EJASKO
r\I*,s&
-€f end,iiA
$*sn&t ***Ytna
IFK
xewa*xxr*
$ffffi *efendi,Fe tui,il
PASKO VASA.EFONDIJA BOSNA I HERCEGOVINA ZA \rREME MISIJE
DzEvDET-nrdxor.ro
efril
Urednik: Nikola Novakovi6
Copyright @
ft*fu
zoLL.
PASKO VASA-EFENDIJA
BOSNAI HERCEGOVINA ZA VREME MISIJE DZEVET-EFENDIJE [fototipsko izdanje)
kFil Luka, 2011.
Naslov origirula:
LA
B
OSNIE
et
L'IIENZEGOVINE Peddant ln miseibn de
DJEVDET E"rENDT
F6r PASCO Wd,SSA AFENDI
PFeveo:
Prtf. Ovdeflo Pqlotdd
PASKO VA"SA.EFENDIJA
BOSNA
I HERCEOOI,INA
ZA I'REME MISIIE DIEI'DTT.EFEI.IDIIE
IzdavaGko preduze€e
TVESELIN MASLSSAT. SANAJEVO
l85E
UZ PREVOD Nastojao sam, koliko je to bilo mogute, d.a i u nnEinu" i2ro\azsanja preaod" Eto uerni,je od.gouara ofiginalu. Ipak sartu neka rnesta, ood,eti' ratune, Tazump se, r,,o pru.vna mestu o snrJi'stu retenlce, preoeo nesto slobodnile. Ostnt toga, s obztrom na uersku terminoloEiu uobidaierru kod, natth naroda, izraze ,rlattnski,o i olottn<, koje ptsac stalno up otr ebljau o za katoli' Eku u er otsp w e st E nj ene pttp adnike, preueo sarrl na >katolidlo< i ,katohk<, Q nQ dua mesta upotreblTeni i,zraz "grtlan (hnde u. tekstu uuek uortodoksnin) preDeo sarrl sa )>prallosl&untK. Iako je primenjena ilnterpunkaia zastarela, i'pak sam je ostooi;o d u preood.u, da Eto uerniie d.gwara onginaht'. -Menjao sam je sarna na onim rnesii,ma, gde ie to d.opti' nosilo boliern razutneuaniu i iasnoti' teksta. Kntija je urlo retks hlt to 6e st:s,koko biti rozlog ito ie ne spum.mfu nijedan nai istoniar. Meduthn, u nioi irna raenwrsnih podatako i.z yroilosti Bosne i Hercegwine..yre sto god,rna, ?reueo sarn ie u ut..erenju da rnoEe koldsno postiznt ne sarno istor:itor'tma oec i osialim nautnhn ikul' turnim radnictmo,. lJ napornenoma na kraju knfige i"italoc 6e nnti nai' osnoonija obaoeEtenia u uezi sa'tzztesnirn podooima u tekstu. Ntonje urednosti i tatnuk sadrlaia ooog dela, ostoato sam sudu t'stondara'
preuod,iruc
PNEDGOYON
Zna se da je poslednje vreme, koje je prethodilo smrti sultana Abdul MedZidar), bilo obeleZeno izvesnim umorom koji je obuzeo gotovo sve grane drZavne administracije. Narolito su finansije bile zapetljane u veoma ozbiljne teiko6e, koje su kod javnog mnenja pobudivale sumnju vrlo valnog domaSaja i znataja. Pa i vojna administracija je mnbgo patila od posledica poslednjih ratoya kao i od zloupotreba koje su se u nju uvukle. U provincijama 4ote5ko6e su bile jo3 vete: tu je bilo 2brke, nereda, nepravde, zbog iega i mnogo lalbi, sad opravdanih sad lainih, koje su krulile Ewopom i davale
povoda svakojakom mi5ljenju.
Usled ovakvog stanja drZavnici su.se stalno uzbuilivali,
5to je samo uvedavalo ozbiljnost situacije. Tatno je da su
njihova strahovanja bila opravdana, takore6i, isto,toliko na osnovu iskustva koliko i logikom njihovog.zakljudivanja. Tromost i nemarnost su dva zla koja, iako bez vidljivih udaraca, potkopavaju temelje driave i samim tim su opasniji i stra5niji
od Zestokih potresa i neizv'esnih izgleda bitke. Ngkorisno je, dakle, ponavljati da su zloupotrebe postojale gotovo svuda i da su bilentoliko vidljive da su padale u oEi i ljudima manje upu6enim u politidke i administrativne nauke. Prema tbme, otklanjanje ovih zloupotreba bilo je hi.tno i nije dozvoljavalo ni odlaganje ni ma kakvo ogranitavanje-. Zata ie Nj. V. Sultan Abdul-Aziz2) irvideo to o{ prvih dana svog dolaska na presto i re$io da se s tim pozabavi i primeni ova sredstva za kojima je vapila civilizacija i interes Imperije. Prva dela novog suverena izazvaSe besprimerno du5evljenje; ona su jasno pokazivala da je on odluEio preurediti drZavu.na solidnim osnovar4a i da je blagostanje naroda, r) Sultrn Abdul-ltrcdttd vlrdro od ltt'-Lal tod. ,) Sultrn Abdul-Arlz vtrdro od lll-lfll aod.
I koje je Providenje poverilo njegovom oEinskom staranju, bilo cilj njegovih plemenitih napora. Da se postigne ovaj cilj inicijativa je morala do6i od pregtpta i na nju se nije dekalo. Glas zuverena se podigao jako i snaino, njegova volja bila je nepokolebiva. Po@omognut sposobnom
i patriotskom vladom, koja je po@uno uSia u njei delila njegove Zelje, Sultan nije oklevao sa
gove poglede
stavljanjem na snagu mera za kole ie prema svome visokom shvatanju verovao da ih je nubro primeniti. On pode sa slanjem izvanrednih izaslanika da pregledaju provincije i upozraju njegove podanike svih klasa lrsz lnzliks, kako njegova carska volja teZi samo da ponovo uivrsti na temeljan i pravedan nadin reforme sadrZane u sistemu Tanzimatas) i da delima nepristrasne pravde uvede novu eru jednakosti z-a narode i napredak drZave. Taino je da je i za vreme vladavine sultana Abdul-MedZida bilo vi5e pokuSaja za ledenje zala od kojih su patilc provincije. Ali i pored toga, prilike nisu dozvoljavale izaslanicima da dokraja izvedu svoja spaswrosna dela i stvari su ostale po starom, Eak u viSe provincija one su se pogorBale. U Hercegovini i u Bosni, ali u prvoj viSe, nered u administraciji se pove6avao usled poslednjeg ustanka Crne Gore i srezova Zubaca, Pive, Gacka i Drobnjaka4). Ustanak je trajao dovoljno dugo da pove6a zbrku koja je i pre toga vladala u ovim predelima i da komplikuje te5kode situacije. Bilo, d.akle, s glediSta situacije driave uop5te, bifo s glediSta administracije provincija posebno, oievidno je bilo nuZno, da bi se zemlja podigla na visinu koju joj je Provitlenje dosudilo i da bi se potrebe stanovnGtva drukdije uskladile, da vlada pokaZe mnogo razulaa i izuzetnu energiju. Biio je nuZno da se svi drZavni strojevi stave u novi izuzetni pokret i da u svim oblastima deluju u jednom te istom pravcu' Taj pokret dugujemo inicijativi Nj. V. Sultana. Pokret je bio silan, neodoljiv, tak never.ovatan za sve one koji su od duieg vremena biii navikli da misle kako Turska nikad ne6e izi6i iz svog nepokretnog stanja. Svojim izvanrednim rezultatima ovaj pokret nije samo oslobodio njihovih pesirnistiikih mi5ljenja sve one koji su nepxistano poricali napredak na3e civilizacije E) Pod tlm llnenom je u Turskoj nazVan niz zakona izdanih na osnovu $fhaEkog hattlerifa od 3 XI 1839 Eod, sa clljem da se preporodi i unar
predl Otomenska sarevlna. Otude dostoji i naziv ,tanzlmet hairrue(, 6to znacl Erefne (spesonosne) uredbe. .) ova, Je ustanak bto 1882 god.
I je jasno pakazao Evropi da su elementi iivotne sposobnosti Carevine neizmerni u kojoi se uspavana moralna snaga budi svaki put kad je pozove jedan energitan, nego, sem toga, on
pravedan i inteligentan suveren. I, stvarno, mere poboljSanja koje su preduzimane od do. laqka Nj. V. Sultana Abdui-Aziza sledile su jedna za drugom, takore6i, brzinom munje. Ovo neosporno dokazuje da su ugled i snaga vlade bili iza ideje koja ie raniie usvojena i u isto vreme dokaz intimne solidarnosti koja postoji izmetlu podanika i upravljala. To je najodlulnije opovrgavanje svih glasova koji zlonamerno nisu preirtajali kruiiti na radun Turske' Povladenie toliko miliona novlanica, nova organizaciia finansija, uvotlenje takse na so i duvan, novi trgovaiki ugovori, temeljne mere pobolj5anja uvedene u vojsci, impuls dat razvoju carske mornarice, osnivanje novih sudova, iStezavanje tolikih zloupotreba koje su vladale u ve6ini grana adrpinlstracije, izrada redovnog i razumnog budZeta, azil odobren derteSt
neio povoljno menjaju stanje zemlje i stavljaju je na novi put napretka, blagostanja i veliEine. Osim toga, po5to u ovom radu treba da govorim gotolo samo o Bosni i Hercegovini, to si: odridem ulaZenja u detalje koji se odnose na op5te stanje drZave i na politi€k1 de]a:11d9 Veiidanstva. Ja sam ih spomenuo uzgred i letimice, Njlgovog -sam1o jer drZao nuZnim za bolje razumevanje mog4 rada' je, uzevSi, samo veoma veran i veoma nepristrastrogo Loji san iive5taj o carskoj misiji u Bosni i Hercegovini' Napred sam rekao da je carska vlada poslal-a vanredne izaslanike na vi3e mesta Imperije da bi se izvrBile nove reforme, pregledale provincije i u njima uvele mere poboljSania tojimtlu se oie6ale.potrebe'-Zija-beg je bio odretlen za "a fiortn i Hercegovinu, provincije, koje su po'svome geg$-fskom poloZaju i po te5ko6ama koje su- se u njima nagomilale .r"d*" mnoglh godina, zasluiile ozbiljnu painju od strane
"" vlade.
Nemajufi, verovatno, druge zasluge sem te Sto 11m slavenski jezit,'naimenovan sam za sekretara ove rnisije. carigrad jam napustio 20 aprila 1863 s tim da se sa Ziia-begom opet nadem u Bosni.
10
Z\a-beg je ubrzo bio opozvan. Sto se tiEe mene, dobio
i satekam dolazak Dievdet-efendijeo), naimenovanog izaslanika za ove dve posam naredenje da ostanem na svom mestu
krajine na mesto opozvanog. Proteklo je dosta viemena od odlaska Zija-bega do dolaska njegovog naslednika. Imao sam vremena da posebno proudim Bosnu i Hercegovinu. Poznavaaje jezika mi je mnogo' pomoglo da dobijem sigurna i tadna obaveStenja o statistici, trgovini, industriji i o opltem stanju zemlje. Dela DZevdet-efendijine misije izvr5avala su se pred mojim oiima; ja sam i sam uaestvovao u njina u granicama svoje uloge i svoje nadleZnosti. Tako 6u ja ispri[:iti samo ono' Sto sam video, ono Sto sam iuo i ono 5to se dogatlalo u ovim zemljama za vreme dvadeset meseci moga boravka u njima. Ako od mene zatraZite motive koji su me gonili da piSem na jeziku koji nije moj (ja sam Arbanas) i koji ne znam tako dobro da bih se njime sluiio sa izvesnom elegancijom, odgovoriCu sa svega dve reii. Kod nas u Turskoj ima dobra i zla, pravde i nepravde, vrline i poroka kao xvugde drugde. Ali, u Evropi najmanje dogatlaje ponavljaju milioni usta i o njima pridaju hiljade novina, revija, bro5ura. Dela vlada se objavljuju, objaBnjavaju, hvale, izdilu u nebesa. Citaiu6l izvesne sastave reklo bi se da. je sve ruZiiasto i Evropa ima svoje razloge da tako dini. Naprotiv, u Turskoj dobro se dini u ti5ini i senci. Niko ne pGe, niko ne govori; mi se zadovoljavamo na5om saveSdu i mi smo dovoljno nagracleni kad dobijemo njeno odobravanje. Je li to pogreika u politici? Ja to ne znam. Ja samo znam da sve ono Sto ria5g vlada [ini u interesu civilizacije i humanosti ostaje u tami i ti5ini. Ako novine o tome koji put kaZu neku red, ta.reE je vrlo slaba. Na taj naIin, dobro koje ona Eini prolazi neopazeno, jer ona nema obidaj ni da se njime hvali, ni da ga i5tid(. Ona tali zlo i htela bi da ono odmah i3Iezne. Ovo zlo, po3to zla ima, dohvate hiljade zlonamernih usta i iznose na uZivanje ljubopitstvu stranaca. A o dobru se gotovo nikad ne govori, dovek bi poverovao da u Tirrskoj ima viSe zla nego dobra, viSe poroka nego vrline. Takav sud je nepravedan. i) Ahm€d Dlevdet-pssa
(182:l-1895),
turski drzevnlk i
lstoriEer.
1t Pi5u6i nisam imao drugog cilja nego da istaknem dobro koje ie misija DZevdet-efendije ulinila u Bosni i Hercegovini. Istovremeno €u upoznati Evropljane srr stvarima koje oni ne znaju, a koje ni mi sami, otomanski podanici i slulbenici vlade, ne znamo bolje od njih. Moj trud 6e biti nagratlen ako drugi, pametniji, marljiviji i sposobniji od'mene upotpune Sto ja zasada iznosim kao prostu skicu bez ikak{re nairine pretenzije. Ja znam da moj rad nije sreilen kako treba. Naprotiv, on ima skokova i skretanja, ali on sadrZi istine i dinjenice u koje se ne moie sumpjati. To me potstile da ga objavim.
BOSNA I KRATAI( ISTOBISKI PBEGLEI) Pod vladavinom Rimljana Bosna' Hrvatska
i
Hercego-
llirija' Ovo zajedniiko Ilirije i Dalmacije prvih ratova u toku promenilo tek se ime koji lu biii izmetlu 239 i 168 pre I' H. Otada osvajadi sveta vina bile su obuhvaCene op5tim imenom
nazvaie Panonijom predeo koji se nalazi s one strane planina' Ovaj kraj, koji se nalaZio 'izmedu planina Dalrnaeije i
je ime Pannonia Cis-saviana, tije stanovnike Apije6) naziva P6ones. Ne zna se tatno odakle dolazi ime Bosne, koje je ova prostrana provincija dobila kasnije. Ipak, neki kaZu da su Besl (Besse!), jedno tradko pleme, zatzeli pre Tiberijevih.ratova?j jedan deo ove zemlje, taEnije, celu severnu padinu do blizu reke Valdosusa' na osnovu Eega je prvo reka, a zatim ceo predeo dobio njihovo ime, tj. >Besinac. Kasnije ov-o se ime pretvorilo u ono Bosina, koje se najzad promenilo u
Save, dobio
Bosna').
Medutirn, nije samo pleme Besa prodrlo u Bosnu.t Ovu provinciju, koja je u doba Tiberija bila obuhva6ena u granicama Dalmacije, zauzeo je car Justinijans). On je njene granice proSirio'do Drave. Otada je Bosna postala deo Istodnog carstva. U 665 godini car Heraklijee) pozva Slqvene i odredi im da se tu nastane pod uslovom na odatle suzbijaju'Avare koji suo ve6 uivrS6eni. na raznirn tadkama, odbili da priznaju It Al€l(srndrtje; rlmski pisac, tlveo u II veku. Rimsld ear Ttberlje vladoo od lH? goal, n. e. Vlzanlilrlri ca,r Justlntjan I (52?-{65). pogresno. vizantls,ld &r xeieklije je umro 6{1 Sodlne' "j I Govoreel o stato] 3osnl, slutlo sam se mnoglm dokumentima I c,ltatlma, Cemu zahvaljujCm g, piranoo-u, italljanskom konzulu u SareJevu. c) ApiJe
?)
8)
(Prlm. prev,)
13
njegovu carsku vlast i linili nerede, 3to ova vlast nije mogla da spreli-zbog svoje slabosti. Ovi Sloveni, koji su se tada zvali S o r a b i, pre ove epohe provalili su prema u56u Dunava, ali su ih Germani potukli i suzbili. Verovatno zbog ovog poraza Sorabi su se sklonili u Bosnu, prihvataju6i usl.ov da se biju sa Avarima. Iagleda da im ovi nisu bili ravni ni brojem ni snagorn, jer se nigde ne govori o njihovom otporu. Kad su u sedmom veku Srbi konaEno zauzeli Gornju Meziju, odlukom cara Heraklija Bosna je postala deo srpske driave. Usled ove odluke srpski kraljevi su njome vladali Plpko visokih linovnika koji su nosili naslov b a n i koji su, doinije, kao u Hrvatskoj, postdi nezavisni i nasledni prema sistemu germanskog feudalizma.
Izmetlu devetog i desetog veka Bosanci su se digli s oruliem protiv kraljeva Srbije, ali su bili pobedeni i pokoreni. Kasnije, oni se poriovo pobuni5e i ovaj put uspe5e da se odvoje od Srbije, ali, po5to ih je rat oslabio, njih napadne i pobedi ban llrvatske, koji posta gospodar njihove zemlje. Godine llSl Sosnu je konadno osvojio i zauzeo Bela II, kralj Ugarske. On pro5iri njene granice anektiraju6i joj Krajinu (tursku Hrvatsku). Ipak, izgleda da su prema tadaSnjim obilajima osvojene zemlje plaGale samo danak, jer vidimo da Bosnom nastavljaiu vladati banovi do 13?6 godine. To,ie doba kad Stevan T\rrtko dobi kraljevsku iitulu od ugarskog krdlja i Bosna se uzdiZe na kraljevinu. lVriko pripoji sriojim zemljama vojvodinu sv. Save, koja nije niSta drugo nego'zemlja danas polnata pod imenom Hercegovina; Posle 26 godirra vladanja Twtko umre 1392 godine. Njegov je naslednik bio krali Stevan Dabiia, koga stiZe smrt Ie" tiri godine docnije; tj. f396 god. Dabi6u nasledi5e jednovremeno,Tvrtko II i Ostoja Kristi6. Ovaj posledni'i, po5to je ozlojedio'iiarodo protefan je ir jidnoj pobuni. Na njegovo mesto ieabran je kralj Jablanovif. Posle smrti Stevana DabiSe BosnA F,e pbdeli -u dve drZave od kojih je svaka imala kralja. Ni$to kasnije wignuti kralj Kristr.i povrati .se zauzimartiem Turdka k
t4 da ie zemlia vec izgubila.jedinstvo' a moZda lax svog nacionalnog dostojalstvaa :;;; -i ose6anje ovilidogadaia koji vladarima Turske pokaza5e put Bosnu da ih kasnijeiotainu da je i osvoie' kralj Jablanovit " il;" naslednika. UUoo je za njim oti5ao u grob i Kri"-i" sti6 ---- godine 1434. 3m"e" ova dva kralja Tvrtko osta sam posednik kraljevjednu drZavu' kostva i mogao je ponovo ujediniti Bosm u IJ ovoi godili ie um19 a Jo- t *t"i: da vlada mirno do 1443' posle dvadeset godina koga, je ia naslednika osta'no TomaFe osvaiacl0)', Mehmed sultan i ubije ,r"p"io" ;";;j; - --fu'tci owoji5e Bostlu 1463 godine' Matija, krali Uga.rske' uspeo je posle izvesnog vremena da od nje ponovo os1rcJl lei"it-a"o, ati .t XVf velu Turei ga povratGe i otada ona osta ol"""rr. u celom svom integritetu, nijedria invaziia nije rnogla savladati njen otPor. Toma3evu lmrt istoriia smatra kao mrlju u slavi sultana Owaiaia Kralj se predao prerna spor:rzumu; vojniEka [ast kao rasceptani
i
on.poi-"ifi-""tki-zakon nisu nikako dozvoljavali da se on ostane
g"b. Ali neki sultanovi savetnici nislili su da, ako opasnostr i- oni izaiv, vladanje .Bosnom }ebdelo bi stalno u -svog
vladara strahovanie koje dovede do poguzrn* 'foa presuda' ;it"*t" ;*"*iog kralja. Da bi se' dobila zakonitakoji' pfa-
*itr-;".upu6ena na odluku vojnom vglikom sudiji' predao na *n"ili od'ostalih, ne zaboravljaju6i da se Toma5 ili-presudrl ;til;"k" veru, odli da donese svoju f etvu neki' o odobravanju smrti. Jedan iedini mettd ulemomll); po5to da se' je i smatrao druktiie Mnsanefik-eflttdii., mislio za..sigurnost otomanske i" -* nesrecnog kralja bila ndxra ;h"€, mole na niega zatronfto primeniti smrtna kazna''Ali snagu zakonske presude' t"fo'oj*o.'o miSijJnje nije imalo javno izvrSenie je on za zaduien i-oif" oii. -og"o-biti sam istovremeno izvriio ulogu sudije I dlelata' Na osvoienje Bosne se-nadoveza jedna druga stvar tija' interpretacija moie imati vi$e varijanata' U*."o"a biskupija Salone i Sirmije, koja se pod*,1r p*ito wemenima .ixtv", dokazuje starost hriicanske religije ^u Bosni. Ali, po5to je odludeno, kao Sto je napred redeno, da rolp6gre*no.odr{{1_116lgodtr.re.u.8osnl-jevledaokls}Jstlepen
t*"*3;[.i$ry,.si:3&q".!i:"1'"ffi.tt#iffi ffieff''j;'";?lr !r) vl€okoobrazovaDt lslamsld lveSteDlct'
i.l
15
ova zemlja bude deo Istodnog carstva, vera njenog naroda pretrpela je, naravno, uticaj Fotijeve 5izme12). Uzalud se Bela II, kralj Ugarske, naprezao da je povrati na€elima rimske crkve. U tome je samo upola uspeo, jer mu stanovnici juZne Bosne pruZiSe tvrdoglav otpor; samo natod severa, bliZe katolidkoj Ugarskoj, oduva svoju privrZenost latinskoj crkvi. Izmetlu jedanaestog i dvanaestog veka sekta patarena (Bogumili, aa slavenskom) nade veliki broj prlstalica u Bosni, jer se njihova manihejska na0ela vrlo dobro sloZiSe sa starom verskom tradicijom slovenskih naroda. Papa, dominikanci, franjevci i ugarski kraljevi naprego5e sve svoje sile da ih uni5te, dak i silom oruZja, ali u tome nisu mogli postiCi cilj. Ova sekta je postojala pre i za vreme otomanskog osvojenja. Neki su skloni verovanju da su katolici, ili bolje re6i, da je katolidko sveitenstvo,da bi nastavilo svoje delo uni5ta* vagia patarena, dozvalo, barem u svojim Zeljama, Turke da osvoje zemlju. I zaista, kaluderi franjevci, koji otada iskljudivo vr5e iatinsku siuZbu u Bosni, imaju ferman vlastoruino potpisan od sultana Mehmeda, ferman, koji im je morao biti izdat kao nagrada za nekakvu vainu uslugut!). Evo prevoda toga dokumenta. >Ja, sultan Mehmed Kan, pozdravljam svoj izabrani narod.
Ovim earskim fermanom dajem svakome na znanje, da kalutleri Bosne na5li milost kod mene. Prema tome naresu clujem da se ne iini nikakav pritisak ni nasilje ni njima ni njihovim crkvama. Oni mogu slobodno prebivati u mojim drZa* vama. Ja Zelim da budu za5ti6eni i sigurni svi oni koji €e do6i ili koji 6e oti6i; da se mogu nastaniti bez bojazni u mojim zemljama i Ziveti u potpunoj bezbednosti u svojim crkvama. Ni ja, ni moji veziri, ni moji robovi, ni moji podanici, ni stanovnici moga carstva ne smeju im diniti zla, niti im prouzrokovati neprijatnosti. Neka njihov iivot, njihova dobra i njihove crkve budu zajemiene i u punoj bezbednosti i neka se niko ne usutluje usprotiviti se, niti ih spreiavati kad budu dovodili ljude u moje plemenite zemlje. rll carieradski Datriiarh fotiie (82(Hgl) ostro je forirullsao razuke
izmedu zapatne i is-todnd crkve, koje su konNcno dovele do rascepa lll lime izmeatu ovlh crkava Sodtne lllltil' rr) carrkl lermen izdat lranjevctme u Bosnl 2E V r$3 god. De{las rezllxe m zna za 11 DreDisa ove and-name, medu koiima poctoje zaatne u sadrZaiu. Oitdhaf le nestao tza l6ail godine. Zr lojnlcki primerak'-.za :oJl se r;r$lilo da le brlStnel, pouzdeno se utvrdllo, alr -l-e- neuryela iml-tac{i origitnrle, vldf: Istoiilko-prevnl zborntk' str. t0H00' seraievo' ll5o'
16
U uzvilenosti svoje -ilq"ti ja pola.Zem ?akletvu i kunem se onim koii je stvorio i koji htani ze-lju i nebo, sa na5ih sedam'svetih Proroka, sa 120.000 proroka i sabljom koju nosim, da niko ne6e Einiti smetnje ovim kelu{srims, niti ih zlostavljati, poito su se potiinili mojim naredbana i mojoj
sluZbi.
Dato-meseca maja 863 od Hidlre.c Ovaj Ierman je, kao 5to sam rekao, wojeruEno potrpisan. U-Bosni jo5 pokazuju karhen koji je slulio kao stolica Gvajalr dok ga je pisao. U tom istom kraju kalutleri su ga primili iz njegovih sopstvenih ruku. To je vr.lo dragocen dokumenat, jer nam dokazuje da u doba kad je nastao, verska mrZnja je bila jaEa u srcima ljudi od ljubavi prema domovini. Ma kakve bile usluge koje je katolilko weltenstvo udinil-o sultanu, Cinjenica je da su svi patareni posle osvajanj4 prigrlili i5lan i tako, su mogli satuvati svoje plemitke tltde, woja imanja i istovremeno svoju nadmo6nost nad katolicima, koji su ih proganjali pre otomanske vladavine..Uostalom, nisu se. samo patareni odrekli svoje vere; svi plemidi i bogatasi zemlje po3li su njihovim primerom. Na taj naEin su veliki posednici, svojim preobra6anjem .u islam, mogli saluvati, ne
serro woja imanja i svoje privilegije, nego su istovremeno dobili feudalnu vlast koja im 5e olezhaila gotovo nezavisnu egzistenciju jer, stvarno, ona nije bila potlinjena nikakvoj kon_troli. Oni koji ostado3e verni hris6anskol veri, brzo su se n3!Ii u poloZaju kmeta; nisu mogli posedovati zemlju, niti slobodno uZivati ikakva gratlanska i johtiCka prava. 3vi oni koji nisu bili muslimani bili su ovdj, kao uoialom svugde, oiorezovani lilnim porezom, haradem i postaie iidni begova i agi, koji su podelili zemlju cele Bosne. $netov! Nbmq potrebe da kaZem, da su obraienici gotovo uvek fana_ tici'- i zato sudbina hrls6ana posta vrlo zar6snb: nadose se u bedi, prisiljeni na sve vrste kuluka i privezani ," t" Begovima i agama bosanskog porekla pridrutili""-i1". se spahi je-i.,kapetani: prvi, voini pogtavari, bili susu oba, vezai na slulbu za vreme rata i tim uZivali su pravo d.a uzimaju desetinu aa celom prostianstvu ""-isvojih feudalnih dobar-a; drugi, vojno plem.t.ro,'por"ao.r"ii su utvrtlene dvorove i feudalna dobra i postaie-opasni za ,u"-r"ri" Oni prisvoji5e pravo viSei i "*"aL, !"a"i"a nad stanovni5tvom "izug
1?
koje je bilo potdinjeno njihovoj jurisdikciji. Kasnije, kapetani postado5e tako mo6ni da ih je Porta morala suzbijati. Uprava Bosne bila je poverena veziru,'koji je sedeo u Budimu u Ugarskoj, ali. stvarni upravlja[i bili su doma6i begovi i kapetani, koji su imali pravo na Zivot i smrt sultanovih podanika. Ovi begovi i ovi kapetani su samo pro forma zavisili od vezira koji se smatrao kao generalni guverner Bosne.
