedino pravovernima i zaštitnicima naroda i njegovih interesa.1 Gospod Hristos je jednom prilikom ispriĉao sledeću priĉu: „A ovu priĉu kaza nekima koji su bili uvereni u sebe - da su pravedni – i ostale ljude nipodaštavali. Dva ĉoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Boţe, hvala ti što nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljuboĉinci, ili kao i ovaj carinik; postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svega što stiĉem. A carinik je stajao izdaleka i nije hteo ni oĉi da podigne prema nebu, nego je udarao svoja prsa govoreći: Boţe, budi milostiv meni grešnome. Kaţem vam: ovaj se vratio kući opravdan, a ne onaj; jer će biti poniţen svako ko uzdiţe samoga sebe, a uzvišen će biti ko samoga sebe unizuje.“2
1 2
Vidi: posl. Filipljanima 3:4-6; Ev. po Jovanu 11:45-53. Ev. po Luki 18:9-14. Naglasak moj.
95
Kao što je oĉigledno, mišljenje koji su imali o sebi, iz Boţije perspektive nije bilo ni izbliza realno. Naime, u razgovoru sa Isusom, uvaţeni ĉlan farisejske stranke, Nikodim, ispoljio je nepoznavanje osnovnog uĉenja Svetog pisma o duhovnom roĊenju od Boga (Ev. po Jovanu 3. glava). Isus ih je takoĊe optuţivao za licemerstvo, ĉastoljublje, srebroljublje i formalizam, kao i za pogrešno voĊstvo i versko vaspitanje ĉitavog naroda. Nazivao ih je slepim voĊama i budalama, sinovima pakla i okreĉenim grobovima: „Teško vama, knjiţevnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate unutra one koji hoće da uĊu. (...) Teško vama, knjiţevnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i kopno da stvorite jednog proselita, i kad postane, ĉinite ga sinom paklenim, dvaput gorim od sebe. (...) Teško vama, knjiţevnici i fariseji, licemeri, što ĉistite spolja ĉašu i zdelu, a unutra su pune grabeţa i neumerenosti. Fariseju slepi, oĉisti prvo što je u ĉaši, da bude i njena spoljašnost ĉista. Teško vama, knjiţevnici i fariseji, licemeri, što ste kao okreĉeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvaĉkih kostiju i svake neĉistoće. Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerstva i bezakonja.“1 Sudeći prema ovim reĉima Sina Boţijeg, iako vrlo poboţni, fariseji su bili grupa neduhovnih, nepreporoĊenih i nadasve ljudi koji su sluţili ispunjavanju sotonskih a ne Boţijih planova i namera.
Ko su bili Jovanovi uĉenici? Ovu grupu ljudi saĉinjavali su sledbenici Jovana Krstitelja. Pre pojavljivanja u javnosti Isusa Nazarećanina – na reci Jordanu gde ga je Jovan krstio, ovaj Boţiji prorok je oko sebe okupio grupu svojih istomišljenika i pratilaca. Sve vreme svoje propovedniĉke misije, Krstitelj je nagoveštavao skori dolazak Mesije: „I poslanici behu od fariseja. Oni ga upitaše i rekoše mu: zašto onda krštavaš, kad nisi Hristos, ni Ilija, ni prorok? Jovan im odgovori: ja krštavam vodom; meĊu vama stoji onaj koga vi ne znate, koji za mnom dolazi, kome ja nisam dostojan da odrešim remen na njegovoj obući.“2 Nakon silaska Svetog Duha u obliĉju goluba na njegovog roĊaka iz Galileje, Jovan je izjavio: „I ja ga nisam znao, nego onaj što me posla da krstim vodom, on mi reĉe: na koga vidiš da silazi Duh i ostaje na njemu, taj krštava Duhom Svetim. I ja sam video i svedoĉio da je to Sin Boţiji.“3 Pošto su ĉuli ovo svedoĉanstvo, dvojica njegovih uĉenika, od kojih je jedan bio Andrija, brat Simona Petra, prikljuĉili su se Hristu i postali njegovi uĉenici. Ipak, Jovan je i sam nastavio da krštava narod koji je dolazio k njemu. Uz njega su bili još neki od njegovih sledbenika koji se nisu prikljuĉili Isusu iako je njihov uĉitelj veoma jasno rekao: „On treba da raste, a ja da se umanjujem.“4 Nije nam u potpunosti jasno zbog ĉega Jovan nije uputio sve svoje uĉenike da postanu Isusovi sledbenici. Verovatno je razlog tome neko zrno sumnje koje se zaĉelo u srcu Zaharijinog sina u Ev. po Mateju 23:13, 15, 25-28. Naglasak moj. Ev. po Jovanu 1:24-27. 3 Ev. po Jovanu 1:33-34. 4 Vidi celi tekst: Ev. po Jovanu 3:22-30. 1
2
96
pogledu Hristove misije. Izgleda potpuno neverovatno, ali se desilo upravo to da je Jovan, koji je bio svedok bogojavljanja u trenutku Isusovog krštenja, posumnjao u Isusovo mesijanstvo: „Tada Jovan dozva dvojicu od svojih uĉenika, posla ih Gospodu pitajući: jesi li ti onaj koji treba da doĊe, ili da ĉekamo drugoga? Kada su pak ovi ljudi došli k njemu, rekoše: Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi i pita: jesi li ti onaj koji treba da doĊe, ili da ĉekamo drugoga?“1 Problem kod Jovana Krstitelja je svakako bio taj što je imao nepotpun uvid u Boţiji plan spasenja. Smatrao je, poput ostalih Jevreja, da će Mesija – ĉim se bude pojavio uspostaviti carstvo Boţije na zemlji. No, pošto se to nije dogaĊalo a prolazili su meseci od Isusovog pojavljivanja (u meĊuvremenu je Jovan dospeo i u zatvor), Krstitelj je bio zbunjen. Apostol Pavle je, dvadesetak godina kasnije, pišući poslanice Kološanima i Efescima, priznao da je Boţiji plan o spasenju u svojoj sveobuhvatnosti bio nepoznat (tajanstven) za sve prethodne generacije poznavalaca Svetog pisma.2 Iz pitanja koje su Jovanovi uĉenici uputili Isusu o postu (Mt. 9:14-17) jasno se prepoznaje ĉinjenica da su oni sebe smatrali bliţim farisejima nego sledbenicima Mesije. Upravo iz tog razloga, Gospod im je uputio dve priĉe sa istovetnim duhovnim znaĉenjem, ĉiji su bukvalni smisao veoma dobro poznavali.
Cepanje nove haljine da bi se zakrpila stara „A reĉe im i priĉu: niko ne dere zakrpu od nove haljine i ne stavlja na staru haljinu; inaĉe novu cepa, a staroj ne pristaje zakrpa od nove.“3 U ovom poreĊenju Hristos govori o praktikovanju posta kao o sasvim prirodnom naĉinu ţivljenja nanovoroĊenih (od Boga roĊenih, verom spasenih) ljudi. Istovremeno, on istiĉe da je post, ne samo nepotreban nego i da rezultuje krajnje negativnim posledicama za svakoga ko nije izmiren sa Bogom kroz veru u Spasitelja. U vreme dok je Hristos propovedao i ĉinio ĉuda, ljudi su se sa pravom pitali: „Šta je ovo? Nova nauka puna sile; zapoveda i neĉistim duhovima i pokoravaju mu se.“4 Ono što je Isus govorio se umnogome razlikovalo od uĉenja zvaniĉnih tumaĉa religije u Izrailju. Iako su, zapravo, one bile jedino pravo tumaĉenje boţanskih istina, jevrejski narod koji je bio zaveden laţnom farisejskom naukom, posmatrao je Isusove reĉi kao neku do tada nepoznatu novinu. Poput Pravoslavne crkve u današnje vreme i ondašnje laţne religijske voĊe su smatrale post veoma znaĉajnom stepenicom na putu ka spasenju. Nasuprot ovakvom uverenju, Isus je nauĉavao da post ima svoj znaĉaj samo u ţivotu već spasenih osoba. „A u Antiohijskoj crkvi behu proroci i uĉitelji: Varnava i Simeon zvani Niger, pa Lukije Kirinac, Manain odgajen s Irodom tetrarhom, i Savle. Kad su oni sluţili Gospodu i postili, Duh Sveti reĉe: odvojte mi Varnavu i Savla za delo na koje sam ih pozvao. Tada postiše i pomolivši se Bogu poloţiše ruke na njih, pa ih otpustiše.“5 U ovom tekstu ĉitamo o prvim hrišćanskim prorocima i uĉiteljima, koji su, kao već
Ev. po Luki 7:18-20. Vidi: Kološanima 1:25-27; Efescima 3:1-13. 3 Ev. po Luki 5:36. 4 Ev. po Marku 1:27. Naglasak moj. 5 Dela apostolska 13:1-3. Naglasak moj. 1
2
97
spaseni verom, sluţili Gospodu i postili ţeleći da ih Bog usmeri ka izvršavanju Njegove volje. Kao rezultat molitve i posta, odgovor je ubrzo stigao. U Novom zavetu je veoma izraţeno shvatanje da svaki vernik koji Hrista prihvata na osnovu svedoĉanstva Svetoga Duha kroz Reĉ zapisanu u Bibliji, biva uĉinjen novim stvorenjem, te da slikovito reĉeno, „svlaĉi starog ĉoveka i oblaĉi novog“ – koji biva sve sliĉniji Sinu Boţijem: „Prema tome, ako je ko u Hristu – novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo.“1 „Ne laţite jedan protiv drugoga, pošto ste svukli staroga ĉoveka sa njegovim delima i obukli novoga, koji se obnavlja za poznanje – po slici onoga koji ga je stvorio...“2 Reĉju da „niko ne dere zakrpu sa nove haljine i ne stavlja na staru haljinu – inaĉe novu cepa a staroj ne pristaje zakrpa od nove“, Isus poziva uĉenike Jovana Krstitelja kao i fariseje da doĊu k njemu i prime oproštenje greha i veĉni ţivot. Na taj bi naĉin „obukli novu haljinu“ ĉiji je post (pomenuta „zakrpa“ u poreĊenju) normalni sastavni deo. Nema nikakvog razloga „krpiti rupe“ na „staroj haljini“ koja predstavlja od Boga otpalu, Svetim Duhom nepreporoĊenu ĉovekovu prirodu, na taj naĉin što će se „cepati“ delovi nove prirode sazdane u Hristu. Pokušaji da grešnici zadobiju spasenje pred Bogom strogom religioznošću (koja je zasnovana na ljudskim predanjima i pogrešnim tumaĉenjima Sv. pisma) i postovima, su jednako pogrešni u sadašnje kao što su bili i u Hristovo vreme. Ukoliko neko već ţeli da posti, Boţija Reĉ mu preporuĉuje da prihvati Hrista verom i primi spasenje kao dar od Boga, da bi i sam post našao svoje ispunjenje u duhovnom i od greha odvojenom svakodnevnom ţivljenju koje je rezultat duhovnog roĊenja od Boga.
Novo vino u starim mehovima „I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inaĉe će novo vino prodreti mehove, ono će se prosuti, a mehovi će propasti; nego novo vino treba sipati u nove mehove.“3 U drugom poreĊenju, u kome govori o postu, Gospod ga uporeĊuje – kao i svu svoju nauku – sa novim vinom. Poruka ove priĉe je istovetna prethodnoj. Post kao iskreno delo posvećenja, za kim ţude svi od Boga roĊeni vernici, pripada samo njima. Ostalim ljudima, koji nisu svim srcem sa Spasiteljem, praktikovanje posta ne samo da duhovno ne pomaţe već moţe da nanese veliku štetu. Sve osobe koje, u skladu sa Hristovim govorom, predstavljaju „stare mehove“ biće uništene unošenjem u sebe onoga što im po prirodi ne pripada. U vreme dok je Gospod ţiveo u izrailjskoj zemlji, Jevreji su ĉuvali vino u mehovima koji su bili napravljeni od posebno obraĊenih kozjih koţa. Novo vino (vino pre poĉetka alkoholnog vrenja – pretvaranja groţĊanog šećera u alkohol) se uvek sipalo u nove mehove koji do tada nisu bili upotrebljavani. Razlog je bio jednostavan. Prilikom vrenja, koţa od koje je meh bio napravljen bivala je sve tanjom jer se meh postepeno širio (zbog oslobaĊanja gasa koji ga je naduvavao) i povećavao svoju zapreminu – do 2. posl. Korinćanima 5:17. Naglasak moj. Kološanima 3:9-10. Naglasak moj. 3 Ev. po Luki 5:37-38. 1
2
98
odreĊene granice elastiĉnosti. Nakon što bi alkoholno vino iz koţnog meha bilo potrošeno – meh bi se smatrao starim i neupotrebljivim za novo alkoholno vrenje. Ako bi se u ovakav meh stavilo novo vino – koje tek treba da proĊe kroz proces fermentacije - ovoga puta bi sipana koliĉina teĉnosti bila znatno veća. U ponovljenom procesu, koţa koja je već bila istanjena ne bi mogla da se dalje rasteţe, te bi meh pucao i vino se prosipalo. Na taj naĉin nastala bi dvostruka šteta. Zato se novo vino moralo uvek da sipa u nove mehove – dok bi se u starim mehovima ĉuvalo staro do njegove konaĉne potrošnje. Ljudi koji nisu roĊeni od Boga (ateisti kao i oni religiozni koji poštuju Boga na naĉin protivan Njegovoj volji) predstavljaju „stare mehove“. Fariseji i Jovanovi uĉenici su bili upravo takvi. Iako su bili poštovani kao veoma dobri vernici i isposnici od strane verski neobrazovanog naroda, oni nisu bili u redovima Isusovih sledbenika – a samim tim i daleko od Boga. Hristos je ljudima poput ovih govorio: „Istraţujete Pisma, jer smatrate da u njima imate veĉni ţivot; i ona svedoĉe za mene; i nećete da doĊete k meni – da imate ţivot.“1 TakoĊe, rekao je i: „Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko ne sabira sa mnom, rasipa.“2 Sasvim je jasno da su maloĉas pomenuti fariseji i Jovanovi uĉenici predstavljali svojevrsnu opoziciju Isusu iz Nazareta. Fariseji su mu svakako bili mnogo veći neprijatelji od zbunjenih Krstiteljevih sledbenika. Osobe poput ovih, koje su ubeĊene da sluţe Bogu a ustvari su od Njega veoma daleko, kao što je to sluĉaj i sa većim delom našeg srpskog naroda, time što poste – dokazuju da su im informacije o hrišćanskoj veri bile dostupne i donekle poznate. Ĉitajući Sveto pismo mogle su lako doći do spoznanja Spasitelja i veĉnog ţivota. Ipak, one su se zadovoljavale samo spoljašnjom religioznošću i formalizmom, sledeći uĉenja svojih slepih voĊa: „A onaj sluga koji je znao volju svoga gospodara, pa nije spremio ili nije uĉinio po njegovoj volji, biće mnogo bijen. A koji nije znao, a uĉinio ono što zasluţuje batine, biće malo bijen. Od svakog – kome je mnogo dano – traţiće se mnogo, i kome je mnogo povereno – od njega će se više zahtevati.“3 Citat koji sam upravo naveo nam jasno daje do znanja da će ljudi, kojima je Boţija Reĉ bila poznata a ipak se nisu odazvali Njegovom pozivu da mu postanu uĉenici, biti na strašnom sudu kaţnjeni većom kaznom nego oni koji (izmeĊu ostalog) za hrišćanski post nisu znali niti su ga obdrţavali. Nebeski sudija će ovakve „isposnike“ na osnovu njihovih reĉi i dela osuditi mnogo više (vidi: Mt. 12:37). Ovo je odgovor na pitanje - kako post moţe da nanese štetu onome koji ga se pridrţava? Ljudi koji nisu roĊeni od Boga - a poste - sliĉni su, po Isusovim reĉima, starom mehu koji je ispunjen novim vinom. Propast meha tada biva neminovna.
Zakljuĉak Iz svega dosadašnjeg prouĉavanja nauke o spasenju u Pravoslavnoj crkvi, zasigurno dolazimo do zakljuĉka da je ona u celini i pojedinostima daleko od svetopisamskog otkrivenja. Većinska crkva u Srbiji na ţalost ne poseduje istinu po ovom pitanju, pa
Ev. po Jovanu 5:39-40. Naglasak moj. Ev. po Mateju 12:30. 3 Ev. po Luki 12:47-48. Naglasak moj. 1
2
99
zato nije ni ĉudo što ni njeni vernici (ukljuĉujući i episkope) ne znaju da li će, na kraju krajeva, biti spaseni. Za sam kraj navešću nekoliko izjava srpskih pravoslavnih episkopa, ukljuĉujući tu i samoga patrijarha, koje nam veoma jasno potvrĊuju ĉinjenicu da, pa ĉak i prema pravoslavnoj teologiji, nijedan ĉlan „jedinospasavajuće crkve“ nema nikakvu garanciju da će zaista i biti spasen, te da je veoma moguće da će i pored sveg svog nastojanja i truda oko spasenja – na kraju završiti u ognjenom jezeru. Evo najpre izjave episkopa jegarskog dr Porfirija Perića, iz intervjua objavljenog u magazinu „MTS CLUB - klub korisnika mobilne telefonije Srbije“, objavljenog pod naslovom „Porfirije, naš zastupnik pred Bogom“. Evo kako je, pored ostalog, pomenuti episkop odgovorio na pitanje novinara o sigurnosti spasenja u okviru vaseljenskog Pravoslavlja: „Vladika Porfirije, poznat je po mnogim struĉnim ĉlancima u kojima se zalaţe za ĉistotu Pravoslavne vere, a takoĊe veoma je britka njegova kritika sekti. Pitam ga da li će se na kraju sveta spasiti samo pravoslavci? Odgovara mi da ‘samo pripadanje Pravoslavnoj crkvi ne garantuje spasenje. Nema sigurnog znaka da će se spasti ni on sam, pa makar bio i Patrijarh a ne vladika, i ko zna koliko je Bogu bliţi neki navodni ‘grešnik’, kako ga okolina vidi, od nekog ‘bezgrešnika’.“1 Isto tako, i patrijarh Pavle je u jednom svom pismu, koje je predstavljalo odgovor na kritike koje je na njegov raĉun uputio ep. raško-prizrenski Artemije (a u vezi patrijarhovog proglašavanja muslimana i hrišćana u Bosni Boţijom decom tj. „braćom po Bogu“), izrazio nesigurnost po pitanju svog spasenja, navodeći stihove iz Mt. 10:22 i 25:41: „Da naše obraćanje ljudima kao braći po Bogu uvek je u potencijalnom smislu, da izmeĊu mogućnosti da to budu, ali da li će tu mogućnost i ostvariti? Pa i hrišćanima, da li će kao iskreni sinovi i kćeri Boţje, i oni i mi, odrţati se do smrti? Jer samo ko izdrţi do kraja taj će se spasti.“2 Dalje, patrijarh Pavle kazuje: „Znam samo da će nas Gospod, na sudu Njegovom pravednom, ocenjivati prema tome kako smo sauĉestvovali i postupali prema Njegovoj „najmanjoj braći“, pa se trudim, ako nisam uzrastao do ljubavi, makar da ĉinim po duţnosti koliko mogu, da se ne bih našao na strani onih kojima će Pravedni Sudija reći: Idite od mene prokleti...“3 Iz ovih navoda jasno prepoznajemo ĉinjenicu da ni najviši velikodostojnici Pravoslavne crkve nemaju sigurnost konaĉnog Boţijeg prihvatanja – a sve u skladu sa svojom nebiblijskom teologijom. Inaĉe, navod iz Mt. 10:22, kada se proĉita zajedno sa sledećim 23. stihom, jasno stavlja do znanja da se ovde zapravo radi o Hristovom upozorenju upućenom Jevrejima koji će ţiveti za vreme velikih nevolja (za vreme Antihristove vladavine), te da se odnosi samo na saĉuvanje golog opstanka (ostajanja u
MTS CLUB – klub korisnika mobilne telefonije Srbije 064, maj 2005. god. str. 21. Naglasak moj. Sa druge strane, episkop timoĉki Justin Stefanović je jednom prilikom na predavanju na kome sam bio liĉno prisutan, a koje je odrţano u zgradi eparhije timoĉke (1995 - 96. god), izjavio da ni on nije siguran da li će biti spasen ili neće. Objasnio je to svojom trenutnom „politiĉkom aktivnošću“ (setimo se da su to bile godine velike aktivnosti tadašnje opozicije - mitinga i demonstracija, koje su neretko predvodila i sveštena lica), izraţavajući nadu da će se pred kraj ţivota ponovo vratiti u manastir – da bi mu se i to uraĉunalo u spasenje. 2 Sveti knez Lazar, br. 1 (5), 1994. god. str. 108. Naglasak moj. 3 Na istom mestu. Naglasak moj. 1
100
ţivotu) u Izrailju do svršetka pomenutih tragiĉnih dešavanja i progonstava, a ne na veĉno spasenje koje se, u skladu sa celobiblijskom naukom stiĉe - jednom zauvek verom u Hrista i roĊenjem od Boga, kao što sam prikazao u prethodnom poglavlju. Postavlja se pitanje šta treba da oĉekuju u vezi svoga spasenja „obiĉni“ vernici Pravoslavnih crkava, koji ţive u ogrehovljenom svetu, kada ni one liĉnosti kojima se obraćaju izrazima: „Visokopreosvećeni“ i „Vaša Svetosti“ nisu sigurne da neće završiti u paklu?
101
102
4. SEDAM SVETIH TAJNI „I po opštem priznanju tajna poboţnosti je velika: onaj koji se javi u telu, bi opravdan u Duhu, pokaza se anĊelima, propovedi se mnogobošcima, svet u njega poverova, bi uznet u slavi.“ Prva poslanica Timoteju 3:16 Prema uĉenju Pravoslavne crkve, Gospod je osmislio da ĉovekovo spasenje ostvari tako što će predati ljudima odreĊeni broj sakramenata tj. svetih tajni, koje bi oni trebali da vrše i da ih se pridrţavaju. Upravo one (svete tajne) predstavljaju jedini naĉin za zadobijanje spasenja i veĉnog ţivota. Evo šta o tome ĉitamo u jednom pravoslavnom udţbeniku veronauke: „Sav svet leţi u zlu“, konstatovao je još vrlo davno ljubljeni apostol Hristov, sv. evanĊelist Jovan (Jov. 5, 19). U tom svetu zla ĉovek se nalazi kao u bunaru, na njegovom dnu, odakle vapije za spasenjem. Sam je nemoćan da se svojim silama spase dok mu neko sa vrha bunara ne spusti konopac spasenja za koji će se on, svojom voljom, oberuĉke uhvatiti. (...) Svete tajne Crkve Hristove (pravoslavne) su onaj „konopac“ koji je Gospod Isus Hristos sa nebesnih visina, iz ĉiste i bezgraniĉne ljubavi prema ĉoveku, spustio u našu dolinu plaĉa da bismo se mi, grešni ljudi, uhvatili za njega i svojim raslabelim silama, uz pomoć blagodati Boţje, izašli na svetlost neveĉernjeg dana Boţjeg.“1 Ovih svetih tajni u Pravoslavlju ima sedam, a to su: krštenje, miropomazanje, priĉešće, pokajanje (tj. ispovest), sveštenstvo, brak i jeleosvećenje. Lazar Milin o svetim tajnama objašnjava: „Rimokatolici imaju takoĊe svih nabrojanih sedam svetih tajni ili sakramenata. Reformatori, Luter i Cvingli, kao i Kalvin, sveli su broj svetih tajni sa sedam na dve, i to samo krštenje i priĉešće. Protestantski sektaši, prvenstveno anabaptisti, a posle i ostali, izbrisali su i te dve svete tajne, proglasivši ih za sveštene obrede.“2 Dakle, prema pravoslavnima, oni i rimokatolici imaju „celokupnu Boţiju blagodat“ zato što se drţe svih sedam sakramenata, protestanti se pridrţavaju samo dve, a protestantski sektaši (kako Milin naziva i evanĊeoske hrišćane u Srbiji i svetu) negiraju svetotajinstvo bilo kojem ĉinu od malopre pomenutih. Pre nego što budem detaljno, na temelju Svetog pisma, objasnio sve pojmove koje pravoslavni nazivaju svetim tajnama, ţelim da odmah stavim do znanja svojim ĉitaocima da se uĉenje o sakramentima u ovom obliku nipošto ne zasniva na Bibliji nego u potpunosti na svetom predanju, tj. na uĉenju i tumaĉenjima evanĊelja od strane crkvenih otaca tokom vekova.
Veronauka u kući, versko dobrotvorno starateljstvo, ĉetvrto izdanje, Beograd 1991. god. str. 25. Naglasak moj. 2 Lazar Milin, Crkva i sekte, str. 299. 1
103
Poreklo uĉenja o sedam svetih tajni u Istoĉnoj crkvi Kao što je poznato svakom prouĉavaocu pravoslavnog uĉenja, u Istoĉnoj crkvi je tokom vekova postojalo verovanje, da postoje još neke svete tajne pored ovih sedam koje se danas zvaniĉno priznaju. Takav je na primer monaški postrig (seĉenje kose, tj. šišanje monaha prilikom stupanja u monaški red).1 Ipak, pod uticajem rimokatoliĉke teologije, Pravoslavna crkva je usvojila pomenuti broj sakramenata. Evo šta o ovome kazuje Ernst Benz: „Za pravoslavlje je karakteristiĉno da ne poznaje strogo odreĊivanje broja sedam za sakramente. Doduše, teologija Pravoslavne crkve kasnije, pod utjecajem Rimokatoliĉke crkve, preuzela je broj sedam sakramenata. MeĊutim, pravoslavlje u naĉelu ne poznaje strogu razliku izmeĊu sakramenata i sakramentala, to jest crkvenih posvetnih ĉina, koji nisu u pravom smislu sakramenti.“2 Ovaj autor, takoĊe, potvrĊuje ĉinjenicu koju zastupaju i evanĊeoski hrišćani („protestantski sektaši“), a to je da se uĉenje o svetim tajnama razvijalo postepeno, tokom mnogih vekova, uz razliĉita mišljenja crkvenih autoriteta o njihovom broju, tako da se tek hiljadu i dvesta godina posle Hristovog vaznesenja na nebo došlo do dogme o sakramentima kakvu danas zatiĉemo u pravoslavnom i rimokatoliĉkom hrišćanstvu: „Na odreĊeni naĉin cjelokupna je sfera Crkve ‘misteriogena’ te iz svoje karizmatiĉne punine moţe uvijek stvarati nove misterije. Dok je u staroj crkvi odreĊivanje kanona knjiga Novoga zavjeta bilo završeno u IV. stoljeću, fiksiranje dogme izmeĊu V. i VII. stoljeća, pojednostavljenje liturgije u VII. stoljeću, dotle broj sakramenata još nije bio utvrĊen sve do kraja prvog tisućljeća – što je u svakom sluĉaju znak stvaralaĉke ţivotnosti u ovoj sveri. Jedan od velikih uĉitelja Pravoslavne crkve, Dionizije Areopagita (u VI veku posle Hrista, prim. I. S.), navodi u svom djelu ‘O crkvenoj hijerarhiji’ šest misterija: krštenje, euharistija, potvrda, svećeniĉki red, posvećenje monaha i oficij za mrtve. Crkveni nauĉavatelj Ivan Damašćanski spominje dva stoljeća kasnije samo dva sakramenta: krštenje zajedno sa pripadajućom krizmom i euharistiju. Tek na Lionskom saboru 1274. godine grĉki su teolozi, u povodu rasprave o sjedinjenju s Rimom, prihvatili broj sedam sakramenata, koji je malo prije toga prihvaćen u skolastiĉkoj teologiji Zapada: krštenje, potvrda, euharistija, pokora, svećeniĉki red, ţenidba, bolesniĉko pomazanje. I meĊu današnjim pravoslavnim teolozima postoje mnogi koji se ne drţe strogo utvrĊenih misterija shemom od sedam ‘sakramenata’, kako ih je nazvala Rimokatoliĉka crkva, i koji upućuju na to da je mnogo obuhvatniji opseg pravoslavnih misterija.“3 U upravo citiranom i veoma jasnom navodu zanimljivo je zapaziti i podatak da je jedan od najvećih pravoslavnih teologa svih vremena (pogotovo jedan od najvećih i najznaĉajnijih teologa ikonopoštovanja), sv. Jovan Damaskin, u ovom pogledu zastupao mnogo više protestantsko nego današnje pravoslavno gledište – govoreći samo o dve svete tajne, krštenju i priĉešću (veĉeri Gospodnjoj), a da su na spisku Dionisija Areopagita, dva veka ranije, neke od danas priznatih tajni bile izostavljene a Više o ovome u poglavlju pod naslovom: Pravoslavno monaštvo. Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 32. Naglasak moj. 3 Navedeno delo, str. 33. Naglasak moj. 1
2
104
neke druge pridodane – te da ih je bilo ukupno šest. Smatram da su do sada navedene istorijske ĉinjenice više nego dovoljne da dokaţu da se broj „svetih tajni“ ne temelji na Hristovom i apostolskom uĉenju, već na mišljenjima crkvenih otaca i odlukama kasnijih sabora, i to tako što je na kraju krajeva broj od „sedam sakramenata“ kod pravoslavnih preuzet od, u to vreme anatemisane, Zapadne crkve. Upravo zbog teţine ovih istorijskih argumenata, mi bi danas mogli da posumnjamo i u taĉnost ostalih navoda pravoslavnih što se tiĉe uĉenja o svetim tajnama. Na poĉetku sam naveo tekst iz „Veronauke u kući“ koji nas uverava da je broj od sedam svetih tajni ustanovio Hristos i poslao nam ih sa nebesa kao svojevrstan „konopac za spasavanje“, a mi uvidesmo da su taj konopac ispleli crkveni oci kroz vekove, i na kraju jedan njegov kraj zadrţali na Zapadu a drugi prebacili na Istok. Sveto pismo ni na jednom mestu ne pominje pojam „svetih tajni“ a pogotovo ne u vezi onih religijskih ĉinova ili radnji na koje se ovaj naziv primenjuje u tradicionalnom hrišćanstvu Istoka i Zapada. Ipak, iako u Bibliji ne nalazimo spominjanje „svetih tajni“1, neke tajne su ipak otkrivene. Šta nam apostoli kazuju o tajnama koje se spominju u Bibliji?
Tajne koje su spomenute u Bibliji U Svetom pismu se na više mesta nalazi zapisana reĉ „tajna“. Njena primena i kontekst u kojem se spominje su razliĉiti. Postoje ljudske i boţanske tajne. Kada se npr. u Starom zavetu, u knjizi o Sudijama 3:19, ili pak u Priĉama Solomonovim 25:9, spominje ova reĉ, ona se odnosi jedino na obiĉne ljudske tajne, tj. stvari koje svako od nas poseduje a ne bi ţeleli da o njima sazna veliki broj ljudi. Ipak, u stihovima koje ću navesti, lako se moţe uvideti da su odreĊene ĉinjenice ili dešavanja bile tajna za pojedine ljude ili ĉitave generacije. Postoje svakako i Boţije tajne koje nikada od strane ljudi neće moći biti shvaćene u potpunosti, kao što su tajanstvenost i ĉudesnost Boţijeg veĉnog postojanja, Njegove neograniĉene moći i ostalih mnogobrojnih veliĉanstvenih osobina: „Jesi li se ti prvi ĉovjek rodio? Ili si prije humova sazdan? Jesi li tajnu Boţiju ĉuo i pokupio u sebe mudrost?“2 „A kad bi sam, pitahu ga za priĉe oni koji behu oko njega s Dvanaestoricom. I reĉe im: vama je dana tajna carstva Boţijeg; a onima koji su napolju sve biva u priĉama, da ‘gledajući gledaju i ne vide, i slušajući slušaju i ne razumeju, da se ne obrate i oprošteno im bude’.“3
Jevsevije Popović iznosi mišljenje da su odreĊenje radnje koje su sprovodili hrišćani u prvim vekovima – za vreme progonstava, nazvane „tajnama“ iz razloga što se o njima nije govorilo javno pred neznabošcima – koji i onako ne bi ispravno shvatili njihovo pravo znaĉenje. Iz razloga što su hrišćanska krštenja, uzimanja veĉere Gospodnje i ostale radnje obavljane na tajnim hrišćanskim sastancima (u šumama, pećinama, katakombama i sliĉnim mestima), iz njihovog straha od progonstava, moguće je da su i radnje koje su obavljali, upravo zbog toga, nazvane „svetim tajnama“. Vidi kod: J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 437. 2 Knjiga o Jovu 15:7-8. Naglasak moj. 3 Ev. po Marku 4:10-11. Naglasak moj. 1
105
„Ne ţelim, naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo – dok ne uĊu svi mnogobošci, i tako će se spasti sav Izrailj...“1 „A onome koji moţe da vas utvrdi po mom evanĊelju i propovedi o Isusu Hristu, po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima nije govorilo, a sad se javila i kroz proroĉka Pisma...“2 „Da se njihova srca uteše i da sjedinjeni u ljubavi doĊu do sveg bogatstva punog razumevanja, do poznanja tajne Boţije, Hrista, u kom je skriveno sve blago mudrosti i znanja.“3 „Evo vam kazujem tajnu: nećemo svi pomreti, ali ćemo se svi izmeniti, u momentu, u tren oka, kad zatrubi poslednja truba.“4 „Odande ĉitajući moţete da razumete moje shvatanje u Hristovoj tajni, koja u drugim naraštajima nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada Duhom otkrivena njegovim svetim apostolima i prorocima.“5 „‘Zato će ĉovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ţenu svoju, i biće dvoje jedno telo’. Ova tajna je velika, a ja govorim misleći na Hrista i na Crkvu.“6 „A ţena beše obuĉena u porfiru i skerlet i pozlaćena zlatom i dragim kamenom i biserima, drţeći u svojoj ruci zlatnu ĉašu punu gnusoba i neĉistote svoga bluda, na ĉelu joj pak beše napisano ime, tajna: veliki Vavilon, majka bludnica i gnusoba zemaljskih. I videh ţenu kako se opija krvlju svetih i krvlju Isusovih svedoka. I zaĉudih se veoma kad je videh.“7 Kao što moţemo da uoĉimo u gore navedenim stihovima, pojam „tajne“ se uglavnom koristi od strane biblijskih pisaca prilikom opisivanja uĉenja o nebeskom carstvu, Hristovoj Crkvi i vaskrsenju mrtvih. TakoĊe, pominje se i buduće spasenje izrailjske nacije kao i nastanak tajanstvenog Vavilona, koji prema mnogim evanĊeoskim tumaĉima predstavlja materijalno bogatu i od Boga otpalu, ne na Bibliji već na ljudskim predanjima osnovanu crkvu, koja je u ime zaštite pravoverja kroz vekove progonila prave Isusove sledbenike i brutalno ih ubijala.8 Ali ipak, ono što je uoĉljivo u gotovo svim stihovima koje sam naveo jeste apostolsko isticanje da su stvari o kojima su pisali bile tajna (tj. bile su sakrivene) ljudima u prošlim vremenima, ali da su prestale biti tajnom od trenutka njihovog objavljivanja kroz Hristovo evanĊelje. Dakle, da ponovim još jedanput, krštenje, veĉera Gospodnja, brak i ostale „duhovne institucije“ koje pravoslavni nazivaju „svetim tajnama“ se u Novom zavetu takvim ne nazivaju. Doduše, moramo da priznamo da, oĉigledno, napred pomenute ustanove nekima zaista još uvek predstavljaju „tajnu“ i pored biblijske jasnoće, a iz prostog razloga njihovog nerazumevanja i sopstvenog duhovnog zastranjenja. Prva od sedam svetih tajni koju ćemo prouĉiti u ovom poglavlju jeste, naravno, sveta tajna krštenja.
Rimljanima 11:25-26. Naglasak moj. Rimljanima 16:25-26. Naglasak moj. 3 Kološanima 2:2-3. Naglasak moj. 4 1. Korinćanima 15:51. Naglasak moj. 5 Efescima 3:4-5. Naglasak moj. 6 Efescima 5:31-32. Naglasak moj. 7 Otkrivenje Jovanovo 17:4-6. Naglasak moj. 8 Više o ovoj temi u poglavlju: Crkva koja proganja. 1
2
106
SVETA TAJNA KRŠTENJA „Spasitelj je rekao: „ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moţe ući u carstvo Boţije“ (Jn. 3, 5). Pošto se Crkva naziva carstvom Boţjim, a „roĊenje vodom i Duhom“ je krštenje, to onda znaĉi krštenje je poĉetni akt ĉovekovog spasenja.“1 Iako smo priliĉno detaljno obradili uĉenje o krštenju u prethodnom poglavlju – iznoseći biblijske argumente da ono ne predstavlja „roĊenje vodom i Duhom“ te da nije uslov spasenja, u ovoj celini bih ţeleo da obratimo paţnju na još neke ĉinjenice. Prouĉavajući ovu „svetu tajnu“ i detalje iz pravoslavnog uĉenja o krštenju koje nisam spomenuo do sada, postaćemo još više uvereni u svu njihovu ĉudnovatost i protivreĉnost biblijskoj objavi. Pored verovanja da krštenje predstavlja obavezan uslov spasenja (jer po reĉima pravoslavnih, iako su tri rimska kapetana imala veliku veru u Hrista – samo je jedan bio spasen – tj. samo onaj koje je bio kršten a to je kapetan Kornilije iz Dela ap. 10. gl.)2, u okviru Istoĉne crkve postoje još neke dogme koje su biblijski neosnovane. Naime, izuĉavajući ovaj sakrament i naĉin njegovog obavljanja u tradicionalnom hrišćanstvu Istoka, uoĉićemo ĉinjenicu da mnogi Srbi, kao i drugi pravoslavni narodi, uopšte nisu kršteni na pravilan naĉin, te da stoga njihovo krštenje i nije punovaţno pred Bogom (ĉak ni po pravoslavnom obredu). Evo šta o pravilnom naĉinu krštavanja govori Lazar Milin: „Pravilan naĉin krštenja je samo onaj koji se vrši trokratnim pogruţavanjem u vodu uz izgovaranje reĉi: „Krštava se sluga Boţji (ime) u ime Oca – amin, i Sina – amin, i Svetoga Duha – amin. (...) To je bio naĉin krštenja još od apostolskog doba i Crkva ga ĉuva do danas. Izuzetak je bio dozvoljen samo u dva sluĉaja. Ako je neko bolestan pa ne moţe da uĊe u vodu nego se krštava u krevetu, onda moţe oblivanjem ili prskanjem. To su takozvani klinici, to jest oni koji su kršteni leţeći u krevetu. Drugi izuzetak je takozvano krštenje u krvi. Ako neko, ko ţeli da se krsti, bude u tome spreĉen gonjenjem, tako da pogine za Hrista pre nego što se krsti vodom i Duhom, onda mu se njegovo muĉeništvo uraĉunava kao pravo krštenje, jer je pokazao da moţe „ispiti ĉašu koju je i Hristos ispio“ (Mat. 20, 22). (...) To su prava i pravilna krštenja: pogruţenjem ili krvlju. Crkva je oduvek praktikovala krštenje pogruţenjem u vodu, o ĉemu izmeĊu ostalog svedoĉe i duboke krstionice u starim hramovima. MeĊutim, na zapadu se postepeno poĉelo obavljati krštenje oblivanjem, ili ĉak prskanjem. Crkva (Pravoslavna, prim. I. S.) taj naĉin krštenja ne smatra pravilnim...“3 U knjiţici „U šta veruju pravoslavni hrišćani?“ piše izmeĊu ostalog i sledeće: Milin, Crkva i sekte, str. 300. Vidi u: Veronauka u kući, str. 32. 3 Milin, Crkva i sekte, str. 300-301. Naglasak moj. U nastavku ovog teksta Milin objašnjava da Pravoslavlje ipak smatra „vaţećim“ i rimokatoliĉko krštenje obavljeno oblevanjem ili škropljenjem (zdravih osoba kao i klinika), ukoliko je izvršeno „u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“, tako da ne krštava ponovo katolike koji su se preobratili u pravoslavnu veru. MeĊutim, oĉigledno je da nam ovaj autor kazuje da se u Istoĉnoj crkvi ne bi smeo da sprovodi ovakav vid krštavanja vernika, već samo trokratnim uronjenjem u vodu – što se, opet, suproti sa svim onim što se po pitanju krštenja pravoslavnih svakodnevno dešava u njihovim verskim objektima. Prema velikim pravoslavnim kanoniĉarima i teolozima iz ranijih vekova, Teodoru Valsamonu i Matiji Vlastaru, svaki onaj ko nije kršten trostrukim pogruţenjem u vodu treba da bude kršten ponovo, što znaĉi da njegovo ranije krštenje i nije bilo krštenje u pravom smislu. (Vidi u: Judin poljubac, Svetogorska pravoslavna misija, Svetovaznesenjski manastir Esfigmen, Beograd 2004. str. 279.). 1
2
107
„U Pravoslavnoj Crkvi krštenje se obavlja potpunim pogruţavanjem u vodu.“1 A vladika Nikolaj, navodeći jednog drevnog crkvenog oca, dodaje: „‘Ko nije kršten, ne moţe se spasiti, izuzev muĉenika koji i bez vode (krštenja) krvlju zadobijaju Carstvo Boţje’, kaţe sv. Kirilo Aleksandrijski.“2 Prema upravo navedenim izvorima, prema kojima smo saznali da je jedini pravilan naĉin krštavanja onaj koji se vrši trokratnim pogruţenjem (uronjenjem) u vodu (a samo u sluĉaju teške bolesti oblivanjem ili prskanjem – i to u krevetu bolesnika), da li to znaĉi da mnogi sveštenici SPC u Srbiji ne poštuju ni svoja kanonska pravila? Jer znamo da je najveći broj Srba (a pogotovo od kako je krštavanje uzelo maha, od ‘90-tih godina prošloga veka) kršten oblivanjem vode na glavu (i to bivajući sasvim zdrav a ne teško bolestan), na naĉin za koji Milin tvrdi da ga „Crkva ne smatra pravilnim“? Sa druge strane, Milin i vladika Nikolaj pominju i „krštenje krvlju“, iako takav pojam ne postoji nigde u Svetom pismu, niti se na njega na bilo koji naĉin ukazuje. U Bibliji su naravno zabeleţeni sluĉajevi muĉeništva zbog vere u Hrista, kakvo je bilo npr. ubistvo Stefana (Dela 7. gl.), apostola Jakova Zevedejevog sina (Dela 12. gl.) kao i mnogih drugih bezimenih hrišćana. No, najverovatnije je da je najveći broj njih u trenutku svoga muĉeništva već bio kršten vodom na osnovu svoje vere. A ukoliko se već i desilo da je neko bio pogubljen pre nego što je bio uronjen u vodu (što je svakako moguće), takav bi svakako bio spasen za veĉnost, ali ne zbog „krštenja u krvi“, već zbog svog opravdanja kroz veru u Hrista Spasitelja.
Primeri spasenja nekrštenih osoba Sveto pismo spominje primer ĉoveka koji je bio spasen a da nije iskusio ni vodeno krštenje, niti pak muĉeništvo radi Hrista (krštenje krvlju), već je stradao kao razbojnik i zloĉinac. Reĉ je, svakako, o jednom od razbojnika koji su bili raspeti sa Isusom na brdu Golgoti. Pre nego što nešto više kaţem o ovom dogaĊaju, poslušajmo šta je g-din Milin rekao protiv ovog argumenta evanĊeoskih hrišćana, kojim oni ţele da opravdaju svoj stav o tome da krštenje nije neophodno za spasenje: „A kako je raskajani razbojnik prispeo u raj, a nije se prethodno krstio? Znaĉi krštenje ipak nije neophodni uslov spasenja – kaţu baptisti. Razbojnikov je sluĉaj specijalan, i Hristos nam taj sluĉaj nije stavio za primer kao neko pravilo koga se mora svaki hrišćanin drţati. Dobro je pokajati se, ali nije dobro ĉekati poslednji trenutak kao razbojnik na krstu. Osim toga ako razbojnik nije primio „banju“ vodenog krštenja, nije primio ni od koga ni propoved evanĊelja, pa bi po baptistiĉkom prigovoru trebalo onda reći da se ljudi eto spasavaju i bez evanĊelske propovedi. Ako iz razbojnikovog sluĉaja izvedemo zakljuĉak da krštenje nije uslov spasenja, kao što to ĉine baptisti, onda iz istog sluĉaja moţemo izvesti zakljuĉak da ni propoved evanĊelja nije uslov vere i spasenja, jer razbojniku niko nije drţao evanĊelske propovedi. Zato razbojnikov sluĉaj treba ostaviti po strani kao primer izuzetno plodonosnog, zapravo ĉudesnog, delovanja Boţje blagodati.“3
U šta veruju pravoslavni hrišćani, Svetilo, str. 7. Na istom mestu, str. 33. 3 Milin, navedeno delo, str. 306. Naglasak moj. 1
2
108
Dakle, po Lazaru Milinu razbojnikov sluĉaj je specijalan, jer, šta više, dokazuje da za spasenje (toboţe po baptistiĉkoj logici), nije potrebno ni propovedanje o veri u Hrista Spasitelja. Sveto pismo naime jasno kaţe: „Vera, dakle, potiĉe od propovedi, a propoved biva Hristovom reĉju.“ (Rimljanima 10:17). MeĊutim, da li uistinu niko nije propovedao ovom razbojniku? Šta je bilo onda to što je u njemu uĉinilo okretanje ka veri u zadnjim ĉasovima ţivota? Istina je da je ovaj ĉovek ţiveo kao bezakonik i bezboţnik sve do svoga hapšenja od strane Rimljana. TakoĊe, u prvim ĉasovima svoga raspeća on se rugao Hristu zajedno sa drugim raspetim zloĉincem i masom naroda koja se nalazila u blizini: „Isto tako su govorili prvosveštenici zajedno sa knjiţevnicima i starešinama ismevajući mu se: druge je spasao, sebe ne moţe da spase; car je Izrailjev, neka siĊe sad s krsta pa ćemo verovati u njega. Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga ţeli; jer reĉe: Boţiji sam Sin. A isto tako ga vreĊahu i razbojnici raspeti s njim.“1 „Hristos car Izrailjev – neka siĊe sad s krsta, da vidimo i poverujemo. VreĊahu ga oni što su bili s njim raspeti.“2 MeĊutim, kako je vreme odmicalo, nešto se desilo u srcu ovog ĉoveka. Iako je i sam bio u vrlo nezavidnoj poziciji, u vreme kada ga je ţivot polagano napuštao, ovaj razbojnik je, budući da je bio Izrailjac po nacionalnosti, prizvao u sećanje sve ono što je od malena slušao o jevrejskom Mesiji – koga su najavljivali mnogobrojni starozavetni proroci. Pošto je Isusovo delovanje bilo javno, za njega su znali stanovnici ne samo ĉitave Judeje, Galileje i Samarije, već i ţitelji neznaboţaĉkih oblasti, Dekapolisa, Sirije, Fenikije itd3. Iako neveran i nekoliko sati pre svoje smrti, razbojnik je uvideo istinu da je upravo ĉovek raspet u sredini, Isus iz Nazareta, onaj Mesija i Car koga su Izrailjci vekovima oĉekivali. Evo kako nas o ovom dogaĊaju izveštava evanĊelist Luka: „A jedan od obešenih zloĉinaca hulio je na njega govoreći: zar nisi ti Hristos? Spasi samoga sebe i nas. A drugi mu odgovori prekorevajući ga: zar se ni malo ne bojiš Boga – budući da si isto tako osuĊen? I, mi smo pravedno osuĊeni, jer primamo što naša dela zasluţuju; ovaj meĊutim nije uĉinio ništa neumesno. I reĉe: Isuse, seti me se kad doĊeš sa svojim carstvom. A on mu reĉe: zaista, zaista, kaţem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju.“4 Ono što jasno uviĊamo jeste ĉinjenica da je razbojnik poverovao da je Isus nebeski Car i Mesija, govoreći: „seti me se kad doĊeš sa svojim carstvom“, i to u trenutku kada su i sami apostoli bili izgubili veru. Istina je, naravno, da razbojniku nije niko propovedao dok je visio na krstu, ali je istina i to da se on oĉigledno setio ranijih propovedi o budućem Mesiji koje je ĉuo u jevrejskim sinagogama, koje je nekada bio posećivao. Povezujući propovedana proroĉanstva koja je ĉuo, sa onim što je sagledao u više nego blagoslovenom ţivotu a sada i raspeću, na drveni krst prikovanog Galilejca, mogao je da zakljuĉi samo jedno. Isus iz Nazareta jeste proreĉeni Mesija i Car Izrailja,
Ev. po Mateju 27:41-44. Naglasak moj. Ev. po Marku 15:32. Naglasak moj. 3 Vidi npr. u: Ev. po Mateju 4:23-25; 15:21-28. Dela ap. 26:26. 4 Ev. po Luki 23:39-43. Naglasak moj. 1
2
109
Spasitelj koji na sebe preuzima sva bezakonja grešnog sveta.1 Apostol Jovan, u vezi ovakve vere pojedinca, izriĉito tvrdi u svojoj poslanici sledeće: „Svako, ko veruje da je Isus Mesija, roĊen je od Boga (...) Ovo napisah vama koji verujete u ime Sina Boţijeg, da znate – da imate veĉni ţivot.“2 Naĉin na koji je, dakle, razbojnik spasen nije nikakav „specijalan sluĉaj“ već pravilo koje govori o tome da se ĉovek spasava pred Bogom jedino kroz veru u Hrista Spasitelja i roĊenje od Boga, bez ikakvih svojih zasluga, dobrih dela ili verskih obreda, o ĉemu smo uostalom dovoljno detaljno govorili u prethodna dva poglavlja. MeĊutim, ono što nije sasvim pošteno od pomenutog pravoslavnog autora jeste to što je od (neupućenih) ĉitalaca sakrio svoje verovanje u pravi razlog spasenja ovog raspetog a nekrštenog ĉoveka. Kao što ćemo se uveriti, po uĉenju Istoĉne crkve, pomenuti zloĉinac je bio spasen iz razloga što je samoga Gospoda Isusa Hrista bio time zaduţio – dok je ovaj još bio beba u Marijinom naruĉju. Evo šta nam o ovom „zaduţenju Hristovom“ govori sveto predanje: „Kada pravedni Josif, Preĉista Djeva i Bogomladenac iĊahu u Egipat, njih u jednom pustom mestu napadoše razbojnici i htedoše da mu uzmu magarca, na kome oni nošahu nešto malo što im beše potrebno za put, a na kome pokatkad i Mati s Detetom putovaše. MeĊutim jedan od tih razbojnika, ugledavši neobiĉno lepo Detence, zadivi se tako neobiĉnoj lepoti i reĉe: Kad bi Bog uzeo na sebe telo ĉoveĉije, ne bi bio lepši od ovog deteta! – I naredi taj razbojnik ostalim drugovima svojim, da ništa ne uzimaju od ovih putnika. Ispunjena blagodarnošću prema ovako velikodušnom razbojniku Presveta Djeva reĉe mu: „Znaj, da će te ovo Dete nagraditi divnom nagradom zato što si Ga danas saĉuvao“. Ovaj razbojnik beše onaj sami, koji docnije, pri raspeću Gospoda Hrista, bi obešen na krstu s desne strane, i kome Gospod reĉe: Danas ćeš biti sa mnom u raju (Lk. 23, 43). I ispuni se proroĉansko predskazanje Boţje Matere, da će ga ovo Dete nagraditi. A ime tom blagorazumnom razbojniku beše Diomaz, dok onome drugome, raspetome s leve strane Gospoda, beše ime Gestas.“3 Kao što vidimo, razbojnik po imenu Diomaz je bio nagraĊen spasenjem zato što je nekada davno poštedeo od pljaĉke svetu porodicu i to zbog lepote bebe Isusa. Hristos je oĉigledno morao da spasi razbojnika, jer ga je time obavezala „Presveta Majka Boţja“ još dok je On bio u pelenama. Već smo ranije govorili o tome da se spasenje po delima, a pogotovo spasenje zbog „ranijeg Boţijeg zaduţenja“ nigde ne nauĉava u Bibliji i da je u suštoj suprotnosti sa evanĊelskom porukom. Ipak, ovo nije i jedini primer spašenog koji nije iskusio bilo kakvo krštenje (vodom ili krvlju). Primera ima još, pa ĉak i u samom svetom predanju, kome, po pravoslavnima, isto tako moramo verovati kao i Boţijoj Reĉi. DogaĊaj koji je opisan u narednom tekstu, odigraće se za vreme strašnoga suda, a potiĉe iz vizije koju je o njemu imao prepodobni Grigorije iz IX veka: „Posle ovih, odvoji Gospod sa leve strane i one koji su bili duhovno slepi i koji nisu ţiveli po volji Boţjoj. Na njima nije bilo nikakvog zla, bili su skoro kao pravednici. I pogleda Gospod na njih, i ne razgnjevi se, nego se razgnjevi na roditelje njihove, zato što ih nisu prosvetili svetim hrišćanskim krštenjem. I reĉe Gospod da im se da poslednje mesto na zapadu, i da naslede neki mali deo veĉnoga ţivota, bez
Proroĉanstvo proroka Isaije, sadrţano u 53. poglavlju njegove knjige. 1. posl. Jovanova 5:1, 13. Naglasak moj. 3 Justin Popović, Ţitija svetih za 26. decembar, str. 747-748. Naglasak moj. 1
2
110
gledanja lica Boţjeg. A oni zavikaše: Vladiko i Gospode, blagosloven si Ti i blag, i milostiva srca. Ti si Gospodar od ţivota i smrti, uzeo si nas prevremeno iz zemaljskoga ţivota, po nekakvim ĉudnim tajnama tvojim. No za jedno Te molimo, opomeni nas se, Gospode! I Gospod im darova malo svoga dara i dobitka. To su bila deca hrišćanskih roditelja koja ne poneše svetoga krštenja. A sva behu jednakoga rasta.“1 Dakle, deca koja nisu bila krštena, i koja nisu ţivela po Boţijoj volji (znaĉi to su bila velika deca a ne bebe), a „liĉila na pravednike“ – dobila su mesto u raju. Doduše, to je bio neki „zapadni kraj raja“ gde se nasleĊuje „mali deo veĉnog ţivota“ – bez gledanja Boţijeg lica, ali ipak – raj je raj. Naravno, nije potrebno puno mudrosti i preveliko poznavanje Svetog pisma da bi se zakljuĉilo da se ne moţe biti u raju a naslediti „mali deo veĉnog ţivota“ (jer ako je „mali deo“ onda nije veĉan), niti je moguće biti u nebeskom blaţenstvu a istovremeno daleko od Boţijeg lica. TakoĊe je nemoguće da neko ko ne izvršava Boţiju volju stigne u raj, a da pritom liĉi na pravednika jer na njemu nema nikakvog zla. Na pravu zbrku ovakvih opreĉnih izjava kojim nam sveto predanje saopštava šta će se zbiti na poslednjem sudu, Biblija daje veoma konkretne odgovore. Najpre, sam Gospod Isus, kao i apostol Jovan, kazuju da je nemoguće ući u raj onome koji ne izvršava Boţiju volju: „Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, nego ko ĉini volju Oca moga koji je na nebesima.“2 „A svet i ţelja za njim prolazi; ko pak tvori volju Boţiju ostaje doveka.“3 „I u njega neće ući ništa neĉisto, ni onaj što ĉini nešto gnusno i laţno, nego samo oni koji su upisani u Jagnjetovoj knjizi ţivota.“4 TakoĊe, viĊenje koje je imao Grigorije u devetom veku posle Hrista znatno se razlikuje od Jovanove otkrivenjske vizije iz prvog veka i po pitanju „gledanja Boţijeg lica“. Pismo naime tvrdi da će svi stanovnici raja gledati Boţije lice, i da će Njegovo ime biti zapisano na njihovim ĉelima: „I ništa više neće biti prokleto. I presto Boţiji i Jagnjetov biće u njemu (u Nebeskom Jerusalimu; prim. I. S.), i sluţitelji njegovi sluţiće mu, i gledaće njegovo lice, i njegovo ime biće na njihovim ĉelima. I noći neće više biti i neće im biti potrebna svetlost svetiljke, ni sunca, jer će ih Gospod Bog obasjavati i carevaće u sve vekove.“5 Ovo viĊenje je, znaĉi, ne samo opreĉno uĉenju Svetog pisma, nego se protivi i pravoslavnoj nauci koja govori o nemogućnosti dostizanja raja od strane onih koji nisu kršteni vodom ili krvlju, što nam na kraju krajeva dokazuje da je uĉenje Istoĉne crkve samo sebi kontradiktorno. Sa druge strane, sveto predanje i pravoslavna nauka nas izveštavaju i o mogućnostima da ljudi, kada blizu njih nema rukopoloţenih sveštenika koji poseduju svetoduhovsku silu apostolskog prejemstva, a nalaze se na samrti, mogu da budu krštavani i od strane obiĉnih vernika (laika): „Krštenje samo vršio je pogruţenjem u vodu tri puta, u ime Oca i Sina i Sv. Duha, episkop, prezviter ili izuzetno i subsidijarno i Ċakon a u sluĉaju nuţde, da ne bi niko
Posle smrti, Manastir Mileševa, 1991. god. str. 24. Naglasak moj. Ev. po Mateju 7:21. Naglasak moj. 3 1. posl. Jovanova 2:17. Naglasak moj. 4 Otkrivenje Jovanovo 21:27. 5 Otkrivenje Jovanovo 22:3-5. Naglasak moj. 1
2
111
od onih, koji hoće da se u samrtnoj opasnosti krste, ostao nekršten, mogli su krstiti i lajici.“1 Oni drugi, koji ne bi imali tu „sreću“ da ih krsti neko od vernika – mirjana, a slutili su da im se bliţi smrt, krštavali su sami sebe u reci, izlazili iz kuće po kišovitom vremenu – da bi im se to uraĉunalo umesto krštenja ili pak imali privilegiju da ih krste sami anĊeli nebeski. Poslušajmo neke izveštaje iz pravoslavnog predanja: „Sv. Drosida. Kći cara Trajana. Bi uhvaćena sa drugih pet ţena gde noću sakuplja tela postradalih muĉenika za Hrista, i zbog toga od cara ljuto nakarana. Onih pet ţena behu teško muĉene i najzad baĉene u rastopljen bakar, gde duše svoje predadoše Gospodu svome. A Drosida osta pod strogom straţom carskom. No ona izbeţe iz dvora i sama sebe krsti u jednoj reci. Posle osam dana predade dušu svoju Bogu.“ (Ohridski Prolog vladike Nikolaja, 22. mart); „Sv. muĉ. Lup. Ovaj sveti muţ beše sluga i sv. Dimitrija, vojvode solunskog. (...) Kako Lup još ne beše kršten, mada beše hrišćanin, to se on moljaše Bogu, da Bog nekako ustroji njegovo krštenje pre smrti. Utom se iznenadno proli voda iz oblaka na svetog muĉenika, i tako on primi krštenje sviše. Posle velikih muka bi poseĉen i preseli se u Carstvo nebesko.“ (23. avgust); „Sv. muĉ. Filimon (...) No kada Filimon stupi pred idole, najedanput zasija svetlost hrišćanske vere u srcu njegovom i on se prekrsti. Potom izaĊe i poĉe vikati: „Hrišćanin sam! Sluga Hrista Boga ţivoga!“ Ĉuvši ovo sudija, nasmeja se, misleći da se Filimon podsmeva hrišćanima. Potom Filimon bi muĉen groznim mukama. Daţd s neba pade na njega i krsti ga.“ (14. decembar); „Sv. muĉ. Konon Isavrijski. Pouĉen bi u veri Hristovoj i kršten u ime Presvete i Ţivotvorne Trojice od samoga Arhangela Mihaila. I do same smrti njegove nevidljivo ga je pratio ovaj Arhistratig Boţji.“ (5. mart).2 Više je nego nepotrebno na ovom mestu isticati da u prvovekovnoj hrišćanskoj praksi uopšte nije bilo sluĉajeva da su vernici krštavali sami sebe, bili kršteni pljuskom za vreme kakve vremenske nepogode ili rukom anĊela – koji, prema Gospodnjem nalogu datom apostolima3, nisu ni poslati da to ĉine. Sa druge strane, kao da pravoslavnima nije dovoljno to što zagovaraju nebiblijsko uĉenje o krštenju, kao i njegovo nepravilno sprovoĊenje oblevanjem ili prskanjem vodom, oni dopuštaju da krštenje bude obavljeno (u nedostatku vode) i neĉim što uopšte ne liĉi na materijalni element u kome su obavljana krštenja u apostolskom prvovekovnom hrišćanstvu. Evo šta ĉitamo o mogućim naĉinima krštavanja u posebnim hitnim sluĉajevima, kada postoji opasnost da neko umre bez krštenja (i otputuje u veĉnost bez mogućnosti spasenja): „Malo ljudi zna da u potrebi, ako ĉovek umire i postoji opasnost od nasilne ili prirodne smrti, svaki mirjanin moţe da krsti. On moţe to da obavi sa malo vode, ili ĉak u nedostatku vode sa malo peska (!). Potrebno je tri puta obliti (pokropiti ili posuti) glavu sa reĉima: „Krštava se sluga Boţji (IME) u ime Oca, amin (obliva) i Sina, amin (obliva) i SVETOGA Duha, amin (obliva)“.4
Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 432. Naglasak moj. Naglasci na citatima iz Ohridskog prologa oznaĉeni kurzivom su moji. 3 Vidi u: Ev. po Mateju 28:19-20. 4 Sveti knez Lazar, br. 4 [24], Prizren 1998. god. str. 135. Naglasak moj. 1
2
112
Ovakvi primeri, koje nalazimo u okviru Istoĉne crkve, samo dokazuju dokle se sve moţe stići sledeći naopaka i nebiblijska uĉenja o onome o ĉemu su Hristos i apostoli izuzetno jasno govorili i pisali. U pogrešno tumaĉenje i shvatanje Biblije od strane pravoslavnih, a u vezi onoga što nazivaju „svetom tajnom miropomazanja“, uverićemo se u narednoj celini ovoga poglavlja.
SVETA TAJNA MIROPOMAZANJA „Kroz svetu tajnu miropomazanja hrišćanin dobija posebne darove Duha Svetog koji su mu potrebni za uzrastanje u moralnom ţivotu, u svetosti. Ovu svetu tajnu ustanovio je Gospod Isus Hristos, a apostoli su je primenjivali nad vernicima posle njihovog krštenja. I danas se ona u Pravoslavnoj Crkvi obavlja odmah posle krštenja, kao posebna sveta tajna, a ne kao sastavni deo krštenja. Obavlja je sveštenik, pomazujući svetim mirom izvesne delove tela (ĉelo, oĉi, nos, usta, uši, prsa, ruke i noge) uz izgovaranje odreĊene formule: „peĉat dara Duha Svjatoga“. Sveto miro moţe da osveti samo arhijerej. To se vrši na sv. liturgiji na Veliki ĉetvrtak. Sprema se od ulja, vina i raznih mirisnih materija. Arhijerej tu osvećenu materiju razdaje parosima za potrebe obavljanja ove svete tajne.“1 Upravo navedeni tekst nam daje na znanje kako glasi verovanje Istoĉne crkve po ovom pitanju. Ono što je najvaţnije da zapamtimo jeste tvrdnja da je ovu svetu tajnu ustanovio Gospod Isus Hristos i da su je apostoli primenjivali nad vernicima nakon njihovog krštenja. Na osnovu Svetoga pisma ali i iz drugih istorijskih izvora lako moţemo da ustanovimo da li je ovaj navod pravoslavnih istinit. Naime, kao što je svakom izuĉavaocu Biblije poznato, novozavetni spisi ni na jednom jedinom mestu ne spominju da je Gospod i jednim slovom bilo šta rekao o sv. tajni miropomazanja sa svim onim elementima koji se danas vrše u Pravoslavlju, niti pak spominju da su apostoli bilo gde i kada nekoga na ovaj naĉin pomazali. Dokaze iz Svetog pisma za ovo uĉenje moţemo da dobijemo samo u sluĉaju da, poput pravoslavnih, vadimo stihove iz konteksta ili ih tumaĉimo prilagoĊavajući ih, da bi dokazali sopstvene vanbiblijske doktrine. Pre nego što naĉinimo pregled stihova koje većinska crkva u Srbiji navodi radi potvrde svoga verovanja, ţelim da ukratko spomenem nekoliko reĉenica iz crkvene istorije Jevsevija Popovića. Kao što ćemo se uveriti, ovaj istoriĉar tvrdi da se dogma o miropomazanju postepeno razvijala, te da je tokom vekova bilo znaĉajnih razlika u njenom praktikovanju u zapadnom i istoĉnom delu iste vaseljenske crkve. TakoĊe, istorijski podaci svedoĉe i o tome da je pomazivanje uljem (hrizma) nazvana „svetom tajnom“ tek u „trećem perijodu“ (prema hronologiji koju zastupa Jevsevije Popović) a to znaĉi tek posle 622. godine nove ere: „Blagodatno sredstvo, kojim se dobiva Duh Sveti, davahu apostoli Petar i Jovan u Samariji i Pavle u Efesu polaganjem ruku (...). Da li je polaganjem ruku već u ova dva sluĉaja bilo spojeno i mazanje uljem, ne kaţe se.“2 1 2
Milin, Crkva i sekte, str. 316-317. Naglasak moj. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 433. Naglasak moj.
113
„U pogledu davanja miropomazanja utvrdila se u drugom perijodu razlika, koja je još ranije nastala izmeĊu Istoka i Zapada. Na Istoku je naime tajnu miropomazanja davao svaki sveštenik odmah posle krštenja pomazivanjem hrizmom (...), pri ĉemu se pomazivahu bar ĉelo, oĉi, nozdrve, usta i uši, i izgovarala formula: Peĉat dara Duha Svetoga. Na Zapadu je pak sve općenitijim postajao obiĉaj, da miropomazanje ne daju sveštenici, nego episkopi, koji u tu svrhu putuju po svoj episkopiji, i da je tajna davana pomazivanjem ĉela i polaganjem ruku. (...) Hrizma kao materija istoimene tajne ili tajne miropomazanja, zove se na Istoku uvek još samo hrizma (...) i tek u trećem perijodu kao i tajna, (...) hrizmu osvećivahu episkopi na oltaru za vreme liturgije. Isprva ne beše odreĊen za to poseban dan, ali malo po malo došlo je do toga, da je općenito odreĊen za to Veliki Ĉetvrtak, i na Istoku je naposletku osvećenje hrizme postalo iskljuĉivo pravo najvišeg episkopa.“1 Kao što je uoĉljivo, radnje u vezi sv. tajne miropomazanja su uobliĉene svetim predanjem a ne Svetim pismom. MeĊutim, veoma je interesantno baciti pogled na pokušaje pravoslavnih da ovu „sv. tajnu“ objasne i utemelje na Bibliji. Evo kako na temelju Boţije Reĉi ovaj sakrament objašnjava „vrsni“ apologeta i borac protiv jeresi, Lazar Milin: „A poslednjeg, velikog dana praznika stajao je Isus i vikao govoreći: ako je ko ţedan, neka doĊe k meni i neka pije. Ko veruje u mene – kao što reĉe pismo – iz njegova tela će poteći reka ţive vode. Ovo je pak rekao za Duha, koga su imali da prime oni što veruju u njega; jer Duh još ne beše sišao pošto Isus još nije bio proslavljen“ (Jn. 7, 37-39). Kao što se vidi, ovo obećanje Spasiteljevo tumaĉi nam sam evangelist Jovan tako, da će oni koji, budući ţedni, priĊu Hristu da piju sa njegovog izvora – to jest koji se krste i postanu ĉlanovi Njegove Crkve – primiti Duha Svetoga u svoje vreme, kad posle proslavljenja Hristovog Duh bude sišao. Kratko: pokraj krštenja i posle krštenja postoji još jedan sveti ĉin kroz koji će vernim biti saopšteni darovi Duha svetog. Tako su to shvatili apostoli pa su to i primenjivali. Evo biblijskog svedoĉanstva: „Apostoli koji su bili u Jerusalimu, ĉuvši da je Samarija primila reĉ Boţju, poslaše im Petra i Jovana, koji siĊoše i pomoliše se Bogu za njih – da prime Duha Svetoga; još, naime ni na jednog od njih ne beše sišao, nego su bili samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada staviše ruke na njih te primahu Duha Svetoga“ (Del. ap. 8, 14-17). Kao što se jasno vidi iz teksta, Samarjani su prvo bili kršteni. MeĊutim apostoli to još nisu smatrali dovoljnim za pravo uzrastanje u veri. Smatrali su da pokraj krštenja treba još i da „poloţe ruke na njih“ da bi primili Duha Svetoga. Nama sumnje, taj postupak nije potekao iz njihove liĉne inicijative. Oni su o tome morali biti pouĉeni od samog Spasitelja, iako nam ta neposredna pouka nije nigde zapisana u Svetom Pismu. Da je takva pouka postojala to proizilazi iz same ĉinjenice što apostoli tako postupaju. Evo još jednog biblijskog primera koji svedoĉi to isto. „A kad je Apolos bio u Korintu, Pavle prošavši gornje oblasti doĊe u Efes u tu naĊe uĉenike. Njima reĉe: jeste li primili Duha Svetoga kad ste poverovali? Odgovoriše mu: nismo ni ĉuli da postoji Duh Sveti. Reĉe im još: u ime ĉega ste kršteni? A oni rekoše: u ime Jovanovog krštenja. Na to Pavle reĉe: Jovan je krstio pokajniĉkim krštenjem govoreći narodu da poveruje u onoga koji za njim dolazi, to jest u Isusa. Kad to ĉuše, 1
Navedeno delo, str. 649-650. Naglasak moj.
114
krstiše se u ime Gospoda Isusa. I kad je Pavle poloţio ruke na njih, siĊe Duh Sveti na njih, pa govorahu jezicima i prorokovahu“ (Del. ap. 19, 1-6).“1 Ukoliko paţljivo proĉitamo upravo navedeni tekst uvidećemo niz neslaganja Milinovih tumaĉenja sa stvarnim uĉenjem Svetog pisma. Naime, biblijski tekst sa poĉetka navoda, koji je izreĉen od strane Gospoda Isusa a zapisan od strane evanĊeliste Jovana, govori o silasku Svetog Duha na svaku pojedinu osobu u trenutku njenog poverovanja u Spasitelja, nakon Njegovog proslavljenja na nebu i ustanovljavanja zemaljske Crkve. Duh Sveti će, po Gospodnjim reĉima, postati kao reka sveţe tekuće (ţive) vode u ţivotu pojedinca, te ovaj više nikada neće biti duhovno ţedan. Uostalom, Milin je ovu Hristovu pouku protumaĉio kao da se odnosi na krštenje i pripajanje Crkvi, iako takvo znaĉenje iz teksta uopšte nije izvodljivo. Navedeni tekst se, dakle, odnosi na delovanje Svetog Duha u ţivotu vernika pa uopšte nije jasno zbog ĉega se od strane pravoslavnih dovodi u vezu sa „ustanovljavanjem sv. tajne miropomazanja“, kada se o njoj ni na posredan naĉin nigde ne govori? (Sliĉnu pouku o „ţivoj vodi“ je Gospod izrekao i Samarjanki u ĉetvrtoj glavi ev. po Jovanu, ali to svakako nije znaĉilo da je ova ţena trebala na bilo koga da „polaţe ruke“ da bi ovaj dobio Svetog Duha.) Sa druge strane, navodi iz Dela apostolskih, u kojima se spominje silazak Svetog Duha na vernike nakon njihovog krštenja i polaganja ruku apostola, takoĊe ništa ne dokazuje po ovom pitanju. Naime, ne samo da se ovde nigde ne spominje „miropomazanje“ (što je glavni razlog Milinovog navoĊenja ovih tekstova), nego je istina da u Delima apostolskim nalazimo i na sasvim suprotan redosled dešavanja što se tiĉe silaska Sv. Duha i neĉijeg krštenja (što bi oĉigledno trebalo, po Milinovom naĉinu dokazivanja, da znaĉi da se „miropomazanje“ moţe vršiti i pre krštenja). Evo i primera. Prilikom krštenja Etiopljanina u 8. poglavlju Dela apostolskih nije zapisano da je Duh Sveti sišao na njega ni pre a ni posle njegovog uronjenja u vodu. Filip nije poloţio ruke na njega a nisu se ispoljili ni razni duhovni darovi – proroštva i govorenje ĉudnim jezicima. Sa druge strane, u kući kapetana Kornilija u 10. poglavlju, na slušaoce Petrove propovedi koji su poverovali najpre je sišao Sveti Duh (bez polaganja ruku) ispoljivši svoja ĉudesna znamenja, a tek potom je usledilo krštenje: „Dok je Petar još govorio ove reĉi, siĊe Duh Sveti na sve koji su slušali govor. I zadiviše se verni iz obrezanja koji su došli s Petrom, što se i na mnogobošce izlio dar Svetoga Duha; jer su ih slušali kako govore jezike i veliĉaju Boga. Tada odgovori Petar: moţe li ko da uskrati vodu, da se ne krste ovi koji su primili Duha Svetoga kao i mi? I zapovedi da ih krste u ime Isusa Hrista.“2 Sluĉaj koji opovrgava pravoslavno gledište se zbio i prilikom krštenja tamniĉara i njegovog doma u Filipima (16. pogl.); prvo su poverovali, pa bili kršteni – a da nije zapisano u kom se momentu spustio Sveti Duh, niti nam se išta saopštava o polaganju ruku. Iz ovih razloga je veoma neuputno uzimati primere iz ove novozavetne knjige radi dokazivanja neke kasnije ustanovljene obredne radnje kao što je miropomazanje, a iz prostog razloga što bi se razliĉitim tekstovima mogla podupreti mnoga uĉenja (pa i redosled: miropomazanje a zatim krštenje). Moţda najbolji dokaz ĉinjenice da se Sveti Duh useljava u srce ĉoveka pre krštenja, prilikom poverovanja u poruku propovedi evanĊelja, dao je ap. Pavle u poslanici Galatima:
1 2
Milin, navedeno delo, str. 317. Dela apostolska 10:44-48. Naglasak moj.
115
„Ţelim samo ovo da doznam od vas: jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time što ste ĉuli propoved o veri? (...) Koji vam, dakle daje Duha i ĉini ĉudesa meĊu vama, ĉini li to zbog dela zakona ili što ste ĉuli propoved o veri?“1 No, da se osvrnemo ukratko i na poslednji deo Milinovog „dokaznog materijala“. Reĉ je o tekstu koji se nalazi u Delima apostolskim 19. glavi, a opisuje krštenje i polaganje ruku nad vernicima u Efesu od strane apostola Pavla. Kao krunski dokaz da na osobu koja je krštena ne silazi Sveti Duh ukoliko se nad njom ne izvrši i miropomazanje, pravoslavni apologeta navodi ovaj tekst. Primer krštenih Efešana koji nisu ni ĉuli da postoji Sveti Duh, oĉito jasno govori u korist izvoĊenja još jedne svete tajne, prilikom koje će krštenik primiti „peĉat dara Duha Svetoga“. No, da li je baš tako? Ovakav zakljuĉak se moţe izvesti samo iz površnog išĉitavanja Lukinog zapisa. Ipak, ukoliko uz ovaj tekst proĉitamo i poslednji deo 18. poglavlja (od 24. do 28. stiha), dobićemo sledeći uvid u pomenuta dešavanja: - Uĉenike koje je Pavle našao u Efesu (19:1), krstio je „u ime Jovanovog krštenja“ Apolos rodom iz Aleksandrije2, koji je i sam bio upoznat samo sa krštenjem koje je obavljao Jovan Krstitelj (18:24,25), ali ne i sa hrišćanskim krštenjem; - Zbog ovog Apolosovog propusta u nauĉavanju i krštavanju, kod sebe su ga primili i detaljnije pouĉili u veri Akila i Priskila, ljudi koji su u veri bili utemeljeniji (18:26); - Nije istina da uĉenici u Efesu nisu ĉuli niti pak primili Svetog Duha zbog toga što nisu bili „miropomazani“, već zato što još uvek nisu ni bili kršteni hrišćanskim krštenjem, već onim koje je Jovan vršio u Palestini pozivajući Izrailjce da se pokaju i kao takvi uĊu u nastupajuće nebesko carstvo; - Nakon Pavlovog objašnjenja i propovedanja o veri u Hrista, ovi uĉenici su bili kršteni u ime Gospoda Isusa (tj. u ime Oca, Sina i Svetoga Duha) (19:5,6); - Nakon polaganja ruku i silaska Svetog Duha, uĉenici su dobili darove proricanja i „govorenja u jezicima“. Iako je ovom prilikom silazak Svetog Duha na novokrštene bio povezan sa polaganjem ruku apostola (što nije obavezno moralo biti sluĉaj, kao što sam objasnio ranije), za pravoslavne ovaj primer i nije baš upotrebljiv. Naime, ukoliko ţele da ga primene na sebe u potpunosti – kao što se trude, svi novokršteni i miropomazani pravoslavni vernici bi trebali da ispoljavaju i ĉudne znake, poput proricanja i teĉnog govorenja svetskim govornim jezicima koje ranije uopšte nisu ni uĉili niti znali.3 No, oĉito je da se nakon pravoslavnog krštenja i miropomazanja to ne dogaĊa, pa stoga ni drugi „segmenti“ dokaza iz poslednje navedenog biblijskog teksta, kojeg je Milin Poslanica Galatima 3:2, 5. Pavle, dakle, ne postavlja pitanje: „Da li ste Duha primili nakon izvršenja svetih tajni krštenja i miropomazanja ili na temelju dela zakona?“, već jasno istiĉe poverovanje propovedi o veri kao uslov za primitak Svetog Duha. U posl. Rimljanima 10:17 ovaj apostol je jasno istakao da „vera potiĉe od propovedi, a propoved biva Hristovom reĉju“. 2 Iako nam sveti tekst to izriĉito ne kaţe, moţemo sa sigurnošću da pretpostavimo da je njihov krstitelj bio Apolos, a kao dokaz navodimo i ĉinjenicu da su oni bili kršteni u „ime Jovanovog krštenja“ (kojeg je Apolos jedino poznavao) a ne hrišćanskog u „ime Oca, Sina i Svetoga Duha“ sa ĉijim vršenjem ovaj nije bio upoznat. 3 Ovaj fenomen je vezan za silazak Svetog Duha na hrišćane u prvom veku, a najavljen je od strane Gospoda Isusa Hrista pre njegovog vaznesenja na nebo (Mk. 16:17). Sveti Duh je omogućio hrišćanima iz rane Crkve da slavljenjem Boga na drugim govornim jezicima ukaţu neverujućim Judejima da je nastupio novi period, u kome će radosna vest o spasenju biti propovedana svim narodima na svetu. Vidi u: Dela apostolska 2:4-11; 10:46; 11:15-18; 19:6; 1. Kor. 12:7-11; 14:21-22. 1
116
citirao, nisu „pravovaljani“ i primenljivi u sluĉaju vršenja prve dve svete tajne u okviru Istoĉne crkve. No, pošto je oĉigledno da pravoslavni povezuju silazak Sv. Duha sa svojom miropomazanjem, ţelim da se u ovom prouĉavanju osvrnemo na istoriju i znaĉaj pomazivanja uljem u delu Biblije u kojem se ono zaista pominje.
Pomazanje uljem u Starom Zavetu Pomazanje uljem se u knjigama Starog zaveta spominje na više mesta. Ulje za pomazanje Boţijih slugu (sveštenika, careva i proroka) je predstavljalo spoljašnji vidljivi znak nevidljivog prisustva Svetog Duha u ţivotu pojedinca. Verovatno otuda i potiĉe ideja o miropomazanju u Istoĉnoj (i Zapadnoj) crkvi kao znaku prisustva Svetog Duha u ţivotu novokrštenog. MeĊutim, pomazanje koje je opisano u starozavetnim spisima se umnogome razlikuje po znaĉenju od sakramenta kojeg prouĉavamo. Najpre, u tom istorijskom periodu nije bilo krštavanja, a pogotovo ne u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Nije postojala ni Hristova Crkva, a pomazivanje se ipak vršilo na maloĉas pomenutim grupama ljudi. Evo na koji naĉin se spravljalo sveto ulje za pomazanje u Starom zavetu, kao i koja su ograniĉenja vaţila u vezi njegove primene: „Još reĉe Gospod Mojsiju govoreći: Uzmi mirisa najboljih: smirne najĉistije pet stotina sikala i cimeta mirisavoga pola toliko, dvjesta pedeset, i iĊirota takoĊe dvjesta pedeset, i kasije pet stotina mjerom svetom, i ulja maslinova jedan in. I od toga naĉini ulje za sveto pomazanje, ulje najbolje vještinom apotekarskom; to da bude ulje svetoga pomazanja. I njim pomaţi šator od sastanka i kovĉeg od svjedoĉanstva, i sto i sve sprave njegove, i svijetnjak i sprave njegove, i oltar kadioni, i oltar na kojem se prinosi ţrtva paljenica, i sve sprave njegove, i umivaonicu i podnoţje njezino. Tako ćeš ih osvetiti, te će biti svetinja nad svetinjom, i što ih se god dotakne biće sveto. Pomaţi i Arona i sinove njegove, i osvetićeš ih da mi budu sveštenici. A sinovima Izrailjevijem kaţi i reci: ovo neka mi bude ulje svetoga pomazanja od koljena do koljena vašega. Tijelo ĉovjeĉije neka se ne maţe njim, niti pravite takoga ulja kako je ono; sveto je, neka vam bude sveto. Ako li bi ko naĉinio tako ulje ili namazao njim drugoga, istrijebiće se iz naroda svojega.“1 Iz upravo navedenog teksta uviĊamo koji je bio jedini pravilan naĉin spravljanja i upotrebe svetog ulja. Gospodnja naredba se odnosila na pomazanje, a samim tim i osvećenje celokupnog šatora od sastanka sa svim bogosluţbenim predmetima. Mesto Boţijeg prebivanja je moralo da bude sveto, a to se postizalo simboliĉkim osvećenjem kao znakom istinitog Boţijeg duhovnog prisustva. Pomazani su bili i Aron (Mojsijev brat) i njegovi sinovi kao sveštenici, ĉija je duţnost bila da prinose ţrtve na velikom oltaru koji se nalazio u dvorištu ispred šatora, pouĉavaju narod u veri i obavljaju ostale bogosluţbene aktivnosti. Ostalom narodu je bilo striktno zabranjeno da spravlja ovakvu pomast i da pomazuje sebe – jer bi u suprotnom od Gospoda bio kaţnjen smrću. Ulje pomazanja koje je bilo izliveno na glavu prvosveštenika Arona spominje se i u jednom od psalama:
1
2. Mojsijeva 30:22-33. Naglasak moj.
117
„Kao dobro ulje na glavi, koje se staĉe na bradu, bradu Aronovu, koje se staĉe na skut od haljine njegove.“1 O pomazivanju uljem izrailjskih careva, ĉitamo na više mesta u Starom zavetu: „A Gospod bješe objavio Samuilu dan prije nego doĊe Saul, rekavši: Sjutra u ovo doba poslaću k tebi jednoga ĉovjeka iz zemlje Venijaminove, njega pomaţi da bude voĊ narodu mojemu Izrailju, i on će izbaviti moj narod iz ruku Filistejskih. Jer pogledah na narod svoj, jer vika njegova doĊe do mene. I kad Samuilo ugleda Saula, reĉe mu Gospod: eto ĉovjeka za kojega ti rekoh; taj će vladati mojim narodom. (...) Tada Samuilo uze uljanicu, i izli mu ulje na glavu, pa ga cjelova, i reĉe mu: eto, nije li te pomazao Gospod nad našljedstvom svojim da mu budeš voĊ?“2 „A Gospod reĉe Samuilu: dokle ćeš ti plakati za Saulom kad ga ja odbacih da ne caruje više nad Izrailjem? Napuni rog svoj ulja, i hodi da te pošljem k Jeseju Vitlejemcu, jer izmeĊu njegovijeh sinova izabrah sebi cara. (...) Tada Samuilo uze rog s uljem i pomaza ga usred braće njegove; i siĊe Duh Gospodnji na Davida i osta na njemu od toga dana.“3 „I Sadok sveštenik uze rog s uljem iz šatora, i pomaza Solomuna. Potom zatrubiše u trubu i sav narod reĉe: da ţivi car Solomun!“4 TakoĊe, prorok Ilija je pomazao Azaila i Juja za careve dveju drţava, a Jelisija za proroka: „Tada mu reĉe Gospod: idi, vrati se svojim putem u pustinju Damaštansku, i kad doĊeš pomaţi Azaila za cara nad Sirijom. A Juja sina Nimsijina pomaţi za cara nad Izrailjem, a Jelisija sina Safatova iz Avel – Meole pomaţi za proroka mjesto sebe.“5 Ono što bismo uopšteno mogli da zakljuĉimo jeste da je pomazivanje uljem predstavljalo odreĊenu vrstu predodreĊenja za sluţbu na koju je Gospod pozvao odreĊene liĉnosti (David, na primer, nije odmah postao car iako se Gospodnji Duh spustio na njega nakon pomazanja. Ovaj Boţiji pomazanik je morao da saĉeka na svoje krunisanje više godina od izvršenja tog ĉina).6 Naravno, ova svešteniĉka, carska i proroĉka sluţba imaju veoma malo zajedniĉkog sa „svetom tajnom“ koju prouĉavamo, iako uviĊamo da postoje i odreĊene „pozajmljene“ sliĉnosti, kao što je npr. silazak Svetog Duha na osobu nakon njenog pomazanja.
Isus iz Nazareta kao Pomazanik Svetog Duha Velika je istina Svetog pisma da je Isus iz Nazareta ispunio na sebi svu starozavetnu simboliku koja je na Njega ukazivala. On je sam rekao: „Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim.“7
Psalam 133:2. 1. Samuilova 9:15-17; 10:1. Naglasak moj. 3 1. Samuilova 16:1, 13. Naglasak moj. 4 1. Carevima 1:39. 5 1. Carevima 19:15-16. 6 Vidi: 2. Carevima 5:1-5. 7 Ev. po Mateju 5:17. 1
2
118
Apostol Pavle dodaje: „Da vas, dakle, niko ne osuĊuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subotu; ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos.“1 U Gospodu Isusu Hristu su našle svoje ispunjenje svešteniĉka, carska i proroĉka sluţba, koje su bile samo bleda senka blistave novozavetne stvarnosti. Naime, sama reĉ „Hristos“ (na grĉkom) ili „Mesija“ (Mašijah - na hebrejskom), prevedene na srpski znaĉe: „Pomazanik“. U malopreĊašnjem prouĉavanju uvideli smo da su starozavetni pomazanici (Mesije, Hristosi) bili pomazivani svetim uljem pomazanja kao simbolom duhovne Boţije prisutnosti i blagonaklonosti nad njima. Sa druge strane, onaj pravi Mesija – Hristos, Isus iz Nazareta, bio je zaĉet silom Duha Svetog u utrobi svoje majke kao Sin veĉitog Boga. U momentu krštenja, na Njega je od Boga Oca sa neba sišao Sveti Duh u telesnom obliĉju goluba, kada je i na vidljivi naĉin bilo potvrĊeno njegovo mesijanstvo i poslanje za izvršenje Boţije volje. Mnogobrojni delovi Starog i Novog zaveta potvrĊuju Isusovu svešteniĉku, carsku i proroĉku sluţbu.2 Ukoliko proĉitamo sve raspoloţive stihove koji govore o ovoj temi, uverićemo se da su se mnoga drevna proroĉanstva o Isusu Mesiji (Hristu) ispunila u objedinjenju svih sluţbi starozavetnih pomazanika, i to samo u jednoj osobi. A upravo iz razloga što je simbolika pomazanja iz Starog zaveta ispunjena u Novom, u osobi Isusa Boţijeg Sina, to sledstveno tome znaĉi da za njim više nema nikakve potrebe. I uistinu, u spisima Novoga zaveta ne nalazimo pomen da je bilo ko vršio pomazanje (uljem) nad bilo kime, osim ako izuzmemo ono pravo „pomazanje“ koje sam Bog ĉini Svetim Duhom nad svakom osobom koja poveruje u Njegovog Sina kao Spasitelja.
Novozavetno pomazanje vernika Svetim Duhom U svome dokazivanju da su apostoli zasigurno pomazivali uljem novokrštene radi primanja Svetog Duha, pravoslavni bogoslovi navode njihove reĉi u kojima oni zaista govore o „pomazanju“ novozavetnih vernika. Prema apologetskoj misli Lazara Milina, iznalaţenje ovog pojma u Novom zavetu predstavlja potvrdu da su prvi Hristovi uĉenici i te kako znali za ovu svetu tajnu i praktikovali je od najranijeg doba. Evo kako Milin objašnjava ove apostolske navode: „Da bi zaštitio vernike od onih koji ih zavode, dakle od ondašnjih sektaša i jeretika, apostol Jovan piše: „A vi imate pomazanje od Svetoga“. „U vama ostaje pomazanje koje ste od Njega primili i nije vam potrebno da vas ko pouĉava, nego kao što vas njegovo pomazanje uĉi o svemu, tako je i istinito i nije laţ, i kako vas je ono pouĉilo, tako ostajte u njemu“ (1. Jan. 2, 20; 27). Apostol Pavle takoĊe spominje pomazanje, u vezi sa dobijanjem dara Duha Svetog, pišući Korinćanima: „A Bog nas sa vama uĉvršćuje u Hristu, on nas je pomazao i zapeĉatio nas i dao Duha u naša srca“ (2. Kor. 1. 21-22). Sasvim je pojmljivo da apostoli reĉ „pomazanje“ ovde upotrebljavaju u smislu unutrašnjeg nevidljivog dejstva duha Svetog na dušu 1 2
Poslanica Kološanima 2:16-17. Naglasak moj. Isus kao veliki prvosveštenik: Jevrejima poslanica 4:14-15; 5:5-7, 9-10; 7:23-28; 8:1-2; 9:11-12, 24; 10:21. Isus kao Car nad carevima: 2. Samuilova 7:13-16; Mihej 5:2; Lk. 1:31-33, Mt. 2:1-2; Jn. 12:12-15; 18:33-37; Otkrivenje 19:11, 16. Isus kao najveći prorok: 5. Mojs. 18:15; Mt. 13:57; Lk. 13:33; 24:19; Jn. 4:19; 7:40.
119
pomazanika. Ali, prirodno je upitati se, zašto oni to duhovno dejstvo nazivaju pomazanjem? Da li taj izraz moţda oznaĉava i spoljašnju radnju koja sluţi kao vidljivi znak pomazanja Duhom, kao što su krštenje nazvali „banjom“ zbog spoljašnjeg znaka ove svete tajne, to jest pogruţavanja u vodu. Ta misao je sasvim logiĉna i verovatna, pa se iz toga moţe zakljuĉiti da apostoli nisu samo „polagali ruke“ na novokrštene, nego da su ih i pomazivali, ili su taj naĉin vršenja ove svete tajne predali episkopima i sveštenicima, s tim razume se, da se pre toga ĉita odreĊena molitva, kao što su ĉinili i sami apostoli (Del. ap. 8, 15). Svi ti elementi postoje u Pravoslavnoj Crkvi od doba apostolskog...“1 Kao evanĊeoski hrišćanin, koji zastupa uverenje da sveta tajna miropomazanja nije bila praktikovana u prvovekovnoj Crkvi, zahvalan sam g-dinu Milinu što je izneo napred navedene tvrdnje. Naime, iako je najpre citirao tekstove u kojima se pominje „pomazanje“ (što je, valjda, trebalo da predstavlja dokaz da se pomazanje uljem od strane apostola ipak vršilo), Milin je dodao i reĉenicu koju sam posebno naglasio. Rekao je da je „sasvim pojmljivo da apostoli reĉ pomazanje upotrebljavaju u smislu unutrašnjeg nevidljivog dejstva Duha Svetoga“. Dakle, uopšte nije sigurno da je to znaĉilo da su i bukvalno nekoga pomazivali! Na takav zakljuĉak navode i reĉi Gospoda Isusa zapisane u ev. po Jovanu 16:7-15, gde se Sveti Duh naziva „Duhom Istine“ koji će vernike koji ga prime „uputiti u svu istinu“ (st. 13), a u vezi Milinovog citiranja teksta iz Prve Jovanove 2:20, 27, koji govori o „pomazanju“ koje ĉuva vernike od duhovnih zastranjenja i prihvatanja laţnih nauka. Dakle, pomazanje koje ĉuva vernike od prihvatanja krivoverja je sam Sveti Duh, a pomazanje je u Starom zavetu bio Njegov vidljivi simbol. Milin dalje smatra da je sasvim „prirodno upitati se zašto oni to duhovno dejstvo nazivaju pomazanjem?“ Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan! Kao što je oĉigledno, apostoli su upotrebljavali one starozavetne simbole koji su mogli dobro da opišu nevidljivu duhovnu novozavetnu realnost. Uostalom, u vreme kada su oni pisali poslanice hrišćani su ĉitali Sveto pismo koje se sastojalo samo od knjiga Starog zaveta. U ovom delu Biblije se, na primer, na mnogo mesta spominju pored pomazanja i obrezanje i prinošenje ţrtava. Iako u novozavetnoj Crkvi više ne postoji (za razliku od St. zaveta) obred obrezanja, kao ni prinošenje ţrtava, apostoli spominju ove starozavetne radnje kao da i sami sa drugim hrišćanima u njima uĉestvuju - radi oslikavanja duhovne realnosti i hrišćanske verske sluţbe: „U njemu ste i obrezani nerukotvorenim obrezanjem, - u skidanju ĉulnog tela, - Hristovim obrezanjem, kad ste u krštenju s njim sahranjeni; u njemu ste zajedno s njim vaskrsnuti verom u delotvornu silu Boga koji ga je vaskrsao iz mrtvih.“2 1 2
Milin, Crkva i sekte, str. 318. Naglasak moj. Kološanima 2:11-12. Naglasak moj. Zavet izmeĊu Boga i njegovog naroda (od Avraamovog potomstva) u Starom zavetu se utvrĊivao obrezanjem svakog muškog deteta na osmi dan od njegovog roĊenja. „A ovo je zavjet moj izmeĊu mene i vas i sjemena tvojega nakon tebe, koje ćete drţati: da se obrezuje izmeĊu vas sve muškinje. A obrezivaćete okrajak tijela svojega, da bude znak zavjeta izmeĊu mene i vas.“ 1. Mojs. 17:1011. Apostol Pavle u posl. Rimljanima 4:11 objašnjava da je Avraamovo obrezanje bilo spoljašnji znak njegovog opravdanja kroz veru i poboţnog ţivljenja (kao i odbacivanja greha i bezboţnosti). UporeĊujući starozavetno obrezanje sa novozavetnim „duhovnim vaskrsenjem sa Hristom“, Pavle u posl. Kološanima 2:11-12 kazuje da u dobu Crkve nije potrebno bukvalno obrezivati vernike kad su oni već obrezani „nerukotvorenim obrezanjem“ tj. skidanjem ĉulnog tela (odbacivanjem grešnog i prihvatanjem poboţnog
120
„Ali ako se i kao ţrtva izlivam na ţrtvu i sluţbu vaše vere, radujem se i radujem se sa svima vama.“1 „Primio sam sve i imam u izobilju. Pun sam otkako sam od Epafrodita primio što ste mi poslali, prijatan miris, dobrodošlu i bogougodnu ţrtvu.“2 U svim napred navedenim citatima i njihovim objašnjenjima se krije, dakle, odgovor na Milinovo pitanje u vezi svrhe uporeĊivanja nevidljivog delovanja Svetog Duha u ţivotu hrišćanina sa starozavetnim „pomazanjem“. Uostalom, iz maloĉas navedenog Milinovog teksta i sami uviĊamo da ni ovaj pravoslavni apologeta nije baš najsigurniji da li se pored ovakvog svetoduhovskog delovanja sprovodio i sam ĉin spoljašnjeg pomazivanja! Iako je, dakle, ovo prethodno stavio pod znak pitanja, ovom svešteniku SPC nije zasmetalo da u daljem tekstu ustvrdi da je „ta misao sasvim logiĉna i verovatna“ te da su apostoli pored polaganja ruku i pomazivali novokrštene, ili da su pak (ako i dopustimo mogućnost da oni liĉno to nisu radili) sasvim sigurno to zapovedili svojim naslednicima - episkopima i sveštenicima. Na kraju svoje diskusije sa protestantima i „sektašima“, koji smatraju da je ova sveta tajna nakon krštenja nepotrebna i na Svetom pismu nezasnovana, a pored sve svoje nesigurnosti u iznošenju tvrdnji u vezi ovog sakramenta, Milin je zakljuĉio sledeće: „a) Nije taĉno da sveta tajna miropomazanja nema osnova u Svetom pismu. Iz malopre navedenih citata vidi se oĉigledno da ona poĉiva na Svetom pismu. b) Nije taĉno da je ta sveta tajna pokraj krštenja nepotrebna. Ako su je apostoli obavljali, a iz Svetog pisma vidimo nesumnjivo da jesu3, onda, znaĉi, apostoli su je smatrali za potrebnu. A to dalje znaĉi da je sektaško gledište suprotno Svetom pismu.“4 Ipak, iz svih navedenih stihova Svetoga pisma, kao i iz podataka iz crkvene istorije, postali smo uvereni da je ovakvom Milinovom zakljuĉku prava istina potpuno suprotstavljena. Sveta tajna miropomazanja, oĉigledno, nije ustanovljena prvovekovnom apostolskom naukom i praksom, već kasnijim mnogovekovnim razvojem i oblikovanjem kroz sveto predanje, tj. uĉenje svetih otaca. Još jedan od veoma jasnih primera nebiblijskog tumaĉenja ranohrišćanskog nauĉavanja, a koje se pojavilo vekovima nakon smrti poslednjeg od apostola, jeste i onaj koji se odnosi na ĉin veĉere Gospodnje, ili kako je pravoslavni nazivaju – svete
naĉina ţivota). Filipljanima 2:17. Naglasak moj. Pavle ovde uporeĊuje sebe sa „ţrtvom koja se izliva na ţrtvu“ koju Filipljani prinose Bogu u vidu svoje verske sluţbe. Stih na koji pritom apostol misli, nalazi se u 3. Mojs. 2:1: „A kad ko hoće da prinese na ţrtvu Gospodu dar, bijelo brašno neka bude ţrtva njegova, i neka je polije uljem i metne na nju kad.“ Dakle, simboliĉno, ulje je u ovom sluĉaju Pavlova „ţrtva koja se izliva“ na „ţrtvu belog brašna“ koju prinose Filipljani. 2 Filipljanima 4:18. Naglasak moj. Pavle na ovom mestu, primenjujući starozavetnu simboliku, uporeĊuje dobrovoljni dar (novac i druge potrebštine) kojeg su mu Filipljani poslali radi sopstvenog izdrţavanja, sa ţrtvom koja se prinosila u davna vremena meĊu Izrailjcima. U 3. Mojs. 3:5 se spominje „ţrtva na ugodni miris Gospodu“; dakle termini koje i apostol upotrebljava: „I neka to zapale sinovi Aronovi na oltaru zajedno sa ţrtvom paljenicom, koja bude na drvima na ognju. To je ţrtva ognjena na ugodni miris Gospodu.“ 3 Još jedanput moram da postavim više puta ponavljano pitanje: iz kojih se to stihova nesumnjivo vidi da su apostoli vršili ovu „svetu tajnu“? Ova Milinova tvrdnja se u potpunosti kosi sa onim što nam je ranije bio saopštio. 4 Milin, navedeno delo, str. 318-319. Naglasak moj. 1
121
tajne priĉešća. U narednom delu ovog poglavlja ćemo jasno sagledati istinu i po pitanju ovoga sakramenta.
SVETA TAJNA PRIĈEŠĆA (EVHARISTIJE) Kao što sam obećao prilikom prouĉavanja ove teme u trećem poglavlju – u kome sam na temelju Biblije dokazao da pravoslavno (i rimokatoliĉko) nauĉavanje o transupstancijaciji nije utemeljeno na svetim tekstovima hrišćanstva, u ovom delu, u poglavlju o svetim tajnama, ţelim da se zajedno osvrnemo unazad – u prošlost, i ustanovimo momenat njegovog definisanja. Kao što ćemo se uveriti, bilo je potrebno da protekne mnogo vekova od Hrista i apostola da bi se uĉenje o transupstancijaciji definisalo onakvim kakvim danas postoji u Istoĉnoj crkvi, a potpuno nasuprot tvrdnjama njenih bogoslova koji nastoje da nas uvere da je ono u ovom obliku ustanovljeno još u prvom veku. Pre nego što iznesem istorijske podatke o ovom pitanju, ţelim da zajedno sagledamo kakve stavove pravoslavni zastupaju o evanĊeoskim hrišćanima koji su uvereni u simbolizam a ne bukvalno znaĉenje Hristovih reĉi u vezi hleba i vina koje je On blagoslovio prilikom tajne veĉere. Evo šta o evanĊeoskim vernicima kazuje Lazar Milin: „A sektaši? Kojoj grupi oni pripadaju po ovom pitanju? Javno neće da se odreknu Hrista kao što to uĉiniše oni nekadašnji i današnji otpadnici. Takvo jedno odricanje ne bi im bilo ni u planu, jer tada ne bi mogli Crkvu razarati iznutra. Da priznaju veru dvanaestorice, to jest da je priĉešće prava krv i pravo telo Hristovo, to ne mogu jer se protivi njihovom racionalizmu. Našli su treći put: priĉaj ti, Isuse, koliko god hoćeš da ćeš nam ti dati svoje telo i svoju krv kao nebesku hranu i piće, mi znamo da ti to ne misliš sasvim ozbiljno. Ti si to svakako hteo da kaţeš da će hleb i vino biti tek simvol tvoga tela i krvi, ili prosto uspomena na tvoju poslednju veĉeru koju si imao sa uĉenicima. Eto, to je stav mnogih sektaša! Dakle, hrišćanstvo bez Hrista!“1 Znaĉi, evanĊeoski hrišćani, oni koji prihvataju celokupno Sveto pismo kao od Boga nadahnuto i ne bave se citiranjem biblijskih tekstova tako da bi potvrdili svoje uĉenje – izostavljajući stihove koji im „ne idu u prilog“ - kao što to ĉine pravoslavni, nazvani su sektašima koji pogrešno razumeju Isusove reĉi, a njihova vera se proglašava „hrišćanstvom bez Hrista“. Sa druge strane, naravno, evanĊeoskim vernicima je vrlo drago što su Gospoda shvatili upravo onako kako je On i ţeleo da bude shvaćen, nasuprot onima koji, poput drevnih mnogoboţaca, veruju da pijenjem vina i jedenjem hleba prilikom rituala u sebe unose krv i telo svoga boţanstva i tako stiĉu besmrtnost (veĉni ţivot).2 Evo šta o definisanju uĉenja o transupstancijaciji od strane Zapadne i Istoĉne crkve kazuje Jevsevije Popović: Milin, Crkva i sekte, str. 327-328. Naglasak moj. Veselin Ĉajkanović istiĉe sledeće u vezi ovog predmeta: „U staroj veri, boţanstvo se identifikuje sa svojim elementom; i, prema tome, kada Grk o Dionisovom prazniku uzme u sebe vina, on veruje da je u sebe primio samoga Adonisa. A sjedinjenje sa Bogom, to je najviši cilj u svakoj religiji. Otuda je pijenje vina u izvesnim sluĉajevima, o izvesnim praznicima, imalo znaĉaj takozvane sakramentalne ţrtve, to jest, sjedinjenja sa boţanstvom.“ Ĉajkanović, knjiga druga, str. 388. TakoĊe, i R. Woodrow, navodeći istoriĉara Vila Djuranta, tvrdi da je verovanje u „transupstancijaciju“ jedan od najstarijih obreda primitivne religije. U nauĉnom delu Hasting’s 1
2
122
„Spor o evharistiji poveo je oko 831. uĉeni franaĉki monah, kašnje opat u Korbeji, Pashazije Radbert, koji je u svom spisu „De corpore et sanguine Domini, O telu i krvi Gospoda“ o pretvaranju hleba i vina u evharistiji uĉio, da pri tome doduše ostaje vid hleba i vina, ali se pod tim vidom daje ono isto telo Hristovo, koje je Marija rodila, te mi u priĉešću primamo samo meso i krv toga tela. Od vajkada se smatralo, da se hleb i vino u evharistiji pretvaraju u pravo telo i pravu krv Hristovu; ali se u pojedinosti pretvaranja i u kvalitet toga pravoga tela i prave krvi Hristove nije zalazilo. Izlaganje Pashazija Radberta, koje zalazi u detalje i izgledaše odveć ĉulno, izazvalo je 844. sumnju drugih bogoslova, koji smatrahu, da ne treba zalaziti u detalje pretvaranja, jer je to tajna, i da evharistiĉko telo Hristovo samo po prirodi ili po suštini treba smatrati identiĉnim sa pravim telom Hristovim. S toga gledišta pobijahu Pashazijevo uĉenje, kao odveć ĉulno, uĉeni opat u Fuldi Raban Mavar (Hrabanus ili Rhabanus Maurus) nazvan primus Germaniae praeceptor, prvi uĉitelj Nemaĉke, od 847. arhiepiskop u Majncu (umro 856.), i franaĉki monah Ratramno (Ratramnus) Korbejski (umro 868.), poznat takoĊe kao uĉen bogoslov. Dalje je išao u pobijanju spomenutog uĉenja ĉuveni ali ekscentriĉni Irac, koji je tada ţiveo u Franaĉkoj Drţavi, Jovan Erigena Skot (Johanes Erigena Scotus, umro posle 887.), koji je pri tom napustio i dotadašnje opće crkveno uĉenje o pretvaranju, i uĉio, da su telo i krv Hristova u evharistiji više simvoliĉno prisutni, a hleb i vino su više napomene na telo i krv Hristovu, simvoli Njegovog duhovnog prisustva u evharistiji. No na heterodoksije od strane Erigenine beše svet svikao, a mišljenja ostalih nisu se odveć razilazila, te je spor mirovao od 2. polovine IX. stoleća do oko sredine XI. stoleća. Ali pri kraju ovog perijoda spor je nanovo izbio. Uĉenje Pashazija Radberta je meĊutim postalo općenitim, prešlo se preko ranijih sumnji u isto i smatralo se sasvim umesnim. Samo se kanonik (domski sholastik) Berengar (Berengar, Berengarius) Turski (Tours, Turones), kašnje arhiĊakon anţeski (Angers, ĉitaj Anţe, preĊe Andegavum) 1031. digao protiv toga i pribliţio se uĉenju Erigeninom, uĉeći samo o nekom duhovnom primanju tela i krvi Hristove u evharistiji, a ne o primanju onog tela, koje je Marija rodila. Ali ovo uĉenje Berengarovo, kad se za njega saznalo, pobudilo je sada najveće nezadovoljstvo, i sa svih strana ga od 1046. pobijahu i osuĊivahu ne samo pojedini bogoslovi, nego i ĉitavi sinodi. Osobito ga je pobijao od 1050. opat i uĉitelj u Beku (Bec, Beccum) u Normandiji, kašnje kenterberiski (Canterbury, Cantuaria) arhiepiskop Lanfrank (Lanfranc, umro 1089.) i više sinoda u Francuskoj i Italiji, dok naposletku 1059. i 1079. nije i Rim ustao protiv Berengara te njegovo uĉenje osudio. (...) Ali osuĊivanjem njegovog uĉenja sve je više izraĊivano uĉenje Pashazijevo, te se općenito izriĉno poĉelo uĉiti, da se u evharistiji supstancija hleba i vina pretvara u supstanciju tela i krvi Hristove, da je dakle to pretvaranje, pretvaranje supstancije, transupstancijacija Encyclopedia of Religion and Etnics mnoge stranice su posvećene ideji o „jedenju Boga“. Na tim stranicama dat je opširan uvid u transupstancijacijske obrede meĊu mnogim narodima, plemenima i religijama. Takvi su obredi bili poznati i u paganskom Rimu, kao i u mitraistiĉkoj religiji. U starom Egiptu postojao je ritual pri kome je sveštenik blagosiljao hleb za koji se smatralo da se pretvara u telo boga Ozirisa. Posle „pretvaranja“ vernici su taj hleb jeli, a potom ispijali i ĉašu vina. Nakon što su katoliĉki misionari po prvi put stigli u Meksiko, bili su oĉevici obdrţavanja religioznog obreda koji ih je jako potsećao na njihovo priĉešće. Lik koji je bio napravljen od zamešenog brašna je nakon sveštenikovog blagoslova bio razdeljivan meĊu ljudima koji su smatrali da u sebe unose telo svog boga. Vidi u: Babilonska misterijska religija, str. 130.
123
(transsubstantiatio), koji je naziv od tada općenito zaveden na zapadu, a od XV. stoleća adoptiran i na Istoku.“1 Sumirajući sve ono što smo upravo proĉitali, moţemo ukratko da zakljuĉimo sledeće: - Crkva je „odvajkada“ verovala u „pretvaranje“ iako u njegovu prirodu nije detaljnije zalazila (iako Jevsevije ne daje nikakve ni biblijske a ni istorijske dokaze kojima bi potvrdio da su hrišćani ranih vekova u to verovali!); - Tek je Pashazije Radbert u IX veku Gospodnje reĉi protumaĉio u smislu „pretvaranja“ i menjanja suštine hleba i vina u telo i krv Hristovu – i pored zadrţavanja njihovog prethodnog oblika, boje, mirisa i ukusa. - Najveći broj uĉenih bogoslova toga doba je pobijao ovakvo Pashazijevo tumaĉenje kao „odveć ĉulno“ sugerišući drugaĉije verovanje: ono koje je podrazumevalo da zapravo ne postoji nikakvo „pretvaranje“ tj. menjanje suštine, već da evharistijsko telo Hristovo (hleb i vino) treba samo „po prirodi ili po suštini smatrati identiĉnim sa pravim telom Hristovim“; - U to vreme postojali su i poznati teolozi koji su smatrali da se Hristove reĉi treba da shvate samo simboliĉki a ne bukvalno, predlaţući verovanje o hlebu i vinu kao simbolima Hristovog tela i krvi; - Spor o evharistijskom pretvaranju hleba i vina je nakon snaţnog odbacivanja sredinom IX veka mirovao do polovine XI veka; - Reakcija protiv uĉenja kanonika Berengara Turskog koji je nauĉavao simbolizam Hristovih reĉi izreĉenih na poslednjoj veĉeri, dovela je do zaţivljavanja Pashazijevog uĉenja o transupstancijaciji, koje, iako je dva veka ranije bilo ţestoko napadano, sada, zaĉudo, postalo opšte prihvaćeno. - Uĉenje o transupstancijaciji, kao i sam njen ovakav naziv, prihvaćeni su na Zapadu od XI veka, a od XV i u crkvi na Istoku.2 Bilo bi zanimljivo ukratko sagledati i dešavanja koja su se po pitanju sukobljavanja mišljenja o transupstancijaciji odigrala nakon ponovnog zaţivljavanja Pashazijevog uĉenja, sredinom XI stoleća. Evo kako nas o ovim dešavanjima izveštava ukrajinski autor Pavle Rogozin: „Sabor u Rimu (1059. godine), kojem je predsedavao papa Nikola II, posle mnogih burnih protesta i raspravljanja, priznao je fantaziju monaha Radberta Pashazija za Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 799-800. Naglasak moj. Lazar Milin nas izveštava u ĉemu se sastoji neznatna razlika u uĉenju o „pretvaranju“ u Istoĉnoj i Zapadnoj crkvi, saopštavajući nam sledeće: „Po uĉenju drevne Apostolske crkve, koje se oĉuvalo i kod pravoslavnih i kod rimokatolika, hleb i vino koje se osvećuje na sv. liturgiji (misi), pretvara se u pravo telo i pravu krv Hristovu. Doduše, postoji izvesna razlika izmeĊu pravoslavnog i rimokatoliĉkog verovanja u pretvaranje hleba i vina u telo i krv Hristovu, ali te razlike su više liturgijske nego dogmatske. Naime, rimokatolici veruju da se hleb i vino pretvaraju u telo i krv Hristovu u onom momentu mise kad sveštenik citira Hristove reĉi: „uzmite jedite ovo je telo moje“. Pravoslavni, meĊutim, veruju da se presuštastvljenje ili pretvaranje hleba i vina u telo i krv dešava kad sveštenosluţitelj, pošto je izgovorio Hristove reĉi „primite jedite...“, upućuje (prema tekstu liturgije sv. Vasilija Velikog i sv. Jovana Zlatousta) molitvu Bogu Ocu da pošalje Svetog Duha da izvrši presuštastvljenje“. Crkva i sekte, str. 319.
1
2
124
novu dogmu Zapadne (Katoliĉke) crkve. Istovremeno je ovo uĉenje prodrlo i u Istoĉnu (Pravoslavnu) crkvu, bez obzira na to što se je konaĉno odvojenje Zapadne crkve od Istoĉne dogodilo pet godina pre spora (1054. godine). Pa opet je, bez obzira na svu strogost crkvenih ozakonjenja, „uĉenje o pretvaranju“ ostalo dugo vremena jednim od najviše spornih pitanja Zapadne crkve. Da bi raspravljanjima stao na kraj, ustanovio je papa Grigorije VIII svojevrsni post za kardinale, da bi se na ovo sporno pitanje dobilo neposredno uputstvo od Boga. „Uputstva“ su toboţe dobijena, ali i ona behu nedovoljna. 1160. godine je pitanje o pretvaranju bilo dato na rešavanje Pariskom bogoslovskom fakultetu. Na najveće iznenaĊenje kardinala i pape, sabrani uĉeni kolegijum je odbacio Pashazijevo uĉenje kao lišeno bilo kakve osnove u Hristovoj nauci, a takoĊe i kao uĉenje koje protivureĉi zdravome razumu. Ali ni ovi zakljuĉci uĉenih bogoslova nisu doveli ni do ĉega. Uznemirenje i raspravljanja nisu prestajali. Da bi stao sporovima na kraj i spreĉio opasne rascepe u crkvi, Ĉetvrti Lateranski sabor je pobedonosno objavio dogmu o pretvaranju OBAVEZNOM za sve hrišćane. I od toga su momenta zapoĉeli svima poznati obraĉuni sa onima koji drugaĉije misle. Papa Grigorije IX je ustanovio inkvizicioni sud, davši ga na upravu dominikanskom monaškom redu. Uporne protivnike su, kao opasne jeretike, predavali svetskim vlastima da se spale na lomaĉama. Ovoj krvavoj eposi posvećene su mnoge knjige istorijskih istraţivanja.“1 Kada, dakle, bogoslovi Istoĉne crkve u današnje vreme pokušavaju da citiranjem novozavetnih tekstova potvrde da su evharistijski hleb i vino bukvalno pretvoreni u telo i krv Gospodnju, oni zapravo ţele da odbrane ne apostolsko verovanje i praksu (kao što smo utvrdili u prethodnom poglavlju) već uĉenje Pashazija Radberta iz devetog veka posle Hrista. Mogli bi sa pravom da se zapitamo da li današnji pravoslavci veruju i u to da njihovi „sveti oci“ pre Pashazija, kao i u vreme njegovog ţivota nisu bili pravoverni po ovom pitanju – pošto su gotovo svi listom odbacivali uĉenje kakvo se danas zastupa u tradicionalnom hrišćanstvu Istoka i Zapada? Sa druge strane, moţemo sa punim pravom da postavimo pitanje zbog ĉega Gospod, ukoliko je nauka o „pretvaranju“ odista Njegova nauka, prilikom liturgije (ili mise) ne uĉini i stvarno ĉudo „presuštastvljenja“ hleba i vina u svoje telo i krv, već oni ostaju u istom spoljašnjem obliku i zadrţavaju sve karakteristike hleba i vina? Naime, u vreme dok je On hodio zemljom, ĉinio je svima oĉevidna, vidljiva ĉudesa, pa i ĉuda koja moţemo da nazovemo „transupstancijacijom“ („pretvaranjem“). EvanĊelist Jovan nas u svojoj knjizi o Hristovom ţivotu, u drugom poglavlju, izveštava o prvom ĉudu koje je uĉinio Gospod Isus. To je bilo ĉudo istinskog i bukvalnog „pretvaranja“ vode u veoma dobro vino, na svadbi u Kani galilejskoj. TakoĊe, dobro je poznato i ĉudo umnoţavanja hlebova i riba, i to ne jedanput već ĉak dva puta (Mt. 14:13-21; 15:29-39; 16:9-10), kada je Gospod sa svega nekoliko hlebova i riba, njihovim umnoţavanjem, nahranio na hiljade ljudi. Kada su apostoli Hristovom silom uĉinili ĉudo isceljenja hromog od roĊenja (Dela ap. 3. gl), njihovi verski protivnici su, u svojoj zbunjenosti, morali da priznaju sledeće: „Šta da radimo ovim ljudima? Jasno je da su uĉinili poznato ĉudo za koje znaju svi stanovnici Jerusalima, i ne moţemo da poreknemo.“2
Pavle Rogozin, Otkuda se sve to pojavilo? Tekst (dodatak) iz sveske „Biblijsko krštenje“ autora Sima Ralevića. Izdaje H.B.C. „Dom Molitve“ Peć, bez naznaĉene godine izdavanja. Naglasak moj. 2 Dela apostolska 4:16. Naglasak moj. 1
125
Oĉigledno je, dakle, da bi Gospod mogao (i zapravo morao) da ĉinjenjem ĉuda stvarnog pretvaranja hleba i vina prilikom svete liturgije uĉini svima oĉevidnom istinitost dogme o transupstancijaciji – ukoliko ona odista potiĉe od Njega i njegovih uĉenika. Zapravo, prema uĉenju pravoslavnih, sveta tajna priĉešća je toliko znaĉajna da od nje u potpunosti zavisi i veĉno spasenje pojedinca (jer se osoba priĉešćuje samim Hristom1), te se stoga ĉini sasvim neshvatljivim zbog ĉega je Hristos u ovom sluĉaju „zatajio“ u ĉinjenju ĉuda koje mu se pripisuje i tako doprineo nedoumicama, velikim crkvenim raskolima i raspravama u vezi ove svete tajne. Ono što je zapravo istina, koju na kraju krajeva moramo da ustanovimo, jeste to da se prilikom pravoslavnih i rimokatoliĉkih obreda i prizivanja Svetog Duha ne vrši apsolutno nikakvo „presuštastvljenje“, a iz prostog razloga što ovo verovanje nema ama baš nikakvog temelja u Gospodnjem uĉenju zapisanom u Svetom pismu. Oĉigledno je, dakle, da se ova dogma kao i mnoge druge današnje pravoslavne koje smo prouĉili ili ćemo tek prouĉiti, razvijala tokom vekova nakon smrti apostola, da bi se na kraju, tek u XV stoleću došlo do punine onoga što se naziva „pretvaranjem“ evharistijskog hleba i vina u telo i krv Hristovu. Svu apsurdnost verovanja u pretvaranje hleba i vina u telo i krv Hristovu za vreme pravoslavnih bogosluţenja dobro je uoĉio i ĉuveni ruski knjiţevnik Lav Nikolajeviĉ Tolstoj. U svom poznatom delu „Vaskrsenje“ izneo je stav o ovom pravoslavnom uĉenju, uklopivši ga u kontekst dešavanja radnji u pomenutom romanu: „Otpoĉe bogosluţenje. Bogosluţenje se sastojalo u tome što je sveštenik, obukavši osobito ĉudnu i vrlo neudobnu brokatnu odeţdu, isecao i reĊao komadiće hleba na tanjirić, a zatim ih stavljao u putir sa vinom i pri tom izgovarao razliĉita imena i molitve. (...) Suština bogosluţenja sastojala se u tome što se pretpostavljalo da će se komadići, koje je sveštenik isekao i stavio u vino uz izvesne manipulacije i molitve, pretvoriti u telo i krv boţju. Ove su se manipulacije sastojale u tome što je sveštenik ravnomerno, iako mu je pri tom smetala brokatna vreća koju je navukao na sebe, podizao obe ruke uvis i tako ih drţao, zatim se spuštao na kolena i ljubio sto i ono što je bilo na njemu. Najvaţniji pak ĉin bio je onaj kad je sveštenik, pošto je obema rukama uzeo salvetu, ravnomerno i lako mahao njome nad tanjirićem i zlatnim 1
Bilo bi interesantno nešto reći i o naĉinu priĉešćivanja u okviru Istoĉne crkve. Za razliku od rimokatolicizma u kome pastva dobija priĉest samo pod jednim vidom (samo evharistijski hleb – okruglu beskvasnu hostiju) dok samo sveštenici uzimaju oba vida (i hleb i vino), u Pravoslavlju su elementi „Hristovog tela“ zajedno pomešani u jednoj posudi koja se naziva „putir“ (tj. ĉaša). Zanimljiv je i podatak koji kazuje da hlebu i vinu u putiru obavezno mora biti dodata i obiĉna voda, kao simbol „vode“ koja je tekla iz Isusove rane na grudima, koju je naĉinio kopljem rimski vojnik nakon Njegove smrti (32. pravilo VI vaseljenskog sabora; u vezi sa Jn. 19:34). Nakon svog obaveznog ispovedanja, pravoslavni vernik pristupa sa poboţnošću i prima u svoja usta „telo i krv Gospodnju“ koju mu je sveštenik ponudio posebnom kašiĉicom. Istorija Crkve svedoĉi da i ova kašiĉica predstavlja „novitet“ u odnosu na apostolsku praksu i poĉela je da se upotrebljava tek od IV i V stoleća. Jevsevije Popović kaţe da ju je u bogosluţenje uveo Jovan Zlatousti (umro 407. god.), ali u to vreme samo za decu, dok su odrasli primali evharistijski hleb na svoj dlan i potom ga jeli, dok su vino pili direktno iz ĉaše (sliĉno kao u doba apostola i prve Crkve). Ovaj novitet je, oĉigledno, kasnije uveden da vaţi i za odrasle vernike (vidi u: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 675). MeĊutim, da ova kašiĉica ne bi vernicima izgledala isuviše obiĉno, sveti oci su joj pridodali i odreĊeno duhovno znaĉenje. Ona je uporeĊena sa klještima u kojima je serafim drţao ţeravicu uzetu sa ţrtvenika i oĉistio usta proroka Isaije, ĉime je njegov greh oprošten i njegovo bezakonje uklonjeno (Isaija 6:6-7). (Ovaj podatak preuzet iz dela Pavla Rogozina: Otkuda se sve to pojavilo? str. 26. iz sveske „Biblijsko krštenje“ autora Sima Ralevića).
126
putirom. Pretpostavljalo se da se baš u tom trenutku hleb i vino pretvaraju u telo i krv, i zato je to mesto bogosluţenja bilo puno neke osobite pompe. (...) I nikom od prisutnih, poĉev od sveštenika i upravnika, pa završavajući s Maslovom, nije padalo na pamet da je onaj isti Isus, ĉije je ime šišteći bezbroj puta ponavljao sveštenik veliĉajući ga svakojakim ĉudesnim reĉima, zabranio upravo sve ono što se ovde ĉinilo; zabranio ne samo besmislenu blagoglagoljivost i bogohulno vraĉanje sveštenikauĉitelja nad hlebom i vinom, već da je kategoriĉno zabranio da se jedni ljudi nazivaju uĉiteljima drugih ljudi (...) Nikom od prisutnih nije padalo na pamet da je sve što se ovde ĉinilo bilo najveće bogohuljenje i ismevanje onog istog Hrista u ĉije se ime sve to ĉinilo. (...) Nikom nije padalo na pamet da oni sveštenici koji zamišljaju da u vidu hleba i vina jedu telo i piju krv Hristovu, stvarno jedu telo i piju krv njegovu, ali ne u obliku komadića hleba i vina, već time što ne samo sablaţnjavaju one „male“ s kojima je Hristos izjednaĉavao sebe, već ih lišavaju najvećeg blaţenstva i podvrgavaju ih najteţim mukama, krijući od ljudi ono otkrovenje blaţenstva koje im je on doneo.“1 Završavajući ovaj deo poglavlja upravo navedenim citatom iz Tolstojevog romana, zakljuĉujemo da su, na osnovu uĉenja Biblije i podataka iz crkvene istorije, evanĊeoski – protestantski hrišćani mnogo bliţi Istini od samoproklamovane „svete i apostolske crkve“. Prouĉavanja ostalih svetih tajni će nas još više utvrditi u ovom stanovištu.
SVETA TAJNA POKAJANJA (ISPOVESTI) Ono što je neosporno jeste da je svakome ĉoveku, kao grešniku, potrebno iskreno pokajanje pred Bogom – radi ponovnog uspostavljanja prisne zajednice sa Njime; zajednice koju je izgubio svojim sagrešenjem. EvanĊeoski hrišćani svim srcem zastupaju potrebnost i vaţnost pokajanja u ţivotu svakog hrišćanina. Ipak, oni, koji svoje veroispovedanje temelje na Boţijoj Reĉi – Bibliji, se ni u vezi ove teme ne slaţu sa pravoslavnom naukom, prema ĉijem uĉenju je pokajanje zapravo sveta tajna koju po Hristovom ovlašćenju obavljaju rukopoloţeni sveštenici. Posve sam ubeĊen da će moji ĉitaoci na kraju prouĉavanja i ove teme uvideti svu nedoslednost takvog uĉenja u poreĊenju sa Svetim pismom, ma koliko bogoslovi Istoĉne crkve ţeleli da nas uvere u suprotno. Evo na koji naĉin pravoslavni obrazlaţu svoje uĉenje o svetoj tajni pokajanja, i kakvo je njihovo mišljenje o evanĊeoskim protestantima po ovom pitanju: „Mi sveštenici smo najĉešći svedoci duševnih ozleda koje nastaju kao posledica greha kod ĉoveka. (...) Kad savest preduzme veliko ĉišćenje, krivac nastoji da se oslobodi velike tajne, jer mu je ona teţa nego javnost. DoĊe vreme kad mu je ĉak svejedno kome će da je poveri. Moţe to biti najnepoverljivije lice, ali ako mu niko pogodniji nije pri ruci, on će je i njemu saopštiti, samo zato da bi mu duši laknulo. Zbog svega toga Crkva Boţja je ustanovila Svetu tajnu ispovesti. A ona je zasnovana na ovlašćenju koje je Hristos dao svetim apostolima. „Kao što je Otac poslao mene i ja šaljem vas. Rekavši to, nadahnu ih i reĉe im: primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe – opraštaju im se; kojima zadrţite – zadrţani su“ (Jn. 20,21-22).
1
Lav Tolstoj, Vaskrsenje, Nolit, Beograd 1967. god. str. 137-140. Naglasak moj.
127
Ovim je Hristos blagodaću Svetoga Duha ovlastio sveštenike da opraštaju ili ne opraštaju grehe.“1 „Oni koji su se ispovedali znaju da je potrebno uloţiti znatno više psihiĉkog napora pa otvoreno priznati svoje grehe pred sveštenikom, nego samo u duši ispovedati se neposredno Bogu. I ukoliko je to priznanje teţe, ukoliko donosi ĉoveku više olakšanja nego samo unutrašnje kajanje. Zato je Spasitelj i ustanovio svetu tajnu pokajanja kad je svojim apostolima, a preko njih i njihovim zakonitim naslednicima rekao: „što god sveţete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji biće razrešeno na nebu“ (Mt. 18, 18). Ovo obećanje, dato apostolima, Spasitelj je ispunio posle vaskrsenja kad se javio svojim uĉenicima i rekao im: „mir vam. Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas. Rekavši to nadahnu ih i reĉe im: primite Duha Svetoga. Kojima prostite grehe – opraštaju im se; kojima zadrţite – zadrţani su“ (Jn. 20, 21-23). (...) Prema tome protestantsko i sektaško odbacivanje svete tajne pokajanja predstavlja protivljenje Svetom pismu o kojem sektaši kaţu da je ono jedini izvor vere, da veruju sve što piše u Svetom pismu.“2 Dakle, prema verovanju pravoslavnih, Crkva je ustanovila sv. tajnu pokajanja na osnovu Hristove zapovesti i apostolskog opunomoćenja da opraštaju grehe ljudi u Boţije ime. Naravno, podrazumeva se da se grešnik ispoveda samo pred sveštenim licem bez prisustva drugih svedoka, a sveštenik je duţan da u apsolutnoj tajnosti ĉuva ono što je na ispovesti ĉuo. Tokom detaljnijeg prouĉavanja ove teme u nastavku poglavlja, na temelju Svetog pisma, ustanovićemo pravu istinu o tome da li je vršenje svete tajne pokajanja – onakve kakva postoji danas u Pravoslavlju – zapoveĊeno od Gospoda Isusa Hrista ili je, poput mnogih drugih uĉenja, nastalo i bilo oblikovano mnogo godina nakon smrti apostola. Lazar Milin, dokazujući biblijsku utemeljenost ovog sakramenta, u svojoj knjizi spominje da su starozavetni proroci kao i Jovan Krstitelj, propovedali pokajanje – što su kasnije nastavili Hristos i apostoli.3 Iz tog razloga nije loše da poĉnemo upravo od te ĉinjenice na kojoj pravoslavni izvode pravovaljanost vršenja svoje svete tajne – na pozivu na pokajanje u starozavetnom periodu.
Poziv na pokajanje u Starom zavetu Ĉitavo Sveto pismo nam daje svedoĉanstvo o Bogu kao Biću kome je veoma stalo do dobrobiti celokupnog ĉoveĉanstva, kao što smo to naglasili u drugom i trećem poglavlju ove knjige. Nakon izbora Avraama, Isaaka i Jakova i nastanka njihovog veoma brojnog potomstva – izrailjskog naroda, te nakon njihovog izbavljenja iz egipatskog ropstva, Bog im je saopštio svoje zapovesti. Te zapovesti su Jevreje trebale da vode ka miru i blagostanju – u kome bi uţivali ukoliko bi Gospodu bili poslušni. Evo nekih od zapovesti i obećanja datih ovom narodu: „Još reĉe Gospod Mojsiju govoreći: Kaţi svemu zboru sinova Izrailjevih, i reci im: budite sveti, jer sam ja svet, Gospod Bog vaš.“ (3. Mojs. 19:2);
Veronauka u kući, str. 35-36. Milin, Crkva i sekte, str. 329-330. 3 Vidi u: Navedeno delo, str. 330. 1
2
128
„Zato posvećujte se, i budite sveti, jer sam ja Gospod Bog vaš. I ĉuvajte uredbe moje i vršite ih. Ja sam Gospod koji vas posvećujem.“ (3. Mojs. 20:7-8); „Sada dakle, Izrailju, šta ište Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svojega, da hodiš po svijem putovima njegovijem i da ga ljubiš i sluţiš Gospodu Bogu svojemu od svega srca svojega i iz sve duše svoje. Drţeći zapovijesti Gospodnje i uredbe njegove, koje ti ja danas zapovijedam, da bi ti bilo dobro?“ (5. Mojs. 10:12-13); „Ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega drţeći i tvoreći sve zapovijesti njegove, koje ti ja danas zapovijedam, uzvisiće te Gospod Bog tvoj više svijeh naroda na zemlji. I doći će na tebe svi ovi blagoslovi, i steći će ti se, ako uzaslušaš glas Gospoda Boga svojega.“ (5. Mojs. 28:1-2. Naglasak moj.) Ukoliko bi pak Izrailjci odstupili od Boţijih zapovesti i ĉinili zlo pred Gospodom, na njih bi naišle najrazliĉitije kazne: „Ali ako ne uzaslušaš glasa Gospoda Boga svojega da drţiš i tvoriš sve zapovijesti njegove i uredbe njegove, koje ti ja danas zapovijedam, doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te. Proklet ćeš biti u gradu, i proklet ćeš biti u polju. Prokleta će biti kotarica tvoja i naćve tvoje. Proklet će biti plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje...“ (5. Mojs. 28:15-18). Ipak, zbog svoje velike ljubavi i dugotrpljenja, Gospod nije odmah kaţnjavao svoj narod, već je išĉekivao njegovo pokajanje i povratak stazama boţanske pravde: „Zato još govori Gospod: obratite se k meni svijem srcem svojim i posteći i plaĉući i tuţeći. I razderite srca svoja a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svojemu, jer je milostiv i ţalostiv, spor na gnjev i obilan milosrĊem i kaje se oda zla.“ (Joil 2:1213); „Eda li je meni milo da pogine bezboţnik? govori Gospod, a ne da se odvrati od putova svojih i bude ţiv? (...) Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite ţivi.“ (Jezekilj 18:23, 32); Stari zavet nam svedoĉi o tome da Svevišnji nije bio blagonaklon samo svom izabranom narodu već i ostalim narodima – koji ga nisu poznavali. Neki od primera Boţije strpljivosti nad paganima su bili, na primer, odlaganje Gospodnje kazne nad pretpotopnim svetom za još 120 godina (1. Mojs. 6:1-13), još 400 godina nad Amorejima (1. Mojs. 15:16), ili pak nad velikim gradom Ninivom (knj. proroka Jone). Ipak, iako su se na osnovu Boţijih poziva na pokajanje upućenih kroz proroke, neki ljudi kajali i ostajali u ţivotu, a neki ne – zbog ĉega su bili kaţnjavani, ni na jednom jedinom mestu u ovom delu Biblije ne moţemo da pronaĊemo ništa što bi naliĉilo na svetu tajnu pokajanja. Iako će pravoslavni na ovu konstataciju primetiti da se pronalaţenje ove svete tajne u Starom zavetu i ne oĉekuje – jer je to novozavetna uredba, kao što ćemo se uveriti u daljem prouĉavanju – ovaj sakrament ne nalazimo ni u Novom zavetu – pa ĉak ni u najmaglovitijim obrisima.
Poziv na pokajanje u Novom zavetu U ovom delu poglavlja sagledaćemo i svrhu poziva na pokajanje koje su Izrailjcima upućivali Jovan Krstitelj i Gospod Isus Hristos, iako se njihovo delovanje, naravno, hronološki smešta u starozavetni period.1 EvanĊelist Marko ovako opisuje delovanje Hristovog preteĉe: 1
Prema biblijskoj hronologiji, period Starog zaveta (tj. „Starog saveza“ kojeg je Bog sklopio sa Avraamom i
129
„Poĉetak evanĊelja o Isusu Hristu, Sinu Boţijem. Kao što je napisano u proroka Isaije: ‘Gle, ja šaljem vesnika svoga pred lice tvoje, koji će pripremiti put svoj. Glas onoga što viĉe u pustinji; pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove.’ Pojavi se Jovan krsteći u pustinji i propovedajući pokajniĉko krštenje za oproštaj greha. I izlaţaše k njemu sva judejska zemlja i svi Jerusalimljani, i on ih krštavaše u reci Jordanu, pri ĉemu oni ispovedahu svoje grehe.“1 Svi evanĊelski tekstovi koji opisuju Krstiteljevo delovanje ostavljaju istovetnu poruku. Jovan je na pokajanje zvao otpali Boţiji narod, nakon ĉega su pojedinci koji su uvideli svoju grešnost i kršenje Gospodnje volje, nakon pokajanja, bili krštavani – kao spoljašnji znak spiranja i oproštenja svojih grehova. Ipak, pomenuti tekstovi nam ne daju ni najmanji podatak o tome da su se ljudi ispovedali nasamo pred Jovanom već da je priznavanje greha bilo javno pred svima. Što se tiĉe Isusovog propovedanja, evanĊelja nam dokazuju da je Njegova poruka bila istovetna kao i Krstiteljeva: „A pošto predadoše Jovana, doĊe Isus u Galileju propovedajući evanĊelje Boţije i govoreći da se ispunilo vreme i pribliţilo carstvo Boţije; pokajte se i verujte u evanĊelje.“2 Pod uticajem Isusovih reĉi, mnogi su se pokajali i postali Njegovi uĉenici. Ţena grešnica, koja je Isusu pomazala noge skupocenim mirisima i gorko plakala zbog svojih grehova – svoje pokajanje izrazila je pred oĉima mnogih prisutnih: „I gle, jedna ţena, koja je bila grešnica u gradu, sazna da je on u farisejevoj kući za trpezom, donese alavastarski sud sa mirom, te stade podno kod njegovih nogu plaĉući, pa poĉe suzama kvasiti njegove noge, i svojom kosom otra, i ljubljaše njegove noge, i pomazivaše ih mirom. (...) Stoga ti kaţem, oprošteni su joj mnogi gresi, jer je imala mnogo ljubavi; kome se malo prašta, malo ljubi. A njoj reĉe: oprošteni su ti gresi. Oni pak, koji behu zajedno za trpezom, poĉeše da govore u sebi: ko je ovaj što i grehe oprašta. A ţeni reĉe: vera tvoja spasla te je; idi s mirom.“ 3 Sliĉan sluĉaj se odigrao u kući bogatog carinika Zakeja, koji je do dela svoga imetka došao na nepošten naĉin. Kao dokaz svoga pokajanja, Zakej je obećao da će svima od kojih je novac iznudio – vratiti ĉetiri puta više: „A svi koji su videli, poĉeše gunĊati što je grešnom ĉoveku došao u kuću da se odmori. Zakej pak stade i reĉe Gospodu: vidi, Gospode, dajem polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od koga što iznudio, vraćam ĉetverostruko. A Isus mu reĉe: danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i on Avraamov sin; jer je Sin ĉoveĉiji došao da potraţi i spase ono što je propalo.“4 Dakle, svi primeri pokajanja koji su opisani u Novom zavetu a odigrali su se za vreme Isusovog zemaljskog ţivota bili su javni a ne tajni (pred ispovednikom), kako se sprovode u Istoĉnoj crkvi prilikom vršenja svete tajne koju prouĉavamo.
njegovim potomstvom posredstvom Mojsija) trajao je sve do uspostavljanja „Novog saveza“ (zaveta) izmeĊu Boga i verujućeg naroda na zemlji svih nacionalnosti, posredstvom ţrtve Isusa Hrista. Dakle, period „Starog zaveta“ je završen u trenutku smrti Isusa Hrista na golgotskom krstu i Njegovim vaskrsenjem iz mrtvih. 1 Ev. po Marku 1:1-6. Naglasak moj. 2 Ev. po Marku 1:14-15. Naglasak moj. 3 Ev. po Luki 7:37-38, 47-50. Naglasak moj. 4 Ev. po Luki 19:7-10. Naglasak moj.
130
Lazar Milin spominje još jedan sluĉaj pokajanja koji je zabeleţen u novozavetnim spisima. Zapisan je u knjizi Dela apostolskih, a odnosi se „ispovedanje“ ljudi pred apostolom Pavlom. Tekst glasi ovako: „A mnogi od onih koji su bili poverovali dolaţahu i ispovedajući se kazivahu svoja dela. Od onih pak koji su se bavili vraĉanjem priliĉan broj donese svoje knjige na gomilu, pa ih spališe pred svima; proraĉunaše njihovu vrednost i naĊoše da vrede pedeset hiljada srebrnika. Tako je reĉ Gospodnja snaţno rasla, i pokaza svoju moć.“1 Iz upravo navedenog citata iz Pisma je oĉigledno da se oni koji su poverovali nisu ispovedali nasamo pred apostolom – u šta pokušava da nas uveri pravoslavni apologeta, već pred mnoštvom ljudi koji su usvojili veru, meĊu kojima je naravno bio i apostol. U to nas uverava i deo devetnaestog stiha, koji govori da su se pomenuta dešavanja odigravala „pred svima“. Ovakvu praksu ispovedanja greha nam potvrĊuje i apostol Jakov, govoreći da vernici treba da „ispovedaju grehe jedni pred drugima“ a ne pred specijalno, za vršenje ove svete tajne, rukopoloţenim ispovednicima (sveštenicima). „Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe i molite se Bogu jedan za drugoga...“2 Da bi smo na kraju potvrdili još jednom da ispovedanje pred sveštenicima nije bio deo apostolske prakse kao i ĉinjenicu da je ovakvo vršenje ispovedanja uvedeno mnogo kasnije, preispitaćemo i podatke iz crkvene istorije. Evo šta nam o ovoj temi saopštava Jevsevije Popović: „Javno kajanje je ĉešće ustupalo mesta privatnom kajanju, koje je bilo u vezi sa tajnim ispovedanjem. Tajno ispovedanje i kajanje postajali su sve općenitijima, a javno kajanje sa svoja 4 stepena sve reĊe, i naposletku je ograniĉeno samo na veoma velike grehe, koji izazivahu javnu sablazan. Ovo se desilo prvo na Istoku, kašnje i na Zapadu. U Carigradu je ukidanju redovnog javnog kajanja dao povoda jedan velik skandal, koji se desio 391. godine za vreme patrijarha Nektarija (381. - 397.). Javnim kajanjem rukovodio je naime poseban prezviter, koji se nazivao (...) presbyter poenitentiarius, i takav jedan je jednoj odliĉnoj ţeni naloţio javno kajanje. Ali prilikom javnog kajanja ona se upoznala sa jednim Ċakonom, koji ju je zaveo. Ona to pokajniĉki ispovedi prezviteru nad kajanjem, koji to prijavi patrijarhu, a patrijarh zbaci Ċakona. Ali se stvar proĉula i nastade velika sablazan, usled ĉega patrijarh po savetu prezvitera Evdemona (Eudaemon) ukine instituciju redovnog javnog kajanja i prezvitera nad javnim kajanjem zajedno sa pomoćnim personalom. Uputio je svakog grešnika, koji nije notornim grehom navukao na se javnu ekskomunikaciju, da traţi saveta i oprosta tajno kod kog duhovnika i da se privatno kaje, što je na Istoku naskoro postalo općenit obiĉaj, i što je oko sredine V. stoleća papa Leon (Lav) Veliki (440. - 461.) poĉeo i na Zapadu uvaĊati, ukidajući pre svega javno ispovedanje obiĉnih grehova i polaţući time temelj postepenom ukidanju redovnog javnog kajanja i na Zapadu.“3 Iz pomenutog istorijskog izveštaja uvideli smo ĉinjenicu da se javno kajanje za grehe – pred drugim hrišćanima, kako je to bilo uobiĉajeno u apostolsko vreme, postepeno odbacivalo a uvodio obiĉaj privatnog tajnog ispovedanja pred duhovnikom. Iz tog razloga (meĊu ostalima koje ću kasnije spomenuti) je nemoguće da poverujemo
Dela apostolska 19:18-20. Naglasak moj. Posl. Jakovljeva 5:16. Naglasak moj. 3 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 686-687. Naglasak moj. 1
2
131
tvrdnji pravoslavnih da je pokajanje i ispovedanje, onakvo kakvo ono danas kod njih postoji, bilo ustanovljeno i praktikovalo se još u vreme apostola.
Upotreba brojanice prilikom pravoslavne molitve Pre nego što odgovorim na pitanje šta zapravo znaĉe izjave Gospoda Isusa Hrista za koje većinska crkva u Srbiji tvrdi da predstavljaju nalog i opunomoćenje za opraštanje greha pokajnicima, ţelim da ukratko spomenemo još jednu zanimljivost. Radi se, naime, o upotrebi brojanica koje pravoslavni (i rimokatolici) koriste kao pomoćno sredstvo za „nabrajanje“ tj. ponavljanje svojih molitava. Evo šta o upotrebi brojanica moţemo da saznamo iz Jevsevijeve „Crkvene istorije“: „Ovaj aparat, koji je uostalom u upotrebi i kod nehrišćanskih istoĉnih naroda, sastoji se iz jedne vrvce, na kojoj je nanizano 100 ili 200 kuglica od drveta, ćilibara ili druge materije te koja je vezana u venac; kuglice su na njoj tako udešene, da lako prolaze kroz prste te su zgodne za nabrajanje, otud kod nas naziv brojanice. Na zapadu se taj aparat naziva rosarium (Rozenkranz), venac od ruţa, venac ne od pravih, nego od duhovnih ruţa (kod Nemaca i Betschnur, vrvca za moljenje).“1 Brojanice, koje se po priznanju pravoslavnog istoriĉara koriste i u mnogim drugim paganskim istoĉnjaĉkim religijama, poĉele su da se koriste u hrišćanstvu nakon što su se iz manastira (od IV veka pa na dalje) poĉele da šire nove forme pokajanja. Monasi su se veţbali u kajanju dugotrajnim postovima i ţivljenjem samo o suvoj hrani, mnogobrojnim recitovanjem (pa i nekoliko stotina puta) slogana „Gospodi pomiluj“, mnogim ponavljanjem molitve „Oĉe naš“ kao i padanjem na svoja kolena u aktu pokajanja i po nekoliko stotina puta dnevno. Ova padanja na kolena su na Istoku u Grĉkoj dobila naziv „metanisanje“ (akta pokajanja). Ovakav naziv je kasnije prenesen i na brojanice, koje su trebale da sluţe za nabrajanje stotina padanja na kolena i recitovanja molitava.2 Doţivotni pokajnici, monasi, ove „vrvce“ sa kuglicama za nabrajanje molitava nose stalno sa sobom, dok je to u novije vreme u Srbiji postao i modni trend, te se brojanice u vidu narukvica mogu videti kod mnogih koji uopšte ne ţive pokajniĉkim ţivotom. Ipak, ono na šta bih ţeleo da posebno obratimo paţnju jeste isticanje ĉinjenice da brojanice prilikom svojih molitava koriste i pripadnici nehrišćanskih religija i to od drevnih vremena, što verovatno moţe da ukaţe na to da su i one u hrišćanstvo uvedene iz mnogoboštva. Svakom poznavaocu Biblije je poznato da se brojanice kao molitveno pomagalo nigde u njoj ne spominju. Niko od pravih Gospodnjih sledbenika u biblijska vremena ih nikada nije koristio. Šta više, pošto ova pomagala sluţe za ponavljanje i nabrajanje molitava, i to jednih te istih neprestano – njihova upotreba se protivi i novozavetnom Hristovom uĉenju o moljenju. Najverovatnije imajući na umu molitve koje su pagani praktikovali uz brojanice – uz njihovo mnogobrojno ponavljanje, Gospod Isus je svoje uĉenike pouĉavao sledećim reĉima: „A kada se molite, ne govorite mnogo kao mnogobošci; jer misle da će zbog mnogih reĉi biti uslišeni. Ne budite dakle kao oni; jer zna Otac vaš šta vam treba, pre nego što ga zamolite.“3 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 686. Naglasak moj. Vidi na istom mestu. 3 Ev. po Mateju 6:7-8. Naglasak moj. 1
2
132
U skladu sa ovom Hristovom poukom, kada apostol Pavle u 1. Solunjanima 5:17 upućuje hrišćane da se „mole Bogu bez prestanka“, on svakako ne misli da vernici treba to da ĉine neprekidno ponavljajući jednu te istu molitvu, već da uvek poseduju duh molitve te da u svakom trenutku budu spremni da mole za ono što je Bogu po volji. Molitve uz brojanice su, dakle, nešto potpuno strano novozavetnom hrišćanstvu. Ameriĉki istraţivaĉ R. Woodrow navodi podatke iz Katoliĉke enciklopedije da su u iskopinama drevnog grada Ninive pronaĊena dva kipa koja predstavljaju ţene sa krilima koje se mole pred svetim drvetom drţeći u rukama brojanice. TakoĊe, muslimani koriste brojanice sa 33, 66, ili 99 kuglica za nabrajanje Alahovih imena. To ĉine i poštovaoci hinduistiĉkog boga Višnua (Krišne), ponavljajući mantre uz brojanice koje imaju 108 kuglica. Poštovaoci boga Šive koriste brojanice da bi nabrojali svih 108 imena svog boga. Marko Polo je bio veoma iznenaĊen kada je, u XIII veku, video kako malabarski kralj koristi brojanicu od dragog kamenja za ponavljanje svojih molitava. Na isti naĉin je ostao zapanjen i katoliĉki svetitelj Franjo Ksaverski i njegovi pratioci kada su uvideli da se molitve uz brojanice naširoko praktikuju meĊu budistima u Japanu. Osam vekova pre Hrista, brojanice su se koristile i meĊu Feniĉanima prilikom odavanja poĉasti boginji Astarti (tj. boginji Majci koja bila poznata kao carica nebeska). U starom Rimu, ţene su nosile ogrlice sa kuglicama koje su se zvale „monile“ (podsetnici) koje su sluţile za nabrajanje i pamćenje njihovih molitava.1 U svakom sluĉaju, dakle, jasno je da su brojanice kao i mnogobrojno ponavljanje istovetnih molitava nešto što nije bilo poznato hrišćanima u apostolskom dobu. Iz tog razloga, podrazumeva se, pravi hrišćani i danas, u modernom dobu, ne bi trebali da ih koriste moleći se na naĉin koji Gospodu nije ugodan. No, pošto smo već ranije uoĉili ĉinjenicu da se u prvoj Crkvi nisu praktikovale tajne ispovesti pred sveštenicima, kao što nam Pismo i istorija svedoĉe, ostaje nam da odgovorimo na sledeće pitanje: šta znaĉe Isusove reĉi upućene apostolima – a koje pravoslavni tumaĉe kao opunomoćenje za opraštanje greha prilikom ispovesti?
„Kojima oprostite grehe - opraštaju im se.“ U evanĊeljima postoje tri izjave Gospoda Isusa Hrista koje su veoma sliĉne i koje bivaju navoĊenje od strane pravoslavnih po ovom pitanju. One glase ovako: „I ja ti kaţem da si Petar, i na toj steni sazidaću Crkvu svoju, i vrata adova neće je nadvladati. I daću ti kljuĉeve carstva nebeskoga, i što sveţeš na zemlji biće svezano na nebu, i što razrešiš na zemlji biće razrešeno na nebu.“2 „Ako ti zgreši tvoj brat, idi i pokaraj ga u ĉetiri oka. Ako te posluša, dobio si svoga brata. Ako pak ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu, da se ustima dvojice ili trojice svedoka utvrdi svaka reĉ. A ako njih ne posluša, kaţi Crkvi; pa ako ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao mnogoboţac ili carinik. Zaista, kaţem vam, što god sveţete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu.“3 „Tada im Isus opet reĉe: mir vam. Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas. Rekavši to nadahnu ih i reĉe im: primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe –
Vidi u: Babilonska misterijska religija, str. 26. Ev. po Mateju 16:18-19. 3 Ev. po Mateju 18:15-18. 1
2
133
opraštaju im se; kojima zadrţite – zadrţani su. A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše s njima kada je Isus došao.“1 Pored stihova koji su konkretno vaţni za naše prouĉavanje, kao što uoĉavate, naveo sam i nešto širi kontekst u kome se oni nalaze – jer će se to pokazati neophodnim za njihovo pravilno razumevanje. Najpre je, dakle, Gospod Hristos rekao apostolu Petru nešto što je kasnije kao Reĉ uputio i svim ostalim uĉenicima. Zanimljivo je, dakako, da se spominju i „kljuĉevi carstva nebeskog“ i to samo u prvom, Petrovom sluĉaju. Pošto svakako nećemo uzeti u obzir narodno verovanje o tome da sveti Petar otkljuĉava rajska vrata prilikom dolaska u raj svakom preminulom, na temelju Svetog pisma lako moţemo da prepoznamo o kakvim se „kljuĉevima“ radi i kakav je njihov znaĉaj. Naime, kao što je poznato iz Dela apostolskih, upravo apostol Petar je bio taj koji je Jevrejima na dan Pedesetnice (pedeset dana nakon Hristovoga vaskrsenja) propovedao i pozvao ih na pokajanje zbog uĉinjenih greha – od kojih je najveći bio izdajstvo i pristanak na raspeće Boţijeg Sina. Kao rezultat Petrovog propovedanja, mnogi Izrailjci su se pokajali i primili oproštenje i spasenje – postajući delom novoosnovane Hristove Crkve. Desetak godina nakon ovog dogaĊaja, od otvaranja vrata nebeskog carstva bogootpalim Jevrejima, ap. Petar je bio prvi apostol od Dvanaestorice kome je Gospod otkrio da i neobrezanim neznabošcima treba dozvoliti ulaz u društvo izabranih. Za sve to vreme, prvi hrišćani (svi po nacionalnosti Jevreji ili prozeliti – obrezani mnogobošci koji su u potpunosti prihvatili Izrailjsku veru) su propovedali evanĊelje samo Jevrejima i prozelitima u zemlji i rasejanju, i nisu smatrali ispravnim propovedanje onima koji nisu bili obrezani: „Oni pak koji behu rasejani zbog gonjenja, pokrenutog protiv Stefana, proĊoše sve do Finikije, i Kipra, i Antiohije, ne objavljujući reĉ nikom drugom nego samo Judejima.“2 Ulaskom u kuću kapetana Kornilija (Dela ap. 10. gl.), nakon što se i sam prepirao sa Bogom u vezi ovog poslanja, Petru je postalo jasno da su i mnogobošci sunaslednici Hristovog carstva. Još pre nego što je Petar i završio svoju besedu o spasenju, prisutni su poverovali i na njih se spustio Sveti Duh. Od toga vremena, posle kratkog ubeĊivanja3, i svi ostali apostoli su se prikljuĉili Petru u nastojanju da i mnogobošce privedu veri. Kljuĉevi carstva nebeskoga koje je, dakle, ap. Petar od Hrista primio, korisno su posluţili za otvaranje ulaza u Hristovu Crkvu kako Jevrejima tako i svim ostalim narodima pod kapom nebeskom. Naravno, ostaje da utvrdimo šta predstavlja ostatak maloĉas navedenog Hristovog govora koji je zapisan u 16. i 18. poglavlju Matejevog evanĊelja. Kao što sam spomenuo u prvom delu prouĉavanja ove svete tajne, od svakoga hrišćanina koji je primio Svetoga Duha, oĉekuje se svakodnevno posvećenje i teţnja da ugodi Boţijoj volji. MeĊutim, kao što je poznato iz Biblije, i veliki Boţiji ljudi su ponekada padali u napasti i sagrešili su. Upravo iz tog razloga je svakome takvome potrebno iskreno pokajanje pred Bogom. Ipak, naţalost, neki od hrišćana isuviše daleko odu u svome sagrešenju, i njihova savest toliko izgubi osetljivost, da oni i nadalje istrajavaju u svome grehu – oĉigledno ne uviĊajući da se nalaze na putu koji
Ev. po Jovanu 20:21-24. Dela apostolska 11:19. Naglasak moj. 3 Vidi: Dela apostolska 11:1-18. 1
2
134
vodi od Gospoda. Ovakvih primera ima više u Novom zavetu. Smrt braĉnog para Ananije i Sapfire pred apostolom Petrom i velikim brojem hrišćana – iz razloga zajedniĉki dogovorene i izgovorene laţi (Dela ap. 5. gl.), „predavanje sotoni“ bludnika iz korintske crkve (1. Kor. 5:5) kao i Imeneja, Aleksandra i Filita (1. Tim. 1:20; 2. Tim. 2:17-19), samo su neki od primera zastranjenja – sa kojima su se apostoli i ostale starešine prve Crkve susretali. Upravo u ovakvim situacijama, apostoli i ostali su morali da budu svesni svoje odgovorne sluţbe, koja je podrazumevala ispravno duhovno voĊstvo i oĉuvanje zdravog duhovnog crkvenog zajedništva, a to se moglo postići samo iskljuĉivanjem i udaljavanjem iz zajednice onih ljudi koji nisu ţeleli da se pokaju a širili su razdore i sablazni. Veoma je zanimljiva i izjava ap. Pavla zapisana u 1. Kor. 5:1-5, a u vezi ĉlana crkve koji je zgrešio bludnim odnosom (i to tako što je stupio u intimnu vezu sa svojoj maćehom): „Ĉuje se uopšte da blud vlada meĊu vama, i to takav blud kakvog nema ni meĊu mnogobošcima, da neki ima oĉevu ţenu. I vi ste nadmeni; što se radije niste oţalostili – da se ukloni iz vaše sredine koji je to delo uĉinio? Ja sam, naime, iako nisam kod vas telom, ali sam prisutan duhom, već osudio – kao da sam prisutan – onoga koji je tako nešto uĉinio: kada se u ime Gospoda našega Isusa sakupite vi i moj duh sa silom Gospoda našega Isusa, da se takav preda satani na propast tela, da se duh spase na dan Gospodnji.“ U ovom sluĉaju apostol savetuje da celokupna zajednica osudi ovakvo delo i za neko vreme se potpuno odvoji od neurednog brata – prekinuvši sa njim svako opštenje. Reĉi „da se duh spase na dan Gospodnji“ jasno nam stavlja do znanja da ovaj ĉovek neće izgubiti svoje spasenje (koje se prima jednom zauvek) ali da će se morati susresti već na zemlji sa odreĊenim posledicama svoga sagrešenja.1 Mnogi ovakvi i ovome sliĉni ljudi – hrišćani, dospeće u nebesko carstvo, ali bez i jednog dobrog dela za koje će moći da budu pohvaljeni i da prime nagradu. Za ovakve vernike Pavle izmeĊu ostalog govori i sledeće: „Jer niko ne moţe da postavi drugi temelj, sem onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos. I ako ko na ovom temelju zida zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, svaĉije delo izaći će na videlo; sudni dan će pokazati, jer će se u ognju otkriti, i kakvo je ĉije delo – oganj će pokazati. Ako ĉije delo, koje je nazidao, ostane, taj će primiti nagradu, ako ĉije delo izgori, taj će podneti štetu, ali će sam biti spasen, samo tako – kao kroz oganj.“2 Kao što smo iz prethodno pomenutih primera mogli da uvidimo, apostoli su u prvoj Crkvi imali zadatak da budu Gospodnji saradnici, Hristovi pomoćnici i upravitelji Boţjih tajni (1. Kor. 3:9, 4:1-2) koji rade na izgradnji Hristovog tela – Crkve (2. Kor. 13:10). Zbog toga su od Gospoda i dobili dar pouĉavanja hrišćana koji su bili na mnogo niţem nivou shvatanja duhovnih istina od njih samih (Ef. 4:11-15). Apostoli su bili autoritet po pitanju istinitosti prenošenja Hristove nauke – kako o spasenju kroz veru – tako i po pitanju praktiĉnog hrišćanskog ţivota. Prema protestantskom teologu R. T. France, pojmovi „svezati“ i „razrešiti“ koje Isus spominje u Mt. 16:19 i 18:18, bili su tehniĉki pojmovi u izrekama tadašnjih rabina o
Posledica sagrešenja izrailjskog cara Davida, u vezi preljube sa ţenom Urije Hetejina, jeste bila smrt tim ĉinom zaĉetog deteta nakon njegovog roĊenja, koja se desila i pored pokajanja, usrdnog moljenja i pošćenja ovog Boţijeg sluge. Vidi u: 2. Samuilova 11. i 12. gl. 2 1. Kor. 3:11-15. 1
135
onome što je bilo ili nije bilo dopušteno da se ĉini („svezati“ je oznaĉavalo „zabraniti, a „razrešiti“ je znaĉilo „dopustiti“ ĉinjenje odreĊenih radnji).1 Prema ovom autoru, „svezivanje i razrešavanje“ moţe da se vidi i u primerima iz Dela apostolskih 10. i 11. glave, kao i 15:7-11, kada je apostol Petar obznanio Boţiju odluku da su i mnogobošci potpuno jednako vredni pred Bogom radi spasenja poput Izrailjaca; što ranije nije bilo poznato u toj meri. Ono što je posebno interesantno, poznavaoci grĉkog jezika kazuju da se u stihovima iz Mt. 16:19 i 18:18 u originalu namerno upotrebljava, za izgovor priliĉno nespretno tzv. „buduće prošlo“ glagolsko vreme – pa bi stoga, u doslovnom prevodu, sporni delovi stihova trebali zapravo da glase: „biće bilo je svezano na nebu“ i „biće bilo je razrešeno na nebu“.2 To zapravo treba da znaĉi da apostoli i ostale Boţije sluge u periodu Novoga zaveta nisu dobile ovlašćenje da opraštaju grehe prilikom svete tajne ispovesti – kako to uĉe pravoslavni, već da ljudima obznanjuju veĉnu Boţiju namisao, tj. da svojim propovedanjem i ustanovljavanjem odreĊenih uĉenja, crkvenih moralnih normi i naĉina voĊenja bogosluţenja, zapravo objavljuju i ustanovljuju ono što je Bog još od veĉnosti bio isplanirao. Isti je sluĉaj i sa tekstom koji se nalazi zapisan u ev. po Jovanu 20:22-23 kojeg sam ranije citirao, a sada radi podsećanja navodim ponovo: „Rekavši to nadahnu ih i reĉe im: primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe – opraštaju im se; kojima zadrţite – zadrţani su.“ Kada prouĉimo ĉitav kontekst u kome se nalaze navedeni stihovi, moţemo da uoĉimo da se Hristos na dan svoga vaskrsenja, kada su ove reĉi i izgovorene, javio delu svojih uĉenika koji se nalazio sakriven u zatvorenoj prostoriji zbog straha od progonstva. Pored desetorice apostola (Hristov izdajnik Juda Iskariotski je već bio mrtav zbog izvršenog samoubistva a ni apostol Toma nije bio prisutan), ovde su se nalazili još neki uĉenici koji nisu bili apostoli, a najverovatnije je bilo i ţena, jer ĉitamo o Mariji Magdalini koja je nešto ranije posetila uĉenike baš na pomenutom skrovitom mestu.3 Pošto smo ranije ustanovili da Isusova kazivanja iz ev. po Mateju nemaju znaĉenje kakvo im pripisuje tradicionalno hrišćanstvo Istoka, te da ih apostoli nisu shvatili kao naloge prema kojima bi oni imali ovlašćenje da praštaju grehe (što nam jasno dokazuje i njihova ranohrišćanska praksa u kojoj ni jedanput nisu posegli za njegovim korišćenjem) ostaje nam da sagledamo novozavetne primere koji nam stavljaju do znanja na koji su to naĉin apostoli uistinu „praštali grehe“ onima koji su sagrešili.
Vrsni poznavalac novozavetnog grĉkog teksta, baptistiĉki teolog prof. dr Aleksandar Birviš je u svom „ĈetvoroevanĊelju“ ovako preveo pomenute stihove: „Daću ti kljuĉeve Nebeskog carstva: što osudiš na zemlji, to će biti osuĊeno na nebesima; a što odobriš na zemlji, to će biti odobreno na nebesima.“ i: „Zaista vam kaţem, ako što osudite na zemlji, to će biti osuĊeno na nebu; a što odobrite na zemlji, to će biti odobreno i na nebu.“ Aleksandar Birviš, Ĉetiri evanĊelja, Ţivot i rad Isusa Hrista, Biblijsko društvo Beograd, 1987. god. 2 R. T. France, tumaĉenje ev. po Mateju, Dobra Vest, Novi Sad, 1987. god. str. 261-262, 281. 3 EvanĊelist Luka kazuje da su istog dana, uveĉe, na pomenutom mestu bila okupljena Jedanaestorica apostola zajedno sa svojim drugovima, što nam jasno stavlja do znanja da Isusove reĉi nisu bile upućene samo apostolima (a kasnije, rukopolaganjem i apostolskim prejemstvom i njihovim naslednicima episkopima - kako to pravoslavni tumaĉe) u smislu svetoduhovskog ovlašćenja kojim imaju pravo da opraštaju grehe, već da su izreĉene mnoštvu okupljenih meĊu kojima je bilo i onih koji nikada nisu postali crkvene starešine, i meĊu kojima je bilo i ţenskog verujućeg sveta. Vidi u: Lk. 24:33. 1
136
Jedan od direktnih primera koji se odnose na opraštanje onome koji je sagrešio, i u ovom sluĉaju time naneo štetu celokupnoj crkvenoj zajednici, nalazi se u poslanicama upućenim crkvi u Korintu. Kao što sam ranije spomenuo, meĊu tamošnjim vernicima postojao je i jedan koji je ţiveo u grehu seksualnog nemorala. Apostol Pavle je savetovao vernike da takvoga opomenu i udalje se od njega što se tiĉe zajedniĉarenja, da bi se posramio i pokajao. Nakon godinu dana, prilikom pisanja druge poslanice, apostol je mogao da konstatuje da se situacija po pitanju morala dotiĉnog grešnika promenila znatno na bolje. Bivši grešnik se oţalostio zbog svoga greha i ukora kojeg je primio, te se iskreno pokajao. Zato je Pavle mogao da napiše sledeće: „Ako je pak neko izazvao ţalost, nije mene oţalostio, nego donekle, da ne preteram, sve vas. Tome je dosta ovaj ukor od većine, tako da, naprotiv, treba radije da mu oprostite i da ga utešite, da prevelika ţalost dotiĉnog ne satre. Zato vas molim da pokaţete ljubav prema njemu. Radi toga sam vam baš i pisao, da poznam vašu vrsnoću, da li ste u svemu poslušni. A kome vi nešto opraštate, tome opraštam i ja. Jer i ja što sam oprostio, ako sam što oprostio, oprostio sam pred Hristom vas radi, da nas satana ne prevari; jer znamo šta on misli.“1 Kao što vidimo i iz ovog primera, apostol nije insistirao na posebnoj ispovesti onoga koji je sagrešio, niti pak na svome „ovlašćenju od Gospoda“ da on sam oprašta grehe prilikom vršenja svete tajne pokajanja. Jednostavno, Pavle je izjavio, bivajući priliĉno prostorno udaljen, da i on oprašta onome kome je ĉitava zajednica oprostila. Ova apostolska praksa se u potpunosti slaţe sa Hristovim uĉenjem o meĊusobnom praštanju. Gospod Hristos je naime rekao: „Pazite na sebe, Ako zgreši tvoj brat, pokaraj ga i oprosti mu ako se pokaje. I ako ti sedam puta zgreši na dan pa se sedam puta vrati k tebi i kaţe: kajem se, oprosti mu.“2 EvanĊelisti Matej i Marko zapisali su i sledeće: „Tada priĊe Petar i reĉe mu: Gospode, koliko puta će sagrešiti brat moj prema meni, i ja da mu oprostim? Do sedam puta? Reĉe mu Isus: ne kaţem ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam.“3 „I kad stojite moleći se, praštajte ako šta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama vaše greške. [Ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti grešaka vaših.]“4 Apostol Pavle potvrĊuje Isusovu nauku govoreći da ţivot svakog hrišćanina mora da bude ispunjen praštanjem: „Budite meĊu sobom ĉestiti, milosrdni, praštajući jedan drugom – kao što je i Bog vama u Hristu oprostio.“5 „Obucite se, dakle, kao izabranici Boţiji sveti i mili, u srce milosrdno, u ĉestitost, smernost, krotost, strpljivost, snoseći jedan drugoga i praštajući jedan drugome, ako ko ima tuţbu na koga; kao što je Gospod i vama oprostio, tako opraštajte i vi.“6
2. Korinćanima 2:5-11. Naglasak moj. Ev. po Luki 17:3-4. Naglasak moj. 3 Ev. po Mateju 18:21-22. 4 Ev. po Marku 11:25-26. 5 Efescima 4:32. 6 Kološanima 3:12-13. Naglasak moj. 1
2
137
Drugim reĉima, Novi zavet (kao i Stari) ispunjen je primerima boţanskog praštanja, kao i pouĉavanja ljudi – vernika da i u ovome budu nalik na svog nebeskog Oca. I tako, ma koliko se trudili da u apostolskim spisima naĊemo i najmanji primer da je iko ikada makar i nagovestio potrebu za ispovedanje greha pred sveštenicima radi njihovog „otpuštanja“, takve primere ne moţemo da naĊemo. Sve to, naravno, potvrĊuje ĉinjenicu da je praktikovanje svete tajne pokajanja i ispovedanje pred sveštenicima kakvo danas postoji u Pravoslavlju, kao što smo utvrdili i iz istorijskih izvora, uvedeno tek kasnije u crkvenu praksu – a da u poĉetku, za vreme apostola nije ni postojalo niti se o njemu govorilo. Utvrdivši biblijsku istinu i po ovom pitanju, moţemo da preĊemo na narednu svetu tajnu, koja je umnogome povezana sa upravo razmotrenom.
SVETA TAJNA SVEŠTENSTVA Tradicionalna crkva Istoka na sledeći naĉin objašnjava šta se pod ovom svetom tajnom podrazumeva: „U samom poĉetku crkvene istorije duhovnu vlast u Crkvi, to jest vlast propovedanja, vršenja svetih tajni i upravljanja Crkvom imali su apostoli, koji su tu vlast dobili od samog Spasitelja, kao što smo to napred naveli (Mt. 18, 18; 28, 19-20; Jn. 20, 21-23). Tu vlast Hristos je dao svima svojim uĉenicima – apostolima u podjednakoj meri, a ne nekom više nekom manje. (...) Kad se Crkva raširila toliko da apostoli nisu mogli svuda da stignu, oni su rukopolagali episkope kao svoje zamenike, na koje su prizivali blagodat Svetoga Duha i kojima su predavali punoću svoje apostolske vlasti. Osim episkopa apostoli su postavljali i prezvitere i Ċakone.“1 „Sveštenstvo saĉinjavaju: Ċakoni, prezviteri (sveštenici) i episkopi (vladike). Episkopi (vladike) imaju pravo da vrše sve svete tajne, da uĉe verne i upravljaju eparhijom, koja im je poverena od strane Crkve; prezviteri (sveštenici) imaju pravo da vrše sve svete tajne izuzev Svete tajne rukopoloţenja. Oni mogu da upravljaju svojom parohijom, koju im je episkop, na rukopoloţenju, poverio a Ċakoni samostalno nemaju pravo da vrše nijednu svetu tajnu. Oni pomaţu (sasluţuju) vladikama i sveštenicima u vršenju svetih tajni. To su tri stepena sveštenstva: Ċakonski, prezviterski i episkopski. (...) Sluţba svešteniĉka u Crkvi Hristovoj je produţena sluţba apostolska. Sveštenstvo sveto je prejemnik sluţbe i vlasti apostolske. Ono je dobilo od Spasitelja pravo kakvo nema nijedna sluţba ni u zemaljskoj ni u nebeskoj Crkvi Hristovoj.“2 „Rimska Crkva, to se nesumnjivo zna, ima istorijsku vezu sa Hristom i apostolima. Nesumnjiva je ĉinjenica da ona potiĉe iz apostolskog doba. (...) Isto tako je ĉinjenica je da sveštenstvo Rimske Crkve ima apostolsko prejemstvo koje nikad niko nije poricao niti moţe poreći.“3 Ono što se, dakle, posebno istiĉe jeste da su Hristos i apostoli ustanovili jerarhiju (sveštenstvo) koja se sastoji od episkopa, prezvitera i Ċakona. TakoĊe, postoji „apostolsko prejemstvo“ tj. apostolsko nasleĊe, koje podrazumeva da sveštenici Pravoslavne i Rimokatoliĉke crkve poseduju ista ona ovlašćenja koja je Hristos dao Milin, Crkva i sekte, str. 29-30. Naglasak moj. Veronauka u kući, str. 42. Naglasak moj. 3 Milin, Crkva i sekte, str. 34. 1
2
138
apostolima („opraštanje greha“ i sliĉno), i to tako što slede blagodatni neprekinuti dvehiljadegodišnji niz rukopolaganja, koja potiĉu još od prvovekovnih episkopa, tj. samih apostola. Ovo apostolsko nasleĊe jeste, izmeĊu ostalog i garant ispravnosti hrišćanskog uĉenja i tumaĉenja Svetog pisma od strane rukopoloţenih u okviru „jedine svete i apostolske crkve“ jer njih u tome upravlja sam Sveti Duh. Pomenuta jerarhija, po uĉenju pravoslavnih, ima ovlašćenje da vrši svete tajne i na taj naĉin ljudima omogućava ulazak u nebesko carstvo. Pre nego što detaljno, na temelju Biblije i istorijskih izvora utvrdimo da Istoĉna crkva, na njenu ţalost, ne poseduje istinu i nije dosledna Hristovoj i apostolskoj nauci ni po ovom pitanju, ţelim da ukratko prikaţem ulogu jevrejskih sveštenika u Starom zavetu – jer je to za prouĉavanje ove teme od velike vaţnosti.
Uloga starozavetnog sveštenstva Neosporna je ĉinjenica da se na mnogo mesta u Bibliji pominju sveštenici i njihove bogosluţbene aktivnosti u okvirima Boţijeg naroda. TakoĊe je ĉinjenica da se uloga sveštenika spominje samo u okviru starozavetnog perioda vremena (koje se završava Hristovom smrću i vaskrsenjem). Poĉevši od knjige Dela apostolskih u Novom zavetu (koja opisuje raĊanje Hristove Crkve i razvoj hrišćanstva sredinom prvog veka posle Hrista), pa nadalje, izrailjski sveštenici se spominju samo u smislu njihovog obraćenja iz judaizma u hrišćanstvo (Dela ap. 6:7). Pominju se takoĊe i u vezi prestanka vaţnosti njihove sluţbe – koja je svoje ispunjenje našla u Isusovom prvosvešteniĉkom delu (Jevrejima posl. 8. gl.). Kao što ćemo jasno uvideti na kraju ovog prouĉavanja, novozavetno hrišćanstvo utemeljeno na apostolskoj nauci i crkvenoj praksi, ne poznaje instituciju bilo kakvog specijalnog sveštenstva – a pogotovu ne onakvog kakvo danas postoji u Pravoslavnoj i Rimokatoliĉkoj crkvi sa svim njegovim ovlašćenjima. No, krenimo redom. Još pre davanja deset zapovesti Izrailjcima preko Mojsija na gori Sinaju, Bog je proglasio sve Jakovljeve potomke koje je izbavio iz egipatskog ropstva – svetim narodom i carskim sveštenstvom (uz uslov njihove poslušnosti Njegovom zakonu): „A sada ako dobro uzaslušate glas moj i ušĉuvate zavjet moj, bićete moje blago mimo sve narode, premda je moja sva zemlja. I bićete mi carstvo svešteniĉko i narod svet. To su rijeĉi koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim.“1 Svi prvoroĊeni muškarci, iz svih dvanaest plemena Jakovljevih potomaka, prema Boţijoj zapovesti pripadali su Gospodu – kao posvećenici iz svekolikog Njegovog naroda. Ipak, prema volji Svevišnjeg, kao zamena za sve jevrejske prvoroĊene, u to vreme, za posebnu sluţbu Bogu je izabrano jedno celokupno pleme – pleme Levijevo: „Još reĉe Gospod Mojsiju govoreći: Evo uzeh Levite izmeĊu sinova Izrailjevijeh za sve prvence što otvaraju matericu meĊu sinovima Izrailjevijem; zato će biti moji Leviti. Jer je moj svaki prvenac; od onoga dana kad pobih sve prvence u zemlji Misirskoj, posvetih sebi svakoga prvenca u Izrailju od ĉovjeka do ţivinĉeta; moji će biti; ja sam Gospod.“ Pomenuti Leviti su imali zadatak da budu svešteniĉki pomoćnici i posluţitelji u okviru pomoćnih sluţbi oko šatora od sastanka, kao što su briga za sveto posuĊe i
1
2. Mojsijeva 19:5-6. Naglasak moj.
139
ostale hramovne predmete.1 Sa druge strane, i sami sveštenici su pripadali Levijevom plemenu, ali su za razliku od ostalih Levita, morali da vode poreklo od Arona i njegovih sinova.2 Za vreme cara Davida, sveštenici (potomci Aronovih sinova Eleazara i Itamara) bili su podeljeni u 24 svešteniĉka reda – sa svojim rasporedom vršenja sluţbe.3 Što se tiĉe sluţbe sveštenika u Starom zavetu, ona je bila jasno odreĊena Gospodnjom voljom. Oni su morali da imaju posebno naĉinjenu odeću kojom bi se, dok vrše svetu sluţbu, razlikovali od ostalih ljudi (2. Mojs. 28. gl; 35:19; 39. gl.). Sluţba Arona i njegovih potomaka se sastojala u prinošenju ţivotinjskih ţrtava pred Gospodom, koje je narod svakodnevno donosio radi oproštenja svojih greha ili pak iz zahvalnosti Bogu za njegove darove. Detaljan opis svešteniĉke sluţbe nalazi se u trećoj Mojsijevoj knjizi, koja se zove i „Levitska“. Pošto bi nam za razmatranje celokupne sluţbe sveštenika i objašnjavanje naĉina postupanja sa prinošenjem svake pojedinaĉne ţrtve bilo potrebno puno prostora, na ovom mestu ćemo razmotriti samo ono što je najvaţnije za prouĉavanje naše teme, a to je simbolika celokupnog starozavetnog bogosluţbenog sistema.
Simbolika starozavetnog bogosluţbenog sistema Novozavetna poslanica Jevrejima predstavlja opširan izvor informacija o tome da je ĉitav izrailjski bogosluţbeni ţrtveni sistem u šatoru od sastanka (i kasnije hramu) našao svoje ispunjenje u ţrtvi i delu bogoĉoveka Isusa Hrista, nakon ĉega je i prestao sa vaţenjem. Da pogledamo najpre kako je izgledao sam bogosluţbeni prostor (šator od sastanka sa dvorištem). Gospodnja zapovest koja se odnosila na šator od sastanka i bogosluţbene predmete, odnosila se na izgradnju i podizanje šatora koji je trebao da bude podeljen na dve prostorije - „svetinju“ i „svetinju nad svetinjama“. U prvoj prostoriji, nalazili su se pozlaćeni i zlatni predmeti: - sto sa postavljenih 12 hlebova (koji su predstavljali broj plemena Jakovljevih potomaka i koje su smeli da jedu samo sveštenici. Postavljeni hlebovi su zamenjivani novima svake subote. 3. Mojs. 24:5-9); - sedmokraki svećnjak (2. Mojs. 25:31...), na kome su sveštenici palili ţiške i koji je trebao da gori od veĉeri do jutra – svakoga dana (3. Mojs. 24:2-4); - kadioni oltar (2. Mojs. 30:1-8) na kome je svakodnevno bio prinošen sveti kad – stavljanjem tamjana (mirišljavih materija) na upaljenu ţeravicu. U drugoj prostoriji šatora, u koju je smeo da ulazi iskljuĉivo prvosveštenik i to sa krvlju ţrtvene ţivotinje samo jednom godišnje na Dan Pomirenja (Yom Kippur), nalazio se pozlaćeni kovĉeg zaveta na ĉijem su se poklopcu nalazili izliveni zlatni heruvimi, a u njemu dve ploĉe sa deset zapovesti koje je Gospod dao Mojsiju. Unutrašnjost šatora, tj. dve pomenute prostorije, bile su meĊusobno podeljene zavesom, na kojoj su bili izvezeni likovi nebeskih anĊeoskih bića – heruvima (2.
Vidi: 4. Mojsijeva 3:6-8; i 4. poglavlje. Vidi: 2. Mojsijeva 2:1; 6:20; 40:12-16. 3 Vidi: 1. knjiga Dnevnika 24. poglavlje. Na primer, sveštenik Zaharija otac Jovana Krstitelja je vodio poreklo od Avije, koji je spomenut u 1. Dnevnika 24:10. Vidi u: Ev. po Luki 1:5. 1
2
140
Mojs. 26:1,31-33). U tremu, u spoljnjem dvorištu, ispred šatora, nalazili su se još i ţrtveni oltar i umivaonik (napravljeni od neplemenitog metala, „mjedi“ tj. bronze; 2. Mojs. 30:18, 40:29-33). Iako će o starozavetnim simbolima o kojima sada govorimo biti reĉi i u poglavlju o Bogorodici kao i poštovanju svetih ikona, prouĉavanje u okviru ovog poglavlja će biti najdetaljnije. Kao što sam ranije u ovom poglavlju istakao, Isus Hristos je bio istovremeno bio i (prvo)sveštenik i ţrtva. - Kao savršeni Boţiji Sin – prvosveštenik Novog Saveza, Isus je u Boţije prisustvo, umesto u svetinju nad svetinjama koja se nalazila u zemaljskom šatoru, ušao u samo nebo, i to ne sa tuĊom već sa svojom sopstvenom krvlju (Jevrejima 9:24 10:17); - Za razliku od izrailjskih sveštenika koji su svakodnevno prinosili ţrtve, Isus je prineo samo jednu – koja vredi zauvek (Jevr. 10:11-14); - Zavesa koja je razdvajala „svetinju“ od „svetinje nad svetinjama“, a koja je bila simbol Hristovog tela koje je trebalo da bude ubijeno na krstu (Jevr. 10:19-22), bila je pocepana u trenutku Njegove krsne smrti (Mt. 27:51); - Svećnjak sa upaljenim ţišcima je bio simbol bogoĉoveka Hrista koji je za sebe rekao: „Ja sam svetlost sveta“ (Ev. po Jovanu 8:12; 1. Jov. 1:5); kao i simbol Svetoga Duha (Otk. 1:4; 4:5); - Postavljeni hlebovi su bili takoĊe simbol Isusa Hrista, koji je za sebe rekao: „Ja sam hleb ţivota“ (Jn. 6:32-35); - Zlatni kadioni ţrtvenik je bio simbolom molitava koje Hristos sa svima svetima prinosi pred Bogom svakodnevno (Jevr. 7:25; Otkrivenje 8:2-4); - Bronzani umivaonik u kome su sveštenici vršili obredno pranje (2. Mojs. 30:1821) – simbolizuje „umivanje“ tj. spiranje grehova svih koji veruju u Hristovi zameniĉku ţrtvu (1. Jovanova 1:7; Titu 3:5); - Bronzani ţrtvenik, na kome su se svakodnevno prinosile starozavetne ţrtve predstavljao je Golgotu, mesto stradanja Isusa Hrista - koji je ţrtvenik Novog Saveza (Jevr. 13:10-13). No, moţda će se neko upitati zbog ĉega spominjem sve ove detalje, kada Pravoslavna crkva ionako ne tvrdi da njihovo sveštenstvo ima bilo kakve veze sa onim starozavetnim. Razlog je jednostavan. Naime, kao što sam ranije naglasio, Novi zavet uopšte ne poznaje instituciju specijalnog hrišćanskog sveštenstva (jerarhije) – nalik na onu koja postoji u Istoĉnoj i Zapadnoj crkvi. To iz razloga što nakon smrti Isusa Hrista uopšte nema nikakve potrebe za prinošenjem drugih ţrtava za grehe, jer je ona prava prineta jednom za svagda, dok Istoĉna crkva tvrdi da je postojanje sveštenstva u Crkvi neophodno i Hristom ustanovljeno.1 U narednom delu ovoga poglavlja pogledaćemo Nasuprot jasnom biblijskom uĉenju koje sam do sada izneo po ovom pitanju, Pravoslavna crkva (kao što sam to naglasio i u prethodnom poglavlju) uĉi da veĉera Gospodnja (tj. sveta tajna priĉešća – evharistije) predstavlja stalno ponavljanje ţrtvovanja Isusa Hrista: „Pravoslavna Crkva je od apostolskih vremena verovala da sveta tajna evharistije nije samo obiĉna uspomena na tajnu veĉeru Hristovu, nego s obzirom da se tu hleb i vino pretvaraju u pravo telo i pravu krv Hristovu to je evharistija ne samo uspomena nego prava ţrtva koja se prinosi Bogu za ljude. Ona 1
141
šta o temi postojanja sveštenstva u Hristovoj Crkvi govore bogonadahnuti apostoli u novozavetnim spisima.
Sveto sveštenstvo u Novom zavetu Iz svetih spisa Novog zaveta jasno proizilazi da Gospod sve svoje vernike – nakon osnivanja Crkve naziva svetim narodom i carskim sveštenstvom. Pošto se pravoslavni, zbog drugaĉijeg uĉenja koje zastupa sveto predanje kojeg se drţe, po ovom pitanju rugaju i ismevaju evanĊeoskim hrišćanima zbog toga što oni za sebe tvrde da predstavljaju „sveopšte sveštenstvo“ pred Bogom, valjalo bi da u svetlu Boţije Reĉi detaljno ispitamo ovo uĉenje i preispitamo argumente pravoslavnih. Naime, u svome razmatranju „pogrešnog sektaškog uĉenja o sveštenstvu“, Lazar Milin izmeĊu ostalog kaţe: „Ovo sektaško tumaĉenje je krajnje površno i u suprotnosti je kako sa napred navedenim citatima1 Svetog pisma iz kojih se vidi jasno i nesumnjivo da Hristos osniva jerarhiju svoje Crkve, tako i sa samom praksom sektaških verskih zajednica. Pre svega, te reĉi potiĉu od apostola Petra i Jovana, a nije moguće zamisliti da oni nisu znali kakvu su vlast dobili od Hrista, jer se zna da su oni tu apostolsku vlast i primenjivali: propovedali su, krštavali2, vršili svetu tajnu evharistije, polagali ruke na novokrštene, molili se za prisutne verne i upravljali Crkvom. Sve to, dakle, saĉinjava njihovu jerarhijsku ulogu u Crkvi, ulogu koju su predali svojim naslednicima polaganjem ruku i molitvom, pa prema tome nije moguće da su oni ovim reĉima hteli da poreknu sve to što su po ovlašćenju i uputstvu od samog Gospoda ĉinili. Šta onda znaĉi to opšte sveštenstvo o kojem pišu oba apostola? To znaĉi da su hrišćani Boţji narod. Narod bez obzira na nacionalnost, koji je iskupljen prvosvešteniĉkom ţrtvom Spasiteljevom, pa su u poreĊenju sa ostalim ljudima uzvišeniji pred Bogom, kao carevi i sveštenici Boţji. Treba naroĉito obratiti paţnju na to da pisac Apokalipsisa tu govori o budućem veku posle vaskrsenja, što je naroĉito jasno izreĉeno u 20. glavi, stih 6. „Blaţen je i svet onaj koji ima udela u prvom vaskrsenju; nad ovima druga smrt nema vlasti, - nego će oni biti Boţiji i Hristovi sveštenici, i carevaće s njim hiljadu godina“. Oĉigledno je da će biti sveštenici Hristovi posle vaskrsenja a ne do vaskrsenja.“3 Dakle, uĉenje o „opštem sveštenstvu svih hrišćanskih vernika“ koje zastupaju evanĊeoske crkve je pogrešno, a g-din Milin je to, po njegovom uverenju, dokazao je u suštini ista sa ţrtvom koja je bila na krstu prinesena (...) Tamo je prineo ţrtvu sam neposredno, a ovde posredno preko svojih crkvenih pastira.“ Milin, Crkva i sekte, str. 326. Dakle, ako stvar posmatramo laiĉki, mogli bi iz ovoga da zakljuĉimo da je u današnjem Pravoslavlju potrebno postojanje sveštenstva sliĉnog onom starozavetnom (pošto je osnovni posao sveštenika da kolje i prinosi ţrtve) radi ponavljanja ĉina ţrtvovanja Isusa Hrista radi „umilostivljenja Boga za grehe ljudi za koje se prinosi“ (Milin, na istom mestu), i to bezbroj puta do današnjeg dana. 1 Biblijske stihove koje Milin pominje (pomenuti Milinov tekst nisam naveo u glavnom tekstu ovog poglavlja iz razloga jer su biblijski stihovi od strane ovog pravoslavnog autora citirani nepotpuno), navešću nešto kasnije u celini. 2 Iz ranije navedenog teksta iz „Veronauke u kući“ saznali smo da Ċakoni u Pravoslavnoj crkvi nemaju pravo da vrše ni jednu svetu tajnu, pa ni da krštavaju, dok u Bibliji nalazimo primer da je vlastelina iz Etiopije krstio jedan od sedmorice prvih crkvenih Ċakona, Ċakon Filip (Dela ap. 8:26-40). 3 Milin, Crkva i sekte, str. 332-333. Naglasak moj.
142
Svetim pismom. Prema njegovim reĉima, apostoli sigurno nisu bili sami sebi protivreĉni – pa da, iako imajući znanje o tome da jerarhija svakako postoji, sada tvrde da to nije istina – te da postoji samo opšte sveštenstvo svih verujućih. Stihovi iz Biblije na koje se ovaj apologeta poziva, govoreći da ih sektaši pogrešno shvataju (a on ih je, toboţe, u malopre navedenom tekstu ispravno protumaĉio), u celini glase ovako: „Prilazite k njemu, ţivom kamenu, koji su doduše, ljudi odbacili, ali je pred Bogom izabran i dragocen, pa se i sami kao ţivo kamenje uziĊujte u duhovni dom, u sveto sveštenstvo, da posredstvom Isusa Hrista prinesete duhovne ţrtve koje su Bogu ugodne. (...) A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod, steĉeni narod, da objavite slavna dela onoga koji vas je iz tame prizvao u svoju ĉudesnu svetlost; vi koji nekad niste bili narod Boţiji – sad ste Boţiji narod, vi koji nekad niste bili pomilovani – sad ste pomilovani.“1 „Onome koji nas ljubi i koji nas svojom krvlju izbavi od naših grehova, i uĉini nas carstvom, sveštenicima Bogu i Ocu svome, njemu slava i vlast u sve vekove, amin.“2 „I pevahu novu pesmu govoreći: dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš njene peĉate, zato što si bio zaklan i što si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena i jezika i naroda i narodnosti, i uĉinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati na zemlji.“3 „Blaţen je i svet onaj koji ima udela u prvom uskrsu; nad ovima druga smrt nema vlasti, nego će oni biti Boţiji i Hristovi sveštenici, i carevaće s njim hiljadu godina.“4 Upravo nasuprot onome što je Milin izneo, iz navedenih svetopisamskih stihova uviĊamo da apostol Petar u svojoj prvoj poslanici, kao i Jovan u 1. i 5. poglavlju Otkrivenja, govore u prošlom glagolskom vremenu u odnosu na momenat pisanja ili pak odigravanja opisanih dogaĊaja, pa iz njihovih izjava proizilazi samo konstatacija da su novozavetni hrišćani već uĉinjeni (prošlo vreme) Boţijim carstvom i carskim sveštenicima. Naravno, nakon „prvog uskrsa“ (tj. vaskrsnuća pravednika na poĉetku budućeg Hristovog hiljadugodišnjeg carstva) i vraćanja u zemaljski ţivot u proslavljenim telima svih hrišćana iz svih vekova postajanja Crkve, oni će i bukvalno carevati sa Hristom i biti Boţiji sveštenici koji će prinositi Njemu ugodne ţrtve. Sasvim je oĉigledno da Petar i Jovan u svojim tekstovima ne podrazumevaju da će hrišćani biti „carsko sveštenstvo“ tek nakon svoga vaskrsenja, nego da su takvim uĉinjeni u momentu svoga poverovanja i opravdanja kroz veru u Spasitelja. IzvoĊenje zakljuĉka kakvog Milin u svojoj knjizi navodi, moguće je samo parcijalnim tumaĉenjem Biblije i uzimanjem u obzir samo onih stihova koji nam „idu u prilog“ i potrebni su nam da bismo potvrdili svoje verovanje (konkretno - uzimanjem u obzir samo stiha 20:6 iz Otkrivenja Jovanovog). Ukoliko pak uzmemo u obzir kazivanje svih stihova i pošteno sagledamo njihov gramatiĉki smisao, jasno je da zakljuĉak pravoslavnog bogoslova u ovom sluĉaju ne bi mogao da bude prihvaćen. Naravno, ideja koju Milin podrazumeva, a to je da su apostoli primili jerarhiju od samoga Hrista, i da su toga bili sasvim svesni, nigde se u Svetom pismu ne potvrĊuje, već ona predstavlja uĉenje svetih otaca – koje
1. Petrova 2:4-5, 9-10. Naglasak moj. Otkrivenje Jovanovo 1:5b-6. Naglasak moj. 3 Otkrivenje 5:9-10. Naglasak moj. 4 Otkrivenje 20:6. Naglasak moj. 1
2
143
ovaj apologeta pokušava da utka u biblijske tekstove – kao da se ono njima podrazumeva. Na kraju krajeva, primetićemo još nešto što je veoma vaţno, a što će nam još više dokazati svu pogrešnost pravoslavnog tumaĉenja po ovom pitanju kao i njihovu dalju zloupotrebu biblijskog teksta. Naime, svakom poznavaocu pravoslavnog veroispovedanja je poznato da se njime podrazumeva svetootaĉko uĉenje o „sveopštem vaskrsenju iz mrtvih“ (i vernika i neverujućih) prilikom Boţijeg strašnog suda, a ne verovanje u budući „prvi i drugi uskrs“ (odvojeno vaskrsenje verujućih pre hiljadugodišnjeg carstva za ţivot veĉni i neverujućih (posle njega) prilikom strašnog suda – za veĉnu osudu) o kome nas Sveto pismo obaveštava u Otkrivenju 20. glavi.1 Prema tome, veoma ĉudno zvuĉi Milinovo pominjanje „prvog uskrsa“ u njegovom doslovnom znaĉenju stvarnog vaskrsenja iz mrtvih, pogotovo iz razloga što pravoslavni uopšte tako ne veruju. Evo kako je Milin, potpuno drugaĉije nego maloĉas, objasnio pomenuti stih iz Otkrivenja 20. poglavlja, na 294. stranici svoje knjige, u okviru poglavlja u kome je pokušao da opravda pravoslavno verovanje u „sveopšte vaskrsenje“, nasuprot evanĊeosko-protestantskom uverenju koje se zasniva na Bibliji – da će vaskrsenja pravednih i nepravednih biti odvojena: „Treba pre svega naglasiti da se u Sv. pismu grešnik smatra i naziva duhovno mrtvim (Lk. 15, 32), jer „plata za greh je smrt“ (Rim. 6, 28). Prema tome, pokajanje i krštenje ravno je vaskrsenju. „Vi koji se u Hrista krstite, u Hrista se obukoste“ (Gal. 3, 27), a nad vaskrslim Hristom smrt nema više nikakve vlasti (Rim. 6, 9). Dakle, „prvo vaskrsenje“ to je zapravo krštenje. Zato je i reĉeno da je blaţen onaj koji ima udela u prvom vaskrsenju, jer nad njim druga smrt nema vlasti“, to jest neće biti osuĊen na Boţjem sudu prilikom prilikom drugog dolaska Hristovog.2 A „drugo vaskrsenje“ to je ono sveopšte vaskrsenje kada će svi mrtvi ustati iz grobova ţivi, preobraţeni oduhovljeni i neraspadljivi.“3 E sada, kao što videsmo, stvarni „prvi uskrs“ iz Milinovog dokazivanja pogrešnosti „sektaškog“ verovanja u sveopšte sveštenstvo (prema kome će svi biti sveštenici tek nakon što vaskrsnu iz grobova), brzo se pretvorio u hrišćansko krštenje (zbog opovrgavanja budućeg odigravanja dvokratnog vaskrsenja). Zapravo, ovaj autor je najpre tumaĉio pomenuti stih na upravo navedeni naĉin (kao krštenje - na 294. stranici), da bi potom oĉigledno na to sasvim zaboravio i protumaĉio ga potpuno razliĉito na str. 333. Ukoliko bismo i dalje hteli da sledimo ovakvu Milinovu logiku i napravimo „kombinaciju“ maloĉas opisanih tumaĉenja, onda bi ĉak mogli da doĊemo do zakljuĉka da hrišćanski vernici postaju sveštenici odmah nakon svog krštenja (što svakako nije ono što je ovaj pravoslavni sveštenik ţeleo da kaţe). Tako, na kraju doĊosmo do zakljuĉka da pravoslavna teologija ne samo da ne poseduje dokaze o ustanovljavanju jerarhije u prvovekovnoj Crkvi (kako su to kasnije O ovoj temi ćemo mnogo više govoriti u poglavlju: „Drugi Hristov dolazak i vaskrsenje mrtvih“. Tvrdnja Lazara Milina koja proizilazi iz ove izjave, da osoba koja je krštena pravoslavnim krštenjem (tj. ima uĉešće u „prvom uskrsu“) poseduje sigurnost spasenja i da moţe da raĉuna da sigurno neće biti osuĊena na strašnom sudu se takoĊe ne slaţe ne samo sa Biblijom već ni sa pravoslavnom teologijom. Prema pravoslavnima, kao što smo to ranije govorili, krštenje jeste obavezan uslov za otpoĉinjanje hodanja na putu ka spasenju, ali nipošto ne predstavlja garant da će krštena osoba i zasigurno biti spasena. To zavisi od njene kasnije poboţnosti i ĉitavog niza podviga i dela kojima treba da zasluţi svoje spasenje. 3 Milin, navedeno delo, str. 294. Naglasak moj. 1
2
144
poĉeli da nauĉavaju sveti oci a danas pokušavaju da odbrane njihovi naslednici), već radi odbrane svog pogrešnog verovanja poseţu za više nego oĉiglednim, pa i za slepog ĉoveka sasvim vidljivim izvrtanjima i manipulacijama svetim tekstovima. Budući da smo ustanovili da prethodno Milinovo dokazivanje neispravnosti verovanja evanĊeoskih hrišćana nije bilo ni najmanje uspešno, nastavljamo dalje sa prouĉavanjem zadate teme.
Zbog ĉega su svi hrišćani nazvani sveštenicima? Za razliku od starozavetnih sveštenika koji su u ime naroda prinosili ţrtve i ulazili u šator od sastanka (gde ostali narod nije imao pristupa) radi vršenja bogosluţenja, i prvosveštenika koji je kao posrednik izmeĊu ljudi i Boga ulazio u Svetinju nad svetinjama (tj. u Boţije prisustvo) radi prinošenja krvi ţrtve zbog oproštenja narodnih grehova, novozavetni vernici su u mnogo uzvišenijem poloţaju. Oni svojim molitvama prilaze Bogu kroz ţrtvu koja je prineta jednom za svagda. Isus Hristos je njihov jedini posrednik pred Bogom: „Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeĊu Boga i ljudi, ĉovek Isus Hristos, koji je samoga sebe dao kao otkup za sve.“1 Na osnovu ovakvog posredništva, pisac poslanice Jevrejima ohrabruje vernike da prilaze Bogu sa punom slobodom na osnovu Isusove prolivene krvi. U narednim citatima ćemo uvideti pišĉevo povlaĉenje paralele izmeĊu starozavetne svešteniĉke sluţbe i pristupa Bogu od strane hrišćana – sveštenika Novog Saveza (Zaveta): „Hristos pak doĊe kao prvosveštenik budućih dobara i uĊe jednom zasvagda u svetinju kroz veću i savršeniju skiniju koja nije rukom naĉinjena, to jest, nije od ove tvorevine, i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te naĊe veĉni otkup.“2 „Kad, dakle, braćo, imamo pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa, koji nam je otvorio novi i ţivi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo, i kad imamo velikog sveštenika nad Boţijim domom, pristupajmo s istinitim srcem u punoj veri, oĉišćeni u srcima od zle savesti i oprana tela ĉistom vodom.“3 „Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu blagodati, da primimo milost i naĊemo blagodat kad nam zatreba pomoć.“4 Paralela je veoma jasna za svakog poznavaoca starozavetnog ţrtvenog bogosluţbenog sistema. Prvosveštenik je ulazio u najsvetije mesto šatora (hrama) sa krvlju ţivotinje, a Hristos je kao prvosveštenik Novog Saveza ušao u najsvetije mesto u nebu, u samo Boţije prisustvo, i to svojom sopstvenom krvlju. Novozavetni vernici prilaze Bogu kao sveštenici koji u „svetinju“ ulaze sa krvlju Isusa, kojom su oprani jednom zauvek. Jedina ţrtva koju prinose novozavetni vernici kao sveto sveštenstvo jeste svet i bogougodan ţivot: „Prinosimo, dakle, stalno – njegovim posredstvom – Bogu zahvalnu ţrtvu, to jest, plod usana koje ispovedaju njegovo ime.“5 1. Timoteju 2:5-6a. Naglasak moj. Jevrejima 9:11-12. Naglasak moj. 3 Jevrejima 10:19-22. Naglasak moj. 4 Jevrejima 4:16. 5 Jevrejima 13:5. Naglasak moj. 1
2
145
Kao što smo mogli da uoĉimo, Sveto pismo uĉi upravo ono što zastupaju evanĊeoski hrišćani – a to je sveopšte sveštenstvo svih vernika Novoga Saveza. Naravno, ova ĉinjenica ni najmanje ne umanjuje znaĉaj raznolikosti duhovnih darova i sluţbi u okviru Hristove Crkve (tj. raznolikosti funkcija razliĉitih udova Hristovog duhovnog tela, Ef. 4:15-16). I dalje stoji da u okviru Crkve postoje ljudi sa više ili manje istaknutim sluţbama, u skladu sa sposobnostima koje im je Bog darovao prilikom fiziĉkog i duhovnog roĊenja. Pored meĊusobne ljubavi i poštovanja koje treba da ispoljavaju svi vernici (Fil. 2:3), ostaje i ĉinjenica da u Crkvi trebaju biti posebno poštovane one starešine koje propovedaju i pouĉavaju, a kojima po reĉima apostolskim „treba ukazivati dvostruku ĉast“ (1. Tim. 5:17). Ipak sve ovo upravo pomenuto ni najmanje ne ukazuje (kao ni bilo koji drugi tekst u Bibliji) na to da je Hristom i apostolima u Crkvi ustanovljena posebna jerarhija po uzoru na Stari zavet, kao što pravoslavni, upinjući se iz petnih ţila, pokušavaju da dokaţu. U narednom delu ovoga poglavlja, obratićemo malo više paţnje na pravoslavno uĉenje o ustanovljenju jerarhije u prvovekovnoj apostolskoj Crkvi.
Pravoslavno sveštenstvo u Novom zavetu? „Svojim apostolima On daje izvesna prava i duţnosti koje nije dao ostalim vernicima. Njih šalje na propoved EvanĊelja, a ne sve vernike. Njima daje vlast da što razreše na zemlji bude razrešeno na nebu i što sveţu na zemlji da bude svezano na nebesima – njima, a ne svakom verniku. (...) Dakle, biti apostol, nije isto što i biti obiĉan Hristov vernik. Apostol je pastir Hristovog stada, postavljen na tu duţnost od samog Hrista. Tako kaţe Sveto pismo. Dalje nam Sveto pismo svedoĉi da su apostoli uz molitvu polagali ruke na svoje pomoćnike i zamenike, sveštenike, koje je „Duh Sveti postavio za episkope da pasu Crkvu Boţju koju je stekao krvlju svojom“ (D. Ap. 20, 28). (...) Iz toga se jasno vidi da je sveštenstvo sveta tajna koja se dobija molitvenim rukopoloţenjem i da u Crkvi Hristovoj ona postoji od samog Hrista do danas, a po obećanju Spasiteljevom postojaće i do Njegovog drugog dolaska. Prema tome, sektaško odbacivanje svete tajne sveštenstva stoji u direktnom i oštrom sukobu sa Svetim pismom i vodi razorenju Crkve kao vidljivog društva osnovanog samim Hristom.“1 Iz upravo navedenog teksta jasno uoĉavamo na kojim temeljima pravoslavni teolozi baziraju svoje verovanje. Na neke od tvrdnji smo već odgovorili u prethodnim celinama ovoga poglavlja – prilikom prouĉavanja ostalih svetih tajni, a na neke i u delu u kome se još uvek nalazimo. U nastavku poglavlja, ţelim da ispitamo biblijsko znaĉenje „molitvenog rukopoloţenja“ crkvenih starešina od strane apostola. Da li je ovim ĉinom zaista uspostavljena crkvena jerarhija (episkopi, prezviteri i Ċakoni) i to na onaj naĉin kako to smatra Istoĉna crkva? TakoĊe, ispitaćemo i uĉenje o apostolskom nasleĊu (prejemstvu) – uĉenju koje zastupa ideju o svetoduhovskoj povezanosti današnjeg pravoslavnog i rimokatoliĉkog sveštenstva sa apostolima – kroz neprekinuti niz molitvenog rukopolaganja. Kao što sam do sada više puta naglasio, termini kao što su „jerarhija“ i „apostolsko prejemstvo“ su nepoznati Duhu i slovu Novoga zaveta. Istina je, naravno, da u Bibliji piše da su apostoli postavljali starešine nad novoosnovanim crkvama širom Rimskog 1
Milin, navedeno delo, str. 331. Naglasak moj.
146
carstva (a najviše u Maloj Aziji i Grĉkoj gde je postojao najveći broj zajednica), koje su i rukopolagali, ali to još uvek ne dokazuje da se tu radi o nekim posebnim sveštenicima! Ranije smo već snaţno naglasili ĉinjenicu da apostoli nisu nikome „opraštali grehe“ kako to danas rade pravoslavni popovi, pretvarali hleb i vino u telo i krv Hristovu, niti pak bilo koga „krstili vodom i Duhom“, već da se ovakva pravoslavna praksa bazira na pogrešnoj predanjskoj interpretaciji Gospodnje nauke. U poglavlju pod naslovom „Pravoslavno monaštvo“ (koje moţete proĉitati u nastavku knjige), argumentovano sam potvrdio i ĉinjenicu da Biblija ne podrţava ideju o episkopima – monasima, te da takvih u prvim vekovima hrišćanstva nije bilo. Šta više, prema opisu u apostolskim poslanicama, sluţbe prezvitera (starešine) i episkopa (nadglednika) su bile istovetne – jer je svaki postavljeni starešina bio i nadglednik svoga duhovnog stada (dok se u Pravoslavlju ove sluţbe i te kako razlikuju). Evo kako Pavle u poslanici Titu poistovećuje prezviterski i episkopski crkveni ĉin: „Zato sam te ostavio na Kritu, da urediš ono što još nedostaje i da postaviš prezvitere po gradovima – kao što ti naredih; ako je ko besprekoran, muţ jedne ţene, ako ima decu koja veruju, koju ne optuţuju zbog raskalašnosti ili kao nepokorne. Jer episkop kao domoupravitelj Boţiji treba da je besprekoran, ne samoljubiv, ne osoran, ne pijanica, ne ubojica, ne lakom na sraman dobitak, nego gostoljubiv, prijatelj dobra, razborit, pravedan, duševan, uzdrţljiv, koji se drţi pouzdane reĉi saglasne sa naukom, da bude kadar i opominjati u zdravoj nauci i izobliĉavati protivnike.“1 Prema navedenom tekstu proizilazi da su upravo prezviteri (starešine) ti episkopi (nadglednici) o kojima apostol govori i na drugim mestima u Pismu. Isti je sluĉaj i u odlomku kojeg nalazimo u Delima apostolskim. Evo kako glasi u ovom sluĉaju Lukin izveštaj: „Iz Milita posla u Efes i dozva crkvene starešine. A kad doĊoše k njemu, reĉe im: (...) Pazite na sebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasate Crkvu Boţiju, koju je stekao svojom krvlju.“2 U originalnom grĉkom tekstu, u 17. stihu se koristi reĉ ‘presbuteroi’ tj. u mnoţini: „starešine“. Od ove grĉke reĉi, malim prilagoĊavanjem srpskom jeziku, nastala je reĉ „prezviteri“ ili u jednini: ‘presbuteros’, „prezviter“ tj . starešina. U svome govoru upućenom njima, apostol u 28. stihu koristi drugu reĉ: ‘episkopoi’ tj. episkopi, ili u prevodu sa grĉkog „nadglednici“ (u jednini ‘episkopos’, tj. „nadglednik“). Dakle, poistovećujući još jedanput ĉin episkopa i prezvitera, Pavle zapravo piše da su upravo same starešine (presbuteroi) bile u sluţbi nadglednika - episkopa (episkopoi). Zanimljivo bi bilo u ovom smislu pogledati i kako glasi poĉetak poslanice Filipljanima: „Pavle i Timotej, sluţitelji Hrista Isusa, svima svetima u Hristu Isusu, koji su u Filipima, s episkopima i Ċakonima: blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.“3 Ili u prevodu rimokatoliĉke izdavaĉke kuće ‘Kršćanska Sadašnjost’, kojeg su saĉinili Bonaventura Duda i Jerko Fućak: „Pavao i Timotej, sluge Krista Isusa, svima svetima u Kristu Isusu koji su u Filipima, s nadglednicima i posluţiteljima. Milost vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospodina Isusa Krista.“1
Titu 1:5-9. Naglasak moj. Dela apostolska 20:17-18, 28. Naglasak moj. 3 Filipljanima 1:1-2. Naglasak moj. 1
2
147
Iz upravo navedenih stihova moţemo da uoĉimo pozdrav kojeg su Pavle i Timotej uputili svim vernicima („svima svetima“) u Filipima, meĊu kojima je bilo i episkopa i Ċakona (tj. nadglednika i posluţitelja2). Zaĉudo, u ovom pozdravu se ne pominju „prezviteri“! Prema današnjem pravoslavnom ustrojstvu Crkve, prema kome pri svakom većem hramu sluţi više prezvitera, svakako bi se podrazumevalo da ih je i crkva u Filipima morala imati. No, oĉigledno je razlog za nepominjanje prezvitera upravo taj što su oni nazvani drugaĉijim imenom – „episkopi“, kao što je uostalom sluĉaj i u drugim delovima Novoga zaveta u kojima se ove dve sluţbe poistovećuju. TakoĊe je zanimljivo uoĉiti da je u prvovekovnom hrišćanstvu u svakoj lokalnoj hrišćanskoj zajednici bilo postavljano više episkopa – što jasno vidimo iz primera dve napred pomenute crkve. Istoĉna crkva, koja sebe naziva „apostolskom“ i u ovome odstupa od ranohrišćanskog pravila, sledeći uĉenja kasnijih crkvenih sabora na kojima je striktno zapoveĊeno da se u jednom gradu ne sme postaviti više od jednog episkopa.3 Uostalom, o tome da apostoli nisu postavljali episkope koji su imali dostojanstva poput današnjih pravoslavnih vladika, svedoĉi i sam apostol Petar. U svojoj Prvoj sabornoj poslanici on kaţe: „Starešine meĊu vama molim ja, koji sam i sam starešina i svedok Hristovih stradanja i uĉesnik u slavi koja će se otkriti, napasajte stado Boţije koje je kod vas i nadgledajte ga ne prisilno, nego dragovoljno, kako Bog hoće...“4 Kao što kazuje grĉki tekst, apostol najpre, govoreći o starešinama hrišćanskih crkava kojima je pisao, koristi izraz ‘presbuteroi’, a potom, uporeĊujući sa njihovom i svoju sluţbu, koristi izraz ‘sumpresbuteros’ koja ima znaĉenje „takoĊe starešina kao i vi“5. On koristi još i izraz ‘poimainein’ koji podrazumeva „napasanje“, kao i ‘episkopein’ koji oznaĉava „nadgledanje“ Boţijeg stada. Dakle, apostol Petar, konkretno u ovom tekstu, nimalo ne podrazumeva da je u bilo ĉemu veći od ostalih starešina, a pogotovo ne na naĉin kao da je on u rangu kakvog „arhiepiskopa“ koji ima Hristovo ovlašćenje da rukopolaţe prezvitere koji bi bili njegovi naslednici, prejemnici svetoduhovskog ovlašćenja za vršenje svetih tajni, a po sluţbi manji od njega (prema pravoslavnom uĉenju samo episkop ima pravo da rukopolaţe, tj. hirotoniše prezvitere, dok sami prezviteri to ne mogu da ĉine). Rukopolaganje koje su vršile starešine (presbuteroi), spominje se i u Timotejevom sluĉaju. Ono što je zanimljivo jeste da je i apostol Pavle sebe ubrojao u skup starešina (prezvitera) koji su poloţili ruke na ovog mladog ĉoveka. Evo kako glasi apostolovo kazivanje:
Kršćanska Sadašnjost, Zagreb 1993. god. Sluţba posluţitelja u prvoj Crkvi bila je umnogome razliĉita od one koju danas vrše Ċakoni u Pravoslavnoj crkvi. Naime, njihova sluţba je bila sluţba „posluţivanja“ tj. brige oko „deljenja humanitarne pomoći“, ili, bolje reĉeno, oko raznih praktiĉnih stvari koje nisu imale direktne veze sa propovedanjem i misionarenjem. Naravno, prvi Ċakoni su i te kako koristili prilike da svedoĉe o svom Gospodu, pa ĉak i da krste novoobraćene, ali to nije bio prvenstveni zadatak zbog kojeg su u poĉetku bili izabrani. (Vidi: Dela apostolska, poglavlja 6-8). 3 U osmom pravilu Prvog vaseljenskog sabora odrţanog 325. godine u Nikeji, izmeĊu ostalog stoji napisano: „Ali u jednom gradu da ne budu dva episkopa“. Vidi u: Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve; Šibenik 2003. god. str. 17. 4 1. Petrova 5:1-2. Naglasak moj. 5 Apostol Jovan Bogoslov, na poĉetku svoje 2. i 3. saborne poslanice (2. Jov. 1:1; 3. Jov. 1:1), za sebe takoĊe primenjuje izraz „prezviter“ – tj. starešina. 1
2
148
„Ne zanemari blagodatni dar koji je u tebi, koji ti je dan po proroštvima, pošto su te prezviteri rukopoloţili.“1 „Zbog toga te podsećam da raspiriš Boţiji blagodatni dar, koji je u tebi kako sam poloţio svoje ruke na tebe.“2 Pored isticanja napred pomenute ĉinjenice, apostol u ovim reĉenicama napominje da je Timotej primio blagodatni dar (ne kaţe se koji) i to od momenta kada su na njega poloţene ruke. TakoĊe, ohrabruje ga da taj dar „ne zanemari“ i da ga „raspiri“. Upravo na osnovu ovih stihova, Pravoslavna crkva zastupa uverenje da njeni sveštenici3 primaju posebnu blagodat Svetoga Duha, kojom stiĉu, po Milinovim reĉima, „punoću apostolske vlasti“. MeĊutim, šta zapravo predstavlja ovaj „blagodatni dar“, kojeg je Timotej primio u trenutku svoga rukopolaganja? Da li se tu radilo o nekoj spoljašnjoj vidljivoj manifestaciji duhovnih darova, kakva se javljala prilikom obraćenja i krštavanja mnogih, kada su dobijali sposobnost da proriĉu i govore drugim jezicima? Sveti tekst nam o tome ne govori. Da bi smo shvatili u ĉemu se sastojao ovaj blagodatni dar, potrebno je da najpre odgovorimo na pitanje: kakva je bila svrha i znaĉaj rukopolaganja u prvovekovnoj Crkvi? Najpre moramo da se podsetimo ĉinjenice da su ruke od strane apostola, u odreĊenim sluĉajevima, bile polagane i na „obiĉne“ vernike (sluĉaj vernika u Efesu; Dela ap. 19:6) prilikom ĉega je na njih silazio Sveti Duh i obdarivao ih sposobnošću proricanja i govorenja ĉudnih jezika. No, pošto nas na ovom mestu zapravo interesuje rukopolaganje budućih crkvenih starešina, zadrţaćemo se više na ovoj temi. Znaĉaj „molitvenog rukopolaganja“ onih koji u Crkvi obavljaju odreĊene sluţbe, moţemo da jasno prepoznamo iz teksta apostola Pavla, kojeg je zapisao u poslanici Galatima: „Što se tiĉe onih koji su vaţili kao ugledni, - ma kakvi da su nekad bili, meni je sve jedno; Bog ne gleda ko je ko, - meni, naime, ti ugledni nisu ništa dodali, nego, naprotiv, kad su videli da je meni povereno evanĊelje za neobrezane kao Petru za obrezane, - jer onaj koji je osposobio Petra za apostolstvo meĊu obrezanima osposobio je i mene za mnogobošce, - i kad su poznali blagodat koja mi je dana, Jakov, i Kifa, i Jovan, koji su vaţili kao stubovi, dadoše meni i Varnavi desnice u znak zajednice, da mi idemo k mnogobošcima, a oni k obrezanju.“4 Kao što je poznavaocima Svetog pisma poznato, apostol Pavle je u vreme Hristovog propovedanja u Izrailju i silaska Svetoga Duha na apostole, bio poznat pod imenom Savle (Saul) i pripadao religijskoj stranci jevrejskih tradicionalista – fariseja. Bio je glavni protivnik hrišćanskog uĉenja. Ţeleći da uništi tek osnovanu Crkvu – smatrajući je opasnom jeresi koju što pre treba iskoreniti, progonio je svoje sunarodnike koji su postali sledbenicima Isusa iz Nazareta. Njegovo obraćenje je bilo dramatiĉno. Gospod Isus Hristos mu se javio sa neba prilikom njegovog putovanja prema Damasku – u koji je krenuo radi hapšenja onih koji su Isusa smatrali jevrejskim Mesijom i Spasiteljem. Imao je ovlašćenje od prvosveštenika da ih vezane dovede u Jerusalim. Nakon što je i sam poverovao u Isusa, Savle je poĉeo da svedoĉi o svom preobraćenju. Pošto se vratio 1. Timoteju 4:14. Naglasak moj. 2. Timoteju 1:6. Naglasak moj. 3 Izraz „sveštenik“ (jerej, tj. hiereus) se ni na jednom mestu u Novom zavetu ne koristi da bi se njime opisala sluţba hrišćanskih episkopa (nadglednika), prezvitera (starešina) i Ċakona (posluţitelja). Ovaj izraz se koristi u evanĊeljima, Delima apostolskim i u poslanici Jevrejima za oznaĉavanje pripadnika starozavetnog jevrejskog sveštenstva – ĉija je sluţba podrazumevala prinošenje krvnih ţrtava. 4 Galatima 2:6-9. Naglasak moj. 1
2
149
u Jerusalim, pokušavao je da se pridruţi svojoj braći i sestrama u veri – koje je – koliko do juĉe, krvavo progonio. Bilo je sasvim prirodno što hrišćani nisu odmah poverovali da je Savle postao jedan od njih, već su smatrali da je posredi još jedno od njegovih lukavstava kojim ţeli da uništi Crkvu – ovoga puta iznutra. Ĉovek koji ga je prihvatio i saopštio apostolima i drugim uĉenicima vesti o istinitosti njegovog poverovanja u Hrista – bio je Varnava. Revnost u propovedanju koju je ispoljavao bivši progonitelj Crkve bila je sve izraţenija. Nepokolebljivo je svedoĉio o svojoj veri u Isusa Spasitelja. Kada su starešine jerusalimske crkve, apostoli Petar, Jakov i Jovan, u Savlu (Pavlu) i Varnavi prepoznali vrsne hrišćane i nepokolebljive propovednike evanĊelja – koji imaju ţelju i nadareni su da šire radosnu vest o spasenju izvan judejske zemlje – meĊu mnogobošcima, a nakon što je njihovo propovedanje evanĊelja paganima već bilo rezultovalo osnivanjem novih crkava, nad poslednjom dvojicom je izvršeno nešto što bismo mogli da nazovemo „polaganjem ruku“. Kao što smo uoĉili u maloĉas navedenom tekstu, Pavle piše da su trojica apostola1 poloţili ruke na njih „u znak zajednice“ i to nakon presvedoĉenja da su ovi toga dostojni – uoĉavanjem blagodatnog dara kojeg im je Gospod dao. Ovaj gest starešina jerusalimske crkve, i to u vreme kada je meĊu hrišćanima (poreklom Jevrejima) postojao veliki sukob mišljenja o tome da li neznabošci treba, da bi bili spaseni, najpre da proĊu obred obrezanja i pridrţavaju se ostalih starozavetnih propisa ili ne, bio je znak otvorene podrške Pavlovom propovedanju. Ovaj apostol je, naime, naglašavao da se spasenje stiĉe samo verom u Hrista, bez ikakvih dela koja potiĉu od obdrţavanja zakona datog Mojsiju. Iako ni sami apostoli u Jerusalimu, u prvim godinama postojanja Crkve, nisu ovo najjasnije shvatali, posebnom objavom datom apostolu Petru – Gospod je utvrdio svoje sledbenike u duhovnoj istini o spasenju po blagodati, i to svih ljudi – i Jevreja i mnogoboţaca. Ĉin „polaganja ruku“2 u znak zajedništva sa Pavlom i Varnavom predstavljao je oĉigledno poistovećenje u sluţbi onih koji su bili apostoli od samog poĉetka, i onih koji su se u sluţbu apostolstva ukljuĉili kasnije. Sasvim je sigurno da bi se odbijanje davanja „desnice u znak zajednice“ Pavlu i Varnavi od strane onih koji su vaţili kao „stubovi“ prve hrišćanske Crkve, moglo da protumaĉi kao neslaganje sa porukom koju oni propovedaju, što bi izvesno rezultovalo time da zadnja dvojica od strane hrišćana poĉnu da bivaju smatrani laţnim uĉiteljima. Ovako, pošto je pomenuti ĉin bio izvršen pred mnogim svedocima, svi vernici su trebali da budu svesni da i ova dvojica raspolaţu istim apostolskim autoritetom - poput onih sa kojima su stupili u zajednicu apostolstva. Rukopolaganje je, dakle, „znak zajednice“ i poistovećenje sa starešinama koje su taj ĉin izvršile – kao i primanje istog autoriteta za izvršavanje postavljenih duhovnih zadataka. MeĊu kojima pomenuti Jakov nije brat apostola Jovana, sin Zavedejev, već Jakov – brat Gospodnji (sin Josifa i Marije, koga je rodila nekoliko godina nakon Gospoda Isusa Hrista). To znamo zbog toga što je apostol Jakov pogubljen od strane kralja Iroda, negde 43. ili 44. godine nove ere, dok se pomenuti dogaĊaj „pruţanja desnice u znak zajednice“ Pavlu i Varnavi odigrao u vreme prvog crkvenog sabora, oko 51. god. posle Hrista. (Vidi u: Dela ap. 12. i 15. gl). 2 Apostol Jovan u Otk 1:17 kaţe da je vaskrsli Hristos na njega stavio svoju desnu ruku („desnicu“) da bi ga podigao i ohrabrio da napiše sve ono što će mu biti objavljeno u okviru nebeskih viĊenja. Inaĉe, izrazi kao što su „desnica“ ili „desna strana“, u Bibliji se ĉesto koriste u smislu blagonaklonosti prema onome na koga se „desnica“ poloţi, ili uzvisivanja onoga koji biva posaĊen na mesto sa vladareve „desne stane“. Vidi u: 1. knj. o Carevima 2:19; Psalam 45:9; Mt. 20:21, 23; 22:44; 25:34-40; Dela. ap. 2:33-34; Rimlj. 8:34; Ef. 1:20; Kol. 3:1; Jevr. 1:13; 1. Petr. 3:22. 1
150
Pošto smo ustanovili ovo prethodno, ostaje nam da odgovorimo i na pitanje o kakvom se blagodatnom daru radi u Timotejevom sluĉaju – za koga apostol veli da ne treba biti zanemaren već „raspiren“. (Uoĉili smo maloĉas da je Pavle kazao da su apostoli - stubovi jerusalimske crkve uvideli „blagodatni dar“ koji je dat njemu i Varnavi – što se tiĉe njihovog blagoslovenog rada meĊu mnogobošcima). Najpre, u 1. Timoteju 4:14 uoĉavamo da apostol veli da je ovom uĉeniku „blagodatni dar“ dat „po proroštvima“. Sveto pismo Novoga zaveta snaţno naglašava ĉinjenicu da je u prvoj Crkvi, izmeĊu ostalih, bila snaţno naglašena i proroĉka sluţba (Dela. ap. 13:1; 21:9-10; 1. Kor. 12:28). Novozavetni proroci su u Timoteju, nakon njegovog obraćenja, prepoznali osobu koju će Bog u budućnosti duhovno oblikovati tako da će ovaj postati vrsni Boţiji sluga. Sa njihove strane izreĉena su proroĉanstva da će ovaj mladi ĉovek dobiti „blagodatni dar“ od Boga kojim će moći da mu sluţi. Ipak, o kakvom se ovde „daru“ radi? Ukoliko pogledamo u nepotpuni spisak „blagodatnih darova“ koje Pavle nabraja u 1. posl. Korinćanima 12. poglavlju, uvidećemo da su to: reĉ mudrosti, reĉ znanja, vera, dar isceljivanja, ĉinjenje ĉuda, proroštva, razlikovanje duhova, razliĉiti jezici, tumaĉenje jezika. Apostol u ovom poglavlju naglašava i sledeće: „Ima razlike u dodeljivanju blagodatnih darova, ali je Duh isti. Ima razlike i u sluţbama, ali je Gospod isti. Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji ĉini sve u svima. A svakome se daje da se na njemu pokaţe Duh na korist. (...) A sve ovo ĉini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoće.“ (stihovi: 4-7,11). Pošto je iz Pisma vidljivo da su mnoge od napred pobrojanih duhovnih darova dobijali i „obiĉni“ vernici, dakle oni koji nisu rukopolagani da bi postali starešine, jasno je da je Duh Sveti Timoteju predao posebni „blagodatni dar“ u trenutku njegovog rukopoloţenja. Apostol Pavle piše: „A Bog je postavio pojedince u Crkvi prvo za apostole, drugo za proroke, treće za uĉitelje (...) pa blagodatne darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja...“1 Ukoliko se podsetimo ranije navedenih stihova iz Dela apostolskih 20. poglavlja, setićemo se Pavlovih reĉi da je starešine (episkope) crkve u Efesu postavio sam Sveti Duh (st. 28), delujući kroz apostole koji su prepoznali njihovu obdarenost i izvršili nad njima rukopoloţenje i uvoĊenje u tu odgovornu sluţbu. Znajući ovo, moţemo sa priliĉnom sigurnošću da tvrdimo da je „blagodatni dar“ koji je Timoteju predat u skladu sa ranije izreĉenim proroštvima, a prilikom rukopolaganja od strane prezvitera meĊu kojima je bio i Pavle, upravo „dar uĉiteljstva“ (tj. autoritet za pouĉavanje drugih vernika) i „upravljanja“ (ureĊivanja meĊuljudskih odnosa i utvrĊivanja doktrine u crkvama). Upravo ove darove, meĊu ostalima, apostol spominje u 1. Kor. 12:28. Ukoliko proĉitamo i apostolova uputstva upućena svome mladom saradniku, videćemo da je on bio pozvan da ljude pouĉava ali i ukorava zbog nedoliĉnog ponašanja (1. Tim. 1:3, 18; 2:11-12; 3:6-7, 10; 4:6, 13; 5:1-2, 9, 19-20, 22; 2. Tim. 2:2, 14-15; 4:2, 5). MeĊu onima koji su trebali biti ukoravani, i to pred svim prisutnima, nalazili su se ĉak i prezviteri, tj. episkopi (1. Tim. 5:20). Iz ovoga jasno vidimo da su „blagodatni dar“ i ovlašćenja data Timoteju bila znaĉajna, ĉak, moţemo reći i ravna apostolskim. Što se tiĉe rukopolaganja drugih crkvenih starešina, taj ĉin koji su nad njima ĉinile iskusnije i već proverene Boţije sluge, imao je isto znaĉenje kao i u sluĉaju Pavla i Varnave koji smo maloĉas prouĉili. One su bile i zvaniĉno postavljane u sluţbu onda kada su apostoli bili presvedoĉeni u njihovu duboku poboţnost i posedovanje 1
1. Korinćanima 12:28. Naglasak moj.
151
potrebnih duhovnih darova i sposobnosti za njeno obavljanje, uz obavezno zastupanje ispravne hrišćanske nauke. Veoma je bilo bitno i to da u tako vaţnu sluţbu staranja o crkvi ne bude brzopleto postavljen onaj koji ne poseduje potrebne duhovne i moralne kvalitete, kao i onaj koji je novoobraćen (tj. koji je u skorije vreme postao hrišćanin)1. To naravno iz razloga što sluţba starešine podrazumeva posedovanje znaĉajnog hrišćanskog iskustva kao i dobrog poznavanja Biblije, što svakako ne mogu biti kvaliteti koje poseduje osoba koja je tek poĉela da pohaĊa crkvena bogosluţenja i krštenjem postala ĉlan neke lokalne zajednice. Ipak, na ovom mestu moram da spomenem i ĉinjenicu da u istoriji Pravoslavne crkve postoji mnoštvo primera kršenja ovog Gospodnjeg odreĊenja. Postoje dakle mnogobrojni primeri da su ljudi primali episkopska pa ĉak i patrijaršijska dostojanstva samo nekoliko dana nakon što su (prema pravoslavnoj teologiji) - krštenjem postajali hrišćani. Neki drugi su, opet, izbegavali svoje postavljanje za episkope, gledano iz biblijske perspektive – podvrgavajući tu uzvišenu sluţbu ruglu, smatrajući da će se uzdići u veće duhovne visine ukoliko budu proste manastirske vodonoše. A neki treći su, opet, izigravali ludake ili se sakrivali po šumama, potvrĊujući apostolske reĉi da ĉasna episkopska sluţba odista nije za svakoga. Najveće ĉudo od svih je naravno ĉinjenica da su svi ovi ljudi kanonizovani meĊu svetitelje, ĉijim bi smo mi primerom, toboţ, trebali da budemo pouĉeni u veri. Evo nekih primera iz Ohridskog prologa vladike Nikolaja: „Sv. Amvrosije, ep. mediolanski (milanski). Ovaj veliki, sveti otac crkve pravoslavne beše znamenita roda; otac mu beše carski namesnik Galije i Španije, no verom neznaboţac, a majka hrišćanka. Dok još beše u kolevci, jednom se spusti roj pĉela na njega izli med na usta njegova i odlete. I još kao dete pruţao je ruku i govorio proroĉki: „Celujte, jer ću i ja biti episkop.“ Po smrti oca svoga car ga postavi za svog namesnika Ligurijske oblasti, u kojoj Mediolan beše glavni grad. Kada umre episkop toga grada, bi velika raspra meĊu pravoslavnim i jereticima arijevcima oko izbora novog episkopa. Amvrosije po duţnosti uĊe u crkvu da odrţava red. Utom neko dete na grudima materinim uzviknu: „Amvrosije – episkop!“ Ovo ceo narod primi kao glas Boţji i, nasuprot volji Amvrosijevoj, izabraše jednoglasno njega za episkopa. Amvrosije se krsti i kroz nedelju dana proĊe sve prethodne ĉinove i bi rukopoloţen za episkopa. (...) Skonĉao mirno na osvitku vaskrsa 397. god.“ (7. decembar, naglasak moj); „Sv. Fotije, patrijarh carigradski. Veliki svetilnik crkve. Carski srodnik i unuk slavnog patrijarha Tarasija. Neodoljivi zaštitnik crkve od vlastoljublja papskog i ostalih rimskih izopaĉenja vere. Za šest dana prošao sve ĉinove od svetovnjaka do patrijarha. Postao patrijarhom na Boţić 857, a skonĉao u Gospodu 891. god.“ (6. februar, naglasak moj); „Prep. Varsonufije. Rodom iz Palestine. RoĊen kao neznaboţac on se krsti u 18. svojoj godini i odmah zamonaši dobivši ime Jovan. Kada se proĉu zbog svoga dobrodeteljnog ţivota, bi izabran za arhiepiskopa u Damasku. No on ne osta dugo na tom poloţaju. Ţudeći za usamljenim duhovnim podvigom, on tajno napusti Damask i ode u pustinju Nitrijsku. Tu se prijavi kao monah Varsonufije, i odmah dobi kao poslušanje da bude vodonoša manastirski. Negdašnji arhiepiskop s radošću primi to poslušanje.“ (29. februar, naglasak moj);
1
Apostol Pavle ovako kazuje u pouci Timoteju: „Episkop, dakle, treba da je neporoĉan, jedne ţene muţ (...) ne novoobraćeni, da se ne naduje i padne pod Ċavolsku osudu.“ (1. Tim. 3:2, 6). Naglasak moj.
152
„Prep. Jefrem Sirin. RoĊen u Siriji od bednih roditelja u vreme cara Konstantina Velikog. (...) Mnogobrojne su njegove knjige, prekrasne su njegove molitve. Najpoznatija mu je ona molitva uz Ĉasni post: Gospodi i Vladiko ţivota mojego: Kad su ga hteli silom uzeti za episkopa, on se napravi lud i poĉne juriti kroz grad Edesu vukući za sobom haljinu svoju. Videvši to ljudi, ostave ga na miru.“ (28. januar, naglasak moj); „Prep. Isak Sirin. (...) Kada se proĉu zbog svetosti ţivota i mnogih ĉudesa, on bi izabran za episkopa ninivskog i primoran da se primi toga ĉina. No samo posle pet meseci on ostavi episkopstvo i tajom se udalji u pustinjski manastir Rabban – Šabur. (...) Upokojio se u dubokoj starosti koncem VII stoleća.“ (28. januar, naglasak moj). „Sv. Grigorije Dvojeslov, papa rimski. (...) Po smrti pape Pelagija izabran bi Grigorije za papu. On beţaše od te ĉasti i vlasti, i krijaše se po gorama i gudurama, no Gospod ga prokaza onima koji ga traţahu na taj naĉin što se pojavi stub ognjen od zemlje do neba na onom mestu gde se Grigorije krijaše. (...) Njegov arhiĊakon Petar viĊao je goluba gde leti iznad njegove glave kad je sedeo i pisao. Predstavio se Gospodu 604. god.“ (12. mart, naglasak moj). I pored sve upeĉatljivosti da upravo navedeni primeri iz Ţitija svetih, a kojima se pravoslavni oĉigledno ponose i prikazuju ih kao pozitivne, predstavljaju potpuno nezrelo duhovno ponašanje kako onih koji su episkope (i to na silu) postavljali, tako i onih koji su na te funkcije bili rasporeĊivani (a da ih nisu bili dostojni), bilo bi vaţno istaći da se protiv brzopletog postavljanja novokrštenih na mesto crkvenih starešina izjasnio i Prvi vaseljenski sabor. Evo kako glasi drugo pravilo pomenutog sabora: „Pošto se mnogo toga, ili po nuţdi ili nastojanjem ljudi, dogodilo protiv crkvenog pravila, tako da neki ljudi koji su tek prešli u veru iz neznaboţaĉkog ţivota, i tek su neko kratko vreme upoznati sa osnovama hrišćanske vere, te su takvi ljudi gotovo tek što su izašli iz krstionice postavljani na mesto episkopa ili sveštenika, postalo je neophodno da se (pravilom) odredi da se takve stvari više ne ĉine jer, za obuĉavanje (napredovanje) u veri potrebno je vreme, a takoĊe i nakon krštenja potrebno je uveriti se u to da li su spomenuti ljudi dostojni za te ĉinove sveštenstva. Apostolsko kazivanje po ovom pitanju je veoma jasno: „Ne novokršten, da se ne bi pogordio i upao u osudu Ċavolju“ (1. Tim. 3,6).“1 Episkopi koji su bili prisutni na saboru pozvali su se prilikom donošenja ove odluke i na 80. pravilo iz tzv. „pravila svetih apostola“, koje glasi ovako: „Neumesno je da onaj ko je tek izašao iz neznaboţaĉkog ţivota i primio krštenje, ili se iz nevaljalog ţivota obratio u veru, da se takav odmah postavi za episkopa. Jer, nije primereno da onaj koji još ni sam nije ispitan postaje uĉitelj drugih, osim u sluĉaju da se to dogodi po Boţijoj blagodati.“2 Pošto je pomenuti crkveni sabor odrţan u prvoj polovini IV stoleća, oĉekivalo bi se, ako je ranije i bio sluĉaj da se nesmotrenošću – i pored jasnog apostolskog odreĊenja novoobraćeni i novokršteni postavljaju za episkope, da se sa tom praksom prestane nakon donošenja ovog pravila. MeĊutim, primeri dvojice arhijereja (episkopa Amvrosija i patrijarha Fotija) koje smo maloĉas pomenuli potvrĊuju nam ĉinjenicu da ovo saborsko odreĊenje nije poslušano, te da su se ovakva rukopolaganja nastavila i do IX veka (patrijarh Fotije je umro 891. god. posle Hrista) a verovatno i na dalje. No,
1 2
Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve, str. 15. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 13. Naglasak moj.
153
iako dva prethodno navedena pravila u mnogoĉemu zastupaju biblijsko gledište, na kraju poslednje citiranog nalazi se i dopuštenje da se u nekim specijalnim sluĉajevima ipak moţe da postavi na episkopsko mesto onaj koji „još nije ispitan u veri“. U pravilu se veli da je to moguće samo u sluĉaju „Boţije blagodati“, koja bi, valjda, to tako uredila – a što bi svima moralo da bude vidno. MeĊutim, postavlja se pitanje zbog ĉega apostoli u Novom zavetu nisu ništa napisali o ovom izuzetku i odstupanju od zapovesti koju su već bili ustanovili? Već smo ranije istakli ĉinjenicu da se svako postavljenje crkvenih starešina dogaĊa po blagodati, a ne samo u posebnim sluĉajevima. Sa druge strane, sasvim je izvesno da je potreba za vrsnim crkvenim starešinama bila mnogo veća na samom poĉetku hrišćanske ere nego kasnije kada je hrišćanstvo dobilo slobodu ispovedanja, a ubrzo nakon toga postalo i jedina zvaniĉno priznata religija. Ukoliko je već Bog po „svojoj blagodati“ u prvom veku, za vreme apostola, blagoizvoleo da kroz njih ustanovi jedini ispravan naĉin i uslove za postavljanje starešina, i nije dao ni najmanji povod da poverujemo da je u to vreme bilo ko bio rukopoloţen nedelju dana nakon krštenja, onda je sasvim sigurno da tako nešto nije ni kasnije ĉinio. Uostalom, iz ostalih maloĉas navedenih primera, svaki poznavalac Hristove i apostolske nauke će uoĉiti da je kriterijum za rukopolaganje starešina u kasnijim vekovima bio umnogome razliĉit od onog sa poĉetka crkvene ere. Prosto je nezamislivo da bi apostoli bilo koga ko izbegava sluţbu u Crkvi na nju terali i silom ga rukopolagali, a pogotovo ne bi organizovali hajku po gorskim vrletima – samo da bi nekoga, uhvativši ga, postavili na mesto koje mu, shodno njegovom vladanju, nipošto ne pripada. Reĉi bogonadahnutog apostola Pavla upućene Timoteju jesu, i uvek će biti kod pravih Boţijih slugu, vrhovni autoritet koji treba poslušati. A njegove reĉi, da ponovimo, glase: „Zaklinjem te pred Bogom i Hristom Isusom i izabranim anĊelima da ovo ĉuvaš bez predrasude (...) Ruke ne polaţi brzo ni na koga.“1 Pošto smo, na ovaj naĉin, ustanovili u ĉemu se sve sastoje razlike izmeĊu pravoslavne i biblijske nauke po prethodno prouĉenim temama, ostaje nam da odgovorimo na pitanje i o poreklu ideje o „apostolskom prejemstvu“.
Apostolsko prejemstvo Prema svetski poznatom autoru i poznavaocu istorije hrišćanstva Ernstu Benzu, ideja o apostolskom prejemstvu zaĉela se u vreme kada su, u prvim vekovima hrišćanstva, poĉeli da bujaju mnogi verski pokreti ĉije se verovanje u mnogo ĉemu razlikovalo od onoga što je zvaniĉna Crkva zastupala. Naime, još u prvom veku su se pojavile razliĉite gnostiĉke sekte, koje su svoje delovanje nastavile i kasnije. Pojavili su se i harizmatski pokreti ĉiji su pripadnici, nadareni mogućnošću proricanja, objavljivali nova otkrivenja i na taj naĉin mnoge dovodili u zabludu. U svojoj knjizi „Rim i prvi hrišćani“ A. G. Hamman ovako opisuje veliku duhovnu smutnju koju su donosili laţni proroci – koji su za sebe, naravno, tvrdili da su poslati od Boga i da zastupaju ispravno verovanje: „Ĉinjenice koje navodi Tertulijan – u koga, zbog ocrnjivanja ne moţemo da sumnjamo – nam daju ideju o tim ekstatiĉkim objavama, koje su bliţe spiritizmu nego svetom Duhu. Neka poboţna ţena za vreme nedeljnog sastanka u Kartagini, razgovara 1
1. Timoteju 5:21-22. Naglasak moj.
154
– duhom zaposednuta – sa anĊelima, ĉuje skrivene stvari i ĉita u srca. Sugeriše lekove onima koji traţe savet. Neku drugu ţenu – zbog njenog koketiranja je – noću biĉevao anĊeo. Taj poslanik joj je rekao taĉnu duţinu vela kojeg treba da nosi. Broj Duhom zaposednutih je impresivan i – sumnjiv. Neke ţene su se domogle crkvenih sluţbi. Jedna od njih krsti, druge, za vreme liturgije padaju u ekstazu, proriĉu, propovedaju, preobraćaju preneraţene slušaoce. Proroci svakog soja trĉkaraju ulicama, i uprkos prostoti njihovih smicalica, zbunjuju duhove, i dobar svet im veruje – ţeljan ĉudesa i svakojakih uzbuĊenja (...) Neki prorok u Siriji je „ubedio mnogo braće da, zajedno sa ţenama i decom odu u pustinju, u susret Hristu“. Pokrenula se ĉitava gomila. Konaĉno su se izgubili u brdima. I malo je trebalo pa da ih upravnik sve ne istrebi, misleći da su banditi. Srećom, pa je njegova ţena, hrišćanka, sredila stvar. Neki biskup sa obala Crnog mora je imao više viĊenja, poĉeo je da proriĉe i došao do ludila da kaţe: „Za godinu dana će biti poslednji sud.“ Malodušne slušaoce je tako uplašio, da su prestali da obraĊuju zemlju, rasprodali su svoja dobra i napustili kraj. (...) Velika Crkva i sekte uzajamno se ekskomuniciraju. Kada se kao muĉenici sluĉajno naĊu zajedno, ignorišu se i ne ţele da imaju ništa zajedniĉko. (...) Sektaši su u euharistiji ĉak zamenjivali vino sa vodom. Zato su ih nazivali vodenjaci (aquarii).“1 Upravo zbog velikih problema ĉiji sam samo delić naveo, a sa kojima se zvaniĉno hrišćanstvo susretalo, u vreme kada su kolali, pored kasnije kanonizovanih apostolskih novozavetnih tekstova i mnogobrojni apokrifi koji su svojim uĉenjem zbunjivali vernike, crkvene starešine su, prema Benzu, odluĉile da postave tri bedema koji će štititi Crkvu od jeretika.2 Ovi bedemi su bili: kanonizacija novozavetnih knjiga (i odbacivanje ostalih spisa kao onih koji ne potiĉu od apostola i ne zastupaju izvorno Hristovo uĉenje)3; sastavljanje „simvola vere“ (definisanje pravovernog hrišćanskog uĉenja za razliku od jeretiĉkih krivoverja)4 i ideja o apostolskom nasleĊu (tj. uĉenju da samo episkopi koje su rukopoloţili neki od direktnih apostolskih naslednika imaju svetoduhovsko pravo da istinito tumaĉe i prenose hrišćansko uĉenje – što je naravno gnostike i sve ostale dovelo u poloţaj krivovernih – tj. onih koji ne slede verovanje i praksu prvovekovnih Hristovih uĉenika)5. Rim i prvi hrišćani, str. 101-104. Naglasak moj. „Crkva je protiv poplave nekontrolirane proroĉke i vizionarske djelatnosti duhovnjaka, kao i protiv struje poganskog sinkretizma izgradila tri bedema: novozavjetni kanon, ‘pravilo vjere’ i apostolski slijed biskupa. Zajedniĉki bedem ovih triju bedema jest ideja ‘apostolstva’. Benz, Duh i ţivot Istoĉne Crkve, str. 62. Naglasak moj. 3 „Novozavjetni kanon u svom današnjem crkveno – priznatom opsegu nije nastao u postojećoj predaji postupkom zbrajanja nego izborom iz nje. U prvim je stoljećima vladala zbunjujuća produktivnost u sastavljanju svetih spisa, i to koliko u pisanju evanĊelja toliko i u stvaranju apokalipsa i drugih proroĉkih spisa, kao i poslanica. Mnogi od ovih spisa potjeĉu iz podruĉja gnoze i pogansko – kršćanskog sinkretizma. Crkva je iz mnoštva ovog knjiţevnog stvaralaštva izdvojila sve ono što nije u punom saglasju s apostolskom tradicijom. Osnovno naĉelo u tom izboru bilo je ‘apostolstvo’ spisa.“ Navedeno delo, str. 62. Naglasak moj. 4 „Tek se u bizantskoj carskoj Crkvi ustalila odredbom Nicejskog koncila 325. godine, jedinstvena formula vjeroispovesti. Upravo ovo nicejsko vjerovanje, na carigradskoj sinodi 381. godine još je neznatno izmjenjeno na kraju rasprava o njegovu vaţećem crkvenom tumaĉenju. Ova se vjeroispovest recitira danas u svakom euharistijskom bogosluţenju...“. Na istom mestu. 5 „Treći bedem koji je Crkva podigla protiv slobodne i nekontrolirane karizme u Crkvi, kao i protiv gnostiĉko – sinkretiĉkih strujanja u Crkvi, jest sluţba biskupstva koja je svoju zakonsku potvrdu našla u ideji 1
2
155
Suština pravoslavnog uĉenja o apostolskom prejemstvu izraţena je u sledećih nekoliko reĉenica: „Apostolskim prejemstvom episkopata jemĉi se celovito ĉuvanje apostolske nauke, ne samo, dakle, u njenom odreĊenom obliku u Novom Zavetu, nego i u njenom izriĉitom obliku, zvano Sveto Predanje. To se oĉuvalo apostolskim prejemstvom primenjenim i usmenim oblikom.“1 No, po priznanju sveštenika Boţidara Mijaĉa, i samo shvatanje znaĉenja apostolskog nasleĊa je bilo razliĉito kod crkvenih autoriteta u prošlosti. Evo šta ovaj pravoslavni autor iznosi, dajući i jednu od definicija „prejemstva“: „U pravoslavlju (...) episkop fungira kao naslednik apostola po poznatoj teoriji prejemstva blagodati, ali, ipak, sam pojam prejemstva (sukcesio) podleţe razliĉitim tumaĉenjima (od onog Kiprijanovog: „crkva je u episkopu“ do pokušaja, na pr. Akvilonova i Nisiotisa, da se ova sluţba dublje i jasnije opredeli; dok u praksi sretamo i razne vulgarizacije izraţene u poznatim oblicima despotizma i sl.).“2 Od pomenutog vremena (od IV veka pa na dalje) je poĉela posebno da jaĉa i institucija episkopa3, koji su dobili znaĉajnu vlast u presuĊivanju šta je ispravno a šta ne u verskim pitanjima. MeĊutim, ma koliko da je bio ispravan motiv Crkve kojim se rukovodila prilikom borbe sa jeresima (laţnim naukama) i jereticima – što svakako ne moţe da bude osporeno, na temelju Svetog pisma kao i podataka iz celokupne kasnije crkvene istorije moţemo da zakljuĉimo da idejom o apostolskom prejemstvu nije postignuto ono što se ţelelo. Naime, ondašnja Crkva tj. njeni episkopi nisu bili ni izbliza tako sloţni u mišljenjima kao što moţe da izgleda na prvi pogled. Razliĉiti crkveni autoriteti u crkvama od drugog do ĉetvrtog veka smatrali su bogonadahnutim neke od knjiga koje su kasnije proglašene apokrifnim, a odbacivali one koje su kasnije apostolskog slijeda. Misionarska zadaća, progon Crkve, obrana od slobodnog proroštva te borba protiv gnoze i drugih hereza prouzrokovali su da se u prvim stoljećima sve snaţnije isticala monarhistiĉka biskupska sluţba i utemeljio njezin povijesni ugled. U svojoj ulozi voditelja euharistijskog bogosluţja, uĉitelja i dušobriţnika, biskup je postao vrhovnim pastirom zajednice i bio uvaţen kao njezin predstavnik. Biskupska je sluţba stavljena u neposredan odnos sa sluţbom apostola, koju je Krist sam izabrao, i bila priznata kao znak i jamstvo neprekinutog kontinuiteta Kristove Crkve: Krist postavlja prve apostole i povjerava im duhovnu sluţbeniĉku punomoć; prvi apostoli postavljaju zatim predstojnike i nadglednike u zajednicama koje su sami osnovali i predaju im sakramentalnim polaganjem ruku svoju sluţbeniĉku punomoć i milost sluţbe, a ovi su ljudi, opet, sa svoje strane na isti naĉin, sakramentalnim polaganjem ruku, dalje predavali sluţbu svojim nasljednicima. Na ovaj naĉin apostolska sukcesija garantira ne samo biskupsko upravljanje Crkvom, nego takoĊer i pravovaljanost biskupskog nauka.“ Isto, str. 63. Naglasak moj. 1 Dimitrije Staniloje, Pravoslavna dogmatika III, Sremski Karlovci, 1997. god. str. 105. Naglasak moj. 2 Boţidar Mijaĉ, Odzivi i dozivi, Beograd 1974. god. str. 230. Naglasak moj. 3 „Ignjacije u Antiohiji, Polikarp u Smirni, Potin u Lionu, Kvadrat u Atini, Dionisije u Korintu stoje na ĉelu svojih zajednica, zovu se episkopi (biskupi), što znaĉi nadglednici ili upravnici. Ime potiĉe od civilne administracije. Reĉ biskup, neko vreme sinonim za prezvitera, konaĉno preovladava za oznaĉavanje monarhistiĉkog autoriteta. (...) Pisac Didaskalije, koji je moţda i sam biskup, iznosi – pored kompletnog portreta – pouke o raznim biskupovim delatnostima... verovatno onih sa kraja II veka. Ako je portret ponešto idealizovan, opisane duţnosti su konkretne. On je šef zajednice i liturgije. Kroji pravdu, miri zavaĊene, dokazuje svoju razboritost i dobroćudnost. Treba da brani veru – kao i siromahe. Ukratko, mesto Boga je u crkvi. „Tako, o, biskupe, budi ĉist u svom delovanju – zakljuĉuje Didaskalija – ceni svoju duţnost, jer zauzimaš mesto svemogućeg Boga.“ A. G. Hamman, Rim i prvi hrišćani, str. 94, 98-99. Naglasak moj.
156
kanonizovane u zbirku nazvanu Novim zavetom. Imali su takoĊe i razliĉite teološke poglede u vezi dogme i crkvene prakse (npr. ranije pomenuta neusaglašenost stavova Tertulijana i Origena o valjanosti krštavanja male dece). Isti je sluĉaj bio i u vezi tzv. „apostolskog nasleĊa“, iz prostog razloga što nam i sam apostol Pavle svedoĉi da rukopoloţenost od strane apostola nije nikakav garant da će se tako postavljeni episkop do kraja ţivota pridrţavati prave Hristove nauke. Ovaj apostol svedoĉi da će se i neki od episkopa koje je on sam rukopoloţio i postavio u sluţbu (u vreme kada su ispovedali pravu nauku) kasnije izopaĉiti u veri, uvoditi razliĉita krivoverja i dovoditi u zabludu još uvek nedovoljno utvrĊene obraćenike: „Pazite na sebe i sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasate Crkvu Boţiju, koju je stekao svojom krvlju. Ja znam da će posle moga odlaska meĊu vas ući zverski vuci koji neće štedeti stada. Pa i od vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopake stvari – da povuku za sobom uĉenike. Stoga budno pazite i sećajte se da tri godine, noć i dan, nisam posustao savetujući svakog od vas.“1 Ukoliko već i sam veliki apostol mnogoboţaca, Pavle, priznaje da njegovo rukopolaganje nema nikakvo „ĉudotvorno“ dejstvo i da ne garantuje ispravnost daljeg prenošenja hrišćanskih istina iz generacije u generaciju preko postavljenih episkopa, onda moţemo da zakljuĉimo da „apostolsko nasleĊe“ koje zagovara Istoĉna crkva ne postoji u pomenutom obliku. Naime, kao što je vidljivo iz samog 31. stiha upravo citiranog teksta, uslov za dalje prenošenje ispravnog hrišćanskog verovanja jeste budna paţnja u oĉuvanju apostolskih pouka, naspram razliĉitih novotarija koje su skloni da prihvataju Duhom i Slovom neutvrĊeni ljudi. Da je Pavlovo predviĊanje da će neki od postavljenih episkopa efeske crkve odstupiti od pravoverja – i pogrešno nauĉavati druge, svedoĉi nam i 1. poslanica Timoteju. U njoj apostol poruĉuje svome mladome saradniku sledeće: „Kao što sam te prilikom odlaska u Makedoniju zamolio da ostaneš u Efesu, da narediš nekima da ne uĉe drugaĉije, i da ne obraćaju paţnju na priĉe i beskrajna rodoslovlja, što sve stvara više prepiranja nego Boţiji poredak koji se u veri ostvaruje. A krajnji cilj te naredbe je ljubav iz ĉista srca i dobre savesti i nelicemerne vere, od ĉega su se neki udaljili i obratili praznim razgovorima, ţeleći da budu uĉitelji zakona, a nisu u stanju da razaberu ni šta govore ni šta uporno uveravaju.“2 Prema upravo navedenom tekstu jasno je da su se neki od episkopa, a prema prethodno izreĉenom Pavlovom proroštvu, „udaljili od vere“ i nauĉavali drugaĉije od onih koji su na njih poloţili ruke. Istu sliku pogrešivosti episkopa kao i ĉitavih crkava, daju nam i prva poglavlja Jovanovog Otkrivenja. Naime, u pismima koje je sam Hristos „diktirao“ apostolu Jovanu, a koje je ovaj trebao da pošalje starešinama razliĉitih crkava, izmeĊu ostalog se kaţe: „AnĊelu crkve u Efesu napiši: (...) Ali imam nešto protiv tebe što si ostavio svoju prvu ljubav. Sećaj se, dakle, odakle si pao i pokaj se i ĉini prva svoja dela; inaĉe ću ti doći i ukloniti tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ.“3 „I anĊelu crkve u Pergamu napiši: (...) Ali imam nešto malo protiv tebe: imaš onde takvih koji drţe nauku Valaama, koji je pouĉavao Valaka da baci sablazan pred sinove Izrailjeve, da jedu meso ţrtvovano idolima i da se odaju bludu. Tako i ti imaš one koji
Dela apostolska 20:28-31. Naglasak moj. 1. Timoteju 1:3-7. Naglasak moj. 3 Otkrivenje Jovanovo 2:1, 4-5. Naglasak moj. 1
2
157
na isti naĉin drţe nauku Nikolaita. Pokaj se, dakle, inaĉe ću ti brzo doći i zaratiću sa njima maĉem svojih usta.“1 „I anĊelu crkve u Tijatiri napiši: (...) Ali imam nešto protiv tebe, što dopuštaš ţeni Jezavelji, koja za sebe govori da je proroĉica, te uĉi i dovodi u zabludu moje sluţitelje – da bludniĉe i da jedu meso ţrtvovano idolima. I dadoh joj vremena da se pokaje, ali ona neće da se pokaje za svoje bludniĉenje.“2 „I anĊelu crkve u Sardu napiši: (...) znam tvoja dela, imaš ime da si ţiv, a mrtav si. Probudi se i uĉvrsti ostalo što beše na umoru; jer nisam našao tvoja dela kao savršena pred Bogom svojim. Sećaj se, dakle, kako si primio i ĉuo, pa drţi i pokaj se. Ako li se, dakle, ne probudiš, doći ću kao lupeţ i nećeš nikako saznati u koji ĉas ću doći na tebe.“3 „I anĊelu crkve u Laodikiji napiši: (...) znam tvoja dela, da nisi ni hladan ni vruć. Kamo sreće da si hladan ili vruć. Ovako, zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz svojih usta. Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, a neznaš da si bedan i kukavan i siromašan i slep i go. (...) Ja karam i kaţnjavam sve koje volim; budi, dakle, revnostan i pokaj se.“4 Sasvim je sigurno da „anĊeli crkava“ u ovom sluĉaju predstavljaju crkvene starešine, a ne prave nebeske anĊele, jer ukoliko bi u pitanju bili stvarni anĊeli (duhovna bića), Hristos ne bi morao da im šalje poruke napisane na papirusu (ili pergamentima) i to perom apostola Jovana, već bi sa njima komunicirao na posve drugaĉiji naĉin. Poistovećujući ĉitavu crkvu sa njenim starešinom (episkopom), a iz prostog razloga što je on taj koji je nadleţan za ispravno rukovoĊenje njenim duhovnim ţivotom, Hristos upućuje poruke ohrabrenja ali i prekora zbog uĉinjenih propusta i poĉinjenih grehova. U svakom od maloĉas citiranih odlomaka Pisma postoji i poziv na pokajanje, uz pretnju da, ukoliko se ono ne dogodi, ĉitava crkvena zajednica (zajedno sa episkopom) moţe, sa Hristove strane, da bude odbaĉena. Ukoliko je već ĉinjenica da su i starešine pomenutih „otkrivenjskih“ crkava koje su liĉno apostoli postavili (ili pak episkopi rukopoloţeni od strane apostola) bile podloţne tome da pogrešno vode njima poverena duhovna stada, koliko je onda još više moguće da to bude sluĉaj sa mnogim kasnijim crkvenim voĊama? Sa ovim stavom slaţu se ĉak i neki od pravoslavnih autora. Naime, svetogorski monasi – starokalendarci, koji tvrde da je veći deo savremenih pravoslavnih crkava otpao od blagodati Boţije zbog prihvatanja novog kalendara i ekumenizma kojeg predvode zapadne crkve, smatraju da se „apostolsko prejemstvo“ ne prenosi samo mehaniĉkim rukopolaganjem, već da je za njegovu pravovaljanost potrebno i ispravno (neiskvareno) veroispovedanje: „Kada govorimo o apostolskom prejemstvu nije dovoljno da dokaţemo da postoji neprekinuti lanac rukopoloţenja koji dopire do apostola. Hristova Crkva ne zavisi od slova zakona, niti od mehaniĉkog ĉina polaganja ruku. Ako oni, koji su rukopoloţeni, nisu imali istinitu veru, njihovo rukopoloţenje je nevaţeće i dalje se ne moţe govoriti niti o sveštenstvu, niti o apostolskom prejemstvu. Polaganje ruku na one koji postaju sveštenici od strane pravog episkopa, prenosi blagodat Svesvetoga Duha. Da li Sveti Duh moţe da obitava tamo gde je laţ? Tamo gde je jeres? (...) Kakvu vrednost onda ima samo ritualno Apostolsko prejemstvo kod onih od kojih je Duh
Otkrivenje Jovanovo 2:12, 14-16. Naglasak moj. Otkrivenje Jovanovo 2:18, 20-21. Naglasak moj. 3 Otkrivenje Jovanovo 3:1-3. Naglasak moj. 4 Otkrivenje Jovanovo 3:14-17, 19. Naglasak moj. 1
2
158
Sveti odstupio? (...) Jer, iako su prvi koji se otcepiše bili rukopoloţeni od Otaca i polaganjem njihovih ruku oni dobiše dar Duha, ipak, pošto su otpali, postali su obiĉni ljudi i nisu imali vlast da krštavaju ni da rukopolaţu, niti su mogli preneti blagodat Svetoga Duha na druge pošto su je oni sami izgubili.“1 Iz svih ovih primera je, dakle, jasno da ideja o „apostolskom prejemstvu“ koja je zaĉeta u vreme borbe sa jereticima (a koja je imala za cilj dokazivanje da samo starešine većinske Crkve imaju vezu sa apostolima i to kroz niz episkopskog rukopolaganja, a samim tim i da zastupaju ispravnu hrišćansku nauku) ipak nije nikakva garancija da i oni tako rukopoloţeni ne mogu da zastrane i poĉnu da uvode laţne nauke. Jedina razlika (doduše velika) izmeĊu ranohrišćanskih jeretiĉkih pokreta o kojima sam pisao maloĉas, i velike Crkve, jeste da su ovi prvi nastajali naglo te da su posedovali verouĉenje koje se znatno razlikovalo od zvaniĉnog, dok su se u velikoj Crkvi dogmatske promene dešavale veoma polako (kroz vekove) i gotovo neopaţeno od većine. Razotkrivanje uvoĊenja razliĉitih krivoverja u dogmu vekovne Crkve jeste zapravo i svrha pisanja ovog dela. Kao što je to bio sluĉaj i u prethodnim poglavljima, kao i u ovom samom, i nastavak knjige će potvrditi istinitost onoga što pokušavam da dokaţem.
Bogosluţbena mesta i naĉin bogosluţenja Budući da Pravoslavlje propoveda o tome da predstavlja jedinu i pravu Hristovu Crkvu na zemlji, veoma je lako pretpostaviti da će verski neprosvećen narod, kakav je naš srpski, doneti zakljuĉak da su i ranohrišćanski hramovi (crkve) imali oblik ovih današnjih, da su iznutra bili puni ikona i fresaka, kao i da su postojale dve glavne prostorije – mesto u kome su stajali vernici i oltar u koji su ulazili samo sveštenici. TakoĊe, lako se moţe stvoriti slika o tome da su i apostoli, kao i njihovi naslednici nosili posebnu odeću poput današnjih popova. Moglo bi se zamisliti i to da, npr. prema ikoni sv. prvomuĉenika arhiĊakona Stefana koji u ruci drţi kadionicu, da su i Ċakoni i starešine prvovekovnih crkava kadili u svojim crkvenim prostorijama – poput današnjih sluţbenika Istoĉne crkve. Ipak, ono što ćemo izvući kao zakljuĉak na kraju ovog prouĉavanja jeste da su bogosluţenja koja su se odrţavala u prvovekovnim crkvama (za vreme apostola kao i posle njih) bila mnogo sliĉnija sluţbama koje se odrţavaju u današnjim evanĊeosko-protestantskim crkvama, nego u pravoslavnim hramovima. Što se, dakle, tiĉe mesta na kojima su se apostoli sa drugim uĉenicima okupljali na bogosluţenja, ona su bila obiĉne kuće u kojima su ţiveli neki od vernika, a koji su svoj dom otvorili i za odrţavanje crkvenih sluţbi. Ni u ĉemu se nisu razlikovale od drugih gradskih ili seoskih kuća u okruţenju! O tome postoji više svedoĉanstava u Svetom pismu: „I preseli se odande, te uĊe u kuću jednog bogobojaznog ĉoveka po imenu Titija Justa, ĉija je kuća bila do sinagoge.“2 „Kako se pak neki pokazaše okoreli i nepokorni ruţeći nauku pred svima, on odstupi od njih, odvoji uĉenike i svakodnevno propovedaše u školi [nekog] Tirana.“1 Judin poljubac; Svetogorska pravoslavna misija, Svetovaznesenjski manastir Esfigmen, Beograd 2004. str. 276-277. Naglasak moj. 2 Dela apostolska 18:7. Naglasak moj. 1
159
„Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve.“2 „Pozdravljaju vas azijske crkve. Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priska sa crkvom u svom domu.“3 „Pozdravite braću u Laodikiji i Nimfana i crkvu u njegovom domu.“4 Crkveni istoriĉar Jevsevije Popović potvrĊuje ĉinjenicu da su se prvi hrišćani okupljali da slave Gospoda na mestima koja uopšte nisu nalikovala današnjim pravoslavnim hramovima: „Na liturgije sakupljahu se Hrišćani isprva u privatnim domovima. U vreme gonjenja drţali su svoje zajedniĉko bogosluţenje i u pećinama, špiljama, podzemnim svodovima i u šumama. (...) Kašnje su za liturgije zidali posebne bogomolje (...) Unutrašnje ureĊenje crkvenih zgrada beše razume se jednostavno; unutrašnjost crkvene zgrade bar pri kraju ovog perijoda (tj. u III i IV veku; prim. I. S.) sastojala se obiĉno iz tri dela: iz trema za katihumene i pokajnike, iz srednjeg dela za verne i iz jednog poslednjeg odeljenja za nastojatelje crkvene, ali bez ograde.“5 Ono što u današnje vreme u Srbiji izgleda veoma „sablaţnjivo“ za graĊane koji tradicionalno pripadaju Istoĉnoj crkvi, jeste da se evanĊeoski hrišćani (pogrdno nazvani „sektašima“), upravo po ugledu na primere iz ranocrkvenog perioda, sakupljaju na bogosluţenja u privatnim domovima (tamo gde nemaju poseban crkveni objekat) ili pak u zgradama koje odišu jednostavnošću – poput onih u apostolsko vreme. Tek su se kasnije (od III i IV veka) poĉeli da zidaju velelepni hramovi, koji su zahtevali mnogo novĉanih sredstava, a i neki lepi neznaboţaĉki hramovi su bili pretvarani u hrišćanske crkve. Hrišćanski carevi su se nadmetali u tome ko će sazidati lepši, sjajniji i skuplji bogosluţbeni hram. Prema Jevseviju Popoviću, u to vreme su se graĊevinari, prilikom zidanja crkava, ugledali na izgled dvorana za audijenciju (prijem) u carskim dvorovima. Ovako sazidane crkve su najpre, pre zvaniĉnog stavljanja u upotrebu, poĉele da bivaju i „osvećivane“ od strane jednog ili više lokalnih episkopa, a dan njihovog osvećenja se svake godine praznovao. Iz poštovanja prema hramu, neki ljudi su na bogosluţenja ulazili bosonogi, a neki su pre samog ulaska celivali prag i vrata. TakoĊe, oĉigledno po uzoru na jerusalimski hram, u crkvama su sada postojale dve prostorije, od kojih se ona u koju niko sem sveštenika (i careva – koji su smatrani nekom vrstom prvosveštenika) nije smeo da uĊe, nazivala „svetinja nad svetinjama“ ili „oltar“. Jevsevije pominje i obiĉaj da je svaki, koji bi nasilno upao u „oltar“ i uhvatio se za „svetu trpezu“, uţivao crkveni azil (tj. crkvenu zaštitu) što nas umnogome podseća na mnoge starozavetne primere kada su se neki koji su zasluţivali smrt hvatali „za rogove oltara“ koji je bio postavljen ispred šatora od sastanka, i traţili pomilovanje.6 Pored jednostavnosti spoljašnjeg izgleda bogosluţbenih prostorija Crkve prvoga stoleća, i njihov enterijer ni malo nije podsećao na unutrašnjost današnjih
Dela apostolska 19:9. Naglasak moj. Rimljanima 16:23. 3 1. Korinćanima 16:19. Naglasak moj. 4 Kološanima 4:15. Naglasak moj. 5 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 422. Naglasak moj. 6 Vidi u: 1. Carevima 1:50, 51; 2:28. O svrsi postojanja oltara i „rogova“ na njemu proĉitati: 2. Mojs. 27:2, 29:12; 30:2-3; 37:25-26; 38:2; 3. Mojs. 4:7; 8:15; 9:9; 16:18. 1
2
160
pravoslavnih hramova. Evo šta Mijaĉ kazuje o obaveznom unutrašnjem izgledu pravoslavnog hrama: „Hram je mesto najpunije ikoniĉke operativnosti. Zato, po pravilu, nema pravoslavnog hrama bez ikona u njemu. Hram moţe biti sa manje ili više ikona, ali bez nimalo – ne moţe. Ikona je konstitutivna za pojam hrama, jer se bogosluţenje koje se u njemu obavlja, pre svega njegov centralni deo – sv. liturgija, tek, pored ostalih komponenti, u ikoni kompletira.“1 Nasuprot ovome, iz crkvene istorije saznajemo da u poĉetku hrišćanske ere uopšte nije bilo ikonoslikanja, kao ni freskoslikarstva, te da je, zapravo, prva Crkva posedovala, po reĉima poznatog pravoslavnog bogoslova Sergija Bulgakova, „ikonoboraĉki duh“.2 A to bi dalje trebalo da znaĉi, po maloĉas izloţenom Mijaĉevom zakljuĉku, da mesta na kojima su se okupljali rani hrišćani ne moţemo nazvati „pravoslavnim hramovima“ jer u njima nije bilo ikona! Po ugledu na ranu Crkvu, ni današnji evanĊeosko – protestantski hrišćani ne poseduju unutar svojih bogosluţbenih prostorija bilo kakvu ikonografiju. Stoga, oni su po ovom pitanju mnogo bliţi praksi apostolske Crkve nego što je to sluĉaj sa pravoslavnima. Što se pak tiĉe upotrebe kadionica od strane pravoslavnih sveštenika prilikom bogosluţenja kao i u vezi paljenja sveća, Vladeta Jerotić, navodeći saznanja do kojih je došao Sima Trojanović, kazuje da ovakva praksa vodi poreklo iz paganizma: „Po S. Trojanoviću, kaĊenje je neznaboţaĉki obiĉaj (kaĊenje ikona od strane Ċakona!), jer se tako kadilo tamjanom idolima. TakoĊe paljenje sveća! Ovaj paganski obiĉaj poĉeo je da se širi od drugog veka posle Hrista.“3 Jevsevije Popović takoĊe potvrĊuje da je mnogo što-šta od današnje pravoslavne verske prakse nastalo vekovima posle smrti apostola. Neki od obiĉaja su preuzeti iz paganizma iz razloga prilagoĊavanja bogosluţbene prakse ranijim religijskim navikama pokrštenih ali neobraćenih mnogoboţaca, dok su neke druge radnje (poput osenjivanja krsnim znakom ili blagosiljanja od strane sveštenika) nastale i razvijale se, da tako kaţemo, „same po sebi“: „Razvitak formi kulta u drugom perijodu (tj. od 312. - 622. god. posle Hrista; prim. I. S.) stoji u vezi sa spoljašnjim razvitkom crkve i crkvenog ustrojstva ili jerarhije kao uvet sa onim što je uvetovano. Pošto je crkva u Rimskom Carstvu od gonjene postala drţavnom crkvom, koju drţava materijalno i moralno pomaţe, te pošto se usled toga bogatije razvila na svima poljima svoga spoljašnjeg ţivota, to je bilo prirodno, da su se i forme njezinog kulta poĉele bogatije razvijati, i to tim pre, što je mnogim neznabošcima, koji preĊoše u hrišćanstvo, trebalo dati naknade za pompezan i simvola pun neznaboţaĉki kult. Neki simvoliĉki hrišćanski obredi se tek sada javljaju, ili bar tek sada postaju općenitim, tako simvoliĉko upotrebljavanje kaĊenja i osvetljenja pri bogosluţenju, dakle simvoliĉna upotreba tamjana, kandila i sveća; neke druge forme kulta pak, koje postojahu već u prvom perijodu, tek sada dobiše razvijeniji oblik, tako osenjivanje znakom krsta, koje se dotle vršilo, koliko nam je – svakako samo iz afrikanske crkve – poznato, samo tako, što se crtao znak krsta na ĉelu jednim prstom, a sad se sve više razvijalo, dok nije dostiglo najpotpuniju formu, naime tako, da je išlo sa ĉela na prsa i sa jednog ramena na drugo,
Mijaĉ, Odzivi i dozivi, str. 144. Naglasak moj. O ovome detaljno u poglavlju: Poštovanje svetih ikona. 3 Jerotić, Staro i novo u hrišćanstvu, Beograd 2000. god. str. 23. 1
2
161
na Zapadu sa levog na desno, na Istoku sa desnog na levo, i to na Zapadu sa celom šakom, na Istoku sa tri prva prsta radi simvolisanja Svete Trojice, koja se pri tome obiĉno prizivlje. Tako i simvoliziranje blagosiljanja, koje se vršilo polaganjem znaka krsta nad drugim licem ili nad mnoţinom lica ili stvari ili samo u pravcu prema istima.“1 Da je osenjivanje krsnim znakom nastalo u okviru crkava na afriĉkom kontinentu, a da u drugim krajevima ono još uvek nije bilo poznato u II i III veku posle Hrista (a pogotovo u vreme apostola), Jevsevije potvrĊuje i sledećim iskazom: „Pri poĉetku i svršetku svake vaţnije radnje ušao je kod Hrišćana poboţan obiĉaj osenjivati se znakom spasonosnoga krsta u znak primanja, usvajanja spasenja. Po svedoĉanstvu Tertulijanovu u Africi se znak krsta metao na ĉelo. Kako se u to doba na Istoku metao znak krsta, nije nam poznato.“2 Što se pak tiĉe odeće koju koriste pravoslavni sveštenici, iz Biblije kao i iz istorijskih izvora saznajemo da su apostoli i starešine prvovekovnih crkava (kao i sam Hristos), za razliku od starozavetnih sveštenika koji su nosili specijalnu odeću, bili odeveni jednostavno – poput ostalih svojih savremenika. Srpskom narodu, koji je navikao da svoje bradate sveštenike uvek vidi odevene u crne mantije, propovednici evanĊeoskih crkava koji vrše bogosluţenja i kreću se u obiĉnim civilnim odelima (bogosluţenja uglavnom vrše obuĉeni u sveĉaniju civilnu odeću) izgledaju priliĉno ĉudno. Ipak, upravo takvo odevanje kojeg praktikuju bogosluţitelji u evanĊeoskim zajednicama, jeste nalik na ono koje su praktikovali i zastupali Hristos i apostoli! To iz prostog razloga što je, kao što smo utvrdili ranije, specijalno sveštenstvo - koje bi za svoju sluţbu zahtevalo i posebnu odeću - u periodu Novog zaveta (u Crkvi Hristovoj) potpuno nepotrebno. Evo šta je o odevanju prvovekovnih bogosluţitelja (apostola i ostalih starešina – nadglednika), zapisano od strane jednog pravoslavnog prezvitera: „Sama ĉinjenica da u Novom zavetu ne moţemo, na prvi pogled, da naĊemo neko uĉenje o svešteniĉkom odelu, sliĉno nekim drugim predmetima – ne treba da nas zbuni. U njemu zaista nema takvih propisa. Tu se mogu naći samo izvesne napomene o skromnosti u odevanju (Mt. 6, 28-30; Lk. 12, 27-28; Filiblj. 4, 5), dok su Hristos i apostoli nosili obiĉno narodno odelo. Štaviše, Hristos je napadao izvesnu specijalnu odeću kao licemerstvo (Mt. 23, 5). (...) Zato, posle apostolske epohe, u kojoj ne nalazimo neku osobitu odeću pastirstva (treba znati: da je i narodno odelo onoga vremena koje su nosili Hristos i apostoli – jednostavni plašt koji je pokrivao ĉitavo telo – dobro odgovarao pastirskoj svrsi), već krajem prvog veka postoje tragovi o njenom postojanju, o ĉemu svedoĉi apostolsko predanje i crkveni kanoni. U drugoj polovini IV veka imamo precizne propise o specijalnom svešteniĉkom odelu.“3 Jevsevije Popović, nasuprot Boţidaru Mijaĉu, ne spominje podatke o tome da je posebna odeća za „sveštenike“ poĉela da se uvodi već krajem I veka, već govori, da se prvi njen spomen nalazi tek „krajem prvog perijoda“, tj. negde pred kraj trećeg i u ĉetvrtom veku, uz isticanje da ne postoje podaci kako je ona u to vreme izgledala. Ovaj autor istiĉe da je tadašnja odeća verskih sluţitelja bila verovatno bele (ili neke druge svetle) boje, a ne uglavnom teget ili crne kao što je to danas sluĉaj. Tokom drugoga „perijoda“ (od 312. - 622. god), nastalo je gotovo sve ono od odeće što se i danas koristi
Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 638-639. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 436. Naglasak moj. 3 Boţidar Mijaĉ, Odzivi i dozivi, str. 194. Naglasak moj. 1
2
162
od strane sveštenstva u Istoĉnoj i Zapadnoj crkvi, uz naznaku da su neki delovi odeće uvedeni i mnogo kasnije u upotrebu.1 Tako, na primer, prema Jevsevijevom navodu, najniţi stepen klirika je u poĉetku nosio samo ogrtaĉ za ramena bez rukava, koji se naziva kratki felon. Nešto kasnije je ušlo u obiĉaj da i oni, poput klirika iz najbliţeg višeg klirikalnog stepena nose i osnovnu odeću, donju haljinu - belu tuniku, koje se naziva stihar. Ovu tuniku nose i ipoĊakoni i svi viši klirici. U deo svešteniĉke (Ċakonske) odeće spada i orar, duga traka koju Ċakoni nose prebaĉenu preko ramena i koja pada preko leĊa i prsa bogosluţitelja. Smatra se da je ova traka moţda, prvobitno, imala svrhu za brisanje usta onih koji se priĉešćuju, pošto se kod Rimljana svaka maramica za brisanje usta zvala orarium. Sa druge strane, orar sluţi i za davanje znaka za otpoĉinjanje bogosluţbenih radnji, i to tako što Ċakon podigne prednji kraj trake u vis – tako da to bude oĉevidno svima. Ovu traku za vršenje bogosluţenja nose i prezviteri, s tom razlikom što je ona na krajevima sastavljena i ušivena, te ne pada na leĊa i prsa svešteniku, već oba kraja padaju preko prsa. U ovom obliku, orar nosi i poseban naziv epitrahilj (okovratnik), i predstavlja znak dvostrukih duţnosti prezvitera prilikom bogosluţenja. Kod ovih crkvenih sluţbenika, preko stihara i epitrahilja oblaĉi se i dugaĉki felon, ogrtaĉ bez rukava koji pokriva prsa i leĊa, koji se opasuje pojasom. Sa druge strane, episkopi su u poĉetku imali pravo da nose sve napred pobrojane delove odeće, s tom razlikom što se na njihov felon stavljao i jedan krst, dok prezviterski feloni nisu imali ovaj znak. Ovaj komad odeće kod arhiepiskopa je bio ukrašen sa mnogo krstova, tako da se nazivao polistavrija (felon sa mnogo krstova). Deo episkopove odeće predstavlja i omofor tj. ogrtaĉ za ramena, koji je, prema Jevsevijevim reĉima, predstavljao imitaciju efoda, dela odeće starozavetnih prvosveštenika. Ovaj deo odeće je postao znak raspoznavanja i razlikovanja episkopa od prezvitera, a njegovo oblaĉenje signalizira poĉetak vršenja arhijerejskih radnji. Nadbedrenik je takoĊe deo odeće episkopa. To je ĉetvorouglasto platno koje je odeća za kolena ili bedra. Smatra se da je u poĉetku sluţilo kao peškir (ubrus) koji se koristio nakon što bi episkop, po uzoru na Hrista, oprao noge ostalim vernicima, što se posebno dešavalo na praznik Veliki Ĉetvrtak. Po kasnijem mistiĉnom tumaĉenju, ovaj nadbedrenik ima znaĉenje episkopske vlasti, tj. duhovnog maĉa. Što se pak tiĉe sakosa, liturgijske odeće koju su u poĉetku nosili samo patrijarsi (Jevsevije veli da nije poznato da li se on nosio pre „trećeg perijoda“ tj. pre VII stoleća), a koja predstavlja odeţdu nalik na vreću, sa polurukavima – izraĊenu od skupocene materije (po uzoru na starozavetne prvosveštenike ali i grĉko-rimske careve), ona je kasnije postala odevnim predmetom svih episkopa. Naime, do XII stoleća ovu odeću su nosili samo patrijarsi, od XIII su poĉeli da je nose i pojedini mitropoliti, a od XVII i svi ostali episkopi. Od ovog poslednjeg vremena patrijarsi su poĉeli da nose, zajedno sa posebno privilegovanim mitropolitima i arhiepiskopima, sakos ukrašen mnogim krstovima (sakos polistavros), da bi se razlikovali od ostalih arhijereja. Episkopi u posebnim sveĉanim prilikama nose i episkopski ogrtaĉ (mantiju, poput monaške - ali skupoceniju). U deo njihove opreme spada i ukras za prsa nazvan enkolpion, koji
1
„Tek u drugom perijodu doznajemo u tom pogledu više, i po vestima iz drugog perijoda u glavnom morao je već u prvom perijodu biti poloţen temelj onome, što smo ovaj ĉas naveli i zatim već u drugom perijodu u glavnom postojati sve, što se od odeća u crkvi danas upotrebljava; premda je nešto i kasnije pridošlo. I tako se, ne od jednom, nego malo po malo došlo do ovog sistema liturgijskih odeća ili odeţda.“ J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 677. Naglasak moj.
163
predstavlja imitaciju hošena, naprsnika starozavetnog prvosveštenika. Ovaj ukras za prsa se još naziva i panagijon (svetinja nad svetinjama), a predstavlja medaljon u kome se nalaze male ikone Isusa Hrista, Bogorodice sa malim Isusom ili ikona Svete Trojice, kao i krst. U najnovije vreme, ukoliko je enkolpion u obliku medalje u kojoj se nalazi slika Majke Boţije, onda se on naziva panagija (najsvetija). Episkopi uvek sa sobom nose i pastirsku palicu, koja je na vrhu ili savijena u obliku slova T, ili pak naĉinjena tako da sa dva kraja na vrhu dolaze dve zmijske glave jedna naspram druge (koje bi trebale da predstavljaju dvostruku mudrost arhijereja). Episkopi na svojim glavama nose i posebnu kapu koja se naziva mitra. Ona je naĉinjena delimiĉno po uzoru na krune grĉko-rimskih careva a delom na kape starozavetnih prvosveštenika. Upotreba mitre je zasvedoĉena tek od X veka, a sam njen naziv je prvobitno oznaĉavao obiĉno svetovno pokrivalo za glavu, koje je svako mogao da nosi. Na Istoku je mitru nosio najpre aleksandrijski patrijarh, a kasnije i ostali patrijarsi. Tek u XVIII veku su poĉeli da je nose svi episkopi, a kao posebno odliĉje i neki arhimandriti i protoprezviteri. Sa druge strane, mitre zapadnih episkopa su se razvijale tako da su na kraju dobile oblik pokrivala za glavu drevnih neznaboţaĉkih rimskih sveštenika, kao i sam njihov stari naziv infula. Ove infule su bile pokrivala za glavu saĉinjena od dve trougaone površine, sa vrhovima okrenutim na gore. Sa njihove zadnje strane vise dve trake niz leĊa, upravo kao kod pokrivala mnogoboţaĉkih sveštenika.1 Ove mitre kod zapadnih episkopa (biskupa) i samog pape, veoma nalikuju na glavu ribe sa otvorenim ustima. Ostaje nam da odgovorimo na pitanje, kakvo su znaĉenje imala ova pokrivala u starom rimskom mnogoboţaĉkom kultu (pošto smo već shvatili da mitre i kod istoĉnih i zapadnih arhijereja potiĉu iz mnogoboštva; mitre na Istoku saĉinjene su po uzoru na krune grĉko-rimskih careva a na Zapadu na kape paganskih sveštenika). Prema ameriĉkom istraţivaĉu Ralphu Woodrowu, mitra koju nose pape, iako je tokom vekova bila ukrašavana na razliĉite naĉine, ima identiĉan oblik kao krune koje nose bogovi i anĊeoska bića prikazana na drevnim paganskim asirskim crteţima. Sliĉnu ovoj kapi nosio je i riblji bog Dagon, koga su naroĉito poštovali Filisteji. Deo odeće poštovalaca ovog boţanstva je bila kapa nalik na glavu ribe otvorenih usta, dok je ostali deo ribljeg tela visio preko leĊa (upravo kao kod rimokatoliĉkih arhijereja, s jedinom razlikom što kod ovih poslednjih vise trake - infulae). Uostalom, sve pape nose i pagansku titulu „Pontifex Maximus“ koju je nosio i car Konstantin Veliki, kao i njegovi mnogobrojni paganski prethodnici. Prema pomenutom autoru, svešteniĉka odeća, koja je vekovima uvoĊena u okviru tradicionalnog hrišćanstva Istoka i Zapada, vodi poreklo iz paganskog Rimskog carstva, koje je svoje obiĉaje preuzelo iz još starijih mnogoboţaĉkih sistema. Tako, ovaj autor veli da starozavetni prorok Sofonija, navodeći Gospodnje reĉi upozorenja (Sofonija 1:4), zapisuje i reĉ kemarim (kamar), koja je oznaĉavala sveštenike idolopokloniĉke religije boga Vala. Prema podacima iz „Faussets Bible Encyclopedia“, ovi sveštenici su bili obuĉeni u odeću crne boje. TakoĊe, Jevsevije Popović iznosi ĉinjenicu da je carigradski patrijarh Akakije 476. godine odredio da odeća arhijereja, u danima ţalosti zbog neĉijeg muĉeništva, bude zatvoreno crvene boje (toboţe zbog identiĉnosti sa haljinom skerletne boje koju su Isusu ogrnuli rimski vojnici na dan raspeća). Sa druge strane, Woodrow zastupa mišljenje da je verovatno da današnji rimokatoliĉki kardinali nose odeću zatvoreno crvene boje iz razloga što je ona, poput mitri, prihvaćena iz drevne vavilonske religije 1
Svi prethodni podaci preuzeti su iz „Opšte crkvene istorije“ Jevsevija Popovića, tom prvi, str. 676-684.
164
(vidi: Jezekilj 23:14-15). Prema istorijskim podacima, neki sveštenici paganskih religija su nosili crvenu odeću (boje plamena) koja je simbolisala njihovu stvarnu ulogu – odrţavanje svetih vatri koje su gorele za vreme obrednih radnji.1 Ono što je sigurno jeste da prvovekovna apostolska Crkva nije imala niĉeg zajedniĉkog sa mnogim kasnije uvedenim crkvenim obiĉajima i praksama za koje se (barem za neke od njih) moţe zasigurno tvrditi da potiĉu iz mnogoboţaĉkih religija. Naravno, ostaje istina da su (kao što ćemo se uveriti i prilikom prouĉavanja tema u narednim poglavljima) crkveni autoriteti, prihvatajući paganske obiĉaje njima dodeljivali hrišćanska znaĉenja, ali to, sve u svemu, nije moglo da promeni neospornu ĉinjenicu da oni potiĉu iz mnogoboštva: „Ljubav prema alegorijskom tumaĉenju Svetoga Pisma prenesoše osobito mistiĉki bogoslovi i na akte kulta i institucije kulta, i tako se postepeno razviše simvoliĉka i alegorijska tumaĉenja svih bogosluţbenih radnja i stvari, ĉak i takvih, koje po sebi nemaju simvoliĉko odreĊenje, i tako nastade takozvano mistiĉko tumaĉenje i shvatanje svega što se tiĉe bogosluţenja.“2 A za kraj ovog dela poglavlja, ţeleo bih da navedem još dva teksta velikog srpskog prosvetitelja, koji je dobro ocenio razliku izmeĊu stvarnih duhovnih hrišćanskih vrednosti i mnogobrojnih novotarija uvedenih tokom vekova, koje su zamaglile pogled na izvorno apostolsko ispovedanje i versku praksu: „Toronj, zvona, polijeleji, kandila srebrna i ĉiraci, - sve je to mirska pompa i ukrašenije, a ne Hrista Spasitelja unevještene crkve, za koju je on svoju presvetu prolio krv. Duše naroda prosveštene i dobrodjeteljne, naravi neporoĉne i ĉiste: ovo je bratijo moja, pravi nebesni Sion i Hristova nevjesta, po svidjetelstvu apostolovu: „Vi jeste cerkov Boga ţiva!“ koju ko krasi, ukrasiće njega Bog; a ne zidovi, zvona, zlatotkane odeţde (ţenska ukrašenija) i srebrno posuĊe.“3 „Greci su ljudi kao i ostali ljudi, mogli su se lasno prevariti kao i drugi, a mi od njih primili, pak se našli u istom škripcu, pak sad sve druge za prelaštene drţimo, a sami sebe ĉiste kao sunce! Kad smo tako gotovi sve druge muštrati i suditi, nije li pravedno i vreme već da i sami sebe malo promuštramo i poprosudimo? Ĉini mi se da je ovo najpametnije. Kad su Greci i Latini od Hristova apostola primili hristijanski zakon, onda nije bilo ni ĉasnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni moštiju, ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva, ni najmanjeg kondaka. Za sve to blaţeni i sveti apostoli nisu ni reĉi ni slova niti znali niti mislili. A naši slavenski narodi primiše hristjanstvo neki od Grekov, a neki od Latina. No kad? Na devet stotina godina posle apostola. Sade nek mi kaţe ko zna: šta se nije moglo za d e v e t s t o t i n a g o d i n a izumiti i natrapati?“4 Prouĉavanja koja slede, a koja se odnose na sv. tajne braka i jeleosvećenja, biće kraća od prethodnih. Razlog za to je jednostavan. Upravo prouĉene svete tajne predstavljaju temelj na kojem stoji ĉitava pravoslavna graĊevina, te ih je stoga bilo potrebno detaljnije razmotriti i doneti pravilan zakljuĉak o njihovom (ne)biblijskom utemeljenju.
Woodrow, Babilonska misterijska religija, str. 114. J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 639. 3 D. Obradović, Sabrana dela, str. 668. 4 Navedeno delo, str. 687-688. Naglasak moj. 1
2
165
SVETA TAJNA BRAKA Na poĉetku, moram da priznam da se Istoĉna crkva nalazi najbliţe istini po pitanju zastupanja svoga uĉenja upravo o ovom sakramentu. Iako, kao što smo već utvrdili, imaju veoma loše razumevanje drugih biblijskih istina, po pitanju braka postoji „samo“ nekoliko nedoslednosti u odnosu na uĉenje Svetog pisma. Naime, Pravoslavna crkva zastupa svetost braĉne zajednice izmeĊu muškarca i ţene (doduše samo teorijski) i razvod braka dozvoljava samo zbog uĉinjene preljube od strane jednog od supruţnika. TakoĊe, veruje da povezanost muţa i ţene pruţa sliku povezanosti Hrista i Njegove Crkve. „U Crkvi našoj novozavetnoj, brak prerasta u Svetu Tajnu carstva Boţjeg, koja ĉoveka vodi u veĉnu radost i u veĉnu ljubav duhovnu i sklapa se ne samo za ovaj privremeni ţivot no za svu veĉnost. U njoj mladenci, blagodaću Boţjom koja se na njih izliva kao bezgraniĉna ljubav, rastu kao ĉudesno i sveto zdanje duhovno sjedinjeno jednom mišlju, jednom voljom, jednim osećanjem i neraskidivo supruţansko jedinstvo, kome je cilj produţenje roda ljudskog i proslavljanje Boga. Tako su u svetinji braka muţ i ţena jedno i stoje iznad srodstva, dok sinovi i kćeri prema roditeljima stoje u prvom stepenu srodstva, a unuci u drugom itd. Istina je, dakle, ţiva: brak je svetinja i najstarija ustanova u ĉoveĉanstvu. Njome se ukazuje na nebesku ljubav izmeĊu Hrista i Crkve. Ona je kamen temeljac ĉoveĉanstva. Otuda: kakav brak takva porodica; kakva porodica takva drţava; kakva drţava takvo i ĉoveĉanstvo. Zato naša Sveta Crkva ne prestaje da poziva decu svoju da braĉnu zajednicu svoju osveštavaju venĉanjem u Crkvi gde supruţnici postaju jedno duhovno jedinstvo i uĉi ih da svetinju braka ĉuvaju kao zenicu oka svoga, a razvod braka dozvoljava samo u krajnjem sluĉaju, zbog dokazanog brakolomstva – zbog preljube.“1 Ipak, postoji nekoliko stvari koje bih mogao da primetim na osnovu svega do sada spoznatog o Pravoslavlju. Naime, isti izvor kojeg sam upravo citirao, tvrdi da je Hristos ustanovio i osveštao sv. tajnu braka i to prilikom svoga prisustvovanja na svadbi u Kani Galilejskoj.2 Naravno, iako brak i jeste uistinu boţanska ustanova, on se nigde u Bibliji ne naziva svetom tajnom. Kada Lazar Milin u svojoj apologetici pokušava da opravda svetotajinstvo braka, on navodi i stihove iz poslanice Efescima, iz petog poglavlja, za koje smatra da predstavljaju dokaz ispravnosti pravoslavnog uĉenja: „MeĊutim kad se proĉitaju napred spomenuta mesta iz Biblije, kad se setimo kako je Bog stvorio prvog ĉoveka i ţenu i blagoslovio ih rekavši im da se mnoţe i da napune Zemlju, kad se proĉitaju reĉi Spasiteljeve o Braku gde On zapravo ponavlja Boţje reĉi iz knjige postanja da će ĉovek i ţena postati jedno telo, i kad se primi pouka apostola Pavla koji braĉnu vezu izmeĊu muţa i ţene smatra i naziva tako velikom i blagoslovenom tajnom kao što je veza izmeĊu Hrista i Crkve, pa kad se uz sve to uzme u obzir prisustvo Hristovo na svadbi u Kani Galilejskoj (Jn. 2, 1-11), onda se jasno i nesumnjivo vidi da je Brak sveta tajna kojom se braĉnicima daje blagoslov Boţji i kroz koju oni primaju blagodatnu pomoć Boţju da svoju braĉnu vezu ostvare na onaj naĉin kako to Bog zahteva od svakog hrišćanina. Da je, pak, crkva oduvek, od doba apostolskog, smatrala brak svetom tajnom, to se vidi iz već navedenih 1 2
Veronauka u kući, str. 41. Vidi: Navedeno delo, str. 39.
166
reĉi apostola Pavla u Poslanici Efescima, gde on ovu vezu izmeĊu muţa i ţene smatra i naziva velikom tajnom uporeĊujući je sa duhovnom vezom Hrista i Crkve.“1 Ipak, i ovoga puta je g-din Milin pogrešio u razumevanju novozavetnog teksta. Evo kako glasi odlomak na koji se ovaj teolog pozvao: „Ţene da se pokoravaju svojim muţevima kao Gospodu, jer muţ je ţenina glava kao što je i Hristos glava Crkve, on kao spasitelj svoga tela. I kao što se Crkva pokorava Hristu, tako i ţene da se pokoravaju muţevima u svemu. Muţevi, volite svoje ţene – kao što je i Hristos zavoleo Crkvu i samoga sebe predao za nju, da je posveti, oĉistivši je vodenim kupanjem i reĉju, da sam sebi postavi slavnu Crkvu, koja nema mrlje, ni bore, ili tako što, nego da bude sveta i neporoĉna. Tako su i muţevi duţni da vole svoje ţene kao svoja telesa. Ko voli svoju ţenu – samoga sebe voli. Jer niko nikada nije omrznuo svoje telo, nego ga hrani i greje – kao i Hristos Crkvu, jer smo udovi Hristova tela. ‘Zato će ĉovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ţenu svoju, i biće dvoje jedno telo’. Ova tajna je velika, a ja govorim misleći na Hrista i na Crkvu. Pa i vi, svaki pojedini da voli svoju ţenu kao samoga sebe, a ţena da se boji muţa.“2 Kao što sam napomenuo na poĉetku ovog poglavlja, za nas zemaljske ljude sputane mnogim ograniĉenjima, mnoge Boţije odluke predstavljaju tajnu. Veliku tajnu predstavlja i sva dubina povezanosti muţa i ţene pred Bogom, koje On, od momenta zakljuĉenja braka ne posmatra više kao dve odvojene liĉnosti – već kao jednu jedinu. U tome se i ogleda sva veliĉanstvenost braĉne zajednice – u potpunom duhovnom, duševnom i telesnom jedinstvu supruţnika. Apostol Pavle u upravo navedenom tekstu daje do znanja vernicima da je i Hristos sa svojom Crkvom (svim nanovoroĊenim ljudima) povezan na istovetan naĉin. Pred Bogom Ocem, Isus Hristos i njegova Crkva se nalaze u potpunom jedinstvu – što predstavlja još jedan garant veĉnog spasenja svake verujuće osobe. Ono što takoĊe jasno proizilazi iz navedenog teksta, iz stihova 30-32, jeste da kada govori o „velikoj tajni“ Pavle misli na Hrista i Crkvu, a ne na supruţnike. Evo kako glase ovi stihovi Novog zaveta u prevodu dr Dimitrija Stefanovića i komisije svetog arhijerejskog sinoda SPC: „Jer smo udi tela njegova. Zato će ĉovek ostaviti oca i mater i prilepiće se ţeni svojoj, i biće dvoje j e d n o telo. Ova tajna je velika: ja govorim za Hrista i za crkvu.“ „Jer smo udovi tijela njegova, od mesa njegova i od kostiju njegovih. Toga radi ostaviće ĉovjek oca svojega i mater i prilijepiće se k ţeni svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi.“ (Naglasak moj). Mislim da je prevod komisije arhijerejskog sinoda u ovom sluĉaju najjasniji. Hristovi vernici, koji predstavljaju udove Njegovog tela (1. Kor. 12:12, 18, 27), jesu, duhovno reĉeno, „od mesa njegova i od kostiju njegovih“. Zajedništvo i jedinstvo muţa i ţene, o kojem Pavle govori u ovom poglavlju, jeste svima vidljivo i uoĉljivo. Muţ i ţena ţive zajedno u istom domu, spavaju u istom krevetu i poseduju intimnost kakvu ne dele ni sa kim drugim. MeĊutim, ono što predstavlja odista „veliku tajnu“ jeste prava i organska povezanost vaskrslog Spasitelja Isusa koji je na nebesima - sa svojim vernicima koji su na zemlji. Gospod se naime, dok je još bio na zemlji, molio ovako: „Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu reĉ veruju u mene, da svi budu jedno, kao što si ti, Oĉe, u meni i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama. Dao
1 2
Milin, Crkva i sekte, str. 339-340. Naglasak moj. Poslanica Efescima 5:22-33.
167
sam im slavu, koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo mi jedno; ja u njima, a ti u meni, da budu savršeno ujedinjeni, da zna svet da si me ti poslao, i da si ih ljubio kao što si ljubio mene. Oĉe, ţelim da oni, koje si mi dao, budu sa mnom tamo gde sam ja, da gledaju moju slavu, koju si mi dao, zato što si me ljubio pre stvorenja sveta. Oĉe pravedni, svet te nije upoznao, a ja sam te upoznao, pa i ovi saznaše da si me ti poslao. I obznanio sam im tvoje ime i obznaniću, da ljubav, kojom si me ljubio, bude u njima i ja u njima.“1 U skladu sa uslišenjem Gospodnje molitve, u kojoj je iskazao teţnju za meĊusobnim savršenim duhovnim jedinstvom vernika, kao i za njihovim apsolutnim jedinstvom sa Ocem i Sinom, ĉlanovi novozavetne Crkve predstavljaju udove Hristovog tela, sa kojima je On povezan na isti naĉin kao glava sa ostatkom ĉoveĉjeg organizma. UporeĊujući odnos vernika i Hrista, koji su nekada bili „dvoje“ (tj. odvojeni jedan od drugoga - pre obraćenja svakog pojedinog grešnika koji pokajanjem i verom u Spasitelja postaje delom Crkve) a sada su postali „jedno telo“ (sliĉno braĉnom sjedinjavanju dve osobe suprotnog pola) apostol veli: „tajna je ovo velika“, misleći pri tom na povezanost i jedinstvo Hrista i Crkve. Dakle, Milinova tvrdnja da Pavle u poslanici Efescima 5:22-33 brak naziva „svetom tajnom“ ipak ne stoji. Zapravo, kao što smo spomenuli i na poĉetku ovog poglavlja, ni veliki teolog Istoĉne crkve iz VIII veka, sv. Jovan Damaskin, u svoje vreme nije nazivao brak svetom tajnom. Tajna povezanosti muţa i ţene jeste velika, ali se u Bibliji ne naziva „sakramentom“ kojeg je Hristos ustanovio i „osveštao“. Ţelim takoĊe da pojasnim svoju tvrdnju sa poĉetka ovog dela poglavlja, a koja glasi da Pravoslavna crkva samo „teorijski“ zastupa neraskidivost braĉne zajednice, koja je zapoveĊena Gospodnjom reĉju: „Tako nisu više dva nego jedno telo. Što je dakle Bog sastavio, ĉovek neka ne rastavlja“ (Mt. 19:6). U poglavljima pod naslovom „Pravoslavno monaštvo“ i „Ţitija svetih“, koje moţete da ĉitate u nastavku knjige, naveo sam veći broj primera o tome da su mnogi (oţenjeni) ljudi, koji se u Istoĉnoj crkvi poštuju kao svetitelji, zauvek napuštali svoje ţene i decu i odlazili u manastire, šume i pustare iz kojih se naravno, svojim porodicama više nikada nisu vratili. Ovakvi primeri su za pravoslavne oĉigledno vredni pohvale – kao i našega ugledanja – pošto su u Ţitijima spomenuti i od prepodobnih i blaţenih uĉinjeni. Sa druge strane, u poglavlju o monaštvu ćemo takoĊe moći da uvidimo da uĉenje svetih otaca i kanoni „Crkve“ zapovedaju da se bivši monah, koji je napustio manastir i oţenio se, mora uz pomoć drţavne prisile da razvede od ţene po svaku cenu, vrati u manastir, i za kaznu, pod anatemom, zatvori u keliju iz koje nema prava da izaĊe do kraja ţivota. Iz svih tih mnogobrojnih primera sa kojim ćemo imati prilike da se upoznamo, valjda će nam postati jasnije kako se to i na koji naĉin pravoslavni zalaţu za neraskidivost braĉne zajednice. Boţija Reĉ se, u tom sluĉaju, poštuje samo do momenta dok ne protivreĉi uĉenjima svetih otaca (tj. svetom predanju). Da je tvrdnja koju sam upravo izneo i više nego istinita, dokazaće nam i sledeći izvodi iz svetootaĉkog predanja. Naime, iz Svetog pisma i crkvene istorije je poznato da su prve crkvene starešine (prezviteri tj. episkopi) bili oţenjeni ljudi. Tek je popularizacijom monaškog naĉina ţivota u kasnijim vekovima, postao ustaljen obiĉaj da se episkopi biraju iz redova 1
Ev. po Jovanu 17:20-26. Naglasak moj.
168
monaha, a ne onih koji su ţiveli u braku.1 Tako se, potpuno suprotno nauĉavanju Hristovih apostola koji u Pismu zapovedaju da episkopi moraju biti oţenjeni (1. Tim. 3:2; Titu 1:6-7), u kasnijim vekovima smatralo da episkop koji nakon svoga postavljenja u tu sluţbu i dalje nastavi da ţivi sa svojom zakonitom ţenom, predstavlja sablazan – te da se sa njom mora obavezno rastati. Evo kako glasi 12. pravilo Šestog vaseljenskog sabora, odrţanog u Konstantinopolju (Carigradu) krajem VII veka posle Hrista: „Saznali smo i ovo: u Africi, Liviji i po nekim drugim oblastima, neki od tamošnjih bogoljubaznih predstojatelja (episkopa; prim. I. S.) nastavljaju da ţive zajedno sa svojim ţenama i nakon što je nad njima obavljeno rukopoloţenje, te na taj naĉin postaju predmet sablazni i spoticanja za narod. Pošto naše nastojanje mora biti usmereno i na to da oni kojima je dato staranje o vernicima budu besprekorni u svakom pogledu, ustanovljujemo da oni više ne ĉine pomenuto nedelo.“2 Naravno, „sveti oci“ prisutni na ovom Saboru su veoma dobro znali da Gospodnja Reĉ uĉi da brak episkopa ne predstavlja nedelo već upravo bogougodno delo, pa su pokušali da za potporu svom „pravilu“ pronaĊu opravdanje citirajući druge biblijske stihove, na taj naĉin suprotstavljajući Pismo samom sebi i iskazujući potpuno pogrešno razumevanje, sa svoje strane navedenih, svetih tekstova. Evo kako glasi nastavak prethodno navedenog odlomka: „Mi ovo kazujemo ne da bi se ukidalo ili izopaĉavalo ono što je ustanovljeno od Apostola, nego zbog toga što se staramo o spasenju i o napredovanju naroda u dobru i vrlinama, te da nikakva ljaga ne bude na svešteniĉkom ĉinu. Jer, sveti apostol kaţe: „Sve ĉinite na slavu Boţiju; ne budite na sablazan ni Judejima, ni Jelinima, ni Crkvi Boţijoj, kao što i ja u svaĉemu svima ugaĊam, ne traţeći svoje koristi, nego mnogih, da se spasu. Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista“ (1. Kor. 10, 31-32; 11, 1). A za koga se dozna da ĉini ono šta je pomenuto, neka bude svrgnut.“3 Sudeći po prethodnom navodu, ukoliko se nekom pojedincu ili grupi ljudi, još uvek neutvrĊenim u veri i poznanju Boţije volje, „ne sviĊa“ supruga dotiĉnog episkopa, njemu treba narediti da se razvede nakon svoga rukopoloţenja, da ne bi, toboţe, „vernom narodu“ bio na „sablazan“?!? Apostol Pavle u navedenim tekstovima svakako nije ţeleo da kaţe kako zdravu, Duhom nadahnutu, Gospodnju nauku treba prilagoĊavati nezrelom rasuĊivanju duhovnih neznalica! Nasuprot tome, apostol se trudio da ne bude na sablazan nikome po pitanju vršenja nekih sporednih radnji propisanih u Mojsijevom zakonu, kao što su obrezanje, ĉista i neĉista jela, svetkovanje odreĊenih praznika i tome sliĉno. Iz knjige Dela apostolskih, kao i nekih novozavetnih poslanica saznajemo da je Pavle ţiveo „kao po zakonu“ dok je bio u ĉisto jevrejskom društvu (1. Kor. 9:19-20) dok je „kao bez zakona“ ţiveo meĊu hrišćanima koji su bili poreklom mnogobošci (st. 21). Njegovo prilagoĊavanje okruţenju se nipošto nije odnosilo na srozavanje i menjanje znaĉenja veĉitih Boţijih zapovesti, kao što je, izmeĊu ostalog i uĉenje o neraskidivosti braka. Uostalom, apostol nas je pozvao da se ugledamo na njega kao i on na Hrista, pa i po pitanju ozbiljnog Gospodnjeg upozorenja koje glasi: „Što je dakle Bog sastavio, ĉovek neka ne rastavlja.“
Detaljnije o ovoj temi u poglavlju: Pravoslavno monaštvo. Knjiga pravila, Šibenik 2003. god. str. 36. Naglasak moj. 3 Na istom mestu. 1
2
169
Evo kako je Dositej Obradović, koji je dobro poznavao crkvenu istoriju, prokomentarisao odbijanje jednog mudrog ĉoveka iz V veka, po imenu Sinesija, da napusti svoju ţenu radi zauzimanja episkopskog poloţaja: „U to isto vreme nahoĊaše se u Egiptu, u gradu Kirini, jedan vesma uĉen i dobrodjeteljnoga ţitija ĉlovek, zovomi Sinesij, kojega svi cerkovni naši uĉitelji nariĉu (...) Premudri Sinesij. Ovoga zadugo mole i prinuţdavaju da primi episkopstvo grada Kirine, no on oţenjen budući (a tada se već bio uveo obiĉaj da su episkopi neţenjeni), kaţe svima ĉisto da on neće nipošto primiti episkopstva, za dva uzroka: prvo, što ţenu svoju ne bi ostavio za sve eparhije i za sva episkopstva i patrijaršestva na svetu; a drugo, što on kako uĉen ĉovek, ne moţe verovati sve što prosti veruju, niti pak lagati da kaţe da veruje to što za istinito ne priznaje. Sve ti to ovom ĉoveku ni dlake ne pomogne. Njemu se dozvoli da on veruje kako zna da je bolje, i ţenu svoju da drţi, i deĉicu, ako mu bog da, s njom da raĊa, samo neka bude episkop; i na ovi naĉin primi ovu sluţbu.“1 Ipak, iako je Sinesiju pošlo za rukom da bude episkop i da u isto vreme bude oţenjen, nešto više od dva veka kasnije, 680. godine posle Hrista, na Saboru koji je i doneo maloĉas navedeno „pravilo“, ovakva mogućnost je zabranjena, uz pretnju svrgnućem onoga koji ostane neposlušan. U isto vreme, na pomenutom Saboru je doneto i „pravilo“ koje reguliše dalji naĉin ţivota bivše supruge tek postavljenog episkopa. Evo kako ono glasi: „Ţena onoga koji je uzveden na episkopsko dostojanstvo, pošto se prethodno razluĉi kroz zajedniĉku saglasnost sa svojim muţem, neka nakon toga što joj je muţ postavljen za episkopa, pristupi u manastir koji je daleko od episkopije kojom upravlja njen nekadašnji muţ, a od episkopa neka dobija šta joj je potrebno za izdrţavanje.“2 Smatram da je oĉigledno da ovakve svetootaĉke zapovesti koje se odnose na ţivot crkvenih starešina i njihovih zakonitih supruga nisu ni malo u skladu sa bogonadahnutom Boţijom Reĉi. A pošto Pravoslavlje smatra da je sveto predanje (u koje na prvom mestu spadaju odluke Vaseljenskih sabora) jednako nadahnuto Svetim Duhom poput Svetog pisma, verujući da njegovo uĉenje predstavlja dopunu Bibliji, onda je jasno da je istinita moja ranije izreĉena tvrdnja o samo „teorijskom“ zalaganju Istoĉne crkve za neraskidivost braĉne zajednice. Upravo smo videli iz istorije da se brak u Istoĉnoj crkvi i te kako mogao rastaviti, i to sukobljavanjem ljudskih predanja veĉnim Boţijim odreĊenjima i zapovestima. Podsetimo se reĉi Gospoda Isusa Hrista koje je izrekao svojim savremenicima – tradicionalistima, a koje bismo i mi mogli da uputimo na raĉun onih koji svojim „pravilima“ nauĉavaju upravo suprotno Hristu i apostolima: „‘Ovaj narod me poštuje usnama, a srce njihovo je daleko od mene. Uzalud me poštuju uĉeći nauke koje su ljudske zapovesti’. Ostavivši Boţiju zapovest drţite ljudsko predanje (...) I govoraše im: lepo ukidate Boţiju zapovest, da saĉuvate svoje predanje.“3 Ukoliko pored svega ovoga spomenem još i ĉinjenicu da uĉenje svetih otaca podrazumeva i to da je Bogom blagoslovljen i pravovaljan (punovaţan) samo onaj brak
Vidi: D. Obradović, Sabrana dela, str. 656. Knjiga pravila, str. 45. (48. pravilo Šestog vaseljenskog sabora). 3 Ev. po Marku 7:6-9. 1
2
170
koji je zakljuĉen od strane prezvitera ili episkopa koji poseduju apostolsko prejemstvo, te da svi ostali brakovi (sklopljeni izmeĊu ateista, nepravoslavnih i sl.) zapravo pred Bogom predstavljaju bludnu vanbraĉnu vezu1, onda je jasno kakvo mišljenje o mnogim pristojnim i ĉasnim srpskim domaćinima i njihovim suprugama, koji se za vreme pedesetogodišnjeg vladajućeg socijalizma nisu venĉavali u crkvi već samo pred drţavnim organima (u Opštini), imaju oci Pravoslavne crkve.2 Nasuprot stavovima tradicionalne Istoĉne crkve i praksi koju je sprovodila kroz istoriju, zajednice evanĊeoskih protestanata maksimalno poštuju braĉne zavete svojih ĉlanova. Pošto svoje uĉenje baziraju iskljuĉivo na Bibliji, evanĊeoski vernici propovedaju i u praksi drţe Boţije zapovesti koje se odnose na brak. Oni poštuju svaki brak zakljuĉen po drţavnim, društvenim ili verskim propisima izmeĊu osoba suprotnog pola koje nisu u bliskom krvnom srodstvu, i takav brak smatraju neraskidivom zajednicom pred Bogom, bez obzira da li su supruţnici hrišćani, pripadnici drugih religija ili ateisti. TakoĊe, evanĊeoski hrišćani zastupaju verovanje da svaka od Boga roĊena osoba (mladić ili devojka) treba da za braĉnog druga izabere u veri srodnu osobu, a ne onu koja ne deli ista religijska uverenja. To iz razloga što, kao što je i ranije bilo govora, braĉna zajednica podrazumeva i istovetna duhovna interesovanja (jedinstvo duha) a ne samo telesnu ljubav zasnovanu na ĉulnosti. Apostol Pavle je prvovekovne hrišćane koji su planirali da stupe u brak pouĉavao da za supruţnike uzimaju samo verujuće ljude (hrišćane) a ne one iz neznaboštva: „Ţena je privezana dok joj muţ ţivi; a ako joj muţ umre, slobodna je da se uda za koga hoće, samo u Gospodu.“3 Na isti naĉin na koji je Gospod u Starom zavetu zabranio Izrailjcima da stupaju u brak sa pripadnicima okolnih mnogoboţaĉkih naroda, iz razloga postojanja velike mogućnosti da ovakav savez dovede do bogootpadnuća jevrejske nacije4, On to ĉini i u periodu novozavetne Crkve. Citirajući starozavetne tekstove, Pavle kazuje ovako: „Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuĊ; jer ĉega zajedniĉkog ima pravednost sa bezakonjem? Ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? U ĉemu se 1
Ovakvu tvrdnju sam liĉno ĉuo od episkopa timoĉkog g-dina Justina Stefanovića, za vreme predavanja kojeg je odrţao sredinom 90-tih godina u Zajeĉaru, u zgradi eparhije timoĉke pred 50-tak okupljenih vernika.
Stavovi Pravoslavne crkve u odnosu na ovakve brakove (pravoslavnih sa nepravoslavnima) koji su sklopljeni u skladu sa civilnim ali ne i crkvenim propisima, su vrlo strogi. Prema svetootaĉkim kanonima ovakvi brakovi nisu punovaţni pred Bogom i treba ih što pre dovesti do razvoda: „Nije dopušteno pravoslavnom muškarcu da stupa u brak sa ţenom koja je jeretik, a takoĊe ni pravoslavnoj ţeni da se venĉava sa jeretikom. Ako se otkrije da je neko postupio protivno ovom pravilu, neka se takav brak smatra za ništavan i neka se ta nezakonita veza prekine jer ne treba da se meša ono što se ne moţe mešati, niti se moţe sastavljati zajedno jagnje i vuk, ni sa Hristovim delom nasledstvo grešnika. Ko prestupi protiv ovoga što smo ustanovili, taj neka bude odluĉen.“ Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve, str. 50. Naglasak moj. Citat prvog dela 72. pravila Šestog vaseljenskog sabora. Nasuprot pravoslavnom stavu da je potpuno slobodno razvesti brak koji poseduje napred navedene karakteristike, biblijsko uĉenje podrazumeva neophodnost pravilnog izbora supruţnika (koji ukljuĉuje da nanovoroĊena osoba treba da stupi u brak sa takoĊe nanovoroĊenom osobom). Ali, ako Bogu verna osoba ipak stupi u brak sa bezvernom, Biblija ni u jednom svom tekstu ne dopušta da se takav brak razvede, ne bi li se na taj naĉin poĉinjena „greška“ ispravila. 3 1. Kor. 7:39. Naglasak moj. 4 Vidi: 5. Mojs. 7:1-5 2
171
Hristos slaţe sa Veliarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? Kako se hram Boţiji slaţe sa idolima? Mi smo, naime, hram Boga ţivoga, kao što Bog reĉe: ‘Stanovaću i ţiveću meĊu njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod. Zato otidite od njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dotiĉite ono što je neĉisto, pa ću vas primiti, i biću vam otac, a vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedrţitelj ’.“1 Naravno, apostolskim uĉenjem se podrazumevalo i to da, ukoliko je neka osoba, koja je sklopila brak dok je još bila u stanju bezverja, prihvatila Hrista za Spasitelja, ona treba i dalje da nastavi da ţivi sa svojim dotadašnjim braĉnim drugom – iako ovaj nije iskusio hrišćansko obraćenje. (1. Kor. 7:12-15; 1. Petr. 3:1-6). Nasuprot mnogobrojnim sluĉajevima razvoda brakova koji se dešavaju u Srbiji iz raznoraznih razloga, a ĉiji su nesrećni akteri uglavnom ĉlanovi Srpske pravoslavne crkve, meĊu nanovoroĊenim evanĊeoskim vernicima su razvodi veoma retka pojava i dešavaju se uglavnom u sluĉajevima kada supruţnik koji nije doţiveo hrišćansko preobraćenje, ispunjen predrasudama, ţeli da napusti zajedniĉki ţivot sa osobom koja je, tokom braka, postala evanĊeoskim vernikom (vidi: 1. Kor. 7:15). EvanĊeoske protestantske zajednice predstavljaju, dakle, društva muškaraca i ţena koji ţive u skladnim braĉnim zajednicama, formirajući tako zdrave i ĉvrste porodice. Ovu ĉinjenicu, uostalom, priznaje i Lazar Milin u svojoj knjizi: „Sektaši nemaju svetu tajnu braka, ali imaju izvesne obrede prilikom venĉanja. Što je vaţnije i pohvalnije, oni brak smatraju izvanredno ozbiljnom ustanovom tako da neki od njih uopšte ne dozvoljavaju razvod braka. Oni se, dakle, prema braku odnose kao prema svetinji, iako to ne nazivaju formalno svetom tajnom, jer su još prvi reformatori izbrisali brak iz broja svetih tajni.“2 Pošto su evanĊeoski vernici već dobili pohvalu i od pravoslavnih – po pitanju njihovog ozbiljnog shvatanja braĉnih zaveta, vreme je da izvuĉemo i konaĉni zakljuĉak. Potpuno sam uveren da je mnogo bolje pripadati verskoj zajednici koja brak ceni i poštuje povrh svega, pa makar ga i ne nazivala svetom tajnom, nego pripadati crkvi koja ga ubraja u sakramente, a ĉiji kršteni, miropomazani i priĉešćivani vernici uništavaju svoje ţivote razvodima brakova, koji dolaze kao rezultat preljube i mnogih drugih vidova meĊusobnog nepoštovanja supruţnika.
SVETA TAJNA JELEOSVEĆENJA Kao što i samo ime kazuje, ova sveta tajna se odnosi na osvećenje jeleja (tj. ulja). Paţljiv ĉitalac Svetog pisma će, naravno, odmah uoĉiti da se u novozavetnim spisima ni na jednom mestu ne spominje bilo kakvo osvećenje ulja, te zakljuĉiti da ni ovaj sakrament ne potiĉe od Hristove nauke i apostolske crkvene prakse. No, pre nego što nešto više kaţem o ovoj temi sa evanĊelske i istorijske taĉke gledište, ţelim da navedem nekoliko tekstova iz pravoslavne literature koji nam objašnjavaju na koji naĉin Istoĉna crkva shvata ovu svetu tajnu: „Uz lekarsko staranje, bolesnik koji veruje moli se Bogu za svoje zdravlje, jer Bog ĉini ĉesto ono što je ĉoveku – lekaru nemoguće. Poĉesto su bolesniku potrebne molitve „starešina crkvenih“ – sveštenstva, koji usrdnom i dugotrajnom molitvom, prema ĉinu u Trebniku, prizivaju milost Boţju na bolesnika i mole se za njegovo isceljenje 1 2
2. Kor. 6:14-18. Naglasak moj. Milin, Crkva i sekte, str. 339. Naglasak moj.
172
pomazujući ga osvećenim uljem – zbog ĉega se ovaj ĉin i zove jeleosvećenje. Tamo gde su zanemoćale ljudske moći treba prizivati svemoć Boţju koja se pojavljuje i kroz svetu tajnu jeleosvećenja. Kada naiĊu bolesti i nedaće Sveta crkva, kao saţaljiva mati ustanovila je za teške bolesnike – Svetu tajnu jeleosvećenja. Za ovu svetu tajnu sv. apostol Hristov veli: „Boluje li ko meĊu vama, neka dozove starešine crkvene, te neka ĉitaju molitvu nad njim, i neka ga pomaţu u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku, i dignuće ga Gospod, a ako je grehe uĉinio, oprostiće mu se... Molite se, dakle, Bogu jedan za drugoga da ozdravite, jer neprestana molitva pravednog mnogo moţe pomoći“ (Jakov. 5, 14-16).“1 „Sveta tajna jeleosvećenja. I ona je dokaz premudrog Boţijeg promišljanja o ljudima. Kao sveznajući, On sve predviĊa, i kao milostiv priprema izlaz iz svake situacije. On zna da će ljudi, posle odvajanja od Njega, izvora ţivota i zdravlja, biti podloţni bolestima, pa im je pripremio lek u vidu ove svete tajne, i preporuĉio svojim apostolima da je vrše nad bolesnicima. I apostoli „mazahu uljem (osvećenim, razume se) mnoge bolesnike, i isceljivahu“ (Marko 6, 13). Zato sveti apostol Jakov preporuĉuje hrišćanima da u bolesti koriste ovu svetu tajnu: „Boluje li ko meĊu vama, neka dozove starešine crkvene, te neka ĉitaju molitvu nad njim, i neka ga pomaţu uljem u ime Gospodnje. I molitva vere pomoći će bolesniku, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe uĉinio, oprostiće mu se“ (Jakov 5, 14-15).“2 Iz upravo navedenih tekstova smo saznali nekoliko glavnih podataka, a to su: - Sv. tajnu jeleosvećenja ustanovila je „Sveta Crkva“ i ona se vrši pomazanjem osvećenim uljem i to nad teškim bolesnicima; - Ova sveta tajna potiĉe od apostola koji su, „razume se“ pomazivali bolesnike osvećenim uljem; - Ovu svetu tajnu vrše pravoslavni sveštenici pri ĉemu se mole (tj. ĉitaju molitve) za isceljenje bolesnika; - Apostoli preporuĉuju da se nad bolesnim hrišćanima vrši ova sveta tajna. Prema mom dubokom uverenju, tekstovi iz pravoslavne literature koje sam maloĉas naveo nisu u skladu ni sa onim što proizilazi iz novozavetnog uĉenja apostolskog hrišćanstva, niti pak sa dokumentima iz crkvene istorije. Ono što je sigurno jeste da pravoslavni bogoslovi i u vezi ovog svog uĉenja o jeleosvećenju, poseţu za nekorektnim tumaĉenjem biblijskih tekstova, protivno istorijskim ĉinjenicama – a sve u ţelji da dokaţu valjanost svetopredanjskog nebiblijskog nauĉavanja. Da bih dokazao da uĉenje o „svetoj tajni osvećenja jeleja“ ne potiĉe iz Svetog pisma, pre nego što navedem podatke iz dela Jevsevija Popovića, ţelim da istaknem jednu vaţnu ĉinjenicu – a to je da nam ni sam naziv ovog sakramenta, „osvećenje ulja“, ne daje za pravo da ga povezujemo sa bilo kojim novozavetnim dogaĊajem. Naime, ukoliko je ova sv. tajna uistinu utemeljena na apostolskoj nauci, izgleda neverovatno da nijedan Hristov uĉenik nije ništa zapisao o tome da je ikada sa njihove strane bilo osvećivano ulje – za bilo kakve potrebe. Naime, iako su apostoli, kao i ostale crkvene starešine, u prvom veku pomazivali uljem bolesnike i molili se za njihovo isceljenje, pominjanje ovih dogaĊaja nipošto ne dokazuje postojanje „sv. tajne jeleosvećenja“ – već postojanje prakse „pomazivanja uljem u ime Gospodnje“, što su dve potpuno razliĉite stvari. Drugo, protojerej Marinković, navodeći ĉinjenicu da su apostoli imali
1 2
Veronauka u kući, str. 41-42. Naglasak moj. Ţ. Marinković, Najbolji vaspitaĉ, str. 263. Naglasak moj.
173
praksu da pomazuju bolesne i da ih time leĉe, govori da se sasvim izvesno „razume“ da je ovo ulje bilo najpre osvećivano (iako u Bibliji to nigde ne piše). No, da bih odmah razrešio nedoumicu oko toga da li su apostoli zaista osvećivali ulje ili nisu, navešću podatke iz crkvene istorije: „Ni o pomazivanju bolesnika (...) tj. sa molitvom spojeno pomazivanje, latinski oleum infirmorum, pomazivanje, pomazivanje bolesnika, i tek od XII. stoleća kod rimokatolika extrema unctio, poslednje pomazivanje, ne nalazimo opširnijih spisa, nego što se nalazi u poslanici Jakovljevoj; i samo se toliko zna, da su bolesnike dozvani ‘prezviteri’ pomazivali uljem u ime Gospodnje, i da su se nad njima molili radi olakšanja i da je pri tom davan i oprost grehova.“1 „Osvećenje vode (...) – vode za svakodnevnu poboţnu upotrebu, a osobito za škropljenje lica i stvari – je sveta radnja, koja simvoliĉki ukazuje na od Boga proglašeno i oĉekivano ĉišćenje, a po saslušanju kod Boga obredne molitve pri osvećenju to ĉišćenje i vrši; ta sv. radnja potiĉe još iz St. Zaveta; i voda za krštenje, bar kasnije, prvo je osvećivana.2 Sliĉan razlog je traţio, da se i ulje za hrizmu i za pomazanje bolesnika, kao i za kasnije uobiĉajeno pomazivanje kod krštenja prethodno osveti.“3 Oĉigledno je jasno da iz upravo navedenih podataka proizilazi da je osvećenje ulja za pomazivanje bolesnika uvedeno tek mnogo godina posle apostola, kad i osvećenje vode za krštenje i škropljenje ljudi i predmeta. Jevsevije veli da se o ovoj „svetoj tajni“ ne zna ništa više od onog što je zapisano u poslanici Jakovljevoj, a tamo ne postoje nikakvi podaci o „osvećivanju ulja“ koje prethodi pomazanju. Pošto smo već ustanovili prethodno reĉeno, veoma je vaţno da paţljivo prouĉimo sve novozavetne stihove koji govore o leĉenju bolesti pomoću pomazanja uljem. Na taj naĉin ćemo se još ĉvršće uveriti da pravoslavno uĉenje po ovom pitanju nije biblijski korektno.
