PREDAVANJE – apstraktni skup jezickih idioma (varijeteta/oblika jednog jezika). Mozemo Jezik – podrazumevati: zargon, lokalni govor govor (dijalekte), govor profesije, sociolekte.
Idiolekt – licni jezicki izraz, koji se vezuje za pojam stila (individualni stil). Narodni jezik – – je skup dijalekata dij alekata jednog jezika. o je jezik neformalne komunikacije. !ajcesce se vezuje za ruralne govore, ruralne sredine. "spoljava se u neformalnim situacijama (caskanje, razgovor). o je razgovorni jezik, kolokvijalni# u gradu se jezik brze menja. $unkcije narodnog jezika – svakodnevna komunikacija. !ema propisanu normu, vec je norma uzusna (upotrebna).
Knjizevni jezik – – svako drustvo na odredjenom stepenu civilizacijskog razvoja stvara knjizevni jezik# on je merilo civilizacijskog razvoja. %reduslov za postojanje knj.jez. je pismo. $unkcije knjizevnog i narodnog jezika su razlicite. &njizevni jezik ima propisanu normu: pravopis, gramatika (deskriptivna, normativna), ortoepija (pravogovor), (pravogovor), leksika (normativni recnik). &roz istoriju knjizevni jezici nisu morali imati propisanu normu (staroslovenski).
Pojam knjizevnog jezika: %ismo je uslovilo mogucnost prenosenja informacija.
Funkcije knjizevnog jezika su :
') %revazilazenje %revazilazenje dijalekatskih dijalekatskih razlika – neutrali neutralise se razlike. razlike. ) $aktor $aktor homogenizaci homogenizacije je nacije – etnolingv etnolingvisticka isticka odredje odredjenja nja (obicaji (obicaji i jezik). ) *a se govornici govornici povezu povezu ne samo teritori teritorijalno, jalno, vec vec i vremenski vremenski (prenosenje (prenosenje informaci informacija ja iz generacije u generaciju). &njizevni jezik svesno tezi elasticnoj stabilnosti. %raski strukturalisti smatraju da knjizevni jezik mora biti istovremeno stabilan (da bude imun na svakodnevne svakodnevne promene u jeziku) i elastican. !orma se odupire promenama sve dok moze, ali u jednom trenutku mora pokazati svoju elasticnost. %rimena knjizevnog jezika: obrazovni sistem (knjizevni jez.je sredstvo formalne komunikacije), zakonodavstvo, nauka, mediji (sredstvo sirenja knj.jezika), jezici religije (staroslovenski imao bogosluzbenu f+ju), administracija, vojska. $unkcije knjizevnog jezika su na vrednosnoj skali, drustveno vrednije od f+ja narodnog jezika. &nj.jezik je funkcionalno nadredjen.
DI!"#IJA – dvojezicnost. $I!INVI%A& – kada se razlicita jezika koriste na ' teritoriji u istim f+jama# bilingvali –osobe koje koriste jezika. !ajcesce se DI!"#IJA definise kao funkcionalni rascep u drustvu gde se ' jezik, tj. ' idiom koristi za nize, a . za vise drustvene f+je. &od diglosije bira se jezicki izraz, shodno situaciji. na je obelezje slovenske pismenosti. &od -rba do ukove ukove reforme postoji diglosija, a od reform eta razlika je dosta neutralisana. -loveni od .veka imaju DI!"#IJ' koja se kroz istoiju menjala.
Jasmina rkovic ( &ejdzor uvodi podelu DI!"#IJE: '. .
)"&"EN' – razlike izmedju knjizevnog i narodnog jezika su male. )E*ER"EN' – razlike su velike (najcesce su u pitanju razlicita jezika).
0 .veku srpski narodni i staroslovenski jezik cine 1M23!0 *"24-"50, o cemu svedoci kasnije nastanak redakcija (prerada).
#!AVIA "R*"D"+A (pravoslavno slovenstvo) : -rbi, 6usi, 7ugari. 8a njih je karakteristicna homogena diglosija. -uprotno tome, #!AVIA !A*INA (katolicko slovenstvo) : 1rvati, -lovenci, %oljaci, 9esi – imali latinski kao knjizevni jezik. 8a njih je karakterisiticna heterogena diglosija. diglosija. 8bog te heterogne diglosije, se kod njih ranije javljaju dela pisana na narodnom jeziku (priblizavaju se narodu). !e postoje nacionalne ograde izmedju kultura (kultura nadahnuta nadahnuta izantijom), izantijom), razlike medju redakcijama bile su male – #!AVIA "R*"D"+A – nadnarodna osnova kulture. •
•
&njizevni jezik i jezik knjizevnosti – knjizevna dela ne moraju biti pisana knjizevnim jezikom (7ora -tankovic, *ragoslav Mihajlovic). %isac svesno bira dijalekat. -ta je kroz istoriju pisano narodnim jezikom: dela pravnog karaktera, povelje, ugovori, testamenti, originalni zakoni, privatne prepiske# jak uticaj narodne knjizevnosti imamo i u : viteskim romanima, dubrovackoj knjizevnosti, en enclovicevim clovicevim besedama, 6ajic, rfelin ('.vek), uk. &njizevni jezik i standardni jezik – danas su cesto sinonimi (u sinhroniji)# u dijahroniji (kroz vreme) nisu bili sinonimi. 0 standardnom jeziku se ne moze govoriti o istoriji. njemu mozemo govoriti u postvukovskoj fazi. Mora proci kroz '; faza standardizacije. %rva faza jeste izbor (uk je izabrao istocnohercegovacki), druga faza je deskripcija. -tandardni jezici su zapravo moderni. &njizevni jezik i jezik pismenosti su sinonimi.
P",E,I PI#&EN"#*I K"D #R$A Moravsko – panonska misija <. elikomoravski elikomoravski knez 6astislav salje vizantijskom caru Mihajlu """ molbu za sirenjem hriscanstva u svojoj zemlji na slovenskom jeziku. ime je zeleo svoju knezevinu (danasnja 9eska) da zastiti od pritiska $ranacke drzave i latinskog jezika. 9ar Mihailo, prihvata molbu i salje bracu 9irila i Metodija. 2rci iz -oluna, znali su slovenski jezik koji su u mladosti naucili (u okolini grada -oluna ziveli su -loveni). %ripremajuci se za ovu misiju, 9irilo je u saradnji sa Metodijem sastavio prvu slovensku azbuku, prilagodjenu glasovnom sistemu slovenskog jezika i preveo je na slovenski jezik jevandjelje. ako ako je stvoren jedan od najstarijih evropskih knjizevnih jezika – staroslovenski. -taroslovenski je iskljucivo jezik crkve, tj. jezik bogosluzenja, stoga nije bio jezik knjizevnosti. -avremeni knjizevni jezici su -unkcionalno .olivalentni – treba da zadovolji sve f+je drustva (nauke, umetnosti, medija). -taroslovenski nije bio funkcionalno+ polivalentan. %rva funkcija svih jezika jeste f+ja bogosluzenja. -taroslovenski nije bio
Jasmina rkovic ( &ejdzor uvodi podelu DI!"#IJE: '. .
)"&"EN' – razlike izmedju knjizevnog i narodnog jezika su male. )E*ER"EN' – razlike su velike (najcesce su u pitanju razlicita jezika).
0 .veku srpski narodni i staroslovenski jezik cine 1M23!0 *"24-"50, o cemu svedoci kasnije nastanak redakcija (prerada).
#!AVIA "R*"D"+A (pravoslavno slovenstvo) : -rbi, 6usi, 7ugari. 8a njih je karakteristicna homogena diglosija. -uprotno tome, #!AVIA !A*INA (katolicko slovenstvo) : 1rvati, -lovenci, %oljaci, 9esi – imali latinski kao knjizevni jezik. 8a njih je karakterisiticna heterogena diglosija. diglosija. 8bog te heterogne diglosije, se kod njih ranije javljaju dela pisana na narodnom jeziku (priblizavaju se narodu). !e postoje nacionalne ograde izmedju kultura (kultura nadahnuta nadahnuta izantijom), izantijom), razlike medju redakcijama bile su male – #!AVIA "R*"D"+A – nadnarodna osnova kulture. •
•
&njizevni jezik i jezik knjizevnosti – knjizevna dela ne moraju biti pisana knjizevnim jezikom (7ora -tankovic, *ragoslav Mihajlovic). %isac svesno bira dijalekat. -ta je kroz istoriju pisano narodnim jezikom: dela pravnog karaktera, povelje, ugovori, testamenti, originalni zakoni, privatne prepiske# jak uticaj narodne knjizevnosti imamo i u : viteskim romanima, dubrovackoj knjizevnosti, en enclovicevim clovicevim besedama, 6ajic, rfelin ('.vek), uk. &njizevni jezik i standardni jezik – danas su cesto sinonimi (u sinhroniji)# u dijahroniji (kroz vreme) nisu bili sinonimi. 0 standardnom jeziku se ne moze govoriti o istoriji. njemu mozemo govoriti u postvukovskoj fazi. Mora proci kroz '; faza standardizacije. %rva faza jeste izbor (uk je izabrao istocnohercegovacki), druga faza je deskripcija. -tandardni jezici su zapravo moderni. &njizevni jezik i jezik pismenosti su sinonimi.
P",E,I PI#&EN"#*I K"D #R$A Moravsko – panonska misija <. elikomoravski elikomoravski knez 6astislav salje vizantijskom caru Mihajlu """ molbu za sirenjem hriscanstva u svojoj zemlji na slovenskom jeziku. ime je zeleo svoju knezevinu (danasnja 9eska) da zastiti od pritiska $ranacke drzave i latinskog jezika. 9ar Mihailo, prihvata molbu i salje bracu 9irila i Metodija. 2rci iz -oluna, znali su slovenski jezik koji su u mladosti naucili (u okolini grada -oluna ziveli su -loveni). %ripremajuci se za ovu misiju, 9irilo je u saradnji sa Metodijem sastavio prvu slovensku azbuku, prilagodjenu glasovnom sistemu slovenskog jezika i preveo je na slovenski jezik jevandjelje. ako ako je stvoren jedan od najstarijih evropskih knjizevnih jezika – staroslovenski. -taroslovenski je iskljucivo jezik crkve, tj. jezik bogosluzenja, stoga nije bio jezik knjizevnosti. -avremeni knjizevni jezici su -unkcionalno .olivalentni – treba da zadovolji sve f+je drustva (nauke, umetnosti, medija). -taroslovenski nije bio funkcionalno+ polivalentan. %rva funkcija svih jezika jeste f+ja bogosluzenja. -taroslovenski nije bio
govorni jezik# bio je iskljucivo jezik pisane komunikacije. 0 svakodnevnoj svakodnevnoj komunikaciji komunikaciji korisito se narodni jezik. -taroslovenski se od svakodnevnog jezika uglavnom razlikovao u leksici i sintaksi, a delimicno i u fonetici. vorci staroslovenskog su 2rci. -loveni su pagani u .veku. !emaju reci koje odgovaraju prevodu -vetog pisma (postoji =>? + ali odnosi se na drugog boga). 9irilo ubacuje ubacuje pozajmljenice iz grckog za pojmove koje praslovenski nema: andjeo, jevandjelje, jevandjelje, ikona, freska, manastir, celija, apostol (prvi grcizmi).sim leksickih javlja se dosta i sintaksickih grecizama (uglavnom apstraktni apstraktni pojmovi). 5ezik 7iblije je specifican# biblijski biblijski stil je uzvisen, kitnjast, udaljen od bilo kog govornog jezika. ponasajuci njega, 9irilo i Metodije preuzimaju grcke vec postojece sintaksicke konstrukcije. -loveni nemaju te konstrukcije# iskljucivo govorni jezik. &roz grecizme greciz me u staroslovenski jeziku su prodrli i novi glasovi, npr. suglasnik /. -taroslovenski je stvoren u praksi. Nema gramatiku0 ali ima uzusnu 1u.otre2nu3 normu . 0ci se direktno iz teksta. ' osnovi staroslovenskog jezika je juznoslovenski dijalekat iz okoline okoline #oluna , tj.upravo onaj govor koji su -olunska braca brac a savladala u mladosti. 0cenici prvih misionara dalje odlaze u 9esku, 7ugarsku in a 5adranskoprimorje. &liment i !aum su produzili tradiciju -olunske brace u "4ridskoj skoli0 odakle se pismenost sirila po 7ugarskoj. 7ugarski car -imeon stvorio je kulturni centar i u Preslavu – gde je nastalo drugo slovensko pismo, cirilica5
Kako se stsl5odomacio kod #r2a6 0 .veku , slovenski jezici se jos uvek nisu isuvise udaljili od praslovenskog, iz kojeg su se razvili. 8apravo, to su jos uvek bili dijalekti praslovenskog, tj.postoji medjusobna razumljivost izmedju slovenskih dijalekata (jezika). 7aza je razumljiva medju -lovenima. remenom su se slovenski jezici sve vise diferencirali. %rihvatanje staroslovenskog kod -rba, podudaralo se sa prihvatanjem hriscanstva. %ismenost je medju -rbe stigla neposredno po otpocinjanju otpocinjanju Moravske misije. -rbi su primili pismenost izmedju 7895 i 795godine0 u vreme kneza kneza Mutimira. %ismenost -rbima nije stigla sa severa, nisu je primili sa prostora Moravske i %anonije. na stize iz kasnijih skola, od ucenika 9irila i Metodija – sa istoka, iz 7ugarske, tj.iz hridske skole preko -koplja, stize sve do !isa, 6asa, %rizrena, -kadra, *uklje, 1uma. Dakle0 #r2i do2ijaju .ismenost sa .rostora "4rida5 -taroslovenski govori samo drustvena elita (vlastelini i crkvena lica, kao i prepisivaci). !e postoji ideja o tome da svi budu pismeni. pismeni. snova slovenska – nadgradnja grcka. 7ogdanovic nabraja centre. -everno od linije *E*"V";#K"P!JE;KRA*"V" je srpski govorni prostor. @ko pismenost stize iz hrida, koje pismo podrazumevaA 8na se da postoje pisma – glagoljica i cirilica. rifunovic rifunovic dokazuje da su, -rbi u pocecima svoje pismenosti uporedo pisali i glagoljicom i cirilicom (od ';+'.veka). 2lagoljica je starije pismo. %ostoje spomenici na glagoljici. 9irilica je vrlo brzo potisnula glagoljicu, jer se pokazala kao funkcionlanija. %rednost cirilice bila je i veca slicnost sa grckim pismom, samim tim i jaca veza sa grckom i vizantijskom kulturom. -rbi cuvaju glagoljsku normu cak i kada kada je glagoljica bila istisnuta (npr. u vreme !emanjica).