Kad Otomanska Carevina izgubi svojg posede u Ugarskoi, vezir, koji je sedeo u Budimu, premesti se u Beograd, a za'tim u Sarajevo (Bosna-Seraj). No ovaj grad je patio od nereda; poSto je bio pod neposrednim uticajem viSe Sefova, koji se nikada nisu potiinili vladi ni jurisdikciji njenih pretstavnika, Sarajevo nije pruZalo dovoljno sigurnosti poglaYaru provincije. Zbog loga su veziri Bosne bili prinuileni da prenesu svoje sedi3te u Travnik, grad bolje utvrelen od Sarajeva i koji je pru2ao, kako svojim poloZajem tako i verno5du stanovnika, vi5e sigurnosti za vrienje vlasti koja je uvek morala radunati sa uticajem uglednih ljudi i velikih zemljoposednika. Autoritet vezira bio je uvek jako ograniEen. On je bio toliko pod kontrolom m u le, poglavara muslimanskog sveStenstva, i ala j-bega, poglavara zemaljske vojne sile, da je izvr5enje naredaba vlade zavisilo iskljudivo od njihove volje. A ova dva poglavara bili su gotovo uvek sloZni kad se radilo o opoziciji ili obezbeilenju povlastica, koje ie Porta)rastojala da im oduzme u interesu svog sopstvenog autoriteta i blagostanja stanovni5tva. Ovako stanie je i dalje ostalo op5te pravilo uprave u Bbsni, provinciji koja je postala otomanska lto se tite Vere, ali je ostala slovenska po osecanju i navikama. Iako je driava vi5e puta oduzimala Bosancima njihova prava' oni su joj ipak davali vrlo znatan broj vojske i bili su odani i verni stvari islama svaki put kad se radilo.da ratuju za veru protiv hri 56ana. Politika tog vremena sigurno je iahtevala'da se smaira dovoljnim ovo of$t" podvrgavanie i pustila ie da stvari idu putem koji nije bio sasvim praVilan, ali koji ie iplk prulao vrlo znatne koristi s obzirorn na pololaj Turske prerna evrop: skim silama, a posebno Austriji i kratjevima Ugarske; s kojima je bila gotovo neprekidno u rbtu. S gvog gle=digta izuzetni iotoZii Bosne sluiio je za oslonac vladine pottike i vlada je 2
-
Bosna
I
Nercetovlaa za vrlr.rne Dtevdet-efeodtje
18
velitu toleranciju prema njoj s obzirom na velike dobitl 'koje je iz toga indirektno izvlatila. Stoga se dogadaji koji zu se de3avali u Bosni do t?85 godine mogu rezimirati u rhalo reti: uvek ratovi ir pobune, mnogo tladenja hri!6ana, a nikakva pob,oljianja ni gradanskog ni politiEkog. Cas napadae, tas napadnuta,- Bosni se branila.protiv strane invazije. Njeni ratnici su,bili prvi.koji su pte$li granice i napadali na zidine BeEa i seCanje pa to oEuvalo se u predanju i u narodnim pesmama. Godine 1?86 (1202 po HidZri) skupljale su se austriske, trupe na granicama da upadnu u Bosnu. Be6ir-pa3a, generalni guverner provincije, predvitlajuti na vreme, pozva Bosance i skupi dobar broj vojnika od kojih obrazova dve kolone. Zapovedni$tvo nad jednom dade svom 6 e h-a j i,14) Huseinagi, a onu drugu upravniku Banja Luke, Hadii Mehmed-pa5i. Ovi napado5e kod Dubice austrisku vojsku koja je ve6 bila preSla Unu i tu se utvrdila. Posle boja od I dasova Austrijanci su bili potpuno potudeni i naterani u bekstvo. Velikj broj pogibe u boju, joS ve6i .broj se poddvi u Uni za vreme beZanja. Austrijanci izgubi5e, izmetlu ostalog, pet topova i svu .njihovti municiju Sto ostade u vlasti Bosanaca.. Posle ovoga dogatlaja stvari se vratiSe u status quo, to 6e rii, bilo je uvek istih nereda; Bosna se nije btela povinovati nikakvim reformama i nastavila je da se drii vrlo dvosrnisleno prema vladi. Kad je sultan Mahmud pokrenuo reforme 1828 godine, Bosanci se masovno podigo3e protiv Carevine. Oni su ove reforme smatrali kao antireligiozno delo, kao atentat protiv islama i ustanilke vodte pozva3e sve muslimane da uzmu orulje u odbranu vere. Mo6niji i smeliji od drugih, Huseinkapetan, jedan od uglednih ljudi Gradalca, koga su se najvi5e bojali, uspeo je da okupi oko sebe velilii broj -pristalica i da vrSi vrlo modan uticaj u Bosni.rr) Mehmed-pa3a od Tuzle, Mahmud-pa$a od Zvornika, Hivzi-efendija oa Banja Luke, kapetah od Krupe Mehmed-beg, ba jratitar $atdidZi Mustafa i Halil-aga PaSi6 od Sarajeva,' Sarkot Ali-paia od Bijeljine, Kadri-beg od Petrovca i viSe ostalih poglav-ara pripokazala
rr) Potno6nik. zamenik. r. gv_al dg_g_gdal u svlm detauims lzneo le Dtevdet-efendlte u s\foJo, rlnoflJl otomanikog Negovlm ctrstve, Vol. fV, str. 8t (prim. prev.) 16) Bunr llusetn-kapettna Gra
19
druiite se Husein-kapetanu da se odupru sultanu Mabmudu, bolje re6i, da podignu celu Rumeliju i prenesu rat u srce Imperije, u Carigrad. Ovi poglavari imali su smelosti, ne samo da priznaju za vrhovnog vodu Huseina-kapetana, ve6 su ga jednoglasno piogtasili vezirpm i poglavarom cele Bosne. Jednog petka, svi ovi prvaci, oslanjaju6i se na svoja'prava, sluZbeno mu se pretstavGe I poloZi5e mu zakletvu vernosti, pottinjenosti. Husein-kapetan na delu bosanske vojske pobedonosno je
lepredovao prema Rumeliji s namerom dg u nju upadne. Niko ga nije mogao zaustaviti u njegovoin pohodu, Grad Pe6, u Arbaniji, spalGe njegove trupe koje, pokretane fanatizmom, nisu znale da se uzdrZe, te su njihovi izgredi, razulne se, za ialjenje. Veliki vezir RaSid-pa5a se spremao da ode na boii5te i litno uzme komandu nad vojskom koja je imala da ugu5i ustanak u Rumeliji, jer, videlo se, pobuna je pretila da postane oir5ta. Mustafa-pa3a od Skadra i sve ostale pa5e Arbanije zaverili su se pfotiv sultana. Oni su se spremali da pot1xlmognu Bosance u ovom boju zametnutom izmetlu starog sisterra i novih reforama koje je zaveo sultan Mahmud. Sihracija je bila veoma napeta i Carevina se, to ne treba kriti, na$la ugroZena ustankom i verskim fanatizmom. Neodlirdnost bi je; mogla upropastiti. Medutim, sultan Mahmud nije znao za strah; on nije nikad ustuknuo pied opasno3eu, naplotlv; on ju je hrabro napadao. i njegovi napori su bili krunisani uspehom, Sto mu donese naziv >preporoditelj Turske<, U metluvremenu Hamdija Mahmud-paSalo) uze komandu armiskog korpusa koji je imao da operi€e,protiv bosanskih ustanika. Sa svoje strane Husein-kapetan je duZe vremena vodio rat sa znatnom, vojskom i nastojao svim 'silama da odrii jedinstvo i slogu medu vodarna hoji su bili pod njegovom komandom. Medutim, dok su se svi, prvaci Bosne pridruiili ovome odvalnom doveku, njegov ne6ak Ali-aga, komandant Stocat nije nikada hteo priznati. njegov autoritet i bio je uz vladu. Iscrpiv6i sva sredstva ubedivanja, Husein-kapetan, da bi ga naterao na poslu3nost odluti 4a upotrebi silu. 03 potle rii Celu svoje vojske protiv neGaka Ali-age, koji se'povude u. rc; trlahmud Erindt..pd.,
2'
bflrrtrkf v.[r. od 1l!t-1llt
godt
m Stolac. Hgsein-kapetan opsednu ovaj grad. No Ali-aga pruii jak,otpor i.izvrSi vifu isplda sa uqpehom. Husein-kapetan je bio prisiljen da se vrati. Po povratku iz Hercegovine on zauze poloZaj g Sarajevskom Polju nadaju6i se da 6e tu spreEiti. ula-
zak'carskih trupa u Bosnu. Ohrabren ovim prvim neuspehom Husein-kapetana, llamdi-pa5a nastavf svoj poho{ bez zadrLavanja. On je've6 bio rasterao svq one koji su nastojali da mu sprede prolaz, Svugde pobedonosan ulpeo je da protlQ klance koji dele Bosnuld Rumelije. Njegovo pribliZavanje Sarajevu vodilo je neizbeZno sukobu sa vojskom Husein-kapetana. ' I zal:.cta, krvavi boj se ubrzo zametnu izmetlu dve vojske. Otpor 'ustanika bio je tvrdokgran, ali demoralisani neuspesi:ma kojd su pretrpeli u Hercegovinr" nisu mogli odoleti lve novim juriSima sultanovih trupa. Husein-kapetanova vojska je potu6ena i naterana u bekstvo. Husein-kapetan i viie njegovih pouzdanika, medu kojima je bio i SerkoI Ali-paSa, bili su prisiljeni da beie i da se sklone u austriske zemlji, gde su na5li dobbr prijem. Husein-kapetan je tamo odveo. i svoju porodicu. Ovde treba odati priznanje drlanju Coveka
koji je kasnije izdao duZnu vernost svome vladaru: govorim o Ali-agi koji je postao paia od Stoca i guverner Hercegovine. On je nL samo suzbio Husein-kapetana od Hercegovine, kao ito je napred redeno, nego je imao sre6u da se u Sarajevskom polju spoji sa Hamdi-pa5om i da se ponovo bori za Carevinu pro-
tiv
bosanskih' ustanika. Posle ove pobede, koja ponovo poi
pobune, bio
je vrlo telak
zadatak. Hamdi-paii je uspeo i stare poblde zloupotrebe. Hamdi-pa5a amnestira sve Sefove koji nisu ostavili zemlju i koji polotiSe zakletvu vernosti carskoj vladi. On se prema pobedenfn pakazao vrlo [ovetno. Malo vreme{ra zatim, Husein-kapetan, Serkoe Ali-pa5a i drugi Sefovi koji su izbegli u Austriju dobi5e takotle u*rro stiju pod uslovom da odu u Carigrad i predaju sd vladi na milost i nemilost. Oni prihvati5e ovb! uslov,:sigurni da 6e im livot biti po5tetten, jer. se Austrija sporazum-h sa Visokom Portom pre nego je pristala na,njihovu ekstradiciju. Na samo da je'potCini, tek 6e vreme udiniti da se
ZL
duveni Husein-kapetan i SerkoI Ali-pa3a uputife se sa svojin porodicama u prestonicu. Ipak, njihova imanja s.r konliskovana u korist carske blagajne. Malo vremena iza'toga Husein-kapetan umre od kolere.l?) Sto se tite Serko€ Ali-paSe, on je svojim ulagivanjem umeo posti6i da'mu se ne samo potpuno oprosti, ve6 .je dobio i novo zapovedniStvo'u Bosni, gde je, posle nekoliko godina otsustva, postao mo6niji i straSniji, nego 3to je to bio u vreme kad je ugled Husein-kapetana bacao u zasenak' ugled svih drugih pnraka. Ali, Serkod Ali-pa5a je bio rotlen da izda svog vladara. Poslan u Bi5€e (Bihad) u misiju, on ponovo podiZedarod turske Hrvatske i stavi mu se na delo da radi protiv vlade koja ga je obasula dobrim i prema niemu se pokazala to'
taj nalin
liko
velikodu5na.
Vedihid-pa5a,18) koji je tada bio generalni. guverner Bosne, uze komandu nad carshim .trupama da ode kazniti ovog izdajicu, dvaput pobunjenika. Ali-pa6a na delu pobunjenika krenuo je za Travnik da napadne guvernera u njegovoj rezidenciji. Dve vojske susretoSe se u Vranduku; posle
krvavog boja pobunjenici su bili potudeni i naterani u bekstvo.
Posle ovog neuspeha Ali-pa5a se povude u Bijeljinu i tu se utvrdi da dadne novi otpor.. Ali VedZhid-pa5a ga napadne u njegovirri Sanievima i prisili na predaiu. Posla5e ga u Carigrad, odakle umesto da bude streljan kao izdajica, bi samo prognan u Trapezunt. Ali-piSina pobuna- niie povukla za sobom samo pograniCno stanovni5tvo, nego je potstakla i stanovniStvo Saraieva, koje je prihvatito orulje da se sjedini sa ustanicima protiv guvernera. Tako su VedZhid-pa3u na njegovom povratku iz Bijeljine napali kod Viteza stanovnici Sarajeva' Ali pobunjenici su bili ioraieni, a njihove vode prognahe- Samo ie jedan, Hifzi-efendija od Banja Luke, bio zadavljen, ier jq po drugi put potstakao narod na ustanak i pretio da 6e,Ciniti jo3 gore ako ostane u Zivotu.
Mole se zamisliti koliko su hriStani trpeli usred svih ovih nemira koji su se nastavljali bez pretida. IVfoglo bi se pomislitl da 6e posle toliko uspeha zadobivenih od strane carske vojske'Bosna po{ Vedlhid;paiom dirr)
U
Ctadgradu 1882 llod,
r.) 1'edrhld-lf,ehmed.psla, boajllld vrlua od f8$-1t10 god.
22
sati rnirnije i da 6e se oporaviti od politidkih trzavica koje su jQ upropaB6avale. Ali ne bi tako. Bosanci se pokoravaju samo sili orulja. Njima je ostala moralna snaga i oni, je podeie koristiti kao u pro5losti. Unutra3nje pitanje nije- se
izmenilo.
Dok su se ovi nemiri stiSavali sa toliko Lrtava od strane carske vlade, ban Jeladi6 na 6elu jednog korpusa austriske vojske prette granicu kod Krupd. Stanormici ove varoSi, kao i oni iz Cazina, polinili su 5'tetu na austriskoj teritoriji; ban Jeladid ih je hteo kazniti silom orulja. Ali stanovnici krupe,
pod
zapovedni5tvom Bi56anina Mehmed-bega, napado5e
izneaada austrisku vojsku, a stanovni5tvo Cazina je napade s letla. Boj je trajao vi5e.Iasova: Austrijanei stavljeni izmeilu dve vatre, brane6i se naglo se povukole i povratile granice, pretrpevii znatie gubitke. Posle VedZhid-paie upravr! Bosne dobio je Samokovlija Kosrev-paia,le) ali on nije ulinio ni5ta da zasluZi mesto .u i.storiji. Njegov naslednik Muhendiz Kiamil-pa3a3o; Uio 3e loS gori. Covek nesposoban i zao, od je.udinio viSe zla svolom rdavom upravom, nego 5to su to utinile pobune neredima koji ih prate. Ovgme je sledio Kiamili-pa5 a311 Za vreme njegove uprave stanovnici Biha6a i Banje Luke ponovo se pobuniSe protiv mesne vlasti i samo. sa rnnogo ltluke uspelo je uspostaviti red. Ilostalom, sve Sto se Cinilo u ovoj prilici da se ugu3i ustanak, moZe se smatrati samo kao palijativ za jednu iivu ranu. Dogatlaji koji su sledili to su i suvifu potvrdili. HadZi Kiamili-pa5a imao je za naslednika Tahir-pa3u.22) Stanovni3tvo Bihaikog sandZake pbnovo se pobunilo.- Da ga umiri ylada je bila prinutlena da sti ponizi na ustupke koji s'u samo navikavali Bosance da.se prihvate oruija svaki put kad lele da dobiju kakve povlastice ili da se odrZe gotovi u stanju nezavisnosti u. kome su se nalazili vekovima. Veli-pa5a nasledi Tahir-paSu, a njega ,iameni Hafi2paia.23)
--=ffi-vuje
Mehmed Husrev-pa.sa (t8,ll-ls.:t). ro; Muhendlz .Ktemll-pags (r88_r8{4).
rr; EadZl lldll K{^rnu&Ireta (lfaFlS{S). rr) r[ohmea Tehlr4eg. (rs$-rs5o). ,") Mehmed-psts, Oo€enslrl vauJa od juna do Eeptembra $aqz -. godlne. Poste njega Je dotm Hsjrudtn-paga (rgSO__ia5z),
t8tt0
23
?a vreme vladanja ovog poslednjeg pona5anie bosenskih jiyp. Ne samo da nisu slu5ali E *li-ana postalo je fl;eAnu naredbu izdanu od upravnih vlasti, nego su ih javno rynalovaisyali. Oni su sami sebi sudili, ne smatraju6i se obaveaim da se obrate osnovanim sudovima, niti pretstavnicima sultana. P:iliSA koji'su vr5ili nad hriSdanirna i nad slabima pre5ao je svaku meru. Upravne vlasti nisu mogle niSta qdiniti da spreie kinjenje tr rdavo postupanje koje su od njih trpeii svi oni koji nisu bili njihove vere i koji niqr hteli biti sauEwnici u njihovim izgredima. Ovakvo stanje stvari privule paZnju Visoke Porte. U 1264 (1845) Serdar-Ekrer4, Omerpaia2l) dobi naretlenje da prodre u Bosnu na 6e1u rumeliske vojskd i kazni buntovnike koji se nisu hteli podvr6i novim reformama i da organizujb zemlju prema sistemu Tanzimata. Stanovnici Bosne nisu ni pomi5ljali da svojim pokoravanjem otklone kaZnjavanje kojd je lebdeio na njima. Naprotiv, prihvati$e oruZje -da se odupru ulasku Omer-paSe i ovaj put ustanak je bio opSti * kako u El,osni, tako i u Hercegovini, ALi Serdar-Ekrem je potukao pobunjenike. Veliki broj netlu njima povude se u utvrdenja Jajca. Uprkos beznadeZnog ofirora posle izvesnog vrbmeha oni se predado$e na milo3t i nemilost. Takode i oni u Vrandrrku nastojali su da zaustave carske trupe, ali i ovde, kao uostalom i svuda bili su potuteni i potpuno razbijeni. Kad je Bosna postala Zari5te nereda i kad se svuda borilo protiv carskih trupa, muslimani Hercegovine krenule u PPmo6 pobunjenicima. Oni su zaposeli Zdrela Porijena i klance Konjica. Time su se nadali ne samo da'zaustave napredovanje regularnih bataljona i da ih sprete da doitu u Hercegovinu, nego i da ponovo skupe raspr5ene tete Bosanaca te tako uzmognu nastaviti rat. I stvarno, oni su rnogli stvoriti 'ielike te3ko6e da im se dalo vremena za delovanje. Ali Omer-pa5a ih pfetele. On posla Iskender-palu i jedan deo svojih trupa sa naredenjem da idu pravo na poloZaie zaposednrrte od pobunjenika. Iskender-pa5a ih raspr3!,'ovlada njihovim poloZajima i,.po$to ih je svuda razbiof prodre u srce Hercegovine, u Mostar. Pobuna je bila, dakle, potpuno ugu$ena, a da bi se spreCilo njeno ponovno izbijanje, stanovniBtvo ie razorulano bez ,.) Omer-paia Lete8, Sersskcr, voJnl zapovednlk 162 tod.
u Bosrtl od
1N50-
24
razlke na klase i veru. Njegovo oruZje je deponovano u vladine magacine. Ali-pa5u od Stoca, guvernera Hercegovine, ovaj put krivog zbog izdaje, Omer-pa5a zatvori. Neko vreme Iuvao ga je u jednom Satoru pored svoga. Ali jednog dana, kaZu, sludajno okide pu3ka i kugla pogodi zarobljenika posred grudi' Smrt je nastupila trenutno. Ali-paSd je, istina, utinio usluge vladi za vreme pobune Ifusein-kapetana, ali ovaj put je bilo druktije' Hercegovina, iiji je on bio mutesarif,zs) pripadala mu je gotovo kao lenb: on je u njoj bio tiran i hteo se u njoj odrlati, protiv carske vlade. On se sloZio i sa ustanicima, iako se pravio da nije, i r,rjegova smrt, ma na koji je nalin tumadili, bila je sakazna za njegova nasilja i njegovo verolom-
".'i* stvo. ""ilrrlena
Serdar Ekrem, izmedu ostalog, proln4 sve vode pobune kako u Bosni tako i u llercegovini. Zahvaljuiu6i strahu koji je ulio svojim pobedama, njemu ie bilo lako da proglasi i sprovede tanzimat, o korne Bosanci nisu hteli ni da Euju' Prema tome, feudalni sistem je bio u principu uni$ten silom oruija a .Bosna izjedna6ena sa drugim carskim provilcijana, sem voine regrutacije, za koju je vlada smatrala da je ne treba uvoditi. Ja ne mogu re6i zaito Se tada smatralo korisnim da se Bosancima odobri privilegija oslobo
u
Sarajevo.
ZaEm, uvedene su mere za popravak administracije: ukinuta je samovolja barem u principu i sud pote pravilnije da deluie. Stanovni*tvo, vide6i da se radi o njegovom dobru, potq da stiEe poyerenje prema vladinim postupcima; za$ti6avbrijb miroljubivih ljudi utini dd' se otrese zabluda veOina onih koji su dotada smatrali reforme kao ne4akonite mere uvedene da se narodi prikrate u njihovim pravima. rty pogtltkt poglavrr ,edne qblNsu.
25
Ilostalom, Beisna i Hercegovina tek Sto su iziSle iz nereda prnuaokovanih bunama,.nisu se mogle odmah cfrganizovati prema novirn ustanovama carstva. Stoga je u pogledu administaeije trebalo jo5 mnogo stvari izmeniti, pa da dotle do pravde i blagostanja naroda. Mogli su se uspostaviti sarno principi; detalji organizacije morali su se razvijati u onolikoj meri ukoliko 6e stvari po6i novim putem i narodi shvatiti preimu6stvo zakonitosti, reda, mira i da je potrebna jaka gradanska vlast.
eak
i
posle r,rspeha o kojima 6u govoriti, Bosna
i
Hercego-
vina nisu mogle izdrZati potpunu promenu kakvq je vlada htela izvesti. Prilike su vi5e puta sprelavale ili zadrZavale razvoj i blagodati novog upravnog sistema. Molda narodi niiu bili u stanju da shvate preimu6stva koja od njega treba da proisteknu tako, da su sva realna i trajna pobolj5anja ostala nere3ena; sve je teklo e neizvesnosti i neodludnosti. Nastavljaju6i svoje izlaganje, po5to morarrl da govorim o carskoj misiji, rmoja polazna tadka bi6e ba3 ova neizvesna situacija u kojoj .su se nalazile Bosna i Hercegovina posle odlaska Omer-pa$e. Ja 6u izneti principijelne uzroke koii su fe stvorili i odrZavali do dolaska DZevdei-efendije. Nadam se da ovaj uvod ne6e biti nekoristan za razumevanje onoga Sto 6e slediti i €italac 6e mi moZda biti zahvalan 5to sam izneo dosta, u neku ruku, neobjavljenih tinjenica.
II ZEMLJOPiS
I STATISUKA
. Bosna i Hercegovina Cine ustvari jednu provinciiu. Iako Hercegovina podignuta na muteseriflik od vremena Alipa5e od Stoca, ona je zavisi.la od generalnog guvernera Sosne sa sediStem u Bosna-Seraiu {Sarajevu). U 1858, kada se pobunila Crna Gora i kada su politiEke i vojne po$re5ke prouzrokovale poraz na Grahovu, Hdrcegovina je bila konatno odeliena i njeni guverneri su opet postavljani neposredno od Visoke Porte. Ova se mera primenila zbog tesko6a na koje je nailazila administraeija s obzirom na ddjinu sediSta generalnog guvernera i na neprestane nemire koji su izbijali na granicama.
je
26
Izdvajanje je bilo samo s pogledom na administraciju i strategijuiHercegovina nije prestala da Cuva svoje netaknule prirodne veze, svoju srodnost i svoje zajedniEke tradicije sa provineijom-majkom od koje je -bila odeljena. Zbog toga, govore6i o statistici, zemljopisu, obilajima i teZnjama, ne bi trebalo da iinim nikakve razlike, jer ito vi3e razmi5ljam to sve vi5e uvitlam da ovaj deo zemlje, obuhvaden izmedu sada5njih granica Crne Gore, Arbanije, srpske granice s jedne strane. i austriskih granieai to 6e'reti, '- Dalmacije, Hrvatske i Slavonije s druge strane, ima se smatrati samo kao jedna prorlincija i kao takva ima se upravljati jednim generalnirii guvernerom. Ali po5to ovo rizlikovanje postoji,'
ja sam prinutlen da o njemu vodira ra6una. Tako 6u prvo govoriti o Sosni takvoj kakva je sada, a zatim 6u se pozabaviti Hercegovinom. Bosna se nalazi na 44o geografske Sirine. Na severu se protgZe do desne obale Une i sledi tok Save do kraja Drine, na jugu dodiruje Arbaniju i granicu Crne Gore do Durmitora, na istoku sledi tok Drine, to 6e re6i, jedan deo Srbije i prelazedi planine Stolac i Goliju ide do lbra, a na zapadu, njene se granice protelu do izvora Une. Bosna obuhvata povriinu od 800 kvadratnih milja. Ona ima mnogo planina i ravnica, vrlo slikovitih i vrlo plodnih dolina. Izmedu ravnica najznalajnija je ona koja se nalazi izmtitlu SqVe i planine Nisava-gore 26) a koja se zove Posavina. Doline Bosne i Vrbasa su najlepSe i naibogatije koje sam ikada video: priroda im' je u izobilju dodelila svoje darovb.
Najveca visina bosanskih planina je samo 6500 stopa iznad morske povrSine, a ve6ina ima jedva vi5e od 3 do 4000 stopa visine. One su, uglevnom, bogato po$umljene, i sadr}e mnogo vrsta minerala i mramora. Sume su, da tako kaZem, po@uno prepuitene na rnilost prirode i vlada iz njih ne izvlati nikakve koristi. Stoga neizmerno blago ostaje ovde,neiskoriS6eno i malo po malo se uni5tava zubom vremena i pustoSenjem seljaka.
, Gotovo isto treba re6i i za rude, izuzevsi malu kolidinu gvolda, koje pojedinci vade'za svoj raiun na osnovu minimalne takse koju plataju drZavnoj blagajni. Iz ruda se ne ro) Nlsava-gora MaJevlcs.
(?)
- Prema tekstu to bl trebalo dd bude plantnr
27
izvlaEi niksftva korist; one kao da uop3te ne postoje. Ni vlada ni pojedinci nisu se do danas zanimali nijednim od ovih radova koji otvaraju izvore op3teg bogatstva i blagostanja. Nema na svetu zemlje koja bi bila bogatija vodama.od Bo6ne. Svuda ilvanredno bistri izvori koji ukra5avajudi zemlju tine je plodnom i ugodnom.
posna je, metlu ostalim, izbrazdana sa sedam velikih reka, to su: Bosna, Neretva, Drina, Sana, Vrbas, {Jna i Sava, ne radunajuCi bezbroj manjih voda koje jd suviino imenovati. Vedina ovih" reka mggie bi postati plovne kad'bi se izvr5ili hidro'tehniiki rldovi, koji bi, istina, bili neitri', skupi; di bi davali neizmerne koristi kako narodu takq i drlavt. Nema, mislim, nijedne reke koja pod izloZenim pogodbana ne bi mogla biti iskoriiCena za prenos ogrevnog i gratlwinskog drveta. Ove reke izmedu ostalog, mogle bi sluiiti kao pogonska snaga za rudnike i fabrike svake vrste. Na iatosl one sluZe samo za okretanje nekih bednih mlinova. Ima takocle velika koliiina toplih'i mineralnih vqda. U Kisetjaku (Ekii-su) ima kiselo vrelo koje sadrZi ugljendioksida i gvoZda od vanrednog dejstva, bil,o kao purgatif, bilo kao okrepljavajufe sredstvo. Slidnih vrela ima u vi5e drugih Lrajeva. Na Ilidti ima termalnih voda tija je. osnovna sadrfina gvoZde i krelnjak, a u Banjoj Luci vrelo vanrednog dejstca. Izmettu Nove Varo5i i Priboje ima u okolini manastira w. Nikole vrelo mlake gvoidevite vode koja tete obilno kao uala reka. Tu su seljaci napravili bazen. Ina6e ova voda alufi samo za rad manastirskih mlinova. Kupada. ima vrlo malo.
Klima Bosne je uopSte vrlo zdrava uprkos preterahe hladno6e zimi. U planinama ima gotovo uvek snega; on pofinje da pada krajem septembra, a okopni tek u meSecu junu. Stoga je leto vrlo kratko. Srednja temperatura zir-ni je od 15 do 1? stepeni Reumirovih ispod nule, a nikada se ne penje viSe. od 24 stepena iznad nule za vreme- leta.
Zemlja je vrlo plodna i izdaina. Da je zemljoradnja naprednija, Bosna bi,mogla lako hraniti vi5e nego dvostruko od sadalnjeg svog stanovni5tva. Nalalost, u njoj:se zemlja obratluje rta Ftari naiin, to 6e re6i, jedva se malo zaorg u nju se- baci seme, a ostalo se'ostavi boZijoi volji. Pa ipb\ poianje se. velikX kolitina pienice, kukuruza, ielma, zobi, rali neda, krompira itd. Lan i konoplja se wlo malo kultivi5u, iako ih
28
narod mnogo.upotiebljava; no ovi se artikli uvoze iz drugih pokrajina. Isto vaii za duvaq iako Bosanci nikada ne ostavljaju lulu. Zbog temperature ova provincija proizvodi vrlo malo groZtla. U naknadu ona daje vrlo mnogo Sljiva iz kojih se dobiva alkoholna teinost nazvana Sljivovica. Bosanci je rurogo troie. Osuiene Sljive fine najrinosniji izvozni artikal za narod.
Bosoa je bogata i stokom. Stodarstvo je jako odomateno kod seljaka. 9aje se krave, ovce, koze, svinje i dosta konja. Ali usled posledrijeg rata i stolne zarare koja je trajala netoliko i;odina, kolidina stoke se smanjila, Sto je zadalo osetan udarac siroma5nim slojevima, a narodito zemljoradnicima. Staaovni5tvo Bosne se broji na 444,475 mu5kih lica, to 6e re6i, radunaju6i isti broj Zenskog stanovni5tva, da ova provincija ima u svemu 888.950 stanovnika. Evo podele po sandZacima i distriktima prema prebrojavanju Serdar-Ekrem, Omer-pa5e, u vreme njegovog ulaska
u
Bosnu:2?)
'E^ satlali&k
Ilisirikl Ged
Barrlieue (?) Visoko tr.ojnire Neretva
noEaffcq_ Zvorrdlr Zvoo:rr,ik
.88
gE
€E
?503 298t)
65$)
A
.-e Eg
F€
tsi
ag
6 '!t
Boena-
Se{ta{
Sa,rajevo
c!'d
.EF
Brj€ljina
Dmja Tuda
Gomiia Tuzla
1800
6390
4m8
2810
.1416
A1|3?
5li{t'
3526
1010
,.wt
rt998
8r5? 7
156 31
l
@
8Ar
4gl2
29 58
60
4?&
w8
341
10?86
2TI'
2896 1fr)Eg
7S1
57
3556
3?S
5324
45705
5o€nsFsereJ* gogstlca, Tuzla-Bala : Gornja :, DoniaCelebi-Bazar j,lai,-,fdtztr -,_Sarajevo, Tuzla, Derbene :-Dervanta, Blhktje * Blhoe lCaden : Ii[ajdan, Icntce : aentca, -aX-ru-sar J llY:!:ro-=. Ku_len Vakuf, :*S.9_', Pl1g!-Irr:r_ - Jezero (koar Jajaq), ?enrser : Frozoi, Jeni-Bazar
,;Jil,i3li,"f;.i."jx;yf.iff ,i"s?y.1,",isLTi*Js";,"x.7"'r?;",f #ffJi
29
e
batrt
DisHkt
ES EE
=Zrtmn<
liv
Eg >F d)5 t?
tn -E
flE 6<, 4A
S'rebrenica
8942 2S88
&t2
18,!1{}
?8B
,10002
251r?
3353
6WEr
B8
5291t
64030
2340
Banja-Luka
5816 1?31
s98lB 121t&
231
Derventa Te$ar{
Kladanj'
GcaEaruica
Biba€ l.Ib'rro Selo Prdljedor
Novi
6m1
210
.
