Posmatrane Bolesnika Tehnika Merenja Telesne Temperature I Evidencija Palpacija I Brojanje Pulsa Tehnika Merenja I Evidencija Arterijskog Krvnog Pritiska

Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:1 Nađ,strana:1

POSMATRANE BOLESNIKA TEHNIKA MERENJA TELESNE TEMPERATURE I EVIDENCIJA PALPACIJA I BROJANJE PULSA TEHNIKA MERENJA I EVIDENCIJA ARTERIJSKOG ARTERIJSKOG KRVNOG PRITISKA Pri prvom susretu treba da se nastupi sigurno, da se dobije poverenje bolesnika. Objektivni znai !"# 

položaj:  aktivan,  pasivan,  prinundan



vitalni znaci 

telesna temperatura temperatura stepen zagrejanosti tela i ja se može meriti: 

aksilarno,



rektalno



ingvinalno



vaginalno



sublingvalno Do:





37,1 – 37,7 je subebrilna



37,! – 3",# je ebrilna



iznad 3" je visoko ebrilna.

Puls, je odraz sr$anog rada na periernim arterijama i može se palpirati na: 

radijalnoj %a.radialis&



bra'ijalnoj %a.brac'ialis&



temporalnoj %a.temporalis& i



dorzalnoj %a.dorsalis& arteriji. (eri se)# sec. :



* rekvencija %u$estalost& *ritam * kvalitet . 

+ucardia  normalna )# – !# -min.



radicardia – ispod )# -min.

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.











Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:2 Nađ,strana:2 



/a'icardia – iznad 1## - min.

Disanje %respiratio&, inspirium – e0pirium %pasivna radnja&, meri se: 

rekvencija, 

deca: # –  - min.



2drasli: 1! – # - min.



tarije osobe: 1) 1! - min.



dubina,



ritam



smetnje. 4iziolo5ki odnos je: pove6anje // za 1o 8 9 !1# puls i 9  za respiraciju- min.



;rterijski krvni pritisak %tensio arterialis& je pritisak krvi na zidove arterijski' krvni' sudova i postoji: 

sistolni %maksimalni pritisak na sudove&< normalni je izme=u 1# i 1# mm>g



dijastolni %minimalni pritisak na sudove& moralni je izme=u )# i !# mm>g



$i%e&tenzija je $i%e&tenzija je ako je sis. 1?#@9 a dias. ")@9 postoji sistolni tip %sis.9&, diastolni tip%dias.9& i divergentni tip %sis9 @ dias &

kosristi se aparat sa živinim stubom (RivasRocci) ili sa manometrom (Pachon), palpatorno i akusti$no, meri se u sede6em, stoje6em i leže6em stavu. stavu. Ponovi se merenje za 1# min. endoskopskim venskim kateterom i gornjoj šupljoj veni i desnoj  Venski krvni pritisak, se meri endoskopskim pretkomori. 

psi'i$ko stanje i stanje svesti (nemirno, nervozno, psihotičko - svest svest somnolencija, sopor, sopor, sinkopa, koma)



izlu$evine



izgled %konstitucja, rast, u'ranjenost, govor, boja kože, izgled glave i vrata, trbu'a i ekstremiteta&

S"bjektivni znai su znai su objektivne pojave, $iju maniestaciju maniestaciju pacijen doživljava kao alrm da se javi lekaru. Aaj$e56i simptomi su: bol, vrtoglavica, slabost, malaksalost, mu$ina i dr.












ka5alj, koji se nalazi u produženoj ki$menoj moždini, pri $emu se disajni putevi osloba=aju sputuma %ispljuvka&. Ba5alj može biti: 

neproduktivan,



produktivan(!ronchopneumonia, tu!ercolosis pulmonum),



naporan,



suv.

putum je staklasta, prozirna, lepljiva te$nost koja se lu$i u malim koli$inama. (ože da sadrži sekret sluznice disajni' puteva, gnoj, krv, pra5inu, vodu, minerale, i mikroorganizme. kuplja se u $iste kupaste posude. Ca ' mo6e se nakupiti od nekoliko ml do 1 l. /aloži se u 3 sloja, 

pena,



te$ni sloj



gust, žu6kastosive boje, neprijatno sladunjavog mirisa.

Prema izgledu sputum može biti: 

sluzav,



gnojav i krvav



serozan,



i kombinirano. kombinirano.