#.omenici na staroslovenskom sa sr.skog tla: stalo je malo neposrednih svedocanstava o upotrebi glagoljice medju -rbima. d spomenika napisanih staroslovenskim jezikom na srpskom tlu, sacuvani su:
&arijino 1&arijinsko3 jevandjelje – staroslovenski, glagoljski spomenik, nastao na srpskom tlu do pocetka ''.veka. tome svedoce pojedine sr.ske narodne -onetske crte u rukopisu prepisivaca (dokaz da je rukopis prepisivao -rbin, koji je nehoticno
•
uneo crtu svog jezika):
*emni
•
nastao u ';. / pocetkom ''.veka. 0 njemu je posvedocen jedan padezni oblik srpskog narodnog jezika, razlicit od staroslovenskog:
5os odlomka B*ela apostolskihC, pisana glagoljicom: 2rDkovicev i Mihanovicev
•
odlomak + imenuju se prema istrazivacima, nastali krajem ''./ pocetkom '.veka.
r=kovicev odlomak (E lista pergamenta ispisana glagoljicom): + + +
%ojava vokala > umesto praslovenskog ?X "zjednacavanje poluglasnika (upotreba samo Btankog jerC). 8amena slova / slovom @
&i4anovicev odlomak ( lista pergamenta ispisana glagoljicom): +
akodje, u njemu se srece, slovo @ umesto /5
%ostoje sacuvani spomenici iz ';., ''. i '.veka. 0 '.veku postoji rupa, nema sacuvanih spomenika (praznina od ';; godina). -rpska redakcija stsl. nastaje u '.veku.
#RP#K"#!"VEN#KI %renosenje staroslovenske pismenosti podrazumevalo je prepisivanje bogosluzbenih knjiga. "ako se staroslovenski, zbog svoje bogosluzbene funkcije nije smeo menjati, ipak su u njega pocele da prodidru, pojedine crte narodnog (lokalnog) govora. %rvobitno, ulaze kao posledica prepisivackih gresaka (tzv.unutrasnji diktat pisara). &asnije srpska crkva, svesno unosi izmene. remenom su se ustalile kao norma. "zmene su fonetske, leksicke i morfoloske. ako nastaje srpska redakcija staroslovenskog jezika, odnosno srpskoslovenski. -rpskoslovenski je dugo obavljao funkciju knjizevnog jezika, od nastanka u ''. ili '.veku, pa sve do F;+ih godina '.veka.
Vreme nastanka reme nastanka se ne moze tacno odrediti, zbog propadanja srpskih rukopisa iz ''. i '.veka. "z ovog perioda, nema sacuvanih spomenika. ek s kraja '. veka datiraju najstariji sacuvani spomenici pisani srpskoslovenskim. ni pokazuju da je krajem '.veka srpskoslovenski vec stabilizovan sistem (ima normu) + Miroslavljevo jevandjelje, ukanovo jevandjelje. 5os uvek u nauci postoji dilema, da li je srpskoslovenski nastao u BB5veka (misljenje #tojana Novakovica ), sredinom BB5veka (Djordje *ri-unovic), krajem BB5veka (Aleksandar $elic) ili u duzem procesu od BB5 do BC5veka (Petar Djordjic). %ostoji teorija da srpskoslovenski i staroslovenski postoje uporedo (u isto vreme). akvo misljenje ima Irena rickat, koja smatra da je srpskoslovenski priblizna vrsnjakinja hridske i %reslavske skole (staroslovenskih sredista pismenosti). %avle "vic: B-rpska redakcija je stsl izgovoren na srpskom tluC. -rpska redakcija stsl nastaje u '.veku u najsirem smislu. %ostoji jos jedna dilema – mesto nastanka srpske redakcije.
&esto nastanka Aleksandar $elic: B-rpska redakcija je nastala negde u 8eti i okolnim krajevimaC. reme mozda / ''.veka ili kasnije. n je, kao i njegov prethodnik #tojan Novakovic , na osnovu izbora Btankog jerC za obelezavanje izjednacenog poluglasnika, pretpostavio da je srpskoslovesnki nastao u 8eti (srpski politicki centar), gde je poluglasnik bio reda 3
B5 @rgument:
+ u pisanju se koristi samo tanko jero , to imamo u Miroslavljevom jevandjelju (fonetske i grafijske prirode). 5ednacenje poluglasnika u ';. i ''.veku – rezultat nije bio isti, negde de2elo jer 1.olug5 reda A3, a negde tanko jer 1.olug5reda E3 . 0 vecini govora jednacenje je otislo u tvrdom, a negde u smeru mekog poluglasnika. 0 srpskoj redakciji ostaje ,jer se tako izgovaralo u stvarnom govoru. o sto je u spomenicima je dokaz da je redakcija nastala u 8eti. %rimenjen princip: pisi kao sto govoris. ni koji biraju su svesni vokalizacije. @naloski biraju da pisu tanko jer. 7elic ovu teoriju izlaze u svom radu: B 0cesce -v.-ave u stvaranju nove redakcije srpskih cir ilskih spomenikaC.
B85 iznosi jos jedan argument (socio+lingvisticki argument). -rpska redakcija je morala nastati na prostoru koji je .oliticki centar drzave 1%eta30 onda se siri na )um i Rasku . -rpsku redakciju 7elic naziva Bpreradom staroslovenskogC. + "zbor jera za pisanje: -matra se da je 7elic pogresio (nije bio princip: pisi kao sto govoris). dbacuje se njegova hipoteza da je izabrano jer se tako govorilo. %okazalo se da je izbor tankog jera uslovljen drugim razlozima (ne govorom) – lakse se pise i manje se trosi (vremena, papira). 6azlog je i estetska funkcija. *jordje rifunovic istice da je lepse.
Irena rickat0 na osnovu spoja crta istocne i zapadne grane juznoslovenskih jezika, iznosi misljenje da je mesto nastanka srpske redakcije, juzni, granicni srpsko – makedonski teren, severno od linije 3 – -&%453 – &6@. -a ovim se u velikoj meri slagao i Pavle Ivic.
,rte sr.ske redakcije Fonetske crte $onetski sistem cine: vokalizam i konsonantizam. 0 .veku (praslovenski), postoji 'G vokala:
A, I, O, XI0
A
0
0 ],
,RX, LX,
,
,Q, X,
0 talasa taj sistem se procesljao. ' BGHBB5veku dolazi do : '. . . E.
5ednacenje poluglasnika: *enazalizacija (oralizacija): 0 ''.veku pocinje proces prelaska Y > , ali samo kada Y stoji posle K00). staju tvrdo vokalno R i ! , a ne meko (bilo je E, ostalo ). &ako je meki poluglasnik ostao posle jednacenja polug.on se koristi za obelezavanje vokalnosti: G. okal Q pomera (zatvara) artikulaciju, ali se jos uvek cuva kao posebna fonema (glas).
Posle BGHBB5 veka od .rvo2itni4 B vokala0 ostaje BG : A, I, O, E, U 1u30 Y (30 Q, #ta od toga ima u sr.skoj redakciji 1knjizevnom jeziku36
%ostoji samo ' poluglasnik (jednojerov sistem). 0 skoro svim prvim spomenicima
koristio se jednojerov sistem, mada ima i onih koji umesto tankog, koriste debelo jer. @li je samo ' poluglasnikH "za velara K00) na mestu slova Y (jeri), pise slovo (potvrdjeno u Miroslavljevom
i ukanovom jevandjelju, sto ukazuje da je to norma). %ravilno pisanje Q (onako kako se izgovara). 5ezicko osecanje pisara kontrolise
pisanje tog slova. amo gde mu je po etimologiji (poreklu) mesto. Vokalno R i ! – u pisanju se zadrzava samo po jedno (sa jerom, ne poluglasnikomH) – 6 i 4 se obelezavaju digrafima: Banko jerC nema fonetsku pozadinu (vokalno 4 je tvrdo, a napisano kao meko). Banko jerC ima samo jednu f+ju, da obelezi vokalnost (u stsl. da obelezi i palatalnost).
Prvo2itni konsonantizam: 0 srpskom narodnom jeziku se nije drasticno menjao. '. *jerv se prvi put upotrebljava u %ovelji &ulina bana . 0 njoj imamo i pojavu fonema
L M.
0 spomenicima pisanim narodnim jezikom – narodni glasovi. %otreba u cirilici za novim slovom. !e u svim spomenicima i ne u svim pravopisnim skolama. *jerov postoji samo u zetsko – humskom pravopisu i spomenicima na narodnom jeziku – oznacava glasove
L M . 0 spomenicima srpskim knjizevnim jezikom (srpskoslovenskim), nema fonema L M, a samim tim nema ni slova djerv (nema potrebe za njim). 6azlika u cirilici. !a mestu narodnog L M, u spomenicima ce biti grupe O L Q. 8asto I J K nisu usli u srpskoslovenskiA 8asto su neke crte usle, a neke neA %roucavaoci – uticaj stsl. %rva dilemma – problem selekcije. . cvrscavanje – staroslovenski palatalni konsonanti (meko r i s) su ocvrsli. a promena se nije odrazila na grafiju.
1
. @frikata slovo zelo): 8a srpsku pismenost je karakteristicno d ace ovde biti L tamo gde je u stsl. . o ne znaci da se ovo slovo nece pojaviti u rukopisima (ali nema glasovnu vrednost – izgubila se u doistorijskom periodu). remenom nestaje, gubi glasovnu vrednost, ali zadrzava brojnu vrednost (broj <). vo vazi i za raski i za zetsko – humski pravopis. 6esavski pravopis ce da vrati kasnije ovo slovo.
Dalji razvoj: B5 eri se izjednacilo sa N, u '.veku: 1 Y 3. C5 -ta se desilo u srpskom narodnomA *obili smo vokal O (PQRSJTU). 0 srpskoslovenskom (knj.jeziku) cuvao se u pojedinim situacijama slabi poluglasnik (tamo gde se u narodnom gubi), da bi se kasnije vokalizovao. &asnijom vokalizacijom dobijeni su oblici : ?S (u narodnom je predlog >), ?ST (u narodnom je metatezom dobijeno TS?). tuda se u srpskoslovenskom ne pojavljuju primeri tipa BudovaC, vec BvadovaC.
5 &olebanje pri pisanju Q + u pocetku je stabilno. %ravilnost pisanja se nece vise cuvati (kolebanje u pravopisu). -rpskoslovenski je bio ekavski, jer se Q u pisanju mesa sa E, a ne sa N (imao je ekavsku vrednost jata).
5 Vokalno U je nastavilo da zivi. d 'E.veka stoji > umesto vokalnog u narodnom jeziku (VWXU, VWYTZ – VPXU, VPYTZ). *ok je u knjizevnom (srpskoslovenskom) sacuvano vokalno . u se udaljio od narodnog.