I
533
9413
164 ?s
13331
8l9S
424
6ffi5
?&t1 8581 8134
2e
&M
218['
26S
s*
Osboiac
95t25
46
KruBq
4500 '2398
Komrrac
18vl w
2898 3945 4008 4L't1 2C02
32
34S33
49261
328
4093
6e)2
&17
2&.4
Majdan
Kijud
Travtdil< Za$,aa Ihtrevne (Livno) Gd,amoi
kirsac Jatce Jecego
krw
rruo &la
90{8
5C62
Nova.Vtrp6
lfrvl
Ivfdlrovdles V,irdegrad
t49l XTI
1tfgp4ltifte
m68
SieoM
Bihori
1m3
itgl2 ?&40.
s zt
168 11
er80
2m
277
t
: l?4
460,0
st
195t
-
1028
rl?t
#D
t2
s
636
1374t
60
tuz 18 20 16 B3
50
26C3
20{92
?3
85 63
4tt08 6?01
84512
:-
32fil 8584
1?{Xl
73
9367
stt2
9AILI
Nmri-kry
W
33,iA 110?
757il
B
5g'1
?s
119t88'
4D
1?ffi
Dubiea
ilova]Ieos
pt Etr
.-
Brdno
LsCtai
BotaIrrla
EA
.gE
3:!
460
454?,5
30
Medutirn, niSta nesigumije od ovih sluZbenih podataka. Upla$eno novinom, stanovni5tvo je smatralo popis kao jednu meru pritiska usmerenu da se ustanovi broj vojnika kojl ono moZe davati i suma poreza koju je trebalo da pla6a driavi. Stoga, da bi izbeglo i jedno i drugo pitanje, ono je gledalo da prevari sluZbenike koji su imali da popunjavaju- lis-te. Te_ Skb€e za talan popis bile su u. toliko ve6e, ito ni muslimani ni_prav_oslavni nisu imali tada, niti imaju danas, spiskove lii_ nih podataka. Prema tome, bilo je lako prevariti viast, a to se
i 6inilo, po priznanju
mnogih uglednih grailana sa kojima
sam imao prilike razgovarati o tome. ' Sto se tide katolika, stvar je drukdijb. Ja ne smatram da su oni tinili bolje od drugih kad se rad.ilo o davanju vlastima podataka o broju ntanovni5tva. Ali katoliiki sveitenik je uvek drZao u dobrom redu registre krStenih i umrlih, p"um" to*e,
on moZe diti sigurne podatke o stanovnistvu. S-tola ,"* *o_ gao dobiti sva nuZna obave$tenja da o tome pruZim odreeten i tadan broj. Katoliiko stanovniStvo Bosne je podeljeno u tri verska okruga ili distrikta, koji imaju ukupno 6g parohija. Distrikt Sutjeska ima ih 26 sa stanovniStvom od b3.04S duFa; distrikt Fojnica "- Guda Gora Livno 3ini 36 parohija, stanovni5tva 62.843 duie; najzad -distrikt Kre5evo ima 6 parohija i 13.492 stanormika. Ovim brojevima treba dodati oks ?.000 katolika Iija sela iine deo Bosne, ali koja za crkvenu administraciju podpadaju pod_ biskupa Hercegovine. pre_ ma tome, broj katolika losne moZemo povisiti ,ri tSO.ggO, Po5to je potvreleno od doma6ih uglednih ijudi da su sluZbeni podaci,manjkavi, moiemo slobodno doaat 100/o na sluZbene brojeve o stanovniitvu Bosrie i povisiti ga na 964.0gb du5a, naime: 385.000 muslimana, 48?.000 pravoslivnih, 136.8g0 katolika;:1.0?5 Jevreja i 4.640 Cigana. Bosna broji u svemu 11b.584 ku6e, od. kojih 4g.gb1 pripada mu,climanima, 62.717 hri56anima, 803 Jetr€jima I t.ell Ciganima;
Ova prostrana provincija je nodeljena u 6 sandZaka ili okruga i to su: Sarajevo, Travnik, Biha6, Banjaluka, Zvornik i Novi Pazar. U svakom sandZaku upravlja kajmakam, podguyerner, iruzirrajudi Sarajevo, koje je sediite gerr"""irrog guvernera-i Novog Pazara kojim upravlja mutesar,if pre_ stayljen od generakrog guvernera. Ovaj mutesarif .rp"".r_
31
lie i
rnalim sandiakom Pljevlja,
hcegovine.
koji je nekad Einio
deo
Pre dolaska D2evdet-efendije sandlak Sarajevo brojao je
pct distriHa i to: Sarajevo, Visoko, Fojnica, Neretva i Rogati:l- Ttavnik ih broji osam, iija su imena: Travnik, Zenica, Ihlelaa 0.ivno), Glamod, Prusac, Jajce, Diol-hisar (Jezefo) i kozor. Biha6 ih je imao 10, a'to su: Biha6, Novoselo, Prijedor, lFwL Drbica, Ostroiac, Krupq Majdan, Kozarac i Klju6; Banjaluku sadinjava5e samo detirir distrikta to jest: BaFruEki, Derventski, Te5anjski i Gradi3ki. Ovaj poslednji diGikt !e obrazovan pre pet godina; ranije on je satinjavao dilove dru€ih distrikta i nije imao zasebnu upravu. I stvarno, m ime ne postoji u pregledu popisa. SardZak Zvornik bio je sastavljen od 9 distrikta: ZvorG" Doaja Tuzla, Gornja f,uzla,.Srebrenica, Brtko, Kladanj, Eieliin4 Graianica i Maglaj. Ovom sandiaku doda,t je, ima H godina, distrikt Grada€ac, koji je dinio delove Gra[urice i Kadnja. SandZak Novi Pazar bio_ je obrazovan od ? distrikta: foyi Pazar, Sjenica, Nova Vaioi, Vi5egrad, Mitrovica, Trgorilte i Bihor. Zatim je Novom Pazaru dodat sandiak Pljevlja, L,tii ie brojao ietiri distrikta i to: Pljevlja, Cajnide, Kolasih i
ftiitpolje.
Za weme misiie DZevdet-efendije distrikti cele provindje pretrpeli su piomene o kojima 6u govoriti u poglgvljima
h{a
se odnose na dela'clrske misije. U svakom distriktu ima mudir,zs) mgdZtis (ve€g), naib (nrdija), i . finansiski sluZbenik. U glavnim mestima sans-L!. osirn kajmakama, medllisa, kadije i muftije, im'i krirlhi sud i mal kijatib (blagajnik prihoda). U Sarajevu, rsi-
r-ciii generalnog guvernera, ima op3te ve6e provincije, rnuh {veUki sudija), muftiia, muhaqBbedri (geneialni blqgajnik 1:iboda), krividni sud i trgovatki sud. Ge.neralni guverner, kajmakami i mudiri su lefoyi.upran i izvr5ne vla,qti.-TuZit€lji im prdaiu rnolbe, a osi weki'u rm delokrug*, prime ih na znanje i dostave-stvar aadl+ tu ,suds. A}j ;q- rad,i s,nekortr grarlaqs$bm Bitalijrt, pnda raQis, r1 saglasnosti sa Sefom uprave izriEe p4esud.U, ako je --EVGI uprtv:lc yliitt. u rt'czu',(n\tdtdllru;l!.ir{i.
32
krirginalno'delo, krivi€ni sud povede proces i sudija, tija se presud4 sa medZlisovim izve5tajem podnosi generalnom guterneru. Ako je to stvar trgovine, onda odluduje. trgovadki sud.r(rnehkeme-i-tidZaret). Najzad, akq je iz nadleinosti verskog suda, presudu donosi kadija. Svaki medZlis irna sekretara koji vodi zapisnik o usmenim procesimql i presudama. On potpisuje svaki akt. Sudovi _ne mogu izvr5avati svoje presude; oni ih moraju dostaviti Sefu uprave, koji jedini pretstavlja egzekutivnu
vllst. . Stranke imaju pravo Zalbe, Ako presuda potide od. vlasti disirikta, Zalba se po praviLu. upu6uje kajmakamu; presude izreiene od vlasti sandZaka podleZu saglasnosti generalnog guvernera, koji stvar ispita i prema sluEaju odobrava ili odbacuje. U ovom poslednjern sludaju proces se obnavlja pred vi$im sudovima provincijq i njihova presuda je bez priziva. Zandarmerija, koja ima da odrZava javni mir, podvrgnuta je Sefu uprave. Samo on izdaje naretlenje da se uhapse optuieni ili da se izvedu pred sudove. Ukratko, na njernu poEiria sigurnost zemlje.
Blagajnici imaju pravo da prisustvuju i medZlisima i da ali ne mogu prisvojiti nijedno od prava koia pripadaju Sefu uprave. Oni su obavezni samo da nadziravaju raiunovodstvo, da ubiru drZavni novac i da isplaEuiu Einovnike. Oni nikako nemaju vlast da se sluie svojim sluZbenicima. ga prisiljavanje poreskih obvoznika na pla6anje poreza. Ovo pravo je takode ostavljeno Sefu uprave. U krilu medZlisa, kako provincije triko sandZaka i. di* strikta, uvek se nalazio jedan llan koji je pretstavljao nemuslimanske zajednice. Krivitni i trgovadki sudovi sastavljeni sq od'dlanova pola muslimana i pola hriS6ana. Ovi sudovi sude samo po zakonu i imaju postupak koji nema ni3ta zajednidko sa verskim postupkom. U Sarajevu, postoje takotle mula i muftija, a pored pret: stavnika nemuslimanskih zajednica, u medilisu 'zasedaju i pravoslavni arhiepiskop, katolitki Zupnik i izraelski rabin. Onl €ine deo medZlisa i u re5avanju glasaju kao i svi ostali ilanovi ovog ve6a. Medtlis Sarajeva je vaina skup5tina kako po broju tako i po ugledu koji uZivaju njegovi dlanovi. PretsedniEtvo medilisa po zakonu pripada. generalnom guveineru. glarsaju kao svi ostali,
33
lfied.ilisima sandiak6 i distrikata pretsedavaju kajmakamudiri. Po6to muslimani nemaju hijerarhiju sveitenstva po priuu hri56ana, nego samo telo od poznavalac{ zaltona koji irmju ulogu sudija, nemogu6e mi je odreditiitaian broj svih rlana u.Bosni. Uostalom, u pogledu njihovog znanja moglo li s m.ogo Sta poZeleti. Ipak se ne moZe poricati'da u ovoj Hasi..ima vrlo sposobnih ljudi, naroiito muftije .Travnika, Zvornika i Novog Pazara, koji se mogu takmiiiti u teologiji i pravu sa utenim ulemama glavnog grada. U Bosni ima veliki broj dZamija znatajnih po svojoj nliEini i lepoti aihitekture: Sarajevo ih broji 120, metlu koima treba navesti onu koju je podigao sultan Mehmed Osvairt i onu nazvanu Begova, koja je i najveda, iako po stilu reSto manje elegantna. Velika dZamija u Banjaluci pretSavlja u malom onu Nuri Osmanije, koju vidimo u Cari6radu. Gotovo u svima gradovima ove provincije ima znatrinih dZamija po lepoti njihova oblika i bogatstvu njihove bstrukcije. Njih su u staro vreme sagradile bosanske paie. Ove su pa3e imale ambieije da podiZu zaduZbine kojd 6e ih ovekov€iiti. I stvarno, ove diamije nose joi imena svojih rinivaEa. U Biha6u nema dzamija twske konstrukcije. Jedna stdra Latoliika trkva pretvorena je u dZamiju. Ona je u jednostav-
ui i
m stilu, ali
velidanstvena.
medresa (bogoslovija) za one koji prava i tekija, koje obsluZuju posvetiti uienju iele -derviSi. Najve6i ded verskih ustansva izdrZava se od rente Osim toga ima viSe
vakufa.
Pravoslavnim stanovni5tvom duhovno upravljdju dva Jedan ima ertiepiskopa loji imaju naslov mitrgpolita. rvoja sediSte u Sarajevu, a dnigi u Tuzli, glavnom mestu zyorniikog sandlaka. Boiju sluZbq slu2i olio 400 bosanskih re5tenika, koji su vrlo prosti i neobrazovani. Ima ih dosta toji ne znaju ni ditati ni pisati i to ie jako Zalosno. U svima gradovima imaju crkve, ali one su tako neuredne iJ tako se rdavo odrZavaju da jedva moZemo verovati da mogu sluZiti Lao mesto molitve i za odrZavanje hri36anskih'obreda. Istina je da u. Sarajevu ima jedna dosta pristojna'crkva i da se u njemu gradi jedna druga koja obe6ava da 6e biti mnogo bolja, A - Bosna I Hercegovira za vrlieme Dtevdetrtendire
34
ali u drugim gradovima i u selima gratlevine namenjene verskoj sluibi izgledaju Zalosno. eiiom krivicom? Ja mislim da je treba pripisati niskom .stanju u kome se nalazi pravoslavno sve5tenstvo. Stanovnici moraju izdriavati svgStenstvo. Arhiepiskop ubire godi5nje.od svake porodice sumu od 4 piastera.2e) Bosanski primi samo za sebe viSe od 250.000 piastera na godinu, ne radunajufi vanredne i indirektne prihode koji dosiiu znatnu sumu. Ovo je vrlo te5ko opterecenji za stanovnlLe; oni su se Zalili. V, Porta je usvojila njihove ialbe, pa je nedavno smanjiia primanja arhiepiskopi na 120.000 piastera. Pravoslavno stanovniStvo mora platiti ovu sumu na isti nalih kso Sto plada porez, to znaii, da se rasporetluje prema imanju oporezovanih. Ali ja znam da se intrigiralo kakq ova blagotvo(ena odluka Porte ne bi imala dejstva. Verovatno 6e -arhiepiskop nastaviti da prima nagradu kao ranije, jer ugledqi ljudi, naviknuti da ostave sav teret.na seljacima, neie hteti ni3ta meriiati iz Straha da 6e i oni uiestvovati u pla6anju srazrnerno svomei, irnanju, prerna'novim odredbama zaSve3tenici primaju snovanim na praviEnosti i pravednosti. .Iita od svake ku€e koia oku lana, masla, sira i pelnaest oka pripada.njihovoj parohiji. Prilozi dati crkvama i ostali prihodi pripadaiu im po zakonu. Tako pravoslavni pla6aju porez vladi i porez, jo3 teZi' sveiteirstvu. Njima se moZe oprostiti ako se ponekad Zale n* svoje stanje. Kao Sloveni poreklom i obiiaiima, pravoslavni stanovnici Bosne, a narotito oni Sarajeva, jako- su nezado. voljni svojim arhiepiskopima koji su grdkog porekla, a k
rr1
Turekl pl'aster lm.
lir. tIna
100
plaster.,
tto
para, a I pare ilnr ! rspre. furs*(a zlatne
3t lalodpuniti svoje obrazovanje u bogosloviji u Dakovu i Slavoiii, koiu je osnovala Austrija naro{iio za njrh. Ze tzdr/avalje ove bogoslovije austriska vlada izdaje godi5nje svotu od a?{{l for., Sto iznosi oko 5?.400 piastera. Kalutleri lranjevci imaju pet velikih manastira i detiri rrtve, ne broj'edi kapeie kojih ima veliki broj. Njihove zgra& ar dobro grailene i u njima vlada zadovoljavaju6a tisto6a. Bmi ovih kaluilera u eeloj Bosni iznosi 240, obuhvatajudi & i pripravnike. Najvi3e njih stotinu obsluZuju crkve i paroliie, mtdi se nalaze u manastirima. Katolilki Zupnici prima! ddbinu od stanovnika svoje parohije, ati to je srimo pokh- Ja nisam nikada duo da sveitenici vr5e neku naplatu kao Frvo. Ovi kaluderi izdriavaju takoele trinaest parohiialnih ilnlr 2s obrazovanje katolitke mladeii, ohrazovanje, kojem, Gtalom, mnogo Sta nedostaje. Katolitko sveitenstvo'ima veliki uticaj kako kod svojih :rnika, tako i kod iruslimana. Katolidka vernost je poslovidr Ni u.Bosni, ni u Herceigovini, ni. u Arbaniji, katolici nisu ritada izb'egavali svoju duZnost, njihovo pokoravanje i njihore odaaost bili su uvek bez prigovora i carska vlada je o be imala nepobitne dokaze. Pa.ipak, katolidko sveEtenstvo r Bwri je najsiromasnije od svih i, moZda, najmanje uvaIrvano. Jevrejima duhovho upravlja jedan rabin, koji ima sv
36
rravoslavrf imaju u Sarajevu dosta Skola u kojima utenici u6e litati i pisati slavenski jezik, ne5to nalo aritr,netike, geografije i istoriie. Osim,toga,'oni qnaju dobrs devojadku Skolu. Ona -svoj postanak ima da zahvali plemenitcisti i) poZrtvovanju jedne devojke Bosanke, koja je poSto iu je osnovala, ostala u njoj kao upraviteljica.sl) Katolici imaju samo jednu deEadku Skolu u kojoj rade franjevci-i koja se nalazi u Zalosnom stanju zbog siromaitva naroda.
Jevreji iakotle imaju iednu Skotu, ali u njoj se udi samir
i,reronauka,
sandZaka hri56ani imaju neke ih nemaju nikako. Zvornitki vladika' zaista apostolski'tovelq nedavno. je osnovao u Tuzli ikolu koja se takmiEi sa onima u Sarajevu; MoZda iznenailuje da, u provinciji tako velikoj i tako bogatoj kao Sto je Bosna; broj Sliola nije srazmeran socijalnim potreba*a i napretku veka. Ako upitamo Sta je uzrok zapu3tenosti u, kojoj s€ danas nalazi" prosve€ivanje naroda, ja 611 odgovoriti sa svega dve reti. Prvo, to su ZaloFni dani pro5l6sti koji su sve do danas spredavali intelektualro razvijanje, zatim, neznanje i sebidnost samih hri56ana koji ga sprelavaiu danas. Niko metlu bogatim nete da potro3i ni paru za Sirenje obrazovanja u narodu, zbog iega ovaj ostaje u potpunoj zaostalosti u odnosu na nauke i umetnosti. Izuzimaiu6i Saraievo ni u jednom gradu Bosne n€Ta
U glavnim gradovima
bednb 3kole, a u selima
lekara da se stara o bolesnicima. Stoga se u ovoj zemlji umire 6esto od nedostatka leka ili od gubitka krvi. Uostalom, domoroci ne primecuju nedostatak lekara i izgleda da oni ne smatrajr{ nauku o ledenju ni potrebnom Eoveku ni rinosnom za one'koji su je nautili. Jedan lekar ne bi mogao ziraditi svoje izdriavarije ni u iednom gradu, jer Bosanci ne€e da'kupuju svoje zdravlie za novac. To je Zalosno, ali to je istina. Putevi u Bosni bili su straSni. Niima se moglo putovati samo na konju, a za vreme zime, sa velikin te3ko6ama' Stoga je prevoz namirnica i'ostale robe bio ne samo vrlo skup, ve6 rieki put i nemogu6. ul gadzl-Stake Skenderova (1831-1891) otvorila Je u Sarsievd prvu Zensku'Skolu, koia Je radila od 185?-18?8 go'line'
37
Seda$nii generalni guverner Osman-pa$a32) je prvi koji obratio svoju.painju saobra6ajnim putevima. On je prvo !g put koji od Saiajeva vodi u Brod i tako trgovini *reaio drcrib izlaz na Savu. Danas Bosna ima mreiu prolaznih putra koja omoguCava upotrebu kola. Putovanja i prevozi sadr se obavljaju mnogo lak5e. Kad je narod uvideo koristi'koje ima od ovih puteva, sagqdio je ne samo kola nego se Eak pokazuje sklon da. dragodino radi kad je u pitanju oJvaranjg novilt saobra6ajnih ldeva i. odriavanje onih koji pbstoje. Uskoro'l 6e se dovr5iti frrt oa Sarajeva do Mostara idu6i pored Neiibtve i tako 6e e imati vrlo dobra veza sa Mostarom, Metkovi6em i Klekom, fuanskom lukom izmedu Dubrovnika i Zadra na Jadran-
*m
Moru.
U Sarajevu ima Sest konzulata od kojih je jedan generrlni konzulat, onaj austriski.'Ostali pripadaju Francuskoj, Ergreksj, Rusiji, Italiji i Pruskoj. Govoreti o kotzzulima sa sedi5tem u Sarajevu, treba im &ti priznanje za zasluge utoliko vi!e, Sto se to ne bi moglo raseFheaiti na sve strane gpunomo6enike koji se nalaze joj stvaraju toga da po Daleko od imperiji. otomanskoj iai lr*o6e, konzuli u Sarajevu su uvek pnuZali svoju iskrenu ;ilateljsku saradnju vladi zemlje. Najbolji odnosi izmedu riih nisu nikad prestali. Eviopska kolonija tr Sarajevu liiila .F na. jednu porodicu u iijem kritu je vladala najbolia
Lr*lnonijg. Izuzimaju6l generalni konzulat Austrije, nijedan konzuld nije imao sunarodnika u Bosni da im Stiti interese. Kondi su se mogli, dakle, smatrati vGe kao politiEki pretstavff-nego kao trgovatke uslanove. Austrija je osim toga driala konzularne pretstavnike u ffi6u, Tuzli i Livnu (Ihlevno). Prihodi Bosne iinose oko 35 miliona piastera, ralunaju6i b i- indirektni porez. Trolkovi uprave 'su samo 15 miliona, !o daje dobit od 20 griliona godisnje .u korist carske blagair Osim toga, kad bi se Bosnom bolje upravljalo, kad bi se rGlesnije iskoriS6avala prirodna bogatstva zemljg kad bi se dIe razrriiala trgovina i industrija, carska blagajna bi'u svoje rEEane unela dvostruku svotu koiu danas prima. To 6e do€i r rremenom; put Je sagrailen, treba samo po njemu i6il E) Topal SerU Osmdn-pasa 0861*1869).
38
U Bosni se govori slovenskim jezikom kome se, uostalom, moie mnogo zameriti u pogledu Eistote,' jer se u njemu me5a bezbroj turskih redi, Sto niliako ne ide u prilog rnilozvudnosti. Narod ne.zna ni jedan drugi jezik. Meeh.r. uglednim muslimanima ima ih vi5e koji govore pokvare:ro tu.rski. Vrlo malo hriS6ana razumeju ovaj jezik. Pravosl,avni- Se sluZe slovenskim slovima za pisanj.e na svom jeziku. Xatolici upotrebljavaju samo latinsku abecedu. Kako se turskom, a6bcedom moZe pisati samo araplki, turski i persiski, .bosanski muslimani su osritleni da nikad ne piSu na sy.om maternjem jeziku.33)
III ZAMLJISNI POSED
I
KMETOVI
Rekli smo da su posle otomanskog osvajanja svi plemi6i prihvatili islam, uvereni da 6ei na taj natin saluvati uZivanje svojih dobara, biti oslobotleni daZbina i ste6i privilegijg date iskljudivo muslimanim4. Tako vedina zemljoposednika, menJaju6i veru, ostade Sto je bila i ranije, to 6e re€i, veliki podednici. Oni hri56ani koji zadrZafe rggju prvobitnu veru'i koji su, da bi izbegli proganjanjima koja su im pretila vi5e voleli da napuste svoju zemlju, nuZno su morali ostaviti svoje posede na milost i nemilost pobedniku. Na osnovu vaZe6ih zakona njihov apsolutn! vlasnik postala je drZava. Ovi zakoni davali su sultanima pravo poseda na svu osvojenu zemlju, ukoliko kapitulacija i izuzetni sporazumi ne bi drukEije odretlivali, kao Sto se dogodilo u Egiptu, na ostrvima Kandiji i Samosu, diji su stanovnici ostali apsofutni vlasnici.svojih zemalja i utivaju ih kao nepokretna dobra koja
i
bogata5i Bosne
su obuhva6ena pod imenom m u I k. Ovde je pot:rebno primetiti da se zemlja u Turskoj nikada nije zval6 m u I k, keo Sto su to tvrdili mnogi strani autori. Kad je na osnovu posebnog sporazuma zemlji5ni posed ostavljen vlasniku sa svojstvom da moie biti nasleden tak i sd sporedrie linije, zemlje koje su ga saCirijavale zvale su se Erazi haraeli j eh i bile'su podeljene u dve klase. 13) Netadno. Sacuvano ie viSe ptsNnenih sastava bosanskih musli.ilanr pisenih ara$i:om, a Da frpskom Jcziku.
3.
?nlle prve klase bile su podvrgnute godi5njem porezu *rrnenq progresivno prema njihovoj velitini isto kao-zerfiihi porez koji se uzima u Evropi. One nose ime H a r aCijei-muazaf eh i, bila godina dobra ili rdava, svota bie * pla6a drZavi bila je uvek ista. Zenlie druge klase, zadriavajudi vlasnicima- potpuno
pla6aju drZavi samo Frro da ih prenose na svoie naslednike, put neSto viSe. One su proizvode, godi3nje neki a na -stinu * vakuf skim zemljama,,prvo, ier ih u ffJ#llti; ji-
Iminciiama Turske ima vrlo malo, a zatim, jer zakbTi zafniuiu -1g:!anls, zemlie verskim i dobrotvornim ustanoo";;-ffia lmenom Ea
lrod a. "alifi' mUlK. altatna i{edtrrtim, op5te uzevSi, od sultana osvojena zemlja zvala a zove se ioS i danas, Dtazi-emri jeh, to 6e reti' -tada, &rvna zemlja. YlasniStvo ovih zemalja je uretleno posebnim zakonima' (by€k su se mogle prenositi samo na mu5ku decu. U go&i po IIidZri 1263 i1846) vlada izdade zakon na osnovu ko* ill su devojke izjednaCene sa, momcima i prema tome propunopravnim u nasledtu zemalja svojih o[eva. Gof$e (f85S) jedan drugi zakon odredi oca i majku za nZq U qledniks prava zemalja niihovog sina umrlog bez zakonite
k
Naprotiv, rodaci iz sporedne linije ne mogu nikada na-
*diti vlasnike zemalja 'ako 'ovi umru bez naslednika. U m€ slu6:iju drZava uzme zemlju, da je zatim neoSte€enu ..+'Ti po vrlo umerenoj ce$i naibliZim rodacima umrlog. f,lo rodaci odbiju kupovinu, onda prvenstvo irnaju naJsimeiji seljaci. Sva zemlja Turske nalazi se Cak.i danas pod ovim uplo-
m koji, uostalom, nema ni5ta e1'sfsygju6eg za vlasnike,.ili, & yi5e volite, za konsesionare koji pla6aju samo desbtinu' Ufivanje zemlje obezbedleno je vlasnicima tapijom. tb ie islorava koju je pre proglasenia'novih zakona izdavao 1lr$ila" a sada .ie daie drZava preko OkruZnog odelenja raog def d'er-hane.
Yratimo se Bosni. Sve zemlje koje su po pravu pripadale drlavi, ona ih ie @ala muslimsnima koji su udestvovali u osvaianjd zemlje.
40
U. ono vreme otomanska vlada
nije nikada usluge svojih iinovnika ostavljala bez nagrade. bsvojena zemlja smit"ana jqkao nagrada za hrabrost, za vernost, i obidno je postajala vlasni3tvom sreinog vojnika. Ne'treba praviti zbrku sa spahijama, jer oni ne poseduju pod imenom timar (vojniiko feudalno dobro) -nikakvu zemlju; oni samo uiivaju pravo ubiranja desetine sa zemlji5ta, bez ikakve, Stete za vlasnika. Ove desetine su bile njiirova plata,, ali su zato .spahije bili obaiezni da dodu na konju i povedu jednog peSaka u svaki rat Imperije . Oni su imali, osim toga, pravo izdavanja t a p i j a svima onima koji su kupovali zemlju u gianicama njihovih feuda i da naslede one zenlje koje se smr6u vlasnika bez direktnih nasledni.ka vra6aju drZavi, onako kao Bto je napred redeno. Videli smo da je u trenutku osvajanja ve6ina velikih posednika hriS6ana pre$la u islam i da su zemlje izbeglih hriS6ana bile date osvdjadima. Hri$6ani koji su posle otomanskog osvajanja oStali u Bosni nisu bili nikada neSto drugo do kmetovi hriidana plemida pa i posle osvajanja produZi5e takoile da budu samo kmetovi. Malo ima valnosti za statistiiara da li se vlasnik zove Mefmed ili Dorde. Usle{ toga u ovoj provinciji je bilo samo vlasnika muslimana i kr:letova hri56ana. Ovi poslednji su radili za svoje nove gbspodare na isti nadin kaci pod kraljevima Bosne. Pita se za5to kasnije hri56ani nisu mo{li u ovoj provinciji kupovati zemlju kao u drugim provincijama Carevine i postati vlasnici kad im se ukaie prilika. Nikada, koliko ja znam, nije bilo u Turskoj zakona koji bi zabranji.vao hris6anima sticanje zemlje, jer u svima provincijama ima hri56ana koji su u prilidnom broju veleposednici. Iz istog razloga pravo-poseda moralo je biti isto i u Eosni jednako za sve. Ako je cvo pravo bilo poricano u toku vekova, tome zaista nije krivo nepostojanje zakona, ve6 pre tinjenica individualne prepotentnosti bosanskih rriuslimana i primitivnost hri36ana,l prvi su medu sobom sklopili neku vrstu ora na
ostrovll
u .kog_h$gCgura. Ovai sistem iskljudivanja na ao se dulo vremena i konadno je postao opSte pri.mo1 ljeni obidaj, na osnovu koieg hri56aai ne simo da nisu mogli sticati zemlju, nego, Sta vi5e, nikada im nije ni padalo napamet da na to imaju prava prema osnovnim zakonima drlave.
41
Ovako je stanje trajalo dugo vremena. Hri56ani su se u toku vekova naviklf da veruju da im je odretleno da nikada n-e budu ne5to drugo nego kmetovi. S tom su se idejom srodili i. ostali su iskljudivo kmetovi. Tokom godina i obnavljanjern generacija, oni, moZda, izgubi3e i sam instinkt da se Zale i smatrali su da je njihovo stanje dosta snoSljivo samim tim Sto izvan ovih uslova za njih nijq bilo nikakve dr,rge mogu6e egzistencije.