>emoptoja je iska5ljavanje iska5ljavanje velike koli$ine, svetlocrvene, penu5ave krvi. >emoptizija je iska5ljavanje male koli$ine krvi.

MOKRENJE (okrenje je iziolo5ka unkcija, pri $emu se iz organizma izlu$uje mokra6a preko urogenitalnog sistema. (okra6om se iz organizma otstranjuju svi u vodi rastvorljivi produkti metabolizma: metabolizma: urea, mokra6na kiselina, keatinin, sulati, osati, osati, elektroliti, otrovne materije, pojedini lekovi i kontrasna sredstva. Dnevno se mokri oko 3? puta, i to oko 1## – 1?## 1?# # ml. etenzija (retensio urinae) može biti delimi$na ili potpuna (retensio urinae completa " RUC ) Poreme6aj nastane naj6e5$e zbog upale, tuberkoloze, tuberkoloze, kalkuloza i tumora. Enkontinencija (incontinentio urinae) je nekontrolisano nekontrolisano i bezvoljno ispu5tanje mokra6e. oja, izgled i reakcija može biti u zavisnosti od patolo5kog stanja. PolFuria8 vi5e od ###ml-'< 2ligourija8manje od ?##ml-'< anurija8 potpuni prestanak mokra6e.












rectum&. Do deekacije deekacije dolazi usled izi$kog pritiska ekalni' masa na zid creva, te se crevni sadržaj potiskuje kroz rektum prema anusu. Prepuno debelo crevo izaziva nadra6aj na pražnjenje, usled $ega se 5ire kružni mi5i6i anusa i eces ilzlazi u spoljnu sredinu. ;kt deekacije je uslovna radnja. entar za deakaciju se nalazi u lumbosakralnom delu ki$mene moždine. 4+B;GA+ (;+ se sastoje od nesvarljeni' celulozni' vlakana, mi5i$ni' vlakana, delom svarene ali neapsorbovane 'rane, mukozni' materija, sekreta, 'olesterina, 'olesterina, žu$ni' pigmenata, živi' i mrtvi' bakterija. (akroskopskim %&e+,e-./ se utvr=uju: Boli$ina  1## – ?##g -' ili vi5e u zavisnosti od unete 'rane.

oja normalna: sme=a, braon masna 'rana: sivo bele  svetlocrvena krv: krvarenje u deljnjim delovim crev; crna

(iris

E prisutvo crevni' parazita

Bonzistencija zavisi od koli$ine vode koju sadrži, i mogu biti:  romirane  tvrde,  ka5aste i  retke. Dispepsija je nedovoljno varenje ugljeni' 'idrata, zbog poreme6aja peristalitike,. (ože biti: *truljenje

*masna

*

Proliv (diarrhoca) je u$estalo pra6njenje nedovoljno ormirane stolice i javlja se kod: 

alimentarni' toksinekcija, toksinekcija,



trbu5nog tiusa,



dizenterije, dizenterije, %te$na, obilna, vodnjikava& vodnjikava&



kolere %voda u kojoj je kuvan pirina$&



'epatitisa,



tiusa %$orba od gra5ka&



i ulkusni' bolesti.

4ekalne mase se uvek zbrinjavalju kao inektivni materijalH P2I;J;AK+ (V#$%&', $%) ;kt povra6anja je aktivna kontrakcija želuca, pri $emu se sinkter kardija relaksira i dolazi do izbacivanja












puls. Eznenadno povra6anje be ikakvi' znakova znakova je centralnog porekla izazvanog nadražajem centra za povra6anje, kao 5to su: povreda glave, zapaljenje moždanica, moždanica, tumori, i sl. Mizeze&e (miserere) je povra6anje &evn.+ !a-&0aja sa !a-&0aja sa ekalnim masama. P&i!"!tv. k&vi ( hematemesis) hematemesis) daje crnu boju taloga crne kae. POSTUPAK SA PLJUVAONICAMA I SPUTUMOM Pljuvaonice i sputum predstavljaju inektivni materijal. Prilikom rada, radnik treba da ima za5titnu ode6u: 