Pomazivanje i isceljivanje u Novom zavetu Uz stihove iz ev. po Marku 6:13 i poslanice Jakovljeve 5:14, koji govore o povezanosti pomazanja uljem i isceljivanja od bolesti, u Novom zavetu se pominju još neki – u ev. po Luki 10:3 (u povezanosti sa Isaijom 1:6) i u Otkrivenju 3:18. Pre svega, ţelim da pogledamo znaĉenje pomazanja i leĉenja u svim naznaĉenim stihovima, s time da ćemo tekst iz poslanice Jakovljeve ostaviti za sam kraj. Ono što bih najpre ţeleo da naglasim jeste da se maslinovo ulje kod drevnih istoĉnih naroda – pa i kod Izrailjaca, koristilo prilikom leĉenja kao medicinsko sredstvo. Svakako je istina da ulje nije moglo da pomogne kao lek kod mnogih bolesti, ali kod nekih sigurno jeste, kao što su npr. rane i uboji. Prorok Isaija slikovito opisuje otpadnuće Izrailja kao bolesno stanje ĉitavog organizma, i napominje: „Da grješna naroda! naroda ogrezla u bezakonju! sjemena zlikovaĉkoga, sinova pokvarenijeh! ostaviše Gospoda, prezreše sveca Izrailjeva, otstupiše natrag. Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. Od
J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 435. Naglasak moj. „Voda za krštenje isprva se – zna se izvesno – nije osvećivala, ali je kašnje, i to najkašnje u III. stoleću, prvo osvećivana.“ Navedeno delo, str. 432. Naglasak moj. 3 Navedeno delo, str. 436. Naglasak moj. 1
2
174
pete do glave nema ništa zdrava, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni iscijeĊene ni zavijene ni uljem zablaţene.“1 U Novom zavetu, u priĉi o milosrdnom Samarjaninu, Gospod Hristos spominje da su rane povreĊenog ĉoveka bile prelivene uljem i vinom, radi ĉišćenja i uspešnijeg zaceljenja: „A neki Samarjanin putujući doĊe do njega i kad vide saţali se, priĊe, preli njegove rane uljem i vinom te ih previ, pa ga posadi na svoje ţivinĉe, odvede ga u gostionicu i postara se za njega.“2 U Otkrivenju Jovanovom, Gospod Hristos slikovito govori o kupovanju masti radi pomazanja oĉiju i zadobijanju zdravog (duhovnog) vida za pravilno sagledavanje stanja u kome se ljudi nalaze: „Savetujem ti da kupiš od mene zlata ţeţenog u ognju – da se obogatiš, i bele haljine – da se obuĉeš i da se ne pokaţe sramota tvoje golotinje, i masti – da pomaţeš svoje oĉi, da vidiš.“3 Kao što vidimo, pomazivanje radi isceljenja odreĊenih bolesti spominje se u Bibliji i u bukvalnom – terapeutskom smislu, kao i prenosnom znaĉenju – kao simbol isceljenja od duhovne klonulosti. EvanĊelist Marko u svojoj knjizi spominje apostolsku praksu koja se, doduše, ne spominje na drugim mestima u evanĊeljima, a koja govori o pomazivanju bolesnih: „A koje mesto vas ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prašinu sa svojih nogu – za svedoĉanstvo njima. I otišavši propovedahu da se ljudi pokaju, te isteraše mnoge demone, pomazivahu uljem mnoge bolesnike i leĉiše ih.“4 Poznata je ĉinjenica da je Gospod Isus Hristos ljude uglavnom isceljivao od bolesti na neposredan naĉin, silom svoje boţanske Reĉi, bez ikakvog telesnog kontakta sa njima5, a na isti naĉin su to ĉinili i apostoli6. MeĊutim, nekada su Gospod i njegovi uĉenici isceljivali bolesne tako što su sa njima stupali u kontakt dodirom, polaganjem ruku, ili uz pomoć delova svoje odeće7. EvanĊelist Marko je u 6:13 opisao sluĉaj da su apostoli leĉili bolesnike tako što su ih pomazivali uljem. Ovo pomazivanje i izleĉenje svakako moţe da bude rezultat lekovitih svojstava ulja – ĉijim se dejstvom zdravstveno stanje bolesnika popravljalo (treba zapaziti izraz „leĉiše ih“ koji podrazumeva korišćenje lekovitih materija i prirodno izleĉenje, a ne izraz „isceljivaše ih“ koji bi podrazumevao ĉudesnost dogaĊaja). TakoĊe, nije iskljuĉena mogućnost da se ovde radi o „pomazivanju u ime Gospodnje“ – kakvo se pominje i u Jakovljevoj poslanici. Ipak, ono što paţljivom prouĉavaocu novozavetnih spisa brzo mora da bude uoĉljivo jeste da su se okolnosti u vezi isceljivanja i dogaĊanja razliĉitih ĉudesa u prvom veku za vreme apostola menjale kako je vreme odmicalo. Naime, i sami apostoli su bolovali od odreĊenih bolesti od kojih ni sami nisu bili isceljeni, iako su za njim ĉeznuli i za njega se molili. Takav je i primer „vrsnog iscelitelja“ apostola Pavla, koji je imao neku fiziĉku bolest ili neku drugu smetnju koju Gospod nije hteo da od njega ukloni (2. Kor. 12:7, 10). TakoĊe, nije bio ĉudesno isceljen ni Pavlov bliski saradnik Epafrodit, koji je Isaija 1:4-6. Naglasak moj. Ev. po Luki 10:33-34. Naglasak moj. 3 Otkrivenje Jovanovo 3:18. Naglasak moj. 4 Ev. po Marku 6:11-13. Naglasak moj. 5 Mt. 4:24; Mk. 1:32-34; 10:50-52; Lk. 7:1-10. 6 Mt. 10:8; Dela ap. 5:12-16. 7 Mt. 9:27-31; Mk. 8:22-26; 16:18; Lk. 8:43-48; Jn. 9:6-7; Dela ap. 19:11-12. 1
2
175
bio na smrt bolestan (Fil. 2:27), već se kasnije na prirodan naĉin oporavio. Isti sluĉaj je bio i sa Trofimom, koga je Pavle, zbog bolesti morao da ostavi u Militu na leĉenju (2. Tim. 4:20). Šta više, i za samoga Gospoda Hrista prorok Isaija je predvideo da će biti „bolnik i viĉan bolestima“ (Isaija 53:3), bez obzira što bi moglo da se podrazumeva da On svojom boţanskom silom moţe da uĉini da nikada ne oboli niti bude podloţan slabostima. Kao što je iz Novog zaveta uoĉljivo, ĉudesna isceljenja su bila mnogo ĉešća pojava u vreme kada je Hristos dokazivao svoje mesijansko poslanstvo meĊu Izrailjcima, kao i u prvim godinama po osnivanju Crkve. Neka ĉuda su oĉigledno bila „rezervisana“ samo za apostole i manji broj prvovekovnih hrišćana koji su posedovali blagodatni dar isceljivanja bolesnih (1. Kor. 12:9, 28). Znamenita ĉuda su bila i ona koje je Hristos prorekao (u Mk. 16:17-18), a odnosila su se na neostavljanje posledica po verujuću osobu koju je ujela zmija otrovnica (Dela ap. 28:1-6), govorenje ĉudnim novim jezicima (Dela ap. 2:1-13, 1. Kor. 12:10), ispijanje otrova – bez njegovih štetnih posledica itd. No, kao što sam spomenuo ranije, kako je vreme odmicalo i utvrĊivala se hrišćanska nauka, Gospod nije imao više „razloga“ da kroz apostole ĉini onakva ĉuda kao što je to bio sluĉaj u poĉetku.1 Tako, u poslanici Jakovljevoj ĉitamo o ljudima koji u sluĉaju bolesti treba da pozovu svoje crkvene starešine koje bi se sa njima i nad njima molile za ozdravljenje: „Zlopati li se ko meĊu vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka hvali Boga. Boluje li ko meĊu vama? Neka dozove crkvene starešine, pa neka se pomole nad njim i pomaţu ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vere spašće bolesnika, i Gospod će ga podići; ako je i uĉinio grehe, biće mu oprošteno. Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe i molite se Bogu jedan za drugoga, da budete isceljeni. Mnogo moţe delotvorna molitva pravednika.“2 U navedenom tekstu uviĊamo nekoliko stvari vezanih za jedan te isti dogaĊaj starešinske posete bolesniku. Pominju se molitva za ozdravljenje, pomazanje uljem (najverovatnije kao vidljivi znak nevidljivog prisustva Svetog Duha) i priznavanje grehova radi njihovog oproštenja. Apostol Jakov ovde ne spominje samo molitvu crkvenih starešina, već i molitve koje treba Bogu da uznose i bolesnik, kao i ostali vernici „jedni za druge“. TakoĊe, spominje se i ispovedanje grehova „jedni pred drugima“, a ne pred sveštenicima (kako bi pravoslavni verovatno ţeleli da ovaj stih glasi). Ono što je posebno vaţno za isceljenje bolesnika jeste da on mora da poseduje i ĉvrstu veru da ga Gospod moţe podići. Jakov naime kaţe: „Samo neka ište s verom ne sumnjajući ništa. Jer koji sumnja sliĉan je morskom valu koji vetar podiţe i tera. Taj ĉovek, naime, neka ne misli da će dobiti što od Gospoda, kad je ĉovek podeljene duše, nepostojan na svim svojim putevima.“3 Isti ovaj uslov je vaţio i u većem broju sluĉajeva prilikom isceljivanja bolesnika od strane Gospoda Isusa Hrista, dok je ovaj još hodio zemljom. EvanĊelisti su o okolnostima koji su prethodili isceljivanju nekih od bolesnika zapisali sledeće:
U posleapostolskom periodu su postojanje ovakvih znamenja zastupali uglavnom samo jeretici, tj. oni koji su bili pripadnici raznih harizmatskih pokreta protiv kojih se zvaniĉna (još uvek apostolska) Crkva borila. Razliĉitih ĉudesa još uvek ima u okviru nebiblijskih kultova i religija, sa tom naznakom da ona sigurno ne potiĉu od Boga. (Vidi detaljnije u poglavlju: Poštovanje svetitelja). 2 Jakovljeva poslanica 5:13-16. Naglasak moj. 3 Jakovljeva poslanica 1:6-8. 1
176
„I gle, ţena koja je dvanaest godina bolovala od teĉenja krvi, prišavši odstraga dotaĉe rese njegove haljine. Jer govoraše u sebi: ako samo dotaknem njegovu haljinu, biću spasena. A Isus se okrenu i videvši je reĉe: ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je. I bi spasena ţena od onog ĉasa.“1 „Tada odgovori i reĉe joj: o ţeno, velika je tvoja vera. Neka ti bude kako ţeliš. I bi izleĉena njena kći od onoga ĉasa.“2 „A Isus odgovori i reĉe im: zaista vam kaţem, ako imate veru i ne posumnjate, uĉinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kaţete: digni se i baci u more, biće; i sve što zatraţite u molitvi verujući, primićete.“3 MeĊutim, ono što je takoĊe veoma znaĉajno jeste i da se pomazanje vrši „u ime Gospodnje“. Naime, i pored ĉvrste vere u Gospodnju svemoć, pa i po pitanju Boţije sposobnosti da u potpunosti isceli svaku bolest, svaki hrišćanin mora od srca da ţudi za ispunjenjem Boţije volje u svom ţivotu. Zato se, zbog svoga ugledanja na Hrista, mora ponašati kao On i prilikom molitve za uslišenje odreĊenih potreba. Gospod je, naime, rekao: „’Jer nisam sišao sa neba da ĉinim svoju volju, nego volju onoga koji me je poslao.“4 Prilikom svoje molitve upućene Ocu, i pored izuzetno jake ţelje da od sebe ukloni svu patnju koju će mu doneti raspinjanje na krst, Isus je prihvatio Njegovu volju – da ta molitva ne moţe biti uslišena: „I povede Petra i dvojicu Zevedejevih sinova, te poĉe tuţiti i plašiti se. Tada im reĉe: pretuţna je moja duša do smrti; ostanite ovde i bdite sa mnom. I otide malo dalje i pade na svoje lice moleći se i govoreći: Oĉe moj, ako je moguće neka me mimoiĊe ova ĉaša; ali ne kako ja hoću nego kako ti.“5 Gospod je i te kako bio svestan da moţe da izbegne smrt na krstu i u trenutku uništi sve svoje neprijatelje (Mt. 26:52-54), ali se dobrovoljno podredio volji svoga nebeskog Oca koji ga je poslao radi spasenja ĉoveĉanstva. Ovakav stav, koga je Gospod Hristos iskazao mora da zastupa i svaki nanovoroĊeni hrišćanin (pa makar koliko bio bolestan i ţeleo isceljenje), a on glasi: „ne kako ja hoću, nego kako Ti.“ Pomazanje bolesnika, dakle, nije nikakav garant bilo ĉijeg isceljenja, jer je Boţija suverena volja koga će isceliti a koga ne. TakoĊe, uverili smo se da ova „sveta tajna“ nije ustanovljena za leĉenje teških bolesnika (kako to pravoslavni tvrde), jer su i Trofim i Epafrodit bili veoma bolesni, a apostol Pavle nad njima nije vršio „svetu tajnu jeleosvećenja“, već ih je nakon molitve prepustio Boţijoj blagodati i prirodnoj borbi njihovog organizma protiv izazivaĉa bolesti. Sasvim je sigurno da su se u prvom veku dešavala ĉudesna izleĉenja bolesnika. Takvih sluĉajeva ima i danas. MeĊutim, ni u ono davno vreme, kao i ovo naše moderno, ne bivaju svi isceljeni – a pogotovo ne primenom tzv. „svete tajne jeleosvećenja“. Smatram da iz svega prethodno reĉenog o ovom sakramentu moţemo da zakljuĉimo da ne postoji biblijska opravdanost njegovog postojanja u obliku u kakvom ga propagira i praktikuje Istoĉna crkva.
Ev. po Mateju 9:20-22. Naglasak moj. Ev. po Mateju 15:28. Naglasak moj. 3 Ev. po Mateju 21:21-22. Naglasak moj. 4 Ev. po Jovanu 6:38. 5 Ev. po Mateju 26:37-39. Naglasak moj. Vidi još i: Mk. 14:36; Lk. 22:42-44; Jn. 18:11. 1
2
177
Zakljuĉak Sva saznanja koja smo stekli prilikom izuĉavanja svetih tajni u Pravoslavlju, a koja se zasnivaju na nepogrešivoj Boţijoj Reĉi – Bibliji i podacima iz crkvene istorije, nedvosmisleno ukazuju na ĉinjenicu da uĉenje o njima ne potiĉe iz Pisma već u potpunosti iz „svetog predanja“. Kao što se to pokazalo taĉnim i u našim ranijim prouĉavanjima, a što će postati još oĉitije u nastavku knjige, uĉenje Svetog pisma se nalazi u nepomirljivoj suprotnosti sa onim koje je proisteklo iz umova kasnijih crkvenih uĉitelja, koji su svoje shvatanje hrišćanskih istina oblikovali pod uticajem nehrišćanskih religija i filozofija. Jedno od tih kasnije uvedenih uĉenja jeste i verovanje o Isusovoj majci Mariji kao nebeskoj carici. U sledećem poglavlju ćemo se detaljnije upoznati sa ovim pravoslavnim verovanjem.
178
179
5. BLAŢENA MARIJA ILI CARICA NEBESKA? „Marija pak reĉe: ‘Veliĉa duša moja Gospoda, i obradova se duh moj Bogu, mome spasitelju; što pogleda na poniznost svoje sluţiteljke. Jer, gle, od sada će me svi naraštaji smatrati blaţenom; što mi velika dela uĉini Silni, i sveto je njegovo ime, i milostiv je od kolena do kolena onima koji ga se boje’.“ Ev. po Luki 1:46-50. U Pravoslavnoj crkvi se Marija, majka Gospoda Isusa Hrista, naziva presvetom Majkom Boţijom (Bogorodicom), prisnodjevom Marijom (zauvek devicom), najmoćnijom zaštitnicom i pokroviteljicom hrišćanskog roda kao i krunisanom nebeskom caricom koja sedi na Boţijem prestolu. Pre nego što budemo detaljno razmotrili u svetlu Biblije i istorije starih religija ova pravoslavna verovanja, ţelim da na osnovu bogonadahnute Reĉi Boţije sagledamo Marijin ţivot.
MARIJA U SVETOM PISMU Tekst koji opisuje najraniji istorijski momenat „našeg“ susreta sa Marijom u apostolskim spisima, nalazi se u ev. po Luki 1:26-38: „A u šesti mesec posla Bog anĊela Gavrila u galilejski grad po imenu Nazaret devojci isprošenoj za ĉoveka po imenu Josifa iz Davidovog doma; devojka se zvala Marija.“ (st. 26-27) U to vreme, ona je kao odrasla devojka (najverovatnije izmeĊu 14 i 20 god. starosti, iako nam evanĊelisti ne saopštavaju taj podatak) ţivela u Nazaretu i bila verenica ĉoveka koji se zvao Josif. Ev. po Mateju 1:16-25, kao i ev. po Luki 2:5 kazuju nam da je Josif kasnije postao i Marijin muţ, te da je sa njim imala (posle Isusovog roĊenja) još najmanje šestoro dece (ev. po Mateju 13:53-56). Prema navodima iz Novog zaveta, Marija je bila skromna i poboţna devojka koja je ţivela u kući svojih roditelja. Iako je već bila isprošena, po tadašnjem obiĉaju, ona je mogla da u roditeljskoj kući provede još godinu dana do venĉanja i preseljenja u dom svoga muţa.1 Baš u to vreme, Mariji se javio anĊeo Gavrilo i saopštio joj radosnu vest o ĉudesnom zaĉeću i roĊenju Sina Boţijeg. Pomenuta anĊeoska poruka o zaĉeću deteta je Mariju veoma iznenadila a sama njegova poseta uplašila. Iako se spremala da uskoro preĊe u kuću svoga izabranika - nakon venĉanja, na vest o zaĉetku njene trudnoće, budući da je znala da do tada još uvek nije imala polni odnos sa muškarcem, uplašeno je upitala: „Kako će to biti kad ne znam muţa?“ (Lk. 1:34). AnĊeoski odgovor je bio da će to dete biti Sin Boţiji, te da će zaĉeti na deviĉanski naĉin – silom Svevišnjega, bez uĉešća muškarca (Lk. 1:35). Marija, kao poboţna devojka, smireno je odgovorila: „Evo sluţiteljke Gospodnje; neka mi bude kako si kazao.“ (st. 38).
1
Navedeno prema: EvanĊelje po Mateju sa tumaĉenjem, dr Dimitrije Stefanović, 1923. god. str. 6.
180
Nakon što je provela tri meseca u domu svoje roĊake Jelisavete (majke Jovana Krstitelja) u Judeji, nakon roĊenja njenog ĉeda, Marija se vratila u Nazaret. Bila je u ĉetvrtom mesecu trudnoće (Lk. 1:56), te je Josif odmah uoĉio bremenitost svoje voljene. Bio je jako oţalošćen ĉinjenicom (kako je on smatrao) da ga je njegova verenica prevarila i zatrudnela sa drugim ĉovekom. Nisu ni malo pomogla njena ubeĊivanja da ju je posetio anĊeo, te da je dete koje nosi boţanske prirode. U dubokoj razoĉaranosti i bolu svoga srca, ovaj mladić u to nije mogao da poveruje. Došao je na ideju da je otpusti od sebe, bez da za to sazna veliki broj ljudi. On je vrlo dobro znao da, u suprotnom, mora javno da objavi da mu je supruga bila neverna, što bi po propisima Boţijeg zakona datog Mojsiju sasvim sigurno rezultovalo Marijinim kamenovanjem – te njenom smrću (Mt. 1:18-21; 5. Mojsijeva 22:13-21). Ipak, upravo u vreme kada je Josif planirao da se u tajnosti rastane sa Marijom, i njemu se javio Boţiji glasnik i objavio da slobodno i bez straha uzme Mariju za ţenu, jer je dete u njenoj utrobi zaĉeto silom Svetog Duha. Poslušavši Gospodnje otkrivenje, verenici su sklopili braĉnu zajednicu i nastavili da ţive u njoj skladno i bogougodno. Ono što ţelim da na ovom mestu posebno istaknem jeste ĉinjenica da evanĊelisti snaţno naglašavaju da su Josif i Marija bili u stvarnom braku (tj. da su bili muţ i ţena u pravom smislu te reĉi), a ne kako to tvrdi pravoslavno predanje - samo roĊaci (osamdesetogodišnji starac Josif i devojka Marija koju je uzeo u svoju kuću radi oĉuvanja njenog deviĉanstva). Evo nekih od stihova koji govore o tome da je Josif bio pravi Marijin muţ: „Pošto je Josif, njen muţ bio pravedan...“ (Mt. 1:19); „Devojci isprošenoj za ĉoveka po imenu Josifa...“ (Lk. 1:27); „Da se upiše sa svojom isprošenom ţenom Marijom koja je bila trudna.“ (Lk. 2:5);1 Isto tako, naglašavam da su Josif i Marija, posle roĊenja Isusa – koji je njoj bio prvenac (prvi od nekoliko sinova koje je rodila), imali još dece, te da se Josif ĉuvao telesnog (seksualnog) kontakta sa Marijom samo za vreme njene prve trudnoće. Stih 25. prvog poglavlja ev. po Mateju to jasno istiĉe. U prevodu Novog zaveta kojeg je saĉinila komisija sv. arhijerejskog sinoda SPC, ovaj stih ovako glasi: „I ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjenu mu ime Isus.“2 Drugi prevodioci prevode ovaj stih na sliĉne naĉine. Dakle, reĉ „ne znadijaše“ (tj. „ne poznavaše je“ – u prevodu dr Emilijana Ĉarnića), sasvim sigurno ne znaĉi da Josif Mariju nije poznavao (u smislu upoznavanja tj. prvog susretanja), jer u evanĊeljima ĉitamo da je Marija nekoliko meseci pre Josifovog sna već bila verena za njega, a to znaĉi da su se liĉno poznavali već dosta dugo vremena. TakoĊe, pisci evanĊelja nam kazuju da je Marija putovala sa svojim muţem u Vitlejem zbog popisa (Lk. 2:4-5), te da su ţiveli u braĉnom zajedništvu od trenutka kada je Gospod, posredstvom anĊela – u snu, Josifu to bio naloţio (pet meseci pre pomenutog putovanja). Ipak, Sveto pismo nam stavlja do znanja da Josif „nije poznavao“3 svoju ţenu do momenta Isusovog Naglasci su moji. Novi zavet, prevod komisije SPC, ĉetvrto ispravljeno izdanje, 1998. god. Naglasak moj. 3 Pravoslavna crkva (tj. sveti Atanasije) ovako objašnjava reĉi „ne znadijaše“: „Zaista Josif ne znaĊaše šta je u Njoj, šta se u Njoj zbiva. A kada ona rodi, tada on poznade: tada poznade Josif Djevu kakva bejaše sila u Njoj, i šta se ona udostoji postati...“. Vidi: Justin Popović, „Ţitija svetih“ za decembar, str. 734. Ovakav pokušaj objašnjenja veoma jasnog biblijskog teksta je više nego naivan, iz razloga što je Josif veoma dobro znao da Marija nosi Sina Boţijeg jer ga je sa time upoznala i sama Marija kao i anĊeo (Mt. 1:20-21). U 1
2
181
roĊenja (naglašena je reĉ „dok“1, koja jasno govori da je Marijin muţ „spoznao“ svoju ţenu nakon roĊenja njenog prvenca). Odrednica „spoznati svoju ţenu“ se koristi na više mesta u Bibliji i ona uvek predstavlja opis uspostavljanja polnog kontakta, nakon koga su raĊana deca. Navešću samo nekoliko primera: „Iza toga Adam pozna Jevu ţenu svoju, a ona zatrudnje i rodi Kajina...“ (1. Mojsijeva 4:1) „A Adam opet pozna ţenu svoju, i ona rodi sina, i nadje mu ime Sit...“ (1. Mojsijeva 4:25) „I Elkana pozna Anu ţenu svoju, i Gospod se opomenu nje. I kad bi vrijeme po što Ana zatrudnje rodi sina, i nadje mu ime Samuilo...“ (1. knjiga Samuilova 1:19-20).2 Prevod komisije SPC (poput svih ostalih) nam još naglašava da je Isus bio Marijin prvenac (a ne jedinac) što je sasvim u skladu sa novozavetnim tekstovima koji govore i o ostaloj njenoj deci sa Josifom.
Isusov i Marijin meĊusobni odnos Boţija Reĉ nas obaveštava da se Marija, zajedno sa Josifom, brinula o Isusu u njegovom odrastanju, ali i da više puta nije mogla u potpunosti da shvati njegove reĉi i znaĉaj njegove misije. U vreme kada se Isus, u dobi od dvanaest godina, odvojio od roditelja i ostao u jerusalimskom hramu, umesto da bude sa njima na putu prema Nazaretu, na Marijin prekor: „Dete, zašto si nam to uĉinio? Vidi, tvoj otac i ja traţili smo te ucveljeni.“, Isus je odgovorio: „Zašto ste me traţili? Zar niste znali da ja treba da budem u domu svoga Oca?“ (Lk. 2:48-49). Naredni stih (pedeseti, u 2. gl. ev. po Luki) nam stavlja do znanja da Josif i njegova supruga nisu razumeli upravo upućenu Hristovu poruku. Ipak, bez obzira na njihovo ograniĉeno razumevanje duhovnih istina, dete Isus je svojim roditeljima bio poslušan. Kada je, nakon osamnaest godina, On otpoĉeo svoju mesijansku sluţbu posle krštenja na Jordanu, Isusova majka je ponovo ispoljila svoje nesavršenstvo u razumevanju njegovog dela i pouĉavanja. Naravno, kao divna poboţna ţena, ona se brzo prilagoĊavala Boţijoj volji i ispravljala svoje postupke. Tako, za vreme svadbe u Kani galilejskoj, nakon što je domaćinu nestalo vina, Marija se obratila svom sinu, podrazumevajući da on treba nešto da uĉini po tom pitanju: „I kad je nestalo vina, reĉe Isusova majka njemu: nemaju vina. Isus joj pak reĉe: šta ja imam s tobom, ţeno? još nije došao moj ĉas.“ (Ev. po Jovanu 2:3, 4); Na ovaj naĉin, Gospod je pokazao da je on taj koji odluĉuje o ĉinjenju mesijanskih znamenja, i da ne prima savete svojih bliţnjih po pitanju izvršavanja Boţijeg dela.
istom tekstu sv. Atanasija koji propagira veru u trajno Marijino deviĉanstvo, kazuje se da se Josif poklonio pred njom i Isusom u vitlejemskoj pećini, što je potpuno suprotno Novom zavetu koji uopšte ne pominje obiĉaj bilo ĉijeg „poklonjenja“ pred Marijom. 1 Za reĉ: „dok“, sv. Teofilakt veli da znaĉi: „Nikada je on ne poznade kao ţenu. (...) Kako se on mogao dotaći device Gospodnje koja je obećala Bogu veĉno devstvo?“ Navedeno delo, str. 726. Nikako nije pritom jasno, iako Justin Popović pokušava da pronaĊe dokaze u Bibliji za ovakav stav, kako reĉ: „dok“ moţe da ima isto znaĉenje kao reĉ: „nikad“? 2 Naglasci moji.
182
Drugom prilikom (Mk. 3:21-22, 31-35), nakon Gospodnjih beseda i ĉudesnih dela, koja su mnogi Judeji smatrali delima koja neĉastivi ĉini kroz njega - verujući da Isus mahnita pod uticajem demona – te da nije pri ĉistoj svesti (kao u Jn. 10:20), zbog svoje velike zabrinutosti Marija i njeni sinovi su došli da ga uhvate i ućutkaju – da bi ga zaštitili od protivnika. MeĊutim, kao i u prvom sluĉaju, Isus nije dozvolio da bilo ko ometa njegov naĉin rada i spreĉava ga da izvrši Boţije delo (pa makar to bilo i dobronamerno). Pošto su njegova majka i braća i na ovaj naĉin ispoljili nerazumevanje Hristovog delovanja i izvesnu dozu neverice u ispravnost njegovih postupaka, Gospod se obratio svojim slušaocima, ukazujući im na to ko su zapravo njegovi pravi roĊaci: „I odgovorivši reĉe im: ko su majka moja i braća moja? I pogledavši naokolo one koji su sedeli oko njega, reĉe: gle, majka moja i braća moja. Jer ko izvrši volju Boţiju, taj je brat moj i sestra i majka.“ (Mk. 3:34-35. Naglasak moj). EvanĊelist Jovan nam stavlja do znanja da ni Isusova braća po telu (polubraća, po majci) pre vaskrsenja nisu verovala u Njega (Jn. 7:3-10), te da ih je Gospod smatrao (u tom istorijskom trenutku) delom grešnog sveta koji stoji njemu nasuprot. IzmeĊu ostalog i iz tog razloga, delimiĉnog ili ĉak potpunog odbacivanja u okviru svoje telesne porodice, Hristos je sve svoje uĉenike nazvao svojom braćom, sestrama i majkom, govoreći da oni predstavljaju njegovu pravu porodicu – koja mu veruje i koja ga razume. Drugom prilikom, nakon što je izgovorio niz veliĉanstvenih duhovnih pouka narodu koji ga je slušao, jedna ţena, sva ushićena zbog spoznanja boţanskih istina, pohvalila je Gospoda zakljuĉivši da njegova majka mora biti jako blagoslovena i srećna što ima ovakvog sina. MeĊutim, Hristos je na ovakvu konstataciju odgovorio reĉima da je mnogo veći blagoslov na onima koji poštuju i izvršavaju Boţiju volju - i na taj naĉin dao još jedan dokaz da njegova majka ne uţiva nikakav povlašćeni poloţaj u okviru Boţijeg naroda: „A kad je on to govorio, jedna ţena iz naroda podiţe glas i reĉe: blaţena je utroba koja te je nosila i blaţene su dojke koje si sisao. Na to on reĉe: ipak su više blaţeni oni koji slušaju Boţiju reĉ i drţe je.“ (Lk. 11:27-28. Naglasak moj ). Pored upravo navedenih evanĊelskih izveštaja koji nam jasno ukazuju da je Isus svoju majku smatrao i u javnosti predstavljao posve jednakom ostalim njegovim sledbenicima, za dalje dokazivanje ove tvrdnje posluţiće nam i jedan svetopredanjski tekst. Ovaj tekst, kao što ćemo moći da primetimo, nije napisan da bi Mariju – „Majku Boţiju“ stavio u ravan sa mnogim milionima hrišćana koji su ţiveli u prošlim vekovima ili pak sa onima koji ţive do današnjih dana, već nasuprot – da je uzvisi i stavi na veoma povlašćen poloţaj nad ĉitavom tvorevinom. Radi se o jednom „nebesnom viĊenju“ kojega je bio udostojen prepodobni Grigorije, uĉenik Vasilija Novog u IX veku posle Hrista. Posle veoma paţljivog ĉitanja opisa onoga što je u viziji strašnog suda bilo „objavljeno“ Grigoriju, uporedićemo ga sa uĉenjem Svetoga pisma. Evo kako nas pravoslavna literatura izveštava o ovom viĊenju: „Prva od sviju pokaza se preĉista i presveta Bogorodica, Mati Gospoda našega Isusa Hrista. U taj ĉas Gospod skide sa preĉiste svoje Glave ĉudan venac, i stavi ga na Njenu glavu i reĉe joj: primi Mati moja ovu slavu, koju mi darova Otac moj, za pobedu nad Ċavolom i smrću kojoj odoleh, primivši telo od Tebe. Zatim joj dade pravu odeţdu, bagranicu Carsku, koju je samo On oblaĉio, kao Bogoĉovek. Podari joj i još mnogo drugih duhovnih darova, poštujući je i reĉju i delom kao Mater svoju. Ona Mu se tada pribliţi, i posadi je na svoj boţanski Presto, uzvisivši je tako nad 183
svima svetima. (...) Uzvisi je Gospod, kao GospoĊu i Vladateljku nad svima nebeskim Silama, koje joj zapevaše sa velikom radošću.“1 I pored toga što ovaj tekst opisuje svu suštinu pravoslavnog verovanja o Bogorodici, o ĉemu ćemo kasnije mnogo detaljnije da govorimo, gotovo svi detalji opisani u ovoj viziji, prema reĉima Gospoda Isusa Hrista i Njegovim Duhom nadahnutih apostola, odnose se i na sve ostale hrišćanske vernike. Naime, u Boţijoj Reĉi stoji zapisano da će i svi ostali nanovoroĊeni vernici jednoga dana, prema Gospodnjem obećanju, primiti Boţiju slavu i sesti na Hristov boţanski presto – a ne samo Marija. U svojoj prvosvešteniĉkoj molitvi, Spasitelj Isus, obraćajući se svom nebeskom Ocu, izjavio je da je svoju (boţansku) slavu koju je primio od Njega predao svojim uĉenicima. TakoĊe, onima koji u svojoj vernosti Njemu budu istrajali do kraja i verom pobedili sva grešna iskušenja, Isus je obećao da će sesti na njegov presto: „Dao sam im slavu, koju si ti dao meni, da budu jedno kao što smo i mi jedno...“2 „Onome koji pobeĊuje daću da sedne sa mnom na moj presto, kao što i ja pobedih i sedoh sa svojim Ocem na njegov presto. Ko ima uho neka ĉuje šta Duh govori crkvama.“3 Pored ovih nebeskih poĉasti koje ĉekaju Boţije vernike (meĊu kojima je, jedna od miliona, i telesna majka Gospoda Hrista) Isus i apostoli su nabrojali i mnoge druge. MeĊu njima su i dostojanstvo jedenja plodova sa drveta ţivota koje je u Boţijem raju (Otk. 2:7); primanje venca ţivota (Otk. 2:10), primanje vlasti nad mnogobošcima, pastirstva nad njima gvozdenom palicom kao i preuzimanje zvezde Danice (Otk. 2:2628). Hristovi vernici će biti, takoĊe, uĉinjeni stubom u hramu Boga Oca, a na njima će, po Hristovim reĉima, biti napisano Boţije ime, ime novog Jerusalima kao i Hristovo novo ime (Otk. 3:12). Svaki vernik će od Gospoda dobiti i beli kamen sa napisanim svojim novim imenom (Otk. 2:17). Prema uĉenju Svetog pisma, Gospodnji anĊeli su poslani od Boga da sluţe i budu pomoćnici onima koji će naslediti spasenje (Ps. 34:7, 91:11, 12; Jevr. 1:14; Otk. 19:10; 22:8), te je stoga apostol Pavle i mogao da izjavi da će sveti suditi kako svetu (neverujućim ljudima) tako i anĊeoskim bićima (1. Kor. 6:3), što sve još jedanput ukazuje na uzvišenost svih spašenih ljudi u odnosu na ostalu tvorevinu – a ne samo na uzvišenost Marije. Dakle, kao što smo uoĉili, pokušaj pravoslavnih poštovalaca Majke Boţije, da pomoću ovakvih nebeskih viĊenja i raznoraznih drugih vanbiblijskih otkrivenja uzvise Isusovu majku Mariju nad svim ostalim vernicima jednostavno nije uspeo. Uvideli smo, naime, da Sveto pismo svedoĉi o potpunoj ravnopravnosti pred Bogom svih zemaljskih Hristovih sledbenika, ukljuĉujući tu i Njegovu majku kroz koju mu je Otac podario ljudsku prirodu. No, i pored toga što Gospod Isus nije uzvisivao svoju majku vrh nebesa, kako to veruju pravoslavni, On se, kao savršeni sin, uvek brinuo o njoj, a pogotovu posle smrti svoga oĉuha i staratelja Josifa. Kao što joj je bio poslušan u mladosti, tako se o njoj brinuo i nekoliko trenutaka pre svoje smrti na krstu. Znajući da joj je muţ preminuo, kćeri udate (Mk. 6:3), a sinovi još uvek nisu postali njegovi sledbenici (Jn. 7:5), Gospod Hristos je u tom trenutku poverio svoju majku na brigu svom najmlaĊem apostolu Jovanu (Jn. 19:25-27).
Posle smrti, Manastir Mileševa, 1991. god. str. 29-30. Naglasak moj. Ev. po Jovanu 17:22. Naglasak moj. 3 Otkrivenje Jovanovo 3:21. Naglasak moj. 1
2
184
No, upravo na temelju ovog novozavetnog teksta koji opisuje poveravanje Marije Jovanu na starateljstvo, Pravoslavna crkva ţeli da potvrdi svoje uĉenje da Isusova mati nije imala više dece (jer bi u tom sluĉaju, smatraju oni, Marija bila poverena na brigu svojim potomcima.). Ipak, teolozi Istoĉne crkve previĊaju nekoliko biblijskih ĉinjenica u vezi pomenutog spornog pitanja. Na ovom mestu ţelim da ih ukratko pomenem. Kao što sam već rekao, apostol Jovan u svom evanĊelju iznosi ĉinjenicu da je Marija, Isusova majka bila prisutna kod krsta na kome je njen sin bio razapet: „A kod Isusova krsta stajahu njegova majka, i sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalina. A Isus, videvši majku i kraj nje uĉenika koga je ljubio, reĉe majci: ţeno, eto ti sina. Zatim reĉe uĉeniku: eto ti majke. I od onoga ĉasa uze je uĉenik k sebi.“ (Jn. 19:26-27). Zaĉudo, ostali evanĊelisti u svojim izveštajima o ovom dogaĊaju, nigde ne pominju prisustvo Isusove majke kod krsta. Ipak, oni imenuju odreĊene ţenske osobe koje su se tu nalazile. Pošto bi, dakako, bio veliki propust samih apostola njeno nepominjanje ukoliko je ona zaista tu bila prisutna (što nam dokazuje ap. Jovan), ostaje nam da meĊu pomenutim ţenama u ostalim evanĊeljima pronaĊemo opis Marije, majke Gospoda Isusa Hrista. EvanĊelist Matej izmeĊu ostalih pominje Mariju, majku Jakovljevu i Josifovu; Marko govori o Mariji, majci Jakova mlaĊeg i Josije; a Luka pak o ţenama koje su sa Isusom došle iz Galileje: „A behu onde i gledahu izdaleka mnoge ţene, koje su pratile Isusa od Galileje i sluţile mu. MeĊu njima beše Marija Magdalina, i Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zevedejevih sinova.“ (Mt. 27:55-56); „A posmatrahu iz daleka i ţene, meĊu kojima beše Marija Magdalina, Marija majka Jakova MlaĊeg i Josije, i Saloma...“ (Mk. 15:40); „A Marija Magdalina i Marija Josijina posmatrahu gde je poloţen.“ (Mk. 15:47); „A svi njegovi znanci stajali su izdaleka, i ţene koje su došle za njim iz Galileje - i gledahu ovo.“ (Lk. 23:49).1 Kao što sam ranije napomenuo, evanĊelja nam stavljaju do znanja da je Isusova majka sa svojim muţem Josifom imala još nekoliko sinova (i kćeri), meĊu kojima se pominju i Jakov kao i Josif (koji je bio poznat i pod svojim drugim imenom Josija). Jednom prilikom, posle zapaţene Hristove besede, neki od stanovnika Nazareta koji su Isusa poznavali od detinjstva poĉeli su da se rugaju govoreći: „Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se njegova majka Marija i njegova braća Jakov, Josif, Simon i Juda? I nisu li njegove sestre sve kod nas? Otkuda dakle ovome sve to? I sablaţnjavahu se o njega.“ (Mt. 13:55-56); „Nije li ovo drvodelja, sin Marijin i brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde kod nas? I sablaţnjavahu se o njega.“ (Mk. 6:3).2 Ono što naravno Nazarećani nisu znali jeste da Isus nije bio Josifov, već Sin Boţiji, ali im je svakako bilo poznato da je posle roĊenja Isusa, koji je bio prvenac, Marija rodila još nekoliko dece u Josifovom domu. Ĉinjenica koju, dakle, zapaţamo jeste da je pokraj krsta na kome je bio razapet Isus bila i njegova majka (kako to opisuje Jovan), tj. Marija majka Jakovljeva i Josifova (odnosno Josijina; kako je opisuju Matej i Marko).
1 2
Naglasci na citiranim stihovima su moji. Naglasci su moji.
185
Na dan Hristovog vaskrsenja, rano ujutro, na njegovom grobu su takoĊe bile neke od ţena koje su ga pratile. Razlog njihove posete grobu je bilo pomazanje mrtvog Isusovog tela koje je par dana ranije bilo skinuto sa drveta i poloţeno u grob koji je bio u vlasništvu Josifa iz Arimateje (Mt. 27:57-60). Iako je Gospod više puta napomenuo svojim uĉenicima da će vaskrsnuti iz mrtvih trećeg dana po raspeću1, oni to nisu verovali (Mk. 16:9-14). Tako, ni ove ţene, koje su došle do Isusovog groba nisu to uĉinile zato da bi se uverile u stvarnost Njegovog vaskrsenja već iz ubeĊenosti da je On još uvek mrtav, te da bi dovršile obred sahrane i pomazanja koji nisu uspele prilikom polaganja tela u grob, zbog otpoĉinjanja dana odmora – subote (koja je poĉinjala u petak posle zalaska sunca, Jn. 19:42): „A posle subote, u svanuće prvoga dana nedelje, doĊe Marija Magdalina i druga Marija da pogledaju grob.“ (Mt.28:1); „I pošto proĊe subota, Marija Magdalina, Marija majka Jakovljeva i Saloma kupiše mirise da doĊu da ga pomaţu.“ (Mk. 16:1); „To su bile Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva majka; i ostale ţene sa njima rekoše ovo apostolima.“ (Lk. 24:10).2 Iz svih pomenutih tekstova uviĊamo prisustvo Marije majke Gospodnje prilikom raspeća, sahrane i „neuspelog“ miropomazanja Isusovog, s tom razlikom što je apostoli nazivaju majkom Jakovljevom i Josijinom. Ipak, ţelim da jasno doĊemo do odgovora na pitanje: koji je razlog da neki evanĊelisti nazivaju Isusovu majku upravo ovako? Kao što je poznato, evanĊelisti su svoje izveštaje o dogaĊajima iz Isusovog ţivota zapisali tek nekoliko decenija posle njegovog vaznesenja na nebo, a ne odmah po njihovom odigravanju (poput izveštaja sa „lica mesta“). U meĊuvremenu, pomenuta Isusova braća, za koje nam ap. Jovan govori da nisu verovala u Njega (Jn. 7:5) za vreme Hristove zemaljske misije, poverovala su u Gospoda posle njegovog vaskrsenja. Knjiga Dela apostolskih nam kazuje da su svi oni bili u krugu apostola i ostalih uĉenika na zajedniĉkim sastancima vernika prve Crkve: „I kad su ušli u kuću, popeše se u gornju sobu gde su obiĉno boravili Petar i Jovan, Jakov i Andreja, Filip i Toma, Vartolomej i Matej, Jakov Alfejev i Simon Zilot i Juda Jakovljev. Svi ovi istrajno i jednodušno su se molili Bogu zajedno sa ţenama i Marijom, Isusovom majkom, i njegovom braćom.“ (2:13-14; Naglasak moj). U vreme ubistva apostola Jakova (Jovanovog brata; Dela ap. 12:2), Jakov brat Gospodnji je bio starešina jerusalimske crkve (Dela ap. 12:17; 21:18; 1. Kor. 15:7; Gal. 2:9, 12). Apostol Pavle, prilikom jedne svoje posete ovoj crkvi, upoznao je pomenutog Marijinog sina: „Zatim, posle tri godine, odoh gore u Jerusalim da upoznam Petra, te ostah kod njega petnaest dana. A nekog drugog od apostola nisam video sem Jakova brata Gospodnjeg.“ (posl. Galatima 1:18-19; Naglasak moj). Oĉigledno je da je i Pavle bio upoznat sa ĉinjenicom da je Isus imao braću „po telu“ koji su bili Marijini sinovi, a ne Josifovi iz prvog braka (kako veruju pravoslavni, a o ĉemu će više reĉi biti kasnije), jer u ovom drugom sluĉaju ne bi mogao da nazove Jakova Gospodnjim bratom (jer bi svakako znao da Jakov nije Marijin sin). Na isti naĉin kako je Jakov postao jedan od voĊa prve crkve (i pisac poslanice Jakovljeve), tako je i Juda postao pisac poslanice koja je nazvana po njegovom imenu.
1 2
Mt. 17:22-23; Mk. 9:31-32; Lk. 9:44-45. Naglasci su moji.
186
Ovaj Juda je takoĊe bio Isusov polubrat a ne apostol koji se zvao „Juda Jakovljev“, a to uoĉavamo iz same njegove poslanice. Naime, on sebe naziva Jakovljevim bratom i slugom Isusa Hrista, a ne „apostolom“ – onako kako sebe predstavljaju Petar i Pavle na poĉetku svojih poslanica. TakoĊe, pisac Judine poslanice u 17. stihu sebe iskljuĉuje iz redova apostola reĉima: „A vi, dragi moji, podsetite se na reĉi koje su apostoli Gospoda našega Isusa Hrista unapred kazali.“ Upravo iz razloga što su Isusova polubraća postala istaknuti uĉitelji Crkve na prelazu iz prve u drugu polovinu I veka, i kao takvi bili poznati širokom krugu vernika baš u vreme kada su nastajali novozavetni zapisi (pa i evanĊelja), Matej, Marko i Luka su, pišući o Isusovoj majci koja je bila uĉesnik dogaĊaja oko Njegove smrti i vaskrsenja, govorili o njoj i kao o majci poznatih prvovekovnih crkvenih voĊa.1 Veoma je teško poverovati da je u to vreme (kada je Isusovih uĉenika bilo veoma malo – u danima nakon Njegove smrti, kada ga je mnoštvo sledbenika napustilo, kao i u Jn. 6:66) postojala još neka Marija koja bi imala sinove sa istim imenima kao i majka našeg Gospoda. Na ovaj naĉin sagledali smo najveći broj pojedinosti vezanih za ţivot Hristove majke Marije, kao i njegovih bliskih srodnika. Sve druge detalje sam namerno izostavio da bi smo ih sagledali u nastavku ovog poglavlja koje govori o „Mariji u predanju Pravoslavne crkve“.
MARIJA U SVETOM PREDANJU „Pravoslavna crkva poštuje Djevu Mariju kao „ĉasniju od heruvima i neuporedivo slavniju od serafima“, Onu Koja nadmašuje sva stvorenja. Crkva u Njoj vidi Majku Boţiju i Moliteljku pred Sinom za ĉitav ljudski rod i neposredno joj se moli za zastupništvo. Ljubav i poštovanje Bogorodice jeste duša pravoslavne poboţnosti, njeno srce koje greje i oţivljava ĉitavo telo (...) Ko ne poštuje Mariju taj ne poznaje ni Isusa, a vera u Hrista koja u sebe ne ukljuĉuje poštovanje Bogorodice jeste drugaĉija vera, drugaĉije hrišćanstvo u poreĊenju sa crkvenim.“2 „Mati Isusova beše poboţna ĉista devojka, po imenu Marija, po tradiciji i najboljim i najstarijim apokrifnim, tj. neavtentiĉnim apostolskim evanĊelijima, kći poboţnih bogobojaţljivih roditelja, Joakima i Ane, koji su iz plemena Davidova vodili svoje poreklo i ţivili u Nazaretu u Galileji.“3
Isti je sluĉaj i sa Simonom iz Kirine, koga su Rimljani primorali da nosi krst za Isusom na Golgotu. Luka u svom evanĊelju spominje: „I kad su ga poveli, uhvatiše nekog Simona iz Kirine koji je dolazio iz polja...“ (23:26). Marko, meĊutim spominje da je ovaj Simon imao i sinove Aleksandra i Rufa (Mk. 16:21). Sasvim je izvesno da apostoli uopšte nisu poznavali ove ljude u momentu Isusovog raspeća, jer je Kirina, iz koje su oni dolazili – bivajući deo jevrejske dijaspore, bila udaljena oko 1000. km. od Jerusalima i nalazila se u severnoj Africi, zapadno od Egipta. Ipak, u vreme kada Marko piše svoje evanĊelje (oko 60-65. g. nove ere), Simon, Aleksandar i Ruf su već bili poznati hrišćani u prvoj Crkvi. Zato, kada pišući svoj izveštaj spominje Simona, on daje i bliţu odrednicu govoreći da je to Aleksandrov i Rufov otac; dakle otac ljudi koji su većini hrišćana bili poznati. 2 Sergij Bulgakov, Pravoslavlje, 1991. g. str. 183. 3 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 110. Naglasak moj. 1
187
U Pravoslavnom crkvenom kalendaru postoji više praznika vezanih za poštovanje Majke Boţije. Najvaţniji od njih su roĊenje, vavedenje i uspenje presvete Bogorodice. Ţelim da o svim ovim dogaĊajima razmislimo i donesemo potpuno realan sud, u skladu sa prvovekovnim apostolskim veroispovedanjem zapisanim u Svetom pismu. Pre svega, moram da naglasim da ni jedan apostol, ni na jednom jedinom mestu u Novom zavetu ne pominje ništa o dogaĊajima koje sam maloĉas naveo, a koji su prisutni u pravoslavnom ispovedanju vere. Ukoliko su to zaista bili tako vaţni dogaĊaji za hrišćansku Crkvu i spasenje ljudi širom sveta, jednostavno je neoprostivo da su apostoli tako vaţne stvari, koje su im bile poznate, sakrili od šire javnosti. Ni sam evanĊelist Luka ne spominje ništa iz Marijine mladosti kao ni iz perioda posle Hristovog vaznesenja (osim u Dela ap. 1:14), iako je na poĉetku svog izveštaja zapisao: „Naumih i ja – pošto sam sve taĉno ispitao od poĉetka – da ti napišem po redu, ugledni Teofile, da uvidiš istinitost onoga o ĉemu si pouĉen.“ (Lk. 1:3-4; Naglasak moj). Kao što moţe da se primeti, Luka piše po redu, o onome što je taĉno ispitao, a o ĉemu je Teofil već bio pouĉen. Prema tome, ukoliko ovaj pisac evanĊelja (kao i ostali) apsolutno ništa ne pominje o dogaĊajima o kojima nas obaveštava pravoslavno predanje, to svakako znaĉi da o njima nije ništa znao, te da u skladu sa time, o tome nije ni pouĉavao ostale hrišćane. Apostoli Matej i Luka smatraju poĉetkom pripovedanja vaţnih spasenjskih dogaĊaja momenat najave i roĊenja Isusa Hrista, a ne dogaĊaje iz rane mladosti Isusove majke. No ipak, u zapisima prvih Gospodnjih uĉenika nalazimo dosta podataka sa kojima moţemo izaći u susret svetopredanjskim tvrdnjama i proveriti njihovu taĉnost.
RoĊenje presvete Bogorodice „Kanonska jevanĊelja inaĉe daju malo podataka o Mariji, majci Isusovoj, tako da se potpunija slika o njenoj mitsko – boţanskoj liĉnosti moţe dobiti tek ako se uzme u obzir golema apokrifna i hagiografska literatura, narodne legende i srednjevekovna ikonografija. Tu, pre svega, treba izdvojiti apokrifnu „Knjigu o roĊenju Marijinom“ (docnije nazvanu Jakovljevo protoevanĊelje) iz drugog veka, te „Knjigu o smrti Bogorodiĉinoj“ iz trećeg, odnosno „Arapsko jevanĊelje o Isusovom detinjstvu“ iz šestog stoleća. Neke od tih legendi sakupljene su u srednjem veku u ĉitave kompendije i cikluse u kojima se vrlo podrobno opisuju mnogi dogaĊaji iz Marijinog ţivota. Prema tim maštovitim nekanonskim opisima Marija Bogorodica se još kao trogodišnje dete vaspitavala u Jerusalimskom hramu, bavila ruĉnim radom i primala hranu iz ruku anĊela. Već sa dvanaest godina zavetovala se na veĉno deviĉanstvo.“1 Pravoslavna crkva nam pripoveda (na osnovu nekanonske apokrifne literature) da je Marija roĊena iz braka starih roditelja Joakima i Ane, koji su do tada već pedeset godina išĉekivali da im Bog podari dete. Vladika Nikolaj Velimirović u svom „Ohridskom prologu“ govori da je posle njihovih usrdnih molitava Bog poslao svog
1
Milan Vukomanović, Rani hrišćanski mitovi, 1997. g. str. 58. Naglasak moj.
188
anĊela da im najavi roĊenje „kćeri preblagoslovene, kojim će se blagosloviti svi narodi na zemlji, i kroz koju će doći spasenje svetu“.1 TakoĊe, isti pisac kaţe: „Jer im darova ne samo ćerku, no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom, nego i veĉnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka – ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena meĊu ţenama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Ţivoga, trpeza hleba nebesnoga, ţivot svetinje Boţije, drvo najslaĊega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ţenskog, istoĉnik devstva i ĉistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.“2 U Prologu za 9. septembar (po starom – julijanskom kalendaru), vladika Nikolaj beleţi podatak da je Joakim bio sin Virpafira iz Judinog plemena, koji je bio potomak cara Davida. Ipak, evanĊelist Luka, spominjući Marijine muške pretke nigde ne navodi ni Joakima ni Virpafira (iako je sve „taĉno ispitao od poĉetka“). Naime, kada uporedimo Hristovo rodoslovlje iz ev. po Mateju 1:1-16; sa onim koje je zapisao Luka u 3:23-38, na prvi pogled uviĊamo da se umnogome razlikuju. Rodoslovlje iz Lukinog evanĊelja ne samo što je duţe (i prati liniju Hristovih predaka do samog Adama), već se uopšte ne poklapa sa Matejevim, poĉev od Isusa pa unazad sve do cara Davida. Matej nam prenosi rodoslovno stablo predaka Marijinog muţa Josifa, kome se otac zvao Jakov, a poreklo je vodio od ĉuvenog izrailjskog cara Davida – preko njegovog sina Solomona. Mi, dakako, znamo da ovo rodoslovlje nema nikakve stvarne veze sa Isusom Hristom, jer Josif nije bio njegov otac već pooĉim (oĉuh). Stoga ni Josifovi preci nisu bili stvarni preci Gospoda Isusa. Ako tome dodamo da se u jedanaestom stihu prve glave ev. po Mateju spominje i Jehonija (Honija), za koga je Gospod u knjizi proroka Jeremije 22:30 rekao da niko od njegovih potomaka nikada neće sesti na presto i vladati Izrailjem – onda nam uistinu postaje jasno da Isus nema nikakvog telesnog porekla od Davidovog sina Solomona – koji je daleki Josifov predak. MeĊutim, iako smo ustanovili da ovo rodoslovlje nije Hristovo već Josifovo, zbog ĉega ga Matej zapisuje i naziva Gospodnjim? Jednostavno iz razloga što je njegovo evanĊelje pisano na aramejskom jeziku i namenjeno Jevrejima koji su ţiveli u tadašnjoj okupiranoj izrailjskoj drţavi. Njihovo verovanje o Mesiji, koje je bilo zasnovano na starozavetnim proroĉanstvima3 ispoljavalo se kroz išĉekivanje boţanskog vladara koji bi vodio poreklo od cara Davida koji je bio iz plemena Judinog. Iako Josif nije bio Isusov stvarni otac, on je u ondašnjem društvu na taj naĉin bio tretiran (bio je nosilac oĉinskog prava). Prikazujući carsko poreklo Isusovog staratelja, Matej je hteo da Jevrejima stavi do znanja da je i Hristos carskoga roda, tj. oĉekivani Mesija. Sa druge strane, u Lukinom evanĊelju nalazimo još jedno rodoslovlje Gospoda Isusa. Ono poĉinje: „A on, Isus, imao je oko trideset godina kada je poĉeo, i bio je – kako se mislilo – sin Josifov, Ilijev, Matatov, Levijev...“ (Lk. 3:23-24). Pošto smo već ustanovili da se Josifov otac zvao Jakov a Jakovljev Matan itd, uviĊamo da se ova dva porodiĉna stabla ne poklapaju. Doduše, istina je da su u ono vreme ljudi mogli biti poznati pod razliĉitim imenima, kao na primer ap. Petar (Kifa)
Vladika Nikolaj, Ohridski prolog, Glas Crkve, 2000. g. str. 650 (9. septembar). Naglasak moj. Navedeno delo, str. 648 (8. septembar). 3 1. Mojsijeva 49:10; Isaija 9:6-7; 11:1-2; Jeremija 23:5-6. 1
2
189
se zvao Simon, ime dato ap. Vartolomeju prilikom obrezanja bilo je Natanailo (Vartolomej znaĉi: „sin Tolomejev“, otac Natanailov je bio Tolomej), a evanĊelist Marko je imao i drugo ime Jovan.1 No sasvim je nemoguće da Luka spominje nadimke onih liĉnosti kojima Matej zapisuje liĉna imena (te da se tu radi, zapravo, o jednim te istim ljudima). Da to potvrdim još bolje, na kraju krajeva uviĊamo da Luka izvodi svoje rodoslovlje od Davidovog sina Natana a ne od Solomona kao što to ĉini Matej. Iz razloga što Josif ne moţe u isto vreme da bude sin Jakovljev – potomak Solomonov, i sin Ilijev – potomak Natanov, to dolazimo do zakljuĉka da Lukin zapis ne predstavlja Josifove pretke. Pošto Luka govori o Isusu: „I bio je – kako se mislilo – sin Josifov, Ilijev...“, jasno je da su Jevreji podrazumevali njihovu rodbinsku vezu ali da ona nije postojala. Jednostavan odgovor na ovu „zagonetku“ oko dva rodoslovlja jeste da ev. Luka zapisuje Isusove prave telesne pretke – sve do Adama. Tako, osoba po imenu Ilije ne predstavlja Josifovog već Marijinog oca2, koji je zapravo bio Josifov tast. Ipak, pošto u ondašnje vreme u aramejskom i hebrejskom jeziku nisu postojali pojmovi kao što su „tast“, „svekar“, „deda“, „pradeda“, „unuk“, „zet“ i sliĉno (već su se za sve ove pojmove koristile reĉi „otac“ i „sin“), onda je potpuno jasno zašto Luka naziva Josifa Ilijevim sinom iako mu je on zapravo bio zet.3 Na ovaj naĉin smo utvrdili da pravoslavno predanje ne iznosi istinu o Marijinim roditeljima, jer umesto Joakima i Virpafira nalazimo Ilija i Matata. Ranije smo utvrdili da nije istinit ni navod da je Marija rodila samo jednog sina, kao i da nije bila kćerka jedinica već da je imala i sestru (Jn. 19:25).
Vavedenje presvete Bogorodice Razmatranjem svetopredanjskih tvrdnji o Marijinom vavedenju (odvoĊenju) u jerusalimski hram, te njenom boravku u njemu, nastavljamo uporeĊivanje i dokazivanje da Pravoslavna crkva ne poseduje istinu u svom veroispovedanju već da se pridrţava istorijskih falsifikata. Kao što smo u prethodnoj celini dokazali da se Marijini roditelji nisu zvali Joakim i Ana, te da ona nije bila kćerka jedinica – što predstavlja osnovno polazište za ispredanje daljih legendi o Isusovoj majci, dokazaćemo da se nisu odigrali ni ostali dogaĊaji iz njene rane mladosti – a u koje nas uverava Istoĉna crkva.
Ev. po Mateju 10:2-4; Ev. po Jovanu 1:45-49; Dela ap. 15:37 Sveto predanje veli da je Ilije Josifov zakoniti otac (po zakonu „leviratskog“ braka) a Jakov prirodni otac. Naime, Jakov se oţenio suprugom svog pokojnog polubrata Ilija, koji je roĊen iz drugog braka Jakovljeve majke sa Melhijem iz Natanovog potomstva. Tako je dakle, (u skladu sa 5. Mojs. 25:5-6.) Josif, iako prirodni sin Jakovljev bio nazvan Ilijevim sinom. Vidi: Ţitija svetih za decembar, str. 751. Ipak na kraju nije jasno kakve veze ima Hristos sa svim Josifovim precima (i po Jakovu i po Iliju), pošto on (Josif) nije telesni otac Gospoda Isusa? TakoĊe, Melhij se u Lk. 3:23-24. naziva Ilijevim pradedom a ne njegovim ocem (tj. ĉovekom koji je bio oţenjen njegovom majkom). Mnogo je verovatnije da je rodoslov iz Ev. po Luki zapravo rodoslov pravih Isusovih predaka po telesnoj prirodi, predaka Marijinog oca Ilija. 3 Uporediti sa tekstom u Mt. 1:1; gde se umesto izraza „potomak“ upotrebljava reĉ „sin“. Uporedi takoĊe i 1. Carevima 16:28 sa 2. Carevima 8:18, 26 gde se umesto reĉi „unuka“ koristi reĉ „kći“. Kod Jevreja ţene nikada nisu bile ukljuĉivane u rodoslovna stabla umesto muškaraca. Iz tog razloga je umesto Marije u Lk. 3:23 spomenut Josif kao nosilac oĉinskog prava. Ev. po Mateju 1:3, 5-6; ne predstavlja izuzetak pošto su u tim stihovima ţene pomenute uz nosioce rodoslovlja – njihove muţeve. 1
2
190
Vavedenje predstavlja dogaĊaj odvoĊenja trogodišnje Marije u hram i njeno zaveštanje Bogu, po ranijem obećanju kojim su se obavezali njeni roditelji još pre nego što je ona ugledala svetlost dana. Ni o ovom dogaĊaju ne nalazimo pomen u novozavetnim zapisima. Ipak, krenimo redom. Vladika Nikolaj nam o ovom dogaĊaju kazuje sledeće: „Kada se Presvetoj Devi Mariji navršiše tri godine od roĊenja, dovedoše je roditelji njeni sveti, Joakim i Ana, iz Nazareta u Jerusalim, da je predadu Bogu na sluţbu prema ranijem obećanju svome. (...) Sabraše se i mnogi srodnici Joakimovi i Anini, da uzmu uĉešća na ovoj svetkovini, u kojoj uzimahu uĉešća nevidljivo i angeli Boţji. (...) Beše Deva ukrašena carskim blagolepnim odećama i ukrasima, kako i priliĉi kćeri carevoj, nevesti Boţijoj.“1 Nakon što su stigli pred hram, Marija se popela uz stepenice na ĉijem se vrhu nalazio prvosveštenik Zaharija (budući otac Jovana Krstitelja), koji ju je uhvatio za ruku i uveo u najsvetije mesto hrama – Svetinju nad Svetinjama. U hramu, Marija je sluţila Bogu i ĉitala Sveto pismo u narednih devet (ili jedanaest) godina sve do momenta kada je u dobi od dvanaest (ili ĉetrnaest, pošto je vladika u ovome sam sebi protivreĉan; uporedi 25. mart i 21. novembar u Prologu) godina starosti predata svome srodniku, starcu Josifu iz Nazareta da je ovaj ĉuva pod vidom obruĉnice.2 U ovom upravo navedenom tekstu koji je zapisao episkop Nikolaj, a koji je poznat u istoĉnom hrišćanstvu već vekovima, zapaţamo nekoliko oĉiglednih neslaganja sa bogonadahnutim biblijskim izveštajem. Najpre, pored prisustva anĊela ovom istoriji nepoznatom dogaĊaju, govori se da je Marija „kćer carska i nevesta Boţija“ iako je Sv. pismo ni na jednom mestu tako ne naziva. Dalje, Zaharija se naziva prvosveštenikom iako ga evanĊelist Luka naziva (i to oko 15 godina kasnije; posmatrano hronološki) „obiĉnim“ sveštenikom: „U vrijeme Iroda cara Judejskoga bijaše neki sveštenik od reda Avijna, po imenu Zarija, i ţena njegova od plemena Aronova, po imenu Jelisaveta.“3 Ukoliko bi bila istina da je ovaj Zaharija (Zarija) petnaestak godina ranije uĉestvovao u tako vaţnom dogaĊaju kao što je „vavedenje Bogorodice“ u Svetinju nad Svetinjama (što bi, inaĉe, bio presedan nad presedanima), ev. Luka bi tako nešto sigurno zapisao i na to nas podsetio (kao i ev. Matej u sluĉaju smrti Jovana Krstitelja 14:1-12). Isto tako, kao što sam već istakao, pominje se jedan apsolutno neverovatan dogaĊaj, a to je uvoĊenje trogodišnjeg deteta u najsvetije mesto hrama. Svako ko imalo poznaje Sveto pismo Starog zaveta, on poznaje i propise za sluţbu prvosveštenika u Boţijoj Svetinji. Tom verskom poglavaru je Gospod dozvoljavao ulazak u najsvetije mesto samo po strogo propisanim uslovima i to samo na „Dan pomirenja“ (Yom Kippur), jedanput u godini. Mojsije, prenoseći svome bratu Aronu prvom jevrejskom prvosvešteniku Boţije upozorenje o naĉinu ulaska u Svetinju nad Svetinjama, kaţe: „I kaza Gospod Mojsiju: reci Aronu bratu svojemu da ne ulazi u svako doba u svetinju za zavjes pred zaklopac koji je na kovĉegu, da ne pogine, jer ću se u oblaku nad zaklopcem javljati. (...) I neka Aron prinese junca svojega na ţrtvu za grijeh i oĉisti sebe i dom svoj, i neka zakolje junca svojega na ţrtvu za grijeh. I neka uzme kadionicu punu ţeravice s oltara, koji je pred Gospodom, i pune pregršti kada mirisnoga
Vladika Nikolaj, Ohridski prolog, str. 850, (21. novembar). Na istom mestu. 3 Lk. 1:5; prevod V. Karadţić. Naglasak moj. 1
2
191
istucanoga, i neka unese za zavjes. I neka metne kad na oganj pred Gospodom, da dim od kada zakloni zaklopac koji je na svjedoĉanstvu; tako neće poginuti. Poslije neka uzme krvi od junca i pokropi s prsta svojega po zaklopcu prema istoku, a pred zaklopcem neka sedam puta pokropi tom krvlju s prsta svojega. I neka zakolje jarca na ţrtvu za grijeh narodni, i neka unese krv njegovu za zavjes; i neka uĉini s krvlju njegovom kao što je uĉinio s krvlju junĉjom, i pokropi njom po zaklopcu i pred zaklopcem. I tako će oĉistiti svetinju od neĉistota sinova Izrailjevih i od prijestupa njihovijeh u svijem grijesima njihovijem; tako će uĉiniti i u šatoru od sastanka, koji je meĊu njima usred neĉistota njihovijeh. A niko da ne bude u šatoru od sastanka kad on uĊe da ĉini oĉišćenje u svetinji, dokle ne izaĊe i svrši oĉišćenje za se i za dom svoj i za sav zbor Izrailjski. (...) I ovo neka vam bude vjeĉna uredba: deseti dan sedmoga mjeseca muĉite duše svoje, i ne radite nikakoga posla, ni domorodac ni došljak koji se bavi meĊu vama. Jer u taj dan biva oĉišćenje za vas, da se oĉistite; bićete oĉišćeni od svijeh grijeha svojih pred Gospodom. (...) I ovo neka vam je vjeĉna uredba da oĉišćate sinove Izrailjeve od svijeh grijeha njihovijeh jedanput u godini. I uĉini Mojsije kako mu zapovjedi Gospod.“1 Ono što se posebno istiĉe u ovom tekstu koji objašnjava jedini naĉin na koji je prvosveštenik uopšte smeo da uĊe u najsvetiju prostoriju hrama (tj. „šatora od sastanka“ pre nego što je izgraĊen hram) je: - to je moralo biti na praznik Pomirenja, desetog dana meseca Tišrija (sedmi mesec po jevrejskom kalendaru), st. 16:29-30; - posebno odeven za tu priliku, prvosveštenik je morao da prinese ţrtve za oĉišćenje svojih i narodnih greha, st. 3-11; - morao je da prinese tamjan na kadioni oltar koji se nalazio u Svetinji – ispred zavese koja je delila Svetinju od „Svetinje nad Svetinjama“, st. 12-13; - njegov ulazak je bio dozvoljen samo sa krvlju ţrtvenih ţivotinja, st. 34; - morao je da ulazi dva puta u najsvetiju prostoriju hrama (iza zavese) i da najpre krvlju junca a potom jarca, sedam puta poprska (pokropi) krv sa prsta koga je prethodno umoĉio u zdelu sa krvlju – na poklopac i ispred poklopca zavetnog kovĉega, st. 14-15; - niko nije smeo da ulazi zajedno sa prvosveštenikom u hram dok je on obavljao sluţbu oĉišćenja narodnih greha pred Gospodom, st. 17; - ova uredba je trebala da se poštuje kao veĉna uredba (dakle, potpuno nepromenljiva za sva vremena), st. 29, 34; - svaki prvosveštenik je morao da se pridrţava apsolutno svih propisa zapisanih u Boţijem zakonu datom Mojsiju. U suprotnom, Gospod bi ga zasigurno kaznio smrću, st. 13; Ovu uredbu spominje i potvrĊuje i Novi zavet: „Pošto je to tako ureĊeno, u prvi deo skinije svagda ulaze sveštenici kad vrše svoju sluţbu, a u drugi deo skinije samo prvosveštenik jednom u godini, ne bez krvi, koju prinosi za svoje i za narodne grehe uĉinjene iz neznanja.“2
1 2
3. Mojsijeva 16:2, 11-17, 29-30, 34. Naglasak moj. Poslanica Jevrejima 9:6-7. Naglasak moj.
192
Da je apostolu, piscu poslanice Jevrejima, bio poznat makar i jedan izuzetak od ovoga pravila i odstupanje od Boţije zapovesti, on bi sasvim sigurno to i pomenuo nakon sedmog stiha ovog poglavlja. Pošto je ova poslanica pisana barem sedamdeset godina posle toboţnjeg Zaharijinog ulaska u hram sa devojĉicom Marijom, njenom bogonadahnutom piscu bi ovaj dogaĊaj morao biti poznat. Kako ga on na ovom mestu ne spominje, kao niti jedan drugi apostol bilo gde u Novom zavetu, to moramo da zakljuĉimo da se ova pripovest, utemeljena na nekanonskim tekstovima, nikada nije ni odigrala. Naravno, znajući za sva ova suprotstavljanja pravoslavnog predanja biblijskim izveštajima, ţeleći da pruţi povoljno objašnjenje koje bi išlo na ruku bogoslovima Istoĉne crkve, vladika Nikolaj pominje i obrazloţenje koje je dao sv. Teofilakt Ohridski (koji je ţiveo u XI - XII veku posle Hrista, uporedi sa Prologom za 31. decembar, str. 959): „Sv. Teofilakt Ohridski veli, da je Zaharija „van sebe bio i Bogom obuzet“ kada je Devu uvodio u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, inaĉe se ne bi mogao ovaj postupak njegov objasniti.“1 Dakle, po mišljenju sv. Teofilakta, ovaj Zaharijin ĉin je potpuno neobjašnjiv – jer se u svemu kosi sa Boţijom zapovešću. No, ipak, moţe se shvatiti i opravdati time što je sveštenik bio „van sebe i obuzet Bogom“. MeĊutim, ostaje nejasno kako je moguće da Bog jednoga momenta nešto zapoveda i zabranjuje a u drugom sluĉaju ĉoveka vodi i „obuzima“ na taj naĉin da ovaj uĉini upravo suprotno Njegovoj volji?! Apostol Pavle daje veoma jasno upozorenje: „Zato ne budite nerazumni, nego razumejte šta je volja Gospodnja.“ (Ef. 5:17); kao i : „Jer je Bog taj što ĉini u vama da ţelite i da delate – da mu budete po volji. (Fil. 2:13. Naglasak moj). Sveti Duh kroz apostola jasno govori da Bog u srcima svojih slugu daje podstrek za izvršavanje Njegove volje a ne za njeno kršenje, što jasno govori u prilog tome da se ovaj dogaĊaj, zapravo, nikada nije ni zbio.
Marijino veĉno deviĉanstvo Pravoslavna crkva ĉvrsto zastupa uverenje da je Marija ostala „prisnodjeva“, tj. zauvek devica. O tome da ovo nije bio sluĉaj, već sam detaljno obrazlagao u prethodnim delovima ovog poglavlja. MeĊutim, bilo bi interesantno da se još malo zadrţimo na ovoj ideji posmatrajući je iz svih uglova, te da na kraju donesemo i pravilan zakljuĉak. „Kada se Presvetoj Devi navrši jedanaest godina prebivanja i sluţenja pri hramu Jerusalimskom, i ĉetrnaest godina od roĊenja – kada, dakle stupi u 15-tu godinu ţivota, saopštiše joj sveštenici, da po zakonu ona ne moţe više ostati pri hramu, nego treba da se obruĉi i stupi u brak. No kako veliko iznenaĊenje za sve sveštenike bi odgovor Presvete Deve, da je se ona posvetila Bogu i da ţeli ostati devojkom do smrti ne stupajući ni s kim u brak! Tada po Promislu i vnušenju Boţjem prvosveštenik Zaharija, otac Preteĉev, dogovorno sa ostalim sveštenicima, sabra 12 bezţenih ljudi iz plemena Davidova, da bi jednome od njih uruĉili Devu Mariju na ĉuvanje devojaštva 1
Ohridski prolog, str. 850-851 (21. novembar). Naglasak moj.
193
njenog i staranja o njoj. I bi uruĉena starome Josifu iz Nazareta, koji joj beše i srodnik.“1 „Jer u to vreme ne znade se u Izrailju za devojke zaveštane na devstvo do kraja ţivota. Presveta Deva Marija beše prva takva doţivotno zaveštana devojka, i njoj posle sledovahu u crkvi Hristovoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.“2 Iz upravo navedenih tekstova saznajemo o navodnoj Marijinoj zakletvi pred Gospodom kojom se obavezala na veĉno deviĉanstvo i bezbraĉnost. Saznajemo takoĊe da je starac Josif primio devojĉicu Mariju k sebi sa znanjem da će ona biti majka budućeg Spasitelja – te da će zaĉeti na deviĉanski naĉin – bez uĉešća muškarca.3 MeĊutim, ostaje nejasno zbog ĉega je pomenuti „starac“ hteo da od sebe otpusti više od šezdeset godina mlaĊu Mariju kada je uoĉio njenu trudnoću? Zar se ne bi podrazumevalo da je trebao da se raduje zbog toga, jer mu je Zaharija sve unapred bio najavio? TakoĊe, zbog ĉega mu je anĊeo poruĉio u snu da se oţeni Marijom kada je trebao da bude samo njen staratelj4 (priznaćemo da brak i starateljstvo nisu sinonimi za jednu te istu pojavu)?! Sveto pismo ovako prenosi anĊeosku zapovest upućenu Marijinom vereniku: „Josife, potomĉe Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju sebi za ţenu, jer to što se u njoj zaĉelo, to je od Svetoga Duha. (...) Kada se Josif probudio, uĉinio je ono što mu je zapovedio anĊeo Gospodnji: oţenio se Marijom.“5
Josifova deca u svetlu svetog predanja i Svetog pisma U ovom delu poglavlja razmotrićemo tvrdnje pravoslavnih da Jakov, Josif (Josija), Simon i Juda nisu Marijini sinovi koje je ona izrodila sa svojim muţem, već sinovi starca Josifa iz prvog braka. Ohridski prolog, str. 210 (25. mart). Potpuno nasuprot ovom „svetom predanju“, pravoslavni bogoslov dr Lazar Milin u svojoj knjizi „Nauĉno opravdanje religije“ kaţe da je po Svetom pismu oĉito da je Josif planirao da stupi sa Marijom u stvarni brak, govoreći: „A Josif? Sudeći prema reĉima Svetog Pisma, Josif je imao zaista ozbiljnu nameru da Mariju uzme za ţenu. (...) Zato nije nikakvo ĉudo što je on zaista hteo da uzme Mariju za ţenu i što evanĊelje, i ĉak anĊeo Gospodnji, nju naziva njegovom ţenom.“ Oĉigledno je da g-din Milin ili ne veruje svom „svetom predanju“ ili mu se ĉini normalnim da se osamdesetogodišnji starac ţeni devojĉicom koja mu po godinama moţe biti praunuka, te da je (pošto je saznao da je Marija trudna) „sasvim prirodno pomislio da ga je verenica prevarila.“ Vidi: „Crkva i sekte“, str. 201. Naglasak moj. 2 Navedeno delo, str. 851 (21. novembar). 3 Ĉitava ova priĉa se podrazumeva iz razloga što je „prvosveštenik“ Zaharija svakako znao koga je „uveo“ u Svetinju nad Svetinjama pre 11 godina (znao je da to nije bila obiĉna devojĉica već „Presveta Bogorodica“), pa je to sigurno preneo i Josifu, koji je shodno tome trebao da oĉekuje Marijinu trudnoću i roĊenje Sina Boţijeg – ukoliko je ova pravoslavna pripovest uistinu taĉna. 4 Sveti oci Atanasije Aleksandrijski, Vasilije Veliki i Jovan Damaskin vele da je pod vidom „obruĉništva“ Marije sa Josifom, Gospod ţeleo da svoje roĊenje od device sakrije od Ċavola. To je, po ovim autoritetima gotovo jedini razlog što je Marija ţivela sa starcem u prividnom braku. Pošto je Ċavo budno motrio na sve device još od vremena proroka Isaije, Marija se „udala“ za Josifa da bi neĉastivi bio obmanut, misleći da se Isus raĊa iz prirodne supruţniĉke veze. Vidi: Justin Popović, „Ţitija svetih“ za decembar, str. 723. Naravno, i ovo tumaĉenje je priliĉno naivno. Ako je već budno motrio na device, sotona je sigurno primetio dolazak anĊela Gavrila Mariji u Nazaret i sve ono što je tom prilikom bilo reĉeno, kao i Marijin odlazak kod Jelisavete (Lk. 1:26-55); pošto se sve ovo desilo pre nego što je Marija prešla u Josifovu kuću. 5 Ev. po Mateju 1:20, 24; Ţivot i rad Isusa Hrista, Ĉetiri evanĊelja, preveo dr Aleksandar Birviš, str. 10. 1
194
Vladika Nikolaj tvrdi da su pomenuti ljudi Josifovi sinovi iz ranijeg braka, u okviru kojeg je imao i nekoliko kćeri1: „I ne samo da se on udostoji carstva Boţjeg, nego i sinovi njegovi i kćeri. Koji bi otac ţeleo nešto više nego da mu sin bude apostol Hristov? A Josif imaše dva sina apostola.“2 No, ne slaţu se svi „sveti oci“ sa idejom da su oni bili Josifova deca. Pravoslavni crkveni istoriĉar Jevsevije Popović nam u svojoj „Opštoj crkvenoj istoriji“ ovako kazuje: „Pod braćom i sestrama Njegovim – prema naredbi Isusovoj na umoru, da Njegov uĉenik Jovan od sad obavlja sinovlje duţnosti na spram matere Njegove Marije i prema najstarijoj crkvenoj tradiciji i prema najstarijim apokrifnim evanĊelijima – nemaju se razumeti deca Marijina, nego po jednima deca Josifova iz ranijeg braka, po drugima deca Kleope i Marije ‘sestre’ materi Gospodnjoj.“3 Oĉigledno je da nisu oduvek svi pravoslavni zastupali ideju o Josifovoj deci iz prvog braka (a moţda je i do danas ne zastupaju), pa sledstveno tome zakljuĉujemo da podatak koji nam prenosi vladika Nikolaj nije utvrĊena ĉinjenica već stvar rasprave ĉak i meĊu istovernim pripadnicima Vaseljenske crkve.4 Iako dakle nema slaganja meĊu svetim ocima o tome ĉija su zapravo deca ta pomenuta Isusova braća i sestre, oĉigledno je da ona nipošto ne smeju biti Marijina deca koju je ona rodila bivajući u braku sa Josifom. U tom sluĉaju bi, naravno, celokupno uĉenje tradicionalnih crkava Istoka i Zapada o „Bogorodici“ bilo u potpunosti srušeno. Uostalom, uopšte nije jasno kako pravoslavni i rimokatoliĉki bogoslovi znaju da se ovde ne radi o Josifovoj i Marijinoj deci, već o nekim srodnicima iz „drugog stepena srodstva“. Njihov argument, naime, glasi da se pomenute reĉi, koje se u grĉkom tekstu Novog zaveta koriste da oznaĉe Isusovu braću i sestre koriste i u sluĉaju opisivanja bliskih roĊaka (braće i sestara od npr. strica, ujaka i sl). Evo kako je na verovanje rimokatolika (koje je u ovome istovetno verovanju pravoslavnih)
Iz pravoslavne knjige „Svetlost sveta“ (treće izdanje, Beograd 2001. god), sa strane 61, saznajemo da ovo verovanje Istoĉne crkve potiĉe iz nebiblijskih izvora, odnosno od grĉkog istoriĉara Nikifora: „Prema grĉkom istoriĉaru Nikiforu, Josif je bio u braku sa Salomijom, kćerkom Ageja, brata Zaharijina (oca svetog Jovana Krstitelja). Josif je sa Salomijom izrodio ĉetiri sina: Jakova, Simona, Judu i Josiju i tri kćeri: Estiru, Tamaru (ili Marta, ili Marija) i Salomiju. Salomija je bila udata za Zevedeja, ĉiji su sinovi Jakov i Jovan, apostoli Gospodnji. Posle smrti Salomije, Josif je ţiveo kao udovac ĉasno i pošteno. Napunivši osamdeset godina ţivota, prvosveštenik Zaharije i sveštenici izabraše ga da, po navršetku ĉetrnaeste godine Presvete Djeve Marije, postane njen obruĉnik. Umro je u sto desetoj godini ţivota“. 2 Ohridski prolog, str. 942 (24. decembar). No, pravoslavni ne samo da veruju da je Josif bio otac dvojici Hristovih apostola (onima koji ne spadaju meĊu Dvanaestoricu), već da je bio i deda još dvojici apostola (koji su uvršteni meĊu Dvanaestoricu). U prethodnoj futnoti je citiran tekst iz pravoslavne literature, koja nam govori o tome da je Josifova kćerka iz prvog braka, Salomija, rodila Jakova i Jovana, Zevedejeve sinove. Stoga, prema pravoslavnom verovanju, Josif, koji se u Bibliji naziva muţem Isusove majke Marije, bio je deda apostola Jakova i Jovana, što na osnovu Biblije uopšte nije zakljuĉivo. 3 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 115. Naglasak moj. Prema svetom Georgiju (Kedrinu), ova Marija nije bila sestra „materi Gospodnjoj“, već Josifova kćerka iz prvog braka, kojom se oţenio njen stric Kleopa. Vidi: „Ţitija svetih“ za decembar, str. 752. 4 Zapadni crkveni autoriteti su zastupali ideju da Josif nikada nije bio ranije oţenjen, dok su istoĉni tvrdili da jeste (to se dogaĊalo dok je crkva još uvek bila jedinstvena, „pravoslavna“, pre XI veka n.e). Vidi: „Ţitija svetih“ za decembar, str. 751. 1
195
odgovorio bivši katolik James G. McCarthy, u svojoj knjizi „EvanĊelje po Rimu“, koja je prevedena na hrvatski jezik: „Istina je da se grĉke reĉi: ‘adelphos’ (brat) i ‘adelpha’ (sestra) mogu shvatiti i u širem smislu, ali njihovo osnovno znaĉenje odnosi se na one koji imaju zajedniĉke roditelje. Ukoliko kontekst ne nalaţe drugaĉije, primenjuje se njihovo osnovno znaĉenje. Da je Sveti Duh htio da kršćani štuju Mariju kao vazda djevicu, tada sigurno ne bi spomenute Isusove srodnike bez objašnjenja nazivao njegovom braćom i sestrama. Zatim, da je Sveti Duh htio reći da u pitanju nisu braća i sestre, mogao je upotrebiti još dvije grĉke rijeĉi. Kada Pavao kaţe da je Marko Barnabin nećak (Kološanima 4,10), on koristi grĉku rijeĉ ‘anepsios’, a Luka se koristi sa ‘sungenis’, općenitijom rijeĉju za rodbinu, kako bi rekao da je Elizabeta Marijina ‘roĊakinja’ (Luka 1, 36).“1 Pored ovoga napred reĉenog, bilo bi interesantno da sagledamo i starost pomenute Isusove braće iz biblijske i svetopredanjske perspektive. Naime, kao što ćemo uvideti, podaci koje ćemo dobiti ovim prouĉavanjem još jednom potvrĊuju svetopisamsku tvrdnju da su to bila Marijina deca koju je zaĉela i rodila bivajući u braku sa Josifom. „U domu Josifovom Presveta Deva produţi ţiveti isto kao i u hramu Solomonovom, provodeći vreme u ĉitanju Sv. Pisma, u molitvama, bogorazmišljanju, postu i ruĉnom radu. Gotovo nikad iz kuće ne izlaţaše, niti se interesovaše svetskim stvarima i dogaĊajima. Malo je s kim uopšte govorila, i nikad bez naroĉite potrebe. Najĉešće je u kući opštila sa dvema kćerima Josifovim.“2 „Sv. apostol Jakov, brat Gospodnji. Naziva se bratom Gospodnjim zato što je bio sin pravednog Josifa, obruĉnika Presvete Bogorodice. Kada pravedni Josif beše pri smrti, on razdeli imanje svoje sinovima svojim, pa htede ostaviti jedan deo i Gospodu Isusu, sinu Presvete Deve Marije; ali se sva braća ovome usprotiviše ne smatrajući Isusa bratom svojim. Jakov ljubljaše veoma Isusa, i izjavi, da će Ga on uzeti na svoj deo. I zato se on naziva bratom Gospodnjim. Prema predanju on je i u Misir išao sa Presvetom Devom i Josifom onda kada je Irod traţio da ubije novoroĊenoga cara. (...) Gospod ga ubrojao u svojih 70 apostola. (...) Bio episkop u Jerusalimu 30 godina, i revnosno upravljao crkvom Boţjom. (...) Beše Jakovu 63 godine kada postrada za Gospoda svoga.“3 Prema upravo navedenim tekstovima svetog predanja moţemo da izvuĉemo jedan glavni zakljuĉak, a to je da su sva braća (i sestre) Gospoda Isusa Hrista bila starija od Njega. Prema prvom navodu, kada je 15-godišnja Marija došla u dom starca Josifa, on je već imao odrasle kćeri. Prema drugom navodu (Prolog za 23. oktobar; kao i za 26. decembar), Jakov brat Gospodnji je bio već odrastao mladić (ili zreo ĉovek) u vreme Isusovog roĊenja. Sveto predanje Pravoslavne crkve zastupa verovanje da je Josif imao osamdeset godina kada je preuzeo starateljstvo nad Marijom.4 Ukoliko pretpostavimo da se Josif oţenio izmeĊu svoje 20. i 30. godine ţivota (mada su se jevrejski mladići ţenili i u mlaĊem dobu) svojom prvom ţenom, te da je decu sa njome izrodio u narednih trideset godina, onda je sasvim realno oĉekivati da njegov najmlaĊi potomak u vreme
James G. McCarthy, Evandjelje po Rimu, Krapina, Hrvatska 2004. str. 164-165. Ohridski prolog, str. 210 (25. mart). Naglasak moj. 3 Navedeno delo, str. 773-774 (23. oktobar). Naglasak moj. 4 Navedeno delo, str. 959 (31. decembar). 1
2
196
roĊenja Spasitelja ima oko 20 a najstariji oko 50 godina starosti (što znaĉi da su svi bili stariji i od Isusove majke). Ukoliko je ovo bio sluĉaj – a upravo se to oĉekuje na osnovu predanjskih kazivanja – onda se ovakvi podaci umnogome razlikuju od onoga što je zapisano u Svetom pismu. Prilikom pisanja Prve poslanice Korinćanima, oko 55. g. nove ere, apostol Pavle spominje braću Gospodnju (dakle, i svi ostali Josifovi sinovi su nazvani „braćom Gospodnjom“, a ne samo Jakov) u svojstvu putujućih propovednika evanĊelja: „Zar nemamo prava da jedemo i pijemo? zar nemamo prava da vodimo jednu sestru kao ţenu – kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa? Ili samo ja i Varnava nemamo prava da ne radimo radi izdrţavanja?“ (1. posl. Kor. 9:4-6; Naglasak moj). Razlog zbog koga sam citirao ove stihove je spominjanje Gospodnje braće koja su bila oţenjena, i njihovih supruga koje su putovale „zajedno sa njima“ na misijska putovanja (st. 5). U vreme kada Pavle piše ovu poslanicu, prema predanju Istoĉne crkve, Gospodnja braća su mogla da imaju izmeĊu 80 i 110 godina - a o njima ĉitamo kao o aktivnim propovednicima koji putuju sa svojim ţenama. Pošto nam ev. po Luki 2:36-37 saopštava, a u vezi starosti Ane, Fanuilove kći, da se ţivotna dob od 84 godine u Hristovo vreme smatrala veoma poznom, vrlo je neverovatno da su pomenute osobe bile ovoliko stare a pritom bile i u aktivnoj apostolskoj sluţbi. Sa druge strane, ovo pisanje apostola Pavla ima smisla ukoliko su Jakov i ostali Josifovi sinovi bili i Marijini sinovi koje je rodila nakon što je Isus došao na svet! I sam vladika Nikolaj, verovatno nenamerno, izneo nam je precizan podatak o trenutku Jakovljevog muĉeniĉkog stradanja, na osnovu kojeg taĉno moţemo da utvrdimo datum njegovog roĊenja. Ukoliko nam je poznata ĉinjenica da je Gospod Hristos roĊen verovatno 4. ili 5. godine pre nove ere1, to zapravo znaĉi da je njegov javni rad otpoĉeo oko 27. g. n. e. u vreme kada mu je bilo oko 30 godina. Kao što je poznato, Gospod je javno propovedao oko tri i po godine, što datira njegovu smrt i vaskrsenje u 31. g. n. e. Iste godine je osnovana i prva hrišćanska crkva u Jerusalimu u kojoj je prema vladiki Nikolaju i istorijskim podacima prvi starešina (tj. episkop - što u prevodu znaĉi „nadglednik“- u smislu glavnog starešine) bio Jakov brat Gospodnji. Podatak koji navodi ep. Nikolaj nam kazuje da je Jakov imao svega 63 godine u trenutku svog stradanja. Prema istoriĉarima Josifu Flaviju (iz prvog) i Euzebiju (Jevseviju)2 episkopu Kesarijskom (iz ĉetvrtog veka posle Hrista) ovaj starešina jerusalimske crkve je ubijen 62. g. nove ere, što se u potpunosti slaţe sa tvrdnjom da je Jakov u toj duhovnoj sluţbi bio trideset godina. Ali, ukoliko su ovi podaci taĉni (a svakako da jesu), onda jednostavnom matematikom dolazimo do zakljuĉka da je Jakov brat Gospodnji roĊen 1. god. pre nove ere tj. oko tri godine posle roĊenja Gospoda Isusa Hrista. Ovakvo izraĉunavanje je potpuno u skladu sa Biblijom koja tvrdi da je Isus bio Marijin prvenac, a da je nakon njega rodila još nekoliko sinova i kćeri. Saglasno sa time, braća Gospodnja u vreme pisanja Pavlovog pisma Korinćanima imaju izmeĊu 35 i 55 godina
Isus Hristos nije roĊen 1. godine nove ere. Ovaj datum je ustanovio rimski monah Dionizije Eksigus 525. godine n. e. ali je njegov proraĉun o taĉnoj godini Isusovog roĊenja bio neprecizan za 4-5 godina. Novija istorijska izraĉunavanja pokazuju da je Irod Veliki umro 4. god. pre n. e. - dok je Isus roĊen nešto pre toga – pa bi u skladu sa time i poĉetak nove ere trebalo pomeriti za nekoliko godina unazad (što verovatno nikad neće biti uĉinjeno). Navedeno prema: Biblijski priruĉnik br. 2, Pavle Borović, 1987. g. str. 597. 2 Navedeno prema : Novozavjetni komentari, Djela apostolska, Dobra vest -Novi Sad, 1986. god. str. 176. 1
197
starosti, pa su u tom sluĉaju mnogo razumljivija njihova misionarska putovanja na kojima su ih pratile i njihove ţene. No, ovde još uvek nije kraj dokazima koji potvrĊuju istorijsku ĉinjenicu da je Isus iz Nazareta imao mlaĊu braću i sestre koji su bili Josifova i Marijina deca. O ovome svedoĉi i jedan od drevnih mesijanskih psalama koji je napisan perom Boţijeg sluge, izrailjskog pomazanika i cara Davida. Kao što je poznato, car David je kao Boţiji prorok predvideo mnoge dogaĊaje iz zemaljskog ţivota Gospoda Isusa Hrista i opisao ih u Starom zavetu. Tako na primer, David je predvideo naĉin Hristovog stradanja i umiranja, kao i unapred prorekao njegovo vaskrsenje iz mrtvih1. Evo nekih od stihova iz psalama koji se direktno odnose na stradanje Isusa Hrista na krstu Golgote, i opisuju reĉi koje će Mesija, kao i njegovi protivnici u tim trenucima da izgovaraju. Tokom ovoga pregleda, najpre ću navoditi po jedan stih iz proroĉkih psalama, a potom i njegovu paralelu (ispunjenje) u spisima Novog zaveta: „Boţe, Boţe moj! zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mojega, od rijeĉi vike moje“ (Psalam 22:1), „Oko devetoga ĉasa pak povika Isus veoma glasno: ‘Ili, Ili, lema savahtani’; to znaĉi: Boţe moj, Boţe moj, zašto me ostavi?“ (ev. po Mateju 27:46; takoĊe i Marko 15:34); „Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom. I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomoţe, neka ga izbavi ako ga miluje.“ (Psalam 22:7-8), „A prolaznici su ga grdili mašući svojim glavama i govoreći (...): druge je spasao, sebe ne moţe da spase; car je Izrailjev, neka siĊe sad s krsta pa ćemo verovati u njega. Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi, ako ga ţeli; jer reĉe: Boţiji sam Sin.“ (Mt. 27:39-43); „Sasuši se kao crijep krjepost moja, jezik moj prionu za grlo.“ (Psalam 22:15), „Posle toga Isus, znajući da je već sve svršeno, da bi se Pismo sasvim ispunilo, reĉe: ţedan sam.“ (Ev. po Jovanu 19:28. Naglasak moj); „Daju mi ţuĉ da jedem, i u ţeĊi mojoj poje me octom.“ (Psalam 69:21), „I kad su došli na mesto koje se zove Golgota, što znaĉi mesto Lubanja, dadoše mu da pije vino pomešano sa ţuĉi; i okusivši ne htede da pije. (...) I odmah jedan od njih otrĉa, uze sunĊer, natopi ga octom, nataĉe na trsku i davaše mu da pije.“ (Ev. po Mateju 27:34, 48); „Opkoliše me psi mnogi, ĉeta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje. (...) Dijele haljine moje meĊu sobom, i za dolamu moju bacaju ţdrijeb.“ (Psalam 22:16, 18), „A vojnici, kad raspeše Isusa, uzeše njegove haljine i naĉiniše ĉetiri dela, svakom vojniku po deo, i donju haljinu. A donja haljina nije bila šivena, nego sva izatkana odozgo do dole. Tada rekoše meĊu sobom: da je ne cepamo, nego da bacimo kocku za nju, kome će pripasti; da se ispuni Pismo [koje kaţe]: ‘Razdeliše moje haljine meĊu sobom i baciše kocku za moje odelo’. Vojnici to i uĉiniše.“ (Ev. po Jovanu 19:23-24. Naglasak moj); U vezi vaskrsenja Isusa Hrista car David je, gotovo hiljadu godina pre tog slavnog dogaĊaja napisao sledeće proroĉke reĉi: „Svagda vidim pred sobom Gospoda: on mi je s desne strane da ne posrnem. Radi toga raduje se srce moje, i veseli se jezik moj, još će se i tijelo moje smiriti u uzdanju; Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost. Pokazaćeš mi put ţivotni: obilje je radosti pred licem tvojim, utjehe u desnici tvojoj do vijeka.“ (Psalam 16:8-10. Naglasak moj.); Apostol Petar potvrĊuje ispunjenje ovog starozavetnog proroĉanstva u svojoj propovedi na dan silaska Svetog Duha, kao i apostol Pavle nekoliko godina kasnije: „David, naime, govori za njega: ‘Stalno sam gledao Gospoda pred sobom, jer mi je s desne strane – da se ne poljuljam. Zato se razveseli srce moje i obradova jezik moj, ĉak će i telo moje poĉivati u nadi, jer moju dušu nećeš ostaviti u carstvu smrti, niti ćeš dozvoliti da svetac tvoj istrune. Pokazao si mi puteve ţivota, ispunićeš me veseljem pred licem tvojim’. Braćo, vama se moţe slobodno reći o patrijarhu Davidu, da je umro i bio sahranjen, i da je njegov grob kod nas do današnjeg dana. Ali kako je bio prorok i kako je znao da mu se Bog zakletvom zakleo da će od roda njegovih bedara nekoga posaditi na njegov presto, predvidevši reĉe za Hristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u Carstvu mrtvih, niti mu je 1
198
Stihovi iz Davidovih psalama koji su navedeni u prethodnoj futnoti su trebali da posluţe kao dokaz mojoj narednoj tvrdnji, a ona glasi da se, poput mnogih drugih, i Psalam 69:8 takoĊe odnosi na Gospoda Isusa Hrista, tj. da predstavlja proroĉanstvo koje je iz davnina ukazivalo na njega, (poput svih do sada proĉitanih). Ovim stihom je car David unapred ukazao na ĉinjenicu da Gospod Hristos neće biti prihvaćen kao obećani izrailjski Mesija ĉak ni u svojoj vlastitoj kući, tj. meĊu svojim bliskim krvnim srodnicima - ukućanima. EvanĊelist Jovan je naime pisao o tome ovako: „Tada mu rekoše njegova braća: premesti se odavde i idi u Judeju, da i tvoji uĉenici vide tvoja dela koja ĉiniš; jer niko ne radi ništa tajno, kad sam ţeli da bude poznat. Ako sve ovo ĉiniš, objavi se svetu. Jer ni njegova braća nisu verovala u njega.“1 MeĊutim, dogaĊanja koja su se zbivala u kući Isusa iz Nazareta, a što se tiĉe neverovanja i podsmevanja njegovih najbliţih srodnika, David je proroĉkim Duhom predvideo vekovima ranije. Govoreći u ime jevrejskog Mesije, kome je bio praotac i praslika (kao pomazanik – slika pravog Pomazanika Hrista) Jesejev sin je rekao: „Jer tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. TuĊin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje.“2 Ovaj stih iz napred spomenutog psalma naglašava da će Mesija biti odbaĉen ĉak i od strane sinova svoje majke, tj. da će biti tuĊin sopstvenoj braći! Dokaz da se ovaj stih iz 69. psalma odnosi baš na Isusa Hrista, a ne na Davida liĉno (kako će verovatno da glasi prigovor pravoslavnih), nalazi se u narednom 9. stihu istog psalma, koji je usko vezan uz prethodni. On glasi ovako: „Jer revnost za kuću tvoju jede me i ruţenja onijeh koji tebe ruţe padaju na me.“3 Svaki poznavalac Svetog pisma zna za ovaj stih, jer je on, doduše „podeljen“ u dva dela, citiran i u Novom zavetu, i to iskljuĉivo vezan za sluţbu Isusa Sina Boţijeg. Primenjujući ovaj stih na Spasitelja Isusa, apostoli nam kazuju u svojim opisima Gospodnjeg ţivota sledeće: „I beše blizu Pasha judejska, te ode Isus gore u Jerusalim. I naĊe prodavce volova, ovaca, golubova i menjaĉe novca kako sede u hramu. I naĉini biĉ od uzica i izagna sve iz hrama, i ovce i volove, menjaĉima prosu novce i ispretura stolove, a onima što prodavahu golubove reĉe: nosite to odavde, ne ĉinite od doma Oca moga kuću trgovaĉku. Setiše se njegovi uĉenici da je napisano: ‘Revnost za tvoj dom poješće me’.“4 „Jer ni Hristos nije ugaĊao samom sebi, nego kao što je napisano: ‘Pogrde onih, koji tebe grde, padoše na me’.“5 Ukoliko je pravoslavnim teolozima i posle svih prethodno iznetih biblijskih i istorijskih ĉinjenica potrebno još dokaza o tome da je Marija Isusova majka rodila još sinova i kćeri, te da se stih Psalma 69:8 koji govori o Mesijinoj braći roĊenoj od iste telo istrulilo. Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, ĉemu smo mi svi svedoci.“ (Dela apostolska 2:25-32. Naglasak moj); „Zato i na drugom mestu kaţe: ‘Nećeš dati da tvoj svetac vidi truljenja’. David je, naime, posluţio svome naraštaju i po Boţijoj volji umro, bio je pridodat svojim oĉevima i video je truljenje. A koga je Bog vaskrsao, taj nije video truljenja.“ (Dela ap. 13:35-37). 1 Ev. po Jovanu 7:3-5. Naglasak moj. 2 Psalam 69:8. Naglasak moj. 3 Psalam 69:9. 4 Ev. po Jovanu 2:13-17. Naglasak moj. 5 Rimljanima 15:3. Naglasak moj.
199
majke od koje je roĊen i On, odnosi baš na Isusa a ne na, moţda, samog Davida, uz opasku da je David ovaj stih napisao u prvom licu jednine (kao da se odnosi na njega liĉno), evo još nekoliko završnih. Naravno da je ĉinjenica da je David pisao psalme u svoje ime, tj. u prvom licu jednine, tako da površni ĉitalac odista moţe da izvuĉe zakljuĉak da David piše (samo) o sebi samome. MeĊutim, ukoliko detaljnije pregledamo navedene stihove u prethodnoj futnoti, uvidećemo da se na Davidu uopšte nisu ispunile mnoge izjave koje je on pisao u prvom licu jednine. Na primer, David nije nikada prošao kroz patnju raspinjanja na krst, tj. probadanja njegovih ruku i nogu, kako on navodi u psalmu 22:16. Naime, smrtna kazna raspinjanjem na krst pri ĉemu su udovi morali da budu probodeni, poĉela je da se praktikuje više vekova nakon Davidove prirodne smrti. Starozavetne knjige: Samuilove, o Carevima i knjige Dnevnika nigde ne spominju ovakvu Davidovu sudbinu. Dalje, oĉigledno je, na osnovu govora ap. Petra i Pavla iz Dela apostolskih (Ps. 16:10; Dela ap. 2:26-31; 13:35-37) da pomenuti prorok i car, iako je u prvom licu zapisivao najavu netruleţnosti Mesijinog tela i njegovo vaskrsenje iz mrtvih nije mislio na sebe, već na Gospoda Isusa Hrista. Isto se odnosi i na deljenje Mesijinih haljina i bacanje kocke za njegovu dolamu (Ps. 22:18), kao i druge, već navedene izjave koje su se stoprocentno ispunile samo u ţivotu Gospoda Hrista. Stoga se i psalam 69:8, zajedno sa stihom 9, koji se takoĊe direktno vezuje za Isusa, odnosi upravo na Njega koji je od svoje braće po telu (polubraće – po materi) doţivljavao ruganja i podsmevanja (a sve u skladu sa ev. po Jovanu 7:5).
Istorijski momenat uvoĊenja uĉenja o Marijinom trajnom deviĉanstvu u hrišćansku dogmu Sveto predanje nas obaveštava o tome da je Marija, ne samo zaĉela Isusa na deviĉanski naĉin, već ostala devica i za vreme kao i posle poroĊaja1. Vladika Nikolaj o tome piše ovako : „Kada Presveta Deva neporoĉno rodi Gospoda Spasitelja, doĊe joj Salomija u posetu i zaĉudi se, kako je tako mlada devica mogla roditi bez babinje pomoći, pa još Mladenca poviti, i pored svega na nogama biti. Kada se Salomiji objasni, da je to roĊenje od Boga a ne od ĉoveka, da je netljeno i bezbolno, i da je Deva Mati ostala deva po roĊenju kao što je bila i pre roĊenja, ne hte Salomija verovati. Nego pruţi Salomija ruku k telu Preĉiste Deve, da po babiĉjem obiĉaju ispita, da li je to zaista tako. No za njeno neverovanje i drskost postiţe je kazna: ruka joj se uhvati i osuši. Ustraši se baba veoma od ĉuda i oţalosti zbog osušene ruke. No kada se potom rukom dohvati boţanskog Mladenca, ozdravi joj ruka i bi kao što je i bila. Tako Salomija poverova u deviĉanstvo Presvete Deve Marije i u boţanstvo Hristovo.“2 Sasvim je oĉigledno da u nedostatku biblijskih bogonadahnutih tekstova kojim bi potvrdili svoje verovanje, pravoslavni poseţu za veoma sumnjivim izvorima predanja. Njen deviĉnjak (latinski: himen), tanka opna na ulazu u vaginu koja je kod devojaka netaknuta a prilikom prvog polnog odnosa biva „pocepana“, je po predanju ostao netaknut i prilikom poroĊaja. 2 Ohridski prolog, str. 954. (29. decembar). Justin Popović nam stavlja do znanja da je ova pripovest preuzeta iz apokrifnog, nekanonskog „PrvoevanĊelja Jakovljevog“ koje je nastalo, kako se pretpostavlja, u 2. veku, što znaĉi da nije napisano od strane apostola - poput novozavetnih evanĊelja. Vidi: „Ţitija svetih“ za decembar, str. 732, futnota. 1
200
Ranije sam već dovoljno detaljno obrazloţio svetopisamsko uĉenje o Mariji i njenoj deci, tako da nema puno potrebe zadrţavati se na priĉi - kakva je ova, upravo citirana. Dovoljno je reći samo to da evanĊelisti ne spominju pomenuta ĉudesa o „sušenju“ i isceljenju ruke Marijine nesuĊene babice – prilikom Gospodnjeg roĊenja, a što bi sigurno bilo u Bibliji zapisano da se uistinu i desilo. Kao što smo na prethodnim stranicama dokazali, prvovekovna Crkva je imala sasvim drugaĉija saznanja o Mariji nego što su ona u koja Pravoslavlje ţeli da nas ubedi (o tome će biti još reĉi u narednom delu ovog poglavlja). Ipak, potrebno je da jasno otkrijemo istorijski momenat kada se ovakvo uĉenje pojavilo u hrišćanskoj dogmi. Poĉevši od II veka posle Hrista, prema apostolskim proroĉanstvima, u Crkvu su poĉela da se uvlaĉe laţna uĉenja. Jedno od njih je bilo i tumaĉenje koje su zastupali neki od crkvenih otaca da je pramajka svih ljudi, Adamova ţena Eva, naĉinila prvi greh ne tako što je uzbrala plod sa drveta spoznanja dobra i zla (1. Mojs. 3:6) već tako što je stupila u polni odnos sa zmijom (tj. sotonom).1 Ovi crkveni autoriteti su poĉeli da zastupaju ideju o Mariji kao Evinoj suprotnosti. Smrt je došla kroz Evu a ţivot kroz Mariju. Eva je zaĉela od zmijine reĉi a Marija „po reĉi Gospodnjoj“. Za crkvene oce koji su Evin greh tumaĉili kao polni, Marijino deviĉanstvo je stajalo nasuprot Evinoj bludnosti. Njenom grehu i oskrnavljenoj polnosti je suprotstavljena vera i ĉednost Isusove majke. Već krajem drugog i poĉetkom trećeg veka, sa pojavom monaštva, u odreĊenim hrišćanskim krugovima je došlo do posebnog uzvisivanja ideje bezbraĉnog ţivota. Crkveni oci Amvrosije, Atanasije, Kiprijan i Jeronim upućivali su na Mariju kao uzor hrišćanskog deviĉanstva. Krajem IV veka (383. g. posle Hrista), Jeronim je napisao delo u kojem je tvrdio da je Isus bio jedino Marijino dete, dok su Njegova braća i sestre koje spominju evanĊelisti proglašeni njegovim daljim srodnicima. Sredinom V veka Marija je proglašena Prisnodjevom (zauvek devicom), a 649. god. (u VII veku) njeno trajno deviĉanstvo je proglašeno crkvenom dogmom.2 Kao što je, dakle, vidljivo, uĉenje o veĉitom deviĉanstvu Isusove majke proisteklo je iz umova kasnijih crkvenih voĊa a ne iz Svetog pisma. Da je ovaj zakljuĉak potpuno ispravan dokazaće nam i sledeći tekst iz pravoslavne literature. U njemu ćemo jasno uoĉiti da Istoĉna crkva potporu svom verovanju pronalazi u, pre svega, apokrifnim tekstovima, kao i specifiĉnom tumaĉenju odreĊenih tekstova Biblije, koji zapravo nemaju nikakve veze ni sa Isusom ni sa Marijom. Evo kako glasi ovaj zanimljivi tekst iz jednog pravoslavnog ĉasopisa: „Uz ime Presvete Bogorodice, i samo uz Njeno ime, idu dva Boţanska atributa: Ona je uvek Djeva (Devojka) i Ona je Boga rodila, Ona je Bogorodica. Ove atribute nije imala, niti će ih imati ni jedna druga ţena, pa ma koliko sveta ona bila. Veĉno Deviĉanstvo Presvete Bogomajke je trostruko: Ona je Djeva pre zaĉeća Boţanskog Sina, Ona ostaje Djeva pri raĊanju i biva Djeva posle raĊanja. „Devojka zaĉe, Devojka rodi i po roĊenju Devojkom ostade“ – nadahnuto tvrdi Blaţeni
Zasnivajući to uĉenje verovatno na stihu: „Ne kao što Kain beše od neĉastivoga i ubi brata svoga.“ (1. posl. Jovanova 3:12. Naglasak moj ) Takvo tumaĉenje zastupaju i neke savremene hrišćanske sekte. Navedeno prema: Obrana ţene, Ann Brown, step-pres Zagreb, 1996. god. str. 48-49. 2 Navedeno prema: Obrana ţene, str. 48. 1
201
Avgustin. O Njenom Djevstvu prorokuje Isaija: „Evo, devojka će zaĉeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil, što znaĉi: s nama Bog“ (7, 14). Sveti prorok Mojsej je na Sinaju video kupinu koja je gorela, a nije sagorevala i iz nje mu je progovorio Angeo Gospodnji. Ova kupina simvolikuje Presvetu Bogorodicu; kao što je gorela, a nije sagorela, tako je isto Presveta zaĉela, rodila i opet ostala Devojka. Kao što se Boţanski Logos uselio u Nju ne slomivši peĉat Njenog deviĉanstva, tako se isto On i rodio od Nje ne povredivši njeno deviĉanstvo. Sveti prorok Jezekilj je imao viziju istoĉnih vrata za koje mu je reĉeno „Ova vrata neka budu zatvorena i da se ne otvaraju, i niko da ne ulazi na njih, jer je Gospod Bog Izrailev ušao na njih; zato neka budu zatvorena“ (44,2). Ovo mesto sveti Damaskin tumaĉi na sledeći naĉin: kao što je Gospod saĉuvao Djevom Onu koja Ga je zaĉela, tako je isto i pošto se rodio saĉuvao njeno deviĉanstvo nepovreĊenim. On je jedini prošao kroz nju i saĉuvao je zatvorenom. Kanonske knjige Novoga zaveta, a još više Apokrifna EvanĊelja, podupiru dogmat o veĉnom deviĉanstvu Presvete Bogomajke.“1 Ukoliko bismo ţeleli da ukratko prokomentarišemo upravo navedeni tekst, naš komentar bi mogao da glasi ovako: Najpre, istina je da je prorok Isaija prorokovao o tome da će Isusa – Mesiju roditi devojka bez uĉešća muškarca, upravo onako kako to potvrĊuje i apostol Matej u svome evanĊelju (Mt. 1:22-23). MeĊutim, ni prorok Isaija, a niti ap. Matej ne daju nimalo mesta ideji da će ta devojka ostati trajnom devicom u toku tj. posle svog poroĊaja (po pitanju celosti njenoga deviĉnjaka). TakoĊe, Isaijinim i Matejevim tekstom se ne moţe potvrditi ni „crkvena dogma“ o tome da će Mesija ostati jedino dete svoje majke. Tako nešto u Bibliji jednostavno ne moţe da bude pronaĊeno, i predstavlja ĉitanje više od onoga što u Boţijoj Reĉi piše. Ono što je i Isaiji i Mateju jedino bilo vaţno jeste naglašavanje ĉinjenice da je Isus zaĉet Svetim Duhom – na posve natprirodan naĉin, a ne propagiranje uĉenja o tome da je Marijin deviĉnjak ostao „nepocepan“. Uostalom, i iz samog teksta ĉasopisa uoĉavamo da autoritet po pitanju ovog uĉenja pravoslavnima ne predstavljaju bogonadahnuti prvovekovni apostolski izveštaji, već „nadahnuto“ tumaĉenje blaţenog Avgustina koji je ţiveo u IV i V veku posle Hrista, dakle više od ĉetiri stotine godina nakon roĊenja Gospoda Mesije. Još je drastiĉniji primer navoĊenja teksta iz knjige proroka Jezekilja, utoliko pre što se ovaj tekst niti odnosi na Hristovu majku, niti se u tom smislu igde spominje u apostolskim spisima (za razliku od opravdanog navoĊenja Isaije 7:14 od strane ap. Mateja). Da je tumaĉenje svetog Damaskina daleko od istinitog, i to onoliko koliko je nebo udaljeno od zemlje, dokazaće nam i sledeće ĉinjenice koji proizilaze iz pomenute starozavetne knjige. Najpre, za ispravno razumevanje ovog, iz ĉitavog konteksta – od strane pravoslavnih teologa - nevešto istrgnutog, stiha 44. glave Jezekiljeve knjige, valja veoma paţljivo proĉitati ĉitav kontekst od 40-48 poglavlja. Ukoliko to uĉinimo, uoĉićemo da prorok u ovim poglavljima opisuje viĊenje budućeg obnovljenog jerusalimskog hrama, i prebivanje Boţije slave meĊu svojim narodom – Izrailjem. U skladu sa zapisom kojeg nalazimo u 40:1, ovo viĊenje prorok Jezekilj je doţiveo 572. godine pre Hrista, dvadeset pet godina nakon delimiĉnog rasejanja Jevreja iz Judeje širom vavilonskog carstva od strane Navuhodonosora (koje se odigralo 597. god. pre Hrista) tj. ĉetrnaest godina nakon konaĉnog razorenja Jerusalima i u njemu prelepog Solomonovog hrama (koje se odigralo 586. god. pre Hrista). Razlog rasejanja Jevreja 1
Sveti knez Lazar, broj 1 (5), Prizren 1994. god. str. 60. Naglasak moj.
202
meĊu mnogobošce i razorenja Jerusalima i hrama jeste bilo gotovo potpuna narodna odmetnutost od njihovog Gospoda Boga i široka prihvaćenost idolopokloniĉkih obiĉaja, i to tokom više vekova unazad. Nakon što se jedinstveno Davidovo i Solomonovo carstvo raspalo na dva dela, vladar severnog carstva – Jerovoam, uveo je idolopoklonstvo saĉinjavanjem likova paganskih boţanstava na svojoj teritoriji (1. Car. 12:26-33). Nedugo zatim, i juţno carstvo je krenulo putem bogootpadništva, a rezultat narodnog odbijanja pokajanja kojeg su propovedali starozavetni proroci tokom više vekova, bio je poraz severnog carstva od strane Asirije 722. god. pre Hrista, kao i konaĉni poraz juţnog carstva 586. godine, kada je opljaĉkan i do temelja srušen hram u Jerusalimu. Hram Boţiji, koji je trebao da predstavlja mesto u kome će se pokazivati slava Gospodnja kao znak Njegovog prebivanja meĊu svojim izabranim narodom1, bio je srušen, te je, kao i u vreme Samuila kada je kovĉeg zaveta otet od strane Filisteja i prenet u hram paganskih bogova, sa pravom moglo da se kaţe: „Otide slava od Izrailja“ (1. Sam. 4:22). U viziji proroka Jezekilja, opisanoj u poglavljima 40-48, za vreme dok je narod već godinama oplakivao svoje izgnanstvo, a Jerusalim i hram u njemu leţali u ruševinama, Gospod objavljuje svom sluzi buduće obnovljenje svega opustelog, snaţno naglašavajući da će doći vreme kada će Njegova slava ponovo prebivati meĊu jevrejskim narodom okupljenim u svojoj zemlji. Gospod takoĊe do u najsitnije detalje opisuje proroku dimenzije budućeg hrama i svih pomoćnih prostorija, i obznanjuje Njemu ugodan naĉin na koji će Izrailjci moći da ga slave i poštuju. Nakon što mu je u viĊenju pokazao kako će budući hram (zajedno sa okolnim prostorom) da bude ureĊen, Gospod je Jezekilju predstavio i izgled kao i dimenzije zida koji će sa svih strana da okruţuje hramovni kompleks. Na ovom zidu postojala su troja jednakih vrata, sa severa, juga i istoka. Iako se ulazeći kroz bilo koja od ovih vrata moglo stići, hodajući pravolinijski, do hramovnog predvorja, tj. oltara na kome su se prinosile ţrtve, sama vrata na ulazu u Svetinju (prvu prostoriju hrama rezervisanu samo za sveštenike) kao i Svetinju nad Svetinjama bila su okrenuta u pravcu istoĉnog zida. Upravo iz tog pravca, pravca istoka, prorok Jezekilj je video da u hram ponovo dolazi davno izgubljena slava Boţija: „Potom me odvede k vratima koja gledaju na istok. I gle, slava Boga Izrailjeva dohoĊaše od istoka, i glas joj bijaše kao glas velike vode, i zemlja se sjaše od slave njegove. (...) A slava Gospodnja uĊe u dom na vrata koja gledaju na istok. I podiţe me duh i odvede me u unutrašnji trijem; i gle, dom bijaše pun slave Gospodnje.“2 Nakon što je u nastavku saopštio još neke zapovesti koje su se odnosile na ureĊenje budućih bogosluţenja, Gospod je izrekao i tekst koji je tema našeg prouĉavanja, a koji se odnosi na zabranu daljeg prolaska kroz vrata kroz koja će po proroštvu, u budućnosti, jednom zauvek u hram ući Boţija slava: „I odvede me opet k vratima spoljašnjim od svetinje, koja gledaju na istok, a ona bjehu zatvorena. I reĉe mi Gospod: ova vrata neka budu zatvorena i da se ne otvaraju, i niko da ne ulazi na njih, jer je Gospod Bog Izrailjev ušao na njih; zato neka budu zatvorena.“3 Iz svega napred reĉenog uopšte nije jasno kako je moguće da bilo ko moţe u ovim stihovima da pronaĊe ono što u njima uopšte ne piše, niti se njima na bilo koji naĉin
Vidi u: 2. Mojs. 29:42-46; 40:32-35; 1. Car. 8:10-11; 2. Dnev. 5:13-14. Jezekilj 43:1-2, 4-5. 3 Jezekilj 44:1-2. 1
2
203
upućuje - a to je ukazivanje na utrobu (ili bolje reĉeno: deviĉnjak, rodnicu i matericu) Marije, majke Gospoda Isusa Hrista? Ipak, ukoliko pravoslavni ţele da i dalje istrajavaju u tvrdnji da su istoĉna vrata na zidu jerusalimskog hrama, kroz koja će tek u budućnosti1 proći i naseliti se Gospodnja slava, proroĉki ukazivala na Marijine ţenske polne organe (sledeći u tome nepravilna tumaĉenja svetih otaca), morali bi da daju odgovor na još neka, reklo bi se, pomalo bizarna pitanja. Jedno od njih glasi, na primer, na koje se druge Marijine telesne organe odnose preostala dvoja vrata na zidu budućeg jerusalimskog hrama – kroz koja je reĉeno da će, za razliku od istoĉnih kroz koja je prošao jedino Gospod, moći da Kao i mnoga druga starozavetna proroĉanstva, i ovo o ponovnoj izgradnji jerusalimskog hrama poseduje „višekratno“ ispunjenje. OdreĊeni delovi teksta iz Jez. 40-48. glave su zapisani radi ohrabrenja izrailjskog naroda koji se nalazio u izgnanstvu, poruĉujući mu da će doći dan njihovog povratka u zemlju praotaca, kao i obnovljenje porušenog hrama. MeĊutim, ukoliko dobro obratimo paţnju, stihovi 43:1-5 i 44:1-2 nam daju do znanja da će Boţija slava, nakon svoga prolaska kroz istoĉna vrata, jednom zauvek ostati u jerusalimskom hramu, te da više neće napuštati svoj narod. To je potvrĊeno i u stihovima 43:4-7a. Tekst iz Jez. 47:1-12 jasno svedoĉi da će ispod tog budućeg hrama pokuljati izvor, iz koga će voda poteći prema moru. Stih 12. je gotovo potpuno identiĉan onome iz Otkrivenja Jovanovog 22:1-2, i odnosi se na dogaĊaje koji će se odigrati u dalekoj budućnosti. Uporedićemo ove stihove, navodeći najpre starozavetni a potom i novozavetni tekst: „Potom odvede me opet k vratima od doma, i gle, voda izlaţaše ispod praga od doma k istoku, jer lice domu bijaše prema istoku; i voda tecijaše dolje s desne strane doma, s juţne strane oltara. (...) A kraj rijeke po brijegu otud i odovud rašće drveta svakojaka rodna, kojima lišće neće opadati niti će roda na njima nestajati; svakoga će mjeseca raĊati nov rod, jer joj voda teĉe iz svetinje; zato će rod njihov biti za jelo i lišće njihovo za lijek.“ (Jez. 47:1, 12). „I pokaza mi reku vode ţivota, bistru kao kristal, koja izvire iz prestola Boţijeg i Jagnjetovog. Nasred njegove ulice i s obe strane reke drveće ţivota koje raĊa dvanaest plodova, koje svakoga meseca donosi svoj plod, a lišće tog drveća je za isceljenje narodima.“ (Otk. 22:1-2). Nakon što smo na ovaj naĉin uvideli da će punina Jezekiljevog proroĉanstva o zidanju novog hrama biti ispunjena tek nakon dolaska carstva Mesije a potom i stvaranja nove zemlje i novog neba, obavezno moramo da istaknemo da se ni proroĉanstvo o ulasku Gospodnje slave kroz istoĉna vrata (44:2) u istoriji do sada još uvek nije ispunilo. Naime, iako je jerusalimski hram bio iznova sazidan nekoliko decenija kasnije, od strane jevrejskih povratnika iz ropstva, pod voĊstvom Zorovavelja a potom i Jezdre i Nehemije, proroĉanstvo o ulasku Gospodnje slave u to svetište se nikada nije obistinilo. Taj obnovljeni hram je srušen 70. godine posle Hrista od strane Rimljana, a da se nije ispunila Reĉ iz Jez. 43:7 koja je najavila da će Gospod „nastavati usred sinova Izrailjevijeh dovijeka“. Sa druge strane, Novi zavet nam pruţa odgovor kada će slava Gospodnja ući i od tada zanavek prebivati meĊu Boţijim narodom. U Otkrivenju stoji zapisano da će to biti tek nakon uspostavljanja Boţijeg carstva: „I videh sveti grad, novi Jerusalim kako silazi sa neba od Boga (...) I ĉuh kako jedan jaki glas sa prestola govori: vidi skinije Boţije meĊu ljudima, i on će stanovati s njima, i oni će biti njegov narod, i sam Bog biće s njima. (...) I ništa više neće biti prokleto. I presto Boţiji i Jagnjetov biće u njemu, i sluţitelji njegovi sluţiće mu, i gledaće njegovo lice, i njegovo ime biće na njihovim ĉelima. I noći neće više biti i neće im biti potrebna svetlost svetiljke, ni sunca, jer će ih Gospod Bog obasjavati i carovaće u sve vekove.“ (Otk. 21:23; 22:3-5. Naglasak moj). Iz svega do sada izreĉenog potpuno je jasno da pomenuto Jezekiljevo proroĉanstvo iz 44:1-2 nema apsolutno nikakve veze sa Marijom Isusovom majkom, niti pak predstavlja bilo kakvu najavu da će ona zauvek ostati devica. Ovakvo proizvoljno tumaĉenje Pisma od strane sv. Damaskina je verovatno posledica njegovog nedovoljnog poznavanja Starog i Novog zaveta, s obzirom da je pomenuti svetitelj ţiveo u VIII veku posle Hrista u periodu znaĉajne duhovne neprosvećenosti kao i cvetanja najrazliĉitijih nebiblijskih doktrina i religijskih praksi koje su, na kraju, svoje mesto našle u okviru vaseljenskog hrišćanstva – koje se i danas manifestuje u vidu savremenog Pravoslavlja i Rimokatolicizma. 1
204
stalno ulazi i izlazi mnogobrojni bogobojazni narod (Jez. 46:8-10)? TakoĊe, ukoliko istoĉna vrata predstavljaju Marijinu utrobu koja je iznedrila Gospoda Isusa Hrista, ko je onda taj „knez“ za koga je, u stihu odmah nakon zapovesti o zabrani prolaska (44:3), reĉeno da moţe slobodno da jede nalazeći se iza njih (dakle iza Marijine utrobe?!?) budući da je do njih došao ušavši kroz severnu ili juţnu kapiju? Naravno, podrazumeva se da smislenih odgovora koji bi mogli biti dati u skladu sa razmotrenim pravoslavnim uĉenjem jednostavno nema niti ih moţe biti. Posle svega što smo saznali o pravom znaĉenju Jezekiljeve vizije ostaje nam da zakljuĉimo da argumentacija pravoslavnih, koji u nedostatku biblijskih dokaza kojim bi potvrdili svoja uĉenja poseţu za grubim izvrtanjem inaĉe jasnih proroĉanstava, i citiranjem stihova potpuno izvan njihovog stvarnog konteksta, jasno ukazuje na njihovu bespomoćnost i nemogućnost da Biblijom obesnaţe kristalno jasnu svetopisamsku objavu o Mariji koja je posle Isusovog roĊenja postala majkom i ostale svoje dece. Naravno, neuspelom pokušaju pravoslavnih da negiraju jasno uĉenje Pisma ne moţe da pomogne ni uporeĊivanje Marije da kupinovim grmom koji je goreo a nije sagorevao, a u kome se Mojsiju u Starom zavetu javio anĊeo Gospodnji sa zapovešću o osloboĊenju Izrailjaca iz egipatskog ropstva (2. Mojs. 3:1-10). Ovakva uporeĊivanja raznih biblijskih dogaĊaja i liĉnosti, koja uopšte nemaju niĉeg zajedniĉkog meĊu sobom (kao npr. nesagoriva kupina i Marija majka Gospoda Isusa), sluţe iskljuĉivo pokušaju da se u okvirima tzv. hrišćanske crkve (Pravoslavne) saĉuvaju izrazito nebiblijska verovanja – kakvo je dogma o veĉitom Marijinom deviĉanstvu. Uostalom, pošto je već Marija od strane svetih otaca bila uporeĊivana sa biljkama i hramskim vratima nije jasno zbog ĉega joj nije naĊena sliĉnost i u, na primer, Valamovoj magarici – koja je bila jedina ţivotinja koju je Bog stvorio, a koja je u odreĊenom trenutku govorila ljudskim glasom i nerazumnom proroku uputila smislenu poruku (4. Mojs. 22. gl.)? Moţda bi bilo uputno reći da, kao što je pomenuta magarica jedina meĊu ţivotinjama govorila ljudskim glasom, i to samo jedanput u ţivotu, tako je i Marija bila jedina koja je udostojena da rodi Sina Boţijeg, i da nadalje zauvek prestane sa raĊanjem dece? No, moţda i nije sasvim iskljuĉeno da je nekome od pravoslavnih i ovakvo (bogohulno) uporeĊenje nekada padalo na um. Našim daljim prouĉavanjem predanja kojih se drţi Istoĉna crkva, zaokruţićemo veći deo verovanja koja se odnose na Isusovu majku. Kao što je bio sluĉaj i do sada, i ovoga puta ćemo se uveriti da su pravoslavno uĉenje i biblijsko otkrivenje u nepomirljivoj suprotnosti.
Uspenje presvete Bogorodice Verovanje Pravoslavne crkve koje konaĉno krĉi put ustoliĉenju Isusove majke kao nebeske posrednice i carice, a koje nema ama baš nikakvog temelja u Svetom pismu, jeste uĉenje o njenom vaskrsenju iz mrtvih i vaznesenju na nebo. Evo šta nam o ovim nazovi dogaĊajima pripoveda sveto predanje: „Jovan imaše dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastani i Bogorodica i osta da ţivi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona mnogo pomagaše apostolima Sina svoga. (...) Jednom prilikom javi joj se arhangel Gavril, i objavi joj, da će kroz tri dana biti upokojena. I dade joj angel Boţji jednu granu palmovu, koja će se nositi pri njenom sprovodu. S velikom radošću ona se vrati domu poţelevši u srcu, da još jedanput u ovom ţivotu vidi sve apostole Hristove. 205
Gospod joj ispuni ovu ţelju, i svi apostoli, nošeni angelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i bolesti telesne. Apostoli uzeše kovĉeg s telom njenim, od koga izlaţaše aromatni miris, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše u vrt Getsimanski u grobnicu sv. Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po Promislu Boţjem. Neki sveštenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kovĉeg u nameri da ga preturi, ali u tom ĉasu angel Boţji odseĉe mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista. Apostol Toma beše izostao, opet po Boţjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Svetoj Bogorodici. Trećeg dana stiţe i on, i poţeli da celiva telo Svete Preĉiste. No kada apostoli otvoriše grob, naĊoše samo plaštanicu, a tela ne beše u grobu. Toga veĉera ona se javi apostolima – mnoštvom angela okruţena, i reĉe im: „Radujte se, ja ću biti s vama navek.“ Ne zna se taĉno, koliko stara beše Bogorodica u vreme uspenija svoga, ali preovlaĊuje mišljenje, da je bila prešla 60 godina svoga zemnog veka.“1 Dakle, kao što smo to ĉinili i sa prethodnim „Bogorodiĉinim praznicima“, tako ţelim da i u ovom sluĉaju dokaţemo svu nedoslednost pomenutih verovanja u odnosu na apostolske novozavetne izveštaje. Poĉećemo od poslednje tvrdnje da je Marija ţivela nešto više od 60 godina. Ukoliko je ova izjava taĉna (a to je jedina tvrdnja koja bi mogla da bude u saglasju sa Biblijom), to znaĉi da je njena smrt datirana izmeĊu 35. i 50. godine nove ere (uz pretpostavku da je imala izmeĊu 15-20 godina kada je rodila Isusa – što je vrlo verovatno). To bi znaĉilo da je Isusova majka umrla pre nego što je zapisana ijedna knjiga Novoga zaveta, tj. u vreme kada se Hristovo uĉenje još uvek prenosilo usmenim putem. Ubrzo nakon toga, apostoli su poĉeli sa pisanjem poslanica i ostalih kanonizovanih zapisa. Prvo pitanje koje se nameće jeste zbog ĉega apostoli nisu zapisali niti jednu reĉ o ovom, po svemu sudeći, veoma vaţnom dogaĊaju za spasenje ĉitavog sveta? Pomenuti dogaĊaj bi im bio mnogo sveţiji u sećanju nego oni iz vremena Isusovog detinjstva, mladosti i mesijanske sluţbe! Knjiga Dela apostolskih nam opisuje dešavanja koja su smeštena u period od Hristovog vaznesenja, oko 31. god. nove ere, pa do Pavlovog boravka u Rimu oko 60. god. prvog veka. Dakle, „uspenije Bogorodice“ se odigralo na polovini vremenskog perioda kojeg nam opisuje knjiga Dela. Prema onome što se veruje o „uspeniju“, moţemo sa sigurnošću da tvrdimo da je ono ubedljivo najĉudesniji dogaĊaj koji se zbio u tom vremenskom periodu. I pored velikih ĉuda koje su ĉinili apostoli, kao što su na primer isceljenje hromog na vratima hrama, smrt Ananije i Safire, Stefanovo viĊenje Boţije slave i Hrista na nebu, isceljenje hromog u Listri, isceljenja putem Petrove senke i Pavlovih maramica2, u pripovesti koja opisuje vaskrsenje i vaznesenje Bogorodice uoĉavamo nekoliko velikih ĉuda u vezi samo jednog dogaĊaja. Ĉitamo o anĊeoskoj najavi Marijine smrti, donošenju apostola na oblacima u njeno prisustvo kao i pouĉenje apostola od strane ove ţene koja je bila na
1 2
Ohridski prolog, str. 582. (15. avgust). Naglasak moj. Vidi: Dela apostolska, poglavlja 2, 5, 7, 14, 19.
206
samrti.1 MeĊutim, tu ĉudima nije bio kraj. Ona najfantastiĉnija su tek predstojala. Nakon smrti Bogorodice, apostoli su stavili njeno telo u kovĉeg (iako nam jevrejska tradicija i obiĉaji govore da su ljudi toga vremena u Izrailju upotrebljavali mnogo ĉešće otvorena nosila nego zatvorene kovĉege; sahranjivanje se nije vršilo u kovĉezima već polaganjem tela uvijenog u posmrtne haljine u grob isklesan u steni2) iz koga je izlazio aromatski miris, a od pogleda ostalih ih je zaklanjao oblak. TakoĊe, tu su i odseĉene pa potom isceljene ruke sveštenika Atonija (ovaj dogaĊaj neverovatno liĉi na odsecanje i isceljenje uva prvosveštenikovog sluge Malha; Lk. 22:49-51; Jn. 18:10). Da bi se ovo predanje što više pribliţilo po sliĉnosti evanĊeljima, preslikani su još neki momenti, kao što je Tomin izostanak sa sahrane i uveravanje u njeno vaskrsenje. Naravno, najveće svetogrĊe predstavlja epizoda o Marijinom javljanju apostolima posle vaskrsnuća i izjava o njenoj „svudaprisutnosti“ – osobine koju ne poseduje ni jedno stvoreno biće sem Boga. Šta bi drugo mogla da znaĉi Bogorodiĉina reĉenica: „Radujte se, jer ja sam s vama u sve dane“3, nego preuzimanje boţanskog atributa svudaprisutnosti koju je Gospod Isus Hristos primenio na sebe u ev. po Mateju 28:20, kada je rekao: „I evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.“?!? Mudri Solomon je u svojoj molitvi izgovorio: „I reĉe: Gospode Boţe Izrailjev! Nema Boga takoga kakav si ti gore na nebu ni dolje na zemlji, koji ĉuvaš zavjet i milost slugama svojim, koje hode pred tobom svijem srcem svojim. (...) Ali hoće li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj dom što ga sazida?“4 Psalmista takoĊe istiĉe da je samo Bog svuda prisutan: „Kojim putem da odem od tebe, da pobegnem od pogleda tvoga? Popnem li se do samih nebesa, i tamo ću na tebe naići; spustim li se u tamni svet smrti, pa i tamo tebe ću zateći. Da poletim ka istoku sunca, da poletim njegovom zapadu, da poletim s kraja na kraj sveta – i tamo me ruka tvoja stiţe i desnica prihvata me tvoja. I da reĉem: „Nek me skrije tama. Teško je verovati da su apostoli ikada od bilo koje hrišćanke primali neka posebna duhovna pouĉenja. Da je to bila istina, onda ap. Pavle nikada ne bi mogao da napiše: „Kao u svima crkvama svetih, ţene da ćute u crkvama; jer njima nije dopušteno da govore...“ (1. Kor. 14:34. Naglasak moj); kao ni: „Ţena neka se uĉi u miru i svakoj poboţnosti. Ţeni pak ne dopuštam da druge uĉi...“ (1. Timoteju 2:11-12). Ove zabrane ne postavljaju ţene u podreĊeni poloţaj u Crkvi već objašnjavaju Bogom dati poredak u crkvenom duhovnom voĊstvu. 2 Navedeno prema: Tumaĉenje evanĊelja po Luki; Leon Moris, Dobra Vest -Novi Sad, 1983. g. str. 140. Vidi i ev. po Jovanu 11:38-44; kao i 19:38-41. 3 Veronauka u kući, Versko dobrotvorno starateljstvo, 4. izdanje, Beograd, 1991. g. str. 55. Naglasak moj. 4 1. Carevima 8:23, 27. Naglasak moj. 1
207
„Noć nek bude svuda oko mene!“ Ali za te tama nije tamna, a noć ti je kao svetlost dana.“1 Stoga, svako ko osim Gospoda izrekne tvrdnju da će biti sa svojim uĉenicima svuda i na svakom mestu – uvek, mora isto tako biti sveprisutan (ali i sveznajući, svepametan, svemoćan itd.). Neko je izraĉunao da se u današnje vreme, iz usta milijardu i trista miliona rimokatolika i pravoslavnih (jer se svi oni mole Bogorodici), svake sekunde vine u nebo oko pedeset hiljada molitava – sa svih krajeva sveta. Sasvim je sigurno da niko sem Trojedinog Boga ne moţe da primi ovoliko informacija u sekundi – istovremeno. Poslednje što ţelim da istaknem u rešavanju misterije o „uspenju“ je molitva koju su izrekli apostoli uskrsloj Mariji nakon što su je ugledali. Ta kratka molitva (koja mnogo više liĉi na vapaj za pomoć) glasi: „Apostoli na to uskliknuše: „Presveta Bogorodice, pomozi nam!“2 Kao što sam već ranije istakao, Sveto pismo ne samo da nam ništa ne govori o ovom kompleksnom dogaĊaju, nego nigde ni ne spominje da je bilo ko u prvoj Crkvi Mariju nazivao Bogorodicom3. U svim novozavetnim stihovima u kojima se pominje Isusova majka4, apostoli, evanĊelisti kao i ostale liĉnosti pomenute u Bibliji, Mariju nazivaju prosto po imenu, ne dajući joj nikakve druge epitete.5 Ukoliko je još pre poĉetka pisanja Novog zaveta bilo uobiĉajeno da se Marija naziva Bogorodicom, onda je pravo ĉudo što to nije ni na jednom jedinom mestu od apostola zabeleţeno. Nemaĉki autor Ernst Benz, vrsni poznavalac pravoslavne teologije, u svojoj knjizi „Duh i ţivot istoĉne crkve“ koju je napisao u znak zahvalnosti svojim „veoma cijenjenim ţivućim i umrlim uĉiteljima pravoslavnog teološkog instituta u Parizu“, kaţe izmeĊu ostalog i sledeće: Psalmi, preveo i prepevao dr Aleksandar Birviš, Britansko i inostrano biblijsko društvo Beograd, 1990. Psalam 139:1-12. 2 Veronauka u kući, Beograd 1991. str. 55. 3 Iako profesor pravoslavne bogoslovije Jevrem A. Ilić, u svojoj knjizi „O praznicima Pravoslavne crkve“ (Beograd, 1886. god. u izdanju Kraljevske srpske drţavne štamparije), tvrdi da se od momenta Marijinog vaskrsenja „slavilo ime presvete Deve Marije po svima mestima gde se slavilo ime Isusa Hrista“, takvih podataka nema niti u apostolskim spisima niti u istorijskim dokumentima. Zapravo, ovakva tvrdnja pomenutog pravoslavnog autora potiĉe iz svetog predanja, odnosno uĉenja „svetih otaca“ koji su posedovali snaţnu ţelju da prvovekovnom hrišćanstvu pripišu znaĉajni deo svog pogrešnog verovanja. U stvari, u samom nastavku teksta kojeg sam delimiĉno citirao, prof. Ilić je priznao da Marija nije bila nazivana Bogorodicom u prvom stoleću, već da ju je „...naša Crkva nazvala Bogorodicom i Bogomaterom. A za spomen smrti njene ustanovljen je praznik „Velika GospoĊa“ (...) Praznovanje „Velike GospoĊe“ iznosi nam slavu Bogorodiĉinu na nebu, i opominje nas da smo duţni moliti se Bogorodici, kao našoj zastupnici pred Bogom“. 4 Mt. 1:20; 2:13, 14, 20; 13:55; Mk. 3:31-35; 6:3; Lk. 1:27, 30, 38-39, 46, 56; 2:5, 16, 19, 34, 51; 8:19-21; Jn. 2:3-5; 19:25-27; Dela ap. 1:14. 5 Kao što je poznato, apostoli su pisali svoje evanĊelske izveštaje sa vremenske distance od 30-60 godina nakon odigravanja dogaĊaja. Stoga, da su znali da je neko Mariju nazivao „Bogorodicom“, ili da su je i sami tako zvali – onda bi bezmalo svi stihovi u kojima se ona pominje glasili znatno drugaĉije. Ipak, pošto je naziv „Majka Boţija“ i sl. bio uveden u hrišćansku dogmu tek narednih vekova pod uticajem paganizma, jasno je da su Gospodnji uĉenici oslovljavali Mariju samo po imenu i nikako drugaĉije. 1
208
„Razvoj štovanja Majke Boţje kao ‘Bogorodice’ - theotokos – i stvaranje odnosne dogme jedan je od zadivljujućih dogaĊaja u povijesti stare crkve. Novi Zavjet pruţa samo neznatna uporišta za ovaj razvoj, dapaĉe, za stvaranje nekog posebnog štovanja Marije pokazuje se posve nedovoljnim, jer uz Isusa Krista, koji se u sva ĉetiri evenĊelja (evanĊelja, prim. I. S.) nalazi sam u središtu, Marija je potpuno u pozadini. U evanĊeljima se moţe jasno vidjeti da se Isusov razvoj u propovjednika kraljevstva Boţjega odvijao u veoma oštrom suprotstavljanju svojoj obitelji, koja je, prema Markovom EvanĊelju, bila tako malo uvjerena u njegovo poslanje, da ga je smatrala nenormalnim (Mk. 3, 21). Dosljedno tome, sva evanĊelja istiĉu da se Isus odvojio od svoje obitelji i da je, takoĊer, pred svojim uĉenicima pridavao vrijednost tom odvajanju. Ivanovo EvanĊelje, takoĊer, sadrţi tragove veoma napetog odnosa Isusa prema svojoj majci. Doduše, Marija se pojavljuje dva puta bez naznaĉavanja oznake kao majka Isusova; meĊutim, sam Isus joj redovito ne spominje ime i obraća joj se rijeĉju: ‘Ţeno!’, što je, prema ţidovskom obiĉaju, neobiĉno uvredljivo. Tvrda rijeĉ - ‘Ţeno, što ja imam s tobom?’ (Iv. 2, 4) – najsnaţniji je izraz svjesnog distanciranja.“1 Pošto smo na ovaj naĉin pokazali da ni ovo pravoslavno predanje nema niĉeg zajedniĉkog sa boţanskim biblijskim izveštajem, dolazimo do dela u kome ćemo uz pomoć istorijskih ĉinjenica obelodaniti poreklo i izvorište verovanja većinske crkve u Srbiji po pitanju „Majke Boţije“.
Pagansko poreklo Majke Boţije „U jednom širem, komparativno – religijskom i mitološkom kontekstu arhetipski lik device Marije (koja je od petog veka, na saboru u Efesu, proglašena i za Bogorodicu), mogao bi se, mislim, dovesti u vezu sa kultom Boginje Majke što se sreće u gotovo svim tradicionalnim religijama Istoka i Zapada. U raznim kulturama antiĉkog, orijentalnog i helenistiĉkog sveta ona je poznata kao Izis, Afrodita, Inana, Sibila, Maja ili Šakti.“2 Apostolski naslednici, starešine ondašnjih zajednica, u mnogim sluĉajevima nisu bili na oprezu u oĉuvanju „vere koja je jednom zauvek predana svetima“, pa su se u verovanje ranih crkvenih zajednica poĉele da uvode ideje koje nisu bile izvorno hrišćanske, već su imale poreklo u religijama paganskih naroda i raznim filozofskim pravcima. Jedno od takvih verovanja je i proglašenje Isusove majke za Majku Boţiju i caricu nebesku. Najveći Boţiji neprijatelj, sotona, znajući za Gospodnju najavu roĊenja Spasitelja uz pomoć deviĉanske majke3, vekovima je planirao ovu podmuklu podvalu. Kao što je to bio sluĉaj sa palim pretpotopnim svetom, Ċavo je i posle velike vodene katastrofe zaveo ljude na pagansko mnogoboštvo. Jedna od karakteristika toga paganizma u drevnom Sumeru je bila i imitacija i ruganje boţanskoj Trojici, u vidu trijade bogova koji su se zvali Nana (Sin), Inana i Utu (Šamaš). Nana je bio „bog
Ernst Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, I. P. ‘Svjetlost’ Sarajevo, 1991. g. str. 55-56. Naglasak moj. Vukomanović, Rani hrišćanski mitovi, 1997. str. 58-59. 3 1. Mojsijeva 3:15. 1
2
209
Meseca“ i otac Inane i Utua. Inana je bila zapravo planeta Venera (zvezda Danica), boginja plodnosti, ljubavi i rata, a Utu je bio bog Sunca.1 Profesor Miroslav Marković u svojim „Studijama o religiji antike“, govoreći o grĉkoj boginji Afroditi, napominje da ona nije poticala sa tog podruĉja (iz Grĉke), već je „pristigla“ sa bliskog istoka: „Nego da poĉnemo od poĉetka. Daleko ranije (negde oko 3000. pre Hrista) ţivela je u mesopotamijskim gradovima Uruku i Vavilonu jedna moćna sumerska boginja po imenu Inanna. Imala je mnogo ljubavnika, ali joj je najvoljeniji bio smrtni pastir po imenu Dumuzi. Na nesreću, Dumuzi je umro mlad. Poĉevši od oko 2400. pre Hrista, akadsko ime ove boginje javlja se kao Esh-tar, a starovavilonsko kao Ishtar.“2 „Da se sada okrenemo Afroditinoj staramajci, sumerskoj boginji Inani, akadskoj Ištar. To je bila moćna boginja seksualne ljubavi i plodnosti još od poĉetka trećeg milenijuma pre Hrista. Ali, kako je rat bio glavna delatnost svakog asirskog kralja i kako je Ištar bila njegova boţanska supruga, kraljica je osetila kao svoju duţnost da za svoga supruga postane i boginja rata. Pratila bi muţa na vojnim ekspedicijama da osigura uspeh njegovih brojnih osvajanja. Treća funkcija bila joj je da bude i „kraljica neba“, što pokazuje da je Ištar bila poistovećena sa planetom Venerom.“3 Dakle, pomenuta boginja Ištar je bila nazivana „caricom nebeskom“ i imala je znaĉajnu ulogu u tadašnjem panteonu bogova. Enciklopedijski izvori nam kazuju da je pomenuta boginja uglavnom bila, na kipovima kojima je predstavljana, izobraţavana kao majka koja u naruĉju drţi malo muško dete.4 Ova boginja je najverovatnije bila poznata i pre rasejanja sa podruĉja vavilonske kule (1. Mojs. 11. pogl.), tako da su sva plemena ponela sa sobom njen kult nakon pometnje u meĊusobnom sporazumevanju. Tako, svaki narod je nastavio poštovanje nebeske carice, samo pod drugim imenom. Ona je u Kini bila poznata pod imenom Šingmu (Sveta Majka). Prikazivana je sa detetom u rukama i zracima slave oko glave. Stari Germani su poštovali devicu Hertu koja je takoĊe prikazivana sa detetom u rukama. Skandinavci su je poznavali pod imenom Disa, Etrurci Nutria, a Druidi su je nazivali Virgo Patitura (Majka Boţija). Indijci su imali više ovakvih „boţanskih Majki“ – Devaki sa sinom Krišnom kao i boginju Isi sa detetom Isvarom. Grcima je nebeska carica bila poznata kao Afrodita, Rimljanima Venera a u Aziji kao Kibela. Egipćani su slavili Majku kao boginju Izidu (Izis) a njeno dete kao Horusa. Starozavetnim Izrailjcima je ova boginja bila poznata pod imenom Astarta, a poticala je iz religije tadašnjih Feniĉana.5 Govoreći o ljubavniku grĉke boginje Afrodite – Adonisu, istoriĉar N. A. Kun nam saopštava i neke od osobina ove boginje: „Afrodita je u poĉetku bila boginja neba – koja je slala kišu - a takoĊe, izgleda, i boginja mora. U tom mitu o boginji Afroditi jako se ispoljio uticaj Istoka, uglavnom kult feniĉanske boginje Astarte. Afrodita, meĊutim, postepeno postaje boginja ljubavi. Bog ljubavi Eros - Amor - njen je sin.“6
Navedeno prema: Mirĉa Elijade, Vodiĉ kroz svetske religije, Narodna knjiga Alfa, 1996. str. 222. Miroslav Marković, Studije o religiji antike, Nikšić 2001. str. 13. 3 Navedeno delo, str. 14-15. Naglasak moj. 4 Navedeno prema: Encyclopaedia Encarta, Deluxe 2000. izdanje na CD-R, „ISHTAR“. 5 Navedeno prema: Ralph Woodrow, Babilonska Misterijska Religija, 1991. str. 11-18. 6 N. A. Kun, Legende i mitovi stare Grĉke, Deĉija knjiga, Beograd 1990. god. str. 61. 1
2
210
„Mit o Adonisu i Afroditi Grci su pozajmili od Feniĉana. Ime Adonis nije grĉkog porekla, već feniĉanskog, i znaĉi ‘gospodar’. Feniĉani su, pak, taj mit pozajmili od Vavilonaca; vavilonski je mit o boginji ljubavi Ištar i prekrasnom Tamuzu, koji je umirao i svako proleće vaskrsavao.“1 I Izrailjci su u periodu od nekoliko vekova, sa kraćim pauzama kada su vladali poboţni carevi, odavali poštovanje paganskim boţanstvima Valu i Astarti (carici nebeskoj), umesto svome Bogu Jahveu (Jehovi): „I sinovi Izrailjevi, ĉiniše što je zlo pred Gospodom, i sluţiše Valima. I ostaviše Gospoda Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje Misirske, i poĊoše za drugim bogovima izmeĊu bogova onijeh naroda koji bijahu oko njih, i klanjaše im se, i razgnjeviše Gospoda. I ostaviše Gospoda, i sluţaše Valu i Astarotama.“2 Veoma je ţalosna ĉinjenica da su oni koji su imali Boţiji Zakon (tj. Sveto pismo) i spoznanje pravoga Boga, okretali njemu leĊa i sluţili paganskim idolima. Šta više, pod ovaj uticaj paganizma je potpao i mudri izrailjski car Solomon, koji je pod nagovorom svojih mnogobrojnih ţena – paganki, takoĊe kasnije sluţio i zidao oltare Astarti tj. nebeskoj carici: „I Solomun hoĊaše za Astarotom, boginjom Sidonskom, za Melhomom, gadom Amonskim. I ĉinjaše Solomun što bješe zlo pred Gospodom, i ne hoĊaše sasvijem za Gospodom kao David otac njegov.“ (1. Carevima 11:5-6). U vreme Boţijeg proroka Jeremije (VII i VI vek pre Hrista), Gospod je oštrim reĉima opominjao Izrailjce zbog njihovog bogootpadniĉkog ponašanja. IzmeĊu ostalog, upozorio ih je da se ne klanjaju i ne sluţe „carici nebeskoj“: „Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiţi vike ni molbe za njih, i ne govori mi za njih, jer te neću uslišiti. Zar ne vidiš šta ĉine po gradovima Judinijem i po ulicama Jerusalimskim? Sinovi kupe drva, a ocevi loţe oganj, i ţene mijese tijesto, da peku kolaĉe carici nebeskoj, i da ljevaju naljeve drugim bogovima, da bi mene draţili.“3 Krajnji rezultat odbacivanja pravog bogopoštovanja i slavljenja nebeske carice, za tadašnje Jevreje nije bio ni malo povoljan. Gospod je dozvolio Vaviloncima da osvoje njihovu zemlju, mnoge Izrailjce pobiju a ostatak odvedu u ropstvo.4
Isusova majka Marija kao „carica nebeska“ „Okusivši prirodnu smrt po ĉoveštvu u Svom Uspenju, Ona nije ostala zadrţana truljenjem nego je, prema crkvenom verovanju, bila vaskrsnuta od Svog Sina posle tri dana i prebiva u svom proslavljenom telu s desne strane Njegove na nebesima kao Nebeska Carica.“5 Iako evanĊelisti nigde ne nagoveštavaju ni najmanju ideju da bi Isusova majka mogla biti nebeska carica, Pravoslavna crkva smatra ovakvo poštovanje Marije jedino ispravnim i pravovernim. Oĉigledno je da je u istoriji crkve u odreĊenom momentu Navedeno delo, str. 65. Knjiga o sudijama 2:11-13; Vidi još i: Knjiga o sudijama 10:6; 1. Samuilova 7:3-4; 12:10; 1. Carevima 11:5; 2. Carevima 23:13; Jezekilj 8. gl. Naglasak moj. 3 Knj. proroka Jeremije 7:16-18. Naglasak moj. 4 Vidi: 2. Carevima 24. i 25. poglavlje. 5 Sergij Bulgakov, Pravoslavlje, 1991. god. str. 185. Naglasak moj. 1
2
211
došlo do sinkretizma tj. stapanja paganskih shvatanja sa hrišćanskim verovanjem. Ovakav konkretni sinkretizam potvrĊuje i Ernst Benz: „Pouĉno je da je štovanje Majke Boţje poprimilo snaţan zamah u vremenu kada je Konstantin Kršćansku crkvu priznao sluţbenom crkvom carstva i kada su poganske mase Rimskoga Carstva poĉele pristupati u Crkvu. Narodi Sredozemlja i Bliskoga istoka, ĉija je poboţnost i religiozna svijest tisućljećima stvarana preko kulta velike majke-boţice i boţanske djevice – razvoj koji je vodio od starih narodnih religija babilonske Astarte do misterijskog kulta kasnohelenistiĉkog vremena, u kojem je velika boţica starih narodnih religija našla svoje štovanje kao kultna boţica jedne dobrovoljne zajednice mista svih naroda i nacija – nisu se mogli sroditi samo s vlašću Boga-Oca i strogom patrijarhalnom strukturom ţidovskog poimanja Boga što je preuzela prakršćanska poruka. Tisućljetno oblikovanje poboţnosti preko kultnog štovanja velike djevice i majke traţilo je, takoĊer, u kršćanskoj Crkvi, usprkos nepovoljnim pretpostavkama, neku novu izraţajnu mogućnost i našlo je u štovanju djeviĉanske Majke Boţje, u kojoj se izvršilo otajstveno sjedinjenje boţanskog Logosa sa ljudskom naravi. Spontani impuls narodne poboţnosti, koji je prodirao ovim pravcem, išao je daleko ispred prakse i nauke Crkve.“1 Veoma zanimljiv je i podatak koji iznosi prof. Miroslav Marković, a koji nam potvrĊuje jak uticaj paganizma na razvoj uĉenja o Bogorodici: „Razume se, kao „kraljica neba“, kao planeta Venera, kao zvezda Zornjaĉa (Phosphoros) i Veĉernjaĉa (Hesperos), boginja Ištar-Aštar-Afrodita vlada i morem. Ona razgoni oblake bure i stišava talase. Zato je postala zaštitnica moreplovaca, pa dobija epitete Pontia, Euploia i Limenia („boginja srećne plovidbe i mirne luke“). Rana hrišćanska devica Marija nasledila je od Afrodite funkcije „nebeske kraljice“ (Regina caeli), vladateljke mora2 (Venus marina) i zaštitnice moreplovaca. Da spomenem samo da se i dan-danas po mnogim seoskim crkvama Afroditina ostrva Kipra narod moli Bogorodici pod imenom Panagia Aphroditissa („presveta Afrodita“).“3
Ikone presvete Bogorodice (Nebeske carice) Boginja Majka je, meĊu narodima kojima je bila poznata, nazivana i „Mylitta“ što u prevodu znaĉi „posrednica“4, te stoga ne ĉudi što se tako naziva i Marija u Pravoslavlju, iako takav naziv nema nikakve biblijske osnove. Istorija nam takoĊe tvrdi da su u vreme paganizacije hrišćanstva, egipatski crkveni episkopi posebnom uredbom preimenovali kipove Izide i Horusa u likove Marije i Isusa bez ikakvog prekida u kontinuitetu.5 Na taj naĉin su paganski ikonosluţitelji nastavili da se klanjaju istim predstavama samo sa razliĉitim imenima. Ernst Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 56. Naglasak moj. U knjiţici pod naslovom „Praznici presvete Bogorodice“ (Biblioteka Slave, Grafopan, Beograd 2000. god.) na str. 25, kazuje se izmeĊu ostalog da ime Marija u prevodu znaĉi „Vladarka“ i „Najuzvišenija“, a da mu se pridaju i druga vaţna znaĉenja kao npr. naĉalnica mora. 3 Miroslav Marković, Studije o religiji antike, 2001. god. str. 16. Naglasak moj. 4 Navedeno prema: R. Woodrow, str. 16. 5 Navedeno delo, str. 17. 1
2
212
Ernst Benz nam daje veoma korisne podatke o vremenu nastanka prvih ikona Bogorodice: „Za ikonu Marije ne postoji neko tako neposredno dogmatsko stajalište u Novom Zavjetu. Pretpostavke za nastanak ikone Majke Boţije stvorila je tek marijologija IV. stoljeća. Jako mali broj novozavjetnih izriĉaja o slici Marije nadomješten je u Istoĉnopravoslavnoj crkvi mnogobrojnim legendama o Mariji, koje se prije svega bave ĉudesnim pojavljivanjem ĉudotvornih slika Majke Boţije.“1 Ono što je posebno vaţno jeste da se Marija na pravoslavnim ikonama uglavnom predstavlja zajedno sa Isusom kojeg drţi u naruĉju. Identiĉni prikazi Nebeske carice sa boţanskim detetom se mogu videti u mnogim, ranije pobrojanim, starim religijama i kultovima (ukoliko posetite dom nekoga od poštovalaca Krišne, najverovatnije je da ćete uoĉiti, meĊu ostalim slikama, i predstavu device Devaki sa njenim sinom, koja je veoma sliĉna pravoslavnim ikonama Marije i Isusa). Na jednoj, koja je nazvana ikonom „Presvete Bogorodice mlekopitatelnice“2, prikazana je Marija kako doji bebu Isusa. Profesor Marković nam saopštava i o tome nekoliko reĉi: „Poslednji moj argument tiĉe se motiva „mati i njeno dete“, Afrodite i Erosa. (...) Mi ćemo se ovde ograniĉiti na takozvani kurotrofni tip predstava boginje, to jest Afrodite sa bebom Erosom bilo na svojim grudima, bilo na krilu. (...) Boginja ljubavi i njena beba postali su popularan motiv u grĉkoj umetnosti (...). Oslikana vaza sa Lipara (330. pre Hrista; LIMC 1238) pokazuje srećnu majku kako doji svoju bebu, Venus lactans. Sliĉna terakota iz Britanskog muzeja pokazuje u istom poloţaju Isis lactans (I vek pre Hrista), to jest veliku egipatsku boginju Izidu, kako doji svoju bebu Harpokrata (u egipatskom, „bebu Horusa“). Naš sledeći korak je da uporedimo Isis lactans iz Karanisa u Egiptu (oko 300. posle Hrista) sa Maria lactans (Devicom Marijom sa malim Hristom na grudima) sa bareljefa iz Medinet Madi (oko 500. posle Hrista, sada u Berlinu): one su istovetne, a jedina bitna razlika je u tome što je umetnik Mariji dodao dva krsta. Zakljuĉak je jasan: arheološki tip Venus lactans uticao je na tip Isis lactans, a ovaj opet na ranohrišćansku ikonografiju u vidu Maria lactans (tj. pravoslavnu ikonu Bogorodice mlekopitatelnice, prim. I. S.). (...) Da uĉinimo korak dalje – kampanska oinochoe (oko 350. pre Hrista; sada u Parizu; LIMC 1241) pokazuje Afroditu kako ljubi maloga Erosa: upravo tako ljubi Devica Marija svoju bebu Hrista na najpoznatijoj ruskoj ikoni, Devici iz Vladimira, koju je naslikao vizantijski umetnik oko 1125. godine (sada u crkvi u Kremlju). Ukratko, verske tradicije su duga veka, te su mnogi vidovi Afrodite preneseni na Devicu Mariju.“3
Ernst Benz, str. 18. Naglasak moj. Vidi: Ohridski prolog, str. 28. 3 M. Marković, str. 25-26. Naglasak moj. Pravoslavni sveštenik Boţidar Mijaĉ priznaje da, po njegovim reĉima, likovne predstave paganskih boţanstava Apolona i Artemide nisu jednostavno kopirane i predstavljene ikonama Hrista i Bogorodice, „mada su i od jednog i od drugog lika uzeti izvesni odgovarajući slikovni elementi, oni koji su, tehnikom slikanja, mogli sluţiti izraţajnosti lika.“ Vidi: Ikona sveta slika, str. 30. Partenon, Beograd 1997. god. 1
2
213
Zakljuĉak Naš zakljuĉak bi mogao biti istovetan onome kojeg je predstavio prethodno navedeni autor. Na osnovu detaljnog prouĉavanja tekstova Svetog pisma koji govore o Isusovoj majci Mariji, kao i pregleda paganskih religija, moţemo sa sigurnošću da tvrdimo da verovanje pravoslavnog hrišćanstva nije zasnovano na nepogrešivim izveštajima bogonadahnute Reĉi. Sa ţalošću moramo da konstatujemo da se bogoslovi i vernici pomenutog ogranka hrišćanske vere nalaze u zabludi po upravo prouĉenom pitanju, sledeći uĉenja „svetih otaca“ koji su ih i zaveli na ovu stranputicu. Izrailjci su u starozavetno vreme ovako poruĉili Boţijem proroku koji ih je upozoravao da poštovanje Nebeske carice nije po volji Svemogućega: „Tada (...) svi oni ljudi oholi rekoše Jeremiji govoreći: nije istina što govoriš; nije te poslao Gospod Bog naš da nam kaţeš (...) Što nam kaza u ime Gospodnje, ne ćemo te poslušati; Nego ćemo ĉiniti sve što je izašlo iz naših usta kadeći carici nebeskoj i ljevajući joj naljeve, kao što smo ĉinili mi i oci naši, carevi naši i knezovi naši po ulicama...“1 Iskreno se nadam da će izvestan procenat pripadnika mog srpskog naroda poslušati Reĉ Gospodnju koja je veoma jasna, te da neće nastaviti da krše Njegovu volju poput onih u Jeremijino vreme, na koje je Gospod kasnije iskalio svoj sveti gnev. Pored ovih već utvrĊenih istina o verovanjima Istoĉne crkve, druge istorijske ĉinjenice u razmatranjima ostalih njenih dogmata2, još jedanput će nas utvrditi u stanovištu da Pravoslavna crkva nipošto ne predstavlja produţetak ranoapostolske, Hristom ustanovljene Crkve. Naredna poglavlja će jasno dokazati ovu moju tvrdnju.
1 2
Knjiga proroka Jeremije 43:2; 44:16-17. Naglasak moj. Ostale informacije u vezi teme o Bogorodici izneću u poglavlju o Vaseljenskim saborima (podatke o naĉinu i razlozima zvaniĉnog proglašenja Marije Bogorodicom i Majkom Boţijom; objasniću i ostale biblijske stihove kojima pravoslavni ţele da dokaţu svoje verovanje – tumaĉeći ih van konteksta cele Biblije).
214
215
6. HRISTOVO ROĐENJE – BOŢIĆ „Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vjeĉni, knez mirni.“ Knjiga proroka Isaije 9:6. Hristovo roĊenje, sa potpunom sigurnošću moţemo da tvrdimo, bio je i ostao jedan od najznaĉajnijih dogaĊaja u istoriji sveta. Naše podsećanje na Spasiteljevo utelovljenje nije potrebno samo zbog duţnog poštovanja prema ĉoveku koji u današnje vreme, na poĉetku XXI stoleća, barem prema vaţećim statistikama, ima veći broj sledbenika od bilo koje druge poznate liĉnosti koja je ikada hodila zemljom. RoĊenje Isusa iz Nazareta je, zapravo, predstavljalo ispunjenje mnogih drevnih starozavetnih proroĉanstava, koje su osvedoĉeno, vekovima ranije, zapisali Boţiji proroci. U Starom zavetu postoji oko 60 većih i 270 manjih proroĉanstava koja su se ispunila u ţivotu Isusa Hrista. Na ovom mestu pomenuću samo nekoliko njih koja su usko vezana za Njegov dolazak na svet – roĊenjem od devojke Marije. Prvo proroĉanstvo koje se odnosi na roĊenje Spasitelja Isusa, a koje se tiĉe njegovog telesnog, ljudskog roĊenja, izreĉeno je od strane Gospoda Boga Stvoritelja, nakon pada u greh prvog braĉnog para – Adama i Eve. Naime, na samom poĉetku ljudske istorije, Bog je najavio da će budući Spasitelj biti roĊen od ţene, bez uĉešća muškarca – što se doslovno ispunilo u deviĉanskom zaĉeću i roĊenju Gospoda Hrista. Evo kako je Gospod u poĉetku najavio specifiĉnost Isusovog roĊenja. Obraćajući se sotoni, uzroĉniku pada u greh prvih ljudi, koji se pojavio u obliku zmije, Svevišnji je rekao: „I još mećem neprijateljstvo izmeĊu tebe i ţene i izmeĊu sjemena tvojega i sjemena njezina; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.“ (1. Mojs. 3:15); No, ovo nije bilo i jedino mesto u Starom zavetu u kome je zapisano da će Isus biti roĊen od device. Vekovima kasnije, Boţiji prorok Isaija je napisao: „Zato će vam sam Gospod dati znak; eto djevojka će zatrudneti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo.“ (Isa. 7:14); Apostoli Matej i Pavle potvrdili su evanĊelsku istinu o ispunjenju ovog proroĉanstva u svojim novozavetnim spisima, govoreći: „A roĊenje Isusa Hrista beše ovako: kada je majka njegova Marija bila zaruĉena za Josifa, pre no što se sastaše, naĊe se da je zaĉela od Duha Svetoga. (...) A sve ovo dogodilo se da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji kaţe: ‘Gle, devojka će zaĉeti i rodiće sina, i nadenuće mu ime Emanuil’, što prevedeno znaĉi: ‘Sa nama Bog’.“ (Matej 1:18, 22-23); „A kad je došla punina vremena, posla Bog svoga Sina, roĊenog od ţene...“ (Galatima 4:4); Pored oĉigledno obistinjene najave deviĉanski zaĉetog i roĊenog Spasitelja, starozavetni prorok je vekovima pre Njegovog ovaploćenja obznanio i geografsku lokaciju Mesijinog rodnog mesta. Prorok Mihej je u svojoj knjizi zapisao: 216
„A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji meĊu tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od poĉetka, od vjeĉnijeh vremena.“ (Mihej 5:2); Da je ovo proroĉanstvo bilo poznato u vreme pre roĊenja Isusa Hrista, kako Boţijim slugama tako i njegovim neprijateljima, dokazuje i primer da je sa njim bio upoznat i kralj Irod Veliki, koji je, zahvaljujući upravo njemu pokušao da ubije tek roĊenog Marijinog sina: „Ĉuvši to kralj Irod uplaši se, i sav Jerusalim s njim. I sabravši sve prvosveštenike i knjiţevnike narodne, ispitivaše ih gde treba da se rodi Hristos. A oni mu rekoše: U Vitlejemu judejskom; jer je prorok tako napisao: ‘I ti Vitlejeme, zemljo Judina, nikako nisi najmanji meĊu vladalaĉkim gradovima Judinim; jer će iz tebe izaći vladar koji će pasti narod moj, Izrailja’. (Matej 2:3-6); Pored ovih, još neka od mnogobrojnih proroĉanstava koja su najavljivala Spasiteljev dolazak na svet, odnosila su se, npr. i na njegovo telesno poreklo od Avraama, Isaaka i Jakova. Potom, na njegovu krvnu liniju koja je vodila od Jakovljevog sina Jude preko cara Davida i njegovih potomaka1, kao i mnoga druga. Prema preciznim matematiĉkim izraĉunavanjima, apsolutno je nemoguće da bi iko ikada, bilo u prošlosti ili budućnosti bio u stanju, ili da će biti u stanju, da tako savršeno ispuni sva proroĉanstva koja su napisana u vezi dolaska Spasitelja. Mogućnost da samo osam od preko tri stotine proroĉanstava bude sluĉajno ispunjeno u bilo kojoj drugoj osobi sem Isusa iznosi 1: 100 bilijardi (broj sa 17 nula), a mogućnost da se samo 48 proroĉanstava od njih tri stotine ispuni sluĉajno na nekom drugom pojedincu iznosi 1: 10 na stopedesetsedmom (tj. 1: broj sa 157 nula). Da bih pojednostavio ove matematiĉke izraze, moţemo da zamislimo npr. celokupnu površinu naše planete (a to su milioni kvadratnih kilometara) potpuno prekrivenu jednakim metalnim novĉićima, od kojih je samo jedan jedini posebno obeleţen. Odgovorimo sada na pitanje: kakve su realne šanse makar i najinteligentnijeg ĉoveka da sasvim sluĉajno, vezanih oĉiju, pronaĊe u tom velikom mnoštvu baš ovaj obeleţeni novĉić, s tim da pre toga nije bio upoznat gde se on nalazi i uz mogućnost da ima samo jednu šansu da pogaĊa? Šansa za njegov uspeh postoji samo u teoriji, a zapravo je ravna nuli. Upravo je takav sluĉaj sa pokušajem da u istoriji sveta pronaĊemo bilo koju drugu osobu sem Isusa iz Nazareta, koja je mogla da ispuni sva starozavetna proroĉanstva koja su se odnosila na roĊenje, ţivot, smrt i vaskrsenje Boţijeg Sina. Gospod Hristos je, dokazano, u potpunosti jedinstvena osoba.2 Verovanje u sve ovo napred pomenuto svim srcem zastupaju vernici ĉlanovi evanĊeoskih protestantskih crkava. Sa druge strane, i pored svog verovanja u boţanstvo Isusa Hrista, i svu ĉudesnost njegovog utelovljenja i roĊenja, Pravoslavna crkva u svome predanju poseduje još neke detalje koje dodaje svetopisamskom otkrivenju. U narednom, većem delu ovoga poglavlja, upoznaćemo se sa nekim od pravoslavnih svetopredanjskih uĉenja, za koja ćemo, sasvim jasno, moći da uoĉimo da se ne slaţu sa onim što piše u evanĊeljima. Na taj naĉin uverićemo se u istinitost stava kojeg zastupaju evanĊeoski hrišćani a koji glasi da ne samo da Pravoslavna crkva ne propoveda punu istinu o dogaĊajima vezanim za Hristovo roĊenje, već kao pravoverne i potpuno istinite plasira i neke,
1 2
Vidi u: 1. Mojs. 12:2-3; 49:10; 2. Samuilova 7:12-16; Isaija 11:1-2. Za detaljnije upoznavanje sa ovom temom proĉitati knjigu Dţoša Mekdauela: I ne samo tesar, Sinod, Beograd 1992. god.
217
istorijski dokazano, sasvim pogrešne informacije. TakoĊe, pozabavićemo se i nekim specifiĉnim srpskim verovanjima i obiĉajima vezanih za obeleţavanje Boţića, koji u narodu opstaju uz blagoslov tradicionalne crkve našeg naroda.
PRAVOSLAVNA VEROVANJA O HRISTOVOM ROĐENJU Datum roĊenja Isusa Hrista Jedno od istaknutih verovanja Istoĉne crkve kao i crkava na zapadu jeste da je Isus Hristos roĊen 25. decembra. MeĊu rimokatolicima i protestantima, Hristovo roĊenje se obeleţava u skladu sa novim, gregorijanskim kalendarom. Što se pravoslavnih naroda tiĉe, neki od njih – kao i njihove crkve, praznuju ovaj praznik po kalendaru srpskog astronoma Milutina Milankovića1 usvojenom na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine (kao npr. Grĉka, Bugarska i Rumunska pravoslavna crkva), a drugi (meĊu kojima Srbi i SPC) to još uvek ĉine po starom julijanskom kalendaru.2 Vladika Nikolaj Velimirović ovako veli o Hristovom roĊenju: „Zato Josif Pravedni doĊe s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleţe mnogo naroda radi popisa, ne mogoše Josif i Marija naći konaka ni u jednoj kući, zbog ĉega se skloniše u jednu pećinu ovĉarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pećini, a u noći3 izmeĊu subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista.“4 Episkop Nikolaj, dakle, govori kao o potpuno potvrĊenoj ĉinjenici da se Isusovo roĊenje zbilo pomenutog datuma i to uz naznaku da se desilo u noći izmeĊu subote i nedelje.5 Pošto je poznato da dela pomenutog autora sve više dobijaju na popularnosti u našem narodu, veoma je lako pretpostaviti da će i ovu tvrdnju veći deo populacije primiti „zdravo za gotovo“, bez daljeg proveravanja istorijskih ĉinjenica. Ipak, biće veoma zanimljivo da zajedno potraţimo odgovor na pitanje o poreklu datuma Hristovog roĊenja u istorijskim dokumentima koja se nalaze opisana u delima savremenih istoriĉara. Iz pomenutih izvora moţemo da saznamo mnoge informacije koje će nas utvrditi u stavu da sveto predanje ne predstavlja autoritet u koji treba imati poverenja: Ovaj kalendar je identiĉan gregorijanskom kalendaru, jer potvrĊuje njegovu astronomsku taĉnost. Stari (julijanski) kalendar „kasni“ za novim (gregorijanskim) 13 dana. Srbi i SPC obeleţavaju Boţić 25. decembra po starom kalendaru, a to je 7. januar po novom kalendaru. 3 Sveti oci kao dokaz da se Isus rodio u ponoć navode tzv. „proroĉki tekst“ iz apokrifne starozavetne knjige „Premudrosti Solomonove“ 18:14-15; koji zapravo ništa ne govori o roĊenju Spasitelja, već o ubijanju prvoroĊenaca u Egiptu od strane anĊela smrti, koji je u ponoć izvršio svoju misiju (2. Mojs. 12:29). Vidi: Justin Popović, Ţitija svetih za decembar, str. 734. Knjiga „Premudrosti Solomonove“ se ne nalazi ni u jednom izdanju Biblije na srpskom jeziku. Nalazi se u katoliĉkom prevodu (Kršćanska Sadašnjost, Zagreb, 1983. god) pod nazivom: „Knjiga Mudrosti“. 4 Ohridski prolog, str. 942 (25. decembar). Naglasak moj. 5 Istim reĉima, verovanje u ovu svetopredanjsku pripovest potvrĊuje i arhimandrit Justin Popović u Ţitijima svetih. Ovaj autor kazuje da mnogi pouzdani pisci potvrĊuju da je Isus roĊen u ponoć izmeĊu subote i nedelje, a da je to saglasno i sa zakljuĉcima Šestog vaseljenskog sabora. Vidi: Ţitija svetih za mesec decembar, Beograd 1977. Izdanje manastira Ćelije kod Valjeva; str. 719, 734. 1
2
218
„U prva tri veka nije slavljeno roĊenje Hristovo. U nabrajanju hrišćanskih praznika koje imamo kod Tertulijana i Origena ne spominje se Boţić, a ne spominje se ni u spisu Testamentum Domini N. Jesu Christi1, i tek u IV i V veku uvodi se ovaj praznik u pojedinim provincijama. (...) Prema jednima (Duchesce, Leclerc) datum 25. decembra kao praznik RoĊenja Hristova, bio je poznat u Rimu ranije od 336. godine, a koliko ranije ne zna se. Prema drugima (Usener), papa Liberije je ustanovio praznik RoĊenja Hristova u Rimu 354. godine. (...) Dok je praznik roĊenja Hristova u Rimu 354. godine slavljen 25. decembra, na Istoku ga u to doba na taj dan nikako nemamo, no se slavi na epifaniju 6. januara2, zajedno sa drugim uspomenama toga dana, i tek za koju deceniju će da se postepeno uvodi Boţić i na Istoku u pojedine crkve. Dok je većinu praznika Zapad primao s Istoka zajedno sa njihovim datumima, 25. decembar kao datum Boţića, Istok je primio sa Zapada. Na Istoku, Carigrad je najranije primio praznik RoĊenja Hristova 25. decembra 379. godine, a uveo ga je sv. Grigorije Bogoslov. (...) Kada se u starini poĉeo Boţić slaviti 25. decembra, drţalo se da se Gospod Isus Hristos toga dana zaista rodio. MeĊutim, mesec i dan roĊenja Isusa Hrista su nepoznati.“3 Profesor pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Ĉernovcima sa poĉetka prošlog veka, Jevsevije Popović, u svom obimnom delu „Opšta crkvena istorija“ o ustanovljenju proslavljanja Boţića pomenutog decembarskog dana saopštava sledeće: „Stari su pre kraja IV. stoleća uzimali ĉas 20. april, ĉas 19. maj, ĉas 6. januar, ĉas 25. decembar kao dan roĊenja Hristova, ali većina Zapadnjaka 25. decembar; zato se 25. decembar od 1. polovine IV. stoleća i slavi na Zapadu kao dan roĊenja Hristova, dok se na Istoku to isprva ne ĉini. Na Istoku se uspomena na roĊenje i krštenje Hristovo slavila jednog dana i to 6. januara, a tek poĉev od kraja IV. stoleća pošao je i Istok primerom Rima i Zapada te je poĉeo roĊenje Hristovo slaviti 25. decembra; 6. januar zadrţali su na Istoku za proslavu uspomene na krštenje Hristovo na Jordanu, a na Zapadu su ga posvetili uspomeni na pozdrav novoroĊenĉeta Spasitelja od strane Maga.“4 Ovaj istoriĉar, dakle, tvrdi da crkveni autoriteti iz trećeg i ĉetvrtog veka nisu bili u saglasnosti jedni sa drugima po pitanju datuma Isusovog roĊenja. Sveto pismo o tom datumu ništa ne govori, a iz njega saznajemo i to da prvovekovni hrišćani uopšte nisu bili zainteresovani za obeleţavanje Hristovog „roĊendana“. U evanĊeljima i apostolskim poslanicama su opisana interesovanja i stremljenja pripadnika rane Crkve. Ona su bila propovedanje radosne vesti o spasenju kroz veru u Spasitelja neverujućima, kao i svakonedeljno okupljanje u skupštinama (crkvama) radi proslavljanja nebeske Trojice i jaĉanja meĊusobnog zajedništva. Zato, bitno je da otkrijemo kako je i zbog ĉega, od svih pomenutih datuma, za dan Gospodnjeg roĊenja u Vitlejemu izabran baš 25. decembar i to tek u ĉetvrtom veku posle roĊenja Marijinog prvenca.
U citiranom tekstu iz spec. dodatka „Boţić“ (vidi sledeće futnote), ovaj latinski naziv kao i drugi koje sam ispisao latinicom, bili su napisani ćiriliĉnim pismom. 2 Tj. 19. januara po novom kalendaru, kada se obeleţava „bogojavljanje“ tj. krštenje Isusa Hrista. 3 Lazar Mirković, (Heortologija), tekst iz spec. dodatka: „Boţić“, u listu Danas iz 2002. god, str. 5. Naglasak moj. 4 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 113. Naglasak moj. 1
219
Prvi srpski istoriĉar religije, veoma cenjen zbog svog izuzetnog doprinosa istraţivanju stare srpske religije, dr Veselin Ĉajkanović u jednoj svojoj studiji iznosi sledeća saznanja o ovom predmetu: „Što se tiĉe crkvenog, zvaniĉnog Boţića, on nije stariji od IV veka. (...) Tek docnije pokušala je crkva da utvrdi datum Hristovog roĊenja (o kome nam novozavetni spisi ne govore ništa), i da od njega naĉini praznik. Izabran je dvadeset peti decembar, svakako zato što je taj dan, u rimskom kalendaru, bio obeleţen kao dan ‘nepobednog sunca’, i što je taj period vremena vaţio, kod svih naroda, kao roĊenje sunca i buĊenje, poĉetak novog ţivota u prirodi. Dvadeset peti decembar bio je i dan roĊenja Mitre, ĉije je religija veoma naliĉila na hrišćansku (...) i pravilo vrlo ozbiljnu konkurenciju mladom hrišćanstvu; zbog toga je crkva, kada je u IV veku, dobila oĉevidnu nadmoćnost, da bi konaĉno uništila sve tragove Mitrinog kulta, izabrala najveći Mitrin dan za najveći svoj praznik. To što će se dvadeset petom decembru dati drugo, hrišćansko objašnjenje, bio je, doista, jedini naĉin da se praznik ‘nepobednog sunca’, koji je još uvek, ĉak i meĊu hrišćanima, imao veliku publiku, sasvim preda zaboravu.“1 Ameriĉki istraţivaĉ Ralph Woodrow navodi i reĉi katoliĉke enciklopedije: „Dobro poznata solarna proslava ‘Natalis Invicti’ – ‘RoĊenje nepobjednog Sunca’, koja se slavila 25. prosinca (tj. decembra; prim. I. S.), imala je snaţan utjecaj na odluku pri izboru našeg prosinaĉkog datuma.“2 I protojerej Aleksandar Šmeman potvrĊuje prethodne navode sledećim iskazom: „Radi se o tome da se istovremeno sa širenjem hrišćanstva u vreme poĉetka naše (tj. hrišćanske) ere, u grĉko - rimskom svetu jednako brzo širio i poslednji veliki paganski kult – kult sunca. Sedamdesetih godina III veka rimski car Aurelijan je taj kult sunca proglasio za zvaniĉnu religiju ĉitavog Rimskog carstva. (...) Rimski car Konstantin – koji je najpre i sam bio idolopoklonik kulta sunca – obratio se poĉetkom IV veka u hrišćanstvo. Time se završila epoha trovekovnog gonjenja hrišćanstva. (...) Glavni metod kojim se Crkva sluţila da bi neznaboţca preobratila u hrišćanstvo bio je metod sublimisanja i preobraţavanja samih paganskih verovanja: Crkva je preĉišćavala neke paganske obiĉaje i ispunjavala ih hrišćanskim smislom i sadrţajem. Pagani su u decembru praznovali roĊenje sunca. I tog istog dana su hrišćani poĉeli da praznuju roĊenje Isusa Hrista...“3 Ono što saznajemo iz ovih dokumenata je ĉinjenica da je praznovanje Hristovog roĊenja (Boţića) ustanovljeno tek nakon paganizacije hrišćanstva (a ne hristijanizacije pagana – kako bi voleli da kaţu pravoslavni i rimokatoliĉki bogoslovi) i to usvajanjem jednog neznaboţaĉkog praznika iz kulta mitraizma. Poštovanje boga Mitre, koje se iz Persije širilo Rimskim carstvom u isto vreme kada i hrišćanstvo, bio je kult koji je izvorno poticao iz drevnog vavilonskog idolopoklonstva. Sasvim je oĉigledno da Hristos nije roĊen onoga dana kada taj dogaĊaj obeleţava tradicionalno hrišćanstvo na istoku i zapadu. Prihvatanje paganskih praznika i njihovo „pokrštavanje“ je bilo nešto sasvim nepoznato i neprihvatljivo za Hrista i njegove Veselin Ĉajkanović, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, Beograd 1994. knjiga prva, str. 121. Naglasak moj. 2 R. Woodrow str. 155. Naglasak moj. Ovaj navod potvrĊuje i Jevsevije Popović u „Opštoj crkvenoj istoriji“, tom prvi, na str. 658-659. 3 Tekst iz specijalnog dodatka: „Boţić“, u listu Danas (iz knjige: „Tajne praznika“ od pomenutog autora), 2002. god. str. 6. Naglasak moj. 1
220
uĉenike u prvom veku. MeĊutim, proglašenje hrišćanstva ravnopravnom a potom i jedino dozvoljenom religijom u tada najmoćnijoj svetskoj imperiji, pod carevima Konstantinom i Teodosijem I, uĉinilo je da mnoštvo mnogoboţaca bude prisilno pokršteno i proglašeno hrišćanima (bez istinskog preobraćenja i uz zadrţavanje mnogih preĊašnjih obiĉaja i verovanja, meĊu kojima je bio i praznik „nepobedivog Sunca“). Kao što sam objasnio u prethodnom poglavlju, ĉetvrti vek je bio kljuĉan za usvajanje mnogih protivbiblijskih verovanja iz paganizma u krilo hrišćanske crkve. Poput prilagoĊavanja kulta carice nebeske (Ištar - Astarte) ranohrišćanskoj devici Mariji, koja sa pomenutom boginjom nije nikada imala bilo kakve sliĉnosti, tako je i dan boga Sunca (boga Nane u starom Sumeru tj. Mitre u religiji Persijanaca) proglašen roĊendanom Isusa Hrista. Umesto popriliĉno oštrog apostolskog propovedanja i odbacivanja bilo kakve zajednice hrišćana sa paganskim kultovima1, crkva narednih vekova je prihvatila nešto sasvim drugaĉije; metod za koji Šmeman tvrdi da je bio glavni u preobraćanju pagana – a to je stapanje hrišćanstva i paganstva, davanjem hrišćanskog imena i znaĉenja nehrišćanskim verovanjima i obiĉajima. Kazivanje pravoslavnog svetog predanja, u koje nas uverava vladika Nikolaj u svom Ohridskom prologu u pogledu taĉnog dana i datuma roĊenja Isusa Hrista, pokazalo se posve nepouzdanim i netaĉnim. Kao što ću dokazati u nastavku ovog poglavlja, isti je sluĉaj i sa ostalim pripovestima vezanim za Hristovo roĊenje.
Poklonjenje mudraca pred bebom Isusom „Gospodu Isusu roĊenom u Vitlejemu najpre se pokloniše pastiri i mudraci (zvezdari) sa Istoka, dakle, najprostiji i najmudriji ovoga sveta. (...) No ko su bili ovi mudraci s Istoka? Ovo pitanje je naroĉito prouĉavao sv. Dimitrije Rostovski. On tvrdi, da su oni bili carevi nekih manjih oblasti ili pojedinih gradova u Persiji, Arabiji i Misiru. U isto vreme bili su oni veliki uĉenjaci u zvezdarstvu (astronomiji). Njima se javila ona ĉudesna zvezda, koja je nagoveštavala roĊenje Novoga Cara. Po sv. Dimitriju ta se zvezda njima javila na devet meseci pre roĊenja Gospoda Isusa, tj. u vreme zaĉeća Presvete Bogorodice.“2 Prvo neslaganje upravo iznetih tvrdnji sa bogonadahnutim biblijskim izveštajem jeste da se „vitlejemska zvezda“ pojavila u vreme Hristovog zaĉeća, devet meseci pre Marijinog prvog poroĊaja. Prema izveštaju iz ev. po Mateju 2:16, ovo nebesko znamenje se pojavilo dve godine pre Gospodnjeg dolaska na svet: „Tada Irod, videvši da su ga mudraci obmanuli, razgnevi se vrlo, posla i pobi svu mušku decu u Vitlejemu i svoj njegovoj okolini, od dve godine i niţe po vremenu koje je taĉno doznao od mudraca.“3 Matej napominje da je ubistvo dece u Vitlejemu i okolini usledilo nakon taĉnog saznanja vremena pojavljivanja zvezde od strane cara Iroda (a to je bilo dve godine a ne devet meseci). Arhimandrit Justin Popović, u Ţitijima svetih, priznaje da su „sveti oci“ jedni drugima bili protivreĉni u mišljenju - po pitanju vremena pojavljivanja zvezde:
Vidi: 1. posl. Korinćanima 5:10; 10:19-22; 2. Korinćanima 6:14-18. Ohridski prolog, str. 943-944. Naglasak moj. 3 Naglasak moj. 1
2
221
„O vremenu pak pojave te zvezde, razni tumaĉi razno misle. Jedni vele da se ona pojavila u samu noć i u sami ĉas Spasiteljeva roĊenja od Djeve. Ali svakako da nije tako. (...) Drugi tumaĉi, meĊu njima i sveti Epifanije, kaţu da se zvezda pojavila u ĉasu RoĊenja Hristova, ali da su mudraci došli na poklonjenje posle dve godine i zatekli Hrista kao dvogodišnje dete. Ovo je mišljenje zasnovano na tome što je Irod naredio, da se pobiju sva deca od dve godine i naniţe, po vremenu koje je dobio od mudraca. No za ovo mišljenje sveti Teofilakt veli da je oĉigledno netaĉno (...) Drevni pak grĉki istoriĉar Nikifor veli, da se zvezda pojavila na istoku pre RoĊenja Hristova na dve godine, i da su mudraci putovali do Jerusalima dve godine, te tako stigli u sami ĉas RoĊenja. Naizgled, i ovaj se istoriĉar slaţe sa onim što piše u EvanĊelju o pokolju dece od dve godine i naniţe. Ali ni ovo mišljenje nije verodostojno. (...) A koje bi mišljenje o vremenu pojave zvezde bilo najverodostojnije? Smatram, mišljenje svetog Jovana Zlatousta i svetog Teofilakta. Ovi uĉitelji govore ovako: „Zvezda se javi mudracima pre roĊenja Hristova. Pošto su imali provesti mnogo vremena na putu, zato im se zvezda javi dugo vremena pre roĊenja Spasova, da bi oni mogli blagovremeno stići u Vitlejem i pokloniti se Hristu dok je još bio u povoju.“ Obratimo paţnju na to da ovi sveti Uĉitelji ne odreĊuju toj zvezdi dvogodišnje vreme, već samo kaţu: „dugo vremena pre“, kao govoreći: „nekoliko meseci pre“. Na osnovu takvog tumaĉenja ovih svetih Uĉitelja, moţemo izvesti ovakav zakljuĉak: zvezda se pojavila na istoku u onaj sami dan i ĉas, u koji blagovešću Arhangela i silaskom Svetoga Duha Bog Logos postade telo, zaĉevši se u preĉistoj utrobi deviĉanskoj. Tako dakle, na devet meseci pre RoĊenja Hristova, na sam dan Blagovesti mudraci su ugledali zvezdu na istoku.“1 Prema upravo saznatim informacijama da su „oci“ bili u meĊusobnom nesaglasju, moţemo da ustanovimo da je „konaĉna verzija“ dogaĊaja samo pokušaj da se pomire mnoge protivreĉnosti u mišljenjima koja su bila prisutna. Dr Dimitrije Stefanović u svom tumaĉenju ev. po Mateju, zastupa mišljenje da se zvezda prvi put pojavila dve godine pre Isusovog roĊenja, govoreći da je Irod „za polaznu taĉku svome raĉunanju uzeo (je) pojavu zvezde.“2 Sa druge strane, priĉa o imenima i poreklu mudraca u koju ţele da nas uvere sv. Dimitrije i sv. Nikolaj, prema Svetom pismu i svedoĉenjima crkvenih istoriĉara takoĊe spada u domen fantazije: „Jedan od njih se zvao Melhior. On je bio star, sed, sa dugom belom kosom i bradom. On prinese Gospodu na dar zlato. Drugi se zvao Gaspar; lica crvena, mlad i bez brade. On prinese Gospodu na dar livan. Treći se zvao Valtasar, licem crn i vrlo bradat. On prinese Gospodu na dar izmirnu. (...) Moglo bi se još dodati, da su ova trojica mudraca bili predstavnici tri glavne rase ljudske, koje su proizašle od Nojevih sinova: Sima, Hama i Jafeta. Persijanac je predstavljao Jafetite, Arabljanin Semite a Misirac Hamite. Tako da se moţe reći: kroz njih trojicu ceo rod ljudski poklonio se vaploćenom Gospodu i Bogu našemu.“3 Dakle, po ovom predanju koje potiĉe od svetog Dimitrija Rostovskog i ostalih otaca, poznata su imena mudraca, njihov broj, drţave iz kojih su oni došli kao i njihova starosna dob. Iako nam evanĊelje stavlja do znanja da su se oni, nakon ĉudesnog sna
Justin Popović, Ţitija svetih za mesec decembar, str. 738-739. Naglasak moj. Na str. 14, futnota. 3 Ohridski prolog, str. 944. Naglasak moj. 1
2
222
upozorenja, vratili „u svoju zemlju“ (Mt. 2:12), što oĉigledno potvrĊuje da su bili iz iste a ne razliĉitih drţava1, pravoslavno predanje prikazuje ovaj dogaĊaj znatno drugaĉije. Jevsevije Popović stoji nasuprot ideji da je ovakva svetopredanjska interpretacija dostojna poverenja: „Drugo tamno mesto su vesti o Mazima. Ko su bili Mazi, pobliţe se ne razjašnjava. Mazima se nazivahu isprva sveštenici MiĊana, Persijanaca i Vavilonaca, a zatim, budući da su se kod tih naroda isprva samo ovi bavili iskljuĉivo naukom, nauĉenjaci i posebno astronomi i astrolozi ili ispitivaĉi zvezda i gatari iz zvezda dotiĉnih zemalja, tako da jevanĊeoski Mazi ne mogu biti drugo nego astronomiji vešti ljudi sa Istoka, tj. iz zemalja istoĉno od Palestine, moţda iz Vavilonije. Da li su bili neznabošci ili Judeji takoĊe se ne kaţe; ali u neobiĉnoj zvezdi, koju videše, ipak videše znak, da će se roditi Mesija, jer je Ovaj predskazan takoĊe kao zvezda, ili kao takav, kog predskazuje zvezda, koja će izići iz Jakova, - bili su dakle ili Judeji ili verovatnije prozeliti. Da su kraljevi bili, uzeto je tek kasnije zato, što prinesoše kraljevske darove Mesiji; iako, kad je proreĉeno da će kraljevi doneti Mesiji darove, nije reĉeno, da će doneti u vreme roĊenja Njegova i da će doneti baš takve darove. Kasnije zapadne legende znaju i imena tih kraljeva; imena su im: Gašpar, Melhijor i Valtazar. Ali istorijskih vesti o tome nema. Zapadna crkva prihvatila je sve te legende te i sa svoje strane naziva Mage kraljevima, broji ih 3 i slavi im uspomenu 6. januara, kao dana Tri Kralja. Legenda, da su Mazi bili 3 kralja, prodrla je sa Zapada i na najbliţi Istok, i u zapadnim predelima istoĉne crkve raširila se i u narodu te tako i rumunske narodne pesme znaju za tri kralja sa Istoka.“2 Ovaj istoriĉar, iako i sam pravoslavac, verovanja koja je upravo naveo, a koja se u Istoĉnoj crkvi smatraju „potpuno saglasnim sa Svetim pismom“3, naziva izmišljenim legendama koje nisu utemeljene na istorijskim ĉinjenicama. Dr Dimitrije Stefanović se isto tako slaţe da je podatak o tome da su mudraci bili carevi i da ih je bilo trojica samo legenda a ne istorijski fakat.4
Pokolj nevine dece u Vitlejemu i okolini Dvadeset devetog decembra po starom julijanskom kalendaru, Pravoslavna crkva obeleţava spomen na decu stradalu u Judeji po naredbi cara Iroda:
Ukoliko su mudraci zaista bili iz Persije, Arabije i Misira onda se ne bi mogli nazvati „mudracima sa Istoka“, već „mudracima sa istoka, jugoistoka i juga“. Dr Stefanović, nasuprot ovome, smatra da je reĉ o Vaviloniji koja je bila „kolevka magizma i astrologije“, a u kojoj je prema Josifu Flaviju za vreme Iroda ţivelo „mnogo hiljada“ Judeja koji su verovali u skori dolazak judejskog cara – Mesije. Vidi str. 10 u tumaĉenju ev. po Mateju od dr Dimitrija Stefanovića. 2 Opšta crkvena istorija, str. 114. Naglasak moj. 3 Da „sveti oci“ nisu bili saglasni ni jedni sa drugima a još manje sa Svetim pismom, govori i sledeće: „Neki od svetih Otaca misle da su mudraci bili iz Persije. Tako misle sveti Zlatoust, sveti Kiril Aleksandrijski, blaţeni Teofilakt i drugi. (...) Drugi pak od Otaca smatraju da su mudraci bili iz Arabije. Tako smatraju sveti muĉenik Justin Filosof, sveti Kiprijan, sveti Epifanije. (...) A neki sveti Oci misle da su mudraci došli iz Etiopije... (...) Moţe se smatrati kao najverovatnije ovo: jedan je od mudraca bio iz Persije, drugi iz Arabije a treći iz Etiopije.“ (Dakle, kompromis izmeĊu opreĉnih stavova „otaca“ je ipak postignut, primedba I. S.) Vidi: Ţitija svetih za decembar, str. 736-737. Naglasak moj. 4 Ev. po Mateju sa tumaĉenjem, vidi: str. 10. 1
223
„Sv. ĉetrnaest hiljada mladenaca vitlejemskih. Kako se mudraci istoĉni ne vratiše iz Vitlejema u Jerusalim, da jave Irodu o novoroĊenom caru, nego po zapovesti angela drugim putem odoše u domovinu svoju, razjari se Irod kao zver ljuti i naredi, da se pobiju sva deca od dve godine i ispod dve godine u Vitlejemu i po svoj okolini vitlejemskoj. Ta strašna zapovest careva bi izvršena doslovce. Vojnici njegovi jednu decu maĉem posekoše, drugu o kamen razbiše, treću nogama gnjeĉiše, ĉetvrtu rukama udaviše. (...) Ovaj zloĉin nad mnogom nevinom decom izvrši se godinu dana po roĊenju Hristovom 29. decembra. Za to vreme Irod tragaše, ne bi li pronašao boţanskog mladenca.“1 Dve najznaĉajnije tvrdnje, o kojima ĉitamo u ovom predanju su da je bilo ubijeno 14000 muške dece, i to tek nakon što je prošla godina dana (taĉnije 370 dana) od Isusovog roĊenja2. Obe ove tvrdnje se ne mogu niĉim dokazati, a pogotovo ne biblijskim tekstovima. Jevsevije Popović nam o broju stradale dece kazuje sledeće: „Naposletku, što se tiĉe vitlejemskog ubijanja dece, koje je naredio Irod, ono sasvim odgovara karakteru Irodovom i onom, što o tom priĉaju istorici, koji su se od savremenika izvestili. Po Judeju Josifu Flaviju (rodio se 37. god. posle Hr., a umro posle 93.) Irod je u svojoj okrutnosti na umoru naredio, da kad umre u svakom gradu ubiju izvestan broj Judeja. Ali fakat vitlejemskog ubijanja dece i direktno potvrĊuje neznaboţac Makrovije u svojim „Saturnalijama“ (futnota: Makrovije doduše nije blizu vremenu Irodovom, jer je pisao tek u poĉetku petog stoleća posle Hr., ali je upotrebio mnoge starije, posle toga izgubljene izvore. Njegova vest glasi ovako: „Kad je Avgust ĉuo, da je meĊu muškom decom u Siriji, koje je Irod kralj Judeja dao ubiti u dobi od 2 godine, ubijen i jedan sin Irodov, rekao je obzirom na to što se kod Judeja ne kolju svinje: „Bolje je biti svinjĉe Irodovo, nego sin Njegov.“). Broj ubijene muške dece od 2 godine i ispod 2 godine u Vitlejemu i oko Vitlejema nije mogao biti velik, jer Vitlejem je bio malen grad, ali kasnije skaske i legende naĉinile su od tog malog broja hiljade, tako da se i u legendama, koje se upotrebljavaju u crkvi, priĉa o 14000 ubijene muške dece, što se meĊutim na verodostojan naĉin nigde ne posvedoĉava.“3 I ovoga puta, dakle, postoji sumnja u verodostojnost svetopredanjske priĉe! Kao što smo proĉitali, ovaj istoriĉar tvrdi da je nemoguće da je broj ubijene dece bio toliki, te da je ovo predanje nastalo iz „skaski“ (tj. neproverenih priĉa) i legendi koje nemaju istorijsku podlogu. Protestantski pisac R. T. France u svom tumaĉenju ev. po Mateju4 navodi pretpostavku da je u Vitlejemu u vreme Isusovog roĊenja ţivelo svega oko 1000 stanovnika (ili pak samo 300), te da sledstveno tome, broj ubijene dece nije mogao biti veći od dvadesetak. Ovakav stav potvrĊuje i tumaĉenje ev. po Mateju saĉinjeno od strane dr Dimitrija Stefanovića, koji nam u ovom udţbeniku koji se pre drugog svetskog rata koristio na karlovaĉkoj pravoslavnoj bogosloviji, saopštava sledeće: „Broj pobijene dece prema broju stanovnika Vitlejema i njegove okoline nije mogao biti velik, a tako grozan ĉin Irodov, iako ga meĊu mnogim nedelima Irodovim ne spominje Josif Flavije, ne moţe za to izgledati neverojetnim i izmišljenim, jer ĉovek,
Ohridski prolog, str. 952-953. Naglasak moj. Justin Popović u Ţitijima svetih za decembar, takoĊe navodi brojku od 14000 ubijene dece koja su stradala godinu i devet meseci posle pojavljivanja zvezde. Vidi str. 816 i 819. 3 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 114-115. Naglasak moj. 4 R. T. France, tumaĉenje evanĊelja po Mateju, Dobra vest, Novi Sad, 1987. str. 86. 1
2
224
koji je po istom Josifu kidisao na duţne i neduţne, ĉovek koji se nije ţacao da pored mnogih dade pogubiti i tri svoja sina, kadar je bio svakako i na umorstvo najviše 20 30-toro siromašne, neznatne, seoske deĉice.“1 Ono što verovatno iznad svega zbunjuje svakog iskrenog pravoslavnog vernika jeste zakljuĉak da jedan deo bogoslova i istoriĉara Istoĉne crkve ne veruje baš svim pojedinostima iz „svetog predanja“ (u koje bi zapravo trebao da ima puno poverenje), već ih naziva „skaskama“ i legendama. Sveto pismo podrţava prethodne izjave i protivi se ideji da su u Vitlejemu stradale hiljade, a upravo iz ranije navedenih razloga. Ipak, nisu svi pravoslavni prosvetljeni znanjem da ova svetopredanjska priĉa ne odgovara istorijskim ĉinjenicama. Naime, u knjizi koja obraĊuje „problem“ delovanja nepravoslavnih verskih zajednica u Srbiji i Rusiji, u tekstu protojereja Kirila Zajca, pominje se dijalog voĊen izmeĊu pravoslavnog sveštenika i pripadnika jedne od evanĊeoskih protestantskih denominacija. Optuţba koja se odnosila na nekrštavanje novoroĊenĉadi u toj evanĊeoskoj crkvi - kao razlogu „onemogućavanja njihovog spasenja“, izreĉena pred većom grupom pravoslavaca, glasila je ovako: „Veliki ste vi grešnici, baptisti, i vama sliĉni sektaši! Ĉak i više, - vi ste zloĉinci. (...) Pobojte se Boga, nesrećni sektaši! Vi vršite Irodov zloĉin, onoga koji je ubio 14000 dece. Prekinite Irodov zloĉin nad svojom sopstvenom decom! Ne ubijajte ih!“2 Ne ţeleći ni na koji naĉin da sada komentarišem pomenuti navod i proglašavanje stotina hiljada Rusa i Srba koji su vernici protestantsko - evanĊeoske orjentacije za zloĉince i ubice3 – a bez ikakve ozbiljne teološke i druge argumentacije, ţelim samo da istaknem ĉinjenicu da je pravoslavni svet podeljen oko verovanja u predanjsku priĉu o ubijanju više dece u vitlejemskoj okolini - nego što je uopšte u njoj bilo stanovnika. Dok jedni odbacuju ovu tvrdnju „svetog“ predanja pod teţinom istorijskih argumenata, drugi se još uvek, bez ţelje za kritiĉkim preispitivanjem, nje pridrţavaju. MeĊutim, ono što je još interesantnije, jeste vremensko smeštanje ovog dogaĊaja tek nakon godinu dana od Isusovog roĊenja. Sveto pismo naime kaţe: „I pošto su u snu bili pouĉeni da se ne vraćaju Irodu, vratiše se drugim putem u svoju zemlju. A kad oni odoše, gle, anĊeo Gospodnji javi Josifu i reĉe: ustani, uzmi dete i majku njegovu pa beţi u Egipat, i budi onde dok ti ne kaţem, jer će Irod traţiti dete da ga ubije. A on usta, uze dete i majku njegovu noću i ode u Egipat. I beše onde do smrti Irodove; da se ispuni reĉ koju je Gospod rekao preko proroka: ‘Iz Egipta pozvah sina svoga’“.4 Pisac Ohridskog prologa, izmeĊu ostalog, u vezi Josifovog bekstva sa Marijom i Isusom u Egipat iznosi još neke svoje pogrešne zakljuĉke – a koji proizilaze iz meĊusobno suprotstavljenih biblijskih i svetopredanjskih izveštaja.
Hronologija dogaĊaja prema Svetom pismu i svetom predanju Prema Bibliji, nakon Josifovog pristizanja u Vitlejem sa trudnom Marijom, Hristos je roĊen u jednoj od seoskih staja, jer su sva mesta u gostionicama bila popunjena (Lk. JevanĊelije po Mateju sa tumaĉenjem, drugo izdanje, 1923. str. 14. Naglasak moj. Vladimir Dimitrijević, prireĊivaĉ: „Biblija bez Boga, hrišćanstvo bez crkve. Pravoslavlje i sekte.“ Knjiga druga, Cetinje 1997. Naglasak moj. 3 To ću uĉiniti pri kraju knjige, u poglavlju pod naslovom: „Crkva koja proganja“. 4 Ev. po Mateju 2:12-15. Naglasak moj. 1
2
225
2:4-7). Iste noći, nakon anĊeoskog objavljivanja radosne vesti pastirima o roĊenju Spasitelja, ovi ĉuvari stada su došli na mesto gde je boravio tek roĊeni Isus i poklonili mu se (Lk. 2:8-20). Prema Boţijem zakonu datom Mojsiju u Starom zavetu (1. Mojs. 17:12; 3. Mojs. 12:3) Isus je obrezan osmog dana po roĊenju. Ţiveći sa boţanskim Sinom u iznajmljenoj kući (dakle, ne više u štali) još trideset i tri dana posle obrezanja deteta (toliki period je trebao da proĊe zbog zakona o oĉišćenju posle roĊenja muškog deteta – 3. Mojs. 12:4-8), Josif i Marija su prineli ţrtve u jerusalimskom hramu za svoje oĉišćenje (Lk. 2:22-24). Istog dana, ĉetrdesetog po njegovom roĊenju, bebu Isusa je susreo i u svoje naruĉje, u hramu, primio i pravedni Simeon izrekavši proroĉke reĉi, kao i proroĉica Ana, Fanuilova kći (Lk. 2:25-38). Upravo u to vreme (najverovatnije dan nakon prinošenja ţrtve), u kuću1 u kojoj su boravili putnici iz Nazareta, došli su na poklonjenje i mudraci noseći svoje darove2. Pošto su u snu bili pouĉeni da se ne vraćaju Irodu, mudraci su napustili Judeju i vratili se u svoj zaviĉaj (Mt. 2:12). Verovatno iste noći, anĊeo Gospodnji javlja Josifu Irodovu nameru da ubije Boţijeg Sina i zapoveda mu da što hitnije beţi u Egipat. Istog momenta, on uzima sa sobom Isusa i njegovu majku, pa pod okriljem noći napušta Vitlejem i njegovu okolinu hitajući prema egipatskoj zemlji (Mt. 2:13-15). Negde u isto vreme, uvidevši da su ga mudraci obmanuli – te da se ne vraćaju k njemu sa informacijama o detetu, Irod nareĊuje svojim vojnicima da u mestu Isusovog roĊenja i okolini pobiju svu mušku decu roĊenu unazad dve godine (Mt. 2:16-18). Posle više meseci boravka „svete porodice“ u Egiptu, anĊeo se ponovo javio Josifu u snu i zapovedio mu da se vrati u svoj grad – Nazaret u Galileji (Mt. 2:19-23). MeĊutim, pravoslavno predanje popriliĉno izokreće pomenuti, veoma oĉigledni, redosled biblijskih dogaĊaja.3 Prema vladiki Nikolaju, nakon poklonjenja mudraca i susreta sa „sv. Simeonom Bogoprimcem“, Josif i Marija su sa Isusom otišli najpre u Nazaret, tamo boravili neko vreme, a potom se (i to sasvim nepotrebno – pošto su već bili izvan teritorije pod Irodovom upravom) ponovo uputili na jug – odlazeći u Egipat vodeći sa sobom i Josifovog sina iz prvog braka, Jakova (koji je, opet, prema svetopredanjskim
Nasuprot evanĊelisti Mateju, sveti muĉenik Justin, Jovan Zlatoust, Grigorije Niski i Jeronim kaţu da je Gospod ostao u pećini svih ĉetrdeset dana do oĉišćenja u hramu, gde su ga mudraci i zatekli. Dr Dimitrije Stefanović, sa druge strane tvrdi da „novoroĊeni Mesija nije više u štali (Luk. 2, 7), nego u jednoj kući“. Vidi: Ţitija svetih za decembar, str. 742; i uporedi sa: D. Stefanović, Tumaĉenje ev. po Mateju, str. 12. 2 Sa ovim se slaţe i dr Stefanović koji govori: „Dolazak Maga u Jerusalim morao je biti samo posle prvih 40 dana od Isusovog roĊenja tj. posle Isusova postavljanja pred Gospoda u hramu jerusalimskom (Luk. 2, 22 i d.), jer bi inaĉe Irod za Isusa doznao još pre ovoga ĉina i dolazak sv. porodice u jerusalimski hram bez sumnje upotrebio, da ostvari svoj krvavi plan.“ str. 10. futnota. 3 Prema svetim ocima koje navodi Justin Popović, mudraci su se poklonili Isusu na dan njegovog roĊenja. Potom su, kao i Josif, dobili anĊeosku poruku da se uklone iz Vitlejema, što su i poslušali. MeĊutim, Josif je, oĉigledno bivajući „neposlušan“ anĊeoskom upozorenju, sa Marijom i Isusom ostao još 40 dana u selu, ĉekajući dan oĉišćenja u jerusalimskom hramu. Kada je Isus prinesen u hram, Irod je saznao da su ga mudraci obmanuli i krenuo da u narednih godinu dana traţi Boţijeg Sina da bi ga ubio. Josif je u meĊuvremenu otišao u Nazaret, a potom se sa sinom Jakovom, Marijom i Isusom uputio u Egipat, da bi tamo proveo nepoznati broj godina. Vidi: Ţitija svetih za mesec decembar, str. 746. 1
226
protivreĉnostima, mogao da ima i oko 50. godina a mogao je da uopšte i ne bude roĊen1): „Angel se Boţji javi Josifu na snu i zapovedi mu, da uzme Mladenca i Mater Njegovu i beţi u Misir. Josif tako i postupi. Uzevši boţanskog Mladenca i Mater Njegovu Presvetu, on se uputi prvo u Nazaret (Lk. 2, 39), gde uredi svoje domaće stvari, i uze sobom sina svog Jakova, pa onda odoše u Misir (Mat. 2, 14). I tako se ispuniše reĉi proroĉke: gle, Gospod sedeći na oblaku laku doći će u Misir (Isa. 19, 1). (...) Proţivevši nekoliko godina u Misiru2, sveta porodica vrati se po nareĊenju angela Boţjeg opet u Palestinu. I tako se ispuni drugo proroĉanstvo: iz Misira dozvah sina svojega (Os. 11, 1).“3 Ţeleći da Sveto pismo, nepogrešivu Boţiju Reĉ, prilagodi „svetom“ predanju (umesto da bude obrnuto), vladika svoje tumaĉenje bazira na izveštaju iz ev. po Luki 2:39-40, koji govori da se Josif nakon prinošenja ţrtava, sa Marijom i Isusom vratio u Nazaret. MeĊutim, Luka uopšte ne spominje njihovo bekstvo u Egipat, kao ni vitlejemsku zvezdu a ni mudrace koji su sa istoka došli na poklonjenje. Ipak, iako ovaj evanĊelista ne pominje pomenute dogaĊaje, mi ne moţemo da zakljuĉimo da se oni nisu ni odigrali – jer ih nalazimo u izveštaju evanĊeliste Mateja, sa kojim je Luka, kako se opravdano pretpostavlja, bio upoznat prilikom pisanja svoga evanĊelja. Oĉigledno je da vladika Nikolaj polazi od tvrdnje sv. Dimitrija Rostovskog kao od nepobitne ĉinjenice („Svetim Duhom“ otkrivene), da se zvezda na istoku pojavila u vreme Isusovog zaĉeća. Pošto mu je svakako bilo poznato, kao i drugim pravoslavnim autoritetima, da evanĊelje pominje dve godine od pojave zvezde do pokolja dece u Vitlejemu, oĉigledno je rešio da nekako doda još barem godinu dana u vremensku „pukotinu“ koja se tom prilikom pojavila. Dodajući tu godinu na već postojećih devet meseci od pojave zvezde, pravoslavni „oci“ veoma nespretno i neznalaĉki dolaze do zakljuĉka da je od posete mudraca Irodu – do njegove odluke da pobije decu prošlo više od godinu dana (iako se ni ovim dodavanjem, zapravo, nije došlo do pune dve godine). Ukoliko je to zaista bilo tako, onda je bilo potpuno nepotrebno da se Josif budi usred noći i vodi Mariju i dete iz Vitlejema (i to ne u Egipat – kako je Gospod bio zapovedio, već u Nazaret – kako tvrdi sveto predanje). On bi u tom sluĉaju imao ĉitavih godinu dana na raspolaganju da se bezbedno udalji iz mesta Hristovog roĊenja.4 No, budući da je stvar bila veoma hitna, Josif je iste noći sa porodicom krenuo prema rimskoj provinciji Egiptu5 do koga im je trebalo 2-3 dana hoda. Pošto
Vidi detaljnije o tome u poglavlju: Blaţena Marija ili carica nebeska, pod podnaslovom: Josifova deca u svetlu svetog predanja i Svetog pisma. 2 Sveti oci se ni u ovome ne slaţu: Sveti Epifanije kaţe da je taj period trajao dve godine, Nikifor tri, a Georgije Kedrin pet godina. Aminije Aleksandrijski je uĉio da je „sveta porodica“ u Egiptu boravila sedam godina. Vidi: Ţitija svetih za decembar, str. 750. 3 Ohridski prolog, str. 945 (26. decembar). Naglasak moj. 4 Dr Dimitrije Stefanović u svom tumaĉenju nigde ne pominje njihov odlazak najpre u Nazaret, već govori o hitnom putovanju u Egipat, što je u skladu sa Svetim pismom. Ovaj primer još jednom dokazuje da se ne slaţu baš svi pravoslavni sa tvrdnjama svetih otaca, ili da pak prećutkuju to svoje verovanje znajući se ono ne slaţe sa biblijskim izveštajem. Vidi str. 14-15. 5 Putovanje u Egipat je bilo potrebno radi hitnog spasavanja Josifove porodice, najverovatnije iz razloga što put prema Nazaretu nije bio bezbedan zbog prisustva Irodove vojske koja je već bila krenula iz Jerusalima prema Vitlejemu. Ukoliko su Josif i Marija sa Isusom ipak otišli najpre u Nazaret - u svoj dom gde su bili bezbedni (Galileja nije bila pod Irodovom vlašću), uopšte nije jasno zbog ĉega bi ponovo morali da krenu 1
227
smo u prethodnom poglavlju dokazali da Josif nije imao sinove iz prvog braka (jer nije ni bio ţenjen pre venĉanja sa Marijom), to dakle nije istina ni da je iz Nazareta poveo svog sina Jakova na docniji, takoĊe nepostojeći, put u Egipat. Na kraju krajeva, ep. Nikolaj pominje i stih iz knj. proroka Isaije 19:1, za ĉije znaĉenje tvrdi da se ispunilo prilikom odlaska „svete porodice“ u Egipat. MeĊutim, tom prilikom Gospod nije u Misir otišao na „oblaku laku“ već nošen u Marijinom naruĉju1. Nisu se ispunila ni ostala proroĉanstva iz tog poglavlja Isaijine knjige, a pomenuti stih se uopšte i ne pominje u evanĊeljima kao ispunjenje starozavetnih predskazanja, što dokazuje da oĉigledno predstavlja obiĉno nagaĊanje pisca navedenog teksta.
Susret „sv. Simeona Bogoprimca“ i proroĉice Ane sa bebom Isusom U Ohridskom prologu, u ĉitanju za 3. februar (po starom kalendaru) ovaj dogaĊaj je opisan na sledeći naĉin: „U vreme cara Misirskog Ptolomeja Filadelfa izabran bi i ovaj Simeon kao jedan od znamenite Sedamdesetorice, kojima bi poveren posao prevoĊenja Biblije sa jevrejskog na grĉki jezik. Simeon raĊaše svoj posao savesno, no kada prevoĊaše proroka Isaiju, pa doĊe do onog proroĉanstva: evo djeva će zatrudnjeti i rodiće sina, on se zbuni, pa uze noţ da izbriše reĉ djeva i zameni je reĉju „mlada ţena“, i da tako prevede na grĉki. Ali u tom trenutku javi se Simeonu angel Boţji i zadrţa ga od njegove namere, objasnivši mu da je proroĉanstvo istinito, i da je taĉno zapisano. A da je istinito i taĉno, reĉe mu još vesnik Boţji, uveriće se i on sam liĉno, jer po Boţjoj volji neće umreti dok ne vidi Mesiju roĊenoga od devojke. Obradova se pravedni Simeon takvome glasu sa neba, ostavi proroĉanstvo neizmenjeno, i zahvali Gospodu Bogu što ga udostojava da doţivi i vidi Obećanoga. Kada Mladenac Isus bi donesen Devom Marijom u hram jerusalimski, Duh Boţji to javi Simeonu, koji beše veoma star i beo kao labud. Simeon brzo ode u hram i u hramu poznade i Devu i Mladenca po svetlosti što zraĉaše oko glava njihovih kao oreol. (...) Tu se desila i Ana proroĉica, kći Fanuilova, koja i sama poznade Mesiju i objavi ga narodu. Ani je tada bilo 84. godine. Uskoro po tom prestavi se sv. Simeon. Ovaj pravedni starac Simeon smatra se zaštitnikom male dece.“2 Dakle, prema svetom predanju, pravedni Simeon je bio jedan od prevodilaca „Septuaginte“ (prevoda Starog zaveta sa jevrejskog na grĉki jezik kojeg je radilo, po predanju, sedamdeset ljudi). Prema tradiciji, ovaj prevod je saĉinjen za vreme vladavine grĉkog vladara nad Egiptom, Ptolomeja Filadelfa, koji je umro 246. godine pre nove ere.3 Kada znamo podatak o datumu smrti pomenutog cara, lako moţemo da izraĉunamo i pribliţnu starost sv. Simeona u momentu susreta sa Isusom. Vladika na tako dalek i iscrpljujući put u Egipat, pun opasnosti. Prema svemu iznetom proizilazi da je pomenuta svetootaĉka priĉa proizvod pogrešnog shvatanja evanĊelskih tekstova, što nam dokazuje i ĉinjenica da su ovaj dogaĊaj razliĉiti „oci“ posve razliĉito tumaĉili. 1 Prema svetom Amvrosiju, koji je ţeleo da maksimalno produhovi ovaj starozavetni tekst koji se uopšte ne odnosi na odlazak bebe Isusa u Egipat, ovaj „oblak lak“ zapravo predstavlja naruĉje „presvete Bogorodice“. Vidi: Ţitija svetih za mesec decembar, str. 747-748. 2 Ohridski prolog, str. 81. 3 Navedeno prema: Sveto pismo u Srba, Branko Bjelajac, Beograd 1997. str. 22.
228
Nikolaj istiĉe da je on od preduboke starosti bio „beo kao labud“, pa prema predanju proizilazi da je imao najmanje 280. godina, tj. da je bezmalo bio na pragu svog ĉetvrtog veka zemaljskog bitisanja. EvanĊelisti Luki, koji je zapisao izveštaj o pravednom Simeonu, oĉigledno nije bilo poznato da je on bio star onoliko koliko su kasnije ustvrdili sveti oci. Pišući o proroĉici Ani, Luka navodi da je bila vrlo stara, iako je u trenutku Hristovog prinošenja u hramu i njenog susreta sa njime imala „samo“ 84. godine. Ukoliko Luka naziva „veoma starom“ osobu koja ima manje od devedeset godina, zaista je ĉudno da istom prilikom Simeona nije nazvao „zaĉuĊujuće prastarim“. Iako ovaj evanĊelista nije bio oĉevidac pomenutog dešavanja, kao vrstan istoriĉar ispitao je sve, pa i neke manje vaţne ĉinjenice, kao što je bila ta da je Ana ţivela u braku sedam godina a potom kao udovica do svoje osamdeset i ĉetvrte godine: „Bila je i proroĉica Ana, Fanuilova kći iz plemena Asirova; ona beše vrlo stara, od svoga devojaštva ţivela je s muţem sedam godina, a kao udovica do osamdeset i ĉetiri godine...“1 Nemoguće je poverovati da bi ovaj izuzetno precizni istoriĉar ispustio da pomene ovako znaĉajno ĉudo u vezi sa Simeonovom starošću, ukoliko se ono uistinu dogodilo. Naime, ljudski vek u Hristovo vreme je bio ograniĉen na ispod sto godina (verovatno su retki, kao i danas, nadţivljavali tu starost), što nam potvrĊuje isticanje da je Ana bila u dubokoj starosti. Proseĉni ljudski vek od preko dvesta godina poslednji put je zabeleţen u Bibliji oko 2100. godina pre Hrista, za vreme sedme poslepotopne generacije, u vreme Avramovog oca Tare2 (1. Mojs. 11:32). Već posle nekoliko stotina godina, duţina proseĉnog ljudskog veka se ustalila na ispod osamdeset godina, a zadrţala se sve do današnjih dana: „Naš je ţivot sedamdeset leta, a u jaĉih osamdeset leta.“3 Sa druge strane, prema Svetom pismu, imamo prava da verujemo da je Simeon bio znatno mlaĊi od proroĉice Ane – jer se njegova „preduboka starost“ (ĉak ni u smislu duboke Anine starosti) nigde ne pominje. Nakon svega reĉenog, sasvim deplasirano zvuĉi tvrdnja pravoslavnih da je „Simeon bio toliko star da mu je i sam ţivot bio dojadio; s nestrpljenjem je ĉekao smrt ali mu ona nikako nije dolazila.“4 Razmišljajući i zakljuĉujući u potpunosti u skladu sa svetopisamskim izveštajima, lako smo i ovoga puta došli do zakljuĉka da je i ovo kazivanje zapravo „skaska“ i legenda koja nema utemeljenja u boţanskom otkrivenju – poput ostalih koje smo do sada prouĉili.
Lk. 2:36-37. Naglasak moj. Tara je ţiveo 205 godina, Avram 175 godina, Mojsije 120, a car David 70 godina (Vidi 1. Mojs. 25:7; 5. Mojs. 34:7; 1. Dnevnika 29:26-28. Za cara Davida Biblija kaţe da je umro „u dobroj starosti“ iako je imao samo 70 godina. David je umro 970. god. pre nove ere). 3 Psalam 90:10. 4 Pravoslavna veronauka, Glas Crkve, Valjevo, 1990. str. 52. 1
2
229
BOŢIĆNI OBIĈAJI U SRPSKOM NARODU „‘Mi Srbi smatramo i drţimo da je Boţić pravi praznik naš domaći, ama nije crkveni’ - rekao je Vuk Vrĉević, kroz usta jednog prostodušnog srpskog sveštenika. I Vuk Vrĉević imao je pravo. Boţić, onakav kako ga je opisao Njegoš, sa slamom prostrtom ispred ognja, sa badnjacima na ognju prekrštenim, sa puškama, pecivima, guslama, pesmama i zdravicama – taj lepi i mili Boţić nije praznik hrišćanski, nego starinski srpski.“1 „Kad je srpski narod primio hrišćanstvo, i sa njime i sve praznike za koje je pravoslavna crkva znala, otpoĉeo je praznovati i Boţić. Taj crkveni Boţić došao je da zameni nekoliko starinskih praznika, koje je i naš narod praznovao u vreme zimskih solsticija. Upravo, to nije bila zamena, već kompromis: starinski praznici produţili su da ţive i dalje, samo im je crkva dala novo ime, novo objašnjenje i nekolike dosta beznaĉajne detalje iz hrišćanskog kulta.“2 Pravoslavna crkva u svojoj literaturi koju nudi širokom krugu ĉitateljstva, ne samo što širi legendarne i mitološke priĉe koje proglašava izvornim hrišćanstvom, već ubeĊuje svoje ĉlanove da su i obiĉaji vezani za pojedine verske praznike poreklom iz Biblije. Kao što smo saznali od Aleksandra Šmemana u prethodnom delu ovoga poglavlja, glavni metod „evangelizacije“ u ĉetvrtom veku jeste bio osmišljavanje i davanje hrišćanskog znaĉenja paganskim obiĉajima i ritualima. Ovom prilikom ćemo zajedno prouĉiti paganske obiĉaje koji su prošli kroz isti „tretman“, a koji su u našem narodu vezani za boţićne praznike. Radi se o obredima vezanim za Tucindan, Badnji dan kao i za sam Boţić.
Tucindan Evo šta o ovom prazniĉnom danu moţemo da proĉitamo u pravoslavnoj literaturi: „Tucindan – to je drugi dan pred Boţić. U našem narodu toga dana se kolje (tuca) „Boţićnjar“, „Peĉenica“, kojom će se sva ĉeljad na Boţić omrsiti, posle dugog šestonedeljnog posta. I ovaj obiĉaj narodni vezan za „Boţićnjar“ ili „Peĉenicu“, iako je to u stvari prase a ne jagnje, vodi poreklo od roĊenja Gospoda Isusa Hrista u vitlejemskoj pećini u kojoj su pastiri zatvarali svoje stado. Sveti apostol i evanĊelist Luka svedoĉi da su vitlejemski pastiri, kada im se anĊeo Gospodnji javio i obasjala ih slava Gospodnja, one ĉudesne noći kada se Gospod rodio, otišli do Vitlejema i u pećini vitlejemskoj našli „Mariju i Josifa i dijete gde leţi u jaslama“ (Luka 2. gl.) i poklonili mu se. A Sveto Predanje, koje se ĉuva u Svetoj Crkvi, svedoĉi da su tada pastiri na dar Bogomladencu odneli jagnje. To je naš „Boţićnjar“, koji se priprema na Tucindan, vrti na raţnju (peĉe) na Badnji dan a jede na Boţić kao prva mrsna hrana. Iz razloga što se „Boţićnjar“ u staro vreme nije klao no tucao krupicom soli ili ušicama sekire taj se dan i danas zove Tucindan. „Boţićnjar je kod nas prase a ne jagnje prosto zato što kod nas u vreme Boţića nema jaganjaca.“3 Ĉajkanović, knjiga prva, str. 240. Naglasak moj. Ĉajkanović, knjiga prva, str. 122. Naglasak moj. 3 Veronauka u kući, Beograd 1991. god. str. 57. Naglasak moj. 1
2
230
U navedenom tekstu se, kao što uoĉavamo, izmeĊu ostalog tvrdi da klanje praseta pred Boţić vodi poreklo „od roĊenja Isusa Hrista u vitlejemskoj pećini“. Kaţe se dalje da se ova ţivotinja peĉe na raţnju umesto jagnjeta iz razloga što u vreme Boţića u našim krajevima nema jaganjaca.1 No, da li je Tucindan uistinu hrišćanski praznik? Da li boţićno peĉeno prase ima bilo kakve stvarne veze sa roĊenjem Isusa Hrista? Kao što ćemo se zajedno uveriti, ovi obiĉaji nisu ni u kakvoj povezanosti sa dogaĊajima opisanim u evanĊelju. Veselin Ĉajkanović je u svojim delima naveo da je naš narod, pre „prihvatanja“ hrišćanstva praktikovao razliĉite rituale koji su za cilj imali zaštitu od zlih duhova. Zaštita od ovih duhova (demona) se sprovodila poštovanjem totema tj. demonske ţivotinje koja je smatrana boţanstvom i koja je pod svoje okrilje i zaštitu uzimala pojedinca ili ĉitavu porodicu. Iz teksta pomenutog nauĉnika saznaćemo pravo poreklo i skriveno znaĉenje obreda kojeg nam je maloĉas opisao pravoslavni autor: „Vrlo ugledno mesto o boţićnim praznicima ima peĉenica. Bez peĉenice Boţić se ne moţe zamisliti: ‘Boţić je Boţić, a pecivo mu je brat’ (Vuk, Posl., 355). Peĉenica se odabira na dosta vremena pre Boţića, i onda se podvrgava osobitom reţimu; ona ima svoje naroĉito ime (‘boţićnjar’, i sliĉno). (...) Oĉevidno je da peĉenica nije obiĉno jelo, koje se iznosi na boţićnju trpezu tek toliko da bi na njoj bila jedna delikatesa više. Paţnja koja se peĉenici ukazuje, verovanje u njenu magiĉnu moć, i sasvim ĉvrsto uverenje da je ona o Boţiću neizostavna – sve to dokazuje da mi u ubijanju i jedenju peĉenice imamo jedan religiozni, ţrtveni obred. Reĉi ‘Boţić je Boţić, a pecivo mu je brat’ imaju mnogo dublji religijski smisao no što na prvi mah izgleda. (...) Kult ţivotinja poznat je, ili je bio poznat svima narodima; i kroz fazu kada su ţivotinje oboţavane morala je da proĊe svaka religija. U religiji našeg naroda ima vazdan tragova od ovakvog stanja stvari. Tragova najprimitivnijeg saveza izmeĊu ĉoveka i ţivotinje, totemizma, ima najviše. (...) Do sada naroĉito nije ništa govoreno o svinji. MeĊutim, ima podataka iz kojih se vidi da je ona u starini našeg naroda imala demonsku moć i jasan totemistiĉki karakter. (...) Iz svega ovoga jasno je da je svinja, u starini našeg naroda, bila demonska, totemistiĉka ţivotinja. (...) Boţićnje pecivo je ţrtva, i to sakramentalna ţrtva, neka vrsta priĉešća. U primitivnom društvu postojala je obaveza da se totem, ili inaĉe demonska ţivotinja, ne ubija i ne jede; ali uporedo s tim razvila se ideja teofagije, ritualnog jedenja boţanstva. Demonsku, ‘svetu’ ţivotinju, primitivan ĉovek inaĉe ne dira, ali je svakako u njegovom interesu da, s vremena na vreme, ili i neperiodiĉno (npr. u sluĉaju kakve epidemije), okusi njene krvi i njenoga tela, da bi se na taj naĉin divinizirao, i postao otporniji prema uticajima zlih demona. (...) Posle svega ovoga – jasno je da je boţićnje pecivo totem ili boţanstvo, koje ima ritualno da se pojede. Poslovica – oĉevidno, vrlo starinska - ‘Boţić je Boţić, a pecivo mu je brat’, postaje nam sada jasnija. Ona pecivo podiţe na rang boţanstva, i identifikuje ga sa boţanstvom kome pripada boţićni praznik. Mi, dakle, u peĉenici imamo, oĉevidno, boţanstvo koje se ţrtvuje. MeĊutim, jedna od osnovnih ideja u istoriji religije je da se boţanstvo i ţrtvuje i raĊa u isti mah kada je ţrtvovano (upor. npr. sluĉaj sa Adonisom, Dionisom, i dr.), i u tom pogledu interesantno je da uopšte Boţić kao takav, Boţić kao dan roĊenja mladoga, novoga boga poĉinje u onom
1
Iako u vreme Boţića u našim krajevima ima više prasića nego jaganjaca iz prostog razloga što krmaĉa moţe da donese na svet i preko deset mladunaca a ovca uglavnom jedno, ipak nije taĉno da se u vreme Boţića u Srbiji ne mogu da naĊu jaganjci - što moţe da potvrdi i svaki ţitelj srpskog sela.
231
trenutku kada je ţrtvovanje peciva definitivno gotovo, tj. kada je pecivo skinuto sa raţnja: u tom trenutku unosi ga domaćin u kuću, s glavom unapred, i pozdravi ukućane sa ‘Hristos se rodi!’„1 Iz svih citiranih navoda i objašnjenja iz Ĉajkanovićevog dela, potpuno je jasno da „boţićno prase“ ne potiĉe iz hrišćanske vere (tj. vitlejemske pećine) već iz mraĉnih dubina stare srpske religije. No, kao što ćemo se i nadalje uveriti, takav je sluĉaj i sa ostalim narodnim obiĉajima koji se pod okriljem Pravoslavlja sprovode u srpskom narodu.
Badnji dan „Skinem li paţljivo sloj hrišćanski, pojaviće se sloj neznaboţaĉki. Samo se mora priznati da je to spajanje ispalo preko svakog oĉekivanja umešno“ (S. Trojanović). Takav je primer sa Badnjim danom i Boţićem, kao solarnim praznikom, jer sunce ponovo poĉinje da greje od Boţića – „praznika nepobeĊenog Sunca“. Moţda je Badnjak, zbilja, bog Perun koji nosi atribut „stari“ ili „deda“, u svakom sluĉaju Badnjak je ţiv stvor. U stvari, postignut je prećutni (moţda i nesvesni) kompromis izmeĊu i dalje mnogoboţaĉkog Badnjeg dana i hrišćanske proslave Boţića, izmeĊu badnjaka, koji je zacelo idol, i roĊenja Hrista.“2 Iz navedenih reĉi uglednog pravoslavnog pisca i psihijatra Vladete Jerotića saznali smo nekoliko veoma vaţnih informacija o poreklu badnjaka i Badnjeg dana. Iako, kao što ćemo uvideti, Pravoslavna crkva kazuje da je i ovaj praznik izvorno hrišćanski, posle kratkog prouĉavanja obiĉaja i rituala vezanih za njega jasno ćemo potvrditi stanovište malopre pomenutog autora. Postoji više obiĉaja vezanih za ovaj dan. Najvaţniji su seĉenje badnjaka koji se nakon unošenja u kuću posipa ţitom i premazuje medom i vinom kao i bacanje metalnog novca i oraha po uglovima prostorije. Obiĉaj takoĊe nalaţe da domaćin poje boţićni tropar i sa svojim ukućanima imitira kvoĉku i piliće, kvoĉući i pijuĉući. Veoma je vaţno i da se toga dana jede sa poda koji je prostrt slamom, a ne sa stola, kao i da se bdije tokom noći. Ove obiĉaje srpska crkva naziva hrišćanskim i kazuje nam da vode poreklo od Hristovog roĊenja i dešavanja vezanih za taj dogaĊaj: „Badnji dan – to je dan uoĉi Boţića. Zove se „Badnji dan“, a noć koja sledi „Badnje veĉe“, zbog toga što se toga dana i te veĉeri bdeniše – ne spava, no sa nestrpljenjem oĉekuje najsveĉaniji momenat u istoriji roda ljudskog – RoĊenje Bogodeteta Hrista. Zbog toga se i vidljivi simbol Njegov, koji sa naroĉitim obredom unosimo u domove svoje, zove BADNjAK. Badnjak (mlad cerić ili hrastić, ili pak cerova ili hrastova granĉica) simboliĉki predstavlja Spasitelja našeg – Gospoda Isusa Hrista.3 (...) I hrišćanski Badnjak kao i Boţićnjar vodi poreklo od one boţanstvene vitlejemske noći kada se u pastirskoj pećini rodio Spasitelj ĉoveĉanstva, a pastiri, koji „ĉuvahu noću straţu kod stada svojega (Luka 2, 8) loţili vatru i grejali se. (...) Nasekli su i poneli Ĉajkanović, knjiga prva, str. 137-146. Naglasak moj. Vladeta Jerotić, Staro i novo u hrišćanstvu, Beograd 2000. str. 25. Naglasak moj. 3 „U davno doba, u osvit civilizacije, u vreme kada su evropski predeli bili prekriveni golemim šumama, a ĉovek prirodu i svet poimao animistiĉki – zaĉet je kult poštovanja drveta kao boţanstva. Kao najrasprostranjeniji, hrast (i cer, njegova vrsta) tokom hristijanizacije paganskih obiĉaja dobio je nova simboliĉka znaĉenja.“ Vidi: spec. dodatak „Boţić“, u listu Danas, 2002. god. str. 4. Naglasak moj. 1
2
232
dosta grana da naloţe vatru i pored NovoroĊenĉeta i pored Matere Njegove, jer noć ona beše vrlo hladna.“1 „A kad padne Badnje veĉe, badnjaĉar ponovo uzima Badnjak i drenovu granu, stavlja ga sebi na desno rame i unosi sveĉano u kuću. (...) I iz sita posipa Badnjak ţitom, premazuje ga medom i preliva vinom. (...) uz poznato mirboţenje u kome Badnjaĉar kaţe: „Mir Boţji – Hristos se rodi!“ a domaćica odgovara: „Vaistinu se rodi!“ (...) Simbolika ovoga susreta je jasna. Gospod Isus Hristos – novoroĊeni Spasitelj ĉoveĉanstva, u vidu Badnjaka, ulazi u dom naš (...) Badnjaĉar ... u sve odaje pospe slamu i zveĉeći (srebrni) novac, a u gostinskoj sobi, gde je ikona domaćin slave, još po tri oraha u sva ĉetiri ugla. (...) obiĉno se poje Boţićni tropar: „Roţdestvo tvoje Hriste Boţe naš...“, „kvoĉe“ i „pijuĉe“. Tamo gde Boţićni tropar ne znaju samo se „kvoĉe“ i „pijuĉe“. (...) I ovaj deo obiĉaja na Badnje veĉe je pun smišljene simbolike hrišćanske. (...) Orasi, pak, u sva ĉetiri ugla gostinske sobe simboliĉki predstavljaju Svetu Trojicu. (...) Jede se ne sa stola, nego sa poda, po kome je prostrta slama, ili sa vreće u koju je metnuta slama.“2 Na isti naĉin kao što smo ustanovili da klanje praseta na Tucindan nije poteklo od prvovekovnih hrišćana, tako ćemo utvrditi da ni ostali obiĉaji nisu poreklom crkveni već paganski. Već smo ranije potvrdili ĉinjenicu da Isus Hristos nije roĊen 25. decembra. Iako srpskom narodu nije bio poznat kult Mitre iz koga je usvojen pomenuti datum, u danima prelaska iz stare u novu godinu naš narod je u davnini takoĊe obeleţavao odreĊene vaţne praznike, za koje Ĉajkanović tvrdi da su bili praznici iz kulta mrtvih tj. zadušnice. Ovaj uvaţeni autor tvrdi da su svi napred pomenuti obiĉaji vezani za prizivanje duša umrlih na odreĊeni vid sveĉanosti. To bi znaĉilo da je današnje slavljenje Boţićnih praznika kod pravoslavnih naroda zapravo jedan vid otvorenog spiritizma i okultizma, obuĉenog u ruho hrišćanstva. Evo kako glase zakljuĉci izvedeni nakon njegovog dugogodišnjeg istraţivanja: „Jela koja se o Badnjem danu jedu, imaju, moţemo odmah reći, htoniĉni karakter. To se najjasnije vidi kod oraha i pasulja3. Orah je voćka za koju se naroĉito interesuju demoni donjega sveta. (...) Pošto je orah, oĉevidno, drvo donjega sveta i zlih demona, moţemo samo oĉekivati da njegov plod sluţi kao hrana tim demonima. (...) Med je takoĊe vrlo poznato jelo koje se kod Grka i Rimljana, Indijaca, Slovena i uopšte Indogermana ... daje dušama pokojnika, i uopšte demonima donjeg sveta. (...) Već iz ovoga što smo rekli jasno je kakav cilj ima badnjidanska veĉera – to je veĉera, ĉast mrtvima. Ona ĉetiri oraha koje domaćin baca u ĉetiri ugla, namenjena su dušama mrtvih. (...) Obiĉaj da se jede ‘s vreće’, tj. sa zemlje; ... da se sto ne ĉisti, i da se na njemu ostavlja jelo i piće; obiĉaj da se na Badnji dan daje po nešto jela sirotima – sve su to propisi koji vaţe za daću, za kult mrtvih, i kod Srba, i u celoj indogermanskoj prošlosti.“4 „Da bi se obiĉaj posipanja slame razumeo, potrebno je utvrditi znaĉaj Badnjeg veĉera uopšte. Badnje veĉe je, pre svega, mrtvaĉki praznik, zadušnice: toga Veronauka u kući, str. 57-58. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 59-61. Naglasak moj. 3 Ĉak i „Veronauka u kući“ na str. 62. priznaje da je pasulj hrana za duhove umrlih predaka, ali ovu ĉinjenicu „produhovljava“ govoreći da se zrnevlje te biljke nalazi na badnjidanskoj veĉeri zato što i umrli hrišćani išĉekuju roĊenje Spasitelja. Ista knjiga upućuje ĉitaoce da se sa ovim predmetom detaljnije upoznaju iz Ĉajkanovićevog dela. 4 Ĉajkanović, knjiga prva, str. 124-128. Naglasak moj. 1
2
233
veĉera prireĊuje se gozba dušama pokojnika, i daje im se prilika da se ogreju. Obiĉaji o Badnjem veĉeru imaju mrtvaĉki karakter, i podsećaju nas jako na obiĉaje o daćama i zadušnicama uopšte. Samo ime, Badnje veĉe, postalo je od glagola bdeti ... o Badnjem veĉeru bar jedno od ĉeljadi mora biti budno, i to bdenje ima isti znaĉaj koji i bdenje pored mrtvaca. Jela koja se o Badnjem veĉeru jedu – naroĉito orasi, pasulj, med, riba – imaju sva htoniĉni karakter, i namenjena su dušama pokojnika.“1 „Zašto se, toga veĉera, prosipa po kući slama? Odgovor je vrlo prost: slama ima, i za bogove i za duše predaka, naroĉitu privlaĉnu snagu. (...) Sad nam je jasna uloga slame o Badnjem veĉeru. Toga veĉera pozivaju se duše predaka na ĉast, i da bi se te duše privukle, dalje, da bi imale na ĉemu jesti, prostire im se slama. (...) Kad se ovo zna, lako je razumeti i druge boţićne obiĉaje u vezi sa slamom. Kad se unosi slama (a to biva pred veĉe, posle zalaska sunca) domaćin je prosipa po celoj kući, tom prilikom on kvoca, kao kvoĉka, a ostala ĉeljad, deca naroĉito, idu za njim i pijuĉu. (...) Ako primitivan ĉovek ima potrebe da zove dušu, on će je vabiti, onako kako se vabe ptice. (...) Obiĉaj vabljenja duše kvocanjem poznat je i hrišćanskim Koptima ... Najjasniji, meĊutim, i (za objašnjenje kvocanja o Badnjem veĉeru) najvaţniji primer imamo u ruskom mrtvaĉkom kultu. (...) Prema ovome, prosipanje slame i kvocanje o Badnjem veĉeru ima oĉevidno za cilj da sakupi duše na gozbu.“2 Zahvaljujući ovim navodima, uoĉavamo da savremeni badnjidanski ceremonijal zapravo predstavlja „hristijanizovani“ okultni ritual naših bezboţnih predaka. Iskreno verujem da nijedan iskreni sledbenik Isusa Hrista ne bi trebao da poklanja paţnju i uĉestvuje u sprovoĊenju upravo opisanih obrednih radnji, koje pod plaštom hrišćanstva nastavljaju drevnu pagansku spiritistiĉku praksu.
Boţić Nastavljajući na isti naĉin naše prouĉavanje, dolazimo i do samog dana kada se obeleţava Isusovo roĊenje u Istoĉnoj crkvi. Obredne radnje, koje se vrše u srpskom narodu pod pokroviteljstvom tradicionalne religije, takoĊe se ne mogu nazvati izvorno evanĊelskim iako je, svakako, uĉinjen trud da se i one oboje bojama hrišćanstva. U ovom delu poglavlja obratićemo paţnju na ulogu „Polaţajnika“ u boţićnom ritualu, kao i na poznato „mirboţanje“.
Polaţajnik i dţaranje po vatri „Polaţajnik. To je prva osoba koja toga Boţićnog jutra uĊe u naš dom. Polaţajnik polazi u naš dom. Zato se zove „Polaţajnik“. On, po opštem verovanju, donosi sreću u naše domove. Zato se pazi da „Polaţajnik“ bude dete, koje ima ĉisto, bezazleno srce ispunjeno ljubavlju. No, razume se, „Polaţajnik“ biva i odrastao ĉovek, komšija, roĊak, namernik pa ĉak (na selu) i ţivotinja, vo, na primer – što je danas vrlo retko ali se još gde-gde dogaĊa.“3
Navedeno delo, str. 186-187. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 188-191. Naglasak moj. 3 Veronauka u kući, str. 63. Naglasak moj. 1
2
234
„Mi „Polaţajnika“ na Boţić primamo kao samog Gospoda, koji svojim roĊenjem u sve domove ljudske donosi mir i dobru volju ... on ubacuje novĉić (u vatru, prim. I. S.) i Badnjakom (granĉicom od Badnjaka) poĉinje da dţara po vatri, ali tako da iz vatre i Badnjaka pršte varnice na sve strane dok on blagosilja: „Koliko varnica, toliko sreće u domu!“; „Koliko varnica, toliko parica!“; „Koliko varnica, toliko jaganjaca u toru“; „Koliko varnica, toliko napretka u dobru itd“; „Najviše zdravlja i veselja, daj Boţe!“1 Iz pomenutih navoda saznajemo da se Polaţajnik od strane ukućana prima uz poštovanje kakvo samo Gospod zasluţuje, da on moţe biti i ţivotinja, kao i to da je njegova funkcija izmeĊu ostalog da blagosilja dom time što dţara po vatri. Iz dela Veselina Ĉajkanovića još jedanput ćemo se uveriti u nehrišćansko poreklo i ovih obiĉaja: „Reĉ polaţenik, od glagola polaziti – pohoditi, posetiti, prvobitno znaĉi gost, i polaţenik je doista gost, ali gost naroĉite vrste. Taj gost donosi sve što jednoj primitivnoj porodici treba – zdravlje i plodnost; od njega zavisi sudbina celog doma. Oĉevidno je da polaţenik, koji raspolaţe tako izvanrednim osobinama, izlazi iz svere obiĉnog smrtnog ĉoveka.“2 Ĉajkanović dalje u svom delu kazuje da je u staroj srpskoj religiji (kao i u drugima) postojao praznik kada se boţanstvo ili demon javljao ljudima u ĉoveĉjem obliĉju posećujući njihova domaćinstva. Pomenuto boţanstvo je primano u dom sa velikom poĉašću („kao Gospod“), pozivano na ruĉak, posle ĉega mu je ţrtvovan obredni kolaĉ. Ukoliko bi polaţajnik bila ţivotinja, vo, onda bi joj se na jedan rog zaboo prinešeni kolaĉ. Ovaj autor tvrdi dalje da je pomenuta ţivotinja, poput praseta na Tucindan zapravo predstavljala boţansku totemistiĉku ţivotinju – starinski totem.3 Dţaranje po vatri i blagosiljanje domaćinstva od strane ovog gosta, svakako ne predstavlja nešto što su hrišćanima u „amanet“ za obdrţavanje ostavili Hristos i apostoli. I ovaj obiĉaj je direktno vezan za starinski srpski mnogoboţaĉki kult. Prema verovanjima koja su se tim kultom podrazumevala, boţanstvo bi ulazilo u kuću kroz tavan ili odţak (dimnjak). Srpsko ime za popularnog „deda Mraza“ – „Boţić bata“ je zapravo izraz koji je znaĉio da se ĉuje bat (odjek) koraka Boţića (starinskog boţanstva) koji dolazi - pribliţavajući se našoj kući. Upravo iz razloga takvog verovanja, da se boţanstvo nalazi u dimnjaku, i da se kroz njega spušta u kuću, „Polaţajnik ĉim uĊe u kuću, odmah dţara vatru na ognjištu i gledajući uz odţak kaţe: ‘Boţe pomozi!’... Oĉevidno je da je ovaj propis mogao postati samo na bazi starinskog verovanja da se boţanstvo nalazi tu. Što se tiĉe liĉnog uĉešća na gozbi, i to je nešto za šta ćemo uzalud traţiti potvrde sa hrišćanskim shvatanjima, ali što je u paganizmu pravilo: na svaku gozbu koja im se prireĊuje dolaze paganski bogovi liĉno.“4
Navedeno delo, str. 64. Naglasak moj. Ĉajkanović, knjiga prva, str. 146. Naglasak moj. 3 Vidi: navedeno delo, str. 150. 4 Ĉajkanović, knjiga druga, str. 481. Naglasak moj. 1
2
235
Ono što je posebno vaţno da istaknem na ovom mestu jeste da je praksa dţaranja po vatri i blagosiljanja domaćinstva na ovakav naĉin (uz pomoć gatanja i vraĉanja) striktno zabranjena Boţijim zapovestima koje su zapisane u Svetom pismu: „Ne obraćajte se k vraĉarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skrvnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš.“1 „A ĉovjek ili ţena, u kojima bi bio duh vraĉarski ili gatarski da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih.“2 Ĉajkanović tvrdi da „najveći kontingent boţićnih obiĉaja dolazi na gatanja i vraĉanja“, koja za cilj imaju da umilostive htoniĉne demone tj. duhove predaka, da pruţe plodnu i berićetnu narednu godinu. I samo paljenje vatre na Badnje veĉe, po ovom autoru, nema nikakve suštinske veze sa dogaĊajima u vezi Isusovog roĊenja u Vitlejemu, već sa verovanjem da vatra moţe da „pojaĉa snagu sunca i plodnost u prirodi“.3
Mirboţanje Sa druge strane, iako obiĉaj „mirboţanja“ najviše od svih liĉi na dogaĊaje opisane u evanĊeljima, a koji imaju veze sa roĊenjem Spasitelja, iz narednih nekoliko redova saznaćemo više i o njegovom poreklu. Ĉajkanović o ovom obiĉaju veli ovako: „Jedan od vrlo poznatih boţićnih propisa je propis koji se odnosi na ‘mir boţji’ i na ‘mirboţanje’ (mirenje izmeĊu sebe i ljubljenje). Preko boţićnih praznika niko nikoga ni od šale ne sme udariti! Taj propis boţjeg mira ne vredi za sve praznike (...), ali strogo vredi za sve zadušnice u godini.“4 Prema ovom autoru, obiĉaj boţićnog nazivanja „mira Boţijeg“ predstavlja deo celokupnog, izvorno paganskog rituala, koji se nije podrazumevao uĉenjem prvovekovnog hrišćanstva. No, ipak, moţda će se neko zapitati da li je moguće da je i pozdrav „Mir Boţiji – Hristos se rodi“, pozdrav paganskog porekla? Zar on ne predstavlja citat iz Svetog pisma? U evanĊeljima i apostolskim poslanicama nema nikakvog pomena da su se rani hrišćani pozdravljali ovim reĉima (izmeĊu ostalog zbog toga što nisu ni slavili Boţić). Pomenuto „mirboţanje“ jako podseća na radosnu pesmu anĊela, zapisanu u ev. po Luki: „I ujedanput postade s anĊelom mnoštvo vojnika nebeskijeh, koji hvaljahu Boga govoreći: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meĊu ljudima dobra volja.“ (Lk. 2:1314. V. Karadţić). Ukoliko prihvatimo ovakav Karadţićev prevod pomenutih stihova, dobijamo znaĉenje sliĉno obrednom „mirboţanju“, ali zato razliĉito i protivno ostalim biblijskim izjavama. Iz njega, naime, saznajemo da Bog pruţa mir svim ljudima na zemlji, kako vernicima (koji su u manjini), tako i bezboţnima (koji su u većini). MeĊutim, Gospod u Starom i Novom zavetu govori o tome da bezboţnici nemaju duhovnog mira u svom ţivotu: „Nema mira bezboţnicima, veli Gospod.“ (Isaija 48:22). 3. Mojsijeva 19:31. 3. Mojsijeva 20:27. 3 Vidi: Ĉajkanović, knjiga prva, str. 133-137. 4 Navedeno delo, str. 244. Naglasak autora teksta. 1
2
236
„A bezboţnici su kao more uskolebano, koje se ne moţe umiriti i voda njegova izmeće neĉistotu i blato. Nema mira bezboţnicima, veli Bog moj.“ (Isaija 57:20-21). „Noge im trĉe na zlo i brze su na proljevanje krvi prave; misli su njihove bezakonje; na putovima je njihovijem pustoš i rasap. Puta mirnoga ne znaju, i na putovima njihovim nema pravde; naĉinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir.“ (Isaija 59:7-8. Naglasak moj). Gospod Isus Hristos potvrĊuje da bezboţni ljudi svojim postupcima unose duhovni nemir: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego maĉ. Jer sam došao da rastavim ĉoveka od njegovog oca i kćer od njezine majke i snahu od njezine svekrve, i neprijatelji ĉovekovi su njegovi domaći.“1 U ovim stihovima Hristos naglašava ĉinjenicu da će posledica Njegovog dolaska na svet biti podvojenost u porodicama izmeĊu onih koji su Ga prihvatili kao Spasitelja i onih koji to nisu uĉinili. MeĊutim, jasno je da ovu podvojenost i neprijateljstvo u okviru jedne familije unose neverujući ljudi, a ne vernici koji su u skladu sa Isusovim reĉima, pozvani da budu mirotvorci (Mt. 5:9). Duhovni i svaki drugi nemir veoma je oĉigledan meĊu nenanovoroĊenim ljudima. Apostol Pavle svedoĉi da oni nemaju straha od Boga i da ne poznaju put mira.2 MeĊutim, ukoliko proĉitamo stihove Lk. 2:13-14 iz prevoda dr Ĉarnića, steći ćemo sasvim drugi dojam o anĊeoskoj izjavi: „I odjednom se sa anĊelom stvori mnoštvo nebeske vojske hvaleći Boga i govoreći: slava Bogu na visini i na zemlji mir meĊu ljudima koji su po Boţjoj volji.“3 Deo anĊeoske pesme i blagoslova izreĉenih u njoj ne odnose se dakle na sve ljude bez razlike, već samo na one koji su po Boţijoj volji. Po Njegovoj volji su, pak, samo oni koji se nalaze na istinitom putu bogopoznanja, tj. koji su nanovoroĊeni, za razliku od ljudi opisanih u Isaiji 59:8, koji hode pogrešnim duhovnim stazama.4 Bilo bi, zapravo, veoma loše kada bi i neverujući ljudi posedovali „duhovni mir“, jer bi u tom sluĉaju bili „uspavani“ u svojim gresima i na kraju iskusili Boţiju kaznu. Ovako, pošto njima „nema mira“, Bog na taj naĉin ţeli da ih pokrene na traţenje evanĊeoske istine – Hrista, i smirenje duše u njemu samome. Budući da smo na ovaj naĉin pokazali da mir Boţiji pripada samo od Boga roĊenim vernicima, a ne onima koji verske praznike obeleţavaju uz ponavljanje paganskih rituala i obiĉaja, jasno je da „mirboţanje“ (tj. nazivanje Boţijeg mira) meĊu ovim poslednjima i nema nikakvog duhovnog znaĉaja u izvornom hrišćanskom smislu. Oĉigledno je, stoga, da se obiĉaj „mirboţanja“ meĊu pravoslavnima izgovara u skladu sa celokupnim „hristijanizovanim“ paganskim boţićnim ritualom iz stare srpske religije.
Ev. po Mateju 10:34-36. Vidi: posl. Rimljanima 3:13-18. 3 Na gotovo isti naĉin ove stihove prevode i dr Dimitrije Stefanović, mr Miroslav Ţivković (baptistiĉki propovednik, izdanje MeĊunarodnog biblijskog društva) i Savremeni srpski prevod (kojeg je saĉinio „Svetski prevodilaĉki centar“ iz: Fort Worth, Texas, U. S. A); dok sliĉno Vuku Karadţiću ove stihove prevode: Sveti sinod SPC, dr Aleksandar Birviš i dr Lujo Bakotić. 4 Vidi i stihove: 4. Mojs. 6:24-26; Psalam 4:8; 29:11; 85:9; Ev. po Jovanu 14:27; 16:33; 1. Petrova 1:2; 1. Timoteju 1:2; Filipljanima 4:7, 9. 1
2
237
Zakljuĉak Na samom kraju, šta drugo reći nego to da verovanje Istoĉne crkve i obredna praksa u vezi praznika Isusovog roĊenja u mnogo ĉemu ne odgovaraju svetopisamskoj objavi. Protivreĉna „sveta predanja“ sa jedne strane i paganski rituali sa hrišćanskim znaĉenjem sa druge, doprineli su tome da naš krajnji zakljuĉak o pravoslavnom verovanju po ovom pitanju ne moţe da potvrdi stanovište njenih bogoslova o tome da ona (Pravoslavna crkva) predstavlja „stub i tvrĊavu Istine“.
238
7. VASKRSENJE HRISTOVO – USKRS „A u prvi dan nedelje, vrlo rano, doĊoše na grob noseći mirise koje su spremile. Ali naĊoše kamen odvaljen od groba, i kad su ušle, ne naĊoše telo Gospoda Isusa. I dok su bile u nedoumici zbog toga, gle, dva ĉoveka u sjajnom odelu stadoše pred njih. Pošto su bile uplašene i oborile lice zemlji, oni im rekoše: što traţite ţivoga meĊu mrtvima? Nema ga ovde, nego je vaskrsao; setite se kako vam je rekao dok je još bio u Galileji, naime, da Sin ĉoveĉji treba da bude predan u ruke grešnih ljudi, i da bude raspet, i da vaskrsne treći dan.“ EvanĊelje po Luki 24:1-7 Na poĉetku prethodnog poglavlja istakli smo veliĉanstvenu istinu o tome da je roĊenje Gospoda Isusa Hrista predstavljalo (i još uvek predstavlja) jedan od najuzvišenijih dogaĊaja u ĉitavoj dosadašnjoj istoriji sveta. Dovoljno smo snaţno naglasili i svu jedinstvenost Hristove spasiteljske liĉnosti kao i Njegovog dela. Ipak, ĉinjenica koja ostaje nepobitna glasi da bez Isusovog vaskrsenja iz mrtvih, grešno ĉoveĉanstvo ne bi imalo nikakvu nadu u pogledu zadobijanja veĉnog ţivota. Spasiteljevo preuzvišeno uĉenje kao i izuzetni primeri Njegovog savršenog ispunjavanja Boţije volje, ni za milimetar ne bi mogli da pomognu bilo kom grešniku po pitanju konaĉnog spasenja. Biblijska istina koju smo dovoljno dobro naglasili prouĉavajući drugo, treće i ĉetvrto poglavlje ove knjige, nedvosmisleno ukazuje na to da je za spasenje grešnika neophodna vera u vaskrslog Spasitelja koji je na svojim plećima poneo teret naših grehova, radi kojih je na kraju raspet i umro strašnom smrću. Istinu o tome da bi ţivot sledbenika Isusa iz Nazareta bio puka ispraznost, u sluĉaju da je njihov Uĉitelj ostao u grobu, potvrdio je i apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica. On je naime rekao da, ukoliko Isus nije vaskrsao iz mrtvih, onda ne samo da nema nade za spasenje grešnika, već su i sami hrišćani, meĊu kojima i on, dostojni saţaljenja zbog gajenja svog nerasudnog sujeverja i nade u svoje buduće vaskrsenje: „Ali ako se propoveda da je Hristos vaskrsnut iz mrtvih, kako neki meĊu vama govore da nema vaskrsenja mrtvih? Ako pak nema vaskrsenja mrtvih, onda ni Hristos nije vaskrsnut. A ako Hristos nije vaskrsnut, tada je prazna naša propoved, prazna je i vaša vera. Uz to nalazimo se i kao laţni svedoci Boţiji, zato što smo svedoĉili protiv Boga – da je vaskrsao Hrista, koga nije vaskrsao, ako mrtvi zaista ne vaskrsavaju. Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju, ni Hristos nije vaskrsnut. A ako Hristos nije vaskrsnut, uzaludna je vaša vera, još ste u svojim gresima. Prema tome, propadoše koji u Hristu pomreše. Ako smo se samo u ovom ţivotu uzdali u Hrista, jadniji smo od svih ljudi.“1 Najosnovniji zadatak kojeg je Gospod Isus Hristos preuzeo na sebe u veĉnosti, u skladu sa svojim boţanskim neograniĉenim sveznanjem i mudrošću, jeste Njegovo utelovljenje tj. preuzimanje na sebe ljudskog propadljivog tela. U njemu je mogao da bude roĊen, da saoseća sa palim i grešnim ljudima, i na kraju umre i bude kaţnjen od
1
1. posl. Korinćanima 15:12-19. Naglasak moj.
239
Boga zbog njihovih grehova. Apostol Petar, kao i pisac poslanice Jevrejima to potvrĊuju reĉima da je Isus još „pre postanka sveta bio predodreĊen“1 da strada radi spasenja grešnika, i to „dolazeći da izvrši Boţiju volju“2. Gospod Hristos je, u jednom od svojih izuzetnih govora, uporeĊujući sebe sa „dobrim pastirom“ izjavio da je cilj Njegovog dolaska na zemlju „polaganje svoga ţivota za ovce“. Ipak, pored polaganja svoga ţivota, Gospod je u tom govoru obećao da će nakon svoga stradanja vaskrsnuti iz mrtvih: „Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaţe svoj ţivot za ovce. (...) Ja sam dobri pastir, i znam svoje i moje ovce poznaju mene. Kao što Otac poznaje mene i ja poznajem Oca, i polaţem svoj ţivot za ovce. (...) Otac me ljubi zato što ja polaţem svoj ţivot, da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polaţem. Imam moć da ga poloţim, a mogu da ga opet uzmem, - ovaj nalog sam primio od Oca.“3 Gospodnja veĉna namera je, dakle, bila krsna smrt i vaskrsenje iz mrtvih Spasitelja Isusa Hrista. Prema reĉima apostola Petra koje je izgovorio na dan silaska Svetoga Duha, pred mnogim hiljadama Izrailjaca, „Bog je Isusa oslobodio smrtnih bolova i podigao ga, jer nije bilo mogućno da ga smrt drţi“4. Smrt nije mogla da zadrţi Onoga koji je sam davalac ţivota, koji je za sebe posvedoĉio da je „vaskrsenje i ţivot“ (Jn. 11:25), kao i to da je „bio mrtav a sada je ţiv u sve vekove, i ima kljuĉeve od smrti i od ada“ (Otk. 1:18). Iako se danas, u XXI veku, kao i mnogim stolećima ranije, vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih smatra samo domenom vere, tj. religioznim pogledom pojedinaca, u prvo vreme, za ţivota apostola – to nije bio sluĉaj. Naime, definišući pojam vere, pisac poslanice Jevrejima ju je okarakterisao kao „ĉvrsto pouzdanje u ono ĉemu se nadamo, osvedoĉenje o stvarima koje ne vidimo“ (Jev. 11:1). Dakle, izmeĊu ostalog, vera moţe da bude definisana kao „ĉvrsta nada“. MeĊutim, u skladu sa Pavlovim pisanjem u poslanici Rimljanima 8:24, gde je rekao: „a nada koja se vidi – nije nada, jer, kad neko nešto gleda, zašto da mu se nada?“, moţemo da sa sigurnošću ustvrdimo da apostolsko verovanje u vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih nije bila samo „ĉvrsta nada“ u ono što se „ne vidi“. Naime, po svedoĉenju samih apostola, oni su bili svedoci i oĉevici njegovog vaskrsenja i pojavljivanja nakon toga. Apostol Pavle, koji u prvo vreme nije bio meĊu dvanaestoricom apostola, pisao je Korinćanima, od kojih su neki posumnjali u mogućnost vaskrsavanja mrtvih, da je on liĉno, zajedno sa stotinama drugih, video vaskrslog Hrista: „Ja sam vam pre svega predao ono što sam i primio: da je Hristos umro za naše grehe – po Pismima, i da je sahranjen, i da je vaskrsnut trećega dana – po Pismima, te se javi Kifi, zatim Dvanaestorici. Potom se odjednom javi više od pet stotina braće, od kojih većina ţivi do danas, a neki umreše. Zatim se javi Jakovu, pa onda svima apostolima. A posle svih javi se i meni kao nedonošĉetu.“5 Apostol Petar, koji se u strahu od svoga hapšenja odrekao Gospoda Isusa, kasnije je, na dan Pedesetnice, kao oĉevidac Hristovog vaskrsenja iz mrtvih posvedoĉio pred
Vidi u: 1. Petrova 1:18-21. Vidi u: Jevrejima 10:5-10. 3 EvanĊelje po Jovanu 10:11-18. Naglasak moj. 4 Vidi u: Dela apostolska 2:22-36. 5 1. Korinćanima 15:3-7. Naglasak moj. 1
2
240
hiljadama ljudi (meĊu kojima je bilo i dosta onih koji su iz sveg glasa traţili smrt Proroka iz Nazareta), i to veoma glasno, govoreći: „Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, ĉemu smo mi svi svedoci.“1 Dakle, prema svedoĉenju apostola i mnogih drugih Isusovih sledbenika iz prvog veka nove ere, vaskrsli Hristos je sa njihove strane viĊen ţiv. I ne samo to! Apostoli su sa njime, posle njegovog vaskrsenja, zajedno jeli, pili i razgovarali i to u toku ĉitavih ĉetrdeset dana2. U toku perioda višenedeljnog Hristovog javljanja uĉenicima, kao i nakon silaska Svetog Duha i raĊanja Crkve, Isusovi protivnici, judejske verske starešine – fariseji, sadukeji i knjiţevnici, nisu imale ni jedan dokaz kojim bi ukazale na neistinitost apostolskog propovedanja o vaskrsenju svoga Uĉitelja. Novi grob Josifa iz Arimateje u koji je poloţeno mrtvo Isusovo telo, a kojeg su ĉuvali rimski vojnici – bio je prazan. Šta više, i ovi, u mnogobrojnim bitkama prekaljeni, neustrašivi borci, svedoĉili su o pojavljivanju anĊela i pomeranju kamena koji je bio navaljen na ulaz sada već prazne grobnice. Nevolja u koju su Hristovim vaskrsenjem dospeli fariseji i sadukeji je bila tolika da su morali da posegnu za velikom podvalom. Naime, uspeli su da velikom koliĉinom novca kojeg su dali straţarima – utiĉu na njih da promene iskaz, i tako prestanu da svedoĉe o vaskrsenju ĉiji su bili svedoci.3 Podvala judejskih starešina, koja se kasnije, prema svedoĉenju evanĊeliste Mateja, proširila meĊu Jevrejima kao glavni izgovor za ostajanje u neverstvu, sastojala se u tome da su, toboţe, Isusovi uĉenici ukrali njegovo telo iz groba dok su straţari spavali. Verujem da i danas postoje ljudi koji smatraju da Isus nije uistinu vaskrsao, već da je njegovo telo ukradeno iz groba. MeĊutim, ovako nešto ni najmanje nije verovatno. Na ovom mestu navešću jedan poduţi citat iz izuzetne knjige Dţoša Mekdauela, u kojoj je autor izloţio mnoštvo dokaza u korist verovanja u istinitost Isusovog vaskrsenja: „Jedna druga teorija govori da su uĉenici ukrali telo dok je straţa spavala. Utuĉenost i kukaviĉluk uĉenika daju nam poraţavajući dokaz protiv te ideje po kojoj su odjednom postali tako hrabri i neustrašivi pred odredom vojnika koji su ĉuvali grobnicu da su ukrali Isusovo telo. Nisu bili raspoloţeni da pokušaju tako nešto. Dţ. N. D. Anderson je bio dekan na Pravnom fakultetu Univerziteta u Londonu, predsednik odseka za orijentalno pravo pri Školi za orijentalne i afriĉke studije, i direktor na Institutu za pravo na londonskom univerzitetu. Komentarišući teoriju po kojoj su uĉenici ukrali Isusovo telo, on kaţe: „To bi bilo u totalnoj suprotnosti sa svim onim što znamo o njima: njihovom moralnom uĉenju, naĉinu na koji su ţiveli, njihovoj istrajnosti u stradanju i progonu. To ne bi objasnilo ni njihovu dramatiĉnu promenu – od utuĉenih i snuţdenih begunaca nastali su svedoci koje nikakvi protivnici nisu mogli da spreĉe u svedoĉenju o Isusu.“ Teorija da su jevrejske ili rimske vlasti prenele Hristovo telo ne predstavlja ni malo pametnije objašnjenje za praznu grobnicu nego što je to teorija da su uĉenici ukrali telo. Ako su vlasti imale telo ili znale gde se ono nalazi, zašto onda nisu, kad su uĉenici propovedali vaskrsenje u Jerusalimu, objasnili da su ga oni uzeli? Ako su to uĉinili zašto nisu rekli gde se telo zaista nalazi? Zašto nisu otkrili leš, stavili ga na zapregu i provozali ulicama Jerusalima? Takav postupak bi sigurno uništio hrišćanstvo.
Dela apostolska 2:32. Vidi u: Ev. po Jovanu 20:11-29; Dela ap. 1:3. 3 Vidi u: Ev. po Mateju 27:62 - 28:1-15. 1
2
241
Dr Dţon Vorvik Montgomeri primećuje: „Neverovatno bi bilo da su rani hrišćani mogli izmisliti takvu bajku i propovedati je meĊu onima koji su lako mogli da je opovrgnu jednostavnim iznošenjem Isusovog tela.“ Profesor Tomas Arnold, koji je 14 godina bio upravnik Ragbija, autor ĉuvene „Istorije Rima“ u tri toma, koji je postavljen za šefa katedre za modernu istoriju na Oksfordu, veoma dobro je znao vrednost dokaza u utvrĊivanju istorijskih ĉinjenica. Rekao je: „Godinama sam prouĉavao istorijske dogaĊaje, ispitivao i odmeravao dokaze onih koji su o tim dogaĊajima pisali, i ne znam ni za jednu ĉinjenicu u istoriji ĉoveĉanstva koja je dokazana boljim i potpunijim dokazima svih vrsta, kao pomoć jednom nepristrasnom istraţivaĉu, nego što je taj ogromni znak koji nam je Bog dao da je Hrist umro i podigao se iz mrtvih.“ Engleski nauĉnik Bruk Fos Vestkot je rekao: „Uzimajući sve dokaze zajedno, nije previše reći da ne postoji ni jedan istorijski dogaĊaj koji je bolje ili raznovrsnije poduprt dokazima nego što je to Hristovo vaskrsenje. Ništa osim prethodne pretpostavke da je laţno ne bi moglo nametnuti ideju o nedostatku dokaza za to.“ Dr Sajmon Gringlif je bio jedan od najvećih struĉnjaka za pravo u Sjedinjenim Drţavama. Bio je ĉuveni profesor prava na Harvardskom univerzitetu, i nasledio je sudiju Dţozefa Storija kao dekan Pravnog fakulteta na tom univerzitetu. (...) Dok je bio profesor prava na Harvardu, Gringlif je napisao delo u kojem je prouĉio vrednost svedoĉanstava apostola o Hristovom vaskrsenju. Zapazio je da je nemoguće da su apostoli „mogli da nastave da istiĉu istine o kojima su priĉali, da se Isus nije podigao iz mrtvih, i da nisu znali ovu ĉinjenicu onako sigurno kao što su znali bilo koju drugu.“ Gringlif zakljuĉuje da je Hristovo vaskrsenje jedan od najbolje potvrĊenih dogaĊaja u ljudskoj istoriji, što se da videti na osnovu zakona pravnog dokaza koji se primenjuje na sudskim procesima. Jedan drugi pravnik, Frenk Morison, zainatio se da će opovrgnuti dokaze o vaskrsenju. Verovao je da je Isusov ţivot jedan od najlepših ljudskih ţivota, ali kad je razmišljao o vaskrsenju smatrao je da je neko prilepio mit na priĉu o Isusu. Nameravao je da napiše jedan opis poslednjih nekoliko dana Isusovog ţivota. Mislio je da će jedan pametan, razumski pristup temi o Isusu potpuno omalovaţiti njegovo vaskrsenje. MeĊutim, pošto je prouĉavao ĉinjenice, njegovo pravno obrazovanje ga je nagnalo da promeni mišljenje. Konaĉno je napisao bestseler „Ko je odvalio kamen?“. Prvom poglavlju je dao naziv „Knjiga koja je odbila da bude napisana“, i ostala poglavlja odluĉno govore o dokazima Hristovog vaskrsenja. Dţordţ Eldon Led ovako zakljuĉuje: „Jedino razumno objašnjenje za ove istorijske dogaĊaje je da je Bog podigao Isusa u telu.“ Onaj koji veruje u Isusa Hrista danas moţe da ima potpuno pouzdanje, baš kao i prvi hrišćani, da njegova vera nije zasnovana na mitu ili legendi, već na ĉvrstoj istorijskoj ĉinjenici da je Hrist vaskrsao i da je grobnica prazna.“1 Naravno, i pored sve uverljivosti upravo navedenih stavova svetski znaĉajnih autoriteta po pitanju istoriĉnosti Isusovog vaskrsenja iz mrtvih, ne bismo smeli da pomislimo da je ovde dokazima kraj. Njih ima zaista odviše, tako da nijedan ĉovek današnjice ne mora da ostane u nedoumici i neznanju po ovom pitanju – ukoliko to sam ne ţeli.
1
Dţoš Mekdauel, I ne samo tesar, Sinod, Beograd 1992. str. 91-95. Naglasak moj.
242
Ipak, pored onih koji i mimo svih dokaza ne ţele da veruju u vaskrslog Spasitelja, postoje i oni koji u Njegovo ustajanje iz mrtvih veruju, ali svom verovanju dodaju i neke, istorijski dokazano, pogrešne i biblijski neutemeljene dogme. Takav je sluĉaj sa pravoslavnim vernicima, koji osim Svetom pismu veruju i predanjima svoje crkve. Na narednim stranicama upoznaćemo se sa verovanjima pravoslavnih za koje evanĊeoski hrišćani smatraju da ne predstavljaju deo istinitog boţanskog otkrivenja.
PRAVOSLAVNA PREDANJA O DOGAĐAJIMA VEZANIM ZA HRISTOVO VASKRSENJE Iako veruju u bukvalno vaskrsenje Isusa Hrista iz groba, trećega dana po raspeću, oci Pravoslavne crkve su tom dogaĊaju pridodali i neka nebiblijska uĉenja, proglašavajući ih upravo biblijskim. Najvaţnija meĊu njima su u vezi obiĉaja farbanja jaja za Uskrs, za koji se tvrdi da potiĉe iz svetog predanja Crkve. I ovom obiĉaju se pripisuje jaka duhovna simbolika.
Obiĉaj farbanja jaja za Uskrs Evo na koji naĉin pravoslavni udţbenik veronauke objašnjava poreklo obiĉaja farbanja uskršnjih jaja: „Po predanju, ovaj obiĉaj je nastao iz sledećih ĉinjenica: a) Kada su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, Jevreji su im, podsmevajući im se, govorili da će to biti kada kokoške poĉnu nositi crvena jaja. I gle ĉuda, u nedelju kokoške su pronele crvena jaja. Toga dana je i Hristos vaskrsao. U spomen toga boje se jaja do dana današnjega. b) Poĉetak ovoga obiĉaja, da se za Uskrs spremaju farbana jaja, potiĉe još iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Sledbenici Isusa Hrista, Marija Magdalina došla je, posle Hristovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja EvanĊelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je reĉima: „Hristos vaskrse!“ i pruţi mu na dar ofarbano jaje. Ovakav poklon Svete Marije Magdaline objašnjava se time što je u Rimu i kod drugih naroda bio obiĉaj darivanja jaja pri nastupanju Nove Godine, koja je tada obiĉno poĉinjala u proleće.“1 Što se tiĉe prve svetopredanjske priĉe, lako moţemo da utvrdimo da ona nema nikakvog temelja u evanĊeljima, te da stoji u direktnoj suprotnosti sa apostolskim izveštajima. Iako pravoslavno predanje tvrdi da su Hristovi uĉenici na Veliki petak propovedali o budućem Isusovom vaskrsenju, Sveto pismo nam daje do znanja da se desilo upravo suprotno. Nakon Hristovog hapšenja svi apostoli su se razbeţali a Petar ga se tri puta odrekao: „I pošto su otpojali hvalu, iziĊoše na Maslinsku goru. Tada im reĉe Isus: svi ćete se vi sablazniti o mene ove noći; jer je napisano: ‘Udariću pastira, pa će se razbeći ovce od stada’. A posle svoga uskrsa otići ću pred vama u Galileju. Tada Petar odgovori i reĉe mu: Ako se svi sablazne o tebe, ja se nikada neću sablazniti. Reĉe mu Isus: zaista ti kaţem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre no što zapeva petao. Reĉe mu Petar: i ako treba da umrem s tobom, neću se tebe odreći. Tako rekoše i svi uĉenici. (...) I dok 1
Veronauka u kući, str. 82. Naglasak moj.
243
je on još govorio, gle Juda, jedan od Dvanaestorice, doĊe i s njim mnogi ljudi sa maĉevima i batinama, poslani od prvosveštenika i narodnih starešina...Tada pristupiše, staviše ruke na Isusa i uhvatiše ga... Tada ga svi uĉenici ostaviše i pobegoše.“1 Iako je Gospod mnogo puta napominjao da će u Jerusalimu biti ubijen i da će trećeg dana ustati iz mrtvih, apostoli nisu shvatali znaĉenje ovih Njegovih reĉi: „I otišavši odande prolaţahu kroz Galileju, i nije hteo da ko dozna; pouĉavaše, naime, svoje uĉenike i govoraše im: Sina ĉoveĉjeg predaju u ruke ljudske, i ubiće ga, a kad ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti. No oni ne razumevahu taj govor, te se bojahu da ga upitaju.“2 Isti stepen neverovanja u mogućnost i realnost Isusovog vaskrsenja apostoli i ostali uĉenici su ispoljili i na sam dan Njegovog ustajanja iz groba. Pa ĉak i nakon Njegovog pojavljivanja pred nekima od njih! Vesti o Gospodnjem uskrsnuću su smatrali praznom šalom. Apostol Toma je, ĉak, u svom neverovanju istrajao ĉitavih osam dana.3 „A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini, iz koje beše izagnao sedam demona. Ona ode i javi onima što su bili s njim – koji tugovahu i plakahu. A oni ĉuvši da je ţiv i da ga je ona videla – ne poverovaše. Posle toga javi se u drugom obliĉju dvojici od njih na putu – kad su išli u selo. I oni odoše te javiše ostalima; ni njima ne poverovaše.“4 „To su bile Marija Magdalina i Jovana i Marija Jakovljeva majka; i ostale ţene s njima rekoše ovo apostolima. A njima se ove reĉi uĉiniše kao prazna šala i nisu im verovali.“5 Budući da nas evanĊelisti izveštavaju da su apostoli zbog Isusove smrti bili tuţni i uplakani, te da nisu ni pomišljali da je Njegovo vaskrsenje uopšte moguće, sasvim je jasno da na Veliki petak nisu propovedali ono u šta ni sami nisu verovali, već su se razbeţali kud koji. Shodno tome, Jevreji nisu imali ĉemu da se ismejavaju a ni kokoške nisu pronele crvena jaja. No, druga priĉa, koja govori o Mariji Magdalini i njenoj poseti Rimu, te darovanju farbanog jajeta caru Tiberiju (uz objašnjenje da je i kod paganskih naroda postojao obiĉaj darivanja jajeta prilikom prolećnih praznika) mnogo je zanimljivija. Sasvim je sigurno da se ni ovaj dogaĊaj nikada nije odigrao, a za to postoji nekoliko dokaza. Najpre, knjige Novoga zaveta, a posebno Dela apostolska, nam ništa ne govore o tome. Ukoliko je ustanovljenje obiĉaja farbanja jaja za Uskrs zaista potekao od ove Gospodnje sluškinje (a ne, dakle, od crvenih jaja koje su kokoške pronele na Uskrs – u skladu sa prvom pripovešću), onda je to veoma znaĉajan dogaĊaj. Ako je bojenje jaja zaista ustanovljeno u prvom veku, prosto je neverovatno da taj obiĉaj ne pominje ni jedan od apostola. Kao što je to sluĉaj i sa Boţićem, Sveto pismo nam ne daje podatke o tome da je prva Crkva obeleţavala godišnjice Isusovog vaskrsnuća, a pogotovu ne sa obiĉajima koji danas postoje u okviru Pravoslavlja. Ne postoji ni jedan istorijski podatak da je Marija Magdalina ikada bila u Rimu (kao doduše ni apostol Petar za
Ev. po Mateju 26:30-35, 47, 50, 56. Naglasak moj. Ev. po Marku 9:30-32. Naglasak moj. Vidi i: Lk. 9:43-45; 18:31-34. 3 Vidi: Ev. po Jovanu 20:24-29. 4 Ev. po Marku 16:9-13. Naglasak moj. 5 Ev. po Luki 24:10-11. Naglasak moj. 1
2
244
koga Rimokatoliĉka crkva tvrdi da je bio prvi rimski biskup tj. papa). Kada budemo detaljnije prouĉili obiĉaj bojenja jaja kod mnogoboţaĉkih naroda i ustanovili kakvo je bilo njegovo izvorno znaĉenje, biće nam mnogo jasnije zbog ĉega je nemoguće da se ovaj dogaĊaj ikada odigrao. Pošto je, naime, sigurno da ovaj obiĉaj nije potekao od Hrista i apostola (a ni od ostalih Gospodnjih uĉenika – pa tako ni od Marije Magdaline) jer se nigde u svetim spisima ne spominje, odmah moţemo da pretpostavimo da je i on, poput drugih mnogobrojnih vezanih za boţićne praznike, potekao iz paganizma. Ova pretpostavka je, naravno, i te kako opravdana. Veselin Ĉajkanović nam rasvetljava istinu i u ovom sluĉaju: „Valja dodati da su hrišćani – pripadnici orijentalnih (istoĉnih, prim. I. S.) crkava uneli u proslavljanje Uskrsa i nekolike neznaboţaĉke obiĉaje iz Adonisovog kulta. Adonis, ili, kod Vavilonjana, Tamuz, bio je boţanstvo vegetacije, ljubimac Afroditin. (...) Obiĉaji sa ovog Adonisovog praznika ušli su, u istoĉnim crkvama, i u uskršnji ceremonijal. (...) Centralno mesto ima, razume se, obiĉaj bojadisanja jaja, tucanje jajima, poklanjanje i ritualno jedenje. Obiĉaj bojadisanja jaja poznat je i drugim hrišćanskim narodima u Evropi – oĉevidno je, dakle, vrlo star. Kakav je cilj tim uskršnjim jajima, i kakvo im je poreklo?“1 Nakon što nam je stavio do znanja da su crkve na istoku prihvatile paganske obiĉaje i spojile ih sa proslavom sećanja na Hristovo vaskrsenje, Ĉajkanović je ustvrdio da je obiĉaj bojenja jaja veoma star. Odgovarajući na pitanje o njegovom poreklu on iznosi nekoliko pouzdanih ĉinjenica. Najpre, jaje je izvor ţivota, i mnoge istoĉne religije su ga povezivale sa prvobitnim nastankom sveta. U grĉkoj mitologiji, iz prvobitnog haosa formiralo se iskonsko jaje iz koga se „izlegao“ vrhovni bog svemira (bog ljubavi), Eros2. Sa druge strane, sliĉno verovanju starih Grka, u starom hinduistiĉkom epu Mahabharati, opisano je stvaranje kosmiĉkog jajeta koje se raspalo – a iz njega proizašao bog Brahma koji je kasnije stvorio svet.3 Upravo iz tog razloga što iz njega proizilazi ţivot, jaje je bilo veoma vaţno u starinskom kultu mrtvih kod mnogih naroda. Prema ovim verovanjima, mrtvi sa one strane groba produţavaju svoje postojanje i imaju sliĉne prohteve kao i dok su bili na ovome svetu. Njihova egzistencija zavisi pre svega od zadovoljavanja potreba za hranom i pićem, te su njihovi srodnici duţni da im na groblju ostavljaju ponude ili simboliĉki jedu i piju „za njihovu dušu“. Ĉajkanović smatra da bi ţrtva, u kojoj se dušama umrlih nudi jaje bila njima naroĉito draga, iz razloga što ono poseduje ţivot koji je mrtvima najpotrebniji. Poznati švedski nauĉnik Martin Nilson, utvrdio je da su u celom grĉkom svetu ţrtvovana jaja dušama pokojnika. Pored informacija koje nam nudi, o tome da su i u srpskom narodu poznati obiĉaji da se na grobljima ostavljaju jaja kao ponude pokojnicima, kao i da se „dele“ za njihovu dušu, ovaj priznati nauĉnik nam saopštava i sledeće: „Najzad, valja spomenuti da jaja, i kod nas i kod drugih naroda, imaju vaţnu ulogu i prilikom setve i u prolećnim vradţbinama oko stoke: u prvom sluĉaju zakopava se jaje u brazdu od oranja, u drugom sluĉaju razbija se o rog najstarijeg ovna. Moguće je da se u oba ova sluĉaja oĉekuje mistiĉno izazivanje ili prenošenje plodnosti poljske i stoĉne
Ĉajkanović, knjiga druga, str. 142. Naglasak moj. Vidi: Navedeno delo, str. 144. 3 Vidi: Vasilije Tomović, Rat bogova i titana, Titograd 1987. str. 137. 1
2
245
– i onda bi ovaj obiĉaj dolazio u oblast takozvane analogne magije; ili je to ţrtva demonima, eventualno dušama predaka, od kojih zavisi poljska i stoĉna plodnost.“1 Prema ovom autoru, razumljivo je da odgovor na pitanje kakvu povezanost ima Uskrs sa jajima, treba potraţiti u prethodno opisanim magijskim radnjama. Naime, setva i vradţbine oko stoke su se dešavale u proleće, upravo u ono vreme kada se obeleţava i dan Hristovog vaskrsenja. Da ovaj obiĉaj potiĉe iz kulta mrtvih dokazuje i to da jaja moraju da se oboje uveĉe, pre izlaska sunca, što je pravilo koje vaţi i za kuvanje jaja o subotnim zadušnicama. Veĉernje farbanje uskršnjih jaja (na Veliki Petak) je sasvim prirodno iz razloga što se demonima i boţanstvima donjeg sveta ţrtva sprema po pravilu samo u noćnim ĉasovima.2 MeĊutim treba stići i do odgovora zbog ĉega se jaja farbaju prevashodno crvenom bojom (iako ni druge nisu izostavljene)? Prema objašnjenju pravoslavnih, jaje (koje je simbol Hrista koji bez iĉije pomoći izlazi iz groba) se boji crvenom bojom jer ona simbolizuje Njegovu krv koju je prolio na krstu. MeĊutim, i ovo objašnjenje je samo „hristijanizovano“ znaĉenje bojenja jaja u Pravoslavlju, preuzeto iz kulta mrtvih - koji naravno nema nikakve dodirne taĉke sa Hristom i Njegovim evanĊeljem. Naime, u kultu mrtvih je, prema Ĉajkanoviću, crvena boja prvenstveno korišćena iz razloga što simbolizuje krv (ali ne Hristovu, jer ovaj mrtvaĉki kult sa hrišćanstvom nema nikakvih sliĉnosti), koja mrtvima moţe da povrati ţivot. Umesto prolevanja krvi na grobovima pokojnika (što se ĉinilo u davnim vremenima) danas se proleva njegova zamena – crveno vino. Krv moţe da bude zamenjena i crvenom bojom, a to dokazuje i drevni obiĉaj koje se praktikovao u preistorijskoj Evropi, da se kosti mrtvaca, ukoliko bi bile ponovo iskopane – premazuju crvenom bojom. „Crvena boja na jajima, dakle, simvol je krvi. Jaja je naš narod, zacelo, bojadisao crvenom bojom još ranije, u kultu predaka, pa je posle taj obiĉaj preneo i na Uskrs.“3 Pošto smo na ovaj naĉin uvideli kakvu su ulogu crvena jaja vršila u okviru starog srpskog idolopokloniĉkog kulta, bilo bi interesantno da kaţem i reĉ – dve o farbanju jaja u ostalim drevnim tradicijama. Naime, ameriĉki istraţivaĉ Ralph Woodrow je došao do saznanja da su jaja bila znaĉajni simboli u mnogim mnogoboţaĉkim religijama. Tako, on veli da su drevni Druidi nosili jaje kao sveti simbol svog idolopokloniĉkog reda. TakoĊe kaţe da je procesija u ĉast rimske boginje Ceres bila predvoĊena nošenjem jajeta. U misterijama boga Bahusa se ono blagosiljalo, a i kinezi su koristili ofarbana jaja u svojim religioznim proslavama. U Japanu je postojao obiĉaj da se jaja boje bronzanom bojom. MeĊu Egipćanima se jaje povezivalo sa Suncem i bilo njegovim simbolom, a koristilo se prilikom prolećnih proslava. Takav sluĉaj je bio i u severnoj Evropi, gde su se jaja bojila u slavu boginje proleća (što uostalom priznaje i „Veronauka u kući“, u tekstu citiranom na poĉetku). Jaje kao simbol plodnosti i obnovljenog ţivota, zakljuĉuje ovaj autor navodeći enciklopediju „Britaniku“, vraća nas ka drevnim Egipćanima i Persijancima koji su imali obiĉaj da boje i jedu jaja u okviru svojih prolećnih praznika.4 Upravo iz razloga što obiĉaj farbanja i darivanja jaja prilikom prolećnih praznika seţe duboko u paganizam, prosto je nemoguće da su prvovekovni hrišćani i apostoli,
Ĉajkanović, knjiga druga, str. 145. Naglasak moj. Vidi: navedeno delo str. 145-146. 3 Navedeno delo, str. 147. Naglasak moj. 4 Vidi: R. Woodrow, Babilonska misterijska religija, str. 146-148. Naglasak moj. 1
2
246
koji su se ĉvrsto drţali Istine, mogli da uvedu ovakvu praksu i sjedine je u sistem oboţavanja jedinoga i pravoga Boga. Uvek kada su dolazili u kontakt sa mnogoboţaĉkim idolopokloniĉkim religijama (kao što sam istakao i ranije), apostoli su snaţno istupali protiv njih. Nisu ih usvajali i davali im hrišćansko znaĉenje (kao da je to uopšte i moguće) da bi, eto, na neki naĉin – makar kakav, pridobili pagane i uĉinili ih hrišćanima. Evo kako nas o tome izveštava evanĊelist Luka: „A kad ih je Pavle oĉekivao u Atini, uzbudi se njegov duh u njemu – posmatrajući grad koji je bio pun idola.“1 „Ĉuvši to apostoli, Varnava i Pavle, razderaše svoje haljine, skoĉiše meĊu narod viĉući i govoreći: ljudi, šta to ĉinite? I mi smo ljudi – kao i vi, propovedamo vam evanĊelje – da se od ovih ništavnih stvari obratite ţivom Bogu.“2 „A mnogi od onih koji su bili poverovali dolaţahu i ispovedajući se kazivahu svoja dela. Od onih pak koji su se bavili vraĉanjem priliĉan broj donese svoje knjige na gomilu, pa ih spališe pred svima; proraĉunaše njihovu vrednost i naĊoše da vrede pedeset hiljada srebrnika. Tako je reĉ Gospodnja snaţno rasla, i pokaza svoju moć.“3 Boţija Reĉ je sasvim jasna. Kada neka osoba postane hrišćaninom, ona vrlo brzo odbacuje sve što je praktikovala ranije – a što je u suprotnosti sa Gospodnjom voljom objavljenom u Svetom pismu. Sa druge strane, samo oni ljudi koji hrišćanstvo prihvate forme radi, kao predaĉku tradiciju (a takvih je naţalost veliki broj meĊu Srbima) ne vode raĉuna o tome da li ono što veruju i ĉega se drţe zaista potiĉe iz evanĊelja ili vodi poreklo iz neke hrišćanstvu daleke i suprotstavljene religije. Evo na koji je naĉin i mudri Dositej govorio o ljudima koji su bili „hrišćani“ samo po imenu, a nisu se starali da ispitaju da li je ono što veruju zaista Bogu ugodno: „Oĉi ima, i ne vidi; uši ima, i ne ĉuje. Ovakovi, ako je hristjanin, on je samo po sluĉaju hristjanin; što god veruje i tvori, iz samog obiĉaja i veruje i tvori; niti ti on mari niti se miĉe da proraspita šta je naš ĉelovjekoljubivi Spasitelj uĉio i zapovedio, šta li su ljudi na nekoliko stotina godina posle njega izmislili i pridodali. Evo ti u malo reĉi plotski ĉovek, o kom se ništa drugo ne moţe reći nego: rodio se, ţivio i umreo, pak tu ti mu i oluj.“4 Smatram da je na kraju posve jasno zbog ĉega je nemoguće da su prvovekovni hrišćani ustanovili i u crkvenu praksu uveli obiĉaj bojenja jaja pred Uskrs. Oni koji su se protiv neznaboţaĉkih praksi i uĉenja borili svim silama, u skladu sa Gospodnjom naukom5, sigurno nisu mogli da ĉine ono što je bilo potpuno protivno njihovim uverenjima. Zato nam ništa drugo ne preostaje nego da i ovu svetopredanjsku pripovest proglasimo legendarnom i neistinitom, poput mnogih koje smo do sada, u prethodnim poglavljima, spomenuli.
Poreklo uskršnjeg ĉetrdesetodnevnog posta U pravoslavnom verskom kalendaru obeleţeno je nekoliko velikih postova, meĊu kojima je i onaj pred praznikom Uskrsom. Ovaj post traje 7 nedelja, tj. ukupno taĉno Dela apostolska 17:16. Dela apostolska 14:14-15a. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 19:18-20. Naglasak moj. 4 Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 259. Naglasak moj. 5 Vidi: 2. posl. Korinćanima 6:14-18. 1
2
247
48 dana. Ukoliko si sada, poštovani ĉitaoĉe, zbunjen, jer si maloĉas u podnaslovu proĉitao da uskršnji post traje ĉetrdeset dana, u ovom delu poglavlja saznaćeš u ĉemu je zapravo stvar. Naime, kao i u vezi drugih verskih obiĉaja kojih se posle pada komunizma poĉeo da pridrţava i naš narod, a pod uticajem, u ţivotima mnogih sve prisutnije Pravoslavne crkve, takva je situacija i povodom poštovanja i obdrţavanja velikog uskršnjeg posta. Upravo u skladu sa maloĉas citiranom izjavom velikog srpskog prosvetitelja Dositeja, najveći deo našeg naroda koji je, bez iskrenog i pravog obraćenja Bogu, poĉeo da sledi vekovne verske obiĉaje, ne ulaţe ni najmanjeg truda da „proraspita šta je naš ĉovjekoljubivi Spasitelj uĉio i zapovedio, šta li su ljudi na nekoliko stotina godina posle njega izmislili i pridodali“. Svaki ĉovek koji je makar jednom proĉitao Sveto pismo (ili samo Novi zavet), pa ĉak i ne tako paţljivo, mogao je da zapazi da u njemu nigde ne postoji zapovest o ustanovljenju višenedeljnog posta pred praznik Hristovog vaskrsenja. Šta više, mogao je da uoĉi da prvovekovni hrišćani, meĊu kojima i svi apostoli, uopšte nisu bili zainteresovani za obeleţavanje godišnjeg praznika prilikom kojeg bi se prisećali vaskrsenja svoga Gospoda. To naravno iz razloga što su vernici ranohrišćanske ere, predvoĊeni apostolima, bili uistinu nanovoroĊeni, i ţiveli verom u vaskrslog Gospoda svakim danom. Svakodnevno su u svom duhu osećali Gospodnje prisustvo i voĊstvo Njegovog Duha koji ih je upućivao ka sve većem bogopoznanju i neprestanom posvećenju. Sa druge strane, podsećanje na Hristovo vaskrsenje jednom godišnje potrebno je ljudima koji su Gospoda zaboravili, i koji se uopšte ne trude (u većini sluĉajeva) da ţive po Njegovoj svetoj volji. Zapravo, u srpskom narodu najveći deo ljudi nikada ne posećuje ni hramove svoje tradicionalne crkve. Pa ĉak ni na praznik Vaskrs, kada po vas dan svojim sagovornicima upućuju pozdrav „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“. Jedan od srednjevekovnih reformatora iz Engleske, Hju Latimer (1485. - 1555. god.), primećujući veliku duhovnu neprosvećenost naroda, koja je bila sa jedne strane posledica upotrebe latinskog jezika u bogosluţenjima (tj. nekorišćenje narodnog razumljivog jezika), a sa druge praktikovanje nebiblijskih crkvenih obiĉaja i rituala, doneo je ispravan duhovni zakljuĉak. Ovaj zakljuĉak, smatram, potpuno je upotrebljiv i po pitanju sporne religioznosti našeg naroda. Naziv teksta iz koga ću citirati nosi zastrašujući naslov, koji opisuje sotonu kao vrednog zarobljivaĉa i obmanjivaĉa ljudskih duša, a glasi - „Đavo kao episkop“: „A njegova duţnost je da spreĉava religiju, da odrţava sujeverje, da podstiĉe idolopoklonstvo, da širi svakovrsne papštine. Uvek je spreman da smišlja razne naĉine da zamagli i skrije Boţju slavu. Gde se Ċavo nastani i poĉne da vršlja, tamo se odbacuju knjige i uzimaju sveće; odbacuje Biblija, a uzimaju brojanice; odbacuje svetlost evanĊelja, a upotrebljava svetlost sveća; da ĉak i u podne. Gde Ċavo obitava, da bi prevagnuo, zavode se sujeverje i idolopoklonstvo, kaĊenje tamjanom, slikanje ikona, sveće, vrbove granĉice, pepeo posle spaljivanja, sveta vodica i novo bogosluţenje ĉoveĉjeg uma, kao da ĉovek moţe da izmisli bolji naĉin bogosluţenja od onoga koji je Bog odredio.“1 Iako svakako ne ţelim da kaţem da je obdrţavanje postova nešto loše, ipak ovakav post, kakav postoji u okviru Pravoslavne crkve i praktikuje se u srpskom narodu je Bibliji potpuno stran. Naime, istina je da su sam Hristos i apostoli postili. Taĉno je i to 1
Besede, izbor iz svetskog besedništva; Kultura, 1967. Beograd, str. 113. Naglasak moj.
248
da su postile mnoge starozavetne liĉnosti, kao što sam objasnio u trećem poglavlju ove knjige. Ipak, ni Hristos, a ni apostoli nisu ustanovili specijalne vremenske periode koji su odreĊeni za post, a koji bi trebali da se praktikuju u narednim vekovima u okvirima Crkve. Zato je dobro da postavimo pitanje odakle potiĉe uredba o praktikovanju uskršnjeg posta u trajanju od ĉetrdeset dana? Odgovor na ovo pitanje nam daje pravoslavni istoriĉar Jevsevije Popović, koji u svojoj „Crkvenoj istoriji“ podrobno objašnjava vekovno oblikovanje ovog posta. Iz narednog teksta ćemo, dakle, jasno uoĉiti nebiblijsku podlogu ustanovljenju preduskršnjeg posta, i nauĉiti na koji se naĉin, kroz mnoga stoleća, napokon došlo do ovakve forme posta kakva danas postoji: „Uskršnji post, t.j. post pred Uskrs, je u ovom periodu sada jako proširen (period o kome govori Jevsevije je onaj od 312. god. - 622. god. posle Hrista; prim. I. S.); jer iako se već ranije po veoma sumnjivom svedoĉanstvu, naime po nepouzdanom Rufinovom prevodu 10. omilije Origenove na treću Mojsijevu, nazivao ĉetrdesetnica (...), bilo da se oznaĉi kao imitacija 40-dnevnog Hristovog posta, bilo obzirom na leţanje Hristovo 40 sati u grobu, to pre ovog perijoda ipak se nije svugde prostirao na 40 dana, nego su u II. stoleću neki postili 1, neki 2, neki 3 ili više dana, u III. stoleću većina jednu sedmicu. U drugom perijodu to izgledaše malo, i u poĉetku V. stoleća mišljahu, da se mora postiti 3-6 sedmica, i na posletku 6 sedmica, tim pre, što je 6 sedmica od prilike 40 dana. Ali ni u poĉetku V. stoleća trajanje tog posta, kao što doznajemo od crkvenog istorika Sokrata, ne beše još stalno. Kašnje se sve više razvijao u smislu 40 dnevnog posta, te se razvio ĉak i preko 6 sedmica, ali drukĉe na Istoku, drukĉe na Zapadu. Budući da 6 sedmica iznose doduše 42 dana, ali budući da nedelje i na Zapadu ne raĉunaju u posne dane, to se na Zapadu postilo samo 6 dana u sedmici i 6 sedmica iznašahu tako samo 36 posnih dana, usled ĉega su, da se dobije broj 40, moţda već za vreme Grgura (Grigorija) Velikog episkopa rimskog (590. – 604.) dodali tim 6 sedmica još 4 dana prethodne sedmice, te zapoĉinjali post sredom, koja je nazvana pepeljavom sredom (dies cinerum, pepeljavi dan), jer u znak kajanja posipahu glave pepelom; neki istorici drţe Grgura (Grigorija) II. (715. do 721.) u VIII. stoleću za onog rimskog episkopa, koji je ta ĉetiri dana dodao. Na Istoku je post od uvek bio stroţiji i bolje ga izdrţavahu, ovde je uz 6 sedmica naskoro došla i sedma; ovim 7 sedmicama dodata je još jedna sedmica sa polovnim postom, takozvana sirna (siropusna, bela) sedmica, kada se jeo sir, maslo i jaja, ali ne i meso. Neki dakle raĉunahu da sa sirnom sedmicom ima 8 sedmica, ali subota i nedelja se ne broje u posne dane, te dakle svake sedmice ima samo 5 posnih dana, svega dakle 5 x 8 = 40 posnih dana. Drugi naprotiv sirnu sedmicu i strasnu ili veliku sedmicu ne raĉunaju u pravi uskršnji post, nego prvu smatraju samo pripremom za isti, a poslednju kao sastavni deo uskršnjeg praznika (...) tako da za pravu ĉetrdesetnicu ostaje 6 sedmica; ali to iznosi 42 dana, zato oduzimaju Cveti i Lazarevu subotu kao prazniĉne i prelazne dane, da dobiju upravo 40 dana. Nasuprot takozvanoj drugoj i trećoj ĉetrdesetnici, t.j. boţićnoj i apostolsko-uspenskoj, uskršnja ili pravilnije preduskršnja se ĉetrdesetnica naziva prvom ili velikom ĉetrdesetnicom.“1 Nakon ĉitanja ovog priliĉno preciznog izveštaja iz crkvene istorije, iz koga smo mogli da saznamo da su vernici u drugom i trećem veku (dakle u posleapostolskom periodu) postili izmeĊu jednog i sedam dana pred obeleţavanje praznika Uskrsa, a u prvom oĉigledno ni toliko (jer nam Biblija o tome ništa ne govori), sasvim sigurno 1
Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 662-663. Naglasci su moji.
249
moţemo da potvrdimo ispravnost stava kojeg zastupaju današnji evanĊeoskoprotestantski hrišćani o tome da ĉetrdesetodnevni preduskršnji post nipošto nije obavezan za obdrţavanje. Videli smo, naime, da se do ovolikog broja posnih dana pred Uskrs došlo posle mnogih vekova od Hristovog vaznesenja i smrti apostola, koji o ovom i ovakvom postu nisu ništa znali niti su ga kao takvog ustanovili. Za kraj ovoga poglavlja navešću reĉi Dositeja Obradovića, koji je ispravno primetio da je u okvire Hristovog i apostolskog uĉenja tokom vekova uvedeno ĉitavo mnoštvo obiĉaja kojih pravi hrišćani današnjice ne bi trebali da se pridrţavaju, iz prostog razloga što nisu u skladu sa Boţijom voljom objavljenom u Njegovoj Reĉi – Bibliji. Dositej u ovom tekstu kazuje da su slovenski narodi, meĊu kojima i Srbi, primili hrišćanstvo od Grka u IX veku posle Hrista, koje je već do tog vremena prošlo kroz mnoga izopaĉenja i izvitoperenja prvobitne poruke: „Greci su ljudi kao i ostali ljudi, mogli su se lasno prevariti kao i drugi, a mi od njih primili, pak se našli u istom škripcu, pak sad sve druge za prelaštene drţimo, a sami sebe ĉiste kao sunce! Kad smo tako gotovi sve druge muštrati i suditi, nije li pravedno i vreme već da i sami sebe malo promuštramo i poprosudimo? Ĉini mi se da je ovo najpametnije. Kad su Greci i Latini od Hristova apostola primili hristjanski zakon, onda nije bilo ni ĉasnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni moštiju, ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva, ni najmanjeg kondaka. Za sve to blaţeni i sveti apostoli nisu ni reĉi ni slova niti znali niti mislili. A naši slavenski narodi primiše hristjanstvo neki od Grekov, a neki od Latina. No kad? Na devet stotina godina posle apostola. Sade nek mi kaţe ko zna: šta se nije moglo za d e v e t s t o t i n a g o d i n a izumiti i natrapati?“1 U narednim poglavljima ove knjige nastavićemo sa prouĉavanjem pravoslavnog verovanja i religijske prakse, i još jednom potvrditi da mnoga od njih izvorno ne pripadaju ranohrišćanskom dobu niti se slaţu sa blagoslovenim Hristovim uĉenjem.
1
Dositej Obradović, Sabrana dela I, Prosveta, Beograd, 1961. god. str. 687-688. Naglasak moj.
250
8. KRSNA SLAVA „I kad ţiva bića dadoše slavu i ĉast i zahvalnost onome što sedi na prestolu, koji ţivi u sve vekove, padoše dvadeset i ĉetiri starešine pred onim što sedi na prestolu, pa se pokloniše onome što ţivi u sve vekove, te metnuše svoje krune pred presto govoreći: dostojan si Gospode i Boţe naš, da primiš slavu i ĉast i silu, jer ti si stvorio sve i tvojom voljom sve beše i sve bi stvoreno.“ Otkrivenje Jovanovo 4:9-11. Biblija, kao boţansko otkrivenje dato ljudima, od svoje prve pa do zadnje stranice tvrdi da je Bog jedini dostojan slavljenja i hvaljenja (davanja slave i hvale). Brojni stihovi Staroga i Novoga zaveta to itekako potvrĊuju. MeĊutim, naš srpski narod, pored ostalih paganskih obiĉaja i svetkovina odevenih u ruho hrišćanstva, obdrţava i jedan koji je svojstven samo njemu. Reĉ je svakako o krsnoj slavi. Ova proslava je nepoznata ostalim pravoslavnim narodima i obeleţava se samo u okvirima srpskog pravoslavlja (svetosavlja). Pre nego što zajedno budemo proĉitali priznanje nekolicine pravoslavnih autora da se u sluĉaju krsne slave radi o hristijanizovanom paganskom obiĉajnom ritualu, i na osnovu njega donesemo ispravan biblijski zakljuĉak, ţelim da proĉitamo još neke tvrdnje njihovih istovernih kolega. Naime, znatan broj teologa srpske crkve ne ţeli da prizna da svetkovanje krsne slave nije deo hrišćanskog novozavetnog otkrivenja, već da pripada sinkretizmu. Tako na primer, na zadnjoj korici knjiţice „Sekte i laţni proroci“ autora Ranka Jovića (pravoslavnog sveštenika iz Negotina), koja je izašla 1994. god. sa blagoslovom ep. timoĉkog Justina Stefanovića, stoji predstava „sedam srpskih zapovesti“, koje je sastavio monah Teodor. Zapovesti su sledeće: ne ĉini izdaju, pomozi svakom Srbinu, ĉuvaj srpske zavete, uĉi od svojih velikana, ne daj da otimaju srbinovo, slavu ne ostavljaj i samo sloga srbina spasava. Dakle, meĊu ovim zapovestima se nalazi i ona o neostavljanju krsne slave, odnosno o njenom striktnom ĉuvanju i porodiĉnom nasleĊivanju. To verovatno iz razloga što njeno svetkovanje moţe da donese velike duhovne blagoslove – jer se kao takvo podrazumeva Hristovim i apostolskim uĉenjem. Jeromonah Atanasije upravo piše o tome, govoreći da je slavljenje Boga i njegovih svetitelja deo vere koja se praktikuje od samog poĉetka hrišćanske ere. Pod naslovom „O krsnoj slavi“, on iznosi sledeće: „Prvohrišćanska je vera, od Boga nam dana i od Svetih Apostola predana, da slavimo Boga i njegove Svetitelje. Slavljenje Boga i Boţjih Ugodnika: AnĊela, Apostola, Proroka, Muĉenika, Svetitelja, Prepodobnih i svih Pravednika, jeste naš hrišćanski pravoslavni ţivotni stav, kojim ispovedamo veru svoju u pravi cilj i smisao našeg ljudskog ţivota i ovde na zemlji i u veĉnosti. (...) Tako su Boga i Njegove Svete slavili hrišćani još od samog poĉetka, i zato su mnogi od njih i sami Sveci postali. (...) Stoga i mi, pravoslavni hrišćani, od samog Gospoda Hrista primivši svetu veru i sveti zavet, slavimo i proslavljamo Boga i Njegove svete Ugodnike i Besmrtnike: Presvetu Bogorodicu, Svete Apostole i Muĉenike, Svete Oce i
251
pravednike, i tako ovim slavljenjem Boga i svetitelja, koje je sam Bog proslavio zato što su i oni Boga proslavili, i mi zadobijamo veĉnu slavu Boţju i nasleĊujemo ţivot veĉni.“1 Upravo navedeni tekst se mnogo više odnosi na pravoslavno verovanje o poštovanju svetitelja, koje ćemo detaljno da obradimo u posebnom poglavlju. MeĊutim, pominjanje ovog uĉenja (kojeg zastupaju i svi ostali pravoslavni u svetu) u tekstu o krsnoj slavi je svakako trebalo da prokrĉi put za opravdavanje postojanja i praktikovanja tog naroĉitog srpskog domaćeg kulta koji podrazumeva još neke posebne elemente. Naime, pored proslavljanja i molitvenog obraćanja svetiteljima, svetosavski Srbi proslavljaju odreĊenog sveca kao zaštitnika kuće i porodice i to posebnim slavskim ritualom. Jeromonah Atanasije u daljem tekstu podrazumeva da je proslavljanje krsne slave obavezno za svakog pripadnika srpskog naroda koji veruje u Hrista: „Ali Sveti Otac Srpski, Sava Ravnoapostolni, dao je nama pravoslavnim Srbima i jednu posebnu srpsku domaću Slavu – naše Krsno Ime, to jest blagoslovio je našu srpsku porodiĉnu Slavu: da svaka srpska porodica, svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga Svetitelja na ĉiji su dan naši pretci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime Svete Trojice. To je, dakle, naša srpska Krsna Slava ili Krsno Ime, za koje naš verni narod s pravom kaţe: „Ko Krsno Ime slavi, ono mu i pomaţe“. Naša Krsna Slava, koju slavimo posebno u svakom domu i svakoj porodici (ako se nismo odrekli vere Hristove i imena Srbinovog), molitvama Svetoga koga slavimo oţivljava u nama i dušama našim svetu i svetlu uspomenu na onaj dan kada smo se svi porodiĉno krstili i hristijanizovali, kada smo se i naši pretci i mi za njima verom i krštenjem u Hrista uhristovili i ohristovili, kad smo se ucrkvili i ocrkvili, da bi se oboţili i obesmrtili kako to lepo veli naš novi ugodnik Boţji Otac Justin.“2 Pored direktnog povezivanja ispovedanja Hristove vere i svetkovanja krsne slave kod srpskog naroda, što bi trebalo da znaĉi da svaki Srbin – hrišćanin mora da slavi i domaću slavu, jer u suprotnom ili nije Srbin ili nije hrišćanin, jeromonah Atanasije navodi i ĉitav niz istorijskih netaĉnosti. Naime, u tekstu koji će za koji trenutak biti naveden, moći ćemo da zapazimo da ovaj jeromonah3 navodi kako su i „prvi hrišćani slavili slavu na sliĉan naĉin kao i mi danas“, uz sveto ţito, slavski kolaĉ, svetu vodicu, sveće, tamjan i ostalo, iako se pouzdano zna da nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u bogosluţenjima Crkve u prvih nekoliko vekova. Obratimo dakle paţnju na sledeći navod: „I prvi hrišćani su na sliĉan naĉin slavili Slavu kao što i mi danas slavimo i kao što naši sveti Manastiri i Crkve danas slave: posle završene svete Liturgije u hramu svi prisutni idu za jednu zajedniĉku trpezu ljubavi: svi se zajedno sa sveštenikom pomole Bogu, uz svetu vodicu, sveću i tamjan, zatim se blagoslovi sveto Ţito i prelomi i prelije vinom sveti Kolaĉ, i onda se pomenu svi naši srodnici na zemlji i na nebu, pa se onda, uz ljubljenje i molitvene ţelje i ĉestitanja, svi zajedno uteše za opštom trpezom onim što je Bog dao i domaćin
Justin Popović, Sveĉarska ţitija (tekst jeromonaha Atanasija „O krsnoj slavi“), Manastir Hilandar 1995. god. str. 65-67. Naglasak moj. 2 Navedeno delo, str. 67-68. Naglasak moj. 3 A kasnije i episkop zahumsko – hercegovaĉki, Atanasije Jeftić. 1
252
spremio. A sve to se ĉini u Slavu Boţiju i u ĉast Svetoga ĉiji se sveti spomen toga dana slavi.“1
Znaĉaj krsne slave u srpskom Pravoslavlju (Svetosavlju) „Pre svega to je molitveni praznik domaće Crkve. Krsnu slavu ĉini nekoliko bitnih hrišćanskih obeleţja: Slavska vodica se na nekoliko dana pred slavu osvećuje od strane nadleţnog sveštenika u pravoslavnom domu koji slavi. Tu osvećenu vodicu od koje svi ukućani po malo piju, domaćica upotrebljava za mešenje slavskog kolaĉa. Slavski kolaĉ se mesi od ĉistog pšeniĉnog brašna i ukrašava raznim ukrasima od testa a na njegovom centralnom delu stavlja se peĉat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što znaĉi Isus Hristos pobeĊuje. Kolaĉ simboliše Hrista koji je hleb ţivota a vino kojim se pri rezanju preliva simboliše krv koja je tekla iz Hristovih rana. Slavska sveća se pali neposredno pred rezanje slavskog kolaĉa. Njena svetlost simbolizuje svetlost nauke Hristove i ona gori celoga dana na dan slave. Slavsko ţito (koljivo ili panaija) (...) Ţito se prinosi u slavu Boţiju, u ĉast svetitelja koji se slavi i za pokoj duša umrlih srodnika onih koji slave.“2 Sagledavajući ukratko neke elemente koji su prisutni u slavskom ceremonijalu, upoznali smo se njihovim simboliĉnim znaĉenjem. MeĊutim, slavski ceremonijal podrazumeva još nekoliko momenata. To su molitva pred ikonom svetitelja koji se slavi, osvećenje slavskog kolaĉa i ţita u crkvi ili domu sveĉara - koje obavlja sveštenik, kao i takozvano „dizanje slave“ (ili: „ispijanje vina u slavu...“). Prema Dimitriju Kaleziću, ikona svetitelja u vreme praznika ima prioritet poštovanja nad svim ostalim ikonama u kući, pa ĉak i nad ikonama Hrista i Bogorodice.3 Dizanje slave se obavlja na taj naĉin što se svi prisutni okupe oko stola na kome se nalaze slavski kolaĉ, sveća i vino, skinu kape i ustanu. Nakon što se domaćin prekrsti, pomene Boga i svetitelja koji se slavi, on poljubi slavsku sveću i upali je. Sveštenik ili domaćin, potom, lomi ili reţe slavski kolaĉ u obliku krsta prelivajući ga vinom. Posle toga, jedan od gostiju (nazvan „dolibaša“) se prekrsti i u dubokoj poboţnosti poĉinje da izgovara molitvu u ĉast „dizanja slave“.4 U „Veronauci u kući“ ĉitamo još ponešto o tome šta se dešava na sam dan proslave: „Na dan slave sveštenik reţe kolaĉ u crkvi ili u domu sveĉara. Posle tropara ili pesme u ĉast svetitelja, sveštenik oĉita molitvu prizivajući blagodat Svetoga Duha za zdravlje i napredak domaćina i njegove porodice, podigne kolaĉ, prereţe ga unakrsno i prelije vinom i sa domaćinom ili sa ĉlanom njegove porodice okreće kolaĉ uz pesmu: „Sveti muĉenici, koji ste lepo stradavši uvenĉali se, molite se Gospodu da se smiluje na duše naše. (...) Kolaĉ se potom prelomi i celiva triput uz reĉi: „Hristos posredi nas“ i odgovara: „Jeste i da bude“. Potom sveštenik uputi molitvu Gospodu Bogu za zdravlje i svako dobro domaćina i njegove porodice.“5
Isto, str. 69. Naglasak moj. Ranković, Ţivot srpske crkve, str. 181, 182. Naglasak moj. 3 Vidi kod: Dimitrije Popadić, Svetosavski primer kontekstualizacije evanĊelja, Novi Sad, 2002. god. str. 51. 4 Vidi: Ţivot srpske crkve, str. 182, 183. 5 Veronauka u kući, str. 94. Naglasak moj. 1
2
253
Na kraju krajeva, posle sagledavanja ĉitavog niza blagoslova koji dolaze na pravoslavne Srbe koji proslavljaju krsnu slavu, ĉini se da se sveštenik Jović sa pravom pita: „Mi se pravoslavci pitamo za kog to novog propovednika iz bilo koje sekte da odbacimo veru, srpstvo, Krsnu slavu i celu našu istoriju?“1 Upravo zbog ovakvih navoda i tvrĊenja pravoslavnih autora o pomenutoj proslavi, veliki broj Srba veruje da je upravo svetkovanje krsne slave jedno od najosnovnijih obeleţja hrišćanskog (ĉitaj: pravoslavnog) veroispovedanja. Ipak, u pravoslavnoj crkvenoj ali i sekularnoj literaturi postoje tekstovi koji nam dokazuju da tradicionalna srpska crkva, koja ovu proslavu podrţava i zagovara, ipak ima ispravno znanje o njenom ĉisto paganskom poreklu. ProtoĊakon Ljubomir Ranković o poreklu krsne slave ovako kazuje: „Jedna od najizraţenijih karakteristika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogoboţaĉki narod. Pored vrhovnog boga Peruna koga su svi poštovali, svaki dom je imao svoje domaće boţanstvo. Po prirodi sentimentalni, Srbi su se u susretu sa hrišćanstvom najteţe odricali tih domaćih boţanstava. Mudri Nemanjin sin, Sveti Sava, je beslovesne mnogoboţaĉke kumire i idole, zamenio velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici srpskih domova, porodica i ognjišta. Tako je nastala krsna slava.“2 U upravo citiranom tekstu je verovatno najinteresantnija izjava da se Srbi nisu ţeleli da odreknu svojih paganskih kućnih bogova – zaštitnika, zato što su po prirodi bili sentimentalni (dakle, isuviše osećajni i „mekane duše“). Ovakvo odbijanje da se u potpunosti pokore Gospodnjem evanĊelju i odreknu se svega što nije Boţije se, dakle, umesto otvorenim prestupništvom, naziva sentimentalnošću. Ovakav „sentimentalizam“ nikada nije bio svojstven pravim hrišćanima, što sam i pokazao u prethodnim poglavljima. Kao što ćemo se uveriti prilikom daljeg prouĉavanja predmeta slavljenja krsne slave kod Srba - iako je predmet oboţavanja (u ovom sluĉaju slavljenja), namesto kućnog boţanstva zamenjen hrišćanskim svetiteljem, ĉitav ceremonijal je ostao potpuno identiĉan. U davnim vremenima, vekovima pre Hristovog roĊenja, kada je izrailjski narod trebao da uĊe u obećanu zemlju putujući iz Egipta, Gospod ga je upozorio sledećim reĉima: „Ĉuvaj se da ne zaboraviš Gospoda, koji te je izveo iz zemlje Misirske, iz kuće ropske. Gospoda Boga svojega boj se, i njemu sluţi, i njegovim imenom se kuni. Ne idite za drugim bogovima izmeĊu bogova drugih naroda, koji su oko vas. Jer je Bog revnitelj, Gospod Bog tvoj, usred tebe, pa da se ne bi razgnjevio Gospod Bog tvoj na te i istrebio te sa zemlje.“3 Boţija zapovest je bila veoma jasna. Izrailjci nisu smeli ni u kom sluĉaju da prihvate paganska boţanstva i njima odaju poštovanje u bilo kom obliku. Pogotovo se podrazumevalo da nisu smeli da ih preimenuju a zatim poštuju kao „svetitelje“ svoje religije. Ovakvo „preimenovanje“ egipatskog boga Apisa (ili Afisa; sa kojim su Izrailjci imali prilike da se sretnu dok su bili u ropstvu a koji je bio predstavljan u obliku teleta)
Ranko Jović, Sekte i laţni proroci, str. 59. Naglasak moj. Ljubomir Ranković, Ţivot srpske crkve, Glas Crkve, Valjevo 1989. god. str. 180-181. Naglasak moj. 3 5. Mojsijeva 6:12-15. Naglasak moj. 1
2
254
imenom Boga Avraamovog, Isaakovog i Jakovljevog dovelo je do toga da je Jahve (Gospod) ţeleo da uništi ĉitav jevrejski narod. Mojsije se bio toliko razbesneo zbog pomenutog greha da je razbio ploĉe sa zapovestima koje mu je Bog prethodno dao.1 Novozavetno hrišćanstvo takoĊe potvrĊuje ove starozavetne principe. Citirajući neke od drevnih svetih tekstova, apostol Pavle kazuje ovako: „Ne vucite sa nevernicima jaram koji je za vas tuĊ; jer ĉega zajedniĉkog ima pravednost sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? U ĉemu se Hristos slaţe sa Veliarom? ili kakav udeo ima verni sa nevernikom? Kako se hram Boţiji slaţe sa idolima? Mi smo, naime, hram Boga ţivoga, kao što Bog reĉe: ‘Stanovaću i ţiveću meĊu njima, i biću im Bog, a oni će biti moj narod. Zato otidite od njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dotiĉite ono što je neĉisto, pa ću Vas primiti, i biću vam otac, a vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedrţitelj’.“2 Sveto pismo vrlo jasno stavlja do znanja svakom potencijalnom Gospodnjem sledbeniku da mora potpuno da bude odvojen od svega onoga što pripada „tami i bezakonju“, tj. ostacima idolopokloniĉkih religija kao i samom Velijaru (sotoni). Nemoguće je da osoba bude pravi sledbenik i uĉenik Isusa Hrista a da u isto vreme ne ţeli da se odrekne svojih kućnih bogova zaštitnika kao ni obiĉaja i ceremonijala koji se nalaze u sklopu njihovih proslava. U narednih nekoliko reĉenica reći ćemo nešto više o pravom znaĉenju svetkovanja krsne slave u srpskom mnogoboţaĉkom kultu, odakle je ova proslava izvorno potekla.