Medutim, na isti nalin kako.su hriS6ani bili si5li na sianje parija, muslimani Bosne poverovaie da su apsolutni- gospodari koji imaju iskljudivo praYo na vlasni5tvo zemlje' kao i ia sva zadovoljstva Zivota. Oni su u hri66anima gledali samo
stvorenja odreclena da sluZe kao radna snaga za obradivanje niSta viSe, ni5ta manie. njihovih polja Kako Je Bosnd stalno bila uznemiravana pobunama, sigurno je da ni kmetovima nisu cvaler iuZe. Nijedan zako:r nije tada odretlivao odnose izmedlu vlasni-ka i kmetova; njibove odnose.je uspostavio obidaj. i sluZio kao pravilo za sve rakupe. Ovaj stoletni obitaj konadno je -dobio snagu zakona i niko nije ppmiSljao da ga prekrSi ili da ga podvrgne raspravljanju: on ie bio svetinja. Vlasnic{ ga se nisu nikada odrekli, a kmetovi su ga smatrali nepovredivim, jer u Bosni obitaj je sv!. - Tada se zvalo, a zove se jo5 i danas, tifluke{; bilo ko;i -smlji5ni posed, a dif lukdZi j a kmet koji ga obraduje-svoiim rldom. Uop5te, u Bosni 6if luci nisu SuviSe veliki i vrlo je ret\o da u istorri mestu jedan posednik ima vi6e zemlje ryo 5to je p-otrebno za zapo3ljavanje deset kmetova. Na taji naEin posed je bio'rasparEan. To nije spreiavalo da begovi ege, veliki posednici, imaiu u provinciii do hiliadu ku6a nastanjenifi kmetovima koji su radili za !jih. UopBte, zemlja ie lako rasparlana da sveiku parcelu moZe obraditi jedan kmet. Ta parcela nosila je ime tiflukr U njernu je kmet sme5ten vrlo siroma5no, jer, najEeS6e, on je obavezan da sam sebi podigae koUbu i nabavi nuinu stoku za obradu zemlje. Razume c po sebi da je u stara vremena kuda, iako ju je sagradio lnet, postajala po pravq vldsni5tvo bega'samim tim Bto je ragradena na njegovom zemlji5tu. Isto tako polja, livade, hg, jezera sve, najzad, pripadalo je vlasniku' zvanom
-
s) U origlnalu rCitUiX< (turski),
42
'
ag.a, to 6e reti, gospodar. Kmet je imao samo svoje ruke.i neki put pravo, fi bolje, dozvolu da'ddgaja neito malo stoke. Kmet ie morao orati, ilubritt, ieli, graditi svoj stan i.koSeve gospodaru, jednom re6ju.mor3o je nepreitano raditi u korist drugogau On je primao polorrinu proizvoda, a neki put dve tre6ine, gko zemlja nije bila od boljih. To su uslovi pod kojima su se obidno sklapali zakupi, koji se, uostalom, nisp nikada sastavl,jali pismeno; sama re6 age smatrana je dovoljnim La pravovaljariost akta; njima Je zakonsku snagu davao obiiaj. Kmet je osim toga morao spremati za gospodara maslo i sir ako gaji stolfu, se6i drva za'ogrev, kositi seno, spremiti slamu, odistiti Zito, spremiti sve druge proizvode i pre4eti ih u grad, u ku6u age. ?o nije sve. Aga je takode imao pravo na izv€snu kolilinu jaja zimi, jagnjadi uprole6e, ovnova ujesen i da preko leta bude hranjei on sam, njegova pratnja i njegovi konji.za vreme koliko mu se svidi da boravi u svom
difluku.
Kmet je bio taksile obavezan da radi .u vidu kuluka broj dana na zemljama koje nisu pripadale difluku i sa kojih je aga uzimao svu dobi.t. On je morao obradivati agine ba5te i tiniti mu hiljadu drugih sitnih gsfuga koje su mu oduzimale vrente,' a nagiadivan je samo rtlavim postuizvesar{
panjem. Svi. kmetbvi su bili obavezni da svake godine dadnu agi novo uZe u dulini nekoliko ariina. Kakav je bio smisao ove
podanidke pokorncisti? Moida
je ovo uZe pretstavljalo
alu-
ziju na potlinjenost kmeta koji, priznavajuCi' agi pravs na iivot i smrt, sam mu-daje oru€te svoga mu€enfitva. Svemu ovome treba jo5 dodati da je East kmeta.zavisila od vi$e
ili
manje olabavljene rnoralnosti gospodara.
Za uzvrat, kmet jednog begq ili age bio rje za5ti6en
od svakog relavog postupanja od ma koje druge osobe. Ne],iravda koju bi neko udinio kmetu vrettala je posredno agu, koji nije
pravio nikakve ustupke kad se ra4ilo o hjegovom povreilenom ponosU i krvavo sd svetio za uvredu nanesenu. kmetu. Cak ni lokalna vlast nije' mogla stayiti svoju te5ku ruku na kmeta, jer bi aga priskolio u njegovu odbranu i upotrebio sva sredstva da ga zirstiti, ponraZu6i mu lak da ostane nekahrjen i u slulaju krivice.
43
Kao 5to je kmet hranio agu za..rrreme dok je ovaj boravio u 6if luku,.talo isto je aga sa svoje strane svaki put hranio kmeta kad bi doiao -u grad: gospodareva ku{a uvek nu je bi.la olvorena. ?o je u nuZdi bilo njegovo skloni5te. Izmedu toliko vlasnika bils ih je i dobrih i dovetnih. U sludaju oskudice gotovo je uvek vlasnik onaj koji prilekne u pomo6 svojim kmetovima, snabdevaju6i ih litom i pozajmljuju6i im novac da prebrode trenutne te5ko6e. Istini za volju treba redi da jq aga uvek'napladivao ove usluge, .ali trebi priznati da bi bez njegove pomo6i kmetova porodica stra!$a. : Ne bi se moglo prihvatiti da su ova- dobrodinstva, koja sir kmetovi primali od strane aga, bila prirodna nadoknada za kuluke i ittava postupanja koja su obi8no trpili. To je bilo oilo u obilaj, to je bio, tako re6i, wlov za egzisteuciju kmetova; trpilo se bez ialbe i svako se }to je viie mogao upravljao prema raspoloienju gospodara i teikom vremenu. Eto kakvi sq bili odnosi izmedu kmetova i zemijoposednilra de epohe .mdlo udaljene. od nas. To je srednji,vek sa svima svojim nepravdema! Hvala Bogu, ta $u vremena pro5la; uq)omena na njih ostala je samo joi u knjigama. Medutim, usred ovog pritiska i protiv sve prepotencije bosanskih musliinana, manastirska dobra i dobra katoliikih crkava ne samo da su bila poitovana, nego su ona, na osnovu viSe carskih fermana, bila oslobodena svake takse; ova dobra ni{u nikada pla6ala ni desetinu, ni porez. To dokazuje da su franjevci pruZi.li velike usluge osvajatu Sulianu Men*medu, usluge koje su, uostalomi s obzirom na vremena, bile uveliko nadoknadene.'Cak i danas dobra koja su sq nalazila u ruLama katolitkog sve3tenstva od osvojenja do godine 12?2 (1856) oslob.oetena su takse: sve5tenstvo plada porez samo ze dobra koja je steklo posle gore navedenog datuma. Vratimo se naBem predmetu. Nulno je napomenuti da le ovo stanje u odnosu na kmetove u Bosni trajalo dosta dugo, a da ga nije bilo mogu6e izlediti. S jedne strane, izuzetno stanje u kome' je bila Bosna i pobune koje su se u njoj nastavljale spretavale su vladu Ca se tirne pozabavi. S druge strane, uticaj. izbeglih hri$fana, koji su se povratili u svoju zemtju i samim tim ponudili poljoprivredi viSe radnih'rukir, utigio je vlasnike gorim prema kmetovima koji su se ve€ nalazili na njihovinr..zemljama. Konkurencija novih prido. Elica bila je fatalna za one koji uop6te 'nisu ostavljali zemliu
44
i age su to iskori$6.avale za svoj ratun. Ovoj konkulenciji treba dobriqr delom pripisati dalje nastavljanje pritiska koji su trpeli hri56ani i koji, umesto da se smanji, stalno se pove6avao, sve dok vlada Nj. V. Sultana nije donela re5enje da mu udini kraj. Zaista, nepravda i prepotencija vlasnika bila je doterala do.takvog stepena da ih Visoka Porta nije mogla vile trpeti. Ne zadovoljavaju6i se vi5e zemljom koju sq posedovali, age su se usuelivale da posegnu Cak za drZavnim zemljama.. One su upudivale kmetove na krdenje, obe6avaju6i im da 6e zernlje koje obrade biti njihove, a zatim su ove zemlje silom prisvajali sebi. Kmetovi su se uzalud trudili i kratkotrajna je bila njihova nada. Kako se njihovi odnosi nisu oslanjali na nikakav. zakon, de5avalo se vrlo Eesto da vlasnik, bilo samovoljom, bilo iz pohlepnosti, oterd kmeta ili ga izloZi najve€oj nevolji i'vremenskim nepogodama. Bez.krova, bez dobara, 6ak bez ugla zemlje da-sagradi kolibu, njegova nesretna porodicq lutala je od jednog sela do drugog traZeti skloni3te i parte hleba. Cesto nije mogla na6i ni skloni$ta ni hleba, jer u opitoj nevolji vrela milosrda plesuSuju. Ovo stanje nema5tine i bede trajalo je vGe ili maqje, prema tome da li je kmet mogao nati i1i ne nekog drugog agu ineki drugi difluk za rad. Nije potrebno reti da je tada bio prisiljen da pristane i na najtele uslove. Ove stalne nepravde obeshrabrile su seljakel oni su se jako bojali age, kao i radova na krdenju, i tako se tri Eetvrtine zemlji3ta u Bosni nalazilo pokriveno Sumom; u njoj je poljoprivreda postala opasna, Medutim,' medu hriSdanima, narodito kod 'stanovnika Banjaluke, bilo je nekoliko osoba koje su mogle sa[uvati mali deo starog vlasni5tva i koje su Eak, posredstvcim mnogo nov.aca i protekcijom, imali pre6utno odobrenje da prisvoje ne. koliko komada zemlje i da ih obratluju. Ipak, njihov broj je tako mali, a njihovi posedi tako neznatne povrSine, da nije vredno o njima ni govoriti niti ih gpore.divati sa vlasnicima muslimanima. Hri56ani su uvek bili izloZeni pohlepnosti susednih aga koji su im vrlo 6esto oduzimali njihovu dobit i, kao Sto je napred releno prisvajali sebi pravo na op$tinske zemlje, pa tak i na one koje su pripadale driavi.
45
Begovi i age su se smatral| kao vlasnici svih ravniea, svih dolina, svih Suma i svih planina Bosne. Tek pdsle naslednika Hamdi-pa5e podeie kmetovi uvitlati da njihove patnje ne proi4laze iz dela vlade. Tada se po[eSe trzimati u obzir ialbe, ali dogatlaji koji su sledili jedni za &ugim uspe5e da ih ugu3e pre nego 3to su preduzete mere da im se udovolji. Ipak, Yisoka Porta nije zaboravila ove ialbe i izdala su stroga naredenja guvernerima da im obrate p_aZnju. NaZalost, zahvaljuju6i irjihovoj nesposobnosti, predul zete su samo.neefikasre mere koje su imale za pasledicu povecanje nezadovoljstva muslimana i hri56ana, nezadovoljstii'h, koje se izrodi. u nerede i sukobe. U godini 1859 vlada Visoke Porte, odluliv$i da stane na baj ovom mu6nom stanju, pozya u Carigrad opunomo€nike celog bosanskog naroda. Ovih delegala je bilo tetrdeset i dva. Svaki sandZak moraq je poslati dve osobe od strane veleposednika, dve od strane kmetova i dve od strane muslimanskih i hri56anskih'vlasnika koji su sami obradiva[ ono malo sopstvenog zemljiila."Ovi poslednji su sruatrani kag nepristrasni, jer,.istovremeno i radnici i posednici, .oni nisu morali biti na sbani ni jednih ni drugih. Sti5avanje ove razmirice. bilo je 'jednom earskom naredbom povereno u nadleZnost Savetu tanzipnata, koji je morao da radi jedagaest meseci sa delegatima Bosne dok nije na5ao pravedno reSenje da bi se zadovoijile. obe strane. Uprkos svih ovih te5ko6a napori pomenutog Saveta bili su na kraju krunisani uspehom. Uspelo je sporazumeti se i sloiiti Bosance (ovo je morao biti vrlo mutan posao, jer su Bosanci wojeglavi), da 6e donezu osnove jedne sluZbene uredbe, koja je podrobno odreilivala odnose izmedu kmetova i vlasnika i utvrtlivala naEine zakupa. Ovu uredbu je odmah potvrdio. i sankcionisao Nj. V. Sultan, 3to joj dade snagu zakona. Na osnovu ove uredbe, koja je bila prevedena na bosanski. jezik i objavljena u provinciji, ukinute su sve vrste kuluka: vlasnicii su mogli uzimati samo treCinu proizvoda sa svojih zemalja, dve tre6ine su po zakonu ostajale kmetovima; kme* tovi su mogli gajiti stoku za svoj ratun; kolibe koje sagrade na zemljGlima aga ne mogu ni pod kakvim izgovorom postati vlasni$tvo ovih poslednjih; aga ne mote oterati kmeta sa svdlih zemalja, osim ako ga ovaj svojim rdlavim postupcima,
46
utvrelenim putem mgsne vlasti ili zemaljskim medZlisom, ne prisili da to u0ini zakonskim putem. Cak i u ovotn sludaju udaljenje kmeta ne moZe se izvr5iti odmah, nego 6est meseci posle sudske odluke donesene od zemaljske vlasti. A tikoele i kmet, na osnovu relene uredbe, pre nego ostavi aginsku zemlju, dulan je da ga izvesti Sest meseci unapred, da-bi on imao,vremena.da natle drugog kmeta i obezbedi obradu svojih zemilja. Na osnovu ove uredbe aga nema nikakvih prava osim tre6ine zemlji$nih i:roizvoda; on ne moZe zahtevati ni drvii, ni maslo, ni sir, ni jignjad, id ozloglaieno ule, niSta vi5e. On ne moZe .zahtevati od kmeta'nikakav besplatan rad. On ne moZe s pravom odekivati da ga kmet besplatno hrani, niti dal besplatno stanuje u njegovoj ku6i. Najzad, on mora po* Stovati .krnetovu dast, inate 6e odgovarati pred kriviEnim sudom.
Zakupi ili ugovori o najamnini moraju se vr3iti posredstvom mesne vlasti; time su oni doblli sluZbeni karakter. Takotle i uslovi su postali jasni, tatni i osnovani na op5tem zakonu,
Ova blagotvorna uredba koja obezbeduje bolju egzisteryciju kmetovima objavljena je u Bosni ima Sest godina. U podetku njeno izvrsavanje, kao Sto se predviilalo, naiile na mnogo te5koda od strane vlasnika koji su izgubili sve svoje stari: privilegije, ratunaju6i u njih i maltretiranje svojih kmetova; bilo je gunclanja, nezadovoljstva, pretnji. Meclutim, uredba je ostala. Kako su se pretstavnici vlasnika saglasili sa Savetom tanzimata u Carigradu i potpisali uredbu, nisu je mogli izigrati. Morali su da joj se potiine. Treba istinu re€i, da je mesna vlast uprkos ove sveiane obaveze i narbdenja vlade, morala mnogo raditi da bi sprgvela'odeljke e sftInpanju zakupnih ugovora na nalin propisan uredbom. Nova mera je tek nastala, smatrala se novotarijom nepovoljnom kako za vlasnike tako i za kmetove; usvajaju6i je, liSavalo se svojih starih obidaja, a. ja sam rekao da u Bosni udariti na obitaje jb nezahvalan posao koji traZi rrnogo .energije.
Ipak su ugovori o zakupu podeli da prevladav4ju i da; malo po malg, postanu stalno i jednoobrazno pravilo njihovih odnosa. Stare zl6upotrebe su brzo postale reile, dak su i i5dezavale u tolilioj meri u koliko je novi zakon bio poznatiji.
41
Sani vlasnici. su uviilali rla ie doilo vreme da se odrgknu rvojih privilegija i da se pokaZu humaniji prema svojim
lmetovima Eiji je nadin Zivota'privukao paZnju Visoke Porte: s.e je odludila da prekine sa starim stanjem i da tako selja.ir.a oduzme svaki povod ialbe jer odatle je poticala vetina ncslxrrazuma i sukoba izrnedlu ove dve klase stanovni5tva. Ne treba zaboraviti da je ova uredba u isto vreme kme- bvima'obezbedivalS pravo vlasniStva nal svaku zaparloZenu .:' rynlju koja je pripadala driavi. Ali za krtenje zemlje potrebpo je posebno odobrer{e zerndjske vlasti, Sto je obidno bilo skopdano sa mnogo teSko6a i protivljenja, s obzi.rom da vliisniei nisu prestajali da sputavaju uzdizanje.proizvodnje zemljoradnika;. onf su se upinjali svim sredstvima da sprele svako pobolj3anje i svaki napredak koji bi doneo vi3e ugodnosti kmetiivima, pribavljajuii im jednu vrstu nezavisnosti, Da bi uspeli u svojim planovima mi su se 6dsto sluZili i nedasnim sredstvima. litni-za ljubav beba priznati da je. uprkos svega toga upravna vlast gttovo uvek bila na strani hri56ana i 5to nije uspela da se princip jednakosti prava na vlasni5tvo vi5e razvije, treba pripishti samp prilikama i, kao 5to sarn rekao viSe puta, . izuzetnom rtanju Bosne. Na ovom svetu'za sve treba vremena. Tako isto je bilo si izvrlayanjem uredbe koja se odnosila na d i f I u k e, kao i toliko drugih delotvornih poboljdanja u Bosni. Ovaj iadatak je bio ostavljen misiji Dievdet-efendije. I stvarno, carski izaslanik je sre6no.uEeo da porniri sbanke, objaviv5i istovremeno privnu; jednakost pred zakolom. On je obezbedio izvr5enje svih dlanova uredbe, kao i (nog o zakupima zemlji5ta; on je otvorio hriSdanima Siri put ta vlasniBtvu zemije; najzad je obznanio zakon na osnovu loga se driav,ne rieobra{lene_zemlje mogu besplatno ustupiti svima onima koji preduzmu da ih iskrEe i' uEine ziratnirn. So t
4B
6ama koje je morala savladati, Re6i potpuno golu istinu, znaCi ste6i pr?vo na poverenje javnosti. Da pokaZem dobro, ja sam morao rz.loLiti i zlo, jer ova dva elbmenta morala svih vremena idu gotovo uvek zajedno gdegod ima ljudi i nevolje, a civilizacija napreduje samo kad vidimo da se .upravljadi trude da suzbiju jedno, a uEine da likuje drugo.
IV PONEZ
Ako su prepirke izazvane nenormalnim prilikama zemlji: Snog vlasni5tva u 3osni, bile Eesto i teike, porez, ubirdn od carske blagajne, bio je takotle vrelo nezadovoljstva. Porezom se u svako vreme opravdavala ve6ina Zalbi hri56anskog stanovni5tva protiv provincis\e upraive. On je davag povoda
svakoj vrsti komentara od strane inosiranih vlasti, isto tako kao i Stampi raznih zemalja. Istina je da su procene najEe$de Cinjene na osnovu raznih shvatanja agenata iz inostranstva; preterivalo se, iak se izobliiavalo pravo stanje stvari da bi se sa zadovoljstvorn iz toga izveli zakljuici nepovoljni za sistem ubiranja poreza od javnih prihoda. Ove procene osnivale su se samo na nepotllunim i malo istinitim izve5tajima. Ljudi su hteli ne5to da kaiu i nisu se mnogo ustru€avali da izfiene istinu radi izno5enja najneprijateljskije zadnje misli. Niko, kpliko ja znam, nije se zanimao pitanjem poreza sa potrebnom paZnjom; da bi se mogao'pretstaviti kao dobar poznavalac stvari. Medutim, to je takva materija koja zahteva da pisci i govornici budu precizni u svojim izlaganjima, ReEi se ne rdogu boriti protiv otiglednosti brojeva. Ovo ubedenje me je odvelo da porezu Bosne posvetim posebno poglavlje. Trudidu se da budem jasan, tadan i narolito logidan.
U 3osni, uostalom kao i svugde {izuzev Carigrada koji uZiva imunitet, .koji nisam znao nikada sebi da objasnim), stanovni$tvo je podvrgnuto direktnim i indirektnign porezima. Vergi j a35) ide u prvu kategoriju. Muslimani i nemuslimani su joj potdinjeni na potpuno ravnoj nozi. V e r g i j a $6)
vergi (tur. r.)
Je opstl porez.
49
ie r-Lav prihod drZave koji se. nikada niti zamenjuje niti mja, sem ako izvanredne prilike ne nateraju vladu da ga srnanji, ali ovo se deSava samo retko, jer vergija je lak
1nre?i kao Sto 6emo videti u nastavku toglavlja.
Nemuslimansko stanovniStvo je bilo nekada podvrgnuto lalsi u vidu poreza na glavu, koji se zvao h a r a 6. To je bita jqlna vrsta otkupai kojim su musilmanski zakoni odobravali muslimanima pravo Zivljenja u Imperiji i da u njoj slo-
bodno ispovedaju svoju veru. Pla6anje ove takse donositro je
ovin poslednjim za5titu kako .od strane gratlanske utrave teto i od strane religioznih zakona, jer u Koranu je redeno, da nevernik koji se potdini i p1a6d h a r a d, treba da u svom iivotu, u svojim dobrima i u svojoj iasti bude smatran kao idnak prevovernom,'to 6e reei, muslimanu. Ovaj danak, dosta poniZavajuii za hri56ane, u principu i bio ukinut odredbama Hati-Humajunag0), koji je spontano lntekao od pokojnog sultana Abdul-MedZida za vreme konferacije u Parizu 1856. On je bio zamenjen jednom drugom
talsom, koja nije imala niSta uvredljivog u svom obliku; ova j€ 'azvana jane-i-askerije,. rei koja je imala istu vrednost kao vojni otkups?). Obavezno su je imali da pla6aju resnuslimani, po3to nisu bili potlinjeni regrutaciji. Ova taksa i-ane i-asherije je jedina koja pogaSa iskljudivo hri!6ane, ali nije bila leiak teret kao Sto je neki Zele prikazati. Osim toga, ima doprinos desetine koji je jednak za sve i toji ne dozvoljava. nikakvog izuzetka. On ne pogada pojedince, njega pla6a tle, jer on se uzima samo na proi2vode prnljGta. .Ne bi se moglo odricati da izmedu desetine koja se pla6a u Turskoj i oblika kojim se utvrdirje zemlji5ni porez u Evrupi ima velike razlike. Ona je potpuno u korist otomanskog *anow:i5tva. U Evropi pla6a samo imanje, njegova vrednost, Irrema, moZda, preteranoj proceni koja je nepromenljivo odreihna. Dobra ili rdava letva ili Cak nikakva ne ulazi nikako u Procenu poreza.
U Turskoj to je drukdije. Po5to. je proizvod optgre6en Ixrrezom, a ne sAmo imanje, otomanski vlasnici imaJu to preimu6stvo da, ako letva izostane, .oni ne pla6aju ni5ta, jerje $) If{fi-H{rmstun od r8 - II
u 'f.t.rt!l(ot.. tcdDsxost .r) vornlca.
4-
Fosas
I
1850
god., korlm l€ pro*Ierrovana verske
}lereegpvlna ze vrlrcme Dzevdel-elendlr€
50
zakon jasan i ne moie biti izigrbn. Na deset merica zita dr. iava dobija jednu. Odnosni porez na imanje nije nikako teZakn zakoni koji s,e na njega odnose su primerno pravedni, jer odretluju da driava desetinu uzima u naturi. Medutim, treba priznati da je sistern davanja desetine u zakup najvi5em ponudadu (sistem koji je dugo viemena trajao u furskoj) pruZab mnogo neprilika i davao povoda za Zaibe od strane zemljoradnidkog stanovni5tva. Zakupci koji su se natecali morali sir na" osnovu svoje kalkutaciie aa dobiju ,. sredstva za plafanje, ne samo svote kojom su-sq obavezali prema drZavi, ved su, osim toga, morali u svoje blagajne da povrate sve troskove koje su morali iriiniti vrsedi svoJe pravo sakupljanja desetine, a takode da dobiju neito i za lseie. Iz ovoga su obitnoi stalno proisticale nepravde; izigravanje za-
kona podleglo je vrlo desto pohlepi sakuptjada-deseti;e na ltetu stanovni3tva. Da bi se dala tadna slika neprilika koje je pruZao sistem zakupnine treba re6i.nekoliko redi o naiinu uzimanja i o pri-
menjivanim postupcima sakupljada desetine. Pre svega, bilo je zabranjeno zemljoradnicima pod pret_ njom kazne da svoju letvu u pravo vrerne sklone od tr.uirettrkih nepogoda ili da je upotrebe bez dozvole zakupca. Ztto i, ostali proizvodi zemlje, svedeni d snopove, r4orali zu na njivi dekati,dolazak zakupca koji je, u saglasno$ti sa jednim seija_ kom koji se smatrao kao pretstavnik ili bolje re6i kas str;Cnjak sela, procenjivao u celini kolitinu Zetve i utvrclivao broj desetine (oju je svako morao platiti. Nastranu Sto procena u celini nije bila uvek savesno obavljena; seljak je morao o svom troSku preneti u 'najbliZu varo5 proizvode koje je morao predati zaiupcu desetini. Za celo vreme dok se zakupac desetine bavio u selima ubiru6i desetinu, sitiaci su ga mo-raii hraniti i davati -u "t"", * niemu i njegovoj pratnji i svu opskrbu njegovim konjima. eesto se dogattalo da zakupab desetine ni5J *og"o aa navrati u selo u odgovaraju6e vret6e zbog svr5avanja svojih poslova; nailazilo je rtlavo vreme i proizvodi su se pokvarUi iti ih je ki$a odnela. Poneki put siroma3ni seljak je zbog zakupca tak i izgubio svoju Zetvu i samim tim hlei t
5l Vlada Nj. V. Sultana, primetivii neprilike koje povlati wako stanje ,stvari, potrudila se da otstrani sistem zakupa i iltizamils) su, ima ve6 nekoliko godina, potpuno ukinuti. I)enas sama drlava uzima desetinu isto kao i druge prihode carske blagajne. Da u5tedi seLjacima gubitak vremena
i tro5kove izazvane uobiEajenim postupcima za utvrdlivanje desetine, vlada je, " einaju6i za osnovu srednju cenu zakupa po.slednjih godina, ctavila stanovnicima'zemljoradnidkih srezova da bni sami rrtnrde desetinu bez uleSda vlasti, prema kolidini ietve.' ,.. Ovdj predlog, smatran kAo dobro6instvo, primljen jq od rvih seljaka sa zahvalno5eu i od nekog vremena'na.ovoj se novi odreiluje i ostvaruje uzimanje desetine koja se viSe ne pa6a u naturi ve6 1r novcu. Sida seljak i vlasnik znaju koliko su dulni platiti drZavi la irae desetine. Neura vi5e zakupaca koji svojevoljno;'kao &o su iinili ranije, procenjuju kolidinu proizvoda jednog rrunja; sela viSe ne poseduju ljudi zainterbsovani da u njima poduZe svoJ boravak da bi se u njina hranili i zamarali seItake dok ne pristanu na volju zakupaca i strudnjaka. Osim toga, seljaci nisu vGe obavezni da desetinu, koja je 1:ipadala zakupcu, prenose o svom trolku u najbliZu varoS. Ova je vl"adina odluka bila, kao i toliko drugih, inspirirana ose6anjem blagonaklonosti prema zemljoradnidkoi klasi i oa je uvecala njihovo blagostanje. Sto se tife uvozne i izvozile carine, takse na so, duvan I nonopslissnu hartiju, jednom relju, Sto se tile onoga 5to se podrazumeya pod imenom indirektnih poreza, nema potrebe nti da ubiranje ovih drlavnih prihoda je osnovano na postoiaiu potpune jednakosti. Muslimani i nemuslimani u tome su Dogoaleni na isti natin. Ilkupna suma direktnog' poreza Bosne iznosi samo P- 23,162.?34$e); . indirekne takse su procenjene na oko P. 11,8{l?.266 piastera, Sto okruglo iznosi. skorq 35,000.000 liestera. Iznos indirektnog poreza ne iznosim kao sasvim taian, poSto se ostvaruje prema trgovini i potro5nji soli, duvana i ruopolisane hartije itd.; on ie podlotan lakim promdname. tl Deienje prlblHnrr tor?rr u r*.up Frtv.tnh Ucimr, r, Skrrecdcr za pllrtcr. t'
52
Direktni porez se sastoji kako sledi:
.;.. Vergija Jane-i-askerija Desetina
ffi
8,452.038
'P. ...P.,2,?93.300 : P. 12,91?.396
Iz napred reienih razloga ja ne bih mogao utvrditi i precizirati_ u svim njihovim dqtaljima razne iznose indirektnog poreza: ja sam ih izneo aproksimativno i_vile je nego dovoljno da omogu6i ditaocu da izraduna novtana sredstva ove pro* vincije.
Da udinim sada mall obraEun o razrezivanju direktnog poreza. 8,452.038 piastera vergije tazrezarro na stanovniStvo od 444.419 mu5kih osoba, .prema sluZbenim podacima, daje
kvotu od oko P. 19 na glavu. Ova ista taksa razrezana na kuee 'tr Bosni daje proseEno P. ?3,?5 na.svaku kutu. Akp udinimo isti rai'un u pogledu 2,?93.300 piastera jane-i-askerije, svaki hri56anin pla6a godiSnJe samo p. 10 3?/100 ili p. 43 na svaku ku6u, ako se ova taksa razreZe na hriSdanske ku6e. 12,917.398 piastera utvrclenih za desetinu, razrezanih na sve stanovni5tvo Bosne, daje p. 29 6/100 po mu5koj osobi ili p.' 112 141fiA na ku6u. Dakle; jedan musliman pla6a u Bosni za direktan porez. Vergije
Desetine
.
....P.296/10 P. 48
6110
Jedan hri5danin pla6a:
Vergije. Desetine Jane*i-askerije
. P.
....P.29
19
6/10
. P. 10 3?/10 -F.ra 4tioo
Prema ovim brojkama vidimo da porez u Bosni nije ni5ta preteran: hri56pni pladaju prosetno na glavu samo 13 franaka, a muslimani 10 fr.- 66 sant. godiSnje. Zensko stanovniStvo nije nikako uradunato. Da budemo pravedni treba priznati da pitanje poreza nije nikada zaslulilo ni tuZbe dizane protiv njega, niti komentare koje je u vi5e navrata donosila evropska Stampa. U po€etkg
53
rrra rekao da se to govorilo bez poznavanja stvari: da su Eyiae prou6ile brojeve, sigurno bi] se dobro Iuvale da do* re*r sud koji) se, pravilno odmeren, okre6e protiv njihovih
ralljuEaka i uveliko govori u prilog otomanske uprave. Vrlo desto je reEeno da porez4 obuhva6en pod imenom &tine, pada najvetim delom iskljudivo na teret hri56ana, icr oni 6ine svojim radom zemlju plodnom, te stvarno njihov nd pla6a porez, a ne imanje. Bez sumnje, zemlja prepultena ma sebi ne doiiosi niSta drZavi, ne6bradene zemlje 49 doFiDose joj nikakvu desetinu, jer, to smo rekli, -nju pla6aju lroizvodi. Ali, ja poriIem dd su u tome optere6eni samo hri-
f;tni-
Da objasnim.