kecelju,



rukavice,



za5titnu masku za usta i nos

terili5u se. B;/+/+EC;EK; B;/+/+EC;EK; (2B;JA+ +LEB+ Bateterizacija Bateterizacija mokra6ne be5ike se obavlja u asepti$nim uslovima. Priprema bolesnika: olesnik se obavesti o intervenciji, i saop5ti mu se da ako oseti bola, da to kaže. Priprema materijala: Potrebno je: 

sterilni kateter



sterilni tuper od gaze



rukavice



dezienkciono sredstvo za otvor uretre



sterilini glicerin



sterilnu pincetu



sterilne epruvete za skupljanje mokra6e za bakteorolo5ko ispitivanje



bubrežnjak za sakupljanje ispu5tene mokra6e



pribor za pranje












)7 dana, ispira se dnevno 1 puta iziolo5kim rastvorom rastvorom Ca trajno ispiranje se koristi trokraki 4olijev kateter. /+>AEB; ECI2M+AK; +I;BN;E2A+ +I;BN;E2A+ BGEC(+ Priprema. olesniku se objasni postupak. 2d terijala je potrebno: 

sistem za klizmu



mlaka voda 11,? lit., 37 stepeni



sterilan vazelin



popre$ni $ar5av i mu5ema



kompresa



stalak



dve lopate



dezineciono sredstvo,



paravan



bubrežnjak



kesa za prljavo rublje.

Posle 5irenje guteusa, uvla$i se rektalni nastavak sa glicerinom u rektum 1?#cm, otvara se ventil i podiže irigator na )#cm., posle isticanja te$nosti, deekacija, deekacija, pa $i5$enje, odlaganje sistema u posudu sa dezinekcionim rastvorom. Gekovita klizma. MEDICINSKO TERAPIJSKE RADNJE VRSTE1 TREBOVANJE I DAVANJE LEKOVA Gekovi su substance organskog i neorganskog porekla, koji služe za le$enje, spre$avanje rajzvoja bolesti, prevenciju, otklanjanje bolova i tegoba. (ogu da deluju ,.ka,n. i ,.ka,n. i !i!te/!ki: !i!te/!ki: L.ka,n.

!i!te/!ki

 ispoljava se kao terapijski eekat

 specii$no dejstvo na organizam, tako 5to le$e nastalo oboljenje: antitetanusni serum, antidi*terični, antitu!erkolostatitici. antitu!erkolostatitici.

 dejstvo na poreme6aje unkcija organa i sistema:














upisuje na tmperaturnu listu, sa kog glavna sestra pi5e zbirni recept. Aa ovaj recpt se trebuju i dezinikaciona sredstva, sredstva, zavoji i ostali potro5ni materijal s tim da za opojna sredstva sredstva se navodi ta$ni li$ni podaci pacijenta za kojeg su namenjeni. (UVANJE LEKOVA LEKOVA Gekovi se $uvaju o odeljenjskoj apoteci,koja treba da je na pristupa$nom mestu. Gekovi se slažu po nji'ovom dejtstvu na organe ili sisteme. Lek.vi za "&+entna !tanja se !tanja se slažu po &e-.!,e-" %&i/ene, %&i/ene , jasno obeleženo.

PE(+A; G+B; 2snovna na$ela su: 

pre davanja proveriti ta$an naziv,



proveriti ime i prezime bolesnika,



lek se daje u udobnom položaju,



po5tovati aplikaciju leka vezano za uzimanje 'rane,



aplikacija da ne remeti odmor bolesnika,



poznavanje neželjeni' eekata.

NA(IN UNO)ENJA LEKA U ORGANI'AM Gekovi mogu da se unose putem: 

 

digestivnog trakta 

oralno, na usta



sublingvalno, ispod jezika,



rektalno

epikutalno alno %putem injekcija&











Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana: Nađ,strana:

Priorodan i bezbolan na$in uno5enja lekova, apsorbuje se posle #3# min. , 'emijska svojtva se ne menjaju ni u alkalnoj ni u kiseloj sredini. Bapsule su za5ti$ene protiv kiselosti i razgra=uju se u alkalnojj sredini.

Delovanje posle nekoliko nekoliko minuta i traje 3#)# min. Gingvete ili sprej protiv angine pectoris, napad broni'ijalne astme, i 'ormonski preparati.