Krsna slava u staroj srpskoj religiji Veselin Ĉajkanović nam po pitanju ove svetkovine nudi veoma korektne i detaljne odgovore, a koji se slaţu sa priznanjem pojedinih pravoslavnih autora da je krsna slava preuzeta iz stare srpske religije (iz perioda pre primanja hrišćanstva): „O postanku i znaĉaju krsne slave istraţivaĉi se ne slaţu: po jednima, slava bi bila hrišćanskog porekla i postala ‘od imena koje se u prvom kršćavanju naroda nadjenulo kome’; po drugima, to bi bio praznik iz stare vere, namenjen, prvobitno, mitskom pretku, rodonaĉelniku porodice (kakav je otprilike bio rimski lar familiaris); ili kakvom starinskom boţanstvu, koje je docnije crkva zamenila nekim hrišćanskim svecem.“3 U srpskom narodu postoji više naziva za ovu svetkovinu. Najĉešći je, dakako, „krsna slava“, ali i postoje i nazivi poput: „slava“, „krsno ime“, ili „svetac“. Prema Ĉajkanoviću, krsna slava (krsno ime) je u svojoj suštini pomen, tj. slava precima (koja naravno ne samo da nije hrišćanskog porekla, već se bazira na izrazito nehrišćanskim verovanjima i praksi): „Obred je vrlo prost, i sastoji se u ţrtvovanju koljiva i kolaĉa, i napijanju vina (‘ustajanje u slavu’). Ţrtvu prinose samo muški potomci, i to po pravilu domaćin kuće, dakle najstariji muški potomak (...) U kultu predaka, krsno ime najvaţniji je ţrtveni
Vidi: 2. Mojsijeva 32. poglavlje, pogotovo stihovi 1-4. Kao što iz ovih stihova proizilazi, Izrailjci nisu tom prilikom imali ţelju da naprave lik egipatskog već svog, jevrejskog Boga. To su uĉinili na taj naĉin što su mnogoboţaĉkom liku (idolu) dali ime svog Boga. 2 2. posl. Korinćanima 6:14-18. Naglasak moj. 3 Ĉajkanović, knjiga druga, str. 473. Naglasak moj. 1
255
datum. Ako bi se desilo da muški potomci izumru, i da se na taj naĉin proslavljanje krsnog imena prekine, to bi bila najveća nesreća.“1 Objašnjavajući u svome delu da se teorije po kojima je krsna slava izvorno crkveni praznik trebaju odbaciti, ovaj autor konstatuje da je pomenuta proslava praznik iz stare srpske vere. Govoreći o ţrtvovanju koljiva kao i o napijanju vina (ustajanju) u slavu, on tvrdi da je to veoma poznat ritual iz mrtvaĉkog kulta, koji je poznat i u starim religijama drugih naroda. Zapravo, zakljuĉak koji se izvodi na kraju jeste da je ova proslava zapravo prvobitno bila praznik mitskog pretka jedne porodice, kao i svih ostalih predaka. A ono što je još zanimljivije, jeste i poreklo samog naziva „krsna slava“.
Poštovanje krsta u staroj srpskoj religiji Prema Ĉajkanoviću i drugim autorima koje on navodi, naziv „krsna slava“ potiĉe zapravo od „slave“ tj. „proslavljanja“ krsnog simbola (drvenog krsta) kojim je bio predstavljan malopre pomenuti mitski predak ili neko od starinskih boţanstava. Ovaj autor smatra da nazivi „slava Boţja“, „krsni dan i krsnica“, kao i „krsni kolaĉ i krsna sveća“, svakako ukazuju da je ţrtva toga dana bila prinošena krstu. Odgovarajući na pitanje o kome se krstu zapravo radi, Ĉajkanović piše ovako: „Pitanje je sada kome to krstu? I ovde je mogućan samo jedan odgovor: slava je ĉisto domaći praznik, domaća misterija, i pošto je, kao takva namenjena nekom boţanskom numenu, ne moţe ništa drugo doći u obzir nego onaj prost, drveni krst, koji se, kao najveća svetinja, nalazi na zidu u svakoj srpskoj kući. Tome krstu, koji je stariji i vaţniji i od same slavske ikone (...) namenjuje se slava i ţrtvena gozba. Naravno da je sada od najvećeg interesa znati šta je u stvari taj krst, i koga predstavlja. Odmah moţemo reći da on, prvobitno, nije bio hrišćanski simvol; najmanje bi se još smeo identifikovati sa krucifiksom2, ĉiji je kult pravoslavnim Srbima nepoznat: taj domaći krst, po svome poreklu, je prethrišćanska kultna slika, starinski srpski idol.“3 Kao jedan od dokaza da je ovaj krsni znak predstavljao starinskog srpskog boga ili pak mitskog pretka, Ĉajkanović navodi i posebne propise koji su vaţili za izradu i ĉuvanje krsta. Naime, po pravilu, krst treba da bude napravljen od svetog drveta, kakva je na primer lipovina, leskovina, vrbovina ili tisovina. TakoĊe, poput starih Grka, Rimljana, Egipćana i Indijaca, koji su kupali i oblaĉili kipove svojih bogova, isti obiĉaj vaţi i za srpski kućni krst. Prilikom sahrana u nekim delovima Srbije, krst koji se nosi pred povorkom oţalošćenih a potom zabada više glave pokojnika tj. njegovog grobnog mesta, oblaĉi se tj. „kiti“ peškirom, koji zapravo treba da bude njegova haljina. Isti obiĉaj se odnosi na krstove koji se postavljaju kao „strašila“ za ptice na Ĉajkanović, knjiga peta, str. 150. Naglasak moj. „Krucifiks“ podrazumeva krst na kakvom je bio razapet Isus Hristos. Ovaj krst je bio sprava kojom su Rimljani izvršavali smrtnu kaznu nad većim politiĉkim prestupnicima. Inaĉe, krst nije postojao u apostolskom hrišćanstvu kao simbol kome se poklanjala neka veća paţnja. Kada god apostoli (i sam Isus) u Novom zavetu pominju krst (Ef. 2:16; Kol. 1:20; 2:14; 1. Kor. 1:17-18; Fil. 3:18; Gal. 6:14) oni to ĉine da bi istakli vaţnost i pozitivne posledice Hristovog stradanja i smrti za spasenje vernika i njihovo posvećenje Bogu, a ne da bi odali poštovanje drvenoj napravi na kojoj je njihov Gospod bio razapet. 3 Ĉajkanović, knjiga peta, str. 155-156. Naglasak moj. 1
2
256
ţitnim poljima; oni se takoĊe oblaĉe u „haljine“ - makar one bile stare i pocepane (ova „strašila“, zapravo, nekada su predstavljala idolske likove od kojih se oĉekivala zaštita useva i rodna godina. Uostalom svako zna da se ovih strašila ptice gotovo uopšte i ne plaše).1 Što se tiĉe ritualnog kupanja krsta (kao i ikona), u nekim delovima Srbije, prema Ĉajkanoviću i Savatiju Grbiću, postoji obiĉaj da se na dan sv. Jovana ili Bogojavljanja (6. i 7. januara po starom kalendaru) kućne „ikone i krstovi odnesu na reku ili kladenac i malo operu od prašine i opet vrate na svoje mesto.“2 Prema istom autoru, toga dana se, pored kupanja krsta kupaju i ljudi, što je treba da predstavlja ostatak verovanja da su se prethodnih „nekrštenih“ dana oneĉistili prisustvom demonskih duhova koji su posećivali njihove domove.3 Ovaj obiĉaj nas svakako podseća i na dešavanja koja se odigravaju u Srbiji svake godine na Bogojavljanje, kada u vodu ledom okovanog Dunava (i drugih vodenih površina) skaĉe nekoliko desetina plivaĉa (mladića i devojaka) koji nastoje da prvi stignu do krsta koji je od strane pravoslavnih sveštenika spušten u vodu. Oĉigledno je da se ovaj obiĉaj obdrţava pod okriljem crkve i dalje, uprkos velikoj opasnosti da neki od uĉesnika (a pogotovo devojke) do kraja ţivota upropaste svoje zdravlje.
Svetitelj kao zaštitnik domaćinstva Na samome posletku, pre donošenja krajnjeg zakljuĉka ţelim da kaţem nekoliko reĉi i o „zaštitnicima srpskih domova, porodica i ognjišta“, tj. svetiteljima koji su u toj ulozi zamenili starinska boţanstva i mitske divinizirane pretke (po reĉima protoĊakona Lj. Rankovića). Profesor filozofskog fakulteta u Nišu, dr Veselin Ilić, slaţući se sa Ĉajkanovićevim zakljuĉcima izmeĊu ostalog kaţe: „U religijskoj kulturi Srba obredi koji prate kult pretka i koji se prireĊuju mitskom, diviniziranom Pretku, prema Ĉajkanoviću i drugim istraţivaĉima (S. Kulišić, S. Zeĉević, S. Trojanović) oĉuvali su se u slavljenju krsne slave, ali se u kulturi srpskog pravoslavlja mitski predak javlja preobraţen u liku hrišćanskog sveca, kao i u opštem prazniku mrtvih – Zadušnicama.“4 Prema Ĉajkanoviću, nakon godinu dana od smrti pokojnika, u kultu mrtvih, pomenuti srodnik biva heroiziran tj. biva uvršten u krug boţanskih predaka koji imaju ulogu zaštitnika familije i plemena. Ovom boţanskom mitskom pretku, zaštitniku, u toku proslave koja je njemu u slavu prireĊena (krsna slava), prinosi mu se hrana i piće (slavski kolaĉ, kuvano ţito, vino...) a od njega se, zauzvrat, oĉekuje zaštita i pomoć celokupnoj familiji u svim prilikama a posebno blagoslov plodnosti i materijalnog blagostanja.5
Na istom mestu. Ĉajkanović, knjiga prva, str. 382. 3 Navedeno delo, str. 385-386. 4 Veselin Ilić, Religija i kultura, Prosveta – Niš, 1995. god. str. 202-203. Naglasak moj. 5 Vidi: Ĉajkanović, knjiga peta, str. 123-132. 1
2
257
Zakljuĉak IzmeĊu ostalog, ono što se moţe primetiti i zakljuĉiti na osnovu svega prethodno iznetog jeste sledeće: - Krsna slava je izvorno paganski praznik namenjen oboţavanju boţanstava iz stare srpske vere; - Sveti Sava je pomenuta boţanstva zamenio hrišćanskim svetiteljima; - Celokupni ceremonijal kao i materijalni elementi koji se koriste ostali su potpuno identiĉni. Iako Lazar Milin u svojoj knjizi „Nauĉno opravdanje religije“ izraţava stav da, i pored toga što etnolozi nalaze vezu izmeĊu krsne slave i starinskog paganizma, pravoslavne Srbe to „ne treba ništa da se tiĉe, jer oni zapravo slave Hrista“1, ipak smatram da oni koji za sebe govore da „pravo slave“ Boga ne bi smeli da to ĉine na naĉin koji nije „prav“ tj. onako kako su njihovi preci proslavljali drevna boţanstva. Pošto je, posle svega iznetog, postalo jasno da su svi elementi ove proslave, koju većina Srba smatra veoma vaţnom hrišćanskom svetkovinom, zapravo u potpunosti nehrišćanski (ĉak i veoma prepoznatljivo okultistiĉki i demonistiĉki), nalazimo da je potpuno opravdano stanovište evanĊeoskih hrišćana koji, ţeleći da ugode svom Spasitelju, odbacuju obiĉaje koji Njemu nisu ugodni i u tom smislu upućuju i druge ljude da ih se ne pridrţavaju. Ono što preostaje svakom ĉitaocu ove knjige jeste da, u skladu sa upravo spoznatom istinom o ovoj proslavi, izabere da li ţeli da sluţi Gospodu na pravi naĉin, onako kako se to ĉinilo u apostolsko doba, ili pak u skladu sa mnogovekovnom tradicijom koja ni u ĉemu ne odgovara svetopisamskom otkrivenju.
1
Vidi: Lazar Milin, Nauĉno opravdanje religije, Apologetika, Crkva i sekte, knjiga 6. str. 435. Beograd 1986. god. (Izdanje: Romanov, Banja Luka, 2001.).
258
9. POŠTOVANJE SVETIH IKONA „Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluţiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe otaĉke na sinovima do trećega i do ĉetvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene; A ĉinim milost na tisućama onijeh koji me ljube i ĉuvaju zapovijesti moje.“ Druga knjiga Mojsijeva 20:4-6 „Hristos doĊe da nas izbavi svakoga poklonjenija i sluţbe tvari i dela ruk ĉeloveĉeskih, a oni te okreni te obrni, pak opet moraš se klanjati delu ruk ĉeloveĉeskih. I što je grĊe i gore: pišu svetoga Hristofora s pasjom glavom, moraš joj se klanjati. Obraz preblagoslovene Spasiteljeve matere sa tri ruke pišu! To što bi u naturi (saĉuvaj boţe!) ĉudovište bilo, tome se na ikoni moraš klanjati. Evo, braćo moja, dokle sujeverije i slepota moţe doći i stignuti!“1 Dositej Obradović Jedna od izraţenih praksi karakteristiĉnih za Istoĉno-pravoslavno hrišćanstvo jeste ikonoslikarstvo i poštovanje svetaĉkih izobraţenja (ikona). Kao što je to sluĉaj sa mnogim drugim pravoslavnim verovanjima, i ovo vezano za ikonopoštovanje je, u svetlu Svetog pisma, veoma lako prikazati kao biblijski nedozvoljeno i višestruko pogrešno. MeĊutim, teolozi Pravoslavne crkve, pod uticajem „svetog predanja“, smatraju da su upravo evanĊeoski hrišćani (koje nazivaju sektašima) ti koji greše zbog svog neprihvatanja ikona. Njihovo propovedanje u Srbiji i drugim tradicionalno pravoslavnim zemljama o tome da ikonopoštovanje nije biblijski utemeljeno, proglašava se veoma pogubnim uticajem kojeg protestanti vrše u odnosu na pravoslavne: „Negativni uticaj inoslavlja na pravoslavlje ovde je moţda najvidniji i najpogubniji. Protestanti, u svim svojim konfesionalnim varijantama i derivatima, prosto odbijaju svaki religiozni znaĉaj ikone, ona je kod njih na osnovu jedne pogrešne teološke duhovnosti uklonjena iz molitvenosti i bogosluţenja. Oni su u tom pogledu, kao i mnogom drugom, podlegli starim ikonološko-dogmatskim zabludama.“2 „Sekte, ĉija je osnovna karakteristika otkinutost od pravoslavlja kao autohtonog hrišćanstva, formalno vojuju protiv ikona na jedan perfidan, ponekad i brutalan, ali dosta efikasan naĉin, jer ima vernika koji zbog neobaveštenosti i slabog crkvenog obrazovanja podleţu njihovim veštim, premda uvek plitkim i banalnim antiikoniĉkim ishitrenostima. Sekte, kao i stari ikonoborci, nastoje da svoje negatorstvo teološki zasnuju. Uzimajući Bibliju za svoje propagandno polazište, sektanti, poriĉući Crkvu i svešteno predanje i time ostavši lišeni blagodati Svetog Duha, zloupotrebljavaju ovu
1 2
Dositej Obradović, Sabrana dela, str. 594-595. Boţidar Mijaĉ, Ikona sveta slika, Beograd 1997. str. 9. Naglasak moj.
259
svetu knjigu u antibiblijske svrhe. Dobija se utisak, zbog mahnitosti takve propagande, da je ikonolomstvo (ljuta borba protiv ikona) osnovna strast ĉitavog sektanstva.“1 Kao što smo upravo mogli da proĉitamo, protestantski (i evanĊeoski) hrišćani odnosno sektanti, koji su „podlegli starim ikonološko-dogmatskim zabludama“, upotrebljavaju Bibliju u „antibiblijske“ svrhe, to jest nemaju nikakvu jaku argumentaciju u svojim „uvek plitkim i banalnim antiikoniĉkim ishitrenostima“. Ipak, korak po korak, prilikom prouĉavanja ove teme a u vezi porekla, prirode i znaĉaja ikone, bez mnogo poteškoća doći ćemo do zakljuĉka da se radi o još jednoj izrazito protivbiblijskoj doktrini i praksi. Ovu temu ćemo razmatrati kako u ovom tako i u poglavlju o Vaseljenskim saborima (u delu o Sedmom vaseljenskom saboru).
POŠTOVANJE IKONA U PRAVOSLAVLJU Da bi jedna pedantno saĉinjena religiozna slika postala ikonom, mora da proĊe kroz ĉin sveštenog imenovanja tj. osvećenja. To znaĉi da se ne moţe svako umetniĉko delo nazvati ikonom, ma koliko bilo sliĉno originalnoj ikoni ili liku kojeg predstavlja. TakoĊe, ni likovi izobraţeni na zidovima crkava (freske) ne poseduju ikoniĉnost, te im stoga ne treba iskazivati poštovanje kakvo „zasluţuju“ osvećene slike: „Za ikoniĉnost ikone neophodno je, kao što već znamo, svešteno imenovanje koje jeste osvećenje. (...) Lik, kao takav, saodnosan je prvoliku i njime se sveti. On poseduje izvesnu prirodnu silu lika zahvaljujući ovom njegovom odnosu prema prvoliku. Takvu silu sa osobenom jasnoćom poseduju sveštena izobraţenja hramovnog zidnog slikarstva koja nemaju znaĉenje ikona i kojima se u njihovom svojstvu ne poklanjamo (postavljanjem sveća ili celivanjem. (...) I zato moramo kazati da nema svako izobraţenje i da nema svaka ikona silu ikoniĉnosti, već samo osvećena, i zato je nemoguće neosvećenoj ikoni ukazivati ikoniĉko poštovanje.“2 Ipak, prema Sergiju Bulgakovu, ma kako visoko ocenjivali znaĉenja ikone, njeno znaĉenje je ograniĉeno. Ona sluţi za molitveni susret sa boţanstvom. MeĊutim, „pri tome se takav susret upravo kroz posredovanje ikone uopšte ne pojavljuje kao neophodan uslov molitve, već samo pomoćno sredstvo, bez koga se takoĊe moţe moliti.“3 Dakle, sama ikona sluţi kao pomoćno sredstvo za molitvu, iako je sasvim moguće moliti se i bez nje. Uostalom, kao što ćemo uvideti kasnije, rani hrišćani su se u prvim vekovima hrišćanstva sasvim dobro molili i bez ikona, što nam dakako dokazuje da one uopšte nisu neophodne za dobru komunikaciju sa Gospodom. Prema odlukama Sedmog vaseljenskog sabora (VIII vek n. e.) u crkvi je dozvoljeno saĉinjavanje Hristovih ikona, ikona Bogorodice, anĊela i svih svetitelja. Prema Bulgakovu, iako se o ikoni Svete Trojice nije odluĉivalo na pomenutom saboru, niti se predviĊalo njeno saĉinjavanje, Pravoslavna crkva je ozakonila i njeno postojanje. Na ikoni boţanske Trojice, izobraţavaju se Bog Otac, Sin i Sveti duh, i to na dva naĉina. Jedan je prikaz u vidu trojice anĊela koji su se javili Avraamu u mamrijskoj ravnici (1. Mojs. 18. gl.), sa time da se lik Boga Oca predstavlja anĊelom koji se nalazi u sredini. Sa druge strane, boţanska Trojica se mogu predstaviti i na ikoni na kojoj Otac ima Navedeno delo, str. 12, 13. Naglasak moj. Sergije Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, Beograd 1998. str. 76-77. Naglasak moj. 3 Navedeno delo, str. 82. Naglasak moj. 1
2
260
obliĉje starca, Sin obliĉje mladog ĉoveka a Sveti Duh goluba (na ikoni koja prikazuje silazak Svetog Duha na apostole, ova boţanska liĉnost se izobraţava u vidu plamenih jezika.).1 Iako se zapravo, klanjajući se pred ikonom pravoslavni klanjaju samom Bogu, što ćemo jasno uvideti u narednom citiranom tekstu, oci Sedmog vaseljenskog sabora su, ţeleći da do kraja izbegnu optuţbe za idolopoklonstvo, napravili i odreĊenu razliku izmeĊu njih: „Osvećena ikona Hrista za nas je sam Hristos u liku svome, sliĉno tome kao što On za nas prisustvuje i u Imenu svome. Ikona je mesto javljanja Hristovog, našeg molitvenog susreta sa Njim. Moleći se pred ikonom, mi se neposredno molimo Njemu; celivajući je, Njega celivamo; klanjajući joj se, Njemu se poklanjamo.“2 Ono što je, dakle, vaţno istaći jeste da pravoslavna teologija razlikuje dve vrste poklonjenja, tj. jedno koje se ĉini pred samim boţanstvom a drugo koje se odnosi na poklonjenje pred ikonama. Kao dogmatiĉki termini, ovde su upotrebljeni izrazi: „latreia“ (sluţenje) u odnosu na Boga i „proskunesis“ (poštovano poklonjenje) u odnosu na ikone. Više detalja o tome na koji su naĉin donete pomenute odluke na Sedmom vaseljenskom saboru, prouĉićemo u posebnom poglavlju o Vaseljenskim saborima. No, sada je veoma vaţno da se pozabavimo pitanjem na koji naĉin istoĉno tradicionalno hrišćanstvo na osnovu Svetog pisma opravdava ikonoslikarstvo i ikonopoštovanje? Objašnjenja poput onih koja sam već naveo, da ikone sluţe kao pomoćno sredstvo za molitvu mogu da budu na oko prihvatljive, ali je veliko pitanje da li iza njih stoji ĉvrst biblijski temelj? U nastavku poglavlja sagledaćemo odgovor na ovo pitanje i izvesti pravilan biblijski zakljuĉak.
Pravoslavno objašnjenje druge Boţije zapovesti Pravoslavna crkva poseduje verovanje o ikonama koje proizilazi iz specifiĉnog tumaĉenja druge Boţije zapovesti, kao i ostalih starozavetnih i novozavetnih dogaĊaja koji daju opravdanje i, šta više, preporuĉuju praksu oslikavanja i poštovanja ikona. Naime, prilikom osvećenja, tj. sveštenog imenovanja ikone, kojim se potvrĊuje njena istovetnost sa prvolikom (osobom izobraţenoj na njoj), ĉime ona postaje mesto blagodatnog prisustva svetitelja ĉijim je imenom nazvana3, naglašava se sledeće: „Na molitvi na poĉetku obreda, u obraćanju Bogu, naglašava se da je Bog zabranom slika mislio samo na zabranu izrade kumira, idola. ‘Ti si svojom zapovjedi zabranio da se izraĊuju slike i prilike, koje se ne sviĊaju Tebi, pravome Bogu, da bi se njima molili kao Gospodinu i njima sluţili.’ Poslije ove tvrdnje još se emfatiĉnije upućuje na to da je sam Bog zapovjedio ‘da se trebaju izraĊivati slike kojima se neće veliĉati ime tuĊih, krivih i nepostojećih bogova, nego Tvoje ime, ime jedinog istinitog Boga, najsvetijeg i najuzvišenijeg meĊu svim imenima’.“4 Vidi: navedeno delo str. 84-85. Isto, str. 80. 3 U skladu sa pravoslavnim uĉenjem koje glasi da su umrli svetitelji zapravo ţivi, te da oni mogu posredovati pred Bogom za one koji su još uvek na zemlji, pošto ĉuju njihove molitve, Istoĉna crkva veruje u prisutnost svetitelja u svojoj ikoni. 4 Ernst Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 15-16. Naglasak moj. Protoprezviter Boţidar Mijaĉ u svojoj knjizi „Ikona sveta slika“ izmeĊu ostalog kaţe: „Sliĉno je sa starozavetnim zabranama ikonopisa, gde se previĊa 1
2
261
Lazar Milin nam dodatno objašnjava na koji je naĉin Bog zapovedio izraĊivanje ikona i njihovu upotrebu u bogosluţenju: „Ne samo što pravljenje ikona nije zabranjeno, nego u Bibliji postoji direktna Boţja naredba da se prave kipovi i ikone za potrebe bogosluţenja! Bog ĉak pokazuje Mojsiju sliku kako to treba da izgleda! „I Gospod reĉe Mojsiju govoreći: Reci sinovima Izrailjevim...neka mi naĉine svetinju, da meĊu njima nastavam; kao što ću ti pokazati sliku od šatora i od svijeh stvari njegovijeh. Neka naĉine kovĉeg od drveta sitima...i pokuj ga ĉistim zlatom... I naĉini poklopac od ĉistoga zlata... I naĉini dva heruvima zlatna... jednoga na jednom kraju a drugoga na drugom kraju na zaklopcu... tu ću se sastajati s tobom i govoriću ti ozgo sa zaklopca izmeĊu dva heruvima koji će biti na kovĉegu“. (2. Mojs. 25, 1-22). „I naĉini zavjes od porfire i od skerleta i od crvca i od tankoga platna uzvedenoga, i po njemu neka budu izvezeni heruvimi.“ (2. Mojs. 26, 31). Dakle, pravljenje religioznih slika za bogosluţbene potrebe ne samo što Bog ne zabranjuje, nego baš naprotiv – nareĊuje!“1 Dakle, prema uĉenju pravoslavnih, Bog koji je (drugom zapovešću) zabranio izradu likova i njihovu upotrebu u bogosluţenju - predstavlja prvog ikonoslikara2, a smatra se i da se Njegova zapovest odnosila samo na saĉinjavanje predstava paganskih boţanstava (iako takav zakljuĉak nikako nije izvodljiv iz same zapovesti koja je mnogo šira u svome znaĉenju, kao što ćemo se uveriti kasnije). Bulgakov je u svome delu još objasnio da je zapovest data Mojsiju, u vezi izrade heruvima u šatoru od sastanka, zapravo predstavljala i samo ukidanje druge Boţije zapovesti i opšteg pravila zabrane pravljenja likova „pridajući mu samim tim tek uslovno-pedagoški znaĉaj.“3 U nastavku našeg prouĉavanja podrobnije ćemo razmotriti napred navedene tvrdnje pravoslavnih i uporediti ih sa biblijskim otkrivenjem.
UĈENJE SVETOG PISMA I IKONOPOŠTOVANJE Druga Boţija zapovest, koju sam citirao na samom poĉetku ovog poglavlja, ukoliko se paţljivo proĉita, ni u kom sluĉaju ne moţe biti protumaĉena na onaj naĉin kako to ĉine bogoslovi Pravoslavne crkve. Iako Izrailjci, u vreme kada im je Mojsije sa gore Sinaja doneo deset zapovesti, nisu poznavali nešto što mi danas nazivamo ikonama hrišćanskih svetitelja, već samo kipove i slike egipatskih boţanstava (koja su predstavljana u liku ljudi, ţivotinja ili polu-ljudi, polu-ţivotinja), Gospod ovom zapovešću nije zabranio samo njihovo izobraţavanje i poštovanje. Zapovest se, kao što je više nego oĉigledno, odnosila na sva stvorenja koja su naseljavala nebeska prostranstva (anĊeoska bića), zemlju (sav ţivi i neţivi svet) i vodu. Iznad svega, ova zapovest se odnosila na samog Gospoda (Jahvea) Boga, koji od strane svoga naroda nije smeo da bude slavljen, poput paganskih bogova, kroz saĉinjavanje vizuelnih likova i poklonjenja njima. Mojsije je ovim reĉima preneo Gospodnju poruku: ĉinjenica da su ove zabrane, kao i mnoge druge u Starom zavetu privremenog znaĉenja, upravljene na ĉuvanje Jevreja od poklonjenja laţnim bogovima, kumirima, a da ne vaţe za hrišćane koji su Hristovim iskupljenjem osloboĊeni idolatrije.“ str. 68-69. Naglasak moj. 1 Lazar Milin, Crkva i sekte, str. 343-345. Naglasak moj. 2 Vidi kod: Benz, str. 16. 3 Vidi kod: Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 9.
262
„A sada, Izrailju, ĉuj uredbe i zakone, koje vas uĉim da tvorite (...) ništa ne dodajte k rijeĉi koju vam ja zapovijedam, niti oduzmite od nje, da biste saĉuvali zapovijesti Gospoda Boga svojega koje vam ja zapovijedam. (...) I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od rijeĉi ĉuste, ali osim glasa lika ne vidjeste; (...) Zato ĉuvajte dobro duše svoje; jer ne vidjeste nikakoga lika u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja, da se ne biste pokvarili i naĉinili sebi lik rezan ili kaku god sliku od ĉovjeka ili od ţene...“1 Pomenuto znaĉenje druge zapovesti izreĉeno je tako da ostane veĉna uredba svakom iskrenom bogosluţitelju u svim vremenima. Bog je, poput svoje Reĉi, apsolutno nepromenljiv. MeĊutim, nasuprot jasnoj objavi Boţije Reĉi, da izmeĊu ostalog i druga Boţija zapovest mora biti poštovana doslovno u svim generacijama iskrenih Boţijih vernika, tradicionalna Istoĉna (kao i Zapadna) crkva je promenila njeno znaĉenje iz razloga njenog pogrešnog razumevanja. To pogrešno razumevanje je proisteklo, kao što moţemo da pretpostavimo, zbog upliva nehrišćanske filozofske misli u sistem hrišćanskog bogoslovlja u prvim vekovima posle Hrista. Dokaze za ovakav pogrešan razvoj hrišćanske misli koji je presudno uticao na zaĉetke ikonoslikarstva i ikonopoštovanja nalazimo i kod samih pravoslavnih autora. Naime, kao što ćemo se uveriti iz navoda koji slede, grĉka filozofska misao jeste glavni „krivac“ za poĉetak poštovanja ikona kao i same ideje da ikona moţe predstavljati mesto blagodatnog prisustva osobe koja je na njoj predstavljena. TakoĊe, ista ta filozofija je odgovorna i za ideju da se molitvom, poklonjenjem i celivanjem ikone zapravo vrši poklonjenje pred osobom koja je oslikana, odnosno, u krajnjem sluĉaju pred samim boţanskim bićem. Evo nekih priznanja koja su, po ovom pitanju, došla od strane pravoslavnih autora: „U istoriji ikonopoštovanja mi stojimo pre svega pred tom osnovnom ĉinjenicom, da se ikona prvi put pojavljuje u paganstvu. Sav paganski svet pun je ikona i ikonopoštovanja.“2 „Sliĉno kao što je u svojim najvišim dostignućima grĉka filosofija javila hrišćanstvo pre Hrista, a na toj osnovi postala i prirodni jezik hrišćanskog otkrivenja i bogoslovlja, isto tako je i otkrivenje antiĉke umetnosti u ikonografiji bilo u izvesnom, mada i ograniĉenom, smislu hrišćanstvo pre Hrista i neosporno se pojavljuje kao prototip hrišćanske ikone (...) i, kao nešto što se samo po sebi razume, hrišćanska crkva koja je, naravno, izmenila sadrţaj ikoniĉkih izobraţenja, ali je usvojila sam princip ikone. Most koji spaja pagansku izradu ikona sa hrišćanskom jeste umetnost. (...) Ujedno s ovim, idealni likovi ĉiste ĉoveĉnosti, koji su bili potrebni i za hrišćansku ikonu, bili su naĊeni još u paganskoj umetnosti. To ne znaĉi, razume se, da je te likove hrišćanska ikonografija naprosto ponavljala – ona je utisnula na njih svoj vlastiti peĉat. Ipak, ovo ne umanjuje ĉinjenicu da je paganska ikonografija, tako reći, prirodni stari zavet za hrišćansku, sliĉno kao što se kao isti takav stari zavet javlja paganska filosofija za hrišćansko bogoslovlje.“3 Ono što je još veoma bitno istaći jeste i pronalaţenje priznanja pravoslavnih da teologija ikone ne proizilazi iz Svetog pisma već iz hrišćanstvu stranog
5. Mojsijeva 4:1-2, 12, 15-16. Naglasak moj. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 6. 3 Navedeno delo, str. 8. Naglasak moj. 1
2
263
neoplatonistiĉkog grĉkog uĉenja. Evo šta o ovome moţemo da proĉitamo u literaturi vrsnih poznavalaca pravoslavne teologije: „Drugi prigovor protivnika slika, kojim se isticalo da štovanje slika oduzima Bogu duţno poštovanje, branitelji ikona su pobijali drugaĉijim shvaćanjem slika. Ovo se shvaćanje razvilo iz neoplatonskog mišljenja o slici: ‘Mi ne dajemo ikonama boţanska svojstva, nego znamo da se ĉast koja se iskazuje slikama uzdiţe do njenog pralika’. Nije slika kao takva predmet i primalac molitve, nego praslika, koja se u njoj ‘pojavljuje’.“1 „Obiĉno se svi slaţu da je teološka odbrana sv. Ikona, naroĉito odbrana sv. Teodora i pre njega sv. Jovana Damaskina, zasnovana na neoplatonistiĉkim pretpostavkama. Ĉitava koncepcija „prauzora“ i „slike“ (koja upućuje na niţi nivo) bila je platonistiĉka. U celini uzeto, ovo gledište je bilo ispravno. (...) U ovom trenutku ne tiĉe nas se uĉenje ikonofila. Dozvolimo da je ono bilo platonistiĉko ili barem proplatonistiĉko. (...) Ikonopoštovatelji su zasigurno bili platoniĉari.“2 Kada dakle znamo da je hrišćansko (ĉitaj: pravoslavno i rimokatoliĉko) ikonoslikarstvo i ikonopoštovanje za svoj stari zavet umesto Svetog pisma, Hristovog uĉenja i ranohrišćanske prakse imalo grĉku filozofiju i religiju, onda i ne ĉudi što se u pravoslavnim crkvama, u prednjem delu hrama, mogu da naĊu i oslikane freske „hrišćana pre Hrista“, paganskih filozofa Sokrata, Platona, Aristotela, Ptolomeja, Sibila i ostalih3, koji su znatno doprineli ovakvom otpadnuću tzv. hrišćanstva od svetopisamske boţanske istine. Ĉinjenicu da ikonopoštovanje ne vodi svoje poreklo iz Biblije, dokazaćemo i sledećim prouĉavanjem, koje se odnosi na svrhu izraĊivanja i postavljenja heruvimskih likova u starozavetnom šatoru od sastanka.
Heruvimi u šatoru od sastanka i jerusalimskom hramu Koja je bila svrha saĉinjavanja dvodimenzionalnih i trodimenzionalnih heruvimskih predstava (vezenih likova na zavesama i zlatnih kipova) u bogosluţbenim objektima Staroga zaveta? Da li je Bog odista ukinuo zapovest koju je dao nešto ranije, i šta više zapovedio saĉinjavanje likova i slika pred kojima bi se vršili verski obredi? Evo šta o ovome kaţe Sergije Bulgakov, a sa ĉime bi mogli da se sloţe i evanĊeoski hrišćani: „Ovo izobraţenje dvaju heruvima, na koje se obiĉno i pozivaju apologeti ikonopoštovanja protiv judaizmu sklonih ikonoboraca, koji insistiraju na slovu druge zapovesti, naravno, već se pojavljuje kao principijelno priznanje, kako prava i mogućnosti religiozne umetnosti, tako i izobrazivosti duhovnog sveta sredstvima ove potonje i u njenim likovima, mada je ono pedagoški i ograniĉeno po koliĉini. Sem
Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 16. Naglasak moj. Ova izjava pravoslavnog autora dakako dokazuje da ideja o iskazivanju poštovanja svetiteljima posredstvom ikona kao i molitvama pred njima ne moţe da se pronaĊe na stranicama Svetog pisma niti moţe da se potvrdi duhom Hristovog uĉenja. Sa druge strane shvatamo da je ova ideja prihvaćena iz ideologije koja predstavlja „Stari zavet“ za pravoslavno bogoslovlje, a to je grĉka filozofija i religija. 2 Georgije Florovski; Hrišćanstvo i kultura, Logos Ortodos, Beograd 1995. str. 99, 101. Naglasak moj. 3 Vidi kod: Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje str. 97. 1
264
toga, treba priznati da ovde dopuštenje ikona anĊela još nije znaĉilo ikonopoštovanje.“1 Kao što ćemo uvideti nešto kasnije, shodno priznanju ovog pravoslavnog bogoslova, anĊeoski likovi u starozavetnim svetinjama nisu nipošto sluţili da bi bilo ko od tadašnjih vernika (a u njih su mogli da ulaze samo sveštenici dok je narod ostajao napolju) klanjajući se pred njima poštovao anĊele, palio pred njima sveće ili kadio tamjanom2 (kao što je to sluĉaj u ikonopoštovanju u Istoĉnoj crkvi). Izvezeni i zlatom obloţeni heruvimski likovi imali su samo simboliĉko-ilustrativni znaĉaj, onaj koji je trebao da doĉara sliku skrivene duhovne stvarnosti. Današnji evanĊeoski protestanti imaju takoĊe izraţenu praksu da u svom literarnom izdavaštvu upotrebljavaju likovne ilustracije vezane za razliĉite biblijske dogaĊaje. No, evanĊeoski hrišćani se takvim predstavama ne klanjaju niti im sluţe na bilo koji naĉin, a ne poseduju ni verovanje da su oslikane osobe uistinu prisutne u svojim izobraţenjima. Oni smatraju da Bog drugom zapovešću Dekaloga nije zabranio saĉinjavanje likovnih umetniĉkih simbola i ilustracija koje bi upućivale na postojanje duhovnog sveta (što dokazuje i Gospodnja zapovest o saĉinjavanju likova ovih heruvima). Ono što je Gospod uistinu zabranio ovom zapovešću jeste „klanjanje i sluţenje“3 pred likovima koji su saĉinjeni radi vršenja razliĉitih religijskih obreda, kao što je iz zapovesti jasno uoĉljivo. Zapravo, kada bi se ova Boţija zapovest odnosila na opštu zabranu izrade likova svega što je On stvorio, to bi znaĉilo i zabranu likovne umetnosti (oslikavanja ţive i mrtve prirode), izrade fotografija, pravljenja igranih, dokumentarnih i crtanih filmova itd, što svakako nije sluĉaj. Bulgakov još dodaje da, na pitanje zašto je i u kom smislu Stari zavet
Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 10. Naglasak moj. Ipak, ne ţele svi pravoslavni autori da priznaju da starozavetni propisi o izradi heruvimskih likova kao i ostalih simbola ne pruţaju potporu ikonopoštovanju koje se praktikuje u okviru Pravoslavlja. Evo na koji naĉin Justin Popović dovodi u vezu Boţije zapovesti (koje su odreĊivale naĉin starozavetnog bogosluţenja) i vekovnu praksu u pravoslavnim crkvama: „Molitveno poštovanje svetih ikona je ne samo u saglasnosti sa Boţanskim Otkrivenjem nego i proistiĉe iz njega kao svog prvobitnog izvora. (...) Poboţno kaĊenje pred svetim ikonama zasnovano je na neposrednoj zapovesti Boţjoj Aaronu, da namesti zlatni oltar kadioni pred kovĉegom zaveta i da svako jutro kadom miomirisnim kadi kovĉeg zaveta i heruvime na njemu, kao i zavesu pred kovĉegom zaveta na kojoj su bili izvezeni heruvimi. Ujedno sa zapovešću o kaĊenju Gospod je dao zapovest i o paljenju sveća pred svetim ikonama.“ Dogmatika Pravoslavne crkve III, Valjevo 2004, str. 686-687.U upravo navedenom citatu iz Dogmatike susreli smo se sa tvrdnjom da je Gospod naredio kaĊenje i paljenje sveća pred ikonama anĊela (heruvima) u šatoru od sastanka. Iako je ova izjava donekle taĉna, ona zahteva dodatno objašnjenje. Naime, kao što sam to spomenuo u poglavlju o svetim tajnama (sveta tajna sveštenstva) ĉitav starozavetni bogosluţbeni sistem je imao znaĉaj simbola duhovne stvarnosti otkrivene u Hristu. Sedmokraki zlatni svećnjak na kome su od veĉeri do jutra goreli upaljeni ţišci (2. Mojs. 25:31, 37) simbolizovao je svetlost koja dolazi od „sedam vatrenih buktinja“ koje gore pred Boţijim prestolom na nebesima (a koje simbolizuju Svetoga Duha; vidi u: Otk. 1:4; 4:5). Zlatni kadioni ţrtvenik, sa koga se podizao dim tamjana pred hramovnom zavesom (2. Mojs. 40:26-27), predstavljao je molitve Boţijeg naroda (vidi u: Otk. 8:3-4). U svakom sluĉaju, upaljeni svećnjak kao i dim tamjana nisu se prinosili od strane sveštenika kao znak poštovanja prema anĊeoskim bićima, već prema preuzvišenom Gospodu Bogu (pred kojim serafimi i heruvimi zaklanjaju svoje lice i oĉi – smatrajući sebe nedostojnim gledanja preuzvišene Boţije slave; Isaija 6:1-4). 3 Vidi opet: 2. Mojs. 20:5. 1
2
265
dopuštao izobraţenje anĊela, obiĉno nema odgovora u bogoslovskom uĉenju o ikonama ni kod njihovih branilaca niti pak kod njihovih protivnika.1 U nastavku poglavlja ćemo baciti pogled na starozavetne tekstove koji imaju direktne veze sa, nekima nejasnom, Gospodnjom naredbom o postavljanju likova heruvima u šator od sastanka (i kasnije u hram u Jerusalimu).
Slika nebeske stvarnosti Velika biblijska istina se nalazi u izreci da je „Novi zavet u Starom sakriven a Stari zavet u Novom otkriven“. Mnoga proroĉanstva, kao i duboko duhovno znaĉenje verskih obreda, praznika i simbolizma Starog zaveta, našla su svoje ispunjenje u Hristu i novozavetnoj stvarnosti. Evo nekih tekstova koji govore o ovoj simbolici: „I neka heruvimi rašire krila u vis da zaklanjaju krilima zaklopac, i neka budu licem okrenuti jedan drugom, prema zaklopcu neka su okrenuta lica heruvimima. I metnućeš zaklopac ozgo na kovĉeg, a u kovĉeg ćeš metnuti svjedoĉanstvo, koje ću ti dati. I tu ću se sastajati s tobom i govoriću ti ozgo sa zaklopca izmeĊu dva heruvima, koji će biti na kovĉegu od svjedoĉanstva, sve što ću ti zapovijedati za sinove Izrailjeve.“2 „I kaza Gospod Mojsiju: reci Aronu bratu svojemu da ne ulazi u svako doba u svetinju za zavjes pred zaklopac koji je na kovĉegu, da ne pogine, jer ću se u oblaku nad zaklopcem javljati.“3 „I kad Mojsije ulaţaše u šator od sastanka da govori pred Bogom, tada ĉujaše glas gdje mu govori sa zaklopca što bješe na kovĉegu od svjedoĉanstva izmeĊu dva heruvima; i govoraše mu.“4 „Tada oblak pokri šator od sastanka, i napuni se šator slave Gospodnje. I ne mogaše Mojsije ući u šator od sastanka, jer bješe na njemu oblak, i slave Gospodnje bješe pun šator.“5 „A car Solomun i sav zbor Izrailjev, koji se sabra k njemu, prinesoše s njim pred kovĉegom ovaca i goveda toliko da se ne mogaše ni izbrojiti ni proraĉunati od mnoštva. I unesoše sveštenici kovĉeg zavjeta Gospodnjega na njegovo mjesto, u unutrašnji dom, u svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima. (...) A kad sveštenici izidoše iz svetinje, oblak napuni dom Gospodnji, te ne mogahu sveštenici stajati da sluţe od oblaka; jer se slave Gospodnje napuni dom Gospodnji.“6 Prema upravo citiranim navodima iz Starog zaveta, šator od sastanka, a kasnije i jerusalimski hram, trebali su da budu mesto Boţijeg sastajanja sa ljudima, tj. sa sveštenicima koji su bili narodni predstavnici i „posrednici“. Svetinja nad svetinjama u kojoj je bio smešten zavetni kovĉeg sa deset zapovesti, bila je mesto posebnog blagodatnog Gospodnjeg prisustva. Oblak Njegove slave koji se pojavljivao na poklopcu kovĉega, izmeĊu dva heruvima, bio je dokaz Njegove prisutnosti meĊu svojim narodom. Upravo na to mesto (na poklopac zlatnog kovĉega) prvosveštenik je, Vidi kod: Bulgakov, str. 10. 2. Mojs. 24:20-22. Naglasak moj. 3 3. Mojs. 16:2. Naglasak moj. 4 4. Mojs. 7:89. Naglasak moj. 5 2. Mojs. 40:34-35. 6 1. Carevima 8:5-6, 10-11. Naglasak moj. 1
2
266
jedanput u godini, prinosio krv nevinih ţivotinja koje su bile zaklane kao ţrtve za grehe celokupnog naroda. Na ovaj simboliĉan naĉin, starozavetni prvosveštenik je, kao praslika Spasitelja Isusa Hrista, prinosio krv zameniĉke ţrtve za otkup greha u samo Gospodnje prisustvo (tj. pred Boţiji presto na nebesima). Prorok Isaija je ovako pisao o svom nebeskom viĊenju kojeg je imao u jerusalimskom hramu: „...vidjeh Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i izdignutu, i skut mu ispunjavaše crkvu. Serafimi stajahu više njega. Svaki ih imaše šest krila: dvjema zaklanjaše lice svoje i dvjema zaklanjaše noge svoje, a dvjema lećaše. I vikahu jedan drugome govoreći: svet, svet, svet je Gospod nad vojskama, puna je zemlja slave njegove. I zadrmaše se pragovi na vratima od glasa kojim vikahu, i dom se napuni dima.“1 Iz viĊenja ovog proroka jasno sagledavamo realnost duhovnog sveta, koji je simboliĉki prikazan predmetima koji su se nalazili u svetinji nad svetinjama. Gospodnji presto na nebesima okruţuju uzvišena anĊeoska bića koja bez prestanka proslavljaju Stvoritelja. Iz razloga što je šator od sastanka trebao da predstavlja sliku nebeskog prostora kao i trećeg neba gde se nalazi Gospodnji slavni presto (2. Kor. 12:2-4; 1. Timoteju 6:16), heruvimi izvezeni na zavesama kao i oni u svetinji nad svetinjama, trebali su da doĉaraju zemaljskim stanovnicima anĊeosku prisutnost u nebeskim prostranstvima kao i pred samim mestom na kome Gospod uzvišeno stoluje. Posve je jasno da likovi heruvima u jevrejskom bogosluţbenom hramu nisu postavljeni da bi se pred njima sveštenici molili, klanjali, kadili im i ĉinili druge verske obrede (što jasno proizilazi iz biblijskih tekstova kao i starozavetne bogosluţbene prakse). Poistovećivanje anĊeoskih predstava iz starozavetnog vremena, sa ikonama koje postoje u Istoĉnoj crkvi je nemoguće, iz prostog razloga njihove potpuno razliĉite namene.2 Pre nego što uvidimo šta o stvarnim poĉecima ikonoslikarstva i ikonopoštovanja moţemo da saznamo iz crkvene istorije, koja će nam još jedanput potvrditi ispravnost stavova koje po ovom pitanju zastupaju evanĊeoski hrišćani, ţelim da se ukratko upoznamo sa uĉenjem pravoslavnog svetog predanja.
Kazivanje svetog predanja „Crkva uĉi da ikonografija, slikanje ikona, postoji od samog poĉetka hrišćanstva, jer je ona, kao što ćemo kasnije podrobnije izneti, direktni izraz Ovaploćenja. Ikonografija, u tom smislu, odgovara otkrivenju, koje nije samo otkrivenje Reĉi Boţije, nego i Slike Boţje (Flb. 2, 6-7; Gal. 3, 24; 3, 25; 4, 3). Starozavetna formalna „zabrana“ slikanja oznaĉava prazninu koja će biti ispunjena svetim likovima Novog Zaveta. Ovome, kao potvrda i ilustracija, dobro sluţi liturgijska crkvena tradicija o tzv. „nerukotvorenim ikonama“, tj. takvim koje su se same naslikale ili ih je naslikao onaj ĉiji lik nose. Takva je na primer ikona Hristova koju je sam Hristos dao time što je za cara Avgara na ubrusu ĉudom otisnuo Svoj lik. Ovim ikonama se istiĉe paralelizam postojanja crkve i ikonografije – Crkva nije nikad
1 2
Knj. proroka Isaije 6:1-4. O tome šta je zapravo simboliĉki prestavljao šator od sastanka i sluţba starozavetnog sveštenstva bilo je više reĉi u poglavlju „Sedam svetih tajni“, u celini: „Sveta tajna sveštenstva“.
267
bila bez ikona: ĉim je poĉela da propoveda poĉela je i da slika. Već je Sveti apostol Luka, koji je bio slikar, po predanju naslikao likove Hrista i Bogorodice.“1 „Ikone su u crkvenoj upotrebi od samog poĉetka hrišćanstva. Prva ikona sa likom Gospoda Isusa Hrista, po crkvenom predanju, postala je na ĉudesan naĉin. Edeski car Avgar ĉuo je bio za Hrista, njegovu nauku i ĉuda koja je ĉinio. Zaţeleo je da vidi slavnog Ĉudotvorca, ali zbog teške bolesti to mu nije bilo moguće. Zato on pozove Gospoda k sebi, ali Gospod, zauzet izvršenjem svoga iskupiteljskog plana meĊu Jevrejima u Palestini, nije prihvatio poziv. Tada Avgar naĊe ţivopisca i uputi ga ka Isusu sa zadatkom da na platnu izradi lik njegov i donese mu. Ţivopisac ode, naĊe Isusa i poĉne da kopira lik Njegov, ali u tome nije uspeo. Lice Gospoda Isusa svakog trenutka menjalo se i nije se dalo verno na platnu reprodukovati. Da uteši oţalošćenog ţivopisca i njegovog pošiljaoca, Gospod uzme ĉist ubrus, otre njime svoje boţansko lice, i tom prilikom na ubrusu ostane lik Njegov. Taj ubrus, sa nerukotvorenim likom Hristovim na njemu, ţivopisac odnese caru Avgaru, koji ga sa radošću primi, celiva i isceli se od opake boljke. Hrišćansko predanje zna za još jedan nerukotvoreni lik Gospoda Isusa, koji je postao na isti naĉin, samo u drugim okolnostima. Kad su Gospoda, posle Pilatove osude, vodili na Golgotu radi raspeća, On je usput, pod teretom teškog krsta i iscrpljenosti usled predhodnih muĉenja u tamnici, posrtao i padao, a niz Njegovo boţansko lice, izranavljeno od bijenja i trnovog venca, slivale su se kaplje krvi i znoja. Jedna od ţena, koja se zatekla na ulici i posmatrala tuţnu povorku, saţali se i pruţi Gospodu ĉist ubrus da obriše svoje lice. Njeno saţaljenje Gospod je nagradio time, što je na ubrusu ostao lik Njegov. Ta ţena po predanju zvala se Veronika. A najstariju ikonu presvete Majke Boţje, opet prema crkvenom predanju, izradio je sveti apostol i evanĊelist Luka. Ona je tu ikonu odobrila i blagoslovila. Crkveno predanje kazuje da je sveti Luka izradio još tri ikone presvete Majke Boţije i da se jedna od njih nalazi u našem manastiru Hilandaru u Svetoj Gori. Nju je sveti Sava našao na svojim putovanjima po istoku, otkupio je i doneo u Hilandar.“2 Iz upravo citiranih navoda iz pravoslavne literature, mogli smo jasno da uoĉimo da se uĉenje Istoĉne crkve, da su ikone postojale od samoga poĉetka hrišćanstva, zasniva iskljuĉivo na predanju. Podaci o nastanku prvih ikona u prvom veku nove ere, još za ţivota Hrista i apostola, ne mogu se naći nigde u bogonadahnutom biblijskom izveštaju. Šta više, ove svetopredanjske pripovesti dodeljuju samom Hristu ulogu prvog novozavetnog ikonoslikara, koji je tim svojim delom, što je oĉevidno u sluĉaju edeskog cara Avgara, uveo ikonopoštovanje (pošto se Avgar poklonio i celivao nerukotvoreni lik) i to upravo onakvo kakvo danas postoji u Pravoslavlju. Isto tako, kao što smo videli, i evanĊelist Luka se proglašava ikonoslikarem, ĉije je ikone blagoslovila presveta Bogorodica, iako nikako nije jasno zašto onda Luka nije nešto o tome napisao u knjizi Dela apostolskih? Ukoliko bi ova pripovest o Luki kao ikonoslikaru bila istinita, onda on nipošto ne bi propustio da to i perom zabeleţi i tako svekolikom hrišćanstvu, još od najranijih vremena, stavi do znanja da se, uprkos starozavetnoj zabrani, u Crkvi uvodi ikonopoštovanje. Ipak, ovakve zamisli ostaju u domenu puke teorije, iz prostog razloga što je druga Boţija zapovest, o zabrani
1 2
Boţidar Mijaĉ, Ikona sveta slika, str. 18-19. Naglasak moj. Ţivan M. Marinković, Najbolji vaspitaĉ, str. 65-66. Naglasak moj.
268
izraĊivanja radi poklonjenja bilo kakvim likovima, koje su se Jevreji u Hristovo vreme ĉvrsto drţali, bila deo celokupnog Boţijeg zakona. Hristos je naime, za sebe rekao: „Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim. Jer zaista vam kaţem, dok ne proĊe nebo i zemlja, neće ni jedno iota ili jedna crtica od zakona nestati, dok se sve ne zbude.“1 Ispunjavanje zakona od strane Hrista svakako ne bi podrazumevalo direktno kršenje druge Boţije zapovesti, koja je nalagala zabranu „klanjanja i sluţenja“ likovima. Da je kojim sluĉajem istina da Hristos proizveo ne samo jednu već dve nerukotvorene ikone pred kojima se neko klanjao, onda On za sebe ne bi mogao da ustvrdi ono što smo maloĉas proĉitali iz ev. po Mateju. Što se pak tiĉe Bogorodiĉinih ikona, u poglavlju u kojem smo obraĊivali uĉenje o njoj, jasno smo istakli istorijsku ĉinjenicu da su one (pomenute ikone) poĉele da se izraĊuju tek poĉetkom ĉetvrtog veka posle Hrista, pod uticajem kulta boginje Majke proisteklog iz paganskih religija i kultura. Da bi smo do kraja rasvetlili dilemu oko toga da li je ikona zaista bilo u ranohrišćanskoj Crkvi koja se pridrţavala Hristove i apostolske nauke, prizvaćemo u pomoć i neosporne istorijske ĉinjenice.
Šta o ikonopoštovanju kaţe crkvena istorija? Ono što bi mogli na samom poĉetku da ustvrdimo kao neospornu ĉinjenicu jeste da u prvovekovnoj apostolskoj Crkvi nije bilo nikakvog ikonoslikarstva, niti se pak znalo za legende o Hristovim nerukotvorenim ikonama, kao i ikonama Bogorodice. Predanjske pripovesti koje nas izveštavaju o tome da su ikone postojale od samoga poĉetka crkvene ere se nalaze u potpunoj opreĉnosti sa onim što se moţe saznati iz pouzdanih istorijskih izvora. Evo šta o ovoj temi govori Sergije Bulgakov u svojoj knjizi: „Hrišćanska Crkva je od judejstva – kao nešto što se samo po sebi razume i što ima silu zakona – nasledila zabranu religioznih izobraţenja i u tom smislu ona se od poĉetka odredila više ikonoboraĉki.“2 Ukoliko prihvatimo za istinitu ovu tvrdnju poznatog ruskog bogoslova, onda se svakako postavlja veliko pitanje kako je moguće da se prvovekovna Crkva odredila ikonoboraĉki (dakle bila je nastrojena protiv ikona) ako je svima bilo poznato da je Hristos blagoslovio svoje likove na platnu i ubrusima pred kojima se već vršilo poklonjenje? TakoĊe, da li je moguće da je Luka slikao ikone (i to ne jednu već nekoliko) i to baš u vreme kada je ĉitava Crkva posedovala ikonoboraĉki duh? Odgovori na ova pitanja su više nego jasni i oĉigledni. Sa druge strane, evo još opširnijih opisa ovog ranocrkvenog perioda, koji će potvrditi raniju Bulgakovljevu izjavu. I sledeći navod potiĉe iz knjige jednog pravoslavnog autora, ovoga puta vrsnog istoriĉara: „Pri kraju prvog perijoda3 uĊoše u crkvenu upotrebu prvo simvoliĉke slike, a kašnje i slike, koje predstavljaju sveta lica ili radnje, ali poslednje veoma retko i uz Ev. po Mateju 5:17-18. Naglasak moj. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 10. Naglasak moj. 3 Jevsevije Popović krajem „prvog perijoda“ smatra 312. godinu posle Hrista, kada je prestalo progonstvo nad hrišćanima dolaskom na rimski presto cara Konstantina Velikog. 1
2
269
opiranje mnogih, što je prirodno, kad se uzme u obzir, da su mnogi od prvih Hrišćana izišli iz krila judejstva, i kad se zna, da se i u kasnije vreme sve do u V. stoleće pridrţavalo starih obiĉaja u ovom pogledu. Španski sinod u Iliberisu ili Elviri (306.) dekretirao je, da na zidovima hramova ne sme biti slika, i u crkvenom istoriku Jevseviju (umro oko 340.) episkopu Kesarije Palestinske, savremeniku spomenutoga sinoda, sretamo ĉoveka, koji religijozne slike smatra neznaboţaĉkim obiĉajem. (futnota: Konstancija, sestra Konstantina Velikog, pita Jevsevija za sliku Isusovu, i on odgovara, da su religijozne slike neznaboţaĉki obiĉaj. U svojoj crkvenoj istoriji govori Jevsevije o nekoj statui Hristovoj u Kesariji Filipovoj, koju je podigla tamo kao u svom rodnom gradu ţena, koju je Hristos izleĉio od teĉenja krvi; ali veli, da je to samo kaţa (tj. legenda; prim. I. S.) a ako je kaţa osnovana, onda je ta ţena bila svakako neznaboškinja.) Ali iz reĉenoga se vidi, da je taj obiĉaj tada već poĉeo otimati maha, i pri kraju IV. stoleća beše već priliĉno raširen, iako je još uvek bilo takvih, koji su ili sasvim osuĊivali upotrebu religijoznih slika, ikona, ili su drţali taj obiĉaj za opasan. MeĊu najodluĉnije protivnike religijoznih slika, ikona, spada još pri kraju IV. stoleća crkveni otac Epifanije (umro 403.), koji je takoĊe iz Palestine i uz to po kasnijim vestima rodom Judej, i koji je umro kao mitropolit u Salamisu ili Konstanciji na Kipru. Ovaj je u svojoj apatiji prema ikonama išao tako daleko, da je na jednom svom putu jednu ikonu na platnu, koju je našao na vratima jedne crkve, skinuo i raskidao u parĉad i dao crkvenom posluţitelju, da umota u nju mrtvaca. Ali u V. i VI. stoleću upotreba ikona nalazila je sve više prijatelja i postala je općenitom, izuzev nestorijevsku crkvu, koja je u tom htela ostati pri starom, te i u ovoj stvari digla opoziciju. Šta više na Istoku pri kraju drugog perijoda1 beše već i poštovanja ikona, jer se onim licima, koja ikone predstavljahu, ukazivahu poĉasti poklonima, poljupcima, kaĊenjem, paljenjem sveća i.t.d. (...) I na Istoku su ikone isprva takoĊe bile samo religijozni spomenici i sredstva za religijoznu pouku, i tek kašnje je putem sasvim prirodnog razvitka došlo do poštovanja ikona, odnosno lica, koja ikona predstavlja.“2 Ono što bih ţeleo da uĉinimo sa upravo navedenim tekstom jeste da ga saţmemo u nekoliko glavnih taĉaka. Kada to uradimo, zakljuĉak koji će nam se sasvim prirodno nametnuti glasiće ovako: a) Na samom poĉetku hrišćanske ere, za vreme apostola i njihovih naslednika (u prvom veku n.e.) u Crkvi nije bilo izraĊivanja bilo kakvih religioznih slika. b) Prve religiozne slike, koje su imale iskljuĉivo simboliĉki ilustrativni znaĉaj, poĉele su da se uvode tek krajem „prvog perijoda“ tj. najverovatnije u III veku posle Hrista.3 Sluţile su jedino za religioznu pouku (poput fresaka, savremenih umetniĉkih dela, ilustrovanih izdanja Svetih pisama i slikovnica sa biblijskom tematikom). v) UvoĊenje drugih slika (izobraţenja „svetitelja“ i sl.) nailazilo je, u poĉetku, na veliko protivljenje mnogih crkvenih autoriteta.
Po Jevseviju Popoviću, „drugi perijod“ obuhvata vreme od 312. g. n. e do 622. g. n. e. Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, prvi tom, str. 652-653. Naglasak moj. 3 Bulgakov o ovim slikama kaţe sledeće: „Istorija ikonopoštovanja pruţa za ovo reĉite ilustracije. Najranija izobraţenja (iz rimskih katakombi) imaju bojaţljiv i primitivan alegorijsko-simboliĉki karakter (kotva, jagnje, golub, riba, loza), njima se pridruţuju i neka tipiĉna izobraţenja na teme Starog i Novog Zaveta (Nojev kovĉeg, Danilo, Jona, Mojsije koji izvodi vodu iz stene, dobri pastir koji nosi ovcu, mudre i lude device i sliĉno). Vidi u: Ikona i ikonopoštovanje, str. 11. 1
2
270
g) Neki od velikih protivnika ikonoslikarstva i ikonopoštovanja bili su i poznati istoriĉar rane Crkve, episkop Kesarije palestinske Jevsevije (Euzebije) i mitropolit Epifanije. d) Ĉak je i jedan lokalni crkveni sabor (u Elviri 306. god. posle Hrista; dakle još za vreme Dioklecijanovog proganjanja hrišćana) doneo odluku o zabrani unutrašnjeg oslikavanja crkvenih hramova.1 Ċ) U V i VI veku posle Hrista ikonoslikarstvo je poĉelo da dobija sve više pristalica, tako da se tek krajem „drugog perijoda“ tj. krajem VI poĉetkom VII veka javlja i ikonopoštovanje (koje podrazumeva i ukazivanje poštovanja na ikonama izobraţenim osobama u vidu celivanja, kaĊenja i paljenja sveća). e) Poštovanje ikona kakvo danas nalazimo u Pravoslavlju, razvilo se postepeno tokom više vekova od nastanka prvobitnih likovnih simboliĉkih slika tj. predstava u obliku vinove loze, ribe, goluba i sl. i nipošto nije bilo deo religiozne prakse vernika iz prvih vekova hrišćanstva. Već smo ranije utvrdili da ikonoslikarstvo i ikonopoštovanje svoje izvorište nalaze u grĉkoj religioznoj i filozofskoj misli. To potvrĊuje Jevsevije Popović još jednim svojim tekstom, u okviru kazivanja o spoljašnjem i unutrašnjem izgledu liturgijskih (tj. bogosluţbenih) mesta: „Ikona isprva nije bilo2, jer su Judeji perhorescirali religijozne slike; ali malo po malo po gde gde obzirom na jevanĊeosku slobodu dozvoliše sebi upotrebljavanje isprva samo simvoliĉkih slika; (...) Naposletku je neznaboţaĉka naklonost slikama sasvim nadvladala judejsko perhoresciranje slika, te kašnje nalazimo i istorijskih slika; tako Isusa kao dete na materinim rukama3 (...) Ali većina crkvenih uĉitelja nije odobravala religijozne slike (ikone) ni pri kraju ovog perijoda; sinod u Iliberisu (Iliberis, Elvira) u Španiji g. 306. zabranjuje takve slike na zidovima crkava, i neki crkveni uĉitelji, meĊu kojima crkveni istorik Jevsevije (umro oko 340.), mlaĊi savremenik pomenutog sinoda, nazivaju ih direktno neznaboţaĉkim obiĉajima, za kojim Hrišćani ne treba da se povode.“4 Kada sve ovo znamo, bilo bi dobro da se za kratko pozabavimo i svetopredanjskom pripovešću o nerukotvorenoj ikoni koju je, navodno, sam Hristos naĉinio i poslao obolelom edeskom caru Avgaru. Sveto predanje kaţe da je Hristos ovu ikonu naĉinio i za celivanje poslao još u vreme pre svoje smrti i vaskrsenja, tj. u vreme koje opisuju sva ĉetvorica evanĊelista. Naravno, kao što se dalo i pretpostaviti, niko od apostola nigde u Novom zavetu nije spomenuo ovaj dogaĊaj. Šta više, njegovo odigravanje je i posve neverovatno – a iz razloga što je prva Crkva, upravo u skladu sa izjavom Sergija Današnji poštovaoci ikona koji slede odluke tzv. VII vaseljenskog sabora, kazuju da zabrane slikanja ikona donešene na elvirskom saboru nisu bile opštecrkvenog već samo lokalnog karaktera (Mijaĉ: Ikona sveta slika, str. 26) iako je zapravo ĉinjenica da je taj sabor, u to vreme (više od tri veka pre pomenutog Vaseljenskog sabora), bio ogledalo pravog raspoloţenja prema ikonama najvećeg broja autoriteta tadašnje vaseljenske crkve (prema podacima koje iznosi Jevsevije Popović) te se stoga, njegove odluke, mogu smatrati opštecrkvenim i vaseljenskim u crkvi na poĉetku IV veka. 2 Uporediti ovaj istorijski podatak sa ranije pomenutom izjavom B. Mijaĉa da „Crkva (Pravoslavna) uĉi da slikanje ikona postoji od samoga poĉetka hrišćanstva“. 3 O ikonama Bogorodice i malog Isusa na njenim rukama govorili smo u poglavlju „Blaţena Marija ili carica nebeska“, kao o pojavi koja je nastala tek poĉetkom IV veka pod uticajem kulta Boginje Majke (IštarAstarte) i njenog boţanskog deteta, iz paganskih kultova. 4 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 423. Naglasak moj. 1
271
Bulgakova koju sam ranije izneo, bila odluĉno protiv saĉinjavanja bilo kakvih likovnih predstava ili statua pred kojima bi se trebalo klanjati ili koje je trebalo celivati (što su bile uobiĉajene radnje u okviru mnogoboţaĉkih idolopokloniĉkih kultova). Da li je moguće i zamisliti da bi Gospod Isus Hristos, veĉni Sin veĉitog Boga Oca, koji je uvek i u svemu za vreme svoje ovozemaljske misije bio poslušan Njegovoj svetoj volji, mogao da - naĉinivši ikonu – podrţi i ohrabri vršenje paganskih idolopokloniĉkih rituala „obuĉenih“ u ruho hrišćanstva? I, uopšte, ima li bilo kakvih istorijskih dokaza da je u vreme Hristovog hodanja zemljom postojalo hrišćansko carstvo Edesa, sa bogobojaznim carom Avgarom na njegovom ĉelu? U narednih nekoliko reĉenica pomenuću ono što nam o ovoj temi govori crkvena istorija. Predanjsko kazivanje o prvom hrišćanskom caru Avgaru i njegovom navodnom dopisivanju sa Isusom Hristom potiĉe iz „Crkvene istorije“ poznatog istoriĉara rane Crkve, episkopa Jevsevija (Euzebija) iz Kesarije (Cezareje), koji je ţiveo u IV veku posle Hrista. MeĊutim, iako je ovaj crkveni istoriĉar moţda i poverovao da su neke od legendi koje su doprle do njega taĉne, te da je bila istina da je još u vreme Isusa Hrista postojalo carstvo kojim je upravljao prvi hrišćanski vladar u istoriji sveta (te da je on, najverovatnije iz svoje neznaboţaĉke navike, poslao slikara da na platnu oslika Hristov lik), istorijske ĉinjenice govore drugaĉije. Iako je, doduše, istina da je Edesa (koja je bila glavni grad malog nezavisnog carstva Osroena, i nalazila se u blizini gornjeg toka reke Eufrat) zaista bila prvo hrišćansko carstvo, ono ipak nije bilo uspostavljeno u prvoj polovini prvog veka nove ere (tj. za vreme ovozemaljskog ţivota Gospoda Isusa Hrista), nego tek u drugoj polovini drugog veka. Naime, pronaĊeni novĉići sa likom prvog hrišćanskog cara, Avgara VIII, koji se danas ĉuvaju u britanskom muzeju, potiĉu iz perioda izmeĊu 180-192. godine posle Hrista, i sadrţe na sebi znak krsta, tj. znak koji nikako nije mogao da se koristi kao hrišćanski simbol pre Gospodnjeg raspeća (iako to, zapravo, nije bio sluĉaj ni ĉitav vek i po posle tog dogaĊaja). No, pošto je i u vreme Gospoda Hrista edeskim carstvom, pretpostavlja se, vladala osoba po imenu Avgar (što je oĉigledno bilo ime po kojem je bila poznata ĉitava dinastija, poput Iroda – pomenutih u Novom zavetu (Iroda Velikog, potom Antipe i Agripe)), to je kasnije bilo veoma lako osmisliti legendu i o njegovom preobraćenju, i tako postajanje Edese prvim hrišćanskim carstvom premestiti oko 150 godina unazad u prošlost (proglašavajući i izjednaĉujući Avgara VIII sa kraja II veka sa onim koji je ţiveo na poĉetku I). Uostalom, i sama Biblija svedoĉi da u prvom veku nove ere nije bilo nijednog zemaljskog vladara koji je poverovao u gospodstvo Isusa Hrista i bio spasen kroz njegovu iskupiteljsku ţrtvu. Nadahnut Duhom sveznajućega Boga, apostol Pavle je zapisao: „Mudrost pak govorimo meĊu savršenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovoga sveta koji propadaju, nego govorimo Boţiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih vekova predodredio za našu slavu, koju nijedan od vladara ovoga sveta nije upoznao; jer da su je upoznali, ne bi raspeli Gospoda slave.“1 Ispredanja legendi u periodu nakon smrti apostola, a pogotovo od vremena Konstantina pa na dalje, nije bilo malo, o ĉemu smo se osvedoĉili i na primerima iz „Crkvene istorije“ Jevsevija Popovića spomenutim u nekim od ranijih poglavlja. Uostalom, nelogiĉnost u navodnim dogaĊajima u ĉiju nas istinitost uverava pravoslavno predanje uviĊamo i u spomenutoj ideji da se „lice Gospoda Isusa (saĉuvaj 1
1. Korinćanima 2:6-8. Naglasak moj.
272
Boţe!) svakog trenutka menjalo“ – kao da nije imao stvarno već neko imaginarno telo, kao i praksi koja se u Novom zavetu nikako ne moţe da poveţe sa Gospodnjom sluţbom, a to je slanje „nerukotvorenih ikona“ nekome za isceljenje. Naime, Novi zavet istiĉe da je Isus mogao da isceli bolesnike i na daljinu ali ne uz pomoć ĉudotvornih ikona, već svojom silnom reĉju. Primer toga nalazimo npr. u Lk. 7:1-10, gde izmeĊu ostalog ĉitamo i o isceljenju kapetanovog sluge: „A kad već nije bio daleko od kuće, posla kapetan prijatelje poruĉujući mu: Gospode, ne trudi se; jer nisam dostojan da uĊeš pod moj krov. Zato ni sebe nisam smatrao dostojnim da ti priĊem. Nego reci samo jednu reĉ pa će biti izleĉen moj sluga. (...) Ĉuvši to Isus se zadivi, pa se okrenu narodu koji je išao za njim, te reĉe: kaţem vam, toliku veru nisam našao ni u Izrailju. I kad su se izaslanici vratili kući, naĊoše slugu zdrava.“ (st. 6-7, 9-10). Uostalom, kao što sam maloĉas istakao, i samo predanje o razmeni pisama izmeĊu Avgara i Gospoda Hrista, kome se dodaje i slanje ikone ovom vladaru radi njegovog isceljenja (a iz razloga Isusove nemogućnosti da liĉno otputuje u Edesu zbog svoje „prezauzetosti“), potiĉe iz dela jednog od velikih crkvenih autoriteta iz IV veka, koji se izrazito protivio saĉinjavanju ikona i direktno ih proglašavao neznaboţaĉkim obiĉajima. Stoga, ukoliko je episkop Jevsevije Kesarijski zaista verovao da je ovo predanje koje je zapisao taĉno, te da je Gospod Isus zaista bio prvi ikonoslikar, onda nikako nije smeo da se stavi na stranu većine ondašnjih crkvenih voĊa koji su se snaţno opirali uvoĊenju ikonoslikarstva i ikonopoštovanja u praksu Hristove Crkve.1
Zakljuĉak Posle svih ovih saznanja koje pruţa rana crkvena istorija, ostaje nam da zakljuĉimo da svetopredanjski izvori ne pruţaju pouzdane i istinite podatke o nastanku prvih ikona. Uverili smo se i u to da npr. Jevsevije Popović u svojoj „Opštoj crkvenoj istoriji“ uopšte ni ne spominje nerukotvorene Hristove likove i ikone koje je oslikao evanĊelista Luka, prosto iz razloga što se njihovom prvovekovnom nastanku suprotstavljaju jasni istorijski dokumenti koji govore o ranohrišćanskom ikonoborstvu. Kao što smo se osvedoĉili i iz ranijih prouĉavanja svetog predanja (u poglavlju o Boţiću, Uskrsu itd.), ovaj izvor na kojem pravoslavni baziraju svoje verovanje sadrţi mnogo „skaski“ i legendi koje su u crkvu uvedene vekovima nakon odigravanja odreĊenih dogaĊaja. Sasvim je oĉigledno da su priĉe o caru Avgaru, Veroniki i ikonoslikaru Luki izmišljene od strane kasnijih ikonofila radi opravdanja njihovog istorijskog postojanja, iako za njih ne postoje nikakva povesna utemeljenja. Smatram da smo, iako ukratko, ipak dovoljno detaljno sagledali pravoslavno uĉenje o ikonama i na argumentovan naĉin dokazali da ono nema svoje utemeljenje u Bogom datom otkrivenju kojeg nazivamo Svetim pismom. Stoga proizilazi da su današnji protestantsko-evanĊeoski a ne pravoslavni hrišćani u pravu kada tvrde da se pridrţavaju ranohrišćanskog apostolskog uĉenja i religijske prakse koja je obeleţila praskozorje nove ere i nastanak novozavetne Crkve.
1
Istorijski podaci u vezi cara Avgara i hrišćanskog carstva Edese preuzeti su iz: John Foster, Crkvena povijest 1, str. 82-83; Baptistiĉka teološka škola – ETO, Novi Sad, Koruška 24; bez godine izdavanja, kao i iz: Opšta crkvena istorija, Jevsevije Popović, tom prvi, str. 652-653.
273
Naredno poglavlje koje govori o postanku i organizaciji pravoslavnog monasticizma, kao i naĉinu monaškog ţivota, još jedanput će nas utvrditi u stanovištu da istoĉno tradicionalno hrišćanstvo ne predstavlja Bogom ustanovljenu novozavetnu Crkvu koja poĉiva na temeljima Hristovog uĉenja i apostolskog propovedanja.
274
275
10. PRAVOSLAVNO MONAŠTVO „I reĉe Gospod Bog: nije dobro da je ĉovek sam; da mu naĉinim druga prema njemu. (...) I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ţenu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. A Adam reĉe: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime ĉovjeĉica, jer je uzeta od ĉovjeka. Zato će ostaviti ĉovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ţeni svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.“ Prva knjiga Mojsijeva 2:18, 21-24. Pored poštovanja ikona koje pravoslavni, kao što smo uvideli, bez ikakvih valjanih dokaza vezuju za same poĉetke hrišćanstva (i tako opravdavaju njihovo postojanje), u okviru Istoĉne (kao i Zapadne) crkve se poĉetkom IV veka poĉela da razvija još jedna nebiblijska pojava. Reĉ je o organizovanom obliku i posebnom vidu samaĉkog ţivota, koji je nazvan monaštvom. Kao što ćemo shvatiti iz daljeg prouĉavanja, Pravoslavlje i ovaj vid neautentiĉnog hrišćanstva predstavlja biblijski opravdanim i valjanim, proglašavajući ga, ĉak, uzvišenijim naĉinom ţivota od onoga koji je Bogom ustanovljen još na poĉetku ljudske istorije. Na poĉetku ovog poglavlja ţelim da predstavim svojim ĉitaocima na koji naĉin crkva Istoka objašnjava pojavu monaštva kao i njeno znaĉenje i uticaj na hrišćanstvo. TakoĊe, objasniću šta Sveto pismo govori o ovoj pojavi, kao i kakve posledice ostavlja prihvatanje monasticizma od strane onih koji su zavedeni ovim vidom nebiblijskog iskazivanja religiozne svesti.
Nastanak monaškog pokreta i vidovi njegove organizacije Prvi oblici monaštva nastali su prvobitno u okviru egipatskog hrišćanstva, u III i IV veku posle Hrista. Ovaj asketski pokret se relativno brzo proširio i u Siriji i Palestini, ali ono što je sigurno jeste to da su temelje monaškom pokretu postavili prvi egipatski pustinjski oci. Monaštvo se u Pravoslavlju veoma ceni i smatra uzvišenim bitisanjem. Evo šta, izmeĊu ostalog, o njemu moţemo da proĉitamo u jednom crkvenom ĉasopisu: „Monaštvo u Crkvi Boţjoj bilo je i ostalo kroz vekove (od samog poĉetka hrišćanstva, pa do danas) najzreliji i najbolji plod hrišćanskog ţivota. U monaštvu su dostignuti najuzvišeniji vrhovi hrišćanskog savršenstva. Monaštvo je za Crkvu kroz vekove bilo od neprocenjivog znaĉaja. Od broja i kvaliteta monaha zavisila je snaga crkve, i svetost jednog naroda.. Crkva bez monaštva bila bi što i neplodna smokovnica kraj puta. Monasi su bili najbolji revnitelji i ĉuvari ne samo uzvišenosti i ĉistote hrišćanskog ţivota, nego i najhrabriji borci za ĉistotu i nepovredivost pravoslavne vere. Krvlju monaškom uglavnom je zapeĉaćena i izvojevana svaka pobeda pravoslavne vere nad zloslavnim jeresima. I danas monaštvo ništa nije izgubilo od svoga znaĉaja za Crkvu pravoslavnu niti od svoga ugleda u Crkvi Boţjoj.“1 1
Sveti knez Lazar, ĉasopis raško-prizrenske eparhije, br. 2. 1993. god. str. 181. Naglasak moj.
276
Postoje najmanje dve glavne teorije o nastanku monaštva koje pravoslavni odbacuju, tvrdeći da ovaj asketski pokret nalazi svoje utemeljenje u uĉenju Isusa Hrista i njegovih apostola. Naime, jedna od teorija govori da se monaštvo u okviru hrišćanske crkve pojavilo pod uticajem istoĉnjaĉkih religija, koje od samih poĉetaka neguju razliĉite oblike asketizma tj. religioznog podviţništva. Po drugoj teoriji monaški ţivot (tj. povlaĉenje u samoću) se pojavio kao izraz otpora prema sve bliţem odnosu izmeĊu crkve i drţave za vreme i posle cara Konstantina Velikog, koji je kao rezultat imao masovno pokrštavanje pagana a sledstveno tome i opadanje hrišćanskog morala. Pravoslavni veruju „da je monaški ţivot kao sistem oblikovan spontano u krilu Crkve, telo od tela i kost od kostiju Njenih. Monaški ţivot zvaniĉno se pojavljuje u IV veku, iako koreni njegovi doseţu do apostolske epohe. Opisan naĉin hrišćanskog ţivota u svetim spisima Novoga Zaveta predstavlja prvi asketski tipik, kako po cilju tako i po metodama. „Budite Vi savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski“ (Mt. 5, 48); „Koji ljubi oca ili mater, sina ili kćer, većma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10, 37); „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i za mnom ide“ (Mt. 16, 24). Već i sami Apostoli svojim ţivotom ispunjavaju monaške zavete, iako se oni kao takvi formulišu mnogo kasnije. Isto to vaţi i za svetog Preteĉu Gospodnjeg Jovana, kao i za presvetu Bogorodicu, koja je bila i ostala najuzvišeniji primer poslušnosti i devstvenosti za koji svet zna. Isto tako, još za vreme svetih Apostola postojale su devojke posvećene Bogu koje, iako su ţivele u domu roditelja svojih, predstavljaju zaĉetke monaškog ţivota. (V. I Kor. 7, 36-38).“1 Pominjanje apostola i presvete Bogorodice koji su, toboţe, ispunjavali monaške zavete i na taj naĉin postavili temelje kasnijem monaškom pokretu je naravno sasvim biblijski neutemeljeno, kao što smo utvrdili u poglavlju „Blaţena Marija ili carica nebeska?“. Nešto kasnije ćemo se osvrnuti i na stihove za koje smo uvideli da ih Istoĉna crkva koristi da bi opravdala postojanje monasticizma pod svojim okriljem. Pre nego što se detaljnije pozabavimo poreklom i nastankom hrišćanskog asketizma koji se pojavio u ovom obliku, ţeleo bih da dam odgovor na pitanje šta zapravo znaĉi reĉ monah. Ernst Benz ovako objašnjava ovaj pojam: „Rijeĉ monah - monachos – ne znaĉi u prvom redu, kako je općenito prihvaćeno: pustinjak, samac; nego: jedinstveni; najstarija sirijska oznaka za monaha – ihidaja – još je jasnija; ona istovremeno znaĉi: ‘jedinstveni’ i ‘savršeni’. Monah je, dakle, unutar kršćanske zajednice prvotno ‘savršeni’, koji se trudi da ispuni evanĊeosku zapovijed: ‘Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski’ (Mt. 5, 48) Sirijska rijeĉ znaĉi takoĊer i ‘JedinoroĊenac’, ‘Jedinac’. Kristova mesijanska titula kao jedinoroĊenog Sina (Iv. 1, 14) prenosi se na savršenog kršćanina, monaha. On je slika Isusa Krista i zbog te uzorne sliĉnosti s njim bit će uzdignut u rang jedinoroĊenog Sina Boţijeg.“2
Nastanak monaštva Nastanak monaštva se obiĉno objašnjava kao posledica ţelje nekih hrišćana da ţive poboţnije, radi ĉega su smatrali da je neophodno da se udalje iz svojih domova i naselja (sela i gradova) u kojima su ţiveli, te da poĉnu sa usamljeniĉkim ţivotom. Ovi 1 2
Navedeno delo, str. 182. Naglasak moj. Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 83.
277
„uzdrţljivci“ su najpre ţiveli u blizini svojih naselja a ne u pustinjama kako je to bivalo nešto kasnije.1 Prema Milanu Vukomanoviću „sam ĉin „anahoreze“, izdvajanja iz društva, bio je u ta rana hrišćanska vremena povezan i s pokušajima da se izbegnu veliki nameti i porezi, pa su tu ĉesto i ĉitave grupe ljudi odlazile u napuštena podruĉja Tebaida i Gornjeg Egipta. Ta „bekstva“ posebno su uzimala maha u doba velikih progona, kao što je, na primer, bio onaj pod Decijem, oko 250. godine.“2 Crkveni otac Jeronim svedoĉi o tome da je Pavle iz Tebe, bio prvi isposnik koji se povukao u pustinju i to iz razloga progonstva hrišćana od strane cara Decija (Dekija). Dionisije iz Aleksandrije, pisac na kojeg se oslanja i crkveni istoriĉar Jevsevije (Euzebije), takoĊe je tvrdio da su se mnogi hrišćani povukli u pustinju pred rimskim progoniteljima.3 To bi znaĉilo da njihov odlazak u pustinju i privikavanje na pustinjski naĉin ţivota nije bio dobrovoljan izbor, radi povećanja stepena svoje duhovnosti i toboţnjeg ugledanja na „monaški primer“ kojeg su ostavili (prema malopre navedenim tvrdnjama pravoslavnih autora) apostoli i presveta Bogorodica, već nešto što im se nametnulo silom prilika. U tom sluĉaju, prema istom autoru, moglo bi se pretpostaviti da su se prve hrišćanske askete pojavile još poĉetkom drugog veka za vreme progonstava egipatskih Jevreja od strane cara Trajana, a meĊu kojima je verovatno bilo i hrišćana. U pravoslavnoj crkvenoj literaturi nalazimo potvrdu za prethodna tvrĊenja: „Ĉak su i gonjenja u vreme rimskih careva doprinosila razvoju i napretku monaškog ţivota, jer su mnogi hrišćani, da bi izbegli neĉuvena muĉenja, ili odricanje od svoje vere, beţali u pustinju. S obzirom da su mnoga gonjenja trajala dugo, boravak u pustinji se produţavao i mnogi su se privikli na takav naĉin ţivota, te i posle prestanka gonjenja, nisu se vraćali u naseljena mesta, nego su ostajali da ţive naĉinom kako su navikli u pustinji.“4 Prvi poznatiji pustinjak - asketa bio je, kao što sam i maloĉas istakao, Pavle iz Tebe (Pavle Tivaidski) u gornjem Egiptu, ali je pravi „gospodar pustinje“ i otac monaštva bio Antonije Veliki, roĊen oko 251. a umro 357. godine posle Hrista.5 Prema Jevseviju Popoviću, Antonije je ţiveo u pustinji od 286. do 311. godine kada ju je napustio i došao u Aleksandriju da bi se stavio u redove boraca za veru, u vreme kada se Dioklecijanovo proganjanje hrišćana već bliţilo svom kraju. Nakon što je izazvao veliko oduševljenje meĊu mnogima, a ne dobivši muĉeniĉki venac za kojim je teţio, vratio se nazad u pustinju vodeći za sobom mnoštvo koje je htelo da ţivi njegovim naĉinom ţivota. Ovi ljudi, sledbenici Antonijevi, ţiveli su odvojeno jedan od drugoga i bili nastanjeni u dve kolonije; jedna kolonija je bila smeštena pored reke Nil kod Fajuma u Tivaidi a druga u podnoţju brda Kolcim na obali Crvenog mora. Jedan od njegovih uĉenika, Pahomije, je nešto kasnije bio utemeljitelj („otac“) i jednog drugaĉijeg vida monaškog ţivota; naime ţivota u jednom te istom, zajedniĉkom, manastiru: ‘‘Ovi pustinjaci ţiveli su u malim kolebama po njegovu uputstvu, odavajući se radu, molitvi i uzdrţljivosti u svim pravcima. Osnivanjem monaških kolonija postade
Vidi u: Sv. knez Lazar, str. 182. Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista, str. 260. 3 Navedeno delo, str. 262. 4 Sv. knez Lazar, str. 183. Naglasak moj. 5 Na istom mestu. 1
2
278
Antonije ocem monaštva, ali ne u kasnijem obliku istog, jer su njegovi monasi ţiveli još uvek pojedinaĉno i samostalno, i samo su se zajedniĉki vladali po njegovom uputstvu. Jedan od njegovih uĉenika, Pahomije meĊutim osnovao je 340., po drugima već 330., zasebnu koloniju na nilskom ostrvu Taveni u gornjem Egiptu i skupio je tu svoje monahe u jedno dvorište za sasvim zajedniĉki ţivot, u kinoviju, tj. kuću za zajedniĉki ţivot, zato je njegova kolonija nazvana tako, tj. kinovija, i to je već bio manastir (kuća usamljenika, kuća monaha) ili kloster (zatvor, zatvorena kuća) u kasnijem smislu te reĉi. Na taj naĉin je Pahomije, koji je umro (348.) još pre Antonija, otac monaštva sa zajedniĉkim ţivotom, dakle otac kinovitskog, manastirskog monaštva.“1
Vidovi ili oblici monaškog ţivota2 - Prvi i po nastanku i po strogosti ţivota bio je anahoretski ili pustinjski vid monaškog ţivota. Anahoretom se naziva osoba koja napušta svoje mesto ţivljenja i nastanjuje se na pustom mestu. Takva osoba se naziva i pustinjakom ili eremitom. Za vreme Antonija, prema predanju, u nitrijskoj (egipatskoj) pustinji bilo je oko 5000 pustinjaka koji su se podvizivali kako su znali i umeli, pred Bogom i pred svojom savešću, posećujući povremeno poznatije duhovne starce radi primanja duhovnih saveta. - Drugi oblik monaškog ţivota je lavriotski. Lavra je prvobitno predstavljala vizantijsku monašku organizaciju. Uĉenik svetog Antonija, prepodobni Ilarion, odneo je ideju o anahorezi u Palestinu, gde su nastale i prve monaške kolonije koje su bile nazvane lavrama. Prva takva lavra je bila osnovana oko 330. godine n. e. od strane prepodobnog Haritona, u Faranu u judejskoj pustinji. Osnovna karakteristika lavre jeste da se ona, za razliku od manastira u kome su monaške kelije opasane jednim zajedniĉkim zidom, odlikuje po tome što je saĉinjena od mnogih samostalnih monaških kelija, koje su manje ili više udaljene jedna od druge, a koje imaju zajedniĉki bogosluţbeni hram. U kinoviji tj. manastiru monasi ţive zajedno i sve im je zajedniĉko, dok u lavri preovladava polupustinjski, samostalni naĉin ţivota. Kasnije su se lavrama nazivali i manastiri sa velikim brojem monaha, iako se u njima nije ţivelo anahoretski već kinovijski. - Kinovijski ili opšteţiteljni sistem je treći vid organizacije monaškog ţivota. Njegov utemeljitelj je bio sveti Pahomije u IV veku. Karakteristika ovog naĉina ţivota jeste zajedništvo i zajedniĉka imovina svih ţitelja manastira. Opšteţiteljni sistem se vremenom razvio i postao najuzvišeniji vid monaškog ţivota. Idioritmijski sistem (osobovština) „U idioritmijskim manastirima zadrţano je zajedniĉko stanovanje, molitva nedeljama i velikim praznicima i donekle rad i odevanje, a liĉno ili osobno ostala je ishrana, što je i dovelo do velikih odstupanja i zloupotreba u tom pogledu. Do skora se veliki broj svetogorskih manastira vladao po ovom sistemu, pa i naš Hilendar, što je bio uzrok opadanja monaštva kako brojĉano, tako i po kvalitetu.“3
Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, prvi tom, str. 479-480. Naglasak moj. Glavni podaci preuzeti iz: Sv. knez Lazar, br. 2, 1993. god. str. 182-185. 3 Sveti knez Lazar, str. 185. 1
2
279
„...Primećuje se raslabljavanje monaškog ţivota i discipline, što se završilo stvaranjem jednog novog (u stvari dekadentnog) monaškog sistema – Idioritmije (ruski: osobštine). Ovaj sistem je plod ne razvoja, nego opadanja monaškog ţivota.“1 Nakon što smo sagledali koji vidovi organizacije monaškog ţivota postoje, preći ćemo na još zanimljiviju temu a to je istraţivanje uticaja razliĉitih nehrišćanskih ideja koje su imale udela u pojavi monasticizma u okviru hrišćanske religije. TakoĊe, razmotrićemo i znaĉenje citata iz Novog zaveta kojima pravoslavni podupiru biblijsko utemeljenje monaške ţivotne filozofije.
Uticaj nehrišćanskih ideja na postanak i razvoj monaštva Da li su, pored ĉisto „praktiĉnih“ razloga beţanja hrišćana u pustinje radi spasavanja vlastitih ţivota pred surovim progonstvima, na njih uticala i neka verska ili filozofska uĉenja koja se nisu Biblijom podrazumevala – a koja su doprinela oblikovanju onoga što mi nazivamo monaštvom? Istoriĉari i prouĉavaoci pomenutog pokreta nam daju na ovo pitanje potvrdan odgovor. Naime, već smo u prošlom poglavlju pomenuli da se u pravoslavnim hramovima, na freskama mogu naći oslikani i „hrišćani pre Hrista“, grĉki filozofi Sokrat, Platon i ostali. Pomenuli smo takoĊe i to da je grĉka filozofija u znatnoj meri predstavljala „Stari zavet“ za hrišćansko bogoslovlje. Tako, nalazimo da su pomenuta grĉka filozofija kao i neke druge ideje popriliĉno uticale i na nastanak i razvoj monasticizma. Evo šta o tome govori Ernst Benz: „Već se jako rano moţe naći praksa da su askete stanovali izvan zajednice, izvan gradske naseobine na usamljenom mjestu i u ograĊenom okrugu. Tek ovom oznakom poprima pojam monaha, osim znaĉenju savršenog, takoĊer i znaĉenje prostorne odijeljenosti. U znaĉenju ţivota ovih monaha ustaljuju se tada oblici koji nose peĉat starijih kasnoţidovskih i helenistiĉkih uzora religioznih zajednica, zatim monasima sliĉnih grupa pitagorejaca kao i – u kasnoţidovskom podruĉju – po uzoru na esene.“2 Prema nekim istraţivaĉima, kakav je bio Nemac Valter Bauer u prvoj polovini dvadesetog veka, na razvoj monaštva su uticala i uĉenja opisana u raznim apokrifnim, gnostiĉkim evanĊeljima kakva su npr. ev. po Hebrejima i ev. po Egipćanima; takoĊe valentinski, bazilidovski i ostali gnostiĉki spisi.3 Vukomanović smatra da, ako i odbacimo pomenute spise kao jeretiĉke (što su i bili) „onda se bar mora priznati da se istorija najranijeg hrišćanstva u Egiptu razvijala pod dominantnim uticajem gnosticizma.“4 Zanimljiv je i podatak da se u Egiptu, prema navodima crkvenog oca Origena, još u II veku uveliko ĉitalo i koristilo apokrifno (gnostiĉko) evanĊelje po Tomi. Sledstveno tome, zakljuĉuje Vukomanović, „okolnost da je Tomu lako smestiti u taj specifiĉni religijski i ideološki okvir ide, svakako, u prilog ĉinjenici da je to delo vrlo rano i rado prihvaćeno meĊu egipatskim hrišćanima.“5 Ovaj autor, koji je inaĉe i vrsni poznavalac apokrifnih evanĊelja, kazuje da je u ev. po Tomi naglašen direktni „Isusov“ poziv na Isto. Naglasak moj. Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 83-84. Naglasak moj. 3 Vidi kod: Vukomanović, Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista, str. 255. 4 Na istom mestu. Naglasak moj. 5 Isto, str. 257-258. 1
2
280
asketizam i samotnjaštvo (što se naravno, u tom smislu, ne moţe naći nigde u kanonskim evanĊeljima): „Sam mit oţivljavao je potom kroz obred krštenja, kao i anti-seksualno, isposniĉko ponašanje ĉlanova zajednice koje predstavlja jednu od dominantnih karakteristika te ideologije. Uzdrţavanje od polnih odnosa, glorifikacija „samotništva“ i opšti negativni stav prema raĊanju predstavljali su, moţda, i najizrazitije odlike tog asketskog stava prema ţivotu i svetu.“1 „U JevanĊelju po Tomi dominantan je, takoĊe i jedan vid asketizma (...) Videli smo, recimo, da Tomin Isus preporuĉuje svojim uĉenicima bukvalni, kao i simboliĉki „post u odnosu na ovaj svet“ (log. 27), ţivot u celibatu, usamljenosti, kao i odricanje od bogatstva i privatnog vlasništva. Te osobene karakteristike asketskog i monaškog stava prema ţivotu navode nas na pomisao da je i Tomino zajedništvo u Egiptu2 moglo zastupati nekakav vid „proto-monasticizma“ kao ideološki stav koji je bio osoben za hrišćanske propovednike u Egiptu još pre svetog Antonija.“3 Vukomanović na kraju zakljuĉuje, na osnovu svoga dugogodišnjeg istraţivanja i bavljenja ovom temom, da je „hrišćanski asketizam u Egiptu predstavljao rezultat jednog postepenog i prirodnog procesa u kome su veliku ulogu imali ne samo ideologija Filona Aleksandrijskog i jevrejskih platoniĉara, već i iskustvo brojnih bezimenih (nehrišćanskih; prim. I. S.) filozofskih i asketskih zajednica koje su ţivele u okolini Aleksandrije i prenosile svoja uĉenja u druge kulturne centre duţ obale Nila.“4 Sa druge strane, monasticizam je kao pokret naglo poĉeo da jaĉa u IV veku, i to kako navodi Benz, ne zbog „umora od ţivota u svijetu i dekadencije kasnoantiĉkog svijeta“, već zbog oduševljenja mnogih idejom asketizma i podviţništva u usamljenosti.5 Prema Kolinu Mekdanelu i Bernhardu Langu, završetak progonstva od strane Rima i „obraćenje“ cara Konstantina uĉinili su da pojedini hrišćani posegnu za putem posvećenja koji bi zamenio upravo ukinuta progonstva i muĉeništva. Naime, u ranijem periodu, neĉija odanost Hristu se merila podnošenjem fiziĉkih patnji prilikom stradanja od strane progonitelja: „Do ĉetvrtog veka (...) dani iskušavanja neĉije odanosti Hristu podnošenjem fiziĉkih patnji nametnutih od strane paganskih vlasti bili su okonĉani. Hrišćani su sada tragali za nekim drugim obrascem svetosti i savršenstva. Pronašli su ga u asketizmu. Hrišćanski asketa je, poput muĉenika, dokazivao svoju odanost Hristu herojskim prihvatanjem bola, odbacivanjem udobnosti porodiĉnog ţivota i borbom za potpunu posvećenost ţivotu duha. Sa okonĉanjem razdoblja progonstva, asketizam je postao najviši cilj. Asketizam je imao smisla kao moćno rešenje za glavni problem religije: kako premostiti jaz izmeĊu ljudskog i boţanskog. Uzimanjem uĉešća kako u ovom svetu (posredstvom tela), tako i u Boţjem kraljevstvu (voĊenjem anĊeoskog deviĉanskog ţivota), asketa je obezbeĊivao nedostajuću kariku.“6 Što se tiĉe razvoja monasticizma na Zapadu, najuticajniji crkveni oci su bili blaţeni Jeronim, istoriĉar Rufim, a posebno sv. Amvrosije Milanski, Martin Turski, prep. Isto, str. 203. Naglasak moj. Autor misli na vernike koji su postupali u skladu sa uĉenjem koje je proizilazilo iz apokrifnog Tominog evanĊelja. 3 Isto, str. 258. 4 Isto. Naglasak moj. 5 Benz, str. 84. 6 Raj jedna istorija, str. 77-78. Naglasak moj. 1
2
281
Jovan Kasijan i blaţeni Avgustin.1 Kada je reĉ o ovom poslednjem, blaţenom Avgustinu, pouzdano se moţe tvrditi da je njegova askeza poticala i bila utvrĊena pod jakim uticajem neoplatonistiĉke filozofije. Naime, Avgustin se najpre upoznao sa strogim manihejizmom, koji je isticao zlu prirodu materije i tela: „Za manihejce, sve telesno je bilo grešno, a greh je dostizao vrhunac seksualnim ĉinom. Tu je zapoĉela priĉa o Augustinovim unutrašnjim borbama koje će biti razrešene tek nakon što protekne više od jedne decenije kada je postao celibatni sveštenik ne manihejske sekte, već katoliĉke crkve.“2 Nakon svoga preobraćenja u hrišćanstvo, koje se zbilo zahvaljujući usrdnim molitvama njegove majke Monike, Avgustin je napuštajući ţivot ispunjen telesnim uţivanjima, posegao za ispunjenjem uzvišenijeg cilja – duhovnog sjedinjenja sa Bogom. Ovakvo duhovno sjedinjenje sa boţanskim bićem, pomenuti svetitelj je pokušao da ostvari ne prema uĉenju Svetog pisma, koje bi podrazumevalo roĊenje od Boga i ţivot u skladu sa voĊstvom Svetoga Duha, nego uz pomoć nehrišćanskih filozofskih ideja: „Ovu filosofiju (platonizam, prim. I. S.) su usvojili brojni hrišćanski intelektualci koji su smatrali grĉko govorno podruĉje za svet sa najprefinjenijom kulturom toga doba. Augustin i mnogi njegovi savremenici su silno poštovali dela Plotina (205-70), neoplatoniste koji je u svojim kasnijim godinama sluţio kao dvorski filosof rimskog imperatora Galijena. Plotinovo uĉenje je ĉvrsto preporuĉivalo odricanje od sveta i prihvatanje asketskog naĉina ţivota. (...) Ono što je (Avgustin; prim. I. S.) konaĉno usvojio bila je mešavina platonizma i hrišćanstva. (...) Zajedno sa ovim misticizmom, Augustin je usvojio asketski naĉin ţivota koji je preporuĉivao neoplatonizam i koji je bio ĉvrsto ustanovljen u monaštvu. (...) Iako je priznavao vrline braĉnog ţivota, Augustin je davao oĉitu prednost anĊeoskom naĉinu ţivota. Nije teško zapaziti Plotinov duh u ovom stavu. Plotinov uticaj je takoĊe bio oĉigledan u Augustinovom tumaĉenju Biblije. (...) Asketski hrišćani ne samo da su odbacili ostatke paganske kulture, već su na ĉitav materijalni univerzum gledali sa sumnjom. Svet je sluţio kao domen, ako ne i tvorevina Đavola. Dualistiĉki pristup kako gnosticizma tako i neoplatonizma naglašavao je vrednost duha nad materijom.“3 Kao što smo iz upravo navedenog teksta mogli da uvidimo, asketizam tj. monaška filozofija ţivota se zapravo zasniva na zanemarivanju i odbacivanju materijalnog i vrednovanju duhovnog sveta, ali ne u skladu sa novozavetnom teologijom (o kojoj ćemo malo kasnije govoriti) već na principima ideja koje pravoslavnoj bogoslovskoj misli sluţe kao svojevrstan „Stari zavet“. PotvrĊujući prethodne zakljuĉke, i Ernst Benz, govoreći o pravoslavnoj monaškoj mistici, navodi da se ona umnogome zasniva na neoplatonistiĉkom dualizmu koji se nalazi ĉudno isprepletan sa hrišćanskim uĉenjem. Obratimo posebnu paţnju na sledeći iskaz ovog autora: „Unutar pravoslavnog monaštva razvila se najznaĉajnija duhovna snaga istoĉnocrkvene poboţnosti i duhovnosti – mistika. Ona se ovdje razvila na jednom radikalno asketskom temelju. Tradicije starocrkvene askeze, u kojoj se jedna s drugom isprepliću evanĊeoska i neoplatonska duhovna tradicija a da jedna drugu ne
Vidi: Sv. knez Lazar, br. 2. 1993. god. str. 185. Raj jedna istorija, str. 79. 3 Navedeno delo, str. 80-83. Naglasak moj. 1
2
282
iskljuĉuju, provoĊene su u pravoslavnom monaštvu sve do današnjih dana gotovo nepromijenjeno. Dok je prvobitnu kršćansku askezu snaţnije odreĊivalo išĉekivanje neposredno predstojećeg kraja svijeta i dolaska kraljevstva Boţjega, na ĉiji se dolazak pripremalo borbom protiv vlasti ovoga prolaznog svijeta, dotle se kao temelj kasnije monaške askeze manje isticalo skoro išĉekivanje kraja, već mnogo više neoplatonski dualizam.“1 Nakon što smo argumentovano pokazali da se koreni asketizma i kasnije monaštva u okviru hrišćanske religije ne nalaze u tlu kojeg nazivamo Svetim pismom već grĉkom filozofskom mišlju, u narednom delu poglavlja naĉinićemo i pregled biblijskih tekstova koje koriste pravoslavni bogoslovi, kao i sagledati njihovo pravo, izvorno znaĉenje.
Šta Sveto pismo kazuje o monasticizmu? Kao što sam to spomenuo na samom poĉetku poglavlja, Pravoslavlje, zastupajući uverenje da predstavlja Hristom ustanovljenu Crkvu, nastoji da svoje ispovedanje dokaţe biblijskim tekstovima. Kao što je to sluĉaj i sa mnogim drugim svojim kasnije uvedenim verovanjima i praksama, teolozi Istoĉne crkve nastoje da u Hristovim i apostolskim reĉima pronaĊu utemeljenje za postojanje monasticizma. Radi podsećanja, navešću još jednom deo teksta iz „Sv. kneza Lazara“, a koji nam stavlja do znanja na koji naĉin pravoslavni posmatraju nastanak monaškog pokreta: „Već sami Apostoli svojim ţivotom ispunjavaju monaške zavete, iako se oni kao takvi formulišu mnogo kasnije. Isto to vaţi i za svetog Preteĉu Gospodnjeg Jovana, kao i za presvetu Bogorodicu, koja je bila i ostala najuzvišeniji primer poslušnosti i devstvenosti za koji svet zna. Isto tako, još za vreme svetih apostola postojale su devojke posvećene Bogu koje, iako su ţivele u domu roditelja svojih, predstavljaju zaĉetke monaškog ţivota. (V. I Kor. 7, 36-38). (...) Monaški ţivot se naziva anĊelskim ţivotom ovde na zemlji. Osnov i izvor toga ţivota je Sveta Evharistija, koja je ikona budućeg carstva. Otuda, monaštvo kao filosofija ţivota, staro je koliko i hrišćanstvo (što smo videli i ranije, na primeru sv. Apostola).“2 Kao što smo utvrdili ranije, u ovom tekstu spomenuta presveta Bogorodica uopšte nije bila onakva liĉnost kakvom se u Pravoslavlju smatra i poštuje. Isto se odnosi i na apostole za koje se tvrdi da su ispunjavali monaške zavete (koji su: bezbraĉnost, apsolutna poslušnost (poslušanje) starešini - igumanu i siromaštvo3). U ranijim prouĉavanjima smo istakli da većina apostola nije bila neoţenjena, već su imali svoje supruge – kao što nam jasno svedoĉi i Sveto pismo. EvanĊelje po Mateju 8:14-15 nam govori da je ap. Petar imao taštu, a to znaĉi da je bio oţenjen. Isto nam potvrĊuje i ap. Pavle u 1. Kor. 9:5: „Zar nemamo prava da vodimo jednu sestru kao ţenu – kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja i Kifa?“ Dakle, i ostali apostoli, kao i Isusova polubraća po materi, bili su oţenjeni ljudi. Šta više, na misijskim putovanjima su ih pratile i njihove ţene, kao što nam Pavle u ovom stihu jasno stavlja do znanja.
Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 93. Naglasak moj. Sv. knez Lazar, br. 2. 1993. god. str. 182, 186. Naglasak moj. 3 Vidi: Isto, str. 186-187. 1
2
283
Stihovi poput onih iz Mt. 10:37 i 16:24, koje pravoslavni navode1 uopšte ne opravdavaju postanak asketizma i samotnjaštva (a najbolji dokaz za to je što te Isusove izjave u tom smislu nisu shvatili ni Njegovi prvovekovni uĉenici), već govore o ceni Hristovog uĉeništva u svetu u kojem ţivimo. Sasvim je sigurno da ĉovek koji ţeli da bude iskreni Gospodnji sledbenik ne moţe i ne sme da uvaţava mnoga mišljenja koja zastupaju neverujući grešnici, pa makar koliko ih on voleo, jer su stavovi neverujućih uglavnom u potpunosti razliĉiti od onoga što Bog nalaţe u svojoj Reĉi. Mnoge vernike njihovi roditelji i srodnici ţele da odgovore od ĉitanja Biblije i poslušanja Boţije volje, pa je stoga jasno zbog ĉega vernik mora da se odupre onima koje jako voli, jer njegova ljubav prema Bogu mora da bude jaĉa. Zapravo, ono što stoji kao skrivena istina za svaku porodicu koja izraţava nepoverenje prema Bogu, jeste to da je makar i jedan hrišćanski vernik u njihovom domaćinstvu pravi blagoslov za sve ukućane (makar koliko oni to zbog svoga duhovnoga slepila ne uviĊali). Upravo zato što Bog ţeli obraćenje i ţivot veĉni ĉitavoj porodici, vernik koji ţivi u okviru pomenutog domaćinstva pod stalnim pritiscima da se odrekne vere, mora da istraje u njoj – da bi Gospod kroz njega i njegovo molitveno zastupništvo i pozitivno hrišćansko svedoĉanstvo uĉinio svoj spasonosni uticaj na sve njegove bliţnje. Gospod Isus ni u kom sluĉaju ovim izrekama nije upućivao na samoizolaciju ili (saĉuvaj Boţe) napuštanje doma i porodice od strane svojih uĉenika (što upravo ĉine monasi i monahinje), već naprotiv borbu za spasenje duša onih koji još nisu poverovali, a koji su sa novoobraćenim vernicima u najbliţem srodstvu. Sa druge strane, „odricanje od samog sebe i uzimanje svoga krsta svakodnevno“ podrazumeva svakodnevnu borbu sa svojom starom grešnom prirodom koja teţi protiv bogopoznanja i Njemu ugodnog ţivljenja (Rim. 7:5-6; Gal. 5:16-17; 2. Kor. 10:3-5). TakoĊe, ovaj pojam „nošenja krsta“ oznaĉava i uzimanje na sebe poruge i stradanja (koje za sobom nosi iskreno sledbeništvo Isusa Hrista) od strane neverujućih i krivoverujućih koji su pod uticajem neĉastivoga. Kao što sam rekao, ove Hristove reĉi ne upućuju na izopštavanje iz društva i odlazak u pustinje i manastire, već na podnošenje teškoća prilikom ţivljenja sa ostalim ljudima u svetu koji nas okruţuje. Apostol Jovan zapisuje Isusove reĉi koje istiĉu ĉinjenicu da su njegovi sledbenici izabrani iz grešnog svetovnog okruţenja ali da moraju biti meĊu ljudima radi njihovog zadobijanja za Hrista i veĉnog spasenja: „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi.“2 „Ovo sam vam govorio da imate mir u meni. U svetu imate nevolju; ali budite hrabri – ja sam nadvladao svet.“3 „Dao sam im tvoju reĉ i svet ih omrznu, zato što nisu od sveta – kao što ni ja nisam od sveta. Ne molim da ih uzmeš sa sveta, nego da ih saĉuvaš od zla. Oni nisu od sveta, kao što ni ja nisam od sveta. Posveti ih u istini; tvoja reĉ je istina. Kao što si ti mene poslao u svet, poslah i ja njih u svet.“4
Vidi na poĉetku ovog poglavlja citate iz gore navedenog dela. Ev. po Jovanu 15:18-19. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 16:33. 4 Ev. po Jovanu 17:14-18. Naglasak moj. 1
2
284
Postoji još najmanje jedan tekst koji moţe biti pogrešno protumaĉen od strane onih koji zagovaraju asketizam i samotnjaštvo radi ugaĊanja Bogu i carstva nebeskog. To je tekst koji se nalazi u ev. po Luki 18:28-30. Evo kako glase pomenuti stihovi: „Na to Petar reĉe: vidi, mi smo ostavili sve svoje i pošli smo za tobom. A on reĉe: zaista vam kaţem da nema nijednoga koji je radi carstva Boţijeg ostavio kuću ili ţenu, ili braću, ili roditelje, ili decu, a da ne primi mnogo više u ovo vreme i veĉni ţivot u svetu koji će doći.“ Svakako da je bila ĉinjenica da su apostoli radi sledbeništva Isusa Hrista morali da napuste svoje domove, ţene i decu, rodbinu i zaposlenje da bi krenuli za Njim. Nije bilo drugog naĉina, ukoliko su zaista hteli da budu sa svojim uĉiteljem. MeĊutim, nakon što se Gospod vazneo na nebo, ovakav vid sledbeništva je postao izlišan. Posle silaska Svetog Duha na prve hrišćane, svako je mogao i dalje da se bavi svojim poslom a da u isto vreme ostane veoma primeran hrišćanin, jer se Hristos, prema obećanju, uselio u njihova srca (Jn. 14:16-17; 14:23; Rimlj. 8:9, 11). I sami apostoli su se ponovo, kao što svedoĉi 1. posl. Korinćanima koja je pisana više od dvadeset godina nakon izricanja reĉi iz ev. po Luki 18. poglavlja, vratili svojim porodicama, te su, bivajući u aktivnoj propovedniĉkoj sluţbi putovali zajedno sa svojim ţenama (koje su privremeno ostavili kod kuće da bi mogli biti sa Isusom za vreme njegove zemaljske misije). Ĉinjenicu da ap. Pavle i Varnava nisu sebe smatrali monasima (iako su bili neoţenjeni), makar koliko im današnje Pravoslavlje pripisivalo ispunjavanje monaških zaveta, uviĊamo iz 1. Kor. 9:5, gde govore da bi svakako imali slobodu i pravo da se oţene i vode svoje supruge sa sobom na misijska putovanja. Nasuprot ovome, kao što ćemo videti detaljnije nešto kasnije, pravoslavni monasi ne smeju niti da pomisle na svoju eventualnu buduću ţenidbu, a kamo li da izjave da im je posve slobodno da se oţene u bilo kom momentu. Monasima se nalaţe da se suzdrţavaju takvih misli i energiĉno bore protiv njih, upravo zbog zavetovanja na bezbraĉnost prilikom stupanja u monaški red. Spominjanje „devojaka koje su posvećene Bogu“ i neudate ţivele u roditeljskim domovima, kao primera „zaĉetaka“ monaškog ţivota, takoĊe nije biblijski primenljivo. Naime, u ĉitavom 7. poglavlju maloĉas pomenute poslanice, ap. Pavle istiĉe ĉinjenicu da su ljudi stvoreni kao polna bića, koja poseduju jak prirodni seksualni nagon koji im je darovan od Boga. Pavle je, kao neoţenjen, smatrao da je bezbraĉnim ljudima lakše da ugode Bogu iz razloga što stupanjem u brak bivaju ukljuĉeni u još mnogo poslova koji bi ih spreĉavali da se više mole, putuju i propovedaju evanĊelje (poput kućnih poslova, brige za porodicu, odgajanja dece itd; st. 29-35). Verujući da će uskoro proći obliĉje ovoga sveta i nastupiti Boţije carstvo na zemlji (st.31), ovaj apostol je predlagao onima koji su mogli da se seksualno uzdrţavaju – da i dalje ostanu bezbraĉni, iako je u isto vreme naglašavao da neće pogrešiti ni ako stupe u brak (st. 36-38). No, kao što ćemo videti u nastavku poglavlja, pravoslavni ne samo da ne razumeju i ne primenjuju ispravno tekst iz 1. posl. Korinćanima 7. glave, već ĉine potpuno nasuprot Pavlovim bogonadahnutim poukama i Boţijim zapovestima koje sam izneo u ovom poglavlju.
Posledice ispunjavanja strogih monaških zaveta Prema uĉenju Svetog pisma, Bog je ustanovitelj prve braĉne zajednice. Pošto ga je stvorio kao polno biće, Bog je Adamu doveo ţenu, stvorenu od njegovog tela, sa kojom je, izmeĊu ostalog, trebao da neguje i intimnu, seksualnu zajednicu. Sva ostala ţiva 285
bića (više ţivotinjske vrste) stvorene su kao muţjaci i ţenke radi stvaranja potomstva. Poznato je da je polni nagon (nagon za parenjem) veoma jak kod ţivotinja. Iako ĉovek nije deo ţivotinjskog sveta, seksualni nagon kod ljudi je takoĊe veoma jak, a po nekim struĉnjacima i najjaĉi od svih prirodnih nagona (jaĉi i od nagona za samoodrţanjem). Upravo iz tog razloga Gospod je rekao: „Nije dobro da je ĉovjek sam, da mu naĉinim druga prema njemu.“ (1. Mojs. 2:18). Apostol Pavle je potvrdio da braĉna zajednica podrazumeva intimnost izmeĊu muškarca i ţene i to bez uzdrţavanja, da neko od braĉnih drugova ne bi zapao u iskušenje da uĉini preljubu: „Ali zbog bluda svaki neka ima svoju ţenu, i svaka ţena svoga muţa. Muţ da ĉini svoju duţnost ţeni, a isto tako i ţena muţu. Ţena ne raspolaţe svojim telom, nego muţ; isto tako i muţ ne raspolaţe svojim telom, nego ţena. Ne uskraćujte se jedno drugom, sem po dogovoru na izvesno vreme, da se predate molitvi, a zatim da se opet sastanete, da vas satana ne iskuša zbog vaše neuzdrţljivosti.“1 Sveto pismo još podrazumeva da je braĉna zajednica punovaţna pred Bogom od trenutka zakljuĉenja braka (pred društvenom zajednicom; u drţavnoj ili verskoj ustanovi), a ne od momenta stupanja u braĉne polne odnose. Biblija naime kaţe: „I biće dvoje jedno tijelo.“ (1. Mojs. 2:24). Mnogi ljudi stupaju u brak u starijoj ţivotnoj dobi, a to ĉine i hendikepirana lica (sa telesnim nedostacima ili psiho-fiziĉkim oboljenjima). Ove dve grupe ljudi verovatno nikada neće stupiti u polne odnose. Ipak, njihov brak je jednako punovaţan pred Bogom – kao i kod mlaĊih i zdravih, seksualno aktivnih osoba. Za svaki brak vaţi i jedno veoma vaţno pravilo, odnosno Boţija zapovest koja glasi „Što je Bog sastavio, ĉovek da ne rastavlja.“ Na pitanje fariseja, koji su smatrali da se razvod braka moţe veoma lako obaviti u sluĉaju da muţ nije zadovoljan svojom ţenom, Isus je veoma jasno odgovorio: „I pristupiše mu fariseji kušajući ga i govoreći: da li sme ĉovek da otpusti svoju ţenu za svaku krivicu? A on odgovori i reĉe: zar niste ĉitali da ih je tvorac od poĉetka stvorio kao muško i ţensko, i reĉe: ‘Zato će ĉovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ţenu svoju, i biće dvoje jedno telo’? Tako nisu više dva nego jedno telo. Što je dakle Bog sastavio, ĉovek neka ne rastavlja.“2 Prema Gospodnjim reĉima, brak kao nebeska ustanova jeste neraskidiv, zato što su supruţnici postali jedno biće, „jedno telo“. Razvod braka je moguć samo u sluĉaju preljube jednog od supruţnika (Mt. 5:31-32) – iako ni tada sa biblijskog stanovišta nije preporuĉljiv (1. Kor. 7:11). MeĊutim, sasvim suprotno od ovih svetopisamskih principa, pod uticajem monaške filozofije i nebiblijskog uĉenja o spasenju, u istoriji Istoĉne crkve postoji mnogo primera da su oţenjeni muškarci napuštali svoje ţene i decu zauvek, i odlazili u pustinje i manastire. Iako su primeri mnogobrojni, pomenuću samo neke koje nam opisuje vladika Nikolaj u Ohridskom prologu: „Prep. Teofan Ispovednik. (...) Imaše ogromno bogatstvo i sjaj. No sve to izgubi svoju vrednost za Teofana onda kada se Hristos Gospod zacari u duši njegovoj. Tada se on opiraše ţenidbi svojoj pa kad ipak bi primoran oţeniti se, on uspe da usavetuje svoju nevestu da ţive celomudreno kao brat i sestra. A ĉim mu pomreše roditelji, ţena mu ode u jedan manastir a on u drugi.“ (12. mart);
1 2
1. Korinćanima 7:2-5. Naglasak moj. Ev. po Mateju 19:3-6. Naglasak moj.
286
„Sv. Aleksije Ĉovek Boţji. (...) ImaĊahu jedinca sina, ovoga Aleksija, koji kad odraste bi prinuĊen da se oţeni. No on te iste noći ostavi ne samo ţenu nego i dom oca svoga, sede u laĊu i doĊe u grad Edesu u Mesopotamiji (...). Aleksije se obuĉe u odelo prosjaka i kao prosjak ţivljaše 17 godina u tom gradu, neprestano moleći se Bogu u paperti crkve sv. Bogorodice.“ (17. mart); „Prep. Zaharija. Sin Kariona Misirca, koji ostavi ţenu i decu i zamonaši se.“ (24. mart); „Sv. Nikita Ispovednik. RoĊen u Vitiniji, u gradu Kesariji. Otac njegov Filaret, lišivši se svoje supruge, zamonaši se te Nikita osta kod svoje babe, oĉeve majke.“ (3. april); „Prep. Nikita Stolpnik. (...) Nikita ostavi kuću svoju, i ţenu i imanje, i ode u jedan manastir blizu Perejaslavlja, gde se do smrti podvizivaše teškim podvizima.“ (24. maj); „Prep. Karion i Zaharija. Otac i sin, oba veliki podviţnici misirski. Karion ostavio ţivu ţenu s dvoje dece i otišao u monahe.“ (5. decembar);1 Iako bi za oĉekivati bilo da Pravoslavna crkva osudi svako ponašanje koje je suprotno uĉenju Hrista i apostola, a pogotovo ono koje se odnosi na raskidanje „svete tajne braka“, dešava se upravo suprotno. Ovakva dela bivaju pohvaljena a nesavesni roditelji i brakorazvodnici se nazivaju svetiteljima i kao takvi poštuju. Bilo bi, mislim, sasvim na mestu postaviti pitanje da li bi i danas, bilo koji pravoslavni hrišćanin koji bi napustio ţenu i decu i otišao u manastir, bio pohvaljen kao bogougodnik i proglašen svetiteljem? U najmanju ruku morao bi da sirotoj napuštenoj ţeni plaća alimentaciju (ali odakle? - jer se u manastiru, po pravilu, ne zaraĊuje novac) a njoj bi ostalo samo da ţali za svojim upropaštenim ţivotom, zapoĉetim sa ĉovekom na koga se oslanjala, a koji je dozvolio da bude zaveden da prekrši svoju pred mnogim svedocima i samim Bogom datu reĉ prilikom sklapanja braka.2
Primeri seksualne neuzdrţljivosti Prema jasnom uĉenju evanĊelja, muškarac je stvoren da bi zajedno sa svojom ţenom slavio i uzvisivao Tvorca. Prema istom tom evanĊelju, neki od hrišćana su pozvani od Boga da ţive bezbraĉnim ţivotom – radi sluţenja Njemu i izgraĊivanja Boţijeg carstva. Apostol Pavle je pozvao one koji ne poseduju jaku seksualnu ţelju i mogu da se uzdrţavaju – da budu kao i on – da bi mogli da sluţe Gospodu kao što je to on ĉinio: „Ja pak ţelim da svi ljudi budu kao ja; ali svako ima svoj blagodatni dar od Boga, jedan ovako, a drugi onako. A neoţenjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao što sam i ja. (...) A ja hoću da ste bezbriţni. Bezbraĉni brine se za ono što je Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, a ko je stupio u brak brine se za ono što je svetsko, kako će ugoditi ţeni, te je podeljen. I neudata ţena, i devojka, brine se za ono 1 2
Naglasci na citiranim tekstovima iz Prologa (kurzivom) su moji. Moţemo i da se zapitamo kako li su samo u svome ţivotu prošle napuštene ţene sa sirotom deĉicom, ĉiji su muţevi kasnije, zbog svoga „bogougodnoga ţitija“ proglašeni svetiteljima i prepodobnima? Verovatno su neke od njih sa svojom decom opljaĉkane od razbojnika, smrtno postradale od gladi ili kojekakvih bolesti, ne imajući uz sebe muţa - hranitelja i branitelja, koji je od Boga postavljen da bude glava svoje porodice.
287
što je Gospodnje, da bude sveta i telom i duhom, a koja je stupila u brak brine se za ono što je svetsko, kako će ugoditi muţu.“1 Ovim pozivom, kao što sam i ranije u poglavlju napomenuo, apostol ne poziva hrišćane da se zamonaše - u smislu te reĉi kakvu je mi danas poznajemo. TakoĊe je sigurno da Pavle nije mislio da kaţe da su ostali apostoli bili „podeljeni“ (pola duhovni a pola svetovni) zbog toga što su ţiveli braĉnim ţivotom, a da je, eto, on meĊu njima „najposvećeniji“ jer nije stupio u brak. Ono što je ovaj apostol ţeleo da stavi do znanja svojim ĉitaocima, jeste to da mu se ĉini da je, iz njegove perspektive kao neoţenjenog, blaţenije ostati bezbraĉan i sluţiti Gospodu „punovremeno“ i bez „gubljenja vremena“ na stvari kojima će ionako brzo doći kraj.2 Reĉima iz 1. Kor. 7:29-31, apostol poruĉuje vernicima da se mnogo više okrenu u mislima nebeskim stvarima (molitvi, dovoĊenju ljudi k istinitom bogopoznanju), a to su svakako mnogo uzvišeniji ciljevi od izvršavanja obaveza koje proizilaze iz puke braĉne svakodnevice. No ipak, ovim reĉima Pavle nipošto ne negira visoku vrednost braka u Boţijim oĉima, niti poništava bilo šta od onoga što je napred izrekao o njegovoj neraskidivosti. Ono što bi još bilo dobro razumeti, a što se tiĉe novozavetnih tekstova za koje moţe da nam se uĉini da podrţavaju monašku ideju, jeste i tumaĉenje Hristove pouke iz ev. po Mateju 19:9-12. Pomenuti tekst glasi ovako: „Nego vam kaţem da ko otpusti svoju ţenu, sem zbog preljube, i oţeni se drugom, ĉini preljubu, i ko se oţeni otpuštenom, ĉini preljubu. Rekoše mu uĉenici: ako je tako sa ĉovekom i ţenom, nije dobro ţeniti se. A on im reĉe: ne shvataju svi ove reĉi, nego oni kojima je dano. Jer ima uškopljenika koji su se iz utrobe materine tako rodili, i ima uškopljenika koje su ljudi uškopili, i ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskoga. Ko moţe da shvati neka shvati.“3 Iz navedenih stihova uviĊamo da postoje tri vrste „uškopljenika“ (tj. onih koji nemaju potrebe za stupanjem u brak): a) „Oni koji su se iz utrobe materine tako rodili“ Ove Hristove reĉi svakako mogu da se odnose na ljude koji su roĊeni sa nekim telesnim nedostacima (kakvih je u ono vreme bilo dosta) ili teškim mentalnim oboljenjima koji ih onesposobljavaju da sklope brak sa osobom suprotnog pola. b) „Oni koje su ljudi uškopili“ Ove osobe su svakako ljudi koji su bili mnogo poznatiji u Hristovo nego u naše vreme. Reĉ je o uškopljenicima koji su radili na carskim dvorima u drţavama u jevrejskom okruţenju, koji su bili sluge ili pak ĉuvari vladarevog harema. Jedan takav uškopljenik se pominje i u Novom zavetu, u Delima apostolskim 8. poglavlju. Uškopljenici su bile osobe kojima su operativnim zahvatom odstranjene muške polne ţlezde (semenici – testisi), radi onemogućavanja luĉenja hormona testosterona koji izaziva polni nagon kod muškaraca, kao i onemogućavanja stvaranja muških polnih ćelija, koje nastaju u testisima. v) „Oni koji su sami sebe uškopili radi carstva nebeskog“
1. Korinćanima 7:7-8, 32-34. Ne treba zaboraviti da je Pavle ovaj tekst pisao, kao što je i sam naglasio, iz razloga ĉvrstog uverenja da će uskoro nastupiti drugi Hristov dolazak i uspostavljanje mesijanskog carstva. Vidi stih 31, kao i 1. Kor. 15:51-52; 1. Sol. 4:16-17. 3 Naglasak moj. 1
2
288
Ove reĉi se odnose na one muškarce (i ţene), hrišćane, koji su se radi što efektivnijeg sluţenja Gospodu odrekli stupanja u brak, bivajući u svakodnevnoj borbi sa svojim prirodnim seksualnim porivima, ne dozvoljavajući im da se ispolje. Apostol Pavle je svakako bio jedan od njih: „Nego muĉim svoje telo i potĉinjavam ga, da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, sam postao nevaljao.“1 „Jer plot ţudi protiv Duha a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne ĉinite što biste ţeleli.“2 „Mi, doduše, ţivimo u telu, ali se ne borimo kako telo hoće...“3 „Ko, meĊutim, ĉvrsto stoji u svom srcu i nema nuţde, nego vlada svojom sopstvenom voljom, pa je ovo odluĉio u svom sopstvenom srcu, da saĉuva svoju devojku, dobro će ĉiniti.“4 Prethodne apostolove izjave, jasno je, odnose se na Gospodnje sledbenike koji ţive u društvu i zajedništvu sa drugim ljudima po gradovima i selima, a ne na one koji su se povukli u osamu kakve pustinje ili manastira. Jasno je, takoĊe, da je Pavle vodio svakodnevne borbe sa svojom starom grešnom prirodom koja je ĉeznula za tim da izaĊe na površinu. Ipak, iako bivajući stalno u mnoštvu u kojem su ga, kao neoţenjenog zdravog muškarca, ĉekala mnoga ĉulna iskušenja, silom Svetoga Duha koji je u njemu obitavao, uspevao je da ne ĉini ono „što bi njegova grešna telesnost ţelela“. Sa druge strane, prouĉavajući ţitija raznih svetitelja, pronalazimo mnoštvo primera da su oni, iako su napustili ljudsko društvo i otišli u osamljenost, isto tako ostali ljudi poput svih drugih, imajući iste telesne prirodne nagone i prohteve. Najveći deo iskušenja o kojima ćemo govoriti odnosi se ispoljavanje polnog nagona kod monaha, tj. njihove borbe sa posve prirodnim osećanjima koji se nahode kod zrelih ljudi. Pravoslavni monasi ovu borbu protiv svoje ljudske prirode nazivaju borbom protiv „pustinjskih demona kušnje“5 smatrajući da su pustinje mesta istinitog obitavanja zlih duhova (verovatno na osnovu: Mt. 12:43)6. Tako, dakle, u Ohridskom prologu ĉitamo i o sledećim ljudima i dogaĊajima: „Prep. Martinijan. Divno je i predivno ţitije ovoga svetitelja, i vredi ga proĉitati u celini. (...) U 18. godini udaljio se u planinu, zvanu Kovĉeţna, u Kapadokiji, i tu proveo 25. god. u postu, bdenju, molitvi, i borbi sa mnogim iskušenjima. Kad je jedna ţena došla da ga kuša, i on vidi da će pasti u greh s njom, skoĉi bos u oganj i postoji u ognju dok mu bol ne nagna suze na oĉi i ne ubije u njemu svaku poţudu. Kad su 1. Kor. 9:27. Naglasak moj. Galatima 5:17. Naglasak moj. 3 2. Kor. 10:3. 4 1. Kor. 7:37. Naglasak moj. 5 Vidi kod: Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 84. 6 „Da se nahode neki meĊu ljudma koji su, ili za jestestvene ili naravne nedostatke ili uzroke i ljutom nuţdom, usiljeni ne ţeniti se, i tako bez poroda i bez ploda ţivu i umiru, to po nešĉastiju i bivalo je i biće. Ali iz toga zakon, i što je najuţasnije: sveti i hristjanski zakon, ustanovljavati i praviti, ovo je uprav protiv boţjeg namjerenija, volje i blagoslova, protiv bogosozdanoga jestestva, protiv svake iskrice pameti i razuma, na umaljenije, istrebljenije i na pogibel roda ĉeloveĉeskoga, sljedovateljno vsekoneĉnoga bezumija izmišljenje i delo.“ Na ovaj naĉin je veliki srpski mudrac Dositej Obradović prokomentarisao smisao monaške filozofije i predoĉio put kojim ona vodi ljude i narode koji su njome zavedeni. Vidi: Sabrana dela, Prosveta, Beograd, 1961. god. str. 609. 1
2
289
nastala druga iskušenja, on pobegne na neku usamljenu stenu u moru, i tu je ţiveo. No kad, pri nekom brodolomu, i na tu stenu ispliva neka ţena, on skoĉi u more da se udavi...“ (13. februar); „Prep. Benedikt. (...) Pobegne u neki manastir gde ga inok Roman zamonaši, posle ĉega povuĉe se u jednu vrletnu goru gde u pećini osta preko 3 godine na velikom trudu oko svoje duše. (...) Jednom kad ga neĉisti bes telesne pohoti spopade, on se skide nag i valjaše se po koprivi i trnju, dok ne odstrani od sebe i svaku pomisao o ţeni.“ (14. mart); „Sv. Jakov Postnik. Ţiveo u VI veku. Toliko se usavršio bio u bogougodnom ţivotu, da je leĉio molitvom najteţe bolesnike. No neprijatelj roda ljudskog navodio je na njega silna iskušenja. Tako jednom od nekih podsmešljivaca bude poslata k njemu ţena razvratna. Pretvarala se pred njim i plakala no navlaĉila ga na greh. Videći da će pasti u greh, Jakov stavi svoju levu ruku u oganj i drţaše dotle dokle se sva ne oprlji. (...) Ali drugom prilikom on ne odole iskušenju nego pade sa jednom devojkom, koju behu roditelji doveli k njemu kao sumašedšu, da je isceli od ludila. On je zaista isceli, no potom zgreši s njome1, i onda da bi sakrio greh, ubi je i baci u reku. (...) Deset godina potom provede Jakov kao pokajnik ţiveći u jednome grobu.“ (4. mart)2; A evo kako je podviţniĉka ţitija nekih od monaha opisao poznati istoriĉar Vil Djurant u svom delu „Istorija civilizacije“: „Zapisi tih isposnika obiluju seksualnim priviĊenjima i snovima; u ćelijama se ĉulo njihovo jeĉanje dok su se borili sa fantazmagoriĉnim iskušenjima i erotskim mislima; oni su verovali da je vazduh oko njih pun demona koji ih napadaju; izgleda da su monasi smatrali da je teţe biti krepostan u osami nego u ţivljenju usred svih zgodnih prilika u gradu. Nisu bili retki sluĉajevi da ankoriti (tj. anahorete - monasi pustinjaci, prim. I. S.) polude. Rufin priĉa o jednom mladom monahu u ĉiju je ćeliju ušla neka lepa ţena; on je popustio pred njenim ĉarima, posle ĉega je ona nestala, kako je on mislio, u vazduhu; taj monah je pomahnitalo odjurio do najbliţeg sela i skoĉio u peć u javnom kupatilu da bi rashladio svoju vatru. U jednom drugom sluĉaju, mlada ţena je molila da je prime u ćeliju nekog monaha pod izgovorom da je jure divlje zveri; monah je pristao da je nakratko primi, ali u tom trenutku ona ga je sluĉajno dodirnula, i u njemu se javio plamen ţelje koju sve godine strogog reţima ţivota nisu uspele da ugase. Pokušao je da je šĉepa, ali je ona išĉezla iz njegovog zagrljaja i iz vidokruga. A hor demona, kaţu, veselio se i grohotom ismejavao njegovo poniţenje. Taj monah, kaţe Rufin, nije mogao više da podnese monaški ţivot; kao Pafnucije u Thais Anatola Franca, nije bio u stanju da izbaci viziju lepote koju je zamislio ili video; napustio je svoju ćeliju, uronio u ţivot grada i pratio tu viziju konaĉno sve do samog pakla.“3 Iz svih ranijih pripovesti, koje pravoslavni istiĉu i hvale se njima, saznajemo koliko su monasi, poput ostalih svetovnih ljudi, pa moţda i više od njih, skloni erotskim Ovim je reĉima Dositej prokomentarisao jedan od sliĉnih dogaĊaja koje je proĉitao u Prologu u svoje doba: „A prolog: Nasred crkve boţije, reĉe starac to, i uĉini ono, i sotvori blud. Hoćemo li se, braćo, zaboga, jedanput osvestiti? To je stvar taka da jedva je ĉovek na ispovedi kaţe; a naš prolog, kao da se s neĉim ponosi, kaţe nasred crkve šta je njegov starac uĉinio. Kakav mu je to starac, sram ga bio!“ Vidi: Izabrani spisi, str. 119. 2 Naglasci na pomenutim tekstovima iz Prologa, oznaĉeni kurzivom, su moji. 3 Vil Djurant, Istorija civilizacije, Doba vere – prvi deo, str. 81-82. Naglasak moj. 1
290
maštanjima i fantazijama. Neki su išli ĉak dotle, kao što smo videli, da siluju i ubijaju devojke koje su došle da traţe pomoć od ovih „duhovnih staraca i podviţnika“, a neki pak i da izvršavaju samoubistva. Sve ove neprilike, naţalost, na ove sirote ljude nametnuo je strogi monaški sistem utemeljen na nebiblijskom uĉenju o spasenju koje se propoveda u Pravoslavlju. Apostol je naime rekao: „Ali ako ne mogu da se uzdrţavaju, neka stupe u brak, jer je bolje stupati u brak nego raspaljen patiti. (...) Misli li ko da nepriliĉno postupa sa svojom devojkom, ako je ona zašla u godine, i tako mora da bude, neka ĉini šta hoće; ne greši, neka stupaju u brak.“1 No, oĉigledno je da je u Istoĉnoj crkvi mnogo vaţnije ono što su rekli i ustanovili kasniji crkveni autoriteti (već smo saznali pod ĉijim sve uticajem), nego Hristovi apostoli u skladu sa uĉenjem svoga Gospoda. Dositej Obradović je, komentarišući monaški ţivot i pravila, jednom prilikom pisao o tome da je u svom ţivotu upoznao veliko mnoštvo monaha i saznao za mnoga njihova i najskrivenija stremljenja: „Ja sam ostario već sa mnogih naroda i jezika kaluĊeri (i sam, da koja sam guja nego kaluĊer, kad ovako sam ţivim, razve što u crnim haljinam obuĉen ne hodim), jošte, hvala gospodu bogu, nisam ni u jednom rodu i jeziku takove drvene i neĉuvstvene kaluĊere našao ni upoznao koji za ţenom ne uzdišu, ne ĉeznu i ne ginu. Onim drevnim u neprohodinim livijskim pustinjama pustinjikom (kako ţitija njihova glase) vozdušni, ili bolje da reĉem: ĉrez njihovo voozbraţenije naĉinjeni duhovi u ţene (i po svoj prilici lepe) su im se pretvarali, i kako na san tako i na jave dolazili. A da šta je drugo ovo razve nepobjedimaja volja boga tvorca i nepokolebimi i vo vjeki nepodviţimi jestestva zakon, koji ĉini da ĉlovek bez ţene ne moţe biti, kako god golub bez golubice, kako riba bez vode i kako sve što ţivi i diše ne moţe biti bez vozduha.“2 Iako je u ranoj mladosti, imajući ĉvrstu ţelju da se zamonaši i bude „sliĉan anĊelima“, mislio da je bolje da ga kakva svirepa lavica ili medvedica na parĉeta raskine nego da ga najlepša srpska kći u svoj zagrljaj primi, u poznijim godinama priznao je da je morao u „takovu krivoputicu i zabluţdenije upasti ĉitajući knjige koje nisu za njega bile, i hoteći da pre vremena svrh djevstva i ţenidbe mudruje, ne znajući ni što je jedno ni drugo.“3 PotvrĊujući biblijsku istinu o tome da „nije dobro da je ĉovek sam“, Dositej je to vrlo lepo iskazao sledećim reĉima: „Prvo milost bog k ĉoveku po stvorenju pokaza kad mu darova ţenu, i prvi blagoslov što mu izreĉe, ovo je: „Rastite i mnoţite se.“ Kad bi dakle (saĉuvaj boţe!) hoteo bog najveću nemilost pokazati ĉoveku, što bi mu uĉinio? Uzeo bi mu natrag ţenu, pak eto ti ga. A kad bi hteo da ga prokune, šta bi mu rekao? „Ne rastio se ni plodio, no nek ti propadne rod i koleno, i nek te nestane na zemlji“. Ko ima mozak i pamet, sam sebi iz ovoga moţe prekrasne i prepolezne nauke davati; ko li nejma, il’ neće da ima, njemu se sve zaludu besedi.“4 Dositej Obradović, i sam u mladosti monah, a potom samac do kraja ţivota, smatrao je velikim Boţijim blagoslovom braĉni ţivot, a sa druge strane, monaški naĉin
1. Kor. 7: 9, 36. Naglasak moj. D. Obradović, Sabrana dela, Beograd, Prosveta 1961. god. str. 609-610. Naglasak moj. 3 Vidi: D. Obradović, Izabrani spisi, str. 78. 4 D. Obradović, Sabrana dela, str. 660. 1
2
291
ţivota okarakterisao kao nebiblijski tj. onaj koji je ustanovljen protiv Boţijeg namerenja, volje, kao i ĉoveĉje zdrave pameti. Na izgradnju ovakvog Dositejevog stava, umnogome je uticao i mudri pravoslavni episkop Georgije Popović, koji je, kako je to Dositej opisao u svojim delima, u više navrata govorio protiv monaštva i ondašnjih monaha, iako je i sam bio monah. Evo nekih njegovih reĉi: „Poznajte drvo od ploda njegova“, - govori sveto JevanĊelije – „neplodno drvo seĉe se i na vatru meće.“ No narod iz svoje prostote misli ako nestane meĊu njima kaluĊera, nestaće vere i zakona. Što vele? Mole se bogu za nas. E moja braćo, teško onom ko hoće da se za njega drugi bogu moli! Da za tebe drugi jede i spava, nisi rad; a ono što ti je najpoleznije i najpotrebnije, hoćeš da drugi za te radi. (...) Arhimandrit bezdinski: „Po vašem govorenju, gospodine, valjalo bi koliko danas istrebiti sve kaluĊere?“ Episkop: „Po mojem govorenju? E moj brate, sami ste se davno i davno istrebili, niti ste ĉekali moga govorenja. (...) Moţeš li sad razumeti šta ja mislim govoreći da su se sami kaluĊeri davno i predavno istrebili?“ Arhimandrit: „Gospodine, na moju dušu, imate pravo; boţija istina iz Vaših usta besedi. Kamo sreća da svi arhijereji tako misle! Ja bih se namah ţenio.“1 Smatram da iz svih ovih navoda iz svetaĉkih ţitija, a posebno iz ovog poslednjeg priznanja arhimandritovog, da bi se i on, samo kad bi smeo - odmah oţenio, moţemo da zakljuĉimo kakve sve nevolje donose sebi oni koji krenu za izvršavanjem nebiblijskih religijskih pravila proisteklih iz antihrišćanstva.2 No, ono što predstavlja još veću opasnost jeste velika verovatnoća da neki od monaha seksualno zastrane, te da se meĊu njima jave homoseksualizam i pedofilija. Da zlo bude gore, oĉigledno je da ovakav protivbiblijski naopaki sistem moţe da dovede i do toga da monasi mogu smatrati izvorom seksualnog iskušenja i prisustvo ţenki ţivotinja u svom prisustvu. Iz ovog razloga, dozvoljeno je da se u manastirima ĉuvaju samo ţivotinjske jedinke istog pola kojeg su i kaluĊeri. Prema Ralph-u Woodrow-u, ova zabrana drţanja ţivotinja suprotnog pola u manastirima potiĉe iz IX veka, a razlog uvoĊenju zabrane je bio veliki nemoral koji je u manastirima bio izraţen.3 Rimokatoliĉki kardinal Peter D’Ailly je rekao kako se ne usuĊuje ni da opiše nemoral u ţenskim manastirima4, te da je
D. Obradović, Izabrani spisi, str. 97-99. Naglasak moj. „Ĉlovek koji se odrekao svega sveta i šta god je na svetu; koji ni za što drugo niti misli niti se stara, kromje da spase dušu svoju. (...) A od ţene valja da se ĉuva kao od ţive vatre i da beţi od nje dok je god ţiv, bez svakog obzira; ime ni haljina ţenska da mu nikad na pamet ne doĊe. Evo, kakva ţestoka pravila oni sami na sebe nalaţu; i ovako su prvi monasi po egipetskim i po livijskim ţivili pustinjama.“ Reĉi episkopa Georgija Popovića; Vidi: Navedeno delo, str. 95. Naglasak moj. 3 Woodrow, Babilonska misterijska religija, str. 120. 4 Na istom mestu. Ovde se dakako radi o manastirima u Zapadnoj crkvi, meĊutim, ono što treba znati jeste da su Istoĉna i Zapadna crkva bile jedinstvene do 1054. godine, odnosno do velikog raskola (šizme) izmeĊu njih. Do toga perioda, ne moţemo da govorimo o katoliĉkim i pravoslavnim manastirima, već samo o manastirima opšte, „vaseljenske“ crkve. ProtoĊakon Ljubomir Ranković veli da je Crkva do 1054. godine „osim manjih trzavica ţivela u blagodatnom miru. Istoĉna i Zapadna Crkva bile su jedno. Zajedno su uĉestvovale na Vaseljenskim saborima, zajedno donosile svete dogme i kanone i ţivele u meĊusobnoj bratskoj ljubavi.“ Vidi u: Ţivot srpske crkve; Glas Crkve, Valjevo, 1989. god. str. 132. Naglasak moj. 1
2
292
stupanje meĊu monahinje u prošlosti bio samo drugi naĉin da se postane javnom prostitutkom1. Ovakva zabrana stupanja svega što je ţensko u muške manastire postoji i na Svetoj Gori u Grĉkoj, na kojoj se meĊu mnogima nalazi i srpski manastir Hilandar. Jedan novinski izveštaj sa Svete Gore, taĉnije njegov deo koji govori o idealima ţivota tamošnjih monaha, glasi ovako: „Od osnivanja „monaške republike“, 1054. godine, na Svetoj Gori zabranjeno je prisustvo ţena, iako su svih 20 manastira posvećeni ţeni – Bogorodici. Štaviše, na ovo poluostrvo, naseljeno monasima posebnih moralnih naĉela i stremljenja ka gotovo savršenom idealu duhovnog ţivota, zabranjen je ulaz i ţenkama ţivotinjama. Nema krava, koza i ovaca! Sve što je „ţensko“ smatra se mogućim iskušenjem za monahe zavetovane na celibat.“2 Oĉevidno je, dakako, da je pisac ovog novinskog izveštaja bio pristrasan i ţeleo da postojeće zabrane proglasi veoma duhovnim. MeĊutim, svaki zdravomisleći ĉovek bi morao da se zapita kakva je to duhovnost svetogorskih monaha (i svih ostalih) u pitanju kada ni beslovesne ţivotinje nisu mirne u njihovom prisustvu? Oĉigledno je da se moţe oĉekivati da neki od njih, iskušan (Boţe saĉuvaj!) grešnim iskušenjem jer je „nešto ţensko“ u blizini, obleţi neku ţenku ţivotinje (kravu, kozu, ovcu i sl.) i tako uĉini nešto što mu ni na pamet ne bi palo da se nije zamonašio. Da nije tako, ne bi ni bilo razloga da postoji zabrana da u manastirima ne sme biti ţivotinja suprotnog pola! Iz ovoga uviĊamo istinitost svega onoga o ĉemu smo do maloĉas govorili navodeći reĉi apostola, reĉi Dositeja kao i ep. Georgija. Uostalom, poznato je da neki od ljudi koji dugo borave u zatvorima (a manastiri su jedna vrsta zatvora)3 od prirodno nastrojenih heteroseksualaca postaju homoseksualci, ili poseţu za obleţavanjem ţivotinja radi zadovoljavanja polnog nagona. Gospod Bog je u svojoj Reĉi jasno objavio da su ovakvi gresi više nego odvratni pred njim: „S muškarcem ne lezi kao sa ţenom; gadno je. Ţivinĉeta nikakoga nemoj obleţati skvrneći se s njim; i ţena da ne legne pod ţivinĉe; grdilo je.“4 „Ko bi obleţao ţivinĉe, da se pogubi; ubijte i ţivinĉe. I ako bi ţena legla pod ţivinĉe, ubij i ţenu i ţivinĉe, neka poginu, krv njihova na njih.“5 „Proklet da je koji bi obleţao kakvo god ţivinĉe. A vas narod neka reĉe: amin.“6 Kada uzmemo za ozbiljno ove Gospodnje reĉi, koje zapovedaju da se prokletnik koji je obleţao ţivinĉe pogubi, i poveţemo sa ĉinjenicom da je Gospod Hristos u ev. po U ĉasopisu woMAN, magazinu za zdravu porodicu (broj 13, godina II, 2005. god.), u opširnom tekstu pod naslovom: Najstariji zanat – prostitucija, naveden je i podatak da su u ranom srednjem veku mnoge prostitutke prisilno odvoĊene u manastire: „Carica Teodora, koja je i sama bila prostitutka prije udaje za cara Justinijana (VI vijek), misli da ĉini dobro djelo time što će ih (radi se o prostitutkama; prim. I. S.) smjestiti u manastir. MeĊutim, prilikom prevoza preko Bosfora neke od njih su uspjele da pobjegnu, ali su mnoge pri pokušaju bjekstva stradale ili se ubile.“ Izdavaĉ: Udruţenje graĊana „Zdrava porodica“. Redakcije magazina se nalaze u Sarajevu i Banja Luci. 2 Nedeljni telegraf, 5. februar 2003. god. str. 11. Naglasak moj. 3 Vidi kod: Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 480. „Kloster“ (zatvor, zatvorena kuća). 4 3. Mojs. 18:22-23. 5 3. Mojs. 20:15-16. Naglasak moj. 6 5. Mojs. 27:21. Naglasak moj. 1
293
Mateju 5:27-28 rekao da je ĉovek uĉinio preljubu već samim tim što je poţeleo da ima drugu ţenu, a ne pošto je spavao sa njom, to bi znaĉilo da su mnogi monasi već odavno trebali da budu pogubljeni (istrebljeni; po reĉima ep. Georgija) zbog grešnih misli usmerenih ka ţenkama ţivotinja.
Ţene u muškim manastirima Kao što smo dakle uoĉili, jedan od monaških zaveta, bezbraĉnost, nalaţe nepoštednu borbu protiv bogomdanog polnog nagona. U skladu sa predhodno citiranim tekstovima koji opisuju ţivot muškaraca u manastirima, mogli bismo da pomislimo da ni jedna ţena nikada nije smela ni da kroĉi nogom ni u jedan od njih. Sudeći po seksualnoj raspomamljenosti „svetitelja“ o kojima smo ĉitali u Ohridskom prologu, dolazak ţena u muške manastire bi mogao da rezultuje ili samoubistvom monaha ili silovanjem a potom i ubistvom radoznalih ţena. Ipak, „svetaĉka ţitija“ nam stavljaju do znanja da je kroz istoriju više ţena boravilo, i to dugo vremena, u muškim manastirima, preobuĉeno u muškarce. Evo nekih tekstova koji nas izveštavaju o tome: „Prep. Apolinarija. (...) Ne htede se Apolinarija udavati, nego se u srcu obruĉi Hristu i udalji u pustinju Misirsku. U muškom odelu i pod muškim imenom Dorotej ona stupi u muški manastir gde se podvizivala uznoseći duh svoj neprestano k Bogu i goreći ljubavlju prema Tvorcu svome. (...) Tek kad se Apolinarija upokoji, objavi se tajna da ona nije bila muško no ţensko. (...) Upokojila se 470. god.“ (Ohridski prolog, 5. januar); „Prep. Marija. Devojka muške odvaţnosti. Po smrti njene majke otac njen poţeli da se zamonaši. No Marija se ne hte razdvajati od svoga oca, te dogovorno oboje se upute u jedan muški manastir, i to Marija sa ostriţenom kosom i u muškom odelu, kao mladić. Umre otac, a Marija se zamonaši kao muško i dobije ime Marin. (...) Tek po smrti sazna se da je „monah Marin“ bio ţensko. (...) Sv. Marija upokoji se i preseli u besmrtnu radost 508. god.“ (12. februar); „Prep. mater Anastasija, patricija i dama na dvoru cara Justinijana. Kad obudove i kad vide da je carica Teodora ne trpi, ona se najedanput izgubi iz Carigrada i obrete se u pustinji misirskoj. Ĉuveni duhovnik Avva Danilo postriţe je i objavi je kao monaha Anastasija škropca, po njenoj ţelji, da bi se kao ţena pod muškim vidom lakše spasla a i od carevih traganja za njom ukrila. I zatvori se Anastasija u tesnu keliju gde provede 28 godina, i gde se upokoji 563. god. Pred smrt vide starac Danilo lice njeno svetlo kao sunce.“ (10. mart. Naglasak moj.). Jedna od nekoliko zajedniĉkih karakteristika ovih kazivanja jeste i neophodnost da se pomenute ţenske osobe laţno predstave muškom monaškom bratstvu – kao muškarci. Ukoliko nam je poznato da osobe koje odlaze u manastire to ĉine (kako one već misle) da bi se posvetile i što više Bogu pribliţile, onda ostaje vidno da su ove ţene (i ne samo one) to ĉinile namerno kršeći Boţije zapovesti. Naime, deveta Boţija zapovest iz Dekaloga glasi: „Ne svjedoĉi laţno na bliţnjega svojega.“ (2. Mojs. 20:16). Ova zapovest je mnogo šira u svom znaĉenju nego što se obiĉno misli i ne zabranjuje samo izgovaranje laţi putem govora. Ova zapovest zabranjuje „laţno svedoĉenje“, bez obzira da li je to izreĉena laţ, laţno predstavljanje (kao u ovim sluĉajevima od strane pomenutih ţena) ili nešto treće. Uostalom, greh laţnog predstavljanja (bez reĉi) je poĉinila samo Apolinarija, dok su Marija i Anastasija u 294
grehu imale i pomoćnike, koji su ih i reĉima laţno predstavili kao muškarce. U vezi Marije to je bio njen otac, takoĊe sa namerenjem monah, a u sluĉaju Anastasije niko drugi do „ĉuveni duhovnik Avva Danilo“ koji je pred svom bratijom ovu ţenu predstavio kao - uškopljenika Anastasija. TakoĊe, veoma je zanimljiv i podatak da je Anastasija stupila u muški manastir pod muškim imenom, „da bi se kao ţena pod muškim vidom lakše spasla“. Ukoliko se pod ovim „spasavanjem“ u tekstu misli (a izgleda da nas kontekst navodi na takav zakljuĉak) na spasenje pred Bogom i zadobijanje veĉnog ţivota, prema novozavetnom hrišćanskom uĉenju nije ni malo jasno u kakvoj se povezanosti nalazi spasenje u odnosu na pol osobe?! Prema jasnom uĉenju Sv. pisma, i muškarci i ţene se na potpuno istovetan naĉin spasavaju pred Bogom, verom u Isusa Hrista Spasitelja i novim roĊenjem Svetim Duhom (Ev. po Jovanu 1:12; 3:16; Rim. 10:9-13; Gal. 3:2628). MeĊutim, ukoliko zapazimo ĉinjenicu da se prep. Anastasija zamonašila u egipatskoj (misirskoj) pustinji, i setimo se našeg razmatranja sa poĉetka ovog poglavlja u kome smo govorili da je egipatski asketizam nastao „pod dominantnim uticajem gnosticizma“ (po M. Vukomanoviću i drugim autorima), onda na pitanje povezanosti spasenja i bivanja muškarcem dobijamo mnogo konkretniji odgovor. Evo jednog kratkog teksta iz apokrifnog gnostiĉkog evanĊelja po Tomi, koje je, po mišljenju mnogih istraţivaĉa, presudno uticalo na oblikovanje filozofije egipatskog pustinjskog asketizma: „Simon Petar im reĉe: Neka Marija ode od nas, jer ţene ne zavreĊuju Ţivot. Isus reĉe: Gle, ja ću je povesti da bih od nje naĉinio muško, tako da i ona, kao i vi muškarci, moţe da postane duh ţivota. Jer svaka ţena koja postane muško ući će u Carstvo Nebesko.“ (log. 114).“1 Prema ovom gnostiĉkom spisu, sam Isus od ţena stvara muškarce, da bi i one mogle da uĊu u nebeski raj. Po mom mišljenju, sasvim je moguće da je nešto od ovog gnostiĉkog uĉenja ostalo do VI veka te da se prema njemu Anastasija i upravljala u svojoj teţnji da zadobije veĉni ţivot. U jednoj od futnota na prethodnim stranicama istakao sam izjavu protoĊakona Ljubomira Rankovića o tome da su pre velikog raskola izmeĊu Istoka i Zapada 1054. godine, dve crkve ţivele u „blagodatnom miru“, te da su bile „jedno“. Upravo zbog toga, ţelim da na ovom mestu spomenem primer još jedne ţene iz tog davnog vremena crkvenog jedinstva (iz IX veka), koja se prerušena u muškarca (poput ţena iz „Prologa“) popela ĉak do papske svete stolice u Rimu. Iako neki smatraju da je ova pripovest izmišljena, postoji više istorijskih dokumenata koji potvrĊuju njenu istinitost. Prve informacije o tome da je nekada davno stolovao rimski episkop koji je bio ţena, nalazimo u dokumentima koji potiĉu upravo iz IX veka, a potiĉu od Anastazija Bibliotecariusa koji je bio upravnik papske biblioteke i liĉni savetnik pape Leona IV. Evo kako je jedan rimokatoliĉki istoriĉar iz XV veka, Bartolomeo Platina u svojoj knjizi „Ţivot papa“, opisao dogaĊaje vezane za ţenskog papu: „Papa Ivan VIII bio je engleskog podrijetla, a roĊen je u Mainzu. Da je uopće stigao do Svete Stolice, moţe zahvaliti jedino zlim duhovima. Jer papa je doista bio ţena prerušena u muškarca. (...) Sveto Pismo nitko nije poznavao tako dobro kao ona; na temelju njene uĉenosti, njenog sveobuhvatnog znanja i njene sposobnosti da postigne sve što poţeli, još je na umoru pape Leona jednoglasno izabrana za njegova 1
Vidi kod: Milan Vukomanović, Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista, str. 196. Naglasak moj.
295
naslednika. Nakon dvije godine, pet mjeseci i ĉetiri dana na putu od crkve Laterana do Koloseuma poĉeli su odjednom trudovi. Umrla je u kratkom roku nakon poroda i ubrzo je šutke pokopana.“1 Martin Scotus, redovnik opatije sv. Martina u Kelnu (umro 1086. godine) napisao je sledeće: „‘A.D. 854, Lotharii 14, Ivana, ţena, proglašena je Leonovim nasljednikom i vladala je dvije godine, pet mjeseci i ĉetiri dana.’„2 Stefan od Baurbona (umro 1261. godine) u svojoj knjizi „O sedam darova Svetoga Duha“ (De septem donis spiritu sancti) uglavnom je spominjao iste detalje kao i drugi njegovi prethodnici i savremenici. Pojedinosti o ţivotu papise Ivane se donekle razlikuju od izvora do izvora. U nekim srednjevekovnim spisima ona se naziva Agnes ili Gilberta. Po nekima, ona je bila supruga pape Leona IV koja je posle njegove smrti preuzela papske duţnosti. MeĊutim, najinteresantnija verzija je ona koju je u svojoj „Hronici papa i careva“ (Chronicon pontificum et imperatum) izneo Martin von Troppaua iz XIII veka, koji je izvestio o ţivotu i smrti ţenskog pape dajući iste informacije kao i već citirani Bartolomeo Platina, koji je ţiveo dva veka kasnije. Na mestu na kome je pokopana papisa Ivana bila je postavljena velika kamena ploĉa sa klasiĉnim natpisom, ali je ona kasnije uništena po nareĊenju pape Pija V (1566-1572), da bi se izbegli dalji skandali. Posle dogaĊaja sa pomenutim ţenskim papom, svi kasniji pretendenti na to najviše mesto u Zapadnoj crkvi bili su najpre podvrgavani proveri pola. Pošto je u XV i XVI veku protestantska reformacija sve više dobijala na snazi, nije bilo ništa ĉudno što je Rimokatoliĉka crkva uĉinila sve da negira postojanje ţenskog pape, koji je postao simbolom korupcije i nemorala. Sa svoje strane, „Katoliĉka enciklopedija“ koja ovo predanje smatra obiĉnom bajkom, ipak istiĉe da je nakon Leona IV (847-855) na papsku stolicu seo Englez Jonh of Matiz, koji je „navodno“ bio ţensko, te koji je na tom mestu proveo dve godine, sedam meseci i ĉetiri dana. TakoĊe, ista enciklopedija kazuje da je u XIV i XV veku pomenuta papisa smatrana istorijskom liĉnošću, u ĉije postojanje niko nije sumnjao. Ona je u jednoj od katedrala imala svoju bistu, koju su kasnije, po zapovesti pape Klementa VII (15921595) transformisali u bistu pape Zaharija. U jednoj od ulica u Rimu koje vode ka crkvi sv. Petra, u srednjem veku je postojao i kip ţenskog pape. Prilikom svoje posete Rimu, Martin Luter je video ovaj kip i zaĉudio se kako pape uopšte dozvoljavaju da on stoji tamo. Ĉetrdeset godina nakon Luterove smrti, po nareĊenju pape Siksta V papisin kip je bio uklonjen.3 Prouĉavajući prethodno navedene dogodovštine koje su usko vezane za praktiĉno ispoljavanje monaških ideja u ţivotima vernika - pripadnika tradicionalnih crkava istoka i zapada, verujem da moţemo da kao zakljuĉak izvedemo ĉinjenicu o njihovoj potpunoj nezasnovanosti na Bibliji kao Boţijoj knjizi. Prouĉavanje tema koje predstoje u ovom poglavlju, još više će nas utvrditi u tom stanovištu.
Snaga i moć vjere, Zaloţba mladinska knjiga, Ljubljana - Zagreb, 1991. god. str. 58. Naglasak moj. Na istom mestu. 3 Vidi kod: Woodrow, Babilonska misterijska religija, str. 99. 1
2
296
Neoţenjeni episkopi Prema uĉenju Svetog pisma, sluţba episkopa (tj. nadglednika) u crkvama je bogougodna ali i veoma odgovorna. Srţ sluţbe ovih Gospodnjih uĉenika u ranoj Crkvi ogledala se u duhovnom staranju i brizi za celokupni ţivot i rad hrišćanskih prvovekovnih zajednica (dakle u odnosu na svakog pojedinca i crkvu u celini). Apostol Pavle o ulozi crkvenih starešina - episkopa kaţe sledeće: „Pazite na sebe i na sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasate Crkvu Boţiju, koju je stekao svojom krvlju. Ja znam da će posle moga odlaska meĊu vas ući zverski vuci koji neće štedeti stada. (...) Stoga budno pazite i sećajte se da tri godine, noć i dan, nisam posustao savetujući sa suzama svakog od vas.“1 Apostol Petar ovako savetuje starešine u prvom veku ustanovljenih crkava: „Starešine meĊu vama molim ja, koji sam i sam starešina i svedok Hristovih stradanja i uĉesnik u slavi koja će se otkriti, napasajte stado Boţije koje je kod vas i nadgledajte ga ne prisilno, nego dragovoljno, kako Bog hoće, ne iz ţelje za sramnim dobitkom, nego u predanosti, i ne kao gospodari nad onima koji su vam dodeljeni, nego budite primer stadu. I kad se pojavi arhipastir, primićete slavni venac koji ne vene.“2 Ovaj apostol je od samoga Gospoda, nakon Njegovog slavnog vaskrsenja, dobio istovetan nalog. Hristos je naime, nakon što je dobio odgovor na postavljeno pitanje: „Simone, sine Jovanov, ljubiš li me?“, Petru tri puta ponovio veoma vaţno uputstvo: „Napasaj moje jaganjce...ĉuvaj ovce moje...napasaj moje ovce.“3 Ono što je potpuno sigurno jeste da ne moţe baš svaki hrišćanin da postane starešina jedne lokalne hrišćanske crkve. Prema uĉenju Svetog pisma, Hristos je svojim vernicima dao razliĉite duhovne darove, koji udruţeni sa prirodnim predispozicijama, bivaju od Gospoda iskorišćeni na izgradnju Hristovog tela – Crkve: „A vi ste Hristovo telo, i pojedinaĉno udovi. I Bog je postavio pojedince u Crkvi prvo za apostole, drugo za proroke, treće za uĉitelje...“4 „I on je sam dao jedne za apostole, a druge za proroke, jedne za evanĊeliste, a druge za pastire i uĉitelje, da se sveti priprave za delo sluţbe, za izgradnju Hristovog tela, dok svi ne doĊemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Boţijeg, do savršenog ĉoveka, do pune mere Hristovog rasta.“5 Stoga, episkop mora da bude od Gospoda odabran i osposobljen za izvršavanje veoma odgovorne sluţbe koja mu se poverava. Neke od osobina za koje se podrazumeva da treba da budu prisutne u episkopovom hrišćanskom ţivotu, Pavle spominje na još jednom mestu: „Jer sluţitelj Gospodnji ne treba da se upušta u takve borbe, nego treba da bude blag prema svima, kadar pouĉiti, voljan zlo podnositi, da u krotkosti vaspitava one koji se protive, ne bi li im kako Bog dao pokajanje na poznanje istine...“6
Dela apostolska 20:28-31. Naglasak moj. 1. posl. Petrova 5:1-4. Naglasak moj. 3 Vidi: Ev. po Jovanu 21:15-17. 4 1. Kor. 12:27-28. 5 Efescima 4:11-13. 6 2. Timoteju 2:24-25. Naglasak moj. 1
2
297
No, dva posebna teksta koja se konkretno odnose na sluţbu episkopa u crkvi, nalaze se u 1. Timoteju 3:1-7 i u poslanici Titu 1:5-9. Na ovom mestu navešću ih u celini, da bismo mogli jasno da vidimo u ĉemu se sastoji razlika izmeĊu apostolskog ranohrišćanskog uĉenja i religijske prakse koju nalazimo u okviru današnje Pravoslavne crkve. „Istinita je ova reĉ: ko ţeli episkopstvo, lepu sluţbu ţeli. Episkop, dakle, treba da je neporoĉan, jedne ţene muţ, trezven, razborit, pristojan, gostoljubiv, kadar pouĉiti, ne pijanica, ne ubojica, nego blag, ne naklonjen svaĊi, ne srebroljubac, koji dobro upravlja svojim domom i ima poslušnu decu sa svakom ĉestitošću; jer ko ne zna da upravlja svojim domom kako će se starati za Crkvu Boţiju? – ne novoobraćeni, da se ne naduje i padne pod Ċavolsku osudu. A treba da ima i dobro svedoĉanstvo od onih koji su van Crkve, da ne bi pao u pogrdu i zamku Ċavolju.“1 „Zato sam te ostavio na Kritu, da urediš ono što još nedostaje i da postaviš prezvitere po gradovima – kao što ti naredih; ako je ko besprekoran, muţ jedne ţene, ako ima decu koja veruju, koju ne optuţuju zbog raskalašnosti ili kao nepokorne. Jer episkop kao domoupravitelj Boţiji treba da je besprekoran, ne samoljubiv, ne osoran, ne pijanica, ne ubojica, ne lakom na sraman dobitak, nego gostoljubiv, prijatelj dobra, razborit, pravedan, duševan, uzdrţljiv, koji se drţi pouzdane reĉi saglasne sa naukom, da bude kadar i opominjati u zdravoj nauci i izobliĉavati protivnike.“2 Pored ostalih istaknutih duhovnih vrlina koje treba da poseduje, episkop dakle, po reĉima bogonadahnutog apostola, mora da bude i oţenjen („jedne ţene muţ“). I to ne samo da bi se i praktiĉno videlo da li je sposoban da bude pastir Boţijeg stada, po ugledu na upravljanje sopstvenom porodicom, već i zbog prirode njegove sluţbe koja podrazumeva vrlo ĉesto kontaktiranje sa mnoštvom verujućih i bezvernih ljudi (dakle i sa devojkama, udatim i razvedenim ţenama kao i udovicama, a u skladu sa 1. Kor. 7:25). Već smo ranije jasno uvideli da bezbraĉnost kod muškaraca u manastirima moţe da dovede do razliĉitih seksualnih nastranosti i „raspaljenosti“ kojoj se ne moţe lako odoleti; te je stoga neophodno da, po reĉima ap. Pavla, „zbog bluda svaki ima svoju ţenu i svaka ţena svoga muţa“ (1. Kor. 7:2). Episkopi u Crkvi jednostavno, po uĉenju preuzvišene Boţije Reĉi, moraju da budu oţenjeni. Sa moje strane više puta citirani episkop Georgije Popović je o sluţbi crkvenih nadglednika i njihovom moranju da se nalaze u braku, potvrĊujući uĉenje sv. apostola, rekao sledeće: „U vreme apostola i trista i više godina posle njih episkopi su bili mirski poglaviti sveštenici i imali su svoje ţene. Vidimo da po prvom Nikejskom soboru otac svetoga Grigorija Bogoslova Nazijanzina, u ĉestnom braku ţiveći, episkop je bio i sinove i kćeri izrodio. Tako brat Velikoga Vasilija, tako sveti Spiridon i mnogi drugi. Apostol Pavel javno svedoĉi da episkop, prezviter i dijakon mora biti oţenjen, i tome pridodaje uzrok govoreći: „Ko nije kadar svojim domom i familijom upravljati, kako će on biti vredan crkvom i narodom upravljati?“ Vidi se da su episkopi prvi poglaviti mirski sveštenici. Episkop ništa drugo ne znaĉi nego nadziratelj; a arhijerej će reći naĉalni jerej. A posle, kad su se kaluĊeri poĉeli mnoţiti i arhijerejska dostoinstva primati, malo-pomalo uveo se obiĉaj da episkop mora biti monah, protiv javne nauke apostolske, po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu zdravoga razuma
1 2
Naglasak moj. Naglasak moj.
298
episkop ne moţe nipošto biti monah. On nije odreĊen da u pustinji ţivi, nego u miru u gradovi i seli, meĊu ljudma i ţenama; i ĉovek budući od tela i krvi, kako ga je bog stvorio, ako nije oţenjen, u velikom bjedstvovaniju nahodi se.“1 Ko bi nam mogao dati bolji odgovor na pitanje kako se oseća episkop - monah meĊu ljudima sa kojima ţivi u okruţenju, od samog bezbraĉnog episkopa? Georgije Popović je bio upravo takav, a on je izjavio da se svaki njemu sliĉan, koji ţivi meĊu obiĉnim svetom kojem sluţi, nalazi u velikom „bjedstvovaniju“ (što bi trebalo da znaĉi u velikoj bedi, tj. nevolji zbog svoga beţenstva). Šta više, stav koji je zastupao ovaj arhijerej pravoslavne srpske crkve u XVIII veku je u potpunosti u skladu sa Biblijom; naime stav kojeg su oduvek zastupali hrišćani koji su verni Bogu i Njegovoj Reĉi. Taj stav glasi da episkop nipošto ne moţe biti monah, te da se taj obiĉaj uveo (poput mnogih drugih koji se u Pravoslavlju danas obdrţavaju) tek nekoliko stotina godina nakon Hrista i apostola koji su o tome nauĉavali sasvim drugaĉije. Ĉinjenicu da su u prvim vekovima hrišćanstva episkopi bili oţenjeni ljudi, te da je tek kasnije došlo do ustanovljavanja pravila i obaveze da se oni postavljaju iz redova monaha, potvrĊuje nam i istoriĉar Jevsevije Popović. Evo kako nas on izveštava o nastaloj promeni koja se odnosi na crkvene episkope: „Ta okolnost, što je monaštvo dobivalo sve jaĉi utecaj u crkvi, uĉinila je, da su postepeno najviša crkvena dostojanstva došla u ruke tako visoko cenjenih monaha, a sveštenstvo, koje je ţivelo u braku, pored monaha postepeno je potiskivano. Usled toga su monahe, ne samo rado posvećivali za prezvitere i Ċakone (...) – nego su njihovi nastojatelji dobili mesta i u sinodima, naskoro i na episkopskim stolicama na Istoku nalazimo skoro samo monahe, i oţenjeni episkopi već su u poĉetku V. stoleća u celoj crkvi velika retkost. Kad je 410. Sinesije Kirinejski izabran za ptolemaidskog episkopa, ustezao se isprva da primi izbor, jer je bio oţenjen, a nije se hteo rastati sa svojom ţenom2; ali je još posvećen za episkopa, iako se nije morao rastati sa ţenom. Kašnje nema skoro ni govora o episkopima, koji ţive u braku. (...) U pogledu episkopa je Justinijan I. (527-565) naposletku izriĉito naredio, da moraju biti neoţenjeni. I zaista na Istoku većina episkopa behu monasi.“3 Kao što uoĉavamo iz izveštaja koje nam pruţa crkvena istorija, u skladu sa apostolskom naukom, neki episkopi su sve do VI veka na Istoku bili oţenjeni, iako je to već od V veka postala retkost. Što se tiĉe crkava na Zapadu, samo je, prema J. Popoviću, u Britaniji, Irskoj i Škotskoj Crkvi postojao oţenjeni episkopat sve do VII veka iz razloga njihove izolovanosti od ostalog dela Evrope i prestanka rimske vlasti nad pomenutim ostrvima. Što se tiĉe ostalog dela kontinenta, mogućnost ţenidbe je mnogo ranije ukinuta, i to ne samo episkopima, već i prezviterima i Ċakonima. Evo šta saznajemo o ovim zabranama iz Jevsevijeve „Istorije“: „Na ostalom zapadu, gde je već 306. na španskom saboru u Elviri (Eliberis) nareĊeno, da episkopi, prezviteri i Ċakoni ne ţive u braku, poslednje gledište sa širenjem ideje monaštva sve je više prevlaĊivalo i pri kraju IV. stoleća (385.) i rimski
Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 84-85. Naglasak moj. Primer episkopa Sinesija je dostojan svake pohvale iz razloga njegovog poštovanja svetinje i neraskidivosti braĉnog zaveta u skladu sa Hristovim uĉenjem, a nasuprot mnogobrojnim primerima (od kojih sam neke naveo ranije) brakolomstava uĉinjenih od strane „svetitelja“ koji su ostavljajući ţene i decu odlazili u pustinje i manastire misleći da time ugaĊaju Bogu. 3 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 490-491. Naglasak moj. 1
2
299
episkop Siricije (384. - 398.) nareĊuje isto, što je naredio elvirski sabor. Rimski episkop Leon (Lav) I. (440-461) zabranio je 450. brak i subĊakonima. I to je postalo merodavnim na celom Zapadu.“1 Oĉigledno je, dakle, da je u vaseljenskoj crkvi, najpre na Zapadu, a potom i na Istoku, zabranjena ţenidba episkopima (a na Zapadu, videli smo, i svim ostalim crkvenim sluţbenicima), iako takva pravila nipošto nisu proisticala iz Biblije.2 Nasuprot tome, apostoli su predvideli da će se u budućnosti (u odnosu na njihovo vreme) u okviru Crkve pojaviti laţne nauke na osnovu kojih će stupanje u brak biti zabranjeno: „A Duh izriĉito kaţe da će u poslednja vremena neki odstupiti od vere, obratiće paţnju na varljive duhove i demonske nauke, u licemerju laţljivaca, koji su ţigosani u svojoj savesti, koji zabranjuju stupanje u brak...“.3 Zabrana nekim licima u okviru Crkve da se ţene, po objavi Svetog Duha, spada u domen otpadništva od vere, koje je prouzrokovano usvajanjem „demonskih nauka“ pod uticajem „varljivih duhova“. Pošto već znamo da su ovakve zabrane proistekle zbog usvajanja monaške ţivotne filozofije i verovanja u duhovnu uzvišenost bezbraĉnih, koje su nastale pod dominantnim uticajem grĉke neznaboţaĉke misli, onda nam nije potrebno da puno nagaĊamo o ĉemu je to Duh kroz apostola govorio i na šta je to upozoravao. Sasvim je sigurno da neoplatonizam i gnosticizam ne spadaju u grupu Bogu ugodnih filozofiranja, već nasuprot tome, u nauke koje nemaju nikakve dodirne taĉke sa evanĊeljem Isusa Hrista i zbog toga se svrstavaju meĊu „demonske nauke“. Zabrana ţenidbe crkvenih starešina, i to baš onih koji ponajpre trebaju biti oţenjeni zbog takvog Gospodnjeg odreĊenja i pravilnog izvršavanja svoje odgovorne sluţbe, ne moţe poticati ni od koga drugog već od neprijatelja Crkve Hristove, tj. od samog neĉastivog.
Najtotalitarniji sistem na svetu „A zna se – svaka neposlušnost i protivljenje vrhovnom autoritetu povlaĉi sobom Crkveni sud i mogućnost zabrane sveštenodejstva, rašĉinjenja i odluĉenja (ekskomunikacije) od Crkve! Tako nalaţu kanoni zapisani u crkvenom Ustavu, „najtotalitarnijem spisu takve vrste na svetu“, kako ga opisuju poznavaoci.“4 Zadnji deo upravo citiranog navoda predstavlja zakljuĉak koji se sasvim prirodno nameće ukoliko nepristrasno i objektivno prouĉimo crkveni ustav i kanone svetih otaca, a koji se odnose na mnoge aspekte ţivota vernika Istoĉne crkve. Konkretno, pomenuti tekst koji je izašao u Novinama Vranjskim odnosi se na iskljuĉenje iz crkvene i verouĉiteljske sluţbe Ċakona V. S. od strane vladike vranjskog Pahomija, iz razloga što je pomenuti sveštenik stao na stranu dece koja su optuţila vladiku zbog seksualnog uznemiravanja i podsticanja na protivprirodni blud. Poput ovog sveštenog lica, još nekoliko sveštenika i monahinja je došlo pod veoma oštar udar ep. Pahomija, koji je oĉigledno odluĉio da se osveti onima koji su mu stali na put. Prema propisima Na istom mestu. Naglasak moj. Prema Bibliji, poput episkopa (nadglednika) i Ċakoni (sluţitelji) i prezviteri (starešine) treba da budu oţenjeni. Vidi: 1. Timoteju 3:12; Titu 1:5-6. 3 1. Timoteju 4:1-3. Naglasak moj. 4 Novine vranjske, 11. 9. 2003. god. str. 24. Naglasak moj. 1
2
300
koji vladaju u SPC (i drugim Pravoslavnim crkvama) episkop jedne eparhije je apsolutni autoritet u svim verskim pitanjima na teritoriji koja mu je poverena. Ĉak ni patrijarh ne moţe da doĊe u samovoljnu posetu nekoj eparhiji ili parohiji ako nije za to dobio poziv ili dozvolu od mesnog episkopa.1 Tako dakle, i posle više meseci od podizanja optuţnice protiv ep. Pahomija u kome se on tereti za pedofiliju i homoseksualizam ispoljen prema maloletnicima, niko još nije uspeo da pomenutog vladiku pomeri sa njegove vladiĉanske stolice. Da su kanoni koji vaţe u Pravoslavlju zaista najnedemokratskiji i najtotalitarniji propisi koji postoje na svetu, dokazaću još jednim veoma ozbiljnim primerom. Naime, radi se o pravilima o postupanju prema iskušenicima i monasima koji prestupe zavet apsolutne poslušnosti, ili pak u sluĉaju kada „padnu u greh“ sa nekom ţenom (prekršivši zavet bezbraĉnosti). TakoĊe, pravila se odnose i na one koji napuste manastir u ţelji da zasnuju brak, pošto su uvideli da ne mogu da se seksualno uzdrţavaju, sa druge strane ne ţeleći da zbog toga postanu homoseksualci ili alkoholiĉari (poput nekih drugih u svom okruţenju). Kao što smo spomenuli u prvom delu poglavlja, monaški zaveti su celomudrenost (bezbraĉnost), poslušanje i siromaštvo. Polaţući pomenute zavete, iskušenik se svojevoljno odriĉe svega što ga vezuje za ovaj svet. UvoĊenje u monaški red potvrĊuje se i zapeĉaćuje monaškim postrigom (šišanjem kose) i davanjem novog imena: „Osim novim imenom, ovo biva zapeĉaćeno i postrigom, unakrsnim seĉenjem kose na glavi. Iako se monaški postrig ne broji meĊu sedam svetih tajni, on je od Svetih Otaca (Teodor Studit npr.) smatran svetom tajnom, najpribliţnijom svetome krštenju. Baš kao i krštenje, i monaški postrig je veĉan.“2 Ovako zamonašena osoba, prema crkvenim kanonima više nikada nema prava da se vrati u graĊansko društvo i svetovan ţivot. Ona treba da ţivi u tišini, u postu i molitvi, ne uĉestvujući ni u svetovnim niti pak u crkvenim poslovima, sem po posebnom episkopovom dopuštenju.3 Sveti oci prizivaju anatemu (prokletstvo) na svakog monaha koji bi odluĉio da napusti manastir i posveti se drugaĉijem naĉinu ţivota: „Koji su jednom stupili u klir, ili su se kaluĊerstvu posvetili, nareĊujemo, da ne mogu već stupati ni u vojniĉku, ni u svjetsku sluţbu; a koji se na ovo usude, i ne povrate se, pokajavši se, k onome što su radi Boga izabrali, neka budu anatema. (7. kanon IV Vas. Sab.) (...) Napuštanje manastira donosi anatemu.“4 Prema zakonu cara Justinijana (VI vek n. e.) koji je i strogim drţavnim propisima podrţavao i štitio vizantijsku crkvu, monah koji bi napustio manastir i potom zadobio neku svetovnu sluţbu, bio bi smesta prisilno vraćen nazad, ĉime bi njegova svetovna sluţba prestala: „Sliĉno Crkvi, i drţava je donosila svoje zakone, kojima je podrţala stav iznet u kanonima. Iako danas u doba odvojenosti Crkve od drţave, ti zakoni nemaju vaţnosti, navešćemo Justinijanov zakon, zato što na svoj naĉin svedoĉi istinu: „KaluĊer koji je ostavio svoj manastir i prešao svjetovnome ţivotu, ako je sluĉajno već dobio kakvu
Na istom mestu. Sveti knez Lazar, godina šesta, br. 2, 1998. god. Naglasak moj. 3 Na istom mestu (naveden: 4. kanon IV Vaseljenskog sabora). 4 Navedeno delo, str. 33. Naglasak moj. 1
2
301
graĊansku ili vojniĉku ĉast, neka se iste liši, i od dotiĉnog episkopa, i oblasnog sudije neka se odmah u manastir pošlje.“ (Nov. CXXIII c. 42).“1 Što se tiĉe onih ljudi koji su se zamonašili a potom uvideli da ne mogu ţiveti takvim naĉinom ţivota, pa su poţeleli da zasnuju brak i vrate se ţivljenju koje je Bog osmislio za ljude, ni oni se nisu mogli nadati iskazivanju razumevanja od svojih pretpostavljenih u veri. Crkveni kanoni nalaţu i u ovom sluĉaju veoma rigorozne mere, koje ne samo da ugroţavaju već i bacaju pod noge dostojanstvo ĉoveka kao bogolikog stvorenja. Na takve osobe se baca prokletstvo, zatvaraju se pod prisilom u manastir sve do smrti bez ikakve šanse za zadobijanje spasenja i veĉnog ţivota. Evo kako glasi propis kojeg su ustanovili „sveti oci“, a koji se odnosi na onoga koji je prestupio „zavet bezbraĉnosti“: „Ako koji kaluĊer napusti sveti ĉin i bude jeo mesa i ţenu uzme, pak neće da se povrati, takvoga treba podvrgnuti anatemi, te na silu ga opet obući u kaluĊersko odijelo i zatvoriti ga u manastiru.“ (35. pravilo Nikifora Isp.). Ovo pravilo se odnosi na monaha, koji sasvim napusti sveti monaški ĉin, koji, dakle, i mesa jede, i opšti sa ţenom, i ode bespovratno iz manastira. Pravilo takvoga predaje anatemi. U ovom ono stoji u saglasju sa navedenim 7. kanonom IV Vas. Sab. koji anatemiše monahe koji bespovratno odu iz manastira i monaški podvig zamene svetovnom sluţbom. Pravilo pored anateme, nalaţe da se dotiĉni, koji ne ţeli da se povrati svome ĉinu, na silu (upor. navedeni Justinijanov zakon) obuĉe u kaluĊersko odelo i zatvori u manastiru. Zašto je ovo Svetitelj odredio, ako je dotiĉni već anatemisan? Anatemisan ĉovek je izbaĉen iz Crkve za sva vremena, i osim toga on je i proklet, dakle, stran svima (v. Jovan Zlatousti Homel. XVI in. epist. ad Romanos). Takav ne moţe biti monah, ali mu se silom oblaĉi monaško odelo, da bi se pokazalo da ga i u propasti anateme, ĉak i tu, prate zaveti, koje je dao.“2 Sliĉno sv. Nikiforu Ispovedniku, i sv. Vasilije Veliki za ovakve izopštenike propisuje strogi zakon. Evo na koji naĉin ovaj svetitelj primenjuje Sveto pismo u ovom sluĉaju: „Kaţe Sveto Pismo: „Ako ko protiv Boga sagriješi, ko će onda za nj moliti?“ Jer onaj, koji sebe samoga prinese Bogu, a zatim se odmetne u drugaĉiji ţivot, taj postade svetogrdnik, jer sam sebe pokrade i odnese prinos dan Bogu. S pravom takvima više ne treba otvarati vrata bratstva, pa ĉak ni kad bi došli da se sklone pod krov prilikom jednostavnog proputovanja.“3 Prema svetim ocima, takoĊe, ukoliko bivši monah zasnuje brak, Pravoslavna crkva takvu braĉnu zajednicu ne priznaje već je smatra bludnom vezom: „Svako suţivljavanje monaha sa ţenom jeste blud, pa i u sluĉaju da drţava tu vezu smatra brakom.“4 „Monaškome ĉinu po sebi se već razumije da odgovara bezbraĉje, bilo da je ĉovjek dao zavjet ili ne (u starini ovaj zavet se nije obavezno polagao). Pokušaj sklapanja braka monaha Svetitelj naziva predavanjem rasputnom i strasnom ţivotu, a sami taj
Na istom mestu. Isto, str. 36. Naglasak moj. 3 Isto, str. 37. 4 Isto, str. 31. 1
2
302
brak, ne smatra brakom, nego bludoĉinom svezom, koju treba svakim naĉinom razvrgnuti.“1 Sva ova do sada pomenuta prestroga pravila koja vaţe za monahe (i monahinje) ali i za iskušenike koji se još nisu zamonašili primivši postrig (a ukoliko su iz nekog razloga samo obukli monašku odeću; – jer se zbog toga kasnije silom primoravaju da se zamonaše iako su moţda u meĊuvremenu od monašenja odustali)2 se verovatno ne mogu naći ni u najtotalitarnijim i najdestruktivnijim sektama i kultovima. Kod nas je poznato više primera napuštanja raznih pseudohrišćanskih organizacija od strane njihovih višegodišnjih ĉlanova. Verovatno najpoznatiji je primer bivšeg pripadnika Munove unifikacione crkve, mladića Vuka Andrejevića iz Beograda, koji je uz svesrdno zalaganje svojih roditelja napokon zakljuĉio da mu u pomenutoj organizaciji nije mesto. Na poĉetku, nije bilo nimalo lako da roditelji ubede Vuka da je krenuo stranputicom, te se on opirao ideji da napusti kult. MeĊutim, kada je kasnije, konaĉno, odluĉio da napusti organizaciju, Munova crkva jednostavno nije posedovala mehanizme kojima bi Vuka zadrţala u svom ĉlanstvu, te se pomenuti mladić sa roditeljima vratio u Srbiju i u potpunosti raskinuo veze sa pomenutom organizacijom. Hvala Bogu, nijedan totalitarni kult, koji egzistira u civilizovanim zemljama sveta, nema naĉina da svoja stroga pravila nametne drţavnim organima zemlje u kojoj deluje. Stoga je moguće da se iz „kandţi“ nekakvih „ĉudovišnih sekti“ izbave mnogi njihovi pripadnici koji se predomisle i odluĉe da ih napuste. MeĊutim, u srednjem veku, za vreme postojanja „simfonije“ izmeĊu crkve i drţave, kao što smo videli, strogi crkveni zakoni su postajali i zakoni drţave. Mnogi radikalniji bogoslovi i ĉlanovi SPC, priţeljkuju da se u Srbiji dvadeset i prvog veka ponovo uspostavi isti ovaj srednjevekovni odnos izmeĊu crkve i drţave, a samim time i da svi Justinijanovi zakoni ponovo postanu realnost. U svakom sluĉaju, i sa Justinijanovim zakonima i bez njih, roditelji mladića i devojaka koji se danas u Srbiji monaše (kao iz nekakvog pomodarstva) moraju da znaju da više nikada neće moći da raĉunaju na svoju decu koju su izrodili i u njih uloţili ĉitav svoj ţivot. Ukoliko bi se neko od zamonašenih mladih ljudi i predomislio, istupio iz manastira i oţenio se (ili udala se - ako je u pitanju devojka) na radost svojih roditelja, kao što se vidi iz kanona svetih otaca, prošao bi neuporedivo lošije od Vuka Andrejevića. Bio bi anatemisan i doveka proklet, bez mogućnosti spasenja, a povrh toga i uhapšen i strpan u manastirski zatvor da doveka proklinje dan kada je roĊen i kada je ĉuo dušepogubnu nauku na osnovu koje je, zaveden, i stupio u monaški red.
Isto, str. 41. Naglasak moj. Moţda bi bilo uputno naglasiti i to da se prema uĉenju „otaca“ (nasuprot biblijskoj nauci) i svaki graĊanski brak koji nije potvrĊen u crkvi od strane pravoslavnog sveštenika, smatra bludnom vezom – jer takav brak nije sklopljen sa Boţijim blagoslovom te je kao takav pred Bogom nevaţeći. (Da Pravoslavna crkva smatra graĊanski brak bludništvom, što će reći da veći deo srpskog naroda ţivi u bludu (a to se pogotovo odnosi na one osobe venĉane graĊanskim brakom (a ne i crkvenim) u doba socijalizma), ĉuo sam na predavanju u zgradi eparhije timoĉke sredinom ‘90-tih od ep. timoĉkog Justina Stefanovića). 2 Vidi: Isto str. 42. 1
303
Kako pravoslavni objašnjavaju poreklo ovih strogih pravila? „Volja i zaveti ĉoveka poloţeni su pred Crkvom. U Crkvi Bog svetom tajnom monaškoga postriga ĉoveka ustrojava, osvećuje ga i telom i dušom kao monaha. Ovaj savez se polaţe u Crkvu na ĉuvanje, i zaista, mnoštvom kanona Crkva ga ĉuva prema pravilu: „Što je Bog sastavio ĉovjek da ne rastavlja“ (Matej 19, 6.)“1 Kao što smo, dakle, mogli da upravo proĉitamo, propis da se monah na silu mora da drţi u manastiru makar on to uopšte više ne ţeleo, zasniva se na izjavi Gospoda Isusa Hrista iz ev. po Mateju 19:6. Radi boljeg razumevanja ove Gospodnje poruke, iz koje toboţe proizilazi ono što su pravoslavni razumeli, navešću još nekoliko stihova, koji sa ovim pomenutim ĉine celokupni kontekst: „I pristupiše mu fariseji kušajući ga i govoreći: da li sme ĉovek da otpusti svoju ţenu za svaku krivicu? A on odgovori i reĉe: zar niste ĉitali da ih je tvorac od poĉetka stvorio kao muško i ţensko, i reĉe: ‘Zato će ĉovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ţenu svoju, i biće dvoje jedno telo’? Tako nisu više dva nego jedno telo. Što je dakle Bog sastavio, ĉovek neka ne rastavlja.“2 Moţemo odmah i to sa velikim pravom da se zapitamo kakve veze ima pomenuti Hristov govor sa opisanom manastirskom prisilom? Kao što je oĉigledno, stih kojim se opravdava „stalno trajanje“ monaških zaveta, u smislu neprestane veze monaha sa manastirom i zavetima koje je na monašenju poloţio, se zapravo odnosi na nešto što sa usamljeniĉkim ţivotom nema ama baš nikakve veze – a to je neraskidivost braĉne zajednice. Ono što jasno proizilazi iz mnogih tekstova Svetog pisma (izmeĊu ostalih i 1. Kor. 7. gl.), svaki brak sklopljen prema vaţećim društvenim propisima (bez obzira što nije sklopljen u verskoj zajednici) je punovaţan pred Bogom i ne sme biti raskidan od strane trećih lica. TakoĊe je jasno, iz svih naših dosadašnjih prouĉavanja, da veza monaha sa manastirom uz polaganje ljudskim telesnim umom izmišljenih zaveta (uz primetan demonski uticaj) ne samo da nema nikakve vaţnosti pred Bogom (jer je On nije ni ustanovio) već se direktno protivi Njegovoj volji objavljenoj u Svetoj Reĉi. Zapravo, veliki je greh pred Gospodom na silu raskidati brak ĉoveka (ili ţene) koji je poslušao reĉi apostola Pavla. A on je kazao da ljudi „ako ne mogu da se uzdrţavaju, neka stupe u brak, jer je bolje stupati u brak nego raspaljen patiti.“3 Oĉigledno je da je stih iz ev. po Mateju 19:6 u potpunosti istrgnut iz konteksta i njegovog pravog znaĉenja, da bi dokazao ono što je na osnovu Pisma nedokazivo, a to je nekakva bogougodna sveza monaha sa njegovim manastirom. Upravo suprotno, svetootaĉki propis da „brak treba po svaku cenu razvrgnuti“ jeste onaj koji se u potpunosti suprotstavlja Boţijoj Reĉi i Njegovoj volji objavljenoj hrišćanskom rodu u Knjizi nad knjigama. Na kraju ovog poglavlja ţelim da se upoznamo sa jednim od mnoštva primera negativnog uticaja monaške ţivotne filozofije na pripadnike srpskog (i ostalih pravoslavnih) naroda. I ovaj primer bi mogao da pokrene na razmišljanje mnoge moje ĉitaoce u ĉijem se okruţenju nalaze i ţive osobe koje se zanose mišlju o svom eventualnom budućem monašenju, da bi ih na vreme spreĉili od te sulude ideje.
Isto, str. 40. Naglasak moj. Ev. po Mateju 19:3-6. Naglasak moj. 3 1. Korinćanima 7:9. 1
2
304
Kao što smo ranije uvideli, monaški zaveti podrazumevaju ne samo odricanje od braka i bogatstva, već i bukvalno napuštanje svoje porodice i rodbine kao i odricanje od drţave u kojoj se do tada ţivelo.1 Ono što je, naravno, najveći problem jeste ĉinjenica da Pravoslavna crkva smatra da je ovakvo izrazito negativno ponašanje monaha koje ona propisuje, a koje ćemo sada pomenuti – vredno pohvale. Što je još gore, veći deo srpskog naroda, ne poznajući prirodu monaštva niti pak ono što se njime podrazumeva, podrţava bez razmišljanja sve što crkva propisuje, ma koliko se to kosilo sa osnovnim moralnim normama koje vaţe u jednom civilizovanom ljudskom društvu. U isto vreme, boreći se protiv satanista i drugih destruktivnih kultova2 za koje tvrdi da vrše fiziĉko i psihiĉko otuĊenje pojedinaca odvajajući ih od svojih porodica i vršeći mentalnu manipulaciju, u okviru Pravoslavlja se odigrava gotovo istovetan scenario. Zato molim svakog svog ĉitaoca da vrlo paţljivo proĉita opis sledećeg dogaĊaja: „I tako, u toj priĉi, uz odliĉnu kafu, sve do posnog ruĉka, moglo se mnogo ĉega ĉudnog i neobiĉnog ĉuti. Mnogim monasima svetogorskim još su ţivi roditelji. Jednom je hilandarskom monahu došao u posetu otac. On je pošao pred njega u liman Dafni. Videli se nisu dvadeset pet godina. Kad je današnji hilandarski monah, o kome govorim pošao od kuće, bio je deĉak kao i svi deĉaci i imao je devojĉicu sa golubovima u košulji, a selo je cvetalo, napamet. Otac ko otac, prešao je toliki put da vidi sina. I umesto deĉaka njega je doĉekao monah zarastao u sedu bradu do oĉiju, sa perĉinom i oĉima koje su bile iste one oĉi, ali drukĉijeg sjaja, drugog izgleda. Otac je pobledeo kad mu ovaj monah reĉe: - Oĉe! - Jesi li ti moj sin!?! - Jesam, oĉe, ja sam tvoj sin! Onda se stari izgubio. Poboleo i poĉeo da mre. Monah se udaljio i saĉekao, pa opet prišao, a otac opet upita: - Jesi li zaista, ti, moj sin?! Kad monah reĉe opet da je stvarno njegov sin, stari je potamneo kao bor posle groma. I, celim putem na mulama jašući, vikao je po gori nerazgovetne i nevezane reĉenice. Ostao je mesec dana uz svog sina, tu, u manastiru. Noću, dugo razgovarali su o tome kako mu je on bio nada. Kako je mislio da će mu dovesti mladu, uveĉe kad se pale prve zvezde, ali monah mu je govorio o tome da ga smatra mrtvim i da razume što on na ĉelu lobanja monaških u kosturnici, s veĉeri ispisuje imena monaha. (Monah je u zemlji tri godine a onda se prenosi u kosturnicu). Kad je odlazio, stalno je vikao po gori: - Bojim se! Bojim se! Sine, svega se bojim!“ Sin je takoĊe ponavljao:
„Monah, da bi izgradio sebe i zadobio vrline, kida veze sa materijalnim svetom i ţivi stranim ţivotom, drukĉijim od ostalih po svemu: po mestu boravka, po odeći, po ishrani, po ponašanju (otuda: INOK, inakovij, drukĉiji). Begstvom u pustinju on odbacuje otadţbinu, srodnike, imovinu.“ Sv. knez Lazar, br. 2. 1993. god. str. 186. Naglasak moj. 2 MeĊu koje potpuno neopravdano svrstava i mnoge evanĊeoske - protestantske verske zajednice (vidi detaljnije o tome u poglavlju „Crkva koja proganja“). 1
305
- Smatraj me mrtvim, i, piši mi. Mene nema više! Bilo je to strašno, ta starĉeva rana, taj ne zamireni oţiljak. (Putovanja grešnog Elefterija, „Slovo Ljubve“, Beograd 1971).“1 Ono što posebno zapanjuje u ovom tekstu jeste ĉinjenica da, sudeći po strogoći monaških zaveta, najverovatnije svaki monah zastupa istovetan stav prema svojim najbliţim krvnim srodnicima - poput ovog svetogorca. U navedenoj istinitoj priĉi, kojom se pravoslavni oĉigledno ponose, pomenuti siroti otac je u pravom smislu skrenuo sa uma, od bola, kada je ugledao svoga sina – isposnika. Izrazi kao što su: „stari se izgubio“, „poboleo i poĉeo da mre“, „potamneo kao bor posle groma“; šta mogu drugo da oznaĉavaju nego duboku duševnu agoniju kroz koju je prolazio? Kao i svaki roditelj, smatrao je da će ga sin u svoje vreme obradovati ţenidbom i unucima koja će se sedeti u krilu svoga srećnog dede. Umesto toga, protivno volji roditelja (što nam dokazuje reĉ da je ovaj kao deĉak pošao od kuće, nasuprot oĉevom nadanju sinovljevoj ţenidbi) ovaj nezreli mladić je svojim odlaskom u manastir roditeljima priredio ţalost kakvu ĉovek doţivljava samo prilikom smrti najbliţe voljene osobe. I, kojim je reĉima ovaj veliki „duhovnik“ i „podviţnik“ sa Svete Gore doĉekao svoga oca? Da li sa reĉima pokajanja zbog oĉevidnog bola i razoĉarenja koje je video na licu svoga roditelja? Nipošto! Reĉi koje je ovaj „svetitelj“ našao za shodno da posle 25 godina najviše ponavlja ljubavlju i bolom ispunjenom oĉevom srcu koje je krvarilo, koje su se kao noţevi zabijale i parale njegovo biće i njegov um, bile su: „Smatraj me mrtvim... mene više nema!“ Oĉevo izbezumljeno vikanje po gori dok je odlazio svojoj, zbog sinovljevog otuĊenja, opusteloj kući, je samo još jedan dokaz dokle jednu zdravu porodicu mogu dovesti nebiblijska i neljudska monaška pravila proizašla iz religija suprotnih izvornoj hrišćanskoj nauci. Gotovo da nije ni potrebno da istiĉem koliko je ovakav odnos „hrišćanina“ prema svojim roditeljima u suprotnosti sa uĉenjem Svetog pisma. Naime, peta Boţija zapovest iz Dekaloga glasi: „Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti se produlje dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.“ (2. Mojs. 20:12). Apostol Pavle u Novom zavetu potvrĊuje da pravi hrišćani moraju poštovati, voleti i voditi brigu o svojim roditeljima uvek, a pogotovo u njihovoj starosti: „Ako (...) ima decu ili unuĉad, neka prvo nauĉe svoju kuću poštovati i roditeljima uzdarje uzvraćati; jer je to ugodno pred Bogom.“2 „A ko ne vodi brigu o svojima, naroĉito o domaćima, odrekao se vere i gori je od onoga koji ne veruje.“3 No, oĉigledno je, da samo još i to spomenem, da je naš bezimeni monah sa Svete Gore smatrao da je od ţenidbe i daljeg upravljanja domaćinstvom svoga oca mnogo uzvišenije rovanje po grobovima, iskopavanje monaških kostiju i pisanje po mrtvaĉkim lobanjama. Uostalom, ovaj „nazovi sin“ je uputio svoga oca da „razume što on na ĉelu lobanja monaških u kosturnici, s veĉeri ispisuje imena monaha.“ Obiĉaj da se tri godine nakon smrti hrišćana iskopavaju njihovi raspadnuti leševi i da se piše po lobanjama nipošto ovaj monah nije mogao da pronaĊe u Bibliji. Ovako nešto je
Osam vekova Hilandara, Nin, specijalni dodatak, 15. januar 1998. god. str. 28. Autor teksta „Dani i noći hilandarske“ - Slobodan Marković. Naglasak moj. 2 1. Timoteju 5:4. Naglasak moj. 3 1. Timoteju 5:8. Naglasak moj. 1
306
monaštvo moglo da usvoji samo iz nekog neznaboţaĉkog kulta (kao što je i samo iz neznaboštva proisteklo). Prof. dr Veselin Ilić, u svojoj knjizi „Religija i kultura“, navodi izmeĊu ostalog i ĉinjenice o tome da se kult lobanja oĉuvao još iz davnih vremena, kada su ljudi verovali da saĉuvane i u blizini pohranjene lobanje umrlih obezbeĊuju prisutnost samih pokojnika u društvu ţivih: „U Hilandaru se već vekovima ĉuvaju preparirane lobanje monaha. Izvesno je da se jedan od „skrivenih“ zaboravljenih razloga moţe traţiti i u meto-religijskim slojevima društvene svesti iz kojih je oformljen najpre kult lobanje a potom kult pretka.“1 Siguran sam da će se svaka civilizovana i zdravomisleća osoba u našem narodu sloţiti sa mnom da je primer koji sam maloĉas spomenuo (o sinu koji je za svoju porodicu mrtav te koji se bavi iskopavanjem kostiju i pisanjem po lobanjama, umesto da se ţeni i ţivi u okviru svoje porodice bivajući svima na blagoslov) za svaku osudu. U vreme kada je mladi Dimitrije Obradović, kasnije nareĉeni Dositej, stupao po prvi put u manastir, sa njime je u društvu bio i jedan od njegovih drugova po imenu Niko. Pošto je proteklo više dana od njihovog dolaska, na manastirskim vratima se pojavila Nikova mati, sva zajapurena i veoma ljuta. Pošto je sin bez njenog pristanka otišao meĊu monahe, ţelela je pošto-poto da ga vrati kući. Evo kako je Dositej docnije opisao ovaj donekle komiĉan ali zapravo veoma ozbiljan i ispravan potez deĉakove majke: „No pre nego poĉnem moj naĉin ţitija u Hopovu, neka nakratko javim što se je s mojim Nikom uradilo. On je vesma trudoljubiv bio, crkvu ĉisteći, sveće i sve što je u crkvi nameštajući, tako da njegov starac vesma je s njim zadovoljan bio. No po mesecu dana eto ti njegove matere, s mojim starijim bratom Ilijom, koja, kako uĊe u ogradu manastirsku, stane nasred avlije, pak poĉne psovati i ruţiti kaluĊere, viĉući da ako joj namah dete njeno ne dadu, da će taj ĉas saţeći manastir, crkvu i kaluĊere, govoreći da ako su kaluĊeri radi decu imati, nek se ţene ka i ostali ljudi, pak nek raĊaju i hrane decu. Neki Dionisije Horvaćanin, iz Garevice rodom, reĉit ĉovek i odveć drzostan, siĊe k njoj da vidi što stoji vika i da viku s vikom predusretne; no naĊe se u velikom rusvaju i tako se smete da nije pred njom ni pisnuti umeo. Takova je to Amazonka bila da bi na sto Dionisija udarila. Kad ova svoju viku predvostruĉi i podigne, rekao bi ĉisto da se upali manastir i planine naokolo zatutnjaju. „Brţe mi dete na sredu“ – vikne sa gromovitim glasom na Dionisija – „jer, ako te šĉepam, svu ću ti bradu oĉupati i oĉi ću ti iskopati! Ne raĊaju se deca kaono što ti misliš, nijedna vero crna!“ Ovi nije znao kojim se je putem vratio. Brţe – bolje pošlju joj sina, kojega kad upazi u mirski haljina i vidi da se nije bio jošt pocrnio utoli se.“2 Budući da je znala kakav je bio monaški ţivot u to vreme u srpskim manastirima3, a u isto vreme bivajući svesna da od njenog sina neće biti ono u šta je ona polagala nade Ilić, na str. 188. Naglasak moj. Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 121. Naglasak moj. 3 Prema reĉima samoga igumana manastira Hopovo Teodora Milutinovića izreĉenih mladome Dositeju, tadašnji ţivot monaha se svodio na ispijanje alkoholnih pića (vina i rakije) a ne na duhovnom prosvećivanju naroda: „Naš sav ţivot prolazi u staranju i u govorenju za kazane rakijske, za kace, burad i obruĉe, naša je sva nauka u tome da poznamo koliko je kom vinu i šljivovici godina.“ Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 131-132. Naglasak moj. A Milka Stanković u svom delu dodaje: „Dositej je shvatio, vrlo 1
2
307
– ukoliko ostane u manastiru – postupila je upravo onako kako bi trebao da postupi i svaki drugi srpski roditelj kada mu dete (iako punoletno) odluĉi da pogazi roditeljsku ljubav monašeći se i polaţući zavete koji nalaţu da bude „mrtvo“ za svoje najbliţe (a „ţivo“ za bavljenje kojekakvim manastirskim grobarskim zanatima i sl.). Pošto je monaški naĉin ţivota oduvek podrazumevao, biblijski gledano, ĉisto gubljenje vremena za onoga koji se zamonašio, a propast za porodicu iz koje je otišao, mudri episkop Georgije Popović je preporuĉio veoma dobar lek protiv umnoţavanja ovakvoga zla: „Tako mi Hrista spasitelja, sramota celog srpskog roda! (...) Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odreĉe ovog poštenog imena, nek se kako drugojaĉije zove i neka ne sramoti rod svoj.“1 „Što mi moţemo, ovo je: mirske sveštenike u manastire silom ne goniti; ne dopuštati nipošto da se mladi ljudi kaluĊere. Malo će se ko posle dvadeset godina pokaluĊeriti kad sebe pozna, a navlastito kad sazna šta je monah, šta li se od njega iziskuje.“2 Iskreno se nadam da će svaki ĉitalac ovog poglavlja, posle sagledavanja svih ĉinjenica i argumenata koje sam izneo, doneti ispravan sud o monasticizmu u okviru Istoĉne crkve. Moje liĉno presvedoĉenje jeste da je i monaška ţivotna filozofija krajnje nebiblijska poput mnogih drugih pravoslavnih doktrina koje smo već prouĉili i sa kojima ćemo se tek baviti u ovoj knjizi.
brzo, da je ta ista nepismena „bratija“ sastavljena od neukih, samoţivih, prostih, lakomih lenjivaca i pijanaca intriganata i spletkaroša koji su jedno propovedali, a vodili sasvim drugaĉiji, licemeran i raspusan ţivot, tonući do dna najniţeg morala, poĉev od kraĊa, pa do zloupotreba i mita.“ Citat iz: Prometej sa Balkana, Kekec, 1989. str. 34. 1 Navedeno delo, str. 96-97. Naglasak moj. 2 Isto, str. 103. Naglasak moj.
308
11. ŢITIJA SVETIH „A ja sednem dole i poĉnem ĉitati ţitije svete Jevdokije, prvi dan marta meseca. Prama ovima stvarma, koje u ovoj knjigi naĊem, ostanu prolozi za ništa. S kakvim userdijem i toplotom srca sam ĉitao i sve od reĉi do reĉi upamtio! Kamo tada knjige one koje su danas u rukam! E vreme zlatno, za vavek izgubljeno! Iz scile uteĉem, pak upadnem u Harivdu – iz prologa u ţitija! Siroto dete, bedna mladost, do smrti nepreţaljena! No onda ja sam mislio: ko je srećniji od mene? Ţitija ĉitati, take knjige velike! Nigde toga na svetu nejma!“1 Dositej Obradović „Nećeš ti vavek ţitija ĉitati – omraziće ti se jedanput – poĉećeš i druge, pametnije knjige ĉitati.“2 iguman Teodor Milutinović U pravoslavnoj crkvenoj literaturi postoji jedan posebni knjiţevni opus koji se naziva svetaĉkim ţitijima. Ona predstavljaju opise ţivota (biografije, odnosno hagiografije) mnogobrojnih svetitelja Istoĉne crkve (a pre 1054. god. i crkve na Zapadu), u kojima su predstavljena verska uĉenja kao i razna ĉudesa vezana za svakog ponaosob. Dve najveće zbirke svetaĉkih ţitija na srpskom jeziku koje su dostupne našem domaćem ĉitaocu jesu Ţitija svetih u 12 tomova, pisana od strane arhimandrita Justina Popovića u izdanju manastira Ćelije kod Valjeva, i Ohridski prolog vladike Nikolaja Velimirovića. Ova dela su sastavljena poput dnevnog ĉitanja za celu godinu, i opisuju, poĉevši od 1. januara po starom, julijanskom kalendaru, razliĉite dogaĊaje temeljene na biblijskim, apokrifnim i istorijskim tekstovima, kao i razliĉitim legendama nastalim tokom vekova. Justin Popović, u svom predgovoru Velimirovićevom Ohridskom prologu izrekao je nešto što ţelim da zajedno podvrgnemo detaljnom preispitivanju u svetlu Svetog pisma. Njegove reĉi naime glase: „Otkako je Srpskog roda, nije bilo mudrije, i bogomudrije, srpske knjige od Ohridskog Prologa Vladike Nikolaja. I zato: ni besmrtnije, ni vaţnije srpske knjige. I kroza sve to: ni korisnije, jer je od veĉne koristi za srpskoga ĉoveka i njegova obadva ţivota u obadva sveta. Ohridski Prolog je Srpsko EvanĊelje, veĉno Srpsko EvanĊelje. U njemu je sve što uvek treba srpskoj duši u obadva sveta, sve što nadţivljuje naše zemaljske smrti, sve što savlaĊuje i umrtvljuje naše grehe, i strasti. (...) Eto, to je Ohridski prolog, to Srpsko EvanĊelje. (...) Ohridski prolog najnuţniji priruĉnik – sveti priruĉnik, najnuţniji trebnik – sveti trebnik svakoj srpskoj duši, i duši vascele zemaljske Srbije koja naseljuje i nebesku Srbiju.“3 D. Obradović, Izabrani spisi, str. 117-118. Isto, str. 123. 3 Ohridski prolog, Glas Crkve, Šabac 2000. god. (predgovor); Naglasak moj. 1
2
309
Dakle, prema reĉima ave Justina, Ohridski prolog predstavlja veĉno srpsko evanĊelje koje je neophodno za spasenje našeg naroda, i najpotrebnija knjiga – koju svaki Srbin treba da poseduje. U ĉitavom predgovoru se ni na jednom mestu ne spominje Sveto pismo koje bi, ustvari, trebalo da bude ta, za spasenje, najpotrebnija knjiga. Umesto da nas upućuje na ĉitanje Biblije i ţivljenje u skladu sa Boţijom Reĉi, ava Justin veli da svako od nas moţe da postane idealnim, veĉnim ĉovekom ako se pridrţava i ţivi u skladu sa primerima iz Nikolajeve knjige1: „Kako? Ohridskim Prologom. Probajmo: ţivimo po njemu iz dana u dan, iz noći u noć, neka nas on vodi i rukovodi kroz sve naše dane i noći, pa ćemo i osetiti u sebi, i graditi u sebi, i na kraju izgraditi u sebi Veĉnoga Ĉoveka.“2 U svakom sluĉaju, ne mislim da je pred nama baš tako teţak zadatak, da uporedimo versko uĉenje i pripovesti koje proizilaze iz ovog „veĉitog srpskog evanĊelja“ sa pravim Hristovim, uistinu veĉitim evanĊeljem – opisanim u Knjizi nad knjigama. Na samom poĉetku poglavlja naveo sam tekst ispisan prvobitno perom Dositeja Obradovića, u kome je on opisao svoje ţaljenje zbog protraćene mladosti tokom koje je, zbog sopstvene nezrelosti, obraćao paţnju i verovao u legendarne priĉe iz prošlosti – a koje su opisane u svetaĉkim ţitijima. No, da li je Dositej bio u pravu? Da li je ovaj srpski prosvetitelj, na ĉija su dela baĉene anateme (prokletstva) od strane tadašnjeg vaseljenskog carigradskog patrijarha Antima V3, uistinu ispravno i u svetlu novozavetnog hrišćanstva procenio vrednost pripovetki iz, kako ih je u mladosti nazivao, tih „velikih knjiga“? Kao što ćemo se zajedno uveriti, budući dobar poznavalac evanĊelja Hristovog, Dositej je potpuno pravilno postupio kada je Ţitija svetih proglasio „smešnim i ludim basnama“. Pre nego što se okrenemo od ovog srpskog velikana ka drugim primerima iz pomenute pravoslavne lektire, ţelim da sagledamo ţitije prepodobnoga Pajsija Velikog, koje je i prosvetitelj pre dva veka na svoj naĉin prokomentarisao. Pored toga što ću za koji trenutak navesti tekst iz Obradovićevog dela, nastaviću i sa detaljima koje on nije spomenuo, a koji se u ţitijima nalaze.
Ţitije prepodobnoga Pajsija „Ko ne zna šta su ţitija, neka ĉuje od hiljade samo jednu malenu povjest, koje sam ja ne ĉitao kako se ĉita, nego sa svim grlom gutao i proţdirao, koje sam verovao kako god Jevangelije, i nad kojim sam tako gorko plakao da sam vid oĉni pokvario. Nek ĉuje, velim, pak ako ima srce ĉloveĉesko, nek me ne ţali i nek nad mojom bednom mladostiju ne uzdahne, ako moţe. U ţitiju prepodobnoga Pajsija stoji napisano da je Hristos sišao sa neba i došao u pustinju da ga poseti. P[repodobni] Pajsije opere Hristu noge. Po mlogom razgovoru otide Hristos; voda, s kojom su noge oprate ostane u leĊenu. Eto ti od nekuda doĊe uĉenik Pajsijev, traţi vode da pije. Nejma; poharĉena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leĊena. Ovi gleda vodu; mutnu i blatnu vidi, i koja zaudara na znoj. Neće da pije, govoreći: „Kako ću ja pomije piti?“ govori mu starac: „Bre, pij, pij, jer ćeš se kajati“, i to mnogo krat. Dok mu se dodija, ne toliko od ţeĊi koliko da se ne pokaţe sasvim Do sada sam, u ovoj knjizi, već naveo mnoštvo svetaĉkih primera kao i uĉenja svetih otaca zapisanih u Prologu, koji su se svi zajedno pokazali nebiblijskim i pogrešnim. 2 Na istom mestu. 3 Vidi kod: Milka Stanković, Prometej sa Balkana, str. 164-166. 1
310
neposlušan, pomisli u sebi: zatvoriću oĉi pak ću je piti, makar da bih se znao otrovati. Ode, gleda u leĊen; hoćeš, nestalo vode iz leĊena. Viĉe starca: „Starĉe, nestade vode; sad leĊen pun bijaše, pak u jedan mah ostade prazan i suv kao dlan.“ „Ha, odgovara starac, nisam li ti ja rekao: pij, ne nakanjuj se, jer ćeš se kajati.“ A kad mu kaza kakva je to voda bila, i proĉaja.“1 „Tada mu reĉe Prepodobni: ‘Doţiveo si, o ĉedo, nagradu za svoju neposlušnost, to jest, lišen si boţanskih darova’. Ĉuvši to uĉenik, zaţali mnogo, pa trĉeći ka umivaoniku, ništa ne naĊe i reĉe starcu: ‘Ne nalazim, oĉe, vodu u umivaoniku da bih pio.’ A boţanstveni Pajsije mu reĉe: ‘Pa kako je moguće da naĊeš kad si sebe uĉinio nedostojnim, jer neposlušnost tera dar od neposlušnog, dok poslušanje ga, naravno, donosi poslušniku.’ A uĉenik, oţalostivši se za ovo što ĉu – upita: ‘Koji je bio onaj veliki dar kojeg sam lišen? I kako nestade iz umivaonika?’ A Prepodobni mu ispriĉa sve što se zbilo, kako smo napred naveli, rekavši još i ovo: ‘Pošto si ostao u neposlušanju i nisi pristao da piješ onu vodu kad ti je triput zapoveĊeno, zato je s neba sišao anĊeo Gospodnji i sa velikom poboţnošću uzev u svoje ruke onu sveštenu upotrebljenu vodu, vrati se na nebo.’ I ĉuvši to uĉenik, uţasnu se i uplaši od kazivanja te dugo ostade bez glasa; potom je, došav k sebi, plakao i tugovao zbog svoje propasti, ridajući: ‘Teško meni jadniku! Kakvu vrstu velikog dobra izgubih! Koji lukavi demon ne dade mi da u tome uţivam!’ I pošto takvim reĉima oplaka sebe, i pokaja se, sa suzama je traţio da naĊe milost.“2 Nakon što je, dakle, Pajsijev uĉenik saznao kakva je to voda bila u lavoru i kakvu je veliku blagodat izgubio jer je nije popio3, pao je u veliko oĉajanje. Nije nikako mogao sebi da oprosti što je uĉinio greh neposlušanja (drugi od tri monaška zaveta o kojima smo govorili u prethodnom poglavlju) naspram zapovesti Pajsijeve. Pošto je uvideo svu neutešnost svoga uĉenika, prepodobni ga je ohrabrio da od sada bude poslušan da ne bi ponovo bio lišen blagoslova. Iako je uĉenik za kratko dobio utehu, posle nekog vremena je poĉeo ponovo da oĉajava zbog propuštenog nebeskog blagoslova, koji se sastojao u pijenju pomenute prljave vode. Zato je otišao ponovo svom uĉitelju i rekao mu da ga pošalje nekom drugom, iskusnijem starcu, da bi tamo pronašao utehu i olakšanje: „A boţanstveni Pajsije, uzev malo hleba, dade ga uĉeniku i reĉe mu: ‘Uzmi ovaj hleb i idi u onaj grad. Blizu zidine grada, na desnoj strani, naći ćeš siromašnog ĉoveka koji sedi na Ċubrištu, kamenovan od dece i ismejan, pa mu daj ovaj hleb. Od njega ćeš bogolepno ĉuti ono što je korisno.’4
D. Obradović, Izabrani spisi, str. 118. Naglasak moj. Jeromonah Pajsije Hilandarac, „Prepodobni Pajsije Veliki“, Beograd 1989. god. Izdavaĉ: Manastir svetog arhiĊakona Stefana u Slancima kod Beograda – metoh manastira Hilandara. Naglasak moj. 3 Sliĉne zapovesti ovoj o ispijanju vode upotrebljene za pranje nogu, svojim uĉenicima su izdavali (kako bi se to danas nazvalo – u cilju „ispiranja mozgova“) i ostali sveti pustinjski oci. Evo šta nam o tome ukratko saopštava istoriĉar Vil Djurant: „U manastirima je opat zahtevao apsolutnu disciplinu i novajlije podvrgavao probama izdajući im bizarna nareĊenja. Jedan opat (kaţe priĉa) naredio je nekom novajliji da skoĉi u plamteću peć; novajlija je poslušao; plamen je ustuknuo da bi on mogao da proĊe. Jednom drugom monahu je reĉeno da opatov štap zabode u zemlju i zaliva ga sve dok ovaj ne procveta; godinama je on, svakoga dana, išao na Nil, udaljen dve milje, i donosio vodu da zalije štap; treće godine Bog se saţalio na njega i štap je procvetao.“ Istorija civilizacije, Doba vere, prvi deo, str. 80. Naglasak moj. 4 Prepodobni Pajsije Veliki, str. 114. Naglasak moj. 1
2
311
Nakon što je uĉenik uĉinio onako kako mu je bilo zapoveĊeno i odneo hleb onome koji je sedeo kraj gradskih zidina, ovaj ga je upitao za Pajsija i ukorio zbog neposlušanja. „Idi dakle i potĉini se svome starcu – velikom Pajsiju“, rekao mu je, „jer onaj koji se ne pokorava njemu taj se ne pokorava ni naredbama Spasitelja našeg Hrista.“1 Iako je ovaj ukor delovao i uĉenik Pajsijev se za kratko vreme primirio, njegova savest ga je ponovo poĉela da proganja. Plaĉući zbog štete koju je pretrpeo zbog neposlušanja, ponovo je molio svoga uĉitelja da mu dopusti da ide svetitelju koji je sedeo na Ċubrištu. Iako mu je Pajsije govorio da ne ide, uĉenik se ponovo uĉini neposlušnim. Posle mnogog moljenja, prepodobni mu reĉe da se onaj ĉovek upokojio i to tako što je, predvidevši svoju smrt, sa još dvojicom svetih otišao i upao u nekakvu grobnicu u kojoj su, potom, sva trojica umrla. Pajsije reĉe uĉeniku da ode do tog groba i vaskrsne mrtvaca, da bi mu ovaj dao potrebne savete. Pošto je uĉenik otrĉao i uĉinio što mu je prepodobni zapovedio, odmah ustade mrtvac i kaza mu: „‘Zašto mi se ne pokoravaš kad sam ti rekao da se potĉiniš svom starcu? Idi, dakle, i potĉini se njemu bez dvoumljenja, i slušaj reĉi njegove ako hoćeš da se spaseš, jer ko se ne pokorava njegovim reĉima zaista se protivi Hristovim zapovestima.’ To rekavši, pokojnik opet usnu. A uĉenik diveći se, vrati se blaţenom Pajsiju i ispriĉa mu sve do detalja te se otada i ubuduće umiriše njegove misli.“2 Evo, tako ukratko glasi jedan deo pripovesti iz ţitija prepodobnoga Pajsija. Iz njega je najvaţnije što smo nauĉili to da Gospod odobrava monasticizam i monaške zavete, da blagosilja monahe – pustinjake, liĉno ih posećuje, ostavlja prljavu vodu za piće kao blagoslov i upućuje uĉenike na bespogovornu poslušnost njihovom starešini. TakoĊe, tu su i svetitelji koji ţive na Ċubrištima (ţivljenje na Ċubrištu je, verovatno, jedan od primera na koji nas je ava Justin uputio da se ugledamo radi postizanja savršenstva i veĉnog ţivota), njihovo vaskrsavanje iz mrtvih3 i upućivanje na to da reĉi svetiteljeve vrede kao i Spasiteljeve, te da onaj koji ne sluša svete oce ni Hristu nije poslušan! U prethodnom poglavlju smo argumentovano potvrdili i ustanovili da se nauke, poput ovih maloĉas pobrojanih, nimalo ne temelje na Bibliji, te da stoga nisu Bogu ugodne. Pravoslavna crkva, oĉigledno nemajući biblijske argumente za dokazivanje svoga Isto, str. 115. Naglasak moj. Isto, str. 115-116. Naglasak moj. 3 Da ovo vaskrsenje i nije neko veliko ĉudo, te da se u „Ţitijima“ moţe pronaći pomen mnogo znamenitijih ĉudesa, svedoĉi i primer buĊenja takozvanih „spavaĉa“, sedmorice mladića (rimskih vojnika) koji su zaspali u jednoj pećini na brdu blizu grada Efesa. Naime, pošto su odbili da poslušaju zapovest cara Dekija (249-251. god) da ubijaju hrišćane, ovi mladići su se sakrili u pomenutu pećinu da bi izbegli carev gnev. „Kad to car sazna, naredi, da se pećina zazida. Bog pak po dalekoseţnom promislu Svome pusti na mladiće jedan ĉudnovat i dugotrajan san. Carski dvorjani, Teodor i Rufin, potajni hrišćani, dadoše uzidati i jedan kovĉeţić od bakra sa olovnim ploĉama, na kojima behu ispisana imena ovih mladića i njihova muĉeniĉka smrt u vreme cara Dekija. Prošlo je od tada preko 200 godina.“ Za vreme hrišćanskog cara Teodosija MlaĊeg (408-450) nastao je spor u „Crkvi“ u vezi vaskrsenja mrtvih, u koje neki nisu verovali. Uslišivši molitvu ovog poboţnog cara, u kojoj je vapio Bogu da na neki poseban naĉin uveri u mogućnost vaskrsenja one koji su sumnjali, Gospod je uĉinio da se „spavaĉi“ probude i pred svima daju svedoĉanstvo o vaskrsenju. Nakon što se za ovo ĉudo svuda ĉulo i sam car sa svitom sa njima razgovarao, mladići su, sedam dana nakon svoga uskrsnuća, ponovo usnuli „snom mrtvim, da ĉekaju opšte vaskrsenje“. (Vidi: Prolog, 4. avgust). Pajsije Hilandarac veli da su ovi „spavaĉi“ bili u stanju sna preko trista godina, što se oĉigledno ne poklapa ĉak ni sa istorijskim podacima o vremenima vladavine cara Dekija i Teodosija (Vidi: Prep. Pajsije Veliki, str. 74-75). 1
2
312
verovanja, pribegava izmišljanju a kasnije i verovanju u razne legendarne priĉe. Evo kako je mudri Dositej prokomentarisao ovu priĉu iz Ţitija: „Evo, braćo, s hiljadu hiljada ovakvih basna puna su ţitija svetih. Ovo sam verovao i nad ovim gorke suze prolivao. Glupi i najsujeverniji egipetski derviši bi li mogli smešniju i luĊu basnu izmisliti? Sramota ne samo svetoga hristijanskoga imena nego celoga ĉeloveĉeskoga roda da se ovakve i ovima podobne beslovesne basne u hristijanskim knjigam nahode, da se ĉitaju i da se veruju.“1 Evo još jedne epizode iz ţitija ovog svetitelja, a koju spominje i Dositej u svojim delima: Jednom prilikom, kada je sv. Jovan Kolov zaţeleo da poseti prepodobnog Pajsija u njegovoj keliji, zaĉuo je da unutar prostorije ovaj Boţiji sluga sa nekim razgovara. Saĉekao je izvesno vreme, da ne bi remetio priĉu, a onda napravivši buku, stavio do znanja Pajsiju da nekoga ima pred vratima. Izašavši napolje, prepodobni se vrlo obradova ugledavši svoga prijatelja Jovana. Nakon što je bio uveden u keliju, Pajsijev gost je ostao iznenaĊen ĉinjenicom da je ona prazna – te da nema nikoga, iako je do maloĉas jasno ĉuo razgovor dvojice ljudi. Posle postavljenog pitanja i molbe za objašnjenjem te tajne, Pajsije mu je ovako odgovorio: „Najdraţi od prijatelja! ovaj koga si ĉuo da razgovara sa mnom bio je veliki Konstantin, prvi car hrišćana, a sišao je s neba, poslat od Boga, i reĉe mi: ‘Blaţeni ste vi koji ste se udostojili da imate jedinstveno ureĊenje, jer zaista je vaše revnosno blaţenstvo od Spasitelja’. A ja, rekavši njemu: pa ko si, gospodine moj, ti koji to kaţeš i mnogo srećnim smatraš nas monahe?’ I dobih odgovor: ‘Ja sam veliki Konstantin. Sišao sam s nebesa da bih ti otkrio slavu koju uţivaju monasi na nebesima (...) i kamo sreće da sam hteo da ostavim privremeno carstvo i carsku odeću i krunu pa da postanem siromašan i da oblaĉim vreću i da prihvatim sve ostalo što traţi monaško ureĊenje.’“2 Završavajući svoje kazivanje o ovom delu ţitija sv. Pajsija, Dositej ga je, smatrajući ga izmišljotinom, propratio reĉima: „Neka sad zadrţi smej, ko moţe.“3 I zaista je tako. Ova priĉa je više nego neverovatna iz više razloga. Prvo, prema Svetom pismu je nemoguće (kao što ćemo utvrditi u poglavlju o poštovanju svetitelja) da se umrli ljudi iz prošlosti javljaju ţivima na bilo koji realan naĉin. Drugo, kaţe se da je Pajsije razgovarao sa carem Konstantinom. Pravoslavlje smatra cara Konstantina svetiteljem, jer je proglasio slobodu za hrišćane posle viševekovne neslobode i proganjanja i sazvao Prvi vaseljenski sabor na kome je osuĊena arijanska jeres. Ovaj svetitelj se slavi 21. maja po starom, julijanskom kalendaru. Ipak, nije jasno kako je moguće da se ovaj ĉovek našao na listi svetitelja (i da je, šta više, nazvan „ravnoapostolskim“ i „trinaestim apostolom“)4, ne samo što ĉitavog ţivota, ĉak i po pravoslavnom uĉenju, nije bio hrišćanin (jer nije bio kršten) već i zato što je bio poštovalac Mitrinog kulta (kulta Sunca). Za svoga ţivota, ovaj car je nosio pagansku titulu Pontifex Maximus, nastavio da nadzire pagansko bogoštovlje i da radi na zaštiti njegovih prava. Prema Katoliĉkoj enciklopediji, prilikom posvećenja grada Konstantinopolja (Carigrada) 330. godine posle Hrista, korišćen je polu-hrišćanski
D. Obradović, Izabrani spisi, str. 118. Naglasak moj. Prepodobni Pajsije Veliki, str. 108-109. Naglasak moj. 3 D. Obradović, Izabrani spisi, str. 119. 4 Vidi: 2000 godina hrišćanstva, Beograd 2000. god. str. 66. 1
2
313
polu-paganski ceremonijal. Na trgu je bila postavljena koĉija boga Sunca a iznad nje krsni znak. Novac koji je ovaj car kovao imao je na sebi znak krsta, ali i likove rimskih bogova Marsa ili Apolona. TakoĊe, nastavio je da veruje u paganske magiĉne formule za zaštitu ţetve i isceljivanje od bolesti.1 Pored svega napred reĉenog, poznati istoriĉar Vil Djurant u delu Istorija civilizacije, navodi i podatke o tome da je i nakon svoga „preobraćenja“ Konstantin ostao veoma rĊav ĉovek. Naime, ovaj vladar se ţenio dva puta. Prva ţena mu se zvala Minerva i sa njom je imao sina Krispa, koji je kasnije, kao istaknuti vojnik, pomagao svome ocu. Ipak, godine 326. n. e. (samo godinu dana nakon Prvog vaseljenskog sabora) Konstantin je ubio sina zbog optuţbi svoje druge ţene Fauste (sa kojom je imao šestoro dece), koja je tvrdila da ju je ovaj obleţao. Nakon što je Konstantinova majka Jelena (koja se takoĊe slavi kao svetiteljka) ubedila svog sina da se ovde zapravo radi o Faustinoj zaveri, da bi se jedan od njenih sinova u budućnosti zacario, te da se ona sama podala Krispu, car je ubio svoju drugu ţenu tako što ju je udavio u kadi sa vrelom vodom. Nekako u isto vreme, naredio je i biĉevanje svoga sestrića koje se završilo smrću, dok je njegovog oca (muţa svoje sestre) zadavio iako mu je ranije obećao da će mu poštedeti ţivot.2 Povrh svega, ovaj surovi nehrišćanin je pred sam kraj ţivota bio kršten (i to baš tada, pred kraj ţivota, iz razloga pogrešnog verovanja koje se u to vreme u crkvi ukorenilo i opstalo u Pravoslavlju do današnjih dana, a koje glasi da se krštenjem peru svi predhodno uĉinjeni gresi zajedno sa praroditeljskim), i to od strane episkopa Jevsevija Nikomedijskog koji je, ni manje ni više, bio zagovornik arijanskog bogoslovlja koje je bilo anatemisano. „Car Konstantin je umro 22. maja 337. godine, a po tradiciji, pred smrt ga je krstio ep. Jevsevije Nikomedijski u arijevskom duhu.“3 To u prevodu znaĉi da je i sam Konstantin, svojim krštenjem postao arijanac, to jest pripadnik jedne izrazito nepravoslavne verske grupacije. Radi boljeg razumevanja ovoga što sam do sada izneo, razmislimo da li bi bilo moguće da se danas ponovi isti scenario? Scenario koji podrazumeva da bivši surovi bezboţnik i ubica, pred samu smrt obavi krštenje u zajednici Jehovinih svedoka (koji poput drevnih arijanaca odbijaju verovanje u Hristovo boţanstvo i Svetu Trojicu) a potom bude kanonizovan meĊu pravoslavne svetitelje? Pošto je ovakav scenario danas sasvim sigurno nemoguć, onda se postavlja pitanje kako je bio moguć u Konstantinovom sluĉaju? No, kada bi i zanemarili biblijsko uĉenje o nemogućnosti da se mrtvi javljaju ţivima, te kada bismo sledili samo pravoslavno shvatanje koje govori da arijancima kao „jereticima“ nema mesta u nebeskom carstvu (jer ne mogu da proĊu kroz vazdušno mitarstvo ispitivanja jeresi4), to bi znaĉilo da ni Konstantin nije tamo otišao, niti se pak, sledstveno tome, mogao Pajsiju otuda da javi. No, verovatno je da se Konstantin udostojio kanonizacije meĊu pravoslavne svetitelje zbog toga što je njegova usluga uĉinjena pomenutoj crkvi bila veća od mnogobrojnih poĉinjenih (i po pravoslavnom uĉenju) od Boga neoproštenih greha. A to dalje znaĉi da je pomenuta kanonizacija bila više politiĉki nego verski akt koji se zasniva na zdravom bogoslovskom utemeljenju.
Vidi kod: Woodrow, str. 56. Vidi kod: Woodrow, str. 54-55. Autor je naveo podatke iz dela: Durant, The Story of Civilization, Caesar and Christ, p. 66. 3 Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, Prosveta, Niš 1994. god. str. 36. Naglasak moj. 4 O tome detaljno u poglavlju: Ţivot posle smrti. 1
2
314
Navodno „Konstantinovo“ kazivanje o tome da su monasi u velikoj milosti kod Boga, te da on zbog toga veoma ţali što i sam nije bio monah, takoĊe moţemo smatrati izmišljenim a zbog svih onih razloga koje sam naveo u prethodnom poglavlju. Pre nego što budem kazao nešto više o ţitijima i „podvizima“ ostalih svetitelja, ţelim da pogledamo samo još nekoliko detalja iz ţivota ovog već pomenutog. Pored toga što se za njega kazuje da je veoma voleo podvig „molĉanija“ (tj. stalnog ćutanja), radi kojeg je jednom prilikom pobegao od javnosti i sakrio se u pećinu gde je proveo tri godine (pri ĉemu je kosu koja mu je brzo rasla vezivao za neki kolac pribijen o kameniti svod) on se danonoćno molio ne dajući sebi ni pokoja ni odmora. Tom prilikom ga je Gospod Isus Hristos više puta posetio izraţavajući divljenje njegovom podvigu. Neki od podviga su bili i njegovi postovi po jednu ili više nedelja uzastopce, bez i malo hrane. Kazuje se još da je uspeo da posti i ĉitavih 70 (sedamdeset!) dana ne stavljajući ništa u usta.1 U ovome je ovaj sveti starac prevazišao ne samo starozavetne proroke Mojsija i Iliju koji su bez hrane izdrţali po 40 dana (5. Mojs. 9:18; 1. Carevima 19:5-8), već i samoga Gospoda Isusa Hrista koji je nakon ĉetrdesetodnevnog posta ipak ogladneo: „A Isus se pun Duha Svetoga vrati s Jordana, i vodio ga je Duh po pustinji, gde ga je Ċavo kušao ĉetrdeset dana. I tih dana nije jeo ništa, pa kad se oni navršiše, ogladne.“2 Ĉudesa vezana za ovog svetitelja (a prikazali smo samo mali deo njih), kao što smo videli, veoma su znamenita. Jedina slabost im je, meĊutim, što su oĉevidno sa biblijske taĉke gledišta suprotstavljena Duhu i slovu Svetog pisma, te prema tome i neistinita.
Ţitije sv. velikomuĉenika Georgija pobedonosca Drugi svetitelj o kome ţelim da ponešto kaţem jeste sv. velikomuĉenik Georgije pobedonosac, koji se slavi 23. aprila po starom kalendaru (tj. 6. maja po novom). Pored mnogobrojnih njegovih ĉuda mi ćemo u ovom poglavlju posebno pomenuti dva, a to su vaskrsavanje vola u ime Hristovo kao i ubijanje aţdaje u Sirofenikiji. Prvo znamenje je opisano ovim reĉima: „Dok je sveti velikomuĉenik bio u tamnici, k njemu su dolazili oni što zbog njegovih ĉudesa behu poverovali u Hrista. (...) MeĊu dolaznicima beše neki ĉovek po imenu Glikerije, prost zemljoradnik. Njemu se dogodi te mu vo pade sa brega u provaliju i crĉe. Ĉuvši za svetitelja, Glikerije otrĉa k njemu plaĉući za svojim volom. A svetitelj, osmehnuvši se tiho, reĉe: Brate, idi s radošću, jer Hristos moj oţive vola tvog. – i on, iskreno poverovavši muĉenikovoj reĉi, ode i zateĉe vola ţivog, kao što mu kaza svetitelj.“3 Prema uĉenju Svetoga pisma, jedina bića dostojna i vredna vaskrsavanja jesu ljudi. Gospod Hristos i apostoli vraćali su boţanskom silom u ţivot umrle osobe (koje su kasnije, naravno, ponovo i definitivno umrle) radi iskazivanja Gospodnje silne moći i vlasti nad smrću (Otk. 1:18).4 Sa druge strane, ne postoji ni najmanji dokaz da je bilo Vidi u: Prepodobni Pajsije Veliki, str. 74. Ev. po Luki 4:1-2. Naglasak moj. 3 Sveĉarska ţitija, ava Justin Popović, Sveti velikomuĉenik Georgije pobedonosac, manastir Hilandar 1995. god. str. 28. Naglasak moj. 4 Vidi primere vaskrsavanja u Novom zavetu na sledećim mestima: Mt. 10:8; Lk. 7:11-17; 8:40-56; Jn. 11:3844; Dela ap. 9:36-42; 20:8-12. 1
2
315
ko u biblijska vremena vaskrsavao ţivotinje. Prema apostolu Petru, one su stvorene da se kolju i ubijaju radi ĉovekove ishrane i odevanja.1 Ova pripovest o oţivljavanju crknutog vola boţanskom silom Isusa Hrista jeste, mogu slobodno reći, ismevanje evanĊelja na veoma perfidan naĉin. Dositej Obradović je uistinu bio u pravu kada je rekao da su Ţitija svetih skup ludih i sujevernih basni (bajki) za koje je sramota da se ĉitaju i veruju od strane onih koji se nazivaju hrišćanima. Pripovest o drugom velikom Georgijevom ĉudu glasi ovako: „Ne treba prećutati ono znamenito ĉudo koje uĉini sveti velikomuĉenik Georgije ubivši aţdaju u Sirofenikiji kraj grada Virita, pokraj mora, nedaleko od grada Lide, gde bi pogrebeno telo ovog svetog velikomuĉenika. To ĉudo izobraţeno je raznim ikonama starim. A putnicima koji putuju u Palestinu pokazuju mesto gde se to ĉudo dogodilo. A ono se dogodilo na sledeći naĉin. Kraj grada Virita bejaše vrlo veliko jezero, u kome ţivljaše ogromna aţdaja, strašan pogubitelj. Izlazeći iz jezera, ona je mnoge ljude grabila, u jezero odvlaĉila, i tamo ih proţdirala. I narod koji je mnogo puta išao u hajku na nju, ona je razgonila i pobeĊivala. Jer prilazeći gradskim zidinama ona je disanjem svojim ispunjavala vazduh smrtonosnim otrovom, od koga su se mnogi razboljevali i umirali. I beše nevolja i tuga i vapaj i plaĉ veliki neprestano u tom gradu, u kome su ţiveli neznabošci. Svi ţitelji, i sam car, behu idolopoklonici. Jednoga dana sabraše se ţitelji grada Virita, odoše kod svoga cara i upitaše ga: Šta ćemo ĉiniti, jer ginemo od one aţdaje? A on im odgovori: Ono što mi otkriju bogovi, to ću vam preporuĉiti. – I on putem otkrivenja dobi od ţivećih u idolima demona, tih ubica duša ljudskih, savet koji saopšti ţiteljima grada. Savet ovaj: Da ne bi svi izginuli, treba svaki dan da redom daju svoju decu, sina ili kćer, onoj aţdaji za hranu. Pritom izjavi: A kad doĊe red na mene, onda ću i ja dati svoju kćer, iako mi je jedinica. GraĊani prihvatiše ovaj carev savet, ili bolje savet demona, i odluĉiše da svi, i starešine i obiĉni graĊani, svakog dana daju decu svoju za hranu aţdaji. I to na ovaj naĉin: svaki dan se imao ostavljati na obali jezera neĉiji sin ili kćer, krasno okićeni. – I tako su radili, iako su mnogo ţalili i plakali za decom svojom. A aţdaja je izlazila i jela decu. Pošto se obrediše svi graĊani u davanju dece, doĊe red i na cara. GraĊani doĊoše kod cara i rekoše mu: Eto, care, mi smo svi po tvome savetu i odluci dali decu svoju aţdaji, šta sada nareĊuješ da ĉinimo? Car im odgovori: I ja ću dati svoju jedinu kćer, a potom ću vam javiti što nam bogovi budu opet otkrili. Onda car dozva svoju kćer i naredi joj da se najlepše ukrasi. I ţaljaše za njom i plakaše silno sa celim domom svojim, ali nije mogao da naruši odluku, toboţ boţansku, a ustvari demonsku, o prinošenju dece na ţrtvu. I on dade svoju kćer da je odvedu aţdaji, kao ţrtvu bogu adskog bezdana. A on sam sa svojim suznim oĉima posmatraše iz palate kako je vode. I odvedoše devojku na odreĊeno mesto na obali jezera, na kome se prinosila ţrtva aţdaji. I ona stajaše ridajući i oĉekujući smrtni ĉas, u koji je aţdaja imala izaći iz jezera i pojesti je. I gle, po promislu Boţjem, koji hoće da se svi spasu i da se grad taj izbavi i od telesne i od duševne pogibli, naiĊe tamo sveti velikomuĉenik Georgije, vojnik Nebeskog Cara, jezdeći na konju i drţeći u ruci koplje. I videvši devojku gde stoji kraj jezera i silno plaĉe, on je upita zbog ĉega tu stoji i tako plaĉe. Ona mu odgovori: Dobri mladiću, beţi brzo odavde sa konjem svojim, da ne bi zajedno sa mnom poginuo. Svetitelj joj na to reĉe: Ne boj se, devojko, već mi kaţi šta išĉekuješ, dok te narod 1
Vidi: 2. Petrova poslanica 2:12.
316
izdaleka posmatra? Devojka mu odgovori: O izvrsni mladiću, vidim da si junaĉan i hrabar, no zašto ţeliš da umreš sa mnom? Beţi brzo sa ovog mesta. Svetitelj joj onda reĉe: Neću otići dok mi ne kaţeš istinu, zbog ĉega ovde stojiš i plaĉeš, i koga oĉekuješ? Devojka mu onda ispriĉa sve redom o aţdaji i o sebi. Na to joj sveti Georgije reĉe: Ne boj se, devojko, jer ću te ja u ime Gospoda mog, Boga istinitog, izbaviti od aţdaje. Ona odgovori: Dobri vojniĉe, ne ţeli da pogineš sa mnom nego beţi, i izbavi sebe od gorke smrti; dosta je da ja sama ovde poginem, jer i mene nećeš izbaviti od aţdaje, i sam ćeš poginuti. Dok devojka govoraše to svetitelju, gle, pojavi se iz jezera ona strašna aţdaja, i stade se pribliţavati svojoj uobiĉajenoj ţrtvi. Videvši aţdaju, devojka kriknu silno: Beţi, ĉoveĉe, evo aţdaja dolazi! – Sveti Georgije se prekrsti, i prizivajući Gospoda rekavši: U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, polete sa konjem na aţdaju, snaţno joj zari koplje u grlo, prignjeĉi je uz zemlju, a konj je nogama gaţaše. Zatim sveti Georgije naredi devojci da svojim pojasem veţe aţdaju i vodi je u grad kao krotkog psa. A narod sa zaprepašćenjem posmatrajući gde devojka vodi aţdaju, stade beţati od straha. Onda im sveti Georgije reĉe: Ne bojte se, nego se uzdajte u Gospoda Isusa Hrista, i verujte u Njega koji me posla k vama da vas izbavim od aţdaje. I sveti Georgije ubi aţdaju maĉem usred grada, a ljudi izvukoše njen trup izvan grada i ognjem spališe. Tada car toga grada i sav narod poverovaše u Hrista i primiše sveto krštenje. I bi kršteno tada dvadeset i pet hiljada ljudi osim ţena i dece. I na tom mestu potom bi podignuta velika i prekrasna crkva u ime Preĉiste Djeve bogorodice, kćeri nebeskog Cara Boga Oca, i majke Sina Njegovog, a neveste Duha Svetog, u ime svetog pobedonosca Georgija, pošto je izbavio onu devojku od vidljive aţdaje. On isto tako ĉuva neporoĉnu crkvu Hristovu, i svaku dušu pravoslavnu pomoću svojom od nevidljivog proţdiratelja u bezdanu ada, i od greha kao od zmije smrtonosne.“1 Ţelim da zapazimo nekoliko detalja iz upravo navedenog ţitija sv. Georgija. Najpre, opaţamo da je aţdaja opisana kao veoma velika i vrlo silna da joj ĉak ni ĉitava vojska nije mogla da naudi. No, potom ju je savladao samo jedan ĉovek, a njegov konj gazio nogama (što ne ostavlja utisak da je neman bila tako velika kako je ranije prikazana). Na posletku, ovu ogromnu i strašnu ţivotinju (ako se moţe nazvati tako) je careva kćer vodila vezanu svojim tankim pojasom kroz ĉitav grad (iako nije baš jasno kako aţdaja nije izgubila ţivot kada joj je Georgije zario koplje u grlo), kao kakvog pitomog psa. Ova bajka, sliĉna mnogim drugim u kojima se spominju ĉudovišna bića – a koje se nalaze u knjigama za decu, koja se u Pravoslavlju propoveda kao istinit dogaĊaj je apsurdna iz nekoliko razloga. Ukoliko i dopustimo mogućnost da je u to vreme postojao još po neki neizumrli primerak velikih vodenih gmizavaca (dinosaurusa) a koji bi liĉili na opisanu „aţdaju“, potpuno je nemoguće da bi dah ove nemani bio poput smrtonosnog otrova od koga su mnogi umirali. Iako i danas postoje vodozemci i gmizavci koji poseduju otrov u svojim otrovnim ţlezdama, koji im sluţi za odbranu od predatora ili pak za napad (paralisanje i ubijanje ţivotinja kojima se hrane), taj otrov se ne nalazi u izdahnutom vazduhu, a pogotovo ne u takvoj koncentraciji da bi od njega pomro silan narod. Ovakvi primeri se mogu naći samo u maštovitim priĉama ili modernim filmovima nauĉne fantastike (poput filma „Alien“ tj. „Osmi putnik“ u kome
1
Ava Justin Popović, navedeno delo, str. 59-63. Naglasak moj. Gramatiĉke nepravilnosti u tekstu potiĉu iz navedenog dela i sa moje strane nisu ispravljane.
317
venama ĉudovišta teĉe neka vrsta kiseline). Gospod sasvim sigurno nije stvorio bića ĉiji bi dah bio otrovan da bi i veliko mnoštvo od njega umiralo. U Bibliji se nalazi opisano mnoštvo ĉuda, ali ni jedno ovako nerealno poput ovog iz ţitija pomenutog svetitelja. Pošto sam već maloĉas spomenuo ĉudo u vezi oţivljavanja (vaskrsavanja iz mrtvih) Glikerijevog vola, nije zgoreg da na ovom mestu u par reĉi iznesem još neke primere iz ţitija onih svetitelja koji su svoju duhovnost iskazivali u svom prijateljevanju sa ţivotinjama. Primeri koji slede nalaze se u knjizi „veĉitog srpskog evanĊelja“, Ohridskom prologu vladike Nikolaja.
Svetitelji i ţivotinje „Sv. muĉ. Trifun. RoĊen u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja. U detinjstvu ĉuvao guske. I još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Boţja te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove.“ (1. Februar); „Svešt. Muĉ. Vlasije. (...) Kada grad Sevastija osta sasvim bez hrišćana – jedni izgiboše, drugi izbegoše – tada se starac Vlasije povuĉe u planinu Argeos, i tamo se nastani u jednoj pešteri. Divlji zverovi poznavši svetog ĉoveka, pribiše se oko njega, i on ih neţno milovaše. No gonitelji naĊoše svetitelja u tom skrivenom mestu i povedoše ga na sud. Uz put Vlasije isceli jednoga deĉka, kome beše zastala kost u grlu; i na ţalbu neke bedne udovice, da joj vuk ugrabio prase, uĉini silom svoje molitve da joj vuk vrati prase. (...) Narod se moli sv. Vlasiju za napredak domaće stoke i za zaštitu od zverova. Na Zapadu pak mole mu se još i protiv gušobolje.“ (11. Februar); „Prep. Marko Podviţnik. Asket i ĉudotvorac. (...) Bio mnogo milostiv i plakao nad bedom svakog Boţjeg stvorenja. Jednom se plaĉući pomoli Bogu za slepo štene jedne hijene, i štene progleda. Iz blagodarnosti donese mu hijena – majka jednu ovnujsku koţu. No svetitelj zabrani hijeni da ubuduće kolje ovce bednih ljudi. Primao priĉest iz ruku angelskih.“ (5. Mart); „Prep. Gerasim. (...) Jednom vide lava gde riĉe od bola, jer beše mu trn u nozi. Gerasim priĊe, prekrsti se, i izvadi zveru trn iz noge. Lav se tako ukroti, da je došao za starcem u manastir i tu ostao do smrti starĉeve; a kad starac umre, i lav svisne od bola za njim.“ (4. Mart). 1 „Ĉesto su svetitelji svoju oskudnu hranu (uglavnom hleb) delili sa divljim zverovima (sluĉaj svetog Serafima Sarovskog i mnogih drugih). Ĉesto su u molitvama svetitelja pred pećinom ili kolibom na svoj naĉin uĉestvovale i divlje zveri. Svetog Serafima Sarovskog zaticali su posetioci više puta na molitvi pred kolibom u šumi, a u krugu oko njega, sa pogledom punim poštovanja i uperenim u njegovo lice, medvedi i lisice. Ţitija hrišćanskih pustinjaka prepuna su primera prijateljskog odnosa izmeĊu njih i divljih zverova i nije moguće ovde ih pojedinaĉno navoditi.“2 No, pored ovih humoristiĉkih priĉa, u Ţitijima postoje i daleko vaţnija kazivanja koja pokazuju svu ozbiljnost negativnih posledica koje sa sobom donosi nebiblijska teologija i religijska praksa koja se vekovima obdrţava u Pravoslavnoj crkvi.
1 2
Naglasci na citiranim tekstovima iz Prologa su moji. Najbolji vaspitaĉ, str. 99. Naglasak moj.
318
Svetiteljski primeri samomuĉenja radi spasenja MeĊu mnogim svetim ocima, podobnim i prepodobnim svetiteljima, postojao je i izvestan broj onih koji su trpeli najrazliĉitija „samomuĉenja“ zbog svojega spasenja. Neki su, na primer, ţiveli godinama u grobovima, neutešno plaĉući zbog svoje buduće smrti kao i nesigurnosti da li će ih Gospod primiti u nebesko carstvo. Drugi su sami sebe okivali teškim gvozdenim lancima, a treći godinama jeli samo zemlju i pili morsku vodu. Ove i mnoge druge pripovesti bi trebali da proĉitaju svi, a pogotovo oni meĊu Srbima i svim drugim pravoslavnim narodima koji se bore protiv „destruktivnosti raznih sekti“ a u isto vreme dozvoljavaju svojoj deci da posećuju bogosluţbene hramove i manastire crkve koja samodestrukciju smatra vrednom divljenja i preporuĉuje je govoreći da je reĉ o primerima na koje bi trebali da se ugledamo ukoliko ţelimo da dospemo u nebesko carstvo. Evo nekih od njih: „Prep. Talalej, isposnik sirijski. Beše najpre u manastiru Sv. Save Osveštanog, no posle se nastani na nekom groblju mnogoboţaĉkom, ĉuvenom zbog pojava zlih duhova i strašilišta. Da bi pobedio strah u sebi verom u Boga, Talalej se nastani u tom groblju gde poţive mnoge godine, pretrpevši mnogo od napada duhova i danju i noću.“ (27. februar); „Prepodobni Evstratije. Od Tarsa. Veliki isposnik i molitvenik. Za 75 god. u manastiru nije legao na levu stranu da spava no uvek na desnu. Za vreme sluţbe Boţje od poĉetka do kraja u sebi govorio: Gospodi pomiluj! Umro u svojoj 95. god.“ (9. januar); „Prep. Teodor Trihina. CarigraĊanin, i sin bogatih roditelja. Kao mladić ostavi roditelje svoje, i dom, i bogatstvo, i nastani se u jednom pustinjskom manastiru u Trakiji. Tu sebe preda najteţim podvizima. Spavao je na kamenju – da bi samo manje sna imao – išao je vazda gologlav, i odevao se u jednu haljinu od kostreti, zbog ĉega je i prozvan Trihin ili Kostret.“ (20. april); „Prep. Teodor Sikeot. (...) Podvig Teodorov nadmašivao je svojom surovošću podvige svih ţivih podviţnika njegovog vremena. Muĉio je telo svoje i glaĊu i ţeĊu i ţeleznim okovima i svenoćnim stajanjem na molitvi.“ (22. april); „Prep. Marko Traĉerski. (...) Razdavši sve imanje sirotinji, on sede na jednu dasku u moru s tvrdom verom u Boţju pomoć i s molitvom da ga Bog odvede gde je Njemu volja. I Bog Promislitelj saĉuva ga i dovede u Liviju (ili Etiopiju), u planinu zvanu Traĉerska. Na toj planini podvizivaše se Marko 95 godina, ne videći ni ĉoveka ni zvera. Punih 30 godina voĊaše strašnu borbu sa zlim dusima i muĉaše se i glaĊu i ţeĊu i mrazom i ţegom. Jeo je zemlju i pio morsku vodu.“ (5. april);
Stolpnici MeĊu mnogobrojnim podviţnicima iz prošlosti nalazimo i one koji su se svojim podvigom uzdigli do najvećih visina. Ovo poslednje sasvim sigurno u bukvalnom a moţda i u prenesenom znaĉenju. Naime radi se o svetiteljima, monasima – pustinjacima, koji bi se popeli na neki stub (stolp) koji bi na vrhu imao malu platformu, i tu bi proveli decenije (ĉitav svoj ţivot) u neprestanoj molitvi, uopšte ne silazeći na zemlju. Evo nekih primera iz ţivota ovih svetitelja:
319
„Prep. Teodul. Znameniti patricije na dvoru Teodosija Velikog. Po smrti svoje ţene ostavi sujetu sveta, povuĉe se iz Carigrada na jedan stolp kod Efesa gde se podvizivaše punih 30 godina.“ (3. decembar); „Prep. Danilo Stolpnik. (...) U 12. godini primi monaški ĉin, poseti Simeona Stolpnika i od ovoga bi blagosloven. Ţeljan samoće Danilo napusti manastir i povuĉe se u neki zapusteli idolski hram na obali Crnog mora. (...) Posle toga pope se na stolp, na kome osta do smrti svoje trpeći podjednako i ţegu i studen i napade od ljudi i od demona. (...) Poţivivši 80 godina upokoji se ovaj angelski ĉovek 489. god.“ (11. decembar); „Prep. Luka Stolpnik. (...) Povuĉe se na jedan stolp kod Halkidona, na kome se podvizivaše punih 45 godina ĉisteći dušu svoju od svake grešne ţelje i pomisli. Ugodivši Bogu, upokoji se izmeĊu 970 - 980. god. i preseli se u bolji ţivot.“ (11. decembar); „Prep. Simeon Stolpnik Divnogorac. (...) U šestoj godini ţivota udaljio se u pustinju ka nekome duhovniku Jovanu, pod ĉijim rukovodstvom predao se velikom posnom i molitvenom podvigu na udivljenje svih onih koji su ga videli. (...) Mnoge godine proveo na stolpu Bogu se moleći i psalme pojeći. (...) Ţiveo ponekad po 30 dana bez sna i još duţe bez hrane, primao hranu iz ruku angela.“ (24. maj); „Prep. Nikita Stolpnik. (...) Nikita ostavi kuću svoju, i ţenu i imanje, i ode u jedan manastir blizu Perejaslavlja, gde se do smrti podvizivaše teškim podvizima. Obloţi sebe lancima, i zatvori se u jedan stolp, zbog ĉega se i prozva Stolpnikom. (...) Neki zlotvori videše na njemu lance, pa po sijanju pomisliše da su od srebra. Za to ga jedne noći ubiše, a lance skinuše i odneše.“ (24. maj); Istoriĉar Vil Djurant u svojoj „Istoriji civilizacije“ takoĊe opisuje ţitija nekih od svetitelja – stolpnika koji se danas poštuju u Pravoslavlju, i na ĉije nas oponašanje ţivota pozivaju moderni pravoslavni verouĉitelji i nareĉeni svetitelji (poput Justina Popovića i vladike Nikolaja): „Manastir koji je Martin osnovao u Poatjeu (362.) bio je prvi od mnogih koji su se pojavili u Galiji. Pošto je ideja monaštva došla u Rim zahvaljujući Atanasijevom Ţivotu svetog Antonija, i Jeronimovom energiĉnom pozivu na isposniĉki ţivot, Zapad je isprva preuzeo najnapornije i najsamotnije forme monaštva, i pokušao da u manje povoljnim podnebljima primenjuje strogi reţim monaha koji su ţiveli pod egipatskim suncem. Monah Vulfilajh, u Triru, godinama je ţiveo bosonog na stubu; zimi su mu nokti otpadali sa prstiju, a ledenice visile sa brade. Sveti Senoh blizu Tura, ţiveo je zatvoren u tako tesnom prostoru izmeĊu ĉetiri zida da nije mogao da pomera donju polovinu tela; u tom poloţaju je proveo mnogo godina i izazivao poštovanje svetine.“1 „Sirijska pustinja je bila naseljena ankoritima (anahoretama, monasima – pustinjacima; prim. I. S.); neki od njih, kao hinduistiĉki fakiri, vezivali su se lancima za nepomerljive stene, drugi su prezirali tako stalno stanište i lutali po planinama hraneći se travom. Kaţu da je Simeon Stilit (390? - 459) imao obiĉaj da se odriĉe hrane tokom ĉetrdeset dana uskršnjeg posta; u toku jednog uskršnjeg posta, na njegov zahtev, stavili su ga sa nešto malo hleba i vode u zidom ograĊen prostor; na dan Uskrsa zidovi su uklonjeni, a hleb i voda naĊeni netaknuti. U Kalat Semanu, u severnoj Siriji, oko 422, Simeon je sebi podigao stub visok šest stopa (dva metra) i 1
Vil Djurant, Istorija civilizacije, Doba vere – prvi deo, str. 78. Naglasak moj.
320
ţiveo na njemu. PostiĊen zbog te umerenosti, izgradio još više stubove i na njima ţiveo, sve dok nije naĉinio stalno stanište na stubu visokom šezdeset stopa (dvadeset metara). Njegov obim na vrhu nije bio veći od tri stope (jednog metra); ograda je ĉuvala sveca da ne padne na zemlju dok spava. Na tom stubu je Simeon ţiveo neprekidno trideset godina, izloţen kiši i suncu i hladnoći. Lestve su omogućavale uĉenicima da mu donesu hranu i uklone njegove otpatke. Za stub se bio vezao pomoću konopca; konopac mu se usekao u meso, koje je na tom mestu istrulilo, zaudaralo i privlaĉilo crve; Simeon je skupljao crve koji su padali sa njegovih rana, govoreći im, „Jedite to što vam je Bog dao“. (...) Njegova „visinska“ poboţnost stvorila je uzor pustinjaka stolpnika (stilita) koja je potrajala dvanaest vekova i u temeljno sekularizovanom obliku istrajava do danas.“1 Posle proĉitanih nekih delova ţitija ovih svetitelja, ono što smo mogli ponovo da uoĉimo jeste veoma veliki trud oko svog spasenja i dosezanja nebeskog carstva, ispoljen kroz razliĉite nebiblijske metode. Poput ostalih monaha koji se nisu penjali na stolpove, i ovi su ostavljali svoje kuće i porodice radi što većeg posvećenja, a potom se podvrgavali izuzetno nehumanim uslovima ţivota, gladi i ţeĊi, kao i najrazliĉitijim klimatskim uslovima. TakoĊe, tu je i samookivanje u lance, samo da bi muĉenje bilo što veće. Koliko su ovi primeri daleko od onoga što nam Novi zavet govori o duhovnom hrišćanskom ţivotu i posvećenju, oĉevidno je i ne treba posebno objašnjavati. Šta više, ova metoda posvećenja kroz molitve i boravljenje na stolpovima daleko više podseća na praksu budistiĉkih monaha i pripadnika drugih istoĉnjaĉkih religija nego na nešto što bi moglo da bude iole hrišćansko. Evo šta o ovome kazuje Ernst Benz: „U praksi pravoslavnog monaštva, posebno u njegovu starijem obliku, zadrţale su se veoma specifiĉne orijentalne karakteristike askeze, koje umnogome podsjećaju na nekršćansku, hinduistiĉku ili budistiĉku asketsku praksu. Tako se u sirijskom monaštvu razvio tip sveca na stupu. Na kapitel kakvog usamljenog stupa, koji je većinom ostatak kakvog srušenog hrama, sjeda eremit i tu ostaje u poloţaju ‘vjeĉne molitve’. Stanje stalne meditacije dolazi do izraţaja takoĊer u tjelesnom drţanju. Asketa prihvaća molitveni stav kao trajni poloţaj, tako da su na kraju – barem prema izveštaju legendi – kod nekoliko sirijskih svetaca ptice gnijezdile svoja gnijezda na njihovim glavama ili njihovim ispruţenim rukama.“2 A što se tiĉe ostalih, gore već pomenutih praksi samoiznurivanja pravoslavnih svetitelja, kojim su oni ţeleli da dosegnu spasenje (a koje su neuporedivo razliĉite od puta spasenja o kojem nas obaveštava Boţija Reĉ), Benz dodaje i ovo: „I drugi su askete na ruskom tlu vršili ekstremne fiziĉke pokorniĉke prakse ne samo u obliku neprekidnog posta do 40 dana i po tisuću puta ponovljenim prostracijama, pri ĉemu se molitelj bacao na tlo cijelom svojom duljinom s ispruţenim rukama i s ĉelom udarao o tle, nego i nošenjem ogromnih ţeljeznih lanaca i bodljikavih teških ţeljeznih kriţeva na golom tijelu ispod mantije, strojeva za muĉenje, koji se još i danas mogu vidjeti po muzejima pravoslavnih samostana.“3 TakoĊe, o ovome ĉitamo i kod Vila Djuranta: „MeĊu ankoritima je došlo do velikog nadmetanja u podviţništvu. Kako kaţe opat Dišen, Makariju iz Aleksandrije „nikada se nije moglo desiti da ĉuje za neki podvig u
Navedeno delo, str. 81. Naglasak moj. Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 91. Naglasak moj. 3 Na istom mestu. Naglasak moj. 1
2
321
asketizmu a da smesta ne pokuša da ga nadmaši“. Ako drugi monasi nisu jeli kuvano meso u toku uskršnjeg posta, Makarije ne bi jeo meso punih sedam godina; ako bi neki kaznili sebe nespavanjem, Makarija su ljudi mogli videti kako „mahnito pokušava da dvadeset uzastopnih noći odrţi sebe budnim“. U toku jednog uskršnjeg posta, stajao je uspravno noć i dan, i nije jeo ništa osim, jednom nedeljno, nekoliko listova kupusa (…) Šest meseci je spavao u moĉvari i telo izlagao otrovnim muvama. Neki monasi su se istakli u podvizima osame; tako je Serapion ţiveo u jednoj pećini na dnu ambisa u koji je nekoliko hodoĉasnika jedva moglo da siĊe; kada su Jeronim i Paula stigli do njegove jazbine, našli su ĉoveka od kojeg su ostale maltene same kosti, sa komadom tkanine oko slabina, a lice i ramena mu je prekrivala nepodsecana kosa; ćelija mu je bila velika tek toliko da u nju stane leţaj od lišća i jedne daske; a ipak, taj ĉovek je svojevremeno ţiveo meĊu rimskim aristokratama. Neki uopšte nisu leţali dok su spavali – Besarion ĉetrdeset godina, a Pahomije pedeset; neki su se posebno osposobili za ćutanje i proveli mnoge godine ne progovorivši ni reĉ; drugi su nosili teške tegove kuda god su išli, ili vezivali udove gvozdenim narukvicama, štitnicima ili lancima. Mnogi su sa ponosom beleţili broj godina otkako nisu pogledali lice neke ţene.“1
Svetitelji koji su ĉeznuli za muĉeništvom Smrt je, prema reĉima apostola Pavla, poslednji ljudski neprijatelj (1. Kor. 15:26). Iz toga razloga, nijedan ĉovek ne bi trebao da ĉezne za njom. Iako je Gospod Isus Hristos svojom smrću i vaskrsenjem kao i davanjem veĉnog ţivota svim od Boga roĊenim osobama, obezbedio nebesko blaţenstvo u koje odlaze nakon fiziĉke smrti, novozavetni vernici treba da iznad svega cene ţivot na zemlji, i da na njoj proslavljaju svoga Stvoritelja. Kao što je to sluĉaj sa mnogim drugim biblijskim tekstovima, dobar deo tzv. „svetitelja“ iz prošlosti je neke od njih, koji govore o smrti, pogrešno shvatio i u skladu sa tim izraţavao ţelju za svojom što skorijom nasilnom smrću (muĉeništvom) zbog dokazivanja sopstvene vere u Boga. Neki od stihova koji mogu da budu pogrešno shvaćeni i protumaĉeni na naĉin na koji su to ĉinili drevni „svetitelji“ su na primer: „I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji moţe i dušu i telo da upropasti u paklu.“2 „Reĉe joj Isus: ja sam vaskrsenje i ţivot; ko veruje u mene – ţiveće - ako i umre.“3 „Ali meni nije nimalo stalo do moga ţivota, samo da svršim svoj put i sluţbu koju sam primio od Gospoda Isusa, - da posvedoĉim evanĊelje o blagodati Boţijoj.“4 „Uzdamo se i spremni smo da radije izaĊemo iz tela i da se kod Gospoda nastanimo kao kod kuće.“5 „Jer Hristos je za mene ţivot, a smrt dobitak. Ali kako ţivot u telu za mene znaĉi plodan rad, to ne znam šta ću izabrati. Muĉim se s dve strane: imam ţelju da umrem i
Istorija civilizacije, Doba vere – prvi deo, str. 79-80. Naglasak moj. Ev. po Mateju 10:28. 3 Ev. po Jovanu 11:25. 4 Dela apostolska 20:24. Naglasak moj. 5 2. Korinćanima 5:8. Naglasak moj. 1
2
322
da budem sa Hristom, što je kud i kamo bolje; ali ostati u telu – to je potrebnije radi vas.“1 Verovatno na osnovu ovih kao i nekih drugih stihova, neki nazovi hrišćanski revnitelji su kroz istoriju priţeljkivali svoje stradanje i muĉeništvo. Evo kako glase neki od primera iz Prologa: „Prep. muĉ. Anastasije. Persijanac po rodu. (...) Ne beše mu dosta što se krstio nego se i zamonaši, da bi se sav predao sluţenju Gospoda. Pored ostalih podviga vrlo je rano ĉitao ţitije svetih muĉenika i ĉitajući, kvasio je knjigu suzama, i sam ţarko ĉeznući za muĉeništvom. Gospod ga je najzad uvenĉao vencem muĉeniĉkim. (...) Postrada 22. januara 628. g. u gradu Betsaloe, blizu Ninive.“ (22. januar); „Sv. prep. muĉ. Roman. Prost i nepismen seljak iz Karpenisa. Saznavši o junaštvu i slavi muĉenika Hristovih, mladi Roman poţeli i sam muĉeništva. Ode u Solun gde poĉne na ulici hvaliti veru Hristovu a Muhameda nazivati basnoslovcem. Turci ga strašno namuĉe, pa ga prodadu nekom kapetanu galije. Hrišćani ga otkupe od kapetana i pošalju u Sv. Goru gde Roman postane monah kod ĉuvenog starca Akakija. No on je i dalje ţeleo muĉeništva za Hrista. S blagoslovom starca ode u Carigrad, napravi se sulud i poĉne voditi pseto kroz ulice gradske. Na pitanje šta to radi, Roman odgovori da on hrani to pseto kao što hrišćani hrane Turke. Turci ga bace u suv bunar gde je bez hleba proveo 40 dana. Potom ga izvade i poseku.“ (16. februar); „Sv. muĉ. Sava Gotski. U gotskoj strani beše surovo gonjenje na hrišćane. (...) Najzad osudi knez Savu na smrt i predade ga vojnicima. Pun radosti poĊe Sava na gubilište hvaleći Gospoda. Poznavši u njemu dobroga ĉoveka, vojnici ga htedoše usput pustiti, no Sava se veoma oţalosti zbog toga i reĉe vojnicima, da su oni duţni ispuniti zapovest kneţevu. Tada ga vojnici dovedoše do jedne reke, vezaše kamen o vrat i baciše ga u vodu. (...) Postrada Sava sveti u svojoj 31. godini, 372. god.“ (15. april); „Prep. muĉ. Onufrije Hilendarac. U mladosti naljuti se na roditelje i pred Turcima izjavi da će se poturĉiti. Odmah za tim pokaja se za te reĉi, ode u Hilendar gde se zamonaši. Muĉen savešću on se reši na muĉeništvo. Zato, s blagoslovom duhovnika svoga, ode u Trnovo, gde se javi Turcima, objavi sebe hrišćaninom, naruga se Muhamedu, zbog ĉega bi poseĉen 4. januara 1818. god. u 32. godini svoga ţivota. Telo ovog duhovnog viteza nije saĉuvano, jer ga Turci baciše u more.“ (4. januar); „Sv. muĉ. Jovan Janjinski. (...) Muĉiteljima svojim on hrabro reĉe: „Ĉinite što hoćete, da biste me što pre poslali iz ovog kratkovremenog ţivota u ţivot veĉni: rob sam Hristov, Hristu sledujem, za Hrista umirem, da bih s Njim ţiveo!“ Posle toga Jovan bi vezan u sindţire i doveden na spalište. Videći oganj veliki, spremljen za njega, Jovan sam potrĉa i skoĉi u plamen. A muĉitelji njegovi smotrivši kako on voli smrt u ognju, izvukoše ga iz ognja i osudiše na poseĉenje maĉem. Kada mu odsekoše glavu, baciše i glavu i telo u oganj. (...) Tako skonĉa smrću muĉeniĉkom i primi slavni muĉeniĉki venac sveti Jovan Janjinski 18. aprila 1526. g.“ (18. april); Iz upravo navedenih primera mogli smo da uvidimo da su neki od vernika, koje Pravoslavlje drţi za svece, ĉitanjem ţitija muĉenika ili pak iz nekih drugih razloga, ţeleli da okonĉaju svoj ţivot mnogo ranije nego što je to Gospod za njih bio planirao. Neki od njih su, igrajući se svojom sudbinom, stradali u ranoj mladosti (od oko 30 godina) iako za to nije bilo nikakvog razloga. Neki su sami skakali u vatru, da bi što pre dospeli u nebesko carstvo, a drugi odbijali da budu pušteni na slobodu namerno 1
Filipljanima 2:21-24. Naglasak moj.
323
srljajući u smrt – bivajući uvereni da će ih Hristos sa širokim osmehom doĉekati u raju. Iako nam se moţe uĉiniti da su nabrojani primeri jaki dokazi nepokolebljive vere u Boga od strane ovih muĉenika, te da su svi ovi već „ovenĉani“ nebeskom slavom zbog svoga hrabroga svedoĉanstva; iz svetopisamske perspektive ovde se radi o krajnjoj neozbiljnosti i iskazivanju apsolutno antibiblijske duhovnosti. To jednostavno iz razloga što u Svetom pismu, a pogotovo u Novom zavetu ne nalazimo ni jedan jedini primer da je bilo koja Bogu ugodna liĉnost namerno srljala u smrt da bi time iskazala svoju veru. Apostol Pavle doduše kaţe „imam ţelju da umrem i da budem sa Hristom“, ali se ovaj apostol nikada nije izlagao nepotrebnim ţivotnim opasnostima, a posebno nije imao „ţarku ţelju za muĉeništvom“ poput pravoslavnih svetitelja. Da bih to dokazao navešću nekoliko primera iz apostolskih spisa. Kada je Gospod Hristos govorio o velikim nevoljama koje će zadesiti stanovnike Judeje, pa i vernike koji u toj pokrajini budu ţiveli, on ih je uputio da, ako je moguće, što pre pobegnu i izbegnu smrt koja im bude pretila: „Kada, dakle, vidite da gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio prorok Danilo, stoji na svetom mestu, ko ĉita neka razume, tada stanovnici Judeje neka beţe u gore, a ko bude na krovu kuće neka ne silazi da uzme što iz svoje kuće i ko bude u polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtaĉ. (...) Molite se da beţanje vaše ne bude u zimu ili u subotu...“1 TakoĊe, svoje verne uĉenike je uputio da beţe pred progoniteljima: „Kada vas gone u ovome gradu, beţite u drugi; zaista vam kaţem, nećete svršiti sa gradovima Izrailjevim dok ne doĊe Sin ĉoveĉiji.“2 Nakon muĉeništva apostola Jakova, Zevedejevog sina, apostol Petar je bio strpan u tamnicu. Tokom noći, Gospodnji anĊeo je oslobodio Petra tamniĉkih okova i izveo iz zatvora u kome se nalazio. Apostol nakon svoga oslobaĊanja nije imao ni najmanju ţelju da se vrati u zatvor i tu saĉeka svoju sutrašnju smrtnu presudu. Nasuprot tome, veoma se obradovao anĊeoskoj intervenciji i svojoj ponovnoj slobodi: „I kad Petar doĊe k sebi, reĉe: sad zaista znam da je Gospod poslao svoga anĊela, te me izbavi iz Irodove ruke i od svega što je oĉekivao judejski narod.“3 Nakon što se javio sakupljenim vernicima koji su se neprestano molili za njega, Petar je pod okriljem noći napustio mesto na kome je mogao biti otkriven i ponovo uhapšen (stihovi 12-18). Sliĉan primer nalazimo i kod maloĉas pominjanog apostola Pavla. Nakon što je dospeo u rimski zatvor u Jerusalimu i ĉekao saslušanje, više od ĉetrdesetorice njegovih verskih protivnika je poloţilo zakletvu da neće ni jesti ni piti dok ga ne ubiju. Napravljen je plan koji je podrazumevao da rimski vojni zapovednik treba da bude obmanut da pošalje Pavla sa malom pratnjom u sinedrion na ispitivanje, da bi ga pomenuta grupa usput napala i lišila ţivota. Srećom, Pavlov sestrić je saznao za ovu urotu i o svemu obavestio svoga ujaka. Prema apostolovom nalogu, mladić je o svemu odmah izvestio i rimskog zapovednika, te je Pavle bezbedno, uz jaku oruţanu pratnju tokom noći sproveden u daljnji grad Kesariju.4 Kada proĉitamo ĉitav tekst koji nam opisuje prethodni dogaĊaj, ni u jednom njegovom delu ne moţemo da
Ev. po Mateju 24:15-20. Naglasak moj. Ev. po Mateju 10:23. 3 Dela apostolska 12:11. Naglasak moj. 4 Vidi: Dela apostolska 23:12-35. 1
2
324
prepoznamo apostolovo oduševljenje zbog smrti koja mu je neposredno prestojala, a pogotovo ne odbijanje mogućnosti da spasi svoj ţivot. Sasvim suprotno takozvanim „prepodobnima“ iz narednih vekova, apostoli su koristili sve raspoloţive (Bogu ugodne) naĉine da saĉuvaju svoje ţivote. Isto saznajemo iz epizode Pavlovog bekstva iz grada Damaska, odmah po njegovom preobraćenju u hrišćanstvo, pred razularenom ruljom koja je ţelela da ga ubije. Ovaj heroj vere je morao da beţi i to ne na tako „herojski“ naĉin – tako što su ga braća u veri spustila noću preko gradskog zida sakrivenog u korpi: „Oni su pak pazili na gradska vrata danju i noću – da bi ga ubili. Ali, njegovi uĉenici uzeše ga i noću spustiše u kotarici preko zida.“1 Isto tako, kada su saznali da se nalaze u smrtnoj opasnosti u gradu Ikoniumu, u vreme kada su tamo objavljivali evanĊelje, apostoli su pobegli u drugi grad: „A kad mnogobošci i Judeji sa svojim starešinama navališe da ih zlostave i pobiju kamenjem, oni to doznaše, te pobegoše u likaonske gradove, Listru i Dervu i njihovu okolinu, pa onde propovedaše evanĊelje.“2 Navedeni apostol, koji je više puta uputio hrišćane da se ugledaju na njega kao što se on ugledao na Hrista3, svojim je primerima, a posebno izjavom koju ću za koji tren navesti, dao uputstvo na koji naĉin svaki hrišćanin treba da se ponaša u sluĉaju da se od njega oĉekuje polaganje ţivota: „Ako sam pak kriv, ili ako sam uĉinio nešto što zasluţuje smrtnu kaznu, ne izbegavam smrt; ali ako nema ništa od onoga za šta me ovi optuţuju, niko me ne moţe ostaviti njima na milost i nemilost. Ulaţem priziv caru.“4 Od svakoga hrišćanina se, prema Svetom pismu, uvek oĉekivalo i oĉekuje trezveno zdravorazumsko ponašanje, koje iskljuĉuje svaku vrstu verskog fanatizma a pogotovo svesno nastojanje za što skorijim okonĉanjem sopstvenog ţivota – toboţe radi dokazivanja vernosti Hristu. Ovakvo namerno srljanje u smrt ispoljeno od strane pravoslavnih svetitelja mogli bismo, moţda, da podvedemo i pod pojam samoubistva, jedino sa tom razlikom što pomenute osobe nisu same sebi oduzele ţivot, već su iskoristile prvu priliku da bi ih neko ubio. Zapravo, odbijanje ponude da bude osloboĊen smrtne presude, od sv. Save Gotskog, šta drugo znaĉi nego ono što sam maloĉas naveo, a pogotovo iz razloga što se od njega uopšte nije zahtevalo odricanje od vere u Hrista? Sasvim je sigurno da ni jedan od apostola nikada ne bi propustio da iskoristi priliku za sopstvenim oslobaĊanjem i saĉuvanjem ţivota, što dokazuje i Pavlov zahtev da, zbog svoje odbrane, izaĊe i pred samog rimskog cezara. Ovakve primere, sliĉne apostolskim, nalazimo i kod prvih crkvenih otaca iz II veka, kao na primer kod Polikarpa, episkopa crkve u Smirni, koji je bio uĉenik apostola Jovana Bogoslova: „Kada je biskup Polikarp (Polycarp), Irinejev uĉitelj, dospeo u progonstvo, on nije traţio muĉeništvo. Napustio je Smirnu kako bi se sakrio negde na selu. MeĊutim, na kraju je ipak bio primećen, uhapšen i spaljen na lomaĉi (155. ili 166). (...) Polikarp nije hrabro odmarširao u smrt zato što je mrzeo svet i ţeleo da utekne u sledeći. On je
Dela apostolska 9:24-25. Dela apostolska 14:5-6. Naglasak moj. 3 1. Kor. 4:16; 11:1; Fil. 3:17; 1. Sol. 1:6; 2. Sol. 3:9. 4 Dela apostolska 25:11. 1
2
325
pokušao da saĉuva svoj ţivot, ali kada se neminovno suoĉio sa realnošću muĉeništva, utešio se saznanjem da će njegovo telo i duša biti uskrsnuti.“1 Na isti naĉin je, u vreme progonstava, postupio i Polikarpov uĉenik Irinej, koji je docnije postao episkop crkve u Lionu: „U razdoblju od 155. - 177. godine, stanje napetosti izmeĊu pagana i lionskih hrišćana dovelo je do krvavih progonstava. Stvar je zapoĉela svetina, ali su rimski guverner i njegovi vojnici na kraju uzeli aktivnog uĉešća. Nakon što je lionski biskup umro za vreme progonstva, Irinej je postao njegov naslednik. Izgleda da je Irinej spasao sopstveni ţivot tako što se skrivao tokom tih godina.“2 Oĉigledno je da navedeni primeri nekih od prvih crkvenih uĉitelja u posleapostolskom periodu potvrĊuju tezu koju sam izneo na poĉetku ovog dela poglavlja. Ţitija kasnijih „prepodobnih muĉenika“ i „svetitelja“ koje pravoslavni slave i uzvisuju, u svakom sluĉaju nisu ni u ĉemu nalik na ţivotne stavove koje su ispoljavali rani hrišćani. Oni predstavljaju fanatiĉno ponašanje kakvo nalazimo i danas kod pripadnika nehrišćanskih religija, koji smatraju da će svojim namernim odlaskom u smrt zbog vere, zasluţiti naklonost boţanstva i odlazak u raj. Dositej je priznao da je i on u ranoj mladosti, poput npr. prep. muĉenika Anastasija i Romana, ĉitao ţitija raznih stradalnika i ţeleo da postrada kao muĉenik za Hrista: „Ja, napunivši moju glavu detinjsku s kazanijami i s prolozi, a ne budući nimalo kadar svrh ĉesa libo kako valja misliti ni rasuţdavati, naumio sam bio savršeno da se posvetim. Razmišljavajući šta su stradali muĉenici, ja bih teško ţalio što i sad ne muĉe hristjane, te bih se ja namah dao za zakon ispeći...“3 Sada, kada smo utvrdili da primeri prepodobnih muĉenika, koji su ţudili za sopstvenom smrću i umirali provocirajući neprijatelje da ih ubiju, uopšte nisu po ugledu na apostolske, argumentovano ćemo dokazati da ovakvo ponašanje i nije predstavljalo sam vrhunac bezumlja. Vrhunac pogrešnog razumevanja Biblije i nehrišćanskog ponašanja u Pravoslavlju dostigli su ljudi koji su u skladu sa svojom ludošću koju su ispoljavali, upravo tako i nazvani: „jurodivi Hrista radi.“
Jurodivi Hrista radi Posebna poslastica ovog našeg prouĉavanja svetaĉkih ţitija biće upravo izlaganje o posebnoj vrsti pravoslavnih svetitelja koji se nazivaju „jurodivima“. Evo na koji naĉin ovaj pojam definiše „Leksikon stranih reĉi i izraza“ Milana Vujaklije: „Jurodiv (rus. Юродивый; šašav, sumanut) „budala Hrista radi“, naziv apostola Pavla i ostalih apostola. Rusi smatraju da se na ovakvim jurodivima, ludacima od roĊenja, ispoljila volja boţija, zbog ĉega ih nazivaju „boţijim ljudima“ i veruju da imaju moć proricanja; u V veku: oni koji su se izlagali ruglu i ismevanju smatrajući to moralnim savršenstvom.“ (strana 378). Raj jedna istorija, str. 72. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 71. Naglasak moj. 3 Izabrani spisi, str. 71. Naglasak moj. Bogu hvala, Dositej se nije dosetio onoga što je na um palo prep. muĉeniku Onufriju Hilendarcu, koji je, uz blagoslov svoga duhovnika, 1818. god. „muĉeniĉki postradao“ nakon što se pred Turcima narugao muslimanskom proroku Muhamedu. Iako su bili gotovo savremenici, Dositejev duhovnik iguman Teodor je, za razliku od duhovnika Onufrijevog, bio sasvim drugaĉije pameti i svim silama odgovarao mladoga Dositeja od takvih suludih i fanatiĉnih „svetaĉkih“ ideja. 1
2
326
Pre nego što dam biblijski odgovor na to šta je apostol Pavle mislio kada je o sebi (i drugim apostolima) govorio kao o „budalama Hrista radi“, ţelim da ukratko pogledamo ţitija ovih svetaca i sagledamo u ĉemu se sastoji njihov svetiteljski podvig1: „Prep. Maksim Kapsokaliva. U XIV veku podvizivao se kao monah u Svetoj Gori na svoj naroĉiti naĉin; naime, pravio se malo jurodiv i stalno je menjao svoje obitalište. A njegovo obitalište bila je koliba od granja. Jednu za drugom kolibu on je podizao i palio, zbog ĉega je i nazvat Kapsokaliva, tj. Palikoliba. Smatran je za ludaka sve dok nije u Svetu Goru došao sv. Grigorije Sinait koji u Maksimu otkrije jedinstvenog podviţnika, ĉudotvornog molitvenika i „angela u telu“. Prestavio se Gospodu 1320. god.“ (13. januar); „Blaţeni Teodor, Hrista radi jurodivi Novgorodski. Pred smrt trĉao ulicama i vikao svima i svakome: „Proštavajte, putujem daleko!“ umro 1392. god.“ (19. januar); „Sv. blaţeni Nikolaj, jurodivi psovski. Ţiveo ţivotom juroda i gradu Pskovu u vreme Cara Ivana Groznoga i upokojio se 28. febr. 1576. god. (...) Retkom neustrašivošću odlikovali su se jurodivi Hrista radi. Blaţeni Nikolaj trĉao je po ulicama grada Pskova praveći se lud...“ (28. februar); „Prep. Toma Jurodivi. Kad god po poslu manastirskom beše u gradu Antiohiji, ovaj Toma se pravljaše lud Hrista radi.“ (24. april); „Prep. Isidora Jurodiva. Ţivela u IV stoleću, i bila monahinja u ţenskom manastiru u Tavenisiotu. Pravila se luda, da bi skrila svoju vrlinu i podvig. Radila je najprljavije poslove, hranila se splaĉinama od sudova, usluţivala je sve i svakoga, i bila prezirana od sviju i svakoga. U to vreme otkrije angel Boţji velikom podviţniku Pitirimu tajnu o Isidori. Pitirim doĊe u ţenski manastir, i kad vidi Isidoru, on joj se do zemlje pokloni. Tako i ona njemu. Tada sestre kaţu Pitirimu, da je ona luda. „Vi ste lude“, odgovori Pitirim, „a ova je veća pred Gospodom i od mene i od vas; ja samo molim Boga, da meni da ono što je njoj namenjeno na Sudu Strašnom!“ Tada se sestre zastideše i umoliše i Pitirima i Isidoru za oproštaj. Od tada svi poĉeše ukazivati Isidori poĉast. A ona da bi izbegla poĉast od ljudi, odbeţe iz manastira, i umre neznano gde oko 365. god.“ (10. maj); „Blaţeni Isidor Jurodivi, Hrista radi. Nemac poreklom. Došavši u Rostov zavoli veru pravoslavnu, pa ne samo da postade ĉlan Pravoslavne Crkve nego uze na se teški podvig jurodstva. Noćevaše u jednoj kolibi od granja, što sam beše napravio u nekom blatištu.“ (14. maj). Ipak, jurodivi nisu zasluţili epitete svetitelja samo zbog ludosti koju su ispoljavali. Neki od njih su u svoj teški svetiteljski podvig ukljuĉivali i krajnje nedoliĉna ponašanja, za koje je apostol Pavle rekao da se ni „ne spominju meĊu svetima“2. Evo šta o nemoralnosti jurodivih svetitelja, koji su ovakvim i sliĉnim podvizima u odsudnim trenucima doprinosili „trijumfu Pravoslavlja“ i u kriznim vremenima „vaspostavljali narušenu duhovnu ravnoteţu“, moţemo da proĉitamo u pravoslavnoj literaturi: „Mnogi su jurodivi u Rusiji išli nagi, ali su agiografi teţili da na njihovu golotinju nabace pokrov crkvenog sjaja. Ĉitajući ţitija grĉkog jurodivog Simeona, vidimo da paradoks jurodivosti ne obuhvata samo razumsku, nego i moralnu sferu liĉnosti. Ovde se hrišćanska svetost ne prikriva samo obliĉjem bezumlja, nego i
1 2
Navedeni tekstovi koji slede su iz Ohridskog prologa vladike Nikolaja. Naglasci kurzivom su moji. Vidi u: Posl. Efescima 5:3-12.
327
nemorala. Sveti sve vreme vrši nedoliĉne postupke: ĉini ono što ne dolikuje ĉiniti u hramu, jede kobasicu na Veliki Petak, igra sa javnim ţenama, uništava robu na pijaci i dr. Ruski agiografi više vole da vrše pozajmice iz ţitija sv. Andreja, u kome element nemoralnosti nije prisutan. Samo narodna predanja o Vasiliju Blaţenom, kao i oskudne napomene letopisaca, pokazuju da ni ruskim jurodivima nije bila tuĊa afektacija nemorala. Njihova ţitija ĉedno pokrivaju ĉitavu ovu stranu njihovog podviga stereotipnom frazom: „Bestidno se ponašao“. „Jurod“ i „pohab“ (staroruski: „bestidnik“; prim. I. S.) – epiteti, korišćeni podjednako u staroj Rusiji – izraţavaju, izgleda, dve strane ruganja „normalnoj“ ljudskoj prirodi: racionalnoj i moralnoj.“1 Dositej Obradović, koji je bivajući u manastiru Hopovo proĉitao sva ţitija i po nekoliko puta, dobro je upoznao i ţitija jurodivih svetaca. Govoreći o njima, srpski prosvetitelj je pisao ovako: „Ĉitajući šta su neki radili koji su se Hrista radi budale ĉinili (nek svak ovo dobro zabeleţi: Hrista radi budala), dolazio bih u iskušenije: a kako bi bilo kad bih se i ja budalom uĉinio, pa da ljudi ne znadu da sam ja svetac, nego da misle da sam [j]urodiv? Turci su u ovom punktu odveć ortodoksi, jer oni svakoga ko je lišen uma za sveca poĉituju; no da su hristjani kad mogli u ovo prelaštenije pasti, imajući u ruku premudru i zdravu jevangelsku nauku, tome se nije moguće dovoljno naĉuditi. No po svoj prilici prevarili su se neki, naopako razumevajući2 apostola Pavla reĉi: „Mi urodi Hrista radi.“ A ko je gdi ĉitao da je blagoĉini i svetonaravni apostol nag po sokaku trĉao3, kako su oni ĉinili koji su apostolske reĉi nakrivo i ludo tolkovali. No šta ne uĉini glupo i nerasudno sujeverije!“4 Po danoj mu velikoj mudrosti, Dositej je pravoslavnu nauku – koja je duševne bolesnike (koji bi se danas sigurno nalazili na leĉenju u psihijatrijskim bolnicama) proglasila svetiteljima – nazvao glupim i nerasudnim sujeverjem. Ovakav njegov stav se u potpunosti slaţe sa uĉenjem Svetog pisma. Kao dokaz za ovu tvrdnju, naravno, navešću „sporne“ reĉi apostola Pavla i detaljno obrazloţiti njihovo znaĉenje: „Smatram, naime, da je Bog nas apostole kao poslednje postavio, kao na smrt osuĊene, da nas gleda svet, i anĊeli i ljudi. Mi smo budale Hrista radi, a vi ste mudri u Hristu; mi smo slabi, a vi jaki; vi ste slavni, a mi prezreni. Do ovoga ĉasa i gladujemo, i ţednimo, i nismo odeveni, i tuku nas, i potucamo se, i trudimo se radeći svojim rukama. Kad nas ruţe – mi blagosiljamo, kad nas gone – mi podnosimo, kad nas grde – mi se blago obraćamo; postali smo kao neko smeće sveta; kao otpad sviju sve do sada. (...) Molim vas dakle ugledajte se na mene.“5
Georgije Fedotov, Svetitelji stare Rusije, Logos, Beograd 2005. god. str. 171-172. Naglasak moj. No, pravoslavni smatraju da je jurodivost nastala upravo zbog ispravnog razumevanja Svetog pisma. Za sveštenomuĉenika Aleksandra, episkopa komanskog, vladika Nikolaj ovako kazuje: „I Aleksandar mu reĉe, da je on bio grĉki filozof, da je uţivao visoku ĉast i poloţaj, no da je sve odbacio, ponizio se, napravio se jurod Hrista radi od onda otkad je proĉitao i razumeo Sv. Pismo.“ (Prolog, 12. avgust. Naglasak moj). 3 Dositej verovatno misli na blaţenog Maksima (i njemu sliĉne), za koga Prolog veli ovako: „Blaţeni Maksim, Hrista radi jurodivi, hodio je zimi nag moskovskim ulicama. Na savete ljudi da se obuĉe i zaštiti od zime, on je odgovarao: „Jeste zima ljuta, ali je sladak Raj!“ (2. maj; rasuĊivanje, naglasak moj.) 4 Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 127. Naglasak moj. 5 1. Korinćanima 4:9-13, 16. Naglasak moj. 1
2
328
Prouĉavajući ţivot pravoslavnih jurodivih svetitelja, osoba koja ne poznaje dobro nauku Svetog pisma, mogla bi da izvuĉe više paralela izmeĊu ovih Pavlovih reĉi i ţitija svetih. No, sa druge strane, niko od onih koji poznaju novozavetne tekstove i upoznati su sa naĉinom ţivota apostola, nikada neće ni pomisliti da su Pavle i ostali bili jurodivi (tj. šašavi i sumanuti) poput onih iz kasnijih vekova. Prema jasno izloţenom Hristovom i apostolskom uĉenju koje je zapisano u Bibliji, a kao što smo više puta govorili do sada, proizilazi da će mnogi ljudi odbacivati poruku evanĊelja, zbog svoga neverovanja u osnovne istine hrišćanske vere. Apostolsko propovedanje je nailazilo na pozitivan odziv samo kod manjeg broja ljudi, dok je svetina ostajala po strani, podsmevajući se njihovim besedama. Evo jedne od reakcija tadašnjeg sveta na reĉi evanĊelja iskazane kroz usta apostola: „A kad su ĉuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, a drugi rekoše: ĉućemo te drugi put o tome.“1 Upravo iz razloga što se najveći broj ljudi koji je ĉuo apostolske propovedi ismejavao evanĊelju, i smatrao posve nemogućom ideju o spasenju kroz veru u ĉoveka koji je bio raspet kao zloĉinac, Pavle je izjavio: „Jer reĉ o krstu je ludost onima koji propadaju, a nama koji se spasavamo – sila Boţija. (...) Mi propovedamo Hrista raspetoga – Judejima sablazan, mnogobošcima ludost, a samim pozvanima, kako Judejima tako i Grcima, Hrista kao silu Boţiju i mudrost Boţiju.“2 Svi koji su postajali hrišćani, prihvatajući ono što je „ludo“ pred svetom, bili su od strane neverujućih smatrani ludacima tj. budalama (radi Hrista), a pogotovo zbog toga što su odbacili svoju pradedovsku tradicionalnu religiju zbog uĉenja neke, kako su mislili, jevrejske sekte. Svakako se, naravno, podrazumeva da se prvovekovni hrišćani nisu ponašali poput umobolnika i duševnih bolesnika kao što je to bio sluĉaj sa mnogim pravoslavnim svetiteljima, iako su radi svoje vere u Isusa bili smatrani ĉudacima. MeĊutim, postoji još jedno dublje znaĉenje Pavlovih reĉi u kojima on sebe i ostale apostole naziva „budalama Hrista radi“. Naime, neki od vernika u Korintu, kojima je Pavle uputio ovo pismo, nisu bili baš najdisciplinovaniji, tj. ţiveli su suprotno hrišćanskim moralnim naĉelima. Neki su išli i dalje za ranijim naĉinom razmišljanja, kakav je preovladavao u grĉkom svetu – što se tiĉe sledbeništva razliĉitih religijskih i filozofskih pravaca. Prenevši ovakve podele u crkvu, korintski vernici su naĉinili nekoliko frakcija: „Obavešten sam o vama, naime, braćo moja, od Hlojinih domaćih, da su svaĊe meĊu vama. Mislim to što svaki od vas govori: ja sam Pavlov, a ja sam Apolosov, ja pak Kifin, a ja Hristov.“3 Dakle, dok su neki vernici podrţavali Pavlov rad, neki drugi su smatrali da on nije vredan poštovanja. Ti drugi su više cenili Apolosa (verovatno zbog njegove reĉitosti; vidi Dela ap. 18:24-28 i 2. Kor. 10:10-11; 11:6), Petra (zbog toga što je bio uvek prvi meĊu dvanaestoricom apostola – nasuprot Pavlu koji za vreme Isusove zemaljske misije uopšte nije bio Njegov sledbenik), a ona ĉetvrta grupa koja je uĉestvovala u raskolu nazivala se poštovaocima Hrista. Iako je situacija u tako podeljenoj mladoj
Dela apostolska 17:32. Naglasak moj. 1. Kor. 1:18, 23-24. Naglasak moj. 3 1. Korinćanima 1:11-12. 1
2
329
crkvi bila teška, postojali su još mnogi drugi problemi koji su bili rezultat telesnosti (neduhovnosti) tamošnjih vernika. Neki od njih su bili ponosni zbog svog materijalnog bogatstva i nipodaštavali siromašne (11:20-22), drugi su odbijali da uĉestvuju u potrebama apostola tj. njihove misijske sluţbe (9:1-15), treći su još uvek, po navici od ranije, posećivali i gostili se u idolskim hramovima (8:10-12), ĉetvrti su se meĊusobno tuţili i iznosili svoje parnice pred svetovne sudove (6:1-9) itd. I pored svih problema, Pavle je u svojim obraćanjima ovoj crkvi odluĉio da bude snishodljiv i ponizan, iako je mogao i imao pravo da mnogo odluĉnije i oštrije ukori ovakvo njihovo ponašanje. Sledeći Hristov primer, apostol Pavle se odrekao samoga sebe i svoje volje (ne odgovarajući na uvrede i omalovaţavanje od strane Korinćana) strpljivo podnoseći i pouĉavajući neduhovne obraćenike u ovom grĉkom gradu. Gospod je naime rekao: „No Isus ih dozva i reĉe im: znate da oni koji vaţe kao vladari naroda gospodare nad njima i njihovi velikaši ih tlaĉe. A meĊu vama nije tako. Nego ko hoće da bude velik meĊu vama, neka bude sluga, i ko hoće da bude prvi meĊu vama, neka bude svima sluga; jer i Sin ĉoveĉji ne doĊe da mu sluţe, nego da posluţi i da dade svoj ţivot kao otkup za mnoge.“1 Hristovi apostoli, bivajući poslušni ovoj zapovesti svoga Gospoda, ne samo da su, dakle, bili omalovaţavani i odbacivani od strane neverujućih (bezboţnih) ljudi, već su sliĉna nipodaštavanja i ogovaranja doţivljavali i od vernika oko kojih su se toliko trudili i zalagali. Ovo apostolsko poţrtvovanje je bilo takvo, da su zbog svoje sluţbe crkvama (i svim vernicima ponaosob) mnogo puta bili u gladi, ţeĊi i raznim opasnostima (Dela ap. 20:31; 2. Kor. 11:23-29). Izgovarajući ove reĉi prekora (odnosi se na tekst iz 1. Kor. 4:6-16), a misleći na sebe i druge propovednike evanĊelja koje su ljudi omalovaţavali, vreĊali i progonili – a da su oni sve to trpeli i podnosili bez ţelje za ostvarivanjem liĉnih interesa i osvetom zbog priĉinjene štete (sve radi dobrobiti i spasenja drugih) – Pavle kazuje da su oni „budale Hrista radi“. Jednostavno, takvo poniţenje od verujućih i bezboţnih koje su apostoli podnosili, ne imajući pritom od toga nikakve vidljive materijalne ili neke druge koristi, ne bi podneo niko drugi a da ubrzo ne odustane od svog dela. Ovako pak, apostoli ugledani na Gospoda, ĉinili su nešto što ne bi niko drugi – ĉineći sebe budalama u oĉima raznih podsmevaĉa. No, ni u jednoj jedinoj reĉi ovog, maloĉas pomenutog Pavlovog govora, ne moţemo da prepoznamo „ludovanje“ sa kakvim se susrećemo u ţitijima onih koji su toboţe, svojim jurodstvom, oponašali apostolski primer. Kao još jedan dokaz za to da Pavle nikada nije bio „jurodiv“ u bukvalnom smislu, navešću jedan veoma za ovu priliku znaĉajan primer. Naime, prilikom svoga utamniĉenja koje je doţiveo u Palestini i boravka u zatvoru za vreme upraviteljstva rimskih namesnika Feliksa i Festa, ovaj apostol je imao prilike da izloţi svoju odbranu. Tako je, pred Festom i kraljem Irodom Agripom, navodeći Gospodnje reĉi i sadrţaj svoje nebeske vizije, Pavle izneo na ĉemu zasniva temelje svoje misije. Gospod je Pavlu izrekao zapovest koju je ovaj odmah poslušao: „Nego ustani i stani na sve noge: javio sam ti se, naime, za to da te odredim za sluţitelja i svedoka svega ovoga – kako si me video i kako ću ti se još javljati. Ja ću te izbavljati od tvoga naroda i od mnogoboţaca, kojima te šaljem, da im otvoriš oĉi, da se
1
Ev. po Marku 10:42-45. Naglasak moj.
330
obrate od tame ka svetlosti i od satanske vlasti k Bogu, da verujući u mene prime oproštaj grehova i deo meĊu onima koji su osvećeni. Stoga, kralju Agripa, nisam bio nepokoran nebeskom viĊenju, nego sam prvo onima u Damasku, zatim u Jerusalimu, po svoj judejskoj zemlji, i mnogobošcima propovedao da se kaju i obraćaju Bogu ĉineći dela dostojna pokajanja. Zbog toga Judeji me uhvatiše u hramu i pokušaše da me ubiju. Ali dobivši pomoć od Boga do današnjeg dana stojim i svedoĉim malom i velikom ne kazujući ništa drugo sem onoga što su proroci i Mojsije rekli da će se dogoditi, da će Hristos postradati, da će kao prvi iz vaskrsenja mrtvih objaviti svetlost našem narodu i mnogobošcima.“1 Ono na šta treba da obratimo posebnu paţnju jeste Festov odgovor na ovo Pavlovo izlaganje: „A kad je u svojoj odbrani ovo izneo, reĉe mu Fest sasvim glasno: nisi pri ĉistoj svesti, Pavle; velika uĉenost dovodi te do manije.“2 Ipak, da li je moguće da je Pavle bio manijak? Sudeći prema ovom Festovom zakljuĉku, kojeg je izrekao glasno pred svim prisutnima, apostol je bio jednak ljudima koji su sišli s uma – pošto i takvi iznose pred svoje slušaoce - racionaliste razliĉite fantazije o nebeskim viĊenjima, vanzemaljcima, vilama i sliĉno. No, Pavle je bio daleko od ludila! Evo kako je glasio njegov odgovor: „Na to će Pavle reći: nisam lud, ugledni Feste, nego izgovaram istinite i razborite reĉi. Zna, najzad, sve ovo i kralj, kome slobodno govorim; ne verujem, naime, da mu je išta od ovoga nepoznato, jer se to nije dogodilo u nekom uglu.“3 Kao što smo uvideli iz napred navedenih tekstova Svetoga pisma, Hristovi apostoli su se u svoje vreme susretali sa izrugivanjem i proglašavanjem za one koji su skrenuli s zdrave pameti, a upravo zbog propovedanja evanĊeoskih istina koje su paganskim Grcima i Rimljanima bile neshvatljive. No, apostolske reĉi nikada nisu bile nalik onome što su ĉinili i govorili jurodivi pravoslavci. Apostolske reĉi su bile istinite i razborite. Nijedan od apostola ili njihovih naslednika nikada nije ludovao pred okupljenom masom, hranio se splaĉinama od sudova ili trĉao nag po ulicama – da bi sakrio svoju „duboku posvećenost“ Bogu. Ovakvo ludovanje jurodivih zaista nema
Dela apostolska 26:16-23. Dela apostolska 26:24. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 26:25-26. Naglasak moj. 1
2
331
niĉeg zajedniĉkog sa Isusom Hristom i njegovom trezvenom i svetom naukom koju treba da slede Njegovi uĉenici kroz sve vekove.1 Pošto smo na ovaj naĉin sagledali najzanimljivije detalje iz svetaĉkih ţitija i dali na njih jedini mogući svetopisamski odgovor, spomenuću ukratko još nekoliko primera iz „veĉitog srpskog evanĊelja“, koje ţelim da moji ĉitaoci razmotre i o njima donesu svoj realan sud bez mnogo mojih komentara. Primeri koji slede bi trebali da pokaţu svu bezumnost mnogo većeg broja svetaĉkih primera za koje nemamo mesta da ih spomenemo u ovom poglavlju, a koji mogu veoma loše da utiĉu na umove mladih ljudi u Srbiji koji bi mogli da krenu stazama samodestrukcije - bez velikih šansi za povratak u društvo zdravomislećih osoba.
Svetiteljski podvizi kao primeri srpskoj omladini „Prep. Jovan pustinjak. Sin beše neke ţene hrišćanke, Julijane, u Jermeniji. Još kao deĉak ostavi majku svoju i odbeţe u pustinju. (...) Posle se mladi Jovan udalji i povuĉe u samoću. Spusti se u neki suh bunar, gde provede punih 10 godina u postu, molitvi i bdenju. (...) Posle 10 godina teškog podviga u bunaru predstavi se sv. Jovan Gospodu...“2 (29. mart); „Prep. Jovan Vethopešĉernik. (...) Najzad se nastanio u Haritonovoj pećini gde se predao tvrdom podvigu provodeći dane i godine u postu, molitvi i bdenju, neprestano pomišljajući na smrt i uĉeći se smirenju.“3 (19. april); „Prep. Nil Stolbenski. (...) Iskopao sebi grob blizu kelije, i svaki dan plakao nad njim.“4 (7. decembar); „Prep. Atanasije, zatvornik peĉerski. Ovaj sveti ĉovek posle dugog podviga umre, i bi od bratije opran, obuĉen i pripremljen za sahranu. Dva dana leţaše tako
Jedini primer „jurodivosti“ neke od biblijskih liĉnosti, sa kojim bismo mogli da uporedimo ludovanje pravoslavnih, jeste primer Jesejevog sina Davida, pre nego što je postao car nad Izrailjem. Naime, beţeći od cara Saula da bi saĉuvao svoj ţivot, David je uĉinio nekoliko grehova. Najpre je prevario sveštenika Ahimeleha da ga je na put poslao sam car Saul, potom je uzeo hlebove iz Svetinje koje su smeli da jedu samo sveštenici a zatim pobegao k filistejskom caru Ahisu u Gat. Kada je shvatio da je bio lakomislen, te da se sada nalazi u rukama krvnih neprijatelja protiv kojih je ratovao i ubio njihovog junaka Golijata, za Davida piše da je uradio sledeće: „I David metnu ove rijeĉi u srce svoje, i poboja se veoma Ahisa cara Gatskoga. I pretvori se pred njima i uĉini se lud u rukama njihovijem; i šaraše po vratima, i bacaše pjenu niz bradu svoju. A Ahis reĉe slugama svojim. Eto, vidite da je ĉovjek lud; što ste mi ga doveli? Zar nemam dosta ludijeh, nego mi dovedoste toga da luduje preda mnom? zar će taj ući u kuću moju?“ (1. Samuilova 21:12-15. Naglasak moj). Oĉigledno je da Boţija Reĉ nipošto ne hvali ovakvo Davidovo ponašanje, već ga jasno oznaĉava kao sagrešenje koje Jesejevom sinu ni malo nije sluţilo na ĉast. Prema tome, i jurodivo ponašanje svetitelja kroz vekove, prema Bibliji, zasluţuje jedino takvu i nipošto drugaĉiju ocenu. Jurodivost ovih ljudi a isto tako i njihovo uzvisivanje i proglašavanje za „odvaţne svetitelje“ u okviru ĉitave Pravoslavne crkve samo dokazuje koliko se pomenuta crkva nalazi daleko od izvornog Hristovog uĉenja kojeg su širili apostoli u prvom veku, a koje i dan danas revnosno slede evanĊeoski hrišćani. 2 Da bi jedan srpski omladinac postao „prepodobni“ poput ovog Jovana i zasluţio da bude svrstan meĊu pravoslavne svetitelje, treba da napusti roditelje i ţivi u bezvodnom bunaru, gde će na kraju umreti mlad. 3 Ukoliko u blizini nema takvog bunara, dobro će posluţiti i pećina u kojoj valja da neprestano razmišlja o svome budućem pogrebu. 4 Nije od zgorega ni da unapred iskopa sebi grob i svakodnevno oplakuje svoju smrt. 1
332
mrtav, i najedanput oţive. Kada doĊoše da ga sahrane, naĊoše ga gde sedi i plaĉe. Potom se zatvori u keliju, i 12 godina još proţive, o hlebu i o vodi jedino, ni s kim ne progovorivši reĉi.“1 (2. decembar);2 Sledeći primer bi dakako mogle da poslušaju i slede naše, inaĉe lepe, srpske kćeri – devojke i ţene – ukoliko ţele da svojim ponašanjem, poput drevnih svetiteljki, uistinu ugode Bogu: „Mnogi od njih (svetitelja – monaha i monahinja; prim. I. S.) smatrali su da je telesna ĉistoća prepreka za poboţnost; devica Silvija je odbijala da pere bilo koji deo tela sem prstiju; u jednom samostanu od 130 monahinja nijedna se nije nikada okupala, ili oprala noge. MeĊutim, pred kraj ĉetvrtog veka monasi su se prepustili vodi, a opat Aleksandar je prezirao tu dekadenciju i sa nostalgijom se sećao vremena kada monasi „nikada nisu umivali lice“.“3
Još neka korisna uputstva za srpske domaćine Pored primera mladima, u Ţitijima nalazimo i uputstva kako srpski domaćin treba da se ophodi prema kriminalcima. Pošto prema stavovima koje zastupa SPC srpski narod predstavlja naciju koja je krštena još pre hiljadu godina, što će reći da su svi Srbi hrišćani, sasvim je sigurno da su dalje navedeni svetiteljski primeri nešto za ĉim bi svi oni trebali da teţe da dostignu. Uzgred budi reĉeno, budţet naše drţave bi bio znatno rasterećen jer se ne bi isplaćivale plate policiji – koja ne bi ni imala razloga da postoji: „Vrativši se jednom s puta svojoj keliji, Makarije Veliki vide nekoga lopova gde iznosi njegove stvari iz kelije i tovari na magare. Makarije mu ništa ne reĉe, nego mu još pomoţe, da udobno natovari sve stvari na magare, govoreći sam sebi: ništa ne donesosmo na ovaj svijet (1. Tim. 6-7). Drugi jedan starac, kad su mu razbojnici sve uzeli iz kelije, obazre se i vide da mu nisu uzeli neki zaveţljaj s novcima, što je leţao negde skriven, pa brzo uzme taj zaveţljaj, vikne razbojnicima i preda im i to. Treći opet, zatekavši lopove gde pljaĉkaju njegovu keliju, vikne im: „Ţurite, ţurite, da ne naiĊe bratija, te da me ne spreĉe ispuniti zapovest Hristovu: koji tvoje uzme, ne išti“ (Lk. 6, 30).“4
Zakljuĉak Šta reći na kraju ovog poglavlja? Ţitija svetih su osvedoĉeno zbirka veoma ĉudnih pripovesti još ĉudnijih ponašanja onih koje pravoslavni drţe za svetitelje. Nadam se da smo se svi zajedno uverili u istinitost svih konstatacija koje je o ovoj vrsti pravoslavne literature i njenih aktera izrekao veliki srpski prosvetitelj još pre dva veka. Ţitija svetih su takoĊe, kao što smo se uverili, puna mnogih legendi o svetiteljskim ĉudima i priĉa o dogaĊajima koji se sasvim sigurno nisu nikada odigrali, a u ĉiju nas punu istinitost uverava crkva koja za sebe tvrdi da je „stub i tvrĊava istine“. Šta više, i sam pravoslavni Ako se desi da se posle dugog oplakivanja i rastavi sa dušom, a potom na ĉudnovat naĉin vaskrsne, valja da se zatvori u keliju, da odatle nikako ne izlazi i ni sa kim ne razgovara do kraja ţivota, stalno plaĉući i jauĉući. 2 Naglasci na navedenim tekstovima iz Prologa su moji. 3 Vil Djurant, Istorija civilizacije, Doba vere – prvi deo, str. 80. Naglasak moj. 4 Ohridski prolog, 19. januar, rasuĊivanje. Naglasak moj. 1
333
istoriĉar Jevsevije Popović veli da svetitelji ni izbliza nisu uĉinili sva ona ĉudesa o kojima nam pripovedaju svetaĉka ţitija. Evo šta je o tim silnim ĉudima (vaskrsavanju iz mrtvih, ubijanju aţdaja, isceljivanju bolesnih, isterivanju demona, višemeseĉnom pošćenju, posećivanju „prepodobnih“ pustinjaka od strane Hrista i ostalih biblijskih liĉnosti itd.) rekao ovaj istoriĉar: „Svetiteljima se pripisuju mnoga ĉudesa za ţivota ili posle smrti im, ali ni blizu ne poĉiniše sva ona ĉudesa, o kojima priĉaju kasniji agijografi.“1 Neka nam i ovoliko bude dovoljno za okonĉanje ovog poglavlja. U narednom ćemo argumentovano dokazati svu pogrešnost poštovanja svetitelja – na onakav naĉin kako se to ĉini u Istoĉnoj crkvi.
1
Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 651. Naglasak moj.
334
335
12. POŠTOVANJE SVETITELJA „Ko presvetu Majku Boţiju i svetitelje poštuje i proslavlja na Zemlji, biće proslavljen na nebu.“1 „Kada pak Petar uĊe u kuću, Kornilije mu poĊe u susret, pade pred njegove noge i pokloni se. Tada ga Petar podiţe govoreći: ustani, i ja sam samo ĉovek.“2 „Zašto da ne poznadu da u svetkovanju tolikih svetaca nijedna dlaka pravoslavija ne stoji? Zašto da im se ne kaţe da su ove stvari izmišljene na šest i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola.“3 Dositej Obradović Poštovanje i molitveno obraćanje preminulim vernicima (svetiteljima) iz prošlosti jeste veoma izraţen i vaţan deo duhovnog ţivota svakog pravoslavnog hrišćanina. Prema pravoslavnom uĉenju, umrli hrišćani ne samo da ĉine deo Hristovog tela – Crkve poput vernika koji su još uvek u telu, već mogu da ĉuju i molitvena obraćanja onih koji im vape za duhovnu pomoć. Na osnovu odaziva na molitve zemaljskih ljudi, oni posreduju pred Bogom za uslišenje ili direktno ĉine najrazliĉitija ĉudesa – od isceljivanja bolesnih do vaskrsavanja mrtvih. Kao što ćemo se uveriti prouĉavajući ovu temu, poštovanje svetitelja, onakvo kakvo danas postoji u Pravoslavlju, ne temelji se ni na jednom jedinom tekstu Svetoga pisma. Uĉenje o potrebnosti i neophodnosti molitve preminulim ĉlanovima Crkve potiĉe u potpunosti iz tzv. svetog predanja, koje, po pravoslavnima, sluţi kao „dopuna Svetom pismu“. Ponoviću još jedanput izjavu Ivana Nikoljina, ruskog bogoslova, koja se nalazi u delu „Pravoslavna apologetika“ a koju sam citirao i u prvom poglavlju ove knjige. Evo šta je ovaj teolog zapisao o poreklu obiĉaja poštovanja i molitvenog obraćanja svetiteljima: „Ako Sv. Predanje ne bi dopunjavalo Sv. Pismo, onda bi, znaĉi, mnoga verska pitanja (poštovanje svetitelja, ikona, molitva za umrle) ostala bez povoljnog rešenja.“4 Kao što moţemo da uoĉimo, Nikoljin je u ovom sluĉaju bio iskren i priznao da se u ĉitavom Svetom pismu ne mogu naći ni najmanji tragovi uĉenja o tome da su se prvovekovni hrišćani molitveno obraćali umrlima, te da su im ovi odgovarali na molitve i posredovali pred Bogom za uslišenje. A Jevsevije Popović u svojoj crkvenoj istoriji kazuje o tome ovako: „U ovom perijodu (od 312. g. - 622. god. posle Hrista, dakle u ĉetvrtom veku pa na dalje; prim. I. S.) je velik napredak uĉinjen u kultu anĊela i svetitelja. Ove su ne samo molili, da se zauzimaju kod Boga, nego su ih i time poštovali, što su njihovoj uspomeni
Protojerej Ţivan M. Marinković, Najbolji vaspitaĉ, str. 80. Dela apostolska 10:25-26. 3 Izabrani spisi, str. 138. 4 Ivan Nikoljin, Pravoslavna apologetika, str. 160. Naglasak moj. 1
2
336
posvećivali hramove i dane, da se provode kao praznici, što su se predavali njihovu patronatstvu, t.j. zaštiti, koju oni treba od Boga da izmole...“.1 Dakle, prema ovom autoru, kult poštovanja svetitelja i molitveno obraćanje njima za posredništvo i zaštitu razvio se (tj. doţiveo veliki napredak) tek u periodu posle Konstantinovog proglašenja slobode hrišćanima – kada je zapoĉelo masovno uvoĊenje nebiblijskih doktrina i praksi u crkvenu dogmu. Poštovanje svetitelja do toga perioda, prema istom autoru (od apostolskog doba do Konstantina) se ogledalo u oĉuvanju uspomene na apostole, proroke, muĉenike i Isusovu majku Mariju, koje su poštovali zbog njihovog primernog i bogobojaznog ţivota.2 Na ovom mestu moram da istaknem da se pojam „poštovanja“ apostola i drugih posvećenih hrišćana iz istorije veoma razlikuje od ideje „molitvenog obraćanja njima za posredništvo i zaštitu“ i njihovog „proslavljanja“ na zemlji. Svakako je istina da Sveto pismo upućuje Hristove vernike na meĊusobno poštovanje, kao i sleĊenje primera poboţnog ţivota bogougodnika.3 Ipak, ni na jednom mestu u Bibliji ne moţemo da naĊemo uputstvo da se molimo vernicima iz prošlih vekova, da bi oni za nas posredovali ili liĉno uslišili molitve. Poput Ivana Nikoljina, i Katoliĉka enciklopedija, koju navodi R. Woodrow priznaje da se prizivanje umrlih svetaca i molitve njima ne mogu dokazati iz Biblije: „Koje su zamjerke takvim vjerovanjima? Pustit ćemo da sama Katoliĉka enciklopedija odgovori na to pitanje: „Glavne su zamjerke protiv zazivanja svetaca i njihovog posredovanja to da su te doktrine protivne vjeri i pouzdanju koje trebamo imati samo u Boga...i da se one ne mogu dokazati iz Biblije.“ S tom se tvrdnjom slaţemo. Nigdje u Svetom Pismu ne stoji da ţivi mogu biti blagoslovljeni ili imati neku korist kroz posredovanje mrtvih, ili zbog njihovih molitvi. Umjesto toga, katoliĉke doktrine u vezi „svetaca“ vrlo su sliĉne poganskim shvaćanjima u vezi „bogova“.“4 Prema istom autoru, poput današnjih katolika (i pravoslavnih), i poklonici drevne paganske vavilonske religije poštovali su oko 5000 bogova i boginja za koje su verovali da su nekada bili ljudska bića – a onda se uzdigli u nekakav uzvišeni poloţaj. Svaki mesec i dan u godini je bio posvećen nekom boţanstvu (kao i svetiteljima u crkvenim kalendarima), a postojala su i boţanstva za svaki problem i prirodnu pojavu na zemlji.