Vlasnik daje zemlju koja je njegov kapital, kmet u nju rlete svoj rad koji je njegov kapital; ova dva kapitala ujedinjuju6i se obrazuju. ono 5to se na trgovadkom jeziku.zove drustvo. Dakle proizvod ovog drustva nb moZe se smatrati & potile od jedne strane viFe nego od druge. Stoga, mislim & mogu zakljuditi, da desetina tereti u jednakoj meri muslinme koji! su ve6inom vlasnici, i hri56ane koji su. kmetovi. A po5to se desetina uzima od koliCine, iz loga sledi da su beti poreza rasporedteni prema dobitimal zakupa, po3to tek pde obraduna duZne desetine drZavi, vlasnik i kmet dele poizvode i to u saglasnosti sa uredbom o kojoj je bilo govora
l
prethodnom poglavlju.
Pre nego zavrSim ovo poglavlje duZan sam da
kaZem
*u ren o nadinu razrezivanja poreza uop5te. Pre svega, nije istina da u iome uzimaju ute56a linovdrt vlade ili da oni vr5e i najneznatniji uticaj. U tome
Esrra vlast stoji potpuno po strani. Suma ,koju mora da plati svaki sandZak, svaki srez i raka op5tina zavedena je u knjige finansiske uprarie i kogod b ieli moZe o tome da se uveri svojim sopstvenirq oEima. II podetku administrativne godine, a to je 1 marta, finansiski sed izradi kratke izvode koji sadrZe sve nuZne pojedinosti o sumi poreza kojim je svaka op$tina zadtLena prema drZavi. Ovaj izvod, potpisan od .generalnog poreznika finansija, dose obavezno putem lokalne vlasti opltini, a m uk t a r i (stardine sela) su pozvani da u saglasnosti sa uglednim dokrfi'n gradlanima razreZu sumu koju traZi blagajna prema s=dstvima i socijalnom poloiaju svakog pojedinca. S ovim
*rvlja
-
svrSava meSanje vlade.
54
Uirt
ugtedni doma6i ljudi preudine. Oni se skupe na sastanak i pristupaju
uzimaju da to razrezivanju prema obitaju i, sleduju6i izridnom nareelenju vlade, uzimaju uvek u obzir sredstva i bogatstvo oporezovanih. Kad je razrezivqnje svr5eno, stare5ine op5tina su duZne da skupe novac i prema ostvarenom ubiranju muktari i ko dZ ab aS e predaju svote finansisko] blagajni, ''Da bi se izbegla svaka Stetna podvala, s obzirom na muslimane, treba zabeleZiti da je vlada od duZeg vremena nare- " dila da ukupna svota pof6za bude razrezana prema brojril' stanovnika i da svaka op5tina ostaje odeljena i nezavisna u odnosu tta razrezivanje koje imaju da udine izmedu sebe. Ovim Sto je malo^pre redeno jasno je dokazano da ni vl'ast niti ikoji vladin sluZbenik nema prava da se me5a pod bilo kojim izgovorom u prisne odnose opStina ito ' se.- tide razrezivanja poreza. Hri56ani isto kao i muslimani vr3e to bez pritiska ma s koje strane; sve zavisi od savesti uglednih. gradana opStine. Ovi, naroCito hriSdani, vrlo desto se usutlqju da prevare stanovni5tvo, te ono pod imenom poreza plati i druge izdatke, za crkve i ostale potrebe op5tine. ?aino je da bi ove izdatke, po5to su nuZni, moralo, prirodno, platiti stanovni$tvo. AIi ono 5to nije ni pravo ni poiteno jeste varanje naroda, pa on misli da je cela suma pla6ena driavi. Ovakvq stanje stvari nije moglo izbeti budnosti vlade i stvarno je utvrtleno da ugledni gradani neki put popnu vanredne troSkove na iznos jednak porezu koji traZi drZava. Eto glavnog uzroka ialbama koje su se neki put dule i izgledale istinite. Tako je bilo lako zavesti u zabludu one koji.ho6e da se meSaju u poslove zemlie, a da nisu mogli niti znali pribaviti potrebna obaveitenja da bi bili u stanju dati,pravedno i taino miSljenje. DZevedet-efendija je nosio lek za ovu nezgodu, kaq Sto 6emo to videti u poglavlju koje izlaZe dela carske misije. Nadams se da se ubudute slidne zloupotrebe nede ponavljati, po5to su ugledni gradani primili stroga naretlenja d ovom predmetu. Sledeca tabela da€e tadnu reza u Bosni. .o) Pretstavnlk hriscana.
sliku o pitanju direktnog po-
55
Tabela poreza Bosne
Sndtak
Jane
Vergija
Desetina
Ukupno
23',1.975
1,5$5303
2,',17',1.703
690.705 638.820 504.8?0 493.695 227.835
3,?23.238 2,150.522 2,232.818 2,072.633
4,300.985 4,045.263
1,181.887
2,245.809
i-askerija
Srajwo
Zrsraik naiatuka
trvaik llha6
ki
Pazar
985.08? 2,825.$8it 1,511.643 1,30?.580 985.754 836.08?
?,239.8{0
&;568.082
Ukupno 8,452.038 2,?93.300 12,916.396 24.162,734 Sada mi ostaje da kaZem svega dve re6i rad,i zavrSetha
rog poglavlja. S obzirom na zemlju, na broj stanovni5tva, na natin raezivairja i ubiranja poreza, ima li u Evropi zemlje gde bi luez bio manje teiak nego u Bosni?
v TBCOYINA
I INDUSTNJA
Svojim gedgrafskim poloZajem, bogatstvom svoga tla, hojern wojih qtanovnika i svojom prirodnom konfiguracijorir, B@a je zemlja pogodna za vrlo razgranatu trgovinu. Oua ba sve nuZne elemente za'uspostavljanjgveze sa Evrdpom' rr obezbedenje direktnog izvoza svojin proizvodima i uvoza lto povotjaim cenama svake strene rob6, koja joj je potrebna re podmirenje svoje unutra3nje trgovine. Uprkos svih ovih preimucstava i - perspektive dosta natnog napretka, dands trgovina Bosne ne ci'eta onako keko li bebblo da bude: ona se protele semo na. neke zemlje i vr$i u korist jedne vrlo malobrojne klase pravo:ilaynog stanov-dStva; katolici i muslimani utestvuju u njoj samo u' vrlo
n:lim
sraztmerama.
Trgovalka mgsta -za uyoz jesu: Bosna-Seraj (Saraievo), Hko i Brod. fzvoz se obavlja u ove dve poslednje'varo5i i u lbzli, Travniliu, GradiEki i Zvorniku. Gradi3*a je. stovari3te u koje priiite ttto iz sandZaka Banjaluke. Osim togq uvozna trgovina na veliko vrli se semo u Serajevu, sredi5niem gradu
56
glavnom mestu provincije' lzvozna trgovina pripada gotovo Brod, Briko i Gradi3ka. iskliudivo.mestima 'Pre nego je Bosna potdinjena drZavnom ureilenju, Novi Pazar je bio prv. provinciska varo5 ea uvoznu trgovinu' Smestena na granici-prema Rumelij! ova varo5 je obaVijala uvoz direktno iz Carigrada i bila je, tako re6i, stovariSte za Bosnu. To je takotle bilo mesto gde. su se sticali trgovci Rw melije i Aibanije, koliko dq prodaju svoju robu, toliko da kupe bosanske poljoprivredne i industriske proizvode' Danas, N&i Pazar je izgubio sva svoja preimutstva i moZe se smatrati samo kao irgovaiko mesto drugog reda' Uzrok ovog nazadovanja je u trgova6kim odnosima koje je unutra5njost Bosne uspostavila una2ad nekoliko godina sa austriskim zemljama a koji:su povoljniji nego sa zemljama Turske, jer daaas Austrija obavlia gotovo ditav uvoz koji je ranije dolazio iz Carigrada i Albanije. kao gotovo u svima provinqiiama otomanske imperije iznos uvoia u Bosnu je ve6i od izvoza' Meilutim, ako se posmatra poloZaj ove provincije, izobilje njenih proizvoda, u stvarnosti bi tiebato biti obrnuto. Teiko je shvatiti da narod koji jo5 duva najve6i deo. svojih primitivnih obiiaja ima potre-brr za veeom uvoznom trgovinom u odnosu na vrednost svojih proizvoda. U nedostatku slu2benih podataka teBko je utvrditi tadan iznos trgovadkog obrta Bosne. Prema obave3tenjima koja- sam mogao iobiti, i"t ou twoza prelazi onaj izvoza od deset do 15 miliona piastera.* Opita trgovina Bosne moZe se ceniti od 100 tto 105 miEona piastera od Eega 57 za uvoz, a 43 za izvoz' Iz austriskih zemalja se uvozi kafa, 3e6er, pirinad, sve vrste pamudne manufakture, platno, svilena roba, kalaj, olovo, lim, ulje, alkoholna pi6a, sapun, sitna roba, Zica, mesing itd., za sumu od oko 50 miliona piastera. Carigrad, Rumet:r i Albanija isporutuju eilime, svilu, duvan, albansko oruZje, luksuzna odela, vunene darape, 611ibar, koralj i druge skupocene predmete za sumu koja ne prelazi 10 miliona
i
piastera.
'
lzvozri artikli za Austriju iesu: p5enica' kukuruz, stotna hrana, Zito, stoka, suve koZe, vuna, vosak, Sljive, drvo za gratlu i gorenje, za Sumu od oko 28 miliona piasteqa' -
4 G. Dirando, konzul ItaIiJe, koJi
de vmma bdzljlvo prou-Cavao ovo
3iHLi6',iif*##fl 'llr$':S;""lFf;"1*&"'t'#!3."fr
i?"',li,l3l"rt
57
Izuoz ,r turske provincije, Srbiju i Crnu Goru sastoji se u iitu i u proizvodima lokalne industrije. On dostiZe iznos od l? rniliona piastera. Evo priblilne tabele izvoza u Austriju. P. P. P. P.
PSenica:
tiukuruz Stodna hrana Razno Zito
Sve vrste stoke
p.
Suve koZe Vuna
P. P. P. P.
Vosak
Stiive Drvo
4,000.000, 1,000.000 1,000.000 1,000.000
p.
P.
Ukupno
6,000.000 3,000.000 3,000.000 2,000.000 5,000.000 2,000.000 2&000.000
Izvoz u turske provincije i zemlje koje pia6aju danak, se razvrstati na slededi nadin: P5eirica P. 2,000.000 Rumelija i
noie
Hercegovina,
Kukuruz
P.
JeEam i zob Bazrro Zito
P.
2,000.000 Crna Gora, 2,000.000 idem.
p. 1,000.000 Turska, 1,000.000 Srbija. p. 1,000.000 Srbija i Crna
Stoka Gajtanska roba
P.
Gora.
Yuneno sukno, €ebad itd. P.
1,000.000
Suve Bljive
1,000.000 Turska. 1,000.000 Turska. 4,000.000 Vla5ka, Moldavija,
P.
D Stavljene koie Sirovo i obratleno gvoZde P.
Putke
i
noiarska
roba
P.
Srbija, Crna Gora
i
Rumelija.
Srbiia Gora
Krzna
P.
i
Turska
500.000 Turska, Crna
i
Srbija
1,000.000 Carigrad
Ukupno: f. 1?,500.000 je trgovatka nauka nepoznata u ovoj
provinciji, Po3to lrgova6ki poslovi se obavljaju prema navici primitivnih obiEaja: ni5ta od onog Sto tini spekulativni duh ne vidi se \r odnosima bosangkih trgovaca. Medu trgovcima mnogo vlada
58
poverenje, oni prodaju, kupuju i zamenjuju na rei: pisani dokumenti su gotovo nepoznati. Trgovina Bosne mogla bi posti0i veti razvitak kada bi op5te obrazovanje bilo bolje i kada bi vlada donels mere da je oslobodi sputanosti u kojoj se danas nalazi. NaSe slavenske provincije nemaju izlaz na more. One su prinuilene da stupaju u trgovaike odnose iskljuIivo sa Austrijorr, Sto ovoj sili znatno koristi njenom prgsperitetu. NaSi naqo.{1su prinudeni da trpe zakon austriskih trgovaia, --- Iustriiajbvojim geografskim poloZajem vlada gotovo celom trgovinom Bosne i Hercegovine, ona eksploatiSe u svoju korist ve6inu poljoprivrednih proizvoda. U sada5njim prilikama ona se ne boji da 6e se pojaviti konkurencija sposobna da ublaZi ruiilaiko dejstvo iskljudivog poioZaja koji ie sebi izgradila i koji priti56e naie slavenskb narode. Ove mreZe razapete na trgovinu -Bosne i Hercegovine pruZaju se u istom smislu i na Srbiju, Crnu Goru lak i na jedan veliki deo Bugarske, jer ove provincije su takoile prisiljene da se obrate na Austriju za unaprgtlenje svoje trgovine i protlu svojih proizvoda. Bez obzira na politiike koristi, preko tega 6utke prelazim, Austrija stide kod iras velika trgovadka preimu6stva na osnovu lega se na5e slavenske provincije nalaze u jednof vrsti zavisnosti koja, zaista, ne ide u prilog ni. trgovaikom saobradaju s glediita vlade, ni napretku zemlje. fstina, sada imamo dobre kolske puteve kako u Bosni tako i u Hercegovinl, ali ovi putevi rnnogo viSe pogoduju austriskim interesima nego onim nale vlade. fzuzev iivotnih namirnica koje se prenose iz jednog provinciskog sreza d drugi za unutra3nju potro5nju, sva roba se uvozi ia austriskih provincija. Oievidno je da lako6a transporta i qmerenost cena ide vi$e u prilog austriskih nego na$ih trgovaca. lz toga protzlazi realan gubitak za nas: na5 novac odlazi iz zemlje, a u zamenu dobivamo dosta rilavu manufakturu. To je uzrok na5eg osiroma3enja. Tako, kako sa gledi3ta trgova6kog, tako u odnosu na politibu uop$te, a posebno na upravu na3ih slavenskih provincija, olevidno je da na$ poloZaj nije jednak onome koji
je izgradila Austrija. Zbog toga najvainiji i najlivotniji
interesi zahtevaju od viade da preduzme odgovarajute mere koje 6e dovesti do promene
59
Da se izvede ova prortrena potreban nam je izlaz na more. Tleba otvoriti za trgovinu luku'Klek i proglasiti je slobodm lukom, pristupainom trgova6koj mornarici svih nacija. Irtode treba produiiti put od Mostara direktno do Kleka bez 3rolaza kroz Metkovit i tako imati s ovom lukom vezu na ruoi naSoJ teritoriji nezavisno od austriskih puteva. Kad se Klek jednom proglasi slobodnom lukom, videF*no kako u nju utite trgovina direktno ie Francuske, Dnglesftg, Italije itd. Brodovi I rsba ove tri zemlje priVu[eni Ei-inbm, preimuCstvima slobodne luke i izgledorn na-veee dobiti od onih koje mogu ostvariti od neke austriske ltrke, resto da idu u Trst zaustaviCe se u Kleku. Na ovaj nadin &rcegovina, Crna Gora, Bosna i Srbija nede vi5e biti prisiline da trpe zavisnost od Austrije u onome 3lo se odnosi na qiihovu trgovinu. Mesto da izvode svoje trgova6ke poslove sa trstom i Betom, kao Sto su prinudeni da ih vr3e danas, qrkos preteranih tro5kova koje pla6aju i velike" udaljenosti bju trgovci i roba lnoraju da predu da bi stigli do svog rdretlenog mesta, ovim provincijama bi6e daleko lak5e ako pilagode Klek kao centar svoje trgovine; one 6e ostvariti n radici cena dobit od najmanje 25tlo, ne ratgnaju6i ostala ;:eimu€stva. koje 6e biti posledica trgovaEke centralizacije
qnstavljene'u
Kle-ku.
Danas se francuska, engleska, talijanska itd. roba uvozi r Trst i Be€, gde idu trgovci Bosne da je kupe po vrlo -vir|.irn cenama, ier preterano napia6ivanje za prevoz ia jedne -rnlje u drugu i kroz razne ruke, zajedno sa taksama kojimir ie ona podvrgnuta u Austriji,''veoma joj jaks pove6ava cenu i znatno podiZe krajnju vredhost. I stvarno vidimo da se u Emi i Hercegovini strana roba prodaje dvostruko skuplje ed onoga 5to ona inaie staje.
Kad bi Klek bio slobodna luka, mi bisrno za kratko weme
inali 1a Jadranskom Moru trgovadki grad molda inadajniji
od,Trsta. On bi privukao ne samo celokupnu trgovinu na5ih davenskih provincija, nego i onu Dalmacije i jednog dela usfiske Hrvatske. Imali bismo luku posefenu . brodovima rih nacija; ona bi nam svojom trgovinom donela bogatstvo i civilizaciju, i tada bismo mi bili ti koji bismo samom linjeibom trgovadke nadmo6nosti formirali polititko mi$ljenje u rvigra provincijama obuhvadenim izmedu Jadranskog Mora, Iluaava i Crnog Mora.
60
S jedne strane, izvrierrje ovog projekta razvilo bi trgo_ viau ovih provincija, a s druge, ono bi dalo vladi sredstvaia izvule dobit od neigmernog drveta i svih vrsta ruda koje kriju . planine Bosne. plodnost zemlji5ta bi se poveCala, reke koje prosecaju zemr.ju bile bi iskori36ene i davaie bi nova sredstva za oZivljavanje trgovine. Ne verujem da pre_ terujem ako kaZem da bi se krpz pet ili Sest godirra prihodi vlade udvostruiili. PrivlaEnost velike dobiti i stetni poloZaj Bosne doveli bi rlo obrazovanja stranih druStava, pt i doma6ih, ito bi za ,. vladu bio izvor novih prihoda. postojanje ovih drujtava irnalo bi, bez sumnje, za posledicu stvaranje ieljeznidke mreZe i u malo godina Bosna i Hercegovina ulinile bi heizme_ ran korak na putu civilizacije. Kad bi Klek postao trgovadki grad prvoga reda i uiivao preimu6stva slobodne luke, trgovalke veze izmettu razn.ih naroda slavenske rase koji nastanjuju na5e provinci.je, postale bi tako prisne da ih ni3ta ne bi moglo izmeniti, tak-ni panslavi_ :tr-Ik" partija koja se stalno trudi da ih pobuni. Crnogorci i Srbi ne bi hteli da naruSavaju blagostanje u kome i onli uEe_ slvuju. Oni bi briiljivo izbegavali sve ono ito bi moglo i6i na uitrb oiuvanja mira, i njihova ose6anja prema vtaai ni, V. Sultana postafa bi prijateljskija i iskrenija, jer bi uila u i."ug neophodnih uslova njihovog materijalnog blagostanja. Eto, samorlr ovom. Iinjeniccm, osiguranog mira naSim slavenskim provincijarna j, onemoguiavanja -poplavg onog siranog uticaja tako heprijatetjskog interesima i istinstom napretku Turske. Istorija svih vremena podupiqe nas u mi_ tljenju da narodi jednom veani jedni za a"uge koncima inte_ resa i trgovine uvek se usteiu od avanturistiekih poduhvata. Oni ne vole da stavljaju na kocku materijalno blagostanje koje uZivaju za maglovi.te, stvari. - Vladq se ne bi vi5e uznemiravala. odrZavanjem mira, ni doprino$enjem tolikih Zttaia za osiguranje reda I l*n5"njem za odbranu granica. Javna bezbednost bila bi pod zaitiiom novog reda stvari, 5to bi bilo najbolja garantiji protivl svakog revolucionarnog prohteva. Razmere ovog rada ne dozvoljavaju rni da naiiroko izne_ sem preimudstvo ovog pitanja, razvijaju€i ga u punoj meri, iako ono potstiie na takvo razradlivanje. lto"a* se ograni-.
6l'
sam rekao, 5to je, uostalom, izgleda mi donekog drugog pokrene na dublju studiju, l*Ie mislim da je potrebno da se povratim na poglavlje o trgovini. Ja sam izloLio istinske uslove u kojima se ona danas
6ti na ono lto
wljuo
d.a
Ealazi.
Za industriju Bosne imam samo malo redi da
kaZem.
Ona je dosta zaostala, a ovo ne bi moglo ni biti drukdije, jer 4qrredak industrije je uvek srazmeran razvitku trgovine. Medutim, u Bosni ima dobrih majstora oruZja koji prave dsta dobre oluiane karabine, iako ne5to te5ke. Bosanski ka!.bini bili su [uveni pre usavriavanja ovog oruZja u Evropi. Seda su oni neSto izgubili u vrednosti, jer, uprkos paZnje bja se posvetuje u proizvodnji, tainost gadanja nije kao u tarabina koji nam dolaze iz inostranstva. Svakako da bi se iada ovog oruZja mogla pobolj5ati, ali za ovo bi trebalo oaterati Bosance da se odreknu svoje stare prakse. U Bosni se osim karabina proizvode noZevi, a narodito lntagani,-time se trguje na veliko. Izrada gajtana i sedlarstvo lnaju takode vaZno mesto u industriji zerhlje. Krznarstvo se r njoj nalazi u dobrom stanju; svake godine uveze se u Cadgrad velika kolidina krzna. Sto se ti6e tkanina, one se prave rt'no od vune i vrlo su prostog kvaliteta. One odiaze u Srbiju,
*nrnsliju i Crnu Goru. Proizvodi se i sapun, ali vrlo slabog kvaliteta; on se qrrerna od loja i sa pepelom. Njegov miris nije ugodan i, tu+v Bosanaca, niko se njime ne moZe sluZiti, uprkos jevti.no& artikla. Zlatarstvo je jako zaostalo; ima samo nekoliko albanskih &tara koji dosta dobro rade predmete u filigranu, Stavljenje koZa je takoile jako zaostalo, radi se na stari -xin. I pored toga Bosna izvozi izvesnu koliEinu u$tavljenih bia, a drugi ih deo utroSi u doma6im radionicama, bilo za prevljenje sedla i konjske opreme, bilo za izradu firala. Ne verujem da bi bilo u ovoj provinciji drugih grana iodusFije koje zasluZuju da budu pomenute.
HERCEGOVINA Prema podacima koje nalazimo u istoriji, Hercegovina je oduvek bila samo deo Bosne. Razlika u imenu svakako nema drugog porekla do onog zajednilkog svima zemljama raztiEitim po posebnim imenima, ali koje zajedno Eine samo jednu
i istu drZavu.
Frema tome nekorisno
je prevrtati staru istoriju
ove
zemlje, jer ono malo ito sam rekao o Bosni u prvom poglaylju odnosi se i na Hercegovinu. Politidke dogadaje koji su tresli jednu trpela jb prirodno i druglr otkako je Tvrtko prrpojio Bosnu pod imenom hercdStva od Svetog Save svojim zemljama podignutim na kraLjevinu. Ovo herce$tvo dobi zatim ime Hercggovina-od nematke reCi hercog, koja oznadava kneza, a dopunski naziv Svetog Save malo po malo se zaboravio i izgubio. Prema siima izgledima vladari Hercegovine, kad su pot-
dinjeni bosanskom kralju, produlili su vladati zernljom kao
vazali. Tada je bio ustaljen obidaj: mali vladari, priznavajufi
suverenitet moinijih vladara, irZivali su veliki; broj privilegija i gotovo apsolutnu vlast na celom podruiju svoje sudske oblasti.
Kad je sultan Mehmed osvojio Bosnu, Hercegovina je morala podeliti sudbinu ove kraljevine. Posle osvojenja, otomanska vlada pripoji ovoj zemlji sve oosede kute Crnojevita, jer do vremena Kara Mahmud-pa5e iz .Skadra u Albaniji, varoJi Spui i podgorica" koje zu na granicama Skadarskog Jezera, kao i Gusinje, zavisile su od generalnih guvernerb Bosne, koji su .istovremeno smatrani guvernerima kraja koji deli HercegovinF od Albanije, to 6e re{i Crne Gore.
63
A Mahmud-pa5a, koji je godine 1199 po HidZri ovl.adao ffiavama Spui4 i Podgorice, dije je upravlianje bilo povertno muteselimu zavisnorrrf od generalnog guvernera Bosne, bio je zbog toga li3en svih prava. Mahmud-pa$a se u ovo
rrerne dokopao i Nik3i6a, Kola$ina i potpuno opustoSio Crnu Goru, podvrgnuv5i stanovnike platanju haraia. Ovo podednje je od strane otomanske vlade smatrano velikom grefum. Pusto5enje podinjeno u Crnoj Gori iznosi se u fermanu Lro jedan od uzroka zbog kojih je Mahmud-pa5a liSen svih lraya. Pa ipak,'tvrdave Spui, Podgorica i Zabljak ost35e dada pripojene skadarskoj provinciji Albanije i one dak i deas dine njen deo. Guverneri Hercegovine, koji su tada poznati samo pod incaon muteselima, zavisili su direktno, kao Sto je nalred reieno, od generalnih guvernera Bosne, ito dok"zrrl" d" F o.va provincija imala tada vrlo Siroko prostranstvo, jer od drla Save ona je sezala od. obala Skadaiskog Jezera. Nema fotrebe da kalem da u ono vreme administracija provincija dje bila potdinjena propisnom poretku kao Sto je sada: tada igotovo svaka veroi uBosni imala svog muteselima.l), bii je zavisio direktno od generalnog guvernera. Admini&acija je bila toliko raspardana da su ovi muteselimi, jedan od drugog, morali referisati stvari central-nvisni rj vladi provincije, ili bolje re6i, oni ih nisu referisali niLr''a i upravljali. su zemljom prema svojim sopstvenim zarirlinS. Begovi i age Hercegovine uzurpirali su vlast na ijti nalin ho i oni u Bosni; autoritet vladara i pra'id.e respektovali su rmo ukoliko je bilo u njlhovom interesu da to dine. M u t e rclimi im se nisu mogli nikada otvoreno suproktaviti, uverui da bi u okr5aju izvukli kra6i kraj. Oni su se takode doLo Euvali da ulaze u ta stvarna zlostnvljanja, utoliko vi6e b qr ve6int mettU dima bili domadi begovi koji su samo h -T i da se obogate i postanu mo6ni; malo ih se ticalo ako r driavom rdavo upravljalo. rrraju6i za svoje granice s jedne strane Austiiju i staru rplUtu Dubrovnik, a s druge Crtu Goru, Herecegovina se lFso stalno nalazila u svadi sa svojim susedima: krade, &va bejahu wlo obidni, oni su rrili u krug navika stanov-
---;-r'
UDrrvnik, vrllrln povclcnlk u okrugu_
84
niStva. KomeBanje je bilo normalno stanje zemlje, jer su plemiti u njemu nalazili. svoj interes i uvek ga Livo podrZavali. IskoriS6avali su ga za svoje liine prohteve. Samim tim narodni Zivot je jako podivljao; obrazovanjq se ,odbacivalo kao stvar hedostojna toveka'koji se zna samo boriti, a napredak zemlje je bio potpuno nepoznat problem. Muslimani Hercegovine biii su potpuno sloini sa onima u Bosni svaki put had se radilo o uzbuni i ustanku: izuzetak je napravio samo Ali-paSa od Stoca za vreme pobune Huseinkapetana, kadi je ovaj poslednji zapretio da postane glavar Bosne. Dakle, nekorisno je o tome dalje govoriti., U vreme ulaska Serdar Ekrema, Omer paie, Hercegovina je bila sastavljena od petaaest distrikta i to: Mostar, Gaeko, Nik3if, Pljevlja, Blagaj, Konjic, Ljubulki, Stolac, Kolaiin, Nevesinje, Trebinje, Duvno, Prijepolje, Fota i Cajniie. Prema sluZbenom popisu koji se izvr*io u ono vreme, muikq stanovni5tvo iznosilo je 102.687 osoba i to: 36.846 muslimana, 64.806 hri36ana i f.035 Cigana. Pregled stanovni3tva po srezovima
hdiF6ana eiga'na (mu$dlb) (muS{dh) (mudkJitr)
mllsImranra Mostar Gacko
3.795 2.000
Niksi6
1.?91
Pljevlja
2.845
Blagaj
Konjic
946 ?99
9.001
6.230 2.479 3.76r) 5?0
t.787
111 89 13
r.529 2.636 8.8?8 8.197 4.286 6.?10
1.216
7.577
Stolac
1.??5
6.294
128
Kolaiin
2.5?0
1-688
28
Nevesinje
1.383
Trebinje Duvno
3.132 s65
5.263 8.314
Prijepolje
1.86?
FoCa
1.740 3.313
1.620
64 158 33 82 151 11?
64.806
1.035
Cajnile
30.846
4.283 6.605
Ljubutki
4.0?6 3.636
8.3?9
16
40 26
2.8r1
12.907
11.604
B.i1o 6.005
tt.527 5.050 102.68?
65
Da bismo imali uglavnom broj stanovniStva, ovome broju treba dodati broj Zenskog stanovniStva, $to dini ukupno 205.374 du5a. Metlutim, i ovde kao u Bosni, obmanuti qr sluibenici koji su imali da popunjavaju |iste popisa. Prena tome, da bismo imali broj najbliZi istini, treba zvanidnu nrmu pove6ati za 100/0, kao 5to smo to uiinili za Bosnu. Tako Gemo imati za Hercegovinu stanovniStvo od 225.911 duia podclieno na ovaj naEin:
od
102.687
'
Muslimana Hri56ana Cigana
"
81.061
.'.
.'.
t42.573
:'
2.277
Ukupno: 22531I Isto kao i u Bosni, ja sam od katolidkog sve5tenstva mouao dobiti taine podatke o katoliikom stanovni3tvu koje izci 46.630 duia, ne radunaju6i oko 3.000 duia koje se nalaze n sezovima Trebinju i Stocu i koje duhovno zavise od dubrovaEkog biskupa.
Dakle, u Hercegoyini i Bosni ima stanovni5tva oko "ias-._o_qo katotiki.-bg?.gl! pravbslavnih i -gria.o-o) dusa -i t9 p.00q muslimana. Vidimo da u njemu hri56ani pretstavljaju dto vi5e od 315. Zi vreme poslednjih nemira Hercegovina je pretrpela imenu u odnosu na upravljanje i podelu srezova. Trebinje i Ptlevlja podignuti su na sandZake i njima upravljaju kajmaLmi. Ovim dvema varo5ima bile su pripojene pobunjene op&ine f1s!1jak, Piva i Zupci, Dohskom D-Zevdet elendije Flievlje je pripojeno Bosni. Za naknadu }leriegovina je do5l: srs2 Neretvu, koji je pripojen konjiikom srezu. Kliina Hercegovine je blaZa od one u Bosni, iako, moZda, -nie zdrava. Zemlja je uglavnom planinska. Njene planine, yrlo mnogobrojne, nisu tako Sumovite kao one u Bosni. U mogir4 krajevima one imaju visinu od 8.000 stopa iznad nqske .povr$ine. Op5te uzev$i, one su vrlo strme i te5ko pistupadne, naroEito one koje se granide sa r,anije pobunje-
rin
srezovima.