ANA*ILKTI(KI )OK ;nailakti$ki 5ok je sistemska anailkti$ka reakcija, posledica generalizovana generalizovana reakcija preosetljivosti, sistemska sistemska anailaksija, 'ipersenzitivna alergija, je nagla i $esto smrtonosna generalizovana generalizovana reakcija preosetljivosti preosetljivosti koja nastaje u toku jednog do pet minuta, naj$e56e posle primene parenteralni' lekova, lekova, kontrastni' kontrastni' sredstva %u radiologiji& ili ne'umani' belan$evina. (e'anizam sistemske sistemske anailaksije može biti alergijski i nealergijski. ;nailakti$ki 5ok jenaglo osloba=anje 'emijski' medijatora sa sa bazoilni' krvni' 6elija i tkivni' mastocita. imptomi: nagla klonulost, lupanje srca, stezanje u grudnom ko5u, stra', asmati$no disanje, cijanoza, ka5aj, inkontinencija, gubitak svesti. svesti. mrt nastaje u roku od ?1Ominuta. istemske promene su: 

kardiovaskularni sistem: perierna vazodiletacija i pad /;, ta'ikardija,



respiratorni respiratorni sistem: laringealni edem, bron'ospazam,



žlezdani sistem: 'ipersekrecija i prouzno znojenje,



cenrtralni nervni sistem: smetnje u vidu, zujanje u u5ima, slabost

TERAPIJSKI POSTUPAK U SLU(AJU ANA*ILAKTI(KOG )OKA# 1.

2dma' %&ekin"ti izloženost %&ekin"ti izloženost dejstvu alergena,

2.

olesnika odma' %.!taviti u %.!taviti u 'orizontalan položaj sa glavom niže u odnosu na telo,

3.

E!/a&$.va %.ve!ka se %.ve!ka se postavlja proksimalno od mesta davanja alergena, na isto mesto može se dati i #,ml adrenalina.











Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:! Nađ,strana:!

Nzeti alrgolo5ku anamnezu i ili po potrebi izvr5iti Eg+ testiranje. (inimum opreme: 

adrenalin 1# amp.



;nti'istamicin 1# amp.



Bortikosteroidi Bortikosteroidi 1# amp.



inuzioni rastvor Aal i glukoze ?9? boce



;minop'Fllin 1# amp.



Aoradrenalin 1# amp.



+smar'ova poveska



aparat za /;



setovi za aplikaciju lekova 1# kom.



terilne brizgalice, igle, braunile, sistemi za inuzije.

PARENTERALNA APLIKACIJA LEKA Parenteralnom aplikacijom omogu6ava se ta$no doziranje lekova i terapijskog eekta. /reba da bude asepti$an postupak. Ne0e,jeni e4ekti !": !": bol, 'ematom, komplikacija, alergijska reakcija ili anailakti$ki 5ok. Prema mestu aplikacije mogu biti: Int&a-e&/a,na 2bu'vata 2bu'vata testove i imunoalergolo5ka ispitivanja: intradermalni test test uboda %prick test& skariikacioni test %scrasc'test& %scrasc'test& boteri reakcije tuberkulinske testove

S"%k"tana (ogu se aplicirati vodeni rastvori u manjim koli$inama. Dejstvo leka po$inje posle 1?#min. Boristi se rastresito potkožno tkivo.

Int&a/"!k",a&n.

Int&aven!ki nski se mogu ubrizgavati bistri vodeni

    











Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:1" Nađ,strana:1"

paravenska paravenska aplikacija %u tkivo pored vene& stvaranje tromba vazdu5na embolija ugrožavanje ugrožavanje životni' unkcija usled brzog davanja leka In4"zi In4 "zije je## su terapijski postupci pri $emu se parenetralno unose ve$e koli$ine rastvora , lekova i 'ranjivi' materija u organizam. Primenjuju se u slu$aju anemije, de'itratacije, poreme6aja elktrolita i sl    

I/%,antaija >irur5ka metoda uno5enja 'ormonski' preparata, lek se apsorbuje postepeno po potrebi organizma. o rganizma.