&or-oloske crte: ') u2ljenje su.ina (glagolski oblik slican infinitivu) u narodnom i srpskoslovenskom. ) "d vrste aorista u sr.skoslovenskom se gu2i asigmatski . ) *ativ jednine slozene pridevske deklinacije, dativ rednih brojeva, i dativ jednine pasivnog participa preterita (uopstava nastavke ( ovu iza tvrdih i (evu iza mekih glasova). E) *va tipa promene prideva (imenicka i pridevska) – gu2i se imenicka deklinacija .rideva0 redni4 2rojeva i .artici.a (tedencija promena) – prvo u 2, *, ", 4 mnozine. -rpska promena staroslovenskog je najvidljivija na fonetsko – fonoloskom planu (tj.te promene su najuocljivije u srpskom knj.jeziku). %romena je bilo i na morfoloskom planu. !a semanticko – sintaksickom planu promena gotovo da nema. Miroslavljevo jevandjelje (oko ''G.), ukanovo (kraj '.veka, oko ''[ – ''.) – u njima srpskoslovenski jezik semanticki, leksicki, sintaksicki ne odudara od staroslovenskog. %o fonetskim i morfoloskim osobinama, dakle, srpskoslovenski je bio blizak narodnom jeziku. ece razlike uocavale su se u leksici i sintaksi. e razlike uslovljene su razlikama dveju kultura. *ok je srpskoslovenski jezik bio odraz elitne kulture (kojoj je uzor bila vizantijska kultura), narodni jezik je bio reprezent narodne slovenske kulture. !ajstariji srpskoslovenski rukopisi podrazumevaju razlicite zanrove. Moze se govoriti o citavoj piramidi zanrova. 8anr diktira upliv narodnih reci. %ostoji jasna zanrovska norma. *ela svetovnog karaktera spadaju u niski stil – zakoni (*usanov zakonik), povelje, ugovori, pravni dokumenti, testamenti – jezik je cist narodni. ekstovi pisani srednjim stilom – tipici (i slicno), viteski romani (pisu se za velmoze, svetovna lica) – mnogo uticaja narodnog jezika. isoki stil (anticka postavka o stila) cist srpskoslovenski – biblijski tekstovi, cetvorojevandjelja, izborna jevandjelja, psaltiri,bogosluzbeni tekstovi. 9itava skala nijansi – posledice diglosije.
VE%$E ( )i.oteza Irene rickat o vremenu i mestu nastanka sr.ske redakcije 1Vladana3
#*AR"#!"VEN#KA I #RP#KA ,IRI!I,A I #REDNJ"VEK"VNI PRAV"PI#I <. Moravsko – panonska misija. %ismenost pocinje da se siri severno od -rba, ali oni je primaju sa jugoistoka i istoka. -rbima pismenost dolazi sa hrida. %rihvataju stsl. u istom obliku kao i drugi slovenski narodi (prihvataju sva pravila – morfoloska, leksicka,itd.). -triktno pridrzavanje pravila u staroslovenskom. va norma nije bila propisana vec uzusna
(upotrebna). 0 staroslovenskom su postojala C .isma 1glagoljica i cirilica3, za stsl je bilo karakteristicno dvoaz2ucje. 9irilo i Metodije su prvi stvorili pismo. 2lagoljicu je 9irilo stvorio po ugledu na grcko pismo minuskulu 1mala .isana slova3 . !ije sasvim originalno pismo jer ima uzore. "nventar slova u glagoljici je odgovarao glasovnom inventaru -lovena (podesno njihovom govoru). 2lagoljica je vremenom evoluirala. %rvobitna, 9irilova glagoljica se definise kao o2la glagoljica (oblik slova – obao). &asnije se razvila i uglasta glagoljica , koja se dugo koristila (narocito u *almaciji). *ugo se cuvala u 9eskoj, posebno kod 1rvata. 8akon jezicke ekonomije: nije dovoljno racionalno da ima dva pisma. *okazano (*j.rifunovic) je da su -rbi pisali i glagoljicom i cirilicom. %o zakonu jez.ekonomije, funkcionalnije pismo je istisnulo ono manje funkcionalno. %obedjuje cirilica. 9irilica je verovatno nastala u %reslavu (istocna 7ugarska), za vreme bugarskog cara -imeona krajem . i pocetkom ';.veka. odi poreklo od svecanog grckog pisma uncijale 1velika stam.ana slova3 . -taroslovenska cirilica je imala GH7 slova ( \ alografi ). *obro odrazava govor solunskih -lovena. -licnost sa glagoljicom – posebno u onim slovima koji su specificna za slovenski jezik (specificno slovenski glasovi):
0 staroslovenskoj cirilici je azbucni redosled slova baziran na glagoljici. "mena slova su preuzeta iz glagoljice. -lova su imala i brojnu vrednost.
0 srpskoj cirilici vremenom su pojedina slova izgubila glasovnu vrednost, ali se upotrebljavaju kao brojevi, npr. slovo BdzeloC. -rbi su nasledili i cirlicu i glagoljicu. %obedila je cirilica i -rbi nastavljaju da je razvijaju, tj. da je prilagodjavaju svom fonetizmu (sopstvenom govoru). -taroslovenski i srpski – oba jezika su juznoslovenska. 0 .veku se slovenski jezici jos nisu dovoljno udaljili od praslovenskog. %osle . veka razumljivost stsl jezika opada. %ostoje i dijalekatske razlikeH 0 staroslovenskom imamo rec
, a u srpskim rukopisima
Prilagodjavanje sr.skom -onetizmu: 0 '. veku, pojedina slova u srpskoj cirilici su prakticno visak (ne postoji razlika u fonetizmu, samo se razlicito pise). isak su: 5usovi (
+ monografi), prejotovani jusovi (
+ digrafi), tvrdi poluglasnik (
-rpska cirilica se rasteretila suvisnih slova. 0meksane varijante su razlicito evoluirale u staroslovenskom i srpskom narodnom jeziku (istocna i zapadna grupa juznosloven.):
),
] ]
Karakteristike sr.ske cirilice: B5 Pojava novog slova WdjervX C5 Jednojerov sistem 5 &odi-ikovano .isanje .ojedini4 slova ( jeri0 vokalnog R i ! 1 Y, jerX ne o2elezava mekocu0 vec vokalnost HHH
3 ( Wtanko
Djerv -taroslovenska cirilica nema I J K, a srpski ima i treba da se pojave nova slova (praznina u sistemu). 0 srpskoj cirilici se .ojavilo novo slovo WdjervX0 nastalo iz potrebe da se u pisanju obeleze glasovi specificni za srpski narodni jezik 5 %ostojalo u glagoljici, nije licilo na BdjervC u srpskoj. "deja je verovatno preuzeta iz glagoljice, ali ne i resenje. remenom se menjalo –
#r.ska cirilica .ostoji od BC5veka0 kada se stvorilo s.eci-icno sr.sko slovo WdjervX i imalo je .rvo2itnu glasovnu vrednost WMX5 Vremenom je WdjervX .ostalo dvo-unkcionalno slovo ( oznacava M L 5 Ali je to slovo .rvo2itno 2ilo namenjeno za M5 #lovo djerv je 2ilo karakteristicno za B ti. sr.skog .ravo.isa ( zetsko 4umski .ravo.is . #lovo WdjervX se .ojavljuje u najstarijim sr.skim s.omenicima .isanim na narodnom i knjizevnom jeziku: Povelja Kulina 2ana0 )ilandarska osnivacka .ovelja0 &iroslavljevo jevandjelje )umacka .loca5 +
Djerv oznacava M do2ijeno .raslovenskim jotovanjem i M iz .ozajmljenica :
+
Javlja se i u grecizmima0 u kojima se javlja glas vrlo slican nasem glasu M – jevandjelje (jevandjelije).
' Povelji Kulina 2ana + grafema ^ ? _ oznacava foneme ? J K iz pozajmljenica ali u nekim drugim rukopisima, u &iroslavljevom jevandjelju se K iz pozajmljenica obelezava djervom: npr. rec BjevandjelijeC je napisana sa djervom:
Jednojerov sistem I u raskom i u zetsko ( 4umskom .ravo.isu je samo B jer5 "ako retko, u pojedinim starim spomenicima javlja se samo Wde2elo jerX , uglavnom su u pitanju natpisi : )umacka .loca0 Nat.is tre2injskog zu.ana rda5 @ u apsolutnoj vecini je tanko jer (lakse za pisanje). !ema starih srpskih rukopisa sa dvojerov sistemom. Resavski .ravo.is u B5veku vraca dvojerov sistem 1.isanje de2elog i tankog jera35
Jeri
"zbor Btankog jerC ( ), uslovilo je i izmenu digrafa jeri ( Y ). "za velarnih konsonanta &,2, 1 umesto Y pise se . d '.veka, kada je jednacenje Y > , potpuno zavrseno, Y se vise ne srece u tekstovima pisanim narodnim jezikom, ali se po tradiciji zadrzava do kraja u srpskoslovenskoj pismenosti.
Vokalno R i ! 0 staroslovenskoj cirilici vokalno 6 i 4 razlikovali su se po mekoci, i ta razlika obelezavana je BtankimC i BdebelimC jer. 0 srpskoj cirilici od ';+''.veka zadrzano je samo Btanko jerC. Banko jerC je u sklopu ovih digrafa imao ulogu samo da obelezi vokalnost, ali ne i njihovu palatalnost – posle jednacenja, ostali samo tvrdi.
VE%$E ( &iroslavljevo jevandjelje 1Nada3
PRAV"PI#NE #K"!E 0 srednjem veku nema ustaljenog pravopisa – varira od drzave do drzave. &ao ni u staroslovenskoj, ni u srpskoj cirilici nije bilo slova za obelezavanje mekih glasova: Y0
Z0 [0
\0 ]. !ajveci problem predstavljalo je obelezavanje sonanta J. %osto zbog 8-+a, J nikad nije moglo da bude na kraju reci ili sloga, vec samo ispred vokala. Moguce grupe obelezavane su na sledeci nacin:
-rpskoslovenska pismenost podrazumevala je vrste pravopisa. 8etsko+humski je oslonjen na glagoljicu, arhaican i nepraktican zbog dvofunkcionalnih slova. 6aski je prakticniji, bolji, duze traje. 6esavski – napusta se fonetska ideja !emanjica, vraca se starini, taj pravopis karakterise srpsku pismenost od 'G.veka. ')
%E*#K" ( )'&#KA PRAV"PI#NA #K"!A (zetsko – bosanska) – arhaican pravopis, sa prostora 8ete, 1uma, i srednjovekovne 7osne s kraja BC5 i B5veka # suvisna staroslovenska slova u njemu su eliminisana# oslonjen na glagoljicu (u pogledu norme i glagoljskih resenja u pisanju foneme WJX). &ljucna mana stsl pisanja – nepostojanje posebne grafeme za slovo J. %isanje jote je poziciono uslovljeno, posle 5 mora doci vokal, jer vazi L>`H N.r5 Povelja Kulina 2ana .
9rte zetsko – humskog pravopisa: •
dsustvo prejotovanih vokala (sem + +
•
*vofunkcionalna slova:
•
•
!epravilna upotreba jusova (
)#
) i prejotovanih jusova (
) + ponegde se
upotrebljavaju, ali nepravilno, vise kao slovne varijante za obelezavanje O i 3 (ju, je). 8a obelezavanje glasa M, kasnije i , uvodi se slovo BdjervC. 2las obelezava se u pocetku slovom
^, sto je u skladu sa glagoljskom praksom.
Zakljucak: %etsko (
4umski .ravo.is je dosta nesavrsen0 o.terecen dvo-unkcionalnim slovima0 ar4aican0 oslonjen na glagoljicu0 inovativan z2og novog slova 1uveo je djerv35
)
RA#KI PRAV"PI# – postojao naporedo, mladji, moderniji. 0 '.veka neki tekst moze biti napisan i raskim i zetsko+humskim pravopisom. vaj pravopis karakterise srpske rukopise celog B5 i B5veka . vaj tip pravopisa nastaje na dvoru !emanjica u 6askoj, u njegovom formiranju je ucestvovao i -v.-ava. Moderniji je jer je u resenjima oslonjen na cirilicu5 ezi da neutralise dvofunkcionalna slova. &ao funkcionalniji, duze se odrzao. akodje, odbacuje suvisna staroslovenska slova. Raskim .ravo.isom is.isani su sledeci
ruko.isi: Vukanovo jevandjelje0 )ilandarska osnivacka .ovelja0 Karejski ti.ik0 #tudenicki ti.ik0 Dusanov zakonik5
9rte raskog pravopisa: •
0vodi ligature
(sistemsko uvodjenje) – a Q i E se funkcionalno
rasterecuju (nasuprot zetsko+humskom). !pr. u ukanovom jevandjelju.