Kako pravoslavni dokazuju biblijsku ispravnost ovog svog verovanja? Poput mnogih drugih verovanja koja su nastala u kasnijem periodu, a koja ne mogu da naĊu temelja u biblijskom izveštaju, i ova dogma Pravoslavne crkve biva opravdavana ili na potpuno nebiblijskim osnovama (poput izreke: „tako su ustanovili sveti oci“) ili pogrešnim navoĊenjem i tumaĉenjem svetopisamskih tekstova koji se prilagoĊavaju i citiraju van svog pravog konteksta – ne bi li ukazali i dokazali ono što zapravo ne postoji. Odgovarajući u svojoj knjizi pripadnicima protestantskih verskih zajednica koji odbijaju poštovanje svetitelja – onakvo kakvo postoji u Istoĉnoj crkvi, Lazar Milin je naveo više primera gde su apostoli pozivali vernike da se meĊusobno mole jedni za druge:
Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 651. Na istom mestu. 3 1. Kor. 4:16; 11:1; Filipljanima 3:17; 1. Sol. 1:6; 2. Sol. 3:9. 4 Babilonska misterijska religija, str. 28-29. 1
2
337
„A znamo da nas Sv. pismo upućuje da se molimo Bogu jedni za druge (Jak. 5, 16), i ako znamo da i sam apostol Pavle piše Jevrejima „Molite se Bogu za nas... Utoliko više molim vas da to ĉinite da bih vam brţe bio vraćen.“ (Jevr. 13, 18-19), onda je jasno da to nije protivbiblijski postupak, nego baš u skladu sa Biblijom. Prema tome, kad se mi molitveno obraćamo svetiteljima da se mole za nas, mi ne samo što ne ĉinimo nikakav greh time, nego upravo ispunjavamo Sveto pismo. Apostol Pavle piše Filipljanima da se s radošću moli za njih u svakoj svojoj molitvi (Fil. 1, 3-4). Zašto se onda ne bi molio i za nas, ako ga zamolimo?! A da Bog uslišava molitve svetih, to ne samo da je blizu svake zdrave pameti, nego o tome imamo neposrednu potvrdu u Svetom pismu. Sam Bog obećava Avimelehu da će uslišiti Avramovu molitvu za njega da mu se oproste gresi (1. Mojs. 20, 7). Na molbu Avrama Bog je bio spreman da poštedi ĉak i Sodom i Gomor od kazne, samo da se u tim gradovima našlo bar deset pravednika (1. Mojs. 18, 23-33). Mojsijeva molitva Bogu spasla je izrailjski narod od stroge Boţje kazne (2. Mojs. 32, 7-14). Prorok Ilija se molitvom obraća Bogu da oţivi umrlog sina udovice u Sarepti sidonskoj i Bog mu usliši molitvu (1. Car. 17, 17-23) Na molitvu proroka Ilije „oganj s neba“ spalio je postavljenu ţrtvu (1. Car. 18, 30-38); na njegovu molbu Bog posle tri i po godine suše pušta obilnu kišu (1. Car. 17, 1; 18, 1-45). Bog kaţe da će uslišiti molitvu Jovovu za njegove prijatelje, jer je Jov pravedan (Jov. 42, 8). U Svetom pismu Novog Zaveta vidimo da apostoli na molbu pojedinih ljudi svojom molitvom Hristu, a silom Hristovom, ĉine ĉudesna isceljenja. Ĉak i vaskrsenja mrtvih. (...) Svi ti primeri svedoĉe da Sveto pismo – obratno od uĉenja sektaša – sasvim ozbiljno tvrdi da molitve svetitelja pomaţu onima za koje se oni mole.“1 Pored ovih, Milin je naveo još niz drugih novozavetnih primera koji su apsolutno na svom mestu. Ipak, svima njima se moţe „prigovoriti“ to da se odnose samo na molitve koje su ţivi ljudi upućivali Bogu za, isto tako, ţive osobe. Ovaj autor u svim svojim navodima nije naveo ni jedan jedini primer iz Biblije a koji bi ukazivao da nas Knjiga nad knjigama upućuje da se molitveno obraćamo npr. umrlim apostolima, ili pak nekim drugim novozavetnim ili pak starozavetnim pravednicima. Da je ta praksa postojala u novozavetnom periodu, sasvim je sigurno da bi smo je našli u apostolskim zapisima. I sami apostoli bi se molili za posredništvo, zastupanje i duhovnu pomoć već vekovima pogrebenim: Avraamu, Mojsiju, Jovu, Davidu, Danilu, Jeremiji, Isaiji i drugima, a i ostale novozavetne vernike bi u svojim poslanicama upućivali da ĉine to isto2. No, takve primere nipošto u Bibliji ne nalazimo, već samo pozive da se vernici
1 2
Milin, Apologetika, Crkva i sekte, str. 209-210. Naglasak moj. Upravo ovakvo pravoslavno verovanje, temeljeno na starozavetnim apokrifnim tekstovima, opisuje protojerej Pavle Okalahan u svojoj knjiţici „Pravoslavni odgovor na osnovne zablude protestanata“. Naime, on optuţuje protestante da su iz Biblije izbacili pojedine knjige u kojima se nalaze opisi molitvenog zastupanja umrlih svetitelja za ţive osobe koje stanuju na zemlji. On kaţe: „Sveto Pismo jasno svedoĉi da su izvesni ljudi bili veoma moćni zastupnici pred Bogom (Jov. 42, 8; Jak. 5, 16-18). To nije ograniĉeno samo na ovaj ţivot. U drugoj knjizi Makaveja, koju su protestanti izbacili iz Biblije, predstavljen je prorok Jeremija kako se neprekidno moli Bogu za narod izrailjski (II Mak. 15, 14).“ Izdavaĉ: Knjiţara „Prota Vasa“ iz Panĉeva, Beograd 1997. god. str. 14. Naglasak moj. Ipak, i pored prvog opravdanog prigovora da se ovde radi o navodu iz apokrifnog teksta kojeg ni starozavetni Izrailjci Isusovog vremena nisu prihvatali kao kanonsku biblijsku knjigu, kao ni sami apostoli na ĉelu sa svojim Uĉiteljem, postoji i još jedan. Naime, u tekstu 2. Makavejima 15. poglavlju opisani su sukobi izmeĊu naoruţanih odreda osvajaĉa Nikanora i voĊe jevrejskog ustaniĉkog pokreta Jude Makaveja
338
mole za svoje savremenike – prostorno bliske ili udaljene hrišćane i nehrišćane. Potpuno suprotno Svetom pismu koje tvrdi da „ţivi znaju da će umrijeti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio (...) i više nemaju dijela nigda ni u ĉemu što biva pod suncem“;1 što svakako oznaĉava da umrli (bez obzira da li su u nebeskom raju ili prebivalištu grešnih duša) apsolutno nisu, niti mogu biti upoznati sa situacijom i delatnostima ţivih na zemlji, pravoslavni nastoje da svoje uĉenje opravdaju odreĊenim biblijskim stihovima. Evo nekih od njih, navedenih u tekstu protojereja Marinkovića: „Bog nije Bog mrtvih nego ţivih, jer su Njemu svi ţivi“ (Luka 20, 38). „I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao“ (Propoved. 12, 7).“2 Evo, dakle, svojevrsnog dokaza da mrtvi zapravo nisu mrtvi već ţivi, te da shodno tome mogu da ĉuju i uslišavaju molitve pravoslavnih vernika. MeĊutim, ono što pravoslavni bogoslovi izbegavaju da kaţu jeste da se npr. prvi od navedenih stihova nalazi u sasvim drugaĉijem kontekstu nego što su to molitve mrtvim (a pred Bogom ţivim) svetiteljima. Evo kako zapravo ovaj tekst glasi u celini: „Tada priĊoše neki od sadukeja, koji osporavaju vaskrsenje, i zapitaše ga govoreći: uĉitelju, Mojsije nam je napisao: ‘Ako kome umre brat koji ima ţenu, a bude bez dece, neka njegov brat uzme ţenu i neka podigne porod svom bratu’. Bilo je tako sedmoro braće. Prvi je uzeo ţenu i umro bez dece; tada je uze drugi, pa treći, i tako svih sedam ne ostaviše dece i pomreše. Najzad umre i ţena. O uskrsu, dakle, ova ţena kome će od njih pripasti kao ţena? Jer je ona bila ţena sedmorici. Tada im reĉe Isus: deca ovoga sveta ţene se i udaju, a koji se udostoje da dobiju onaj svet i uskrs iz mrtvih niti se ţene niti se udaju. Oni ne mogu više ni umreti, jer su kao anĊeli, i sinovi su Boţiji, pošto su sinovi vaskrsenja. A da mrtvi ustaju, to je i Mojsije pokazao na mestu o kupini, gde Gospoda naziva Bogom Avraamovim, Bogom Isaakovim i Bogom Jakovljevim. A Bog nije Bog mrtvih nego ţivih, jer su njemu svi ţivi.“3 Ĉitav ovaj biblijski tekst, dakle, opisuje Hristov odgovor upućen pripadnicima verske stranke sadukeja, koja je negirala bilo kakvu mogućnost budućeg vaskrsenja. Naime, ova verska grupacija je za Sveto pismo priznavala samo Mojsijevo petoknjiţje, dok je ostale knjige Staroga zaveta odbacivala. Njima se ĉinilo da u delu Biblije koju su oni priznavali ne postoji pomen mogućnosti budućeg vaskrsenja iz mrtvih. Upravo iz
(Makabejca). Juda Makavej se trudio da ohrabri svoje vojnike i pripremi ih za borbu izmeĊu ostalog i tako što im je ispriĉao sadrţaj svog skorašnjeg sna. Evo kako je glasio Judin san, na osnovu kojeg su pravoslavni zakljuĉili da „Biblija“ nauĉava da je, do tada već vekovima preminuli, prorok Jeremija svakodnevni molitveni zastupnik pred Bogom svog naroda Izrailja: „Pošto je tako svakoga od njih naoruţao manje pouzdanjem u štitove i koplja, a više smjelošću i pobudnim rijeĉima, ispriĉa im vjerodostojan san, viĊenje, a oni mu se svi obradovaše. Evo što je vidio: bivši veliki svećenik Onija, ĉovjek dobar i ĉestit, skroman u ophoĊenju, blage ćudi, otmjen u govoru, od djetinjstva viĉan svakoj kreposti, podigao ruke i molio za svu ţidovsku zajednicu. Zatim se Judi ukazao i ĉovjek vremešan i ĉastan, ĉudesna i veliĉanstvena dostojanstva. Tada Onija progovori: „Ovo je ljubitelj svoje braće, koji se mnogo moli za narod i za sav Sveti grad – Boţji prorok Jeremija.“ Na to Jeremija pruţi desnicu i Judi preda zlatni maĉ...“ (Biblija Kršćanske sadašnjosti, Zagreb 1983. godine; Druga knjiga o Makabejcima 15:11-15. Naglasak moj). 1 Knjiga Propovjednikova 9:5-6. Naglasak moj. 2 Najbolji vaspitaĉ, str. 92. 3 Ev. po Luki 20:27-38. Naglasak moj.
339
tog razloga im je Gospod Hristos i naveo tekst (i to baš iz Petoknjiţja, 2. Mojs 3:6) koji govori o starozavetnim herojima vere kao ţivima a ne mrtvima pred Bogom – što u ovoj Isusovoj poruci oznaĉava njihovo sigurno buduće vraćanje i u telesni ţivot.1 Inaĉe, Gospod je imao na raspolaganju i mnogo preciznije i jasnije tekstove o vaskrsenju u ostalim knjigama Staroga zaveta: „Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost.“ (Psalam 16:10); „Ali znam da je ţiv moj iskupitelj, i na pošljedak da će stati nad prahom. I ako se ova koţa moja i rašĉini, opet ću u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeću ga, i oĉi moje gledaće ga a ne druge.“ (O Jovu 19:25-27); „Oţivjeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo tijelo ustati. Probudite se, i pjevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace.“ (Knj. proroka Isaije 26:19); „I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na ţivot vjeĉni a drugi na sramotu i prijekor vjeĉni.“ (Knj. proroka Danila 12:2). MeĊutim ovi starozavetni citati sadukejima ne bi predstavlji nikakav dokaz o mogućnosti budućeg vaskrsenja, a iz razloga što nisu verovali u njihovu bogonadahnutost. Zbog toga je bilo potrebno da Gospod na osnovu tekstova koje su oni smatrali bogonadahnutim dokaţe ono o ĉemu je propovedao. Nakon iznošenja dokaza o budućem vaskrsenju iz mrtvih iz Mojsijevih knjiga, sadukeji su bili ućutkani, bez mogućnosti da nalaze dalje izgovore za svoje neverstvo - bivajući postiĊeni Isusovim mudrim odgovorom. Kao što, dakle, uviĊamo, navod iz ev. po Luki 20:38 kojeg pravoslavni veoma ĉesto navode kao dokaz da se treba moliti umrlim svetiteljima, uopšte nema nikakve dodirne taĉke ni sa molitvom a ni sa molitvenim svetaĉkim zastupništvom – već sa budućim uskrsom iz mrtvih. No, svakako da je teolozima Istoĉne crkve jedino preostalo ovakvo citiranje Pisma radi potvrde svoga verovanja, kada pravih dokaza nigde nema. Lazar Milin navodi još jedno veoma jasno mesto iz novozavetnih poslanica, koje je, meĊutim, tako izokrenuo što se tiĉe njegovog znaĉenja, da bi u tome mogli da mu pozavide i mnogo veštiji majstori propagande. Evo biblijskih navoda iz Milinove knjige uz još neke njegove komentare datih na raĉun evanĊeoskih protestanata: „Na sve to sektaši odgovaraju ono što smo već spomenuli: primeri koji su navedeni iz Biblije tiĉu se svetitelja dok su još bili ţivi, na zemlji, a ne posle njihove smrti. Oni su mrtvi i prema tome niti nas ĉuju, niti su u stanju da naše molitve sprovedu i prenesu Bogu. Da su sveta lica o kojima je bilo reĉi u ovom ĉlanku zaista otišla iz ovog sveta to je taĉno. No ne treba zaboravljati na reĉi Spasiteljeve da „Bog nije Bog mrtvih nego Bog ţivih“ (Mt. 22, 32). I te Njegove reĉi odnose se baš na Avrama, Isaka i Jakova koji u to vreme kad su ove reĉi izreĉene više nisu bili meĊu nama na zemlji, jer „ako ţivimo, ako umiremo, Gospodnji smo“ (Rim. 14,8). Da se pokojnici i posle telesne smrti mogu sećati nas na zemlji svedoĉi Sv. pismo, jer apostol Petar piše hrišćanima: „nastojaću da se vi i posle moje smrti svagda sećate ovoga“ (2. Petr. 1, 15).
1
Proĉitajte i uporedne stihove u Mt. 22:23-33 (posebno stihove 23 i 31) i Mk. 12:18-27 (posebno stihove 18 i 26a).
340
On je ove reĉi pisao pred smrt, tako piše u njegovoj Poslanici. Pa pošto zna da mu je smrt blizu kako će on „nastojati“ da se njegovi verni i posle njegove smrti sećaju njegove nauke koju im je predao, ako ni njega samog ne bude nigde bilo posle smrti?!“1 Da bismo uvideli gde se nalazi i u ĉemu se sastoji lukavstvo ovakvog šturog navoĊenja tekstova iz Biblije, citiraću ĉitav kontekst iz 2. Petrove 1:12-15: „Zato ću gledati da vas uvek na sve to podsećam, iako vi to znate i utvrĊeni ste u ovoj istini. Ali smatram da je pravo, dok sam u ovoj senici svoga tela, da vas budim svojim opominjanjem, znajući da će ubrzo doći do skidanja ove moje senice2, kao što mi je to obznanio Gospod naš Isus Hristos. A nastojaću da se vi i posle moje smrti svagda sećate ovoga.“3 Kao što je iz teksta oĉigledno, ap. Petar piše hrišćanima smatrajući da je dobro za njih, da ih dok je još u ţivotu (tj. „u senici svoga tela“) bodri i pouĉava u veri. Njegove reĉi zapisane na kraju ovog odeljka odnose se, kako nam sam tekst svedoĉi, na to da će uloţiti sve svoje napore da se oni i nakon njegove smrti sećaju duhovnih pouka koje im je uputio dok je još bio ţiv. Nasuprot ovome, Milin u svojoj apologetici podrazumeva da je Petar zapravo rekao da će i posle svoje smrti aktivno nastojati i truditi se da se hrišćani sećaju njegovih reĉi (najverovatnije moleći se za njih, liĉno ĉineći ĉudesa, posećujući ih i pouĉavajući u snovima, vizijama ili pak u njihovim pustinjskim prebivalištima tokom kasnijih vekova). No, svaki dobri poznavalac srpskog jezika i gramatike sloţiće se sa mnom da smisao Petrovih reĉi iz navedenog biblijskog teksta uopšte ne upućuje na onakav zakljuĉak kakav je Milin izveo. Da bih Svetim pismom još jednom dokazao neodrţivost uĉenja o svetiteljskom zastupništvu za one koji još ţive na zemlji navešću jedan starozavetni primer. U vreme kada je prorok Ilija trebao da se rastane od svoga uĉenika Jelisija, izmeĊu njih je usledio sledeći razgovor: „I uze Ilija plašt svoj, i saviv ga udari njim po vodi, a ona se rastupi tamo i amo, te prijeĊoše obojica suhim. A kad prijeĊoše, reĉe Ilija Jelisiju: išti šta hoćeš da ti uĉinim, dokle se nijesam uzeo od tebe. A Jelisije reĉe: da budu dva dijela duha tvojega u mene. A on mu reĉe: zaiskao si tešku stvar; ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako; ako li ne vidiš, neće biti. I kad iĊahu dalje razgovarajući se, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo. A Jelisije reĉe: oĉe moj, oĉe moj! kola Izrailjeva i konjici njegovi! I ne vidje ga više; potom uze haljine svoje i razdrje ih na dva komada. I podiţe plašt Ilijin, koji bješe spao s njega, i vrativ se stade na brijegu Jordanskom. I uzev plašt Ilijin, koji bješe spao sa njega, udari po vodi i reĉe: gdje je Gospod Bog Ilijin? A kad i on udari po vodi, rastupi se voda tamo i amo, i prijeĊe Jelisije. A kad s druge strane vidješe sinovi proroĉki, koji bijahu u Jerihonu, rekoše: poĉinu duh Ilijin na Jelisiju.“4 Kao što uviĊamo iz ovog primera (iz opširno navedenog teksta, za razliku od šturo i pogrešno navoĊenih citata od strane pravoslavaca), prorok Jelisije je mogao da traţi od svoga uĉitelja Ilije odreĊene usluge i uslišenje molbi samo dok je bio u njegovom
L. Milin, Crkva i sekte, str. 212. Naglasak moj. „Senica“ ili „kolibica“ (naĉinjena od propadljivog materijala, drveta i pruća) predstavlja neku vrstu privremenog mesta boravka, poput ljudskog smrtnog tela. Govoreći o „senici svoga tela“ i „njenom skidanju“ apostol misli na svoju skoru telesnu smrt. 3 Naglasak moj. 4 2. Carevima 2:8-15. Naglasak moj. 1
2
341
telesnom prisustvu. Ilijine reĉi podrazumevaju da se nakon njegovog vaznesenja na nebo, Jelisije nije mogao da nada uslišenju svojih molbi iz prostog razloga njihove prostorne udaljenosti. Kada je dakle sluĉaj da ni Ilija, kao onaj koji je ţiv otišao na nebo, ne moţe da ĉuje i da usliši ljude koji ostaju da ţive na zemlji, koliko je to još više nemoguće onima ĉija tela poĉivaju u grobovima ili su već odavno istrunula. Ovaj primer, sa svoje strane još jedanput negira ispravnost Milinovog navoĊenja Hristovog govora upućenog sadukejima, i njegovo tumaĉenje koje nas navodi da poverujemo da nas je Gospod zapravo pouĉio da se molimo davno umrlim (a „pred Bogom ţivim“) Avraamu, Isaaku i Jakovu. Prema Milinovom tumaĉenju, bilo bi logiĉno da se današnji hrišćani mole kako novozavetnim tako i starozavetnim svetiteljima (pa i Iliji, koga je pomenuo u ranije navedenom tekstu kao primer bogougodnog ĉoveka ĉije molitve Bog uslišava). MeĊutim, sam Ilija u Svetom pismu negira i nagoveštaj mogućnosti o tome da će nakon svoga odlaska na nebo moći da ĉuje, usliši i Bogu prenese bilo ĉiju molitvu.
Uĉenje svetog predanja o poštovanju svetitelja Kao što smo uoĉili, pravoslavni teolozi poseţu za vaĊenjem stihova iz stvarnog konteksta jasnog biblijskog otkrivenja da bi potvrdili svoja uĉenja koja su proistekla iz svetog predanja. Zapravo, uĉenja o svetiteljima kao molitvenim zastupnicima pred Bogom se temelje iskljuĉivo na svetom predanju: na razliĉitim snovima i „viĊenjima“ ljudi koji su ţiveli vekovima nakon smrti apostola i završetka pisanja nadahnute Boţije Reĉi (u kojoj, po priznanju Ivana Nikoljina, ne postoje nikakvi temelji za poštovanje svetitelja kakvo im se ukazuje u okviru Istoĉne crkve). Na ovom mestu ţelim da navedem nekoliko kazivanja koja „dopunjavaju Sveto pismo“ i uĉe nas kako je pravoslavno poštovanje svetitelja upravo bogougodno delo: „Kao poslušna deca Boţja, svetitelji su bili u velikoj milosti pred Bogom ne samo za ţivota im na zemlji nego i po prelasku u veĉni ţivot. Oni su bili puni Duha Svetoga, koji je kroz njih delao i za ţivota im pa dela i sada iz onog sveta, a dela i kroz njihove mošti na zemlji... Kad bi se sva ta delovanja Boţja preko svetitelja i njihovih moštiju, a radi spasenja ljudi na zemlji, zapisala, takva knjiga obimom svojim bila bi veća od svih drugih knjiga u svetu. Svetitelje poštujemo i u molitvama prizivamo: kao Boţje ugodnike i prijatelje (vidi Jov. 15, 14-15), kao Boţja staništa i oruĊa (Jovan 14, 23), kao udeoniĉare slave Boţje i moćne pred Bogom (Jovan 17, 22-24), kao moralne heroje i obrasce, kao našu stariju braću i dobroţelatelje, kao molitvenike pred Bogom, kao pokrovitelje, zaštitnike, pomagaĉe i rukovodioce na putu spasenja. 149. Sveci Boţji nisu mrtvi nego ţivi. Blaţenopoĉivši episkop Nikolaj zapitao je jednog ĉuvenog protu – junaka Jovana Boškovića da li veruje da su sveci Boţji ţivi. „Kako ne bih verovao, kad su mi se javili i o sebi to posvedoĉili“, odgovori prota i tim povodom ispriĉa sledeće: „Jednog dana reĉe mi popadija da zbog neke domaće nevolje odem u Ostrog i odnesem neki dar. Ja bejah nešto smućen i ljutit. – Šta da mu nosim? rekoh joj. Ostavi na miru one mrtve kosti u pešteri Ostroškoj, a ti se obrati ţivima za pomoć!“ Tako proĊe dan. Kad noću u jasnoj viziji javi mi se sveti Vasilije, pa lupi svojim ţezlom i srdito viknu mi: 342
- Ja sam ţiv, a nisam mrtav, kao što ti misliš. I nemoj da budeš neveran nego veran! U velikom strahu ja skoĉim sa postelje i potraţim od popadije onaj dar što je spremila, te odnesem u Ostrog svetom Vasiliju. Odonda ja sam dobro utvrdio svoju veru da su sveci Boţji ţivi, a ne mrtvi (Episkop Nikolaj, Emanuil, 29, str. 35). 150. Svetitelji se mole za nas Bogu. Za vreme grĉkog cara Mavrikija napadoše Arapi Solun i opsedoše ga. Stanovništvo grada obuzme veliki strah. Neki poboţni ĉovek, po imenu Ilustrije, poĊe noću u crkvu svetog Dimitrija, u kojoj je poĉivalo telo njegovo, da se pomoli svetom velikomuĉeniku da zaštiti svoj grad. Pred ulazom u hram, ispred sebe, on spazi dva mladića, kojima se vrata hrama sama otvoriše i oni uĊoše. Za njima uĊe i Ilustrije. Ušavši u hram, mladići snaţno zapitaju: „Gde je gospodar koji ovde ţivi?“ Na ovaj glas pojavi se jedan mladić u vidu sluge i kao iznenaĊen zapita: „Šta vam treba gospodar?“ Mladići, koji su bili anĊeli Boţji, odgovoriše: „Gospod nas je poslao da mu kaţemo zapovest“. Mladić – sluga ukaza na grob svetog Dimitrija i odgovori: „On je ovde“, i otkri zavesu koja je skrivala grobnicu. Tada se pojavi sveti Dimitrije u onakvom izgledu kao što se slika na ikonama, samo u sjaju kao sunce, da se na njega nije moglo gledati. AnĊeli pozdraviše svetog muĉenika, koji ih upita radi ĉega su došli. Oni mu odgovore da ih je Gospod poslao sa zapovešću da napusti ovaj grad i preĊe ka Gospodu, jer On hoće da ovaj grad preda neprijatelju. Na to je sveti muĉenik zamolio anĊele da prenesu njegovu veliku molbu Gospodu da se smiluje na grad i stanovnike njegove, za koje je na Golgoti prolio krv svoju, i da ga i dalje ostavi kao zaštitu gradu. Posle tih reĉi muĉenik se vratio u svoju grobnicu, a anĊeli postali nevidljivi. Kad se viĊenje završilo, Ilustrije dugo nije mogao da doĊe k sebi, a potom je pao na kolena i zahvalio Bogu i svetom Dimitriju za njegovo zauzimanje za grad. Sutradan on o viĊenju obavesti stanovnike grada, koji u molitvama zavapiše Bogu i svetom Dimitriju za pomoć i spasenje. I Bog ubrzo usliši molitve: neprijatelj bez borbe diţe opsadu i pobeţe, a stanovnici proslaviše Boga i Njegovog muĉenika Dimitrija (Ţitije svetog Dimitrija, 26. oktobra). Ova vizija bila je sa planom Boţjim da nas uveri u moć molitava svetitelja za nas pred Bogom i njihovu zaštitu od nevolja i opasnosti u ovom ţivotu.“1 Ovo su bila, dakle, samo dva primera od velikog broja sliĉnih koje moţemo da navedemo iz pravoslavne literature, a koja opisuju ĉudesa razliĉitih svetaca i njihovo molitveno posredovanje pred Bogom za ljude na zemlji. U svemu tome izgleda da uopšte i nije bitno što se njihovi detalji uopšte ne podudaraju sa biblijskom naukom, kao na primer „srditost“ svetoga Vasilija Ostroškog ili pak boravljenje u grobnici ne samo tela već i duha svetoga Dimitrija (što dokazuje i sam tekst spominjanjem da su anĊeli došli da Dimitrija iz groba pozovu Gospodu, a što znaĉi da on nije k Njemu otišao nakon svoje smrti). Bitno je samo to da ova srednjevekovna i novovekovna otkrivenja objavljuju ono što pravoslavnima sluţi kao „dopuna“ Bibliji i temelj za verovanja za koja apostoli i njihovi naslednici nisu znali. Svaki ĉitalac Novoga zaveta poznaje ĉinjenicu da uĉenje Gospoda Isusa Hrista podrazumeva upućivanje vernika da se mole za uslišenje svojih molitava samo Bogu Ocu i Sinu, uz posredništvo Svetoga Duha. Evo nekih stihova iz evanĊelja koji govore upravo o ovome. Isus Hristos je, naime, rekao:
1
Ţivan M. Marinković, Najbolji vaspitaĉ, str. 93-94. Naglasak moj.
343
„I što god zaištete u moje ime to ću uĉiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zamolite u moje ime, ja ću uĉiniti.“ (Ev. po Jovanu 14:13-14); „Zaista, zaista, kaţem vam, ako u moje ime zatraţite što od Oca, daće vam. Do sada niste ništa traţili u moje ime; traţite i dobićete, da vaša radost bude potpuna. (...) U onaj dan molićete u moje ime, i ne kaţem vam da ću ja moliti Oca za vas; sam Otac vas ljubi, zato što ste me voleli i verovali da sam ja izašao od Boga.“ (Ev. po Jovanu 16:2324, 26-27); A apostol Pavle dodaje: „Isto tako i Duh pomaţe našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo – kako priliĉi, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. A onaj koji ispituje srca zna šta je smeranje Duha, pošto se po Boţijoj volji moli za svete.“ (Rimljanima 8:26-27)1. Sveto pismo takoĊe istiĉe ĉinjenicu da je Gospod Isus Hristos naš jedini posrednik pred Bogom u svakom smislu, te da se on molitveno zauzima za nas: „Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeĊu Boga i ljudi, ĉovek Isus Hristos.“ (1. Timoteju 2:5); „Ko je taj koji će ih (nanovoroĊene vernike; prim. I. S.) osuditi? Da li Isus Hristos koji je umro, i šta više vaskrsao, koji je s desne strane Bogu i koji se zauzima za nas?“ (Rimljanima 8:34. Naglasak moj);
1
Naglasak je moj.
344
„Stoga i moţe sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, pošto svagda ţivi – da se moli za njih.“ (Jevrejima 7:25. Naglasak moj.);1 Sa druge strane, poštovanje Isusove majke Marije, apostola i anĊela, onakvo kakvo nalazimo u Pravoslavlju – ne odgovara evanĊelskom uĉenju. Sam Gospod Hristos je o poštovanju svoje majke, kao „odveć blaţene“, rekao da su „ipak više blaţeni oni koji slušaju Boţju reĉ i drţe je.“2 Maloĉas pominjani pravoslavni apologeta u svojoj knjizi spominje kako je, zapravo, sama Marija izrekla proroĉanske reĉi, da će je svi poštovati i to upravo onako kako to ĉine vernici Istoĉne crkve: „Ali, Sveto pismo nigde ne kaţe da se treba moliti Mariji – vele sektaši. Treba se moliti samo Bogu. Zaista, Sveto pismo nigde nije izdalo neku izriĉitu zapovest da se Bogorodici moraju prinositi molitve. Ali takva zapovest nije ni potrebna. Svakom ĉoveku koji shvati duhovnu veliĉinu Majke Boţje biće samo po sebi jasno kako da se prema njoj ophodi, da li da je veliĉa kao ĉasniju od heruvima i nesravnjeno slavniju od serafima, ili da je smatra samo za obiĉnu Mariju, „divnu i poboţnu Jevrejku“ – jednu od mnogih Marija i jednu od mnogih „divnih i poboţnih Jevrejki“, kakva je na primer bila njena Evo na koji je naĉin Lazar Milin prokomentarisao ovakvu argumentaciju evanĊeoskih hrišćana, ponovo na svoj naĉin mešajući pojmove nebiblijske nauke o molitvenom zastupništvu umrlih svetitelja sa biblijski preporuĉenim molitvama koje ţivi vernici treba da upućuju Bogu jedni za druge kao i sa Hristovom zastupniĉkom smrću: „Da bi dokazali da naše molitve upućene Majci Boţjoj i svetiteljima nisu u skladu sa Svetim pismom sektaši ĉesto citiraju reĉi apostola Pavla: „Jer Bog je jedan i jedan posrednik izmeĊu Boga i ljudi, ĉovek Isus Hristos“ (1. Tim. 2, 5). TakoĊe se pozivaju i na reĉi sv. Jovana Bogoslova: „Deĉice moja, pišem vam ovo da vi ne zgrešite. Ako ko zgreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika“ (1. Jn. 2, 1). Tome dodaju i reĉi iz Poslanice Rimljanima (8, 34): „Ko je taj koji će ih suditi? Da li Hristos Isus koji je umro, i šta više vaskrsao, koji je s desne strane Bogu i koji se zauzima za nas?“ Eto, vele sektaši, pokraj tako jasnih reĉi Svetog pisma molitveno obraćanje Mariji i svecima potpuno je izlišno. Oni nemaju nikakva prava da budu posrednici izmeĊu nas i Boga. Posrednik je samo jedan, Isus Hristos i on se moli za nas. Ovakvo sektaško umovanje je pogrešno i sa logiĉke i sa biblijske taĉke gledišta. Sa logiĉke taĉke gledišta to je tipiĉan primer za pogrešan dokaz koji dokazuje više nego što dokazivaĉu treba. Jer, ako zajedno sa sektašima kaţemo da su molitve svetitelja izlišne pokraj posredništva Hristovog, onda su izlišne i sektaške molitve za njihovu decu, roditelje i prijatelje. A oni takve molitve ipak ĉitaju. Sa biblijske taĉke gledišta taj sektaški dokaz je nepravilan jer previĊaju da je Hristovo posredovanje pred Ocem nebeskim za nas nešto sasvim drugo nego svetiteljske molitve. Da su sektaši produţili da ĉitaju citate koje su nam naveli, onda bi jasno videli tu istinu. Hristovo posredništvo se sastoji u tome što je „samoga sebe dao kao otkup za sve“ (1. Tim. 2, 6). „On je ţrtva pomirenja za naše grehe, na samo za naše nego i za grehe celoga sveta“ (1. Jn. 2, 2).“ Crkva i sekte, str. 211-212. Naglasak moj. Nasuprot ovakvom Milinovom stavu o „sektaškoj“ zabludi, evanĊeoski hrišćani ĉvrsto zastupaju uverenje o potpunoj biblijskoj neutemeljenosti doktrine o svetiteljskom molitvenom zastupništvu koja izvire iz svetog predanja, drţeći se Hristove i apostolske nauke koja je više nego jasna i po ovom i po svim drugim, pravoslavnima nejasnim, pitanjima. Milinova tvrdnja o tome da se Hristovo posredništvo pred Bogom veoma razlikuje od svetiteljskog (što, toboţe, sektaši nikako ne mogu da shvate) te da ono podrazumeva posredništvo samo u smislu njegove zameniĉke smrti, nije nimalo taĉna. Prema Svetom pismu, Hristos je posrednik izmeĊu verujućih ljudi i Boga u svakom smislu (otkupiteljskom, molitvenom...; vidi prethodno navedene citate u tekstu kao i: 2. Kor. 5:21; Gal. 3:13; Otk. 5:9-10 i sl.) dok zastupništvo mrtvih svetitelja nije pomenuto u Pismu niti jednim jedinim slovom (sem ako se ne tumaĉi na „pravoslavni naĉin“ uz vaĊenje poloviĉnih stihova iz konteksta; na taj naĉin bi se moglo dokazati da Biblija uĉi i da „Bog ne postoji“. Vidi: Psalam 14:1; 53:1). 2 Ev. po Luki 11:28. Naglasak moj. 1
345
tetka Jelisaveta, ili Ana mati Samuilova, mati Mojsijeva i mnoge druge znane i neznane Jevrejke. Uostalom, ako nije izdata zapovest da je molitveno poštujemo, izreĉeno je jedno dalekoseţno proroštvo da će nju zvati blaţenom svi naraštaji – svi osim sektaša. To proroštvo izrekla je sama Bogorodica, jer je jasno shvatila dalekoseţnost dogaĊaja o kojem joj je blagovestio anĊeo Boţji. Ona je to izrekla u onoj divnoj himni: „Veliĉa duša moja Gospoda i obradova se duh moj Bogu spasitelju mome; što pogleda na poniznost svoje sluţiteljke. Jer, gle, od sada će me svi naraštaji smatrati blaţenom“ (Lk. 1, 46-48).“1 Dakle, jedino su „sektaši“ ti koji Mariju ne poštuju! MeĊutim, sasvim suprotno je istina. EvanĊeoski hrišćani pridaju Mariji i te takvo poštovanje i smatraju je uglednim primerom vere i poniznosti koju i oni treba da slede, smatrajući je blaţenom, tj. upravo onakvom kakvom je i ona sama sebe u „proroštvu“ nazvala. MeĊutim, smatrati da je neko „blaţen“ (dakle, da je primio mnoštvo blagoslova na osnovu Boţije nezasluţene milosti) uopšte ne znaĉi uzvisivati ga vrh nebesa i davati mu slavu i ĉast kakva mu uopšte ne pripada. Uostalom, Gospod Isus je nazvao blaţenim i sve siromašne duhom, ţalosne, krotke, gladne i ţedne pravednosti, milostive, ĉiste srcem, mirotvorce, prognane radi pravednosti itd.2 - a to je broj svih spašenih kroz istoriju koji iznosi na stotine miliona vernika. Šta više, Pismo iznosi ĉinjenicu da veće blaţenstvo i od samih apostola (koji su i pored vesti o Isusovom vaskrsenju ostajali neverni)3 uţivaju pred Bogom oni ljudi koji su u vaskrslog Hrista poverovali i pouzdali se iako ga nikada nisu videli telesnim oĉima. U evanĊelju po Jovanu ĉitamo sledeću Gospodnju izjavu, izreĉenu nakon njegove ponovne pojave pred apostolima: „Zatim reĉe Tomi: pruţi svoj prst ovde i vidi moje ruke, i pruţi svoju ruku, pa je stavi u moja rebra, i ne budi neveran – nego veran. Toma odgovori i reĉe mu: Gospod moj i Bog moj. Reĉe mu Isus: poverovao si zato što si me video. Blaţeni su koji ne videše – a poverovaše.“4 Apostol Petar nekoliko decenija nakon opisanog dogaĊaja, pohvalio je veru blaţenih koji nikada nisu imali prilike da vide Gospoda, ali su u Njega ĉvrsto verovali i imali ljubav prema Njemu: „Isus Hristos, koga vi volite iako ga niste videli, u koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radošću, jer postiţete cilj svoje vere: spasenje svojih duša.“5 Uostalom, Boţija Reĉ opšte ne dozvoljava bilo kakvu praksu iskazivanja poštovanja poklonjenjem pred apostolima i anĊeoskim bićima (koji bi, po logici, trebali da predstavljaju prve meĊu svetiteljima), kako se ĉini npr. pred ikonama svetitelja u pravoslavnim domovima i bogosluţbenim hramovima. Apostoli koji nisu dozvoljavali poklonjenje pred sobom ni za vreme svoga zemaljskog ţivota, sasvim se sigurno ne bi saglasili sa time da se to ĉini nakon njihove smrti. U svim tekstovima Novog zaveta u kojima govore o Crkvi i meĊusobnom poštovanju vernika, apostoli istiĉu ĉinjenicu da svi hrišćani saĉinjavaju nevidljivo Hristovo duhovno telo – kojem je Gospod poglavar – a oni njegovi razliĉiti udovi. Zapravo, ap. Pavle naglašava da u Crkvi veće poštovanje
Milin, Crkva i sekte, str. 207-208. Naglasak moj. Vidi: Ev. po Mateju 5:3-10. 3 Vidi: Ev. po Marku 16:9-13; Ev. po Jovanu 20:25. 4 Ev. po Jovanu 20:27-28. Naglasak moj. 5 1. poslanica Petrova 1:7-8. Naglasak moj. 1
2
346
treba ukazivati vernicima koji su u skupštinama malo cenjeni (tzv. „obiĉnim vernicima“), za razliku od onih istaknutih u sluţbi (poput starešina ili episkopa) koji već sami po sebi, zbog svoga duhovnog „poloţaja“ uţivaju poštovanje. Evo iz kog razloga: „Nego mnogo su potrebniji udovi tela koji izgledaju slabiji, i veće poštovanje pridajemo udovima tela, za koje smatramo da ne zasluţuju poštovanje, i naši nepristojni udovi imaju veću pristojnost, dok našim pristojnim udovima to nije potrebno. Ali Bog je tako sastavio telo, da je zapostavljenom udu dao veću ĉast, da ne bude cepanja u telu, nego da se udovi jednako brinu jedan za drugoga.“1 Istiĉući uvek ĉinjenicu da su samo ljudi koji su dobili blagodatne darove duhovnog upraviteljstva i pouĉavanja drugih, apostoli su odbijali svako prekomerno poštovanje koje im je bilo ukazivano i upozoravali vernike da to ne ĉine: „Sutradan pak uĊe u Kesariju. A Kornilije ih je oĉekivao, sazvavši svoju rodbinu i prisne prijatelje. Kada pak Petar uĊe u kuću, Kornilije mu poĊe u susret, pade pred njegove noge i pokloni se. Tada ga Petar podiţe govoreći: ustani; i ja sam samo ĉovek.“2 „Ĉuvši to apostoli, Varnava i Pavle, razderaše svoje haljine, skoĉiše meĊu narod viĉući i govoreći: ljudi, šta to ĉinite? i mi smo ljudi – kao i vi, propovedamo vam evanĊelje – da se od ovih ništavnih stvari obratite ţivom Bogu...“3 Istu poruku današnjim vernicima upućuju kroz Sveto pismo i nebeski anĊeli. Apostol Jovan je dva puta, oduševljen otkrivenjskom vizijom, pao na kolena i poklonio se anĊelu koji mu je nju objavio: „I padoh pred njegove noge da mu se poklonim. I reĉe mi: pazi, ne ĉini to, ja sam sasluţitelj tvoj i tvoje braće koja imaju svedoĉanstvo Isusovo. Pokloni se Bogu.“4 „I ja, Jovan, ĉuh i videh ovo, i kad ĉuh i videh, padoh da se poklonim pred nogama anĊela koji mi pokaza ovo. I reĉe mi: pazi, ne ĉini to; ja sam sasluţitelj tvoj, i braće tvoje, i proroka, i svih koji drţe reĉi ove knjige; Bogu se pokloni.“5 AnĊeli dakle kazuju da su i sami poslani da sluţe i pomaţu hrišćanima na zemlji, a ne da primaju sluţbu i poklonjenje od strane Boţijih slugu (u skladu sa kazivanjem bogonadahnutog izveštaja zapisanog u posl. Jevrejima 1:14): „Nisu li to sve sluţbeni duhovi poslani da sluţe onima koji će naslediti spasenje?“6 Uostalom, apostol Pavle upozorava da je poklonjenje i sluţba anĊelima deo laţnog, nehrišćanskog ispovedanja vere: „Neka vas ne lišava nagrade niko ko uţiva u laţnoj poniznosti i slavljenju anĊela, ko raspreda o svojim viĊenjima, bezrazloţno se pravi vaţan svojom telesnom pameću, a ne drţi se Glave, od koje celo Telo, poduprto i povezano zglobovima i ţilama, raste Boţijim rastom.“7 EvanĊeoski hrišćani, u skladu sa biblijskim otkrivenjem, ukazuju poštovanje apostolima i svim drugim Boţijim ljudima i ţenama kroz istoriju, na taj naĉin što se 1. posl. Korinćanima 12:22-25. Naglasak moj. Dela apostolska 10:25-26. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 14:14-15. Naglasak moj. 4 Otkrivenje Jovanovo 19:10. Naglasak moj. 5 Otkrivenje Jovanovo 22:8-9. Naglasak moj. 6 Naglasak moj. 7 Posl. Kološanima 2:18-19. Savremeni srpski prevod (WBTC, Fort Worth, Texas). Izdavaĉ: Hrišćanski evangelizacioni centar, Baĉki Petrovac, 2003. god. Naglasak moj. 1
2
347
uĉe poboţnosti na osnovu njihovog bogatog iskustva u ţivotu sa Gospodom. Ipak oni odbacuju ono što se Pismom ne podrazumeva – a to su molitve za zastupništvo pred Bogom i molitveno posredovanje davno umrlih svetitelja iz crkvenog kalendara za ţivuće vernike.
Poštovanje svetih moštiju Pored molitvenog obraćanja davno i skorije preminulim osobama, u Istoĉnoj crkvi je istaknuta i praksa poštovanja, poklonjenja i celivanja posmrtnih ostataka i razliĉitih starinskih predmeta, za koje se tvrdi da su bili u vlasništvu svetih ljudi. Evo na koji naĉin pravoslavni objašnjavaju poštovanje svetih moštiju: „Boţji ugodnici za vreme ţivota na zemlji bili su hramovi Svetoga Duha. A po preseljenju njihovih duša na nebo, u carstvo nebesko, njihova sveta tela ostajala su neraspadnuta i ĉudotvorna. Kao što je blagodatna sila Boţja delovala kroz svetitelje za njihova ţivota, tako je ona produţila da dela i kroz njihova tela. Ta blagodatna sila projavljivala se i projavljuje se u vidu mnogobrojnih isceljenja raznovrsnih bolesnika, a i na druge naĉine. Tako mošti svetitelja i muĉenika sluţe kao oruĊa preko kojih Bog projavljuje svoju silu i milost. „Kao što sud u kome se dugo ĉuva mirišljava teĉnost upije u sebe njen miris, tako i telo hrišćaninovo u kome je postojano obitavala blagodatna sila Hristova biva celo proţeto ovom silom. A pošto je sila Hristova netruleţna, to je prirodno što ona, useljavajući se u one koji su Hristovi (sravni: II Kor. 12, 9; Galat. 5, 24), ĉini njihova tela netruleţnim. Pošto je sila Hristova svemoćna, to je sa prirodom ove sile u skladu što ona ĉini ĉuda, kad je to ugodno Bogu“ (veli Filaret, mitropolit moskovski). Zato što su mošti svetitelja i muĉenika izvori mnogobrojnih ĉudesnih isceljenja, a time i dokaz sile Boţje koja kroz njih deluje, sveta Crkva donela je odluku na VII vaseljenskom saboru (787. g.) da se svete mošti poštuju: „Gospod naš Isus Hristos darovao nam je mošti svetitelja kao spasonosne izvore koji na mnoge naĉine izlivaju dobroĉinstva na nemoćne. Zato ko se usudi da odbacuje mošti muĉenika (ili svetitelja)... da se liši svetog priĉešća.“1 Prethodno navedeni tekst sadrţi više teoloških netaĉnosti i neslaganja sa uĉenjem Svetog pisma. Najpre, pravoslavni tvrde da su, dakle, samo neki ljudi (nazvani Boţijim ugodnicima) bili hramovi Svetog Duha – te da su iz tog razloga – posle svoje smrti za sobom ostavili netruleţna tela koja su postala i ĉudotvorna. Nasuprot tome, apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica piše da apsolutno svi vernici, opravdani i spaseni verom u Hrista, predstavljaju hramove (tj. hram) Svetog Duha: „Zar ne znate da ste hram Boţiji i da Duh Boţiji obitava u vama? Ako neko uništava hram Boţiji, Bog će njega uništiti; jer je hram Boţiji svet, a to ste vi.“ (1. Kor. 3:16-17); „Ili ne znate da je vaše telo hram Duha Svetoga koji je u vama, koga imate od Boga, te ne pripadate samo sebi?“ (1. Kor. 6:19). Ovaj apostol, zastupajući Hristovo uĉenje o tome da svaki verom spaseni vernik ima Svetoga Duha u sebi, ove reĉi upućuje Korinćanima koji su po svome duhovnom uzrastu još uvek bili na nivou male dece (u smislu duhovne zrelosti). Ukoliko proĉitamo ĉitavu poslanicu uvidećemo da vernici u Korintu i nisu bili neki posebni „Boţiji ugodnici“, već da su, zbog svojih telesnih slabosti, još uvek praktikovali odreĊene, ĉak i velike, grehe. I baš te i takve Korinćane, Pavle podseća da predstavljaju 1
Najbolji vaspitaĉ, str. 125. Naglasak moj.
348
hram Svetog Duha (i da sledstveno tome treba da se odreknu i klone sagrešenja koji Duha ţaloste). Pošto je, dakle, jasno da Pismo govori da svi vernici predstavljaju hram Boţiji, a ne samo neki posebni „svetitelji“, to bi po pravoslavnoj logici znaĉilo da bi tela svih umrlih hrišćana kroz istoriju trebala da budu netruleţna i ĉudotvorna – te da samo tela nehrišćana budu podloţna truljenju. MeĊutim, kao što ćemo se uveriti, Sveto pismo ni na jednom mestu ne podrazumeva da će tela vernika Boţijih posle njihove smrti ostati netruleţna (osim u nekim prirodnim uslovima koji bi spreĉili raspadanje ili pak obradom nekim od sredstava za konzervaciju). Psalmista David, za koga je u Pismu posvedoĉeno da je bio pravi Boţiji ĉovek1, zapisao je sledeće reĉi: „Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhlost.“ (Psalam 16:10). Iako se isprva moţe ĉiniti da je David u ovom stihu mislio na sebe (na svoje telo), ova njegova izjava je zapravo predstavljala proroĉanstvo o Hristovom vaskrsenju. Apostol Petar je, u svojoj besedi izreĉenoj na dan silaska Svetog Duha, na Pedesetnicu, to potvrdio sledećim reĉima: „David, naime, govori za njega: ‘Stalno sam gledao Gospoda pred sobom, jer mi je s desne strane – da se ne poljuljam. Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, ĉak će i telo moje poĉivati u nadi, jer moju dušu nećeš ostaviti u carstvu smrti, niti ćeš dozvoliti da svetac tvoj istrune. Pokazao si mi puteve ţivota, ispunićeš me veseljem pred licem svojim’. Braćo, vama se moţe slobodno reći o patrijarhu Davidu, da je umro i bio sahranjen, i da je njegov grob kod nas do današnjeg dana. Ali kako je bio prorok i kako je znao da mu se Bog zakleo da će od roda njegovih bedara nekoga posaditi na njegov presto, predvidevši reĉe za Hristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih, niti mu je telo istrulilo. Ovoga Isusa je Bog vaskrsao, ĉemu smo mi svi svedoci.“2 Samo Davidovo telo, pak, bilo je podloţno truljenju i na kraju se vratilo u prah: „A da ga je vaskrsao iz mrtvih – da se više ne vraća u truljenje, ovako je rekao: ‘Ispuniću vam svete i pouzdane reĉi Davidove’. Zato i na drugom mestu kaţe: ‘Nećeš dati da tvoj svetac vidi truljenja’. David je, naime, posluţio svome naraštaju i po Boţijoj volji umro, bio je pridodat svojim oĉevima i video je truljenje. A koga je Bog vaskrsao, taj nije video truljenja.“3 Upravo navedene reĉi apostola Pavla su više nego jasne. Prema uĉenju Biblije, samo onaj koji je vaskrsnut iz mrtvih (Isus Hristos) nije podloţan truljenju, dok je telo cara Davida istrulilo poput tela svih ostalih ljudi. Stari i Novi zavet ni jednom jedinom reĉju ne potvrĊuju uĉenje o netruleţnim i ĉudotvornim moštima – onako kako se to veruje u okviru Istoĉne crkve. Ipak, pravoslavni teolozi navode jedan tekst iz Starog zaveta kao, po njihovom mišljenju, oĉigledan primer koji dokazuje biblijsku zasnovanost verovanja o svetim moštima. Evo kako glasi tekst iz dela protojereja Marinkovića:
Vidi: 2. Samuilova 5:10; 1. Carevima 9:4; 11:4; Psalam 89:3, 20-29, 35-37. Dela apostolska 2:25-32. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 13:34-37. Naglasak moj. Baptistiĉki teolog Miroslav Ţivković ove stihove (36-37) sa grĉkog prevodi još jasnije: „Jer kada je David po Boţijoj volji posluţio svome naraštaju, umro je i bio sahranjen pored svojih otaca, a njegovo telo je istrunulo. Ali onaj koga je Bog vaskrsnuo iz mrtvih nije podlegao truljenju.“ Dela apostolska, Biblija za svakodnevnu primenu, MeĊunarodno biblijsko društvo SR Jugoslavije, Novi Sad, 2000. god. Naglasak moj. 1
2
349
„Najstariji podatak o delovanju blagodatne sile Boţje kroz mošti svetitelja – potiĉe iz Starog zaveta, na nekih skoro 900 godina pre Hrista. Velikog starozavetnog proroka i ĉudotvorca Iliju, koga je Bog na ĉudesan naĉin uzeo sa telom na nebo (IV knjiga o carevima, glava 2), nasledio je u proroĉkoj sluţbi njegov uĉenik Jelisej, takoĊe ĉudotvorac i za ţivota i po smrti. Kad je Jelisej umro, sahranili su ga u zemlju. Posle godinu dana umro je neki ĉovek i ponesu ga da ga sahrane. U tome se iznenada pojavi ĉeta neprijatelja Moavaca. Oni što su nosili mrtvaca uplaše se. Pošto nisu imali vremena da kopaju grob, oni leš umrlog ĉoveka bace u grob proroka Jeliseja. „I kad ĉovek pade i dotaĉe se kostiju Jelisejevih, oţive i usta na noge svoje“ (IV knjiga o carevima 13, 20-21). Ovo svakako nije jedini sluĉaj Boţjeg ĉudotvorenja kroz mošti pravednika u Starom zavetu, verovatno ih je još bilo, samo nemamo podataka. Ali tek u Novom zavetu Boţja blagodatna delovanja kroz mošti svetitelja i muĉenika bivaju mnogo ĉešća i brojnija.“1 Ipak, ovakvom pravoslavnom dokazivanju se moţe mnogo što-šta prigovoriti. Najpre, iz teksta je jasno da ljudi koji su došli da pokopaju mrtvaca uopšte nisu došli sa namerom da se poklone svetim Jelisijevim moštima (kao što je to u Pravoslavlju obiĉaj). Drugo, Biblija govori da su to bile prorokove kosti (što znaĉi da mu je telo istrulilo i da je ostao samo kostur – kao i kod svih drugih ljudi) a ne netruleţno telo. Treće, ovo je jedini primer u ĉitavoj Bibliji, koji pokazuje da je Bog i na ovaj naĉin uĉinio ĉudesno delo – dok pravoslavni priţeljkuju da je ovakvih primera bilo mnogo više (samo što, eto, nisu zabeleţeni). I ĉetvrto, niko nije posle ovog ĉuda iskopao Jelisijeve kosti i odneo na neko posebno mesto gde bi ljudi dolazili na poklonjenje u organizovanim hodoĉašćima i gde bi one nastavile svoja ĉudotvorenja. Bog je ĉinio ĉuda i u ţivotima drugih starozavetnih liĉnosti – ali nije zabeleţeno da su oni ostali netruleţni nakon svoje smrti (kao ni Jelisije), niti da su njihove „mošti“ bile ĉudotvorne. Šta više, svaki poznavalac Pisma zna vrlo dobro da Gospod u Starom zavetu (ili pak u Novom) nikada ne bi dozvolio ili odobrio poštovanje i poklonjenje leševima i kostima umrlih ljudi, makar kako Njemu ugodni oni bili za svoga ţivota. Sveto pismo Novog zaveta isto tako ne spominje ni jednom reĉju da su prvovekovni hrišćani iskopavali bilo ĉije grobove radi proveravanja da li su mošti ostale netruleţne i radi poklonjenja njima. U novozavetnim spisima ĉitamo o smrti nekolicine „svetaca“ kakvi su bili npr. Jovan Krstitelj (Mk. 6:17-29), arhiĊakon Stefan (Dela ap. 7:57 - 8:2), i apostol Jakov sin Zevedejev a brat Jovanov (Dela ap. 12:1-2). Ipak, u ovom delu Boţije Reĉi ne nalazimo nikakvu potvrdu da je iko bio zainteresovan za njihove „svete mošti“, znajući za Boţije odreĊenje da se umrlo ljudsko telo raspada i na kraju u potpunosti razgraĊuje: „Dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.“2 Kao potvrdu za to imamo Reĉ koja kaţe da su uĉenici Jovana Krstitelja uzeli njegovo telo i sahranili ga, a isto tako i hrišćani telo arhiĊakona Stefana.3 Ne zaboravimo da nas Pismo izveštava da su ova dvojica bila ispunjena Svetim Duhom (Jovan Krstitelj ĉak i u utrobi svoje majke Jelisavete pre svoga roĊenja)4 i da su ĉinili
Najbolji vaspitaĉ, str. 126. Naglasak moj. 1. Mojsijeva 3:19. 3 Vidi: Matej 14:12 i Dela ap. 8:2. 4 Vidi: Luka 1:15 i Dela ap. 6:3, 5, 10. 1
2
350
silna ĉuda za vreme ţivota (u Stefanovom sluĉaju)1 ali im ni to nije „pomoglo“ da im tela posle smrti ostanu „netruleţna“ (kakva bi prema pravoslavnima trebala da ostanu). Njihovi prijatelji su ih jednostavno sahranili u zemlju bez ikakvog interesovanja šta će se sa njima kasnije zbiti. Stefanove mošti sasvim sigurno nisu postale ĉudotvorne, jer da je to bio sluĉaj, evanĊelista Luka, pisac Dela apostolskih, ne bi propustio da o tome izvesti hrišćane i na taj naĉin još više potvrdi delovanje Boţije sile u okviru hrišćanstva kao, u to vreme, sasvim nove i nerasprostranjene religije. Dositej Obradović je veoma dobro primetio svu biblijsku nezasnovanost uĉenja o netruleţnim ĉudotvornim moštima svetaca, govoreći da bi bilo najlogiĉnije da, pre svih ostalih, tela biblijskih liĉnosti (Boţijih ugodnika a pre svega apostola) ostanu netruleţna i ĉudotvorna: „Kamo, gdi su telesa apostolska i svetoga Nikolaja? Vreme i vozduh u ništa su ih obratili, tako će i proĉa koja se još nahode. Da je bog hoteo da oni netljeni ostaju, njih niti bi mogla vatra saţeći, ni vreme razrušiti. Ali idi i kaţi to onima koji pritom gube, pak se drţi onda.“2 Jevsevije Popović nam u svojoj „Crkvenoj istoriji“ kazuje da je poštovanje moštiju svetaca uzelo maha tek u periodu za vreme i posle cara Konstantina. Iako su npr. hrišćani u Smirni poštovali i povremeno posećivali grob svoga muĉeniĉki postradalog episkopa Polikarpa (sredinom II veka) – što svakako nije nalikovalo izraţavanju poštovanja „svetih moštiju“ u današnjem Pravoslavlju – poštovanje moštiju se pojavilo i sve više poĉelo da jaĉa tek nakon što je proteklo još nekih 150 godina: „Poštovanje relikvija ili smrtnih ostataka od svetitelja i muĉenika dobi u ovom perijodu većeg poleta, i to već od Konstantina Velikog, koji je u crkvama, koje je podigao, polagao kosti apostola i drugih svetitelja. Kašnje je postao općenit obiĉaj iskopavati svetiteljske kosti iz grobova i mećati ih u crkve, što je na posletku dovelo do toga, da se po crkvenim propisima nije smela ni jedna crkva osvetiti, u kojoj nije bilo kostiju od svetitelja, i da su sa preteranom revnošću tragali za svetiteljskim relikvijama, i da su neki hrišćani ĉak u svakom grobu, koji im beše nepoznat, gledali muĉeniĉki grob te uzimali otuda svetiteljske kosti i zidali nad njim kapelu ili crkvu ili oltar...“3 Jevsevije Popović nam takoĊe stavlja do znanja da je u tadašnjoj crkvi (kao i vekovima kasnije) dolazilo i do mnogih zloupotreba ionako nebiblijske prakse poštovanja svetih moštiju: „I lakomi laţovi varahu sa relikvijama i prodavahu kosti, koje ukradoše sa groblja, po drugim predelima kao svetiteljske kosti, što je dalo povoda, da su i crkveni i drţavni zakoni morali ustati protiv takvih ljudi, većinom monaha skitaĉa.“4 MeĊutim, ova praksa koju su uveli lakomi laţovi, „monasi – skitaĉi“, nije se izgubila ni vekovima nakon perioda kojeg opisuje ovaj istoriĉar. Dositej Obradović svedoĉi da je u Srbiji i Grĉkoj u XVIII i XIX veku, bio raširen obiĉaj da mnogi pravoslavni monasi pronose kroz sela i gradove mošti i relikvije koje su bile veoma sumnjivog porekla i na taj naĉin dovode u zabludu i materijalno iskorišćavaju lakoverni i verski neprosvećen narod:
Vidi: Dela ap. 6:8. D. Obradović, Sabrana dela str. 594. 3 J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 654. Naglasak moj. 4 Na istom mestu. Naglasak moj. 1
2
351
„Pravo veliš! I kod nas u Greciji nahodi se pravdoljubivih episkopa i sveštenika koji uzdišu i ţale se na zloupotrebljenija koja bivaju; a naipaĉe zli i naopaki obiĉaji da kaluĊeri nose po varoši, po seli, po kuća i po patari pune sanduĉiće kostiju ruĉni, noţni, leĊni i svega tela, a naipaĉe mnoţestvo zuba. Bog ih višnji znao ĉiji li su, kakvi li su! Kaţu da su toga i toga sveca kosti i zubi; prinuţdavaju ljude da ih celivaju i da milostinju na njih daju.“1
Da li mrtvi zaista mogu biti neraspadljivi? Prema jasnom uĉenju Svetog pisma, posve je normalno oĉekivati da se, kao što sam više puta do sada istakao, telo preminulog pod uticajem vazduha, vlage, mikroorganizama i ostalih prirodnih faktora polagano raspada a materija dolazi u stanje prvobitne sloţenosti. MeĊutim, mnogi sluĉajevi pronaĊenih neraspadnutih tela širom sveta kao da dokazuju da to ne mora baš uvek da bude tako. Kao što ćemo se uveriti, neki od uzroka neraspadljivosti potiĉu od posve prirodnih ĉinilaca, dok za neke nema racionalnih objašnjenja. Neraspadljivost ljudskog leša se (donekle) moţe postići balsamovanjem i mumifikacijom – kao u starom Egiptu, smrzavanjem na veoma niskim temperaturama, izlaganju suvoj klimi i suvom vazduhu koji bi spreĉili raspadanje i doveli do isušivanja, ili pak struĉnom obradom i potapanjem u neku od danas poznatih hemijskih supstanci. Sa druge strane, postoje i primeri ĉudesnog saĉuvanja celosti ljudskih tela ili nekih udova i pored prisustva prirodnih ĉinilaca koji bi morali da dovedu do njihovog raspadanja. I pored toga što ću pomenuti primere prirodnih objašnjenja za neraspadljivost tela nekih pokojnika, najviše paţnje ćemo obratiti na one sluĉajeve koji se ne mogu razumski objasniti i koji se tretiraju meĊu religioznim svetom kao „Boţija ĉudesa“. Ono što bih najpre hteo da naglasim jeste ĉinjenica da se neraspadljivi posmrtni ostatci ljudi ne nalaze samo meĊu preminulim svecima Istoĉne crkve. Isto tako ĉesto, neraspadljive mošti se mogu naći i u okviru Rimokatoliĉke crkve – i to kako meĊu sveštenicima i monasima (monahinjama) tako i meĊu obiĉnim svetom. Ono što je još interesantnije, neraspadljive mošti se mogu naći i meĊu umrlim ateistima kao i meĊu pripadnicima drugih, nehrišćanskih religija. a) Prirodna objašnjenja za neraspadljivost tela Dvoje zapadnih istraţivaĉa neraspadljivosti, Herbert Thurston i Joan Cruz pronašli su više lokacija u svetu na kojima se ovaj fenomen odigravao pod sasvim prirodnim okolnostima. Godine 1954. pronaĊena je prirodna mumija u planinama Ĉilea. Radilo se o telu deĉaka kojeg su petsto godina ranije osudili na smrzavanje u jednoj pećini da bi umilostivili bogove. Dobro oĉuvana tela još iz gvozdenog doba mogu da se još uvek naĊu po irskim, škotskim i danskim moĉvarama. Ona su, zbog razliĉitih prirodnih procesa znatno izmenila boju, ili se nisu raspala. TakoĊe, priliĉno odbojna ali i fascinantna slika unutrašnjosti katakombi u Palermu ili na Malti, dokazuje da se tela umrlih mogu da saĉuvaju u neraspadnutom stanju dugo nakon smrti. Naime, u pomenutim katakombama na zidovima su, kao u filmovima strave i uţasa, okaĉena da
1
D. Obradović, Izabrani spisi, str. 142-143. Naglasak moj.
352
vise tela kapucinskih redovnika još uvek obuĉena u svoju svešteniĉku odeću. U jednom putopisu iz devetnaestog veka moţemo da proĉitamo sledeće: „Na sebi još nose svoje mantije... koţa i mišići suhi su im kao bakalar. Iako neki od njih ondje vise više od dvjesto pedeset godina, tijela im se još nisu raspala.“1 TakoĊe, mrtvi koji su sahranjeni u olovom zaštićenoj kripti katedrale u Bremenu su ostali dobro saĉuvani. Sasvim sluĉajno je otkriveno da se sahranjeni na tom mestu ne raspadaju. PronaĊen je i neraspadnut leš nekog radnika koji je tu poginuo za vreme jednog od ranijih renoviranja katedrale. U Dablinu, u crkvi Svetog Mihana je, prema spisu koji datira iz 1901. godine, pronaĊena beba koja je na zglobu ruke nosila izbledelu traku sa godinom svoje smrti – 1679. Smatra se da je u ovom sluĉaju izrazito suv vazduh doprineo konzerviranju pomenutog tela. Na jednom groblju u Kijevu ljudi i danas posmatraju neraspadnute leševe u otvorenim kovĉezima koji su odozgo zaštićeni staklom. Ova pojava se objašnjava jakim prirodnim zraĉenjem uz još po neke uslove koji su omogućili usporeno raspadanje. Sledeći naĉin da tela preminulih doĊu do stanja neraspadljivosti jeste njihovo „osapunjenje“ tj. „saponifikacija“. I ova pojava se javlja samo pod odreĊenim uslovima i nije nauĉno neobjašnjiva. Naime, tela koja prilikom sahrane, na neki naĉin, budu zaštićena od uticaja vazduha, pretvaraju se, uslovno reĉeno, u sapun. Ovakvi leševi se nazivaju adipoceri (od latinskih reĉi: „adeps“ – mast i „cera“ – vosak). M. Thouret koji je 1785. godine dobio nalog da oĉisti groblje crkve „Svetih nevinih“ otkrio je da su mnogi leševi postali adipoceri. Tela se uopšte nisu bila raspala a pretvorila su se, po njegovim reĉima, u „gnjecavu belu masu“. Oĉi i kosa su, i nakon pet godina, ostali dobro oĉuvani. Saponifikacija, iako je neobiĉna, nije tako retka pojava. U Vašingtonu, u muzeju Smithonian nalazi se pred oĉima posetilaca saponifikovani leš vojnika koji je poginuo u ameriĉkom graĊanskom ratu. Sluĉaj rimokatoliĉke svetice Marije de Sante – Euphrasie Pelletier (koja je umrla 1868. god.) i njenog neraspadnutog leša još jedan je primer „osapunjenja“. Nakon što je posle trideset pet godina nakon smrti otvoren njen pocinkovani kovĉeg, jedan lekar je izjavio da su joj usta bila malo otvorena, oĉi zatvorene a trepavice još uvek guste. Skinuvši njenu odeću, uvideo je da joj je telo prekriveno koţom koja je imala mnogo sliĉnosti sa koţom mumije, a ispod koje se nalazilo veoma oĉvrslo masno tkivo. Ĉasopis News of the World je 8. maja 1977. godine izvestio o sluĉaju dvogodišnje devojĉice Nadje Mattei, koja je umrla 1965. god. u Rimu. Dvanaest godina kasnije, njena majka je u snu videla svoju preminulu kćerkicu koja joj je poruĉila da je izvade iz sanduka. Nakon što je savladala sve administrativne prepreke, majka je sprovela ekshumaciju. Telo male Nadje je izvaĊeno a da nije bilo ni naĉeto procesima raspadanja.2 Pored ovih fenomena neraspadljivosti koji zavise od posve prirodnih ĉinilaca, u narednom delu poglavlja pomenućemo i one druge, nauĉno neobjašnjive sluĉajeve neraspadnutosti posmrtnih ostataka ljudi koji su ţiveli u razliĉitim periodima istorije. Za ove „neraspadljive mošti“ se u okviru Istoĉne i Zapadne crkve vezuju mnoge ĉudesne osobine, mirotoĉivost i isceliteljske sposobnosti.
1 2
Vidi u: Snaga i moć vjere, Zaloţba Mladinska knjiga, Ljubljana – Zagreb, 1991. god. str. 16. Svi opisani primeri potiĉu iz prethodno navedenog dela: Snaga i moć vjere.
353
b) Natprirodno saĉuvana neraspadljiva ljudska tela Na poĉetku ovog dela poglavlja navešću poduţi tekst iz ĉasopisa Sveti knez Lazar, u kome je opisano jedno od mnogobrojnih ĉuda koja se dešavaju u pravoslavnom svetu, a koja se odnose na realno saĉuvanje i neraspadljivost moštiju svetitelja Istoĉne crkve. Radi se o neraspadljivim moštima svetog Aleksandra Svirskog, koji je preminuo u šesnaestom veku. „Uprava Aleksandro - svirskog manastira je od dana, kada su u obitelj vraćene sv. mošti prepodobnog Aleksandra, dobila mnoštvo pisama sa molbama za ĉasnicu moštiju svetoga. Episkopi iz raznih krajeva Rusije, Belorusije i Ukrajine zasuli su pismima obitelj. Mitropolit Petrogradski i Ladoški Vladimir blagoslovio je igumana manastira, o. Lukijana za ovo sveto delo. Već pri prvom pokušaju da izvadi ĉasnicu, iguman je bio zapanjen, a imao je i zašto. „Oĉekivao sam da vidim kompaktno, ĉvrsto tkivo, no umesto toka, na rezu koji sam uĉinio kopljem, video sam pod slojem koţe, boje voska, sneţno belo i meko tkivo,“ – priĉa o. iguman, „u anatomskom muzeju VMA pokazali su mi kako izgleda sasušeno ljudsko telo stavivši pred mene cevanicu. Kost je sa svih strana bila obloţena slojevitim ĉvrstim tkivom, koje je liĉilo na presovan karton. Ţile i vaskularno tkivo saĉuvali su se u vidu ĉvrstih konĉića, koji su liĉili na komadiće uzice. Boja suvog tkiva cevanice bila je ţuta i sa spoljne i sa unutrašnje strane. Monahinja Leonida, u svetu kandidat bioloških nauka, histolog, tumaĉi sa nauĉne strane izgled i stanje svetih moštiju, što je naroĉito iznenadilo nauĉnike. Mošti su saĉuvale izgled svetitelja u momentu prestavljenja (tj. smrti; prim. I. S.), što se ne moţe postići nikakvim naĉinom struĉnog balzamovanja. U tom sluĉaju tkivo tamni i ĉvrsne, a ovde je saĉuvalo sneţno belu boju, rastresitost. Pojavu su prouĉavali specijalisti histolozi i zakljuĉili su da je ovo neobiĉan sluĉaj, koji se ne moţe objasniti njihovim znanjem. Jedan antropolog kaţe da je telo celo, monolitno koje nije bilo podloţno truljenju, boja je boja voska. Drugi nauĉnik, anatom, kaţe da je lice svetitelja oĉuvano kao ţivo. Koţa lica glatka i elastiĉna, svetle boje. Zato se ne treba ĉuditi zašto su, u vreme kampanje oduzimanja moštiju, 1919. mošti prep. Aleksandra bile nazvane voštanom lutkom. Jedan stomatolog je zadivljen oĉuvanošću tkiva lica i desni. Ova oĉuvanost telesnih ostataka i dala je mogućnost ikonografskom ispitivanju, kako su to uĉinili i prilikom prvog otkrivanja moštiju, 1641. godine. Lik je uporeĊen sa više ikona i predstava svetoga i zakljuĉeno je da odgovara, jer ikone datiraju iz šesnaestog veka. Bela boja koja se ukazala na stopi svetitelja prilikom poĉetka ispitivanja, vidljiva je i danas. Iz stopala teĉe miro, ĉiji se miris oseća u hramu još od otkrivanja moštiju i pĉele dolaze na taj miris. Dolasci pĉela su zabeleţeni video-kamerama. Prepodobni se rodio 1448. i dobio ime proroka Amosa. Od ranog detinjstva izbegavao je igre, smeh, psovke. Uĉenje mu nije išlo, te je nakon molitve jednom, u crkvi, dobio taj dar. Kad navrši 19 godina roditelji su odluĉili da ga ţene. On krišom ode na Valaam gde je sedam godina bio poslušnik. Tamo je neretko bio po ĉitavu noć go do pojasa, prekriven komarcima, udubljen u molitvu. Tek se 1474. zamonašio i dobio ime Aleksandar. I roditelji odoše stopama sina i završiše ţivot u manastiru. Prepodobni se povuĉe na jedno pusto ostrvo, gde je produţio svoje duhovne podvige. Beţeći od sveta, koji ga je poĉeo posećivati, povuĉe se u jednu šumu. Kasnije mu doĊe brat i zamonaši se. Bio udostojen videti sv. Trojicu u vidu trojice svetlih ljudi. Molitvom pobeĊivaše demone. Okupi oko sebe mnoštvo monaha i kao iguman odlikovao se smirenošću. Sa molitvom na usnama prestavi se prepodobni 1533. 354
godine. Kao sveca poĉeli su ga poštovati već 1547. godine kada mu je i sluţba sastavljena. Petnaestak njegovih uĉenika proslavila je Crkva zbog bogougodnog ţivota. A svetitelja je eto proslavio sam Gospod netruleţnošću njegovih zemnih ostataka. Spomen mu se slavi 30. avgusta i 17. aprila po starom kalendaru.“1 Za vreme vladavine dinastije Nemanjića u srednjevekovnoj Srbiji, ţiveo je i jedan od malobrojnih monaha – pustinjaka koji je bio srpskoga roda. Reĉ je o sv. Petru Koriškom, ĉije su mošti postale mirotoĉive i ĉudotvorne, a potom od strane poštovaoca relikvija raskomadane i raznesene na sve strane da bi im se ukazivala poĉast. Ovaj svetitelj je, prema narodnom verovanju, ţiveo za vreme cara Dušana koga je i liĉno poznavao, a koji mu je, nakon njegove (Petrove) smrti i manastir podigao. Posle smrti svojih roditelja, Petar je, zbog ţelje za monašenjem razdelio svu svoju imovinu i zajedno sa svojom sestrom krenuo na put. Zamonašio se u crkvi sv. Petra kod Unjemira, kod nekog starca – monaha. Da bi se sklonili od rodbine i prijatelja, brat i sestra beţe i sklanjaju se kod crkve sv. Petra u Altinu (blizu Đakovice). Odatle su kasnije otišli u okolinu Prizrena, u „pustinju“ pokraj sela Koriše. Jednom prilikom, dok mu je sestra spavala, sv. Petar je pobegao od nje i nastanio se u kamenitim pećinama u okolini: „Sestra je, plaĉući, traţila brata, koga više nikad nije videla, i umrla je kao isposnica u toj pustinji. (...) On se naseljava u jednoj dolini opkoljenoj visokim stenama, sa mnogim „pešterama“, kod s. Koriše, istoĉno od Prizrena. Pomoću „nokata“ ispuţe se na jednu visoku stenu i nastani u pećini, koja je bila na steni. Tu ţivi vanredno oštrom askezom, skoro bez odela, bez vatre, hraneći se divljim biljem i gorkim bukovim ţirom. Po katkad bi mu samo po koji poboţan sused doneo malo hleba. Spavao je vrlo malo, sedeći na kamenu.“2 Ţitije ovoga svetitelja dalje kazuje da je imao velike borbe sa demonima (koji su imali glave kao medvedi i divlji veprovi), da je postio i po 40 dana, da mu je u pomoć dolazio „Arhistratig Mihailo“ uz pomoć kojeg se borio protiv Ċavola itd. Evo šta o njegovoj smrti i dogaĊajima nakon nje piše njegov ţivotopisac: „Ubrzo posle smrti on se posvećuje: moći (tj. mošti; prim. I. S.) mu poĉinju da mirišu i da leĉe, što privlaĉi veliki broj poklonika. Kad je pisac njegova ţitija, Teodosije Svetogorac, došao, da se njegovim moćima pokloni na njegovu je grobu bila naĉinjena crkva. Ali su od njegovih moći glava i mnogi delovi tela već bili razneseni.3 Prema Herbertu Thurstonu koji je ţiveo krajem devetnaestog veka, a koji je bio prvi istoriĉar koji se na zapadu detaljnije pozabavio ovim fenomenom, postoji šest simptoma neraspadljivosti tela, koji se, doduše, ne moraju svi da jave istovremeno. To su: iz tela izbija neki poseban prijatan miris; ne pojavljuje se karakteristiĉna mrtvaĉka ukoĉenost; na telu nema znakova truljenja; iz tela još dugo posle smrti teĉe krv; telo dugo posle smrti još uvek ostaje toplo, a u nekim sluĉajevima se javljaju pokreti koji se ne mogu objasniti trzajima mišića. TakoĊe, ĉesta je pojava da se osobe ĉija su tela neraspadljiva pojavljuju u snu svojim pronalazaĉima i upućuju ih da iskopaju njihove „svete mošti“. Iz mnogih moštiju i kostiju svetitelja, (i to ne samo pravoslavnih već i rimokatoliĉkih), cedi se neka naroĉita vrsta ulja (mira), kao na primer iz kostiju svete Valpurge koja je umrla još davne 779. godine.
Sveti knez Lazar, godina osma, br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. Naglasak moj. Vasilije Marković, Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji, str. 112-113. 3 Navedeno delo, str. 114. Naglasak moj. 1
2
355
Zanimljiv je primer i ekshumiranog tela svete Marije Ane Ladroni koja je preminula 1624. god. u Madridu. Sto sedam godina nakon njene smrti, sveštenstvo i ugledni struĉnjaci su detaljno preispitali njen ţivot i samu smrt. U njenoj sluţbenoj biografiji stoji zapisano sledeće: „Jedanaest najboljih i najpoznatijih profesora kirurgije i medicine iz Madrida sudjelovalo je pri ekshumaciji i pregledu tijela svete pokojnice. Neki su povadili instrumente iz svojih torbi i poĉeli duboko zarezivati u njenu koţu, jedni su joj otkrili i pregledavali prsa, drugi su pretraţivali trbušnu šupljinu; preostali su se bavili pretragama svih, pa i najmanjih otvora kroz koje bi se moglo uliti sredstvo za konzerviranje. Svaki djelić njenog nevinog tijela bijaše paţljivo pregledan. Unutrašnji organi, utroba i koţa bijahu nenaĉeti, ĉvrsti, vlaţni i elastiĉni. Tekućina koja je izbijala iz njenog tijela nije saĉuvala samo vanjštinu tijela, nego i svaki pojedini unutrašnji organ. Što su zasjekotine u tijelu bile dublje, jaĉe se osećao poseban miris.“1 Veoma su zanimljivi i primeri nekih drugih svetitelja Zapadne crkve, kao što su bili sveti Šarbel, sveta Katarina Bolonjska i sveti Pacifico San Severinski koji su bili pokopani bez kovĉega, ali se i pored toga njihova tela nisu ni poĉela da raspadaju. Svetoj Terezi Avilskoj potpuno je istrunula odeća ali je telo ostalo nenaĉeto. Telo svete Katarine Sijenske isto tako. Kada je 1933. godine ekshumirano telo sv. Katarine Laboure, ustanovljeno je da je 56 godina nakon njene sahrane masivni drveni sanduk poĉeo da truli ali da se na telu nisu mogli pronaći ni tragovi iste pojave. Mnogobrojni rimokatoliĉki svetitelji, ĉije su svete mošti oĉuvane neraspadljive, tokom ţivota su bili uĉesnici u još jednom neobjašnjivom fenomenu. Taj fenomen je „stigmatizacija“ tj. natprirodno pojavljivanje rana na rukama, nogama i rebrima iz kojih teĉe krv, a na istim mestima gde su i Hristu nanete povrede prilikom raspinjanja na krst. Kada je 217 godina nakon smrti sv. Katarine Sijenske (1597. god.) njeno telo izvaĊeno iz groba i paţljivo pregledano, njene noge i ruke su bile odseĉene i kasnije poštovane kao svete relikvije, iz razloga njihove neraspadnutosti i još uvek uoĉljivih „stigmi“ tj. „Hristovih rana“ koje je nosila još za ţivota. Što se tiĉe sv. Ozane Mantovske (umrle 1505. god.), ĉije se telo tri puta godišnje izlaţe pred posetioce katedrale u Mantovi, njene „stigme“ su i dan danas jasno uoĉljive, pa ĉak i više nego za vreme dok je bila ţiva. Što se mirotoĉivosti pak tiĉe, pored maloĉas pomenutih sv. Valpurge iz VIII veka, sv. Petra Koriškog iz XIV i sv. Aleksandra Svirskog iz XVI, spomenuću još i primer sv. Šarbela Makhlufa isposnika samostana sv. Marouna u Annayi u Libanu. Ovaj ĉovek je umro 1898. godine i sahranjen je bez kovĉega. Na njegovom grobu se sedmicama mogla da vidi neka neobiĉna igra svetlosti. Ĉetrdeset i pet dana nakon smrti pomenutog, opat samostana je naredio da se telo pokojnika izvadi iz zemlje. Iako su dugotrajne kiše pretvorile grob u obiĉnu kaljuţu, na lešu nisu bile uoĉljive nikakve promene. Telo su zatim oprali, obukli i poloţili u novi drveni kovĉeg, koji je postavljen na odar u samostanskoj kapeli. U to vreme je poĉelo da se dešava još jedno ĉudo. Iz pora njegove koţe poĉela je da teĉe uljasta teĉnost. Mirisala je na sveţu krv i tekla tako intenzivno da su morali da presvlaĉe telo pokojnika dva puta sedmiĉno. Svakom delu odeće koja je bila natopljena ovom teĉnošću poĉeli su da pripisuju lekovite moći. Telo sv. Šarbela je prolazilo kroz isti tretman sve do 1927. godine, kada je poloţeno u pocinkovani kovĉeg koji je stavljen unutar drvenog, i tako pred mnogim svedocima zazidan unutar samostana. Dvadeset i tri godine kasnije (1950. god.) hodoĉasnici su 1
Snaga i moć vjere, str. 11. Naglasak moj.
356
primetili da iz zida kaplje teĉnost pa su to prijavili crkvenim licima. Sanduk u kome je poĉivalo svetiteljevo telo je otvoren pred oĉima medicinskih struĉnjaka i crkvenih velikodostojnika. Pocinkovani kovĉeg je bio zarĊao, delovi odeće koji su bili natopljeni teĉnošću bili su kruti i saĉuvani a oni nenatopljeni su istruleli. Svetiteljevo telo je bilo potpuno oĉuvano. Od tog vremena, njegov kovĉeg se otvara dva puta godišnje. Ponekada se dešava da pokojnik leţi u osam santimetara dubokoj uljastoj teĉnosti koja se potom odliva i koristi za ĉudesna isceljenja od razliĉitih bolesti.1 Ono što bi svakako morali da priznamo jeste da se u religijskom svetu pojavljuju najrazliĉitija ĉudesa, koja pripadnike odreĊenih verskih pravaca uveravaju da je Bog upravo njima blagonaklon te da su upravo oni deo jedine i prave Boţije Crkve ili religije. Tako, oĉigledno je da će pripadnici Istoĉne ili pak Zapadne crkve biti uvereni da su baš njihove verske organizacije „jedine prave“ upravo iz razloga mnogobrojnih svetiteljskih ĉuda koja oni „u ime Boţije“ ĉine meĊu vernim narodom. Pravoslavni se, u isto vreme, neće mnogo obazirati na ĉudesa katoliĉkih svetitelja i obratno, bivajući uvereni upravo u bogonadahnutost svoje „vere“. To što se, u isto vreme, neraspadljive mošti „svetitelja“ mogu pronaći i u islamskom i budistiĉkom svetu, to će verovatno malo koga interesovati.2 Evo kako je mudri srpski prosvetitelj prokomentarisao i na svoj, racionalistiĉki naĉin, pokušao da objasni postojanje netruleţnih moštiju svetitelja. Iako se kao evanĊeoski hrišćanin ne mogu baš u potpunosti sloţiti sa time da su sva netruleţna tela zapravo prošla kroz postupak mumifikacije, kako to misli Dositej, a iz razloga kojeg ću pomenuti na samom kraju poglavlja, ipak smatram da je poslednja Dositejeva reĉenica iz narednog citata stoprocentno u skladu sa duhom biblijske nauke. Uistinu, ukoliko znamo da prvovekovni hrišćani, kao što smo dokazali, nisu verovali u ĉudotvorenje svetiteljskih moštiju niti pridavali paţnju telima pokojnih vernika, te pošto su tela apostola kao i drugih više nego posvećenih biblijskih liĉnosti istrulila, onda nema mesta verovanju da je Bog netruleţnim i ĉudotvornim naĉinio tela liĉnosti iz kasnijih vekova: „A da kako se njihova tela posvetiše i mirišu, - lasno će ko pomisliti. Evo kako: „Imjejaj uši slišati, da slišit!“ I današnji dan u egipetskim grobnicama nahode se balsamirata nerastljena telesa od tri hiljade godina; sva mirišu, i iz nekih materija masna teĉe, zejtinu podobna, i prekrasno miriše. Sada Inglezi takove mumije s hiljadami dukata kupuju, a u ono bedno vreme kad su hristjani poĉeli mošti za svete i ĉudotvorne poĉivati, sav je Egipet bio pod vlastiju carej greĉeskih, sve su mumije njihove bile, niti im je bila potreba kupovati. Mnoga su telesa i hristjani balsamirali, ali ona materija i majstorija s kojom su drevnjejši Egiptjani to ĉinili, poslednjim nije bila
1 2
Isto, str. 12. Najpoznatiji Ch’an (tj. Zen) patrijarh Hui Neng je umro 712. godine n. e. Sahranjen je u Kuo-en samostanu u pokrajini Kvantung. Nakon pada dinastije Sung 1276. godine, mongolske ĉete su otvorile njegov grob da bi proverile glasine o neraspadljivosti njegovog leša. Glasine su bile osnovane. Ni 564. godine nakon poglavareve smrti, telo nije na sebi imalo znake raspadanja, a organi poput srca i jetre bili su potpuno oĉuvani. Sa druge strane, u Nigeriji je 1980. god. došlo pobune pristalica jeretiĉkog muslimanskog pokreta kojeg je vodio samozvani prorok Muhamed Marva (Maitasin). Ovaj prorok je ubijen prilikom oruţanog sukoba sa ortodoksnim muslimanima. Nekoliko nedelja nakon što je njegov leš izvaĊen iz zemlje i poloţen na led u gradskoj mrtvaĉnici, gradom se munjevito pronela vest o neraspadljivosti prorokovog tela. Vidi u: Snaga i moć vjere, str. 14-15.
357
poznata. A pametnom hristjaninu ovo je dosta: kad su se ona ista telesa koja su za apostolska drţata bila, rastljela, što išteš, što pitaš dalje?“1
Poštovanje svetih relikvija Pored poštovanja svetih moštiju, u Pravoslavlju je izraţena i praksa poštovanja, poklonjenja i celivanja svetih relikvija. Evo kako protojerej Marinković definiše pojam svetih relikvija: „Relikvijama se nazivaju i mošti i predmeti koji su pripadali Boţjim ugodnicima za njihova ţivota i oni se njima sluţili. Blagodat Boţja koja je poĉivala na svetiteljima delovala je i deluje, kad je to Bogu ugodno i celishodno, i kroz relikvije svetiteljske.“2 Prema pravoslavnima, postojanje svetih relikvija i njihova ĉudotvornost potvrĊena je i u Novom zavetu. Prvom ĉudotvornom relikvijom se smatra haljina koju je na sebi nosio Gospod Isus Hristos.3 Dodirnuvši Isusovu haljinu, bila je isceljena ţena koja je 12 godina bolovala od teĉenja krvi i kojoj lekari nisu mogli pomoći (Mk. 5:25-34). Za ovu haljinu se još govori da je saĉuvana do današnjega dana i da se nalazi u nemaĉkom gradu Triru, a da ju je prvobitno pronašla majka cara Konstantina carica Jelena i predala ovoj crkvi na ĉuvanje. I do današnjega dana ova haljina ĉini mnogobrojna ĉudesa i isceljenja bolesnih hodoĉasnika koji joj dolaze na poklonjenje. Svetim ĉudotvornim relikvijama se smatraju i delovi odeće koju su na sebi nosili sveti apostoli. Evo kako o tome Marinković izveštava: „Blagodatna sila Boţja delovala je i kroz odeću svetih apostola. „Bog ĉinjaše ne mala ĉudesa rukama Pavlovim. Tako da su i ĉalme i ubrušćiće znojave od tela njegova nosili na bolesnike, i oni se isceljivahu od bolesti, i duhovi zli izlaţahu iz njih“, svedoĉi sveti evanĊelist Luka, pratilac svetog apostola Pavla i oĉevidac svega ovoga (Dela apostolska 19, 11-12).“4 Dakle, prema teologiji Istoĉne crkve, biblijski spisi ne samo da potvrĊuju da su svete i ĉudotvorne relikvije postojale još u apostolsko vreme, već i to da su neke od njih saĉuvane do današnjih dana, te da sa istom onom silom leĉe sve kojima je pomoć potrebna. Naravno, svetim i ĉudotvornim relikvijama se smatraju i poštuju i mošti kao i predmeti koji su pripadali mnogobrojnim svetiteljima iz kasnije istorije, a koji su, toboţe, za ţivota takoĊe bili ĉudotvorci. No, pre nego što nešto više kaţem o relikvijama koje su bile vekovima poštovane u Istoĉnom i Zapadnom hrišćanstvu, ţelim da se ukratko osvrnem na maloĉas navedene primere. Najpre nekoliko reĉi o Hristovoj ĉudotvornoj haljini. Kao što je poznato svakom paţljivom ĉitaocu Novoga zaveta, sluĉaj isceljenja posredstvom Isusove haljine zapisan u ev. po Marku 5. poglavlju (i uporednim tekstovima u ev. po Mateju 9. gl. i ev. po Luki 8. gl.) jeste jedinstven primer ovakvog isceljenja bolesnika u Bibliji. Evo kako glasi tekst koji opisuje ovo isceljenje: „I neka ţena koja je bolovala od teĉenja krvi dvanaest godina, mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala, a ništa se nije spomogla, nego joj još gore bilo, ĉuvši o Isusu, doĊe izmeĊu naroda s leĊa i dotaĉe njegovu haljinu; jer govoraše: Dositej Obradović, Sabrana dela, str. 657-658. Naglasak moj. Najbolji vaspitaĉ, str. 127. 3 Na istom mestu. 4 Isto. 1
2
358
ako samo dotaknem njegove haljine, biću spasena. I odmah presahnu izvor njene krvi, te oseti u telu da je izleĉena od svoje muke. A Isus osetivši odmah u sebi da sila izaĊe iz njega, okrenu se u narodu i reĉe: ko mi dotaĉe haljine? Uĉenici pak njegovi rekoše: gledaš narod kako te tiska i govoriš; ko me dotaĉe? I obaziraše se da vidi onu koja to uĉini. A ţena znajući šta joj se dogodilo, doĊe sa strahom i trepetom, te pade pred njim i reĉe mu svu istinu. A on joj reĉe: kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.“1 Kao što je oĉigledno iz navedenog teksta, bolesna i namuĉena ţena je posedovala veliku veru u to da Gospod Isus moţe da je isceli od njene telesne muke. Poput rimskog kapetana, koji je poslao prijatelje da Isusa zamole za isceljenje njegovog sluge, jer sebe nije smatrao dostojnim da Gospod uĊe pod njegov krov, ispoljavajući tako veru da je samo jedna Isusova reĉ dovoljna da bi se dogodilo ĉudo, i ova ţena je smatrala da će biti dovoljno da samo dotakne njegove haljine. Poput Rimljanina, dakle, koji se nije osećao dostojnim da sa Gospodom liĉno razgovara, ispoljivši time veru koju Isus nije našao ni u ĉitavom Izrailju, krvotoĉiva ţena nije ţelela da Hrista svojim obraćanjem ometa u putu kojim se zaputio, smatrajući da će i samo doticanje njegove haljine biti sasvim dovoljno. Sveti tekst beleţi da su tom prilikom mnogi ljudi bili oko Isusa te da su ga gurkali i dodirivali, ali nijedan od njih to nije ĉinio verom u svoje osloboĊenje od bolesti. Dokazujući da od Njega ništa ne moţe proći sakriveno, Gospod se obazreo i pogledom traţio osobu koja ga je verom dotakla. Veoma je vaţno da primetimo da tekst kazuje da je isceliteljska sila izašla iz njega, tj. iz Isusa Hrista a ne iz njegove haljine, kao da bi ona, sama po sebi, bila ĉudotvorna. Da do tada nije bilo poznato (kao i od tada) da je Gospodnja haljina ĉudotvorna, dokazuje i ĉinjenica da niko ni pre ni posle toga dogaĊaja nije obraćao paţnju na Isusovu haljinu kao takvu. Da je ova haljina zadrţala bilo kakve isceliteljske sposobnosti, te da je to u prvovekovnoj Crkvi bilo priznato, onda apostoli ne bi ni dozvolili da se ona zagubi već da odmah nakon Gospodnjeg vaznesenja postane predmet poštovanja i isceljenja mnogih bolesnika. Zaĉudo, ova haljina je „pronaĊena“ tek u vreme kada su se mnoga sujeverja i paganštine poĉele da uvode meĊu crkvene obiĉaje, dakle za vreme i posle cara Konstantina. Što se pak Pavlovih ubrusa za znoj i kecelja sa njegovog tela tiĉe, i isceljivanja bolesnika i izgonjenja zlih duhova njihovim posredstvom, i tu je stvar više nego jasna. Bog je u vreme prvobitnog širenja hrišćanstva, u apostolsko vreme, ĉinio ĉudesa na razliĉite naĉine, potvrĊujući da su upravo oni ljudi koji ih ĉine pronosioci istinite boţanske poruke o veĉnom ţivotu. Pre ĉudotvorenja od strane Pavlovih ubrusa, mnogi bolesnici su bili isceljivani i preko Petrove senke koja bi na njih pala prilikom njegovog prolaska. MeĊutim, i pored velikih ĉuda koje su ĉinili apostoli Hristovom silom na razliĉite naĉine, dešavalo se da su neki bliski prijatelji apostola a i sami uĉenici Hristovi, bili veoma bolesni te da ih apostoli ili nisu mogli ili nisu ni pokušali da iscele. Neki od primera su Epafrodit, koji je bio bolestan toliko da mu je i ţivot bio u opasnosti, kao i primer Trofima kojeg je Pavle bolesnog (neisceljenog) ostavio u Militu.2 Da su ovim bolesnicima mogle da pomognu Pavlove „svete relikvije“, pomenuti bolesnici bi sasvim sigurno bili isceljeni jer apostol ne bi dozvolio da njegovi bliski prijatelji i saradnici pate. Za razliku od masovnih isceljenja do tada neverujućih
1 2
Ev. po Marku 5:25-34. Naglasak moj. Vidi u: Posl. Filipljanima 2:25-30 i 2. posl. Timoteju 4:20.
359
ljudi od strane Hrista i apostola (opisanih u evanĊeljima i Delima apostolskim), koja su bila privremena i sluţila za potvrdu boţanske sile koja je delovala u toj novoj verskoj grupi sledbenika Isusa iz Nazareta, Biblija preporuĉuje sasvim drugaĉiji put za isceljivanje i izleĉenje bolesnih hrišćana. Jakov u svojoj poslanici kazuje ovako: „Boluje li ko meĊu vama? Neka dozove crkvene starešine, pa neka se pomole nad njim i pomaţu ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vere spašće bolesnika, i Gospod će ga podići; ako je i uĉinio grehe, biće mu oprošteno.“1 Dakle, Jakov nije preporuĉio da bolesni hrišćani idu na hodoĉašća i vrše poklonjenje pred ĉudotvornim moštima i relikvijama apostola i svetitelja da bi ozdravili, niti pak da zovu neke ţive iscelitelje i ĉudotvorce, već da se obrate svojim crkvenim starešinama! Ove starešine se, kako sam to objasnio u poglavlju o svetim tajnama, mole nad bolesnikom i pomazuju ga uljem, a Bog ga onda, po svojoj volji, ozdravljuje kao odgovor na njihove molitve. Apostol Jakov ovako upućuje i savetuje hrišćane: „Molite se Bogu da budete isceljeni. Mnogo moţe delotvorna molitva pravednika.“2 Što se tiĉe, pak, relikvija koje su u prošlosti (a i dan danas) bile poštovane u okviru tradicionalnog hrišćanstva Istoka i Zapada, bilo bi dobro da iznesemo neke ĉinjenice koje će nas još jedanput uveriti u svu pogrešnost takve prakse. Evo kako nas o pronalaţenju i poštovanju jedne od najznaĉajnijih relikvija - krsta na kome je stradao Isus Hristos, kao i nekim drugim, izveštava crkveni istoriĉar Jevsevije Popović: „Prvi povod za to beše krst, na kome je Hristos stradao, i za koji se općenito drţalo, da se nalazi u Jerusalimu. Od sredine IV. stoleća amo imamo vesti o nalasku Krsta. Naime pre svega Kiril Jerusalimski 348. svedoĉi u svojim katihezama, da se Krst nalazi u Jerusalimu, i o tome da se mali delovi istoga razdaju po celom svetu, zatim u svom pismu caru Konstanciju 351., u avtentiĉnost kojega neki noviji meĊutim sumnjaju, svedoĉi, da je Krst naĊen za vreme cara Konstantina; dalje 395. Amvrosije, i posle njega mnogi drugi, priĉaju da je 326. Jelena mati Konstantina Velikog na Golgoti dala iskopavati i traţiti krst Hristov, i da su tom prilikom našli tri krsta; krst Spasiteljev su odmah raspoznali od druga dva krsta pomoću ĉudesa, koja se na njemu desiše, i carica Jelena ga je podelila na dva dela; jednu polu je smestila u crkvi uskrsa, koju je njen sin podigao u Jerusalimu, a drugu polu je poslala svome sinu, koji ju je smestio u svojoj statui u Carigradu. Krst koji se ĉuva u Jerusalimu beše predmet općeg poštovanja i mnogi poboţni hrišćanski posetioci Jerusalima lomljahu deliće od njega, otuda silni delići od krsta Hristova po celom Hrišćanskom svetu. Poboţno traţenje, ĉuvanje i poštovanje Krsta u Jerusalimu, pobudilo je druge da traţe odeće Gospodnje, odeće Njegove matere, apostola, muĉenika i svetitelja, da traţe predmete, kojima su muĉenika muĉili i t.d., i verovalo se, da takve predmete i nalaze. Tako uz kosti apostola, muĉenika i svetitelja doĊoše i drugi predmeti, koje su kao njihove relikvije ĉuvali u crkvama i privatnim kućama i poštovali ih kao i kosti. Ali budući da su se pri tom ĉesto dešavale prevare, to su crkveni nastojatelji ta varanja osuĊivali, a drţavni i crkveni zakoni ograniĉavali. Kao što se priĉa o Krstu, tako se priĉahu ĉudesa i o drugim svetiteljskim relikvijama; ali ipak u drugom perijodu još ne sretamo neke kasnije spominjane ĉudotvorne sile relikvija, tako n. pr. u drugom
1 2
Poslanica Jakovljeva 5:14-15. Naglasak moj. Jakovljeva 5:16b.
360
perijodu se na Istoku ne govori o teĉenju mirisavog ulja, mira (...) iz tela solunskog prokonzula i muĉenika Dioklecijanova vremena Dimitrija, a na Zapadu o tom, da krv juţnoitalskog episkopa i muĉenika Januarija iz vremena istog gonjenja, koja se ĉuva u dve staklene boce osušena, odmah postane teĉnom, ĉim se koja boca donese u blizinu njegove glave, što se po kasnijim vestima dešava.“1 Ţeleo bih da ukratko razmotrimo ovaj veoma vaţan izveštaj o dogaĊajima iz davne prošlosti. Iako nam evanĊelja ne daju ni najmanjeg povoda da verujemo da je bilo ko meĊu apostolima u vreme Hristovog skidanja sa krsta i malo obraćao paţnju na tu napravu za muĉenje i ubijanje, niti nam pak kazuju da su sva tri krsta bilo gde zakopana a pogotovo ne na Golgoti, kroz istoriju su se o njima isprela najrazliĉitija verovanja. Naime, pripoveda se (i to ne na osnovu baš suviše poverljivih izvora; na taj zakljuĉak nas navodi Jevsevije kada kaţe da u autentiĉnost izvora neki noviji istoriĉari sumnjaju) da je krst na kome je Hristos bio raspet pronašla carica Jelena na Golgoti, sa još dva druga krsta koja su pripadala dvojici razbojnika. Prema podacima koje iznosi Ralph Woodrow navodeći delo „Encyclopedia of Religions“, iako je poseta carice Jelene Jerusalimu 326. god. verovatno istorijski taĉna, vesti o njenom pronalaţenju krstova nije se pojavila pre 440. godine nove ere, što će reći, 114. godina kasnije. Isti autor, navodeći delo „Fausset’s Bible Encyclopedia“ kazuje da su jevrejski zakoni, koji su vaţili u vreme Isusa Hrista, nalagali da svi krstovi, na kojima se izvršilo raspinjanje, budu uništeni spaljivanjem.2 Ukoliko su ove informacije taĉne, onda svakako nije istina da su ovi krstovi mogli biti pronaĊeni tri stotine godina nakon Isusovog raspeća, iz prostog razloga njihovog pretvaranja u pepeo i dim davno pre toga. Sa druge strane, verovatnoća da se naĊu baš krstovi Hrista i razbojnika, pa makar oni bili i saĉuvani do vremena Konstantina, je izuzetno mala. To iz razloga što su raspinjanja politiĉkih protivnika Rima i razliĉitih razbojnika u to vreme u Judeji bila uobiĉajena, gotovo svakodnevna pojava. Sasvim je sigurno da je brdo Golgota bilo izabrano mesto za raspinjanje, na kome su pre Hrista a i posle njega, na krstovima razliĉitog oblika i dimenzija stradale na stotine ljudi. Posebno masovno raspinjanje ne samo na Golgoti već posvuda oko Jerusalima na hiljadama krstova desilo se ĉetrdesetak godina nakon Isusovog raspeća, tokom u istoriji poznatog „Judejskog rata“ i opsade Jerusalima od strane rimske vojske. Evo šta je o tom masovnom raspinjanju izgladnelih begunaca iz opkoljenog Jerusalima zapisao poznati rimski istoriĉar jevrejskog porekla Josif Flavije: „I kada su bili uhvaćeni, po nuţdi su se branili iz straha od smrti, a posle borbe ĉinilo im se da je kasno da mole za milost. Biĉevani, morali su još pre smrti da pretrpe svemoguće muke, pa su zatim pribijani na krst nasuprot zidu. Premda je Tito saţaljevao te nesretnike, jer je svakodnevno bilo zarobljavano oko 500, a kadgod i više, ipak je smatrao da je opasno da ove silom savladane Judejce pusti da slobodno odu, a ako su ih hteli ĉuvati, moglo se dogoditi da oni postanu straţari svojih straţara. No najviše što je rukovodilo njega da dozvoli razapinjanje, bila je nada da će taj pogled pokrenuti opsednute na popuštanje, jer su istu kaznu i oni imali da oĉekuju ako se ne predaju. U svom ogorĉenju i mrţnji vojnici su prikivali na krst, za sprdnju, svakoga u
1 2
Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 654-655. Naglasak moj. Woodrow, Babilonska misterijska religija, str. 57.
361
drugom poloţaju, a kako ih je mnogo bilo, ubrzo, već, nije bilo mesta za krstove, niti krstova za tela.“1 Kada dakle znamo da su oko Jerusalima izvršena mnogobrojna raspinjanja i pre a pogotovo posle Hristovog vremena, te da su 70. god. n. e. sva raspoloţiva stabla drveća bila upotrebljena za pravljenje krstova koji su kao šuma okruţivali grad, onda nam se ĉini posve neverovatnim da se meĊu tolikim krstovima pronaĊu baš oni na kojima su bili raspeti Isus i razbojnici. Dalje se u legendama o pronalaţenju Hristovog krsta kazuje da je deo krsta koji je na sebi imao zakucane eksere (klinove) kojima su bile probodene Hristove ruke, poslat caru Konstantinu, koji je jedan klin priĉvrstio za svoj šlem a drugi za uzde svoga konja. To je uĉinjeno, kako su mnogi „sveti oci“ protumaĉili a prenela nam Katoliĉka enciklopedija, zbog toga da bi se ispunilo Pismo koje je proreklo u knjizi proroka Zaharije 14:20: „U taj će dan biti na zvoncima konjskim: svetinja Gospodu.“2 A što se tiĉe srednjevekovne prakse, koju nam je Jevsevije Popović takoĊe preneo, a to je da su se komadići Hristovog krsta raznosili širom sveta zbog poštovanja i poklonjenja njima od strane vernika, mogli bismo da i o njoj kaţemo nekoliko reĉi. Naime, broj ovih manjih ili većih delića „pravog Isusovog krsta“ se toliko bio namnoţio po ĉitavom svetu tokom srednjeg veka da je francuski reformator Ţan Kalvin jednom prilikom rekao da, kada bi se svi oni sakupili na jedno mesto, mogli bi da formiraju dobar brodski tovar. To je svakako trebalo da znaĉi da je najveći deo tih komada drveta bio laţno predstavljan i pogrešno smatran za deliće Hristovog krsta! Da bi objasnio postojanje ove velike koliĉine drvenastog materijala otkinutog od pomenutog „pravog krsta“, sveti Paulin (Pavle) je ovu pojavu objašnjavao „reintegracijom krsta“. Drugim reĉima, ma koliko se komadića od njega lomilo, originalni Hristov krst se nikada nije smanjivao u svojoj veliĉini.3 Šta Sveto pismo kaţe o ovakvom poštovanju komadića drvenog krsta na kome je Hristos bio raspet (i pored toga što smo ustanovili da je pripovest o pronalaţenju tog krsta najverovatnije legendarna tj. neistinita)? Da li bi Gospodu odista bilo ugodno da se njegovi vernici klanjaju pred „Krstom“ i celivaju ga svojim usnama, pa makar on bio uistinu pronaĊen? Boţija Reĉ nam daje više nego jasan odgovor na ovo pitanje. Drveni krst na kome je Hristos bio raspet (a njegov taĉan oblik nam nije poznat) posluţio je svojoj svrsi na dan Gospodnje smrti na Golgoti. Posle tog veliĉanstvenog dogaĊaja iskupljenja greha ĉoveĉanstva pred Bogom Ocem, gruba drvena naprava koja je tom cilju posluţila – trebala je da bude zaboravljena. Iako apostoli u svojim poslanicama na više mesta spominju Hristov krst4, on u njihovim mislima ni na jednom mestu ne predstavlja predmet kojem bi trebalo davati bilo kakvo poštovanje. Hristov krst u novozavetnim poslanicama predstavlja sliku više nego bolne, sramne i poniţavajuće smrti kojoj je Gospod bio podvrgnut radi spasenja grešnika. Misli i pouke apostola upućene vernicima su uvek bile usmerene samo i jedino na Isusa Hrista
Josif Flavije, Judejski rat, Prosveta, Beograd 1967. god. str. 412-413. Naglasak moj. Vidi kod: Woodrow, str. 57. Ovakvo tumaĉenje pomenutog stiha naravno nema nikakve veze sa ekserima sa Hristovog krsta niti pak sa pomenutim carem, kao što je to iz ĉitavog konteksta knjige sasvim oĉigledno. 3 Navedeno delo, str. 59. 4 1. Kor. 1:17-18; Gal. 5:11; 6:12, 14; Ef. 2:16; Fil. 2:8; 3:18; Kol. 1:20; 2:14; Jevr. 12:2; 1. Petr. 2:24. 1
2
362
Spasitelja, a ne na komad drveta. Da apostoli nisu odavali nikakvo poštovanje krstu na kome je Hristos bio raspet svedoĉi i ĉinjenica da nikada na takvo poštovanje nisu upućivali ni svoje uĉenike, te da su ponekada, u svojim propovedima govorili, jednostavno, da je Isus bio raspet „na drvetu“: „I kad su svršili sve što je napisano za njega, skinuše ga sa drveta i metnuše u grob.“ (Dela ap. 13:29. Naglasak moj.); „On je na svom telu poneo naše grehe na drvo, da se oprostimo grehova i da ţivimo za pravednost; njegovim ranama ste isceljeni.“ (1. Petrova 2:24. Naglasak moj.). U Starom zavetu je postojala jedna vrlo dobra slika Hristovog krsta, kao i samog Isusa koji spasava sve koji na Njega kao Spasitelja pogledaju verom. Evo šta je o ovoj slici krsta (i sebe samog) rekao Gospod Isus Hristos: „I kao što Mojsije podiţe zmiju u pustinji, tako treba da se podigne Sin ĉoveĉji, da svaki – ko veruje – ima u njemu ţivot veĉni.“ (Ev. po Jovanu 3:14-15). Dakle, kao što je Mojsije podigao zmiju u pustinji, tako je trebao da bude podignut i Isus, da bi svi koji u njega veruju stekli oproštenje greha i veĉni ţivot. O kakvom se podizanju zmije zapravo radi? Evo šta je o pozadini ovoga dogaĊaja zapisano u Starom zavetu: „I vikaše narod na Boga i na Mojsija: zašto nas izvedoste iz Misira da izginemo u ovoj pustinji? Jer nema ni hljeba ni vode, a ovaj se nikaki hljeb već ogadio duši našoj. A Gospod pusti na narod zmije vatrene, koje ih ujedahu, te pomrije mnogo naroda u Izrailju. Tada doĊe narod k Mojsiju i rekoše: zgriješismo što vikasmo na Gospoda i na tebe; moli Boga neka ukloni zmije od nas. I Mojsije se pomoli za narod. I Gospod reĉe Mojsiju: naĉini zmiju vatrenu, i metni je na motku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa će ozdraviti. I naĉini Mojsije zmiju od mjedi, i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pogleda u zmiju od mjedi, i ozdravi.“1 Ovaj starozavetni dogaĊaj je bio predivna slika spasenja od veĉne pogibije kao i oproštenja greha koje zadobija svaka osoba koja se verom, bez ikakvih svojih zasluga i dobrih dela, pouzda u delo Onoga koji je bio raspet na Golgoti. Izrailjci, ĉijim je venama tekao zmijski otrov, nisu imali vremena da uĉine bilo kakvo dobro delo da bi bili spaseni. Jednostavnim Boţijim rešenjem, pogledom na zmiju koju je Mojsije napravio od bakra i stavio na vrh štapa, svaki ujedeni bi bio smesta isceljen a zmijski otrov bi bio neutralisan. MeĊutim, iako je pomenuta bakarna zmija posluţila svojoj svrsi u pustinji, jednom za svagda, Izrailjci su je ipak saĉuvali. Nekoliko stotina godina nakon Mojsijevog vremena, posle smrti cara Solomona i svog duhovnog posrnuća, od nje su naĉinili idola kome su se klanjali i kadili dimom od tamjana. Judejski car Jezekija je, nakon što je stupio na presto, uništio pomenutu zmiju i prekinuo idolopoklonstvo koje se pred njom vršilo: „A treće godine carevanja Osije sina Ilina nad Izrailjem zacari se Jezekija sin Ahazov nad Judom. Bijaše mu dvadeset i pet godina kad poĉe carovati, i carova dvadeset i devet godina u Jerusalimu. Materi mu bješe ime Avija, kći Zaharijina. I ĉinjaše što je pravo pred Gospodom sasvijem kao što je ĉinio David otac njegov. On obori visine, i izlomi likove i isjeĉe lugove, i razbi zmiju od mjedi, koju bješe naĉinio Mojsije, jer joj do tada kaĊahu sinovi Izrailjevi; i prozva je Neustan (tj. ‘Neĉisto’; prim. I. S.).“2
1 2
4. Mojsijeva 21:5-9. Naglasak moj. 2. Carevima 18:1-4. Naglasak moj.
363
Kao što moţemo da uoĉimo, štap i bakarna zmija koji su u jevrejskoj prošlosti odigrali tako vaţnu ulogu spasenja naroda od sigurne smrti, i bili napravljeni po Boţijem izriĉitom nareĊenju, kada su izvršili svoju funkciju postali su nepotrebni. Šta više, njihovo ĉuvanje u narodu je rezultovalo krajnje negativnim posledicama, jer su poĉeli da budu smatrani nekom vrstom „svetih relikvija“ kojima su ukazivali poštovanje koje je bilo suprotno Boţijoj volji. Potpuno je isti sluĉaj i sa drvenim krstom na kome je bio raspet Gospod Isus Hristos. Krst je u potpunosti posluţio svrsi kojoj je bio namenjen. Na njemu je stradao Onaj koji je na sebe uzeo sve grehe sveta. I dan danas, svaki pojedinac koji verom pogleda u Njega prima oproštenje greha i veĉni ţivot. Sudeći prema izveštaju iz maloĉas navedenog teksta (kao i ponašanju apostola i drugih uĉenika u Novom zavetu koji drvenoj napravi sa koje je skinuto mrtvo Isusovo telo nisu pridavali nikakav znaĉaj), krstu na kojem je bio raspet naš Gospod pa makar bio on i zaista pronaĊen, ne bi trebalo iskazivati apsolutno nikakvo poštovanje. Ono ĉemu bi on mogao da posluţi jeste u svrhu ogreva tokom zime nekoj siromašnoj porodici ili u najboljem sluĉaju kao nekakav muzejski eksponat (iako bi i tada postojala opasnost od iskazivanja nebiblijskog poštovanja od strane posetilaca). Ţeleo bih da ukratko razmotrimo i ostale podatke o poštovanju relikvija koje nam je preneo Jevsevije Popović, kao i neke druge koje se tiĉu poštovanja istih u Istoĉnoj i Zapadnoj crkvi. Jevsevije nas je, naime, izvestio o tome da su tek nakon toboţnjeg nalaţenja „pravog Isusovog krsta“ (u IV veku) mnogi bili ohrabreni da traţe i druge relikvije, poput Isusovih i Bogorodiĉinih haljina, predmeta koji su pripadali apostolima itd. Pošto su, po mišljenju mnogih, takve relikvije i bile nalaţene (iako je mnogo verovatnije, kako ćemo uvideti nešto kasnije, da se u svim tim sluĉajevima radilo o prevarama – kao što i sam Jevsevije priznaje da ih je dosta bilo), one su smeštane u crkve i privatne domove radi odavanja poĉasti. Budući da smo ranije uvideli da su svete mošti i relikvije bile iskopavane i iz nepoznatih grobova, jer su, po reĉima Dositejevim, „u to bedno vreme“ ljudi mnogo što-šta što im je bilo nepoznato proglašavali svetim, verovatno se dešavalo da su bile iskopavane i kosti hrišćanskih muĉitelja iz ranijih vekova ili pak paganskih sveštenika i idolopoklonika, ali to nimalo nije smetalo da se i one naĊu meĊu svetaĉkim i kao takve poštuju. Jevsevije takoĊe iznosi veoma vaţne informacije o tome da su pojedine skaske o ĉudotvornosti i mirotoĉivosti svetaĉkih moštiju nastale tek nakon „drugog perijoda“ tj. sa poĉetkom VII veka pa na dalje, i da nisu bile prisutne u verovanju hrišćana u ranijem periodu. Najverovatnije je da se ovde radilo o namernom izmišljanju i pripisivanju ĉudotvornosti moštima svetaca koje uopšte nisu postojale. No, da su ovakva ĉudesa i bila realnost u pomenutom periodu od VII veka pa na dalje, ne postoje nikakvi dokazi da bi ona dolazila od Boga (kako se to u Istoĉnoj i Zapadnoj crkvi veruje i nauĉava), te da se Gospod „dosetio“ da ih ĉini tek nakon što su prošla stoleća od Njegovog ustanovljenja hrišćanstva. Što se tiĉe nekih drugih relikvija koje se već vekovima poštuju u krilu Zapadne crkve (a neke i u okviru Istoĉne), i samo njihovo pominjanje nas moţe još više uveriti u svu neispravnost njihovog poštovanja. Naime, tokom srednjeg veka (da li treba da napomenem da je to bio mraĉni srednji vek?) su se meĊu svetim relikvijama našle i sledeće stvari: - Hristova trnova kruna, za koju je nekoliko crkava tvrdilo da je poseduje; 364
- Posude u kojima se nalazila voda koju je Isus u Kani galilejskoj pretvorio u vino; - Vino koje je poticalo sa svadbe u Kani galilejskoj; - Komad peĉene ribe koju je Petar ponudio Isusu; - Jasle u koje je Isus poloţen nakon svog roĊenja – koje su svake godine pred Boţić bile izloţene u crkvi svete Marije Velike u Rimu; - Isusova deĉija odeća – za koju je nekoliko crkava tvrdilo da je poseduje; - Oltar na koji je bio poloţen Isus tokom prinošenja u jerusalimskom hramu prilikom obrezanja – bio je prikazivan u crkvi Svetog Jakova u Rimu; - Isusov „sveti prepucijum“ (koţica sa muškog polnog uda koja biva odseĉena prilikom obrezanja) za koju su monasi iz Charouxa, koji su je posedovali, tvrdili da kao znak autentiĉnosti ispušta kapi krvi; - Marijina „sveta posteljica“ (koja je obavijala Isusa dok je bio u majĉinoj utrobi), za koju je nekoliko crkava tvrdilo da je poseduje (crkva iz Coulombsa u Francuskoj, crkva svetog Ivana u Rimu i crkva svetog Puja u Velaju. 1 Ostale relikvije su podrazumevale: tesarski alat Isusovog pooĉima Josifa, kosti magarca na kome je Isus ujahao u Jerusalim, sveti Gral (ĉaša iz koje je Isus pio na poslednjoj veĉeri), Judin prazan novĉanik, Pilatov umivaonik, purpurni Isusov ogrtaĉ u koji je bio obuĉen dok su mu se rimski vojnici rugali, sunĊer kojim su ga pojili sirćetom dok je visio na krstu, klinove kojim je bio pribijen na krst, pramenove kose presvete Bogorodice (neki su bili plave boje, neki smeĊi, neki crveni a oni ĉetvrti crni), delovi njene haljine, venĉani prsten, papuĉe, ogrtaĉ, pa ĉak i boĉicu za mleko iz koje je Isus pio (?!?).2 Da je i meĊu pravoslavnima bilo poznato poštovanje nekih od ovih relikvija a i danas delimiĉno postoji, pomenuću još jednu od Dositejevih izjava: „Mi se smejemo onima koji su negda magarcu, na kom je Hristos jahao, praznik praznovali, a sami se sebi ne smejemo verige3 praznujući. (...) A ako ćemo po duši pravo suditi, kad ne pristoji Hristovo magare praznovati, mnogo manje – apostola Petra verige“.4 U rimokatoliĉkoj crkvi se takoĊe veruje da je kuća u kojoj je ţivela devica Marija u Nazaretu, prenešena na anĊeoskim rukama u italijanski grad Loreto. Naime, ova kuća, ĉije su dimenzije 10 x 4 metra, a u kojoj danas postoji oltar device Marije i njenog
Bilo bi zanimljivo istaći ĉinjenicu da se i u Crnoj Gori ĉuva i poštuje kao najveća svetinja ruka Jovana Krstitelja, kojom je on krstio Isusa Hrista na reci Jordanu. Ipak postoji i jedan problem. Naime, u svetu postoji oko 300 razliĉitih lokacija (crkava i manastira) koje tvrde da poseduju tu istu, „originalnu“ ruku ovog svetitelja. Oĉigledno je, dakle, da je najmanje 299 ruku falsifikovano (a to je najverovatnije sluĉaj i sa onom 300-tom). MeĊu svim ovim „originalnim“ rukama Jovana Krstitelja najverovatnije ima i onih kojima su krvnici kroz vekove odsecali glave hrišćanima. Ipak, pravoslavnima i rimokatolicima ne smeta da se njima klanjaju i da ih poštuju – što samo dokazuje visok nivo sujeverja koji je meĊu njima prisutan. (Podatke o ovome što sam napred izneo, naveo sam po sećanju iz televizijske emisije u kojoj je novinarka Mira Adanja – Polak razgovarala sa mitropolitom Crnogorsko-primorskim Amfilohijem Radovićem sredinom ‘90-tih godina XX veka). 2 Vidi kod: Woodrow str. 59-60. 3 Verige apostola Petra su lanci kojima je bio okovan u tamnici u Jerusalimu, u koju ga je strpao kralj Irod Antipa, oko 44. god. posle Hrista, a iz koje je izbavljen ĉudesnom anĊeoskom intervencijom. Vidi u: Dela apostolska 12. poglavlje. 4 D. Obradović, Izabrani spisi, str. 127. Naglasak moj. 1
365
boţanskog deteta, poštuje se kao mesto u kome je roĊena „najsvetija Marija, Majka Boţija, ovde ju je pozdravio anĊeo i tu je vjeĉna rijeĉ postala tijelo.“1 AnĊeli su ovu kuću najpre, kao da nisu znali gde će sa njome, preneli u grad Tersato (Trst) u Iliriji godine 1291. za vreme pontifikata pape Nikole IV. Tri godine kasnije, pod pontifikatom Bonifacija VIII premeštena je od strane anĊela u neku šumu, gde je tri puta godišnje menjala lokaciju, sve dok nije zauzela stalnu poziciju u mestu Loretu. Više od 47 papa je iskazalo svoju poĉast tom hodoĉastilištu, a nebrojene bule i pisma su nepokolebljivo potvrdile istovetnost „Santa casa di Loreto“ sa svetom Marijinom kućom iz Nazareta.2 U jednoj španskoj katedrali je bilo izloţeno i pero koje je anĊeo Gavrilo navodno bio izgubio za vreme posete devici Mariji u Nazaretu. Ipak, kasnija ispitivanja su dokazala da se ovde radilo samo o lepom nojevom peru. Za mnoge kosti koje su godinama poštovane kao kosti muĉenika i svetaca dokazalo se da su zapravo bile kosti ţivotinja. Sredinom osmog veka nove ere u (u to vreme pravoslavni) Rim stizale su nepregledne kolone kola sa velikom koliĉinom lobanja i kostura, koje su kasnije sortirane i koje su pape prodavale kao relikvije. Grobovi su bili pljaĉkani tokom noći, a grobnice u crkvama su ĉuvali naoruţani straţari. Istoriĉar Gregorovije je rekao da je u to vreme Rim liĉio na neko plesnjivo groblje u kojem su zavijale hijene i tukle se iskopavajući mrtva telesa. Kada je papa Bonifacije IV oko 609. god. posle Hrista pretvorio Panteon u hrišćansku crkvu, on je 28 kola punih kostiju sa grobalja i katakombi preneo i smestio ih u bazen ispod velikog crkvenog oltara. Kao što smo saznali od Jevsevija Popovića, a o tome nam govori i Ralph Woodrow, u srednjem veku se ni jedna crkva nije mogla da osveti bez prisustva svetih moštiju i relikvija, što je posebno zapoveĊeno i na drugom po redu sveopštem crkvenom saboru koji je odrţan u Nikeji 787. godine (koji je poznatiji kao VII Vaseljenski sabor).3 Da su u Srbiji Dositejevog vremena, kao i u srednjem veku, postojale mnoge zloupotrebe ionako nebiblijskog poštovanja svetih relikvija, kazuje nam i sledeći tekst ovog mudrog prosvetitelja u kojem je naveo reĉi svoga prijatelja Grka kojeg je prozvao Zilotije (revnitelj). Evo šta je reĉeno o delovanju pravoslavnih monaha u to vreme, a koje se ni malo nije razlikovalo od prethodno navedenih primera iz ranije prošlosti crkve na Zapadu: „Nije to sve. Nose i kojekakva parĉeta starih haljina, pa kaţu ili da su od bogorodiĉine haljine ili kog drugog sveca. Nose i parĉetca gvoţĊa, uveravajući da su od apostola Petra veriga ili od Hristovih eksera. Nose i kojekakvo trnje, ako bi od Hristova venca bilo. Što ćeš više, nose grudve crne zemlje, izdajući i zaklinjući se da su pomešane s krvlju toga i onoga muĉenika. Judeji nam se smeju i rugaju i vele da smo gori od starih idolopoklonika, jer oni nisu se klanjali kostima, krpama, grudvama, gvoţĊu i trnju. A Turci ne ostaju samo pri podsmejavanju, no gade se, psuju, ruţe, pljuju na kaluĊere i njihove sanduĉiće. „Što misliš, kako je razumnim Grekom taj pokor i sramotu gledati, a naipaĉe arhijerejem? No šta ćeš da ĉine? Uveo se i ukorenio taj stari obiĉaj, prosti narod neće da ostane bez moštiju i kostiju. Ko bi se usudio reći da sve te mošti i kosti i zubove i parĉeta haljine i gvoţĊa i grudve u zemlju valja zakopati? U zemlju! Namah bi se prosti narod zajedno s kaluĊeri, koji s tima stvarma trguju i novce kupe,
Woodrow, str. 61. Navedena Katoliĉka enciklopedija na mestu: „Santa casa di Loreto“. Na istom mestu. 3 Isto. 1
2
366
na njega podigli, uzbunili i za jeretika proglasili. Ništa drugo, dakle, razvje bog da se smiluje da se kad one zemlje osvobode i da se nauka uvede, i tako šta se kad sujeverije i zloupotrebljenija istrebe i iskorene.“1
Ĉudotvorne ikone i relikvije MeĊu mnogim postojećim ikonama i moštima svetitelja, postoje i neke za koje se veruje da ispoljavaju ĉudotvorne natprirodne moći. Ustvari, što se tiĉe samih ikona (naravno onih osveštanih), u Pravoslavlju se smatra da je svaka od njih na neki naĉin ĉudotvorna, pa makar i ne ispoljavala nikakve ĉudne znake, poput mirotoĉivosti, prolivanja suza, krvarenja i sliĉno. To iz razloga što se veruje da je svaka osveštana ikona zapravo mesto blagodatnog prisustva svetitelja ĉijim je imenom nazvana, što predstavlja, u neku ruku, i najveće ĉudo od svih ostalih. Iako govori o tome da se samo one ikone na kojima se mogu opaziti Boţija ĉudotvorenja trebaju poštovati kao ĉudotvorne, evo šta o principijelnoj ĉudotvornosti svih ikona kazuje Sergij Bulgakov: „Pored ĉisto duhovnog opštenja sa Hristom, silom Duha Svetoga Gospod daje sebe da se kuša u Boţanskoj Evharistiji i da se gleda u liku na ikoni kojoj je svojstvena osobena verodostojnost i delotvornost lika Hristovog. U smislu takve ĉudotvornosti svaka osvećena ikona principijelno je ĉudotvorna, ukoliko joj je svojstvena sila bogoprisustvovanja, mada se ona uvek ne pojavljuje opaţljivo. I samo u smislu osobene opaţljivosti, projavljenosti ove sile, kakva se sjedinjuje sa ovom ili onom ikonom po volji Boţjoj, ikone se proslavljaju kao ĉudotvorne.“2 U ovom delu poglavlja ćemo ipak obratiti paţnju samo na one uistinu ĉudotvorne ikone, tj. one na kojima se mogu uvideti razliĉiti ĉudni znaci ili pak pripisati im se isceliteljske sposobnosti. Ovaj vid ĉudotvornosti ikona i relikvija se, dakako, ne ispoljava samo u okvirima Istoĉne crkve već je prisutan i u crkvi na Zapadu, što bi trebalo da predstavlja ili ĉinjenicu da Bog podjednako blagosilja rimokatolike kao i pravoslavne (i pored verovanja svake od crkava da je baš ona izvorno Hristova, dok bi ova druga trebala da se pokaje, odbaci svoje jeresi i stupi u kanonsko jedinstvo sa onom drugom) uprkos njihovoj vekovnoj meĊusobnoj iskljuĉivosti i anatemisanju, ili pak ono što je, prema Bibliji, mnogo realnije - a to je da pomenuta ĉudotvorenja u okvirima obe crkve uopšte ne dolaze od Boga već od sila koje su Njemu suprotstavljene. Pre nego što konaĉno i donesemo ovakav zakljuĉak, navešćemo više primera raznih ĉuda koje se dešavaju posredstvom ikona i svetih relikvija, kao i uvideti da je u prošlosti i meĊu paganskim idolopokloniĉkim narodima bilo mnogo sliĉnih religijskih fenomena. Evo najpre nekoliko primera ikona koje su proplakale u okviru Istoĉno – pravoslavne crkve, a sluĉajevi potiĉu iz Amerike i Rusije. Prvi primer je sluĉaj ikone Bogorodice koja je proplakala u stanu Pagore Catsounis u New Yorku 1960. godine. Pomenuta ţena je bila vernik Grĉke pravoslavne crkve. Odmah nakon što je ugledala suze na licu Majke Boţije, pozvala je u svoj dom paroha Georgea Papadeasa iz pravoslavne crkve svetog Pavla u Hempsteadu. Njegovo svedoĉanstvo je glasilo ovako:
1 2
Izabrani spisi, str. 143. Naglasak moj. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 80. Naglasak moj.
367
„Kada sam stigao, upravo je usahnula jedna suza ispod lijevog oka. Uskoro sam jasno vidio još jednu suzu na istome mjestu. Voda se zaĉudo nije skupljala na dnu okvira, nego je prije toga na neobjašnjiv naĉin nestajala.“1 Tokom sledećih nekoliko dana kroz stan u kome se nalazila plaĉuća ikona prodefilovalo je oko 4000 ljudi koji su ţeleli da se pomole i svojim oĉima vide ikonu koja je i dalje lila sitne suze. Ubrzo je ova ikona prenesena u crkvu svetog Pavla, a u domu g-Ċe Catsounis se, iznenadno, pojavila još jedna ikona koja plaĉe. Ona je pripadala njenoj roĊaki Antoniji Koulis, a radilo se, kao i u prvom sluĉaju o ikoni Bogorodice. I o ovom sluĉaju je obavešten lokalni sveštenik, koji je uzeo u ruke ikonu i pruţio je zainteresovanim novinarima. Kada su je uzeli u svoje ruke, novinari su potvrdili da je ĉudotvorna slika bila još uvek vlaţna. Probama koje su potom usledile, a što se tiĉe analize uzorka teĉnosti, jedan istraţivaĉki institut je ustanovio da se ne radi o ljudskim suzama. Kada je ova plaĉuća ikona odnesena na ĉuvanje u crkvu u kojoj se nalazila i ona prva, g-Ċi Koulis je data druga ikona, koja je takoĊe proplakala. Originalnost ovih ĉudesa je potvrdio i sam arhiepiskop Jakovos (Jakov), poglavar Grĉke pravoslavne crkve u Americi, koji se i fotografisao drţeći u rukama jednu od plaĉućih ikona u stanu g-Ċe Catsounis. Sa druge strane, nedavno je u Rusiji sprovedeno detaljno analiziranje sadrţaja suza koje su se pojavile na ikoni Bogorodice Kazanske. Ove suze su najpre ispitivali struĉnjaci na akademiji hemijske zaštite u Moskvi. Radeći uz pomoć najsavršenijih instrumenata, oni su najpre registrovali 34 elementa belanĉevina koji se ne nalaze u prirodi. Istraţivanje je potom nastavljeno i od strane tima Centra sudske medicine i kriminalistiĉkih ekspertiza ministarstva odbrane Rusije. Inicijator te analize bio je vojni lekar, pukovnik Aleksandar Golovkov. Sve do trenutka kada se uverio da ikone mogu da plaĉu, ovaj struĉnjak sebe nije smatrao vernikom. MeĊutim, kada je video kako sa ikone teku krvave suze u vojnom gradiću Klin, pukovnik Golovkov je odluĉio da uzorke odnese na analizu. Nauĉnici iz maloĉas pomenutog centra su pet nedelja analizirali sadrţaj suza Bogorodice Kazanske. Nakon tog perioda, došli su do rezultata koji je dokazivao da u suzama postoje ĉestice ljudske krvi. Daljom analizom utvrĊeno je da se radi o krvi ţene koja je posedovala antigen „A“, što je trebalo da znaĉi da je pomenuta ţenska osoba imala krvnu grupu „A“. Ruska pravoslavna crkva je pre pet godina oformila i posebnu komisiju ĉiji je zadatak bio da objasni zbog ĉega ikone plaĉu, ili se pak na ĉudesan naĉin same od sebe obnavljaju i ponovo postaju jasno obojene i vidljive na ranije izbledelim zidovima crkava i manastira.2 Pre izvesnog vremena su ĉlanovi ove komisije bili i u jednom od tri domaćinstva u Rusiji koja u svom posedu imaju plaĉuće ikone. Šta više, u ovim domaćinstvima ne samo da se dešava da njihove liĉne ikone plaĉu, već se to dogaĊa i sa onima koje drugi ljudi tamo donesu. Novinar Veĉernjih novosti Branko Vlahović 1 2
Snaga i moć vjere, str. 26. Što se tiĉe „obnavljanja“ ikona samih po sebi, svoje mišljenje je dao i poznati ruski restaurator Oleg Nikolajeviĉ Ovĉinikov, koji je skidao prljavštinu sa mnogih poznatih ikona, ali nikada nije doţiveo da se one same obnavljaju. Ipak, on je zakljuĉio, zajedno sa ostalim ekspertima, da se same od sebe obnavljaju (kao u našem domaćem filmu „Vreme ĉuda“, prim. I. S.) samo novije ikone, oslikane krajem 19-tog i u 20tom veku. (Veĉernje novosti, 7. jun. 2004. god. str. 46). Jedan od primera obnavljanja ikona „samih po sebi“, a koji potiĉe iz Rusije, govori o tome da je ikona sv. Nikole bila toliko tamna da se lik svetitelja jedva nazirao. Posle sluţbe i molebana koje je sluţio arhiepiskop Sofronije, ikona je postala svetlija. (Vidi u: Sv. knez Lazar, 2000. god. br. 1-2, str. 157).
368
preneo je reĉi akademika Pavela Florenskog, ĉlana komisije, koji je bio liĉno prisutan u domu koji se nalazi nedaleko od grada Brjanjska, kada se na površini jedne ikone pojavilo ulje: „Domaćica je na sto prostrla ĉisti stolnjak, zatim list papira. Na njih su stavljene dovezene ikone. Pop je odrţao molitvu. Domaćini su zamolili da mi gosti, izaĊemo iz kuće, jer nije u redu da budemo prisutni dok se dogaĊa ĉudo. Vratili smo se posle sat vremena i videli da su sve ikone bile orošene kapima. Dakle, ulje se pojavilo na površini ikona. Prošao sam prstom po ikoni da vidim hoće li se ulje pojaviti još jednom. Ono se nije pojavilo. Nisam stekao utisak da su domaćini poprskali ikone uljem dok smo mi izašli. Razna ulja koja smo mi uzimali na analizu po sastavu su sliĉna maslinovom ili suncokretovom ulju.“1 Ĉudesa, vezana za pravoslavne ikone širom sveta, su mnogobrojna i veoma interesantna za istraţivanje. Prema navodu iz ĉasopisa raško-prizrenske eparhije Sveti knez Lazar, za proslavljanje svetitelja su potrebna dva uslova: poštovanje svetitelja od strane verujućih i njegova posmrtna ĉuda.2 Na ovom mestu ću navesti još neke primere ĉudotvornosti svetih ikona, koje dokazuju posvećenost odreĊenih liĉnosti. Prvi od, u daljem tekstu navedenih, primera odnosi se na poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, koji je od strane komunista – boljševika (koji su bili, prema autoru teksta iz pomenutog crkvenog ĉasopisa - Ţ. Tuciću, predvoĊeni satanistima iz redova jevrejskog naroda) streljan noću, uoĉi 17. jula 1918. godine. Naime, Arhijerejski sabor Ruske pravoslavne crkve je trebao da odrţi jubilarni sastanak u avgustu mesecu 2000te godine povodom dva milenijuma hrišćanstva. Na tom saboru trebalo je da se odluĉuje o kanonizaciji meĊu svetitelje poslednjeg ruskog cara i njegove porodice, koji su u vreme pre dolaska boljševika bili oliĉenje ruskog pravoslavnog hrišćanstva. Poĉev od 1998. godine, carev lik se poĉeo sam od sebe da oslikava na zidu jedne crkve. Radilo se o sabornoj crkvi manastira posvećenoj bogoljupskoj ikoni Bogorodice, kojeg je podigao još 1155. godine veliki knez sv. Andrej (bogoljupski), u mestu koje je nazvano Bogoljubovo. Lik cara Nikolaja II je, dakle, poĉeo da se oslikava i to na mestu na zidu crkve gde se inaĉe nalazi prikazan Gospod Savaot gde sedi na svom tronu. Naravno, Gospodnji prikaz u to vreme nije bio na svom mestu, kao što nije bilo ni ostalih ikona i fresaka. To iz razloga što su komunisti 30-tih godina prošlog veka sve slike premazali kiselinom i kreĉom i na taj naĉin ih uništili, a one do kraja dvadesetog veka još nisu bile u potpunosti obnovljene. U isto vreme kada se pojavio crno-beli lik ruskog cara na zidu crkve, tokom narednih godina su mnogobrojne ikone u manastiru poĉele da toĉe sveto miro (ulje) – njih više od ĉetrdeset. To su bile kopije ĉudotvornih ikona (Bogoljupska, Tihvinska, Iverska, Kazanska), a takoĊe i raspeće (krst) i ikone svetitelja (Serafima Sarovskog, sv. Nikole, sv. Pantelejmona i arhangela Mihaila). Sveto miro se pojavljuje na staklu kao i ispod stakla u vidu mnoštva bisernih kapljica: „U leto kad je u obitelj bila doneta ĉudotvorna ikona cara Nikolaja (1999.) koja je avionom nadletela celu Rusiju, i kada je poloţena na sredinu hrama pored manastirske ikone, ova je istog momenta poĉela takoĊe da lije miro, po drvenom ramu ikone potekle su guste mirisne kapi mira. A pre dve godine, u kuli dvorca iz XII veka, iz
1 2
Vidi tekst u: Veĉernje novosti, 7. jun. 2004. god. str. 46. Naglasak moj. Vidi u: Sv. knez Lazar, godina osma, br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 83.
369
freske, na kojoj je prikazano ubistvo knjaza Andreja, iz njegovog levog oka potekla je suza. Svetitelj je plakao kao ţiv ĉovek.“1 Ova ikona, o kojoj je bilo reĉi u prethodno navedenom tekstu, koja toĉi miro od 7. novembra 1998. godine, je dokaze o svojoj ĉudotvornosti posvedoĉila pred više hiljada ljudi, u litiji na carev roĊendan 1999. god. Sveta slika je bila nošena iz hrama u hram ispunjavajući svojim mirisom celu crkvu, dokazujući na taj naĉin, kako su to prisutni protumaĉili, da je Hristovo pomazanje ostalo na caru iako je bio svrgnut sa prestola. Jedna od kopija ove ikone je proplakala i postala mirotoĉiva dok je bila u vlasništvu parohijanke moskovskog predvorja Valaamskog manastira, Tatjane. Ova ikona, koju je prvobitno ponela da daruje hramu prepodobnog Serafima Sarovskog na serafimskom groblju u Petrogradu, sada se nalazi u crkvi mnogostradalnog Jova na petrogradskom Volkovskom groblju (treba znati i to da je sv. car Nikolaj roĊen baš na praznik mnogostradalnog Jova 1868. godine, što bi trebalo da predstavlja još jednu od niti povezanosti koja ĉudo te ikone ĉini još upeĉatljivijim). Pre nego što nešto više kaţem o svetim slikama i kipovima svetitelja kao i samog Hrista u rimokatolicizmu, koji takoĊe liju suze i krv, pomenuću još samo jednu, srpskom narodu posebno blisku, ikonu presvete Bogorodice Trojeruĉice, koja se ĉuva u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. Ova ikona je isprva bila u vlasništvu svetog Jovana Damaskina koji je ţiveo u VIII veku nove ere. U vreme ikonoborstva, njemu je bila odseĉena šaka desne ruke, upravo ona kojom je pisao tekstove u odbranu ikonopoštovanja. Posle duge molitve pred ovom ikonom, odseĉena šaka je ponovo prirasla ostalom delu svetiteljeve ruke. U znak zahvalnosti, sveti Jovan Damaskin je dao da se izlije od srebra isti onakav deo ruke (sa šakom) kakva je njemu bila odseĉena a potom je prikovao i na taj naĉin sjedinio kao treću ruku Bogorodiĉinom izobraţenju. Ova ikona je donesena u Srbiju od strane Svetog Save, a prema sopstvenoj volji postala je igumanija manastira Hilandar koja se moli za srpski narod i duhovno rukovodi manastirsku bratiju.2 No, da nije samo Pravoslavlje to koje je „Bogom blagosloveno“ da poseduje ĉudotvorne ikone (kao što smo uvideli i u sluĉaju ĉudotvornih moštiju svetaca) kao dokaz Gospodnje blagonaklonosti i sopstvene „pravovernosti“, dokazuju i sledeći primeri. U knjizi Snaga i moć vjere opisani su mnogi primeri ĉudesa koji su se odigrali meĊu rimokatoliĉkim vernicima. Jedan od primera je sluĉaj g-Ċe Poore koja je posedovala Isusov kip. Ovaj kip je poĉeo iznenada da krvari, te ga je njegova vlasnica, pošto se oporavila od šoka, stavila u svoje dvorište da bi ga i drugi poboţni ljudi mogli da vide. Kip je kasnije prenesen u crkvu svetog Luke u Eddystonu u Pensilvaniji i postavljen tri metra iznad oltara. Chester Olzewski, sveštenik koji sluţi u pomenutoj crkvi je kasnije priĉao: „‘Kip je ĉetiri sata neprestano krvario. Znam da se ne moţe raditi o prevari. Vidio sam suhe dlanove, a nekoliko minuta kasnije poĉela je teći krv iz rana... Ĉudno je što krv ostaje na kipu – već je ĉitav pokriven sasušenom krvlju.’ Drugi je svećenik, Henry Lovett, izjavio da je u poĉetku bio veoma sumnjiĉav glede ove pojave, ali kada ju je vidio vlastitim oĉima, bio je uvjeren da se radi o ĉudu: ‘S kipa sam skinuo ruke, što nije
1 2
Navedeno delo, str. 86-87. Naglasak moj. Vidi u: Sv. knez Lazar, godina druga, Prizren 1994. god. br. 1 [5]. str. 74.
370
bilo teško, jer su bile od sadre i priĉvršćene jednostavnim drvenim klinovima. Dok sam ga pregledavao, on nije prestajao krvariti.’“1 Poput krvavih suza koje su lile pravoslavne ikone, i ova krv je bila podvrgnuta analizama u laboratoriji. Doktor Joseph Rovito iz Filadelfije je izvršio pregled krvi i naĉinio rendgenski snimak kipa. Snimak nije pokazivao ništa neobiĉno (tj. kip nije bio namerno napunjen teĉnošću da bi krvario), dok je sa samom krvlju bilo znatno teţe. Naime, iako se bez sumnje radilo o ljudskoj krvi, ona je bila izuzetno siromašna eritrocitima (crvenim krvnim zrncima) što je trebalo da ukazuje da je veoma stara. Ipak, ĉinjenica da joj je trebalo puno vremena da se zgruša navodila je na zakljuĉak da je priliĉno sveţa. Doktor Rovito je izjavio da je krv toliko stara da joj se ne moţe odrediti ni krvna grupa. Maloĉas pomenuti sveštenici kao i drugi katolici bili su uvereni da se radi o krvi samog Isusa Hrista. Ipak, u zapadnom svetu ne plaĉu i ne bivaju mirotoĉive samo osvećene ikone svetaca kao što se to dešava na Istoku. Postoji zabeleţen primer da je krvavim suzama proplakala ĉak i obiĉna plastificirana razglednica sa Hristovim likom. Desilo se to 1979. godine u drţavi New Mehico. Ţena po imenu Kathy Malott kupila je tu razglednicu za svoju baku Willie Mae Seymore. Kada je braĉni par Malott posetio staru ţenu, Kathy je primetila da se ispod desnog Isusovog oka pojavila tamna mrlja. Uskoro je krv tekla u pravim potoĉićima, tako da se ispod slike napravila omalena barica. Vest o ĉudotvornoj Hristovoj razglednici se munjevito širila i mnogi su nagrnuli da vide ĉudo. Nije pronaĊena bilo kakva rupica na razglednici koja bi ukazivala na moguću prevaru. U bolnici Eastern New Mexico Medical Center u Roswellu izvršena su ispitivanja krvi. Predstavnik bolnice je poloţio garanciju da je to bila ljudska krv. Da ĉudo bude još veće, krv se uopšte nije zgrušavala u naredna 24 ĉasa. Nakon nekoliko noći g-din Malott, muţ vlasnice pomenute slike je usnio san u kome ga je sam Gospod Isus Hristos obavestio da je poslao to ĉudo kao znak svoga skorog povratka na zemlju. Pomenuti gospodin, koji je izjavio da niko u njegovoj porodici, do odigravanja ovog ĉuda, nije bio posebno religiozan, od tada je postao predani katoliĉki vernik. Mnogobrojna druga ĉudesa se dešavaju i danas. Krvare ne samo kipovi i slike već i nadgrobni spomenici, a krv se pojavljuje i u kućama u kojima se prikazuju duhovi ubijenih ljudi, na mestima gde su se ubistva odigrala. Plaĉu, pored kipova i slika Madone (tj. Bogorodice) i slike svetovnih ljudi. Prilikom mnogih od tih pojava dešavaju se i ĉudesna ozdravljenja bolesnika. Sve ovo svakako dokazuje da je Rimokatoliĉka crkva, poput Pravoslavne, pod jakim direktnim uticajem natprirodnih duhovnih sila od kojih proistiĉu sva napred pobrojana ĉudesa. Iako prilikom opisivanja nekih ĉuda svakako moţe biti i preterivanja od strane oĉevidaca, kao što se moţe desiti da su neka „ĉudesa“ obiĉne prevare i falsifikati2, ne moţe se poreći ĉinjenica da velika religiozna ĉuda u okvirima Istoĉne (i Zapadne) crkve zaista postoje. 1 2
Snaga i moć vjere, str. 26-27. Dositej Obradović je ovim reĉima opisao jedan sluĉaj religiozne prevare koji je njemu bio poznat: „Vele Talijanci za svoga imenitoga papu Ksista: Papa Sisto non perdona ne a Giesu Cristo. Evo šta je ovoj reĉi povod dalo. Jezuiti u Rimu naĉine u svom manastiru statuu Hristovu, u koje glavu metnu sunĊer, pak kad bi hoteli da Hristova statua ĉini ĉudo i da plaĉe – vode u sunĊer, pak suza koliko hoćeš! DoĊe tuţba papi da sav narod odustaje sve crkve i ide jezuitom gdi Hristos plaĉe. Ode i papa, al’ ponese i ĉekić u dţepu. Kako ti statua poĉne plakati, a on ĉekićem u glavu, pak imaš šta naći: sunĊer pun vode. U tome je papa sveto delo uĉinio, zašto Hristos, veĉna boţja istina, neće nipošto da se njemu za atar laţe, i ko to ĉini, on Hrista niti veruje niti poznaje.“ Sabrana dela, str. 661.
371
Ona uveravaju vernike pomenutih crkava da ih Bog blagosilja jer se nalaze u upravo „pravoj i jedinoj Bogu ugodnoj veri“. To što se istovetna ĉuda dešavaju i u onoj drugoj „veri“, to uglavnom nikoga ne brine, ili se pak, prema takvim vestima ispoljava izvesna doza neverice. U svakom sluĉaju, zbog ĉega bi pravoslavni vernici iz Srbije išli na poklonjenje katoliĉkoj „Gospi iz MeĊugorja“, kada mogu da se poklone moštima svetog Vasilija u Ostrogu? Ionako se ĉudesa dešavaju na oba mesta, a svako valja da se pokloni svecima iz svoje „pradedovske“ hiljadugodišnje vere. Ipak, kako na sve ovo napred reĉeno gledaju evanĊeoski hrišćani? Da li oni, pošto već negiraju bogonadahnutost ovakvih ĉudesnih ispoljavanja u tradicionalnom hrišćanstvu Istoka i Zapada, imaju za to neki snaţan argument? Liĉno verujem da imaju. Naime, prvi od argumenata bi bio taj što Sveto pismo, kao što sam dokazao u prvom delu ovog poglavlja, uopšte ne opisuje ni jedan sluĉaj odigravanja ovakvih ĉudesa - od stvaranja sveta pa sve do apostolskih vremena. Moţda su se razliĉita ĉuda poput ovih i odigravala meĊu paganskim narodima, ali ona nikako ne mogu imati bilo kakve veze sa istinitim Gospodom Bogom. Drugo, pravoslavni teolozi poseţu za dokazivanjem utemeljenosti ovakve svoje nauke na taj naĉin što citiraju stihove van njihovog stvarnog biblijskog konteksta - pogrešno ih tumaĉeći. Treće, iz Svetog pisma smo se uverili da poštovanje svetitelja kao i njihovih izobraţenja (ikona i kipova) uopšte nije bogougodno delo, što nam dokazuju i Biblija i crkvena istorija, koja svedoĉi o mnogo kasnijem postanku i uvoĊenju ovakvih praksi, nego što nas u to ţele da uvere bogoslovi – tradicionalisti. Ĉetvrto, ova „Boţija“ ĉudesa se, kao što smo utvrdili, dešavaju pod okriljima dveju doktrinarno suprotstavljenih i anatemisanih crkava1, što po zdravoj logici uopšte ne bi trebalo da bude moguće (osim ako ne ţelimo da se igramo nagaĊanja: da ĉuda kod jednih potiĉu od Boga a kod drugih od Ċavola). I na kraju, ţelim da navedem još nekoliko tekstova koji idu u prilog verovanju evanĊeoskih hrišćana koji smatraju da nijedno ovovremeno ili pak drevno ĉudo, koje svoje utemeljenje i potvrdu ne nalazi na stranicama Boţije Reĉi, ne moţe da bude Njemu pripisano. Naime, ţeleo bih da ukratko razmotrimo izjavu ruskog restauratora fresaka i ikona Olega Nikolaeviĉa Ovĉinikova, koju sam naveo ranije u tekstu, a u kojoj je istakao da se „same po sebi obnavljaju“ samo novije ikone sa kraja 19. i sa poĉetka 20. veka. Zbog ĉega samo one? Prema Ţ. Tuciću, piscu ĉlanka „Ĉuda u Pravoslavlju“ u ĉasopisu Sveti knez Lazar, u prošlom veku (dvadesetom) su se u dva navrata dešavala velika ĉuda u okviru ruskog Pravoslavlja: „U XX veku bilo je dva perioda masovnih ĉuda dotle neviĊenih u istoriji Crkve. Prvi period odnosi se na poĉetak ― sredinu dvadesetih godina u vreme najţešće anticrkvene kampanje. U to vreme cele oblasti su bile zahvaćene „epidemijama“ (boljševiĉki izraz) mirotoĉenja, obnavljanja ikona i krstova, ĉak i pozlata na kupolama. Moţe se pretpostaviti, da je Gospod hteo da pokaţe svoju prisutnost i da ojaĉa veru, pokolebanu navalom ratujućeg ateizma. Drugi period poĉinje poĉetkom devedesetih godina (prelomni momenat u istoriji Rusije) i traje do danas. Od 1991. poĉinje jedno za drugim, niz saopštenja iz raznih
1
Anateme (tj. prokletstva) koje datiraju još od velikog raskola 1054. godine, su uzajamno i formalno skinute sa Rimokatoliĉke i Pravoslavne crkve tek 1965. godine od strane vaseljenskog patrijarha carigradskog Atinagore i pape Pavla VI, iako još uvek nema izgleda da crkveno jedinstvo u skoroj budućnosti bude postignuto.
372
krajeva Rusije o ikonama koje toĉe miro, suze pa ĉak i krv, kao i koje se obnavljaju. Bitno je naglasiti raznolikost spoljašnjih manifestacija tih ĉuda.“1 Dakle, ĉuda su se najpre dešavala (i to takva kakvih nikada u istoriji Crkve nije bilo) u vreme pustošenja pravoslavnih crkava od strane komunista, a da bi se, verovatno, dokazalo da je Bog i dalje na strani carske Rusije i ruske crkve a ne na strani nove bezboţniĉke vlasti.2 Sa druge strane, Bog je poĉeo ponovo da „ĉudotvori“ i pred kraj veka da bi ruski narod izveo iz komunizma (u tom „prelomnom momentu“) u eru kada će crkva, posle raspada SSSR-a, barem po sopstvenom nastojanju i nadanju, ponovo moći da zauzme mesto kakvo je imala na poĉetku stoleća. No, ista ovakva ĉudotvorenja su se desila i za vreme XVIII veka u Italiji, a pogotovu u Rimu, kada su sveci razliĉitim ĉudesima ispoljavali podršku papskoj svetovnoj vlasti i feudalnom društvenom poretku: „Ĉudo u hrišćanskoj religiji kao sredstvo njene odbrane javlja se „na koncu srednjeg veka, u periodu prelaza iz feudalizma u kapitalizam“. Ova evolucija „ĉudesnog“ izazvana je dejstvom novih proizvodnih snaga i pojavom burţoazije kao nove klasne snage na pozornici istorije. „Od maja 1796. do januara 1797. kada su francuske ĉete poĉele osvajati papinsku drţavu, dovodeći u pitanje i samu papinsku svetovnu vlast, moţe se nabrojati više od stotinu ĉuda, kojima su pogotovu u Rimu sveci dokazali da je boţanstvo ostalo na strani feudalaca. Slike i statue Bogorodice oţivljavaju, miĉu oĉima, neoĉekivano liju suze i obliva ih reĉit i ĉudesan znoj.“3 Ono što uoĉavamo iz navedenog teksta jeste oĉigledna ĉinjenica da se i sveci u okviru rimokatolicizma oglašavaju mnogobrojnim ĉudima u „prelomnim momentima“ kao i u Pravoslavlju, da bi na oĉevidan naĉin stali uz društveni poredak i crkvenu vlast koja njima odgovara. Oĉito je da su u to vreme, tokom 1796. i 1797. godine imali puno razloga za plakanje krvavim suzama, jer je već sledeće 1798. godine rimski papa odveden u zarobljeništvo od strane vojske Napoleona Bonaparte, a njegova verska i svetovna vlast za odreĊeno vreme prekinuta. Ipak, ono što je još interesantnije, jeste ĉinjenica da su se nekada davno, u ĉetvrtom veku posle Hrista, kada se paganski idolopokloniĉki sistem rušio pred naletom Konstantinovog hrišćanstva, dešavala ista ovakva ĉudesa i u neznaboţaĉkim hramovima. Ta ĉudesa su ĉinili rimski i ostali bogovi, da bi oĉajniĉkim pokušajima privukli ponovo k sebi mase Rimskog carstva i tako izbegli odlazak u zaborav pred nadirućim hrišćanstvom: „Kada se u drugoj polovini IV veka Rimsko carstvo poĉelo rušiti „pod udarima novih društvenih i ekonomskih snaga koje su svoj verski izraz nalazile u hrišćanstvu“, tada cvetaju ĉudesa, paganski idoli i sveci otvaraju ili zatvaraju oĉi, znoje se i liju ĉudotvorne suze. Mnoţi se broj hramova i kapela u svetilištima Eskulapa i drugih boţanstava u Epidauru, u Delfima, u Atini, na Tiberijskom ostrvlju kao dokaz za „primljene milosti“. (...) Ĉudesno sa kraja politeizma neprihvatljivo je za nadiruću ideologiju hrišćanstva. Ali to isto hrišćanstvo će već u srednjem veku ĉudo
Sv. knez Lazar, br. 1-2 [29-30], godina osma, Prizren 2000. god. Naglasak moj. Vidi u vezi ovog izjavu ap. Pavla u posl. Rimlj. 13:1-7 gde on nauĉava da je „svaka vlast postavljena od Boga“. To je vaţilo i za idolopokloniĉko i prema hrišćanima neprijateljski nastrojeno Rimsko carstvo u doba apostola. 3 Veselin Ilić, Religija i kultura, Prosveta, Niš 1995. god. str. 171. Naglasak moj. 1
2
373
koristiti kao osnovno sredstvo svoje ideološke strategije. Ĉudo postaje odreĊujući element hagiografija hrišćanskih svetaca.“1 Kao hrišćanski vernik koji svoje verovanje bazira na bogootkrivenoj objavi, i koji poznaje proroĉanstva Duhom nadahnutih apostola kao i samoga Hrista, nikako ne bih mogao da se sloţim sa bogoslovima Istoĉne crkve koji tvrde da ĉudesa koja potiĉu od svetaĉkih ikona i relikvija dolaze od Boga. Naime, Gospod i apostoli su još u svoje vreme nagovestili da će nastupiti period kada će se na sceni ĉoveĉanstva pojaviti laţni uĉitelji, proroci i iscelitelji koji će se predstavljati kao sledbenici jedinog i istinitog hrišćanskog puta. TakoĊe, rekli su da će ovi uĉitelji zavesti mnoge verski neupućene ljude, a da će pokušati da prevare i izabranike Boţije: „Jer će se javiti laţne mesije i laţni proroci, te će ĉiniti velike znake i ĉuda, da zavedu – ako je moguće – i izabrane.“2 Apostol Pavle je naglasio da će budući dolazak bezakonika (antihrista), imati kao svoju prethodnicu pojavljivanje razliĉitih ĉudotvoraca koji će zavoditi ljude i govoriti im da su od Boga poslani: „Pojava bezakonika osniva se na satanskom delovanju svakom silom, i ĉudnim znacima, i laţnim ĉudima, i svakom nepravednom prevarom za one koji propadaju, zato što ne primiše ljubav prema istini – da se spasu. I zato im Bog šalje zabludnu delatnost – da poveruju laţi, da budu osuĊeni svi koji ne poverovaše istini, nego se opredeliše za nepravdu.“3 Prema navedenim svetim tekstovima biblijskog proroštva, Boţiji izabranici (prema reĉima Hristovim), tj. oni koji su poverovali istini (po reĉima apostolskim) biće svedoci pojave ĉudnih znaka i laţnih ĉuda u religioznom hrišćanskom svetu. Sasvim se sigurno podrazumeva da „laţni uĉitelji i ĉudotvorci“ sa Dalekog istoka (poput Sai Babe i ostalih hinduistiĉkih gurua, levitatora i jogija) ili iz okultistiĉkog New Age pokreta, ne mogu da prevare hrišćane koji svake nedelje posećuju bogosluţenja i koji su utvrĊeni na temelju vere koji je sam Hristos. Stoga se ovo sveto upozorenje ne odnosi na njih. MeĊutim, naţalost, iz hrišćanske svakodnevice se moţe uoĉiti da neki evanĊeoski vernici, zbog svoje duhovne nezrelosti i još uvek ne tako dobrog poznavanja Pisma, mogu da budu obmanuti da poveruju da ĉuda koja ĉine tzv. hrišćanski svetitelji moţda zaista dolaze od Boga. Nije nikakvo ĉudo, po reĉima apostola Pavla, da su ogromne mase sveta prevarene laţnim, nazovi svetiteljskim ĉudima iz razloga što se od samog svog roĊenja nalaze u „praotaĉkoj veri“ i religijskom sistemu koji je ustanovljen na neistini. Ono što je više nego oĉigledno jeste i to da, i pored toga što „veruju“ da pripadaju narodu koji se nahodi u „jedinospasavajućoj Crkvi“, mnogi vernici – tradicionalisti svakodnevno hode grehom i nepravdom ispunjenim ţivotom. Dovoljno je da samo zavirimo u srce proseĉnog pripadnika neke tradicionalne hrišćanske crkve, a koji je rad da se i oruţjem bori za njeno oĉuvanje ako zatreba, i da se uverimo u ono što sam prethodno rekao. Dakle, Pavlove reĉi koje kazuju da će se „oni koji su se Navedeno delo, str. 170-171. Naglasak moj. I prof. dr Veselin Ilić je, dakle, na ovom mestu ustvrdio ono što smo ranije saznali od crkvenog istoriĉara Jevsevija Popovića, a to je da su ĉudesa (mirotoĉivost i sl.) svetiteljskih izobraţenja i relikvija bila nepoznata u prvim vekovima hrišćanstva te da se javljaju tek u srednjem veku. Oĉigledno je da ĉudotvornost kipova paganskih svetaca i bogova mogu da se dovedu u znaĉajnu vezu sa onim kasnijim koja su se dešavala i još uvek se dešavaju u okviru takozvane hrišćanske crkve Istoka i Zapada. 2 Ev. po Mateju 24:24. Naglasak moj. 3 2. posl. Solunjanima 2:9-12. Naglasak moj. 1
374
opredelili za nepravdu“ tj. koji ne veruju svetopisamskoj Istini, veoma lako opredeliti da veruju u bogonadahnutost laţnih1 ĉuda i znakova koja će dolaziti od njihovih svetaca, pokazale su se potpuno taĉnim. Ono što nam još dokazuje da Hristos i apostoli nisu mislili na laţne uĉitelje i ĉudotvorce sa Dalekog istoka kao opasnost za „izabrane“ već na one iz tzv. hrišćanskih crkava, dokazuje još jedan novozavetni primer. Pavle je, naime, rekao: „Jer takvi ljudi su laţni apostoli, prevarljivi radnici, koji se pretvaraju u Hristove apostole. I nije ĉudo; jer i sam satana uzima vid svetlog anĊela. Nije onda ništa veliko kad se i njegove sluge pretvaraju u sluge pravednosti; njihov svršetak biće po njihovim delima.“2 Da sila religiozne prevare zaista moţe da bude veoma jaka i zaslepljujuća za mnoge, pa ĉak i za same ĉudotvorce koji „Hristovom silom“ ĉine najrazliĉitija ĉudesa, dokazuje i sledeći navod prvobitno izreĉen od samoga Spasitelja: „Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga ĉuda ĉinili? I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji ĉinite bezakonje.“3 Posve je jasno da Gospod ovde govori o danu strašnoga suda nakon vaskrsenja mrtvih. Milijarde nespasenih ljudi će na kraju morati da se poklone pred Gospodom ĉiju su ljubav i trpljenje tako dugo odbijali. Verujem da se niko od njih neće usuditi da pred Boţijim sudijskim tronom izrekne bilo šta u svoju odbranu. Moći će samo sa prizna svoju krivicu i Boţiju pravednu presudu kojom je osuĊen na veĉni oganj. MeĊu tim ljudima će se nalaziti nebrojeno mnoštvo verskih voĊa i uĉitelja iz svih nehrišćanskih religija. MeĊutim, u upravo navedenim Spasiteljevim reĉima vidimo da će tamo ipak postojati i poveća grupa onih koji će se ĉudom ĉuditi zbog ĉega se nalaze meĊu onima koje ĉeka veĉna propast. Reĉi, kojim će se u budućnosti zaĉuĊeno obratiti Gospodu, odaju njihovu preneraţenost trenutnom situacijom u kojoj su se našli i uverenje da su za vreme zemaljskog ţivota bili upravo Njegovi sluţitelji. Kao potvrdu svoje pravovernosti navodiće i blagodatne darove proroštva, isterivanja demona i ĉudotvorstva koje im je sam On dodelio da ih ĉine u Njegovo ime. Ipak, Isus će im odgovoriti da ih nikada nije upoznao, kao i: „idite od mene vi koji ĉinite bezakonje“. Reĉi Svetog pisma su veoma jasne. Ukoliko bilo ko na ovoj planeti propoveda drugaĉije evanĊelje od onoga kojeg su širili apostoli u prvom veku hrišćanstva, pa makar ĉinio bilo kakva ĉudesa (koja su mu svakako došla od duhovnog inspiratora propovedanog krivoverja), ne treba ga prihvatiti niti mu verovati. Sledbeništvo ovakvih ljudi i religijskih organizacija koje su oni osnovali ili pak ĉine njihov vaţni deo, nesumnjivo vodi ka bogootpadnuću a samim tim i veĉnoj propasti.
Gospod Hristos i apostoli ova ĉuda nazivaju laţnim ne zato što su ona neistinita - kao da se realno ne dešavaju, već zbog toga što ne potiĉu od Boga već od Njemu neprijateljski nastrojenih duhovnih sila. O realnosti sotonske moći da ĉini velika ĉuda moţemo da ĉitamo u 2. Mojsijevoj 7:10-12, 20-22; 8:5-7; gde su opisani dogaĊaji iz drevnog Egipta u kome su i vraĉari uspevali da ĉine ĉuda poput onih koje su ĉinili Mojsije i Aron Boţijom silom. Posebno se to odnosi na moć da se obiĉni drveni štapovi egipatskih vraĉara pretvore u ţive organizme (zmije). Ukoliko je već sotoni bilo moguće da uĉini takvo ĉudo, onda mu je mnogo lakše da oĉuva neraspadljivim tela umrlih i proizvede mirotoĉivost moštiju i ikona. 2 2. posl. Korinćanima 11:13-15. 3 Ev. po Mateju 7:22-23. Naglasak moj. 1
375
Nadam se da je poruka i ovog poglavlja bila dovoljno jasna svim mojim ĉitaocima. U celini koja predstoji, uverićemo se u biblijsku nezasnovanost pravoslavnog uĉenja o zagrobnom ţivotu i molitvama za umrle.
376
13. ŢIVOT POSLE SMRTI „I kao što je ljudima odreĊeno da jednom umru, a zatim sud...“ Poslanica Jevrejima 9:27 U poglavlju koje upravo otpoĉinjemo, prouĉićemo verovanje Istoĉne crkve o zagrobnom ţivotu. Ukratko reĉeno, pravoslavna teologija zastupa uĉenje da svaka osoba poseduje besmrtnu dušu. I, mogli bismo sa punom slobodom da ustvrdimo, da je ovo i jedino ispravno uĉenje koje pravoslavni zastupaju u okviru ove teme. Ono što je pogrešno, a što sledi u njihovoj dogmatici, jeste verovanje da duša nakon smrti napušta ljudsko telo, te u zavisnosti da li je ĉovek bio pravoslavno kršten ili ne, putuje ka nebu polaţući raĉune o svojim gresima na nebeskim demonskim carinarnicama (mitarstvima) ili odmah biva poslata u pakao. Ipak, uĉenje pravoslavnih o ţivotu posle smrti ćemo detaljno sagledati u drugom delu ovoga poglavlja. Argumentovano ćemo utvrditi da njihovo verovanje nije u skladu sa onim što proizilazi iz bogonadahnutog Svetog pisma. U prvom delu ovog poglavlja ţelim da prikaţem šta Biblija otkriva svojim ĉitaocima kada govori o sudbini ĉoveka nakon njegovog poslednjeg izdisaja. U Svetom pismu su objavljene duhovne istine koje je Bog progresivno otkrivao ljudima kroz vekove. Tokom istorije Staroga i Novoga zaveta, Gospod je ljudima pruţao sve detaljniji uvid u buduća dešavanja o kojima oni po prirodi ne bi mogli ništa da znaju. Poĉinjao je sa veoma ograniĉenim i skromnim objavama, a završavao sa onim koje su obuhvatnije. Takav je sluĉaj i sa, na primer, vaskrsenjem iz mrtvih (o kome ćemo mnogo detaljnije govoriti u narednom poglavlju). Naime, za razliku od novozavetnih kazivanja o vaskrsenju, Stari zavet nam pruţa samo blagi i ograniĉeni uvid u ovaj budući dogaĊaj. Pitanje o zagrobnom ţivotu je takoĊe polagano otkrivano od Boga kroz Bibliju, a posebno u novozavetnim spisima, koji o ovoj temi govore mnogo više nego starozavetni. Šta su o ţivotu posle smrti verovali ljudi koji su ţiveli u vremenu koje opisuju starozavetni tekstovi, tj. od stvaranja sveta pa sve do roĊenja Isusa Hrista? Na ovom mestu ćemo se potruditi da damo što precizniji odgovor na upravo postavljeno pitanje.
Verovanje u zagrobni ţivot u Starom zavetu Kao što sam već pomenuo, uĉenje Svetog pisma o sudbini ĉoveka posle smrti (ukoliko izuzmemo sasvim shvatljivu ĉinjenicu da pokojnik nakon smrti biva sahranjen, na razliĉite naĉine - u zavisnosti od kulture i verovanja naroda) je u njegovom prvom delu priliĉno maglovito. Na stranicama ovog dela Biblije srećemo se sa razliĉitim izjavama koje ukazuju na mogućnost postojanja zagrobnog ţivota. Ipak, u to vreme smrt nije bila dogaĊaj kome se bilo ko radovao, sem onih koji su se nalazili u velikoj duševnoj agoniji ili nesnošljivom telesnom bolu, kao što ĉitamo u sluĉaju pravednog Jova (O Jovu 3:11-13, 21-22). Stanje ljudske duše nakon smrti je od strane nekih starozavetnih ljudi bilo shvatano kao boravak u mraĉnom obitavalištu 377
bestelesnih duhova, u kome tumaraju i duše pravednika i duše grešnika. Sa druge strane, mnoštvo drugih biblijskih tekstova opisuje stanje mrtvih kao san, kojim u prahu zemaljskom spavaju svi preminuli do telesnog vaskrsenja. Da bismo otpoĉeli detaljnije prouĉavanje o tome šta Stari zavet kazuje o stanju koje nastupa posle fiziĉke smrti, potrebno je da najpre sagledamo ĉovekovo sazdanje koje se odigralo šestog dana Boţijeg stvaranja. Evo kako nas Biblija izveštava o ovom dogaĊaju: „A stvori Gospod Bog ĉovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh ţivotni, i posta ĉovek duša ţiva.“1 „Gospod, Bog, stvori ĉoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah ţivota; i ĉovek posta ţivo biće.“2 „Gospod Bog naĉini ĉoveka od praha zemaljskog i u nozdrve mu udahnu dah ţivota. Tako je ĉovek postao duša ţiva.“3 U navedenom stihu (iz prevoda na srpski jezik koji su do sada saĉinjeni) uviĊamo da je Gospod oblikovao ĉovekovo telo od zemaljskog praha (tj. zemlje) a potom „udahnuo“ u njegove nozdrve dah ţivota. U prevodu, Gospod je pokrenuo ţivotni proces u već oblikovanom ljudskom organizmu tako što je ĉoveku u pluća udahnuo prvi dah vazduha (odnosno, podario mu „duh ţivotni“). Toga trenutka su profunkcionisali i svi ostali organi i tkiva. Ĉovek je postao ţivo biće. Prema Gospodnjem uĉenju objavljenom u prvom delu Biblije, moţemo da saznamo da svaki ĉovek, nakon svoje smrti, prepušta svoje telo zemlji od koje je i nastalo, a da se njegov duh vraća Bogu koji mu ga je dao. Nakon ĉovekovog sagrešenja, posle uzbranja ploda sa zabranjenog drveta, Bog je izrekao Adamu sledeće reĉi: „Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.“4 Od momenta sagrešenja, prvo ljudsko biće je poĉelo da stari, da bi se, po Stvoriteljevim reĉima, na kraju vratilo u prah od koga je i uzeto. Mudri car Solomun je, duboko promišljajući o svrsishodnosti ljudskog ţivota na zemlji, zakljuĉio da je sudbina ljudi istovetna kao i sudbina ţivotinja (po pitanju njihove smrtnosti i vraćanja njihovih tela u zemaljski prah): „Jer što biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva, kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i ĉovjek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mjesto; sve je od praha i sve se vraća u prah.“5 Ipak, i pored odlaska svih ţivih stvorenja „na jedno mesto“, odnosno sahrane njihovih prirodnih tela u zemljane grobove, Solomun je pozvao sve svoje slušaoce kao i ĉitaoce knjige Propovednika, da se pouzdaju u Gospoda dok još uvek imaju vremena (do svoje smrti), jer nakon nje više neće biti nijedne povoljne prilike. Rekao je: „Uţivaj mladiću za mladosti svoje, i nek se veseli srce tvoje dok si mlad; i idi kud te srce tvoje vodi i kuda oĉi tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog pred sud
1. Mojsijeva 2:7; prevod Đure Daniĉića. 1. Mojsijeva 2:7; prevod dr Luja Bakotića. 3 1. Mojsijeva 2:7; prevod prof. dr Aleksandra Birviša (do sada jedini prevod sa jevrejskog na savremeni srpski jezik). Postanje ili Prva knjiga Mojsijeva, Ikonos, Beograd, 2003. god. 4 1. Mojs. 3:19. Naglasak moj. 5 Knjiga Propovednika 3:19-20. 1
2
378
svoj zvati. Ukloni ţalost od srca svoga i zlo od tela svoga, jer su i mladost i zora taština. Ali opomeni se tvorca svoga u danima mladosti svoje, pre nego doĊu zli dani i stignu godine kad ćeš reĉi: Nemam uţivanja u njima; pre nego što potamne sunce i svetlost (...) pre nego se prah vrati u zemlju, kako je pre bio, i duh se vrati Bogu, koji ga je dao.“1 Starozavetna boţanska objava koju su verom prihvatili tadašnji poboţni ljudi odnosila se na postojanje tajanstvenog podzemnog sveta u kome su obitavali duhovi preminulih. To mesto je bilo nazvano šeol, odnosno carstvo mrtvih. U Svetom pismu Starog zaveta se na više mesta pominje reĉ „šeol“. U prevodima Biblije na srpski jezik, koje su saĉinili Daniĉić i Bakotić, ovaj pojam je preveden reĉima „grob“ ili „pakao“. Reĉ „grob“ ne predstavlja najbolji izbor, jer ne opisuje šeol (podzemni svet) na ispravan naĉin i ne odraţava pravo znaĉenje biblijskog pojma.2 Iz tog razloga, u daljem tekstu ću navoditi stihove iz Biblije u prevodu „Kršćanske sadašnjosti“ iz Zagreba (prevod rimokatoliĉkih teologa) koja ostavlja reĉ „šeol“ neprevedenu. Nakon što su desetorica braće prodala Josifa madijanskim trgovcima, a potom saopštila svome ocu da je njihovog brata rastrgla divlja zver, ucveljeni Jakov je izjavio da će sa „tuţnim srcem sići k svome sinu u šeol“ (što izraţava njegovo verovanje da je mrtvi Josif već u šeolu, tj. obitavalištu duhova umrlih): „I razdere Jakov svoje haljine, stavi pokorniĉku kostrijet oko bokova i dugo vremena oplakivaše svoga sina. Svi su ga njegovi sinovi i sve njegove kćeri nastojali utješiti, ali se on ne mogaše utješiti. Govorio je: ‘Ne, sići ću k svome sinu u Šeol tugujući!’ Tako ga je oplakivao njegov otac.“3 Posle više od deset godina, kada je Josif postao upravitelj egipatske zemlje (a koga braća koja su otišla da kupe hranu nisu prepoznala) i poslao svoje bliţnje da dovedu najmlaĊeg brata, Rahiljinog sina Venijamina, stari Jakov je reagovao na sledeći naĉin: „Moj sin neće s vama! - uzvrati on. – Njegov je pravi brat već mrtav, i on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji ćete poći snašla nesreća, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Šeol.“4 Reĉ koja oznaĉava svet mrtvih, pominje se na više mesta i u knjizi koja opisuje ţivot pravednog Jova koji je ţiveo u vreme patrijarha Jakova (Izrailja), ali nije pripadao njegovoj porodici. Kada u stihovima 7:9-10 i 17:13-16 Jov pominje šeol, on govori o njemu kao o mestu u koje će otići nakon svoje smrti. To mesto je mraĉno i ispunjeno tišinom, iz koga niko ne moţe da izaĊe napolje. Prema opisu šeola kojeg nalazimo u ovoj knjizi mogli bismo da zakljuĉimo da se pravedni Jov o njemu izraţavao kao o mestu u koje će na kraju dospeti celokupno ĉoveĉanstvo: „Što ne umreh u utrobi materinoj? Što ne izdahnuh izlazeći iz nje? Što naĊoh kolena da me prime i sise da me doje? Ja bih sad leţao i miran bih bio, spavao bih i Knjiga Propovednika 12:1-4, 9. Naglasak moj. Prevod dr Lujo Bakotić. Reĉ „šeol“ se u Bibliji pominje 66 puta. Stari engleski prevod „Kralja Jakova“ (King James Version) iz 1611. godine, reĉ „šeol“ na 31. mestu (u tekstovima Starog zaveta) prevodi reĉju „grob“, na 30 mesta reĉju „pakao“ a na 3 mesta reĉju „jama“ ili „provalija“. No, ono što je sigurno jeste da se reĉ „šeol“ ne bi smela da prevodi reĉju „pakao“, u znaĉenju novozavetnog pojma „gehena“, koji ukazuje na ognjeno jezero kao mesto veĉnih muka. Vidi u: Hebrew-Greek Key Study Bible, Lexical aids to the Old Testament, p. 1778, 1799, 1816. 3 1. Mojs. 37:34-35. Naglasak moj. 4 1. Mojs. 42:38. Naglasak moj. 1
2
379
poĉivao bih s kraljevima i velikanima zemlje, koji spomenike sebi podigoše, i sa knezovima koji imaše zlata i puniše srebrom kuće svoje.“1 „Kao što se oblak gubi i raspline, tko u Šeol siĊe, više ne izlazi. Domu svome natrag se ne vraća nikad, njegovo ga mjesto više ne poznaje.“ (7:9-10); „A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi leţaj u mrklini. Dovikujem grobu: ‘Oĉe moj roĊeni!’ a crve pozdravljam: ‘Mati moja, sestro!’ Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti? Hoće li u Šeol ona sa mnom sići da u prahu zajedno otpoĉinemo?“ (17:13-16). Iako ga je pomisao o stanju koje ga ĉeka nakon smrti ispunjavala neizvesnošću i nespokojstvom, spoznanje Boţije istine, do koje je Jov došao tokom svog blagoslovenog ţivota, uĉinilo je velikom razliku izmeĊu njega i okolnih mnogoboţaca. Ovaj ĉovek, koji se bojao Boga i ĉinio ono što je Njemu po volji, verovao je i u telesno vaskrsenje iz mrtvih i susret sa Bogom licem u lice2, tj. verovao je u nešto o ĉemu njegovi savremenici nisu imali nikakve predstave. Silazak u šeol se spominje i nekoliko stotina godina kasnije, u vezi pogibije Mojsijevih i Aronovih protivnika, koji su se pobunili protiv njihovog bogomdanog autoriteta: „‘Po ovom ćete vidjeti – reĉe Mojsije – da me Jahve poslao da vršim sva ova djela, a da ih ne ĉinim sam od sebe: ako ovi ljudi umru kao što umru i svi ljudi; ako ih pohodi sudbina kakva pohodi sve ljude, onda me Jahve nije poslao. Ali ako Jahve uĉini neĉuveno: ako zemlja rastvori svoje ralje i proguta ih sa svim što je njihovo, te ţivi siĊu u Šeol, onda znajte da su ovi ljudi prezreli Jahvu.’ A kad on završi sve te rijeĉi, tlo se pod njima raspukne; zemlja rastvori svoje ralje i proguta ih sa njihovim domovima i svim njihovim imanjem. Ţivi siĊu u Šeol, oni i sve njihovo. Onda se nad njima zemlja zatvori, i oni išĉeznu iz zbora.“3 Ono što je vaţno da istaknemo jeste ĉinjenica da je šeol u Starom zavetu predstavljao mesto u utrobi zemlje (u podzemlju) u koje su odlazili bestelesni duhovni pokojnika, a ne njihova tela. Nakon detaljnog izuĉavanja ove teme, teolog Dragan Simov je u priruĉniku za prouĉavanje Svetog pisma o ovoj temi izneo sledeće ĉinjenice: „U šeol odlaze duše umrlih, ne njihova tela. Šeol nije grob. Jevrejska reĉ za grob je keber. Stari zavet nigde ne govori da telo odlazi u šeol, već na 37 mesta odlazi u keber, što dokazuje da je keber grob, a šeol mesto gde odlaze duše. Šeol nijednom nije opisan kao mesto na površini zemlje, dok keber jeste i to na 32 mesta, što opet dokazuje da je keber grob, a šeol mesto gde odlazi duša kada napusti telo. U Starom zavetu ĉovek nikada ne polaţe drugog ĉoveka u šeol, ali ga stavlja u keber. To nalazimo na 33 mesta, ĉime se potvrĊuje da ĉovek stavlja umrlog u grob, ali ne moţe dušu da pošalje u šeol. Isto tako nigde ĉovek ne kopa šeol, ali zato pravi keber na šest mesta u Pismu, što potkrepljuje ĉinjenicu da ĉovek moţe da naĉini grob, ali ne i mesto za dušu. Pismo O Jovu 3:11-15. Prevod Luja Bakotića. Naglasak moj. „Ali znam da je ţiv moj iskupitelj, i na pošljedak da će stati nad prahom. I ako se ova koţa moja i rašĉini, opet ću u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeću ga, i oĉi moje gledaće ga a ne druge.“ (O Jovu 19:25-27). 3 4. Mojs. 16:28-33. Naglasak moj. Reĉ koja kazuje da su neki „ţivi sišli u šeol“ svakako predstavlja podatak o tome da se u ovom sluĉaju odigrao suprotan redosled dešavanja nego obiĉno. Naime, uobiĉajeno je bilo da neko najpre umre na površini zemlje a da potom, nakon sahrane, siĊe u šeol, dok su Mojsijevi protivnici u podzemlje otišli ţivi (iako su zapravo umrli odmah nakon propadanja u ambis koji se pod njima otvorio). Sasvim je sigurno i podrazumeva se da je bilo nemoguće da neko „u telu“ (tj. još za ţivota) siĊe u šeol, koji je bio rezervisan samo za duše pokojnika. 1
2
380
nikada ne kaţe da neko dotiĉe šeol, ali na šest mesta govori da dotiĉe keber, što potvrĊuje da ĉovek moţe dotaći mrtvaĉki sanduk ili grob, ali ne moţe dotaći šeol, gde odlaze duše umrlih.“1 Naime, kada Sveto pismo govori o smrti Avraama, Jakova, Davida i drugih mnogobrojnih liĉnosti iz ovog perioda, kako pozitivnih (Boţijih slugu) tako i negativnih (bezboţnih osoba), pominje se da su oni bili „pribrani k rodu svojemu“ tj. da su „poĉinuli kod otaca svojih“. To je u prevodu trebalo da znaĉi da su njihovi besmrtni duhovi (duše) otišli na isto mesto gde su se već nalazile duše njihovih predaka. Svojim slugama, bogobojaznim herojima vere, patrijarhu Avraamu i judejskom caru Josiji, Gospod je rekao da će biti „pribrani k ocima njihovim“. Evo kako glase ovi, kao i ostali stihovi: „A ti ćeš otići k ocima svojim u miru, i bićeš pogreben u dobroj starosti.“2 „Zato, evo, ja ću te pribrati k ocima tvojim i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš oĉima svojim vidjeti zla koje ću pustiti na to mjesto.“3 „I onemoćav umrije Avram u dobroj starosti, sit ţivota, i bi pribran k rodu svojemu.“ (1. Mojs. 25:8); „Potom im zapovjedi i reĉe im: kad se priberem k rodu svojemu, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina. (...) A kad izgovori Jakov zapovjesti sinovima svojim, diţe noge svoje na postelju, i umrije, i pribran bi k rodu svojemu.“ (1. Mojs. 49:29, 33); „Tako poĉinu David kod otaca svojih i bi pogreben u gradu Davidovu.“ (1. Carevima 2:10); „I ĉinjaše što je pravo pred Gospodom, sasvijem ĉinjaše kako je ĉinio Ozija otac njegov. (...) I Jotam poĉinu kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davida oca svojega; a na njegovo se mjesto zacari Ahaz sin njegov. (...) Dvadeset godina bijaše Ahazu kad poĉe carovati, i carova šesnaest godina u Jerusalimu, ali ne ĉinjaše što je pravo pred Gospodom (...) I poĉinu Ahaz kod otaca svojih, i bi pogreben kod otaca svojih u gradu Davidovu; a na njegovo se mjesto zacari Jezekija sin njegov.“ (2. Carevima 15:34, 38. – 16:2, 20); „I ĉinjaše što je pravo pred Gospodom sasvijem kao što je ĉinio David otac njegov. (...) I poĉinu Jezekija kod otaca svojih, a na njegovo se mesto zacari Manasija sin njegov. Dvanaest godina bješe Manasiji kad poĉe carovati (...) I ĉinjaše što je zlo pred Gospodom po gadnijem djelima naroda, koje Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih. (...) I poĉinu Manasija kod otaca svojih, i bi pogreben u vrtu kod doma svojega.“ (2. Carevima 18:3; 20:21. – 21:1-2, 18); Dakle, posle svoje fiziĉke smrti, sve napred pomenute liĉnosti, i bogougodne i bogohulne, otišle su na isto mesto, koje je opisano kao mesto „pribiranja k rodu svojemu“. Postojanje šeola kao mesta u koje su odlazile duše pokojnika u starozavetno vreme je veoma uoĉljivo iz Svetog pisma.
Dragan Simov, Šta kaţe Sveto pismo, Alfa i Omega, Beograd, 1996. god. str. 98. Naglasak moj. Vidi takoĊe i u knjiţici: Gde ću dospeti posle smrti? Autor: dr J. Van Impe, str. 5-6. U izdanju Hrišćanskog pregleda (bez godine izdavanja), Simina 8, Beograd. 2 1. Mojsijeva 15:15. 3 2. Carevima 22:20. 1
381
MeĊutim, budući da je i neprijatelju ljudskom, Ċavolu, bilo poznato da je Bog stvorio ĉoveka koji u sebi poseduje besmrtnu dušu (odnosno duh), on je, kao inspirator nastanka paganskih religija, osmislio da ljude prevari po pitanju njihove zagrobne sudbine. U daljem prouĉavanju uoĉićemo da su i razni paganski narodi posedovali verovanja u zagrobni ţivot, koja su se, manje ili više, razlikovala od Bogom otkrivene istine objavljene preko Mojsija i ostalih Njegovih slugu.
Paganska verovanja o zagrobnom ţivotu i Boţija upozorenja izrailjskom narodu Kao što smo utvrdili prouĉavajući ţivot i obraćenje Avraama, u drugom poglavlju ove knjige, poslepotopni svet je svega nekoliko generacija nakon velike Boţije kazne nad bezboţnima ponovo bio do grla utonuo u poštovanje laţnih bogova. Verovanja u besmrtnost ljuske duše u raznim varijantama njenog boravka u raju ili paklu srećemo kod raznih naroda i kultura, kao na primer kod starih Egipćana, Grka, Rimljana, kao i u islamu, budizmu i hinduizmu do današnjih dana. Što se tiĉe verovanja u ţivot posle smrti u starom Egiptu, o njemu moţemo da saznamo izmeĊu ostalog i sledeće: „Sva pisana svedoĉanstva iz drevnog Egipta pokazuju da Egipćani nisu imali jedinstveno i strogo utvrĊeno uĉenje o veĉnom ţivotu i naĉinu na koji se on moţe ostvariti. Izgleda da je Egipat oduvek bio okrenut svojevrsnom dualizmu (...). Tako se i u verovanjima u zagrobni ţivot pojavljuju dva osnovna ‘uĉenja’. Jedno je izuzetno staro verovanje u materijalni zagrobni svet, a drugo je, takoĊe veoma staro i priliĉno razvijeno verovanje da duhovni deo ĉoveka ne samo da preţivljava smrt, već moţe i da dostigne boţanske kvalitete.“1 „Prema egipatskim verovanjima, ĉovek je imao neku vrstu duhovnog dvojnika – apstraktnu liĉnost koja je, posle smrti tela, postajala sasvim nezavisna. Ona je mogla boraviti meĊu bogovima, ali i posećivati grobnicu. Zbog toga se egipatski naziv ka najĉešće prevodi kao duh ili dvojnik, a ţrtvene ponude u hrani i piću su prinošenje da bi ka imao ĉime da se prehrani. (...) Onaj deo ĉoveka koji uţiva postojanje na nebu nazivan je ba i oznaĉavao je nešto uzvišeno i plemenito, pa se obiĉno prevodi sa ‘duša’. Iako se ba obiĉno smatra bestelesnim, ĉesto se nailazi na tvrdnju da mu je graĊa vazdušasta i da ima oblik ptice sa ljudskom glavom.“2 Ipak, ne ţeleći da detaljnije zalazim u spiritistiĉka verovanja raznih drugih naroda, na ovom mestu hoću da ukratko sagledamo verska shvatanja drevnih Semita (potomaka Nojevog sina Sema), Avraamovih paganskih predaka. Prema profesorima religije Kolinu Mekdanelu i Bernhardu Langu, drevni Semiti su verovali da je kosmos podeljen na tri dela: na zemlju, nebo i podzemni svet mrtvih. „Drevni Semiti su predstavljali svet kao veliku kuću sa troslojnom strukturom: gornje kraljevstvo bogova (raj), središnji ljudski svet koji su nam ti bogovi podarili (zemlja), i donji deo koji se sastojao iz ogromne pećine smeštene duboko pod površinom zemlje (podzemni svet ili šeol). (...) Za razliku od gornjeg sveta bogova, šeol je bio obitavalište mrtvih i adskih boţanstava. Iako su drevni narodi prikazivali šeol kao mraĉno i tiho mesto, ne smemo o njemu misliti kao o paklu. Boţanstvo pod
1 2
Miroslav Tanasijević, Egipatska knjiga ţivih, str. 39. Opus, Beograd 1996. god. Navedeno delo, str. 44.
382
imenom Mot, „Smrt“, vladalo je nad mrtvima i nad adskim bogovima. Budući da su ljudska bića ţivela izmeĊu raja i šeola, mogli su oĉekivati da će na njih uticati kako gornji, tako i donji svet.“1 „Oni koji ţive na zemlji – izmeĊu gornjih i donjih svetova – mogu se obratiti stanovnicima bilo kog od nivoa, traţeći pomoć za svoje zemaljske probleme.“2 Za ove mnogobošce je od izuzetne vaţnosti bila mogućnost komunikacije sa bogovima gornjeg i donjeg sveta, kao i sa dušama umrlih predaka, jer se od njih oĉekivala pomoć i blagoslov u najrazliĉitijim prilikama. Naravno, pre nego što bi izlili blagoslove na narod koji ih je poštovao, bogovi su zahtevali da zemaljski stanovnici izvrše odreĊene religijske rituale: „Samo podizanjem hramova, finansiranjem sveštenika i hramskih horova, prinošenjem izdašnih ţrtava, pevanjem pomno razraĊenih molitava i slušanjem ĉarobnjaka i proroka, narod je mogao biti uveren u boţanski blagoslov i blagonaklonost. Plodna stada, bogate ţetve, pobede u boju i sve što je spadalo u uspeh, blagostanje i mir zavisili su od milosti bogova koji su boravili u raju ili u šeolu. (...) Radi zadobijanja zemaljskih koristi, obredi su se ili obraćali mrtvima i bogovima podzemnog sveta, ili su bili upućivani silama neba. (...) Poštovanje predaka poprimilo je organizovane obredne oblike. U jednom takvom obredu, uĉesnici su konzumirali velike koliĉine vina i izlivali vino za mrtve. Tokom rituala svi prisutni bi se napili, ukljuĉujući i pokojnike. Jedan prostiji obred sastojao se u postavljanju ponuda u vidu vode i hrane pored porodiĉne grobnice.“3 Dakle, prema verovanju drevnih semitskih naroda koji su zajedno sa Izrailjcima naseljavali Bliski istok, mrtvi iz regiona kojim su vladala adska boţanstva mogli su da budu od pomoći svojim bliţnjima na zemlji. Pošto je, prema Svetom pismu, ova navodna pomoć koju su pruţali preminuli zapravo predstavljala Ċavolsku obmanu, a prizivanje duša umrlih potpadao pod otvoreni spiritizam (ili bolje reĉeno satanizam) Gospod je preko Mojsija izdao striktnu zapovest da niko u Izrailju ne sme da se bavi okultnim radnjama – uz pretnju smrtnom kaznom: „Kad uĊeš u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uĉi se ĉiniti gadna djela onijeh naroda. Neka se ne naĊe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vraĉar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uroĉnik, ni bajaĉ, ni koji se dogovara za zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako ĉini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drţi se sasvijem Gospoda Boga svojega. Jer ti narodi koje ćeš naslijediti, slušaju gatare i vraĉare; a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.“4 „A ĉovjek ili ţena, u kojima bi bio duh vraĉarski ili gatarski da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih.“5 Gospod je ovom zapovešću, kao što je oĉevidno, verovanja i religijske radnje koje su praktikovali paganski narodi u izrailjskom susedstvu proglasio gadnim delima, što je trebalo da znaĉi da On nije njihov osmislitelj niti ozakonitelj. IzmeĊu ostalih, tu se spominje i praksa prizivanja mrtvih (iz šeola), radi pruţanja pomoći ţivima. Naţalost,
Raj jedna istorija, str. 17. Naglasak moj. Raj jedna istorija, str. 16. 3 Isto, str. 19. Naglasak moj. 4 5. Mojs. 18:9-14. Naglasak moj. 5 3. Mojs. 20:27. Naglasak moj. 1
2
383
u periodu nakon smrti Mojsija i Isusa Navina pa sve do uspostavljanja izrailjskog carstva, jevrejski narod je bio sklon da prihvati mnoge neznaboţaĉke obiĉaje iz svog okruţenja. Nakon što je Saul izabran za prvog vladara nad Izrailjem, on je iz svoje drţave istrebio sve one koji su se bavili gatanjem i vraĉanjem. Ipak, u ĉetrdesetoj godini svoje vladavine, pošto je od njega odstupio Boţiji Duh zbog neposlušanja Gospodnje zapovesti, ovaj u poĉetku bogobojazni car je prisustvovao jednoj spiritistiĉkoj seansi i posredstvom medijuma prizivao duh mrtvog proroka Samuila. Saul je ţeleo da prizivanjem umrlog proroka koga je liĉno poznavao dugi niz godina, sazna detalje o ishodu bitke u kojoj je sutradan trebao da uĉestvuje sa svojim sinovima i ostalom vojskom. Evo kako glasi biblijski tekst koji nam opisuje ovaj dogaĊaj: „A Samuilo bijaše umro, i plaka za njim sav Izrailj, i pogreboše ga u Rami, u njegovu gradu. I Saul bijaše istrijebio iz zemlje gatare i vraĉare. I Filisteji skupivši se doĊoše i stadoše u oko kod Sunima, skupi i Saul sve Izrailjce, i stadoše u oko kod Gelvuje. Saul pak videći vojsku filistejsku uplaši se, i srce mu uzdrhta veoma. I upita Saul Gospoda, ali mu Gospod ne odgovori ni u snu ni preko Urima, ni preko proroka. I Saul reĉe slugama svojim: traţite mi ţenu sa duhom vraĉarskim, da otidem k njoj i upitam je. A sluge mu rekoše: evo u Endoru ima ţena u kojoj je duh vraĉarski. Tada se Saul preruši obukav druge haljine, i otide sa dva ĉovjeka, i doĊe k onoj ţeni noću; i on joj reĉe: hajde vraĉaj mi duhom vraĉarskim, i dozovi mi onoga koga ti kaţem. Ali ţena mu reĉe: ta ti znaš šta je uĉinio Saul i kako je istrijebio iz zemlje gatare i vraĉare; zašto dakle mećeš zamku duši mojoj da me ubiješ? A Saul joj se zakle Gospodom govoreći: tako ţiv bio Gospod! neće ti biti ništa za to. Tada reĉe ţena: koga da ti dozovem? A on reĉe: Samuila mi dozovi. A kad ţena vidje Samuila, povika iza glasa, i reĉe ţena Saulu govoreći: zašto si me prevario? ta ti si Saul. A car joj reĉe: ne boj se; nego šta si vidjela? A ţena reĉe Saulu: bogove sam vidjela gdje izlaze iz zemlje. On joj opet reĉe: kakav je? Ona mu reĉe: star ĉovjek izlazi ogrnut plaštem. Tada razumje Saul da je Samuilo, i savi se licem do zemlje i pokloni se. A Samuilo reĉe Saulu: zašto si me uznemirio i izazvao? Odgovori Saul: u nevolji sam velikoj, jer Filisteji zavojštiše na me, a Bog je odstupio od mene, i ne govori mi više ni preko proroka ni u snu, zato pozvah tebe da mi kaţeš šta ću ĉiniti. A Samuilo reĉe: pa što mene pitaš, kad je Gospod odstupio od tebe i postao ti neprijatelj? Gospod je uĉinio kako je kazao preko mene; jer je Gospod istrgao carstvo iz tvoje ruke i dao ga bliţnjemu tvojemu Davidu; Jer nijesi poslušao glasa Gospodnjega, niti si izvršio ţestokoga gnjeva njegova na Amaliku; zato ti je danas Gospod to uĉinio. I Gospod će predati i Izrailja s tobom u ruke Filistejima; te ćeš sjutra ti i sinovi tvoji biti kod mene; i oko izrailjski predaće Gospod u ruke Filistejima. A Saul ujedanput pade na zemlju koliko je dug, jer se vrlo uplaši od rijeĉi Samuilovijeh, i ne bješe snage u njemu, jer ne bješe ništa jeo ceo dan i svu noć.“1 Iako je poruka koju je car dobio od duha bila istinita, jer su sutradan i Saul i njegovi sinovi poginuli u oruţanom sukobu sa Filistejima2, na osnovu Gospodnje (starozavetne) objave moţemo da tvrdimo da osoba sa kojom je Saul razgovarao nije bio nedavno preminuli Boţiji prorok. Najpre, kada bi mrtvi zaista mogli da se javljaju ţivima, onda Gospod tu pojavu ne bi zabranio i nazvao je vraĉarstvom (spiritizmom). Drugo, sam Saul nije video nikoga sem vraĉare (medijuma) koja je opisivala osobu iz
1 2
1. Samuilova 28:3-20. Naglasak moj. Vidi u: 1. Samuilova 31:6.
384
svoje „vizije“ – a koju je car, prema opisu i naĉinu odevanja („star i ogrnut plaštom“) prepoznao kao proroka Samuila. Uz to, na pitanje šta je videla, vraĉara je odgovorila da vidi „bogove gde izlaze iz zemlje“. Lujo Bakotić ovako prevodi ovaj stih: „Ţena reĉe Saulu: Vidim boga jednog koji izlazi iz zemlje.“1 Prevod Kršćanske sadašnjosti na sliĉan naĉin kazuje da je ţena videla „nešto boţansko što se diţe iz zemlje“. Ukoliko se prisetimo tvrdnji profesora Mekdanela i Langa, koji kazuju da je verovanje drevnih naroda podrazumevalo da se umrle osobe u šeolu mogu preobraziti u neku vrstu boţanstva2, a tu je i pomen da „Samuilo“ izlazi iz zemlje (dakle iz podzemlja – carstva mrtvih); te pošto je na osnovu svega toga jasno da se radi o spiritizmu koji je nastao satanskom inspiracijom a ne o verovanju u ono što je Bogu ugodno, to je potpuno jasno zbog ĉega je Izrailjcima od Boga ova praksa bila najoštrije zabranjena. Pomenuti „Samuilo“ iz vraĉarine vizije je bio niko drugi nego jedan od palih anĊela (demona) koji zajedno sa svojim poglavarom, bivšim heruvimom Luciferom, po reĉima Gospoda Isusa ima za cilj religijsku obmanu vasionog sveta.3 Zakljuĉak o svemu što smo do sada spomenuli, moţemo da saţmemo u narednih nekoliko reĉenica: Boravak u šeolu je prema starozavetnoj objavi bio rezervisan za duhove svih umrlih osoba. U šeol su odlazile duše bogobojaznih ljudi, ali i onih koji pravoga Boga nisu poznavali. Starozavetnim vernicima je bilo nepoznato kakva ih sudbina oĉekuje u carstvu mrtvih, ali su bili sigurni u to da ih njihov Gospod neće napustiti, te da će im biti milostiv prilikom poslednjeg suda (Prop. 12:13-14). Ovu nadu je na divan naĉin opisao car David u jednom od svojih psalama: „Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati. (...) Da poĊem i dolinom sjena smrtnoga, neću se bojati zla; jer ti si sa mnom; štap tvoj i palica tvoja tješi me.“4 Nada starozavetnih Boţijih slugu da će Gospod biti sa njima i u zagrobnom ţivotu bila je realna. U prouĉavanju koje sledi, navešćemo novozavetne tekstove koji nam bacaju mnogo više svetla na biblijsko uĉenje o posmrtnoj sudbini ljudi u toku ĉitave istorije ĉoveĉanstva.
Verovanje u zagrobni ţivot u Novom zavetu Prouĉavajući temu o verovanjima zapisanim u Bibliji a koja se odnose na tajanstveni ţivot preminulih, zakljuĉili smo da je u spisima Starog zaveta istaknuto da se ljudsko telo vraća u prah iz koga je i nastalo, a da se ţivotni duh vraća Bogu koji ga je dao. Sa druge strane, prouĉili smo i pominjanje šeola kao mesta u kojem borave bestelesne duše preminulih, bez detaljnijeg opisivanja stanja u kome se one zaista nalaze. Sveti tekstovi pisani izvorno na jevrejskom jeziku uistinu daju malo podataka o ţivotu posle smrti. Novi zavet, sa druge strane, daje detaljnije opise o tome šta se dešava sa ĉovekom posle njegovog zadnjeg izdisaja i predanja Bogu svog „ţivotnog duha“. Ipak, realno govoreći, novozavetni spisi ne odgovaraju na mnoga pitanja koja proizilaze iz ljudske radoznalosti, i govore mnogo manje o zagrobnom ţivotu nego što 1. Samuilova 28:13. Naglasak moj. Vidi u: Raj jedna istorija str. 20-21. 3 Vidi u: Ev. po Jovanu 8:44; Otkrivenje Jovanovo 12:9. 4 Psalam 23:1, 4. Naglasak moj. 1
2
385
je to prikazano u dogmatikama i naĉelima verovanja današnjih crkava i denominacija. Kao što ćemo se uveriti u narednom poglavlju, Gospod Isus Hristos je npr. mnogo više govorio o budućem sudu koji će se desiti nakon vaskrsenja mrtvih, nego o stanju ljudske besmrtne duše u njenom vantelesnom postojanju. To naravno iz razloga što su posledice Boţijeg suda nad ĉovekom posle vaskrsenja konaĉne, dok je njegov boravak u grobu samo privremen. No, krenimo redom. Jedini tekst koji je izgovorio Gospod Hristos, a u kojem je govorio o stanju duša umrlih nalazi se zapisan u ev. po Luki 16:19-31. Ovim kazivanjem u kojem na najotvoreniji naĉin spominje carstvo mrtvih, Isus je zapravo objasnio ono što je u starozavetnim spisima ostalo sakriveno, a to je – u kakvom su se stanju nalazile duše pokojnika u šeolu. Iako u ovom tekstu evanĊelist Luka, pišući na grĉkom jeziku, upotrebljava reĉ ad (koji predstavlja grĉku reĉ koja se odnosila na carstvo mrtvih), izvesno je da je Gospod Isus, koja je svoja kazivanja Jevrejima saopštavao na aramejskom ili pak jevrejskom jeziku, koristio reĉ šeol. Evo kako ovo kazivanje glasi: „A bio je neki bogat ĉovek koji se oblaĉio u skerlet i skupoceno platno i veselio se sjajno svaki dan. A pred njegovim vratima leţao je jedan siromah po imenu Lazar, pun ĉireva, ţeleći da se nasiti onim što je padalo sa bogataševe trpeze; uz to su i psi dolazili i lizali njegove rane. A kad umre siromah, anĊeli ga odneše u Avraamovo naruĉje. Umro je i bogataš i sahraniše ga. I kad se muĉio u adu, podiţe svoje oĉi i vide izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naruĉju. Tada povika: oĉe Avraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoĉi vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik, jer se muĉim u ovom plamenu. A Avraam reĉe: sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom ţivotu, a Lazar isto tako zla; on se sad ovde teši, a ti se muĉiš. A preko svega toga postavljena je velika provalija izmeĊu nas i vas, da ne mogu da preĊu oni koji ţele odavde k vama, niti da preĊu k nama oni odande. Tada reĉe: molim te onda, oĉe, da ga pošalješ u kuću moga oca, jer imam petoro braće; neka ih uveri – da ne bi i oni došli na ovo mesto muĉenja. Ali Avraam reĉe: oni imaju Mojsija i proroke, neka poslušaju njih. On pak reĉe: ne, oĉe Avraame, nego ako im ko iz mrtvih doĊe, pokajaće se. Reĉe mu: ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih pridobiti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih.“1 U ovoj priĉi koju je uputio svojim slušaocima, meĊu kojima su bili i fariseji koji su sve paţljivo slušali i rugali se Njegovim reĉima (Lk. 16:14), uoĉavamo nekoliko vaţnih detalja. Najpre, dogaĊaj se odigrava nakon smrti siromašnog Lazara i bogatog ĉoveka. Drugo, siromahovu dušu su odneli anĊeli u „naruĉje Avraamovo“, dok je bogataš nakon svoje sahrane dospeo u „mesto muĉenja“ ispunjeno vatrom. I posle smrti ove dvojice, njihove duše su zadrţale sećanje na ţivot proţivljen na zemlji (prepoznavanje Lazara od strane bogataša, kao i pamćenje da ima petoricu još ţive braće). Zapaţamo i mogućnost komuniciranja (razgovora) meĊu pokojnicima. Mesto muĉenja u kome se bogataš našao nazvano je „ad“ (had, hades), dok je „Avraamovo naruĉje“ predstavljeno kao mesto blaţenstva (oĉigledno ga moţemo uporediti sa rajem). Razlog zbog ĉega su se ova dvojica našla na pomenutim mestima nije, kako se na prvi pogled ĉini, bogatstvo jednog, odnosno siromaštvo drugog. Pravi razlog nalazimo u stihu 29. koji
1
Naglasak je moj.
386
govori o poslušanju (verovanju) tj. neposlušanju (neverovanju) u ono o ĉemu su pisali Mojsije i proroci – a oni su pisali i svedoĉili o dolasku i delu Hrista Spasitelja.1 Dakle, u šeolu, odnosno adu, prema kazivanju Gospoda Isusa Hrista, postojala su dva odvojena prostora. Prvi, koji je nazvan „Avramovim naruĉjem“ bio je mesto utehe za sve poboţne i bogobojazne starozavetne liĉnosti, dok su u mesto muĉenja dospevali svi oni drugi – koji iz raznoraznih razloga nisu hteli da se pouzdaju u Gospoda o kome su u to vreme propovedali Adam, Enoh, Noje i njegovi sinovi itd. Ipak, reĉ „ad“ odnosno „hades“, koju je Isus koristio u opisivanju istorijskog dogaĊaja o smrti i zagrobnim dešavanjima u vezi bogataša i Lazara, nipošto nije podrazumevala postojanje hadesa (hada) u kakav je verovala mnogoboţaĉka grĉka nacija. Ovaj pojam je samo pozajmljen iz grĉkog jezika (na kome je pisan Novi zavet), i njime je zamenjena jevrejska reĉ „šeol“. Mitološki had u koji su verovali stari Grci, i biblijski ad (odn. šeol – carstvo mrtvih) nemaju niĉeg zajedniĉkog, jer su u pitanju laţni paganski koncept verovanja u zagrobni ţivot sa jedne strane2, i istinito Boţije otkrivenje došlo kroz Gospoda Isusa Hrista, sa druge. Pored upotrebe reĉi „ad“ u ev. po Luki 16. glavi, ovaj pojam se pojavljuje još nekoliko puta u Novom zavetu i uvek biva izgovoren od strane Gospoda Hrista.
Korišćenje pojma „ad“ u Novom zavetu Reĉ ad (hades) se u Novom zavetu koristi više puta, i to u stihovima Mt. 16:18; Lk. 10:15; 16:23; Dela ap. 2:27; 2:31; Otk. 1:18; 6:8; 20:13-14. Evo kako oni glase: „I ja ti kaţem da si Petar, i na toj steni sazidaću Crkvu svoju, i vrata adova neće je nadvladati.“ (Mt. 16:18); „Kaţem vam da će u onaj dan Sodomu biti lakše nego tom gradu. Teško tebi Horazine, teško tebi Vitsaido, jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila ĉuda koja su se
Vidi u: 1. Mojsijeva 3:15; 5. Mojsijeva 18:15, 18; Isaija 7:14; 9:6-7; 53. gl.; Psalam 16:10; 22:1, 6-8, 15-18; Ev. po Luki 24:25-27; Ev. po Jovanu 5:39-40. 2 Evo kako su zagrobni svet, odnosno had, zamišljali stanovnici antiĉke Grĉke: „Duboko pod zemljom caruje neumoljivi, mraĉni Zevsov brat Had. Njegovo carstvo je puno mraka i uţasa. Tamo nikad ne prodiru radosni zraci svetlog sunca. S površine Zemlje ide se provalijama bez dna u tuţno Hadovo carstvo. Njim teku mraĉne reke; tamo protiĉe i sveta reka Stiks, od koje se sve ledi, ĉijim se vodama kunu i sami bogovi. Kacit i Aheront valjaju tamo svoje talase; duše umrlih odzvanjaju svojim stenjanjem, punim tuge, njihovim mraĉnim obalama. U podzemnom carstvu struje vode izvora Lete, koje pruţaju zaborav svega zemaljskog. Mraĉnim poljima Hadovog carstva, obraslim belim cvetovima astodela, jure bestelesne, lake senke umrlih. (...) Niko ne moţe da se vrati iz ovog carstva tuge. Troglavi hadski pas Kerber, na ĉijem se vratu pokreću sa groznim šištanjem zmije, ĉuva izlaz. (...) U mraĉnom Hadovom carstvu duše umrlih su osuĊene na veĉno postojanje bez radosti. (...) Tu se kraj prestola nalazi i bog smrti Tanat (...) Pored Tanata su i mraĉne kere. One svojim krilima besno jure po bojnom polju i likuju kad vide kako padaju pobeĊeni heroji jedan za drugim. Svojim krvavocrvenim usnama one se spuštaju na rane, poţudno ispijaju vrelu krv ubijenih i iz njihovih tela ĉupaju duše. (...) Carstvo neumoljivog Hada puno je mraka i uţasa. Tamo luta po tami uţasno priviĊenje Empusa sa magarećim nogama, kad namami ljude svojom lukavošću na neko usamljeno mesto, ono im onda ispija svu krv i proţdire njihova tela koja se još trzaju. Tamo luta i ĉudovišna Lamija, koja se noću prikrada u spavaonice srećnih majki i od njih krade decu da bi se napila njihove krvi. Svim tim priviĊenjima vlada velika bohinja Hekata. Ona ima tri tela i tri glave...“. N. A. Kun, Legende i mitovi stare Grĉke; Deĉja knjiga, Beograd, 1990. god. str. 33-35. Naglasak moj. 1
387
dogodila u vama, odavno bi se pokajali sedeći u vreći i pepelu. Ali Tiru i Sidonu će biti lakše na sudu nego vama. I ti Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Bićeš srušen do ada.“ (Lk. 10:12-15); „Jer moju dušu nećeš ostaviti u carstvu smrti (u originalu stoji: u adu; prim. I. S.), niti ćeš dozvoliti da svetac tvoj istrune.“ (Dela ap. 2:27); „Predvidevši reĉe za Hristovo vaskrsenje: niti je bio ostavljen u carstvu mrtvih (u adu, prim. I.S.), niti mu je telo istrulilo.“ (Dela ap. 2:31); „Ja sam Prvi i Poslednji i Ţivi, i bejah mrtav, i vidi ţiv sam u sve vekove, i imam kljuĉeve od smrti i ada.“ (Otkrivenje 1:17-18); „I videh, i gle, zelenkast konj, a onome što seĊaše na njemu beše ime smrt, i ad iĊaše za njim, i dade im se vlast nad ĉetvrtinom zemlje, da ubijaju maĉem i glaĊu i kugom i zverinjem zemaljskim.“ (Otkrivenje 6:8); „I more dade mrtvace koji su u njemu, i smrt i ad dadoše mrtvace koji su u njima, i svako bi osuĊen po delima svojim. I smrt i ad behu baĉeni u vatreno jezero. Ovo je druga smrt, vatreno jezero. I ko god se ne naĊe upisan u knjizi ţivota, bi baĉen u vatreno jezero.“ (Otkrivenje 20:13-15).1 Kao što uoĉavamo u Mt. 16:18, Hristos ovu reĉ upotrebljava opisujući nastojanja Crkve da od pretnje veĉne propasti izbavi što veći broj nespasenih osoba. On najpre govori da će Njegova Crkva biti sazidana na steni (koja predstavlja Njega samog), a potom istiĉe da nju neće nadvladati ni „vrata adova“. Šta ova „vrata“ predstavljaju u konkretnom sluĉaju? Pošto je sasvim jasno da su vrata statiĉna, a Crkva koja vodi duhovni rat protiv nevidljivih sotonskih legija2 jedna dinamiĉna sila, to nam govori da će pred njenom snagom i duhovnom jakošću koja dolazi od Gospoda, Ċavo i njegovi anĊeli morati da ustuknu i Gospodu za spasenje (koje Crkva propoveda) predaju kroz istoriju na milione duša neverujućih ljudi. Oĉevidno je, dakle, da se u pomenutoj Hristovoj izjavi ne radi o sukobu Crkve i podzemnog sveta ispunjenog duhovima umrlih, jer kao što je nam je poznato iz priĉe o bogatašu i Lazaru i ostalih tekstova iz Pisma, nakon smrti Bog više nikome ne pruţa priliku za pokajanje i zadobijanje veĉnog ţivota. Ad u ovom sluĉaju, oĉigledno, simboliše duhovne snage suprotstavljene Gospodu i njegovim svetima na zemlji, koji imaju za cilj odvoĊenje u veĉnu smrt milijardi ljudi, a to su sotona i njegovi demoni3. U tekstu zapisanom u ev. po Luki 10:12-15 ĉitamo o Isusovom ukoravanju galilejskih gradova tj. njihovih stanovnika koji su ostali neverujući iako je Gospod u njima uĉinio mnoga mesijanska znamenja. Govoreći o ponositosti stanovnika Kafarnauma koji nisu ţeleli da Ga prihvate, verujući da su, u skladu sa farisejskom naukom, dovoljno dobri da stignu u nebo i bez Njegovog posredstva, Isus ih je upozorio da će, umesto da se podignu do samog neba, biti „srušeni do ada“. Da bismo ispravno razumeli upotrebu reĉi „ad“ u ovom sluĉaju, valja da sagledamo ĉitav kontekst. Pre nego što je pomenuo ad u svome govoru, Isus je dva puta pomenuo i dan suda Boţijeg koji će uslediti nakon vaskrsenja (u stihovima 12 i 14). Izvesno je da na Naglasci na svim navedenim stihovima su moji. Vidi u: posl. Efescima 6:10-17. 3 Sa ovim u vezi, bilo bi dobro proĉitati i stih iz poslanice Jevrejima 2:14, koji izmeĊu ostalog govori da je sotona, sve do Hristove smrti (i vaskrsenja) imao „vlast nad smrću“. Budući da „vrata adova“ u Mt. 16:18 oĉigledno predstavljaju pale anĊele, njihovo povezivanje sa svetom mrtvih je sasvim na mestu, šta više iz razloga što je i sam Gospod Hristos za njihovog poglavara rekao da je „ubica ljudski od poĉetka“ (Jn. 8:44). Vidi i: 1. Jov. 3:12. 1
2
388
dan Boţijeg (strašnog) suda neće biti suĊeno gradovima u doslovnom smislu (kućama i dvorištima), već njihovim u grehu preminulim stanovnicima i to nakon njihovog ustajanja iz mrtvih. Pošto je nemoguće da jedan grad od cigala bude srušen do „podzemnog duhovnog sveta“ ovo Isusovo kazivanje bi mogli da shvatimo na sledeći naĉin: visoko mišljenje koje su o sebi gajili stanovnici Kafarnauma nipošto neće moći da im pomogne kad budu izašli pred Onoga koga su, uz ignorisanje, odbacili. Njihov grad (delo njihovih ruku) će u budućnosti svakako leţati u ruševinama, njihove duše će završiti u podzemnom predelu mrtvih, dok će na kraju, nakon suda, biti poslati u ognjeno jezero u kome će trpeti veću kaznu i od grešnih stanovnika Sodome i Gomore. Što se tiĉe govora apostola Petra na dan Pedesetnice, a koji je opisan u 2. poglavlju Dela apostolskih, u njemu se na dva mesta susrećemo sa reĉju ad. Reĉ ad je i u ovom sluĉaju prevod jevrejske reĉi „šeol“ koju koristi car David u psalmu 16:10. U oba sluĉaja, Emilijan M. Ĉarnić prevodi ovaj pojam kao „carstvo mrtvih“, a odnosi se na ono mesto u podzemlju, odnosno utrobi zemlje, u kome je boravio Isusov ljudski duh nakon smrti - sve do vaskrsenja. Naime, na molbu pokajanog razbojnika da ga se seti kada doĊe sa svojim carstvom, Isus je odgovorio: „A on mu reĉe: zaista, kaţem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju.“1 Ovaj tekst jasno dokazuje da je Isusov duh, zajedno sa razbojnikovim, nakon napuštanja njihovih tela bio u raju, odnosno u onom mestu u adu koje su Jevreji nazivali Avraamovim naruĉjem – mestom utehe. Za svoj boravak u adu Isus je posvedoĉio i u prilici kada je govorio o „znaku proroka Jone“, rekavši svojim savremenicima da će u skoroj budućnosti, nakon svoje smrti, izvesno vreme boraviti u „srcu zemlje“, odnosno taĉno na onom mestu koje je i u Starom zavetu predstavljeno kao mesto obitavanja duhova umrlih: „A on im odgovori i reĉe: zli i preljubotvorni naraštaj traţi znak, i neće mu se dati znak osim znaka proroka Jone. Jer kao što je Jona bio u utrobi morske nemani tri dana i tri noći, tako će biti i Sin ĉoveĉji u srcu zemlje tri dana i tri noći.“2 O Isusovom silasku u podzemni predeo mrtvih piše i apostol Petar, govoreći: „Jer je i Hristos jednom umro za grehe, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu, telo su mu, doduše, ubili, ali je duhom oţivljen; njim je sišao i propovedio duhovima koji su bili u tamnici, koji su nekad bili neposlušni...“.3 No, kao što ĉitamo u psalmu 16:10 i Delima apostolskim 2. glavi, Isusov duh (odnosno duša) nije ostavljen u šeolu (adu) iz razloga njegovog vaskrsenja i ponovnog sjedinjavanja sa ranije umrlim telom. Kao što sam naveo ranije, ad se spominje i u poslednjoj knjizi Novoga zaveta – Jovanovom Otkrivenju. U svim stihovima Otkrivenja, pojam ad se vezuje uz pojam „smrt“, sa tim da se uvek najpre spominje smrt pa tek onda ad. U prvom poglavlju Isus govori da poseduje kljuĉeve od smrti i ada. U šestom poglavlju „ĉetvrti jahaĉ apokalipse“ koji jaše na konju – zelenku, nosi ime „smrt“ a ad ide za njim kao pratilac. Njihovo pojavljivanje propraćeno je velikim stradanjem zemaljskog stanovništva. TakoĊe, u dvadesetom poglavlju, prilikom opisa vaskrsenja iz mrtvih onih koji nisu
Ev. po Luki 23:43. Naglasak moj. Ev. po Mateju 12:39-40. Naglasak moj. 3 1. Petrova 3:18-20. Naglasak moj. 1
2
389
poverovali u Hrista Spasitelja, smrt i ad se spominju kao rejoni iz kojih izranjaju mnogi mrtvaci – da bi im se sudilo. Kao što je to sluĉaj u šestom poglavlju, u kome se imenima „smrt“ i „ad“ predstavljaju velike nedaće koje dolaze na svet (moţda i otelotvorene u poslednjem zemaljskom diktatoru – antihristu), a koje imaju za posledicu odlazak u carstvo mrtvih mnogih hiljada stradalih ljudskih bića, tako i prilikom vaskrsenja „smrt“ i „ad“ predstavljaju oblasti iz kojih izlaze mrtvi da bi im se sudilo. Smrt u ovom tekstu svakako oznaĉava samu, od Boga u poĉetku neplaniranu, pojavu prestanka ţivota bogolikog ljudskog bića (kao i grobove umrlih), dok je ad carstvo mrtvih, to jest podzemlje u kome se nalaze duhovi svih preminulih. Isusova izjava iz prvog poglavlja Otkrivenja, u kome istiĉe da poseduje kljuĉeve od smrti i ada, svakako predstavlja ĉinjenicu da On ima vlast da jednoga dana vaskrsne sve mrtve - na taj naĉin što će se njihove duše iz carstva mrtvih prisajediniti telima koja su bila u grobovima. One koji su za ţivota bili vernici – na veĉni ţivot, a one koji to nisu bili – na veĉnu osudu.1 Nastavljajući sa svojim slikovitim izraţavanjem kojim je ispunjena ĉitava knjiga, pisac Otkrivenja na kraju dvadesetog poglavlja kazuje da će se poslednji ĉin strašnog suda sastojati od „bacanja smrti i ada u ognjeno jezero“. Nakon pomenutog suda i stvaranja novog neba i nove zemlje kao staništa za vaskrsle pravednike, više nikada neće biti umiranja, truljenja i raspadljivosti. Sveti tekst nas ovako obaveštava o ovom budućem stanju savršenstva: „I ĉuh kako jedan jaki glas sa prestola govori: vidi skinije Boţije meĊu ljudima, i on će stanovati s njima, i oni će biti njegov narod, i sam Bog biće s njima, pa će otrti svaku suzu s njihovih oĉiju, i neće više biti smrti, ni ţalosti, ni vike, ni bola, jer ono prvo proĊe.“2 Bacanje smrti i ada u ognjeno jezero, koje se naziva i drugom smrću, svakako predstavlja slikoviti prikaz veĉitog nestanka tj. išĉezavanja smrti i raspadljivosti sa lica zemlje kao i ĉitavog novostvorenog univerzuma. Kao što smo mogli da se uverimo iz svih prethodno navedenih biblijskih tekstova, pojam ad se odnosi na mesto u koje, do vaskrsenja, ĉovek odlazi nakon prestanka svojih ţivotnih funkcija. U starozavetno vreme (sve do Hristovog vaskrsenja) u ad su odlazili i pravednici i oni drugi, dok u je u novozavetnom periodu situacija izmenjena utoliko što tamo sada dospevaju samo duše nepokajanih grešnika, dok nanovoroĊeni hrišćani, nakon napuštanja svojih tela idu pravo u treće nebo – u Gospodnje prisustvo. O ovoj velikoj promeni što se tiĉe lokacije odlaska duše (duha) vernika nakon smrti, koja je nastupila posle Hristovog vaznesenja na nebo, biće više reĉi nešto kasnije. Na ovom mestu bih ţeleo da kaţem nešto i o znaĉenju biblijskih tekstova koji smrt i stanje koje dolazi nakon nje uporeĊuju sa snom.
Da li ljudsko biće posle smrti spava snom bez snova? Stihova koji na ovaj naĉin opisuju stanje duše nakon smrti ima više, kako u Starom zavetu, tako i u evanĊeljima i apostolskim poslanicama, pa bi na osnovu njih neko mogao da zakljuĉi da ĉovek nakon svoga poslednjeg izdisaja tone u stanje dubokog sna (bez snova), nakon koga sledi buĊenje prilikom vaskrsenja iz mrtvih. Iako ovaj 1 2
O ovoj temi videti detaljnije u: Jn. 5:28-29; 1. Kor. 15:20-55; 1. Sol. 4:13-18. Otkrivenje Jovanovo 21:3-4. Naglasak moj.
390
zakljuĉak nije taĉan, a iz razloga koje smo već naveli ili ćemo ih spomenuti kasnije, ipak ostaje ĉinjenica da Gospod u Starom zavetu, kao i Isus i apostoli, u više navrata stanje u kome se ĉovek nalazi nakon smrti, poistovećuju sa njegovim noćnim poĉinkom. Evo kako glase stihovi koji govore o ovoj temi: „U ono vrijeme tvoj će se narod spasiti – svi koji se naĊu zapisani u Knjizi. Tada će se probuditi mnogi koji snivaju u prahu zemaljskom (...) A ti idi i otpoĉini, ustat ćeš da primiš svoju baštinu na kraju dana.“1 „I kad Isus doĊe u starešininu kuću, vide sviraĉe i narod gde viĉe, i reĉe: uklonite se, jer devojĉica nije umrla, nego spava.“ (Mt. 9:23-24); „Ovo reĉe i posle toga im produţi: naš prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da ga probudim. Tada mu rekoše uĉenici: Gospode, ako je zaspao, ozdraviće. No Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o poĉinku sna. Tada im Isus reĉe otvoreno: Lazar je umro.“ (Jn. 11:11-14); „I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. Onda pade na kolena i povika veoma glasno; Gospode, ne upiši im ovaj greh. I kad to reĉe usnu.“ (Dela ap. 7:59-60); „A sad je Hristos vaskrsnut iz mrtvih kao prvenac od onih koji su umrli.“ (1. Kor. 15:20; reĉ koju je Ĉarnić preveo kao „umrli“ u originalnom grĉkom tekstu doslovno znaĉi „zaspali“.); „Ako, naime verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti s njim i one koji su usnuli. Jer ovo vam kazujemo reĉju Gospodnjom – da mi koji ţivimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli.“ (1. Sol. 4:14-15); Razlozi zbog kojih se stanje smrti uporeĊuje sa snom su višestruki. Najpre, kao što je san samo stanje privremene neaktivnosti (ograniĉeno na nekoliko ĉasova dnevno), nakon ĉega se osoba budi odmorna i osveţena, tako i nakon privremenog boravka u grobu u koji je stigao zbog istrošenosti svoga organizma, ĉovek vaskrsava dobijajući novo, veĉno telo. TakoĊe, ĉinjenica je da Boţiji Sin moţe sa lakoćom da podigne iz mrtvih bilo koga, kao što mi obiĉni smrtnici moţemo priliĉno lako da probudimo one koji su, iscrpljeni fiziĉkim umorom, zaspali u svojim posteljama. I treće, prava realnost ĉovekovog bitisanja na zemlji odvija se tokom stanja budnosti, tj. stanja pune fiziĉke, mentalne i duhovne aktivnosti, dok se tokom sna ĉovek na izvesno vreme „iskljuĉuje“ iz sveta koji ga okruţuje. Na isti naĉin, ljudsko biće stvoreno da veĉnost provodi u telu (a ne vantelesno) doţiveće svu puninu ţivota sa Gospodom ili bez Njega tek nakon vaskrsenja, a ne za vreme mrtvila svoga tela.
Stvarno stanje umrlih pred Gospodom U skladu sa ranijim izlaganjem, u evanĊeljima i apostolskim poslanicama, kao i u Otkrivenju pronalazimo više tekstova koji nas obaveštavaju o nadanju koje su gajili prvi Hristovi uĉenici, a u kojima su izraţavali uverenje da će i nakon svoje smrti biti sa Gospodom – kao što su sa Njime, u Duhu, ţiveli i za vreme svoga boravka na zemlji. Oni su se neprestano sećali reĉi koje je On uputio Marti, Lazarovoj sestri: „Ja sam vaskrsenje i ţivot; ko veruje u mene – ţiveće – ako i umre. I svaki, koji ţivi i veruje u mene, neće umreti doveka.“1 1
Knjiga proroka Danila 12:1-2, 13. Prevod: Biblija Kršćanske sadašnjosti, Zagreb. Naglasak moj.
391
Apostol Pavle je, nakon što je spoznao svu veliĉanstvenost Hristove ţrtve na krstu i njen znaĉaj za verujuće, uskliknuo od radosti sledećim reĉima: „UbeĊen sam naime, da nas ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne moţe rastaviti od Boţije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem.“2 Dakle, ukoliko je neka osoba spašena za veĉnost verom u Isusa Spasitelja, to znaĉi da je njena telesna smrt ne moţe od Njega rastaviti. Isus je rekao, kao što maloĉas naveli, da će onaj koji veruje biti ţiv (u Njegovom prisustvu) i posle fiziĉke smrti. Zato je apostol Pavle i mogao da kaţe da je spreman, zajedno sa ostalim vernicima, da „izaĊe iz tela i da se kod Gospoda nastani kao kod kuće“.3 TakoĊe je, na drugom mestu, još jasnije potvrdio svoje uverenje da hrišćanin nakon svoje smrti odlazi k Gospodu: „Jer Hristos je za mene ţivot, a smrt dobitak. Ali kako ţivot u telu za mene znaĉi plodan rad, to ne znam šta ću izabrati. Muĉim se s dve strane: imam ţelju da umrem i da budem sa Hristom, što je kud i kamo bolje; ali ostati u telu – to je potrebnije radi vas.“4 Isti apostol je, opisujući jedno svoje viĊenje, saopštio vernicima u Korintu da je na jedan zadivljujuć naĉin bio prebaĉen u treće nebo, odnosno raj – gde se i sam Hristos nalazi, s desne strane Boţije: „Znam jednog ĉoveka u Hristu, koji je pre ĉetrnaest godina, - ne znam da li je u telu, ne znam da li je van tela, Bog zna, - bio otrgnut i uzdignut do trećeg neba. I za takvoga ĉoveka znam, - ne znam da li u telu ili van tela, Bog zna, - da je bio otrgnut i uzdignut do raja i da je ĉuo neizrecive reĉi, koje ĉovek ne sme da kaţe.“5 Potvrdu da vernici posle smrti mogu da se nadaju sigurnom susretu sa Hristom u nebu, nalazimo i u knjizi Otkrivenja, gde u viziji koju mu je Gospod objavio, Jovan opisuje sledeće buduće dešavanje: „I kad otvori peti peĉat, videh pod ţrtvenikom duše zaklanih zbog Boţije reĉi i zbog svedoĉanstva koje imahu. I povikaše snaţnim glasom govoreći: dokle, sveti i istiniti gospodaru, nećeš suditi i osvetiti našu krv na onima što stanuju na zemlji? I svakom od njih beše dana bela haljina, i bi im reĉeno da poĉinu još malo vremena, dok se ne navrši broj njihovih sasluţitelja i njihove braće, koji ima da budu pobijeni kao i oni.“6 Spomen da se na nebu nalaze duše preminulih vernika koji saĉinjavaju nebesku Crkvu potvrĊuje i pisac poslanice Jevrejima govoreći: „Jer vi niste prišli gori koja se moţe opipati i koja je zaţarena od vatre (...) Nego ste prišli Sionskoj gori i gradu Boga ţivoga, nebeskom Jerusalimu, hiljadama anĊela, sveĉanom zboru i crkvi prvenaca koji su popisani na nebesima, i Bogu – sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika, i posredniku novoga saveza, Isusu...“.7
Ev. po Jovanu 11:25-26. Naglasak moj. Rimljanima 8:38-39. Naglasak moj. 3 2. Korinćanima 5:8. 4 Filipljanima 1:21-24. Naglasak moj. 5 2. Korinćanima 12:2-4. Naglasak moj. 6 Otkrivenje 6:9-11. Naglasak moj. 7 Jevrejima 12:18, 22-24. Naglasak moj. 1
2
392
Molitva kojom se Gospodu Hristu obratio prvi muĉenik hrišćanske Crkve, arhiĊakon Stefan, u trenutku kada mu je pretila sigurna smrt, potvrĊuje da se vernikova duša vaznosi ka Gospodu u trenutku njegove smrti: „I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. (...) I kad to reĉe usnu.“1 Izgovarajući ovakvu molitvu, Stefan je imao na umu reĉi samog Gospoda, koji je na isti naĉin završio svoj ovozemaljski ţivot u smrtnom telu. Naime, poslednje Isusove reĉi koje je izrekao na krstu glasile su: „Tada Isus povika veoma glasno i reĉe: Oĉe, predajem svoj duh u tvoje ruke. I kad ovo reĉe, izdahnu.“2 Na osnovu svega što smo do sada spomenuli o zagrobnom ţivotu, jasno je da se ljudska duša, odnosno duh, nakon smrti osobe odvaja od ljudskog tela i od Boga biva upućena ili u raj, ili pak u mesto muĉenja koje se nalazi u adu3. Ono što je posebno znaĉajno, a u vezi sa nastavkom ovog poglavlja u kome ćemo izneti pogrešno uĉenje Pravoslavne crkve o ovoj temi, jeste da je jedini uslov za odlazak ĉovekove duše u nebo verovanje u Isusa Hrista Spasitelja i roĊenje od Boga, odnosno opravdanje pred Bogom verom u iskupiteljsku Hristovu ţrtvu (o ĉemu je bilo detaljno obrazlagano u drugom poglavlju ove knjige) još za vreme ovozemaljskog ţivota osobe. Biblija ni na jednom jedinom mestu ne dozvoljava mogućnost da se zagrobna sudbina bilo koje osobe izmeni nakon njene smrti. Veĉni ţivot, odnosno ţivot sa Bogom se zadobija verom u Isusa za vreme zemaljskog ţivota, što Pismo potvrĊuje izuzetno jasno. Svaki onaj koji je ţiveo bogougodnim ţivotom pripada Gospodu, bez obzira da li je ţiv ili je već umro: „Niko od nas ne ţivi za samoga sebe i niko za sebe ne umire. Jer ako ţivimo – Gospodu ţivimo, ako pak umiremo – Gospodu umiremo. Stoga, bilo da ţivimo, bilo da umiremo, mi pripadamo Gospodu.“4
Dela ap. 8:59-60. Naglasak moj. Ev. po Luki 23:46. Naglasak moj. 3 Nasuprot adu u koji odlaze duše nepokajanih grešnika, novozavetni termin koga bi bilo ispravno prevesti reĉju „pakao“ u smislu mesta podnošenja veĉnih muka i patnji u neugasivom ognju, jeste reĉ „gehena“. Ona vodi poreklo od dve jevrejske reĉi: „ge“ i „hinom“, koje oznaĉavaju „dolinu Enomovih sinova“ tj. „dolinu Tofet“ u neposrednoj blizini Jerusalima, u kojoj su u davnini prinošene ljudske ţrtve paganskim boţanstvima (2. Dnevnika 28:3; 33:6; Jeremija 7:28-33). U vreme dok je Gospod Isus hodio zemljom, kao i pre njega, ova dolina je sluţila kao deponija u koju se bacalo smeće i uginule ţivotinje. Radi spreĉavanja širenja zaraze, meštani su ovu deponiju drţali stalno zapaljenu (dakle, na njoj je stalno gorela vatra). Opisujući stanje vaskrslih nepokajanih grešnika koji će u budućnosti biti baĉeni u ognjeno jezero (pakao), a u isto vreme posmatrajući larve insekata (crve) kako gamiţu po lešinama ţivotinja baĉenih na deponiju koja je gorela, Isus je rekao da se „paklena vatra nikada neće ugasiti i da njihov crv nikada neće umreti“ (Mk. 9:43-48). U Mt. 10:28 Isus govori o tome da se njegovi slušaoci ne treba da boje onih koji ubijaju telo, jer duše ne mogu ubiti, nego da se većma treba bojati onoga „koji moţe i dušu i telo da upropasti u paklu“. On ovde pod pojmom „pakao“, kao i na svim drugim mestima gde spominje „gehenu“, podrazumeva ognjeno jezero, u koje će biti baĉeni neverujući ljudi nakon vaskrsenja iz mrtvih. Ognjeno jezero (pakao) u Novom zavetu jeste opisano kao mesto neprekidnog, veĉnog muĉenja u vatri koja se nikada neće ugasiti, a koje je stvoreno radi kaţnjavanja sotone i njegovih demona. Više podataka o ovoj temi videti u stihovima: Mt. 5:29-30; 10:28; 13:41-42; 23:15; 25:41, 46; 2. Sol. 1:9; 2. Petr. 2:9, 17; Juda 7, 13; Otk. 2:11; 19:20; 20:6, 10, 14-15; 21:8. 4 Rimljanima 14:7-8. Naglasak moj. 1
2
393
Sa druge strane, postoje brojni stihovi koji nam veoma precizno naglašavaju ĉinjenicu da osoba koja za ţivota nije hodala po Boţijoj volji ne moţe niĉem dobrom da se nada nakon svoje smrti. Evo jednoga od njih: „Ko veruje u Sina ima veĉni ţivot; a ko je neposlušan Sinu neće videti ţivota, nego gnev Boţiji ostaje na njemu.“1 U daljem prouĉavanju ćemo se, naţalost, uveriti da vaseljensko Pravoslavlje zastupa potpuno drugaĉiju teologiju po pitanju zagrobne sudbine ljudi. Ova teologija gotovo u svemu, a zbog uticaja uĉenja kasnijih crkvenih autoriteta (odnosno svetog predanja), odstupa od bogootkrivene biblijske istine – što će, uostalom, svakom od mojih ĉitalaca biti potpuno jasno nakon išĉitavanja narednih stranica.
PRAVOSLAVNO UĈENJE O ZAGROBNOM ŢIVOTU Kao što ćemo se uveriti tokom prouĉavanja koje sledi, verovanje Pravoslavne crkve o zagrobnom ţivotu je višestruko pogrešno. To iz razloga što je zasnovano na ĉitavom nizu nebiblijskih i protivbiblijskih teza koje imaju svoje utemeljenje na hristijanizovanim paganskim obiĉajima, snovima i viĊenjima zagrobnog ţivota koji potiĉu od ljudi koji su ţiveli vekovima nakon apostola (pa ĉak i u XX veku), kao i nauci o spasenju kroz dobra dela – o ĉijoj sam pogrešnosti dao detaljna objašnjenja u drugom i trećem poglavlju ove knjige. Naravno, da bi potvrdili svoju nebiblijsku nauku, pravoslavni ponovo poseţu za citiranjem biblijskih tekstova van njihovog prirodnog konteksta, ne bi li kako dokazali svoje svetopredanjske umotvorine. Sve ove tvrdnje koje sam naveo veoma je lako dokazati na osnovu ĉinjenica koje će biti iznete u nastavku poglavlja.
Molitve za umrle Na samom poĉetku našeg prouĉavanja verovanja Istoĉne crkve o neophodnosti molitava za umrle, ţeleo bih da još jedanput navedem do sada više puta citiranu izjavu Ivana Nikoljina iz Pravoslavne apologetike. Ono što, podsetićemo se, iz tog kazivanja saznajemo jeste da molitve za umrle ne mogu da naĊu svoje utemeljenje u svetopisamskim tekstovima već da u potpunosti potiĉu iz kasnije nastalog svetog predanja (tj. uĉenja crkvenih otaca): „Ako Sv. Predanje ne bi dopunjavalo Sv. Pismo, onda bi, znaĉi, mnoga verska pitanja (poštovanje svetitelja, ikona, molitva za umrle) ostala bez povoljnog rešenja.“2 Smatram da je potrebno da ovu tvrdnju ruskog pravoslavnog bogoslova dobro upamtimo pre nego što krenemo u dalje prouĉavanje. To svakako iz razloga što ćemo se sresti sa mnogobrojnim stihovima iz Pisma koje njegove kolege navode radi potvrde da su molitve za mrtve ipak zasnovane na Hristovoj i apostolskoj nauci (dakle, na novozavetnim tekstovima). Ono što će nam, naravno, postati jasno veoma brzo jeste da navedeni stihovi u svome pravom kontekstu kazuju sasvim nešto drugo i da se nikako ne mogu koristiti pri dokazivanju dogme ĉije smo razmatranje upravo zapoĉeli.
1 2
Ev. po Jovanu 3:36. Naglasak moj. Ivan Nikoljin, Pravoslavna apologetika, str. 160. Naglasak moj.
394
Evo na koji je naĉin Lazar Milin biblijskim tekstovima opravdao utemeljenost ovog svog verovanja: „Pošto će se definitivna odluka suda Boţjeg izreći tek na opštem sudu posle vaskrsenja, i to za svu veĉnost, to osuda posebnog suda nije potpuna i definitivna nego traje od smrti do sveopšteg suda. Ako nisu u pitanju grešnici sa smrtnim gresima, ona se moţe ublaţiti molitvama Crkve. Osnov za ovakve molitve nalazi se u Svetom pismu. Sveto pismo nas pouĉava da treba da se molimo jedni za druge (Jak. 5, 16), i da se molimo za sve ljude (1. Tim. 2, 1). Pošto u Svetom pismu nema nikakvog prostornog i vremenskog ograniĉenja na koje ljude treba da se odnosi naša molitva, i pošto su „Bogu svi ţivi“ (Lk. 20, 38), i pošto smo mi uvek Gospodnji, bilo da ţivimo bilo da umiremo (Rim. 14, 8), to se onda ove reĉi Sv. pisma, da treba da se molimo jedni za druge, odnose ne samo na ţive naše poznanike na zemlji, nego i za našu braću koja su otišla iz zemaljskog u duhovni svet. Po reĉima Spasiteljevim „hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima ni na ovom svetu ni u budućem“ (Mt. 12, 32). Znaĉi ima greha koji se mogu oprostiti i u budućem veku. To su oni gresi koji ne znaĉe hulu na Duha Svetog (Mt. 12, 31-32). (...) No pošto pokojnici ne mogu više ništa uĉiniti za poboljšanje svoga posmrtnoga stanja, a ono se principijelno ipak moţe poboljšati jer se neki gresi mogu oprostiti i „na onome svetu“, to onda oni taj oproštaj mogu od Boga dobiti samo zbog molitava Crkve i onih koji se za njih mole. Spasitelj nam je dao jedno vrlo utešno obećanje: „što god zaištete u moje ime, to ću uĉiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zamolite u moje ime, ja ću uĉiniti“ (Jn. 14, 13-14). A pošto je Spasitelj jedini posrednik izmeĊu Boga i ljudi (1. Tim. 2, 5) koji je izmirio ĉoveĉanstvo sa Bogom prinevši sebe samog na ţrtvu za grehe sveta, prolivši svoju krv (Mt. 26, 26-28; Lk. 22, 19-20), to onda naša molitva ne samo za ţive nego i za pokojne biva ugodna Bogu i vrlo dobrotvorna za njih kad je spojena sa prinosom beskrvne ţrtve, to jest sa liturgijom. Ovo svoje uĉenje, zasnovano oĉigledno na Svetom pismu, Crkva je u Svetom predanju nasledila još od apostola pa je zato od najranijih vremena postojala molitva ne samo za ţive nego i za mrtve. (...) Kao što smo videli, ona (tj. Crkva, prim. I. S.) svoje molitve za pokojnike i sve svoje liturgiĉke obrede, pa i zaupokojene liturgije, parastos i opela zasniva strogo na Svetom pismu.“1 U ĉitavom ovom poduţem izvodu iz Milinove knjige o Crkvi i sektama, u kojoj je on pokušao da dokaţe pogrešnost verovanja izmeĊu ostalih i evanĊeoskih zajednica, nalazimo pomen mnogih stihova koji se nalaze u Knjizi nad knjigama. Prema Milinu, nema nikakve sumnje da Sveto pismo potvrĊuje pravoslavno verovanje i praksu. No, ako pretpostavimo da je Ivan Nikoljin, takoĊe pravoslavni bogoslov, bio isto tako teološki obrazovan koliko i g-din Milin, onda se postavlja pitanje kako je moguće da su njih dvojica mogla da donesu dva potpuno opreĉna zakljuĉka? Nikoljin je oĉigledno u svome stavu bio iskreniji, te je, verovatno i preko svoje volje, priznao da nijedan tekst iz Starog i Novog zaveta ne potvrĊuje dogmu o neophodnosti molitava za umrle (osim ukoliko ne bude citiran potpuno van konteksta u kome inaĉe stoji). Veoma je lako dokazati da je Nikoljin u ovome bio u pravu. Pošto ţelim da na ovom mestu ukratko prokomentarišem biblijske navode iz dela L. Milina (koje on, kao što je oĉevidno, nije ni citirao već samo naveo mesta na kojima se nalaze, uz sopstveno prepriĉavanje 1
Milin, Crkva i sekte, str. 251-252. Naglasak moj.
395
njihovog sadrţaja), molim ĉitaoce da u svojim Biblijama provere moje naredne tvrdnje. Naime, istina je da nas Boţija Reĉ upućuje da se molimo jedni za druge (Jakov 5:16), kao i za sve ljude (1. Tim. 2:1). MeĊutim, apostoli ne upućuju vernike da se mole za duše umrlih, već je u prvom sluĉaju reĉ o molitvi za ozdravljenje bolesnika, a u drugom o molitvi za obraćenje neverujućih ljudi, njihovo usvajanje spasenja verom u Hrista, kao i za miran i tih ţivot (bez progonstava) proveden u poboţnosti od strane već obraćenih osoba. Dalje, uviĊamo da se Milinova tvrdnja da Sveto pismo podrazumeva da treba moliti za sve ljude – bez vremenskog ograniĉenja – dakle i za ţive i za mrtve, zasniva na delu stiha iz ev. po Luki 20:38, koji govori da su „Bogu svi ţivi“. O ovom stihu smo govorili i u poglavlju „Poštovanje svetitelja“ i ustanovili da ĉitav tekst od 27-40 stiha opisuje Hristov odgovor upućen sadukejima – a u vezi vaskrsenja iz mrtvih. Ovaj tekst ne daje ni najmanji povod da se na njemu zasnuje uĉenje o molitvama za umrle. Naredni odlomak koga je pomenuo g-din Milin nalazi se u poslanici Rimljanima 14:8, a ĉitav kontekst glasi ovako: „Niko od nas ne ţivi za samoga sebe i niko za sebe ne umire. Jer ako ţivimo – Gospodu ţivimo, ako pak umiremo – Gospodu umiremo. Stoga, bilo da ţivimo, bilo da umiremo, mi pripadamo Gospodu. Hristos je, naime, zato umro i oţiveo – da bi bio Gospod mrtvima i ţivima.“ (stihovi 7-9). Ono što Pavle kazuje u ovom odeljku, kao i u onom koji mu prethodi (stihovi od 16), jeste ĉinjenica da ţivljenje svakog hrišćanskog vernika treba da bude u potpunosti podreĊeno Gospodnjoj volji i u sluţbi bliţnjima. TakoĊe, govori i o sigurnosti spasenja (kroz veru u Spasitelja) jer „bilo da ţivimo, bilo da umiremo mi pripadamo Gospodu“. Sam Hristos je naime rekao: „Ja sam vaskrsenje i ţivot; ko veruje u mene – ţiveće ako i umre.“1 Pošto je oĉigledno da navedeni stihovi nemaju nikakve veze sa molitvama za umrle, već zapravo govore suprotno – o tome da pravi hrišćanin zasigurno pripada Gospodu i za vreme ţivota kao i posle smrti (dok za neverujuće vaţi Reĉ o veĉnoj osudi, zapisana u Jn. 3:18, 36) - uopšte nije jasno zbog ĉega ih pravoslavni povezuju sa tim svojim verovanjem. Ni navodi koje nalazimo dalje u Milinovom objašnjenju nikako se ne uklapaju u koncept nauke o molitvama za upokojene. U njima Hristos govori o „huli na Svetog Duha“ kao o neoprostivom grehu, koji se „neće oprostiti ni na ovom svetu ni u budućem“. Po logici pravoslavnih to znaĉi da se gresi koji ne predstavljaju „hulu na Svetog Duha“ mogu oprostiti u budućem svetu, iako Gospod nije u svom izlaganju nagovestio ni najmanju mogućnost za tako nešto. I tako, kao što nijedan stih ne moţemo da tumaĉimo van smisla i znaĉenja celokupne evanĊelske nauke, to pravilo vaţi i za ovaj. Ono što je prethodilo Isusovoj izjavi, da će se „svi gresi oprostiti ljudima, osim hule na Svetog Duha“, jeste bilo proglašavanje Isusa slugom Ċavola, koji pomoću Veelzevula, demonskog vladara izgoni demone (stihovi 23-24). Gospodnji odgovor je glasio ovako: „Ali ako ja Boţijim Duhom izgonim demone, onda je došlo do vas carstvo Boţije.“2
1 2
Ev. po Jovanu 11:25. Ev. po Mateju 12:28.
396
Dakle, Isus je demone izgonio Boţijim Duhom a ne uz pomoć Ċavolske sile. Izjednaĉavanje Boţijeg Svetog Duha sa neĉistim duhom Veelzevulom (sotonom) od strane jevrejskih tradicionalista fariseja, Hristos je okarakterisao kao hulu na Svetog Duha – greh koji ne moţe biti oprošten nikada. Naime, apostol Jovan nam u trećem poglavlju svoga evanĊelja kazuje da je Nikodim priznao da su oni, fariseji, imali uvida u to da Isus ĉini ĉuda potpomognut boţanskom silom: „A beše meĊu farisejima ĉovek po imenu Nikodim, starešina judejski; ovaj doĊe Isusu noću i reĉe mu: ravi, znamo da si ti kao uĉitelj došao od Boga; jer niko ne moţe da ĉini ova ĉuda koja ti ĉiniš ako Bog nije s njim.“1 MeĊutim, iako su znali da je On kao uĉitelj došao od Boga, fariseji kao religiozni ljudi nisu bili poslušni Gospodnjoj volji, te su iz bojazni da ne izgube ugled i poštovanje od naroda koji im je ukazivao sve poĉasti (vidi: Mk. 15:9-10; Jn. 11:47-48, 12:19), optuţivali Isusa za najrazliĉitije krivice. Jedna od najteţih optuţbi je bila upravo ova o kojoj govorimo, a to je proglašavanje Isusa sotoninim slugom. Iz svega do sada reĉenog, proizilazi da je hula na Svetog Duha (greh koji se neće nikada oprostiti) zapravo svesno i namerno odbacivanje Isusa Hrista kao Boţijega Sina i Spasitelja. To naravno ne znaĉi da će svi ostali gresi moći da budu oprošteni nakon smrti pojedinca. Naprotiv! Kada govori da će se „svi gresi oprostiti ljudima“ Gospod podrazumeva da takvom oproštenju mora da prethodi i jedini uslov a to je pokajanje onih koji su hulili na Boga i Njegovog Sina Isusa Hrista – za vreme dok su bili neverujući. Prema Gospodnjim reĉima, Sveti Duh uverava i dokazuje svetu da je neverovanje u Spasitelja zaista veliki greh: „A kad on doĊe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu; jer neće govoriti sam od sebe, nego će govoriti ono što sluša, i najaviće vam što će doći.“2 „I kada on doĊe, dokazaće svetu da ima greha, i pravednosti, i suda. U pogledu greha – što ne veruju u mene.“3 Jedini naĉin da ĉovek bude spasen i da mu gresi budu oprošteni (te da u isto vreme bude siguran da ne samo što nije pohulio na Svetog Duha već da je poslušao Njegov glas) jeste poverovanje i predanje ţivota Hristu Spasitelju. Reĉ Boţija svedoĉi da će svaki nenanovoroĊeni ĉovek koji umre sasvim sigurno biti osuĊen – te da za njega nema više milosti i oproštenja. „Ko veruje u njega – tome se ne sudi; a ko ne veruje – već je osuĊen, što nije verovao u ime jedinorodnog Sina Boţijeg. (...) Ko veruje u Sina ima veĉni ţivot; a ko je neposlušan Sinu neće videti ţivota, nego gnev Boţiji ostaje na njemu.“4 Dakle, izraz da se „hula na Svetoga Duha“ neće oprostiti ni na ovom ni na onom svetu ne podrazumeva da će drugi gresi moći da se oproste, već ukazuje na svu veliĉinu greha neposlušanja glasa Svetoga Duha koji svedoĉi o Spasitelju (vidi: Jn. 15:26). Saznanja o prethodno istaknutim istinama Svetog pisma gotovo da ostavljaju izlišnim razmišljanje o ostalim stihovima iz evanĊelja kojima pravoslavni brane svoje uĉenje o neophodnosti molitve za umrle. Tako, Isusovo obećanje zapisano u Jn. 14:1314, o tome da će On uslišiti sve molitve koje mu uĉenici budu upućivali (a koje, naravno, budu bile Njemu po volji) svakako da ne upućuju na moljenje za duše umrlih.
Ev. po Jovanu 3:1-2. Naglasak moj. Ev. po Jovanu 16:13. 3 Ev. po Jovanu 16:8-9. Naglasak moj. 4 Ev. po Jovanu 3:18, 36. Naglasak moj. 1
2
397
Dokaz za ovu moju tvrdnju svakako jeste apostolska molitvena praksa u kojoj ni na jednom jedinom mestu u Pismu ne nalazimo da su se oni molili za mrtve, niti su pak upućivali druge da to ĉine. Ovakve molitve bi, uostalom, bile i suvišne jer umrli hrišćani i posle svoje smrti pripadaju Gospodu – pošto su za vreme svoga ţivota iskusili Boţiju milost oproštenja greha i doţiveli novo roĊenje. Stihove iz poslanice Rimljanima koji govore baš o tome (Rim. 14:7-8) naveo nam je i sam gospodin Milin u svojoj knjizi. Sa druge strane, neverujući ljudi su već osuĊeni zbog svoga neverstva, pod pretnjom veĉnoga suda ukoliko se ne budu pokajali do kraja svoga ovozemaljskog bitisanja. Tako, ono što moţemo da zakljuĉimo na kraju ovog pregleda pravog znaĉenja biblijskih citata koje pravoslavni navode potvrĊujući svoje uĉenje, jeste da je priznanje Ivana Nikoljina, u kojem nam je stavio do znanja da se molitve za umrle temelje iskljuĉivo na svetom predanju a ne i na Svetom pismu, vredno svake pohvale.
Apokrifna literatura i molitve za umrle Ono što svakako nije loše napomenuti jeste ĉinjenica da, ukoliko već kanonizovane bogonadahnute knjige Starog i Novog zaveta na podrţavaju ideju o molitvama za mrtve, onda se takva podrška, od strane pravoslavnih, traţi i pronalazi u apokrifnoj literaturi. Ĉinjenicu da bogoslovi Istoĉne crkve mnoge svoje dogme o Bogorodici, koje ne mogu da naĊu u Bibliji, temelje na apokrifnoj knjizi „ProtoevanĊelje Jakovljevo“ već smo obradili u 5. poglavlju ove knjige. Govoreći o mitarstvima (o kojima će biti reĉi u nastavku poglavlja) kao i o prinošenju ţrtava za duše umrlih – radi oproštenja njihovog greha, g-din Milin navodi „dokaze“ iz dve starozavetne apokrifne knjige. Reĉ je o knjizi Sirah i 2. knj. Makavejima. Evo kako glasi tekst iz Milinovog apologetskog dela: „Najzad, nije bez ikakvog znaĉaja spomenuti da su molitve za pokojnike imali i starozavetni Jevreji. Kad se u haljinama poginulih jevrejskih vojnika u doba Jude Makaveja naĊoše dragocenosti od darova idolskih, tada se svi Judeji obratiše Bogu s molitvom da im se taj greh oprosti, a sam Juda posla u Jerusalim da se za greh mrtvih prinese ţrtva, i uĉini molitvu za mrtve da se oĉiste od greha (2. Mak. 39-42 i 43-46) (tj. 2. Mak. 12:39-42 i 43-46; prim. I. S.). Dakle, molitva za pokojnike nije samo mnogoboţaĉki obiĉaj koji je Crkva toboţ kopirala, nego je to sveljudski obiĉaj, a Crkva ga je uvela na osnovu Svetog pisma i Svetoga predanja.“1 Ono što je ovaj pravoslavni bogoslov izostavio da nam saopšti jeste da su ovi „starozavetni Jevreji“ ţiveli u vremenu nakon završetka pisanja Starog zaveta (u drugom veku pre Hrista) u doba velikog uticaja helenistiĉke (grĉke) kulture i verovanja na jevrejsku religiju. Ovi Jevreji svakako nisu mogli da pronaĊu praktikovanje molitava za mrtve u starozavetnim knjigama koje su pisali Boţiji proroci, jer Stari zavet ne poznaje takvo uĉenje. Nasuprot tome, grĉka religija je podrazumevala nastavak egzistencije duše nakon smrti i propisivala odreĊene obrede koje su ţivi trebali da sprovode radi njihove dobrobiti na onom svetu. Apokrifne knjige Starog i Novog zaveta se upravo zato i nazivaju apokrifnim što se udaljavaju od boţanske istine. Kao što sam to napomenuo i u prvom poglavlju, apokrifna dela (npr. maloĉas od g-dina Milina navedena 2. knj. Makavejima) opravdava i samoubistvo (2. Mak. 14:411
Milin, Crkva i sekte, str. 253. Naglasak moj.
398
46), koje se naziva „ĉasnom stvari“, potpuno nasuprot Boţijoj Reĉi objavljenoj u starozavetnom kanonu koja samoubistvo osuĊuje i kazuje da su naši dani u Gospodnjim a ne u našim rukama (Psalam 31:15-16). Uostalom, i sam Milin priznaje da je praktikovanje molitava za umrle „sveljudski“ (dakle ipak neznaboţaĉki) obiĉaj, te da ga je Crkva uvela na osnovu Svetog pisma (tj. apokrifa koje Pravoslavna crkva, podsećamo se, naziva „devterokanonskim“ tj. „drugokanonskim“ a ne apokrifnim. Razlog tome je što se sluţi i njihovim tekstovima radi oblikovanja svoje dogme), i svetog predanja (tj. kasnije uvedenih verskih ideja koje su potekle od, na hrišćanstvo nedovoljno obraćenih, crkvenih otaca). A koliko se uĉenje svetog predanja, koje potiĉe iz kasnijih vekova, razlikuje od onoga o ĉemu su na poĉetku hrišćanske ere propovedali Hristos i apostoli, najbolje će pokazati verovanje o postojanju nebeskih demonskih carinarnica.
Uĉenje o vazdušnim mitarstvima Ono što bi na samom poĉetku valjalo da napomenem jeste da se ovo uĉenje pojavilo i u dogmu Pravoslavne crkve uvedeno nakon poslednjeg do sada odrţanog VII Vaseljenskog sabora. Vladeta Jerotić u svom delu „Staro i novo u hrišćanstvu“ kazuje da je uĉenje o mitarstvima zapravo još uvek nezvaniĉno prihvaćeno uĉenje – a verovatno iz razloga što ga nije potvrdio ni jedan Vaseljenski sabor.1 U pravoslavnoj literaturi se uglavnom kao dokaz za postojanje ovih „nebeskih carinarnica“ navodi sadrţaj sna prepodobnog Grigorija, uĉenika sv. Vasilija Novog, kojeg je usnio u H veku posle Hrista. Pre nego što prouĉimo i sam sadrţaj sna na kome je utemeljeno uĉenje o zagrobnom ţivotu u „jedinoj ... apostolskoj Crkvi“, ţelim da odgovorim na pitanje: šta su to zapravo mitarstva? Evo kako pravoslavni objašnjavaju ovaj pojam: „Mitarstva su neka vrsta carinarnica, na koje nailaze duše umrlih ljudi ulazeći ka prestolu Nebeskog Sudije. Na mitarstvima stoje duhovi zla i traţe od svake duše carinu ili otkup za grehe koje je poĉinila. Ta carina, taj otkup sastoji se u dobrim delima, suprotnim uĉinjenom grehu. Naziv: mitarstva i mitari, pozajmljen je iz istorije jevrejske. Kod Jevreja mitarstvima (tj. mitarima, prim. I. S.) su se nazivala lica, odreĊena od Rimljana za skupljanje poreza. Pri tom poslu, mitari su upotrebljavali sva moguća sredstva, samo da bi što više skupili daţbina. Mitari su stojali kod naroĉitih carinarnica, ili trošarinskih stanica, i naplaćivali za prenošenu robu trošarinu. Te trošarinske stanice nazivale su se mitnice, mitarstva. Ovaj naziv hrišćanski pisci su upotrebili i nazvali mitarstvima ona mesta u vazduhu izmeĊu zemlje i neba, na kojima zli dusi zadrţavaju duše pokojnika pri njihovom ulazu ka Prestolu Gospodnjem, istraţuju njihove grehe, starajući se da ih okrive za sve moguće grehe, i na taj naĉin nizvedu u ad.“2
Govoreći o nekim starim srpskim verovanjima o ţivotu duše posle smrti, Jerotić kazuje i sledeće: „Jovan ili sveti Jovan kao da u ovim srpskim narodnim verovanjima ima funkciju prihvatanja duša, kao što to ĉini kod starih Grka vrhovno boţanstvo donjeg sveta. Moţe li se ovo verovanje dovesti u vezu s verovanjem koje je srpska pravoslavna crkva (nezvaniĉno) usvojila: sa uĉenjem o mitarstvima?“. Staro i novo u hrišćanstvu, Beograd 2000. god. str. 18. Naglasak moj. 2 Traktat: Put duše posle smrti – o mitarstvima, iz ţitija Prepodobnog Vasilija Novog od Oca Justina Popovića, Manastir Ćelije 1995. god. Naglasak moj. 1
399
Kao što smo iz ovog objašnjenja mogli da uoĉimo, uĉenje o mitarstvima zastupa verovanja o dogaĊajima koji se odigravaju u zagrobnom ţivotu ljudi, o kojima u Bibliji ne nalazimo ni najmanji pomen. Nasuprot onome što uĉi Pismo, ovo verovanje se zasniva na krajnje nebiblijskim postavkama, kao što su uĉenje o spasenju kroz dobra dela i o demonima koji imaju vlast da dušu hrišćanina preispituju nakon fiziĉke smrti. Kao potporu ovoj novotariji, pravoslavni uglavnom navode stihove iz poslanice Efescima apostola Pavla 2:1-2 i 6:12. Evo kako glasi tekst iz knjige „Posle smrti“ u izdanju manastira Mileševe: „Sveto pismo (...) naziva vazduh: oblašću zlih duhova. Jer naš rat nije s krvlju i telom, nego sa poglavarima i vlastima i s upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima zlobe ispod neba, a knez je njihov knez vlasti vazdušne; u kojima i vi nekad hodiste, po veku sveta ovoga, po knezu vlasti vazdušne.“1 Stihovi na koje je autor ove pravoslavne knjige pritom mislio, a koje sam adresirao maloĉas, glase ovako: „Bog je Hristom oţiveo i vas koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, u kojima ste nekada ţiveli po duhu ovoga sveta, po vladaru vazdušnih sila, po duhu koji sada dejstvuje u sinovima nepokornosti.“ (Ef. 2:1-2); „Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mraĉnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima.“ (Ef. 6:12). Kao što se iz navedenih Pavlovih izjava moţe jasno uvideti (a još jasnije za koji trenutak kada budem citirao širi kontekst), apostol ovde uopšte ne govori o zagrobnom ţivotu i prolasku duše kroz mitarstva, već nam stavlja do znanja da je oblast sotonskog delovanja prostor u kome ţive ljudska bića, a to je vazdušni prostor (zemljina atmosfera) kroz koji se, hodajući zemljom, ljudi kreću. A to dalje znaĉi da je nama hrišćanima sotona sa svojom demonskom vojskom veoma blizu, te da je stoga neophodno da se naoruţamo duhovnim oruţjem da bi smo uspešno vojevali u ratu za spasenje zemaljskog stanovništva, koje je neprosvećeno evanĊeljem i samim tim još uvek pod izrazitom sotonskom vlašću (2. Kor. 4:3-4; Dela ap. 26:17-18). Evo kako zapravo glasi tekst iz posl. Efescima u njegovom širem kontekstu, iz koga saznajemo pravu pouku koju je apostol hteo njime da saopšti: „Uostalom jaĉajte u Gospodu i u sili njegove snage. Obucite se u sve oruţje Boţije, da bi ste mogli odoleti Ċavolskom lukavstvu. Jer naša borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mraĉnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima. Zato uzmite sve oruţje Boţije, da biste mogli da se oduprete u zli dan i da se odrţite – pošto sve svršite. Stojte, dakle, opasavši svoja bedra istinom, i obukavši oklop pravednosti, obujte noge pripravnošću na evanĊelje mira. Pri svem tom uzmite štit vere, kojim ćete moći da pogasite sve ognjene strele neĉastivoga. Primite i kacigu spasenja i duhovni maĉ, koji je reĉ Boţija.“2 MalopreĊašnje navoĊenje samo jednog stiha, istrgnutog iz konteksta Pavlovog kazivanja iz šestog poglavlja ove poslanice, samo dokazuje svu nemoć pravoslavnih teologa da Biblijom dokaţu svoje pogrešne svetopredanjske ideje kojima, naţalost, neuporedivo više veruju nego samoj Boţijoj Reĉi.
1 2
Posle smrti, manastir Mileševa, 1991. god. str. 48. Naglasak moj. Efescima 6:10-17. Naglasak moj.
400
Prouĉimo sada detaljnije i sam sadrţaj sna prepodobnog Grigorija da bismo se još jedanput uverili koliko je njegova poruka daleka od Hristovog i apostolskog uĉenja o zagrobnom ţivotu.
San prepodobnog Grigorija Veliki pravoslavni svetitelj iz X veka, prepodobni Vasilije Novi, imao je kod sebe uĉenike Grigorija i Teodoru. Nakon njene smrti, Grigorije je ţeleo da sazna šta se desilo sa Teodorinom dušom, te je zamolio prep. Vasilija da se pomoli Bogu, ne bi li mu On otkrio ono što ga je tako interesovalo. Opis stanja duše nakon smrti koje ću sada navesti, a koji potiĉe od blaţene Teodorine duše, karakteristiĉan je za srednji vek u kome je vladalo gotovo potpuno duhovno mraĉnjaštvo uzrokovano nepoznavanjem Boţije Reĉi i obimnom sotonskom prevarantskom aktivnošću: „Hristoĉeţnjiva monahinja i samopregorna poslušnica svetog Vasilija Novog. Po smrti javila se Grigoriju, uĉeniku sv. Vasilija Novog, i opisala mu svih dvadeset mitarstava, kroz koja je duša njena prošla posle razluĉenja od tela, dok nije pomoću molitava sv. Vasilija ušla u veĉni pokoj. Prestavila se 30. decembra 940. godine.“1 „I vide Grigorije viĊenje u snu, i razgovara sa bl. Teodorom kao na javi: „Dete Grigorije, pitaš me o tako strašnim stvarima, da me i sećanje na njih privodi u uţas. Tada sam videla lica koje nikad nisam videla i ĉula reĉi, koje dotle nikad ne ĉuh. Šta bih ti mogla još reći? Strahote i uţas, o kojima nikada nisam ni pomišljala sreli su me tada radi mojih rĊavih dela; ali zbog molitve i pomoći opšteg našega oca Vasilija za mene je sve bilo lako. Kako da ti opišem tu telesnu muku, onaj strah i pometnju koje trpi umirući?! Prestavi sebi gologa ĉoveka baĉenog u vatru; ta muka koju on oseća biće sliĉna tome, što ĉovek oseća kad umire2. Kao što u vatri ĉovek sagoreva i pretvara se u pepeo, tako i predsmrtne muke i gorki ĉas razdvajanja duše od tela ruši ĉoveka /ĉovek više ne postoji, već duša/. Zaista, strašna je smrt grešnika sliĉnih meni, jer sam ja mnogo grešila a dobrih dela mojih beše malo. Kad se pribliţi kraj moga zemaljskog ţivota i kad doĊe ĉas razdvajanja duše od tela videla sam mnogo arapa, koji stajahu oko moga samrtnoga kreveta.3 Njihova lica behu crna kao smola, oĉi im behu kao razgoreli ugljen i ceo izgled njihov beše strašan kao sama gejena ognjena. Ĉim se pojaviše oni podigoše nezamislivi šum i krik. Jedni su se kezili kao Traktat: Put duše posle smrti, o mitarstvima, manastir Ćelije, 1995. god. Nasuprot ovoj izjavi blaţene Teodore, stoje tvrĊenja „anĊela“ i „duša već umrlih svetitelja“ koja su bila izreĉena indijskom hrišćaninu Sundar Singu, a u kojima su oni tvrdili da je smrt potpuno bezbolna: „Kao što je ranije reĉeno, indijski hrišćanin Sundar Sing imao je više duhovnih vizija i razgovora sa anĊelima i dušama svetitelja iz zagrobnog ţivota. U tim viĊenjima i razgovorima bilo je reĉi i o smrti i zagrobnim sudbama pravednih i grešnih duša. Evo šta su mu oni otkrili o smrti: „Smrt je sliĉna snu. Nema nikakve muke pri prelasku na ovu stranu (to jest u zagrobni ţivot), osim u sluĉaju telesne bolesti i duševnih stanja. Kao što umoran ĉovek biva savladan dubokim snom, tako dolazi smrtni san na ĉoveka. Nekima doĊe smrt tako iznenadno, da oni s teškom mukom mogu da shvate da su ostavili materijalni svet i ušli u svet duhova.“ Ţ. Marinković, Najbolji vaspitaĉ, str. 331. Naglasak moj. 3 Umesto sa arapima, sa kojima je sotonine demone uporedila blaţena Teodora, neki pokajani razbojnik koji je umro u vreme vizantijskog cara Mavrikija, opisao je spodobe koje su prišle njegovoj duši posle smrti kao „nekakve crnce“, koji su urlajući pobegli nakon anĊeoske intervencije i uznošenja razbojnikove duše u raj. Ep. Nikolaj, Ohridski prolog, 18. oktobar, rasuĊivanje, str. 761. 1
2
401
stoka i zverovi, drugi lajali kao psi, neki su zavijali kao vukovi, a neki roktahu kao svinje. Kada ovim mukama bejah dovedena do potpune malaksalosti, videh da mi prilaze u vidu divnih mladića dva svetla angela Boţja, ĉiju lepotu nije moguće opisati. (...) Kad sam ih videla srce mi se ispuni radosti i ja veselo pogledah na njih. Pri njihovoj pojavi crni arapi zadrhtaše i odstupiše malo podalje. Najzad doĊe i sama smrt, riĉući kao lav i izgled njezin beše strašan. Ona imaše ljudski – ĉoveĉji lik, ali nije imala nikakvog tela, već beše sastavljena od samih golih kostiju. Sa sobom nosila je razne sprave za muĉenje: maĉeve, strele, koplja, sikire, kose, srpove, udice, rogove, testere dleta i mnoge druge meni nepoznate. Videći sve ovo moja bedna duša zadrhta od straha. Tada sveti angeli rekoše: „Šta ĉekaš? Razreši tu dušu od veza tela, razreši je brzo i tiho, zato što ona nije mnogo opterećena teţinom grehova“. Smrt mi priĊe bliţe, uze neku sikiru i otseĉe mi noge potom ruke, zatim drugim spravama postepeno otseĉe mi sve delove moga tela, odeljujući zglavak od zglavaka. Ja već nisam imala ni noge, ni ruke, celo telo moje beše omrtvelo tako da se ne mogoh više ni maknuti. Zatim uzevši neko oruĊe smrt mi otseĉe glavu, posle ĉega ne mogoh ni da je krenem; za mene ona beše potpuno tuĊa. Najzad, smrt beše spremila u ĉaši neki rastvor, podnese mi ĉašu mojim ustima i nasilno me napoji onom teĉnošću. Ova teĉnost beše tako gorka, da moja duša nije mogla da podnese ovu gorĉinu, zadrhta i izlete iz tela kao nekom silom izvuĉena. Svetli angeli uzeše moju dušu odmah na ruke. Okrenuvši se ja pogledah natrag i videh svoje telo, ono je leţalo mrtvo, neosećajno i nepokretno. Kada duša izaĊe iz tela ima šta i da vidi: ĉeka je najmuĉniji put što se da zamisliti, put kroz Ċavolje sudove, /mitarstva/. Sve naše grehe Ċavoli podiţu na nas, da bi i dušu odvukli tamo gde su gresi. Tih sudova ima 20 na broju.“1 Ukratko reĉeno, sumirajući mnogo duţi opis zagrobnog ţivota blaţene Teodore koji je zapisan u Ţitijima, ova „hristoĉeţnjiva“ monahinja je saopštila Grigoriju 40-dnevni put njene duše kroz nebeske sotonske carinarnice, sve dok nije stigla u nebesko carstvo. Mitarstva kroz koja je prolazila, sluţila su za ispitivanje sledećih grehova: Na prvom mitarstvu se ispituju gresi uĉinjeni govorom (prazni razgovori, smejanje, huljenje, nepristojni uzvici, pevanje pesama itd). Na drugom mitarstvu se ispituje greh laţi, krivokletstva, neispunjavanja zaveta i zakletvi i sliĉno. Treće mitarstvo sluţi za ispitivanje ismejavanja, osuĊivanja i klevetanja bliţnjih, kao i ruganja i poniţavanja. „Ĉetvrto mitarstvo nesitosti, ispituje se: objedenje, pijanstvo, bezvremeno i tajno jedenje, presićenje kao i sva ugaĊanja ĉrevu, za ovim Teodora se uputi na Peto Mitarstvo lenjost, ovde se ispituju svi dani i ĉasi provedeni u lenjosti i nehatnosti, ispituju se oni koji badava jedu hleb, koji od tuĊeg znoja ţive, a neće sami da se trude, dalje najamnici dobivaju platu a nebriţljivo vrše duţnosti svoje. Za ovim sledovalo je Šesto Mitarstvo razbojništvo i grabeţi javne i tajne, za tim Sedmo Mitarstvo srebroljublja i tvrdiĉenja. Osmo Mitarstvo lihve – zelenaštva i kijašarstva, otimaĉi tuĊeg. Deveto Mitarstvo nepravde, na kojem se ispituju sudije koji uvlaĉe na sudove pristrasnost ili mito, koji pravdaju krive a nevine osuĊuju. Za ovim se nalazi Deseto Mitarstvo zavisti. Više od ovog nalazi se
1
Sveti vladika Nikolaj Velimirović, Da li duša postoji, Svetilo, str. 30-32. Naglasak moj.
402
Jedanajesto Mitarstvo gordosti, gde napeti duhovi s prezrenjem ispituju gordost sujetu, visoko o sebi mišljenje, preziranje, veliĉanje, ne odavanje dovoljnog poštovanja roditeljima, duhovnim i graĊanskim vlastima. Dvanajesto Mitarstvo gnjeva i jarosti. Trinajesto Mitarstvo zlopamćenja. Ĉetrnajesto Mitarstvo ubijstva, na kojem se ispituje ne samo razbojništva i ubistva, nego svaki udar, ćuška i tuĉa. Šesnajesto Mitarstvo1 vraĉanja, gde se ispituje ĉaranje, bajanje, sastavljanje otrova. Sedamnajesto mitarstvo bludno, na kojem se ispituje blud; greh lica koja nisu vezana supruţništvom, sladoslasni pogledi, strasni zagrljaji i dodiri. Osamnajesto Mitarstvo preljubno, na kojem se ispituju bludni gresi lica koja ţive u supruţenstvu, a koja ne ĉuvahu supruţansku vernost. Devetnajesto Mitarstvo sodomsko gde se ispituju svi neprirodni bludni gresi i krvosmešenja. Dvadeseto Mitarstvo jeresi, gde se ispituje nepravilno mudrovanje, sumnja u veru, odstupanje od pravoslavne vere, huljenje na Boga i tome podobna sagrešenja.“2 Kao što proizilazi iz upravo navedenog teksta, tj. kazivanja prepodobne Teodore o njenom zagrobnom putovanju, ĉoveku ništa ne bi pomoglo to što bi na osnovu svojih dobrih dela stigao i do devetnaestog (tj. dvadesetog) mitarstva. Ukoliko je za ţivota prestupio neko od utvrĊenih pravila koje propisuje Pravoslavna crkva i verovao suprotno njenim kanonima (kao što je sluĉaj sa mnogim pravoslavnim Srbima današnjice, koji veruju u npr. reinkarnaciju ili astrologiju), on bi bespogovorno bio baĉen u pakao, i to na osnovu zasluga demona na pomenutom mitarstvu koji bi razotkrio krivoverje koje je duša preminuloga nosila na sebi kao teret greha. Ono što će nam na osnovu Svetog pisma postati više nego oĉigledno, pravoslavno uĉenje o mitarstvima u potpunosti negira vrednost Hristove otkupljujuće smrti kao i Njegovog vaskrsenja iz mrtvih. Boţija Reĉ, naime, kao što smo to utvrdili u drugom i trećem poglavlju ove knjige, ĉvrsto naglašava da ljudi svoje spasenje pred Bogom ostvaruju bez ikakvih svojih zasluga i dobrih dela, jedino kroz veru u Isusa Hrista Spasitelja, posredstvom koje bivaju roĊeni od Boga Svetim Duhom i postaju Boţijom decom: „Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Boţiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali.“3 MeĊutim, i pored ovako jasne biblijske nauke, tekst svetog predanja iznosi tvrdnju da, ne samo da se ĉovek spasava svojim sopstvenim dobrim delima, već da ih svetitelji imaju i odviše, te da ih (u obliku zlatnog novca) mogu da poklanjaju dušama umrlih radi otkupljivanja njihovih grehova na demonskim carinarnicama. Evo na koji je naĉin hristoĉeţnjiva i samopregorna poslušnica Teodora stigla do nebeskog carstva: Autori knjige „Posle smrti“ iz koje navodim ovaj tekst su oĉigledno preskoĉili „Petnajesto Mitarstvo“, i do kraja navoĊenja svih mitarstava nisu ispravili tu svoju grešku. Naime, u traktatu o mitarstvima u izdanju manastira Ćelije, iz koga sam i ranije citirao, stoji da je zapravo petnaesto mitarstvo (a ne šesnaesto) nadleţno za ispitivanje „ĉaranja, bajanja, trovanja i prizivanja Ċavola“. Isto tako, šesnaesto (a ne sedamnaesto) sluţi za ispitivanje bluda; sedamnaesto (a ne...) za preljubu; osamnaesto (a ne...) za sodomiju; dok je devetnaesto (a ne...) zaduţeno za jeres. Na dvadesetom mitarstvu ispituju se gresi nemilosrĊa i tvrdoće srca. 2 Posle smrti, manastir Mileševa 1991. god. str. 47-48. Naglasak moj. 3 Efescima 2:8-9. Naglasak moj. 1
403
„Kad sam se pribliţila kraju moga ţivota, ugledala sam mnogo crnih duhova, koji su opkolili moju postelju. (...) Oni pripravljahu hartije i razvijahu spise na kojima behu napisana sva moja zla dela, kao da oĉekivahu samoga sudiju, koji trebaše da doĊe. Nevoljna moja duša beše obuzeta velikim strahom i trepetom. I ne samo da me je morila gorĉina smrti, nego i grozni izgled i jarost strašnih demona, behu za mene kao druga još gora smrt. Kad bejah sasvim iznemogla, uvideh dva svetla angela Boţija u vidu mladića neiskazane krasote, gde iĊahu meni. (...) Sveti Angeli poĉeše traţiti moja dobra dela, i po blagodeti Gospoda, naĊoše ih. Oni sabirahu sve što god dobroga pomoću Boţijom uĉinih, i pripravljahu, da poloţe na terazijska merila protiv zlih dela mojih. Demoni videći to, škrgutahu na mene zubima, jer htedoše odmah da me istrgnu iz ruku angelskih i da me izvedu na dno adova. U taj ĉas javi se neoĉekivano prepodobni naš otac Vasilije, i reĉe svetim angelima: - Angeli Boţiji! ta je duša mnogo posluţila meni za moje starosti. Ja sam se molio Bogu za nju, i Bog ju je meni darovao. S tim reĉima izvadi iz nedara punu kesicu ĉista zlata i dade angelima rekavši: Kad budete prelazili vazdušna Mitarstva, i lukavi dusi poĉnu ispitivati dušu, ovim je iskupljujte, iz njenih dugova. Ja sam bogat blagodaću Boţjom, sabrao sam veliko skrovište mojim znojem i trudima, i poklanjam ovu kesicu duši koja mi je posluţila. Rekavši to on ode.“1 Kao što uoĉavamo, i u onom, duhovnom svetu, postoje „podmićivanja“ carinika na carinarnicama kao što je to sluĉaj i u ovom zemaljskom. Demoni primaju zlato iz ruku anĊela da bi propustili u raj dušu koja inaĉe, po svojim sopstvenim zaslugama, tamo ne bi sama mogla da stigne. Naravno, ni na jednom jedinom mestu se ne spominje krv Isusa Hrista koja ĉisti grehe pokajnika – ali se zato spominje iskupljivanje grehova (ovde nazvanih dugovima) novcem. Evo šta nam o onom pravom i jedinom praštanju i iskupljivanju greha pred Bogom saopštava Reĉ Boţija: „Znajući da od svog sujetnog ţivota, koji vam je od vaših otaca predan, niste iskupljeni propadljivim stvarima, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista kao nevinog i ĉistog jagnjeta, koji je pre postanka sveta bio predodreĊen.“2 „...krv Sina njegova Isusa Hrista ĉisti nas od svakoga greha. (...) Ako ispovedamo svoje grehe, on je veran i pravedan – da nam oprosti grehe i oĉisti nas od svake nepravednosti.“3 Ukoliko pak, sa druge strane, ovo svetiteljevo zlato razumemo drugaĉije, kao da ono simbolizuje svetiteljeva „dobra dela“, stvar ostaje nepromenjena. Sveti Vasilije je izrekao tvrdnju da je „sabrao veliko skrovište (blaga) svojim znojem i trudom“, pa ne samo da poseduje dovoljno dobrih dela da bi se sam spasio, već moţe onaj „višak“ da deli i drugima. Apostol Pavle u Efescima 2:9 podvlaĉi: „ne od dela, da se niko ne pohvali“, no oĉigledno je da se sv. Vasilije – uprkos Pismu, upravo hvali svojim trudom i zaslugama. U Bibliji ni na jednom mestu ne moţemo da naĊemo izjave slugu Svevišnjeg, koji su pred Njime mogli da se pohvale bilo kakvim zaslugama ili sopstvenom dobrotom. Nasuprot ovakvim idejama, oni su dolazili do jake spoznaje svoga nesavršenstva, iako su bili vrsni bogosluţitelji. Tako, prorok Isaija je mogao da kaţe:
Posle smrti, str. 46-47. Naglasak moj. 1. Petrova 1:18-20. Naglasak moj. 3 1. Jovanova 1:7, 9. Naglasak moj. 1
2
404
„I rekoh: jaoh meni! pogiboh, jer sam ĉovjek neĉistijeh usana, i ţivim usred naroda neĉistijeh usana, jer Cara Gospoda nad vojskama vidjeh svojim oĉima.“1 Poistovećujući sebe sa grešnim Izrailjcima u ĉijem je okruţenju ţiveo, ovaj sveti prorok je rekao: „Ali svi bijasmo kao neĉisto što, i sva naša pravda kao neĉista haljina; zato otpadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vjetar odnesoše nas.“2 Na isti naĉin, veoma ponizno, molio se nešto kasnije i veliki Boţiji ugodnik, prorok Danilo: „I pomolih se Gospodu Bogu svojemu i ispovijedajući se rekoh: o Gospode, Boţe veliki i strašni (...) Zgriješismo i zlo ĉinismo i bismo bezboţni, i odmetnusmo se i odstupismo od zapovijesti tvojih i od zakona tvojih. (...) U tebe je, Gospode, pravda a u nas sram na licu.“3 Potpuno u skladu sa primerima koje su ostavili ovi starozavetni pravednici, i apostol Pavle je mogao da za sebe izjavi: „Istinita je reĉ i dostojna da je svi prime: Hristos Isus doĊe na svet da spase grešnike od kojih sam prvi ja.“4 A evo i još jednog veoma jasnog odgovora ovog apostola na tvrdnje svetog predanja o spasenju kroz sopstvenu dobrotu i pravednost: „A kad se pokaza dobrota i ĉovekoljublje Boga, Spasitelja našega, spasao nas je ne na osnovu dela koja smo mi uĉinili u pravednosti, nego po svojoj milosti – banjom koja preporaĊa i obnavlja Duhom Svetim koga bogato izli na nas posredstvom Isusa Hrista, Spasitelja našega, da opravdani njegovom blagodaću postanemo naslednici veĉnoga ţivota – kao što se nadamo.“5 Iako Pismo više nego jasno svedoĉi da se ljudi spasavaju Boţijom dobrotom, a ne svojom sopstvenom, zlato koje je anĊelima svetitelj predao je vrlo korisno posluţilo za iskupljivanje greha prepodobne Teodore. Evo šta se zapravo zbivalo na pojedinim mitarstvima: „Dok smo putovali sa zemlje ka nebu, sretoše nas najpre vazdušni dusi prvog mitarstva. Na prvom mitarstvu se istraţuju gresi, uĉinjeni reĉima ljudskim, reĉima praznim, besmislenim, ruţnim, nepromišljenim. I mi odmah zastadosmo tamo. I Ċavoli izneše knjige (...) I ja se prisećah da je sve to bilo tako. I dok sam ja postiĊena ćutala, i ujedno drhtala od straha, sveti AnĊeli koji su me vodili izneše nasuprot tim mojim gresima nešto od mojih kasnijih dobrih dela, nedostatak dopuniše od dara prepodobnog Vasilija, oca mog, te me otkupiše, i mi krenusmo dalje. I pribliţismo se drugom mitarstvu, mitarstvu za laţ. (...) Ali sveti AnĊeli istaviše protiv tih mojih grehova nešto od mojih dobrih dela, a ostalo nadoknadiše darom oca mog, i tako me otkupiše. I mi nesmetano krenusmo dalje. Zatim stigosmo do trećeg mitarstva, koje se zove mitarstvo za osuĊivanje i klevetu. (...) No i tu me sveti AnĊeli otkupiše darom prepodobnog Vasilija, pa krenusmo naviše.
Isaija 6:5. Naglasak moj. Isaija 64:6. Naglasak moj. 3 Knjiga proroka Danila 9:4-5, 7. Naglasak moj. 4 1. Timoteju 1:15. Naglasak moj. 5 Titu 3:4-7. Naglasak moj. 1
2
405
I doĊosmo do ĉetvrtog mitarstva, zvanog mitarstvo za stomakougaĊanje (...) A ja drhtah, videći sebe tako okrivljenu, i nemajući ĉime da se branim. No sveti AnĊeli, uzevši koliko treba od dara prepodobnog Vasilija, otkupiše me. (...) Tako razgovarajući stigosmo do petog mitarstva, mitarstva za lenjost. (...) I mene mnogo tamo ispitivahu, i ne bi se mogla osloboditi duga zbog grehova te vrste, da moj nedostatak ne bi dopunjen darom prepodobnog Vasilija. (...) Tako razgovarajući stigosmo do šesnaestog mitarstva, mitarstva za blud. (...) I onda iznesoše zapisana bludna dela moja, i izobliĉavahu me, pokazujući lica sa kojima sam grešila u mladosti svojoj, i vreme kad sam grešila danju i noću, i mesta na kojima sam greh poĉinila. (...) I poloţiše sveti AnĊeli mnogo od mojih dela, no mnogo više od dara prepodobnog Vasilija, te se tako jedva izbavih ljute bede. Onda produţismo put. Zatim stigosmo na sedamnaesto mitarstvo, mitarstvo za preljubu. (...) Na tom mitarstvu se i ja pokazah kao veliki duţnik, i bejah izobliĉena kao preljubnica, i pogani dusi i nemilosrdni islednici već behu gotovi da me otrgnu iz ruku AnĊela i svedu na dno pakla. Ali se sveti AnĊeli mnogo prepiraše s njima, i izneše na sredinu sve moje potonje trudove i podvige, i jedva me otkupiše, ne toliko mojim dobrim delima koliko darom oca mog Vasilija. Od njegovog dara vrlo mnogo uzeše i na terazije poloţiše, i tako moja bezakonja nadmeriše. Onda me uzeše, i mi nastavismo put. (...) Ali nas onda sretoše pakosni dusi poslednjeg dvadesetog mitarstva za nemilosrĊe i tvrdoću srca. (...) No mi, blagošću Hristovom, proĊosmo i to mitarstvo bez muke, uz pomoć molitava prepodobnog Vasilija, koji im od svojih dobrih dela podari mnogo za moje iskupljenje.“1 Ovakvo svekoliko pomaganje Teodorinoj duši, od strane svetog Vasilija novcem iz njegove kesice, uĉinilo je da anĊeli koji su je vodili doĊu do sledećeg zakljuĉka: „Putujući tako sveti AnĊeli govorahu meĊu sobom: Vaistinu veliku pomoć ova duša ima od ugodnika Boţijeg Vasilija. Da joj njegovi podvizi i molitve ne pomaţu, ona bi mnogo propatila prolazeći vazdušna mitarstva. (...) No i ti (anĊeli se sada obraćaju Teodorinoj duši; prim. I. S.) ne bi mogla proći mitarstva, da te ne otkupljuje dar prepodobnog Vasilija.“2 Ono što naravno zaĉuĊuje jeste „istina“ koju su anĊeli uvideli a koja glasi da ĉak ni ova „hristoĉeţnjiva i samopregorna poslušnica“ ne bi mogla, zbog svoje grešnosti, da uĊe u nebo – da nije bilo pomoći od strane ţivih (Sv. Vasilije je za vreme Teodorinog putovanja po mitarstvima još uvek bio ţiv na zemlji i molio se za njenu dušu, a tu su i njegova dobra dela koja su njoj pridodavana i pripisivana). Postavlja se pitanje kako će u nebo da uĊu mnogi drugi pravoslavni koji ni izbliza nisu tako „hristoĉeţnjivi“ kao pomenuta monahinja, niti su pak za ţivota bili sluge kakvog duhovnog starca koji bi mogao da im pomogne zlatom iz svoga „skrovišta“? A ono što je iznad svega ĉudno jeste i uĉenje Istoĉne crkve o tome da se i sama „Presveta Majka Boţija“ i te kako bojala svoje smrti, tj. prolaska kroz vazdušna mitarstva: „Drugo, mi saznajemo, kako se ona u molitvi svojoj za što skoriji ishod iz ovog ţivota molila, da duša njena, pri odluĉenju od tela, ne vidi knjaza tame i njegova strašilišta, i da skrivena od oblasti tamne ne sretne se sa satanskom silom. Vidiš, kako
1 2
Traktat: Put duše posle smrti, o mitarstvima, manastir Ćelije 1995. god. Isto.
406
je strašno duši proći kroz mitarstva! Kad je se tako molila Ona, koja je rodila Razoritelja Ada, i koja i sama ima ustrašavajuću silu nad demonima, šta je onda ostalo za nas?“1 Radi podsećanja na uĉenje pravoslavnih o presvetoj Bogorodici, navodim pouku starca Kleope koja jasno istiĉe uzvišenost Marije nad vascelom tvorevinom: „Znate li ko je Majka Gospodnja? Carica Heruvima, Carica cele tvorevine, kelija ovaploćenja Gospodnjeg, dveri svetlosti, dver ţivota, zatvorene dveri kroz koga niko ne proĊe osim Gospoda našeg Isusa Hrista. Ona je uperena lestvica ka nebesima, boţansko kandilo i hram Presvetog Duha. Majka Gospodnja je nevesta Oĉeva, majka Logosa (rijeĉi) i crkva Boţanskoga Duha.“2 Vladika Nikolaj se, dakle, sa pravom pita: ako je „Majka Boţija“, koja poseduje tako veliku vlast u svemiru, imala strah od demona sa kojima je trebala da se sretne nakon smrti, ĉemu onda treba da se nadaju obiĉni smrtnici? Na osnovu svega do sada reĉenog, jasno je da pravoslavna dogma o spasenju kroz dobra dela i religijske podvige ne samo da ne da mira i sigurnosti ţivima u to da li će na kraju biti prihvaćeni od Boga ili neće, već i mrtve ostavlja na milost i nemilost krvoţednih demona koje proglašava gospodarima (nepostojećih) „nebeskih carinarnica“ sa jedne, i nesavesnim ljudima koji bi trebali da se mole za dušu pokojnika, sa druge strane. Koliko se ovo uĉenje odista razlikuje od veliĉanstvene nauke koju je Hristos propovedao, po kojoj svaki nanovoroĊeni vernik poseduje apsolutnu sigurnost svoga spasenja i pripada Gospodu i za ţivota kao i nakon smrti, valjda je sada svakome jasno.3 No ipak, pogrešili bismo ukoliko bi završili prouĉavanje ove teme ne spominjući još jednu, veoma vaţnu, zanimljivost. Naime, kao što to kod pravoslavnih ĉesto biva, kada nema biblijskih dokaza kojim bi se potkrepile odreĊene doktrine, onda se pribegava citiranju uĉenja svetih otaca ili pak apokrifnih knjiga. Evo kako glasi deo teksta iz ţitija prep. Vasilija Novog, a u kojem se kazuje da Sveto pismo nauĉava o oproštenju grehova kroz davanje milostinje siromašnima: „Ali ljudi, zaneti zemaljskim ništarijama, ne mare za to, i smatrajući da je uţivanje svakodnevno najedanje i pijenje, jedu svakog dana nesito i piju bez straha Boţijeg. Njima je stomak umesto Boga, ne pomišljaju na budući ţivot, niti se opominju Svetog Pisma koje govori: Teško vama siti sad, jer ćete ogladneti; teško vama koji se napijate sad, jer ćete oţedneti! (Lk. 6, 25). I oni smatraju da je Sveto Pismo bajka, i ţive bezbriţno i razuzdano, piruju i vesele se svaki dan, kao onaj evanĊelski bogataš. No oni meĊu njima, koji su milostivi i milosrdni, i ĉine dobra ništima i ubogima i nevoljnima, ti lako dobijaju od Boga oproštaj grehova svojih i prolaze mitarstva bez muke, radi milostinje svoje, jer Sveto Pismo kaţe: milostinja izbavlja od smrti, i oĉišćava svaki greh: oni koji ĉine milostinju i pravdu, ispuniće se ţivota (Tovit. 12, 9). Oni pak koji se ne staraju da milostinjama oĉiste grehe svoje, ne mogu izbeći ova ispitivanja. Njih dograbljuju tamnoliki knezovi mitarstva.“4 Dakle, pored zagovaranja potpuno nebiblijske doktrine o dobijanju oproštenja grehova kroz davanje milostinje (opet spasenje po zaslugama!), o ĉemu Biblija u svojim kanonskim knjigama govori sasvim suprotno, ava Justin je i starozavetnu
Ohridski prolog, 15. avgust, rasuĊivanje, str. 583. Naglasak moj. Sveti knez Lazar, Prizren 1999. god. br. 1 [25], str. 146. 3 Videti još jedanput stihove: Jn. 3:16, 36; 11:25-26; Rim. 8:31-39, 14:7-8; 1. Jov. 5:11-13. 4 Traktat: Put duše posle smrti, o mitarstvima, manastir Ćelije 1995. god. Naglasak moj. 1
2
407
apokrifnu knjigu Tobije (Tovit) proglasio Svetim pismom. Ova knjiga je nastala u IV ili III veku pre Hrista i opisuje dogaĊaje (?) koji su se odigrali u okviru jedne porodice Jevreja koja je ţivela u rasejanju nakon propasti severnog Izrailjskog carstva u VIII veku stare ere. Reĉi koje citira ava Justin, verovali ili ne, u izvornom tekstu izgovara sam anĊeo Gospodnji po imenu Rafael (inaĉe u Bibliji nepoznat). Prema onome što uĉi Boţija Reĉ, oĉigledno je da ovaj „anĊeo“, koji saopštava pouku potpuno suprotnu Gospodnjoj nauci, pripada istoj onoj legiji bestelesnih duhova koji su se javili i Grigoriju u snu (kao i mnogo ranije Saulu), saopštivši mu kazanije o vazdušnim mitarstvima kojima oni, navodno, gospodare i na njima sude preminulim Hristovim vernicima. Apostol Pavle jasno upozorava hrišćane da nisu sve objave koje stiţu sa „one strane“ poreklom boţanske: „I nije ĉudo; jer i sam satana uzima vid svetlog anĊela.“1 Gospod Isus Hristos i apostoli nikada nisu citirali niti ukazivali na pouke iz Tobijine knjige, koja uostalom, u davna vremena, nije ni bila uvrštena u kanon starozavetnih jevrejskih knjiga (nije se ĉitala u sinagogama)2 – što nam jasno ukazuje na to da njene duhovne poruke nisu smatrane verodostojnim i bogonadahnutim. Dokaze koji govore u prilog mojoj tvrdnji da uĉenje o zagrobnoj sudbini ljudi, koje se bazira na dogmi o spasenju kroz dobra dela, potiĉe (poput gotovo i svega ostalog u uĉenju Istoĉne crkve) od neĉastivih prevarljivih duhova a ne od Boţijih svetih anĊela, dokazaću i u daljem nastavku ovog poglavlja.
Parastosi (pomeni za mrtve) U okviru kulta umrlih, u Pravoslavlju su ustanovljeni i pomeni za mrtve – zvani parastosi, u narodu poznatiji kao daće. Ovi pomeni za mrtve, kao što se da i pretpostaviti, takoĊe nisu utemeljeni na uĉenju Svetog pisma već se u potpunosti zasnivaju na predanju – koje je u ovom sluĉaju, „uzgred budi reĉeno“, svoje poreklo dovelo iz grĉkog mnogoboţaĉkog kulta. Evo šta pravoslavni kazuju o vaţnosti odrţavanja parastosa: „Druga vremena posvećena iskljuĉivo molitvi za pokoj duša upokojenih hrišćana jesu p a r a s t o s i, koji se prireĊuju obiĉno u treći, deveti, ĉetrdeseti dan po smrti, o polugodišnjici preminulih. (...) U narodu su parastosi poznati kao „daće“. PrireĊuju se taĉno u odreĊeno vreme za parastos. Na to se naroĉito pazi. Ne sme da se prekoraĉi ni jedan dan. To naroĉito vaţi za daću o ĉetrdesetodnevnom parastosu, jer se toga dana, po predanju naše Svete Crkve, u carstvu Boţjem vrši poseban sud nad dušom upokojenoga, kada duša dobija privremenu nagradu ili kaznu, shodno veri i delima njenim kao i molitvama naše Sv. Crkve i našim prinosima za njeno spasenje od veĉne osude. To naš narod zna. Zato se ĉetrdesetodnevni parastos daje taĉno ĉetrdesetog dana od smrti pokojnika ili koji dan ranije no, nikako kasnije.“3 Dakle, prema uĉenju Istoĉne crkve, treći, deveti i ĉetrdeseti dan nakon smrti su veoma vaţni za dušu upokojenog hrišćanina! Radi što boljeg spoznanja pravoslavnog verovanja o ishodu duše i njenoj sudbini nakon telesne smrti (pored onog što smo već 2. Korinćanima 11:14. Vidi u: Biblija „Kršćanske sadašnjosti“, Zagreb, (rimokatoliĉki prevod) iz 1983. god, uvodi i napomene – Stari zavjet, povijesne knjige, str. 1194. 3 Veronauka u kući, Beograd 1991. god. str. 98-99. Naglasak moj. 1
2
408
prouĉili o vazdušnim mitarstvima), navešću poduţi tekst koji o tome govori, a koji potiĉe iz spisa sv. Makarija Aleksandrijskog, koji je ţiveo u IV veku posle Hrista. U tekstu je opisan odgovor koga je sv. Makarije dobio od anĊela Boţijeg, a u vezi vaţnosti svetootaĉkog predanja o pomenima za mrtve trećeg, devetog i ĉetrdesetog dana po smrti: „Jednom Sveti Makarije Aleksandrijski upita AnĊele koji su ga pratili po pustinji: „Pošto je od Svetih Otaca predato da se u Crkvi vrši prinos Bogu za preminulog u treći, deveti i ĉetrdeseti dan, kakva onda od toga biva korist po dušu pokojnika?“ AnĊeo odgovori: „Bog nije dopustio da išta nepotrebno i nekorisno biva u Njegovoj Crkvi. Jer kada u treći dan biva u Crkvi prinos, onda duša umrloga dobija od ĉuvajućeg je AnĊela olakšanje u tuzi koju ona oseća zbog razluĉenja sa telom; dobija zato što je za nju izvršeno u Crkvi Boţijoj slavoslovlje i prinos, te se u njoj raĊa blaga nada. Jer u toku dva dana se dozvoljava da zajedno sa AnĊelima koji se nalaze pored nje hoda po zemlji gde hoće. Otuda duša koja ljubi telo (teloljubiva duša) luta ponekad oko kuće u kojoj se rastala sa telom, ponekad oko groba u kome je telo pogrebeno; i tako provodi dva dana kao ptica traţeći sebi gnezdo. Dobrodeteljna pak duša hoda po onim mestima na kojima je obiĉno tvorila pravdu. U treći dan Onaj koji je vaskrsao iz mrtvih nareĊuje da se svaka hrišćanska duša, po ugledu na Njegovo vaskrsenje, uznese na nebesa radi poklonjenja Bogu svih. Stoga Crkva ima dobar obiĉaj vršiti u treći dan prinos i molitvu za dušu. Posle poklonjenja Bogu, Bog nareĊuje da se pokaţu duši razna i prijatna naselja Svetih i lepota Raja. Sve to razgleda duša šest dana, diveći se i proslavljajući Tvorca svega, Boga. A posmatrajući sve to, ona se izmenjuje i zaboravlja tugu koju je imala boraveći u telu. Ali ako je kriva za grehe ona, pri posmatranju blagoslova Svetih, poĉinje tugovati i ukoravati sebe, govoreći: Teško meni! koliko sam se oništavila (otaštinila) u tom svetu! Zanevši se zadovoljavanjem poţuda, ja sam veći deo ţivota provela u bezbriţnosti, i nisam posluţila Bogu kako treba, da bih se i ja mogla udostojiti ove blagodati i slave. Teško meni kukavnoj... A posle razgledanja u toku šest dana svih radosti Pravednika, AnĊeli je ponovo uznose na poklonjenje Bogu. Stoga, dobro ĉini Crkva, vršeći u deveti dan sluţbe i prinos za usopšeg. Posle drugog poklonjenja, Vladika (Gospod) svih nareĊuje odvesti dušu u pakao i pokazati joj sva tamošnja mesta muĉenja, razna odeljenja pakla, i raznovrsna muĉenja neĉestivih, u kojima nahodeći se duše grešnika neprestano kukaju i škrguću zubima. Po ovim raznim mestima muka duša se nosi trideset dana, dršćući, da i sama ne bude osuĊena na zatvor u njima. U ĉetrdeseti dan duša se opet uznosi na poklonjenje Bogu; i tada već Sudija odreĊuje duši mesto koje odgovara njoj prema njenim delima. Stoga Crkva postupa pravilno, ĉineći u ĉetrdeseti dan pomen za preminule.“1 Ono što iz navedenog teksta moţemo da nauĉimo ne samo da se protivi biblijskom izveštaju o zagrobnoj sudbini ljudi, već se, ĉini se, ne slaţe ni sa uĉenjem o vazdušnim mitarstvima o kojima smo govorili maloĉas. Naime, prema svemu ranije pomenutom, krštena duša nakon smrti nedeljama putuje prema raju zemljinom atmosferom u kojoj su smeštene demonske carinarnice, bez pomena bilo kakvih poklonjenja u treći i deveti dan pred Boţijim prestolom. Sada, sa druge strane, iz „anĊeoskog otkrivenja“ koga se udostojio da primi sveti Makarije, saznajemo da duša dva dana moţe da luta slobodno po zemlji, potom je anĊeli šest dana provode kroz raj a potom ĉitavih trideset kroz
1
Traktat: Put duše posle smrti, o mitarstvima, (Reĉ o ishodu duše pravednih i grešnih), manastir Ćelije 1995. god. Naglasak moj.
409
pakao, dok se pri svemu tome mitarstva uopšte ne pominju! Ono što bismo, naravno, trebali da znamo jeste da ovo uĉenje koje saznajemo od sv. Makarija, a koje je on dobio od anĊela (kao odgovor na pitanje o svrsishodnosti obiĉaja pomena za mrtve u treći, deveti i ĉetrdeseti dan po smrti), potiĉe iz IV veka a ono o mitarstvima iz H veka posle Hrista. Shodno tome, sv. Makarije nije ni mogao da piše o mitarstvima kada o njima ništa nije znao, jer je to uĉenje uvedeno u pravoslavno verovanje tek šest vekova nakon njegove smrti. Ono što je, dakle, njega interesovalo jeste zbog ĉega se pomeni za mrtve odrţavaju baš tim, maloĉas pomenutim danima. Kakav je bio anĊeoski odgovor – već smo videli. MeĊutim, ukoliko ovakvo saopštenje „više sile“ zanemarimo, i odgovor potraţimo u realnijim, zemaljskim (istorijskim) izvorima, doći ćemo do sasvim drugaĉijih podataka. Najpre ćemo se podsetiti izjave ruskog pravoslavnog bogoslova, protojereja Aleksandra Šmemana, koju smo naveli i u poglavlju o Boţiću (poglavlje br. 7), a koja glasi ovako: „Glavni metod kojim se Crkva sluţila da bi neznabošca preobratila u hrišćanstvo bio je metod sublimisanja i preobraţavanja samih paganskih verovanja: Crkva je preĉišćavala neke paganske obiĉaje i ispunjavala ih hrišćanskim smislom i sadrţajem.“1 Proĉitaćemo sada kakvi su i ĉiji to paganski obiĉaji bili preobraţeni i ispunjeni hrišćanskim smislom. Odgovor na ovo pitanje nam daje pravoslavni istoriĉar Jevsevije Popović: „Isto tako i obiĉaj beše, drţati bogosluţenje za duše umrlih (zadušnice) sa prinašanjem evharistiĉne ţrtve, ako je moguće bilo u blizini groba, i gozbe ljubavi za duše umrlih (agape za duše, daće), naroĉito trećeg, sedmog ili devetog, tridesetog ili ĉetrdesetog dana, i osobito na godišnjicu smrti ili pogreba; pri ĉemu su sedmi, trideseti i godišnji dan izabrani kao krajnji termini sedmice, meseca i godine posle smrti ili pogreba, a treći, deveti i ĉetrdeseti dan izabrani su moţda sa obzirom na to, što je Hristos trećeg dana uskrsao iz mrtvih, ĉetrdesetog dana posle toga se uzneo na nebo, a deveti dan je triput treći, potencirano treći dan; no već i neznaboţaĉki Grci su prinosili ţrtve za svoje mrtve trećeg, devetog i tridesetog dana i na godišnjici smrti.“2 Prethodne navode, o tome da su hrišćani drţali obiĉaje koji su posedovali zaĉuĊujuću sliĉnost sa onim paganskim, potvrĊuje i A. G. Hamman u svojoj knjizi „Rim i prvi hrišćani“: „Kao i njihovi zemljaci, vernici u Grĉkoj slave karmine trećeg, devetog i ĉetrdesetog dana posle smrti. U Rimu se pogrebni obredi završavaju devetog dana – posle gozbe na koju se okupe roĊaci i prijatelji. (...) Kao o pagani, hrišćani prireĊuju gozbe u ĉast pokojnika, koje se zovu refrigeria (okrepljenje).“3 Pošto smo saznali da su i obiĉaji neznaboţaĉkih Grka propisivali pomen za duše umrlih u treći, deveti i ĉetrdeseti dan nakon smrti, nije li mnogo logiĉnije pretpostaviti da je i ovaj obiĉaj od strane „Crkve“ prihvaćen tako što mu je pridodano hrišćansko znaĉenje, nego verovati u njegovo boţansko ustrojstvo koje su, toboţ, anĊeli obznanili sv. Makariju? Jasno je, naime, da uĉenje o ovakvim pomenima nigde u Bibliji ne
Boţić, spec. dodatak listu Danas, januar 2002. god. str. 6. Naglasak moj. Tekst iz knjige A. Šmemana: Tajne praznika. 2 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 437. Naglasak moj. 3 Rim i prvi hrišćani, Beograd 1998. god. str. 178. Naglasak moj. 1
410
moţemo da pronaĊemo, pa ĉak ni u najmanjim tragovima! A ono što je oĉigledno jeste i to da se predanje o posebnom znaĉaju ĉetrdesetog dana zagrobnog ţivota po dušu pokojnika saĉuvalo i dalje kroz vekove (nakon hristijaniziranja tog paganskog verovanja), tako da je bilo prisutno u verovanju srednjevekovne crkve i u vreme sv. Vasilija Novog i njegovih uĉenika. Zato je i duša prep. Teodore, nakon što je prošla kroz sva mitarstva, a potom bila provedena i kroz paklene rejone, mogla da saopšti Grigoriju u snu da je bila upokojena u raju ĉetrdesetog dana po smrti – u vreme kada je sv. Vasilije za nju vršio pomen na zemlji.1 No, da asimilacija neznaboţaĉkih obiĉaja od strane nekih hrišćanskih crkava i pokreta i njihovo oblaĉenje u hrišćansko ruho (zarad „preobraćanja“ pagana) nije bio samo drevni obiĉaj, već da se odvija i danas, dokazaće nam i sledeći navod iz dela koje je priredio Roman Miz: „Stanovništvo celog niza zemalja Centralne Afrike, koje je na poĉetku XX veka bilo monolitno politeistiĉko, sada ispoveda hrišćanstvo ili pripada takozvanim „novim afriĉkim pokretima“ – sinkretistiĉkim tvorevinama koje uspešno povezuju elemente hrišćanstva s tradicionalnim plemenskim religijama. U Kini ĉak vrlo površne i nedovoljne statistike svedoĉe o prisutnosti desetaka miliona hrišćana. Nastavlja se porast zainteresovanosti za hrišćanstvo u zemljama Severno – Istoĉne Azije. Nasuprot tome „hrišćanski bastioni“ u Evropi na kraju stoleća ne izgledaju nimalo nepobedivi. (...) „Deevropeizacija“ hrišćanstva je ne samo geografski proces već i, moţda ĉak i u većoj meri – sociokulturni. (...) Ne radi se samo o obrednoj specifiĉnosti, sakralnoj arhitekturi, bogoštovnim razlikama, već i o doktrinalnim pitanjima koja zadiru u samu suštinu hrišćanske verske nauke. Recimo, u Japanu je katoliĉka misa već poprimila praksu da se za pokojne sluţi na prvu, treću, sedmu, trinaestu i trideset treću godišnjicu smrti – upravo tako kako je to u budizmu.“2 U skladu sa maloĉas spoznatom ĉinjenicom o tome da ni mitarstva a ni poklonjenja pred Bogom od strane duše u treći, deveti i ĉetrdeseti dan po smrti osobe zapravo ne postoje, te da su crkveni pomeni u ove dane u potpunosti bespotrebni, u poslednjoj celini ovog poglavlja ćemo se pozabaviti pregledom još nekih veoma interesantnih viĊenja, snova i posmrtnih iskustava pravoslavnih vernika. Njihovim išĉitavanjem i razmatranjem stavićemo taĉku na tvrdnju koju sam izneo još na samom poĉetku poglavlja, a koja glasi da je uĉenje Istoĉne crkve o zagrobnom ţivotu u potpunosti nebiblijsko (ili, još bolje reĉeno: protivbiblijsko).
Evo kako glasi ovaj tekst u celini: „Zatim me izvedoše otuda (iz pakla; prim. I. S.) i dovedoše u ovu obitelj prepodobnog oca našeg Vasilija, koju vidiš, i upokojiše me ovde, rekavši mi: Sada prepodobni Vasilije vrši pomen za tebe. – I meni bi jasno, da sam u ovo mesto došla za ĉetrdeset dana po razluĉenju mom od tela. (...) U ĉetrdeseti dan po razluĉenju duše od tela, po uĉenju crkve, završava se hoĊenje duše po mitarstvima, izriĉe joj se vremenski sud, privremena presuda, posle ĉega se ona nastanjuje ili u mestu veselja, ili u mestu muĉenja, gde i boravi do Drugog dolaska Gospodnjeg na zemlju i konaĉnog Suda sina Boţjeg nad ljudima.“ Traktat: Put duše posle smrti, o mitarstvima, manastir Ćelije 1995. god. Naglasak moj. 2 Roman Miz, Hrišćanstvo na pragu trećeg milenijuma, Novi Sad, 2000. god. str. 17-18. Naglasak moj. 1
411
Ostala viĊenja i snoviĊenja Svi primeri koje ću navesti u daljem tekstu zasnivaju se iskljuĉivo na snovima, vizijama (viĊenjima) i drugim „otkrivenjima“ koje su dobili pravoslavni vernici (kako svetitelji – monasi, tako i mirjani (svetovni ljudi). Sva ova otkrivenja spadaju, zajedno sa uĉenjem svetih otaca, odlukama Vaseljenskih sabora i ostalim pravilima za verski ţivot, u takozvano sveto predanje (barem prema reĉima sv. vladike Nikolaja koje sam naveo u prvom poglavlju ove knjige). U prilog svih njih se ne moţe navesti niti jedan tekst iz Svetoga pisma. Sa druge strane, vrlo ćemo lako prepoznati da su mnoga kazivanja upravo krajnje suprotstavljena onome što je u Pismu objavljeno.
AnĊeoske greške i usmrćivanje pogrešnih osoba Prema verovanju pravoslavnih, tokom ĉitave istorije hrišćanske Crkve dešavale su se neke stvari koje su zaista zaĉuĊujuće. Radi se o tome da su anĊeoska bića ispoljavala svoje nesavršenstvo i nepotpuno razumevanje Gospodnjih zapovesti, te su neretko bili u prilici da ispravljaju posledice svojih sagrešenja. Evo nekoliko pripovesti u ĉiju nas boţansku istinitost ţeli da ubedi vladika Nikolaj Velimirović, a koje govore o iskustvu vernika koji su greškama anĊela bili usmrćeni: „Godine 1910, u okolini Poţarevca odigrao se znamenit dogaĊaj, koji svedoĉi o postojanju duše. Tamo ima selo u okolini, Mali Crnić, i selo zvano Kula. U leto te, 1910. godine, bolovao je u Malom Crniću ĉovek po imenu Stevan. Bolovao i umro. Mrtav bio 24 sata, i poneli su da ga sahrane. Raka je bila iskopana. Pratnja je bila velika. Ţene su kukale, po obiĉaju. Kad su došli blizu groblja, nailazeći pored neke ograde, mrtav Stevan se potrese, kao da je ţiv. Prisutni se poplašiše i razbegoše. Stevan ustane sa nosila i vrati se svojoj kući. Pitali su ga šta je sa njim bilo, i da li je zaista bio umro. I Stevan je objasnio: Da je zaista bio umro; da je njegova duša išla po onome svetu; da je stigao na jedno mesto gde mu je zabranjen prolaz; da je ĉuo nekog starešinu kako kaţe: „Nije Stevan iz Crnića, nego Stevan iz Kule.“ I moja se duša vratila i stigla moje telo pre ulaska u groblje.“1 „U vlaškom selu Magarevu kod Bitolja, nalazi se omanji ĉovek, po imenu Kosta, oko 60 godina. Kad mu je bilo oko 30 godina, bio je bolestan, i umro je. Bio je mrtav 24 sata. Kad je umro, došla su 3 angela, i vodili su ga kroz vazdušnu sferu. IzaĊe mu, na jednom mestu, satana u susret, i reĉe mu „odi, dušo, da piješ, vode, ţedna si.“ – Kosta mu odgovori: „Beţi od mene, sotono! Ja sam 3 godine postio trimir za moga Gospoda Isusa Hrista“, i sagnem se da uzmem kamen da ga gaĊam. Onda je otišao dalje, prešao je most, i ušao u Raj. Tamo je celivao Hrista u desnu ruku. „Dobro došla, dušo moja!“ rekao je Hristos. Kosta veli da je sav sud predat Hristu. No Hristos reĉe angelima! „Pogrešili ste, što ste doveli ovog ĉoveka. Trebali ste dovesti drugog Kostu iz istog sela.“2 „Kod Trstenika, u selu Bogdanju, noću, izmeĊu 10. i 11. decembra po crkvenom kalendaru, 1929. godine, dogodio se retko slavan dogaĊaj:
1 2
Sveti vladika Nikolaj Velimirović, Da li duša postoji, Svetilo, str. 20-21. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 22-23. Naglasak moj.
412
Kovaĉ iz Bogdanja, Mihailo Avakumović, ustade oko pola noći da obiĊe malo svoju kovaĉnicu. Noć neobiĉno tiha. Sat na crkvi u Trsteniku izbijaše dvanajest. Vrati se Mihailo u svoju sobu. Njegova domaćica baš tada ustade da vrši neki posao koji je bio potreban. Kad Mihailo zaspi, doĊe neki mladić tako od 18 godina; neobiĉna izgleda i svetao u licu, i reĉe mu: „Miko, hajde, došao je ĉas! Gospod je naredio.“ Mihailo odmah poĊe za tim mladićem, koji mu beše uvek sa desne strane. Stignu tako do jedne prostrane livade. Trava neobiĉno lepa, i ne mogu oĉi da je se nagledaju. Na jednom mestu pokazaše se tri puta. Srednji veoma ukrašen sitnim kamiĉcima. Levi put nije tako izgledan. Mene pratilac povede srednjim putem, i bi mi veoma milo. Stigosmo, putujući prema istoku, kod jednog velikog drveta. Vidim na istoku, raĊa se sunce neobiĉne veliĉine. Pod drvetom ima astal, i tu sedi ĉovek neobiĉna izgleda. Mogao je imati tako do 32 godine. Kosa mu dugaĉka, i jednaka pri kraju. Lice svetlo, i kao neka mudrost da sija iz njega. Pa će reći mome pratiocu: „Zašto si doveo toga ĉoveka?“ Pratilac odgovori da je naredio Gospod. Onda onaj ĉovek otvori jednu neobiĉno veliku knjigu, koja stajaše na astalu pred njim. I naĊe tamo zapisano moje ime, pa reĉe: „Nije trebao da doĊe Mihailo. Mihailo ima da ţivi na zemlji 86 godina, i bez stradanja da umre. Gospodu treba da predstane, u podne, Kosta Ivanović iz Stragara. Odmah Mihaila vrati na svoje mesto.“1 Kao što smo videli, anĊeli prilikom izvršavanja Boţijih zapovesti mogu i da pogreše. Nekada se greška odnosi na to da dovedu dušu ĉoveka istog imena i iz istog sela, ali razliĉitog prezimena. Sa druge strane, anĊeli nekada promaše i za ĉitavo selo, pa dovedu nekog sa istim imenom – ali iz drugog mesta. A ponekad se desi, o nesreće, da ne samo da pogreše koje je selo u pitanju već i ime i prezime ĉoveka ĉiju dušu treba da dovedu u raj. Moţemo sa slobodom da se zapitamo šta bi se, recimo, desilo da su anĊeli pogrešili u sluĉaju objave roĊenja Jovana Krstitelja svešteniku Zahariji – pa da su umesto njemu – javili tu vest nekom drugom? Ili, šta bi se desilo da je anĊeo Gavrilo umesto devici Mariji otišao sa najavom roĊenja Spasitelja nekoj drugoj ţenskoj osobi sa posve razliĉitim imenom, i to u sasvim drugi grad a ne u Nazaret? Šta bi se dogodilo da su anĊeli objavili roĊenje Hrista, ali ne pastirima iz Vitlejema već ĉuvarima svinja iz zemlje Gadarinske? Ili pak da su rekli da je Spasitelj roĊen u Vitfagi ili Vitaniji a ne u Vitlejemu? Iako anĊeoska bića ne poseduju ono savršenstvo koje poseduje sam Bog, Pismo ni jednom jedinom reĉju ne dozvoljava ni najmanju mogućnost da su napred opisani dogaĊaji o kojima nam pripoveda Pravoslavlje i najmanje mogući. U Bibliji nije opisan nijedan sluĉaj da je bilo koji anĊeo pogrešno shvatio Boţiju naredbu i pogrešno obavio svoj posao. Boţija Reĉ doduše mnogo govori o anĊelima koji su sagrešili (pali anĊeli sotonini demoni), a koji dovode ljude u stanje svakovrsne obmane a pogotovo religijske. Stoga, kada dobro sagledamo napred opisane nazovi dogaĊaje i iskustva za kratko preminulih (pa izmeĊu ostalih i izjavu da će oni koji ne poste i neponizni su da borave u paklu 40 godina (a šta posle?), a takoĊe i to da je Kosta iz Magareva od pomenutog iskustva poĉeo da vidi zvezde danju a Ċavola u sumrak kada traţi koga da prevari2) onda sve ove dogaĊaje moţemo mnogo pre da poveţemo sa okultnom onostranošću nego sa duhovnošću koja dolazi od Boga.
1 2
Isto, str. 13-14. Naglasak moj. Vidi u: Isto, str. 23.
413
Koliko su ova i njima sliĉna iskustva nepodudarna sa onim što stoji zapisano u Pismu, utvrdićemo još više za koji trenutak.
ViĊenja rajskog ţivota i paklenih muka grešnika Prema vladiki Nikolaju, tj. njegovim sagovornicima ĉija je posmrtna iskustva opisao, ţivot duše posle smrti je umnogome razliĉit od onoga kakvim je prikazan u Bibliji. Evo šta je, izmeĊu ostalog, u raju videla 1922. godine devojka Milka Ĉairović iz sela Borĉa kod Kragujevca: „I meni se prosvetiše oĉi te mogoh videti ko mene vodi: to su bile dve devojke u belim haljinama. NaiĊosmo kod jednog ĉetvrtastog stola, i na stolu tri otvorene knjige. I kljuĉ veliki stoji kraj knjiga. Starac jedan stajaše pored stola, u liku sveštenika. Ja priĊoh, poklonih mu se, i celivah ga u ruku. Reĉe mi on: „Ţiva bila Milka! Ja sam sv. Petar. ProĊi i vidi kako je u Raju Boţjem“. A ja pomislih u sebi: kako ću ja da idem meĊu onaj svet onako lepo obuĉen! Kad ja tako pomislih da sam nedostojna, a ono se obrte veliko ogledalo preda mnom. Vidim u ogledalu da je na meni bela svila, i samo šušti, kao i na onom narodu mnogome. Onda produţih put, i baš tada ĉuju se zvona crkvena. Onaj bezbrojan svet, sve devojke u svili, krenuše na bogomolju. Sve tri po tri. Ništa one devojke ne govore, samo me pogledaju. Jedna me od njih poznade, i reĉe mi: „Evo Milke, što svake nedelje ide u crkvu“. Ja pogledah i poznadoh je. To je bila moja drugarica, po imenu Milunika Jovanović, uĉenica VII razreda gimnazije, a umrla je pre pet godina. Idosmo tako, dok stigosmo do jednog drveta na kome ima tri vrste lišća: zlatno, zeleno i crno. Objasni mi o tome drvetu moja voditeljka sa leve strane: „To je drvo na sred Raja Boţjeg, i zove se drvo ţivota. Od njega svet postaje. Zlatno lišće predstavlja ugodnike Boţje na zemlji. Zeleno lišće predstavlja srednje poboţne ljude. A crno lišće oznaĉuje nesretne ljude koji psuju Boga“. ProĊosmo pored drveta ţivota i naiĊosmo na stari narod, sedi za astalima. Obuĉeni u kadifu, zelenu i kavenu. Sve bruji od njihovog razgovora. Pred njima stoji svega i svaĉega: razna jela i pića. Ja pomislih u sebi: zašto onaj narod ne jede kad ima svega i svaĉega. A moja voditeljka oseti moju pomisao, pa mi reĉe: „Ovaj narod samo tri puta u godini jede, na Boţić, na Vaskrs, i na svete Trojice.“ ProĊosmo duboko pored tih stolova, kad ja poznadoh moje majke majku, koja je bila umrla pre dva meseca. Ime joj je Ţivana. Pogleda me, poznade me, i reĉe: „Evo ćerke moje Milke!“ Videh oko nje neki pojas a ona reĉe: Ovaj pojas nosim i traţim Maksima. On je sahranjen bez pojasa.“ U stvari, na zemlji, tako je i bilo. Majka moje majke uvek je ţalila što je ĉoveka raspojasana spremila na onaj svet.“1 Nakon viĊenja raja (a u njemu bogomolja, crkvenih zvona, drveta ţivota sa raznobojnim lišćem kao i svoje bake koja već dva meseca traţi svog pokojnog muţa noseći mu kaiš od pantalona – jer ga je bez njega u grob opravila), sveti Petar je poslao Milku da vidi kako je u paklu. Uz to, dao joj je i novac da bi mogla da plati demonima ulazak i izlazak iz njega ako sluĉajno ne bi hteli da je puste: „I opet doĊosmo kod Svetog Petra, i on mi reĉe: „O Milka jesi li videla kako je u Raju Boţijem? A vidiš li ove knjige? Ova prva knjiga sa zlatnim slovima znaĉi ko je zapisao za manastir i dao. A ovo gde su crna slova, to je pisanije, koje su zapisali za manastir pa nisu dali. Ovde je crnim slovima zapisano šta je tvoj deda obećao za 1
Da li duša postoji, Svetilo, str. 8-9. Naglasak moj.
414
manastir Vraćevšnicu, pa nije dao. – Ova druga knjiga, knjiga je ţivota, i tu su zapisani koji su u Raju Boţjem. Ova treća knjiga, knjiga je mrtvih, jer oni koji su u paklu, pred Bogom su mrtvi. Ove pare ovde tvoje su milostinje koje si davala crkvama i manastirima. Sad idi da vidiš kako je u paklu. Evo ti od ovih tvojih para, pa plati ako ne htednu da te puste.“ I ja uzeh od tih para. Poklonih se, poljubih Svetog Petra u ruku i on mi reĉe: „Zbogom Milka! Pa kaţi tamo kako je ovamo.“ (...) DoĊosmo do dva crna zvera, mora izmeĊu njih da se proĊe. Ja sa strahom naiĊoh tuda. A voditeljka mi objasni: „Ne boj se! samo ko je grešan, oni uzimaju i bacaju u pakao.“ I proĊosmo izmeĊu njih. I ne pogledaše nas. NaiĊosmo na jednu pećinu, vrata se samo otvoriše, i jedna ţena izaĊe otuda. I reĉe: „Evo Milke što svake nedelje ide u crkvu.“ I ja je poznadoh da je iz Brestovca ţena Matije Uroševića, koja je umrla pre 15 godina, po imenu Polka. Kad uĊosmo na kapiju, videsmo jednu ţenu na krevetu, a ispod kreveta gori joj vatra. A Polka baca razna odela na nju, a to joj odelo sve gori. I reĉe mi Polka: „Ja sam Milka uĉila ţene da ne raĊaju decu, i Bog me je kaznio da gledam ovu muĉenicu što je davila decu.“ Dok i ona ţena što je na krevetu reĉe mi: „O Milka, ja sam Stojka Arsenija Uroševića ţena iz Brestovca. Ja sam udavila 24 deteta, sve za košulje i ĉarape, i u njima gorim danas. I goreću do vijeka, osuĊena sam.“ Pokazaše mi posle jedna vrata, gde se ĉuje bura i voda, i kaţu da su tamo vodeniĉari i vraĉare. Vodeniĉari su krivo merili. A vraĉare su uĉinile da ţene ne mogu da usire i uzvare. Vodeniĉari nose kamenje vodeniĉko, a vraĉare nose ĉabrove. Druga vrata pokazaše nam. Tamo je velika kuknjava, jer biju one što kaţu da nema Boga, i psuju Boga. Treća vrata nam pokazaše. Tamo se kuva i vri smola. Tu su rekoše veliki grešnici, koji su osuĊeni da se kuvaju u kazanu. Unutra nisam ulazila.“1 Mislim da će svaki poznavalac Svetoga pisma prilikom ĉitanja ovog kazivanja „ostati bez teksta“. Grešnici koji se kuvaju u kazanu u kome vri smola, vodeniĉari koji nose kamenje i vraĉare koje nose ĉabrove na onome svetu; to sve mnogo više liĉi na detalje iz poznatog domaćeg filma „Sabirni centar“ nego na istinitu boţansku objavu. Moţemo sa slobodom da se zapitamo kako li prolaze danas oni grešnici koji umiru nakon ţivota provedenog u savremenom okruţenju? Da li moţda taksisti, koji su naplaćivali svoje voţnje skuplje nego što je to trebalo (po taksimetru) u paklu guraju svoje automobile jer su ostali bez goriva? Ili moţda programeri koji su pisali „virusprograme“ i na taj naĉin neovlašćeno upadali u tuĊe raĉunare i ĉinili štetu sada u paklu nose na svojim leĊima zastarele teške kompjuterske monitore? Ili su moţda atletiĉari koji su ostvarivali vrhunske rezultate uz pomoć dopinga sada osuĊeni da trĉe „veĉiti maraton“? Sasvim je oĉigledno da ovakav prikaz pakla ni u ĉemu ne odgovara biblijskoj objavi, ali zato veoma nalikuje starim srednjevekovnim primitivnim predstavama o zagrobnom ţivotu, u kome jedino nedostaje rogati i repati Ċavo sa kopitama na nogama, koji u rukama drţi trokrake vile i liĉno potpaljuje vatru ispod maloĉas pominjanog kazana sa uzavrelom smolom! No, da donekle „komiĉnim“ detaljima iz zagrobnog ţivota ni ovde nije kraj, dokazuje i podatak koji će biti posebno interesantan za poljoprivrednike (voćare) i botaniĉare. Evo šta je „Gospod“ objavio jednom od srpskih seljaka pre drugog svetskog rata, Momiru Jakovljeviću iz sela Dublje kod Vrnjaĉke Banje:
1
Navedeno delo, str. 11-12. Naglasak moj.