Priprema potrebnog materijala: *brizgalice

* dezineciono sredstvo

* tupere od vate

* bubrežnjak

* posude sa dezinekcionim sredstvom

* mu5emu sa kompresom

* gum gumeenu poves ovesku ku

* se set za za an anti5 ti5ok terapij apiju u

APLIKACIJA LEKA PREKO ORGANA 'A DISANJE In$a,aija (Inhalationes) se daju lekovi u vidu aerosola. uspenzija lekoviti' lekoviti' $estica u gasovitom gasovitom stanju. Hete&.-i!%e&zivni Hete&.-i!%e&zivni su $estice razli$ite veli$ine 1? microna. M.n.-i!%e&zivni M.n.-i!%e&zivni su $estice iste veli$ine. Daju se naj$e56e: bron'odilatatori, antimukotici, sekretolitici, kortikosteroidi. kortikosteroidi. (ože biti $,a-na ili $,a-na ili t.%,a. t.%,a. 2dsustvo gastri$ni' tegoba.

APLIKACIJA KISEONIKA












AS*IKCIJA ;siksija je stanje koji nastaje zb.+ ne-.!tatka ki!e.nika i,i ne/.+"5n.!ti .-avanja "+,jen6-i.k!i-a, "+,jen6-i.k!i-a , nemogu6nost disanja, gu5enje zbog nepro'dnosti disajni' puteva, puteva, boravkom boravkom u podmornici, velikim nadmorskim visinama, poreme6aja kardiovaskulatornog sistema i respiratornog respiratornog sistema. Ak"tna A!4ik!ija nastaje prilikom %.t%"n.+ i na+,.+ %&eki-a disanja. %&eki-a disanja. 1.

4aza: Di!%neja % Di!%neja %je je otežano disanje&, bradikardija, porast porast krvnog pritiska, izbuljenost o$iju, cijanoza.

. 4aza: 4aza: pomu6enje pomu6enje sves svesti, ti, motorni motorni nemir nemir,, i sve ja$a cijanoz cijanoza. a. 3. 4aza: smiruje se motorika, pad pad u duboku duboku nesvest, nesvest, posle posle 1# min. min. takvog stanja nastupa smrt smrt i veoma veoma te5ko se može reanimirati. H&.ni7na A!4ik!ija je A!4ik!ija je posledica dugotrajnog spolja$njeg i unutra$njeg disanja. VE)TA(KO VE)TA(KO DISANJE DISAN JE Ie5ta$ko disanje je niz postupaka pri kojima se %&.e! "-i!aja (inspirium) i iz-i!aja (e+pirium) vr5e ve5ta$kim putem, raznim metodama. 2snovni za'tev je da se .!,.b.-e !vi -i!ajni %"tevi1 %&e%&aka koji %&e%&aka koji ometaju slobodan prolaz vazdu'a. Cabaciti glavu, uz podizanje brade, disajni putevi se mogu osloboditi i prstima, a zs prolaznost se koriste .&.4a&in+ea,ni .&.4a&in+ea,ni t"b"!%doseže t"b"!%doseže do ždrela ždrela i drži koren jezika jezika unapred i gore ili en-.t&a$ea,ni t"b"! je t"b"! je duži i endoskopski endoskopski se uvodi u du5nik. Ie5ta$ko Ie5ta$ko disanje se uporno ponavlja dok unesre6eni ne povrati ili ne nastupe sigurni znaci smrti. Met.-e izv.8enja !"# 

livesterova



Leerova



>auardova



>olgerAelsenova



Bopen'a5ka i



Gabordova metoda














'iperkalemije,



plu$ne embolije



inarkta srca.

Castoj srca se ispoljava naglim gubitkom svesti, gubitkom pulsa koji se ne može palpirati na kariotidnoj, emoralnoj emoralnoj ni radijalnoj arteriji. Brvni pritisak se ne može izmeriti, ne postoji. Bod povre=enog periernog krvnog suda pres, $elije mozga tanak isticanja krvi. Cenice se pro5ire i ne reaguju na svetlost, respiracije su nepravilne i vrlo brzo prestaju. /akvo stanje prdestavlja apsolutnu indikaciju za masažu srca. ;ko zastoj traje 17 minuta 6elije mozga, srca , jetre se o5te6uju ali su reverzibilne. rza i stru$na pomo6 može da spase život povre=enom. Bardijalna reanimacija se izvodi kada dože do zastoja rada srca %cardial a rrest& ili poreme6aja ritma. edosled medicinskote'ni$ke medicinskote'ni$ke intervencije: 1. utvr=i utvr=iva vanje nje stanj stanjee bolesn bolesnik ikaa . elek elektr trok okar ardi diogr ogra aij ija, a, 3. posta postavlj vljanj anjee bolesn bolesnik ikaa na tvrdu tvrdu podlo podlogu gu . spol spolja ja5n 5nja ja masa masaža ža srca srca ?. uvo=en uvo=enje je endotr endotra'e a'ealn alnog og tubusa tubusa ). tra' tra'eo eost stom omij ijaa po pot potre rebi bi 7. asist asistira irana na ventil ventilaci acija ja preko preko ambu ambubal balona ona !. osloba osloba=an =anje je dijan dijani' i' pute puteva va od od sekre sekreta ta