•
•
"deja o stvaranju fonetskog pravopisa ('. put se javlja u raskom pravopisu): neutralisana opozicija + se izbacuje (posto ovog glasa vise nije bilo u govoru), oznacava samo brojnu vrednost (<). L M se obelezavaju kao u staroslovenskoj cirlilici (cirilica nema djerva) – nasuprot upotrebi BdjervaC u zetsko+humskom. ' raskim tekstovima WdjervX se javlja samo jednom u )ilandarskoj osnivackoj .ovelji 1BB7H53 :
•
• •
!ema jusova -ve redja upotreba slova jeri Y + cesce se pise 1.osto su u govoru izjednaceni3 dstranjivanje svih nadrednih znakova, sem *I*!E (koja je neophodna). dstranjivanje specificnih grckih slova, nasledjenih iz staroslovenskog: ksi ( ), .si ( ), teta ( ), izica ( ), omega ( ).
Zakljucak : Po2edjuje raski .ravo.is i koristi se
sve do B5veka5 Raski .ravo.is koji je karakterisitcan za do2a Nemanjica0 se u do2roj meri .ri2lizio -onetskom .ravo.isu5 *o je 2azirano na odstranjivanju suvisni4 slova: #manjuje se -rekvencija grcki4 slova_ kao i u.otre2a 5Raski .ravo.is ukida dvo-unkcionalna slova u velikoj meri5 &nogi nadredni znakovi 1iz grckog .ravo.isa3 se iz2acuju iz u.otre2e 1akcenatski znakovi35 %etsko ( 4umski : raski .ravo.is 1razlike3``
)
RE#AV#KI PRAV"PI# ( u B5veku javlja se nova pravopisna skola – resavska (manastir 6esava, tj.Manasija), u vreme despota -tefana 4azarevica, 6esava je jedan od najznacajnijih kulturnih centara, tzv. skriptorija (prepisivacka skola). Razlozi za .romenu .ravo.isa: o je period vladavine despota -tefana 4azarevica (prosveceni vladar, pismen). %oliticka situacija u njegovo vreme je veoma nepovoljna (drzava je ugrozena, nadiranje uraka). - druge strane, srpska kultura je u 'G.veku u zenitu (Bzlatni vekC srednjovekovne kulture). 0 -rbiju dolaze uceni ljudi iz drugih zemalja (2rci, 7ugari) i njihov doprinos je veliki. -tvara se jedna nadnacionalna kulura, dolazi do kulturnih prozimanja. *va se kulturna centra izdvajaju: '. Manastir Manasija (6esava) . 7eograd. -ve ovo pokazuje da su -rbi pocetkom 'G.veka na ulazu u humanizam i renesansu. %avle "vic smatra da bi nesumnjivo doslo do humanizma i renesanse da su istorijske okolnosti bile drugacije (humanizam i renesansa su samo kulturoloske tedencije).
Pravo.isne .romene : 0ticaj grcke, bugarske kulture, doneo je i neke manje dobre strane kad je pisanje u pitanju. &od -rba se pojavljuje ' tedencija karakteristicna za bugarske reforme – .ovratak starini_ starom0 .rvo2itnom .isanju . erovalo se da iskvareno pisanje moze BiskvaritiCveru. 0zor su najstariji sacuvani rukopisi i to dovodi da se pisanje opet udaljava od zivog govora. 6esavski pravopis je udaljio pravopis od nivoa govora, komplikuje se.
9rte resavskog pravopisa: •
Na.ustanje jednojerovog sistema + opet se uvodi debelo jer, a direktan podsticaj
•
je stigao iz bugarskog pravopisa (gde je isto dvojerov sistem). 8a istocnu grupu juznoslovenskih jezika karakteristicna su jera (kod njih nije doslo do jednacenja poluglasnka). '.otre2a s.iritusa i akcenata (po imenu: oksija, varija, perispomena) preuzetih
•
iz grckog pravopisa (bez uticanja na izgovor). -piritusi nemaju fonolosko opravdanje u slovenskim jezicima, mehanicki su preneti u srpski pravopis. itla nikada nije bila odstranjena, postoji i u raskom i u resavskom pravopisu. Vracanje u u.otre2u grcki4 slova (koja su ranije potisnuta): , narocito u grecizmima se insistira na upotrebi grckih slova. ' inter.unkciji se redovno .ojavljuje WzarezX (do resavskog pravopisa
•
nemamo BzarezC kao interpukcijski znak), sto je direktan uticaj grckog pravopisa. 1zelo3 %onovo se, pod uticajem bugarske pismenosti 0 u u.otre2u vraca slovo
•
• •
sa glasovnom vrednoscu Dz, do tada je bilo zamenjeno sa Z. %ostojalo je i u raskom pravopisu, ali samo da oznaci broj <. 0vodi se u.otre2a .redvokalskog , umesto ranijeg . #manjuje se u.otre2a .rejotovani4 vokala . 0mesto cesto se pise samo umesto
, a umesto
.
Zakljucak: !a tlu Manasije/6esave mogla je postojati fonoloska podrska u lokalnom govoru (kosovsko – resavski). 6esavski pravopis je imao svoju dugu tradiciju (predisponirana istorijskim okolnostima – gusenje srpske kulture, konzerviranje pod urcima). 0sled konzerviranja tradicije resavski pravopis se dugo zadrzao i tokom vekova je slabo evoluirao. %ostoji prelazna faza rasko+resavskog pravopisa. I .oslednji
sr.skoslovenski .isci su .isali resavskim .ravo.isom: gro- Djordje $rankovic0 Venclovic0 Racani u B75veku5 VE%$E ( Pravo.is Konstantina Filozo-a 1Dusan3
#RP#K"#!"VEN#KI JE%IK "D B5VEKA PA NADA!JE
3volucija jezika (zanrovska piramida). -tatus zanrova u srednjovekovnoj pismenosti# nisus vi zanrovi podrazumevali upotrebu istog jezika + razlicit jezik za razlicite zanrove (neki tekstvoi na narodnom jeziku, a neki na knjizevnom). -istematizovao se odnos zanra i jezika.
,rkveni s.isi + pisani su najcistijim crkvenoslovenskim jezikom (srpskoslovenski). %itija – crkvenoslovenski jezik. Prevodi grcki4 zakona – crkvenoslovenskim. %a.isi – srpskoslovenskim, u odredjenoj meri sa narodnim jezikom. Nat.isi – nisu u toj meri nepropustljivi za narodni jezik kao zitija ili crkveni spisi. Viteski romani – u vecoj meri propustljivi za narodni jezik (6oman o roji, @leksandrida). -ve ovo dovelo da se na neki nacin sistematizuje odnos zanrova i jezika.
Piramida zanrova: ') 9rkveni spisi# bogosluzbene knjige, zitija, prevodi grckih zakona (npr.!omokanon). isoki stil, sfera sakralnog – i na nivou pisma, pravopisa i jezika. 0stavno pismo (svecana cirilica). !a nivou pravopisa upotreba jusova (zetsko+humski). !ivo jezika – pisani su crkvenoslovenskim (knjizevni jezik, srpskoslovenski). ) iteski romani (B6oman o rojiC, B@leksandridaC), tipici, apokrifi – prodiranje narodnog jezika u manjoj meri. -rednji stil – homogena diglosija je uslovila ukrstanje viseg i nizeg stila – stvaranje srednjeg. ) !izi stil se vezuje sa sferu svetovnog, profanog: domaci zakoni, pravna dokumenta,darovnice, testamenti. 5ezik je cist narodni, a pismo je brzopis # nema jusova. 0 ovoj postavci o dvostrukoj artikulaciji sveta1omogena diglosija karakteristicna za srpsku pismenost uslovila je ukrstanje viseg i nizeg stila, tj. stvaranje srednjeg stila (o tome pise %avle "vic – srpski pisci lako prelazili sa viseg na nizi stil). !e postoji svest das u to dva razlicita jezika, vec stila istog jezika (to je ta homogena diglosija srpskog jezika). 0krstanje viseg i nizeg stila uslovilo je da Jasmina rkovic stvori model zanrovske piramide:
!e postoji cvrsta zanrovska norma. -adrzaj uslovljava da li ce biti manjeg ili veceg uticaja. !a primer ti.ici – &arejski, -tudenicki, 1ilandarski. 0 tipicima ima elemenata narodnog (najvise u 1ilandarskom), posto oni zalaze u sferu profanog, mora se koristiti narodni jezik.
A.okri-i – ni u njima jezik nije ujednacen (apokrifno jevandjelje po 5akovu – cist srpskoslovenski# aruhovo otkrovenje – dosta crta narodnog jezika). 8akonici ; gotovo da nema cvrste norme. @ko su originalni, onda je u njima narodni jezik dominantan (zakon o rudnicima despota -tefana 4azarevica – jezik koji oponasa rudarski zargon, lokalni govor)# *usanov zakonik.
Darovnice – tamo gde je sfera sakralnog u darovnicama, npr. kada se odredjeno zemljiste daruje manastirima, onda je tu cist srpskoslovenski# tamo gde se nabrajaju sela, gde se odredjuju granice – narodni jezik.
Viteski romani – ima upliva narodnog. Moze se govoriti o tzv. jednosfernoj propustljivosti u srpskoj srednjovekovnoj knjizevnosti – crkveni zanrovi su zatvoreni za prodor narodnog jezika, a ostali zanrovi su otvoreni za inovacije, a to vazi za neliturgijske i svetovne tekstove (one koje smo smestili u srednji stil, za koji se zapravo moze reci da je nizi stil srpskoslovenskog jezika). d 'G.veka se pojavljuju novi zanrovi, a pojedini stari zanrovi se razvijaju, evoluiraju. !a primer, leto.isi koji postoje i pre 'G.veka, ali u 'G.veku pocinju da prodiru crte narodnog, narocito van uvoda (uvod je uvek pisan visokim stilom, kitnjasto, stilski doterano). urska osvajanja menjaju i odnos prema jezku. %osle turskog osvajanja primecuje se bogacenje recnika, sto uslovljava i bogacenje zanrova. %rodiru turcizmi, jezik se bogati, bogate se zanrovi. %ojavljuju se novi zanrovi: spisi o novim pojmovima – s.isi iz astronomije0 medicine. %isci pocinju da stvaraju nove reci. 0 vreme kada postoji razvijena intertekstualnost – postoje i brojne varijacije u sadrzaju . a potreba za stilskim variranjem sadrzaja stvorila je jedan stilski manir, nastao jos u epohi !emanjica, posebno se razvio od 'G.veka – P!E*ENIJE #!"VE# (oneobicavanje jezika, kitnjasti manir, raskosan, bogat, komplikovan). -rpskoslovenski jezik evoluira i pod turskom okupacijom. Menja se i prilagodjava novim sadrzajima, te promene su najvidljivije na leksickom i stilistickom planu, ali su sve te promene bile sporije i manjeg obima nego sto bi bile da nije bilo turske okupacije. 8amah kulture pod despotom -tefanom 4azarevicem, brutalno je presecen i sveo je srpsku kulturu na strogo prepisivacku delatnost u manastirima.
P"#!EDNJI #RP#K"#!"VEN#KI PI#,I d 'G.veka pa nadalje, evolucija resavskog pravopisa – nije u '.veku onaj isti iz 'G.veka.
B8G. kulturoloski znacajna godina (elika seoba -rba). 8asto se -rbi sele i gdeA -ele se na tlo juzne 0garske# patrijarh @rsenije """ 9arnojevic – eliki becki rat (@ustrija i urska), neuspesna opsada 7eca, u kontraofanzivi -rbi na strani austrijske vojske# kada su urci ponovo napali, -rbi su morali da se povuku preko *unava (<;+[; ;;; -rba). &recu i citava manastirska bratstva (pr.manastir 6aca, zapadna -rbija, kod 7ajine baste# manastir
poznat po prepisivackoj delatnosti, citavo bratstvo prelazi u 0garsku). Manastir 6aca je kolevka kulture, 6acani nastavljaju svoju prepisivacku delatnost i na tlu juzne 0garske. u se osim prepisanih dela i tzv.adaptacija pojavljuju nova, originalna dela, cak se i uvode novi zanrovi. &ada su dosli na tlo 0garske, -rbi su dobili odredjene privilegije. '<;+ '<'. car 4eopold " se obavezao da postuje jezicka, kulturna i verska prava srpskog naroda, medjutim u praksi se to veoma brzo krsi – -rbi nemaju svoje skole, stamparije# 7ecki dvor krece u realizaciju projekta vezanog za tzv. crkvenu uniju – BunijacenjeC (ideja o tzv.crkvenoj uniji, zadrzavanje pravoslavnih obreda, ali prihvatanje pape za vrhovnog poglavara). Malo ljudskih sloboda, kulture, obrazovanja za -rbe na prostoru 0garske. 0 takvim uslovima 6acani nastavljaju svoju duhovno – prepisivacku delatnost. "mena trojce 6acana – Ki.rijan Racanin0 Jerotej Racanin i avril Racanin (mnogogresni jeromonah 2avril 6acanin ili avril #te-anovic Venclovic). -vi sebe odredjuju kao pripadnike racanskog kruga – iako nisu svi iz %odrinja (2avril sebe odredjuje kao 6acanina jer pripada toj skoli, duhovni ucenik &iprijana 6acanina).