415
„Pokaza mi Gospod kako je stablo od jabuke u raju nisko. Reĉe mi da su jabuke na zemlji zbog toga visoke da se ţene na njih ne penju. To je u vezi sa Evinim grehom.“1 Eto, sada znamo ne samo to da su jabuke u raju niske, već i zbog ĉega su na zemlji, toboţ, visoke! Ipak, postavlja se pitanje, zbog ĉega nisu još malo višlje, jer ţene ipak mogu, i bez penjanja, da pruţivši ruku uzberu njen plod (i tako, u skladu sa prethodnom poukom, ponove ĉin kojim je Eva sagrešila)!?! Iako vladika Nikolaj na kraju svoga izlaganja tvrdi da „ko ime vere, i poznaje verske znake kod vernih, u ovo ne moţe posumnjati“2, ozbiljnim prouĉavaocima Svetog pisma ostaje samo da se ĉudom ĉude i da se pitaju da li je moguće da u ovakve – napred opisane stvari – moţe neko pametan da poveruje?!
Ostala ĉudesna viĊenja Za sam kraj ovog poglavlja ţeleo bih da, gotovo bez ikakvog mog komentara (koji bi u svakom sluĉaju bio suvišan), navedem još dva primera posmrtnih sudbina ljudi. Ono što ćemo svakako zapaziti jeste da i ova kazivanja mnogo više nalikuju na srednjevekovne predstave o zagrobnom ţivotu, nego na nešto što bi zaista moglo da doĊe od Boga. Ono što je svakako nemoguće da se naĊe u realnom carstvu mrtvih jesu primeri zagrobnih ţivota ljudi o kojima ćemo ĉitati. To su primeri vezani za osobe koje su obešene naopaĉke i tako osuĊene da vise godinama, kao i one koji su vezane za stub izmeĊu raja i pakla – a to sve zbog nerešene utakmice izmeĊu njihovih dobrih i loših poĉinjenih dela. Ono o ĉemu nas ovi tekstovi pouĉavaju, a za šta smo mnogo puta do sada pouzdano utvrdili na osnovu Pisma da je potpuno nebiblijski, jeste spasenje koje se postiţe sopstvenim zaslugama tj. dobrim delima: „Jedan poboţan vojnik bio je na samrti pa se povratio u ţivot. On je ispriĉao da je video tamnu reku, preko koje je bio most. Svi koji iz ovog ţivota prelaze u onaj drugi treba da preĊu preko toga mosta. Pravednici prelaze slobodno, a grešnici padaju u mraĉnu i smrdljivu reku. Na drugoj strani reke videla se zelena livada, sa mirisnim cvetovima i travom, sa divnim stanovima, u kojima su se videli ljudi, obuĉeni u bele haljine... Blizu ove strašne reke video sam igumana Petra, umrloga pre 4 godine, kako okovan visi strmoglavce. Na moje pitanje zašto tako strada, odgovorio mi je: „Kad mi je bilo zapoveĊeno da nekoga u manastiru kaznim zbog prestupa, ja sam to ĉinio ne toliko da poslušam zapovest, koliko po svome surovom i neĉoveĉnom karakteru. Zato se muĉim ovako“. (...) Na ikoni strašnog suda Hristovog vidi se jedan ĉovek privezan za stub, sa licem okrenutim carstvu nebeskom. Takva slika na ikoni nije plod mašte nego u osnovi ima otkrivenu istinu. Za vreme cara Lava ţiveo je u Carigradu bogat i slavni muţ, koji je veoma voleo siromahe, ali je robovao bludnoj strasti ĉak i u starosti. Desi mu se da umre bez pokajanja. O zagrobnom stanju njegove duše poĉnu da se spore episkop i patrijarh Germogen. Jedan od njih govorio je da se on delima milosrĊa iskupio od muka, a drugi je tvrdio da je za ulazak u raj potrebna neporoĉnost i duhovna ĉistota. On je u jednome grešio i nije se pokajao. A Gospod je rekao: „U ĉemu zateknem, u tome ću i suditi“. Radi rešenja spora obrate se Bogu. Patrijarh preporuĉi svima monasima koji su se podvizivali kao zatvornici da se mole Bogu da im otkrije sudbinu 1 2
Isto, str. 20. Na istom mestu.
416
onog bogataša. Bog je uslišio molitvu svojih slugu i jednome od njih, monahu – zatvorniku, otkriveno je gde se ovaj bogataš nalazi i u kakvom stanju. Dozvavši patrijarha, ovaj zatvornik je pred svima ispriĉao sledeće: „Prošle noći za vreme molitve Bogu video sam neiskazanih blaga, a levo ognjeno jezero, ĉiji je plamen dosezao do oblaka. IzmeĊu raja i jezera nalazio se onaj bogataš, privezan za stub. On je ĉesto pogledao na raj, gorko plakao i jeĉao. Videh kako mu priĊe jedan svetao anĊeo i reĉe mu: „Ĉoveĉe, zašto uzalud jeĉiš? Radi uĉinjene milostinje izbavljen si od muka, ali pošto se nisi ostavio gadnog bluda, zato si lišen raja. Jer neĉist ne moţe da vidi Boga.“1
Zakljuĉak Smatram da se zakljuĉak, posle prouĉavanja pravoslavnog verovanja kojeg smo sagledali u ovom delu knjige, sam po sebi nameće. Na svu ţalost po bogoslove Istoĉne crkve koji veruju u sve ranije navedeno, njihovo uĉenje ne samo da nema podršku Svetog pisma, već gotovo u svemu od njega odstupa. Nasuprot svim sujeverjima, praznoverjima i onostranim (okultnim) objavama koja postoje u okviru uĉenja „jedine svete i apostolske Crkve“ evanĊeoski hrišćani veruju samo u ono što kao uĉenje proizilazi iz Boţije Reĉi. Verujem da je još jednom, po ko zna koji put, mojim ĉitaocima moralo da postane jasno zbog ĉega se iz hrišćanskog verovanja moraju izbaciti sve pojedinosti iz uĉenja kasnijih crkvenih autoriteta - a koja na veoma pogrešan naĉin „dopunjavaju“ jasno otkrivenje Knjige nad knjigama.
1
Najbolji vaspitaĉ, str. 342-343. Naglasak moj.
417
418
14. DRUGI HRISTOV DOLAZAK I VASKRSENJE MRTVIH „Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti sa njim i one koji su usnuli. Jer ovo vam kazujemo reĉju Gospodnjom – da mi koji ţivimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam Gospod na zapovest, na glas arhanĊela i na trubu Boţiju sići sa neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi ţivi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh – u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa Gospodom.“ Prva poslanica Solunjanima 4:14-17 Kao što je to sluĉaj i sa mnogim drugim verovanjima, uĉenje evanĊeoskih protestanata o drugom Hristovom dolasku i vaskrsenju mrtvih – koje oni zasnivaju iskljuĉivo na Bibliji, u mnogo ĉemu se razlikuje od pravoslavnog shvatanja koje je nastalo pod uticajem tumaĉenja kasnijih crkvenih otaca. Da bismo pred svojim oĉima stvorili jasnu sliku o tome u ĉemu su pogrešili srednjevekovni hrišćanski autoriteti – ĉiju nauku i po ovom pitanju zastupa tradicionalno hrišćanstvo istoka, potrebno je da detaljno prouĉimo šta nam o ovoj temi kazuje Sveto pismo. Uveren sam da će mojim ĉitaocima na kraju ovog poglavlja postati još jasnije zbog ĉega Pravoslavlje ne moţe da se nazove Crkvom koja nastavlja apostolsko uĉenje i tradiciju. Pre nego što budemo stekli uvid u biblijska proroĉanstva koja govore o drugom Hristovom dolasku, ţelim da detaljnije prouĉimo starozavetna proroĉanstva koja su ukazivala na Njegovo roĊenje i prvo pojavljivanje meĊu ljudima Izrailja.
Starozavetna proroĉanstva o dolasku Mesije (Hrista) Od samoga poĉetka istorije grešnog ĉoveĉanstva, Gospod je ljudima nagoveštavao dolazak tj. roĊenje Spasitelja. Tokom nekoliko milenijuma, koliko je proteklo od stvaranja sveta do roĊenja Isusa Hrista, Bog je preko svojih slugu – proroka objavljivao sve više pojedinosti (detalja) o poreklu i budućoj ulozi Onoga koji je trebao da otkupi ĉoveĉanstvo umirući zbog njegovog greha. Adam i Eva su iz usta Svevišnjeg još u edenskom vrtu saznali da će budući Spasitelj biti „seme ţenino“ tj. da će biti zaĉet i roĊen bez uĉešća muškarca (1. Mojs. 3:15; Isa. 7:14), što je kasnije i bilo ispunjeno (Lk. 1:34-35; Gal. 4:4). Starozavetnom heroju vere, Avraamu, bilo je objavljeno da će kroz njega, tj. njegovo potomstvo, biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji (1. Mojs. 12:3; 18:18; 22:18), što je svakako znaĉilo da će Otkupitelj biti njegov potomak po telesnoj liniji (Mt. 1:1; Gal. 3:16). Ova telesna linija je trebala da vodi kroz Avraamove direktne potomke, Sarinog sina Isaka (a ne od Avraamovog prvoroĊenca Ismaila kojeg mu je rodila sluškinja Agara) i njegovog sina Jakova (a ne od prvoroĊenog Isava), te kroz Jakovljevog sina Judu, za koga je reĉeno da se „vladalaĉka palica neće odvojiti od 419
njegovog plemena“, te da će kroz njega doći „onaj kome će se pokoravati narodi“ (Rim. 9:7-13; 1. Mojs. 49:10).
Izrailjsko išĉekivanje boţanskog cara - Mesije Nekoliko stotina godina nakon Jakovljevog blagoslova upućenog svojoj deci i izreĉenog proroĉanstva o Mesiji koji je trebao da doĊe kroz Judino pleme, izrailjski narod je iz svojih redova iznedrio cara Davida, Jesejevog sina. Ovaj jevrejski car, za razliku od svog prethodnika Saula koji je bio iz Venijaminovog plemena, vodio je svoje poreklo od Jude (Ruta 4:18-22; Mt. 1:1-6). Bog je, naime, Judinom potomku Davidu izrekao sledeće reĉi: „Kad se navrše dani tvoji, i poĉineš kod otaca svojih, podignuću sjeme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo njegovo. On će sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiću prijesto carstva njegova dovijeka. Ja ću mu biti otac, i on će mi biti sin (...) Ali milost moja neće se ukloniti od njega, kao što sam je uklonio od Saula, kojega uklonih ispred tebe. Nego će tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje dovijeka pred tobom, i prijesto će tvoj stajati dovijeka.“1 Prema proroĉanstvu proizašlom direktno iz Boţijih usta, budući Mesija će biti veĉni car i sedeće na prestolu cara Davida. Njegovom carstvu neće biti kraja. Ovo proroĉanstvo je više puta potvrĊeno u knjigama Staroga zaveta: „Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vjeĉni, knez mirni. Bez kraja će rasti vlast i mir na prijestolu Davidovu i u carstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom odsada dovijeka. To će uĉiniti revnost Gospoda nad vojskama.“2 „A u vrijeme tijeh careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje se dovijeka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu; ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati dovijeka.“3 „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji meĊu tisućama Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar u Izrailju, kojemu su izlasci od poĉetka, od vjeĉnijeh vremena.“4 AnĊeo Gavrilo je, više stoleća nakon zapisivanja upravo proĉitanih proroĉkih reĉi, a u vreme najave roĊenja Spasitelja devici Mariji u Nazaretu, ponovio Gospodnje odreĊenje koje je podrazumevalo uspostavljanje carstva nad Izrailjem i to postavljanjem veĉnoga vladara na presto cara Davida: „Tada joj anĊeo reĉe: ne boj se, Marija; jer si našla milost u Boga. I gle, zaĉećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto njegovog oca Davida, te će vladati nad domom Jakovljevim doveka, i njegovom carstvu neće biti kraja.“5 Otac Jovana Krstitelja, sveštenik Zaharija je, na dan obrezanja svoga sina, izrekao potvrĊujuće proroĉke reĉi:
2. Samuilova 9:12-16. Naglasak moj. Isaija 9:6-7. Naglasak moj. 3 Knj. proroka Danila 2:44. Naglasak moj. 4 Mihej 5:2. 5 Ev. po Luki 1:30-33. Naglasak moj. 1
2
420
„Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev što je posetio i iskupio svoj narod, i podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge Davida, kao što je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih proroka (...) i da se seti svoga svetog saveza, zakletve kojom se zakleo našem ocu Avraamu.“1 Prema Draganu Simovu, autoru priruĉnika za prouĉavanje Svetog pisma, u Starom zavetu postoji oko 660 uopštenih proroĉanstava od kojih se 333 odnosi na Isusa Hrista. U vreme prvog Gospodnjeg dolaska bilo je ispunjeno 109 proroĉanstava, a preostalih 224 će biti ispunjeno prilikom njegovog drugog dolaska.2 Ipak, ono što odmah moţemo da zapazimo u vezi malopreĊašnjeg isticanja da će Isus biti car nad Izrailjem, jeste ĉinjenica da je On ţiveo na zemlji pre bezmalo dve hiljade godina (bio raspet, vaskrsnut i vaznet na nebo) a da se proroĉanstvo o Njegovom carevanju nad izabranim narodom nije ispunilo! Upravo iz razloga što je pravo biblijsko znaĉenje ispunjenja ovog proroĉanstva i danas nepoznato mnogim tumaĉima Biblije (meĊu koje spadaju i bogoslovi Pravoslavne crkve) a zbog njihovog produhovljavanja biblijskih tekstova koji se trebaju shvatiti i tumaĉiti doslovno, duţan sam da detaljno izloţim evanĊeosko – protestantsko shvatanje ove teme, te da na taj naĉin svojim ĉitaocima dokaţem ispravnost stavova koje i sam zastupam.
Odlaganje ispunjenja nekih proroĉanstava Iako sam u podnaslovu spomenuo da je u pitanju Gospodnje „odlaganje ispunjenja nekih proroĉanstava“, ovde se zapravo radi o tome da je On ovakav razvoj dogaĊaja u veĉnosti planirao – da bi ga u svoje vreme konaĉno i u potpunosti ostvario. Naime, velika je biblijska istina da su Izrailjci Isusovog vremena ţeljno išĉekivali dolazak mesijanskog carstva i svoj povlašćeni poloţaj meĊu drugim narodima – a u skladu sa starozavetnim proroĉanstvima. Carstvo Mesije je trebalo da bude neprolazno, u šta smo se uverili ĉitajući maloĉas navedene biblijske tekstove. Ovo carstvo je, takoĊe, trebalo da na planeti Zemlji izazove mnogobrojne promene, zapravo – pravi preobraţaj. Posledice Gospodnjeg proklinjanja zemlje zbog Adamovog prestupa bi trebale da budu uklonjene. Pustinje bi postale plodno zemljište. Mesoţderstvo meĊu ţivotinjama više ne bi postojalo, već bi današnji „smrtni neprijatelji“ ţiveli u savršenoj harmoniji, a svi stanovnici Zemlje bi proslavljali Gospoda. O tom budućem vremenu su Boţiji proroci pisali ovako: „Vuk će boraviti s jagnjetom i ris će leţati sa jaretom, tele i zverĉe zajedno će pasti, a deĉak će ih voditi. Krava i medvedica će se napasati, i mladunĉad njihova zajedno će leţati; sliĉno volu, i lav će se slamom hraniti. Iznad jame gujine igraće se odojĉe, a detešce će ruĉicu zavlaĉiti u leglo zmijinje. Zlo se više neće ĉiniti, niti će biti nasilja na svetoj gori mojoj, jer će se zemlja ispuniti poznanjem Gospoda, kao što je vodom ispunjeno more.“3 „Vuk i jagnje zajedno će pasti, i lav će jesti slamu kao vo; a zmiji će biti hrana prah; neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, veli Gospod.“4 Ev. po Luki 1:68-73. Naglasak moj. Vidi u: Dragan Simov, Šta kaţe Sveto pismo, str. 236. 3 Knjiga proroka Isaije 11:6-8. Naglasak moj. Prevod sa jevrejskog prof. dr Aleksandar Birviš, izdavaĉ: Ikonos, Beograd, 2004. god. 4 Isaija 65:25. 1
2
421
„Radovaće se tome pustinja i zemlja sasušena. Veseliće se pustoš i procvjetati kao ruţa. (...) Tada će se otvoriti oĉi slijepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hromac skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj.“1 MeĊutim, pre nastupanja ovog izuzetnog dogaĊaja za ĉitavu planetu i sve narode na njoj, a pogotovo za Izrailjce, ljudska bezboţnost – kojom su milenijumima vladali zemljom uništavajući je, moraće da bude kaţnjena. Sveto pismo nam govori da će u isto vreme, dok Gospod bude kaţnjavao bezboţne širom sveta zbog njihovog greha, na zemlju – meĊu Jevreje, biti poslat od Boga starozavetni prorok Ilija koji će propovedati pokajanje i skoro uspostavljanje mesijanskog carstva: „Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezboţno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korijena ni grane. (...) Pamtite zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovjedih na Horivu za svega Izrailja uredbe i zakone. Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka prije nego doĊe veliki i strašni dan Gospodnji; I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovijem, da ne doĊem i zatrem zemlju.“2 Upravo navedeno proroĉanstvo nam stavlja do znanja da bi Ilija (koji, setimo se kazivanja Starog zaveta, nije umro već je ţiv vaznet na nebo, 2. Carevima 2:11), pre velikog i strašnog Gospodnjeg dana (dolaska boţanskog Mesije i uništenja bezboţnika), svojim propovedima postigao pozitivne rezultate i uĉinio ono na šta ga je Gospod poslao. No, sada se postavlja jedno jednostavno pitanje. Naime, ako već znamo da je Isus iz Nazareta taj od Boga odreĊeni Mesija, zbog ĉega se svi ovi dogaĊaji (dolazak proroka Ilije, kao i zatiranje bezboţnih na zemlji) nisu odigrali u vreme kada je On boravio na zemlji? Odgovor na ovo pitanje se nalazi zapisan na stranicama Novog zaveta. Apostol Pavle o tome kazuje ovako: „Radi toga sam ja, Pavle, suţanj Isusa Hrista za vas mnogobošce. (...) Odande ĉitajući moţete da razumete moje shvatanje u Hristovoj tajni, koja u drugim naraštajima nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada otkrivena njegovim svetim apostolima: da su mnogobošci u Hristu sunaslednici, i pripadnici istog tela, i zajedniĉari u obećanju kroz evanĊelje. (...) I da svima rasvetlim u ĉemu se sastoji tajna koja je od veĉnosti bila sakrivena u Bogu, tvorcu svega.“3 Kao što vidimo iz ovog Pavlovog kazivanja, starozavetnim prorocima nije bila obznanjena „Hristova tajna“ koja se sastojala u tome da će Mesija morati da na svet doĊe dva puta a ne samo jednom. Prvi dolazak obeleţilo je njegovo krsno stradanje za grehe ĉitavog ĉoveĉanstva (i Jevreja i mnogoboţaca – radi iskupljenja i jednih i drugih). Uspostavljanje mesijanskog carstva nad Izrailjem, u skladu sa drevnim najavama proroka, moralo je da bude „odloţeno“ za daleku budućnost, i uspostavljeno nakon Njegovog ponovnog dolaska na Zemlju. Za ovakvo tumaĉenje svetih tekstova, naravno, postoji mnoštvo biblijskih dokaza. Najpre, umesto proroka Ilije (i strašnog Gospodnjeg dana) kao Mesijin preteĉa pojavio se ĉovek po imenu Jovan (Krstitelj). Ovaj je propovedao, prema reĉima nebeskog glasnika upućenim njegovom ocu Zahariji, „u Ilijinom duhu i sili“:
Isaija 35:1, 5-6. Knjiga proroka Malahije 4:1, 4-6. Naglasak moj. 3 Efescima 3:1, 4-6, 9. Naglasak moj. 1
2
422
„Ali anĊeo mu reĉe: ne plaši se, Zaharija, jer je uslišana tvoja molitva i tvoja ţena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu nadeneš ime Jovan. Radovaćeš i veselićeš se, i mnogi će se obradovati njegovom roĊenju. Jer će biti velik pred Gospodom, neće piti ni vina ni ţestoka pića, a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke, te će obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom Gospodu Bogu. On će ići pred njim u Ilijinom duhu i sili, da obrati srca otaca prema deci i nepokorne na pravedniĉku razboritost, da pripremi Gospodu ureĊen narod.“1 TakoĊe, znajući da još nije došlo vreme „strašnog dana Gospodnjeg“, već da će Njegov (prvi) dolazak imati za posledicu spasenje a ne uništenje mnogih, Gospod Hristos je u jednoj od svojih prvih propovedi u sinagogi u Nazaretu proĉitao sledeći tekst: „I dadoše mu knjigu proroka Isaije, pa je otvori i naĊe mesto gde je bilo napisano: ‘Duh Gospodnji je na meni, zato me je pomazao i poslao da objavim radosnu vest siromašnima, da javim zarobljenima da će se pustiti i slepima da će progledati, da otpustim potlaĉene, da najavim prijatnu godinu Gospodnju’. I zatvori knjigu, dade je sluţbeniku te sede; a oĉi svih ljudi u sinagogi behu uperene u njega. I poĉe im govoriti: danas smo ĉuli ispunjenje ovog pisma.“2 Ukoliko pogledamo ĉitav tekst iz knjige proroka Isaije iz koje je Isus ĉitao, uvidećemo jednu vrlo vaţnu stvar, a to je izostavljanje još jednog detalja koji je presudan za naše ispravno razumevanje ove teme. Naime, deo iz Isaijine knjige koji je Isus proĉitao potiĉe iz 61. poglavlja, stihovi 1-2. MeĊutim, evo kako glasi izostavljeni deo drugog stiha ovog poglavlja: „Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga našega...“3 Upravo iz razloga ostvarivanja Svog veĉnog plana koji starozavetnim prorocima nije bio otkriven, a koji je podrazumevao postojanje dugog vremenskog perioda koji je trebao da protekne izmeĊu Isusovog prvog dolaska (radi smrti na krstu) i uspostavljanja mesijanskog carstva nad Izrailjem (koji će se desiti nakon drugog dolaska), On je prilikom ĉitanja Isaijinog proroĉanstva obelodanio samo onaj njegov deo koji će biti ispunjen Njegovim prvim dolaskom (a to je najavljivanje „godine milosti Gospodnje“). Nakon ovakvog ĉitanja, Isus je zatvorio knjigu i saopštio slušaocima da je došlo vreme ispunjenja proĉitanog dela starozavetnog proroštva. Hristovi uĉenici, kao i sam Njegov preteĉa Jovan Krstitelj, koji je u svojim propovedima najavljivao narodu skoro uspostavljanje nebeskog carstva, bili su zbunjeni ovakvim razvojem dogaĊaja. Umesto uspostavljanja carstva, njihov Uĉitelj je sve ĉešće govorio o svojoj smrti i vaskrsenju iz mrtvih, što je dodatno zbunilo uĉenike, koji nisu mogli da poveruju da će Mesija morati da strada. Neki od njih su ĉak pokušali, iz neznanja, da spreĉe Hristovo stradanje koje je bilo predodreĊeno: „I svi su se divili Boţijoj veliĉini. A dok su se svi ĉudili svemu što je ĉinio, on reĉe svojim uĉenicima: stavite ove reĉi u svoje uši; jer će Sin ĉoveĉji biti predan u ljudske ruke. Ali oni nisu razumeli ove reĉi, i bila je skrivena od njih da nisu mogli da je shvate, a bojali su se da ga zapitaju za ovu reĉ.“4
Ev. po Luki 1:13-17. Naglasak moj. Ev. po Luki 4:17-21. Naglasak moj. 3 Isaija 61:2. Naglasak moj. 4 Ev. po Luki 9:43-45. Naglasak moj. 1
2
423
„Otada poĉe Isus kazivati svojim uĉenicima da on treba da ode u Jerusalim i mnogo da postrada od starešina, prvosveštenika i knjiţevnika, da bude ubijen, i da treći dan vaskrsne. A Petar ga uze nastranu i poĉe ga koriti govoreći: Boţe saĉuvaj, Gospode; neće ti se to dogoditi. A on se okrenu i reĉe Petru: idi od mene, satano; sablazan si mi, jer ne misliš što je Boţije, nego što je ljudsko.“1 Jovan Krstitelj je, bivajući u tamnici, poslao svoje uĉenike da pitaju Isusa da li je on zaista taj (Mesija) koji treba da doĊe ili treba da ĉekaju nekog drugog.2 Dakle, ĉak i onaj koji je bio ispunjen Svetim Duhom još u utrobi svoje majke, i za vreme krštenja Isusovog video Boţijeg Duha koji silazi na Njega u obliĉju goluba, kao i ĉuo glas Oĉev sa neba, posumnjao je u Isusovo mesijanstvo – iz razloga što se dogaĊaji nisu odvijali onako kako je on to zamišljao. Na sliĉan naĉin su bili zbunjeni i apostoli. Nakon što su sa Isusom na gori preobraţenja videli i starozavetne proroke Mojsija i Iliju, oni su mu uputili sledeće pitanje: „I zapitaše ga njegovi uĉenici govoreći: što, dakle, knjiţevnici kaţu da Ilija treba prvo da doĊe? A on odgovori i reĉe: Ilija će doći i sve će uspostaviti. Ali vam kaţem da je Ilija već došao, i ne poznaše ga, nego uĉiniše s njim što htedoše. Tako će i Sin ĉoveĉji stradati od njih. Tada uĉenici razumeše da im kaza za Jovana Krstitelja.“3 Kao što moţemo da uoĉimo, Gospod najpre odgovara upotrebljavajući buduće glagolsko vreme a potom i prošlo, govoreći da će u budućnosti Ilija uistinu doći i uspostaviti sve što je pisano za njega, ali istiĉući i to da je „Ilija“ već došao (u liku Jovana Krstitelja, koji je išao u „Ilijinom duhu i sili“), te da su sa njime „uĉinili šta su hteli“ (bacili ga u tamnicu gde je i pogubljen). Pošto starozavetno proroĉanstvo o Ilijinom dolasku nije podrazumevalo da će Ilija biti ubijen, a to se ipak desilo sa Jovanom, to je svakako znaĉilo da će se pravi dolazak ovog proroka (pred uspostavljanje Boţijeg carstva) odigrati u budućnosti. Gospod Isus je u svoje vreme bio jedina osoba u ĉitavom Izrailju kojoj je bilo poznato zbog ĉega se dogaĊaji odigravaju u ovom pravcu. Mesija je po prvi put došao na zemlju da strada za grehe ljudi (stih 12b) a ne da caruje. Zato je umesto Ilije na istorijsku pozornicu, kao Mesijin preteĉa, morala da stupi druga liĉnost – u osobi Jovana Krstitelja. Ukoliko postavljate pitanje zašto je on uopšte morao da doĊe umesto Ilije, kada je rezultat ovakvog pojavljivanja Zaharijinog sina bila njegova muĉeniĉka smrt, odgovor je vrlo jednostavan. Naime, starozavetna proroĉanstva su najavila da će pre pojave Mesije obavezno biti poslat onaj koji je najaviti Njegov dolazak. Prorok Isaija je o tome napisao: „Glas je nekoga koji viĉe: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mjesta neka budu ravna. I javiće se slava Gospodnja, i svako će tijelo vidjeti; jer usta Gospodnja govoriše.“4 Iako je na pitanje koje su mu postavili Judeji, a kojim su ţeleli da provere da li je on prorok Ilija, odgovorio odreĉno (tj. rekao je da on nije prorok Ilija), Jovan Krstitelj je ovako objasnio prirodu svoga poslanstva:
Ev. po Mateju 16:21-23. Naglasak moj. Vidi u: Ev. po Luki 7:18-23. 3 Ev. po Mateju 17:10-13. Naglasak moj. 4 Isaija 40:3-5. Naglasak moj. 1
2
424
„Onda mu rekoše: ko si? – da moţemo odgovoriti onima koji su nas poslali; šta kaţeš za sebe? Reĉe: ‘Ja sam glas onoga što više u pustinji: poravnite put Gospodnji’, kao što reĉe prorok Isaija.“1 Dakle, iako donekle „zamršen“, odgovor na pitanje o sliĉnostima i razlikama liĉnosti i istorijskog pojavljivanja proroka Ilije i Jovana Krstitelja pred dolascima Mesije (Hrista) je priliĉno jednostavan. On glasi: niti je Jovan Krstitelj Ilija, niti je Ilija u vreme Hristovo bio ubijen. Jovan je bio poslat umesto Ilije prilikom Mesijinog prvog dolaska, dok će Ilija doći u budućnosti, pred veliki i strašni dan Gospodnji, i uspostavljanje nebeskog carstva na Zemlji, tj. pred Njegov drugi dolazak. No, pre nego što preĊemo na prouĉavanje biblijskih proroĉanstava o drugom Hristovom dolasku i dešavanjima vezanim za njega, ţelim da još jedanput istaknem ĉinjenicu koja će biti veoma vaţna i za donošenje konaĉnog zakljuĉka na kraju ovog poglavlja, a ona glasi da će mesijansko (hiljadugodišnje) carstvo nad izrailjskim narodom sasvim sigurno biti uspostavljeno u budućnosti! Ovo moram da istaknem pre svega iz razloga što uĉenje Pravoslavne crkve, koje je poteklo od svetih otaca, u potpunosti negira mogućnost uspostavljanja bilo kakvog budućeg Boţijeg carstva nad jevrejskim narodom - i pored mnogobrojnih biblijskih tekstova (koje smo citirali ranije) koji upravo o tome govore. O zabludama ovakvog uĉenja Istoĉne crkve detaljno ću govoriti kasnije. Evo za sada odgovora kojeg je na ovo i sva ostala sliĉna pogrešna mišljenja dao sam Gospod Isus Hristos u razgovoru sa svojim uĉenicima: „A okupljeni pitahu ga ovim reĉima: Gospode, hoćeš li u ovo vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im reĉe: Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću, nego ćete primiti silu – kad Duh Sveti siĊe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje. I kad to reĉe, bi uznet pred njihovim oĉima, i jedan oblak ga uze od njihovih pogleda. Kada su pak gledali u nebo – dok je on odlazio – gle, dva ĉoveka u belim haljinama već su stajali pored njih. Oni rekoše: ljudi Galilejci, što stojite i gledate u nebo? Ovaj Isus, koji je od vas vaznet na nebo, doći će na isti naĉin kako ste ga videli da odlazi na nebo.“2 Kao što jasno proizilazi iz apostolskog pitanja upućenog Isusu, oni su i nakon Njegovog vaskrsenja, kada su povratili prethodno izgubljenu veru, ĉvrsto išĉekivali uspostavljanje mesijanskog carstva nad izrailjskim narodom. Isus Mesija se toga trenutka, zajedno sa njima, nalazio na Maslinskoj gori u blizini Jerusalima. Proroĉanstvo izreĉeno od strane proroka Zaharije, a koje govori o dogaĊajima koji će se odigrati neposredno pred uspostavljanje carstva, glasilo je ovako: „Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kad je boj. I noge će njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se Maslinska raspasti po srijedi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sjever a polovina na jug. (...) I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda ţiva, pola k istoĉnom moru a pola k zapadnom moru, i biće i ljeti i zimi. I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo jedno.“3
Ev. po Jovanu 1:22-23. Naglasak moj. Dela apostolska 1:6-11. Naglasak moj. 3 Knjiga proroka Zaharije 14:3-4, 8-9. Naglasak moj. 1
2
425
Isusovi uĉenici su pomislili da je momenat uspostavljanja carstva veoma blizu, jer su Mesijine noge bile na Maslinskoj gori koja se spominje u proroĉanstvu. Ipak, Gospod je odgovorio da im ne moţe otkriti taĉan datum uspostavljanja boţanske vladavine nad našom planetom – iz razloga što je Otac tu informaciju zadrţao u tajnosti. Obratimo dobro paţnju na ĉinjenicu da im Isus nije rekao da carstvo nad Izrailjem uopšte neće biti uspostavljeno, već da „nije njihovo da znaju vremena i rokove koje je Otac odredio svojom vlašću“, što svakako znaĉi da će carstvo sigurno biti uspostavljeno u budućnosti. Uĉenicima je, pak, preostalo da okupljeni u Jerusalimu saĉekaju silazak Svetog Duha, koji će ih osposobiti i opunomoćiti da u narednim vekovima propovedaju evanĊelje o spasenju po ĉitavom svetu, sve do vremena koje su milioni do danas ţeljno išĉekivali i umrli ne doĉekavši ga. Do vremena drugog Hristovog dolaska!
BIBLIJSKO UĈENJE O DRUGOM DOLASKU ISUSA HRISTA U prethodnom delu poglavlja uvideli smo da su starozavetna proroĉanstva veoma jasna po pitanju uloge koju Mesija (Hristos) mora da preuzme na sebe prilikom svoga dolaska meĊu zemaljske stanovnike. TakoĊe smo uoĉili i ĉinjenicu da drevnim prorocima nije bila objavljena „Hristova tajna“ o Crkvi – novozavetnom Boţijem narodu, koji treba da bude saĉinjen od pripadnika svih naroda u vaseljeni. Upravo iz razloga što starozavetna proroĉanstva o Mesiji – izrailjskom caru, moraju biti ispunjena u potpunosti, a takoĊe i novozavetna koja govore o Njemu koji dolazi da uspostavi svoje hiljadugodišnje carstvo na Zemlji, ţelim da detaljno prouĉimo kakve su to blagoslovene posledice koje će proizvesti drugi Hristov dolazak. Najpre ćemo govoriti o Njegovom povratku u odnosu na narod Izrailja, a potom i u odnosu na novozavetnu Crkvu.
Drugi Hristov dolazak i izrailjski narod Da bi potpunije shvatili kakve će blagoslove doţiveti izrailjska nacija prilikom drugog Hristovog dolaska duţni smo da prouĉimo još jedno starozavetno proroĉanstvo, koje se u istoriji ispunilo sa stoprocentnom preciznošću. Ovo predskazanje je izreĉeno proroku Danilu u prvoj polovini VI veka pre Hrista, dok je on, bivajući u dubokoj starosti, još uvek, zajedno sa ostalim Izrailjcima, boravio u vavilonskoj zemlji – u koju ih je u izgnanstvo odveo car Navuhodonosor u periodu izmeĊu 605. i 586. god. pre nove ere. Gospodnja objava izreĉena ovom proroku posredstvom anĊela Gavrila, odnosila se na vreme koje je od Boga odreĊeno, a koje treba da se ispuni do dolaska mesijanskog carstva, carstva pravednosti i mira. Tekst proroĉanstva glasi ovako: „I nauĉi me i govori sa mnom i reĉe: Danilo, sada izidoh da te urazumim. U poĉetku molitve tvoje izide rijeĉ, i ja doĊoh da ti kaţem, jer si mio; zato slušaj rijeĉ, i razumij utvaru. Sedamdeset je nedjelja odreĊeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši prijestup i da nestane grijeha i da se oĉisti bezakonje i da se dovede vjeĉna pravda, i da se zapeĉati utvara i proroštvo, i da se pomaţe sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: otkad izide rijeĉ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja, i šezdeset i dvije nedjelje da se opet 426
pograde ulice i zidovi, i to u teško vrijeme. A poslije te šezdeset i dvije nedjelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i odreĊeno će pustošenje biti do svršetka rata.“1 Kao što uviĊamo, anĊeo je izjavio da je Danilovom narodu (Jevrejima) i svetom gradu (Jerusalimu) odreĊeno još „sedamdeset nedjelja“ (tj. sedmica). Oĉigledno je da se radi o vremenskom periodu odreĊene duţine. Pojam „nedjelja“ tj. „sedmica“ (kako glasi u prevodu Biblije „Kršćanske sadašnjosti“), odnosi se na period od sedam godina (u skladu sa 3. Mojs. 25:8). Dakle, Danilovom narodu je odreĊeno još 70 x 7 (tj. 490) godina do dolaska veĉne pravde i krunisanja „Davidovog potomka“ na izrailjskom prestolu. Ovih 490 godina su, prema tekstu, trebale da poĉnu da se raĉunaju od momenta „kad izide rijeĉ da se Jerusalim opet sazida“ (st. 25). Veoma je, takoĊe, interesantno da Gavrilo iznosi proroĉanstvo da će od tog momenta – pa do „pomazanika vojvode“ (reĉ „pomazanik“ na jevrejskom je „Mesija“ a na grĉkom „Hristos“) proteći 7+62 sedmice, odnosno 69 sedmica (483 godine). Istorijski podaci kazuju da je zapovest o ponovnoj izgradnji Jerusalima i hrama u njemu izreĉena od persijskog cara Artakserksa i to 14. marta 445. godine pre Hrista (Nemija 2:1-15). Prema proroštvu, od tog datuma trebalo je da proĊe 483. godine do momenta kada će „pomazanik biti pogubljen – ali ne za sebe“ (kako kazuje prevod Kršćanske sadašnjosti; što nam stavlja do znanja da je i u Danilovoj knjizi proreĉeno da Isus neće umreti za svoje grehe već za grehe drugih ljudi). U izraĉunavanju datuma Isusovog raspeća u skladu sa ovim predskazanjem treba da imamo na umu da je jevrejska godina trajala 360 dana, a ne 365 dana i 6 ĉasova – kao što je to danas sluĉaj u svetu. Prema ovom saznanju, od pomenute Artakserksove zapovesti do završetka 69 sedmice – nakon koje je pomazanik trebao da bude pogubljen trebalo je da protekne 173.880 (483 x 360) dana. Kada se ovih 173.880 dana „pretvori“ u godine kojim mi danas raĉunamo vreme (od 365 dana i 6 ĉasova), proizilazi da ove 483 jevrejske godine (po 360 dana) jesu identiĉne sa 476 godina (+ 21 dan) po modernom raĉunanju. Kada datumu 14. martu 445. godine pre nove ere dodamo 476 godina + 21 dan dobijamo datum 6. april 31. godine nove ere. Ovaj datum je veoma vaţan, jer je 31. godine n. e. Isus Hristos uistinu pogubljen od strane Rimljana, a po nagovoru jevrejskih starešina. Dan u koji se ispunilo proroĉanstvo o navršenih 69 sedmica (nakon kojih je Mesija pogubljen) jeste dan Njegovog ulaska u Jerusalim (na Cvetnu nedelju), 31. godine. Toga dana se ispunilo i predskazanje proroka Zaharije, koje je bilo zapisano nekoliko stotina godine pre Hristovog roĊenja: „Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska; evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava, krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magariĉinu.“2 Jašući na magarcu, toga dana Gospod Isus se polagano pribliţavao Jerusalimu. „A kad je išao, prostirahu svoje haljine po putu. I kad se već pribliţio mestu gde se silazi sa Maslinske gore, sve mnoštvo uĉenika poĉe u radosti da hvali Boga iz glasa za sva ĉudesa koja su videli, govoreći: neka je blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. A neki fariseji iz naroda rekoše mu: uĉitelju, zabrani svojim uĉenicima. I odgovori im: kaţem vam, ako ovi ućute, kamenje će
1 2
Knj. proroka Danila 9:22-26. Naglasak moj. Zaharija 9:9. Naglasak moj.
427
vikati. A kad se pribliţi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: kad bi i ti bar u ovaj dan saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih oĉiju. Jer će doći dani na tebe i tvoji neprijatelji okruţiće te opkopom, pa će te opkoliti i navaliće na tebe sa svih strana, i sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu, te neće ostaviti u tebi kamen na kamenu, zato što nisi upoznao vreme kada si pohoĊen.“1 U biblijskom tekstu kojeg sam upravo citirao (od stiha 41 – 44), Gospod Hristos, izrailjski Mesija, govori o istim dogaĊajima o kojima je govorio i anĊeo Gavrilo u izjavi datoj proroku Danilu gotovo šest vekova ranije. On kazuje da će u budućnosti neprijatelji opkoliti Jerusalim, te da će ga zajedno s njegovim stanovnicima sravniti sa zemljom. U Danilovom proroĉanstvu piše, podsetimo se, da će nakon pogubljenja „pomazanika vojvode“ doći narod drugog „vojvode“ (vojskovoĊe) i razoriti grad i svetinju (hram u Jerusalimu). Ovo razorenje se desilo 70. godine nove ere. Iskusila ga je ista generacija Izrailjaca koja je ţivela u vreme Isusovog raspeća ĉetrdesetak godina ranije. Sagledajmo ukratko nekoliko Isusovih proroĉanstava u vezi ove tragedije, kao i razloge koji su do nje doveli.
Isusova proroĉanstva o razorenju Jerusalima i hrama Kao što sam to prikazao u drugom poglavlju ove knjige, Bog je neke dogaĊaje odredio unapred – što se tiĉe njihovog ispunjenja. Najoĉigledniji primer za to je predodreĊenje Hristovog stradanja – kao i spasenja odreĊenih ljudi za ţivot veĉni. Sa druge strane, Bog u svojoj premudrosti poštuje slobodnu volju svakoga pojedinca. U vreme kada je Isus bio uhapšen, nalazeći se pred Pontijem Pilatom koji je ţeleo da ga oslobodi optuţbi i pusti na slobodu, Jevreji su, umesto da prihvate Isusa za cara – spasitelja, zavedeni svojim laţnim duhovnim voĊama, vikali „neka bude raspet“: „Reĉe im Pilat: a šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos? Svi rekoše da raspet bude. A on reĉe: kakvo je zlo uĉinio? Ali oni još više vikahu govoreći: neka raspet bude. A Pilat videvši da ništa ne pomaţe, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reĉe: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika, vi ćete se brinuti. Odgovori sav narod i reĉe: krv njegova na nas i na našu decu. Tada im pusti Varavu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu.“2 „A beše dan uoĉi Pashe, oko šestoga ĉasa; i reĉe Judejima: evo, vašega cara. No oni vikahu, uzmi, uzmi, raspni ga. Reĉe im Pilat: da raspnem vašega cara? Prvosveštenici odgovoriše: mi nemamo cara sem ćesara. Tada im ga predade – da ga raspnu.“3 Iz upravo navedenih tekstova uviĊamo da su Jevreji traţili Isusovo raspeće, navodeći da nemaju drugoga cara sem cezara, prizivajući istovremeno prokletstvo na sebe i svoju decu. Sigurno pristizanje prokletstva, kojeg su zavedeni Izrailjci prizivali na sebe i svoje potomke, potvrdio je i Gospod Isus tokom svoga puta ka Golgoti na dan raspeća: „A za njim je išlo veliko mnoštvo naroda i ţena koje su ga saţaljevale i oplakivale. Isus se obazre na njih i reĉe: kćeri Jerusalimske, ne plaĉite za mnom, nego plaĉite za sobom i za svojom decom. Jer, eto, idu dani kada će govoriti: blaţene su nerotkinje, i 1
Ev. po Luki 19:36-44. Naglasak moj.
2
Ev. po Mateju 27:22-26. Naglasak moj. Ev. po Jovanu 19:14-16. Naglasak moj.
3
428
utrobe koje ne rodiše, i dojke koje ne dojiše. Tada će poĉeti da govore gorama: padnite na nas, i bregovima: pokrite nas; jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti sa suvim?“1 Strašna sudbina je ĉekala Isusove savremenike kao i one posle njih – jer su umesto svoga cara, za gospodara izabrali rimskog cezara. Gospod je jednom prilikom rekao da će na jevrejski narod, zbog odbacivanja Mesije, doći kazna za prolivenu krv svih pravednika koji su od stvaranja sveta ţiveli na zemlji. U svome najţešćem verbalnom duelu sa farisejima, koji je zapisan u evanĊeljima, Hristos je izgovorio i sledeće: „Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene? Zato, evo vam šaljem proroke, i mudre i knjiţevnike. Od njih ćete jedne ubiti i raspeti, a druge šibati u vašim sinagogama i goniti od grada do grada, da doĊe na vas sva pravedna krv, prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, koga ubiste izmeĊu hrama i ţrtvenika. Zaista vam kaţem, sve će to doći na ovaj naraštaj. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao što kvoĉka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste. Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. Nego vam kaţem, od sada me nećete videti dok ne reĉete: neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.“2 Prema reĉima Gospoda Isusa Hrista, „izrailjski dom“ će ostati pust tj. biće opustošen od strane rimske vojske i ostaće takav sve dok ne doĊe vreme da Izrailj prihvati Isusa iz Nazareta kao svoga Mesiju i cara. Hristos je prorekao sve ono što će se sa jevrejskim narodom i njihovom zemljom dešavati do poslednjeg vremena – do vremena ponovnog Njegovog dolaska meĊu narod Starog zaveta i konaĉnog uspostavljanja carstva: „A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da je blizu njegovo opustošenje. Tada stanovnici Judeje neka beţe u gore, koji budu u gradu neka iziĊu napolje, a koji budu u polju neka ne ulaze u grad, jer su ovo dani osvete, da se ispuni sve što je napisano. Teško trudnim ţenama i dojiljama u te dane; biće, naime, velika nevolja na zemlji i gnev na ovom narodu, pašće od oštrice maĉa i odvešće ih u ropstvo po svim narodima, a mnogobošci će gaziti Jerusalim dok se ne ispune vremena mnogoboţaca.“3
Ispunjenje pomenutih proroĉanstava Pre nego što u nekoliko reĉenica prikaţem istinitost i ispunjenje proroĉanstava koja je izgovorio sam Gospod – a u vezi dalje sudbine jevrejskog naroda nakon Njegovog odbacivanja i raspeća, ţelim da istaknem još jednu vaţnu ĉinjenicu. Naime, proroĉanstvo iz knjige proroka Danila kazuje da će pomazanik (Hristos) biti ubijen (pogubljen) posle „šezdeset druge nedelje“ (nakon što je proteklo prvih sedam nedelja), tj. posle 483 jevrejske godine (173.880 dana). Ono što je u ovome vaţno istaći jeste to da proroĉanstvo ne tvrdi da će pomazanik biti pogubljen u toku 70-te sedmice, već nakon proteklih 69. Da se u nekom sluĉaju ovo „odbrojavanje“ godina nastavilo u vreme posle Isusovog raspeća, to bi znaĉilo da je carstvo Boţije trebalo da bude uspostavljeno nekoliko godina nakon Njegovog vaznesenja na nebo. Nasuprot tome, a Ev. po Luki 23:27-31. Naglasak moj. Ev. po Mateju 23:33-39. Naglasak moj. 3 Ev. po Luki 21:20-24. Naglasak moj. 1
2
429
u skladu sa knjigom proroka Danila i kazivanjem iz Jovanovog Otkrivenja, nakon okonĉanja 69-te sedmice, nastupila je „vremenska pukotina“ u proroštvu – koja će trajati sve do momenta Hristovog dolaska po njegovu Crkvu. Ono što valja zapaziti, a o ĉemu ćemo govoriti mnogo detaljnije nešto kasnije, jeste to da i sam Gospod Hristos podrazumeva da „sedamdeseta sedmica“ neće skoro biti navršena. Umesto skorog uspostavljanja Boţijeg carstva, Isus predviĊa zlu sudbinu Izrailjaca – njihovo rasejanje i ropstvo po celom svetu. Nešto više od trideset godina posle pogubljenja Mesije, u pokrajini Judeji izbio je ustanak protiv rimske okupacione vlasti. U istoriji je ovaj sedmogodišnji sukob (od 6673. god. n. e.) poznat pod imenom „Judejski rat“ a detaljno je opisan u delu rimskog istoriĉara jevrejskog porekla, Josifa Flavija, u istoimenoj knjizi. Godine 70. posle Hrista, rimska vojska je opkolila Jerusalim. U glavnom gradu, koji je u to vreme brojao negde oko 100.000 stanovnika, nalazilo se nekoliko puta više ljudi, koji su, ne raĉunajući na to da će se desiti opsada Jerusalima, doputovali da u svetom gradu proslave drevni tradicionalni praznik – Pashu. Gradska vrata su bila zatvorena i opsada je trajala pet meseci. Tokom tog vremena, stanovnici glavnog grada su prolazili kroz strahovitu agoniju. Hrane je bivalo sve manje. Pojavile su se razne bande ĉiji su se pripadnici meĊusobno ubijali. Jedni drugima su palili ambare sa ionako osiromašenim zalihama ţitarica. Zbog velike gladi koja je vladala javljali su se i sluĉajevi ljudoţderstva (ĉiji su akteri bile majke koje su posezale za svojom malom decom kao hranom). Izgladneli Jerusalimljani koji su beţali iz grada, bivali su zarobljavani i pribijani na krstove. Nakon konaĉnog sloma odbrane i probijanja unutar gradskih zidina, Rimljani su krenuli u krvavi obraĉun sa onima koji su još uvek pruţali otpor. Najhrabriji i najuporniji jevrejski ustanici ušli su i u sam sveti hram i u njemu postavili poslednji bedem odbrane. Ipak, nakon neviĊenog pokolja, prilikom koga je krv poginulih tekla potocima niz kamene stepenice, buknuo je poţar u okviru hramovnog kompleksa kao i u samoj njegovoj unutrašnjosti. Jerusalimski hram je spaljen, a zatim i u potpunosti srušen, 9. dana jevrejskog meseca Ava, na isti dan kada je nešto više od 600 godina pre toga (586. g. pre Hrista) uništen i onaj prvi, Solomonov hram, od strane Vavilonaca. Stotinama godina su Jevreji na taj dan, koji se zvao Tiš Be Av, oplakivali uništenje prvog hrama. Sada su oni, koji su odbacili Isusa, doţiveli istovetnu sudbinu svojih predaka. Tokom opsade grada u njemu i oko njega poginulo je oko 600.000 ljudi. U celoj Palestini, za vreme rata, poginulo je oko milion i sto hiljada Izrailjaca. Isusova proroĉanstva su se ispunila u potpunosti. Od hrama nije ostao „ni kamen na kamenu“. Ona generacija koja je prisustvovala i uĉestvovala u Njegovom raspinjanju, kao i njihovi direktni potomci na koje su prizivali krivicu za uĉinjeno nedelo, bila je brutalno kaţnjena i to od strane onoga koga su izabrali rekavši: „mi nemamo drugog cara...“. Izbor rimskog cezara umesto galilejskog drvodelje je za njih bio više nego koban.
Gušenje Bar-Kohbinog ustanka Nakon velikog poraza od strane rimske vojske, mnogi Izrailjci su proterani iz svoje zemlje i odvedeni u roblje, upravo u skladu sa Isusovim reĉima. MeĊutim, jedan deo naroda je ipak ostao u Jerusalimu kao i ĉitavoj Palestini. Šezdesetak godina posle završetka Judejskog rata (73. g. n. e.), Jevreji su ponovo podigli ustanak protiv Rimljana. Jevrejski rabin Akiba je jednog laţnog proroka i revolucionara proglasio za 430
izrailjskog Mesiju. Ime mu je bilo Bar – Kohba (aramejski: Sin Zvezde). Pomenuti „mesija“ je ponovo poveo Jevreje u rat protiv najjaĉe imperije sveta. Time se ispunilo još jedno Gospodnje proroĉanstvo. On (Hristos) došao je u ime svoga nebeskog Oca – i nije bio primljen od strane svojih sunarodnika. Bar – Kohba je došao u svoje ime i od strane verskih autoriteta bio proglašen Mesijom. Gospod je naime rekao: „Ja sam došao u ime svoga Oca, i ne primate me. Ako drugi doĊe u svoje ime, njega ćete primiti.“1 Evo kako nas o pomenutoj buni koju je vodio samozvani mesija, „Sin Zvezde“, izveštava istoriĉar Milovan Baletić u svom delu: „Hadrijan je protiv ustanika poslao generala Severa, ali je rimskim legijama trebalo tri godine da savladaju ustanike. Bar Kohba i njegovi zeloti su izginuli. To je bilo 135. godine naše ere. Hadrijanova osveta je bila okrutna: zatomiti ţidovsku vjeru i zakone. Da bi se osvetio Ţidovima, obnovio je Jeruzalem, ali je Ţidovima bilo zabranjeno da se pojave na njegovim ulicama. Podignut je rimski hram sa kipovima Jupitera. Grad je dobio novo ime Elia Capitolina. To se dogodilo 138. godine naše ere.“2 Od tog vremena, pa sve do polovine dvadesetog veka naše ere, jevrejski narod je ţiveo u rasejanju – bez svoje drţave, ispunjavajući na sebi još jedno od mnogobrojnih proroĉanstava Staroga i Novoga zaveta.
Izrailj u rasejanju Zbog svog otvorenog bogoborstva, proglašavanja svoga Mesije slugom Ċavola te njegovim raspinjanjem, Izrailj je na kraju dobio ono što je i zasluţio. Gospod je još u Mojsijevo vreme, u Starom zavetu, saopštio Izrailjcima šta će im se desiti ukoliko zaĊu sa puta istinitog bogougaĊanja: „Ako mi uzidete nasuprot i ne htjedbudete slušati me, dodaću vam sedam puta više muka prema grijesima vašim. (...) I obratiću gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše, i neću više mirisati mirisa vašega. I opustiću zemlju da će joj se ĉuditi neprijatelji vaši, koji će ţivjeti u njoj. A vas ću rasijati po narodima, i uĉiniću da vas gone s golijem maĉem; i zemlja će vaša biti pusta i gradovi vaši raskopani.“3 „Ali u onijem narodima nećeš odahnuti, niti će se stopalo noge tvoje odmoriti; nego će ti Gospod dati ondje srce plašljivo, oĉi išĉiljele i dušu iznemoglu. I ţivot će tvoj biti kao da visi prema tebi, i plašićeš se noću i danju, i nećeš biti miran ţivotom svojim.“4 Nakon gotovo potpunog uništenja jevrejske nacije od strane rimske imperije, i progona ostatka iz svoje vekovne zemlje, duhovno voĊstvo nad Izrailjcima u rasejanju preuzeli su uĉenjaci i knjiţevnici koji su bili nastavljaĉi farisejske tradicije. Podaci iz Jevrejske enciklopedije nam stavljaju do znanja sledeće: „Posle uništenja hrama (70. godine posle Hrista), sadukeji su sasvim išĉezli ostavljajući odluke o svim jevrejskim pitanjima – farisejima. Jevrejski ţivot su zato regulisali fariseji; cela istorija judaizma preraĊena je sa njihovog stanovišta, kao i novo viĊenje nekadašnjeg jevrejskog vrhovnog saveta (Sinedriona) u prošlosti. Novi lanac
Ev. po Jovanu 5:43. Milovan Baletić, Povratak Ţidova u zemlju Izraelovu, Globus, Zagreb, ĈGP Delo, Ljubljana 1982. god. 3 3. Mojsijeva 26:21, 30-33. Naglasak moj. 4 5. Mojsijeva 28:65-66. 1
2
431
tradicije zbacio je staru svešteniĉku tradiciju. Farisejstvo je oblikovalo karakter, kao i judejski ţivot i misao budućih generacija.“1 U periodu od II do IV veka nastala je i zbirka jevrejskih religijskih tekstova po imenu Talmud. Milovan Baletić o Talmudu kazuje: „Talmud je regulirao naĉin ţivota Ţidova u postbiblijskim vremenima sve do emancipacije u XIX stoljeću. U uţem smislu Talmud je zajedniĉki naziv za dva djela od kojih je jedno Mišna, a drugo Gemara, tj. komentari Mišne, ĉiji su autori Amorejci, koji djeluju od 225. do VI stoljeća. Poslednje preĉišćavanje teksta izvršili su Saborejci u prvoj polovici VI stoljeća. U kasnijim rukopisima i tiskanim primjercima javljaju se i komentari Rašija i Maimonidesa, a i zbirka Tosefta, tj. dodatnih tanaitskih tekstova nastalih neposredno s Mišnom. (...) Talmud je imao presudnu ulogu u ĉuvanju ţidovskog nacionalnog jedinstva u dijaspori. Zbog svoje strogosti i moralistiĉke pedantnosti, zbog naglašenog judeocentristiĉkog stava, oštre opozicije protiv prozelitskog nastojanja kršćanstva, Talmud je stoljećima bio napadan, klevetan i krivotvoren unutar i izvan ţidovstva.“2 Prema upravo proĉitanom navodu, Talmud, kao knjiga koja je umnogome doprinela oĉuvanju nacionalnog identiteta jevrejskog naroda u rasejanju kroz vekove, bila je napadana i krivotvorena kako od samih Jevreja tako i od „hrišćana“. Ono što predstavlja sigurnu ĉinjenicu jeste da pisci ovog dela nisu bili „prijateljski nastrojeni“ prema verskoj struji koja je proistekla iz judaizma u prvom veku, tj. prema hrišćanstvu. Posledica koju su izazivali stavovi onih koji su bili idejni nastavljaĉi prvovekovnih Hristovih i apostolskih neprijatelja iz krila judaizma, jeste mrţnja koju su Jevreji navukli na sebe od strane otpalog hrišćanstva tokom više od hiljadu godina crkvene dominacije nad srednjevekovnom Evropom. Vraćajući Jevrejima „istom merom“ jedan od najpoznatijih bogoslova hrišćanske crkve u IV i V veku, sv. Jovan Hrizostom (prozvan i „Zlatousti“) je izjavio: „Sinagoga je gora od javne kuće. Ţidovi su gomila razbojnika. Mrzim i sinagogu i Ţidove!“3 Norman Kon, u svojoj izvanrednoj knjizi u kojoj opisuje poreklo i naĉin stradanja Jevreja u novijoj istoriji (u XIX i XX veku), iznosi i ostale podatke o izvorima netrpeljivosti „hrišćana“ prema starozavetnom Boţijem narodu: „Na mnogim meridijanima na Jevreje se tradicionalno gledalo kao na misteriozna bića, obdarena strašnim, opakim moćima. Ovakav stav proteţe se unazad sve do vremena, izmeĊu drugog i ĉetvrtog veka naše ere, kada su se crkva i sinagoga takmiĉile za preobraćenike iz helenskog sveta i kada su se, još više, borile da pridobiju sledbenike iz protivniĉkog tabora. Kako bi prinudio hrišćane iz Antiohije još vezane za judaizam da konaĉno raskinu sa verom otaca, sveti Jovan Zlatousti sinagogu naziva „hramom demona... Ċavolovom pećinom... paklenim ambisom“, a Jevreje slika kao ogrezle ubice i uništitelje, ljude koje je obuzeo zao duh. A da bi zaštitio svoje katihumene od judaizma, sveti Avgustin je opisao kako su se oni koji su nekada bili
Vidi u: Ratibor Rajko M. ĐurĊević, Tajni rušitelji jevrejstva i hrišćanstva, Ihtus hrišćanska knjiga, Beograd 1996. god. str. 48. 2 Milovan Baletić, Povratak Ţidova u zemlju Izraelovu, str. 34. Naglasak moj. 3 Vidi u: Ulf Ekman, Ţidovi narod budućnosti, Havel publishing, Zagreb 1999. god. str. 51. 1
432
najmiliji sinovi Boţiji preobrazili u sinove Satanine. (...) Mnogi od crkvenih otaca su uĉili da će Antihrist biti Jevrejin i da će Jevreji biti njegovi najodaniji sledbenici.“1 U to vreme se, zbog sve izraţenijeg antisemitizma u crkvenim krugovima, poĉela da razvija i posebna teologija, koja je zastupala „teoriju supstitucije“ tj. „teoriju zamene“, a koja je postajala sve popularnijom i to dotle dok nije postala opšte prihvaćenom. Ova „teorija zamene“ je podrazumevala da Jevreji više ne predstavljaju Boţiji narod ni po kom osnovu, te da je hrišćanska Crkva zapravo „Novi Izrailj Boţiji“. Na hrišćanskom Istoku je poĉelo da se veruje da su sva proroĉanstva namenjena starozavetnom Izrailju prenesena na Crkvu; da u budućnosti neće biti nikakvog mesijanskog carstva nad Jevrejima, niti ovaj narod više ima bilo kakvu ulogu u daljem Boţijem naumu spasenja ĉoveĉanstva. Evo šta o ovoj temi ukratko kazuje pravoslavni bogoslov Boţidar Mijaĉ: „Hristos konstituiše crkvu kao Izabrani Narod Boţiji, Novi Izrailj. Kao što je Stari Izrailj bio ekskluzivna zajednica u kojoj se Bog otkrivao i na poseban naĉin bio prisutan, tako je i Novi Izrailj, Crkva, mesto naroĉitog Boţjeg otkrivenja i prisustva.“2 Rumunski autor, dr Dimitrije Staniloje na ovu temu dodaje: „Takvom se uĉenju (uĉenju o budućem Hristovom mesijanskom carstvu nad Izrailjem; prim. I. S.) moţe odgovoriti da se ispunilo proroštvo o obnavljanju Izrailjskog carstva osnivanjem Crkve, koja je duhovni Izrailj, ili će se savršeno ispuniti u budućem ţivotu. (...) I otkad je ovde Hristos, ponovno pribiranje izrailjskog naroda iz dijaspore nema više znaĉaja za istoriju spasenja, jer je prošao posebni znaĉaj zemlje, Jerusalima, carstva Izrailjeva, njegovog kulta. Od tada naovamo izrailjska je dijaspora toliko mala teološka tema, kao što je dijaspora nemaĉkog naroda pred licem sveta. Izrailj, kao istorijski narod, nije više teološka veliĉina, ĉinilac u istoriji spasenja; od Hrista, Izrailj je ispunio svoju misiju u spasenju sveta.“3 Ovo Mijaĉevo i Stanilojevo objašnjenje bi, naravno, moglo da bude veoma interesantno i prihvatljivo, ali samo za one koji ne poznaju dovoljno Sveto pismo. Jedini problem u vezi njega jeste ĉinjenica da se ono ne temelji ni na jednom jedinom tekstu Staroga i Novoga zaveta.4 Ideja da je, sa jedne strane, Crkva Isusa Hrista „Novi Izrailj“, a sa druge da je jevrejski narod izgubio svoju ulogu u boţanskom spasenjskom planu je veoma daleka od istine kao što smo i ranije govorili, a u šta ćemo se još više uveriti nešto kasnije. Naime, sam apostol Pavle, pišući o budućoj obnovi duhovnosti izrailjskog naroda, kazuje da su Jevreji samo privremeno postali Bogu neposlušni, radi spasenja mnogoboţaca, te da će, na kraju, i sami od Boga primiti spasenje: „Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga. Jer i ja sam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog plemena. Bog nije odbacio svoj narod, koji je unapred znao. (...) Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvim pali? Daleko od toga; nego njihovim promašajem spasenje je došlo Norman Kon, Poziv na genocid, Matica srpska, str. 19. Bez godine izdavanja. Naglasak moj. Boţidar Mijaĉ, Odzivi i dozivi, Beograd 1974. god. str. 143. Naglasak moj. 3 Dimitrije Staniloje, Pravoslavna dogmatika III, Sremski Karlovci, 1997. god. str. 241-242. U navedenom tekstu ispravio sam gramatiĉke i slovne nepravilnosti. Naglasak je moj. 4 Jedini stih na koji bi zagovornici „teorije zamene“ mogli da se pozovu jeste iz posl. Galatima 6:16. MeĊutim, ni taj stih u svom kontekstu a i van njega ne govori ništa o Crkvi kao Novom Izrailju, već spominje „Izrailj Boţiji“ oĉigledno ukazujući na verni ostatak Jakovljevih potomaka koji su se preobratili u hrišćanstvo i na taj naĉin iskusili na sebi one blagoslove koji su bili obećani ĉitavom narodu (vidi: Rimlj. 9:4-5). 1
2
433
mnogobošcima, da ih podstaknu na revnost. Ako je pak promašaj bogatstvo za svet i njihovo zaostajanje bogatstvo za mnogobošce, šta li će tek uĉiniti njihova punoća?“1 Na ovom mestu ţelim da ukratko prikaţem kroz kakve su sve nedaće prolazili Avraamovi potomci kroz istoriju dugu gotovo 19 vekova – otkako su zbog bogootpadnuća, prema biblijskim proroĉanstvima, bili rasejani po svim narodima. Prema Dţozefu Linĉu, piscu dela „Istorija srednjevekovne crkve“, nakon potpunog razorenja Jerusalima 138. godine posle Hrista, jevrejski narod, koji je posedovao specifiĉnu religiju a u isto vreme bio i potpuno slomljen da ne predstavlja nikakvu pretnju po imperiju, mogao je da i dalje postoji i ispoveda svoju veru koja je bila zaštićena zakonom i pored preziranja od strane obiĉnog sveta. Ipak, umesto da se situacija u pogledu ljudskih prava Jevreja preokrene u pozitivnom pravcu u vreme kada je Rimsko carstvo postalo hrišćansko, desilo se sasvim suprotno: „Kada je Carstvo postalo hrišćansko, postojeća napetost pojaĉana je davnašnjim suparništvom izmeĊu hrišćana i Jevreja, jer su i jedni i drugi tvrdili da su baš oni narod Izraela koji je Bog izabrao. (...) Uprkos zakonskoj zaštiti, ni Jevreji kao pojedinci ni njihova religija nisu bili ravnopravni sa pravovernim hrišćanima i njihovom Crkvom.“2 Kao što nam dakle istorija svedoĉi, poloţaj Jevreja se, umesto da se poboljša dolaskom „hrišćana“ na vlast, znatno pogoršao. Razlozi zbog kojih se oĉekivalo da se poboljša bili su ĉisto evanĊelske prirode, a u skladu sa Hristovim „zlatnim pravilom“ koje je postavio pred sve svoje uĉenike: „Sve dakle što ţelite da vama ĉine ljudi, ĉinite i vi tako njima.“ (Mt. 7:12). Ugroţavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, kakvo su Jevreji doţivljavali pod paganskim Rimom, bilo je prava „šala“ naspram progonstava i zloĉina koje je nad Jakovljevim potomcima kasnije poĉinila „hrišćanska crkva“ na Zapadu i Istoku. Evo nekoliko izveštaja o postupanju Zapadne crkve prema zavetnom Boţijem narodu u periodu od XIII do XV veka: „Utjecaj Crkve je jaĉao i prema Ţidovima se širila mrţnja, jer se u njima vidjelo ‘otelovljenje poricanja dogme o boţanskom podrijetlu Isusovu’. (...) Tomas de Torquemada je bio svećenik, prior samostana dominikanaca u gradu Segoviji, fanatiĉki zagovornik inkvizicije. Odlikovao se bestijalnošću u progonima i masovno slao optuţene, osobito Ţidove, na auto-da-fe. Godine 1492. isposlovao je od kralja Ferdinanda dekret za izgon Ţidova iz Španjolske, pa ih je protjerano 300.000, pošto im je oduzeta sva imovina. (...) Svuda u kršćanskom svijetu ĉekat će ih veći ili manji fanatizam kršćanske tradicije koji se oslanjao na Justinijanov ‘Corpus iuris civilis’ kao uzor protuţidovskog zakonodavstva u Evropi i njenim posjedima. (...) U srednjevekovnoj Francuskoj bilo je i spaljivanja Talmuda (1242) po nareĊenju Ljudevita Svetog, koji je slijepo slušao svećenstvo. Inkvizicija je u toj zemlji ĉesto izmišljala optuţbe protiv Ţidova. Okrivljavani su da ubijaju kršćansku djecu uoĉi praznika Pesaha, kako bi njihovom krvlju umijesili prazniĉne kolaĉe. Ţidovi su malo što mogli uĉiniti u svoju obranu, iako su bili neduţni.“3 Sa druge strane, ni situacija na pravoslavnom Istoku (konkretno u Rusiji) nije bila ni malo bolja. Ono što iznad svega zaprepašćuje jeste ĉinjenica da su progonstva Jevreja na Istoku bila najintenzivnija krajem XIX i poĉetkom XX stoleća. Poĉevši od
Rimljanima 11:1-2, 11-12. Naglasak moj. Boţić, spec. dodatak listu Danas; 2002. god. str. 18. 3 Milovan Baletić, Povratak Ţidova u zemlju Izraelovu, str. 49-53. 1
2
434
1881. pa do 1920. godine, u Rusiji se odigralo na stotine lokalnih pogroma Jevreja, koji ni u kom sluĉaju nisu bili rezultat spontanog izliva narodnog gneva već paţljivog planiranja: „Rusija, na kraju vlastitog srednjeg vijeka, sa ĉetvoromilionskom jevrejskom zajednicom, u uslovima dubokih previranja ĉinila je zemlju u kojoj je antisemitizam sve do pojave Hitlera dobio najmasovniju i najradikalniju formu. (...) Za razliku od istodobnog zapadnoevropskog, ruski antisemitizam liĉio je na antijevrejstvo iz doba srednjeg vijeka, a razlika je, pored masovnosti i surovosti, i u tome što je antisemitizam u Rusiji imao prikrivenu a ĉesto i otvorenu podršku drţave. (...) Ovakva politika ruske drţave, oslonjena na pravoslavnu crkvu pa i rusku inteligenciju, ostaće konstanta sve do Februarske revolucije 1917.“1 „Incidenti u Moskvi, Petrogradu i Harkovu prerasli su u masovne pogrome. Jevreji su proglašavani krivcima za glad, epidemije kolere i sl. Da je antisemitizam konstanta u politici carske Rusije pokazalo se u Kišinjevu aprila 1903. u vrijeme krvavog pogroma u kome je bilo 45 mrtvih i oko 1000 ranjenih Jevreja, te oko 2000 opljaĉkanih i zapaljenih jevrejskih kuća i radnji. Inicijator zuluma bio je niko drugi do carski ministar unutrašnjih poslova Vjaĉeslav Konstantinoviĉ Ple(h)ve.“2 „Progoni su intenzivirani nakon što je relativno liberalan car Aleksandar II ubijen 1881, a nasledio ga njegov sin, nemilosrdni i ultrareakcionarni Aleksandar III. I Aleksandar III i njegov sin Nikolaj II, poslednji car (ovaj „sveti car“ je nama od ranije poznat iz poglavlja „Poštovanje svetitelja“. Njegove se ikone same oslikavaju na zidovima ruskih manastira, i to na mestima gde treba da stoje ikone Svemogućeg Gospoda; prim. I. S.) bili su fanatiĉni antisemiti; tokom njihove vladavine sve moguće je raĊeno, uz sluţbeno ohrabrivanje, da se Rusija oĉisti od Jevreja.“3 Istorijski podaci koje iznose Milovan Baletić i Zoran Pejašinović u svojim radovima ukazuju da se sasvim pouzdano zna da je na ovakvu fanatiĉnu antisemitsku politiku ruskih careva presudno uticala Ruska pravoslavna crkva, tj. njen glavni glasnogovornik, prokurator svetog arhijerejskog sinoda Konstantin Petroviĉ Pobjedonoscev. On je bio tutor cara Aleksandra III, a posle njegove smrti je na isti naĉin „tutorisao“ i njegovom sinu Nikolaju II Romanovu. Sveti sinod Ruske crkve je zastupao ideju o „tri trećine“, koja je sadrţala zamisao o rešavanju „jevrejskog pitanja“ u carskoj Rusiji. Naime, prema ovoj ideji, trećinu Jevreja je trebalo pobiti, trećinu proterati iz zemlje a trećinu pokrstiti i preobratiti u Pravoslavlje.4 Bile su organizovane razliĉite ekstremistiĉke organizacije koje su uĉestvovale u organizovanim pogromima nad pripadnicima starozavetnog Boţijeg naroda. Jedna od tih organizacija je nosila ime „Crne stotine“. Evo kako nas Norman Kon obaveštava o pomoći koju je Ruska crkva pruţala ovim razbojniĉkim bandama:
Zoran Pejašinović, Cionistiĉki pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, Ars Libri, Beograd 1997. str. 1718. Naglasak moj. 2 Navedeno delo, str. 62-63. 3 Norman Kon, Poziv na genocid, str. 49. Naglasak moj. 4 Ovakve tiranske ideje su Srbima iz Hrvatske svakako poznate, jer su nad njima sprovoĊene za vreme Drugog svetskog rata u NDH, pod ustaškim reţimom Ante Pavelića i pod blagoslovom Rimokatoliĉke crkve. Naţalost, ono što im (Srbima dakle) oĉigledno nije poznato jeste to da su ustaše primer ovakvom svom monstruoznom zloĉinu mogle da imaju u postupanju ruskih pravoslavaca i svetog cara Nikolaja II prema neduţnim Jevrejima nekoliko decenija ranije. Vidi kod: Baletić, str. 99. Pejašinović str. 63. 1
435
„Dobro je poznato da su Crne stotine angaţovale kriminalce radi razbojništava i predvoĊenja pogroma, a politiĉke voĊe Crnih stotina nisu primane u pristojno društvo – no to nije ometalo organizaciju da dobija obilnu pomoć od crkve i drţave. Jedan episkop je bio meĊu njenim voĊama, manastiri su štampali letke njima u prilog, njihovi amblemi i zastave izlagani su u crkvama, sveštenici su nagovarali vernike da se mole za njihov uspeh i da uĉestvuju u njihovim aktivnostima.“1 Prema istom autoru, 1905. godine, moskovski mitropolit je naredio da se u svih 368 moskovskih crkava proĉita propoved koja je sadrţavala navode iz takozvanih „Protokola sionskih mudraca“ (u kojima stoji zapisano da je cilj Jevreja da porobe sve narode i zagospodare svetom), a koji zapravo predstavlja (kako je kasnije utvrĊeno) obiĉan plagijat satire iz 1864. koju je o Napoleonu III napisao Moris Ţoli, a koja nosi naziv „Dijalog u paklu izmeĊu Makijavelija i Monteskijea“. Ovaj plagijat, koji je umnogome doprineo pogromu nad Jevrejima u Rusiji kao i kasnije u nacistiĉkoj Nemaĉkoj2, saĉinjen je u Parizu od strane tajne Ruske policije Ohrane. Zbog uglavnom nepovoljnog poloţaja u kome su se nalazili Jevreji u Evropi (iako je bilo i perioda slobode), u XIX veku je u nekim krugovima poĉela da jaĉa ideja o ponovnom uspostavljanju drţave izrailjskog naroda. Od toga vremena, istaknuti Jevreji su osnovali tzv. „Cionistiĉki pokret“ ĉija će nastojanja, nakon više decenija dovesti do ţeljenog rezultata – ponovnog osnivanja izraelske drţave polovinom XX veka u Palestini.
Povratak Jevreja u zemlju Izrailjevu „Taj dan uĉini Gospod zavjet s Avramom govoreći: sjemenu tvojemu dadoh zemlju ovu od vode Misirske do velike vode, vode Efrata.“3 „Zato prorokuj, i kaţi im: ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću otvoriti grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešću vas u zemlju Izrailjevu. I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj. I metnuću duh svoj u vas u vašoj zemlji, i poznaćete da ja govorim i ĉinim, govori Gospod. (...) I reci im: ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću ih od svuda, i dovešću ih u zemlju njihovu. I naĉiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, jedan će car biti svjema njima, niti će više biti dva naroda, niti će više biti razdijeljeni u dva carstva. (...) I sjedeće u zemlji koju dadoh sluzi svojemu Jakovu, u kojoj sjedeše oci vaši; u njoj će sjedeti oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovijeh dovijeka, i David sluga moj biće im knez dovijeka. I uĉiniću s njima zavjet mirni, biće vjeĉan zavjet s njima, i utvrdiću ih i umnoţiću ih, i namjestiću svetinju svoju usred njih navijek. I
Norman Kon, navedeno delo, str. 111. Naglasak moj. Bilo bi zanimljivo istaći samo još jedan detalj koji povezuje nacistu Adolfa Hitlera (koga je u svoje vreme, pre Drugog svetskog rata, sveti vladika Nikolaj Velimirović uporeĊivao sa Svetim Savom) i svetog cara Nikolaja II Romanova. Naime, supruga ruskog cara je bila veliki poštovalac drevnog simbola sreće i zadovoljstva nazvanog „svastika“ (kukasti krst). Ova sujeverna ţena je nosila ogrlicu od dragog kamenja u obliku kukastog krsta, a taj simbol je urezivala i u poklone koje je slala svojim prijateljima. Kukasti krst koji je doneo (do XX veka neviĊenu) „sreću“ jevrejskom narodu, bio je oslikan i na prozorskom ragastovu u sobi u kojoj su boravili ona i njen muţ, car Nikolaj. Vidi kod: Norman Kon, navedeno delo, str. 115, 116. 3 1. Mojsijeva 15:18. 1
2
436
šator će moj biti kod njih, i ja ću im biti Bog i oni će mi biti narod. I narod će poznati da sam ja Gospod koji posvećujem Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih dovijeka.“1 Najpre nastojanje a potom i ostvarenje teţnje Jevreja okupljenih u cionistiĉkom pokretu za ponovnim osnivanjem izrailjske (izraelske) drţave u zemlji koju je Gospod obećao njihovim praocima, Avraamu, Isaaku i Jakovu, predstavlja zadivljujuće ispunjenje još jednog biblijskog proroĉanstva, starog preko 2500 godina. Iako je prorok Jezekilj ţiveo i prorokovao za vreme rasejanja starozavetnog Izrailja u Vavilonu, proroĉanstvo koje je ovom prilikom izrekao nije se odnosilo na njihov povratak u judejsku zemlju koji se desio za vreme Zorovavelja, Jezdre i Nehemije u VI i V veku pre Hrista. Dokaz za to su stihovi 26 i 27 u napred navedenom tekstu, u kojima se jasno tvrdi da će nakon ovog povratka Jevreja iz rasejanja Bog sa njima da uspostavi „veĉni zavet mira“, te da će oni biti Njegov narod koji će ga priznavati za svog Boga. Kao što je poznato, ovaj „zavet veĉnog mira“ nikada do sada nije bio uspostavljen od Gospoda nad Izrailjem – te je stoga jasno da se radi o dogaĊaju koji će uslediti u budućnosti. U narednih nekoliko reĉenica ţelim da ukratko pomenem na koji je naĉin došlo do proglašenja izraelske drţave, na njima obećanoj teritoriji, 1948. godine.
Jevrejski cionistiĉki pokret Sve vreme širom dijaspore, najveći broj Jevreja izbegavši asimilaciju (stapanje meĊu druge narode), pevao je stihove iz 137. psalma, koji ih je podsećao na boravak njihovih predaka u vavilonskom izgnanstvu: „Zar Gospodnju pesmu svetu na tlu tuĊem da pevamo? Grade sveti, grade mira, ako tebe zaboravim, desnica mi zatajila. Nek mi jezik s nepca sraste, ako tebe ne spominjem, ako igde radost traţim dok mi pati Jerusalim.“2 Stihovi ovog psalma su oslikavali njihovu nadu da će se jednoga dana vratiti u svoju zemlju i sveti grad. Svake godine, prilikom Pashe, tokom dugog niza vekova, Jevreji su se pozdravljali reĉima Lešana habaa bi Jerušalajim – „Dogodine u Jerusalimu“, što je potvrĊivalo njihovu teţnju za skorim povratkom u zemlju praotaca. Prvi pokušaji rešavanja jevrejskog pitanja i promene statusa Palestine vezuju se za kraj XVIII veka, kada je general Potemkin, bliski prijatelj ruske carice Katarine II, sanjao o osvajanju Svete zemlje – isterivanju Turaka i naseljavanju hrišćana i Jevreja. Jakovljevi potomci širom Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava i Evrope su se posebno
1 2
Jezekilj 37:12-14, 21-22, 26-28. Naglasak moj. Psalam 137:5-6. Preveo dr Aleksandar Birviš. Britansko i inostrano biblijsko društvo, Beograd 1990. god.
437
aktivirali u razmišljanju o kolonizaciji Palestine, a naroĉito nakon tzv. „afere Damask“ iz 1840. god. kada su Jevreji laţno optuţeni za ritualno ubistvo jednog katoliĉkog kaluĊera. Nad Jevrejima je tom prilikom izvršena odmazda uz krvoproliće poput onog iz srednjeg veka. Prvi veliki zastupnik politiĉkog cionizma je bio zemunski rabin Jehuda ben Šlomo Haj Alkahaj. Ovaj rabin je zastupao ideje o otkupu zemljišta i stvaranju poljoprivrednih kolonija u Palestini, koje bi pre svega ĉinili Jevreji iz otomanske imperije. Drugi veliki zastupnik cionizma je bio nemaĉki filozof Moše (Mojsije) Hes, koji je svoju viziju o rešavanju izrailjskog pitanja izneo u svom delu „Rim i Jerusalim“ 1862. godine. Ipak, osoba koja je najviše doprinela aktuelizaciji i rešavanju pitanja povratka Jevreja u njihovu zemlju, koju im je Gospod obećao pre ĉetiri milenijuma, bio je Teodor Hercl. Ovaj novinar koji je ţiveo u Beĉu i pisao tekstove za pozorišne komade, a koji se u poĉetku nije mnogo interesovao za povratak svojih sunarodnika u Palestinu, pa ĉak i bio kritiĉar takvih ideja, postao je cionista zahvaljujući još jednoj od laţnih optuţbi uperenoj protiv pripadnika svoga naroda – koja je poznata kao „Drajfusova afera“. Naime, u oktobru 1894. godine u Parizu je uhapšen generalštabni kapetan Alfred Drajfus pod optuţbom da je špijunirao francusku vojsku u korist Nemaĉke. Pod pritiskom jevrejskih neprijatelja, organizovan je sudski proces na kome je Drajfus, uz pomoć laţnih dokumenata i svedoĉenja osuĊen na doţivotnu robiju i poslat na njeno izdrţavanje na „Đavolje ostrvo“ blizu francuske Gvajane. U narodu se ĉulo glasno uzvikivanje parole „smrt Jevrejima“. Prema svedoĉenju samoga Hercla, ovaj laţirani proces protiv Drajfusa je presudno uticao na njega i naĉinio ga glasnogovornikom jevrejskog nacionalnog pokreta. Pod njegovim voĊstvom, 1897. godine u Bazelu u Švajcarskoj, odrţan je prvi cionistiĉki kongres, koji je okupio 204 delegata. Na njemu je donet sledeći proglas (Bazelska deklaracija): „Cionizam ima za cilj da jevrejskom narodu stvori domovinu u Palestini koja bi bila obezbeĊena javnim zakonom. Kongres je razmotrio sledeće naĉine za postizanje tog cilja: 1. UnapreĊenje pogodnih linija za naseljavanje Palestine Jevrejima koji se bave poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom. 2. Organizovanje i povezivanje sveg jevrejstva putem odgovarajućih institucija, lokalnih i opštih, u skladu sa zakonima svake zemlje. 3. Jaĉanje osećanja jevrejske pripadnosti i nacionalne svesti. Rimokatoliĉka teologija, poput pravoslavne, takoĊe odbacuje verovanje u buduće carstvo Mesije na zemlji, smatrajući ga krivoverjem: 4. Preduzimanje pripremnih koraka za obezbeĊenje saglasnosti vlade, ukoliko je potrebna, za ostvarenje ciljeva cionizma.“1 Sledeći vaţan dogaĊaj koji se odigrao na putu ka uspostavljanju izraelske drţave u Palestini je bio Prvi svetski rat, koji je kao rezultat doneo britansko osvajanje Palestine i oslobaĊanje od Turaka. U to vreme je u Engleskoj ţiveo jedan jevrejski nauĉnik po imenu Haim Vajcman, zagovornik cionizma. Ovaj nauĉnik je otkrio aceton, materiju koja je od strane Britanaca bila korišćena za izradu eksploziva, pa je na taj naĉin pomogao da neprijateljske vojske Nemaĉke i Austrougarske budu poraţene. Iz razloga 1
Zoran Pejašinović, Cionistiĉki pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, str. 51.
438
zahvalnosti dr Vajcmanu za ovakvo senzacionalno otkriće, pritisaka cionista, kao i svojih liĉnih politiĉkih interesa, vlada Velike Britanije podrţala je povratak Jevreja u Palestinu i uspostavljanje njihove nacionalne drţave. Tom prilikom je donet dokument koji će u istoriji biti upamćen po nazivu „Balfurova deklaracija“. Prvi engleski visoki komesar u (od Turaka osloboĊenoj) Palestini bio je Jevrejin sir Herbert Samuel. I on je pozvao Jevreje koji su ţiveli širom sveta – da se vrate u svoju prapostojbinu. Od toga doba, pa do uspostavljanja izraelske drţave, u Palestinu se naselilo gotovo pola miliona Jevreja.
Osnivanje moderne drţave Izrael Tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, u kome je stradalo oko šest miliona pripadnika starozavetnog Boţijeg naroda, 1948. godine u Palestini je proglašena nezavisna drţava Izrael. Vlada Velike Britanije, koja je nešto pre kao i tokom Drugog svetskog rata vodila priliĉno negativnu politiku u odnosu na Jevreje da bi se dodvorila arapskim drţavama bogatim naftom, nakon završetka rata najavila je kraj svog protektorata nad Palestinom. Vruć krompir rešavanja pitanja uspostavljanja izraelske drţave i jevrejsko – arapskih odnosa prenela je na tek osnovanu organizaciju Ujedinjenih Nacija. Ova svetska organizacija osnovala je komisiju za Palestinu koja je trebala da naĊe rešenje u vezi podele zemlje izmeĊu Izraelaca i Palestinaca. Većina u komisiji je zastupala uverenje da Palestinu treba podeliti u dve potpuno samostalne drţave. Izrael je prihvatio plan kojim je dobijao 56, 17% teritorije. Palestinci, kojima je preostalo 42, 83% teritorije bili su nezadovoljni, a arapske drţave su zahtevale da na ĉitavoj teritoriji bude ustanovljena palestinska drţava u kojoj bi Jevreji dobili status nacionalne manjine.1 Pribliţavao se 14. maj 1948. godine, datum za koji je Britanija najavila prestanak svoga mandata nad pomenutom teritorijom Bliskog istoka. Ujutru, 14. maja, poslednji visoki komesar u Palestini sir Alan G. Cunningham je napustio Jerusalim. Nakon inspekcije pomorskih snaga u Haifi taĉno u ponoć, spuštena je Britanska zastava, ĉime je prestala njena uprava nad Palestinom, koja je trajala 30 godina, 5 meseci i 4 dana: „Istog poslijepodneva David Ben Gurion je u ime Ţidovskog nacionalnog vijeća i Generalnog cionistiĉkog vijeća proĉitao proklamaciju o proglašenju nezavisne i suverene ţidovske drţave: ‘ERETZ IZRAEL (Zemlja Izraelova) je mjesto nastanka ţidovskog naroda. Ovdje je izrastao njegov duhovni, religijski i politiĉki identitet. Ovdje je on imao svoju drţavu, stvorio kulturne vrijednosti od nacionalnog i svjetskog znaĉenja i dao ĉovjeĉanstvu vjeĉnu Knjigu nad knjigama. (...) Nošeni tom tradicionalnom i povijesnom privrţenošću Ţidovi su teţili u svakoj novoj generaciji da se ponovo vrate u svoju pradomovinu. Posljednjih desetljeća oni su to masovno i ĉinili. (...) PREMA TOME, MI ĈLANOVI NARODNOG VIJEĆA, PREDSTAVNICI ŢIDOVSKE ZAJEDNICE U ERETZ IZRAELU I CIONISTIĈKOG POKRETA, SKUPILI SMO SE OVDJE NA DAN PRESTANKA BRITANSKOG MANDATA NAD ERETZ IZRAELOM, I NOŠENI PRIRODNIM I POVIJESNIM PRAVOM, KOJE JE POTVRDILA I GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINjENIH NARODA, OBJAVLjUJEMO USPOSTAVLjANjE ŢIDOVSKE DRŢAVE U ERETZ IZRAELU, KOJA ĆE SE ZVATI ‘DRŢAVA IZRAEL’. 1
Vidi u: Dušan Simić; Sadat: Mir ili avantura, Politika, Beograd 1978. god.
439
(...) NADAJUĆI SE U SVEMOGUĆEGA, MI POTPISUJEMO OVU PROKLAMACIJU NA OVOM SASTANKU PRIVREMENOG VIJEĆA DRŢAVE, NA TLU DOMOVINE, U GRADU TEL AVIVU, U PREDVEĈERJE BLAGDANA SUBOTE, 5. DANA IYARA 5708. (14. svibnja 1948)’.“1 Na ovaj naĉin bio je uĉinjen najznaĉajniji korak ka budućem potpunom ispunjenju proroĉanstva koje je izrekao Boţiji sluga Jezekilj. Izrailjci (Izraelci) su ponovo, nakon bezmalo dva milenijuma, bili u svojoj drţavi – iz koje su njihovi preci, po reĉima Gospoda Isusa Hrista - bili proterani zbog odbacivanja Boţijeg Mesije. Povratak Izraelaca u svoju zemlju se nastavlja. Od osnivanja drţave do današnjih dana, broj povratnika iznosi više miliona ljudi. Boţija Reĉ objavljena preko proroka Jezekilja se obistinjuje upravo pred našim oĉima.
Izraelsko – arapski ratovi Nekoliko dana pre proglašenja moderne jevrejske drţave, prvi izraelski premijer David Ben Gurion poslao je Goldu Meir na tajni sastanak sa Abdulahom, hašemitskim vladarom, koji je meĊu Jevrejima bio poštovan kao najumereniji arapski lider. Abdulah je odmah saopštio g-Ċi Meir da se arapska liga sprema da vojnom silom spreĉi formiranje Izraela. Egipat, Sirija, Liban, Irak i Jordan su već okupljali svoje snage. Ipak, ishod rata koji je bio na pomolu, ne samo da nije bio povoljan za Palestince (što se tiĉe proširenja teritorije koja bi bila pod njihovom upravom) već je dao priliku Boţijem zavetnom narodu da kasnije, iz rata u rat, stalno zauzima nova prostranstva: „Prvi izraelsko-arapski rat traje, sa promenljivom srećom, osam meseci. U njemu, na obema stranama, gine oko dvanaest hiljada ljudi. U poĉetku arapske armije, od kojih nekima još komanduju britanski oficiri, postiţu izvesne uspehe: Jordanci, pod famoznim ser Dţon Glab Pašom, osvajaju jevrejski deo Jerusalima; Egipćani prodiru u pustinju Negev, a Iraĉani stiţu nadomak Haife. Ali, organizovaniji i snaţnije motivisani Izraelci preokreću tok rata i, do kraja, zauzimaju još gotovo polovinu teritorije koju je svetska organizacija namenila palestinskim Arapima.“2 I pored briljantne pobede Boţijeg naroda nad agresorskim vojskama nekoliko arapskih drţava, Jerusalim još uvek nije pripadao Jevrejima u potpunosti. Jedan njegov deo (Stari grad u kome se nalazi i hramovno brdo i „Zid plaĉa“) pao je u ruke Jordanaca. U narednih devetnaest godina Jerusalim je bio podeljeni grad. Nakon „Suecke krize“ i napada zdruţenih britansko – francusko – izraelskih snaga na Egipat 1956. godine, na Sinajskom poluostrvu su razmeštene trupe Ujedinjenih Nacija (plavi šlemovi). Tokom narednih godina, izraelska avijacija i artiljerija su ĉesto vršile odmazde i nad teritorijom Sirije zbog njene podrške Palestincima koji su vršili teroristiĉke napade. U maju 1967. godine, egipatskom predsedniku Naseru su iz Damaska i Moskve stigla upozorenja da Izrael koncentriše svoje trupe na sirijskoj granici – te da će, najverovatnije, uskoro uslediti napad na tu drţavu. Predsednik Egipta je zbog toga zatraţio povlaĉenje plavih šlemova sa Sinajskog poluostrva, da bi gomilanjem svojih trupa na granicu sa Izraelom uspostavio protivteţu izraelskom gomilanju trupa prema Siriji. Na iznenaĊenje svih, pa i samog predsednika Nasera, 1 2
Milovan Baletić, Povratak Ţidova u zemlju Izraelovu, str. 341-343. Naglasak moj. Dušan Simić, Sadat: Mir ili avantura, str. 22.
440
Ujedinjene Nacije su donele odluku da se plavi šlemovi što pre povuku. Egipatske snage su zauzele ĉitavo Sinajsko poluostrvo, a Kairo je obnovio blokadu Akabskog zaliva – koja je bila povuĉena posle rata 1956. godine. Evo kako se dalje odvijala bliskoistoĉna kriza te 1967. godine: „Egipatski potpredsednik Zaharija Mohijedin upravo se, 5. juna, spremao da krene u Vašington na pregovore, kada je Izrael – pozvavši se na zatvaranje Akabskog zaliva kao na casus belli - svim svojim snagama izvršio iznenadni agresivni napad na egipatske poloţaje. Izraelski ‘miraţi’ su u roku od nekoliko desetina minuta na pistama egipatskih aerodroma uništili glavninu egipatske vazdušne sile. Dobro obuĉeni i izvanredno naoruţani, izraelski vojnici, ĉiji je moral bio podstaknut propagandom nekih arapskih radio-stanica o tome kako će ‘Izraelci biti baĉeni u more’, u roku od tri dana zauzeli su ceo Sinaj i izbili na Suecki kanal. U dva sledeća dana, u ratu sa armijom kralja Huseina, osvojili su celu Cisjordaniju i izbili na reku Jordan. Devetog i desetog juna, posle najogorĉenijih bitaka rata, zauzeli su i ĉitavu sirijsku Golansku visoravan. Izrael je pobedniĉki likovao; arapski svet je bio u stanju najdubljeg šoka.“1 Ono što je posebno vaţno za naše razmatranje biblijskih proroĉanstava o skorom uspostavljanju mesijanskog (Hristovog) carstva nad Izrailjcima ponovo okupljenim u svojoj drţavi jeste ono što ću upravo pomenuti. Naime, u ovom ratu, Izraelski vojnici su oslobodili ĉitav Jerusalim, tj. njegov stari deo koji je devetnaest godina bio u rukama Jordanaca. Hramsko brdo i „Zid plaĉa“ bili su ponovo u rukama Jevreja. Veliki rabin Šlomo Goren je, prepoznajući znake vremena, tim povodom izjavio: „Ušli smo u mesijansko doba“. A profesor Jeshua Prawer sa hebrejskog univerziteta je dopunio prethodnu izjavu reĉima: „Gotovo dve hiljade godina je ovaj narod morao da ĉeka svoje izbavljenje kako bi mogao da osluškuje Mesijine korake koji se pribliţavaju.“2 Oĉigledno je da su ova dvojica uvaţenih ljudi u ponovnom uspostavljanju izraelske vlasti nad celim Jerusalimom, što znaĉi i nad mestom nekada postojećeg hrama, prepoznali veliki znak koji ukazuje na skoro uspostavljanje mesijanskog carstva nad Izraelom. Prema kazivanjima Staroga i Novoga zaveta, pre (ponovnog) dolaska jevrejskog Mesije (Hrista), hram u Jerusalimu će ponovo biti sazidan i u njemu biti uspostavljen starozavetni sistem ţrtvovanja.
Ispunjenje sedamdesete Danilove sedmice Prema reĉima Gospoda Isusa Hrista zapisanim u Lk. 21:24, Jerusalim će gaziti mnogobošci „dok se ne ispune vremena mnogoboţaca“. Ova „vremena“ su poĉela još davno, u vreme Navuhodonosorovog uništenja prvog jerusalimskog hrama. Kao što smo maloĉas uvideli, od 1967. godine Jerusalim je u rukama Jakovljevih potomaka, ali se „vremena mnogoboţaca“ još uvek nisu ispunila. Ono što će se dešavati pred samo isticanje ovog vremena kazuju nam dalji stihovi pomenutog teksta iz ev. po Luki: „I biće znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah će obuzeti narode, tako da neće imati kud od huke i morskih valova, ljudi će izdisati od straha i oĉekivanja onoga što ide na svet; jer će nebeske sile biti uzdrmane. I tada će ugledati Sina
1 2
Navedeno delo, str. 29. Vidi u: Joackim Langhammer, Što će biti od ovoga svijeta?, Rijeĉi iskrene – Pušćine 1996. god. str. 56.
441
ĉoveĉjeg kako dolazi na oblaku s velikom silom i slavom. A kad se ovo poĉne zbivati, ispravite se i podignite svoje glave jer se pribliţava vaše izbavljenje.“1 Ovo vreme, ispunjeno velikim nevoljama, u kojem će sam Gospod suditi bezboţnim zemaljskim stanovnicima, jeste upravo vreme o kojem smo govorili na poĉetku ovog prouĉavanja. Setimo se, govorili smo o „danu osvete Boga našega“ (Isa. 61:2; Malahija 4:5) koji će nastupiti nakon dolaska proroka Ilije na zemlju – radi propovedanja Gospodnjeg evanĊelja. Ono što je bitno da znamo jeste i to da današnji Izraelci, kao i ondašnji, ne prihvataju ĉinjenicu da je njihov Mesija zapravo Isus iz Nazareta. Oni i dalje ĉekaju drugaĉijeg mesiju – a on će im doći u liku nikog drugog do samog antihrista, koji će najverovatnije biti po telesnom poreklu Jevrejin. Kao što smo u ranijem razmatranju proroĉanstva iz knjige proroka Danila utvrdili, nakon Isusovog ulaska u Jerusalim i njegovog raspeća, tj. ispunjenja proroštva o 69 sedmica, nastala je velika proroĉka „pukotina“ u kojoj je smešteno delovanje Hristove novozavetne Crkve. U poslednje vreme za ĉoveĉanstvo, moraće da bude ispunjena i poslednja, sedamdeseta sedmica, kao i svi dogaĊaji predviĊeni za nju, da bi mesijansko carstvo moglo da bude uspostavljeno. Dakle, prema starozavetnom proroĉanstvu i najavi Gospoda Hrista da će „Ilija najpre doći i sve uspostaviti“ (Mt. 17:11), za vreme poslednjih sedam godina postojanja grešne ljudske civilizacije moramo da oĉekujemo dolazak na zemlju ovog Boţijeg proroka. Njegovu najavu nalazimo i u Otkrivenju Jovanovom u 11. poglavlju, gde se spominje još nekoliko zanimljivih detalja. Pogledajmo kako glasi ovaj tekst: „I dade mi se trska sliĉna štapu, s ovim reĉima: ustani i izmeri hram Boţiji i ţrtvenik i one što se u njemu Bogu mole. A spoljašnje dvorište hrama ostavi na miru i ne meri ga, jer je dano mnogobošcima, i oni će gaziti sveti grad ĉetrdeset i dva meseca. I daću dvojici svojih svedoka pa će u odelu za ţalost prorokovati hiljadu dvesta i šezdeset dana. Ovi su dve masline i dva svećnjaka što stoje pred Gospodom zemlje. I ako ko hoće da im naudi, vatra izlazi iz njihovih usta i proţdire njihove neprijatelje. I ako ko zaţeli da im naudi, mora ovako da bude ubijen. Ovi imaju vlast da zatvore nebo – da ne pada kiša u dane njihovog prorokovanja, i imaju vlast nad vodama – da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom nedaćom – koliko god puta zaţele. I kad svrše svoje svedoĉanstvo, zver koja izlazi iz bezdana ratovaće protiv njih, i pobediće ih, i ubiće ih. I njihova telesa leţaće na ulici velikog grada, koji se u duhovnom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet. I ljudi od naroda i plemena i jezika i narodnosti gledaće njihova telesa tri i po dana, i neće dozvoliti da njihova telesa poloţe u grob. I koji stanuju na zemlji radovaće se za njih i veseliće se, i slaće darove jedan drugome, zato što su ova dva proroka namuĉili stanovnike zemlje. I posle tri i po dana uĊe u njih duh ţivota od Boga, pa stadoše na svoje noge, a veliki strah spopade one koji ih gledahu. I ĉuše snaţan glas sa neba koji im je govorio: popnite se ovamo. I popeše se na nebo u oblaku, i videše ih neprijatelji njihovi.“2 Prema upravo navedenoj proroĉkoj reĉi u kojoj se opisuje delovanje dva Boţija proroka (po znacima njihove delatnosti najverovatnije se radi o prorocima Iliji i Mojsiju), najpre se istiĉe ĉinjenica da će hram u Jerusalimu postojati, a da će njegovo spoljašnje dvorište (kao u biblijskim vremenima) biti dato mnogobošcima, uz naznaku
1 2
Ev. po Luki 21:25-28. Otkrivenje Jovanovo 11:1-12. Naglasak moj.
442
da će ga oni gaziti 42 meseca (1260 dana ili tri i po godine). Veoma je zanimljivo i to da će u isto vreme, jedan do drugog, postojati dva verska objekta. Jerusalimski hram koji će, prema vestima iz Izraela, biti izgraĊen u skoroj budućnosti i islamska dţamija sa pozlaćenom kupolom, nazvana Omarova dţamija. Zanimljivo je takoĊe da će dvojica proroka svedoĉiti 1260 dana, upravo onoliko dugo koliko će i mnogobošci gaziti spoljašnje hramovno dvorište. O ĉemu se ovde zapravo radi? Prema proroĉanstvima zapisanim u knjizi proroka Danila u 9:27 i Otkrivenju 11:3 i 12:14, poslednja „sedmica“ (iz Danilovog proroĉanstva 9:24-26) je podeljena na dva jednaka dela od po tri i po godine. Poĉetak prvog troipogodišnjeg perioda obeleţiće pojavljivanje ĉoveka kojeg Biblija naziva Antihristom, a koji će prema proroštvu biti vladar poslednjeg bezboţnog carstva na zemlji pre uspostavljanja carstva nebeskog. Prema Svetom pismu, teritorija kojom će ovaj ĉovek upravljati biće ista ona koju je nekada davno zauzimalo Rimsko carstvo (Danilo 7:7-8, 19-27). Ĉak se pominje i sam grad Rim, kao grad koji će imati ogromnog uticaja na mnoga politiĉka kao i religijska zbivanja (Otk. 17:1-6, 18)1. Antihristova vladavina će iz poĉetka biti demokratska i veoma popularna kod širokih narodnih masa. Prema proroku Danilu, ovaj vladar će uspostaviti politiĉki savez sa mnogim drţavama pa i sa Izraelom – za period od sedam godina. U polovini „sedmice“ (tj. posle tri i po godine) iznenada će raskinuti savez sa modernom drţavom starozavetnog Boţijeg naroda, a progonstvo Izrailjaca će ponovo otpoĉeti. Vaţno je napomenuti i to da će upravo ovaj (prvi) period zadnje „sedmice“ biti obeleţen Mojsijevim i Ilijinim pojavljivanjem. Tokom njihovog troipogodišnjeg propovedanja meĊu Jevrejima, mnogi Jakovljevi potomci će prihvatiti Isusa Hrista za svog Mesiju i Spasitelja. U to vreme će se ispuniti i proroštvo koje je više stotina godina pre Hristovog roĊenja izrekao prorok Joil: „I poznaćete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog vaš, i da nema drugoga, i narod moj neće se posramiti dovijeka. I poslije ću izliti duh svoj na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viĊati utvare. I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj; i uĉiniću ĉudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima. Sunce će se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego doĊe veliki i strašni dan Gospodnji. I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.“2 Ovo proroĉanstvo se delimiĉno ispunilo u vreme osnivanja Hristove Crkve, na dan Pedesetnice, ali sa tom razlikom što tada nisu usledili znaci kataklizme – kao što će se to desiti u poslednje vreme. Kao što smo ranije govorili, prorok Danilo predviĊa „ukidanje ţrtve i prinosa“ u polovini „sedmice“, što jasno ukazuje na to da će u budućnosti biti podignut hram u kome će se ovo ţrtvovanje vršiti. Tri i po godine nakon uspostavljanja saveza sa Izraelom, i isto toliko vremena proteklog od poĉetka Ovaj grad se u Otkrivenju uporeĊuje sa ţenom bludnicom koja je „pijana od krvi svetih i krvi Isusovih svedoka“. Rimokatoliĉki teolozi u svom tumaĉenju smatraju da se tu radi o drevnom neznaboţaĉkom Rimu iz prvih vekova progona hrišćana, no pošto se ovde radi o budućim dogaĊajima najverovatnije je da je reĉ o papskom Rimu, koji je tokom srednjeg veka progonio i predavao na smrt mnoge verske neistomišljenike pod parolom oĉuvanja „prave vere“. MeĊu stotinama hiljada i milionima nevinih stradalnika su bili i mnogi pravi, biblijski, nanovoroĊeni hrišćani, koji se nisu slagali sa nebiblijskim doktrinama koje je ispovedala papska crkva. (O maloĉas pomenutom tumaĉenju Rimokatoliĉke crkve vidi više u: Biblija Kršćanske sadašnjosti, Zagreb 1983. god. str. 1271). 2 Knjiga proroka Joila 2:27-32. Naglasak moj. 1
443
propovedanja dvojice proroka poslatih sa neba – pomenuta dvojica će biti ubijena od strane antihristovih atentatora. Njihova tela će leţati na ulicama Jerusalima nekoliko dana, nakon ĉega će ih Gospod podići u novi ţivot i vazdignuti na nebo (Otk. 11:7-12). Baš u to vreme će se zbiti još jedan dramatiĉan dogaĊaj o kojem govore starozavetni proroci, Gospod Hristos, kao i Njegovi apostoli. Antihrist, ĉijom će se voljom prekinuti prinošenje ţrtava Izrailjevom Gospodu Bogu u skladu sa starozavetnim propisima, ući će u Jahveov hram u Jerusalimu i sesti u njega, prikazujući sebe – da je on Bog. Evo kako nas o tome izveštava Sveto pismo: „Potom će nastati silan car, i vladaće velikom drţavom i radiće što hoće (...) A od vremena kad se ukine ţrtva vazdašnja i postavi gnusoba pustošna, biće tisuća i dvjesta i devedeset dana.“1 „Kada, dakle, vidite da gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio prorok Danilo, stoji na svetom mestu, ko ĉita neka razume, tada stanovnici Judeje neka beţe u gore, a ko bude na krovu neka ne silazi da uzme što iz svoje kuće, i ko bude u polju neka se ne vraća da uzme svoj ogrtaĉ. Teško trudnim ţenama i dojiljama u te dane. Molite se da beţanje vaše ne bude u zimu ili u subotu; jer će tada biti velika nevolja, kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti će biti. I ako se ne bi skratili oni dani, ne bi se spasao ni jedan ĉovek. Ali zbog izabranih skratiće se oni dani.“2 „Deco, poslednji je ĉas, i kao što ste ĉuli da će antihrist doći... (...) Ko je laţljivac ako ne onaj koji poriĉe da je Isus Mesija? To je antihrist – ko poriĉe Oca i Sina.“3 „Da vas niko ne prevari ni na koji naĉin; jer nema dana Gospodnjeg dok prvo ne nastupi otpad i ne pojavi se ĉovek greha, sin pogibli, koji se protivi i diţe na sve što se naziva Bogom ili svetinjom, tako da će sesti u hram Boţiji i samoga sebe predstavljati – da je on Bog.“4 Gospod Isus Hristos se, dakle, u tekstu iz ev. po Mateju poziva na Danilovo proroĉanstvo i potvrĊuje ga reĉima da će u vreme postavljanja „gnusobe opustošenja“ u sveto mesto (hram) – nastati velika nevolja kakve nije bilo otkako je ljudi na zemlji niti će je ikada biti. Posebno, ova nevolja će biti u vezi sa izrailjskim narodom, jer upravo njima Isus poruĉuje da „beţe u gore“ (brda i planine) radi spasavanja golih ţivota. Jovanovo Otkrivenje nam stavlja do znanja da će antihrist povesti veliki rat protiv Izraelaca nastojeći da potre kako one Jevreje koji su se preko svedoĉanstava dvojice proroka preobratili na hrišćanstvo, tako i ostalo Jakovljevo potomstvo. Rat će trajati sve do Gospodnjeg drugog dolaska, i to u naredne tri i po godine (Otk. 12. gl.). Prorok Danilo je takoĊe predvideo ovaj dogaĊaj i postupke ĉoveka bezakonja: „I govoriće rijeĉi na višnjega, i potiraće svece višnjega, i pomišljaće da promijeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za vrijeme i za vremena i za po vremena (tj. tri i po godine; prim. I. S.). Potom će sjesti sud, i uzeće mu se vlast, te će se istrijebiti i zatrti sasvijem. A carstvo i vlast i veliĉanstvo carsko pod svijem nebom daće se narodu svetaca višnjega; njegovo će carstvo biti vjeĉno carstvo, i sve će vlasti njemu sluţiti i slušati ga.“5
Knj. proroka Danila 11:3; 12:11. Naglasak moj. Ev. po Mateju 24:15-22. Naglasak moj. 3 1. posl. Jovanova 2:18, 22-23. 4 2. posl. Solunjanima 2:3-4. Naglasak moj. 5 Knj. proroka Danila 7:25-27. Naglasak moj. 1
2
444
Ono što je još veoma vaţno da istaknem jeste i izjava Gospoda Isusa Hrista koju je izrekao svojim sunarodnicima u vreme kada su ga odbacili kao svog Mesiju: „Nego vam kaţem, od sada me nećete videti dok ne reĉete: neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.“1 Naime, za vreme velikog antihristovog rata protiv Izraela, u kojem će, prema Otkrivenju, na suprotstavljenim stranama uĉestvovati gotovo sve velike svetske sile (Otk. 9. gl.) i u kome će izginuti jedna trećina stanovništva planete (dakle više od dve milijarde), na strani Jevreja izgubiće ţivote oko dve trećine tada ţivećih potomaka Avraama, Isaaka i Jakova. O ovoj strašnoj kataklizmi i budućoj pogibiji mnogih Izrailjaca pisao je i prorok Zaharija pre dva i po milenijuma: „I u svoj zemlji, govori Gospod, dva će se dijela istrijebiti u njoj i poginuti, a treći će ostati u njoj; I tu ću trećinu metnuti u oganj, i pretopiću ih kako se pretapa srebro, i okušaću ih kako se kuša zlato; oni će prizvati ime moje, i ja ću im se odazvati i reći ću: to je moj narod; a oni će reći: Gospod je Bog naš.“2 Tek nakon ove strašne nesreće koja će zadesiti Izrael (kao i ĉitavo ĉoveĉanstvo) Jevreji će, susrevši se sa svojim potpunim uništenjem, zavapiti ka Bogu kao svom Spasitelju. Prema Isusovim reĉima, njegovi saplemenici će ga ponovo videti tek kada budu rekli „da je blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje.“ O samom trenutku dolaska izrailjskog Mesije sa neba na zemlju, Sveto pismo nas ovako izveštava: „I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kojega probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem, i tuţiće za njim kao za prvencem.“3 „Odmah posle nevolje onih dana sunce će potamneti i mesec neće davati svoje svetlosti, i zvezde će padati s neba, i sile nebeske uzdrmaće se. I tada će se na nebu pojaviti znak Sina ĉoveĉjeg, pa će tada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledaće Sina ĉoveĉjeg gde dolazi na oblacima sa silom i velikom slavom.“4 „Evo, ide sa oblacima i gledaće ga svako oko i oni koji ga probodoše, i kukaće za njim sva plemena zemaljska. Da, amin.“5 Kao što je jasno iz upravo navedenih tekstova, na samom kraju „velikih nevolja“ za ĉitav svet, kada Jevreji, koji su „proboli Hrista“ budu za njim plakali i u pokajanju ga prihvatili za svog Mesiju, bezboţnost sa zemlje će zanavek biti uklonjena, svi antihristi poraţeni a mesijansko boţansko carstvo uspostavljeno. U taj dan, dan uspostavljanja carstva, noge Isusa Mesije će stati na Maslinsku goru (Zah. 14:4; Dela ap. 1:6-12): „I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda ţiva, pola k istoĉnom moru a pola k zapadnom moru, i biće i ljeti i zimi. I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo jedno.“6 Na samom poĉetku carstva Mesije nad Izrailjem kao i nad ĉitavom zemljom, uslediće i vaskrsenje mrtvih pravednika. MeĊutim, pošto je tema o vaskrsenju mrtvih obimna, o njoj ćemo govoriti u toku razmatranja koje je pred nama, a to je prouĉavanje
Ev. po Mateju 23:39. Knj. proroka Zaharije 13:8-9. 3 Knj. proroka Zaharije 12:10. Naglasak moj. 4 Ev. po Mateju 24:39-40. Naglasak moj. 5 Otkrivenje Jovanovo 1:7. Naglasak moj. 6 Knj. proroka Zaharije 14:8-9. 1
2
445
odnosa drugog Hristovog dolaska i postojanja kao i okonĉanja misije (poslanstva) zemaljske novozavetne Crkve.
Drugi Hristov dolazak i misija novozavetne Crkve Na isti naĉin kao što pravoslavna teologija (eshatologija) ne priznaje nikakvu ulogu izrailjskog naroda u vezi sa drugim Hristovim dolaskom, što je naravno (kao što smo se uverili) pogrešno, takav je sluĉaj i sa tumaĉenjem odnosa misije novozavetne Crkve u odnosu na Gospodnji povratak. Tokom prouĉavanja koje sledi, uvidećemo da teologija Istoĉne crkve odstupa od uĉenja Svetog pisma i po ovom pitanju. Kao što smo mogli da uoĉimo tokom ranijeg razmatranja, Gospod Isus Hristos je najavio svoj ponovni dolazak tako što je rekao da će mu prethoditi veliki i silni znaci na nebu i na zemlji, dolazak antihrista, veliki ratovi i prirodne katastrofe kakvih nije bilo nikada u ranijoj istoriji ĉoveĉanstva. MeĊutim, ako dobro obratimo paţnju, ovaj Isusov govor koji je najavio buduću kataklizmu bio je upućen jevrejskom narodu (Izrailju) – a ne Njegovoj Crkvi, koja je tek trebala da bude osnovana. Postoji velika razlika izmeĊu drugog Hristovog pojavljivanja u odnosu na Crkvu i Njegovog dolaska vezanog za sudbinu Izrailja (Izraela). Ovo mora da bude posebno istaknuto, jer se u tome i sastoji glavna greška pravoslavne teologije. Naime, kada Gospod Isus govori vernicima koji su po nacionalnosti Jevreji, a koji će se obratiti Bogu i Njegovom Mesiji tokom velikih nevolja (poslednje Danilove sedmice), On kaţe: „I biće znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah će obuzeti narode, tako da neće imati kud od huke i morskih valova, ljudi će izdisati od straha i oĉekivanja onoga što ide na svet; jer će nebeske sile biti uzdrmane. I tada će ugledati Sina ĉoveĉjeg kako dolazi na oblaku sa velikom silom i slavom. A kad se ovo poĉne zbivati, ispravite se i podignite svoje glave, jer se pribliţava vaše izbavljenje.“1 Gospod oĉigledno daje na znanje ljudima da kada vide da se „sve ovo zbiva“, podignu svoje glave jer je Njegov povratak na pragu. Drugi Isusov dolazak u nebeskoj slavi će biti najavljen velikim nevoljama – i svako ko u to vreme bude poznavao Sveto pismo – moći će da prepozna ove unapred proreĉene dogaĊaje. MeĊutim, Gospod Hristos je u isto vreme govorio o svom drugom dolasku i kao o danu koji će doći iznenada, bez ikakvih ĉudesnih znakova koji bi mu prethodili. Evo šta Isus o tome saopštava svojim uĉenicima: „Bdite dakle, jer ne znate u koji dan će doći Gospod vaš. A ovo znajte, kada bi domaćin znao u koju noćnu straţu će lopov doći, bdio bi i ne bi dozvolio da se potkopa njegova kuća. Zato i vi budite spremni, jer će Sin ĉoveĉji doći u ĉas kada ne mislite.“2 Kao što primećujemo u upravo navedenom tekstu, Gospod upozorava svoje uĉenike da stalno treba da budu duhovno budni i ĉekaju Njegov povratak – jer će se on odigrati iznenada. Primer kojim Isus svoj dolazak uporeĊuje sa slikom lopova koji se prikrada da bi nešto ukrao iz kuće je veoma ilustrativan. Iz Isusovog poreĊenja proizilazi ono što se i uistinu dešava – a to je da se kradljivac pribliţava tuĊoj kući veoma lagano i to u vreme kada se domaćin najmanje nada njegovom dolasku. Pritom, on se naravno trudi da ne naĉini ni najmanji šum ili buku na osnovu koje bi mogao da bude otkriven. 1 2
Ev. po Luki 21:25-28. Naglasak moj. Ev. po Mateju 24:42-44. Naglasak moj.
446
Oĉigledno je, dakle, da Gospod istiĉe dvostruku prirodu svoga povratka na zemlju, ili bolje reĉeno, najavljuje najpre tajanstveni, a potom i javni, svima vidljivi, dolazak u nebeskoj slavi. Da bi nam ovo bilo jasnije, pogledaćemo šta nam o tome govore ostali novozavetni tekstovi.
Vaznesenje novozavetne Crkve „Neka se ne uznemirava vaše srce; verujte u Boga, i verujte u mene. U domu moga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih vam rekao: idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim vam mesto, doći ću opet i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam ja.“1 Prema reĉima Gospoda Isusa Hrista i apostola, zapisanih u Novom zavetu, veoma jasno proizilazi da je prvi naredni dogaĊaj predviĊen Boţijim proroĉkim kalendarom tajno vaznesenje nanovoroĊenih vernika (Hristove Crkve) na nebo – u nebeski Jerusalim. U prethodno prouĉavanoj celini istakao sam ĉinjenicu da mi danas ţivimo u proroĉkoj „vremenskoj pukotini“ nakon završetka 69. i poĉetka 70. Danilove sedmice, koja će otpoĉeti da se ispunjava na kraju vremena, sedam godina pre uspostavljanja Hristovog mesijanskog carstva nad Izrailjem i ĉitavom planetom. Prema Boţijoj providnosti, starozavetni Jevreji su odbacili svoga Mesiju i na taj naĉin omogućili ispunjenje Gospodnjeg plana koji je u vremenu pre Isusovog roĊenja bio sakriven. Taj plan je podrazumevao osnivanje novozavetne Crkve, Boţijeg naroda sastavljenog od pripadnika svih naroda na zemlji. U poslanici Rimljanima apostol Pavle potvrĊuje biblijsku istinu o tome da su Jakovljevi potomci okoreli i postali Bogu nepokorni – da bi unapred odreĊeni broj mnogoboţaca, kroz veru u Hrista (u okviru Crkve), bio spašen. Nakon toga će se, prema ovom apostolu (i ostalom celobiblijskom uĉenju) odigrati dogaĊaji koji će dovesti i do spasenja izrailjskog naroda: „Ne ţelim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo – dok ne uĊu svi mnogobošci, i tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: ‘Izbavitelj će doći sa Siona, odvratiće bezboţnost od Jakova. I ovo im je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe’.“2 Prema Pavlu, ovakav razvoj dogaĊaja je bio „tajna“ za starozavetne vernike – a on ţeli da sada bude otkriven novozavetnim hrišćanima. U vreme kada je Isus, malo pre svoga vaznesenja, bio sa uĉenicima na Maslinskoj gori, oni su mu postavili sledeće pitanje: „A okupljeni pitahu ga ovim reĉima: Gospode, hoćeš li u ovo vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im reĉe: Nije vaše da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću, nego ćete primiti silu – kad Duh Sveti siĊe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje.“3 Prema Gospodnjim reĉima, pre uspostavljanja carstva nad Izrailjem, njegovi uĉenici moraju da propovedaju evanĊelje „sve do kraja zemlje“. Ovakvu zapovest ĉitamo i u ev. po Mateju: Ev. po Jovanu 14:1-3. Naglasak moj. Posl. Rimljanima 11:25-27. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 1:6-8. Naglasak moj. 1
2
447
„Tada priĊe Isus i reĉe im: meni je dana svaka vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i naĉinite sve narode mojim uĉenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uĉeći ih da drţe sve što sam vam naloţio; i evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.“1 Hrišćanstvo i poruka evanĊelja se širi svetom već gotovo punih dvadeset vekova. U današnje vreme više nego ikada ranije, zahvaljujući sredstvima masovne komunikacije (uz pomoć deljenja i prodaje Biblija, hrišćanske literature, filmova, radio i televizijskih emisija...). Propovedanje evanĊelja i dostupnost Svetog pisma obiĉnom ĉoveku je bilo umnogome oteţano do XV veka, iz razloga što su se sveti spisi umnoţavali prepisivanjem. Taj postupak je bio vrlo spor, a primerci takvih Biblija veoma skupi – pa stoga i nedostupni širokim narodnim masama. Tek u XV veku, pronalaskom štamparske mašine, poĉelo se i sa masovnijim umnoţavanjem Knjige nad knjigama – koja je iz decenije u deceniju postajala sve pristupaĉnija obiĉnom svetu – kroz prevoĊenje na narodne jezike. Ipak, XX vek predstavlja prekretnicu u brzini širenja evanĊelja po ĉitavom svetu. Tokom poslednjih sto godina osnovana su mnoga biblijska društva koja se bave štampanjem Svetih pisama na gotovo svim jezicima. U prošlom veku podeljeno je na milijarde primeraka Biblija (ili njenih delova, Novih zaveta i evanĊelja), hrišćanskih knjiga, brošura, traktata... Snimljeno je mnoštvo filmova (dokumentarnih, igranih i crtanih) sa biblijskom tematikom, koje je videlo na stotine miliona stanovnika naše planete. Satelitski prenosi evanĊelskih propovedi poznatih svetskih evangelizatora su takoĊe doprineli i još uvek doprinose prodiranju Hristove poruke pomirenja sa Bogom u svaki dom, pa ĉak i u drţavama koje nisu naklonjene hrišćanstvu. Hrišćanski misionari zalaze i u najdublje dţungle Amazonije, Afrike i Indonezije da bi zadobili ljude za Hrista... Današnje vreme je, dakle, upravo ono o kome su proricali Hristos i apostoli – vreme pred drugi Gospodnji dolazak. Isus je veoma usko povezao globalno propovedanje evanĊelja sa trenutkom Njegovog povratka na zemlju: „I propovedaće se ovo evanĊelje o carstvu po svemu svetu za svedoĉanstvo svima narodima, i tada će doći kraj.“2 Prema svim znacima o kojima smo do sada govorili a koji ukazuju na skori Hristov dolazak, kao što su sakupljanje Jevreja u njima obećanoj zemlji, priprema za izgradnju jerusalimskog hrama, ujedinjenje „Rimskog carstva“, kao i propovedanje evanĊelja po celom svetu, moţemo sa sigurnošću da tvrdimo da se nalazimo na korak od tajnog Gospodnjeg dolaska – radi vaznesenja Crkve na nebo. U tekstu kojeg sam citirao na poĉetku ove celine (Jn. 14:1-3), jasno nalazimo Spasiteljevu izjavu da će – kada uĉenicima pripravi mesto – ponovo doći i uzeti ih sebi, da bi i oni bili tamo gde je On (zapazimo da Isus ovde ne kaţe da će doći da bude tamo gde su oni – dakle na zemlji, što će se desiti prilikom uspostavljanja carstva - već da će ih uzeti k sebi). Ovo „uzeće“ Crkve na nebo će se, prema Bibliji, zasigurno desiti pre poĉetka poslednje, sedamdesete Danilove sedmice, tj. velikih nevolja i kataklizmi koje će zadesiti svet. To potvrĊuje apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica: „...kako ste se vi od idola obratili Bogu, da sluţite ţivom i istinitom Bogu, i da sa nebesa oĉekujete njegovoga Sina koga je vaskrsao iz mrtvih, Isusa koji nas izbavlja od gneva koji dolazi.“1
1 2
Ev. po Mateju 28:18-20. Naglasak moj. Ev. po Mateju 24:14. Naglasak moj.
448
Kada govori o tajnom Hristovom dolasku u oblake radi vaznesenja Crkve, isti apostol nastavlja govoreći: „Ne ţelimo, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su usnuli, da ne budete oţalošćeni kao ostali koji nemaju nade. Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog Isusovim posredstvom povesti s njim i one koji su usnuli. Jer ovo vam kazujemo reĉju Gospodnjom – da mi koji ţivimo i ostajemo do dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam Gospod na zapovest, na glas arhanĊela i na trubu Boţiju sići sa neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi ţivi, mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti u vazduh – u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa Gospodom. Stoga tešite jedan drugoga ovim reĉima.“2 „A u pogledu vremena i ĉasa, braćo, nemate potrebe da vam se piše, jer sami taĉno znate da će dan Gospodnji doći kao lupeţ u noći. Kad naime kaţu: mir i sigurnost, tada će iznenada naići na njih pogibao kao bol na trudnu ţenu i neće uteći.“3 Tekstovi koje sam upravo naveo su više nego jasni. Oni predstavljaju najavu ispunjenja Isusovog obećanja datog u Jn. 14:1-3 („doći ću i uzeću vas k sebi“). Prema otkrivenju koje nam ovaj apostol iznosi, Gospod Isus će, neznano kada (u budućnosti), doći u zemljinu atmosferu (tj. „u oblake“ a ne na zemlju) i izreći zapovest o „vaskrsenju mrtvih u Hristu“ (tj. preminulih ĉlanova Crkve iz ĉitave hrišćanske istorije). Onoga trenutka kada mrtvi budu vaskrsli, ţivi vernici, nakon svoga preobraţaja u besmrtna i nepropadljiva telesa, biće vazneti zajedno sa njima u nebo – te će od tada pa u veĉnost biti zanavek sa Gospodom. Apostol Pavle ovu svoju tvrdnju dopunjava objavom datom Korinćanima: „Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oţiveti. Ali svaki u svom redu: kao prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu pripadaju – prilikom njegovog dolaska (...) Evo kazujem vam tajnu: nećemo svi pomreti, ali ćemo se svi izmeniti, u momentu, u tren oka, kad zatrubi poslednja truba. Truba će, naime, zatrubiti, i mrtvi će biti vaskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo se izmeniti. Jer ovo raspadljivo treba da se obuĉe u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuĉe u besmrtnost.“4 Objavljujući hrišćanskim vernicima ono što je u Starom zavetu bila tajna, Pavle negira mogućnost budućeg zajedniĉkog (opšteg) vaskrsenja vernika i neverujućih – onakvog kako su u njega verovali Jevreji u skladu sa ograniĉenim starozavetnim objavama. Nasuprot tome, on jasno razgraniĉava ova dva vaskrsenja, govoreći da će „mrtvi u Hristu vaskrsnuti najpre“ (1. Kor. 15:23; 1. Sol. 4:16). Gospod Isus Hristos je, najavljujući svoj tajni dolazak i vaznesenje vernika u nebeski Jerusalim pre velikih nevolja, kao i ostavljanje na zemlji onih koji nisu poverovali, izrekao sledeće: „A o onom danu i ĉasu niko ne zna, ni anĊeli nebeski, nego samo Otac. Kao dani Nojevi, tako će biti dolazak Sina ĉoveĉijeg. Jer kao što su u dane pred potopom jeli i pili, ţenili se i udavali, do dana kada Noje uĊe u kovĉeg, i nisu znali dok ne doĊe potop i sve odnese, tako će biti i dolazak Sina ĉoveĉijeg. Tada će biti dva u polju, jedan će biti prihvaćen, a drugi će biti ostavljen; dve će mleti u mlinu, jedna će
1. posl. Solunjanima 1:9b-10. Naglasak moj. 1. posl. Solunjanima 4:13-18. Naglasak moj. 3 1. posl. Solunjanima 5:1-3. Naglasak moj. 4 1. posl. Korinćanima 15:22-23, 51-53. Naglasak moj. 1
2
449
biti prihvaćena, a druga će biti ostavljena. Bdite dakle, jer ne znate u koji dan će doći Gospod vaš.“1 Nakon što smo na pravi naĉin shvatili biblijsko uĉenje o prvom narednom proroĉkom dogaĊaju, tj. tajnom Hristovom dolasku u oblake, vaskrsenju mrtvih hrišćana i vaznesenju Crkve na nebo, prouĉićemo i dogaĊaje koji će uslediti do uspostavljanja Gospodnjeg carstva na zemlji.
Jagnjetova svadba i dolazak u nebeskoj slavi Nakon vaznesenja Crkve na nebo, ĉime će biti okonĉana njena misija pronošenja evanĊelja o spasenju neverujućem svetu, a ĉime će, takoĊe, biti saĉuvana od „gneva koji dolazi“, nastupiće period antihristove vladavine i vreme velikih nevolja (vreme „velikog i strašnog dana Gospodnjeg“). Rešena svih ovozemaljskih problema, Crkva – koja se u Otkrivenju Jovanovom naziva i Hristovom ţenom (Otk. 19:7), za vreme velike zemaljske antihristove tiranije, pevaće Gospodu pesmu hvale: „Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije mogao izbrojati, od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika, gde stoje pred prestolom i pred Jagnjetom, obuĉeni u bele haljine sa palmama u rukama svojim. I vikahu snaţnim glasom govoreći: spasenje pripada Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu. (...) I prozbori jedan od starešina govoreći mi: ko su i odakle doĊoše ovi obuĉeni u bele haljine? A ja sam mu kazao: gospodine moj, ti znaš. I reĉe mi: ovo su oni što dolaze od velike nevolje, koji opraše svoje haljine i ubeliše ih u Jagnjetovoj krvi. Zato su pred Boţijim prestolom, te mu sluţe dan i noć u njegovom hramu, a onaj što sedi na prestolu prebivaće nad njima. Oni neće nikad više gladovati, ni ţedneti, niti će ih sunce peći niti kakva ţega, jer će Jagnje, koje je nasred prestola, biti njihov pastir i vodiće ih na izvore ţive vode; a Bog će otrti svaku suzu sa njihovih oĉiju.“2 Pored sveg veliĉanstva boţanske objave valja zapaziti i Jovanovu izjavu o tome da ovi ljudi obuĉeni u bele haljine „dolaze od velike nevolje“. Da se ovde radi o Hristovoj Crkvi koja je vazneta sa zemlje na nebo pre velikih nevolja nesumnjivo je, jer se ovo veliko mnoštvo sastoji od pripadnika „svih naroda, narodnosti, plemena i jezika“. Oĉigledno je da ovde nisu u pitanju duhovna anĊeoska bića a ni bestelesne duše Jevreja koji su zbog svoje vere u Boga i Isusa Mesiju (koju su stekli kroz propovedanje Mojsija i Ilije) pobijeni u Izraelu tokom velikih nevolja. Ovi ljudi se u materijalnim proslavljenim telima nalaze na nebu pred Boţijim i Jagnjetovim (Hristovim) prestolom. U vreme pred samo isticanje perioda poslednjih sedam godina ljudske bezboţne vladavine nad planetom Zemljom, i ispoljavanja pravednog Boţijeg gneva nad zemaljskim stanovnicima, Gospod Isus Hristos će se nošen oblacima, u pratnji proslavljene Crkve, vratiti na zemlju i uspostaviti svoje carstvo. Evo kako je Gospod pred svoje raspeće odgovorio judejskom prvosvešteniku na pitanje da li je on zaista Hristos, Sin Boţiji: „Reĉe mu Isus: ti kaza; ali vam kaţem, od sada ćete videti Sina ĉoveĉjeg gde sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima.“3 Ev. po Mateju 24:36-42. Naglasak moj. Otkrivenje Jovanovo 7:9-10, 13-17. Naglasak moj. 3 Ev. po Mateju 26:64. Naglasak moj. Vidi i: Mk. 14:61-62. 1
2
450
TakoĊe, rekao je i: „Odmah posle nevolje onih dana sunce će potamneti i mesec neće davati svoje svetlosti, i zvezde će padati s neba, i sile nebeske uzdrmaće se. I tada će se na nebu pojaviti znak Sina ĉoveĉjeg, pa će tada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledaće Sina ĉoveĉjeg gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom.“1 U Jovanovom Otkrivenju je dogaĊaj Hristovog slavnog povratka i ţestokog obraĉuna sa vojskom bezvernih opisan mnogo detaljnije: „I videh otvoreno nebo, i vidi, beo konj, i koji sedi na njemu zove se Verni i Istiniti, i on sudi i ratuje po pravdi. Oĉi su mu vatreni plamen, a na glavi mu mnoge krune, sa napisanim imenom koje niko ne zna sem njega. I beše obuĉen u haljinu natopljenu krvlju, i njegovo ime zove se Reĉ Boţija. A nebeske vojske na belim konjima, obuĉene u belo, ĉisto platno, pratile su ga. I iz njegovih usta iziĊe oštar maĉ – da njim pobije mnogobošce. I on će im biti pastir sa gvozdenom palicom; i on će gaziti muljaru ljutog vina gneva Boga Svedrţitelja. On ima na haljini i na svom bedru napisano ime: car careva i gospodar gospodara.“2 Nakon kaţnjavanja antihrista i njegovog pomoćnika, laţnog proroka, bacanjem u ognjeno jezero (Otk. 19:20), kao i „vezivanja“ sotone i bacanja u bezdan na hiljadu godina, Gospod Hristos će, prema proroštvu Boţijeg sluge Zaharije i anĊeoskoj najavi (Zah. 14:4; Dela ap. 1:11-12), sići sa neba sa velikom slavom i stati na Maslinsku goru. Toga trenutka će uslediti vaskrsenje svih pravednika (kroz veru opravdanih vernika) koji su ikada ţiveli na zemlji – poĉevši od Adama pa sve do onih koji su poginuli za vreme antihristove vladavine. O ovom vaskrsenju nam detaljno govori apostol Jovan u poslednjoj i najpotpunijoj proroĉkoj knjizi Svetoga pisma – Otkrivenju 20-toj glavi: „I vidjeh prijestole i sjedoše na njih, i dade im se sud; i duše posjeĉenih za svjedoĉanstvo Isusovo i za rijeĉ Boţiju, koji se ne pokloniše zvijeri i liku njezinom, i ne primiše ţiga na ĉelima svojim i na ruci svojoj; i oţivješe i carovaše sa Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne oţivješe dok se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blaţen je i svet onaj koji ima udjela u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema vlasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina.“3 Ono što je veoma vaţno da istaknemo na ovom mestu jeste da u Otkrivenju 20. glavi, u prvih 7 stihova, na šest mesta stoji naglašeno da će buduće Isusovo carstvo trajati hiljadu godina. U Starom zavetu, kao i u evanĊeljima se ne spominje duţina trajanja ovog carstva, ali nam je to u Otkrivenju jasno naznaĉeno. Nakon zemaljskog Hristovog carstva pravednosti i mira, sotona će za kratko biti osloboĊen iz svoje tamnice u kojoj je proveo ĉitav milenijum. Za vreme svoga kratkog delovanja, uspeće ponovo da zavede veliko mnoštvo ljudi koji će biti roĊeni tokom pomenutog hiljadugoĊa – kao potomci onih osoba koje su preţivele velike nevolje i u Milenijum ušle u neproslavljenim telima (novozavetni i starozavetni vernici, koji će pre hiljadugodišnjeg carstva doţiveti vaskrsenje i preobraţenje svojih smrtnih telesa, biće u proslavljenim veĉnim telima i meĊu njima više neće biti ţenidbe i udaje, kao ni raĊanja dece. Vidi: 2. Kor. 5:1-5; Lk. 20:33-36). Svršetak ovih pobunjenika, koji je
Ev. po Mateju 24:29-30. Naglasak moj. Otkrivenje Jovanovo 19:11-16. Naglasak moj. 3 Otkrivenje svetoga Jovana Bogoslova 20:4-6. Prevod komisije Svetog arhijerejskog sinoda SPC. Naglasak moj. 1
2
451
opisan u Otk. 20:7-10, biće tragiĉan. Oni će biti spaljeni ognjem, a sotona koji ih je dovodio u zabludu, sa svojim demonima biće baĉen u ognjeno jezero (Mt. 25:41), gde su deset vekova pre toga bili odagnani i antihrist i laţni prorok. Strašni sud, koji će uslediti, a na kome će se naći bezboţnici vaskrsli nakon hiljadugodišnjeg carstva – biće poslednji dogaĊaj u zemaljskoj istoriji – na kome će biti spomenuti oni koji nisu marili za Boga i Njegovu svetu volju. Svi nenanovoroĊeni (koje Gospod Hristos naziva i zloĉincima, Jn. 5:29) biće vaskrsnuti za veĉnu osudu. Kazne će im biti odreĊene u skladu sa veliĉinom poĉinjenih greha. Nakon osude koju su zasluţili, svi će biti baĉeni u ognjeno jezero, gde će biti muĉeni u sve vekove – zauvek: „A ostali mrtvaci ne poţiveše – dok se ne navrši hiljada godina. (...) I videh veliki, beli presto, i onoga što sedi na njemu, od ĉijeg lica pobegoše zemlja i nebo, i ne naĊe im se mesta. I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjiga ţivota. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama – po delima njihovim. (...) I ko god se ne naĊe upisan u knjizi ţivota, bi baĉen u vatreno jezero.“1 Nakon svršetka suda nad bezakonicima i Bogu nepokornima, Gospod će uništiti današnji nama poznati svemir i stvoriti novo nebo i novu Zemlju (Otk. 21. i 22. poglavlje). Hristos će predati carstvo svome nebeskom Ocu (1. Kor. 15:24-28), a vaskrsli vernici će vladati i ţiveti sa Gospodom i nebeskim anĊelima zauvek. Na ovaj naĉin smo prouĉili najvaţnije tekstove Svetog pisma koji govore o budućim dogaĊajima, drugom Hristovom dolasku i vaskrsenju mrtvih. Sada ćemo preći na upoznavanje sa pravoslavnim verovanjem po pitanju istih tema. Verujem da nam neće trebati puno vremena da se uverimo u ĉinjenicu da je uĉenje Istoĉne crkve, koje je nastalo pod uticajem crkvenih otaca, popriliĉno razliĉito od onoga o ĉemu nas uĉi veĉna Boţija Reĉ.
PRAVOSLAVNO VEROVANJE O DRUGOM HRISTOVOM DOLASKU I VASKRSENJU MRTVIH Kao što sam istakao na samom poĉetku poglavlja, uĉenje Pravoslavne crkve se nalazi u velikom raskoraku sa onim što su nauĉavali Hristos i apostoli o Njegovom drugom dolasku i vaskrsenju mrtvih. Ukratko reĉeno, pravoslavna eshatologija ne poznaje niti priznaje evanĊelsko uĉenje o vaznesenju Crkve Hristove, o odvojenom vaskrsenju pravednika i grešnika, niti pak istinu o uspostavljanju hiljadugodišnjeg carstva na zemlji. Prema pravoslavnima, na kraju vremena će se na zemlji pojaviti antihrist, Crkva (Pravoslavna) će biti progonjena, a Hristovim dolaskom uslediće opšte vaskrsenje mrtvih i strašni sud. No, na kojim to biblijskim tekstovima pravoslavni temelje ovakvo svoje uverenje? Da li dokazi za ovakvo verovanje uopšte postoje? Kao temelj za iznošenje „pravoslavnih dokaza“ posluţiće nam ponovo knjiga „Crkva i sekte“ autora Lazara Milina, u kojoj je on (bezuspešno) pokušao da biblijskim tekstovima obesnaţi „sektaško“ (evanĊeosko - protestantsko) verovanje u dvokratno vaskrsenje i hiljadugodišnje carstvo Mesije. Dokazi iz pomenute knjige bi, dakle, trebali da nas ubede u ispravnost pravoslavnog shvatanja Biblije i pogrešnost uĉenja evanĊeoskih hrišćana. Krenimo zato redom. Evo kako glase neki od navoda iz Milinove knjige:
1
Otkrivenje Jovanovo 20:5, 11-12, 15.
452
„Druga grupa jeretika, hilijasti, verovali su naprotiv u neko vaskrsenje sasvim grubo, kao obnavljanje ovog zemaljskog ţivota u Hristovom hiljadugodišnjem carstvu u kojem će On sa pravednicima vladati na zemlji hiljadu godina. Tada će tek vaskrsnuti grešnici i poĉeće opšti Boţji sud. (...) Sektaši takoĊe priznaju da će svi mrtvi vaskrsnuti, ali ne odjednom nego u dva maha. Prvo će vaskrsnuti pravednici koji će sa Hristom carovati hiljadu godina, a posle te hiljade godina vaskrsnuće grešnici koji će se ustremiti na Jerusalim kao prestonicu Hristovu i tada će ih Hristos uništiti. (...) Uostalom, Hristos je veĉni car i za Njega hiljadu godina ne znaĉi ništa više nego jedan dan, baš kao što i kaţe Biblija da je „pred Bogom hiljada godina kao jedan dan i jedan dan kao hiljada godina“ (Ps. 90, 4; 2. Petr. 3, 8). A što je u celoj ovoj stvari najvaţnije, sektaši previĊaju ĉinjenicu da Hristos nikad nikome nije obećao nikakvo zemaljsko carstvo ni hiljadugodišnje ni jednoĉasovno. I kad su ljudi hteli da ga uĉine carem, On je to izbegao (Jn. 6, 15), a pred Pilatom je izriĉito rekao da Njegovo carstvo nije od ovoga sveta (Jn. 18, 6). Da je mislio na nekakvo svoje hiljadugodišnje carstvo, imao bi zgodnu priliku da to bar ovog puta nagovesti. (...) Pod hiljadugodišnjim carstvom Hristovim treba shvatiti period istorije ĉoveĉanstva od osnivanja Crkve (kad je satana „vezan i baĉen u bezdan“) pa do ponovnog dolaska Hristova, a naroĉito period njenog relativno mirnog razvitka od prestanka gonjenja pa dok satana ponovo ne bude „pušten iz tamnice“ to jest do vremena kad će se pojaviti antihrist.“1 Iz svih ovih navoda najpre uviĊamo da pravoslavni nazivaju jereticima one vernike koji ĉitaju reĉi Svetoga pisma i veruju upravo onakvom znaĉenju proroĉanstva kako je u najsvetijoj knjizi i naznaĉeno. Potom, g-din Milin potpuno pogrešno navodi da Gospod Isus Hristos nikada nikome nije obećao bilo kakvo carstvo – ni hiljadugodišnje ni jednoĉasovno, oĉigledno ne ţeleći da uzme u obzir stihove iz Mt. 21:4-9; Lk. 19:3840; 23:42; Dela ap. 1:6-7; 1. Kor. 15:24; Otk. 20:6; koji govore upravo o budućem Hristovom (hiljadugodišnjem) carstvu. To da je Hristos izbegao proglašavanje za (zemaljskog) cara u vreme svoga prvog dolaska (Jn. 6:15) sasvim je taĉno, ali to samo iz razloga što tom carstvu tada još nije bilo vreme. Uostalom, Gospodnja namera nije bila da proglasi carstvo kakvo bi odgovaralo njegovim grešnim savremenicima (tekst nam govori da su Judeji ţeleli da Isusa proglase carem samo zato što su se siti najeli od hlebova i riba koje je On umnoţio, tj. zbog sopstvenih sebiĉnih interesa; vidi: Jn. 6:126). Dalje, Hristov odgovor Pilatu da njegovo carstvo „nije od ovoga sveta“ je takoĊe potpuno razumljiv, jer On neće preuzeti vladalaĉki presto na naĉine kako to ljudi ĉine (vojnim ustankom i prevratom – ĉega se Pilat pribojavao na osnovu laţnih optuţbi judejskih starešina; vidi: Jn. 19:7-12). Isusov odgovor Pilatu, koji je u nastavku glasio: „Kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde“ (Jn. 19:36), u svom sadrţaju jasno ukazuje na to da Isusu svakako pripada carstvo – samo što ono neće biti uspostavljeno ljudskim već boţanskim metodima. Ipak, vrhunac „pravovaljanog“ tumaĉenja Biblije Milin je dostigao tvrdnjom da hiljadugodišnje carstvo zapravo predstavlja period od gotovo dve hiljade godina postojanja hrišćanske Crkve – sve do dolaska antihrista. Dakle, period od 1000 godina ne predstavlja bukvalno hiljadugoĊe, već se ove godine, u pravoslavnom tumaĉenju, na neki ĉudesan naĉin umnoţavaju tako da ĉine 2000 godina (ili već onoliko koliko će 1
Lazar Milin, Nauĉno opravdanje religije – Crkva i sekte, str. 285, 289, 293. Naglasci kurzivom su moji.
453
proteći do drugog Hristovog dolaska)! Koliko je ovo Milinovo tumaĉenje nelogiĉno svedoĉi i sledeći zakljuĉak. Prema ovom stavu proizilazi da je sotona već vezan i boravi u tamnici (bezdanu) i to još od vremena Hristovog vaskrsenja i osnivanja Crkve. Ukoliko je to zaista tako, otkuda je onda došlo ovoliko zlo meĊu ljude i prava poplava sujeverja, laţnih vera i okultizma po celom svetu? Da li po svemu onome što se dešavalo kroz ĉitavu istoriju „hiljadugodišnjeg carstva crkve“ u Evropi, u mraĉnom srednjem veku, kao i na osnovu savremenijih dešavanja u duhovnom i materijalnom svetu moţemo da zakljuĉimo da je sotona „vezan“, ili nasuprot tome da je aktivniji nego ikada (Otk. 12:12)? Prema Lazaru Milinu, ĉija smo „vrsna“ tumaĉenja već ranije isticali, hiljadugodišnje carstvo je samo simboliĉna slika i ne sme se bukvalno tumaĉiti. „Mi smo do sada već više puta naglasili da je bukvalno shvatanje Apokalipsisa nemoguće iz više razloga. Pre svega oĉigledno je da se Apokalipsis sluţi simvoliĉnim slikama koje se nikako ne mogu shvatiti bukvalno.“1 MeĊutim, nasuprot ovoj tvrdnji, uglavnom sva biblijska proroĉanstva vezana za odreĊene vremenske periode – ispunjavala su se baš doslovno. Već smo prouĉili proroĉanstvo o 70 Danilovih sedmica. TakoĊe, tu je bukvalno ispunjenje Gospodnje najave date Avraamu da će njegovi potomci biti u egipatskom ropstvu 400 godina (1. Mojs. 15:13; Dela ap. 7:6). Tu je i ispunjenje proroĉanstva o 70-godišnjem boravku Jevreja u vavilonskom ropstvu – koje je ranije najavio prorok Jeremija (Jer. 25:11-12; Jezdra 1:1-3; Dan. 9:2). Pošto su se već sva ova proroĉanstva ispunila doslovno, ostaje da se zapitamo zašto bi ono o hiljadugodišnjem carstvu bilo izuzetak, a pogotovo zbog toga, kao što sam već naglasio, što se pojam „hiljadu godina“ u Otkrivenju 20. glavi spominje ništa manje nego šest puta (u vezi perioda boravka sotone u bezdanu, Hristovog carstva sa blaţenim vaskrslim pravednicima, kao i vremenskog perioda koji će proteći izmeĊu prvog i drugog vaskrsenja). Svu pogrešnost ovakvog pravoslavnog tumaĉenja shvatićemo kada se, u tekstu koji sledi, budemo podsetili da Milin, ne snalazeći se u Pismu baš najbolje, tumaĉi jedan te isti tekst iz Otk. 20. glave na dva potpuno razliĉita naĉina – u zavisnosti od potrebe – koristeći poznati „pravoslavni metod“ izvrtanja biblijskih tekstova i njihovog tumaĉenja van pravog konteksta. O ovom Milinovom tumaĉenju govorili smo i u poglavlju o svetim tajnama, u celini o „svetoj tajni sveštenstva“. Podsetimo se toga ponovo. Ţeleći da dokaţe da neće biti dvokratnog vaskrsenja o kome nas izveštava apostol Jovan u Otkrivenju, Milin kazuje sledeće: „Treba pre svega naglasiti da se u Sv. pismu grešnik smatra i naziva duhovno mrtvim (Lk. 15, 32), jer „plata za greh je smrt“ (Rim. 6, 28). Prema tome, pokajanje i krštenje ravno je vaskrsenju. „Vi koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste“ (Gal. 3, 27), a nad vaskrslim Hristom smrt nema više nikakve vlasti (Rim. 6, 9). Dakle, „prvo vaskrsenje“ to je zapravo krštenje. Zato je i reĉeno da je blaţen onaj koji ima udela u prvom vaskrsenju, jer nad njim druga smrt nema vlasti“, to jest neće biti osuĊen na Boţjem sudu prilikom drugog dolaska Hristovog. A „drugo vaskrsenje“ to je ono sveopšte vaskrsenje kada će svi mrtvi ustati iz grobova ţivi, preobraţeni oduhovljeni i neraspadljivi.“2 Dakle, kada g-dinu Milinu nije pošlo za rukom da naĊe bolje objašnjenje – on je u tumaĉenje 20. glave Otkrivenja ubacio hrišćansko krštenje. Naravno, svaki ĉitalac ove
1 2
Milin, navedeno delo, str. 291. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 294. Naglasak moj.
454
proroĉke knjige Novog zaveta vrlo dobro moţe, ĉak i letimiĉnim pregledom, da ustanovi da se u njoj nigde i ni na jednom mestu ne spominje krštenje, pa stoga ni u 20. poglavlju. Da ironija bude veća, samo 39 stranica dalje u svojoj knjizi koju je napisao u odbranu „pravoverja“, na mestu gde se susreo sa još jednom biblijskom istinom koju zastupaju evanĊeoski protestanti a koju je trebalo osporiti, u vezi sveopšteg hrišćanskog sveštenstva i nepotrebnosti i biblijske nezasnovanosti postojanja specijalne jerarhije u Crkvi, Milin je pisao ovako: „Treba naroĉito obratiti paţnju na to da pisac Apokalipsisa tu govori o budućem veku posle vaskrsenja, što je naroĉito jasno izreĉeno u 20. glavi, stih 6. „Blaţen je i svet onaj koji ima udela u prvom vaskrsenju; nad ovima druga smrt nema vlasti, - nego će oni biti Boţiji i Hristovi sveštenici, i carevaće s njim hiljadu godina“. Oĉigledno je da će biti sveštenici Hristovi posle vaskrsenja, a ne do vaskrsenja.“1 Dakle, u ovom sluĉaju, Milin tumaĉi pomenuto proroĉanstvo iz Otk. 20:6 na ispravan naĉin, govoreći da je tu u pitanju pravo vaskrsenje iz mrtvih, a ne krštenje kako je napisao ranije. Ovoga puta, prema Milinu, ova reĉ Pisma je naroĉito jasno izreĉena, i ona znaĉi bukvalno vaskrsenje (i to prvo po redu)! Kako se onda desilo to da mu ova Reĉ nije bila tako „jasna“ prilikom tumaĉenja dvokratnog vaskrsenja (na str. 294), već je to postala tek prilikom razmatranja pitanja „sveopšteg sveštenstva svih hrišćana“ (na str. 333)? Pre nego što pogledamo na koji to naĉin i uz pomoć kojih stihova Biblije pravoslavni ţele da ospore otkrivenjske objave o budućem dvokratnom vaskrsenju iz mrtvih, ţelim da citiram još jednog, našem narodu još poznatijeg pravoslavnog autora. Reĉ je o arhimandritu, avi Justinu Popoviću. Do koje granice pravoslavni zapravo stiţu sledeći naopaka i pogrešna svetopredanjska uĉenja, pokazaće nam i sledeći tekst, u kome nam ava Justin saopštava da je biblijsko uĉenje o hiljadugodišnjem carstvu Hristovom zapravo krivoverje ĉiji je izumitelj ni manje ni više već sotona liĉno: „U tome prednjaĉe jeresi, jer kroz njih Satana neumorno ratuje protiv Crkve Hristove. (...) Sveti apostoli su nam otkrili tajnu svih jeresi: sve su one od Antihrista (1. Jn. 4, 3; 2. Jn. 7), jer su uvek anti-Hrista, protiv Hrista, protiv Istine. A drţati se Gospoda Hrista, njegove Crkve, njegove Istine, njegovog Ţivota, njegove Svetlosti, i znaĉi – biti pravoslavan, evanĊelski pravoslavan. Jer se evanĊelske istine, svesavršene, ţivotvorne, neizmenjive nalaze samo u Pravoslavnoj Crkvi, i nigde više. Hilijazam je jedna od mnogih jeresi, od mnogih antihrišćanstava. (...) Kroz njih dela lukavi duh prvog jeretika, prvog otpadnika od Istine Boţje – Satane. Posao je njihov: izvrnuti, unakaziti, pokvariti EvanĊelje Hristovo. Ĉineći to, oni su sami sebe bacili pod strašnu anatemu hristonosnog Apostola: Ako vam mi, ili anĊeo s neba javi EvanĊelje drukĉije nego što vam javismo: proklet da bude! (Gal. 1, 8).“2 U istom duhu o ovoj temi pisao je i ruski episkop Inokentije. U svojoj knjizi koja predstavlja „teološku raspravu“ sa adventistima, po pitanju svetkovanja subote i nedelje, ovaj arhijerej je u uvodu pomenuo još neke „jeresi“ kojih se adventisti pridrţavaju. MeĊu njima je bilo i verovanje u buduće hiljadugodišnje Hristovo carstvo (adventisti veruju da će ovo carstvo biti na nebu, a ne na zemlji – koja će tokom tog carstva postati opustošeno boravište sotone i njegovih palih anĊela). U narednom tekstu primetićemo i ĉinjenicu da se, kao što se dalo i oĉekivati, današnji pravoslavci u
1 2
Isto, str. 333. Naglasak moj. Pravoslavni blagovesnik br. 3. 1994. god. Izdavaĉ: Manastir Ćelije. str. 3. Naglasak moj.
455
svom pobijanju odreĊenih verskih uĉenja oslanjaju više na mišljenja davnašnjih „svetih otaca“, nego na „argumente“ koje pronalaze u Svetom pismu: „Adventizam odrţava jeres starih jeretika hilijasta u izopaĉenom vidu, koji su takoĊe verovali u hiljadugodišnje carstvo na zemlji i zato su priznati kao jeretici. Hilijasta znaĉi onaj, koji veruje u hiljadugodišnje carstvo Hristovo na zemlji. Sliĉno njima, adventisti osnivaju svoje verovanje u hiljadugodišnje carstvo samo na Jovanovom otkrivenju, jer ni u jednoj drugoj knjizi sv. Pisma nema ni jedne reĉi o tom hiljadugodišnjem carstvu. (...) Po tumaĉenju Andreje episkopa Kesarijskog i drugih otaca crkve, hiljadu godina koje se spominju u Otkrivenju gl. 20. ne oznaĉavaju taj broj bukvalno, nego (ono) neodreĊeno, dugotrajno vreme – od Vaznesenja Gospodnjeg do Njegovog drugog dolaska na zemlju.“1 Pošto smo se već pobliţe upoznali sa usaglašenim mišljenjima koje pravoslavni autori zastupaju o ovoj temi, a pre iznošenja istorijskih argumenata koji govore u prilog verovanju evanĊeoskih hrišćana koji ispovedaju uspostavljanje budućeg Hristovog zemaljskog hiljadugodišnjeg carstva, ţelim da se osvrnem na još nekoliko pogrešno shvaćenih biblijskih tekstova koje pravoslavni koriste u svojoj apologetici. Evo još nekoliko navoda iz Milinovog dela: „Sektaši – hilijasti ovde previĊaju jednu vrlo vaţnu i oĉiglednu ĉinjenicu: Ni u jednoj knjizi cele Biblije, osim u Apokalipsisu, nema ni nagoveštaja o dvokratnom vaskrsenju. Hristos je ĉesto govorio o svome ponovnom dolasku, a nikad nije ni u najbleĊem nagoveštaju spomenuo da će doći još dva puta: drugi put da sudi pravednicima, a treći put grešnicima. Isto tako ni apostoli u svojim poslanicama ne govore da će Hristos doći još dvaput, nego samo jedanput. Osim toga, kad Hristos govori o opštem vaskrsenju, On ga prikazuje kao jedinstven dogaĊaj zajedniĉki i za pravednike i za grešnike. Njegove su reĉi: „ide ĉas u koji će svi koji su u grobovima ĉuti njegov glas pa će vaskrsnuti za ţivot oni koji su ĉinili dobro, a zloĉinci će vaskrsnuti za sud“ (Jn. 5, 28). Nije moguće jasnije se izraziti. Ide ĉas (a ne dva ĉasa) u koji će svi koji su u grobovima ĉuti glas Sina Boţijeg i vaskrsnuće pravednici u ţivot a grešnici na osudu. Evo još jedne slike vaskrsenja i suda iz usta samog Spasitelja. „A kad doĊe Sin ĉoveĉji u svojoj slavi i svi anĊeli s njime, onda će sesti na presto slave svoje; i biće okupljeni pred njim svi narodi, i on će ih odvojiti jedne od drugih kao što pastir odvaja ovce od jaraca, i postaviće ovce sebi s desne strane a jarce s leve“ (Mt. 25, 31-33). Oĉigledno je da Spasitelj vaskrsenje predstavlja kao jedinstven dogaĊaj. Kako bi Spasitelj ljude podelio na levu i desnu stranu ako istovremeno ne budu tu i pravednici i grešnici?“2 U nekima od ovih navedenih izjava ima i pomalo istine. Naime, taĉno je da se samo u Otkrivenju spominje dvokratno vaskrsenje (ako prenebregnemo Pavlovo kazivanje iz 1. Sol. 4:16-17, u kome on govori o tajnom Isusovom dolasku u oblake i vaskrsavanju „mrtvih u Hristu“. Sasvim je oĉigledno da Pavle ovde ne govori o „opštem vaskrsenju“, već samo o vaskrsenju vernika - hrišćana). TakoĊe je taĉno da je Gospod Hristos jednom, u ev. po Jovanu 5:28, govorio o vaskrsenju kao o jedinstvenom dogaĊaju – bez posebnog vremenskog odvajanja vaskrsenja pravednih i grešnih. Što se pak tiĉe navoda iz ev. po Mateju 25:31-33, tj. celokupnog teksta do 46. stiha, u njemu uopšte ne uoĉavamo da je Isus govorio o bilo kakvom vaskrsenju, već samo o odeljivanju
1 2
Episkop Inokentije, Zašto hrišćani praznuju nedelju a ne subotu; Skoplje 1940. god. str. 11. Naglasak moj. Isto, str. 289-290. Naglasak kurzivom je moj.
456
pravednika od grešnika meĊu narodima koji će preţiveti velike nevolje i ţivi doĉekati Hristov slavni drugi dolazak. U ovom tekstu, o vaskrsenju zaista nema ni jedne jedine reĉi.1 MeĊutim, ukoliko bi smo i prihvatili pretpostavku da je Isus za vreme svoga boravka na zemlji govorio da će se u budućnosti odigrati zajedniĉko vaskrsenje, a potom nakon svoga vaznesenja na nebo dao objavu o dva vaskrsenja (treba istaći ĉinjenicu da Otkrivenje Jovanovo jeste zapravo „Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu dade Bog – da pokaţe svojim sluţiteljima šta ima uskoro da se zbude, te pokaza i po svom anĊelu posla svome sluţitelju Jovanu...“ Otk. 1:1), to bi znaĉilo da prihvatamo ideju da su u Hristovom uĉenju postojale protivreĉnosti. O ĉemu se zapravo radi? U ovom objašnjenju reći ću ponovo nešto od onoga što sam izneo u ranijem razmatranju. Naime, svaki paţljivi istraţitelj i prouĉavalac Biblije mora da zapazi da Stari zavet saopštava veoma malo o vaskrsenju mrtvih. Jedini tekst u ovom delu Pisma u kome se govori o naĉinu vaskrsavanja mrtvih nalazi se u knj. proroka Danila 12:1-2, u kome se kaţe samo to da će se „mnogi koji spavaju u zemaljskom prahu probuditi – jedni za ţivot veĉni a drugi za sramotu i prekor veĉni“. Na osnovu ovako ograniĉenog otkrivenja o budućem vaskrsenju, starozavetni Jevreji u Hristovo vreme verovali su u „jednokratno“ vaskrsenje, nazivajući ga „vaskrsenjem u poslednji dan“ (Jn. 11:23-24). Pošto je Gospod Isus Hristos došao meĊu Izrailjce, ne da ukine već da ispuni zakon i proroke (Mt. 5:17-18), On, dok je hodio zemljom, nije ĉinio niti govorio bilo šta što se Starim zavetom nije podrazumevalo. Svaka Njegova reĉ i delo bili su bazirani na ispunjavanju starozavetnih proroĉanstava koja su govorila da će Mesija propovedati evanĊelje o carstvu, ĉiniti ĉudesna dela, kao i umreti i vaskrsnuti iz groba. Isticanje uĉenja o budućem „dvokratnom vaskrsenju“, koje je njegovim savremenicima bilo nepoznato, dodatno bi zbunilo Njegove slušaoce. Ranije smo već naglasili ĉinjenicu zapisanu u tekstovima Novog zaveta (Ef. 3:3-11; Kol. 1:2627) o tome da je osnivanje Hristove Crkve bilo tajna za vernike u vremenima pre Isusovog roĊenja. TakoĊe, Pavle je u 1. Kor. 15:51-52 spomenuo još jednu tajnu vezanu za Crkvu, a to je vaskrsenje umrlih i preobraţenje ţivih vernika u trenutku Isusovog tajnog dolaska u oblake (1. Sol. 4:13-18). Upravo iz razloga što su ova novozavetna otkrivenja trebala da ostanu tajna za starozavetne vernike, Isus o njima nije ni govorio. Ove istine su trebale da budu otkrivene tek decenijama kasnije – apostolima novozavetne Crkve (Ef. 3:3-5). Upravo iz razloga koji sam izneo (a to je da su neke boţanske istine iz Gospodu znanih razloga bile sakrivene za Hristove savremenike) istina o „dvokratnom vaskrsenju“ je objavljena tek u apostolsko vreme – a najjasnije iznesena u Hristovom Otkrivenju datom Jovanu, u 20. glavi. Sveto pismo predstavlja celokupnu Boţiju objavu datu ljudima, a ona je na posletku kompletirana u poslednje napisanoj bogonadahnutoj knjizi nazvanoj Jovanovo Otkrivenje (Apokalipsis). Pošto su mnoge biblijske istine kroz istoriju objavljivane progresivno, tj. postepeno sve više i više, svakako je velika istina da Otkrivenje predstavlja najpotpuniju i najprecizniju proroĉku knjigu u kojoj su objavljeni mnogi detalji o 1
G-din Milin ovaj biblijski tekst pogrešno povezuje sa „opštim vaskrsenjem“ upravo zbog uĉenja kojeg zastupa, a po kome neće biti hiljadugodišnjeg carstva, već se nakon drugog Hristovog dolaska odmah odigrava vaskrsenje pravednika i grešnika i poĉinje strašni sud. Ipak, ukoliko paţljivo proĉitamo ovaj tekst iz Mt. 25. glave i uporedimo sa Otkrivenjem 20:11-15 (u kome je zaista opisan dogaĊaj strašnog suda) uvidećemo da se umnogome razlikuju. EvanĊelist Matej navodi Isusove reĉi u kojima On jasno napominje da će prilikom Njegovog slavnog dolaska pred njim biti okupljeni svi narodi, dok se u Otkrivenju spominju vaskrsli grešnici - koji su u tekstu nazvani mrtvacima velikim i malim.
457
dogaĊajima koji su u ranije izricanim proroštvima samo ovlaš pomenuti. Takav je, dakle, i sluĉaj sa potpunom objavom o budućem vaskrsenju, koje je u Otkrivenju jasno objavljeno kao dvokratno – za razliku od svih dotadašnjih najava ovog budućeg dogaĊaja. Isti je sluĉaj i sa proroĉanstvom o periodu trajanja budućeg carstva Mesije (Hrista), koje Otkrivenje objavljuje kao hiljadugodišnje, za razliku od ranijih predskazanja u kojima trajanje ovog carstva nije bilo taĉno vremenski odreĊeno. Da bih još jasnije dokazao svojim ĉitaocima da je prvovekovna apostolska nauka podrazumevala verovanje u ustanovljenje hiljadugodišnjeg carstva na zemlji (a u skladu sa tim i u dvokratno vaskrsenje), navešću i nekoliko istorijskih podataka. Istoriĉari i profesori religije Kolin Mekdanel i Bernhard Lang iznose sledeće podatke o ovoj temi: „Irinejeva teologija (radi se o veoma poznatom uĉitelju Crkve iz II veka, Irineju Lionskom; prim. I. S.), izloţena u njegovoj raspravi Protiv jeresi, ljudsku istoriju je delila na tri uzastopna razdoblja: trenutno doba progonstva, kraljevstvo Mesije i kraljevstvo Boga Oca. Ova tri razdoblja se smenjuju jedno za drugim. Ona predstavljaju istorijske etape u Boţjem planu za sve hrišćane, a ne faze u sudbini individualne ljudske duše. Istorija se, po Irineju, odigrava na ovom svetu i ukljuĉuje svet kojim redom vladaju pagani, Mesija i konaĉno Bog Otac. Naknada koju muĉenici dobijaju ne sastoji se u tome da će im se duše otisnuti naviše kroz razliĉite nivoe univerzuma, već pre u ponovnom zadobijanju njihovih ovozemaljskih ţivota. (...) Prvo istorijsko razdoblje je, dakle, bilo osujećeno progonstvima. Iako se na svet gledalo kao na nešto dobro i namenjeno za hrišćansku upotrebu, pagansko društvo nije dopuštalo da doĊe do mira i blagostanja. Irinej je razrešio tu dilemu predviĊanjem drugog razdoblja ljudske istorije, kraljevstva Mesije. Bog će zapoĉeti ovo kraljevstvo uskrsavanjem pravednika meĊu mrtvima i vraćanjem njihovih tela u pun materijalni ţivot. Novi ţivot se neće odigravati u nekom dalekom nebeskom kraljevstvu, već na zemlji. (...) Još od starozavetne Knjige proroka Danila i novozavetnog Otkrivenja, beše postojala veza izmeĊu situacije muĉeništva i milenaristiĉkih1 pogleda. (...) Irinej je preneo milenaristiĉke poglede iz Male Azije na Zapad gde su oni zadobili novi znaĉaj tokom progonstva u juţnoj Francuskoj. (...) Milenaristiĉke vizije budućnosti nisu prihvatili kasniji teolozi, ali njihovi polemiĉki izvodi ponekad mogu da posluţe kao vodiĉ za shvatanje ovih uĉenja (...) Do ĉetvrtog veka, milenaristiĉki pogledi će biti prognani, ali u drugom veku nije bilo niĉeg neobiĉnog u zamišljanju budućeg Hristovog kraljevstva u kome će ljudsko telo dobiti ono što mu sleduje. Nakon hiljadu godina, kraljevstvo Mesije će biti smenjeno Kraljevstvom Boga Oca. (...) Uĉenje o duhovnom kraljevstvu samo podvlaĉi realistiĉnu, materijalnu prirodu zlatnog milenijuma u koji je Irinej verovao.“2 Prema izveštaju ovih istoriĉara, veoma poznati i uvaţeni zbog svog pravoverja i borbe protiv ondašnjih jeresi, crkveni otac Irinej iz Liona, koji je ţiveo u godinama tik po završetku apostolske ere (roĊen oko pola veka nakon smrti apostola Jovana, pisca knjige Otkrivenja), ĉvrsto je zastupao uĉenje o dolasku carstva Mesije koje će trajati hiljadu godina. U navedenim citatima smo mogli da zapazimo i pominjanje veoma
„Milenaristiĉki pogledi“ su oni koji podrazumevaju verovanje u dolazak budućeg „Milenijuma“ tj. hiljadugodišnjeg Hristovog (Mesijinog) carstva na obnovljenoj zemlji. 2 Raj jedna istorija, str. 73-77. Naglasak kurzivom (bold-italic) je moj. 1
458
vaţne ĉinjenice o tome da u II veku posle Hrista nije bilo ništa neobiĉno za hrišćane da veruju u dolazak budućeg carstva Isusa Mesije – onako kako je to i Irinej verovao i propovedao. MeĊutim, desilo se da su kasniji crkveni autoriteti, pod uticajem nekih nehrišćanskih filozofija i drugaĉijih tumaĉenja odbacili biblijsku istinu koju su ĉvrsto zastupali prvovekovni hrišćani kao i vernici u prvih nekoliko vekova hrišćanstva. Episkop Inokentije priznaje da su u buduće uspostavljanje „Zlatnog milenijuma“ verovali i neki od Pravoslavne crkve „priznatih“ svetih otaca: „U prošlosti šta više i jedan (a moţe biti i više nego jedan) sveti otac crkve pridrţavao se tog uĉenja o hiljadugodišnjem carstvu Hristovom.“1 Poznati srpski pravoslavni pisac, psihijatar Vladeta Jerotić, u svojoj knjizi „Vera i nacija“ iznosi iste podatke koje smo i maloĉas naglasili. Evo šta nam on, uz propratni komentar, kazuje u svom delu na osnovu dostupnih i proverenih istorijskih izvora: „Koliko je riziĉno vezivanje apokaliptiĉke simbolike za odreĊene istorijske dogaĊaje ili odreĊena istorijska vremena, dovoljno reĉito govore razliĉita tumaĉenja od strane priznatih hrišćanskih Otaca, 20. glave Otkrivenja, koja govori o hiljadu godina vezanosti Satane. Kao što je poznato, sa malim izuzecima, sve do blaţenog Avgustina, hrišćanski uĉitelji, kao što su bili Papije Jerapoljski, Irinej Lionski, Tertulijan, Ipolit (iz II i III veka), doslovno su shvatali Jovanovo viĊenje, zamišljajući da će se u toku hiljadu godina Satanine nemoći Hristos vratiti na zemlju i na njoj vladati sa svojim vernicima. Ovo verovanje poĉivalo je ne samo na Jovanovom Otkrivenju, već i na Isaijinom prorokovanju (66, 22): „Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja naĉiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati sjeme vaše i ime vaše“. Kao i u drugim ranijim i kasnijim eshatološkim oĉekivanjima, ponovno Stvaranje zemlje sadrţaće u sebi izvesne rajske elemente, a stoţer univerzuma biće Jerusalim. Mada je blaţeni Avgustin napustio ovakvu egzegezu i odluĉio se za jednu originalniju – hiljadu godina je, naime, tumaĉio kao vreme izmeĊu Hristovog Vaskresenja i Njegovog povratka u slavi – ni ovo tumaĉenje nije bilo ispravno.“2 Kao što moţemo da uoĉimo i iz ovog navoda, najveći deo crkvenih autoriteta u prvim vekovima hrišćanstva zastupao je verovanje u hiljadugodišnje carstvo. Tek je Avgustin u IV veku (a on je, kao što sam to naglasio u poglavlju o monaštvu, bio pod uticajem neoplatonista - koji su uzdizali duh nad materijom), napustio ovakvo verovanje – da bi ga u tome kasnije sledili i ostali „sveti oci“ i na taj naĉin skrenuli sa puta izvornog hrišćanstva i vere „jednom zauvek predate svetima“. Iako Jerotić smatra Episkop Inokentije, Zašto hrišćani praznuju nedelju a ne subotu, str. 15. Naglasak moj. Vladeta Jerotić, Vera i nacija, Beograd 2000, str. 269-270. Naglasak moj. Pravoslavni autor, protoĊakon Radomir Rakić, u jednom svom izlaganju kaţe sledeće: „Otkrivenje Jovanovo su visoko cenili skoro svi pisci 2. veka koje znamo... (...) U 4. stoleću, Otkrivenje su odbacivali svi istoĉni pisci izvan Aleksandrije; zapadni sirijski pisci nisu ga prihvatili do 5. veka; istoĉni sirijski pisci, koliko nam je poznato, nikad ga nisu prihvatili. Pa i u 9. veku mnogi hrišćani grĉkog govornog podruĉja i dalje su imali sumnje u ovu knjigu.“ Sveti knez Lazar br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 96-97. Naglasak moj. Kao što jasno proizilazi iz napred citiranih tekstova, zabludi u koju je Pravoslavlje palo i u njoj ostalo do današnjih dana doprineli su kasniji crkveni oci. Oni su za razliku od direktnih apostolskih naslednika, koji su bez rezerve zastupali bogonadahnutost otkrivenjskog viĊenja o hiljadugodišnjem carstvu i celokupne knjige Jovanovog otkrivenja, ne samo napustili njeno izvorno tumaĉenje već i zapali u veliki greh poriĉući bogonadahnutost „otkrivenja Isusa Hrista koje mu dade Bog...“ (Otk. 1:1). 1
2
459
da Avgustinovo novo tumaĉenje ustvari i nije bilo ispravno, mi smo se maloĉas uverili da današnja Pravoslavna crkva zastupa upravo isto ono što je nauĉavao i Avgustin (nakon što je odbacio apostolsko uĉenje, verovanje ranih hrišćana kao i njihovih posleapostolskih uĉitelja). Uostalom, u knjizi „Sveti oci i uĉitelji crkve“, ruski pravoslavni autor Lav P. Karsavin kazuje da je Irinej Lionski, koji je ĉvrsto verovao i propovedao o Hristovom hiljadugodišnjem carstvu, bio jedan od bogoslova koji je verno ĉuvao apostolske tradicije: „Irinej (roĊen oko 150. g., umro oko 202. g.), zapamtio je – tada je bio još deĉkić – ostarelog uĉenika ap. Jovana Bogoslova, sv. Polikarpa Smirnskog (+155/56. g.). Zajedno sa Melitonom Sardskim, Apolinarijem Jerapoljskim, Rodonom i Meljtiadom, Irinej pripada grupi maloazijskih bogoslova koji verno ĉuvahu tradicije Hristovih apostola – Petra i Pavla – pripadao je „Jovanovoj crkvi“.“1 Priznanja o tome da su apostolska nauka i verovanje u uspostavljanje budućeg Hristovog hiljadugodišnjeg carstva bili veoma prisutni u verovanju ranih hrišćana, nalazimo i kod drugih pravoslavnih autora. Na primer, P. Malicki, u svojoj „Istoriji hrišćanske crkve“ u prva tri veka, istiĉe ĉinjenicu da je pomenuto verovanje bilo veoma rašireno meĊu ondašnjim vernicima i njihovim uĉiteljima: „Hilijastiĉka oĉekivanja ispovedali su ne samo prosti ljudi, nego i neki oci i uĉitelji crkve (Justin Filozof, Tertulijan, Irinej i dr.). U nekim maloazijskim crkvama, u Frigiji a naroĉito u Egiptu hilijazam beše jako raširen.“2 Istoriĉar Jevsevije Popović potvrĊuje istovetnu ĉinjenicu, a potom predstavlja i prave razloge zbog kojih je verovanje u budući milenijum kasnije odbaĉeno: „Pored evijonita, a kasnije pored evijonita i montanista gajili su tu misao o hiljadugodišnjem carstvu odmah od poĉetka i ortodoksni Hrišćani iz judejstva, pa ĉak i Hrišćani iz neznaboštva, i ujedno su verovali, da razloga nalaze u Apokalipsi. Od ortodoksnih crkvenih uĉitelja tog je mišljenja bio pre svega Papije3, koji je na osnovu svedoĉanstva Irinejeva (umro 202.) vaţio obiĉno kao uĉenik apostola Jovana, zatim njegov savremenik Justin (umro oko 165.), a kasnije Irinej i Ipolit (umro 235.). A zastupahu ga još i Metodije, nazvan ponekad Tirski, ali pravilno Olimpski (umro 311.), i od Zapadnjaka posle Minucija Feliksa, po svoj prilici Lav P. Karsavin, Sveti oci i uĉitelji crkve, biblioteka Bogoljublje, Zlatna grana, Sombor 1997. god. str. 64. Naglasak moj. Ukoliko je već, kako nam kazuju istorijski izvori, Irinej Lionski bio uĉenik Polikarpa iz Smirne, a verovao je u uspostavljanje Hristovog hiljadugodišnjeg carstva, to znaĉi da je takvo verovanje ispovedao i njegov uĉitelj Polikarp. Takva pretpostavka svakako nije bez osnove, pogotovo ako znamo da je Polikarp liĉno poznavao i bio uĉenik apostola Jovana – pisca knjige Otkrivenja. Irinejevo ispovedanje vere u budući „Zlatni milenijum“ je, stoga, prirodna posledica drţanja nepromenjenog uĉenja koje je Hristos objavio Jovanu, a ovaj kasnije i pisanom i usmenom reĉju prenosio svojim uĉenicima. Lav P. Karsavin nam ispravno stavlja do znanja da je Irinej „pripadao Jovanovoj crkvi“, što svakako kazuje da je njegovo verovanje proisticalo iz verouĉenja koje je zastupao ovaj apostol. A ono što je sigurnije od svega jeste da ap. Jovan Bogoslov izvesno nije imao nikakve dileme oko toga da li je Hristova objava o hiljadugodišnjem carstvu imala bukvalni ili simboliĉki smisao. Ispovedanje Irineja Lionskog, koji je dosledno ĉuvao apostolsku tradiciju, dovoljno nam govori i o uĉenju koje je zastupao pisac poslednje bogonadahnute svetopisamske knjige. 2 P. Malicki, Istorija hrišćanske crkve; Beograd 1933. god. str. 100. 3 Papije, episkop crkve u Jerapolju (Hijerapolisu) u Frigiji, ţiveo je u periodu od 75-150. godine nove ere, što znaĉi da je imao priliku da direktno od apostola Jovana, ĉiji je (po Irinejevim reĉima) uĉenik bio, sazna i verom prihvati Hristovu objavu o hiljadugodišnjem carstvu koje će biti uspostavljeno u budućnosti. 1
460
savremenika Irinejeva, posle Tertulijana (umro 220. -240.), Viktorin Petavijski (umro 303.) i Laktancije (umro moţda tek oko 340.).“1 Objašnjavajući u nastavku teksta razloge koji su doveli do odbacivanja verovanja koje su ispovedali direktni apostolski naslednici, kao i svi hrišćani odmah od poĉetka (prema malopreĊašnjem navodu), Jevsevije Popović navodi da je jedan od prvih protivnika ovog uĉenja bio rimski prezviter, a moţda i laik po imenu Gaj (umro oko 220. god. n. e.). On je bio protivnik verskog pokreta montanista kao i njihovog istrajnog verovanja u nastupajući milenijum. Gaj je smatrao da Otkrivenje Jovanovo nije pisao apostol Jovan (onako kako su pre njega svedoĉili oni koji su Jovana liĉno poznavali), već je autorstvo ove bogonadahnute knjige pripisivao Jovanovom savremeniku, gnostiĉkom jeretiku Kerintu. Sa druge strane, Origen (umro 254. g.) je stao nasuprot Gajevom mišljenju time što je priznao Jovanovo autorstvo Otkrivenja, ali je takoĊe negirao ispravnost bukvalnog tumaĉenja prvih stihova 20. glave, verujući da se oni trebaju tumaĉiti alegorijski. Pošto je u Egiptu bilo dosta hrišćana koji su verovali u bukvalni smisao proroštva o Hristovom hiljadugodišnjem carstvu na ĉelu sa episkopom Nepotom, Origenov uĉenik Dionisije Veliki, episkop aleksandrijski, preuzeo je na sebe zadatak da sruši sve potporne stubove ovom verovanju. Posle mnogog zalaganja Dionisiju (koji je takoĊe negirao autorstvo apostola Jovana u vezi knjige Otkrivenja) je to većim delom i uspelo, a posebno iz razloga što je vrsni polemiĉar i zagovornik hilijazma episkop Nepot već bio umro.2 U kasnijem periodu, verovanje u buduće hiljadugodišnje carstvo Hristovo na zemlji polako je išĉezavalo, a smenila su ga drugaĉija shvatanja koja su i danas aktuelna u teologiji Pravoslavne crkve i rimokatolicizma3. Ipak, oĉigledno je da pravoslavni autori, koji slede Origenovu i Avgustinovu tradiciju tumaĉenja Otkrivenja, ĉine veliki greh proglašavajući verovanje rane Crkve „antihrišćanstvom“, govoreći da je njen inspirator sam sotona. Oni time upućuju poruku da su svi oni koji veruju Bibliji (tj. Hristu i apostolima) i slede apostolsku tradiciju zapravo jeretici (a to se odnosi i na rane crkvene uĉitelje koje nazivaju, kakvog li duhovnog slepila, „starim jereticima hilijastima“). Prosto je neshvatljivo i nemoguće zamisliti da bi najraniji crkveni uĉitelji, poput Papija, Justina, Polikarpa, Irineja, Ipolita i ostalih, od kojih su neki bili i apostolski uĉenici, mogli da ispovedaju krivoverje (jer bi onda bilo shvatljivo da je i sam ap. Jovan bio jeretik hilijast), a da su tek Origen, Avgustin i ostali postali pravoverni po ovom pitanju i ispravno shvatili znaĉenje Hristovog otkrivenja. O tome kako su ga shvatili već sam ranije detaljno objasnio navodeći tekstove iz dela Lazara Milina i ostalih pravoslavnih autora. Smatram da je na kraju i ovog poglavlja svim mojim ĉitaocima još jednom postalo jasno da Pravoslavna crkva, pošto gotovo u svemu odstupa od zdrave nauke koju su širili Isus i njegovi apostoli, nipošto ne moţe da bude nazvana „apostolskom Crkvom Hristovom“. Istinitost ove postavke još više će potvrditi i poglavlja koja su pred nama. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 376. Naglasak moj. Vidi: Navedeno delo, str. 376-377. 3„Nauk o tisućgodišnjem kraljevstvu Krista i njegovih sljedbenika, koji se nisu poklonili Zvijeri niti primili njezin peĉat na ruci (20), bila je povod krivovjercima zvanim hiliasti da te simboliĉne slike i izreke protumaĉe kao zemaljsku vladavinu Krista i njegovih sljedbenika nakon vremena progona.“ Biblija, Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, preveo Ivan Ev. Šarić, 1. popravljeno izdanje, Hrvatsko biblijsko društvo, Zagreb 2006. god. Uvod u Otkrivenje Jovanovo, str. 1195. Naglasak moj. 1
2
461
462
15. VASELJENSKI SABORI Era vaseljenskih sabora, kako se ponekad naziva period crkvene povesti izmeĊu IV i VIII veka nove ere, verovatno predstavlja jednu od najznaĉajnijih epoha u posleapostolskoj istoriji hrišćanstva. To iz razloga što su se u ovom vremenskom periodu iskristalisala sva glavna uĉenja koje danas zastupa veći deo savremenog hrišćanskog sveta – posebno Rimokatoliĉka i Pravoslavna crkva. Kroz ĉitavu istoriju verskog pokreta kojeg je osnovao Isus Nazarećanin, crkveni sabori (sveopšti – vaseljenski, ili lokalni – pomesni) bili su sazivani i odrţavani iz razloga rešavanja odreĊenih verskih sporova ili jasnijeg definisanja hrišćanskih dogmi (verovanja). No, pre nego što preĊemo na sagledavanje istorijskih prilika koje su dovele do sazivanja vaseljenskih sabora, kao i opisivanje samog njihovog toka i posledica donesenih odluka, ţelim da kaţem nekoliko reĉi i o prvom crkvenom (apostolskom) saboru odrţanom sredinom prvog veka u Jerusalimu, kao i o nekim spornim uĉenjima koja su se javila nakon njega – protiv kojih su apostoli, kao i njihovi naslednici, vodili beskompromisnu duhovnu borbu.
Prvi (apostolski) crkveni sabor u Jerusalimu Osnovni problem koji je izašao na površinu u prvovekovnoj Crkvi, te koji je i doveo do sazivanja prvog sabora na kome je uĉestvovala većina apostola, nastao je kao rezultat pitanja: da li pagani obraćeni na hrišćanstvo moraju da, zarad svog spasenja, poput starozavetnih Izrailjaca prihvate Mojsijev zakon i da ga se pridrţavaju – ili on za njih nije obavezujuć? Poznato je, naravno, da je na samom poĉetku hrišćanske ere, 30-tih godina prvog veka, kao i više od jedne decenije kasnije, hrišćanska Crkva bila saĉinjena gotovo stoprocentno od preobraćenika iz judaizma (tj. vere Starog zaveta). Hristos, kao i svi njegovi apostoli su po nacionalnosti bili Jevreji. TakoĊe, i svi oni koji su slušali Petrovu propoved na dan Pedesetnice (dan silaska Svetoga Duha) bili su Jevreji ili prozeliti (nejevreji koji su ranije prihvatili Stari zavet tj. jevrejsku veru i sve njene obiĉaje). Neki od verskih obreda koji su se podrazumevali meĊu Izrailjcima bili su obrezanje muške dece osmog dana po roĊenju (ili obrezanje pagana u momentu prihvatanja jevrejske vere), potom tzv. ĉista i neĉista jela, svetkovanje godišnjih praznika (npr. pashe, beskvasnih hlebova, pedesetnice, praznika senica, trubnog spomena, veliki dan oĉišćenja) kao i sedmiĉnog dana od odmora – subote.1 Bog je striktno zapovedio da se svih ovih zakona narod pridrţava – uvek i svagda. U vreme dok je Hristos hodio zemljom, uĉitelji zakona (knjiţevnici i fariseji) su propovedali veoma dosledno izvršavanje zakonskih odredbi (pa ĉak, u mnogo ĉemu, prevazilazili zakonske okvire i uvodili sopstvena pravila koja su obdrţavanje zakona ĉinila mnogo teţim nego što se to izvorno podrazumevalo). Sam Gospod Isus Hristos se apsolutno dosledno pridrţavao 1
O ustanovljenju ovih praznika i obrednih radnji više u: 1. Mojs. 17. gl; 2. Mojs. 20. gl; 2. Mojs. 31:13-17; 3. Mojs. 11. i 23. gl; 4. Mojs. 28-29. gl; 5. Mojs. 5: 12.
463
starozavetnog zakona – i ni jednom nije prekršio nijednu Boţiju zapovest – poĉev od svoga obrezanja (koje je uĉinjeno nakon Njegovog roĊenja), pa sve do poštovanja svih odredbi ukljuĉujući i svetkovanje praznika i drţanje dana od odmora (subote). Svih ovih propisa su se pridrţavali i Njegovi uĉenici, koji su striktnom izvršenju Boţije zapovesti ĉak podredili i svoju ljubav koju su gajili prema stradalom Isusu, tako što nisu dovršili njegov ukop u skladu sa obiĉajima – zbog otpoĉinjanja subotnog dana od odmora (Mk. 15:44 - 16:1; Jn. 19:38-42). Naravno, primer svojim uĉenicima u obdrţavanju celokupnog Boţijeg Zakona, kao što sam već napomenuo, bio je sam Gospod Hristos koji je za sebe rekao: „Ne mislite da sam došao da razrešim zakon i proroke; nisam došao da razrešim nego da ispunim.“ (Mt. 5:17). Ovakvo obdrţavanje zakona od strane Isusovih uĉenika nastavljeno je i nakon Njegovog vaznesenja na nebo. Prvi hrišćani (svi poreklom Jevreji) su nastavili sa zajedniĉkim molitvama u dvorištu jerusalimskog hrama (poput ostalih Jevreja), iako je u trenutku Hristove smrti zavesa koja je rastavljala „svetinju“ od „svetinje nad svetinjama“ bila sa Boţije strane pocepana (kao znak prestanka vaţnosti starozavetnog ţrtvenog i bogosluţbenog sistema). Nastavili su i da prinose ţrtve za oĉišćenje (Dela ap. 21:17-26), da obrezuju svoju decu, svetkuju praznike, razlikuju ĉista od neĉistih jela i pridrţavaju se dana od odmora – subote. Ĉak su smatrali, oĉigledno pogrešno razumevajući Hristove reĉi o velikom poslanju1 – da njihovo propovedanje treba da bude usmereno samo ka Jevrejima iz otadţbine i rasejanja, ali ne i prema ostalim narodima. Ovakvo nepravilno delovanje je usledilo na osnovu pogrešnog shvatanja Njegovih izjava iz perioda pre raspeća, ĉiju su vaţnost „produţili“ i na period nakon vaskrsenja. Evo nekih od izjava koje je Isus izrekao apostolima u toku svog mesijanskog poslanja meĊu Izrailjcima: „Ovu dvanaestoricu posla Isus zapovedivši im: ne idite mnogobošcima, i u grad samarjanski ne ulazite; nego radije idite izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.“2 „I izašavši odande Isus se povuĉe u krajeve Tira i Sidona. I gle, ţena Hananejka iziĊe iz onih krajeva i povika govoreći: smiluj se na mene, Gospode, sine Davidov, moju ćerku demon teško muĉi. A on joj ne odgovori ni reĉi. Tada pristupiše njegovi uĉenici i moljahu ga govoreći: otpusti je, jer viĉe za nama. Ali on odgovori i reĉe: ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.“3 TakoĊe, apostoli su na dan silaska Svetog Duha imali sasvim drugaĉiju predstavu o tome šta se to upravo dešava – kao i šta će se uskoro desiti, za razliku od onoga što je Gospod kasnije objavio – a pogotovo posredstvom apostola Pavla. U skladu sa svojim ĉvrstim išĉekivanjem ponovnog dolaska Mesije sa nebesa i uspostavljanja carstva nad Izrailjem (Dela ap. 1:6), smatrali su da je silazak Boţijeg Duha samo predznak skore kataklizme grešnog zemaljskog poretka uz pomoć Boţje intervencije i prirodnih
O Hristovoj zapovesti o „velikom poslanju“ ĉitamo u sledećim stihovima: „Tada priĊe Isus i reĉe im: meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i naĉinite sve narode mojim uĉenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uĉeći ih da drţe sve što sam vam naloţio; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.“ Matej 28:18-20. Naglasak moj. 2 Matej 10:5. Naglasak moj. 3 Matej 15:21-24. Naglasak moj. 1
464
katastrofa.1 Iz tog je razloga, smatrali su, trebalo što hitnije objaviti evanĊelje da je Isus Mesija svim Jevrejima širom sveta. MeĊutim, obraćenjem fanatiĉnog fariseja Savla (kasnije ap. Pavla) u hrišćanstvo, stvar poĉinje lagano da se menja. Ovaj apostol je pored svojih propovedi usmerenih ka svojoj sabraći po telu – Izrailjcima, poĉeo da propoveda i neobrezanim mnogobošcima. Njemu je Gospod objavio istinu koja je ranije bila skrivena, a glasila je da je Hristos umro za grehe ĉitavog ĉoveĉanstva, a ne samo za grehe jevrejskog naroda – kome je i sam po telu pripadao. Ovaj apostol u poslanici Efescima piše o ovoj temi ovako: „Zato se sećajte da ste nekada vi, po telesnom poreklu mnogobošci, koji se rukom uĉinjenog nazovi obrezanja na telu nazivate neobrezanje, u ono vreme bili bez Hrista, otuĊeni od izrailjskog društva, bez udela u obećanim zavetima, nemajući nade, i bez Boga u svetu. A sada ste se u Hristu Isusu vi, koji ste nekada bili daleko, pribliţili Hristovom krvlju. Jer on je naš mir, on je oba dela sastavio u jedno (...) Tako, dakle, niste više tuĊinci i došljaci, nego ste sugraĊani svetih i domaći Boţiji. (...) Odande ĉitajući moţete da razumete moje shvatanje u Hristovoj tajni, koja u drugim naraštajima nije bila obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada Duhom otkrivena njegovim svetim apostolima i prorocima: da su mnogobošci u Hristu Isusu sunaslednici, i pripadnici istog tela, i zajedniĉari u obećanju kroz evanĊelje.“2 Ipak, nije bilo lako da prvi hrišćani (po telesnom poreklu Jevreji) prihvate ĉinjenicu da spasenje pripada i mnogobošcima a ne samo onima koji su predstavljali telesno potomstvo Avraama, Isaaka i Jakova. To dokazuje primer i samoga apostola Petra. Naime, iako je bilo proteklo desetak godina od osnivanja Crkve i silaska Svetog Duha, hrišćani ne samo da nisu primali u svoje redove obraćenike iz paganstva (neobrezane) već im nisu ni propovedali evanĊelje: „Oni pak koji behu rasejani zbog gonjenja, pokrenutog protiv Stefana, proĊoše sve do Finikije, i Kipra, i Antiohije, ne objavljujući reĉ nikom drugom nego samo Judejima.“3 Iz razloga što je evangelizacija pagana, u skladu sa Gospodnjim naumom, morala da otpoĉne, On je apostolu Petru poslao u snu jedno viĊenje – koje je imalo za cilj da poruši zid koji je do tada rastavljao Izrailjce (i dotadašnju Crkvu) od pripadnika mnogoboţaĉkih naroda. Taj zid je bio veoma jak. Sastojao se od veoma tvrdog materijala vekovnih jevrejskih obiĉaja i tradicije, kao i nepotpunog razumevanja Boţijih zapovesti koje su, u Starom zavetu, uglavnom bile upućivane samo Jakovljevom potomstvu. Zapovesti o razlikovanju ĉistih i neĉistih jela, ţrtvovanju ţivotinja, praznicima i subotama bile su upućene samo Izrailjcima i nisu se odnosile na mnogoboţaĉke narode. Boţije zapovesti koje su se odnosile na napred pobrojane odredbe uvek su poĉinjale reĉima: „I reĉe Gospod Mojsiju i Aronu govoreći im: Kaţite sinovima Izrailjevim i recite: ovo su ţivotinje koje će te jesti izmeĊu svijeh ţivotinja na zemlji.“4
Vidi govor apostola Petra zapisan u Delima apostolskim 2:16-21, koji je izrekao tumaĉivši drevno predskazanje proroka Joila iz 2:28-32. 2 Posl. Efescima 2:11-14, 19; 3:4-6. Naglasak moj. 3 Dela ap. 11:19. Naglasak moj. 4 3. Mojsijeva 11:1-2. Naglasak moj. 1
465
„Još reĉe Gospod Mojsiju govoreći: Zapovjedi sinovima Izrailjevijem, i reci im: prinose moje, hleb moj, ţrtve što mi se saţiţu za ugodni miris, pazite da mi prinosite na vrijeme.“1 „I Mojsije sazva sav narod Izrailjev, i reĉe im: ĉuj Izrailju uredbe i zakone, koje ću danas kazati da ĉujete, da ih nauĉite i drţite ih i tvorite. (...) Drţi dan od odmora i svetkuj ga, kao što ti je zapovjedio Gospod Bog tvoj. (...) I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te odande rukom krjepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovjedio da svetkuješ dan od odmora.“2 Iz razloga što se Gospod Bog, tvorac neba i zemlje, kroz istoriju obraćao samo njima kao svom narodu, Jevreji su iskljuĉivo svoju naciju smatrali dostojnom nebeskog carstva, dok su neznabošce nazivali psima i nedostojnima Boţije milosti i blagonaklonosti. Apostol Petar, koji se još uvek ĉvrsto drţao starozavetnih zakona i propisa, nije odmah mogao da se pomiri sa ĉinjenicom da njegovi stavovi u pogledu religije, koje je zastupao, nisu bili u potpunosti ispravni. Evo kako nas Pismo izveštava o dogaĊajima koji su doveli do potpune promene Petrovih stavova: „A jedan ĉovek u Kesariji po imenu Kornilije, kapetan ĉete koja se zvala Italijanska, poboţan i bogobojazan sa svim svojim domom, koji je davao mnoge milostinje narodu i stalno se molio Bogu, vide oko devetoga ĉasa jasno u viĊenju anĊela Boţijeg kako uĊe k njemu i reĉe mu: Kornilije. A on pogleda na njega i uplašen reĉe: šta je, Gospode? Reĉe mu: tvoje molitve i tvoje milostinje uzdigoše se do Boga i on ih se seća. I sad pošlji ljude u Jopu i pozovi nekoga Simona koji se zove Petar. On je gost nekog Simona koţara, ĉija je kuća kraj mora. A kad ode anĊeo koji mu je govorio, od dozva dvojicu svojih slugu i jednog poboţnog vojnika od onih koji su stalno bili uz njega, pa im kaza sve i posla ih u Jopu. A sutradan, kad su oni putovali i pribliţavali se gradu, pope se Petar na krov oko šestoga ĉasa da se pomoli Bogu. U to ogladne i htede da jede; ali dok su mu pripremali jelo pade u zanos i vide otvoreno nebo i nekakav sud kako silazi kao veliko platno, koje se na svoja ĉetiri kraja spušta na zemlju. U njemu behu sve ĉetveronoţne ţivotinje, i gmizavci zemaljski, i ptice nebeske. I jedan glas mu doviknu: ustani, Petre, zakolji i pojedi. Petar pak reĉe: nipošto, Gospode, jer nikad nisam jeo ono što je pogano i neĉisto. I glas će opet njemu, po drugi put: što je Bog uĉinio ĉistim ne nazivaj poganim. Ovo se dogodilo triput i odmah sud bi uzet na nebo. A dok je Petar u sebi bio u nedoumici šta moţe da bude prizor koji je video, gle, ljudi poslani od Kornilija, napitavši Simonovu kuću, stadoše pred vratima, zovnuše i pitahu da li je ovde u gostima Simon zvani Petar. I dok je Petar još razmišljao o viĊenju, reĉe mu Duh: vidi, tri ĉoveka te traţe; nego ustani, siĊi i idi s njima ništa ne premišljajući, jer sam ih ja poslao. Tada Petar siĊe ljudima i reĉe: evo, ja sam koga traţite; zbog ĉega ste došli? A oni rekoše: kapetan Kornilije, pravedan i bogobojazan ĉovek, za koga svedoĉi sav judejski narod, upućen je od jednog svetog anĊela da te pozove u svoj dom i da ĉuje šta ćeš mu reći. Tada ih pozva unutra i ugosti. A sutradan usta i ode s njima, i neki od braće iz Jope s njim. Sutradan pak uĊe u Kesariju. A Kornilije ih je oĉekivao, sazvavši svoju rodbinu i prisne prijatelje. Kada pak Petar uĊe u kuću, Kornilije mu poĊe u susret, pade pred njegove noge i pokloni se.
1 2
4. Mojsijeva 28:1-2. Naglasak moj. 5. Mojsijeva 5:1, 12, 15. Naglasak moj.
466
Tada ga Petar podiţe govoreći: ustani; i ja sam samo ĉovek. I u razgovoru s njim uĊe, te naĊe mnoge okupljene, pa im reĉe: vi znate da Judejinu ne priliĉi da se druţi s tuĊinom i da dolazi k njemu, ali meni je Bog pokazao da ni jednog ĉoveka ne nazivam poganim ili neĉistim. Zato sam i došao bez pogovora, kad ste me pozvali. Pitam stoga: zbog ĉega ste me pozvali? I Kornilije reĉe: pre ĉetiri dana, baš u ovo vreme, u deveti ĉas molio sam se Bogu u svojoj kući, i gle, ĉovek u sjajnom odelu stade preda me i reĉe: Kornilije, uslišena je tvoja molitva i Bog se setio tvojih milostinja. Pošlji stoga u Jopu i pozovi Simona koji se zove Petar; on je gost u kući Simona koţara kraj mora. Tako odmah poslah k tebi i ti si dobro uĉinio što si došao. Sad smo ovde svi pred Bogom, da ĉujemo sve što ti je Gospod zapovedio. Tada Petar otvori usta i reĉe: zaista uviĊam da Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu. Vi znate reĉ koju je poslao sinovima Izrailjevim, objavljujući kao evanĊelje mir kroz Isusa Hrista; ovaj je Gospod svima. (...) Za njega svedoĉe svi proroci, da će njegovim imenom dobiti oproštaj grehova svako ko veruje u njega. Dok je Petar još govorio ove reĉi, siĊe Duh Sveti na sve koji su slušali govor. I zadiviše se verni iz obrezanja koji su došli s Petrom, što se i na mnogobošce izlio dar Svetoga Duha; jer su ih slušali kako govore jezike i veliĉaju Boga. Tada odgovori Petar: moţe li ko da uskrati vodu, da se ne krste ovi koji su primili Duha Svetoga kao i mi? I zapovedi da ih krste u ime Isusa Hrista. Tada ga zamoliše da ostane još nekoliko dana.“1 Dakle, kao što smo mogli da uoĉimo, ni prvi meĊu apostolima nije odmah mogao da prihvati novozavetnu istinu o tome da su Hristovom smrću i vaskrsenjem izbrisane sve razlike izmeĊu Jevreja i pagana, te da više pred Bogom ne vaţe propisi o ĉistoj i neĉistoj hrani (Dela ap. 10:15). Ovom vizijom koju je Gospod pruţio Petru, potvrĊene su i reĉi apostola Pavla koje je pisao hronološki nešto kasnije nakon ovog dogaĊaja, saopštavajući vernicima zadivljujuću istinu o novom odnosu izmeĊu hrišćana u novozavetnoj Crkvi bez obzira na njihovu nacionalnost: „Jer on (Hristos; prim. I. S.) je naš mir, on je oba dela sastavio u jedno i svojim telom razrušio pregradni zid koji ih je rastavljao, neprijateljstvo, obesnaţio zakon s njegovim zapovestima i odredbama, da stvarajući mir od te dvojice naĉini u sebi jednog novog ĉoveka, i da obojicu u jednom telu pomiri s Bogom – krstom, pošto je na njemu ubio neprijateljstvo.“2 Ovaj apostol je takoĊe, na drugom mestu, potvrdio da starozavetne odredbe o praznicima, subotama i sl. više ne vaţe za novozavetne hrišćane: „Da vas, dakle, niko ne osuĊuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili subotu; ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos.“3 Ipak, nakon što se ap. Petar vratio iz Kesarije iz Kornilijeve kuće u jednonacionalnu jerusalimsku crkvu, koja se ĉvrsto drţala judaistiĉke tradicije – susreo se sa oĉekivanim problemom. Hrišćani iz jevrejstva, koji su i dalje revnovali za zakon (vidi: Dela ap. 21:17-26), sukobili su se sa Petrom po pitanju njegovog „kompromisa“ u stvarima vere. Evo kako nas Pismo izveštava o problemu u kojem se Petar našao, kao i o njegovom odgovoru tvrdokornim judeo-hrišćanskim tradicionalistima:
Dela apostolska 10:1-16, 43-48. Naglasak moj. Efescima 2:14-16. Naglasak moj. 3 Kološanima 2:16-17. 1
2
467
„A apostoli i braća u Judeji ĉuše da su mnogobošci primili reĉ Boţiju. I kada Petar doĊe gore u Jerusalim, prepirahu se s njim oni iz obrezanja govoreći: ušao si k neobrezanim ljudima i jeo si sa njima. Tada poĉe Petar govoriti i izlagaše im redom govoreći: ja sam bio u gradu Jopi i molio sam se Bogu, i videh u zanosu prizor, kako silazi nekakav sud kao veliko platno koje se na svoja ĉetiri kraja spušta sa neba, i doĊe do mene. Bacivši pogled na nj osmatrao sam i videh ĉetveronoţne zemaljske ţivotinje, i zveri, i gmizavce, i ptice nebeske. Ĉuh i jedan glas koji mi govoraše: ustani, Petre, zakolji i pojedi. A ja rekoh: nipošto, Gospode, jer pogano ili neĉisto još nikad nije ušlo u moja usta. Na to glas sa neba odgovori po drugi put: što je Bog uĉinio ĉistim ne nazivaj poganim. Ovo se dogodilo triput, pa sve opet bi odvuĉeno gore na nebo. I gle, u taj ĉas tri ĉoveka, poslana iz Kesarije k meni, stadoše pred kućom u kojoj smo bili. A Duh mi reĉe da idem sa njima ništa ne premišljajući. I ovo šestoro braće doĊoše sa mnom, pa uĊosmo u kuću tog ĉoveka. Tada nam on kaza kako je u svojoj kući video anĊela, koji je stao i rekao: pošalji u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra, on će ti govoriti reĉi kojima ćeš se spasiti ti i sav tvoj dom. A kad sam poĉeo da govorim, siĊe Duh Sveti na njih – kao i na nas u poĉetku. Setih se tako reĉi Gospodnje, kako je govorio: Jovan je krstio vodom, a vi ćete biti kršteni Duhom Svetim. Kada je dakle Bog njima – pošto su poverovali u Gospoda Isusa Hrista – dao isti dar kao i nama, ko sam bio ja – da bih mogao Bogu zabraniti?“1 Posle svega iznetog, braća iz Jerusalima su se umirila i konaĉno shvatila da je Gospod odluĉio da svoje milosrdno srce otkrije i paganima i ponudi im spasenje kroz veru u Hrista Spasitelja: „A kad ovo ĉuše, umiriše se i proslaviše Boga govoreći: Bog je dakle i mnogobošcima dao pokajanje za ţivot.“2 Ipak, nakon nekoliko godina, broj hrišćana se znatno povećao i to ne samo u Judeji već i van nje, te su posebno angaţovanjem apostola Pavla i njegovih saputnika osnovane i crkve u Siriji i Maloj aziji – ĉija je većina ĉlanova imala mnogoboţaĉko a ne jevrejsko poreklo. I tako, dok su jednom prilikom apostoli Pavle i Varnava boravili meĊu vernima u Antiohiji sirijskoj, iz Judeje su došli neki od jevrejskih preobraćenika u hrišćanstvo. Ovi su još uvek bili neutvrĊeni u evanĊelskoj istini, ali zato i veoma tvrdoglavi i nepokorni apostolskom autoritetu, te su pokušavali da ponovo pokrenu i uĉine spornim pitanje vaţnosti starozavetnih zakona u odnosu na neznabošce, iako je jerusalimska crkva (tj. njene starešine i apostoli) već godinama bila sa time naĉisto: ’I doĊoše neki iz Judeje, pa uĉahu braću: ako se ne obreţete po Mojsijevom obiĉaju, ne moţete se spasti. A kad se Pavle i Varnava upustiše u ne malu raspru i prepiranje s njima, odrediše da zbog spornog pitanja Pavle i Varnava i još neki od njih idu gore u Jerusalim k apostolima i starešinama. (...) Kada pak doĊoše u Jerusalim, primi ih Crkva, i apostoli, i starešine, pa kazaše šta je sve uĉinio Bog koji je bio s njima. Ali ustaše neki od farisejske stranke, koji su bili poverovali, a rekoše da ih treba obrezati i narediti im da drţe Mojsijev zakon.“3 Rezultat spora je bio sledeći: na prvom crkvenom saboru na kome su uĉestvovali apostoli i starešine jerusalimske crkve, kao i prisutni vernici, doneta je odluka o
Dela ap. 11:1-17. Naglasak moj. Dela ap. 11:18. 3 Dela ap. 15:1-2, 4-5. Naglasak moj. 1
2
468
beskompromisnom ispovedanju evanĊelske istine koja je podrazumevala da su starozavetni simbolizam i odredbe o obrezanju, ĉistim i neĉistim jelima, praznicima, subotama itd. nepotrebne za spasenje ljudi, već da je za njihovo prihvatanje od strane Boga potrebna samo ţiva i delotvorna vera u Gospoda Isusa Hrista Spasitelja. Evo najpre Lukinog izveštaja sa ovog sabora, a potom i još nekih stihova koji govore o istoj temi: „Apostoli i starešine se okupiše da izvide ovu stvar. I kako nasta velika raspra, usta Petar i reĉe im: braćo, znajte da me je Bog već od prvih dana izabrao izmeĊu vas – da mnogobošci iz mojih usta ĉuju evanĊeosku reĉ i poveruju. I Bog, koji poznaje srca, posvedoĉio je za njih, kad im je dao Duha Svetoga kao i nama, i nije postavio nikakve razlike izmeĊu nas i njih, već je oĉistio njihova srca verom. Što, dakle, sad kušate Boga time što hoćete da nametnete uĉenicima na vrat jaram, koji ni naši oĉevi ni mi nismo mogli da podnesemo? Nego verujemo da ćemo blagodaću Gospoda Isusa biti spaseni na isti naĉin kao i oni.“1 „Stoga primite na znanje, braćo, da se kroz ovoga (Hrista; prim. I. S.) vama objavljuje oproštaj grehova, i od svega u ĉemu niste mogli da se opravdate Mojsijevim zakonom; njime se opravdava svako ko veruje.“2 „A znamo da sve što zakon govori – govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv pred Bogom. Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha. A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedoĉena od zakona i proroka, naime pravednost Boţija koja verom u Isusa Hrista dolazi na sve koji veruju. (...) Smatramo, naime, da se ĉovek opravdava verom bez dela zakona.“3 „Jer Hristos je svršetak zakona – za opravdanje svakome koji veruje.“4 „Ali znajući da se ĉovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista, poverovasmo i mi u Hrista Isusa, da budemo opravdani verom u Hrista a ne delima zakona, jer na osnovu dela zakona niko neće biti opravdan.“5 Nakon što je na prvom jerusalimskom saboru nad farisejskim judaizmom u Crkvi pobedilo Hristovo uĉenje, a iz prvenstvenog razloga što su na njemu bili prisutni Duhom Svetim ispunjeni apostoli, hrišćanske zajednice širom Rimskog carstva su mogle da ţive i duhovno rastu bez tereta koga su na njihova pleća hteli da natovare neki „nazovi uĉitelji“. MeĊutim, predah u duhovnoj borbi protiv laţnih uĉitelja je nastupio samo za trenutak. Veoma brzo se pojavila i druga, još opasnija duhovna nauka, protiv koje su se apostoli kao i njihovi naslednici borili sve do trećeg veka posle Hrista. Ova opasnost se pojavila u vidu razliĉitih gnostiĉkih uĉenja koja su sadrţala elemente više religija pomešanih sa hrišćanskim verovanjem. Gnosticizam je predstavljao veliku opasnost za Isusove uĉenike, i dovodio u stanje zbunjenosti mnoge, a pogotovo u posleapostolskoj eri. U narednom delu ovog poglavlja sagledaćemo u ĉemu se sastojala opasnost po
Dela ap. 15:6-11. Naglasak moj. Dela ap. 13:38-39. Naglasak moj. 3 Rimljanima 3:19-22, 28. Naglasak moj. 4 Rimljanima 10:4. 5 Galatima 2:16. Naglasak moj. 1
2
469
Crkvu koja je pretila od strane raznih gnostiĉkih pravaca, i na taj naĉin premostiti period od prvog veka do ere kada su odrţavani Vaseljenski sabori.
Sukob pravovernog hrišćanstva sa gnosticizmom Tokom prvih nekoliko vekova svoga postojanja, mlado hrišćanstvo, koje u to vreme još uvek nije sakupilo tj. saĉinilo zbirku svojih svetih spisa (Novi zavet) koja bi predstavljala merodavni izvor istinitih informacija o Hristovom uĉenju i delovanju, susrelo se sa još jednim velikim problemom. Ovaj problem bio je pojava gnostiĉkog pokreta koji je predstavljao ĉudnu mešavinu razliĉitih religijskih pogleda, pravaca i vera, poĉevši od dalekoistoĉnjaĉke, persijske i grĉke, do judaistiĉke (starozavetne jevrejske) i na kraju - hrišćanske. Gnostiĉko uĉenje (od reĉi „gnosis“ – znanje), koje je po svojoj prirodi bilo veoma raznoliko, u nekim segmentima nalik biblijskom (apostolskom) hrišćanstvu, a u nekim veoma razliĉito – pa i otvoreno suprotstavljeno, u centar svoje religijske misli stavilo je „tajnu spoznaju“ duhovnih istina, koja je bila otkrivana samo „odabranima“, a ostalim „obiĉnim“ hrišćanima ostajala nepoznata: „Ali, sve zavisi od pravilnog shvatanja pojma gnostiĉkog znanja. (...) Gnostici su teţili spoznaji unutrašnje istine, koja je povezana sa dušom ĉoveka, a jedino ona vodi dalje i u religioznom smislu. (...) A prema gnostiĉkom delu Pistis Sofija Isus je rekao svojim sledbenicima: „Ne odustajte da traţite danju i noću“1 Osnovna verovanja koja su zastupali gnostici bila su, sa jedne strane, postojanje nesaznatljivog i preuzvišenog nebeskog boţanskog bića (kome su teţili) a sa druge postojanje zlog boga - tvorca materijalnog sveta. Prema većini gnostika, Bog – Tvorac, Bog Starog zaveta – Jahve, bio je smatran niţim bogom koji je ujedno bio i odgovoran za pojavu zla u svetu – jer je po gnostiĉkom mišljenju, materija sama po sebi predstavljala zlo. Zapravo, moţe se reĉi da je Bog Tvorac, Bog Starog zaveta (od gnostika nazvan još i Demijurgom) u njihovim oĉima bio ravan sotoni – neprijatelju ljudi, koji im je stajao na putu dostizanja prave duhovnosti koja se dostizala tajnom spoznajom – gnozom. „Kao oni koji znaju (reĉ „gnostici“ znaĉi: „oni koji znaju“; prim. I. S.) gnostici zastupaju shvatanje sveta u kome se iznosi bolno osećanje duboke ranjenosti. Oni imaju jedan apsolutno mraĉan pogled na svet, u kome se, najpre, jedva moţe govoriti o fragmentima smisla. Muĉan ţivot naveo je gnostike na radikalno odbijanje sveta, što se pre toga moglo susresti samo kod indijskih mislilaca. Ni pogled na prirodu nije mogao da obraduje ove ljude. Oni su u njoj videli delovanje mraĉnog zakona i bili su prvi koji su smatrali prirodu sotonskim delom, što je imalo za posledicu neprijateljsko shvatanje prirode, ĉega hrišćanstvo, naţalost, vekovima nije uspelo da se oslobodi. Veĉno ćutanje beskrajnih prostora izazivalo je kod gnostika samo jezu, a nemi univerzum ostavljao zastrašujući utisak. Prema gnostiĉkom shvatanju, ĉovek je zatvoren u jedno strašno kućište sveta, stvoreno od mešavine svetla i mraka, iz koga ne pronalazi izlaz. „Ko me je bacio u patnju svetova, ko me je stavio u ovaj zli mrak?“, pita gnostik i dirljivim reĉima oplakuje svoju otuĊenost, samoću i lutanje u ovom mraĉnom svetu. Zemaljski ţivot je prema gnostiĉkom shvatanju strah
1
Valter Nig, Knjiga jeretika, Beograd 2004. str. 38. Naglasak autora.
470
i uţas, zabluda i prokletstvo, to je jezivi san i omamljenost, opijenost i samozaborav.“1 Prema uĉenju nekih gnostika, do spoznaje Boga ĉovek dolazi putem samospoznaje, po principu „spoznaj boga u samom sebi“: „Postizanje gnoze znaĉi prepoznavanje pravog izvora boţanske moći – to jest ‘dubine’ svog bića. Ko god spozna taj izvor, istovremeno spoznaje sebe i otkriva svoje duhovno poreklo: on spoznaje svoje istinske roditelje – Oca i Majku.“2 Prema uĉenju gnostika, „pravi bog“ koji nije uĉestvovao u stvaranju svega opipljivog, usadio je u ĉoveka dušu kojom moţe da teţi ka osloboĊenju od zlog materijalnog sveta. Pre nego što je gnosticizam prihvatio i u sebe ugradio i neke hrišćanske elemente, suština ovog uĉenja je mogla da se sumira na ovaj naĉin: „Od kako je demiurg stvorio svet, bog je na razne naĉine pokušavao, da izašiljanjem eona višeg stepena iskupi svoje emanacije iz materije, ali je tvorac svega, demiurg to na razne naĉine spreĉavao. Na posletku će bog odaslati jednog moćnog eona, da pobedi demiurga i da spase boţanske emanacije iz materije. To je mogla biti esencija osnovnih ideja gnosticizma pre njegova hristijaniziranja.“3 Nakon hristijanizacije predhrišćanske gnostiĉke misli, moćni duh (eon) koji je od vrhovnog boga poslat da prosvetli ĉoveĉanstvo i vrati ga u stanje pre njegovog zarobljavanja u materijalni svet – dakle u svet ĉistog duha, nazvan je „nebeskim Hristom“. Ipak, ovaj „Hristos“ nije ni izbliza onaj koga nalazimo opisanim na stranicama Novog zaveta. Hristos u koga su gnostici verovali je osoba koja, u prvom redu, poseduje samo prividno a ne istinsko ljudsko telo. Sledbenici ovog verskog sinkretizma (mešavine religija) su osuĊivali pravoverne hrišćane i nazivali ih jereticima zbog njihovog verovanja u stvarnu ĉoveĉnost Isusa Hrista – Boţijeg Sina. TakoĊe, nisu verovali ni u realnost smrtnih patnji i samog umiranja Gospodnjeg na golgotskom krstu: „Gnostici su pravili strogu razliku izmeĊu nebeskog Hrista i ovozemaljske pojave Isusa iz Nazareta. Istinski Hristos nema zemaljski oblik. (...) To shvatanje navelo ih je na tvrdnju da Hristos uopšte nije patio na krstu, već je na njegovo mesto na krst razapet izvesni Simon iz Kirene, „dok je pravi Hristos nestao smejući se“. Samo nebeskom Hristu dugujemo izbavljenje. (...) Ako je materija smatrana zlom, kao nešto što je stvorio demijurg, onda Hristos nije mogao i smeo da bude opterećen njome, jer inaĉe ne bi mogao da donese spasenje od nje. (...) Prema gnostiĉkom shvatanju, ĉovek je meĊubiće koje je delom zarobljeno u materiji, a delom se sastoji od svetlosnih supstanci poreklom iz gornjeg sveta. Nebeski Hristos izbavlja ĉoveka iz tog bolnog stanja izmešanosti. Najdublja ţelja gnostika je oslobaĊanje iz te situacije.“4 Protiv ovakvog verovanja apostoli su se grĉevito borili, ispravno ga nazivajući izrazito pogrešnim uĉenjem. Apostol Jovan u svojoj Prvoj poslanici najverovatnije piše misleći na gnostiĉko uĉenje o „prividnosti“ Hristovog zemaljskog tela, obeleţavajući ga kao ideju koje potiĉe od samog sotone. Evo kako je ovaj apostol u prvom veku istupao protiv ove odista sablasne zamisli:
Navedeno delo, str. 38-39. Naglasak moj. Elejn Pejgels, Gnostiĉka jevanĊelja, str. 76. 3 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 326. 4 Valter Nig, Knjiga jeretika, str. 42-43. 1
2
471
„Deco, poslednji je ĉas, i kao što ste ĉuli da će antihrist doći, tako su se sad javili mnogi antihristi. (...) Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove – jesu li od Boga, jer su mnogi laţni proroci izišli u svet. Po ovome poznajte Boţijeg duha: od Boga je svaki duh koji ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, a svaki duh, koji ne ispoveda Isusa, nije od Boga; i to je antihristov duh za koga ste ĉuli da će doći, i sad je već u svetu.“1 No, gnostiĉko uĉenje se nije razlikovalo od apostolskog samo u ovih par najbitnijih stavki (što se tiĉe poricanja vrhovnosti Gospoda Boga Stvoritelja kao i Isusovog istinskog utelovljenja). Postojale su i ostale mnogobrojne razlike. Naime, ovi laţni uĉitelji su posedovali i sasvim naopako tumaĉenje mnogih starozavetnih i novozavetnih dogaĊaja. Istinite Boţije sluge, ĉiji su ţivoti opisani u Bibliji, smatrani su slugama niţeg boga – Demijurga, a Boţiji protivnici i bezboţnici – junacima vere i slugama pravog „nebeskog boga“: „Smelost njihovog posmatranja istorije ispoljava se kroz novo vrednovanje Kainove liĉnosti. Taj arhetip prezrenog, koga je Stvoritelj osudio na to da „se skita i potuca po zemlji“, više se ne shvata kao bratoubica koji zasluţuje prokletstvo, već se dovodi u vezu sa jednako progonjenim Spasiteljem. (...) Gnostiĉko buntovništvo protiv Boga tvorca dosledno vodi radikalnom izvrtanju svih dosadašnjih istorijskih sudova. Zauzimanje za Kaina dosledno je prošireno i na sve ostale izopštenike iz Svetog pisma. Gnostiĉki mislioci zalagali su se za sodomite, Isava, Korejevu druţinu, dok su Avelj, Enoh, Noje bili odbaĉeni. Ĉak su pravdali i Judu Iskariota, koji je prema gnostiĉkom shvatanju izdao Isusa samo da bi izdejstvovao spasenje. (...) Gnostiĉki jeretici su oĉigledno u tim izopštenicima prepoznali duh svog duha.“2 Pored svega ovog, gnostici su bili veoma plodni što se tiĉe njihovog pisanog stvaralaštva. Naime, u toku prvog, a posebno u drugom veku posle Hrista, nastao je veliki broj tzv. gnostiĉkih evanĊelja i drugih spisa, u kojima se pripoveda o Isusovom ovozemaljskom ţivotu kao i ţivotima njegovih sledbenika. Mnoge od ovih tekstova gnostici su nazvali apostolskim imenima – da bi time postigli što veću autoritativnost svoga uĉenja. Tako, meĊu gnostiĉkim spisima nailazimo na one koji su nazvani, npr: EvanĊelje po Tomi, EvanĊelje po Filipu, JevanĊelje Istine, EvanĊelje Egipćanima, Tajna knjiga Jakovljeva, Pavlova apokalipsa, Petrovo pismo Filipu, Petrova apokalipsa, EvanĊelje po Mariji (Magdalini), Tajna knjiga po Jovanu, Mudrost Isusa Hrista itd.3 U ovim gnostiĉkim evanĊeljima (koja gotovo u punom broju potiĉu iz perioda posle smrti apostola) direktno se negiraju sva osnovna uĉenja koja proistiĉu iz istinski apostolskih novozavetnih zapisa. Evo nekih primera o tome šta moţemo da proĉitamo u delima pisaca koji su smatrali da poseduju „skriveno znanje“ na osnovu kojeg su bili „prosvetljeni“. Tekst pod nazivom O poreklu sveta upućuje na ideju o tome da postoje dva boga, niţi bog – tvorac materijalnog sveta koji se objavio u Starom zavetu kao Jahve i jedan drugi – uzvišeniji bog (koji bi mogao da se definiše kao bog – Majka, tj. ţenski princip): „... neprestano se hvalisao, govoreći (anĊelima)... ‘Ja sam Bog, i nijedan drugi osim mene ne postoji.’ Ali kada je to rekao, ogrešio se o sve besmrtne... kada je Vera videla
1. Jovanova 2:18; 4:1-3. Naglasak moj. Valter Nig, Knjiga jeretika, str. 44. Naglasak moj. 3 Vidi u: Elejn Pejgels, Gnostiĉka jevanĊelja, str. 20, 28, 56. 1
2
472
bezboţnost glavnog vladara, razljutila se... rekla, ‘Grešiš Samaele (tj. ‘slepi bog’), proslavljeno, besmrtno ĉoveĉanstvo (anthropos) je pred tobom!’1 Tajna Jovanova knjiga potpuno pogrešno tumaĉi Gospodnje reĉi zapisane u Starom zavetu a koje glase: „Ĉuj Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.“ (5. Mojs. 6:4): „...U svom ludilu... on (Bog; prim. I. S.) je rekao, ‘Ja sam Bog, i pored mene nema nijednog Boga’, jer on ne zna za... mesto odakle je došao (...) MeĊutim, ovom izjavom je anĊelima ukazao da drugi Bog postoji, jer da nema drugog, na koga bi on bio ljubomoran?’2 EvanĊelje po Filipu nam saopštava da je Isus negovao intimni ljubavni odnos sa Marijom Magdalinom: „...pratilac (Spasiteljev je) Marija Magdalena. (Ali Hrist je voleo) nju više nego (sve) uĉenike i ljubio je (ĉesto) u (usta). Ostali (uĉenici bili su uvreĊeni...) rekli su mu, ‘Zašto ti nju više voliš od svih nas?’ Spasitelj je odgovorio i rekao im, ‘Zašto vas ne volim kao (što volim) nju?’„3 Apokrif po Jovanu nas uĉi da svako moţe da doţivi Gospoda na sopstven i jedinstven naĉin. Nezrelom uĉeniku se Isus ukazuje kao dete a zrelom kao starac – simbol mudrosti: „Odmah... (nebesa su se otvorila i ĉitavo) stvaranje (koje je) pod nebom zasvetlelo je i (svet) protreslo se. (Bio sam prestrašen i) video sam svetlost (dete)... dok sam gledao on je postao kao starac. Onda je on (promenio svoje obliĉje) ponovo i postao kao sluga... Video sam (prokazanje) mnogobrojnih oblika u svetlosti.4 EvanĊelje po Tomi i Knjiga Tome polemiĉara upućuju na to da je Isus bio Tomin (duhovni) blizanac, te da moţe da postane i blizanac svakog ĉoveka koji doĊe do „tajnog znanja“. Ovi spisi zapravo predstavljaju Hrista kao „drugo, tajno JA“ svake osobe koja teţi samospoznaji (tj. spoznaji Hrista). Spoznaja Hrista i samospoznaja se predstavljaju kao jedno te isto (što je naravno, sa biblijske taĉke posmatrano, krajnje pogrešno): „Pošto je reĉeno da si moj blizanac i istinski sadrug, ispitaj sebe kako bi razumeo ko si... Ja sam znanje Istine. Tako dok me pratiš, mada ne razumeš (to), ti već doseţeš znanje i bivaš zvan ‘onaj koji zna sebe’. Jer ko god nije spoznao sebe, nije spoznao ništa, a ko god je spoznao sebe, istovremeno je stekao znanje o dubini svih stvari.“5 Pored uĉenja koja proizilaze iz tekstova koja sam upravo naveo tu su i mnoga druga. Pojedine grupe gnostika su verovale u boţansko trojstvo koje su saĉinjavala lica boga Oca, boga Majke (Svetog Duha) i sina – Hrista. Pošto su verovali u muškoţenskog boga, neki gnostici su prihvatili i drugaĉiju sliku o stvaranju ĉoveka od one zapisane u Bibliji. Smatrali su da je bog prvo ljudsko biće stvorio kao muško-ţensko stvorenje koje je bilo spojeno leĊima (poput sijamskih blizanaca). Potom ih je bog, smatrali su, odvojio jedno od drugog – te su tako nastali muškarac i ţena. Gnostici su zastupali ideju o potpunom asketizmu i negirali vaţnost braka. Prezirali su i raĊanje dece, jer su smatrali da je to samo nastavljanje zarobljavanja ĉistog duha zlom
Navedeno delo, str. 68. Isto, str. 68. Naglasak moj. 3 Isto, str. 19. 4 Isto, str. 55. 5 Isto, str. 58. 1
2
473
materijom, što je bila zamisao, od njihove strane prezrenog, boga tvorca – Demijurga. Gnostici u svojim zajednicama nisu imali zvaniĉno postavljene starešine, već je ulogu starešina mogao da vrši bilo ko od prisutnih. TakoĊe, postavljali su ţene za duhovne uĉitelje i voĊe, koje su imale ovlašćenja da krštavaju itd.1 Kao što svaki poznavalac kanonskih evanĊelja moţe da zapazi, kazivanja gnostiĉkih tekstova se znatno razlikuju u opisu Isusa, Njegovog uĉenja i odnosa prema uĉenicima od onoga što su zapisali apostoli u Novom zavetu. Naravno, problem koji je u prvim vekovima hrišćanstva bio mnogo veći nego što se to danas nama moţe da ĉini, sastojao se u tome što su u ono vreme, paralelno sa nastankom i sakupljanjem novozavetnih tekstova bili pisani i jeretiĉki spisi kojima je bilo pripisivano apostolsko autorstvo. Oni su se u isto vreme umnoţavali i širili meĊu hrišćanskim crkvama. Zbog toga su, poput apostola sredinom prvog veka, i ostali uĉitelji Crkve u drugom i trećem stoleću morali da se u svojim usmenim propovedima i pisanim delima oštro suprotstave narastajućem krivoverju. Apostol Pavle je, naime, još sredinom prvog veka upozorio hrišćane na mogućnost da laţni uĉitelji šalju svoja jeretiĉka pisma potpisujući na kraju imena apostola: „A ovo govorim da vas niko ne prevari nagovorljivim reĉima.“2 „Ne dajte se brzo pokolebati u razboritosti niti uplašiti, ni duhom ni reĉju, ni toboţe našom poslanicom. (...) Da vas niko ne prevari ni na koji naĉin.“3 Crkveni pisci, Irinej, Tertulijan i ostali u drugom veku posle Hrista, upozoravali su Crkvu na opasnost prihvatanja ovih opasnih duhovnih skretanja: „Tertulijan, pisac sjajnog talenta, oko 190. godine definiše u ime većine pravoverni stav: Kao što je Isus fiziĉki ustao iz groba, tako svaki vernik mora oĉekivati fiziĉko vaskrsenje. Za njega nema mesta sumnji. (...) Tertulijan izjavljuje da je svako ko poriĉe vaskrsenje tela jeretik, a ne hrišćanin.“4 „Svaki od njih (reĉ je o gnosticima; prim. I. S.) po sopstvenom temperamentu menja predanja koja je primio, što je isto uĉinio i onaj koji ih je predao nakon što ih je uobliĉio prema sopstvenoj volji. (...) Na osnovu ĉega su jeretici strani i neprijatelji apostolima ako to nije zbog razliĉitosti njihovog uĉenja, koje svaki pojedinac prima ili širi jednostavno po sopstvenoj volji.“5 Irinej iz Liona je ovako opisao zablude gnostika i izrekao oštro upozorenje protiv njihovog delovanja: „Oni sebe smatraju ‘zrelim’ tako da se niko s njima ne moţe porediti u veliĉini gnoze – ĉak i ako pomenete Petra, ili Pavla ili nekog drugog apostola... Oni zamišljaju da su sami pronašli više nego apostoli, i da su apostoli propovedali jevanĊelje još uvek pod uticajem jevrejskih shvatanja, a da su oni mudriji i pametniji od apostola.“6 „Neka ona lica koja hule na Tvorca... kao što ĉine valentinci i svi laţno nazvani ‘gnostici’ budu prepoznati kao zastupnici Satane od svih koji poštuju Boga. Kroz njih
Mnogo više o gnostiĉkim uĉenjima videti u: Elejn Pejgels, Gnostiĉka jevanĊelja; Rad, Izdavaĉka radna organizacija Beograd, bez godine izdavanja. 2 Kološanima 2:4. 3 2. Solunjanima 2:2-3. Naglasak moj. 4 Elejn Pejgels, Gnostiĉka jevanĊelja, str. 45. 5 Navedeno delo, str. 63. 6 Vidi u: Navedeno delo, str. 61. Naglasak moj. 1
474
Satana je ĉak i sad viĊen da govori protiv Boga, onog Boga koji je pripremio veĉnu vatru za sve vrste jeresi.“1 Na kraju krajeva, tokom trećeg i ĉetvrtog veka posle Hrista, gnostiĉki uticaj je poĉeo znatno da slabi, ĉemu je doprinela i kanonizacija knjiga Novoga zaveta. Kao što je poznato, prilikom veoma precizne selekcije razliĉitih „evanĊelja“, „poslanica“, „apokalipsi“ itd. i razdvajanja gnostiĉkih (jeretiĉkih) tekstova od onih ĉije se apostolsko poreklo moglo pouzdano da utvrdi, na posletku je izdvojeno 27 apostolskih spisa koji su proglašeni autoritativnim pisanim izvorom hrišćanske vere. Svi ostali tekstovi, koji su po svojoj koliĉini nadmašivali broj apostolskih kanonizovanih spisa, proglašeni su apokrifima, tj. knjigama koje se udaljavaju od, u prvom veku propovedane, Hristove Istine. Ove knjige su, dakle, bile odbaĉene kao one prema kojima ne treba gajiti poštovanje niti verovati njihovim objavama. MeĊutim, sukob sa gnostiĉkim uĉenjem, i na kraju pobeda nad njime, nije bilo i poslednje iskušenje sa kojim se rano hrišćanstvo suoĉilo. Vrlo brzo su se pojavili i pokreti koji su, na razliĉite naĉine osporavali boţansku prirodu Isusa Hrista smatrajući ga, ne veĉitim Boţijim Sinom (tj. Bogom u telu), već nekom vrstom stvorenog bića. Povodom ovog spornog pitanja u Nikeji je 325. godine od strane cara Konstantina sazvan tzv. Prvi vaseljenski sabor. U narednom delu ovoga poglavlja naĉinićemo pregled crkvene istorije izmeĊu IV i VIII posle Hrista, tj. perioda u kome su odrţavani Vaseljenski sabori. Ono što je najpre vaţno da istaknemo jeste ĉinjenica da su svi ovi sabori, poĉevši od Prvog pa na dalje, odrţani u periodu kada je Crkva uţivala blagonaklonost i znatnu podršku drţave, za razliku od, na primer, prvog apostolskog sabora odrţanog u Jerusalimu, za vreme dok je Crkva bila progonjena. Isticanje ove ĉinjenice je posebno vaţno iz razloga što je veoma uoĉljiva znaĉajna razlika izmeĊu atmosfere koja je vladala tokom sabora apostola sredinom prvog veka, i svih ostalih, „vaseljenskih“ iz kasnijih vekova. Naime, dok je apostolski sabor, inspirisan i voĊen Svetim Duhom na kraju doveo do ispravnog zakljuĉka i potvrde evanĊelskog pravoverja, u vremenskom razdoblju u kome su odrţavani ostali sabori (od kojih su kasnije njih sedam proglašeni „vaseljenskim“) vladala je duboka podeljenost meĊu zvaniĉnim crkvenim autoritetima i njihovim sledbenicima, kao i uĉestale meĊusobne svaĊe, raskoli, proklinjanja, progoni pa ĉak i ubistva zbog nerešenih verskih pitanja. U svakom sluĉaju, mnogi od episkopa sa kojima ćemo se upoznati u toku daljeg prouĉavanja, ne samo da su poĉeli da zastupaju verovanja koja su bila strana uĉenju Hrista i apostola, već je i njihovo ponašanje bilo potpuno suprotno onome koje su apostoli preporuĉivali za ljude koji su ţeleli da vrše episkopsku sluţbu (1. Tim. 3:1-7; 2. Tim. 2:24-24; Titu 1:7-9). Shodno tome, a zbog neobraćenosti mnogih i usvajanja razliĉitih paganskih uĉenja i njihovog stapanja sa hrišćanstvom, na pomenutim „vaseljenskim saborima“ kao i mnogim pomesnim, ustanovljena je i proglašena pravovernost više doktrina i bogosluţbenih praksi koje ne nalaze bilo kakvo utemeljenje u uĉenju Svetog pisma. Naredni deo ovoga poglavlja predstaviće nam jednu priliĉno mraĉnu stranicu u istoriji hrišćanske Crkve. On će potvrditi ispunjenje proroĉkih reĉi apostola zapisanih u Novom zavetu, koji su nagoveštavali dolazak teškog vremena u kome će glavninu broja ljudi u „Crkvi“ predstavljati oni će biti „samoţivi, srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni, neblagodarni, bezboţni, bez ljubavi, nepomirljivi, opadaĉi, neuzdrţljivi, 1
Isto, str. 82.
475
surovi, bez ljubavi prema dobru, izdajnici, naprasiti, naduveni, koji više vole slasti nego Boga, koji imaju obliĉje poboţnosti, ali su se odrekli njene sile.“ (2. Tim. 3:2-5. Naglasak moj).
PRVI VASELJENSKI SABOR i razlozi koji su do njega doveli Nasuprot gnosticizmu za koji smo utvrdili da je predstavljao naopako hrišćanstvo, crpeći svoje ideje iz mnogoboţaĉkih religija i filozofija, u drugom i trećem veku su poĉela da niĉu i druga laţna uĉenja, koja su ovoga puta svoj izvor našla u razliĉitom shvatanju prirode boţanskog bića (Boga). Ova uĉenja su nastala unutar Crkve, a njihova glavna karakteristika je bila poricanje biblijskog (novozavetnog - apostolskog) verovanja o Bogu Ocu, Sinu i Svetom Duhu kao Svetoj Trojici, te teţnja da se racionalistiĉki objasni boţanski poredak koji vlada u nevidljivom svetu. Dve najranije škole koje su pokušale da objasne odnos meĊu boţanskim osobama u nebeskoj Trojici su se nazivale dinamiĉka i modalistiĉka škola. Ove dve škole su pripadale pokretu tzv. monarhijanaca (antitrinitaraca)1, tj. onih koji su isticali pre svega boţanstvo Boga Oca, dok su smatrali da su Sin i Sveti Duh ili niţa bića ili sile Boga Oca, ili pak samo manifestacije Boga Oca. Dok su dinamici verovali da su Hristos (Reĉ Boţija) i Sveti Duh samo sile jednog Boga (Oca), modalisti su smatrali da su Otac, Sin i Sveti Duh samo tri razliĉita naĉina kojima se jedan jedinstveni Bog objavio ljudima. Najpoznatiji predstavnik škole dinamista bio je antiohijski episkop Pavle Samostatski koji je ţiveo u trećem veku posle Hrista. Njegovo uĉenje je glasilo da je Isus Hristos samo obiĉan ĉovek koji je roĊen na natprirodan naĉin. U Hristu je, po ovom episkopu, kao neka sila stanovao bezliĉni boţanski razum ili logos. Što se tiĉe modalista, najpoznatiji meĊu njima je bio uĉeni rimski prezviter Savelije rodom iz Livije, ĉije se uĉenje posebno utvrdilo u livijskom Pentapolisu (zapadno od Egipta). Njegovo versko ubeĊenje je glasilo da je Bog kao jedinstveno biće i jedna boţanska osoba sebe objavio u tri vida, najpre u ulozi Oca, potom u ulozi Sina, a najposle u ulozi Svetog Duha.2 MeĊutim, u isto vreme dok su glavni predstavnici antitrinitarijanstva zajedno sa svojim istomišljenicima propovedali svoje shvatanje Boga, nasuprot njima javilo se još jedno uĉenje, nazvano „subordinacijanizam“, koje je podrazumevalo da, doduše, postoje tri boţanske liĉnosti (a ne samo jedna) ali da su Sin (Logos) i Sveti Duh u svakom sluĉaju podreĊeni Bogu Ocu – te da poseduju manju „boţanskost“ od Boga Oca. Najpoznatiji predstavnici ovakvog shvatanja odnosa meĊu boţanskom Trojicom bili su protivnici monarhijanaca – Origen, potom njegov uĉenik Dionisije Veliki ep. aleksandrijski, Ipolit Rimski, a vrlo moguće i Atinagora, Teofil, Tertulijan i Lukijan.3
Antitrinitarci su osobe koje ne veruju u postojanje Svete Trojice, tj. ne veruju da su Otac, Sin i Sveti Duh tri lica ili osobe jednog te istog boţanskog bića (Boga). 2 Vidi kod: Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 350, 353. 3 Vidi u: Navedeno delo, str. 355. 1
476
Nastanak arijanstva i njegovo širenje Mišljenje da je Sin podreĊen Ocu u smislu subordinacijalizma je posebno potreslo Crkvu u prvoj polovini IV veka. U to vreme je ovo uĉenje posebno razvio i poĉeo da propoveda uĉeni aleksandrijski prezviter Arije, inaĉe ranije uĉenik Lukijana Antiohijskog (koji je bio simpatizer i pripadnik partije Pavla Samostatskog, ep. antiohijskog). Evo kako suštinu Arijevog uĉenja saţima dr Momir Jović u svojoj knjizi: „Uĉeni aleksandrijski prezviter Arije (Areios 256-336), u ţelji da se snaţnije suprotstavi antitrinitarijanstvu, koristeći subordinacionizam, postaje njegov najekstremniji zagovornik. Od 318/319. godine, Arije poĉinje propovedati da je Bog od veĉnosti, a Sin njegov prvi stvor, preko koga je sve ostalo stvorio. Istiĉući da Svetog Duha stvara Logos – Sin, Arije shvata: Oca, jedinog, od veĉnosti; Sina/Logosa u vremenu nastalog, stoga nije veĉan, pa ni jednak Ocu, i Duha Svetog, kao prvog stvora Logosa – gde je, prema tome, istinski Bog samo veĉni nestvoreni i neroĊeni Otac. MeĊutim, kako Sin nije oduvek, nego je roĊen u vremenu, to i Bog nije mogao oduvek biti Otac.“1 Na ovakvo Arijevo propovedanje prvi je reagovao njegov episkop Aleksandar koji je, posle neuspelog ubeĊivanja, u Aleksandriji 320. godine sazvao sabor na kome je bilo prisutno oko 100 egipatskih episkopa, i na njemu osudio uĉenje svog prezvitera. Tom prilikom su sve Arijeve pristalice, kojih je bilo meĊu prezviterima i Ċakonima ali i meĊu episkopima, bile ekskomunicirane.2 Ne ţeleći da se potĉini donetoj odluci egipatskog sabora, Arije se upućuje svojim prijateljima, ranije takoĊe uĉenicima Lukijana Antiohijskog, episkopima Jevseviju Kesarijskom (Euzebije iz Cezareje poznati istoriĉar rane Crkve) i Jevseviju Nikomidijskom. Ovi episkopi su pruţili Ariju utoĉište a takoĊe i prihvatili njegovo objašnjenje doktrine o Trojstvu. Pošto je spor nastao oko Arijevog uĉenja sve više razarao Crkvu i doprinosio podelama i svaĊama, car Konstantin je, nakon svoje pobede nad suparnikom Licinijem i samim tim postajanjem jedinim vladarom u Rimskom carstvu, pokušao da pomiri suprotstavljene strane (Arijevu i Aleksandrovu) uz pomoć posredniĉke misije španskog episkopa Osije iz grada Kordobe. Ipak, pošto je pokušaj pomirenja propao, a ep. Osija o tome izvestio cara, Konstantinovi hrišćanski savetnici su mu predloţili sazivanje sveopšteg crkvenog sabora, na kome će se razmotriti i rešiti nastala sporna pitanja.
Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 27-28. Pored saborske teološke rasprave o (ne)ispravnosti Arijevog uĉenja, diskusija i sukobi zbog razliĉitih mišljenja su se preneli i meĊu obiĉne vernike. Evo kako M. Jović opisuje situaciju koja je vladala u Egiptu povodom ovog spora: „Nastaju dva tabora u Crkvi: Arija i Aleksandra Aleksandrijskog, koji su preneli tumaĉenja dogmata suštine hrišćanstva meĊu neupućene, na ulice i trgove, prepuštajući tumaĉenje ukupnosti sve tananosti dogmata Trojiĉnosti navijaĉkim strastima neupućene mase. U ovakvoj situaciji, sledbenici starih antiĉkih religija, koristeći se tim smešnim javnim raspravama još neupućenih hrišćanskih vernika, novonastalu zbrku u hrišćanstvu uzimaju kao šaljive teme za svoje komiĉne pozorišne komade.“ Navedeno delo, str. 29. 1
2
477
Zasedanje Prvog vaseljenskog sabora U proleće 325. godine nove ere u Nikeji (Mala azija) se okupilo nešto više od 200 hrišćanskih episkopa1 i manji broj prezvitera i Ċakona, i to uglavnom iz istoĉnih provincija. Zapadni episkopi, kojih je takoĊe bilo na stotine, nisu uĉestvovali na ovom saboru sem njih nekolicine2, meĊu kojima i dva prezvitera – koje je u svoje ime poslao rimski episkop Silvester. Namera cara Konstantina je bila da sazivanjem sveopšteg sabora pomiri strane u sukobu i tako postigne preko potrebno jedinstvo u okviru svoje imperije: „Pre nego što je sinod mogao biti otvoren naredio je car privatne konferencije meĊu sakupljenima i na ovima su disputirali osobito Arije i Ċakon aleksandrijskog arhiepiskopa Aleksandra Atanasije, pri ĉemu se osobito poslednji odlikovao teološkom uĉenošću, govorništvom i gotovošću na odgovor. Ali do sporazuma nije došlo, i kad je car došao u Nikeju, da liĉno otvori sinod, podnesoše mu pristalice Arijeve optuţbu protiv ostalih, no on je odmah baci u vatru i izjavi, da mu je namera, da ih izmiri, a ne da im bude sudija. Konstantin otvori liĉno sinod i pozdravi episkope govorom, u kom ih pozove, da se sloţe; no na to preda njima samim da rukovode raspravama na sinodu.“3 Rezultat zasedanja nikejskog sabora je bio gotovo jednoglasna osuda Arijevog uĉenja, kojoj su se suprotstavila, zajedno sa Arijem, samo dva episkopa: Sekund Ptolemaidski i Teona Marmariĉki. Ova dva episkopa, zajedno sa Arijem, proterani su u Ilirik, da bi na taj naĉin bili uĉinjeni bezopasnim po pitanju daljeg narušavanja postignutog crkvenog „jedinstva“. Ipak, zanimljivo bi bilo spomenuti da su osim ove dvojice episkopa, koji su u protivljenju saborskoj odluci istrajali do kraja, postojala još njih sedamnaestorica, koji se nisu slagali sa odlukama sabora. No ipak, ovi episkopi se nisu pokazali tako istrajnim, pa su, usled carevog nagovora i pritisaka ipak popustili i potpisali donesene odluke4. Na ovom saboru je donet i sledeći simvol (tj. ispovedanje) vere: „Verujemo u jednog Boga Oca Svedrţitelja, Tvorca svega vidljivog i nevidljivog. I u jednog Gospoda Isusa Hrista Sina Boţijeg, roĊenog od Oca jedinorodnog, to jeste iz Oĉeve suštine, Boga od Boga, Svetlost od svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, roĊenog, ne stvorenog, Jednosušnog Ocu, kroz Koga je sve postalo, kako ono što je na nebu, tako i ono što je na zemlji. Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao, ovaplotio se, postao ĉovek, postradao i vaskrsao u treći dan, uzneo se na nebesa. Koji će doći da sudi ţivima i mrtvima. Istoriĉari rane Crkve se uglavnom ne slaţu po pitanju taĉnog broja uĉesnika sabora. Jevsevije Kesarijski je pisao o 250 uĉesnika, a Atanasije Veliki i Sokrat govore o „preko trista“. Tradicionalno se prihvata broj od 318 okupljenih episkopa, ali to prvenstveno iz razloga da bi se ostvarila paralela sa brojem Avraamovih slugu uz koje je ovaj ratovao protiv ĉetvorice careva koji su zarobili njegovog sinovca Lota (1. Mojs. 14). Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 10. Sa druge strane, pojedini istoriĉari navode broj od 220 okupljenih episkopa. Vidi u: John Foster, Crkvena povijest 1, str. 136. 2 Veliko je pitanje da li se onda, upravo iz razloga gotovo potpunog izostanka više stotina zapadnih episkopa, kao i znatnog broja istoĉnih, ovaj sabor u Nikeji (a i onih kasnijih šest) uopšte moţe smatrati „vaseljenskim“ tj. sveopštim. 3 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 538. 4 Vidi u: Navedeno delo: str. 538-539. 1
478
I u Duha Svetog. A one koji govore: „Beše kada ga ne beše“ i „Pre roĊenja ne beše“, i „Da je postao iz nebića“ ili tvrde da je Sin Boţji postao „iz druge ipostasi“ ili „druge suštine“, ili „da je stvorenje“, ili da je „promenljiv ili preobraziv“, takve proklinje saborna i apostolska Crkva.“1 Pored rešavanja arijanske krize i usvajanja simvola vere, na Prvom vaseljenskom saboru je doneto i 20 kanona (pravila), kao i rešeni sporovi u vezi problema nastalih u okviru crkve u Egiptu. TakoĊe, na ovom saboru je odbijen predlog zapadnih episkopa kojim je bilo predviĊeno da se uvede obaveza bezbraĉnosti (tj. celibata) sveštenstva.
Dešavanja izmeĊu I i II vaseljenskog sabora Tri meseca nakon zasedanja sabora u Nikeji, u progonstvo je odagnan i veliki Arijev prijatelj, nikomidijski episkop Jevsevije, iako je do tada bio u velikom prijateljstvu sa carem Konstantinom. No, ovo progonstvo je trajalo svega tri godine. Ugledni carevi savetnici i Jevsevijevi prijatelji, ubedili su vladara da pomenutog episkopa vrati iz izgnanstva. Isto tako, nakon što je ponovo saslušao Arija, koji je pred njim izloţio neku vrstu dvosmislenog ispovedanja vere, i time, inaĉe slabo upućenog Konstantina još više ubedio da je spor oko njegovog uĉenja zapravo bio „spor oko niĉega“, car je uputio episkopima zahtev da i bivšeg aleksandrijskog prezvitera ponovo prime u crkvenu zajednicu. MeĊutim, baš u to vreme (328. god. posle Hrista) na episkopsku stolicu u Aleksandriji postavljen je Atanasije, koji je noseći zvanje Ċakona, na nikejskom saboru bio ogorĉeni Arijev protivnik. Ovaj episkop je odbio da Arija primi nazad u svoju crkvu sve dok on jasno i nedvosmisleno potvrdi nikejski simvol vere. Episkopa Atanasija su u ovom stavu podrţali i episkopi Jevstatije Antiohijski i Markel Ankirski. MeĊutim, Arijevi prijatelji, Jevsevije Nikomidijski i Jevsevije Kesarijski su, sa druge strane, na svoju stranu pridobili mnoštvo episkopa koji su i ranije (pre sabora u Nikeji) bili zbunjeni upotrebom filozofskog izraza „jednosuštan“ – kojeg je prvi upotrebio, mada u drugaĉijem znaĉenju, već anatemisani antiohijski episkop Pavle Samostatski. Iz dana u dan, kao da sabora u Nikeji nije ni bilo, sve se više povećavao broj onih koji su bili simpatizeri Arijevog uĉenja. Sledstveno tome, 330. godine u Antiohiji je odrţan sabor pod predsedništvom ep. Jevsevija Kesarijskog, a na kome je zbaĉen ep. antiohijski Jevstatije i odagnan u progonstvo za vreme kojeg je i umro trideset godina kasnije. Ne zaustavljajući se na tome, prijatelji bivšeg aleksandrijskog prezvitera „osvetili“ su se i preostaloj dvojici „antiarijevaca“, episkopu Atanasiju Aleksandrijskom i Markelu Ankirskom. Ovog prvog su 335. godine u gradu Tiru u Finikiji (takoĊe pod predsedavanjem ep. Jevsevija iz Kesarije), kao „jeretika“ (tj. glavnog zagovornika „jednosuštnosti“) zbacili sa episkopskog trona i nagovorili cara da ga protera u Trir na Rajni. Godinu dana kasnije je, na crkvenom saboru u Carigradu, zbaĉen a potom proteran i episkop ankirski, Markel.2 Nakon ovih dogaĊaja umro je i Arije, u poznoj starosti, i to baš u toku priprema za njegovo sveĉano primanje u carigradskoj crkvi od strane ep. Aleksandra, a po nalogu cara Konstantina. Uskoro je, nakon svoga krštenja koje je obavio ep. Jevsevije Nikomidijski, umro i sam car Konstantin (337. godine n.e.), kojeg su po pitanju vladavine nad imperijom nasledila njegova tri sina. Na 1 2
Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve, str. 3. Vidi u: J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 541-542.
479
Zapadu zajedno su vladala njih dvojica, Konstans I i Konstantin II, dok je Istoku vladao Konstancije. Na poĉetku vladavine ove trojice, meĊu kojima je najuticajniji bio Konstantin II, bilo je dozvoljeno da se svi anatemisani episkopi vrate na svoje katedre. U Aleksandriju se vratio prognani ep. Atanasije, kojega je narod sa radošću doĉekao. MeĊutim, pristalice politike dvojice episkopa Jevsevija, nikomidijskog i kesarijskog su, nakon što je Jevsevije iz Nikomidije postavljen za carigradskog episkopa (gde je sa katedre smenio „mlakog“ branitelja arijevstva, ep. Pavla), u Antiohiji 339. godine, na saboru ponovo izglasali proterivanje ep. Atanasija iz Aleksandrije. Optuţili su ga za nezakonito vraćanje i zauzimanje vladiĉanske stolice. Aleksandrijskom episkopu nije pomoglo ni to što su mu, na vest iz Antiohije o njegovom zbacivanju, podršku na crkvenom saboru pruţili svi egipatski episkopi. Atanasije je ponovo morao da beţi. Uz pomoć cara Konstancija, na katedru aleksandrijskog episkopa je, na silu i uz mnoge nerede, postavljen pro-arijevski nastrojeni ep. Grigorije iz Kapadokije: „Egipatskom prefektu Filagriju, prijatelju Arijevom, bilo je nareĊeno da Grigoriju pruţi svaku pomoć. Na vest o njegovom pribliţavanju gradu, narod je pohrlio u crkve, braneći ih od jeretika. U stvar je umešala policija, poĉele su sramne scene, ispraţnjavanje crkava uz pomoć vojne sile. Policija je traţila Atanasija, ali je on uspeo da se sakrije – i 22. marta 339. godine Grigorije je sveĉano ušao u Aleksandriju, gde je poĉelo pravo proganjanje Atanasijevih pristalica.“1 Nakon svog ponovnog zbacivanja, ep. Atanasije je utoĉište našao na Zapadu, kod svojih prijatelja ep. kordobskog Osije i ep. rimskog Julija, koji su bili pristalice nikejskog ispovedanja i nisu bili naklonjeni Arijevom uĉenju. Episkop Julije je uz punu podršku cara Konstansa (Konstantin II je umro 340. godine), sazvao sabor u Rimu 341. godine sa namerom da reši nastali problem oko Atanasijevog proterivanja. Iako su u Rim stigli i neki od predstavnika carigradske crkve oni nisu uĉestvovali na saboru, već su se pre njegovog poĉetka vratili odakle su i došli. Ep. Julije je, zajedno sa zapadnim episkopima zakljuĉio da episkopi Atanasije i Markel nisu jeretici, kako su to smatrali istoĉnjaci, te je doneo odluku o njihovoj rehabilitaciji. Kao reakciju na ovaj sabor u Rimu, istoĉnjaci su nešto kasnije, te iste 341. godine, sazvali ponovni sabor u Antiohiji na kome su odbili odluke sabora starešina zapadnih crkava. Sa druge strane, u Carigradu, nakon smrti ep. Jevsevija (ranije nikomidijskog) struja antiarijevaca postavlja za episkopa ranije zbaĉenog ep. Pavla. MeĊutim, car Konstancije ovog episkopa na silu svrgava i na njegovo mesto postavlja arijevca Makedonija. Tom prilikom je u uliĉnim nemirima bilo pobijeno oko 3000 ljudi – pristalica episkopa Pavla.2 Sledeći u nizu dogaĊaja koji se zbio u vezi problema priznavanja i nepriznavanja nikejskog simvola vere, a koji bi valjalo pomenuti, jeste zakazivanje i odrţavanje drugog velikog crkvenog sabora (koji je trebao da bude Drugi vaseljenski sabor) na inicijativu cara zapadnog krila imperije – Konstansa I. Ovaj sabor je odrţan 343. godine u gradu Serdiki (današnja Sofija u Bugarskoj), ali umesto da bude koristan za meĊusobno usaglašavanje stavova i preko potrebno pomirenje, on je posluţio za dalje usloţnjavanje i zaoštravanje situacije. Evo šta o ovom saboru saznajemo iz crkvene istorije:
1 2
Aleksandar Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 120. Vidi u: Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu str. 39-40.
480
„Sabor je odrţan u drugoj polovini 343. godine. MeĊutim, do opšteg, zajedniĉkog sabora ipak nije došlo. Namera da se na tom skupu susretnu obe struje – nije ostvarena. Odrţana su dva posebna sabora, jedan za istoĉnjake, jedan za zapadnjake. (...) Zapadnjaci, oko sto episkopa, smestili su se u civilnim zgradama, pored Rotonde, kompleksa sv. Georgija (...) Episkop Osija Kordobski koji je predsedavao i u Nikeji, predsedavao je i tom saboru zapadnjaka. (...) Istoĉni episkopi, uviĊajući da je inicijativa za saziv sabora potekla od Konstansa, nisu posebno ni ţurili u Serdiku. Zadrţali su se u Filipolju, gde su pristigli avgusta 343. godine. Grupa je bila nešto manja od zapadnjaka, najviše do 80 episkopa. Prema Sozomenu, uputili su dopis episkopima zapada u Serdici, obaveštavajući ih da neće prisustvovati njihovom skupu (...), ukoliko na njihovim sednicama prisustvuju Atanasije, Markel i ostali episkopi, koje su, oni, saborima rašĉinili (...). Ipak uviĊajući da bi nedolaskom više pogoršali svoj poloţaj a i svog cara Konstatacija (tj. Konstancija; prim. I. S.), došli su u Serdiku. (...) VoĊe istoĉne grupe bile su: episkopi Stefan Antiohijski, Akakije Kesarijski, Teodor Heraklejski, te Valens Mursanski i Ursacije Singidunumski (koji su do dolaska istoĉnjaka bili deo zapadnog sabora, ali kao arijevci, ti Goti prikljuĉuju se istoĉnjacima). Kako su sednice drţane odvojeno, do jedinstva u Serdici nije ni moglo doći. Obe grupe, prostorno, bile su veoma blizu, uz mogućnost da se dovikuju (...). Te odvojene sednice obavezno su završavale uzajamnim anatemama. Tako su Istoĉnjaci svrgnuli episkope zapada: Julija, Protagena, Maksimina i Gaudencija, smatrajući ih najodgovornijim za rehabilitaciju svrgnutih: Atanasija, Pavla, Markela, Aselpa. (...) Zapadna skupština po odlasku istoĉnjaka, prihvatila je donete odluke sa Rimskog sabora 341. god., ali opet pojedinaĉno je razmatrala sluĉajeve zbaĉenih episkopa. Izvršena je rehabilitacija episkopa: Atanasija, Markela i Aselpa (iz Gaze). (...) Potom je doneta odluka o zbacivanjima episkopa, koji su izabrani bili na mesta zbaĉenih: Grigorija za Aleksandriju, Vasilija za Ankaru, Kvintilijana za Gazu. Potom su (anatemisali; prim. I. S.) i voĊe istoĉne grupe, episkope: Stefana, Akakija, Ursa, Valensa i Teodora.“1 I pored toga što smo uvideli da su, umesto postizanja sloge i jedinstva u veri, episkopi Zapada i Istoka jedni druge meĊusobno anatemisali i svrgavali (iako zapravo ta svrgavanja i anateme (prokletstva) nisu imala gotovo nikakav suštinski i poslediĉni znaĉaj u datoj situaciji), povratak Atanasija – po treći put – na katedru aleksandrijskog episkopa, bio je ipak izvestan. Tu izvesnost je dokazala i odluĉnost Konstansa I da objavi rat svome roĊenom bratu Konstanciju – koji je već bio u ratnom sukobu sa Persijancima, ukoliko Atanasije ne bude rehabilitovan. I tako je, nakon smrti ep. Grigorija iz Kapadokije, Atanasije ponovo postao aleksandrijski episkop, i pored velikog protivljenja njegovih neistomišljenika – istoĉnih episkopa.2 Ipak, nekoliko godina nakon Atanasijevog povratka, a posle smrti vladara zapadnog dela carstva (350. godine), vladar Istoka, pro-arijevski orijentisani car Konstancije postao je samovladar ĉitave imperije. I ponovo, otpoĉeo je progon branilaca nikejskog ispovedanja. Ovoga puta, i sam car i njegovi hrišćanski savetnici (arijanci), odluĉili su da izdejstvuju vaseljensku (opštecrkvenu) odluku o zbacivanju Atanasija sa
1 2
Navedeno delo, str. 41-42. Naglasak moj. Kao što moţemo da uoĉimo, Konstancijev pristanak na ponovni povratak Atanasija u Aleksandriju nije bio rezultat njegovog izmenjenog teološkog mišljenja, već posledica politiĉkog pritiska koji je došao od strane njegovog pro-nikejski raspoloţenog brata Konstansa.
481
aleksandrijske katedre. To je moglo biti uĉinjeno samo ukoliko bi i sabor zapadnih episkopa potvrdio takvu odluku. MeĊutim Zapad je uglavnom u to vreme bio „ortodoksan“ i pridrţavao se nikejskog ispovedanja. Sa druge strane, Atanasije je na zapadu imao brojne prijatelje meĊu tamošnjim episkopima. Istoĉni episkopi su nagovorili cara da na silu postignu ono što se milom nije moglo: „I Imperator i njegovi savetnici su shvatili da dokle god se Atanasije oslanja na Zapad, njegova osuda ne moţe da ima vaseljenski karakter. Zato je, pre svega, bilo potrebno poraziti Zapad, naterati ga da se potĉini drţavnoj vlasti. Godine 352. u Rimu je umrlog Julija zamenio papa Liberije. Car je od njega zatraţio sazivanje sabora i osudu Atanasija. Papa je pokušao da se odbrani, ali bezuspešno. Godine 355. tri stotine zapadnih Episkopa u Milanu, gde se u to vreme nalazio dvor, popustilo je pred grubom silom1. „Moja volja je za vas kanon“, rekao je Konstantije na molbu Episkopa da se kanonskim merilima istraţi pitanje i svi su, osim nekoliko nepokolebljivih, potpisali osudu Atanasija. Njih su odmah prognali. Prognali su i Liberija, koji je odbio da prizna odluku sabora. Istovremeno carski ĉinovnici su obilazili ĉitav Zapad sakupljajući od Episkopa potpise.“2 Godinu dana nakon sabora u Milanu, Atanasije je uz upotrebu vojne sile ponovo zbaĉen sa episkopske stolice i narednih šest godina se krio u egipatskoj pustinji. Evo šta o ovom vremenu dalje saznajemo iz crkvene istorije: „Potom je saborima u Sirmijumu 351. godine, u Arlu 353. i u Milanu 355. godine opet bio zbaĉen ep. Atanasije, te njegovo treće progonstvo poĉinje 356. godine. Sprovedeno je masovnije ekskomuniciranje, sada uglavnom po odredbama Serdiĉkog sabora istoĉnjaka, i to: ep. Osije Kordobskog, ep. Pavlina Trijerskog, ep. Ilarija Piktavijanskog, ep. Jevsevija Varcelskog, ep. Lucifera Kalarskog, te ep. Liberija Rimskog. Car Konstancije otišao je i dalje, te je na saborima iz 359. godine (istoĉni odrţan u Seleukiji, zapadni u Riminiju, a opšti sabor u Carigradu 360. godine) arijanstvo proglasio drţavnom verom.“3 Ipak, ubrzo nakon što je arijanizam dostigao svoju najvišu taĉku tako što je izvršio pritisak na ĉitavu Crkvu u vezi usvajanja „Sirmijskog manifesta“ (357. godine) koji je predstavljao formulaciju vere koja je bila otvoreno arijanska, car Konstancije, kao njihov glavni pokrovitelj, je umro (361. god). Njega je nasledio tzv. Julijan Apostata (Otpadnik), koji je uspostavio punu religijsku slobodu, nadajući se, prema A. Šmemanu, da će se hrišćani ţestoko posvaĊati i time konaĉno diskreditovati svoju veru u oĉima sviju. U isto vreme, zbog uvoĊenja jednakih prava za pripadnike svih religija, bilo je zabranjeno pokrštavanje neznaboţaca, te je ep. Atanasije, malo nakon što se trijumfalno vratio u Aleksandriju, ponovo morao da beţi pred predstavnicima nove vlasti iz razloga što je u hrišćanstvo preobratio nekoliko paganki. Nakon smrti Konstancijevog naslednika 363. godine, legije su na presto dovele ostarelog generala Još jedan od dokaza neprincipijelnosti takozvanih branilaca „pravoverja“ prikazao se i u ovom sluĉaju. Dok su Hristovi apostoli sa radošću podnosili progonstva koja su nastupala zbog njihovog ĉvrstog zastupanja Istine i stava da „Boga treba slušati više nego ljude“ (Dela ap. 5:29, 33, 40-42), dotle su, kao što vidimo, branioci „istine“ u kasnijim vekovima popuštali pod pritiscima i, zbog opasnosti da izgube sopstvenu lagodnost, vršili izdaju svojih verskih uverenja. Upravo u skladu sa ranije citiranim reĉima apostola Pavla, koji je upozorio da će mnogi od onih koji imaju obliĉje poboţnosti postati „izdajnici... koji više vole slasti nego Boga.“ (2. Tim. 3:4). 2 Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 127. Naglasak moj. 3 M. Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 43. Naglasak moj. 1
482
Valentinijana. Budući da je na Zapadu osuda ep. Atanasija (koji je u meĊuvremenu, za vreme vladavine Julijana 362. u Aleksandriji odrţao još jedan sabor na kome je potvrĊeno nikejsko ispovedanje vere) i nikejskog simvola bila nametnuta silom od strane Konstancija, tamošnji episkopi su se ponovo vratili ispovedanju vere koja je bila definisana na saboru u Nikeji 325. godine. Tome je umnogome pomoglo i to što je novoproglašeni car Valentinijan bio neopredeljen i nepristrasan po pitanju verskih pitanja koja su bila sporna. Sa druge strane, istaknutim angaţovanjem tzv. „velikih Kapadokijaca“, Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Grigorija Niskog, i situacija na Istoku je poĉela da se menja. Ova trojica uticajnih bogoslova, zajedno sa ĉetvrtim, Atanasijem Aleksandrijskim, konaĉno su na kraju doprinela trijumfu nikejskog ispovedanja vere – koje se desilo na zasedanju tzv. Drugog vaseljenskog sabora u Carigradu 381. godine. Ipak, kao što smo to više puta naglasili, tokom ĉitavog perioda koji je protekao izmeĊu Prvog i Drugog vaseljenskog sabora, vladala je atmosfera velikih rasprava, svaĊa, pretnji, zbacivanja i proterivanja meĊu crkvenim velikodostojnicima onoga vremena. Opisujući ovaj period crkvene istorije i neslavno ponašanje ljudi koji su se nazivali sledbenicima Onoga „koji kada su ga vreĊali – nije odgovarao uvredom, kada je stradao – nije pretio“1, Aleksandar Šmeman je zakljuĉio: „Poĉelo je deljenje Episkopa na bogoslovske „partije“, formulisanje stalno novih odreĊenja vere, uzajamna izopštenja, sabori i skupštine. Kasnije je crkveni istoriĉar Sokrat uporeĊivao ovo vreme sa bitkom po noći, kada niko ne zna gde je neprijatelj a gde prijatelj.“2
DRUGI VASELJENSKI SABOR Na Drugom vaseljenskom saboru kojeg je u Carigradu sazvao car Teodosije, nije rešen samo spor kada je u pitanju verovanje Arija i njegovih pristalica. Naime, tokom više decenija koje su protekle od nikejskog sabora, za vreme kojih se, kao što smo videli, odvijala velika borba izmeĊu pristalica i protivnika Arijevog uĉenja, nastala su još neka osobena teološka mišljenja. I ona su odudarala od ispravnog verovanja u Svetu Trojicu koje su zastupali Atanasije Veliki i njemu sliĉni, po ovom pitanju, pravoverni episkopi. MeĊu ovim uĉenjima najistaknutija su dva, ĉiji su zaĉetnici bili episkopi Apolinar iz Laodikije sirijske (koji je bio pripadnik struje antiarijevaca) i Makedonije Carigradski (koji je bio pristalica Arijevog uĉenja, ili bolje reĉeno – poluarijevac). Uĉenja episkopa Apolinara i Makedonija su na Drugom vaseljenskom saboru bila osuĊena kao pogrešna – i to sa pravom. Na ovom mestu ţelim da napravimo kratak pregled dogaĊaja koji su doveli do sazivanja ovog sabora, da se upoznamo sa Apolinarovim i Makedonijevim uĉenjem, kao i sa samim tokom saborskog zasedanja. Kao što sam napomenuo maloĉas, ep. Apolinar (Apolinarije) je bio pripadnik struje antiarijevaca, koji je po svaku cenu ţeleo da dokaţe istinitost dogme o potpunom boţanstvu Isusa Hrista. U svom nastojanju da pobije Arijevo krivoverje koje je negiralo Hristovu boţansku prirodu, ep. Apolinar je svoje uĉenje doveo do suprotne krajnosti, tj. do odricanja potpunosti Hristove ljudske (ĉoveĉanske) prirode. Ovaj episkop je 1 2
Vidi: 1. Petrova 2:21-23. Istorijski put Pravoslavlja, str. 128. Naglasak moj.
483
smatrao da je Isus iz Nazareta, svojim zaĉećem i roĊenjem od strane device Marije od nje primio ljudsko telo i ljudsku dušu (tj. ĉoveĉju mentalnu prirodu – psihu) ali nije primio ljudski duh. Umesto tog duha, smatrao je Apolinar, u Hristovo biće naselio se boţanski Logos, tako da je Isusovo „ĉoveštvo“ bilo nepotpuno, tj. razliĉito od ĉoveštva drugih zemaljskih ljudi. Evo kako Apolinarovo verovanje opisuju neki od pravoslavnih autora: „Episkop laodikijski Apolinarije potekao je iz redova pravoslavne partije. (...) Apolinarije (je) smatrao da Hristos, primivši kroz ovaploćenje ljudsku dušu i telo, nije primio i specifiĉni deo ljudskog bića – ljudski duh, jer ovaj neophodno pretpostavlja slobodu volje, a sa njom i sklonost ka grehu. Ljudski duh je, po Apolinarijevom mišljenju, u Hristu zamenjen Boţanskim Logosom koji gospodari nad zlim sklonostima primitivne duše.“1 Ovo uĉenje ep. Apolinara (koji je umro 390. god.) osudio je i pomesni crkveni sabor odrţan u Aleksandriji 362. godine. Nakon što se ovaj episkop odvojio od zvaniĉne Crkve i zapoĉeo okupljanje svojih pristalica, osuĊen je i od strane episkopa okupljenih na saboru u Rimu 375. godine. Konaĉna osuda i proglašenje pogrešnim ovoga verovanja došla je na Drugom vaseljenskom saboru 381. godine u Carigradu. Sa druge strane, u dobu za koje smo ranije utvrdili da je proticalo u duhu nadmoći arijevaca nad zastupnicima nikejskog ispovedanja, na carigradsku katedru je postavljen ep. Makedonije. Iz njegovog uma proisteklo je uĉenje koje je prihvatio manji broj episkopa poluarijevaca, a koji se ticao poloţaja Svetog Duha u odnosu na Oca i Sina. Naime, na Prvom saboru u Nikeji o osobi Svetog Duha se nije raspravljalo, niti je pak dogmatski odreĊen poloţaj Duha u odnosu na boţanstvo Oca i Sina u okviru dogme o Svetoj Trojici. Tako, uĉenje koje je zastupao ep. Makedonije sve do svoga svrgavanja 360. godine (nakon ĉega je ubrzo i umro), a koje je kasnije vatreno širio njegov Ċakon, kasnije episkop nikomidijski Maratonije, glasilo je da je Sveti Duh manji i od Oca i od Sina, te da zapravo predstavlja stvorenje Boga Sina: „Vremenom se po pitanju Lica Duha Svetog iz sredine poluarijanaca izdvojila posebna partija Makedonijevaca, nazvanih po Konstantinopoljskom episkopu Makedoniju (355-359): ova partija, poštujući Duha Svetog kao Treće Lice Presvete Trojice samo po ĉasti, razlikovala Ga je po suštini od Prva Dva Lica, smatrajući Duha Svetog za stvorenje, a ne za Boga.“2 Protiv ovakvog uĉenja sledbenika ep. Makedonija (koje su nazivali i makedonijevcima - „pneumatomahima“ – tj. onima koji se bore protiv Duha Svetoga) borili su se nama od ranije poznati zastupnici nikejskog veroispovedanja. Evo šta o njima, kao i samom sazivanju Drugog vaseljenskog sabora kazuje istoriĉar Jevsevije Popović u svome delu: „Atanasije Veliki beše prvi, koji je od 358. ustao i protiv pnevmatomaha, i njemu se pridruţiše Vasilije Veliki (umro 379.), oba Grigorija, naime Grigorije Nazijanzin i Grigorije Niski i drugi, koji su branili kako potpuno boţanstvo Sina, tako i potpuno boţanstvo Duha Svetog, Njegov ishod od Oca i Njegovu jednosušnost (jednobitnost) sa Ocem i Sinom. Ali budući da je stranka makedonijevaca ĉak i meĊu episkopima, koji preĊoše u pravoslavlje, bila velika te budući da je bilo mnogo takvih makedonijevaca, koji doduše priznavahu potpuno boţanstvo Sina, ali koji ne htedoše priznati boţanstvo
1 2
Sedam stubova premudrosti, Beograd 2004. str. 24. Navedeno delo, str. 25.
484
Svetog Duha i Njegovu jednosušnost sa Ocem i Sinom, to je Teodosije Veliki naskoro posle svoga stupanja na presto sazvao u Carigrad nov vaseljenski sabor ili upravo generalni koncil svoga, t.j. Istoĉnorimskog Carstva. Na njegov poziv došlo je u Carigrad 381. godine 150 pravoslavnih episkopa i 36 makedonijevskih episkopa.“1 Nakon što se, dakle, u Carigradu okupio relativno mali broj episkopa (od ukupnog broja koji je postojao u tadašnjem hrišćanskom svetu)2, saborsko zasedanje je otpoĉelo pod predsedavanjem antiohijskog arhiepiskopa Meletija. Prvi predmet rasprave je bio popunjavanje katedre carigradskog episkopa, sa ĉijeg je trona car Teodosije 380. godine proterao arijevca Demofila. Veći deo episkopa, do tog trenutka prisutnih na saboru, sloţio se da na tronu episkopa prestonog grada ostane dotadašnji episkop malog gradića Sasima u Kapadokiji, Grigorije Nazijanzin, kojeg je na njega, posle proterivanja ep. Demofila, postavio car Teodosije. No ipak, Grigorije Nazijanzin nije bio jedini „pretendent“ za trajno zauzimanje katedre carigradskog episkopa. Postojao je još jedan, njegov nazovi-prijatelj, filozof Maksim Kinik (Cinik), koji je bio poreklom iz Egipta. Ovog ĉoveka su za episkopa namenjenog carigradskoj eparhiji hirotonisali (rukopoloţili) egipatski episkopi na ĉelu sa ep. Petrom iz Aleksandrije. Kao osnov za rukopolaganje Maksima Kinika za episkopa carigradskog, posluţila je ĉinjenica da je Grigorije Nazijanzin na mesto carigradskog episkopa došao na „nekanonski“ naĉin – pošto je već imao svoju episkopiju. Naime, prema 15. pravilu koje je doneseno na Prvom saboru u Nikeji, postoji odredba koja glasi da episkop ne sme da prelazi sa jedne katedre na drugu. Evo kako glasi ovo pravilo (kanon) nikejskog sabora: „Zbog mnogih smutnji i razdora koji se dogaĊaju, našlo se za korisno da se iskoreni obiĉaj koji postoji po nekim mestima, a koji je protivan apostolskom pravilu, tj. da ni jedan episkop, niti sveštenik, niti Ċakon ne moţe prelaziti iz jednog grada u drugi. A ako nakon ove odredbe svetog i Velikog sabora neko ipak postupi protivno ovome, takav prelazak neka bude nevaţan i neka se dotiĉni klirik vrati crkvi u kojoj je rukopoloţen za episkopa, sveštenika ili Ċakona.“3 MeĊutim, oĉigledno se oglušujući o ovo pravilo i upozorenje koje su doneli „sveti oci“ nešto više od pola veka ranije, prisutni episkopi su ipak odluĉili da bivši episkop gradića Sasima postane episkop carigradski. Ubrzo nakon donošenja ovakve odluke predsedavajući na saboru ep. Meletije antiohijski umire a na njegovo mesto biva postavljen novoustoliĉeni episkop „Novoga Rima“ Grigorije. No, izgleda da sudbina nije bila naklonjena ovom episkopu – barem ne što se tiĉe njegovog ostajanja na ovom vladiĉanskom prestolu. Naime, jedan od problema koji je ep. Grigorije hteo da reši na ovom saboru jeste pitanje upraţnjenog mesta antiohijske katedre, nastale nakon smrti ep. Meletija. U Antiohiji je, zapravo, već ranije postojao Meletijev „suprot-episkop“ po imenu Pavlin, koji je u odnosu na Meletija delovao kao svojevrsna opozicija.4 Grigorije se zalagao da se nakon Meletijeve smrti na antiohijsku katedru ne postavlja novi episkop, već da se za zakonitog episkopa prizna već postojeći Pavlin. MeĊutim, većina Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 556. Broj episkopa je bio znatno manji od onog koji je bio prisutan na nikejskom saboru 56 godina ranije. 3 Knjiga pravila, str. 18. 4 Ovaj raskol se u Antiohiji pojavio poĉetkom šezdesetih godina IV veka. Episkopi Meletije i Pavlin su delovali u okviru iste antiohijske crkve, „svaki je imao svoje pristalice koje su bile u nepomirljivom neprijateljstvu prema pristalicama suprotne strane.“ Vidi u: Sedam stubova premudrosti, Beograd 2004, str. 27. 1
2
485
episkopa na saboru na to nije pristala, već je za zakonitog episkopa u Antiohiji postavila dotadašnjeg prezvitera Flavijana. U isto vreme, pristigli su i neki episkopi iz Egipta i iz Makedonije, koji si bili pristalice stranke Maksima Kinika, i kritikovali Grigorija Nazijanzina da je nepravedno postupio nekanonski preuzimajući carigradski katedru. „Neprimanje njegovih predloga u pogledu antiohijskog raskola i ta prebacivanja tako rastuţiše osetljivog i miroljubivog Grigorija, da je odmah zahvalio, uzeo dirljiv oprost od sinoda i Carigrada i vratio se u svoju postojbinu, gde je ostatak svoga ţivota proveo u studijama i samoći.“1 Nakon povlaĉenja ep. Grigorija, katedra carigradskog episkopa je ponovo bila upraţnjena. Oci sabora su pred cara Teodosija izneli više imena onih liĉnosti koje su smatrali za podobne da vrše episkopsku funkciju i sposobne da nastave sa predsedavanjem saborskim zasedanjima. Pored ostalih, na listi predloţenih „kandidata“ nalazio se i stari senator Nektarije, koji, što je veoma bitno da naglasimo, još uvek nije bio ni kršten. Car Teodosije se odluĉio baš za ovog kandidata. Evo kako izbor i ustoliĉenje novog episkopa opisuje jedan pravoslavni izvor: „U junu 381. godine, posle oproštajne reĉi ocima sabora, svetitelj Grigorije je otputovao u svoj Nazijanz. Oci sabora su na njegovo mesto izabrali senatora Nektarija, koji je još bio samo oglašen, te je stoga odmah kršten i tokom nekoliko narednih dana rukopoloţen u sve sveštene ĉinove, zajedno sa episkopskim, tako da je ĉak i episkopske odeţde nosio preko bele haljine novokrštenoga.“2 Ono što bismo mogli da postavimo kao komentar na ovakav izbor i postavljanje novog episkopa u sluţbu jeste da je ono uĉinjeno suprotno uĉenju Svetog pisma, ali i principima i pravilima ustanovljenim na ranijim crkvenim saborima, ukljuĉujući i sabor u Nikeji. Naime, Svetim pismom, takozvanim apostolskim pravilima (koja su nastala u posleapostolskoj epohi) kao i kanonima Prvog vaseljenskog sabora izriĉito je zabranjeno da se na mesta nadglednika i starešine (episkopa) nad crkvenim ţivotom i radom postavlja tek obraćena i krštena osoba. Evo kako glasi biblijski tekst koji govori o ovoj temi, kao i pomenuti kasnije usvojeni kanoni: „Episkop, dakle, treba da je neporoĉan, jedne ţene muţ, trezven, razborit, pristojan, gostoljubiv, kadar pouĉiti, ne pijanica, ne ubojica nego blag, ne naklonjen svaĊi, ne srebroljubac (...) ne novoobraćeni, da se ne naduje i padne pod Ċavolsku osudu.“3 „Neumesno je da onaj ko je tek izašao iz neznaboţaĉkog ţivota i primio krštenje, ili se iz nevaljalog ţivota obratio u veru, da se takav odmah postavi za episkopa. Jer, nije primereno da onaj koji još ni sam nije ispitan postaje uĉitelj drugih, osim u sluĉaju da se to dogodi po Boţijoj blagodati.“4 „Pošto se mnogo toga, ili po nuţdi ili nastojanjem ljudi, dogodilo protiv crkvenog pravila, tako da neki ljudi koji su tek prešli u veru iz neznaboţaĉkog ţivota, i tek su neko kratko vreme upoznati sa osnovama hrišćanske vere, te su takvi ljudi gotovo tek što su izašli iz krstionice postavljani na mesto episkopa ili sveštenika, postalo je neophodno da se (pravilom) odredi da se takve stvari više ne ĉine jer, za obuĉavanje (napredovanje) u veri potrebno je vreme, a takoĊe i nakon krštenja
Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 557. Sedam stubova premudrosti, str. 27. Naglasak moj. 3 1. poslanica Timoteju 3:2-3, 6. Naglasak moj. 4 Knjiga pravila, str. 13. Citat tzv. 80. apostolskog pravila. 1
2
486
potrebno je uveriti se u to da li su pomenuti ljudi dostojni za te ĉinove sveštenstva. Apostolsko kazivanje po ovom pitanju veoma je jasno: „Ne novokršten, da se ne bi pogordio i upao u osudu Ċavolju“ (1. Tim. 3, 6).“1 No ipak, bez obzira što su „sveti oci“ ovako „nekanonski“ hirotonisali i postavili novog carigradskog episkopa, on je otpoĉeo sa predsedavanjem daljeg toka zasedanja Drugog vaseljenskog sabora. Na ovom saboru bilo je prisutno ukupno 186 episkopa uglavnom sa Istoka, i to 36 zastupnika Makedonijevog uĉenja o „stvorenosti“ osobe Svetog Duha i 150 episkopa koji su ovom uĉenju stajali nasuprot. Pošto su uoĉili da predstavljaju znatnu manjinu na saboru, zastupnici uĉenja koje je zaĉeo Makedonije napustili su zasedanje. Preostali episkopi su, pak, osudili makedonijevstvo: „Pošto je onih 36 makedonijevskih episkopa napustilo sinod, preostali 150 pravoslavnih episkopa osudiše makedonijevstvo, apolinarstvo, poluarijevstvo, arijevstvo t.j. omiizam i evnomijevstvo, i dopuniše nikejski simvol do sadašnjeg svršetka i formuliraše ga jasnije i u nekim dotadanjim njegovim delovima ili bolje potvrdiše nikejski simvol, koga je dotadanja crkvena praksa protiv makedonijevstva i drugih heterodoksija tako razvila. Tako je postao Nikeo-carigradski simvol, koji je do danas svugde oĉuvao svoj ikumenski ugled.“2 Nikeo-carigradski simvol vere glasi ovako: „Verujem u jednoga Boga, Oca, Svedrţitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Boţijeg, Jedinorodnog, od Oca roĊenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog; roĊenog, ne stvorenog, jednosuštnog Ocu, kroz Koga je sve postalo. Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao ĉovek. I raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben; I vaskrsao u treći dan, po Pismu; I vazneo se na nebesa i sedi sa desne strane Oca; I opet će doći sa slavom, da sudi ţivima i mrtvima, Njegovom carstvu neće biti kraja. I u Duha Svetoga, Gospoda, Ţivotvornog, Koji od Oca ishodi, sa Ocem i Sinom zajedno se poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke. U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova. Ĉekam vaskrsenje mrtvih. I ţivot budućeg veka. Amin.“3 Ovaj simvol prihvatile su i crkve na Zapadu, iako njihovi predstavnici nisu uĉestvovali na saboru u Carigradu. No, pored prihvatanja simvola, zapadni sinodi su se u poĉetku suprotstavili rešenjima koja su doneli uĉesnici Sabora – a u vezi zbacivanja
Knjiga pravila, str. 15. Citat 2. pravila Prvog vaseljenskog sabora. Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 557-558. 3 Radomir V. Popović, Vaseljenski sabori, str. 29. 1
2
487
Maksima Kinika i problema antiohijskog crkvenog raskola. Do prihvatanja ovih rešenja od strane zapadnih episkopa došlo je tek kasnije. U svakom sluĉaju, na ovom saboru je doneto ukupno ĉetiri kanona, iako se u literaturi o Vaseljenskim saborima ĉesto moţe naći informacija o njih sedam.1 Sumirajući celokupnost dogaĊaja odigranih pre i u toku ovog velikog i posve znaĉajnog crkvenog zasedanja, moţemo da zakljuĉimo da su, i pored odreĊenih odstupanja od uĉenja Svetog pisma i ranijeg Prvog vaseljenskog sabora, crkveni oci pravilno postupili osuĊujući uĉenja ep. Apolinara i Makedonija. No, ipak, sve ono što smo mogli da primetimo – a što je vidljivo i iz samih dešavanja, dokazuje da su, naravno, crkveni autoriteti iz prošlosti bili samo pogrešivi ljudi koji su ĉinili najrazliĉitije propuste i greške, kako protiv biblijske nauke, tako i protiv svoje sabraće (episkopa) sa kojima su delili ista ili sliĉna verska naĉela. Ova pogrešivost episkopa iz davne prošlosti biće još oĉitija u narednom periodu, kada će doći do znaĉajnijih izmena u verovanju „Crkve“ u odnosu na Sveto pismo, kao i još oštrijih sukoba izmeĊu pripadnika meĊusobno suprotstavljenih teoloških struja. U narednom delu ovog poglavlja, upoznaćemo se sa dešavanjima koja su prethodila i koja su se odigrala tokom Trećeg vaseljenskog sabora.
TREĆI VASELJENSKI SABOR Teološki spor koji je doveo do odrţavanja tzv. Trećeg vaseljenskog sabora, izbio je na relaciji meĊusobno suprotstavljenih bogoslovskih škola Aleksandrije i Antiohije i njihovog tumaĉenja Svetog pisma i crkvenog predanja. U periodu za vreme i nakon smrti apostola, hrišćanske crkve su bile posejane na razliĉite lokacije u Rimskom carstvu, gde su, malo po malo, poĉele da potpadaju pod uticaj nehrišćanskih ideologija i filozofskih pravaca. Razliĉite filozofske ideje su izvršile upliv u hrišćansku misao te tako poĉele da menjaju izvorno znaĉenje i tumaĉenja biblijskih uĉenja. Evo šta o uzrocima i poreklu spora izmeĊu glavnih predstavnika ove dve škole, Nestorija (iz Antiohije) i Kirila (iz Aleksandrije), koji je doveo do odrţavanja pomenutog sabora, kaţe Aleksandar Šmeman u svom delu: „Nestorije i Kirilo su pripadali dvama razliĉitim pravcima ili dvema „školama“ hrišćanske misli, dvama razliĉitim naĉinima „psihološkog“ doţivljavanja samoga Hrišćanstva, koji su se formirali postepeno i davno pre poĉetka hristološkog spora. To su bile škole Antiohijska i Aleksandrijska. Razlike izmeĊu njih tumaĉene su mnogim uzrocima – razliĉitim filosofskim uticajima (Aristotelovog kod „antiohijaca“, Platonovog kod „aleksandrijaca“), suprotstavljanjem semitskog „realizma“ jelinistiĉkom „idealizmu“, razlikama u religijskim navikama i tradicijama. U svakom sluĉaju, razlika se ticala upravo pristupa religiji, prvobitnih intuicija pri obrazovanju svesti. Sa bogoslovskog aspekta, ona se izraţavala uglavnom u razliĉitim metodama tumaĉenja Svetoga Pisma. „Antiohijci“ su se plašili alegorija, simbola, umnoţavanja „duhovnih znaĉenja“, svega onoga što se tako bogato rascvetalo već kod Origena 1
„Iako se u grĉkim, slovenskim i ruskim izdanjima Drugom Vaseljenskom saboru pripisuje sedam pravila, ustvari pripadaju mu samo prva ĉetiri koja pominju crkveni istoriĉari V veka. Peto i šesto pravilo potiĉu od Konstantinopoljskog sabora iz 382. godine, dok je sedmo pravilo zapravo skraćena poslanica sastavljena na Trulskom saboru (iz 692. godine) i upućena antiohijskom episkopu Martiriju od strane Konstantinopoljske Crkve.“ Sedam stubova premudrosti, str. 29.
488
(Origen je pripadao aleksandrijskoj školi; prim. I. S.). Oni su, pre svega, traţili bukvalni smisao, istorijsku taĉnost u razumevanju teksta, i tek onda izvodili svoje bogoslovske zakljuĉke.“1 Dok su se, dakle, predstavnici antiohijske škole zalagali za bukvalni pristup tumaĉenju Svetog pisma, aleksandrijci su više naginjali ka produhovljavanju i traţenju simbolizma u biblijskim tekstovima. Da bismo prešli na prouĉavanje verskog uĉenja koje je zastupao carigradski episkop Nestorije, a protiv koga se podigao Kirilo episkop aleksandrijski, i razmotrili proces odrţavanja Trećeg vaseljenskog sabora, kao i svih propratnih dogaĊaja, moramo da se pobliţe upoznamo sa uzrokom koji je do njega doveo. Jedan od glavnih uĉesnika Drugog vaseljenskog sabora, episkop Diodor Tarski, kao i njegov uĉenik Teodor Mopsuetski, zastupali su verovanje koje je podrazumevalo boţansko poreklo Isusa Hrista, ali ipak na drugaĉiji naĉin nego što je to izloţeno na saboru odrţanom u Carigradu 381. godine. Naime, nasuprot uĉenju ep. Apolinara, ĉije je verovanje na ovom saboru bilo osuĊeno (a koje je propagiralo veru u to da je Hristos umesto ljudskog duha posedovao boţanski Duh, tj. da nije posedovao potpunu ljudsku prirodu), episkopi Diodor i Teodor su u prvom redu isticali više Isusovo ĉoveštvo. Verovanje ovih episkopa dodatno je razradio njihov uĉenik, najpre monah i prezviter iz Antiohije po imenu Nestorije, koji je od 428. godine postavljen na katedru carigradskog episkopa. Evo kako je glasilo uĉenje Teodora Mopsuetskog, koga je javno propovedao ep. Nestorije: „Diodor Tarsijski napadajući mišljenje Apolinarija, nastojao je više da uĉvrsti shvatanje o Hristu, naglašavajući nešto više u njemu Ĉoveka. Ali njegov uĉenik Teodor Mopsuetski – idući još dalje, tvrdio je da bi sjedinjenja priroda u Hristu samo ograniĉavala Hristovo Boţanstvo, pri ĉemu je, po njemu, sjedinjenje samo spoljašnje, a ne suštinsko. (...) Dakle, Teodor je prihvatao natprirodno roĊenje Hrista, ali u njemu vidi samo ĉoveka Isusa, koji se tek postepeno sjedinjuje sa Logosom, kroz iskušenja i stradanja, koja trpi ĉovek, a koja on uspešno savlaĊuje „Neka bude volja tvoja“, postavši savršen tek u momentu Vaskrsenja.“2 Dakle, uĉenje Teodorovo, kao i Nestorijevo podrazumevalo je da Hristos poseduje, pored ĉoveĉanske i boţansku prirodu (prirodu Boga Logosa), ali da ove dve prirode nisu baš tako ĉvrsto „povezane“ jedna sa drugom: „...to je Nestorije gledao, da stane na put tom uĉenju (uĉenju ep. Apolinara; prim. I. S.) strogim razlikovanjem Boga i ĉoveka u Hristu, i dok je dokazivao potpuno boţanstvo i potpuno ĉoveĉanstvo u Hristu, mislio je, da će najbolje dokazati tako, što je rekao: sasvim je nešto drugo Bog Sin, a sasvim nešto drugo ĉovek Hristos... (...) On je na taj naĉin iz Hrista napravio dva lica, boţansko i ĉoveĉansko lice, izmeĊu kojih je samo vrsta neprestanog doticaja.“3 Upravo iz tog razloga, Nestoriju se ĉinilo veoma pogrešnim nazivanje Marije majke Gospoda Isusa Hrista – Bogorodicom, jer ljudsko biće (kakva je Marija) nije moglo da rodi Boga (Logosa) već samo ĉoveka Isusa. Zbog toga, predlagao je da se umesto termina „Bogorodica“ – koji je već bio ušao u bogosluţbenu upotrebu – zarad jasnog ispovedanja vere u potpuno boţanstvo Hristovo (nasuprot arijancima i njima sliĉnim
Istorijski put Pravoslavlja, str. 157. Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 73-74. 3 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 571-572. 1
2
489
koji su to boţanstvo i jednosuštnost sa Ocem negirali), za Mariju upotrebljava termin „ĉovekorodica“ ili u najboljem sluĉaju „Hristorodica“. No, na javno iskazivanje ovakvog stava kog su zastupali ep. Nestorije i njegov prezviter Anastasije, neki su reagovali prepoznajući u njemu uĉenje sliĉno onome koje je zastupao episkop Pavle Samostatski iz Antiohije (260-269 g. posle Hrista), ĉije je verovanje bilo osuĊeno još u III veku.1 Nestorije je svoje protivnike, koji su došli iz redova sveštenstva i monaštva, prognao iz Carigrada, a oni su svoje utoĉište našli u Aleksandriji, gde je stolovao veoma ugledni episkop Kirilo. Oni su pred njega izneli jeretiĉko verouĉenje koje zastupa Nestorije, i na taj naĉin pobudili aleksandrijskog episkopa na akciju – u cilju zaustavljanja njenog širenja. Episkop Kirilo je najpre, u tzv. „Poslanici monasima“ energiĉno istupio u odbranu termina „Bogorodica“ – koji je podrazumevao verovanje u utelovljenje (ovaploćenje) Boga Logosa i njegovo raĊanje u osobi Isusa Hrista od strane devojke Marije. TakoĊe, u liĉnom protestu upućenom carigradskom episkopu Kirilo je apelovao na njegovo pokajanje i povratak pravovernom ispovedanju: „U Carigradu ovaj protest doĉekan je sa negodovanjem. Tamo se još dobro pamtio tuţan sluĉaj Zlatoustoga: Episkopa Carigradskog koga je osudio – i to nepravedno, ne saslušavši ga – sabor pod predsedništvom Teofila Aleksandrijskog, strica Kirilovog, a i sam Kirilo je uĉestvovao u toj osudi. To su bile godine kada su aleksandrijski Episkopi nastojali da stanu na put nezaustavljivom porastu crkvenog uticaja Carigrada. A u prestonici su se, ne bez razloga, mnogi bojali odluĉnog, prekog i uticajnog Kirila. Opet je bogoslovski spor komplikovala crkvena politika.“2 Rezultat dopisivanja koje je usledilo izmeĊu episkopa carigradskog i aleksandrijskog, prilikom koga je razmenjeno nekoliko poslanica u kojima ni jedna strana nije ţelela da napusti svoje stavove, bilo je sastavljanje 12 poglavlja (anatematizama) od strane Kirila, u kojima on, bez pominjanja Nestorijevog imena, podvrgava anatemi (prokletstvu) svakog ko ne prihvata verovanje u bukvalno ovaploćenje Boga Logosa i njegovo roĊenje u osobi Isusa Hrista – Bogoĉoveka. Budući da se celokupna situacija sve više zagrevala i postajala komplikovanija, uz nastojanja ep. Nestorija da na neki naĉin svrgne aleksandrijskog episkopa sa njegovog poloţaja i izdejstvuje njegovu osudu sazivanjem opšteg crkvenog sabora, Kirilo se pismom obratio rimskom episkopu Celestinu – nadajući se njegovoj podršci.3 Pošto su zapadnjaci, na ĉelu sa rimskim episkopom još od ranije bili u zavadi sa Nestorijem, zbog ispoljavanja njegove podrške pelagijancima (koji su izazivali verske nemire na zapadu Evrope), a posle detaljnog izuĉavanja Nestorijevih propovedi od strane marseljskog igumana Jovana Kasijana, sabor odrţan u Rimu 430. godine je osudio uĉenje carigradskog episkopa. Rimski sabor je takoĊe propisao da, nakon primanja ove odluke, Nestorije ima samo deset dana da razmisli o svojim postupcima i verovanjima i javno ih porekne. Nakon primanja odluke rimskog sabora, Kirilo je u Aleksandriji okupio svoje episkope koji su na lokalnom saboru sazvanom tom prilikom takoĊe osudili Nestorijevo uĉenje. Dokumenti sa zakljuĉcima ovih sabora bili su
Vidi u: Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 74. futnota. Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja str. 159-160. 3 Do toga trenutka Kirilo je bio u lošim odnosima sa rimskom katedrom, a iz razloga što je njegovog strica, ep. Teofila, na „nepravedan naĉin“ od Crkve bio odluĉio rimski episkop Inokentije. MeĊutim sada, zbog opasnosti u kojoj se našao, Kirilo je odluĉio da se obrati rimskom episkopu i sa njim izgladi odnose. Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 37. 1
2
490
poslati carigradskom episkopu, kao i njegovim prijateljima na istoku – episkopima Jovanu Antiohijskom, Juvenaliju Jerusalimskom i Akakiju Verijskom. Episkop Nestorije je na primitak ovih dokumenata ovako reagovao: „Ep. Nestorije ne prihvata odluke ta dva sinoda, te u duhu Kirilovih Anatematizama, donosi svojih 12 Anti-anatematizama, u kojima, uz podršku ep. Jovana Antiohijskog i ep. Teodorita Kirskog (Cyrrhus u Siriji), optuţi ep. Kirila za apolinarstvo. Tako je ovaj u poĉetku doktrinaran spor o prirodama u Hristu, prerastao u ideološki sukob u celoj Crkvi, te car Teodosije II MlaĊi (408-450) odluĉuje da sazove opšti sabor celog episkopata, posebno upućujući pozive stranama u konfliktu.“1 Veliki crkveni sabor je bio sazvan za 7. jun 431. godine u gradu Efesu, na dan kada se proslavljao „dan silaska Svetog Duha na apostole“. Prema mišljenju pravoslavnih bogoslova, ovaj grad nije izabran sluĉajno. Naime, kult poštovanja Bogorodice, tj. Majke Boţije je bio posebno prisutan u Efesu, u kome je pre V veka već postojao hram njoj posvećen, a i prema crkvenom predanju Isusova majka je odreĊeni period ţivota u njemu provela. Poĉetak sabora je kasnio više od dve nedelje iz razloga kašnjenja mnogih episkopa. Naţalost, ovo zasedanje nije proteklo u duhu tolerancije i meĊusobnog uvaţavanja, već kako se i oĉekivalo, u krajnje neprijateljskom i svaĊalaĉkom raspoloţenju. MeĊu prvima su, pre zakazanog datuma, na sabor koji je trebao da se odrţi u glavnom efeskom hramu „svete i velike crkve zvane Marija“, stigli Nestorije sa delom svojih pristalica, kao i Kirilo sa svojim episkopima. Nakon više od dve nedelje ĉekanja na episkope koji su kasnili, Kirilo je samoinicijativno otvorio saborsko zasedanje: „22-og juna 431. godine uz predsedavanje Aleksandrijskog patrijarha Kirila u glavnom hramu u Efesu otvoren je sabor ne manje od 160 episkopa, uglavnom iz Aleksandrije, Jerusalima, Palestine i Ilirika. Nestorijeve pristalice, 68 episkopa, protestvovale su protiv otvaranja sabora pre dolaska Jovana Antiohijskog. Protest je podrţao i imperatorski ĉinovnik Kandidijan.“2 Iako je bio prisutan u Efesu sa svojim istomišljenicima, Nestorije je tri puta odbijao da se pojavi na saboru i na taj naĉin odgovori na pozive koji su mu bili upućeni. On jednostavno nije ţeleo da se pojavi na saboru na kome bi, sa svojim pristalicama, bio u manjini, već je ĉekao pristizanje svojih prijatelja – sirijskih episkopa. No, bez obzira na Nestorijev izostanak, kao i protivno volji carskih ĉinovnika koji su bili zaduţeni za praćenje rada sabora, okupljeni episkopi, na ĉelu sa ep. aleksandrijskim Kirilom, osudili su, svrgli i anatemisali carigradskog episkopa, njegovo uĉenje kao i sve njegove pristalice: „Nestorije je osuĊen kao jeretik, hulnik i iskljuĉen je iz crkvene zajednice. Oci su osudu izrekli jednoglasno: „Svi proklinjemo (anatemišemo) poslanice i Nestorijevo uĉenje; jeretika Nestorija svi proklinjemo, sva vaseljena proklinje bezboţno Nestorijevo uĉenje. One koji opšte sa Nestorijem, svi proklinjemo; svi proklinjemo bezboţna Nestorijeva uĉenja; ko ne proklinje Nestorija, neka je proklet.“3
Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 77. Sedam stubova premudrosti, str. 44. 3 Radomir V. Popović, Vaseljenski sabori, str. 75-76. 1
2
491
„Ceo grad je bio za Kirila. Kada su kasno noću, pošto su osudili Nestorija, izašli iz hrama u kome su zasedali, episkope je doĉekala ogromna masa sveta sa upaljenim bakljama i pobedonosno ih pratila do njihovih kuća.“1 Tek nakon donošenja glavne odluke zbog koje se Kirilov sabor i sastao, a to je bila rasprava t.j. osuda Nestorija i njegovog uĉenja, u Efes je prispeo i karavan arhijereja sa Istoka, predvoĊen ep. antiohijskim Jovanom. Evo kako istoriĉar Jevsevije Popović opisuje situaciju nastalu nakon pristizanja Nestorijevih prijatelja – istoĉnih episkopa: „Kiril pošalje jednu deputaciju od episkopa pred prispele kolege iz Antiohije, ali sastanak te deputacije i onih, koje je imala pozdraviti, beše veoma neprijateljski. Uzajamno se obasipahu ukorima i rastadoše se kao neprijatelji. Jovan se ne htede prikljuĉiti sinodu, koji je po njegovu mišljenju postupio sasvim nekorektno. On je sa svojim episkopima odrţao drugi sinod, na kome su Kiril i Memnon (episkop grada Efesa, prim. I. S.) zbog nepravednog, nezakonitog i nasilnog postupka zbaĉeni, a svi, koji s njima drţe, ekskomunicirani.“2 Nakon meĊusobnih zbacivanja i anatemisanja, oba sabora, i onaj Kirilov i onaj Jovanov podneli su caru Teodosiju izveštaje, a to je uĉinio i Kandidijan, carski sluţbenik. Naravno, svaka od strana se trudila da u svom izveštaju sebe prikaţe u što povoljnijem svetlu. Iako je sve do sabora car Teodosije poklanjao svoje simpatije Nestoriju, u toku samoga zasedanja njegov stav se, pod pritiskom javnosti, promenio. Masa sveta u Carigradu i Efesu koja je podrţavala Kirila i nazivala Mariju Bogorodicom, nastupala je protiv Nestorija koji je negirao uĉenje o istinskom utelovljenju Boga Logosa i njegovo roĊenje u liĉnosti Isusa Hrista. Nakon što je car primio sva tri izveštaja, odluĉio je da ispoštuje odluke oba sabora. On je potvrdio odluke o zbacivanju Nestorija – koje je doneo sabor Kirilovih pristalica, kao i odluku o zbacivanju Kirila i Memnona, i to tako što je svu trojicu bacio u zatvor.3 No, posle duţeg pregovaranja sa pristalicama oba tabora, Teodosiju se uĉinilo da je dobro da oslobodi Kirila i Memnona, a Nestorija odagna u progonstvo u Egipat (gde je i umro 440. godine u izolaciji, okruţen pristalicama ep. Kirila). Posle svrgavanja ep. Nestorija sa carigradske katedre i povratka Kirila sa svojim episkopima u Egipat gde je uţivao veliku popularnost i podršku naroda, usledio je i povratak u svoje zemlje i episkopa sa istoka, koji su do kraja sabora ostali u neprijateljstvu sa egipatskim episkopima: „Episkopi predvoĊeni Jovanom Antiohijskim, po odlasku iz Efesa, na putu, u Tarsu, a potom i u Antiohiji, odrţali su sabor na kome je doneta odluka da se protestvuje protiv Nestorijevog svrgavanja; uz to, bila je potvrĊena i odluka o svrgavanju svetog Kirila.“4 Bile su potrebne ĉitave dve godine ĉestih kontakata izmeĊu aleksandrijskog i antiohijskog episkopa radi prevazilaţenja velikog raskola. Kao posrednik izmeĊu dve sukobljene strane našao se ep. emeski Pavle (iz Palestine) koji je sa uspehom završio svoju misiju, tako da se na kraju glavnina sirijskih episkopa prikljuĉila osudi Nestorija. Ipak, iako se veći deo sirijskih episkopa pridruţio u Nestorijevoj osudi, ne mali broj njih je ostao da brani stanovišta i verovanja bivšeg carigradskog episkopa. Ovi episkopi
Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 163. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 574. 3 Na istom mestu. 4 Sedam stubova premudrosti, str. 51. 1
2
492
su, nakon masovnog svrgavanja koje su doţiveli od strane vlasti, bivajući pod progonstvom svojih neistomišljenika, morali da beţe dalje na istok – u Persiju. Malo po malo, ovi nestorijanci su izvršili potpuni uticaj na crkvu u Persiji, tako da je ona u celosti postala nestorijanska. Ova i ovakva persijska crkva izvršila je dalji prodor na istok – u Indiju, tako da su na tlo ove zemlje hrišćanstvo najpre doneli nestorijanci. Ove hrišćanske crkve su se duţe vreme odrţale na pomenutim prostorima kao napredne, a njihovi ostaci postoje i danas pod istim drevnim imenima. Na Trećem vaseljenskom saboru doneto je ukupno devet kanona.
Treći vaseljenski sabor i pravoslavno uĉenje o Bogorodici Kao što smo mogli da uoĉimo tokom pregleda dogaĊaja koji su se odigrali na saboru u Efesu, jedna od kljuĉnih tema je bila, pored definisanja uĉenja o bogoĉoveĉanskoj prirodi Isusa Hrista, i uĉenje po kojem je Marija zvaniĉno poĉela da se naziva Majkom Boţijom, odnosno Bogorodicom. U našem ranijem prouĉavanju teme o Bogorodici, u okviru poglavlja „Blaţena Marija ili carica nebeska“, argumentovano smo potvrdili da se ovakvi termini ne upotrebljavaju od strane Hrista i apostola u Novom zavetu. No ipak, iako rani hrišćani oĉigledno nisu Mariju nazivali Bogorodicom (a upravo takav odnos prema njoj im se pripisuje pravoslavnim svetim predanjem), tokom malopreĊašnjeg prouĉavanja smo primetili da je poĉetkom V veka ovaj izraz ipak bio priliĉno raširen u ondašnjim crkvenim krugovima. Dokaz za to da termin teotokos (Majka Boţija ili Bogorodica; ona koja je rodila Boga) nije izmišljen i uveden u crkvenu praksu tek na saboru u Efesu, već da je postojao i ranije – dokazuje se i time što je Nestorije protestvovao protiv njega, kao i to da ga je Kirilo vatreno zastupao (i to sve pre odrţavanja efeskog sabora). No, postavlja se pitanje, koji je bio razlog koji je doveo do uvoĊenja ovog nebiblijskog termina u reĉnik ondašnjih crkava? Kao što smo se uverili u ranijim prouĉavanjima, u toku posleapostolske epohe su nastajali mnogi verski pokreti predvoĊeni nekim episkopima ili prezviterima, koji su odricali boţanstvo Isusa Hrista, kao i ĉinjenicu da se On, kao potpuni i savršeni Bog u telu rodio od strane device Marije. Oĉigledan primer pogrešnih verovanja po ovom pitanju zatekli smo npr. kod Arija (ĉije je verovanje podrazumevalo odricanje jednosuštnosti Oca i Sina). Upravo zbog ĉvrste odluĉnosti nekih od crkvenih voĊa ondašnjeg vremena (ep. aleksandrijskog Atanasija, na primer), koji su zastupali veru da je Hristos u isto vreme bio i potpuni Bog i potpuni ĉovek, te da je kao takav i zaĉet silom Svetog Duha i roĊen od device, u prvi plan je izbila potreba da se ovo verovanje snaţnije utvrdi. Termin „Bogorodica“ tj. „Majka Boţija“ – koji bi se uveo u crkvenu upotrebu, a koji bi se odnosio na Mariju Isusovu majku, ĉinilo se, bio je veoma podesan za rešenje razliĉitih sporova nastalih po pitanju pogrešnih uĉenja o prirodi Gospoda Isusa Hrista. Jer, ukoliko bi termin „Bogorodica“ postao opšteprihvaćen, onda bi bilo jasno da niko više ne bi mogao da zastupa verovanje da Isus nije Bog. Ovaj naziv je, dakle, jasno definisao veru „pravoverne Crkve“ u potpuno i stvarno bogoĉoveštvo Isusa Hrista, tj. u njegovo roĊenje kao Savršenog Boga u telu. Prema pravoslavnom autoru, protojereju Radomiru Popoviću, sv. Atanasije Veliki sa poĉetka IV stoleća bio je jedan od prvih crkvenih autoriteta koji je upotrebio izraz „Majka Boţija“, a na njega se, po istom pitanju, u svojoj „Poslanici monasima“ pozvao i
493
njegov (ne direktni) naslednik na katedri, ep. Kirilo povodom sukoba sa Nestorijem1. Razlog korišćenja ovog termina od strane ep. Atanasija je veoma jasan. Na njegovu upotrebu ga je nateralo Arijevo poricanje Hristovog boţanstva, kao što je kasnije nateralo i Kirila koji se suprotstavio uĉenju tadašnjeg carigradskog episkopa. Ipak, prema pravoslavnom autoru Šmemanu, upotreba reĉi „Bogorodica“ u to vreme nije imala za cilj proslavljanje i uzvisivanje Marije (onakvo kakvo danas postoji u Pravoslavnoj i Rimokatoliĉkoj crkvi) već odbranu verovanja u bogoĉoveštvo Hristovo: „MeĊutim, izrazom „Bogorodica“ još pre ikakvih bogoslovskih preciziranja, Crkva je izraţavala svoju veru u apsolutno jedinstvo Boga i ĉoveka u Hristu (tako da se sve što se govorilo o ĉoveku govorilo i o Bogu i obratno), svoju veru u apsolutni smisao jevanĊelske tvrdnje. - „I Slovo posta plot“.2 MeĊutim, kako je upravo u to vreme (od IV veka nadalje), kao što smo mogli da proĉitamo u tekstovima Ernsta Benza3, došlo do znaĉajnijeg uticaja kulta boginje Majke (carice nebeske) kojeg su u Crkvu unele mase neobraćenih a pokrštenih pagana, i njegovog stapanja sa „kultom Bogorodice“, tako je, malo po malo, o Mariji – majci Gospoda Isusa Hrista poĉelo da se veruje ono što Crkva u ranijim vekovima nije poznavala. I, kao što smo upravo uvideli, iako je motiv uvoĊenja naziva „Majka Boţija“ (Bogorodica) u hrišćansku terminologiju bio (donekle) ispravan i opravda(va)n odbranom uĉenja o bogoĉoveštvu Hristovom, verovanje o Mariji koje je proisticalo iz ovakvog njenog nazivanja nije bilo ni malo u skladu sa Biblijom. Bilo bi znaĉajno da naglasimo da je i u I veku nove ere, još za vreme apostola, bilo mnogo onih koji su javno poricali Hristovo boţanstvo kao i njegovo roĊenje od device, ali pisci novozavetnih knjiga nisu posegli za upotrebom naziva kao što je „Majka Boţija“ – ne bi li, toboţ, odbranili boţanstvo Hristovo. Naravno, bilo im je poznato da Bog nema i ne moţe imati majku. U Novom zavetu Marija se, kao što smo se ranije uverili, naziva samo po imenu, uz dodatak da se radi o „Isusovoj majci“, tj. o „Mariji, majci Jakova i Josije“ - poznatih uĉitelja prve Crkve. Da bismo se još bolje upoznali sa posve nebiblijskom (bolje reĉeno – protivbiblijskom) naukom o Mariji koju zastupa Pravoslavna (i Rimokatoliĉka) crkva, a koja se razvila tokom vekova u skladu sa upotrebom naziva Bogorodica (Majka Boţija), navešćemo još neke tekstove iz pravoslavne literature. Nakon tog navoĊenja, na njih ćemo dati i biblijski odgovor.
Vaţna pravoslavna verovanja o Isusovoj majci Mariji Jedini tekst kojeg pravoslavni bogoslovi imaju na raspolaganju da bi potvrdili da i sama Biblija naziva Mariju Bogorodicom, nalazi se u ev. po Luki. On opisuje susret dve trudnice, Jelisavete – majke Jovana Krstitelja i Marije – Isusove majke: „U one dane Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, pa uĊe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. Kada Jelisaveta ĉu Marijin pozdrav, zaigra dete Vidi u: R. Popović, Vaseljenski sabori str. 75. TakoĊe, i u delu ‘Sedam stubova premudrosti’, pravoslavni priznaju da se svedoĉanstva o upotrebi termina „Bogorodica“ ne mogu da naĊu pre III i IV veka, istiĉući da za njega saznajemo tek od Origena, aleksandrijskih episkopa Aleksandra i Atanasija, sv. Vasilija Velikog, ep. Jevsevija Kesarijskog i kod sv. Grigorija Bogoslova. Vidi na str. 33. 2 Istorijski put Pravoslavlja, str. 158-159. Naglasak moj. 3 Vidi u poglavlju: Blaţena Marija ili carica nebeska? 1
494
u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta, te povika iz glasa i reĉe: blagoslovena si meĊu ţenama i blagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud mi to da majka moga Gospoda doĊe k meni? Jer gle, kad glas tvoga pozdrava doĊe do mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. I blaţena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.“1 Dakle, kao što vidimo, na ovom mestu Jelisaveta naziva Mariju Gospodnjom majkom. Po logici pravoslavnih, to je dovoljan dokaz da bude nazvana Majkom Boţijom (Bogorodicom). Odgovarajući na postavljeno pitanje: „Gde to Sveto pismo naziva Devu (Mariju) Bogorodicom?“, Justin Popović navodi nekoliko novozavetnih primera, i to: nazivanje Isusa Hrista Gospodom od strane anĊela nakon njegovog roĊenja u Vitlejemu (Lk. 2:11); govor ap. Petra iz Dela ap. 10:36 u kome on kaţe za Hrista da je on „Gospod svima“; kao i maloĉas navedeni pozdrav Mariji od strane Jelisavete.2 Nakon pominjanja ova tri primera (iz kojih jedino što moţemo da uoĉimo jeste da Hristos biva nazivan Gospodom), ava Justin završava reĉima: „Ko bi toliko bezuman bio, da ne ţeli da sa EvanĊelistima naziva svetu Devu Bogorodicom?“3 Pitanje je, dakle, veoma jasno! MeĊutim, i pored saznanja o Isusovom preuzvišenom Gospodstvu, i prostog nazivanja Marije majkom Gospoda Hrista (gde je naglasak svakako na Gospodu a ne na njegovoj majci), mi ponovo, ni u jednom od ovih tekstova ne moţemo da proĉitamo izraze „Bogorodica“ ili „Majka Boţija“. Ukoliko bi pravoslavni hteli da biblijski potvrde pravilnost upotrebe napred navedenih termina – morali bi da nam pokaţu gde se to oni navode u Bibliji? Zbog ĉega i sama Jelisaveta nije uzviknula pred Marijom: „i otkud mi to da Majka Boţija doĊe k meni?“, već se izrazila ipak drugaĉije? Nepogrešivi Gospod je sasvim sigurno, nadahnuvši Duhom Svetim Jelisavetu prilikom pozdrava upućenog Mariji (Lk. 1:41), namerno izbegao upotrebu reĉi „teotokos“ (Majka Boţija), znajući da će se iz nje, u budućnosti, iznedriti razna pogrešna verovanja. Uostalom, i sami apostoli, hronološki oko 50 i više godina posle ovog Jelisavetinog pozdrava, prilikom opisivanja dogaĊaja iz ţivota Isusa i njegovih najbliţih srodnika, izbegavaju da Mariju nazovu „majkom Gospodnjom“, već je u evanĊeljima nazivaju prosto „majkom Isusovom“. Dakle, i pored ĉinjenice koju su svim srcem zastupali, a koja glasi da je Marija rodila Boga u telu! No, ukoliko ipak popustimo pred navaljivanjem pravoslavnih da Jelisavetino pominjanje „majke Gospoda mojega“ daje opravdanje da Mariju nazivamo Majkom Boţijom, onda bi, valjda, po istoj toj logici bilo slobodno da npr. Jakova, koga ap. Pavle u posl. Galatima 1:19 naziva „bratom Gospodnjim“ – nazovemo „bratom Boţijim“, ili pak da njega zajedno sa Judom, Simonom i Josifom (Josijom), koje Pavle u 1. Kor. 9:5 naziva „braćom Gospodnjom“ – nazovemo „braćom Boţijom“!?! No, apostoli se ni na jednom mestu nisu usudili da napišu ovakve nazive, iako bi, sledeći maloĉas pominjanu logiku, imali na to pravo. Da je termin „Bogorodica“ tj. „Majka Boţija“ mnogo više filozofski nego teološki, te da je hrišćanstvu nepotreban i suvišan, na kraju krajeva dokazuje i ĉinjenica da ga nisu upotrebljavali ni apostoli a ni njihovi naslednici u narednim stolećima. Uostalom, i samo insistiranje pravoslavnih na upotrebi ovog termina moţe u poĉetku da nas zbuni (sve dok ne saznamo za ostala njihova verovanja o Bogorodici
Ev. po Luki 1:39-45. Naglasak moj. Justin Popović, Dogmatika pravoslavne crkve II, str. 273-274. 3 Navedeno delo, str. 274. 1
2
495
– koja ćemo malo kasnije detaljnije spomenuti), a pogotovo iz razloga što oni ipak imaju pravilnu predstavu o tome kakva je bila prava priroda utelovljenja i roĊenja Spasitelja od strane device Marije. Poslušajmo dakle šta, ovoga puta sasvim ispravno i u skladu sa Biblijom, o prirodi utelovljenja Boga Logosa kazuje ava Justin: „Sveta Deva jeste i naziva se Bogorodicom ne u tom smislu da je Gospoda Hrista rodila po Boţanstvu njegovom, ili dala biće i postojanje njegovom Boţanstvu, jer je njegovo Boţanstvo veĉno i bespoĉetno, nego u tom smislu, da Ga je rodila po ĉoveĉanstvu, jer roĊeni od nje, u samom zaĉeću i roĊenju od nje bio je, kao što i uvek jeste, istiniti Bog. (...) Jer mi govorimo da je ona rodila Boga, ne smatrajući pritom da je Boţanstvo Logosa dobilo od nje poĉetak svome biću (...), nego drţeći da je sam Bog Logos, koji je pre vekova van svakog vremena roĊen od Oca, i bespoĉetno i veĉno postoji sa Ocem i Duhom, u poslednje dane radi našeg spasenja obitavao u njenoj utrobi, i neizmenljivo se ovaplotio od nje i rodio.“1 Upravo iz ovog teksta uviĊamo zbog ĉega su apostoli izbegavali da, iako verujući u boţansko poreklo Isusa Hrista (ovaploćenje Boga Logosa), nazovu Mariju „Majkom Boţijom“. Marija je, dakle, Isusu Hristu podarila samo ljudsku prirodu (koju je i sama posedovala) bez imalo mogućnosti da rodi ili da bilo šta pridoda njegovoj boţanskoj prirodi. Prema maloĉas citiranom kazivanju Justina Popovića, saglasno sa uĉenjem Svetog pisma, Bog Logos je u veĉnosti roĊen od Boga Oca (i u tom smislu nije imao „boţansku majku“), a u vremenu ovaploćen i roĊen po ljudskoj prirodi od zemaljske majke (bez da je imao zemaljskog oca). Na taj naĉin shvatamo da Isus Hristos u pogledu svoga boţanskog roĊenja nije imao majku, niti je po ĉoveĉanskom roĊenju imao oca – pa saglasno tome, iako je rodila Boga u telu, Marija ga je rodila samo po ljudskoj prirodi – a ne po boţanskoj. Stoga, ispravno zakljuĉujući i slaţući se sa terminologijom koja se koristi u Svetom pismu, smatramo da je potpuno ispravno Mariju nazivati samo onim izrazima kako su to ĉinili i njeni hrišćanski savremenici – govoreći o njoj kao o „majci našeg Gospoda Isusa Hrista“ (Lk. 1:43), ili pak, jednostavno, kao o „majci Isusovoj“ (Jn. 2:3; Dela ap. 1:14), izbegavajući nazive koji su uvedeni u kasnijim vekovima!
Blagodatna – Marijino nebesko ime? Pored priliĉno vešte manipulacije biblijskim tekstovima koji se odnose na Gospodstvo Hristovo, a pogotovo onog iz Lk. 1:39-44 koji se odnosi na opravdavanje upotrebe termina „teotokos“ (Majka Boţija) u okviru Istoĉne crkve, pojedini pravoslavni bogoslovi vrše i izvesna prilagoĊavanja evanĊelskih tekstova prilikom prevoĊenja sa grĉkog jezika, da bi tako saĉinjeni prevodi odgovarali njihovom uĉenju o Bogorodici. Takav je sluĉaj i sa prevodom Novog zaveta kojeg je saĉinila komisija Svetog arhijerejskog sinoda SPC, koji sadrţi odreĊene nejasne termine, a koji se, u isto vreme, ne nalaze kao takvi (i sa takvim znaĉenjem) u originalnom grĉkom tekstu. Jedan o takvih termina jeste i reĉ „blagodatna“ – osobina za koju se tvrdi da ju je Marija posedovala, iako na prvi pogled nije baš najjasnije šta ona oznaĉava. Evo kako glasi tvrdnja koju iznosi Justin Popović po ovom pitanju, a potom i kako glasi tekst Novog zaveta iz maloĉas pomenutog zvaniĉnog prevoda SPC:
1
Isto, str. 264. Naglasak moj.