Povr5ina tla, iako dovoljna za ,ishranu stanovni5tva, do-. da iq ogranitena. Takode ie plodno kao i ono u Bosni, ali i4l€d stanovnl5tva ima ne5to surovoga, 5to izazla izvelsnu atlreklsqesf. 5 - Bosna I llercegovlne za vrlJeme Dtevdet-efendue
66
Irna vi6e reka: glavna je Neretva kola'se uliva u Jadransko More blizu Kleka i koja bi nogla biti plovna do Mortata kad bi se u njoj izveli izvesni hidraulidni radovi. Druge su: Piva, Tara, Krupe itd. ZemljiSni posed pripadao je iskljuEivo muslimanima; hri3dani su bili samo kmetovi, podvrgnuti svima nevoljama koje trpe oni u Bosni. O tome sam govorio u III poglavlju dpvoljno da bi se dobila slika sdnosa izmetlu njih i aga.'Razlikq na u3trb kmetova Hercegovine bi6e ocrtana kad budem govorio o stanju u kome je carska misija na5la ovu provinciju. Porez, koji je ovde izazvao tolike Zalbe, ima iste srazmere kao i u Bosni; videli smo da u ovoj provihciji nije tako teZak kao Sto se rnisli. Uostalom, u Hercegovini poslednji rat sa Crnom Gorom i ustanak osiromaiili su aarod i otstranlli ga od njegovih poslova, tako da se pla6anje nije moglo izvrSiti u obaveznom vremenu: ostala ie velika svota da se uplati.
Perspektiva pla6anja nagomilanog poreza od vGd godina zastraiavala je.stanovni5tvo; ialbe nisu imale drugi motivl narod se ose6ao pritisnut, ier je ukupna suma dosegla vrl.o znatan iznos..Ali stvarni pdrez, redovno pla€an, nije ni u demu nepravedan i ne prekoratuje sredstva oporezovanih. Mere Dievdet efendije su imale kao rezultat osetno smanjenje poreza u korist agrarnih klasa: sada, s obzirom na ovo stanje, one nemaju razloga da budu nezadovoljne. Trgovina Hercegovine trpi iste neda6e kao i ona u Bosni; njen se razvoj ne bi mogao ostvariti sem pod'uslovima navedenim u prethodnom poglavlju. Trgovci ovoga kraja su prinudeni,'kao i oni u Bosni, da trle u Austriju za svu uvoznu robu. Izvoz zauzima minimalno mesto u trgovadkom prometu. Industrija je mnogo niia od one u Bosni ili, bolje redi, ona uop3ie i ne postoji u Hercegovini, gde nema ni fabrike ni radionice. Samo u Foti neki ljudi se bave noZarstvom i izraituju dosta dobre makaze. Turci se njima sl.uZe za sedenje hartije. Ja ne znam nijedno drugo zanirnanje u celoj provinciji koja uvozi iz inostranstva svu robu koja joj je potrebaa.
U Hercegovini je zemlja dosta produktivna; u njoj se ianje pEenica, .kukuruz, zob, jeEam i veiika kslilina krompira, jedna od glavnih nemirnica siromaSng klase. U srezu Trebinje gaji se duvan vrlo dobrog kvaliteta. Ova zemlja proizvodi rnnogo groZda od koga se pravi wlo plemenito vino. S[iva
87
i u njoj ima takoele u izobilju: od njih se pravi $l j ivovica loju stanovnici mnogo troSe. lf,ostar je glavno mesto provrncije i sedi$te guvernera: ina medZlis i iste sudsve kao u Bosni., .
Pravoslavnim stanovniStvom duhovno upravlja vladika, e verske obrede.vrfe sve5fenici koji u ve6ini ne znaju ni Iilrti ni pisati. Pravoslavni sve5tenici ranije pobunjenih opltina nc;e'ni bradu ni sve$teniiku ode6u: oni se o{ laika razli"E hrju samo bogatstvom njitiovih pi5tolja i njihovih jatagana. Pravoslavni imaju vi5e crkava i manastira i nekoliko.bed.dh Skola za obrazovanje rnladeZi. U Mostaru postoji i Skola a iensku decu Cije tro5kove izdrZavanja podmiruje carica
hciie.
Katolici imaju biskupa koji ixra svoje sediite na jednu od Mostara; muslimani su se usprohvili podizanju .epi-
uiliu
Ycrska sluiba katolika drZi se najle36e u biskupovoj ku6i i n tapeli konzula Austrije. Tek za vreme misije DZevdet-efen-je moglo se poteti sa gratlenjem crkve u unutrainjosti Fada- Sultan je podario katolicima potrebno zemlii5te kao 4radu za njihovu vernost i usluge koje su prutiti za vreme plednjreg:ata sa Crpgm Gorom. Ve.rske obrede, kao i u Bosni, vr$e franjevci koji su goLro svi rotleni u zernlji. Katolici nemaju nikakve Ekole u Mostaru. Ylada je u njemu osnovala javnu ikolu na turskom jeziku |ektebi ruZdiie), ali jg niko ne poseduje. Muslirnanr &r,cegovine boje se obrazovanja kao neke napasti, a ostali c Salju svoju decu u Skolu iz straha da ne izgube sVoju veru t da ih vlada ne uz;me za vojnu slulbu. - U Mostaru irna ruski konzulat, austriski vicekonzulat i ftocuski vicekonzulat; engleski vjcekonzulat'r.lje nedavno zatmen; konzul ltalije sa sediStem u Skadru, Albaniji, smate se istovremeno konzulom Hercegovine. Prihodi Hercegovine ne prelaze nikako 13 miliona piaSrra- Pre misije DZevdet-efendije upravni troSkovi popeli su tr na l7 miliona. DXevdet etendija ih je smanjio na wega q,5m-000 piastera, Sada carska blagajna nalazi u njoj vi5ak ;froda koji se penje na oko 6,51)0.000 piastera. Jezik kojim _se govori u Hercegovini je nelto ti56i od u Bosni, ima manje mesavine.
-g 5'
6B
STANJE HNRCEGOVINE U VNEME IUITSKA DZEVDXT-EFENDIJE
. R{lava uprava, aemarnost i nesposobnost guvernera; skop_ 6ana s rtlavim sistemom koji je vladao u odnosima izmedu kmetova i vlasnika, bili su dalji uzroci ustanka srezova Her_ cegovine sme5tenih na granicama Crne Gore. Neposredni uz: roei poticali Su od inostranih rovarenja, od naiora parislavizraa, od spletaka i od nasilja Crne Gore. Ve6 duie vremeia postojalb su najteie nesugLasice izi aga koji su imali svoje zemlje u lsrezovima Hum, Zupci, Piva, Gacko, Banjani i Diobnjaci. Age su pritiskivale kmetove; ovi, sa svoje strane, uskra6ivali su eak i ono Sto je po zakonu pripadalo agame. prAved.nost je u nJihovim odnosima.sasvim i5dezla, da bi ustupila mesto nepravdi i *rZnji; Ovako stanje'nije moglo pro6i a da se ne izrodi u sukob. Ulrrkos ove Zalosrre izvesnosti, guverneri Hercegovine ne samo da se nisu niSta brinuli da preduhitre zlo, ve6, ne vode6i nikakvog ratuna o obave5tenjima koja su d.obivaii, zatvarali su oEi da nikakq ne vide opasnost koja je iz dana u dan postajala sve opasnija. Pitanje se pogoriavalo sve viie i viii samom Iinjenicom Sto je agama i.kmetovima prepu3teno da slobod.no urede stvar metlu sobom bez lntervencije vlasti. To je izazvalo s obe strane izgrede koji pove6aie ve6 postoiede komplikacije. Videii da je neslaganje uzelo razmere neizbeZnog sukoba izme€lu ove dve klase stanovniltva, strani agenti udiniie sve mogute napore da ubrzaju eksploziju. ?ajni izaslanici krstarili su zemljom i gotovo otvoreno propovedali bunu. Oni su govorili sad uime jedne, sad uime nek.druge sde, da.bi svoju opesnu misiju okruZili izvesnim prestiZom, a ustviri, oni su samo slulili panslavistidkoj ideji koja je u ono vreme postala kao neka privlatna tadka za sve Slavenrl. Ovi su se emiiionari pokazivali toliko neprijateljski prerRa vladi, da, ne samo 6to su.sramotili upravrre vlaisti zbog njihovil nesposobnosti predvidanja, nego su vikali protiv vlade'i protiv pravi vlasnistva koje ona priznaje vlasnicima zemljiSta. Najzad, oni su uspeli da irn stanovni5tvo pomenutih srezova poveruje da su u mogu6nosti izvriiti svoje sjedinjenje sa Crnom Gorom i da- se dolopaju zemalja koje obraduju za ralun aga. Ovakvim srcdmettri kmetova
69
*yima stranci su u*eli uime jedne odu$evljene ideje da zaredu ovo stanovniltvb na ustanak. Gora, kojoj je govoreno Sta treba da radi, nije pro_ __ 9-? pitala da interveni3e'na ovaj ili onaj naiin u svim svaa.ma se radilo o suprotstavljanju naioj vladi. Jadno stanovni_ in Itvo je bilo izloZeno neprestanom raidraZivanju uz obeEanla p-.oci; neki put mu se dak pretilo ako bi .se -prepustilo *irdiubivim obzirima prema zemaljskim vlastimi. Pri ovakvom rt?ljl jedna od uglednih lidnosti iz Zubaca, bf" Vukalovid, zadobi izvestan gla-s; evrop"*" ,,ori* dizale u nebesa. Medutim, l,ut
?0
ustanak bio stvarno. savladan silom oruija iti je doslo do sporazuma posredovanjem neke strane sile. prestao, Rat nije bio ni iadaleka uspostavljen .je -ali red u.srezovirna Zupci, p-iva, Gacko, Banjani i Drobnja&. Shnovniltvo je nastavil.o da Zivl u najpotpunijoj izolova"o"ii; odrlavalo nikakve odnose sa stinormicima potdinj.oit "il. ,r"_ zova; ono je i dalje saruvalo teznju za nezavisnos6u. vladala je prava zbrka, nered i potpuno otsustvo bezbednosti.-nt;: govo drZanje ulivalo je najvede bojazni. Zavedeno avama vodama, koji su postaii igracke stranih smicarica, st"oo.'rrisi.r" je,.uprkos amnestije koju mo je vlada podarila, nastaviio Ua Zivi u stavu nepoverenja. Stanje je bilo sasvim dvosmisleno. Nastradalo za vieme ustalfa, ono nije zaalo kakvo da zauzme posle uspostavljanja mira.. Agenti straniha"2"";" sila i s_uparnici, koji su radili na istom terenu -nisu prestali aa ga
protiv autoriteta otomanske vlade; ne mogu6i mu staviti odretteni cilj, oni su se zadovoli"""fi J"- *" uznemiruju ma5tu i da ga drie u stanju neodluEn-osti i sumnje, 5to je rnolda gore od otvorene pobuni. _ Stanovni5tvo je, naravno, bilo zamoreno ovim nenormel_ nim stanjem, ali ovladano svojim vodama, koji su ," strane bili ovtadani stranim utieajima, i nirrazeei se nesrefrio "rroi" pod moralnim i materijalnim pritiskom Crne Gore, ort'o s" nije usudivalo da zavzme odludan stav. Ovo stanje neizvesnosti nije moglo trajati: ono je nagove_ Stavalo novi poiar. Gradanska vlast je bila izgubila svaki nulni ugled da bi mogla odriavati poStovanje i ugled upravnih vtaji. W.spo_ sobnost tinovnika i premot koju je v6jna vtast stekla pisle tek zavrienog rata, gotovo je uniSfila irailansku vlast. StanovniStvom je zavladala-sumnja.i malJdu5nost; p"""a" bila na visi?i, zloqpotrebe su se svuda uvukle,-a reform-e, "ii" koje su prethodni izaslanici imali da zavedu, *ogi" izvr5iti. Za stanovnGtlo.te ovakvo stanje postalo "i."izvor "" nefodraZe
u izgled aeki
verenja; ono se pokazivalo uporno i smatrdo l" rrp""rrrro-rr-i""t kao. neprijatelja koji samo gleda da razori ,ijegi"u imovinu i_njegovg blag.ostanje. Vlast je takotte bila na oprezu i upra_ vljala se preni& oseCanjirna javnog rnnenja: tta obe sttane bili su aamo_ otpor, mrlaja, a vrlo malo poBtovanja:
lfercegovini su semo muslimani _ -U -hriS6ani nisu mogli posedovati,
niti
UiU vtasnici imanja, su posedovali rkikvu [j
7l
nlju. Zemlja je bila monopolisana za provinciske begove i 4e koji su se Famohvalisali starim pravima i starim.povla-
$to:ama. Na osnovu toga oni su se usudili da iskliuie iz ryarniStva u posedovanju zernlje ne samo hri56ane, ve6 i mudinane siroma5nih klasa, koji su u viSe srezova delili sa prvima sudbinu kmetova i prema tome bili vi5e ili manje izloL,i pohlepnosti i pritisku veleposednika. To je izazvalo izdu krnetova i aga neilomirljivu mrZnju koja je stalno.pretile da se pretvori u sukob. Po6to odnosi izmeilu vlasnika zemlje i kmetova nisu uopfre bili podvrgiruti nekom utvrdlenom i pravednbm propisu, agovori o zakupu ugovarali su se vrlo samovoljno: t
Freo
vlade.
Siromalne klase, a posebno zemljoradnici, Zalili su se da mrzivanje poreza nije nikako vr$eno pravedno. fako za-
7Z
konski porez nije bio toiiko teZak da bi izazivao ialbe, mnogim prituibama davall srr povoda begovi i age,'preoptere6uju6i kmetove celokupnim porezom koji pada na zemlje koje oni obraduju, a oni sami od toga su pla€ali samo vrlo neznatan deo koji otpada na vrednost dobara'koja su posedovali u gradovima svog sedi5ta. Nezadovoljstvo naroda pote6av3no je jo5 ! time, 5to su arhiepiskopi i k.odia-baie uzimali slobodu, kao lto je na drugom mestu reieno, da troSe za crkve itd, a ove svote oni su bez znanja oporezovanih dodavali ukupnom porezu, pa su onda razrezivali porez kao da je sve bilo za drZavnu blagajnu. Narod jq tako mislio i on je, prirodno, smatrao da je porez vrlo teiak. To je povedavalo nezadovoljstvo i stalno je vladao strah da .to ne pretle u ogordenje. Ova preopteredenost objainjava za5to vlada nije mogla naplatiti zaostali porez od vi3e godina. Tako je drlavna blagajna uvek bila prazna.' Nisu se ispla6ivali ni, iinovnici, ni osoblje landarmerije, ni lupovine kqje je vlada dinila u pemlji izdajuii s e n q d e ili bonove koje, ne samo da nije mogla izmiriti, vet ih nije priznavala iak ni za pla6anje poreza. Zbog toga je bilo Zalbi na sve strane; upravna sluZba je bila rtlava ili se uopSte nije vr5ila; javna sigurnost je bila rdavo obezbetlena; rasulo je vladalo u svim granama uprave. Korpus Zandarmerije se nalazio u potpunoj dezorganizaciji. Neispla6ivanje plata smanjilo je u ajemu brojho stanje aa vrlo neznatan broj. On nije mogao zadovoljiti potrebe slutbe. Uz to, u upravu ovoqa korpusa uvuklo se loliko nepravilnosti i toliko zloupotreba,da je od toga drZavna.blagajna trpela veliku Stetu.
Ba3i -bozuci (neredovne trupe)" koji su posle rata sa Crnom Gorom bili postavljeni da duvaju granice, nalazili su se takotle u stanju koje je vrlo ozbiljno zabrinjavalo. Osim 3to je njihovo izdrlavanje koStalo drZavnu blagajnu znatne svote, zloupotrebe koje su se uvukle. u upravu ove vojske bile qu prgllc sve granice. Rasipanje je bilo preilo u sistem; to je bio lzvor bogadenja za Sefove, tinovnike i nabavljate, jer ba3 tu se vr5ilo najviie kraila na Stetu driave. Kako nije bilo noyaca z4 pladanje i davanje.otsustva vojlicima, oni su zAdrZavani u sluibi, od Cega je drlavna blagajna trpela sve nezgode.koje sistem korupcije povlaCi za sobom..
?3
U LjubGkom
srezu bilo
je vrlo ozbiljnih
nereda. Na
Granicama Crne Gore izbila je oruZana buna. Na granicena Austrije ona jb sazrevala u ti$ini i licemerstvu. Austrirle vlasti, izgleda, izdale su'pasoie i dale zaStitu vrlo velikom huju otomanskih podanika koji su se smatrali svlaieenim da
*
upliGu u prava vlade.
U istom ovom srezu ima rnnogo kmetova austriskih po'bnika koji obratluju zemlje otomanskih vlasnika. Oni turski lndanici koji su uZivali aristrisku za5titu, udruiivali su se
pwaxfueno da stvaraju tesko6e mesnim vlastima.;,O ustaniitirn namerama govorilo se gotovo u sv{ma varoiima; stanovriltvo je pozivano da drlavnoj blagajni uskrati porez i druge davezne daZbine. VJast se vrlo malo poitovaia: za vreme mn godina vetina kmetova austriskih podanika nije pla6ala lme"- S druge strane, otomanski podanici su se Zalili na rticaje i izvesni moralni pritisak {
&injavali.
Seljaei su bili dulni da za vreme rata sa Crnom Gorom rbdeviju vojsku i da prenose svojim konjima veliku koEf*nu 13111irnica, a za naplatu su dobili samo obiine
senede
bF docrdje drZavna blagajna nije mogla isplatiti. Rekvizicija tacgorkril sredstava je bila tako teika da su se zemljonldnici na nju gorko Zalili, jer ih je otstranila od njihovih *ca i oduzela lm njihovu stoku potrebnu za obradu njihodh
zemalja. Delavalo se za vreme rata da
su.
katolici Herce-
74
govine, ljudi i Zene, morali ua svojim letlima prenositi namirnice za carske trupe kgje su se borile protiv ustgnika. Kao nagradu za usluge razne vrste koje -ie..3e!oliil
75
Veoma mi je iao 5to moram gotovo isto re6i o kajmaka*rirna i mudirima: njihovo vladanje i sposobnost daleko su od qxrga Sto treba da bude. U viSe srezova njihova glupost portala je poslovidna. Od tbga je trpeta slulba i reforme nisu nqte udiniti nikakav. rnpredak. Bilo je mudira sa pfinadlefuctima od 500 piastera mesedno, a da nisu znali ni t"itati ni pfuati. Oni su teiili samo za novcem, da kraatama i mitom pove6aju svoje neznatne plate. O njima se govorilo dq su ddri sa llanovima medllisa u tome smislu, 5to su tuiioci hili sigurni da nemaju pravo svaki put' kad njihova molba sdu nije bila podupita izvesnom svotom da se podeLi izmettu nudira i medZlisa. Oni koji nisu mogli pl4titi, ose6ali su da ie vGe vredelo predati se provitlenju nego pribe6i dovedanrtom sudu i oni su u tisini podnosili rdave postupke, kuluke i dmtavljanja svake vrste koja su trpeii od gramZljivih 3ospodara.
Putevi su bili neupotre.bljivi' Istina, podeo se izgradivati iertan put od Mostara koji je trebalo da se veie sa onim od fetaoviCa, ali je ostao nedoviSen zbog nemarnosti vladinih tinovnika i nemanja sposobnih inZenjera za upravljanje radovima. Da se ode u Sarajevo bilo je potrebno pre€i plalinu zvanu Porin, preko koje su putnici prelazili $trmim stazrara, a pola puta su morali i6i pe5ke. Zimi je pretila opasnost da se tovek srnrzne: svake godine stiada mnogo ljudi. Neslaganje koje je vladalo jzmetlu raznih zajednica ove povincije uvek je pretilo da se izrodi u krvavi sukob; ovu rekovnu ogorienost nesposobna uprava nije znala sti5ati i ca je sve vi5e i vi5e rasla. Stanovnici su se uzajamno mrzeli, eli su bili sloZni u suprotstavljanju mesnoj vlasti, tija su dela rlevala samo nepoverenje i samim tim pobuclivala duhove na rer'.i i sradunati otpor. U njihovim uzajamnim odnosima bilo i neslaganja i tako oStre zategnutosti da to nije dozvoljaralo uvoelenje nikakve reforme. Ako je vlasli ne5to predloiiila, narod' je to smatrao kao zamku' kao pritisak; obrnuto, elo je narod zahtevao ne3to u smislu napretka i poboljianja, rtr€sna vlast nije propu5tala da u torire vidi svaku mogu6u rdavu volju'i dadne nepovoljno obja5njenje narodnim Zeliama. Tako'se livelo d obe strane u najZalosnijem nepovel:aju; vodio se nemi rat koji je bio, ja se usuduiem to tvrditi, tlavni uzrok nazadovanju zemlje.
76
Eto kakvo je bilo stanje u Hercegovini u vreme dolaska Dlevdet efendije, stanje,'kojb mu je zadavalo mnogo brige, jeq kao Sto se to moglo videti, radilo- se o reformi upravne organizacije iz osnova i ulevanju poverenja stanovni5tvu koga je ono odavno izgubilo,
DELA CANSKE MISIJE U IIEBCECOVINI :
Svuda se bila ra5irila vest da u Hercegovinu tqeba da dode carski izaslanik. StanovniStvo ga je odekivalo sa restrpljenjem, deznuvii. za reformama t
Sultana. 14 jula 1.863 Ra5id beg, m o a v i naz) misije i ja odosmo iz Mostara'da doiekamo DZevdet-efendiju,. koji se iskrcao u Keku. 15-og sretosmo ga u Metkovi6u.
Godinu dana ranije DZevdet-efendija je bio poslan u trnanrednu misiju u Skidar, u Albaniju, moju rodenu zemlju, & umiri bunu koja je ugroiavala javni poredak i mir. Tu ram imao iast da se s njim upoznam, rade6i nekoliko meseci
9od njegovim rukovodstvom. Dakle, izislanik nije bio za Dene nepoznata liinost. Naprotiv, otada, on mi je ukazivao rrcju blagonaklonost. Svima je ulivao mnogo po5tovanja, jer je DZevdet-efendija jedan od najumnijih i najprosveCenijih ljudi Otomanske imperije. 16 jula u5ao je u Mostar usred radosnih poklika sta-
nvaika.
*
Sutradan dade da se slutbeno prodita carski ferman koji odnosig na njegovu misiju i objavi proglas koji sam ja
1reyeo na slavenski, francuski i talijanski. Veliki broj priraka upuieni su pravoslavno'm i katolidkom sveStenstvu re naretlenjem da njihov sadrZaj izloZe u crkvama. Evo toga proglasa: rNarode Hercegovine! Opite je poznato da Nj. V. Sultan, na3 uzvi5eni gospofu, od prvih dana svog dolaska na presto, radi samo na po11 Pomodnilr.
1B
boljlanju Carevine, na napretku i blagostanju wojih podanika. Nj. V. apsolutno leli da njegovi poaanici svih klasa budu jednaki pred sudom i zakonom; da .wakom bude zajamlena njegova lilna bezbednost, njegoys irnrnje i njegova Iast; da se svaki stanovnik pod za5titom njegovog pokroviteljstva moZe posvetiti u punoj slobodi zemljoradnji, zanatirna, trgovini i tako poveiati blagostanje zemlje. Kao Fto Nj. V. nije nikada prestalo da wuda-donosl stroga naretlenja radi postizaaja ovih korimib rezultata, isto tako On me je udostojio'da mi poveri vanrednu misiju da ispitam stanje ovoga kraja, -da utrrrdim kako je njime do danas upravljano, da dopunim 3to je mogto nedostajati za razvoj opSteg blagostanja, da pruZim pravdu wima uop3te i da ulinim da iiieznu zloupotrebe. Svako treba da bude zahvalan za odirsLo staraaje Nj. V. Svi oni koji bi imali da podnesu Zafbe ili da traZe svoj* prava, nogu sasvim .slobodno izneti svoia tra*enja bilo pismeno bilo usmeno, a ne6e se propustiti da iD se pruli dobra
i
po3tena pravda.
Moja su vrata otvorena svakome. Svako moZe na njih zakucati bez straha i kolebanja i traZiti prav&r protiv svake osobe bez izuzetka.
Potrebno
je da carska volja bude dctavljena na
znanje
svakome; zato objavljujem ovaj proglas.
Molim Boga da moje delo bude koriso i povoljno za sve podanike Nj. V. Sultana, na3eg premilostivog goqrodara i vladara. Mostar, 1? jula 1863. (Potpisan) Abmed Dlevdet.< Pustiv5i ovaj proglas, Dlevdet efeudiia te lniuri da ispita zemlju i britljivo i temeljno prouti stanie u kome'se nalazila. On nije oklevao da uhrrdi zlo koje sr rodili nehat i nesposobnost u svima granama uprave, irto totilo Loliko i u moralu stanoviriftva uop5te. Trebalo je da razmisli o lekovima koie, istilu govoredi, nije bilo lako na6i, jo$ manje primeniti. Raanm, dobra volia i marljivost u radu pobedili su sve teSko& i izezvali preporqd zemlje uprkos ukbrenjenog propadanja koje !e izgledalo kao da nejavljuje blizak slom.
79
Dvosmisleni poloiaj u kome se nalazila mesna vlast i zla koja su iz toga proizlazila, privukoSe. pre svega izaslanikovu paZnju. On tome dosko€i dajuti sam primer velikog poStovanja prema guverneru i prema drugim zenaljskim vlastima. Pozvao je guvernera da uzme ule56e u svima odlukama, Izaslanikova nareilenja su se gotovo uvek upu6ivala u srez sbino preko guvernera; presude su progla3avali samo mesni sudovi, diji je rad nadgledao Dievdet efendija. On je utvrdivao pravi€nost re5enja i slao ih na izvr5enje mesnim vlastima. Jasnim i nedvosmislenim redima on je prqglasio jeqtakost svih podariika Nj. V. Sultana pred zakonom bez razlike na poreklo i veru. Ovaj proglas izgledao je muslimanima, naviknulim da se smatraju kao viSim nad hriS6anima, pomalo nezakonit, ali kada su videli da ga izaslanik podupire delima, primerima i samom izdatom naredbom sve$tenstvu da s njim upoznaju stanovni3tvo, oni poie5e uvidati da ovaj put izvrSavanje reformi nete vi5e ostati mrtvo slovo kao u proSlosti. .Mesna
vlast, koja je imala da deli pravdu, vide6i
da
DZevdet efendija nadzirava i upravlja njenim delima, zadovoljavala je svakoga pravi6no5€u i ispravno5€u svojih dela. Oni Zalioci koji su imali puno pravo, sada su dobili zadovoljenje protiv osionosti i podmifivanja; svakome bez razlike prulena je nepristrasna pravda.
je ispravljao zloupotrebe i kaZnjavao krivce Stanovni5tvo je .vrlo dobro znalo da ova dela daguje Dtevdet efendiji, ili bolje re6i, carskoj volji, ali, ipak ono Izaslanik
samo putem mesne vlasti.
nije moglo ne priznati aktivni deo koji je tome doprinosila pokrajinsk4 vlast Takotle, vaZnost koju joj je pridavao Dievdet efendija, ukljulivii je u delo oko unapredlenja zemlje, bilo je vi$e nego dovoljno da opet uzdigne njen poloiaj i da joj povrati ugled koji joj je niz nesposobnih i podmitljivih guvernera odavno upropastio na $tetu javnog dobra. Cim se mesna vlast u oEima naroda ponovo uzdignu, uzajamno nepoverenje pode ustupati mesto boljem osedanju, narod pole uvitlati svoju zabludu; on se radovao Fto se vraiaju njegova stara shvatanja i $to nalazi pravdu.i za5titu tamo gde je ranije video samo te$ku nepravdu i pritisak. Govore6i o vlasnGtvu zemlje, rekao sam da je hri$6anskom stanovniftvu te$ko padalo potpuno isklju6enje u kotidt
BO
rnuslimana Ovo je privuklo paZnju izasrlanika koii je, ne samo proglasio jednakost prava, nego je i potvrdio sjajnim primerima pravde. Na njihovu molbu on hril6anima besplatno odobri veliku kolidinu zaparloZene zemlje koja je prifadala drlavi; on im ulini da mogu.kupiti dak i obradiva pot;a koja su, usled smrti vlasnika bez naslednikao opet postala .rt"*iStvo drZave. U ovoj stvari on je imao da suzbija pasivai otpor hriS€ana, koji su, nenairiknuti da imaju pced, matrali ove liberalne mere hao zamku. Bilo je u jedaoj varo$i zemalja druge kategorije; upu6en je poziv hri56-anima da ih,kupe po cenu.ispod polovine od one koliko su stvarao vredele: oni su odbili ove ponude, a nisu hteli navesF tazloge za$ta. DZevdet efendija ih stavi u zatvor. Po5to u njemu ostase uekoliko dana, oni mu rekoSe da pristaju. f zaLta uzeSe zemlju u pmed, a priznaie da njihovo odbijanje nije imaro drugog moti-r/a sern straha od njihovih aga koji su irrr potajno zabianiti da zakljuie kupovinu. Ovi poslednji zu str,ogo- ukoreni sa qretnjom egzemplarne kazne ako se usude uqpro"hdut" tiviti na biio kpji nadin pr.otiv prava vlasiltv+ koje Nj-. V. Srrltan ho6e bezuslovno sviina jednako d3 rlerrnE Posle ovoga kmetovi su imali samo da poanesu molbu da bi dobili zaparloZenu zemlju: ona im se odohravala u razrrim krgjevima i danas oni mogu slobo&o kryrovafi zakupe koje obratluju za ra6un drugog, jer nikakva smeln3a n* viSe sprovotlenje jednog.prava priznatog u naGelu, a pr-aktidno "i""t"o. provedenog u vi5e prilika. Neki Arif efendija, koji je pripadao mstarskim u I e* mama, bio je prognan Sto se usuat govoriti protiv ove bla_ gotvorne mere.