Ki.rijan – ucitelj, predvodnik prepisivacke skole (-ent @ndreja – duhovno srediste na novoj teritoriji). sim -ent @ndreje, pominju se jos mesta *jur i &omoran. &iprijan je prepisivac, pise srpskoslovenskim jezikom# broj srbizama (narodnih crta) raste u njegovim delima. 8a njega se vezuje WRuko.isni 2ukvarX iz B9B95 %avle "vic, 7oris 0nbegaun i mnogi drugi pripisuju ovo delo &iprijanu. !ova istrazivanja pokazuju da je to napisao njegov ucenik 2avril -tefanovic. 0 tom bukvaru pojavljuju se jos slova: +jedna modifikacija BdjervaC – I – obelezava / , / +i grafema (zbog turcizama raste potreba za ovim slovom).
Jerotej – za istoriju srpskog knj.jezika neuporedivo je veci znacaj 5eroteja, pominju ga sve istorije. 0 istoriju srpske kulture usao je jednim delom, koji prosiruje zanrovski opseg srpske knjizevnosti. %ise B5 .uto.is u sr.skoj knjizevnosti W@bbfL h L W# B9G. je isao na hodocasce, a pustopis je napisan B9C9. u fruskogorskom manastiru elika 6emeta# nije sacuvan original rukopisa niti jedini prepis koji je postojao. %utopis je pisan narodnim jezikom, sa primesama ruskoslovenskog. 0 pitanju je sasvim originalno delo, pisano govornim, zivim jezikom# a u onim slucajevima gde je to stilski potrebno 5erotej prelazi na srpskoslovenski jezik (srbuljski jezik),a ima vec i osobina poznog ruskoslovenskog jezika. 5edan znacajan filolog i ruski akademik !ikita "lic olstoj (olstojev unuk) – pripada tzv. krugu Bsrpskih olstojaC, deo porodice olstoj koji je dosao u -rbiju. %ise o 5eroteju, da crte koje ima u jeziku dosta nesistematski mesa, ali kada se dublje udje, vidi se da su delovi teksta pisani jezikom koji odgovara sadrzaju. amo gde su opisi mesta, znamenitosti, deskripcija – tu je narodni jezik# tamo gde se opisuju izmisljeni dogadjaji, fikcija – opet narodni jezik# a kada se religijski elementi u pitanju – onda je srpskoslovenski. 0 ovom delu se vec oseca uticaj ruskoslovenskog jezika, (a godina kada je pisano delo je '[G.), sto se u istoriji vezuje tek za '[;.
avril #te-anovic Venclovic je svakako najpoznatiji 6acanin. 0cenik &iprijana 6acanina, enclovic je bio najznacajniji propovednik u prvoj polovini '.veka, a njegovi rukopisi
uglavnom su prepisi, prerade ili prevodi, sa malim udelom originalnog stvaralastva. n je jedini pravi predstavnik diglosije u srpskoslovenskoj epohi, buduci da je pisao i na skoro cistom narodnom jeziku. enclovic je ujedno i poslednji nastavljac srpskoslovenske pismenosti, kojoj je ostao veran i u vreme kada je na prostoru juzne 0garske, vec zavladao ruskoslovenski jezik. -voje beside upucene pravoslavnom narodu, enclovic je pisao prilicno cistim narodnim jezikom sa srpskoslovenskim primesama. Medju enclovicevim rukopisima pisanim narodnim jezikom, izdvaja se delo W&a du4ovniX0 zapravo prevod istoimenog dela ruskog pisca 4azara 7aranovia. 0 njegovom rukopisu srece se veliki broj poajmljenica koje su bile odomacene u narodnom jeziku: turcizama, germanizama ili hungarizama. enclovic nije zeleo da narodni jezik preuzme funkcije knjizevnog (srpskoslovenskog), vec je narodni jezik koristio iz prakticnih razloga. *vojstvo u upotrebi jezika pratilo je i dvojstvo u grafiji, pa je u besedama na narodnom jeziku enclovic koristio pojednostavljeno pismo. d < slova koje je ''. u srpskoj cirilici normirao uk, enclovic je mnogo ranije upotrebljavao tri (, , ). 5os jedan pisac zatvara srpskoslovensku epohu – gro- Djordje $rankovic , rodjen na tlu juzne 0garske, odgajan u evropskoj tradiciji, tragican junak srpske kulture i istorije. 7ecki dvor predvidja za njega neku vrstu politickog i duhovnog lidera koji ce -rbe staviti na stranu @ustrije. d 7eca dobija titulu grofa, to kod njega izaziva odredjene ambicije, izdaje se za potomka despota *jurdja 7rankovica. &ada pocinje da igra ulogu i protiv @ustrije, sanja srpsku drzavu, biva zatocen u 7ecu i 1ebu, godine proveo u zatvoru, gde je i umro '[''. 0 tamnici je napisao istoriografsko delo u G ogromnih tomova, pod nazivom W#lavenosr.ske 4ronikeX5 8asad su objavljena toma (priredila @na &recmer, -@!0). "z teksta B-lavenosrpske hronikeC vidimo jednog obrazovanog, ucenog coveka, znalca stranih jezika (odlicno poznaje latinski). 5ezik kojim pise je izuzetno komplikovan, tezak, naporan za citanje, recenice su predugacke, u dobroj meri sintaksicki oslonjen na latinski jezik. B%aranoidno stanje u koje je tonuo sve nizeC – "rena 2rickat o jeziku *jordja 7rankovica# %avle "vic i @na &recmer odbacuju ovu tezu, to je stil karakteristican za.."ma jako mnogo stranih jezickih uticaja, od latinskog do madjarskog (upliv hungarizama, latinska konstukcija recenice – barokno komplikovana). "ma i pojedinih gresaka, ali pre svega u njegovom rukopisu prepoznajemo snazan uticaj barokne knjizevnosti i kulture# taj uticaj baroka se ogleda u njegovoj sintaksi (barokna recenica – glomazna, predugacka, komplikovana, sa mnogo inverzija, sa predikatom pomerenim na kraj recenice). vim se okoncava jedna epoha, i zapocinje jedna nova.
VE%$E ( Venclovicev jezik 1diglosija3 ( Radmila
R'#K"#!"VEN#KA EP")A 6usijom vlada prosveceni i proevropski orjentisan %etar eliki – vrsi velike kulturne reforme, polako okrece carsku 6usiju ka zapadu. 0 vreme %etra elikog dolazi do reforme ruske cirilice# osim crkvene cirilice dobijaju i gradjansku cirilicu (gradanicu) namenjenu stampanju svetovnih dela# ta gradjanska cirilica oslonjena je na zapadnu stampu.
-rbi – nema vise %ecke patrijarsije, samim tim ni patrijarha. Mitropolit beogradsko – karlovacki je zamena za patrijarha (-remski &arlovci – postal srediste duhovne kulture). -rbi su u jako teskoj poziciji. &itro.olit &ojsej 1&ojsije3 Petrovic vec B9B75 salje pismo %etru elikom, a B9CB5 ( godine kasnije) salje i drugo. Mitropolit se zali na rimokatolicku propaganda i to sto nema crkvenih knjiga# zelja da stignu ruski ucitelji i crkvene knjige. '['.moli za ucitelja latinskog i slavjanskog (ruskoslovenski jezik). -rbi dobrovoljno pristaju da srpsku redakciju staroslovneskog jezika , zamene ruskoslovenskim jezikom, jer je to istorijska neminovnost ( srpska i ruska redakcija staroslovenskog su veoma bliske). !a drugi zahtev '[. %etar eliki odgovara potvrdno. B9C8 . stize &aksim #uvorov i otvara B5okto2ra B9C8 . u -remskim &arlovcima tzv. W#lavjansku skoluX5 0 njoj se uci ruskoslovenski, latiski# udzbenici koji stizu sa -uvorovim su na ruskoslovenskom i -rbi se pocinju skolovati na tom jeziku. -rbi dobijaju rusku gradjansku cirilicu (gradanicu). -uvorov donosi sa sobom: bukvare, W#lavenskaja gramatikaX od &elentija #motrickog0 Polikar.ov trojezicni leksikon (trojezicni recnik ruskoslovensko+ latinsko – grckog), 2ukvar *eo-ana Proko.ovicaWPervoje ucenije otrokomX. '[<. vaj bukvar je prestampan i to je '.knjiga stampana za -rbe u '.veku. -rbi se svesno opredeljuju za pozni ruskoslovenski jezik (jezik ruske crkve). 0 to vreme se razvija i ruski knjizevni jezik, ali u tom trenutku -rbima ne treba jezik kulture, nauke, vec bogosluzbeni jezik (jezik koji ce zastititi pravoslavlje na tlu 0garske). -uvorov je u -rbiji ostao E godine# posle njegovog odlaska, skolu su vodili njegovi ucenici, tz v.magistri. @ B95 Emanuil Kozacinski otvara drugu skolu W!atinska skolaX (opet se uci latinski, ruskoslovenski). 6adila je E godine sve do '[[. vde ne uce samo svetovna lica, vec i crkvena (djakoni, svestenici, jeromonasi). -remski &arlovci postaju epicentar sirenja ruskoslovenskog jezika, odatle se siri i na druge institucije i teritorije. 6uskoslovenski pocinje da dobija i druge f+je, ne samo bogosluzbene, vec se koristi i u knjizevnosti, kulturi, administraciji, nauci, skolovani -rbi dopisuju se na ruskoslovenskom (to postaje jezik ucenosti). -ve je to zasluga -uvorova i &ozacinskog. -licnost i pogodna duhovna klima medju -rbima doprinose brzom sirenju ruskoslovenskog jezika. vaj promisljeni cin srpske crkve imao je dobar efekat, srpska kultura i crkva su stali na noge. %ozni ruskoslovenski jezik i danas je prisutan u crkvi. o sto je srpska crkva sa srpske redakcije presla na rusku, uslovilo je pojavljivanje mnogih dubleta (oskres – askrs).
PREDAVANJE *iglosija sa kojom su -rbi usli u '.vek samo je promenila svoj vid: umesto srpskoslovenskog, ciji su poslednji predstavnici 6acani, sada se uz srpski narodni jezik u funkciji knjizevnog jezika javlja ruskoslovenski. sim dodirnih tacaka sa srpskim knjizevnim jezikom (srpskoslovenskim), postoji i slicnost ruskoslovenskog sa srpskim narodnim jezikom.
#licnost ruskoslovenskog i sr.skog narodnog jezika:
')
,uvanje rezultata II .alatalizacije p k0 g0 4 c0 z0 s # to imamo
ocuvano i srpskom narodnom i u ruskoslovenskom (ali ne i u ruskom narodnom jeziku). ) 6uskoslovenski jezik takodje je imao oblike sa izvrsenom metatezom: grad
: gorod 1ruski j.). ) '.otre2a aorista – ocuvan u srpskom narodnom i ruskoslovenskom# u (srpski j.)
srpskom narodnom jez. imaju ga gotovo svi dijalekti, dok je u ruskom narodnom davno izgubljen# u ruskoslovenskom je delimicno ocuvan kao posledica .juznoslovenskog uticaja ('. 9irilo i Metodije, . reforma.). E) %ojavljuju se zajednicki o2lici imenica 1tj5 u .aradigmi30 narocito u mnozini: *ativ mn. (musk ii srednji rod) na: ("& H ; E& "nstrumental mn. (muski i srednji rod): ( (srpski vojvodjanski govori), ; XI0 (ruskoslovenski). 4okativ mn. (zenskog roda) na: + A+ (ruskoslovenski i vojvodjanski govori). G) In-initiv sa nastavkom ( *I , imali su i ruskoslovenski i srpski narodni jezik.