496
„Nema sumnje, Presveta Bogorodica je ono što i Njen Boţanski Sin, jer nam je Blagodat rodila, i sama „Blagodatna“ postala. (...) Nebesko ime Presvete Bogorodice jeste „Blagodatna“. Njega je od Trisvetog Boţanstva doneo sveti Arhistratig Nebeskih Sila Gavril. To je njeno EvanĊelsko ime.“1 „I ušavši k njoj anĊeo reĉe: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meĊu ţenama! A ona vidjevši ga, uplaši se od rijeĉi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reĉe joj anĊeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga.“2 Kao što moţemo da uoĉimo, deo pozdrava upućenog devici Mariji bio je i „raduj se blagodatna“. Na ovaj naĉin, upotrebljavajući isti izraz, što se tiĉe prevoda Novog zaveta na srpski jezik, ovaj stih je preveo još samo Vuk Karadţić (koji nije poznavao grĉki jezik niti je sa njega prevodio). Svi ostali prevodioci (meĊu njima i neki uvaţeni pravoslavni bogoslovi) preveli su ovaj pozdrav mnogo jasnije i više u skladu sa grĉkim izvornikom. U daljem tekstu će nam postati mnogo jasnije zbog ĉega je precizno prevoĊenje ovog pozdrava tako vaţno. Navedimo najpre dosadašnje srpske prevode Novog zaveta, što se tiĉe stiha iz ev. po Luki 1: 28. „I ušavši k njoj anĊeo reĉe: raduj se blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti meĊu ţenama.“ (Vuk Karadţić); „I uĊe k njoj i reĉe: Zdravo, ti koja si stekla milost Boţju, Gospod (je) s tobom!“ (dr Dimitrije Stefanović); „I ušavši k njoj anĊeo reĉe: raduj se ti što si stekla milost, Gospod je s tobom [blagoslovena si meĊu ţenama].“ (dr Emilijan Ĉarnić); „Kada je došao, anĊeo joj reĉe: - Raduj se, ti koja si našla milost! Gospod je s tobom!“ (dr Aleksandar Birviš); „Došavši k njoj, rekao je: „Raduj se ti kojoj je iskazana milost! Gospod je s tobom!“ (mr Miroslav Ţivković);3 Kao što moţemo da uoĉimo, većina prevodilaca ovaj stih prevodi tako da se u njemu podrazumeva da je Marija „stekla milost“ od Boga, tj. da se Bog baš na nju smilovao što se tiĉe budućeg roĊenja Spasitelja. Moramo da se sloţimo sa time da je biti zemaljska majka veĉnog Sina Boţijeg veoma blagosloveno stanje. Majka Spasitelja je mogla da bude samo jedna od svih milijardi ţena koje su do sada ţivele na zemlji. MeĊutim, biblijski tekst jasno ukazuje na to da Marija niĉim nije zasluţila da rodi Hrista (dakle, to nije bio plod njenih dobrih dela, odnosno njenih zasluga) – već rezultat Boţije milosti i Njegove suverene odluke. To dokazuju i reĉi anĊela koji je dva puta ponovio da je Marija „našla milost u Boga“, tj. da se Bog na nju smilovao. Sveto pismo, naime, kaţe da „ako je po milosti, onda nije po delima, jer milost već ne bi bila milost.“4 Ipak, i pored jasnoće biblijskog teksta, pravoslavni (i rimokatolici) su svojim „svetim predanjem“ ovom tekstu pridodali sasvim drugaĉije znaĉenje i u evanĊelje uĉitali ono što tamo nikako ne piše. Pogledajmo naime šta sve stoji u „Dogmatici pravoslavne crkve“, a što se tiĉe njenog verovanja u osobu „Majke Boţije“,
Dogmatika pravoslavne crkve, tom III, str. 647-648. Naglasak moj. Sveto pismo Novi zavjet, prevod komisije Sv. arh. sinoda SPC, ĉetvrto ispravljeno izdanje, Beograd 1998. god. Naglasak moj. 3 Naglasci na citiranim stihovima su moji. 4 Poslanica Rimljanima 11:6, prevod dr Lujo Bakotić. Naglasak moj. 1
2
497
tj. Isusove majke Marije. Tekstove koje ću sada navesti najvećim delom nismo pominjali niti razmatrali u poglavlju „Blaţena Marija ili carica nebeska?“: „Crkva se ne moţe ni zamisliti ni postojati bez Svesvete Majke Spasa Hrista. Presveta Bogorodica je Crkva i Crkva je Presveta Bogorodica. Kada se rekne „Bogorodica“, time se obuhvata sva ideja Crkve, jer se imenom Bogorodica u liĉnosti Prisnodjeve Marije izraţava sva boţanska tajna liĉnosti Isusa Hrista. Da, da, da: bez Presvete Bogorodice nema Bogoĉoveka = nema Spasitelja = nema Crkve = nema spasenja = nema obogoĉoveĉenja = nema otrojiĉenja. I sav se svet pretvara u najbesmisleniji uţas, a ĉovek – u najstrahovitiji pakao, pakao, pakao. Presveta Bogorodica je Majka Boga, Majka Bogoĉoveka, i time Majka Crkve, jer je Majka tela Bogoĉovekova. A telo Bogoĉovekovo je Crkva. Po besmrtnoj blagovesti Sv. Kirila Aleksandrijskog: Presvetom Bogorodicom su „utvrĊene crkve po celoj vaseljeni“. I uz to još dolazi i ova istina: Bogorodicom se ostvaruje spasenje, jer je Ona: „radionica našeg spasenja (...).“1 „Gospod Hristos i njegova ĉudesna Bogomajka su za molitveno osećanje Pravoslavne Crkve dva nerazdvojna bića. Spasonosni iskupiteljski podvig Gospoda našeg Isusa Hrista nerazdvojan je u pravoslavnom osećanju i saznanju novozavetne vere od presvete, preĉiste, preblagoslovene, slavne Vladiĉice naše Bogorodice i Prisnodeve Marije. (...) Ona je Spasitelja rodila, i time sama spasenje sveta postala. (...) Ona je postala most kojim se prelazi iz smrti u ţivot. (...) Ona je ne samo pakao umrtvila nego i dveri raja otvorila. (...) No ne samo to, nego je ona i raj postala, u kome je drvo ţivota – Gospod Isus. (...) Ko kroz nju uĊe spašće se. (...) Ona je nepokolebivi stub Crkve. (...) Ona je jedino Bezgrešnog rodila, zato je i bezgrešna postala. (...) Rodivši svemilostivog Boga i Gospoda Hrista, Presveta Bogomajka je i sama postala svemilostiva. (...) Ona sve moţe, jer je rodila silnog u moći Hrista. (...) Postavši Majkom milostivog Gospoda, ona je i sama postala „izvor milosti“, „bezdan milosrĊa“. Njena milostivost je neizmerna. (...) Rodivši Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, sveta Bogorodica je i sama postala „spasenie roda hristianskago“. (...) Ona je za pravoslavne: jedina pomoć, jedina nada, jedina pohvala. (...) Preblagoslovena Bogorodica je: nebo na zemlji. (...) Uzimajući „vreme“ za vršenje svete Liturgije, sveštenik se obraća Presvetoj Bogorodici kao „spasenju roda hrišćanskoga“. (...) U najvaţnijem momentu svete Liturgije, po osvećenju svetih Darova, mi se najpre molimo njoj, i veliĉamo je što nam je rodila Boga. (...) Pošto Presveta i Svemilostiva Bogomajka obuhvata sav ţivot pravoslavnog hrišćanina, to joj se mi, posle priĉešća, obraćamo divnom zahvalnom molitvom: Presveta Vladiĉice Bogorodice, videlo pomraĉine duše moje, nado, zaštito, pribeţište, uteho, radovanje moje, blagodarim ti što si me nedostojnog udostojila da budem priĉasnik preĉistoga Tela i preĉasne Krvi Sina tvoga. No ti, koja si rodila istinito Videlo, prosvetli duhovne oĉi srca moga; ti, koja si rodila izvor besmrća, oţivi me umrtvljenog gresima; ti, koja si neţno-milostiva Majka milostivog Boga, pomiluj me i daj mi umilenje i skrušenost u srcu, i smirenost u mislima mojim, i povratak iz ropstva pomisli mojih, i udostoji me da do poslednjeg daha svog neosuĊeno primam svetinju preĉistih Tajni, na isceljenje duše i tela; i podaj mi suze pokajanja i ispovesti, da bih te pevao i slavio u sve dane ţivota svog, jer si blagoslovena i proslavljena vavek. Amin. (...) 1
Justin Popović, Dogmatika, tom III, str. 647. Naglasak moj.
498
Ona je majka Boga, i otuda majka svega boţanskog, svega svetog, svega nebeskog, svega najboljeg. Od svega dobrog, ona je najbolja; od svega svetog, ona je najsvetija; od svega ĉistog, ona je najĉistija; od svega divnog, ona je najdivnija. Ona je najpuniji obrazac svega najboljega. Jer kad je kroz nju Bog ušao u svet, u ĉoveka, kako da kroz nju ne uĊe u ĉoveka sve što je Boţje, sve što je nebesko, sve što je besmrtno, sve što je veĉito, sve što je blaţeno?“1 Komentarišući rimokatoliĉko uĉenje o bezgrešnom zaĉeću „Presvete Bogorodice“ koje Pravoslavna crkva smatra pogrešnim, i dajući na njega „pravoverni“ odgovor, ava Justin dodaje da i pravoslavni veruju u Marijinu bezgrešnost, samo na drugaĉiji naĉin: „Verna bogootkrivenoj istini o sveopštoj naslednosti prvorodnog greha apostolska Crkva Pravoslavna osuĊuje i odbacuje rimokatoliĉko uĉenje o neporoĉnom zaĉeću svete Deve Marije, i ispoveda da se ona zaĉela i rodila prirodnim putem od svetoga Joakima i svete Ane, što znaĉi da je njeno zaĉeće podloţno prvorodnom grehu. (...) Istina, Pravoslavna Crkva još iz duboke starine naziva u svojim bogosluţbenim knjigama svetu Bogorodicu: presvetom, preĉistom, preblagoslovenom, preslavnom, preneporoĉnom, i u superlativu joj pripisuje sve što je najbolje, najĉistije, najsvetije, najdobrodeteljnije. Ali sve to Pravoslavna Crkva ne odnosi na otsustvo prvorodnog greha u svetoj Devi, nego na otsustvo liĉnih grehova u njoj, od kojih je ona bila slobodna posle silaska Svetoga Duha na nju i zaĉeća Gospoda Isusa. Zbog silaska Svetog Duha na svetu Devu i zbog zaĉeća Spasiteljevog, i od zaĉeća, ona je postala slobodna od liĉnih grehova. Zato što je rodila jedino Bezgrešnog, ona je i sama postala u jednom smislu bezgrešna, to jest bez liĉnih grehova, a nije bila bezgrešna u tom smislu da je sama bila roĊena bez prvorodnog greha.“2 „Posle Gospoda Hrista – Sveblagovesti, prva Blagovest, prva sveblagovest? Presveta Bogorodica! Jer Ona u potpunosti ostvarila EvanĊelje Hristovo: i zato jedina bezgrešna u rodu ljudskome posle Jedino Bezgrešnog. Iako roĊena sa prvorodnim grehom, Ona je bila slobodna od svakog liĉnog greha svojim vrlinskim ţivotom i slobodnom voljom. A to postala svojom nadheruvimskom ĉistotom, svetošću, bezgrešnošću. Zato Ona posle Boga – najboţanstvenije, najĉistije, najsvetije, najmilostivije, najsavršenije biće. (...) Presveta Bogorodica – jedino svesavršeno ljudsko biće posle Bogoĉoveka Gospoda Hrista.“3 O svome verovanju u telesno vaskrsenje Marije, Isusove majke, koje (kao što smo već prouĉili ranije u posebnom poglavlju) ni jednom jedinom reĉju nije opisano u Svetom pismu, pravoslavno predanje nas obaveštava na sledeći naĉin: „Svetopredanjska bogoĉoveĉanska istina Crkve o Presvetoj Bogorodici ukratko je ovo: kao Adamov potomak, roĊena sa prvorodnim grehom, Ona je bila podloţna zakonu smrti, ali je kao bezgrešna i Presveta Bogomajka vaskrsnuta Njenim Boţanskim vaskrslim Sinom i uznesena u slavi iznad Heruvima i Serafima i posaĊena na presto iznad Svetih Nebeskih Sila. (...) Svešteno Uspenije Presvete Bogorodice ne nazivamo smrću već preseljenjem ka Gospodu. Umrlo telo Presvete Bogomajke predaje se grobu, a posle tri dana se uznosi na nebo. Sveti Damaskin
2
Justin Popović, Dogmatika, tom II, str. 280-287. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 289-291. Naglasak moj.
3
Justin Popović, Dogmatika, tom III, str. 650, 652. Naglasak moj.
1
499
blagovesti: Presveto telo Bogomatere polaţe se u preslavni grob; i iz njega posle tri dana vaskrsava i uznosi se na nebo. Mati Boţija je uzvišenija od AnĊeoskih Sila, Ona je „radionica spasenja našeg“. Gospod Hristos je Bogorodicom izvršio Bogoĉoveĉanski domostroj spasenja. Stoga: ništa milije od Majke Boţije.“1 I, za sam kraj navoĊenja tekstova koji nam opisuju nebiblijska verovanja o Isusovoj majci, završavamo citatima koji nam uverljivo stavljaju do znanja da je Marija kljuĉni ĉinilac u spasenju pravoslavnih, time što ona, kao Svemoćna, moli i posreduje za njih: „Zbog svega toga sveistinita je bogonadahnuta blagovest svetog Oca našeg Grigorija Palame: „Niko ne dolazi k Bogu sem preko Presvete Bogorodice i od Nje roĊenog Posrednika, i ni jedan od darova Boţjih ne daje se ni anĊelima ni ljudima sem preko Nje. (...) BogovoĊena misao Svetog Zlatousta, veliĉajući Presvetu Bogorodicu, blagovesti: (...) Ona je Mati spasenja, jer je rodila Spasitelja. (...) Bogomisaoni pesnik, Sveti Jefrem Sirin, u molitvenoj raspevanosti svoje hristoĉeţnjive duše, kazuje nam divne istine, veĉne istine o Presvetoj Bogomajci: (...) Ti sve moţeš kao Mati Boţija, i ništa nemoguće nema za Tebe, samo ako ti uzaţeliš... Potstakni misao moju na pokajanje i rukovodi me na putu spasenja. (...) Moćna Majko Svemogućeg i ţivog Boga, pruţi ruku pomoći meni lišenom pomoći, i podigni dušu moju, rekavši joj: „Ja sam tvoje spasenje“. (...) O, svemilostiva i sveĉudna Carice umne svetlosti (...) bezdno milosti koja rastura oblak gnjeva Boţjeg; (...) istinska ĉuvarko svih hrišćana, i sigurno spasenje celoga sveta! (...) naroĉito pak Crkvu Sina Tvog ĉuvaj i brani u sve dane. O milostiva i svemilostiva Carice neba i zemlje, Bogorodice Prisnodjevo, pomiluj sve pravoslavne hrišćane. (...) Ti si naša nada, i zaštitnica svih koji Ti pribegavaju i ištu Tvoju svetu pomoć; Ti si usrdna molitvenica pred Sinom Tvojim i Bogom našim; tvoja materinska molitva moţe mnogo da utiĉe na Njega.2 Vaskrsla Marija na nebesima, po verovanju Istoĉne crkve ima zaista veliku moć i dostojanstvo. Ona sama je: „Tron Cara koji sedi na heruvimima; nebeska vrata, kroz koja mi uzlazimo na nebo; (...) neodoljivo posredništvo (..) posle Trojice opšta svih Vladateljka; posle Utešitelja opšta svih utešiteljka; posle Posrednika opšta svih Posrednica za sav svet; kolesnica mislenog Sunca – istinite svetlosti koja obasjava svakoga ĉoveka koji dolazi na svet; nositeljka Onoga koji reĉju Svojom nosi sve; (...) bdenje i molitveno posredovanje za svet pred licem Boţjim. (...) Pošto se Gospod Hristos prvi rodio u Svetome Duhu od Presvete Bogorodice, a od Njega svi Sveti, to Mati Boţija jeste Mati svih Svetih, GospoĊa, Carica i Vladarka, a svi Sveti su sluge, sluge Matere Boţije.“3 Svakom dobrom a pritom i nepristrasnom prouĉavaocu Svetog pisma sve ove napred pobrojane osobine Marije, majke Isusove, moraju da zvuĉe potpuno strano, iz razloga što Bogom nadahnuti apostoli o njima nisu nikada ni jednu jedinu reĉ ni izgovorili niti napisali. Prosto je neverovatno da su apostoli mogli da zataje od svojih slušalaca i vernika Hristovih ovako ogromno duhovno bogatstvo koje je bilo neophodno za njihovo spasenje. Koji li je bio razlog što ni evanĊelisti (Matej, Marko, Luka i Jovan), kao i drugi pisci Novog zaveta (a meĊu njima veliki propovednici poput
Navedeno delo, str. 653-654. Naglasak moj. Isto, str. 646, 656-657, 666-667. Naglasak moj. 3 Isto, str. 658-662. Naglasak moj. 1
2
500
ap. Petra i Pavla) nikada u svojoj usmenoj ili pisanoj reĉi nisu, makar usput, spomenuli da je Marija – time što je rodila Spasitelja - postala „Majka Spasenja“; da je ona „svemilostiva i izvor milosti“, da je „sama Crkva i Majka Crkve“? Da li je onda Gospod Hristos izgovorio neistinu kada je rekao da je on taj koji predstavlja „vrata“ kroz koja ĉovek ulazi u veĉni ţivot (Jn. 10:9), ukoliko ta „vrata“ zapravo predstavlja njegova zemaljska majka? Isto tako, kako je ap. Petar mogao da se usudi da pred okupljenim mnoštvom kaţe da sav Izrailj treba da zna da „nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da naĊemo spasenje“ (Dela ap. 4:12; misli se naravno na Gospoda Hrista), kada nam „bogomisaoni“ pesnik sveti Jefrem Sirin kazuje veĉne istine o Presvetoj Bogomajci, a koje podrazumevaju da je Ona „njegovo spasenje“? I kako moţe da bude „sveistinita bogonadahnuta blagovest“ Grigorija Palame da „niko ne dolazi k Bogu sem preko Presvete Bogorodice...“, kada je sam Spasitelj rekao da „niko ne dolazi k Ocu do samo kroz Njega“ (Jn 14:6)? I, da li je Marija odista posle našeg Posrednika Gospoda Isusa Hrista „opšta svih Posrednica za sav svet“, kada apostol Pavle jasno kaţe: „Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeĊu Boga i ljudi, ĉovek Isus Hristos.“ (1. Tim. 2:5; Naglasak moj); Kako je moguće verovati da je Marija, iako roĊena sa praroditeljskim grehom i bila pogrešiva do trenutka Hristovog zaĉeća, od momenta otpoĉinjanja njene trudnoće postala bezgrešna i nepogrešiva, kada nam Sveto pismo na više mesta svedoĉi drugaĉije? Ukoliko je postala nepogrešiva, zbog ĉega je nekoliko puta ispoljila nerazumevanje i ograniĉenost svog duhovnog rasuĊivanja, i time zasluţila ukor svog boţanskog i uistinu nepogrešivog Sina?1 Da li je uopšte moguće i pomisliti da bi Gospod Hristos, ukoliko je on zaista utemeljivaĉ ranije proĉitanog pravoslavnog verovanja o „Presvetoj Bogorodici“, govoreći o „Carici neba i zemlje“ mogao da izjavi da postoje mnogi koji su od nje „ipak više blaţeni“? (Lk. 11:28). Da li je pravoslavnima uopšte poznato da bi, upravo u skladu sa reĉima Gospoda Hrista, svaka ţena u poznijim godinama, koja iskreno veruje i ţivi bogougodnim ţivotom, imala pravo da se uporedi i nazove Hristovom majkom? Ukoliko nekome od mojih ĉitalaca ova izjava zvuĉi kao neko svetogrĊe, poslušajmo šta je o ovome rekao sam Gospod: „Dok je on još govorio narodu, gle, majka i braća njegova stajahu napolju ţeleći da govore s njim. I neko mu reĉe: gle tvoja majka i tvoja braća stoje napolju i ţele da govore s tobom. A on odgovori i reĉe onome što mu kaza: ko je moja majka i ko su moja braća? I pruţi svoju ruku na svoje uĉenike pa reĉe: evo moje majke i moje braće; jer ko god ĉini volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i majka.“2 Kao što vidimo, Gospod je u ovom iskazu pomenuo sve svoje zemaljske krvne srodnike, meĊu kojima i svoju majku (za koju smo već ranije dokazali da se ni u ĉemu nije isticala meĊu Njegovim uĉenicima u prvom veku). Zapazimo, Isus nije rekao: „...taj je brat moj i sestra i otac i majka“, iz razloga što zemaljskog oca nije imao3, a sa njegovim nebeskim Ocem ni jedno stvorenje (niti pak bilo koji bogougodni vernik) nipošto ne moţe niti sme da se uporedi! MeĊutim, nasuprot tome, oĉito je da ne samo
Na primer: Na svadbi u Kani, Jn. 2:4; u jerusalimskom hramu, Lk. 2:48-50. Ev. po Mateju 12:46-50. Naglasak moj. Vidi i u: Mk. 3:31-35; Lk. 8:19-21. 3 Iako se na par mesta u Novom zavetu Josif naziva Isusovim ocem (kao npr. u Lk. 2:33, 48; posve je jasno da je on samo vršio „duţnost“ njegovog zemaljskog staratelja – pošto je bio muţ njegove majke Marije. 1
2
501
pojedini posebno posvećeni vernici i veliki isposnici, već i mnogi drugi prosti zemaljski vernici mogu (po reĉima Hristovim) da se uporede sa Njegovom majkom!!! Sledeći prethodne primere, na sliĉan naĉin bismo mogli da osporimo i proglasimo biblijski neopravdanim i dodeljivanje svih ostalih boţanskih osobina koje pravoslavni pripisuju Isusovoj majci – a koje se ni u najblaţoj formi Svetim pismom ni malo ne podrazumevaju. Ipak, zbog ovakvog svog verovanja o Mariji, koje je u potpunosti proisteklo iz umova kasnijih crkvenih otaca (imena nekih od njih smo imali prilike da proĉitamo u navedenim citatima), oni najradije stih iz Lk. 1:28 prevode sa „Raduj se blagodatna“ (koji, prema pravoslavnom uĉenju, više istiĉe blagodatnost same Marije – kao da blagodat od nje proistiĉe), umesto ispravnije i preciznije: „Raduj se ti koja si stekla milost“ (koji nedvosmisleno ukazuje na Marijinu nedostojnost primanja blagonaklonosti Boţije koja joj je bila ukazana).
Kakvo je biblijsko znaĉenje izraza: „Blagoslovena si ti meĊu ţenama“? Još jedan od stihova iz Biblije kojim pravoslavni ţele da utvrde svoje verovanje o izrazitoj posebnosti i uzvišenosti Isusove majke Marije nad svim drugim ţenama (ali i nad celokupnom Boţijom tvorevinom), jeste deo Jelisavetinog pozdravnog govora, sa ĉijim smo se delovima već ranije susreli. Naime, ona je u momentu pristizanja Marije k njoj u goste bila u šestom mesecu trudnoće. Nosila je budućeg proroka i preteĉu Gospodnjeg, Jovana Krstitelja. Iako je za sve vreme trudnoće svoje ţene sveštenik Zaharija bio nem (Lk. 1:20, 64), sigurno je da je pisanjem na tablici (kao u Lk. 1:63) detaljno saopštio Jelisaveti anĊeosku poruku o roĊenju njihovog budućeg muškog deteta i njegovoj unapred odreĊenoj ulozi u vezi proreĉenog dolaska izrailjskog Mesije.1 Jelisaveta, koja je već bila zašla u godine, zasigurno je smatrala velikim blagoslovom to što će postati majka Mesijinog preteĉe (proroka koji će najaviti Njegov dolazak). MeĊutim, bez ikakve sumnje, smatrala je, i to sa pravom, da je njeno blaţenstvo posve zanemarljivo kada se uporedi sa blagoslovom kojeg je udostojena ona koja će nositi u svojoj utrobi, a potom i roditi samog boţanskog Logosa. Kao ţena kojoj se pribliţavalo vreme da postane majka, u trenutku pristizanja svoje mlade roĊake Marije, Jelisaveta je, ispunjena Svetim Duhom izgovorila veoma snaţne i sadrţajne reĉi – za koje u tom trenutku nije mogla ni da zamisli da će ih milioni ljudi, tokom mnogih narednih vekova, tako pogrešno razumeti. Iako smo već ranije naveli ĉitav ovaj tekst, proĉitajmo ga ponovo još jedanput: „U one dana Marija usta i pohita u gorski kraj u jedan Judin grad, pa uĊe u Zaharijinu kuću i pozdravi Jelisavetu. Kada Jelisaveta ĉu Marijin pozdrav, zaigra dete u njenoj utrobi, i napuni se Duha Svetoga Jelisaveta, te povika iz glasa i reĉe: blagoslovena si meĊu ţenama i blagosloven je plod utrobe tvoje. I otkud mi to da majka moga Gospoda doĊe k meni? Jer gle, kad glas tvoga pozdrava doĊe do mojih ušiju, zaigra dete od radosti u mojoj utrobi. I blaţena je ona koja je poverovala da će se ispuniti što joj je Gospod rekao.“2 Iako Jelisavetina izjava zaista moţe, za one koji nedovoljno poznaju Sveto pismo, da izgleda kao neko posebno uzvisivanje Marije (na naĉin kako to smatraju i veruju pravoslavni i rimokatolici), ona je oznaĉavala samo priznanje posebnosti Boţijeg 1 2
Vidi u: Ev. po Luki 1:15-17, 67-88. Ev. po Luki 1:39-45. Naglasak moj.
502
milosrdnog dara – kojeg je mogla da iskusi samo jedna od miliona ţena. Nositi u svojoj utrobi budućeg Spasitelja sveta – zaista je bio veliki blagoslov. Marija je sa pravom bila nazvana onom koja je „blagoslovena meĊu ţenama“. Mnoge ţene kroz istoriju su postajale majke velikih Boţijih slugu i proroka (kako u starozavetnom tako i u novozavetnom periodu), ali je samo jedna jedina mogla da postane majka Boţijeg Sina. No ipak, izraz „blagoslovena meĊu ţenama“ nije bio tako neuobiĉajen u biblijska vremena u okviru izrailjskog naroda. Ovakvu „titulu“ koja je izraţavala svu posebnost sluţbe ili uĉinjenog dela ponele su, bez sumnje, i druge ţene. MeĊu njima nalazimo i jednu koja je ţivela u tzv. „vreme sudija“ (oko 1300 god. pre Hrista), a koja je svojim vrsnim i za ţenu posve neuobiĉajenim delom zasluţila ovakvu vrstu pohvale. Navedimo najpre biblijski tekst koji opisuje ovaj dogaĊaj, a potom i reĉi pesme koju je, u slavopoj Gospodu, izgovorila tadašnji sudija i voĊ jevrejskog naroda, proroĉica Devora: „Tada reĉe Devora Varaku: ustani, jer ovo je dan, u koji ti dade Gospod Sisaru u ruke. Ne ide li Gospod pred tobom? I Varak siĊe s gore Tavora, i deset tisuća ljudi sa njim. I Gospod smete Sisaru i sva kola njegova i svu vojsku oštrim maĉem pred Varakom; i Sisara siĊe s kola svojih i pobjeţe pješice. A Varak potjera kola i vojsku do Aroseta neznaboţaĉkoga; i pade sva vojska Sisarina od oštroga maĉa, ne osta nijedan. A Sisara utjeĉe pješice do šatora Jailje ţene Evera Kenejina; jer bijaše mir meĊu Javinom carem Asorskim i domom Evera Kenejina. I izide Jailja nasusret Sisari, i reĉe mu: skloni se, gospodaru, skloni se kod mene; ne boj se. I on se skloni kod nje u šator, i ona ga pokri pokrivaĉem. A on joj reĉe: daj mi malo vode da se napijem, jer sam ţedan. A ona otvori mijeh mlijeka i napoji ga, pa ga pokri. A on joj reĉe: stoj na vratima od šatora, i ako ko doĊe i zapita te i reĉe: ima li ko tu? reci: nema. Tada Jailja ţena Everova uze kolac od šatora, i uze malj u ruku, i pristupi k njemu polako, i satjera mu kolac kroz slijepe oĉi, te priĊe u zemlju, kad spavaše tvrdo umoran, i umrije. I gle, Varak tjeraše Sisaru, i Jailja mu izide nasusret i reĉe mu: hodi da ti pokaţem ĉovjeka kojega traţiš. I uĊe k njoj, i gle, Sisara leţaše mrtav, i kolac mu u slijepim oĉima. Tako pokori Bog u onaj dan Javina cara Hananskoga pred sinovima Izrailjevijem. (...) I u taj dan pjeva Devora i Varak sin Avinejemov govoreći: Blagosiljajte Gospoda što uĉini osvetu u Izrailju (...) Da je blagoslovena mimo ţena Jailja ţena Evera Kenejina; mimo ţene u šatorima da je blagoslovena. Zaiska vode, mlijeka mu dade, u gospodskoj zdjeli donese mu povlaku. Lijevom rukom maši se za kolac a desnom za malj kovaĉki, i udari Sisaru, razmrska mu glavu; probode i probi mu slijepe oĉi. MeĊu noge njezine savi se, pade, leţa; meĊu noge njezine savi se, pade; gdje se savi, ondje pade mrtav.“1 Sa druge strane, „blaţenom meĊu ţenama“ bila je, u svoje vreme, nazivana i jedna od Jakovljevih ţena, po imenu Lija. Nakon što je njena sluškinja Zelfa rodila Jakovu jednog od sinova, Lija je radosno izjavila: „I reĉe Lija: blago meni, jer će me blaţenom zvati ţene. Zato mu nadjede ime Asir.“2
1 2
Knjiga o sudijama 4:14-23; 5:1-2, 24-27. Naglasak moj. Prva knjiga Mojsijeva 30:13. Naglasak moj. Upravo zbog osećanja svog posebnog blaţenstva meĊu ţenama, Lija je ovog Zelfinog sina nazvala Asir, što u prevodu znaĉi „blaţen“. Vidi u: Radomir Rakić, Biblijski reĉnik, str. 28.
503
Kao što vidimo, izraz „blagoslovena meĊu ţenama“ je bio uobiĉajen izraz kojim je opisivano ushićenje zbog nekog znaĉajnog dela u kome bi uĉestvovala neka od izrailjskih ţena. Stoga, pozdravna reĉ upućena Mariji od strane Jelisavete ne predstavlja njeno uzvisivanje vrh nebesa (kako to pravoslavni ţele da prikaţu) jer bi to onda morao da bude sluĉaj i sa Jailjom – koja se proslavila ubistvom neznaboţaĉkog cara Sisare - izrailjskog neprijatelja, kao i sa Lijom, kojoj je sluškinja rodila još jednog sina. Uostalom, i sam Gospod Hristos je ovaj izraz „blagoslovena meĊu ţenama“ umnogome „prizemljio“ ukazujući u svom mudrom odgovoru na to ko zaista uţiva blagoslov pred nebeskim Bogom. Naime, u ev. po Luki 11:27-28 opisan je Hristov susret sa jednom od izrailjskih ţena onoga doba. Ova je, sva ushićena, nakon što je saslušala niz Gospodnjih nadahnutih govora, izrazila upravo tu misao: „Blagoslovena je meĊu ţenama Marija majka Isusova“, samo što ju je iskazala nešto drugaĉijim reĉima: „A kad je on to govorio, jedna ţena iz naroda podiţe glas i reĉe mu: blaţena je utroba koja te je nosila i blaţene su dojke koje si sisao.“ (Lk. 11:27. Naglasak moj.) No ipak, iako je mogao da se sloţi da je Njegovoj zemaljskoj majci ukazan veliki Boţiji blagoslov time što Ga je rodila, On je na ushićenu opasku ove ţene odgovorio veoma precizno i direktno: „Na to on reĉe: ipak su više blaţeni oni koji slušaju Boţiju reĉ i drţe je.“ (Lk. 11:28. Naglasak moj.) Iako se ovakav odgovor, koji se odnosi na Marijin poloţaj u okviru Boţijeg naroda (novozavetne Crkve) nikako ne podudara sa uĉenjem Pravoslavne crkve, on potiĉe od samoga nebeskog Gospoda – i kao takav – mora bezuslovno da se prihvati. Isus nedvosmisleno ukazuje na to da veće blaţenstvo od Njegove majke (koja mu je podarila ljudsku prirodu) pred Bogom uţivaju oni koji Ga poštuju i izvršavaju Njegovu volju; te bi pravoslavni današnjeg vremena dobro uradili kada bi poslušali ove Hristove reĉi.1 No, postoji još jedna zanimljivost u pogledu Jelisavetine izjave upućene povodom Marijine posete, a ĉije znaĉenje upravo prouĉavamo. Naime, u nekim prevodima (kao 1
Na ovom mestu ne bi bilo loše napomenuti da pojedini pravoslavni i rimokatoliĉki prevodioci stih iz Lk. 11:28 prevode donekle drugaĉije, na taj naĉin u potpunosti menjajući njegov smisao. Naime, prevod komisije Sv. arh. sinoda SPC ovaj stih prevodi tako da Isus zapravo potvrĊuje „preuzvišeno blaţenstvo“ svoje zemaljske majke (onako kako to uĉe tradicionalne crkve istoka i zapada). Evo kako u ovom prevodu glasi stih iz Lk. 11:28: „A on reĉe: Vaistinu, blaţeni su oni koji slušaju rijeĉ Boţiju i drţe je.“ (Naglasak je moj). Na sliĉan naĉin ovaj stih prevodi i nadbiskup vrhbosanski Ivan Ev. Šarić (a u podnaslovu iznad stiha stoji: „Ţena slavi majku Isusovu“; peto izdanje, Salzburg 1969. god). Najnovije pravoslavno izdanje Svetog pisma (Glas Crkve, Šabac – Valjevo - Beograd 2005. god.), u ĉijoj celini se nalazi pomenuti prevod Sv. arh. sinoda SPC, sa posebnom naznakom da je i on izmenjen „po ispravkama i prevodima Svetog Vladike Nikolaja“, ispred stihova u Lk. 11:27-28 stavlja podnaslov „Blagosiljanje Isusove majke“ i zadrţava ranije citirani prevod. Ipak, ovakvo prevoĊenje je mnogo reĊe zastupljeno od onoga koje sam naveo ranije u glavnom tekstu. Poput pravoslavnog bogoslova Emilijana M. Ĉarnića, stih Lk. 11:28 (koji podrazumeva podreĊenost Marijinog blaţenstva kojeg je stekla roĊenjem Isusa, u odnosu na ono koje se stiĉe poslušanjem i izvršavanjem Boţije Reĉi) prevode i rimokatolici Duda – Fućak (Novi zavjet; Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1993. god) i Ljudevit Rupĉić (Biblija; Kršćanska sadašnjost, Zagreb 1983. god), kao i protestanti Aleksandar Birviš, Miroslav Ţivković i Branko Đaković. Marijinu „ravnopravnost u blaţenstvu“ sa ostalim Boţijim slugama i sluškinjama u Lk. 11:28 „zagovaraju“ prevodi Dimitrija Stefanovića, Luja Bakotića i Vuka Karadţića.
504
npr. u prevodu Vuka Karadţića i Sv. arh. sinoda SPC), ovaj deo reĉenice („blagoslovena meĊu ţenama“) biva izgovoren i od strane anĊela Gavrila prilikom njegove prve posete Mariji i najave Isusovog roĊenja (u Lk. 1:28). Ipak, u nekim drugim srpskim prevodima ne postoji ovaj deo „anĊeoskog pozdravnog govora“, kao na primer kod Dimitrija Stefanovića, dok Emilijan Ĉarnić ovaj deo stiha stavlja u srednje zagrade – uz posebnu naznaku (u predgovoru) da je reĉ o tekstu koji ne postoji u najpouzdanijim i najstarijim do sada pronaĊenim rukopisima (prepisima) Novoga zaveta. Veoma je zanimljivo istaći da ni neki od zvaniĉnih rimokatoliĉkih prevoda (na hrvatskom jeziku) ne poseduju ovaj deo stiha – kao ni protestantski prevodi. Ovaj deo stiha ne postoji ni u veoma preciznim engleskim prevodima New International Version i New American Standard. Iz svega do sada iznetog, postaje nam jasno da prvobitni tekst Novog zaveta pisan Lukinim perom nije sadrţavao ovaj deo anĊeoskog obraćanja Mariji – već da on predstavlja samo deo Jelisavetinog pozdravnog govora. No, namerno ostavljanje ovih, novozavetnom tekstu kasnije pridodatih reĉi, od strane ljudi koji su saĉinili zvaniĉni prevod SPC, još uz dodatak izraza „blagodatna“ umesto „ti koja si stekla milost“ oĉigledno predstavlja pokušaj nasilnog uĉitavanja u sveti tekst što više od pravoslavnog verovanja – radi kasnijeg dokazivanja da, eto, i Biblija tvrdi kako Mariju, Isusovu majku, treba predstavljati upravo onako kako to ĉini tradicionalna crkva Istoka. Pošto smo na ovaj naĉin prouĉili veći deo doktrina Pravoslavne crkve vezanih za Mariju Isusovu majku, i još jednom dokazali nezasnovanost na Svetom pismu, kao i uoĉili njihovo oĉito suprotstavljanje ranohrišćanskom uĉenju (a sve u vezi uvoĊenja termina „teotokos“ (Majka Boţija – Bogorodica) u zvaniĉnu crkvenu upotrebu na Trećem vaseljenskom saboru) prelazimo na pregled dogaĊaja koji su se odigrali na sledećem veoma vaţnom saboru crkve – koji je zbog brutalnosti i bezobzirnosti koju su ispoljili njeni uĉesnici sa pravom nazvan – Razbojniĉki sabor.
RAZBOJNIĈKI CRKVENI SABOR Nakon završetka Trećeg vaseljenskog sabora 431. godine, koji je rezultovao zbacivanjem i proterivanjem carigradskog episkopa Nestorija i anatemisanjem njegovog uĉenja, kao i postizanja „unije“ izmeĊu aleksandrijske i antiohijske bogoslovske škole – koje su priznale pravoslavnost jedna drugoj (433. godine), umro je glavni zagovornik uĉenja o bogoĉoveĉnosti Isusa Hrista (ovaploćenja Boga Logosa i njegovog pojavljivanja u telu) episkop Kirilo Aleksandrijski. Iako je najveći broj episkopa tadašnje zvaniĉne Crkve prihvatao uĉenje oko koga su se sloţili oci prisutni na saboru u Efesu, postojala je i jedna grupa prijatelja pokojnog ep. Kirila, koja je s vremenom postajala sve jaĉa, a koja je ispoljavala nezadovoljstvo zbog proglašenja „unije“ sa predstavnicima antiohijske škole (koja je pored zastupanja verovanja u apsolutno boţanstvo Hristovo snaţno naglašavala i njegovu potpunu ljudsku prirodu). Ova grupa je bila saĉinjena od ekstremnih antinestorijanaca, koji se nisu slagali sa potonjim postupcima samog ep. Kirila (u vezi sa unijom) ali su za njegovog ţivota ipak bili uzdrţani ne ispoljavajući javno svoje nezadovoljstvo. No, posle smrti aleksandrijskog episkopa situacija se izmenila. Nasuprot uĉenju Nestorija i njegovih pristalica, koji su u Isusu Hristu razlikovali dva lica, ĉoveka Isusa i Boga Logosa, kao i nasuprot uĉenju zvaniĉne Crkve koje je zastupao ep. Kirilo (o sjedinjenju dve prirode u 505
jednom licu Bogoĉoveka Hrista) pojavila se dakle i treća grupacija (upravo ona koja je stajala nasuprot antiohijskoj školi) koja je zastupala verovanje o potpunoj „teiziranosti“ ĉoveĉanske prirode Isusa Hrista. Glavna teza njihovog uĉenja je bilo verovanje da Isus Hristos jeste postao „iz dve prirode“ (boţanske i ljudske), ali da je nakon Njegovog utelovljenja u potpunosti preovladala Njegova boţanska priroda, na odreĊeni naĉin „anulirajući“ realistiĉnost ljudske prirode koju je stekao preko Marije iz Nazareta. Najvatreniji predstavnik ove nove verske struje bio je arhimandrit jednog od carigradskih manastira, po imenu Jevtih, a uĉenje koje je on zastupao nazvano je „monofizitizam“ (ili „monofizitstvo“; verovanje u samo jednu, boţansku prirodu Isusa Hrista). Pomenuti arhimandrit, koji se nije slagao sa zakljuĉkom donetim prilikom sklapanja unije, o tome da je i antiohijska škola jednako pravoverna kao i aleksandrijska, na sve moguće naĉine je pokušavao da dokaţe jeretiĉnost antiohijaca, a pogotovo Teodorita Kirskog (koji je bio raniji Nestorijev prijatelj). Sa druge strane, ni Teodorit Kirski nije mirovao te je i on pisao i izvodio dokaze za krivovernost uĉenja carigradskog arhimandrita.1 Nakon izbijanja ponovnog bogoslovskog sukoba sa antiohijcima, kojeg je izazvao Jevtih, pitanje njegovog uĉenja je pred lokalnim crkvenim saborom pokrenuo ep. Jevsevije Dorilejski. Naime, nakon uoĉavanja nepravilnosti Jevtihovog uĉenja, sazvan je sabor u Carigradu pod predsedavanjem arhiepiskopa Flavijana, na kome je bio prisutan 31 episkop (od onih koji su se nalazili bliţe prestonici ili su se nekim poslom u njoj zatekli). Ovaj sabor je nastojao da otkloni Jevtihovo krivoverje bez većeg razglašavanja u javnosti, i to njegovim liĉnim savetovanjem koje je preduzimao ep. Jevsevije. No, nakon višekratnog posećivanja ovog arhimandrita u njegovom manastiru od strane pomenutog episkopa, Jevtih nije ţeleo da izmeni svoja verska uverenja. Potom je usledilo slanje delegacija u manastir, koje su imale za cilj da ga pozovu na zasedanje sabora na kome bi pred svima obrazloţio svoje uĉenje.2 Ipak, Jevtih je odbijao da se pojavi na saboru, opravdavajući svoje nedolaske navodnim slabostima zbog bolesti, kao i zavetom koji ga veţe za manastir i obavezuje da ga ne napušta sem po nekoj smrtnoj opasnosti. Ipak, nakon duţeg insistiranja episkopa okupljenih na saboru, kao i pretnje oduzimanjem prezviterskog ĉina i uprave nad manastirom, Jevtih se odazvao pozivu i uz pratnju velikog broja monaha, ali i vojnika i drţavnih ĉinovnika, stigao na saborsko zasedanje. Prilikom njegovog ispitivanja i saslušanja, ĉitana su dela arhiepiskopa aleksandrijskog Kirila, a pogotovo njegov „tomos sjedinjenja“ iz 433. godine, kojim je postignuta unija sa antiohijskom školom i priznata njena pravovernost. Pomenuti „tomos“ je posluţio prisutnim episkopima za osudu Jevtihove jeresi, jer sadrţi oĉigledne izjave o verovanju u dve prirode bogoĉoveka Hrista. I pored Jevtihovog ispovedanja i priznavanja ispravnosti i pravovernosti odluka donetih na prethodna tri vaseljenska sabora (u Nikeji, Carigradu i Efesu), kao i prihvatanja uĉenja svetih otaca, Svetog pisma i svetog predanja, njegovo ispovedanje jedne umesto dve prirode u Hristu bilo je dovoljno za njegovu osudu. Evo kako je glasio vrhunac rasprave voĊene izmeĊu episkopa sa jedne i Jevtiha sa druge strane: „Arhiepiskop Flavijan ga je pitao: - „Kaţi, priznaješ li ti sjedinjenje iz dveju priroda?“ – Da, iz dveju priroda.“ Jevsevije Dorilejski: - „Priznaješ li ti, gospodine
1 2
Vidi u: A. Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 167-168. Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 56 i dalje.
506
arhimandrite, dve prirode posle sjedinjenja, govoriš li da je Hristos jednosuštan nama po telu ili ne?“ Evtih: - „Ispovedam iz dve prirode Gospoda našeg pre sjedinjenja, a posle sjedinjenja ispovedam jednu prirodu.“1 Jevtihovu osudu su potpisali 31 episkop i 23 arhimandrita. Ipak, na ovom saboru je postignuta samo kratkotrajna pobeda pravoverja. Pre svega iz razloga što sabor nije imao sveopšti (vaseljenski) karakter, već samo pomesni. Sa druge strane, aleksandrijska i jerusalimska crkva nisu priznale njegove odluke. To je uĉinila, ali ne odmah, samo rimska crkva, kao i one crkve iz Male azije i Sirije koje su od ranije imale blagonaklon stav prema uniji. Sabor nije naišao ni na znaĉajniju podršku svetovnih vlasti, a posebno iz razloga što je tadašnji car Teodosije II zastupao više Jevtihovu stranu. Ovoj Teodosijevoj pristrasnosti kljuĉno je doprineo bliski Jevtihov prijatelj (a neprijatelj Flavijanov) visoki carev ĉinovnik Hrisavije, preko koga je anatemisani arhimandrit uspeo da izdejstvuje i sazivanje novog Vaseljenskog sabora – na kome bi se nanovo, ali ovoga puta u drugaĉijoj „reţiji“ raspravljalo o njegovom uĉenju. Novi sveopšti sabor je sazvan i otpoĉeo sa radom u avgustu 449. godine u Efesu, u istom hramu presvete Deve Marije kao i prethodni iz 431. godine. Carskim ukazom je unapred zabranjeno prisustvovanje na saboru ep. Teodorita Kirskog (koji je bio vatreni Jevtihov protivnik), a predsedavanje je dodeljeno arhiepiskopu aleksandrijskom Dioskoru, koji je pripadao istoj ekstremnoj frakciji kao i Jevtih. Na sabor je, mimo pravila, posebnim ukazom pozvan i arhimandrit Varsuma iz Sirije, koji će, pokazaće se kasnije, priliĉno doprineti tragiĉnom razvoju dogaĊaja na saboru koji je trebao da ponese naziv Ĉetvrtog vaseljenskog. Na ovom saboru je bilo prisutno oko 130 episkopa, od kojih je većina zastupala monofizitsko uĉenje. Pored zabrane pojavljivanja episkopa Teodorita Kirskog, posebnim carevim nareĊenjem bilo je zabranjeno pravo diskusije arhiepiskopu Flavijanu i ostalima koji su uĉestvovali na saboru u Carigradu 448. godine na kome je Jevtih osuĊen i anatemisan. Umesto toga, carigradski arhiepiskop i njegovi istomišljenici su bili u poziciji optuţenih – i sudilo im se zbog navodnog krivoverja. U crkvi u kojoj se sabor odrţavao bilo je prisutno mnoštvo vojnika sa isukanim maĉevima kao i monaha koji su pristigli sa raznih strana, koji su u svojim rukama imali motke, spremni da se u svakom trenutku obraĉunaju sa Jevtihovim i Dioskorovim protivnicima. Na saboru su ĉitana i razmatrana akta doneta na godinu dana ranije odrţanom carigradskom sabranju episkopa – koja su se odnosila na odbacivanje i osudu Jevtihovog verovanja. U toku ĉitanja ovih akata, masa monaha monofizita, koje je sa sobom poveo arhiepiskop Dioskor, buĉno je predlagala ubistvo i presecanje na dvoje odsutnog ep. Jevsevija Dorilejskog kao i svih ostalih koji su imali isto ispovedanje – kao kaznu za njihovo „jeretiĉko“ uĉenje o dve prirode u Hristu.2 Rasplet saborskog zasedanja je bio sledeći: arhimandrit Jevtih je bio rehabilitovan kao posve pravoslavan i veliki borac protiv Nestorijeve jeresi. Sa druge strane, arhiepiskop Flavijan i ep. Jevsevije Dorilejski (kao i ostali njihovi istomišljenici) proglašeni su zastupnicima nestorijanstva i kao takvi svrgnuti sa svojih episkopskih poloţaja – uz izgovor da su prekršili pravila ranijih Vaseljenskih sabora. Evo kako je glasio deo govora arhiep. Dioskora koji se odnosio na osudu zastupnika „jeretiĉkog uĉenja“ o dve prirode u Hristovoj liĉnosti, kao i nekoliko informacija o tome šta se dešavalo nakon sabora:
1 2
Radomir V. Popović, Vaseljenski sabori, str. 78. Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 77-78; Radomir V. Popović, Vaseljenski sabori str. 87-88.
507
„Polazeći od odredaba otaca, osuĊujemo pomenute Flavijana i Evsevija na lišenje svakog svešteniĉkog i episkopskog dostojanstva“. Dioskorovo mišljenje bilo je jednodušno prihvaćeno od strane svih monofizita i potpisano od strane svih ĉlanova sabora. Flavijan i Evsevije su bili lišeni crkvenog dostojanstva. Uz to, Flavijan je prognan i u progonstvu je okonĉao svoj ţivot. Evsevije Dorilejski je posle sabora pretrpeo toliko nevolja, da je Dioskora kasnije nazivao svojim ubicom. Đakon Ilarije, papin izaslanik, „jedva je umakao“ sa sabora, i samo sporednim putevima uspeo je da se dokopa Rima. Blaţeni Teodorit, koji nije prisustvovao saboru, bio je lišen ĉina i zatoĉen u manastir. Iva, mitropolit Edeski, bio je anatemisan.“1 No, arhiepiskop Flavijan, kao glavni Jevtihov protivnik, nije samo zbaĉen sa svoje episkopske katedre već je na istom saboru krvniĉki pretuĉen od strane monofizita. Pre nego što je umro (od posledica zlostavljanja)2 uspeo je da napiše pismo rimskom papi Lavu, i pošalje ga preko njegovih izaslanika - kojima na saboru predsedavajući aleksandrijski arhiepiskop nije dozvolio da doĊu do izraţaja.3 Evo na koji je naĉin dešavanja vezana za ovaj efeski sabor prokomentarisao pravoslavni bogoslov Aleksandar Šmeman: „Ono što se dogodilo u Efesu 8. avgusta 449. godine u istoriji je zapamćeno pod imenom „razbojniĉkog sabora“. Sve je proteklo u znaku pravog terora. Dioskor je odluĉivao, oslanjajući se na grupu fanatika – monaha, koji su preplavili grad. (...) Takvu sramotu, takav pad Crkva još nikada nije doţivela... Car je ovu sramotu potvrdio drţavnom sankcijom i svi neprijatelji Jevtihovi su bili osuĊeni na teški put progonstva. Ponovo su nad Crkvom od Istoka trijumfovali nasilje i jeres.“4 Odluke ovog sabora je, kao što smo proĉitali, potvrdio i sam car Teodosije II, bivajući uveren da su one bile donete na osnovu kanona ranijih Vaseljenskih sabora, a u vezi osude i spreĉavanja širenja „obnovljenog nestorijanstva“5 kojeg su, toboţ, zastupali Flavijan, Jevsevije Dorilejski i ostali. Na mesto novog carigradskog arhiepiskopa izabran je Anatolije, koji je, oĉigledno, bio po volji arhiep. Dioskora. I pored insistiranja rimskog pape Lava, kao i ostalih koji su zastupali verovanje suprotno monofizitskom, za sazivanjem novog Vaseljenskog sabora, imperator je ostao pri odlukama sabora iz Efesa.
ĈETVRTI VASELJENSKI SABOR Ipak, ovakvo stanje nije predugo trajalo. Naime, nakon smrti cara Teodosija (450. god.) godinu dana posle odrţavanja razbojniĉkog sabora, na presto Rimskog carstva uspela se Teodosijeva sestra Pulherija (jer pokojni car nije iza sebe ostavio muške
Sedam stubova premudrosti, str. 79-80. Naglasak moj. „Flavijan ne bude samo zbaĉen, nego su ga pristalice Evtihove još tako zlostavljali, da je, kad su ga uz to poslali i u izgnanstvo, posle tri dana umro.“ Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 578. 3 Dugaĉka dogmatska poslanica rimskog pape upućena arhiep. Flavijanu (u kome Lav osuĊuje monofizitsko uĉenje) na saboru nije bila proĉitana – jer nije išla u prilog uĉenju koje su zastupali Dioskor i Jevtih. 1
2
4 5
Istorijski put Pravoslavlja, str. 168-169. Naglasak moj. „Još se u odluci ovog saborovanja kaţe: „Niko ne sme ĉitati spise Nestorija i Teodorita, već se imaju predati i spaliti. Niko ne sme skrivati i štititi nestorijance, ni u gradu, ni u selu, ko ih skriva biće ubijen i oduzeta mu imovina, i veĉno prognan.“ Radomir V. Popović, Vaseljenski sabori, str. 87. Naglasak moj.
508
potomke) i njen muţ, vojskovoĊa a potom i car Markijan. Oni nisu bili spremni da i dalje podrţavaju Jevtihovu i Dioskorovu bogoslovsku struju, već su odluĉili da sazovu novi sabor na kome bi se razmatrala pravovernost njihovog uĉenja. Najpre je bilo planirano da se novo sabranje episkopa odrţi u Nikeji, ali se od te ideje ubrzo odustalo, te je mesto njenog odrţavanja nanovo odreĊeno. Ovoga puta je izabran Halkidon, predgraĊe prestonog grada – Carigrada. Sabor je otvoren 8. oktobra a njegovih 17 zasedanja odrţano je u prostranoj crkvi svete muĉenice Jeftimije. Saborom, na kome je bio prisutan rekordan broj episkopa (izmeĊu 600 i 630), uglavnom su predsedavali car i (u njegovom odsustvu) njegovi ministri, a u sluĉaju njihovog odsustvovanja arhiepiskop carigradski Anatolije. Već na prvom zasedanju, arhiepiskopu aleksandrijskom Dioskoru je uskraćeno pravo glasanja, a on je stavljen na optuţeniĉku stolicu. Posle uvodne reĉi optuţbe protiv Dioskora, koju je izrekao ep. Jevsevije Dorilejski, prešlo se na preispitivanje dela sabora odrţanog u Carigradu (na kome je osuĊen Jevtih), kao i dela razbojniĉkog sabora. Tokom ĉitanja ovih dela, došlo je do ţestokih verbalnih sukoba suprotstavljenih episkopa oba tabora (tj. onih koji su podrţavali Dioskora i onih drugih koji su se slagali sa dogmatskom poslanicom episkopa Lava Rimskog). Ovi sukobi „Boţijih slugu“ bili su prekinuti tek kada su se umešali svetovnjaci – carski ĉinovnici i senatori, koji su ih „u ime Boga“ zamolili da prestanu sa prepirkama.1 U nastavku saborovanja, nakon preispitivanja mnogih Dioskorovih dela koje je poĉinio sa svojim pristalicama na efeskom saboru, mnogi episkopi, koji su i sami snosili deo krivice za tada poĉinjeno bezakonje, kajali su se i molili za oproštaj. Jedino se Dioskor, zajedno sa još nekoliko svojih istomišljenika, drţao i dalje svojih postupaka i verovanja – smatrajući ih ispravnim, te je na kraju od sabora osuĊen i prognan u grad Gantri u Paflagoniji gde je i umro 454. godine. Zaĉudo, okupljeni episkopi uopšte nisu raspravljali o zaĉetniku i glavnom propagatoru monofizitskog uĉenja – Jevtihu, već se samo zna da je on po okonĉanju zasedanja poslat u progonstvo. Na ovom veoma vaţnom saboru u istoriji Crkve, doneto je izuzetno znaĉajno odreĊenje vere poznato pod imenom „halkidonski oros“, koji je, prema nekim pravoslavnim autorima, po svom dogmatskom znaĉaju ravan Nikeo-carigradskom simvolu.2 Vaţno je pritom naglasiti i ĉinjenicu da se, za razliku od teksta Nikeo – carigradskog simvola, u kome se Isusova majka Marija naziva jednostavno „Devom Marijom“ (dakle samo po
1 2
Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 83. No, ni do ovog odreĊenja se nije došlo tako glatko. Evo nekih izvoda iz literature koji nam opisuju atmosferu koja je vladala u taboru istoverujućih difizita (tj. „pravoslavnih“) prilikom donošenja „halkidonskog orosa“: „Konaĉno, sabor je pristupio sastavljanju veroispovedanja kako bi objavio pravoslavno uĉenje o Bogoĉoveku. Pri tom je „bilo mnogo sporova, diskusija, pokazano je mnogo zlovolje i nepoverenja. (...) Tek što je otvoreno peto zasedanje ocima je bio proĉitan oros (tj. odreĊenje) vere, koji oĉigledno nije bio sastavljen u prisustvu celog sabora, niti na njegovim zvaniĉnim zasedanjima. Ĉitanje tog odreĊenja vere izazvalo je dugotrajne i vatrene prepirke meĊu ocima sabora. (...) Videći da se prepirke meĊu episkopima zateţu i ne nazirući zadovoljavajući ishod, u raspravu se ukljuĉuju i imperatorski ĉinovnici prisutni na zasedanjima.“ Sedam stubova premudrosti str. 87-89. Naglasak moj. Tek nakon upornog nastojanja carskih ĉinovnika kao i imperatora liĉno da se sporovi meĊu prisutnim episkopima na saboru okonĉaju na najbolji mogući naĉin, te nakon što su po drugi put ponovili od strane nekih već odbijeni predlog da se u pomenuti „halkidonski oros“ ugradi terminologija koju je upotrebio papa Lav Veliki u odnosu na postojanje „dve prirode“ u Hristovoj bogoĉoveĉanskoj liĉnosti (nasuprot terminologiji arhimandrita Jevtiha), prisutni saborski oci su se umirili i prihvatili ponuĊeno rešenje.
509
imenu), u Halkidonu na insistiranje odreĊenog broja otaca, u odreĊenje vere po prvi put zvaniĉno uvodi termin „Bogorodica“1. Ovaj oros, koji je opovrgavao Jevtihovo i Dioskorovo uĉenje, kao i ranije uĉenje Nestorija, glasi: „Sledujući Svetim Ocima svi saglasno uĉimo ispovedati: jednog i istog Sina, Gospoda našeg Isusa Hrista, savršenog Njega istog po Boţanstvu i savršenog Njega istog po ĉoveštvu (ĉoveĉanstvu) uistinu Boga i uistinu ĉoveka Njega istog, iz razumne duše i tela (sastavljenog), jednosuštnog Ocu po Boţanstvu i jednosuštnog nama Njega istog po ĉoveĉanstvu (ĉoveštvu), po svemu podobnoga nama osim greha, roĊenog pre vekova od Oca po Boţanstvu i u poslednje dane (roĊenog) Njega istog radi nas i radi našeg spasenja od Marije Djeve Bogorodice po ĉoveĉanstvu (ĉoveštvu), jednog i istog Hrista, Sina, Gospoda, Jedinorodnog, u dvema prirodama nesliveno, nepromenljivo, nerazdeljivo, nerazdvojno poznavanoga, jer razlika (dveju priroda) nikako nije ukinuta usled sjedinjenja, nego je upravo saĉuvano svojstvo svake prirode i u jedno lice i jednu Ipostas stiĉu se (tj. sjedinjuju se obe prirode); ne u dva lica razdeljivanog ili razdvajanog, nego jednog i istog Sina Jedinorodnog, Boga Logosa, Gospoda Isusa Hrista, kao što otpoĉetka Proroci o Njemu (objaviše), i sam Gospod Isus Hristos nas nauĉi, i Simvol Otaca (naših) nam predade.“2 „Oros vere je ustanovljen i proĉitan na saboru u nedelju 22. oktobra 451. godine. Na sledećem, šestom zasedanju, 25. oktobra, oros vere je sveĉano objavljen u prisustvu Ipak, uvoĊenjem ovog termina u halkidonski oros, i pored postojanja odreĊenih nepravilnih verovanja o Mariji u to vreme, ţelelo se prvenstveno da dokaţe da je Isus Hristos uistinu posedovao „dve prirode“ (boţansku i ljudsku – za razliku od Jevtihovog uĉenja o jednoj prirodi), a ne da se sama Marija udostoji najrazliĉitijih nebeskih poĉasti – o kojima smo ranije već dosta govorili. Ovu tvrdnju uostalom potvrĊuju i pravoslavni, navodeći i tumaĉeći reĉi episkopa koji su nastojali da se reĉ „Bogorodica“ pridoda pomenutom orosu: „Neka se Sveta Djeva naziva Bogorodicom; to neka se doda u simvol.“ Zahtevom da se u simvol doda reĉ „Bogorodica“ episkopi su oĉigledno ţeleli da ukaţu na nerazdvojno sjedinjenje priroda u Hristu.“ Navedeno delo, str. 88. Naglasak moj. 2 A. Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 170-171. 1
510
imperatora Markijana, imperatorke Pulherije i velikog broja dvorskih ĉinovnika. (...) Besedu imperatora oci su propratili radosnim poklicima, a zatim je usledilo ĉitanje orosa vere, nakon ĉega je gospodar upitao oce: „neka sveti sabor kaţe da li je uz saglasnost svih episkopa proglašen sada proĉitani oros vere?“ „Svi tako verujemo – zaĉuo se odgovor – svi tako mislimo! Markijanu, novom Konstantinu, novom Pavlu, novom Davidu: mnogaja ljeta! Vi ste – mir vaseljene; vi ste – svetila pravoslavlja; Gospode, saĉuvaj svetila vaseljene! Pulherija, nova Jelena! Nestoriju, Evtihu i Dioskoru anatema! (Sveta) Trojica je izbacila trojicu!“1 Jedan od najvaţnijih od ukupno 30 pravila (kanona) donetih na ovom saboru, bio je 28. po redu, koji se odnosio na proglašenje carigradske patrijaršije (arhiepiskopije) drugom po vaţnosti i ĉasti u celom carstvu, odmah posle grada Rima i istoimene arhiepiskopije. Rimski legati prisutni na saboru, kao i sam rimski arhiepiskop (papa) Lav usprotivili su se ovom kanonu, ali je on ipak i pored njihovih protesta ostao punovaţan. Uspomenu na Ĉetvrti vaseljenski sabor Pravoslavna crkva obeleţava 16. jula.
PETI VASELJENSKI SABOR Ishod Ĉetvrtog vaseljenskog sabora nije mogao a da ne izazove negativne reakcije pristalica arhiepiskopa aleksandrijskog Dioskora, kojih je posebno mnogo bilo meĊu egipatskim monasima. Osuda ovog arhiepiskopa je u Egiptu, kao i u ostalim uporištima monofizitstva, tumaĉena kao osuda uĉenja koje je sam Kirilo zastupao. Sabor u Halkidonu je od strane monofizita poĉeo da se smatra „razbojniĉkim“ tj. onim koji je odstupio od uĉenja koje je ustanovljeno u Efesu 431. godine i uveo neku novu veru. Ovakvo uverenje monofizita je bilo još više utvrĊeno ĉinjenicom da na halkidonskom saboru ne samo što nisu osuĊena uĉenja i liĉnost Nestorijevog duhovnog uĉitelja Teodora Mopsuetskog, već su na svoje episkopske poloţaje vraćeni i bivši zastupnici Nestorijevog uĉenja a protivnici Kirilovi, Teodorit Kirski i Iva Edeski. Dakle, stvar je bila jasna. Halkidonski sabor je ponovo ustanovio nestorijanstvo koje je bilo anatemisano na Trećem vaseljenskom saboru, te se protiv njega i njegovih pristalica trebalo boriti svim raspoloţivim sredstvima i tako odbraniti pravoverje od nanovo uvedene jeresi. Pored veoma brojnog egipatskog monaštva, pokretu otpora protiv Halkidona pridruţili su se i sirijski i palestinski monasi. Evo šta nam o sukobima izmeĊu carske vlasti koja je htela da silom nametne halkidonske odredbe i naroda sa druge strane kazuju pravoslavni istoriĉari: „Episkopi koji su se vraćali iz Halkidona naišli su u mnogim mestima na otpor naroda. U Jerusalimu, da bi patrijarh Juvenal mogao da uĊe u svoj grad, bila je potrebna intervencija vojske. U Aleksandriji, vojnike koji su štitili patrijarha Proterija (ovoga je Carigrad jednostavno postavio na mesto svrgnutog Dioskora), razjarena gomila je zatvorila u Serapeum i ţive zapalila!“2 Posle smrti cara Markijana (457. g.), zastupnika odluka halkidonskog sabora, na presto je seo takoĊe pristalica „difizitstva“ car Lav I (457 - 474. g.). Ovaj car je zatraţio od svih episkopa ponovno izjašnjavanje o pravovernosti odredaba halkidonskog sabora, tako da je oko 1600 njih potvrdilo oros donesen na ovom crkvenom skupu. 1 2
Sedam stubova premudrosti, str. 94. Istorijski put Pravoslavlja, str. 182-183.
511
Nakon toga je nasilno zbacio sa episkopskog poloţaja one monofizitske episkope koji su u meĊuvremenu zauzeli poloţaje zbaĉenih difizita.1 Pristajanje uz halkidonski sabor i njegovo odreĊenje odrţali su i naredni vladari Lav II i Zenon (474 - 476. g.). Sa druge strane, uzurpator vlasti Vasilisk, nakon što je za kratko sa carskog trona proterao Zenona, izdao je „Encikliku“ u kojoj je osudio halkidonski sabor. Ovim dokumentom, koga je potpisalo izmeĊu 500 i 700 episkopa, monofizitstvo je proglašeno pravovernim uĉenjem, a njegova posledica je bila uklanjanje difizitskih i postavljanje monofizitskih episkopa u odreĊenim krajevima. Nakon što je posle godinu dana povratio vlast uklonivši Vasiliska uz pomoć carigradskog patrijarha2 Akakija, Zenon je ponovo uspostavio veru za koju se i ranije zalagao. Ipak, videvši da se monofizitstvo i dalje širi, te da se zbog toga dešavaju razni neredi koji su predstavljali opasnost po stabilnost imperije, car Zenon je, zajedno sa Akakijem 482. god. izdao „Enotikon“, dogmatski dekret koji je imao za cilj da pribliţi stavove monofizita i difizita, i da postigne neku vrstu unije meĊu njima.3 MeĊutim, umesto dve strane u ovom dogmatskom sukobu, kao posledica donošenja „Enotikona“ nastale su tri. Prva je bila saĉinjena od episkopa pristalica politike kompromisa koju su zastupali car i carigradski patrijarh, a druge dve su predstavljali radikalni elementi obe strane, koji nisu pristajali na kompromis. MeĊu monofizitskim patrijarsima koji su potpisali „Enotikon“ bili su patrijarh aleksandrijski Petar Mong kao i patrijarh antiohijski Petar Fulon. No radikalna struja monofizita se nakon potpisivanja kompromisa sa „halkidoncima“ otcepila od svojih patrijaraha i zahtevala od njih da odbace potpisani „Enotikon“. U Aleksandriji se skupilo oko 30 hiljada monaha koji su od svog verskog poglavara zahtevali da se odrekne potpisanog dekreta. Sa druge strane, ni pristalice halkidonskog ispovedanja nisu bile zadovoljne kompromisnim rešenjem. Zapostavljeni aleksandrijski patrijarh (tj. paralelni ili suprot – patrijarh) – pristalica Halkidona i antimonofizit Jovan Talija uputio je papi Feliksu ţalbu protiv „Enotikona“ i njegovog duhovnog sastavljaĉa patrijarha carigradskog Akakija. Papa Feliks se tom prigodom stavio na ĉelo branilaca halkidonskih odluka i 484. godine, nakon Akakijevog odbijanja da se vrati „pravoverju“, proglasio zbaĉenim i ekskomuniciranim carigradskog patrijarha. Akakije je sa svoje strane uzvratio istom merom – svrgavanjem i izopštavanjem pape Feliksa (ova svrgavanja su, zapravo, bila bez ikakvog efekta – jer su i Akakije i Feliks ostali na svojim patrijaršijskim katedrama). Iz ovih izopštenja rodio se prvi veći raskol izmeĊu, u to vreme, pravoverne
Vidi u: Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 581-582. Od vremena Ĉetvrtog vaseljenskog sabora u crkvenoj terminologiji se poĉinju da upotrebljavaju još neki pojmovi, poput naziva za odreĊene episkope – u zavisnosti od drţavnog znaĉaja gradova u koje su bili postavljani. Evo šta o ovome iznosi Momir Jović: „Centri drţavne administracije dobijali su uz episkopat i poĉasni naslov papas, što je prihvatio rimski, bez jeziĉke izmene u – papa. (...) Episkopi znaĉajnih centara u provincijama dobijali su nazive mitropoliti, odn. arhiepiskopi. Od 451. god. titula patrijarh bila je rezervisana za episkope velikih gradova: Rim, Carigrad, Aleksandrija, Antiohija i Jerusalim. (...) Svi episkopi, sa titulama, bilo: mitropolit, patrijarh, meĊusobno su ravni, drţeći se samo naznaĉenog poretka, proizašlog iz ĉasti i nuţne administrativne uprave. (...) A pojmovi: mitropoliti, arhiepiskopi, egzarsi, patrijarsi (kraće, papa) – samo pokazuju rang meĊu episkopima, a ne hijerarhijske stepenove. Stoga nije pogreška ako se za sve crkvene nadglednike (malih ili velikih gradova) upotrebljava samo naziv episkopi.“ Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 86. Naglasak moj. 3 Vidi u: J. Popović: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 582; A. Šmeman: Istorijski put Pravoslavlja str. 183. 1
2
512
rimske crkve i jeretiĉke crkve istoka, koji je trajao 35 godina (poznat kao Akakijevski raskol). Naslednik cara Zenona na Istoku, Anastasije, bio je otvoreni pristalica monofizitizma: „Car Anastasije I (491-518) je već otvoreno podrţavao monofizite: 496. godine on je zbacio patrijarha Jefimija zbog odbijanja da opšti sa monofizitskim patrijarhom Aleksandrije. Godine 511. istu sudbinu je doţiveo i patrijarh Makedonije zbog navodnog „nestorijanstva“ – to jest zbog vernosti Halkidonu, a na njegovo mesto je bio postavljen otvoreni monofizit Timotej. Godine 512. na Antiohijsku katedru Anastasije je uzveo glavnog monofizitskog bogoslova Sevira Antiohijskog, koji je na Saboru u Tiru (518) trijumfalno osudio Halkidon. Sa svakom godinom podela izmeĊu pravoslavnih i monofizita je postajala sve dublja i nepopravljivija. Istina, u Palestini i Siriji deo monaha, pod voĊstvom svetog Save Osvećenog, osnivaĉa ĉuvene Lavre u Palestini, ostao je veran Pravoslavlju i nije priznavao monofizitsku jerarhiju. Ali glavna masa Sirijaca i faktiĉki ceo Egipat predstavljali su siguran plen jeresi.“1 Sa druge strane, pravoverni Zapad je bio nepokolebljiv. Jedino je papa Atanasije II (496-498) izraţavao spremnost za pomirenjem Zapadnog i Istoĉnog hrišćanstva za vreme ranije pominjanog 35-godišnjeg raskola. No, ovaj zapadni patrijarh je zbog zastupanja ovakvog stava prema istoĉnjacima (preteţno monofizitima) doţivljavao veliku opoziciju u svom okruţenju, pa ĉak i optuţivanje za jeres, koje je potrajalo i posle njegove smrti. Akakijevski raskol je prevaziĊen tek nakon dolaska na istoĉni presto cara Justina I (518-527. g.), koji je, na priliĉno poniţavajući naĉin morao da prizna pravovernost rimske crkve: „Naime, papa Hormizd (514-523) traţio je od cara Vizantije da potpiše kao zalogu ortodoksije formulu kojom se priznaje ortodoksija Rimske crkve, kao i dostojanstvo Rimske crkve – da se kao jedina i uvek ispravna smatra uĉiteljicom celog hrišćanstva.“2 Dolaskom na vlast Justina I i nanovo uspostavljenim opštenjem Rima i Carigrada, proglašeno je ponovno zbacivanje monofizitskih episkopa sa svojih katedri i postavljanje pristalica halkidonskog ispovedanja. No, iako smo u prethodnom pregledu istorije Crkve (koji se odnosi na Vaseljenske sabore) uvideli da su vizantijski carevi u mnogo ĉemu doprinosili prevagama jedne teološke struje nad drugom, u zavisnosti od sopstvenog opredeljenja, vladar koji se zasigurno najviše uplitao u rešavanje teoloških sporova bio je Justinov sestrić, Justinijan I (527-565. g.): „Prema izuzetno preciznoj konstataciji G. Ostrogorskog, hrišćanska crkva u Justinijanovoj liĉnosti našla je revnosnog branioca, ali i gospodara. Otud i njegova brojna uplitanja u crkvene probleme, pa je normalno da Justinijanova politika „predstavlja vrhunac carskog uticaja na crkveni ţivot“.“3
A. Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 183-184. Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 91. 3 Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 97. Naglasak moj. 1
2
513
Zahvaljujući praksi koja je, prema uverenju Aleksandra Šmemana, proistekla iz ĉisto neznaboţaĉke teorije o „simfoniji“ Crkve i drţave1, pri ĉemu sve što se dešava u Crkvi mora da sluţi „radi dobra i kreposti i blagostanja Carstva kao poslednje i apsolutne vrednosti“2, hrišćansko carstvo se pod Justinijanom vratilo drevnom paganskom apsolutizmu i zatiranju svega što pripada drugaĉijim religijskim shvatanjima. U prvim godinama njegove vladavine, on se najpre okomio na uništavanje i poslednjih ostataka nehrišćanskih kultura: „Stroge mere su se sruĉile na raznorazne jeretiĉke sekte, ostatke starih podela i sporova. Još odreĊenije je odluĉio Justinijan da rašĉisti sa paganstvom i njegovom tvrĊavom – Atinskim univerzitetom, koji je upravo bio ovenĉan slavom poslednjeg od velikih paganskih filosofa – Prokla. Godine 529. Univerzitet je bio zatvoren i zamenjen prvim hrišćanskim univerzitetom u Carigradu. U prestonici i u Maloj Aziji poĉela je kampanja masovnih obraćenja. Preostali malobrojni pagani morali su da se konaĉno povuku u ilegalnost.“3 Nakon svoga obraĉuna sa neznabošcima, Justinijan, kao pristalica teološke struje koja je zastupala halkidonsko veroispovedanje, nastojao je da oruţanom silom dovede do smene monofizitskih episkopa i na njihovo mesto dovede „halkidonce“. Ipak, nakon što je uvideo da nasilje ne daje ţeljene rezultate car se okrenuo politici kompromisa i pokušao u više navrata (531. i 533. god.) da organizuje „susrete pomirenja“ odnosno teološka usaglašavanja izmeĊu pravoslavnih (odnosno difizita) i monofizita. Ipak, i ovo poslednje bez znaĉajnijih rezultata. Nekoliko godina kasnije, za vreme kojih je monofizitizam uhvatio korene i u samoj prestonici (zahvaljujući kako carevom pomirljivom stavu tako i njegovoj supruzi Teodori koja je bila tajna monofizitkinja), na tron carigradskog patrijarha se uspeo monofizitski episkop Antim (536. g.). No, iste te godine, nekim poslom (ne bogoslovskim) u Carigrad je pristigao i rimski papa Agapit koji je u patrijarhu Antimu prepoznao monofizitu i doprineo njegovom svrgavanju. Potom je, papinom rukom, na presto carigradskog patrijarha uzveden njegov istomišljenik, difizit Mina. Nakon postavljanja Mine za patrijarha, imperator je ponovo promenio verski kurs i nanovo zapoĉeo nasilna zbacivanja i progon monofizita: „Ediktom iz 536. godine monofizitstvo je još jednom sveĉano osuĊeno, knjige Sevira Antiohijskog povuĉene iz opticaja, ulaz u prestonicu zabranjen je jereticima. Car se odluĉuje ĉak i na riziĉniji korak: posle više godina gotovo zvaniĉnog priznavanja monofizitske jerarhije u Egiptu, tamo se sad upućuje pravoslavni Episkop, sa neograniĉenim punomoćjima. Po ĉitavoj zemlji se ponovo širi talas terora...“4 No, i pored sveg carevog nastojanja da silom nametne Halkidon u odreĊenim oblastima postavljanjem episkopa difizita, širom Istoka postojala je i „paralelna jerarhija“ (sastavljena od episkopa i sveštenika) koju su u tajnosti postavljali progonjeni monofizitski velikodostojnici.
Ovu teoriju moţemo da otprilike definišemo ovako: „Sveštenstvo upravlja stvarima boţanskim i nebeskim, Carstvo – ljudskim i zemaljskim. Istovremeno Carstvo se svestrano brine i o oĉuvanju crkvenih dogmata i ĉasti Sveštenstva. A Sveštenstvo, zajedno sa Carstvom, usmerava ĉitav društveni ţivot putevima ugodnim Bogu.“ Istorijski put Pravoslavlja, str. 193. Naglasak moj. 2 Šmeman, navedeno delo, str. 194. 3 Isto, str. 195. 4 Isto, str. 198. 1
514
Crkva je doţivela rascep koji je prati i nije rešen sve do današnjih dana.1
Spor o Origenovoj ortodoksiji i Tri poglavlja U isto vreme kada se odigravao veliki spor izmeĊu monofizita i difizita što se tiĉe ispravnosti njihovog uĉenja o broju priroda u Hristu, poveden je još jedan – koji se naroĉito oštro ispoljio meĊu monasima u Palestini, koji su bili naseljeni u staroj i novoj lavri u blizini Jerusalima. Radilo se o raspravi u vezi Origena2, kojeg su neki poštovali kao pravovernog, a drugi ga, pak, smatrali jeretikom. Za ţivota sv. Save Osvećenog (umro 531. god.), koji je bio osnivaĉ obe lavre, sukobi izmeĊu suprotstavljenih monaških struja nisu dolazili do velikog izraţaja, ali su se nakon njegove smrti monasi – monofiziti (koji su zastupali Origenovo uĉenje), stanovnici stare lavre, sukobili sa antiorigenovcima, i u tom sukobu u potpunosti razorili novu lavru. Ovakva sloboda koju su monofiziti – origenovci imali a što se tiĉe sukobljavanja sa svojim neistomišljenicima, nalazila je svoj temelj u tome što su na svojoj strani imali caricu Teodoru, a takoĊe i dvojicu uglednih i poštovanih verskih prvaka, Teodora Askidu episkopa Kesarije kapadokijske i Domitijana, mitropolita ankirskog.3 No, ipak, nakon ovih nereda u Palestini koje su izazvali monofiziti – origenisti, pripadnici suprotstavljene struje difizita optuţili su cara zbog njegovog tolerisanja ovih dešavanja, smatrajući ga privrţenikom jeretiĉkih uĉenja. Na nagovor carigradskog patrijarha Mine, antiohijskog patrijarha Jefrema i papskog izaslanika (apokrisijara) Pelagija, Justinijan je 543. godine izdao edikt u kome je osudio Origenovo uĉenje kao jeretiĉko. Ipak, ova osuda origenizma (tj. monofizitskih verskih uverenja) nije proistekla iz careve ţelje da se obraĉuna sa monofizitima (jer je njegov krajnji cilj bio pomirenje dve zavaĊene struje) već da time „ućutka“ difizite koji bi trebali da smatraju da im je pomenutim ediktom uĉinjena velika usluga. Naravno, ovakvim raspletom situacije monofiziti nisu bili ni malo zadovoljni. Naprotiv, jedan od carevih prijatelja, kojeg je on liĉno postavio na mesto ep. Kesarije kapadokijske, Teodor Askida, smislio je plan kojim bi izdejstvovao ponovnu osudu nekih davno preminulih nestorijanaca koje je opravdao Ĉetvrti vaseljenski sabor u Halkidonu. Na ovaj naĉin pokušao je da I danas, u XXI stoleću, u pojedinim drţavama Afrike i na Bliskom Istoku postoje monofizitske crkve. Origen koji je ţiveo u drugoj polovini II i u III stoleću posle Hrista, u mnogo ĉemu je bio kontroverzna liĉnost. Naime, zastupao je specifiĉna tumaĉenja Svetog pisma umnogome bivajući pod uticajem grĉke filozofije. Najpre je bio uĉenik Amonija Saksa zajedno sa neoplatonistom Plotinom, a potom i uĉenik ep. Klimenta Aleksandrijskog, ĉiju je katehetsku školu preuzeo 203. godine. Za prezvitera je rukopoloţen 228. god. od strane episkopa jermenskog i kesarijskog, a bez znanja i dopuštenja nadleţnog aleksandrijskog episkopa Dimitrija. Godine 231. i 232. na lokalnim saborima Origen je bio rašĉinjen i proteran iz aleksandrijske crkve zbog proglašenja zastupnikom neispravnog hrišćanskog uĉenja. Bio je veoma plodan pisac, a njegova tumaĉenja Biblije su bila ili svesrdno prihvatana ili odbacivana i smatrana jeretiĉkim. Tako, još u IV i V stoleću su bili poznati oštri sporovi izmeĊu Origenovih pristalica (npr. prezviter Rufin, ep. jerusalimski Jovan...) i protivnika (ep. Epifanije Kiparski, Teofil Aleksandrijski itd.). Vidi u: Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 62-66. Aleksandar Šmeman piše da je, prema predanju, sveti Pahomije Veliki zabranjivao svojim uĉenicima da ĉitaju Origenova dela, a da su, sa druge strane, njima bili oduševljeni sv. Vasilije Veliki i njegovi prijatelji, utemeljivaĉi monaštva na grĉkom tlu, te da se Origenov uticaj oseća i u pojedinim delima Atanasija Aleksandrijskog (npr. u Ţitiju svetog Antonija). Vidi u: Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja str. 200. 3 Vidi u: J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 591. 1
2
515
ospori pravovaljanost i ostalih odluka donešenih na ovom saboru. Predlagao je osudu tzv. „Tri taĉke“ ili „Tri poglavlja“ koja su po njemu i ostalim monofizitima bila sporna: „Te tri taĉke ili poglavlja ili „glave“ behu: 1.) spisi Teodorita Kirskog protiv Kirila Velikog i protiv efeskog sabora, 2.) pismo Ive Edeskog takoĊe protiv Kirila i protiv efeskog sabora perzijskom episkopu Marisu i 3.) liĉnost i spisi Teodora Mopsuestijskog. Svi pomenuti spisi i liĉnost, t.j. liĉno raspoloţenje, mišljenje Teodora Mopsuestijskog je nestorijevsko, govoraše Askida, i budući da ih halkidonski sabor nije osudio, nego je šta više Teodorita i Ivu postavio opet na njihove episkopije, kao pravoslavne i primio ih u svoje krilo, to monofiziti halkidonski sabor smatraju za nestorijevski, i zato treba uĉiniti ono, što je halkidonski sabor propustio, naime treba osuditi te tri taĉke ili glave ili poglavlja. (...) Teodoru Askidi poĊe već iduće godine (544.) za rukom, da izradi kod cara nov bogoslovski edikt, koji je osudio reĉena tri poglavlja.“1 I tako, dok osuda origenizma nije izazvala nikakve ozbiljnije reakcije, ovaj carev edikt je doveo do novih sukoba i podele u okviru Crkve. Pošto se car najpre obratio carigradskom patrijarhu, bilo je logiĉno da on prvi potpiše carev ukaz. Nakon odreĊenog premišljanja, bojeći se da ĉinom osude trojice pokojnih antiohijskih bogoslova koji su umrli u miru sa Crkvom – te koje je opravdao halkidonski sabor, ne sagreši prema pomenutom saboru, patrijarh Mina je potpisao ukaz. Doduše, uz ogradu da će, ukoliko ukaz ne potpiše i rimski papa, povući svoj potpis. Na isti naĉin su postupili i ostali istoĉni patrijarsi.2 I, dok su istoĉni episkopi, jedan po jedan, pristajali na osudu „tri poglavlja“, na Zapadu je ukaz prihvaćen veoma loše. Protiv edikta su otvoreno protestvovali rimski predstavnik u Carigradu (koji je pozvao na prekid opštenja sa patrijarhom Minom) kao i afriĉki episkopi. Na isti naĉin reagovao je i rimski papa, kao i episkopi u drugim zapadnim mestima. No, car je ţeleo da Zapad zadobije za sebe na taj naĉin što će najpre uticati na rimskog patrijarha. Papa je 547. god. pozvan u Carigrad, i prilikom njegovog pristizanja ukazane su mu sve poĉasti. Ipak, on nije odmah promenio svoje mišljenje. Najpre je, po pristizanju u „Novi Rim“, osudio i izopštio patrijarha Minu i ostale potpisnike, zbog njihovog pristajanja na osudu „Tri poglavlja“ i samim time (kako se mislilo na Zapadu) osude halkidonskog sabora. Patrijarh Mina je uzvratio istom merom – prekidanjem opštenja sa papom Vigilijem. Ipak, tri godine nakon donošenja ukaza protiv „Tri poglavlja“, i godinu dana nakon papinog dolaska u Carigrad, Justinijan uspeva da ga nagovori da potpiše ukaz. Tom prilikom Vigilije je, potpuno suprotno ranijem stavu, doneo i naroĉiti dokument nazvan „Judicatum“ kojim je potvrdio valjanost carevog ukaza. MeĊutim, ljudi iz neposredne papine pratnje, od kojih je jedan bio i njegov sinovac, podigli su opoziciju protiv svog patrijarha, osuĊujući ga da se stavio na stranu protivnika halkidonskih odluka. Kako se glas o papinom pristajanju na carski ukaz širio po Zapadu, tako je narastalo i nezadovoljstvo meĊu tamošnjim episkopima: „Poznati afriĉki bogoslov Fakund Hermijanski je objavio knjigu U odbranu Tri Glave, koja je izazvala senzaciju. Sabori su se jedan za drugim izjašnjavali protiv
1 2
Navedeno delo, str. 592. Naglasak moj. Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 99; Istorijski put Pravoslavlja str. 203.
516
osude, a u Africi su došli do toga da zvaniĉno izloţe crkvenoj ekskomunikaciji samoga papu.“1 Nakon ovakve reakcije Zapada, papa je, uvidevši da je doneo pogrešnu odluku potpisujući ukaz, zatraţio od cara da mu vrati Judicatum i sazove Vaseljenski sabor radi rešavanja spornih pitanja o „Tri poglavlja“. Car je pozitivno odgovorio na papinu molbu, ali je istom prilikom (551. god.) izdao novi ukaz koji je potvrĊivao odredbe ranijeg. Papa Vigilije je, idući iz krajnosti u krajnost, sada osudio carev novi edikt i podvrgao ekskomunikaciji (izopštenju iz Crkve) svakog ko bi prihvatio njegove bogoslovske proglase – pre nego što ih potvrdi novi sveopšti sabor. Pošto je izdao ovaj proglas, papa je pobegao u hram svetoga Petra u Carigradu bojeći se imperatorove osvete – smatrajući da će u crkvi, kao svetome mestu, biti zaštićen. Oĉigledno je da je dobro sagledao opasnost, jer se nedugo zatim odigrao sledeći dogaĊaj: „Po nareĊenju Justinijanovom, u hram je upala policija u nameri da uhapsi papu. Ovaj se suprotstavljao sa tolikom snagom da su se stubovi iznad oltara srušili i umalo ga nisu usmrtili. Gomila koja se okupila poĉela je buĉno da negoduje i policija je morala da se povuĉe, ne obavivši posao.“2 U narednim godinama, tokom priprema terena za odrţavanje novog sabora, Justinijan je otpoĉeo progon onih episkopa koji su mu se suprotstavljali i postavljao na njihova mesta one sa kojima je delio iste teološke poglede. Na ovaj naĉin ţeleo je da osigura saborsku većinu koja bi izglasala odluke koje su bile njemu po volji: „Pripremu sabora Justinijan je shvatao na svoj naĉin. U Africi, na primer, gde je suprotstavljanje ediktu bilo naroĉito jako, po nareĊenju Carevom, bili su pohapšeni glavni Episkopi, ukljuĉujući i kartaginskog Arhiepiskopa, i zamenjeni drugima. Ali i pored svega, ishod Sabora bio je neizvestan.“3 Sabor je sazvan 553. godine u Carigradu, i okupio je 164 episkopa. Većina njih je bila sa Istoka, dok zapadnjaci, sem nekolicine, uglavnom nisu došli – zbog bojazni da će biti preglasani. Papa Vigilije, koji se u to vreme nalazio u Carigradu nije ţeleo da prisustvuje saborskim zasedanjima, iako su mu u više navrata uruĉivani pozivi od strane visokih crkvenih delegacija. Umesto toga, izjavio je da će se saboru obratiti pismeno i na taj naĉin saopštiti svoje stavove o spornom pitanju „Tri poglavlja“. Ipak, iako je svoje pismeno izjašnjenje poslao, ono nije stiglo do okupljenih episkopa. Car Justinijan i njegovi ĉinovnici zamenili su ovo poslednje papino pismo (u kome se izjasnio protiv osude trojice pokojnih bogoslova) onim iz ranijeg perioda u kome je Vigilije izrazio stav o ispravnosti njihove osude. Kao posledica ove, navodne, papine nedoslednosti i stalnog menjanja mišljenja po pitanju valjanosti osude „Tri poglavlja“, ime rimskog patrijarha je iskljuĉeno iz diptiha i nije se više smelo pominjati na liturgijama. Sabor je, sa druge strane, osudio liĉnost i dela Teodora Mopsuetskog i proglasio ga jeretikom, i osudio pojedinaĉna dela Teodorita Kirskog i Ive edeskog. Sabor je, takoĊe, osudio i Origena i njegovo uĉenje. Justinijan je potvrdio sve saborske odluke. TakoĊe, traţio je i od pape Vigilija da uĉini isto. MeĊutim, zbog odbijanja ovog carevog zahteva, rimski patrijarh je proteran u izgnanstvo. Nakon šest meseci, ispoljavajući još jedanput svoj kolebljivi karakter, papa se predomislio i izdao novi spis
Istorijski put Pravoslavlja, str. 203. Naglasak A. Š. Navedeno delo, str. 204. 3 Na istom mestu. 1
2
517
u kome je rekao „da posle zrelog razmišljanja o stvari povlaĉi svoje mišljenje, prikljuĉuje se odlukama sabora, i ekskomunicira svakog, ko ne osudi tri poglavlja.“1 Odluke ovog Vaseljenskog sabora prihvatio je i Vigilijev naslednik Pelagije, bivši veoma ljuti protivnik osude „Tri poglavlja“. No ipak, na Zapadu nisu svi tako lako prihvatili saborske odluke. Protivljenje je bilo veliko u Africi, Galiji, severnoj Italiji, Venetu i Istri. Episkopi iz nekih od ovih oblasti su zbog pomenutih razloga odbili svaku saradnju i sa Rimom i sa Carigradom, i osnovali nov patrijarhat: „Episkopat Veneta ostao je u tom uverenju sve do pontifikata pape Bonifacija III (607), a Istra i do pape Sergija I (687-701). Ovi episkopati – ne prihvatajući autoritet ni patrijaraha ni papa, postavili su svog crkvenog voĊu u liĉnosti akvilejskog (Oglajskog) arhiepiskopa, koji je premestio svoju rezidenciju u Grad (Grade), nedaleko od Akvileje / Oglaja. Pored formiranja ove nove rezidencije, koristeći se nastalom situacijom, proizveli su svog dotadašnjeg arhiepiskopa u titulisanog patrijarha. Tako je nastao u administrativnom ustrojstvu Crkve, nov patrijarhat, akvilejski.“2 Uspomenu na Peti vaseljenski sabor Pravoslavna crkva obavlja 25. juna.
ŠESTI VASELJENSKI SABOR Iako je odlukama Petog vaseljenskog sabora monofizitstvo osuĊeno, odeljene hrišćanske crkve koje su zastupale uĉenje o postojanju samo jedne, boţanske prirode u Isusu Hristu su i dalje postojale na Istoku. Naravno, njihovi odnosi sa difizitima nisu bili dobri, što je, izmeĊu ostalog, uticalo na to da imperija bude podeljena i na verskoj osnovi. Prve pokušaje za izmirenjem dve suprotstavljene bogoslovske struje u svom carstvu, preuzeo je imperator Iraklije, koji je u prvoj polovini VII veka vodio ratove sa Persijancima za osloboĊenje istoĉnih provincija carstva – i to baš onih u kojima su većinu ĉinili monofiziti. Prilikom svoga boravka na istoku, Iraklije se susreo sa pojedinim umerenim voĊama monofizitskih crkava koji su izrazili spremnost za uspostavljanjem unije sa difizitima. Imperator koji je i sam teţio za uspostavljanjem verskog jedinstva koje je doprinosilo stabilnosti carstva, prihvatio je ideju o uniji. Monofiziti su bili predloţili većinskoj difizitskoj crkvi proglašavanje nove verske definicije koja bi potvrdila odluke Petog vaseljenskog sabora o postojanju dve prirode u Hristu, ljudske i boţanske, ali i samo jedne boţanske volje odnosno energije koja je proistekla iz potpune potĉinjenosti ljudske volje i delovanja u Hristu – boţanskoj volji Boga Logosa. Car Iraklije je ovakvu definiciju izloţio pred carigradskim patrijarhom Sergijem, kao i uĉenim episkopima Kirom Fazijskim i Teodorom Faranskim, koji u pomenutoj definiciji nisu videli ništa nepravoslavno, odnosno nešto što bi se suprotstavljalo odlukama Petog vaseljenskog sabora. Nakon što je postignuta saglasnost izmeĊu cara Iraklija sa jedne i patrijarha Sergija sa druge strane o daljim koracima u vezi uspostavljanja unije, episkop Kir Fazijski je 630. godine postavljen na mesto aleksandrijskog patrijarha3 – sa zadatkom da radi na ostvarivanju postavljenih ciljeva: „Odluĉeno je da se sa unijom – tj. sjedinjenjem pravoslavnih i monofizita na temelju toga što će obe strane priznati monotelitsko uĉenje – zapoĉne u Egiptu, Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 594. Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 103. 3 Vidi u: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 757. 1
2
518
gde je u to vreme na 300.000 pravoslavnih dolazilo 5 ili 6 miliona monofizita. (...) Pod nadzorom Iraklija i Sergija, Kir je, kao vešt ĉovek, stvar poveo vrlo umešno. U Aleksandriji su uniji prišle hiljade monofizita: klirici, ĉinovnici i vojni zapovednici grada su zajedno sa narodom, kao znak svoga prisajedinjenja Crkvi, primili priĉešće iz ruku patrijarha Kira. Za Aleksandrijom, gotovo ĉitav Egipat, Tivaida i Libija „pruţili su ruku pomirenja pravoslavnima“.“1 Jedan od najvećih protivnika ovakve unije uz usvajanje monotelitskog uĉenja bio je uĉeni palestinski monah Sofronije. Ovaj je, našavši se u Egiptu, razgovarao sa aleksandrijskim patrijarhom i preklinjao ga da napusti uĉenje koje je podrazumevalo „jednu volju“ i „jedno dejstvo“ Hristovo. Sa svoje strane, Kir je poslao Sofronija u Carigrad tamošnjem patrijarhu Sergiju – koji je ovom monahu zapovedio da ćuti i ne remeti crkveno pomirenje. Primivši ovakav savet, Sofronije je u skladu sa monaškim poslušanjem - ćutao. MeĊutim, nakon svoga postavljenja za jerusalimskog patrijarha koje se desilo nedugo zatim, on je odluĉio da ponovo progovori o spornoj temi i usprotivi se izdaji difizitskog (pravoslavnog) uĉenja potvrĊenog na Petom vaseljenskom saboru. Prilikom svoga uzvoĊenja na patrijaršijski presto, Sofronije je prema obiĉaju poslao okruţnu poslanicu u kojoj je ostale crkve obavestio o svom postavljenju, ujedno izlaţući i naĉela vere koje liĉno ispoveda. U ovom ispovedanju Sofronije je jasno naglasio da „u Hristu ima ne samo dve prirode, nego i dve volje i dva naĉina delanja, a da je tome protivno uĉenje jeres.“2 Sa druge strane, ţeleći da osigura podršku Rima, kao centra Zapadne crkvene hemisfere a u vezi nastojanja za uspostavljanjem unije, patrijarh Sergije se obratio papi Honoriju traţeći od njega da se stavi na stranu unionista – monotelita: „IzmeĊu ostalog on kaţe papi: hiljade i hiljade monofisita su prišli pravoslavlju, car Iraklije ima mnogo uspeha u pregovorima sa monofisitima; protiv uĉenja o jednoj energiji u Hristu ustao je samo Sofronije. Dalje se izriĉito kaţe: „Saglasno uĉenju svih Vaseljenskih Sabora, jedini Gospod naš Isus Hristos ĉini sva svoja dejstva; zato ne treba rasuĊivati ni o jednoj ni o dve energije, i treba se zadovoljiti priznanjem jedne volje u Hristu. Izraz koji se sreće kod nekih Otaca, proizvodi kod neupućenih straviĉan utisak... a izraz „dva dejstva“, mnoge sablaţnjava, jer se on ne sreće ni kod jednog od Otaca, i vodi k zakljuĉku o dve, jedna drugoj suprotne volje... što je bezboţno“. Papa pak Honorije u odgovoru na ovo Sergijevo pismo kaţe, „da jednu volju Gospoda Isusa Hrista ispovedamo“. (...) One pak koji uĉe o dve energije, Honorije zove nestorijancima.“3 Nakon smrti patrijaraha Sofronija Jerusalimskog i Honorija Rimskog (637. godine), car Iraklije pod uticajem još uvek ţivog patrijarha Sergija (umro 638. godine) izdaje „izloţenje vere“ poznato kao „Ekstesis“, u kome objavljuje svoje monotelitsko verovanje o jednoj volji u Hristu i izriĉito zabranjuje svaku dalju raspravu o spornom pitanju. Sergijev naslednik, patrijarh Pir je potvrdio pravovernost Iraklijevog „Izloţenja vere“ a takoĊe i Kir Aleksandrijski. Sa druge strane, Honorijev naslednik papa Jovan IV Ravenjanin je sa saborom zapadnih episkopa 641. godine osudio „Izloţenje“ kao i Honorijevo pristajanje uz istoĉne patrijarhe – monotelite.4 Još pre
Sedam stubova premudrosti, str. 123-124. Naglasak moj. Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 757. 3 Radomir V. Popović, Vaseljenski sabori, str. 149. Naglasak moj. 4 Vidi u: R. Popović, Vaseljenski sabori, str. 151. 1
2
519
donošenja Iraklijevog „Ekstesisa“, a naroĉito nakon toga, kao veliki protivnik monotelitstva nastupao je i jedan od carigradskih monaha po imenu Maksim. A pošto je Iraklijev unuk i naslednik na prestolu Konstans II (641-668) ukinuo „izloţenje vere“ i zamenio ga drugim verskim dekretom nazvanim „Tipos“, Maksim (prozvan kasnije Ispovednikom) je, uz rimskog papu Martina I, nastupao kao protivnik i ovoga dokumenta. Ovaj obrazac vere je podrazumevao velike kazne i na ovom i na onom svetu za sve one koji bi odbili da ga se pridrţavaju: „Neka od sada niko ne dozvoli sebi da stupa u raspravu o jednoj volji i jednom dejstvu. Ko ovu sada izreĉenu zapovest prestupi, taj podleţe, pre svega Strašnom sudu svemogućeg Boga, ali takoĊe neće izbeći kaznu propisanu za prekršioce carskih zakona. Ako li prestupnik bude episkop ili klirici, biće svi takvi razrešeni od svoje sluţbe; ako su monasi, biće odluĉeni od Crkve i izgnani iz manastira; ako je pak ĉinovnik (sluţbenik) ili oficir, biće lišen svog dostojanstva; ako je ĉastan ĉovek, biće kaţnjen oduzimanjem imanja; a ako je niţeg porekla, biće kaţnjen telesno i poslan u veĉno progonstvo...“.1 Pošto se Maksim Ispovednik i papa Martin nisu slagali sa Tiposom koji je utvrĊivao monotelitstvo, već su na lokalnom saboru u Rimu 649. godine, sa oko stotinu drugih episkopa osudili verska stanovišta istoĉnih patrijaraha, i sami su potpali pod udar strogih zakona koje je ovaj dekret podrazumevao. Naime, nekoliko godina kasnije (653. g.) u Rim je od strane imperatora Konstansa poslat novi egzarh Teodor Kaliopa, koji je uhapsio bolesnog papu i njegovog saborca u veri, te ih brodom sproveo do Carigrada. Nakon njihovog pristizanja, papa je podvrgnut omalovaţavanju i zatvoren u gradsku tamnicu u kojoj je proveo tri meseca pod veoma teškim uslovima. Posle saslušanja pred sudijama, na koje je zbog telesne slabosti odnesen na nosilima, vraćen je ponovo u zatvor, s tim što je u povratku morao da ide pešice, okovan lancima i uz pratnju vojnika sa isukanim maĉevima. Sa druge strane, patrijarh carigradski Pir je, iako i sam na samrti, uţivao gledajući patnje rimskog patrijarha. Pošto je dobio izveštaj da je za bolesnog papu pripremljena smrtna kazna, zamolio je imperatora da mu poštedi ţivot – ne bi li njegova patnja što duţe trajala. Na kraju, kao muĉenik za veru, papa Martin je umro u progonstvu na Krimu 655. godine. Što se tiĉe Maksima Ispovednika, i on je u Carigradu doţiveo sliĉnu sudbinu. Naime, tokom njegovog boravka u tamnici, monotelitski reţim je od njega u više navrata zahtevao da prihvati uĉenje o jednoj volji u Bogoĉoveku Hristu. Šta više, ponuĊeno mu je i prihvatanje kompromisne definicije, koja je glasila: „Ispovedamo u Hristu dve volje i dva dejstva usled razlikovanja priroda, i jednu volju i jedno dejstvo usled njihovog sjedinjenja.“2 MeĊutim, pošto je sv. Maksim odbacio i ovakvo odreĊenje, u isto vreme ostajući istrajan u svojoj opoziciji monotelitizmu, radi spreĉavanja njegovog daljeg propovedanja i pisanja dogmatskih tekstova odseĉeni su mu jezik i desna ruka. Umro je u progonstvu na Kavkazu 662. godine. Trvenja i borbe izmeĊu pripadnika dve sukobljene verske struje trajala je sve do Šestog vaseljenskog sabora koji je bio sazvan od strane Konstansovog naslednika, cara Konstantina Pogonata. Ovaj sabor, koji je otpoĉeo u novembru 680. g. i trajao do
1 2
Navedeno delo, str. 152. Sedam stubova premudrosti, str. 133.
520
septembra 681. okupio je izmeĊu 153 i 174 episkopa i njihovih zamenika1. Bili su prisutni pripadnici obe suprotstavljene bogoslovske partije, s time što su monoteliti bili u znatnoj manjini. Predstavljao ih je, pored ostalih, antiohijski patrijarh Makarije koji nije ţeleo da promeni svoje ispovedanje ni nakon što je monotelitizam osuĊen i proglašen krivoverjem. Na mesto antiohijskog patrijarha je, posle Makarijevog svrgavanja koje se odigralo u toku sabora, postavljen Teofan – koji je potom nastavio uĉešće na zasedanjima. Episkopi okupljeni na ovom Saboru zvaniĉno su osudili monotelitsko verovanje, ali uz izvesne manjkavosti koje primećuju i pravoslavni autori: „Sabor je anatemisao voĊe jeresi ĉetiri carigradska Patrijarha – Sergija, Pavla, Pira i Timoteja, Kira Aleksandrijskog i papu Honorija (...) ali je prećutao glavne krivce careve Iraklija i Konstu! Nije ni jednom reĉju pomenuo ni dva Muĉenika za Istinu, svetoga papu Martina i prepodobnog Maksima Ispovednika, jer su oni formalno bili „kriviĉni“ ili „politiĉki“ prestupnici! Tek kasnije su oba imena bila ukljuĉena u spisak ispovednika i uĉitelja Crkve. I ovo ćutanje bacilo je izvesnu senku na poslednju pobedu Pravoslavlja u hristološkom sporu. Istina je i dalje pobeĊivala, ali su ljudi, avaj, poĉinjali da se navikavaju na „dvojno knjigovodstvo“ vizantijske teokratije.“2 Sa druge strane, vaţno je istaći da završetkom Šestog vaseljenskog sabora nije postignuta i konaĉna pobeda nad monotelitstvom. Tvrdokorni monoteliti su se odrţali na Livanu i nad sobom postavili sopstvenog „antiohijskog patrijarha“, izabravši za svoj centar manastir svetog Marona – zbog ĉega su nazvani i maronitima. Odrţali su se sve do druge polovine XII veka, kada su stupili u uniju sa Rimom pod uticajem krstaša. MeĊutim, još znaĉajnijim dogaĊajem ĉini se kratkotrajni ponovni povratak monotelitstva kao zvaniĉne religije u Vizantiji poĉetkom VIII stoleća. Evo šta o ovom dogaĊaju kazuje Jevsevije Popović u svojoj Crkvenoj istoriji: „U Vizantijskom carstvu poĉelo se monotelitstvo još jedanput kretati za vreme cara Filipika Vardana (Philippicus Bardanes, 711. - 713.). Ovaj se trudio da silom opet uvede monotelitstvo, i na ţalost zadobije za to i mnoge episkope, te 712. anulira zakljuĉke šestog vaseljenskog sabora i monotelitstvo, proglasi za uspostavljeno pravoslavno uĉenje. Ali njegovo vladanje beše odveć kratko, a da je mogao trajne štete naneti, i posle njegova pada i smrti vratiše se pokajniĉki u pravoslavlje svi, koji mu se prikljuĉiše ili iz straha od njega primiše monotelitstvo, što je, razume se, ipak ostavilo na tadanjim istoĉnim episkopima ljagu slabosti i bezkarakternosti.“3 Sa radom i zakljuĉcima Šestog vaseljenskog sabora (680. -681. g) tesno je vezana i delatnost Peto-šestog sabora (tzv. Trulski sabor4) odrţanog 691. ili 692. godine za vreme vladavine Justinijana II. Sabor je zasedao sa ukupno 213 okupljenih episkopa pod predsedavanjem carigradskog patrijarha Pavla. Istoĉna crkva u potpunosti poštuje odredbe Trulskog sabora i vrednuje ih poput odluka Vaseljenskih sabora. Sa druge Razliĉiti pravoslavni izvori navode razliĉite podatke. Uporedi: Sedam stubova premudrosti, str. 135, sa R. Popović; Vaseljenski sabori, str. 152. 2 A. Šmeman; Istorijski put Pravoslavlja, str. 219. Naglasak moj. 3 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 760. Naglasak moj. 4 Iz nekog razloga, Radomir Popović i Jevsevije Popović Šesti vaseljenski sabor proglašavaju Trulskim, dok se u drugim dokumentima navodi da je Trulskim nazvan Peto-šesti sabor odrţan jednu deceniju kasnije. Vidi: R. Popović, Vaseljenski sabori str. 152. i J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 759; i uporedi sa Sedam stubova premudrosti str. 156. 1
521
strane, Zapadna crkva ne poštuje kanone ovog sabora jer se meĊu njima nalaze i neki koji su usmereni protiv njihovih obiĉaja i verovanja – kao što su zabrana posta u subotu, protivljenje bezbraĉnosti sveštenika itd.
SEDMI VASELJENSKI SABOR Pre poĉetka razmatranja istorijskih prilika koje su direktno uticale na sazivanje a potom i odrţavanje Sedmog vaseljenskog sabora na kome je i zvaniĉno potvrĊena ispravnost do tada već viševekovne prakse ikonoslikanja i ikonopoštovanja, ţelim da se ukratko podsetimo istorijskih ĉinjenica koje smo izneli u poglavlju „Poštovanje svetih ikona“. Kao što smo ranije govorili, ove ĉinjenice se odnose na sam poĉetak hrišćanske ere i naĉin uvoĊenja prakse ikonoslikarstva u ţivot Crkve prvih vekova. Naime, kao što je poznato, pripadnici evanĊeoskih crkava odbijaju da veruju u pravovaljanost i biblijsku zasnovanost prakse koja se više od jednog milenijuma sprovodi u tradicionalnom hrišćanstvu Istoka i Zapada – a odnosi se na saĉinjavanje i poštovanje likovnih izobraţenja svetih ljudi iz prošlosti. EvanĊeoski hrišćani, koji za svoje jedino merilo vere priznaju samo i iskljuĉivo Sveto pismo smatraju da poseduju snaţne argumente koji idu u prilog njihovom veroispovedanju. U ovom delu poglavlja o Vaseljenskim saborima utvrdićemo da li je ovakvo uverenje evanĊeoskih hrišćana zaista istorijski utemeljeno. U maloĉas pomenutom posebnom poglavlju o ikonama izneo sam jasne istorijske ĉinjenice koje priznaju i poznati pravoslavni istoriĉari, a koje glase da ikone, odnosno religiozne slike nisu postojale u apostolsko doba, odnosno do kraja prvog veka nove ere.1 TakoĊe, saznali smo da je tek krajem II i u III veku u Crkvi poĉelo da se uvodi oslikavanje unutrašnjosti prostorija crkvenih okupljanja, ali i to iskljuĉivo kao sredstvo za duhovnu pouku – te da pritom uopšte nije bilo ikonoslikarstva kakvog danas poznajemo. To su bile simboliĉne slike koje su sluţile iskljuĉivo za duhovnu pouku - u vidu Nojeve barke, pastira sa ovcama, ĉokota i loze i drugih koje su sluţile za doĉaravanje dubljih duhovnih istina. Jevsevije Popović iznosi istorijske podatke da je dalji razvoj saĉinjavanja religioznih slika tekao pod direktnim uticajem neznaboţaĉke naklonosti prema ikonoslikarstvu – jer je i samo paganstvo bilo puno religioznih slika i predstavljalo „prirodni stari zavet za hrišćansko ikonoslikarstvo“.2 Naravno, utvrdili smo da se izobraţenja (ovoga puta ne samo simboliĉka) pojedinih biblijskih liĉnosti i ikone svetitelja poĉinju da pojavljuju tek poĉetkom IV veka i kasnije, a da se poštovanje ikona sliĉno onome koje se danas praktikuje razvija tek u V i VI stoleću. To se, dakle, desilo više vekova posle smrti Hristovih apostola – kroz koje je, još u njihovo vreme, Bog utvrdio veru „jednom zauvek predanu svetima“. U skladu sa prethodno utvrĊenom istinom, nije bilo moguće ništa drugo ni oĉekivati, do ono što se u prva ĉetiri veka i dešavalo – a to je protivljenje većine crkvenih autoriteta saĉinjavanju religioznih slika i njihovom poštovanju. Naravno, pošto je poštovanje likovnih izobraţenja u Crkvi nastalo pod uticajem neznaboštva, ništa ne ĉudi ni dalji napredak u istom smeru – a to je prihvatanje neoplatonistiĉke filozofske misli i njeno prisajedinjenje idejama ikonopoštovanja. U ranijem poglavlju o ikonama, naveli smo 1 2
Vidi u: Sergij Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 10. Vidi u: Sergij Bulgakov, Ikona i Ikonopoštovanje, str. 8; takoĊe i Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 423, 652-653.
522
tekst Ernsta Benza u kome je ovaj priznati autor i poznavalac Pravoslavlja ustvrdio da je ideja o poštovanju i poklonjenju pred ikonom – koje se potom prenose na prvolik, preuzeta iz neoplatonizma.1 Sa obzirom na postojanje obilja dokaza o tome da ikonopoštovanje nije predstavljalo deo uĉenja Gospoda Isusa Hrista i njegovih apostola sa jedne, i ĉinjenica da je ova praksa ponikla i razvila se uz pomoć nehrišćanskih religija i filozofskih pravaca, bilo je za oĉekivati da se u odreĊenom istorijskom trenutku u Crkvi pojavi pokret tzv. „ikonoboraca“ odnosno protivnika prakse koja se već odavno bila ukorenila. Ovaj pokret je bio saĉinjen od pripadnika crkvenog staleţa, odnosno, kako kaţe Florovski2, mnogih uĉenih episkopa istoĉnih crkava koji su protiv ikona razvili veoma snaţnu teološku misao – kojoj ni najbolji i najumniji ikonopoštovaoci nisu mogli da se suprotstave.
Argumenti istoĉnih episkopa protiv ikonopoštovanja Iako su svi radovi protivnika ikona kasnije uništeni od strane ikonopoštovalaca3, koji su odneli pobedu prvenstveno zahvaljujući politiĉkim prilikama u Vizantijskom carstvu, njihove argumente protiv ikona moţemo delimiĉno da pronaĊeno u literaturi njihovih progonitelja. Sudeći prema svemu onome što smo kao ĉinjenice izneli maloĉas, pokret koji je nastao meĊu istoĉnim episkopima, a koji se odnosio na ispoljavanje stava protiv ikonoslikarstva i ikonopoštovanja, svoje izvorište nalazio je u velikom raskoraku izmeĊu biblijskog otkrivenja i stavova ranih crkvenih otaca prema ikonama sa jedne strane, a sa druge u veoma primetnom uticaju neznaboštva – kako na samo ikonoslikanje tako i na teološka objašnjenja i opravdavanja ove prakse. Iako je izrazio mišljenje da ni do danas nije poznato šta je bila „uporišna taĉka ikonoboraĉkih gledišta, niti znamo stvarnu perspektivu tih gledišta“4, a iz prvenstvenog razloga nepostojanja njihove pisane ostavštine, Florovski je priznao da se najverovatnije radilo o reakciji na uticaj koji je na hrišćansko verovanje vršila grĉka kultura5. Pišući o izvorima na koje su se pozivali protivnici ikona, ţeleći da njima opravdaju svoj stav, Florovski dalje iznosi : „Poĉećemo sa konkretnim pitanjem: u ĉemu se sastojala glavna snaga ikonoboraca? Ona je bila u pozivanju na starinu što je, po svemu sudeći, predstavljalo njihovo najjaĉe oruţje, kako za napad, tako i za samoodbranu. To je bilo dvostruko pozivanje: na Sveto pismo i na Predanje. U savremenim tumaĉenjima ikonoklazma obiĉno se daje prednost njihovim dokazima iz Svetog pisma. Pozivanje ikonoboraca na sv. Oce je u velikoj meri zanemareno. Savremenim istoriĉarima je to izgledalo manje bitnim i ubedljivim. MeĊutim, u VIII i IX veku patristiĉki dokazi su imali veliku teţinu.“6 Vidi u: Ernst Benz, Duh i ţivot Istoĉne crkve, str. 16. Vidi u: Georgije Florovski, Hrišćanstvo i kultura, str. 92. 3 Vidi u: Navedeno delo, str. 86. 4 Isto, str. 87. 5 Florovski kaţe sledeće: „Ikonoborstvo se, dakle, pojavljuje prosto kao orijentalni otpor više ili manje oštroj helenizaciji hrišćanstva. (...) Ikonoborstvo je roĊeno na Orijentu i njegovi prvi pokretaĉi bili su frigijski episkopi (Konstantin Nakolijski i Toma Klavdiopoljski).“ Isto, str. 88-89. Naglasak moj. 6 Isto, str. 87-88. Naglasak moj. 1
2
523
Na ovom mestu ţelim da iznesem da je veoma bitno da u ovoj studiji razluĉimo, sa jedne strane, bogoslovski spor izmeĊu ikonopoštovalaca i njihovih neistomišljenika (te da na kraju zakljuĉimo koja je strana u tom sporu izašla kao pobedniĉka), a sa druge sagledamo kakav je bio uticaj ovog sukoba na prilike u tadašnjem Vizantijskom carstvu. Razmotrićemo i istorijski splet okolnosti koji je na samom kraju doveo do proglašenja ikonopoštovanja kao zakonite i bogougodne crkvene prakse. Što se tiĉe argumenata protivnika ikona, koji su se odnosili na izobrazivost lika Isusa Hrista (što je zapravo bila i centralna tema spora), Sergij Bulgakov kazuje da je prof. I. A. Andrejev bio u pravu kada je rekao „da su dokazi ikonoborstva bili odabrani majstorski i što se tiĉe taĉnosti izraza, doslednosti, jasnosti i snage nisu ostavljali da se poţeli ništa bolje za ikonoborce.“1 Episkopi koji su zastupali stav da je nemoguće oslikavanje Hrista na ikoni ĉinili su to iz razloga što su verovali da se na njoj moţe predstaviti samo obliĉje Isusovog ĉoveĉanskog lika (ljudske prirode) ali nikako i boţanske – koja je neopisiva materijalnim sredstvima (crteţom i bojama): „Osnovna misao ikonoboraca upravo se i sastoji u tome da, prema pravoslavnom razumevanju bogoovaploćenja, Hristos kao Bogoĉovek, nije izobraziv: Njegovo Boţanstvo nije opisano (1. Jovan. 4, 12), a ĉoveštvo ako je i opisivo, samo ono ne daje izobraţenje Hrista. Ako izobraţenje ĉoveĉanske ploti Hristove uzimamo za lik samoga Hrista, onda dopuštamo jedno od dvoga: ili da plot moţe da bude odvojiva od Boţanstva i u toj odvojenosti izobraziva, ili da je Boţanstvo nerazdeljeno sliveno sa ploti, tako da se u izobraţenju ploti izobraţava i Bog.“2 Zbog napred navedenih razloga, ikonoborci su zastupnike ikonoslikarstva koji su praktikovali poštovanje Hrista izobraţenog na ikoni, smatrali pristalicama odavno osuĊenih jeresi – nestorijanstva i monofizitstva (koje su u svojoj dogmatici posedovale pogrešno uĉenje o Hristu i njegovoj bogoĉoveĉanskoj prirodi (razdeljenost odnosno slivanje dveju priroda u Hristu)). Protivnici ikona meĊu episkopima imali su velikog uticaja na tadašnjeg vizantijskog cara Lava III Isavrijanca (vladao od 717. - 741. god.). Ovaj car je najpre 726. godine doneo naredbu da se sve ikone u crkvama podignu na veću visinu, da im se narod ne bi mogao da klanja niti da ih celiva, a potom je 730. g. nakon pojavljivanja negodovanja od strane ikonopoštovalaca na ovu njegovu uredbu, objavio još oštriji ukaz kojim je nareĊeno potpuno izbacivanje ikona iz crkava i njihovo uništavanje. Ovakvi carevi ukazi izazvali su pobunu dela naroda koji je po svojoj dotadašnjoj navici praktikovao ikonopoštovanje3, tako da je razularena gomila ikonopoštovalaca u Carigradu jednom prilikom ubila a potom i raskidala na parĉad vojnika koji je imao nareĊenje da ukloni ikonu koja se nalazila nad jednom od kapija carskog dvora.4 Glavni branioci ikona su u tom periodu bili monasi, meĊu kojima je S. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 12 (futnota). Navedeno delo, str. 15. 3 Aleksandar Šmeman priznaje da je u to vreme, kao i danas, većina poštovalaca ikona bila veoma neupućena, te da je ikonopoštovanje kod glavnine naroda bilo ravno idolopoklonstvu: „Poštovanje ikona je poĉelo u mnogim mestima da se izvitoperuje, da dobija neadekvatne forme. VII vek, kao što smo već ukazivali, bio je doba zadivljujućih plodova crkvene svesti i doba nesumnjivog ogrubljivanja hrišćanskih „masa“, istovremeno. A u tom obiĉnom hrišćanskom svetu ikonopoštovanje se izroĊavalo u grubo i plotsko sujeverje. (...) Ikonopoštovanje se pribliţavalo idolopoklonstvu i završavalo ukazivanjem poštovanja samom njihovom veštastvu (materiji).“ Istorijski put Pravoslavlja, str. 246. Naglasak moj. 4 Vidi u: J. Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 765-766. 1
2
524
bio najpoznatiji Jovan iz Damaska (sv. Jovan Damaskin), koji se i do danas u Pravoslavlju smatra jednim od najvećih teologa ikone svih vremena. Glavna postavka na kojoj su branioci ikona (izmeĊu ostalih u carigradski patrijarh German, rimski papa Grigorije i Jovan Damaskin) u vremenu pre Sedmog vaseljenskog sabora temeljili opravdanost njihovog saĉinjavanja i poštovanja bila je ĉinjenica realnog ovaploćenja Boga Logosa – ĉime je sam Bog postao vidljiv u osobi Isusa Hrista. Evo šta Šmeman piše o Jovanu Damaskinu tj. o tome na koji je naĉin on objašnjavao mogućnost ikonoslikarstva: „Kada je Besplotni koji nema formu ni koliĉinu ni veliĉinu, neuporediv zbog prevashodstva svoje prirode, suštastvujući u liku Boţijem – kada je On primio obliĉje sluge i smirio se u njemu, uniţavajući svoje biće do koliĉine i veliĉine, i odenuo se u telesni lik, onda Ga i ti crtaj na dasci, i izloţi ga radi sagledanja Onoga koji je dozvolio da Ga vide.“1
Prvi sabor o ikonopoštovanju 754. godine Ipak, i pored napora Jovana Damaskina i njegovih istomišljenika – istoverujućih ikonopoštovalaca, za vreme vladavine Lavovog naslednika, cara Konstantina V, koga su poštovaoci ikona prozvali „Kopronim“ (što znaĉi - „Ċubre“) verovatno zbog toga što je i sam pisao spise protiv ikona, odrţan je prvi veliki crkveni sabor koji je odluĉivao o ispravnosti prakse poštovanja ikona. Ovaj sabor otpoĉeo je u Hijereji na carskom dvoru, a završio svoj rad u Vlaherinskoj crkvi u Carigradu, okupivši 348 crkvenih otaca2. Pod predsedavanjem efeskog episkopa Teodosija okupljeni episkopi jednoglasno su osudili poštovanje ikona u svakom njegovom vidu. Ova osuda se, kao što smo i ranije pomenuli, bazirala na stavu da ikonopoštovaoci oslikavanjem Hrista na ikoni oslikavaju samo njegovu ljudsku prirodu ali ne i boţansku. Stoga, zbog razdeljivanja dveju nerazdeljivih i neslivenih priroda u Hristu – ikonoslikari i poštovaoci ikona upali su u višestruku hristološku jeres koju je trebalo osuditi. Evo kako glase anatematizmi koji su izglasani na ovom saboru, a koji saţimaju bogoslovsku argumentaciju protivnika ikona: „1. Onome ko se drznuo da boţanski lik Reĉi koja se uĉoveĉila izobraţava bojama, tome anatema. 2. Onome ko se drznuo da neizobrazivu suštinu i ipostas Reĉi, radi njenoga uĉoveĉenja, izobraţava u ĉovekolikim formama i koji neće da shvati da je i nakon ovaploćenja Reĉ neizobraziva, anatema. 3. Onome ko se drznuo da crta na liku ipostasno sjedinjenje dveju priroda i da poĉne da to izobraţenje naziva Hristom i da, na taj naĉin, meša dve prirode, anatema. 4. Onome ko poţeli da izobraţava plot Hristovu, koja se sjedinila sa licem Reĉi Boţije, razdeljeno i odvojeno od same Reĉi, anatema. 5. Onome ko jedinog Hrista razdeljuje na dva lica i ko poţeli da Onoga ko je roĊen od Deve crta odvojeno i, prema tome, prihvata samo relativno sjedinjenje priroda i stoga prihvata izobrazivost Njega na ikoni, kao nekoga ko ima posebnu ipostas, posuĊenu od Deve, anatema. 6. Onome ko plot Hrista, koja se oboţila kroz njeno sjedinjenje sa Reĉju, izobraţava i na taj naĉin je razdeljuje od Boţanstva, anatema. 7. Onome ko Boga Reĉ, stoga što je On na sebe primio ropski lik, bude izobraţavao tvarnim bojama, kao da je On bio obiĉan ĉovek, i ko ga bude odvajao od 1 2
Istorijski put Pravoslavlja, str. 249. Naglasak moj. Vidi u: S. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 12.
525
nerazdeljivog od Njega Boţanstva, uvodeći na taj naĉin ĉetvoriĉnost u Sv. Trojicu, tome anatema. 8. Onome ko likove svetih bude izobraţavao tvarnim bojama na neodušenim ikonama, koje zapravo ne donose nikakve koristi jer je ta misao (o poklonjenju ikonama) laţna i potekla je od Ċavola, i ko i na samom sebi ne bude odraţavao njihove vrline, te ţive likove, tome anatema.“1 U periodu nakon velikog crkvenog sabora na kome je osuĊeno ikonopoštovanje i anatemisani branioci ikona, pa sve do smrti cara Konstantina Kopronima, trajalo je progonstvo onih koji su se protivili odlukama sabora i carskim zabranama. Navešću samo kratki tekst Jevsevija Popovića o Konstantinovom odnosu prema monasima – ikonofilima: „Klir je napustio borbu, i samo malo njih je i dalje vodilo borbu za poštovanje ikona, ali ove zato goniše na sve moguće naĉine. Na ĉelu ovih poslednjih stajahu osobito monasi, koji se jako opirahu zakljuĉcima sabora iz 754. i nasiljima carevim, zbog ĉega ih i zlostavljahu na sve moguće naĉine. Nekima su oĉi iskopane, uši i nos odrezani, ruke odseĉene, brada katranom namazana i zapaljena. Drugima su probijali glavu ikonama. Konstantin je ĉak hteo istrebiti monaštvo, i zapovedio je monasima da se ţene, dao ih je uparene sa ţenama terati ulicama Carigrada. Njihovi manastiri su pretvoreni ili u kasarne ili u štale.“2 Nakon smrti Kopronima (775. god.), ĉinilo se da je ikonopoštovanje gotovo u potpunosti suzbijeno, jer se u javnosti nije ispoljavalo. MeĊutim, kada je njegov sin Lav IV Kazar nakon nekoliko godina svoje vladavine pod jastukom svoje ţene Irine pronašao ikone, sproveo je istragu koja je pokazala da i na carskom dvoru još uvek ima tajnih poštovalaca ikona. Nakon njihovog otkrivanja, car Lav IV je ubrzo umro pod tajanstvenim okolnostima, a Jevsevije Popović piše da je moţda i otrovan (verovatno od strane svojih protivnika – ikonopoštovalaca). Posle njegove smrti, na presto se popeo njegov sin Konstantin VI Porfirogenit koji je u to breme bio još uvek maloletan, tako da je regentstvo odnosno upravljanje carstvom preuzela njegova majka, carica Irina – osvedoĉeni poštovalac ikona. Došavši na vlast, ona je većinu episkopskih katedri, koje su drţali episkopi protivnici ikona predala ikonopoštovaocima3 i došla na ideju da sazove novi crkveni sabor – na kome bi se većinski okupili episkopi ikonofili i na taj naĉin poništili odluke sabora iz 754. godine. Da bi sprovela svoj plan u delo, na upraţnjeno mesto carigradskog patrijarha 784. godine postavljen je tadašnji dvorski ĉinovnik, cariĉin sekretar Tarasije. On je bio prilagodljiv ĉovek (reklo bi se: ĉovek kojem odgovara svaka vlast), koji je za vreme najjaĉeg progona ikona na dvoru Konstantina Kopronima izgradio blistavu drţavniĉku karijeru. Ovoga puta, on, koji je ranije (najverovatnije) i sam sprovodio progone ikonopoštovalaca i uništavanje ikona (budući da je bio sluţbenik Kopronimovog dvora), sada je pristao da bude patrijarh – iako za njegov izbor nije bilo ni jednog valjanog argumenta. Prvo, uopšte nije pripadao višem sveštenstvu (nije bio jedan od episkopa) već je bio laik, a sa druge strane postojala je i zabrana tzv. 80. kanona svetih apostola kao i 2. kanona Prvog vaseljenskog sabora, koji su odredili da se svetovna lica ne smeju na brzinu postavljati na episkopske pozicije.
Navedeno delo, str. 16. futnota. Naglasak moj. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 767. 3 Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 160. 1
2
526
ZASEDANJE SEDMOG VASELJENSKOG SABORA Ipak, pod pokroviteljstvom carice Irine i patrijarha Tarasija poĉele su pripreme za odrţavanje novog velikog crkvenog sabora. Pozivi su razaslati na sve strane, a meĊu ostalima i rimskom papi Adrijanu. Najpre je bilo planirano da sabor poĉne u leto 786. godine, ali je zbog nekih nereda u Carigradu odloţen za jesen naredne godine. Pored episkopa, na sabor su došli i predstavnici onih patrijaraha koji ili nisu ţeleli ili nisu mogli da se pojave na njemu (poput pape Adrijana ali i patrijaraha Aleksandrije, Antiohije i Jerusalima). Poštovaoci ikona su, kao što smo ranije spomenuli, osnovni argument za ispravnost ikonoslikarstva i ikonopoštovanja izvodili iz ĉinjenice Hristovog ovaploćenja, te su saglasno tome smatrali da oni koji ne poštuju Hristovu ikonu, odnosno Hrista predstavljenog na ikoni zapravo ne veruju u istinu Boţijeg utelovljenja (bogoovaploćenja): „Glavni argument ovih apologeta, koji su oni stalno ponavljali, sastoji se u tome da ako se Hristos istinski uĉoveĉio, onda je On i izobraziv, a njegovo izobraţenje je dostojno poklonjenja; ko, pak, odbacuje izobrazivost Hrista, a ujedno i poštovanje Njegove ikone, taj odbacuje i bogoovaploćenje, zapadajući u doketizam ili u druge hristološke jeresi.“1 Iz toga razloga je na saboru u Nikeji (odnosno Sedmom vaseljenskom saboru) posebno posvećena paţnja potvrĊivanju upravo te istine (koju su, doduše, u potpunosti zastupali i protivnici ikona), kao i tvrdnji da se poštovanjem ikona iskazuje poštovanje prvolikovima (dakle, ne ikoni samoj po sebi već osobama koje su na ikonama predstavljene). Dogmat koji je bio izglasan na ovom Vaseljenskom saboru glasio je ovako: „Mi odreĊujemo da se svete i ĉasne ikone postavljaju radi poklonjenja baš onako kako se postavljaju izobraţenja Ĉasnog i Ţivotvornog Krsta, bile one naĉinjene od boja, ili kockica mozaika, ili od kakvog drugog materijala, samo ako su napravljene na odgovarajući naĉin, bile one u sv. crkvama Boţijim, na sveštenim sasudima ili odeţdama, na zidovima ili na dašĉicama, ili u domovima ili pored puteva, bile to ikone Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, ili Neporoĉne Vladiĉice naše Svete Bogorodice, ili ĉasnih AnĊela i svih svetih i pravednih ljudi. Što ĉešće uz pomoć ikona oni postaju predmet našeg sozercanja, to će se oni koji gledaju na te ikone više pokretati na podraţavanje samih Originala, zadobijaće više ljubavi prema njima i dobijati veći podsticaj da ih celivaju, da im odaju poštovanje i poklonjenje, no nikako ne i istinsko sluţenje, koje po veri našoj priliĉi jedino Boţanskoj prirodi. Oni koji gledaju na ove ikone bivaju podstaknuti da im prinose tamjan i da pale sveće u njihovu ĉast, kako se to ĉinilo i u starini, jer ĉast koja se odaje ikoni (liku) odnosi se na njen Original (prvolik), i ko se poklanja ikoni, poklanja se ipostasi onoga ko je na njoj izobraţen“.2 Ipak, bilo bi iznad svega interesantno da detaljno razmotrimo argumentaciju ikonopoštovalaca i ispitamo da li su oni i zaista odneli dogmatsko - bogoslovsku pobedu nad ikonoborstvom?! To da su odneli pobedu na politiĉkom planu – to je bez svake sumnje, jer su istorijske prilike bile na njihovoj strani, utelovljene u dvema 1 2
S. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 13. Sedam stubova premudrosti, str. 167.
527
caricama – Irini i kasnije Teodori. Ali, da li su ikonopoštovaoci zaista odneli i bogoslovsku pobedu? Da li je njihovo tumaĉenje ispravnosti ikonopoštovanja zaista u svemu u skladu sa Boţijim veĉnim promislom i Njegovom svetom voljom? Na ova pitanja potraţićemo odgovor na stranicama koje slede.
DogaĊaji nakon odrţavanja sabora Najpre bi bilo veoma vaţno da istaknemo da je dogmat o ikonopoštovanju u Nikeji potpisalo 307 prisutnih episkopa1, što znaĉi da su odluke carigradskog sabora iz 754. godine, na kome je bilo prisutno 348 episkopa, obesnaţene manjim crkvenim saborom. No, bez obzira na to, politiĉke prilike su bile takve da su vlast u vizantijskom carstvu sada drţali ikonopoštovaoci. Stoga je i pobeda bila njihova. Barem u toku naredne dve i po decenije. MeĊutim, posle smrti carice Irine (802. godine) kao i njenih naslednika, careva Nikifora I (802. - 811. g.) i Mihaila Rangava (811. - 813. g.) na presto je došao Lav V Jermenin, koji je od patrijarha Nikifora2 traţio da ponovo ukloni ikone iz javnog crkvenog ţivota. Pošto se Nikifor usprotivio, car ga je 815. godine prognao a na njegovo mesto postavio drugog – Teodota Kasiterasa koji se pokorio ţeljama imperatora. Iste godine odrţan je i novi crkveni sabor, na kome je ponovo osuĊeno ikonopoštovanje, i potvrĊeni zakljuĉci iz 754. godine. Naslednik Lava Jermenina, Mihailo II (820. - 829. g.) bio je nešto popustljiviji i dozvolio je privatno poštovanje ikona, ali se njegov sin Teofil II (829. - 842. g.) opredelio za oštriji kurs i ponovo propisao kazne za ikonopoštovaoce. No, na kraju se ponovio scenario iz perioda pola veka ranije. Nakon smrti Teofila II, vlast je preuzela njegova ţena Teodora (842. - 856. g.), umesto maloletnog naslednika Teofila III. Ona je ukinula borbu protiv ikona i ikonopoštovanju ponovo podarila punu slobodu. Ubrzo je smenjen i carigradski patrijarh Jovan VII Lekanomantis koji je bio protivnik ikona, a na njegovo mesto postavljen ikonofil Metodije. Mnoge episkopske stolice koje su zauzimali protivnici ikona ponovo su upraţnjene, a na njihova mesta postavljeni ikonopoštovaoci. Uskoro je, iste 842. godine, sazvan novi carigradski sabor na kome su potvrĊene odluke nikejskog sabora iz 787. god. i proglašena pobeda nad neprijateljima ikona. Uspomena na ovaj sabor obeleţava se kao „Nedelja Pravoslavlja“ i to svake godine u prvoj sedmici uskršnjeg posta. Ono što bi bilo još interesantno da se napomene, pri samom kraju ovog istorijskog pregleda ĉinjenica vezanih za zvaniĉno proglašenje pobede ikonopoštovanja, jeste da nisu ni svi „udaljeniji delovi“ hrišćanske Crkve u VIII i IX stoleću odmah prihvatili zakljuĉke nikejskog sabora iz 787. godine. Naime, delovi Crkve na Zapadu su nakon okonĉanja nikejskog sabora, pošto su njegovi zakljuĉci tamo stigli preko pape Adrijana, reagovali priliĉno negativno. Evo kakva se reakcija zbila u Franaĉkoj, kada su njen vladar i episkopi saznali za saborske odluke:
1 2
Vidi u: Sedam stubova premudrosti, str. 161. Patrijarh Nikifor Ispovednik, poštovalac ikona, poput Tarasija njegovog prethodnika iz vremena carice Irine, na mesto carigradskog patrijarha izabran je „nekanonski“, odnosno iz redova laika a ne episkopa. Tako dakle imamo situaciju da su patrijarsi, zastupnici i branioci ikona, bili u stvari izabrani u suprotnosti sa upozoravajućim odlukama ranijih vaseljenskih sabora. (Vidi u: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 773.)
528
„Zakljuĉci sedmog vaseljenskog sabora naime doĊu preko pape Adrijana I. u rĊavu prevodu u Franaĉku Drţavu, i tu se ne svideše ni Karlu Velikom, koji je bio uvreĊen, što je vaseljenski sabor odrţan bez njegova odobrenja, ni njegovim episkopima i bogoslovima, kojima su ikone dotle vaţile samo kao sredstva za pouku i kao ukrasi, a ne i kao predmeti poštovanja, tako da je Karlo Veliki 790. pod svojim imenom dao sastaviti suprotspis, poznat pod nazivom Quattuor libri Carolini, Ĉetiri Karlove knjige, u kom se razlagalo, da ikone ne treba ukloniti, ali ih ne treba ni poštovati, jer poštovanje priliĉi samo krstu, svetim sasudima, JevanĊeliju i relikvijama. I franaĉki episkopat se na sinodu u Frankfurtu 794. izjasnio protiv zakljuĉaka sedmog vaseljenskog sabora, ustajući protiv ikonoklazma, ali i poštovanja ikona...(...) Papa Adrijan I. je pokušao doduše, da odvrati Franke od njihova mišljenja, ali i pored toga protivljenje zakljuĉcima sedmog vaseljenskog sabora odrţalo se još i u 1. polovini IX stoleća, i za vreme Luja Poboţnog (814. – 840.) sabor u Parizu 825. izjasnio se opet protiv poštovanja ikona.“1 Sve u svemu, ikonopoštovanje je u tradicionalnom hrišćanstvu Istoka i Zapada zvaniĉno utvrĊeno na saborima u VIII i IX stoleću, a njegova dogmatika nastavila da se razvija i dobija nove zanimljive momente. U sledećem delu ovoga poglavlja upoznaćemo se sa kvalitetom odbrane ikonopoštovanja koju su zastupali sv. Teodor Studit i patrijarh Nikifor Ispovednik. Upoznaćemo se sa njihovim neuspehom da se suprotstave teološkim stavovima protivnika ikona, kao i sa nekim novim uĉenjima koja su nastala vekovima nakon odrţavanja Sedmog vaseljenskog sabora. Uverićemo se da su ova pravoslavna uĉenja ĉak, što je paradoksalno samo po sebi, suprotstavljena idejama i stavovima koje su zastupali branioci ikona iz vremena pre i posle pomenutog sabora.
Neuspela odbrana uĉenja o ikonama tokom burnog perioda VIII i IX stoleća Već ranije smo se upoznali sa izjavama pojedinih pravoslavnih bogoslova da je teološka promišljenost protivnika ikona u periodu oko Sedmog vaseljenskog sabora bila na veoma visokom nivou – te da su se poštovaoci ikona jedva snalazili prilikom debatovanja sa njima. Osnovna primedba ikonoboraca, kada se radilo o Hristovoj ikoni, bila je neopisivost Njegovog boţanstva materijalnim elementima. Jednostavnije reĉeno, izobraţavanje Hrista na ikoni (slici) u vidu ĉoveka bila bi mnogo prirodnija ljudima koji ne veruju u Njegovo boţanstvo – te ga u skladu sa time smatraju samo obiĉnom zemaljskom osobom. No, smatrali su uĉeni episkopi – protivnici ikona, ako neko već veruje u boţanstvo Hristovo, onda nipošto ne bi smeo da njegovu bogoĉoveĉansku prirodu oslikava i na taj naĉin je predstavlja u obliĉju (telesnim oĉima vidljivog) ljudskog tela. Evo kako je glasio osnovni argument ikonoboraca, na koji ni najumniji bogoslovi ikonopoštovanja nisu – ni posle više decenija promišljanja – mogli smisleno da odgovore: „Osnovni argument ikonoboraca, koji raskriva aporiju ikonopoštovanja, moţe se prikazati u obliku sledeće sheme:
1
Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 770-771. Naglasak moj.
529
A) Teološki argument: bez-obraznost boţanstva, a time i Njegova neopisivost i nevidljivost. „Boga niko nije video nikad“ (Jovan 1, 18). Po (svom) Boţanstvu Hristos nema lika – velika premisa – pr. maior. B) Hristološki argument: pri nerazdeljenosti i neslivenosti priroda u Hristu (Halkidonski dogmat), izobraţenje ploti Njegove ni u kom smislu se ne pojavljuje zajedno sa tim kao izobraţenje njegovog Boţanstva i stoga nije ikona Hristova – mala premisa – pr. minor. Zakljuĉak: Ikona Hrista sadrţi trostruku teološko – trinitarno – hristološku jeres (izobrazivost neizobrazivog Boga, uĉetvorenje Sv. Trojice i negiranje Halkidonskog dogmata.“1 Pravoslavni autor Sergij Bulgakov detaljno razmatrajući problematiku koja je tema ovog poglavlja i sam je priznao da su argumenti ikonopoštovalaca bili veoma slabi – te da su zapravo potvrĊivali osnovne tvrdnje ikonoboraca. Sa druge strane, neki apologeti poput Jovana Damaskina su se toliko upetljavali u klopku sopstvenog bogoslovskog promišljanja – da su na kraju dolazili do tvrĊenja neĉega što ni sami nisu mogli najbolje da objasne. No krenimo redom. Na ovom mestu citiraću nekoliko navoda iz knjige maloĉas pomenutog poznatog pravoslavnog bogoslova iz prve polovine XX veka, u kome ćemo lako moći da prepoznamo njegovo priznanje o potpunoj pobedi ikonoboraĉkih argumenata: „Branioci ikonopoštovanja faktiĉki su pošli drugim putem: oni ţele da prevladaju aporiju, tako reći, ne spolja, već iznutra, prihvatajući veliku premisu kao samooĉiglednu, ali pokušavajući da izbegnu malu. Pogledajmo u kojoj meri im je ovo uspelo. Pre svega, što se tiĉe VII vaseljenskog sabora, gde se ovaj zadatak izvršava u prigovorima tezama ikonoboraca, koje je ĉitao Ċakon Epifanije, ali koje pripadaju duhovnom voĊi sabora, samom patrijarhu Tarasiju, mora se reći da im to uopšte nije uspelo. (...) Zato nije ĉudno da i nakon VII vaseljenskog sabora bogoslovski posao dogmatiĉke odbrane ikonopoštovanja, koji je zapoĉeo sv. Jovan Damaskin, mora da se produţi kao i pre, jer je tamo osnovni dogmatiĉki argument ikonoboraca ostao neopovrgnut i ĉak nije bio istinski saslušan. Šta mi nalazimo kod ovih potonjih branilaca ikonopoštovanja – kod prepodobnog Teodora Studita i sv. patrijarha Nikifora? (...) Poĉnimo od prepodobnog Teodora Studita (759 - 826), velikog ispovednika ikonopoštovanja. On je napisao tri opovrgavanja ikonoboraca, sedam glava protiv njih, niz pisama dogmatiĉkog sadrţaja i ostalo. Kakav odgovor nalazimo kod njega na glavni argument ikonoboraca, koji se sastoji u ukazivanju na neizobrazivost suštastva Boţijeg i nerazdeljivost od njega u Hrista izobrazivog suštastva ĉoveĉanskog? ZaĉuĊujuće je što mi ne samo da kod prepodobnog Teodora ne susrećemo opovrgavanje ovog argumenta, već nalazimo potpuno priznavanje obeju njegovih premisa. (...) Ako uporedimo ovo bogoslovlje prepodobnog Teodora Studita sa već poznatim nam uĉenjem protivnika ikonopoštovanja, onda ćemo se bez teškoća uveriti da ono ne pomera pitanja ni koraka napred i u suštini ostaje na dogmatiĉkoj poziciji ikonoboraca... (...) Veliki borac za ikone i ispovednik ikonopoštovanja, prepodobni Teodor sluţio je ikonopoštovanju svojim ţivotom, podvigom vere, ali ni on nije prevladao bogoslovske argumente ikonoboraca, i to pitanje je ostalo da visi u vazduhu. 1
S. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 16-17.
530
(...) Ne stoji drugaĉije stvar ni u vezi sa drugim borcem za ikonopoštovanje, koji je nastupio posle VII vaseljenskog sabora, naime, sv. patrijarhom Nikiforom. U opštem, kod njega ne nalazimo nove momente u razvijanju spora. On isto tako tvrdi neopisivost Boţanstva pri izobrazivosti ljudske prirode. (...) Uopšte, ovo pitanje kod njega ostaje u onom istom poloţaju kao i kod prepodobnog Teodora Studita.“1 Dakle, kao što smo mogli da uoĉimo iz upravo proĉitanih navoda, Teodor Studit i patrijarh Nikifor, kao i ostali manje znaĉajni branioci ikona potvrĊivali su stavove episkopa – ikonoboraca, koji su tvrdili da je Hristos na ikoni po boţanstvu neizobraziv, te da je izobraziva samo njegova ĉoveĉanska priroda. Ipak, pola veka ranije Jovan Damaskin je u okviru svoje apologije insistirao na neĉemu ĉega se, oĉigledno, njegovi kasniji saborci nisu sećali niti pridrţavali. On je, naime, tvrdio da i „telo Boga jeste Bog“2, nastojeći da na ovaj naĉin opravda saĉinjavanje i poklonjenje pred ikonom Isusa Hrista – na kojoj je predstavljen samo njegov ljudski lik. Sa druge strane, Damaskin je pokušavao da opravda ikonopoštovanje i objašnjenjem da su nama „slabim i nerazumnim“ ljudskim bićima potrebni likovi pred kojima bi se poklanjali – iz razloga što ne moţemo da shvatimo niti da u potpunosti spoznamo svu dubinu nesaznatljivog boţanskog bića. Nakon što navodi i ovaj Damaskinov argument, Bulgakov priznaje da i on ima mnoge manjkavosti – pa ĉak i dotle da više ide u korist protivnicima nego poštovaocima ikona. Na kraju, pošto je sumirao rezultate odbrane ikona u vreme Sedmog vaseljenskog sabora, kao i neposredno pre i posle njega, Bulgakov je, iako nevoljno, morao da saopšti: „Dolazimo do opšteg zakljuĉka, da branioci ikonopoštovanja nisu odneli bogoslovsku pobedu nad svojim protivnicima.“3 MeĊutim, ukoliko je već istina da su teološki argumenti ikonopoštovalaca bili toliko slabi kako ih je Bulgakov predstavio, kako se onda desilo da se ikonopoštovanje odrţalo sve do današnjeg dana? Kakvi su još uzroci, sem u ono vreme politiĉkih, doprineli da ono ipak ostane prihvaćeno u istoĉnom i zapadnom tradicionalnom hrišćanstvu? U narednom delu ovog poglavlja pozabavićemo se detaljnije ovim pitanjem.
Pogrešno tumaĉenje Svetog pisma, crkveno predanje i neznaboţaĉka filozofija kao kamen temeljac ikonoslikarstva i ikonopoštovanja Na poĉetku ove celine, u kojoj ćemo preciznije ispitati ostale argumente u korist ikonopoštovanja upotrebljene na Sedmom vaseljenskom saboru, najpre ćemo se upoznati sa specifiĉnostima pravoslavnog tumaĉenja svetopisamskih zabrana izgraĊivanja religioznih likova i njihovog poštovanja. Iako smo se, doduše, sa tumaĉenjima u ovom smislu upoznali još i ranije, u posebnom poglavlju o ikonama, poţeljno je da to ponovo ovde naglasimo zbog izuzetne vaţnosti pitanja koje prouĉavamo. Nakon što budemo saĉinili pomenuti pregled i na njega damo biblijski odgovor, pozabavićemo se i pokušajem razlikovanja poklonjenja pred ikonama od
Navedeno delo, str. 17-23. Naglasci su moji. Isto, str. 24. 3 Isto, str. 25. Naglasak moj. 1
2
531
onoga koje se ukazuje boţanskom biću, jer on predstavlja jedan od glavnih argumenata pravoslavnih u korist ikonopoštovanja.
Pogrešno tumaĉenje Svetog pisma Veoma jasno uĉenje Svetog pisma Starog zaveta u odnosu na zabrane saĉinjavanja bilo kakvih religioznih likova radi njihovog poštovanja i poklonjenja, bilo je saopšteno Boţijem narodu na sledeći naĉin: „Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluţiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe otaĉke na sinovima do trećega i do ĉetvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene; A ĉinim milost na tisućama onijeh koji me ljube i ĉuvaju zapovijesti moje.“1 „Samo pazi na se i dobro ĉuvaj dušu svoju, da ne zaboraviš onijeh stvari koje su vidjele oĉi tvoje, i da ne izidu iz srca tvojega dokle si god ţiv, nego da ih obznaniš sinovima svojim i sinovima sinova svojih. Onaj dan kada stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva, kad mi Gospod reĉe: saberi mi narod da im kaţem reĉi svoje, kojima će se nauĉiti da me se boje dok su ţivi na zemlji, i da nauĉe tome i sinove svoje; Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem goraše do samoga neba i bješe na njoj tama i oblak i mrak; I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od rijeĉi ĉuste, ali osim glasa lika ne vidjeste; (...) Zato ĉuvajte dobro duše svoje; jer ne vidjeste nikakoga lika u onaj dan kad vam govori Gospod na Horivu isred ognja; Da se ne biste pokvarili i naĉinili sebi lik rezan ili kaku god sliku od ĉovjeka ili od ţene...“2 Prema upravo navedenim Boţijim zapovestima predatih Njegovom sluzi Mojsiju, jasno proizilaze zabrane saĉinjavanja Boţijeg lika na vidljiv naĉin, kao i vizuelnog predstavljanja drugih nebeskih bića (anĊela) ili pak zemaljskih ljudi, a sve u vezi spreĉavanja idolatrije – poklonjenja materijalnim predmetima, kakvo je u to vreme bilo veoma rašireno meĊu mnogobošcima. Dakle, ukoliko paţljivo prouĉimo Boţije zapovesti koje sam maloĉas naveo – one se odnose pre svega na zabranu vidljivog izobraţenja (u bilo kom vidu ili obliku) nevidljivog Boga Stvoritelja. MeĊutim, teolozi ikonofili u vreme Sedmog vaseljenskog sabora, kao i moderni pravoslavni bogoslovi, prepoznajući sebe kao prestupnike, proglasili su privremenim zapovesti za koje je Bog striktno naredio da ih se moraju sećati pripadnici svih narednih generacija. Evo kako glasi opravdanje ovakvog iznad svega nebiblijskog stava: „Sliĉno je sa starozavetnim zabranama ikonopisa, gde se previĊa ĉinjenica da su ove zabrane, kao i mnoge druge u Starom Zavetu privremenog znaĉenja, upravljene na ĉuvanje Jevreja od poklonjenja laţnim bogovima, kumirima, a da ne vaţe za hrišćane koji su Hristovim iskupljenjem osloboĊeni idolatrije. Štaviše, ikona kao vidljiv lik prisustva Boţjeg ima i ĉisto formalne uslove u Starom Zavetu, jer prilikom pravljenja kovĉega Zaveta Bog je naredio Mojsiju da naslika heruvime u njemu. (II Mojs. 25, 10; V Mojs. 10, 1-5; IV Mojs. 10, 34).“3
Druga knjiga Mojsijeva 20:4-6. Naglasak moj. Peta knjiga Mojsijeva 4:9-12, 15-16. Naglasak moj. 3 Boţidar Mijaĉ, Ikona sveta slika, str. 68-69. Naglasak moj. 1
2
532
Smatrajući da su ovim „tumaĉenjem“ uspeli da prevaziĊu starozavetne zabrane, oci Sedmog vaseljenskog sabora (ikonofili) su legalizovali upotrebu svetih ikona i ustanovili naĉin njihovog poštovanja – nazivajući poklonjenje pred njima „poštovanim poklonjenjem“ (proskunesis), a ne „sluţenjem“ (latreia) – koje pripada jedino i samo Bogu.1 Zadrţaćemo se malo na ovom razlikovanju pojmova „proskunesis“ i „latreia“. Šta o „poštovanim poklonjenjima“ pred ikonama Boga i Hrista, kao i Bogorodice i svetitelja nalazimo napisano u Svetom pismu? Naravno, podrazumeva se da je odgovor jednostavan – ništa! To svakako iz razloga što u biblijskim vremenima (starozavetnom ali i za vreme pisanja Novog zaveta) nisu postojale ni ikone a ni poklonjenja pred njima. MeĊutim, da li su biblijske liĉnosti, konkretno novozavetne – poput Hristovih apostola i ostalih uglednih Boţijih slugu, dozvoljavali da se pred njima ljudi klanjaju za vreme njihove zemaljske sluţbe? Da li je u Novom zavetu opisan makar i jedan sluĉaj „poštovanog poklonjenja“ pred anĊeoskim bićima koje su oni prihvatili i blagoslovili? Pošto već znamo da pravoslavni vernici odaju poštovanje (proskunesis) pred ikonama apostola, svetitelja i anĊela (sv. arh. Mihaila i drugih), trebalo bi u Svetom pismu potraţiti boţansku potvrdu ovakve prakse. I zaista! Na najmanje dva mesta u Novom zavetu opisani su sluĉajevi poklonjenja pred svetim ljudima i anĊelima – i to u momentima kada su osobe, koje su im izraţavale tu vrstu poštovanja, bile potpuno svesne da se klanjaju stvorenim bićima a ne Bogu. Dakle, tu je u pravom smislu reĉi bio u pitanju „proskunesis“ odnosno poštovano poklonjenje pred svetim Boţijim slugama, a ne „latreia“ – sluţenje i poklonjenje kao pred jedinim pravim Bogom. Neka nam i sami tekstovi Boţije Reĉi posvedoĉe o tome na koji naĉin On gleda na „proskunesis“ pred Njegovim slugama: „I dok je Petar još razmišljao o viĊenju, reĉe mu Duh: vidi, tri ĉoveka te traţe; nego ustani, siĊi i idi s njima ništa ne premišljajući, jer sam ih ja poslao. Tada Petar siĊe ljudima i reĉe: evo, ja sam koga traţite; zbog ĉega ste došli? A oni rekoše: kapetan Kornilije, pravedan i bogobojazan ĉovek, za koga svedoĉi sav judejski narod, upućen je od jednog svetog anĊela da te pozove u svoj dom i da ĉuje šta ćeš mu reći. Tada ih pozva unutra i ugosti. A sutradan usta i ode s njima, i neki od braće iz Jope odoše s njim. Sutradan pak uĊe u Kesariju. A Kornilije ih je oĉekivao, sazvavši svoju rodbinu i prisne prijatelje. Kada pak Petar uĊe u kuću, Kornilije mu poĊe u susret, pade pred njegove noge i pokloni se. Tada ga Petar podiţe govoreći: ustani; i ja sam samo ĉovek.“2 „I ĉuh nešto kao glas mnogog naroda i kao šum mnogih voda i kao grmljavinu jakih gromova, kako govore: aliluja, jer se zacari Gospod Bog naš, Svedrţitelj. (...) I reĉe mi: napiši: blaţeni su oni koji su pozvani na gozbu Jagnjetovu. Reĉe mi još: ove reĉi su istinite reĉi Boţije. I padoh pred njegove noge da mu se poklonim. I reĉe mi: pazi, ne ĉini to, ja sam sasluţitelj tvoj i tvoje braće koja imaju svedoĉanstvo Isusovo. Pokloni se Bogu.“3 „I reĉe mi: ove su reĉi verne i istinite, i Gospod, Bog proroĉkih duhova posla svoga anĊela da pokaţe svojim sluţiteljima šta ima da se zbude uskoro. I vidi, dolazim ubrzo. Blaţen je onaj koji drţi proroĉke reĉi ove knjige. I ja, Jovan, ĉuh i videh ovo, i
Vidi u: S. Bulgakov, Ikona i ikonopoštovanje, str. 5-6. Dela apostolska 10:19-26. Naglasak moj. 3 Otkrivenje Jovanovo 19:6, 9-10. Naglasak moj. 1
2
533
kad ĉuh i videh, padoh da se poklonim pred nogama anĊela koji mi pokaza ovo. I reĉe mi: pazi, ne ĉini to; ja sam sasluţitelj tvoj, i braće tvoje, i proroka, i svih koji drţe reĉi ove knjige; Bogu se pokloni.“1 Kao što smo iz biblijskih tekstova mogli da uoĉimo, apostol Petar i nebeski anĊeo su jasno stavili do znanja njihovim „poklonicima“ ko zaista jeste jedini dostojan poklonjenja. I, još jedanput - da bude potpuno jasno! Ovde se uopšte nije radilo o „latreia“ – poklonjenju odnosno „sluţenju“ (bogosluţenju). Kapetan Kornilije je, kao poboţan ĉovek bio potpuno svestan da u njegovu kuću ulazi obiĉan zemaljski ĉovek Simon Petar. Ipak, smatrajući ga posebno blaţenim i svetim, pošto je bio udostojen da liĉno upozna Spasitelja Isusa i postane njegov apostol, Kornilije mu se poklonio kao uvaţenom i uzvišenom svetitelju. MeĊutim, Petrov odgovor je bio više nego jasan. Isti odgovor je dobio i apostol Jovan Bogoslov, i to ne jednom nego dvaput, kada je pun ushićenja zbog velikog viĊenja koje mu je bilo objavljeno, pao pred noge anĊela da mu se pokloni. Jovan je, pritom, bio potpuno svestan da se ovde radi o anĊelu – a ne o Bogu. To je i sam potvrdio reĉima: „I ja, Jovan, ĉuh i videh ovo, i kad ĉuh i videh, padoh da se poklonim pred nogama anĊela koji mi pokaza ovo...“. Dakle, Jovan je znao da je pred njim bio anĊeo, i nipošto nije nameravao da mu se pokloni i sluţi kao Bogu (latreia), - već samo da mu iskaţe „poštovano poklonjenje“ (proskunesis). MeĊutim, kao što uoĉavamo, sveti Boţiji ljudi, kao i anĊeli, potvrdili su da oni, kao stvorena bića (pa makar kako uzvišenu sluţbu obavljali pred Bogom), nisu dostojni da prime bilo kakva poklonjenja (proskunesis) od strane ostalih Gospodnjih sluţitelja. Ono na šta su apostol Petar i anĊeo uputili svoje „poštovatelje i poklonike“ jeste u potpunosti u skladu sa naukom Gospoda Isusa Hrista koji je rekao: „Klanjaj se Gospodu, Bogu svome, i njemu jedinome sluţi.“2 Pošto se već pokazalo istinitim ono što smo upravo utvrdili, a to je da apostoli ni realno, za vreme svoga ţivota, nisu prihvatali nikakva poklonjenja, niti su to ĉinili (niti pak ĉine) nebeski anĊeli, onda je mnogo apsurdnije nazivati bogougodnom i pravovernom praksom „pokloniĉko poštovanje“ istih tih liĉnosti na njihovim likovnim izobraţenjima – ikonama. Uostalom, potpuno u skladu sa Boţijim zapovestima i Hristovim uĉenjem, koje je nalagalo verovanje da je „Bog duh i koji mu se mole treba da se mole u Duhu i istini“3, prvovekovna Crkva je odbacila mogućnost ikonoslikanja i ikonopoštovanja. Ova praksa joj je bila potpuno strana, što priznaju i pravoslavni autori4.
Kazivanje crkvenog predanja Budući da u raspravi sa ikonoborcima nisu mogli da odnesu bogoslovsku pobedu, oci Sedmog vaseljenskog sabora su se posluţili, do modernih vremena oprobanim, metodom pozivanja na crkveno predanje kao i razliĉita ĉudesna znamenja koja su potvrĊivala „bogonadahnutost“ odreĊene njihove prakse. Naime, na zasedanjima ovog nikejskog sabora bile su proĉitane poslanice pape Adrijana, koje je ovaj bio uputio Otkrivenje Jovanovo 22:6-9. Naglasak moj. EvanĊelje po Mateju 4:10; uporedi sa: 5. knj. Mojsijeva 6:13; 10:20. 3 EvanĊelje po Jovanu 4:24. 4 Vidi ranije citirani navod Sergija Bulgakova iz dela „Ikona i ikonopoštovanje“ sa str. 10, u poglavlju „Poštovanje svetih ikona“. 1
2
534
imperatoru i carigradskom patrijarhu. Pravoslavni autor ovako komentariše rezultate slušanja papinih poslanica od strane saborskih otaca: „Ove poslanice pred nama otkrivaju zavesu sa najdublje apostolske starine i objašnjavaju kako je u to vreme sv. Crkva gledala na ikone. Nakon ĉitanja obe ove poslanice, papini predstavnici su hteli da znaju da li su patrijarsi i svi ĉlanovi sabora saglasni sa njima. Tarasije je odgovorio da on prihvata sve što je papa napisao. „Ovome valja sledovati, - rekao je on – a protivreĉiti njemu (papi), znaĉi postupati nerazumno. I mi sami, na osnovu Svetog Pisma, zakljuĉaka i dokaza, istraţivši istinu i spoznavši je na osnovu uĉenja otaca, tvrdo i nepokolebivo, saglasno drevnom predanju svetih otaca, ispovedali smo i ispovedaćemo ţivopisane ikone, klanjajući im se sa vatrenom ljubavlju, jer one predstavljaju Gospoda Boga i neporoĉnu Vladiĉicu našu Svetu Bogorodicu, sv. apostole i sve svete, ali poklonjenje i veru odavaćemo samo Jednom Istinitom Bogu“. „Ĉitav sveti sabor ovako uĉi“ – razlegao se odgovor na njegove reĉi, od strane svih ĉlanova sabora.“1 U poglavlju „Poštovanje svetih ikona“, kao i ranije u ovom, dokazali smo na osnovu proverenih istorijskih podataka da je, u prethodnom citatu pominjana „drevna apostolska starina“ mogla biti eventualno IV vek nove ere pa na dalje, te da se nipošto nije mogla odnositi na prva dva veka hrišćanske ere. Ipak, u ĉitavom navodu koji govori o zastupnicima ikonopoštovanja iz VIII stoleća, a u kome oni istiĉu svoje stavove u odnosu na ikone, uoĉava se njihovo uverenje da je poklonjenje pred ikonama Crkvi predato od samih apostola. MeĊutim, u Svetom pismu Novoga zaveta mi takvu praksu ne samo da uopšte ne srećemo, već bi se takav vid bogosluţenja u potpunosti kosio sa duhom i slovom Boţije Reĉi – onako kako smo to mnogo puta do sada istakli. Ali, ovo nije bio kraj dokaznog postupka u korist ikonopoštovanja kojeg su na Sedmom vaseljenskom saboru izveli na njemu okupljeni ikonofili. Usledilo je navoĊenje primera ĉudotvorenja od strane svetih moštiju i svetih ikona, da bi, u nedostatku teološke argumentacije, i ovi ĉinioci doneli dodatnu teţinu njihovim stavovima: „Na poĉetku sledećeg zasedanja po savetu patrijarha Tarasija bilo je odluĉeno da se ispitaju sva mesta iz Svetog Pisma, iz svetootaĉkih dela i iz ţitija svetih koja mogu da posluţe kao osnov za utvrĊivanje dogmata ikonopoštovanja. MeĊu ovim poslednjim, bilo je mnogo povesti o ĉudesima koja su proizašla od svetih ikona i moštiju. Evo nekih od njih: U opisu muĉeništva sv. Anastasija Persijanca (umro 628. godine nove ere; prim. I. S.) kaţe se da je prilikom prenosa njegovih moštiju u Kesariju Palestinsku, kada je narod sa svih strana pohrlio da ga sretne, jedna ţena, po imenu Areta, pala u sumnju i rekla: „Ja se ne poklanjam moštima koje su donete iz Persije“. Kroz nekoliko dana sv. muĉenik se javio Areti u snu i upitao je: „Ti stradaš od bolesti u bedrima?“ Areta nije ni stigla da mu odgovori da je zdrava, kad je odjednom osetila da se zaista razbolela. Dugo se ona muĉila u svojoj bolesti, da bi potom, osetivši kratkotrajno olakšanje, poĉela da razmišlja o tome zbog ĉega je nju postigla takva bolest. U
1
Sedam stubova premudrosti, str. 162-163. Naglasak moj.
535
razmišljanju je provela ĉetiri dana. Ujutro petoga dana ponovo joj se javi sveti muĉenik i kaţe: „Idi u Tetrapil. Pomoli se svetom Anastasiju i bićeš zdrava“. Kada su je doneli na ukazano mesto i kada je videla ikonu sv. muĉenika, glasno je objavila: „To je uistinu onaj koga sam videla u snu“. Bacivši se na pod dugo je plakala suzama pokajanja i ustala potpuno zdrava. Pošto je na saboru proĉitana povest o ovom ĉudu, papini izaslanici su izjavili da se pomenuta ikona sv. Anastasija s ĉasnom glavom njegovom nalazi u jednom manastiru u Rimu, a episkop Tavromenijski Jovan dodao je njihovoj izjavi da on zna jednu ţenu sa Sicilije, koja je došavši u Rim dobila isceljenje od ikone ovog sv. muĉenika. Zatim je Petar, episkop Nikomidijski, saopštio o ĉudu koje se u Beritu dogodilo od ikone Gospodnje, dok je iz Evagrija navedena povest o ĉudu koje je proizašlo od Nerukotvorenog Obraza Spasiteljevog u Edesi. Ĉudo se sastojalo u sledećem: Jednom je Edesu opsedao Hozroje, persijski car. Sa ogromnih nasipa koji su po njegovoj potrebi podignuti, vojnici su preko zidina strelama gaĊali ţitelje grada. Edešani su odluĉili da potkopaju nasipe i da ih spale. Ali vatra koju su palili u potkopima svaki put se gasila usled nedostatka vazduha. Tad su oni uzeli Nerukotvoreni Obraz, doneli ga u potkop, okropili vodom, i kapima koje su se po njemu uhvatile poprskali slabi oganj, tako da su naslagana drva buknula neobiĉnim plamenom. Pretvorivši ih u ugalj, plamen je prešao na gornja drva i brzo uništio sve graĊevine Hozrojeve. Kod ĉitanja ove povesti, ĉtec velike Konstantinopoljske crkve je saopštio: „Ja, nedostojni sluga, kada sam išao u Siriju sa carskim apokrisijarima, bio sam u Edesi i video ovaj Nerukotvoreni obraz; verni ga poštuju i klanjaju mu se.“ Na sledećim zasedanjima sabora proĉitani su i mnogi drugi izvodi iz svetootaĉkih dela, sliĉni ovima koji su izvedeni. Kad su se oci sabora, kako se izrazio patrijarh Tarasije, „zasitili svetootaĉkih svedoĉanstava“, na sred sabranja iznesena je jedna vrlo cenjena ikona i pred njom su svi prisutni oci1, celivajući je, izgovorili dvadeset dve kratke izreke, svaku ponavljajući po tri puta. U tim izrekama bile su osuĊene i predate prokletstvu sve glavne ikonoboraĉke postavke.“2 Kao što stoji i na samom poĉetku upravo citiranog navoda, usled nedostatka biblijske argumentacije, oci Sedmog vaseljenskog sabora potraţili su i našli u Ţitijima svetih osnov za utvrĊivanje dogmata ikonopoštovanja. A šta su zapravo Ţitija svetih i kakvo je istorijsko utemeljenje razliĉitih ĉudesa koja su pripisivana mnogobrojnim svetiteljima, već smo obradili u posebnim poglavljima ranije u ovoj knjizi, tako da sada nije potrebno da o tome opširnije govorimo.
Upravo ovaj navod, da su „svi prisutni oci“ celivali ikonu, dokazuje moju raniju tvrdnju da na ovom (takozvanom) Sedmom vaseljenskom saboru nisu uĉestvovale obe strane u sporu, već da su bili prisutni samo ikonopoštovaoci od kojih se nije ni moglo oĉekivati bilo šta drugo već da ikonopoštovanje proglase bogougodnom praksom. 2 Navedeno delo, str. 164-165. Naglasak moj. 1
536
Snaţan uticaj neznaboţaĉke filozofije na ustanovljavanje doktrine o ikonopoštovanju O znaĉajnom uticaju neznaboštva, kako religioznog tako i filozofskog na postanak ikonopoštovanja do sada smo već dosta govorili. Narednih nekoliko reĉenica će samo saţeti i potvrditi ono što je ranije reĉeno. Naime, pretposlednja reĉenica dogmata o ikonopoštovanju donetog na Sedmom vaseljenskom saboru glasi ovako: „Oni koji gledaju na ove ikone bivaju podstaknuti da im prinose tamjan i da pale sveće u njihovu ĉast, kako se to ĉinilo i u starini, jer ĉast koja se odaje ikoni (liku) odnosi se na njen Original (prvolik), i ko se poklanja ikoni, poklanja se ipostasi onoga ko je na njoj izobraţen.“1 Već smo ranije, u poglavlju „Poštovanje svetih ikona“ naveli podatak kojeg je izneo Ernst Benz, o tome da se ovakvo uĉenje ikonofila koje smo uoĉili i u prethodnom citatu – zasniva na neoplatonistiĉkom mišljenju o slici. Tekstove koji to potvrĊuju naveo sam i u ovom poglavlju nešto ranije. Sa druge strane, pozivanje na starinu u odnosu na kaĊenje i paljenje sveća pred ikonama, prema ranijim iskazima Jevsevija Popovića, predstavlja kopiranje prakse drevnih pagana – koji su to isto ĉinili pred ikonama svojih boţanstava. Da bismo, na samom kraju ovog poglavlja, temu o ikonopoštovanju rasvetlili u potpunosti, i još jedanput snaţno odbranili stav kojeg zastupaju evanĊeoski hrišćani u odnosu na pogrešnost izraţavanja ove pravoslavne prakse, navodimo još neke izjave Georgija Florovskog. One će nam, po ko zna koji put, rasvetliti jasnu biblijsku istinu o tome da ikonopoštovanje kakvo vekovima postoji u Istoĉnoj (i Zapadnoj) crkvi ne odgovora uĉenju Boţije Reĉi već da je utemeljeno na sasvim drugaĉijim osnovama. Naime, kada govori o neoplatonisti Plotinu, pod ĉijim je uticajem svoje hrišćansko bogoslovlje razvijao i blaţeni Avgustin, Florovski istiĉe da je njegovo uĉenje bilo osnova za kasnije ikonopoštovaoce: „Sam Plotin je izneo sledeću analogiju. Dva ĉoveka ţive u istoj kući. Jedan od njih kudi graditelja i njegovo delo jer je sagraĊeno od bezdušnog kamena i drveta. Drugi hvali mudrost arhitekte jer je zdanje tako vešto isplanirano. Za Plotina ovaj svet nije zlo, on je „slika“ ili odraz višnjeg sveta, moţda i najbolja od svih slika. Pa ipak, mora se teţiti ka onome što je iza svih slika, mora se ići od slike ka prauzoru, od niţeg ka višem svetu, što znaĉi da Plotin veliĉa obrazac ili prauzor a ne kopiju.“2 Na samom kraju, ovaj cenjeni pravoslavni teolog morao je da prizna: „Obiĉno se svi slaţu da je teološka odbrana sv. Ikona, naroĉito odbrana sv. Teodora i pre njega sv. Jovana Damaskina, zasnovana na neoplatonistiĉkim pretpostavkama. Ĉitava koncepcija „prauzora“ i „slike“ (koja upućuje na niţi nivo) bila je platonistiĉka. U celini uzeto, ovo gledište je ispravno. (...) U ovom trenutku ne tiĉe nas se uĉenje ikonofila. Dozvolimo da je ono bilo platonistiĉko ili barem proplatonistiĉko. (...) Ikonopoštovatelji su zasigurno bili platoniĉari.“3
Isto, str. 167. G. Florovski, Hrišćanstvo i kultura, str. 100. Naglasak moj. 3 Navedeno delo, str. 99, 101. Naglasak moj. 1
2
537
Opšti zakljuĉak U poglavlju koje je za nama, naĉinili smo skromni pregled istorije tradicionalnog hrišćanstva u prvih devet vekova njegovog postojanja. Iz njega smo mogli da saznamo kroz kakva je burna vremena prolazila Crkva u prva tri stoleća – za vreme vladavine paganskih rimskih careva. TakoĊe, uvideli smo naĉin razvoja i definisanja hrišćanske teologije tokom daljeg vremena i upoznali se sa mnogim crkvenim uĉiteljima i svetiteljima. O ovim poslednjim smo saznali da (mnogi od njih) i nisu bili baš tako sveti kako bi na prvi pogled, na osnovu veliĉine njihovih oreola na ikonama, moglo da nam se ĉini. Ispitali smo i naĉine na koje su se vizantijski vladari mešali u bogoslovske stvari u koje se nisu baš previše razumeli i na taj naĉin bitno uticali na donošenje pojedinih odluka na saborima koji su kasnije proglašeni vaseljenskim. Pojedine doktrine, poput verovanja o presvetoj Bogorodici i ikonopoštovanju, a koje se smatraju delom svetog predanja Crkve, samo dokazuju da se na ovim saborima nisu definisala samo pozitivna, odnosno biblijski utemeljena uĉenja (poput uĉenja o boţanstvu Hristovom na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine), već pridodavala i ona koja se nisu izvorno podrazumevala Hristovim i apostolskim uĉenjem. Upravo onako kako je Gospod Isus prorekao, što je više vremena prolazilo od Njegovog vaznesenja i smrti Njegovih prvovekovnih pratilaca, hrišćanstvo je prisvajalo sve više uĉenja i praksi koje se nisu mogle biblijski potkrepiti. Ipak, Pravoslavna crkva smatra da su odluke svih crkvenih sabora (kasnije prozvanih Vaseljenskim), bogougodne i pravilne, te nastoji da svoj bogosluţbeni ţivot i dogmatsko uĉenje upravlja u skladu sa njima. Ovakvo uverenje u stoprocentnu ispravnost odluka svih Vaseljenskih sabora, poĉiva na dogmi o nepogrešivosti Pravoslavne crkve, odnosno njenoj nemogućnosti da donosi pogrešne i Bogu protivne odluke na saborima svih svojih episkopa. Evo šta o nepogrešivosti Pravoslavne crkve iznosi Arhiepiskop Averkije: „Sedam Vaseljenskih sabora su, posle EvanĊelja Hristovog, osnov i potvrda naše Pravoslavno – Hrišćanske Vere, jer naša vera nije samo Apostolska, ona koju su propovedali Sveti apostoli, uĉenici Samoga Gospoda Isusa Hrista, nego je i Otaĉka, pošto su je rastumaĉili i objasnili Sveti Oci, kao zakoniti blagodatni prejemnici Svetih Apostola. (...) Osim toga, u našoj Pravoslavnoj Crkvi nema bezboţnog uĉenja o neĉijoj liĉnoj nepogrešivosti, jer nepogrešivost pripada samo celokupnoj sabornoj svesti Crkve kao celine, (svesti) koja je svoj spoljašnji izraz nalazila na Vaseljenskim Saborima koji su smelo ponavljali apostolske reĉi proiznesene u odlukama Prvog Apostolskog Sabora u Jerusalimu 51. godine, prototipa za sve buduće Sabore: jer ugodno bi Svetome Duhu i nama (Dap. 15, 28). Treba pri tome podsetiti da nikako nije svaki sabor nepogrešiv, nego samo onaj koji izraţava i potvrĊuje vaseljensku svest Crkve i koga cela Crkva prihvata kao vaseljenski.“1 Ipak, ovaj stav o „uslovnoj nepogrešivosti“ pravoslavnih sabora, o kojoj govori pomenuti arhiepiskop, treba pojasniti. Naime, tokom istorije odrţano je i mnoštvo manjih, takozvanih pomesnih sabora. Pravoslavni smatraju da su se na nekima od njih
1
Sedam stubova premudrosti, tekst arhiepiskopa Averkija: „Znaĉaj Vaseljenskih Sabora“, str. 169. Naglasak moj.
538
donosile delimiĉno ili pak potpuno pogrešne odluke.1 Oni poštuju samo one manje sabore ĉije se odluke slaţu sa onima koje su potvrdili Vaseljenski sabori. Naravno, veoma je teško shvatiti kako je to uopšte moguće da su pojedini pomesni sabori doneli pogrešne zakljuĉke (odnosno one koje se protive uĉenju svetih otaca) iako su njihovi uĉesnici bili iskljuĉivo pravoslavni episkopi – prejemnici svetoduhovske blagodatne sile koja garantuje nepogrešivost prenošenja jedino istinitog apostolskog i svetootaĉkog uĉenja?!? Zar u Pravoslavlju ne postoji uĉenje o apostolskom prejemstvu, koje garantuje nezabludivost nauke pravoslavnih episkopa?2 Ali, ipak, kako su pravoslavni došli do uĉenja o nepogrešivosti svoje crkve? U ranijem razmatranju ustanovili smo, naime, da su u prošlosti odrţani sabori od kojih neki ĉak i mnogoljudniji (sa više okupljenih episkopa) nego oni koji su proglašeni Vaseljenskim, a da su njihovi zakljuĉci ipak bili delimiĉno ili u potpunosti odbaĉeni! Neki od takvih sabora su, na primer, sabor u Efesu iz 449. godine, ili pak sabori koje su odrţali protivnici ikonopoštovanja u VIII i IX stoleću. Razlog što ovi sabori nisu prihvaćeni kao Vaseljenski je vrlo jednostavan. Budući da pobednici uvek „kroje istoriju“, odreĊene crkvene struje koje bi nakon velikih teoloških rasprava, zahvaljujući liĉnim simpatijama ili opredeljenostima vizantijskih vladara postajale dominantne u imperiji, jednostavno su poništavale odluke ranijih sabora protivniĉkih grupacija i proglašavale ih „razbojniĉkim“ ili jeretiĉkim. Ovakvih primera je u istoriji Pravoslavne crkve bilo popriliĉno, a posebno u novije vreme izmeĊu suprotstavljenih sinoda i sabora raskolniĉkih pravoslavnih crkava3. Kada su, dakle, iz crkvene istorije izuzeli sve one sabore koji im nisu bili po volji, a njihove uĉesnike proglasili jereticima Jedan od primera jeste i pomesni sabor u Moskvi, odrţan 1666. godine, koji je okupio oko stotinu pravoslavnih episkopa. Okupljeni zajedno, oni su osudili ikoniĉko oslikavanje lika Boga Oca, iako je ono već vekovima bilo prisutno u praksi Istoĉne crkve. Evo šta o ovome kazuje pravoslavni sveštenik Boţidar Mijaĉ: „Odnos ostalih ikonografskih kategorija prema Hristu: anĊela, Boga Oca i Svetog Duha – jeste, svake posebno, drukĉiji, ali nije ikonografski manje bitan. U novijoj teologiji ikone bilo je izvesnih otpora slikovnom predstavljanju nekih od ovih likova. Ĉak je i jedan pomesni crkveni sabor, Moskovski 1666. g., doneo odluku o zabrani slikanja ikone Boga Oca, sa argumentacijom da je On liĉnost neovaplotiva, pa prema tome, i ikonografski nedokuĉiva. Mi se (kao, uostalom, i crkva, naroĉito crkvena praksa) ne moţemo sloţiti sa takvom argumentacijom...“. Ikona sveta slika, str. 96-97. Naglasak moj. 2 Protojerej - stavrofor dr Dimitrije Staniloje ovako kazuje u vezi pomenute teme: „Apostolskim prejemstvom episkopata jemĉi se celovito ĉuvanje apostolske nauke, ne samo, dakle, u njenom odreĊenom obliku u Novom Zavetu, nego i u njenom izriĉitom obliku, zvano Sveto Predanje. To se oĉuvalo apostolskim prejemstvom primenjenim i usmenim oblikom.“ Pravoslavna dogmatika III, str. 105. Naglasak moj. 3 Na primer, 21. jula / 3. avgusta 1983. godine odrţan je arhijerejski sabor Ruske zagraniĉne crkve u Mansonvilu u Kanadi, u kome je osuĊen ekumenizam i modernizam pravoslavnih crkava. Poseban naglasak je bio u vezi zvaniĉne Ruske pravoslavne crkve (RPC - moskovske patrijaršije) koja je decenijama od strane Ruske zagraniĉne crkve (RZC) smatrana bezblagodatnom tj. postojećom bez posedovanja apostolskog prejemstva - koje je prekinuto još u vreme (i nakon) Oktobarske revolucije i patrijarha Tihona. Ipak, nakon što se desio raskol u redovima RZC, njen novi poglavar, mitropolit Lavr, proglasio je sabor iz 1983. godine „razbojniĉkim“ i zajedno sa svojim arhijerejima otpoĉeo korake ka ujedinjenju sa moskovskom patrijaršijom. Ovo ujedinjenje RZC i RPC se konaĉno i dogodilo sredinom 2007. godine, ali je i dalje ostao da postoji odeljeni deo RZC sa novouspostavljenim svetim sinodom, koji smatra moskovsku patrijaršiju laţnom crkvom, kojoj su se prikljuĉili otpadnici i prokleti ekumenisti iz RZC na ĉelu sa mitropolitom Lavrom. Vidi u: Judin poljubac, str. 193-200. 1
539
(a meĊu njima i mnoge patrijarhe istoĉnih oblasti – odnosno apostolskih prestola u Carigradu, Aleksandriji, Antiohiji i Jerusalimu), onda je sasvim logiĉna posledica toga bila proglašenje nepogrešivosti njihove verske tradicije. Sa druge strane, treba istaći i ĉinjenicu da Vaseljenskim saborima ne samo da nikada nije prisustvovao ukupan broj episkopa iz tada postojeće hrišćanske vaseljene, već da je njihov broj uvek bio daleko manji od polovine. Tokom našeg prouĉavanja u ovom poglavlju uoĉili smo da su svi Vaseljenski sabori bili odrţani na Istoku, i da od stotina zapadnih episkopa na njima gotovo ni jedan od njih nikada nije uĉestvovao. Sa druge strane, i na Istoku su postojale ne samo stotine episkopa koje nikada nisu uĉestvovale na Vaseljenskim saborima, već su neki ogranci crkve bili i potpuno neobavešteni o sazivanju tako vaţnih crkvenih sabranja1. Na primer, Jevsevije Popović navodi da se u godinama nakon odrţavanja sabora u Halkidonu, za pravovernost njegovih odredbi opredelilo 1600 episkopa a da je njih 500 bilo protiv, iako je u Halkidonu na zasedanjima bilo svega njih 630. Zapravo, i broj od 630 je jako veliki kada govorimo o Vaseljenskim saborima, jer ih je na nekima od njih bilo prisutno i znatno manje. Na primer, na saborima u Carigradu (Na zasedanjima tzv. Drugog, Petog i Šestog vaseljenskog sabora): 381. godine bilo je jedva 150 episkopa, 533. godine se okupilo njih 160, a 680. godine ukupno 170, što bi znaĉilo da se od ukupnog broja episkopa redovno okupljalo njih manje od 10%. Na stranu to što su vizantijski carevi, gotovo redovno, pre sazivanja sabora, vršili masovna svrgavanja onih episkopa koji nisu bili po volji njima i njihovim bogoslovskim partijama. Svi ovi razlozi koje sam upravo naveo, kao i ĉitav pregled istorije Vaseljenskih sabora kojeg smo naĉinili ranije u ovom poglavlju, svedoĉe nam da je pomenuti period bio ispunjen dogaĊajima koji ne odišu preteranom svetošću i poboţnošću njegovih uĉesnika. Neosporno je, doduše, to da su neke od odluka donesenih na ovim saborima zaista biblijski prihvatljive i opravdane. MeĊutim, mnoge od njih su produkt kasnijeg razvoja tzv. hrišćanske misli, na koju su bitno uticali paganski religijski sistemi (obiĉaji i verovanja), neznaboţaĉka filozofija i ostali elementi koji nemaju gotovo nikakvih dodirnih taĉaka sa boţanskim svetopisamskim otkrivenjem. Iz tog razloga, još jedanput izvlaĉimo zakljuĉak koji nam se i sam po sebi nameće – a to je ĉinjenica da odluke crkvenih sabora koji su odrţavani tokom istorije nipošto ne mogu da nose autoritet nepogrešivosti i savršenstva. Jedini autoritet, odnosno merilo za pravilnost i bogougodnost našeg veroispovedanja bilo je i ostaje iskljuĉivo Sveto pismo Starog i Novog zaveta u njegovih 66 Duhom Svetim nadahnutih knjiga, i ni jedan drugi. Jedino Sveto pismo predstavlja dokazano pouzdani, nepogrešivi i neprotivreĉni izvor boţanske spasonosne poruke. Takve karakteristike ne poseduje niti jedan drugi, a pogotovo ne neki zemaljski duhovni autoritet. Zato, uopšte nećemo pogrešiti ukoliko valjanost odluka tzv. Vaseljenskih sabora procenjujemo na osnovu biblijskog uĉenja, i na osnovu detaljnog ispitivanja odbacimo kao pogrešne sve one koje se i malo protive otkrivenju Boţije Reĉi. Sam Gospod je u Svetom pismu posvedoĉio, a mi, verujući samo Njemu, sa svom sigurnošću moţemo da potvrdimo: „Suši se trava, cvijet opada, ali rijeĉ Boga našega ostaje dovijeka.“ (Knjiga proroka Isaije 40:8).
1
Dobar primer za to daje Jevsevije Popović kada navodi da episkopi jermenske crkve nisu bili ni pozvani na Ĉetvrti vaseljenski sabor u Halkidonu 451. godine, već da su za njegovo odrţavanje saznali tek kada je usledio spor o priznavanju njegovih odluka. Vidi u: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 586.
540
541
DODATAK
542
543
16. PROGONJENA CRKVA „Blaţeni ste kad vas nagrde i usprogone i nabede svakim zlom laţući mene radi. Radujte se i kliĉite, jer je nagrada vaša velika na nebesima; jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas.“ EvanĊelje po Mateju 5:11-12 „A i svi koji ţele da ţive poboţno u Hristu Isusu biće gonjeni.“ Druga poslanica Timoteju 3:12 Ĉitavo Sveto pismo, a pogotovo Novi zavet, naglašava uţasavajuću istinu o postojanju veoma aktivnih duhovnih bića koja nastoje da spreĉe prodor Hristove spasonosne poruke meĊu grešnike. Đavo i njegovi anĊeli, kako Gospod Isus naziva ove zle duhove, poseduju visok nivo inteligencije i tokom ljudske istorije osmislili su i u praksi sproveli (i još uvek sprovode) svoj zloĉinaĉki plan o duhovnoj obmani najvećeg broja ljudi na planeti. Apostoli potvrĊuju biblijsku istinu da je sotona, a ne Svevišnji Bog, vladar ovoga sveta1 te da veći deo ĉoveĉanstva ne sledi novozavetnu evanĊelsku spasonosnu nauku, već zaveden Ċavolskim ideologijama i religijama hodi putem propasti. Gospod je takoĊe naglasio da samo mali broj ljudi hodi uskim putem spasenja (koji podrazumeva biblijsku pravovernost), dok se najveći deo ĉoveĉanstva kreće ka veĉnoj pogibli (iz razloga opšteg neverstva u biblijska kazivanja ili pak zbog dodavanja i oduzimanja od Gospodnjeg otkrivenja zapisanog u Svetom pismu2). Prema svedoĉanstvima bogonadahnutih apostola ĉitava istorija hrišćanske Crkve (kao i predhrišćanskog vremena) jeste period velike borbe; borbe izmeĊu dobra i zla, ili bolje reĉeno – izmeĊu nenametljive sile boţanske svetlosti i totalitarnog sistema satanskog mraĉnjaštva. Novozavetni vernici su od svoga Gospoda poslani da u svetu ispunjenom duhovnim mrakom budu svetlost, kao što je to bio i On sam: „Opet prozbori dalje Isus govoreći: ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, neće hoditi u tami, nego će imati ţivotnu svetlost.“3 „Vi ste svetlost sveta. Ne moţe se sakriti grad koji leţi na brdu; niti se pali svetiljka i stavlja pod mericu, nego na svećnjak, i svetli svima u kući. Tako neka zasvetli vaša svetlost pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.“4 Ono što je Gospod još naveo jeste da će ljudi, radeći u korist svoje vlastite štete, zarobljeni ĉeliĉnim okovima satanske obmanjivaĉke zemaljske vlasti, odbijati prihvatanje spasonosne istine koju će propovedati malobrojni, ţeleći da ostanu na strani većine – u kojoj će se osećati udobno i bez osećanja nelagodnosti. Đavo, koji vara sav vasioni svet, trudi se da pronositelje evanĊelja, pred sobom zavedenim Vidi u: 2. Korinćanima 4:4; Otkrivenje Jovanovo 12:9. Vidi u: 5. Mojsijeva 4:2; Priĉe Solomonove 30:6; Otkrivenje 22:18-19. 3 Ev. po Jovanu 8:12. Naglasak moj. 4 Ev. po Mateju 5:14-16. 1
2
544
masama, prikaţe u krajnje nepovoljnom i lošem svetlu. Kao laţov i otac laţi, kako ga je sam Gospod nazvao, tokom vekova svoje obmanjivaĉke aktivnosti, svoju taktiku – koja zasigurno uspeva meĊu nenanovoroĊenim ljudima – doveo je gotovo do savršenstva. Dajući do znanja svojim uĉenicima da je put njegovog sledbeništva i propovedanja evanĊelja veoma trnovit i ispunjen neprijateljstvima koja se javljaju kako od strane nereligioznih tako i od strane religioznih ljudi (koji se ĉvrsto drţe nebiblijske otaĉke tradicije), Gospod ih je upoznao sa ĉinjenicom da će osnovno Ċavolje oruţje u borbi protiv pronosilaca evanĊelja biti laţ (širenje laţi o vernicima – biblijskim hrišćanima). Taktika koju je bog ovoga sveta upotrebio protiv Sina Boţijeg, pred kraj Njegove zemaljske misije, bila je jednaka onoj koju je kasnije upotrebljavao protiv apostola i još uvek upotrebljava protiv Boţije dece u savremenom svetu. Ova taktika se naziva laţno svedoĉenje (ili laţno optuţivanje), koje se, u mnogim sluĉajevima potpuno nekritiĉki i bez ikakvih dokaza, prihvata kao istina kod širokih narodnih masa.
Laţna svedoĉanstva izreĉena o Gospodu Isusu Hristu Tokom ĉitave ovozemaljske sluţbe Gospoda Isusa Hrista, njega su, pored oduševljenog prostodušnog naroda koji se radovao dolasku velikog Proroka – Mesije, pratile i jevrejske religijske starešine koje je On osuĊivao zbog licemerstva i laţne nauke (Mt. 23. gl.). Naravno, njihov motiv zbog kojeg su Isusa pratili i slušali njegove besede nije bio ni nalik motivu ostalog naroda. Shvatajući da u Isusu iz Nazareta imaju opasnog protivnika koji javno osuĊuje mnoge segmente njihovog delovanja, verske starešine su odluĉile da ga pošto-poto uklone iz javnog ţivota. Pošto su se bojali reakcije naroda koji je Isusa smatrao Mesijom, nisu smeli da mu se javno suprotstave, već su smišljali naĉin da ga optuţe pred rimskom vlašću – koja bi ga uhapsila a zatim kaznila: „A knjiţevnici i fariseji su motrili na njega – hoće li leĉiti u subotu – da bi našli optuţbu protiv njega. (...) Oni se pak izbezumiše i dogovarahu se meĊu sobom šta bi mogli da uĉine Isusu.“1 „Kad je jednom u subotu došao u kuću nekog farisejskog starešine da jede, oni su motrili na njega.“2 „Knjiţevnici pak i prvosveštenici nastojali su toga ĉasa da stave ruke na njega, ali se pobojaše naroda. (...) I motreći na njega poslaše ljude, koji su bili podmetnuti da se predstave kao pravedni – da bi ga uhvatili u reĉi – pa da ga predadu prokuratorovoj vlasti i sili.“3 „Tada prvosveštenici i fariseji sazvaše sinedrion i govorahu: šta ćemo ĉiniti, jer ovaj ĉovek ĉini mnoge ĉudne znake? (...) Tako se posle onoga dana dogovoriše da ga ubiju. (...) A prvosveštenici i fariseji behu izdali naredbu da javi – ako ko sazna gde je, da ga uhvate.“4 No, i pored dobre organizacije i mnoštva doušnika koje su imali na terenu, verski poglavari nisu uspeli da Isusa „uhvate u reĉi“ i naude mu, i to sve do vremena Njegovog konaĉnog nasilnog hapšenja u vrtu Getsimaniji. Ev. po Luki 6:7, 11. Naglasak moj. Ev. po Luki 14:1. Naglasak moj. 3 Ev. po Luki 20:19-20. Naglasak moj. 4 Ev. po Jovanu 11:47, 53, 57. Naglasak moj. 1
2
545
Nakon veliĉanstvenog doĉeka od strane okupljenog naroda, koji je, videvši Isusa koji jaše na magarcu, prepoznao da se radi o ispunjenju drevnog Zaharijinog proroĉanstva o dolasku mesijanskog carstva (Jn. 12:12-18), fariseji su uvideli da im je sav dotadašnji trud na Isusovoj diskreditaciji bio uzaludan: „Fariseji pak rekoše meĊu sobom: vidite da ništa ne moţete; eto, svet ode za njim.“1 Izbezumljeni zbog ĉinjenice da narod više ne sluša njihove „dušebriţniĉke savete“, oni su uz pomoć apostola – izdajnika, Jude Iskariotskog, uhapsili Isusa i usred noći odveli na saslušanje pred Sinedrion – vrhovno versko veće – sa ĉvrstom namerom da ga se reše jednom za svagda. Ovakva rešenost se pre svega ogledala u ĉinjenici da je unapred pripremljeno i prisustvo laţnih (ili bolje reĉeno: laţljivih) svedoka – koji su trebali da potvrde farisejsku optuţbu da je Isus bogohulnik i da ne radi u korist narodnih interesa: „A prvosveštenici i sav sinedrion traţahu laţno svedoĉanstvo protiv Isusa, da ga pogube, i ne naĊoše, iako mnogi laţni svedoci doĊoše. Najzad pristupiše dvojica i rekoše: ovaj reĉe: mogu da razrušim hram Boţiji i da ga za tri dana sagradim. Tada usta prvosveštenik i reĉe mu: ništa ne odgovaraš, što ovi svedoĉe protiv tebe? A Isus je ćutao. I prvosveštenik mu reĉe: zaklinjem te Bogom ţivim da nam kaţeš jesi li ti Hristos, Sin Boţiji? Reĉe mu Isus: ti kaza; ali vam kaţem, od sada ćete videti Sina ĉoveĉjeg gde sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim oblacima. Tada prvosveštenik razdra svoje haljine govoreći: pohulio je na Boga; šta nam još trebaju svedoci? Eto sad ĉuste hulu. Šta mislite? A oni odgovoriše i rekoše: zasluţio je smrt. Tada mu pljunuše u lice i udariše ga po glavi, a drugi po obrazu govoreći: proreci nam, Hriste, ko te udari?“2 Nakon što su ĉuli iz Isusovih usta potvrdu da je Sin Boţiji (vidi i Lk. 22:70-71), verski poglavari su ga odveli pred rimskog namesnika Pontija Pilata. Znajući da optuţbom za bogohuljenje neće uspeti da ubede Pilata da uĉini bilo kakvo zlo Isusu, jer njega kao Rimljanina nisu mnogo interesovali jevrejski verski sporovi, odluĉili su da pred prokuratora iznesu optuţbu o Isusu kao politiĉkom protivniku Rima – koji predstavlja opasnost po stabilnost imperije: „I ustaše oni svi skupa, te ga odvedoše Pilatu. Tada poĉeše da ga optuţuju govoreći: našli smo ovoga kako otpaĊuje naš narod i zabranjuje da se daje porez caru, a za sebe govori da je Hristos, car. Na to ga Pilat upita: jesi li ti car judejski? A on mu u odgovoru reĉe: ti kaţeš. Pilat pak reĉe prvosveštenicima i svetini: ne nalazim nikakve krivice na ovom ĉoveku. Ali oni navaljivahu govoreći: on buni narod uĉeći po svoj Judeji – poĉevši od Galileje pa dovde.“3 Optuţba da je otpaĊivao narod i nagovarao ga da ne plaća porez je naravno bila laţna (vidi: Lk. 20:19-26). TakoĊe, bila je laţna i optuţba da je Isus politiĉki pobunjenik i zloĉinac (Jn. 18:30), jer je na pitanje da li je zaista car Jevreja odgovorio podrazumevajući da njegovo carstvo neće biti uspostavljeno politiĉkim prevratom i zbacivanjem rimske uprave nad judejskom zemljom: „Tada Pilat iziĊe napolje k njima i reĉe: kakvu tuţbu podnosite protiv ovog ĉoveka? Odgovoriše i rekoše mu: kad on ne bi bio zloĉinac, ne bismo ga predali tebi. (...) Zatim Pilat ponovo uĊe u pretorijum, pozva Isusa i reĉe mu: ti si car judejski? Isus
Ev. po Jovanu 12:19. Ev. po Mateju 26:59-68. Naglasak moj. 3 Ev. po Luki 23:1-5. Naglasak moj. 1
2
546
odgovori: govoriš li to sam od sebe, ili ti drugi rekoše za mene? Odgovori Pilat: zar sam ja Judejin? Tvoj narod i prvosveštenici predadoše te k meni; šta si uĉinio? Isus odgovori: moje carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde.“1 Kao da im nije bilo dosta laţnog optuţivanja, nakon Gospodnjeg raspeća i vaskrsenja, pošto su saznali od rimske straţe da je anĊeo odvalio kamen sa Hristovog groba – u kojem više nije bilo Njegovog tela (Mt. 28:1-15), verski poglavari – suoĉeni sa Isusovim ustajanjem iz mrtvih – umesto da poveruju u Njega i pokore mu se kao Gospodu, odluĉili su da proture u narod još jednu laţ: „A kad su one išle, gle, neki od straţe doĊoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. I sastaše se sa starešinama, te se dogovoriše i dadoše vojnicima mnogo novca govoreći: kaţite da su njegovi uĉenici došli noću i ukrali ga dok smo spavali. I ako to doĉuje namesnik, mi ćemo ga ubediti i vas oprostiti brige. A oni uzeše novac i uĉiniše kako su ih nauĉili. I razglasi se ova priĉa kod Judeja do današnjeg dana.“2 Prema tekstu kojeg sam upravo citirao, laţ se sastojala u tome da je Isusovo telo ukradeno iz groba za vreme dok su straţari spavali3, te da su tu kraĊu sproveli niko drugi nego njegovi preplašeni uĉenici (vidi: Mt. 26:56, 69-75). EvanĊelist Matej nas obaveštava i o tome da se ova priĉa razglasila u narodu „do današnjeg dana“, tj. da je meĊu neverujućim Jevrejima postojala i u vreme kada je on, nekoliko decenija nakon Gospodnjeg vaznesenja na nebo pisao svoje evanĊelje, te da je predstavljala glavni izgovor za neprihvatanje apostolske poruke. Prema Isusovoj najavi, nakon Njegovog vaznesenja apostoli i ostali uĉenici su se tokom svoga propovedanja evanĊelskih istina susretali da istim problemom – pokušajem sotone da kroz širenje laţi o njihovom delovanju spreĉi poverovanje i spasenje širokih narodnih masa.
Progonstvo prvovekovne apostolske Crkve „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi ljubio svoje; ali kako niste od ovoga sveta, nego sam vas ja izabrao od sveta, zbog toga vas svet mrzi. Sećajte se reĉi koju sam vam rekao: sluga nije veći od svoga gospodara. Ako su gonili mene, goniće i vas; ako su moju reĉ odrţali, drţaće i vašu. Nego, sve će vam ovo ĉiniti zbog mog imena, jer ne znaju onoga koji me je poslao.“4 Prema reĉima Gospoda Isusa Hrista, njegovi uĉenici u svim generacijama mogu zasigurno da oĉekuju mrţnju i progonstvo od strane neverujućih (nenanovoroĊenih) osoba. Samo malobrojni u svakoj generaciji će, prema Spasiteljevoj objavi, biti poslušni Boţijoj Reĉi, dok će većina, kao i u vreme dok je On hodio zemljom, stajati na strani koja je Bogu suprotstavljena. Apostoli su se u prvom veku naše ere, odmah Ev. po Jovanu 18:29-30, 33-36. Naglasak moj. Ev. po Mateju 28:11-15. Naglasak moj. 3 Spavanje na straţi se kod Rimljana veoma strogo kaţnjavalo, a jedina kazna je bila pogubljenje (smrt) onih vojnika koji bi naĉinili pomenuti prestup. Stoga je nemoguće da se ovaj scenario ikada odigrao, već oĉigledno spada, kao što smo već ustanovili, u domen izmišljotina judejskih verskih starešina. 4 Ev. po Jovanu 15:18-21. Naglasak moj. 1
2
547
nakon silaska Svetog Duha i ustanovljenja Crkve, susreli sa problemima koje im je Spasitelj unapred najavio. Pomenuti problemi su se oĉitovali u zabranama propovedanja kao i u batinanju i ţelji da se objavitelji evanĊelja uklone sa zemlje ţivih. Progonstva i zlostavljanja o kojima ĉitamo u knjizi Dela apostolskih - koja opisuje prvih tridesetak godina postojanja i širenja Crkve, bila su pokretana, u gotovo svim sluĉajevima, ne od ateista već od duboko religioznih ljudi. Jevreji, Grci i Rimljani su na hrišćanstvo gledali kao na opasnu versku sektu koja preti razaranju njihovog verskog identiteta i vodi otuĊenju naroda od njegovih vekovnih duhovnih korena. Ĉetvrto i peto poglavlje knjige Dela apostolskih opisuje naĉine na koje su jevrejske starešine htele da stanu na kraj verskom pokretu Isusa iz Nazareta koji je bio u punom zamahu. Nakon isceljenja hromog od roĊenja, apostoli su bili uhapšeni i strpani u tamnicu. Posle prvog hapšenja bili su pušteni uz pretnje: „Dok su oni još govorili narodu priĊoše im sveštenici, i starešina hrama, i sadukeji, negodujući što uĉe narod i što u Isusu objavljuju vaskrsenje iz mrtvih, pa staviše ruke na njih i baciše ih u zatvor do idućeg dana, jer je već bilo veĉe. (...) Ali da se ne razglasi i dalje po narodu, da im pripretimo da više nikome ne govore u to ime. Tako ih pozvaše i zapovediše im da uopšte ne govore niti uĉe u ime Isusovo. (...) I kako nisu našli puta i naĉina kako da ih kazne, zapretiše im još jedanput i oslobodiše ih...“1 Ipak, posle izvesnog vremena u kome apostoli nisu prekidali svoje propovedanje, bili su ponovo lišeni slobode. Ovoga puta, pretnje su bile znatno oštrije - uz upotrebu nasilja: „I kad ih dovedoše, postaviše ih pred sinedrion, te ih prvosveštenik zapita ovim reĉima: zar vam nismo strogo naredili da ne uĉite u to ime, a gle vi ste napunili Jerusalim svojom naukom i hoćete da bacite krv toga ĉoveka na nas. Na to Petar i apostoli u odgovoru rekoše: Boga treba slušati više nego ljude. (...) Ĉuvši ovo oni se razljutiše vrlo i nameravahu da ih pobiju. (...) I dozvaše apostole, izbiše ih i zapretiše im da ne govore u ime Isusovo, i otpustiše ih. Oni pak otidoše od sinedriona radujući se što su bili udostojeni da pretrpe poniţenje u ime Isusovo.“2 Pošto je proteklo još neko vreme, a uĉenika Gospodnjih je bivalo sve više, tradicionalni judaisti na ĉelu sa fanatiĉnim farisejom Savlom, pokrenuli su pravi talas krvavog progonstva. Prvi muĉenik koji je postradao za Hristovu veru bio je jedan od sedmorice Ċakona u prvoj Crkvi po imenu Stefan. Nakon što su se doĉepali ovog Hristovog uĉenika i saslušali njegov govor u kome je ţeleo da im posvedoĉi istinitost Hristovog poslanstva koje je bilo proreĉeno u Starom zavetu, njegovi gonitelji su postupili na sledeći naĉin: „Tada povikaše veoma glasno, zapušiše svoje uši i navališe jednodušno na njega, izbaciše ga iz grada i zasipahu ga kamenjem. A svedoci staviše svoje haljine kod nogu mladića koji se zvao Savle. I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse primi moj duh. (...) A Savle je odobravao njegovo ubistvo. Onoga dana nasta i veliko gonjenje Crkve u Jerusalimu; sem apostola svi su bili rasejani po krajevima Judeje i Samarije. (...) Savle je pak pustošio Crkvu, ulazeći u kuće odvlaĉio je ljude i ţene i predavao ih u tamnicu.“3
Dela apostolska 4:1-3, 17-18, 21. Naglasak moj. Dela apostolska 5:27-29, 33, 40-41. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 7:57-59; 8:1, 3. Naglasak moj. 1
2
548
I pored nevolja koje su ih snašle bez ikakve njihove krivice, progonjeni hrišćani su nastavili da pronose evanĊelje izgubljenima. Sa druge strane, ispunjen gnevom zbog pojavljivanja i nezadrţivog širenja opasne jeresi, farisej Savle je, kao veliki revnitelj za veru svojih otaca koju je smatrao svetom i nepogrešivom, došao na ideju da putuje i van judejske zemlje te da i u drugim krajevima Rimskog carstva – meĊu Jevrejima koji su ţiveli u rasejanju, pronaĊe i vezane u Jerusalim dovede pristalice sekte koju je osnovao raspeti Nazarećanin: „A Savle još uvek ispunjen pretnjom i ubijstvom protiv Gospodnjih uĉenika pristupi prvosvešteniku, pa izmoli od njega pisma za sinagoge u Damasku, - ako naĊe neke pristalice ove nauke, ljude i ţene – da ih svezane dovede u Jerusalim.“1 Ipak, na putu prema Damasku desilo se nešto što ovaj mladi farisej nije mogao ni da zamisli. Umesto da njegova „ekspedicija“ bude uspešna i Bogom blagoslovljena pošto se pokazao kao najuporniji revnitelj za veru svojih otaca – za koju nikada nije imao ni trunke sumnje da moţe biti bilo u ĉemu pogrešna – ovaj mladić se susreo sa ĉinjenicom da je njegovo razumevanje Svetog pisma (Starog zaveta) bilo potpuno neispravno. Nakon što mu se vaskrsli Spasitelj javio sa nebesa svetlošću jaĉom od sunĉevog sijanja, zakleti neprijatelj Hristove Crkve postao je najrevnosniji apostol progonjenog hrišćanstva. Po svom preobraćenju u veru koju je smatrao prokletom, Savle je svoje jevrejsko ime, koje je u prevodu znaĉilo „traţeni“, promenio u latinsko Pavle, koje je imalo znaĉenje „mali“. Pošto je uvideo u ĉemu se sastojala njegova velika greška u razumevanju Svetog pisma, prihvativši da je Isus Nazarećanin uistinu Hristos (Mesija), ovu istinu je odmah poĉeo da propoveda gde god je išao, kako u Damasku tako i u Jerusalimu: „Nekoliko dana proveo je sa uĉenicima koji behu u Damasku. I odmah je propovedao Isusa po sinagogama – da je on Sin Boţiji. A svi koji su slušali divili su se i govorili su: nije li to onaj koji je u Jerusalimu upropastio one koji prizivaju ovo ime, i zar nije ovamo došao da ih svezane povede pred prvosveštenike? A Savle je bivao sve jaĉi i zbunjivao je Judeje koji su stanovali u Damasku, dokazujući da je ovaj Isus Mesija. A kad proĊe više dana, dogovoriše se Judeji da ga ubiju. (...) I sa njima (sa apostolima; prim. I. S.) je ulazio u Jerusalim i izlazio istupajući slobodno u ime Gospodnje. Govorio je i prepirao se sa Jelinistima; no oni su nastojali da ga ubiju.“2 Kao što vidimo, Pavle se odmah susreo sa istom opasnošću – kakvu je i on sam ranije predstavljao za druge. Njegovi sunarodnici, koji su ga sada smatrali otpadnikom od otaĉke tradicije i sektašem, ţeleli su da mu oduzmu ţivot i tako mu zapuše usta. Bivši progonitelj je sada postao begunac. U dvanaestom poglavlju Dela apostolskih je opisana epizoda o ubistvu apostola Jakova sina Zevedejevog od strane kralja Iroda, kao i o Petrovom hapšenju i bacanju u tamnicu. U trinaestom nailazimo najpre na protivljenje evanĊelju od strane laţnog proroka Elime, a potom i na pokretanje gonjenja Pavla i Varnave od strane Jevreja i mnogoboţaca – meĊu kojima su bili i predstavnici vlasti. Ĉetrnaesta glava opisuje dalji nastavak progonstava, najpre u Ikonijumu gde je postojao plan da apostoli budu pobijeni kamenjem. Pošto su evangelizatori prebegli u susedni grad Listru i tamo propovedali radosnu vest, Jevreji iz Antiohije i Ikonijuma došli su i pobunili stanovnike Listre. Pavle ovoga puta nije mogao da izbegne kamenovanje. Bivajući sav
1 2
Dela apostolska 9:1-2. Naglasak moj. Dela apostolska 9:19-23, 28-29. Naglasak moj.
549
obliven krvlju odnesen je od strane svojih protivnika (koji su mislili da je izdahnuo pod silinom udaraca) van grada i ostavljen da ga rastrgnu divlje zveri. Ipak, ostavši u ţivotu, apostol je potom otišao u grad Dervu, a nakon propovedanja u njemu vratio se u Antiohiju prolazeći kroz sva ona mesta u kojima su traţili njegovu smrt – utvrĊujući uĉenike da ostanu u veri. Posle izvesnog vremena, nakon Gospodnje objave Pavlu da preĊu na evropski kontinent i tamo objave evanĊelje, apostoli su se obreli u gradu Filipima. Naveštavajući evanĊelje o spasenju u Hristu svim stanovnicima, najpre Jevrejima a potom i mnogobošcima, tradicionalno religiozni Rimljani su ovako reagovali: „...uzeše Pavla i Silu, pa ih odvukoše na trg pred starešine. Pošto su ih priveli zapovednicima, rekoše: ovi ljudi, koji su Judeji, bune naš grad i propovedaju obiĉaje, koje mi kao Rimljani ne smemo da primimo niti da vršimo. I podiţe se narod protiv njih, a zapovednici im zderaše haljine i narediše da ih šibaju. Pošto im udariše mnogo udaraca, baciše ih u tamnicu, te zapovediše tamniĉaru da ih sigurno ĉuva. Primivši takvu zapovest ovaj ih baci u unutrašnji deo tamnice i noge im stavi u klade.“1 klade.“1 Za ovo naše prouĉavanje je veoma znaĉajna izjava da su apostoli bunili grad propovedajući obiĉaje koje Rimljani, kao narod koji je posedovao vekovnu religijsku tradiciju, toboţe „nisu smeli“ da prihvate.2 Gospodnji sledbenici su posle ovih laţnih optuţbi ponovo dospeli u zatvor, a nakon ĉudesnog oslobaĊanja nastavili svoje misionarsko putovanje. U grĉkim gradovima Solunu i Veriji, fanatizovani Jevreji su zajedno sa mnogobošcima, već prema poznatom scenariju, sproveli gonjenje Hristovih slugu uz javno obrazloţenje da oni predstavljaju drţavne neprijatelje i revolucionare: „Ali Judeji pozavideše, uzeše neke zle, uliĉne ljude, okupiše gomilu i izazvaše guţvu u gradu, pa navališe na Jasonovu kuću i traţahu da ih izvedu pred narod. A kad ih tu ne naĊoše, odvukoše Jasona i još neku braću pred gradske starešine viĉući: ovi, što su ceo svet uzbunili, došli su i ovamo; njih je Jason prihvatio. I svi ovi rade protiv carskih zapovesti govoreći da je kralj jedan drugi, Isus. Uznemiriše tako narod i gradske starešine koje su ovo ĉule. (...) Ali kad solunski Judeji doznaše da je Pavle i u Veriji objavio reĉ Boţiju, doĊoše i onamo, pokrenuše i uzbuniše svetinu.“3 Posle nekoliko godina apostoli su stigli i do Efesa. Njihovo propovedanje je rezultovalo obraćenjem mnogih, a dovelo je i do toga da veliki broj ljudi odbaci od sebe kipove idolskih bogova – kojima su se koliko do juĉe klanjali. Nakon što su ova dešavanja uzela maha, izraĊivaĉi idolskih figura i trgovci koji su imali veliku zaradu od njihove prodaje, uvidevši da će ostati bez novca ukoliko dozvole da Pavle i dalje
Dela apostolska 16:19-24. Naglasak moj. Pobuna ovih Rimljana – tradicionalista protiv objavitelja evanĊelja je zapravo usledila nakon što je Pavle isterao zlog duha iz jedne robinje, ĉiji su gospodari imali veliku dobit od ispoljavanja njene vidovitosti sposobnosti koju joj je omogućavao jedan od zlih duhova. Nakon što je demon izgnan iz pomenute ţene i njen dar vidovitosti prestao – a time i mogućnost zarade njenih gospodara, oni su se pobunili protiv apostola. Do toga momenta su bili potpuno nezainteresovani za bilo kakvu akciju. Iz ovog primera jasno uviĊamo da se pravi razlozi (kao što je gubljenje finansijske dobiti) veoma ĉesto, od strane bezboţnih ljudi, mogu da sakriju iza toboţnje brige za duhovno dobro naroda i religijskih parola uperenih protiv svedoka Boţije Istine. 3 Dela apostolska 17:5-8, 13. Naglasak moj. 1
2
550
ubeĊuje narod o pogrešnosti takvog bogopoštovanja, odluĉili su da mu stanu na put i u tome ga osujete: „A u ono vreme pak nasta ne mala uzbuna zbog nauke Gospodnje. Jer neki ĉovek po imenu Dimitrije, kovaĉ srebra, koji je izraĊivao srebrne hramove Artemidine i zanatlijama pruţao ne malu zaradu, sakupi ih i radnike koji su se ovim bavili, pa reĉe: ljudi, vi znate da naše blagostanje dolazi od ovoga posla, a posmatrate i slušate da je ovaj Pavle ne samo u Efesu nego skoro po svoj Aziji ubedio i odvratio mnogi narod govoreći da bogovi – rukama napravljeni – nisu bogovi. Ali ne postoji samo opasnost da izgubi ugled ovaj naš zanat, nego i hram velike boginje Artemide neće se smatrati ni za šta, pa će se i šteta naneti veliĉanstvu boginje, koju poštuje sva Azija i ceo svet. A kad su ĉuli ovo, ispunjeni gnevom vikahu govoreći: velika je Artemida efeska.“1 I na osnovu ovog primera moţemo da vidimo kako neki uticajni ljudi iz svojih liĉnih, sebiĉnih, materijalnih interesa mogu lako da manipulišu religijskim osećanjima neupućene mase. Iako je motiv za protivljenje Pavlu od strane Dimitrija i ostalih bio sasvim liĉan (a podstaknut strahom da će ostati bez zarade), on se ispoljio, da bi postigao maksimalni efekat, kroz „religijsko dušebriţništvo“ i brigu o toboţnjim nacionalnim interesima. Sa druge strane, ni Jevreji nisu mirovali. Dvadeset i prva glava Dela opisuje još jedan nasrtaj na Pavla i njegove saradnike, uz ponovno veoma izraţeno pogrešno razumevanje suštine njihovog delovanja: „A pri isteku sedam dana Judeji iz Azije primetiše ga u hramu, pobuniše sav narod i staviše ruke na njega viĉući: Izrailjci, pomagajte, ovo je ĉovek koji svuda sve uĉi protiv naroda, i zakona, i ovoga mesta, pa je još i Grke uveo u hram i oskrnavio ovo sveto mesto. Prethodno su, naime, videli Trofima iz Efesa s njim u gradu i mislili da ga je Pavle uveo u hram. I sav grad se uskomeša, navali narod sa svih strana, pa uhvatiše Pavla i stadoše ga vući iz hrama, a vrata se odmah zatvoriše. Dok su traţili da ga ubiju, doĊe glas do zapovednika ĉete da je sav Jerusalim u pometnji. (...) A kad je bio na stepenicama, došlo je do toga da su ga (Pavla; prim. I. S.) vojnici nosili zbog siline naroda; jer je mnoštvo naroda išlo za njim i vikalo: pogubi ga.“2 Prilikom Pavlove odbrane i iznošenja istinite Boţije poruke pred narod zadojen otaĉkom tradicijom, razjarena rulja je ponovo zatraţila njegovu smrt: ‘‘Do ove reĉi slušali su ga, zatim podigoše svoj glas govoreći: ukloni takvog sa zemlje, jer ne treba da ţivi.“3 Pošto je o svome poslanstvu posvedoĉio i pred jevrejskim vrhovnim većem, i šta više doprineo podeli i svaĊi izmeĊu fariseja i sadukeja (tj. pripadnika verskih pokreta koji su saĉinjavali ovaj skup), militantna grupa saĉinjena od nekoliko desetina verskih fanatika rešila je da po svaku cenu ukloni Pavla. U saradnji sa verskim poglavarima, skovan je krvavi plan: „A kad se razdanilo, okupiše se Judeji i zakleše se da neće ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla. Bilo ih je više od ĉetrdesetorice, koji poloţiše ovu zakletvu. Ovi priĊoše prvosveštenicima i starešinama, i rekoše: zakletvom smo se zakleli da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla. Stoga vi sad sa sinedrionom podnesite zahtev
Dela apostolska 19:23-28. Naglasak moj. Dela apostolska 21:27-31, 35-36. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 22:22. Naglasak moj. 1
2
551
zapovedniku da ga svede k vama, kao da biste hteli taĉnije da ispitate njegovu stvar, a mi smo spremni da ga ubijemo pre nego što se pribliţi.“1 Ipak, sin Pavlove sestre je nekako saznao za ovu urotu i o njoj obavestio svog ujaka. Nakon toga, sa svojim saznanjima je upoznao i rimskog zapovednika, koji je naredio da se još iste noći, pod jakim obezbeĊenjem Pavle premesti iz Jerusalima u Kesariju. Tim povodom, ovaj zapovednik po imenu Klaudije Lisija, napisao je pismo namesniku Feliksu. U njemu ga je, izmeĊu ostalog, obavestio o prirodi „prekršaja“ za kojeg je suţanj bio optuţen: „Ţeleći da doznam za kakvu krivicu ga optuţuju, svedoh ga u njihov sinedrion. NaĊoh da ga optuţuju za sporna pitanja njihova zakona, a da nema nikakve krivice koja zasluţuje smrtnu kaznu ili okove. Pošto mi je predoĉeno da se sprema napad na ovoga ĉoveka, poslah ga odmah k tebi i tuţitelje uputih da pred tobom kaţu šta imaju protiv njega. Zdravo!“2 Ovaj sluţbenik imperije, kao paganin koga nisu interesovali jevrejski verski sporovi, bio je, oĉigledno, mnogo objektivniji u proceni „destruktivnosti“ Pavlovog delovanja nego „pravoverni“ poglavari, koji su bili spremni da ĉoveka, zbog njegovog drugaĉijeg religijskog opredeljenja - osude na smrt. Ovaj profesionalni vojnik je zakljuĉio da Pavle nije uĉinio ništa što bi zasluţivalo kaţnjavanje od strane drţavnih organa – već da se radi o obiĉnom verskom sporu. Ne imajući mira zbog toga što im je ponovo izmakao iz ruku, neprijatelji evanĊelja (prvosveštenik Ananija, starešine i advokat Tertul) došli su pred Feliksa i ponovo poĉeli da iznose laţne optuţbe – ovoga puta oštrije nego ikada do tada: „No, da te više ne zadrţavam, molim te saslušaj nas ukratko po svojoj praviĉnosti. Našli smo, naime, da je ovaj ĉovek kuga, da pokreće svaĊe meĊu svim Jevrejima po svemu svetu, da je prvoborac nazarejske sekte, pa je pokušao i hram da oskrnavi (...) A Judeji podupreše govoreći da je to tako.“3 Veoma je interesantno da primetimo da religioznim ljudima, koji sebe nazivaju upravo pravovernima (kao u ovom sluĉaju) uopšte ne smeta da se laţno zaklinju i laţno svedoĉe da bi uništili one koji propovedaju drugaĉije – iako Sveto pismo jasno zapoveda: „Ne svedoĉi laţno na bliţnjega svojega“ (deveta Boţija zapovest). Što je još gore, ova laţna svedoĉanstva, uperena su protiv malobrojnih Gospodnjih sledbenika koji iza sebe nemaju veliku masu naroda koja ih sledi i podrţava – kao što ih imaju tradicionalisti. Reĉ odbrane progonjenih i laţno optuţivanih apostola nikada nije pred svetom bila tako snaţna kao reĉi optuţitelja – koji su se usuĊivali da sa svojim bezoĉnim izmišljotinama idu i pred drţavne vlasti, zahtevajući od njih hapšenje i zabranu delovanja onih koji im nisu bili po volji. Na svu sreću, predstavnik rimske drţave koji je, prema Lukinom svedoĉanstvu, „dobro poznavao“ jevrejsku religiju i aktuelna sporna pitanja (24:22), ne samo da nije poverovao reĉima jevrejskih verskih poglavara već je, nasuprot tome, rado slušao Pavlove propovedi – prepoznajući u njemu dobroćudnog i plemenitog ĉoveka. Ipak, na ţalost, nije bio dovoljno snaţan i odluĉan da Pavla oslobodi suţanjstva, već ga je drţao u zatvoru iz ţelje da ugodi
Dela apostolska 23:12-15. Naglasak moj. Dela apostolska 23:28-30. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 24:4-6a, 9. Naglasak moj. 1
2
552
zvaniĉnim jevrejskim verskim vlastima.1 Bez ikakve krivice, ovaj apostol je u tamnici proveo dve godine, sve do momenta kada je namesnika Feliksa zamenio Porkije Fest. Za vreme Festovog upravljanja dogaĊaji su se odigravali po ranije viĊenom scenariju. Judeji su ponovo pokušali da nagovore rimskog guvernera da Pavla sprovede u Jerusalim – da bi ga njihovi fanatici presreli i ubili na putu (25:1-3). Kada ovaj plan nije uspeo, pred namesnika su došli neki iz Jerusalima sa teškim optuţbama koje, kao ni sve ranije, nisu mogli da dokaţu. Evo kako nas evanĊelist Luka izveštava o naĉinu apostolove odbrane: „Pavle se ovako branio: ništa se nisam ogrešio ni o judejski zakon, niti o hram, niti o cara. Fest pak ţeleći da pokaţe svoje blagovoljenje Judejima odgovori Pavlu i reĉe: hoćeš li da ideš gore u Jerusalim i da ti se onde o ovom preda mnom sudi? Na to Pavle reĉe: ja stojim pred carskim sudom, ovde treba da mi se sudi. Judejima nisam uĉinio nikakvu nepravdu, kao što i ti sasvim dobro znaš. Ako sam pak kriv, ili ako sam uĉinio nešto što zasluţuje smrtnu kaznu, ne izbegavam smrt; ali ako nema ništa od onoga za šta me ovi optuţuju, niko me ne moţe ostaviti njima na milost i nemilost.“2 I sam Fest je shvatio da utamniĉeni nije nikakav zloĉinac, već da je po sredi njegovo neslaganje sa zvaniĉnim jevrejskim voĊama po izvesnim verskim pitanjima. Ovaj Rimljanin, mnogoboţac, veoma je pravilno procenio situaciju ne dopuštajući da bude nagovoren obmanama onih koji su se zaklinjali da sluţe jedinom istinitom Bogu. Pred kraljem Agripom Fest je izjavio: „U to reĉe Fest: kralju Agripa, i svi vi ljudi koji ste prisutni, gledajte ovoga, zbog koga je navalilo na mene sve mnoštvo Judeja u Jerusalimu i ovde, viĉući da on ne treba više da ţivi. Ali koliko sam ja dokuĉio, on nije uĉinio ništa što zasluţuje smrtnu kaznu, i pošto je on sam uloţio priziv caru odluĉih da ga pošaljem.“3 Nakon saslušanja koje je usledilo, prilikom kojeg je i sam Agripa uvideo istinitost Pavlovih reĉi kao i neistinitost (laţnih) optuţbi koje su plasirali izrailjski verski poglavari, priznao je da nedostaje samo malo da i on postane hrišćanin (st. 28). Izuzetan primer kako bi se vlasti svih vremena trebale da odnose prema sporovima izmeĊu razliĉitih religijskih struja kao i pripadnicima satanizovanih verskih manjina pokazali su još pre bezmalo dve hiljade godina dvojica uticajnih nehrišćana: „U to ustaše kralj i namesnik, Vernika i svi koji su sedeli s njima, pa se povukoše i govorahu meĊu sobom: ovaj ĉovek ne ĉini ništa što zasluţuje smrtnu kaznu ili okove. A Agripa reĉe Festu: ovaj ĉovek mogao bi da bude osloboĊen, da nije uloţio priziv caru.“4 Na kraju pregleda Dela apostolskih a u skladu sa našom temom, moţemo da zakljuĉimo da su postojala stalna nastojanja lidera verske većine (judaistiĉke, latinske, helenske) da uz pomoć laţnih optuţbi nahuškaju obiĉan neupućen narod protiv objavitelja evanĊelja. TakoĊe, uviĊamo da su ti isti lukavi religijski lideri i drugi uticajni ljudi, koji su istupali u ime vekovne otaĉke tradicije, uvek i iznova pokušavali da izvrše snaţan pritisak na vlasti – da bi se, oĉekujući da će obmanuti i drţavnike, zakonskom zabranom oslobodili fiziĉke (ili bar duhovne) prisutnosti verskih
Veoma sliĉan odnos izmeĊu drţavne vlasti sa jedne strane i verskih optuţitelja i laţno optuţenih sa druge jeste prisutan i u današnje vreme u Srbiji – o ĉemu ću više govoriti u narednom poglavlju. 2 Dela apostolska 25:8-11. Naglasak moj. 3 Dela apostolska 25:24-25. Naglasak moj. 4 Dela apostolska 26:30-32. Naglasak moj. 1
553
neistomišljenika. Ovakva taktika protivnika evanĊelja, kao što ćemo videti u narednom poglavlju, nije se menjala vekovima i ostala je nepromenjena do današnjih dana.
Progoni hrišćana od strane paganskog Rima Iako smo u Delima apostolskim mogli da primetimo da su se predstavnici rimske vlasti (oni koji su bili upoznati sa prirodom hrišćanskog uĉenja) uglavnom uzdrţavali da Isusovim uĉenicima uĉine nešto naţao, pravilno zapaţajući da optuţbe protiv njih nisu zasnovane na ĉinjenicama, u drugoj polovini prvog veka odigrao se i prvi masovniji progon hrišćana. Naime, 64. godine nove ere izbio je veliki poţar u Rimu, koji je buktao više od nedelju dana i rezultovao potpunim uništenjem jednog neuglednog gradskog kvarta. Tom prilikom je ţivot izgubilo mnogo ljudi, a na hiljade osoba je ostalo bez krova nad glavom. Gradom se sve više pronosila vest o tome da je poţar podmetnuo sam car Neron, ţeleći da na mestu uništenog naselja proširi svoju carsku palatu. Kada je saznao da narod njemu pripisuje krivicu za veliku nesreću koja je zadesila stanovnike prestonice, Neron se dosetio da teret krivice prebaci na nekog drugog. Deţurni krivac je bila jevrejska religiozna sekta sledbenika Isusa iz Nazareta, tj. mala hrišćanska crkva o kojoj su stanovnici Rima, u to vreme, veoma malo znali. Budući da su hrišćani propovedali da će grešni svet u budućnosti biti uništen vatrom (u skladu sa 2. Petr. 3:7), bilo je sasvim logiĉno njima pripisati pokušaj uništenja „grešnog grada“. Hrišćani u Rimu su bili optuţeni, takoĊe, da propovedaju mrţnju prema celokupnom ljudskom rodu, kao i da odrţavaju neke tajanstvene noćne obrede: „Nepostojanje hramova, okupljanje noću, tajanstveni obredi, zajedniĉke trpeze muškaraca i ţena – sve to nije moglo da ne pobudi podozrenje i prirodno je što su poĉele da kruţe najĉudovišnije glasine: o orgijama, magiji, ritualnim ubistvima na hrišćanskim sabranjima.“1 Evo šta je o zverskim muĉenjima hrišćana koje je usledilo nakon širenja nedokazanih i nedokazivih optuţbi o podmetanju poţara, pisao poznati antiĉki istoriĉar Kornelije Tacit u svojim „Analima“: „Da stane na put glasinama, pronaĊe Neron krivce i stane ih kaţnjavati probranim mukama. To su bili ljudi omraţeni zbog zlodela koja su ĉinili, a koje narod nazivaše hrišćanima. Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata; potisnuto samo zamalo, ovo gnusno praznoverje izbilo je i raširilo se ponovo, ne samo po Judeji, gde se to zlo i rodilo, već i po Rimu, gde se stiĉu i neguju sve moguće sramne i gadne vere sa svih strana sveta. Najpre su pohvatani ljudi koji su ispovedali tu veru, a zatim su oni prokazali ĉitavo mnoštvo drugih. Njima nije dokazana toliko krivica za podmetanje poţara koliko mrţnja na ljudski rod. Pogubljenje hrišćana sluţilo je ostalima za zabavu: oblaĉili su ih u koţe divljih zveri, puštali pse da ih rastrţu, raspinjali su ih na krstove i palili, poput buktinja, kad se spusti noć.“2 Nakon ovakvog svirepog ubijanja hrišćana, koje je doduše bilo ograniĉeno samo na glavni grad imperije, većih progonstava nije bilo do ustoliĉenja cara Domicijana, koji je vladao od 81. - 96. godine nove ere. Ovaj vladar je pokušao da sprovede romanizaciju širom carstva, koja je podrazumevala i ponovno zaţivljavanje kulta imperatora – kojeg 1 2
Aleksandar Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 57. Vidi kod: Milan Vukomanović, Rano hrišćanstvo – od Isusa do Hrista, str. 38. Naglasak moj.
554
je trebalo poštovati poput boţanstva. Krajem prvog veka, najveći broj hrišćanskih crkava se nalazio u Maloj Aziji, pa je progonstvo Isusovih sledbenika, koji su odbijali da cezara poštuju kao boga, u toj provinciji bilo i najzastupljenije. Posle Domicijanove smrti, rimskim carem je postao Trajan (98. - 117. g. n. e.) za vreme koga su šikaniranja i usmrćivanja vernika bila nastavljena. Iako još uvek nije postojao zakon kojim bi bilo zabranjeno nazivati se hrišćaninom, pogotovo na istoku Hristovi sledbenici su hapšeni i saslušavani pred rimskim vlastima. Svako ko bi se odrekao Hrista bivao bi smesta puštan na slobodu. U protivnom – ukoliko bi istrajavao i priznavao pripadnost ovom „opakom praznoverju“ – bio bi osuĊen na smrt. O ovakvom postupanju rimskih vlasti prema hrišćanima saznajemo iz prepiske izmeĊu cara Trajana i prokonzula Plinija – koja je saĉinjena u drugoj deceniji II veka posle Hrista. Pošto je ovakvo stanje trajalo nekoliko decenija, za vreme vladavine Marka Aurelija (161. – 180. god. n. e.) došlo je do pogoršanja ionako loše situacije po sledbenike Sina Boţijeg: „Dvadesetogodišnja vladavina Marka Aurelija, prosvećenog ĉoveka i filozofa, predstavljala je, pomalo paradoksalno, i period najsurovijih progona hrišćana u Rimskoj imperiji. Iako se tu ništa bitnije nije izmenilo u samom zakonodavstvu (odricanje od Hrista i dalje je za sobom povlaĉilo oslobaĊanje zatvorenika), anonimni informatori koji su mrzeli hrišćane mogli su raĉunati na to da će njihove prituţbe i prijave protiv ovih nesrećnih vernika naići na opšte odobravanje rimskih masa koje su bile neprijateljski raspoloţene prema tom novom „praznoverju“, toj novoj „jeresi“.“1 Tek poĉetkom trećeg veka progonstva sledbenika drvodelje iz Nazareta su bila i zakonom dozvoljena. Car koji je pokrenuo novi talas ubijanja zvao se Septimije Sever. On je 202. godine nove ere izdao edikt kojim su hrišćanstvo i judaizam stavljeni van zakona. Za sve one koji bi pristupili nekoj od ovih dveju religija bila je zaprećena smrtna kazna. Od posledica donošenja ovakvog zakona naroĉito su stradali hrišćani iz severne Afrike. Pola veka posle donošenja prvog zakonskog akta kojim je hrišćanska religija bila zabranjena, na rimski presto seo je ĉovek koji je otpoĉeo prvi sveopšti progon Crkve. Iako je vladao samo tri godine (249. - 251. g. n. e.), car Decije (Dekije) je uspeo da obezglavi mnoge lokalne crkve predajući na smrt njihove starešine – episkope. Ovaj imperator uveo je i praksu sveopšteg ţrtvovanja bogovima, koje se vršilo pod budnim nadzorom posebnih drţavnih komisija. Mnogi hrišćani, koji nisu uspeli da beţanjem izbegnu prisustvo na pomenutim ţrtvovanjima – bili su ubijani zbog svoga odbijanja da uĉine ono što im je bilo zapoveĊeno. Decijev naslednik na prestolu, Valerijan (253. g. - 260. g.), prvih nekoliko godina je bio blagonaklon prema hrišćanima. Ipak 258. godine, iz nepoznatih razloga, naredio je da mnoge crkvene starešine budu pogubljene, a da vernici plemenitog roda (iz viših slojeva društva) moraju da predaju svu svoju imovinu u drţavne ruke. Ukoliko bi istrajali u veri i njima je pretila smrtna kazna. Galijenovim stupanjem na presto 261. godine, nastupio je 40-godišnji period u kome su progonstva hrišćana prestala, a Crkva je ovo vreme iskoristila da bi ponovo ojaĉala i brojĉano narasla. Zanimljivo je da je poslednji hrišćanski progonitelj Dioklecijan u prvih devetnaest godina svoje vladavine ostavio hrišćane na miru, da bi nakon toga doneo ĉitav niz 1
Navedeno delo, str. 246. Naglasak moj.
555
zakona koji su ponovo ozvaniĉili otvoreno neprijateljstvo prema novozavetnim vernicima. Progonstva su poĉela 303. godine. Te godine, 23. februara, car je objavio edikt koji je podrazumevao spaljivanje svih hrišćanskih svetih knjiga, a sa druge strane zabrane okupljanja na zvaniĉnim (crkvenim) bogosluţenjima. Već sledećeg dana, doneo je i drugi edikt kojim je bilo predviĊeno da se hrišćanima oduzmu sve steĉene titule (koje su stekli u prethodnom periodu mira), kao i to da oni ne mogu biti tuţioci u bilo kom sudskom sporu. Ponovo je stupila na snagu i odluka o njihovom proganjanju i muĉenju. Nekoliko meseci kasnije, donet je i treći edikt koji je nalagao da starešine hrišćanskih crkava moraju da obave javno prinošenje ţrtava na oltare paganskim bogovima – kao uslov za oslobaĊanje iz tamnice. Godine 304. kao i 306. pod carem Galerijem bile su donesene još dve naredbe o opštem ţrtvovanju paganskim boţanstvima kojima su morali da prisustvuju i uzmu uĉešće i hrišćani. Svako opiranje carskoj naredbi donosilo bi veoma negativne posledice. MeĊutim, samo nekoliko godina kasnije, car Galerije se ozbiljno razboleo (311. g.) i iznenada promenio svoju odluku. Hrišćanima je ponovo dozvoljeno da se okupljaju u svojim domovima radi bogosluţenja, uz uslov da ne remete javni red i mir, kao i da se mole za cara i mir u rimskoj drţavi. Već sledeće godine (312. g.), poznatim Milanskim ediktom, car Konstantin je proglasio hrišćansku religiju ravnopravnom sa ostalima u carstvu. Navodno Konstantinovo preobraćenje u hrišćanstvo koje se desilo na osnovu njegovog ĉudnovatog sna nakon koga je pobedio svoga suparnika za presto Maksentija, predstavljalo je prvi korak ka onome što se dogodilo kasnije. A ono što se zapravo dogodilo bila je ĉudovišna transformacija zvaniĉne hrišćanske religije, u kojoj je progonjena Crkva vrlo brzo došla u poziciju da i sama bude progonitelj drugih, te da u svrhu sprovoĊenja tih progonstava koristi i drţavni aparat. O ovom tragiĉnom skretanju Crkve sa Bogom zacrtanog puta govorićemo u narednom poglavlju.
556
557
17. CRKVA KOJA PROGANJA „Ovo sam vam kazao da se ne sablaznite. Iskljuĉiće vas iz sinagoge; ĉak će doći ĉas da će svaki koji vas ubije pomisliti da Bogu sluţi. I ovo će [vam] ĉiniti zato što nisu upoznali Oca – ni mene.“ EvanĊelje po Jovanu 16:1-3 „Cerkov gonima i udruĉajema, bila greĉeska ili latinska, moţe biti Hristova cerkov; a ona koja goni i udruĉava nipošto ne moţe biti, zašto je Hristos bog mira i ljubovi, a ne vraţde i gonjenija. Dela poštena, ona su netelesni znak istinitoga hristjanstva, a ko god veli da pravo veruje, a nepravedno i zlo ţivi, on je sav laţa od glave do nogu, niti on ima vere ni zakona.“1 Dositej Obradović Nakon što je prvih nekoliko vekova bezuspešno pokušavao da kroz svetovnu pagansku rimsku vlast zaustavi napredovanje Hristovog evanĊelja meĊu nespasenima, Ċavo je promenio svoju taktiku. Odluĉio je da zamagli veoma jasnu i jednostavnu poruku o spasenju tako što će, kako će se kasnije ispostaviti, veoma vešto izvršiti infiltraciju mnogih paganskih verovanja i filozofskih ideja u novozavetno hrišćanstvo. Đavo je, dakle, odluĉio da kroz bezboţne (a ipak religiozne) ljude koji su toboţ sluţili Crkvi, uĉini ono što je Gospod striktno zabranio. To je bilo dodavanje novih uĉenja i tumaĉenja Hristove i apostolske nauke – koja se nisu izvorno podrazumevala niti verovala. O mnogim od ovih uĉenja pisao sam detaljnije u ovoj knjizi. Zajedno sa odstupanjem od prvovekovnog verovanja, zvaniĉna hrišćanska Crkva je silom prilika odstupila i od onakvog ophoĊenja prema svetu i verskim neistomišljenicima kakvo se evanĊeljem podrazumevalo. Svaki ĉitalac Novog zaveta veoma lako moţe da primeti da je Hristos uvek (kao i apostoli kasnije) naglašavao mirotvorstvo i nenasilje.2 TakoĊe, isticao je iznad svega ljubav kako prema bliţnjima tako i prema najcrnjim neprijateljima. Prema ovom blagoslovenom uĉenju, svaki Isusov sledbenik, kao nanovoroĊeno dete Boţije, koje se odreklo samo sebe i uzelo krst na svoja pleća (Mt. 16:24), morao bi da bude ispunjen ljubavlju do te mere da ĉak i ne pomisli a kamoli uĉini nekome bilo kakvo, pa makar i najmanje zlo. Evo nekih od stihova iz apostolskih svetih spisa koji govore o ovakvom Gospodnjem uĉenju: „Ĉuli ste da je reĉeno starima: ‘Ne ubij’, a ko ubije biće kriv sudu. A ja vam kaţem da će svaki koji se gnevi na brata svoga3 biti kriv sudu. Ako ko kaţe bratu svome ‘raka’, biće kriv sinedrionu. Ako ko kaţe ‘budalo’, zasluţiće pakao ognjeni.“4
Dositej Obradović, Sabrana dela, prvi tom, Prosveta, Beograd 1961. god. str. 672. Vidi: Mt. 5:7, 9, 38-48; Rimlj. 12:14, 17-21. itd. 3 Pod pojmom „brat“ Isus ne misli na bliskog telesnog roĊaka (kao što bismo mogli na prvi pogled da zakljuĉimo) već na svakog pripadnika sopstvene nacije, ili u širem smislu na svakog potomka Adama i Eve, naših zajedniĉkih praroditelja. 4 Ev. po Mateju 5:21-22. 1
2
558
„Nego vama – koji slušate – velim: ljubite svoje neprijatelje, ĉinite dobro onima koji vas mrze, blagosiljajte one koji vas kunu, molite se za one koji vas vreĊaju. (...) I kako hoćete da ljudi ĉine vama, onako ĉinite i vi njima.“1 „Jer ste na to pozvani, zato što je i Hristos stradao za vas i ostavio vam primer – da poĊete njegovim stopama. On greha ne uĉini i prevara se ne naĊe u ustima njegovim. Kada su ga vreĊali – on nije odgovarao uvredom, kada je stradao – nije pretio, nego je prepustio onome koji pravedno sudi.“2 Iz svega proĉitanog, jasno uviĊamo da su za Hristovo ime vezani iskljuĉivo pojmovi ljubavi, praštanja, trpljenja i blagosiljanja drugih – kako dobrih tako i rĊavih ljudi. Ipak, kao što ćemo videti, sotonskim uplivom u ono što se od poĉetka IV veka pa nadalje nazvalo zvaniĉnom Crkvom a danas postoji u obliku Rimokatoliĉanstva i Pravoslavlja, ranohrišćanska merila ponašanja su odbaĉena a poĉela su da se primenjuju ona koja su svojstvena ljudima koji ne poznaju Boga. Naime, hrišćanski mislioci i carevi, kao da su zaboravili kako je bilo njihovim prethodnicima, koji su prolazili kroz svirepa muĉenja i ubistva. Istoriĉar Vil Djurant iznosi istorijske ĉinjenice o polaganoj „modifikaciji hrišćanske etike“, i Crkvi koja je od propovedanja ljubavi i praštanja postala religija nasilja: „Najozbiljniji problem Crkve, odmah posle usklaĊivanja njenih ideala sa njenim opstankom bio je iznalaţenje naĉina egzistiranja sa drţavom. Uspon crkvene organizacije rame uz rame sa drţavnim ĉinovnicima uzrokovao je borbu za vlast u kojoj je prihvaćeno meĊusobno potĉinjavanje bilo preduslov za mir. Na Istoku je Crkva postala podreĊena drţavi; na Zapadu se najpre borila za samostalnost, a zatim za prevlast. U oba sluĉaja, savez Crkve i drţave iziskivao je znatnu modifikaciju hrišćanske etike. Tertulijan, Origen i Laktancije su uĉili da je rat uvek protivzakonit; sada kada ju je drţava štitila, Crkva se pomirila sa onim ratovima koji su smatrani neophodnim da se zaštiti ili drţava ili Crkva. Ona sama nije imala sredstva prisile; ali, kada je sila izgledala korisna, ona je mogla da se obrati „svetovnoj ruci“ da izvrši njenu volju.“3 U vreme progonstva Crkve, jedan od njenih maloĉas pomenutih znamenitijih voĊa, Tertulijan, istakao je jedno veoma znaĉajno evanĊelsko pravilo, koje nam, uz konstataciju da je upravo ona (Crkva) inicirala dalja progonstva, prenosi Aleksandar Šmeman: „Treba otvoreno reći da upravo Crkva traţi od drţave obraĉun sa paganstvom, odriĉe sam princip trpeljivosti. Zaboravivši na reĉi Tertulijanove, upućene progoniteljima Hrišćanstva: ‘‘I opšte pravo, i prirodni zakon traţe da svako poštuje boga u koga veruje, ne priliĉi religiji da vrši nasilje nad drugom religijom.“4 Na ovaj naĉin, zastupajući ideje prvovekovnog hrišćanstva, ovaj crkveni uĉitelj je potvrdio ĉinjenicu da se evanĊelje moţe širiti samo milosrdnim propovedanjem ljubavi i istine, bez upotrebe bilo kakvih metoda prisile na potencijalne obraćenike. MeĊutim, nasuprot ovome stavu, a u skladu sa narodnom poslovicom: ‘daj ĉoveku vlast pa ćeš videti kakav je’, i sam „ravnoapostolni“ car Konstantin a pogotovo njegovi
Ev. po Luki 6:27-28, 31. Naglasak moj. 1. Petrova 2:21-23. Naglasak moj. 3 Vil Djurant, Istorija civilizacije, Doba vere, tom prvi, Narodna knjiga Alfa, 1998. god. str. 65. Naglasak moj. 1
2
4
Aleksandar Šmeman, Istorijski put Pravoslavlja, str. 149. Naglasak moj.
559
„hrišćanski“ naslednici, pod uticajem Crkve, otpoĉeli su progon poklonika mnogoboţaĉkih religija. Prema paganima su postupali na isti naĉin kao i neznaboţaĉki carevi prema hrišćanima nedugo pre toga, zaboravljajući oĉito na Hristove i apostolske reĉi koje su naglašavale da se na zlo ne uzvraća zlim. Evo kako o ovom periodu vremena, u kome su ĉinjeni zloĉini takozvanih hrišćana nad nehrišćanima, piše maloĉas citirani ruski pravoslavni teolog: „Sa dolaskom na presto cara Teodosija Velikog /379-395/, završava se prvi ciklus u razvoju novih odnosa izmeĊu Crkve i drţave. Edikt iz 380. godine proglašava Hrišćanstvo za obaveznu veru, pretvara je konaĉno u „drţavnu religiju“. Sloboda koju je proklamovao Milanski edikt bila je ukinuta. Mi, meĊutim, znamo da je ona bila osuĊena na takav kraj od samog poĉetka. Nju je iskljuĉivala priroda antiĉke drţave, osnovna njena karakteristika – teokratska svest – ne samo da nije uništena, no je, naprotiv bila pojaĉana obraćenjem Konstantinovim. Faktiĉki, proganjanje paganstva poĉelo je još za vreme njegove vladavine. Još više se pojaĉalo za vreme njegovih sinova. (...) Hrišćanski pisac Firmik Materno u delu O zabludama paganskih religija, koje je napisao za Konstantinove sinove, sada ih sam poziva na nasilje: „Pomognite ovim nesrećnicima, bolje je spasti ih mimo njihove volje, nego im dozvoliti da stradaju“... Svest hrišćanska, u kojoj je kroz iskustvo muĉeništva zasjao jevanĊeljski ideal verske slobode, biće zadugo zaslepljena vizijom hrišćanske teokratije, koja sada ne samo pomoću blagodati, no i pomoću zakona vodi ka Hristu. I proći će mnogo vremena pre no što bude shvaćen neznaboţaĉki karakter ove teokratije. Od Teodosija Velikog Crkva više nije samo savez onih koji su poverovali, no i savez onih koji su obavezni da veruju. Drţavna sankcija daće Crkvi neviĊenu moć...“1 Iz ovog teksta jasno moţemo da uvidimo kako je Crkva za vrlo kratko vreme od prestanka progonstva nad njom samom uspela da se udalji od novozavetnih ideala koji su proklamovali slobodu ĉoveka što se tiĉe izbora sopstvene religioznosti, i postane moćna organizacija koja prisilno pokrštava nehrišćane radi njihovog „spasenja“. Momir Jović dodaje i sledeće podatke: „Tolerancija je samo nuţna stepenica za opštu prevlast a karakteristiĉna netolerantnost ostaje prema svemu nehrišćanskom. (...) Još jedna posledica iz IV do VI veka u razvoju hrišćanstva jeste ukidanje poslednjih antiĉkih institucija: Platonove skoro devetovekovne Akademije; masovna razaranja i spaljivanja antiĉkih spomenika i spisa, rukovoĊeni fanatizmom velikih crkvenih velikodostojnika.“2 Vil Djurant takoĊe piše o ispoljavanju mrţnje „svetih“ istoĉnih patrijaraha prema verskim neistomišljenicima: „Hrišćanstvo je sada (400) gotovo potpuno pobedilo na Istoku. U Egiptu su domaći hrišćani (Kopti) već predstavljali većinu stanovništva i odrţavali na stotine crkava i manastira. Devedeset egipatskih biskupa priznavali su vlast patrijarha u Aleksandriji, ĉija je moć bila velika skoro kao nekada vlast faraona ili Ptolomeja. Neki od tih patrijaraha bili su crkveni politiĉari sasvim zloćudne vrste, kao Teofil (u
1 2
Navedeno delo, str. 148-149. Naglasak moj. Momir Jović, Rano hrišćanstvo na Balkanu, str. 16-17. Naglasak moj.
560
prevodu: „Bogoljub“; prim. I. S.) koji je do temelja spalio paganski hram i biblioteku Serapisa (389).“1 O uništenju ovog paganskog hrama i biblioteke od strane hrišćanskih „bogougodnika“ predvoĊenih mitropolitom Teofilom, naš poznati astronom Milutin Milanković je, drţeći u rukama delove starih pergamenata koji se ĉuvaju u manastiru Metohionu u Carigradu (Istambulu), u njihovo ime opisao strahote uništenja kroz koje su, pre mnogo vekova, oni prošli: „U ĉetvrtom veku, kada je hrišćanstvo zahvatalo sve više Aleksandriju, izgubio se skoro svaki interes za dela grĉke nauke da bi se, naposletku, obrnuo u pravo neprijateljstvo, koje je godine 392. dalo sebi tolikog maha da je, kao vihor, uništilo sva dela grĉke umetnosti i nauke, nagomilana u Aleksandriji, pa i naš dom. To je bio strašan dan. Već rano izjutra ĉusmo da se po Aleksandriji kupe rulje da razore i unište sve tragove jelinske kulture. I zaista, posle podne nasrnu takva jedna prostaĉka rulja na naš hram, prodre u sve njegove prostorije, uništi i opljaĉka sve što joj do ruku doĊe. Za neverovatno kratko vreme ceo hram je bio potpuno opustošen, ulice oko njega pretrpane razbacanim trubama papirosa i sveskama pergamenta. MeĊu tim pocepanim plodovima grĉkog pesništva i mudrosti leţali su, razbijeni, poslednji ostaci klasiĉnih dela grĉke skulpture. Za njih se fukara nije više brinula, ali se još prepirala o zlatnu odeţdu Serapisove statue i o zlatne i srebrne poklone poboţnih priloţnika hrama. SvaĊa prepunjena prostaĉkim psovkama, pretvori se, na posletku, u divljaĉku tuĉu, proli se i krv. Odjednom nasta tajac. „Mitropolit, mitropolit!“ šaputalo se od uva do uva. Na poprištu fukarskog besa ukaza se mitropolit aleksandrijski Teofilo; svi, od reda, padoše na kolena. Arhipastir aleksandrijski, okruţen svojom pratnjom, posmatraše blagonaklonim pogledom delo svoje pastve. „Deco,“ reĉe on, „uĉinili ste bogougodno jedno delo što ste razorili ovaj paganski hram, poslednje utoĉište jeretiĉke vere i uĉenja. Dovršili ste onaj posao koji su nekad poĉeli naši sveti oci, prvi hristjani i apostoli. Ta zar ne piše u devetnaestoj glavi djela apostolskih: ‘A mnogi sabraše knjige i spališe ih pred svima; tako zdravo rastijaše i nadvlaĊivaše rijeĉ Gospodnja.’ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. Amin“.2 Pored ovog „blagoslovenog“ spaljivanja aleksandrijske biblioteke i Serapisovog hrama, Milanković je opisao i smrt uĉene Hipatije, kćerke poznatog filozofa i matematiĉara Teona, koju su „hrišćani“ napali na ulici i kamenovali do smrti odvukavši je u crkvu. Dositej Obradović je ovim reĉima prokomentarisao pomenuta zloĉinaĉka dela koja su ĉinili ljudi predvoĊeni zloćudnim aleksandrijskim patrijarsima: „U to vreme (kako ista cerkovna istorija svedoĉi) najveći mudraci carstva greĉeskoga dolazili bi ove ţene nauku slušati, koja jošte je slavnija bila za svoje celomudrije i neporoĉnost ţitija (telom prekrasna budući) neţeli za nauku. Na ovu istu ţenu sveti Điril vesma mrţaše: prvo, zato što ona nije bila hristjanka nego Jelinka, kako joj je i otac i sav rod bio; a ftoro, što u tolikoj ĉesti i slavi, kao nekakova boginja, bijaše. Petar, anagnost svetoga Ćirila, revnjiv i uţeţen u veri k bogu i k svetom Ćirilu, sabere mnoge sebi podobne pravoslavne; odu u jednu noć pak šĉepaju Ipatiju, dovuku je k crkvi, svuku je golu nagu, pak je poĉnu sa školjkama
1 2
Vil Djurant, Doba vere, tom prvi, str. 82. Naglasak moj. Milutin Milanković, Kroz vasionu i vekove, str. 101-102. Naglasak moj.
561
parati, i s nje ţive meso na parĉeta kidati, dok je tako umore, pak onda s njom na vatru. Ko ne priznaje ovaka dela za bezboţna, pogana i prokleta? Ovo, braćo moja, u cerkovnoj istoriji ovako od slova do slova stoji. Sada sravnimo ovakvih svetaca dela sa presvetom evangelskom naukom, pak ćemo lasno viditi kako stoje. (...) Oni koji celomudreno i ţivo Ipatijino telo na parĉeta kidaju, - šta su drugo nego, pod laţnim imenem hristjana, pustinjika i svetaca, besni psi, ljuti ubice i demoni?“1 Da se ovakvih „bogougodnih“ dela mora da postidi svaki iole zdravomisleći savremeni hrišćanin, koji poznaje Sveto pismo i uĉenje Hrista Spasitelja, dokazuje nam i tekst poznatog srpskog psihijatra i pisca Vladete Jerotića: „Ĉovek bi najradije prećutao istorijske podatke o svirepim progonima mnogoboţaca od strane hrišćanskog cara Teodosija (346-395), kao i takvih bezazlenih obiĉaja meĊu njima, kao što su ukrašavanje kuće cvećem, da ne govorimo o astrologiji i drugim proricanjima u raznim proroĉištima, kada fanatiĉan duh ne bi i danas vladao svetom kao i pre toliko vekova. Varvarsko ubijanje protivnika od strane Teodosijevog prethodnika, hrišćanskog cara Valensa, što podseća na Irodovo ubijanje dece u vreme roĊenja Isusa Hrista, bilo je usmereno na sve ljude ĉija su imena poĉinjala sa Teod, a posle javnog izricanja proroštva Plotinovog uĉitelja filosofa Jambliha, da će car Valens poginuti, a na njegovo mesto doći car ĉije ime poĉinje sa Teod. Jamblih je izvršio samoubistvo, da ne bi pao u ruke surovog cara Valensa; a da ironija bude veća, Valensa je zaista nasledio spomenuti Teodosije, nazvan Veliki, posle Valensove pogibije u ratu. Valja se još podsetiti, da je, usred ove nemilosrdne borbe mladog hrišćanstva protiv paganizma, u IV veku posle Hrista, najmlaĊa od svih magijskih veština, alhemija, doţivela svoj procvat (apologet ove veštine bio je Zosimos iz Panopolisa), iako je, ili baš zato, već spominjani Teodosije proganjao i alhemiĉare, nareĊujući spaljivanje njihovih knjiga i traţeći da se ono obavi uvek u prisustvu jednog hrišćanskog episkopa. Istorija spaljivanja knjiga, koja se verovatno neće završiti u Hitlerovoj Nemaĉkoj i Staljinovoj Rusiji, poĉela je, kao što vidimo, rano, i to usred novonastale hrišćanske drţave.“2 Ovakva politika progonstava drugaĉije mislećih i verujućih ljudi nastavila se i kroz sve naredne vekove u zvaniĉnoj Crkvi, tj. crkvama koje sebe smatraju naslednicama dominantne religijske organizacije Rimskog carstva ĉetvrtog stoleća. (O meĊusobnom sukobljavanju razliĉitih struja u okviru „Crkve“, kao i o ubistvima koja su se dešavala u meĊusobnim obraĉunima „pravovernih“ i „jeretika“, govorili smo u poglavlju o Vaseljenskim saborima, tako da na ovom mestu nije potrebno da ih iznova ponavljamo). Ono što je posebno znaĉajno za ovo naše prouĉavanje jeste i sagledavanje jasne istorijske slike zbivanja u srednjevekovnoj Srbiji i još jedna potvrda ĉinjenice da je većinska veroispovedna zajednica u našoj zemlji, koja vodi svoje poreklo od „Crkve“ iz doba cara Konstantina i njegovih naslednika, nastavila i dalje da se rukovodi istim principima i naĉinima delovanja u odnosu na svoje verske neistomišljenike. Iako Pravoslavna crkva u Srbiji ţeli da obmane naš narod (koji uzgred budi reĉeno veoma malo poznaje nacionalnu istoriju) u pogledu nekih perioda u povesti naše
1 2
Dositej Obradović, Sabrana dela, tom prvi, str. 656-657. Naglasak moj. Vladeta Jerotić, Staro i novo u hrišćanstvu, Beograd 2000. god. str. 37-38. Naglasak moj.
562
drţave, u narednom delu poglavlja ćemo jasno uvideti da je i ona u srednjem veku u gotovo istoj meri posedovala duh inkvizicije poput zapadnog Rimokatoliĉanstva.
GENOCID NAD NEPRAVOSLAVNIM SRBIMA U SREDNJEVEKOVNOJ SRBIJI U antisektaškoj literaturi koja se pojavila u poslednjih dvadesetak godina kao „pravoslavni odgovor“ na sve izraţeniju aktivnost protestantskih verskih zajednica u Srbiji, nalaze se mnogobrojne tvrdnje o tome da Pravoslavna crkva nikada nije bila niĉiji progonitelj. Drugim reĉima, ona nikada nije ugroţavala slobodu veroispovesti ljudima koji su verovali drugaĉije i Bibliju tumaĉili razliĉito od nje. Na izjave zabrinutosti evanĊeoskih protestantskih hrišćana, koji se od poĉetka devedesetih godina prošloga veka osećaju posebno ugroţenim od strane verske većine (o ĉemu će biti više reĉi nešto kasnije), pravoslavni, ţeleći da sebe prikaţu u mnogo boljem svetlu od onoga u kome se zaista nalaze, iznose izmeĊu ostalih i sledeće tvrdnje: „Antić (dr Radiša Antić, jedan od vodećih ljudi Adventistiĉke crkve u Srbiji; prim. I. S.) veli da novinari, po neĉijem zadatku, šire mrţnju na našim prostorima, i prizivaju Srednji Vek sa lomaĉama (kad je to Pravoslavlje imalo lomaĉe u Srednjem Veku?).“1 „Zna se da pravoslavna Crkva nikad nije koristila torturu za jeretike, niti je koga zgromila u „Vartolomejskoj noći“, niti je vodila verske ratove za istrebljenje inakomislećih. Zna se da pravoslavne drţave nisu nikog nasilno krštavale, niti su koĉile razvoj nauke, niti su vodile krstaške ratove.“2 „Pravoslavlje nema vatru „svete inkvizicije“.“3 „Pravoslavna baština kojoj pripada većina ţitelja naše zemlje nikada nas nije uĉila da progonimo pripadnike drugih vera ili verskih opredeljenja.“4 „Neki naĉini zaštite od sektaša ne mogu se prihvatiti niti se preporuĉuju za nas pravoslavne; tako na primer nije nam dozvoljena primena inkvizicije, nasilno prekrštavanje, verski progoni; sve ove radnje naša Crkva nikada nije primenjivala niti su u skladu sa boţanskim poreklom naše Crkve.“5 MeĊutim, da li je odista istina da Pravoslavlje nikada nije nikoga progonilo te da ni danas nikoga ne ugroţava? Već smo maloĉas utvrdili da su odreĊeni hrišćanski carevi (od kojih se neki u Pravoslavlju poštuju i kao svetitelji) kao i episkopi bili veliki progonitelji i rušitelji svega onoga sa ĉime se tadašnja „Crkva“ nije slagala! Ruski autor L. S. Vasiljev nam pruţa sledeći odgovor na maloĉas postavljeno pitanje: „U pravoslavnoj crkvi u celini, zbog njene relativne slabosti i malog politiĉkog znaĉaja, nikada nije bilo masovnih gonjenja tipa ‘svete inkvizicije’, mada to ne
Biblija bez Boga, Hrišćanstvo bez Crkve; Pravoslavlje i sekte II, Svetigora, Cetinje 1997. god. str. 167-168. Naglasak moj. 2 Navedeno delo, str. 171-172. Naglasak moj. 3 Od utopije do košmara, Pravoslavlje i sekte I, Svetigora, Cetinje 1997. god. str. 11. 4 Zoran D. Luković, Sekte, priruĉnik za samoodbranu, Draganić, Beograd 2003. god. str. 8. Tekst iz autorovog predgovora. Naglasak moj. 5 Ranko Jović, Sekte i laţni proroci, Negotin 1994. Naglasak moj. 1
563
znaĉi da ona nije proganjala jeretike i sektaše u ime jaĉanja svoga uticaja na mase.“1 Dakle, i Pravoslavna crkva je (premda manje od Rimokatoliĉke, po mišljenju Vasiljeva), proganjala verske neistomišljenike. Ono što je posebno tragiĉno u tvrdnjama pripadnika SPC o tome da pravoslavni nikada nisu nikoga proganjali jeste poricanje istorijske ĉinjenice da je u XII veku, za vreme vladavine velikog ţupana Stefana Nemanje, izvršen pravi pogrom nad pripadnicima srpskog naroda koji su se „usudili“ da ne budu pravoslavni i ispovedali bogumilsku veru. Kao što ćemo ubrzo videti, pogrom nad bogumilima kojim se diĉi današnja SPC nazivajući ga samo „spasavanjem vizantijskog pravoverja od opake jeresi“, nije predstavljao rat protiv dobro naoruţane neprijateljske vojske, već masakr izvršen nad nevinim ljudima, ţenama, decom i starcima, ĉija se jedina krivica sastojala u tome što su svojom, bogomdanom slobodnom voljom, odluĉili da veruju drugaĉije od vladajuće većine. Evo kako o ophoĊenju prema bogumilima, od strane blagoĉestivog Stefana Nemanje i ostalih pravoslavnih vladara (posebno vizantijskih), piše istoriĉar Vasilije Marković: „Po Domentijanu se takoĊe glavne zasluge Nemanjine za pravoslavlje sastoje u uništenju jeresi. (...) Ugled svojoj antibogumilskoj politici mogao je Nemanja uzeti od tadanje vizantijske dinastije Komnina. Aleksije I (1081-1118) bio je šampion ortodoksije. Njegova kći Ana ponosi se takvim radom svoga oca i traţi za njega titulu trinaestog apostola. Aleksije je bio veoma poboţan i liĉno je ulazio u najpodrobnije diskusije sa bogumilima i pavlićanima, i koga ne bi uspeo da preobrati u pravoslavlje, on ga predavaše vatri. (...) I Nemanja je svoje bogumile kaţnjavao po odredbama vizantijskih zakona. U Vizantiji progonjeni su bogumili i za vlade Manojla Komnina. Osobiti gonilac bogumila bio je car Aleksije II (1080-83). Nekolike decenije docnije, za cara Borila, 1210, odrţan je i u Bugarskoj, u Trnovu, jedan sabor protivu bogumila. Na tome su saboru bogumili izobliĉeni i stajahu „jakoţe ribi bezglasni“. Oni, koji ne htedoše prići pravoslavlju, „predani beše razliĉnim kaznem i zatoĉeniju“. Pre ovoga, veli se, nije bilo takvih sabora u Bugarskoj. Nije se Nemanja samo za gonjenje bogumila ugledao na vizantijske Komnine, već je, izgleda, bio uzeo i svu njihovu crkvenu politiku. Sem oštrog gonjenja bogumila poznat je i blizak odnos Aleksija I prema sveštenstvu.“2 „Sredinom 13. veka piše Domentijan, kako se, blagodareći Nemanji, u Srbiji, „kapišt“ (mnogoboţaĉki t.j. bogumilski hramovi) „razdrušiše“ a „crkvi Hristovi postaviše se.“3 Sliĉne istorijske podatke iznosi i istoriĉar Stanoje Stanojević: „Kad je Nemanja saznao da se u Raškoj raširila bogomilska jeres... (...) Nemanja je pitanje o poloţaju bogomilske vere u drţavi izneo pred drţavni sabor, da on tu stvar reši. Ali stvar nije bila prosta i nije bilo lako rešiti je. U saboru je bilo dosta velikaša, koji su i sami bili prihvatili novu veru, a bilo ih je i takvih, koji su je simpatisali i trpeli je kod svojih podanika. Svi su se oni, iz uverenja ili iz interesa, vrlo energiĉno opirali predlogu, da se ma šta preduzme protiv bogomila. Naposletku je, posle ogorĉene debate i burnih scena, rešeno, da se bogomili nasilno iskorene. Bogomili su se
L. S. Vasiljev, Istorija religija istoka, Novo delo, Beograd – Prosveta, 1987. god. str. 82. Naglasak moj. Vasilije Marković, Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji; Lio, Gornji Milanovac, 2002. god. str. 55-57. Naglasak moj. 3 Navedeno delo, str. 58. 1
2
564
naravno oduprli sa oruţjem u ruci, i Nemanja je morao krenuti na njih pravi krstaški rat. U tome ratu oni su bili pobeĊeni i razbijeni. Mnogo je pristalica nove vere tom prilikom pobijeno, mnogo ih se razbeglo po okolnim pokrajinama, ali su se mnogi pritajili i ostali u drţavi, ĉuvajući uĉenje i veru, koja je godila njihovu duhu i odgovarala njihovim nazorima. Ipak u Raškoj posle toga bogomilsko pitanje nije nikada više izbilo na površinu.“1 Istoriĉar Vladimir Ćorović dodaje još nekoliko podataka koji nam kazuju kakve su sve brutalne metode (koje su bile toliko „bogougodne“ da se verovatno i Stefan Nemanja, poput Aleksija I Komnina koji je bio trinaesti, udostojio da nazove „ĉetrnaestim apostolom“) korišćene protiv ovih jadnih ljudi: „Naroĉitu je paţnju obratio suzbijanju bogumilske jeresi i jaĉanju pravoslavlja. Protiv jeretika je upotrebio vrlo oštre mere: njihovom uĉitelju odrezao je jezik, a sledbenike je ĉak i spaljivao ili naterivao u beg; imanja im je zaplenio a knjige spalio.“2 Ĉak je i sveštenik Ranko Jović, kao da je zaboravio šta je nekoliko reĉenica ranije napisao, priznao da se pravoslavni vladar srpske drţave (i kasnije nareĉeni svetitelj „Sveti Simeon mirotoĉivi“) oruţano obraĉunavao sa bogumilskim delom svog srpskog naroda radi zaštite zvaniĉnog crkvenog ustrojstva: „Setimo se samo istorije kada je Stefan Nemanja pokrenuo ĉak i vojsku da bi zaštitio pravoslavlje a samim tim crkveno i drţavno jedinstvo, a to je vreme borbe sa sektašima (bogumilima).“3 Ono što smo mogli da saznamo iz upravo navedenih iskaza naših priznatih istoriĉara kao i pravoslavnih sveštenika, jeste da je Stefan Nemanja u pomenutom „krstaškom ratu“ zanavek zatro bogumilsko ime pod nebom Srbije i to najsurovijim metodima koje su oduvek primenjivali samo najtotalitarniji društveni sistemi, kako oni praistorijski tako i oni savremeni – za vreme carske i staljinistiĉke Rusije, nacistiĉke Nemaĉke ili Avganistana pod talibanskom upravom. Zanimljivo bi bilo ukratko prokomentarisati i izveštaj istoriĉara Stanojevića u kome on veli da su se „bogomili oduprli sa oruţjem u ruci“, što bi moglo da nas navede na (pogrešan) zakljuĉak da je ovaj verski pokret posedovao i dobro naoruţanu vojsku. Ovu ĉinjenicu (o bogumilskom oruţanom otporu) zloupotrebljavaju današnji pravoslavni sektolozi govoreći da su iz tog razloga oni bili potencijalno opasni za drţavu – zbog mogućeg vojnog prevrata i zbacivanja svetih pravoslavnih vladalaca. No, da li su bogumili zaista predstavljali opasnost po drţavu? Evo šta o njima kaţe Ĉedomir Marjanović u svojoj knjizi „Istorija srpske crkve“: „Za drţavu bogomilstvo nezgodno je bilo što je odricalo monarha i staleţe, a naroĉito svojim bukvalnim tumaĉenjem VI zapovesti ne ubij. Zbog ĉega smatrali su za greh da idu u rat.“4 Dakle, bogumili su smatrali grehom svako ubijanje, zbog svog doslovnog shvatanja šeste Boţije zapovesti. Ovu zapovest shvatali su upravo onako kakvom su je nauĉavali
1
Stanoje Stanojević, Istorija srpskoga naroda, (Beograd: Prosveta), Altera 1989. god. str. 101. Naglasak moj.
Vladimir Ćorović, Istorija Srba, Publik - Praktikum, Zemun 2004. god. str. 135. Naglasak moj. Ranko Jović, Sekte i laţni proroci, str. 57. Naglasak moj. 4 Ĉedomir Marjanović, Istorija srpske crkve, Beograd 2001. god. str. 53. Naglasak moj. 2 3
565
Hristos i apostoli.1 Iz tog razloga, Nemanja nije morao da brine da bi bilo koji pripadnik bogumilskog pokreta ikada izvršio „atentat“ na njega i ugrozio njegovu vladarsku poziciju. Sa druge strane, bogumilski otpor sa oruţjem u ruci (ovde se svakako radi o hladnom lovaĉkom oruţju, tj. strelama i noţevima koje je u to vreme u kućama posedovala svaka porodica; poput današnjeg mesarskog alata) protiv onih koji su krenuli da izvrše svoj krvavi zadatak – moţemo da razumemo samo kao oĉajniĉki pokušaj prestravljenih srpskih domaćina da zaštite svoje kuće i nejaĉ od masakra koji je bio na pomolu. Ipak, otpor manjine nije uspeo. U najblaţem sluĉaju, neki od bogumila su morali, radi saĉuvanja golog ţivota, da se odreknu svoje vere. Oni istrajniji bili su pobijeni ili spaljivani na lomaĉama. Treći su, napuštajući pradedovska ognjišta, morali, bez iĉega svoga, da beţe glavom bez obzira. Njihova imovina je potom bila podeljena pravoslavnima, bez obzira na desetu Boţiju zapovest koja zabranjuje i da se poţeli a kamoli prisvoji ono što je tuĊe. No, bilo bi dobro malo detaljnije prouĉiti kakva je to krivica bila pripisivana (a i još uvek se pripisuje) bogumilima – a koja je dovela do ovog neviĊenog istrebljenja? Evo kako, opravdavajući Nemanjin zloĉin nad delom našeg srpskog naroda, današnji pravoslavni autori opisuju posledice koje bi doneo pretpostavljeni trijumf bogumilstva u srednjevekovnoj Srbiji: „Da je ova jeres osvojila Srbiju, ona bi je potpuno razrušila, i vratila je u praslovensko divljaštvo; bilo bi to duhovno, ali i fiziĉko, samoubistvo ĉitavog jednog naroda. Srećom, Bog je blagoslovio da u to vreme na prestolu Srbije bude Sveti Stefan Nemanja.“2 No, da li je to zaista tako? Prema pisanjima istoriĉara bogumilstvo je bilo veoma privlaĉno za mnoge savremenike. Njihovo bogosluţenje je bilo prihvatljivije za široke narodne mase, zbog svoje jasnoće i jednostavnosti: „Takvo uĉenje bilo je primamljivo za prost narod, koji je ţiveo patrijarhalno, u zadrugama i plemenima. Ako tome dodamo da su njihove molitve, pouka i propovedi bile na narodnom jeziku, biće nam jasno zašto se tako naglo širilo. Sem toga, grĉko hrišćanstvo prilikom krštenja naturalo je novokrštenima samo grĉka, kalendarska imena, meĊutim bogomilstvo odbacivalo je grĉka i davalo samo slovenska imena. (...) Što se bogumilstvo tako naglo širilo da je Nemanja utvrdio na saboru da ga ima meĊu vlastelom i sveštenstvom, pokazuje da je ono bilo primamljivo za savremenike, kao i da je jaka bila kod njega nacionalna strana. To se vidi po tome što su imali jaku knjiţevnost na narodnom jeziku u kojoj su bile zastupljene apokrifne priĉe. Nemanja je naredio da se njihove knjige spale. Kao nesumnjivo uzima se da je ta knjiţevnost na ĉisto narodnom jeziku pomogla izraĊivanju srpsko-slovenske (srbuljske) recenzije.“3 U pravoslavnoj antisektaškoj literaturi, ĉija sadrţina tekstova direktno krši odredbe Ustava i zakona naše zemlje (kojima se garantuje ravnopravnost pripadnika svih verskih zajednica), a u kojoj se opravdava ovakvo, napred pomenuto, Nemanjino inkvizitorstvo, navode se i sledeći „smrtni gresi“ bogumila: nepoštovanje ĉasnog krsta, svetitelja i Bogorodice, neverovanje u transsupstancijaciju (tj. „preziranje priĉešća“), preziranje sveštenika i neklanjanje pred ikonama. Ono što se još pripisuje ovoj verskoj
Vidi ponovo: Mt. 5:21-22; 1. Jovanova 3:10-12. Od utopije do košmara, str. 101. 3 Ĉedomir Marjanović, Istorija srpske crkve, str. 53. Naglasak moj. 1
2
566
zajednici je i nepoštovanje vlasti, verovanje da je Ċavo (zli bog) stvorio materijalni svet, nepoštovanje braka i porodice kao i kastriranje muškaraca.1 TakoĊe verovali su, vele pravoslavni, da je svaki ĉovek opsednut Ċavolom i da treba da se moli da bi ga Ċavo napustio. Dakle, bogumili su okarakterisani kao anarhisti koji su posedovali manihejskodualistiĉku veru (veru u dva boga – dobrog i zlog). Kao takvi, proglašeni su drţavnim neprijateljima koje, ako ne drugaĉije, onda istrebljenjem treba dovesti u stanje nepostojanja.2 Ono što je veoma vaţno da istaknemo na ovom mestu jeste ĉinjenica da je u Nemanjino vreme sva bogumilska literatura spaljena, tako da informacije o njihovom verovanju ne moţemo da crpimo iz originalnih izvora već samo iz literature onih koji su nad ovom verskom grupacijom izvršili genocid. To nas svakako navodi na zakljuĉak da u ovakve izvore ne moţemo imati baš preveliko poverenje, pogotovo ako znamo da svi apsolutistiĉki (autoritarni) sistemi poseţu za falsifikovanjem dokumenata svojih neistomišljenika i za pripisivanjem nepostojećih krivica. U ovakvom stavu nas još više utvrĊuje ĉinjenica (o kojoj ćemo kasnije mnogo opširnije govoriti) da u današnjoj antisektaškoj pravoslavnoj literaturi postoji ĉitavo more dezinformacija (tj. laţi i kleveta) koje branitelji „jedine svete i apostolske Crkve“ u dvadeset prvom veku šire o drugaĉije verujućima. Pa ĉak i pored postojanja obilja literature manjinskih zajednica (koja, Bogu hvala, nije spaljena kao bogumilska) iz koje se i oni kao i graĊanstvo mogu istinito i „iz prve ruke“ da informišu o njihovom verovanju.3 Ostaje naravno i veliko pitanje kako je moguće da je ovakvo naopako uĉenje (koje bogumilima pripisuju pravoslavni) o negiranju i zatiranju braka i porodice i kastriranju muškaraca moglo da bude sa oduševljenjem prihvatano od
Vidi u: Od utopije do košmara, str. 98-100. Razlozi koji su doveli do ubijanja mnogih protestanata u srednjem veku u Evropi od strane rimokatolika bili su istovetni onima koji su uzrokovali i istrebljenje bogumila pre toga. To su bile laţi i klevete, izmišljene krivice i toboţnje opasnosti koje su pretile rimokatoliĉkim drţavama u sluĉaju preovladavanja „novog uĉenja“. Evo šta je u svom pismu upućenom francuskom kralju Fransou Prvom 1535. godine, u odbranu protestantskog verovanja, napisao jedan od voĊa reformacije Ţan Kalvin: „Svakako, ako ko – da bi izazvao mrţnju prema ovom uĉenju, koje se trudim da pred tobom opravdam – bude dokazivao da su ga već zajedniĉki i saglasno osudili svi staleţi, da mu se sudilo i da je više puta osuĊeno, taj ništa drugo neće reći do da je delom bilo surovo oboreno silom i zaverom protivnika, a delom zlobno ugušeno njihovim laţima, prevarama, klevetama i izdajama. Silom i nasiljem su izreĉene surove osude protiv njega pre no što se i branilo. Prevarom i izdajom je ţigosano kao buntovniĉko i zlokobno. Da niko ne bi mislio kako se bez prava ţalimo na te stvari ti nam i sam moţeš biti svedok, Vrli Kralju, koliko ga laţnih kleveta svakodnevno pred tobom ruţi. Navodno ono i nema drugog cilja do da sve vladavine i uredbe obori, da naruši mir, ukine zakone, vlastelinske i druge posede rasturi: jednom reĉi da sve stvari izvrgne u nered. MeĊutim, ti si tek manji deo ĉuo. U narodu se protiv njega iznose uţasne optuţbe te bi ga, da su istinite, svi osudili zajedno sa njenim autorima na hiljadu lomaĉa i hiljadu vešala. Ko bi se sad ĉudio zašto je toliko omraţeno od svih, kad se veruje tako nepravednim klevetama? Eto zašto su i staleţi jednoglasni u tome da nas treba prokleti, i nas i naše uĉenje.“ Ţan Kalvin, Nauk hrišćanske vere; Izdavaĉka knjiţarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad 1996. god. str. 26. Naglasak moj. 3 Ono što je veoma tragiĉno, ovim dezinformacijama koje se plasiraju u pomenutoj literaturi o verskim manjinama u Srbiji gotovo bezrezervno veruje veći deo neupućenog stanovništva naše zemlje. Ukoliko dezinformisanje javnosti o savremenim verskim zajednicama u Srbiji dvadeset prvog veka i te kako uspeva, i pored obilja njihove literature, koliko li je tek onda moguće obmanuti javnost po pitanju uĉenja onih koji su odavno zatrti, i to u toj meri da ni jedno jedino slovo, pisano njihovom rukom, do danas nije saĉuvano. 1
2
567
strane vlastele, sveštenstva i obiĉnog naroda? Mnogo je verovatnije da su ove optuţbe bile laţne1, kao i mnoge upućene na raĉun manjinskih verskih zajednica koje danas postoje. No, treba obratiti paţnju i na još jednu vaţnu stvar. U maloĉas citiranim tekstovima naših znamenitih istoriĉara, pominje se da su neki od vizantijskih careva zbog istrebljenja jeretika bezmalo zasluţili da se nazovu i apostolima. Razuman ĉovek, koji je ujedno i poznavalac Svetog pisma, ne moţe a da u proglašavanju svecima i apostolima onih ljudi koji su u svoje vreme bili zloĉinci, ne vidi Isusovo upozorenje o tome da će doći vreme kada će neki koji Boga ne poznaju ubijati ljude misleći da upravo Njemu sluţe (Jn. 16:2-3). Ipak, koliko je uĉenje Pravoslavne crkve zapravo pogrešno, uvidećemo i iz sledećeg primera. U novije vreme veoma poznati srpski sektolog, pisac diskriminativne knjige pune netaĉnih informacija i zlonamernih poreĊenja, policajac Zoran D. Luković, je u skraćenoj verziji svoje knjige (koja sadrţi neke delove koji ne postoje u drugim izdanjima) izneo ovakvo tumaĉenje šeste Boţije zapovesti „ne ubij“: „Ne ubij, šestu Boţju zapovest, znaju uglavnom svi. MeĊutim, mnogi, koji bi trebalo da znaju (i zato nam je potrebna veronauka), ne znaju da se ovde, prevodeći doslovce sa hebrejskog jezika, u stvari zapoveda da se ne poĉini zloĉin ubistvom. Dakle ovde se ne misli na ubistva kada se ţivot uzima po duţnosti, recimo prilikom izvršenja smrtne kazne nad prestupnikom niti u ratu kada se neprijatelj radi odbrane drţave lišava ţivota. Tako autentiĉnim tumaĉenjem, dobijamo odgovore na stalne dileme: Kako se ponašati u vojsci? Kako se ponašati u ratu? Kako se ponašati u policiji? Tako iskazujemo izvorni versko-doktrinarni stav da vera ne podrazumeva defetizam. Time jasno predoĉavamo štetnost izvitoperenih verskih uĉenja i njihovih sledbenika po drţavu povodom funkcionisanja njenih organa vojske i policije. Sveti Filaret Moskovski kaţe: ’Ljubi neprijatelje svoje (liĉne), gnušaj se neprijatelja Boţjih, a neprijatelje otaĉastva satri.‘ A Gospod Isus Hristos upozorava: ’Ĉućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba sve to da se zbude. Ali još nije kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo i biće gladi i pomora i zemljotresa po svetu‘ (Mat. 24, 6-7). Dakle ratovi su, naţalost, ipak pojava koju i sam Gospod predskazuje, a na koju treba biti pripravan i viteški radi odbrane naroda znati, biti obuĉen prihvatiti borbu.“2 Dakle, prema tumaĉenjima ruskog svetitelja i srpskog policajca, Boţija zapovest „ne ubij“ ne samo da ne zabranjuje ubijanje, već šta više nalaţe da se „satru neprijatelji otaĉastva“. To bi trebalo da znaĉi da je Stefan Nemanja istrebio bogumile ne kršeći – već ispravno tumaĉeći i izvršavajući Boţiju zapovest koja zabranjuje ubijanje. Bogumili, koji su ovu zapovest shvatali i izvršavali doslovno – ne ţeleći da bilo kome ugroze i namerno prekinu bogomdan ţivot, oĉigledno nisu bili u pravu u svom tumaĉenju. Pravo znaĉenje ove zapovesti koje zagovaraju svetitelji i sam Luković jeste (ako je i od policajca – mnogo je!) slobodno istrebljivanje krivoveraca i jeretika, kako u srednjem tako i u svim narednim vekovima. Od koje duhovne sile potiĉe ovakvo naopako tumaĉenje Boţijih zapovesti izlišno je i nagaĊati.
I sociolog religije Milan Vukomanović se slaţe sa ovakvim stavom kada, izmeĊu ostalog, kaţe sledeće: „Moţemo, dakako, pretpostaviti da su optuţbe protiv ovih ljudi bile ĉesto zasnivane na glasinama, na stereotipnim i popularnim predstavama o njihovim uĉenjima i aktivnostima.“ Vidi u: M. Vukomanović, Sveto i mnoštvo, str. 78. Naglasak moj. 2 Zoran D. Luković; Sekte, priruĉnik za samoodbranu; Beograd 2003. str. 86-87. Naglasak moj. 1
568
Sa druge strane, suvišno je komentarisati i tumaĉenje Isusovog proroĉanstva o dolasku vremena mnogobrojnih ratova iz ev. po Mateju 24:6-8. Prema Lukoviću, Isus u svom govoru upućuje svoje uĉenike da se pripreme i uzmu uĉešće u krvavim ratnim obraĉunima, dok je zapravo istina da je Gospod svojim sledbenicima nalagao da beţe pred progoniteljima - bez ikakvog uĉešća u ratovima, kao i da se mole „da budu kadri da izbegnu sve ovo što će se zbiti“ (Mt. 24:16, 20; Lk. 21:36). Na kraju ovog dela poglavlja u kome smo govorili o tragiĉnoj sudbini Srba bogumila pod vlašću svetorodnih i bogonosnih Nemanjića, spomenuću još jednu izjavu današnjih radikalnih pravoslavaca, koja predstavlja vrhunac ironije i „šlag na torti“ svega do sada reĉenog. Izjava se odnosi na opravdavanje fiziĉkog i duhovnog genocida nad delom srpskog naroda u dvanaestom veku i moţe mnogo ĉemu da pouĉi i upozori na moguću buduću sudbinu pripadnika nepravoslavnih verskih zajednica u Srbiji: „Mnogi „humanistiĉki intelektualci“, Nemanju optuţuju zbog „surovosti“ u obraĉunu s bogumilima, a naroĉito zbog odsecanja jezika jeresijarhu. Oni smatraju da je sve moglo da se postigne mirnim putem, bez krvoprolića; Pravoslavnu Crkvu optuţuju za „inkvizitorski duh“, ĉak sumnjaju u svetost Nemanjinu. (...) Kao što ispravno primećuje Budimir Aleksić, „Nemanja ih nije progonio zbog njihove vere kao takve, već zbog njihove namjere da tu vjeru nametnu jednom krštenom narodu.1 Drugim rijeĉima, Nemanja nije išao u Bugarsku da odvraća bogumile od njihove vjere
1
Da li je srpski narod u Nemanjino vreme zaista bio istinski pravoslavan (tako da mu nije bila potrebna neka druga strana „vera“) u svojoj „Istoriji srpskoga naroda“ nam objašnjava Stanoje Stanojević: „Usled snaţnog i ukrštenog uticaja istoka i zapada u zemljama i pokrajinama, u kojima je srpski narod stanovao, bilo je versko pitanje u srpskom narodu, još od njegovog dolaska u novu otadţbinu, gotovo uvek vrlo aktuelno, jer se o srpske zemlje i prevlast u njima stalno borila rimska i carigradska crkva, a hrišćanstvo je u ovo doba još uvek, moţda baš stoga ili bar i zbog toga, kod Srba bilo vrlo slabo utvrĊeno. Hrišćanstvo je istina bilo u srpskim drţavama već od duţe vremena drţavna vera, ali je u srpskom narodu još uvek bilo dosta pristalica stare vere, koja je svojom starinom i obredima vezivala i privlaĉila sve konservativnije elemente. (...) Na tako neodreĊen, nesreĊen i nesiguran teren meĊu Srbima u religioznim stvarima, došla je nova sekta, bogomilska, koja je već pre toga bila uhvatila korena u Bugarskoj, pa odatle u ovo doba u jaĉoj meri poĉela prodirati i u srpske zemlje, naišav tu na vrlo pogodno zemljište.“ (Na stranama 99-100). Iz ovog istorijskog opisa jasno uviĊamo da Srbi za vreme Stefana Nemanje nisu ni izbliza bili u celini pravoslavni (dosta je bilo i Srba rimokatolika; i sam Nemanja je najpre bio kršten po zapadnom latinskom obredu), te da je bilo i dosta Srba koji su još uvek bili pagani. To bi znaĉilo da su bogumili imali i te kako široko polje rada i na preobraćanju Srba – mnogoboţaca, te da nije taĉna tvrdnja današnjih pravoslavnih koji nas uveravaju da su bogumili imali za cilj nametanje svoje vere „jednom krštenom (pravoslavnom) narodu“.
569
(u tom sluĉaju bi stajala primjedba da se on „nedemokratski“ odnosio prema njima), već su oni došli iz Bugarske s namjerom da jedan narod odvrate od njegove vjere.“1 Dakle, ovaj zloĉinaĉki poduhvat velikog ţupana i pokolj dece, ţena i staraca naziva se „demokratskim ĉinom“ jer se ovaj vladar nije drznuo da bogumile ubija i na teritoriji Bugarske, već je to ĉinio „samo“ po srpskim gradovima i selima. (Oĉigledno je veoma demokratsko i ponašanje današnje SPC u našoj zemlji prema manjinskim verskim zajednicama, jer ih ona ne ugroţava u inostranstvu (gde i ona sama predstavlja manjinu) već samo u Srbiji.) Smatram da smo dovoljno jasno odgovorili na pitanje da li je Pravoslavlje (izmeĊu ostalog i srpsko) imalo svoju inkviziciju. Ne samo da smo zakljuĉili da je odgovor pozitivan, već smo saznali i to da je Stefan Nemanja sa svojim sinom Rastkom (Sv. Savom) bio inkvizitor još u XII stoleću, pola veka pre zvaniĉnog poĉetka Rimokatoliĉke inkvizicije – koja je otpoĉela sredinom XIII stoleća.2 Kada smo već ovako jasno utvrdili prethodne istorijske ĉinjenice, ostaje nam da se pozabavimo mnogo ozbiljnijim problemom. Taj problem se odnosi na savremenu diskriminaciju (bolje reĉeno: satanizaciju legalnih, i svuda u svetu, pa i kod nas, priznatih verskih zajednica) i ugroţavanje elementarnih ljudskih i graĊanskih sloboda u Srbiji, od strane SPC koja još uvek deluje zastupajući ideje mraĉnog srednjeg veka.
UGROŢAVANJE LJUDSKIH PRAVA I DISKRIMINACIJA VERSKIH MANJINA U SRBIJI U delu poglavlja koje je pred nama, uhvatićemo se u koštac sa jednim veoma ozbiljnim problemom. To je problem grubog kršenja najosnovnijih ljudskih prava i sloboda, kao što su pravo na posedovanje vere i versko organizovanje. Od poĉetka osamdesetih godina prošloga veka, a pogotovo u vreme rata u bivšoj SFRJ i meĊunarodnih sankcija, napisano je od strane pravoslavnih autora (što sveštenika što laika) više knjiga koje na najgrublji naĉin ugroţavaju ne samo osnovne ljudske slobode Od utopije do košmara, str. 102. Naglasak moj. Na ovom mestu hteo bih da spomenem još jedan vaţan istorijski detalj, koji nas obaveštava o jednom od glavnih razloga popularnosti bogumilstva meĊu Srbima u srednjem veku. Naime, kao što ćemo se iz sledećeg navoda uveriti, ondašnje pravoslavno sveštenstvo, prema reĉima ĉuvenog prezvitera Kozme, nije odavalo utisak preterane duhovnosti, već suprotno tome – priliĉno raskalašnog, raspusnog i neduhovnog ţivota. Govoreći o opravdanosti kritike koju su bogumili upućivali na raĉun tadašnjih pravoslavnih verskih pastira, navodeći samoga Kozmu, Ćorović piše: „Da je ta socijalna kritika imala svoje opravdanosti vidi se iz reĉi koje govori sam Kozma: sveštenici stranstvuju po tuĊim zemljama, pa i u roĊenoj; ne brinu se o pastvi nego samo o sebi i svojima; uĉestvuju u meteţima, ili pijanĉe „budući sluge utrobi, a ne bogu“, ili se zanose pohotom; ili se bave trgovaĉkim poslovima; kad odu u manastire ne mogu da podnesu askezu i disciplinu, pa se vraćaju starom ţivotu „kao psi na svoje bljuvotine“. Uĉenje bogumila imalo je velikog uspeha, naroĉito meĊu Slovenima.“ Istorija Srba, str. 99. Naglasak moj. 2 O datumu otpoĉinjanja inkvizicije na Zapadu, kao i o metodama koje su korišćene protiv jeretika (a koje su potpuno istovetne onima korišćenim na Istoku) u knjizi „2000. godina hrišćanstva“, ĉitamo sledeće: „Inkvizicija (inquisitio = isleĊivanje; sanctum officium) je ustanova u Rimokatoliĉkoj crkvi, ĉiji je zadatak da isleĊuje, sudi i kaţnjava jeretike. Poĉetak rada inkvizicije vezuje se za liĉnost pape Grigorija IX (12271241). (...) Uporni jeretici su osuĊivani na smrt i to spaljivanjem na lomaĉi. (...) Jereticima je oduzimana sva imovina, i to u korist drţave, ili Crkve, ili pak same inkvizicije.“ IA „Vukan’s“, Beograd 2000. god. str. 74-75. 1
570
već i ţivote mnogih graĊana. Sliĉno autokratskom sistemu koji je u to vreme bio na vlasti u našoj zemlji, a koji je preko medija proglašavao opozicione partije i njihove pristalice izdajnicima i stranim plaćenicima – i grubo se obraĉunavao hapseći i batinajući aktiviste nevladinih organizacija, i zvaniĉna srpska crkva se koristi istim sredstvima iskazujući na taj naĉin svoju nedemokratiĉnost i totalitarni duh. Naime, kao da se Srbija nalazi van Evrope i civilizovanog sveta, u kojima vladaju principi demokratije, ravnopravnosti i tolerancije razliĉitosti, pojedini ekstremisti iz redova SPC se ponašaju kao da nismo zakoraĉili u XXI već u rani srednji vek. Već više od dve decenije (da spomenem samo novije vreme) na sceni su diskriminacija manjinskih verskih zajednica i rušenje osnovnih naĉela demokratije. Veoma je poznata ĉinjenica da je stari naziv za pripadnike malih verskih zajednica - „novoverci“, sredinom devedesetih godina u narodu zamenjen mnogo pogrdnijim nazivom – „sektaši“. U isto vreme, poĉevši od knjige Lazara Milina „Crkva i sekte“, pa sve do najnovijih izdanja koja se bave istom tematikom, sve netradicionalne verske zajednice proistekle iz protestantizma kao i njihovi ĉlanovi, tretiraju se kao drţavni i društveni neprijatelji, jeretici, sledbenici satanskih uĉenja i duševni bolesnici. Suvišno je i govoriti da su ovako teške optuţbe krajnje neosnovane – barem kada se radi o evanĊeoskim hrišćanskim zajednicama i onima njima sliĉnim. Moja namera svakako nije da tvrdim da u Srbiji ne postoje malobrojne satanistiĉke i okultistiĉke grupacije sklone izvršavanju kriminalnih dela – protiv kojih treba postupati u skladu sa predviĊenim zakonskim odredbama. Ali, zato sam veliki protivnik poistovećivanja u javnosti malih protestantskih verskih zajednica sa destruktivnim kultovima – što se najĉešće zlonamerno ĉini. U skladu sa svojim mnogovekovnim neprevaziĊenim vizantijskim mentalitetom, kojeg je zastupao i po njemu se upravljao (po pitanju „tolerancije“ prema verskim neistomišljenicima) i rodonaĉelnik srpskog Pravoslavlja, najveći deo pravoslavnih velikodostojnika u Srbiji namerno, pred neupućenom javnošću, šireći dezinformacije o verskim manjinama, ţeli da se sa njima, uz pomoć drţavnog aparata, nemilosrdno razraĉuna. Ono što predstavlja suštinski problem u srpskoj javnosti, po pitanju delovanja protestantskih verskih zajednica sa jedne i satanistiĉkih kultova sa druge strane, jeste problem generalizacije. Naime, kao što ćemo se detaljno uveriti u nastavku poglavlja, pravoslavni bogoslovi kao i drugi „struĉnjaci“ po pitanju sekti, prilikom iznošenja pred narod informacija o destruktivnom delovanju satanistiĉkih kultova, u isto vreme, pod istim imenom „sekte“ svrstavaju i protestantske (u Srbiji netradicionalne) hrišćanske zajednice, ĉime kod neupućenih slušalaca namerno stvaraju utisak da su sve „sekte“ jednako negativne i opasne poput satanista. Osnovni razlog ovom namernom mešanju nepravoslavnih sa satanistima, od strane branilaca „jedine, svete, saborne i apostolske Crkve“, jeste (kao što smo u ovoj knjizi argumentovano potvrdili) njihovo slepo i potpuno pogrešno uverenje da baš ona predstavlja pravu Gospodnju Crkvu koja neguje i ĉuva nepromenjeno prvovekovno Hristovo i apostolsko uĉenje. Shodno tome, pravoslavni citiraju Sveto pismo i apostolska upozorenja o dolasku laţnih proroka i uĉitelja – kao da se ona odnose na nekog drugog a ne na njih same. Apostol Pavle naime kaţe: „Ali ako vam ĉak i mi, ili anĊeo sa neba propoveda evanĊelje razliĉito od onoga koje smo vam mi propovedali, neka bude proklet. Kao što smo pre kazali i sad opet velim:
571
ako vam ko propoveda evanĊelje koje se razlikuje od onoga što ste primili, neka bude proklet.“1 Pošto je dakle, po uverenju Istoĉne crkve i sam apostol bio „pravoslavan“ (kao i svi njihovi sveštenici koji poseduju apostolsko prejemstvo), to mora da su prokleti svi oni koji ne ispovedaju pravoslavnu veru (pa makar bili i visoko moralni ljudi). U tome se i krije ĉitava zagonetka u vezi proglašavanja evanĊeoskih protestanata sektašima, jereticima i satanistima. Iako pravoslavni veoma dobro znaju da baptisti, metodisti, nazareni, pentekostalci, slobodna braća i ostali evanĊeoski hrišćani nisu nimalo negativni po društvo u kome ţive (što dokazuje i primer tragiĉno postradalog predsednika Republike Makedonije, Borisa Trajkovskog, koji je bio veoma aktivan u okviru Metodistiĉke crkve (dakle bio je „sektaš“?!?) – a koji je kako u svojoj drţavi tako i širom sveta bio veoma cenjen i poštovan kako zbog svoje politike tako i zbog plemenitosti, moralnosti i ostalih kvaliteta svoje liĉnosti) oni ipak veruju drugaĉije od „apostolske“ Pravoslavne crkve – te se stoga reĉi o prokletstvu odnose baš na njih. Naravno, ako se već veruje da evanĊeoski protestanti nose na sebi prokletstvo od samoga Gospoda zbog ispovedanja laţne (dušepogubne) nauke, to znaĉi da prava Hristova Crkva (Pravoslavna) mora da zaštiti verni narod i na vreme ga upozori na veliku opasnost koja mu preti. Dokaz da je pravoslavnim bogoslovima kao i sektolozima (neteolozima) poznato da evanĊeoski hrišćani nisu nikakvi satanisti, već moralni ljudi i uzorni graĊani, govore i sledeća dva navoda iz literature koja je inaĉe uperena protiv njihovog verskog delovanja: „Dakle, zakljuĉimo: ne mora neko biti otvoreno destruktivan da bi bio opasan. Naprotiv, sektaši se trude da se dopadnu, da bi stekli veći broj sledbenika. Nije valjda uzalud neki, recimo, baptista u svom zaviĉaju 3.000 km udaljenom od Beograda pune tri godine mukotrpno uĉio srpski jezik, da bi onda poĉinio neki skaradan ĉin i bio zabranjen. Ta vrsta sektaša ne vrši kompromitujuća kriviĉna dela.“2 „Na kraju, moramo nešto napomenuti. Širenje glasina u bulevarskoj štampi o novoprotestantskim grupama i svoĊenje istih na satanske sekte koja upraţnjavaju nemoralne radnje, drogiranje, opijanje i sliĉno – sramno je i niĉim se ne moţe opravdati. Takvih stvari u pravoslavnoj štampi i istupima pravoslavnog episkopata i sveštenstva nije bilo niti će biti.“3 Iz navedenih dela, pisanih od strane autora koji nimalo nisu naklonjeni „novoprotestantskim sektama“, saznajemo da uvreţeno mišljenje većine ljudi u Srbiji o evanĊeoskim protestantima, koje je stvoreno neobjektivnim (laţnim) informisanjem od strane „bulevarske štampe“ (tj. dnevnih i periodiĉnih listova, ali i radija i televizije), nije nimalo taĉno. TakoĊe, ĉuli smo i za to da nijedan sveštenik SPC nikada nije širio ovakve glasine o „novoprotestantima“. No, ako i poverujemo da pravoslavni episkopi i druga sveštena lica nikada nisu govorili o pripadnicima verskih manjina kao o alkoholiĉarima i bludnicima, ostaje ĉinjenica da isti ti sveštenici i ostali koji uĉestvuju u hajci (a koji rade sa blagoslovom SPC), pišu i govore o njima kao o hijenama,
Poslanica Galatima 1:8-9. Naglasak moj. Zoran D. Luković, Verske sekte, priruĉnik za samoodbranu, Beograd 2000. god. treće izdanje, str. 302. (Tekst Aleksandra Senića, pod naslovom: „Neokortiĉki rat i verske sekte kao njegovo oruĊe“). Naglasak moj. 3 Biblija bez Boga, Hrišćanstvo bez Crkve; Pravoslavlje i sekte II, Svetigora, Cetinje 1997. god. str. 181. Naglasak moj. 1
2
572
uništiteljima biološkog bića srpskog naroda, kao i o destruktivnim i totalitarnim grupacijama.1 Pre nego što preĊemo na detaljniji pregled literature pravoslavnih autora, koji su sramno i niĉim opravdano svrstali evanĊeoske hrišćane u red sa satanistima, alkoholiĉarima i narkomanima, proĉitajmo i nekoliko izjava koje dokazuju moju tvrdnju da sledbenici religijskog tradicionalizma u Srbiji, pod uticajem svoje pogrešne svetootaĉke teologije, nazivaju poštene i moralne ljude satanistima samo iz razloga njihovog drugaĉijeg verovanja i ni zbog ĉega drugog! Ukazujući na razloge koji su uticali na neophodnost objavljivanja knjige „Od utopije do košmara“ u izdanju Svetigore 1997. godine, njen prireĊivaĉ Vladimir Dimitrijević kaţe izmeĊu ostalog i sledeće: „Knjiga je nastala u doba velikih iskušenja našeg naroda koji, što sopstvenom krivicom, a što po volji moćnika ovoga sveta, strada više no ikad u svojoj istoriji. Pored rata, ekonomske bede, raspada liĉnog i društvenog morala, porasta kriminala, politiĉkih zaĊevica i raskola, pojavilo se zlo gore od svih zala, zlo koje nasrće na duh srbskog naroda – zlo laţnih vera i opasnih duhovnih zabluda.“2 „Ĉoveĉanstvo je padalo u jeres masovno, to pokazuje istorija mnogih naroda, dok se obraćenje od jeresi u Pravoslavlje moţe zapaziti u malom broji pojedinaĉnih sluĉajeva, i to retko. O, kako je strašan otrov jeres! Otrov od koga se teško moţe isceliti – to je jeres. (...) Onoga ko je pobeĊen grehom jeresi i raskola, Ċavo ne kuša drugim strastima i oĉiglednim gresima. I zašto bi, uostalom Ċavo kušao i borio se sa onim ko je smrtnim grehom jeresi već ubijen veĉnom smrću i ko je već dospeo u stanje demonsko?“3 Dakle, stvar je jasna. Svi nepravoslavni vernici (a pogotovo „netradicionalni“ protestanti i njima sliĉni) se nalaze u „demonskom stanju“ i kao takvi, kao vukovi u ovĉjim koţama, opasniji su i od samih sledbenika satane.4 Pošto se već govori o tome da su „sekte zlo gore od svih zala“, a takoĊe se zastupa uĉenje sv. otaca koje kaţe da blagoslov dobijen od jeretika zapravo predstavlja prokletstvo5, onda nije ni ĉudo što pravoslavni velikodostojnici, iskrenu ţelju pripadnika malih verskih zajednica da kroz svoje humanitarne organizacije pomognu siromašnima, socijalno ugroţenima i raseljenim licima deljenjem humanitarne pomoći, nazivaju ĉinjenjem „laţnog dobra“
UporeĊivanje evanĊeoskih hrišćana (tzv. „sektaša“) sa hijenama, nazivanje istih plaćenicima Zapada kao i verskim agitatorima moţe se pronaći u „Boţićnoj poslanici“ Patrijarha Pavla i arhijereja SPC iz januara 1995. godine. Episkop niški g-din Irinej je takoĊe sredinom devedesetih godina pozivao vasceli srpski narod da ustane protiv sektaša koji ţele da biološki unište Srbe („Narodne novine“, 14. 06. 1994.). Vidi u: Goran Maksimović, Hrista razapinju zar ne?, Niš 1995. god. str. 46, 79. Aleksandar Senić, pak, veli da su po svojem unutrašnjem ustrojstvu sve verske sekte totalitarne, a po posledicama svoga delovanja destruktivne, (pri tome, naravno, pod nazivom „sekte“ podrazumeva i sve netradicionalne evanĊeoskoprotestantske verske zajednice). Vidi u: Zoran D. Luković, Verske sekte, priruĉnik za samoodbranu, Beograd 2000. str. 300. 2 Navedeno delo, str. 5. Tekst iz predgovora prireĊivaĉa. Naglasak moj. 3 Isto, str. 65. Naglasak moj. 4 Ovakvih kvalifikacija o „sektašima“, za koje se tvrdi da su vukovi u ovĉjim koţama, te da su kao takvi opasniji i od pravih satanista, moţemo pronaći na mnogo mesta u literaturi i novinskim ĉlancima koje su pisali pravoslavni autori proteklih 15-tak godina. IzmeĊu ostalih izvora videti o tome i u knjizi: Hrista razapinju zar ne? autora Gorana Maksimovića, na str. 56, 90-91. 5 Vidi u: Od utopije do košmara, str. 32. 1
573
(jer, pobogu, otkud i pomisao da od „Ċavoloimanih sektaša“ moţe da doĊe bilo kakav blagoslov?).1 No, da bismo se detaljno upoznali sa time kakve sve stavove zastupaju i kakve (dez)informacije o nepravoslavnim verskim zajednicama šire sledbenici svetorodnih Nemanjića, ostaje nam da proĉitamo naredne tekstove, koji predstavljaju priliĉno detaljan pregled nekoliko „antisektaških“ knjiga, od kojih su neke doţivele i nekoliko izdanja.
Mnogi laţni svedoci doĊoše Prema poznatom srpskom „struĉnjaku“ za pitanje verskih sekti, policijskom kapetanu Zoranu Lukoviću, koji u svemu zastupa ne interese svih graĊana drţave kojoj sluţi (iako prima platu iz budţeta Republike u koji doprinose uplaćuju pripadnici svih nacionalnih i verskih grupacija), već iskljuĉivo interese SPC, evanĊeoske zajednice ne samo da se ne mogu nazivati crkvama, već im ne priliĉi ni naziv „male verske zajednice“! Za njih je, prema njegovom uverenju, adekvatan samo termin „sekte“ i nijedan drugi: „Da li je opravdano njih (izmeĊu ostalih i evanĊeoske protestantske crkve, prim. I. S.) podvoditi pod ’male verske zajednice‘. Oni su sekte, a male verske zajednice u Jugoslaviji i Srbiji su Jevrejska verska zajednica, Slovaĉka evangelistiĉka crkva, Rumunska pravoslavna crkva, Luterani, Ruska pravoslavna crkva. Iako po broju male, one su zvaniĉne, tradicionalne, domaće verske zajednice i, što je najvaţnije, ništa zlonamerno spram drugih naroda i religija u našoj zemlji ne rade.“2 Lukovićev kolega po peru, sada naţalost pokojni Aleksandar Senić, navodi da su sve sekte totalitarne i destruktivne – bez mnogo razlike. Moţda „novoprotestanti“ ne vrše ritualna samoubistva poput satanista, ali zato ţele da unište drţavu i podrede stanovništvo programima sekti, a uz to vrše i špijunaţu u korist stranih obaveštajnih sluţbi. Evo šta o tome saznajemo u odvojenim tekstovima od gospode Lukovića, Senića i psihijatra Vukadina Cvetanovića: „Raspoloţivi podaci pouzdano ukazuju na to da stratezima „novog svetskog poretka“ verske sekte / verski kultovi sluţe kao izuzetno povoljno sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Naime, bez obzira na vrstu i poreklo, one su pod delimiĉnom ili potpunom kontrolom obaveštajnih sluţbi jedne ili više drţava.“3 „Vešto prikriven, a u osnovi krajnji i suštinski cilj svih verskih sekti jeste moć, i to, pre svega, verska i finansijska, a zatim politiĉka, prosvetna, kulturna i, na kraju, vojna.“4 „Sve verske sekte, bez obzira na kome se verskom uĉenju utemeljavaju, imaju univerzalni karakter i mondijalistiĉke pretenzije. Njihovi meĊusobni odnosi su savezniĉki u odnosu na drţavu i Crkvu koje se doţivljavaju kao glavne prepreke na
Videti o ovome tekst Gorana Maksimovića, pod naslovom „Pravo na humanost“, u knjizi: „Hrista razapinju zar ne?“ na str. 62-68. 2 Sekte, priruĉnik za samoodbranu, Draganić, Beograd 2003. str. 99. Naglasak moj. 3 Tekst Aleksandra Senića „Neokortiĉki rat i verske sekte kao njegovo oruĊe“, u knjizi Zorana Lukovića: Verske sekte, priruĉnik za samoodbranu, treće izdanje, str. 300. Naglasak moj. 4 Zoran Luković, Sekte, priruĉnik za samoodbranu, 2003. str. 9. Naglasak moj. 1
574
putu ostvarenja sektaških pretenzija, usmerenih ka uspostavljanju neograniĉene moći i potpune kontrole nad novĉanom masom, teritorijama i stanovništvom.“1 Ukoliko dodamo još i to da pripadnici totalitarnih i destruktivnih sekti (svih od reda – jer su sve totalitarne i destruktivne) predstavljaju veliku opasnost po svoje porodice, jer je pripadnik jedne takve (neimenovane) sekte u Rusiji, po Andreju Kurajevu, ubio majku i babu, a majĉinu odrezanu glavu poslao u paketu poštom na odreĊenu adresu2, to znaĉi da i sve „novoprotestantske“ verske grupacije treba proglasiti štetnim po drţavu i narod - i kao takve zabraniti. Upravo ovakvo rešenje (dakle proglašavanje štetnim i zabranu svih „netradicionalnih“ verskih zajednica u Srbiji) zastupa i psihijatar Vukadin Cvetanović. Navodeći predlog Ċakona Kurajeva upućen ruskoj Dumi (parlamentu), o regulisanju problema o delovanju sekti u Rusiji, Cvetanović kaţe da, ukoliko bi se njegov predlog primenio na situaciju u Srbiji, svi verski subjekti u našoj zemlji bi bili podeljeni u ĉetiri grupe: „U prvoj grupi bi bila Srpska Pravoslavna Crkva, kao tradicionalni ĉuvar verskih osećanja srpskog naroda, sa kojom drţava ima odnos saradnje na obostranu korist i na korist srpskog naroda. Drugu grupu bi saĉinjavale tradicionalne vere na evropskim prostorima: Rimo-katoliĉka crkva, jevrejska i muslimanska verska zajednica, Anglikanska crkva i Evangelistiĉka Crkva. Prema ovim verskim zajednicama drţava ima tolerantan odnos, a samo izuzetno odnos saradnje kada to odgovara bitnim drţavnim interesima. U treću grupu bi bile svrstane one pseudohrišćanske sekte kojima drţava ne priznaje status verskih zajednica, već tretira kao organizacije koje štete drţavnim interesima, pa prema tome i interesima naroda (jehovini svedoci, adventisti, pentekostalci, itd.). Ĉetvrta grupa bi objedinjavala verske sekte, guru – pokrete i psiho organizacije koje su zbog verskog terorizma i kriminala zakonom zabranjene.“3 Osnovni problem u ovom Cvetanovićevom predlogu rešavanja „problema“ delovanja sekti u Srbiji (po uzoru na predlog bogoslova Ruske pravoslavne crkve) a što se tiĉe štete po drţavne interese koju toboţ nanose evanĊeoske protestantske zajednice u Srbiji, jeste taj što se njegova tvrdnja ne moţe dokazati ni jednim jedinim argumentom. Ovaj lekar svoje tvrdnje o narušavanju drţavnih interesa od strane „novoprotestanata“ bazira na krajnje sumnjivim i neproverenim podacima o toboţnjoj povezanosti „svih sekti“ (po A. Seniću) sa stranim obaveštajnim sluţbama, kao i o tome da je krajnji cilj svih njih „neograniĉena finansijska, politiĉka i vojna moć“ (Sasvim je moguće da neki pseudohrišćanski ili satanistiĉki kultovi imaju ovakve ciljeve, ali to svakako ne vaţi za evanĊeoske protestantske zajednice koje u Srbiji beleţe već treći vek postojanja i koje su po svojim aktivnostima i verovanju odavno poznate drţavnim sluţbama). EvanĊeoski vernici se, dalje, zbog svoje iskrene hrišćanske ljubavi i dobrote koju iskazuju prema ljudima svih nacionalnosti i veroispovesti (jer su i njihove zajednice višenacionalne) - a po ugledu na Hrista i apostole, proglašavaju ĉiniocima koji utiĉu na slabljenje nacionalnog identiteta (jer ne zagovaraju ekstremni nacionalizam). Optuţuju se i da predstavljaju sredstvo za ostvarivanje tzv. „novog svetskog poretka“, koji teţi rastakanju nacija i nacionalnih religija i slabljenju sistema odbrane nacionalnih drţava (svojim odbijanjem oruţja i
Tekst dr Vukadina Cvetanovića u knjizi: Od utopije do košmara, str. 238. Naglasak moj. Vidi u: Od utopije do košmara, str. 216. Tekst Ċakona Andreja Kurajeva: „Sekte kao društveni problem“. 3 Navedeno delo, str. 239. Naglasak moj. 1
2
575
neuĉestvovanjem u ratovima). Ovakve optuţbe su moţda mogle da budu popularne do 5. oktobra 2000. godine, do kada se drţavni vrh naše zemlje, nalazeći se u opšte svetskoj izolaciji, borio protiv civilizovanih zemalja Evrope i Severne Amerike (tj. protiv tzv. novog svetskog poretka – a gotovo sve knjige protiv sekti napisane su baš u tom periodu). Ali, verovati u ovakve optuţbe sada, kada nam je zemlja primljena u Savet Evrope a nalazi se na putu primanja i u druge znaĉajne svetske institucije, te kada je u Srbiji donet i zakon o civilnom sluţenju vojnog roka (bez oruţja) za koji se odluĉuju i mnogi pravoslavni, zaista je bespredmetno. No, pošto se meĊu našim stanovništvom i dalje ĉitaju knjige o sektama pisane za vreme reţima Slobodana Miloševića (a koje sadrţe mnoge prevaziĊene optuţbe), kao da se od oktobra 2000-te godine ništa nije promenilo u smislu preuzimanja mnogih odgovornosti od strane naše drţave pred meĊunarodnom zajednicom, po pitanju razvoja demokratije kao i ljudskih prava i sloboda, potrebno je da izvršimo detaljan pregled pravoslavne antisektaške literature i argumentovano potvrdimo da ona, zbog mnogobrojnih neistina o delovanju evanĊeoskih protestantskih zajednica koje sadrţi, nije dostojna – ne samo ĉitanja i poverenja nego ni samog drţanja u rukama.
Ispiranje mozgova – sluĊivanje naroda „Od dobrih ćeš se dobru nauĉiti: ako li se meĊu zle pomešaš, izgubićeš i ono što imaš uma. Ovo valja razumevati ne samo za ophoţdenije nego i za ĉitanje knjiga. Ima mnogorazliĉnih bezdjelica napisanih i naštampanih, koje je bolje ne ĉitati, ili ko ih ĉita, duţan je zdravo rasuţdavati, i dobro od nevaljala raspoznavati.“1 U ovom delu poglavlja potvrdićemo da su mnogobrojne informacije koje se nalaze u knjigama raznih sektologa kao i u brojnim novinskim ĉlancima ništa drugo do proizvod nedovoljnog poznavanja materije od strane njihovih autora sa jedne i zlonamernosti sa druge strane. Prouĉićemo ranije veoma popularnu knjigu novinarke Biljane ĐurĊević – Stojković „Lovci na duše“, kao i knjigu „Verske sekte, priruĉnik za samoodbranu“ policajca Zorana Lukovića. Nakon detaljnijeg pregleda ove dve knjige, tj. onih njihovih delova koji govore o evanĊeoskim hrišćanima i drugim zajednicama nastalim iz protestantske reformacije, reći ćemo nekoliko reĉi i o ostaloj literaturi koja diskriminiše manjinske verske zajednice, a koja postoji na srpskom jeziku.
Lovci na duše (Verske sekte – Leksikon) Novinarka Biljana ĐurĊević – Stojković je do sada objavila ĉetiri knjige koje se bave problemom sekti. To su: „Lovci na duše“, „Ispovesti ţrtava sekti“, „Pazi sekta“ i „Verske sekte – Leksikon“. Na ovom mestu preispitaćemo navode iz poslednje navedenog dela, izdatog 2002. god, nekoliko godina nakon izdavanja prvog – kojim je ova autorka postala poznata srpskoj javnosti. Na poleĊini ove knjige (Verske sekte – Leksikon) ispisan je tekst koji sadrţi ĉitavu gomilu laskavih priznanja, meĊu kojima izdvajamo sledeće: „Biljana ĐurĊević – Stojković (1963) je novinar i publicista iz Beograda. Napisala je knjigu „Verske sekte i pokreti – LOVCI NA DUŠE“, koja je veoma dobro prihvaćena u 1
Dositej Obradović, Sabrana dela, tom prvi, str. 620. Naglasak moj.
576
struĉnoj javnosti: uvrštena je u katalog svetski znaĉajnih izdanja o sektama, zatim u katalog nacionalno znaĉajnih izdanja, a mišljenjem Ministarstva prosvete Srbije, preporuĉena je kao literatura za edukaciju nastavnika, pedagoga, psihologa, uĉenika starijih razreda i studenata o sektama. „Lovci na duše“ su, po anketi „Evropljanina“, najbolja „hit knjiga“ domaćeg autora u 1998. godini, a iste godine je RTV „Pink“ proglasila autorku tog bestselera za „Naj-ţenu“. (...) Leksikon sekti je sadrţajno baziran na knjizi „Lovci na duše“, ali je drugaĉije koncepcijski osmišljen i prilagoĊen potrebama savremene ĉitalaĉke publike, te znaĉajno dopunjen i izmenjen u odnosu na prethodnu knjigu. Nova knjiga Biljane ĐurĊević – Stojković predstavlja dragocenu graĊu za istraţivaĉe ovog fenomena, pa je stoga posebno preporuĉujemo studentima Filozofskog, Teološkog, Medicinskog, Defektološkog, Pravnog fakulteta, Fakulteta politiĉkih nauka, Vojne i Policijske akademije, zaposlenima u organima uprave i drugim zainteresovanim institucijama i pojedincima. Sasvim smo sigurni da je Leksikon sekti knjiga koju u svojoj kućnoj biblioteci treba da ima svaka porodica, radi preventive i zaštite svojih ukućana.“1 Oĉigledno, sve ove tople preporuke delom su potekle i od strane nadleţnih iz Ministarstva prosvete Republike Srbije. Uz veoma laskavu ocenu autorkine struĉnosti koju je iskazala u svojoj prvoj knjizi, kao i njenim svrstavanjem u katalog svetski znaĉajnih izdanja o sektama, za ovu drugu se veli da je sadrţajno bazirana na knjizi „Lovci na duše“, s time da je znaĉajno dopunjena i izmenjena (što bi trebalo da znaĉi da je još bolja i dokumentovanija od prve). U predgovoru za „Leksikon sekti“, Biljana ĐurĊević Stojković je zapisala slogan kojim se rukovodila prilikom sastavljanja dela: „Moto mojih prethodnih knjiga „Znanjem se štiti, Istinom pobeĊuj!“, u potpunosti vaţi i za ovu knjigu – Leksikon sekti, koju treba da ima svaka institucija i svaka porodica u drţavi.“2 Jasno je, dakle, da je autorka uverena da su informacije koje je pruţila o nepravoslavnim verskim zajednicama potpuno taĉne i proverene, te da će studenti svih mogućih fakulteta kao i mnoge ustanove kojima se knjiga preporuĉuje, biti objektivno informisane o toj „najvećoj boljki našeg vremena“. Neupućenim ĉitaocima će se, pored ovolikog broja pohvala upućenih na raĉun knjiga g-Ċe ĐurĊević – Stojković, ĉiniti sasvim izlišnim da sumnjaju u istinitost bilo kog navoda koji se u njima nalazi. No, naţalost, sve pohvale i preporuke upućene na konto prethodno pomenutih dela samo dokazuju veoma obeshrabrujuću ĉinjenicu o tome da su ĉak i oni koji se bave prouĉavanjem verskog organizovanja i sebe smatraju struĉnjacima, zapravo strahovito neupućeni, te da ispoljavaju izuzetno visok stepen neznanja. Uvrštavanje knjiga ove autorke u kataloge nacionalno i svetski znaĉajnih izdanja, i to od strane „struĉne javnosti“ je prosto preneraţavajuće. Kada se uz to podsetimo da je autorka od strane RTV „Pink“ 1998. godine proglašena za „Naj – ţenu“ (kakva televizija takva i nagrada), a novinske ankete pokazale da se knjiga „Lovci na duše“ te godine nalazila meĊu najprodavanijim i najĉitanijim, onda je sasvim jasno kolika je razmera dezinformisanosti kojoj su, ni krivi ni duţni, podlegli mnogi graĊani naše zemlje. Jedan od pravih svetski priznatih struĉnjaka, sociolog religije prof. dr Dragoljub B. ĐorĊević je, zbog veoma negativnog uĉinka kojeg je za sobom donelo objavljivanje
Biljana ĐurĊević – Stojković, Verske sekte – Leksikon, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 2002. god. tekst na poleĊini knjige. Naglasak moj. 2 Navedeno delo, str. 7. Naglasak moj. 1
577
knjiga pomenute novinarke, ĉak bio primoran da izda i svoju knjigu koja se bavi istom problematikom. Evo šta je ovaj priznati autor napisao u predgovoru svoje knjige, a što se tiĉe razloga koji su ga naterali da je objavi: „Tome doprinose i domicilne crkve koje redovno stigmatiziraju kultove i sekte, proglašavajući ih satanistiĉkim, totalitaristiĉkim i destruktivnim kvazireligijskim pojavama. NadoĊe i vreme, poput našeg, kada se organizovano i ciljano, sluĉajno i stihijski stvori jak antikultni i antisektarni pokret, stvar dovede u ţiţu interesovanja javnog mnjenja i otpoĉne bitka „sa svim i svaĉim“. „Ne trebeći ţito od kukolja“ seje se šteta svuda i svakome. (...) Premda sam i ranije bio u prilici da reagujem na ekstremno postupanje antikultnih pokreta ... sada izdajem knjigu Proroci „nove istine“: kultovi i sekte (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) kao odgovor na zaţivljavanje nekultivisanog, nezrelog i naivnog antikultnog pokreta u nas. Pokreta, koji samo jednim svojim izdankom – „pisanijem“ B. ĐurĊević – Stojković Lovci na duše: verske sekte i pokreti (Beograd, samostalno izdanje 1997) – „sluĊuje“ neuko i neduţno graĊanstvo, neoprezne i ţeljne senzacija, i nanosi golemu štetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, svima onima za koje se toboţ bori.“1 Prema istom autoru, koji je ispred Ministarstva prosvete odrţao mnogobrojna predavanja i tribine širom naše zemlje2, a nasuprot uverenju mnogih da su išĉitavanjem knjiga pravoslavnih autora o sektama „popili svu pamet ovoga sveta“, veliki broj naših ljudi poseduje veoma skromno znanje o poreklu i delovanju malih verskih zajednica u Srbiji – što ih ĉini veoma pogodnim za manipulaciju od strane samozvanih struĉnjaka: „Najzad, prokrstario sam poslednjih godinu-dve Srbiju, drţeći, ĉesto i ispred Ministarstva prosvete, na desetinu javnih predavanja i tribina pred više hiljada slušalaca: direktora, profesora, Ċaka osnovnih i srednjih škola, srednjoškolskih i univerzitetskih predavaĉa sociologije, polaznika razliĉitih seminara iz demokratije, multikulturalizma i interkulturalnosti i „obiĉnih“ graĊana. Njima, više ili manje, manjka sistematsko znanje o novim religioznim pokretima, a neki su i elementarno nepismeni po pitanju razlikovanja tipova verskog organizovanja.“3 Postavlja se pitanje, kako je moguće da, sa jedne strane, nekakva „struĉna javnost“ veoma pozitivno oceni rad g-Ċe ĐurĊević – Stojković, a da u isto vreme jedan od vodećih struĉnjaka u našoj zemlji naziva uĉinak ovih dela „sluĊivanjem neukog i neupućenog naroda“? Neko je po ovom pitanju oĉigledno „neuk i neupućen“! Šta više, u svojoj knjizi g-din ĐorĊević navodi i ĉitav niz naslova koje nipošto ne preporuĉuje onima koji ţele da budu objektivno informisani o poreklu i delovanju malih verskih zajednica u Srbiji – pogotovo onih proisteklih iz protestantskog pokreta. Evo koje su to knjige: „Nikako proĉitati. Knjige se ne preporuĉuju onima koji ţele detaljnije upoznavanje sa veoma balansiranim i struĉnim bogoslovskim, politikološkim i sociološkim uvidom u fenomen verskog organizovanja. Materija je izloţena
Dragoljub B. ĐorĊević, Proroci nove istine, sekte i kultovi, Niš 1998. god. str. 7. Naglasak moj. Koliko je velika neupućenost nadleţnih u Ministarstvu prosvete po ovom pitanju dokazuje i upravo pomenuta ĉinjenica. Naime, Ministarstvo pod ĉijim pokroviteljstvom predavanja drţi g-din D. B. ĐorĊević je, o knjizi g-Ċe ĐurĊević – Stojković „Lovci na duše“ koju ovaj sociolog religije smatra sredstvom za sluĊivanje naroda, donelo veoma pozitivnu ocenu preporuĉujući je svakom graĊaninu u Srbiji. 3 Na istom mestu. 1
2
578
jednostrano i pristrasno; veliki je znak pitanja da li pisci korektno zastupaju pravoslavni pogled na ono što nije crkva. 1. Dţomić, V. M. (1994), Sekte, satanizam i laţni proroci, Kraljevo, EUO Eparhije ţiĉke (str. 120). 2. Milin, L. (1982), Nauĉno opravdanje religije – Crkva i sekte, Kraljevo, Eparhija ţiĉka (str. 472). 3. Milin, L. (1997), Nove vere – stare zablude, u: Episkop Nikolaj (Velimirović) – Lazar Milin, Pravoslavna Narodna Hrišćanska zajednica Šabac (str. 117-151). 4. Milošević, Z. (1995), Religija novog svetskog poretka, Šabac: samostalno izdanje (str. 106). 5. Stojković – ĐurĊević, B. (1997), Lovci na duše, Beograd, samostalno izdanje. (str. 191).“1 Da li je naš ugledni sociolog religije u pravu kada kaţe da napred pobrojane knjige ne treba „nikako proĉitati“? Što se tiĉe knjige Lazara Milina, „Crkva i sekte“; o nedoslednostima tumaĉenja Biblije koje je autor u njoj zastupao, kao i o pogrešnim informacijama i optuţbama na raĉun protestanata koje je u njoj izneo, već sam govorio ranije u ovoj knjizi te sada nije potrebno da ponavljam. Ostala dela koja je ĐorĊević naveo verovatno u mnogo ĉemu nalikuju na ona koja ćemo malo kasnije detaljnije opisati, te stoga ne ĉudi da su stigla na spisak onih koja se ne preporuĉuju ljudima koji ţele da ostanu pri zdravoj pameti. Na kraju poglavlja, zakljuĉak koji ćemo izvući nedvosmisleno će potvrditi da je naš ugledni profesor bio u pravu – kada je pomenutu literaturu proglasio jednostranom i pristrasnom (kao i oĉigledno diskriminativnom i „sluĊivaĉkom“). Evo na koji je naĉin jedan od evanĊeoskih protestantskih teologa reagovao na mnogobrojne neistine kojih je krcata knjiga „Lovci na duše“, ĉime je potvrdio tezu dr ĐorĊevića da pomenuti naslov ne zasluţuje ni da bude proĉitan, a kamo li da se poveruje njegovim tvrdnjama. Pod naslovom: „Šarlatanstvo uz pozitivno mišljenje Ministarstva prosvete“, Branko Bjelajac je napisao sledeće: „Samozvani struĉnjak za verske sekte i pokrete, novinar „Vojske“ Biljana ĐurĊević – Stojković, koja inaĉe u svojim tekstovima ne pravi razliku izmeĊu pentekostne i baptistiĉke verske zajednice, koja za pentekostalce sasvim netaĉno tvrdi da se njihove crkve nazivaju „gideonitske crkve“, i koja je autor dve visokotiraţne knjige: Lovci na duše i Ispovesti ţrtava sekti, prethodno u delovima objavljivane u ĉasopisu „Vojska“ i kao feljton u „Veĉernjim novostima“, svesno zajedniĉki navodi destruktivne sekte i domaće male verske zajednice. U poglavlju ‘Hrišćanski reformatori ili otpadnici’ autorka navodi sledeće grupacije: bogumile (u Srbiji istrebljene davno pre reformacije), katare (već vekovima ne postoje u tom obliku), husite (poslednji asimilovani pre 80 godina u Vojvodini u druge protestantske zajednice), protestante (autorka ne pravi razliku izmeĊu protestantskog verskog pokreta i lokalne zajednice registrovane pod tim imenom u Srbiji), menonite (autorka tvrdi da oni ne koriste struju i ne ĉitaju novine, a da je voţnja automobila greh! – da to samo ĉuju u Menonitskom centralnom komitetu u Ţenevi ili na nekom od njihovih univerziteta u Kanadi, SAD i Holandiji, bruka bi pukla po mnogim struĉnim ĉasopisima, a o humanitarnoj pomoći Jugoslaviji da i ne govorimo), kvekere (kojih nikada nije bilo na našim prostorima), luterane i slovaĉke evangelike (autorka ne 1
Isto, str. 13-14. Naglasak moj.