/reba po5tovati protokol pripreme bolesnika i pravila. 

Ca bio'emijsku analizu koristi se serum venske i kapilarne krvi,



koagulacija se spre$ava spre$ava natrijumcitratom, natrijumcitratom, 'aparinom, +D/; +D/; %et'ilenediaminotetraacid& %et'ilenediaminotetraacid&

Brv se uzima naj$e56e iz povr5inski' vena kubitalne regije: 

vene cealike %v. ealica&



vene bazilike %v. asilica&



prednje ulnarne vene,



kapilara prsta ili uva.

Brv može da se ispu5ta preko igle ili 5pricem. Promer igle treba da odgovara dobu i gra=i pacijenta. Ca BB, >ematokrite, u plasti$ne epruvete sa koagulativnim sredstvom. sredstvom. Brv se uzima po principima asepti$nog rada. Nbodno alnom mestu se za5ti6uje tuperom sa dezienkiconim sredstvom, a 'emostaza 'emostaza se izaziva digitalnom kompresijom, na ispruženoj ruci 1# min. N rutinsku krvnu analizu spadaju BB, sedimentacija eritrocita %po Qestregrinu, od ?ml krvi&, ibrinogena %sa dodavanje koagulacionog sredstva&, koagulacionog statusa, gasna analiza, lipida, elektrolita %natrijum, 'lor, 'lor, kalijom, kalcium, gvož=e&.

U'IMANJE MOKRA9E 'A LABORATORIJSKU ANALI'U Ca analizu se naj$e56e uzima prva jutarnja mokra6a, izba$ena u toku jednog mokrenja.


















%&i%&e/" b.,e!nika -dan b.,e!nika -dan ranije mu se saop5ti da ne doru$kuje, objasni mu se svr'a i te'nika uzimanja krvi%&i%&e/" .!.b,ja -urednost .!.b,ja -urednost i spremnost za rad%&i%e/" /ate&ija,a, /ate&ija,a, -brizgalica od ml za jednokratnu upotrebu sa odgovarlju$im igama, briseve od vate u staklenoj posudi, desineciono desineciono sredstvo 7 alko'ol , sterilan rastvor 3,! natrijum citrata, bubrežnjak, za5titnu mu5emu sa kompresom ili papirnom vatom, gumenu povesku, Iestrgrinov stalak promera mm .-&e8ivanje te$nike &a-a&a-a - bolesnik sedi ili leži sa rukom na $vrstoj podlozi, ispod sa mu5emom, u sterilnu brizgalicu se uvu$e #,ml 3,! natrijevog citrata i odloži, palpacijom se odredi mesto punkcije, postavi se gumena poveska na 1# cm od punkcije, steže se pesnica, dezinikuje se ubodno mesto, ubod, aspiracija krvi do ml, izvla$enje igle, na ubodno mesto kompresija, kompresija, otpu5tanje 5ake i gumene poveske, krv se ubacukje u pipetu i Iestrgrinov stalak. 2beležavanje.



&a!%&e/anje /ate&ija,a1



%.!tav,janje %i%eta " :e!te&+&in.v :e!te&+&in.v !ta,ak

U'IMANJE I SLANJE MOKRA9E NA PREGLED P&i%&e/a /ate&ija,a# toplu /ate&ija,a# toplu vodu sa dezinecionim rastvorom za pranje bolesnika, sterilne tupere od vate i gaze, sterilnu posudu za pri'vatanje mokra6e, sterilnu epruvetu sa zatvara$em, zatvara$em, plamenik, upalja$, nalapnice i uputnice za laboratoriju, li$na za5tita %rukavice, %rukavice, kecelja&. P&i%&e/a b.,e!nika: b.,e!nika : ako je pokretan treab sam da se opere, ako ne onda osoblje, prebri5e se, prvi mlaz u Q, drugi mlaz se pri'vata pri'vata u konusnu posudu, odakle se sipa u epruvetu, obeležava obeležava se. Dokazivanje bakterija se vr5i urinokultom, urinokultom, traži se biogram i antibiogram. NCE(;AK+ PN/N(;












papirnu vatu i uput.