#licnost sr.ske i ruske redakcije: *ruga strana slicnosti, jeste slicnost knjizevna jezika (srpska i ruska redakcija). 6esavska pravopisna reforma iz 'G.veka priblizila je srpsku redakciju ruskoj. '. *vojerov sistem – resavski pravopis vraca u upotrebu pisanje Bdebelog jerC, i ruska redakcija ima dvojerov sistem kao i srpska redakcija od 'G.veka. . racanje Y + u raskom pravopisu smanjena je upotreba Y , a u resavskom se vraca u upotrebu (sve to priblizuje ove dve redakcije).
Razlike izmedju sr.ske i ruske redakcije: B5 B7ukvarC eofana %rokopovica – inventar grafema + C5 5
5
(cita se kao BjaC),
postojanje jusa – to je prva znacajna distinktivna crta. "nventar grafema iz '['[. B7ukvarC pripisan &iprijanu 6acaninu, a posle 2avrilu enclovicu – K, I, (nema ih u ruskoslovenskom, njihova pismenost ne oseca potrebu za ovim slovima). sim crkvene cirilici -rbima u '.veku stize i gradjanska cirilica (BgradanicaC – podesna za svetovne sadrzaje). 0potreba pisama u '.veku diferencirace se prema sadrzajima – '.srpske novine krajem '.veka stampane su crkvenom cirilicom, a sve kasnije svetovnom. -lovo iz crkvene cirilice (jus) je novina# gradjanska cirilica donosi + gradjanska grafema za oznacavanje glasa BjaC# donosi novo resenje za grupu BjaC + . akodje ruskoslovenski donosi i drugaciji fonetizam za pojedina slova:
#ta #r2i nisu .ri4vatili: •
*osledno etimolosko pisanje Y # specificna crta jeste izgovor vokala Y (BjeriC) – zamenjivali ga vokalom .
•
0potreba slova Q (tite, tj.thete) – koje je u srpskoslovenskom imalo glasovnu
•
vrednost (BC), a u ruskoslovenskom (B$C)# -rbi su nastavili da Q citaju kao BC. -avladavanje ruskog akcenta – na nivou zvuka (tj.glasovnog i akcenatskog sistema) bio srbiziran.
Pri4vacene razlike: Fonetske crte: B3 Rezultati vokalizacije .oluglasnika su razliciti: C3 #ud2ina voklanog R i ! – u srpskom 6 ostalo do danas, 4 u 'E.veku u vecini
3 3
stokavskih govora prelazi u B0C. ec u najstarijim srpskim spomenicima (Miroslavljevo, ukanovo jevandjelje) imamo sporadicnu zamenu vokala 4 u grupu 40 (slunce). 0 ruskoslovenskom nema vokalnog 6 i 4, vec na tim mestima stoje glasovne grupe 6 i 34 (vokal \ r, l ) u zavisnosti da li je primarno ili sekundarno. !aspram srpskog narodnog WMX u ruskoj redakciji imamo WQX (URQZ, UQUYJY). !a mesto nastavka WIqW u srpskim rpezimenima javlja se nastavak IW
&or-oloske crte: B3 0 ruskoslovenskom jeziku V"KA*IV JEDNINE N"&INA*IV' JEDNINE_ C3 0 srpskom u B5licu jednine .rezenta stoji nastavak ( W&X, a u ruskoslovenskom – W'X5 3 0 ruskoslovenskom u 5 licu jednine i mnozine .rezenta stoji nastavaka (W*X 3 ' genitivu i akuzativu zamenicke i .ridevske deklinacije, stoje nastavci ( S0 ; w0 ; 5
' tvor2i reci ( .ojavljuju se s.eci-icne tvor2ene mor-eme: B3 !pr. prefiksi ; T ( ; TS u srpskom), ; ?, ; ?, ; ?x (SRXPZYJ) C3 !eki sufiksi: + koji su isti u obe redakcije: npr 5 (w +i sufiksi karakteristicni za ruskolovenski: ; wTO?0 ;wT^0 ; ywT^5 Ruskoslovenski je doneo mnogo novi4 leksema: {|LY0 }b 130~L{Z0 }L 1{Y30 {LY 1•30 h 1h30 €| 1Y30 Yh 1h30 {} 1]bL30 ~hL 1~b30 L 1bh30 L{ 1LL35 6uskoslovenski je doneo mnogo novina u grafiji, ortografiji, leksici, sintaksi, morfologiji. 6uskoslovenski je preuzeo sve f+je knjizevnog jezika. 0 '.veku srpsko drustvo u juznoj 0garskoj oseca potrebe ne samo za crkvom, vec i za naukom. rlo brzo posle prihvatanja ruskoslovenskog pocinju da se pojavljuju i srpske stampane knjige. B9B5 .rva sr.ska stam.ana knjiga na ruskoslovenskom , svetovnog sadrzaja je W#tematogra-ijaX )risti-ora ‚e-arovica . &njiga koja povezuje slavioortodoksu i slaviolatinu. 7akrorezni grbovnik – ilustrovano delo u kom se nalaze ilustracije grbova srpskih, ali i ilirskih (slovenskih) zemalja. sim prikaza ilirskih grbova naci ce se i slike srpskih kraljeva, careva, svetaca. vo delo je veoma znacajno za -rbe jer je trebalo da posluzi kao neka vrsta propagande @rsenija """, da se nametne austrijskoj princezi, Mariji ereziji. 8efarovic je, ustvari, preradio i preveo sa latinskog jednu knjigu Pavela Ritera
Vitezovica. -ve te ilustracije, grbove prate i odgovarajuci stihovi koji prate opis reprodukcije grba (ispisani su srpskoslovenskim jezikom). rlo brzo posle prihvatanja ruskoslovenskog, pojavljuju se prvi pisci koji stvaraju na tom jeziku. 2otovo da nema pisca koji u ovoj epohi osim ruskoslovenskog, ne pokusava da pise i nekim drugim tipom jezika. %isci osecaju nedovoljnost ruskoslovenskog (nedovoljno razumljiv srpskoj publici). - druge strane pisci osecaju u doba konkurencije, da jezik svoga dela treba prilagoditi sadrzaju. "z 6usije osim uticaja ruskoslovenskog sve vise ima uticaja i ruskog knjizevnog jezika. -rpski pisci osecaju potrebu da nesto napisu i narodnim jezikom. Jovan Rajic (ucenik 3. &ozacinskog) i %a4arija "r-elin (pseudonim) – rodjeni iste godine '[<., obojca su iz -rema, stvorili znacajno knjizevno nasledje napisano ruskoslovenskim jezikom. sim njih i drugi srpski pisci stvaraju originalna srpska dela. Pavle Julinac , .isac .rve o2javljene istorije #r2a na sr.skom jeziku_ .oznat je i njegov .revod &amontelovog VelizaraW0 sa -rancuskog jezika . "mamo nove gramatike na ruskoslovenskom , koje pisu srpski pisci #te-an Vujanovski0 Avram &razovic – koji je normirao i gramatiku, ali i ortografiju. 6uskoslovenski osim sto je jezik srpske crkve, postaje i jezik knjizevnosti, nauke, obrazovanja, administracije. %ojedini pisci pisu i na ruskoslovenskom i na narodnom jeziku. !a primer, %a4arije "r-elin – pisao na razlicita tipa knjizevnog jezika (ruskoslovenski, ruski knjizevni i slavenosrpski) i na narodnom jeziku. rfelin – q orestni .lac B (na ruskoslovenskom), qPlac #er2ijiW (verizja pesme q2orestni placB na srpskom narodnom jeziku). Jovan Rajic – pise na ruskoslovenskom, ruskom knjizevnom i srpskom narodnom jeziku. staje upamcen po ' delu na narodnom jeziku – ep $oj zmaja s orloviW – sadrzaj je saljiv, f+ja propagatorska, delo je namenjeno za siru publiku (orlovi – 6usi i @ustrija, zmaj – urska). "z nedostataka ruskoslovenskog jezika proizislo je posrbljavanje.
VE%$E ( %a4arije "r-elin i Jovan Rajic kao ruskoslovenski .isci ; Dunja
#!AVEN"#RP#KI JE%IK !astao kao posledica teznje da se stvori razumljiviji knjizevni jezik, ali i kao posledica konkurencija normi koje su postojale kod -rba u '.veku – ruskoslovneskim i srpskoslovneski jezik – enclovic, *jordje 7rankovic# ruski knjizevni jezik + kojim -rbi pisu dela istorijskog sadrzaja (-rbi racunaju na ruskog citaoca, srpski pisac jezicki prilagodjava svoje delo). %isci pisu ruskoslovenskim sa uplivom srbizama sto znaci da svako ima svoju normu.
B95 Vladika Vasilije Petrovic u &oskvi o2javljuje knjigu WIstorija o ernoj oriX B985 Pavle Julinac .ise istoriju slavenosr.skog naroda5 B99C;5 "r-elin .ise W%itije i slovnija dela Petra VelikagoX 1zivoto.is Petra Velikog35
B9;5 Jovan Rajic .ise delo WIstorija razni4 slovjanski4 narodovX 1najznacajnije sr.sko istoriogra-sko delo B75veka35 -vi najznacajniji istoricari pisu jezikom ruske knizevnosti. -ve je to uticalo da -rbi u '.veku stvore ' hibridni, mesoviti knjizevni jezik u kome ce biti izmesane crte cak E jezika: ruskoslovenski, ruski knjizevni jezik, srpskoslovenski i srpski narodni jezik (ne bilo koji narodni, vec govori vojvodjanskih varosica). -rpska i ruska redakcija staroslovenskog (srpska redakcija – staroslovenski izgovoren na srpskom tlu) su veoma slicne, ali se dosta i razlikuju. ec kod poslednjih srpskoslovenskih pisaca se oseca uticaj ruskoslovenskog. "storicari jeziak razlicito koncipiraju ovaj prelazak:
Periodizacija $orisa 'n2egauna 1B53: I B8G ( B9G . Srpskoslovenska epoha II B9G ( B97G5 Ruskoslovenska epoha III B97G ( B7B5 #lavenosr.ski jezik (hibrid, mesavina E jezicka idioma – tipa knjizevnog \ narodni jezik). va periodizacija kasnije je u drugim istrazivanjima malo izmenjena.
Periodizacija Nikite *olstoja: I B9G;B98G . %ravo ruskoslovensko doba II B98G ( B97G5 Slavenosrpsko doba# odina B9875 je godina .ocetka slavenosr.ske e.o4e .o vecini istrazivaca0 jer tada izlazi "r-elinov W#lavenosr.ski magazinX + u tom casopisu se rfelin manifestno zalaze za stvaranje ' hibridnog jezika (tekstovi su na ruskoslovenskom, ruskom knjizevnom, srpskom narodnom, slavenosrpskom – pluralizam jezika). "zbor jezika uslovljen je sadrzajem (namenom i f+jom teksta). III B97G ( B7B75 Doba konkurencije normi (ruskoslovenski, crkvena sadrzina do ukovog recnika – dela pisana srpskoslovenskim i narodnim jezikom – 3manuil 5ankovic, *ositej bradovic). *ositej je vecinu dela pisao na slavenosrpskom, ali kada to f+ja trazi pise i cistim narodnim jezikom. &njizevni jezik kod *ositeja na neki nacin evoluira. %rema Pavlu Ivicu, *ositej stvara novi jezicki idiom, koji "vic naziva Wdositejevskim jezikomX (slavenosrpski jezik koji se priblizio narodnom). %ostoje kljucne faze slavenosrpskog jezika: ' – rfelinova faza, – *ositejevska faza Dositejevski jezik karakterise sledece saglasje: *ositej pise Bnarodnom gramatikomC (gramatika srp.narodnog jezika) – srpska narodna morfologija, deklinacija, konjugacija – ali leksika je u dobroj meri oslonjena na ruskoslovenski jezik (te leksicke praznine koje nemaju u resenje u narodnom jeziku, popunjava razlicitim slavenizmima, npr.apstraktna leksika). -lavenizmi – rec iz srpskoslovenskog, ruskoslovenskog, ruskog knjizevnog, ili pak slavenosrbizam (hibridna rec). Mnogi srpski pisci oslanjaju se na slavenizme. 0 '.veku dosta zbunjujuca jezicka situacija – pisci mogu zagrabiti iz razlicitih jezickih slojeva. Pavle Ivic – u .eriodu od B9G;B79G5 Postoji ta borba konkurencija – sve do kraja • '.veka postojalo je bezbroj jezickih tipova od cistog ruskoslovenskog do srpskog narodnog jezika. 6uskoslovenski je ponarodnjen, pa jos vise ponarodnjen koji neki nazivaju BdositejevskimC. !i srpskoslovenski elementi nisu potpuno odbaceni. %osle enclovica niko ne pise srpskoslovenskim, odbacuje ga cak i crkva. @li se srpskoslovenske reci mogu
naci i u mnogim poznim tekstovima, cak i kod !jegosa naci cemo mnogo slavenizama u cistoj srpskoslovenskoj formi. 1ibridni oblici (slavenosrbizmi) – hibridi mogu imati posle '[E;. potpuno razlicite forme. 0 ' istoj reci imamo i osobine srpske i ruske redakcije.