579
prepoznaje da je to ista crkva samo da su u pitanju vernici nemaĉke i slovaĉke nacionalnosti registrovani u dve crkve), te Reĉ ţivota, hrišćanskog pokreta koji je osnovao Ulf Ekman (autorka ga naziva Olf Ikran). Za ovaj pokret autorka kaţe da odrţava kontakte da Udruţenjem evanĊeoskih sveštenika i vernika Srbije, za koje kaţe da ga saĉinjava i slovaĉka evangeliĉka crkva (što je netaĉno). Dalje, autorka navodi organizaciju „Novi ţivot“ iz Beograda, za koju kaţe da „tesno saraĊuje sa Velikom armijom izaslanika“ – koja je zapravo taktiĉka vojna jedinica koja ima 6.000 ameriĉkih plaćenika i stotine hiljada dobrovoljaca u 131 zemlji sveta! (Hrišćansko udruţenje Novi ţivot poznato je u svetu, i ono okuplja mlade hrišćanske vernike raznih denominacija u studentskim gradovima i univerzitetima. Po njihovom programu vlada MaĊarske priprema uĉenike srednjih škola u prevenciji protiv HIV virusa, a njihov dugometraţni film ISUS redovno se prikazuje na našim drţavnim i privatnim TV stanicama svakog Boţića i Vaskrsa). (...) Dalje, navodeći verske grupacije, autorka u ovu grupu ukljuĉuje nekoliko verskih zajednica koje nikada nisu postojale na teritoriji SRJ, a poznate su kao destruktivne i opasne, kao i nekoliko verskih zajednica koje po svojoj suštini i verovanju nisu hrišćanske, iako se moţda izdaju za takve. Pre svega, radi se o Hramu naroda (sekti koja je izvršila masovno samoubistvo – 940 osoba, pre 25 godina), Belom bratstvu (sekta aktivna u Ukrajini i Rusiji koja pokušava da se politiĉki aktivira), i Lozi Davidijanaca (po Dejvidu Korešu koji je odveo u smrt 85 sledbenika u Americi). Nisu jasni motivi autorke zašto je baš ove tri grupe posebno prikljuĉila domaćim verskim zajednicama, osim da namerno identifikuje domaće sa stranim grupacijama, iako nemaju nikakve veze. Podvalu predstavlja i „uguravanje“ u ovaj spisak i tzv. „prahrišćanske zajednice Univerzalni ţivot“, grupe koja veruje proroĉici Gabrijeli i koja ni u kom sluĉaju ne spada u hrišćanske verske zajednice. Ovo namerno brkanje hrišćanskih manjinskih verskih zajednica i drugih grupacija korisno je samo u jednom smislu – da se obezvredi njihovo postojanje i delovanje. Uzimajući u obzir obimno nepoznavanje materije koje je autorka pokazala, moramo se zapitati kako je moguće da je ovaj rukopis dobio laskave ocene Ministarstva prosvete Republike Srbije, a koji je odštampan na koricama knjige, u nameri da navede kupca da u knjigu ima puno poverenje: „Iz navedenog sledi da ova knjiga predstavlja pogodnu literaturu za edukaciju nastavnika, struĉnih saradnika i vaspitaĉa, kao i svih drugih koji profesionalno rade sa mladima... Otuda je preporuĉujemo školama.“1 Nakon uoĉavanja svih prethodno razotkrivenih dezinformacija i zlonamernosti koje autorka propagira pod parolom: „Znanjem se štiti, Istinom pobeĊuj!“, naĉinićemo konaĉno i pregled „ispravljenog i dopunjenog“ Leksikona verskih sekti. Kao što se i oĉekuje od jednog leksikona, termini u njemu su poreĊani po abecednom redu (neshvatljiva je ĉinjenica da je ova knjiga, koja se zdušno bori za srpstvo i Pravoslavlje, štampana na latinici umesto na ćirilici). Tako su, bez ikakve podele, da bi neupućeni ĉitaoci još više bili zbunjeni, poreĊane tzv. tradicionalne protestantske crkve kao i „novoprotestantske“ zajedno sa okultistiĉkim organizacijama, vešticama, hinduistiĉkim guru pokretima i satanistiĉkim kultovima. Tako, adventisti su se našli u društvu aluita (jedne islamske sekte), antiĉkih
1
Udar na verske slobode, tekst Branka Bjelajca, str. 106-110. Alfa i omega; Beograd 2001. god. Naglasak moj.
580
mnogoboţaca, AMORC (drevni mistiĉni red ruţokrstaša) i asasina (ubica). Baptistiĉka crkva, svrstana je rame uz rame sa belim vešticama, bratstvom zmije i bratstvom unutrašnje svetlosti. Crkva Boţija i crkva gideonita (pogrešan naziv za pentekostalce) su pod slovom „C“ svrstane zajedno sa satanistiĉkim kultovima Crnom ruţom i Crnom škorpijom. Tradicionalna protestantska Evangeliĉka crkva (autorka je pogrešno naziva „Evangelistiĉka“), koja se po Zoranu Lukoviću nipošto ne moţe nazvati sektom, nalazi se u „Leksikonu sekti“ pod slovom „E“ kao i EGC (gnostiĉka katoliĉka crkva – tj. još jedan satanistiĉki kult). Dalje, Hristova crkva, Hristova crkva jevanĊelske braće kao i Hristova duhovna crkva nalaze se zajedno, u istoj celini, sa Hramom naroda i Hramom sunca (kultovima ĉiji su pripadnici izvršili kolektivna samoubistva 1978. i 1995. godine). Maloĉas pomenuta Evangeliĉka crkva, sada pod nazivom „Luteranci“ (iako je ispravno: Luterani), nalazi se ponovo u društvu destruktivnih kultova, ovoga puta onih pod slovom „L“: Lucis (Luciferov) trust i Loze davidijanaca. EvanĊeoske protestantske denominacije menoniti i metodisti su udruţene sa meĊunarodnim vešticama i misterijama bratstva zmije. Pentekostna crkva se prouĉava zajedno sa Pokretom pagana i prostitutkama za Isusa, a tradicionalna protestantska Reformatska crkva (autorka pogrešno kaţe „Reformatorska“) i Reformni pokret adventista sa satanistiĉkim i ezoterijskim kultovima Rajska vrata, Red solarnog hrama i rozenkrojcerima (ruţokrstašima). Da od lošega moţe biti još gore, dokazuje i po treći put pominjanje (kao da joj se ova crkva nešto posebno zamerila) Evangeliĉke crkve (sada pod nazivom: Slovaĉka evangelistiĉka crkva). Ona je ovoga puta stavljena u isti koš sa Satanskom crkvom, Satanskom crkvom Engleske i Stazom gnostiĉke svetlosti (takoĊe okultnom organizacijom). Pored ovakvog zlonamernog svrstavanja protestantskih crkava rame uz rame sa satanistiĉkim kultovima, radi zbunjivanja javnosti koja će, na kraju krajeva, zakljuĉiti da je svima zajedno tu i mesto, Biljana ĐurĊević – Stojković je prilikom opisivanja porekla uĉenja i delovanja hrišćanskih zajednica iznela i veći broj neistina – zbog sopstvenog, veoma površnog, poznavanja materije. Ne samo da najveći broj uistinu destruktivnih kultova, koje je autorka manje ili više taĉno opisala, ne postoji u organizovanom obliku u našoj zemlji, te je bilo nepotrebno njihovo spominjanje zajedno sa legalno delujućim verskim zajednicama, nego se navodi i oĉigledno netaĉan podatak MUP-a da sekte u Srbiji (sve zajedno) broje ništa manje nego 460.000 pripadnika!!! Poznato je da se na popisu stanovništva odrţanom 2002. godine samo oko 20.000 ljudi izjasnilo da pripada netradicionalnim hrišćanskim verskim zajednicama, i još oko 1000 onih koji pripadaju pokretima koji vode poreklo sa Dalekog istoka. Taj broj je realan za svakoga ko zna da adventista u Srbiji ima oko 8.000, baptista oko 3.000, pentekostalaca oko 4.000, Jehovinih svedoka oko 4.000 i svih ostalih još nekoliko hiljada pripadnika. Reĉ je naravno samo o krštenim (odraslim) ĉlanovima ovih verskih zajednica. Ukoliko ovom broju dodamo i njihovu decu koja pohaĊaju veronauku, kao i prijatelje (tj. „simpatizere“) crkava koji dolaze povremeno na bogosluţenja, ovaj broj moţe biti uvećan za eventualno još 10.000 ljudi. Tako, postaje jasno da MUP Srbije uopšte ne poseduje istinite podatke o broju pripadnika manjinskih verskih zajednica u našoj zemlji, te da se njegovi podaci ni najmanje ne slaţu sa izveštajima sa popisa stanovništva. Kada je reĉ o konkretnim tvrdnjama vezanim za pojedine verske zajednice (a koje su ili netaĉne ili kontradiktorne), moţemo da izdvojimo sledeće. Pored netaĉne informacije da adventisti u Srbiji broje 80.000 ĉlanova (adventisti bi na ovu tvrdnju 581
verovatno citirali poznatu narodnu izreku: „Iz tvojih usta - u Boţije uši!“), za njihove muške ĉlanove se najpre kaţe da odbijaju nošenje oruţja u vojsci, da bi se nakon samo nekoliko reĉenica izjavilo da oni ipak sluţe vojsku i nose oruţje. Što se tiĉe baptista, osim netaĉnog podatka da je ovu „sektu“ osnovao izvesni Tomas Mincer u XVI veku, za njih se kaţe da su za vreme 2. svetskog rata u Hrvatskoj saraĊivali sa ustašama a da su se u Makedoniji ispoljili kao bugarofili1 (u prevodu: bili su i ostali neprijatelji srpskog naroda poput svih ostalih sektaša). Za baptiste se takoĊe netaĉno navodi da sluţe vojsku ali odbijaju oruţje (liĉno poznajem baptistiĉke vernike koji su, ne samo sa oruţjem sluţili vojsku, već su u okviru jedinica VJ za vreme bombardovanja 1999. godine bili na Kosovu i Metohiji i zajedno sa ostalom našom vojskom oruţano se sukobljavali sa teroristiĉkim formacijama OVK). Na kraju, autorka zakljuĉuje da baptisti nipošto ne mogu biti crkva jer nemaju svetoduhovsku vezu sa Isusom Hristom, te stoga novokršteni niti primaju Svetog Duha – niti Njega uopšte ima u baptistiĉkim bogomoljama (doslovno ista formulacija u vezi baptista se nalazi i u knjizi Zorana D. Lukovića „Verske sekte – priruĉnik za samoodbranu“ na str. 61.). Kada piše o Evangelistiĉkoj (tj. Evangeliĉkoj) crkvi, autorka kaţe da je za vreme Drugog svetskog rata njen biskup, Nemac dr Filip Pop od ove crkve napravio ekspozituru gestapoa, a da je njegov sin Edgar bio satnik u domobranskoj Pavelićevoj vojsci. Sam Filip Pop je, prema g-Ċi ĐurĊević Stojković, zasluţeno kaţnjen posle završetka rata (streljan od strane partizana kao fašista, tj. saradnik okupatora). Svi ovi podaci su zapravo trebali da dokaţu da su i evangelici, poput baptista, u prošlosti bili srpski neprijatelji, iako je, poreĊenja radi, autorka zaboravila da spomene da su za vreme Drugog svetskog rata, i pravoslavni (pre rata kršteni i „sa Hristom sjedinjeni“) Srbi imali više oruţanih formacija koje su meĊusobno ratovale i ĉiji su se pripadnici meĊusobno ubijali (partizani, ĉetnici Draţe Mihailovića i Koste Pećanca, Ljotićevci, Nedićevci). U delu svoje knjige u kojem govori o Jehovinim svedocima, a u vezi njihovog odbijanja sluţenja vojnog roka i uzimanja oruţja, autorka je iznela nekoliko veoma zanimljivih navoda koji zasluţuju da se proĉitaju u celosti: „Jehovini svedoci namerno izostavljaju i druge delove „Svete knjige“ gde se u najstarijem i najautentiĉnijem delu Novog zaveta, knjizi Jovanovoj, i sam Isus Hristos pojavljuje sa maĉem u ruci, kao i ĉitava plejada drţavnika, vojskovoĊa i ratnika, koji su zbog svog uĉešća u ratovima za slobodu svog naroda i vere postali – sveci! Novi zavet, pa i Biblija u celini, jako su daleko od pacifizma bilo kakve vrste. Nemaĉki nauĉnik Silvije Gasel ide i korak dalje, pa na osnovu Druge knjige mojsijeve, poglavlja XXX, stiha 23-38, tvrdi da je u Bibliji napisan recept za eksploziv, tzv. gorući grm, koji egipatska ratna kola razbija u paramparĉad, ruši zidine Jerihona i ĉak raspucava zemlju koja guta druţinu Korah. Uz to se poziva na svedoĉanstvo u Bibliji da je Mojsije Knjigu zakona ispisanu na ploĉicama primio uz „pucnjavu i grmljavinu“, iznoseći tezu da je taj prorok na dvoru egipatskog faraona Ramzesa, uz pomoć svoga tasta Jethroa, izvodio eksperimente sa eksplozivom, od ĉijih se posledica leĉio ĉetrdeset dana.“2
G-Ċa ĐurĊević – Stojković za ove tvrdnje u svojoj knjizi nije navela niti jedan argument ili istorijski primer koji bi pobliţe opisao prirodu saradnje pripadnika ove verske zajednice sa vojnim formacijama koje su navedene. 2 Verske sekte – Leksikon, str. 123. Naglasak moj. 1
582
Ovaj tekst dokazuje veliko nepoznavanje Biblije od strane autorke dela koje prouĉavamo. Najpre, tzv. „knjiga Jovanova“, tj. Otkrivenje Jovanovo uopšte nije najstariji deo Novog zaveta nego najmlaĊi. Drugo, oko njegove autentiĉnosti (koja je, doduše, neosporna) bilo je najviše rasprava meĊu crkvenim autoritetima od II – IV veka, te je ova knjiga najkasnije u ranom hrišćanstvu prihvaćena kao kanonska. Naravno, nigde se u Otkrivenju Jovanovom ne nalazi ni opis Isusa Hrista sa maĉem u ruci, već se na dva mesta On opisuje kao onaj iz ĉijih usta izlazi dvosekli maĉ (što uopšte nije isto sa onim u šta nepoznavaoce Svetog pisma ubeĊuje pomenuta autorka)1. Vredna zapaţanja jeste i tvrdnja da je „Isus sa maĉem u ruci“ predstavljao primer mnogima koji su ubijali ljude u politiĉkim sukobima i verskim ratovima – a koji su zbog toga proglašeni svecima (kao da se svecem postaje ratovanjem i ubijanjem verskih neistomišljenika)!?! TakoĊe, pomenuta novinarka, autor knjige Verske sekte – Leksikon (Lovci na duše), teško moţe da predstavlja autoritet ĉije mišljenje o tome da Biblija (a pogotovo Novi zavet) nipošto ne propoveda pacifizam (mirotvorstvo) već verske ratove, moţe biti ozbiljno shvaćeno. Još su zanimljiviji zakljuĉci izvedeni iz istraţivanja izvesnog nauĉnika, po kome je Mojsije u svoje vreme pravio i koristio eksploziv, ali oĉigledno nestruĉno, jer je u nekim eksperimentima zadobio teške rane (verovatno je reĉ o samoranjavanju) od kojih je morao da se leĉi ĉetrdeset dana (Bilo bi dobro ĉuti šta bi pravoslavni bogoslovi rekli na ovakvo tumaĉenje detalja iz Mojsijevog ţivota, koje je iznela „branilac“ Pravoslavlja, g-Ċa ĐurĊević – Stojković). Sasvim su pogrešne i tvrdnje ovog struĉnjaka za sekte da menoniti ne ĉitaju novine i ne koriste struju, te da naglašeno odbijaju školovanje. Nasuprot tvrdnjama da je 9 od 10 menonita nepismeno (oĉigledno je autorka pobrkala lonĉiće i zamenila menonite sa nekom drugom verskom zajednicom) ova denominacija poseduje mnogobrojne škole i univerzitete u svetu. TakoĊe je netaĉno da pripadnici ove verske zajednice odbijaju voţnju automobilom i avionom, kao i da ne nose kaiševe na pantalonama jer to smatraju grehom. A u delu knjige koji nosi naslov: „Protestanti“, kaţe se izmeĊu ostalog i sledeće: „Ipak, na osnovu dostupnih podataka, moţe se reći da u našoj zemlji deluje pet protestantskih crkava: Evangelistiĉka (luteranska), Reformatorska (kalvinistiĉka), Metodistiĉka, Baptistiĉka i Hristova crkva. (...) Vrlo ĉesto iza tih verskih organizacija stoje strane obaveštajne sluţbe, kao deo operativnog sistema istinskih „vladara iz senke“.2 Dakle, sada ove pobrojane verske zajednice nisu „sekte“ (i to svrstane rame uz rame sa destruktivnim kultovima) već predstavljaju protestantske crkve?!?
1
Opis Isusa Hrista iz ĉijih usta simboliĉno izlazi dvosekli maĉ (Otk. 1:16; 19:15), u svetlu samih Isusovih reĉi iz Jn. 12:47-48 i apostolskih iz Jevr. 4:12-13 moţe da oznaĉava njegovu spremnost da pravedno prosudi i kazni sve ljudske bezboţnosti koje su ĉinili za vreme svoga ovozemaljskog ţivota. TakoĊe, oštar maĉ u ustima oznaĉava Njegovu silnu moć da se, jednom u budućnosti (Otk. 19:15), snaţno suprotstavi i pobedi antihristovu (sotoninu) vojsku okupljenu na Armagedonu, a nakon toga uspostavi svoje mesijansko carstvo na zemlji. Sa druge strane, za vreme Njegovog hodanja našom planetom, kao i pre a i posle njega, nije bilo ĉoveka koji se više zalagao za mir meĊu ljudima i uklanjao svakog nasilja. Apostol Petar za njega kaţe: „On greha ne uĉini i prevara se ne naĊe u ustima njegovim. Kada su ga vreĊali – on nije odgovarao uvredom, kada je stradao – nije pretio, nego je prepustio onome koji pravedno sudi.“ (1. Petr. 2:22-23).
2
Na str. 164-165.
583
Naravno, broj protestantskih crkava koje deluju u Srbiji je mnogo veći od pet. A nakon ĉitanja podataka o tome koliko ih je, zbunjeni i razgnevljeni ĉitalac (koji je saznao da sve ove verske organizacije, ĉiji se ĉlanovi motaju okolo i vrbuju nove pristalice, rade pod pokroviteljstvom stranih obaveštajnih sluţbi) na posletku otkriva i sledeći podatak (koji valjda otkriva koliko su ti „vladari iz senke“ zapravo moćni): „Kada je o Protestantskoj crkvi na teritoriji SRJ reĉ, ona je i zvaniĉno registrovana u Jakovu, kraj Beograda, mada praktiĉno ne postoji jer je jedini preostali ĉlan te zajednice jedna osamdesetogodišnja starica.“1 Znaĉi, da sumiramo informacije koje smo dobili iz ove „svetski vaţne knjige“ i to na onaj naĉin kako će ih shvatiti ĉitalac koji se po prvi put susreće sa ovom tematikom: Protestantskih crkava u Srbiji ima pet, sve one su registrovane u Jakovu kraj Beograda i sve skupa imaju samo jednog jedinog „preostalog“ ĉlana (koji radi za obaveštajne sluţbe svih zemalja sveta) – jednu osamdesetogodišnju staricu (koja je u meĊuvremenu moţda i umrla). Veoma dobro izveden zakljuĉak, zar ne? Ono što je indikativno u svemu maloĉas pomenutom jeste da je autorka ponovo, i po ovom pitanju, nešto pomešala, jer denominacija pod imenom „Protestantska crkva“ u Srbiji ne postoji, već se naziv „protestantske crkve“ koristi za sve denominacije razliĉitih naziva koje svoje poreklo vode iz reformacije nastale u XVI veku u srednjoj i zapadnoj Evropi. Ono što je posve oĉigledno jeste da knjiga Lovci na duše, kao i njeno izmenjeno i dopunjeno izdanje u vidu Leksikona sekti obiluje netaĉnim informacijama, zlonamernim poreĊenjima i veoma pogrešnim tumaĉenjima Biblije kao i uĉenja razliĉitih verskih zajednica. Ono najbolje što jedna osoba moţe da uradi kada joj jedna od ove dve knjige (kao i ostale od istog pisca) dopadne šaka jeste da zaţmuri, ne obrati paţnju na laskave preporuke koje je autorka dobila od struĉnjaka – neznalica i postupi u skladu sa savetom kojeg je dao prof. dr Dragoljub B. ĐorĊević, koji je ovu knjigu (knjige) stavio na listu onih koje ne bismo trebali da proĉitamo – ukoliko ţelimo da ostanemo pri zdravoj pameti.
Verske sekte – priruĉnik za samoodbranu Ono što je potpuno sigurno u vezi knjige „Verske sekte – priruĉnik za samoodbranu“, autora policijskog kapetana Zorana Lukovića, jeste da bi i ona bila stavljena na spisak dela koja uvaţeni profesor ĐorĊević nikako ne preporuĉuje za ĉitanje – kako zbog mnogih dezinformacija koje sadrţi tako i zbog potpune pristrasnosti autora. Razlog što se Lukovićeva knjiga nije našla na pomenutom spisku jeste taj što je štampana nakon objavljivanja dela našeg uglednog struĉnjaka, koji je pokušao da javnost u Srbiji upozna sa opasnostima koje proizilaze iz uticaja diskriminativnih „bezdjelica“ (Dositejev izraz) na svest i ponašanje narodnih masa. Pre nego što pogledamo u ĉemu se sastoji autorova subjektivnost i obratimo paţnju na mnoge neistine koje knjiga sadrţi, vredi posebno staviti naglasak na predgovor njenom trećem izdanju, kojeg je saĉinio protonamesnik Vajo Jović, starešina pravoslavne misionarske škole pri hramu sv. Aleksandra Nevskog u Beogradu, koja slovi i kao suizdavaĉ ovog dela. Naime, kao što ćemo se uveriti, i sam predgovor odiše 1
Na istom mestu.
584
netolerantnošću i satanizacijom svega što ne pripada pravoslavnom hrišćanstvu, te je stoga sasvim logiĉno za oĉekivati da takav duh preovladava i u tekstovima pisanim Lukovićevim perom. Evo kako je Vajo Jović okarakterisao delovanje verskih zajednica koje Luković pominje u svojoj knjizi: „Osećamo tugu zato što se u pravoslavnoj zemlji Srbiji, koju je utemeljio sv. Sava sa ocem svojim, sv. Simeonom, poĉelo sejati seme zloverja koje smućuje ljude i u zaborav stavlja i rastaĉe vekovima sticanu bogatu materijalnu i duhovnu baštinu srpskoga naroda. Radosna nas osećanja obuzimaju, pak, zbog toga što u našem narodu, Bogu hvala, i u drţavoĉuvarnim organima postoje ljudi, ozbiljni borci, koji se suprotstavljaju neistini, kriminalu, destrukciji i totalitarizmu koji donose sektaško seme zloverja. Raduje nas, takoĊe, što će se ovom vrlo traţenom knjigom saĉuvati po neka nevina ljudska duša, što će se njome umanjiti mogućnost sektaškog vrbovanja i manipulacije koju sprovode vukovi u jagnjećoj koţi. Sektaška paukova mreţa u lovu na ljudske duše široko je razapeta i u nju se sapliću zabludele ovĉice. Autora knjige „Verske sekte – priruĉnik za samoodbranu“, brata Zorana Lukovića, vidimo kao hrabrog krstonosnog viteza vere, istine, pravde i ljubavi, koji znalaĉki, argumentovano kida crnu paukovu mreţu i iz nje izvlaĉi prevarene, ili ih, barem, spreĉava da u nju uĊu. (...) Kako se saĉuvati od zloverja? (...) Kad ţrtve izgube vezu sa svojim istorijskim duhovnim kodom onda postaju lak plen sluţitelja satane. Na ovim prostorima širi se baš ovakva duhovna atmosfera i zato su se neizbeţno sjatili lešinari ljudskih duša. (...) Ţrtve sekti su naši sunarodnici i sugraĊani, zavrbovani i izmanipulisani ljudi, oni su ţrtve, i prema njima se ne sme imati neprijateljski i osvetniĉki stav. To bolesno tkivo našega tela, te bolesnike, moramo voleti i pomoći im da se izleĉe. (...) Knjiga „Verske sekte – priruĉnik za samoodbranu“, zajedno sa sedam knjiga g. Vladimira Dimitrijevića, isto na temu sekti, ĉini jedinstveni zdravi otpor i odgovor Srpske pravoslavne crkve na duhovne pošasti sadašnjega vremena.“ Dakle, pripadnici izmeĊu ostalih i evanĊeoskih protestantskih zajednica, koje su zakonski registrovane u našoj zemlji i deluju na ovim prostorima decenijama pa i vekovima, nazivaju se bolesnicima, lešinarima ljudskih duša koji kao sluţitelji satane (ogrnuti u jagnjeću koţu) sprovode demonsku strategiju u ubijanju svojih i tuĊih duša! Sa druge strane, „brat“ Luković se naziva hrabrim, krstonosnim vitezom vere, istine, pravde i ljubavi, koji se znalaĉki i argumentovano bori protiv sektaškog semena zloverja. Na kraju predgovora sveštenik Jović kaţe da ova Lukovićeva knjiga predstavlja odgovor Srpske pravoslavne crkve na pojavu i delovanje sekti. To svakako znaĉi da g-din Luković svoju knjigu nije pisao kao nezavisni i objektivni struĉnjak koji, po opisu svoje sluţbe u MUP-u Srbije, sluţi svim graĊanima naše zemlje pa i onima koji pripadaju manjinskim verskim zajednicama – koje on pogrdno naziva sektama, već jedino i iskljuĉivo kao vernik SPC. Jedan od mnogobrojnih dokaza da je Luković pišući svoj rad bio pristrasan nalazimo i u sledećim izjavama, u kojima autor zastupa pravoslavne stavove kao svoje. Naime, kada piše u mnoţini (kao u reĉima: ispadamo, verujemo, mi ih, ne moţemo) autor sasvim sigurno ne misli na svoje kolege policajce (koji i nisu kompetentni da prosuĊuju sporna verska pitanja – što vaţi i za samog Lukovića) već na vernike većinske crkve u Srbiji i njeno sveštenstvo:
585
„Da se razumemo: svetiteljima, kao i Bogorodici, obraćamo se za molitveno posredovanje pred Bogom, a ne kao bogovima (te, toboţe, ispadamo mnogobošci, što nam prebacuju sektaši, sasvim pogrešno i zlonamerno.“1 „Prema tome, sekte su jeretiĉke verske zajednice a ne crkve.“2 „TakoĊe, sekte su verske zajednice koje nemaju vaseljensku (sveopštu) veru i apostolsko prejemstvo. Dakle, njihovi samozvani i samorukopoloţeni „sveštenici“ nemaju apostolsku vezu sa osnivaĉem Crkve, Gospodom našim Isusom Hristom. Zato iako mnoge sebe nazivaju crkvama, iako (neke) imaju i milione „vernika“, iako raspolaţu velikim brojem objekata i materijalnim bogatstvima, iako uĉestvuju u mnogim humanitarnim akcijama (što će Gospod, verujemo, pozitivno oceniti na Strašnome sudu), mi ih, ceneći po crkvenim dogmatsko – doktrinarnim naĉelima, nikako ne moţemo smatrati crkvama.“3 U trećem poglavlju knjige, pod naslovom „Delovanje verskih sekti“, u celini pod nazivom „spoljni, opšti ili javni naĉin predstavljanja i uticaj verskih sekti na graĊanstvo“, nailazimo na nekoliko (zlo)namernih podmetanja. Na stranama 26 i 27, nalazi se prikazan sadrţaj i boţićna ĉestitka iz ĉasopisa „Hrišćanski pregled“ u izdanju Pentekostne crkve iz Beograda. Odmah ispod boţićne ĉestitke, nalazi se prikaz internet stranice (sajta) jedne od satanistiĉkih organizacija, uz podnoţni komentar: „Sataniste poslednjih meseci uveliko pronalazimo na internetu.“ Pisac dela ĉiji pregled vršimo je svakako morao da zna da je vrlo neprimereno na ovaj naĉin izjednaĉavati delovanje evanĊeoskih protestanata i satanista, stavljajući njihove reklamne materijale jedne do drugih – bez ikakve ograde. Na stranicama 28 i 29 ne nailazimo na nimalo bolju situaciju. Najpre, u gornjem delu 28. str. nalazi se deo stripa kojeg je autor potpuno pogrešno pripisao Jehovinim svedocima (a koji sa njima nema ama baš nikakve veze; što samo dokazuje koliki je Luković odista „poznavalac“ uĉenja i publikacija razliĉitih verskih zajednica), a koji govori o Boţijem spasenju, da bi u podnoţju kao i na sledećoj stranici prikazao okultistiĉke i satanistiĉke internet prezentacije. Ipak, daleko veća podmetaĉina (moţda i najveća i najdrskija) u knjizi ovog autora koji slovi za „krstonosnog viteza istine“, poĉinjena je prilikom njegovog neznalaĉkog komentarisanja suštine verovanja svih protestantskih crkava a koja se svodi na princip spasenja kroz veru. Evo šta Luković, ne bivajući ni svestan koliko je njegovo neznanje ogromno, kazuje o ovoj temi: „Koja su to osnovna naĉela protestantizma kao krajnji osnov za pojavu sekti: 1. Materijalni princip reformacije: ĉovek se pred Bogom opravdava verom, a ne dobrim delima, kao po pravilu: „greši jako, veruj jaĉe, pa ćeš se spasiti“.4 Ono što bi svaki poznavalac protestantske teologije mogao da izjavi na ovu autorovu konstataciju jeste potvrda istinitosti narodne poslovice koja kaţe da su neki ljudi „pametniji kad ćute“. I uistinu. Ne samo da izjava o protestantskom shvatanju biblijskog uĉenja o opravdanju i spasenju kroz veru, koje podrazumeva grešenje do mile volje, nipošto ne odgovara istini, već se autor pokazao i kao loš prepisivaĉ. Naime, zamisao da uĉenje crkava reformacije zastupa ideju „greši jako, veruj jaĉe, pa ćeš se spasiti“, Luković je preuzeo iz Milinovog dela „Crkva i sekte“. MeĊutim, Milin nije ni u
Zoran Luković, navedeno delo, str. 17. Naglasak moj. Na istom mestu. 3 Isto, str. 18. Naglasak moj. 4 Isto, str. 59. Naglasak moj. 1
2
586
snu rekao ovako nešto o protestantima, iako se sa njihovim uĉenjem nije slagao. Evo kako glasi navod iz Milinove knjige: „Naime, Luter je tvrdio, a to su prihvatili i ostali protestanti, da se ĉovek opravdava pred Bogom samo verom u Hrista i u iskupljenje koje je Hristos svojim stradanjem doneo ĉoveĉanstvu. (...) Tako je ispalo da Sv. pismo direktno tvrdi ono što je Luter proglasio materijalnim principom reformacije: „ĉovek se spasava samo verom“. Takvu tvrdnju zluradi Luterovi kritiĉari su propratili zajedljivim savetom: „greši jako, veruj jaĉe pa ćeš se spasti“.1 Dakle, protestanti nipošto ne podrazumevaju da ĉovek moţe da greši koliko god hoće – pa da ipak verom bude spašen, već su to govorili oni koji Luterovo tumaĉenje Biblije nisu ispravno shvatali. Apostol Pavle propoveda u Novom zavetu ono što evanĊeoski protestanti svim srcem prihvataju kao istinu: „Jer greh neće više imati vlasti nad vama; niste, naime, više pod zakonom nego pod blagodaću. Šta onda? Da grešimo zato što nismo pod zakonom nego pod blagodaću? Daleko od toga. (...) Sada pak, pošto ste osloboĊeni greha i pošto ste stavljeni u sluţbu Bogu, imate svoj plod na osvećenje, a ţivot veĉni kao kraj.“2 Da je u kom sluĉaju g-din Luković proĉitao samo kratka „naĉela verovanja“ neke od protestantskih verskih zajednica, znao bi da ono što će kao istinu prezentovati širokoj javnosti nipošto nije taĉno, te bi izbegao podsmeh ljudi koji mnogo bolje poznaju materiju koju je on, kao sluţbenik MUP-a, pokušao da objasni. Za detaljnije upoznavanje sa biblijskim uĉenjem o spasenju kroz veru koje zastupaju evanĊeoski hrišćani, autoru „Priruĉnika za samoodbranu“ preporuĉujem ĉitanje drugog i trećeg poglavlja ove knjige. Jedino što je Luković dokazao iznošenjem maloĉas pomenute tvrdnje jeste istinitost priznanja dr Radovana Bigovića, profesora pravoslavne bogoslovije, kojeg je u jednom svom delu citirao Vladeta Jerotić. To priznanje ovako glasi: „Ako izuzmemo retke pojedince, mi nedopustivo malo poznajemo savremenu rimokatoliĉku, protestantsku i anglikansku teologiju, ali to nas ne spreĉava da izriĉemo kategoriĉke sudove i tvrdnje koje ĉesto protivreĉe ĉinjenicama.“3 Mnogim pametnim ljudima bi navoĊenje „samo“ ovih poĉetnih manjkavosti, koje zatiĉemo u Lukovićevoj knjizi, bilo dovoljno da i u njen dalji sadrţaj potpuno izgube poverenje. MeĊutim, radi onih drugih koji će i pored ovih dokaza imati poverenje u istinitost Lukovićevih daljih kazivanja, nastavićemo sa pregledom „Priruĉnika za samoodbranu“. Da je autor ove knjige liĉno slabo upoznat sa uĉenjem baptista dokazuje ĉinjenica da je podatke o njihovom verovanju jednostavno prepisao iz Milinove knjige, zajedno sa netaĉnom tvrdnjom o tome da „baptisti ne veruju u praroditeljski greh“ (koju inaĉe prepisuju, bez ikakvog daljeg istraţivanja, i svi ostali autori u Srbiji koji su poslednjih godina pisali o verovanju „sekti“). Da je kojim sluĉajem proĉitao samo jednu knjigu koju je izdala baptistiĉka crkva ili porazgovarao samo za kratko sa bilo kojim baptistom saznao bi da ova verska zajednica ispoveda veru u postojanje naslednog praroditeljskog greha. Luković spominje takoĊe (kao i Biljana ĐurĊević – Stojković) da
Milin, Crkva i sekte, str. 52. Naglasak moj. Poslanica Rimljanima 6:14-15, 22. Naglasak moj. 3 Vladeta Jerotić, Vera i nacija, str. 17. Naglasak moj. 1
2
587
baptisti prihvataju samo civilno sluţenje vojnog roka (ova izmišljotina je bila popularna u vreme objavljivanja prvog izdanja knjige, kao što sam i ranije naglasio). Govoreći o verskom objektu baptistiĉke crkve u Peći (tj. u selu Ljevoša nadomak Peći, u blizini Pećke patrijaršije) u kome se nalazila privatna biblioteka lokalnog propovednika Sima Ralevića od više hiljada knjiga, kao i magacin sa više stotina hiljada primeraka literature pomenutog propovednika, namenjenih vernicima i prijateljima baptistiĉkih crkava u Srbiji (tada SRJ), a koji je do temelja spaljen i uništen nakon povlaĉenja vojske i policije sa Kosova i Metohije nakon prestanka NATO – bombardovanja, Luković kaţe sledeće: „Uglavnom se nezna da (sekte; prim. I. S.) na crkvenim imanjima (zemljište oko Pećke Patrijaršije, npr.), grade svoje verske objekte.“1 Treba postaviti pitanje g-dinu Lukoviću odakle mu uopšte ideja da je zemljište na kome je ovaj objekat sagraĊen zapravo imanje Srpske pravoslavne crkve? Ono što je zapravo istina jeste da je ovo zemljište nekada davno uistinu bilo crkveno (vlasništvo patrijaršije), ali da je još u pretprošlom veku (XIX vek) prešlo u zakonsko privatno vlasništvo porodice Ralević, i to tako što je pomenutoj porodici predato kao poklon. Stoga, pošto je objekat baptistiĉke crkve tu bio sagraĊen svega pre manje od dve decenije, logiĉno je da sada to zemljište ni po kojem osnovu ne pripada SPC, te da je i ova nazovi „informacija“ zapravo još jedna u nizu podmetaĉina. No, ono što paţljivi ĉitalac Lukovićeve knjige moţe još da zapazi jeste i sledeće. Dok je u njenom trećem izdanju iz 2000. godine na strani 61. autor priznao da je „velelepna, moderno arhitektonski rešena, baptistiĉka bogomolja“ zapravo „pusta2 jer Ralevićeva porodica nije pošteĊena u vreme agresije te je napustila Kosmet“, u njenom ĉetvrtom izdanju (za koje se veli da je ispravljeno i dopunjeno), ovaj dodatak je u potpunosti izbrisan. Tako, u poslednjem (ĉetvrtom) izdanju nema ni pomena da je ovaj objekat „pust“ već tekst glasi onako kako je glasio u prva dva izdanja koja su izašla pre bombardovanja od strane NATO pakta. Dakle, iz njega proizilazi da pomenuta „velelepna“ graĊevina baptistiĉke crkve u Ljevoši i dalje postoji (te da verovatno baptisti u njoj i dalje odrţavaju bogosluţenja), nasuprot mnogim uništenim crkvama i manastirima SPC, a pogotovo nakon nasilja na Kosmetu od 17. i 18. marta 2004. godine (kada je uništen dodatni broj objekata koji su pripadali Srbima). Ponovo postavljamo pitanje: zbog ĉega je bilo potrebno da u ĉetvrtom izdanju Lukovićeve knjige bude izbrisan i onaj jedini (makar i nedovoljno jasni) spomen uništenja i jedne baptistiĉke bogomolje na Kosovu i Metohiji? Zbog ĉega, i to još u „ispravljenom i dopunjenom“ izdanju? Zar se baš niko nije našao da g-dinu Lukoviću ukaţe na mnogobrojne sramotne greške koje u njegovoj knjizi postoje – da bi one bile ispravljene, već se „ispravljanjem i dopunjavanjem“ smatra sakrivanje istine od srpskog naroda - a koja glasi da su i pripadnici manjinskih verskih zajednica stradali u toku ratova u poslednjoj deceniji XX veka poput ostalih graĊana naše zemlje, te da i oni u svemu dele sudbinu 1 2
Sekte, priruĉnik za samoodbranu, Beograd 2003. str. 97. Reĉ „pusta“ nije uopšte prikladan izraz za opisivanje stanja u kome se ovaj objekat našao nakon prestanka rata u leto 1999. godine. Baptistiĉka bogomolja je spaljena i uništena do temelja. Na taj naĉin je porodici Ralević (koja je 1999. god. meĊu poslednjima napustila Peć) kao i ĉitavoj baptistiĉkoj crkvi u Srbiji naĉinjena nenadoknadiva materijalna šteta. Izraz „pusta“ moţe mnogo pre da oznaĉava, u ovom sluĉaju, objekat koji se nalazi u oĉuvanom stanju ali sa naznakom da u njega više niko ne zalazi. Oĉigledno je da je naš „krstonosni vitez istine“ hteo da sakrije od srpskog naroda ĉinjenicu da tokom i nakon rata na Kosovu i Metohiji nisu stradale samo pravoslavne crkve i manastiri, već i protestantske bogomolje.
588
celokupnog srpskog naroda? No, svakako da objavljivanje pune istine, koja bi male verske zajednice prikazala u lepom svetlu, nipošto ne odgovara vitezovima Pravoslavne crkve, koji se bore da meĊu narodom odrţe negativnu sliku o „sektama“ koju propagiraju više od dve decenije. Na koji još naĉin Luković vrši diskriminaciju optuţujući evanĊeoske protestantske zajednice za najrazliĉitija zlodela a bez ikakvih dokaza, navešću bez mnogo mojih komentara u narednim redovima. Najpre, pisac je pobrojao zajedno evanĊeoske zajednice sa najrazliĉitijim kultovima i religijskim pokretima, naravno sve pod nazivom „sekte“: „Adventisti (subotari), baptisti, Boţja deca, Zapadno – pravoslavna crkva, Jehovini svedoci, kreacionisti, mormoni, nazareni, novoapostolska crkva, pentekostalci, Reĉ ţivota, Slobodna crkva, Univerzalni ţivot, Hristova crkva, Hristova crkva jevanĊeljske braće, Hristova crkva malokrštenja, Crkva Boţja...“1 Potom saznajemo zbog ĉega su sve ove „sekte“ destruktivne: „Ţivotne potrebe ĉlanova svode se na interese sekte i slepu poslušnost voĊi. Crtani filmovi i stripovi su vrste komunikacije namenjene mlaĊoj populaciji. Nekad i to moţe biti pogubno jer deca, pogotovo, ţive u iluzijama. Jedna devojĉica je, imitirajući Betmena, skoĉila kroz prozor i slomila nogu. Deĉak koji se saţiveo sa istim likom završio je na lusteru, a jedan drugi, njegov vršnjak, oponašajući Robokapa doveo sebe do prinudnog klimanja glavom.“2 Nakon što smo na ovaj naĉin otkrili da i izmišljeni junaci stripova i filmova3 mogu da zavrbuju u neku sektu, saznajemo da se na svim sektaškim okupljanjima koristi droga, u cilju lakše manipulacije ĉlanstvom: „Iako droge više nisu zaštitni znak (osim kod satanista) sekti, ne zaboravimo da su manipulacija, opsena i impresario glavno oruţje sektaša u procesu vrbovanja kandidata. Zato ne iskljuĉimo zloupotrebu narkotika, ne moţda kao pravilo ponašanja nego kao uvek moguće i provereno od ranije, rezervno (sredstvo) oruţje u procesu vrbovanja (manipulacije) novih kandidata ili zadrţavanju starih na okupu.4 „Jedan od najdestruktivnijih elemenata sekti jeste pogubno delovanje na zdravlje ĉlanstva. Po najnovijoj meĊunarodnoj nomenklaturi, i samo prisustvo u sekti jeste bolest i to novi oblik bolesti zavisnosti. Po pravilu, narkotici su sastavni deo svih rituala.“5
Navedeno delo, str. 19. Isto, str. 24. 3 Da ni ostali deĉiji junaci iz crtanih filmova nisu bezazleni, već da i oni mogu da zavrbuju decu u sekte, kazuje nam i sledeći novinski tekst. Pod naslovom „Ni Štrumfovi nisu naivni“ zapisano je izmeĊu ostalog i sledeće: „Moţda zvuĉi naivno (ali sa Instituta za mentalno zdravlje VMA upozoravaju da nije reĉ o šali ili preuveliĉavanju) da ĉak ni mali, plavi, slatki i domišljati Štrumfovi nisu bezopasni. Kako? Tako što kad se naĊu u opasnosti oni brţe-bolje nacrtaju obrnutu petokraku zvezdu, a to je, znaju upućeni, satanin znak. Znakom „velike zveri“ spasavaju se i Nindţa kornjaĉe pišući ĉim su u frci tri šestice, a malo ko ne zna da je i to Ċavolji simbol...“ Nedeljna Borba, 17. 5. 1998. god. 4 Isto, str. 27. Naglasak moj. 5 Isto, str. 46. Naglasak moj. Ne zaboravimo, Luković „sektama“ naziva sve verske zajednice koje se u Srbiji svrstavaju meĊu „netradicionalne“, pa makar neke od njih u svetu brojale i na desetine pa i stotine miliona ĉlanova. Dakle, milioni baptista, adventista, pentekostalaca i svih ostalih su, prema ovom policajcu, bolesnici i to ne obiĉni, već oni koji treba da se leĉe od bolesti zavisnosti (kako od samog „greha“ pripadanja ovim „sektama“ tako i od narkotika koje koriste u svojim ritualima). 1
2
589
Prema Lukoviću, sekte maksimalno iskorišćavaju svoje ĉlanstvo ne pruţajući im ni minimalno pristojne uslove ţivota, a uz to izuzetno negativno utiĉu na porodicu. Dakle, sve sekte su organizacije izrazito kriminogenog karaktera: „Sekte su odavno izgubile svoj iskljuĉivo verski atribut i postale druţine najrazliĉitijih i stalno novih i novih vidova manipulacija komercijalnih, psihoterapijskih, pseudonauĉnih, proroĉkih... (...) Sve do sada reĉeno svedoĉi o novom pojmovnom i suštinskom znaĉenju reĉi sekta. Naime, sekte poslednjih decenija, jesu pojavni oblik mentalnih manipulacija i novi oblik bolesti zavisnosti. (...) Posledice delovanja sekti su, barem prema iskustvu sa terena, takve da se mogu smatrati oblikom zlostavljanja. (...) Neki pripadnici sekti ne samo da nisu bili na propovedanom prosvetljenom putu vrline i spasenja, nego su poĉinili i najteţa kriviĉna dela, kao što su ubistva, razbojništva, silovanja... Istiĉemo da to nisu ĉinili samo satanisti već i pripadnici svih drugih sektaških organizacija. Prostitucija je ĉak u nekim sektama u ’opisu delatnosti‘ misije. (...) Sluĉajevi nestanka lica, karakteristiĉni su za sve sekte.“1 Na strani 112, u skraćenom izdanju svoje knjige ĉije sam odlomke upravo naveo, ovaj „vrsni poznavalac“ sektaških obrednih rituala i bogosluţenja koja se obavljaju u evanĊeoskim protestantskim zajednicama, navodi i sledeću tvrdnju na koju treba takoĊe veoma dobro obratiti paţnju: „Rituali primanja u zajednicu – inicijacije razliĉiti su od sekte do sekte, ali neki elementi su im zajedniĉki: prigušeno svetlo, posebna atmosfera, mnoštvo okultistiĉkih simbola, relikvije sekte (grupe), posebno mesto za inicijanta, koji se, najĉešće primenom meditacije, hipnoze ili drugim obredom, dovodi u stanje suţene svesti, a zatim se izgovaranjem magiĉnih reĉi, uz odreĊene ritualne radnje voĊe, vrši inicijacija“.2 Iako ovaj tekst stoji u celini pod podnaslovom „Okultno – magijski rituali“, a uz njega i mnoge druge napomene vezane iskljuĉivo za satanistiĉke i kultove u sastavu pokreta New age, bilo bi pošteno da je pisac posebno naglasio da se ovi rituali nipošto ne odigravaju u verskim zajednicama proisteklim iz protestantske reformacije, već samo u spiritistiĉkim kultovima. Nasuprot tome, pod velikim naslovom „Ranohrišćanske sekte“, pobrojani su zajedno evioniti, gnostici, montanisti, arijanci, nestorijanci, monofiziti, ikonoborci, bogumili, katari, staroverci, reformacija i luterani. Potom su, pod podnaslovom „Osnovna naĉela protestantizma koja su uslovila pojavu sekti“, usledili baptisti, nazareni, adventisti, jehovini svedoci, mormoni, pentekostalci, kreacionisti, crkva Boţija, Boţija deca – familija ljubavi... pa sve do Univerzalnog ţivota. Nastavljajući dalje namerno stvorenu zbrku pojmova, pisac je zalazio u sve veću duhovnu tamu razliĉitih okultistiĉkih pravaca, opisujući sinkretistiĉke pojmove i discipline, ekstrasens pravce kao i proroĉke fenomene, tehnike i veštine (i to sve pod glavnim naslovom „Ranohrišćanske sekte“). Tek nakon opisivanja „okultno – magijskih rituala“, u okviru kojih je naveden i maloĉas citirani tekst, usledio je novi Navedeno delo, str. 31, 34-35, 37, 75. Naglasak moj. Ovakvo uopštavanje svih sekti kakvo stalno ĉini autor „Priruĉnika za samoodbranu“ (iako bi mu mnogo bolje pristajao naziv „Priruĉnik za samoobmanu“) nipošto mu ne sluţi na ĉast. Išĉitavanjem ovakvog teksta neupućeni pripadnik srpskog naroda će izvesti zakljuĉak na koji je Luković (zlo)namerno i ţeleo da ga navede, a to je da se i u okvirima evanĊeoskih protestantskih zajednica, a u skladu sa njihovim uĉenjem, odigravaju ubistva, silovanja, prostitucija, kidnapovanja i sliĉno, kao i u satanistiĉkim i njima sliĉnim destruktivnim kultovima. 2 Naglasak moj. 1
590
glavni naslov „Sinkretistiĉke sekte“. Tek u okviru ovih sinkretistiĉkih sekti, autor je spomenuo i odreĊene totalitarne kultove kao što su Red istoĉnog hrama (Ordo Templi Orientis), Bela gnostiĉka crkva, Munova unifikaciona crkva i Om Šinrikjo (kult Šoka Asahare u Japanu koji je zakonom zabranjen posle napada nervnim gasom sarinom u Tokijskom metrou sredinom ‘90-tih godina prošlog veka). Nakon opisivanja ovih sekti usledio je još jedan glavni naslov „Dalekoistoĉne i pseudohinduistiĉke tehnike i fenomeni“, a posle njega i ĉetvrti po redu „Satanistiĉke sekte“ (u kome su opisane stvarne satanske organizacije kao što su Satanina crkva, Slobodni spiritisti, MeĊunarodno udruţenje veštica, Hram naroda, Red solarnog hrama, itd.). U skladu sa ovakvom organizacijom pojmova svrstanih pod pomenuta ĉetiri glavna naslova (postoji i peti pod nazivom „Komercijalni kultovi“), logiĉno je za oĉekivati da će najveći broj ĉitalaca Lukovićeve knjige pomisliti da je naĉin primanja u ĉlanstvo neke od evanĊeosko – protestantskih zajednica upravo onakav kakvog ga je ovaj policijski kapetan i predstavio (uz prigušeno svetlo, okultistiĉke simbole i hipnozu kojom se novi ĉlan dovodi u stanje suţene svesti). To naravno iz razloga što se ovakav ritual primanja u ĉlanstvo (u svim sektama – kako iz teksta proizilazi) nalazi naveden, kao što sam već naglasio, u celini u kojoj se opisuju verske zajednice proistekle iz reformacije, a ne pod drugim glavnim naslovima u kojima se opisuju satanistiĉke i ostale okultne organizacije. Da su kojim sluĉajem autor i njegovi saradnici – izdavaĉi, bili dobronamerni i iskreni u ţelji da istinito informišu javnost, sigurno ne bi dozvolili da im se potkrade ovako krupan „propust“. Ukoliko pak g-din Luković stvarno veruje u zabludu u koju je, sasvim sigurno, ovakvim pisanjem doveo mnoge svoje ĉitaoce koji nikada nisu bili prisutni u nekoj „novoprotestantskoj“ bogomolji za vreme sveĉanosti krštenja, onda to samo dokazuje da on poznaje temu o kojoj piše taman koliko i neki prosti ĉobanin sa Stare planine. Nasuprot ovome, krštenja u evanĊeoskim crkvama (kao naĉini za primanje novih ljudi u ĉlanstvo zajednice) su najsveĉaniji dogaĊaji koji se upriliĉuju tokom godine. Njima prisustvuje, u dobro osvetljenim prostorijama ili na otvorenom prostoru (na reci, jezeru ili moru), veliki broj ĉlanova crkve kao i gostiju iz drugih denominacija. TakoĊe, njima prisustvuje i rodbina novokrštenih koja, ponekada, pripada tradicionalnim konfesijama ili se uopšte ne izjašnjava kao religiozna. U svakom sluĉaju, pripisivanje satanistiĉkih rituala evanĊeoskim protestantskim zajednicama i njihovom sveĉanom ĉinu krštenja je, ili produkt krajnje neupućenosti autora, ili pak otvorene i drske zlonamernosti. I za kraj, ţeleo bih da sagledamo u nekoliko reĉenica „visok stepen teološkog obrazovanja“ g-dina Lukovića, kojeg je, kao preporuku za ĉitanje knjige „Priruĉnik za samoodbranu“, posebno istakao jedan od njenih recenzenata, episkop Porfirije Perić.1 Kada autor „Priruĉnika“ govori o naĉinu na koji sektaši tumaĉe Sveto pismo, on im izmeĊu ostalog zamera i sledeće: „Sve to, fascinacije sagovornika radi, i verodostojnosti uĉenja, povezuje se sa istrgnutim citatima iz Svetog pisma, a s ciljem da se vrbovani uplaši, destabilizuje, a onda poveri svoje probleme, dileme, a na kraju i dušu sekti.“2
Evo šta ep. Porfirije izmeĊu ostalog kaţe u svojoj recenziji: „Posebnu paţnju ova knjiga zavreĊuje svojim iznenaĊujuće visokim teološkim nivoom, s obzirom da autoru teologija nije struka...“ Tekst na zadnjoj korici knjige, treće izdanje. Naglasak moj. 2 Sekte, priruĉnik za samoodbranu, Beograd 2003. str. 42. Naglasak moj. 1
591
Dakle, sektaši se koriste istrgnutim citatima iz Biblije, kojima naravno daju pogrešno znaĉenje, a sve u cilju vrbovanja novih duša u svoju jeretiĉku organizaciju. Ipak, svako ko imalo poznaje svetopisamske tekstove, a u isto vreme je proĉitao i Lukovićevu knjigu, verovatno nije mogao da se naĉudi i u isto vreme dobro ne nasmeje stihovima iz Pisma koje je naš autor - kritiĉar u svojoj knjizi naveo. Naime, na str. 67. svoje knjige „Verske sekte – priruĉnik za samoodbranu“ (treće izdanje), u tekstu stripa kojeg je Luković (kao što sam i ranije rekao) potpuno pogrešno pripisao Jehovinim svedocima, stoji sledeća izjava: „Isus nikada nije zvao ljude u crkvu ili religiju! On jednostavno zove: „Hodite k meni!“ Lukovićev komentar na ovu izjavu, napisan ispod stripa, glasi: „Ĉista neistina. Pred svoje raspeće Hristos je apostolu Petru rekao: „Na leĊima tvojim sagradiću crkvu svoju“. Ovakvim komentarom naš inspektor policije ne samo što je izrazio neznanje da se ovakav Isusov poziv zaista nalazi u evanĊelju1, već i napamet navodi Gospodnje reĉi upućene apostolu Petru. Ove od Lukovića pogrešno navedene reĉi zapisane su u ev. po Mateju 16:18 i glase ovako: „I ja ti kaţem da si Petar, i na toj steni sazidaću Crkvu svoju, i vrata adova neće je nadvladati.“ Ono što je sigurno jeste da se ni jedan pravoslavni bogoslov ne bi sloţio sa Lukovićevom samouverenom izjavom (koja je, zaĉudo, ostala nepromenjena i do ĉetvrtog izdanja knjige) da je Hristova Crkva sagraĊena na „leĊima apostola Petra“. Ovakvo verovanje (da je Petar stena na kojoj je Isus sagradio Crkvu), kao što je poznato, zastupaju rimokatolici a ne pravoslavni, pa bi stoga bilo zanimljivo saznati ko li je to Lukoviću došapnuo ovakvu verziju pomenutog stiha, kakva ne postoji nigde, pa ni u rimokatoliĉkim prevodima Svetog pisma? Uporedićemo još nekoliko stihova iz „Biblije“ (onakve kakve nam ih je Luković u svojoj knjizi predstavio) sa stvarnim biblijskim tekstovima: „Sveti apostol Jovan Bogoslov upozorava: ’Koji god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj, onaj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj, onaj ima Oca i Sina. Ako ko dolazi k vama i ove nauke (jeretiĉke i sektaške) donosi, ne primajte ga u kuću i ne pitajte se sa njim.‘2 „Koji god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj onaj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj onaj ima i Oca i Sina. Ako ko dolazi k vama i ove nauke ne donosi, ne primajte ga u kuću, i ne pitajte se s njim.“3 Kao što uoĉavamo, autor je gotovo neprimetno promenio biblijski tekst i pripisao mu potpuno suprotno znaĉenje. Ukoliko bismo u obzir uzeli pravi biblijski tekst i ubacili Lukovićev dodatak (koga je napisao u zagradi), onda bi ispalo da ap. Jovan upućuje hrišćane da u svoje kuće ne primaju one koji im ne donose jeretiĉku nauku. Dakle, hrišćani bi u svoje kuće trebali da primaju samo jeretike i sektaše?!? Iako Luković ovako nešto sasvim sigurno nije hteo da kaţe, on bi trebao da zna (pošto se već latio pisanja) da se pod „znake navoda“ ne bi nipošto smeli da citiraju tekstovi po
A on glasi: „DoĊite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.“ Ev. po Mateju 11:28. Naglasak moj. 2 Sekte, priruĉnik za samoodbranu, Beograd 2003. str. 86. 3 2. posl. Jovanova 9-10. Naglasak moj. Prevod Vuka Karadţića. 1
592
svom sopstvenom nahoĊenju ili po sećanju, već doslovno, od reĉi do reĉi (uz obaveznu napomenu odakle je citat uzet)! Uostalom, izbacujući reĉ „ne“ iz svoga citata, Luković je upropastio i ĉitav kontekst ove, ionako kratke, poslanice. Evo još jednog „dopunjenog“ novozavetnog stiha: „Apostol Pavle kaţe: ’Svi koji hoće poboţno da ţive u Hristu biće gonjeni, ne samo od ljudi već i od demona.‘“1 „A i svi koji ţele da ţive poboţno u Hristu Isusu biće gonjeni. A zli ljudi i varalice napredovaće na gore – varajući i varajući se.“2 Bilo bi svakako dobro da saznamo koji je to prevod Biblije koristio g-din Luković kada se u njemu nalaze i delovi reĉenica (u ovom sluĉaju: ne samo od ljudi već i od demona) koji u zvaniĉnim prevodima ne postoje? No, oĉigledno je da se ovde radi o verziji Biblije koju samo Luković poseduje i niko više, sudeći po filozofskoj misli koju je autor pripisao ap. Pavlu, a koja se uopšte ne nalazi u Novom zavetu. Ĉik neka neko pronaĊe ovaj stih u novozavetnim poslanicama apostola Pavla: „Sveti apostol Pavle besedi: ’Kao što je gordost izazov smernosti, gnev trpeljivosti, tuga je izazov hrišćanske vedrine, toj sa ljubavlju vrhunskoj hrišćanskoj vrlini koja i jeste vera u vaskrsenje i veĉni ţivot.‘“3 Toliko o visokoj teološkoj struĉnosti inspektora Lukovića i njegovom, za razliku od pogrešne sektaške prakse, doslednom i korektnom navoĊenju i tumaĉenju biblijskih tekstova! Posle svega što smo proĉitali u upravo prikazanom delu; posle uoĉavanja svih dezinformacija i netaĉnosti koje ova knjiga sadrţi, kako je uopšte moguće sloţiti se sa mišljenjima ostala dva recenzenta? Naime, u svojoj recenziji prof. dr Bratislav Petrović je o Lukoviću i njegovom delu (kao da knjigu nije ni otvorio a kamoli proĉitao) rekao sledeće: „Autor nije ni „pro-kultno“ ni „anti-kultno“ orjentisan, već u svojoj knjizi govori „o sektama“ prepuštajući ĉitaocu da donosi zakljuĉke. Veoma obiman i autentiĉan materijal je potkrepljen i primerima iz sopstvene profesionalne prakse, jer autor ima primarni cilj da informiše i time zaštiti ĉitaoca. Naravno da se sloboda misli, verovanja, verskih ubeĊenja, veroispovesti i verskih obreda poštuje. Sloboda pojedinca doseţe do granice do koje svojom slobodom verovanja i delovanja ne ugroţava slobodu drugog. Ţivimo u multinacionalnoj, multikonfesionalnoj i multikulturnoj zajednici o ĉemu autor takoĊe vodi raĉuna. (...) Knjiga o verskim sektama Zorana Lukovića znaĉajan je doprinos realistiĉnom sagledavanju fenomena sekti danas kada se protiv naše zemlje vodi i neokortikalni rat.4 Baš nasuprot tvrdnji dr Petrovića (u ĉiju medicinsku struĉnost ni najmanje ne sumnjam, ali sam zato vrlo skeptiĉan prema njegovom poznavanju verskog organizovanja i uĉenja malih verskih zajednica u Srbiji), da knjiga Zorana Lukovića predstavlja realistiĉno sagledavanje fenomena sekti, kao i to da autor nije ni „pro-
Navedeno delo, str. 92. Naglasak moj. 2. posl. Timoteju 3:12-13. 3 Navedeno delo, str. 92. 4 Izvod iz recenzije prof. dr sci. med. Bratislava Petrovića. Vidi na zadnjoj korici Lukovićeve knjige (treće izdanje, iz 2000-te godine). Naglasak moj. 1
2
593
kultno“ ni „anti-kultno“ orjentisan, iz svih navedenih tekstova smo mogli da se uverimo da je istina potpuno drugaĉija. Zoran Luković je u svom delu pokazao da je izrazito „anti-kultno“ orjentisan. On u potpunosti zastupa interese SPC dajući krajnje uprošćenu i nerealnu sliku o mnogim verskim zajednicama koje legalno i po zakonu deluju u Srbiji već decenijama pa i vekovima. Uverili smo se, naţalost, da autoru nije baš previše stalo do slobode misli, verovanja i verskih ubeĊenja graĊana naše zemlje koji pripadaju manjinskim verskim grupama – a koju je svojim pisanijem maksimalno ugrozio. Sa druge strane, naĉelnik UKP, pravnik MUP-a Srbije, Milenko Erĉić je u svojoj recenziji istakao: „Reĉ je o kompetentnom autoru koji se, kako kroz sluţbu, tako i privatno petnaest godina bavi ovom pojavom. Kvalitet rada ogleda se u mnoštvu informacija koje autor nudi o genezi, pojavnim oblicima i mehanizmima delovanja verskih sekti i pokreta na teritoriji SR Jugoslavije.“1 Smatram da smo o Lukovićevoj kompetentnosti i kvalitetu njegovog rada dovoljno rekli da dalji komentar uopšte nije potreban.
Pravoslavlje i sekte I (izdanje Svetigore) U izdanju Svetigore, izdavaĉke ustanove mitropolije crnogorsko-primorske, izašlo je do sada sedam knjiga na temu „Pravoslavlje i sekte“. Prve dve knjige obraĊuju, izmeĊu ostalog, i delatnost i uĉenja evanĊeoskih protestantskih verskih zajednica. Ostalih pet se bave delatnošću religija novog doba (New age), istoĉnjaĉkih verskih pokreta itd. Iz tog razloga, u obzir za ovo razmatranje i pregled antisektaške pravoslavne literature uzećemo samo prve dve knjige iz pomenutog serijala – koje u negativnom kontekstu opisuju registrovane nepravoslavne hrišćanske zajednice koje legalno deluju i ĉiji su pripadnici, prema vaţećem Ustavu i zakonima, u potpunosti ravnopravni sa svim ostalim graĊanima naše zemlje. U predgovoru prve knjige, koja nosi naslov „Od utopije do košmara“ a izdata je 1997. godine, dakle u vreme sankcija a uoĉi sukoba naše policije i vojske sa albanskim ekstremistima na Kosovu i Metohiji, prireĊivaĉ ovog serijala, g-din Vladimir Dimitrijević, napisao je o „sektama“ sledeće: „Pred ĉitaocem je knjiga koja je nastajala pod pritiskom doba u kome ţivimo. (...) Knjiga je nastala u doba velikih iskušenja našeg naroda koji, što sopstvenom krivicom, a što po volji moćnika ovoga sveta, strada više no ikad u svojoj istoriji. Pored rata, ekonomske bede, raspada liĉnog i društvenog morala, porasta kriminala, politiĉkih zaĊevica i raskola, pojavilo se zlo gore od svih zala, zlo koje nasrće na duh srbskog naroda – zlo laţnih vera i opasnih duhovnih zabluda. (...) Posredi je pravi duhovni, i ne samo duhovni, teror nad nama, i nalazimo se, bez preterivanja, pred opasnošću duhovnog genocida ako se ne suprotstavimo kao slobodan kršten narod.“2 Dakle, „zloverje“ koje propovedaju sekte jeste mnogo veće zlo od bombardovanja, ratova, kriminala i nemorala svake vrste. Pošto je po sredi pravi duhovni genocid nad krštenim pravoslavnim (ĉitaj: pred Bogom pravovernim) srpskim narodom, isti taj 1 2
Na istom mestu. Naglasak moj. Od utopije do košmara, str. 5. predgovor. Naglasak moj.
594
narod mora, po Dimitrijeviću, da se tome suprotstavi (najverovatnije u skladu sa uĉenjem sv. Filareta Moskovskog koga sam citirao iz Lukovićeve knjige ranije u ovom poglavlju, a koja glasi da „neprijatelje otaĉastva treba satrti“). Evo šta neki od svetih otaca, ĉije uĉenje sledi g-din Dimitrijević, govore po pitanju odnosa pravoslavnih prema nepravoslavnima, smatrajući pritom da prema takvima ne treba ukazivati nikakvu ljubav, samilost niti za njih upućivati molitve Bogu. Prema ovim svetiteljima, „jeretici“ uopšte i nisu pravi ljudi već više nalikuju domaćim ţivotinjama i zverima: „Prepodobni Agaton Egipatski u Otaĉniku kaţe: „Jeres je otuĊenje od Boga, jeretik se odluĉuje od ţivog i istinitog Boga i prisajedinjuje se Ċavolu i anĊelima njegovim, onaj ko je odluĉen od Hrista više nema Boga koga bi mogao umoliti za svoje grehe“. A na pitanje: „Zašto je o jereticima napisano: „Zamrzeh Gospode, one koji tebe mrze“ (Ps. 138, 21) i na drugom mestu: „zamrzi svakoga ĉoveka...“ (Lev. 19, 17)?“ Sv. Jefrem Sirin odgovara: „Jeretike, kao hulnike i neprijatelje Boţje, Pismo naziva ne ljudima, nego psima, vukovima, svinjama i antihristima, po reĉi gospodnjoj: „ne dajite svetinje psima“ (Mt 7, 6) I Jovan kaţe: „Sada su se pojavili mnogi antihristi“ (Jn. 2, 18). I njih ne treba voleti niti hraniti ni moliti se niti jesti zajedno sa njima...“1 U daljem testu predgovora za knjigu „Od utopije do košmara“ prireĊivaĉ ovako opisuje pripadnike malih verskih zajednica: „Ko su ĉlanovi sekti? Oni su naš, pravoslavni bol. (...) Oni su, takoĊe, bolesni i duhovno ranjeni ljudi, u najvećem broju sluĉajeva ţrtve neĉije manipulacije. (...) To su bolesni, i psihiĉki i fiziĉki, ranjeni i jadni ljudi, koji su krenuli za Svetlošću, a obreli se u tami... A tek njihove porodice!“2 Kao i dr Vukadin Cvetanović i V. Dimitrijević zastupa ideju da sve verske zajednice u Srbiji treba zakonski svrstati u ĉetiri grupe. Evo kako bi se po njemu ovaj „problem“ trebao da reši: „U jednom normalnom pravnom poretku, sve verske zajednice i konfesije bi se mogle podeliti na ĉetiri grupe. U prvu grupu bi ušle sekte za koje je pouzdano utvrĊeno da su teroristiĉke i opasne po graĊane (na primer, „AUM Šinrikjo“, koja je poĉetkom 1995. izvršila trovanje putnika u tokijskom metrou). U drugoj grupi bi bile sekte za Judin poljubac, apostasija „Srpske pravoslavne crkve“; Svetovaznesenjski manastir Esfigmen – Sveta Gora, Beograd 2004. str. 288-289. Naglasak kurzivom potiĉe od autora teksta. Naglasak bold-italic (podebljani kurziv) je moj. Sve gramatiĉke nepravilnosti potiĉu iz citiranog dela i sa moje strane nisu ispravljane. (Umesto Ps. 138, 21; treba da stoji Psalam 139:21). Nepotpuno citirani i iz konteksta izvaĊeni stihovi iz psalma 139:21 i Levitske tj. 3. Mojsijeve knjige 19:17, uopšte ne ukazuju na mrţnju koju treba ispoljavati prema drugaĉije verujućim ljudima! Nasuprot tome, navedeni stih iz psalma 139:21 ukazuje na ispoljavanje Davidove mrţnje (David je bio grešan i pogrešiv ĉovek) prema Boţijim neprijateljima i dušmanima koji su traţili da ga ubiju. No ukoliko proĉitamo u celosti tekst iz 3. Mojs. 19:17, zajedno sa st. 18. (pisan nekoliko stoleća pre Davidovog roĊenja), uoĉićemo kakvo ponašanje treba da bude ukras svakog istinitog Boţijeg sluge: „Nemoj mrziti na brata svojega u srcu svojem; slobodno iskaraj bliţnjega svojega, i nemoj trpjeti grijeha na njemu. Ne budi osvetljiv, i ne nosi srdnje na sinove naroda svojega; nego ljubi bliţnjega svojega kao sebe samoga; ja sam Gospod.“ (Naglasak moj). Sa druge strane, Gospod Hristos upotrebljava narodski jezik kada ljute Boţije protivnike naziva „psima“ (u Mt. 7:6) ukazujući apostolima na opasnosti sa kojima će se susretati, kao bezazleni golubovi i nejake Boţije ovĉice, prilikom propovedanja evanĊelja neverujućima (Vidi još i u: Mt. 10:16). Posle svega reĉenog, bilo bi dobro potraţiti odgovor na pitanje kako je moguće iz Svetog pisma izvući zakljuĉak do koga su došli (i do koga stalno iznova dolaze) pravoslavni „revnitelji“, kada ono, kao Boţije „ljubavno pismo“ upućeno ljudskom rodu propoveda praštanje i ljubav prema svima? 2 Navedeno delo, str. 8. Naglasak moj. 1
595
koje se zna da su potencijalno opasne, i koje su već mnogo puta izvoĊene pred sudove u svetu („Munova unifikaciona crkva“ koja ostvaruje otvorene politiĉke ciljeve; uz to, poseduje i fabrike oruţja). U trećoj bi bile tradicionalne konfesije koje su prisutne na našem tlu uglavnom kao konfesije pojedinih naroda (rimokatolicizam, luteranstvo, islam, itd.) U ĉetvrtoj grupi, prvoj po znaĉaju, bila bi Pravoslavna Crkva, drţavotvorna Crkva srbskog naroda, kojoj bi drţava trebalo da pomaţe.“1 Ono što nije jasno jeste u koju bi grupu g-din Dimitrijević svrstao evanĊeoske protestantske zajednice, jer one nisu ni „tradicionalne“ a nisu ni teroristiĉke poput AUM Šinrikjo! Njihove verske voĊe (tj. propovednici i starešine), takoĊe, nisu „mnogo puta izvoĊene pred sudove“ niti poseduju fabrike oruţja. Jedino što evanĊeoske crkve u svetu poseduju su, pored bogosluţbenih objekata, mnogobrojni deĉiji vrtići, škole i univerziteti, staraĉki domovi, zdravstveni centri (bolnice) kao i humanitarne organizacije preko kojih je, izmeĊu ostalog, i u Srbiju za vreme sankcija stizala a i dalje nastavlja da stiţe humanitarna pomoć (u obliku hrane, lekova, garderobe itd.) i to u koliĉinama od više hiljada tona. Ova pomoć je bila deljena a deli se i dalje svim ugroţenim licima, meĊu kojima je ubedljivo najveći broj srpskih izgnanika iz republika bivše SFRJ kao i sa Kosova i Metohije (a od kojih nikada nije zahtevano da se odreknu svoje pravoslavne vere da bi pomenutu pomoć dobili)2. Ipak, oĉigledno je da bi evanĊeoske zajednice po uverenju V. Dimitrijevića trebale da potpadnu, kao i po mišljenju dr Cvetanovića, u grupu „potencijalno opasnih“ (dakle zajedno sa Munovom unifikacionom crkvom koja proizvodi oruţje), iako se u prilog dokaza o navodnoj opasnosti, koju sa sobom donosi delovanje ovih verskih zajednica, ne moţe navesti ni jedan jedini istiniti primer. Prvo poglavlje, verovatno i najekstremnije u ĉitavoj knjizi nosi naziv „Mnogi laţni proroci izišli su u svet“ (str. 31-37), a pisac je jedna pripadnica lepšeg i neţnijeg pola, g-Ċa Ksenija Konĉarević. Na poĉetku svoga teksta, pomenuta gospoĊa kazuje da Srbija naših dana nalikuje na zemlju gadarinsku3 u kojoj su se zacarili „legioni neĉastivih sila i vojske duhova zlobe i laţi“. Naravno, autorka teksta misli na delovanje Isto, str. 21. Pravoslavni sektolozi (a ujedno i sveštenici) zloupotrebljavaju ĉinjenicu da je ponekada zajedno sa humanitarnom pomoći deljen i odreĊeni štampani materijal, govoreći da se radi o klasiĉnom „vrbovanju“, trgovini ljudskom nesrećom, kao i primoravanju ljudi da „prodaju veru za veĉeru“ (vidi više o tome u knjizi Gorana Maksimovića: Hrista razapinju zar ne? Niš 1995. god. str 62-68). Nasuprot tome, ovaj štampani materijal se gotovo uvek sastojao samo od Svetog pisma – Novog zaveta (i to zvaniĉnih priznatih srpskih prevoda: Vuka Karadţića, Emilijana Ĉarnića, Dimitrija Stefanovića). Ponekad su primaoci humanitarne pomoći u prilici da dobiju i dodatne materijale sa objašnjenjima glavnih uĉenja verske zajednice koja um pomoć ukazuje, a sve u cilju razbijanja predrasuda kod ljudi u nevolji, koji će zbog usaĊenog nerealnog straha od „sekti“, ĉak odbiti ponuĊenu pomoć iako im je ţivot u opasnosti. Upoznavanje nevoljnika sa štampanim materijalom zajednice u kojem su objašnjena njena osnovna naĉela vere i delovanja, ima dakle za cilj da upozna ljude sa ĉinjenicom da i evanĊeoske protestantske crkve, poput ostalih crkava i drţavnih ustanova, vode brigu o ugroţenima te da njihovo uĉenje ni u kom sluĉaju ne sadrţi nekakve „satanske elemente“ - kako im se preko medija zlonamerno pripisuje. Humanitarna pomoć nikada nikome nije bila uskraćena, iako je najveći broj njenih primalaca ostao u veroispovesti u kojoj je i do tada bio (tj. bio i ostao pravoslavan). To predstavlja još jedan dokaz da njeno deljenje nikada nije ni imalo za osnovni cilj „preveravanje“ pravoslavnih u sektaše, već se prava pobuda za njeno pruţanje nalazi u iskrenoj hrišćanskoj ljubavi evanĊeoskih protestanata iz zemlje i sveta prema svim ljudima koji su u nevolji i potrebi. 3 Vidi u: Ev. po Luki 8:26-39. Zemlja gadarinska se još naziva i zemljom gergesinskom. 1
2
596
nepravoslavnih verskih zajednica (sekti) koje su „otpale od Hrista Spasa i pohulile na Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu Pravoslavnu“. Svi vernici i prijatelji (simpatizeri) ovih verskih zajednica nazivaju se „rojevima hipnotisanih i nemoćnih mušica, beslovesnim, nekrštenim i obeshristovljenim dušama, koje zbog toga što prebivaju u tami – bivaju privuĉene laţnom bledom svetlošću naopakog sektaškog uĉenja“. Prema ovoj autorki, Sveto pismo i sveto predanje (celokupno uĉenje svetih otaca) su podjednako Svetim Duhom nadahnuti izvori hrišćanske vere a Pravoslavna crkva je jedina koja ĉuva svepobednu Hristovu istinu. Sa druge strane, autorka priznaje meĊusobnu ravnopravnost svih nepravoslavnih verskih uĉenja (dakle i uĉenja „sekti“, ali i rimokatolika, muslimana, Jevreja, tradicionalnih protestanata; tj. svih onih koji danas odrţavaju redovnu versku nastavu u drţavnim školama) i to sledećim iskazom: „A ravnopravnost nepravoslavnih uĉenja je izvesna – svima je njima mesto „u tami najkrajnjoj, tamo gde je plaĉ i škrgut zuba“ (Mt. 8:12).“ (str. 33). Autorka ovog teksta koji, kao što uviĊamo, odiše verskom netrpeljivošću, daje i savet ĉitaocima i pouĉava ih na koji naĉin mogu da se uvere da li je njihov sagovornik pravoslavan ili nije: „Još jednostavniji naĉin da ustanovite sa kim imate posla je molba sagovorniku da se prekrsti ili da celiva pravoslavnu ikonu. Svako ko odbije da to uĉini ispoljiće svoju antipravoslavnu nastrojenost, i to ne treba da vas ĉudi: od ĉasnoga krsta i svetih ikona, hranitelja duša i tela pravoslavnih, uţasavaju se neĉastivi i beţe vojske demonske.“ (str. 35). Kao što smo nesumnjivo utvrdili u poglavljima „Poštovanje svetih ikona“ i „Vaseljenski sabori“, ikone nipošto nisu postojale u prvovekovnom hrišćanstvu. Šta više, gotovo svi crkveni autoriteti iz prvih vekova bili su energiĉno protiv saĉinjavanja i poštovanja ikona, koje su tek kasnije, pod mnogoboţaĉkim uticajem poĉele da se izobraţavaju. Stoga, po reĉima g-Ċe Konĉarević, i apostoli, i svi rani hrišćani bili su antipravoslavno nastrojeni, a uz to i ravni neĉastivim demonskim vojskama koje beţe od poklonjenja svetim ikonama. Autorka dalje izraţava svoje ĉuĊenje pitajući se odakle potiĉe „tolika blagodat u kokakoliĉnoj hedonistiĉkoj civilizaciji“ (autorka misli na Sjedinjene Ameriĉke Drţave), gde se polupismenim farmerima i psihijatrijskim bolesnicima javljaju „nebeska viĊenja“, ţeleći da na taj naĉin diskredituje sve evanĊeoske verske zajednice koje su u Americi danas brojne – uporeĊujući ih sa Mormonima, Jehovinim svedocima i ostalim neevanĊeoskim organizacijama (koje se i meĊu evanĊelistima smatraju pseudohrišćanskim kultovima). UporeĊenja radi, g-Ċa Konĉarević je zaboravila da navede ĉinjenicu da u okviru Pravoslavlja postoje ĉak i verski praznici ustanovljeni na osnovu „nebeskih viĊenja“ psihijatrijskih bolesnika (takav je na primer praznik „Pokrova presvete Bogorodice“ ustanovljen na osnovu viĊenja sv. Andrije Jurodivog u X stoleću, a obeleţava se od XII veka i to 1. oktobra po julijanskom kalendaru. Ko su zapravo bili „jurodivi“ govorili smo u poglavlju „Ţitija svetih“). Ono što je još zanimljivo u ovom poglavlju jeste i autorkin savet da srpski narod ne treba previše da obraća paţnju na to ako pravoslavni sveštenici i episkopi ţive poroĉno i nehrišćanski, jer je, eto, i to donekle normalno – i oni su ljudi da mnogim slabostima. (na str. 36). Na kraju, ĉitaoci dobijaju savet da pred sektaškim propovednicima otvoreno ispovede svoju pravoslavnu veru snaţno im se suprotstavljajući i iznoseći protiv-argumente koji potiĉu iz izvornog Hristovog, apostolskog i svetootaĉkog uĉenja. 597
Sve ono što smo do sada proĉitali, a što se nalazi izmeĊu ostalog i u poglavlju g-Ċe Konĉarević, samo dokazuje koliko veliko moţe biti, sa jedne strane, nepoznavanje Svetog pisma i crkvene istorije, a sa druge nepristojnost, bezobzirnost i netolerantnost onih ljudi koji sebe nazivaju „braniocima prave vere“.
Pravoslavlje i sekte II (izdanje Svetigore) I druga knjiga u serijalu o sektama, pod naslovom: „Biblija bez Boga, Hrišćanstvo bez Crkve; Pravoslavlje i sekte, novoprotestantizam danas i ovde“, u istom duhu sledi prethodnu. U uvodnoj reĉi, u predgovoru koji nosi naziv „Od bibliopoklonstva do knjige Mormon“ prireĊivaĉ Vladimir Dimitrijević kazuje da se pred ĉitaocem nalazi knjiga koja obraĊuje uĉenje i delovanje „novoprotestantskih sekti“. Evo kako je prireĊivaĉ objasnio ovaj pojam: „Pojam „novoprotestantske sekte“ uveli smo da bismo istakli razliku izmeĊu tradicionalnog protestantizma (mada je, od Lutera naovamo, sav protestantizam u antipredanjskom, pa ĉak i anticrkvenom zanosu ĉovekovom rasudnom moći i verom kojoj nisu potrebna dela) i onih sekti koje su nastale u SAD u XIX ili XX stoleću, a koje se ipak od tradicionalnog protestantizma razlikuju u nekoliko bitnih taĉaka.“ (str. 5). PrireĊivaĉ dalje kaţe da je teologija novoprotestanata veoma primitivna (u isti koš su stavljeni npr. baptisti sa mormonima), da su neke od ovih sekti krajnje antikulturno i antidruštveno nastrojene, te da je ruski teolog Andrej Kurajev sasvim u pravu kada kaţe da prodor ovakvih sekti na teritoriju pravoslavnih zemalja predstavlja suštinsku tragediju. Ova tragedija se sastoji izmeĊu ostalog i u sledećem: „Jer, adventisti, jehovisti, pentekostalci, baptisti i njima sliĉni svetu nisu dali nijednog znaĉajnijeg nauĉnog ili umetniĉkog stvaraoca, niti su bilo ĉime obogatili kulturu onog tla na kome dejstvuju.“ (str. 6). U ovom sluĉaju (kao i u mnogim drugim) g-din Dimitrijević oĉigledno nije bio najbolje obavešten. Da se kojim sluĉajem raspitao kod svoga „saborca“ Biljane ĐurĊević – Stojković, ona bi ga verovatno obavestila da su, ipak, npr. baptistima pripadali neki od poznatih svetskih pisaca kao i nauĉnika. Evo šta o ovome kazuje pomenuta autorka u svom „Leksikonu sekti“: „U baptistiĉkim redovima nalazili su se pisci: Dţon Milton (pisac svetski poznatih dela: „Izgubljeni raj“ i „Raj ponovo naĊen“; prim. I. S.), Biĉer H. Strouv, Danijel Defo (pisac romana koji se nalazi u lektiri za osnovnu školu: „Robinson Kruso“; prim. I. S.), i svetski poznat metafiziĉar dr B. T. Spenser.“1 Ovim informacijama do kojih je došla g-Ċa ĐurĊević - Stojković moţemo još da dodamo da je baptistima pripadao i dobitnik Nobelove nagrade za mir (1964. god.) Martin Luter King, koji je zbog svoje borbe za ljudska prava ubijen prilikom atentata 4. aprila 1968. godine. Nakon smrti ovog baptistiĉkog propovednika mnoge drţave i gradovi u Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama su njegov roĊendan, 15. januar, proglasile svojim praznikom. TakoĊe, baptistima je pripadao i pisac iz XVII stoleća, ĉije se delo „Put hrišćanina“ (The Pilgrim’s progress) prouĉava na pojedinim fakultetima u okviru engleske i svetske knjiţevnosti. On se zvao Dţon Banjan (John Bunyan). Ovim imenima moţemo da dodamo i Jana Amosa Komenskog, koji je takoĊe pripadao evanĊeoskom krilu, a priznaju mu se velike zasluge u okvirima svetske knjiţevnosti. 1
Verske sekte – Leksikon, str. 42.
598
Sve napred navedeno dokazuje da su i evanĊeoski „novoprotestanti“ zaduţili svet znaĉajnim idejama i delima, a da ne pominjemo ĉinjenicu da mnogi nauĉnici svih disciplina pripadaju ovim crkvama, kao i predsednici i ministri u mnogim drţavama sveta (nama geografski najbliţi jeste primer tragiĉno postradalog makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog koji je bio veoma aktivan u Metodistiĉkoj crkvi). Knjiga „Biblija bez Boga – Hrišćanstvo bez Crkve“ obraĊuje uĉenje i delovanje sledećih verskih zajednica: baptistiĉke, adventistiĉke, pentekostne, mormonske i Jehovinih svedoka. Što se tiĉe „blistave dijaloške apologije protojereja Kirila Zajca upućene baptistima“ (kako je to prireĊivaĉ s ponosom istakao), ona zapravo predstavlja prepriĉane dogaĊaje koji su se odigrali 1927. godine u jednom ruskom vozu, kao i ispred neke omanje seoske Pravoslavne crkve. Glavni baptistiĉki glasnogovornik je u ovoj „apologiji“ predstavljen kao osoba niske inteligencije i slabog poznavanja Svetog pisma, koja stalno „vrti u krug“ nekoliko svojih omiljenih fraza, kao što su: „mi smo spaseni“, „mi smo sveti“, „Hristos je naš brat“, „pravoslavci su idolopoklonici“ i sliĉno. Nasuprot ovom baptistiĉkom verniku koji je oĉigledno bio obiĉni jednostavni seljanin (a u ovoj knjizi prikazan kao predstavnik celokupne baptistiĉke denominacije – što bi trebalo da znaĉi da baptisti nemaju bolje teologe nego samo ovakve – koji neznalaĉki i „neopravdano“ optuţuju pravoslavne za krivoverje), nalazi se bistroumni pravoslavni sveštenik koji poseduje odgovore na sva postavljena pitanja, i na fascinantan naĉin, pred grupom pravoslavnih vernika, u potpunosti pobija sve tvrdnje baptistiĉkog „propovednika“. Evo kako glase neki od argumenata koji potvrĊuju ispravnost pravoslavnog uĉenja nasuprot sektaškoj baptistiĉkoj veronauci: „Dozvolite mi da vam postavim nekoliko jasnih, nimalo maglovitih, pitanja i odgovorite na njih jasno, bez svog maglovitog krasnoreĉja. Vidim da ste sektaš, verovatno propovednik. Koja je sekta u pitanju – to nije bitno. Pa ipak, jasno je jedno – da niste u Crkvi Hristovoj. Recite mi – da li se kod vas saĉuvalo ono ogromno duhovno bogatstvo koje su Crkvi predali Sveti Apostoli? Ili moţda o tome niste ni mislili, niti ste za takvo bogatstvo ĉuli? (Ćutanje.) - Imate li sveštenike? Ne? A oni postoje u Crkvi od apostolskih vremena. Sveštenstvo su nam predali Apostoli. O njemu se jasno govori u tom istom Svetom Pismu, koje u ovom trenutku drţite u rukama. - Da li su se kod vas saĉuvale Svete Tajne? – Krštenje, miropomazanje, pokajanje, priĉešće, brak, jeleosvećenje? One postoje od apostolskog doba, a o njima se govori u novozavetnim svetim knjigama!- Da li, u skladu sa EvanĊeljem, poštujete Majku Boţju? - Imate li molitveno opštenje sa Nebeskom Crkvom, sa Svetim Apostolima, ĉija su Pisma sad u vašim rukama, sa svetiteljima, muĉenicima i svim pravednicima? - Imate li molitveno opštenje sa Angelima? - Da li se molite Angelu – ĉuvaru? A sve je to, vidite, postojalo u Apostolskoj Crkvi. I sve to postoji u Pravoslavnoj Crkvi. - Imate li molitveno opštenje sa umrlim oĉevima, majkama, dedovima i sa svima u veri usnulima? Da li se molite za pokojnike? Ili ste na njih zaboravili, pa se smrt
599
pokazala jaĉom od ljubavi Hristove? – A u Apostolskoj Crkvi molili su se za pokojnike! - Ikone ne poštujete. A da li poštujete ţivotvorni Krst Gospodnji? Da li sebe osenjujete svetim Krstom? Da li Krst nosite na grudima svojim, koji je, po reĉi Apostola – „Njegova poruga“ (Jev. 13, 13). – Sve je to postojalo u Apostolskoj Crkvi. Moja pitanja su jasna. Odgovorite na njih. Ćutite? Da, šta biste mogli reći, kad ništa ni nemate. A to je, zaista, ogromno bogatstvo. (...) Šta nam moţete dati? Kakvu duhovnu riznicu? – Baš ništa. Vi ste potpuni uboţjaci, u duhovnim ste traljama.“ (str. 45-47). Kao što vidimo, pred neupućenim narodom (kakav je uglavnom danas i narod srpski) ovaj ruski sveštenik je izneo ĉitav niz istorijskih netaĉnosti. Baš nasuprot njegovim tvrdnjama, u ovoj knjizi sam pokazao da ama baš ništa od onoga što je ovaj sveštenik spomenuo nije postojalo u ranom apostolskom hrišćanstvu! Pravoslavni, kao što smo i do sada uoĉili, veoma vole da pred neprosvećenim narodom iznose tvrdnje iz tzv. svetog predanja uz prilagoĊavanje svetopisamskih tekstova i njihovo vaĊenje iz konteksta (što naravno ljudi koji ne poznaju ova dva izvora vere uopšte ne prepoznaju i zbog toga „aminuju“ sve što ĉuju iz usta verskih velikodostojnika „svoje vere“). Nakon što je na ovaj i sliĉne naĉine dremljivim putnicima u vozu „dokazao“ pravoslavnu „istinu“ naspram sektaških obmana, protojerej Zajc nas je podsetio na jedan dogaĊaj koji se odigrao 15 godina ranije (1912.) u Vitebskoj guberniji. Naime, u jedno selo stiglo je nekoliko baptista – „propagatora nove vere“. Lokalni sveštenik se zabrinuo zbog verskog otpadnuća svoje pastve koja je poĉela da posećuje baptistiĉke molitvene skupove, te je pozvao protu Kirila Zajca da narod povrati Pravoslavlju. Protojerej se jednoga prepodneva obratio narodu okupljenom u crkvenom dvorištu, zastupajući vekovno nebiblijsko verovanje o spasenju koje se dobija kroz dobra dela (ne shvatajući uopšte biblijsku doktrinu o opravdanju kroz veru i duhovnom roĊenju; vidi 2. i 3. poglavlje moje knjige), ubeĊujući ga uz to da su baptisti laţni proroci, vukovi u ovĉijim koţama, koji pripremaju put dolasku antihrista – vojujući protiv jedine svete, saborne i apostolske crkve – Pravoslavne. I tako u nedogled. Iz malopreĊašnjih kazivanja i navoda iz pomenute knjige, zaista nismo mogli da uoĉimo u ĉemu se sastoji ta vajna „blistavost dijaloške apologije“ prote Kirila Zajca. Nasuprot tome, njegov govor je prepun optuţbi izreĉenih na raĉun baptista (spominje se i to da su baptisti zloĉinci (jer ne krštavaju bebe i tako im ne dozvoljavaju da budu spasene pred Bogom), da poseduju gordost – greh satanski, da su bogohulnici, bezumnici i sliĉno; na str. 64, 65, 75, 77), koje su iznesene bez gotovo ikakve teološke i istorijske argumentacije. Šta više, prema Svetom pismu i istorijskim ĉinjenicama, istina je gotovo u potpunosti na strani baptistiĉke teologije. Sa druge strane, zanimljivo bi bilo da se primeti da za dokazivanje ispravnosti pravoslavne bogoslovske misli i verovanja – nasuprot evanĊeosko protestantskoj, nije uzet neki ozbiljni dijalog (ili teološka rasprava) voĊena izmeĊu npr. dvojice doktora teologije pripadnika ove dve razliĉite teološke struje. Oĉigledno je, na osnovu svih naših dosadašnjih istraţivanja koje sam predstavio u prethodnim poglavljima, da bi ishod ovakve rasprave bio nepovoljan za predstavnika tradicionalne crkve Istoka. Zbog toga nije ni ĉudno što se takva vrsta apologije ne moţe naći na stranicama pravoslavne antisektaške literature, već samo ona koja prikazuje (pitanje je da li objektivno?) 600
dijalog izmeĊu uĉenog pravoslavnog jereja i obiĉnog seoskog baptistiĉkog vernika (pre Drugog svetskog rata u Rusiji) – ne tako upoznatog sa ĉinjenicama iz crkvene istorije. Ukoliko pravoslavni sektolozi i borci za „pravoverje“ nisu imali neki bolji primer iskazivanja argumentovane teološke nadmoći nad baptistima, ovaj koji su izneli pred neupućenog srpskog ĉitaoca za poznavaoce i nije tako ubedljiv da bi se njime mogli da pohvale. Šta još moţemo da uoĉimo u ovoj knjizi, koja na tako „blistav“ naĉin demistifikuje sektaše i daje pravoslavni odgovor na njihove nebiblijske umotvorine? Pa, evo ovako. Najpre se moţe proĉitati nekoliko tekstova o adventistima. Potom, u poglavlju koje obraĊuje neka uĉenja pentekostne crkve (na str. 117) pominju se i podaci do kojih je u svom istraţivanju došao evanĊeoski autor Kurt Koh, a opisao ih u knjizi „Đavolja azbuka“ (na srpskom jeziku u izdanju Doma Molitve – baptistiĉke crkve iz Peći, posle rata 1999. god. premeštene u AranĊelovac). Naravno, iako se posluţio knjigom koju su izdali baptisti, autoru teksta o pentekostalcima nije ni napamet palo da to saopšti ĉitaocima, već je pisca ovog dela jednostavno nazvao „nemaĉkim istraţivaĉem“.1 Situacija je sliĉna i u poglavlju o istorijatu i uĉenju Jehovinih svedoka. Autori ovih poglavlja takoĊe koriste podatke iz baptistiĉkih izvora, sa tom razlikom što sada baptistiĉke pastore sa uvaţavanjem nazivaju „veleĉasnim“ a njihove izdavaĉke i filmske kuće „uglednim kućama tradicionalnih protestanata“: „Juna 1912. godine veleĉasni Dţ. Dţ. Ros, baptistiĉki pastor iz Hamiltona u Ontariju izdao je pamflet „Neke ĉinjenice o samozvanom pastoru Ĉarls Tejz Raselu“. U njemu je pisao o Raselovoj liĉnosti i njegovoj „teologiji“, za koju je rekao da je „antirazumna, anti-nauĉna, anti-biblijska, anti-hrišćanska i da je jadno izopaĉenje EvanĊelja Boţijeg Ljubljenog Sina“. (str. 134 -135). „Tajni ţivot Jehovinih svedoka ĉesto je filmovan u Americi. Ugledna kuća tradicionalnih protestanata, „Jeremiah films“, napravila je proizvod koji se, zbog ozbiljnosti i faktografiĉnosti, moţe smatrati uzorom antisektaškog dokumentarca.“ (str. 139-140). Posredstvom ovih tekstova napisanih rukom pravoslavaca, mogli smo da se upoznamo sa time da se i evanĊeoski hrišćani u svetu, tamo gde su u većini (izdavaĉke i filmske kuće „tradicionalnih protestanata“ u SAD ne pripadaju Luteranima ili Reformatama – koji su u Srbiji priznati kao tradicionalni, već baptistima, metodistima i sliĉnim evanĊeosko – protestantskim zajednicama), ali i tamo gde su u manjini, bore protiv širenja uĉenja pseudohrišćanskih verskih pokreta. MeĊutim, oni to ne rade hajkom i pripisivanjem laţnih krivica razliĉito verujućima izazivajući time revolt naroda, već potpuno argumentovano, ciljajući pre svega na pogrešnost njihove interpretacije biblijskih tekstova.2
Pomenuta knjiga „Đavolja azbuka“ predstavlja svojevrstan „leksikon“ okultnih pojava poreĊanih po azbuĉnom redu. Konkretno, podaci koje je autor teksta iz pravoslavne knjige primenio na Pentekostnu crkvu u Srbiji, odnose se na ispoljavanje raznih ekstatiĉnih manifestacija u ekstremnim harizmatskim pokretima (kultovima), i mogu se samo u zanemarljivom procentu primeniti na domaću Pentekostnu crkvu u našoj zemlji. 2 U našoj zemlji postoji nekoliko knjiga o sektama, kultovima i okultizmu koje su prevedene sa stranih jezika, a ĉiji su pisci baptisti i drugi evanĊeoski pisci. Takve su na primer knjige: „Kako razumeti sekte?“ i „Okultne pojave“ od autora Dţoša Mekdauela i Dona Stjuarta; „Pod uticajem sotone“ od Moderzona Ernesta, kao i pomenuta „Đavolja azbuka“ Kurta Koha. 1
601
Nedoslednost pravoslavnih sektologa, koji se prilikom pisanja pogrdnih tekstova o evanĊeoskih hrišćanima sluţe upravo njihovom literaturom (da bi opanjkali neke druge), uz vidno licemerje, uoĉljiva je, dakle, i ovom prilikom. U poglavlju „Novoprotestantsko delovanje u nas“, autor teksta je istakao da pored tradicionalnih protestantskih konfesija, u koje je ubrojao „luterane, kalviniste, metodiste, itd.“ (postavlja se pitanje koje to još protestantske konfesije potpadaju pod odrednicu „itd“, kada su sve ostale u ovoj knjizi svrstane pod pojam „netradicionalnih sekti“?), postoje i novoprotestantske sekte koje prozelitiraju i nasrću na prvenstveno „srbski“ narod. U ovu grupu sektaških jurišnika spadaju adventisti, baptisti, pentekostalci i Jehovini svedoci. Za sve njih, tj. njihov religijski „fanatizam“ se veli da nimalo nije bezazlen, te da on moţe da rezultuje i samoubistvima fanatizovanih ĉlanova (iako se sasvim dobro zna da ove verske zajednice nipošto niti odobravaju niti zagovaraju samoubistva. Oĉigledno su Jehovini svedoci namerno pobrojani zajedno sa ostalim verskim zajednicama, jer je poznato da se dešava da neki od njihovih pripadnika, zbog odbijanja transfuzije krvi, ponekad podlegnu bolesti). Na kraju poglavlja, kazuje se i to da sektaši u našoj zemlji pokušavaju da izazovu revolt protiv SPC (iako je zapravo suprotno), a evo na koji naĉin: „Da bi meĊu graĊanima SRJ, naroĉito onima koji nisu upućeni u dogaĊaje na našem terenu, izazvali revolt protiv Srbske Pravoslavne Crkve i njenog nastojanja da svoje vernike obavesti o pogubnosti delovanja sekti na našem duhovnom i narodnom prostoru, novoprotestantski sektaši pišu tekstove o svojoj navodnoj „gonjenosti“, mada ih drţava, oĉito, ne samo ne spreĉava, nego im svojom pasivnošću ĉak i pogoduje, a Pravoslavna Crkva niti ima ţelje, niti naĉina, niti praksu da sektaše goni onako kako se njima histeriĉno priviĊa.“ (str. 167). Na pitanje da li SPC zaista nema nameru niti ţelju da vrši „gonjenje“ (tj. ugroţava ljudska prava i verske slobode) manjinskih verskih zajednica, jer tvrdi da se to njima samo „histeriĉno priviĊa“,1 već smo delimiĉno odgovorili u dosadašnjem izlaganju - u kome smo sagledali reĉnik kojim se sluţe pravoslavni sveštenici i sektolozi i upoznali se sa brdom dezinformacija koje se o njima namerno šire. Doznali smo takoĊe da mnogi pravoslavni „prvoborci“ imaju mišljenje da „sektama“ treba zabraniti rad ili ih bar javno proglasiti (iako bez ikakvih valjanih dokaza) štetnim po drţavu i narod.
1
A kome se zaista histeriĉno priviĊa gonjenje, i to sliĉno onome iz prvih vekova hrišćanstva, pokazaće nam sledeći novinski tekst. Naime, povodom svog hapšenja u januaru 2004. godine od strane makedonske policije, mitropolit veleško - povardarski Jovan (SPC) je izjavio sledeće: „Naravno, sada je potpuno jasno da su tvrĊenja vlasti Makedonije i raskolniĉkog Sinoda u Skoplju da ovakvim terorom, koji je jednak progonima hrišćana iz prvih vekova hrišćanstva, štite samostalnost nacije i drţave potpuna i nedvosmislena laţ, jer smo izloţeni brutalnom teroru i potpunom gaţenju ljudskih prava.“ List „Centar“, utorak 13. 1. 2004. str. 7. Naglasak moj. No, kao što je poznato iz istorije, progonstva u prvim vekovima postojanja Crkve bila su praćena masovnim pogubljenjima vernika kao i njihovim spaljivanjem na lomaĉama. Samo „histeriĉno priviĊenje“ kome je podlegao mitropolit Jovan moglo je da, od policijskog privoĊenja i saslušavanja kod sudskih organa (prilikom kojih nikome od optuţenih nije pala ni dlaka sa glave), u njegovom umu stvori utisak stradanja i progonstava kakva su doţivljavali hrišćani za vreme vladavine paganskog Rima.
602
Ostala literatura Pre nego što napravimo pregled samo nekih od ĉitavog mora novinskih ĉlanaka koji su prezentovani širokoj javnosti u poslednjih desetak godina, a po pitanju izveštavanja o radu malih verskih zajednica i delovanju antikultnih pravoslavnih organizacija, ţelim da kaţem nekoliko reĉi o još dve knjige iz istog korpusa antisektaške literature kod nas. Prva od njih je knjiga mr Ranka Mandića pod naslovom „Kanibal u srpskoj kući satanistiĉke sekte i njihovo delovanje u srpskom narodu“. Iako ova knjiga iskljuĉivo obraĊuje delovanje satanista, masona i sliĉnih tajnih organizacija, u njenom uvodu se ipak, tendenciozno, na jedan prikriven naĉin, pominju i sve ostale, pa i legalno delujuće i svuda u svetu priznate hrišćanske verske zajednice: „Na teritoriji SR Jugoslavije, u postkomunistiĉkom periodu, zahvaljujući ideološki omekšanom i tako unapred pripremljenom terenu, uoĉljiva je prava ekspanzija sekti, raznih pokreta i tajnih organizacija. (...) Srbija je, izgleda, postala prava Meka za delovanje sekti. Prema nezvaniĉnim podacima samo u Beogradu deluje oko 200 verskih organizacija od kojih je svega 40 zvaniĉno registrovano. (...) Sekte nisu duţne da obaveste nadleţne institucije o uĉenju koje propovedaju. Da jesu, verovatno, mnoge od njih ne bi ni bile osnovane. (...) Te grupe, društva i udruţenja su „tempirane bombe“ za naš narod i drţavu. One ih ugroţavaju na svim poljima: kulturnom, verskom, duhovnom, ekonomskom, zdravstvenom, nacionalnom, odbrambenom i biološkom. (...) Nijedna od postojećih sekti nije nastala na našem tlu niti ima naš kulturni habitus. Sve su ustanovljene u drugim sredinama i u drugim kulturama. (...) Kad se sve sabere, moţe se bez ustezanja reći da su sekte u sluţbi specijalnog rata, koji neke od velikih sila vode na ovim prostorima. (...) Doktrine svih njih su duboko anacionalne, bogoboraĉke, antihrišćanske, antipravoslavne i ateistiĉke. (...) Strateški ciljevi su im stvaranje univerzalne religije, svetske drţave i svetske vlade. Da bi ostvarile te ciljeve sekte rade na psihiĉkom, duhovnom i fiziĉkom rastakanju pojedinaca i porodice, razaranju hrišćanstva, Pravoslavne crkve, nacionalnih drţava i njihovih institucija: obrazovnog i finansijskog sistema, privrede, vojske, policije itd. Sve ovo govori da im ciljevi ne samo koreliraju i korespondiraju nego da su identiĉni sa ciljevima Novog svetskog poretka, odnosno masonerije. (...) Znatna finansijska sredstva kojima raspolaţu sekte, govore da su povezane sa centrima finansijske i politiĉke moći u svetu.“1 Iako, dakle, ove u svetu već vekovima postojeće i u Srbiji registrovane verske zajednice (koje ĉine onaj maloĉas pomenuti broj od 200 delujućih tj. 40-tak registrovanih verskih organizacija) nemaju ništa zajedniĉko sa satanistima, njihovo (iako bezimeno) pominjanje u knjizi koja obraĊuje delovanje tajnih i okultnih društava navodi neupućenog ĉitaoca na misao da sve one zajedno prirodno pripadaju istoj grupaciji pokreta koji su krajnje negativni po društvo. Smatram da ovakva kategorizacija i uprošćavanje radi zbunjivanja i obmanjivanja ĉitalaca pomenute knjige nimalo ne sluţi na ĉast (niti je u sluţbi istine) piscu njenog uvoda, ma ko on bio. Poslednja knjiga o kojoj ţelim da nešto iznesem jeste delo Velibora Dţomića: „Sekte, satanizam i laţni proroci“ (izdato 1994. god. od strane EUO eparhije ţiĉke).
1
Ranko Mandić, Kanibal u srpskoj kući, Beograd 1995. str. 5-9. Naglasak moj.
603
Umesto svog komentara, na ovom mestu ću citirati tekst protestantskog teologa Gorana Maksimovića kojeg je napisao u svojoj knjizi „Hrista razapinju zar ne?“, a sa ĉijim se konstatacijama u potpunosti slaţem: „Spomenuću još Velibora Dţomića, pravoslavnog publicistu koji u listu „Pravoslavlje“, u ĉlanku pod naslovom „U sluţbi Bogu i svom narodu“, sa setom konstatuje da „drţavni organi ne haju za jeretiĉko divljanje po Srbiji“ i „duhovno stradanje našeg naroda“. U istom ĉlanku pisac slobodan rad „sekti“ ocenjuje kao veliku nacionalnu opasnost. Posebnu zabrinutost meĊu nepravoslavnim vernicima izazvala je Dţomićeva knjiga „Sekte, satanizam i laţni proroci“. Teško se mogu oteti utisku da posledica ĉitanja ove knjige moţe biti fiziĉko nasilje i razraĉunavanje sa nepravoslavnim verskim zajednicama i to ne bez odgovornosti Dţomića. Naime, osim traĉarija o duţnostima pojedinih vernika u „drugim“ crkvama u Kragujevcu, njihovih porodiĉnih problema, porekla roditelja i tome sliĉno, te nakon satanizacije nepravoslavnih zajednica i osude za zavereništvo, zlonamernosti i ostala zla, autor navodi adrese, mesta odrţavanja sastanka pa ĉak i boravišne adrese pojedinaca. Takve proizvoljne ocene, tendenciozna etiketiranja i deljenja ljudi na neprijatelje i patriote, svoje i tuĊe, ponekad mogu da posluţe za ostvarenje konkretnih ciljeva i potpuno se uklapaju u totalitarnu filozofiju sa maksimom – cilj opravdava sredstvo. Za pristalice ovakve filozofije najbitnije je da je ţeljeni cilj uzvišen. Sredstvo je u takvoj situaciji irelevantna stvar. (...) Mislim da se ovakvim tretiranjem neistomišljenika napuštaju osnovni principi demokratije kao vaţne civilizacijske tekovine i prihvata totalitarizam.“1
Diskriminacija malih verskih zajednica preko medija i javnih glasila Iako je tendenciozno i diskriminativno pisanje i izveštavanje preko medija (radija, televizije i novina) o poreklu, delovanju i ciljevima malih verskih zajednica postojalo i ranije, ipak je sredinom ‘90-tih godina prošlog veka napravljena prekretnica po ovom pitanju. Period najţešćeg novinarskog razraĉunavanja sa „sektama“ nastupio je tokom tri uzastopne godine, od 1996. do 1999. Sve je, barem prema mom sećanju, poĉelo dešavanjem u Novom Sadu, gde je u januaru ‘96. godine tragiĉno postradao mladi student Dif-a, Zajeĉarac MlaĊan Kostić. On je, kako su mediji u to vreme pisali, pripadao baptistiĉkoj crkvi – a do toga zakljuĉka su došli zbog toga što je u njegovoj kući pronaĊeno više knjiga baptistiĉkog propovednika Sima Ralevića. Nesrećom po baptiste, pomenuti mladić je u Novom Sadu stanovao nigde drugde nego u internatu baptistiĉke teološke škole. Stvar je, barem prema novinarima, bila više nego jasna. Baptistiĉko versko uĉenje je, prema njihovom uverenju, bilo jedini razlog što je ovaj mladić završio svoj ţivot u talasima hladnog Dunava. U to vreme, u razliĉitim dnevnim listovima, koji poseduju tiraţe neki i po nekoliko stotina hiljada primeraka, nalazili su se i ovakvi naslovi: „Samoubistvo u ime Hrista“ (Naša Borba); „Ne brinite, oţiveću“ (Veĉernje Novosti); „U smrt po nareĊenju“ (Timoĉka krimi revija) i sliĉno. Dnevni listovi su (negde oko Boţića 1996. godine) danima izveštavali o tom dogaĊaju iznoseći „nova saznanja“ o pomenutoj tragediji. Novinarski ĉlanci su, kao što je bilo i oĉekivano, bili prepuni dezinformacija i namerno smišljenih laţi. Jedna od takvih laţi jeste bio i izmišljeni razgovor izmeĊu 1
G. Maksimović, Hrista razapinju zar ne?, Niš 1995. god. str. 59-60. Naglasak moj.
604
mladog Kostića, koji se nalazio u to vreme u Zajeĉaru, i pastora novosadske baptistiĉke crkve, sveštenika Ţarka ĐorĊevića. Evo kako je taj „razgovor“ ukratko glasio, a kako ga je, iz „Naše Borbe“ preneo novinar zajeĉarske „Timoĉke krimi revije“ (u broju 5, 20. mart. 1996. god. str. 10): „Tragedija se desila odmah iza Boţića, kada se MlaĊan, posle kraćeg boravka u selu Salašu, nadomak Zajeĉara, u roditeljskom domu, nenadno vratio u Novi Sad, gde je studirao. Povratak u Novi Sad je bio posledica telefonskog razgovora sa izvesnim Ţarkom, iz Novog Sada, u kome mu se MlaĊan pravdao da nije ispunio Isusovu ţelju. Otac Borivoje, kome je ponašanje sina bilo sumnjivo, prisluškivao je ovaj razgovor i razabrao da mu je pomenuti Ţarko, na pravdanje, odgovorio: „Sada će ti Bog oprostiti neposlušnost, ali...“ Tragiĉno postradali mladić je u porodiĉnoj kući u Salašu imao veći broj knjiga Sima Ralevića, meĊu kojima su novinari izabrali samo dva najprovokativnija naslova: „Od Aleksandra do antihrista“ i „Kako će vaskrsnuti mrtvi?“, i to iz razloga namernog zavoĊenja ĉitalaca na stranputicu - u smislu da je sadrţaj ovih knjiga odgovoran za nastalu tragediju (a u zbilji se radi samo o lako razumljivim tumaĉenjima 11. poglavlja knjige proroka Danila i 15. poglavlja 1. posl. Korinćanima; i u njima nema ni najmanjeg aludiranja a kamoli poziva na samoubistvo1). Pored ovih tu je svakako bilo i drugih naslova koji govore o ljubavi prema Bogu i bliţnjima. Ipak, pisac teksta „Novoprotestantsko delovanje u nas“, u ranije spominjanoj knjizi u izdanju „Svetigore“ pomenuo je ovaj tragiĉni dogaĊaj ţeleći da njime posebno istakne „opasnost“ koja graĊanstvu preti od strane nepravoslavnih: „Najnametljiviji baptistiĉki propovednik je Simo Ralević iz Peći. (...) Da njegov fanatizam nije nimalo bezazlen, svedoĉi samoubistvo MlaĊana Kostića, 21-godišnjeg studenta DIF – a iz Zajeĉara, koji je u Novom Sadu pred ocem izvršio samoubistvo, skoĉivši u Dunav. Otac Bora se seća da je rekao: „Ne brini tata, oţiveću ponovo. Moliću se za sve vas. Pozdravi naše“.2 U novinskim ĉlancima pisanim povodom ove tragedije, vršena je manipulacija graĊanstvom i u smislu tvrdnje da „sekte“ i finansijski iskorišćavaju svoje ĉlanove. Naime, u više navrata se u novinama pojavio podatak o tome da je MlaĊan Kostić poslao Raleviću u Peć kao dobrovoljni prilog 3000 dinara (što je poĉetkom te 1996. godine iznosilo oko 1000 nemaĉkih maraka, tj. oko 4 proseĉne meseĉne neto plate) a kao dokaz je posluţila zahvalnica u formi razglednice koju je ovaj dobio iz Peći, a koja je pronaĊena u Salašu. MeĊutim, uglavnom se nigde nije naglasilo da je pomenuti mladić ovu sumu novca poslao nekoliko godina ranije za vreme velike inflacije (datum sa razglednice je glasio na 1992. godinu), te da je on u to vreme imao izuzetno malu vrednost. Evo kako je ovaj nemili dogaĊaj, sa svoje strane, objasnio ĉovek koji je bio proglašen za jednog od najodgovornijih za mladićevu smrt, a u novinama predstavljan kao „izvesni Ţarko“. Ovo je deo intervjua baptistiĉkog sveštenika Ţarka ĐorĊevića koji je objavio novosadski list „Svet“:
Da upućeniji pravoslavni autori vrlo dobro znaju da baptistiĉko uĉenje nipošto ne zagovara samoubistvo dokazuje i sledeća izjava iz knjige „Biblija bez Boga, hrišćanstvo bez crkve“: „Naravno, niko ne tvrdi da baptisti propovedaju samoubistvo – to ne bi bilo pošteno ni prema njima kao ljudima, ni prema Istini.“ str. 166. 2 Biblija bez Boga, hrišćanstvo bez crkve; Svetigora, Cetinje 1997. str. 166. 1
605
„MlaĊana sam“ - priĉa ĐorĊević – „prvi put video u septembru prošle godine kada je podneo molbu da ga primimo u naš internat. Poslednjih nekoliko godina naša verska zajednica je prinuĊena da zbog nepovoljne materijalne situacije prima i studente koji nisu naši uĉenici, odnosno vernici. Tako je i MlaĊan našao dom ovde, meĊu nama. Njegova majka, koja se prva preko telefona interesovala za smeštaj svog sina, dolazila je ovde, kod nas, MlaĊanu u posetu i, koliko znam, nije imala primedbi. I mi smo bili zadovoljni MlaĊanovim ponašanjem, bio je tih, miran mladić i, što je najvaţnije, poštovao je kućni red. To je jedino što smo od njega traţili, jer nije bio ĉlan naše verske zajednice. (...) MlaĊan me je prvi put kontaktirao 9. januara oko 22 ĉasa, nazvavši iz svog stana u Zajeĉaru. Bio je u izrazito euforiĉnom raspoloţenju, dosta konfuzan, a ja priliĉno umoran, da bih odmah shvatio o ĉemu se radi. MeĊutim, njegova izjava da je upravo uspeo da demonstrira svoju duhovnu silu, isteravši iz jednog svog poznanika osamnaest Ċavola, šokirala me je, da bi ništa manje šokantno delovala i sledeća njegova izjava, pokušaću da je citiram: „Evo, pored mene su tri anĊela, uzimaju mi energiju i došlo je moje vreme da odem“. Umalo nisam pao u nesvest. Pokušao sam da ga razuverim, da ga ubedim da nije dobro razmišljati u tom pravcu, da on to sve umišlja, meĊutim, nisam imao nekog uspeha. Zamolio sam ga da pozove oca, da malo s njim porazgovaram, jer i sve to nekako nije slutilo na dobro, ali, Bora Kostić je te veĉeri bio u Boru i notorna je laţ da je, kako su neki mediji objavili, prisluškivao naš razgovor. MlaĊanovu majku sam u nastavku razgovora pitao da li je on zdrav, na šta mi je gospoĊa Kostić, potištena i nepoverljiva, odgovorila da je sa njim sve u redu. GospoĊa Kostić i ja smo u jednom trenutku postali saveznici u pokušaju da MlaĊana otrgnemo od mraĉnih misli“. (...) „Kao sveštenik profesionalac“ – kaţe pastor ĐorĊević – „mogu sebi da prebacim to, što sam se kolebao izmeĊu ĉinjenja i neĉinjenja u MlaĊanovom sluĉaju. Pošto sam shvatio koliko je situacija delikatna, pitao sam se – imam li pravo da neĉije dete pošaljem na neuropsihijatriju, kad to dete ima oca i majku, koji mogu da odluĉuju o njegovoj sudbini. Sada mi je jako ţao što nisam bio odluĉniji, jer sam, moţda, mogao da spreĉim tragediju. Neizrecivo ţalim tog mladog ĉoveka, za koga ćete, bar unutar ovih zidova, ĉuti samo reĉi pohvale, iako nam je ovaj incident, kao verskoj ustanovi, veoma naškodio. I još ţelim da naglasim: sve izjave u štampi koje je dala MlaĊanova porodica, razumemo kao oĉaj, bol i potrebu da se naĊe krivac. Ne zameramo, nego im opraštamo“. (...) Ţao mi je što je ova tragedija posluţila nekome da putem medijskog progona Baptistima onemogući dalji rad, ali, znate, iako smo kao graĊani uvreĊeni, kao vernici smo navikli na ignorantski odnos vlasti prema nama, što nikako ne znaĉi da se mirimo sa tim“ - sa ţaljenjem komentariše Ţarko ĐorĊević“. (Naglasci u tekstu su moji). Iako tragiĉno postradali mladić nije bio ĉlan baptistiĉke crkve i pored toga što je posedovao a verovatno i ĉitao literaturu autora Ralevića (koja se, trebalo bi naglasiti, šalje besplatno svim zainteresovanima i to poštom, na osnovu ispunjenih narudţbenica – te stoga nije moguće utvrditi psihiĉko stanje naruĉioca), koja je ispunjena porukama i pozivima za ispunjavanjem visokih moralnih naĉela i sticanjem hrišćanskih vrlina, ovaj dogaĊaj je pokrenuo ĉitavu lavinu uglavnom neopravdanih optuţbi protiv najvećeg broja manjinskih verskih zajednica u Srbiji i Crnoj Gori. U narednim godinama, zbog teţnje za senzacionalizmom i prodajom što većeg tiraţa, novinari, potpomognuti sveštenicima SPC i ostalim vajnim poznavaocima (sektolozima ĉija smo dela već upoznali u ovom poglavlju) su ispunjavali novinske stranice mnogobrojnim neproverenim informacijama, ne ispoljavajući ni trunku 606
„saţaljenja“ prema stigmatizovanima, koji uglavnom, naravno, nisu dobijali priliku da u svoju odbranu bilo šta kaţu. Evo samo nekih od naslova tekstova o verskim sektama iz dnevnih novina koje su izlazile u periodu od 1996. do 1998. godine1, kao i onih koji su objavljivani narednih godina: - Iluzija umesto stvarnog ţivota (Borba); - Istinom protiv dogmi (kako Borba saznaje u Beogradu formiran jugoslovenski pokret za zaštitu dece od verskih sekti) (Borba); - Suze protiv košmara – tragom inicijative za donošenje zakona o zabrani opasnih verskih sekti (Politika Ekspres); - Sekte potiskuju narodnost – etnolog o malim verskim zajednicama (Politika); - Proroci vuku za rukav po stanicama i trgovima – fenomen sekti u nas (Politika); - Majka kao satana – tragom inicijative Nove demokratije za donošenje zakona o zabrani delovanja opasnih verskih sekti (Politika Ekspres); - Spas u misionarenju – da li je poĉela repaganizacija srpskog naroda (Politika Ekspres); - Udruţeno protiv zla – osnovan jugoslovenski pokret zaštitu dece i porodica od sekti (Politika Ekspres); - Leglo duhovnih prevaranata – eminentni ruski teolozi nedavno u Vrnjaĉkoj Banji govorili o verskim sektama (Politika Ekspres); - Sekte u školskom dvorištu – pojava koja sve više zabrinjava (Politika); - Organizovani kriminal – tragom inicijative da se donese zakon o zabrani opasnih verskih sekti (Politika Ekspres); - Šiptarska narko-mafija snabdeva drogom verske sekte; - Sektaši oskrnavili pravoslavne obiĉaje na sahrani; - Razjedinjavanje srpskog nacionalnog bića; - Cede mozak i dušu; - Deset hiljada Jehovinih svedoka napada Srbiju (Nedeljni telegraf, 25. 11. 1998.) a u podnaslovima: Jehove otimaju i dušu i pare, Besramno poroĉni, Pranje mozga do nemoći, Oduzimaju ljudima i veru i decu; - Novi spasitelji razbijaju zajednicu – Vaskršnja poslanica patrijarha Pavla i episkopa SPC (Blic); - Laţne mesije i proroci (Pravoslavlje, 1. mart. 1995.); - Verske sekte i seks – Vavilon uţasa (Veĉernje Novosti, 6. mart. 1998.) - Sekte haraju našim gradom (Naša reĉ, leskovaĉki lokalni list, 23. 11. 2001); - Laţni spasitelji duše (Panĉevac, 19. jul 2002.); - Diverzija na pruzi – delo nepoznate sekte? (Balkan 2. 9. 2004.); - Sekta u odelu deda mraza – u Boru spreĉena podela paketića baptistiĉke crkve (Veĉernje Novosti, 24. 12. 2004); itd...
1
Preuzeto iz knjige Dragoljuba B. ĐorĊevića: „Sekte, kultovi, proroci nove istine“, str. 117-118 i 36-37.
607
Posle ovog letimiĉnog pregleda naslova novinskih tekstova, u kojima je o „sektama“ iznošen krajnje negativni stav SPC i njenih vernika uz mnoštvo nedokazivih optuţbi za kojekakve zloĉine (u poreĊenju sa brojem diskriminativnih tekstova, broj onih u kojima je pokušano realno sagledavanje naĉina delovanja i uĉenja malih verskih zajednica je gotovo zanemarljiv i nije nimalo pomogao da se negativna slika o verskim manjinama popravi), ţelim da naĉinimo malo detaljniji pregled dva periodiĉna ĉasopisa. Iako se radi o listovima koji zbog svojih stalnih sadrţaja ne zasluţuju da budu spomenuti u jednom ozbiljnom prouĉavanju, i oni su se, objavljivanjem diskriminativnih tekstova o sektama, bili prikljuĉili opštem ludilu koje je po ovom pitanju vladalo Srbijom tokom 1998. godine. Evo šta su, izmeĊu ostalog, naši jadni graĊani mogli da proĉitaju u ovim „struĉnim“ ĉasopisima: Na naslovnoj stranici lista „Svedok – Dosije X“ od 10. decembra 1998. godine, stoji velikim slovima ispisan naslov „SEKTE“, a u pozadini mrtvaĉke ogoljene lobanje i rekviziti za vršenje satanistiĉkih rituala. U novinama je objavljen intervju sa Nikolom Radmanovićem, detektivom – specijalistom beogradske agencije „Soko sekjuriti“ i saradnikom ĉuvenog antisektaškog „ganua“ dr Vukadina Cvetanovića. Intervju, kao što ćemo se uveriti, obilovao je tendencioznim tvrdnjama i optuţbama za koje nije naveden ni jedan jedini dokaz. Naravno, uverićemo se i u ukupni stepen poznavanja verskih sekti od strane ovog detektiva, i na kraju morati da završimo onom narodnom: „Saĉuvaj nas Boţe od ovakvih struĉnjaka“. Evo nekih izjava ovog poznavaoca: „Iza sekti stoje svetski moćnici, koje moţemo nazvati satanizovanom masonerijom. (...) Kod nas ima više od 250 sekti, sa pribliţno 380.000 ĉlanova, od ĉega je 80-tak registrovano, kao udruţenja graĊana, humanitarne organizacije, nevladine organizacije ili verske zajednice. Ovde je poslednjih 10 godina otvoren verski supermarket u duhu „za svakog po nešto“. Ne postoje u principu manje ili više opasne sekte.“ Na pitanje koje su sekte, van satanistiĉkog bloka, posebno opasne, detektiv je odgovorio: „Od pseudo krišćanskih to su svakako Jehovi svedoci (naš „struĉnjak“ ĉak i ne izgovara pravilno ime ove verske zajednice; prim. I. S.), ĉija je centrala za SERJ (valjda SRJ; prim. I. S.) u Zemunu i Pentikostalna ili Pentikosna (uobiĉajen pogrešan naziv kojim se sve vreme sluţio i dr Cvetanović; prim. I. S.) crkva sa sedištem u Siminoj 8 u Beogradu. Zašto su opasne? Jehovi svedoci imaju najrazraĊenije metode, najviše novca i najduţu tradiciju. Prvi put su kod nas registrovani još 1914, u Kraljevini Jugoslaviji (našeg „detektiva“ bi trebalo podsetiti da 1914. god. nije postojala ni „Kraljevina Jugoslavija“ a niti kraljevina SHS, koja je njoj prethodila; prim. I. S.). Organizovani su kao klasiĉna obaveštajna sluţba, po sistemu „paukove mreţe“ sa centralom u Bruklinu. Pentikosna crkva je direktni zastupnik i promotor politike SAD. (...) Oni nisu ništa drugo nego „pomoćna ruka“ ameriĉke diplomatije za proturanje interesa Pentagona.“ Pod podnaslovima „Satanske sekte vršljaju Srbijom“ i „Sve više novih sekti“ zapazimo one koje sagovornik lista navodi (oĉigledno ne znajući da neke od „njih“ u Srbiji postoje decenijama pa i vekovima): „Na tlu SRJ deluju brojne verske sekte i zajednice, a meĊu najpoznatijim su: Pentakostalna crkva, nadventisti (tj. adventisti; prim. I. S.), sajentolozi, baptisti, Jehovini svedoci, Hare krišna, Red istoĉnih templara, Evangelisti, mormoni, Munova 608
sekta, Šri Ćin Moi, Ordo templi orijentis, Veda, Satija Sai Baba, Vitezovi istoka, Unifikaciona crkva, Rotarijanci...“ Profesionalno i znalaĉki pobrojane verske zajednice nema šta! Ne samo da su, kao što vidimo, u isti koš zgurane i „babe i ţabe“ (npr. baptisti sa „Redom istoĉnih templara“ i „rotarijancima“), nego su, zbog prevelikog znanja kojim raspolaţe sagovornik, na ovako malom prostoru jedni te isti pokreti spomenuti po dva puta samo na razliĉit naĉin. Na primer, pomenuta „Munova sekta“ je isto što i „Unifikaciona crkva“ a „Red istoĉnih templara“ je isto što i „Ordo templi orijentis“. Nije od zgorega spomenuti i to da pored ovog, maloĉas citiranog teksta, sa leve strane stoji fotografija nekog filmskog kadra koja prikazuje obnaţena mrtva tela nekolicine osoba (najverovatnije starije dece) kao rezultat poĉinjenog samoubistva. Šta reći na sve ovo? Ili, da se moţda ostavimo Dosijea X, i obratimo paţnju na tekst koju je pisala osoba od koje bi se oĉekivalo mnogo više struĉnosti, barem sudeći prema njenom visokom teološkom obrazovanju? Drugi list na koji ţelim da obratimo paţnju, a u kome je objavljen tekst pravoslavnog sveštenika, protoĊakona Vladislava Vulovića, pod nazivom „SEKTE – put u ludilo i pakao“, jeste meseĉni ĉasopis „Veĉiti fenomeni“ br. 5, od oktobra 1998. godine. Tekst maloĉas imenovanog pravoslavnog sveštenika je u ovom ĉasopisu bio glavna tema broja. Na naslovnoj strani lista, tendenciozno, da bi se ĉitaoci zgrozili i pre samog otvaranja sadrţaja, objavljena je fotografija pripadnika nekog domorodaĉkog plemena sa licem iscrtanim razliĉitim šarama, iskolaĉenih oĉiju i potpuno isplaţenog jezika, koji u rukama koje su mu podignute u vis drţi drveni izrezbareni noţ prislonjen na svoje ĉelo. Da ĉitaoci ipak ne bi zaboravili šta su videli na naslovnoj strani, a pre ĉitanja teksta o „neprijateljima Pravoslavlja“, ova fotografija je u još krupnijem planu, u crno beloj verziji, ponovljena na poĉetku specijalnog dodatka o sektama. Na prvoj stranici ovog dodatka (str. 22 u ĉasopisu), autor teksta je objasnio da je „termin SEKTA nametnut Pravoslavlju, te da ono za ovu pojavu ima bolju definiciju: „Svesno i samovoljno odstupanje od svete Boţje volje naziva se bogoodstupništvo ili bogootpadništvo“. U nastavku protoĊakon Vulović objašnjava ko su, prema verovanju Pravoslavne crkve, ti bogootpadnici i bogoodstupnici. Njegovu izjavu bismo trebali da dobro upamtimo, kao još jedan dokaz ekstremne netolerantnosti i iskljuĉivosti koju ispoljava veliki broj (pogotovo mlaĊih) pravoslavnih bogoslova: „Bogoodstupništvo ili bogootpadništvo (otpadija), u ovo vreme nazvano netaĉnim i nakaradnim terminom sekta, (ĉijom je neprimerenom upotrebom došlo do velikih nedoumica i nejasnoća kako u struĉnim krugovima, tako i kod samih vernika, a pogotovo kod obiĉnog naroda), predstavlja svesno i samovoljno odstupanje od svete Bogom otkrivene istine, danas jedino saĉuvane u Svetom Pravoslavlju kao i poricanje Gospoda Isusa Hrista Sina Boţjeg za istinitog Spasitelja i Bogoĉoveka. (...) Bogoodstupništvo se rodilo na Zapadu, u krilu izopaĉene ortodoksije i izopaĉenog shvatanja Boga. Poniklo je iz oĉajanja, kao moralna suprotnost katolicizmu, da sobom zameni izgubljenu moralnu vlast religije, da utoli duhovnu ţeĊ oţednelog ĉoveĉanstva, i da ga spase ne preko Hrista, nego nasilja. To je, dakle, njihova sloboda preko nasilja, to je ujedinjenje pomoću maĉa i krvi. Prema tome, veliki neprijatelj Pravoslavlja nije samo satansko bezboţje, niti razliĉita demonska umovanja, već i unakaţeno hrišćanstvo Zapada u licu, pre svega, rimokatolicizma. 609
Protestantizam i svi njegovi surogati manifestovani do danas predstavljaju, u stvari, samo nastavak bezboštva koje se nadovezalo na ono koje je donela na svet „Velika Rimska Bludnica“. Šta zapaţamo u ovom tekstu, ako ne ponajpre tvrdnju da „neprijatelje Pravoslavlja“ predstavljaju sve moguće crkve i verske zajednice, poĉev od u svetu pojedinaĉno najbrojnije Rimokatoliĉke, preko svih protestantskih crkava i njihovih „surogata“ pa do ateista i otvorenih satanista? Baš lepo! Šta oĉekivati onda u nastavku teksta kada je poĉetak ovakav? Naravno, ništa bolje od svega onoga o ĉemu smo do sada govorili (na narednim stranicama su pobrojane samo neke od mnogobrojnih malih verskih zajednica o kojima je, o svakoj ponaosob, izreĉeno svega po nekoliko veoma uopštenih i nejasnih reĉenica, na osnovu kojih niko ne moţe da sazna ni njihova najosnovnija verovanja, a kamo li da se upozna sa „opasnostima“ koja od njih dolaze). Naš ugledni sociolog religije, Milan Vukomanović, je u svojoj knjizi „Sveto i mnoštvo“ dobro zapazio raširenu pojavu neargumentovane stigmatizacije netradicionalnih verskih zajednica u Srbiji i o tome dao veoma realan sud: „U potrazi za senzacionalizmom, tom iracionalnom, pomalo paranoidnom, strahu od sekti najviše doprinose naši mediji. Da podsetimo samo na neke od naslova i podnaslova u novinama: „Sekte – oruţje zapada“, „Sekte haraju Srbijom“, „Sektaštvo je bolest“, „Sektaštvo je greh“, „Sekte i novi svetski poredak“, ili, pak, definicije da je „Sekta sve ono što nije pravoslavno“. Ĉitav niz surovih ubistava i samoubistava, u nas je potpuno proizvoljno bio pripisivan razliĉitim „sektama“ i „satanistiĉkim kultovima“, da bi se docnije, pred sudovima, utvrdilo kako pravi motivi tih tragiĉnih dogaĊaja nisu imali nikakve veze s religijom, a još manje sa satanizmom. Kao rezultat te svojevrsne fobije od „nepravoslavnih“, „sektaških“ religijskih grupa i organizacija, osnivaju se ĉak i razne antikultne organizacije koje priliĉno militantno nastupaju u javnosti. Ovim fenomenom se, štaviše, bave ne samo naši bogoslovi, već i psihijatri, pravnici, privatni detektivi, pa i vojska! Preduzimaju se, zatim, metodološki neutemeljena istraţivanja ĉiji se rezultati sasvim nekritiĉki publikuju u našim najtiraţnijim novinama. Na primer, nedavno je u jednom beogradskom popularnom listu objavljeno kako ĉak petina naših osnovaca pripada nekoj od satanistiĉkih sekti. Dakle, svako peto naše dete od 7-14 godina! Taj podatak je objavljen na osnovu jednog krajnje problematiĉnog istraţivanja, objavljenog na uzorku od 194 uĉenika iz dva razreda iste osnovne škole.“1 UporeĊivanje hrišćanskih crkava sa satanistima, i njihovo zajedniĉko imenovanje neprijateljima Pravoslavlja i bezboţnicima, u novinskim tekstovima kojih je bilo jako puno u protekle dve decenije, moglo je da kao posledicu donese, a i donelo je, krajnje negativni stav najvećeg dela srpskog naroda prema svim manjinskim verskim grupama. Kao doprinos ilustraciji koja će nam pokazati kakvo je raspoloţenje meĊu Srbima stvoreno prema nepravoslavnim manjinskim zajednicama posluţiće tekst mog pisma koje je objavljeno u dnevnom listu „24 ĉasa“ br. 235 od 13. marta 1998. godine, na str. br. 7, kao i pisma dvojice ĉitalaca koji su reagovali na ovaj moj dopis. Molim svoje ĉitaoce da dobro obrate paţnju na zalaganja i stavove koja sam u pismu izneo, kao i na ton i njihovo „tumaĉenje“ od strane onih koji su reagovali:
1
Milan Vukomanović, Sveto i mnoštvo, str. 124-125. Naglasak moj.
610
PROBLEM SEKTI Poštovana redakcijo lista „24 ĉasa“. Gotovo svakodnevno u ponekim novinama se mogu naći tekstovi o negativnom delovanju verskih sekti, a sve ĉešće se organizuju tribine kompetentnih struĉnjaka na tu temu, kao i televizijske emisije. U tim tekstovima i emisijama se sve nepravoslavne verske zajednice tretiraju kao sekte, podjednako negativne, bez jasnog razgraniĉavanja pojedinih od njih. Što će reći, sektama se smatraju sve zajednice protestantskog porekla, koje tumaĉe Bibliju razliĉito od Pravoslavne crkve, okultistiĉke i magijske grupe, kao i satanistiĉke sekte. Pošto se u odgovarajućim emisijama govori o sektama uopšteno, a istiĉu se negativnosti okultista i satanista, naš narod, inaĉe verski nedovoljno prosvećen, stiĉe utisak da su i sve verske zajednice protestantskog porekla negativne u delovanju poput satanista. Ne smemo zaboraviti da u našoj zemlji postoji mnogo nacionalnih manjina (npr. MaĊari i Slovaci), koje nisu tradicionalno pravoslavne kao Srbi, već pripadaju, većinom protestantskim crkvama. Da li je ljudski i moralno pripadnike drugih naroda smatrati sektašima i blatiti njihovo versko opredeljenje? Zar i oni nemaju pravo da u svojoj zemlji, gde su pravoslavni u manjini, Pravoslavnu crkvu proglase sektom obezvreĊujući je? Postoji mnogo bivših protestanata, koji su prešli u pravoslavlje, i Pravoslavna crkva se time diĉi, ali zašto onda sporiti pravo svakom punoletnom Srbinu, ili bilo kome drugom da se, ako on to ţeli, prikljuĉi nekoj od protestantskih zajednica? Smatram da po tom pitanju ne bi trebalo koristiti dvostruka merila, već dozvoliti svakome ĉoveku mogućnost opredeljenja, uz krajnje objektivno obaveštavanje javnosti o radu svih verskih zajednica u Jugoslaviji, jer je huškanje i mrţnja jedno od najvećih zala. Setimo se Bogoĉoveka Hrista, koji je rekao: „Ljubi bliţnjega svoga kao samoga sebe“. Srdaĉan pozdrav Ivica Stamenković, Beograd
OBMANA NEUPUĆENIH Protestantske crkve su nastale kao reakcija na supremaciju rimokatoliĉke crkve, pa su tako i sve pravoslavne crkve u suštini protestantske. Dakle potpuna je neistina da (valjda vladajuća) Pravoslavna crkva (koja i gde?) trpa u istu vreću sa sektama i protestantske crkve. Ne samo da je uvredljivo već je i zlonamerno tvrĊenje da (opet koja?) Pravoslavna crkva ne poštuje svoju hrišćansku braću koja pripadaju drugim crkvama. Naprotiv postoji kontinuirana saradnja, ali sa crkvama a ne sa sektama. Naš „verski neprosvećen narod“ (valjda srpski) ipak nije toliko neobavešten da mu se moţe podmetnuti rog za sveću. Verovatno je malo njih koji će prihvatiti da je razlika izmeĊu hrišćanskih crkava i sekti samo u tome što sekte „tumaĉe Bibliju razliĉito od Pravoslavne crkve“. Te razlike su mnogo dublje i treba reći otvoreno, nepremostive, pa sa te strane treba i posmatrati pokušaj da se verske sekte izjednaĉe sa protestantskim crkvama. Svojom neaktivnošću u izvesnim delovima zemlje Srpska pravoslavna crkva dozvolila je jaĉanje verskih sekti. Isti prigovor bi mogle da podele sa njom i ostale hrišćanske crkve. Hvala na ustupljenom prostoru. Lj. M. 611
24323 Feketić („24 ĉasa“ br. 242, 21-22. mart 1998.)
PROBLEM PROBLEMA Povodom pisma objavljenog u „24 ĉasa“ br. 235 od 13. marta 1998. godine, u rubrici „Klub ĉitalaca“ pod naslovom „Problem sekti“. Ako se tekstovi ovakve sadrţine i dalje budu objavljivali, od rešavanja bilo kog narodnog problema neće biti ništa. I opet, ako. Ako je sekta g. Ivice Stamenkovića kod drţavnih organa registrovana kao verska zajednica ne znaĉi da ona to i jeste. Ustav ove zemlje za tu oblast i nema drugi termin. No, ako ne zna Ustav, zna nauka. Verske zajednice i sekte su dva razliĉita pojma. Ĉudi me da g. I. Stamenković uopšte i upotrebljava termin „Bogoĉovek“. Ova iskljuĉivo pravoslavna sloţenica suviše je teška da bi se njome bilo ko kitio i olako koristio u ovakve svrhe. I citat koji navodi nije rekao Bogoĉovek već Bog, još u Starom zavetu. Ne verujem da g. Ivica Stamenković bilo kog ljubi, Srbe posebno. S. J. Jagodina („24 ĉasa“ 23. mart 1998.) Pošto smo se na ovaj naĉin uverili da su mentalna manipulacija i sluĊivanje srpskog naroda od strane sveštenika – inkvizitora i njihovih saradnika kvazi – struĉnjaka, tipa Biljane ĐurĊević – Stojković i sliĉno nastrojenih novinara, doneli oĉekivane planirane efekte koji se vidljivo oĉituju u krajnje negativnom odnosu prema svemu nepravoslavnom a pogotovo „sektaškom“ kod većeg dela srpskog naroda, izvršićemo i konkretan pregled dogaĊaja koji su se odigrali proteklih godina. Ovaj pregled će se odnositi na dešavanja koja su direktno povezana sa višegodišnjom hajkom na manjinske višenacionalne verske zajednice, koja gotovo nesmanjenom ţestinom, pogotovo kroz stalno publikovanje novih knjiga o sektama, traje sve do današnjih dana.
Posledice verske diskriminacije i dezinformisanja graĊana Srbije i Crne Gore Posle svih tekstova koje smo do sada proĉitali, a koji predstavljaju ĉitavo more (zlo)namerno plasiranih poluistina i otvorenih laţi o delovanju manjinskih evanĊeosko – protestantskih kao i ostalih verskih zajednica, ĉiji talasi još uvek istom silinom zapljuskuju umove naših, već dovoljno razgnevljenih i ostrašćenih graĊana, utiĉući na spiranje i ono malo zdravog razuma što je ostalo u njihovim glavama, kakve posledice po naše društvo moţemo da oĉekujemo? Sasvim sigurno ne pozitivni razvoj meĊuljudskih odnosa, demokratske svesti i tolerancije prema razliĉitostima! Ono što moţemo da oĉekujemo jeste gnev zavedenih graĊana prema „zlim pripadnicima razornih sekti“ preobuĉenih u uzorne domaćine i moralne i poštene ljude (vukovima u jagnjećoj koţi), i ţelju za osvetom prema onima koji predstavljaju tako veliku opasnost 612
po decu i omladinu, tj. prema onima koji su krivi za gotovo sva zla koja su nas u poslednje vreme zadesila (kao što su narkomanija, alkoholizam, trgovina belim robljem, kidnapovanja, nestanci lica, ubistva i samoubistva, izgubljeni ratovi itd.). Upravo ovakve rezultate je dalo i istraţivanje javnog mnjenja u Srbiji i Crnoj Gori raĊeno tokom 2000. godine. Ovim istraţivanjem je bilo obuhvaćeno 1004 ispitanika, 741 u Srbiji i 263 u Crnoj Gori, a od strane Jugoslovenskog udruţenja za verske slobode (JUVS). Na postavljeno pitanje „Da li sebe smatrate tolerantnim?“, samo po nekoliko procenata ljudi u Srbiji i Crnoj Gori je odgovorilo negativno: „Dileme ili taĉnije problemi u pogledu tolerancije naroĉito dolaze do izraţaja i proizilaze iz odgovora ispitanika o sebi odnosno liĉnom odnosu prema toleranciji. Samo 3% u Crnoj Gori i 5% u Srbiji smatra sebe netolerantnom osobom, dok 75% ili 3/4 u Srbiji i 67% ili 2/3 u Crnoj Gori sebe ocenjuje pozitivno tj. kao „veoma tolerantnu“ osobu ili osobu koja se trudi da bude tolerantna.“1 MeĊutim, i pored ovako velikog broja „tolerantnih“, u istom ispitivanju upravo te osobe su, u isto vreme, ispoljile visok stepen netolerancije prema razliĉito verujućima i njihovom delovanju. Evo šta je dalje pokazalo pomenuto istraţivanje: „Gde se ispoljava netolerancija? Rezultati pokazuju znatno prisutne deficite verske tolerancije posebno u odnosu na manje verske zajednice: Adventiste, Baptiste, Metodiste i Pentakostalce, koje se u literaturi i svakodnevnoj jeziĉkoj upotrebi nazivaju „sekte“. Istraţivanje pokazuje da mnogi ispitanici prema pojmu „sekte“ imaju negativne asocijacije. Oni uglavnom povezuju male verske zajednice sa negativnim, devijantnim društvenim grupama, „satanistima“ i sl. To se izrazito ispoljava kada su u pitanju aktivnosti crkava na planu pridobijanja mladih vernika. U Srbiji 79%, a u Crnoj Gori 76% ispitanika ne odobrava takve aktivnosti malih verskih zajednica. Netolerancija pa ĉak i neprijateljstvo ispoljeno je i po pitanju tretmana ovih verskih zajednica u društvu kao „otpadnika od vere“. U Srbiji se 41%, a u Crnoj Gori 52% ispitanika izjasnilo za zabranu, a pored toga i primenu nasilnih sredstava u borbi protiv „otpadnika“ od vere tj. malih verskih zajednica.“2 Kao osnovne razloge za ispoljavanje netrpeljivosti prema tzv. sektama, dr Novak Popović, rukovodilac Centra za medije i komunikacije, navodi tri najznaĉajnije stvari, a to su neinformisanost graĊana, nedostatak saznanja o osnovnim ljudskim pravima (u koje spada i pravo na odabir veroispovesti), kao i negovanje predrasuda (jer ţivotna i društvena praksa ne pruţaju dokaze o negativnom delovanju maloĉas pomenutih malih verskih zajednica).3 Sa druge strane, moţemo da zakljuĉimo da jedan od najosnovnijih problema nije neobaveštenost graĊana već pogrešna obaveštenost koja je potekla od strane nesavesnih autora, u ovom poglavlju pomenutih, pamfletskih knjiga (koje se ni u kom
Novak A. Popović, Da li smo tolerantni? JUVS, Beograd 2001. Navedeno delo, str. 21. Naglasak moj. 3 „MeĊutim, odreĊenu paţnju privlaĉe odgovori ispitanika u Srbiji koji se odnose na sekte kao „agresivne i opasne“ entitete i na sam pojam sekta. Takve ocene, posebno kada su u pitanju konkretno navedene verske zajednice, su neadekvatne i neoĉekivane s obzirom da one svojim delovanjem do sada nisu manifestovale negativno ponašanje niti prouzrokovale bilo kakve oblike netolerancije prema svojoj okolini ili štetne posledice po društvenu zajednicu.“ Isto, str. 11-12. 1
2
613
sluĉaju ne mogu nazvati ozbiljnim i dokumentovanim nauĉnim delima), i mnogobrojnih senzacionalistiĉkih novinskih ĉlanaka! U maloĉas navedenom tekstu, koji predstavlja opis stavova onih koji ĉine javno mnjenje u Srbiji i Crnoj Gori, saznali smo da se veliki broj ispitanika zaloţio i za upotrebu nasilja radi spreĉavanja daljeg delovanja verskih sekti. Da se, naţalost, mnogi nisu zaustavili samo na usmenom zalaganju za nasiljem, već da su od poĉetka ‘90-tih godina prošlog veka poĉeli da ga sprovode u praksu, dokazuju nam mnogobrojni primeri iz svakodnevnog verskog ţivota malih verskih zajednica (sekti) u našoj zemlji. U poslednjem delu ovoga poglavlja (koji sledi), opisaću samo neke od dogaĊaja koji su se odigrali u zadnjih nekoliko godina, a sa kojima graĊani naše zemlje uglavnom nisu upoznati - iz razloga medijske blokade i nespremnosti da se pred domaćom ali i svetskom javnošću SPC i njeni jurišnici predstave u pravom svetlu, kao oni koji i te kako ugroţavaju ne samo verske slobode već i golu egzistenciju svojih verskih neistomišljenika, ĉestitih i poštenih graĊana naše zemlje. Pregled ĉitavog niza „incidenata“ od kojih su neki mogli da odnesu i mnoštvo ljudskih ţivota, a koji se tiĉu fiziĉkih napada na objekte malih verskih zajednica kao i na njihove ĉlanove, poĉećemo opisivanjem zbivanja koji su se desila od poĉetka XXI veka, dakle od pre samo nekoliko godina. Razlog nepominjanja onih ranijih je jednostavan. Nemilih dogaĊaja vezanih za ugroţavanje verskih prava i sloboda nepravoslavnih u Srbiji ima tako puno, da bi za njihovo nabrajanje i opisivanje bilo potreban prostor ĉitave jedne knjige. - Prvi od dogaĊaja koji bih ţeleo da spomenem jeste odrţavanje tribine na novosadskom Filozofskom fakultetu 19. 4. 2001. godine sa temom: „Veronauka u školi?“, na kojoj su pored profesora Filozofskog i Pravnog fakulteta gostovali i predstavnici tri manjinske verske zajednice, Adventistiĉke, Baptistiĉke i EvanĊeoske (Pentekostne) crkve. Pošto je pomenuta tribina bila najavljivana danima unapred, izmeĊu ostalog i plakatima koji su bili izlepljeni po gradu, prvi incident koji se dogodio jeste prelepljivanje pomenutih plakata drugima na kojima je bila ispisana, krupnim slovima, reĉ „SEKTA“. Noć pre odrţavanja tribine, razbijena su dva velika dvostruka prozora na objektu baptistiĉke crkve, što je dodatno podiglo tenziju izazvanu ranijim prelepljivanjem plakata. U razgovoru sa jednim od starešina baptistiĉke crkve, novinar „GraĊanskog lista“, koji je izveštavao o ovom dogaĊaju, saznao je da su prozori na pomenutoj crkvi bili razbijeni i nekoliko nedelja ranije, a da su na fasadi već duţe bile ispisane parole: „Jeres“ i „Marš iz Srbije“. Tokom jutarnjeg programa na TV Novi Sad, povodom odrţavanja tribine, svojom porukom se oglasio i vladika baĉki Irinej Bulović, rekavši da „sekte ne mogu da utiĉu na formiranje svesti naroda i zaloţio se za uvoĊenje veronauke u škole“. Pre same tribine, na Filozofski fakultet stigla je najpre policija, potom pripadnici „Srpskog nacionalnog fronta“, a zatim i gosti tribine. Pripadnici „Srpskog nacionalnog fronta“ su na ulazu svim graĊanima delili letke sa porukom „Reci NE sektama“ i objašnjavali im da svaki Srbin mora da bude pravoslavan te da je sve drugo sektaštvo. Jedan od ĉlanova ove organizacije, koji nije ţeleo da se predstavi okupljenim novinarima izjavio je da je „Srpski nacionalni front“ osnovan samo dan pre odrţavanja tribine iz revolta prema najezdi sekti u Srbiji. On je izjavio da organizaciju ĉine studenti raznih novosadskih fakulteta i da im je cilj oĉuvanje svetinja srpskog naroda. Predstavnici ove organizacije su nazvali sve crkve koje su uĉestvovale na tribini sektama. Treba istaći ĉinjenicu da su, naravno, na pomenutu tribinu bili 614
pozvani i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koji se nisu odazvali jer nisu ţeleli da budu u društvu sektaša (što je bilo burno pozdravljeno od strane jednog dela okupljene publike). Prema izjavi datoj novinarima jednog od gostiju tribine, episkopa Protestantsko – evanĊeoske (pentekostne) crkve, Aleksandra Mitrovića, oĉigledno je da je SPC organizovala incidente koji su se desili uoĉi i tokom same veĉeri kada je tribina odrţana. On je to zakljuĉio na osnovu toga što su u društvu pripadnika „Srpskog nacionalnog fronta“ viĊeni i pravoslavni sveštenici. Prema njegovom mišljenju, „informacija koja se protura da iza svega stoje revoltirani graĊani, samo je pokušaj prebacivanja paţnje s verskog i nacionalnog na graĊansko nezadovoljstvo, iako postoje informacije da su u ranijim hajkama uĉestvovali i ljotićevska omladina, Obraz pa i organizacija Crkva svetog Aleksandra Nevskog“. Prema reĉima g-dina Mitrovića, zbog proglašavanja i izjednaĉavanja malih verskih zajednica sa satanistiĉkim kultovima, još 21. januara 1998. godine je upućen pismeni protest vlastima SRJ, ali se na taj protest nije reagovalo niti se bilo šta preduzelo. Baš nasuprot, te iste godine, Skupština AP Vojvodine je usvojila dokument u kome se predlaţe niz mera zaštite od verskih sekti, bez objašnjenja šta su zapravo sekte. Nakon toga su, prema reĉima Mitrovića, pojedini nastavnici u školama javno obeleţavali decu koja su bila ĉlanovi malih verskih zajednica kao „predstavnike sekti“. - Prema kratkom izveštaju „Glasa javnosti“ datiranog od 17. aprila 2001. godine (dva dana pre maloĉas pomenute tribine, a samo dan pre razbijanja prozora na novosadskoj baptistiĉkoj crkvi), u rubrici „Beograd“, objavljeno je da su nepoznati poĉinioci demolirali molitveni dom adventistiĉke crkve u Borĉi. Evo kako glasi deo pomenutog ĉlanka: „Adventistiĉka crkva u ulici Narodne omladine 6 u Borĉi bila je nedavno ponovo na meti vandala. Za sada nepoznata lica razvalila su vrata i polupala stakla na svim prozorima. „Naša crkva je već nekoliko meseci na udaru. Najpre nam je u decembru neko crnom farbom obojio celu zgradu, a za poslednjih mesec dana tri puta su nam obijali vrata. Ĉitava unutrašnjost zgrade crkve je i dalje prekrivena staklom. Policija je sva tri puta izašla na uviĊaj i napisala zapisnik, ali je jedino konstatovala da nije u pitanju provala, jer nam ništa nije odneto“ tvrdi Vlastimir Ranĉić, sveštenik Adventistiĉke crkve.“ (str. 11). Juni 2003. godine. Sveštenik Evangeliĉko – metodistiĉke crkve iz Vršca, Jano Sjanta je izvestio ostale manjinske crkve o napadu na njihov objekat koji se desio u noći izmeĊu subote i nedelje, 15. juna (dakle, plan je bio onemogućavanje vršenja nedeljnog bogosluţenja), istiĉući da se kamen teţine 600 grama, veliĉine muške pesnice, kojim je gaĊan prozor oko 1.15 ĉasova posle ponoći, zario u zid svojom najoštrijom ivicom. Isti sveštenik kaţe da su napadi na njihovu versku zajednicu otpoĉeli od pre nekoliko godina kada je razbijena tabla sa natpisom crkve. Od tada je usledilo ĉak osam napada kamenjem i ciglama, od kojih su u tri navrata razbijani prozori, roletne, pa ĉak i metalne zaštitne rešetke. U jednom od napada je postavljen i neslavan rekord. Rezultat bacanja 6 cigli, koje su bile odnekud donesene, a od kojih je jedna teţila i ĉitavih 4 kg, tom prilikom je bio razbijanje ĉak 11 prozorskih krila. Više puta je bio oštećen i sveštenikov automobil i to kad god bi bio parkiran na ulici ispred crkve. Lokalna policija ubeĊuje vernike ove 615
crkve da je reĉ o delima koje vrše pijani ljudi, ali oni veruju da su u pitanju planirani i dobro osmišljeni napadi. Juni 2003. godine. Gotovo paralelno sa kamenovanjem Evangeliĉko – metodistiĉke crkve u Vršcu, bacanje kamenica na svoj verski objekat iskusili su i baptisti iz Panĉeva. U toku nekoliko uzastopnih noći, nepoznati izgrednici su u više navrata (preko visoke kapije na kojoj je godinu dana ranije bio ispisan natpis: OVO JE SEKTA), gaĊali veliko staklo na vratima baptistiĉkog molitvenog doma, sve dok ga u noći 21/22. juna, zajedno sa nekoliko ţandinjera sa cvećem, nisu razbili. Lokalna crkva je podnela kriviĉnu prijavu protiv N. N. lica, a izvršioci, ni posle pet godina nisu otkriveni. Juni 2003. godine. Prva baptistiĉka crkva iz Beograda je u ponedeljak 30. juna 2003. godine podnela prijavu policiji protiv nepoznatih osoba zbog ispisivanja grafita preteće sadrţine. Starešinstvo crkve pretpostavlja da je ovaj grafit saĉinjen nekoliko dana ranije. Na zidu ograde, sa uliĉne strane bilo je napisano (vodoravno): BEŢITE DOK MOŢETE! SMRT SEKTAŠIMA! A uspravno: SRBIJA. U prijavi policiji je navedeno da ovo nisu prvi izgredi te vrste već da grafiti sliĉne sadrţine stoje na zgradi ove crkve već 2-3 godine, a poĉinioci ih svakih nekoliko meseci obnavljaju i podebljavaju. Avgust 2003. godine. Starešinstvo Protestantske - evanĊeoske (pentekostne) crkve iz Vršca je izvestilo o ispisivanju velikog pogrdnog grafita na fasadi svoje crkve. O ovoj pojavi je obavešten i inspektor lokalnog SUP-a zaduţen za verska pitanja, koji je potvrdio da pisani grafit na fasadi predstavlja otvorenu pretnju. Starešinstvo crkve je obavestilo ostale male verske zajednice sa kojima kontaktira da se, takoĊe, već mesecima unazad neprestano razbijaju prozori na njihovom verskom objektu. Pre nekoliko godina je na vratima ove crkve bio zalepljen proglas na kome su bila istaknuta verovanja satanistiĉkih kultova i obaveštenje upućeno crkvi da će progonstvo u Vršcu poĉeti upravo od nje. Februar 2004. godine. U noćnim ĉasovima izmeĊu 26. i 27. februara, razbijen je prozor na novosadskoj baptistiĉkoj crkvi. Mart 2004. godine. Dana 18. marta oko 23 ĉasa, grupa od oko 30-tak huligana bacila je dva molotovljeva koktela na „Biblijski kulturni centar“ u Nišu, koji radi pod okriljem Crkve Boţije, u nameri da ga zapali. Hitnom intervencijom prisebnih ukućana, koji su na vreme primetili poţar, spreĉena je šteta širih razmera.1
1
Ovaj napad je sasvim sigurno povezan sa dogaĊajima na Kosovu i Metohiji od 17. i 18. marta 2004. godine, kada su spaljene mnoge srpske kuće i verski objekti SPC od strane albanskih ekstremista. Prilikom protesta Srba, povodom uništavanja srpske imovine na Kosmetu, spaljene su i dţamije u Beogradu i Nišu.
616
April 2004. godine. Krajem aprila meseca, oko ponoći, velikim kamenim blokovima razbijena su tri prozorska stakla na verskom objektu „Hrišćanske zajednice“ u Novom Sadu. Starešinstvo crkve je izvestilo da je poĉinjena velika materijalna šteta. Avgust 2004. godine. U roku od samo tri dana, od subote 31. 07. do utorka 03.08. 2004. godine razbijeno je 10-tak prozora na novosadskim protestantskim crkvama: Baptistiĉkoj i Hrišćanskoj zajednici. Na vestima Radio televizije B-92, 4. avgusta je objavljena vest da su u sredu rano ujutro (4. avgusta) nepoznata lica razbila ĉetiri dupla stakla na ulazu u objekat Hrišćanske zajednice u Novom Sadu, kao i da su neposredno pre toga ciglama razbijena prozorska stakla i jedno staklo na ulaznim vratima hrišćanske humanitarne organizacije „Duga“. U noći izmeĊu nedelje i ponedeljka 8/9. avgusta, polomljena su i stakla na prozoru i vratima romskog centra „Oaza“ i prostorijama PEC „Zajednica Roma“ u Jagodini. Na isti naĉin su polomljena stakla i oštećena fasada i tokom noći izmeĊu 4. i 5. juna iste godine. Inaĉe, ovaj objekat sluţi za bogosluţbeno okupljanje Roma evanĊeosko protestantske veroispovesti, a u njemu se nalaze i prostorije vrtića (zabavišta) za romsku predškolsku decu. Decembar 2004. godine. Tokom noći 25/26. decembra, (dakle tokom proslavljanja boţićnih praznika po novom kalendaru) oko 01 ĉas iza ponoći, grupa izgrednika je, uz bacanje petardi, razbila dva prozora na bogosluţbenom objektu Crkve Boţije u Sremskoj Mitrovici, i nogama izbila lim na ulaznoj kapiji. Ipak, nisu svi „incidenti“ vezani iskljuĉivo za vršenje napada na pokretnu ili nepokretnu imovinu malih verskih zajednica i njihovih sluţbenika. Neki od njih su bili usmereni i na ugroţavanje ţivota posetilaca razliĉitih, uredno prijavljenih, skupova u organizaciji manjinskih crkava. Na primer, tokom leta 2001. godine u organizaciji Hrišćanskog centra iz Baĉke Palanke, koji radi u sklopu Ujedinjene pentekostne internacionalne crkve (koja u našoj zemlji deluje već 80 godina), odrţan je, u sportskoj hali „Tikvara“, meĊunarodni skup organizovan povodom „stogodišnjice pentekosta u Evropi“. Sliĉne proslave su ranijih godina organizovane i u Belgiji, Belorusiji, Rusiji, Ukrajini, Španiji, Nemaĉkoj i Norveškoj i svuda su protekle bez incidenata. MeĊutim, da na „brdovitom Balkanu“ (pa makar i u ravnoj višenacionalnoj Vojvodini) ne mora da bude onako kao što je bilo svuda u svetu, dokazano je i ovoga puta. Naime, u toku ove konferencije, kojoj su prisustvovali i mnogi strani drţavljani, ispred pomenutog sportskog centra organizovan je protest od strane 20-tak militantnih graĊana koji su se predstavili kao vernici SPC, a koji su protestvujući protiv manifestacije pretili organizatorima proterivanjem i linĉom, pri ĉemu su bacili i molotovljev koktel na autobus gostiju iz Panĉeva. Na ovom mestu navešću i deo novinskog teksta (koji nosi naslov: „Sramota za grad“) objavljenog 19. 7. 2001. godine (naţalost nedostaju podaci o kom je listu reĉ), koji opisuje dalje dogaĊaje, a kojeg je saĉinio novinar Lj. Petrović: 617
„TakoĊe su razbili (prisutni demonstranti; prim. I. S.) ulazna vrata na Sportskom centru i spalili imovinu hrišćanskog centra vrednu 2.000 nemaĉkih maraka. Nakon pregovora demonstranti su pustili uĉesnike skupa, njih 600-700, da odu, ali su pritom kamenovali dva autobusa i fiziĉki napali stranog drţavljanina. Jedan od gostiju je prenet u bolnicu u Novi Sad, jer mu je pukla lobanja. Bilo je i lakših povreda a naneta je i materijalna šteta“. Da od ovoga zla male verske zajednice moţe snaći još gore, dokazuje i dogaĊaj koji se zbio 8. avgusta 2003. godine u Vrdniku. Naime, toga dana, sa poĉetkom u 21 ĉas, bio je zakazan koncert hrišćanske muzike u ĉast jubilarne 30-godišnjice organizovanja hrišćanskih kampova u tom mestu. Koncertu je prisustvovao veliki broj mladih (oko 350 ljudi), uglavnom do 25 godina starosti, iz svih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva: iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Nemaĉke, Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, Kanade i Holandije. Koncert koji je bio uredno prijavljen MUP-u, stanici policije u Irigu, i za koji je bila izdata uredna dozvola, policija nije obezbeĊivala niti je bila prisutna u blizini mesta odrţavanja. Ĉitav dogaĊaj je proticao po planu oko sat vremena, kad je oko 22 ĉasa nepoznati poĉinilac najverovatnije sekirom presekao kabl za dovod struje i na taj naĉin prekinuo ozvuĉenje. Pošto je šef obezbeĊenja koncerta, lokalni vernik koji je i struĉnjak na polju elektrotehnike otklonio kvar u toku 15 minuta, koncert je nastavljen, ali ne zadugo. Pola ĉasa kasnije odjeknula je snaţna detonacija izazvana eksplozijom ruĉne bombe (ili neĉeg sliĉnog) koja je bila baĉena na uĉesnike koncerta, od takoĊe nepoznatog izvršioca koji se odmah potom izgubio u mraku. Bogu hvala, bomba koja je bila baĉena pala je izmeĊu parkiranih automobila uĉesnika koncerta, tako da je deo gelera, koji nije našao mesto u oštećenim vozilima, odleteo u vis lomeći grane drveća – koje su poĉele da padaju na prestravljene gledaoce. Policija, koja je bila pozvana nakon ovog zlikovaĉkog napada stigla je sa znatnim zakašnjenjem. Nakon izvršenog uviĊaja ona se povukla, a mnogi prisutni su napustili koncert plašeći se novih napada nepoznatih zloĉinaca. No, ovaj bombaški napad nije bio kraj nevoljama. Posle završetka koncerta, oko ponoći, prilikom pakovanja muziĉkih instrumenata i ozvuĉenja, pojavio se crni automobil (ĉija je marka i registarski broj upamćen od strane organizatora muziĉke priredbe) ĉiji se vozaĉ neprestano obrušavao na uĉesnike koncerta dovodeći ih u ţivotnu opasnost. Policija je pozvana ponovo, ali kada je izdaleka videla o kom se automobilu – napadaĉu radi, okrenula je svoje vozilo i otišla sa mesta dogaĊaja. Sutradan je policija ipak izašla i izvršila uviĊaj a mesto nemilih dogaĊaja je obišao i predsednik Opštine koji je pred organizatorima koncerta izrazio zabrinutost i osudio napade fanatizovanih izgrednika.1 izgrednika.1 Kao što vidimo, Srbija nije baš najbezbednije mesto za bogosluţbeni ţivot i delovanje pripadnika malih verskih zajednica. Medijska hajka i dalje uzima svoj danak u oštećenim fasadama, razbijenim prozorima, razlupanim vratima, i uništavanju ostale imovine pripadnika netradicionalnih veroispovesti u našoj zemlji. MeĊutim, ono što takoĊe moţemo da ocenimo kao zapanjujuće jeste ĉinjenica da samo mali broj medija, i to samo ponekad, izveštava o ovakvim dešavanjima koja se mogu završiti i masovnim tragedijama. Da zlo bude gore, ne trude se samo mediji da sakriju stvarni obim ugroţenosti nepravoslavnih u Srbiji, već to ĉine i zvaniĉni drţavni organi, koji narodu
1
Sve informacije o incidentima pominjanim u poslednjem delu ovog poglavlja (sem onih koje su oznaĉene kao navodi iz dnevnih listova) preuzete su iz izveštaja:
.
618
serviraju laţne izveštaje! Konkretno, radi se o grubom preinaĉavanju izveštaja ameriĉkog Stejt departmenta o verskim pravima i slobodama u SCG koji je krajem 2003. godine uruĉen Vladi drţavne zajednice. Evo kako u celini glasi tekst iz lista „Danas“ od 10. 2. 2004. godine, u rubrici „reagovanja“1, kojeg je ovim povodom poslao protestantski teolog iz Beograda Radovan Bogdanović: Neko ne zna engleski Molim Vas da uporedite ova dva izveštaja, jer je više nego oĉigledno da oba ne mogu biti taĉna. U ovoj zemlji je neko ili glup, ili laţe, ili ne razume engleski jezik. „Ljajić: Napredak na planu ljudskih prava Beograd – Ministar Srbije i Crne Gore za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić i predstavnici Ambasade SAD u Beogradu ocenili su u petak (19. decembra) da je u SCG uĉinjen znaĉajan napredak na planu zaštite ljudskih i verskih sloboda manjina. Politiĉki savetnici Ambasade SAD u Beogradu Luis Krisok i Laura Luftid Ljajiću su uruĉili godišnji izveštaj Stejt departmenta o stanju verskih sloboda i prava manjina u Srbiji i Crnoj Gori, navodi se u saopštenju Direkcije Saveta ministara SCG za informisanje. U izveštaju se pozitivno ocenjuje stanje u toj oblasti u SCG i navodi da je sve manje uskraćivanja i zloupotrebe verskih sloboda manjina i da je u sluĉajevima pojedinaĉnih incidenata drţava pravovremeno reagovala. Predstavnici Ambasade SAD su istakli da je znaĉajan doprinos u napretku u toj oblasti dalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG“ (B92, 19. decembar 2003). Originalno iz izveštaja: „Serbia and Montenegro Izveštaj o meĊunarodnim religioznim slobodama 2003. Biro za demokratiju, ljudska prava i rad ameriĉkog Stejt departmenta. Manjinske verske zajednice izveštavaju o produţenom problemu vandalizma na crkvenim zgradama, grobljima i ostalim verskim prostorijama. Prema Forumu 18 njuz servisa, oko 30 napada dogodilo se tokom perioda koji je obuhvaćen ovim izveštajem, ukljuĉujući bacanje molotovljevog koktela na kuću Sanatan u okolini Beograda. Mnogi od napada obuhvatili su grafite ispisane sprejom, bacanje kamenja ili prljanje nadgrobnih spomenika, a u brojnim sluĉajevima priĉinjena je mnogo obimnija šteta. Bilo je oko deset incidenata u kojima su nadgrobni spomenici oskrnavljeni, ukljuĉujući one na jevrejskom, muslimanskom i luteranskom groblju. Novinari i verski lideri primetili su da se nastavlja propaganda protiv sekti u srpskim novinama. Manjinskim hrišćanskim crkvama, poput baptistiĉkih, adventistiĉkih, Jehovinih svedoka i drugih, štampa u Srbiji i Crnoj Gori obiĉno daje nadimak „sekta“. Verski lideri su opazili da se sluĉajevi vandalizma ĉesto javljaju neposredno posle pojave izveštaja o sektama u novinama. Prema nekim izvorima, ĉinjenica da je vodeći srpski struĉnjak za sekte jedan policijski kapetan ĉiji se radovi koriste na vojnoj i policijskom akademijama, dalje komplikuje situaciju. (18. decembar 2003).“2 Tekst ovog novinskog ĉlanka preuzet je takoĊe iz izveštaja: , od 11. 2. 2004. god. 2 Evo kako u originalu na engleskom glase, od g-dina Radovana Bogdanovića prevedeni, izvodi iz izveštaja o 1
619
I tako, dok se gotovo svakodnevno nastavlja grubo kršenje osnovnih ljudskih prava pripadnika manjinskih verskih zajednica, njihove humanitarne organizacije ne prestaju da ĉine ono što su neprestano radile od poĉetka ‘90-tih godina prošlog veka, a to je deljenje humanitarne pomoći svima, a ponajviše pravoslavnim Srbima. Šta više, tokom leta 2004. godine, prilikom zvaniĉne posete delegacije verskih lidera iz SAD našoj zemlji (prilikom koje su posetili i Kosmet i upoznali se sa obimom razaranja srpskih kuća, crkava i manastira poslednjih godina), pastor Majkl Fokner, starešina najveće baptistiĉke crkve iz Njujorka, izrazio je iskrenu ţelju ameriĉkih baptista da, kako je rekao, „usvoje jednu pravoslavnu parohiju na Kosovu i Metohiji“, što podrazumeva pruţanje finansijske pomoći radi ponovne izgradnje i obnove porušenih verskih objekata i uspostavljanja redovnih bogosluţenja. Evo kako je o poseti ameriĉkih verskih lidera izvestio list „Veĉernje novosti“, 13. avgusta 2004. godine, na strani 7, prenoseći ujedno i izjavu predsednika Saveza baptistiĉkih crkava u Srbiji, dr Aleksandra Birviša: „Delegacija crkava i verskih zajednica SAD, koja ovih dana boravi u Srbiji gde se susrela s najvišim drţavnim funkcionerima i velikodostojnicima SPC, izrazila je u više navrata iskrenu hrišćansku solidarnost za stradanje srpskog naroda i njegovih svetinja na Kosovu i Metohiji. Sam dolazak, kako su rekli njeni ĉlanovi, bio je motivisan ţeljom da se iz verskog ugla sagleda sva istina o kosovskim zbivanjima, i da se stradalim crkvama pruţi odgovarajuća pomoć. Paţnju je ovim povodom privukla izjava lidera najveće Baptistiĉke crkve u Njujorku Majkla Foknera, da ova crkva ĉak namerava da „duhovno usvoji“ jednu crkvu i parohiju na Kosovu i Metohiji, ne bi li joj na taj naĉin pomogla da stane na noge. Izjava je meĊu mnogima stvorila izvesne nedoumice, uz dozu sumnje šta bi to konkretno moglo da znaĉi. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, gde je delegaciju primio patrijarh Pavle s vladikama, nemaju pravog odgovora. - Duhovno usvajanje je izraz širokog znaĉenja a u konkretnom sluĉaju teško je izvući zakljuĉak šta je gost iz Amerike hteo da kaţe – veli ovim povodom vladika zahumsko – hercegovaĉki i ĉlan Sinoda SPC Grigorije. – Mislim da je verovatno u pitanju samo razuĊen ameriĉki stanju verskih sloboda u SCG, koje su Ministru Ljajiću predali politiĉki savetnici Ambasade SAD, 18. decembra 2003. godine, a koji su našoj javnosti predstavljeni u formi primljenih priznanja za oĉuvanje visokog nivoa verskih sloboda u našoj drţavi: „Serbia and Montenegro, International Religious Freedom Report 2003; Released by the Bureau of Democracy, Human Rights and Labor, US Department of State... Minority religious communities report continued problems with vandalism of church buildings, cemeteries and other religious premises. According to the Forum 18 News service, approximately 30 attacks occurred during the period covered by this report, including a Molotov cocktail being thrown at a Sanatan residence outside Belgrade. Many of the attacks involved spray-painted graffiti, rock throwing, or the defacing of tombstones but a number of cases involved much more extensive damage. There were about ten incidents in which gravestones were desecrated, including those in Jewish, Islamic, and Lutheran cemeteries. Journalists and religious leaders noted the continuation of anti-sect propaganda in the Serbian press. Minority Christian churches, like Baptists, Adventists, Jehovah’s Witnesses, and others often are given the sect moniker in the press in Serbia and Montenegro. Religious leaders have noted that instances of vandalism often occur soon after press reports on sects. According to some sources, the fact that one of Serbia’s leading experts on sects is a police captain whose work are used in military and police academies further complicates this situation. Released on December 18, 2003.“ Tekst ovog izvoda iz izveštaja ameriĉkog Stejt Departmenta preuzet iz: , od 19. 12. 2003.
620
naĉin izraţavanja. Sve što je dobronamerno, treba da bude pozdravljeno. Poglavar Baptistiĉke crkve za Srbiju i Crnu Goru, teolog dr Aleksandar Birviš, ipak smatra da je Foknerova poruka sasvim jasna: - Oni sigurno ne ţele da nekome nametnu svoju veru, već da postanu neka vrsta zaštitnika jedne crkve i jedne parohije na Kosovu i Metohiji. To znaĉi da joj pomognu da se obnove zidovi, da se uspostavi verski ţivot, da obezbede stipendije, za školovanje sveštenika u Americi. Namere su krajnje iskrene. Liĉno sam ubeĊen da će ti ljudi tamo po povratku u Ameriku organizovati akcije sakupljanja priloga za obnovu pravoslavnih crkava, i da će to biti zaista velika akcija.“ Ipak, i pored toga što je dr Aleksandar Birviš izrazio ubeĊenje da će baptisti iz Njujorka zasigurno, na osnovu javno datog obećanja (i pored toga što se na Kosovu i Metohiji, u selu Ljevoša kraj Peći, nalazi zgarište velike baptistiĉke bogomolje spaljene 1999. godine), umesto spaljenih i kamenovanih baptistiĉkih obnavljati pravoslavne crkve, veliko je pitanje da li će se to zaista i desiti. Ukoliko do ukazivanja obećane pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi od strane ameriĉkih baptista ipak ne doĊe, iskljuĉivu krivicu snosiće niko drugi do tada aktuelni Ministar vera u Vladi Republike Srbije dr Milan Radulović.1 A koliko se veliko osećanje zahvalnosti rodilo u srpskim srcima zbog posete ameriĉke delegacije, koja je, dok su fanatizovani pravoslavci razbijali prozore i demolirali baptistiĉke i druge evanĊeoske crkve po Srbiji, na zgarištima crkava i manastira na Kosmetu lila potoke suza ţaleći zbog njihovog razaranja2, pokazuje i primer iz „Politike“ od 17. 8. 2004. godine. Naime, ameriĉka delegacija još nije ĉestito ni raspakovala svoje kofere vraćajući se sa puta, kad je u srpskim novinama osvanuo još jedan od diskriminativnih tekstova, sa naslovom: „Verske zajednice u Kragujevcu – šest pseudohrišćanskih i jedna satanistiĉka“, u kome je i Baptistiĉka crkva okarakterisana pseudohrišćanskom tj. laţno-hrišćanskom.3 Naime, oĉigledno ne deleći mišljenje vladike Grigorija da „sve dobronamerno treba biti pozdravljeno“, u svom razgovoru sa delegacijom verskih lidera iz Amerike, Ministar Radulović im je stavio do znanja da pravoslavne parohije na Kosmetu „nisu za usvajanje“, upozoravajući da protestantske crkve koje postoje u ovoj pokrajini (i deluju meĊu Albancima) treba da se suzdrţavaju od misionarskog rada jer mogu biti iskorišćene za ostvarivanje ciljeva nezavisnosti Kosova. Radulović je naglasio i to da nasuprot ugroţenoj SPC, „nove protestantske crkve“ na Kosmetu niko ne ugroţava – već da one predstavljaju „mezimice albanske politiĉke elite“. (Veĉernje Novosti, 19. 8. 2004.). Na ovu izjavu srpskog Ministra vera reagovao je Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković koji se, izraţavajući ţaljenje zbog Radulovićeve izjave kojom je on „uvredio ameriĉke verske lidere i doveo u sumnju njihove dobre namere“, zahvalio na njihovoj bratskoj spremnosti da pomognu u obnovi porušenih crkava i manastira. „Takvim stavovima, taj ĉovek nije uvredio samo vas, nego i srpski narod i njegova hrišćanska osećanja“, naveo je Drašković (RTS, ĉetvrtak, 26. avgust 2004. god). 2 Njihova uplakana lica su se mogla uoĉiti i na fotografijama novinara koji su izveštavali sa lica mesta. 3 Da se situacija po pitanju unapreĊenja ljudskih a posebno verskih sloboda nije puno promenila od 2003. godine i izveštaja ameriĉkog Stejt Departmenta, pokazuje i ovogodišnji izveštaj Saveta Evrope. Naime, prema izveštaju agencije Tanjug, od 29. aprila 2008. godine, Evropska komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije je saopštila da u Srbiji postoji klima neprijateljstva prema nacionalnim i etniĉkim manjinama. U delu saopštenja koji se odnosi na poloţaj verskih manjina navodi se i da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama „doprineo stvaranju negativne klime prema takozvanim ‘netradicionalnim’ verskim zajednicama, kao što su Jehovini svedoci i odreĊene evangelistiĉke grupe“. „Pojedini predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja igra vaţnu ulogu u društvenom i politiĉkom ţivotu zemlje, imaju udela u podsticanju neprijateljstava prema ovim grupama, koje nazivaju ‘sektama’, a njihove pripadnike optuţuju da su sledbenici satanizma“, navodi se u izveštaju. (Delovi pomenutog izveštaja preuzeti iz: od 30. aprila 2008. god.). 1
621
Smatram da smo na ovaj naĉin ponovo pokazali pravi nivo svoje nacionalne kulture, te da bi svaki dalji komentar povodom ove teme bio lišen svakog osnova.
Zakljuĉak Šta reći posle svih uverljivih dokaza koji nam nesumnjivo svedoĉe o ĉinjenici da je Pravoslavlje u celini, kao i jedna od njenih grana, SPC, utemeljeno na srednjevekovnim principima delovanja u odnosu na sve vernike drugaĉijih orjentacija? Uverili smo se da su Istoĉna i Zapadna crkva tokom istorije upotrebljavale najrazliĉitije metode prisile prema razliĉito verujućima, poĉevši od zastrašivanja pa do otvorenih progona i ubijanja onih koji su se usudili da veruju i misle drugaĉije. Upravo iz tog razloga, to jest prakse nasilnog razraĉunavanja sa brojĉano znatno slabijim verskim pokretima, a prema uĉenju Svetog pisma, moţemo da zakljuĉimo da tradicionalna crkva Istoka nipošto ne sledi izvornu i blagoĉestivu Hristovu i apostolsku nauku. Nasuprot tome, sledeći teologiju i uĉenja crkvenih otaca, Pravoslavlje je ispunjeno pogrešnim interpretacijama Boţije Reĉi (setimo se samo sv. Filareta Moskovskog i ideje da „neprijatelje otaĉastva treba satrti“, a sve u skladu sa pravilnim obdrţavanjem Boţije zapovesti „ne ubij“), koje ga je, do kraja, i dovelo do ispunjenja Hristovog upozorenja datog njegovim uĉenicima. A ono, podsetimo se, glasi: „Ĉak će doći ĉas da će svaki koji vas ubije pomisliti da Bogu sluţi.“ (Jn. 16:2).
622
623
18. PRAVOSLAVLJE KAO IZVOR SAVREMENOG SEKTAŠTVA „Teško njima što poĊoše Kainovim putem i u zabludu Valaamove plate padoše, i protivljenjem Korejevim izgiboše. Ti ljudi su ljage na vašim agapama, koji se bez zazora sa vama ĉaste, napasajući sami sebe; bezvodni oblaci koje vetrovi nose tamo amo, jesenja jalova drveta koja su dva puta umrla i iz korena išĉupana; besni morski valovi koji se pene svojim sramotama; planete za koje je saĉuvana najcrnja veĉna tama.“ Poslanica Judina 11-13 Proseĉni pravoslavni vernik u Srbiji na poĉetku XXI veka, koji nije preterano upućen u verska pitanja i ne poznaje dovoljno „svoju veru“, uglavnom smatra da Pravoslavlje, nasuprot rascepkanom zapadnom hrišćanstvu u okviru kojeg postoje mnoge verske struje, predstavlja jednu celovitu versku organizaciju, koja (ako se zaboravi ĉinjenica da su Pravoslavne crkve uglavnom podeljene na nacionalnoj osnovi) u svojim okvirima ne poseduje nikakve meĊusobne nesuglasice ili, ne daj Boţe, raskole. Budući da poslednjih decenija Pravoslavna crkva u Srbiji vrši propagandu širokih razmera protiv malih verskih zajednica, nazivajući protestantski pokret izvorom savremenog sektaštva, dok sebe propagira kao „jedinu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu“ (misleći pritom na vaseljensko Pravoslavlje), narodu se nameće mišljenje da meĊu Pravoslavnim crkvama koje danas postoje u svetu vlada apsolutna dogmatska i svaka druga usaglašenost – koja rezultuje savršenom harmonijom u njihovim meĊusobnim odnosima. No ipak, ukoliko se detaljnije udubimo u naĉine funkcionisanja samo nekih od pomesnih Pravoslavnih crkava i to samo u XX veku, kao i na neka dešavanja u okviru vaseljenske carigradske patrijaršije u istom periodu, uvidećemo da ni Istoĉna crkva nije imuna na pojavljivanje raskola, pa ĉak ni na priliĉno ozbiljna izopštenja i anatemisanja (proklinjanja) od strane meĊusobno suprotstavljenih arhijereja ili ĉitavih sinoda. U daljem prouĉavanju pomenućemo raskole koji su se odigrali u okviru nekih Pravoslavnih crkava u prošlom stoleću. To su: raskol izazvan uvoĊenjem reformiranog julijanskog kalendara na svepravoslavnom kongresu u Carigradu (Istambulu) 1923. godine; raskol u okviru Ruske pravoslavne crkve izazvan dogaĊajima povezanim sa Oktobarskom revolucijom 1917. god.; kao i neki „manji“ raskoli koji su se desili i okvirima bugarske i Srpske pravoslavne crkve.
624
RASKOLI U PRAVOSLAVNIM CRKVAMA Raskol u vaseljenskom Pravoslavlju nastao usled uvoĊenja reformisanog „novojulijanskog“ kalendara Godine 1923. u Carigradu (Istambulu), pod pokroviteljstvom vaseljenske patrijaršije i njenog patrijarha Meletija Metaksakisa, odrţan je svepravoslavni kongres koji je trebao da izvrši reformu postojećeg starog julijanskog kalendara, po kojem su do tada vreme raĉunale sve istoĉne, Pravoslavne crkve. Ovaj kongres je posle nekoliko nedelja rada jednodušno usvojio reformu kalendara na predlog delegacije srpske crkve i drţave. Kalendar koji je bio usvojen znatno se razlikovao od starog julijanskog kalendara, a u isto vreme je bio veoma sliĉan gregorijanskom, kojeg je već vekovima do tada, od 1582. godine, koristila zapadna, Rimokatoliĉka crkva. Reĉ je o kalendaru poznatog srpskog astronoma i univerzitetskog profesora Milutina Milankovića. No, pre nego što detaljnije sagledamo na koji je naĉin došlo do usvajanja reformisanog Milankovićevog kalendara, kojeg mnogi, zbog njegovih veoma malih razlika u odnosu na onaj koji je uveo papa Grigorije III, nazivaju gregorijanskim, bilo bi dobro da napravimo istorijski osvrt i odgovorimo na pitanje odakle i od kada potiĉe sam julijanski kalendar. Poznato je, naime, da je julijanski kalendar (koji nosi ime po rimskom caru Gaju Juliju Cezaru i potiĉe iz I veka pre nove ere) bio u upotrebi i u Zapadnoj crkvi do 1582. godine, i da su svi Vaseljenski sabori odrţani (poslednji u VIII veku posle Hrista) dok je on još bio u punoj vaţnosti.
Poreklo starog (julijanskog) kalendara I pored uvreţenog mišljenja nekih pravoslavaca koji pridaju naroĉitu vaţnost julijanskom kalendaru i smatraju ga „svetootaĉkim“, za razliku od novog – gregorijanskog, istina je da ovaj kalendar u potpunosti potiĉe iz predhrišćanske egipatske civilizacije, i to iz III veka pre nove ere. Milutin Milanković, u svojoj knjizi „Kroz vasionu i vekove“ o poreklu ovog kalendara iznosi sledeće podatke: „Stari Egipćani upotrebljavali su u svome kalendaru godinu koja je imala stalnu duţinu od 365 dana. Hiljadugodišnja iskustva pokazaše da se takav kalendar ne slaţe sa tokom prirode. Zaista, poplave Nila, najvaţniji godišnji dogaĊaji njihove zemlje, zakašnjavale su iz godine u godinu da tek posle 1460 godina doĊu na staro mesto u kalendaru. To je znaĉilo da je za vreme te dugaĉke periode, koju su zvali sotisovom, egipatski kalendar zaostao prema prirodi za punu godinu ili za 365 dana. Jednostavna deoba pokazuje da je godišnje zadocnjavanje njihovog kalendara bilo ĉetvrt dana. Kako da se ispomognu, to se oni ili nisu setili ili se nisu usudili. No, 238. godine pre Hrista, u devetoj godini vlade Ptolemeja Euergeta, egipatski kalendar je reformisan. Te godine odluĉilo je sveštenstvo Egipta da se svake ĉetvrte godine uvede u kalendar jedan prestupni dan kao svetac dobrotvornih bogova. Ĉudnovata je stvar da se ovaj dogaĊaj ne spominje nijednom reĉi u staroj, srednjevekovnoj, a i novovekovnoj kalendariografskoj literaturi. No, on je nesumnjivo utvrĊen. Godine 1866. pronašao je i objavio nemaĉki egiptolog Lepsius jedan kameni natpis koji, na tri jezika, objavljuje ovu kalendarsku odredbu, i koji je datiran 7. marta 238. godine pre Hrista. Ta 625
odredba zove se u nauci Kanopski Edikt, jer je izdana u Kanopusu, predgraĊu Aleksandrije.“1 Nešto manje od dva veka kasnije, prilikom osvajanja Egipta od strane Julija Cezara i pokoravanja egipatskih (a zapravo poreklom grĉkih) vladara iz dinastije Ptolomeja, i njegovog zbliţavanja sa egipatskom princezom i kraljicom Kleopatrom, Julije je pozvao ovu, od sebe više od trideset godina mlaĊu, lepoticu (sa kojom je u meĊuvremenu dobio i sina) da poseti Rim. „Pa kako je taj kalendar, koji u samome Egiptu verovatno ni stupio nije u ţivot, došao do nas, i kako je dobio ime Julijanskog kalendara? Da na to odgovorimo, potrebno je da prelistamo još koju stranu istorije... (...) Kleopatrino putovanje u Rim izvedeno je sa najvećim sjajem. Cela flota egipatska, onda najveća na celome svetu, pratila je kraljiĉinu galiju. (...) U kraljiĉinoj pratnji bilo je i nekoliko nauĉnika aleksandrijskog Muzeuma, a meĊu njima astronom Sosigen. (...) Poslednje godine svoga ţivota upotrebio je Cezar da uredi rimsku drţavu koja je od graĊanskih ratova mnogo stradala. I kalendar je bio sasvim u neredu; valjalo ga je reformisati i dati mu stalan oblik. U samome Rimu ne bi se niko našao ko bi bio dovoljno upućen u astronomiju, jer su Rimljani bili velike neznalice u egzaktnim naukama. Zato je bila prava sreća da se u Kleopatrinoj pratnji našao Sosigen, kojemu je Cezar poverio reformu kalendara. Sosigenova kalendarska odredba, u pitanju rasporeda godina, identiĉna je sa odredbom Kanopskoga edikta. Zato je u Julijanskom kalendaru svaka ĉetvrta godina prestupna. Sedmi mesec u godini dobio je, u poĉast Juliju Cezaru, naziv Julius, a kasnije je ta poĉast uĉinjena i Augustusu, nazivajući osmi mesec njegovim imenom. Taj Julijanski kalendar preuzele su i hrišćanske crkve. On je, kao što smo videli, aleksandriskog porekla, a Kleopatra ga je donela u Rim.“2 Kao što je dakle jasno, stari julijanski kalendar ne poseduje nikakvu posebnost i „svetost“ sam po sebi, jer ga nisu ustanovili, na primer, Hristos i apostoli, već je on, kao što smo upravo mogli da proĉitamo, proizvod egipatske misli i genija aleksandrijskih (dakle paganskih) astronoma. Naravno, istina je da se stara Crkva upravljala prema ovom kalendaru i da su kasnije po njemu ustanovljeni tradicionalni verski praznici, ali to samo iz razloga što do donošenja novog, gregorijanskog – nije postojao drugi prema kome bi se moglo upravljati. MeĊutim, kako su vekovi prolazili, sve je više poĉelo da se uviĊa da i julijanski kalendar ima svoje nedostatke, tj. da i on sve više postaje neprecizan. Reformu julijanskog kalendara je prvi sproveo, po projektu Alojziusa Liliusa, papa Grigorije XIII, a taj su kalendar, postepeno, prihvatili svi zapadni narodi: „I u tome je kalendaru svaka ĉetvrta godina prestupna (kao i u Julijanskom: ona ĉiji se broj dade bez ostatka podeliti sa ĉetiri) no, to ne vaţi za sekularne godine. To su one godine koje se svršavaju sa dve nule. One su u Gregorijanskom kalendaru samo onda prestupne ako se broj njihovih vekova dade bez ostatka podeliti sa ĉetiri, inaĉe su obiĉne. Zato ima Gregorijski kalendar u ĉetiri stotine godina tri prestupne godine manje nego Julijanski, pa je zbog toga srednja duţina njegove godine kraća. Sa svojih 365 dana, 5 sati, 49 minuta i 12 sekunada, ona se pribliţava tropskoj godini bolje nego srednja godina Julijanskog kalendara. Ova odredba stvorila je i drugu razliku
1 2
Milutin Milanković, Kroz vasionu i vekove, str. 72-73. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 73-76. Naglasak moj.
626
hrišćanskih kalendara: Julijanski kalendar zaostao je prema Gregorijanskom. U ovome, a i u idućem veku datumi se u oba kalendara razlikuju za trinaest dana.“1 No, iako je gregorijanski kalendar „ispravio“ ono što se u julijanskom, tokom vekova, bilo „nakrivilo“, njegovo uvoĊenje nije prihvaćeno na hrišćanskom istoku. Na istoku su bile odbacivane sve novine koje nisu poticale iz zvaniĉnih crkvenih pravoslavnih izvora, bez obzira da li se tu radilo o obiĉnim sujeverjima ili o novim nauĉnim otkrićima i dostignućima. Evo šta Milanković govori o odnosu Pravoslavnih crkava prema svakoj vrsti nauĉnog stvaralaštva tokom ĉitavog srednjeg veka (moţda će nam posle ĉitanja narednih redova postati još jasnije zbog ĉega se ovo razdoblje ljudske istorije naziva „mraĉnim dobom“): „Kada je Konstantin Veliki naĉinio 330. godine Carigrad prestonicom istoĉnog rimskog carstva, nazvao ga novim Rimom i uĉinio hrišćanstvo drţavnom religijom, onda je smrću grĉkih bogova izumrla i grĉka nauka. Da nije bilo Arapa, koji su nam saĉuvali dela grĉkih nauĉnika, propale bi sve tekovine aleksandriske kulture. Preko jedanaest vekova bio je Carigrad prestonicom vizantiske carevine, i za sve to vreme nije on dao nauci stoti deo onoga što je Aleksandrija dala za dva veka. Ali kada je sultan Muhamed II, Osvajaĉ, ušao 30. maja 1453. u Carigrad, i kada je – tako mi bar priĉaše usluţni ĉiĉeron u crkvi Svete Sofije – taj sultan udario svojom šakom, a njegov konj kopitom, o jedan mramorni stub te crkve, onda se seme grĉkoga genija, koje je hiljadu godina leţalo neplodno na ovome tlu, rasulo po zapadnoj Evropi, i iz njega je iznikla obnova nauka i umetnosti. (...) U njenom razvitku nadovezuju se na Aleksandrijce obnavljaĉi astronomske nauke: Kopernik, Galilej, Kepler.“2 Iz razloga ovakvog odnosa prema nauci, nije ni ĉudo što moderniji i taĉniji gregorijanski kalendar nije prihvaćen od strane crkava na istoku. Jedan od razloga je, naravno, bio i taj što je novi kalendar potekao od Latina – koji su bili tretirani kao jeretici i šizmatici (raskolnici). Evo šta o razlozima Rima koji su doveli do reforme julijanskog kalendara a potom i do reakcija Istoka koji je uzvratio anatemom, kazuje Aleksej Judin u svom tekstu „Rimokatolicizam i Pravoslavlje, znakovi vremena“: „Upravo se problem kalendara u svoj svojoj ţestini pojavio pred hrišćanskim svetom nakon korenite reforme raĉunanja vremena, koja je bila 1582. godine u vreme pape Grigorija XIII, pa je po njemu sadašnji kalendar i nazvan – gregorijanski. Julijanski (po imperatoru Julijanu, poganinu) i gregorijanski kalendar sastavljeni su na sasvim razliĉitim principima: julijanski je orjentisan na duţinu sideriĉne odnosno zvezdane godine, što se poklapa s vremenom celokupnog kretanja Zemlje oko Sunca. A u osnovu gregorijanskog kalendara stavljena je tropska ili sunĉana godina, odnosno uslovna astronomska duţina orjentisana na ritmove Zemlje. Ti kalendari su zaista neuporedivi: sideriĉna godina je duţa od tropske za 11 minuta i 14 sekundi. Za 25.765 tropskih godina gregorijanski kalendar će se razlikovati od julijanskog za celu godinu. Papa Grigorije XIII zamislio je reformu kalendara tako da prolećnu ravnodnevnicu, koja je u XVI veku bila 11. marta, pribliţi prvobitnom trenutku pashalnih raĉunanja, koje je u davnini Crkva povezivala sa danom prolećne ravnodnevnice 21. marta. Zbog toga je u kalendaru trebalo ispustiti 10 dana, a sama 1582. godina, prema
1 2
Isto, str. 85. Isto, str. 84. Naglasak moj.
627
reformisanom kalendaru pape Grigorija XIII imala je 365 dana. Kasnije je sav zapadni hrišćanski svet prihvatio gregorijanski naĉin brojenja vremena. (...) MeĊutim, ta kalendarska reforma prouzroĉila je novo ideološko zaoštravanje meĊu Zapadnom i Istoĉnom Crkvom. Pomesni Konstantinopoljski sabor 1583. godine, kome su prisustvovali takoĊe jerusalimski i aleksandrijski patrijarsi, odbio je uvesti gregorijanski kalendar i bacio na njega prokletstvo (anatemu). Tu anatemu su Pravoslavne Crkve praktiĉno priznavale sve do 1923. godine, kada je na inicijativu Konstantinopolja sazvano Predsaborsko savetovanje i tada je odluĉeno da se preĊe na novi kalendar, kojeg je pripremio jugoslovenski astronom Milutin Milanković.“1 Svetogorski monasi iz Esfigmena objašnjavaju razloge bacanja ove anateme: „Krenimo redom. Kada je jeretiĉki Rim uveo novi kalendar 1582, i sa namerom da ga podmetne i meĊu pravoslavne, tadašnji Patrijarh u Carigradu, Jeremija, saziva Sabor i osuĊuje kalendar. Tekst anateme glasi: „Iz Rima su došle izvesne osobe koje su tamo nauĉile da misle kao Latini; i loše je to, što iako Vizantinci, i roĊeni i odrasli u našim krajevima, oni ne samo što su promenili svoju veru, nego se još i bore protiv pravoslavnih i istinskih dogmi Istoĉne Crkve koje su sam Hristos, boţanski apostoli i Sveti Sabori predali nama. Izopaĉivši ove, dakle, kao pokvarene ĉlanove, mi nareĊujemo: (...) Ko god ne prati Crkvene obiĉaje proglašene od strane sedam Vaseljenskih sabora, i Svetu Pashu i kalendar koje su oni dobro ustanovili za nas da ih pratimo, nego ţeli da prati novoizmišljenu Pashaliju i novi kalendar bezboţnih, papinih astronoma: i protiveći se ţeli da odbaci i uništi uĉenje i obiĉaje Crkve, koje smo primili od naših Otaca neka svako takav ima anatemu i neka bude izvan Crkve i van Sabora Vernih. (...) Mi pozivamo sve poboţne Pravoslavne hrišćane: ostanite u onome u ĉemu ste nauĉeni, u ĉemu ste roĊeni i odrasli, i kada vreme i prilike zahtevaju, prolijte i samu krv da bi saĉuvali Veru koju su nam naši Oci predali i svoje ispovedanje. Ĉuvajte se ovakvih ljudi i vodite raĉuna, da bi vam Gospod naš Isus Hristos pomogao. Neka blagoslov naše smernosti bude sa svima vama. Amin!“ JEREMIJA Konstantinopoljski SILVESTAR Aleksandrijski SOFRONIJE Jerusalimski (i ostali Episkopi prisutni na saboru).“2 No, i pored ove anateme novog kalendara, kao i ostalih koje su, što saborno što pojedinaĉno izreĉene ĉak osam puta, i to 1583, 1587, 1593, 1722, 1756, 1848, 1895. i 1904. godine3, 1923. je vaseljenski patrijarh Meletije sazvao svepravoslavni kongres koji je konaĉno trebao da reformiše prevaziĊeni i netaĉni julijanski kalendar.
Vidi u: Hrišćanstvo na pragu trećeg milenijuma; sa ukrajinskog preveo i priredio mr Roman Miz, Novi Sad 2000. god. Naglasak moj. 2 Judin poljubac, str. 32-33. Naglasak moj. 3 Vidi u: Navedeno delo, str. 32-33. 1
628
Usvajanje kalendara Milutina Milankovića Na pomenuti kongres koji je trebao da se odrţi u Carigradu, bila je pozvana i delegacija Srpske pravoslavne crkve. Nakon što je dobio dopis od strane Ministarstva Vera, Milanković je javio ministrovom kabinetu gde je dobio sledeće informacije: „Odjurio sam u Ministarstvo. Tu mi je već pomoćnik ministrov saopštio veliku novost: Vaseljenski Patrijarh, najviši poglavica pravoslavne crkve, saziva za prvi maj u Carigrad kongres sviju pravoslavnih crkava. Glavna taĉka toga sastanka biće reforma našeg starog Julijanskog Kalendara. I naša crkva dobila je takav poziv i saopštila ga Kraljevskoj Vladi. Ova je odluĉila da na taj kongres pošalje, kao svog izaslanika, jednog nauĉnika, a njen izbor pao je na mene. (...) „Meni, kao istoriĉaru, dodao je gospodin Ministar, poznat je ceo istorijat našeg kalendarskog pitanja, pa znam da u njemu ima da kaţe glavnu reĉ astronomska nauka. Zato sam predloţio Kraljevskoj Vladi da Vas pošalje na taj kongres kao svog izaslanika. Naša pravoslavna crkva dragovoljno je prihvatila taj naš izbor, a naša vlada se saglasila da izaslanika crkve prizna i za svog vlastitog. On će uzimati reĉ u crkvenim pitanjima, a Vi, gospodine profesore, istupićete, Vašim priznatim autoritetom, u pitanju reforme kalendara.“1 Milanković, koji je na tom crkvenom skupu bio jedini „svetovnjak“, u Carigrad je putovao sa jednim mitropolitom - izaslanikom srpske crkve. Kongres je otpoĉeo 10. maja a njegov rad je trajao više od mesec dana. O temama koje su predloţene na kongresu i naĉinu razrešavanja kalendarskog problema, naš ugledni astronom je pisao ovako: „Već su prve sednice kongresa, a još više naši neoficijelni sastanci i razgovori, pokazali nepodeljeno mišljenje svih uĉesnika da razliku od trinaest dana, koja postoji izmeĊu Gregorijanskog i Julijanskog kalendara, treba ukloniti. Za toliko je dana zaostao naš kalendar prema Sunĉevu satu, pa zato treba njegovu kazaljku pomeriti u napred. U tom prvom pitanju nije bilo razmimoilaţenja, no šta valja posle toga uraditi, tu su se mišljenja razilazila. Neki su mislili da se treba na tome prvom aktu zaustaviti, pa zadrţati do dalje odluke Julijanski kalendar, koji bi se u svojim datumima razišao od Gregorijanskog tek 2100-te godine; neki su opet, izgleda, pomišljali na potpuno usvajanje Gregorijanskog kalendara. Brzo se pokazalo da nijedan od ovih dvaju putova ne bi bio dobar. Izostavljanjem onih trinaest dana nije Julijanski kalendar doveden u korak sa Gregorijanskim, jer se njegovi pokretni praznici ne bi poklopili sa Gregorijanskim. Videli smo da su pravila za odreĊivanje tih praznika razliĉita u oba hrišćanska kalendara. Kada bismo i ta pravila preuzeli iz Gregorijanskog kalendara, onda bismo u stvari prihvatili taj kalendar. Ovo rešenje ne bi prihvatile dve najveće pravoslavne crkve, ruska i srpska, a ono ne bi vodilo raĉuna o napretcima nauke, ostvarenim od gregorijanske kalendarske reforme. Ti napretci su ogromni. Dovoljno je da spomenem da u doba te reforme nije još ni postojala nebeska mehanika, nauka najpozvanija za rešavanje kalendarskog pitanja.“2 Nakon napornog Milankovićevog rada na prevazilaţenju kalendarskog problema, koji se odvijao i pre dolaska na kongres kao i tokom njegovog odrţavanja, konaĉno je 1 2
M. Milanković, Kroz vasionu i vekove, str. 63-64. Navedeno delo, str. 86. Naglasak moj.
629
došao momenat kada je i srpska delegacija trebala da iznese svoj predlog kalendarske reforme: „Juĉe je bila glavna sednica kongresa, u njoj sam uzeo reĉ, na njoj je usvojen naš predlog reforme kalendara (...) Glavne odredbe toga kalendara su ove. Novi kalendar dovešće se na isti datum sa Gregorijanskim. U njemu će biti prestupna svaka godina deljiva sa ĉetiri, sa izuzetkom sekularnih godina, koje će samo onda biti prestupne ako broj njihovih vekova podeljen sa devet dadne ostatak dva ili šest. Tim novim interkalacionim pravilom, koji reguliše raspored prestupnih godina, dobiva se srednja duţina kalendarske godine od 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekunada. Tim najvišim pribliţavanjem tropskoj godini, koje je uopšte moguće, dobiva se do sada nepostignuta taĉnost kalendara. No time se dobiva i ovo. Ĉuli smo da će od narednih sekularnih godina biti u Gregorijanskom kalendaru prestupne samo ove 2000, 2400 i 2800-ta. Da vidimo koje će od sekularnih godina biti prestupne u našem novom kalendaru. Oĉito 2000-ta, 2400-ta i 2900-ta, jer 20, 24 i 29 podeljeno sa devet daje ostatke 2, 6, 2. To znaĉi da će razmimoilaţenje u datumima hrišćanskih kalendara nastupiti tek u godini 2800-toj, dakle za 877 godina. U principu razliĉit, astronomski ispravniji, naš se kalendar privio oskulirajući uz Gregorijanski. U pogledu izraĉunavanja Meseĉevih mena, rešeno je, po predlogu Njegove Svetosti, da se za taj posao primeni egzaktni astronomski raĉun. Tako su sve tri taĉke kalendarskog pitanja rešene da ne moţe bolje biti. Redakcija kalendarskih odluka kongresa poverena je meni.“1 U znak velike zahvalnosti za uspešno završen posao na kalendarskoj reformi, vaseljenski patrijarh je Milutinu Milankoviću poslao i pismo sledeće sadrţine: „Meletius, milošću boţjom arhiepiskop Konstantinopolja – Novog Rima i vaseljenski patrijarh. Veleuĉeni gospodine profesore, ĉedo u Gospodu ljubljeno Naše Smernosti, blagodat neka je s Vašom Velikouĉenosti i mir od Boga. Pošto je u Našem Svetom i Ĉasnom Sinodu proĉitana odluka Svepravoslavnog Kongresa o kalendaru, u cilju pravilnog usvajanja njenog, koje je usvajanje već sledovalo, kao što to javljamo Presvetim Pravoslavnim Crkvama, Ĉasni Sinod je s osobitim priznanjem primio k znanju najdragoceniju saradnju Vaše duboke Velikouĉenosti kao ĉlana Svepravoslavnog kongresa pri sastavljanju te odluke, kojom je tako srećno i potpuno rešen jedan od prvih zadataka Svepravoslavnog Kongresa, i u opšte tako vaţno kalendarsko pitanje. S toga, po jednoglasnoj sinodalnoj odluci, izjavljujemo drage volje ovim Našim ĉestitim pismom naroĉitu pohvalu i zahvalnost Vašoj Velikouĉenosti za takvu prosvećenu i korisnu saradnju njenu. Šaljući pak uz to i naše oĉinske pozdrave i blagoslove, molimo da se za sve što je najbolje Bogu, ĉija je blagodat neka bude sa Vašom dubokom Velikouĉenosti.“2 MeĊutim, iako su mnoge delegacije Pravoslavnih crkava, pa i srpske, prisustvovale pomenutom Svepravoslavnom Kongresu, i jednoglasno usvojile reformovani kalendar našeg uvaţenog astronoma i univerzitetskog profesora, na ĉemu se Milankoviću
1 2
Isto, str. 92. Naglasak moj. Isto, str. 97. Naglasak moj.
630
pismom, maloĉas citiranom, liĉno zahvalio i sam vaseljenski patrijarh (te i pored toga što su najsrdaĉniji u ĉestitanjima Milankoviću bili predstavnici Ruske pravoslavne crkve1), postojale su i manje ili veće grupe nezadovoljnih arhijereja, pa i ĉitave crkve, koje nisu pristajale na dogovorenu i usvojenu reformu. Iako je Milankovićev kalendar bio najprecizniji, te i pored toga što, verovatno, ni sam Gospod Bog protiv njega ne bi imao ništa protiv – jer bi on, sa zemaljske taĉke gledišta, najtaĉnije pratio zakone kretanja nebeskih tela koje je On postavio, meĊu pravoslavnima su poĉela da se javljaju negodovanja zbog napuštanja drevnog „svetootaĉkog“ kalendara i pribliţavanja „jeretiĉkoj“ Rimokatoliĉkoj crkvi i njenom raĉunanju vremena. Negodovanja, i to priliĉno burna, desila su se i za vreme samog zasedanja Kongresa, kada je raspomamljena (po veri pravoslavna) rulja, predvoĊena turskom policijom, zahtevala svrgnuće vaseljenskog patrijarha. Evo kako je srpski mitropolit opisao Milankoviću dogaĊaje koji su se odigrali pred sam kraj zasedanja: „Taman sam bio ostavio patrijaršiju, a pred njenom glavnom kapijom – tako mi priĉaše mitropolit – ukaza se jedna ĉudna ĉeta. Oko dve stotine carigradskih Grka, izopijanih amala, laĊara i drugog, na brzinu sakupljenog, ološa. Tu je ĉetu pojaĉavalo, bolje reći predvodilo, pedesetak turskih policajaca. Otvorivši nasilno kapiju i obijajući sva vrata, koja je posluga na brzu ruku pozakljuĉavala, pokulja ta rulja preko glavnih stepenica, rušeći, preturajući i lomeći sve što joj je došlo do ruke. Tim naĉinom doprla je i do glavne sale, gde su bili skupljeni uĉesnici kongresa. Za tren oka su svi ti crkveni knezovi potisnuti u jedan ugao sale, a ostali njen deo zauzela je fukara, koja se bosim prljavim nogama popela na mramorne stolove, svilene stolice, fotelje i kanabeta. U svima vratima sale i prozorskim udubljenjima uzeli su mesta turski policajci. Vazduh se ispunio smradom i prolamao od divljaĉke vike. Malo po malo moglo se iz njene vike razabrati šta ta rulja hoće. Ona je zahtevala da se Meletius IV, odmah tu pred njom, odreĉe svoje ĉasti i poloţaja i otstupi sa patrijaršiske stolice. Sada je bilo svima uĉesnicima kongresa jasno da je taj skup ljudi imao da, pod zaštitom i po naredbi turske policije, izvrši nasilno svrgnuće vaseljenskog patrijarha. Meletius IV podigao se sa svoje stolice, drţeći se jednom rukom još za nju, a dajući drugom rukom znak da hoće da govori. Nasta tišina. Jasnim glasom i odluĉnim reĉima izjavi on tada da odbija da tu rulju prizna za legalnog predstavnika svoje pastve (evo dakle dokaza da to su bili pravoslavni „vernici“; prim. I. S.) i da neće pred njom odreći se svoga poloţaja, pa ma šta bilo. Urnebesna graja se podiţe posle tih patrijarhovih reĉi i pljusak psovki i pretnja polete na njega. On je stajao bled ali uzdignute glave, i na svaki plotun fukarine larme odgovarao: „Ja sam patrijarh!“. Rulja se tada još više uzbesi, šĉepa patrijarha i nekoliko hrabrih episkopa koji se iskupiše oko njega da ga brane, i potište, zlostavljajući ih, preko glavnih stepenica pravo ka onoj kapiji na koju je nekad bio obešen Gligorije V. Oni koji u sali ostadoše ne mogoše videti šta se dalje dešava, nego ĉuše samo urnebesnu viku, pretnje, psovke i, u toj pomamnoj buri, iznemogli glas vrhovnog poglavara istoĉne crkve. Odjedanput umuknu sve. Strah i grozne slutnje obuzeše srca svih uĉesnika kongresa, ali se brzo pretvoriše u radost i veselje, kada se na vratima sale ukazaše francuski vojnici. Oni su, obavešteni telefonski od jednog prisebnog monaha, stigli na vreme da spasu patrijarha iz ruku pomamne rulje. (...) Malo iza toga pojavi se u sali 1
Vidi u: Isto, str. 93.
631
sam patrijarh sa svim episkopima koji su ga verno pratili. Radovanju ne beše kraja, mnogi su plakali od uzbuĊenja. Samo mitropolit draĉki bio je nešto pokunjen; njemu je, dok je svojim telom zaštićivao patrijarha, rulja pocepala mantiju, a nepoznati prsti ukrali njegov novĉanik sa svom njegovom zveĉećom sadrţinom. Tako je intervencijom francuske vojske spreĉeno nasilno rasturivanje kongresa, i on je mogao idućih dana produţiti i okonĉati svoj rad. Osmoga juna potpisane su od svih uĉesnika odluke carigradskog kongresa. Posle sveĉane sluţbe boţje, on se razišao.“1
Prihvatanje reformisanog kalendara i raskol u Grĉkoj pravoslavnoj crkvi Nakon usvajanja Milankovićevog kalendara na svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine i njegovog uvoĊenja u bogosluţbeni ţivot Grĉke pravoslavne crkve 1924. god., poĉele su da sa svih strana stiţu negativne reakcije. UvoĊenje ovog kalendara je izazvalo veliku neslogu u pravoslavnom svetu, jer na pomenutom kongresu ipak nisu uĉestvovale sve istoĉne patrijaršije. Evo šta o zategnutim odnosima izmeĊu pristalica i protivnika reformiranog kalendara govori Aleksej Judin: „Taj novi kalendar, nazvan novojulijanski ili ispravljeni gregorijanski, taĉnije od gregorijanskog kalendara odreĊuje duţinu sunĉane tropske godine, a kako će se on do 2.800. godine sasvim izjednaĉiti sa gregorijanskim kalendarom, moţe ga se smatrati privremenom modifikacijom zapadnog kalendara. Pa ipak ova reforma kalendara prouzrokovala je veliku neslogu u pravoslavnom svetu. Na svepravoslavnom kongresu 1923. godine nije bilo predstavnika Jerusalimske, Ruske, Srpske2 i Bugarske Crkve, što je odredilo njihov stav3. (...) Na raskole nije trebalo dugo ĉekati ni u onim pomesnim crkvama gde je bio uveden novojulijanski kalendar. Primer za to je Grĉka (Jelinska) Crkva gde su „kalendarski raskoli“ poĉeli već 1935. godine, 11 godina nakon što je prihvaćen spomenuti kalendar.“4 A evo i reakcija na uvoĊenje reformiranog kalendara koje su došle od strane nekih arhijereja, a koje su navedene u knjizi „Judin poljubac“, koju je izdalo bratstvo manastira Esfigmen – koji, inaĉe, pripada tzv. „raskolniĉkoj“ Grĉkoj starokalendarskoj crkvi: „Samo godinu dana kasnije Metaksakis saziva Sabor u Carigradu, gde se odjednom objavljuje uvoĊenje novog (papskog) kalendara. Od te godine, zapravo, poĉinje praktiĉno ostvarivanje ekumenistiĉkog programa. Na ovom saboru istoĉne Patrijaršije nisu imali svoje zvaniĉne delegacije, tako da je sa formalne strane ovaj sabor bio bez ikakvog legitimiteta. Jednostavno reĉeno, bio je potpuno diskreditovan. Neke od reakcija na ovaj sabor su bile sledeće: Na primer, u svome „Memorandumu Svetom Arhijerejskom Sinodu Grĉke (14. jun 1929. g.) Mitropolit kasandrijski Irinej Isto, str. 95-97. Naglasak moj. Iz ranije citiranih tekstova Milutina Milankovića saznali smo da su predstavnici ruske i srpske crkve ipak bili prisutni i glasali za reformu kalendara, iako kasnije ova reforma nije zaţivela u okviru crkava i naroda u njihovim drţavama. 3 Novi kalendar je prihvaćen u okviru Rumunske pravoslavne crkve kasnih 20-tih godina XX veka, a u bugarskoj crkvi 1968. godine. (Navedeni podaci potiĉu iz: Judin poljubac, str. 36). 4 Hrišćanstvo na pragu trećeg milenijuma, str. 42. Naglasak moj. 1
2
632
napisao je da sabor nije bio „Svepravoslavni“, nego „antipravoslavni“. Ĉak je i sam atinski arhiepiskop, koji će godinu dana kasnije uvesti novi kalendar u Grĉkoj, priznao: „Naţalost, istoĉni patrijarsi, koji su odbili da uĉestvuju na kongresu, odbacili su sve njegove odluke. Da se kongres ograniĉio samo na pitanje kalendara, verovatno ne bi izazvao takve reakcije“.1 „Prva sledeća pomesna pravoslavna crkva, koja je posle Carigradske Patrijaršije pala u ekumenistiĉku zamku jeste Grĉka Pravoslavna Crkva. Ono što je za Carigrad bio Meletije Metaksakis, to je Grĉku bio atinski arhiep. Hrizostom Papadopulos. Jedan od kasnijih voĊa Istinske Pravoslavne Crkve u Grĉkoj, German Dimitrijadski nazvao je Metaksakisa „Luterom Pravoslavne Crkve“. Smatramo da se to isto moţe reći i za Papadopulosa.“2 „Gotovo munjevitom brzinom u Grĉkoj crkvi je 1924. g. bio uveden novi kalendar. Jednostavno je bila doneta odluka da se 10-ti mart proglasi za 23-ći. Novi kalendar je u Grĉkoj Crkvi uveden uprkos svesti grĉke jerarhije da bi to moglo da predstavlja raskolniĉki akt, što on doista i jeste bio. Da je to tako, potvrdila je i Komisija sastavljena od najboljih pravnika i profesora – bogoslova Drţavnog Univerziteta, odreĊena za izuĉavanje kalendarskog pitanja, ĉiji je jedan od ĉlanova bio i Njegovo blaţenstvo Arhiepiskop atinski, u svojstvu profesora Crkvene istorije na Drţavnom Univerzitetu. Pogledajmo kako je mišljenje o novom kalendaru iznela ta Komisija: „Mada su sve Pravoslavne Crkve autokefalne u svojoj unutrašnjoj upravi, one su, i pored toga, meĊusobno sjedinjene posredstvom dogmata, saborskih odluka i pravila, i ni jedna od njih ne moţe se odvojiti kao posebna Pravoslavna Crkva niti primiti novi crkveni kalendar, a da ne bude smatrana za raskolniĉku u odnosu na druge.“3 „Pošto je Njegovo blaţenstvo Arhiepiskop atinski sopstvenim potpisom proglasio sebe za raskolnika, koje nam je još svedoĉanstvo potrebno da bismo pokazali da su on i jerarsi koji su njegovi istomišljenici postali raskolnici zato što su kalendarskom novinom narušili jedinstvo Pravoslavlja i podelili crkvenu i nacionalnu dušu grĉkog pravoslavnog naroda?“4 „Pogledajmo kako su na ovaj razbojniĉki akt gledali tadašnji arhijereji ostalih Pravoslavnih Crkava. Slavni mitropolit Ruske Zagraniĉne Crkve, Antonije (Hrapovicki), nazvao je kalendarsku reformu: „besmislenim i tupavim ustupkom masoneriji i papizmu“. Patrijarh Fotije Aleksandrijski je pisao (Arhiepiskopu atinskom Hrizostomu Papadopulosu): „Veliki bol i iznenaĊenje izazvalo je vaše saopštenje o tome da su, bez ikakvog realnog osnova ili dogmatskih ili kanonskih razloga, odbaĉeni bratski saveti i uporne molbe ĉetiri apostolska prestola, i da je izvršena „reforma kalendara“. Vama preti raskid sa ĉitavim pravoslavnim crkvenim narodom. Zato ja predlaţem sazivanje sabora, kako bi to pitanje bilo istraţeno“. Kada je Hrizostom odgovorio da sabor ne moţe da bude sazvan, Fotije je opet odbio da prihvati inovaciju. Vladimir Mos, u svojoj vanredno dokumentovanoj knjizi, iznosi i jedan vrlo, po nas Srbe znaĉajan podatak, navodeći taĉan izvor odakle ga je preuzeo. Naime, episkop i
Judin poljubac, str. 32. Naglasak moj. Isto, str. 34. 3 Isto, str. 35. Naglasak moj. 4 Isto. 1
2
633
svetitelj Nikolaj Velimirović je 1930. godine na Predsaboru u Svetoj Gori, u Vatopedu odbio da sluţi sa Grcima istiĉući da Grci i Sloveni imaju razliĉit tipik. (...) Tokom ovog sabora Episkop ohridski Nikolaj (Velimirović) vatreno je branio pravoslavni kalendar, izjavivši, da je 1923. g. na Kongresu (u Carigradu) koji je odobrio novi kalendar, bio stvoren raskol.“1 U današnje vreme nadpoloviĉni broj Pravoslavnih crkava se pridrţava novog Milankovićevog kalendara (kojeg neki, kao što vidimo, namerno pogrešno nazivaju „papskim“), i to na sledeći naĉin (citiram reĉi dr Radomira Popovića, profesora pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu): „Po pitanju kalendara i njegove primene, jedinstvo savremenog hrišćanskog sveta je razbijeno. Prvi put se to, naţalost, dogodilo i unutar pravoslavnog hrišćanskog crkvenog tela poĉetkom 20. veka. To se desilo 1923. godine kada je Carigradska patrijaršija, prekršivši dogovor postignut iste godine na kongresu u Carigradu, uvela novi kalendar. Sliĉno su uĉinile još neke crkve pa je danas u pravoslavnom svetu stanje po pitanju kalendara sledeće: crkveni julijanski kalendar i pashaliju drţe Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijska, Ruska pravoslavna zagraniĉna crkva i Sveta Gora; gregorijanski kalendar, a julijansku pashaliju (praznovanje praznika Vaskrsa; prim. I. S.) drţe Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Rumunska, Bugarska, zatim crkva u Grĉkoj, na Kipru i autonomne crkve zavisne od Carigradske patrijaršije. Finska pravoslavna crkva u potpunosti je prihvatila gregorijanski kalendar i pashaliju.“2 Iako se Srpska pravoslavna crkva (još uvek) upravlja po starom kalendaru, monasi – ziloti joj zameraju zbog otvorenih izjava nekih sveštenika pa i samog patrijarha Pavla, u kome oni izraţavaju uverenje da je gregorijanski kalendar ipak ispravniji od julijanskog – te da bi ga, s vremenom, moţda trebalo uvesti i u one crkve koje ga do sada nisu usvojile. U intervjuu datom za „Pravoslavlje (br. 910), ĉiji sam deo maloĉas citirao, prof. dr Radomir Popović, na primer, kaţe da pitanje kalendara uopšte nije suštinsko pitanje za oĉuvanje pravoslavne vere. Iako se i sam zalaţe za zadrţavanje starog kalendara u okviru SPC, ovaj protojerej kazuje da Pravoslavna crkva (u Srbiji) neće nikada zabranjivati (niti pak striktno podrţavati) uvoĊenje nekog modernog i preciznog, astronomski potvrĊenog naĉina raĉunanja vremena (tj. nekog novog kalendara): „Naše je da mi ĉuvamo ono što je vaţno, da ĉuvamo veru, da ĉuvamo hrišćansko uĉenje koje svemu daje smisao, svakom kalendaru kao takvom, da li je to Julijanski ili neki drugi nije vaţno.“3
Isto, str. 35-36. Naglasak moj. Pravoslavlje, novine srpske patrijaršije, br. 910; 15. februar 2005. god. str. 12. Svetogorski monasi – starokalendarci (iz Esfigmena), zajedno sa svojom braćom starokalendarcima iz drugih „raskolniĉkih“ crkava, imenuju kao novokalendarske (za razliku od Radomira Popovića) sledeće crkve: konstantinopoljsku, aleksandrijsku, antiohijsku, jerusalimsku, rumunsku, bugarsku, gruzijsku, kiparsku, grĉku, poljsku, slovaĉku, albansku, finsku i srpsku, iako neke od ovih, ipak, drţe i upravljaju se po starom julijanskom kalendaru. Naime, bratstvo iz Esfigmena smatra da sve „starokalendarske“ crkve koje imaju liturgijsko i evharistijsko opštenje sa novokalendarskim Pravoslavnim crkvama ĉine greh i upadaju u jeres ekumenizma – prestupajući kanone svetih otaca, na taj naĉin sebe lišavajući blagodati Svetog Duha i ĉineći otpad od „izvorne Pravoslavne crkve“ koju je (po njihovom mišljenju) sam Gospod ustanovio i blagoslovio. 3 Pravoslavlje, br. 910. str. 13. 1
2
634
Ovakav, rekli bismo, liberalan stav, koji dozvoljava da u budućnosti doĊe i do promene kalendara po kojem će se upravljati SPC, jeste upravo onaj koji biva oštro kritikovan od strane radikalnih starokalendaraca sa Svete Gore. Evo šta o navodnim pripremama srpske crkve da prihvati „papski kalendar“ kazuju ziloti: „Na njegovu (vaseljenskog patrijarha Meletija) inicijativu godine 1924. oficijalna Grĉka crkva uvodi ovaj novi grigorijanski (papski) kalendar, što će dovesti do raskola i do pobune vernog naroda i dela klira crkve, koji će, sasvim opravdano, verno i hrabro braniti svetootaĉki kalendar i to do dana današnjeg. Ovaj nepravoslavni i bezakoni primer Carigradske patrijaršije i Grĉke oficijalne crkve kasnije će slediti i mnoštvo drugih pomesnih crkava, tako da danas imamo sluĉaj da zvaniĉno još samo SPC i Moskovska patrijaršija sluţe po starom julijanskom kalendaru. Primetili ste da smo ovde upotrebili izraz „zvaniĉno“, a razlog je što je to kod SPC samo puka formalnost i pitanje je dana kada će i novi papski kalendar biti sproveden u delo. Današnje mišljenje i stav patrijarha i ostalih episkopa SPC je da je Srpski narod „teološki prost i nenaobrazovan“ i kao takav „nije spreman“ za prihvatanje kalendara. (...) Obrazlaţući ovu svoju pogubnu teoriju o potrebi uvoĊenja novog papskog kalendara patrijarh Pavle kaţe da će za 24 hiljada godina usled astronomskog kašnjenja starog kalendara, proslava Vaskrsa (Pashe) kao pokretnog praznika pasti iza jesenje ravnodnevnice, što je nedopustivo prema pravilima i kanonima datim nam za proslavu ovog najsvetijeg praznika. Iako patrijarh konstatuje da moţda tada za 24 hiljada godina neće ni postojati planeta zemlja i ljudski rod „što nije u opšte bitno u ovom trenutku“, on zakljuĉuje da su novokalendarci sasvim u pravu jer uvoĊenjem novog kalendara (koji je takoĊe astronomski netaĉan, ali navodno sa manjom greškom) oni preduhitravaju grešku koja će se pojaviti, i pritom zakljuĉuje, kako su starokalendarci koji dakle ĉuvaju izvorni, Bogom i Sv. Ocima potvrĊeni kalendar – raskolnici.“1 Ono što bi bilo još interesantno spomenuti jeste da su monasi manastira Esfigmen sa Svete Gore Atonske već godinama na „ratnoj nozi“ sa vaseljenskom carigradskom patrijaršijom i njenim patrijarsima – a pod ĉijom se duhovnom vlašću nalaze. Sve dosadašnje vaseljenske patrijarhe, poĉevši od Meletija Metaksakisa, preko Atinagore (koji je 1965. godine u društvu pape Pavla VI izvršio „sramni ĉin“ skidanja anateme sa Zapadne crkve koja je na nju baĉena još davne 1054. god.), Dimitrija i Vartolomeja, oni nazivaju veoma grubim imenima, kao što su: pseudopatrijarsi, arhijeretici i sl. „Esfigmen je pristupio Grĉkoj starokalendarskoj crkvi, koja se drţi julijanskog kalendara (u Grĉkoj pravoslavnoj crkvi zbog prelaska na gregorijanski kalendar 1923. došlo je do raskola), ĉijih blizu dva miliona vernika podrţava i pomaţe esfigmenske monahe, kako tvrde u ovom svetogorskom manastiru. Esfigmenski ziloti su sa sadašnjim carigradskim patrijarhom Vartolomejem prekinuli svaki kontakt zbog njegove „jeresi ekumenizma“. Ni njega, niti za Svetu goru nadleţnog carigradskog episkopa ne pominju u molitvama na liturgijama, kako to kanoni nalaţu, nego poglavara Grĉke starokalendarske crkve arhiepiskopa Hrizostoma. Od Vaseljenske patrijaršije zahtevaju da „vrati julijanski kalendar, prekine svaki dijalog sa jereticima i istupi iz Svetskog saveta crkava, da se odrekne svih nepravoslavnih stavova, kako
1
Judin poljubac, str. 130-131. Naglasak moj.
635
svojih tako i svojih prethodnika, rašĉini sve jeretike i prekine svako opštenje sa crkvama koje su pale u jeres“.1 Više puta do sada je ovim monasima, od strane Carigrada, bilo zapoveĊeno da napuste manastir, i to uz pretnju nasilne deportacije uz pomoć grĉke vojske i policije. No, i pored intervencija specijalaca i dosadašnjih višekratnih naloga carigradske patrijaršije i grĉke arhiepiskopije za iseljenjem pomenutog manastira, ovo pravoslavno utvrĊenje još uvek postojano odoleva svim iskušenjima. Evo kako je, o odnosu maloĉas pomenutih crkava i zvaniĉnih vlasti Grĉke prema Esfigmenu pisao „Nedeljni Telegraf“ u februaru 2003. godine, navodeći reĉi jednog od tamošnjih monaha: „U toku poslednjih nekoliko dana, dok traje opsada Esfigmena, grĉka policija uhapsila je i deportovala dvadeset petoricu braće, zilota koje su lovili kao ţivotinje po Svetoj Gori. U arsani (luci) manastira Hilandar smešteno je dvadesetak policajaca koji su se tu nastanili i kontrolišu situaciju. Ovo je sramota koja se nije dogodila otkad postoji Sveta Gora – kaţe u telefonskom razgovoru za NT otac Serafim, zilot koji se u trenutku opsade Esfigmena našao van zidina manastira.“2 „Akcija policije izvedena je u vreme kulminacije sukoba zilota sa vaseljenskim i grĉkim patrijarhom. Zilotsko višedecenijsko protivljenje ukljuĉivanju pravoslavne crkve u ekumenistiĉki pokret ovih dana je na ivici tragiĉnog epiloga. Patrijarsi Vartolomej i Hrizostom rešili su da zilote isele sa Svete gore i deportuju iz Grĉke. U pomoć su pozvali policiju. (...) Grĉki policijski specijalci, vezani alpinistiĉkom opremom, vise sa visoke stene na Egejskim morem. Iz pećine pretvorene u monašku ćeliju, u juţnom delu poluostrva Atos, uvezane konopcima, bez previše obzira, na momente ĉak i grubo, u ĉamac spuštaju ĉetvoricu uhapšenih kaluĊera. KaluĊeri su Rusi, pripadnici zilotskog reda, a nisu prekršili nijedan od grĉkih zakona. Na udaru su policije zbog svojih tradicionalnih, verskih opredeljenja – sebe smatraju poslednjim ĉuvarima pravoslavlja...“3 „Ĉak 117 zilota iz manastira Esfigmen, na samom ulazu u Svetu Goru, danima je zabarikadirano unutar zidina – sa eksplozivom! Ziloti, koje neki smatraju pravoslavnim fundamentalistima, opasali su i svoj manastir desetinama kilograma eksplozivnog materijala. Iza zidina najavljuju višegodišnji otpor grĉkim specijalcima. Navode da su za svoj cilj – oĉuvanje autohtone pravoslavne vere – spremni i da umru!“4 Da situacija po pitanju raskola u Grĉkoj uopšte nije tako bezazlena svedoĉi i ĉinjenica da u toj zemlji postoji ne samo jedna već više „raskolniĉkih“ starokalendarskih crkava koje meĊusobno ne opšte: Dnevni list Danas; utorak, 28. januar 2003. god. str. 16. Naglasak moj. Nedeljni Telegraf, br. 354; 5. 2. 2003. str. 10. 3 Isto. (Da progoni starokalendaraca u Grĉkoj nisu pojava novijeg datuma svedoĉe i dogaĊaji od pre više od pola veka. U knjizi „Ekumenizam i vreme apostasije“ jeromonah Sava Janjić je na sledeći naĉin opisao progone pravoslavnih vernika – starokalendaraca koje su sprovodili predstavnici zvaniĉne Grĉke pravoslavne crkve: „Mitropolit Hrizostom (voĊa grĉkih starokalendaraca u to vreme; prim. I. S.) je poslednjih nekoliko godina ţivota proveo u velikim progonima i stradanjima zajedno sa mnogim ĉlanovima pokreta (sveštenici su zatvarani i brijani, crkve su skrnavljene i demolirane, oduzimani su sveti sasudi, bilo je sluĉajeva i silovanja monahinja, dok je jedan sveštenik u Patri umro od zadobijenih povreda. Progone je inicirao tadašnji arhiepiskop atinski Spiridon 1949. g.)“. str. 68. Naglasak moj). 4 Isto. 1
2
636
„U današnjoj Grĉkoj postoji nekoliko starostilskih sinoda – posebnih crkvenih grupa, koje ne samo da ne priznaju jedna drugu, već svaka od njih sebe smatra jedinim zakonitim predstavnikom „Istinite Pravoslavne Grĉke Crkve“.1 Sa druge strane, potvrĊujući izjave svetogorskih monaha – zilota, da je današnje vaseljensko pravoslavlje zapalo u duboku krizu kroz zajedniĉarenje sa nepravoslavnim konfesijama, te da u tom otpadnuću prednjaĉi vaseljenska patrijaršija (a za njom i sve ostale), svedoĉe i jeromonah Sava Janjić kao i episkop raško-prizrenski Artemije Radosavljević. Evo kakvo mišljenje oni imaju o vaseljenskom patrijarhu, i kako glasi odgovor ep. Artemija na ukore i opomene koje su stigle na njegov raĉun od strane patrijarha Vartolomeja i Sv. Sinoda SPC (citat iz knjige „Judin poljubac“): „Pogledajmo kakvo je mišljenje o kanonskoj i dogmatskoj ispravnosti Vaseljenske Patrijaršije i njenog patrijarha Vartolomeja vaţi meĊu našim crkvenim velikodostojnicima. Jeromonah Sava u jednom blagom komentaru u svojoj knjizi kaţe: „Po prvom kanonu 1. Vaseljenskog sabora svaki episkop je duţan da anatemiše jeresi. Sadašnji Carigradski Patrijarh, kao i njegova dva prethodnika do dana današnjeg nije izjavio otvoreno da je svaka veroispovest izvan Pravoslavne Crkve jeres, već predstavnike tih veroispovesti uporno naziva „braćom u Hristu“. I ne samo to već i svojim stavovima daje prećutnu saglasnost nepravilnom ispovedanju hrišćanske vere.“ (preuzeto iz knjige Save Janjića: „Ekumenizam i vreme apostasije“. prim. I. S.) 1
Hrišćanstvo na pragu trećeg milenijuma, str. 42. (Evo nekoliko podataka o nastanku starokalendarskog pokreta u Grĉkoj iz maloĉas citirane knjige jeromonaha Save Janjića: „Starokalendarski pokret u poĉetku (1924. -1935. g.) nastaje spontano. Nakon uvoĊenja novog kalendara broj vernika koji je ostao veran julijanskom kalendaru bio je veoma mali. Doduše meĊu njima je bilo i nekoliko poznatih crkvenih istoriĉara koji su uţivali podršku tadašnjeg aleksandrijskog patrijarha Fotija. Prvih šest meseci u pokretu nije bilo nijedno svešteno lice, dok prva dvojica nisu prišla pokretu. Ĉuvena pojava ĉasnog krsta na nebu 14-15. septembra 1925. g. na sami praznik Vozdviţenija Ĉasnog Krsta (po julijanskom kalendaru) iznad male crkve u predgraĊu Atine bio je povod da još veliki broj vernika priĊe starokalendarcima. Krst se pojavio na nebu oko ponoći i ĉitav sat vremena su ga posmatrali vernici i policajci koji su bili poslani da prekinu molitveni skup. MeĊutim, ipak, najveća zasluga za širenje pokreta pripada svetogorskim monasima, zilotima, koji su obilazili grĉku zemlju, utvrĊivali verne, osnivali katakombne crkve i manastire. (...) Ipak, pokret je bio bez jerarhije. Prelomni trenutak nastupa 1935. g. kada su jedanaest episkopa najavili prelazak u starokalendarce. Ipak posle niza pritisaka od strane zvaniĉne Crkve, samo su trojica ustrajala. MeĊu njima je bio mitropolit Hrizostom florinski koji je postao i voĊa pokreta. (...) MeĊutim, već vrlo rano poĉinje da se u pokretu javlja jedna ekstremna struja oko episkopa Mateja koji se 1937. g. odvaja od sinoda mitropolita Hrizostoma, sam poĉinje da nekanonski hirotoniše svoje episkope i da negira postojanje blagodati u zvaniĉnoj Crkvi. (...) Posle smrti mitropolita Hrizostoma 1955. g. starokalendarska Crkva ostala je bez episkopa. Tada je u pomoć pritekla Ruska Zagraniĉna Crkva sa nekoliko svojih episkopa koji su, doduše, bez dozvole sinoda, hirotonisali nove episkope. Ova rukopoloţenja će sinod RZC priznati tek 1969. g. i objaviti puno liturgijsko opštenje sa starokalendarcima. Nakon dve godine sinod RZC će ispraviti nekanonski status episkopa koje je hirotonisao episkop Matej. U periodu izmeĊu sedamdesetih i devedesetih godina, grĉka starokalendarska zajednica prolazi kroz velika iskušenja meĊusobne nesloge, obrazovanja novih sinoda, raskola i rašĉinjenja. U tom periodu je naţalost preovladao radikalni stav u kome su prednjaĉili „Matejevci“, koji potpuno negiraju blagodatnost zvaniĉne Crkve i štaviše i RZC od koje su primili kanonsko apostolsko prejemstvo. Nešto umereniji, ali i dalje sa negativnim stavom prema blagodatnosti novokalendarske Crkve bio je sinod oko arhiepiskopa Avksentija, koga je nasledio i sada vodi tu struju arhiepiskop Hrizostom P. Treću grupu su oformili 1985. g. mitropolit Kiprijan Oroposa i Filija i Đovani sardinijski koji su ostali dosledni prvobitnom stavu da zvaniĉna Grĉka Crkva nije ostala bez blagodati, već da je njeno duhovno telo duboko ranjeno jeresi ekumenizma i modernizma.“ str. 68-69. Naglasak moj).
637
Njegov odgovor je dakle – jeres. Pogledajmo sada šta je izneo episkop Artemije u svom otvorenom pismu upućenom Sinodu SPC. Povod za ovo pismo su optuţbe vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da pojedinim svojim delovanjem e. Artemije ruši ugled Vaseljenske Patrijaršije i da treba, citiramo: „da se drţi kanonskog poretka Pravoslavne Crkve“... Evo šta odgovara e. Artemije u svom pismu Sinodu SPC, citiramo: „(...) Prvi deo moje toboţnje krivice da ja „svojim reĉima i postupcima rušim ugled Vaseljenske Patrijaršije“, nema apsolutno nikakva osnova, niti se za potvrdu toga navodi bilo koji dokaz. Naprotiv, postoje mnogobrojni dokazi da onaj koji mene poziva da se drţim „reda i predanja Pravoslavne Crkve“ (dakle, Vaseljenski Patrijarh Vartolomej) sam liĉno, i oni sa njim, do sada su pogazili sve svete Kanone i predanja Crkve, sprovodeći svoje ekumenistiĉke i ekspanzionistiĉke ciljeve. Zato je do suza bolno da on i takvi opominju nekoga na drţanje kanonskog predanja. Ja znam, Vaša Svetosti, da ni naš Sinod, niti bilo koji drugi danas u svetu, nije u stanju, niti je spreman, da uzme u zaštitu Svete Kanone i svetootaĉki crkveni poredak i OSUDI one koji su te osude dostojni (mnogi su i u našoj SPC). Ali zato spreman je i naš Sinod i ostali u svetu da sude i osuĊuju one koji, drţeći se Svetih Kanona i predanja Crkve Pravoslavne, podiţu svoj glas u odbranu vere pravoslavne i ţigošu na pristojan naĉin (iznoseći samo ĉinjenice) one koji su davno prestupili meĊe koje postaviše Oci naši. No ne mari ništa. Ţiv je Bog naš i svepravedni Sudija, koji to sve dobro vidi i zna, i ĉiji će sud biti pravedan. Ţalosno je samo što mnogi, idući na kompromise i zajedniĉke molitve sa odluĉenima i anatemisanima, sablaţnjavaju i vode u veĉnu pogibao mnoge nevine duše za koje je Hristos postradao. U uslovima u kojima ţivim i po moći koliko mi dozvoljavaju, trudim se da budem verni sledbenik i ĉuvar Svetih Kanona i Svetih Otaca, svedoĉeći jevanĊelsku Istinu, da nikakvu zajednicu nema svetlost sa tamom, ni Hristos sa Velijarom. To i takvo moje svedoĉenje koje sam, tu i tamo, iznosio uglavnom u „Svetom Knezu Lazaru“, doţivljava se i uzima kao „rušenje ugleda Vaseljenske Patrijaršije“. Ovde ću posvedoĉiti: Nema nikoga na svetu ko bi mogao ugledu Vaseljenske Patrijaršije toliko naškoditi koliko sam Patrijarh Vartolomej i ĉlanovi njegove Jerarhije svojim ekumenistiĉkim postupcima i izjavama, a koje su poznate širom sveta.“ (preuzeto iz „Sv. Knez Lazar“ br. 2-3, 1996. god. Ĉasopis raško-prizrenske eparhije; prim. I. S.).“1 Nakon što smo proĉitali priznanje ep. Artemija (koje potiĉe iz 1996. godine) da vrh današnje SPC nema ni volje ni snage da brani ni svoje drevne kanone i uĉenja svetih otaca (neka svaki iskreni pravoslavac u Srbiji dobro proĉita i zapamti ove reĉi!), te da se kreće putem opšteg otpadnuća od vekovnog Pravoslavlja (upravo kako tvrde monasi iz Esfigmena) – stapajući se polako sa rimokatolicizmom i drugim „jereticima“ u okviru ekumenistiĉkog pokreta i Svetskog saveta crkava, prelazimo na drugi raskol koji se desio u Pravoslavlju tokom XX veka. Ovoga puta se radi o raskolu koji se desio u okviru Ruske pravoslavne crkve.
1
Judin poljubac, str. 119-120. Naglasak moj.
638
Raskol u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i osnivanje Ruske zagraniĉne crkve Otprilike u isto vreme kada je nastao raskol u Grĉkoj pravoslavnoj crkvi povodom uvoĊenja novog kalendara, raskol se odigrao i u okviru Ruske pravoslavne crkve. Povod ovom raskolu nije bilo kalendarsko pitanje, već svrgavanje dinastije Romanova sa trona Ruskog carstva i preuzimanje vlasti od strane komunista – boljševika. U vreme Oktobarske revolucije, 1917. godine, na ĉelu ruske crkve nalazio se patrijarh Tihon. Revolucionari (boljševici) su, preuzimanjem vlasti, poĉeli da se obraĉunavaju sa glavnim polugama starog reţima – a to su bile carska porodica i Ruska pravoslavna crkva. Car Nikolaj II je ubijen 1918. godine. Iste godine je (u januaru mesecu) postradao i prvi arhijerej ruske crkve – mitropolit Vladimir (Kijevski), ĉije je ubistvo nagovestilo sudbinu mnogih drugih crkvenih velikodostojnika. Zbog velikog progonstva arhijereja crkve, mnogi od njih su napustili Rusiju spasavajući se od utamniĉenja. Posle smrti patrijarha Tihona (koji je anatemisao boljševike i njihovu „satansku vladavinu“, kao i pozvao verni narod da sa komunistima ne stupa ni u kakvo opštenje) – tokom 20-tih godina prošlog veka, boljševici su nastavili da vrše odreĊene pritiske na vodeće crkvene ljude – radi ĉinjenja odreĊenih ustupaka. MeĊutim, ni ĉuvar patrijaršijskog trona, mitropolit Petar Poljanski (Kruticki), ni njegov zamenik arhiepiskop Serafim Ugljiĉki nisu pristali na potĉinjavanje zahtevima nove vlasti. Budući svesni da njihova crkva neće moći da ispravno funkcioniše ukoliko se bude potĉinila svetovnim vlastima, arhiepiskop Serafim i ostali arhijereji su zakljuĉili da je jedini izlaz u decentralizaciji crkve i „silazak u katakombe“ (tj. prelazak u ilegalno delovanje). Ipak, dok je veliki broj episkopa, bivajući progonjen, istrajavao pri svom prvobitnom stavu, jedan deo njih se odluĉio da uspostavi saradnju sa bezboţnim vlastima: „Krajem 1926. god. u progonstvu se nalazilo 117 episkopa. U tim trenucima administracija je bila u potpunosti uništena. Ĉuvar trona je bio mitropolit Sergije, drugi po redu zamenik mitropolita Petra Krutickog. Sasvim iznenada, u martu 1927. god. Sergije biva pušten na slobodu. Stvar je odmah bila jasna. Boljševici su našli Judu. Mitropolit Sergije je prihvatio uslove boljševika, formirao Sinod u Moskvi u koji su ušli sve bivši jeretici-obnovljenici, i 29. jula 1927. god. izdaje ĉuvenu sramnu Deklaraciju, u kojoj priznaje Sovjete kao zakonitu vlast u Rusiji.“1 Evo kakva je bila reakcija utamniĉenih i odbeglih episkopa na uspostavljanje saradnje izmeĊu dela ruske crkve, predvoĊene mitropolitom Sergijem i njegovim sinodom, i komunista sa druge strane: „Deklaracija mitropolita Sergija i njegov akt izdaje, bio je jednodušno osuĊen od svih arhijereja, kako od zagraniĉnih, tako i onih koji su ĉamili u progonstvu. Tako, mitropolit Petar Kruticki, koga je Sergije zamenjivao, ĉim je ĉuo za ovu Deklaraciju poruĉio je slobodnim episkopima da smene mitropolita Sergija, i da prestanu da ga pominju u bogosluţenjima.“2 Episkopi u rasejanju su smatrali, predvoĊeni mitropolitom Antonijem Hrapovickim, da je ruska crkva (u Rusiji) ovakvim odstupanjima od kanona postala „bezblagodatna“, tj. bez prisustva Svetoga Duha, što je dalje trebalo da znaĉi da ona, kao takva (jeretiĉka), nije više mogla da ljude vodi ka spasenju. Ovakvo uverenje, 1 2
Navedeno delo, str. 46. Isto.
639
pored mitropolita Antonija, delili su još i osnivaĉ „Ruske katakombne crkve“ (crkve koja je ostala da deluje ilegalno u Rusiji) mitropolit Josif Petrogradski, kao i svi oni episkopi koji su se drţali apostolskog prejemstva nasleĊenog od crkve patrijarha Tihona. Nakon rasejanja ruskih episkopa i sveštenika u zemlje Zapada, gde komunizam nije bio na vlasti, u Srbiji, u Sremskim Karlovcima, na ĉelu sa maloĉas pomenutim mitropolitom Hrapovickim, osnovana je Ruska zagraniĉna crkva („Zagraniĉna“ znaĉi „iza granica“ tj. „van granica“ Rusije). Ova alternativna ruska crkva je bila otvoreno antikomunistiĉki nastrojena i raskinula je svako opštenje sa zvaniĉnom Moskovskom patrijaršijom – nazivajući je „laţicrkvom“, koja poĉiva na temeljima jeresi „sergijanizma“. Sedište ove crkve je godinama bilo, a i još uvek je u Kanadi. Nakon mitropolita Antonija, na ĉelu ove crkve bili su još i mitropoliti Anastasije, Filaret, a trenutno je, još uvek, ostareli mitropolit Vitalije. U novije vreme, Ruska zagraniĉna crkva je doţivela unutrašnji rascep, jer je jedno njeno krilo, predvoĊeno arhiepiskopom Lavrom poĉelo da se pribliţava Moskovskoj patrijaršiji – u ţelji da se sa njom ujedini. Ne pristajući na to, zakoniti naslednik niza prvojeraraha R. Z. C. mitropolit Vitalije se odvojio od „ekumenista“ i osnovao sopstveni sinod koji i dalje nastoji da odrţi raniju liniju delovanja pomenute crkve – ne mešajući se sa „bezblagodatnim“ pravoslavnim crkvama (koje uĉestvuju u ekumenskom pokretu i Svetskom savetu crkava).1 Komentarišući nastojanja Moskovske patrijaršije za ujedinjenjem sa Lavrovim „pro-ekumenistiĉkim“ krilom R. Z. C., patrijarh Moskovski i cele Rusije, Aleksej II, u intervjuu listu „Pravoslavlje“, pokušavajući da ublaţi oštrinu sukoba koji je postojao izmeĊu ove dve crkve, rekao je izmeĊu ostalog i sledeće: „Svim vernima dobro je poznato da raskol predstavlja rak-ranu na zdravom telu Crkve Hristove. Ruska Crkva je na najboljem putu da prevaziĊe to iskušenje, koje je potresa još od carskih vremena. (...) Zato se termin raskol ne moţe primeniti na naš odnos prema opštenju sa Ruskom zagraniĉnom pravoslavnom crkvom. Niko nije stvorio alternativni sinod, nego je samo u skladu sa ukazom tadašnjeg patrijarha moskovskog Tihona obrazovao privremeni autonomni Egzarhat za rusku dijasporu. Srećom, godine politiĉkih i liĉnih uvreda su za nama, i mi nastojimo da se iznova sjedinimo sa našom roĊenom braćom, sveštenicima koji opsluţuju veliki deo ruskih emigranata.“2 MeĊutim, kao što smo videli ranije, i pored eventualnog budućeg sjedinjenja zvaniĉne crkve sa Lavrovim „raskolniĉnim“ sinodom3, raskol će još uvek postojati, jer novoosnovani sinod Ruske pravoslavne crkve u izgnanstvu, na ĉelu sa mitropolitom Vitalijem nije pristao na ujedinjenje sa zvaniĉnom ruskom crkvom. Mitropolit Vitalije i dalje smatra sebe, i svoj sinod, iskljuĉivim i pravim predstavnicima zakonite jerarhije koja jednina poseduje apostolsko prejemstvo predato od patrijarha Tihona i njegovih naslednika. Sa druge strane, današnja zvaniĉna ruska crkva (tj. anatemisana „sergijanistiĉka“ crkva) koja je, po mitropolitu Vitaliju i njegovim prethodnicima „bezblagodatna“, sebe smatra upravo kanonskom i „blagodatnom“ – dok neke druge „raskolniĉke“ crkve naziva – bezblagodatnim. Priznajući da i u Ukrajini postoje raskoli meĊu pravoslavnima, patrijarh Aleksej je u maloĉas pomenutom intervjuu još istakao:
Za više detalja vidi u: Judin poljubac, str. 46-49; 194-197. Pravoslavlje, novine srpske patrijaršije, br. 910, 15. februar 2005. god. str. 10. 3 Ovo ujedinjenje se zbilo sredinom 2007. godine. 1
2
640
„Sve sinove i kćeri Ruske pravoslavne crkve izuzetno obespokojava crkveni raskol u Ukrajini. Pritom, na prvom mestu ne nalaze se usko duhovni ili liturgijski, nego politiĉki i etniĉki ĉinioci. Jedan deo graĊana Ukrajine istorijski naginje Poljskoj, a drugi Rusiji, i to se odraţava na sliku verskog stanja, koje neki politiĉari i novinari predstavljaju kao sudar doktrina rimokatolicizma i pravoslavlja, i u funkciji toboţnjeg „stabilizatora“ nastoje da ukorene samoproklamovanu i kanonski nepriznatu Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Kijevske patrijaršije. Pritom, obratite paţnju na to koliko daleko idu ambicije raskolnika, koji ţele da po svaku cenu imaju svog patrijarha!“1 A evo šta kaţe Roman Miz, grkokatoliĉki sveštenik iz Srbije, po nacionalnosti Ukrajinac, po pitanju broja Pravoslavnih crkava koje deluju u Ukrajini (od kojih su neke „kanonske“ a druge nisu). Pored navoĊenja tri najveće Pravoslavne crkve u Ukrajini, i to: Ukrajinske pravoslavne crkve (moskovski patrijarhat), potom „raskolniĉke“ Ukrajinske pravoslavne crkve (kijevski patrijarhat) i Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve, on navodi još i one koje moskovski patrijarh nije pomenuo: „Osim ovih tri, u Ukrajini deluje još šest drugih Pravoslavnih Crkava: Ruska Pravoslavna Slobodna Crkva (zagraniĉna), Ruska Pravoslavna Crkva, Drevna Pravoslavna Crkva, Nezavisne pravoslavne zajednice, Apokaliptiĉka Pravoslavna Crkva te Grĉke pravoslavne parohije. Ali, ni to nije sve. Osim spomenutih, tu su još tri: Ruska Pravoslavna Crkva staroobredovaca (Bilokriniĉka jerarhija), Ruska Pravoslavna Crkva staroobredovaca (bespopovci) i Istinska Pravoslavna Crkva.“2 Ostavljajući pravoslavne Ruse da se na miru dogovore oko toga ko zaista poseduje apostolsko prejemstvo i ko se drţi svetih kanona a ko ne, prelazimo na sledeći deo ovog poglavlja u kome ćemo reći nekoliko reĉi o raskolima u okviru Bugarske i Srpske pravoslavne crkve.
Raskol u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi Pored raskola u Grĉkoj i Ruskoj pravoslavnoj crkvi i svih zaoštrenosti odnosa izmeĊu meĊusobno suprotstavljenih sinoda sa kojima smo imali do sada prilike da se upoznamo, dolazimo i do sluĉaja raskola u okviru Bugarske pravoslavne crkve, koji je relativno novijeg datuma. Naime, tokom devedesetih godina, u Bugarskoj su postojala dva pravoslavna sinoda, i to onaj tzv. „kanonski“ kojeg je predvodio patrijarh Maksim i „raskolniĉki“ pod voĊstvom patrijarha Pimena. Na ovom mestu bi valjalo ponovo istaći ĉinjenicu da, kao što smo se uverili i u prethodnim razmatranjima, „kanonske“ crkve u vreme postojanja raskola ne priznaju vaţnost i „blagodatnost“ ĉinodejstvovanja raskolniĉke jerarhije. Sa druge strane, tzv. raskolnici takoĊe ne priznaju, kao bogonadahnuto, delovanje one grane crkve od koje su se otcepili. Ipak, krajem XX veka, u okviru Bugarske crkve došlo je do smirivanja tenzija i raskol je prevaziĊen. Evo kako je o ovom „zacijeljivanju“ raskola u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi pisao poĉetkom 1998. godine mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije: „Sa velikom radošću je mitropolija crnogorsko-primorska primila vijest da je na Svepravoslavnom saboru patrijaraha u Sofiji zacijeljen raskol, koji je cijelu proteklu 1 2
Isto. Roman Miz, Hrišćanstvo na pragu trećeg milenijuma, str. 4.
641
deceniju trajao u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi. On je bio rak-rana ne samo za Bugarsku crkvu i pravoslavni bugarski narod, nego je prijetio da se kao bolest prenese i na druge pomjesne Crkve. (...) Bugarska jerarhija, koja se do juĉe nalazila u raskolu, zapravo i nije bila jerarhija, nego je to postala tek sada, priznata od svepravoslavnog sabora. Istovremeno, pravoslavni patrijarsi su odluĉili i jasno stavili do znanja da su svi ĉinovi koje je ta jerarhija vršila u raskolniĉko doba, a koji su bili van jurisdikcije Bugarske patrijaršije – ništavni, nekanonski i nevaţeći. To vaţi i za njihovo priznavanje nekanonske crkvene grupacije u Italiji, pod nadleţnošću Vaseljenske patrijaršije, kao i miješanje u unutrašnji poredak Mitropolije crnogorsko-primorske i cijele srpske pravoslavne crkve preko „rukopolaganja“ za „episkopa“ raspopa Miraša Dedeića, rašĉinjenog i od Velike Crkve Carigradske prokletog bivšeg sveštenika te Crkve. Zacijelivši u Bugarskoj crkvi ranu raskola, punota Pravoslavne crkve u licu svojih prvojeraraha je tako prirodno odstranila i izrasline te rane kao zli i opaki tumor koji je prijetio za zagaĊuje sobom i ostale pravoslavne prostore.“1 MeĊutim, i pored „prevazilaţenja raskola“ kojeg je mitropolit Amfilohije ovako toplo pozdravio, on se posle kraćeg vremena pojavio ponovo. Ovoga puta se od zvaniĉne crkve odelilo sveštenstvo pod voĊstvom „patrijarha“ Inokentija. Sudeći prema dogaĊajima iz jula 2004. godine, zvaniĉna crkva potpomognuta drţavom je ovom prilikom rešila da „raskol“ okonĉa primenom sile - uz pomoć policije. Evo na koji naĉin su pristalice raskolniĉkog patrijarha i njegovog sinoda spreĉene u vršenju svojih verskih obreda. Pod naslovom „Proĉistili 250 crkava“, „Veĉernje novosti“ su nas 23. jula 2004. godine izvestile na sledeći naĉin: „Sinhronizovanom akcijom policije, iz oko 250 crkava širom Bugarske prekjuĉe su izbaĉeni sledbenici „alternativnog patrijarha“ Inokentija, javila je juĉe bugarska štampa. Deo crkava je zapeĉaćen, a druge su predate predstavnicima zvaniĉnog Sinoda, patrijarha Maksima. U nekoliko sluĉajeva, zbog pruţanja otpora, policija je morala da primeni silu, a nekoliko najvatreniji pristalica „alternativnog patrijarha“ je uhapšeno.“ (str. 13). Po svemu sudeći, Bugarsku drţavu i crkvu će još neko vreme potresati napred opisani nemili dogaĊaji. To pogotovo iz razloga što, izmeĊu ostalog, i u Bugarskoj postoji „raskolniĉki“ starokalendarski pokret koji, iako nepriznat od zvaniĉne crkve kao i drugih „kanonskih“ crkava, ipak odrţava vezu sa starokalendarskim pokretima iz drugih drţava, i tako ĉini snaţnu opoziciju zvaniĉnoj jerarhijskoj strukturi. Jeromonah Sava Janjić, u svojoj knjizi koja je objavljena 1995. godine, ovako je opisao postojeću situaciju po pitanju raskola u Pravoslavnim crkvama: „Trenutno situacija je sledeća. Protiv sve razvijenijih ekumenistiĉkih aktivnosti Carigrada i nekih drugih Pomesnih Pravoslavnih crkava, kao i u jeku sve većih papistiĉkih apetita patrijarha Vartolomeja, s druge strane formiran je jedan meĊunarodni tradicionalistiĉki front koga ĉine trenutno: Ruska Zagraniĉna Crkva, Starokalendarska Crkva mitropolita Kiprijana, Rumunska starokalendarska Crkva i Bugarska starokalendarska Crkva oko episkopa Fotija, koje se sve meĊusobno nalaze u liturgijskom opštenju i imaju jedinstven eklisiološki stav. Pored toga, iako ne u zvaniĉnoj kanonskoj vezi, sa njima
1
Pravoslavlje, novine srpske patrijaršije, br. 759; 1. novembar 1998. god. str. 1. naglasak moj.
642
odrţava kontakt veliki broj antiekumenista iz svih pomesnih Pravoslavnih crkava, pogotovo patrijarh jerusalimski Diodor.“1
Raskoli u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) Da ni Srpska pravoslavna crkva nije bila pošteĊena raskola u XX veku, od kojih neki traju i preneseni su i u XXI (iako samo mali broj Srba o tome zna), svedoĉe dogaĊaji koji su se odigrali u Severnoj Americi, kao i oni koji se još uvek odigravaju na Balkanskom poluostrvu. Naime, u okviru SPC u poslednjih pola veka, odigrala su se tri velika raskola, tzv. „ameriĉki raskol“, potom onaj vezan za Makedonsku pravoslavnu crkvu, a zatim i onaj koji je doveo do formiranja Crnogorske pravoslavne crkve. U vezi prva dva pomenuta raskola, protoĊakon Lj. Ranković je u svojoj knjizi izneo sledeće: „Posle rata, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi desila su se i dva „krajnje neprijatna“ dogaĊaja, koja su ostavila „bolnog traga“ u ţivotu crkve. Prvi je odvajanje dela Crkve, sa teritorije socijalistiĉke republike Makedonije, u crkvu koja je sebe proglasila autonomnom i nazvala se Makedonska pravoslavna crkva, a drugi takozvani „crkveni raskol u Americi“. Inaĉe, u prethodnoj istoriji srpske pravoslavne crkve „nije poznato da je postojao neki raskol“. Na crkveno-narodnom saboru u Ohridu, oktobra 1958, objavljena je „obnova Ohridske arhiepiskopije“. Tako je za „arhiepiskopa ohridskog i mitropolita makedonskog“ izabran topliĉki episkop Dositej. Donesen je i ustav Makedonske pravoslavne crkve. Jedina veza sa Srpskom crkvom trebalo je da bude, kako je tada odluĉeno, zajedniĉki patrijarh u licu poglavara Srpske pravoslavne crkve. Od 1967. godine crkva u Makedoniji se i sasvim odvojila. Autokefalnost koju ona proglašava, u pravoslavnom svetu nije priznata.“2 Prema tekstu mitropolita Amfilohija kojeg sam citirao u prethodnoj celini ovoga poglavlja, kao i prema na više mesta do sada spomenutom pravoslavnom uĉenju o tome da ĉinodejstvovanje „raskolniĉkih“ crkava nema nikakvu poslediĉnu vaţnost, oĉigledno nam se nameće zakljuĉak da se i najveći deo makedonskog naroda, iako poseduje u potpunosti pravoslavnu veru, nalazi daleko od Hrista i spasenja iz razloga kanonske nepriznatosti svoje crkve. Potvrdu ovakvog zakljuĉka nalazimo i u izjavi patrijarha Alekseja II upravo povodom osnivanja i rada autokefalne makedonske crkve: „Nije moguće prosto ostati po strani u situaciji kada milioni ljudi pravoslavne vere u samom srcu Evrope stoje izvan kanonskog opštenja i blagodatnih spasonosnih svetih Tajni.3 Ţeleo bih da sada izbliza pogledamo razloge koji su doveli do raskola u SPC, i onemogućavanja „spasenja“ ogromnog broja ljudi i pored njihove pripadnosti i ispovedanju pravoslavne vere.
Sava Janjić, Ekumenizam i vreme apostasije, str. 69. Naglasak autora knjige. Ljubomir Ranković, Ţivot srpske crkve, Valjevo 1989. god. str. 128. 3 Pravoslavlje, br. 910. str. 11. Naglasak moj. 1
2
643
Osnivanje Makedonske pravoslavne crkve (MPC) Nacionalna Pravoslavna crkva makedonskog naroda proglasila je svoju samostalnost i nezavisnost od Srpske pravoslavne crkve u drugoj polovini XX veka. Danas, ovu crkvu po pitanju kanonskog priznanja za samostalnu (autokefalnu) ne priznaju ostale kanonske crkve. Prema mišljenju „priznatih“ kanonskih crkava, one raskolniĉke, pa prema tome i makedonska, jesu neka vrsta „jeretika i šizmatika“, nad kojima ne prebiva niti u njima deluje Duh Sveti. Ruska pravoslavna crkva, na primer, smatra da samostalna makedonska crkva nema prava na postojanje, već da se tu radi o raskolu u okviru SPC koji treba da bude prevaziĊen. U ranije pomenutom intervjuu objavljenom u listu Pravoslavlje, patrijarh Aleksej II je izneo sledeći stav u vezi rešavanja spornog pitanja osamostaljenja MPC: „Ruska pravoslavna crkva je veoma zabrinuta zbog sloţene situacije u Makedoniji, koja po neĉemu podseća na Ukrajinu. Mi kao kanonska pravoslavna crkva ne odrţavamo kontakte sa nepriznatom takozvanom Makedonskom crkvom i ĉvrsto stojimo na stanovištu o neophodnosti mirnog prevazilaţenja tog raskola putem pomirenja sa Srpskom pravoslavnom crkvom. (...) Nalazeći se u takvom kanonskom opštenju, mi priznajemo odluke Sabora i Sinoda pomesnih Crkava i osuĊujemo sve raskolnike, jer oni unose smutnju i potpadaju pod osudu kanonskih Crkava.“1 Dakle, kao što vidimo, raskolniĉka MPC se nalazi pod osudom kanonskih crkava. No, ova ista crkva se nalazi pod osudom i nekih drugih raskolnika, koji su takoĊe osuĊeni od kanonskih crkava. Rascep u okviru SPC i formiranje autokefalne MPC osuĊuju i svetogorski starokalendarci – ziloti. Oni izmeĊu ostalog iznose: „Tri mraĉna datuma u najnovijoj istoriji Srpske crkve: 13. septembar 1958. g. kad je Germanu predato ţezlo i panagija srpskih Patrijaraha; 17. juni 1959. g. priznavanje raskolniĉke Makedonske crkve i 11. maj 1963. g. izbor prot. Stevana Lastavice za episkopa srednje istoĉne ameriĉko-kanadske eparhije.“2 Iz upravo navedenog citata, uviĊamo ĉinjenicu da je SPC u vreme patrijarha Germana priznala samostalnost MPC - koju sada osporava, te da se od strane zilota, datum priznavanja nezavisnosti ove crkve naziva „jednim od najmraĉnijih datuma u novijoj istoriji“ srpske crkve. No, pre nego što se upoznamo sa naĉinom osamostaljenja MPC u XX veku i zakljuĉimo da današnji odnosi izmeĊu nekih od Pravoslavnih crkava zapravo nemaju nikakve veze ni sa Biblijom a ni sa Svetim Duhom, već da se radi o jednoj najobiĉnijoj petljaniji i zamešateljstvu, obratićemo paţnju na istorijski razvoj dogaĊaja u vezi prvobitnog osnivanja Ohridske arhiepiskopije i njenog odnosa sa okolnim Pravoslavnim crkvama. Kao što ćemo se uveriti, istorijski izvori nam daju do znanja da je nekada davno, pre bezmalo deset vekova, tadašnja Pravoslavna crkva srpskog naroda bila u istom poloţaju prema nadreĊenoj crkvi u Makedoniji, te da se na isti „nekanonski“ naĉin odvojila od nje kao što je to sada sluĉaj sa odvajanjem MPC od SPC.
1 2
Na istom mestu. Naglasak moj. Judin poljubac, str. 58. Naglasak moj.
644
Formiranje i razvoj Ohridske arhiepiskopije Osnivanje nacionalne crkve slovenskog makedonskog naroda usko je vezana za uspostavljanje prve makedonske drţave na Balkanu. Ova crkva je nazvana Ohridskom arhiepiskopijom (neko vreme i patrijaršijom) a uz povremene manje ili veće probleme, kao i potpadanja pod razliĉite jurisdikcije ili potpuna ukidanja, uspela je da preţivi sve do današnjih dana. Evo šta o nastanku, kao i istorijskom putu ove crkve kaţe Jone Miševski: „Posle smrti bugarskog cara Petra (969) Makedonski Sloveni, koristeći unutrašnje krize u bugarskoj drţavi, podigli su ustanak i formirali samostalnu drţavu. Na ĉelu nove drţave stajao je Samuil, koji je 1000. godine od pape dobio carsku krunu. Samuilova drţava širila se vrlo brzo, i poĉetkom XI veka ona je obuhvatila Makedoniju, Tesaliju, Epir, Albaniju, srpske zemlje – Bosnu, Srem i Podunavsku Bugarsku. Prestonica Samuilove drţave u poĉetku bila je Prespa, a kasnije Ohrid. Car Samuil je nakon formiranja drţave pristupio organiziranju svoje crkve, koja je u istoriji poznata kao Ohridska arhiepiskopija ili Ohridska patrijaršija. Formiranje nove crkve je bilo dosta olakšano jer su Kliment i Naum postavili zdrave temelje, razvijajući velike aktivnosti na duhovnom i kulturno - prosvetnom polju. Samuilova drţava stvorena na makedonskom tlu zadrţala se punih pedeset godina. U vremenu njenog postojanja i samostalnog razvoja smatra se da je završen proces etnogeneze Makedonskih Slovena. Posle propasti Samuilovog carstva (1018), Vizantinci su zavladali tim prostorom ali nisu ukinuli Ohridsku patrijaršiju, već su je sveli na stepen arhiepiskopije i podredili je svojim interesima. Ohridska arhiepiskopija je tada imala 31 eparhiju na podruĉju današnje Makedonije, Epira, Tesalije, Bugarske, Srbije i Albanije. Sve ove zemlje su bile u sastavu Vizantijskog carstva. Tako je Ohrid postao vaţan crkveni centar za veći deo zemalja Balkanskog poluostrva.“1 Nakon njenog osnivanja a potom i odvajanja i proglašavanja autonomije od strane nekih njenih episkopija (srpske, bugarske) za samostalne nacionalne crkve, Ohridska arhiepiskopija je zadrţala svoju autonomiju punih osam vekova, sve do 1767. godine, kada je ukinuta i potpala pod jurisdikciju Vaseljenske patrijaršije (zahvaljujući sporazumu izmeĊu vaseljenskog patrijarha Samuila i sultana Mustafe III). Sto godina nakon njenog ukidanja, odlukom turskog sultana na teritoriji Makedonije uspostavljena je (28. 2. 1870.) bugarska egzarhija, a makedonski pravoslavni narod je imao slobodu da se opredeli izmeĊu pripadnosti slovenskoj (bugarskoj) ili grĉkoj (carigradskoj) crkvi. Iako su Makedonci isprva većinski izabrali privrţenost bugarskoj crkvi, ubrzo su uvideli da se njene namere ne razlikuju od stremljenja carigradske. Naime, namere ovih crkava bile su usmerene ka denacionalizaciji naroda u Makedoniji, nametanjem bugarske i grĉke kulture – i stapanjem Makedonaca sa bugarskom ili pak grĉkom etniĉkom grupom. Sa druge strane, i srpska crkva, koja je takoĊe imala verske, kao i kulturno – socijalne pretenzije prema Makedoncima (nazivajući ih „juţnosrbijancima“) pokušala je da sprovede svoj upliv u verske tokove tog dela turske imperije: „Uporedo sa dva već prisutna crkveno – kulturna uticaja tada se javlja i srpski crkveni uticaj, sa nastojanjem da se u makedonskim eparhijama za episkope imenuju 1
Religija i društvo, zbornik tekstova; Beograd 1988. god. str. 393-394. Naglasak moj.
645
Srbi. Namesto dotadašnjih episkopa Grka u prizrenskoj, skopskoj i debarsko–veleškoj eparhiji imenovani su Srbi. Zatim su namesto dotadašnje grĉko–patrijaršijske crkvene opštine proglašene srpske opštine. Tako su u Makedoniji, pored rimokatoliĉkog i protestantskog, sukobila i tri pravoslavna crkveno – politiĉka uticaja.“1 Sa druge strane, nakon Balkanskih ratova (1912. i 1913. god.), teritorija Makedonije je bila podeljena na tri dela, od strane Srbije, Bugarske i Grĉke. Svaka od tri Pravoslavne crkve ĉije su drţave okupirale Makedoniju, na svojoj teritoriji vršile su progon sveštenstva drugih sestrinskih istoverujućih crkava, a makedonski narod proglašavale za srpski, bugarski ili grĉki, ţeleći da izbrišu njihov nacionalni identitet. A evo kakva je situacija nastala nakon prvog svetskog rata, nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a po pitanju identiteta Pravoslavne crkve u Makedoniji: „Srpska crkva je 1918. u novoj kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pristupila organizovanju jedinstvene crkve, jer na teritoriji Kraljevine postojale su tri autokefalne crkve: Beogradska arhiepiskopija i Srpska mitropolija sa pet eparhija, Crnogorskoprimorska arhiepiskopija i mitropolija sa tri eparhije i Karlovaĉka mitropolija sa mitropolitom i sedam eparhija, zatim crkve u Bosni i Hercegovini sa ĉetiri eparhije i Makedonija sa šest eparhija, koje su u kanonskom smislu bile podreĊene Carigradskoj patrijaršiji. Diplomatskim pregovorima izmeĊu predstavnika vlade Kraljevine SHS i Carigradske patrijaršije postignut je sporazum kojim je drţava platila 1 500 000 zlatnih franaka za otpust šest makedonskih eparhija. Kraljevim ukazom proglašeno je ujedinjenje svih pravoslavnih crkvenih oblasti u Kraljevini.“2 Kao što moţemo da uoĉimo, pravoslavne eparhije u Makedoniji, koje su bile pod jurisdikcijom vaseljenske patrijaršije, „otkupljene“ su za raĉun Pravoslavne crkve u Srbiji (koja je posle stvaranja Kraljevine nazvana sadašnjim nazivom: Srpska pravoslavna crkva), koja je i sama dobila autokefalnost od carigradske patrijaršije ĉetrdesetak godina ranije.3 U toku Drugog svetskog rata mitropolit skopski Josif, episkop zletovsko-strumiĉki Vikentije i svi sveštenici SPC, koji nisu hteli da izraze lojalnost okupacionoj vlasti, bili su proterani u Srbiju. Teritorija Makedonije je bila podeljena od strane Nemaca, Italijana i Bugara. Istoĉni deo Makedonije je pripao Bugarskoj, a njeni stanovnici su bili tretirani kao Bugari. Prema autoru Jone Miševskom, bugarski pravoslavni sveštenici, kao i oni albanski, bili su deo fašistiĉkog aparata koji je radio u pravcu denacionalizacije Makedonaca. Ipak, u toku rata, 11. oktobra 1943. godine, Glavni štab NOV-a je formirao versko povereništvo, sa zadatkom da organizuje verski ţivot u osloboĊenim krajevima. TakoĊe znaĉajan datum predstavlja i oktobar 1944. godine, kada je u selu Vranovci, gde se nalazio Glavni štab, formiran tzv. „inicijativni odbor za organizovanje crkvenog ţivota u Makedoniji“. Formiranje verskog povereništva a kasnije i inicijativnog odbora bili su prvi koraci ka stvaranju nezavisne Makedonske pravoslavne crkve. Protivno zvaniĉnim stavovima SPC, inicijativni odbor je sazvao prvi crkveno-narodni sabor u Skoplju 4. marta 1945. godine, na kome je jednoglasnom
Navedeno delo, str. 395. Navedeno delo, str. 396. Naglasak moj. 3 Pravoslavna crkva u Srbiji dobila je autonomnost septembra 1831. g. a postala autokefalna (potpuno samostalna) 20. oktobra 1879. godine, kada je carigradska patrijaršija izdala Tomos o autokefalnosti crkve u Srbiji. (Vidi u: Sveti knez Lazar, br. 1-2 (37-38), Prizren 2002. god. str. 161.) 1
2
646
odlukom 300 prisutnih delegata izglasano obnavljanje Ohridske arhiepiskopije i stvaranje nezavisne MPC. Nekoliko dana nakon ovog sabora, sveti arhijerejski sinod SPC je sazvao episkopsku konferenciju u Beogradu, koja je odrţana 12. marta. Na njoj je zakljuĉeno da odluka crkveno-narodnog sabora iz Skoplja predstavlja nasilno razbijanje Srpske pravoslavne crkve. Nakon svoga povratka u zemlju 1946. godine, patrijarh Gavrilo Doţić je takoĊe odbio da uĉini bilo kakve ustupke što se tiĉe izdavanja saglasnosti po pitanju osnivanja samostalne MPC. I on, kao i ĉitav sinod, energiĉno su zahtevali da u Makedoniju budu vraćeni srpski episkopi, predvoĊeni mitropolitom Josifom. Ipak, to se nije dogodilo, jer su povratak srpskih arhijereja ometale nove komunistiĉke vlasti, koje su bile u sprezi sa makedonskim sveštenstvom (treba naglasiti da je u ono vreme postojao i jedan broj sveštenika koji je pripadao komunistiĉkoj partiji1). Pošto je „inicijativni odbor“ koji je radio na osnivanju autokefalne MPC više puta stupao u kontakte sa zvaniĉnom SPC, i u više navrata redefinisao svoje stavove, na kraju je u mnogome minimizirao svoje zahteve i predloţio status crkve „sa ograniĉenom samostalnošću i personalnom unijom, priznajući patrijarha srpskog i za poglavara makedonske crkve (MPC).“2 Ovaj predlog je bio prihvaćen od strane Arhijerejskog sabora SPC na zasedanju odrţanom 27. maja 1957. godine, nakon ĉega je odrţan i Drugi crkveno-narodni sabor u Ohridu (4-6. oktobra 1958. g.). Na ovom saboru, svih 219 prisutnih delegata je jednoglasno donelo odluku o obnovi Ohridske arhiepiskopije i o stvaranju Makedonske pravoslavne crkve. Za arhiepiskopa ohridskog i makedonskog izabran je dotadašnji vikarni episkop patrijarha srpskog Germana, topliĉki vladika Dositej. TakoĊe, izabrani su i episkopi za prespansko-bitoljsku i zletovsko-strumiĉku eparhiju, kao i Ustav MPC. U crkvi svetog Mine u Skoplju, 12. oktobra te godine, ustoliĉen je episkop topliĉki Dositej i proglašen arhiepiskopom ohridskim i skopskim i mitropolitom makedonskim. MeĊutim, pored ustoliĉenja arhiepiskopa (koji je već posedovao kanonsku hirotoniju) postavilo se pitanje naĉina rukopoloţenja ostale dvojice episkopa novoosnovane MPC, iz razloga što se ni u zemlji ni u inostranstvu, meĊu pravoslavnim episkopima nije našao ni jedan koji bi ţeleo da, zajedno sa arhiep. Dositejem rukopoloţi episkope samostalne MPC. Bilo je predloţeno ĉak (pošto po kanonima Pravoslavne crkve rukopolaganje novog episkopa moraju da izvrše najmanje tri episkopa; vidi 4. pravilo Prvog vaseljenskog sabora) takvo rukopoloţenje u kome bi arhijerejsku liturgiju sluţio sam Dositej, a potom, prilikom rukopolaganja, pored Dositejevih ruku, na glavu novog episkopa bila poloţena i ruka (svete mošti) nekog već umrlog svetitelja (koji je za ţivota bio episkop).3 No ipak, nakon što je sveti arhijerejski sabor SPC u junu 1959. godine i zvaniĉno priznao postojanje samostalne MPC i proglasio nevaţećim propise Ustava SPC na teritoriji Makedonije, jednog od makedonskih vladika, episkopa prespanskostrumiĉkog, rukopoloţili su 19. jula 1959. g. patrijarh srpski German, episkop baĉki Nikanor i mitropolit makedonski Dositej.4 Iako su u poĉetku, nakon prihvatanja faktiĉkog stanja u Makedoniji od strane zvaniĉne SPC, njeni odnosi sa MPC bili prividno normalni, kasnije je situacija poĉela da se komplikuje. Evo kako dogaĊaje iz tog perioda komentariše ranije citirani makedonski autor:
Vidi u: Sveti knez Lazar, br. 1-2 (37-38), Prizren 2002. str. 163. Religija i društvo, zbornik tekstova; Beograd 1988. god. 3 Vidi u: Sveti knez Lazar, br. 1-2 (37-38), 2002. god. str. 175. 4 Vidi u: Navedeno delo, str. 175. 1
2
647
„Tokom 1961. godine odnosi su poĉeli naglo da se menjaju i zahlaĊuju. Rukovodstvo SPC, i pored Odluke iz 1959. godine, i dalje je ostalo rezervisano prema MPC. Odluka nije objavljena u ‘Sluţbenom glasniku SPC’, niti je bila dostavljena carigradskom patrijarhu. Rukovodstvo SPC takoĊe je izbegavalo da predstavi MPC drugim pravoslavnim crkvama u svetu. Zatim, sve su uoĉljiviji bili otpori prema makedonskoj crkvi u smislu osporavanja normativnih akata koje je doneo crkvenonarodni sabor, a u prvom redu Ustava MPC. Sa ciljem da se degradira, makedonska crkva tretirana je kao mitropolija u sastavu SPC, a arhiepiskop – kao mitropolit skopski. Odlukom Arhijerejskog sabora od 23. V 1966. godine, posle osam godina postojanja MPC i njenog samostalnog i uspešnog delovanja, napravljen je pokušaj da se ona podredi potpunoj zavisnosti od Arhijerejskog sabora SPC, naroĉito u donošenju i menjanju Ustava Crkve. U uslovima sve izraţenijih tendencija vrha SPC za negiranje Odluke iz 1959. godine, Sinod MPC je 5. XII 1966. godine uputio pismeni zahtev Arhijerejskom saboru Srpske pravoslavne crkve da prizna autokefalni status MPC, budući da su za to ispunjeni svi kanonski i zakonski uslovi. MeĊutim, Arhijerejski sabor nije udovoljio ovoj molbi, već je najavio da će preduzeti odgovarajuće sankcije ukoliko ona samostalno proglasi autokefalnost. Sinod MPC, polazeći od konstatacije da za proglašenje crkvene autokefalnosti ne postoje nikakve smetnje, da su prošle 22. godine od oslobaĊanja i u tom vremenskom razmaku SPC nije pokazala spremnost da razreši to pitanje, a imajući u vidu praksu drugih pravoslavnih crkava, 18. VI 1967. godine, u Ohridu je doneo odluku kojom je MPC proglasio za autokefalnu. U to vreme u Ohridu se odrţavao Treći crkvenonarodni sabor i ovo najviše crkveno telo meĊu prvima je i jednodušno podrţalo odluku Sinoda MPC.“1 Nakon proglašenja autokefalne MPC, i njenog „nekanonskog“ otcepljenja o tzv. „Majke crkve“, SPC je ovu crkvu proglasila nekanonskom raskolniĉkom organizacijom sa ĉijom je jerarhijom prekinula sva bogosluţbena i kanonska opštenja. Prema današnjim zvaniĉnicima i teolozima SPC, makedonska crkva se, i pored posedovanja potpuno istog verovanja koje zastupaju i ostale Pravoslavne crkve, nalazi pod prokletstvom. Evo kakvo mišljenje o duhovnom stanju MPC iznosi jedan od pravoslavnih teologa, docent pravnog fakulteta u Beogradu, sveštenik dr Dimšo Perić. Obratimo posebnu paţnju na izjavu ovog sveštenika u kojoj on svojim ĉitaocima stavlja do znanja da SPC nezavisnu i meĊunarodno priznatu drţavu (bivšu Jugoslovensku Republiku) Makedoniju smatra Juţnom Srbijom, i na taj naĉin oĉigledno utiĉe da se kod nekih ljudi pojavi nacionalna mrţnja i verska netrpeljivost prema našim juţnim susedima: „Srpska pravoslavna crkva je eparhijama u današnjoj Makedoniji dala najširi mogući stepen autonomije, što je ikada jedna autonomna crkva u istoriji dobila. Oni su to zloupotrebili. Zbog ĉega su sami sebe osudili na propast. Oni i oni, koji ih pomaţu, nalaze se pod osudom Svetih apostola, vaseljenskih sabora, pomesnih sabora i svetih Otaca, koji su na saborima uĉestvovali i saĉuvali Crkvu da ona bude i ostane Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska. Za simoniju i pomoć drţavnih vlasti, da se doĊe do poloţaja i ĉina u Crkvi, kanoni nalaţu svrgnuće i iskljuĉenje iz Crkve. Pod osudom su Gospoda Isusa Hrista, jer su pocepali rizu njegovu (Crkvu Hristovu). Oni su prekinuli apostolsko prejemstvo, tako da sada i nemaju episkopa. Crkvu saĉinjava: episkop, 1
Religija i društvo, Beograd 1988. god. str. 398-399.
648
sveštenstvo i vernici. Nedostaje li bilo šta od ovo troje, to nije Crkva Hristova. A oni nemaju episkope, ni sveštenstvo, upravo zbog prekinutog apostolskog prejemstva. Po ĉemu su oni onda Crkva?! (...) Danas, kada Juţna Srbija (Republika Makedonija) postade drţava, treba imati na umu sledeće: (...) To malo pravoslavnog naroda, koji sada ţivi na tim prostorima, ne moţe opstati sam. Njihova tzv. MPC je bez blagoslova Majke crkve1, a što je bez blagoslova, to je pod prokletstvom.“2 Iako su bogoslovi kanonski priznate SPC verovatno u pravu kada tvrde da je makedonska crkva na nedozvoljen naĉin proglasila autokefalnost, jer to nije uĉinila u skladu sa kanonima po kojima moraju da se upravljaju sve Pravoslavne crkve, ipak, postavlja se pitanje zar ne bi bilo mnogo plemenitije od SPC kada bi ona, kao „Majka crkva“ priznala i blagoslovila autokefalnost makedonske crkve? Na taj naĉin bi SPC doprinela „spasenju duša“ mnogih stotina hiljada pravoslavnih vernika u Makedoniji, koji su se, ni krivi ni duţni, našli pod pokroviteljstvom svoje „nekanonske“, „bezblagodatne“ i „proklete“ crkve, u okvirima koje neće niti moţe biti spasenja. Uostalom, zar se „udeljivanje blagoslova“ od strane SPC ne oĉekuje izmeĊu ostalog i zbog toga što se ovde radi o crkvi koja deli potpuno jednako verovanje kakvo zastupaju i sve ostale Pravoslavne crkve širom sveta? Sa druge strane, Pravoslavna crkva u Srbiji (SPC) bi trebala da se priseti svoje davne prošlosti, iz vremena Svetog Save, kada je i sama na „nekanonski“ naĉin stekla zvanje arhiepiskopije. Potvrdu tvrdnje da je i po pitanju proglašenja autokefalnosti srpske crkve bilo odstupanja od „svetih pravoslavnih kanona“, a od strane Svetog Save, nalazimo u delu „Istorija srpske crkve“, autora Ĉedomira Marjanovića: „Iz povelje koju je car Vasilije II dao 1018. patrijarhu ohridskom Jovanu znamo da je grad Ras potpadao pod Ohridsku arhiepiskopiju. Prema tome, Sava bi u redovnim prilikama trebao da se odista obrati Ohridu za arhiepiskopiju utoliko pre što je ova bila autokefalna. Ali Sava je znao da je u stvari Ohridska arhiepiskopija bila potĉinjena Carigradu i da su iz Carigrada slati arhiepiskopi u Ohrid. Sem toga sticaj politiĉkih prilika bio je takav da bi dozvola iz Ohrida, baš i kad bi došla, bila bez vrednosti, dok je ne odobri carigradska crkva. Zbog svega toga Sava je obišao Ohrid i otišao u Nikeju. Ali ovakav postupak Savin uvredio je ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatijana i on je protestvovao. Na protest ga je pobudilo najviše to što je prizrenskog episkopa Jovana Sava proterao i na njegovo mesto drugog postavio.“3 Oĉigledno ţeleći da „udeli blagoslov“ tzv. ‘juţnosrbijancima’, SPC je, i pored postojanja zvaniĉne crkvene strukture u Makedoniji, postavila i svog „kanonskog“ arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog, u liku vladike Jovana (inaĉe makedonskog drţavljanina). Ovaj episkop SPC, najverovatnije zbog otvorenog zastupanja istih stavova koje o autokefalnoj MPC iznose i njegova sabraća arhijereji u Srbiji (dakle o tome da je makedonska crkva pod prokletstvom, da su Makedonci zapravo Srbi, da MPC predstavlja raskolniĉku organizaciju itd,) vreĊajući na taj naĉin verska i nacionalna osećanja stotina hiljada graĊana, osuĊen je (u julu 2005. god.) na izdrţavanje zatvorske kazne u trajanju od dve i po godine. On je bio (oĉigledno sa pravom) optuţen za širenje nacionalne mrţnje i verske netrpeljivosti, a zatvorsku kaznu je izdrţavao u skopskom zatvoru „Idrizovo“. (Kurir, dnevne novine, 27. 7. 2005. str. 5). 2 Sv. knez Lazar, br. 1-2 (37-38), 2002. god. str. 176-177. Naglasak moj. 3 Ĉedomir Marjanović, Istorija srpske crkve, Beograd 2001. god. str. 67. Naglasak moj. Bilo bi veoma zanimljivo, uz ovaj pomen nekanonskog proglašenja srpske crkve arhiepiskopijom, ukratko opisati i dogaĊaje u vezi uzdignuća srpske crkve u rang patrijaršije. Naime, do ideje da srpsku crkvu 1
649
Sukob izmeĊu SPC i MPC još uvek nije završen. Umesto meĊusobnog uvaţavanja i tolerancije, izmeĊu ove dve „istoverujuće“ crkve i dalje pljušte meĊusobne optuţbe i anatemisanja. Da to nije nimalo u skladu sa uĉenjem Svetog pisma, koje ne poznaje nikakva „kanonska pravila“ koja postoje i poštuju se u okviru vaseljenskog Pravoslavlja, više je nego jasno. Ipak, nastanak tzv. „makedonskog raskola“ u SPC delimiĉno je uticao i na nastajanje još jednog, koji se, ovoga puta, odigrao u Americi. U narednom delu ovoga poglavlja reći ćemo nekoliko reĉi i o tome.
Ameriĉki raskol u SPC Za raskol koji se desio u okviru SPC, a što se tiĉe odnosa crkve u zemlji matici i eparhija na Severnoameriĉkom kontinentu, postoji više uzroĉnih razloga. Prema dr Mirku Mirkoviću, episkop Dionisije Milivojević koji je upravljao ameriĉko-kanadskom eparhijom, udruţio se sa ekstremnim desniĉarima – srpskim emigrantima (ĉetniĉkom emigracijom) i vršio verbalne napade i optuţivao SPC u zemlji matici za popustljivost i saradnju sa domaćim socijalistiĉkim reţimom. TakoĊe, prema istom autoru, priznavanje samostalnosti MPC, i na taj naĉin „izdaje srpskog naroda“ od strane zvaniĉne SPC, jedan je od kljuĉnih razloga njegovog izdvajanja iz kanonskog jedinstva sa crkvom u Jugoslaviji.1 Sa druge strane, svetogorski monasi iz Esfigmena, citirajući navode iz pravoslavnih ĉasopisa štampanih u Americi, imaju drugaĉije viĊenje po pitanju stanja koje je prethodilo i bilo uzrok raskola u SPC: „Stupanje vladike Dionisija i Amerikansko-Kanadske eparhije u Svetski Savet Crkava 1958. god. izazvalo je neviĊenu sablazan meĊu svesnim srbskim pravoslavnim liĉnostima, pa ĉak i u Sinodu u Beogradu. „Saznajemo iz Beograda da je samovoljno i protivzakonito pristupanje Amerikansko-Kanadske Eparhije Ekumeni na molbu episkopa Dionisija primljeno u narodu i u Patrijaršiji sa zaprepašćenjem i ocenjeno kao ĉin samovolje i nezakonitosti. Viša Crkvena Vlast preduzela je odgovarajuće mere i episkop Dionisije biće pozvan na odgovornost za svoj samovoljni i antikanonski postupak. U narodu se smatra da je ovo, posle sluĉaja sa konkordatom, najteţi dosad sluĉaj izdaje svoje vere, crkve i naroda.“ Dakle Dionisije je postao priĉasnik jeresi ekumenizma još pre nego što je to postala porobljena crkva u Jugoslaviji. Vladika Dionisije je priznavao crkveni sinod u Beogradu sve do 1964 god. kad ga je taj isti Sinod suspendovao. Tek tada se Dionisije setio da je Sinod u Beogradu porobljen i iz
proglasi patrijaršijom, došao je car Stefan Dušan (Silni). Naime, nakon znaĉajnog proširenja srpske drţave i osvajanja mnogih oblasti (od Save i Dunava na severu, do Egejskog mora na jugu), srpski vladar je zaţeleo da sebe ovenĉa carskom krunom. No, prema vizantijskim obiĉajima, carsku krunu na vladarevu glavu nije mogao da stavi arhiepiskop već patrijarh, te je Dušan na Cveti 9. aprila 1346. godine okupio crkveni sabor u Skoplju, koji je proglasio srpsku crkvu patrijaršijom. Srpski arhiepiskop Janićije je bio proglašen patrijarhom koji je, odmah naredne nedelje, 16. aprila 1346. godine, Dušana krunisao za cara. (Nakon ovakvog proglašenja patrijaršije, srpska crkva se našla pod anatemom carigradske patrijaršije pod kojom je provela od 1352.-1375. godine. Vidi u: Ţivot srpske crkve, str. 77-79; i Religija i društvo, zbornik tekstova; Beograd 1988. god. str. 340-341). 1 Vidi u: Religija i društvo, Beograd 1988. god. str. 366-367.
650
tog razloga prekinuo je opštenje sa Beogradom i stvorio raskol koji nije uĉinjen radi oĉuvanja ĉistote pravoslavlja, već je bio uĉinjen kako bi se episkopski tron saĉuvao.“1 TakoĊe, o vladiki Dionisiju, kao i o sveštenicima SPC u Americi, u pravoslavnom ĉasopisu „Misionar“ br. 5-6, Ĉikago Il. S. A. D. 1958. na str. 27, njegovi razoĉarani pisci istakli su sledeće: „Za ocenu karaktera vladike Dionisija mogu da posluţe sledeće ĉinjenice: „Vladika Dionisije, meĊutim, bavi se trgovinom i kupoprodajom i to sve „iz sentimentalnosti i humanosti“, makar što imamo organizacije baš radi toga. On se svaĊa i napada pojedince, pa i ĉitave organizacije. Vladika Dionisije zna da se pojavi na sveĉanim priredbama i tribinama bez ijednog vladiĉanskog spoljašnjeg obeleţja. Proizvodi u ĉin protojereja sveštenika, koji se javno opredelio za Tita. Sveštenicima je malo što imaju pristojne plate i udobne stanove, već se bave trgovinom i noćnim radovima, a sutradan dremovni sluţe i propovedaju narodu.“2 Prema Vladimiru Majevskom (tj. njegovom ĉlanku objavljenom u TroiĉkoSvetosavskom Misionaru, br. 3. maj-juni 1958. god. u Dţordanvilu – S. A. D.) srpski ep. Dionisije bio je i veliki protivnik vladike Nikolaja Velimirovića za vreme njegovog boravka u Americi (sve do Nikolajeve misteriozne smrti u okviru manastira Ruske zagraniĉne crkve). Na ovom mestu navešću tekstove iz knjige „Judin poljubac“, u kojoj su objavljeni ĉlanci Vladimira Majevskog i jeromonaha Arsenija Tošovića, u vezi ţivota i smrti vladike Nikolaja u Americi, kao i odnosa zvaniĉnika SPC prema njemu u to vreme. Evo najpre teksta Arsenija Tošovića u kome on objašnjava da stav zvaniĉne SPC u Americi, tj. vladike Dionisija nije bio nimalo blagonaklon prema episkopu Nikolaju, te da se prema ovom najskorije kanonizovanom srpskom svetitelju od strane nekih crkvenih liĉnosti u toj zemlji ispoljavala znaĉajna doza mrţnje i netrpeljivosti: „Egzodus iz porobljene domovine doveo je veliki broj Srba-antikomunista u Ameriku. Velika sreća u toj strašnoj nesreći bio je dolazak vladike Nikolaja Velimirovića. Već samo njegovo prisustvo meĊu tamošnjim jerejima, a pre svega se tu misli na ep. Dionisija, izazvalo je meĊu tim jerejima ogroman osećaj zavisnosti (tj. zavisti; prim. I. S.) i zlobe. Svoje prve godine boravka u SAD vladika Nikolaj je vezao za srbski manastir Sv. Save u Libertvilu, ali je nebrzo bio primoran da taj manastir napusti, i da krov nad glavom pronaĊe u sestrinskoj Ruskoj Zagraniĉnoj Crkvi. O tome je posle smrti vladike Nikolaja uredništvo srpskog ĉasopisa „Troiĉko – Svetosavski Misionar“ pisalo: „Kada je telo poĉivšeg Vladike Nikolaja bilo poloţeno na odar u njujorškoj srpskoj Crkvi i narod se opraštao sa svojim voljenim Deda – Vladikom, tada su poboţni Srbi u susednim prostorijama poveli razgovor: zašto je Vladika Nikolaj morao napustiti srpski manastir Sv. Save u Libertvilu. I tu se kao jedan od glavnih krivaca navodio jedan iguman i njegovo postupanje prema Vladici Nikolaju, ovaj iguman imao je obiĉaj da doĊe pod prozor Vladiĉine sobe u Libertvilu i da na sav glas viĉe i urliĉe: Dokle će ovaj ĉovek sedeti ovde; dokle će ovaj ĉovek sejati mrţnju i razdor meĊu nama?
1 2
Judin poljubac, str. 330-331. Navedeno delo, str. 330.
651
Dabome, samo sobom nastaje pitanje: da li u jednoj ustanovi kao što je manastir, moţe jedan monah da samovoljno ispoljava svoja osećanja mrţnje ili je, naprotiv, on bio samo izraz opšteg raspoloţenja manastirske vlasti prema Vladici Nikolaju.“1 Da je mrţnja, koju su (najverovatnije predvoĊeni ep. Dionisijem) neki crkveni krugovi ispoljavali prema ep. Nikolaju, na kraju doprinela priliĉno misterioznom okonĉanju ţivota pomenutog vladike, svedoĉi i prisećanje Vladimira Majevskog, kojeg je zapisao dve godine nakon Nikolajeve smrti u ranije pomenutom srpskom ĉasopisu: „A sad s teškim osećanjem prelazim na najdelikatniji deo uspomena. U toku poslednjih godina ţivota vladike Nikolaja kod nas u manastir je dolazio jedan Srbin novi emigrant. Vladika nije bio tim naroĉito zadovoljan i tuĊio se od njega, nemajući potpuno poverenje. I eto ovaj Srbin, posle odsustvovanja više od jedne godine – najedanput se ponovo pojavio kod nas u vreme ciĉe-zime i velike vejavice, uoĉi iznenadne smrti vladiĉine, a naime u subotu 17. marta 1956. g. Radi velikog snega i nemogućnosti korišćenja automobila, vladika se preselio na nekoliko dana u zgradu seminarije, bliţe manastiru i hramu. (...) Okolo 10 ĉasova uveĉe seminaristi su videli kako je Srbin ulazio u spavaću sobu vladike. A posle 11 ĉasova oni su videli kako je on sa priborom za kafu ulazio u umivaonicu po vodu, rekavši im da hoće da gotovi za vladiku crnu kafu. Seminaristi bili su mnogo iznenaĊeni da je tako dockan vladika zaţeleo da pije kafu, koju je u poslednje vreme uopšte izbegavao po propisu lekara... Kad je i kako Srbin otišao od vladike, niko nije video. Tu se i prekida sve što je uopšte poznato o poslednjim ĉasovima vladike Nikolaja. Idućeg dana, u nedelju 18. marta, svi seminaristi sa o. Inspektorom i pevaĉima otputovali su u 7 ĉasova ujutru u daleku parohiju, na misionarsko putovanje. A vladika Nikolaj trebalo je da sluţi u manastirskom hramu. U odreĊeno vreme zvono je zvonilo i u hramu spremili su se za doĉek vladike. No on se nije pojavljivao. Tad je iguman o. Vasilije otišao u seminariju i zakucao na vrata vladiĉine ćelije, ali odgovora nije bilo. Vratio se u manastir i obavestio nastojatelja i rešili su da ĉekaju vladiku. I baš posle 1520 minuta ĉulo se telefonsko zvono: saznalo se da eparhijski srpski episkop, koji se nikad ranije nije interesovao za zdravlje vladike Nikolaja, najedanput raspituje se za njegovo zdravlje. Svi su se iznenadili u manastiru, zato što su svi znali da se nikad ranije nije pokazivala takva paţnja prema vladici Nikolaju. Pogovorili su, razmislili i nastojatelj sam otišao je u seminariju. Zakucao je na vrata, no takoĊe odgovora nije bilo. Tad je silom otvorio vrata. I video je ovakvu sliku: u spavaćem rublju vladika je leţao niĉice na podu pokraj kreveta s nogama prema vratima, a glavom prema prozoru. Nastojatelj je pritrĉao i pokušao da pridigne vladiku, ali je odmah primetio da je on mrtav. Na glavi vladike videla se mala rana, a u ruci bile su brojanice, koje su mu poklonile ruske monahinje. (...) Telo vladike Nikolaja preneli su na krevet i odsluţili prvi parastos. Obavestili su našu Mitropoliju u Njujorku i vladiku Dionisija u Libertvilu. TakoĊe i srpske crkvene opštine u Njujorku, Lakavani i druge. Oĉekivao se dolazak Srb (tj. Srba; prim. I. S.). Telo vladike bilo je po velikom snegu preneseno u manastirski hram i odeveno u odeţde. Pred veĉe poĉeli su dolaziti Srbi i kod kovĉega vladike poĉeli su sporovi: gde da se sahrani? Tu, na ruskom manastirskom groblju kao što je vladika pokazao ţelju ili u srpskom manastiru u Libertvilu. (...) Drugog dana rano ujutro došao je i sam vladika Dionisije, koji nas je od prvog trenutka iznenadio sve u manastiru i 1
Judin poljubac, str. 329. Naglasak moj.
652
seminariji. U prisustvu monaha i seminarista, koji su se vratili, on je uzviknuo kraj odra umrlog: Za ţivota si me mnogo muĉio... a posle smrti naterao si me da putujem po nepogodi. Zatim, s nekoliko Srba koji su doputovali s njim, on se trĉeći ustremio u sobe vladike Nikolaja (i u našem domu i u seminariji) i podvrgao ih potpunom opustošenju: otvarali su kufere i sanduke, grabili su sve što im je dopalo šaka osobito ih je interesovala korespondencija vladike i njegove zabeleške. Natovarili su to na svoje automobile i odvezli. Drugi Srbi pokušavali su da spreĉe ovo nezakonito opustošenje i u odsustvu amerikanskih vlasti vikali su, svaĊali se i ĉak grubo osuĊivali vl. Dionisija.. No ništa nije pomoglo. Kad sam ja doputovao, sobe vladike Nikolaja predstavljale su neopisivu sliku pustošenja: sve je bilo isprevrtano i na podu leţale su stotine pisama, listova, kutije i dr. Slika, kakvu ja dotle nikad u ţivotu nisam video! I najţalosnije bilo je to da su tako postupili prema uspomeni i nasleĊu najvećeg pravoslavnog jerarha, velikanu Crkve i bogoslovske nauke...“1 Kao što smo videli, i pre stvaranja raskola u okviru SPC, vladika Dionisije, prema autorima koje sam naveo, nije pokazivao neki poseban nivo „duhovnosti“ a što se tiĉe svog rada na mnogim poljima. Na kraju krajeva, nakon proglašavanja autonomije eparhije ameriĉko-kanadske od strane ep. Dionisija, ovaj vladika je od strane Svetog arhijerejskog sabora u Beogradu lišen episkopskog ĉina (1964. godine), nakon što je njegova eparhija podeljena na tri dela (tri nove eparhije, 1963. godine). Ipak situacija se ni nakon ovog ĉina nije smirivala, a neprijateljstva su nastavljena. Evo kako je još 1989. godine, za vreme patrijarha Germana, (dakle više od 20 godina nakon nastanka raskola) o ovoj temi pisao jedan srpski sveštenik: „Drugi, raskol - „ameriĉki“ nastao je kada se, 1963. godine, episkop ameriĉkokanadski usprotivio podeli eparhije ameriĉko-kanadske. Stanje je i danas isto kao što ga je, pre više od jedne decenije, opisao teolog Justin Popović: „Tim povodom su se pravoslavna braća u Americi, i sveštenstvo i narod, pocepali i raskolili u dva neprijateljska tabora, koji se od tada do danas još uvek gloţe...“ Sukob još nije izglaĊen. Pre dve godine je i grupa srpskih intelektualaca uputila pismo „Patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Germanu, Svetom arhijerejskom Saboru i Svetom arhijerejskom sinodu“. „...Duboko zabrinuti“ zbog raskola koji se „kao ţiva rana širi na zapadnu Evropu i Australiju“, apeluju, na njihovu mudrost, da pronaĊu „...svetosavski put izmirenja podeljene i zavaĊene braće“. U pismu se kaţe da je Crkva „pozvana da preispita i promeni svoje odluke koje su dovele do raskola“. Jer „pravo na pogrešnu odluku pripada svakome u Crkvi, ali prava na raskol nema, jer prava na greh nema“. Poĉetkom 1989. godine patrijarh German je o „ameriĉkom raskolu“, u jednom intervjuu, rekao: „Što se tiĉe problema rascepa u našoj Crkvi u Americi tu nije bilo nikakve anateme, nego pitanje crkvenog poretka. Nadamo se da će i tu uskoro doći do mira i jedinstva, što bi bila velika radost naše Crkve i Pravoslavlja uopšte“.2 Nakon sagledavanja najzanimljivijih detalja iz samo nekoliko napred pobrojanih pravoslavnih raskola, u narednom delu poglavlja preći ćemo na konkretni pregled i prouĉavanje sekti koje je Pravoslavlje iznedrilo u poslednjih nekoliko stotina godina.
1 2
Judin poljubac, str. 327-328. Naglasak moj. Ljubomir Ranković, Ţivot srpske crkve, Valjevo 1989. god. str. 130. Naglasak moj.
653
SEKTE NASTALE U KRILU PRAVOSLAVLJA Pored mnogobrojnih raskola koji su se desili u okviru vaseljenskog Pravoslavlja, a od kojih smo u ovom poglavlju spomenuli samo nekoliko najupeĉatljivijih i najsavremenijih, iz takozvane „Svete, saborne i apostolske crkve“ je proistekao i ĉitav niz najĉudnovatijih sekti, koje, ukoliko ih merimo po bizarnosti njihovih verovanja, umnogome premašuju one koje su proistekle iz drugih religija (a posebno iz protestantizma). Uveren sam da će tekstovi koji slede delovati iznenaĊujuće za mnoge pravoslavne vernike u Srbiji, koji su uglavnom navikli da slušaju ili da ĉitaju o abnormalnostima koje praktikuju satanisti ili razliĉite okultistiĉke grupe, a koje potom, bez mnogo kritiĉkog preispitivanja, bivaju pripisivane i malim verskim zajednicama protestantskog porekla. Da Pravoslavlje ni u ĉemu ne zaostaje po pitanju proizvodnje sekti od drugih crkava na Zapadu, te da bi bilo zaista opasno kada bi se neka od ovih sekti preselila i poĉela da deluje na tlu Srbije, dokazaću nadalje u ovom poglavlju. U svojoj obimnoj knjizi „Nauĉno opravdanje religije, Crkva i sekte“, u kojoj je ubedljivo najveći broj stranica posvetio „problemu“ delovanja i uĉenja malih verskih zajednica proisteklih iz zapadnog hrišćanstva, Lazar Milin je udostojio svoje ĉitaoce da saznaju nešto malo i o sektama nastalim u Rusiji, tj. na pravoslavnom tlu. Naravno, sa dodatkom da sve ove sekte predstavljaju „negaciju Pravoslavlja“, dok one druge, protestantske, zapravo predstavljaju „potvrdu tj. afirmaciju reformacije“1. Evo kako glasi poduţi tekst iz Milinove knjige koji opisuje osobenosti religijskog fanatizma nastalog meĊu pravoslavnim Rusima, kao i razliĉite sekte proizašle iz crkve na Istoku: „Ne treba, meĊutim, misliti da je protestantizam jedini izvor sektaštva i jedini krivac za njihovo postojanje i pojavu. O tome svedoĉi ĉinjenica da je bilo sekata i daleko pre protestantizma, kao što je to napred izloţeno. A isto tako o tome svedoĉi i ĉinjenica da je u srednjem veku bilo sekata i u krilu Rimokatoliĉke crkve, kao da ih je bilo i ima koje su nikle meĊu pravoslavnima. O tome naroĉito ubedljiv dokaz pruţa istorija Ruske pravoslavne crkve koja je vrlo bogata pojavom raznih sekata. Poznato je da je Ruska crkva posle patrijarha Nikona koji je prema grĉkim bogosluţbenim tekstovima ispravio prepisivaĉke greške koje su se bile vremenom uvukle u bogosluţbene knjige, doţivela pojavu raskola „staroobrjadaca“ ili „staroveraca“. Iz tog raskola, a i mimo njega, pojavile su se mnoge sekte. Spomenimo ih u kratkim potezima, da bismo videli kuda sve moţe ĉovek da odluta kad se odvoji od Crkve. Ti raskolnici „staroobrjadci“ dele se na dve glavne grane: popovci i bespopovci. Oni prvi priznaju i traţe sveštenike. Ovi drugi odbacuju sveštenike, svakako pod diskretnim uticajem protestantizma, i sami sebe smatraju sveštenicima. Popovci su se podelili na nekih osam ogranaka, ĉesto i na sasvim neznatnim, skoro smešnim pitanjima. Auškovci, na primer, bili su protivnici crkvenih matica! Ĉernabiljci su bili protiv brijanja brade i protiv izdavanja pasoša, putnih isprava. Bespopovci su imali još više raznih sekata, i još fantastiĉnijih. Teodosijevci su bili protiv braĉnog ţivota. Stranjici, ili spelevci su lutali od šume do šume i pustinje, beţeći od vlasti, jer su svaku vlast smatrali za delo antihristovo. Pastuhovci su izbegavali 1
Vidi u: Lazar Milin, Crkva i sekte; Banja Luka, Romanov, 2001. str. 55.
654
kamene mostove, novac i putne isprave. Samokrešĉenci su sami sebe krštavali. Akuljinovci su praktikovali blud. Stefanovci su bili upravo grozni. Oni su odbacivali brak, a novoroĊenĉad su bacali zverovima, kao ţrtvu mira. Srednjaci su po nekom svom raĉunanju smatrali da nedelja pada u sredu! Ĉislenici pak, da je ĉetvrtak dan Gospodnji i da je grešenje prvi korak ka spasenju! Hlisti, ili kako su sebe nazivali „Boţji ljudi“ verovali su da je Bog Otac 1645. godine sišao s neba i postao ĉovekom u osobi seljaka Danila Filipovića, 1649. je to isto uĉinio i Bog Sin javivši se u osobi Ivana Suslova. Poslednji put se „javio“ u osobi cara Petra III koji je 1762. zbaĉen sa prestola i udavljen, ali koji se po njihovom verovanju negde krije, pa će doći da sudi grešnicima. Skopci su uĉili da je Hristos od svojih sledbenika zahtevao da se kastriraju, a ţene da odseku svoje grudi, da bi nasledili carstvo Boţije. Njihov propovednik Andrija Seljivanov je „ovaploćeni Hristos“, a seljanka Akuljina da je ovaploćena Bogorodica“. Napoleonovci su verovali da je Bog postao ĉovekom u liĉnosti Napoleona koji je došao da kazni svet, a naroĉito Rusiju. MeĊu molokanima se pojavile dve sekte: subotari i komunisti (hrišćanski). Joaniti ili Jovanovci su ĉuvenog protojereja Jovana Sergejeva Kronštatskog, koji je zbog zaista svetog ţivota bio još za ţivota smatran svetiteljem, proglasili za Gospoda Isusa Hrista, koji je došao drugi put na zemlju. Ništa nije pomagao ni najenergiĉniji protest o. Jovana protiv takve zablude. Jovanovci su ostali pri svome. Ti si Hristos i kraj! Osim ovih sekata bilo je i takvih koje su postale direktno pod uticajem raznih protestantskih sekata. Tu su štundisti, pa paškovci, skakuni (sliĉno kvekerima) menoniti, baptisti i drugi. Kao što se nesumnjivo i jasno vidi, nije samo protestantizam obilovao sektama. Bilo ih je i u pravoslavlju i u rimokatolicizmu, pa i u staroj Crkvi.“1 Što se tiĉe prvog od maloĉas pominjanih raskola koji su doveli do stvaranja sekti u Pravoslavlju, a koje su uzrokovane crkvenom reformom za vreme patrijarha Nikona, njegove posledice nisu bile nimalo naivne. Mnogi Rusi, podrţani niţim sveštenstvom koje nije prihvatalo reforme koje su se sastojale u ispravljanju crkvenih knjiga, smatrali su rusko carstvo i rusku crkvu predstavnicima carstva Boţijeg na zemlji. U to vreme carska Rusija, za razliku od Grĉke koja je već bila pod okupacijom islamskih zavojevaĉa, bila je jedino neporaţeno pravoslavno carstvo – što je predstavljalo garanciju Boţije blagonaklonosti zbog nepogrešivosti dotadašnjih crkvenih dogmi. Smatrali su da bi ispravljanje bogosluţbenih knjiga po uzoru na one u Grĉkoj predstavljalo pravo otpadništvo od vere, a posebno zbog toga što se Boţiji gnev već sruĉio na crkve u Grĉkoj – što je trebalo da znaĉi da nisu bile tako bogougodne kao one u Rusiji. Sveštenici, monasi kao i narod koji je ostao odan starom obredu (a koji je, pored ostalog, ukljuĉivao osenjivanje krsnim znakom sa dva umesto sa kasnije uvedena tri prsta), pruţali su snaţan otpor uvoĊenju novog obreda, tako da je i poĉetkom XX veka u Rusiji bilo više od 10 miliona staroobredovaca.2 Ipak, otpor koji su pruţali staroobredovci, smatrajući da uvoĊenjem novog naĉina bogosluţenja crkva definitivno odlazi u apostasiju a blagodat Boţija napušta Rusiju, bio je i više nego fanatiĉan i mogao bi da se uporedi sa savremenim kultovima i sektama satanistiĉke orjentacije. Naime, u ono vreme kada su okršaji sa zvaniĉnom crkvom i
1 2
Lazar Milin, Crkva i sekte, str. 53-55. Naglasak moj. Vidi u: Roman Miz, Prvi ruski crkveni raskol, Novi Sad 1998. god. str. 5. Naglasak moj.