olesnik je okrenut prema svetlosti, 5patulom se pritisne jezik, brisom se prelazi preko sumnjivi' mesta na ždrelu i krajnicima, skida se gnoj i sluz. 2pali se otvor epruvete, stvalja stvalja se u nju bris i zatvori se. 2boleži se. olesnik ispira usta. Uzi/anje b&i!a iz &ane# Aije portebna priprema,jer se vr5i pri obradi rane. 2sim zavojnog materijala portebno je pripremiti 

sterilnou epruvetu sa brisom,



plamenik,



uput.

2bezbedi se pristupa$nost rani, o$isti o$ isti okolina, dezinekuje koža, koža, brisom se prelazi preko rane, opali se otvor epruvet, stavi se bris, za$epi, obeleži. Posle se rana normalno previje. U'IMANJE STOLICE 'A PREGLED 'a bete&i.,.2ki %&e+,e- se uzima uzorak najkarakteristi$nijeg najkarakteristi$nijeg dela sveže stolice, veli$ine le5nika. Ae se biti pome5ana sa mokra6om. Pakuje se u metalnu kutiju,pa u drvenu i 'itnos se 5alje u laboratoriju. (aterijal: 

specijalnu setrilnu staklenu posudu sa $epom i malom ka5ikom, koja se nalazi u metalnoj kutiji.



Plamenik i 5ibicu,



nalpnicu,












propu5taju rentgenske rentgenske zrake, zrake, slabije ot'emijski deluju na ilm i budu svetliji na a oni koji podiru, budu tamni. (ogu6i su pregledi organa, koji nisu dostupni rentgenoskopijom. rentgenoskopijom. En-.&a-i.+&a4ija je En-.&a-i.+&a4ija je snimanje koji se vr5i kontrasnim kontrasnim sredstvima. Bontrasna sredstva sredstva mogu biti : %.zitivni sa velikom atomskom težinom koji apsorbuju rentgenske zrake i tako daju jasnu sliku. Borisno je izvr5ti test na kontastni materijal jer može do6i do alergijske rakcije ili anilakti$kog 5oka. /est se može izvr5iti intravenski, intravenski, intradermalno, konjuktivno, sublingvalno .! $asa pre pregleda.: ne+ativni sa malom atomskom težinom, uglavnom 5upljine organa se ispunjava tim kontrastom i izdvaja se od okolni' organa i dobije jasna slika. SEVREMENE DIJAGNOSTI(KE METODE U,t&azv"k Nltvrazvuk je neinvazivna dijagnosti$ka metoda, bezbolna, jednostavna i prakti$na. Ae postoje kontraindikacije. kontraindikacije. Boristi se u dijagnostici povreda i oboljenja svi' organa. Nltrazvuk je zvuk visoke renkvencije iznad granice $ulnosti. N snopu se mogu usmeriti u željenom pravcu. Ezvor ultrazvuka je kristal kvara, barijuma ili cirkonijumtitanata, sme5teno u sondi. K./%j"te&!ka t./.+&a4ija je slojevito snimanje paren'imatozni' paren'imatozni' organa joniziraj6im joniziraj6im zracima. Nmeston Nmeston rentgen plo$u, zraci se emitiju na kristale detektora detektora pri $emu se stvara slika u ra$unaru sa delova tela sa svi' strana. Ca bolje prikazivanje koriste se kontrastni materijali.














za'vati napr. uzimanje ise$aka. La&in+.!k.%ija je pregled larinksa pomo$u pomo$u laringoskopa. (ože (ože biti direktan, direktan, sa ogledalom i indirektan. indirektan.

B&.n$.!k.%ija je pregled tra'eobron'ijalnog tra'eobron'ijalnog stabla stabla pomo6u bron'oskopa bron'oskopa radi dijagnoze dijagnoze ili uzomanja sekreta sekreta ili ise$aka ise$aka za 'istopoatolo5ka 'istopoatolo5ka istraživanja. Bontraindikacije Bontraindikacije su aneurizma aorte, o5te$enja služokože, služokože, pneumonija.