VE%$E ( Dositejev jezik 1Ja3
PREDAVANJE !ormu slavenosrpskog danas je nemoguce utvrditi (stabilan pravopis, inventar grafema slavenosrpskog). lavni .ro2lem slavenosr.skog je odsustvo norme : grafijska, ortografska, gramaticka, leksicka norma – sve je to nedostajalo slavenosrpskom jeziku. %ojava hibrida je mozda najbolji dokaz odsustva cvrste norme. !ema slavenosrpskog pisca koji nije vrsio individualne reforme srpske cirilice i srpskog pravopisa. 9irilica je u ovom period oslonjena na rusku gradjansku cirilicu. 0 toj cirilici jos nije stabilizovana upotreba slova – specificna 0 M0 ƒ0 ne postoje grafeme ni za „0 …, nema stabilizovanog grafijskog resenja ni za J, otuda ni za sve meke glasove. tuda kolebanja u grafiji i ortografiji.
%ravopis je u slavenosrpskoj epohi &"RF"F"N"!"#KI – u njemu se ne registruju fonoloske alternacije na morfemskim spojevima.
Morfofonoloski pravopis – glasovna promena koja je zabelezena u govoru, nije zabelezena u pisanju (ne prati se govor vec sastav fonema).
%isu se tanko u debelo jer, postaju obelezja gramatickih kategorija, ali se ovo pravilo cesto krsi (nemamo stabilizovanu upotrebu jerova). !ema stabilne norme.
Re-orma cirilice #ave &rkalja
%re ukove reforme pojavilo se delo koje je sistemski pokusalo da resi pitanje srpske cirilice. o je -iloloska ras.rava #ave &rkalja W#alo de2eloga jera li2o az2uko.rotresX iz B7BG5 Mrkalj '.vrsi sistemsku reform srpske cirilice, odstranjujuci iz naslova sva nepotrebna slova. Mrkalj svoje delo .ise crkvenom cirilicom, vrseci reformu ruskoslovenske crkvene cirilice (predvidjajuci takvu upotrebu cirilice i u svetovnoj kulturi). o se pokazalo kao diskutabilan potez – u to vreme je jos uvek svetovno lice, nije monah i kao svetovno lice usudio se da reformise crkvenu cirilicu, sto je naislo na osude. *a je pokusao da reformise gradjansku cirilicu – prosao bi mnogo bolje. " pre njega su pisci reformisali gradjansku cirilicu, ali je niko do tada nije sistemski reformisao. 0 uvodu navodi svoje prethodnike: *ositeja, -avu ekeliju, %avla -olarica, 5ovana *eDenovica, @tanasija -tojkovica – krajiski krug. -ava Mrkalj, %avle -olaric, 5ovan *esenovic – pesnici i filozofi iz srpske krajne, -rbi ijekavci. Mrkalj istice na pocetku svoje rasprave, da nije on prvi, poziva se na autoritete.
" deo rasprave Mrkalj pise slavenosrpskom grafijom i ortografijom (postojeci pravopis). @li vrlo brzo krece da dokazuje koja su slova suvisna i nevazna. %osle svoje filoloske argumentacije Mrkalj iznosi predlog kako srpska cirilica treba da izgleda. Mrkaljeva cirilica ima C gra-ema 1sve sem ƒ3 . d ; normiranih danasnjih glasova, Mrkalj nije predvideo fonemu za ƒ. Mrkalj istice da se W/X pojavljuje u recima stranog porekla , ali ga ostavlja u cirilici. 8a E meka, palatalna glasa M0 0 „0 … , Mrkalj nudi resenja pomocu digrafa ( ). "stice da ovo nisu idealna, vec privremena resenja dok se ne nadju bolja. 5os jedno slovo je problem BjotaC + Mrkalj prvi sistemski resave problem BjoteC, nudi resenje + crkveno WJX5 -lovo WJX se u bilo kom kontekstu (bez obzira sta je ispred ili iza njega), pise na isti nacin. ako stvara cirilicu od slova. Mrkalj u reformisanu cirlicu ne uvodi nijedno novo slovo, reformise cirilicu od BpostojecegC materijala. Mrkalj tu ideju da se ne uvede ni jedno novo slovo objasnjava pragmaticki – ako vam treba novo slovo, prvo se treba napraviti, izliti, stampati (tehnicki razlozi). -olaric pise o tome kako su -rbi narocito u zapadnim krajevima bili veoma oprezni i sumnjicavi kada su u pitanju nova slova. "deja o stavranju novih slova nije blagonaklono prihvacena u narodu. !e zeli sam da preuzme na sebe ulogu stvaranja novih slova. Mrkaljeva cirilica je naisla na odusevljene komentare slovenackog filologa 5erneja &opitara (censor slovenskih knjiga na 7eckom dvoru) – pise izuzetne pohvale o B-alu debeloga jeraC. Mrkalj u svojoj reformi nije resio samo pitanje foneme ƒ. !eki su pisali da je Mrkalj prevideo tu fonemu. ' crkvenoj cirilici nema slova ƒ5 Mnogi smatraju da je uk samo doradio Mrkaljeve ideje, ali razlika u pravopisu je sustinska. Mrkalj zadrzava morfonoloski pravopis# %o Mrkaljevom sistemu pise se ?USy†‡S ( obelezava sa )# 5er je pripadao puristima, nije podrzavao turcizme.
#r.ska kultura .ocetkom B5veka jos nije resila status turcizama5 Postoje C .olarizovane struje sr.ske inteligencije:
') 5edni su tolerantni prema turcizmima koji postoje u govoru (*ositej, uk). ) %uritisti – Milovan idakovic (najcitaniji srpski pisac '.veka). !ije slucajno sto uk na pocetku zapocinje raspravu sa njim. idakovic se eksplicitno zalaze da se srpski jezik ocisti od turcizama. %okazuje se da je Mrkalj bio sklon puristickom shvatanju da turcizme treba izbaciti. 0 koncepciji kja se nazire, da ako pravopis ostane morfonoloski i ako istisnemo turcizme, nestaje i sama potreba. !ije Mrkalj prevideo , nego srpsko drustvo nema potrebu za njim. Mrkaljeva reforma naisla je na pozitivne reakcije u nauci.
VE%$E ( #avo &rkalj W#alo de2eloga jeraX 1Ksenija3
V'K KARAD%I, I REF"R&A JE%IKA0 PI#&A I PRAV"PI#A B7B5 u 7ec stize i uk &aradzic (srpski ustanak je propao, medju ustanicima koji su prebegli bio i uk). e godine pocinje saradnja izmedju &opitara i uka# &opitar postaje ukov mentor. %rvi zadaci i prvi rezultati ukove reforme su posledica &opitarevog usmeravanja. *obija zadatak da sakuplja narodno blago i izvrsi reformu pravopisa. &ao posledica te saradnje + ukova gramatika WPismenica ser2skoga jezikaX 1B7B535 2ramatika je radjena .o uzoru na gramatiku Avrama &razovica , nije sasvim originalna po koncepciji. n jos uvek nije jezicki revolucionar ( rec BpismenicaC – '. -lavenizam, . 8-, . %ravopis je morfonoloski, E. 9irilica je Mrkaljeva alJ i gradjanska). &od uka M0 0 „0 …, jos uvek su digrafi# nema ;+ak slova koje je Mrkalj izbacio.
B7B5 godina vec najavljuje uka reformatora. &ljucni trenutak ukove reforme je ''. – centralna godina. -ve posle toga je samo rekonstrukcija onoga sto je te godine stvoreno. B7B75 izlazi W#r.ski rjecnikX koga prati i srpska gramatika. 0 recniku su sakupljene reci iskljucivo iz srpskog narodnog jezika. 0 recnik nisu usle knjiske reci (nisu uneseni slUvenizmi). ne reci koje su potvrdjene u narodnim govorima, bez obzira na poreklo, usle su u ovaj recnik. uk je recnik radio po sopstvenom osecaju. Pavle Ivic kaze da je taj recnik trsickog govora. -aradnik u izradi ovog recnika mu je Jernej Ko.itar. %reveden je na latinski i nemacki (&opitar prevodi), sadrzi preko < ;;; reci. uk se poziva na *ositeja koji je prvi rekao da treba pisati kao sto narod govori. &ritikuje odsustvo norem u knjizevnom jeziku ( srpski slavenosrpski pisci pisu onako kako im Bdodje na vrh peraC). %ise reci koje narod koristi (Breci govedara i pastiraC). u su se nasle i lascivne reci – kritikovano od strane crkve i gradjanske inteligencije. sim prakticne reforme osnova knjizevnog jezika, izvrsena je i reforma pisma i pravopisa – Mrkaljevi digrafi zamenjeni su novim slovima: – preuzima iz srpskih rukopisa, ali nema resenja za M. !acrt slova M – dobija od prijatelja i saradnika !ukijana &usickog (prvobitno ga podrzava, posle se udaljio od njega). -to se tice „ L … –
Vuk s.aja gradjansko L ‡ sa tankim jerom . ako dobijamo E nova slova. uk zahvaljujuci svojoj koncepciji u -rpski rjecnik unosi veliki broj turcizama. %odrzao turcizme u knjizevnom jeziku i presao na F"N"!"#KI PRAV"PI# (Bpisi kao sto govorisC)H -ledeci svoju koncepciju pravopisa, uk morao resiti i fonemu ƒ – preuzima ga iz srpske tradicije i time stvara ; slova koja se i danas koriste. uk je u B-rpskom rjecnikuC stvorio savremenu srpsku cirilicu. uk predvidja i posebno obelezavanje vokalnog R , kada se nadje ispred vokala – zadrzava de2elo jero u sklo.u digra-a za o2elezavanje vokalnog R0 koje se zbog gubljenja glasa B+X i promene u ", naslo ispred vokala (umro, otro, satro – pocetkom '.veka -rbi izgovaraju um – r – o kao trosloznu rec). -to se tice BjoteC, uk je iz latinice .reuzeo slovo ovog latinicnog slova uk je bio napadan.