655
predstavnicima vlasti bili najţešći (u XVII veku) ali i kasnije, veoma ĉesta su bila samoubistva, samospaljivanja kao i oruţani sukobi naoruţanih monaha sa drţavnom vojskom, koji su svoje manastire koristili kao veoma pouzdana utvrĊenja. Roman Miz, grkokatoliĉki sveštenik iz Novog Sada, iznosi podatke o ovim pojavama koji su proistekli iz njegovih obimnih istraţivanja: „U potrazi za Kraljevstvom Boţjim koje je napuštalo ovu zemlju, i njeni ţitelji su je poĉeli napuštati. Stanovnici cijelih sela skupili bi se u crkvama ili šupama, zatvarali se iznutra, zakucavali vrata i u vrijeme bogosluţenja zapalili zgradu, u kojoj bi svi izgorjeli. Drţava i Crkva ulagali su mnoge napore i uspjeli nekako obuzdati tu pojavu, ali ne i sasvim je iskorjeniti, jer su i kasnije izbijali veći ili manji valovi samospaljivanja, a dešavali su se i pojedinaĉni sluĉajevi. Poslednji sluĉaj samospaljivanja u Rusiji zabiljeţen je 1896. godine.“1 „Prva samospaljivanja o kojima postoje informacije bila su u vremenu od 1676. do 1683. godine, kada se u Pošehonskom kotaru spalilo oko 1920 ljudi. Do poĉetka 1690-ih godina spalilo se ne manje od 20 tisuća ljudi (do ukaza od 7. aprila 1685. ne više od 3800, ostali poslije ukaza). Samospaljivanja su se dogaĊala tijekom cijelog XVIII stoljeća. Bilo je sluĉajeva da je najedamput izgorjelo 2700 ljudi. Osim samospaljivanja bilo je i namjernih utapljanja, gladovanja do smrti i samosahranjivanja. Samoubojstva meĊu raskolnicima su se produţila i u XIX st. Godine 1820. neki se Juškin sam zatrpao zemljom, a 1827. godine, njegov sin Ivan Juškin, sa još 35 seljaka – zaklali su se. U Oleneckoj guberniji samospalilo se 15-ero ljudi 1860. godine, a godine 1897. otkriveni su u podrumima u Ternovu zazidani fanatici. Kovaljev, koji ih je zazidao, ţalio je što nije mogao zazidati i sebe.“2 „Na ĉelu solovjeckih monaha bio je sada Nikanor, umirovljeni arhimandrit Savina manastira, zatim blagajnik Gerontij i ćelijski usamljenik Azarij. Monasi su imali dovoljne zalihe hrane, 90 pušaka, oko 900 puda baruta; manastir je bio utvrĊen debelim zidovima; branioci su se fanatiĉno borili. Opsada manastira trajala je sedam godina. Kroz to vrijeme promijenila su se trojica komandanata carske vojske. Manastir je pao 22. sijeĉnja 1676. godine i to tek nakon izdaje monaha Feoktista, koji je pokazao vojsci tajni prolaz u manastir.“3 Staroobredovci zapravo i nisu imali mnogo izbora. Ukoliko su ţeleli da saĉuvaju svoju veru, u isto vreme pokorivši se zvaniĉnom crkvenom ureĊenju, bili bi prognani u delove carstva u kojima ne bi mogli da druge dovode u smutnju. A ukoliko bi se opredelili da je propovedaju, zakon od 7. aprila 1685. godine je za takve propisivao kaznu spaljivanjem na lomaĉi.4 Stoga, staroobredovci su radije birali samospaljivanja, nego hapšenja i torturu od strane drţavnih organa. Pored ovog, za nas vrednog, priznanja pravoslavnih da je i iz krila njihove crkve u bliţoj i daljoj prošlosti proistekao veliki broj sekti, od kojih se neke nikako ne mogu ni da uporede sa protestantskim verskim zajednicama nastalim u isto vreme (poput „Stefanovaca“ na primer, koji su novoroĊenĉad bacali divljim zverima i sl.), u malobrojnoj savremenoj literaturi koja se bavi ovom tematikom, moţemo da pronaĊemo i dodatne informacije. Naime, u knjizi „Novo sektaštvo“ ruskog
Isto, str. 14. Isto, str. 69-70. Naglasak moj. 3 Isto, str. 60. 4 Isto, str. 77. 1
2
656
teoretiĉara, esejiste i filozofa Mihaila Epštejna susrećemo se sa ĉitavim nizom ĉudnovatih verskih pokreta sliĉnih onima koje nam je maloĉas Milin predstavio. Mnoge od ovih sekti su, prema reĉima ovog autora, autohtone, tj. one koje su izvorno nastale u Rusiji. Jedan veliki broj njih je nastao od poĉetka 60-tih godina XX veka, tj. od pre pedesetak godina na ovamo.1 Evo šta moţemo da proĉitamo u predgovoru ovog dela, a što se tiĉe odgovora na pitanje: Šta je osnovna tema prouĉavanja knjige „Novo sektaštvo“? „Koje sekte se razmatraju u ovoj knjizi? Već i sami njihovi nazivi zvuĉe egzotiĉno: krvoslavci, crvenohordaši, kovĉeţnici, kućevljani, grehovnici, dobroverci itd. To ne treba nikoga da ĉudi – neuobiĉajeno su zvuĉali i nazivi staroruskih sekti; meĊu mnogobrojnim verzijama i varijacijama, tako imamo: „ĉadoroditelje“, „neĉadoroditelje“, „neme“ i „raspevane netukaĉe“, „begunce“ („sakrivaĉe“), „treskavce“, „biĉevane“, „hristose“, „izrupĉane“, „nemoleće“, „nehoteće“ i dr.“2 Epštejn je sve danas postojeće ruske sekte podelio u nekoliko grupa. To su: religiozno – svakodneviĉke sekte, religiozno – graĊanske, religiozno – nacionalne, religiozno – ateistiĉke, religiozno – eshatološke i religiozno – knjiţevne. Na ovom mestu navešću po nekoliko reĉenica o svakoj od ovih grupa (sem poslednje), citirajući autora pomenutog dela. MeĊu religiozno – svakodneviĉke sekte spadaju: svetohranci, kućanici (kućevljani) i stvaroĉinitelji (stvarosvetitelji): „Svetohranci – smatraju svetim sam ĉin uzimanja hrane, temeljeći svoja bogoslovska istraţivanja na razliĉitim sistemima upotrebe namirnica. Za svetohrance cela oblast utoljavanja gladi i ţeĊi ima sakramentalno znaĉenje i smatra se ritualom ĉiji elementi zavise od konkretnog reţima ishrane. (...) Svetohranci tvrde da su se kroz uzimanje hrane dešavali najvaţniji dogaĊaji religiozne istorije ĉoveĉanstva: „Greh je došao preko hrane – sa drveta poznanja dobra i zla. Iskupljenje dolazi preko hrane – sa krsnog drveta, preko krvi i ploti Hristove. Obećanje Satane koje je obmanulo Adama: kušajte i nećete umreti – ispunilo se u sinu Boţjem, ĉije telo kušamo i ĉiju krv ispijamo.“3 „Kućanici (kućevljani) – religiozno – kulturni red koji ispoveda vrednosti domaćeg i kućevnog ponašanja, uz njegovu stvaralaĉku nadogradnju. Red domestikanaca, kako ih ponekad zovu u zapadnoj Evropi, raširen je u mnogim zemljama sveta, ali se iskustvo ruske braće smatra osobito pouzdanim, jer su upravo tu bila najveća iskušenja u oĉuvanju sopstvenog ognjišta. (...) Kuća u spisima kućanika predstavlja idealno organizovani, produhovljeni prostor koji obujmljuje liĉnost vlasnika i reduplicira njegov unutrašnji svet.“4 „Stvaroĉinitelji ili Stvarosvetitelji – savez poklonika i izraĊivaĉa predmeta, koji propoveda „uĉeniĉki“ odnos naspram obliţnjeg predmetnog sveta, njegovo spasonosno znaĉenje za ljudsku dušu. Koriste se razna samoimenovanja: stvaroznanje, stvaroljublje, stvarosvećenost, stvarotvorenje. (...) (Stvaroĉinitelji; prim. I. S.) troše svoje vreme na izradu domaćih i „priruĉnih“ stvari, ne bi li se i odista pribliţili bogu koji je bio tvorac svega – oni ne ţele da ţive u tuĊem nego u sopstvenom „svetu
Vidi u: Mihail Epštejn, Novo sektaštvo; Aurora, Novi Sad 2001. god. str. 20-21. Navedeno delo, str. 21. 3 Isto, str. 37, 40. Naglasak moj. 4 Isto, str. 46-47. Naglasak moj. 1
2
657
domaće radinosti“. (...) Odrţavaju posebne obrede „osveštavanja stvari“, molitveno im se klanjajući i nalazeći u njima crte lika i podobija boţjeg.“1 Pored ovih, rekli bi smo, naivnih i bezopasnih sekti, postoje i one druge koje, sudeći prema njihovom uĉenju, mogu da dovedu svoje ĉlanove do razliĉitih oblika mentalnih bolesti. MeĊu religiozno – graĊanskim sektama najkarakteristiĉniji su budalaši. Evo šta o njima moţemo da proĉitamo u delu Mihaila Epštejna: „Budalaši – jedna od najmnogobrojnijih sekti, ĉije je uĉenje veoma poznato mada i nedovoljno prouĉeno. Navedimo odlomke iz niza najverodostojnijih izvora: „Budalaši – to su jurodivi našeg doba, samo što njihovo jurodstvo nije u narušavanju opšte-prihvaćenih pravila nego u njihovom blaţeno-nepromišljenom praktikovanju, pošto su ta pravila od strane društva već dovoljno kompromitovana (...) Za razliku od graĊanski nastrojenih ljudi, budalaši ne protivureĉe, ne slaţu se, ne bore se, ali nalaze oduška za svoju dušu u gluposti – prave sebe budalama po pravilima koja su ustanovili budalaši. Sistem je, kao, do te mere surov i nehuman, da mu samo gluposti pridaju kakvu-takvu ljudsku toplinu, pa neka se radi makar i o prividu ĉoveĉnosti. (...) Ko su budalaši i po ĉemu se razlikuju od budala? To su budale sa predumišljajem, oni ulaze u odabranu ulogu, pošto uopšte nisu budale od roĊenja.“2 No, o tome da je pored ovih, donekle moţda i simpatiĉnih budalaša, Pravoslavlje u Rusiji iznedrilo i mnogo opasnije sekte, koje po svojim ritualima podsećaju na satanistiĉke kultove, svedoĉe tekstovi koji slede. Jedna od takvih sekti, koja je svrstana u red „Religiozno – nacionalnih“ jesu i „krvoslavci“, tj. „krvosvetitelji“: „Ovaj vid sektaštva danas predstavlja najveću opasnost za naše društvo. U njemu bujaju najgori oblici praznoverja, koji jednu naciju pretpostavljaju drugima i proglašavaju je „bogonosnom“, te podstiĉu prevoĊenje drugih naroda u svoju veru ili, pak, istrebljenja „nevernih“, „inoplemenika“. (...) Simptomatiĉno je da se sektaški tretman nacije (ili nacionalnih kolektiva) u navedenim sluĉajevima odlikuje paganskom rigoroznošću, budući krvoţedan i zastrašujuć. Krvoslavci, na primer, oboţavaju rodnu zemlju ne zato što je podarila svetu znaĉajne ljude: vojskovoĊe, letopisce, genije nauke i umetnike, nego zato što je upila u sebe mnogo krvi, „a gde je krv – tamo je i svetinja“. Nameće se mraĉan zakljuĉak da su svetitelji naše zemlje bili oni koji su prolili najviše krvi po njoj – tirani i izrodi prošlih vekova.“3 „Krvoslavci ili krvosvetitelji. Najverodostojniji trag ovog pokreta moţemo utvrditi po obredu poštovanja mesta obeleţenih obilnim prolivanjem krvi – kao što su mesta velikih bitaka, masovnih grobnica. Od obiĉne ritualne prakse odavanja poĉasti umrlima, krvoslavlje se primarno razlikuje svojim interesovanjem ne toliko prema individualnim zaslugama pokojnika, koliko prema samom mestu njihovog sahranjivanja, koje se smatralo utoliko više svetim, što je više krvi upilo u sebe. (...) Neki istraţivaĉi smatraju da je presudna odlika krvoslavlja ĉin izgovaranja zaveta (zakletve) kod mesta krvoprolića (ne samo ukopna mesta, nego i mesta bitaka, pogubljenja, streljanja, muĉenja). Suština zakletve je – vernost imenu poginulih i spremnost da se za njih prolije sopstvena krv. Većina istraţivaĉa upravo tom momentu
Isto, str. 53. Naglasak moj. Isto, str. 65. Naglasak moj. 3 Isto, str. 77. Naglasak moj. 1
2
658
gotovosti na ritualno prolivanje sopstvene krvi1 pridaje znaĉaj utvrĊivanja zakletve ili ĉak zamene za njeno izricanje. Pridodati kap sopstvene krvi moru već prolivene – to samo po sebi oznaĉava ĉin „oroĊavanja sa ĉoveĉanstvom koje u grobovima sniva veĉni san“.2 Krvoslavci, sudeći po njihovoj literaturi, veruju da je prvi ĉovek (Adam) stvoren od zemlje koja je bila natopljena Boţijom krvlju (verovatno iz razloga što reĉ „adama“ na jevrejskom jeziku, od koje i dolazi ime prvog ĉoveka (ime „Adam“ u bukvalnom prevodu sa jevrejskog znaĉi: „od crvene zemlje“) predstavlja zemlju crvenicu, tj. zemlju crvenkaste boje). Iz tog razloga, smatraju da je svaki vernik duţan da sledi Boţiji primer i natapa zemlju svojom krvlju. Prema njihovom uĉenju, veći deo hrišćanskog sveta je odavno napustio Hrista jer „izbegava patnju i boji se krvi“. Za prvovekovne hrišćane se kaţe da „ne samo da su pili Hristovu krv u vreme priĉešća, nego su napajali zemlju svojom krvlju, sledeći Hrista, koji je došao na oskudnu zemlju, prokletu od strane Boga, da bi je napojio i smekšao svojom krvlju, da na njoj ne raĊa ĉkalj i trnje nego semenke carstva nebeskog.“3 Nakon opisivanja religiozno-nacionalnih sekti, autor knjige „Novo sektaštvo“ je obradio nekoliko „religiozno-ateistiĉkih sekti“, meĊu kojima su ateici, dobroverci i grehovnici. Biće veoma korisno da ukratko prikaţemo i njihove karakteristike, koje će nam objektivno staviti do znanja da su sekte proistekle iz Pravoslavlja, po ideologiji, mnogo bezboţnije i odurnije nego one proistekle iz protestantizma koje postoje na našim prostorima: „Ateici – za razliku od ateista koji zahtevaju da ĉovek zauzme mesto nepostojećeg boga, ateici pozivaju na takvo ponašanje kao da boga ima, pa makar ga u stvari i ne bilo. U tome vide najviši razvitak ljudskosti: izgubivši veru u boga, nastaviti ţivot po boţanskim naĉelima, biti dobar i praviĉan na zemlji, ne oĉekujući nikakvu nagradu na nebesima. Ponašaj se tako kao da Boga ima i kao da te navodi na milosrĊe – i u isto vreme, kao da boga nema i da ti niko neće uzvratiti za uĉinjeno dobro. Bog od tebe zahteva sve a ne obećava ništa. Najverovatnije ćeš jednostavno umreti i nikada nećeš vaskrsnuti. U tome je suština iskušenja. Nikoga nema uz tebe, ni na nebu, ni u veĉnosti – sam si. (...) Eto šta znaĉi biti dorastao – BITI BEZ BOGA KAO SA BOGOM. To je vrhunska zrelost.“4 „Dobroverci veruju u snagu dobra ili, kako bi to oni rekli, u mekotu dobra: Dobra nema ni na nebu ni na zemlji, ni u moru, ni kod Boga, ni kod anĊela, ni kod ţivotinja... Jedino je ĉovek koji pati i koji spoznaje svoju patnju izgradio sebe za shvatanje dobra.“5
A evo i teksta iz sektaške literature, kojeg u svom delu navodi Epštejn, a koji se odnosi na stavove koje zastupaju krvoslavci: „Zar samo leševi dospevaju u zemlju? Ne, i duše se u nju sahranjuju, zajedno sa krvlju proţimaju zemlju, oduhotvorujući sve što se seje i klasa. Zar ne osećate dah nebeski koji natkriljuje celu Rusiju? – to njena krv vapije za nama u svakoj stopi, u svakom grumenu zemlje... Veĉito ţedna zemlja, zapeĉenih, ispucalih usana... Ko će pored roĊene matere proneti svoj penušav, do vrha napunjen pehar? Izlij ga, napoj zemlju hraniteljicu!... Vi se bojite ĉak i izgleda krvi, i više volite da se ubuĊa u vašim ţilama, nego da odlijete iz prepune posude.“ (str. 81-82). 2 Isto, str. 79-80. Naglasak moj. 3 Isto, str. 83. 4 Isto, str. 105. Naglasak moj. 5 Isto, str. 111. Naglasak moj. 1
659
„Pomagaĉi imaju zadatak da pomaţu svemu prirodnom što se dešava u svetu. Gori li vatra – oni će baciti suvu granĉicu u nju, da se ne ugasi. Sleti li neka semenka na kamen – oni je diţu i bacaju na meko tle, da izraste. U jeku proleća ĉesto ih moţemo videti oko deĉjih igrališta, šetališta, oko gomila razmekšalog snega, oko barica, oni prave put potoĉićima, da bi proleću olakšali posao.“1 „Grehovnici. Ovaj pokret, hrišćanski u svojim izvorištima (nastao 60-tih godina XIX veka; prim. I. S.), na momente se ĉak usmeravao protiv Hrista kome se prebacivalo što nije grešio zajedno sa grešnicima, što se nije, prihvativši društvo skitnica i bludnica, bez ostatka odenuo njihovom tamom. Ruska ţudnja za sveopštom privlaĉnošću se do te mere izdiferencirala da je biti meĊu grešnicima a ne grešiti, saosećati s posrnulima a sam ne posrnuti, shvatana kao izdaja sveopšteg bratstva.“2 Na kraju ovog pregleda sekti koje je iznedrilo rusko Pravoslavlje, spomenućemo još nekoliko interesantnih. Ove sekte su svrstane u grupu „religiozno-eshatoloških sekti“, a meĊu njima su najpoznatije: kovĉeţnici, udaljenici (Ċubretari), pustoverci (pustosveti) i staklozorci (staklari). Na ovom mestu obratićemo posebnu paţnju na prve dve, uz detaljniji osvrt na verovanje ove druge. „Kovĉeţnici – sebe nazivaju još i „tragaĉima za kovĉegom“, „graditeljima kovĉega“ ili „nojevcima“, po imenu biblijskog pravednika koji se spasao od potopa. (...) Oni dom nazivaju kovĉegom koji plovi puĉinom savremene civilizacije, mestom spasenja pravednika, Crkvom Poslednjeg zaveta.“3 „Udaljenici (drugi naziv – Đubretari) – apokaliptiĉna sekta bliska ateanstvu. Za njih je odricanje od Boga osnovni znak i „pokliĉ“ poslednjeg vremena. (...) Udaljenici se, po pravilu, nastanjuju na samoj periferiji naselja, zbog ĉega su ih u narodu prozvali još i KRAJESELCIMA; njihove kuće su obiĉno na kraju sela. A i u svakom drugom pogledu oni se drţe „prikrajaka“: dodeljuju sveto znaĉenje najodurnijim predmetima, najprezrenijim zanimanjima, ukljuĉujući vršenje fizioloških potreba. Pre nego što pristupe tom ĉinu, oni se mole, a zatim blagodare Boga, sve vreme se moleći, doţivljavajući svoje praţnjenje kao sveto ĉinodejstvije, zahvaljujući kome se telo iznova formira iz praha, odvaja od neĉistoće.“4 Pored toga što posećivanje zahoda (toaleta) smatraju najsvetijim poslom na zemlji, udaljenici veruju da su Ċubrišta i kontejneri zapravo svojevrsni Boţiji oltari na koje silazi Sveti Duh:
Isto str. 116. Naglasak moj. Isto, str. 118-119. Naglasak moj. 3 Isto, str. 133. Naglasak moj. 4 Isto, str. 137-138. Naglasak moj. Evo i teksta iz knjige sekte Udaljenika, „Teologija praţnjenja“ od autora M. N. koju je u svom delu citirao Epštejn: „Praţnjenje je najsvetiji od svih naših zemaljskih poslova, jer nas ĉisti od unutrašnje prljavštine. Svi oblici spoljašnjeg ĉišćenja, ukljuĉujući umivanje tela u raznim religioznim kultovima, ĉine samo prethodni stupanj tajanstva praţnjenja što izvrće našu unutrašnjost i izbacuje njene otpatke i izluĉevine napolje. Zar neće i Gospod doći da nas tako isprazni od greha, da olakša smradni teret nutrine duše naše?... Moli se Gospodu dok se u naponima olakšavaš, jer taj napon i jeste molitva našeg tela, vapaj nutrine naše za spasenjem. I neka u tvojoj duši zvuĉi isti taj vapaj: Gospodi, pomozi, Gospodi, malaksavam – neka se razvrgne jaram mojih muka!“ na str. 138-139. Naglasak moj. 1
2
660
„Ono najneĉistije izaziva kod udaljenika najveće poštovanje. Oni su naĉinili svoj barjak od opiraĉe ili maramice, videći u njima ţrtvenu tkaninu koja prima neĉistoće ne bi li oĉistila unutrašnje organe ili spoljašnju sredinu. Isto tako, razne pomije, Ċubrišta, kontejneri, izazivaju kod njih uzvišena, molitvena osećanja; oni vide u njima ţrtvena mesta što primaju u sebe masu neĉistoća radi oĉišćenja drugih mesta.“1 A evo i citata iz udaljeniĉkog „teološkog“ dela „O ţrtvenom znaĉenju Ċubreta“, kojeg navodi autor „Novog sektaštva“: „Svaka neĉistoća zato je i postala neĉistoća ne bi li te oĉistila. Svako Ċubre, gnjileţ, buĊ – to je ţrtva, prineta za tebe. Moli se Gospodu da primi tu ţrtvu, a ne da tebe baci u otpadnu jamu, u pakleni oganj.“2 Prema Epštejnu, udaljenici (Ċubretari) se trude da odrţavaju proces stalnog truljenja u gomilama Ċubreta, da bi ga pripremili za proplamsaj. Po njihovom mišljenju „na Ċubre što se dimi, kao na ţrtveni oltar, nishodi Duh Gospodnji.“3 Po prirodi svoga posla, udaljenici su najĉešće ĉistaĉi, Ċubretari, radnici na odrţavanju kanalizacionih sistema, kao i negovatelji nepokretnih bolesnika. MeĊu malobrojnim udaljenicima koji ţive u zapadnom svetu, prema Epštejnu, najveći broj njih je zaposlen kao ĉistaĉi obuće, „koji stavljaju sebi u obavezu da se klanjaju prljavštini, da se svakodnevno sagibaju pred ljudskim teretom praha.“4
Zakljuĉak Iz celokupnog dosadašnjeg prouĉavanja, uoĉili smo da vaseljensko Pravoslavlje nimalo nije imuno na nastanke raskola i sekti iz svojih redova. Iako je Lazar Milin, u svojoj apologetici „Crkva i sekte“, pokušao da do krajnosti omalovaţi iskljuĉivo protestantski pokret, time što je, izmeĊu ostalog, naveo i nekoliko skaradnih primera
Isto, str. 139-140. Naglasak moj. Isto, str. 140. Naglasak moj. 3 Isto. Naglasak moj. 4 Isto, str. 139. 1
2
661
nastanka i delovanja sekti koje su se izdvojile iz zapadnog hrišćanstva1, on ipak nije mogao da pronaĊe tako monstruozne i bizarne primere kakve nalazimo meĊu sektama nastalim na tlu pravoslavne Rusije. I dok je veliki broj sekti koji je nastao u zapadnom svetu svoje verouĉenje vezivao, ili još uvek vezuje za ĉovekovo spasenje ili pak budući ponovni dolazak Isusa Hrista (pa makar kako pogrešno tumaĉio pojedine biblijske doktrine ili proroĉanstva; poput Mormona, Jehovinih svedoka itd.), pravoslavne sekte u svojoj ‘‘teologiji“ gotovo da uopšte ne spominju ove dogaĊaje. Kao što smo mogli da se uverimo, one su propovedale, ili još uvek propovedaju praktikovanje bluda (akuljinovci), bacanje novoroĊenĉadi divljim zverima (stefanovci), kastriranje muškaraca i odsecanje grudi ţenama – a sve to u ime Hristovog uĉenja (skopci), poklonjenje pred najobiĉnijim predmetima (stvarosvetitelji), izigravanje ludaka pred okolnim svetom (budalaši), poštovanje mesta krvoprolića i ritualno prolivanje svoje krvi na zemlju (krvoslavci), kritikovanje Hrista zbog toga što je ţiveo sveto a ne u grehu (grehovnici) ili pak poštovanje Ċubrišta i kontejnera za smeće – kao nekakvih oltara na koje „nishodi Duh Gospodnji“ (udaljenici – Ċubretari). Što će reći, zaista postoji velika razlika izmeĊu sekti koje su nastale meĊu protestantima sa jedne i meĊu pravoslavnima sa druge strane, s tim što ogromnu „nadmoć“ po pitanju „jeretiĉnosti“ svoga verovanja oĉigledno imaju one pravoslavne. Iskreno se nadam da će, izmeĊu ostalog, i ovo saznanje o postojanju velike nesloge meĊu pravoslavnima širom sveta, koje se oĉituje kroz nastajanje mnogobrojnih raskola sa jedne i sekti sa druge strane, pomoći mojim ĉitaocima u sagledavanju celokupne istine o crkvi koja pretenduje da bude nazvana i poštovana kao „Jedina, sveta i apostolska“. Smatram da je posve jasno da, posle svega do sada reĉenog, ovakav epitet vaseljenskom Pravoslavlju nipošto ne moţe biti pripisan. O ispravnosti ovakvog mog stava posvedoĉiće i sledeće poglavlje koje prenosi snaţno Hristovo upozorenje: „Ĉuvajte se laţnih proroka“.
Evo kako glasi navod iz Milinove knjige, a u kome on navodi verovatno najĉudnovatije primere do kojih je mogao da doĊe, a koji se tiĉu nastanka i delovanja sekti u zapadnom svetu: „Kakvih je sve ludorija bilo meĊu sektašima to je da ĉoveku pamet stane! Da ne lutamo kroz istoriju raznih sekata, setimo se samo nekoliko primera iz novijeg sektaštva. Krojaĉki radnik iz Lajdena Johan Bokhold, jedan od voĊa anabaptista uveo je mnogoţenstvo i ostavio iza sebe 17 ţena, a svoje vernike je uveravao da dolazi uskoro hiljadugodišnje Hristovo carstvo. Eva Bultar u Hesenu je osnovala sektu koja je pod vidom religioznosti provodila blud kao nekadašnji nikolaiti. Šta da kaţemo o engleskoj sekti Novi Izrailjci koji su oĉekivali da im Jovanka Sautkot, poglavica njihove sekte rodi novog mesiju?! Setimo se i jedne švajcarske sekte ĉiji se osnivaĉ Margaret Peter 1823. godine dala raspeti na krstu „za spas mnogih hiljada duša“. Spomenimo i Jakobinu Maurer, kalvinistkinju iz Brazila koja je 1874. osnovala sektu „Izabranih“ kojima se ona predstavila kao Hristos koji je ponovo došao. Njeni vernici vodili su rat do istrebljenja svih onih koji ne pripadaju njihovoj sekti, sve dok ih vlasti brazilske nisu razjurile. Da li je mudro od prvih adventista što su slušajući Milera dvaput uzalud doĉekivali Hrista na otvorenom polju? Da li je mudro kad Jehovini svedoci puštaju nek umre ĉovek koji bi se inaĉe mogao spasti transfuzijom krvi, jer smatraju da je transfuziju Bog zabranio?“ Milin, Crkva i sekte, str. 356-357. 1
662
19. ĈUVAJTE SE LAŢNIH PROROKA „Ĉuvajte se laţnih proroka, koji vam dolaze u ovĉjem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci.“ EvanĊelje po Mateju 7:15. Knjiga nad knjigama, Boţije Sveto pismo svim svojim ĉitaocima otkriva dve velike istine. Prva je potpuna izgubljenost ĉoveĉanstva koje ţivi daleko od Gospodnjeg lica a druga veliĉanstveno spasenje koje je Bog osmislio u veĉnosti za svakoga ĉoveka koji iskrenom verom prihvati Njegovog Sina Isusa Hrista za svoga Spasitelja. O ovoj drugoj temi dostojnoj divljenja, govorio sam u drugom poglavlju ove knjige. U celini koja je pred nama, ţelim da doĉaram svom srpskom narodu duhovnu realnost u kojoj su bivstvovali naši preci – a u kojoj ţivimo i mi do današnjih dana. Poznata je ĉinjenica da su se Srbi krajem osamdesetih i poĉetkom devedesetih godina prošloga veka, sa padom komunizma, poĉeli da vraćaju tradicionalnoj religioznosti i u sve većoj meri prihvataju i drţe se verskih obiĉaja i obreda. Posećivanje crkava i manastira je uzelo maha. Krštenja, venĉanja i sahrane su postale i verski obredi uz obavezno ĉinodejstvovanje pravoslavnih sveštenika. U obrazovni program osnovnih i srednjih škola uvršten je i predmet verske nastave, na kome se insistirala srpska crkva. Naširoko je prihvaćena i ideja da svaki Srbin mora da bude pravoslavac – dok se u suprotnom naziva „sektašem“ i predstavlja izdajnika pradedovske vere i sopstvene nacije. U to da je baš Pravoslavlje najispravnija „vera“ na svetu, gotovo da više niko (sem malobrojnih) i ne sumnja. Ipak, veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradović, upućujući svoje ĉitaoce na objektivno sagledavanje duhovne realnosti i odbacivanje predrasuda i subjektivizma (a što su poznate mane koje „krase“ i naš narod), zapisao je i sledeće reĉi: „O, koliko smo neradivi u istraţivanju istine! Zlato kad uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko kaţe da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao ĉisto zlato. A za istinu, koja je sama zlato uma našega, ne staramo se toliko. Što je ko iz poĉetka ĉuo, pri onom ostaje – ne damo sebi truda za istraţiti i raspoznati prave znake ĉiste istine, a što je gore, ne smemo ni misliti, bojeći se da ne progledamo. Stara je basna, no dobra, da istina, budući naga i hoteći da i druge svlaĉi i da ih nage, takove kakvi su, pokazuje, videći da je zato ljudi dobrovoljno ne trpe no da na nju mrze, ona je pobegla i sakrila se u jedan bunar. Zato ko ţeli k njoj doći, valja da svuĉe sa sebe sva svoja mnjenija i mudrovanija, jer inaĉe neće biti primljen.“1 Zaista bi bila prava sreća da je u kom sluĉaju istinito mišljenje većine Srba o sebi samima, što se tiĉe njihovog odnosa sa Bogom. Nazvati sebe „nebeskim narodom“ a svoje preminule pretke „nebeskom Srbijom“ (što su izrazi kojih smo se naslušali od pojedinih sveštenika, opozicionih politiĉara i akademika u poslednjoj deceniji dvadesetog veka) – što svakako podrazumeva da je ĉitav narod oduvek bio Bogu veran
1
Dositej Obradović, Izabrani spisi, str. 77-78. Naglasak moj.
663
i odan, bilo bi nešto najdivnije što bi se moglo i zamisliti.1 Naţalost, ubeĊen sam, na temelju Svetog pisma, da je istina sasvim drugaĉija. Bojim se da je veliki neprijatelj ljudskih duša uspeo da gotovo ĉitav naš narod zavede i odvede na duhovnu stranputicu, poput ostalih naroda – pa i jevrejskog u biblijskim vremenima. Bojan Jovanović, u svojoj knjizi „Duh paganskog nasleĊa“ o srpskoj religioznosti i njenoj razliĉitosti od pravog hrišćanskog veroispovedanja, kazuje sledeće: „Za razliku od pojedinaca koji su postajući hrišćani potvrĊivali novu veru svojim duhovnim preobraţajem, srpski narod je nakon primanja hrišćanstva ostao privrţen svojim ranijim prirodnim religijskim shvatanjima. Izvestan kontinuitet starih mitskih predstava i magijsko – religijske prakse u narodnoj tradiciji oĉuvan je i u okviru njihovih hrišćanizovanih formi vezanih za obrede ţivotnog ciklusa i praznike u godišnjem kalendaru. Propratni narodni obiĉaji hrišćanskih obreda i praznika upućuju na vitalnost starijeg kulturnog sloja paganske narodne religije prehrišćanskog vremena.“2 Bojazan da stanje duhovnosti srpskog naroda nije baš onakvo kakvim ga narod smatra, izrazio je u formi pitanja i poznati pisac i psihijatar Vladeta Jerotić: „Onda se moramo upitati gde se nalazimo danas, mi ljudi u XX veku, i mi Srbi na Balkanu, prema mnogoboštvu i jednoboštvu. Da bismo bar malo suzili ovako uopšten problem, postavimo nešto uţe pitanje koje bi glasilo: da li su Srbi danas kao pravoslavni narod, u odnosu na evropske narode, rimokatolike i protestante, pre mnogoboţaĉki nego jednoboţaĉki, hrišćanski narod?“3 To da Srbi odista ne mare previše za Boga kao ni za uĉestvovanje u crkvenom ţivotu (ĉak ni u okviru svoje crkve), zakljuĉio je još pre Drugog svetskog rata osvedoĉeni prijatelj našeg naroda dr Rudolf Arĉibald Rajs. U svojoj knjizi „Ĉujte Srbi, ĉuvajte se Pored mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, koji je u besedi svemu sveštenstvu (list Pravoslavlje, str. 10-11, broj 957, 1. februar 2007. god.) istakao kako „svi Srbi sluţe Gospodu“ (vidi glavni naslov), ovakvo mišljenje o Srbima je zastupao i vladika Nikolaj Velimirović. U svojoj knjizi: „Nacionalizam Svetog Save – Srbski narod kao Teodul“ pod naslovom: „Sluţba Hristu - smisao srbske istorije“ vladika Nikolaj je napisao sledeće: „Osnovna i neprekidna linija srbske istorije za poslednjih 800 godina moţe se izraziti sa dve reĉi: SLUŢBA HRISTU. U ovom periodu vremena od 8 stoleća srbski narod je bio istinski Teodul, tj. Boţji sluga, ili Hristodul, tj. Hristov sluga, što je jedno i isto.“ No, da ove reĉi najskorije kanonizovanog srpskog svetitelja o „teoduliji srpskog naroda“ ne bi trebali baš previše da shvatimo ozbiljno, dokazuje i ĉinjenica da je pomenuti vladika u istoj knjizi govorio veoma pohvalno i o verovatno najvećem zloĉincu koga je ikada iznedrilo ĉoveĉanstvo – Adolfu Hitleru. Evo kako je, pre izbijanja 2. svetskog rata, pisao o Hitleru vladika Nikolaj: „Luterovu zamisao o stvaranju jedne nacionalne crkve u Nemaĉkoj u naše dane preduzeo je sadašnji voĊ nemaĉkog naroda. S teškom mukom i još nesvršenom borbom, on je za poslednje dve godine donekle uspeo da samo od protestantskog dela nemaĉkog naroda organizuje nešto nalik na nacionalnu crkvu. (...) Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemaĉkom voĊi, koji je kao prost zanatlija i ĉovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo, u 20. veku, on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik preduzeo je u svome narodu onaj najvaţniji posao koji priliĉi jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi meĊu svetiteljima, prvi meĊu genijima i prvi meĊu herojima u našoj istoriji.“ Vidi sve u navedenom delu, na str. 28, 19-21, u izdanju „Ihtus hrišćanske knjige“ Beograd, 2002. godine. Naglasak na citatima je moj. 2 Bojan Jovanović, Duh paganskog nasleĊa u srpskoj tradicionalnoj kulturi; Svetovi, Novi Sad, 2000. god. str. 33. Naglasak moj. 3 Vladeta Jerotić, Staro i novo u hrišćanstvu; Beograd 2000. str. 7. Naglasak moj. 1
664
sebe“, koja je pisana u vreme kada se u školama obavezno uĉila veronauka, i kada se sveštenici SPC nisu mogli da ţale na poguban uticaj ateizacije od strane komunista (koji su došli na vlast tek posle rata), dr Rajs je izneo veoma aktuelne opise vrlina i mana koje nepromenjeno karakterišu srpski narod već ĉitav vek unazad. Evo na koji je naĉin ovaj autor opisao religioznost našeg naroda: „Da biste oĉuvali patriotizam, kultu svojih nacionalnih junaka dodali ste još jedno, skoro isto toliko delotvorno sredstvo. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći u narodnu tradiciju. (...) MeĊutim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u veĉnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš „bog“ nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaĉu vašeg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmakĉalana i Dobrog polja. Popovi vam nisu bili niti su crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda. (...) Muškarci vam pogotovo nisu ĉesto u crkvi. Koliko sam samo puta u vreme obreda, ušao u vaše hramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoro iskljuĉivo ţena.“1 Iz razloga svog slaganja sa zakljuĉkom dr Rajsa koji glasi da Srbi ne poštuju Boga na pravi biblijski naĉin, neophodno je da sagledamo istinu i u ovo vreme Boţijeg strpljenja i milosrĊa kao narod zavapimo Gospodu za prosvetljenjem i otvaranjem duhovnih oĉiju i srca. Potrebno je dakle da prihvatimo istinu o tome da Srbi u celini nisu Boţiji narod (kao što je to sluĉaj i sa svakim drugim narodom na zemljinoj kugli). Spasenje pripada samo pojedincima iz svakoga naroda, ali nikada celokupnim nacijama. Vladeta Jerotić potvrĊuje ovaj biblijski princip: „Pobeda Hristova nad smrću i Zlom vredi samo za pojedinca (nikada i za ĉitave narode, ma koliko se nazivali hrišćanskim), koji ĉitavim svojim bićem veruje u Hrista, u Njega se nada i Boga voli.“2 Pošto sam u svim ranijim poglavljima ove knjige detaljno obrazloţio svoju tvrdnju o tome da se pravoslavni narodi, meĊu kojima i Srbi, predvoĊeni svojim verskim voĊama kreću duhovnom stranputicom a ne Hristovim spasonosnim putem, ţelim da sada zajedno sagledamo u ĉemu se sastojala Ċavolska religiozna prevara izrailjskog naroda koja se odigrala u doba Starog zaveta. Tokom ovog prouĉavanja uvidećemo da se sotonska taktika gotovo ni malo nije promenila u poslednjih dve hiljade godina, te da on na isti naĉin drţi u verskoj neprosvećenosti mnoge, pa tako i naš narod.
ĐAVOLSKA OBMANA IZRAILJSKOG NARODA „Ja govorim ono što sam video kod svoga Oca, ĉinite i vi što ste ĉuli od vašega oca. Odgovoriše i rekoše mu: Avraam je naš otac. Isus im reĉe: ako ste Avraamova deca, ĉinite Avraamova dela. Vi, meĊutim, sada traţite da ubijete mene, ĉoveka koji vam je kazao istinu koju je ĉuo od Boga. Avraam tako šta nije uĉinio. Vi ĉinite dela svoga oca. Rekoše mu: mi nismo roĊeni iz bluda, jednog oca imamo – Boga. Reĉe im Isus: kad bi Bog bio vaš otac, voleli biste mene; jer sam ja od Boga izišao i došao; i nisam sam od sebe došao, nego me je on poslao. Zašto ne razumete moga govora? Zato što ne moţete da slušate moju reĉ. Vi potiĉete od oca Ċavola i hoćete da ĉinite ţelje svoga oca.“3 Rudolf Arĉibald Rajs, Ĉujte Srbi! Ĉuvajte se sebe; str. 17. Naglasak moj. Navedeno delo, str. 38. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 8:38-44. Naglasak moj. 1
2
665
Osmo poglavlje ev. po Jovanu predstavlja izveštaj o jednom od najoštrijih verbalnih sukoba Isusa Hrista, utelovljene Istine, sa pripadnicima svoga naroda koji je, nesvestan toga, bio na putu veĉne propasti. Najveći i najozbiljniji problem Isusovih sunarodnika jeste bio slepo poverenje u uĉenje narodnih verskih voĊa – koje su uveravale narod da je sa njime, u duhovnom pogledu, sve u najboljem redu. Verski poglavari i uĉenjaci, sadukeji, fariseji i knjiţevnici, predstavljali su tumaĉe Svetog pisma. Njima su svete knjige bile mnogo dostupnije nego obiĉnom narodu, koji se uglavnom sa njihovom porukom susretao (samo) jedanput sedmiĉno – subotom, na bogosluţenju u sinagogama. Zahvaljujući svom površnom poznavanju Boţije Reĉi, a sa druge strane bezrezervnom poverenju u uĉenje rabina (svojih „svetih otaca“), koje su prihvatali bez ikakvog kritiĉkog preispitivanja, izrailjski narod je bio veoma lako zaveden sa puta pravog bogopoznanja. Isus Hristos, koji je za sebe rekao da je „svetlost sveta“, došao je po reĉima Svetog pisma da bude „svetlost za ljude“ (Jn. 1:4). Jevreji njegovog vremena, kao i mnogobrojne generacije pre njih, bili su veoma daleko od istinskog bogougaĊanja – ĉineći, po Gospodnjim reĉima – dela Ċavola. Sa druge strane, tragedija, za koju se ne moţe reći da je mogla biti veća nego što je bila, ogledala se u tome da su Isusovi savremenici bili uvereni upravo u suprotno – da svojim ţivotima ugaĊaju Tvorcu, te da u celini predstavljaju njegov narod.
Na ĉemu su Izrailjci temeljili ovakvo uverenje? Ponositi jevrejski narod smatrao je nepokolebljivom istinom svoju pripadnost Svevišnjem iz razloga što je vodio poreklo od Gospodnjeg sluge Avraama, sledio „uĉenja starih“ (tj. sopstvena „sveta predanja“) i poštovao svoje verske uĉitelje i sveštenike. Gospod Hristos je u svojim govorima zapisanim u evanĊeljima oborio sva tri glavna temelja na kojima su njegovi sunarodnici zidali svoju sigurnost da pripadaju „nebeskom narodu“. U tekstu koji je zabeleţio evanĊelist Jovan u svom novozavetnom izveštaju, a koji je citiran maloĉas, saznajemo o ţestokom sukobu boţanske Istine sa silom Ċavolske obmane. Izrailjci, koji su u celosti bili u vlasti greha i sotone zastupali su uverenje o sopstvenoj verskoj nepogrešivosti.
Rušenje prvog laţnog temelja U vreme pre nego što se Isus pojavio u javnosti i otpoĉeo svoju mesijansku sluţbu, Jovan Krstitelj je pozivao narod i njegove starešine na pokajanje i promenu naĉina ţivota. Manji broj ljudi koji je osetio iskreno ţaljenje zbog uĉinjenih greha i za njih se kajao, bio je kršten u vodi reke Jordana: „Pojavi se Jovan krsteći u pustinji i propovedajući pokajniĉko krštenje za oproštaj greha. I izlaţaše k njemu sva judejska zemlja i svi Jerusalimljani, i on ih krštavaše u reci Jordanu, pri ĉemu oni ispovedahu svoje grehe.1 MeĊutim, veći deo obiĉnog sveta kao i starešina ostao je okoreo smatrajući da im pokajanje nije potrebno. Mislili su da će se krštenjem, kao još jednim uĉinjenim delom koje doprinosi spasenju, još više pribliţiti Bogu. Reagujući na ovakvo njihovo naopako razmišljanje, Krstitelj ih je ukorio oštrim reĉima: 1
Ev. po Marku 1:4-5.
666
„Videvši mnoge fariseje i sadukeje kako dolaze da ih krsti, reĉe im: zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev? Donesite dakle rod dostojan pokajanja, i ne mislite da moţete sami da govorite: imamo oca Avraama; jer vam kaţem da Bog moţe od ovoga kamenja podići decu Avraamu.“1 „Narodu pak, koji je izlazio da ga on krsti, govorio je: zmijski porode, ko vam je ukazao da izbegnete predstojeći gnev? Donesite, dakle, rodove dostojne pokajanja; i nemojte sad govoriti u sebi: imamo oca Avraama. Jer vam kaţem da Bog moţe od ovoga kamenja podići decu Avraamu.“2 Ono što je pre svega bilo potrebno jeste pokajanje i poboţna dela koja bi usledila nakon njega. Svaka osoba koja bi pred Gospodom iskreno zaţalila zbog kršenja Njegove volje, sasvim je sigurno – nastojala bi, uz molitvu za Boţiju pomoć, da od toga trenutka upravlja svoj ţivot po Svetom pismu - i to svakodnevno. To, naţalost, nije bio sluĉaj sa mnogim ondašnjim Izrailjcima. Oni su nastavljali sa grešenjem i neprihvatanjem Boţijeg puta spasenja. Apostol Jovan je za ljude koji praktikuju greh i ne kaju se iskreno pred Gospodom rekao: „Ko tvori greh od Ċavola je.“ (1. Jov. 3:8). Ipak, Isusovi saplemenici su, zaslepljeni sotonom, smatrali da garant spasenja predstavlja njihovo telesno poreklo od bogougodnog Avraama, koji je ţiveo oko dve hiljade godina ranije. Isusova poruka je bila istovetna onoj koju je propovedao Jovan Krstitelj. Hristov preteĉa je nepokajane Izrailjce nazvao „zmijskim (tj. Ċavoljim) porodom“, poruĉujući im da je Bog kadar da i od obiĉnog kamenja podigne decu Avraamu – ukoliko njegovi stvarni potomci ne budu uistinu poboţni. Gospod Isus, stavljajući do znanja svojim slušaocima da njihova dela ni u kom sluĉaju nisu sliĉna delima Bogu ugodnog Avraama, rekao je da je njihov otac neĉastivi, te da je, shodno tome, jasno zbog ĉega stoje Njemu nasuprot. Pošto nisu ĉuli ono što bi godilo njihovim ušima – a to bi bila potvrda da predstavljaju Boţiji narod, Jevreji su proglasili Sina Boţijeg ĉovekom koji je opsednut demonom: „Odgovoriše Judeji i rekoše mu: ne govorimo li mi lepo da si ti Samarjanin i da je demon u tebi? Odgovori Isus: nemam ja demona, nego poštujem svoga Oca, a vi me prezirete. Ja ne traţim svoje slave; ima ko traţi i sudi. Zaista, zaista, kaţem vam, ako ko odrţi moju reĉ, neće videti smrti doveka. Rekoše mu Judeji: sad smo saznali da je demon u tebi. Avraam je umro, a i proroci, ti pak kaţeš: ako ko saĉuva moju reĉ, neće okusiti smrti doveka.“3 Narodne verske voĊe su o Isusu Nazarećaninu imale sliĉno mišljenje: „Tada mu doneše besomuĉnoga koji je bio slep i nem; i izleĉi ga, tako da je nemi govorio i gledao. A sav narod se divio i govorio je: nije li ovo sin Davidov? A fariseji ĉuvši rekoše: ovaj izgoni demone samo pomoću Veelzevula, demonskog vladara.“4 „Knjiţevnici pak, koji su došli iz Jerusalima, govorahu da ima Veelzevula i da pomoću demonskog vladara izgoni demone.“5 Iz ovih biblijskih primera se jasno moţe uvideti koliko je veliko sotonsko lukavstvo. Svetim Duhom nepreporoĊeni ljudi, koji su ne znajući pod uticajem neĉastivog, bivaju prevareni da misle o sebi kao o Bogu odanim osobama i jedino „pravovernima“. U isto
Ev. po Mateju 3:7-9. Naglasak moj. Ev. po Luki 3:7-9. Naglasak moj. 3 Ev. po Jovanu 8:48-52. Naglasak moj. 4 Ev. po Mateju 12:22-24. Naglasak moj. 5 Ev. po Marku 3:22. Naglasak moj. 1
2
667
vreme, oni proglašavaju Isusa i njegove istinske uĉenike „krivovernima“ i slugama sotone. Gospod Hristos je prorekao svojim sledbenicima da će biti predmet poruge (i niĉim osnovanih) laţi i kleveta: „Dosta je uĉeniku da bude kao njegov uĉitelj i sluzi kao njegov gospodar. Kada su domaćina nazvali Veelzevulom, koliko će više njegove domaće.“ (Ev. po Mateju 10:25. Naglasak moj.). Kao prouĉavalac Svetog pisma ubeĊen sam da ne postoji veća Ċavolska prevara – kojom u zabludi drţi nenanovoroĊene religiozne ljude – od ove upravo pomenute, što je zaista zastrašujuće.
Rušenje drugog laţnog temelja Pored hvalisanja svojim svetim precima, drugi laţni temelj na kojem su Jevreji gradili svoju ubeĊenost da pripadaju Bogu jeste poštovanje verskih obiĉaja i uĉenja koja su ustanovili verski autoriteti iz bliţe ili dalje prošlosti. Iako je ovakav vid religioznosti veoma naliĉio na pravu duhovnost, koja dokazuje vernost svojim verskim korenima i tradiciji – u kojoj su ţivele i za koju su umirale bezbrojne generacije njihovih predaka, ni on, pošto nije bio Bogom ustanovljen – nije mogao da Njemu udovolji. Upravo suprotno tome, ovakva religioznost Jevreja je Gospodu bila veoma mrska, te je On protiv nje upozoravao tokom mnogih vekova. Reagujući na izrailjska bogosluţenja u sedmom stoleću pre Hrista, pero proroka Isaije je zapisalo sledeće Boţije Reĉi: „Zato reĉe Gospod: što se ovaj narod pribliţuje ustima svojima i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovjest je ljudska kojoj su nauĉeni.“1 Istovetna duhovna situacija se nije promenila ni posle nekoliko stotina godina. Hristos je svoje savremenike upozoravao na isti naĉin: „I ukinuste Boţiju reĉ zbog vašega predanja. Licemeri, dobro je prorokovao za vas Isaija: ‘Ovaj narod me poštuje usnama, a srce je njihovo daleko od mene. Uzalud me poštuju uĉeći nauke koje su ljudske zapovesti’.“2 Iz ovih poruka samoga Spasitelja kroz istoriju, svakako moţemo da zakljuĉimo da nijedan ĉovek ne moţe da poštuje Boga na svoj sopstveni naĉin. Boţija Reĉ – Sveto pismo, predstavlja zbirku knjiga u kojoj je objavljena volja Svevišnjeg. Poslušanjem Njegove objave svaki vernik moţe da bude na putu pravog bogopoznanja. Sa druge strane, narod koji Bibliji dodaje svoja sopstvena tumaĉenja, verske obrede i obiĉaje koji se njome ne podrazumevaju, potpada pod Gospodnju osudu. Hristos, kao što smo videli, ovakva bogosluţenja naziva „uzaludnim poštovanjem“, bez obzira koliku religioznost ili fanatiĉnu revnost ispoljavali oni koji ih zastupaju.
Rušenje trećeg laţnog temelja Nakon što smo zajedno uvideli da je nemoguće da se jedan narod nazove Boţijim samo zato što je neko od njegovih predaka sluţio Bogu, ili pak zato što se drţi verskih
1 2
Knj. proroka Isaije 29:13. Naglasak moj. Ev. po Mateju 15:6-9. Naglasak moj. Vidi još i Mk. 7:1-13.
668
obiĉaja i tradicije (koje, uostalom, i nisu zasnovane na Bibliji), bacićemo pogled i na treći problem kojeg Izrailjci nisu bili svesni. Ovaj problem definisaćemo kao slepo poverenje u uĉenje narodnih verskih voĊa. Upravo oni, verski poglavari i narodni uĉitelji, bili su glavni krivci što se cela nacija kretala stranputicom - daleko od Gospoda. Za vreme delovanja starozavetnih proroka u Izrailju, Gospod je vodio prepirku sa jevrejskim duhovnim pastirima, ukoravajući ih zbog njihove ravnodušnosti prema narodnom duhovnom lutanju: „Teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše moje! govori Gospod.“ (Jeremija 23:1). Umesto da budu duhovni uĉitelji i primeri pravog bogopoštovanja, sveštenici su iskorišćavali narodnu versku neprosvećenost. Ovo iskorišćavanje je bilo, izmeĊu ostalog i finansijsko, te su se na narodnoj muci i prostoti bogatili – uzimajući od naroda materijalna a ne pruţajući zauzvrat nikakva duhovna bogatstva: „Opet mi doĊe rijeĉ Gospodnja govoreći: Sine ĉovjeĉji, prorokuj protiv pastira Izrailjevijeh, prorokuj i reci tijem pastirima: ovako veli Gospod Gospod: teško pastirima Izrailjevijem koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri? Pretilinu jedete i vunom se odijevate, koljete tovno, stada ne pasete. Slabijeh ne krijepite, i bolesne ne lijeĉite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne traţite, nego silom i ţestinom gospodarite nad njima. I raspršiše se nemajući pastira, i raspršavši se postaše hrana svijem zvijerima poljskim. Ovce moje lutaju po svijem visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traţi. Zato, pastiri, ĉujte rijeĉ Gospodnju: Tako ja bio ţiv, govori Gospod, što stado moje posta grabeţ, i ovce moje postaše hrana svijem zvjerima poljskim nemajući pastira, i pastiri moji ne traţe stada mojega, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mojega ne pasu.“1 Upravo zbog ovakvog, više nego tragiĉnog, duhovnog stanja starozavetnog Boţijeg naroda, Gospod je podizao svoje sluge proroke koji su dobijali zapovest da propovedaju protiv mnogobrojnih laţnih pastira kao i da upućuju narod na put istinitog bogougaĊanja. No, ne treba unapred ni pominjati da ovi proroci nisu sa oduševljenjem prihvatani od strane naroda i sveštenstva. Tako nešto se, uostalom, moglo i pretpostaviti. Ipak, ĉudno je odbijanje Boţije istine od strane većeg dela naroda – budući da je bio u veoma nezavidnom duhovnom poloţaju i pod teškim „nametima“ od strane svojih sveštenika. Ono što bi se oĉekivalo jeste da sa velikom radošću prihvate osloboĊenje koje im Gospod nudi. Što se sveštenika pak tiĉe – stvar je bila potpuno jasna. Njima je veoma odgovarala neukost naroda, koji se bojao promene verskog razmišljanja – pa makar propao pod teškim svakodnevnim teretom nepoznavanja Boga. Iznad svega, sveštenici su (sami) sebe predstavljali zaštitnicima narodnih i drţavnih interesa, iako su sa Boţije taĉke gledišta, bili glavni uzroĉnici njegovog posrnuća. Imajući uz sebe veliku grupu laţnih proroka – koji su (takoĊe) tvrdili da govore u Boţije ime, sveštenici su drţali svoje podanike u duhovnoj slepoći i potpunom nerazumevanju Gospodnje volje. Nakon što je Svevišnji stolećima pokušao da dozove k sebi sinove Izrailjeve – na šta su oni ostajali gluvi, On je odluĉio da na svoj narod pošalje neprijateljsku (vavilonsku) vojsku koja ih je odvela u ropstvo na period od sedamdeset godina:
1
Knj. proroka Jezekilja 34:1-8. Naglasak moj.
669
„I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne poslušaste, niti prignuste uha svojega da biste ĉuli. I govorahu: vratite se svaki sa svojega puta zloga i od zloće djela svojih, pa ćete ostati u zemlji koju dade Gospod vama i ocima vašim odvijeka dovijeka. I ne idite za drugim bogovima da im ne sluţite i da im se klanjate, i ne gnjevite me djelom ruku svojih, i neću vam uĉiniti zla. Ali me ne poslušaste, govori Gospod, nego me gnjeviste djelom ruku svojih na svoje zlo. Zato ovako veli Gospod nad vojskama: što ne poslušaste mojih rijeĉi, evo, ja ću poslati po sve narode sjeverne, govori Gospod, i po Navuhodonosora cara Vavilonskoga slugu svojega, i dovešću ih na tu zemlju i na stanovnike njezine, i na sve te narode okolne, koje ću zatrti, i uĉiniću da budu ĉudo i potsmijeh i pustoš vjeĉna.“1 Ono što je posebno interesantno za ovo naše prouĉavanje jeste da istaknemo i to da je Boţiji prorok pozivao narod da se ne suprotstavlja vavilonskom caru ukoliko ţeli da ostane u svojoj zemlji i saĉuva svoje svetinje (Boţiji hram u Jerusalimu). Judejski car je sa svim svojim podanicima trebao da svesno primi poraz i okupaciju drţave bez borbe sa neprijateljem. Jeremija je isticao i Boţije upozorenje koje je pozivalo ljude da ne slušaju i ne veruju laţnim prorocima koji su govorili u Gospodnje ime – a nisu prenosili Boţiju već demonsku poruku: „Ne slušajte dakle proroka svojih ni vraĉa svojih ni sanjaĉa svojih ni gatara svojih ni bajaĉa svojih, koji vam govore i vele: nećete sluţiti caru Vavilonskom. Jer vam oni laţ prorokuju, kako bih vas daleko odveo iz zemlje vaše i izagnao vas da izginete. A narod koji bi savio vrat svoj pod jaram cara Vavilonskoga i sluţio mu, ostaviću ga na zemlji njegovoj, govori Gospod, da je radi i stanuje u njoj. I Sedekiji caru Judinu rekoh sve ovo govoreći: savijte vrat svoj pod jaram cara Vavilonskoga i sluţite njemu i narodu njegovu, pa ćete ostati ţivi. Zašto da poginete ti i narod tvoj od maĉa i od gladi i od pomora, kako reĉe Gospod za narod koji ne bi sluţio caru Vavilonskom? Ne slušajte dakle što govore proroci koji vam kaţu i vele: nećete sluţiti caru Vavilonskom, jer vam oni prorokuju laţ. Jer ih ja nijesam poslao, govori Gospod, nego laţno prorokuju u moje ime, kako bih vas prognao da izginete i vi i proroci koji vam prorokuju. I sveštenicima i svemu narodu govorih i rekoh: ovako veli Gospod: ne slušajte što vam prorokuju (...) Jer vam oni prorokuju laţ.“2 Ipak, većem delu naroda se uĉinilo da Jeremija govori kao „izdajnik vere i nacije“ te da ovakvim reĉima zastupa neprijateljsku stranu, zbog ĉega je oštro reagovao osuĊujući prorokovo istupanje. Narod je bio spreman da linĉuje donosioca boţanske spasonosne poruke: „A sveštenici i proroci i sav narod ĉuše Jeremiju gde govori te rijeĉi u domu Gospodnjem. I kad Jeremija izgovori sve što mu Gospod zapovedi da kaţe svemu narodu, uhvatiše ga sveštenici i proroci i sav narod govoreći: poginućeš. (...) I rekoše sveštenici i proroci knezovima i svemu narodu govoreći: ovaj je ĉovjek zasluţio smrt, jer prorokova protiv ovoga grada, kao što ĉuste svojim ušima.“3
Knj. proroka Jeremije 25:4-9. Naglasak moj. Ovo proroĉanstvo se odnosi na osvajanje juţnog, Judinog carstva 586. godine pre Hrista od strane Vavilonaca. Severno (izrailjsko) carstvo je osvojeno od strane Asirije 722. godine pre Hrista. Na ovaj naĉin, oba dela jevrejske (posle smrti cara Solomona) podeljene drţave su od Gospoda kaţnjena zbog svoje bezboţnosti, pogibijom i odvoĊenjem u ropstvo desetina hiljada Izrailjevih potomaka. 2 Knj. proroka Jeremije 27:9-16. Naglasak moj. 3 Knj. proroka Jeremije 26:7-8, 11. Naglasak moj. 1
670
Poruka laţnih proroka, kao što moţemo proĉitati dalje u 28. poglavlju ove knjige, nasuprot onome što je silazilo sa Jeremijinih usana, zvuĉala je kao patriotski poziv na oĉuvanje „nacionalnog dostojanstva“, donoseći ideju o obaveznom voĊenju odbrambenog rata bez obzira na gubitke, proriĉući da će vavilonski car za dve godine biti oslabljen i savladan. Ovakva poruka je naravno, veoma godila nacionalnom ponosu Izrailjaca, koji su svoju naciju uzdizali vrh nebesa. Svaka drugaĉija pomisao, koja bi podrazumeva dobrovoljnu predaju nadmoćnijem neprijatelju, bila bi smatrana teškim prekršajem a pronosioci takvih ideja bili bi javno ţigosani. Poruka pravih judejskih neprijatelja, laţnih proroka (koji su takoĊe bili Jevreji) je uticala i na cara Sedekiju koji je, poverovavši u Jeremijino izdajstvo i „saradnju sa stranim agresorom“, uhapsio Boţijeg proroka i posle batinanja strpao u tamnicu.1 Nedugo zatim, izrailjski knezovi su zatraţili i izvršenje smrtne kazne nad Gospodnjim poslanikom koji je propovedao o spasonosnom rešenju krize, optuţujući ga za slabljenje morala vojske i propovedanje protiv sopstvenog naroda: „I rekoše knezovi caru: da se pogubi taj ĉovjek, jer on oslabljava ruke vojnicima koji ostaše u ovom gradu, i ruke svemu narodu govoreći im take rijeĉi, jer taj ĉovjek ne traţi dobra ovom narodu nego zlo.“2 Krajnji rezultat odbacivanja Boţije poruke je bila pogibija mnogih Jevreja kao i odvoĊenje ostatka naroda u vavilonsko ropstvo.3 Osnovni razlog ovakvog raspleta dogaĊaja je bio narodno poverenje u svoje verske voĊe – koje su bile duhovno slepe i daleko od poznavanja istinitog boţanskog puta. Primeri sliĉni ovome, kada su pripadnici jevrejskog naroda odbacivali Boţiji glas upućen preko malobrojnih Njegovih izaslanika, zbog pogrešnog uĉenja verske većine, mnogobrojni su u Starom zavetu. Pomenuću još samo dva. Prvi je primer proroka Ilije koji je bio jedini hrabri sluga Svemogućega – nasuprot velikog broja Valovih i Astartinih sveštenika i otpada gotovo ĉitavog Izrailja koji je sluţio paganskim boţanstvima. O sukobu Gospoda i sila tame u kome je uĉestvovao ovaj prorok moţemo da proĉitamo u „Prvoj knjizi o carevima“ od 17-19. poglavlja. Primer proroka Miheja koji je stajao nasuprot stotinama laţnih proroka (koji su bili obmanuti sotonskim duhom da misle da sluţe pravom Bogu a u isto vreme su delovali protiv pravih Boţijih slugu) – otkrivajući im skrivenu istinu o njihovom demonskom proroĉkom nadahnuću, nalazimo u „Prvoj knjizi o carevima“, 22. poglavlju. Iz svih ovih primera jasno uviĊamo ĉinjenicu da su laţni proroci (koji su govorili u ime Jahvea, izrailjskog Boga i sebe smatrali jedino pravovernim) u jevrejskom narodu uvek uţivali mnogo veću popularnost nego istiniti Boţiji izaslanici ĉija je poruka uglavnom bila odbacivana a oni proganjani.
Popularnost laţnih i odbacivanje pravih Gospodnjih propovednika u doba novozavetne Crkve Da je isti sluĉaj postojao i u Isusovo vreme, već sam napomenuo ranije u ovom poglavlju. Hristos je naime rekao:
Vidi: Jeremija 37. poglavlje. Jeremija 38:4. Naglasak moj. 3 Vidi: 2. Carevima 25:1-12. 1
2
671
„UĊite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u ţivot, i malo ih je koji ga nalaze.“1 Pomenuti deo Gospodnjeg govora nam jasno stavlja do znanja da u svakom društvu (tj. narodu; potpuno u skladu sa zakljuĉkom dr Vladete Jerotića kojeg sam citirao na poĉetku) najveći deo sveta hodi „širokim putem“ ateizma ili nebiblijske religioznosti, koji vodi u veĉnu propast i udaljenost od Boga. Samo mali broj osoba prihvata Hrista i predaje mu svoj ţivot na voĊstvo – nasleĊujući veĉni ţivot. Isus Hristos je svojim uĉenicima, proriĉući, izrekao i više upozorenja, stavljajući im do znanja kakav će odnos prema njima imati većina (religioznih i nereligioznih) ljudi: „Blaţeni ste kada vas ljudi omrznu, i kad vas izdvoje i vreĊaju i odbace vaše ime kao zlo – zbog Sina ĉoveĉijeg. Radujte se u taj dan i likujte, jer gle, velika je vaša nagrada na nebu; njihovi oĉevi su isto tako ĉinili prorocima. (...) Teško vama kad svi ljudi o vama lepo govore; njihovi oĉevi su tako ĉinili laţnim prorocima.“2 Ĉitava istorija hrišćanske novozavetne Crkve, poĉevši od najranijih vremena, odvijala se u znaku ispunjenja ovih Gospodnjih reĉi. Ovaj period zemaljske povesti se i dalje odvija u znaku uzvisivanja i poštovanja verskih uĉitelja koji zagovaraju religijske principe koji nisu zasnovani na Svetom pismu, kao i u odbacivanju poruke istinitih Boţijih slugu. Apostoli su o ovoj pojavi posvedoĉili na sledeći naĉin: „A i svi koji ţele da ţive poboţno u Hristu Isusu biće gonjeni.“ (2. Timoteju 3:12. Naglasak moj.). „Ako vas vreĊaju za ime Hristovo, budite blaţeni, jer Duh slave i Duh Boţiji poĉiva u vama. (...) Ako pak strada kao hrišćanin, neka se ne stidi, nego neka slavi Boga tim imenom“. (1. Petrova 4:16). Za vreme dok Crkva Boţija biva proganjana od strane bezvernih, biblijski pisci predviĊaju napredak laţnih nauka svih vrsta i njihovih verskih propagatora: „A zli ljudi i varalice napredovaće na gore – varajući i varajući se.“ (2. Timoteju 3:13). „Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove – jesu li od Boga, jer su mnogi laţni proroci izišli u svet. (...) a svaki duh, koji ne ispoveda Isusa, nije od Boga; i to je antihristov duh za koga ste ĉuli da će doći, i sad je već u svetu. Vi ste, deĉice, od Boga i nadvladali ste ih, jer je veći onaj koji je u vama nego onaj koji je u svetu. Oni su od sveta; zato govore od sveta i svet ih sluša. Mi smo od Boga. Ko poznaje Boga sluša nas; ko nije od Boga ne sluša nas. Po tome poznajemo duha istine i duha prevare.“3
Ko su laţni proroci u novozavetnom hrišćanstvu? „Pazite na sebe i sve stado, u kom vas je Duh Sveti postavio za episkope, da napasate Crkvu Boţiju, koju je stekao svojom krvlju. Ja znam da će posle moga odlaska
Ev. po Mateju 7:13-14. Ev. po Luki 6:22-23, 26. 3 1. Jovanova 4:1, 3-6. Naglasak moj. 1
2
672
meĊu vas ući zverski vuci koji neće štedeti stada. Pa i od vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopake stvari – da povuku za sobom uĉenike.“1 „Deco, poslednji je ĉas, i kao što ste ĉuli da će antihrist doći, tako su se sad javili mnogi antihristi; po tome poznajemo da je poslednji ĉas. Od nas iziĊoše, ali ne behu od nas; jer da od nas behu, ostali bi sa nama; nego trebalo je da se pokaţu da nisu svi od nas. A vi imate pomazanje od Svetoga i svi to znate. Ne pisah vam kao da ne znate istine, nego zato što je znate i što nijedna laţ nije od istine.“2 Prema upravo navedenim reĉima Hristovim Duhom nadahnutih apostola, laţni uĉitelji Crkve su se, pre svega, pojavili iz redova episkopa, tj. starešina (nadglednika) koje su postavili i rukopoloţili sami apostoli. Veoma je vaţno da zapamtimo Pavlove i Jovanove reĉi koje govore o tome da će laţni uĉitelji govoriti „naopake stvari“ kao i da „nijedna laţ nije od istine“. Ove ljude, koji su dozvolili sotoni da ih skrene sa puta evanĊeoske istine, ap. Pavle naziva „zverskim vucima“. Isto snaţno poreĊenje koristi i sam Gospod Hristos govoreći: „Ĉuvajte se laţnih proroka, koji vam dolaze u ovĉjem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci.“3
Osobine i naĉini delovanja laţnih uĉitelja „Jer će se javiti laţne mesije i laţni proroci, te će ĉiniti velike znake i ĉuda, da zavedu – ako je moguće – i izabrane. Eto, rekao sam vam unapred.“4 Ono što najpre zapaţamo u poslednje citiranim Isusovim izjavama jeste teţnja ovakvih proroka da prevare prave Gospodnje sledbenike i vrate ih sa pravog puta na put propasti – pošto su već obmanuli veliki deo ostalog formalno religioznog naroda. Drugo, zapaţamo da je ovakve ljude veoma teško razlikovati od pravih Boţijih slugu (barem što se njihove spoljašnjosti tiĉe). Oni su obuĉeni u „ovĉije ruho“, tj. ukrašeni raznim „vrlinama“ koje religiozni ljudi cene, kao što su slatkoreĉivost, isposništvo, duge molitve, poseban naĉin odevanja itd. Iz tog razloga oni bivaju smatrani svetim ljudima, te im se ukazuje posebna poĉast. Ustupaju im se proĉelja na razliĉitim manifestacijama, ljudi pred njima vrše poklonjenja, ljube im „skute i rukave“, nazivaju duhovnim ocima... Isus Hristos je o ovakvim verskim voĊama izrekao sledeće: „A sva svoja dela ĉine da ih ljudi vide: jer šire svoje molitvene zapise i prave velike rese na haljinama, vole proĉelje na gozbama i prva mesta u sinagogama, pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu ‘ravi’. Vi se ne zovite ‘ravi’, jer je jedan vaš uĉitelj, a vi ste svi braća. I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer je jedan Otac vaš nebeski. Niti se nazivajte nastavnici, jer je jedan nastavnik vaš, Hristos.“5 Laţni proroci se, dakle, narodu u kome deluju predstavljaju kao pravedni, sledbenici i zastupnici jedinog pravog hrišćanskog uĉenja i njegovog tumaĉenja. Ipak, postoje dve ĉinjenice koje su veoma izraţene, na osnovu kojih svako ko je nepristrasan
Dela apostolska 20:28-30. Naglasak moj. 1. poslanica Jovanova 2:18-21. Naglasak moj. 3 Ev. po Mateju 7:15. Naglasak moj. 4 Ev. po Mateju 24:24-25. Naglasak moj. 5 Ev. po Mateju 23:5-10. Naglasak moj. 1
2
673
moţe da donese sasvim logiĉan i ispravan zakljuĉak. Kao što sam već pomenuo, te ĉinjenice su: - propovedanje laţnog, nebiblijskog uĉenja i - nehrišćanski ţivot (ponašanje suprotno odredbama Hristovog evanĊelja i voĊstva Svetog Duha). Smatram da smo u svim ranijim poglavljima dovoljno rekli o „istinitosti“ verouĉenja koje zastupa tradicionalno hrišćanstvo Istoka. Ono što je sigurno jeste da iz nepravilnog verovanja ne mogu da proizaĊu ni dela koja bi uistinu bila Bogu ugodna. Stoga smatram da svaki ĉitalac ove knjige ima pred sobom relativno lak zadatak. Za poznanje istinite biblijske boţanske vere i njeno jasno razluĉivanje od religijskog sistema koji nije ustanovljen na Svetom pismu potrebna je Boţija milost i voĊstvo Duha Svetoga koji prebiva u nanovoroĊenima. Gospod Hristos je rekao: „Ja sam došao na svet kao svetlost, da nijedan – koji veruje u mene – ne ostane u mraku.“1 Tamni lavirinti laţnih vera kojima zavedeni tumaraju u sopstvenoj teskobi i bezizlazu, sledeći svoje voĊe, mogu da budu pretvoreni u istinsku stazu boţanske svetlosti. Hristos je obećao izbavljenje iz tame nepoznavanja Boga. Ono što je potrebno jeste verovati mu na reĉ, i pouzdati se u Njega kao Spasitelja i Gospoda. Kada se osoba odluĉi da sledi Isusa Hrista u ĉvrstoj veri, Sveti Duh postaje njen stalni vodiĉ i pratilac, koji predstavlja garant njenog saĉuvanja u „veri koja je jednom zauvek predana svetima“. Za razliku od nenanovoroĊenih ljudi koji se od roĊenja nalaze u duhovnom mraku i samim tim predstavljaju siguran plen laţnih proroka, Hristovo upozorenje „ĉuvajte se“ odnosi se na njegove iskrene vernike. Boţijom blagodaću, Hristos je svoje izabranike uĉinio delom svog velikog stada koje sledi jedino njega kao Pastira. Iskreni Gospodnji sledbenici, koji teţe da mu uvek i u svemu budu ugodni, svakako nemaju ni najmanju ţelju da slede laţne uĉitelje, koji u zavedenosti drţe veliko mnoštvo. On sam je rekao: „Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaţe svoj ţivot za ovce. Najamnik, koji nije pastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, te ostavlja ovce i beţi, a vuk ih grabi i raspudi, jer je najamnik i ne mari za ovce. Ja sam dobri pastir, i znam svoje i moje ovce poznaju mene. Kao što Otac poznaje mene i ja poznajem Oca, i polaţem svoj ţivot za ovce. Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da dovedem, pa će slušati moj glas i biće jedno stado, jedan pastir.“2
1 2
Ev. po Jovanu 12:46. Ev. po Jovanu 10:11-16. Naglasak moj.
674
20. KO SU EVANĐEOSKI HRIŠĆANI? „Oni mu pak rekoše: mi iz Judeje nismo primili nikakvo pismo u vezi sa tobom, niti je ko od braće došao i javio ili rekao što rĊavo o tebi. Ipak, biće nam zadovoljstvo da od tebe ĉujemo šta ti imaš na umu; poznato nam je, naime, za ovu sektu – da se svuda protiv nje govori.“ Dela apostolska 28:21-22 Prema Boţijoj milosti, pred vama je, poštovani ĉitaoci, poslednje poglavlje ove knjige. U njemu ćemo, nakon kratkog podsećanja na sve ranije reĉeno, sagledati istorijski razvoj evanĊeoskog hrišćanstva, odnosno istinite Crkve Hristove od najranijih vremena pa sve do danas. Za razliku od religiozne institucije ĉija smo verovanja, ustanove i obrede razmatrali od poĉetka ove studije – i na kraju argumentovano zakljuĉili da ona nema nikakvog prava da se nazove „svetom i apostolskom crkvom“, prava Crkva Hristova ustanovljena je u prvoj polovini I stoleća i u neprekinutom kontinuitetu nastavlja da postoji i deluje do današnjih dana. Naime, prema reĉima Gospoda Isusa Hrista, Crkva koju je On ustanovio – postojaće sve do kraja vremena i odoleće svim – pa i najteţim iskušenjima. Naravno, kao što smo i ranije istakli, pojam Crkve Hristove u biblijskom smislu se umnogome razlikuje od njene kasnije predstave. Kao što je poznato, vaseljensko Pravoslavlje, kao i rimokatolicizam, propoveda pripadnost Crkvi svih onih koji su prošli kroz „svetu tajnu krštenja“, pa makar najveći deo tih ljudi provodi svoj ţivot u apsolutnoj nezainteresovanosti u odnosu na Boga i Bibliju. Sa druge strane, svetopisamsko uĉenje o Crkvi Hristovoj podrazumeva da njoj pripada samo relativno mali procenat ljudske populacije (Mt. 7:13-14), odnosno onaj koji je nanovoroĊen Boţijim Svetim Duhom i koji nastoji da u svakom segmentu svoga ţivota ugodi svome Bogu i Ocu (Mt. 7:21). Jedna od znaĉajnih karakteristika Crkve Hristove o kojoj smo govorili već i ranije jeste progonjenost, odnosno mrţnja sveta koji se nalazi pod sotonskom upravom – prema njoj koja sledi svoga Spasitelja. Naravno, najveća misterija sa kojom smo se susreli u ovoj knjizi jeste postojanje duboke zaslepljenosti nenanovoroĊenih pripadnika tradicionalnih hrišćanskih crkava – koji svoje organizacije smatraju bogougodnim (i pored posedovanja velikog broja protivbiblijskih uĉenja), a evanĊeoske zajednice vernika koje svoju veru upravljaju upravo prema Svetom pismu smatraju bogootpalim. Na poĉetku ovog poglavlja naveo sam tekst iz Dela apostolskih, koji istiĉe ĉinjenicu da se „protiv sekte Isusa iz Nazareta svuda govorilo“. Govorilo se tada, a govori se i u današnje vreme. No ipak, istina je jedna. A ona glasi da institucija koja propoveda spasenje uz pomoć verskih obreda (spasenje delima), proglašava mnogobrojne postapostolske novotarije originalnim hrišćanstvom i kruniše Isusovu majku Mariju na mesto nekadašnje boginje Ištar – smatrajući je nebeskom caricom (i to sve na osnovu apokrifnih evanĊelja i uĉenja jurodivih svetitelja) ne moţe biti nazvana Hristovom Crkvom. Istina, dakle, koja će ovom knjigom iznenaditi mnoge, glasi da tradicionalno hrišćanstvo Istoka i Zapada – oliĉeno u Pravoslavnoj i Rimokatoliĉkoj religijskoj instituciji nikada nije imalo niti će ikada imati iĉega zajedniĉkog sa Crkvom Boţijom, koju je u prvom veku ustanovio 675
Gospod i Spasitelj Isus Hristos. Jedina dodirna taĉka tradicionalnog hrišćanstva sa Crkvom Hristovom uspostavljana je samo u trenucima progonstva pri ĉemu je ono prvo uvek bilo u ulozi progonitelja - a ovo drugo u ulozi ugroţavanog, progonjenog i suzbijanog najbrutalnijim metodama. Iako smo o temi delovanja i ugroţavanja evanĊeoskih hrišćana (u Srbiji) govorili i u poglavlju „Crkva koja proganja“, u ovom ćemo sagledati istoriju razvoja vaţnijih geografskih celina celokupne, odnosno opštesvetske Crkve Hristove u toku glavnog dela toka novozavetne istorije. Pregled istorijskih dogaĊaja kojima ćemo se baviti biće zapravo sagledavanje priliĉno maglovite i namerno prikrivane istorije prave Hristove Crkve – odnosno istorije verskih pokreta koje je proganjala i anatemisala institucionalizovana crkva – laţno se predstavljajući pravom naslednicom Gospodnjih apostola. Manje ili veće grupe hrišćana, koje su tokom istorije trpele nevolje i stradanja, ispovedale su verovanja prvovekovne apostolske Crkve, a to su spasenje blagodaću kroz veru u Spasitelja, roĊenje od Boga Svetim Duhom, jednog posrednika izmeĊu Boga i ljudi – Gospoda Isusa Hrista, a odbacivale novine poput zastupanja Marije i svetaca, svetih tajni, specijalnog sveštenstva u crkvama, upotrebe tamjana i sveća… Poĉećemo gotovo od samoga poĉetka hrišćanske ere, od druge polovine II veka, kada su već polako poĉeli da se osećaju uticaji doktrina koje su bile strane verovanju Hristovih apostola i njihovih direktnih naslednika.
ISTORIJA PRAVE HRISTOVE CRKVE (do XVI stoleća) Na argumentovane tvrdnje evanĊeoskih hrišćana, koji se danas uglavnom smatraju delom protestantskog sveta1, da njihovo verovanje i crkvena tradicija vode poreklo od najranijih vremena – pravoslavni teolozi odgovaraju uglavnom podrugljivo. Oni, naravno, smatraju svoju Pravoslavnu crkvu nastavljaĉem apostolskog hrišćanstva, i veoma lako sebe dovode u vezu sa crkvom IV stoleća iz vremena cara Konstantina. Naravno, sledeći takav red, oni nastavljaju još i dalje u prošlost i svoju crkvu logiĉno predstavljaju kao onu koja je proizašla direktno iz apostolskog rukopolaganja. MeĊutim, kao što smo to objasnili u poglavlju o svetim tajnama (u delu o svetoj tajni sveštenstva), automatizam naslednosti apostolskog rukopolaganja (prejemstva) ni u apostolsko vreme a ni kasnije nije nosio nikakvu garanciju nepogrešivog prenošenja zdrave biblijske nauke na kasnije hrišćanske generacije. To svakako potvrĊuje i velika razlika izmeĊu novozavetne apostolske nauke sa jedne i nauke „Crkve“ u IV i u narednim stolećima sa druge strane. Istinitost tvrdnje evanĊeoskih hrišćana o potpunoj beznaĉajnosti „apostolskog prejemstva“ u sluĉajevima odstupanja od prvobitne apostolske nauke potvrĊuju ĉak i neki od pravoslavnih autora. Reĉ je o pravoslavnim monasima sa Svete Gore, koji zastupaju antiekumenizam i osuĊuju neke od zvaniĉnih Pravoslavnih crkava zbog saradnje sa nepravoslavnima (jereticima). Podsetimo se šta oni kazuju o tome, navodeći, izmeĊu ostalog i delove I kanona sv. Vasilija Velikog:
1
Iz tog razloga smo i mi, u ovoj knjizi, u ponekim poglavljima koristili naziv „evanĊeoski protestanti“ iako taj naziv sa istorijske taĉke gledišta nije taĉan – kao što će u ovom poglavlju biti prikazano.
676
„Kada govorimo o apostolskom prejemstvu, nije dovoljno da dokaţemo da postoji neprekinuti lanac rukopoloţenja koji dopire do apostola. Hristova Crkva ne zavisi od slova zakona, niti od mehaniĉkog ĉina polaganja ruku. Ako oni, koji su rukopoloţeni, nisu imali istinitu veru, njihovo rukopoloţenje je nevaţeće i dalje se ne moţe govoriti niti o sveštenstvu, niti o apostolskom prejemstvu. Polaganje ruku na one koji postaju sveštenici od strane pravog episkopa, prenosi blagodat Svesvetoga Duha. Da li Sveti Duh moţe da obitava tamo gde je laţ? Gde je jeres? (...) Kakvu vrednost onda ima samo ritualno Apostolsko prejemstvo kod onih, od kojih je Duh Sveti odstupio? (...) Jer, ako su prvi koji se otcepiše bili rukopoloţeni od Otaca i polaganjem njihovih ruku oni dobiše dar Duha, ipak pošto su otpali, postali su obiĉni ljudi i nisu imali vlast da krštavaju niti da rukopolaţu, niti su mogli preneti blagodat Svetoga Duha na druge pošto su je i oni sami izgubili.“1 Sa druge strane, pored oĉigledne istorijske povezanosti moderne Pravoslavne crkve sa crkvom IV veka, postoje takoĊe i pouzdani dokazi za povezivanje današnjeg evanĊeoskog hrišćanstva sa hrišćanstvom predkonstantinovskog perioda, i to kako po pitanju organizacije, tako i po pitanju njihove dogmatske usaglašenosti. Pravoslavni bogoslovi, zbog arogantnog stava kojeg ispoljavaju prema protestantima, uglavnom nisu, niti ţele da budu upoznati sa ĉinjenicama istorijskog postojanja istinite Hristove Crkve tokom svih proteklih vekova novozavetnog perioda. Zbog svoje neupućenosti i nedovoljnog poznavanja onog dela crkvene istorije za koji oni smatraju da je u potpunosti marginalan i bez velikog znaĉaja, i ubeĊenosti da jedino oni i rimokatolici poseduju neprekinuti kontinuitet crkvenog postojanja sve od apostola, pravoslavni bogoslovi iznose izmeĊu ostalog i ovakve prigovore: „Uobiĉajena Protestantska teorija Crkvene istorije je da je Crkva „otpala“ od vremena Cara Konstantina, pa sve do Reformacije. (...) Neki Protestanti će da tvrde kako je uvek postojala neka grupa pravovernih koja je onda predstavljala i nosioce Boţje crkve. MeĊutim, gde su dokazi o tome? Ĉesto se spominju Valdeţani (Valdenci) kao pravoverni i to kod većine sekti. Zaboravljaju da Valdenci nisu postojali sve do 12og veka. Teško je poverovati da su te „pravoverne“ grupice preţivljavale preko hiljadu godina, a da nisu ostavile nikakve opipljive dokaze o tome da su uopšte i ikada postojale.“2 Budući da pravoslavni, dakle, nisu upoznati sa istorijom istinite Crkve Hristove i njenim postojanjem kroz vekove kao marginalizovane i progonjene manjine (upravo prema reĉima Gospoda Isusa Hrista), u nastavku ovog poglavlja biće opisano njeno istorijsko prisustvo kao i njena sudbina, koja u svemu nalikuje Hristovom stradanju i sudbini prvovekovne Crkve apostola. Govoreći o modernim baptistima, kao evanĊeoskim hrišćanima, tj. vernicima koji pripadaju Telu Hristovom, dr Edward Watke Jr. je u tekstu pod naslovom „Zbog ĉega baptisti nisu protestanti?“ izneo sledeće zakljuĉke: „Obiĉno se ljude svrstava u jednu od tri religijske skupine. Ako nisi Ţidov ili rimokatolik, ljudi automatski misle da si protestant. Stoga baptiste obiĉno nazivaju protestantima.
1 2
Judin poljubac, str. 276-277. Naglasak moj. Preuzeto sa interneta: Deo teksta John-a Whiteford-a, pod naslovom: Samo sveto pismo (Sola Scriptura), Pravoslavno objašnjenje protestantskog uĉenja.
677
Izraz „protestanti“ poĉeo se koristiti nakon protesta i apela nekih luterana i voĊa reformiranih crkvi na Drugom koncilu u Speieru, 1529. godine. Svrha tog rimokatoliĉkog sabora bila je iznaći naĉin da se zaustavi napredak luterana i ostalih koji nisu suraĊivali sa papom. Protest tih crkvenih voĊa pred koncilom bio je obrambena mjera koja ih je trebala zaštititi od odluka tog istog koncila. Poznati crkveni povjesniĉar, Philip Schaaf, izjavio je slijedeće: „Zbog tog protesta i apela luterane su nazvali protestantima.“ (History of the Christian Church, Vol. 12, /povijest kršćanske crkve/ str. 692.) Ista ta ĉinjenica navedena je u Katoliĉkoj enciklopediji, Svezak 12, str. 495. Luteranski voĊe koji su se pojavili pred koncilom govorili su u svoje ime, ne u ime baptista. Mrzili su i progonili baptiste isto kao i rimokatolici. O baptistima su pisali: „Svim anabaptistima (baptistima) i ponovo krštenim osobama, odraslim muškarcima ili ţenama, sudit će se i bit će usmrćeni vatrom, maĉem, ili na neki drugi naĉin, kao što i dolikuje tim osobama, bez prethodnog preispitivanja duhovnih mišljenja.“ Budući da baptisti nisu imali udjela u tom protestu, neispravno ih je nazivati ih „protestantima“. Povijesno gledano, baptisti nisu protestanti. Protestanti su se pojavili u šesnaestom stoleću. To su luterani, reformirani i drugi, koji su nekoć bili rimokatolici pa potom, poput Luthera, Calvina i Zwinglija, napustili rimokatoliĉku crkvu. Baptisti nikada nisu bili u rimokatoliĉkoj crkvi. Oni se nisu pojavili u doba reformacije nego stotine godina prije toga. Tvrdilo se da je do doba Martina Luthera postojala samo jedna religijska grupa, rimokatoliĉka crkva. Povijest ne priznaje to gledište. U svakom razdoblju povijesti crkve postojale su grupe koje su vjerovale na isti naĉin kao što danas vjeruju baptisti. Neki od njih bili su: montanisti (150. posle Hrista), novacijani (240. posle Hrista), donatisti (350. posle Hrista), pavlicijani (650. posle Hrista), albigenzi (1022. posle Hrista) i valdenzi (1170. posle Hrista). To je u skladu sa svjedoĉanstvom kardinala Hosiusa, rimokatoliĉkog prelata kojemu je papa Pavao IV povjerio rad na suzbijanju nekatoliĉkih grupa. On je rekao: „Da baptisti nisu bili tako teško muĉeni i klani maĉem u proteklih 1200 godina, namnoţili bi se u većem broju negoli svi reformirani.“ (Pisma Apud Opera, str. 112. i 113.). Zapazite kako taj rimokatoliĉki uĉenjak govori o nemilosrdnim progonima koje su podnosili baptisti, i kako ih jasno odvaja o reformiranih i smatra da su nastali 1200 godina prije protestantske reformacije. TakoĊer je oĉito da baptisti nisu protestanti budući da su ih protestantski reformatori i njihovi sljedbenici nemilosrdno proganjali.“1 U nastavku poglavlja ukratko ćemo sagledati osobenosti svakog od maloĉas pominjanih pokreta nastalih „u krilu drevne Crkve“, i jasno uoĉiti sliĉnosti sa današnjim evanĊeoskim hrišćanstvom. Neke od njihovih najznaĉajnijih karakteristika bile su strog i uzvišen hrišćanski moral, verovanje u skori Hristov povratak i uspostavljanje hiljadugodišnjeg carstva, kao i naglašeno uĉenje o vaţnosti uloge Svetog Duha u ţivotu pojedinaca i Crkve u celini.
1
Dr. Edward Watke, Jr.; Biblijske istine naše vjere, Pouke o osobitostima baptistiĉkog vjerovanja, na hrvatskom jeziku, bez godine izdavanja. Croatian (Izvornik: Biblical Truths for Our Faith; Izdavaĉ: Couriers for Christ, 3030 East County Rd. E, Oshkosh, WI 54904 – 9371, USA). Naglasak moj.
678
Montanisti Pokret montanista nastao je sredinom II veka nove ere (svega 50-tak godina nakon smrti poslednjeg Hristovog apostola), kao reakcija na poĉetke otpadnuća Crkve od uĉenja i bogosluţbene prakse koje su zagovarali Hristos i njegovi apostoli. Evo šta o nastanku ovog pokreta kazuje istoriĉar E. H. Broadbent: „Opaţajući sve veću svjetovnost u Crkvi i uoĉavajući kako je meĊu voĊama uĉenost preotimala mjesto duhovnoj sili, mnogi vjernici bili su sve jaĉe proţeti dubokom ĉeţnjom da što potpunije iskuse ispunjenje Svetim Duhom i da se njegova sila oĉituje; oĉekivali su duhovno probuĊenje i vraćanje apostolskom nauĉavanju i praksi. U Frigiji je Montanus poĉeo nauĉavati 156. godine, protestirajući sa svojim sljedbenicima protiv prevladavajuće površnosti u odnosima Crkve prema ovom svijetu. (...) Montanisti su se nadali da će uspostaviti zajednice koje će se vratiti prvobitnoj poboţnosti, tako da će u njima pripadnici ţivjeti u svakodnevnom oĉekivanju dolaska Gospodnjeg; nadalje su isticali da se u zajednici mora Svetom Duhu dati njegovo pravo mjesto.“1 Na istoku Rimskog carstva montanisti su se izdvajali u posebne zajednice zbog nerazumevanja koje su doţivljavali, dok su na zapadu još dugo pripadali sistemu „zvaniĉno ustanovljenih“ crkvenih zajednica. Njihovo verovanje je bilo istovetno kao i kod drugih hrišćana – što će reći da montanisti nisu bili neka jeretiĉka sekta. Ipak, od drugih vernika su se razlikovali po ozbiljnosti prihvatanja i praktikovanja svoje vere – koja je kod mnogih poĉela da slabi i ne donosi zrele duhovne plodove: „Razdori meĊu kršćanima su uvek ţalosni a u nekom smislu razilaţenje Crkve s montanistima bilo je posebno ţalosno. Montanisti su u nekim stvarima bili drukĉiji od ostalih kršćana ali montanisti koji su umrli u progonstvima bili su meĊu najslavnijim muĉenicima.2 Montanisti su vjerovali kao i drugi kršćani. Ţivjeli su po kršćanskim normama s neuobiĉajenom strogošću u vezi s odrţavanjem postova, davanjem za potrebe zajednice, bez kompromisa s poganskim svijetom vani, bez bjeţanja od progonstva.“3 „Jedan ĉovek, koji je iz neznaboštva prešao u hrišćanstvo, po imenu Montan; bio je iz varošice Pepuze, ranije neznaboţaĉki sveštenik, a posle je postao strog Hrišćanin. Uopće, još kao neznaboţac, sklon strogim nazorima, izgledaše mu tadanja crkvena disciplina veoma liberalna, mlaka, i mislio je: ako Hristos nije propisao stroţiju disciplinu, ĉinio je to stoga, što je crkva tada bila još u mladosti, a da sada, kada je crkva već u svom zrelom dobu, kada će naskoro nastupiti parusija (drugi dolazak) Hristova, da se usavrši crkva i da se osnuje u Apokalipsi obećano 1000godišnje carstvo Hristovo, treba više ozbiljnosti i stroţe discipline.“4 Ovakvi duhovni kvaliteti i vraćanje visokim moralnim normama prvovekovnog hrišćanstva, ka pokretu montanista privukli su i poznatog kartaginskog prezvitera i uĉitelja rane Crkve Tertulijana, koji je postao njihov ĉlan i vatreni zagovornik:
E. H. Broadbent, Jedna povijest Crkve, str. 12-13, naglasak moj. Zagreb 1989. god. Primer posebno dirljivog stradanja zbog svoje hrišćanske vere desio se u Kartagini 207. godine. Naime, dvoje pogubljenih radi Hrista bili su Perpetua i Felicitas, koji su pripadali zvaniĉnoj Crkvi, ali u isto vreme snaţno naglašavali da pripadaju pokretu montanista. Vidi u: Broadbent, Jedna povijest Crkve, str. 13. 3 John Foster, Crkvena povijest 1, 29-500, Poĉeci, str. 60. Dobra Vest, Novi Sad, bez godine izdavanja. 4 Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 356-357. Naglasak moj. 1
2
679
„Visoka moralna pravila montanista, a iznad svega njihovo odbacivanje kompromisa, pridobili su i samog Tertulijana 207. god. koji je preuzeo voĊstvo sljedbe u sjevernoj Africi, gdje nisu ĉesto bili poznati kao montanisti nego kao tertulijanisti.“1 Pokret montanista je, prema Jevseviju Popoviću, trajao sve do VI stoleća, i posedovao svoju posebnu jerarhiju (crkvene starešine) nezavisno od zvaniĉne – moralno i doktrinalno posrtajuće „Crkve“. Prema istom autoru, montanisti su bili prvi koji su u hrišćanskom svetu poĉeli da koriste titulu „patrijarh“ za vrhovnog starešinu nad ostalim svojim episkopima.2
Novacijani Otprilike jedan vek posle osnivanja pokreta montanista (na Istoku), na Zapadu je zapoĉelo buĊenje odreĊenih grupa vernika koji su oko sebe takoĊe uoĉili opadanje sistema onih duhovnih vrednosti koji su se podrazumevali na poĉetku hrišćanske ere. „Skretanje s originalnog uzora danog u Novom zavjetu za crkve naišlo je već od poĉetka na ţilav otpor i dovelo je do toga da su se ĉesto unutar dekadentnih crkava stvarali krugovi, koji su se drţali dalje od zla, i nadali se da će moţda moći posluţiti kao sredstvo za ispravljanje i obnovu sveukupne cjeline. Neke takve krugove su iskljuĉili, pa su se skupljali kao posebne zajednice. Drugi su sami napustili sistem i oblikovali nove zajednice, uviĊajući da je nemoguće pomiriti se s postojećim stanjem. I jedni i drugi pojaĉavali su obiĉno one skupine, koje su već od poĉetka saĉuvale prvobitnu praksu i nauĉavanje Novog zavjeta i apostola. U kasnijim stoljećima još se nailazi na crkve, koje su nasljedovale apostolsku nauku i pozivale se na neprekinuti prijenos svedoĉanstva generacije u generaciju izravno ĉak od Dvanaestorice apostola.“3 Ove grupe vernika nazvane su kasnije novacijanima, iako nije izvesno da su same sebe tako nazivale. Naime, nakon muĉeniĉke smrti rimskog episkopa Fabijana 250. godine, na njegovo mesto je postavljen prezviter Kornelije. MeĊutim, stroţija struja hrišćana u Rimu, koja se nije slagala sa Kornelijevom mlakošću i tolerisanjem neduhovnih ljudi u crkvi, postavila je nad sobom drugog crkvenog starešinu. Njihov episkop zvao se Novacijan, a stupio je na duţnost „suprotepiskopa“ rimskog uz prethodno rukopolaganje od strane nekih drugih italijanskih episkopa4. Novacijan i njegove pristalice bile su ekskomunicirane na saboru u Rimu 251. godine, ali se njihova rigoristiĉka struja zagovornika strogog hrišćanskog morala i dalje širila i jaĉala. Novacijan je kasnije postradao kao muĉenik za Hrista, a pokret novacijana trajao je još nekoliko vekova posle njegove smrti: „Novacijanstvo je imalo pristalica ne samo u Italiji, nego i van Italije, ĉak i na Istoku, i beše priliĉno moćna i zbog svog morala uvaţena sekta. Ali tvrdokornost i fanatizam novacijanaca nikad ne popuštaše, i svi pokušaji, da ih izmire sa općom ili katoliĉkom crkvom, ne uspeše, dok ne izumreše. U VI stoleću još uvek ih nalazimo, ali u VII već ne.“5 John Foster, Crkvena povijest 1, str 60. Vidi u: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 358. 3 Broadbent, Jedna povijest Crkve, str. 15-16, naglasak moj. 4 Vidi u: Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 360-361. 5 Na istom mestu. 1
2
680
Donatisti Sledeća grupa hrišćana koja je zastupala beskompromisnost po pitanjima vere i morala, nasuprot stavovima većinske crkve koja je tolerisala razliĉite vidove bezkarakternosti hrišćanskih voĊa, bili su donatisti. Ova velika grupa hrišćanskih vernika iz severne Afrike, predvoĊena suprotepiskopom kartaginskim Donatom, protestvovala je zbog nepravilnog i neduhovnog postupka prilikom postavljanja episkopa Cecilijana, koji je zamenio umrlog Menzurija. Naime, donatisti su smatrali da nije bilo u redu da novog ep. Cecilijana posveti i u sluţbu uvede aptunški episkop Feliks – koji je prema nekim vestima izvršio izdaju Crkve u vreme Dioklecijana predavši na spaljivanje mnoštvo hrišćanskih knjiga. Iz tog razloga donatisti su uputili ţalbe najpre svim crkvama, a potom i caru Konstantinu – radi poništavanja Cecilijanovog izbora. MeĊutim, kako je i suprotstavljena stranka delovala u isto vreme, uspelo joj je da od drugih crkava (na crkvenim saborima u Rimu 313., u Arelatu (Galija) 314. i Milanu 316. godine), kao i samoga cara, izdejstvuje priznanje Cecilijana za zvaniĉnog episkopa Kartagine.1 Nakon što su njihovi prigovori o tome da hrišćanski episkopi moraju da budu osobe visokog morala i beskompromisni u veri – a ne njeni izdajnici, odbijeni, donatisti su se odvojili od zvaniĉnog crkvenog sistema i nastavili sa doslednim poštovanjem uĉenja Svetog pisma i hrišćanske vere. Pošto se verske zategnutosti nisu smirivale decenijama, poĉetkom V veka sazvan je veliki sabor u Kartagini na kome je prisustvovalo preko 560 donatistiĉkih episkopa i onih iz „zvaniĉne crkve“, na kome je pokušano konaĉno ubeĊivanje donatista da prilikom vršenja svetih radnji i ĉinova nisu prvenstveno bitni moralni i karakterni kvaliteti sveštenosluţitelja – već pre svega sveti ĉinovi koji sami po sebi zraĉe boţanskom blagodaću. Glavni zagovornik ove teze bio je ĉuveni hiponski episkop Avgustin, a ona je i do današnjih dana ostala popularna u Pravoslavnoj i ostalim tradicionalnim crkvama: „Ova je borba trajala neslabljenom ţestinom do 411. god., kada je posle mnogih tuţaba afrikanskih sinoda i episkopa po nalogu cara Honorija sazvan u Kartagini velik zbor donatista (279 episkopa) i ortodoksnih (286 episkopa) na disput. Od strane ortodoksnih disputaciju je vodio osobito ĉuveni iponski episkop Avgustin (umro 430.), koji je pokušavao, da uveri donatiste – iako je drţao da nije neopravdano protiv njih upotrebiti i nasilne mere, pošto se uverio o njihovu uporstvu i pošto je ukazao na zapovest u JevanĊeliju (Luk. XIV. 23): „Coge intrare“ (prisili ih da uĊu)! – osobito o tome, da vaţnost svetih radnja ne zavisi od moralnog dostojanstva aktivnog pri radnji prezvitera ili episkopa, nego od blagodati Boţje, i da crkva ne prestaje time biti sveta, ako u njezinoj sredini ima i nesvetih, jer će samo u onostranoj crkvi, na nebu biti samo svetih, a crkvu na zemlji je sam Hristos uporedio sa mreţom, u kojoj je pored ĉistih riba i neĉistih, i sa njivom, na kojoj raste pšenica i kukolj.“2 Ovo Avgustinovo mišljenje bilo je u potpunoj suprotnosti sa naukom apostola u Novom zavetu. U njemu ne postoji ni pomen blagodatnosti koju u sebi nose svete tajne - ali se zato zagovara visoki moral hrišćanskih voĊa! Naravno, treba zapaziti da Avgustin pogrešno tumaĉi i inaĉe veoma jasna znaĉenja evanĊeoskih kazivanja u 1 2
Vidi u: Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 534. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 534-535. Naglasak moj.
681
kojima Hristos ukazuje na Crkvu kao zbir razliĉitih pojedinaca „i svetih i nesvetih“.1 Istina je da je Gospod napomenuo da će meĊu tzv. „obiĉnim“ krštenicima biti i onih koji neće biti istinski nanovoroĊeni (poput primera u prvoj Crkvi, kakvi su bili: Simon vraĉar (Dela ap. 8. gl.), Imenej i Aleksandar (1. Timoteju 1:19-20), Filit (2. Timoteju 2:16-18), Diotref (3. Jovanova st. 9-10) i sl.) te da se ta situacija na zemlji ne moţe izbeći. MeĊutim, što se tiĉe episkopa (prezvitera) i Ċakona, Novi zavet nalaţe da oni moraju da budu provereni i posvećeni ljudi, zdravi u veri i neporoĉnog ţivota, a ne makar kakvi.2 Ipak, i pored manjkavosti ovakvih Avgustinovih argumenata, jedna grupa donatista prihvatila je njegovo objašnjenje i vratila se u okrilje zvaniĉne crkve. Sa druge strane, druga grupa je ostala dosledna svojim stavovima i jedinstvena po pitanju drţanja apostolskog uĉenja i po ovom pitanju. Donatisti kao verska struja u Egiptu postojali su sve do kraja VII veka, odnosno do pristizanja muslimana, koji su svojim uticajem doprineli njenom postepenom gašenju.
Pavlikijani Sledeća znaĉajna grupa istinskih Hristovih sledbenika, a ĉiju ćemo istoriju pomenuti u ovom poglavlju jesu pavlikijani. Ni o njima, kao ni o mnogim drugim manjinskim proganjanim grupama nemamo previše istorijskih podataka – a pre svega iz razloga njihovog sistematskog uništavanja koje su preduzimale zvaniĉna rimska i vizantijska crkva. Kao i o hrišćanima prvih vekova, tako i kasnije, sotona je (kroz svetovnu pagansku a zatim religiozno „hrišćansku“ vlast) širio najrazliĉitije laţi o istinitim Hristovim sledbenicima – proglašavajući ih jeretiĉkim i gnusnim grupacijama koje upraţnjavaju svakovrsni nemoral. Takav je sluĉaj i sa zvaniĉnom istorijskom verzijom verovanja i prakse koju su zastupali pavlikijani – a koja je do nas stigla iz pera njihovih protivnika i glavoseĉa, u ovom sluĉaju pravoslavnih vladara i njihovih crkvenih istoriĉara. Istoriĉar Jevsevije Popović, prenoseći zapise ranijih pravoslavnih pisaca3 o pavlikijanima, iznosi o njima sledeće podatke: „Baš u vreme, kad je u Vizantijskom Carstvu najviše cvetalo monotelitstvo, naime oko 657. za vlade Konstanta II (641. - 668.) pojavila se na jugoistoĉnoj granici Vizantijskog Carstva i specijalno Male Azije naspram Sirije nova jeres, pavlikijanstvo, pavlikijanizam, i to kao nova forma gnosticizma i manihejstva, zbog ĉega pisci IX stoleća pavlikijanstvo i nazivaju novim manihejstvom.“4 Sa druge strane, istoriĉar Broadbent, koji je svoje prouĉavanje usmerio na temeljitije preispitivanje verovanja tadašnjih verskih pokreta, crpeći istorijske podatke iz ono malo autentiĉnih izvora, odnosno dokumenata koji su ostali saĉuvani od uništavanja od strane zvaniĉne crkve – iznosi sledeće ĉinjenice: „Uvijek su mnogi uĉenici Gospodina Isusa smatrali da je savez Crkve i drţave suprotan novozavjetnom nauĉavanju. Ali kad god je Crkva imala na raspolaganju moć drţave, koristila ju je za nasilno suzbijanje svih onih koji su se udaljili od njenog sistema ili su u bilo kojem smislu odbili pokoriti se njenim zahtjevima, dok je velika Avgustin je mislio na tekstove iz ev. po Mateju 13:24-30; 13:47-50. Vidi u: 1. posl. Timoteju 3:1-13; 5:17-22; Titu 1:5-9. 3 Ovi pisci su zapravo bili zapisniĉari carice Teodore koja je u to vreme vršila progone pavlikijana, što samo po sebi kazuje da nisu mogli a niti su hteli da budu objektivni. 4 Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 760-761. 1
2
682
mnoţina zbog ravnodušnosti ili interesa, ili pak zbog straha, popustila i pristala na makar vanjsku poboţnost. No, uvijek je bilo pojedinaca ili skupina vjernika koji se nisu dali primorati na pokoravanje, nego su se i dalje trudili da slijede Krista i da se drţe nauĉavanja njegove Rijeĉi i apostolske nauke. Ovi su neprekidno bili meta progonstva. (...) Istinski povijesni izvještaji o tim pojavama svuda su bili uništavani. Progonitelji su nastojali u potpunosti uništiti sve tragove originalnih dokumenata i zapisa tih kršćana. Naprotiv, pisali su vlastite izvještaje i opise u kojima su iznosili najgore klevete i izmišljotine o tim Kristovim sljedbenicima i njihovom vjerovanju s ciljem da opravdaju svoje okrutne postupke. Prave vernike su u tim iskazima uporno oznaĉavali hereticima i pripisivali im laţnu nauku iako su je i sami optuţenici pobijali. (...) Od vremena Manija optuţivali su crkve vjernika, koji su se jednostavno nazivali kršćanima, razlikujući se time od drugih koje su zvali „rimskim kršćanima“, da su manihejske, iako su izjavljivale da to nisu, i ĉak se ţalile na tu nepravdu, što im se pripisuje nauĉavanja kojih se one ne drţe. Neprestano ponavljanje neke tvrdnje nije još dokaz da je ta tvrdnja istinita; a budući da pisana ostavština ovih kršćana ne sadrţi ni traga manihejstvu, jedino je razumno vjerovati da stvarno nisu drţali ništa od te nauke.“1 Prema dostupnim istorijskim izvorima, naziv „pavlikijani“ je ovim hrišćanima dat od strane protivnika, iz razloga njihovog ĉestog citiranja stihova iz Pavlovih poslanica, kao i zastupanja uĉenja koja su iz njih proizilazila. Iz svoje prostodušnosti, pripadnici ove grupe vernika – a posebno njihove voĊe, nadevali su sebi imena novozavetnih liĉnosti – a posebno istaknutih Pavlovih saradnika. Jedan od starešina ovih hrišćanskih zajednica, koji se zvao Konstantin, uzeo je ime Silvan i pod tim imenom bio poznat po propovedanju evanĊelja širom Jermenije, Male Azije i Mesopotamije. Njegovo propovedanje podrazumevalo je zagovaranje novozavetne evanĊelske nauke i odbacivanje svih kasnije uvedenih crkvenih dogmi – kakve su bile poštovanje ikona, Bogorodice i drugih zabluda vizantijske crkve. Ostale njihove voĊe bile su takoĊe poznate po imenima saradnika ap. Pavla. Istoriĉar Jevsevije Popović o karakteristikama njihovog bogopoštovanja i crkvenog ustrojstva kazuje sledeće: „Ali oni se i organizovaše po toboţ Pavlovu ustrojstvu crkve; uvedoše mnoga moljenja, odbaciše svaku jerarhiju, sve crkvene ceremonije, krštenje smatrahu samo duhovnim, isto tako i evharistiju. Odbacivahu i svaku spoljašnost u crkvi, osobito kanonski post i monaštvo, poštovanje Marije i svetitelja, krsta, ikona i relikvija. Pavlikijani se brzo raširiše, i naskoro beše ih puno u Velikoj i Maloj Jermenskoj kao i u Pontu. Na ĉelu im behu samo ljudi sa imenima Pavlovih uĉenika i saradnika, tako posle Silvana, Tit, Timotej, Epafrodit, Tihik i drugi.“2 Maloĉas pomenuti voĊa pavlikijana po imenu Silvan (Konstantin) bio je ubijen po liĉnom nalogu vizantijskog cara Konstantina Pogonata 685. g. n. e., godinu dana posle izdavanja carskog dekreta protiv ove grupe vernika. No, neustrašivo i nepokolebljivo drţanje voĊe pavlikijana pred njegovim muĉiteljima ubrzo je dovelo do obraćenja i prelaska meĊu njih i glavnog carevog ĉinovnika Simeona, koji je bio liĉno odgovoran za Silvanovo pogubljenje. Evo kako o ovome dogaĊaju pišu Broadbent i Jevsevije Popović:
1 2
Jedna povijest Crkve, str. 43-45, naglasak moj. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 761. Naglasak moj.
683
„Ovaj car (Konstantin Pogonat; prim. I. S.) izdao je dekret 684. godine, protiv zajednica vjernika a naroĉito protiv Konstantina Silvana, te je poslao jednog od svojih sluţbenika po imenu Šimun, da dekret provede u djelo. Da bi dao naroĉit naglasak pogubljenju Konstantina Silvana, Šimun je pribavio prikladno kamenje i zapovijedio njegovim osobnim prijateljima da kamenuju svoga uĉitelja bez obzira na to što su ga već tako dugo poštivali i ljubili. Stavili su svoj vlastiti ţivot na kocku odluĉno to odbivši i odbacivši to kamenje, ali je bio tamo nazoĉan neki mladić po imenu Just; toga je Silvan odgojio kao svog posinka, s kojim je Silvan postupao naroĉito njeţno. Just je ipak bacio kamen na svog dobroĉinitelja i ubio ga, zadobivši time veliku pohvalu i nagradu od vlasti, te su ga u javnosti usporeĊivali s Davidom kad je ubio Golijata. Šimun je bio duboko taknut svim tim što je vidio i ĉuo u Kibosi. Razgovarajući s tamošnjim kršćanima, presvjedoĉio se o istinitosti njihova nauĉavanja i o ispravnost njihove prakse. Vrativši se u Konstantinopol, nije na dvoru mogao naći mira u duši, te je poslije trogodišnjih unutarnjih borbi odbacio sve, pobjegao u Kibosu i tamo je pod novim imenom Tit preuzeo i nastavio ţivotno djelo ĉovjeka ĉiju smrt je ranije bio odredio. Nije trajalo dugo da se i on pridruţio velikom broju muĉenika, jer je dvije godine kasnije onaj isti Just, koristeći se poznavanjem ţivota meĊu braćom, dao mnoge podatke biskupu, odnosno preko njega caru Justinijanu II. Na temelju toga su mnoge mogli uhvatiti, te su ih zajedno sa Šimunom javno spalili. Hrabrost i ĉvrstoća muĉenika izjalovila je plan progonitelja, raspirivši vjeru i hrabrost mnogih u vatri predanja i svjedoĉenja, tako da se meĊu vjernicima podiglo još više propovjednika i uĉitelja, a zajednice se jaĉale i dalje širile.“1 „Konstantin ili Silvan bude u prvom predikonoklastiĉnom perijodu gonjenja za vreme cara Konstantina Pogonata 685. po nalogu carevu kamenisan; ali pri tom je bio tako ravnodušan, da je carski ĉinovnik Simeon, koji je rukovodio kamenisanjem, na to postao pavlikijan i naslednik mu pod imenom Tit; no 690. za vreme Justinijana II Rinotmita takoĊe pogubljen.“2 Veliko progonstvo pavlikijana, koji su, istini za volju, samo u toku kratkih perioda bili ostavljani na miru od strane vizantijskih vladara, nastupilo je za vreme carice Teodore (u IX veku) koja je i konaĉno Istoĉnoj crkvi donela „slobodu“ ikonopoštovanja. Kao posledicu toga odluĉila da suzbije sve „jeretiĉke“ pokrete koji su negirali biblijsku zasnovanost ovakve prakse. Pravoslavni istoriĉar Jevsevije Popović veoma šturo, i to samo u pola reĉenice, navodi da se „prema njima (od strane pravoslavnih Vizantinaca) grozno postupalo“3, dok Broadbent iznosi znatno više podataka o njihovim muĉeniĉkim stradanjima: „Sistematski pokolj, spaljivanje, utapljanje, odrubljivanje glava poĉelo je iznova naredbama carice Teodore i nastavljalo se dugi niz godina, iako nije uspjelo poljuljati ĉvrstoću vjernika. Tvrdilo se da je izmeĊu godine 842. i 867. revnost Teodore i njenih inkvizitora uzrokovala smrt oko stotinu hiljada ljudi. Ovo doba opisao je Grgur Magistros, koji je 200 godina kasnije, bio
Broadbent, Jedna povijest Crkve, str. 47-48, naglasak moj. Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 762. Naglasak moj. 3 „Najneprijateljskije se ponašala prema pavlikijanima prijateljica ikona carica Teodora (842. do 856.), koja je 842. uĉinila definitivno kraj borbi protiv ikona i koja je htela tada da se razraĉuna i sa pavlikijanima. Prema njima se grozno postupalo, tako da se oni u oĉajanju latiše oruţja, i najposle iz vizantijskih krajeva preĊoše u arapske...“ str. 762. Naglasak moj. 1
2
684
zaduţen da progoni ljude iz istog razloga i na istom podruĉju. On piše: „Prije nas su ih mnogi generali i upravljaĉi predavali ne štedeći ni staraca ni djece i to s punim pravom. Štoviše, naši patrijarsi ţigosali su im ĉela utiskujući na njih znak lisice..., drugi su im pak vadili oĉi govoreći: ‘Slijepi ste za duhovne stvari, zato nećete gledati ni vidljive stvari’.“1 Ovakva stradanja naterala su pavlikijane da iz vizantijskih krajeva preĊu najpre na arapske teritorije, a potom da uz pomoć cara Jovana Cimiska (969. - 976. g.) iz Jermenije nastave sa širenjem prema Bugarskoj i Srbiji, kao i drugim krajevima Evrope – Italiji i Francuskoj. U Bugarskoj i Srbiji ovi vernici su u X i XI veku bili poznati kao bogumili, u Italiji kao patareni a u Francuskoj kao katari. U Jermeniji pak, ovi Hristovi sledbenici su bili nazivani tondrakitima (po imenu grada Tondrake) a poĉetkom XI veka je i jedan jermenski mitropolit, po imenu Jakov Harkski postao jedan od voĊa a kasnije i muĉenik pokreta pavlikijana. Prema istorijskim podacima koje navodi Jevsevije Popović, pavlikijani odnosno bogumili su se u Bugarskoj zadrţali sve do XVII stoleća.2
Bogumili Verski pokret bogumila (katara, patarena), kao što smo već naglasili, svoje direktno poreklo doveo je od pavlikijana koji su delovali do toga doba u toku više vekova. U novim podruĉjima u kojima su se naseljavali, ovi pavlikijani (bogumili) susretali su se sa istim nerazumevanjem nevernog sveta (odnosno tzv. hrišćana tradicionalista) kao i u oblastima iz kojih su prognani. O njima su se širile najzlobnije glasine, koje su iako nepotvrĊene, hvatale korena kod naroda koji je u njih ţeleo da veruje. Postoji istorijski dokument koji govori o ĉuvenom lekaru toga doba – Vasiliju, koji je bio bogumil i ţiveo krajem XI i poĉetkom XII stoleća. Svojim lekarstvima i vrlim hrišćanskim primerom uticao je na mnoge i pridobio ih za Hrista u koga je i sam predano verovao. Za njega je ĉuo i sam vizantijski car Aleksije I Komnin, koji ga je pozvao na razgovor da ga, toboţe zbog sopstvenog interesovanja, ispita o suštini njegove vere. Vasilije je razgovarao sa carem misleći da je ovaj zaista zainteresovan za veru u Hrista, ubeĊujući ga da prihvati apostolsku nauku i veru u evanĊelje. MeĊutim, car Aleksije je iznenada razgrnuo zavesu iza koje se krio stenograf koji je zapisivao sve detalje razgovora. Carevim slugama je bilo zapoveĊeno da prevarenog lekara veţu i bace u tamnicu. U njoj je ostao nekoliko godina, a nakon što je 1119. godine ponovo odbio da se odrekne svoje vere, bio je javno spaljen na hipodromu u Carigradu. Za vreme ovoga vladara, kao i njegovih naslednika mnogi bogumili su spaljeni ili doţivotno zatvarani u tamnice.3 Istoriĉar Broadbent na osnovu dostupnih istorijskih dokumenata iznosi kakvo se mišljenje u to vreme širilo o bogumilima. Oni su bili optuţivani da su „vukovi u ovĉijim koţama“ koji ţive krotkim i poboţnim ţivotom – samo iz razloga da bi ljude odvukli u pakao: „Mišljenja raznih pisaca o tim kršćanskim zajednicama u Maloj Aziji i Bugarskoj mnogo se razlikuju, jer je bilo općenito uobiĉajeno da se o njima i njihovom nauĉavanju piše kao o neopisivom zlu, ali je ipak bilo i ljudi, koji su o tome Broadbent, str. 54, naglasak moj. Vidi u: Opšta crkvena istorija, tom drugi, str. 111. 3 Vidi u: Broadbent, str. 59-60. 1
2
685
mislili drugaĉije. Najraniji pisci su oĉito pisali više subjektivno, a manje povijesno.. Oni optuţuju „heretike“ da se bave zlim stvarima, ukljuĉujući i neprirodne tjelesne grijehe, ponavljaju svašta što se prepriĉava o njima, ukljuĉuju mnogo toga o Maniju i o onome što se pisalo protiv njega. Pisac Euthymius (umro poslije 1118.) kaţe: „Traţili su od onih koji su slušali što nauĉavaju, da odrţavaju zapovijesti EvanĊelja, da budu krotki i milosrdni i da obiluju u bratskoj ljubavi... Tako oni primamljuju ljude nauĉavajući sve dobre i korisne stvari, ali postupno ĉovjeka otruju i odvuku u propast.“ Jedan od starješina u Bugarskoj, Kosmas, piše krajem desetog stoljeća i opisuje bogumile kao „gore i strašnije od demona“, nijeĉe to da vjeruju u Stari zavjet i u EvanĊelje, dalje tvrdi da ne daju nikakve ĉasti majci Boţijoj niti kriţu, da se rugaju crkvenim obredima i svim crkvenim dostojanstvenicima, pravoslavne svećenike nazivaju „slijepim farizejima“, da tvrde da se Veĉera Gospodnja u sluţbenim crkvama ne uzima prema Boţijoj zapovijesti, i da kruh ne postaje Gospodinovo tijelo, nego ostaje obiĉan kruh.“1 Ipak, malobrojni pisci iz ondašnjeg vremena, priznavali su da u nauci i ponašanju bogumila nema niĉeg iskvarenog, osim njihovog nepoštovanja zvaniĉnih crkvenih autoriteta. Neki od tih pisaca koji su se bolje upoznali sa naukom bogumila (pavlikijana – tornaka) dolazili su ĉak do zakljuĉka da su meĊu njima pronašli pravu izvornu apostolsku nauku.2 Bogumilstvo je u Bosnu pristiglo iz Srbije i Bugarske. O progonima ovih vernika iz Srbije, za vreme velikog ţupana Stefana Nemanje, kao i iz Bugarske za vreme cara Borila, govorili smo u poglavlju „Crkva koja proganja“. Ovoga puta ćemo se osvrnuti na dalju sudbinu bogumila za vreme njihovog viševekovnog delovanja na teritoriji Bosne. Na bosanskoj teritoriji bogumili su doţiveli svoj najveći napredak i procvat, a jedan od njihovih najvećih zaštitnika – a i sam njihov pristalica bio je ban Kulin. Do vremena naseljavanja Srba bogumila koji su bili progonjeni iz Nemanjine drţave, i svoje utoĉište našli u Bosni, u ovoj drţavi je bilo malo pravoslavnih i Pravoslavna crkva je bila slaba, dok je mnogo jaĉi bio rimokatoliĉki uticaj. Ipak, dolaskom bogumila ĉija su verska shvatanja bila primamljiva zbog upotrebe narodnog jezika i visoko moralnog ţivota njihovih pripadnika, religijska slika Bosne (kao i okolnih oblasti, Dalmacije i Hrvatske) bila je promenjena. Rimokatolicizam je zbog upotrebe latinskog jezika bio neprivlaĉan a posebno zbog kasnijeg veoma brutalnog odnosa prema bogumilima – tako da je masa naroda prihvatala novu veru doţivljavajući pritom velike Boţije blagoslove i materijalno blagostanje.3 MeĊutim, rimokatolici nisu mirno posmatrali širenje bogumilstva Bosnom, već su vršili razliĉite pritiske. Nakon što su porazili Nemanjinog sina Vukana i preuzeli Hum 1198. godine, MaĊari su planirali napad na drţavu kojom je upravljao Kulin ban. Na sastanku koji je odrţan 1203. godine, izaslanici pape Inocenta III, podrţani silom maĊarskog kralja, izvršili su pritisak na bogumilskog vladara koji je obećao da će se odreći krivoverja i ponovo uvesti rimokatoliĉki verski sistem. MeĊutim, obećanje koji je Kulin dao papi nimalo nije uticalo na bosanski narod koji je nastavio da većinski sluţi Gospodu protivno odredbama i uĉenjima tradicionalnog hrišćanstva. Kako se bogumilstvo i dalje širilo, papa Honorije III je pozvao zapadne narode na krstaški rat protiv bosanske drţave.
Navedeno delo, str. 60-61. Naglasak moj. Isto, str. 61. 3 Do modernih vremena se u srpskom narodu odrţala poznata izreka: „Od Kulina bana i dobrijeh dana.“ 1
2
686
Nakon što se ovom pozivu zapadnjaci nisu odazvali, smatrajući da taj pohod ne bi zadovoljio njihove pljaĉkaške apetite, kaloĉki arhiepiskop (iz MaĊarske) je ponudio da povede krstaški rat – uz uslov da se njegovoj arhiepiskopiji podredi bosanska teritorija.1 Posle vojne pobede nad bosanskim vladarima, rimokatolici su sproveli veoma agresivnu inkviziciju nad bogumilskim narodom. Pored reda franjevaca u Bosnu su naseljeni i dominikanci koji su poĉeli da sprovode isti onakav teror kao i pravoslavni u Srbiji i drugim istoĉnim zemljama. Bogumili su bili ubijani, spaljivani na lomaĉama a njihova imanja otimana. Nakon perioda rimokatoliĉkog upravljanja Bosnom, usledila je i vladavina kralja Dragutina (1282. - 1316. g.) koji je bio pravoslavan i uz potporu episkopa Vasilija nastavio sa progonom do tada progonjenih.2 Nešto kasnije, godine 1325., Rim je uputio pismo bosanskom banu traţeći od njega pomoć prilikom iskorenjivanja bogumila. Iz ovog pisma moţemo da uvidimo i optuţbe koje su na raĉun ovih vernika upućivali rimokatolici, smatrajući ih pravim satanskim sledbenicima. Evo jednog njegovog dela: „Znajući da si ti vjeran sin Crkve, zapovijedam ti da istrijebiš heretike koji su pod tvojom vlašću i pruţiš svu potrebnu pomoć Fabijanu, našem inkvizitoru, tim više što se veliko mnoštvo heretika iz raznih zemalja sakupilo u Bosni, nadajući se da će tamo dalje moći da šire svoje tamne zablude i da ţive u sigurnosti. Ovi ljudi nadahnuti lukavstvom starog neprijatelja i naoruţani otrovom licemjerstva, kvare umove katolika vanjskim pokazivanjem jednostavnosti i laţnim prisvajanjem imena Kristova. Izvana su ponizni, a potajno ubijaju; to su vukovi u ovĉjim koţama, koji sakrivaju svoj bijes, da bi tako lakše prevarili jednostavne ovce Kristove.“3 Ovo progonstvo je delimiĉno osujećeno zbog meĊusobnih razmirica koje su nastupile izmeĊu dva rimokatoliĉka reda – franjevaca i dominikanaca i to u toku više godina (1327. - 1336. g.). Ipak, kroz sav naredni period, sve do konaĉne okupacije Bosne od strane Turaka u XV veku, progonstva i stradanja bogumila su bila nastavljena. Nakon Tvrtkove vladavine, za vreme koje su bogumili uţivali kakav-takav mir, usledili su ponovni ratovi koje je protiv Bosne vodio papa uz pomoć maĊarskih vladara. MaĊarski kralj Sigismund je 1408. godine uspeo da uništi bosansku vojsku i pogubi 126 bosanskih velikaša odrubivši im glave, nakon ĉega je njihova telesa bacio u reku Bosnu nedaleko od Doboja. Konaĉno, uvidevši da su im rimokatolici mnogo veći neprijatelji od Turaka, bogumilska vlastela je sklopila prinudni savez sa muslimanskim osvajaĉima (koji su već bili porobili Srbiju nakon bitke na Kosovu 1389. god.), i bez otpora im dopustila da zauzmu bosanske prostore. U kasnijim vekovima, došlo je do postepenog išĉezavanja bogumila u Bosni, i to najverovatnije iz razloga polaganog prelaska njihovih potomaka u redove poklonika islamske religije. MeĊutim, njihov viševekovni opstanak u ovom delu Evrope, uprkos velikim progonstvima i zloĉinima koji su nad njima ĉinjeni od strane rimokatolika i pravoslavnih, samo je dokaz velike Boţije blagodati koja je bila ukazana radi veĉnog spasenja svima onima koji su sa njima dolazili u kontakt i imali prilike da se upoznaju sa izvornim uĉenjem Hrista i apostola. Njihovi kontakti sa drugim grupama progonjenih vernika iz Evrope sa kojima su saraĊivali i pruţali im
Vidi u: Ĉedomir Marjanović, Istorija srpske crkve, str. 85-87. Isto. 3 Broadbent, str. 65, naglasak moj. 1
2
687
utoĉište, samo je još jedan dokaz bratske hrišćanske solidarnosti i ljubavi kojom su se uvek odlikovali istinski Hristovi sledbenici. Bogumili u ovom delu Evrope predstavljali su izuzetno vaţnu kariku u lancu kontinuiteta postojanja istorijske Hristove Crkve koja je od samog poĉetka sledila stope svoga, od nevernog sveta, odbaĉenog i progonjenog Spasitelja. Istoriĉar Broadbent o njima zakljuĉuje: „Ovi „prijatelji Boţji“ ostavili su vrlo malo zapisa, tako da ostaje još mnogo toga što bi trebalo otkriti u pogledu nauĉavanja i prakse, ali je oĉito da su predstavljali odluĉan protest protiv prevladajućeg zla u kršćanstvu i da su najvećom energijom nastojali da se ĉvrsto drţe nauĉavanja i uzora crkava iz Svetog Pisma. Njihova povezanost sa starim crkvama u Armeniji i Maloj Aziji, s albigenzima u Francuskoj, valdenzima i drugima u Italiji, te husitima u Ĉeškoj, pokazuje da su imali zajedniĉki temelj vjerovanja i prakse, i to ih je sjedinjavalo. Njihov herojski stav tokom ĉetiri stoljeća protiv moćnijeg neprijatelja pruţa primjer vjere i ljubavi do same smrti, iako o tome ima malo podataka; na takav se primjer u povijesti rijetko nalazi. Stvorili su kariku povezavši prvobitne crkve u Taurus planinama u Maloj Aziji s crkvama u talijanskim i francuskim Alpama.“1 Ono što je vaţno reći za kraj jeste da u Bosni postoji veliki broj bogumilskih spomenika, koji datiraju iz perioda njihovog postojanja i delovanja na tim prostorima. Uglavnom se radi o nadgrobnim spomenicima sa imenima sahranjenih, ispisanih glagoljicom. Na njima ne postoje znakovi krsta ili drugih obeleţja koji bi ih povezivali sa tradicionalnim crkvama. Procenjuje se da ovakvih spomenika širom Bosne ima oko sto pedeset hiljada, a najbrojniji su u okolini Sarajeva, kod tvrĊave na putu prema Rogatici.2 Prema podacima koje iznosi Jevsevije Popović, u ono vreme bogumila je bilo i u Rusiji, Rumuniji, Italiji, Francuskoj, Nemaĉkoj i Engleskoj.3
Albigenzi Paralelno sa delovanjem ostataka pavlikijanskih crkava u Bugarskoj, kao i bogumilskih u Srbiji, Bosni, Makedoniji i drugim delovima Istoĉne Evrope i Rusije, crkve Hristove postojale su i na evropskom zapadu. Naime, poseban uspeh u svedoĉenju za Hrista uz neprevaziĊeno pozitivno svedoĉanstvo primernog i visokomoralnog ţivota, pruţili su vernici u juţnim pokrajinama Francuske. Najveći broj ovih vernika ţiveo je u blizini grada Albe, po ĉemu su kasnije dobili naziv „albigenzi“ – što u prevodu znaĉi „iz grada Albe“. Naravno, ovi ljudi nikada za sebe nisu upotrebljavali ovaj naziv – kojeg su im nadenuli njihovi protivnici, ali su u istoriografiji ostali poznati pod tim nazivom. Stoga, u ovom prouĉavanju ih i mi spominjemo pod tim imenom. Albigenzi su negovali bliske veze sa istoverujućim progonjenim crkvama širom Evrope, koje su u svojim podruĉjima delovanja bile poznate pod drugaĉijim nazivima (već ranije spominjani bogumili, potom valdenţani, siromasi iz Liona itd...). Juţna Francuska je, u vremenu kada su u njoj ţiveli albigenzi bila najrazvijeniji i najnapredniji deo te drţave – upravo kao i Bosna za vreme Broadbent, Jedna povijest Crkve, str. 66-67, naglasak moj. Vidi kod: Broadbent, str. 67. 3 Vidi u: Opšta crkvena istorija, tom drugi, str. 113. 1
2
688
bogumilskog vladara Kulina bana. Naravno, ovakvo napredovanje evanĊeoskih hrišćanskih zajednica u ovom delu Evrope se nimalo nije svideo rimskoj crkvi, te je papa Inocent III pozvao rimokatoliĉke vladare iz okruţenja da krenu u krstaški rat protiv albigenza. Kao i u sluĉajevima ratova protiv Saracena (arapa), papa je garantovao oproštenje grehova svim krstašima – za bilo koje (zlo)delo uĉinjeno u zaštiti „pravovernog“ rimskog uĉenja. Na ovakav poziv odazvalo se na stotine hiljada rimokatolika ţednih krvi neduţnih, kao i ţeljnih pljaĉke i pustošenja veoma bogatih provincija. Istoriĉar Broadbent iznosi ĉinjenice da su najveća zlodela uĉinjena pod pokroviteljstvom visokih sluţbenika rimske crkve: „Pod predsjedanjem visokih svećeniĉkih velikodostojnika, a pod vodstvom vojniĉkog voĊe naroĉitih sposobnosti i ĉovjeka bezgraniĉne ambicije i bezobzirne okrutnosti Simona de Mentforta, najkrasniji i najkulturniji dio Evrope u ono vreme bio je poharan i tokom slijedećih dvadeset godina pretvoren u poprište neopisivih zloĉina, okrutnosti i pustošenja. Kad je grad Beziers bio pozvan na predaju, rimokatoliĉki stanovnici pridruţili su se otpadnicima, i zajedniĉki su odbili da se predaju, iako su bili opomenuti da ako grad bude osvojen, nitko neće ostati na ţivotu. Kada je grad ipak bio osvojen nitko od desetaka tisuća ljudi, što su se tamo sklonili, nije bio pošteĊen. Poslije osvajanja jednog drugog grada La Minerve , našli su oko 140 vjernika (ţene u jednoj kući, a muškarci u drugoj), na molitvi u oĉekivanju svog svršetka. De Mentfort je dao pripremiti veliku hrpu granja i zapovjedio im da se obrate na rimokatoliĉku vjeroispovest ili da stupe na lomaĉu. Odgovorili su mu da ne pripadaju ni papskom ni svećeniĉkom autoritetu, već jedino Kristu i njegovoj Rijeĉi. Vatru su zapalili, i ovi svjedoci su bez oklijevanja ušli u plamen.“1 Dodajući ovom istorijskom izveštaju još neke pojedinosti, kao što su podaci o okrutnosti dominikanskih inkvizitora koji su otpoĉeli svoj rad nakon pomenutog dvadesetogodišnjeg rata, Jevsevije Popović iznosi sledeće: „... papa proglasi te jeretike gorim od Saracena i pozove Hrišćane na krstaški rat protiv njih. Tako je došlo do takozvanog albigenskog krstaškog rata, koji je trajao 1209. - 1229., i bio veoma grozan. Papa Grgur IX (1227. - 1241.) naĊe se naposletku pobuĊenim, da prekine taj rat i da radi istrebljenja ostataka jeretika uvede duhovne istraţne i kaznene sudove, takozvanu inkviziciju, koja je, kao što smo u istoriji crkvenog ustrojstva već naveli, 1232. poverena naroĉito dominikanskom redu, i ĉiji je revan, strogi i krvavi rad naskoro istrebio albigensku jeres.“2
Valdenţani i siromasi iz Liona U ovom delu poglavlja pomenućemo još dve znaĉajne grupe iskrenih Hristovih sledbenika, koje su postojale i delovale u isto vreme kad i nekoliko ranije pomenutih. Prva od njih, koja je poznata pod imenom valdenţana (valdenza), postojala je i opstajala u alpskim dolinama Pijemonta tokom dugog niza vekova. Kao i u ranije pomenutim sluĉajevima, ovi vernici nisu na sebe primenjivali naziv valdenţana, već su im ovo ime kasnije nadenuli njihovi protivnici iz Rimokatoliĉke crkve. Prema reĉima jednog od njihovih voĊa iz XVII veka, Henrija Arnolda, valdenţani su vodili poreklo 1 2
Broadbent, str. 88-89, naglasak moj. Opšta crkvena istorija, tom drugi, str. 120. Naglasak moj.
689
još od najranijih vremena pojave hrišćanstva u Italiji, i predstavljali potomke i nastavljaĉe apostolskog uĉenja i tradicije. Prema ovom ĉoveku, prvi hrišćanski vernici su se naselili u alpske predele na severu Italije još u vreme prvovekovnog progonstva hrišćana za vreme i nakon zemaljskog ţivota apostola Pavla. Zaklonjeni u ovim nepristupaĉnim planinskim predelima, oni su saĉuvali, iz generacije u generaciju, novozavetno uĉenje i nisu dozvolili da meĊu njih prodre i utvrdi se uĉenje rimske crkve. U svakom sluĉaju, istorijski se veoma lako moţe potvrditi postojanje ovih vernika u podruĉju Alpa vekovima pre otpoĉinjanja evropske reformacije predvoĊene Luterom, Kalvinom i Cvinglijem. To svakako dokazuje ĉinjenicu da ovi hrišćani nikada nisu bili deo rimokatoliĉkog sistema – već da su kao pripadnici istinite Hristove Crkve postojali potpuno nezavisno i samostalno.1 Ovu istinu priznao je i rimski inkvizitor Reinerius (umro 1259. god.), koji je ove vernike nazvao „starinskim jereticima“, s time što ih je, iz odreĊenih razloga nazvao imenom „leonisti“2. On je za sobom ostavio sledeći izveštaj: „Što se tiĉe sekta starinskih heretika treba znati da ih je bilo više od sedamdeset: sve su one po milosti boţjoj bile uništene, osim manihejaca i arijevaca i runkarijana i leonista, koje su zarazile Njemaĉku. MeĊu svim ovim sektama, bilo postojećim, bilo već uništenim, nema nijedne štetnije za crkvu od sekte leonista, i to iz tri razloga. Prvo, zato što postoje tako dugo vrijeme, jer neki kaţu da postoji još iz vremena Silvestra, a drugi kaţu da postoji iz vremena apostola; drugo zato jer je više općenita budući da ne postoji gotovo ni jedna zemlja u kojoj ova sekta nema sljedbenika, treće, zato što sve druge sekte zbog strašnog svetogrĊa prema Bogu izazivaju strah i gnušanje kod slušalaca, ova sekta leonista daje utisak bogobojaznosti, tim više što ţive pravedno pred ljudima i vjeruju sve ispravno u pogledu Boga i svih toĉaka „ispovjedanja“; jedino što hule na rimokatoliĉku crkvu i na kler, ĉemu inaĉe mnoštvo laika spremno poklanja svoje povjerenje.“3 Sa druge strane, jedan drugi rimokatolik, prior crkve sv. Roka u Torinu Marco Aurelio Rorenco, koji je 1630. godine dobio nalog da pronaĊe istorijske podatke o valdenţanima, pisao je da je ova grupa vernika toliko stara da joj se vreme nastanka ne moţe pouzdano odrediti. Istakao je ĉinjenicu da su postojali i u IX i X veku, te da ni tada nisu smatrani nekom novom sektom „nego ih se smatralo predstavnicima i prvoborcima već davno postojećih shvatanja“4. Ipak, kako se smatra, ovaj pokret sledbenika Isusa iz Nazareta dobio je svoj definitivni naziv po ĉoveku koji se zvao Petar Valdo (umro 1217. god.). Pomenuti trgovac i bankar ţiveo je u Lionu, gde se tokom šezdesetih godina XII veka zainteresovao za hrišćansko uĉenje. Nešto kasnije, ĉitajući Sveto pismo, postao je presvedoĉen da ga Gospod poziva za propovednika evanĊelja. Deo svoga imanja Vidi u: Broadbent, str. 92. Jevsevije Popović objašnjava da naziv „leonisti“ ili „lijonisti“ oznaĉava pripadnike verskog pokreta kojeg je osnovao Petar Valdo iz Liona u drugoj polovini XII stoleća (vidi u: Opšta crkvena istorija, tom drugi, str. 118.) Ipak, kao što ćemo dalje prikazati u glavnom tekstu, Petar Valdo uopšte nije bio osnivaĉ „valdenţana“, iako su im njihovi protivnici upravo po njemu nadenuli ime. Tzv. „valdenţani“ su se meĊusobno vekovima nazivali „braćom i sestrama“, i nisu imali nikakav specijalni naziv za svoje crkvene zajednice. 3 Broadbent, str. 90. Naglasak moj. 4 Vidi u: Broadbent, str. 91. 1
2
690
ostavio je svojoj ţeni a ostatak prodao i razdelio siromašnima. Tako je i sam postao siromah, koji je u skladu sa Hristovim reĉima iz Ev. po Mateju 10:9-10, propovedao ne noseći sa sobom novĉanik ni drugu odeću, već je bio zadovoljan Boţijom brigom za ispunjavanje svojih osnovnih potreba. Petru Valdu su se prikljuĉili i ostali obraćenici koji su postupili sliĉno, lišavajući se materijalnih pogodnosti radi putovanja i propovedanja evanĊelja. Rimska crkva je sa prezirom gledala na ove „siromahe iz Liona“, ekskomunicirala ih, a potom i uticala na njihovo isterivanje iz tog grada 1184. godine. Prema izveštajima kasnijih inkvizitora (npr. Davida Ausburškog), sekte poput „siromaha iz Liona“, bile su posebno opasne zbog njihovog „spoljašnjeg izgleda poboţnosti“. Prema jednoj staroj hronici, uĉenici Petra Valda došli su iz Liona u Nemaĉku i poĉeli da propovedaju u Frankfurtu i Ninbergu. Ipak, pošto je gradsko veće Ninberga bilo opomenuto da bi ovi ljudi trebali biti uhvaćeni i spaljeni, propovednici iz Liona su nestali prebegavši u Ĉešku.1 Iako su vernici iz alpskih dolina bili verni Isusovi svedoci i pre njihovog dodira sa „siromasima iz Liona“, poseban polet njihovoj misionarskoj aktivnosti dao je upravo Valdov uticaj. Od toga doba crkve valdenţana su posebno postale aktivne u propovedanju, te raširile evanĊelje u mnogim evropskim zemljama.
Dţon Viklif i lolardi Prema Gospodnjoj savršenoj namisli, a kao rezultat molitava Boţijeg naroda na kontinentu za probuĊenjem i drugih oblasti, Bog je u Engleskoj podigao ĉitavu vojsku propovednika evanĊelja. U ovom sluĉaju Gospod je iskoristio kao svoje oruĊe uĉenog profesora oksfordskog univerziteta Dţona Viklifa (1324. - 1384. god.). Viklif je svoju karijeru opozicionara prema papskoj prevlasti otpoĉeo kao istaknuti patriota i borac za nezavisnost svoje zemlje od dominacije Rima. U vreme kada je papa Urban V ponovo zatraţio plaćanje feudalnog danka od strane kralja Edvarda II, Viklif se tome suprotstavio. Njegovi smeli istupi, kao i politiĉka i teološka obrazloţenja koja je tom prilikom izneo, bili su zapaţeni od strane vladara, koji je shvatio da bi bilo veoma dobro da na svojoj strani ima takvog saveznika. Od toga trenutka, Viklif je poĉeo da uţiva zaštitu engleskog dvora – koja se najbolje pokazala prilikom njegovog ispitivanja pred crkvenim sudom. Naime, zbog javnog protivljenja papinom zahtevu o porezu, Viklif je bio pozvan pred crkvene velikodostojnike, pred kojima se našao u crkvi sv. Pavla u Londonu. U crkvu, prepunu znatiţeljnika, Viklif je stigao u pratnji vojvode od Lankestera i velikog maršala. Ĉitav proces njegovog ispitivanja propao je još na samom poĉetku, zbog verbalnog sukoba koji je izbio izmeĊu crkvenih tuţitelja i kraljevih izaslanika. Zbog silne galame koja je pritom usledila, Viklif nije uspeo da izgovori nijednu reĉ – tako da je njegovo saslušanje moralo da se odloţi. Ipak, ovaj univerzitetski profesor nije dozvolio da bude ućutkan. Duboko promišljajući o razlozima ţelje za bogaćenjem od strane rimske crkve (tj. njenog višeg kao i niţeg sveštenstva), Viklif je poĉeo da sumnja u boţansko poslanstvo i autoritet Katoliĉke crkve: „Pošto su finansijski zahtevi kurije probudili Viklifov kritiĉki stav prema crkvi, smeli patriot postavio je sebi pitanje šta je to crkvu uopšte navelo da postavi takav zahtev. Na ovo pitanje nije pronašao odgovor, već je postao ubeĊen da je crkva već 1
Isto, str. 93.
691
odavno izneverila svoj pravi zadatak. Od Konstantina je preovladalo naglo posvetovljenje crkve, za što krivicu ne snosi niko drugi nego kler. (...) Viklif se osećao primoranim da objavi borbu sotonskoj ţelji za vladanjem, nezasitoj gramzivosti za novcem i klerikalnom ispoljavanju nadmenosti. Ta odluka, koja je poĉivala na korenitoj promeni u srednjevekovnom shvatanju sveštenstva, odvela ga je na put reformatora crkve i navela da potraţi novu crkvu koja ne poĉiva na tim srednjevekovnim pretpostavkama. Ako je i nije našao, Viklif joj je ipak krenuo u susret, a to je jedino vaţno.“1 Tokom vremena, Viklif je postajao sve uvereniji da mnoge ustanove tradicionalne crkve nisu utemeljene na Svetom pismu, te da je odstupanje od prave vere glavni razlog veoma sablaţnjivog moralnog ponašanja sluţbenika rimske crkve – a pre svega samoga pape. Evo nekih istorijskih izvoda o stavovima koje je Viklif zastupao o rimskoj crkvi i papstvu kao njenoj krunskoj instituciji: „Viklif je kao jedan od prvih stegonoša krenuo u juriš na dobro utvrĊene institucije papstva, smatrajući da papa i njegova samodrţaĉka vlast u najjaĉoj meri krivotvore hrišćanstvo. Viklifovo mišljenje o papstvu je vremenom postajalo sve nepomirljivije. Od umerenog priznanja papskog primata, preko jedva skrivene emancipacije, krenuo je u odluĉujuću borbu protiv ove institucije, kojoj je osporavao autoritet i neophodnost njenog uĉešća u spasenju. Po Viklifu, crkva moţe da postoji i bez pape, zato što je Hristos njen poglavar. (...) Papa bi trebao da nasledi Hrista u moralnim vrlinama, a ne da teţi ka apsolutizmu kurije. Papska institucija je oštroumnom misliocu izgledala sve bogohulnije, jer se svojom teţnjom ka prevlasti pretvorila u suprotnost Hristove poniznosti. Bio je to potresan trenutak za Viklifa, kad je na kraju spoznao papstvo kao izraz antihrišćanstva. (...) Viklif nije mogao zatvarati oĉi pred tim strašnim otkrićem, ma koliko da je protivreĉilo svim tradicijama i navikama. Bio je prinuĊen da grozni opis „ĉovek greha“, koji Pavle navodi u svojim govorima o antihristu, pripiše papi, onom istom ĉoveku koga hrišćani oslovljavaju titulom Sveti otac padajući niĉice pred njim!“2 Sa druge strane, Viklifu je jako smetala ĉinjenica da Sveto pismo ne postoji na narodnom (engleskom) jeziku, već samo na latinskom – što je naravno kljuĉno doprinosilo narodnoj verskoj neprosvećenosti. Sve više bivajući svestan da crkveno predanje u mnogo ĉemu odstupa od uĉenja Svetog pisma, Viklif je odbacio svako uĉenje tradicije koje se ne slaţe sa naukom Biblije. MeĊu ovima najizraţenije su bile nauka o transsupstancijaciji, kao i postojanje monaških redova za koje je smatrao da predstavljaju najjaĉi oslonac papske duhovne vlasti. Iz razloga postojanja preke potrebe da se celokupno Sveto pismo prevede na narodni jezik, Viklif je angaţovao još petoricu svojih saradnika sa kojima je ubrzano radio na ispunjavanju ovog bogougodnog zadatka. Istovremeno, širom Engleske razaslao je skromne ljude koji su se podredili svom osnovnom cilju – da za razliku od razuzdanog rimskog sveštenstva, u poniznosti i skromnosti propovedaju Boţije evanĊelje i povratak visokim moralnim standardima – koji se podrazumevaju uĉenjem Novog zaveta. Ove propovednike su protivnici podrugljivo nazvali „lolardima“, što u prevodu znaĉi „brbljivci“ i smatrali ih sejaĉima (duhovnog) korova. Ipak, ovi ljudi bili su poslati da seju reĉ Hristovog evanĊelja i pronose spasenje koje ono objavljuje.
1 2
Valter Nig, Knjiga jeretika, Beograd 2004. god. str. 305. Naglasak moj. Isto, str. 306. Naglasak moj.
692
Sve do 1382. godine, Viklifovi protivnici nisu imali uspeha u nastojanjima da ga ućutkaju, iz razloga postojanja njegovih jakih veza sa uticajnim ljudima na dvoru i univerzitetu Oksford. Ipak, iste godine, nakon što je rimska crkva zvaniĉno osudila njegovo uĉenje, a neki njegovi prijatelji se odrekli ranijih zajedniĉkih stavova, Viklif je udaljen sa univerziteta. Povukao se u malu crkvu u mestu Latervort – gde je u miru umro 1384. godine. Ipak, iako je Viklif umakao osveti svojih protivnika, to nije bio sluĉaj i sa njegovim istomišljenicima i nastavljaĉima zajedniĉkog dela. Naime, tokom seljaĉke bune koja je trajala od 1377. - 1381. godine, lolardi su bili laţno optuţeni kao izazivaĉi i podstrekaĉi nemira. Iz ovog razloga, Viklifovi sledbenici su navukli na sebe gnev plemstva koji se ujedinio sa klerom rimske crkve. Engleski parlament je predao kralju Henriju IV zahtev za promenu zakona o odnosu prema lolardima, tako da je od vladara izdejstvovana dozvola o javnim smaknućima propovednika evanĊelja. Prvi koji je trebao da bude spaljen nakon donošenja zakona o spaljivanju krivoveraca bio je William Sawtre, paroh u Norfolku.1 Posle njega spaljeno je još mnogo ispovednika Hristove novozavetne vere. MeĊu njima je bilo ljudi i ţena razliĉitog obrazovanja i poloţaja u društvu – poĉevši od zanatlija pa sve do plemića koji su sa njima ispovedali istu veru i pruţali im utoĉište u vreme progonstva. Jedan od plemića zvao se sir John Oldcastle, koji je bio prvi od ljudi visokog porekla koji je spaljen radi svoje vere. Godine 1408. nadbiskup od Kantenberija osudio je prevod Biblije koji su saĉinili Viklif i njegovi saradnici i zabranio svako dalje prevoĊenje ili upotrebu prevoda bez posebnog dopuštenja.2 Sabor u Konstanci (u Švajcarskoj) koji je odrţan od 1414. do 1418. godine osudio je Viklifove teze i proglasio ga nepopravljivim jeretikom: „Crkveni skup imao je potrebu da barem na mrtvom Viklifu izvrši kaznu koju za njegova ţivota nije mogao sprovesti. NareĊeno je da se kosti ovog velikog ĉoveka iskopaju i bace daleko od svakog crkvenog groblja – što je bila zakasnela osveta prema ĉoveku koji je toliko snaţno osporio njihovu svešteniĉku vlast. Smatralo se da će na taj naĉin biti potpuno izbrisano sećanje na njega. Ipak, ova pretpostavka je bila pogrešna. (...) Viklifove reĉi delovale su tako zapaljivo da su izašle daleko van okvira Engleske i izvršile ogroman uticaj na kontinent.“3
Jan Hus i Moravska braća Zbog postojećih dobrih veza izmeĊu Oksfordskog univerziteta i univerziteta u Pragu, mnogi ĉeški studenti studirali su a potom se vraćali u svoju zemlju prenoseći iskustva i znanja steĉena u Engleskoj. MeĊu znamenitim studentima koji su pohaĊali nastavu na Oksfordu i liĉno slušali predavanja Dţona Viklifa bio je i Jeronim Praški. On je, kao i ostali, preneo na praški univerzitet tumaĉenje Hristove vere kakvo je zastupao Viklif – a koje je privuklo mnoštvo pristalica. Najuticajniji predstavnik nastavljaĉa Viklifovog dela bio je univerzitetski profesor Jan Hus, paroh Vitlejemske crkve u Pragu, vrstan propovednik i veoma poboţan i moralan ĉovek. Kao sveštenik Rimokatoliĉke crkve bio je ispovednik kraljice Sofije, supruge ĉeškog kralja Većeslava.4 Jan Hus je kao propovednik bio veoma kategoriĉan u osudi svake vrste nemoralnosti i Vidi u: Broadbent, Jedna povijest Crkve, str. 123. Vidi u: John Foster, Crkvena povijest 2, str. 154. 3 Valter Nig, Knjiga jeretika, str. 311. 4 Vidi u: Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom drugi, str. 123. 1
2
693
prestupništva, a najviše je osuĊivao grehe koje je uoĉavao u ţivotima svojih kolega sveštenika, koji su trebali da sluţe kao primer neprosvećenim masama. Prenoseći reĉi samoga Husa, Valter Nig daje svoj propratni komentar: „Oštro je zvuĉalo sa propovedaonice: „Naši današnji episkopi i sveštenici, a poimeniĉno kanonici i lenji crkvenjaci ne mogu da saĉekaju završetak Boţije sluţbe i ţure iz crkve, jedni u gostionice, drugi tamo i amo, da bi razgovarali na naĉin nedostojan sveštenika, pa ĉak i da bi igrali... oni koji bi trebalo da budu prvi sledbenici Hrista, najveći su neprijatelji našeg Gospoda Isusa Hrista“. Protiv duhovnika se ne moţe oštrije govoriti nego što je to ĉinio Hus, boreći se neprestano protiv njihove vlasti. (...) Hus je postao veoma popularan. Narod je u velikom broju hrlio na njegove propovedi zato što je imao osećaj da sluša govornika koji mu govori istinu, a ne dodvorava se vladajućoj klasi. U svom oduševljenju Ĉesi su zvali Husa „petim evanĊelistom“.“1 Zbog svojih smelih propovedi i besprekornog ţivota Hus je postao omiljen meĊu obiĉnim svetom ali zato i omraţen meĊu praškim sveštenicima koji su uticali na biskupa da vatrenog propovednika podvrgne anatemi. Hus se nije obazirao na ovu osudu, već su njegove propovedi postale još odseĉnije. Osvrćući se na osudu Dţona Viklifa i njegovog uĉenja, Hus je propovedao da su se „pape, tj. Petrovi naslednici pretvorili u dţelate i krvnike: vernog hrišćanina nazivaju jeretikom i spaljuju ga“2. Ono što bi još bilo vaţno istaći u vezi Husa jeste ĉinjenica njegovog veoma oštrog istupanja protiv indulgencija (tj. oproštajnica za grehe), koje je papa Jovan XXIII nudio svima koji bi uĉestvovali u jednom od krstaških ratova, i to ĉitavih sto godina pre Martina Lutera. Njegovi govori su toliko raspalili masu koja ga je slušala, da je narod javno ismejao i spalio papsku bulu o indulgenciji a rimske poslanike koji su je doneli izvrgao ruglu. Kao posledicu svih ovih dešavanja papa je traţio od kralja Sigismunda da oštro kazni Husa, koji se potom za kratko povukao iz javnog ţivota napustivši Prag. Budući da je ţeleo da javno, na sveopštem saboru Rimokatoliĉke crkve dokaţe svoju pravovernost i biblijsku zasnovanost svoga nauĉavanja, pristao je da ode na sabor u švajcarski grad Konstancu, koji je otpoĉeo sa radom 1414. godine. Kralj Sigismund mu je garantovao bezbednost boravka u toj zemlji kao i povratak kući. Ipak, naţalost, crkveni sabor ĉija su zasedanja trajala ĉitave tri i po godine, a tokom kojeg je ispoljena neviĊena nemoralnost dela njegovih uĉesnika3, pored nastojanja za sreĊivanjem dotada nagomilanih crkvenih problema, osudio je uĉenje Dţona Viklifa a Jana Husa pozvao na pokajanje i odricanje od svojih uverenja. Valter Nig ovako opisuje antagonizam koji je vladao izmeĊu okupljenih kardinala i vatrenog ĉeškog propovednika, kao i ophoĊenje sabora prema Husu pre nego što je uopšte i zapoĉeo proces njegovog saslušanja: „IzmeĊu sabora i Husa moralo je doći do oštrog sukoba. Suprotnost izmeĊu lagodnog ţivota pripadnika tog skupa i Husa kao moralnog ĉoveka koji je zastupao Valter Nig, Knjiga jeretika, str. 313. Isto, str. 314. 3 „Teška senka nadvila se nad tim crkvenim skupom, kroz koji baš nije mnogo provejavao Sveti Duh. Sabor je bio društveni dogaĊaj na kome su viteški turniri igrali jednako vaţnu ulogu kao vojske srebroljubivih bludnica, koje su se upravo zbog sabora uputile u Konstanc. Ta obeshrabrujuća nemoralnost onemogućila je od samog poĉetka bilo kakvu ozbiljniju crkvenu reformu. U moralnom glibu gušila se na samom zaĉetku i najmanja volja za stvarnim poboljšanjem.“ V. Nig, Knjiga Jeretika, str. 315. Naglasak moj. 1
2
694
istinu bila je isuviše velika da bi se izbegla katastrofa na tom susretu. (...) U sudaru sabora i Husa oseća se, strahovitom jasnoćom, kako se nebo zatamnjuje i sile podzemlja dolaze na vlast, omogućavajući pobedu brutalne snage nad hrišćanskom savešću. Svi argumenti koji govore u prilog tome da je Husa prema shvatanjima tog vremena zakonito osudio sabor, na koji se on pozvao, ne mogu prenebregnuti ĉinjenicu da je „vladar ovog sveta“ vodio skup u Konstancu. Njegova moć je navela kolegijum kardinala da Husa, koji je ţiveo povuĉeno, iznenada uhapsi i baci u tamnicu dominikanskog manastira, koja se nalazila neposredno uz kanalizaciju. Nekoliko meseci kasnije odveden je u zatvor dvorca Gotliben, gde je tokom dana nosio bukagije na nogama, dok je noću lancima oko ruku bio vezan za zid. Tako su postupali prema Husu još pre nego što su o njegovom predmetu uopšte raspravljali. Od prvog dana suoĉio se sa izrazitom mrţnjom, koja je ukazivala na to da je protiv njega već doneta odluka.“1 Nakon što su napokon saslušali mnogobrojnim upadicama prekidani Husov govor, kao i njegovo odbacivanje da se pokori i odrekne svog „krivoverja“, uĉesnici sabora su ĉeškog propovednika lišili svešteniĉkog ĉina a potom ga predali vlastima radi izvršenja smrtne kazne. Saopšteno mu je da će biti spaljen u Pragu kao jeretik, pošto je njegova duša već predata sotoni. Jan Hus je predao svoj duh Gospodu sa pesmom hvale na usnama, dana 6. jula 1415. godine. Godinu dana kasnije, osuĊen od istog sabora, na isti naĉin je skonĉao svoj ţivot i njegov bliski saradnik Jeronim Praški. Pošto se Ĉeškom proneo glas o Husovom muĉeništvu, već u septembru 1415. godine na velikom saboru u Pragu iskazan je veliki protest protiv njegovog spaljivanja. Ĉak 452 barona i velmoţa iz cele Ĉeške i Moravske uputilo je potpisanu deklaraciju u kojoj su poruĉili papi i njegovim kardinalima – da će im se ubuduće pokoravati samo u onim odlukama koje su u potpunosti skladne sa Svetim pismom. Versku reformu koju je Hus zapoĉeo pokrenut ispravnim razumevanjem biblijskog uĉenja (potaknut propovedanjem Dţona Viklifa), nakon njegove smrti nastavili su njegovi sledbenici. Najznaĉajnija grupa meĊu njima nazvala se „Moravskom braćom“ i tokom narednih vekova delovala širom Ĉeške, Moravske i Poljske, trpeći progonstva kako od Rimokatoliĉke tako i od novoosnovane, od Rima priznate, Ĉeške drţavne crkve.2 Jedna od najpoznatijih liĉnosti koja je pripadala crkvi Moravske braće bio je, u svetu pedagogije veoma poznati, Jan Amos Komenski (roĊen 1592. godine).
HRISTOVA CRKVA POSLE XVI VEKA U prethodnom delu ovog poglavlja uoĉili smo nepokolebljivu istinu o tome da je prava Crkva Isusa Hrista postojala u svim vekovima od njenog nastanka – i pored velikih stradanja i progonstava njenih pripadnika od strane neverujućih ljudi. Uoĉili smo, dakle, ĉinjenicu koju ćemo potvrditi i u nastavku – a to je da je prava Crkva oduvek bila proganjana i da se nikada nije preobrazila u progonitelja drugih. Ipak, 1 2
Isto, str. 316-317. Naglasak moj. Ta novoosnovana Ĉeška drţavna crkva zadrţala je mnoga spoljašnja i unutrašnja obeleţja rimokatolicizma, sa tom razlikom da se priĉest vernika (za razliku od rimokatolika) vršila pod oba vida, tj. i hlebom i vinom. Do ovakve izmene u bogosluţenju došlo je pod snaţnim uticajem Husovog propovedanja o pravovaljanosti jedino ovakvog naĉina priĉešćivanja.
695
tokom upravo sagledane istorije, paralelno sa postojanjem istinite i pravoverne Hristove Crkve, egzistirale su i drţavne institucije na istoku i zapadu koje su sebe nazivale „Crkvom“, a koje su i u doktrinarnom i moralnom smislu daleko otpale od izvornog apostolskog hrišćanstva. Ali, i pored njihovog velikog uticaja na bezboţne mase koje su ĉinile glavninu njihovog ĉlanstva (drţeći ih na taj naĉin u vekovnom mraku duhovne neprosvećenosti), evanĊeoske zajednice Boţijih izabranika su postojale i delovale – dajući odsjaj svetlosti Hristovog prisustva na zemlji. Svršetak srednjeg veka u Evropi obeleţavala je muhamedanska dominacija nad delom pravoslavnog istoka (ukljuĉujući i vaseljensku patrijaršiju), a na zapadu velika razoĉaranost naroda (a pogotovo uĉenih pojedinaca) sistemom koji je postojao u Rimokatoliĉkoj crkvi. Mnogi su uviĊali da je razlika izmeĊu trenutnog stanja hrišćanstva i onog prvovekovnog toliko velika kao i razlika izmeĊu „Ċubreta i zlata“.1 Sveštenici, biskupi i nadbiskupi najĉešće su do svojih poloţaja dolazili uz pomoć novca, a pape su svoju stolicu branile intrigama, ubistvima i trovanjem protivnika.2 Za vreme veoma bezboţnog i nemoralnog pape Roderiga Bordţije (Aleksandra VI)3, protiv ovakvog stanja u vrhu crkve podigao se dominikanski fratar Savonarola – koji je, naţalost, ubrzo spaljen na lomaĉi. Evo kako glasi istorijski izveštaj o njegovom stradanju: „Kad je francuski kralj Šarl VIII prolazio kroz Firencu 1494, Savonarola ga je preklinjao da sazove ekumenski koncil u Rimu i svrgne papu Aleksandra VI. Francuskim osvajaĉima bilo je korisnije da papa ostane na svom prestolu. Savonarola, pun duhovne i proroĉke snage, nagovorio je graĊane Firence da proglase Hrista kraljem, napadao raskoš, simoniju, papsku kuriju, prkoseći papskoj suspenziji pa zatim ekskomunikaciji, slao molbe evropskim vladarima da sazovu reformatorski koncil, da bi na kraju, napušten od firentinske svetine, bio spaljen na trgu pred Sinjorijom 23. maja 1498. Njegov zahtev za reformu je bio srednjevekovni, izreĉen na stari naĉin, na trenutak trijumfalan na stari naĉin, pa ugušen na stari naĉin.“4 Pored javnog nemorala koji je vladao posebno meĊu visokim crkvenim velikodostojnicima koji su trebali da ţive u celibatu, u narodu je vladalo veliko duhovno mraĉnjaštvo i sujeverje. Ţene optuţene da su veštice spaljivane su na svakom koraku, a narod je zajedno sa sveštenicima sakupljao tzv. svete relikvije za koje je smatrao da pripadaju preminulim svetiteljima i stoga poseduju posebnu moć ĉudotvorenja. Zbog svoje bahatosti i sve većeg trošenja novca, pape su osmišljavale nove naĉine kako da doĊu do finansijskih sredstava. Neki od njih su bili i novi porezi nametani rimokatoliĉkim evropskim drţavama. Vladari Francuske, Nemaĉke i drugih drţava nisu bili oduševljeni ovakvim „pljaĉkanjem“ svojih zemalja od strane Rima, te Vidi u: Oven Ĉedvik, Istorija reformacije, Dobra vest, Novi Sad 1986. god. str. 15. Vidi na istom mestu. 3 Roderigo Bordţija koji je dobio ime Aleksandar VI (1492. - 1503. god.), došao je na papski presto uz pomoć podmićivanja kardinala. Pre nego što je postao papa (dakle još dok je bio kardinal) ţiveo je u vanbraĉnoj vezi sa rimskom gospoĊom Vanozzom dei Catanei, a kasnije sa njenom kćerkom Rosom sa kojom je imao petoro dece. Na dan svoga postavljenja na mesto pape, proglasio je svoga sina veoma sumnjive moralnosti za nadbiskupa Valensije. Javno je ţiveo u incestu sa svoje dve sestre i sopstvenom kćerkom Lukrecijom sa kojom je imao i dete. Dve godine pre svoje smrti, predvodio je u Vatikanu takvu seksualnu orgiju koja je zbog svoje bestidnosti ušla u anale svetske istorije. Vidi u: Ralph Woodrow, Babilonska misterijska religija, str. 97. 4 Oven Ĉedvik, Istorija reformacije, str. 17. 1
2
696
se u njima sve više javljalo nezadovoljstvo i ţelja za nezavisnošću od rimskog uticaja. Jedan od znaĉajnih ljudi iz perioda pre i sa poĉetka reformacije bio je humanista Erazmo Roterdamski. Njegova dela su umnogome uticala na slabljenje autoritativnosti sveštenstva u oĉima obiĉnog sveta a posebno intelektualaca: „Kao satiriĉar, zbijao je šalu, ponekad blago, ponekad oštro, sa svim profesijama ili društvenim slojevima u drţavi. Svojim vrcavim podsmehom podbadao je i proganjao kraljeve, trgovce, vojnike, zanatlije, uĉenjake. Od svih meta, svoje najubitaĉnije strelice upravio je protiv nepravdi koje je ĉinila Crkva. (...) I obrazovani svet je gunĊao protiv svega toga u vezi sveštenstva, na raĉun redovnika i ţupnika, o pokvarenosti i podmitljivosti, praznoverju naroda i idolopokloniĉkim obredima. Erazmo je izrazio, i to briljantno, ono što su drugi jedva izgovarali; i uĉena Evropa se smejala. Kraljevi i biskupi, uĉenjaci i trgovci, svi koji su se smatrali obrazovanima, klicali su mu prvo sa veseljem, a zatim sa ozbiljnim odobravanjem. Do 1517. godine postao je delom društvene stvarnosti. Ne toliko u Italiji, koliko u Francuskoj, Engleskoj, Španiji i Nemaĉkoj, nova uĉenost i Erazmova kritika Crkve išli su ruku pod ruku. Više od bilo koje liĉnosti, on je u Evropi unizio ugled papa i sveštenika, redovnika i fratara i (povrh svega) teologa.“1 Dakle, svetovno okruţenje u kome su delovali i bili proganjani svetionici Hristove istine (nazvani pavlikijanima, bogumilima, katarima, patarenima, albigenzima, valdenţanima, lolardima, moravskom braćom (husitima) i ko zna kakvim sve ne imenima) bilo je upravo okruţenje najcrnjeg satanskog mraĉnjaštva. Zahvaljujući njihovoj vernosti i raznošenju radosne vesti o spasenju, iz ovakve mraĉne sredine na dan Hristove svetlosti izlazile su na hiljade ljudi – bivajući spasene za veĉnost. Sveti Duh je, uprkos snaţnoj Ċavolskoj opoziciji, snaţno pokretao vernike da svedoĉe o Spasitelju, tako da su se u mnogim pokrajinama osnivale lokalne zajednice vernika koje nisu pripadale zvaniĉnim drţavnim religijskim institucijama. Tako, paralelno sa postojanjem i delovanjem valdenţana i ostalih nezavisnih hrišćanskih zajednica širom Evrope, pojavile su se grupe vernika koje su, zahvaljujući svojoj vernosti Bibliji i pokoravanju Hristu u svemu, poĉele da praktikuju ponovno krštavanje onih osoba koje su poverovale u Gospoda i potpuno njemu predale svoj ţivot. Naime, do tada je postojala drevna praksa zvaniĉne rimske crkve (a koju kasnije nisu ukinuli reformatori Luter, Cvingli i Kalvin) da se svi ljudi krste odmah nakon roĊenja – kao bebe. Sledeći evanĊelsko uĉenje, ove zajednice su odbacivale krštenje beba kao biblijski neutemeljeno i pogrešno – zbog ĉega su od njihovih protivnika nazvane anabaptistiĉkim.2 Anabaptistiĉke crkve, odnosno njihovi obraćenici odmah su na sebe izazvali gnev mnogih, jer je ponovno krštenje jedanput već „krštene“ osobe smatrano jako velikim grehom. Ovaj gnev rimokatolika kao i reformatora, anabaptisti su na sebe navukli posebno zbog ispada jedne grupe verskih fanatika u gradu Minsteru – koji su se pozivali na anabaptizam. Njihovo izgredniĉko ponašanje doprinelo je stvaranju veoma loše propagande o njima. MeĊutim, istina je bila da su zajednice anabaptista bile saĉinjene od nanovoroĊenih ljudi koji su stanovništvu oko sebe pruţali maksimalno pozitivan primer hrišćanskog ţivota i vladanja. Njihova naĉela verovanja i
1 2
Isto, str. 24-25. Naglasak moj. Pojam „anabaptista“ oznaĉava osobe koje su zastupale obavezu „ponovnog krštavanja“ onih koji su „kršteni“ kao bebe, smatrajući krštenje beba pogrešnim i nevaţećim. Sama reĉ „anabaptista“ sastoji se od dve reĉi: „ana“ što znaĉi: „ponovo“ i „baptizo“ što znaĉi: „krstiti“ odnosno „uroniti“.
697
ţivljenja podrazumevala su ranohrišćansku prostodušnost, kao i veoma negovano hrišćansko jedinstvo u Svetom Duhu. Evo šta o principima po kojima su se upravljali anabaptisti kazuje istoriĉar Alan Thomson: „Od samoga su poĉetka bila jasna tri njihova osnovna naĉela, koja je jedan od njihovih povjesniĉara nazvao „anabaptistiĉkom vizijom“: (a) kršćanski ţivot kao bratstvo, (b) golema vaţnost pokornosti Kristu, (c) odvajanje od svijeta. Vidimo da u toj vjeroispovijedi ima vrlo malo teologije. Tako je moralo biti. Anabaptisti su kršćanski ţivot shvaćali vrlo jednostavno i praktiĉno. Ĉitava kršćanska vjera i ţivot sadrţani su u Isusovom pozivu: „Slijedi me“.“1 Anabaptistiĉke crkvene zajednice su se širile po teritoriji većeg dela Evrope, a najbrojniji su bili u Švajcarskoj, Nemaĉkoj, Holandiji, Engleskoj i Moravskoj. U ovoj poslednjoj bili su poznati kao huteritska braća, po imenu jednog od njihovih prvih i najuticajnijih starešina, Jakova Hutera – koji je zbog svoje vere stradao 1536. godine. Bili su poznati kao vredni i pošteni radnici, a njihovi proizvodi i usluge nadaleko cenjeni: „Teţak rad, paţljiva izrada, skroman ţivot i ograniĉena potrošnja znaĉili su bogatstvo. U mirnim vremenima izmeĊu 1564. i 1619. godine moravski huteriti došli su na dobar glas, jer su izraĊivali najbolju robu po niţoj ceni nego na drugim mestima. Bili su ĉuveni lekari, ĉasovniĉari, prepisivaĉi, noţari, rezbari nameštaja i iznad svega izraĊivaĉi majolike. (...) Njihov ĉuveni lekar, Cobl, bio je pozvan da se brine o caru Rudolfu II.“2 Sa druge strane, anabaptistiĉki pokret u Holandiji voĊen Gospodom posebno je napredovao kroz obraćenog rimokatoliĉkog sveštenika Mena Simonsa. Naime, u svojoj autobiografiji Simons je izneo podatke da, iako postavljen za sveštenika u svojoj 24. godini ţivota, do svog obraćenja Sveto pismo nije ni uzeo u ruke, a kamo li ga ĉitao – bojeći se da ne bude zaveden na kakvu laţnu nauku. Poput drugih sveštenika i Meno je provodio svoje vreme odavajući se piću i drugim beskorisnim zadovoljstvima, a kad god bi se spomenulo Sveto pismo, nije znao drugo nego da zbija šale o njemu. Istoriĉar Broadbent je u svojoj knjizi citirao neke navode iz Simonsove autobiografije, koja opisuje naĉin njegovog spoznanja svetopisamske istine o tome da pripada laţnom crkvenom sistemu koji se bazira na ljudskim predanjima a ne na Boţijoj Reĉi. To presvedoĉenje je došlo u toku prvog išĉitavanja stranica Novog zaveta: „Konaĉno sam odluĉio proĉitati toĉno jednom Novi zavjet. Nisam još bio daleko zašao u ĉitanje, a već sam postao svjestan da smo bili prevareni... kroz milost Gospodinovu napredovao sam dan na dan u upoznavanju Svetog Pisma, pa su me neki, iako pogrešno, nazivali ‘evangelistiĉkim propovednikom’. (...) Nikada u cijelom svom ţivotu nisam bio ĉuo za braću, ali se je poslije desilo da su jednom bogobojaznom, poboţnom heroju po imenu Sicke Snyder odrubili glavu u Leeuwaldenu, zato što je obnovio svoje krštenje. To je zvuĉalo neobiĉno u mojim ušima da se govori o nekom drugom krštenju. Temeljito sam ispitao Sveto Pismo i ozbiljno razmislio o tome, ali nisam mogao naći podataka o krštenju djece. Kad sam to zapazio, razgovarao sam o tome sa svojim pastorom i poslije mnogog
1 2
Alan Thomson, Crkvena povijest 3, Dobra vest, Novi Sad 1986. str. 40. Oven Ĉedvik, Istorija reformacije, str. 141.
698
raspravljanja doveo sam ga tako daleko da je morao priznati da krštenje djece nema podloge u Svetom Pismu.“1 Nakon spoznanja Boţije istine ne samo po pitanju krštenja već i drugih biblijskih uĉenja, Simons nije mogao da uĉini ništa drugo već da se potpuno posveti njenom propovedanju. Nakon gotovo dve decenije neprekidnog bivanja u Gospodnjoj sluţbi za objavljivanje Njegove Reĉi, Simons je poniznog i skrušenog srca pisao o svojim pravim namerama koje su ga nagonile da istrajno propoveda, kao i posledicama koje su došle kao rezultat njegovih misionarskih aktivnosti: „Onaj koji me je kupio... i pozvao me u sluţbu, On me poznaje i njemu je poznato da ja ne traţim ni novaca ni dobara, ni uţivanja ni udobnosti na zemlji, već jedino slavu svoga Gospoda, spasenje svoje i mnogih drugih. Zbog ĉega sam morao trpjeti zajedno sa njeţnom ţenom i malim djetetom tolike silne opasnosti, pritiske, ţalosti, bijede i progonstva, sad već ima tome 18 godina, tako da sam primoran ţivjeti u siromaštvu i stalnoj bojazni i opasnosti za svoj ţivot. Da, dok propovjednici (misli se uglavnom na rimokatoliĉke sveštenike; prim. I. S.) leţe na mekanim krevetima i jastucima, mi se moramo potajno uvlaĉiti u skrovite zakutke. Dok oni javno uţivaju u vjenĉanjima sa sviralama, bubnjevima i flautama, mi se moramo ogledavati kad god zalaje pas iz straha da moţda dolaze oni koji nas ţele uhvatiti. Dok njih svatko pozdravlja kao doktore i uĉitelje, mi moramo trpjeti da nas nazivaju anabaptistima, nazovi-uĉiteljima, varalicama i krivovjercima, a pozdravljaju nas u ime Ċavola. I konaĉno, mjesto da smo nagraĊeni za svoju sluţbu poput njih s visokim plaćama i odmorom, naša nagrada i naš dio od njih je oganj, maĉ, smrt.“2 Stradanja i smrt su pratili i druge anabaptiste (odnosno baptiste) širom Evrope. Njih su progonili kako rimokatolici, tako i reformatori i njihovi kasniji naslednici. Urlih Cvingli, ĉijoj se pogibiji u ratu Luter obradovao – jer ga je smatrao jeretikom, koji je drţao Cirih pod svojom verskom upravom, osudio je na smrt davljenjem u vodi sve one koji su praktikovali ponovno krštavanje. Širom Evrope, rimokatolici i protestanti predavali su na muke i smrtne kazne propovednike anabaptizma, kao i one koji su se na osnovu njihovih propovedi krstili. Mnogi od njih su bacani u reke i udavljeni, drugi su spaljivani na lomaĉama a trećima su odrubljivane glave. Evo samo kratkog prikaza stradanja Hristovih vernika za vreme perioda reformacije: „Zwingli je sumnjao u pravovaljanost krštavanja djece, te je rekao: „Ništa mi ne zadaje toliko ţalosti kao kad moram krstiti djecu, jer znam da tako ne bi trebao ĉiniti“. Ipak je pristao na smrt anabaptiste Felixa Mantza, koji je time postao prvi ‘protestantski’ muĉenik, jer je udavljen u rijeci Limmat u Zurichu od tamošnjih protestanata 5. sijeĉnja 1527. godine. (...) Dr. Balthazar Hubmaier, ĉije je geslo bilo ‘istina je besmrtna’, bio je spaljen na lomaĉi 1528. godine, gdje ga je sve do kraja ohrabrivala njegova odana ţena. Zadnje su mu rijeĉi bile: „O Isuse, Isuse!“. Nekoliko dana kasnije ţenu su mu bacili u rukavac Dunava kraj Beĉa s kamenom oko vrata. Mnogi su anabaptisti bili muĉeni, ubijani i protjerivani širom Evrope, sve do Karpata. Samo je u Friziji (Nizozemska) od 1535-1546. godine bilo pogubljeno preko 30.000 anabaptista, odnosno baptista, od protestanata i od katolika.
1 2
Broadbent, str. 187, naglasak moj. Navedeno delo, str. 193. Naglasak moj.
699
„Sa sigurnošću se moţe reći“, rekao je povjesniĉar dr. Rufus Jones, „da ni jedan drugi pokret za duhovnu slobodu u povjesti Crkve nije doţivio tako strašno muĉeništvo.“ Progonstva baptista se šire kontinentom Evrope i Engleskom. (...) Baptiste su proganjali zbog njihovih uverenja posvuda drţavne i crkvene vlasti u Evropi i Americi. Progonjeni u Evropi, traţili su utoĉište na drugoj strani Atlantika, gdje takoĊer nisu izbjegli progonstvu. Na njima su se ispunile rijeĉi apostola Pavla Timoteju: „A i svi koji hoće ţivjeti poboţno u Kristu Isusu, bit će progonjeni.“ (2. Timoteju 3, 12).“1 Naravno, u ovom periodu, kao i kasnije, nisu samo anabaptisti bili proganjani od strane zvaniĉnih vlasti. Veoma poznat u istoriji jeste i dogaĊaj pokolja francuskih kalvinista – hugenota, koji se odigrao u noći, na dan svetog Vartolomeja 1572. godine. Tom prilikom je u Parizu od strane rimokatolika bilo pobijeno više desetina hiljada vernika svih ţivotnih uzrasta ukljuĉujući i sasvim malu decu. Ipak, ovo nije bio i jedini zloĉin nad nekatolicima u Francuskoj. Sliĉna ugnjetavanja i ozbiljni progoni koje su pratila brojna ubistva, samo nešto slabijeg intenziteta nego tokom Vartolomejske noći, dešavale su se i pre i posle ovog masakra. Uopšteno govoreći, sve grupacije vernika razliĉitih naziva, koje su stajale na putu Rimokatoliĉkoj ili pak protestantskim crkvama u kojima je ostalo još mnogo toga iz starog tradicionalizma i koje su vodili Duhom Svetim nepreporoĊeni ljudi, bile su proganjane uz najrazliĉitiju torturu i umorstva njihovih ĉlanova. Upravo iz ovog razloga, mnoge porodice evanĊeoskih vernika osetile su potrebu za promenom sredine koja ih je ugnjetavala i otisnu se u nepoznate krajeve sveta – traţeći kakav-takav mir i duhovni spokoj. Progonstva u Evropi kljuĉno su uticala na pokretanje evanĊeoskih vernika na put preko okeana, na severnoameriĉki kontinent, kao i na teritoriju carske Rusije. Kao što ćemo se uveriti u daljem pregledu istorijskih dogaĊaja, progonstvo Hristove Crkve u pojedinim oblastima doprinelo je preseljenju vernika iz svoje zemlje u druge regione, kao i evangeliziranju mnogih miliona ljudi za koje je Gospod prolio svoju krv. Pored veoma znaĉajnog premeštanja velikog broja evanĊeoskih hrišćana na teritoriju Severne Amerike tokom XVI stoleća, zbog ĉega je taj svetski region doţiveo kasnije velike blagoslove, za naše prouĉavanje je mnogo zanimljivije preseljenje progonjenih pojedinaca kao i ĉitavih lokalnih hrišćanskih zajednica iz centralne Evrope na teritoriju Rusije, gde je vekovima do tada dominirala Pravoslavna crkva. Pored zapaţene ĉinjenice koju smo istakli u ranijem tekstu, a to je podatak da su u Rusiji vekovima delovale i bogumilske zajednice (koje su se tamo našle zbog progona koje su doţivljavale na Balkanskom poluostrvu), u XVIII stoleću su u ovu prostranu zemlju, i to na poziv samoga dvora, stigli i evanĊeoski hrišćani iz Evrope. Naime, na poziv carice Katarine II tokom 1788. godine, u Rusiju se iz Evrope preselilo 288 porodica menonita (anabaptista, odnosno baptista), što je iznosilo oko 1500 osoba. Njima je bila dodeljena zemlja u novoosvojenim podruĉjima, te su bili naseljeni u pokrajini Jekatarinoslava u predelu Hozrice – uz istoimenu reku. Njima su se pridruţile i druge pridošlice iz Evrope, koje su, kao i oni, doţivljavale progonstva zbog svoje vere. MeĊu njima je bilo još baptista, kao i pijetista iz krila Luteranske crkve.
1
Dr. Josip Horak, Baptisti, Povijest i naĉela vjerovanja; Duhovna stvarnost, Zagreb, 1989. godine, str. 12-13, naglasak moj.
700
Doseljenici su tokom godina bavljenja zemljoradnjom napredovali u materijalnom smislu i oformili mnoga sela – koja su mogla da posluţe kao primer ureĊenosti: „To su bili poĉeci kolonizacije koja se sve više širila. Vremenom naseobine su se proširile po ĉitavom jugu Rusije, sve do Krima, naroĉito u donjem toku Volge, pa sve do Kavkaza, a zatim i dalje naprijed u Sibir sve do Turkestana i ĉak do granice Kine. Kolonisti se nisu stopili s okolnim puĉanstvom i zadrţali su svoj jezik, vjeroispovijedanje i obiĉaje, saĉinjavajući kompaktne cjeline razasute poput otoka u moru pravoslavnih Slavena i drugih naroda ogromnog carstva.“1 Ruska vlada je garantovala versku slobodu menonitima i drugim pridošlicama iz Evrope – koji nisu bili po nacionalnosti Rusi, već HolanĊani, Nemci i pripadnici drugih naroda. MeĊutim, ovim vernicima je bilo striktno zabranjeno širenje svoje vere meĊu pravoslavnima. NanovoroĊeni Evropljani su se pridrţavali ovog ograniĉenja – znajući da od toga zavisi i njihova sloboda veroispovedanja. MeĊutim, oni su se istrajno molili da Reĉ Boţija prosvetli i ruski narod koji uglavnom nije posedovao nikakvo znanje o evanĊelju Isusa Hrista. Svetlost evanĊelja, koja je svetlela na tamnom mestu, nije mogla da se sakrije. Na imanjima nekih od imućnijih porodica evanĊeoskih hrišćana bili su zapošljeni radnici ruske nacionalnosti. Neposredan kontakt sa vernicima kao i prisustvovanje njihovim molitvama i familijarnim okupljanjima na kojima se proslavljao Gospod, nije mogao a da ne utiĉe na domaće stanovništvo. Sa druge strane, ubrzo nakon osnivanja Britanskog i inostranog biblijskog društva u Engleskoj 1804. godine (od strane propovednika Tomasa Ĉarlsa Bela) istorodno društvo je osnovano i u Rusiji 1812. godine uz pomoć cara Aleksandra I. Pošto se Biblijsko društvo raširilo u mnoge krajeve, poĉelo je sa snabdevanjem lokalnog stanovništva primercima Svetog pisma na jezicima naroda koji su ţiveli širom tog prostranog carstva. Glad i ţeĊ za Boţijom Reĉju bila je ogromna, tako da su mnogi ljudi poĉeli iskreno da veruju onom što su ĉitali: „Ĉitanje Svetog Pisma bilo je tim Rusima sasvim neobiĉno otkrivenje i izvor velike snage. Uvidjeli su da ih je taj religiozni sistem, u kojem su odgojeni, drţao u neznanju o Bogu i o spasenju koje je u Kristu. Pokajanje od svih grijeha, kojih je kod njih bilo mnogo, bilo je potpuno i bez rezerve. Njihovo prihvaćanje Krista za Spasitelja i Gospodara bilo je u punini vjere i ljubavi. Uvidjevši temeljito neslaganje Ruske crkve i nauĉavanja Svetog Pisma, ostavili su tu crkvu i prihvatili se Svetog Pisma do krajnje granice svog shvaćanja.“2 Naravno, obraćenje Rusa na izvorno novozavetno hrišćanstvo koje se temeljilo iskljuĉivo na evanĊelju odnosno Bibliji, nije moglo da proĊe bez protivljenja. Kao najveći protivnik ovoj pojavi pokazao se Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve, koji je od toga doba nastojao da svim silama spreĉi dalje napredovanje evanĊelja. I dok su baptisti i drugi evanĊeoski hrišćani poreklom iz Evrope poštovali zakonske odredbe o neširenju svoga uĉenja meĊu Rusima (radi zaštite svog sopstvenog prava na slobodna crkvena okupljanja), domaćem stanovništvu niko nije garantovao slobodu drugaĉijeg verskog ispoljavanja sem pravoslavnog. Obraćeni Rusi nisu skrivali svoje oduševljenje zbog novopronaĊene istine evanĊelja o spasenju u Isusu Hristu, te su neumorno propovedali i oko sebe okupljali grupe novoobraćenika. Ove grupe, a kasnije i organizovane crkve evanĊeoskih hrišćana ruske nacionalnosti pravoslavni su
1 2
Broadbent, str. 311. Broadbent, str. 318, naglasak moj.
701
podrugljivo nazvali imenom „štundristi“ – prema reĉi kojom su nemaĉki doseljenici nazivali svoje crkvene zajednice. Ovakav naziv izazivao je porugu i jasno stavljao do znanja narodu da su njihovi pripadnici „izdali svoju veru“ i prihvatili nešto tuĊe. Ipak, za vreme Aleksandra I koji se i sam upoznao sa Svetim pismom preko visokih predstavnika evanĊeoskih crkava i društava iz inostranstva, rasturanje Biblija meĊu narodom je konstantno napredovalo. Tokom tog perioda, kao i onog kasnijeg za vreme Aleksandra II, evanĊelje je napredovalo meĊu svim klasama društva, pa i meĊu aristokratijom. Tako je, na primer, preko Lorda Radrocka, koji je krenuo iz Engleske 1866. godine, evanĊelje stiglo i meĊu petrogradsko plemstvo od kojih su se neki obratili i poĉeli da odrţavaju redovne sastanke ĉitanja i tumaĉenja Svetog pisma. Na tim sastancima zajedno su sedeli ljudi koji su ranije ţiveli miljama daleko, kako po prostornoj udaljenosti – tako i prema svome poreklu, kulturi i obrazovanju. Uz bogate novoobraćene plemiće sedeli su neuki i prosti seljaci – povezani meĊusobno svojom verom i Hristovom ljubavlju. MeĊu uticajnim ljudima koji su prihvatili veru u Hrista bio je i bogati zemljoposednik, pukovnik Vasilij Aleksandroviĉ Paškov. O njegovoj revnosti za Gospoda i širenju evanĊelja istorija je izmeĊu ostalog zabeleţila i sledeće: „Taj je plesnu dvoranu svoje palaĉe stavio na raspolaganje za sastanke, sam je naviještao EvanĊelje posvuda, u zatvorima i u bolnicama, kao i u kućama i u zajednicama. Koristio je svoje veliko bogatstvo za rasparĉavanje Svetog Pisma, izdajući traktate i knjige, pomaţući siromašne i unapreĊujući kraljevstvo Kristovo na sve moguće naĉine. Paškovu su 1880. zabranili odrţavanje sastanaka u njegovoj vlastitoj kući. Kad je ipak nastavio s odrţavanjem sastanaka, bio je prognan, zahvaljujući uticaju Svetog Sabora, najpre iz Petrograda, a poslije iz Rusije uopće, a veliki dio njegova imetka bio je zaplijenjen.“1 Ipak, progonstva koja su doţivljavali evanĊeoski hrišćani u ovom periodu bila su znatno blaţa od onih koja će tek uslediti. Naime, nakon ubistva cara Aleksandra II 1882. godine, vlast u Rusiji su preuzeli protivnici reformi koje je sprovodio pokojni vladar. Kasniji vladari Rusije zauzeli su potpuno drugaĉiji drţavniĉki stav, i svesrdno potpomognuti Svetim sinodom RPC rešili da se obraĉunaju sa svim elementima u društvu koji nisu išli na ruku ispunjavanju ideala „svete Rusije“. Pod udar su došli Jevreji kao nacija za koju se verovalo da sprovodi svetsku zaveru sluţeći sotoni2, kao i evanĊeoske crkve koje su verovale i propovedale razliĉito od zvaniĉne religije: „Te razne crkve našle su u Pobjedonoscevu, poglavaru svetog Sabora, svog ogorĉenog i upornog neprijatelja. Palo im je u dio da trpe zatvaranje, globe i progonstva, dok su svećenici podjarivali narod da napada vjernike i zlostavlja ih i razrušava njihove domove i razgrabi njihova imanja. Zajednice su im bile zabranjivane, a kada bi ih našli da se sakupljaju tajno i ĉitaju Sveto Pismo, nasilno bi prekidali takve sastanke uz hapšenje i kaţnjavanje prisutnih. Sve veći broj, uglavnom starješina i voĊa u crkvama, prognan je u Sibir i na Kavkaz.“3 MeĊutim, i pored progonstava, evanĊeoski vernici su i dalje ţiveli i delovali znajući da je i njihov Gospod stradao od svojih progonitelja – sve do svoje smrti na krstu.
Isto, str. 320-321. O progonu Jevreja u carskoj Rusiji videti detaljnije u poglavlju: „Drugi Hristov dolazak i vaskrsenje mrtvih“. 3 Isto, str. 322. Naglasak moj. 1
2
702
Njihovi progoni i rasejanja samo su doprinosili da i mnogi drugi ljudi, u udaljenim prostranstvima ĉuju evanĊelje i budu spaseni za veĉnost kroz veru u Hrista. EvanĊeoski vernici su i danas brojni u Rusiji, i pored proţivljavanja veoma brutalnog odnosa komunista prema njima i ostalim religioznim grupama tokom višedecenijskog perioda tokom prošlog veka. Njihove zajednice broje na stotine hiljada krštenih i saĉinjavaju evanĊeoske denominacije razliĉitih naziva, a koje se u svojim veroispovedanjima slaţu u svim glavnim taĉkama biblijske vere. Pre nego što preĊemo na završni deo ovoga poglavlja u kome ćemo sagledati raširenost evanĊeoskog hrišćanstva (odnosno istinite Crkve Hristove) u savremenom svetu, kao i njihovu revnost za ispunjenjem Gospodnjeg naloga o propovedanju evanĊelja meĊu svim narodima, ţelim da spomenem i jedan od malobrojnih poznatih svetlih primera u istoriji vaseljenskog Pravoslavlja. Kao što je poznato, Pravoslavlje u celini nije nikada doţivelo nešto što bi moglo da se nazove „reformacijom“ od starina ustanovljene vere, rituala i obiĉaja. Zapadna crkva je prošla kroz reformaciju u XVI veku, pod uticajem Lutera, Cvinglija i Kalvina, na osnovu ĉega je došlo do osnivanja nekih novih ogranaka svetskog hrišćanstva. Oĉigledno je da tokom istorije na pravoslavnom istoku nikada do sada nije došlo do takve duhovne klime koja bi doprinela reformaciji „Istoĉne crkve“. No, to ne znaĉi da nije bilo baš nijednog pokušaja u tom pravcu. Najznaĉajnija liĉnost u istoriji vaseljenskog Pravoslavlja, koja je pokušala da sprovede reformu, tokom vekova u mnogo ĉemu zabludele crkve, bio je patrijarh Kiril Lukarski.
Neuspeli pokušaj reformacije pravoslavnog hrišćanstva Kiril Lukarski, poznat kao jedan od najuĉenijih ljudi u Istoĉnoj crkvi onoga vremena, studirao je u Veneciji kao i na univerzitetu u Padovi. Odliĉno je poznavao italijanski i latinski jezik, a radio je i kao polemiĉar i predavaĉ u Poljskoj. Za to vreme upoznao se ne samo sa zapadnom kulturom već i sa plodovima protestantske reformacije koja se odvijala baš u njegovo vreme. Najviše je kontaktirao sa kalvinistima, ĉiju je veru, uporeĊujući sa naukom Svetog pisma – smatrao najispravnijom. Iz tog razloga je, nakon svoga izbora najpre za patrijarha Aleksandrije (1602. god.) a potom i za vaseljenskog patrijarha carigradskog (1621. god.), svoje najnadarenije sveštenike slao na školovanje u zapadnu Evropu – na Oksford, Helmštet i Ţenevu, nadajući se da će time otpoĉeti neophodnu reformaciju Istoĉne crkve. Još dok je bio za katedrom aleksandrijskog patrijarha, Lukarski je paţljivo uporeĊivao verovanja rimokatolicizma, Pravoslavlja i reformirane kalvinistiĉke crkve, sa naukom koja proizilazi iz Svetog pisma. Ustanovio je da je uĉenje reformatora o Hristovoj veri mnogo ispravnije nego uĉenje tradicionalnog hrišćanstva, te da se u verovanje ovih poslednjih nadodalo mnogo toga što se nije u poĉetku podrazumevalo. Patrijarh Kiril je, nakon presvedoĉenja u istinitost ovog otkrića, odluĉio da odbaci sve ono što nije bilo izvorno novozavetno (poštovanje i molitve svetiteljima, ikonopoštovanje, verovanje u transsupstancijaciju itd.).1 Govorio je da ne moţe više da sluša kazivanja onih koji tvrde da ljudsko predanje (tzv. sveto predanje) ima istu vrednost kao Sveto pismo:
1
Vidi u: Broadbent, str. 316.
703
„Smetalo mu je otvoreno obraćanje svecima u liturgiji. Preko holandskog ambasadora dao je da se u Ţenevi štampa Ispovest vere koja je jezikom podsećala na Kalvina i navela protestante da kliĉu zbog slaganja izmeĊu svoje i Pravoslavne crkve. Propovedao je da je Crkva podreĊena Svetom pismu i da moţe da pogreši; predodreĊenost na ţivot bez obzira na dobra dela; opravdanje verom; dva sakramenta EvanĊelja; i reformisano uĉenje o euharistiji.“1 I, dok se protestantska Evropa radovala ĉinjenici da vaseljenski patrijarh Pravoslavne crkve ispoveda veru identiĉnu njihovoj2, rimokatolici su bili zaprepašćeni. Jezuitski red je hitno preduzeo korake na diskreditaciji carigradskog patrijarha kako kod zvaniĉnih crkvenih organa tako i pred samim turskim sultanom. Nakon optuţbe za veleizdaju, a posle svoga petog po redu zbacivanja sa patrijaršijskog trona, Kiril Lukarski je ubijen od strane Turaka 1638. godine, a potom baĉen u more.3 Iako Pravoslavna crkva nije reagovala na uĉenje patrijarha Kirila za vreme njegovog ţivota, kao i na njegovu kalvinistiĉku „Ispovest vere“, to je uĉinila posle njegovog stradanja. Naime, sabori odrţani u Carigradu 1638., 1641., 1672. i 1691. godine, sabor u Kijevu 1640., u Jasi 1642., i u Jerusalimu 1672. oštro su osudili njegovo uĉenje i proglasili nepostojanje razloga za bilo kakvom reformacijom pravoslavne vere. Neki od glavnih protivnika Kirilovog uĉenja nakon njegove smrti bili su mitropolit Kijevski Petar Mogila (1633. - 1647.) kao i patrijarh Jerusalimski Dositej (1672. - 1707.), koji su, svaki za sebe, sastavili ispovedanje vere Pravoslavne crkve u kojima su osudili sve nepravoslavne teze iz Ispovedanja koje je zastupao bivši vaseljenski patrijarh. Ova dva ispovedanja vere, Mogilino i Dositejevo, prihvatili su i maloĉas pomenuti pravoslavni sabori, potvrĊujući njihovu pravovernost i prihvatljivost za sve Pravoslavne crkve.
Rasprostranjenost prave Hristove Crkve i njene aktivnosti na poĉetku XXI stoleća Prema uĉenju Gospoda Isusa Hrista koje datira gotovo dve hiljade godina unazad, poslednje vreme pred Njegov drugi dolazak karakterisaće dva veoma bitna dogaĊaja. Jedan je veliki otpad od izvornog biblijskog uĉenja koje će zastupati takozvane hrišćanske crkve, a drugi je postojanje relativno (uporeĊujući sa sveukupnom svetskom populacijom) malog broja Hristovih vernika okupljenih u istoimenim zajednicama koji će i dalje revno nositi svedoĉanstvo istinite vere o svome Gospodu. Hristos je naime rekao: „Nego, kad Sin ĉoveĉji doĊe, hoće li naći veru na zemlji?“4 Kao i: „I propovedaće se ovo evanĊelje o carstvu po svemu svetu za svedoĉanstvo svima narodima, i tada će doći kraj.“5 Iako su na prvi pogled ove Hristove izjave protivreĉne, jer prva kao da podrazumeva potpuni nestanak Isusove nauke na kraju sveta, druga pak daje nadu Oven Ĉedvik, Istorija reformacije, str. 259. Naglasak autora. Kiril Lukarski je objavio štampanu verziju Ispovedanja vere najpre na latinskom jeziku 1629. godine, a potom i na grĉkom 1633. god. 3 Vidi u: Jevsevije Popović, Opšta crkvena istorija, tom drugi, str. 274. 4 Ev. po Luki 18:8b. 5 Ev. po Mateju 24:14. 1
2
704
nagoveštavajući postojanje „malog stada“ (Lk. 12:32), koje će ipak odoleti svim iskušenjima i dovršiti delo evangeliziranja sveta na koje ih je Gospod Hristos poslao (Mt. 28:19-20). Širenje evanĊeoskog hrišćanstva u odreĊenim oblastima sveta uopšteno smo opisali ranije u ovom poglavlju. Sveti Duh je oduvek suvereno delovao na razliĉitim kontinentima tokom proteklih vekova. Na samom poĉetku, Hristova Crkva, koju u ovom poglavlju nazivamo Crkvom evanĊeoskih hrišćana, širila se najbrţe evropskim kontinentom ali i Bliskim i Srednjim istokom kao i severnom Afrikom. Danas je Evropa kontinent na kojem ţivi najverovatnije najmanji procenat evanĊeoskih nanovoroĊenih vernika – u odnosu na celokupan broj stanovnika. Najbrojnije crkve evanĊeoskih vernika u Evropi danas su na teritoriji Velike Britanije, Rumunije, Ukrajine i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Po broju evanĊeoskih hrišćana, potom sledi Severna Amerika, a znaĉajan porast ĉlanstva beleţe crkve u Juţnoj Americi i Africi. Ono što je najzanimljivije jeste ĉinjenica da najveće pridodavanje ĉlanstva beleţe evanĊeoske crkve u još uvek komunistiĉkoj drţavi Kini, u kojoj prema poslednjim ozbiljnim procenama postoji preko 60 miliona pripadnika kućnih crkvenih zajednica.1 Najveći zamah u evangelizaciji neobraćenog sveta evanĊeoske crkve su preduzele u poslednjih sto godina, kada su organizovana mnoga misionarska udruţenja. Njihov zadatak je objavljivanje Hristovog evanĊelja što većem broju zemaljskog stanovništva. Najveći broj tih udruţenja otpoĉeo je svoj rad veoma skromno. MeĊutim, kako je vreme odmicalo, sve veći broj hrišćana se prikljuĉio tom radu i doprineo da se sa lokala misijski poduhvati prošire na ĉitavu drţavu – pa i daleko van njenih granica. Prvo od nekoliko najvećih misijskih udruţenja evanĊeoskih vernika u svetu, koje ću pomenuti, jeste MeĊunarodno društvo Gideonita (The Gideons International). Ovo udruţenje je osnovano 1899. godine i tokom nešto više od sto godina od svojih skromnih poĉetaka, njegovi ĉlanovi su uspeli da finansiraju, plasiraju i besplatno podele preko 1,3 milijarde Svetih pisama (ili Novih zaveta) u 180 zemalja sveta u kojima deluju. TakoĊe, udruţenje pod nazivom Every home for Christ deluje već punih 60 godina (osnovano 1946. god.) u velikom broju drţava sveta. Tokom svoga delovanja ono je, sledeći princip evangelizacije „od kuće do kuće“, podelilo preko dve milijarde i dvesta miliona hrišćanskih traktata i brošura, na osnovu kojih je ustanovljeno više od sto hiljada lokalnih crkava i kućnih grupa. Svakoga dana se na adrese lokalnih ogranaka ovog udruţenja širom sveta, a kao posledica deljenja traktata i brošura sa kontakt adresom, javi preko 17000 osoba koje su zainteresovane da dobiju Sveto pismo i druge štampane, audio i video materijale sa hrišćanskom porukom. Društvo Campus crusade for Christ, koje je osnovano 1951. godine i deluje u 196 zemalja u svetu takoĊe je veoma uspešno u evangelizaciji. Samo jedan od njihovih brojnih traktata, kojeg je sastavio osnivaĉ udruţenja dr Vilijam (Bil) Brajt, pod nazivom „Da li si ĉuo za ĉetiri duhovna zakona“, štampan je i podeljen na mnogim jezicima sveta u preko dve i po milijarde primeraka. Isto tako, u potpunosti finansiran od strane ove misijske organizacije, krajem sedamdesetih godina prošloga veka snimljen je film Isus koji je potukao sve rekorde gledanosti. Ovaj film koji je, prema
1
Podatak naveden prema knjizi: Nebeski ĉovjek, Ĉudnovata istinita priĉa kineskog kršćanina brata Yuna kao što je zapisao Paul Hattaway, Kraljevstvo i Put ţivota, Zagreb 2005. god.
705
podacima kojima udruţenje raspolaţe, poslednjih decenija gledalo 4,6 milijardi ljudi iz 236 naroda, snimljen je na osnovu evanĊelja po Luki. On potpuno verno prenosi veliki broj detalja iz Hristovog ţivota kao i osnovnu poruku o spasenju kroz veru u Spasitelja.1 Na osnovu gledanja ovog filma veliki broj ljudi širom sveta doneo je odluku o sledbeništvu Isusa Hrista i pripadništvu nekoj od evanĊeoskih crkvenih denominacija. Evangelizaciono udruţenje dr Bilija Grejema (Billy Graham Evangelistic Association) predstavlja još jednu od veoma poznatih organizacija koje doprinose ispunjenju zapovesti Boţijeg Sina za propovedanjem evanĊelja svakom stvorenju pod nebom. Tokom svog višedecenijskog delovanja (preko pedeset godina) ovo udruţenje je organizovalo veliki broj javnih evangelizacija širom sveta pred ogromnom publikom, a neke od njih koje su prenošene preko satelita mogli su da posmatraju milioni ljudi sa svih kontinenata. Ovo udruţenje je organizovalo i radio i televizijske programe koje putem predajnika mogu da prate i stanovnici zemalja u kojima su ograniĉene ljudske i verske slobode, poput Severne Koreje, Kine i mnogih islamskih drţava. Televizijske kao i radio programe ovog udruţenja mogu da prate i stanovnici Australije, Evrope, Afrike, većeg dela Azije kao i Juţne i Centralne Amerike. Posebna pokrivenost filmovima sa hrišćanskim sadrţajem, koji mogu da se prate preko satelita, obezbeĊena je za islamske drţave Bliskog i Srednjeg istoka kao i severa Afrike (Turska, Egipat, Saudijska Arabija, Irak, Iran, Sirija, Liban, Jordan i druge).2 Uz pomoć ovih udruţenja, kao i hiljada drugih skromnijih po opsegu svoga delovanja, crkve evanĊeoskih hrišćana svakoga dana doseţu evanĊeljem na stotine hiljada porodica – koje dobijaju priliku da poveruju u Hrista i budu spasene za veĉnost. Ovakav blagoslov blagodatnog prisustva Boţijeg Duha koji obitava u crkvama nanovoroĊenih, doţivljava i Srbija u kojoj ţivi i deluje više hiljada evanĊeoskih vernika nastanjenih u mnogim gradovima i selima naše zemlje, a naroĉito u Vojvodini. Kao i svuda u svetu, evanĊeoski hrišćani u Srbiji meĊusobno saraĊuju u nastojanju da što veći broj ljudi razliĉitih nacionalnosti ĉuje radosnu vest o spasenju koje se nalazi u Isusu Hristu Spasitelju, kao i da putem razliĉitih humanitarnih akcija pomognu ljudima u potrebi. U poslednjih nekoliko decenija, a posebno nakon demokratizacije društva i uvoĊenja višepartijskog sistema kojeg je pratila i veća sloboda izraţavanja i delovanja, i evanĊeoske crkve u Srbiji su otpoĉele obimniju akciju evangelizacije stanovništva. Tako je poĉetkom devedesetih godina prošlog veka osnovano više misionarskih društava kao i izdavaĉkih kuća koje štampaju literaturu kako za potrebe vernika, tako i potrebe saopštavanja osnovne biblijske poruke ostalom stanovništvu.3 U pomenutom periodu, putem evanĊeoskog izdavaštva, štampano je a potom i podeljeno širom naše zemlje više miliona primeraka razliĉitih traktata, brošura i knjiga, preko kojih se lokalnim crkvama ili organizacijama i dalje javljaju na stotine zainteresovanih. TakoĊe, besplatno je podeljeno na stotine hiljada Novih zaveta kao i kompletnih Svetih pisama razliĉitih prevoda. Isti je sluĉaj i sa audio i video Navedeno prema podacima iz knjige Bila Brajta: „Prva ljubav: Obnovi svoju ljubav prema Bogu“, str. 110. U izdanju društva Novi ţivot, Beograd 2003. godine. 2 Navedeno prema ĉasopisu: Decision, special issue, the worldwide ministry of the BGEA today, page 8-9, October 2006; koji izdaje Billy Graham Evangelistic Association. 3 Naravno, neke od izdavaĉkih kuća evanĊeoskih hrišćana u Srbiji postojale su i u ranijem periodu tokom više decenija, i za sve to vreme vršile bogougodnu sluţbu propovedanja Hristovog evanĊelja nespasenima kao i duhovnog utvrĊivanja vernih osoba. 1
706
materijalima koji doprinose donošenju odluke o Hristovom sledbeništvu, kao i daljem uĉvršćivanju u hrišćanskoj veri. Svi ovi podaci govore u prilog ĉinjenici da je Gospod blagonaklon i prema stanovnicima našeg podneblja, te da im je, u skladu sa time i omogućio da spoznaju istinu evanĊelja koja moţe da im donese spasenje i veĉni ţivot. Gospodnje milosrĊe koje ispoljava kroz svoga ljubljenog Sina Isusa Hrista i postojanje njegove prave Crkve u našoj zemlji, samo su dokaz Njegove ljubavi kojom ţeli da za veĉnost spasi što veći broj ljudi iz našeg okruţenja. Pripadnost Njemu i Njegovoj Crkvi podrazumeva biblijsku pravovernost kao i ţivot posvećenja, o kojima je bilo reĉi ranije u ovoj knjizi. EvanĊeoski hrišćani Srbije usrdno se mole Gospodu da se Njegovo ime proslavi time što će još mnogi ljudi ĉuti evanĊelje i odazvati se Boţijem pozivu prihvatanjem veĉnoga spasenja koje se nalazi u Njegovom Sinu Isusu Hristu.
707
ISTINA KOJA OSLOBAĐA DELO SVETOGA DUHA U ŢIVOTIMA PRAVOSLAVNIH SVEŠTENIKA ’’A kad on doĊe, Duh istine, uputiće vas u svu istinu...’’ (EvanĊelje po Jovanu 16:13) ’’Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji uĉenici, i saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.’’ (EvanĊelje po Jovanu 8:31-32)
708
DUMITRU KORNILESKU (DUMITRU CORNILESCU), bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve Dumitru Kornilesku je roĊen 1891. u mestu Slasoma u opštini Mehedinci. Njegov otac je bio uĉitelj, a njegovi dedovi, i sa oĉeve i sa majĉine strane, bili su sveštenici. Nakon što je i sam osetio poziv da postane sveštenik otišao je u Bukurešt da studira teologiju. Dumitru nije bio zadovoljan formalizmom i ritualima. Ţeleo je da pronikne dublje u pravo razumevanje hrišćanstva. Direktor teološkog seminara je uvideo njegovu ţelju i dao mu katalog verskih knjiga iz inostranstva. Predloţio mu je da ih naruĉi i proĉita. Tako je poĉelo pravo formiranje Dumitrua kao vernika. Ĉitajući ove knjige na engleskom, francuskom i nemaĉkom, ustanovio je da sve one govore o jednom posebnom hrišćanskom ţivotu, sasvim razliĉitom od religioznog ţivota koji je video u svojoj zemlji. Uskoro mu je pala na um ideja da poĉne da prevodi delove ovih knjiga i da ih objavljuje u tadašnjim ĉasopisima. Kasnije je poĉeo da ih štampa i u celini. Pisci koje je ĉitao a kasnije štampao njihova dela su: Frank Thomas, F. Bettex, R. A. Torrey, S. D. Gordon, J. H. M. Conkey, George Muller, C. H. Makintosh i drugi. U godinama studiranja teologije, Dumitru Kornilesku se prikljuĉio crkvi Svetog Stefana u Bukureštu, koja je nosila i naziv ‘Rodino gnezdo’. U toj crkvi je kao sveštenik sluţbovao Tudor Popesku, mladić sa posebnim moralnim stavom i sa izvanrednim darom govorništva. Njegove propovedi su poĉele da privlaĉe mnoge ljude, meĊu kojima su bili i izvesni intelektualci iz glavnog grada. Tudor Popesku je imenovao Kornileskua za Ċakona i dao mu mogućnost da u crkvi deli knjige koje je štampao. U knjigama koje je oduševljeno ĉitao i strastveno prevodio, Kornilesku je primetio ĉeste citate iz Biblije. On je, naime, pokušavao da proĉita Bibliju na rumunskom jeziku ali nije ništa razumeo. Stoga, nije shvatao zašto se ovim strancima, autorima knjiga koje je ĉitao, toliko dopada Biblija. Postepeno je došao do saznanja da problem nije bio u Bibliji, nego u naĉinu na koji je bila prevedena na rumunski jezik. I, za jednog strastvenog prevodioca, sledeća misao je došla prirodno: da napravi novi prevod Biblije, prevod koji će svi razumeti. Ipak, shvatio je da takav poduhvat zahteva mnogo godina rada, a on nije mogao da sebe vidi iskljuĉivo u tom poslu. Ipak, Bog je radio na mnogim podruĉjima istovremeno. Upravo tada, jedna gospoĊa iz visokog rumunskog društva, princeza Raluka Kalimaki, bila je u Švajcarskoj sa svojim suprugom Kantakuzinom Paškanijem. On je bio predsednik Konzervatorne komore Rumunije tog vremena. Princeza je posetila verske zajednice u Ţenevi, i tako došla do liĉnog poznanja Gospoda Isusa kao i do shvatanja da Biblija moţe da ima veliku vrednost u ţivotu jedne nacije. Ona je upravo dobila jedno znaĉajno nasledstvo od svoje majke, i odluĉila je da je investira u štampanje Biblije na rumunskom. Vratila se u Bukurešt i poĉela pregovore sa nekoliko crkvenih zvaniĉnika oko realizovanja ovog projekta. Neki od njih su joj objasnili da su svi prevodi Biblije na rumunskom suviše verni slovenskom jeziku i da ne zasluţuju da se ponovo štampaju. Ono što bi trebalo da se uradi jeste nov prevod, direktno sa jevrejskog i grĉkog jezika, na popularni rumunski jezik. 709
Princeza je onda krenula u potragu za prevodiocem i... pronašla je Dumitrua Kornileskua. On je 1916. godine završio fakultet i bio hirotonisan kao celibatni sveštenik u Huši. Po sporazumu izmeĊu princeze Kalimaki i episkopa Nikodima, drugog dana po hirotonisanju, Kornilesku je krenuo prema konaku princeze u selu Stauĉešti, u opštini Botošani, i poĉeo je da radi na prevodu Biblije. Posle neprekidnog rada u trajanju od ĉetiri godine, Biblija je bila spremna za štampu. Godine 1920. je u Bukureštu štampao „Knjigu Psalama“ ili „Psaltir Cara Davida“, u izdanju EvanĊeoskog Rumunskog Društva, u štampariji Gutenberg. Novi zavet je štampao 1921. a kasnije iste godine, štampao je celu Bibliju. Dok je radio na prevodu Biblije i paralelno ĉitao druge knjige koje su mu pomogle da razume biblijski tekst, Kornilesku je shvatao delo koje je Bog uĉinio kroz svog Sina Isusa Hrista za naše spasenje i naĉin kako se ovo spasenje moţe postići. Na našu sreću, Kornilesku je kasnije napisao jednu knjiţicu gde je opisao naĉin kako je došao do spoznanja svetlosti boţanske istine. Evo nekoliko citata iz ove priĉe: Kako sam se obratio Bogu i kako sam o tome govorio drugima Bio sam u školi i uĉio da postanem sveštenik. Nisam znao šta znaĉi imati liĉnog Spasitelja. Imao sam ljubav prema njemu ali ga nisam poznavao. Jednog dana mi je direktor škole dao katalog sa mnogo verskih knjiga iz inostranstva. Ostao sam zapanjen kad sam video koliko ima hrišćanskih knjiga, dok je u to vreme kod nas bilo jako malo. Naruĉio sam ih i poĉeo da ĉitam. Dok sam ih ĉitao video sam da sve govore o jednom posebnom hrišćanskom ţivotu, sasvim razliĉitom od religioznog ţivota kod nas. Sve više sam goreo za ovakvim ţivotom i govorio sebi: „Ovo će biti moja sluţba kada postanem sveštenik: da obznanim našem narodu ovaj ţivot“. Ali kako? Nisam mogao da doĉekam da postanem sveštenik, već sam odmah poĉeo da prevodim odlomke iz tih knjiga, a ponekad ĉak i cele knjige i da ih šaljem svim verskim ĉasopisima u našoj zemlji. Oĉekivao sam ţivot o kome su one govorile, ali ţivot nije dolazio. Poĉeo sam temeljitije da ĉitam i razmišljam. Uvideo sam da sve te knjige govore o jednoj jedinoj knjizi: o Bibliji. One su govorile da svako treba da ima Bibliju, da je svakodnevno ĉita i ţivi u skladu sa njenim uĉenjem. Do tada ni ja nisam tako ĉinio, te sam poĉeo da ĉitam Bibliju svakodnevno. Posle nekoliko dana, Biblija mi se nije dopala. Ispred sebe sam imao jako nakaradan prevod i nisam mogao da ga razumem. A kada sam poĉeo da ĉitam na drugom jeziku, razumeo sam je i jako mi se svidela. Govorio sam sebi: ako moj narod treba da shvati hrišćanski ţivot iz Biblije, onda treba da ima prevod koji će razumeti. Tako sam poĉeo da razmišljam da poĉnem sa prevoĊenjem. Poĉeo sam da prevodim EvanĊelje po Mateju za sebe, ali sam brzo shvatio da ja nemam finansijskih sredstava za eventualno štampanje. U isto vreme, stalno sam prevodio i štampao male knjiţice. Tako sam štampao jedan kalendar sa hrišćanskim razmišljanjima za svaki dan. Neko je poslao kalendar princezi Kalimaki u Ţenevu i njoj se jako dopao. Kad se vratila u zemlju, zamolila me je da je posetim. Rekao sam joj da razmišljam da napravim novi prevod Biblije. „Upravo i ja razmišljam o tome“ odgovorila mi je. Nasledila je sumu novca koju je namenila upravo ovom cilju: širenje Biblije u našoj zemlji. Dok sam radio na prevodu Novog zaveta, za svaku reĉ na grĉkom trebao sam da gledam u reĉnik da bih shvatio smisao. Tako sam došao do zakljuĉka da sam imao sasvim drugaĉija shvatanja o najjednostavnijim duhovnim pojmovima. Na primer, 710
uvideo sam da Biblija jako mnogo govori o grehu. Shvatio sam da je greh nešto strašno pred Bogom, ako On o njemu govori tako mnogo. Uvek sam verovao da je greh nešto jako loše pred Bogom, ali nisam znao šta konkretno. Mislio sam da su ubice grešnici i da im je mesto u zatvoru. Ali kad sam proĉitao u Bibliji: „ ...da će svaki koji se gnevi na brata svoga biti kriv sudu.“ (Mt. 5:22) ostao sam zapanjen, jer sam znao da se svako ljuti svakodnevno. Kad sam došao do stiha u poslanici Rimljanima koji kaţe da su „svi sagrešili“, nisam mogao da se pomirim sa time. Govorio sam: „Ne razumem zašto Biblija kaţe da su svi sagrešili. Ako ne poznajem druge, poznajem sebe. Nisam nikog ubio, nisam bio u zatvoru, tako da ne mogu da kaţem da sam grešnik.“ Ni ovaj stih nisam razumeo, pa sam krenuo dalje. Kad sam došao do stiha: „Nema nijednog pravednog. Nema nijednog ĉoveka koji bi ĉinio dobro...“ malo sam se naljutio na njega. „Ovo ne mogu da verujem“, govorio sam. Znam mnogo ljudi koji su mnoge dobre stvari uĉinili. A ako ne poznajem druge, znam sebe. Uĉinio sam mnoga dobra dela, delio knjiţice, dao sam nešto novca za Boga i tako dalje. I sada, ĉinim jedno jako dobro delo: prevodim Bibliju na jezik mog naroda. Zašto onda Biblija kaţe da „nema nikoga ko bi ĉinio dobro“ kad sam ja taj koji ĉini dobro? Nisam razumeo, pa sam išao dalje. Stigao sam do stiha koji kaţe da je „plata za greh smrt“, osmehnuo se i rekao: „Nemoguće je verovati takve stvari, zato što ceo svet umire: i dobri i zli. Kakva je to plata ako je svako dobija?“ Tek kada sam došao do onog u Otkrivenju 20:14 koji govori o „drugoj smrti“, odnosno o vatrenom jezeru, shvatio sam: Ovo je smrt koja je plata za greh. Ali to je strašno. Hteo sam da znam ko se nalazi u vatrenom jezeru. Kad sam video da su tamo ubice (Otkrivenje 20:8) rekao sam: ‘Vrlo dobro, ubice i treba da budu tamo jer su veliki grešnici’. Udubio sam se u razmatranje pa sam, na svoje veliko iznenaĊenje, uvideo da su tamo i laţovi. Pa zar je laţ tako velik greh da bude kaţnjen istom kaznom kao i ubistvo? Pa svako izgovara laţ svakog dana, i to ne samo jednu, nego više i razliĉite. I ako je tako, pa i ja sam rekao mnoštvo laţi u svom ţivotu. Sada sam se dobro uverio da sam grešnik, ali ne samo grešnik, nego osuĊeni grešnik koji ide ka ognjenom jezeru. Obuzeo me je strah i ponavljao sam: „Nikako ne ţelim da stignem tamo.“ U to doba nisam poznavao put spasenja. Nisam znao šta da uradim da ne bih dospeo u ognjeno jezero. Istraţivao sam i dalje. Kad sam došao do stiha u poslanici Rimljanima koji kaţe da se „svi opravdavaju za badava“, mislio sam: ĉudno! Ova knjiga je puna kontradiktornosti. Do sada sam video da su svi grešnici, osuĊeni na smrt, a sada odjednom „svi se opravdavaju za badava“. O ĉemu se ovde zapravo radi, pitao sam se? Ĉitao sam vrlo paţljivo ovaj stih, i uvideo razliku. Da, „opravdavaju za badava – Njegovom blagodaću - na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao ţrtvu izmirenja - Njegovom krvlju“. Rekoh sebi: „Isus Hristos je umro za grehe? Uĉio sam u školi da je umro za grehe celog sveta (1. Jovanova 2:2)! Ali kakvu ja korist imam od toga, kad sam ja grešnik a moji gresi nisu oprošteni? Ipak, ako je umro za grehe celog sveta, umro je onda i za moje grehe. Uvideo sam u ovoj knjizi da postoji oproštenje greha, da je Hristos umro i za mene.“ To je bio prvi korak. Drugi korak je bio otkrivenje da nemamo mrtvog nego ţivog Spasitelja, sa kojim moţemo da stupimo u kontakt. On je umro za naše grehe, ali je i uskrsnuo da nas opravda. I sada je on ţivi Spasitelj. Najveća je radost bila kad sam otkrio da je On ne samo ţivi prijatelj sa kim mogu razgovarati, nego da u ţivom Spasitelju imam moć da pobedim greh, jer je On slomio moć neprijatelja svojim uskrsnućem. 711
Ja sam mislio da je greh deo naše prirode, da drugaĉije ne moţemo, da moramo da grešimo, pa razumete moju radost kad sam otkrio da postoji takva sila koja pobeĊuje greh. Prihvatio sam ga kao svog ţivog Spasitelja. Poslednje sam otkrio da je On Gospod. Gospod znaĉi gospodar. On je gospodar, a mi smo sluge. Ne pripadamo više sebi, nego smo Njegovi sa svime što imamo i svime što jesmo. Tako sam ga prihvatio kao Gospoda i liĉnog gospodara, koji treba da zapoveda, a ja da poslušam. On je tako divan Gospod i Gospodar u koga moţeš potpuno da se pouzdaš! Na ovaj naĉin sam se obratio Bogu! Sada sam znao da sam nanovo roĊen, da sam dete Boţije. Više nisam ĉitao Bibliju sa pitanjima koja sam postavljao ranije: Da li je to moguće? Da li je istina? Sada su pitanja bila potpuno drugaĉija: „Da li ja imam ono što zahteva ova knjiga? Da li sam takav kakvim me ona ţeli?“ Ipak, postojala je i jedna poteškoća. Ja sam bio jedina osoba koja je zapoĉela novi ţivot na ovakav naĉin. Ĉitao sam i druge knjige koje su sve ovo navedeno potvrdile. Ali bile su to samo... knjige. Poĉeo sam da razmišljam: „Ovakav naĉin ţivota je jako lep. Ali moţda je to samo moja uobrazilja, jer sam ovakav ţivot dobio samo ĉitanjem i prouĉavanjem Biblije?“ Ipak, sada sam svaki stih video u novom svetlu. I odmah mi je došao na um onaj iz poslanice Filipljanima 4:6: „ ...Nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se vaše molbe Bogu oĉituju.“ Rekao sam: „Gospode, ne mogu da kaţem da sam nevernik. Verujem svaku reĉ iz Tvoje Reĉi. Ali ne znam da li sam na dobrom putu. Ako mi daš priliku da vidim jednu dušu kako dolazi Tebi, na isti naĉin, biću potpuno uveren da sam na dobrom putu.“ Molio sam se. Posle tri meseca, jednog jutra, dva mladića iz vojne škole su došla da me pitaju kako mogu da se što bolje pripreme za smrt. Odlazili su na front i nisu znali da li će se vratiti ţivi ili će umreti. Istini za volju, nisu bili spremni za smrt! Ja kao sveštenik, trebao sam da znam kako neko treba da se pripremi za smrt. Odgovorio sam: „Da, dobro je što ste došli sada, jer da ste došli pre tri meseca, ne bih znao da vam odgovorim. Hristos je umro za vaše grehe i ako verujete u ovo i prihvatite za sebe, a uz to predate vaše srce i ţivote u Njegove ruke, imaćete oproštenje greha i bićete spašeni. Ukoliko odete na front i tamo poginete, Spasitelj će vas saĉekati i primiti vas k sebi. Ali ako se vratite, imaćete duţnost da govorite i drugima kako mogu da budu spremni za smrt.“ Obradovali su se toj vesti. Prihvatili su je i otišli nazad u kasarnu govoreći drugima da su spašeni i da su im gresi oprošteni. Neki su im se smejali, drugi su pak hteli da ĉuju više o tome. Sledeće nedelje su doveli i druge i njima sam govorio o ovoj istini. Neki od njih su se odluĉili da slede Gospoda, i posle nekog vremena, bio je to dobar broj duša koje su se odluĉile za Gospoda… Prevod Biblije koji je saĉinio Dumitru Kornilesku je danas najrasprostranjeniji prevod meĊu protestantima i neoprotestantima. Ovaj prevod nije odobren od strane svetog sinoda Rumunske pravoslavne crkve, jer je Kornilesku napustio pravoslavnu crkvu i tako postao jedan od osnivaĉa EvanĊeoske rumunske crkve. Popularnost ovog prevoda, veoma cenjenog, dokazana je velikim brojem ponovljenih izdanja (1931, 1942, 1946, sa novom revizijom 1989, i sa novim tiraţima 1990, 1996, 2000, 2002 i 2005. godine). Prevod Biblije na moderan rumunski jezik, odnosno, jezik koji se govorio u prvoj ĉetvrtini XX veka, Kornilesku je zapoĉeo zbog poteškoća jezika na koji je Biblija bila 712
prevodjena do tog vremena. Taj je jezik bio arhaiĉan rumunski sa slovenskim znacima na slovima. Posle velikih doktrinarnih neslaganja sa ljudima iz viših teoloških krugova toga vremena, Kornileskua je posavetovao sam patrijarh Miron Kristea da za jedno vreme napusti Rumuniju. Iz tog razloga se i preselio u Švajcarsku 1923. godine, gde je ostao sve do svoje smrti 1975. godine. Celog svog ţivota je propovedao i pisao o potrebi povratka Bogu. Iz mnogo crkava iz Rumunije i SAD pastori i vernici su mu pisali pisma sa dubokom zahvalnošću Bogu. Izraţavali su veliko poštovanje prema Kornileskuu zbog blagoslova koji je njegov prevod Biblije doneo u njihove ţivote i u ţivot rumunskog naroda uopšte. U tim pismima vernici su izraţavali svoje poštovanje prema onome koji je u ruke rumunskog naroda u zemlji i rasejanju stavio Bibliju, Knjigu nad knjigama, Boţju reĉ, na najjasnijem i najlepšem rumunskom jeziku. Kornileskuov prevod Biblije je štampan u milionskom tiraţu i prisutan je svuda na planeti gde se govori rumunskim jezikom. Iz tog razloga, saĉinitelj ovog prevoda je bio prozvan – Luter Rumunije. TUDOR POPESKU (TUDOR POPESCU), bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve Tudor Popesku je bio sveštenik u crkvi „Rodino gnezdo“ u Bukureštu, koji je uveo novi naĉin propovedanja evanĊelja. Doţiveo je veliki uspeh takvim naĉinom propovedanja ali takoĊe i velika protivljenja od strane drugih sveštenika. Nekoliko sveštenika iz Bukurešta, verovatno ljubomorni zbog ogromnog uspeha u javnosti koji je imao Tudor Popesku, poĉeli su da ga optuţuju da je ono što on propoveda u stvari protestantizam. Bilo im je teško da dokaţu tako nešto, jer se Popesku ograniĉio samo na objašnjavanje/tumaĉenje Biblije. Ovi sveštenici su slali špijune u crkvu „Rodino gnezdo“ da beleţe sve što radi sveštenik Popesku, sa nadom da će ovaj jednog dana reći ili uĉiniti nešto što će se dokazati kao jeres. Na kraju krajeva, njihova nadanja su se ispunila. Sveštenik Tudor Popesku koji je veoma pazio na sve ono što piše u tekstu liturgije, primetio je jednog dana problem. U tekstu liturgije je postojala molitva po kojoj sveštenik traţi da gresi ljudi budu oprošteni zahvaljujući molitvama svetitelja koje ovi na nebu upućuju Bogu. Tada je izjavio: ‘Ja propovedam ljudima u skladu sa Biblijom, koja uĉi da se oproštenje grehova dobija zahvaljujući ţrtvi našeg Gospoda Isusa na krstu umesto nas i kroz našu veru u ovu ţrtvu! Kako onda mogu da traţim od Boga da nam oprosti grehe zbog molitava umrlih svetitelja? Ovo je oĉigledna protivureĉnost!’ I tako je Popesku odluĉio da u liturgiji izostavi ovu molivu. Ovo su odmah primetili špijuni prisutni u crkvi. Neko je upitao Popeskua zašto je izostavio molitvu iz liturgijskog teksta a on je odgovorio da je to uĉinio zato što ne veruje da su naši gresi oprošteni zato što se za nas mole svetitelji, nego su oprošteni zato što je za njih umro Gospod Isus Hristos. Popesku je odmah bio optuţen u Patrijaršiji za jeres, jer nije verovao u ulogu svetitelja kao posrednika, kao i za nepoštovanje prema nima. Patrijaršija je zatraţila objašnjenje. Sledi nekoliko odlomaka iz odbrane sveštenika Popeskua: „Znam da su vas tendenciozno i laţno obaveštavali o meni, ali stvari stoje onako kako ih ja iznosim ovde. 713
Ono što se odnosi na klanjanje Svetoj Devici Mariji i svetima, ja stojim u opštoj pravoslavnoj formuli koja kaţe: Bogu se pokloni, a svete poštuj. Smatram da je Pravoslavna crkva našla srećnu formulaciju, a to je ova pomenuta. Ja stojim u ovoj formuli i smatram bilo koju drugu nauku stranom istinitom Pravoslavlju. I pravedno je da tako bude. Klanjamo se Bogu jer je svuda prisutan, vidi sve, ĉuje sve. Svetitelji, otišavši na nebo, nisu zbog toga postali bogovi, da mogu da slušaju molitve ljudi sa razliĉitih strana zemlje. Svudaprisutnost i sveznanje poseduje samo Bog. Klanjanje svetiteljima je ĉak zabranjena od strane svetih koji su bili inspirisani Bogom. (Dela 10:25-26; 14:1-5). Ulogu posrednika kod Boga nemaju svetitelji, nego jedino Isus Hristos: „Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeĊu Boga i ljudi, ĉovek Isus Hristos, koji je samoga sebe dao kao otkup za sve“ (1 Tim. 2:5-6). Samo za Isusa Hrista se kaţe da se moli za nas: „Stoga i moţe sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, pošto svagda ţivi – da se moli za njih“ (Jevrejima 7:25). U praksi, poklonjenje ili poštovanje svetitelja je vrlo lako i bez moralnih obaveza. Svaki se ĉovek moţe pokloniti svetima, ali ih samo onaj ĉasti koji ide njihovim stopama. Izgleda vrlo lako da se pokloniš nekom svecu, ali ako na tvoj ţivot ništa ne utiĉe od njegovog ţivota, takvo poštovanje je sramotno. Koliko je ljudi, koji upućuju molitve svecima, promenilo svoje ţivote posle toga? Nijedan. Naravno, ove molitve koje se nazivaju „akatisti“ proizvode dobit, ali ne proizvode hrišćanski ţivot. A upravo za tim imamo potrebu. Ako se ja ne poklanjam svetiteljima, to ne znaĉi da ih ne poštujem. Naprotiv, upravo sada kada sam odluĉio da ţivim po evanĊelju, tek sada razumem svete, divim im se i volim ih. Kao dokaz svoje ĉvrste vere oni su poloţili svoj ţivot za Hrista i nisu ga se odrekli. Radije su izabrali smrt nego da izreknu laţ: bilo bi im lako da se pred vlastima odreknu Hrista, a da u mislima nastave da mu sluţe. Da nas oni molitvom mogu spasiti to moţe reći samo onaj kome je evanĊelje Gospodnje potpuno strano. Tamo se jasno pokazuje da spasenje dolazi po veri u Isusa Hrista, gde se podrazumeva ţiva vera, vera koja se manifestuje dobrim delima. „Šta da ĉinim da bih se spasao?“ upitao je tamniĉar iz Filipa. „Poveruj u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen i ti i tvoj dom.“ (Dela ap. 16:30, 31). Dalje ĉitamo u Delima 4:12: „Nema spasenja ni u jednom drugom, niti ima drugog imena pod nebom, danog ljudima, u kom treba da naĊemo spasenje.“ Neko moţe da kaţe da Sveta tradicija tj. predanje propoveda drugaĉije! Ako je to istina, onda je Sveto pismo u kontradiktornosti sa svetom tradicijom. Jedan od ta dva autoriteta mora da je u pravu: ili Sveto pismo ili Sveta tradicija! Oba ne mogu nikako. Jedno treba prihvatiti, a drugo odbaciti. Ipak, u Otkrivenju Jovanovom se govori o molitvi svetih. Dobro je da vidimo kako se oni mole. U 6:9-12 oni traţe da Boţiji sud nad stanovnicima zemlje doĊe što pre. Da li se oni tu mole za njihovo spasenje ili za njihovo kaţnjavanje? Na drugom mestu se spominje molitva svetih, a posledica tih molitvi je nevolja na zemlji (Otkrivenje 8:3-5). Na trećem mestu sveti se mole proslavljajući Jagnje (Otkr. 5:8-10). Jedinu stvar koju sledim jeste da dovedem duše Hristu. Svakom ĉoveku kaţem: Ĉoveĉe, ti si izgubljeni grešnik! Hristos je umro za grešnike da bi ih spasio. Da li zaista veruješ u Njega? Spasen si! Ne veruješ? Izgubljen si! Kakav je tvoj stav prema Isusu Hristu? Primaš li ga kao Gospoda i Spasitelja? Daješ li mu svoj ţivot i srce? Od toga zavisi tvoja veĉnost! Odluĉi da u svemu slediš Njega, ili nemoj više da nosiš Njegovo ime (hrišćanin). Ovo je sadrţaj svake moje propovedi. 714
Nikad nisam izgubio iz vida da me Hristos nije poslao da vršim bogosluţenja, nego da propovedam, ne da ĉitam molitve, nego da nauĉavam. Moja prvenstvena duţnost je da propovedam evanĊelje i to ću ĉiniti dok sam ţiv. Ako propovedanje evanĊelja znaĉi skretanje sa puta Pravoslavlja, onda sam se zaista udaljio. Izgubljen sam! Ipak, ja verujem da su izgubljeni svi koji ne veruju evanĊelje, ne ţive ga i ne propovedaju.“ Uprkos njegovoj odbrani, sveštenik Tudor Popesku je bio proglašen krivim za jeres i lišen svešteniĉkog dostojanstva 1924. godine. On nije prestao da propoveda evanĊelje, iznajmio je jednu salu i tamo je zapoĉeo svoju „skupštinu“. Po modelu ove zajednice nastale su i druge, naroĉito u Munteniji i Olteniji. U komunistiĉkom periodu ove zajednice su morale da se prikljuĉe nekom pokretu priznatom zakonom, tako da su se ove zajednice prikljuĉile „Hrišćanima po evanĊelju“. Kornilesku je zapisao o svešteniku Popeskuu: U Bukureštu sam imao jednog prijatelja sveštenika. Bio je udovac. Posle smrti svoje supruge, muĉila ga je misao kako da dovede duše Hristu. Nije znao kako. Ĉuo je o mom obraćenju i radu. Pisao sam mu neke stvari, ali nije razumeo. Kad sam došao u Bukurešt, razgovarali smo o evanĊelju. Nije razumeo kako je on, sveštenik, pošten, jedan od boljih, zapravo grešan. Nije mogao da veruje da treba da se vrati Bogu: bio je suviše dobar za tako nešto! Posle mnogo razgovora i ljutnje, ţeleo je da me ĉuje kako propovedam u njegovoj crkvi i ako se „više ljudi obrati Bogu“, videće šta će da preduzme. Posle nekoliko mojih propovedi, ţeleo je i on da propoveda o „povratku Bogu“. Ja sam mu objasnio da ako ţeli to da propoveda, treba da se i sam obrati Bogu. Jedne nedelje dok je slikovito govorio o grozoti greha, uvideo je sopstvenu grešnost i obratio se Bogu. Od tada je poĉeo da propoveda silom Boţijeg Duha. Polako, sve više ljudi je poĉelo da pohaĊa takve sastanke. Ja sam završio prevod i štampanje Biblije, takoĊe i traktate i knjige za napredak hrišćanskog ţivota. Pokrenuli smo i ĉasopis „Hrišćanska istina“ u cilju evangelizacije. Mnogi su se ljudi po prvi put upitali jesu li spašeni ili ne, a neki od njih su se obratili Bogu ĉitajući traktate, knjige i ĉasopis. Mnogi od obraćenih ljudi su bili divno svedoĉanstvo o delu Svetog Duha u njihovim ţivotima. Neki od njih su nauĉili i da ĉitaju samo da bi mogli da ĉitaju Novi zavet.“ JOSIF TRIFA (IOSIF TRIFA), bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve Josif Trifa je roĊen 1888. u selu ĆerteĊe, pored Kmpeni, u Zapadnim planinama. PohaĊao je gimnaziju u Bejušu a onda studirao teologiju u Sibiu. Vratio se u svoje rodno selo kao uĉitelj, a potom bio hirotonisan kao sveštenik. Godine 1921. mitropolit Balan ga je pozvao u Sibiu i dao mu sluţbu duhovnika na Teološkom fakultetu. Godine 1922. mitropolija iz Sibiua je odluĉila da štampa jedan ĉasopis o religijskom vaspitanju za rumunska sela, a sveštenika Trifu je postavila za izdavaĉa. Ĉasopis je nosio naziv „Svetlost sela“. Bio je namenjen narodu i izlazio jednom nedeljno. Prvi broj je štampan 2. januara 1922. godine. Evo šta je, izmeĊu ostalog, napisao sveštenik Trifa u ovom prvom broju: „Na temelju novog poretka u selu – a i u zemlji – treba da stoji strah Boţiji i poslušnost Njegovoj Reĉi. Da poĉnemo od poĉetka: od vere i ljubavi Boţije... jer bez ovog poĉetka ništa dobro i trajno se ne moţe uĉiniti... Samo jedan lek moţe dati svetu i našoj zemlji 715
zdravlje i spasenje: da se ljudi i narodi vrate Isusu, Njegovoj nauci i Njegovoj zapovesti ljubavi. Onda će se mir za stalno useliti meĊu narode.“ Samo da se podsetimo da je u to vreme Ardeal bio ujedinjen sa matiĉnom drţavom samo tri godine. Rumuni iz Ardeala su polagali ogromne nade u ujedinjenje, ali mnogo od toga se pokazalo kao isprazno. Poboljšanje situacije je naroĉito u selima išlo veoma sporo. Iako na ekonomskom planu stvari nisu stajale dobro, na moralnom i duhovnom planu bile su još gore. Josif Trifa je našao za shodno da preko ĉasopisa „Svetlost selima“ govori o zlu u rumunskom društvu, a naroĉito o zlu u selima. Pesnik Traian Dorz, uĉenik sveštenika Trife i voĊa ‘Vojske Gospodnje’ posle njegove smrti, opisao je istorijat ovog pokreta sa naslovom: „Istorija jedne ţrtve – svedoĉanstva o poĉetku i prvih 12 godina Vojske Gospodnje“. Ovo delo još uvek nije štampano, postoji samo kopija otkucana u dva primerka, iz koje crpimo informacije o Josifu Trifi i Vojsci Gospodnjoj. Evo šta Traian Dorz piše o prvoj godini rada sveštenika Josifa Trife u „Svetlost sela“: „Umesto sivih ĉlanaka 'komiteta' koji se skoro sasvim povukao – sa stranica ĉasopisa su sada goreli njegovi ukori i najave protiv greha, osuĊivanje lakomosti politiĉara, pristrasnosti sudija, nepravde zakona – propadanje društva i odsustvo crkve. Dok sirotinja umire, invalidi prose, narod pati, vera se gubi, siromaštvo se širi, stranci se goje a Ċavo se smeje – Crkva ćuti i ĉeka“. U celokupnom ratu sa zlom uopšte, naravno da glas koji je dolazio preko „Svetlosti sela“ nije bio jedini koji je vikao i informisao narod. Ali je bio jedini koji je bio duboko uveren da samo nanovoroĊenje duše moţe zaustaviti propast i doneti spasenje. Glas koji je govorio da nas samo snaţan i potpun povratak Hristu moţe spasiti i podići. Samo vera i pronalaţenje Hristove ţrtve na krstu jedini su put spasenja iz smrti i osude u kojoj se nalazimo. Dok su drugi nudili svakojaka „rešenja“ i prepisivali raznorazne „lekove“ protiv bolesti društva, sveštenik Josif je insistirao i govorio o jedinom spasonosnom leku koga je on video, a to je bio Hristos. Posle godinu dana pisanja za ĉasopis, Josif je shvatio da govori u prazno. Shvatio je da niko ne reaguje na njegov poziv. Ovaj Boţiji ĉovek je dostigao taĉku krize u noći završetka jedne godine i poĉetka nove. Iz ove krize se rodila inicijativa poziva ljudi na delovanje protiv greha. Iz ovog poziva je nastalo pokret ‘Vojske Gospodnje’. Uvidevši greh i pad naroda, Josif Trifa se pitao: „Šta sam ja uĉinio da ovi nesrećni pijanci i psovaĉi sa grozotom shvate svoju izgubljenost i greh? Šta sam uĉinio da Hristos bude pribliţen njima i oni pribliţeni Hristu? To je jedini naĉin za spasenje pojedinaĉne ljudske duše ili celog naroda.“ Veoma potresen poĉeo je da piše reĉi inspirisane Svetim Duhom, poziv celom rumunskom narodu i svim hrišćanima da donesu veliku odluku: „DoĊite da kao hrišćani uĊemo u novu godinu, da se odluĉno i zajedniĉki borimo protiv psovki, pijanstva…“. Nastavivši da piše istim ţarom, odštampao je Proglas koji su trebali da potpišu oni koji su se odluĉili za takav naĉin ţivota. U uskršnjem broju 1923. godine Trifa je objavio listu imena prvih „vojnika“, odnosno onih koji su mu pisali da su prihvatili Proglas koji nalaţe borbu protiv psovki, pijanstva i drugih grehova. Savetovao je da nije dovoljno samo reći nekim gresima „ne“, nego i da treba napredovati prema daru i svetlosti našeg Spasitelja Isusa Hrista iz Novog Zaveta. 716
Tako je nastao pokret „Vojska Gospodnja“. Usledili su kongresi, skupovi u selima, formirale su se posebne grupe „vojnika“ koje su se skupljale da zajedno prouĉavaju Bibliju i ohrabre se. Sveštenik Josif Trifa kao duhovni voĊa ovog pokreta, uvideo je potrebu da definiše osnovne principe pokreta. Traian Dorz je konstatovao da su tri osnovna principa bila: prihvatanje Isusa Hrista kao liĉnog Spasitelja, nanovoroĊenje i Biblija kao jedini temelj hrišćanske vere. Josif je razumeo od samog poĉetka da tajna i moć pobede stoji i da će uvek stajati u Hristu, u ţivoj ţrtvi raspetog Hrista. Govorio je: „Svo delo našeg spasenja, od samog poĉetka, kaţem vam, stoji i stajaće samo u ţrtvi raspetog Isusa.“ Ĉudo otkrivenja Hrista proizvodi u našoj duši drugo ĉudo: tajno i boţansko delo nanovoroĊenja. Tajna pokajanja je delo Duha Svetog, to je ono boţansko delo koju ĉini, i treba da ĉini u ţivotu svakog ĉoveka, Sveti Duh i Sveta Reĉ. Radi se o onom tajnom delovanju i promeni koju Boţija Reĉ proizvodi u ţivotu onoga koji veruje, zajedno sa Boţijim Duhom. Naše isceljenje i spasenje, kao liĉnosti ali i kao naroda, ne moţe nikad da doĊe ni iz ĉega drugog osim iz poznavanja i ţivljenja u skladu sa Svetim pismom. Josif Trifa je stalno insistirao na tome da centar ljudske paţnje treba da je usmeren ka Isusu Hristu. „Temelj našeg spasenja je raspeti Isus. Sva Pisma nam o tome govore (ev. po Jovanu 3:16, Dela ap. 4:12...). Traţiti spasenje izvan ovog izvora znaĉi izgubiti i vreme i spasenje... Traţiti spasenje bez Isusa Hrista znaĉi pokušati mešenje hleba bez brašna... To je opšta slabost današnjih hrišćana: da izostave Hrista iz jednaĉine njihovog spasenja... Đavo je vrlo lukav. On ostavlja hrišćanima sva pravila, sve obiĉaje, sve forme. On se bori samo za jednu stvar: da im ukrade brašno iz hleba, da im ukrade med iz saća, da ukrade Isusa Hrista iz njihovog spasenja. Kaţe se da Ċavo nigde ne spava mirnije nego tamo gde se sa revnošću drţe sva pravila, obiĉaji, ali nedostaje raspeti i ţivi Hristos... Mi ćemo stalno objavljivati samo raspetog Isusa, bez obzira na protivljenja koja se pojavljuju… Jer znamo i verujemo da je samo u Njegovom Imenu i u snazi Njegovog krsta istinito spasenje i ţivot...“ Pokret ‘Vojska Gospodnja’ se širio izuzetno brzo i postao je pokret narodnih masa. Godine 1934. podignuto je više optuţbi na raĉun ovog pokreta. IzmeĊu ostalih, jedan sveštenik je pisao: „Vojska Gospodnja je na poĉetku bila dobra dok se bavila propagandom protiv pijanstva. Ali odkad propoveda 'neznalicama' o nanovoroĊenju, postala je opasna i ne treba je više podrţavati.“ (Citat iz ‘Istorije Vojske Gospodnje’ Traiana Dorza, str. 334). Sveštenik koji je izneo ovu optuţbu je vrlo dobro poznavao pravoslavnu teologiju. On je znao da se po pravoslavnoj dogmi nanovoroĊenje dešava kod krštenja. A pošto se mala deca krštavaju, znaĉi, svaki pravoslavac koji je bio kršten kao malo dete, smatra se da je nanovoroĊen. „Propovedati nanovoroĊenje koje se dešava onda kada shvatiš znaĉenje ţrtve Gospoda Isusa i kada ga primaš kao Spasitelja znaĉi negirati sposobnost krštenja da proizvodi nanovoroĊenje! Propovedati u Pravoslavnoj crkvi nanovoroĊenje kao ĉin koji nastaje tek kasnije, kada se ĉovek verom vrati Bogu, to je ustvari nešto što protivreĉi jednoj vrlo vaţnoj pravoslavnoj dogmi. Ali sveštenik Trifa, koji je prouĉavao šta Sveto pismo govori o nanovoroĊenju i koji je ţeleo da bude veran Pismu, nije imao 717
drugog izlaza. Propovedao je nauku koja je bila u protivreĉnosti sa dogmom crkve kojoj je pripadao. Glavna optuţba koja je podnesena protiv sveštenika Josifa Trife je bila ta da je odbio da jerarhija Pravoslavne crkve preuzme vodstvo nad Vojskom Gospodnjom. Tokom nekoliko godina se pokušavalo da ovaj pokret potpadne pod vlast zvaniĉnih crkvenih organa. Ipak, Josif je shvatio da su oni, koji su hteli da se dokopaju Vojske, imali nameru da je preobraze, i to iz pokreta duhovne obnove u neku vrstu kulturnog društva. Da bi izbegao ovakvu katastrofu, Josif Trifa je dao ostavku na svešteniĉku funkciju, sa namerom da ostane voĊa Vojske Gospodnje i izdavaĉ ĉasopisa „Svetlost sela“. Medjutim, mitropolit iz Sibiua ga je obavestio da će mu se, od trenutka kada bude prestao da bude sveštenik, oduzeti voĊstvo nad Vojskom kao i nad izdavaštvom lista. „Jeres“ sveštenika Trife je glasila ovako: „Sveštenik Josif Trifa propovedao je o ţrtvi Gospoda Isusa Hrista, pozivajući ljude da prihvate Isusa kao liĉnog Spasitelja. Propovedajući direktan susret izmeĊu grešne osobe i Isusa Hrista, kao i spasenje prilikom ovog susreta, negirao je jednu od najcentralnijih dogmi Pravoslavne crkve.’ Mitropolit Nikolae Balan je negirao bilo kakvu mogućnost veze grešnog pokajnika sa Spasiteljem na bilo kakav naĉin osim uz posredništvo Crkve! *** Prethodna svedoĉanstva su nam prikazala iskustva sveštenika: Dumitrua Kornileskua, Tudora Popeskua i Josifa Trife. Ponovićemo glavne taĉke njihovih aktivnosti: Najpre, prevod Biblije na moderan rumunski jezik, bez ikakvog skretanja od originalnog teksta, smatrao se za „protestantsku“ akciju. Zatim, kad su ovi ljudi propovedali liĉno spasenje kroz Gospoda Isusa Hrista, protivreĉili su dogmi da je Crkva ta koja udeljuje spasenje. Kada se Tudor Popesku vratio biblijskoj nauci koja glasi da je Isus jedini posrednik izmeĊu ĉoveka i Boga, bio je optuţen da poništava dogmu o svetiteljima koji posreduju izmeĊu ĉoveka i Boga. Kada je Josif Trifa propovedao o nanovoroĊenju kao posledici prihvatanja Isusa Hrista iskrenom verom, bio je optuţen da poništava dogmu nanovoroĊenja kroz krštenje male dece. Dumitru Kornilesku i Tudor Popesku su se prikljuĉili evandjeosko-protestantskim crkvenim zajednicama. Isto tako su uĉinili i mnogi iz Vojske Gospodnje. Ovo je rešenje kojem pribegava sve više pravoslavnih Rumuna koji se prikljuĉuju baptistima, pentekostalcima i ostalim evandjeoskim grupacijama. Pomenute crkvene zajednice danas broje više od pola miliona ĉlanova. Sve više Rumuna se prikljuĉuje ovim crkvama. Takav je sluĉaj i sa sledećom osobom. Sledi deo autobiografije Daniela Cristiana Floree, bivšeg vernika i sveštenika Rumunske pravoslavne crkve. DANIEL CRISTIAN FLOREA, bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve RoĊen sam u gradu Ajudu, u opštini Alba, decembra meseca 1974. godine u porodici pravoslavnih vernika. Moja porodica je pripadala srednjem staleţu. 718
Sećam se oca kako je sedeo u prvom redu u crkvi, da ga drugi ne bi ometali. Nas bi postavio ispred sebe. Mama je sedela na ţenskoj strani i uvek nas gledala sa ljubavlju i ponosom. Moja starija braća, Marćel i Mirćea bi me posadili izmeĊu sebe i sve vreme zadirkivali, a ja bih negodovao a nekad i plakao. Ĉesto smo pohaĊali crkvu tako da su nas poznavali sveštenici, sluţitelji i ljudi koji su redovno dolazili tamo, a ja sam poĉeo, a da se ne primeti, da uĉim napamet tekstove jednostavnih pesama... Kod kuće smo nastavili da pevamo ove pesme i da se molimo. Uveĉe bi nas otac zamolio da kleknemo i molimo molitvu „Oĉe naš“. Ova porodiĉna praksa je uticala na ceo moj ţivot. Godina 1989. je predstavljala prekretnicu u razvoju naše zemlje ali i u ţivotu naše porodice. U leto te godine moj brat Marćel se vrlo teško razboleo. Imao je rak kostiju i cele godine podnosio ovu tešku bolest. Porodiĉna ravnoteţa se poremetila a nismo imali nikakav duhovni ili drugi izvor snage koji bi pomogao mojim roditeljima da proĊu kroz takve trenutke. Otac je potraţio utehu u alkoholu, a majci je bilo jako teško dok je obilazila bolnice u Kluţu. Imao sam tada 14 godina. Iste godine desila se i revolucija u kojoj je Ĉaušesku pao sa vlasti. U to vreme je moja duša bila puna boli jer sam gledao mog brata kako dan za danom kopni. TakoĊe, bilo mi je ţao i onih koji su izgubili svoje najmilije u revoluciji. Ĉesto sam kod kuće satima drţao moj prvi molitvenik a onda na kolenima molio Boga, Svetu Bogorodicu i svetitelje da nam pomognu. Ipak, ništa se nije dešavalo. Kako su dani prolazili primetio sam da su osmeh i dobra volja nestali. Primetio sam da sam sazreo pre vremena. U to vreme sam vrlo ĉesto odlazio u manastir u Rimetu, prisustvovao mnogim svetim liturgijama i vraćao se kući uvek sa novom nadom. U proleće 1990. godine moj brat je umro a zajedno sa njim, da tako kaţem, i ĉitava moja porodica. Gledao sam prema nebu, ali je nebo ostajalo nemo na moje vapaje. Tog leta sam se prikljuĉio crkvenom horu Simeon Barnuciu, gde je sluţio protojerej Tokanel Joan, koga je moja baka jako hvalila zbog naĉina propovedanja. Te iste godine sa horom smo otišli u Moldaviju. Tamo sam otkrio lepotu Pravoslavlja izraţenu u manastirskim slikama, u moldavskom stilu gradnje crkava i u pesmama koje sam slušao. Bio sam ponosan što pripadam takvom narodu i crkvi koja ima mnogo vernika, mnogo kaluĊera, mnogo svetih sluţbi i sveštenika obuĉenih u zlatne haljine. Kad sam se vratio kući, još više sam se pribliţio crkvi ubeĊen da se u njenim pesmama i nauĉavanjima nalazi sakriven Bog. Kad sam imao 16 godina kupio sam prve pravoslavne knjige, koje će mi kasnije oblikovati ţivot. To su bile: Sveto pismo, psaltir i Egipatski paterik. U mojim svakodnevnim molitvama koristio sam Psaltir. Ove dugaĉke molitve su za mene predstavljale mistiĉnu stranu ţivota. U to vreme sam doĉuo da u gradu postoje i neke grupe drugaĉijih hrišćana, koje smo podrugljivo zvali ‘obraćenici’. Ovi ljudi su omalovaţavali Majku Gospodnju, sveti krst, i nas mnoge. O njima sam slušao i mnogo gore stvari, kao na primer da predstavljaju neprijatelje rumunskog naroda koji pokušavaju da uvedu novu versku nauku koja potiĉe iz Amerike, ţeleći da pokvare naše obiĉaje, pravila i tradicije nasleĊene od praotaca... Pravoslavni sveštenici uglavnom nisu preporuĉivali samostalno ĉitanje i prouĉavanje Svetog pisma. Ipak, ja sam posedovao jaku ţelju da poĉnem sa ĉitanjem, te sam, po savetu mog paroha, poĉeo da ĉitam psalme. Kasnije sam poĉeo da ĉitam i evanĊelja, ali sa velikom bojazni, jer su nas uĉili da mi, obiĉni narod, ne bi trebalo da ih ĉitamo zato što su to teško razumljive knjige. Mogli bismo da se izgubimo ako ih 719
pogrešno protumaĉimo! Pošto sam ţarko ţeleo da se sretnem sa Bogom, nastavio sam da ĉitam, ali veoma paţljivo jer sam znao da Boga ne mogu da sretnem na pogrešnom putu. U EvanĊelju po Jovanu sam ĉitao o suretu Nikodima i Gospoda Isusa. I prirodno, pitao sam se da li sam i ja nanovoroĊen. Nikad nisam ĉuo da se o ovome propoveda. Postao sam uznemiren, postavljajući sebi mnoga pitanja. Godine 1993. sam završio gimnaziju u Ajudu, a leto proveo pri crkvi u istom mestu. U proleće 1994. sam poĉeo da se spremam za fakultet da bih postao sluga Boţiji. Studirao sam crkvenu istoriju, dogmatiku, Stari i Novi zavet, rumunski jezik, muziku. Posle sam prešao u Sibiu, u oazu ardeljskog Pravoslavlja. Moja majka je bila jako srećna što njeno najmlaĊe dete ţeli da postane sveštenik. Ipak, već u prvim danima mog studiranja sam doţiveo neka razoĉarenja, jer su mnogi prepisivali prilikom polaganja ispita. A ja sam, sa druge strane, uspeo da poloţim sve sa najboljim ocenama i da dobijem poĉasnu stipendiju. Kada sam ĉuo za to, odmah sam ušao u hram da zahvalim Bogu. Za vreme studija uglavnom sam trošio novac na knjige, putovanja u manastire po celoj zemlji i uĉestvovanja na konferencijama. Ali, predavanja nisu zadovoljila moja oĉekivanja, jer sam ja na fakultet prvenstveno otišao iz razloga da rešim problem svoje duše, a to je da upoznam Boga i njegovu ljubav. U leto izmeĊu III i IV godine studija upoznao sam svoju buduću suprugu. Bila je to devojka kao iz drugog sveta, iz sveta ĉistote i lepote. Tokom cele ĉetvrte godine smo bili zajedno a potom se i venĉali. Godine 1998. sam završio univerzitetske studije i tog leta krenuo u selo za koje sam dobio zadatak da se duhovno staram. Selo se zvalo ĐeoĊel u opštini Ponor. Bio sam hirotonisan kao sveštenik u manastiru Rimec, u opštini Alba. Najveći san moje majke se ispunio. Moja supruga je gledala na mene kao na muškarca koji sam zaraĊuje svoj hleb, i sam je svoj gospodar. Bili smo spremni da zapoĉnemo zajedniĉki ţivot u mojoj parohiji. Moji poznanici, rodbina i prijatelji su se radovali mom uspehu. Pošto sam imao ţelju da u svemu budem nalik na ljude u mojoj parohiji koja se nalazila u planini, poĉeo sam da radim puno, i kupio ovce, koze, kravu. Ţeleo sam na taj naĉin da im se pribliţim i da ih razumem, da se ukljuĉim u ţivot sela, da upoznam teškoće svakodnevnog ţivota. Upoznajući meštane, shvatio sam da oni ne ţive pravim hrišćanskim ţivotom, već nekako tradicionalno, uz praktikovanje obiĉaja koje nisu razumeli i pevanje pesama na starom rumunskom jeziku koji takodje nisu razumeli. Ĉesto sam razmišljao šta bi trebalo da se uĉini da bi parohijani mogli da imaju udela u hrišćanskom ţivotu koji je u skladu sa Biblijom? U meni se vodila borba: šta da propovedam, Sveto pismo ili tradiciju? A tradicije smo imali dve: onu naših predaka koju niko više ne bi mogao da drţi, i onu rumunskog sela koja je isprepletena sa paganstvom, o kojoj sam znao iz etnografskih i folklornih knjiga koje sam dobro prouĉio. Na ţalost, ljudi se nisu menjali. Bio sam razoĉaran. Zar tako izgleda rumunski narod posle dve hiljade godina hrišćanstva? Ljudi su mi dolazili da obavim neke obrede koje su videli kao spasonosne za njihove probleme. Shvatio sam da ti obredi imaju samo kratkotrajne efekte ali da ne donose trajnija rešenja. Moja supruga je došla na ideju da se preselimo u drugu parohiju. Moţda bismo tamo mogli da nadjemo ljude koji se drţe svete tradicije i ţive istinskim hrišćanskim ţivotom. Mislio sam da sam za protekle dve godine sluţbe stekao neka iskustva i da će moja dalja sluţba biti osnaţena. Od episkopije iz Karaš-Severina dobio sam dve parohije negde u Banatu, kod Oravice. 720
Na dan mog postavljenja bilo je tako malo ljudi da sam hteo da plaĉem. Pitao sam se zašto ljudi ne dolaze makar na svetu Liturgiju, tu najvaţniju sluţbu u Pravoslavnoj crkvi? Parohijska kuća u kojoj smo trebali da ţivimo je bila jako zapuštena. Odluĉili smo da je renoviramo, ali smo još od samog poĉetka naišli na protivljenje jer u crkvenoj blagajni, toboţe, nije bilo para. Parohijani, ĉlanovi crkvenog odbora, su poĉeli da izmišljaju razloge zbog kojih renoviranje ne moţe da poĉne. Moja supruga je plakala, a ja sam, kao muškarac i glava porodice, poĉeo da razmišljam o raznim rešenjima. Dok sam tako razmišljao, na vrata je pokucao Ċakon baptistiĉke crkve. Pozdravio me je reĉima: „Gospodnji mir, brate“. Ja sam mu odgovorio da mi nismo braća. Pravoslavci sa baptistima nisu braća. „Onda prijatelj“ odgovorio je. „Moţe“ rekao sam, ali pod uslovom da na vaše evangelizacije ne zovete moje parohijane jer ću se, u suprotnom, naljutiti. Upitao sam ga da li poznaje nekoga ko bi mogao da mi pomogne u nevolji, i on se ponudio. Sutradan je već ispunio moju molbu, a ja nisam mogao da verujem da je to uĉinio tako brzo, bez prethodnog razgovora o ceni. Moji parohijani nisu ni prstom mrdnuli, a ovaj vernik, neprijatelj naše pravoslavne vere i našeg rumunskog naroda, uĉinio je sve što je bilo potrebno. Tako sam postao prijatelj Ċakona baptistiĉke crkve. Za vreme dugih zimskih veĉeri odlazio sam kod mog prijatelja da razgovaramo iz Svetog pisma. Bio je jedini ĉovek koji se zanimao za svete stvari. Kada bi naši razgovori zapeli, uzimao bi pesmaricu i pevao na slavu Gospodu, a ja sam ga pratio. Njegova supruga bi nas uvek lepo ugostila. Poĉeo sam da iz njihovih ţivota ĉitam kao iz ţive poslanice. Duhovno stanje u mojoj parohiji je bilo katastrofalno. Obiĉno uveĉe, dok smo drţali veĉernju sluţbu, u crkvi smo bili moja supruga, Ċakon i ja. Onda sam predloţio da je bolje da idemo u baptistiĉku crkvu, u kojoj ljudi slave Gospoda. Oni bi slavili na njihov a mi na naš naĉin, ali bi u svakom sluĉaju bilo bolje da budemo meĊu ljudima koji slave Boga, nego da provodimo vreme ogovarajući. Kad me je baptistiĉki Ċakon ugledao, pozvao me je da propovedam u njihovoj crkvi, jer sam teološki bio potkovaniji od njega. Ono što sam propovedao ujutru u mojoj crkvi, to bih uveĉe govorio kod baptista. Pazio sam da ih ne uvredim i da propovedam samo ono što stoji u Svetom pismu. U medjuvremenu, shvatio sam da smo ustvari mi, pravoslavni, bili ti koji su uĉenju Svetog pisma dodali tradiciju, te da smo mi zasluţni što se uĉenja naših dveju crkava razlikuju. Godine 2002. u mom selu je baptistiĉka crkva organizovala nedelju dana evangelizacije i moj prijatelj Ċakon me je pozvao kao prijatelja. Nisam mogao da ga odbijem, pošto se on uvek odazivao na moje pozive i nikada me nije odbio. Jedne veĉeri je bio pozvan mladić starosti oko 35 godina koji se predstavio kao bivši pravoslavni sveštenik, koji se pre nekoliko godina obratio Bogu i postao evanĊeoski hrišćanin. Naravno, zbog svega ovoga bio sam pozvan u Karansebeš u episkopiju da objasnim svoje prisustvo na baptistiĉkim skupovima. Zabranili su mi da se viĊam sa bivšim sveštenikom a i sa Ċakonom baptistiĉke crkve. Odluĉio sam da ne poslušam episkopovu zabranu, jer sam smatrao da sam slobodan ĉovek koji moţe da odluĉuje o svojim postupcima. Sledeće godine za 8. mart smo bili pozvani u baptistiĉku crkvu u Rakaţdie da proslavimo dan ţena. Bili smo znatiţeljni. Tamo nije bilo igre i pesme, već su se naprotiv, ljudi molili Bogu. Kvalitet molitava koje sam ĉuo tog dana iz usta vrlo jednostavnih ljudi, nisam ĉuo ni od jednog od ĉelnih ljudi u Pravoslavnoj crkvi. Tada 721
smo moja supruga i ja shvatili da mi ne znamo da se molimo Bogu na jedan tako direktan i liĉan naĉin. Mi smo se molili iz molitvenika. Posle molitve okupljeni su poĉeli da prouĉavaju Sveto pismo o ulozi ţene a prouĉavanje je vodila sestra Tatjana Gongola, apsolvent biblijskog instituta u Surduku, pored Lugoţa. Postavljala je pitanja: šta, kad, gde, zašto, ko, kako? Gledala je u Boţju reĉ i precizno nalazila odgovore na pitanja koja su bila postavljena. Tada se i u meni rodila ideja da postavljam pitanja Boţjoj reĉi i da u njoj traţim odgovore. Razmišljao sam o tome i odmah poĉeo da prouĉavam Bibliju. Zanimljivo je da sam ovu ţelju dobio baš za 8. mart, nakon slušanja izlaganja ţene koja je tumaĉila Pismo samo njim samim. Jedan od baptistiĉke braće je insistirao da idemo na biblijski institut u Surduku radi prouĉavanja Svetog pisma, rekavši mi da ću tamo, potpomognut Boţijom svetlošću, i sam otkriti istinu. Iz tog razloga predloţio sam supruzi da iskoristimo dve nedelje odmora i da ih provedemo na Institutu, jer ionako pet godina nismo koristili godišnji odmor. Vratili bismo se odande taman za Cvetnu nedelju, a i ja bih imao više materijala da propovedam onima koji će doći na sluţbu za Uskrs. Posle nekoliko dana, moja se supruga sloţila, ali me je upozorila da ne dozvolim da me zavedu reĉi evandjeoskih vernika i da im se ne prikljuĉim onako kako je uĉinio onaj drugi pravoslavni sveštenik. Sedmog aprila, zajedno sa suprugom i dve ćerkice, stigao sam u Surduk na Institut. Bili smo iznenaĊeni bratskom ljubavlju kojom smo bili primljeni. Ironiĉno sam gledao na moto knjige koju smo dobili: „Daće pravac vašem ţivotu“. Smatrao sam da sam ja već pravilno usmeren i da mi ova knjiga neće ni u ĉemu pomoći. Ipak, uţivao sam da ponovo studiram. Samo sa Biblijom u rukama i olovkom, prouĉavali smo stare zavete koje je Bog sklopio sa Nojem, Avramom, Jakovom i ostalim patrijarsima. Otkrio sam jednog liĉnog Boga, Boga koji obećava da će blagosloviti one koji ga slušaju. I otkrio sam da Bog ono što obeća ono i ispunjava. Otkrio sam da je Gospod Isus takodje dat kao blagoslov. Gospod Isus je došao da preuzme grehe sveta, ponizio se i bio ţrtvovan kao jagnje, da bismo mi, posredstvom Njegove krvi dobili oproštenje greha. Tamo sam otkrio da je Isus došao da ljude pomiri sa Bogom, da nas dovede u jedan liĉni odnos sa Njim. Poĉele su da mi se otvaraju oĉi i otkrio sam nekoliko istina: - Boţiji Sin je umro umesto mene. - Kroz Njegovu krv imam oproštenje greha. - Boţja dobrota me podstiĉe na pokajanje. Pokajanje je Boţja zapovest. - Isus je prineo sebe kao ţrtvu jednom zauvek. Verom u Njega kao Spasitelja dobijamo Njegovu pravednost. - Isus je novi Adam. Za moje spasenje Isus je podneo smrt na krstu. - Otac me prihvata kao sina ukoliko verom postanem brat Isusa Hrista. U ove istine sam jedino mogao da verujem. U svom srcu sam prihvatio Isusa Hrista kao Gospoda i Spasitelja, i uĉinio zavet sa Gospodom. U pravoslavnoj „religiji“ Gospod Isus Hristos mi nikad nije bio predstavljen kao Gospod i Gospodar mog srca, niti kao onaj koji ima apsolutni autoritet u mom privatnom i sluţbenom ţivotu. Kod nas su postojale Njegove reĉi ali i reĉi Svetih otaca. Ove ljudske reĉi su imale apsolutni autoritet što se tiĉe vere. Postavio sam sebi pitanje: „Ĉiji sam ja zapravo sluţitelj?“ Odgovorio sam: Boţiji. Pa, ako sam Boţiji sluţitelj ĉije reĉi treba da poslušam? Ako je On moj Gospod i gospodar, onda treba da slušam Boţije reĉi. Ovo otkrivenje je obesmislilo celokupnu pravoslavnu logiku u kojoj sam se rodio, i koju sam uĉio na fakultetu. 722
Moja supruga je bila zaĉuĊena. Objasnio sam joj da je spasenje liĉno i da tek kad poveruje i zavoli Gospoda svim srcem da i ona moţe da uĉini zavet sa Gospodom. Ona me je podsetila na neizvesnost koja nas ĉeka: da više neću biti sveštenik, da će nas izbaciti iz parohije, iz kuće… i šta ćemo onda da radimo? Kakva je naša budućnost i budućnost naše dece? Sledećeg jutra sam se probudio vrlo uznemiren. U meni se vodio rat na dva koloseka: materijalnom i duhovnom. Kako ću rešiti materijalne probleme? Duhovno više nisam mogao da sluţim na poziciji koja nije po Boţjoj volji, uĉeći ljude pogrešnim naukama ili hraneći ih uzaludnim nadama. Praznik Uskrs je bio na pomolu i trebalo je da ispovedam ljude, a znao sam da takva praksa nije po Boţijoj volji. To iz razloga što su ljudi sagrešili pred Bogom, pa prema tome sa Njim treba i da se pomire, ako ţele da im bude oprošteno i da budu spašeni. Smatrao sam da ako ljudi mojim posredstvom traţe oproštenje greha znaĉi da je Isus uzalud umro, jer će ljudi meni zahvaljivati za oproštenje greha a ne Bogu. Dalje, ljudi su takoĊe pogrešno verovali da zahvaljujući mojim molitvama mrtvi odlaze u Boţije carstvo. Posle Uskrsa sam trebao da krstim jedno malo dete, ali ni to nisam mogao da uradim jer dete od šest nedelja ne moţe da upozna Gospoda Isusa i ne moţe da ga primi kao liĉnog Spasitelja i Gospoda. Pošto smo trebali da idemo u Lugoţ u crkvu, molio sam Gospoda da mi govori kroz reĉi propovednika. Molio sam da mi pokaţe kako da rešim moje probleme jer sam znao da Bog u svojoj mudrosti već ima rešenje za njih. U svakoj reĉi slušane propovedi otkrio sam kako mi Bog daje odgovor na moj duševni nemir. Shvatio sam da mi Gospod govori na veoma direktan naĉin, zahvalio sam mu i od toga trenutka niko i ništa nije moglo da me odvrati od odluke koju sam doneo. Posle podne smo posetili jednu drugu crkvu u selu, i tamo je Gospod progovorio mojoj supruzi. Ustala je i rekla da ona nadalje hoće da bude ne samo slušaĉ Boţje reĉi nego i njen izvršilac. Sa bratom propovednikom crkve smo razgovarali o tome da ne ţelimo da napustimo mesto evangelizacije dokle ne uĉinimo zavet sa Gospodom Isusom i to krštenjem uronjenjem u vodu. Rekli smo mu da smo na Biblijskom institutu shvatili pravo znaĉenje krštenja i da se vernik treba da krsti kao odrastao ĉovek. U sredu, 16. aprila organizovano je naše krštenje u jednoj baptistiĉkoj crkvi u obliţnjem selu. Shvatio sam da je i pravoslavni sveštenik grešnik i da je na nebu velika radost i za jednog sveštenika koji se vraća Gospodu. U ĉetvrtak smo se vratili u našu parohiju, ali su naši parohijani već ĉuli za naše krštenje. Moj kum mi je to potvrdio i rekao je da će nas izbaciti iz crkve. U radnji, prodavaĉica me je gledala ljutito i prebacila mi kako sam mogao da se odreknem svete Bogorodice, svetitelja, krsta, ikona, svih naših obiĉaja... Shvatio sam da će pritisak biti vrlo velik i zato sam se molio Gospodu da moja reakcija bude prikladna. U petak u dva sata poslepodne došao je ujak moje supruge, koji je takoĊe bio sveštenik i savetnik u episkopiji u Karansebešu kao i protojerej iz Oravice, moj direktni šef. Posle dugog razgovora, koji je protekao u miru, što je bio odgovor na moju molitvu, zatraţili su moju svešteniĉku odoru, kljuĉeve od crkve kao i crkvena dokumenta. U parohijsku kuću su došli drugi sveštenici i zatraţili da je napustim. Molio sam ih za period od deset dana, ali su oni insistirali da to uradim odmah, istog trenutka! Rekli su mi da izdajnik Pravoslavlja nema prava da spava u stanu koji pripada Pravoslavnoj crkvi! Naš komšija je u tom trenutku intervenisao i rekao da će nas on primiti u svoju kuću da ne budemo izbaĉeni usred noći na ulicu! Još im je rekao i to da su gori od komunista. To ih je pogodilo, pa su nam, posle kraćeg 723
dogovora, dozvolili da se za tri dana iselimo. Gospod je te noći bio na delu. Te noći su naša braća poĉela da dolaze u parohijsku kuću. Prvi je došao propovednik baptistiĉke crkve iz sela i ponudio nam svoju pomoć. Onda nas je Ċakon iste crkve pozvao da se preselimo u njegovu kuću. Potom je došao i jedan policajac. Bio sam na tren uznemiren misleći da on dolazi po sluţbenoj duţnosti. Ustvari, policajac je bio vernik koji je takodje došao da pomogne. Kada su svi otišli, pogledao sam na svoju suprugu, a potom smo zajedno zaplakali od radosti. Kakvog velikog Boga mi imamo! Sutradan kada se vest proĉula i dosta sveta okupilo, svima sam govorio: Dobri ljudi, ja ne ţelim da idem, hoću da ostanem sa vama, ali ono što nam je svima potrebno jeste promena ţivota. Ko ţeli da se pokaje, moţe to da uĉini i u našoj (pravoslavnoj) crkvi ali ne kroz ispovedanje meni, nego pred Bogom, pred kim smo svi sagrešili. On je dobar i pravedan i ţeli da nas oĉisti od svakog greha. A onda ako neko ţeli da sklopi zavet sa Gospodom treba da ga primi verom kao Gospoda i Spasitelja. Ja ću od sada, dragi prijatelji, propovedati samo iz Svetog pisma. MeĊu meštanima je nastala podela na one koji su ţeleli da ostanem, i na one koji su bili protiv. Ukratko posle toga došla su braća iz Oravice i poĉela da utovaraju nameštaj i ostale stvari iz dotadašnjeg našeg stana. Zatim je došao i moj (bivši) episkop. Izbacio je svu braću iz stana i veoma lukavo mi ponudio da ostanem. Ja sam prihvatio, a on je odgovorio da je to moguće jedino pod uslovom ako se odreknem zaveta koji sam sklopio krštenjem u baptistiĉkoj crkvi. Zahvalio sam se i rekao mu da ja to ne bih uĉinio ni za šta na svetu zato što ne ţelim da budem neveran Bogu. Nakon toga sam optuţen i da sam opsednut demonom, a moja supruga je na sve to predloţila da zajedno zapevamo našu pesmu: „Odluĉio sam da sledim Hrista“. Te subote pred Cvetnu nedelju, napustili smo parohiju. Od tada više nisam oblaĉio svešteniĉku odoru a nisam ni odlazio na liturgiju. Nisam baš odmah mogao da poverujem da više nisam sveštenik, ali sam shvatio da mi je Gospod dao drugu sluţbu, bolju, sluţbu pomirenja ljudi sa Bogom. Braća iz baptistiĉke crkve su mi govorila da ne mogu da veruju sopstvenim oĉima u to da se jedan pravoslavni sveštenik obratio Bogu. Ja sam im rekao da se mole da Bog dovede do pokajanja i druge sveštenike, te da se što više ljudi iz našeg naroda obrati Bogu. Od tada putujem širom zemlje, utvrĊujem evanĊeoske crkve i pozivam pravoslavne vernike da sklope veĉni savez sa Gospodom Isusom, verujući u Njega iskljuĉivo i samo na osnovu biblijskog otkrivenja, odbacujući sva kasnije uvedena uĉenja. Svedoĉanstva bivših sveštenika Rumunske pravoslavne crkve preuzeta su (u skraćenom obliku) iz ĉasopisa ‘Scriptura sau Traditie’ na rumunskom jeziku, brojevi 1, 6, 7, 8; godina izdavanja 2009. O pomenutim liĉnostima postoje podaci i na internetu, na sajtu Wikipedia kao i na drugim internet portalima. STYLIANOS I. CHARALAMBAKIS (1916-2009), bivši sveštenik - jeromonah Grĉke pravoslavne crkve Apostol Pavle u Bibliji piše: I Korinćanima 13:11: „Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, mislio sam kao dete, zakljuĉivao sam kao dete. A kad sam postao ĉovek, prestao sam s detinjarijama.“ Ĉovek dolazi na ovaj svet uronjen u neznanje i bez spoznaje, nesposoban da prepoznaje sebe ili svoju okolinu. Nerazdvojivo od njegove prirode je detinje neznanje. 724
Kako godine prolaze, po Boţijoj milosti, ĉovek moţe da preĊe iz neosetljivosti u osećajnost i svesnost, iz neznanja u znanje. Takvim putem sam i ja prošao. Zaista, najpre sam poĉeo da uĉim o sebi, svojoj prošlosti i vaspitanju, i vrednostima do kojih su drţali moji roditelji. Oduvek sam posedovao jaka religiozna ubeĊenja koje sam formirao pod uticajem roditelja i uĉitelja. To me je još u mladosti nauĉilo da se bojim Boga. U to vreme, odluĉio sam da postanem monah, misleći da ću spasiti svoju dušu sluţeći Gospodu. Iako sam u manastiru došao do saznanja da sam u stvari bio daleko od sluţenja Bogu i spasenja moje duše, moji duhovnici su me još uvek smatrali pogodnim za sveštenstvo. Trinaestog juna 1943. bio sam rukopoloţen za sveštenika i ostao u sveštenstvu Grĉke pravoslavne crkve narednih 12 godina. Ali, kako sam mogao da budem siguran da verujem u Boţje istine a ne u religiozne institucije i tradicije koje su ljudi dodavali tokom vekova? Kako sam mogao da znam da nisam bio prevaren zajedno sa mojim roditeljima i drugima u mom društvu? Postoji jedna stara grĉka poslovica koja kaţe: „MeĊu ljudima najteţe je upoznati sebe“. Ova izreka svedoĉi i ukazuje da su ljudi u potpunom neznanju i da ne poznaju ni ĉoveĉju prirodu a ni Boţiju. Zbog toga, oni nisu doneli Bogu slavu koju On stvarno zasluţuje, niti dali ĉast ĉoveku koje mu pripada. Neznanje je usadilo laţne doktrine u njihova srca, vodilo ih pogrešnim putem i varalo ne samo u pogledu ţivota nego i u pogledu pravog slavljenja Boga. Iako nesvestan te ĉinjenice, i ja sam se nalazio baš u takvom stanju. Ipak, zahvaljujući Bogu koji me nije ostavio da lutam u svom siromaštvom pogoĊenom duhu, pomoć je došla. Dok sam prouĉavao Njegovu boţansku reĉ, On mi je pokazao put kako da postanem sluga Duha a ne slova. U Ev. po Mateju piše: „Blaţeni su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.“ Ove reĉi su zaista bile poĉetak mog duhovnog putovanja. Gospod me je nauĉio da silom Duha Svetog moram da oslobodim sebe svih oblika sebiĉnosti i ponosa, i da postanem kao pravedno i nevino dete. Otkrio sam istinito oboţavanje/slavljenje (Jovan 4:24) i pravi poziv u ţivotu (Matej 28:19, Marko 16:15) iznova i iznova prouĉavajući Bibliju, kao rezultat svetla koju je boţanski davalac svetlosti dao mom srcu. Boţja Reĉ je poĉela da radi u mom srcu i dala mi apsolutnu sigurnost da doktrine koje smo nasledili od naših predaka, sa snaţnim naglaskom na ispraznu formalnost i rituale, nije nauĉavao ni Gospod a ni njegovi apostoli. Biblija nam kaţe da je Bog Duh (Jovan 4:24). Slavljenje i sluţenje Bogu moraju da se povinuju Njegovoj prirodi. Naravno, materijalne stvari, kao što su crkveno posuĊe, svešteniĉke odore i ostalo spreĉavaju istinito oboţavanje, zato što njihova materijalna priroda nikako nije sliĉna Boţijoj duhovnoj prirodi. Rana apostolska crkva nikada nije koristila religijske ceremonije i rituale onako kako ih koriste sveštenici Grĉke pravoslavne crkve. Uopšte nisu koristili materijalne predmete (poput ikona, kandila, sveća, tamjana…) da bi izrazili ili preneli na druge svoje bogopoštovanje. Umesto toga, vernici „bili su istrajni u apostolskoj nauci i zajednici, u lomljenju hleba i u molitvama.“ (Dela 2:24). Nakon što mi je Gospod otkrio ove istine, prestao sam da verujem u Grĉku pravoslavnu tradiciju i usmena predanja. Naravno, kada me je moj episkop ţigosao kao „jeretika“, poĉeo sam da se suoĉavam sa teškim progonstvima. Ipak, našao sam veliku utehu u Boţjoj reĉi jer me On nije ostavio da trpim iskušenja više nego što mogu 725
(1. Kor. 10:13). Uvek sam sa odvaţnošću ponavljao ohrabrujuće reĉi apostola Pavla: „Sve mogu u onome koji me snaţi.“ (Fil. 4:13). Shvatio sam da moram da proĊem kroz vatru kako bih uĉvrstio moj karakter i dokazao svoju lojalnost Bogu. Bio sam siguran da jedno jagnje, pod budnim Boţijim okom, neće biti pojedeno od vukova. Ozbiljne stvari su poĉele da okupiraju moj um. Ne samo da ritualni naĉin slavljenja Boga nije bio u skladu sa Boţjom reĉju, nego ni sveštenstvo kao takvo nije trebalo više da postoji. Ţrtva našeg Gospoda je ukinula potrebu za starozavetnim sveštenstvom. Ţrtve koje su prinosili sveštenici Starog zaveta nagoveštavale su jedinstvenu Hristovu ţrtvu. Pošto je Gospod sam uĉinio tu ţrtvu, moramo da prihvatimo da je sveštenstvo bilo preneto na Njega. Ovu istinu Biblija naglašava u Jevrejima poslanici 7:23-25 i 9:12. Hristova smrt na krstu je bila dovoljna, prema tome potreba za sveštenicima je otklonjena. Oni ne treba više da postoje jer se ţrtve više ne prinose. Boţja reĉ je jasna u pogledu ovog uĉenja. Poslanica Jevrejima 10:12-14: „Ovaj je, meĊutim, prineo samo jednu ţrtvu za grehe i zanavek seo s desne strane Bogu, i dalje ĉeka dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni kao podnoţje njegovih nogu. Jedno prinošenje je, naime, zauvek dovelo do savršentsva one koji se osvećuju.“ Prema Bibliji, nema više potrebe za sveštenicima. Otkad je Hristos bio razapet na krstu postoji „carsko sveštenstvo“ (1. Petrova 2:9) koje saĉinjavaju svi oni koji veruju u Iskupitelja Isusa koji „nas uĉini carstvom, sveštenicima Bogu i Ocu svome“ (Otkrivenje 1:6) Dalje, ljudi sveštenici ne mogu da oproste grehe, jedino Hristos moţe. On je bio ţrtvovan kako bi opraštao grešnicima. Matej 9:6: „Sin ĉoveĉiji ima vlast na zemlji da oprašta grehe“. Spasenje se daje verom u iskupiteljsko delo koje je Hristos uĉinio na krstu. Efescima 2:8-9: „Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, Boţiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali.“ Stoga, sveštenici nisu ĉuvari niti delioci boţanske milosti. Pravoslavna dogmatika nije u pravu kada tvrdi da sveštenici imaju autoritet da svezuju i razrešuju grehe (Matej 18:18). Pravoslavna crkva pogrešno tumaĉi ovaj stih kada pripisuje ova ovlašćenja sveštenicima. Novi zavet nigde ne spominje da su apostoli ikad koristili ovaj autoritet. Oni nisu nikad pozvali ljude da doĊu i priznaju svoje grehe njima. Autoritet vezivanja i razrešenja koji je Gospod dao apostolima odnosio se na disciplinu u hrišćanskoj zajednici. Do trećeg veka posle Hrista hrišćanska crkva je smatrala sve vernike sveštenicima, bez izuzetka. Svaki vernik pripada jednom i jedinom prvosvešteniku, Isusu Hristu. Ovo je potvrĊeno u pisanjima crkvenih otaca, npr. Tertulijana, Justina, Ireneja iz drugog veka i Origena iz trećeg veka. TakoĊe i drugi dokumenti kao što su (Didache of the Apostles = Apostolske pouke), Klementova poslanica i Polikarpova poslanica odnose se samo na dva crkvena poloţaja/funkcije, naime, na episkopa ili starešinu, i Ċakona. Jedino Poslanica Ignacija Antiohijskog (II vek) govori o sveštenicima i velikim sveštenicima. Balanos, profesor teologije, pisao je u svojoj Patrologiji (str. 48, 51, 52) da su ove poslanice bile falsifikovane u IV i V veku posle Hrista. Ipak, Boţja reĉ je jasna po ovom pitanju, a šta kaţu poslanice apostolskih naslednika nije toliko vaţno. Sada kada sam imao više biblijskog razumevanja, morao sam da odbijem unapreĊenje koje su mi moji pretpostavljeni ponudili. Sa mojom novopronaĊenom verom, osećao sam da me Gospod poziva da napustim sveštenstvo koje je bila velika 726
prepreka u mom duhovnom napredovanju. Traţio sam oproštenje, kroz Hristovu krv, od mog Boga i Oca za sve grehe koje sam poĉinio u svom ţivotu, ukljuĉujući i one uĉinjene u neznanju. Odmah sam podigao svoj glas, zahvaljujući Bogu za Njegovo dragoceno obećanje da se više neće sećati moje nepravednosti, grešnosti i slabosti. Jevrejima 8:12: „Jer ću biti milostiv prema njihovim nepravdama i neću se više sećati njihovih grehova.“ Napustio sam Grĉku pravoslavnu crkvu u kojoj sam sluţio ĉitavih 12 godina i postao deo EvanĊeoske crkve. Ali, ne da bih postao neprijatelj prethodnoj crkvi nego još veći prijatelj. Kao protestant bio sam osloboĊen tiranije episkopa koji su me prisiljavali da vidim samo onoliko koliko su oni mogli da vide. Iz tog razloga mogao sam, kao grĉki graĊanin koji poštuje zakon, da podignem glas i pozovem svoje ranije kolege sveštenike na pokajanje – „Pokajte se i verujte u evanĊelje“. Postao sam sluga Boţiji i to ne „ ...sluţitelj slova, nego Duha; jer slovo ubija, a Duh oţivljava“ (2. Korinćanima 3:6). Moj ţivot je bio osloboĊen mrtvih formalnosti. Drţao sam se reĉi koje je Gospod rekao Samarjanki: „Bog je Duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini.“ (Ev. po Jovanu 4:24). *** Oni koji kritikuju Charalambakisa laţno tvrde da je on bio samo Ċakon i da je bio lišen svešteniĉkog ĉina zato što se oţenio. (Pravoslavna crkva dopušta da muškarci koji su već u braku postanu Ċakoni i sveštenici. Ipak, ako je samac (monah) rukopoloţen za Ċakona ili sveštenika, onda je njemu zabranjeno da stupi u brak). Ĉinjenica je da je Charalambakis dostigao rang arhimandrita i bio poznat po imenu Serafim (On, kao evandjeoski hrišćanin, nikada nije spominjao ovu raniju monašku poziciju u Pravoslavnoj crkvi iz razloga svoje poniznosti). On nije bio lišen svešteniĉkog dostojanstva od svojih pretpostavljenih, odnosno nije ekskomuniciran kao sveštenik. Baš naprotiv. Iz razloga svoga poverovanja u Hrista Spasitelja na osnovu biblijskog otkrivenja, 14. februara 1955. godine dobrovoljno je napustio sveštenstvo atinske crkve Svete Trojice u Ampelopiki. Nakon što je postao obiĉan graĊanin, posredstvom zajedniĉkog prijatelja upoznao je finu damu Stellu 28. aprila 1955. god. Tri meseca kasnije, 28. avgusta 1955. god. oţenio ju je u evandjeoskoj Boţjoj crkvi u Atini. Ceremoniju je izvršio tadašnji pastor crkve, Nikolas Zazanis. Charalmbakisov brak je trajao do njegove smrti 2009. godine. Svedoĉanstvo bivšeg jeromonaha – arhimandrita Grĉke pravoslavne crkve, kao i ostale mnogobrojne materijale, moţete da proĉitate na grĉkom jeziku na sajtu: http://www.sporeas.com/ G. DOBROVOLSKIY, bivši sveštenik Autonomne ukrajinske pravoslavne crkve Svedoĉanstvo o uticaju Svetoga Duha i uĉenja Svetog pisma na ţivot bivšeg pravoslavnog sveštenika Ukrajinske pravoslavne crkve G. Dobrovolskiy (tekst koji sledi) predstavlja predgovor njegovoj knjizi. Ova knjiga je istiniti dokument, liĉno svedoĉanstvo bivšeg Pravoslavnog sveštenika koji je danas pastor jedne EvanĊeoske Baptistiĉke crkve. 727
Sveštenik G. Dobrovolskiy je ozbiljno i po svojoj slobodnoj volji prouĉavao evanĊelje i uporeĊivao Hristova nauĉavanja sa praksom Pravoslavne crkve. Tom prilikom je uvideo veliku iskrivljenost i izvrtanje nauĉavanja evanĊelja, koje je veoma lako razumljivo kada se radi o pokajanju, nanovoroĊenju i spasenju grešnika. Uoĉio je otpadništvo Pravoslavne crkve i nije više mogao da ostane njen ĉlan i sluţitelj. Od momenta svog nanovoroĊenja, odluĉio je da napusti Pravoslavlje. U ovoj knjizi, sa potpunom iskrenošću i jednostavnošću, autor analizira istaknuta uĉenja Pravoslavnog katehizma, i ispituje ih u jasnom svetlu Svetog pisma. Ovo ispitivanje je naĉinio uz direktnu Boţiju pomoć, istovremeno gajeći velike simpatije prema ljudima koji su ostali u okvirima crkve kojoj je nekada pripadao. On ne kritikuje pravoslavne vernike, ali im ukazuje na put spasenja prema uĉenju evanĊelja; na put koji je ostao nezamraĉen crkvenim doktrinama koje je stvorio ĉovek. Duboko sam uveren da će ova knjiga biti veliki blagoslov za svaku osobu koja ozbiljno razmišlja o verskim pitanjima i da će dovesti mnoge ljude Hristu kao njihovom liĉnom Spasitelju. Zašto sam napustio Pravoslavnu crkvu? Ovo pitanje muĉi i uznemirava mnoge moje prijatelje i poznanike koji su navikli da me gledaju kao sveštenika Autonomne Pravoslavne crkve Ukrajine. Za mnoge ljude, bilo je normalno da me vide kao sveštenika. Ali, sada kada više to nisam, mnogi su me napustili, prekinuli naše odnose i beţe od svakog susreta sa mnom. Ĉak odbijaju da odgovore i na moja pisma. OsuĊuju me kao izdajnika Boga i Ukrajine. Neki su postavili podrugljivo pitanje: „Da li ćeš se preseliti u Moskvu?“ (Ukrajinska autonomna pravoslavna crkva se odvojila od Ruske pravoslavne crkve 1920. kad je Ukrajina pokušala da istupi iz Ruske imperije posle ruske revolucije 1917. godine. Dobrovolskiyev komentar se odnosi na optuţbu koja je glasila da se on vraća Ruskoj pravoslavnoj crkvi (oĉito to nije bio sluĉaj!). Tenzije izmeĊu Ukrajinske autonomne crkve i Ruske pravoslavne crkve traju do današnjeg dana). Ja ovo ne vidim kao tragediju, iako se loše osećam zbog naivnih ljudi koji imaju loše mišljenje o meni. Oni izraţavaju ţaljenje i smatraju me „zalutalom ovcom“ koja će „jednoga dana da se vrati u stado“. Ovi ljudi jednostavno ne shvataju ono što bi trebali. Kada bi imali ispravno shvatanje, oni bi se, umesto da me osuĊuju, radovali i sledili moj primer. Ne nameravam da ih osuĊujem iako mi ĉine zlo. Sud pripada jedino Bogu. Ja jedino preuzimam odgovornost da utvrdim i predoĉim im ĉinjenicu da poseduju pogrešne stavove o duhovnim stvarima. Ovo ĉinim sa velikim ţarom ali i bolom u srcu. Moja je molitva Svemogućem Bogu da im otvori duhovne oĉi i dozvoli im da vide Njegovu istinu onakvom kakva ona jeste: ĉista, sveta, nepromenjiva, osloboĊena ljudskih izuma i iskrivljenosti. Moja je molitva da je oni vide, i na osnovu nje upoznaju Istinitog i Ţivog Boga, Stvoritelja neba i zemlje i svih vidljivih i nevidljivih stvari. TakoĊe, ţelim da znaju da Bog ne zahteva sluţbu ljudskih ruku, kao da ima bilo kakve potrebe za njom, jer On poseduje sve stvari i nama daje sve što nam je potrebno za ţivot. Gospod nam je dao svoje istine kroz izabrane proroke u Starom zavetu, a kasnije kroz svog jedinog Sina, našeg Gospoda Isusa Hrista i svete apostole. Danas se objavljuje kroz Sveto pismo, inspirisano od Svetog Duha i korisno za pouĉavanje, kako bismo mogli da sledimo stope apostola Pavla i kaţemo: „A mi imamo um Hristov“. Bog 728
ţeli da u srcima imamo Hristovu ljubav za Njega i za naše bliţnje. On ţeli ljubav koja je sveta, nelicemerna, neprekidna i zagrejana zracima Sunca istine. Kakav bi blagoslov bio za našu Ukrajinsku naciju kad bi se naše voĊe posvetile i posedovale ove kvalitete po Boţjoj milosti! Sa ovakvim kvalitetima, one bi pokazale ljudima dobar primer i kroz njih bi Bog izlio obilan blagoslov i kišu milosti na sav svet. Imam iskrenu ţelju da, uz Boţiju pomoć, bacim svetlo na nekoliko pitanja u vezi pravoslavnog bogosluţenja, koje proseĉan vernik-laik ne razume dovoljno. Proseĉni pravoslavni vernik nema pravo razumevanje šta jeste a šta nije ugodno Bogu. Da li Bog moţda sakriva svoje lice kako bi izbegao da gleda ili sluša ono što pred Njim predstavlja bogohuljenje? Neka se ĉitalac ne uplaši. Bilo bi bolje za njega da proĉita knjigu do kraja sa strpljivošću i ozbiljnošću. Takodje i da molitveno razmišlja o onome o ĉemu ĉita a potom preuzme odgovarajuće korake. Prema Svetom pismu, pravo bogosluţenje mora da bude usredsreĊeno na Boga i poslušnost Njegovoj nauci. Samo kad neko tako postupa, moţe zaista da slavi Boga po Njegovoj volji. U Pravoslavnoj crkvi ne postoji pravilno, Bogu ugodno, bogosluţenje. Ono je daleko od prave svetosti i duhovnosti. Da bi osvetlili nauĉavanje Pravoslavne crkve koja je u sukobu sa nauĉavanjem Svetog pisma, pokušaćemo da ispitamo nekoliko aspekata Pravoslavne sluţbe, kojih ima mnogo. Najvaţnija od svih je sluţba slavljenja, koja se naziva Liturgija. Njena vaţnost prevazilazi ostale. Poĉevši sa liturgijom, nastavićemo sa spomenima za ţive i mrtve, molitvom svetiteljima, razliĉitim oĉišćenjima, ĉitanjem Svetog pisma, krštenjem, i na kraju nekim dodatnim ritualima i tradicijama… *** Celokupni tekst knjige bivšeg pravoslavnog sveštenika (sada propovednika baptistiĉke crkve) G. Dobrovolskiy, koji obradjuje mnogobrojna pravoslavna verovanja i na njih daje jasne biblijske odgovore, moţete da pronadjete i proĉitate na ruskom jeziku na sajtu: http: /www.svetpisaniya.ru/.
729
BIBLIOGRAFIJA Afera Pahomije, Biblioteka Pristup, Knjige Vranjske, Vranje 2004. god. Benz, Ernst: Duh i ţivot Istoĉne crkve; Izdavaĉko preduzeće „Svjetlost“’, Sarajevo 1991. god. Bulgakov, Sergij: Pravoslavlje, pregled uĉenja Pravoslavne crkve; Knjiţevna zajednica Novog Sada, 1991. god. Bulgakov, Sergije: Ikona i ikonopoštovanje, dogmatiĉki ogled; Društvo Istoĉnik, Beograd 1998. god. Biblija bez Boga, hrišćanstvo bez crkve; Pravoslavlje i sekte – novoprotestantizam danas i ovde II; Svetigora, Cetinje 1997. god. Borović, Pavle: Biblijski priruĉnik arheoloških, geografskih i istorijskih pojmova I i II; A. K. „Preporod“ – Beograd i „Znaci vremena“ – Zagreb, 1987. god. Baletić, Milovan: Ispunjenje zavjeta ili Povratak Ţidova u zemlju Izraelovu; Globus, Zagreb 1982. god. Bjelajac, Branko: Sveto pismo u Srba; 2. izdanje, Alfa i Omega, Beograd 2003. god. Besede, izbor iz svetskog besedništva; Kultura, 1967. Beograd. Biedermann, Hans: Snaga i moć vjere; Zaloţba Mladinska knjiga, Ljubljana – Zagreb 1991. god. Brown, Ann: Obrana ţene, feminizam i Biblija; Steppres, Zagreb 1996. god. Vujaklija, Milan: Leksikon stranih reĉi i izraza; Prosveta, Beograd 1980. god. Veronauka u kući: Pravoslavna verska ĉitanka; versko dobrotvorno starateljstvo, ĉetvrto izdanje, Beograd, 1991. god. Vukomanović, Milan: Sveto i mnoštvo, izazovi religijskog pluralizma; Ĉigoja štampa, Beograd. Vukomanović, Milan: Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista; Svetovi, Novi Sad 1996. god. Vasiljev, Leonid Sergejeviĉ: Istorija religija istoka; Novo delo (Beograd-Prosveta), Beograd 1987. god. Vladika Nikolaj: Ohridski prolog; Glas Crkve – Šabac, 2000. god. Vladika Nikolaj: Nacionalizam Svetog Save – Srbski narod kao Teodul; Ihtus hrišćanska knjiga, Beograd 2002. 730
Woodrow, Ralph: Babilonska misterijska religija, Drevna i suvremena; Zajednica kršćana, Ĉakovec 1991. god. Dve hiljade godina hrišćanstva; I. A. „Vukan’s“, Beograd 2000. god. Djurant, Vil: Istorija civilizacije, Doba vere, prvi deo, Narodna knjiga Alfa, Beograd 1998. god. ĐorĊević, Dragoljub: Proroci „nove istine“, sekte i kultovi (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?); JUNIR, Niš 1998. god. ĐurĊević, Ratibor: Tajni rušitelji jevrejstva i hrišćanstva, Ihtus hrišćanska knjiga, Beograd 1996. god. E. H. Broadbent: Jedna povijest Crkve; Zagreb 1989. god. Episkop Nikolaj: Vera svetih; Katehizis Istoĉne pravoslavne crkve, ĉetvrto izdanje, Šabac 1988. god. Episkop Inokentije: Zašto hrišćani praznuju nedelju a ne subotu; Biblioteka „Hrišćanskog dela“, knjiga XX, Skoplje 1940. god. Ekman, Ulf: Ţidovi narod budućnosti; Havel publishing, Rijeĉ ţivota, Zagreb 1999. god. Elijade, Mirĉa: Vodiĉ kroz svetske religije; Narodna knjiga Alfa 1996. god. Epštein, Mihail: Novo sektaštvo; Aurora, Novi Sad, 2001. god. Ilić, Veselin: Religija i kultura; Biblioteka Svet kulture, Prosveta, Niš 1995. god. Ilić, Jevrem: O praznicima Pravoslavne crkve, Kraljevska drţavna štamparija, Beograd 1886. god. Jović, Ranko: Sekte i laţni proroci; Negotin 1994. god. Janjić, Sava: Ekumenizam i vreme apostasije; Sveti knez Lazar, Prizren 1995. god. Judin poljubac, apostasija „Srpske pravoslavne crkve“; Svetogorska pravoslavna misija, Svetovaznesenjski manastir Esfigmen, Beograd 2004. god. Jerotić, Vladeta i arh. Natanail (Lvov): Apokalipsis (Mala pravoslavna biblioteka); Svetilo, bez godine i mesta izdavanja. Jović, Momir: Rano hrišćanstvo na Balkanu; Prosveta, Niš 1994. god. Jerotić, Vladeta: Staro i novo u hrišćanstvu; Izdavaĉki fond Arhiepiskopije Beogradsko-karlovaĉke, Beograd 2000. god. Jerotić, Vladeta: Vera i nacija; Ars Libri i izdavaĉki fond Arhiepiskopije Beogradskokarlovaĉke, Beograd 2000. god. Jovanović, Bojan: Duh paganskog nasleĊa u srpskoj tradicionalnoj kulturi; Svetovi, Novi Sad 2000. god. 731
James G. McCarthy: EvanĊelje po Rimu; Baptistiĉka crkva Emanuel i Teološka biblijska akademija, Krapina 2004. Karsavin, Lav: Sveti oci i uĉitelji crkve; rasvetljavanje Pravoslavlja u njihovim delima, Biblioteka Bogoljublje, Zlatna grana, Sombor 1997. god. Kolin Mekdanel i Bernhard Lang: Raj jedna istorija; Svetovi, Novi Sad, 1997. god. Kon, Norman: Poziv na genocid; Matica srpska, bez godine izdavanja. Kalezić, Dimitrije: Krsne slave u Srba; Narodna knjiga Alfa, Beograd 2000. god. Knjiga Pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve; Šibenik 2003. god. Kalvin, Ţan: Nauk hrišćanske vere; Izdavaĉka knjiţarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad 1996. god. Luković, Zoran: Verske sekte, priruĉnik za samoodbranu; treće izdanje, Draganić, Beograd 2000. god. Luković, Zoran: Sekte, priruĉnik za samoodbranu, Draganić, Beograd 2003. god. Longhammer, Joachim: Što će biti od ovoga svijeta; Rijeĉi iskrene, Pušćine, Hrvatska 1996. god. Milanković, Milutin: Kroz vasionu i vekove; Popularna nauĉna biblioteka, Izdavaĉko i prometno a. d. Jugoistok, Beograd 1943. god. Marković, Vasilije: Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjevekovnoj Srbiji; drugo presnimljeno izdanje, Lio, Gornji Milanovac 2002. god. Mijaĉ, Boţidar: Odzivi i dozivi, Aktuelni crkveno-pastirski problemi; izdaje: Glavni savez udruţenog pravoslavnog sveštenstva SFRJ, Beograd 1974. god. Mijaĉ, Boţidar: Ikona sveta slika; Partenon, Beograd 1997. god. Marku, Ilija: „Makedonska crkva“, samotvorevina Skoplja, uloga Pape i Unije. Prizren 1994. god. Milin, Lazar: Nauĉno opravdanje religije, Apologetika, knjiga 6, Crkva i sekte, Romanov, Banja Luka 2001. god. (preslikano izdanje: Beograd 1986. god.) Milin, Lazar: Hristov drugi dolazak; drugo nepromenjeno izdanje, Pravoslavlje, Beograd, 1984. god. Marinković, Ţivan: Najbolji vaspitaĉ; zbirka vaspitnih primera, izdanje Sv. Arh. Sinoda SPC, Beograd 1968. god. Mandić, Ranko: Kanibal u srpskoj kući; satanistiĉke sekte i njihovo delovanje u srpskom narodu, Izdavaĉ: „Srpski Sion“ – Ĉasopis pravoslavne Eparhije sremske Sremska Mitrovica, Beograd 1995. god. Miz, Roman: Prvi ruski crkveni raskol; Novi Sad 1998. god. 732
Marković, Miroslav: Studije o religiji antike; Srpsko društvo za helensku filosofiju i kulturu Jasen, Nikšić 2001. god. Marjanović, Ĉedomir: Istorija srpske crkve; Biblioteka Lavirint, drugo dopunjeno izdanje, Beograd 2001. Maksimović, Goran: Hrista razapinju, zar ne? (O meĊuhrišćanskoj toleranciji i poloţaju protestantskih crkava u SRJ); Niš (Novi Sad: Ofset print) 1995. god. Malicki, P.: Istorija hrišćanske crkve; prvi deo, Prva tri veka, izdanje knjiţarnice Radomira D. Đukovića, Beograd – Terazije, Beograd 1933. god. Mekdauel, Dţoš: I ne samo tesar; Sinod, Beograd 1992. god. Nikoljin, Ivan: Pravoslavna apologetika; Izdavaĉka knjiţarnica Gece Kona, Beograd 1934. god. N. A. Kun: Legende i mitovi Stare Grĉke; Deĉja knjiga Beograd 1990. god. Nig, Valter: Knjiga jeretika, Gutembergova galaksija, biblioteka Tragovi, Beograd 2004. god. Od utopije do košmara; Pravoslavlje i sekte I, Svetigora, Cetinje 1997. god. Obradović, Dositej: Sabrana dela I (1811. - 1961.); Prosveta, Beograd 1961. god. Obradović, Dositej: Izabrani spisi; treće izdanje, Izdavaĉka radna organizacija Matice Srpske, Novi Sad 1989. god. Pravoslavna veronauka; Biblioteka „Glas Crkve“, Valjevo 1990. god. Pajsije Hilandarac: Prepodobni Pajsije veliki; Manastir Svetog arhiĊakona Stefana u Slancima kod Beograda – metoh manastira Hilandara, Beograd 1989. god. Posle smrti: Strašni sud (po viĊenju Grigorija uĉenika sv. Vasilija Novog) i Povratak iz onoga ţivota (ĉudesno viĊenje monahinje Evpraksije); Manastir Mileševa 1991. god. Popadić, Dimitrije: Svetosavski primer kontekstualizacije evanĊelja, Novi Sad 2002. god. Popović, Radomir: Vaseljenski sabori; odabrana dokumenta, treće dopunjeno izdanje, Beograd 2002. god. Prepodobni Justin Ćelijski: Dogmatika Pravoslavne crkve I-III; Izdaju: Zaduţbina „Sveti Jovan Zlatoust“ Ave Justina Ćelijskog i manastir Ćelije kod Valjeva, Beograd 2003. god. Popović, Justin: Ţitija svetih; Izdanje manastira Ćelije kod Valjeva, Beograd 1977. god. Popović, Jevsevije: Opšta crkvena istorija sa crkvenostatistiĉkim dodatkom; tomovi I i II (preslikano izdanje), Sremski Karlovci, Srpska manastirska štamparija 1912. god. Popović, Novak: Da li smo tolerantni; JUVS, Beograd 2001. 733
Pejašinović, Zoran: Cionistiĉki pokret, od Bazelske do Balfurove deklaracije; Ars Libri, Beograd 1997. god. Pejgels, Elejn: Gnostiĉka evanĊelja; Rad, Izdavaĉka radna organizacija Beograd. People and place in the Bible; Bible reference library, Copyright 1987. by Barbour and Company, Inc. New Jersey. USA. Rakić, Radomir: Biblijski reĉnik; Zlatousti, Beograd, 2002. god. Ranković, Ljubomir: Ţivot srpske crkve; Biblioteka „Glas Crkve“, Valjevo 1989. god. Rajs, Rudolf Arĉibald: Ĉujte, Srbi! Ĉuvajte se sebe; Biblioteka Dosije, Beogradska knjiga, Partenon, Beograd 2006. god. Religija i društvo, zbornik tekstova; Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 1988. god. Sedam stubova premudrosti; Istorija vaseljenskih sabora, (prvo izdanje, misionarski i duhovni centar manastira Hilandara „Trojeruĉica“ Beograd 1998. god.), drugo izdanje, Beograd 2004. god. Sveti vladika Nikolaj: Da li duša postoji? (Mala pravoslavna biblioteka); Svetilo, bez godine i mesta izdavanja. Sveti vladika Nikolaj: U šta veruju pravoslavni hrišćani - Svete tajne; Svetilo, bez godine i mesta izdavanja. Simov, Dragan: Šta kaţe Sveto pismo; priruĉnik za prouĉavanje Svetog pisma, Alfa i Omega, Beograd 1996. god. Stanojević, Stanoje: Istorija srpskoga naroda; Izdavaĉka knjiţarnica Napredak, Beograd 1926. god. Stojković, Biljana ĐurĊević: Verske sekte – Leksikon; Narodna knjiga Alfa, Beograd 2002. god. Stanković, Milka: Prometej sa Balkana, Ţivot i delo Dositeja Obradovića; RO Borba, OOUR „Deĉja štampa“, Kekec 1989. god. Simić, Dušan: Sadat: mir ili avantura; Politika, Beograd 1978. god. Staniloje, Dimitrije: Pravoslavna dogmatika III; sa rumunskog preveo Episkop istoĉnoameriĉki Mitrofan, Sremski Karlovci 1997. god. Svetlost sveta; treće izdanje, Monografija o svetoj zemlji povodom 2000 godina hrišćanstva, Beograd 2001. god. Sveti knez Lazar, ĉasopis eparhije Raško-prizrenske, razliĉiti brojevi. Tolstoj, Lav Nikolajeviĉ: Vaskrsenje, Nolit, Beograd 1967. god. Tomović, Vasilije: Rat bogova i titana; NIO „Pobjeda“ OOUR Izdavaĉka djelatnost i promet, Titograd 1987. god. 734
Tanasijević, Miroslav: Egipatska knjiga ţivih, Anijev papirus; Opus, Beograd 1996. god. Thomson, Alan: Crkvena povijest 3, 1500-1800, Novi pokreti; Baptistiĉka teološka škola – ETO, Dobra Vest, Novi Sad, bez godine izdavanja. The Hebrew-Greek Key Study Bible; New american standard, AMG Publishers, Edited by Spiros Zodhiates Th. D. Chattanooga, TN 37422. USA. Ćorović, Vladimir: Istorija Srba; Publik – Praktikum, Zemun 2004. god. Florovski, Georgije: Istoĉni oci IV veka; Bratstvo sv. Simeona mirotoĉivog, Vrnjaĉka Banja, 1997. god. Fedotov, Georgije: Svetitelji stare Rusije, Logos, Beograd 2005. god. Florovski, Georgije: Hrišćanstvo i kultura, biblioteka „Ruski bogotraţitelji“, Logos, Ortodos, Beograd 1995. god. Flavije, Josif: Judejski rat; Prosveta, Beograd 1967. god. Foster, John: Crkvena povijest 1, 29-500, Poĉeci; Baptistiĉka teološka škola – ETO, Dobra Vest, Novi Sad, bez godine izdavanja. Foster, John: Crkvena povijest 2, 500-1500, Opadanje i obnavljanje; Baptistiĉka teološka škola – ETO; Dobra Vest, Novi Sad, bez godine izdavanja. Hamman, A. G.: Rim i prvi hrišćani, svakodnevni ţivot; Bukur BOOK, Beograd 1998. god. Horak, Josip: Baptisti, povijest i naĉela vjerovanja; Duhovna stvarnost, Zagreb 1989. god. Ĉedvik, Oven: Istorija reformacije; Dobra Vest, Novi Sad 1986. god. Ĉajkanović, Veselin: Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, tomovi od I – V; Srpska knjiţevna zadruga, BIGZ, Prosveta, Partenon M. A. M. Beograd 1994. god. Šmeman, Aleksandar: Istorijski put Pravoslavlja; Mitropolija cetinjska, Atos, Biblioteka: Putevi Pravoslavlja, Cetinje 1994. god. Watke, Edward Jr.: Biblijske istine naše vjere, Pouke o osobitostima baptistiĉkog vjerovanja; Prijevod Ivan Vrtarić, Izdavaĉ: „Couriers for Christ“ 3030 East County Rd. E, Oshkosh, WI 54904 – 9371, USA. Croatian.
735
SADRŢAJ SVETO PISMO I SVETO PREDANJE ..................................... 11 ŠTA JE SVETO PISMO? ............................................................................................... 11 Boţansko nadahnuće Svetog pisma ......................................................................... 12 Bogonadahnutost jevrejskog kanona Starog zaveta ............................................... 13 Bogonadahnutost kanona Novoga zaveta ............................................................... 17 Kada je nastao Novi zavet i ko su njegovi autori? .................................................. 20 Postoji samo šezdeset i šest bogonadahnutih knjiga ............................................. 29 ŠTA JE SVETO PREDANJE? ...................................................................................... 33 Upotreba pojma „predanje“ u Novom zavetu ........................................................ 34 Poslanica Galatima .................................................................................................. 35 Poslanica Kološanima ............................................................................................. 35 Prva poslanica Korinćanima ................................................................................... 35 Druga poslanica Solunjanima ................................................................................. 37 Najcitiraniji stih ....................................................................................................... 38 Da li je sveto predanje starije od Svetog pisma? .................................................... 39
BIBLIJSKO UĈENJE O SPASENJU ...................................... 43 Zbog ĉega je potrebno spasenje? ............................................................................ 43 Ĉovekova grešnost i Boţija ljubav ........................................................................... 46 Bog je pokretaĉ spasenja ......................................................................................... 47 PredodreĊeni za veĉni ţivot .................................................................................... 49 SPASENJE VEROM U DOBA STAROGA ZAVETA .................................................... 51 Spasenje kroz veru .................................................................................................... 51 Šta je spasonosna vera? ........................................................................................... 52 Pozvanje i opravdanje Avrama................................................................................ 54 Ko je bio Avram? ...................................................................................................... 54 Boţiji poziv upućen Avramu ................................................................................... 55 „Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao te je i opravdao...“ ...... 57 Kakav je bio rezultat Avramovog opravdanja? ...................................................... 57 Opravdanje verom u doba Zakona .......................................................................... 60 SPASENJE VEROM U DOBA NOVOGA ZAVETA ......................................................61 Hristos – Jagnje Boţije............................................................................................ 62 Hristos je ispunio stroge odredbe Boţijeg Zakona ................................................ 63 Zakljuĉak .................................................................................................................. 66
PRAVOSLAVNO UĈENJE O SPASENJU ............................... 68 KRŠTENJE KAO USLOV SPASENJA ......................................................................... 70 Znaĉaj krštenja u prvovekovnoj Crkvi .................................................................... 72 736
Primeri krštavanja koja su ĉinili apostoli ............................................................... 74 Krštenje vodom kao duhovno roĊenje.................................................................... 75 RoĊenje od Boga ...................................................................................................... 76 Priroda duhovnog roĊenja ...................................................................................... 76 Kum kao duhovni roditelj novokrštenog ................................................................ 78 Šta evanĊelje govori o kumstvu? ............................................................................ 78 SPASENJE KROZ PRIĈEŠĆE ..................................................................................... 80 Šta je Gospod rekao za vreme tajne veĉere? ............................................................81 Znaĉaj i praktikovanje veĉere Gospodnje u ranoj Crkvi ........................................ 82 Da li su apostoli verovali u pretvaranje hleba i vina? ............................................ 82 Duhovne istine iz VI poglavlja ev. po Jovanu ........................................................ 84 SPASENJE KROZ ISPOSNIŠTVO ............................................................................... 88 Post u Svetom pismu ................................................................................................91 Primeri posta u Starom zavetu................................................................................ 92 Primeri posta u Novom zavetu ................................................................................ 94 Ko su bili fariseji? .................................................................................................... 95 Ko su bili Jovanovi uĉenici? .................................................................................... 96 Cepanje nove haljine da bi se zakrpila stara .......................................................... 97 Novo vino u starim mehovima ................................................................................ 98 Zakljuĉak .................................................................................................................. 99
SEDAM SVETIH TAJNI ..................................................... 103 Poreklo uĉenja o sedam svetih tajni u Istoĉnoj crkvi .......................................... 104 Tajne koje su spomenute u Bibliji ......................................................................... 105 SVETA TAJNA KRŠTENJA ........................................................................................107 Primeri spasenja nekrštenih osoba ....................................................................... 108 SVETA TAJNA MIROPOMAZANJA .......................................................................... 113 Pomazanje uljem u Starom Zavetu ........................................................................ 117 Isus iz Nazareta kao Pomazanik Svetog Duha ...................................................... 118 Novozavetno pomazanje vernika Svetim Duhom ................................................. 119 SVETA TAJNA PRIĈEŠĆA (EVHARISTIJE) ............................................................122 SVETA TAJNA POKAJANJA (ISPOVESTI) .............................................................. 127 Poziv na pokajanje u Starom zavetu ..................................................................... 128 Poziv na pokajanje u Novom zavetu ..................................................................... 129 Upotreba brojanice prilikom pravoslavne molitve ...............................................132 „Kojima oprostite grehe - opraštaju im se.“ ..........................................................133 SVETA TAJNA SVEŠTENSTVA ................................................................................ 138 Uloga starozavetnog sveštenstva ...........................................................................139 Simbolika starozavetnog bogosluţbenog sistema ................................................ 140 Sveto sveštenstvo u Novom zavetu ........................................................................142 Zbog ĉega su svi hrišćani nazvani sveštenicima? ..................................................145 Pravoslavno sveštenstvo u Novom zavetu? .......................................................... 146 737
Apostolsko prejemstvo ...........................................................................................154 Bogosluţbena mesta i naĉin bogosluţenja ............................................................159 SVETA TAJNA BRAKA .............................................................................................. 166 SVETA TAJNA JELEOSVEĆENJA ............................................................................ 172 Pomazivanje i isceljivanje u Novom zavetu........................................................... 174 Zakljuĉak .................................................................................................................178
BLAŢENA MARIJA ILI CARICA NEBESKA?....................... 180 MARIJA U SVETOM PISMU .................................................................................... 180 Isusov i Marijin meĊusobni odnos ....................................................................... 182 MARIJA U SVETOM PREDANJU .............................................................................187 RoĊenje presvete Bogorodice ................................................................................ 188 Vavedenje presvete Bogorodice ............................................................................ 190 Marijino veĉno deviĉanstvo ...................................................................................193 Josifova deca u svetlu svetog predanja i Svetog pisma........................................ 194 Istorijski momenat uvoĊenja uĉenja o Marijinom trajnom deviĉanstvu u hrišćansku dogmu ..........................................................................................200 Uspenje presvete Bogorodice ................................................................................ 205 Pagansko poreklo Majke Boţije ............................................................................ 209 Isusova majka Marija kao „carica nebeska“ .......................................................... 211 Ikone presvete Bogorodice (Nebeske carice) ........................................................212 Zakljuĉak .................................................................................................................214
HRISTOVO ROĐENJE – BOŢIĆ ......................................... 216 PRAVOSLAVNA VEROVANJA O HRISTOVOM ROĐENjU ................................... 218 Datum roĊenja Isusa Hrista .................................................................................. 218 Poklonjenje mudraca pred bebom Isusom............................................................221 Pokolj nevine dece u Vitlejemu i okolini .............................................................. 223 Hronologija dogaĊaja prema Svetom pismu i svetom predanju......................... 225 Susret „sv. Simeona Bogoprimca“ i proroĉice Ane sa bebom Isusom ................ 228 BOŢIĆNI OBIĈAJI U SRPSKOM NARODU ............................................................ 230 Tucindan ................................................................................................................ 230 Badnji dan .............................................................................................................. 232 Boţić ....................................................................................................................... 234 Polaţajnik i dţaranje po vatri ................................................................................ 234 Mirboţanje ............................................................................................................. 236 Zakljuĉak ................................................................................................................ 238
VASKRSENJE HRISTOVO – USKRS .................................. 239 PRAVOSLAVNA PREDANJA O DOGAĐAJIMA VEZANIM ZA HRISTOVO VASKRSENJE ............................................................................................................ 243 Obiĉaj farbanja jaja za Uskrs................................................................................. 243 Poreklo uskršnjeg ĉetrdesetodnevnog posta ........................................................ 247 738
KRSNA SLAVA ...................................................................251 Znaĉaj krsne slave u srpskom Pravoslavlju (Svetosavlju) ................................... 253 Krsna slava u staroj srpskoj religiji ....................................................................... 255 Poštovanje krsta u staroj srpskoj religiji .............................................................. 256 Svetitelj kao zaštitnik domaćinstva ...................................................................... 257 Zakljuĉak ................................................................................................................ 258
POŠTOVANJE SVETIH IKONA .......................................... 259 POŠTOVANjE IKONA U PRAVOSLAVLJU ............................................................. 260 Pravoslavno objašnjenje druge Boţije zapovesti ................................................. 261 UĈENJE SVETOG PISMA I IKONOPOŠTOVANJE ................................................ 262 Heruvimi u šatoru od sastanka i jerusalimskom hramu ..................................... 264 Slika nebeske stvarnosti ........................................................................................ 266 Kazivanje svetog predanja ..................................................................................... 267 Šta o ikonopoštovanju kaţe crkvena istorija? ...................................................... 269 Zakljuĉak ................................................................................................................ 273
PRAVOSLAVNO MONAŠTVO ............................................ 276 Nastanak monaškog pokreta i vidovi njegove organizacije ................................. 276 Nastanak monaštva ............................................................................................... 277 Vidovi ili oblici monaškog ţivota .......................................................................... 279 Uticaj nehrišćanskih ideja na postanak i razvoj monaštva ................................. 280 Šta Sveto pismo kazuje o monasticizmu? ............................................................. 283 Posledice ispunjavanja strogih monaških zaveta ................................................. 286 Primeri seksualne neuzdrţljivosti ......................................................................... 287 Ţene u muškim manastirima ................................................................................ 294 Neoţenjeni episkopi .............................................................................................. 297 Najtotalitarniji sistem na svetu ............................................................................. 300 Kako pravoslavni objašnjavaju poreklo ovih strogih pravila? ............................ 304
ŢITIJA SVETIH ................................................................. 309 Ţitije prepodobnoga Pajsija .................................................................................. 310 Ţitije sv. velikomuĉenika Georgija pobedonosca .................................................. 315 Svetitelji i ţivotinje ................................................................................................ 318 Svetiteljski primeri samomuĉenja radi spasenja ..................................................319 Stolpnici ..................................................................................................................319 Svetitelji koji su ĉeznuli za muĉeništvom ............................................................. 322 Jurodivi Hrista radi ............................................................................................... 326 Svetiteljski podvizi kao primeri srpskoj omladini ............................................... 332 Još neka korisna uputstva za srpske domaćine ................................................... 333 Zakljuĉak ................................................................................................................ 333
739
POŠTOVANJE SVETITELJA .............................................. 336 Kako pravoslavni dokazuju biblijsku ispravnost ovog svog verovanja? ............. 337 Uĉenje svetog predanja o poštovanju svetitelja ................................................... 342 Poštovanje svetih moštiju ..................................................................................... 347 Da li mrtvi zaista mogu biti neraspadljivi? ........................................................... 351 Poštovanje svetih relikvija ..................................................................................... 357 Ĉudotvorne ikone i relikvije .................................................................................. 366
ŢIVOT POSLE SMRTI ........................................................ 376 Verovanje u zagrobni ţivot u Starom zavetu ........................................................ 376 Paganska verovanja o zagrobnom ţivotu i Boţija upozorenja izrailjskom narodu ................................................................................................................ 381 Verovanje u zagrobni ţivot u Novom zavetu ........................................................ 384 Korišćenje pojma „ad“ u Novom zavetu ............................................................... 386 Da li ljudsko biće posle smrti spava snom bez snova? ........................................ 389 Stvarno stanje umrlih pred Gospodom ................................................................ 390 PRAVOSLAVNO UĈENJE O ZAGROBNOM ŢIVOTU ............................................ 393 Molitve za umrle .................................................................................................... 393 Apokrifna literatura i molitve za umrle ................................................................ 397 Uĉenje o vazdušnim mitarstvima ......................................................................... 398 San prepodobnog Grigorija ...................................................................................400 Parastosi (pomeni za mrtve) ................................................................................. 407 Ostala viĊenja i snoviĊenja .................................................................................... 411 AnĊeoske greške i usmrćivanje pogrešnih osoba.................................................. 411 ViĊenja rajskog ţivota i paklenih muka grešnika .................................................413 Ostala ĉudesna viĊenja ...........................................................................................415 Zakljuĉak ................................................................................................................ 416
DRUGI HRISTOV DOLAZAK I VASKRSENJE MRTVIH ..... 418 Starozavetna proroĉanstva o dolasku Mesije (Hrista)......................................... 418 Izrailjsko išĉekivanje boţanskog cara - Mesije..................................................... 419 Odlaganje ispunjenja nekih proroĉanstava .......................................................... 420 BIBLIJSKO UĈENJE O DRUGOM DOLASKU ISUSA HRISTA ............................. 425 Drugi Hristov dolazak i izrailjski narod ............................................................... 425 Isusova proroĉanstva o razorenju Jerusalima i hrama ....................................... 427 Ispunjenje pomenutih proroĉanstava .................................................................. 428 Gušenje Bar-Kohbinog ustanka ............................................................................ 429 Izrailj u rasejanju ................................................................................................... 430 Povratak Jevreja u zemlju Izrailjevu .................................................................... 435 Jevrejski cionistiĉki pokret ................................................................................... 436 Osnivanje moderne drţave Izrael ......................................................................... 438 Izraelsko – arapski ratovi ...................................................................................... 439 740
Ispunjenje sedamdesete Danilove sedmice .......................................................... 440 Drugi Hristov dolazak i misija novozavetne Crkve .............................................. 445 Vaznesenje novozavetne Crkve ............................................................................. 446 Jagnjetova svadba i dolazak u nebeskoj slavi....................................................... 449 PRAVOSLAVNO VEROVANjE O DRUGOM HRISTOVOM DOLASKU I VASKRSENjU MRTVIH .............................................................................................451
VASELJENSKI SABORI ..................................................... 462 Prvi (apostolski) crkveni sabor u Jerusalimu ...................................................... 462 Sukob pravovernog hrišćanstva sa gnosticizmom ............................................... 469 PRVI VASELJENSKI SABOR i razlozi koji su do njega doveli ............................... 475 Nastanak arijanstva i njegovo širenje ................................................................... 476 Zasedanje Prvog vaseljenskog sabora ................................................................... 477 Dešavanja izmeĊu I i II vaseljenskog sabora ....................................................... 478 DRUGI VASELJENSKI SABOR ................................................................................ 482 TREĆI VASELJENSKI SABOR.................................................................................. 487 Treći vaseljenski sabor i pravoslavno uĉenje o Bogorodici ................................. 492 Vaţna pravoslavna verovanja o Isusovoj majci Mariji ........................................ 493 Blagodatna – Marijino nebesko ime? ................................................................... 495 Kakvo je biblijsko znaĉenje izraza: „Blagoslovena si ti meĊu ţenama“? ............ 501 RAZBOJNIĈKI CRKVENI SABOR ............................................................................ 504 ĈETVRTI VASELJENSKI SABOR ............................................................................. 507 PETI VASELJENSKI SABOR .................................................................................... 510 Spor o Origenovoj ortodoksiji i Tri poglavlja ........................................................514 ŠESTI VASELJENSKI SABOR ................................................................................... 517 SEDMI VASELJENSKI SABOR ................................................................................. 521 Argumenti istoĉnih episkopa protiv ikonopoštovanja ......................................... 522 Prvi sabor o ikonopoštovanju 754. godine ........................................................... 524 ZASEDANJE SEDMOG VASELJENSKOG SABORA ............................................... 526 DogaĊaji nakon odrţavanja sabora....................................................................... 527 Neuspela odbrana uĉenja o ikonama tokom burnog perioda VIII i IX stoleća .. 528 Pogrešno tumaĉenje Svetog pisma, crkveno predanje i neznaboţaĉka filozofija kao kamen temeljac ikonoslikarstva i ikonopoštovanja .................. 530 Pogrešno tumaĉenje Svetog pisma ........................................................................ 531 Kazivanje crkvenog predanja ................................................................................ 533 Snaţan uticaj neznaboţaĉke filozofije na ustanovljavanje doktrine o ikonopoštovanju ................................................................................................ 536 Opšti zakljuĉak ....................................................................................................... 537
PROGONJENA CRKVA ...................................................... 543 Laţna svedoĉanstva izreĉena o Gospodu Isusu Hristu ........................................ 544 Progonstvo prvovekovne apostolske Crkve .......................................................... 546 741
Progoni hrišćana od strane paganskog Rima ....................................................... 553
CRKVA KOJA PROGANJA ................................................. 557 Genocid nad nepravoslavnim Srbima u srednjevekovnoj Srbiji ............................. 562 UGROŢAVANJE LJUDSKIH PRAVA I DISKRIMINACIJA VERSKIH MANJINA U SRBIJI .................................................................................................. 569 Mnogi laţni svedoci doĊoše .................................................................................. 573 Ispiranje mozgova – sluĊivanje naroda ............................................................... 575 Lovci na duše (Verske sekte – Leksikon) ............................................................. 575 Verske sekte – priruĉnik za samoodbranu ........................................................... 583 Pravoslavlje i sekte I (izdanje Svetigore) .............................................................. 593 Pravoslavlje i sekte II (izdanje Svetigore) ............................................................ 597 Ostala literatura ..................................................................................................... 602 Diskriminacija malih verskih zajednica preko medija i javnih glasila ............... 603 Posledice verske diskriminacije i dezinformisanja graĊana Srbije i Crne Gore .. 611 Zakljuĉak ................................................................................................................ 621
PRAVOSLAVLJE KAO IZVOR SAVREMENOG SEKTAŠTVA ...................................................................... 623 RASKOLI U PRAVOSLAVNIM CRKVAMA .............................................................. 624 Raskol u vaseljenskom Pravoslavlju nastao usled uvoĊenja reformisanog „novojulijanskog“ kalendara ................................................................................. 624 Poreklo starog (julijanskog) kalendara ................................................................ 624 Usvajanje kalendara Milutina Milankovića ......................................................... 628 Prihvatanje reformisanog kalendara i raskol u Grĉkoj pravoslavnoj crkvi .........631 Raskol u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i osnivanje Ruske zagraniĉne crkve ........... 638 Raskol u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi................................................................. 640 Raskoli u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) ......................................................... 642 Osnivanje Makedonske pravoslavne crkve (MPC) .............................................. 643 Formiranje i razvoj Ohridske arhiepiskopije ....................................................... 644 Ameriĉki raskol u SPC ........................................................................................... 649 SEKTE NASTALE U KRILU PRAVOSLAVLJA ........................................................ 653 Zakljuĉak ................................................................................................................ 660
ĈUVAJTE SE LAŢNIH PROROKA ...................................... 662 ĐAVOLSKA OBMANA IZRAILJSKOG NARODA .................................................... 664 Na ĉemu su Izrailjci temeljili ovakvo uverenje?................................................... 665 Rušenje prvog laţnog temelja ............................................................................... 665 Rušenje drugog laţnog temelja ............................................................................. 667 Rušenje trećeg laţnog temelja ............................................................................... 667 Popularnost laţnih i odbacivanje pravih Gospodnjih propovednika u doba novozavetne Crkve ................................................................................... 670 Ko su laţni proroci u novozavetnom hrišćanstvu? ............................................... 671 742
Osobine i naĉini delovanja laţnih uĉitelja ............................................................ 672
KO SU EVANĐEOSKI HRIŠĆANI? ..................................... 674 ISTORIJA PRAVE HRISTOVE CRKVE (do XVI stoleća) ........................................ 675 Montanisti .............................................................................................................. 678 Novacijani .............................................................................................................. 679 Donatisti ................................................................................................................. 680 Pavlikijani .............................................................................................................. 681 Bogumili ................................................................................................................. 684 Albigenzi ................................................................................................................. 687 Valdenţani i siromasi iz Liona .............................................................................. 688 Dţon Viklif i lolardi ................................................................................................ 690 Jan Hus i Moravska braća ..................................................................................... 692 HRISTOVA CRKVA POSLE XVI VEKA .................................................................... 694 Neuspeli pokušaj reformacije pravoslavnog hrišćanstva .................................... 702 Rasprostranjenost prave Hristove Crkve i njene aktivnosti na poĉetku XXI stoleća ................................................................................................................. 703
ISTINA KOJA OSLOBAĐA ................................................. 707 Dumitru Kornilesku (Dumitru Cornilescu), bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve .................................................................................................. 708 Tudor Popesku (Tudor Popescu), bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve ... 712 Josif Trifa (Iosif Trifa), bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve .................... 714 Daniel Cristian Florea, bivši sveštenik Rumunske pravoslavne crkve ..................... 717 Stylianos I. Charalambakis (1916-2009), bivši sveštenik - jeromonah Grĉke pravoslavne crkve .................................................................................................. 711 G. Dobrovolskiy, bivši sveštenik Autonomne ukrajinske pravoslavne crkve .......... 726
BIBLIOGRAFIJA ............................................................... 729
743