. Posle, o-vog primera strogosti presta wala opcicija od strane- privilegisanih i fanatika i maogi hffeaai
-ojti "u postali. vlasnici; njihov 6e se broj sigurao pove€avati, ve6 prema tome ukoliko 6e se navikavati da se smafrap tr prno* prSvu da kupuju zemlju i da je obrattuju za svoj mf,stvenl ralun. . Otevidrro je da je ovim pametnim, pravednim i energi!nim odredbama DZevdet-efendija udinio da iiteau stare itoupotrebe kao i glav.ni moti.vi tlji ry tzaarvali lalbe hrGiana i srozavali zemlju u stanje tako opretno duhu stoleca. Nedostatak jednog zakona koji bi na praveduoj osnovi utwdio odnose izmetlu kmetova i vlasniki oduve& je bio
8r
kvor samovoljnih dela i sukoba. Sprovoilenje Uredbe bilo je tako hitno dal nije dozvoljavalo nikakvo odlaganje. Dievdet
efendija se poZurio da prekine sve svade udinivSi ono 3to se niko od njegovih prethodnika nije usudivao uEiniti. On objavi pfeko mesni vlasti i preko sve5tenstva raznih verskih zajedniba da se ubudute zemljoposednicii i kmetovi imaju strogo pridrZavati propisa Uredbe, koja je prevedena i objavljena na slavenskom j'eziku, i da skl:paju zakupe preina propisu, pod pretnjom da 6e im biti odbadene sve Zalbe koje nisu 4asnovane ra ovoj neophodnoj formalnosti. .Ia verujem da u ovom tasu nema u Hercegovini nijednog zakupa Iiji kmet nije snabdeven ugovorom kojl ga Stiti od svakog tlatenja. Vetina ugovornih zakupa uslovljava ono Sto se zov.e lre6ina, to ie. re6i, da vlasnik rnoie podidi samo tre6inu proizvoda sa svoje zemlje. Svako drugo zahtevanje od strang aga smatrano je, na osnovu pomenute Ure{be, kao nezakonito i prema tome podleZe kaZnjavanju. Kuluci su potpuno ukinuti, polto se Dievdet-elendija jasno i energidno izjasnio protiv zloupotrebe koju su oni redovno prouzrokovali. Danas, dav5i agi njegov deo proizvoda, kmet je prema njemu potpuno ngzavisan.
Iz svega ovog proizlazilo je, da, ukoliko su ranije vlasnici uXvali mnogo lrivilegija i samovoljno postupali prema kmetovima koji nisu mogli ostaviti zakup, danas su kmetovi ti koji im tako redi; diktiraju zakon. Imaju6i zbkonsko pravo na svojinu i poito pu ugovori o zakupu obavezni, kmetovi su imali hiljadu.preimufstava viSe nego oni: vla^mici su morali o tome voditi raduna i odobravati im sve mogute olak3ice da bi ih zadriali na svojim irnanjima. Age su uvidele da je u njihovom inleresu da budu razururi, pomirljivi i Covedni prema zemljoradnicima, inaEe bi rizikovali da ne nadu vi5e hriB6ana kmetova za obractivanje svojih zemalja, Sto bi.ih upropastilo, jer doma6i muslimani nisu dobri zemljoradnici. Da bi se stavila ozbiljna zapreka preleranim prohtevima zemljoposednika koji su se, u nedostatku legalnih isprava, uzutlivali da smicalicama i sjlom prisvoje sebi zernlje koje im nisu pripadale, DZevdet-efendija objavi saopStenje na osnovu kojeg je svaki zemljoposednik bez isprava bio duZan da ih u najkra6em roku. pribavi. Da o1akSa primenu ove mudre mere on iEloslova kod vlade oslobodenje od takse za regi6 * Bo'sila i l{ercegovlna za vrl}eme Dzevdet-efendiJe
g2
straciju. Tako onaj koji je obnhvljao Tapiju ili onaj koji je nije imao, podnosio je molbu pla6aju€i sano taksenu marku. Posle odretlenog roka ovq oslobodenje od takse nije valilo. Osim toga na[elno je uvedeno da svaki zemljoposednik bez legalnih isprava koje dokazuju. legitimnost njegovog poseda, nema prava nikakve talbe lto se tide njegove zemlje i da se sudovi ne mogu sazvati ni po jednom pitanju ove prirode ako zabitev ntje potkreptjen ispravnim dokumearirna- Na tai naCin, pravo na posed nije se moglo viSe dokrzivati ni sved6cima, kao ranije, ni starim privilegijama: jedino podno$erlje isprava je yerodostojno pred sudom. Osim toga ova je mepa poslu2ila i da se uHe granice poseda: time su pre-stale mnoge uzurpacije i driava ie mogla zauzeti zemlje kojq nisu imale pravih vlasaika- To su one zemlje koje je DZevdet-efendija ustupio hetovima koii 6e otsada moti, kad im se ukale prilika, prdiriti woje zernlji$ne pede bilo k*enjem bilo kupujudi zirakre z€mlie stavljene na prodaju. Jednakost prava uzdignuta tako kao princip i sinkcioni' sana delima carskog izaslanika razorila je svaku ?e'nisao feudalnog sistema i otvorila hri5tanima Hereegovine novi put blagostanja i napretka: na njima. je sada da ga sl* razumno i aktivno. ?e5ko pitanje,za reSavanje bilo je pitanje ra{ndele por.eza, na Sto su se zemljoradniei stalno Zrtili DEerdet-€fendiie je stvarno ustanovio nepravilnosti u ovoj ratpodell Ceo zenifj$ni'porez je lelao na narodu iako oan ne uliva pravo vlasni3tva: plaCao ga je njeg
U vezi s tim DZevdet-efendija imenova tedm komisiju sastavljeiru od viSih drZavnih tinovnika i velelrocednikh, kako iz Hercegovine tako i iz Bisne, koje hitno pcrr- Ora komiFkiie, imala .sija, kojoj je pretsedavao. RaBid beg, je naredenje da prouCi ovo delikatno -oavin pitanie i dr ga reSi na jedan pravedan na[in;'ona je opravdala iz:rdqdlorvo pevsrenje, Odluka komisije; donesena jednoglasno, glrrih ie,da 9u ubudu€e vlasniei obavezri da doprinose u ob€rais poreza kraetova u srazneri. viiine njihovih zakupq to 6c rc6i prema
Ffiodima koje dobivaju od evojih zemdir XDGt, koji je
83
duZan da daje trefinu proizvoda sa agine zemlje, plata samo dve tre€ine poreza, ostalu tretinu dulan je da plati vlasnik. Isto pravilo valilo je, za ugovore napoLa koji zu,. irostalom, vrla'retki. Smanjenje koje je ovom merom'pretrpeo porez seljaka doprinosi poboljla{u njihovog pololaja. Dok je s jedne strane earskl izaslanik ovom inerom obezbedio seljacima osetno smanjenje poreza, s druge strane je hteo sprediti istakaute i ugledne ljude da iskori5duj.u neznanje naroda i da mu prema svome nahodenju pod imenom poreza nametnu pla6anje tro$kova utinjeirih'za druge stvari. Zeto on izdejstvova carski ferman u kome je razotkriveno njihovo prekorno vladanje i kojim se zibranjuje produZavanje ovih zloupotreba koje daju povoda tolikim lalbama. Zemljoradnici su pozvani u Mostar da prisustvuju 6itanju carskog fermana [ija je sadriina prevedena na slavenski i svi su upoznati sa sadrZinom. Oni su dobili dvrsto obe6anje da prvaci ubudude ne6e viSe mo6i zloupotrebljavati-goverenie oporezovanih: oni sd javno'ukoreni i zapre6eno im je da €e biti strogo kainjeni ako se uprkos carskom naretlenju ponov€ njihove varalalke smicalice. Da bi se dalo viSe snage ovoj zaStitnoj meri, ustanovljeno je da svaka op$tina dobije neposredno od mesne vlasti tatan izvod poreza sa premapofirisorn poreskog blagajnikap a koji nije mogao biti ni pod kalvim izgovorom nasilno napla6en, nego samo na osnovu autentidne priznanice blagajnika. Izaslanik Dievdet efendija obrati svu svoju palnju reviziji troSkova pokrajine i radi ponovnog uspostavljanjal ravnoteie izmedu rashoda i prihoda uprave, on uloli sve svoie snage da privolij stanovni$tvo na'plaianje zaostalog poreza, koji iz navedenih razloga nije mogao biti pla6en u odgovarajude vreme, S obzirom na prilike u zemlji sila se nije mogla. primeniti. Zahvaljuju6i njegovom- pomirljivom duhu i pravdi njegovih dela on je uspeo da rnalo po malo u driavne blagajne ude najvedi deo zaostatka. To mu omogu6i da oslobodi uprav.u ve6ine dugova i da povute obveznice {s e n e d e) koie je blagajna dala seljacima u zamenu za namirnice i prevozna iredstva, Sto je mesna vlast bila obavezna da rekvirira za vreme rata radi podmirivanja potreba carske vojske. Seljaci, videti u tome- udovoljavanje njihovih potraiivanja i to da vlada pla6a svoje dugove, potrudi$e se'sa svoje strane da plate 8.
84
porez, tako da se rnalo po malo rnoglo
izleliti
postoie6e zlo,
odgovoriti obavezama vlade i uliti novo poverenje staaov: nittvu.' Preduzete mere koje su se odnosile na reorganizaciju Zandarmeriskog korpusa bile su okrupjene punim' uspehom' Dievdet efendija je prvo pregledao raEune uprave korpusa: ovo proveravanje je otkrilo rasipanje ili bar kaZnjivu nemarnost.
Po5to je isplatio sve zaostatke plata, on preuredi Zandarmeriju na solidnijirrl osnovama, dozvoljavaju6i da u nju stupe i hri36ani, a narodito katolici srezova Mostar, Ljubutki
i
Duvno.
Tako je Zandarmeriia bire sastavliena od pripadnika svih
vera; ona je bila u stanju da vrlo uredno vr3i sluibu i da zadovolji svima potiebama drZavne upraYe. Zemlja, stavljena tako pod zastitu ljudi koji su imali neposrednog interesa da bdiju nad njenom bezbednoS6u, nije trebalo da se viSe boji onih zloupotreba sile 6iji su izgredi izazivali Zalbe stanovni3tva, narotito onog seoskog. Nijedan javni sluibenik nije viSir imao prava da se smesti u ku6e seljaka, niti da za sebe uzima hgaau besplatno. Seljaci su bili upoznati sa ovim odredbama i pozvani da iskoriste svoje pravo waki put kad bi .bilq koji pojedinac i pod bilo kakvim i?govorom samovlisno oduzeo namirnice ili druge stvari; a da odmah ne plati prema teku6oj ceni u zemlji. Ono Sto je utinjeno u odnosu na korpus Zandarmerije prirnenjeno je i na pandure ili graniEnu stralu. HriS6ani su pozvani da slule u'ovom korpusu pod istim uslovima kao i muilimani. MoZemo se nadati da 6e ose€anje obaveze da se zajednitki brani zemlia, kada pretle u naviku, u€initi da izmedu hii5dana i'muslimana prestane ond vekovna rnrZnja koja je sve do danas izazivala toliko nereda na Stetu napretka. Dvosmisleni poloZaj pobunienidkih srezova privule punu patrnju izaslanika. Usred teSko6a koje su * stvorile za vreme iata' da' zamrse pitanje potiiriiavania stauovnika, Dievdetelendiia poduze najve6e napore da iodama ulije poverenje' tb 3to niko pre njega nije umeo uCiniti. Prvi koii se odazva5e njegovorn pozivu bili su stanormici lluma: vodle se potlinGe. Prerna njima se imao pun obzir: dobili su zemlju i uredena su gotovo sva otvorena pitanja izmeilu njih i aga: Izmetlq osta-
B5
log dobili su ovla5denje za gradenje crkava i da na njih stavljaju zvona, zatim da osnivaju Fkole. Izaslanikov priiateljshi prijem privukao ih je vladi. Odnos
i
veze izmeallr ostalih ustaqika
i
stanoyqika Huma,
koji su sada postaii vlasnici dve petine zemlje r $.rorn" ,r""rr, dok ranije nisu posedovali nGta, utini5e da se i njima otvore oii i upute ove zavedene siromahe na pravi put. Nastala je jedna vista rasc,epa izmedu naroda i votla: ovi drugi su bili
primorani da popuste. Zaista, intzev Luke Vukalovi6a, svi ostali se poZuri5e da dotlu u Mostar i da se pokore i pomire sa vla56uj"'/emlje. Novi dokaz velikodulnosti Sultana prema njima bilo je upravno preureilenje kraja koje je izaslanik nastojao da uskladi sa potrebama stanovni5tva. Urealen je porez za ubudu6e; onaj koji su bili obavezni da plate za vreme nemira, ceo im je oproSten.
Pitanja koja se odnose na kmetove i vlasnike bila
su
predmet svesrdnog staranja carskog izaslanika: obe su strane bile zadovoljene. Izaslanik je organizovao drZavnu oruZanu silu sastavljenu od domorodaca; briga za odrZavanje reda,i mira bila je poverena njihovirn vodama, koji prihvati5e nova dobro€instva sa zahvalnoSdu. Pop Bogdan, voda ustanika od Gacka, nije doSao u Mostar s ostalim voelama; ali i on se ipak potlinio sreskim vlastima. Uostalom, ovaj dovek je mnogo liiio na Luku Vukalovi6a: on
je uvek bio igralka Crne Gore.
Ja sam potpuno uveren da su izjave ustaniikih voda bile ozbiljne i da ubudu6e ni5ta ne6e mo6i pokolebati . njihovu vernost.prema Nj. V. Sultanu. Ja takotle verujem, da, ako im se pusti da globodno slede svome ubetlenju, oni ne6e do6i u poloZaj da remete javni'mir i da navuku oitre kazne, kao 5to su.to dinili dosada. Oni su videli da stranci ne rade da im bstvare bolje stanje i da.svi njihovi planovi iriraju samo cilj da podqpru neprijateljsku poiitiku u Turskoj. Moiemo se nadati da 6e ubudu6e biti pametniji. Istu brigu Cinovnici su trrosvetili i tome da udine kraj vrenju u Ljubu5kom srezu. Otomanski podanici su se Zalili, kao 3to je napred redeno, na stalno uplitanje AUstrijanacg, tako da je carski izaslanik bio prinuelen da poduzme stroge mere, jer su izvesni buntovni pojedinci propagirali ometanjb delatnosti mesne vlasti. Biia
86
je jedna
osoba koju je izaslanik morao udaljlti iz zemlje. Ovaj primer je pokazao ostalirna da im se ne mole odobriti austriska zaBtita, jer su oni otomanski podaaici Veliki broj',metlu njima povrati3e se svom istinskom podanstvu i poloXIe u ruke porudnika Haliz bega, f,Eevdet-elendinog delegata, pasoie za koje sn austriske y1ss1i mislile da im ih mogu odobriti. Na ovaj na6in red i mir su bili uqlostavljeni i sa svih strana potrudi5e se da plate lprsDlevdet efendija je smenio mudira i dlanove medZli,sa u Ljubu$kom i zamenio ih sposobnim ljudima Ovim je postigao dvostruki rezultat; usposiavio je red u celom srezu, a-stanOvni$tvu stavio do znanja da njihovo potEinjavanje otomanskoj vladi nije niSta te3ko ni mu6no. Hafiz H odobri zemlju mnogirri katslidkim'eve$tenicima za potrebu ckava i parohijalnih kuta. On je pravedno sudio svakome i venrjem da su ga prvi put prokleli muslimani Cija je krivica bila dokazana
svedotaastvom hri$dana. Sva ova dela odluti$e sfuar za nas, a pobune voila dovodile su samo do jo$ jadeg ulvr66enja privrienosti stanovni5tva Slltanovoj vladi, kao 5to to dokazuju zahvalnic.e koje je ono pohitalo da uputi DZevdet efendiji.
- Izgradnja katolitke crkve, koja je izaavala toliko protivljenja od strane fanatidnih musliraana, dade lEevdei-efenfliji novu priliku da pokale svoj slobodoumni i pomirljivi duh. On mi naredi da idem kao njegov delegat i da postavim prvi kamen prve katolitke crkve koja 6e se izgrditi u Mostaru. To je _ulilo mnogo poverenja; katolici e olraUrife i od tog trenutka oni sb pode3e nadati mirnijoj i $e€niioi budu€nosti. , Da upotpuni svoje delo dobroEinstva" Dievdet-efendija
izdejstvova zg ovu istu crkvu pomo6 od 25.m0 piastera, koju, mu Nj. V, Sultan blagonaklono dodeli. Jednaka scota odo'brena je za gradnju pravoslavne crkve. Ovo delo odlulnosti, pravde i slobodoumlja ulilo je poStovanje vodama i fanatiCnim mushrnanima, toii * Uiti-sreed 3to nisu bili kaZnjeni kao $to su to zasluiili Prisustvo mu5ira Abdi pa5e u Mostaru maqgo je doprinelo mirnom reienju ovog pitanja, Kako katolici tako i pravoslavni ove poLrejine dobiti su ovlaBdenje da grade nove crkve i da poprave stare. Da unapredi. javnu nastavu kojJse nalazila u tslosnom stanju, Dlevdet efendija prisili .mwlimane & Ielju svolu
8?
decu u mektebi-ruidiju. Ova mera izazva Zdlbe od strane onih koji se nikako nisu hteli pottiniti ovome zakonu, ali re$ente izaslanika osta nepokolebljivo. $vg slike o stepenu odvratnosti koju su .Hercegovci imali prema 3kolama. Jedan otac, hoji je bio primoran da poSalje svoje dete u 5ko1u, po: nudio je 1.000 piastera jednom ilanu komisije da izdejstvuje opozivanje izaslanikove naredbe. Sto se tiie nastave katolika, poSto nisri imali prostorije da u njoj smeste Skolu, DZevdet-efendija im je ohezbedi o tro6ku vlade. On im pribavi I jednog profesora tgrs-kog jezika i donese reienje da 0e katolilki {laci, poBto nauEe pive osnove
iezika,
biti primljeni u mektebi-ruidlju
da u njoj
upotpune svoje znanje. Ista odredba donesena je i u pogledu pravoslavnih. Ali ja mislim, da ovi poslednji nefe nikad poslati svoju deeu u jednu tursku Skglu, mada je ovo, po mome rniiljenju, bitni uslov da se novoj generaciji otvori put u zvanja driavne sluibe. S dvostrukim eiljem, da zaStiti interese drZavne tilagajne i da izmiri potrebe'sluZbe sa razumnom ekonomijom, DZevdetefendija otpusti sve izdvojene odrede ba5ibozuka koji su drLali manje vaina mesta i organizova drugi odred na pravilni. joj osnovi. Oni koji su ponovo primljeni dobi5e u celini svoju aaostalu platu. Sada je iuvanje.granice povereno carskirn trupama. Ova mera uiini kraj krailama i rasipanju, Sto je tako teiko teretilo earsku blagajnu. Put od Mostara do Metkovida ji pred puBlanjem u javni saobra6aj. Radi se takode na onome koji treba od Mostara da vodi u Sarajevo, idu6i pored Neretve. U malo vremena ima* 6emo kolski put izmetlu Jadranskog Mora i Save. Mudiri i medZlisi FoIe, Ljrrbuikog, Bileta, Stoca i Konjiea su smenjeni i zamenjeni sposobnim ljudima, Mali srezovi kojima su upravljali mudiri za plate od 500 piastera pr{pojeni cu susednim srezovima, a novi sluibenici dobili su poveiane plate da ne bi vise bili u isku5enju da pribegavaju nelasnim delima radi nadopune.svojih malih prihoda. Danas su vi3i Iinormic.i Hercegovine dosta sposobni. Urednost sluZbe, javni
rnir i priznanje naroda dokazuju da su sg prilike u zemlji sre6no promenile.
Neprimanje od strane verskih sudova svedotenja'hri56aaa
protiv muslimana, zahvaljuju6i .zauzimanju carskog izaslani.ka, izrnenilo se toliko da je gotovo sasvim ukinuto. Pre
88
.sve!ta, po3to se vlasniStvo zemlje osnivalo na verodostojnim ispravama, sadinjenim u tri originala (od kojih jedan ostaje u
rukama vlasnikq, drugi u arhivu kod provinciske. vlasti, a treii je deponovan u odelenju Delterhane), iz iega je sledilo da se.za odnosna pitanja privo moglo dokazivati samo takvim ispravama, svedo€enje nije viSe dozvoljeno. Trgovadka pitanja nisu se vi5e mogla reSavati svedocima: naS zakoni.k, koji .je udeien prema evropskim zakonicima, potpuno iskljuduje svedolenje; on dozvoljava samo pisrnene isprave. U Hercegovini gde je usled rttavih puteva i politidkih pleokreta trgovina jako ogranidena, jo5 se nije mogao ustanoviti redovan trgovatki sud. Pa ipak, na osnovu postoje6eg zekona, DZbvdet-efendija je naredio da se sva pitanja, koja bi slradala u nadleZnost suda takve vrste, imaju reSavati u medZlisu koji 6e suditi prema odredbama trgovaikog zakona. Ova je mera uvedena samo privremeno: ona 6e pribliiiti dan kada 6e vlada ustanoviti u pokrijini pravi trgovaCki sud. Svaki put kad-:je medZlis imao da radi o trgovadkim pitanjima, bio je obavezan da prizove tri ili [etiri ugledna domada trgovca koji su pri re$avanju imali pravo glasa kao r, ostale sudija Prekr5aji i zlodini su upu6ivani sudu sastavljenom po pola od muslimanal i hri36ana. U njemu su svedodenja hri36ana primana jednako kao ona muslimana. Presude su izricane prema krivitnom zakonu i verski sudovi se .tu nisu imali ni3ta meSati. Dlevdet-efendija je preuredio krivitni sud u Mostaru i on danas radi vrlo uredno. Vekovno ogordenje koje je postojalo izmedu raznih verskih zajednica malo po malo ustupi mesto slozi, Sto dopuSta da se prorekne dobro za bududnost. Nove mere pobolj$anja, potlomognute delima carske misije, bile su jaki razlozi la ubedenje naroda da:vlada, daleko od toga da bude njegov neprijatelj kao 5to je dosada verovao, ieli blagostanje za sve i napredak zemlje uopSte. Danas stanovnici, pribliZavaju6i se jedni drugim, u isto vreme pribliiavaju se vlasti tija se dela ne smatraju viSe kao zamke, niti kao ugnjetavanje kome se treba suprotslaviti. Pre nego zavr$im ovo poglavlje redi 6u dve.reii o prvim koracima koje je udinio izaslanik ra.di odobrovoljenja basanskog stanovni5tva za vojnu regrutaeiju. Dosada je regrutacija smatrana kao akt velike tiranije, protiv [ega se narod
B9
re6io da 6e bori do krajnjih granica. Vi.delo se da, uprkos
pobeda Serdar-Ekrem Omer paie, bosansko stanovni3tvo nije
se potdinilo regrutaciji. Zbog toga preduzeti koraci u tom smislu mogli su biti skopdani samo sa velikom opasno5iu. Pozvav5i u lVlostar najuticajnije prvake Bosne i Hercegovine radi ureilenja kmetovskog poreza, DZbvdet-efendija je posfavio sebi dvostruki cilj. Jedan je bio javan i poznat; drugi, koji'se odnosio na regrutaciju, bio je tajan. DZevdet-efendija postupi vrlo mudro, te je. komisija, po5to je predila stvar poreza, bila na p$rodan natin dovedena da da$4e svoj pristanak na regrutaciju: ona iznese dosta solidne'ihoralne garantije lako da je izaslanik smatrao osiguranim izvoilenje svog plana.
DALA CANSKE MISIJE U BOSNI Po5to je ufinio poslednje mere za poboljtunje stanja u Ilercegovini, DZevdet-efendija ostavi Mostar 1? decembra 1863. Za stvari u vezi sa LjubuSkim srezom, koje nisu mogle dobiti konatno reSenje, udinjen je sporazum izmetlu Visoke Porte i zamenika austriskog poslanika, da dva komesara budu
poslata da pristupe ispitivanju Zalbi seljaka i da ispitaju pf,ava na austrisko podanstvo za koje su vGe pojedinaca rekli da ga imaju da bi izmakli zakonima zemlje. Za ovu stvar Dlevdet-efendila odredi mene kao kognesara i naredi mi da odem u LjubuEki sa'austriskirn komesarom 6im ovaj bude naimenovan. Dakle, ja sam bio obavezan da ostanem u Mostaru da izvriim novi mandat koji mi je vlada dodelila. Ali tekav5i uzalud mesec dana da bude imenovan austriski komesar, bio sam pozvan u Sarajevo, gde je DZevdetelendija u5ao ve6 19 decembra. Prijem koji mu je priredilo stanovni3tvo bio je prava ovaeija.
Prvi dani posle njegovog dolaska upotrebljeni su za 6itanje carskog termana, objavljivanje proglasa narodu i slui,bene posete. Po3to je konzularno telo pokazalo vrlo srdalnu predrrsretljivost prema carskom izaslaniku i ilanovima misije, ja bih propusgo svoju duZnost kad bih preko toga 6utke pre5ao i ne odao mu duino priznanje i zahvelnost. Zatist se DZevdelefendija zabavio svojon misijom..Najpre se izvestio o.prilikama u iemlji; onda pqlljivo ispita iavnu upravu i-smi5ljale najpodesnija sredstva za obezbetlenje blagostanja ove prostrane provincije. Op3ti lzgled Bosne nije pruEao ni5ta uznemiravaju6e" Naprotiv, lako je bilo ustanoviti da je stanovniitvo bilo upoznatg sa idejame napretla. Mi sno na5li upotrebljive puteve, Skole prilitno pose€eng industriju i trgovinu. Jednom re{ju" u jav-
9t nom duhu bilo je vrlo dobrih osobina koje su samo tekale
i
!vr-
razumar potgtre\ pa da uzmu pravilniji pravac. Govoredi ovako povoljno o Bosni, ne namerav"io iiti da je sve bilo u redu i da stanovnistvo nije imaro razloga ""n:"_ da se desto lali. Naprotiv, carska.misija je najla mnogo stvii koje nije mogla odobriti, iak ni trpeU i koje su beiuslovno tralile da budu promenjene. Bilo je zloupotieba koje je trebalo iskoreniti, nedovoljnih mera koje je trebalo izmeniU i nadomestiti drugim, energidnijim. Bito je takotle nuZno oZi_ veti poverenje stanovnistva koje se bilo nesto ohladilo zbog neuspeha prethodnih izaslanika i vr5ljanja naiih siised", I.oii nisu prestajali sejati u zemlji buntovnidte razgpvore i netJ_ jalna potstrekivanja. Prvo delo DZevdet-efendijine vlasti u Sarajevu bilo je smenjivanje u celini pokrajinskog medrlisa. veCina .nlegovilr ilanova svojim vladanjem davalil .su povoda ii,renju iti"o.r" koji nisu i3li u prilog ni njihovom ugiedu ra""osti,""i-p""vilnom obavljanju poslova. Dlevdet.efendija je morao rJditi primer. O.va m91a je imala dobar ulinik; izaslanik je imao "" pSilike ustanoviti. da su njegova dela bila u punoj sagtasnosti sa Zeljama stanovni$tva. Da bi zamenio smenuti. medllis, DZevdet-efe;rdija priboie sisternu slobodnog izpora. on sazva doma6e videne ijuie sv:rr op3tina i naredi im da izaberu lilnosti najsposobnije za 6*vanje interesa stanovniStva i pomaganje guverneru u obavljanju njegovih dulnosti. Da bi izbori riii ostoboeeni svakog uticaja, izdato je nareetenje da vladini sluzbenici ostanu i $Ta potpuno po strani. Izbor je izvrSen jednogl4sno. Ova sloboda izbora, prvi. put odobrena, Lzazva oduiev$irje naroda. To je bio dobar znak za DZevdet elendijinu mlsiSu. f,ako se videlo da je duh stanovnika Bosne bio odtEad i sa malo takta moglo se od njih sve dobiti. .lazila-se_ ."Javna nastava, glavni predmet izaslanikova staranja, na; u Sarajevu u dosta dobrim prilikama. Mekiebiruidi ju pohadalo je stotinjak musiimanshih udeniria i aekoliko-jevrejskih; hri56ana nije bilo. Nastava je bila priliina: ipak D_Zevdet-efendija unese u nju poboljianje. Saia se u |loj_ uAj arapski, persiski, istori,ja,- geografila, aritnrefika, le_ torika i prve osRove matematike. Uprkos pruiane lako6e stanovrri3tvu da se obrazuje, hrisiani su si .usteza.ri da salju svoju decu u ovu Ekolu.
stu ruku
g2
Da bi stl
pozva
ugledne ljude pravoslavne i katolidke op5tlne; on irn je izloiio kako njihova deca treba potpuno da dele sa musUmanima dobra eivilizacije i da su bili dutni pred saveStu da nikako ne liSavaju novu generaciju sredstava da bi postala korisna zemlji i vladi. Prema svuda objavljenom nadelu jednakosti, on i.m rede: >Hri3iani su pozvani da zauzmu vrlo vaZno mesto u upravi zemlje; ako li5ite.vaiu decu obrazovanja koje im nudi vlada, ona zaista nede mo€i popuniti javne sluZbe, niti 6e biti u stanju da pruie driavi dobre usluge<. Ovo ih je izla-
ganje dirnulo. Obe6a5e da 6e iskpristiti izaslanikove dobre savete. I zaista, podele slati nekoliko dece u mektebir u Z d i j u, gde 6e ona pomeSana sa muslimanima, mo6i da naute turski jezik koji, kad se jednom ra6iri u prgvinciji, bi6e pobeda nad predrasudama i fanatizmom na3ih naroda. U isto vreme dati su potsticaji i novEana pomo6 pravoslavnim Skolama. Katolilka op5tina, buduti siroma$na i malobrojna u Sarajevu, nije mogla osnovati Skotsku ustanovu: prvaci su se Ielili da nemaju prostorije. Ovaj teiak poloZaj katolitke mladeZi dojrnio se DZevdet-elendije i on se predusreiljivo obrati carskoj velikodu5nosti za subvenciju. I stvarno: Nj. V. odobri svotu od 12.000 piastera za kupovinu prostorije u.korist ove siromaSne opStine koja je uvek bila verna i odana vladi sultanA.
Organizacija landarmeriskog korpusa, zapo€eta u Mostaru,
dobi svoje upotpunjenje u Saiajevu. DZevdet-efendijs nije niSta propustio 5to bi moglo doprineti blagostanju vojnika. Njihova ,oprema danas je jednoobrazna; njihovo oiuZ;e 3e sdlilno. Zandarmerija, pomognuta kao riikada ranije, ,r*oio je napredovala u pogledu rukovanja oruZjem i vojnih veibi. Dva puka, od kojih je jedan imao svoje glavno sedi3te u Mostaru, a drugi u Sarajevu, sastavljuri su od Sest bataljona pe5adije i osam esk4drona konjice; waki prvi bataljon obrazovan je od tete pe5adije i dva eskadrona konjice. Ostali bataljoni imaju samo jedan eskadron konjice i detiri dete pe-
Sadije.
I po5to ranija raspodela ove snage nije bila ulinjena prema stvarnim potrebarha i vaZnosti mesta, Dievddt-ehnclija popr4vi ovu nepravilnost; danas je Zandarmerija,rasporb
93
Nova organizacija ne samo da u3teduje blagajni nekorisne izdatke koji su dinjeni za izdrtavanje mnogobrojnih pandura i ba5i-bozrjha, nego ona kao vojna sile pcstiZe iz dana u dan znadajne rezultate. Ona spreiava obnavljanje zloupotreba, koje su sebi dozvoljavale neregularne'lrupe, kratle dinormika i ona otvara pdt ka noVom znanju vojnicima.koji su zavr5ili svoju sluZbu u aktivnoj vojsci. Pregled raddna raznih sandiaka provinlcije izvr5en je sa mnoljo palnje. Uglavnom, ri:zultati su bili zadovoljavqju€i. Raiunsvodstvo tsandiaka Sarajevo nadeno je u redu, driavna blagajna u dobrom Stanju, a ispravnost dinovnika izvan svake sumnje.