Ez.4a+.!k.%ija je pregled jednjaka jednjaka ezoagoskopom. ezoagoskopom. Pre Pre pregleda treba napraviti napraviti rentgenski rentgenski snimak plu6a i medijastuma. medijastuma. Pomo6u specijalni' kle5ta kle5ta na njemu se mogu otstraniti strano strano telo ili uzeti uzeti ise ise$ak. $ak.











Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:1 Nađ,strana:1 

omogu6ava razvoj organizma



spre$ava spre$ava nastajanje bolesti,



ubrzava le$enje,

Aauka koja se bavi is'ranom zove se dijetetika. Da bi $ovek mogao da živi, potrebno je dnevno da unosi osnovne namirnice: 

belan$evine,



ugljene 'idrate,



masti,



menerale,



vitamine,



i vodu.

Es'rana bolesnika zavisi od oboljenja, starosti.











Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:1! Nađ,strana:1!

Bod krvarenja zabranjena peroralna is'rana. Enuzija. Bod 'iperacidite se daju sluzave $orbe, kuvana riba, tele6e meso i salate bez sir6eta. Dijeta k"- 0"7ni$ %"teva# N akutnim slu$ajevima u prvi' !' se zabranjuje peroralna is'rana, potom kormpir pire, $aj, mleko sir, sir, pirina$. Dijeta k.- b.,e!ti !&a# olesnik unosi 5to manje te$nosti, 'rana bez masti, za$ina i soli. ? manji' obroka dnevo. Dijeta b.,e!nika !a vi!.k./ te/%e&at"&./ te/%e&at"&./ Casla=enom mleko, kiselo mleko, jogurt, kompot, vo6ne sokove. Dijeta k.- .b.,jenja tank.+ i -ebe,e+ &eva u prvi' !' ne uzima se peroralno. Dijabete!: Dijabete!: ne za masnu 'ranu, iznutrice, prera=evine od svinjskog svinjskog mesa. (ože neslano, belan$evine, ugljeni' 'idrat











Zdrastvena nega nega II. - skraćeno – Žolt Nađ,strana:2" Nađ,strana:2"

2vim putem se unosi izotoni$ni iolo5ki rastvor koji apsorbuje debelo crevo. Borisiti ako druga$ije nije mogu6e, pre po$etka mora ze napravit evekuacion klizma. >;AK+AK+ A+P2B+/A2S 2G+AEB; N toku 'ranjenja ne smeju da se izvode medicinsko.te'ni$e medicinsko.te'ni$e radnje. Da je bolesnik u udobnom položaju, da se pomogne u 'igijeni usne duplje.

>;AK+AK+ 2G+AEB; P+B2 A;2S;/ETA+ 2AD+ Priprema bolesnika psi'i$ki i eventualno ;tropin da bi se spre$ilo povra6anje i aspiracija. (aterijal: 

nasogastri$na sonda,



sterilan glicerin,



'ranu i $a5u vode, Uanetovu brizalicu,












odsustvo releksa

ani sigurni znaci: 

ma$ije oko

Basni sigurni znaci: 

mrtva$ke mrlje



mrtva$ka uko$enost



'ladna koža,



zamu6ene rožnja6e

mrt konstatuje lekar, koji potom ispunjava zakonom propisane ormulare, odre=uje klini$ku ili sudku obdukciju. Posle se obave5tava rodbina. CEAK;I;AK+ N(G2S














odre=ivanje prednosti u zdrastvenoj nezi.

SESTRINSKA DIJAGNO'A ne opisuje bolest, simptome, i sindrome nego opisuje eekte ovi' simptoma i poatolo5ki' stanja. PLANIRANJE 'DRASTVENE NEGE Ke prikaz ciljeva koji se žele posti6i i eventualni' prepreka koji koji mogu nastupiti. Nnapred primpremljena razli$ita re5enja koji 6e odgovarati trenutnom stanju odre=enog bolesnika.

Posmatrane Bolesnika Tehnika Merenja Telesne Temperature I Evidencija Palpacija I Brojanje Pulsa Tehnika Merenja I Evidencija Arterijskog Krvnog Pritiska

Recommend Documents