J, umesto Mrkaljevog resenja
. 8bog
Palinodija 1od2rana3 de2elog jera ( B7B95u Novinama sr.skim ( Vuk kaze da ga tre2a zadrzati u sr.skoj cirilici5 aj tekst je kasnije napao uk. *ocekan je kao odricanje od svoje reforme, nije se odrekao, jedino se odrekao debeloga jera kome je predvideo specificnu upotrebu u sklopu vokalnog 6. uk prihvata pravopis koji je i danas vazeci – F"N"!"#KI PRAV"PI# . uk pise kao sto govori (@delungovo nacelo) – glasovne promene u govoru se i pisu. 2lasovne promene kojih kod uka nema su: • •
2lasovne promene izvrsene u sandhiju (snaa, saat) 5ednacenje po zvucnosti
VE%$E ( W#r.ski RjecnikX 1*amara3
#RP#KI RJE,NIK I% B7B75 0 -rpskom 6jecniku, uk napusta Mrkaljevu cirilicu i stvara nova grafisjka resenja
uk umesto Mrkaljevog moronfoloskog pravopisa, prelazi na fonoloski. o se vidi iz: TwU†`>? – ''E. 5os uvek morfonoloski pravopis kod uka# TU†`N – kasnije. !apusta ideju o slavenoserpskom jeziku kao knjizevnom jeziku kod -rba. uk polazi od ideje da narodni jezik treba da bude u osnovi knjizevnog jezika i bas ovo pitanje selekcije idioma koji ce biti u knj.jeziku je osnova ukove reforme. uk se opredeljuje za narodni ijekavski govor, tj. istocno – hercegovacki dijalekat. o nije bilo prihvaceno bez otpora medju ekavcima, ali na najveci otpor je naisla ideja o radikalnom raskidanju sa tradicijom – odbacuje slavenizme (onaj deo jezika koji je predstavljao intelektualnu nadgradnju knjizevnog jezika). -rpska kultura se udaljila od ruske. %avle "vic primecuje da je ta veza prekinuta kada je ruska knjizevnost dobila svetski format (%uskin,2ogolj) – to je vreme kada se ruski knjizevni jezik udaljio od ruskoslovenskog (svetovna knj.se udaljila od crkvene). ; Vukova argumenta za ovakav jezicki .otez (u predgovoru 6jecnika daje odgovor):
'. vim govorom ispevane su nase narodne pesme – uk podvlaci znacaj tradicije, ali ne tradicije koja podrazumeva srpski klasicizam, sentimentalizam (-terija, Milovan idakovic i drugi slavenosrpski pisci), vec tradicije vezane za narodnu knjizevnos. %rvi je skrenuo paznju -rba na narodnu knj. . *a je ovo izgovor najblizi crkvenoslovenskom jeziku. 0 ruskoslovenskom refleks je BjeC (snazne veze izmedju crkvenoslovenskog i knjizevnog jezika – ijekavica). 9rkvenoslovenski da ostane u crkvi, a treba stvoriti jezik za svetovne potrebe. . %reko dubrovacke knjizevnosti, ijekavski izgovor povezuja nas i sa Bbracom rimskog zakonaC. o je jos jedan argument u vezi s tr adicijom – uk nas upucuje na tradiciju narodne i dubrovacke knjizevnosti (one koja nastaje na narodnom jeziku) – sve je to istocno – hercegovacki dijalekat. 8asto dubrovacka kao argument (procitati iz Milanoviceve knjige). 5ezik dubrovacke knjizevnosti izazivao je dosta polemika. 0 dubrovackoj poeziji + dosta ikavizama, crta karakteristicnih za cajkavsko narecje. 0 dubrovackoj prozi – cista stokavica, cista ijekavica, cist istocno+hercegovacki dijalekat. vim problemom bavio se Milan 6eseta – najznacajniji proucavalac, dokazao da je jezik duborvacke knjizevnosti bio cist istocno+hercegovacki, a da je dubrovacki govor ijekavski, stokavski, pokazuje proza. %roza nema isti status kao poezija (pesnici su u poeziji trude da ga BoneobiceC, izdignu iz obicnog govora – ove ikavske, cakavske crte su samo u poeziji. *ubrovacki govor – srpska i hrvatska knjizevnost, ali jezik u prozi pripada srpskom dijalektu. uk zato insistira na nasim jezickim vezama sa dubrovackim govorom. uk smatra da kofensionalni, verski faktori nisu bitni kod filoloskih pitanja. 0 svom radu koji je kod 1rvata najosporavaniji – B-rbi svi i svudaC – uk istice das u svi koji govore stokavskim narecjem -rbi# ukova ideja da su jezicki faktori ti koji definisu naciju – po toj ideji svi stokavci su -rbi. -amo uk govori o -rbima zakona – i muslimane i katolike i pravoslavce smatra -rbima pod uslovom da su stokavci. -matra da ce izbor ijekavskog dijalekta omoguciti spone ne samo s Bbracom rimskog zakonaC nego i Bmuhamedanskog zakonaC. E. 0 pisanju se razlikuju reci jednake kod ekavaca, tj.ono sto je kod ekavaca isto na nivou pisanja a razlikuje se na nivou izgovora (homografija). 1omografa je manje u ijekavaca (popjevati i popijevati – dobijamo manje homograficnosti u ijekavskom). %ocetkom '.veka kulturni centri na tlu ekavice su !ovi -ad, -remski &arlovci, 7eograd. 0pravo to je uslovilo da se u jakim kulturnim centrima izrazi nezadovoljstvo ukovom selekcijom. !a ukov jezik su gledali kao na manje vredan, Bjezik govedara i pastiraC,a ne kao jezik podesan za filozofske, naucne i druge sadrzaje. 7ilo je medjutim i odusevljenih BukovacaC, koji su sa ekavice presli na ijekavicu (*juro *anicic, pise sve na ijekavici). Mi danas imamo pisma – latinicu i cirilicu i dva narecja (ekavica i ijekavica). "vic kaze da bi bilo bolje za sve -rbe da je ukova ideja prihvacena svuda, imali bismo unifikovan jezik. uk je vremenom napravio kompromis i pristao na to da u knjizevnom jeziku bude ijekavica i ekavica (sumadijsko – vojvodjanski i istocno+hercegovacki dijalekat). 5edna ideja kojom bi se moglo prevazici ovo, barem u pisanju – da se u pisanju sacuva grafema (da na nivou pisanja sve bude jednako), a na nivou izgovora, a ne ortografije, ostane
razlicit izgovor. vu ideju zastupao je i 5ovan -ubotic (do kraja zivota pisao ukovom cirilicom, ali zadrzao tamo gde mu je po poreklu mesto). 8asto uk nije primenio ovu idejuA 8ato sto bi mu pisanje rusilo osnovni princip njegovog pravopisa, ostaje dosledan svom principu – ' $!3M@ ' 26@$3M@. "vic kritikuje uka, smatra da je bolje da je zrtvovao doslednost (da normira medju slovima), cime bismo izbegli dvogovorje srpskog jezika. 8a osnovu knjizevnog jezika, uk je dakle,odabrao ijekavicu karakterisiticnu za trsicki govor (sve karakteristike tog govora, usle su u gradju recnika – to se odnosi i na turcizme i na slavenizme – ali su slavenizmi van zivog govora, van recnika). " u predgovoru i u gramatici koja ide uz '.izdanje 6jecnika, postoje na desetine slavenizama koje uk koristi, ali ih ne unosi u recnikH "sti problem uk je imao i 'E[. &ada objavljuje prevod !ovog zaveta, gde u predgovoru eksplicitno priznaje da je morao koristiti slavenizme u 6jecniku uk je tolerantan prema pozajmljenicama te ''. je dokazivao neophodnost da se pojedini orjentalizmi (turcizmi) odrze u jeziku. -ve ovo ukazuje na cinjenicu da se u predgovoru -rpskog 6jecnika i posebno u prevodu !.zaveta jasno vidi ukova ideja kako bogatiti leksiku srpskog jezika: '. %ozajmljivanjem . Mozemo stvoriti novu rec – sami je skovati, ali pri tom moramo postovati tvorbene zakone.
#am jezik #r.skog Rjecnika je za.ravo trsicki govor . 0 ukovom jeziku -rpskog 6jecnika (trsickom govoru): ')
Nema glasa + – u '[.veku – odbacuje potrebu za tim slovom u narodnim
govorima ) rsi se ijekavsko jotovanje grupa B*JX i WQJX ) Disimilacija suglasnika – mesto mnogi ( mlogi , mesto sumnja
(
sumlja, mesto tamnica ( tavnica. -ve navedeno, istice "vic, umanjuje unutrsnju pravilnost knjizevnog jezika ( uk ce kasnije rekonstruisuci svoj model, nazvati to opstom pravilnoscu). %rvobitna ukova ideja, kasnije ce evoluirati – shvatice nedostatke iz ''. -ustinski nedostatak tice se te Bopste pravilnostiC. %r. BOwC – dok w postoji na kraju, nece zadati nikakav problem u paradigmi, ali ako se izgubi, onda je problem `xy – `x – `x – u paradigm se u ovim primerima, pravilnost koja treba da postoji gubi. -to se tice ijekavskog jotovanja – stvara nove alternacije u okviru paradigmi (sto je manje alternacija, to je paradigm postojanija). !pr. {|{|N – {|N} ( prezent) # {|{ (nom.j.) – K{~ (nom.mn.) – smanjuje se unutrasnja pravilnost. @ko je imenica B|}C, a pridev B|•xC – onda alternacija M:•. uk posle putovanja na jugozapad srpsko+hrvatske jezicke teritorije, vremenom odustaje od ovih ideja. 0 "" izdanju uk upucuje na oblike sa glasom W+X, sa grupama *J i Q0 sa
grupama W ˆ‡X i Wˆ…X (tamnica, sumnja). remenom udaljava knjizevni jezik od govora rsica, arhaizuuje knjizevni jezik – vraca glas W+X0 vraca *J i Q (pre ijekavskog jotovanja). %riblizava knjizevni jezik govoru 1rvata, ali i drugim slovenskim knjizevnim jezicima. uk je ostavio u knjizevnom jeziku neke crte trsickog govora, koje su posle njega uklonjene iz knj.jezika – odrican oblik glagola BjesamC – BnijesamC (kod uka), arhaicna forma zamenica tipa BovijehC, ima jotovano BtrpjetiC (trpljeti), u inicijalni grupama BpB i qptB gubi suglasnik (ela, tica). *anas: nisam, ovih. " sam uk je uvideo da prvobitni model koji je stvorio mora pretrpeti odredjene rekonstrukcije. ''. stvorio jedan relativno stabilan jezik koji je kasnije samo usavrsavan.
C znacajne godine rekonstrukcije su: B785 Vraca W+X tamo gde mu je .o .oreklu mesto . racanjem BwC postize vecu pravilnost u sistemu, imenicka osnova sada se opet po pravilu zavrsava konsonantom, neutralisane su nepostojece vokalske grupe (hijat, odnosno zev. Medjutim: san,sne – udvojeni isti vokali u paradigmi – potpuna novina za srp.jez.). 2ubljenje glasa BwC uslovilo je niz alternacija: !. `x 2. `x`N !. `N€>} . `N€>}{ amo gde gubljenje BwC neutralise pardigmu (ja bi, ti bi, on bi) – ne razlikuje oblike, identicna, ima jos primera: !. xN 2. xNy (nije dobro ako se w izgubi). 0 zivom jeziku se sve vreme cuva glas BwC.
B75 "dustaje od ijekavskog jotovanja u gru.ama WO i WQX . !ove spoznaje na putovanju. &ada je cuo da muslimani po varosicama ne govore I{€|N, K{•>, vec |{€|N, {•> – to je uticalo da vrati oblike pre jotovanja. 2rupe B ZC J BZC nikad nisu bile dosledne u ukovom jeziku, ali posle '. su se stabilizovale, nema jotovanja. uk je i jednu i drugu osobinu nasao kod muslimana po gradovima u 7i1, al ii kod *ubrovcana, glas B wC je cuo i u jednom delu crnogorskih govora (9etinjski govor). %romenama iz '<. i '. uk je knjizevni jezik udaljio od vecine stokavaca i vecine ijekavaca, ali je tim potezima postigao unutrasnju pravilnost za kojom je tezio. uku se od pocetka reforme prigovaralo da od jezika Bgovedara i pastiraC pokusava da stvori knjizevni govor. %osle ove dve znacajne godine, uk postize i urbanizaciju, jer je u oba slucaja uneo gradske idiome. 0 polemici sa Jovanom )adzicem ('.covek &atice sr.ske – osnovana B7C85). 0 okviru Matice srpske razvija se krug koji nije u saglasnosti sa ukom. BMaticariC su za kontinuitet i ocuvanje slavenosrpskog. 0 polemici uk istice da je BtjeratiC i BdjevojkaC osobina gospodskog, juznog narecja.
%roces urbanizacije knjizevnog jezika nastavljen je i posle uka. &rajem '. i pocetkom ;.veka – epoha Bbeogradskog stilaC. -rpski naucnici, novinari, stvaraju jedan moderan, urban jezik (*ucic, 7elic, -lobodan 5ovanovic, 9vijic – plejada intelektualaca oslonjena na francuski jezik). o je epoha kada nastaje dnevni list B%olitikaC. -to se tice verskog aspekta + uzor za <. i . su nepravoslavni govornici srpskog jezika (katolici i muslimani) – razbijanje verskih barijera, arhaizacija jezika. &njizevni jezik postaje sve vise funkcionalno polivalentan, sposoban da zadovolji sve vece potrebe srpskog drustva u snaznom razvoju. *okaz te f+onalne polivalentnosti stize 'E[. kada se pojavljuju (E) dela koja su plod zajednicke ideje. o je godina ukove neformalne pobede: ') ) ) E)
B%esmeC 7ranka 6adicevica B6at za srpski jezik i pravopisC *j. *anicica ukov prevod B!ovog zavetaC *elo koje se stavlja u isti kontekst (pre svega jer je izaslo iste godine i pisano je narodnim jez.) je !jegosev B2orski vjenacC. vo delo sustinski nije u duhu ukove reforme, pre svega zbog !jegoseve izrazene sklonosti ka slavenizmima (vladika, svesteno lice). vo delo je stampano starom azbukom, starim pravopisom i jezikom koji je narodni ali oslonjen na slavenizme.
VE%$E ( Danicicev do.rinos Vukovoj .o2edi 1%orana3_ $ecki knjizevni dogovor 1Dragana35
#r.ski Rjecnik iz B7C5 *o 'G. *anicic je prvi i glavni ukov saradnik, posle toga prestaje saradnja, razocaran odlazi u 8agreb. sniva zajedno sa 5ugoslovensku akademiju znanosti i umetnosti. 5ugoslovenska akademija sakuplja gradju i objavljuje 6jecnik srpsko+hrvatskog jezika. staje do <;+ih godina '.veka vezan za 8agreb i posvecen izradi ovog recnika. 8a taj recnik *anicic je reformisao latinicu i predlozio neka resenja koja nisu prihvacena (da izbaci digrafe iz latinskog). '