Uz nekoliko izuzetaka mogao bih istu stvar reii o linanupravljanju sandZaka Travnik, Biha6 i Zvornik. U njima nije natlena ve6a n€sredenost osim nekih nepravilnosti za koje se carski izaslanik postarao 4a i5deznu. Ral'rni sandlaka Pljevlja i Novog Pazara imali su mnogo Sta nepoZeljnog; ra€uni Pljevlja, naroiito, nadeni su okaljani kradom i raSipniStvom. O tome €u gov.oriti na svome mestu. Stanovni5tvo Bosne duguje joS veliku svotu za zaostali porez. Uostalom, zna se da u Turskoj sistem ubiranja poreza nije tako strog kao u izvesnim drugim zernljama; duini poreski obveznici prisiljavani su na pla6anje samo u granicama njihovih sredstava; isto tako vlada ne prodaje na javnim licitacijama ni volove ni pokudstvo da bi naplbtila ono Sto joj se duguje. lzloga sledi da su u Turskoj zaostaci potpuao redovna pojava kojoj mnogo doprinosi trpeljivost zakona. Ovi zaostaci su mnogobrpjniji u Biha6u, gde je stanbvni5tvo mnogo siromaSnije nego drugde. Ipak, blagajna ne6e niita izgubiti; zaosfatak 6e se naplatiti postupno, kad stanovniStvo bude u staaju da plati: to je pitanje vremena Veliki deo ovog zaostatka bio je upla6en za vreme boravka DZevdet efendije u Sarajevu. Izaslanik je mogao zapaziti da nije dobra volja koja nedostaje seljacima, ali ih neopreznost vrlo Iesto baca u bedu. Ne plativ$i u trenutku Zbtve, oni posle potro3e noiac koji je trebalo duvati za porez. Mere, koie su bile preduzete d Hercegovini za uspostavljanje ie&iakosti prava na vlasni$tvo zeml;ie u korist hri56ana, tdle su primenjene u Bosni. Carski izaslanik je ustupio mnogo zaparlolene eemlje.svima onima koji su je traZili i on je pornagao'krlenje.zemljiBta svirn sredstvima kojim je mogao siskom-
9{ raspolagati. U losni ima sada hri$Gana koji poseduju imanja kao i muslimani. Zeleti je da njihov broj poraste, ier vlasniStvo je nit koja ujedinjuje interese stanovni5tva s interesima vlade i uni3tava vi5e uzroka nemira. Uredba, koja se odnosi na ugovore o zakupu, podela se u Sosni izvr5avati unazad pet do Sest godina. Sto se toga tiie, Dlevdet-efendija je imao samo da proveri drianje vlasti i da uporno zahteva da se ovaj zalcon uvek po3tuje kao op5te pravilo koje uivr5tuje'odnose izmeilu kmetova i vlasnika. Mnogo se govori o preteranim porezima koji optere6uju narod; ista preterivanja bila su rasprostranjena,. setamo ih se, i u pogledu Hercegovine. Carski izaslanik se pozabavio ovirn pitanjem i ustanovio da su oyi glasovi bili bez osnova. Videli lrmo'u poglavlju rPorez< kolika je proselna kvota koiu je jedan poreski obveznik duZan da"plati godi5nje drZavi. Stoga je suviino da o tome vi$e govorim sa tog glediSta. Spomenu6u samo stroga nareilenja izdata vitlenim ljudima i muktarima seld u odnosu na prikupljanje poreza: naloieno im je da ne terete nikoga preko njegovih mogu6nosti i da nikako ne zaobilaze najtadniju pravednost. Ukidanje malih mudirlika, koje je izaslanik naredio u Hercegovini,,bilo je primenjeno na male srezove Bosne koji su pripojeai susednim srezovima. Mudiri s platom od 500 piabtera i svi oni koji nisu'bili na visini svoga poloZaja bili su smenjeni i zamenjeni sposobnim dinovnicima koje je izaslanik briZljivo izabrao, povisujuti njihovu platu do 3000 piastera mesetno. Jedan od glavnih uzroka nazadovanju i propadanju uglednih rnuslimanskih porodica u Bosni bilo je tro5enje prilikom svdobt.
Mlade devojke pokazivale su se javno; one su dopuitale
momcirna da im se pred svetom udvaraju: proveSti €itave sate
razgovoru u punoj ulici je svakida5nje zani. manje Bosanaca: ovo ulazi u krug obiCija zemlje. To ima za posledicu da vedina devojaka beZe sa svojim draganima i ven€avaju se bez pristanka roditelja. Oti tajni
u ljubavnom
brakovi su u neku ruku nametnuti nuidom: oni su bili. vrlo uobidajeni ili, bolje re€i, oni su tinili op5te pravilo. Po5to su uobilajeni tro*kovi prilikom redovnih ventanja bili preterani, roditelji su gotqvo uvek uskra6ivali svoi pristanak, te ns taj natin mlade devojke nisu imale d$gog
95
izlaza nego da pobegnu sa svojim draganima, a posle se ven!aju; ovo nije i$lo nikako u prilog morala. Da iskoreni ovu nezgodu DZevdet-efendija, u saglasnosti
sa voilama i vittenim domatim ljudima, ustanovi da otsada trolkovi prilikom svadbi btrdu srazmerni mogudnostima suprutnika, On.zabrani preteranu raskoS, zlatne vezove, pflF dulavanje svadbenih svedanosti i sve nekorisne izdatke koji
upropaS€uju porodice. Danag roditelji, poSto nisu vi5e duZni da se upropa56avaju zbog svadbi svoje dece, daju vrlo lako svoj pristanak i tako
brakovi, malo po malo, ulaze I pravilnu kolotetihu; javni morirl 6e time dobiti, a imanje stanovnika bi6e za5ti€eno od ovih ludih troBkova koji su survali u bedu toliko porodica. Drugl obilaj, veotna za osudu, vladao je meilu pravoslavnima Bosne, Njihove svadbe, naravno, nisu davale povoda za velike troSkove kao kod muslimana, ali su roditelji devojke traZili od momaka koji su.hteli da se Zeae izvesnu svotu noriaca, bez iega su uskra6ivali svoj pristanak na brak. Mla.lfl devojka je prodavana ni manje ni viSe nego kao robinia i njena cena je bila srazmerna njenoj lepoti. DZevdet efendija ukinu takav obidaj koji se tako malo slagao sa duhom vremena i vladik6.Sarajeva i Zvornika su pozvan€ da pruZe svoju saradnju da se obezbedi izvrSenje preduzetih mer& u ovom pogledu. PoSto je obezbedio redovan tok stvari u smislu novih pobotj5anja, DZevdet-efendija pozva ponovo ugledne doma6e ljude, iste one koji su u Mostaru glasali za vojnu regrutabiju i od njih dobi konadnu m a s b a t ua8; koSom se Bosanci obavezuju da daju driavi broj redovnih trupa srazmerno brojg stanovnika. M asb a t a je poslata u Carigrad. U olekivanju da vlada Nj. V. Sultana donese nuine odluke u ovom pogledu, DZevdet-efendija ostavi Sardjevo i ode na,pregled sandZaka Pljevljb Eija je rdava uprava izazvala mnogo Zalbi od strane naroda. Carska misija se \rene na
put 26 maja 1864. Dievdet-efendija poseti sve predele pored puta, svugde se izvestio o stanju naroda i pravedno re5avao sve Zalbe. U Pljeviiima je diiavna uprava bila zaista u Zalosnom sianju, Po svome geografskom poloZaju ovaj se sandZak nalazi .!) Z,eldtuaak ve4a ssstavuetr zaptsntckt i potplsan od Clanova ve€r.
96
vrlo udaljen od centralne vldsti. Kajmakam i gotovo svi ostali. iinovnici primali su mito, Iinili pronevere i istovremeno ne'milice tro5ili drZavni novac. Narod je trpeo mnoga zlostavljanja od strane Einovnika. Mudir iz Kola5ina je unapred uzeo dvostruki porez. Malmudiraa) je ukrao vladi svoiu od 200.000 piastera, ne ralunaju6i nami.rnice i municiju koja je i5dtizla za vreme rata sa Crnom Gor6m. Najzad, u upravi ovog sandZaka na5ao se deficit od gotovo milion piastera. Osim toga, stanovni5tvo je potraiivalo dosta znatne svote za nepladeni prenos i Zalilo se na rbzne vrste nepravdi koje je ,trpelcj zbog podmitljivosti drZavnih Einovnika. Dlevdet-efendija;pravedno re5i sve Zalbe. Kajmakam Plevalja, dva mudira i kadija iz Kola5ina bili su smenjeni i optuZeni. Njihova su imanja prodana na javnoj licitaciji da se naplate njihovi dugovi i da se dadne zadovoljenje onima koji su se Zalili. Vi$e domaCih begova poiinili su zloupotrebe, kako na Stetu vlade, tako i pojedinaca. Svi oni za koje se nailo da su krivi bili su zatvoreni i morali su vratiti nepravedno ste6en novac. Ove stroge mere izazvaSe najbolji utinak i narod se oslobodi: on uvide da vladine odredbe stvarno teZe pobolj-Sanju svih klasa i povedanju nacionalnog napretka. Posle mesec dana boravljenja, DZevdet-efendija ostavigrad Pljevlje pra6en blagoslovom stanovnika i njihovim iskrenim Zeljama za dug tivot Nj. V. Sultana. S obzirorrl na relavu upravu koja je tako dugo trajala u Plevljima, mislim da mogu re6i, da bi bez ovih strogih dela i bez reforama DZevdet-efendije bilo moZda, te3kih komplikacija u ovom kraju koji je, smeiten nb Sest milja granice Crnd Gore, mogag doci u beznadeZno stanje i stvoriti nam ozbiljne teikote. Iz Plevalja misija se uputi u Prijepolje. Zbog lalbi podnesenih protiv medilisa, DZevdet efendija ga smeni i dade zatvoriti dvojicu njegovih Clanova za dije se vladanie na5lo da je bilo kaZnJivo. Narod je pozvan da slobodno izabere novi medZlis. Iz Prijepolja carski izaslanik ode u Sjenicu, malu varo$, koja je nedavno poqtala giavno mesto sandiaka Novi-Pazai. Zna se da strate3ki poloZaj varoli daje Sjenici vrlo veli*u g; Slnanslrld uprevnlk.
9?
varnost: ona dominira klancima kroz koje Bosna saobrata sa Rumelijom. DZevdet-efendija poseti utvrdenja koja nade u dobrom stanju. Pregled raiuna ovog sandZaka takotle privude njegovu palnju. On ustanovi jednu komisiju sa zadatkorn da proveri prihode i rashode i da podnese miSlje.nje o stvarnom stanju finansiskog poslovanja. Ova je komisija savesllo izvr5ila svoj zadatak.
Po5to je ispitao stanje sandZaka uop5te i sve Zalbe pravedno re$io, DZevdet-efendija posla generala brigade Mahniud
paiu (Freund) sa redovnim trupama da aauzmu Koli5in koga su joi od rata okupirali Crnogorci. Ovi su se u njemu bespravno smestili i prisvojili ku6e i polja stanovnika muslimana koji su zbog toga bili prisiljeni da napuste svoj kraj i potraie utoEi5te na drugom rnestu. Crnogorci, pozvani da napuste kraj, poku3ali su da se odupru, ali videvii da je vlada lvrsto odlulila da ih natera
na po5tovanje i Brimivii u isto vreme peruku sa Cetinja, povuko$e se. Oni ostavi$e plen, koji bi im, uostal-om, hrabri Makmud pa3a, koji je dobio nareelenje da po svaku cenu ude u Kola5in, oduzeo silom oruZja. I stvarno, posld napu5tanja varo3i, Mahmud paia zaposednu kraj; on uvede stare stanovnike u njihove ku6e i njihova imanja. Zattm, sistemom utvrelenla uspeo je da Kolalin bude za5tiien od prepada i da [uva javni mir. Ovaj uspeh doneo je jedan drugi, iiji je znataj bio dosta ve1ik. StanovniStvo sreza Drobnjak, n'ekada pobunjeno, zadr. ialo je dvoliOno drlanje uprkos poitinjavanja njihovih votla u Mostaru. Ali, poEto su se na5e. trupe jednom smestile u Kolaiinu, oao se najzad morilo potliniti mesnim vlastima. Medilis u Novoj-Varo3i smenjen je zbog svoje nesposobnosti. Srpska granica se nalazila u blizini ove varoSi i s vremene na vre'me banditi su uznemiravali. kraj. Zq vreme puta DZevdet-efendija ponovo obrazova korpus straie i pove6a broj trupa koje qu imal! da odriavaju javnu bezbednost. Iz Nove-Varo5i misija se uputi u Priboj i u Vi3egrad. Svudb u svom.prolalu ond je ostavifa tragove svoje revnosti u pobotj$avanju koliko su to oirogudavali materijalni ugi.ovi kroja. Dlevdet-efendija se pokaza neumoran; on obrati svoju pdfotju potrebarna naroda i poEinjenim zloupotrebama vladinih iinovnika, propovedaju6i svuda jednakost i slogu. ? - llosna i l{ercegovina za vrtreme Dlevdei-efendue
98
Posle pregleda sandiaka Nove-Varo5i, carski izaslanik ostavi Vi5egrad da nastavi svoj put u sandZak Zvornik. Za vreme svoga putovanja on poseti male varoSi'Rogaticu, Graianicu, Biral; sela SpreIe'i 12 jula prispe u T\rzlu, glavno
mesto sandlaka
i
sedi5te kajmakama.
U ovim raznim krajevima on je svugde pone5to udinio u interesu civilizacije,
U Tuzlil pregleda Skole kojima istovremeno odobri subvencije. Katolidka op5tina, siroma5na kao i u svoj ostaloj 3osni, nije irnala prostorije za nastavu; DZevdet efendija se obratio carskoj dareZljivosti. Izaslanik je boravio u Tuzli tri nedelje za koje vreine nije prestajao da pravedno re5ava ialbe stanovniitva i da izvr5ava nove zakone progla5ene u Sarajevu i. Mostaru. U srezu Gradadac bilo je zemlje i zakupa koji su pripadali driavi, a poticali su od imanji Huseina kapetana koja je vlada oduzela u korist carske blagajne. Na ovign zakupima bilq je oko 1.200 ku6a, nastanjenih sa toLiko porodica hri. S6anskih zemljoradnika koji su tu radili kao kmetovi drlave. Da bi "pove6ao broj vlasnika-hriS6ana, DZevdet etendija je dobio od vlade ovla5€enje da otudi ove zemlje u korist kmetova koji su se tu- vet zatekli nastanjeni. On im saopSti ovu vladarevu odluku i pozva ih da iznesu svoja traienja. Da bi olak5ao svakome mogu6nost da utestvuje. u ovom dobrodin-. stvu, on odludi da se vrednost svakog zakupa naplati od kmeta koji je postao vlasnik u tri roka po Sest meseciMetlutim, uprkoq svih ovih blagotvornih mera, ne mogu sakriti linjenicu da su se kmetovi upoaetku uste'zali, moZd.a nisu verovali u stvarnost ovog dara koji im je bio ponuden neposredno od vlade. Ali zatim, oni se uveri5e da su vladine odredbe ozbiljne i da ustupanje zemalja nije zamka, u Sta su ih neki hteli da rivere. U ovom trenutku su gotovo svi kmqtovi mogli kupiti zakupe koje srl obrafivali i kad je dosao red na njih postali su vla.snici. A ovo se moZe smatraH kao uqreh koji povoljno mer.rja stanje bosanskih kmetova, jer im se omogutava da pro3ire granice wojih poseda novim kupovinama zemlji$ta. U ?uzli je Dlevdet-efendija uodio vrlo bogate rudnike uglja i gvoZila'6) koji bi mogli postati novi izvori za napre_ -..) verDvatno re avolda.
mbll na rudrllac roU, ter
koal Turle namr rudnlkr
99
dak zemlje. Ali eksploatacija ovih rudnika zavisi od izgradnje jedne mreie kolskih iruteva. Dievdet-efendiia obrati ovome svu svoju paZnju i dade najtadnija naredenia za gradnju novih puteva i na taj nadin otvore se lake saobraEajgb veze sa Bijelinom, Zvornikom- i BrIkim na Savi. Kad ovi putevi budui dovrieni, Bosna 6e imati dva izvozna trZi5ta, jedno u Brikorn, a drugo u Brodu. Trefe trZiSte moglo bi se lako btvoriti prema Jadranskom Moru presecaju6i Hercegovinu. Dievdet-efendija je ve6 preduzeo da se poine novi put od Konjica do Mostara pored Neretve, zavqSavajudi bilo u Dubrovniku bilo u Kleku. Ostavljaju6i Tuzlu, carska misija procle kroz Poljice pod kojim imenom je 'obuhvateno vi.5e sela, nastanjenih iskljuiivo'muslimanima. Cvetaju6e stanje ovih sela bilo je u punoj saglasnosti sa napretkom njihovih 5kola. Putuju€i, Dievdet-efendija poseti varoii Zepde i Zenicu, koje su zavisile od mudirluka Te5anj. Po5to u bvom kraju katolici nisu bili zastupljeni u krilu medZlisa, on imenova lupnika iz Posijevaao) za ilana ovog suda i naredi sve mere pobolj5anja koje su bile potrebne ovome kraju. Posle puta, koji je Xrajao dva i po meSeca, carski izaslanik se vrati' u Sarajevo 8 avgusta da izvrSi poslednje mere u organizaciji provincije i da otpo€ne sa vojnom regrutacijom. Redeno je na drugom mestu da je Bosna svojim poloiajem, svojim prostranstvom; plodnoS6u tla, obiljem tokova vode i brojem stanovniitva, najznatajnija provincija Carstva, a s sbzirom na strategiju i odbranu na3ih granica, ona je takotle najvainija tadka. Praktidno proutavanje koje je rnisija mogla vrSiti za vreme svog krutnog putovanja dovelo je DZevdet-efendiju do zakljudka da je bilo u interesu vlade da od ove provincije naiini Siroki vojni logor koji bi sluZio kao bedem protiv svakb rnoguie inva/ije. Stanovnici Bome koji su nekada davali carstvu vrlo istaknute ljude po svojoj hrabrosti,, i svojoj sposobnosti, poslednjih Eetrdesetak godina pali su u neku Vrstu moralnog dr'emeta i rnaloduSnosti, Sto. je vi5e nego Zalosno. Izmetlu njih i-vlade vlddalo je nepoverenje, potajni'boj koji je malo po malo potkopao Zivotnu snagu zemlje i sprelavao joj napredak. .e) Pdnrevo kod Zep6a, katolilka 2u9a kr.efevokog manasura, osnovona. 186{ god,, a 1896 prenesena u Novl Seher.
1*
. Ovo stanje potstade u DZevdet-efendiji ielju, od njegovog dolaska u Hercegovinu, .da upravnom sistemu ulije iakvu aktivnost koja bi, sva u razvijanjri izvora provincije, mogla udiniti da nestane nesloge koja je vladala izmetlu upravljata i-,potiihjenih i tla dadne narodu pravu sliku njegovi stvarne vrednosti i o udelu za koji je bio pozvan da ga zauzme u sudbini Carevine. Stvar protiv koje se Bosna ogordeno borila bila je vojna regrutacija, Bosanci su uporno suprotstavljali tvrdoglav otpor izvr5avanju novih reformi.; oni su popuitali samo pred silom. Bili su u stavq stalnog protivljenja. Nesposobni da se zadrie na jednom re5enju saglasnom njihovim interesima, oni su samo sanjali o povratku starim predrasud.ama: niko im nije znao otvoriti odi da je fantom za kojim slede bio nedostfiiv. Iako je vlada utek.priznavala nuZnost da ovu provinciju izjednaii drugima i da je potdini regrutaciji, izvesni .obziri su udinili da je to izw$enje odlagala jer bi orna mogla dati. povoda neZeljenim zapletima. DZevdet-efendija je bio prvi koji je proutio ovo pitanje i koji je bez sile i Zestine uspeo da ga reii saglasno pogledima vlade. Danas se Bosna, kao sve druge provincije Carstva, izuzev5i Skadar u Albaniji, potdinila vojnoj obavezi usvajaju6i je sa razumevanjem. l? avgusta 1864 stiie u'sarajevo brigadni general Salih paia, nose6i carski Jerman koji se odnosio na volnu regrutaciju u Bosni. Sve voale i viileni ljudij iz provi4cije, koje je DZevdet-efendija bio pozvao, pohita5e da mu izadu u susret. On sarn sa celim osobljem misije, generalni guverner i svi vladini Iinovnici u svedanim odorama udestvovali su u povorci koja je imala da primi Sultanov ferman, Bezbrojno mno$tvo Bosanaca svih klasa pridruZilo se vlastima da bi doprinelo ve6em sjaju ove izvanredne svedanosti. Kad je carski ferman stigao.u grad, ceo narod ga je pozdravioj vrata i prozori ku€a bili su zakrteni ienama i devojkama diji su se glasovi meiali sa glasovima ljudi, ponavrya3uei : uzvik: ,Liveo Sultan Abdul -Azizo!
Ovom prilikom DZevdet efendija odria govor o nekadanjem sjaju Bosne, o duinosti svakoga od nas da ponovo oZivi ona slavna viemena i o riaporima koje vlada nJ prestaje da Eini da bi uve6ala blagostanje zemlje. Ovaj govor je primljen dugotrajnim pljeskanjem, lto me je udvrstilo u mi5ljenju da larod Bosne nije buntovnilki,
r01
nego da su mu nove ustnnove carstva uvek na rdav nadin obja5njavane. 20-og je bilo sluZbeno ditanje ferrnana. Grailanske
i
vojne
vlasti i mno5tvo naroda skupilo se na prostoru kasarne da prisustvuje ovoj svedanosti koju DZevdet-efendija izvede u najve€em- mogutem sjaju. Nare{lenja Nj. V. SUitana. izazvaie pravo oduieviSen3e kod svih klasa naroda. Stalno se pbnavljao
uzvik: uZiveo SuItan
Abdul-Lziz
Neposredno posle ditanja {ermana, prijavio se dobrovoljaca da bude uvr5ten u prvi puk Bosne.
veliki broj
Pukovnici, vode bataljona i kapetaai ovola pukri bili su poslani iz Carigrada; ostali oliciii izabrani su izmedu omladine plemiCkih klasa. Tri bataljona bila su popunjena dok se misija nalazila u Bosni. Drugi puk je obrazovan ove godine. Sosna je otsada davala $est bataljona trupa u aktivnu sklibu; ova sluZba trajate tri godine, a sluZba u rezervi devet godina. Tako, posle devet godina, vlada uvek moZd radunati na iest aktivnih bataljona i osamnaest bataljona rezervne vgjske koji 6e u roku od deset dana no6i biti skupljeni pod zastave,
Ovoj sili treba dodati gotovg isto toliku silu sastavljenu od svih ljudi koji, iako oslobodeni aktivne sluZbe, ipak 6e morati biti obuhvadeni u rezervi. Mislim da mogu tvrditi da 6emo za desetak godina imati u Bosni oko pedeset bataljona redovnih trupa. DZevdet e{endija se spremao da ostavi Sarajevo radi odlaska u inspekciju sandiaka Travnik, Biha6 i Banjaluka. Dan pre svog odlaska on uruii novom puku zastavu koju mu je poslao iz Carigrada Ni. V. Sultan. ?rimaju6i je, voinici i oficiri poloZi5e zakletvu vernosti i zakleie se dri 6e je brariiti do smrti. 18 septembra carski izaslanik konadno napusti Sarajevo; sutradan ude u Travnik sa svim osobljem misije. Prijem koji mu je prireelen u ovom gradu, starom sedi5tu generalnih guvernera provincije, bio je vrlci sjajan. Za vreme svog bgravka U Travniku, on pregleda kraj' izvesti se o potrebama stanovni$tva i svakome ie udinio po pravdi. On pregleda drugi bataljon prvog bosanskog puka i preduze sve mere poboli5anja za koje je mislio da zu nulne ia napredak ovoga kraja.
102 29 septembra on ode iz Travnika i 2 oktobra stiie u Biha6, glavno mesto sandiaka ovoga imena. U svom prolazu on pregteda grad Jajee,'tvralave Petrovac, Kljut i druga rhesta rasporeelena na putu. SandZak Biha6 (turska Hrvatska), po5to se nalazi na austriskoj granici, jedna je od najvaZnijih tataka u Bosni. Narod je u. njemu viSe zaostao nego igde u drugom kraju, ali, za uzvrat, on iuva svoje junaike tradicije i. patrijarhalne obiiaje koji se mogu vrlo lako prilagoditi modernoj civilizaciji. Na Zalost, raniji guverneri nisu ni$ta utinili da ovo poBtig4u. Kako je ovaj sandlak najudaljenija taika Imperije u Bosni, bio je, tako refi, prepu3ten sam sebi: bez potsticaja, bez dobre uprave; narod je veoma siromaian i nema skoro ai najnuZnije. Ipak je vrlo odan carskoj vladi. U Biha6u DZevdet-ef6ndija primi vode i ugledne ljude srezova, pregleda Skole, pomoZe nastavu, zemljoradnju i trgovinu; jednom reti, on uCini sve Sta je mogao'da preporodi blagostanje stanovni$tva. Odnosi stanovniStva ove grani€ne provincije prema Austriji sa njihovim susedima bili su.dosta dobri. Bilp je, istina, poteBko6a, narodito prerna Livnu (Ihlevna), koje su iziskivale vladinu paZnju. Ali za ove te5ko6e, bududi iste prirode lao one prema strani. LjubuSkog u Hercegovini, koje su nam zadavale toliko muka, V.isoka Porta, u saglasnosti sa austriskom vladom, uredila je da se imenuje jedna komisija da ih izgladi. Ima ved de€et godina kako je otomanski izaslanik poslan u ta mesta. Ali on je uzaludno tekao na doIazak austriskog izaslanika. Tai nikada niJe poslan. Cak nije bio ni odreden. Posle deset godina turski izaslanik je opo-
zvan.
Ove te$ko6e, iako za trenutak izglailene, mogu se s vremenom ponovit{ ako i jedna i druga strana ne nastoje da iskorene izveshe zloupotrebe koje se neki put dine 6ak protiv narnera odnosnih vlada. ?reba se ipak nadati da 6e poravnanja, koja je sklopio Dlevdet-efendija, biti odr*ana i da 6e ubuduCe austriske pograniCne vlasti biti manje izda5ne u svojoj zaStiti otomanskih podanika. . Posle pregleda Bihata carska.misija ostavi ovaj kraj 10 oktobra i uputi se u Banjaluku. DZevdet-efendija poseti male varo3i Krupu, Novi, Prijedor, Kozarac i 13 predveEe stile u Banjaluku. Ovde, kao svuda, on se izvesti o potrebama kraja,
103
poseti 5kole, pravedno re5i sve lalbe
i proveri
pravilnost
delovanja mesne vlasti. 22 oktobra DZevdet-efendija sa svim osobljem misije ostavi Banjalukrl i ode za GradiSku. 24-og ukrcasmo se na
jedan od brodova lroji odriavaju liniju na Savi i Dunavu i stigosmo u Carigrad u prve dane novembra Misija DZevdet-efendije trajala je osamnaest meseci. Koliko je ona koristila blagostanjrl naroda i napretku zemlje? Rezultati su tu da odgovore na ovo pitanje. Svi oni koji su videli Bosnu pre deset godina bi6e iznenaileni promenom koju 6e u njoj danas videti; promena potvrtluje brz naprddak i svedodi u prilog naie civilizacije. Sto se tide mene, ja nisam dobio nikakvu nagradu za usluge koje sam pruiio, niti za utestvovanje u delima DZevdetefendijine pisije. Ja nisam pisao ni da laskam ni, da ogovaram, ve6 iz poStovanja.prema istini, prema pravdi, i da odgovorim neprijateljima moje zemlje, koji desto ne prezaju da klevetaju6i napadaju napredak na5ih ustanova i napgre koje vlada Nj. V. Sultana stalno Iini da bi poboljSala stanje svih klasa naroda u Carevini. Da li sam postigao svoj cilj? /a ne znam; ja sam slu5ao glas svoje savesti.
SADRZAJ'
@ovoi
7
Bosna' I{tr'a,taik d$meklil pcpssdr ZerriltioQds ri sbalt#tika
an4j$nn nross{
i
t2 25 3E
lone!$vti
$
Forez
fbguvta I krdtnEhitb Hercefovina
St*{ie Dsla
55
tlearsog$t/ine 'u 'r$sme
€€Etdhe
rettie u
Dela casske rniisiie
ar,
ddlgra O2e*lb6 efendije. .
lls,cegarfuir
Bos,ni :
Pa$ko .Vwa-edeodida / Bsta * IIeroegovina za lrriFe[n€ rrtisije ]Z€vdet€ilerra$'ie I Nasloyna straoe: Sogd€n Kdgid / Tebndtkii ruxe&ik: Mii:isa
/ I(orekttr:
68 17
c0
r) U oa&flnnbr nerna prqtede sadMaia.
Rricti,6
.
Gtrdruoa'Knete-
vit I 7a dtdbvdla: SlSo& Stofilie SfunW: Stam$an$
lzdavad:. Izdavadko i grafidko preduze6e
_6 ft9(d Banja Luka Kralja Petra I Karadordeviia 103 [email protected] ZaizdavaEa:
NikolaNovakovid Stampa:
Grafid, Banja Luka ZaStampariju:.
Branislav Ivankovid
.r,
CIP - Kar anor vta4uj a y rry 6nuxaquju Hapo4na u plrBep3r{rercKa 6u6nuorexa Peny6nrre Cpncre, 6ana .Ilyra
e4(4e7.t5)
IIACKO, Baca Bosna i Hercegovina za weme misije Dievdet-efendije / Pasko Vasa-efendija ; [preveo Cvjetko Popovidl. - Fototipsko izd. - Banja Luka: Besjeda,2011 (Banja Luka: Grafid). - 103,22 str. : ilustr. ; 20 cm Prevod djela: La Bosnie et L'Herzegovine pendant la mission de Djevdet efendi / par Pasco Wassa efendi. - Nasl. str. pri6tampanog teksta: O Cs. Canr,r : nonynapHo rrpelaBalte ca 12 cnura. - Oba teksta Stampana u medusobno obrnutim smjerovima. ISBN 978-99938-l- 1s9-6 1. Cnltjeuveruh, flepo: O Cs. Casr: rorrfnapHo nPeAaBarse cal2 cmrxa. - oororuncxo rs4.
coBrss.BH-ID 2179608
